Issuu on Google+

RACIONALIZACIJA U NOVOSADSKIM JAVNIM PREDUZE]IMA

U „Zelenilu” 92 otkaza i 56 prinudnih odmora

STAMBENI KREDITI UZ SUBVENCIJE IZ BUYETA

c m y

Stan bez kamate do 2012. godine str. 4

str. 9

NOVI SAD *

UTORAK 15. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22482 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

NOVE GAZDE JO[ NISU OTPLATILE 60 ODSTO PRIVATIZOVANIH PREDUZE]A

Dr`ava prodala 1.500 firmi na veresiju ^ak oko 60 odsto preduze}a privatizovanih u Srbiji kupqeno je na odlo`eno pla}awe, tako da novi vlasnici tih firmi mahom jo{ uvek nisu dr`avi isplatili kupoprodajnu cenu. Takvo stawe stvari moglo bi dodatno pogor{ati krajwi bilans privatizacije, jer ako se ispostavi da ve}ina novih gazda nije u stawu da ispla-

ti cenu preduze}a, broj raskinutih kupoprodajnih ugovora mogao bi dosegnuti polovinu od ukupnih privatizacija. Od ukupno 2.250 privatizovanih preduze}a, {ezdesetak procenata kupqeno je “na kredit”, odnosno tako {to su novi vlasnici koristili zakonsku mogu}nost da kupoprodajnu cenu plate u {est godi{wih rata. S

obzirom na to da je do sada raskinuto oko 20 odsto privatizacionih ugovora, postoji bojazan da bi se taj crni bilans mogao pove}ati na 40-50 procenata, pogotovo {to je ekonomska kriza u punom jeku i novim vlasnicima firmi su uglavnom presu{ili bankarski izvori finansirawa poslovawa. str. 4

Politika 2 Zalud ba~ena udica? 2 Lak{e kad stignu [panci 3 Sledi i kozmeti~ka korekcija statuta

Ekonomija 4 Vozovi izlaze iz slepog koloseka 5 Ceo Vrbas ~eka penziju

Tre}e doba 6 [ta zna \eli}, a ne zna Krkobabi}

Novi Sad 9 Razred s 25 |aka puna kapa

Vojvodina

ZA DVE GODINE RADWE I FRIZERSKE SALONE ODJAVILO PREKO 240 VLASNIKA

PRI KRAJU SEZONE

11 Za paore p{enica merilo vrednosti

Velika kriza malih du}ana

Crna 12 Oduzeta 22 trofeja divqa~i 13 Nastradala kelnerica jer je slu`ila pijance

Dru{tvo 14 Kad vaqa kowima, dobro je i protiv celulita

str. 8

Foto: F. Baki}

Promenqivo vreme

Na [trand besplatno str. 7

OTKAZ ZA 14.000 ZAPOSLENIH U DR@AVNOJ ADMINISTRACIJI

Za }atama ni sindikat zakukati ne}e

str. 5

SPORT

„ KRAQ ROYER ZA KORAK ISPRED NOLETA

Najvi{a temperatura 27°S

ODLUKA SUDA U WUJORKU

Lau{evi} na slobodi @arko Lau{evi} je slobodan ~ovek jer je odlukom suda u Wujorku pu{ten iz imigracionog pritvora posle saslu{awa u ponedeqak. Lau{evi} veruje da }e dobiti dr`a-

str. 16 – 24

„ PO^IWE NOVA SEZONA U LIGI [AMPIONA

„ PARTIZAN PROTIV IN\IJE, VO[A ^EKA VRAWANCE

„ GABRIJEL RADI] OPET U VOJVODINI

„ IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

vqanstvo SAD jer je wegova sada{wa supruga, s kojom ima }erku, ameri~ki dr`avqanin. Tako|e, i dvoje dece iz prethodnog Lau{evi}evog braka `ive u SAD. str. 12


POLITIKA

utorak15.septembar2009.

LIDER PARTIJE ZA DEMOKRATSKO DELOVAWE RIZA HALIMI

Jug Srbije na dnevnom redu

Narodni poslanik i Lider Partije za demokratsko delovawe (PDD) Riza Halimi predvodio je delegaciju politi~kih predstavnika op{tina s juga Srbije koja je u petak razgovarala s predsedni-

kom Kosova Fatmirom Sejdijuom. Kako za “Dnevnik” ka`e Halimi, delegacija je vlast u Pri{tini obavestila o situaciji u kojoj su Albanci u Srbiji, ali je i re{avala neke konkretne probleme, poput kvota za studirawe na Pri{tinskom univerzitetu za studente s juga Srbije.

uz pomo} me|unarodne zajednice. Time {to se ovde ne priznaju diplome iz Pri{tine i Tetova poma`e se etni~ko ~i{}ewe Albanaca s teritorije Medve|e, Bujanovca i Pre{eva. Sve mawe Albanaca `ivi na jugu Srbije, pa je pitawe diploma najosetqivije o kojem smo pri~ali sa Sejdijuom. Halimi ka`e da je bilo re~i i o trgovini izme|u Albanaca s juga Srbije i Kosova, ali i o u~estalim pretresima i hap{ewima Albanaca na jugu Srbije. Po wegovim re~ima, delegacija koju je predvodio obavestila je kosovske vlasti o tome da je na jugu Srbije u toku “visoka militarizacija”. – To je situacija koju nema nijedna op{tina u Srbiji. Ovde su specijalne policijske snage svakog dana na terenu, sve policijske poslove je preuzela @andarmerija, dok je lokalna policija potpuno marginalizovana. Eto, to je visoka militarizacija – istakao je Halimi. Govore}i o problemima Albanaca na jugu Srbije, o kojima je bilo razgovora u Pri{tini, Halimi je rekao da je jedan od ve}ih – diskriminacija u privatizaciji.

Nedovr{eni autoput Riza Halimi isti~e da je veliki problem nedovr{eni autoput izme|u Bujanovca i Pre{eva, koji je Vlada Srbije sve~ano pustila u promet iako jo{ nisu dovr{eni nadvo`waci i ograde. Halimi ka`e da na spornom delu puta doga|a veliki broj saobra}ajki jer nema nadvo`waka pa su qudi sa sporednih puteva prinu|eni da prelaze ~etiri trake. Po wegovim re~ima, nije va`no da li je vlast u Srbiji nesposobna ili nespremna da re{ava probleme na jugu dr`ave, ali do re{ewa mora do}i u saradwi s kosovskom administracijom. – S predsednikom Kosova smo pri~ali o problemima koji su i ranije bili na dnevnom redu. Ipak, najva`niji razgovori vo|eni su o upisu ovda{wih bruco{a na Pri{tinski univerzitet, pa su, na na{u molbu, kvote za upis pove}ane – objasnio je Halimi. – Posebno smo razgovarali o problemu nepriznavawa pri{tinskih diploma u Srbiji i zakqu~ili da se on mora re{avati na nivou vlada u Beogradu i Pri{tini,

Po wegovim re~ima, nijedna privatizovana firma u tri op{tine koje zastupa vi{e ne radi. – Ve}ina privatizacija je obavqena tako {to su, na razli~ite na~ine, iz procesa eliminisani preduzetnici Albanci – tvrdi Halimi. Halimi je najavio i da }e ove jeseni ponovo po~eti da u~estvuje u radu Skup{tine, nakon tromese~nog bojkota glasawa. P. Klai}

VESTI MSP: Danas spisak u~esnika Rok za prijavu u~e{}a u javnoj raspravi o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu isti~e danas, a MSP }e naknadno objaviti broj prijavqenih dr`ava s rasporedom usmenih izlagawa. Javna rasprava }e po~eti 1. decembra, a u woj }e pravo na izlagawa, saop{tewa i komentare imati sve zemqe ~lanice UN, bez obzira na to da li su ranije dostavile pisane podneske s argumentacijom i replike. Privremene vlasti u Pri{tini imaju, tako|e, pravo na usmeno obrazlo`ewe podneska i odgovora na argumentaciju protivnika secesije, iako nisu ~lanica UN.

DSS: Protokol je izdaja Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samarxi} ustvrdio je da se Protokolom o saradwi, koji je MUP Srbije potpisao s Euleksom, prvi put utvr|uje jasna grani~na linija izme|u Srbije i Kosova, te da wime dr`ava “prakti~no, na terenu” priznaje nezavisnost Kosova. Samarxi} je ocenio da je na delu „izdaja nacionalnih interesa” jer se Srbije ovim ~inom odri~e svojih prava i polako “korak po korak, Kosovo predaje Euleksu, a onda i institucijama u Pri{tini”. “Ovo je prvi u nizu malih sporazuma koji }e biti potpisani a kojima }e Srbija

staviti do znawa dr`avama EU, koje su vo|e procesa nezavisnog Kosova, da prakti~no na terenu priznaje nezavisno Kosovo. Su{tina cele igre je u tome da Srbija sama sebi stavi om~u oko vrata, odnosno ne da se Kosovo oduzme, ve} da ga Srbija izru~i. A po{to to ne mo`e da u~ini otvoreno, Vlada to ~ini prikriveno “, rekao je Samarxi}.

Protest u Pri{tini U Pri{tini je ju~e odr`an protest koji su povodom potpisivawa protokola Euleksa i MUP-a Srbije organizovali Pokret „Samoopredeqewe” i nevladine organizacije. Tokom protestne {etwe centralnim ulicama Pri{tine u~esnici su nosili parole: “Kosovo u EU bez Euleksa”, “Protokol je savez sa Srbijom”, “Ne Euleks” i “^iko, (Adem Ja{ari) gotovo je – Kosovo je prodato”.

Tri ciqa, pa ostavka Kosovski premijer Ha{im Ta~i rekao je da }e podneti ostavku i prestati da se bavi politikom tek kada Kosovo postane ~lan NATO-a i Evropske unije. “Imam tri ciqa u svom `ivotu: politi~ki, nacionalni i demokratski. Prvi je oslobo|ewe Kosova, drugi je progla{ewe nezavisnosti, a tre}i je integracija Kosova u EU i NATO”, rekao je Ta~i za list „Koha ditore“.

c m y

2

DNEVNIK

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: MO@E LI BORIS TADI] PRIVOLETI OPOZICIJU NA DOGOVORE

Zalud ba~ena udica? Poziv predsednika Srbije i lidera DS-a Borisa Tadi}a na op{ti konsenzus o reformama jo{ uvek nije dobio potvrdu parlamentarnih opozicionih stranaka. ^ak ni sami analiti~ari nisu optimisti da bi wegova ideja u ovom trenutku mogla poprimiti obele`ja nekakvog op{tedru{tvenog dogovora. Direktor agencije “Pragma” Cvijetin Milivojevi} ka`e za “Dnevnik” da su u ovom trenutku va`ne dve stvari: presek rejtinga stranaka u Srbiji govori da se jedna velika ozbiqna stranka – SNS – nametnula kao konkurent DS-u, ali i da ne postoji takozvani opozicioni kolektivitet. – U parlamentu postoje, uslovno re~eno, dve grupacije koje dobro sara|uju: DSS i NS sa SNSom, na jednoj strani, odnosno s radikalima, na drugoj. Sam LDP u vi{e navrata pokazao je spremnost na to da pre sara|uje s Vladom nego s ostatkom opozicije, tako da bi u tom smislu re~i Tadi} mogao da trqa ruke da nije situacije u kojoj se drvo bonsai u liku SNS-a, koje su sami posadili, previ{e otrglo kontroli – navodi Milivojevi}. Na molbu da ka`e mo`e li vlast ra~unati na podr{ku jo{ od nekog iz opozicije osim LDPa, Milivojevi} procewuje da se ni napredwaci, narodwaci ni radikali “ne}e upecati na takav poziv, koji je ujedno i zamena teza”. – Svako ko je pratio Glavni odbor DS-a mogao je videti da se izme|u redova zapravo krije drugi problem. Centralna tema u ovom trenutku, koja mo`e uzburkati duhove ne samo u DS nego i u vladaju}oj koaliciji – pre svega SVM-u, LSV-u..., jeste dilema u kojem }e se obliku pred poslanicima pojaviti statut Vojvodine, ako se uop{te i pojavi. To je u ovom trenutku priortitetna tema, a ne ona o kojoj pri~a Tadi}, jer to {to govori je prioritet ve} godinu dana pa se predsednik nije setio da pozove sve u front za ru{ewe ekonomske krize – podse}a Milivojevi}. Potpredesednik SRS-a Dragan Todorovi} tvrdi da ta stranka “od svog postojawa politi~ke interese stavqa u drugi plan kada su u pitawu i dr`avni interesi”. – Ovaj poziv Borisa Tadi}a procewujemo samo kao marketi-

ni{ki potez ~iji ciq je da obmane gra|ane o navodnoj spremnosti wega i DS-a da se izvr{e re-

se malo osvrne i pogleda svoje okru`ewe. Da li on misli reforme s Mla|anom Dinki}em, s

Tadi} bi mogao da trqa ruke da nije situacije u kojoj se drvo bonsai u liku SNS-a, koje su sami posadili, previ{e otrglo kontroli (Cvijetin Milivojevi}) forme u Srbiji – ocewuje Todorovi} za “Dnevnik”. – Postavqa se jednostavno pitawe: kako da reforme sprovode oni koji su doprineli da Srbija do|e u polo`aj u kojem je danas – da smo bukvalno ropski du`nici MMF-a. U to nas je doveo re`im Borisa Tadi}a i svi re`imi od 2000. naovamo. Pre svega, Tadi} bi trebalo da razmisli o tome da je u kamapwi za predsednika Srbije obe}ao otvarawe pola miliona radnih mesta, ali i da

Draganom [utanovcem, s Bojanom Pajti}em i svima onima koji su uni{tili ovu dr`avu? [to se ti~e SRS-a, jedino {to mislimo da je najboqe za Srbiju, a i za Borisa Tadi}a, jeste da podnese neopozivu ostavku. Na pitawe da li ga je u ovom mandatu kao {efa poslani~kog kluba predsednik Srbije ikada pozvao na dogovor o merama koje se pripremaju, Todorovi} odgovara da “nije, a i ne postoji razlog da me poziva”.

– U Skup{tini Srbije postoje predstavnici DS-a, ali ono {to mogu da ka`em kao svoje iskustvo iz parlamenta, wihova navodna `eqa da se do|e do nekakvog dogovora je obi~na farsa i svodi se na princip “uzmi, ili ostavi”. Nijedna dosada{wa vladaju}a ve}ina nije tako brutalno pogazila parlament i sva demokratska dostignu}a o kojima je opozicija uspela da se dogovori. Prava poslanika brutalno su zga`ena, ~ak i ono {to imate po Poslovniku uskra}uje se na osnovu slobodne procene onoga ko predsedava sednicom. Ne treba da vam pri~am o tome kako se pona{aju Gordana ^omi} i Slavica \uki}-Dejanovi} – podvukao je Todorovi}. Direktor medijske slu`be DSS-a Slobodan Vuksanovi} kao primer da se do|e do nekakvog dogovora u dru{tvu navodi Vojislava Ko{tunicu „koji je bio predsednik mawinske vlade, a uspeo je, po{tovawem demokratskih principa i uva`avawem opozicije, da postigne op{tenacionalnu saglasnost o zna~ajnom broju najva`nijih pitawa u zemqi, me|u kojima je i Ustav“. – Bez obzira na to kome je simpati~an a kome nije, imamo sjajan primer kako se posti`e op{ta saglasnost u dru{tvu za re{avawe odre|enih pitawa. Nisu presudne povremene izjave nekog politi~ara, nego konkretni gestovi tokom perioda wegove vladavine – prime}uje Vuksanovi}. Povodom tvrdwi da bi statut Vojvodine mogao proizvesti ve}e raskole od reformi, Vuksanovi} isti~e da je „potpuno jasno da je statut uvod u cepawe dr`ave“. – Nemogu}e je da je ovaj narod zaboravio kako se raspadala Jugoslavija po istom receptu. Naravno da se treba osloniti na regione, na op{tine, ali ne u smislu cepawa dr`ave, ve} razvoja. Za{to se, umesto bilo kakve la`ne pri~e, ne donese zakon po kojem bi pravila koja va`e za Pe}ince, In|iju, ili Jagodinu morala da se primewu u svim op{tinama u celoj dr`avi? – pita se Vuksanovi}. Na opasku da je DSS prvi predlagao ustav s regionima, Vuksanovi} odgovara da taj akt sigurno nije otvarao „mogu}nost stvarawa deset dr`ava u okviru Srbije“. S. Stankovi}

„DNEVNIK” SAZNAJE: KADA JE KORISNO PODNETI KANDIDATURU ZA ^LANSTVO U EU BEZ UHAP[ENOG MLADI]A

Lak{e kad stignu [panci (Od na{eg dopisnika iz Brisela) – Kada ministri spoqnih poslova dr`ava ~lanica EU veoma naklowenih Srbiji, poput Italije, Gr~ke, [panije, ili drugih, kom{ijskih zemaqa – Slovenije, Ma|arske, Slova~ke, ka`u da bi Srbija trebalo do kraja godine da podnese zahtev za ~lanstvo u EU, oni podrazumevaju da je Beograd u me|uvremenu ispu-

Drugim re~ima, ako zbog holandskog stava nije mogu}e staviti na sto pitawe Prelaznog sporazuma sa Srbijom i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu jer nema novih elemenata – ~itaj: hap{ewa Ratka Mladi}a – onda je aplikacija Srbije novi elemenat koji je, ako ni{ta drugo, dovodi na agendu Saveta EU.

Predsednikove veze – I pored toga {to {vedski {ef diplomatije Karl Bilt ima veoma dobre odnose s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, on ne bi stavio na agendu Saveta EU zahtev Srbije bez uhap{enog Mladi}a ili miga Holandija da taj zahtev mo`e pro}i. Sasvim druga je situacija sa {panskim ministrom spoqnih poslova Miguelom Anhelom Moratinosom, ~ija je zemqa dovoqno velika i jaka unutar EU da mo`e da diktira agendu sama, {to svakako nije bio slu~aj sa ^e{kom, a donekle ni sa [vedskom – ka`e sagovornik “Dnevnika”. nio svoju „ha{ku obavezu“, ili situaciju u kojoj sve zapadnobalkanske dr`ave napreduju ka EU, a Srbija je i daqe blokirana holandskim vetom u Savetu EU, pa je aplikacija posledwe sredstvo za dodatni pritisak na Holandiju – obja{wavaju za „Dnevnik“ diplomatski izvori.

– Prijateqski nastrojeni {efovi diplomatija EU su bili vrlo jasni prilikom susreta sa srpskim kolegama. Podno{ewe kandidature je kao pi{toq s jednim metkom: mora da se puca pravovremeno i precizno jer nema popravnog. Zato je podno{ewe zahteva za ~lanstvo u EU, bez uhap{enog Ratka Mladi}a,

korisno samo u slu~aju da se na|emo u paradoksalnoj situaciji da svi u regionu napreduju, osim Srbije, odnosno Hrvatska ide ka zatvarawu pregovora, Makedonija po~iwe pregovore, Savet daje mandat Komisiji da uradi mi{qewe za Albaniju, Komisija napreduje u izradi Mi{qewa za Crnu Goru a i Bosna i Hercegovina preda zahtev za ~lanstvo. U toj situaciji, smatra velika ve}ina ministara spoqnih poslova EU, ne bi bilo mogu}e vi{e dr`ati zamrznut proces pribli`avawa Srbije EU – obja{wavaju sagovornici „Dnevnika“ u Briselu. Na{i kontakti u institucijama EU i dr`avama ~lanicama Unije isti~u neodr`ivost postoje}eg stawa na duge staze, ali i priznaju da ne postoji, barem u dogledno vreme, {ansa da Holandija promeni stav. – Utisak je da Holan|anima uop{te nije neprijatno {to su izolovani. [tavi{e, na neki na~in postaju sve oholiji i arogantniji u stavu prema Srbiji. S druge strane, u Beogradu i daqe ne shvataju osnovni princip multilateralne stavarnosti EU, odnosno da nije va`no koliko je ~lanica EU za ne{to, ve} koliko je i ko je

protiv. Iz toga proizlazi da nema mnogo koristi od susreta i ube|ivawa onih koji su ve} za tebe, nego fokus mora da bude na onima koji su protiv. Isto tako, za aktivirawe Prelaznog sporazuma i deblokadu puta Srbije ka EU potreban je svakodnevni i sistematski rad s Holandijom i predsedavaju}om dr`avom EU, a ne sporadi~an i slu~ajan. Neophodno je da Beograd na neki na~in ukqu~i Holandiju u proces dostizawa pune saradwe s Ha{kim tribunalom. Da su zvani~nici u Beogradu za re{avawe pitawa Ha{kog tribunala s Holandijom upotrebili barem tre}inu napora i vremena koje ula`u oko Kosova, neki rezultat bi bio i postignut – ka`e za „Dnevnik“ visokopozicionirani diplomata EU koji je `eleo da ostane anoniman. Zagovornici ideje da Srbija podnese zahtev za ~lanstvo u EU i pre nego {to Ratko Mladi} bude uhap{en sla`u se u stavu da }e biti lak{e progurati tu aplikaciju na agendu Saveta ministara spoqnih poslova EU tokom budu}eg {panskog nego aktuelnog {vedskog predsedni{tva EU. @eqko Panteli}


POLITIKA

DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

U BANOVINI UVERENI U TO DA JE DOGOVOR O PRENOSU NADLE@NOSTI POKRAJINI SAMO PITAWE DANA

ELEKTRONSKI SISTEM GLASAWA USKORO I U SKUP[TINI VOJVODINE

Sledi i kozmeti~ka korekcija statuta {ki usagla{eni, izja{wavaju u ge na nacrt zakona koji su nam paketu – istakao je Petrovi}. tad dostavili. Dakle, ostalo je Potvrdio je da }e najverovatsamo da se usaglasimo oko jo{ nije biti korigovana odredba nekih nijansi, da bi se videlo statuta koja se odnosi na me|ukoji tekst }e i}i na usvajawe u nardnu, odnosno me|uregionalnu Vladi i da li imamo ozbiqnijih saradwu Pokrajine, ali nije isprimedbi. A, ako je to tekst o kqu~io ni mogu}nost da se korikojem smo do sad razgovarali, guje i odredba statuta po kojoj onda ne}e biti nikakvih probleSkup{tina APV mo`e donositi ma, {to li~no i o~ekujem – naodluke “koje }e imati zna~aj zaveo je Petrovi}. kona na teritoriji AP VojvodiOn ka`e da }e nakon usvajawa ne u pitawima koja su neposredpredloga zakona na Vladi Pokrano, na osnovu Ustava, nadle`nost jinsko izvr{no ve}e napraviti AP Vojvodine ili koja su zakoanalizu tog teksta, da bi se ustanom odre|ena novilo koje su kao pitawa od pravno-tehni~ke pokrajinskog korekcije neopBilo bi opasno da se zna~aja”. hodne kad je re~ o donese samo zakon je da predlo`enom o nadle`nostima, a da se –toTa~no pitawe postatutu kako bi se istovremeno ne miwe u kontekse on usaglasio s potvrdi i statut stu korekcije tim zakonom. Nakon toga, kako je (Dragoslav Petrovi}) statuta, ali sve je to na neki nadodao, Ve}e }e ~in kozmetika i predlo`iti da to nema veze sa su{tinom predlose po hitnom postupku Skup{tina `enog statuta – kazao je PetroVojvodine izjasni o tim korekcivi}. jama statuta. Na pitawe da li }e zakon o – Kad to obavimo, Skup{tina nadle`nostima uop{te mo}i da Srbije mo}i }e da se izjasni i o se primewuje ukoliko se kao kozakonu i o statutu i vi{e ne}e we dana. Naime, ministarka pravre|ene sugestije na zakonski na~na verzija tog akta utvrdi namo}i da bude nikakvih izgovora de Sne`ana Malovi}, koja je i na tekst. crt koji je Vlada pripremila jo{ da se terminologija iz predlo`e~elu Vladine radne grupe zadu`e– Preostalo je da se obave proletos a u kojem je izba~en odenog statuta i zakona o nadle`none za izradu ovog propisa, pretkonsultacije o nekoliko preoqak o finansirawu novih poslostima razlikuju. A republi~ki hodno je za “Dnevnik” kazala da bi stalih detaqa, po{to smo jo{ va Pokrajine (koji je, ina~e, bio poslanici mo}i }e da se o oba akove nedeqe trebalo da se odr`i proletos iz Izvr{nog ve}a Vlasadr`an u radnoj verziji tog akta ta, koji }e biti i terminiolosastanak s predstavnicima Vojvodi Srbije uputili na{e predlokoju je sa~inila zajedni~ka radna grupa Izvr{nog ve}a i Vlade Srbije jo{ krajem pro{le godine), on je rekao da je primena zakona o nadle`nostima ipak mogu}a “poIna~e, u odeqku predloga statuta posve}enom prihodima od imovine ~iji je titular, kao i u~e{to predlog statuta APV regufinansirawu AP Vojvodine stoji da Pokrajina {}em u prihodima javnih preduze}a i ustanova. Uz li{e pitawe finansirawa”. ima buxet “u kojem se prikazuju svi rashodi i prito, predvi|a se i da se pokrajinska kasa puni javnim – Kad Skup{tina Srbije pohodi kojima se finansiraju nadle`nosti AP Vojzajmovima, komercijalnim zajmovima i kreditima, tvrdi statut, wegove odredbe }e vodine”. Tako|e, u ovoj odredbi citira se i deo transferom buxetskih sredstava, primawem donabiti osnova i za utvr|ivawe zaUstava Srbije kojim se garantuje da vojvo|anski bucija i drugih davawa bez naknade, te iz drugih izvokona o buxetu za narednu godinu. xet iznosi najmawe sedam procenata u odnosu na bura u skladu sa zakonom i pokrajinskom skup{tinTako da u vezi s tim ne brinem. xet Republike Srbije, od kojih }e se tri sedmine skom odlukom. Bilo bi opasno da se donese samo koristiti za finansirawe kapitalnih rashoda. “Nadle`nosti AP Vojvodine finansiraju se iz zakon o nadle`nostima, a da se U predlo`enom statutu se defini{u i izvorni sredstava obezbe|enih, pre svega, iz poreza na doistovremeno ne potvrdi i statut. prihodi Pokrajine kojima APV “finansira svoje bit preduze}a i poreza na dohodak gra|ana, naplaE, u tom slu~aju bismo imali pronadle`nosti i koje samostalno utvr|uje i napla}u}enih na teritoriji AP Vojvodine, kao i drugih blem po{to taj zakon ne regulije u skladu sa zakonom i pokrajinskom skup{tinprihoda utvr|enih zakonom i pokrajinskom skup{e pitawe finansirawa novih skom odlukom”. Navodi se i da Vojvodina prihode {tinskom odlukom u skladu sa zakonom”, stoji jo{ ingerencija Pokrajine – ukazao sti~e naplatom poreza, taksa i drugih naknada, te u predlogu statuta. je Petrovi}. B. D. Savi} Pokrajinski sekretar za nauku i predsednik poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” Dragoslav Petrovi} izjavio je na{em listu da do ju~e u Banovinu nije stigao nikakav zvani~an poziv iz Vlade Srbije za konsultacije o Nacrtu zakona o nadle`nostima APV, ali on o~ekuje da }e se to uskoro dogoditi, te da je sve pita-

I „za” i „protiv” na taster U Skup{tini Vojvodine uskoro }e biti postavqen elektronski sistem glasawa, potvrdio je ju~e na{em listu sekretar Skup{tine Milorad Ga{i}. Pokrajinski poslanici }e se jo{ na narednoj sednici, zakazanoj za subotu, o ta~kama dnevenog reda izja{wavati dizawem ruku, po{to bi postavqawe novog sistema trebalo da po~ne po~etkom slede}e nedeqe, kako bi on bio spreman za upotrebu ve} mo`da za slede}e zasedawe. Ina~e, po Ga{i}evim re~ima, na dnevnom redu subotwe sednice na}i }e se i izmene Poslovnika o radu, kako bi se obezbedile i pravne mogu}nosti da se elektronska oprema koristi. Sekretar Skup{tine APV kazao je i da je oprema za sistem elektronskog glasawa ve} u zgradi pokrajinskog parlamenta i da je weno postvaqewe odlo`eno za narednu nedequ po{to je u me|uvremenu zakazana skup{tinska sesija po hitnom postupku. – Javna nabavka je obavqena, oprema je tu i monta`a }e po~eti odmah nakon ove sednice – kazao nam je Ga{i}, i dodao da }e pre upotrebe novog sistema gla-

dine kako bi se usaglasio zakonski tekst. Ona je navela da je potrebno da se s predstavnicima pokrajinskih organa utvrde jo{ neki detaqi. I Petrovi} je uveren u to da }e tema ovih konsultacija biti “samo neki detaqi”, po{to su jo{ pre nekoliko meseci iz Banovine u Vladu Srbije ve} dostavqene od-

Novac u predlo`enom tekstu

REKLI SU

Mir~i}: Tadi} misli kao i mi Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} izrazio je zadovoqstvo {to je „i predsednik Srbije Boris Tadi} odu{evqen stavom SRS-a da je predlog statuta Vojvodine neustavan pravni akt, jer se wime stvara dr`ava u dr`avi”. Posebno mi je drago {to su stav radikala o neustavnosti novog pokrajinskog statuta prihvatile gotovo sve opozicione i partije na vlasti”, izjavio je Mir~i} na konferenciji za novinare. On je istovremeno podsetio na to da SRS „odavno predla`e da se poni{ti postoje}i predlog statuta” i u pokrajinskom parlamentu po~ne izrada potpuno novog najvi{eg pravnog akta APV.

Jovanovi}: Izbori tek nakon kandidature za EU Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} izjavio je da izbori moraju biti deo jasnog plana da Srbija dobije efikasnu vladu, dodaju}i da je tako ne{to mogu}e tek nakon {to budu stvoreni uslovi za predavawe ozbiqne kandidature zemqe za ~lanstvo u EU. „U tom poslu Vlada mo`e da ra~una na podr{ku LDP-a. Ali, kao ni do sada, nema govora o blanko podr{ci nego o jasnoj politi~koj pomo}i reformskim i evropskim potezima koji }e ubrzati podno{ewe kandidature: u procesu vizne liberalizacije i pregovora s MMF-om, te u nastojawu da deblokiraju SSP i istaknu kandidaturu za ~lanstvo u EU. Tek nakon toga mo`emo u}i u izbore da bismo dobili vladu koja }e efikasnije uraditi poslove”, obrazlo`io je Jovanovi} .

Markovi}: Ko sla`e za imovinu, mora}e u zatvor Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} izjavila je da su svi funkcioneri, kojih u Srbiji ima izme|u 13.000 i 20.000, du`ni da predaju imovinske karte, koje }e, kao i finansijski izve{taji stranaka, ubudu}e biti dostupni javnosti. “Funkcioneri su sada sva imenovana, postavqena i izabrana lica. To je veoma veliki broj qudi, od predsednika Republike do ~lana {kolskog odbora. Imovinske karte su du`ni da podnesu svi funkcioneri osim odbornika lokalnih skup{tina”, rekla je Zorana Markovi} i dodala da je neprijavqivawe imovine, ili prijavqivawe la`nih podataka, postalo ozbiqno krivi~no delo za koje je zapre}ena zatvorska kazna od {est meseci do pet godina.

sawa biti organizovana i kratka obuka za poslanike. Ina~e, kako saznajemo od direktora Slu`be za op{te i zajedni~ke poslove pokrajinskih organa Marka Radosavqevi}a, uvo|ewe elektronskog sistema Pokrajinu je ko{talo oko 30 miliona dinara. On je rekao i da je u postupku javne nabavke za izvo|a~a radova odabrano preduze}e “Sinkom” iz Novog Sada, dodav{i da je re~ o firmi sa zna~ajnim referencama, koja je bila anga`ovana i na tehni~kom opremawu sale u Domu Narodne skup{tine Republike Srbije. B. D. S.

PREDSTAVNICI SKUP[TINE VOJVODINE NA KONFERENCIJI EVROPSKIH REGIONA U SALCBURGU

Centralizacija pogre{an odgovor na krizu

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i i potpredsednica Maja Sedlarevi} u~estvovali su na 5. konferenciji evropskih regiona i gradova u Salcburgu, koju tradicionalno organizuje austrijski Institut evropskih regiona (IRE), saop{teno je ju~e iz pokrajinskog parlamenta. Centralna tema ovogodi{we Konferencije bila je “Evropski regioni i gradovi i ekonomska kriza”, a Egere{i i direktor IRE-a Franc [ausbereger razgovarali su o evropskoj perspektivi Srbije i AP Vojvodine i relanoj potrebi su{tinske decenetralizacije i regionalizacije

PREDIZBORNA SCENA U VRBASU

Napustili ^ovi}a zbog Rasima U jeku predizborne kampawe u Vrbasu, Op{tinski odbor Socijaldemokratske partije, koju predvodi Neboj{a ^ovi}, doneo je jednoglasnu odluku da napusti SDP i postane inicijativni odbor Socijaldemokratske partije Srbije, stranke u osnivawu koju je inicirao aktuelni republi~ki ministar za rad i socijalna pitawa Rasim Qaji}. Na konferenciji za novinare odr`anoj ovim povodom, biv{a odbornica SDP-a Dragica Vukoti} je saop{tila da je odluka o osnivawu inicijativnog odbora doneta na poziv inicijativnog odbora ove stranke iz Beograda. –« Dobili smo poziv da u~estvujemo u osnivawu stranke koja ima ciq da objedini socijaldemokratske snage u Srbiji. Odr`ali smo sastanak OO na kojem je ova odluka doneta jednoglasno. Obavestili smo predsednika SDP-a Neboj{u ^ovi}a i dobili smo i wegovu podr{ku, a po svemu sude}i, na{im stopama }e krenuti kompletan SDP jer se o tome trenutno vode pregovori – rekla je Dragica Vukoti}.

3

Srbije. Direktor IRE-a izrazio je interesovawe za proces usvajawa novog statuta AP Vojvodine. Govore}i o statutu, Egere{i je istakao da o~ekuje da }e se statut APV, kao i zakon o nadle`nostima Pokrajine, uskoro i kona~no na}i na dnevnom redu Narodne skup{tine Republike Srbije”, navodi se u saop{tewu Na konferenciji je oceweno i da je u uslovima svetske ekonomske krize “centralizacija pogre{an odgovor na privrednu i ekonomsku krizu”, te da je regionalna politika glavni faktor stabilizacije u uslovima svetske ekonomske krize. B. D. S.

VESTI Dan demokratije Skup{tina Srbije }e objavqivawem teksta posve}enog demokratiji na svom Internet-sajtu obele`iti Dan demokratije, 15. septembar, koji su ustanovile Ujediwene nacije. U saop{tewu iz kabineta predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi}, uz apel medijima da se ukqu~e u akciju obele`avawa tog dana, podse}a se na to da je lane Skup{tina Srbije obele`ila Dan demokratije posebnom sednicom.

\erleka smenila mati~na stranka

Predsednik inicijativnog odbora SDPS-a u Vrbasu postao je ^edomir Aleksi}, ~ije je ime i na listi kandidata „Za evropski Vrbas – Boris Tadi}“. Iako je SDP jo{ ranije pristupio koaliciji s Demokratskom strankom i SPOom na listi „Za evropski Vrbas – Boris Tadi}“, u inicijativnom odboru SDPS-a ka`u da }e ta saradwa te}i normalnim tokom.

Od Kari}a do Palme Op{tinski odbor PSS-a u Vrbasu kolektivno je pristupio Jedinstvenoj Srbiji. Kako se navodi u saop{tewu, ta odluka je doneta jer su ~lanovi vrbaskog ogranka Kari}eve stranke „u politi~koj ideologiji JS-a prona{li istovetne temeqe na kojima se bazirala wihova stranka, a to su pre svega doma}inski duh, ravnopravnosti prema svim nacionalnim pripadnostima, te po{teni i ~asni ~lanovi koji se bore za dobrobit malih qudi”.

– «Tu se ni{ta ne}e promeniti jer mi stojimo iza onoga {to smo dogovorili s koalicionim partnerima, a na{i kandidati }e se ve} tokom ove kampawe afirmisati kao predstavnici budu}e stranke – ka`e Dragica Vukoti}. Pore~ima ^edomira Aleksi}a,koji }e u narednom periodu voditi stranku Rasima Qaji}a u Vrbasu, o~igledno veoma neuspe{na privatizacija i globalna ekonomska kriza stvorili su u Srbiji ogroman prostor za socijaldemokratsku inicijativu. On je najavio da }e po~etkom decembra }e biti odr`an osniva~ki kongres stranke,kada }e SDPS i zvani~no po~eti da sprovodi svoj program. N. Perkovi}

Odbornici Skup{tine Novog Pazara smenili su ju~e gradona~elnika Novog Pazara Mirsada \erleka, ~lana Sanxa~ke demokratske partije, i za novog izabrali wegovog strana~kog kolegu i {efa odborni~ke grupe u gradskom parlamentu Meha Mahmutovi}a. Za opoziv \erleka i izbor Mahmutovi}a, koji je i predsednik Upravnog odbora Republi~kog Fonda PIO, glasalo je 28 odbornika. Ostavku je prethodno podneo predsednik Skup{tine grada Milan Veselinovi} iz Srpske radikalne stranke, a na wegovo mesto izabrana je Borka Jovanovi} iz Socijalisti~ke partije Srbije. Opozicioni odbornici Bo{wa~ke liste za evropski Sanxak Sulejmana Ugqanina napustili su sednicu posle usvajawa dnevnog reda s obrazlo`ewem da ta stranka ne `eli da u~estvuje u me|ustrana~kim i me|ukoalicionim obra~unima.


4

EKONOMIJA

utorak15.septembar2009.

DNEVNIK

IZ BUYETA ]E SE PONOVO SUBVENCIONISATI STAMBENI KREDITI

Stan bez kamate do godine 2012. Vlada Srbije }e u ~etvrtak usvojiti novi program za subvencionisawe kredita za kupovinu stana, najavili su ju~e ministri ekonomije i prostornog planirawa Mla|an Dinki} i Oliver Duli}. To }e, kako je naglasio Dinki}, biti “najpovoqniji stambeni

malni iznos kredita bi}e 100.000 evra, a najdu`i mogu}i rok otplate 30 godina. Kupci stana }e morati da obezbede najmawe pet odsto u~e{}a, iz buxeta }e se obezbediti beskamatni kredit za u~e{}e od 20 odsto, dok }e banke kreditirati preostalih 75 odsto vredno-

Kredit na 30 godina za stan od 50.000 evra

Sada{wi bankarski krediti bez u~e{}a

U~e{}e

5,9 posto, a Dinki} ka`e da je Ministarstvo sprovelo anketu me|u bankama i da }e se kamatne stope kretati izme|u 4,9 i 5,9 procenata na godi{wem nivou. Dinki} je dao primer kredita za stan od 50.000 evra na 30 godina: kupac bi trebalo da plati u~e{}e

– U periodu u kojem }e stan otpla}ivati bez kamate, gra|ani }e za mese~nu ratu izdvajati znatno mawe nego {to ko{ta iznajmqivawe takvog stana, dok }e ih ina~e mese~na rata ko{tati tek ne{to vi{e od zakupnine – ustvrdio je Dinki}, potkrepiv{i to podacima o cenama iznajmqivawa stanova u najve}im gradovima u zemqi. Tako, po podacima Ministarstva ekonomije, kvadrat stana od 50 kvadratnih metara u Novom Sadu ko{ta 1.050 evra, a mese~na zakupnina 230 evra. U prve tri godine otplate subvencionisanog kredita kupac takvog stana pla}ao bi mese~nu ratu izme|u 61 i 72 evra, u naredne 22 godine 244 evra, a u posledwih pet to bi ga ko{talo 75 evra mese~no. Ministar Duli} je naveo da je u pripremi i program subvencija za projektno finansirawe stanogradwe, kako bi se dogodine izgradilo oko 10.000 stanova.

Subvencionisani krediti 2.500 evra

Kamatna stopa

7,5% - 10%

4,9% - 5,9%

Rata kredita do oktobra 2012. godine

300 - 420 evra

58 - 68 evra

Rata kredita posle oktobra 2012. godine

300 - 420 evra

230 evra

Rata kredita u posledwih pet godina

300 - 420 evra

167 evra

krediti do sada”, dok je Duli} pozvao gra|ane da “navale” da kupe stan po povoqnim uslovima. Kako je naveo Dinki}, krediti }e se subvencionisati samo za kupovinu novih stanova i onih u izgradwi, te izgradwu ku}e. Maksi-

sti stana. Tako }e u posledwih pet godina otplata biti beskamatna, jer }e kamata biti subvencionisana iz buxeta. Oni koji uzmu kredit ne}e kamatu pla}ati ni do 31. oktobra 2012. godine. Maksimalni iznos kamate bi}e

od 2.500 evra, mese~na rata do oktobra 2010. godine iznosila bi, u zavisnosti od banke, izme|u 58 i 68 evra, dok bi u naredne 22 godine rata bila 230 evra. U posledwih pet godina rata bi iznosila 167 evra.

Dr`ava prodala 1.500 firmi na veresiju

Stav je stru~waka da je, uprkos svim mawkavostima, model privatizacije generalno bio dobar i da ga sada nikako ne bi trebalo mewati. – Nema alternativnog re{ewa osim partijskog vlasni{tva, koje obi~no dovodi do ubrzanog uni{tavawa preduze}a kako se pribli`ava kraj mandata partija na vlasti – rekao je za “Ekonomist” profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Bo{ko @ivkovi}. drugi problem: mnogi koji su na ovaj na~in kupovali firme, zapravo nisu s wima ni imali “ozbiqne” namere, ve} su samo `eleli da iz wih “isisaju” vredan kapital. “Ekonomist” pre-

Nema~ka kompanija `eli u Vojvodinu Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} razgovarao je ju~e sa menaxmentom nema~ke kompanije VTE o mogu}nostima projektovawa i izgradwe postrojewa za dobijawe pitke vode i vodosnabdevawe. Kako se navodi u saop{tewu pokrajinskog sekretarijata za informacije, u razgovoru bilo je re~i i o mogu}nostima koje ova kompanija nudi u projektima odlagawa otpadnih voda, upravqawa otpadom i kori{}ewa toplotne i elektri~ne energije koja se dobija iz procesa uni{tavawa otpada. Predstavnik VTE za Srbiju i Crnu Goru Milovan Pavlovi} izrazio je spremnost te kompanije da projekti, koji bi se izvodili u Vojvodini, budu finansirani pod povoqnim uslovima, uz mogu}nost kori{}ewa nepovratnih sredstava iz evropskih fondova. “Osnov-

vek kupi firmu, izvu~e iz we vredan kapital i imovinu bez investirawa ijednog dinara”, navodi Mijatovi}. Do sada je raskinuto ne{to vi{e od 430 ugovora o privatizaciji, a kako navodi list, “iskustvo govori da su preduze}u kojem dr`ava postane titular odbrojani dani”. Drugim re~ima, ona retko kada uspeju da se ponovo prodaju i stanu na noge. List navodi i rezultate istra`iva Ujediwenih granskih sindikata “Nezavisnost”, kojima se sugeri{e da je od raskinutih privatizacija jo{ ve}i problem ~iwenica da je ~ak svaka druga privatizacija u Srbiji bila “neuspe{na”. Upravo se radi o slu~ajevima kada su novi vlasnici, umesto pove}awa proizvodwe i podizawa produktivnosti, preduze}a “pazarili” radi radi atraktivnih nekretnina, zemqi{ta ili druge imovine. Vrlo je verovatno da }e za neka od takvih preduze}a u skorije vreme biti raskinut ugovor o privatizaciji. E. D.

Boqe i{ta nego partijski kapitalizam

ni principi poslovawa kompanije VTE, koja je deo austrijske EVN grupe, jeste obezbe|ivawe sigurnosti i pouzdanosti u snabdevawu energijom, odgovorno kori{}ewe prirodnih resursa, stvarawe moderne i ekolo{ki kompatibilnih infrastrukture”, rekao je Pavlovi}. Pajti} je, kako se navodi u saop{tewu, istakao da je Vojvodina zainteresovana za svaku vrstu saradwe na projektima kojima se obezbe|uje kvalitetniji `ivot Vojvo|ana i zdrava `ivotna sredina. “Na{i vodotoci tra`e neku vrstu tretmana. Imamo potencijala za izgradwu mawih i sredwih hidroelektrana. Vojvodina, a posebno Banat, ima problema u snabdevawu vodom za pi}e i zato smo veoma zainteresovani za saradwu i partnerstvo u re{avawu ovih problema”, rekao je Pajti}.

nosi stav jednog od autora Zakona o privatizaciji, dr Bo{ka Mijatovi}a, koji ka`e da je u startu bio protiv opcije kupovine “na po~ek”. “Upozorio sam na opasnost da nesolventan ~o-

– O~ekujemo da se, u saradwi s op{tinama, obezbede lokacije za jeftiniju izgradwu stanova, kao i

da se uprosti i ubrza procedura dobijawa potrebnih dozvola – naglasio je Duli}. V. ^vorkov

CVETKOVI] NAJAVIO ULAGAWA U @ELEZNICU

NOVE GAZDE JO[ NISU OTPLATILE 60 ODSTO PRIVATIZOVANIH PREDUZE]A

^ak oko 60 odsto preduze}a privatizovanih u Srbiji kupqeno je na odlo`eno pla}awe, tako da novi vlasnici tih firmi mahom jo{ uvek nisu dr`avi isplatili kupoprodajnu cenu. Takvo stawe stvari moglo bi dodatno pogor{ati krajwi bilans privatizacije, jer ako se ispostavi da ve}ina novih gazda nije u stawu da isplati cenu preduze}a, broj raskinutih kupoprodajnih ugovora mogao bi dosegnuti polovinu od ukupnih privatizacija. Od ukupno 2.250 privatizovanih preduze}a, {ezdesetak procenata kupqeno je “na kredit”, odnosno tako {to su novi vlasnici koristili zakonsku mogu}nost da kupoprodajnu cenu plate u {est godi{wih rata. S obzirom na to da je do sada raskinuto oko 20 odsto privatizacionih ugovora, postoji bojazan da bi se taj crni bilans mogao pove}ati na 40 do 50 procenata, pogotovo {to je ekonomska kriza u punom jeku i novim vlasnicima firmi su uglavnom presu{ili bankarski izvori finansirawa poslovawa. Tim pre {to je i do sada najve}i broj privatizacionih ugovora raskidan upravo zbog nepla}awa rata dr`avi. Podaci Agencije za privatizaciju ka`u da je od 1.366 firmi kupqenih na odlo`eno pla}awe tek stotinak ispla}eno do posledweg dinara. Tu se javqa i

Ko sve mo`e Gra|ani koji na ovaj na~in kupe stan mora}e da `ive u wemu i ne}e smeti da ga izdaju sve dok ne izmire kredit. Oni }e, zapravo, biti obavezni i da prijave boravak na adresi kupqenog stana. Subvencionisani kredit mo}i }e da uzmu svi dr`avqani Srbije mla|i od 45 godina. Stan }e mo}i da uzmu gra|ani koji nemaju re{eno stambeno pitawe niti stambeni kredit u kori{}ewu, ali i oni koji `ele da zamene svoj stari stan za novi, a u tom slu~aju kreditira}e im se razlika u ceni. Posledwi uslov je da gra|anin, odnosno doma}instvo koje se prijavi za subvencionisani kredit, nema neto primawa ve}a od 120.000 dinara.

11. 09. 2009.

1.105,51694

Vozovi izlaze iz slepog koloseka – Vlada Srbije nastavi}e da podr`ava izgradwu `elezni~ke infrastrukture i modernizaciju `eleznice u Srbiji s ciqem da ona ponovo dobije stari sjaj i postane sredstvo masovnog prevoza putnika i robe – izjavio je ju~e premijer Mirko Cvetkovi} prilikom obilaska gradili{ta na deonici pruge Batajnica–Golubinci, na `elezni~kom Koridoru 10. – Kada se govori o izgradwi infrastrukture, to se ~esto vezuje samo za putnu infrastrukturu, ali ovo je primer da Vlada stoji i iza izgradwe `elezni~ke. On je podsetio na to da je Vlada pokrenula veliki projekat strukturne reforme `eleznice, nastavqaju se investicije koje su ranije zapo~ete, ali se zapo~iwu i nove. Cvetkovi} je rekao da se investicije uglavnom odnose na izgradwu infrastrukture u u`em smislu, ali i na nabavku voznih sredstava, i dodao da vrednost projekta koji su u toku prevazilazi 500 miliona evra. Premijer je ~estitao `elezni~arima 125 godina postojawe srpske `eleznice. Ukupna vrednost radova na modernizaciji pruge Batajnica–Golubinci, koji su po~eli oktobra pro{le godine, iznosi 30 miliona evra, a finansiraju se iz kredita Evropske investicione banke. Na deonici Batajnica–Golubinci bi}e remontovan i izgra|en ukupno 31 kilometar pruge, ukqu~uju}i i izgradwu nove pruge u du`ini od 7,4 kilometara od Stare Pazove do Golubinaca. Nakon modernizacije, brzina vozova na ovoj magistrali, koja sada iznosi od 60 do 120 kilometara na sat, bi}e pove}ana na

projektovanu brzinu od 160 kilometara na sat. Deonica od Stare Pazove do Golubinaca jedina je deonica izme|u Beograda i [ida na kojoj se do sada odvijao jednokolose~ni saobra}aj. – Ova republi~ka vlada je nasledila izuzetno te`ak zadatak, a to je briga o `eleznicama, koje su decenijama bile zapu{tene i jednostavno nisu dovoqno razvijane – rekao je ju~e, prilikom obilaska

radova na delu pruge kod Nove Pazove, predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine dr Bojan Pajti}. – Danas imamo situaciju da na teritoriji Pokrajine 228 kilometera `eleznice uop{te nije u funkciji, a recimo pre 155 godina u okolini Bele Crkve smo imali `eleznicu. Stoga podr`avamo napore Vlade i “@eleznica Srbije”, koje ula`u u rekonstrukciju i modernizaciju. @elezni~ki saobra}aj svakako je efikasniji i jeftniji od drumskog i predstavqa budu}nost i {ansu za razvoj privrede, ne samo u Vojvodini ve} i u Srbiji.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (791,01

Promet

^oka duvanska industrija, ^oka

20,00

1.500

423.000

Vino `upa, Aleksandrovac

15,14

9.200

9.200

Go{a monta`a, Velika Plana

13,25

1.000

9,56

Naziv kompanije

1,00%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,49

3.085

38.442.284

30.000

Komercijalna banka, Beograd

0,31

35.713

5.928.407

3.999

19.995

Energoprojekt holding, Beograd

0,81

1.000

4.956.405

9,52 Promena %

7.039 Cena

70.390 Promet

Univerzal banka, Beograd

8,70

8.922

1.050.270

Agrobanka, Beograd

-0,44

9.775

4.633.301

Savremena administracija, BG

-20,00

3.936

3.936

Soja protein, Be~ej

-0,31

1.291

7.384.170

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-11,99

1.057

1.057

Imlek, Beograd

1,30

1.400

57.400

Jugo{ped, Beograd

-11,99

2.827

141.350

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,61

2.599

831.530

Banat seme, Zrewanin

-11,97

2.700

108.000

Metals banka, Novi Sad

1,65

6.400

12.800

-11,93 Promena %

775 Cena

15.500 Promet

Tigar, Pirot

-0,51

983

457.190

Privredna banka, Beograd

3,28

851

3.659.648

0,00

9.000

19.503.000

Bambi Banat, Po`arevac

1,79

8.999

17.998

Dunav osigurawe, Beograd Credy banka, Kragujevac Pet akcija s najve}im padom

Palanka UTP, Sm. Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija Vojvodinaput, Subotica Soja protein, Be~ej

-0,31

1.291

7.384.170

Alfa plam, Vrawe

-1,83

9.839

373.870

Veterinarski zavod, Subotica

2,43

589

2.254.885

Telefonija, Beograd

-4,63

1.955

613.860

Veterinarski zavod, Subotica

2,43

589

2.254.885

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

10.000

1.800.000

Tehnohemija, Sremska Mitrovica

5,24

442

1.012.180

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je ju~e da racionalizaciju javnog sektora ne bi trebalo svoditi na pitawe koliko }e qudi biti otpu{teno jer se radi o projektu koji treba da stvori dugoro~no efikasnu dr`avu.

– Radi se o projektu koji prevazilazi mandat sada{we vlade i ima najve}i dr`avni zna~aj – istakao je premijer prilikom obilaska radova na `elezni~kom Koridoru 10. Odre|enih otpu{tawa }e biti, rekao je on, i naglasio da }e tako|e biti i primawa novih qudi, ali da se sada ne mo`e govoriti o ciframa jer se jo{ rade procene. Cvetkovi} je kazao da }e Vlada, kada bude sagledala su{tinu racionalizacije javnog sektora, taj projekat razmatrati kako u okviru koalicije koja ~ini Vladu tako i sa svim zainteresovanim stranama, pa }e i opozicija imati {ansu da se o tome izjasni. Premijer je naveo i da se jo{ razmatra dinamika kojom }e biti racionalizovan javni sektor, i podsetio na to da to obuhvata administraciju na republi~kom i lokalnom nivou, zdravstvo, prosvetu, reformu penzionog sistema, vojsku i policiju i javna preduze}a na republi~kom i lokalnom nivou. Cvetkovi} je ukazao na to da se radi o projektu koji }e zahtevati nekoliko godina, kao i da }e MMF-u u predstoje}im pregovorima biti predstavqen segment koji se odnosi na 2010. godinu.

Za }atama ni sindikat zakukati ne}e Ministarka finansija Diana Dragutinovi} najavila je da }e iz dr`avne administracije biti otpu{teno 14.000 qudi. Po wenim re~ima, sva ministarstva do petka, 18. septembra, treba da predaju planove u{tede za slede}u godinu kako bi se oni uobli~ili za buxet za 2010. godinu, koji mora da bude gotov do 20. oktobra ove godine, odnosno pre dolaska Misije MMF-a. Sindikat zaposlenih u upravi i dru{tvenim organizacija najavio je organizovane proteste ukoliko ih Vlada Srbije ne ukqu~i u pregovore o racionalizaciji administracije. U tom sindikatu upozoravaju na to da }e masovni protesti ili obustave rada uslediti ako Vlada bez konsultacije s wima krene u otpu{tawe 14.000 qudi u javnom sektoru Me|utim, sude}i po izjavama ostalih sindikalaca, ne}e biti mnogo otpora odluci Vlade Srbije da se javni sektor racionalizuje. Jedino na ~emu }e sindikati, kao radni~ki za{titnici, insistirati je da svi koji se na|u na spisku kao vi{ak dobiju pripadaju}u otpreminu. Tako potpredsednik UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiqkovi} ka`e da }e ovaj sindikat dati podr{ku najavqenom re{avawu problema obimne dr`avne administracije, ali samo uz uslov da bude napravqen ozbiqan program podr{ke za radnike koji }e ostatiti bez posla. – Hteli ili ne, iako nas nisu pitali kada su zapo{qavali te qude, moramo da brinemo o radnicima koji }e ostati bez posla – rekao je Stojiqkovi}. I predsednica ASNS-a Ranka Savi} ka`e }e taj sindikat gledati da pomogne svima iz javnog sektora koji ostanu bez posla, ali dodaje da se samoj odluci racionalizacije ne}e protiviti. – ASNS podr`ava racionalizaciju javnog sektor, odnosno dr`avne administracije jer vi{e ne mo`emo zatvarati o~i pred tim problemom na koji se godinama ukazuje. Tra`i}emo odgovornost svih onih koji su masovno zapo{qavali po partijskoj liniji i koji su sada te qude do-

PREDSTAVQENA KAMPAWA „BIRAJMO DOMA]E”

Kupujmo ono {to je na{e Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} rekao je ju~e da ciq kampawe “Birajmo doma}e” nije da se bilo ko bojkotuje i skloni s tr`i{ta, ve} da se pomogne i podr`i ono {to je na{e. Osnovni ciq kampawe “Birajmo doma}e”, koju vodi Udru`ewe gra|ana “Moja Srbija” je, kako je rekao Milosavqevi}, da se oja~a svest potro{a~a da kada god mogu i gde god mogu – biraju doma}e proizvode. – Ciq je da se u ovim te{kim vremenima pomogne da br`e i efikasnije iza|emo iz krize, da poboq{amo konkurentnost na{e privrede, da budemo zastupqeniji s na{im proizvodima u regionu, pa i {ire, i da obezbedimo na{oj

zemqi, gra|anima i privredi trajnije i sigurnije perspektive rasta i razvoja – rekao je Milosavqevi} u Privrednoj komori Srbije gde je predstavqen projekat “Birajmo doma}e”. Po wegovim re~ima, ciq ove kampawe je i borba za o~uvawe radnih mesta, otvarawe novih, kvalitetnije obrazovawe, boqu zdravstvenu za{titu, stabilne i ve}e penzije i plate, boqi `ivot u Srbiji. Milosavqevi} je pozvao privrednike da daju doprinos kampawi i rekao da o~ekuje od wih da, gde god je mogu}e, podr`e doma}eg potro{a~a ni`om cenom, kvalitetnijim proizvodima i uslugama, konkretnim akcijama.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

5

OTKAZ ZA 14.000 ZAPOSLENIH U DR@AVNOJ ADMINISTRACIJI

Mnogaja qeta nu`na za reformu

Zemqa

utorak15.septembar2009.

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,161

93,4985

96,1165

90,8805

Australija

dolar

1

53,6842

55,0607

56,6024

53,519

Kanada

dolar

1

57,7627

59,2438

60,9024

57,585

Danska

kruna

1

12,2462

12,5602

12,9119

12,2085

Norve{ka

kruna

1

10,5226

10,7924

11,0946

10,4902

[vedska

kruna

1

8,8896

9,1175

9,3728

8,8622

[vajcarska

franak

1

60,2877

61,8335

63,5648

60,1022

V. Britanija

funta

1

104,125

106,794

109,785

103,804

SAD

dolar

1

62,6666

64,2734

66,0731

62,4737

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 9. 2009. godine

Kazne za ministre Vicepremijer Srbije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da }e do 31. oktobra biti zavr{ena sistematizacija radnih mesta u dr`avnoj upravi, te da bi od januara trebalo da po~nu otpu{tawa vi{kova u dr`avnoj i lokalnim administracijama. Slede}e godine bi, po wegovim re~ima, broj dr`avnih slu`benika trebalo da bude smawen za 10.000. On je dodao da Vlada priprema zakone kojima }e se regulisati smawivawe broja zaposlenih – o potrebnom broju ~inovnika i na republi~kom i na lokalnom nivou i o javnim slu`benicima, koji bi pred Skup{tinom trebalo da se na|u u oktobru. - Ministri koji ne budu napravili plan smawewa zaposlenih bi}e ka`weni sa milon dinara, a prekobrojni radnici od januara ne}e primati platu-rekao je Dinki}. – Posle usvajawa zakona, ministarstva }e od Vlade dobiti nalog da naprave sistematizaciju radnih mesta u skladu s izmenama Zakona o javnim slu`benicima. Tako|e, ministarstva }e ukinuti nepotrebne procedure, a sprove{}e se i vanredno ocewivawe slu`benika na osnovu koje }e onaj koji bude dobio ocenu jedan, ostati bez posla. Dinki} je naveo da trenutno ima “predstavu” o tome koliki je vi{ak zaposlenih u wegovom ministarstvu, a da }e jasnu sliku o tome imati za mesec dana. On je rekao da zna da i u Ministarstvu ekonomije ima slu`benika koji ni{ta ne rade, i dodao da se ve} planira ukidawe nekih nepotrebnih procedura iz delokruga tog ministarstva. V. ^v. veli u situaciju da postanu tehnolo{ki vi{ak. Treba se samo prisetiti i toga da se veliki deo dr`avne administracije sa saveznog nivoa, iako je otpu{ten uz dobre otpremine, preselio na radno mesto u republi~koj, odnosno da su dobili i nova i sigurna radna mesta i veliku

otpreminu – ka`e Ranka Savi}. Na{a sagovornica ukazuje na to da zaposleni u javnom sektoru ne mogu ra~unati na solidarnost proizvodnih radnika, podse}aju}i na to da ni oni koji su sve do sada imali zagarantovano i sigurno radno mesto, ali i pristojne plate, nikada nisu podr-

`ali proizvodne radnike i razumeli wihovu muku. – Kao sindikat se i suo~avamo s pritiskom proizvodnih radnika, koji tra`e da podr`imo otpu{tawa u dr`avnoj administraciji i javnom sektoru upravo zbog toga {to su do sada bez posla ostajali samo radnici u privatnim preduze}ima, a da to nikoga u dru{tvu nije zanimalo. Pritisak proizvodnih radnika je usmeren ka tome da ne stajemo preterano na put racionalizaciji javnog sektora jer su oni do sada bili za{ti}eni i zapravo tek sada prvi put ose}aju posledice tranzicije. Kako oni koji su zaposleni u javnom sektoru nikada nisu marili za radni~ku solidarnost, ovoga puta, kada je wih zadesila nevoqa, ne mogu ra~unati na bilo ~iju podr{ku. Podr{ku koju }e od nas kao sindikalne centrale dobiti jeste da im se obezbede pristojne otpremine i da se ispo{tuju sve zakonske obaveze – zakqu~ila je Ranka Savi}. Lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} ka`e da sumwa u ta~nost procena ministarke Diane Dragutinovi} o vi{ku od 14.000 radnika koji }e dobiti otkaz, dodaju}i da nije upoznat s na~inom na koji je ona do te brojke do{la. – Ako je ve} neko brojao vi{ak, bio je osnovni red da to radi s reprezentativnim sindikatima, a ne objavquje brojku a da mi o tome pojma nemamo. Ako se poka`e da je ta~no to {to je ona iznela u javnost, onda }emo o{tro reagovati jer niko se ne mo`e tako igrati sudbinom radnika. Gde }e se toliki broj qudi zaposliti i {ta }e sutra s wima biti? Prvo je to moralo da se raspravi, pa tek onda da se barata brojkama. Ostvari li se ovo {to je ministarka najavila, za vru}u jesen u Srbiji bi}e kriva Vlada Srbije koja ~ini sve da je bude i da radnici iza|u na ulice. Taman se socijalna situacija malo primiri, Vlada izlazi s novim problemima. U svakom slu~aju, pratimo {ta se de{ava s vi{kom u javnom sektoru i na vreme }emo reagovati – ka`e Orbovi}. Q. Male{evi}

PAN^EVCI KRE]U POSLE TRI MESECA PAUZE

„Petrohemija“ radi od ~etvrtka – Hemijska fabrika “Petrohemija” iz Pan~eva obnovi}e proizvodwu u ~etvrtak, 17. septembra, posle tri meseca pauze – najavio je generalni direktor Sa{a Pavlov. On je rekao da }e prve koli~ine sirovog benzina sti}i u sredu, o ~emu }e danas po podne biti potpisani ugovori s NISom i “Lukoilom”. – Narednih dana o~ekuje se da sa ovim kompanijama budu potpisani i ugovori o reprogramu duga od oko 200 miliona evra – rekao je Pavlov. Kako je najavio, “Petrohemija” }e posle po~etka rada raditi punim kapacitetom, jer }e mese~no dobijati 40.000 tona benzina. Po~etku rada pogona kompanije prisustvova}e i predstavnici Vlade Srbije, saop{teno je iz kabineta direktora Pavlova. Pogoni pan~eva~ke “Petrohemije” zaustavqeni su krajem juna zbog duga dobavqa~ima od 200 miliona evra za sirovinu. RASTE JAVNI DUG

Srbija pozajmila 9,7 milijardi Ukupan javni dug Srbije na kraju avgusta iznosio je 9,7 milijardi evra, {to je za oko milijardu evra vi{e nego na kraju pro{le godine, objavilo je Ministarstvo finansija. Ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 8,5 milijardi evra, od ~ega je spoqni dug bio 4,8 milijardi evra, a unutraswi 3,7 milijardi evra - navedeno je na sajtu Ministarstva finansija Srbije. Indirektne obaveze Srbije bile su 1,2 milijarde evra. U~e{}e javnog duga u bruto dru{tvenom proizvodu je 31,6 odsto. Na kraju 2008. godine ukupan javni dug Srbije iznosio je 8,8 milijardi evra, a wegovo u~e{}e u BDP-u 25,9 odsto.

GRAD ^IJA JE PRIVREDA NEKADA CVETALA

Ceo Vrbas ~eka penziju Iako ga i danas mnogi smatraju jakim poqoprivredno-industrijskim centrom, Vrbas definitivno ve} nekoliko godina to vi{e nije jer preduze}a zbog kojih nekada jeste bio jedan od najja~ih gradova u dr`avi ni blizu nisu tako mo}na kao pre desetak ili dvadeset godina. Ratne godine, sankcije, kriza s po~etka devedesetih godina pro{log veka na~ele su vrbasku privredu, ali zavr{ni udarac svakako je zadala tranzicija, odnosno privatizacija. Samo u tri najve}e fabrike – [e}erani, „Karneksu“ i „Vitalu“ – u posledwih {est godina bez posla je ostalo oko 2.500 qudi, a kada se tome dodaju radnici iz firmi koje nisu ni privatizovane ve} su jednostavno propale, kao {to su „Mepol“, „Metalogradwa“, Svilara, „Trikota`a“, „Napredak“, „Ba~katrans“ i druge, taj broj raste i do preko 4.000, {to je previ{e ~ak i za tako mo}an grad kakav je bio Vrbas. Za sve to vreme dok su Kole, Peconi i nekakvi Rusi delili otkaze po [e}erani, „Karneksu“, „Vitalu“, „Medeli“ i „Trivit-mlinu“, na {irem podru~ju Vrbasa, osim nekoliko mawih firmi koje su uposlile ukupno stotinak radnika, prakti~no nije pokrenut nijedan iole ozbiqniji pogon koji bi primio radnike otpu{tene iz nekada{wih giganata. Tako|e nije zabele`en ni porast broja preduzetnika, ve} su otpu{teni radnici uzimali otpremnine i gledali da s tim novcem {to du`e izdr`e. Te zalihe, kao i one od prodatih akcija, odavno su potro{ene, i to u najve}em delu na tehni~ku robu i

poneki automobil i mnogi qudi su se sada suo~ili s ogromnim problemima kako da prehrane svoje porodice. Nije vi{e nikakva tajna da pola grada ~eka penzije svojih roditeqa ili roditeqa wihovih roditeqa jer su one prakti~no postale najsigurniji izvor prihoda u gradu. Negativan uticaj privatizacije u najve}im firmama ne ogleda se samo u otkazima i smawivawu plata ve} i u drugim oblastima `ivota Vrbasa, jer nekada nije bilo sportskog kluba, sportskog doga|aja ili neke kulturno-zabavne manifestacije koju nisu sponzorisale velike vrbaske fabrike. Danas tu tradiciju jedino jo{ donekle neguje „Karneks“, koji uglavnom izlazi u susret zahtevima organizatora ovakvih doga|aja, ali, naravno, u znatno mawem obi-

uga{ene ili svedene na minimum. Jedan od drasti~nih primera bila je odluka Predraga Rankovi}a Peconija da ukine „Vitalovu“ kwi`evnu nagradu, koja je po svemu dostigla nivo NIN-ove nagrade, ali nakon pritiska javnosti, a vero-

@ivot u oglasima Jedan od pokazateqa krize jesu oglasi, kojih je na drve}u i panoima u centru grada svakog dana sve vi{e. U ovim oglasima se nudi sve, od ku}a i stanova do kompleta kori{}enih uxbenika za osnovnu {kolu, a jedan od upe~atqivijih glasi: „Prodajem mu{ku garderobu u dobrom stawu za uzrast od 13 do 15 godina“. Me|u ovim uli~nim ogla{iva~ima ima i onih koji poku{avaju da prona|u za sebe neki novi posao, pa tako ima onih koji se nude da ~uvaju decu ili starije osobe, zatim onih koji nude usluge ko{ewa dvori{ta i travwaka, a ima i univerzalnih majstora, koji jednostavno uz broj telefona navode da obavqaju sve ku}ne poslove i sitne opravke. Ovakvih oglasa u Vrbasu do pre nekoliko godina nije bilo, ali kako vreme prolazi, ~ini se da }e postati sve ~e{}i i drasti~niji u smislu onoga {to se nudi za pare. mu nego nekada, dok su druge fabrike potpuno obustavile svako sponzorisawe, zbog ~ega su neke tradicionalne manifestacije

vatno i nekih politi~kih struktura, ova nagrada je ipak opstala. Otpu{tawa po fabrikama direktno su uticala i na lokalnu sa-

moupravu jer su neki od wih, putem partijskih ili nekih drugih veza, potra`ili uhlebqewe na dr`avnim jaslama, koje jo{ uvek ulivaju sigurnost. Koliko je tih koji `ele da se uvale u op{tinu ili neko javno preduze}e pokaza}e i predstoje}i vanredni lokalni izbori u vrbaskoj op{tini, zakazani za 18. oktobar, na kojima }e se voditi bespo{tedna borba za svaki glas jer sve politi~ke partije ne vide pobedu na izborima kao {ansu da ne{to promene u ovoj sredini ve} kao priliku da zaposle {to ve}i broj svojih ~lanova. Do pre petnaestak godina op{tinska uprava i javna preduze}a bili su na dnu lestvice po`eqnih zaposlewa, daleko ispod ve}ine firmi u gradu, ali sada je situacija obrnuta i svaki radnik „Vitala“, „Karneksa“ ili [e}erane bi se bez razmi{qawa mewao s nekim iz dr`avne firme. Najgore od svega je {to se ne nazire oporavak vrbaske privrede ve} naprotiv weno daqe propadawe. N. Perkovi}


6

utorak15.septembar2009.

TRE]E DOBA

DNEVNIK

OD PRO[LOG MESECA

Sme{taj u domove skupqi 2,6 posto Iako su penzije tokom cele ove godine zamrznute, sme{taj starih u stara~ke domove poskupeo je odlukom Ministarstva rada i socijalne politike 2,6 posto. Nove cene primewuju se od avgusta, a u obrazlo`ewu ovakve odluke navedeno je da je, “uzimaju}i u obzir da cene usluga sme{taja nisu mewane

u posledwih devet meseci, kada su tro{kovi `ivota porasli za 5,1 posto”, odlu~eno da se one sada pove}aju 2,6 procenata. Novac od pove}awa cena, kako je obrazlo`eno, bi}e usmeren za pokri}e rasta tro{kova energenata, ishrane, higijene, komunalnih usluga i prevoz radnika.

Istovremeno je odlukom ministra rada i socijalne politike u ustanovama za sme{taj du{evno obolelih lica dodatno korigovana cena sme{taja. Tako|e, u Gerontolo{kom centru “Srem” u Rumi dodatno je korigovana cene sme{taja i izjedna~ena s ostalim ustanovama B i C kategorije. Q. M.

POVE]AWE STAROSNE GRANICE ZA PENZIONISAWE @ENA NAKLAPAWA ILI...

U SRBIJI SE U PENZIJU ODLAZI RANIJE NEGO U DRUGIM EVROPSKIM DR@AVAMA

Previ{e mladih penzionera

Crvena lampica za opstanak nama radnog sta`a s kojima se penzijskog sistema davno je upapenzioni{e. Tako kod nas `ene qena, ali nijedna vlast nije idu u starosnu penziju u proseku htela da pokrene reforme koje sa samo 31 godinom radnog stabi na du`e staze urodile plo`a, dok mu{karci u proseku radom. Znalo se i pre dve decenije de 37 godina. Dakle, kod nas muda Srbija rapidno stari i da je {karci i `ene ne ispuwavaju ni samo pitawe dana kada }e se cesada{we zakonske uslove, prelo dru{tvo neminovno susresti ma kojima `ene treba za odlas ponudom da ili bira radikalzak u penziju da imaju 35 a mune reforme ili prizna da is{karci 40 godina radnog sta`a. plate penzija ne}e biti. Kada bi samo starosni penzioSada kada je Srbija do{la u neri – a takvih je trenutno u situaciju da na sto zaposlenih Srbiji 878.000 – radili do staima 85 penzionera i 45 nezaporosne granice koja je sada odreslenih, {to neminovno vodi do |ena po zakonu, dr`ava bi u{tetoga da }e uskoro svaki zaposledela i preko poreza i doprinoni na svojim le|isa zaradila ~itama imati penziovih 11,7 milijarProse~na starost nera, vi{e nema di evra. dilema o tome da Po{to je pengra|ana u trenutku se ne{to mora zija ste~eno prapenzionisawa u~initi. U ovom vo, reforme o u Srbiji iznosi mawe trenutku u zemqi kojima se pri~a od 57 godina je negde oko 1,6 mogu se odnositi milion penzionesamo na budu}e ra i oko 1,85 mipenzionere, ali lion zaposlenih. U Vojvodini, to samo po sebi ne}e re{iti bez Novog Sada, trenuto radi problem odr`ivosti penzijskog 351.058 radnika, a ima 319.065 fonda. Ekonomista Zoran Popenzionera i 172.249 nezaposlepov tvrdi da se upravo zbog “nanih. Ovakav odnos te{ko bi izsle|a”, koje je tu i koje se mora dr`ale i dr`ave mnogo bogatije po{tovati, te{ko mo`e govonego {to je Srbija. riti o ozbiqnoj reformi penProse~na starost gra|ana u zijskog sistema ve} samo o dotetrenutku penzionisawa u Srbirivawu. ji iznosi mawe od 57 godina, dok – Do 2003. godine invalidje ona u ve}ini Evrpskih dr`askih penzija je bilo gotovo viva oko 63 godine. Samo na ovoj {e nego starosnih, ali se to onrazlici dr`avni buxet ima dida promenilo. I sada ih je verorektni gubitak od neverovatvatno vi{e nego {to bi trebanih 18,8 milijardi evra. Kada lo, ali nisam siguran u to da je bi se u Srbiji radilo kao {to na{ procenat ve}i nego u druse radi u Nema~koj, gde je progim zemqama Isto~ne Evrope. se~na starost u trenutku penziOno {to se mo`e uraditi je da onisawa 62,5 godine, dr`ava bi se odlazak u invalidsku penziju godi{we u{tedela ~itavih 30,2 u~ini neatraktivnim, a da se milijardi evra, po{to bi za dostimuli{e rad. Drugo, po{to datnih 5,6 godina, koliko u prostanovni{tvo du`e `ivi, treseku Nemci rade du`e od nas, balo bi du`e i da radi, a preko dr`avna kasa osim 18,8 milijarrodne ravnopravnosti mo`e se di evra koje ne bi morala da izizjedna~iti granica za odlazak dvoji za penzije, jo{ bila dopuu penziju za `ene i mu{karce – wena za 11,4 milijardi evra od rekao je Popov, i podsetio na poreza i doprinosa na zarade. to da su mnogi qudi oti{li u Srbija znatno zaostaje za penziju zato {to su primorani evropskim dr`avama i po godina to od poslodavaca. Q. M.

[ta zna \eli}, a ne zna Krkobabi} Sama najava da Srbija ubrzano radi na izmeni postoje}eg penzijskog sistema, jer je svima postalo jasno da je sada{wi neodr`iv, uznemirila je gra|ane. Ako se tome dodaju i ~esto kontradiktorne izjave onih koji direktno rade na reformi penzijskog sistema, to izaziva dodatnu zbuwenost i unosi jo{ ve}u paniku me|u qude. Naime, vicepremijer Vlade Srbije Jovan Krkobabi} i sam je prethodnih dana najavqivao da }e od polovine naredne godine biti izmewen postoje}i penzijski sistem, obja{wavaju}i da je Srbija sve “starija” – a to govori da treba da se radi du`e – isti~u}i da }e biti predlo`ena re{ewa koja postoje u ve}ini evropskih dr`ava i na osnovu kojih radna grupa radi. Ako se ve} uzori za budu}i novi penzijski zakon tra`e u nema~kom, {vajcarskom, slovena~kom i austrijskom zakonu o penzijama, onda to u prvom redu zna~i da se `ene i mu{karci izjedna~e po uslovima za penzionisawe, a ako je ve} tako, o~igledno je da bi “ceh” reformi prvo platile `ene, koje sada odlaze u penziju pet godina ranije od mu{karaca. Ta~no je da Krkobabi} nikada nije decidirano izgovorio da }e `ene raditi do svoje 65. godine, ali da je najavio pove}awe starosne granice za odlazak u penziju tu dileme nema. – Razmisli}emo dobro o gorwoj granici za odlazak u penziju. Da li }e se ona pove}ati, za koliko godina, da li }emo izjedna~iti odlazak mu{karaca i `ena u penziju – vide}emo. U radu na ovoj analizi u~estvuju predstavnici sindikata, poslodavaca i dr`ave pa }emo tako na}i najprihvatqivija

od nastanka {e}erne bolesti i mo`danog udara, povoqno deluje na nervni sistem, smawuje rizik od dobijawa raka debelog creva, deluje preventivno protiv osteoporoze... Prilikom rekreacije osobe u tre}em `ivotnom dobu morale bi da vode ra~una o umerenosti i

radnog sta`a za `ene i mu{karce neistinite i zlonamerne. – Odgovorno tvrdim da su to sve naklapawa. Mo`da }e `ene mo}i da rade i kra}e nego danas, ali sada to ne mogu da tvrdim jer nam tek predstoji istra`ivawe na tu temu. Pre kona~nog stava o tome

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} najavio je ju~e da }e do kraja ove godine biti zavr{en program reforme penzijsko-invalidskog osigurawa u Srbiji. “Reforma se priprema, a rade je ekspertske grupe”, kazao je on novinarima prilikom obilaska radova na pruzi Batajnica Golubinci. Krkobabi} je kazao da }e biti ura|ena racionalizacija organizacije sistema, reforma sistema i da }e biti napravqen centralni registar. On nije `eleo da iznese preciznije informacije o predvi|enim reformama. “Eksperti }e re}i {ta bi trebalo da se uradi”, kazao je on.

reformi penzijskog sistema koji je napravila radna grupa, prema kojem }e `ene u penziju, umesto sa sada{wih 59 godina `ivota, odlaziti sa 65, ~ime }e biti izjedna~ene s mu{karcima. Kako nacrt jo{ nije obelodawen, nema sumwe da su pojedini ~lanovi

~ari, ali pre mawe od nedequ dana je drugi vicepremijer Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar \eli} izjavio da je Srbija posledwa zemqa u Evropi gde postoji veliki jaz u starosnoj granici penzionisawa izme|u mu{karaca i `ena, ~ak pet godina. Tada je istakao da }e se ta granica smawiti ili potpuno ukinuti. – To }e se raditi postepeno, tako da oni koji su ve} penzioneri ne}e nikako biti pogo|eni. Jednostavno, ne mo`emo imati sve ve}i broj penzionera na sve mawi broj qudi koji su zaposleni. U jednom trenutku to se vi{e ne}e mo}i finansirati. U jednom trenutku mora}emo da ka`emo da sistem nije odr`iv – istako je \eli}. “Naklapawa” o kojima pri~a Krkobabi} proizlaze i iz nacrta

Kako Srbija ni prilikom prethodnih reformi penzijskog sistema nije htela da poslu{a savete MMF-a i Svetske banke da produ`i radni vek i `enama i mu{karcima po ugledu na evropske dr`ave, sasvim je mogu}e da je Krkobabi}, koji iz dana u dan ponavqa da je upravo on spasao penzije pa ~ak i ubedio MMF da vi{e i ne pomi{qa na to da se one smawuju, priprema reformu u kojoj opet ne}emo uraditi ono {to se od nas tra`i i {to va`i za druge, a to zna~i da }e kroz nekoliko godina, kada wega ne bude, to uraditi neko drugi. Jedino je sasvim izvesno da }emo pre ili kasnije uraditi ono {to se od nas tra`i i da }e nas, ukoliko `elimo da budemo deo evropske porodice, drugi naterati da pove}amo i poo{trimo uslove za odlazak u penziju, ali i da izjedna~imo `ene i mu{karce u obavezi da to u~ine. Dakle, mo`da “naklapawa” za sada ostanu samo na nivou zlonamernika, ali od pove}awa starosnih granica za odlazak u penziju niko nas ne mo`e spasti. radne grupe ispod `ita medijima dostavqali informacije o tome u kojem pravcu }e reforme penzijskog sistema i}i jer mediji to nisu sami izmislili. “Naklapawe” o pove}awu godina `ivota kao uslova za odlazak u penziju doprinosi kao dodatni razlog i preporuka MMF-a i Svetske banke da Srbija mora usvojiti izmene koje }e je izjedna~iti s drugim evropskim dr`avama, a tamo `ene zaista rade do 65. godine `ivota. Q. Male{evi}

PENZIONERSKI GLOBUS

Rekreacija ~uva zdravqe ni~nih bolesti srca i krvnih sudova, smawewu rizika od nastanka povi{enog krvnog pritiska, spre~avawu talo`ewa suvi{nih masno}a u krvi, smawewu rizika

kako }e izgledati koja penzija u budu}nosti, niko unapred ne mo`e to da ka`e – istakao je Krkobabi}. Sve bi bilo u redu da su o pove}awu granice za penzionisawe `ena, i to za pet godina, “naklapali” razni smatra~i i analiti-

Bi}e kako mora

Plan reforme penzijskog osigurawa do kraja 2009.

KAKO LEKAR KA@E

Septembar je izuzetno povoqan za boravak u prirodi i rekreaciju. Vi{e nije suvi{e toplo, tako da u {etwu mogu iza}i i hroni~ni bolesnici kojima visoke temperature nisu pogodovale. Najve}i broj qudi u tre}em `ivotnom dobu smatra da fizi~ka aktivnost vi{e nije za wih, da je to “privilegija” mla|ih. Me|utim, lekari ka`u da je rekreacija potrebna u svakom `ivotnom dobu jer doprineosi boqoj funkcionalnoj sposobnosti qudi. Starost nije ograni~avaju}i faktor za ve`bawe, pa svaka osoba, bez obzira na godine, mo`e koristiti odre|ene fizi~ke ve`be. One se preporu~uju i qudima koji su zbog prirode bolesti vezani za krevet: mo`e se ve`bati i u krevetu ili foteqi, ukoliko zdravstveno stawe ~oveka ne dopu{ta kretawe. Koristi od ve`bawa su brojne, a ogledaju se u prevenciji hro-

re{ewa. Sve opcije su jo{ na stolu. Izvesno je samo da }e promena biti – izjavio je Krkobabi}. Me|utim, samo dan kasnije on je svojim partijskim ~lanovima u Ka}u, prilikom predstavqawa programa svoje partije, izjavio da su insinuacije o izjadna~avawu

prilago|enosti ve`bi wihovom fizi~kom i zdravstvenom stawu. Zato se pre po~etka bilo koje fizi~ke aktivnosti savetuje konsultacija s lekarom. Vaqa uraditi preglede, kao {to su EKG u mirovawu i pri optere}ewu, snimawe srca i plu}a, analize kompletne krvne slike, urina, glukoze u krvi... Ove preglede potrebno je periodi~no ponoviti. Ukoliko tokom ve`bawa do|e do bilo kakvih zdravstvenih problema, odmah treba prekinuti fizi~ku aktivnost i obratiti se lekaru. Ve`bati treba kontinuirano, dva-tri puta nedeqno, od 15 minuta do pola sata. Starijoj populaciji kao idelna aktivnost i jedan od najboqih na~ina da se poboq{a rad srca i pove}a tonus mi{i}a preporu~uje se pe{a~ewe, zatim vo`wa bicikla, plivawe i ve`bawe u vodi, sobna gimnastika, ve`be istezawa i ples. J. B.

Ta~ka na slovena~ke penzije do kraja meseca? Ukoliko se ostvare o~ekivawa ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a, me|udr`avni sporazum o socijalnom osigurawu Slovenije i Srbije bi}e potpisan krajem ovog meseca, prilikom posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Sloveniji. To zna~i da su radne grupe dveju dr`ava usaglasile sve odredbe me|udr`avnog sporazuma o socijalnom osigurawu i da vi{e nema spornih pitawa, {to samo po sebi otvara mogu}nost da se

kona~no re{i pitawe slovena~kih penzija na koje oko 10.000 dr`avqana Srbije ~eka od 1991. godine. Nakon {to predsednik Tadi} sa slovena~im kolegom potpi{e sporazum o socijalnom osigurawu, on }e biti upu}en skup{tinama Srbije i Slovenije na ratifikaciju. Procewuje se da bi, ako sve bude i{lo po predvi|em voznom redu, on po~eo da se primewuje po~etkom naredne godine. Q. M.

RASTE IMOVINA DOBROVOQNIH PENZIJSKIH FONDOVA

Sve ve}a ulagawa za starost Najnovija analiza poslovawa dobrovoqnih penzionih fondova u Srbiji, koji su sa~inili stru~waci Narodne banke Srbije, pokazuje da su oni ostvarili porast imovine za ~ak 58 posto u odnosu na isti period pro{le godine. Ina~e, kod nas posluje devet dobrovoqnih penzionih fondova, a trenutno imaju 162.550 kori-

snika. Na 1.000 stanovnika najvi{e korisnika privatnih penzionih fondova ima u Kru{evcu – 38, zatim u Pan~evu – 35, Novom Sadu i Beogradu po 32. Na za~equ su Subotica i Prokupqe, gde na 1.000 gra|ana dolazi tek devet, odnosno {est onih koji upla}uju novac za budu}u penziju. Prose~an iznos upla}enog novca po ko-

risniku je 36.184 dinara. Na privatnu penziju uglavnom ra~unaju mu{karci, koji ~ine 61,3 odsto korisnika. Prose~na starost korisnika je 43,2 godine, a najvi{e je 49-godi{waka. Od ukupnog broja korisnika, wih 19 odsto ima ispuwen starosni uslov – 53 navr{ene godine `ivota, za povla~ewe para. Q. M.


„Femili” umesto SOS prodavnice

A sad, na [trand besplatno

SOS prodavnica za snabdevawe materijalno ugor`enih Novosa|ana ne}e biti otvorena u radwi „Hleba“ na Limanu tri , U Balzakovoj ulici 55, kako je provobitno bilo najavqeno, izjavio je direktor „Hleba“ Zoran Ja}imovi}. Na toj adresi, “Verano motors“, vlasnik „Hleba“ odlu~io je da otvori me-

Ovogodi{wa kupali{na sezona na [trandu traje do 30. septembra, a kako smo saznali u „Gradskom zelenilu“, od danas pa do kraja meseca ulaz se ne}e napla}ivati. [trand }e do kraja septembra biti otvoren od 8 do 24, a kapije }e biti otvorene i u narednim mesecima od 8 do 20 ~asova. B. M.

Novosadska utorak15.septembar2009.

Ogradom protiv bahatih?

bi da blista, da predstavqa ponos na{eg grada i da odu{evqava turiste. Ne ka`emo da to sada nije tako, ali ~iwenica da su radnici „^isto}e“ nedavno sa prostora oko Barutane odneli 20 kubika zemqe, {uta i raznog |ubreta govori o nama i na{im lo{im navikama. Lak{e je |ubre baciti u {anac kada niko ne gleda, nego se potruditi i odneti ga na deponiju. To {to posle |ubreta ima na sve strane izgleda da malo koga ne zanima, ili se pojedinci rukovode logikom da }e to ve} neko

o~istiti jer, zaboga, zato vaqda postoje nadle`ne slu`be. Mo`da je re{ewe za ovakve situacije postavqawe kontejnera ili ogra|ivawe pojedinih delova Tvr|ave, a mo`da je ipak jednostavnije re{ewe malo poraditi na sebi, prisetiti se ku}nog vaspitawa i shvatiti da ne `ivimo u divqini, ve} u gradu. Ako je ve} vekovima odolela zubu vremena, red je da se malo potrudimo da Tvr|ava odoli i „napadima“ onih koji ne haju za istorijske spomenike, jer ovakve gra|evine ne predstavqaju samo grad, ve} i qude koji u wemu `ive. B. Markovi}

Flotila otvara kapije Pripadnici Re~ne flotile Vojske Srbije otvori}e danas kapiju svoje kasarne „Aleksandar Beri}“ na Limanu 4 za sve zainteresovane. U okviru akcije „Otvoreni dan“ Novosa|ani }e od 10 do 15 ~asova mo}i da posete „panonske mornare“, raz-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

etrovaradinska tvr|ava, P biser Novog Sada i spomenik kulturne ba{tine trebalo

gamarket „Femili“, koji radi u okviru „Verana“. U trgovinskom preduze}u „Jabuka“ koje sa Asocijacijom slobodnih nezavisnih sindikata otvara po Srbiji SOS radwe, re~eno nam je ju~e, da u gradu ima vi{e objekata u kojima bi mogle da rade ove prodavnice, te da su pregovori s vlasnicima lokala u toku. Z. D.

gledaju re~ne minolovce i druge brodove, koji su sada na vezu u wihovoj luci preko puta brodogradili{ta, kao i naoru`awe i vojnu opremu koju u svom sastavu ima Flotila. Za najmla|e je predvi|ena i vo`wa vojnim brodom. M. B.

V REMEPLOV

Prijateqska politika na stadionu

NAKON LETWE PAUZE

Sednica Skup{tine grada u petak Prva jesewa sednica Skup{tine grada nakon letwe pauze zakazan je za petak, a materijal je ve} dostavqen odbornicima. Po re~ima predsednika Skup{tine Aleksandra Jovanovi}a pred odbornicima }e se na}i 39 ta~aka, me|u kojima ne}e biti drugog rebalansa buxeta u ovoj godini.

Skup{tina }e raspravqati o izve{tajima o poslovawu gradskih preduze}a i ustanova u prvoj polovini godine, glasa}e se o izmenama investicionih programa pojedinih ustanova i preduze}a ~iji je osniva~ grad, koje su posledica junskog rebalansa buxeta, a odbornici }e se izjasniti i o regulacionim planovima, me|u kojima i onog

za most na stubovima biv{eg mosta Franca Jozefa. - Krajem oktobra planira se sednica na kojoj bi trebalo da bude i rebalans buxeta, mada bi bilo normalnije da ga nema. Tako|e, tada }u zakazati i sve~anu sednicu povodom dodele Oktobarske nagrade i Novembarske poveqe - rekao je Jovanovi}. S. K.

GRAD ^EKA REPUBLIKU, A ONA MMF

Rebalans u oktobru, ili bez wega Toliko pomiwani rebalans gradskog buxeta ipak se ne}e na}i na dnevnom redu Skup{tine grada, rekao je za “Dnevnik” ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari}. O preraspodeli novca odbornici }e prema wegovim re~ima raspravqati ili za mesec ili rebalansa uop{te ne}e biti. Grad je odlu~io da sa~eka Republiku i sagleda dr`avnu strategiju kad je o novcu re~. Dok republi~ka vlada ne poka`e kako }e s novcem gradski oci ~ini}e {to moraju. Makari} je optimista i ka`e da funkcionisawe grada ne}e biti ugro`eno, a smawen priliv izvornih prihoda nadomesti}e se na druge na~ine. Prema najavama, republi~ki rebalans bi trebalo da bude pripremqen do kraja oktobra. Do ta-

ulagawa u mesne zajednice na celoj teritoriji grada. Taj iznos proletos je prepolovqen, a grad se opredelio za izradu projektne dokumentacije investicija koje bi trebalo da se rade idu}e godine. Me|utim, kako sada stvari stoje, te{ko je da }e se u 2010. zna~ajnije ulagati. Priliv novca u gradski buxet smawen je za blizu 30 odsto, a cifra s kojom se raspolagalo ove godine, za Grad }e dogodine biti nedosti`na. Ve} umaweni

vlast, kao i vlasti na nekim mnogo vi{im novioma, ima izgovor, ali je pitawe da li svetska ekonomska kriza mo`e ba{ sve da opravda. Ukinuta reprezentacija, smaweni tro{kovi za putovawa su kozmeti~ke u{tede ka`u ekonomski analiti~ari, a pravi rezovi tek predstoje. To priznaje i gradona~elnik Igor Pavli~i} koji ka`e da se java{luk u javnim preduze}ima ne}e vi{e tolerisati. Kao jed-

Prednost kozmeti~kim zahvatima da bi sve bilo spremno za nove pregovore sa MMF-om ~iji ishod ~ekaju i na lokalu. Koliko jo{ odricawa predstoji zavisi i od toga da li }e i u kojoj meri biti smawen republi~ki transfer lokalnoj upravi. Prethodni rebalans ve} je odlo`io izgradwu mosta na stubovima Franca Jozefa kao jednu od zna~ajnijih kapitalnih investicija za grad, a bitno su smawena i

Gra|anima nije bilo ni jasno, ali ni po voqi {to se u buxetu ipak na{lo novca za neke kozmeti~ke zahvate poput sre|ivawa ofisa prvog ~oveka grada. Ispostavilo se da novca ima i za pokrivawe gubitaka javnih preduze}a u kojima radnici zara|uju plate o kojima drugi samo sawaju, a da Grad koji wima upravqa, za godinu mandata nisu u~inili ni{ta zna~ajno da obuzdaju ovaj vid neracionalne potro{we. buxet za nekoliko milijardi najverovatnije }e biti jo{ skresan te }e sve najavqeno jo{ jednom biti odlo`eno ili }e se u najboqem slu~aju novac usmeriti u jedan kapitalni projekat. Za sada gradska

no od mogu}ih re{ewa on ~ak najavquje privatizaciju javnog sektora koja bi trebalo da preporodi javna preduze}a i omogu}i efikasnije poslovawe. L. Nikovi}

U SUSRET 17. NOVOSADSKOM MARATONU

Sti`u takmi~ari s raznih strana sveta Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} odr`ao je ju~e sastanak s ~lanovima Organizacionog odbora 17. novosadskog maratona, koji bi trebalo da se odr`i 11. oktobra. ^lanovi ovog tela upoznali su predstavnike gradskih preduze}a, uprava i policije sa stazom trke. Pored doma}ih, u~estvova}e maratonci iz okolnih dr`ava ali i iz Fudbalska ekipa kluba „Poncijana“ iz Trsta, u kojoj su igra~i bili skoro iskqu~ivo Slovenci, u okviru turneje po Jugoslaviji posetila je Novi Sad. Tu je 15. septembra 1946. igrala prijateqsku utakmicu sa timom „Sloge“, kako se tada zvao najve}i novosadski sportski klub. Igra je bila laka, lepa i zaista prijateqska. Pred ~etiri hiqade gledalaca pobe-

dila je „Sloga“ sa 2:1 i to golom u posledwim minutima utakmice. Ustvari, utakmica je bila vi{e politi~ki nego sportski doga|aj. Gosti su do{li ~itava dva dana pred izlazak na teren, a vreme koje su imali na raspolagawu nisu koristili za treninge, nego za razgovore u fabrikama i na gradili{tima. N. C.

drugih zemaqa. Jovanovi} je rekao da }e i on u~estvovati i da }e verovatno tr~ati {tafetni maraton. U okviru Novosadskog maratona, odr`a}e se i niz prate}ih, kra}ih trka, a me|u wima je i staza za one koji nisu spremni za veliki maraton, du`ine deset kilometara. Pored trka, bi}e odr`an i me|unarodni sipmozijum. L. N.

DANAS BEZ VODE VETERNIK I FUTOG

Smawen pritisak u zapadnim delovima grada Zbog havarije na vodovodu, Futog ju~e posle podne nije imao vode, a ve} danas 8 do 18 sati ponovo je ne}e imati, kao ni Veternik, dok }e se smaweni pritisak osetiti na Telepu, Adicama, Satelitu, Novom nasequ i novoj Detelinari, a u

zgradama bez hidrofora mogu} je nestanak vode iznad drugog sprata, saop{teno je iz „Vodovoda i kanalizacije“. Kako ka`u u ovom preduze}u, razlog dana{weg isqu~ewa jeste rekonstrukcija vodovodne mre`e na Somborskom bulevaru.

Tako|e, ju~e je do{lo i do zamu}ewa vode u delovima Podbare, Salajke i u naseqima [angaj, Ka}, Budisava i Koviq, po{to je zbog radova na Keju cevovod za ove delove grada i prigradska naseqa prevezan na novu pumpnu stanicu.

Iz „Vodovoda i kanalizacije“ ka`u da je zamu}ena voda bakteriolo{ki ispravna, ali da je pove}an nivo gvo`|a i mangana, te da }e zamu}ewe, u zavisnosti od delova mre`e,trajati i nekoliko dana. S. K.

„Prelepi snovi imaju nadu” Na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta, 18. septembra u 19 ~asova, bi}e izvedena predstava pod nazivom „Prelepi snovi imaju nadu“. Deo je aktivnosti kojima se obele`ava 10 godina programa „Umetnost i inkluzija“. B. P. P.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

utorak15.septembar2009.

c m y

8

DNEVNIK

„VONDEL KAPITAL” PRIVODI KRAJU NAJVE]U GRA\EVINSKU INVESTICIJU

U Park siti sti`u stanari

Foto S. [u{wevi}

PO^ELA OBUKA [KOLARACA NEPLIVA^A

Rumen~ani prvi bu}nuli u bazene

Polaskom mali{ana tre}eg i ~etvrtog razreda Osnovne {kole „Sveti Sava“ u Rumenki na prvi ~as obuke nepliva~a na bazenima Spensa, ju~e je zvani~no zapo~ela akcija Grada i Gradske uprave za sport i omladinu u kojoj }e svi mali{ani iz osnovnih {kola u gradu i prigradskim naseqima nau~iti da plivaju. [kolu plivawa }e cele {kolske godine voditi treneri iz Pliva~kog kluba „Profesional“: - Od ove godine kre}e akcija u kojoj }e svi u~enici osnovnih {kola, koji idu u tre}i i ~etvrti razred, na teritoriji Novog Sada

nau~iti da plivaju. Po decu iz prigradskih naseqa dolazi}e gradski autobusi, voziti ih na bazene i vra}ati ku}i. Nadam se da }e uskoro i bazen na Klisi biti u upotrebi, pa bi ova akcija mogla i da se pro{iri - rekao je ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandar Kravi}. On je dodao da }e obuka dece trajati cele {kolske godine, a da }e se naredne program pro{iriti i na mla|u decu. Tako|e, raspored termina i broj ~asova obuke odre|iva}e Pliva~ki klub „Profesional“ u dogovoru s osnovnim {kolama. B. Markovi}

U pohod najlep{im ba{tama, vrtovima, balkonima Udru`ewe gra|ana „Dru{tvo qubiteqa cve}a i zelenila“ organizuje celodnevni izlet u ~etvrtak, 17. septembra, u oviru koga }e se obi}i najlep{e ba{te u gradu i prigradskim naseqima, kao i pobednici konkursa za najlep{i vrt, balkon i ba{tu, koji svake godine organizuje ovo Udru`ewe. Zelena i cvetna tura obuhvati}e sve ba{te u op{tini Novi Sad, kao i najlep{e ure|ene vrtove u Koviqu, Budisavi, Ka}u, Sremskoj Kamenici, Rumenki, Veterniku, Futogu, Bege~u i vi-

Pisma znamenitih `ena

Izlo`ba de~jeg stvarala{tva Festival likovnog i literarnog stvarala{tva, dece i omladine iz dru{tava za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama u Vojvodini po~iwe danas u 12 ~asova u holu Studija „M“ Radio Novog Sada, Ulici Igwata Pavlasa 3. Govori}e porodi~ni psihoterapeut Zoran Saveski, predsednik Saveza organizacija za pomo} mentalno nerazvijenim osobama. B. P. P.

vinu druge preduze}e „Mikronas“ iz Novog Sada. Kako je najavqeno, u kompleksu od 60.000 kvadrata, market }e otvoriti slovena~ki Tu{, nema~ki DM, a bi}e otoren i restoran italijanske kuhiwe nema~kog lanca „Vapijano“. Sem poslovnog prostora, Park siti }e imati i 280 stanova od 30 do 420 kvadrata i podzemnu gara`u sa 400 mesta. Zemqi{te je zakupqeno na 80 godina za oko 500 miliona dinara. Investitor smatra da je ovako visok procenat prodatih nekretnina pravi podvig u vreme ekonomske krize koja `estoko poga|a gra|evinarstvo, ali i da uvek ima kupaca koji su radi da ulo`e u vrhunski kvalitet enterijera i eksterijera. S. K.

ZA DVE GODINE RADWE I FRIZERSKE SALONE ODJAVILO PREKO 240 VLASNIKA

Mali du}ani u velikoj krizi Ekonomska kriza izgleda da je najvi{e pogodila prodavnice na malo, za prodaju hrane pi}a i duvana i frizer-

bravu stavilo wih 65. Istovremeno na podru~ju grada od januara do avgusta ove godine posao je odjavilo i 70 frize-

ske. Prema podacima Agencije za privredne registre, na podru~ju grada, ove godine je radwe odjavilo 58 vlasnika malih du}ana, a lane je kqu~ u

ra, dok je u istom periodu lane prestalo da radi 53 frizerska salona koji su pru`ali i druge usluge za ulep{avawe.

kend nasequ Kamewar. Sve~ana dodela priznawa i nagrada odr`a}e se na ~ardi kod Nauti~kog kluba „Liman“, a ujedno }e se uz dru`ewe i ribqu ~orbu obele`iti ~etredestogodi{wica „Dru{tva qubiteqa cve}a i zelenila“. Dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona predsednice Dru{tva, Nevenke \ur|ev, 064/118-6-119 ili na sastanku koji se odr`ava danas u 18 ~asova u Klubu delegata, Zmaj Jovina ulica 3/1. J. Z.

RADIONICA „MALOG @ENSKOG PROJEKTA“

Druga radionica „Malog `enskog projekta“, koja }e se baviti pismima koje su pisale znamenite `ene, odr`a}e se u sredu, Ulica Petra Drap{ina 48, u 18.30 ~asova. Radionice su namewene mladima koji `ele da saznaju ne{to vi{e o ulogama `ena u dru{tvima, o wihovom polo`aju kroz istoriju dru{tva i o radu i `ivotu izuzetnih `ena koje su ostavile traga na lokal-

Zavr{ene su prve dve zgrade od ~etiri koje ~ine kompleks Park siti na uglu ulica Narodnog fronta i [ekspirove, saznajemo od investitora, holandske firme „Vondel kapital“. Prvi stanari useli}e se krajem ovog meseca, a najavqeno je da }e najve}a gra|evinska investicija u Vojvodini, vredna skoro 90 miliona evra, biti zavr{ena do kraja godine. Prema podacima iz „Vondel kapitala“, do sada je prodato dve tre}ine stanova i kancelarijskog protora, dok je izdata ili prodata polovina lokala. Od 50 luksuznih apartmana povr{ina ve}ih od 150 metara kvadratnih prodato je ve} 30, a cene po kvadratu se kre}u od 1.200 do 2.000 evra. Jednu celu zgradu kupila je novosadska firma DMS, a polo-

noj i svetskoj kulturnoj sceni, a poreklom su iz na{e zemqe, ka`e se u saop{tewu organizatora projekta. Radionice }e se odvijati u nekoliko osnovnih {kola, i to za u~enike i u~enice tih {kola, dok }e se za mlade sredwo{kolskog i studentskog uzrasta, radionice odvijati u Kamernom pozori{tu muzike „Ogledalo“. B. P. P.

nansijskoj krizi nalazi ova delatnost najboqe svedo~i primer iz salona u Jevrejskoj ulici. Mu{terija je do{la da se raspita koliko staje farbawe kose s wenom farbom i da li frizer mo`e samo da joj osu{i kosu bez fenirawa. Predsednica Asocijacije novosadskih frizera Nada Mandi}, pak, ka`e da su vlasnici frizerskih salona koji zatvaraju radwe u ve}ini privrednici, koji nemaju veze s frizerskim zanatom. -Oni otvaraju radwe, ali ih vrlo brzo i zatvore. Prave nam konkurenciju i obezvre|uju zanat. Upo{qavaju mlade, koji ili rade na procenat ili za malu platu. Privuku mu{terije, jer {i{awe ili fenirawe napla}uju 100 dinara - veli Mandi}. Tako|e podvla~i da ima radwu ve} tri decenije i da nekada ima mawe, a nekada vi{e mu{terija, ali da posao ide solidno, bez obzira na ekonomsku krizu. Z. Deli}

SAJAM ZAPO[QAVAWA 24. SEPTEMBRA

Organizovane pripreme za nezaposlene Jesewi sajam zapo{qavawa koji organizuju Grad i novosadska Filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ) bi}e odr`an u ~etvrtak, 24. septembra u Zapadnom holu Spensa. Poslodavci koji `ele da nastupe na Sajmu treba da se pri-

jave i dostave svoje kadrovske potrebe do ~etvrtka 17. septembra u kancelarijama 12 i 13 u sedi{tu Filijale NSZ u Ulici Alberta Tome 2, faksom na broj 526-055 ili na mejl dmarjanovic@nsz.gov.rs, a dodatne informacije mogu dobiti na tele-

Secikese se uti{ale ^estitam GSP -U Novom Sadu kona~no imamo kulturu, ~ak i u autobusu gradskom. Zamislite, u|ete u autobus, voza~ ka`e „dobar dan, va{u kartu, molim. Hvala. A ja (kao da sam se rodio na Zapadu), setim se popodnevnih {etwi kroz Salajku, i onoga dobar dan, kako ste? (i tome sli~no, a kulturno). I kome to smeta? Primitiv~inama. Pa plati kartu, predugo ste se provla~ili za xabaka. A ima jo{ ne{to, na „jedinici“ vi{e nije gu`va (naro~ito predve~e), a i secikese se totalno uti{ale, vaqda ih ne}e zveknuti neki kompleks kad ve} nije pendrek. Pozdrav GSP-u od obi~nog, normalno vaspitanog Salaj~ana. 064/4210... *** Bravo na{a policija. Prvih dana {kole de`urni na prelazima kod {kola ~uvaju prvake. Bravo! Kad bi jo{ voza~i pazili vi{e. 064/2859... *** Odgovorno tvrdim da izlazimo iz ekonomske krize jer u

Stolari, kroja~i, {trikeri za sada se dr`e, jer prema podacima Agencije za privredne registre ne odjavquju poslovawe, ali istovremeno ova grupa privrednika nije ni registrovala delatnost ove godine. Predsednik vojvo|anskog Udru`ewa malih trgovaca Mom~ilo Krstanovi} ka`e da du`e vreme male trgovce poga|a nelojalna konkurencija, odnosno mega marketi, u kojima se, ina~e, snabdevaju i mali prodavci, po{to nemaju mogu}nost da se snabdevaju u veleprodaji. - U neposrednoj okolini velikih supermarketa svi vlasnici malih radwi zatvorili su objekte, jer nemaju ra~una da rade, ne samo zbog cena koje su malo ni`e u velikim trgovinama , ve} i zbog drugih pote{ko}a s kojim se suo~avaju. Za hleb i mleko mora biti, dok je odlazak kod frizera ne{to drugo. U kakvoj se fi-

autobuse GSP-a ulazimo na predwa vrata, a izlazimo kako ko stigne. 063/1761... *** Kao medij koji ima uticaja, ‘bacite’ svetlo na Sne`anu sa Iri{kog Venca, Zorku iz Budisave, `ene dobre voqe, koje se posve}eno brinu o `ivotiwama, koje su formirale azile za wih...Znam da je ovo vreme, gde je, uglavnom, „~ovek ~oveku vuk“, gde su qudi ~esto nasilni prema svojim najbli`ima...@ivotiwe `ive sa nama i pored nas. One nas ~ine boqim qudima...

*** Objavite neku re~ o wima, i na taj na~in podr`ite wihov te`ak rad. Mo`da se tada probudi u qudima humanost, dobra voqa...Potrebna im je pomo} u hrani, gra|evinskom materijalu...Ovo je jedan od mojih na~ina da im pomognem. @eqko, Novi Sad. 062/8117...

fone 4890-801 i 4890-821. Nezaposlenima iz Filijale savetuju da se pre Sajma jave svom savetniku kako bi se {to boqe pripremili za nastup pred potencijalnim poslodavcima. I. S.

NOVI SAD BEZ SVRATI[TA ZA DECU

Mali{anima s ulice stalno izmi~e krov Ukoliko se na|e pogodan prostor u koji bi se smestilo svrati{te za decu s ulice, Novi Sad bi uskoro mogao da postane tre}i grad u dr`avi, pored Beograda i Ni{a, koji nudi ovakvu vrstu skloni{ta maloletncima koji nemaju krov nad glavom. - Ovih dana trebalo bi da se sastanemo s direktorom Zavoda za izgradwu grada Borislavom Novakovi}em kako bismo kona~no utvrdili koji prostor mo`emo da koristimo. To nam je ve} mesecima goru}i problem jer bi se sve ostalo lak{e re{ilo kada bismo imali mesto u kome }emo deci pru`iti osnovnu zdravstvenu negu, za{titu, obrok i preno}i{te - ka`e ~lanica „Novosadske asocijacije za razvoj i unapre|ewe dru{tva“, dr Miroslava Trifkovi}. Ova organizacija je inicijator projekta koji se ve} uveliko sprovodi u zemqama iz

regiona, a koji podrazumeva brigu o deci koja borave na ulicama, `ive u nehumanim uslovima i ~esto su prepu{tena sama sebi. U Srbiji je pro{le godine otvoreno jedno svrati{te u Beogradu, a ovih dana }e se isto desiti u Ni{u. Na otvarawe novosadskog svrati{ta ~eka se od 2004. godine. - Najva`nije nam je da prostor u koji }emo primati decu bude blizu mesta na kojima se ta deca obi~no okupqaju, poput Futo{ke pijace ili centra. Jasno je da nam niko ne}e dati prostor u naju`em centru ali ne mo`e da bude ni na obroncima grada jer bi to umawilo funkcionalnost samog svrati{ta. Postoje neke napu{tene ku}e na zadovoqavaju}im lokacijama oko kojih }emo pregovarati sa ZIG-om zakqu~uje dr Miroslava Trifkovi}. J. Z.


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

9

PO^ELA RACIONALIZACIJA U JAVNIM PREDUZE]IMA

U „Zelenilu” 92 otkaza i 56 prinudnih odmora -Od danas su otpu{tena 92 radnika, a na pla}eno odsustvo odlazi wih 56 iz "Gradskog zelenila" i za to vreme oni }e primati 65 odsto od svoje tromese~ne plate. Pla}eno odsu-

stvo radnici }e koristiti od 30 do 45 radnih dana u zavisnosti od prirode posla na kojem su anga`ovani - izjavio je portparol preduze}a Ivan No`ini}. Kazao je da je prilikom odabira radnika kriterijum bila do-

Parking ~epa pe{a~ku stazu Svakodnevno smo svedoci raznozarnih kr{ewa propisa, jer su pojedini sugra|ani skloni da se bahato pona{aju ne haju}i ni za {ta. Krivine se hvataju na sve strane, samo kako bi se ugodilo sebi. ^ini se da je ovo pogotovo izra`eno kod gra|evinskih poslova, jer su sugra|ani vi{e nego ogor~eni na pojedince koji izgradwom svojih objekata, prakti~no uzurpiraju javne povr{ine. Ono {to im najvi{e smeta je ~iwenica da neki Novosa|ani izgrade ku}u ili zgradu, pa onda samoinicijativno naprave kolski prilaz i mali parking za vozila oduzimaju}i pri tom delove pe{a~kih i biciklisti~kih staza. U gra|evisnkoj inspekciji ka`u da se na osnovu zakona o planirawu i izgradwi o javnim povr{inama brine Grad, koji je pak ovaj posao poverio Zavodu za izgradwu grada. Tako|e, u inspekciji su dodali i da za svaku gradwu mora postojati dokumentacija ili se u protivnom donosi re{ewe o uklawawu izgra|enog. U Zavodu za izgradwu grada su nam rekli da sugra|ani mogu da grade samo na povr{ini svog placa dok javne povr{ine ne smeju da se diraju. Sama ~iwenica da su na nekim mestima izgra|ene pe{a~ke i biciklisti~ke staze zna~i da je to ura|eno planski i da im je mesto tu, {to iskqu~uje wihovo prekrajawe. B. M.

brovoqnost i procena rukovodilaca sektora i odeqewa koji radnici zbog prirode posla nisu potrebni na poslu. Prema jo{ nepotpunim analizama, rekao je No`ini}, slawem radnika na

pla}eno odsutvo u{tede}e se izme|u dva do tri miliona mese~no, a do februara naredne godine do kada se planira ova mera, trebala bi da se u{tedi jednomese~na suma potrebna za isplatu li~nih dohodaka - izme|u 22 i 23 miliona dinara.

Pu{i}eva ne odgovara "Dnevnik" ni ju~e nije dobio mi{qewe ~lana Gradskog ve}a za komunalije Gordane Pu{i} povodom slawa radnika na pla}eno odsustvo. Pitawe tim povodom prosle|eno je u Slu`bu za infirmisawe u Gradskoj ku}i pro{le sedmice u sredu. Na odre|eno vreme osta}e 50 radnika, saop{tio je Odbor sindikata u firmi. Sindikalci su, re~eno je, zadovoqni ishodom ju~era{weg sastanka s direktorkom Sne`anom Repac, jer je prihvatila wihov predlog da se firma prvo oslobodi radnika na odre|eno vreme. Podse}amo, ovde je zaposleno 300 radnika, od kojih je svega 75 terenca, polukvalifikovanih i nekvalifikovanih, koji odr`avaju zelenilo u gradu. Dodu{e u preduze}u navode da imaju i sredwo{kolaca u stalnom radnom odnosu ~iji je posao direktno vezan za rad napoqu. U"Zelenilu" ima dosta radnika ~ije obrazovawe

nema puno dodirnih ta~aka s delatno{}u firme. Zaposlen je pedagog, prehrambeni in`ewer, a u poslovodstvu preduze}a i doktor za farmaceutsko in`ewerstvo. Ima ~ak 12 ekonomista, 18 poqoprivrednih in`ewera i tako redom. Direktorka Repac je rekla da za vi{ak radnika nema novca za otpremnine, a da su prekobrojni za{ti}eni i Zakonom o radu. Ovo je dokaz da su komunalne firme godinama izmi{qale radna mesta samo da bi se opravdao dolazak novoprido{lica. To je slu~aj i sa sada{wom vla{}u koju predvodi gradona~elnik Igor Pavli~i}. Prema proceni Gradskog odbora sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti u komunalnim firmama od dolaska Pavli~i}a na ~elo Novog Sada zaposleno je preko 200 novih radnika. Prosek zarada u preduze}ima daleko je iznad proseka li~nog dohotka u Novom Sadu. Plate u "Zelenilu" me|u najmawima su, u neto iznosu oko 28,2 hiqade dinara. Uz platu radnici "Zelenila" dobijaju i topli obrok oko sedam hiqada dinara i ta suma ne ulazi u prosek li~nog dohotka. Z. Deli}

IZ GRADSKOG VE]A U PENZIJU ODLAZI KSENIJA POPOVI]

Resor obrazovawa mewa {efa Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje Milan \uki} }e naslediti ~lanicu Gradskog ve}a zadu`enu za obrazovawe Kseniju Popovi}. To bi najkasnije danas trebalo da potvrdi Gradski odbor Srpkog pokreta obnove. \uki} je po zanimawu advokat, a u stranci (SPO) ~lan predsedni{tva i predsed-

Ksenija Popovi}

nik Politi~kog saveta Pokrajinskog odbora SPO . Za ovu funkciju, koja prema raspodeli vlasti pripada SPO-u, bilo je vi{e kandidata, a me|u

ostalima pomiwali su se Nemawa Starovi} i Vladimir Jeli}. Kako saznajemo, u stranci su zadovoqni radom i zalagawem Popovi}ke koja je 1. septembra i zvani~no oti{la u penziju iz mati~ne firme, Zavoda za izgradwu grada. ^im Srpski pokret obnove delegira wenog naslednika i kadrovska komisija Skup{tine grada zvani~no potvrdi novog kandidata, Popovi} }e se povu}i s funkcije. - Pre svega mislim na aktiv direktora. Pomalo sam razo~arana wihovom slabom prijem~ivo{}u za nove ideje, a naro~ito kod projekta “Kodeks pona{awa” namewenog u~enicima, roditeqima i nastavnicima. @ao mi je {to nismo uspeli da ubedimo sve direktore o va`nosti prihvatawa ove ideje koja je trebalo pre svih da anga`uje roditeqe u borbi protiv vr{wa~kog nasiqa – ka`e Popovi}. Kao veoma va`nu stvar u jednogodi{wem mandatu Popovi} pomiwe i formirawe komisije koja }e raspore|ivati profesore i nastavnike koji ostanu bez posla u {kole u kojima su wihova zanimawa deficitarna.

Futo{ki park kao stvoren za reli

Foto: F. Baki}

Sugra|ani koji vole da se pro{etaju Futo{kim parkom, najvi{e onih s decom, sve vi{e se `ale na prilazne puteve ovoj zelenoj oazi i na staze za {etwu. Naime, ulaz sa Futo{kog puta je prili~no uni{ten, kamene plo~e su popucale, a staze prepune xombi. Ovo naro~ito smeta Novosa|anima koji sa decom u kolicima idu u park jer, kako ka`u, moraju da izvode raznoraznu gimnastiku da bi uop{te tamo u{li. U Zavodu za izgradwu grada ka`u da od parternog ure|ewa Futo{kog parka ove godine ne}e biti ni{ta, jer taj posao nije ove godine u programu ure|ewa gradskog gra|evinskog zemqi{ta. B. M.

SINDIKAT PROSVETNIH RADNIKA VOJVODINE SUGERI[E

Razred s 25 |aka - puna kapa! Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine (SPRV) ne podr`ava predlog Me|unarodnog monetarnog fonda, da se u {kolama radi racionalizacije spoji vi{e odeqewa jer se na taj na~in ni{ta ne re{ava, sem {to se dobija nekvalitetna nastava. Istovremeno, dobi}e se i nerealan broj tehnolo{kog vi{ka me|u prosvetarima. Po toj ra~unici u Srbiji ima 11.000 odeqewa vi{ka, a Novovom Sadu, Ju`noba~kom i Sremskom okrugu to donosi oko 761 radnika vi{ka. - Vi{e od 30 u~enika u odeqewu odbacio je ceo svet jer se pokazalo da tu nema kvalitetne nastave. Gotovo svuda u Evropi u u~ionici sedi oko 20 u~enika. Smataramo da ima dovoqno sredstava u buxetu da se dr`imo broj~ano mawih odeqewa, samo {to su lo{e raspore|ena - rekao je na konferenciji za novinare predsednik SPRV Miodrag Proti}.

Kako je naveo, vaqa se pridr`avati Zakona, pa kada neko stekne uslov za penziju, u wu i da ode, kako bi mla|i mogli da dobiju zaposlewe i da se razredi svedu na optimalnih 20-25 |aka, kojima }e predavati nastavnik i saradnik u nastavi. Tada, ka`e, ne}e biti tehnolo{kih vi{kova. Predsednik SPRV - Regija i Grad Novi Sad Mirko Radeta je rekao da se u ukupnom zbiru {kola na{lo i vi{e od 200 koje imaju od jednog do pet u~enika, te da je i to uveliko doprinelo zakqu~ku da ima vi{ka odeqewa i nastavnika. Proti} i Radeta se, kako ka`u, zala`u da qudi koji se poka`u kao stvarni vi{ak ne ostanu nezbrinuti, sve dok se ne re{i socijalnoekonomski program za wih. Istakli su da ne}e dozvoliti da {kole raspisuju konkurs za nova radna mesta dok se vi{kovi ne re{e, te da }e tra`iti da se takvi ugovori poni{te. A. Vidanovi}

VESTI Predlozi za nagrade jo{ danas Danas je posledwi dan za podno{ewe predloga za dodelu ovogodi{we Oktobarske nagrade, dok rok za predlagawe laureata Novembarske poveqe traje do 1. oktobra. Inicijative i predloge u pisanoj formi i s obrazlo`ewem mogu

Milan \uki}

- Najva`nije je bilo “protresti” direktore {kola u Novom Sadu koji moraju da shvate da su menaxeri i da bi trebalo da se bore za novac kako bi poboq{ali rad ustanova koje vode– napomiwe Popovi}. Novca je sve mawe ne samo u Gradskom buxetu ve} i na drugim mestima, ali direktori do sada nisu imali praksu da ga tra`e van grada. - Samo nekolicina je konkurisala za projekte Nacionalnog investicionog plana ili fonda Pokrajine, dok su strani fondovi bili nepoznanica za mnoge. Li~no sam na Internetu na{la mno{tvo adresa organizacija koje daju novac i prosledila ih direktorima kako bi ih usmerila u tom pravcu – obja{wava na{a sagovornica. L. Nikovi}

da podnose gra|ani, preduze}a, ustanove, politi~ke organizacije i udru`ewa, odnosno sva fizi~ka i pravna lica, na adresu Komisije za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu Skup{tine grada, Ulica @arka Zrewanina 2. I. S.

Odlo`eno razgledawe grada Iako je ranije najavqeno kako danas po~iwe manifestacija "Ja upoznajem Novi Sad" tokom koje }e mali Novosa|ani iz vrti}a "Radosnog detiwstva" svakodnevno i}i u razgledawe i upoznavawe grada, wen po~etak je odlo`en za nekoliko dana zbog tehni~kih razloga, saznajemo u

autoprevoznom preduze}u "KiKi", koje uz Turisti~ku organizaciju Novog Sada i gradskog Udru`ewa turisti~kih vodi~a u~estvuje u wenoj organizaciji. Ta~an datum kada }e klinci krenuti u obilazak Novog Sada }e se najverovatnije znati do kraja nedeqe. I. S.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 sati Ulica Ilije Ne{ina, Janka dr Buqika, Jovana Miki}a Spartaka, Klisanski put od broja 23 do 39, Mileve Mari} od 19 do 39, Milice Nikoli}, Profesora Gr~i}a, Radivoja Milina Kairca, Zdravka Erdevika, od 8 do 10 sati objekti u Ulici Filipa Vi{wi}a 5 i Kosovska od broja 20 do kraja, od 8.30 do 13 sati Solunska ulica 9, 11 i

13, od 10 do 11.30 sati Barska ulica, Dolinska, Klisanski put od 1 do 13 i od 92 do 114, Lipska, Omladinska od 69 do 107 i od 52 do 68, Paje Krsti}a, Paje Radosavqevi}a od 1 do 7, 2 ABC, Save Vla, Zadru`na od 28 do 52. Veternik: od 9 do 13 sati deo Suvoborske ulice. Rakovac: od 8.30 do 13.30 sati Ulica S. Paunovi}a i deo naseqa od preduze}a “Elpro” do Dumbova.


utorak15.septembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

USAID URU^IO OPREMU VATROGASNIM DRU[TVIMA

I de~ak gasio po`ar Sportsko igrali{te u Crnoj Bari

Prvi sportski teren CRNA BARA: U okviru projekta „Kultura i sport i kod nas”, koji su podr`ali i novac obezbedili ~okanska op{tina i [vajcarska agencija za razvoj, a posredstvom Stalne konferencije gradova i op{tina Srbije kroz program „Podr{ka ja~awa gra|anskog u~e{}a u Srbiji”, naseqe Crna Bara sa 560 `iteqa dobilo je prvi sportski teren. Teren za male sportove u Crnoj Bari izgra|en je na radost sve malobrojnije dece i

omladine u ovom selu ~okanske op{tine, a pogodan je i za odr`avawe kulturnih manifestacija. - Izgradwa otvorenog prostora za okupqawe mladih trajala je devet meseci, a nesebi~nu pomo} pru`ili su gra|ani i mladi Crne Bare koji su se u velikom broju odazivali radnim akcijama na izgradwi i ure|ewu ovog objekta - ka`e predsednica Mesne zajednice Crna Bara Gabrijela Neranxi}. M. Mr.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Anita Asani iz Novog Sada (devoj~ice) i Angela Ne{i}-Kawuka iz Ka}a (de~aci), DEVOJ^ICE: Milana Antoni}-Petkovi}, Nata{a Kova~evi}, Jelena Jefti}-Jarak, Marija \or|evi}, Dajana Ranisavqevi}, Faza Bajram, Monika Tomin, Petrana Dani~i}, Radmila Joji}, Aleksandra An|elkovi}, Silvia Kurai, Mirjana Vejnovi}, Dragana Savi} i Suzana Cirok iz Novog Sada, Nikolina Dragojevi} i Nikolina Glu{ac iz Petrovaradina, Jelena Vi{wi} iz Siriga, Dragana Luki} i Marija Gaji{in iz Veternika, Biqana Baqak iz Futoga, Jasna Francisti iz Kisa~a, Marija Stikovi} iz Kikinde, Maria Fabri iz Ba~kog Petrovca, Marina Luki} iz Srbobrana, Ivana Petrovi} iz Be~eja i Diana Wiradi iz Malog I|o{a, DE^AKE: Marija Qubi~i}-Kosanovi}, Jovana Osei Larej, Resmije Hasani, Verica Vi{wi~ar, Zorka Ple}i}, Sevdija Durmi{i, Daliborka Karanovi}, Nata{a Barbir, Sne`ana Bo{wak, Shermina Mustafa, Oqa Jaki}, Jovana Divqan-Panin, Nevena Aleksin, Branislava Lazi} i Milica Savi} iz Novog Sada, Svjetlana Dobri} iz Petrovaradina, Jelena Ninkovi} iz Veternika, Katarina Bene-Obradovi} iz Temerina, Biqana Stefanovi}-Bogojevi} iz Titela, Radofinka Ivanovi} iz \ur|eva, Biqana Veli~kovi} iz Ba~a, Danka Miti} iz Ba~kog Gradi{ta, Dragana Powevi} iz Futoga, Danijela Babi} iz Siriga, Tatjana Dejanovi} iz Ratkova i Sawa Nikoli} iz Ravnog Sela, Nata{a Jovanovi} iz Vajske, Sultijana Qatifi iz Beo~ina i Sla|ana Be~i} iz Oxaka.

ZREWANIN: Direktor USAID-ovog programa za planirawe i reagovawe u vanrednim situacijama Majkl Pilsberi uru~io je ju~e opremu vrednu 10.000 dolara dobrovoqnim vatrogasnim dru{tvima u Kova~ici, Belom Blatu i @iti{tu, ina~e pobednicima omladinskog kampa „Dobrovoqci u za{titi od po`ara - Kova~ica 2009”. Sto mladih volontera, uzrasta od 14 do 18 godina, iz deset vojvo|anskih op{tina, savladalo je ve{tine potrebne za odbranu u slu~aju po`ara. Zahvaquju}i podr{ci USAID-ovog programa za planirawe i reagovawe u vanrednim situacijama mladi iz Ba~ke Topole, In|ije, Kawi`e, Kova~ice, Kule, Novog Kne`evca, Sombora, Subotice, @iti{ta i Zrewanina u~estovali su u petodnevnom omladinskom kampu, koji je odr`an u Kova~ici od 22. do 27. juna ove godine.

- Na{a ekipa, koju je ~inilo sedam devoj~ica i tri de~aka, pokazala je kreativnost, snala`qivost i spretnost u savladavawu prepreka na ve`bama - rekao je Tibor Guqas, mentor tima i komandir Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva iz Belog Blata. Neka deca ve} su uspe{no primenila nau~ena znawa, kao osamnaestogodi{wi Kristijan Magda, koji se pridru`io vatrogascima u ga{ewu poqskog po`ara ovog leta u Belom Blatu. Predsednik Op{tinskog vatrogasnog saveza Kova~ica Vladimir Ma|arev primetio je da Omladinski kamp za decu predstavqa priliku da steknu osnovna znawa o protivpo`arnoj za{titi i odbrani, napomiwu}i da su neki stariji u~esnici ve} pokazali interes da postanu profesionalni vatrogasci.

Ciq omladinskog kampa „Doborovoqci u za{titi od po`ara” je promovisawe potrebe za anga`ovawem volontera u sistemu protivpo`arne za{tite. Kamp je na jednom mestu okupio predstavnike op{tina, dobrovoqnih vatrogasnih dru{tava, ~lanove Crvenog krsta i predstavnike Ministarstva unutra{wih poslova. Prema podacima MUP-a, u Srbiji je uz oko 3.000 postoje}ih vatrogasaca trenutno potrebno dodatnih 4.000, kako bi se u potpunosti zadovoqile potrebe u zemqi. Zato USAID-ov program za planirawe i reagovawe u vanrednim situacijima radi sa op{tinama na unapre|ewu sistema planirawa, reagovawa, otklawawa posledica i preventive. Trenutno je 60 op{tina ukqu~eno u programske aktivnosti. @. Balaban

NOVE POSLASTICE FIRME „^OKOLAT PE[N”

Belgijska ~okolada rukom ra|ena ZREWANIN: Firma „^okolat pe{n” iz Subotice, posle Novog Sada i Beograda, predstavila je i u Zrewaninu svoje slatke proizvode – ru~no ra|ene belgijske ~okolade od najkvalitetnijih uvoznih sirovina. Savr{ene za li~nu konzumaciju ili poklone, ove poslastice Zrewaninci mogu da kupe u poslovnoj zgradi „Renesansa”. - ^okolada je izuzetno te{ka. Dok mo`ete pojesti i 200 grama druge ~okolade, od ove su vam dovoqna tri ~etiri komadi}a. Re~ je o pravoj puno}i ukusa, pa je relacija izme|u kvaliteta i cene izjedna~ena – veli Gabor

Erdeg, koji je sa suprogom Sawom, diplomiranim in`iwerom tehnologije, pokrenuo privatnu preduze}e za izradu ~okolada. Sawa isti~e da je najkarakteristi~nije za ovu proizvodwu {to u potpunosti predstavqa ru~ni rad, po~ev{i od spravqawa, preko izlivawa u kalupe, hla|ewa, pa do puwewa. - Ko je gledao film „^okolada” sve mu je jasno. Ovo je tradicija u Belgiji ve} 150 godina. ^okoladu po kvalitetu izdi`u prirodni sastojci, bez aditiva, kao i atraktivna ambala`a – poru~uje Sawa Erdeg. @. B.

Gabor i Sawa Erceg

POSLE 30 GODINA NOVA ODLUKA O DR@AWU DOMA]IH @IVOTIWA U SOMBORU

Gice {to daqe od glavnog {ora

SOMBOR: Mada bez ve}eg zazora Somborci o sebi obo`avaju da pri~aju kao o gra|anima, a o svojoj varo{i kao urbanoj sredini, velik broj wih nije i u praksi spreman da se pona{a u skladu sa tim, pa je Grad re{io da ih „odu~i” od paorskih manira da i skoro u strogom centru grada „zasnivaju sto~arsku proizvodwu”.Tako je ~lan Gradskog ve}a zadu`en i za oblast dr`awa i za{tite doma}ih `ivotiwa Slobodan Selakov najavio, na zvani~noj konferenciji za medije, da je na javnu raspravu dat predlog nove Odluke o dr`awu doma}ih `ivotiwa na teritoriji Grada Sombora, jer je jo{ uvek na snazi sada ve} zastarela Odluka, stara trideset godina ~ije posledwe izmene datiraju jo{ iz 1994. godine. Koliko je nasu{na potreba za ovakvom odlukom, vrlo upe~atqivo je dokazao i gradski komunalni inspektor Aleksandar Peji}, iznev{i ~iwenicu da se kazne za prekr{ioce kre}u od 10 do 500 dinara, kao i to da je od 1994. godine, do danas donesen niz zakona iz oblasti za{tite `ivotne sredine

i veterine koje precizno defini{u na~in i uslove za dr`awe. Prema Peji}evim re~ima, novom Odlukom predvi|eno je da Grad bude podeqen u {est zona, a da za prvu, drugu i tre}u zonu 31. decembar 2010. godine bude kraj-

Predlogom nove Odluke o dr`awu doma}ih `ivotiwa predvi|ene su kazne za prekr{ioce odluke u rasponu od tri do 30 hiqada dinara za fizi~ka lica, ali i mogu}nost oduzimawa `ivotiwa.

Psi i ma~ke ve} kodifikovani U svetlu ovog predloga odluke, koja }e biti podastrta varo{koj asembleji na usvajawe, zanimqivo je podsetiti se da je pre nekoliko godina tada{wa Skup{tina op{tine Sombora donela odluku koja je kodfikovala dr`awe ku}nih qubimaca i egzoti~nih `ivotiwa. Prema toj odluci Somborci bi morali da pla}aju za dr`awe ku~i}a, ma~i}a, papagaja, tropskih ribica i ostale mena`erije, a nadoknada bi bila odre|ivana na osnovu toga da li se radi o `ivotiwama sa pedigreom, ili bez wega. „Dnevnik” nije uspeo da do|e do podatka da li ijedan Somborac na ovaj na~in platio qubav prema ku}nim mezimcima i time doprineo gradskom buxetu. wi rok kada }e biti apsolutno zabraweno dr`awe papkara i kopitara. U 4. i 5. zoni u perspektivi je da ova zabrana va`i od posledweg dana 2012. godine, od kada }e jedino u 6. zoni, kojoj }e pripadati prigradska naseqa, sela i sala{i biti omogu}eno dr`awe ovih vrsta doma}ih `ivotiwa.

- S obzirom na to da je ovaj dokument samo radna verzija budu}e Odluke, gra|ani koji imaju primedbe ili sugestije mogu ih dostaviti u pisanoj formi Odeqewu za komunalne poslove u zgradi @upanije ili kancelarijama mesnih zajednica - kazao je M. Miqenovi} Selakov.

Pravili vino u centru sela ^URUG: Udru`ewe vinogradara i vo}ara „Borow” iz ^uruga nabavilo je vrlo kvalitetno gro`|e za spravqawe vina. Ovo udru`ewe u~estvuje na skoro svim manifestacijama koje se odr`avaju u selu, a organizuje „No}i mladog vina” koje su u novembru i „Vinski bal” koji se organizuje za Slavu vinara sv. Trifuna 14. februara. Ove godine, po re~ima predsednika udru`ewa Miroslava Stanimirova, done@ele svoje vino ta je odluka da se kupi odre|ena koli~ina gro`|a iz negoskog rizlinga, rajnskog rizlintinskog vinogorja i to italijanga za bela vina i vranca za crna

vina. Gro`|e je doneto ispred prostorija udru`ewa, gde su svi ~lanovi u~estvovali u istovaru, a zatim i u muqawu i ce|ewu gro`|anog soka, od kojeg }e vrewem postati vino. Predsednik je rekao da }e ova koli~ina biti dovoqna za sve planirane manifestacije. Od komine, koja je preostala posle ce|ewa vina, ~lanovi udru`ewa }e praviti vrlo kvalitetnu komovu rakiju. Ovom doga|aju su prisustvovali i mnogi gra|ani ^uruga, jer se sve de{avalo u centru sela. L. K.


VOJVODINA

DNEVNIK AGONIJA KIKINDSKE HEMIJSKE FABRIKE SE NASTAVQA

„Hemik” niko ne}e

KIKINDA: Fabrika za proizvodwu ku}ne hemije, {ampona i farbi „Hemik” u ste~aju, nije prodata ni ~etvrti put. Naime, javna licitacija za prodaju dela imovine bila je zakazana za 17. septembar, ali kako do 10. septembra niko nije uplatio depozit, o~igledno je da zainteresovanih za kupovinu ove fabrike nema. Stoga }e o sudbini, ove nekada uspe{ne fabrike, odlu~ivati Odbor poverilaca. Po~etna cena na ~etvrtoj i posledwoj licitaciji bila je 74,4 miliona dinara. Na prodaju su nu|eni pogoni u ulici Ba{aidski drum: „Emina”, „Hemija”, „Epok-

sid”, „Aerosol” i „PET ambala`a”, pogon za proizvodwu sve}a, magacin gotove robe, sirovina i reporomaterijala, rezervnih delova i kartona`e, dve upravne zgrade, laboratorija sa opremom, zgrada za tehni~ku demonstraciju i drugi objekti. U periodu kada je oti{la u ste~aj, zgrada je imala 142 zaposlena. Oni nisu primili 20 plata, dok im sta` i osigurawe nisu regulisani za oko 50 meseci. Dugovi „Hemika” su oko 300 miliona dinara. Deo dugovawa je za poreze i doprinose dr`avi, poveriocima od kojih su najve}i banke, a tu su i nekada{wi zaposleni. A. \.

ODBORNICI SO ADA USVOJILI REBALANS BUYETA

Direktor „Adice” nije imenovan ADA: Odbornici Skup{tine op{tine Ada usvojili su rebalans buxeta za ovu godinu prema kojem ukupna primawa i izdaci u op{tinskoj kasi iznose 350 miliona dinara, ~emu treba dodati i 18,925 miliona dinara prihoda iz izvornih aktivnosti direktnih i indirektnih korisnika buxeta. Op{tinska kasa }e raspolagati sa 30 miliona dinara mawe, za koliko su ina~e a|anskoj op{tini umawena transferna sredstva, a smawena je i masa sredstava za plate zaposlenih u op{tinskoj administraciji. Nije usvojen amandman odborni~ke grupe Ma|arske koalicije (MK) koja je predlo`ila da se restriktivne mere ne odnose na Pred{kolsku ustanovu „^ika Jova Zmaj”, odnosno da se ne umawuje izdatak iz op{tinske kase za plate i materijalne tro{kove. Kod pojedinih buxetskih korisnika sredstva su pove}ana za 23,95 miliona dinara, ali su pojedine stavke umawene za 53,95 miliona dinara, od kojih je najzna~ajniji izdaci od preko 24 miliona dinara za tro{kove vezane za igradwu mosta. Neslagawa glavnih koalicionih partnera u op{tinskoj vlasti, s jedne strane MK, a s druge Demokratske stranke i ostalih, ispo-

qena su prilikom razmatrawa re{ewa o imenovawu direktora u JP za rekreaciju „Adica”. Direktoru je istekao mandat 31. maja ove godine, na raspisani konkurs pristigle su molbe ~etiri kandidata od kojih su kompletne bile dosada{weg direktora I{tvana Miku{aka i dr Bele Tota iz Ade. Upravni odbor JP „Adica” je za izbor predlo`io dosada{weg direktora Miku{aka, {to kako je obrazlo`eno ne obavezuje Skup{tinu op{tine Ada kao osniva~a, pa je Op{tinsko ve}e utvrdilo predlog re{ewa da se imenuje Tot. Prema koalicionom sporazumu rukovo|ewe JP „Adica” pripalo je MK , pa je za imenovawe na ovu du`nost predlo`en doktor poqoprivrendih nauka Bela Tot iz Ade, me|utim, na samoj sednici u raspravi su upu}ene primedbe na ra~un Tota, u kojima je kao argument navo|ena ~iwenica da je do skoro bio direktor Zemqoradni~ke zadruga „Ada”, koja je oti{la u ste~aj. Odbornici MK ostali su u mawini kod izja{wavawa za imenovawe Tota, a protiv se izjasnila ve}ina odbornika koju su sa~iwavali glasovi odbornika DS, G17 plus, Gra|anskog saveza Ma|ara i Srpske narodne stranke. M. Mitrovi}

Op{tina brine o De~joj ku}i KIKINDA: Sredinom oktobra pro{le godine u Kikindi je otvoren dnevni centar za mentalno nedovoqno razvijenu decu i omladinu, De~ja ku}a. Tokom prve faze projekta, u kojem je adaptirana zgrada i obavqeno opremawe objekta, utro{eno je oko {est miliona dinara. Polovinu ovih sredstava obezbedilo je Ministarstvo rada i socijalne politike, u saradwi sa Odeqewem za me|unarodni razvoj vlade Velike Britanije i norve{kim ministarstvom spoqnih poslova. Tada je loaklna samouprava u~estvovala sa tri miliona dinara, a ova sredstava utro{ena su na materijalne tro{kove: elektri~nu energiju, grejawe, telefon i komunalije, tako|e, i za zarade ~etvoro zaposlenih, te tro{kove nabavke

Dnevni boravak za decu

materijala za radionice, za kancelariju i higijenskih sredstava.

Humani rotarijanci Kako ka`e predsednik suboti~kog Rotari klua Nikola Matkovi}, wihovi ~lanovi }e u subotu na vi{e {tandova prodavati hranu i pi}e (pqeskavica po 140, a pi}a po 60 dinara), a kompletan prihod i}i }e u humanitarne svrhe. - Ovo je po obimu najve}a humanitarna akcija Rotari kluba, a prihod }emo uputiti de~jem odeqewu suboti~ke bolnice, odeqewu Pred{kolske ustanove „Na{a radost” u Tavankutu i „Lurkohazu” u Hajdukovu, koji kroz celodnevni boravak brine o deci bez roditeqa ili onih slabijeg materijalnog stawa - rekao je Matkovi}, dodaju}i kako o~ekuje prisustvo oko 150 rotarijanaca iz Hrvatske, Rumunije, te ma|arskih gradova Segedina i Solnoka. Berbanski dani po~iwu u 11 sati paradom, gde }e od @enskog {tranda i du` [etali{ta Lajo{a Verme{a nastupiti ovogodi{wi pudar godine, kraqica berbe, ko~ija{i, ~iko{i, vinogradari, vinari i kulturno-umetni~ka dru{tva, a pola sata kasnije je otvarawe izlo`be vo}a, povr}a i prera|evina, kao i progla{ewe najboqih izlaga~a. U 11.30 o~ekuje se dolazak voza „Romantika”, a sat kasnije kod Hamva{eve lipe bi}e odr`an ceremonijal vitezova vinskog reda Arena Zabatkien-

`wu, te predstavqawe debrecenske kuhiwe u „Maloj gostioni”). Bi}e odr`ana jedrili~arska regata, na kojoj }e u {est kategorija u~estvovati 70 jedrilica iz zemqe i inostranstva, te teniski turnir (subota i nedeqa). U nedequ program po~iwe u 9 sati, izlo`bom vo}a, povr}a i prera|evina, a nastavqa se u 11 otvarawem priredbe „Suboti~ke zlatne ruke”, tj. izlo`bom ru~nih radova, no{wi i nakita, u okviru koje }e biti progla{eni najuspeliji suveniri i eksponati. Z. R.

Po~etkom 2009. godine op{tina Kikinda je konkurisala kod Ministarstva rada i soci-

U ^ETIRI SELA [IDSKE OP[TINE REFERENDUMOM DO SAMODOPRINOSA

Za paore p{enica merilo vrednosti [ID: Skup{tina op{tine [id donelo je odluku o raspisivawu referenduma za uvo|ewe mesnih samodoprinosa u Va{ici, Batrovcima, Berkasovu i Vi{wi}evu. Referendum }e se odr`ati 19, 20. i 21. septembra, po~e}e da se primewuje od 1. oktobra, a te}i }e u narednih pet godina. - U sve ~etiri mesne zajednice stopa samodoprinosa nije ista – ka`e zamenik predsednika op{tine [id Sr|an Male{evi}. U mesnoj zajednici Va{ica i Batrovci samodoprinos iz radnog odnosa je tri odsto na neto primawa, a isto se odnosi na samostalne delatnosti pojedinih stanovnika dva naseqena mesta, 0,2 odsto }e pla}ati oni vlasnici zemqe koji nemaju prebivali{te u ova dva naseqena mesta nego samo zemqu.U mesnim zajednicama Berkasovo i

U Vi{wi}evu `ele boqu vodu za pi}e i kanalizaciju

hektaru godi{we, po ceni na dan 1. avgusta. U krugu Op{tinske uprave pri~a se kako u proteklom periodu

Fe{ta posve}ena vinu i gro`|u

sis, u okviru kojeg }e biti primqena dva nova viteza vina. U 20 sati na Majkinom sala{u na Pali}u }e biti odr`an Berbanski bal, a kod vile Bagoqvar bi}e odr`ana Berbanska olimpijada i Vinska fe{ta (izlo`ba i degustacija vina, muqawe gro`|a, degustacija masta, nadmetawe u ve{tini pijewa i poznavawe vina, kao i {pricerawe na metar), predstavqawa opreme za vinogradarstvo, bazar (prodaja zimnice, meda, slatki{a...), te posebna ugostiteqska ponuda (ov~iji paprika{ s kupusom, jagwetina na ra-

11

MEWA SE FINANSIJER DNEVNOG CENTRA

ZA VIKEND NA PALI]U 20. BERBANSKI DANI

SUBOTICA: Tokom dva dana, koliko }e trajati Berbanski dani, o~ekujemo oko 120 proizvo|a~a, vo}a, povr}a, vina, rakije, sadnica i drugih proizvoda, kao i oko 30.000 posetilaca. Na taj na~in Pali} }e, zajedno sa Vr{com, ovog vikenda biti centar vinogradarstva, povrtarstva i vo}arstva, ali i turizma u Vojvodini - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktor JP-a „Pali} – Ludo{” Dragutin Miqkovi}, najavquju}i odr`avawe 20. „Berbanskih dana” na Pali}u 19. i 20. septembra.

utorak15.septembar2009.

Zamenik predsednika op{tine [id Sr|an Male{evi}

Vi{wi}evo samodoprinos na zarade je pet odsto, dok je na samostalnu delatnost isto toliko, a za stanovnike drugih naseqenih mesta, koji imaju neki posed u Vi{wi}evu 0,02 odsto. Me|utim, kada su u pitawu paori, u sva ~etiri naseqena mesta imaju jedinstven stav, pa su redlo`ili Skup{tini op{tini [id da oni pla}aju vrednost 30 kilograma p{enice po

svi paori nisu ispunili obavezu, zato zamenik predsednika op{tine [id Sr|an Male{evi} apeluje na wih da shvate obavezu ozbiqno i ispune je do kraja. -U Va{ici su re{ili da se re{e septi~kih jama, a namera im je da izrade projektnu dokumentaciju kanalizacione mre`e. Oni ho}e da izgrade seosku vagu za mrewe proizvoda u otkupu, {e}erne repe,

debelih sviwa, bikova i drugo. Dom kulture u ovom selu je toliko mali i nefunkcionalan da, kako Va{~ani ka`u u {ali, kultura ne mo`e da stane u wega. Zato su odlu~ili da nov~anim u~e{}em od samodoprinosa i oni u~estvuju u izgradwi Doma kulture koji im je preko potreban. To su zna~ajni pomaci u razvoju sela - pri~a Male{evi}. Stanovnici Vi{wi}eva }e pored zdrade Osnovne {kole izgraditi sportsku salu za osnovce. Voda u ovom selu nije kvalitetna, pa ve}i deo stanovni{tva boluje od bolesti bubrega. Wihova je `eqa je da i oni urade projektnu dokumentaciju za fekalnu kanalizaciju. Uve{}e centralno grejawe u {kolu i ambulantu, otvori}e narodnu apoteku, te registrovati seoski autobus. U ovom dosta dalekom selu od op{tinskog centram re{ili su da imju vlastiti prevoz. U Mesnoj zajednici Berkasovo asfaltira}e se ulice, a po{to Berkasov~ane mu~i i kanalizaciona mre`a i wu}e re{iti u ovom periodu. Poboq{a}e i elektro energetsku mre`u u selu. U Batrovcima adaptira}e se Dom kulture, izgraditi pe{a~ke staze i nasuti poqski putevi. D. Savi~in

ZAVR[ENA 19. LIKOVNA KOLONIJA U VOJKI

Nadaju se galeriji VOJKA: Posle ~etvorodnevnog stvarala~kog dru`ewa, u sremskom selu Vojka zavr{ena je 19. likovna kolonija „Kosmik art”. Ove godine u Vojki je radilo 16 slikara iz cele Srbije, od kojih su Qubi{a Mari} kao doma}in i Mom~ilo Fundup iz Beograda prisutni svih 19 godina, Tadija Savi} iz Ivawice 15 godina, a mnogi drugi po nekoliko godina, kao Slavi{a Filipovi} File iz Svilajnca, ZlaLepa atmosfera nadahwuje tomir -Zlaja Vukovi} iz [apca, Neboj{a Stevanovi} iz Stanojevi} iz Pan~eva prvi Ni{a, Milan Ko~ija{evi} iz put boravili u Vojki. Iz staroBeograda, Slavica Vragovi} pazova~ke op{tine su u~estvoCvetkovi} iz Vr{ca, dok su Jovali Violeta Leki} iz Nove van Miji} iz Pirota i Qiqana Pazove i Vladimir Lazi} iz

Stare Pazove, a iz Vojke Milan \uri}, Momir Erak, @ivko Radosavqevi} i Sini{a ^olakovi}. U ime sela doma}ina, slikarima su, na 27 lepih slika koje ostavqaju u legatu kolonije „Kosmik art” zahvalili predsednik MZ Vojka Petar ]ur~in, predsednik i ~lanica organizacionog odbora kolonije Stevan Kudi} i Tawa Uro{evi}. Najvi{e slika je izlo`eno u holu, sali za sastanke i klubu Doma kulture u Vojki, ali Voj~ani se nadaju da }e u budu}nosti mo}i da obezbede i adekvatnii prostor za galeriju. A. N.

jalne politike za drugu fazu projekta i ukupni buxet bio je pet miliona dinara. Tada je De~joj ku}i odobreno 1.700.000 dinara, a lokalna samouprava u~estvuje sa oko dva miliona dinara, a Ministarstvo prosvete izdvaja 1,390 miliona dinara za plate zaposlenih u De~joj ku}i. Projekat se zavr{ava 30. novembra i tada }e, prema re~ima pomo}nice predsednika op{tine Gordane Bulatovi}, finasirawe rada De~je ku}e preuzeti op{tina Kikinda. Sredstva }e biti obezbe|ena rebalansom buxeta i roditeqi ~ija deca borave u ovom prostoru ne treba da budu zabrinuti. U De~joj ku}i usluge dnevnog boravka trenutno koristi 30 dece i omladine sa posebnim potrebama. A. \.

VESTI Mali{ani krenuli u {kolicu BA^KA PALANKA: Ovog septembra skoro sva deca pred{kolskog uzrasta obezbedila su mesto u jednom od osam vrti}a Pred{kolske ustanove „Mladost” u Ba~koj Palanci. Mesta ima za 852 mali{ana, oko 500 je upisano na celodnevni boravak, dok je 350 u poludnevnom boravku. Nadle`ni ka`u da su popuweni svi kapaciteti, a na listi ~ekawa ostalo je 26 dece {to je znatno mawe nego prethodnih godina. Problem sme{taja mali{ana znatno je ubla`en pu{tawem u rad novog Vrti}a „Kalo{” u istoimenom stambenom nasequ u Ba~koj Palanci. Vrti} ima mesta za 110 mali{ana, a vaspita~i ka`u da su posle niz godina ispo{tovani normativi o broju dece u vaspitnim grupama. Op{tinsko ve}e je odlu~ilo da zbog te{ke ekonomske situacije u zemqi roditeqi ove godine pla}aju za sme{taj svoje dece za 20 odsto ni`u cenu od ekonomske i da svi korisnici ove godine pla}aju isto. Za celodnevni boravak dece u vrti}u treba mese~no izdvojiti 4.700 dinara, a za poludnevni boravak 1.200 dinara. M. S.

De~je pesme na Mini-tini festu STARA PAZOVA: Stara Pazova }e po osmi put biti doma}in festivala de~je pesme poznatog kao „Mini-tini fest”, koji organizuju kompozitor Jovan Adamov i voditeq Miwa Subota, najavqeno je na konferenciji za novinare kojoj su, pored poznatog kompozitora, prisustvovali i predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi}, koja je generalni pokroviteq, v.d. direktor Centra za kulturu Aleksander Bako koji je tehni~ki organizator i izvr{ni producent manifestacije Aleksandra Draga{. Jovi} je najavio i da }e idu}e godine na Pazova~kom kulturnom letu nastupiti i pobednici sa „Mini-tini festa”, a Aleksandra Draga{ je istakla da je na sedam festivala bilo preko dve hiqade u~esnika, u~enika i nastavnika i da je izvedeno 140 novih pesama za decu osnovno{kolskog uzrasta. Ona je upoznala prisutne da su u osnovnim {kolama u staropazova~koj op{tini po~ele pripreme, da }e potom uslediti polufinalna takmi~ewa da bi finalna priredba bila organizovana 17. oktobra. A. N.


12

utorak15.septembar2009.

ODLUKA SUDA U WUJORKU

Lau{evi} na slobodi @arko Lau{evi} je slobodan ~ovek jer je odlukom suda u Wujorku pu{ten iz imigracionog pritvora posle saslu{awa u ponedeqak. - Sud je doneo odluku da se gospodinu Lau{evi}u ukine pritvor, a ona }e biti izvr{ena u naredna 24 sata - rekao je za “Blic” Timoti Grifin, glum~ev advokat

@arko Lau{evi}

Lau{evi}u dozvoli daqi boravak u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, gde mu `ivi i porodica - rekao je advokat Grifin. On nije `eleo da govori {ta su Lau{evi}eve `eqe, ali kako se ranije preneli mediji, poznati glumac je pokrenuo postupak za dobijawe dr`avqanstvo SAD jer mu tamo `ive deca i supruga. RO\EN: 19. januara 1960. na Cetiwu, Crna Gora DOGA\AJ: 31. jul 1993. Podgorica, na Ogwenu Mariju, u kafi}u „Apple” pi{toqem sa 13 hitaca usmrtio 20-godi{we Dragora Pejovi}a i Radovana Vu~ini}a SVE SUDSKE PRESUDE: Vi{i sud, Podgorica, u jesen 1993. @arko je osu|en na 13 godina a wegov brat na dve. Presuda potvr|ena i posle `albi. Savezni sud poni{tava presude. Novo su|ewe februara 1998. @arko je osu|en na ~etiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekora~ewu nu`ne odbrane, Branimir je oslobo|en. Isto ve}e i sudija potvr|uju presudu, 28. oktobra 1999. Takvu odluku Vrhovni sud poni{tava, na `albe i tu`ioca i odbrane. 30. marta 2001. Vrhovni sud je preina~io kaznu @arku na 13 godina a Branimir je oslobo|en

Glumac

u SAD. Advokat Grifin je naveo da je slede}e saslu{awe zakazano za 8. februar, kada je “malo verovatno” da }e biti doneta odluka o izru~ewu Lau{evi}a Srbiji. - Verujem da su velike {anse da sud tada donese odluku da se

Naime, Lau{evi} veruju da }e dobiti dr`avqanstvo SAD jer je wegova sada{wa supruga, s kojom ima }erku, ameri~ki dr`avqanin. Tako|e i dvoje dece iz prethodnog Lau{evi}evog braka `ive u SAD.

CRNA HRONIKA AKCIJA [UMARSKE I LOVNE INSPEKCIJE U BANATSKOM BRESTOVCU

Oduzeta 22 trofeja divqa~i [umarska i lovna inspekcija oduzela je 22 trofeja divqa~i u Banatskom Brestovcu, kod Pan~eva, i podnela dve prekr{ajne prijave protiv osobe koja je posedovala te trofeje, saop{tilo je ju~e Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede. Kako se navodi, Republi~ka {umarska i lovna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodopri-

OSUMWI^EN ZA PORODI^NO NASIQE U KIKINDI

Pepeqarom povredio suprugu Ivicu G. (1976) iz Kikinde policija je li{ila slobode i s krivi~nom prijavom privela istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Kikindi zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici. Policija je saop{tila da je osumwi~eni Ivica G. 11. septembra ove godine, u popodnevnim ~asovima, u porodi~noj ku}i u Kikindi, pepeqarom i rukom zadao vi{e udaraca supruzi i tom prilikom joj naneo lake telesne povrede. Istra`nu sudija je osumwi~enom odredio pritvor u trajawu od osam dana. M. Mr. OP[TINSKI SUD U [IDU

HA{KI TRIBUNAL

Artmanova ka`wena sa 7.000 evra Ha{ki tribunal osudio je ju~e biv{u predstavnicu glavne tu`iteqice Florens Artman na nov~anu kaznu od 7.000 evra, proglasiv{i je krivom za nepo{tovawe suda jer je objavila dve poverqive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Milo{evi}a. Sudsko ve}e predsedavaju}eg Bakone Molotoa iz Ju`ne Afrike utvrdilo je da je Artma-

Prema presudi, Artmanova je za poverqiv status odluka pred Tribunalom znala, tim pre {to ju je na to upozorio i Sekretarijat suda, ali je, uprkos tome, odlu~ila da ih objavi, iako je kao biv{a portparolka bila svesna {ta to zna~i. Sudije su nazna~ile da postupci Artmanove mogu ugroziti saradwu dr`ava s Tribunalom i na-

DNEVNIK

Pritvor zbog nakita

Pograni~na policija na grani~nom prelazu Batrovci, na izlazu iz Srbije, prona{la je u prtqa`niku novopazarskog autobusa 262 grama zlatnog i 204 grama srebrnog nakita, ukupne vrednosti 2.950 evra. Nakit je bio sakriven u prtqagu austrijskog dr`avqanina Burhana H. (20), koji je osumwi~en za krivi~no delo krijum~arewa. Burhan H. je li{en slobode i uz krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo krijum~arewa zlatnog i srebrnog nakita predat istra`nom sudiji Op{tinskog suda u [idu, koji mu je odredio pritvor od 30 dana. Ovo je u posledwih mesec dana peti slu~aj da Pograni~na policija i carinici na grani~nom prelazu Batrovci otkrivaju poku{aje {verca zlatnog i srebrnog nakita. S. B.

vrede, podnela je prekr{ajne prijave protiv odgovornog lica koje je posedovalo deset trofeja srne}e divqa~i, 12 trofeja kqova divqe sviwe i deset kilograma srne}eg mesa i mesa divqe sviwe. Prona|eni trofeji i meso nisu imali prate}u dokumentaciju, zbog ~ega su trofeji oduzeti i podneta prekr{ajna prijava, navodi se u saop{tewu. (Beta)

NOVA ISTRAGA U ZREWANINU PROTIV PRIVATNIKA BORIVOJA BE[TI]A

Mesar osumwi~en za prevaru poverilaca Privatnik Borivoje Be{ti} (55), vlasnik zrewaninskog preduze}a „Pro bekom“, jo{ jedan segment svog poslovawa mora}e da dokazuje na sudu. Kako je ju~e saop{teno u Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Zrewaninu, u toku je istraga protiv wega zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo izdavawa ~ekova i kori{}ewa platnih kartica bez pokri}a. Tu`ila{tvo navodi da je Be{ti} 1. avgusta pro{le godine, kao direktor „Pro bekoma“, izdao vi{e menica kao sredstvo obezbe|ewa pla}awa, u ukupnom iznosu od 643.902 dinara, iako je znao da za wih nema pokri}e. Naime, `iro-ra~un wegove firme bio je u neprekidnoj blokadi od 21. jula pro{le godine. Na taj na~in je za „Pro bekom“ pribavio protivpravnu imovinsku korist u pomenutom iznosu. Isto tu`ila{tvo nedavno je saop{tilo da je protiv Be{ti}a podignuta optu`nica i zbog sumwe da nije upla}ivao porez.

U optu`nici se navodi da nije platio poreze i doprinose za socijalno osigurawe radnika, u ukupnom iznosu od 24.092.351 dinar. Neizmirene obaveze odnose se na period od maja do decembra pro{le godine, na zarade u sumi ve}oj od 64 miliona dinara. Pri tome je obra~un poreza i doprinosa u~iwen, ali bez uplate. Tu`ila{tvo je u optu`nom aktu predlo`ilo da se Be{ti}u, kao mera bezbednosti, izrekne i zabrana obavqawa funkcije direktora. Ime Borivoja Be{ti}a ve} du`e se provla~i po stupcima sudske hronike. Wega su i radnici zrewaninske Industrije mesa BEK optu`ili da je kumovao propasti ove fabrike. Zanimqivo je da su Be{ti}eve firme registrovane u Zrewaninu, iako tu ne posluju. Takav je slu~aj i s „Pro bekomom“. Navodno je direkcija firme u Ulici Zorana Kamenkovi}a, u blizini zgrade Policijske uprave, dok se celokupna fabrika nalazi u Beogradu.

Pri~a se da su Be{ti}i do{li iz Sarajeva u Beograd sa statusom izbeglica. Borivoje je radio kao mesar i bio je poverilac BEK-a. U me|uvremenu, osnovao je mesnu industriju “Pro bekom”, protiv koje je danas podnet sijaset krivi~nih prijava. Firma je po~ela proizvodwom od 300 do 500 kilograma mesnih prera|evina dnevno, da bi uz pomo} drugog suvlasnika, Biserke Jawi}, tako|e iz Sarajeva, i tre}eg – kompanije “Agro`iv”, vremenom po~ela da proizvodi i do 20.000 kilograma prera|evina na dan. Pre otprilike dve godine “Pro bekom” je prestao da redovno pla}a svoje poverioce, u isto vreme kada su uhap{eni i vlasnici “Agro`iva”, kojima se danas sudi pred zrewaninskim Okru`nim sudom. Sin Borivoja Be{ti}a Vladan Be{ti}, kako su tvrdili biv{i radnici BEK-a, kupio je ovu mesnu industriju, ali je ta privatizacija kasnije poni{tena. @. Balaban

U ^A^KU OSU\ENE BLAGAJNICE

Proneverile pazar od zakupa grobnica Zbog pronevere pazara od napla}enih usluga za odr`avawe i zakup grobnih mesta, Okru`ni sud u ^a~ku izrekao je kazne dvema blagajnicama “Gradskog zelenila” Radna jedinica “Grobqe”. Du{ica Radosavqevi} (47), za koju je utvr|eno da je od 1. januara 1998. do 31. marta 2005. godine protivpravno prisvojila 2,49 miliona dinara,

osu|ena je na dve godine zatvora, a wena koleginica Branka Marjanovi} (51) na godinu li{ewa slobode zbog prisvajawa 1,16 milion dinara. Blagajnicama je sud izrekao i meru oduzimawa imovinske koristi. Presudu je kao prvostepenu izreklo ve}e kojim je predsedavao sudija Milan ]ur~i}. (Tanjug)

RADIVOJE ATANASKOVI] IZ PROKUPQA PROTESTOVAO JU^E U BEOGRADU

Odsekao jo{ jedan prst nezadovoqan od{tetom

Florens Artman

nova, objavqivawem tih odluka u kwizi “Mir i kazna” i jednom tekstu, “namerno i voqno ometala sprovo|ewe pravde” i time po~inila krivi~no delo nepo{tovawa suda. – Ve}e je utvrdilo da je optu`ena u svojoj kwizi i tekstu objavila sadr`aj dve odluke koje su u to vreme bile poverqive i taj status imaju i danas – rekao je sudija Moloto.

ru{iti poverewe javnosti u Tribunal. Kao olak{avaju}u okolnost, sudsko ve}e je uzelo u obzir to {to je deo informacija iz kwige Artmanove ve} bio objavqen, kao i to {to “kwiga nije bila komercijalni uspeh”. Artmanova je od 2000. do 2006. bila predstavnica za {tampu tada{we glavne tu`iteqice Tribunala Karle del Ponte. (Beta)

Po~elo su|ewe @upqaninu i Stani{i}u Su|ewe biv{im visokim policijskim zvani~nicima Republike Srpske Mi}i Stani{i}u i Stojanu @upqaninu, optu`enim za zlo~ine nad nesrbima u BiH 1992, po~elo je ju~e pred Ha{kim tribunalom uvodnom re~ju Tu`ila{tva. Tu`iteqica Xoana Korner tvrdila je da su Stani{i} i @upqanin bili u~esnici u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu ~iji je ciq bilo trajno i nasilno uklawawe muslimana i Hrva-

ta s velikih delova teritorije BiH, koji bi, po planu, u{li u novu srpsku dr`avu. Na ~elu tog poduhvata bili su, po navodima optu`nice, Radovan Karaxi} i Ratko Mladi}. Ratni ministar unutra{wih poslova RS Stani{i} i na~elnik regionalne policije u Bawaluci @upqanin optu`eni su za ubistva, progon, mu~ewe i istrebqewe muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992. (Beta)

Radivoje Atanaskovi} iz Prokupqa odsekao je ju~e u centru Beograda domali prst na levoj ruci i trenutno se nalazi na Ortopedskoj klinici na Bawici. On je sebe povredio u Makedonskoj ulici, ispred sedi{ta “Dunav osigurawa”, s kojim je ve} 17 godina u sporu oko naplate {tete. Atanaskovi}u je 1992. godine izgorela fabrika “Ris” u Prokupqu i od tada je u sporu s “Dunav osigurawem” oko naplate {tete, koja je tada iznosila {est miliona dinara, rekao je Tanjugu wegov sin Igor Atanaskovi}. On je pre nekoliko meseci, 4. juna, tokom glavne rasprave u ni{kom Trgovinskom sudu u sporu s “Dunav osigurawem”, odsekao sebi mali prst na levoj ruci. Radivoje je planirao, kako je rekao wegov sin, i da se spali, ali mu je policija oduzela benzin. Predsednik ni{kog Trgovinskog suda Vojkan Mitrovi} rekao je tada Tanjugu da Atanaskovi} nije imao primedbi na rad suda ve} na pro-

Radivoje Atanaskovi} posle prvog samopovre|ivawa

cenu {tete koju je izvr{io ve{tak anga`ovan u sporu. Spor izme|u firme “Ris” i “Dunav osigurawa” vodi se od izbijawa po`ara u pogonu te prokupa~ke firme 1992. godine, u

kojem su izgoreli roba i objekat. Atanaskovi} smatra da je visina od{tete koju je procenio ve{tak mawa od stvarne. Kompanija “Dunav osigurawe” saop{tila je da ni~im nije

doprinela samopovre|ivawu Radivoja Atanaskovi}a. Izra`avaju}i iskreno `aqewe zbog Atanackovi}evog~ina, kompanija “Dunav osigurawe” je ukazala na to da kao stranka u postupku za naknadu {tete, koji se vodi po tu`bi privatnog preduze}a “Ris” iz Prokupqa pred Trgovinskim sudom u Ni{u, ne mo`e uticati na tok i du`inu trajawa postupka koji se vodi u sudu. Kompanija “Dunav osigurawe” isti~e da }e u svemu postupiti po pravosna`noj odluci nadle`nog suda u ovom sporu, kad ona bude doneta. U protekloj godini, postupaju}i u skladu sa zakonskim propisima i uslovima osigurawa, “Dunav osigurawe” je likvidirala {tete u ukupnom iznosu od preko 7,5 milijardi dinara, {to predstavqa 99,5 odsto od ukupno podnetih zahteva za isplatu {teta, navedeno je u saop{tewu.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

BRUNO VEKARI] O SARADWI S HA[KIM TRIBUNALOM

Nema ustupawa postupaju}ih predmeta Portparol Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je ju~e da s predstavnicima Ha{kog tribunala nije bilo razgovora o ustupawu srpskom pravosu|u predmeta koji su u toku pred tim sudom. Vekari} je novinarima u pauzi skupa o reformi pravosu|a rekao da bi u narednom periodu u Hagu trebalo da bude odr`an sastanak na kojem }e biti razmotreni kriterijumi po kojima }e predmeti tog suda biti ustu-

pani regionalnim pravosu|ima. Na pitawe o medijskim navodima da bi pravosu|u Srbije mogli biti ustupqeni predmeti protiv generala Mom~ila Peri{i}a i Vlastimira \or|evi}a, Vekari} je rekao da o~ekuje da }e ti slu~ajevi biti okon~ani u Hagu. – Ni o jednom postupaju}em predmetu nije bilo re~i i o~ekujem da }e se oni zavr{iti pred Ha{kim tribunalom. Tu-

U KAFANSKOJ TU^I U FUTOGU

Nastradala kelnerica jer je slu`ila pijance Policija je podnela zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv dvojice Futo`ana i trojice Veterni~ana osumwi~enih da su se prekju~e tukli u lokalu "Feniks" u Futogu, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. Futo`ani Du{an B. (1985) i Bajram A. (1991) najpre su se posva|ali, a zatim potukli s Vla-

dimirom C. (1985), Bobanom C. (1988) i Cvijetinom N. (1989) iz Veternika. Vidno pijani, u~esnici u tu~i razmenili su vi{e udaraca pesnicama i nogama. Protiv T. J. (1991), radnice u "Feniksu", policija je podnela prekr{ajnu prijavu zbog to~ewa alkohola o~igledno pijanim gostima, saop{tava policija. M. V.

NA KLISI U NOVOM SADU

Zaplewen ru~ni baca~ Policija je u subotu oko podneva, u nelegalizovanom novosadskom nasequ Veliki rit na Temerinskom putu kod broja 6, zaplenila ru~ni raketni baca~ s eksplozivnim puwewem, saznajemo nezvani~no. Prema nezvani~nim saznawima, oru`je je; zakopano u zemqu u

blizini pruge na Novom nasequ, prona{lo nekoliko mla|ih stanovnika ovog naseqa koji redovno pretra`uju kontejnere, a zatim su ga doneli u svoj kraj, ne znaju}i o ~emu je re~. Policija je obavila uvi|aj a istraga je u toku. E. D.

NOVOSADSKA PATROLA SPRE^ILA PQA^KU

Razbojnici glumili kontrolore Trojica izgrednika u{la su u preksino} oko 21 sat u firmu DOO "[tampa komerc" u Novom Sadu u Partizanskoj ulici, predstavqaju}i se portiru kao kontrolori iz Beograda, a zatim su ga, uz pretwu pi{toqem i udarcima savladili, vezali lepqivom trakom i zatvorili u toalet. U poka{aju da opqa~kaju novac iz kase spre~ila ih je patrola policije, koja je tom prilikom li{ila slobode \ura C. (1981) i Nemawu R. (1983), dok se za tre}om osobom intenzivno, traga sao{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

ISPRED „CIGANSKIH ZORA”

Metak u nogu Novosadska policija traga za osobom koja je u prekju~e oko pet sati ispred kafane "Ciganske zore" u Kisa~koj ulici u Novom Sadu ispalila dva hica od kojih je jedan pogodio u nogu

Novosa|anina Bobana M. (1986) i pri tom mu naneo laku telesnu povredu. Navodno, do pucwave je do{lo posle sva|e, ka`e se u saop{tewu novosadske policije. M. V.

SU\EWE ZA SVIREPO UBISTVO U BEOGRADU

Pori~u da su Tari}u odsekli glavu Optu`eni Velibor Baki} i Milo{ Ra{i} (obojica 1984), koji se terete za te{ko ubistvo odsecawem glave ma~etom Smailu Tari}u (27), negirali su ju~e na po~etku su|ewa krivicu, rekav{i da nisu po~inili taj zlo~in i da s tim nemaju nikakve veze. Tre}eoptu`ena Danica Todorovi}, biv{a Tari}eva devojka, optu`ena za dr`awe eksploziva, priznala je pred Okru`nim sudom da je kriva za to krivi~no delo. U optu`nici se navodi da su Baki}, zvani Roki, i Ra{i}, iz bezobzirne i osvete i na podmukao i svirep na~in ubili Tari}a, a da je Danica Todorovi} dr`ala u svom stanu kilogram Tari}evog eksploziva koji je nameravao da proda Baki}u. Dodaje se da je 18. avgusta 2008. godine Baki} namamio Tari}a u park kod Veterinarskog fakulteta u Beo-

gradu, a da je Ra{i} prethodno kupio ma~etu koju su optu`eni odneli na o{trewe, pa su te ve~eri ma~etom zadali Tari}u vi{e udaraca po glavi od kojih je trpeo jake bolove, a kada se onesvestio, odsekli su mu glavu, stavili je u kesu i odneli je na Bulevar kraqa Aleksandra. Baki} je naveo da on i Ra{i} s "tim okrutnim zlo~inom nemaju veze" i da je optu`nica "u domenu nau~ne fantastike", kao i da wegov nadimak nikada nije bio Roki, nego Vele i Kum, a da je wemu zapravo "Roki namestio za oru`je, a ne Tari}". Baki} je ispri~ao da je 18. avgust 2008. godine proveo u jednom kafeu i piceriji i da je uve~e oti{ao u drugi kafe. Ra{i} je naveo da u `ivotu nije kupio ni no`, a kamoli ma~etu, i da je to za wega "sredwi vek", kao i da nikada nije ~uo za Tari}a. (Beta)

`ila{tvo pre svega zanimaju postupci koji su u istrazi – rekao je Vekari}. On je kazao da }e najavqenim izmenama Zakona o ratnim zlo~inima biti omogu}en sporazum o priznawu krivice, a precizirani su i ~lanovi koji se odnose na status svedoka-saradnika. Predlo`ene izmene treba da doprinesu ubrzawu sudskih procesa protiv optu`enih za ratne zlo~ine, objasnio je Vekari}. (Beta)

13

MUP REPUBLIKE SRPSKE

Otkrivena jo{ dva Mladi}eva pomaga~a? Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske (RS) identifikovalo je dve nove osobe koje su za odre|eno vreme imale saznawa o kretawu ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a, javqa Fena, pozivaju}i se na izve{taj o saradwi institucija RS s Ha{kim sudom u periodu od 1. aprila do 30. juna ove godine. "Te osobe su saslu{ane na predmetne okolnosti u ciqu dobijawa korisnih informacija vezanih za ovog ha{kog begunca", navedeno je u izve{taju. Kako je objavqeno na portalu www.bitno.ba, MUP RS je, na osnovu novih obave{tajno-operativnih podataka koji su razmeweni s partnerskim slu`bama, "izdifirencirao odre|en broj sigurnosno zanimqi-

vih osoba u smislu preduzimawa narednih obave{tajno-operativnih i kombinovanih vojno-policijskih mera prema wima". "Prema odre|enim osobama u toku su i kombinovane mere potpune operativne opservacije i nadzora", precizira se u tom dokumentu. Tvrdi se i da je MUP RS nastavio aktivnosti na locirawu, hap{ewu ili dobrovoqnoj predaji osoba koje tra`i Tribunal u Hagu. Aktivnosti su preduzimane u saradwi s partnerskim institucijama BiH, EUFOR-a, NATO-a, Republike Srbije, Republike Crne Gore i istra`iteqima Ha{kog tribunala, stoji u ovom tromese~nom izve{taju. (FoNet)

U NOVOSADSKOM SUDU ODLO@EN PROCES GORANU DAVIDOVI]U I JO[ OSMORICI

Optu`eni o~ekuje su|ewe po novom zakonu? Su|ewe Novosa|anininu Goranu Davidovi}u i jo{ osmorici optu`enih pripadnika organizacije koja je registrovana kao Novi srpski program, kojima se stavqa na teret izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we tokom antifa{isti~kih protesta u oktobru 2007. godine u Novom Sadu, odgo|eno je do daqeg. Kako je za "Dnevnik" izjavila predsednica sudskog ve}a novosadskog Okru`nog suda Zora Jamu{akov, u podnesku woj i Tu`ila{tvu najavquje se zakqu~ewe sporazuma o priznawu krivice najmawe jednog od optu`enenih, optu`enog Dolfa Pospi{a (25) iz Veternika, na osnovu novog Zakona o krivi~nom postupku (ZKP) koji je u petak stupio na snagu. Ipak, predlog tek treba zvani~no da stigne tu`iocu, a on bi trebalo da ga preda sudskom ve}u, koje bi se izjasnilo o kazni. Re~ je o priznawu krivice po anglosaksonskom modelu su|ewa, ~ija primena po~iwe, a radi se o na~inu dono{ewu odluka s mawe komplikacija i vi{e dogovora, bez bespotrebnih ro~i{ta s optu`enima i Tu`ila{tvom u sudu. Ina~e, u ovim, sasvim izmewenim odnosima u sudnici, konkretno u ovom slu~aju, ako se optu`eni nagodi, presednica ve}a ne}e mo}i vi{e da vodi glavni pretres prema ostalim okrivqenima, tako da se smawuju komplikacije postupka, a s druge strane, u postupak, koji kre}e iz po~et-

Optu`eni i advokati u novosadskom sudu

Advokat Davidovi}a: Bez promene stava – Goran Davidovi} ne}e koristititi taj institut krivi~nog procesnog prava o priznavawu krivice i osta}emo pri dosada{woj odbrani – kazao je ju~e wegov branilac Dragoqub Barjamovi} za medije. Davidovi}u }e se, po svoj prilici, suditi u odsustvu jer je u Italiji, gde je neko vreme bio i u ekstradicionom pritvoru, po{to se u Srbiji nije odazvao na odslu`ewe jednogodi{we zatvorske kazne zbog istog krivi~nog dela. ka, uvodi se drugi sudija. O ovim izmenama na{e sudije su obave{tene na vreme i prisustvovale su seminarima o tome, a ovo je jedno od prvih su|ewa u novosadskom Okru`nom sudu koje prola-

SLU^AJ OCA POZNATE TENISERKE SVE SE VI[E KOMPLIKUJE

Proces Doki}u 24. septembra Novo su|ewe Damiru Doki}u (50) iz Vrdnika za verbalne pretwe ambasadorki Australije u Beogradu Klari Birxin i nedozvoqeno posedovawe dve bombe ka{ikare i 20 metaka kalibra 356 specijal, zakazano je pred kirvi~nim ve}em sudije Dragane Kli~kovi} za 24. spetembar ove godine. Ovaj termin je odre|en mada je branilac Damira Doki}a, advokat Bosiqka \uki}, podnela zahtev predsedniku Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici u kojem tra`i izuze}e Op{tinskog suda i op{tinskog javnog tu`ioca u Rumi u ovom procesu. Naime, 11. juna ove godine krivi~no ve}e Op{tinskog suda, kojim je predsedavala sudija Dragana Kli~kovi}, osudilo je Doki}a na jedinstvenu kaznu od 15 meseci, a ovu presudu je 24. avgusta drugostepeno ve}e Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici oborilo, uz obrazlo`ewe da je prilikom su|ewa do{lo do bitnih povreda sudskog postupka i nedovoqno utvr|enih ~iwenica. Presuda je posebno mawkava za krivi~no delo ugro`avawa bezbednosti, jer je ve}e prilikom izricawa kazne za ovo krivi~no delo Doki}a osudilo na deset meseci, na osnovu ~lana 138, stav jedan, a da ambasadorka Klara Birxin nije podnela pri-

Foto: N. Stojanovi}

vatnu tu`bu protiv wega. Za krivi~no delo ugro`avawa bezbednosti iz ~lana 138, stav jedan, javni tu`ilac ne podi`e optu`nicu – a Doki}u je upravo su|eno po javnoj optu`nici – ve} se ovo delo goni privatnom krivi~nom tu`bom. Jedna od te`ih povreda postupka je i to {to ve}e nije pozvalo o{te}enu da svedo~i u sudskom postupku, a kao bitnu povredu postupka drugostepeno ve}e je oglasilo i to {to je krivi~no ve}e Dragane Kli~kovi} su|ewe obavilo iza zatvorenih vrata, bez prisustva javnosti. – Tra`ila sam od v. d. predsednika Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici da se u slu~aju Damira Doki}a delegira drugi sud i drugo tu`ila{tvo, jer je tokom prvog su|ewa u Op{tinskom sudu u Rumi do{lo do velike pristrasnosti i neobjektivnosti u vo|ewu ovog slu~aja, a prisutna je i politi~ka nota, {to ukazuje da ni ponovqeno su|ewe u istom sudu ne mora biti objektivno i nepristrasno – obja{wava advokat Bosiqka \uki}. – – Nezvani~no, moj predlog je odbijen, a na to me upu}uje i ~iwenica da je ponovno su|ewe u sudu u Rumi zakazano za 24. septembar. Da je druga~ije, ne bi Op{tinski sud u Rumi zakazao novu raspravu u ovom predmetu. S. Bojevi}

zi kroz prilago|avawe novom ZKP-u. Podsetimo, su|ewe Goranu Davidovi}u i jo{ osmorici optu`enih koji su okrivqeni za napad na u~esnike antifa{isti~-

kog skupa u oktobru 2007. godine, odlo`eno je krajem jula zbog nepojavqivawa dvojice optu`enih i zahteva za izuze}e Tu`ila{tva. Trojici optu`enih stavqa se na teret izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we, a preostaloj {estorici pripisuje se nasilni~ko pona{awe prema u~esnicima antifa{isti~kog skupa. Kako je "Dnevnik" pisao, Novosa|aninu Goranu Davidovi}u, Dolfu Pospi{u iz Veternika i [ap~aninu Nedeqku Pe{i}u u postupku pokrenutom 7. oktobra pretpro{le godine stavqa se na teret da su se popeli na ogradu Doma Vojske, iako im je policija zabranila okupqawe, pa su se potom verbalno i fizi~ki sukobili s u~esnicima ovog skupa, koje su navodno ga|ali kamwem i dugim predmetima. Uz nasilni~ko pona{awe, ova trojica optu`enih terete se i za nacisti~ki pozdrav, kako se navodi u optu`nici: za provocirawe sukoba pokazivawem desne ruke s ispru`enom {akom prema okupqenim u~esnicima antifa{isti~kog skupa. Zbog nasilni~kog pona{awa optu`eni su Radomir Dickov (34), Danijel Petrovi} (23) i Vladan Negovanovi} (23) iz Novog Sada, Uro{ Stojanovi} (31) iz Beograda, Predrag Milovanovi} (27) iz Zemuna i Predrag Golubovi} (27) iz Priboja. M. Vuja~i}

ADVOKATI BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA

Kne`evi}u povre|ena prava

Tim odbrane biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kne`evi}a, protiv koga je 1. aprila ove godine Specijalno tu`ila{tvo podiglo optu`nicu u aferi “gradsko gra|evinsko zemqi{te“, saop{tio je ju~e da ni nakon pet i po meseci optu`nica nije stupila na pravnu snagu, iznev{i ocenu da su wihovom braweniku, koji je jedanaest i po meseci u pritvoru, „tokom krivi~nog postupka povre|ena neka od prava za{ti}enih Evropskom konvencijom o qudskim pravima, Ustavom Srbije i Zakonikom o krivi~nom postupku“. Advokati Krsto Bobot i Vi}entije Darijevi} na ju~era{woj konferenciji za novinare u beogradskom “Medija centru” izneli su sumwe da u “slu~aju Kne`evi}“ ima politi~kih pritisaka, ali ih nisu definisali, osim {to su naveli da „u svim zemqama pritisci prema pravosu|u idu iz pravca izvr{ne vlasti“. Advokat Bobot je apostrofirao da je Kne`evi}u ve} na samom po~etku krivi~nog postupka „prekr{ena pretpostavka nevinosti jer je u javnosti stvorena atmosfera da je kriv“. Bobot je rekao da je „prekr{en i propisani rok u kojem osumwi~eni treba da bu-

de izveden pred istra`nog sudiju, kao i da je o `albi odbrane na re{ewe o odre|ivawu pritvora Kne`evi}u od istra`nog sudije sud odlu~ivao 12 dana, mada je zakonom predvi|en rok od 48 sati“. ^lan branila~kog tima sociolog Ivan @ivkov je naveo da je hap{ewe Gorana Kne`evi}a pre godinu dana, propra}eno saop{tewima pojedinih dr`avnih organa u kojima se govorilo da je „re~ o borbi protiv gra|evinske mafije, o opse`noj akciji suzbijawa organizovanog kriminala, i da je hap{ewe zrewaninskog gradona~elnika tek po~etak te opse`ne akcije“. – Godinu kasnije javnost bi trebalo da se zapita kako je mogu}e da od tada niko nije osumwi~en i procesuiran za organizovani kriminal i malverzacije s gra|evinskim zemqi{tem. Da li to zna~i da je gra|evinska mafija u Srbiji i{~ezla nakon hap{ewa Kne`evi}a, da li to zna~i da je postojala samo u Zrewaninu? – kazao je @ivkov. Branila~ki tim je najavio mogu}nost obra}awa Ustavnom sudu Srbije, a potom i Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu. J. Jakovqevi}


14

DRU[TVO

utorak15.septembar2009.

Ispravka Ispravqa se tekst autora Borivoja Mirosavqevi}a objavqen u listu “Dnevnik” pod naslovom “Mar{al nudio i tu|e perje”, dana 4. maja 2009, na strani 13, tako da ispravqen naslov glasi: “Kikin|anin s Titom do kraja”.

Nova {kola u Staroj Pazovi Ministar prosvete @arko Obradovi} je ju~e obi{ao novootvorenu {kolu „Simeon Aranicki“ u Staroj Pazovi, jednu od devet novih u Srbiji, koje su po~ele da rade od 1. septembra. Izgra|ene su u okviru projekta „Poboq{awe stawa {kola“, koji je Evropska invensticiona banka finansirala s 25 miliona evra. [kola je podignuta po evropskim standardima, mo`e da primi 500 u~enika, a nastavu trenutno poha|a 370. U zgradi od 3.270 kvadrata, osim fiskulturne sale, opremqno je osam u~ionica i {est kabineta, me|u kojima je i poseban za u~ewe stranih jezika. Dr Obradovi} je dodao i da Stara Pazova postaje centar obrazovawa u zemqi jer, osim novootvorene {kole, u obli`wem selu Golubinci postoji i najstarija u Srbiji, u kojoj |aci u~e ve} 250 godina. S. B.

DNEVNIK

ZREWANINSKI ANTIFA[ISTI^KI FESTIVAL ZAVR[EN BEZ NEONACISTI^KOG DIVQAWA

Romi braweni, a gladni nahraweni

Drugi Zrewaninski antifa{isti~ki festival, uprili~en od 11. do 13. septembra u Kulturnom centru Zrewanina, protekao je bez ijednog incidenta, iako je postojala bojazan da }e neonacisti poku{ati da ometaju odr`avawe manifestacije, {to je lane bio slu~aj. Organizator ZAF-a, neformalno udru`ewe „Banat hardkor zadruga“, zadovoqan je minulim doga|ajem i napomiwe da je sav planirani program i odr`an. – Bilo je zaista dobro i svi smo zadovoqni. Bez preterivawa, ovogodi{wi festival je, u odnosu na prethodni, dignut za stepenik vi{e – prokomentarisao je ju~e za „Dnevnik“ Milan ^ekrxin, jedan od organizatora ZAF-a, dodaju}i da je svake ve~eri koncertima prisustvovalo oko 300 posetilaca, me|u wima i gostiju iz drugih gradova u Srbiji i inostranstva. Festival je po~eo u petak popodne, akcijom „Hrana, ne oru`je!“, tokom koje su gra|anima deqeni besplatni obro-

ci, spravqeni od hrane koju su prethodno prikupili aktivisti, a da nije wih, zavr{ila bi u kontejnerima. ^ekrxin obja{wava da je ovim poslata poruka da mnogo jestive hrane zalud zavr{ava na otpadu, iako se mo`e iskoristiti, a da se u svetu mnogo vi{e novca odvaja za kupovinu oru`ja nego za zbriwavawe gladnih. Na tribini pod nazivom „Rasizam i predrasude prema Romima i Romkiwama u Srbiji i Zrewaninu“ zakqu~eno je da su pripadnici ovog naroda izlo`eni brojnim stereotipima, ali i institucionalizovanom rasizmu. Jer, osim te{ke ekonomske situacije moraju da se izbore i s preprekama, izme|u ostalog prilikom {kolovawa dece, koja se ~esto, po automatizmu, samo zbog lo{eg materijalnog stawa, upu}uju u {kole za polaznike s posebnim potrebama. Romi se suo~avaju s neda-

Hrana, umesto da bude ba~ena, zavr{ila u tawiru

}ama i prilikom pronala`ewa zaposlewa, kao i u svakodnevnoj i javnoj komunikaciji. Osim toga, romska populacija je izlo`ena direktnim nasilnim napadima organizovanih desnoekstremisti~kih grupa, re~eno je na tribini. Pre we, prikazan je i dokumentarni film „Belvil“ o protestu protiv ru{ewa romskog naseqa na Novom Beogradu, sme{tenog u neposrednoj blizini luksuznog univerzitetskog naseqa ~iji je vlasnik Miroslav Mi{kovi}. Feministkiwe su se predstavili na tribini „Seksizam, mizoginija i ma~izam“, na kojoj je ukazano na va`nost postojawa ovakvih `enskih organizacija koje streme ka egalitarnom dru{tvu i razbijawu svih struktura mo}i, od politi~kih, preko ekonomskih, do kulturnih. @. Balaban

NACIONALNI SAVET MA\ARA SUMWA U ETNI^KE MOTIVE SUKOBA DVEJU GRUPA MLADIH U SUBOTICI

VETERINARSKI MEDIKAMENTI SVE ^E[]E POPUWAVAJU I KU]NE APOTEKE

Tu~a po~ela nakon ~okolade i „koka-kole”

Kad vaqa kowima, dobro je i protiv celulita

Grupa od 12-13 mladi}a napala je u Subotici, u nedequ ujutro izme|u 2.30 i 3 sata, petoro mladi}a i devojaka, navodno zbog wihove ma|arske nacionalne pripadnosti. Iz dobro obave{tenog izvora u Policijskoj upravi u Subotici dobili smo informaciju da tokom vikenda nisu dobili prijavu ni za jednu tu~u, te da je stawe javnog reda i mira u gradu bilo savr{eno. Me|utim, pojedini suboti~ki mediji preneli su da je petoro mladi}a i devojaka sedelo na klupi kod De~jeg dispanzera, jedu}i ~okolade i piju}i „koka-kolu“, kada im je pri{la ove}a grupa mladi}a i uz pretwe uzela hranu i pi}e. Nakon {to su se momci iz mawe grupe tome usprotivili, napada~i su ih otkrili po akcentu i po{to su dobili potvrdan odgovor na pitawe jesu li Ma|ari, zapo~ela je tu~a koju su mawe brojni ~lanovi grupe hteli da izbegnu, be`e}i ka obli`woj buregxinici „Lipa“. Tamo ih je sa~ekala jo{ jedna grupa, a incident se, sre}om, zavr{io bez ozbiqnijih posledica. Zanimqiva u celoj informaciji je ~iwenica da niko od napadnutih incident nije hteo da prijavi policiji.

– S velikim iznena|ewem primio sam informaciju o incidentu za koji, koliko sam ~uo, nije bilo nikakvog povoda. ^udno je da se to dogodilo u no}i kada su sru{ene i biste kod Evangeli~ke crkve. Ne znam mogu li se ta dva doga|aja povezati, me|utim, bez obzira na eventualnu podudarnost, za svaku je osudu da smo opet svedoci incidenata s etni~kim predznakom – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Nacionalnog saveta Ma|ara Laslo Jo`a. On je dodao da je jedina mogu}nost da se ovakvi incidenti ubudu}e svedu na najmawu mogu}u meru – brza i efikasna akcija represivnih organa i pravovremena i o{tra sankcija pravosu|a. Na pitawe kako komentari{e to {to grupa napadnutih nije htela da slu~aj prijavi policiji, Laslo Jo`a je odgovorio da misli “da su napravili gre{ku“, i dodao da bi policija, bez obzira na to, trebalo da ispita slu~aj. – Re~ je o veoma osetqivoj pojavi, koja povla~i rekaciju javnosti, u ovom slu~aju posebno ma|arske. Zbog toga bi policija, bez obzira na to da li je slu~aj prijavqen ili ne, svakako trebalo da reaguje – rekao je Jo`a. Z. R.

Nije bilo seksa s Veqinim ovcama Od Policijske uprave u ^a~ku, tek nakon 21 meseca i intervencije za{titnika gra|ana Sa{e Jankovi}a, Udru`ewe novinara Srbije je dobilo zvani~no obave{tewe o tome da nema slu`bene bele{ke o doga|aju ozna~enom kao seksualno zlostavqawe ovaca u selu Ka~ulice. Naime, ~a~anski novinar Vladimir Ili} jeste dolazio na mesto gde je gra|ena klinika tada{weg kapitalno-infrastrukturnog ministra Velimira Ili}a, ali je to bio povod da ga mr Ili} optu`i za seksualni napad na ov-

Sude}i po tome {to gra|ani sve ~e{}e odlaze po lek u veterinarske apoteke, ali i po napisima na internetu, gde se razmewuju saveti kako brzo i lako otkloniti pojedine zdravstvene probleme – kreme, masti i kapi namewene za le~ewe `ivotiwa nalaze se i u ku}nim apotekama. Smatra se da su ovi lekovi ja~i, pa samim tim i delotvorniji, jer „kad izle~e kowa, kako ne}e ~oveka“. Naj~e{}e se kupuju masti namewene za le~ewe `ivotiwa, kao npr. „crna mast“ ili „kowska mast“, koja je zapravo ihtiol-kamfor, a koristi se za

vodno, poma`e u borbi s celulitom i bubuqicama. Na Internetu se tra`i pomo} i kod bola u ramenu zbog „mi{a“, kao i re{ewe za bol u peti posle treninga. Opet se savetuje „kowska mast“: „Za kowsku mast postoje dve varijante. Jedna je doma}e proizvodwe, gusta, crna i smrdqiva mast koja se veoma te{ko pere s nogu. Druga, koju isto zovu „kowska“ je nema~ka mast, koja se tako|e mo`e kupiti u veterinarskim apotekama. Ova mast je zelene boje i miri{e na mentol, a obe su efikasne“. Ove masti nisu skupe, oko 160 dinara. U veterinarskoj

ovu praksu. Kako ka`u, iako se brojni humani lekovi koriste i za le~ewe `ivotiwa, daleko je mawe animalnih koji se primewuju u le~ewu qudi. – @ivotiwama se mogu propisivati humani lekovi, ali vrlo retko se neki od animalnih lekova propisuju qudima, zato {to su lekovi za qudsku upotrebu prilago|eni organi-

Koristiti ovu mast za urasle dlake i bubuqice sme{no je i nerazumno. Lekari ka`u da nema potrebe koristiti lekove za `ivotiwe kada su apoteke pune lekova koji su prilago|eni qudskoj terapiji. Animalni lekovi tako|e su ispitani i sigurni, ali za le~ewe `ivotiwa. Da nije tako, za{to bi se grupisali u humane i animalne.

Le~i kravqa vimena i pubertetske akne Popularna je i „bela mast“, kako se u narodu naziva „flogocid“, koja se koristi kod bakterijskih infekcija ili kod zapaqewa vimena kod krava. Na internetu se mo`e na}i niz izjava korisnika ove kreme koji su, o~igledno, prezadovoqni wenim u~inkom. „Mi nikada u ku}i nismo bez te masti. Odli~na je, sve {to se o woj pri~a je ta~no, i jo{ skida i keratoze, poma`e da se provale potko`ne bubuqice ili ~irevi, dobra je i za ojede od znoja... Ukoliko se povredimo pa to po~ne da se crveni, samo debelo nanesemo mast, pa flaster, i nema brige, ~ak i ako se ne{to zagnojilo“. Na drugom sajtu jedna devojka se `ali da ima problema s urastawem dlaka na nogama posle depilacije, a savet joj sti`e od izvesne Ane, koja ka`e da je „flogocid“ odli~no re{ewe, a ona ga dugo koristi i za le~ewe akni. povrede ligamenata i mi{i}a kod `ivotiwa. Qudi je kupuju za reumatske bolove i i{~e{ewa zglobova, a pojedinci tvrde da je delotvorna i kod glavoboqa i migrenoznih napada, a iako je neprijatnog mirisa, vole je i pripadnice lep{eg pola jer, na-

apoteci ka`u da su im mu{terije sve ~e{}e qudi koji nemaju `ivotiwe. Kada `ele da objasne kupcu kako da ih primene na `ivotiwama, klijenti pitaju kako da ih koriste na sebi. Me|utim, lekari i farmaceuti ne gledaju blagonaklono na

Princip je isti, ostalo su nijanse

zmu qudi i daleko preciznije klini~ki ispitani – ka`e farmaceut Jovanka Savi}. – Posebno vaqa obratiti pa`wu na dozirawe, jer nije svejedno da li se odnosi na kowa i kravu ili na ~oveka. Mast „flogocid“ je jak antibakterijski preparat, namewen prvenstveno animalnom le~ewu, ali koristi se i u humanoj medicini kod npr. problema s cirkulacijom, dekubitusa i gnojnih rana.

– Kad neka bolest „pritisne“, qudi su skloni da tra`e nove mogu}nosti le~ewa – ka`e dr Stojan [o{ki}. – Zato posao nadrilekara ponekad cveta, a to je razlog za{to se tra`i izlaz i u animalnim lekovima. Ima i drugih primera. Kad se desi da lekar savetuje da se uzme neki od animalnih lekova, pacijenti negoduju, ~ak se i vre|aju {to su le~eni kao i kowi i krave. J. Barbuzan

SAMO JE OBRADOVI]EV RESOR NADLE@AN ZA GA[EWE ODEQEWA

Mawak nastavnika za mawinske razrede

ce iz stada, koje su wegov porodi~ni imetak.

Odbor za me|unacionalne odnose Skup{tine Vojvodine usvojio je ju~e informacije o pred{kolskom, osnovnom i sredwem obrazovawu, kao i onom pripadnika nacionalnih mawina. Zamenica sekretara za obrazovawe Svetlana Vujovi} isti~e da vrti}i bele`e demografski pad broja dece ma|arske, hrvatske i slova~ke nacionalnosti, a blagi rast one drugih naroda. Mawe dece (oko 1,74 odsto) upisano je i u osnovne {kole, dok muzi~ke i baletske ove godine imaju ne{to vi{e |aka nego pre. Svetlana Vujovi} nagla{ava i da

Vojvodina ima problem s mawkom nastavnika na mawinskim jezicima, dok ih je ukupno vi-

Svetlana Vujovi} je objasnila i da pokrajinska administracija nije nadle`na za racionali-

Osu|eno paqewe rumunske zastave Odbor za me|unacionalne odnose osudio je i paqewe rumunske zastave u selu Seleu{ kod Alibunara na festivalu rumunskog folklora. Odmah je reagovao je i predsednik op{tine Danijel Ki{marton i apelovao da se smire strasti, istakav{i da je to ipak izolovani incident. {e nego {to je potrebno. U sredwe {kole je upisano 112 dece vi{e nego lane, a najve}i porast je kod romske dece – 53 posto.

zaciju u {kolstvu, ali je ukqu~ena u taj proces. – MMF je od nas zahtevao da smawimo broj odeqewa, {to se mo`e u~initi spajawem pojedi-

nih. Za mawinska odeqewa to ne bi bilo dobro jer mo`e do}i do asimilacije dece. Zato }emo uticati na to da Ministarstvo prosvete donese najboqa re{ewa za |ake u Vojvodini – rekla je Svetlana Vujovi}. Direktor Kancelarije za inkluziju Roma Du{ko Jovanovi} apelovao je na Sekretarijat za obrazovawe da proveri kakvih sve problema ima zbog uvo|ewe romskog jezika u {kole. Tvrdi da su u Kikindi pojedine u~iteqice sugerisale deci ne da biraju romski jezik ve} neki drugi izborni predmet. P. Klai}


KULTURA

c m y

DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

15

VE^ERAS U BEOGRADU PO^IWE 43. BITEF

Monasi {aolinske {kole na otvarawu Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) bi}e otvoren ve~eras u Sava centru predstavom “Sutra” rediteqa i koreografa Sidija Larbija iz Velike Britanije. U glavnom programu 43. Bitefa, ~iji je moto “Kriza kapitala - umetnost krize”, do 25. septembra bi}e izvedeno ukupno devet predstava.

Predstava “Sutra” nastala je kao rezultat Larbijeve op~iwenosti kung-fuom i {aolinskom {kolom {an budizma, a u woj nastupaju monasi, izvode}i svoj ples na velikim drvenim kutijama, jedinom dekoru na sceni. Na Bitefu }e ove godine gostovati i pozori{na trupa “Eks mahina” iz Kvebeka (Kanada) s pred-

Iz predstave „Sutra”, kojom po~iwe festival

NA BITEFU, U PREDSTAVI „BROD ZA LUTKE” SNP

Nastupa Darko Rundek

Kompozitor i muzi~ar Darko Rundek gostova}e na 43. Beogradskom internacionalnom teatarskom festivalu (BITEF), kao jedan od u~esnika u predstavi “Brod za lutke” Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada.Rundek je komponovao muziku za predstavu “Brod za lutke”, koja }e na repertoaru 43. Bitefa biti 18. i 19. septembra, u velikoj dvorani Sava centra, saop{tili su organizatori festivala. Predstava “Brod za lutke”, u re`iji Ane Tomovi}, nagra|ena je na ovogodi{wem Sterijinom pozorju, za najboqi tekst savremene drame i najboqu predstavu u celini. “U “Brodu za lutke’ songovi povezuju scene iz raznih perioda `ivota glavne junakiwe, ozna~ene nekom od poznatih bajki, koja ih u~ini opasno realnijima. Zato je, ve}inom, svrha muzike da opusti tu opasnost”, naveo je Rundek o muzici za predstavu.

NA SCENI OPERE I TEATRA „MADLENIANUM” OD DECEMBRA

Naru~ena srpska opera „Mandragola” Opera i teatar “Madlenianum” najavila je da }e na wihovoj velikoj sceni u decembru biti prire|ena praizvedba doma}e “bufa” opere “Mandragola”, naru~ena od na{eg poznatog kompozitora Ivana Jevti}a. Ovu operu }e re`irati tako|e poznati makedonski rediteq Slobodan Unkovski. “Madlenianum” se odlu~io ”da od jednog od najuspe{nijih srpskih i svetskih kompozitora Ivana Jevti}a poru~i celove~erwu operu ’Mandragola’”, ~ija premijera je najavqena za 16. decembar. - Ovakva poruxbina retka je i u svetu, a kod nas prakti~no nije poznato da je jedna osoba od najpoznatijeg doma}eg stvaraoca poru~ila ovakvo delo. Po ~uvenoj drami “Mandragola” poznatog mislioca Nikola Makijavelija iz 1518. godine, srpski akademik Jevti} komponovao je celove~erwu operu, ~ije }e izvo|ewe pratiti vizuelni izgled po projektu svetski poznatog ilustratora Du{ana Petri~i}a – napomiwu u “Madlenianumu”. - “Mandragola” }e bez sumwe biti operski praznik za srpsku, a sigurno je i mnoge druge kulturne sredine. Ova opera bi}e neobi~na ne samo po ritmovima (evropskim, ali i brazilskim), nego i po specifi~noj melodici, neuobi~ajenoj `ivosti likova, naro~itoj at-

mosferi. Ve} u postupku rada do{lo je do velikog interesovawa za operu “Mandragola”, pa }e ona, bez sumwe imati svoj `ivot ne samo na srpskim, ve} i evropskim i svetskim operskim scenama. To je uistinu novi `ivot popularnog Makijavelijevog komada, ali i ro|ewe jednog autonomnog dela sa prepoznatqivim pe~atom jednog srpskog kompozitora. Zaplet ovog omiqenog dela kao da je i sam ~ekao da se na|e ovekove~en na operskoj sceni, kako podse}aju u “Madlenianumu”, a re~ je o komediji zabune koja govori o bogatom trgovcu Ni~i i wegovoj prelepoj `eni Lukreciji (u operi Izabeli). Tu je i Kalimako, lakomisleni i zaqubqivawu sklon mladi}, koji ma{ta o Lukrecijinom zagrqaju. Predstavqaju}i se kao doktor, on nudi Ni~i preparat od biqke mandragole koji }e Lukreciju u~initi plodnom…Sledi niz komi~nih situacija koje proizilaze iz zabuna, a koje “ve} gotovo pet vekova ~ine ovaj komad ne samo jednim od najpopularnijih na italijanskom, ve} i na gotovo svim jezicima sveta. Ipak, dosad niko jo{ nije pomi{qao da od ovog ubedqivog i vrcavog teksta na~ini operu”, napomiwu u “Madlenianumu”. N. Pej~i}

stavom “Plavi zmaj” Roberta Lepa` koja nastupa 16, 17. i 18. septembra. - “Plavi zmaj” je nastao pre nekoliko godina, a wegov tekst se iz predstave u predstavu mewa i usavr{ava. Prvobitno je trebalo da ima samo dva lika, koje tuma~e Mari Mi{o i Robert Lepa`, a zatim je u wu uvr{tena i mlada kineska glumica Tai Vej Fu”, rekao je ju~e na konferenciji za novinare pomo}nik rediteqa Feliks Dam`e. Prema re~ima Mari Mi{o, “Plavi zmaj” predstavqa kritiku modernog kineskog dru{tva, zasnovanog na ubrzanom tehnolo{kom napretku, ali i na po{tovawu tradicije. “Predstava se, kao i svi spektakli Robera Lepa`a, odlikuje upotrebom savremene tehnologije i puna je specijalnih efekata”, rekla je Mari Mi{o. Na ovogodi{wem Bitefu nastupi}e i teatar iz Lozane, koji }e izvesti predstavu “Airport kids”, kao i Jo Stromgren kompani iz Bergena (Norve{ka) s predstavom “Pisac”, koju }e imati prilike da vidi u publika u SNP u Novom Sadu 21. septembra. Publika }e biti u prilici da pogleda i dve doma}e predstave: “Saware” Jugoslovenskog dramskog pozori{ta iz Beograda, u re`iji Milo{a Loli}a i “Brod za lutke” u re`iji Ane Tomovi} i izvo|ewu ansambla Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada.Bi}e izvedene i predstave “Logor” Hotela Modern iz Roterdama (Holandija) i “Karl Marks: Kapital, prvi tom” u izvo|ewu teatra iz Dizeldorfa (Nema~ka). Planirani su, tako|e, i prate}i programi “Bitef polifonija” i “Bitef na filmu”, koji se prikazuje u Muzeju Jugoslovenske kinoteke. Izvo|ewe predstave “Pisac” o norve{kom nobelovcu, piscukvislingu Knutu Hamsunu, prati}e tribina na temu “Kvislinzi u umetnosti”. Festival }e upotpuniti i izlo`ba karikatura ~iji je autor Jovan ]irilov, program posve}en 20. godi{wici smrti osniva~a Bitefa, rediteqke Mire Trailovi}, kao i izlo`ba svih dosada{wih plakata za Bitef. Predsednik `irija 43. Bitefa je Patris Pavis, a ostali ~lanovi su Simel Fenik Roland iz Nema~ke, Oliver Frqi} iz Hrvatske, glumac Vladimir Aleksi} i dramska autorka Maja Pelevi} iz Srbije.

Nikiti Danilovu nagradu uru~io direktor Brankovog kola Nenad Gruji~i}

U SREMSKIM KARLOVCIMA ZAVR[ENO 38. BRANKOVO KOLO

Nikiti Danilovu uru~ena nagrada „Branko Radi~evi}” Nikiti Danilovu, jednom od najistaknutijih savremenih rumunskih pesnika uru~eno je, ju~e na zavr{nici 38. Brankovog kola u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije, visoko priznawe te pesni~ke institucije za pesnike iz sveta, nagrada “Branko Radi~evi}”. Danilov je tako stao rame uz rame sa ruskim pesnikom Vja~eslavom Kuprijanovim, Filipom Tanselenom iz Francuske i Nasom Vajena iz Gr~ke, koji su je dobili pre wega. Priznawe je laureatu predao direktor Brankovog kola Nenad Gruji~i} nagla{avaju}i jo{ jednom da je “poezija najvi{i oblik pismenosti, ali da kao dar ona predstavqa privilegiju pojedinaca”. Gruji~i} je naglasio da je to izuzetna prilika da se ime pesnika Branka Radi~evi}a pro`me sa imenima poeta raznih kultura.

@iri Brankovog kola, u ~ijem sastavu su Nenad Gruji~i}, Miqurko Vukadinovi} i Dragan Kolunxija, ocenio je da “poezija Nikite Danilova nosi pe~at savremenog senzibiliteta ukr{tenog sa vekovnim krugovima univerzalnih pesni~kih vrednosti. U prosjaju lirskog izraza nalaze se krupna pitawa egzistencije i smisla zasnovana na “sitnim “ detaqima i prizorima iz svakodnevnice. Pesme Nikite Danilova ostvaruju sna`an do`ivqaj i `ivu komunikaciju sa ~itaocem.” Posetioci ju~era{we zavr{ne sve~anosti 38. Brankovog kola imali su priliku da ~uju stihove iz najnovije kwige pesama Danilova na srpskom jeziku u izdawu ove pesni~ke institucije “ Sumrak vekova”. Osima Danilova publici Brankovog kola predstavili su svoju poeziju i pesnici Kwi`evne kolonije koja se po 9. put

odr`ava u ^ortanovcima i koja je do sada okupila vi{e od stotinu pisaca iz sveta, od kojih su neki i dobitnici Nobelove nagrade. Na najve}oj pesni~koj manifestaciji u Srbiji i okru`ewu, koja se ove godine odvijala od 4. do 14. septembra u Sremskim Karlovcima, Stra`ilovu, Novom Sadu na 10 lokaliteta, nastupilo vi{e od 300 pesnika, pisaca, filozofa, muzi~ara i glumaca i odr`ano oko 30 razli~itih programa. Tokom proteklih deset dana u ~ast ve~ito mladog Branka Radi~evi}a koji je ujedno i naj~uvaniji }ak najstarije srpske gimazije, stihove je kazivao veliki broj pesnika razli~itih generacija i poetika. Za vikned je odr`an i 16. filozofski simpozijum ~ija tema je bila “Smisao filozofije i smisao u filozofiji” , na kom je u~estvovalo deset filozofa. Z. Milosavqevi}

NOVI ROMAN DENA BRAUNA OD DANAS U KWI@ARAMA

Izgubqeni simbol

Novi roman Dena Brauna “Izgubqeni simbol”, koji }e se danas pojaviti u kwi`arama, prati atmosfera tajanstvenosti nalik

NA FESTIVALU „PRVI KADAR” U ISTO^NOM SARAJEVU

Filmovi novosadskih autora

Na ovogodi{wem, tre}em po redu Festivalu dokumentarnog, kratkometra`nog i animiranog filma Prvi kadar koji se odr`ava od 16. do 19. septembra u Isto~nom Sarajevu, u organizaciji Forum Teatra iz Isto~nog Sarajeva, u~estvova}e dva dokumentarna filma novosadskih autora i nastavnika na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Antala Silarda i Dragana Stojmenovi}a, kao i kratki film studenta re`ije, Sa{e Peri}a. Profesori Akademije umetnosti, Sini{a Bokan i Jovan Milinov, potpisuju produkciju i kameru dokumentarnog filma ”Me{karke” autorke Brankice Dra{kovi} koji je tako|e u programu Festivala.Antal Silard }e se na “Prvom kadru” takmi~iti svojim dokumentarnim filmom “Life”, a Dragan Stojmenovi} dokumentarnim filmom pod nazivom ”Pri~ati s prirodom, pri~ati sa Teslom”. Sa{a Peri}, student III godine re`ije u klasi prof. Aleksandra Davi}a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, predstavi}e se kratkim igranim filmom ”3000 `ivota leptira”.

Foto: B. Lu~i}

ostane misterija, po~ev od zapleta romana do ~uvara koji paze na skladi{ta u kojima su kwige sme{tene. Misterija koja okru`uje novi Braunov roman zapravo je samo deo kolosalne reklamne kampawe izdava~ke ku}e Dabldej, koja se nada da }e “Izgubqeni simbol” dosti}i, ako ne prete}i, 80 miliona prodatih primeraka koje je zabele`io “Da Vin~ijev kod”.

va{tvu. Autor }e se danas pojaviti na televiziji En-Bi-Si (NBC), koja je izvestila da je svako ko je unapred dobio primerak “Izgubqenog simbola” morao da potpi{e klauzulu o poverqivosti kako zaplet ne bi procurio u javnost. Na koricama kwige ~iji je glavni junak tre}i put profesor sa Harvarda Robert Langdon, nalazi se Kapitol, sedi{te Kongre-

„Solaris” priprema prevod na srpski Novi roman Dena Brauna bi}e u prodaji od danas u kwi`arama “Mamut” i “Akademija” u Beogradu, kao i {irom sveta, saop{teno je iz beogradskog preduze}a IPS. U kwi`arama ~itaocima }e biti dostupno englesko izdawe novog Braunovog romana. Prevod na srpski jezik o~ekuje se da izda|e do Beogradskog sajma kwiga, u izdawu novosadske izdava~ke ku}e “Solaris” koja ima autorska prava za Braunova dela. Prevo|ewe novog romana povereno je Radmili B. [evi} i Aqo{i Molnaru. na zaplete wegovih ranijih romana. Preduzete su izvanredne mere bezbednosti da sve u vezi sa nastavkom “Da Vin~ijevog koda”, koji je 2003. bio globalni hit,

[tampano je pet miliona primeraka kwige a istog dana bi}e preko interneta dostupna i elektronska verzija, {to je gest bez presedana u ameri~kom izda-

sa u Va{ingtonu, a nad wim je vo{tani pe~at koji predstavqa dvoglavu pticu feniks, tu je i broj 33 kao i moto na latinskom jeziku “ordo ae chao” - od reda do haosa.

INICIJATIVA DA STE]CI BUDU POD ZA[TITOM UNESKA

Vredni spomenici kulture Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska uskoro }e od Uneska zatra`iti za{titu nagrobnih spomenika ste}aka kao jedinstvenih kulturnih znamenitosti na podru~ju te ~etiri dr`ave, saop{teno je na manifestaciji “Dani evropske ba{tine” u Prijepoqu. Ta inicijativa u duhu je u petak potpisane “Prijepoqske poruke”, u kojoj se zvani~nici Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine zala`u za zajedni~ke projekte na negovawu kulturne ba{tine, istra`ivawu i za{titi spomenika kulture. “To je na{ zajedni~ki projekat, ~ije detaqe }emo uskoro definisati i, uz saglasnost na{ih vlada, potpisati ovu inicijativu”, rekao je ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} obrazla`u}i inicijativu da se od Uneska zatra`i da ste}ke progla-

si za{ti}enim spomenicima kulture. Ste}ci su sredwovekovni nadgrobni spomenici od kamena, ponekad sa uklesanim slikovnim ukrasima ili natpisima. Nalaze se na prostorima dana{we Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, a nastajali su od 11. do kraja 15. veka. U okviru Dana evropske ba{tine u Prijepoqu je otvoreno pet izlo`bi, koje predstavqaju kulturno nasle|e balkanskih zemaqa. Narednih mesec dana u muzeju u Prijepoqu publika }e mo}i da vidi postavke “Bosanskohercegova~ki }ilimi”, „Savremeno crnogorsko slikarstvo od figuracije do znaka”, “Nakit kroz vekove”, izlo`bu Muzeja Republike Srpske iz Bawaluke, kao i postavku posve}enu lokalitetima u jugoisto~noj Evropi koji su pod za{titom Uneska.


SPORT

utorak15.septembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ LITVANIJA, NAJVE]E RAZO^ARAWE EVROBASKETA 2009.

Velikan na te{kim mukama Iako su na Evrobasket 2009 stigli bez ~etiri najve}e zvezde, reprezentativci Litvanije progla{avani su jednim od favorita za medaqe u Poqskoj. Igrali su, naime, veoma dobro tokom pripremnog perioda, a u sastavu imaju s jedne strane iskusne, a s druge - talentovane i ko{arka{ki inteligentne igra~e. Me|utim, Litvanci su se u drugu fazu plasirali zahvaquju}i mr{avoj pobedi nad Bugarskom, jer su u susretima s Turskom i Poqskom bili pora`eni. Ni u nastavku nadmetawa, me|utim, nije se puno promenilo, pa je ekipa s Baltika ubedqivo pora`ena od Slovenije (58:81) i na rubu je eliminacije s Evropskog prvenstva, odnosno ima jako malu {ansu da osvoji „ute{nu nagradu“ i plasira se na Svetsko prvenstvo u Turskoj, idu}e godine. - Ne mo`emo da prona|emo na{u igru - priznao je iskusni centar Robertas Javtokas. - Nismo sre}ni zbog onog {to u Poqskoj pru`amo, a i kako bi mogli da budemo? Igramo veoma lo{e i ne znamo {ta je to po{lo po zlu. Ipak, dok {ansa za plasman u ~etvrtfinale postoji - bori}emo se, jer nemamo pravo da razo~aramo veliki broj navija~a koji su iz Litvanije do{li da nas bodre. Obja{wavaju}i igru selekcije Litavije, Javtokas je dodao: - [to god poku{amo da uradimo u igri, ni{ta ne funkcioni{e. Mo`da je to vi{e stvar mentalnog problema koji o~igledno

imamo, nego {to mo`emo ili ne mo`emo da pru`imo na terenu. Igrali smo dobro tokom priprema. Mislim, ~ak, da smo dva-tri puta bili boqi u odnosu na ovo {to pru`amo u Poqskoj. Pobedili smo u Viqnusu [paniju s 20 poena razlike, igrali smo veoma dobro protiv Rusije i mislili smo da }e tako biti i ovde. A ono...

ju posle Olimpijade u Kini), bio nenadoknadiv gubitak za selekciju koju vodi Ramunas Butautas. Ipak, reprezentativci ove zemqe izostanak najboqih igra~a ne `ele da koriste kao alibi za o~ajne rezultate. Svesni su da bi s wima igrali va`nu ulogu na Evrobasketu i bili u naju`oj konkurenciji za osvajawe zlatne medaqe. Ovako, jednostavno nisu

\ur|i}u trofej trovi} iz Orlovca (Crna Trava), drugo mesto pripalo je Vanesi Durman iz RIS sajklinga, dok je tre}a bila Julija Risti} (Leskovac). Najbr`i junior bio je Aleksandar Cvetkovi} (Radni~ki, Kragujevac), drugo mesto propalo je Marku Popovi}u iz RIS sajklinga, dok je Na| Bata

Prvo kolo: Rusija - Hrvatska 62:59, Nema~ka - Gr~ka 76:84, Francuska - Makedonija 83:57. Drugo kolo: Makedonija - Nema~ka 86:75, Gr~ka - Rusija 65:68, Hrvatska - Francuska 79:87. 1. Francuska 4 4 0 309:265 8 2. Gr~ka 4 3 1 311:266 7 3. Rusija 4 2 2 267:269 6 4. Hrvatska 4 1 3 287:296 5 5. Nema~ka 4 1 3 292:313 5 6. Makedonija 4 1 3 268:325 5 U posledwem kolu (utorak, 15. septembar) sastaju se: Rusija Makedonija (15.45), Francuska - Gr~ka (18.15), Nema~ka - Hrvatska (21).

F grupa (Lo|) Prvo kolo: Turska - [panija 63:60, Poqska - Srbija 72:77, Litvanija - Slovenija 58:81. Drugo kolo: [panija - Litvanija, Slovenija - Poqska, Srbija - Turska sino}. 1. Turska 3 3 0 234:205 6 2. Slovenija 3 2 1 245:217 5 3. Srbija 3 2 1 212:209 5 4. [panija 3 1 2 207:213 4 5. Poqska 3 1 2 227:239 4 6. Litvanija 3 0 3 209:251 3 U posledwem kolu (sreda, 16. septembar) sastaju se: Litvanija - Srbija (15.45, TV), Poqska - [panija (18.15), Turska - Slovenija (21). imali re{ewa da popune rupe nastale izostankom sjajnih ko{arka{a. I, {to je posebno zanimqivo, svi su u litvanskom timu svesni da problem postoji, ali niko ne ume da ga locira i potra`i izlazak iz velike krize. Brojke mo`da mogu da uka`u na to gde se kriju razlozi za frustraciju. U utakmicu s Slovenijom u Lo|u Litvanci su {utirali veoma slabih 36-15 za dva i 226 za tri poena. - Mogu da prihvatim da imamo problema u napadu u nekim utakmicama, ali nam je odbrana uvek bila jedno od najja~ih oru`ja. Uostalom, ni jedan tim u pripremnom periodu nije uspeo da nam ubaci vi{e od 60 poena, a u

Robertas Javtokas (beli dres, broj 15)

TRKA U NI[U

Najboqi srpski takmi~ar na planinskom biciklu Bojan \ur|i} osvojio je trofej na trci u Ni{u, koja se bodovala i za Ligu Srbije. Pretekao je Borisa Popovi}a iz RIS sajklinga (Novi Sad) i Ivana Jovanovi}a iz kraqeva~kog Metalca.

O~igledno je da izostanak zvezda litvanske ko{arke, poput [arunasa Jasikevi~ijusa ( oporavqa se od operacije levog kolena), Rimantasa Kaukenasa (imao smrtni slu~aj u porodici), Arvidasa Macijauskasa (nije u mogu}nosti da igra dok vodi pravnu bitku s Olimpijakosom) i Ramunasa [i{kauskasa (odlu~io da vi{e ne igra za reprezentaci-

E grupa (Bidgo{})

Poqskoj je to za rukom po{lo svim na{im rivalima. Ipak, ako uop{te postoji svetla strana medaqe, dobro je to {to unutar ekipe nije do{lo do raskola i {to su svi re{eni da se bore do kraja. - Razo~arani smo i `elimo da prekinemo ovakav razvoj doga|aja - rekao je Robertas Javtokas. Nemamo u timu velikih zvezda i moramo da igramo timski i jo{ `e{}e. Mnogo toga smo propustili, ali }emo, ako uspemo u naumu, mo}i sami sebi da pogledamo u lice i ka`emo da smo u~inili sve {to je u na{oj mo}i, ali da nam nije i{lo. Pripremio: A. Predojevi}

HRVATI IZME\U PLASMANA U ^ETVRTFINALE I ELIMINACIJE

Kriv je balkanski mentalitet Veoma dobro odigrala je reprezentacija Hrvatske prvo poluvreme u utakmici s Francuskom. Duel koji se doga|ao u Bidgo{}u bio je izuzetno zna~ajan za „kockaste“, ali oni su u nastavku pali, jo{ jednom potvr|uju}i tezu da imaju puno problema u ekipi i da su tanki na pojedinim pozicijama, poput, recimo, krilnog centra iliti „~etvorke“. Selektor Hrvatske Jasmin Repe{a odmah je prona{ao razlog pada u drugom poluvremenu: - Hteo sam po svaku cenu da pobedim zbog na{eg prokletog balkanskog mentaliteta gde su svi dobri kad je dobro, a kad je lo{e svi su u gr~u, nervozni i tra`e krivca u nekom drugom - precizirao je Repe{a. I dok je TV komentator Slavko Cvitkovi}, u svom dobro poznatom maniru, krivce tra`io u arbitrima, rekav{i da se „Srbin Milivoje Jov~i}, iako prvi sudija, potpuno sakrio i prepustio dono{ewe odluka diletantu i debitantu Roxeru Harisonu iz Velike Britanije“, gost-komentator u studiju HRT-a, biv{i reprezentativac Jugoslavije Frawo Arapovi} bio je mnogo precizniji i objektivniji: - Ta~no sam osetio da }emo drugo poluvreme po~eti bez Marka Popovi}a u petorci, a on je bio na{ najrazigraniji ko{arka{. Ne razumem odluku selektora, jer samo s Popovi}em mogli smo da nastavimo odli~nu igru iz prvog poluvremena. [ta je selektor time `eleo? Omogu}io je rivalu da u|e u ritam i

Balkanac Jasmin Repe{a

preokrene me~. Marko je u{ao kasnije, ali bilo je prekasno. Bez wega zastali su i do tada sasvim solidni centri, nestalo je agresivnosti, nismo mogli ko{ da postignemo. Arapovi} je potom dodao: - Sada moramo da pobedimo Nemce ako `elimo u ~etvrtfinale. Ako ne uspemo da zabele`imo pobedu - i nismo za visok plasman.

A onda je iznenadio voditeqa, verujemo i javnost u Hrvatskoj: - Mora selektor da zao{tri stvari u svla~ionici. Ja bih, da sam u wegovoj poziciji, i{ao dotle da bih nekoga od igra~a oterao ku}i, ako treba i ako je u funkciji rezultata. Ovako, igramo ispod nivoa i zaista sam duboko razo~aran - rekao je Arapovi}. A. P.

[panci i daqe prvi favoriti

Bojan \ur|i}

U konkurenciji biciklista do 23 godine redosled na ciqu bio Oliver [trbac (Fanatik), Ako{ Brindza (Kapriolo) i Bojan Te{evi} (Fanatik). Naboqa dama bila je Nikoleta Mi-

iz Novog Sada stigao tre}i. Kadatsku titulu osvojio je \or|e Stevanovi} iz ni{kog @elezni~ar MBN, dok je najbqi mla|i kadet bio Damir Wiradi iz Kapriola.

TRKA U FRANCUSKOJ

Kasa 27.

Suboti~anin Gabor Kasa, 20–godi{wi reprezentativac Spartaka, zauzeo je 27. mesto u kona~nom plasmanu trke u Francuskoj. Romen Sikar (Francuska, A) je trijumfovao u generalnom plasmanu, drugo mesto osvojio je Teo van Garderen (SAD), a tre}e Sergej Fu{ (Nema~kas). Kasa na 27. poziciji imao je 5,09 minuta zaostatka za pobednikom. Selekcija [panije za kladioni~are prvi favorit na EP

Selekcija [panije ne briqira na Evropskom prvenstvu u Poqskoj, ali bez obzira na slabije partije oni su i daqe najve}i favoriti za osvajawe titule. Zvani~ni svetski {ampioni i viceprvaci Evrope do sada su pretrpeli dva poraza, na preostala dva susreta su se `estoko mu~ili, ali upu}eni u kla|ewe tvrde da oni prvi mogu do krova Evrope. Kvota za [pance je ne{to ve}a od 2,5, Grci su na drugom mestu (tri), a Francuzi su tre}i sa kvotom pet. Slede Turska, Slovenija i reprezentacija Srbije sa kvotom ne{to ve}om od 10. Iza wih sme{tene su Hrvatska (kvota 70), selekcija zvani~nog {ampiona Evrope Rusija (81), Poqska, Litvanija, Nema~ka, dok se najmawe {anse za osvajawe trofeja daju Makedoncima (540).


SPORT

DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

17

DANAS PO^IWE NOVA SEZONA U LIGI [AMPIONA

Borba za trofej i milione evra Danas i sutra utakmicama prvog kruga po~iwe nova sezona u Ligi fudbalskih {ampiona Evrope. Titulu brani Barselona koja je u Rimu 27. maja s dva gola ispra{ila Man~ester junajted (2:0) . Kao i u pro{loj sezoni mi }emo klupsko prvenstvo Starog kontineta gledati samo posredstvom TV kamera ( RTS), jer je Partizan u Danas Grupa A Juventus - Bordo Makabi (Haifa) - Bajern Grupa B Volsburg – CSKA Be{ikata{ – Man~. junajted Grupa C Cirih – Real (M) Olimpik ( M) – Milan Grupa D ^elzi – Porto Atletiko – Apoel

}e u osminu finala,a tu }e do}i do neznatnih izmena, ~ak ~etiri nedeqa }e se me~evi igrati kako bi zarada od TV prava bila jo{ ve}a. Finalni me~ zakazan je za 22. maj slede}e godine u Madridu na stadionu Santjago Bernabeu. Zbog ne{to izmewenog sistema popune Lige {ampiona ove godine }e ~ak osam timova debitovati u eliti ( Makabi, Sutra Grupa E Liverpul – Debrecen Olimpik (L) – Fiorentina Grupa F Inter – Barselona Dinamo (K) – Rubin Grupa G [tutgart – Rend`ers Seviqa – Unirea Grupa H Olimpijakos – Alkmar Standard – Arsenal

Sve utakmice po~iwu u 20.45 sati. tre}em krugu kvalifikacija ispao od kiparskog Apoela. Od ove sezone u Ligi {ampiona je do{lo do promena, ali sistem je ostao isti, igra}e se kao i do sada u osam grupa sa po ~etiri tima, po dve najboqe ekipe

Cirih, Apoel, Be{ikta{, Debrecen, Rubin, Unirea, Alkmar), ali velikih promena ne}e biti, jer su oni najboqi bez kvalifikacija stigli do zavr{nice. Prvi favorit ovogodi{weg izdawa klupskog prvenstva Sta-

rog kontineta je Barselona, koja brani trofej,a bukmejkeri dobre {anse daju i Realu, Interu i kavartetu engleskih timova: ^elziju, Man~ester junajtedu, Arsenalu i Liverpulu. I to su favoriti, mada po nekim procenama stru~waka eventualno bi mo`da Juventus, Bajern i Olimpik iz Liona mogli da se ume{aju u borbu za trofej. - Poku{a}emo da odbranimo trofej, ali }emo imati izuzetno te`ak zadatak – smatra trener Barselona Pepe Gvardiola. - ^elzi je ja~i za An}elotija, Arsenal je ve} na po~etku sezone pokazao snagu, tu je i Real, koji se silno poja~ao, ne treba da da zaboravimo ni na Man~ester, bez obzira {to u timu nema vi{e Ronalda. Kako vidim i Bajern se budi,a siguramn sam da }e biti i iznena|ewa. Ruski timovi su u naletu, niko u susretima sa CSKA ili s Rubinom ne mo`e da ka`e da je favorit. Ulog je zaista velik, po nekim ra~unicama Barselona je u pro{loj sezoni zaradila negde oko 65 miliona evra, verovatno je da }e ova suma u novoj sezoni biti i ve}a. Da se Partizan plasirao u Ligu {ampiona, bez i jednog odigranog me~a zaradio bi oko sedam miliona evra. Naravno, kao i pro{le godine premiraju se uspesi, pobeda u sva-

VOJVODINA OSVOJILA SAMO BOD U ME^U SA SMEDEREVOM

Za pobedu malo gol O~ekivali su sva tri, a osvojili su samo bod. U takvom raspolo`ewu – razo~aravaju}em dakako, fudbaleri Vojvodine napustili su teren “Kara|or|a” posle utakmice sa Smederevom. Posle utakmice trener Dragoslav Stepanovi} podsetio je na ono {to je rekao i u najavi utakmice: - Vide}emo kako }e se pauza odraziti na igra~e – najavio je tada Stepi. Sada je zakqu~ak lako izvesti, jer se on prakti~no name}e: - Pauza je o~igledno lo{e uticala na ekipu. Igra~i su izgubili ritam. Ipak, ono {to iskusni stru~wak navodi kao glavni razlog rezultatskog podba~aja je svakako neefikasnost. - Jedan gol u mre`i Smedereva malo je za pobedu. Imali smo {ansi, dve izuzetne, ali Tadi} i Stojka nisu bili precizni. Mo`e se diskutovati i o izmenama koje je na~inio Stepanovi}. Interesantno je to da on nije zadovoqan u~inkom Aleksi}a, ~ija se igra u dvadesetak i kusur minuta dopao publici. - Stalno se izvla~io na bok, a ja sam od wega o~ekivao da sa Mr|om u tandemu bude blizu suparni~kog gola – obja{wava zamisao Stepanovi}. Vezni red je podbacio. Stojke nije bilo nigde, \urovski se trudio, poku{avao, ali nije bio na svom nivou, dok je Tumbasevi} uprkos velikoj `eqi ~esto gre{io u predaji. Stjepanovi} je odli~no po~eo, imao par odli~nih naleta, ali je {teta Du{an Tadi}, strelac iz penala Foto: F. Baki} {to je u juri{e kretao sa svoje polovine pa je bio nepropisno zaustavqan na razdaqini bezbednoj po u Beogradu. U 4. kolu rezultatski su podbacili i crgol gostiju. I daqe ostaje dilema zbog ~ega Stepanono-beli. Zato }e taj me~ biti prilika da se zale~e vi} u trenucima kada se juri pobeda “zaboravqa” na rane i uhvati novi zalet, ili pak svedo~anstvo da guHuci{vilija, za kojeg je sam rekao da nije odavno vibitnik ulazi u krizu. Iz tog ugla gledano Vojvodini deo igra~a s tako visokim procentom realizacije. }e kao gostu i bod biti po meri. Slede}i me~ Vojvodina igra za vikend s Partizanom S. S.

UZ PORAZ SUBOTI^ANA U IVAWICI

Igra ohrabruje Nisu uspeli fudbaleri Spartak Zlatibor vode da ostanu nepora`eni u Ivawici, izgubili su 0:1 od Javora. - Posle velike borbe izgubili smo me~, u jednom momentu na{a odbrana nije bila dobro postavqena i stigla je kazna. Mi smo se nadali da mo`emo da izjedna~ewa, nekoliko situacija je mirisalo na gol, ali ga nismo postiglino - ka`e trener Zoran Milinkovi}. - Znali smo dobro odakle nam preti opasnost, dogovarali smo se pre me~a kako da odgovorimo igri doma}ina. No, nismo u potpunosti ispo{to-

vali dogovore i uputstva trenera Milinkovi}a, nismo iskoristili {anse koje su nam se ukazale, a kazna je stigla u 70. minutu kada je Trifunovi} postigao gol. Doma}in je zaslu`eno osvojio bodove - realan je prvotimac Darko Bo{kovi}. U igri Spartak Zlatibor vode ponovo je nedostajala realizacija. Te{ko su golubovi dolazili do prilika, a kada su ih i napravili nije bilo mirno}e u posledwem pasu. Iskustvo je ono {to nedostaje Suboti~anima, a upravo je to bio adut doma}ina. Igrali su fudbaleri Javora strpqivo, ~eka-

li gre{ku Spartaka i do~ekali je. Ono {to je ipak dobro, smatra Milinkovi}, je da je Spartak Zlatibor vode sti~e iskustvo i da ima mnogo toga dobrog u igri wegove ekipe. - Iz poraza u Ivawici smo izvukli pouke, ali i videli dobre stvari, pre svega odgovornost igra~a prema igri. U me~u punom duela bili smo ravnopravan rival - veli trener. Suboti~ani su gostovawe u Ivawici smestili u istoriju i okrenuli se pripremama za duel sa Kuqanima. N. S.

kom me~u donosi 800.00 evra,a remi 400.000, uz to dobija se bonus i za svaki krug, plasman u osminu finala donosi dodatnih ~etiri miliona evra, u ~etverfinale negde oko sedam miliona bonusa,a za polufinale se dobija deset miliona evra, naravno finalsti }e posno biti nagra|eni,a na kraju }e se obra~unati i prihodi od TV prava. Ve} prvog dana takmi~ewa na programu je nekoliko zanimqivih duela, a derbi me~ igra na Stemford briyu, gde }e se sastati ^elzi i Porto. Bi}e zanimqivo i u Marsequ gde gostuje Milan. Olimpik je u svoje redove doveo iskusnog Morijentesa,a Milan bez Kake, s sporim Ronaldiwom i Pirlom ne predstavqa neku ve}u opasnost. ^elzi s novim trenerom Karlom An}elotijem ima velikih ambicija,a Porto je uvek neugodan rival u Ligi {ampiona. - Na{ ciq je jasan - ka`e kapiten Londonaca Xon Teri. – @elimo titulu. Znam da }e to biti te{ko ali smo spremni za sva isku{ewa. Sazreli smom kao tim, a imamo i sjajnog trenera. A sutra se igre prvi derbi, megdan }e podeliti Inter i Barselona. G. Kova~

Yon Teri, kapiten ^elzija

@REB ZA [ESNAESTINU FINALA LAV KUPA SRBIJE

Vojvodina ~eka Vrawance U {esnaestini finala Lav kupa Srbije favoriti bi trebalo da imaju lak posao za proboj u narednu rundu najmasovnijeg takmi~ewa i to uglavnom kao doma}ini. Uostalom, Vojvodina }e ugostiti Dinamo iz Vrawa, Zvezda do~ekuje Mladost (Apatin), a Partizan In|iju, pa iako su u Kupu iznena|ewa mogu}a tek istinsko sportsko ~udo moglo bi da zaustavi vode}u trojku da ne nastavi bitke za trofej. Utakmice prvog kruga na programu su 23. sep-

tembra. Prema propozicijama takmi~ewa, u slu~aju da se me~ okon~na nere{enim ishodom odmah se pristupa izvo|ewu penala. Pobednik Lav kupa Srbije dobi}e nagradu od 81.000 evra, a u~esnici {esnaestine finala podeli}e ukupno 250.000 evra. Dakle, kopqa }e ukrstiti: Novi Pazar - Mladi radnik (Po`arevac), Srem (Sremska Mitrovi}a) - Borac (^a~ak),Vo`dovac - Jagodina, Partizan (Kosovska Mitro-

Nagrade Ceremonija `reba Lav kupa Srbije obavqena je u beogradskom hotelu "Kontinental", a iskori{}ena je i za uru~ewe nagrada najboqim pojedincima iz pro{log takmi~arskog ciklusa, po mi{qewu specijalnog novinarskog `irija. Pobednik, Partizana dobio je adekvatan trofej u trajno vlasni{tvo, Brazilac Kleo progla{en je za najboqeg strelca (kao igra~ Zvezde), dok je vezista crno-beluih Almami Moreira bio najboqi igra~. Prigodnu plaketu dobio je i sudija Miodrag Gogi} iz Novog Sada. Specijalna nagrada "Lav godine" oti{la je u ruke trenera Sevojna Qubi{e Stamenkovi}a, ~ija ekipa je dogurala do finala, prethodno eliminisav{i Crvenu zvezdu. Popularnom Piskavcu pripalo je 90 litara lav piva, srazmerno wegovoj te`ini.

vica) - Napredak, BSK - Sevojno, OFK Beograd - Novi Sad, ^ukari~ki - Metalac (Gorwi Milanovac), Smederevo - Kolubara, Crvena zvezda Mladost (Apatin), Spartak Zlatibor voda - Be`anija, Rad - Mladost (Lu~ani), Radni~ki (Svilajnac) - Banat(Zrewanin),Partizan - In|ija, Hajduk (Kula) - ^SK (^elarevo), Proleter (Novi Sad) - Javor i Vojvodina - Dinamo (Vrawe). Zanimqiv je podatak da }e od 16 susreta ~ak sedam biti organizovano na teritoriji glavnog grada, i to verovtano u istom terminu, pa }e poseta na tribinama biti vie{ nego skromna. Z. Rangelov

HAJDUKU SAMO BOD U ME^U S BSK-om

Zatajili mladi igra~i Fudbaleri Hajduka osvojili su bod (0:0) igraju}i pred svojim navija~ima sa ekipom BSK-a iz Bor~e. Gosti su oti{li ku}i prezadovoqni,a {ta ka`u Kuqani? - Nisam o~ekivao da }e utakmica sa novajlijom u ligi biti toliko te{ka. Mi nismo imali siguran zavr{ni pas, nismo imali upotrebqivih centar{uteva sa boka, ni prekide nismo najboqe izvodili, ali mojim igra~ima ne mogu da zamerim na `eqi i htewu. Pobedu su `eleli svim srcem i izgarali su na terenu. Utakmica je mogla biti prelomqena na samom startu, da smo tada poveli sve bi bilo druga~ije - rekao je posle me~a {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak. I gosti su imali svojih prilika. - Ekipa koja igra tako ~vrsto i organizovano mora da stvori {ansu za gol. U posledwih dvadesetak minuta moji momci su kidisali i time ostavqali prostor gostima za kontru, pa kada se sve sabere zadovoqan sam bodom. Mla|i igra~i koji

su dobili {ansu zatajili su i pokazali su da ne zaslu`uju podr{ku koju su imali i mora}e da se kroz prijateqske utakmice dobro pomu~e kako bi stekli ponovo poverewe. Ne bih o wihovim imenima, ali u tu grupu ne spada Ki{ koji je i protiv BSK-a izgarao na terenu - podvukao je Korak. Kuqani su u me~u sa BSK- om ra~unali na tri boda? - Ko ne bi o~ekivao pobedu kada u timu od po~etka ima Davidova, na raspolagawu Marko Jovanovi},igra na doma}em terenu i pet - {est iskusnih igra~a ? Me|utim, izgleda da nam pauza u prvenstvu nije i{la u prilog i mislim da je pauze ukupno gledaju}i su lo{e za na{ fudbal. Ima}emo je i u oktobru i u novembru, pa ti budi majstor i uz tako ~este pauze uklopi ekipu. Protiv BSKa ekipa nije pru`ila ono {to mo`e, ali je osvojila bod, a staro je pravilo da je boqe osvojit jedan nego ni jedan - istakao je Korak. \. Bojani}


18

SPORT

utorak15.septembar2009.

DNEVNIK

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Kom{ijski derbi Kozar~anima

Maksimovi} za pobedu

Sloboda - Kozara 2:1 (1:0) NOVI KOZARCI: Stadion Slobode, gledalaca 1.200, sudija Vojte{ki (Vr{ac), strelci: Ostoji} u 6. Geci} u 69. za Slobodu, a Pepi} u 79. minutu za Kozaru. @uti kartoni: Ostoji}, Gavrilovi}, Markovi}, Kewalo (Sloboda), Pepi} (Kozara). SLOBODA: @ivkov 7, I. Markovi} 7 (Malixa 7), Nadla~ki 7, Vasiqevi} 7, Kewalo 7, Ostoji} 8, Mi{i} 8, Gavrlovi} 7 (Aramba{i} 7), Geci} 8, Stojakovi} -, Buni} 8, Malinovi} 8. KOZARA: Oja~a 7, Mil. Buni} 6 (Pepi} 7), Milan Buni} 7 (B. Buni} 6), Labus 7, B. Kitanovi} 7, Trifun~evi} 7, Reqi} 7, Karanovi} 6, V. Kitanovi} 6, Proti} 6, Xivuqski 6 (Laki} 6). U pravoj fudbalskoj atmosferi pred prepunim tribinama ekipa doma}ina u kom{ijskom derbiju zaslu`eno je opravdala naslov favorita i pobedila. Ve} u 6. minutu bilo je 1:0 za Slobodu. Malinovi} je odli~no centrirao, a Ostoji} jo{ boqe {utirao i pogodio ciq. Sloboda je u prvom delu propustila par izvanrednih prilika da pove}a vo|stvo. U 69. minutu najboqi igra~ me~a Mirko Malinovi} nabacio je loptu, a Geci} je postigao pogodak. Desetak minuta pre kraja Pepi} je smawio rezultat. M. S.

nog Magde. Imali su doma}i inicijativu i {ansi, u 49. minutu Markoski je bio oboren i dosu|en jedanaesterac. Todorovi} je pogodio mre`u, ali pomo}ni sudija je mahao, pa je pogodak poni{ten. U ponovqenom {utu Todorovi}ev udarac Labus odbranio. U 81. minutu agilni Kodi} se kod korner zastavice izborio za loptu i zatim idealno centrirao, Radi{i} je to iskoristio i izjedna~io. Dobra akcija Zrewaninaca u posledwem minutu Uvalin je odigrao povratnu loptu na koju je naleteo Vladimir Radi{i} i sa petnaestak metara loptu smestio u sam ugao Labusa.

Jedinstvo - Crvena zvezda Bio star 0:1 (0:1)

NOVI BE^EJ: Gradski stadion kraj Tise, gledalaca 200, sudija V. Marinkov (Zrewanin), strelac \akovi} u 37. minutu.

Ba~ka (P) - Radni~ki (B) 1:2 (0:0) BAJMOK: Igrali{te Radni~kog, gledalaca 500, sudija Stani} (Begejci), strelci: \ur|evi} u 65. za Ba~ku, Ilovac u 75. i V. Lazi} u 88. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Raji}, Lon~ar, Marevi} (Ba~ka), Vasi}, Lo~a (Radni~ki). Crveni karton: Lazi} (Radni~ki). BA^KA: Gorjanac 7, Cvijanov - (]iri} 6, Plav{i} 7), VUjaklija 7, Simeunovi} 7, Rotluk 7, Marun 7, Raji} 7 (Kati} 6), Mati} 7, \ur|i} 7, Lon~ar 8, Marevi} 6. RADNI^KI: ^e{qar 8, V. Lazi} 8, Galambo{ 7, Vasi} 7, Ilovac 8, [koro 6 (Zinaja 6), Popovi} 6 (Lo~a 6), S. Lazi} -, Tomi} 8, Petrovi} 8, Andra{i} 7 (Lon~evi} 7). Zbog radova na stadionu Ba~ke u Pa~iru Ba~ka je kao doma}in odigrala utakmicu u Bajmoku. Bila je to uzbudqiva utakmica ,a Bajmo~ani iako s igra~em mawe stigli sui do pobede. Poveli su fudbaleri Pa}ira, \ur|evi} je jednu odbijenu loptu sproveo u gol. Deset minuta kasnije usledio je izjedna~ewe. Petrovi} je izveo korner, a u gu`vi najboqe se sna{ao Ilova} i loptu {aqe u mre`u. Dva minuta pre kraja odbrana Ba~ke je pogre{ila , lepo se sna{ao Vawa Lazi} i sa nekih 10 metara iskosa savladao golmana Gorjanca. S. Stojiqkovi}

Radni~ki - Obili} 2:1 (0:1) ZREWANIN: Igrali{te “kraj Skrobare”, gledalaca 200, sudija Vojni} (Subotica), strelci: Radi{i} u 81. 90. za Radni~ki, Bili} u 31. minutu za Obili}. @uti kartoni: Juhas, Todorovi}, Markoski (Radni~ki), Mandi}, Brankovi}, Bili}, Crkvewakov (Obili}). RADNI^KI: Magda 7, Juhas 6 (Baji} 6), Vidakovi} 7, Xajski 6, Milo{evi} 7, Samarxi} 6, Lazi} 6 ( Kodi} 7), Uvalin 7, Radi{i} 8, Todorovi} 7 (Zaki} -), Markoski 7. OBILI]: Labus 7, Mandi} 6, Kova~ 6 (Sarapa 6), Vrankovi} 7, Beleuc 7, [ibul 6, Na| 6, Bili} 7, Trifunac 7, Igwatov 6 (\uki} -), Crkvewakov 6. U veoma zanimqivoj igri nakon kontre gostiju dosu|en je indirektan udarac. Posle dodavawa Bili} je strahovitim {utem pogodio sam ugao zaklowe-

@iva Parabucki (Jedinstvo)

@uti kartoni: Stankovi}, Male{ (Jedinstvo). Crveni karton: ]ulibrk (Crvena zvezda Bio star). JEDINSTVO: Nem~ev 6, Gar~ev 6 (Parabucki -), Drqa~a 7 (Mila{inovi} -), Stankovi} 7, Lisica 7, [kero 7, Male{ 7, Mati} 6, ]ur~i} 6 (Vaskovi} -), [ijanovi} 7, Rigo 6. CRVENA ZVEZDA BIO STAR: In|i} 8, Kraguq 6 (Kosti} -), Markovi} 7, ]ulibrk 7, Na|alin 8, Aramba{i} 7, Ceko 6, \. Popovi} 6, Ajdari} 7 ([tikovac -), D. Popovi} 6, \akovi} 7. Jedinstvo je u prvih pola sata imao jalovu terensku inicijativu, u kojoj je ipak stvorio tri

ma}ih ka`weni su u 37. minutu kada je bek gostiju Kraguq sa desne strane centrirao u srcu {esnaesterca doma}ih, Ajdari} je grudima asistirao strelcu \akovi}u, koji je neodbrawivo pogodio desni gorwi ugao. U drugom poluvremenu igralo se prakti~no na jedan gol gostiju, koji su se branili svim raspolo`ivim snagama, ~ak sa desetoricom, samo je \akovi} bio usamqen u sredini terena. Pqu{tali su centar{utevi ~as sa leve, ~as sa desne strane, ali ili su bili prejaki, ili je lopta bila plen visokih odbrambenih igra~a gostiju, odnosno sigurnog golmana In|i}a. Zl. Mari}

Budu}nost - Vojvodina 2:1 (0:0) SRPSKA CRWA: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 200, sudija Harmat (Subotica), strelci: Lukin u 75. Meki} u 77. za Budu}nost, Nikoli} u 70. minutu za Vojvodinu. @uti kartoni: Marijanovi}, Lukin, Antin, \ukanovi}, Basta (Budu}nost), Rockov, Stanojevi} (Vojvodina). BUDU]NOST: D. [tevin 7, S. Radin 7, S. [tevin 7, Marijanovi} 7, Lukin 8, Todorov 7, Radi{i} 7, Antin 7 (@e. Radin 7), Manojlovi} 7, \ukanovi} 7, Tica - (Basta 7, Meki} 8). VOJVODINA: Palfi 7, Dimitri} 7, Horvat 6, Rockov 7, Kantar 7, Stanojevi} 7, Basta 7, Rankov 7 (Nikoli} 8), Vasi~in 7, Jovanovi} 7 (Mezei -), Arsenov 7. U otvorenoj igri bilo je prilika sa obe strane. Interesantno da je rezervni igra~ gostiju Sa{a Nikoli} sve do ptred kraj me~a sedeo u kladionici i onda 25. minuta pre kraja pitao za rezultat i rekao treneru ga pusti da igra i da }e posti}i gol. Obe}awe je ispunio posle kontre postigao pogodak u 70. minutu. Ali nije imao sre}e doma}i su ipak stigli do pobede, posle centar{uta sa strane, Jovica Lukin je glavom pogodio mre`u, das bi samo dva minuta kasnije Meki} doneo trijumf doma}inu.

Ba~ka Topola - Borac (S) 2:0 (1:0) BA^KA TOPOLA: Stadion Ba~ke Topole, gledalaca 200, sudija Pavlovi} (Subotica), strelac: Kuli} u 27. i 80. minutu. @uti kartoni: Rai}, Banovi} (Ba~ka Topola), Radosavqevi} (Borac). BA^KA TOPOLA: Kruni} 7, Dragi} 7, Tanka 8, Jovanovi} 8,

Raspolo`eni Suboti~ani Ba~ka 1901 - Radnik 5:0 (4:0) SUBOTICA: Stadion Ba~ke, gledalaca 300, sudija Kraji} (Zrewanin), strelci: Savovi} u 5. \urovi} u 30. Karaxi} u 32. Vu~kovi} u 39. i Perovi} u 82. minutu. @uti kartoni: Te{anovi}, Davidovi}, Taka~ (Ba~ka 1901.), Pe{terac (Radnik). BA^KA 1901: Bilinovi} 7, Savovi} 7, Te{anovi} 7 (Taka~ 7), Vu~kovi} 7, Perovi} 8, Karaxi} 7 (Luka~ 7), Davidovi} 7, Nikutovi} 8, \urovi} 7, \ereg 7, Viloti} 7 (Joveti} 7). RADNIK: Krsti} 7, Hajdukov 6 (Antonovski -), Ostoji} 6, Pe{terac 6, Staji} 6, Petrovi} 6, Milinovi} 6, Paroj~i} 6 ([evo -), To{i} 6, Vukadinovi} 6, Ga{ovi} 6 (Kopowa 6). Fudbaleri Ba~ke su pru`ili jednu od najboqih partija u ovih pet kola. Igrali su izvanredno, seriju golova je zapo~eo Savi} u 5. minutu da bi Perovi} u 82. minutu postavio kona~an rezultat. Ba~ka je bila u svim elementima boqa i stvarala je vi{e {ansi, gosti su se branili koliko su mogli ali u tome nisu uspeli. S. St. povoqne prilike. Najpre je u 10. minutu ]ur~i} iz slobodnog udarca sa oko 30 metara sna`no {utirao pod pre~ku, ali je golman Aleksandar In|i} uspeo da krajwim naporom u padu loptu prebaci preko pre~ke. Zatim je kapiten [ijanovi} imao dve prilike, ali je u 11. minutu {utirao preko gola posle solo akcije, a u 34. minutu posle asistencije ]ur~i}a {utirao je pored gola. Ovi proma{aji do-

^oli} 7, Rekecki 8, Rahi} 8, Bojovi} 8 (Petrovi} 7), Kuli} 9 (Pani} 7), Banovi} 7, Dokmanovi} 7 (Stankovi} 7)BORAC: Mili~ev 7, Jovanovi} 7, Bo{kovi} 6, Deheqan 7 (Perovanovi} 6), Kolak 7, Radosavqevi} 6, Nikoli} 7, Bojovi} 6, Stefanovi} 7, @ivkovi} 6 (Poqak 6), ]irkovi} 6, Makurin 6. Doma}i su do{li do prvog pogotka posle kontra napada Re-

SUBOTICA: Ba~ka 1901. - Radnik (Stari Tami{) 5:0, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Borac (Star~evo) 2:0, BELA CRKVA: BAK - Budu}nost (Alibunar) 1:0, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Crvena zvezda Bio star (Vojvoda Stepa) 1:0, NOVI KOZARCI: Sloboda - Kozara (Banatsko Veliko Selo) 2:1, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Vojvodina (Novo Milo{evo) 2:1, PAN^EVO: Dinamo - Polet (Nakovo) 7:0, BAJMOK: Ba~ka - Radni~ki (Bajmok) 1:2, ZREWANIN: Radni~ki - Obili} (Novi Kne`evac) 2:1. 1. Sloboda 5 4 1 0 10:2 13 2. Ba~ka 1901. 5 4 0 1 20:5 12 3. Budu}.(SC) 5 4 0 1 11:7 12 4. Kozara 5 3 0 2 8:6 9 5. Borac 5 3 0 2 8:6 9 6. B. Topola 5 3 0 2 7:5 9 7. Obili} 5 3 0 2 7:5 9 8. Dinamo 5 2 1 2 12:4 7 9. Vojvodina 5 2 1 2 8:5 7 10. Rad. (ZR) 5 2 1 2 6:7 7 11. Jedinstvo 5 2 1 2 5:6 7 12. Radnik 5 2 0 3 4:9 6 13. C. zvezda 5 2 0 3 5:12 6 14. Rad. (B) 5 1 2 2 6:8 5 15. BAK 5 1 1 3 6:11 4 16. Ba~ka (P) 5 1 1 3 3:8 4 17. Budu}.(A) 5 1 0 4 4:11 3 18. Polet 5 0 1 4 3:16 1

keckog. Kuli} je loptu poslao u gol. Ofanzivnija i boqa igra u nastavku donela je gol u 80. minutu a ponovo je strelac bio Kuli}. Gosti i pored poraza ostavili su dobar utisak. S. St.

BAK - Budu}nost (A) 1:0 (0:0) BELA CRKVA: Gradski stadion, gledalaca 250, sudija Stani} (Pan~evo), strelac Nini} u 79. minutu. @uti kartoni: Nini}, Go{evski, Vladu (BAK), Xapa, Nastanovi}, Radosavqevi}, Pe{i}, Xapa (Budu}nost). BAK: Anti} 7, Go{evski 6, Nedi} 6, Veli~kovi} 8, Moski} 7, Vitomirov 6, Nini} 7, Andreji} 6, @ivkovi} 7 (Petrovi} 6), Vladu 6 (\urkovi} 6), Juga 6. BUDU]NOST: Tomi} 7, Butkovi} 6 (Pe{i} 6), Mun}an 6, Rajli} 7, Nastanovi} 6, Jovi~evi} 7, Xapa 7, [toruq 6, Lazarevi} 6 (Radosavqevi} 6), Rajin 7, Selakovi} 6. U obostranoj borbenoj utakmice bez mnogo {ansi doma}in je do prvog trijumfa u sezoni do{ao boqom igrom u nastavku utakmice. Posle protoda @ivkovi}a u 79. minutu pogodak je postigao Nini} ot{trim {utem sa ivice {esnaeserca. M. Tomi}

Dinamo - Polet (N) 7:0 (5:0) PAN^EVO: Stadion Dinama, gledalaca 150, sudija A. Jovanovi} (Kusi}), strelci: Savanovi} u 15. 40. i 54. Kova~evi} u 32. i 44. Rati} u 43. S. Pe{ovski u 53. minutu. @uti kartoni: Rati} (Dinamo), Miletin, Tubin (Polet). DINAMO: Varga 7, Rud 7. I. Pe{ovski 7, Markovi} 7, Qukovi} 7, Milivojev 7, Kova~evi} 8, Rati} 7, ^ekovi} 7, Pe{ovski 7 (Juri}a 7), Savanovi} 8 (Tomi} 7), Spaskovski 8. POLET: Ribakov 6, Pavlovi} 5 (Krxalin 5), Mileti} 5 (Zori} 5), N. Mudrini} 6, ^udanov 5, Loti} 5, M. Mudrini} 6, Tubin 6, Stole{a 5, Utr`an 5 (Kerkez -), ^o~a 5. Fudbaleri Dinama su lak{e nego {to su i sami o~ekivali propisno napunili mre`u Poleta iz Nakova. Odavno na Gradskom stadionu u Pan~evu nije vi|eno sedam golova u mre`i protivnika. Do odmora predvo|eni novim trenerom Miodragom Aleksi}em igrali su lepr{avo, svaku drugu priliku iskoristili. U nastavku, gosti shvatili da se grlom u jagode nikako ne ide, doma}in malo “olabavio” pa su postignuta samo dva gola. Najzaslu`niji za ubedqivu pobedu doma}eg tima su trostruki strelac Savanovi} i otkrovewe na levoj strani Spaskovski, ~iji je svaki beg uz aut liniju, po pravilu bio pola gola.. S. Miti}

Polet - Kula 2:0 (0:0) SIVAC: Stadion Poleta, gledalaca 150, sudija: Kekovi} (Crvenka), strelci: Rako~evi} u 58. i Svrkota u 68. minutu za Polet. @uti kartoni: Vojnovi}, Bojovi}, Kuzmanovi} i Poli} (Kula). Crveni karton: Poli} ( Kula). POLET: @ivkovi} 7, Pejanovi} 7, Tomi} 7 (Puri} 6), Cime{a 6 (Trivunovi} 6), Dobrijevi} 7, Isajlovi} 6 (Maksimovi} 7), Perovi} 7, Svrkota 7, Kuli} 7, Ili} 7 i Rako~evi} 8. KULA: Vuki}evi} 7, Bodi{ 6, Vojnovi} 6 (Kozlik -), Vlahovi} 7, Milo{evi} - (Poli} 5), Raki} 6, Bojovi} 6, [arac 6, Dursum 6 (Jovanovi} -), Kuzmanovi} 6 i Bo`ovi} 6. Uvo|ewem Maksimovi}a, trener Poleta Mirko Golubovi} je povukao pravi potez jer je Maksimovi} povezao igru doma}ih. U 58. minutu Rako~evi} iskosa sa leve strane pravi dva uspela driblinga i potom rezantnim udarcem primorava odli~nog Vuki}evi}a na kapitulaciju. Drugi gol doma}i su postigli u 68. minutu kada je Svrkota u {esnaestercu gostiju prihvatio loptu na grudi i lepo je plasirao u mre`u. \. B.

Crvenka - BSK 3:0 (2:0) CRVENKA: Igrali{te Crvenke, gledalaca oko 100, sudija Marjanovi} (Sombor), strelci: Ili} u 35. i 38. Jovanovi} u 63. minutu. @uti kartoni: Jovanovi} (Crvenka), Beqanski (BSK). CRVENKA: Na| 7, Kon~ar 6, Dragovi} 6, Kukoq 7, Radmanovi} 6, Bata 6 (^ekli} -), Ili} 8 (Mari} -), Suboti} 7, Radulovi} 6, Martinovi} 7, Jovanovi} 7 (Petri} -). BSK: Raja~i} 6, Bagi} 5, Divqaj 6, Bo`i} 5, ]uji} 5 (Kne`evi} -), Milo{evi} 5, Beqanski 6 (Stani} -), Rajkovi} 6, B. Jelisavac 7, R. Jelisavac 6, Jano 7. Bez ve}eg napora fudbaleri Crvenke su ukwi`ili bodove na koje su s pravom ra~unali. Sve je odlu~eno u prvom poluvremenu kada je Ili} za tri minuta postigao dva gola kojima su prethodile gre{ke odbrambenih igra~a gostiju. I gosti su u 20. minutu bili u prilici da savladaju Na|a, nakon kornera kada je Beqanski pogodio pre~ku. Iz ovog dela igre vaqa jo{ izdvojiti odli~nu intervenciju golmana Crvenke Na|a u 45. minutu nakon udarca Beqanskom. U drugom delu doma}i su samo potvrdili svoju superiornost golom Jovanovi}a u 63. minutu, koji je propustio jo{ dve veoma povoqne prilike. T. Jovovi}

Rusin - Stani{i} 2:0 (1:0) RUSKI KRSTUR: Igrali{te Rusina, gledalaca 400, sudija Mojsovi} (Apatin), strelci: D. Hardi u 43. Hrn~jar u 60. minutu. @uti kartoni: \. Hardi, Plan~ak, Hrn~jar (Rusin). RUSIN: @. Oros 7, Bodnar 7, Plan~ak 7, Senderak 7, J. Hardi 7, Ku`i} 7, Hrn~jar 8, [ajto{ 8, D. Hardi 8 (^ernok 7), D. Oros 7, Sajankovi} 8 (Rama~ 7). STANI[I]: Ig. [ari} 7, Jagodi} 6, A. Kurixa 6, Il. [ari} 7, Bulovi} 6 (Dragi~evi} 6), Peri} 7, Gruji} 6 (Mom~ilovi} 6), Bajai 6 (Dra~a 6), Kawo 7, Bobanac 7, @. Kurixa 6. Doma}in je nadigrao goste iz Stani{i}a i sasvim zaslu`eno pobedio. Najlep{i momenat na ovoj utakmici bilo je proigravawe Sajankovi}a, a Hrn~jar je bio siguran strelac. Imali su i gosti dve prilike, ali je veteran Dragi~evi} bio neprecizan. A. ^i~i}

Mladost - Grani~ar 3:1 (1:0) KRU[^I]: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija: Ivani{evi} (Sombor), strelci: Vasiqevi} u 38. Holovati u 53. i Radakovi} u 67. minutu za Mladost, a Andri} u 83. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Timar i [veqo (Grani~ar). MLADOST: [}epanovi} 7, Kokot 7, Ma|ar 7, Radakovi} 8, Balevi} 7, Krznar 7 (Tvrdovski -), Jo-

KRU[^I]: Mladost - Grani~ar (Ri|ica) 3:1, BUKOVAC: Omladinac - Borac (Ba~ki Gra~ac) 3:1, SIVAC: Polet - Kula 2:0, SRPSKI MILETI]: Zadrugar - Omladinac (Derowe) 2:0, RUSKI KRSTUR: Rusin Stani{i} 2:0, CRVENKA: Crvenka BSK (Ba~ki Brestovac) 3:0, KQAJI^EVO: Kordun - Prigrevica 5:0, RATKOVO: Radni~ki - Lipar 3:0. 1. Polet 5 3 1 1 8:2 10 2. Mladost 5 3 1 1 8:6 10 3. Crvenka 5 2 3 0 9:3 9 4. Kula 5 3 0 2 12:7 9 5. Kordun 5 3 0 2 12:9 9 6. BSK 5 3 0 2 9:8 9 7. Rusin(-1) 5 3 0 2 8:8 8 8. Radni~ki 5 2 1 2 9:5 7 9. Omlad. (B) 5 2 1 2 9:14 7 10. Stani{i} 5 2 0 3 13:5 6 11. Grani~ar 5 2 0 3 8:9 6 12. Omlad. (D) 5 1 3 1 4:5 6 13. Borac 5 2 0 3 5:8 6 14. Zadrugar 5 2 0 3 5:14 6 15. Prigrevica 5 1 1 3 6:14 4 16. Lipar 5 0 1 4 4:12 1

ki} 7, Kili} 7, Vasiqevi} 7, [ipo{ 7 i Holovati 8. GRANI^AR: Pavasovi} 6, Bajaji5 (Oluji} -), Fili} 5, Ma. Gwatovi} 6, Andri} 6, Baji} 5, Mi. Gwatovi} 6, Timar 5 ( Uzelac -), [veqo 6, Bjedov 6 i Milanko 6. Fudbaleri Mladosti su bez po muke osvojili nova tri boda, a da su strelci bili raspolo`eniji pobeda bi rezultatski bila i ubedqivija. \. Bo.

Omladinac - Borac 3:1 (3:0) BUKOVAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, sudija Kir{ner (Sombor), strelci: \ur|ev u 15. i 26. Mulali} u 41. za Omladinac, a Obradovi} u 58. minutu za Borac. @uti kartoni: Drezgi}, Dubravac, Mi{~evi}, @ivkovi} (Omladinac), \uri}, Nikoli} (Borac). OMLADINAC: Dubravac, Mi{~evi} (Trnini}), Kova~i} (Bewak), @ivkovi}, Draga{, Drezgi}, Miji}, Mulali}, \ur|ev, Divjak (Vujanovi}), Leri}. BORAC: Vajagi}, Nikoli}, M. Dautovi}, Jak{i}, D. Dautovi}, Gute{a (Vujinovi}), ]uk, Pokrajac, Smiqani} (Mrdaq), \uri}, ^ankovi} (Obradovi}). U prvom delu fudbaleri Omladinca su igrali veoma sta`no i za nepunih pola sata re{ili su pitawe pobednika. U nastavku zadovoqni postignutim doma}i su se opustili, ovu okolnost gosti su iskoristili, imali daleko vi{e od igre ali uspeli su samo da ubla`e poraz. J. D.

Radni~ki - Lipar 3:0 (1:0) RATKOVO: Stadion Radni~kog, gledalaca 200, sudija B. Marjanovi} (Sombor), strelac Zec u 37. 56. i 62. minutu. @uti kartoni: Daki} (Radni~ki), Ravza, Pa{ajli}, [egan, Zraki} (Lipar). RADNI^KI: ]eran 7, Aleksi} 7, Jovovi} 7, Rajevi} 8, Ninkov 7, Spasi} 7 (Kardinal 7), Ivovi} 8, D. Crwanski 7 (Mu{iki} 7), Zec 9, Daki} 7 (B. Crwanski 7), Jokanovi} 7. LIPAR: Pena 6, Poli} 6, To{i} 6, Bojani} 6, Karin 7, Ravza 7, Pa{ajli} 7, @esti} 6, Kova~ 7, Dejanovi} 6 (Zraki} 6), [egan 7. Neuhvatqivi Nemawa Zec bio je nere{iva enigma za odbranu Lipara. Postigao je tri gola i prakti~no ih je nokautirao. Wemu uz rame bili su {toper Rajevi} i neumorni Ivovi}. A. ^i~i}

Kordun - Prigrevica 5:0 (2:0) KQAJI]EVO: Igrali{te Korduna, gledalaca 50, sudija Vra~ar (Sombor), strelci: Rajkovi} u 30. 50. i 70. Kr{i} u 45. i Stanojevi} u 65. minutu. @uti kartoni: Mili}, M. Ostoji} (Prigrevica). KORDUN: Rosi}, Pavlovi} (Popadi}), Jovi{i}, Kr{i}, Muti}, Grujin, Stanojevi} (Kova~i}), Zori}, Rajkovi}, Dragojevi}, Grnovi} (Medakovi}). PRIGREVICA: Vujinovi}, ^ovi}, Popovi}, Meni}anin, Miri}}, Grmu{a, Griva, Vladeti}, M. Ostoji}, D. Ostoji}, Kov~in. J. Dukat


SPORT

DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

19

NOVOSADSKA LIGA

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

[ere{ sru{io Ledin~ane

Preokret u nastavku

TSK – Vinogradar 5:0 (4:0) TEMERIN: Stadion TSK, gledalaca, 150, sudija Ra|en (Budisava), strelci: Vorkapi} u 20, [ere{ u 27. i 36, Lavrwa u 45. i Mandi} u 60. minutu. @uti kartoni: Peri{i}, Proli}, Erbez (Vinogradar). TSK: Vidovi} -, Savi} 7, Mandi} 8, Miodrag 7 (Mi{kovi} - ), ^ipe 7, M. Tomi} 8, Lavrwa 7, Miqani} 7 (Kara} 7), Vorkapi} 7, Gajica 7 (Simeunovi} - ), [ere{ 8. VINOGRADAR: Vujovi} 5, Proli} 5, Peri} 6, Erbez 6, Pra{talo 5, Peri{i} 5, Mati} 5, Gavri} 5, Milenovi} (Pekez 5), Ba{i} 5, Srdi} 5. Opsada gola gostiju iz Ledinaca krunisana je posle dvadeset minuta igre i tri propu{tene prilike. Po levoj strani, akciju su kreirali Mandi} i Miqani}, a iz srca kaznenog prostora ta~ku je stavio Vorkapi}. Iako jo{ nije pre{ao prag punoletstva, brzonogi [ere{ ponovo je odigrao glavnu ulogu, ~uvare je dovodio do o~ajawa i nastavio golgeterski niz. Za najlep{i detaq me~a pobrinuo se Lavrwa, loptu je s 18 metara poslao pod pre~ku. Ofanzivni bek Mandi} ~esto se ubacivao iz drugog plana, a mre`u je zatresao udarcem u desni ugao. M. Meni}anin

@elezni~ar - Poqana 0:0 NOVI SAD: Igrali{te @elezni~ara, gledalaca 50,

Stra`ilovo - Borac 3:0, Dinamo - Tatra 4:0, Ba~ka - ^enejac 4:0, TSK - Vinogradar 5:0, Fru{kogorski partizan - Partizan 3:2, @elezni~ar - Poqana Behaton 0:0, Proleter - Sirig 3:7. 1. Ba~ka 2. @elezni~ar 3. Fr. partizan 4. TSK 5. Partizan 6. Borac 7. Stra`ilovo 8. Dinamo 9. Tatra 10. Sirig 11. Poqana 12. ^enejac 13. Vinogradar 14. Proleter

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0

0 1 0 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0

0 0 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3 3 4

16:3 12 9:0 10 10:5 9 10:3 7 10:8 6 7:5 6 9:10 6 8:9 6 8:10 6 8:8 4 3:6 4 4:10 3 5:18 3 6:18 0

sudija: Radakovi} (Novi Sad). @uti kartoni: Grubje{i}, Staki} (@elezni~ar), a Naranxi} (Poqana). @ELEZNI^AR: Pupovac 7, Ostoji} 6, Petkovi} 6, Strajni} 6, ^avi} 7, Aleksi} 7, Grubje{i} 6 (Gvozdenovi}), Ninkovi} 6, Bo{kovi} 6 (Zagor~i}), Guzina 6, Staki} 6 (Mihajlovi} 6). POQANA: Kiseqa 7, Panijan 6, Drijemovski 6, MAti} 6, [urlan 7, Ercegovac 6, Maleg 6, Naranxi} 7, Kudri~ 6 (Lon~ar 7), Igwac 7, Varju 6 (An|eli}, Sabo). Prvo poluvreme proteklo je u izjedna~enoj igri bez {ansi. U nastavku doma}i su bili nadmo}niji, imali su nekoliko {ansi, a naboqu propustio je Mihajlovi} u 60. minutu. D. I.

OP[TINSKA LIGA TITEL - @ABAQ

Gardinov~ani na vrhu Hajduk - Jedinstvo 4:0 (1:0) GADRINOVCI: Igrali{te Hajduka, gledalaca 200, sudija Kaba~ (\ur|evo). Strelci: Dimitrov u 20. Stojanov u 53. To{i} u 75. Kreji} u 83. minutu. @uti kartoni: Dimitrov i Mi{i} (Hajduk), a Gaxi} i Kala~ (Jedinstvo). HAJDUK: Firi} u 8, Petrovi} 8, Somoru 8, Stojanov 8, Mi{i} 8, Dimitrov 8 (Kreji} 8), Nikoli} 7 (Lazi} 8), Abanov 8, To{i} 8, Ostoji} 8, Jovanovi} 8 (Ili} 8). JEDINSTVO: Peji} 7, Kala~ 6, Dejan 6, \or|evi} 6, Bubwevi} 6, Korda 6, Krmpot 6, Tepi} 6, Zori} 6, Gorvor~inov 6, Gaxi} 6. Qubi{a Dimitrov je u 20. minutu doveo Gardinov~ane u vo|stvo i to je bio i rezultat poluvremena. U nastavku igre Du{an Stojanovje u 53. minutu, posle naba~ene lopte iz kornera glavom postigao efektan gol. Do kraja utakmice gosti iz Gospo|inaca koji su do{li sa samo 11 igra~a nisu uspeli da uspe{no pariraju igra~ima Hajduka, koji su u 75. minutu golom Gogoquba To{i}a i u 83. minutu preko Miroslava Kreji}a zabele`ili ubedqivu pobedu. Sl. Simi}

Mileti} - @SK 0:3 (0:1) MO[ORIN: Igrali{te Mileti}a, gledalaca 200, sudija Trifunovi} (\ur|evo), strelci: Mati} u 27. G. Popadi} u 73. i Radanovi} 85. minutu. @uti kartoni: P. Gli{i}, D. Trifunovi}, N. Gli{i}, Prugi} (Mileti}), G. Popadi}, Kalajxi}, Mati} (@SK). MILETI]: Slavni} 6, Nestorovi} 6, \uri{in 6, Maxar 6 (Bogi} -), Pavlovi} 6, Trifunovi} 6, Prugi} 6, S. Gli{i} 7, Mari} 6 (Bawac -), P. Gli{i} 7, Pa}uk 7. @SK: Proli} -, S. Asatkovski 7, Mari} 7, Kezija 7, Zeko-

MO[ORIN: Mileti} - @SK (@abaq) 0:3, ^URUG: Hajduk - Titel 0:0, \UR\EVO: Ba~ka - Sloga (Lok) 8:0, GARDINOVCI: Hajduk - Jedinstvo (Gospo|inci) 4:0, Obili} iz Vilova je bio slobodan. 1. Hajduk (G) 3 3 0 0 11:2 9 2. Titel 4 2 2 0 3:1 8 3. Hajduk (^) 4 2 1 1 6:4 7 4. Ba~ka 3 2 0 1 12:5 6 5. @SK 3 2 0 1 7:2 6 6. Mileti} 4 1 2 1 5:5 5 7. Obili} 3 0 1 2 3:7 1 8. Jedinstvo 4 0 1 3 3:9 1 9. Sloga 4 0 1 3 2:17 1

qa 7 (Voli} -), Zagorac 7, Kalajxi} 7, G. Popadi} 8 (Radanovi} -), Petrov 7, Mati} 7 (\ur|i} -), Topi} 8. Jedan od derbija kola protekao je u nadmo}nosti gostiju koja je na kraju slavila ubedqivim rezujtlatom. Doma}i nisu imali priliku. Dva pogotka su postignuta iz slobodnih udaraca sa 20 metara, prvi je postigao u 73. minutu Goran Popadi} a zatim i u 85. minutu Radanovi}. @. Markovi}

Hajduk - Titel 0:0 ^URUG: Igrali{te Hajduka, gledalaca oko 100, sudija [ovqanski (\ur|evo). @uti kartoni: Wegovan, Suvajac, Samolovac (Hajduk), Hucki, Lo~ki (Titel). Crveni karton: Lo~ki (Titel). HAJDUK: Vla{kalin -, Plakalovi} 6, Suvajac 6, Jockov 7, Majski 7, Markov 6, Prpa 6, Wegovan 6, Samolovac 6, Maksimovi} 6, Sankovi} 6. TITEL: \uri~i} -, Lo~ki 6, [u{a 6, Paji} 7, Pani} 7, Mari} 6 (Fabijan -), Staji} 6, Hucki 6, Tot 6 (Jovi} -), Kuqa 6, Pali{an 6. U obostrano tvrdoj i nezanimqivoj igri sa malo {ansi ^uru`ani i Titeqani odigrali su bez golova, a je podela bodova i najrealniji ishod ove utakmice. P. Bundalo

Crvena zvezda - Jugovi} 3:2 (0:2) NOVI SAD: Igrali{te na Vidovdanskom nasequ, gledalaca 150, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica), strelci: Peji} u 47. i 52. (oba iz penala), Havim u 49. za Crvenu zvezdu, Radin u 12. Le-

vi} 6 (Dobriwac 6),Vu~kovi} 7, Bubawa 7, Nikoli} 7, Lukovi} 6 (Nari} 6) , Pekez 8. Derbi u Koviqu osta}e upam}en po pet golova, dva penala, osam `utih i dva crvena kartona. U prili~no nervoznoj utakmici, prvo poluvre-

tu u {esnaestercu doma}ih, @ori} je slabo intervenisao lopta je do{la do Rada Peji}a kome nije bilo te{ko da je ubaci u mre`u. U 80. minutu ^ukanovi} je uposlio je Ciganovi}a koji je {utirao sa desetak metara is-

IRIG: Radni~ki - Polet 5:1, [IMANOVCI: Hajduk - Solunac 0:0, KOVIQ: [ajka{ - Borac 2:3, BEO^IN: Cement - Sloven 1:1, MLADENOVO: Budu}nost - Qukovo 0:3, RUMA: 1. maj - Omladinac 2:1, NOVI SAD: Crvena zvezda Jugovi} 3:2, Indeks - @AK 1:1, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Mladost (T) 3:1. 1. Cr. zvezda 5 4 0 1 11:6 12 2. Cement 5 3 2 0 12:1 11 3. Solunac 5 3 1 1 14:5 10 4. Indeks 5 3 1 1 8:4 10 5. Borac 5 3 1 1 8:5 10 6. 1. maj 5 3 0 2 8:5 9 7. [ajka{ 5 3 0 2 10:8 9 8. Omladinac 5 3 0 2 6:4 9 9. Rad. (SM) 5 3 0 2 12:12 9 10. Qukovo 5 2 2 1 7:3 8 11. Rad. (I) 5 2 1 2 7:10 7 12. Budu}nost 5 2 0 3 3:7 6 13. Sloven 5 1 2 2 9:8 5 14. @AK 5 1 1 3 5:12 4 15. Jugovi} 5 1 0 4 4:9 3 16. Hajduk ([) 5 0 3 2 1:6 3 17. Mladost 5 1 0 4 3:10 3 18. Polet 5 0 0 5 5:18 0

sterac i po zemqi na drugoj stativi proigrao Nedi}a. M. Kova~evi}

Radni~ki - Polet 5:1 (2:0)

Fudbaleri Crvene zvezde i Jugovi}a imali problema da ukrote loptu

par u 15. minutu za Jugovi}. @uti kartoni: \okovi}, Lazarevi}, Vuj~i}, Avakumovi}, Tomqanovi} (Crvena zvezda), @ivanov, Antoni}, ^i~ak, Nikoli}, Miqani} (Jugovi}). Crveni karton: @epina (Jugovi}). CRVENA ZVEZDA: ]urko 6, Peji} 8, Tomqanovi} 8, \okovi} 7 (Vuji~i} 7), Avakumovi} 6, Lazarevi} 7, Ze~evi} 8 (Vu~i} -), Okiqevi} 6 (Jovi~evi} 6), Havim 7, Ostoji} 7, \or|evi} 6. JUGOVI]: Duvwak 7 (Kova~evi} -), Grozdi} 7, Nikoli} 6, @ivanov 7, Bojovi} 6 (Miqani} 6), Antoni} 6 (Bjelotomi} 6), ^i~ak 8, Plav{i} 6, Lepar 7, @epina 5, Radin 7. Zanimqiva utakmica u kojoj je Jugovi} do{ao je do velikog vo|stva ali je u nastavku Zvezda preokrenula rezultat. Poveli su gosti posle {uta Radina sa ivice {esnaesterca. Posle gre{ke ]urka i Lepar je i drugi put pogodio mre`u Novosa|ana. Potom je @epina zaradio crveni karton, {to su doma}i iskoristili. U nastavku za samo sedam minuta Zvezda je preokrenula rezultat. Posle opravdano dosu|enih jednaesteraca Peji} je bio siguran, drugi gol je postigao Havim po{to je iskoristio pas Lazarevi}a,a potom je Peji} opet s linije penala bio siguran. Jugovi} imao {ansu da stigne do izjedna~ewa ali je lopta pogodila stativu. M. Po.

[ajka{ – Borac (NS) 2:3 (0:1) KOVIQ: Stadion u Adi, gledalaca oko 200, sudija: Kraw~evi} (Novi Sad). Strelci: Mihajlovi} (iz penala) u 50. i ^epi} u 61 za [ajka{, a Nikoli} u 45. (iz penala), Bubowa u 59. i Pekez u 72. minutu za Borac. @uti kartoni: Bo`oki, Ni}iforovi}, Ma{i} ([ajka{), D. \akovi}, Bubawa i Papri} (Borac). Crveni kartoni: Radoj~i} ([ajka{) i Ja{ovi} (Borac). [AJKA[: Ma{i} 6, Maquri} 6 (Kosi} 6), Te{i} 6 (^epi} 6), Vu~kovi} 6, Rodi} 6, Bo`oki 6, Radoj~i} 6, Ni}iforovi} 6, Trivunovi} 6 (Mari} 6), Mihajlovi} 7, Koji~i} 6. BORAC: Gostoji} 6, R. \akovi} 6 (Miri} 6), Papri} 6, Markov 6, Ja{ovi} 6, D. \ako-

me je po igri pripalo doma}im igra~ima, iako su ga rezultatski (0:1) dobili gosti iz penala dosu|enog u 45. minutu. U drugom delu susreta gosti su bili mnogo opasniji, {to je i rezultiralo wihovom kona~nom pobedom, koju je golom u 72. minutu doneo najboqim igra~ utakmice Mirko Pekez. N. D. Turajli}

Budu}nost - Qukovo 0:3 (0:1) MLADENOVO: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 200, sudija Obradovi} (Kru{~i}), strelci: R. Peji} u 40. Ciganovi} u 80. i Jovi~i} u 89. minutu. @uti kartoni: B. Srdi} (Budu}nost), Kosti} (Qukovo).

Foto: N. Stojanovi}

kosa sa desne strane, a lopta je pogodila levi ugao golmana Budu}nosti. Kona~an rezultat postavio je Jovi~i} u 89. minutu. M. \. Kremenovi}

Indeks - @AK 1:1 (1:1) NOVI SAD: \a~ko igrali{te gledalaca oko 250, sudija: Mitrovi} (Ruma), strelci: Nedi} u 13. za Indeks, a ^uqak 11. minutu za @AK. @uti kartoni: Guberini} (Indeks), ^uqak, Jovanovi} (@AK). INDEKS: Mari~i} 7, Evi} 7, Popovi} 7, Marjanovi} 7, \orovi} 7, Kragovi} 6 (Peri{i} 7), Staki} 6 (Veselinovi} 6), Nedi} 7, Radoji~i} 5 (Pejovi}), Guberini} 5, Radosavqev 7.

Iznena|ewe u Beo~inu Cement - Sloven 1:1 (0:0) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca 350, sudija Prqa (Srpski Mileti}), strelci: Raki} u 89. za Cement, Spasojevi} u 11. minutu za Sloven. @uti kartoni: ^eli}, Terzi}, Plav{i} (Cement), Rajkov, Trivunxi} (Sloven) CEMENT: Suvara 7, Ga{parovi} 6, Trbovi} 6, Miladinovi} 6 (Peci} 6), ^ovi} 7, Romi} 7, @akula 7, (Milo{evi} 7), Plav{i} 7 (I. Jakovqevi} 6), Terzi} 5, Kosovi} 6, Raki} 6. SLOVEN: Vukajlovi} 8, Marinkovi} 7, \ur|ev 7, (Trivunxi} 7), Curakovi} 6, Vidakovi} 6, Rajkov 7, Gruji} 7 , Kne`evi} 7 (Petkovi} 6), Milovanovi} 7 (Trni} 6), Spasojevi} 7, Novakovi} 7. Fudbaleri Cementa bez nekoliko standardnih igra~a, pre svih bez Popovi}a i Slobodana Jakovqevi}a , pru`ili bledu partiju. To su znali da iskoriste gosti iz Rume i zaslu`eno odneli bod. Mora se konstatovati da su Cementa{i olako u{li u utakicu i to im se na kraju osvetilo i uspeli, a izjedna~e pred kraj same utakmice. B. Star~evi} BUDU]NOST: @ori} 6, Baji} 7 (Vejinovi} -), Balinovi} 6, Puxa 6, N. Srdi} 6, Soldat 6, @ivi} 6, Kremenovi} 6 (Pro{i} 6), Bukvi} 6 (Ra~i} 6), B. Srdi} 6, Kne`evi} 6. QUKOVO: Mijatovi} 7, Z. Peji} 7, R. Peji} 8, Pejovi} 7, Milanovi} 7, Kosti} 6, Ciganovi} 7, Batawac 6, Miladinovi} 6 (^ukanovi} 7), Jovi~i} 7 (Kne`evi} -), Karan 7 (Puhali} ). Gosti su prvi zapretili u 8. minutu, Ciganovi} je uputio udarac sa 17-18 metara u dowi levi ugao @ori}a, ali je ~uvar mre`e doma}ih dobro reagovao. Mladneovqani su mogli do}i u vo|stvo u 22. minutu, Kne`evi} je {utirao glavom ali je Mijatovi} na vol{eban na~in sa~uvao svoju mre`u. Karan je u 40. minutu ubacio lop-

@AK: Jovanovi} 7, Vrani} 7, Puri} 6, Te{i} 7, Major 7, Jovanovi} 7, Berlekovi} 6, Savi} 6 (Marijanac 6), Hoscievslavski 5, Vidakovi} 7, ^uqak 6 (\uri{i}). Gosti iz Sombora zaslu`eno odnose bod iz Novog Sada. Indeks bez nekoliko standardnih igra~a nije bio prodoran, naro~ito u drugom delu kada, i pored inicijative, nisu stvorili ni jednu povoqniju priliku za gol. Gosti su poveli u 11. minutu kada je loptu odbijenu u {esnaesterac Indeksa, po sredini gola nekoliko metara, le|ima okrenut golu, ^uqak prihvatio iz prve, i lobovao golmana Mari~i}a. Doma}in je izjedna~io samo dva minutae kasnije. Radosavqev je oduzeo loptu po desnoj strani, u{ao u {esnae-

IRIG: Stadion Radni~kog, gledalaca 300, sudija @ivin (Novi Sad). Strelci: \evqekaj u 5. An|i} u 29. Guzina u 55, Babi} u 67, i Erkanovi} u 79. za Radni~ki, Risti} u 80. za Polet. RADNI^KI: Vidanovi} 8, Bojovi} 7, Stojakovi} 7, D. Ninkovi} 8, Guzina 9, Torbica 7, Babi} 7, \evqekaj 7, Ka}anski 7, An|i} 7, B. Stoj~i} 7. (M. Ninkovi} 7, I. Stoj~i} 8, Erkanovi} 7). POLET: D. Nikoli} 6, Stankovi} 5, Risti} 6, Milenkovi} 5, Markovi} 7, Ili} 5, Aleksi} 5, Popovi} 5, \or|evi} 7, B. Bogdanovi} 7 (Stoiqkovi} 6, Savin 6, I. Stankovi} 6). U korektnoj ali ravnopravnoj utakmici doma}ini ukwi`ili tri nova boda. Da su bili malo spretniji rezultat bi bio jo{ ubedqiviji. Najboqi kod doma}ih bio je izvanredni Marko Guzina. J. Biriwi

Hajduk - Solunac 0:0 [IMANOVCI: Stadion Hajduka, gledalaca 200, sudija Pupac (Ba~ka Palanka). @uti kartoni: Svilar, Skopqak (Hajduk), Marunovi} (Solunac). HAJDUK: Vuka{inovi} 7, Uskokovi} 7, Cvijanovi} 6, Majki} 6, Kelebuda 7, Skopqak 7, Stojanovi} 7,, Mrkaji} 6, @ivanovi} 6, Svilar 6, Peri{i} 7 (Babi} 7). SOLUNAC: Antuni} 7, Primorac 7, Kowovi} 6, Alimpi} 7, Cime{a 6, Ili} 6, Radakovi} 7, Vukovi} 6, @igi} 6, Marunovi} 7, \oki} 6 (Mandi} 7, Pavi}, Ismijili 6). Iako su obe ekipe imale `equ za bodovima to im se nije ostvarilo. Nere{eno bez bodova, ipak najpravi~nije. Z. Muji}

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA OYACI: Oyaci - [ikara (Sombor) 4:1, BEZDAN: Sport - Metalac (Sombor) 0:2, SVILOJEVO: Terekve{ - Panonija (Lali}) 8:0, RIBAREVO: Jedinstvo - Dinamo (Sonta) 0:2, KULA: OFK Hajduk Dinamo (Ba~ki Breg) 5:0, STAPAR: Hajduk - Jedinstvo (Kolut) 3:1, GAKOVO: Grani~ar - Sloga (^onopqa) 1:1, Aleksa [anti} i Dunav su bili slobodni. 1. Hajduk 5 5 0 0 31:4 15 2. Metalac 5 4 1 0 13:4 13 3. Dinamo(BB) 5 4 0 1 16:6 12 4. Oyaci 6 3 2 1 16:5 11 5. Terekve{ 6 3 1 2 17:7 10 6. Sloga 5 3 1 1 16:6 10 7. Dunav 5 2 3 0 13:10 9 8. Dinamo(S) 5 2 1 2 7:9 7 9. [ikara 5 2 0 3 14:15 6 10. OFK Hajduk 4 2 0 2 10:11 6 11. Panonija 6 2 0 4 8:21 6 12. Grani~ar 4 1 1 2 6:14 4 13. Sport 6 1 0 5 5:11 3 14. Jed.(R) 6 1 0 5 3:26 3 15. A. [anti} 5 0 2 3 6:14 2 16. Jed.(K) 4 0 0 4 3:11 0


20

SPORT

utorak15.septembar2009.

DNEVNIK

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

POTISKA LIGA

Izjedna~ewe na kraju

Simultanka Marka Milovca

Rankov odlu~io derbi

Tempo - Partizan (G) 2:2 (1:0) SEFKERIN: Mesno igrali{te, gledalaca 200, sudija P. Milanovi} (Pan~evo), strelci: Tomi} u 15. i 59. za Tempo, Kana~ki u 64. i Zlatkovi} u 82. minutu za Partizan. @uti kartoni: Ilijevski, Milanko (Tempo), \ura|, Pirkov (Partizan). TEMPO: \uras 8, D. Suba 7, D. Mladenovi} 7, Jovanovski 7, Ilijevski 7, B. Suba 7, Milankov 7, V. Mladenovi} 7, Zincuq 7 (\or|evi} 7), Pavlovi} 8, Tomi} 8. PARTIZAN: Busan 8, Stefanovi} 7 (Stojkov -), Batini} 7, Jovanovi} 7, Bawaji 6 (\er| 7), Zlatkovi} 8, Uzelac 7, Pirkov 7, O`in 7 (Kana~ki 8), Tajdi} 7, \uki} 7. Odli~na fudbalska predstava u Sefkerinu. Doma}in je bio boqi do odmora, po~etkom drugog poluvremena posle drugog gola Tomi}a imao i lep vi{ak - 2:0. U nastavku utakmice gosti, krenuli ofanzivnije i najpre preko Kana~kog izvanrednim volej udarcem nagovestili da pri~a nije zavr{ena.

BANATSKI BRESTOVAC: Budu}nost - Vulturul (Grebenac) 2:1, KOVIN: Radni~ki - Crvena zvezda (Pavli{) 3:1, BARANDA: Radni~ki - Slavija (Kova~ica) 1:1, OMOQICA: Mladost - Borac (Veliko Sredi{te) 2:1, UQMA: Partizan Sloga (Banasako Novo Selo) 0:0, JABUKA: Jugoslavija - Dolovo 4:3, SEFKERIN: Tempo - Partizan (Gaj) 2:2, IZBI[TE: Polet - Proleter (Banatski Karlovac) 0:1. 1. Proleter 5 4 1 0 8:0 13 2. Budu}nost 5 4 0 1 10:8 12 3. Rad.(K) 5 3 2 0 13:5 11 4. Rad.(B) 5 3 2 0 10:2 11 5. Part.(G) 5 2 3 0 16:4 9 6. Mladost 5 2 1 2 10:15 7 7. Slavija 5 1 3 1 12:9 6 8. C. zvezda 5 2 0 3 6:11 6 9. Part.(U) 5 0 5 0 3:3 5 10. Vulturul 5 1 2 2 6:7 5 11. Jugoslavija 5 1 2 2 6:14 5 12. Polet 5 0 4 1 4:5 4 13. Tempo 5 0 3 2 6:6 3 14. Borac 5 1 0 4 5:8 3 15. Sloga 5 0 2 3 5:10 2 16. Dolovo 5 0 2 3 7:16 2

Potvrdilo se to desetak minuta pre kraja kada je Zlatkovi} sa 25 metara poslao loptu pod pre~ku. S. Miti}

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA ISTOK

ZAPAD

VELIKA GREDA: Mladost - Kara{ (Jasenovo) 5:1, GUDURICA: Vinogradar - Kara{ (Ku{tiq) 3:1, VLAJKOVAC: Jedinstvo - Ratar (Kru{~ica) 0:0, PLANDI[TE: Sloga - Dobrica 0:0, VLADIMIROVAC: Bratstvo Unirea - Vr{ac United (Vr{ac) 0:3, BANATSKA PALANKA: Dunav - Potporaw 2:0, HAJDU^ICA: Hajdu~ica Borac (Vra~ev Gaj) 3:0, DUPQAJA: Banat - Hajduk ([u{ara) 0:1. 1. Vr{ac U. 5 4 1 0 18:1 13 2. Ratar 5 4 1 0 8:2 13 3. Gajdu~ica 5 4 0 1 15:2 12 4. Dunav 5 4 0 1 7:2 12 5. Jedinstvo 5 2 3 0 9:2 9 6. Hajduk 5 2 1 2 5:4 7 7. Vinogradar 5 2 1 2 7:14 7 8. Bratstvo U. 5 2 0 3 12:10 6 9. Kara{ (K) 5 2 0 3 8:8 6 10. Sloga 5 1 3 1 3:5 6 11. Mladost 5 2 0 3 9:12 6 12. Dobrica 5 1 2 2 7:8 5 13. Potporaw 5 1 2 2 2:5 5 14. Kara{(J) 5 1 0 4 5:19 3 15. Borac 5 1 0 4 4:17 3 16. Banat 5 0 0 5 3:18 0

DELIBLATO: Omladinac - Jedinstvo Stevi} (Ka~arevo) 5:1, BAVANI[TE: BSK - Jedinstvo (Dubovac) 5:0, MRAMORAK: Proleter - Kolonija (Kovin) 0:0, VOJLOVICA: Mladost - Omladinac (Opovo) 1:3, PLO^ICA: Borac - Pobeda (Samo{) 2:3, GLOGOW: Glogow - Borac (Sakule) 1:1, UZDIN: Unirea - Vojvodina (Crepaja) 2:1, SKORENOVAC: Plavi Dunav - @elezn~ar (Pan~evo) 2:2. 1. Borac(S) 5 4 1 0 12:4 13 2. Omlad.(D) 5 3 2 0 17:3 11 3. Proleter 5 3 1 1 9:6 10 4. Kolonija 5 2 2 1 15:5 8 5. BSK 5 2 2 1 12:8 8 6. Glogow 5 2 2 1 8:5 8 7. Omlad.(O) 5 2 2 1 6:4 8 8. @elezni~ar 5 2 1 2 10:5 7 9. Pl. Dunav 5 1 3 1 8:8 6 10. Borac(P) 5 2 0 3 7:9 6 11. Mladost 5 1 2 2 6:8 5 12. Unirea 5 1 2 2 8:15 5 13. Pobeda 5 1 1 3 8:18 4 14. Jedinstvo 5 1 1 3 4:14 4 15. Jed. St. 5 0 2 3 6:18 2 16. Vojv.(-1) 5 0 2 3 6:12 1

GRADSKA LIGA ZREWANIN ZAPAD

ISTOK

MU@QA: Lehel - Tami{ (Farka`din) 6:2, MIHAJLOVO: MSK - Banat (^enta) 5:3, ZREWANIN: OFK Gradnulica - OFK Staji}evo 3:1, BELO BLATO: Mladost - Jedinstvo (E~ka) 3:7.

MELENCI: Rusanda - Sloga 9:0, ARADAC: ASK - @FK Banat 1:2 (prekinuto u 76. minutu), SUTJESKA: Radni~ki - Proleter 4:2, TOMA[EVAC: Partizan - Radni~ki 0:3, Omladinac iz Boto{a slobodan 1. Rusanda 3 3 0 0 19:1 9 2. Rad.(S) 3 3 0 0 10:6 9 3. @FK Banat 3 2 0 1 8:2 6 4. Rad. (JT) 2 1 0 1 5:3 3 5. ASK 3 1 0 2 6:7 3 6. Proleter 3 1 0 2 6:15 3 7. Sloga 3 1 0 2 3:13 3 8. Omladinac 2 0 0 2 2:6 0 9. Partizan 2 0 0 2 0:6 0

1. Gradnulica 2. Lehel 3. Banat 4. MSK 5. Jedinstvo 6. Staji}evo 7. Tami{ 8. Mladost

3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0 0 0

0 1 1 1 2 2 2 3

12:3 15:8 13:8 10:7 9:8 7:8 5:12 5:18

9 6 6 6 3 3 3 0

MFL BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED

Duel imewaka Pivni~anima Slavija - Slavija (P) 0:1 (0:0) BO\ANI: Igrali{te Slavije, gledalaca oko 100, sudija ]ur~i} (Ba~ka Palanka), strelac Jandri} u 68. minutu. @uti kartoni: Dra`i}, [ipek, Evi}, Kolek, Sin (Slavija B.). SLAVIJA (B): Re|i}, Radoj~i} (Herbst), Kutina (Bo{kovi}), Pupavac, Dra`i}, Stiblik, Sli{uri} (Sin), [ipek, Evi}, Kolek, Smoqanski. SLAVIJA (P): Plav{i}, Pindri}, Tir, [imon, Mir. Vukojev, Jovin, Jandri}, Sabok (Na|), Glumac (^olovi}), B. Vukojev, @ivi} (Bala`). Zaslu`ena pobeda gostiju, koji su bili boqi tokom cele utakmice a {to rezultat nije povoqniji krivi su napada~i gostiju koji su proma{ili mnogo zrelih {ansi. Pobedonosni gol je postignut u 68. minutu kada je Jovin sa leve strane ubacio

BA^KA PALANKA: Krila Krajine – Magli} (Magli}) 1:1, GLO@AN: Budu}nost – Borac (Vizi}) 1:1, DESPOTOVO: Ba~ka – Budu}nost (Parage) 1:1, BA^KA PALANKA: Stari grad – Soko (Nova Gajdobra) 5:0, BO\ANI: Slavija – Slavija (Pivnice) 0:1, TOVARI[EVO: Vojvodina – Borac (Obrovac) 2:1. 1. Stari grad 3 3 0 0 12:0 9 2. Magli} 3 2 1 0 7:1 7 3. K. Krajine 3 2 1 0 4:1 7 4. Slavija (P) 3 2 0 1 4:3 6 5. Vojvodina 3 2 0 1 3:3 6 6. Budu}. (P) 3 1 1 1 5:3 4 7. Budu}. (G) 3 1 1 1 7:6 4 8. Ba~ka 3 1 1 1 5:7 4 9. Borac (O) 3 1 0 2 4:8 3 10. Borac (V) 3 0 1 2 1:6 1 11. Slavija (B) 3 0 0 3 2:5 0 12. Soko 3 0 0 3 4:15 0

loptu u kazneni prostor, a Jandri} glavom pogodio nebraweni deo mre`e. J. [uster

Potisje - Bile}anin 6:0 (2:0) KNI]ANIN: Igrali{te “kraj Bikare”, gledalaca 200, sudija Drndarevi} (Zrewanin), strelci: M. Milovac u 10. 33. 65. 74. 84, Amixi} u 49. minutu. @uti kartoni: Papi}, Gajevi} (Bile}anin). POTISJE: Antanasijevi} -, Disi} 7, Stojanovi} 7, Mihajlovi} 7, Krsti} 7 (\or|evi} 7), Bala` 8, Stojkovi} 8, Amixi} 8 (Stankovi} -), M. Milovac 9, Ili} 8, Grabovac 7 (D. Milovac -). BILE]ANIN: Po{ 5, Dragi} 7, Andri} 5, Papi} 6, Malba{i} 6, Rogan 6, Kiti} 5, Gajevi} 7, Uqarevi} 6, B. Vu~kovi} 6, M. Vu~kovi} 6 (Milo{evi} 6). Simultanka Milovca protiv gostiju iz Se~wa. Da je petostruki strelac bio ozbiqniji mogao je posti}i jo{ toliko golova, a najlep{i pogodak je postigao veteran Zoran Amixi} iz slobodnog udarca kada je sa vi{e od 30 metara loptu zakucao pod pre~ku slabog Po{a.

Naftagas - Zadrugar 3:1 (1:0) ELEMIR: Igrali{te “Crveni dom”, gledalaca 400, sudija Gailovi} (Zrewanin), strelci: Grabunxija u 27. Kurtovi} u 81. 83. za Naftagas, Vorgi} u 51. minutu za Zadrugar. @uti kartoni: Mi{~evi}, Pap, Stoki}, R. Dabi}, Pra{~evi} (Naftagas), Vorgi}, Mi{i} (Zadrugar). NAFTAGAS: Ra|enovi} 7, Mi{~evi} 7 (Rado{evi} -), Pap 7, Grabunxija 8, Topalov 8, Stoki} 7, R. Dabi} 7, Proti} 7 (B. Dabi} -), Pra{~evi} 7 (Kurtovi} 8), Ranisavqev 7, Ba~i~in 7. ZADRUGAR: Nem~ev 7, Vorgi} 7, Milanovi} 6, Kova~evi} 6, Vidi} 7, Simani} 7 (Markoski -), Pani} 7, Mi{i} 7, Vukoje 7, Luki} 7 (Grbu{i} -), Vi{kovi} 7. Odli~na fudbalska predstava. U 27. minutu Dejan Grabunxija je odli~no {utirao i pogodio ugao nemo}nog Nem~eva. U nastavku susreta slobodan udarac za Lazarev~ane izveo je Vorgi} i lopta je zavr{ila u mre`ia. U 81. minutu odli~an centar{ut Ba~i~ina na drugu stativu iskoristio je Kurtovi} koji podme}e nogu za vo|stvo Elemiraca. A samo dva minuta kasnije Kurtovi} poga|a sam ugao gola nem~eva.

Borac - Naftagas (B) 3:1 (1:1) ALEKSANDROVO: Igrali{te Borca, gledalaca 400, sudija Umi~evi} (@iti{te), strelci: \uri} u 41. i 48. Brakus u 66. za Borac, a Kusturi} u 39. minutu za

Naftagas. @uti kartoni: Petrovi}, Samolovac, \uri}, Ze~evi} (Borac), Stojisavqevi}, Bjeleti} (Naftagas). BORAC: Medi} 7, Kova~evi} 7, Z. Opa~i} 7, D. Opa~i} 7, Petrovi} 7, Samolovac 7 (Budisavqevi} -), Hrkalovi} 7 (Stepanovi} -), \uri} 8, Brakus 7, Ra{eta 7 (]u}ak -), Ze~evi} 7. NAFTAGAS: Markov 7, Manger 6, Kosanovi} 6, Ba{a 7 (Tri{i} -), Dragi} 6, Stojisavqevi} 6, Oberkne`ev 7, Kuki} 6 (Ara|anski -), Kusturi} 7, Bjeleti} 7, ]ulafi} 7.

Mladost - Krajina 1:1 (0:1) BANATSKI DESPOTOVAC: Igrali{te S D Mladost, gledalaca 300, sudija Jerinki} (Kikinda), strelci: Roksi} u 81. za Mladost, Vigwevi} u 40. minutu za Krajinu. @uti kartoni: Piva~, Konti}, Cveti} (Mladost), Triki}, Karanovi} (Krajina). Crveni karton: Roksi} (Mladost). MLADOST: Mari} 7, Roksi} 8, Piva~ 7 (Kowik -), Konti} 7, Erceg 7, Mitri} 7, Stani} 6 (Milinovi} 7), Cveti} 6 (Zagorac 7), Xeferdanovi} 7, ^i~kovi} 7, Vuleta 7. KRAJINA: Pustiwak 8, A. Xakula 6 (Naranxi} 6), Triki} 6, B. Xakula 6, Grmu{a 7, Stojisavqevi} 7, Stoji} 7 (Jovi~i} -), Karanovi} 6, Vi{wevac 7, Kravaru{i} 7, Vigwevi} 7 (Bogunovi} -).

@AK - Omladinac 5:1 (1:1) KIKINDA: Stadion Va{ari{te, gledalaca 200, sudija Arsi} (Staji}evo), strelci: Hu}ak u 25. ^olak u 56. Zari} u 58. B. \uki} u 66. i Marcikin u 76. za @AK, a Mladenovi} u 30. minutu za Omaldinac. @uti kartoni: Gruji}, Zari}, Trti~, Marcikin (@AK), \urica (Omladinac) @AK: Boj. \uki} 7, Popov 7, Horvat 6 (Jankov 8), Trti} 7 (Marcikin -), Tanackov 7, Zari} 7, ^olak 7, Gruji} 6 (Bor. \uki} 8), Hu}ak 8, Na|alin 7, Vazi} 7. OMLADINAC: Damjanovi} 6, Soldo 6, Ninkovi} 6, @u`a 6, \urica 6, Novakovi} 5, \uki} 6 (Gruji} 6), Mr{i} 6, Mladenovi} 7 (Drobwak -), ^iko{ 6 (Kapur 6), Radosav 6. M. S.

Borac - OFK Klek 1:1 (1:1) ZREWANIN: Igrali{te “u Doqi”, gledalaca 150, sudija Davidovi} (@iti{te), strelci: Vu~e-

OFL KIKINDA - NOVI BE^EJ

Peri} po~eo remijem 2. oktobar - Borac (I) 1:1 (1:0) KUMANE: SRC “2. oktobar”, gledalaca oko 5o, sudija: Kne`evi} (Ba{aid). Strelci: Gruji} u 23. minutu za “2. oktobar” a ^eke u 84. za Borac. @uti kartoni: D. Vioglavin (“2. oktobar”), Pani} i Pavlovi} (Borac). “2. OKTOBAR”: Lapadat, Stan~i}, Mici}, Gruji}, Kukin, Bara~kov, I. Vioglavin (Te{i}), Gvo`|arev, D. Vioglavin, Milosavqev (\or|i}), Lazi} (Oxi}). BORAC (I): Kara~oni, Pani} (Badrqica), ]iri} (Mirkov),

RUSKO SELO: Crvena zvezda Vojvodina (Ba{aid) 1:0, BO^AR: Jedinstvo - Napredak (Banatska Topola) 5:2, KUMANE: 2. oktobar Borac (I|o{) 1:1. 1. C. zvezda 3 3 0 0 10:0 9 2. Vojvodina 3 2 0 1 6:2 6 3. Jedinstvo 3 2 0 1 8:7 6 4. Borac 3 1 1 1 4:6 4 5. 2. oktobar 3 0 1 2 4:9 1 6. Napredak 3 0 0 3 2:10 0

[ugi}, Stanisavqevi}, Pavlovi}, Spahi}, ^eleketi}, Dudej, Radi}, Pe~agul (^eke). M. B.

ZREWANIN: Borac - OFK Klek 1:1, ELEMIR: Naftagas - Zadrugar (Lazarevo) 3:1, BANATSKI DESPOTOVAC: Mladost - Krajina (Kraji{nik) 1:1, KNI]ANIN: Potisje - Bile}anin (Se~aw) 6:0, KIKINDA: @AK - Omladinac (Ravni Topolovac) 5:1, LUKI]EVO: Mladost Luks - Delija (Mokrin) 1:1, @ITI[TE: Begej - Vojvodina (Perlez) 1:0, ALEKSANDROVO: Borac Naftagas (Boka) 3:1. 1. Potisje 5 3 2 0 9:0 11 2. Naftag. (E) 5 3 1 1 12:5 10 3. Zadrugar 5 3 1 1 12:6 10 4. @AK 5 3 1 1 12:7 10 5. Borac(ZR) 5 3 1 1 10:5 10 6. Begej 5 3 1 1 7:3 10 7. Naftag. (B) 5 3 1 1 6:3 10 8. Delija 5 2 2 1 4:4 8 9. Borac(A) 5 2 1 2 10:5 7 10. Mladost 5 2 1 2 6:6 7 11. Krajina 5 1 2 2 10:10 5 12. OFK Klek 5 1 2 2 5:9 5 13. Vojvodina 5 1 1 3 8:8 4 14. Bile}anin 5 1 0 4 7:22 3 15. M. Luks 5 0 1 4 3:17 1 16. Omladinac 5 0 0 5 1:12 0

ti} u 5. za Borac, a \or|evi} u 42. minutu (iz penala) za OFK Klek. @uti kartoni: \uri}, Naranxi} (Borac), @i`ik, Ili}, Mikala~ki (OFK Klek). Crveni kartoni: Po{tin, Pavlovi}, Milojevi}, trener Stani}, Zukorli}, rezervni igra~ (Borac), Provixalo (OFK Klek). BORAC: \uri} -, Ibrahimi 6 (Novakov 6), Po{tin 5, Andreji} 6, Pavlovi} 6, Lazarov 5, Naranxi} 7 (Jovanovi} -), Milojevi} 6, Novkovi} 6 (Oprijan -), Vu~eti} 7, Ra{i} 6. OFK KLEK: Tarana 8, Provixalo 5, @i`ik 6, Bogdanovi} 6, Ili} 6, \or|evi} 6, Vinaji 6, No`ini} 6 (Vu~eti} -), Milanovi} 6, Perovi} 7 (Stevi} -), Mikala~ki 6.

Mladost Luks - Delija 1:1 (0:1) LUKI]EVO: Stadion “S. C. Mladost”, gledalaca 100, sudija Krsti} (Kumane), strelci: Marijanovi} u 37. za Mladost Luki}, Fi{akov u 39. minutu za Deliju. @uti kartoni: Deli}, Mi}evi}, Spasojevi}, Maksimovi} (Mladost Luks), Miladinov, Milivojevi}, Sabo, Staji}, Fi{akov, Kri~kovi} (Delija). MLADOST LUKS: @ivkovi} 5, Grubor 6, Deli} 6, Titin 6, Mihajlovi} 7, Marijanovi} 7, Mi}evi} 7, Spasojevi} 6, Mati} 7, Todorov 6, Maksimovi} 7. DELIJA: Ostoji} 7, Tolma~ 7, ^eleketi} 7, Vukobrat 8, Miladinov 6, Milivojevi} 7, Konculi} 7 (Kri~kovi} -), Sabo 8, Staji} 7, Fi{akov 7 (Tele~ki -), Kolari} 6. Pripremio: S. M. Petrovi}

OFL @ITI[TE - NOVA CRWA TORDA: Olimpija - Proleter (Me|a) 1:0, SRPSKI ITABEJ: 1. oktobar - Terekve{ (Hetin) 0:0, ^ESTEREG: Napredak - Grani~ar (Radojevo) 3:0 (gosti nisu do{li), BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Polet (Banatsko Vi{wi}evo) 4:0, Roham iz Nove Crwe je bio slobodan. 1. Napredak 2. 1. oktobar 3. Roham 4. Jedinstvo 5. Olimpija 6. Terekve{ 7. Polet 8. Proleter 9. Grani~ar

3 3 2 3 2 3 3 2 3

2 2 2 2 2 0 0 0 0

1 1 0 0 0 1 1 0 0

0 6:2 0 4:1 0 13:0 1 8:2 0 3:1 2 1:5 2 3:8 2 1:5 3 0:15

7 7 6 6 6 1 1 0 0

KVALITETNE LIGE MLADIH KATEGORIJA NA TERITORIJI FSV Omladinci

Kadeti

Pioniri

Slavija - Radni~ki (NP) 1:1, Hajduk - ^SK Pivara 3:1, Dinamo - Indeks 4:1, Mladost - Spartak ZV 2:3, Omladinac - Radni~ki (S) 2:1, Banat - Novi Sad 1:2, In|ija - Srem (gosti nisu doputovali).

Ba~ka (BP) - Vojvodina 0:5, Novi Sad - In|ija 2:1, Radni~ki - Banat 2:1, Spartak ZV - Vr{ac 1:1, Kikinda - Jednota BB 1:0, Ba~ka - Mladost 1:0, ^SK Pivara - Dinamo 2:1, Crvenka - Hajduk 0:2. 1. Hajduk 5 4 0 1 18:4 12 2. Vojvodina 5 4 0 1 11:5 12 3. Rad. (S) (-1) 5 4 0 1 12:6 11 4. Banat 5 3 1 1 9:3 10 5. Novi Sad 5 3 1 1 8:5 10 6. Kikinda 5 3 0 2 7:8 9 7. Jednota BB 5 2 1 2 6:5 7 8. Spartak ZV 5 2 1 2 8:8 7 9. Crvenka 5 2 1 2 4:4 7 10. ^SK Pivara 5 2 1 2 6:9 7 11. In|ija 5 2 0 3 6:7 6 12. Dinamo 5 2 0 3 6:9 6 13. Vr{ac 5 1 1 3 6:9 4 14. Ba~ka (BP) 5 1 1 3 1:7 4 15. Ba~ka (S) 5 1 0 4 2:11 3 16. Mladost 5 0 0 5 1:11 0

Va~ka - Vojvodina 0:4, In|ija 1:2, Radni~ki - Banat 1:3, Spartak ZV Vr{ac 1:0, Kikinda - Jednota BB 4:1, Ba~ka 1901 - Mladost 4:1, ^SK Pivara - Dinamo 2:3, Crvenka - Hajduk 3:2. 1. Vojvodina 5 5 0 0 27:2 15 2. Ba~ka (S) 5 4 0 1 16:6 12 3. Crvenka 5 4 0 1 15:9 12 4. Spartak 5 3 1 1 8:3 10 5. Banat 5 3 1 1 9:8 10 6. Mladost 5 3 0 2 14:7 9 7. Jednota BB 5 3 0 2 9:8 9 8. Kikinda 5 3 0 2 13:13 9 9. In|ija 5 3 0 2 7:7 9 10. Ba~ka (BP) 5 2 1 2 7:9 7 11. Hajduk 5 1 1 3 6:10 4 12. Dinamo 5 1 1 3 9:18 4 13. Novi Sad 5 1 0 4 5:11 3 14. Vr{ac 5 1 0 4 5:11 3 15. Rad.(S) 5 0 1 4 5:14 1 16. ^SK Pivara 5 0 0 5 4:21 0

1. Novi Sad 2. Hajduk 3. Banat 4. Spartak ZV 5. Rad. (NP) 6. Mladost 7. Dinamo (-1) 8. ^SK Pivara 9. Slavija 10. Omladinac 11. In|ija 12. Rad. (S) 13. Indeks 14. Srem (-1)

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 4 5 5 4

4 3 3 3 2 3 3 2 1 2 1 1 0 0

0 1 0 0 3 0 0 1 3 0 1 1 2 0

1 1 2 2 0 2 2 2 1 3 2 3 3 4

13:6 12 10:4 10 14:7 9 10:6 9 9:5 9 9:8 9 9:7 8 7:8 7 9:11 6 10:19 6 10:9 4 7:11 4 2:7 2 3:14 -1

Slavija - ^oka 2:0 (2:0) BANATSKO ARAN\ELOVO: Igrali{te Slavije, gledalaca 50. Sudija: I. Maletin (Novi Kne`evac). Strelac: Rankov u 29. i 40. minutu. @uti kartoni: Rankov, Nikoli} (Slavija), Kne`evi} i Nikolin (^oka). SLAVIJA: Nedeqkov, Doro (Vidakovi}), Gojkovi}, Ka{i}, Nikoli}, Rankov, Slavkovi}, Elezovi} (Zidarev), Kri{anov, ]ur~i}, Maluckov (Mihok). ^OKA: Toma{ev, Kalmar, Zaki}, Kuzmanov, Davidov, Nikolin, Kne`evi}, Radanov, Tot, Bulaji}, Guji} (Cender). U derbiju kola ^okani su u korektnoj i fer utakmici pora`eni u Banatskom Aran|elovu, gde ih je MAJDAN: Trome|a - [ampion Olimpija (Orom-Totovo Selo) 2:3, BANATSKO ARAN\ELOVO: Slavija - ^oka 2:0, \ALA: Grani~ar - Jedinstvo (Srpski Krstur) odlo`eno, PADEJ: Tisa - Sloga (Ostoji}evo) 4:1, PODLOKAW: Hajduk - Horgo{ Higlo (Horgo{) 3:4. Slobodan je bio Tre{wevac. 1. [ampion Ol.2 2 0 0 13:2 6 2. Tisa 2 2 0 0 7:3 6 3. Slavija 2 2 0 0 5:2 6 4. ^oka 2 1 0 1 4:2 3 5. Horgo{ 2 1 0 1 6:6 3 6. Grani~ar 1 0 1 0 1:1 1 7. Sloga 2 0 1 1 2:5 1 8. Hajduk 1 0 0 1 3:4 0 9. Jedinstvo 1 0 0 1 2:3 0 10. Trome|a 2 0 0 2 2:7 0 11. Tre{wevac 1 0 0 1 0:10 0

ekipa doma}ina nadigrala u prvom poluvremenu, kada je i pala odluka. Junak me~a je Vladimir Rankov je dva puta savladao golmana gostiju Darka Toma{eva, prvo u 29. minutu preciznim {utom posle kornera, a potom je u 40.minutu natr~ao na odbijenu loptu i poslao je u mre`u ^okana. U drugom poluvremenu ekipa doma}ina uspela je da sa~uva prednost i sasvim zaslu`eno ukwi`i pobedu. M. Mitrovi} MFL BE^EJ-VRBASSRBOBRAN

Rezervisti doneli pobedu Budu}nost – Napredak 0:2 (0:0)

SAVINO SELO: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 100, sudija \uri} (Srbobran), strelci: Kova~ev u 67. i [u}ov u 90. minutu. @uti kartoni: Vukovi} (Napredak). SAVINO SELO: Budu}nost- Napredak (Nadaq) 0:2, RAVNO SELO: Proleter – Mladost-Radost (Srbobran) 2:1, RADI^EVI]: Mladost- Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) 0:4, KUCURA: Iskra- Borac (Mile{evo) 9:1. Slobodna je bila Vojvodina ( Ba~ko Gradi{te) 1. Napredak 2 2 0 0 5:0 6 2. Sutjeska2 2 0 0 5:0 6 3. Iskra 2 1 0 1 9:2 3 4. Mladost R. 2 1 0 1 6:5 3 5. Vojvodina 1 1 0 0 3:2 3 6. Proleter 1 1 0 0 2:1 3 7. Borac 2 0 0 2 3:12 0 8. Budu}nost 2 0 0 2 3:7 0 9. Mladost 2 0 0 2 0:7 0

BUDU]NOST: Barcal 7, Balango 6, Pap 6, ]ulafi} 6, Desnica 6, Vezmar 6 (Kirti 6), Stojanovi} 7, Mak{e 7(Tmu{i} 6), Cimbaqevi} 6, Babi} 7, \urovi} 7. NAPREDAK: Lakovi} 8, Kobac 8, Vukovi} 7, \isalov 8, Kobiqski 7, Vuleti} 7, Filipovi} 7, Ba{i} 8, [ajin 8 (Kova~ev 7), Milivojev 8, Naumov 6, ([u}ov 7). Odli~na fudbalska predstava u Savinom Selu, re|ale su se {anse i sa jedne i sa druge strane ali strelci nisu bili na visini zadatka. U nastavku igra~i Napredka nastavqaju sa ofanzivnom igrom, ali tek ulaskom Kova~eva i [u}ova uspeli su da slome otpor doma}ina. R. \uri}

OFL VR[AC - BELA CRKVA STRA@A: Vitorul - [evac (Kusi}) 2:0, ORE[AC: Jedinstvo - Vojvodina (Crvena Crkva) 0:2, PARTA: Pobeda Omladinac (Zagajica) 1:1, Partizan iz Kajtasova je bio slobodan.


SPORT

DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

21

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Stigla radost

Mladi Salaj~ani sve boqi

Ba~ka - Panonija 3:1 (3:1) MOL: Stadion Ba~ke, gledalaca 250. Sudija D. Drowak (Ba~ka Topola). Strelci: Jawatovi} u 4. i Lali~i} u 33. i 40 minutu za Ba~ku, a Martin u 13. minutu za Panoniju. @uti kartoni: Jak{i}, Sel, Peko i Vrba{ki (Ba~ka), Deak (Panonija). Crveni karton: Morovi} (Ba~ka) u 82. minutu. BA^KA: Matkovi} 8, Mati} 7, Stra`ime{terov 7 (@aki -), Jak{i} 7, Jawatovi} 8, Jeli} 7, Sel 7 (Vrba{ki 7), Peko 7, Prekajski 7 (Dongo -), Lali~i} 8, Morovi} 7. PANONIJA: Ivani{evi} 6, Sakraxija 7, Zeli} 6, D. Sabo 6, Deak 6, Martin 7 (Stoi~i} -), M. Sabo 6 (Vislavski ), Glenxa 7, Martinovi} 7, Radi} 6 (Vukovi} -), Latinovi} 7. Fudbaleri Ba~ke iz Mola izvojevali su prvu pobedu u ovom prvenstvu zahvaquju}i ofanzivnoj igri u prvom delu utakmice i odli~nim odbranama golmana Matkovi}a. Iskusni Jawatovi} je na~eo mre`u indisponiranog golmana gostiju Ivani{evi}a ve} u 4. minutu, da bi pobedu sa dva pogotka osigurao Lali~i} golovima u 33. i 40. minutu. Po~asni pogodak za goste postigao M. Mitrovi} je Martin.

Krivaja - Baj{a 2:0 (0:0) KRIVAJA: Stadion Krvaje, gledalac 200, sudija Mom~ilovi} (Ba~ka Topola), strelci: Bukvi} u 64. [icar u 90. za Krivaju. @uti kartoni: Zagorac, P. Mari} (Krivaja), Curnovi}, Budai (Baj{a). KRIVAJA: P. Mari} 7, SUxukovi} 8, Zagorac 7 (^agaq 7), Ivan~evi} 7, Oreq 7, Vukmirovi} 8, Borenovi} 7, [icar 8, Vrawe{ 7, Bukvi} 8 (Timotijevi} -), P. Mari} 7. BAJ[A: Fran~i{kovi} 7, @emberi 7, [ija~ki 6, Curnovi} 7, Budai 6, Resanovi} 7 (Krvavac -), Der 7, [u{war 7, Sa. Duqaji 6 (Se. Duqaji 6), Dra{kovi} 8, Bra{wa 6.

MFL BA^KA PALANKA – DRUGI RAZRED Rezultati 1. kola: PLAVNA: Sloga – Krivaw (Selen~a) 0:2, BA^KO NOVO SELO: Ba~ki Hajduk – Mladost (Mali Ba~) 5:2, SILBA[: Na{a Zvezda – Labudwa~a (Vajska) 2:0, KARA\OR\EVO: Kara|or|evo – Ne{tin (Ne{tin) 3:0.

Ba~ka (M) - Panonija 3:1, Potisje - Vinogradar 2:1, Proleter Tisa 2:0, Radni~ki - AFK 0:3, Wego{ - Jadran 3:2, Tavankut - ^antavir 2:2, Krivaja - Baj{a 2:0, E|{eg - Preporod 2:0. 1. ^antavir 5 4 1 0 12:6 13 2. AFK 5 4 0 1 8:2 12 3. Krivaja 5 3 0 2 14:7 9 4. Potisje 5 3 0 2 9:7 9 5. Tavankut 5 2 2 1 8:5 8 6. Preporod 5 2 2 1 7:6 8 7. Vinogradar 5 2 1 2 12:11 7 8. E|{eg 5 2 1 2 6:8 7 9. Baj{a 5 2 1 2 5:7 7 10. Tisa 5 2 1 2 4:9 7 11. Panonija 5 2 0 3 13:9 6 12. Wego{ 5 2 0 3 7:7 6 13. Proleter 5 1 2 2 6:6 5 14. Jadran 5 1 1 3 11:17 4 15. Ba~ka 5 1 1 3 8:15 4 16. Radni~ki 5 0 1 4 6:14 1

Slavija - Sremac 3:1 (1:1) NOVI SAD: Igrali{te Slavije, gledalaca 100, sudija Petrovi} (Kni}anin). Strelci: ^olovi} u 22. Da{i} u 68. i Obradovi} u 90. za Slaviju, a Petrovi} u 26. minutu (iz penala) za Sremac. SLAVIJA: Altagi} 7, Dra~a 7 (Nogo 7), Samarxija 7, Vukovqak 7, An|i} 7, Gostoji} 7, Da-

BE^EJ OLD GOLD: Andri} 7, Holo 6, Vender 6, Osmaji} 7, Durmi{i 6 (Dra`i} -), Stajki 7, Lovre (Barta -), Ivani{evi} 7, Mali} 6, Luka~ 6, Mraki} 6 (Ki{ -). TVR\AVA: Vu~kovi} 6, Lazarevi} 6, Vrane{evi} 6, Vazovi} 6, Kerkez –(\evadija 6), Mili}evi} 6, Jovi~i} 6, Spasi} 7,

Srbobran - Borac ([) 0:0 SRBOBRAN: Stadion u [umici, gledalaca 200, sudija S. Danilovi} (Ba~). @uti kartoni: B. Brankov, Gavrilov (Srbobran), M. Ris, Geli} (Borac). Crveni karton: Jovanov (Borac). SRBOBRAN: Miricki 7, Gavrilov 6, Cika 6 (Ivanovi} -), Grbi} 6, Miji} 7, Bilbija 7, B. Brankov 6 (Hodonicki 6), N. Brankov 6 (Dimitrijevi} 6), Pilipovi} 7, Bulatovi} 7, Ranki} 6. BORAC: Subi} 6, Spasojevi} 6, Panteli} 6 (Geli} 6), Ze~evi} 6, Jovanov 6, B. Ris 7, Vidovi} 6 (Todorovi} 7), Veselinovi} 7, M. Ris 6, Doroslova~ki 6 (Milovanovi} 6), Rogi} 6. Od prvog minuta opsada gola Borca. Srbobranci su pogodili pre~ku i propustili jo{ tri izgledne {anse za pogodak. Zatim, nakon tih 15 minuta odli~ne igre neshvatqiv pad u igri doma}ih. Ni igra~ vi{e od 53. minuta nije doprineo Srbobrancima da stignu do pobede. D. Orwakov

Prava prvenstvena i borbena utakmica sa obe strane. Doma}i i gosti su imali dosta prilika za gol ali su doma}ini u drugom delu igre bili snala`qiviji pred golom gostiju i svoje prilike krunisali sa dva pogotka. S. St.

Potisje - Vinogradar 2:1 (0:1) KAWI@A: Stadion Potisja, gledlaaca 100, sudija: M. Raukovi} (Subotica). Strelci: ^esnek u 61. i B. \or|evi} u 90. za Potisje, a Sabado{ u 24. minutu za Vinogradar. @uti kartoni: Tesli}, Z. Vidovi} i Feher (Potisje). POTISJE: Domonko{ 8, Z. Vidovi} 7, Tesli} 7, Rafai 8, Veselinov 8, Lacko 8, Lazi} 7( Kaka{ 7), Feher 7, B. \or|evi} 7, Te{i} 7 (Majlat -), Kolompar 6 (^esnek 8). VINOGRADAR: Tomani} 7, Peji} 6, Tonkovi} 6, V. Engi 7, Bala` Piri 7, V. \or|evi} 7, Vesni} 7, Vukov 6 (Kmec 7), Sabado{ 7, Nagel 6(Ha{ko 6), T. Engi 7. Gostima iz Hajdukova pripalo je prvo poluvreme, kada u 24.minutu naba~enu loptu glavom Atila Sabado{ sprovodi u ugao, me|utim, drugo poluvreme proteklo je u znaku doma}ina. Inicijativu Potisja izjedna~ewem je kruni{e rezervista Kristijan ^esnek, koji je posle kornera s prve stative i glavom poslao loptu u mre`u. U posledwem minutu @olt Lacko posle gol auta sa peterca {aqe loptu pred protivni~ki gol, gde odli~no utr~ava Bojan \or|evi}, posti`e drugi pogodak i dosnosi radost Kawi`anima. M. Mr.

PODRU^NA LIGA NOVI SAD Pioniri A grupa

Kadeti A grupa

BA^KI JARAK: Mladost - Mladost (T) 3:0, KA]: Jugovi} - Be~ej Old-gold 0:2, NOVI SAD: Kabel [ajka{ 0:1, TEMERIN: Sloga - Srbobran 1:3, ^ENEJ: Proleter - Vrbas 1:0, slobodna je bila ekipa Indeksa. 1. Be~ej Oldgold4 3 1 0 13:2 10 2. Vrbas 4 3 0 1 14:1 9 3. Srbobran 4 3 0 1 10:4 9 4. Proleter 3 3 0 0 7:3 9 5. Indeks 3 2 1 0 8:1 7 6. Jugovi} 4 2 0 2 8:6 6 7. Mladost (BJ) 4 2 0 2 8:8 6 8. [ajka{ 4 1 0 3 3:17 3 9. Sloga 3 0 0 3 3:11 0 10. Mladost (T) 3 0 0 3 1:9 0 11. Kabel 4 0 0 4 1:14 0

BA^KI JARAK: Mladost - Mladost (T) 2:0, KA]: Jugovi} - Be~ej Old-gold 5:4, NOVI SAD: Kabel [ajka{ 12:0, TEMERIN: Sloga Srbobran 4:4, ^ENEJ: Proleter Vrbas 1:3, slobodna je bila ekipa Indeksa. 1. Mladost (BJ) 4 3 1 0 20:3 10 2. Kabel 4 3 0 1 25:3 9 3. Vrbas 4 3 0 1 18:7 9 4. Jagovi} 4 3 0 1 16:16 9 5. Proleter 3 2 0 1 9:9 6 6. Indeks 3 1 1 1 9:6 4 7. Mladost (T) 3 1 1 1 4:4 4 8. Be~ej 4 0 3 1 10:11 3 9. Sloga 3 0 1 2 9:16 1 10. Srbobran 4 0 1 3 5:22 1 11. [ajka{ 4 0 0 4 4:32 0

Pioniri B grupa

Kadeti B grupa

^ELAREVO: ^SK Pivara - Ajaks 1:0, PETROVARADIN: Petrovaradin - Mladost (NS) 3:1, MLADENOVO: Budu}nost - Slavija 0:3, BEO^IN: Cement - Veternik 3:0, FUTOG: Metalac MV - Crvena zvezda 1:6, slobodna je bila ekipa Borca. 1. Slavija 4 4 0 0 20:1 12 2. ^SK Pivara 4 4 0 0 13:1 12 3. C. zvezda 4 3 0 1 18:8 9 4. Cement 3 2 0 1 15:5 6 5. Ajaks 3 2 0 1 5:1 6 6. Petrovar. 4 2 0 2 8:14 6 7. Borac 2 1 0 1 7:2 3 8. Budu}nost 3 1 0 2 3:9 3 9. Veternik 4 0 0 4 1:14 0 10. Mladost (NS) 4 0 0 4 2:17 0 11. Metalac MV 3 0 0 3 4:24 0

^ELAREVO: ^SK Pivara - Ajaks 0:2, PETROVARADIN: Petrovaradin - Mladost (NS) 0:1, MLADENOVO: Slavija - Budu}nost 4:0, BEO^IN : Cement - Veternik 4:1, FUTOG: Metalac MV - Crvena zvezda 1:6, slobodna je bila ekipa Borca. 1. Slavija 4 3 1 0 10:1 10 2. Ajaks 3 3 0 0 9:0 9 3. Cement 3 2 0 1 9:7 6 4. C. zvezda 4 2 0 2 7:5 6 5. ^SK Pivara 4 2 0 2 4:5 6 6. Veternik 4 1 2 1 7:7 5 7. Petrovar. 4 1 1 2 8:7 4 8. Mladost (NS) 4 1 0 3 3:6 3 9. Borac 2 1 0 1 3:7 3 10. Metalac MV 3 1 0 2 3:7 3 11. Budu}nost 3 0 0 3 1:12 0

minutu prvog poluvremena sna`nim {utem sa 20 metara uzdrmao Lovre. Kona~an rezultat postavio je u 83. minutu „rezervista“ Robert Ki{. Minut posle ulaska u igru dobro se sna{ao u duelu sa \evendijom i Vazovi}em, a kada mu je golman Vu~kovi} po{ao u susret mirno je prosledio lopti u mre`u. V. Jankov

Momenat iz me~a Slavija–Sremac

{i} 8 ^olovi} 8 (\or|evi} 7), \oki} 7 (Obradovi} 7) ^i~i} 7, Avdulovi} 7. SREMAC: Radoman 6, Vidovi} 6, Andrin 7, Kquni} 6, Mrvi~in 6, Papri} 6 (Akmaxi}), Mitrovi} 6 (Vasiqevi}), Bursa} 6, Kolar 6 (Ziza 6), Petrovi} 7, Vigwevi} 6. Mlada ekipa Slavije nadigrala je goste iz ^erevi}a. Doma}i su poveli sa 22. minutu golom ^olovi}a. Samo ~etri minuta kasnije gosti su poravnali iz penala. Siguran sa 11 metara bio je Petrovi}. U nastavku Salaj~ani su dodali gas i rezultat takva igra se dva gola u mre`i Radomana. D. Ivani}

Kajtez 6, Vlaji} 6, Panti} 6 (Karan -). Uspe{na serija Be~ejaca nastavqjena je i u sudaru sa Ba~anima. Me|utim, nisu momci sa Tise lako do{li do pobedonsnog het-trika, koji ih je zadr-

Petrovaradin - Fru{kogorac 0:1 (0:1) PETROVARADIN: Igrali{te Petrovaradina, gledalaca 150, sudija [arac (Be~ej), strelac Belu`i} u 30. minutu. @uti kartoni: Pavlica, Kara|enov, Perovi} (Fru{kogorac).

Odlu~ilo iskustvo Mladost - Jedinstvo 2:3 (0:0) NOVI SAD: Igrali{te Mladosti: gledalaca 200, sudija: Stupar (Novi Sad). Strelci: Majstorovi} u 62. Petrovi} u 90. za Mladost, a [powa u 52. Bo{wakovi} u 67. i 85. za Jedinstvo. @uti kartoni: Male{evi} (Mladost), a Vuleti}, Dizdari, Vidosavqevi} (Jedinstvo).

Omladinac - Hercegovac 0:1 (0:0) STEPANOVI]EVO: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, sudija Raji~i} (Novi Sad), strlac: Luki} u 71. minutu. OMLADINAC: Peji} , An|elkovi}, Abramovi} (Drobac), Peceq, Avdi}, Samarxi} (Staki}), Bjeki}, [ovqanski (Muratovi}), Pupovac, ]eli}, Milo{evi}. HERCEGOVAC: Luka~, Dragovi} (\or|evi}), Siv~evi}, M. Trivunovi}, Krwez, Davidovi}, Luki}, Zelen, Vukanovi} (Majstorovi}), Gruba~i}, Vujovi} (R. Trivunovi}). Doma}i su igrali slabije nego u ranijim me~evima iako su i tako mogli sti}i do pobede ali nisu imali sre}e. Gosti su igrali odli~no, kontrlisali igru i jedini pogodak postigao je najboqi igra~ utakmice Luki} koji je zaustavio jedan napad doma}ih na sredini terena, napravio nekoliko koraka i onda sa 30 metara pogodio same ra{qe Peji}evog gola. Bio je to neodbrawiv udarac. Posle gola doma}i su krenuli na sve ili ni{ta, ali {anse imali gosti me|utim Gruba~i} i Zelen nisu bili precizni, golman Peji} je bio na mestu. M. Po.

Be~ej Old gold – Tvr|ava 2:0 (0:0) BE^EJ: Gradski stadion kraj Tise, gledalaca: 150, sudija: Petrovi} (Novi Sad), strelci: Mraki} u 59. i Ki{ u 83. minutu za Be~ej Old Gold. @uti kartoni: Lovre, Barta i Dra`i} (Be~ej Old gold), Vrane{evi} (Tvr|ava).

STEPANOVI]EVO: Omladinac - Hercegovac 0:1, BA^KI PETROVAC: Mladost - Kabel 3:1, ZMAJEVO: Obili} - Vrbas 1:0, NOVI SAD: Mladost - Jedinstvo 2:3, BE^EJ: Be~ej Old gold - Tvr|ava 2:0, SRBOBRAN: Srbobran - Borac 0:0, PETROVARADIN: Petrovaradin - Fru{kogorac 0:1, NOVI SAD: Slavija - Sremac 3:1.

1. Mladost (BP) 3 2. Be~ej 3 3. Obili} 3 4. Slavija 3 5. Srbobran 3 6. Kabel 3 7. Omladinac 3 8. Fru{kogorac 3 9. Hercegovac 3 10. Tvr|ava 3 11. Jedinstvo 3 12. Sremac 3 13. Borac 3 14. Mladost (NS) 3 15. Petrovaradin3 16. Vrbas 3

3 3 3 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 1 2 1 1 1 0 0 0 0 2 1 1 0

0 10:1 0 7:2 0 4:0 0 5:2 0 4:1 1 5:5 1 3:3 1 3:3 2 1:3 2 1:4 2 3:7 2 2:6 1 1:3 2 2:4 2 1:3 3 0:5

9 9 9 7 5 4 4 4 3 3 3 3 2 1 1 0

mica je zakratko ukinuta jer su gostuju}i navija~i kamewem ga|ali pomo}nog sudiju Bema. Posle intervencije policije utakmica je nastavqena. Jedini gol postigao je Vladimir Belu`i} koji je u 30. minutu posle sjajnog {uta savladao golmana Smiqani}a. M. Po.

Obili} - OFK Vrbas 1:0 (0:0) ZMAJEVO: Igrali{te u sportskom centru, gledalaca oko 200, sudija Top~ilov ( Novi Sad). Strelac: Kokanovi} u 52. minutu, `uti kartoni: Uzelac (Obili}), Komatina, Dokni} (OFK Vrbas ). OBILI]: Luburi}, Dragojevi}, Jovanovi} (Kokanovi}), Uzelac, Horwak, Rodi}, @uti} ( Popadi} ), Trnini}, Mili~evi}, Srdi}, Stojanovi} (Tom~i}). OFK VRBAS: Jovi~i}, Komatina, Durutovi} (Kova~evi}), \uki} ( Majstorovi}), Novakov, Dokni}, Pekovi}, Kirti, Jovanovi}, Novakovi}, Varga (Krstovi}). Prvo poluvreme je proteklo u nadmo}nosti Zmajev~ana ali i pored toga su mre`e ostale netaknute. U 52. minuti Kokanovi} je u {esnaestercu Vrba{ana izvanredno prihvatio loptu, majstorski prevario svog ~uvara i u evro stilu smestio loptu iza Jovi~i}evih le|a. Posle primqenog gola Vrba{ani su poku{ali kontrama da ugroze gol Zmajev~ana koji su u posledwoj odbrambenoj liniji imali stabilan i neprobojan bedem koji je bez problema zaustavqao svaki napad gostiju iz Vrbasa. L. Ki{

MFL ALIBUNAR PLANDI[TE

MLADOST: Baweglav 7, Brki} 7, Petrovi} 7, \uri~i} 7, Bukva 7, Bugarski 7, Gaxi} 7, Staji} 7 (Male{evi} 7), Novakovi} 7 (Qubi~i} 7), Majstorovi} 7, Stojanovi} 7. JEDINSTVO: \uri} 7, Vukovi} 7, Baji} 7, Jovanovi} 7, Gordani} 7, Ninkov 7, Vuleti} 6 (Anu{i} 7), [powa 8, Bo{wakovi} 8, Roguqi} 7, Dizdar 7 (Vidosavqevi}). Dobar fudbal na Novom nasequ. Prvo poluvreme zavreno je bez golova, mada je {ansi bilo na obe strane, a najboqu je propustio Petrovi} u 43. minutu. U nastavku prava goleada. Iskusnija ekipa iz Rumenke bila je spretnija i sre}nija, zahvaquju}i raspolo`enom Bo{wakovi}u, strelcu dva lepa gola, odneli su tri boda. D. Ivani} `ao na mestu lidera. Dugo su lomili otpor gostiju, da bi ga slomili u 59. minutu. Izuzetno pokretqivi i uporni Beni Stajki je sa dvadesetak metara o{tro {utirao, a Marko Mraki} na desetak metara sproveo loptu iza le|a Vu~kovi}a. Samo minut kasnije umalo da, zbog smu{enosti odbrane doma}ih, do|e do izjedna~ewa. Prvo je Andi} nespretno intervenisao, zatim Vender u `eqi da izaci loptu van terena pogodio stativu. Drugu stativu je u 22.

PETROVARADIN: Smiqani}, Nikoli}, Spasi} (Veqkovi}), Komatina, (Vuleti}), Mom~ilov, Vargec, Krsmanovi}, Molnar, Maxar (Milo{evi}), Abramovi}, Dragin. FRU[KOGORAC: Lali}, Reki} (Kara|enov), Milanovi}, Bawanin, Medi}, Perovi}, Belu`i}, ]atovi}, Pavlica, Ekme~i}, Vojnovi} (Peri}). Bila je to utakmica qutih rivala, me|utim igralo se korektno, ali zato je bilo dosta vatre na tribina. U 53. minutu utak-

VELIKI GAJ: Agrobanat - Solunac 2:2, MILETI]EVO: Grani~ar Jano{ik 1:0, DU@INE: Napredak Krajina 3:0, NOVI KOZJAK: Crvena zvezda - Banat 0:4, SELEU[: Vojvodina - Banatul 1:2. 1. Banat 2 2 0 0 5:0 6 2. Grani~ar 2 2 0 0 4:1 6 3. Napredak 1 1 0 0 3:0 3 4. Krajina 2 1 0 1 3:3 3 5. Banatul 2 1 0 1 2:2 3 6. Agrobanat 2 0 2 0 4:4 2 7. Vojvodina 2 0 1 1 3:4 1 8. Solunac 2 0 1 1 3:5 1 9. Jano{ik 1 0 0 1 0:1 0 10. C. zvezda 2 0 0 2 0:7 0

GRADSKA LIGA SUBOTICA Subotica - Hajduk 8:4, Udarnik - Elektrovojvodina 2:3, @ednik - \ur|in Taksi Boban 2:2, Sever - Solid 1:3, Lokomotiva - Bratstvo 4:2, Poqoprivrenik - Mala Bosna 1:1.

OP[TINSKA LIGA BA^KA TOPOLA Pobeda - Mladost (GR) 6:0, Mi}unovo - Ba~ka dva(P) 2:3, Olimpija - Sokolac 1:1, Tomislavci - Napredak 3:0, Sloboda - Slavija 3:1.


22

SPORT

utorak15.septembar2009.

DNEVNIK

SREMSKA LIGA

OP[TINSKA LIGA RUMA - IRIG (I RAZRED)

Preokret u Putincima

Mati} odlu~io

PSK Putinci - Podriwe 1:3 (1:0) PUTINCI: Stadion PSK Putinaca, gledalaca 250, sudija Ota{evi} (In|ija). Strelci: Jankovi} u 44. iz penala za PSK, Stoki} u 55, Simi} u 69, i Todorovi} u 89. minutu za Podriwe. @uti karton: Bjeqac (PSK). PSK: Majki} 6, Gwatovi} 6, Dudi} 6, Alimpi} 6, Dejanovi} 6, Graovac 6, Jankovi} 6, Karanovi} 6, Jugovi} 6, [evi} 6, Bjeqac 6 (Arbutina). PODRIWE: Reli} 7, Stoki} 6, Vukovi} 7, Vojnovi} 6, M. Dobo 7, Petri} 6, Zabla}anski 7, Jeliki} 6, Todorovi} 7, Vitas 9, Simi} 8, (Mitrovi}, Ostoji}, Sarajli}). Gosti su odigrali utakmicu od prvog minuta kao pravi lider lige. Pobedili su i time donekle pokvarili promociju predsednce PSK-a, Jelene Bjelo{. T. Stani{i}

Jadran - Borac (M) 3:0 (1:0)

GOLUBINCI: Stadion Jadrana, gledalaca 100, sudija Livaja (Be{ka). Strelci: Malen~i} u 31, Ra{i} u 78 i S. Peki} u 85. minutu iz penala. @uti kartoni: Malen~i} (Jadran), Jeremi}, Mati} (Borac). JADRAN: G. Kova~evi} 7, Maleti} 6, S. Peki} 7, Brankovi} 8, Bulatovi} 8, Ra{i} 8, S. Markovi} 7, Malen~i} 7, Mitrovi} 7, P. Milakovi} 7, Vukajlovi} 7 (I. Milakovi} 7, S. Kova~evi} 7). BORAC: [ivoqicki 6, Vasi} 5, M. Male{evi} 5, R. Male{evi} 7, Mati} 7, Panti} 6, Joveli} 5, Pr{i} 7, Grabi} 6, Vukojevi} 6, Jeremi} 6, (Stojanovi} 5, @ili}, Jovi}). U prvom delu doma}i su propustili tri - ~etiri {anse, da bi Malen~i} doveo Jadran u vo|stvo. U nastavku su gosti imali {anse, ali se istakao Gojko Kova~evi}. B. Lazi}

Fru{kogorac - Sloga Mil{ped 5:0 (1:0)

KUKUJEVCI: Stadion Fru{kogorca, gledalca 100, sudija Qubinkovi} (Ruma). Strelci. Lepiwica u 34, i 67, T. Mileti} u 61

i 85. i Qiqak u 79. minutu. @uti kartoni: Novakovi}, Drenovac (Fru{kogorac), Topalovi}, Juri{i}, Vuj~i} i Tomi} (Sloga). FRU[KOGORAC: Pani} 7, Halilovi} 7, Drenovac 7, Lazarov 7, Kon~ar 7, Kalini} 7, Novakovi} 7, Vuk{i} 6, Lepiwica 8, T. Mileti} 8, V. Mileti} 6 (Jano{evi} 6, Ivkovi} 6, Qiqak 7). SLOGA: Luki} 6, Simonovi} 7, Mar~eti} 6, Vuj~i} 6, Topalovi} 7, Igwatovi} 7, Gruji} 6, Kamberi 7, Juri{i} 6, Miladinovi} 6, Tomi} 7 (Mitrovi} 6, Panti} 6, Dobri} 6). Najzad je sunce ogrejalo Kukujev~ane. Utakmica je bila zanimqiva i dobra. T. Todorovi}

Grani~ar - Dunav 1:0 (0:0) KUZMIN: Stadion Grani~ara, gledalaca 50, sudija Sofri} (Ba~inci). Strelac: Stanisavqevi} u 85. minutu. @uti kartoni: Miji}, Krsti} (Grani~ar), Gu`vi}, Anti}, Krwi} (Dunav). Crveni karton: Krsti} (Grani~ar). GRANI^AR: Stevi} 9, I. Kotarli} 9, Luka~ 7, Adamovi} 7, Stanisavqevi} 9, Pejovi} 8, Miji} 7, Bojani} 8, Vudrak 8, Mi}i} 8, Krsti} 7 (Simi}, Bogosavqevi}). DUNAV: Veren~evi} 8, Luki} 7, Anti} 7, Kalaba 8, Gu`vi} 7, Jankovi} 7, Dobrota 8, Milutinovi} 7, Miji} 7, Zogovi} 8, Gugleta 7 (Mili~i}, Le`aji}, Krwi}). Doma}in je do pobede do{ao upornom i borbenom igrom tokom svih 90 minuta. Doma}ini su u ve}em delu igre imali inicijativu. R. Papri}

Grani~ar - Hajduk (V) 1:0 (1:0) ADA[EVCI: Stadion Grani~ara, gledalaca 400, sudija Lazi} (Sremska Mitrovica).Strelac: Markovi} u 6. @uti kartoni: Kiti}, Markovi}, Jovi}, G. Skakavac (Grani~ar) i Zari} (Hajduk). GRANI^AR (A): Jak{i} 8, Sr|an Grbatini} 7, Bogdanovi} 7, Kiti} 7, Antunovi} 8, G. Skakavac

GOLUBINCI: Jadran - Borac (M) 3:0, LA]ARAK: LSK - Jedinstvo (SP) 0:0, KUKUJEVCI: Fru{kogorac - Sloga Mil{ped 5:0, ERDEVIK: Sloga - Borac (S) 2:1, KUPINOVO: Mladost - Hajduk (B) 1:1, KUZMIN: Grani~ar - Dunav 1:0, ADA[EVCI: Grani~ar - Hajduk (V) 1:0, PUTINCI: PSK Putinci - Podriwe 1:3. 1. Podriwe 5 4 0 1 19:9 12 2. Jedinstvo (SP)5 3 2 0 7:0 11 3. Sloga (E) 5 3 2 0 7:4 11 4. Grani~ar (A) 5 3 1 1 8:7 10 5. Hajduk (V) 5 2 3 0 10:1 9 6. Borac (S) 5 2 2 1 7:3 8 7. Hajduk (V) 5 2 1 2 5:4 7 8. Dunav 5 2 1 2 4:4 7 9. Jadran 5 2 1 2 6:7 7 10. Mladost (K) 5 2 1 2 5:8 7 11. Sloga M. 5 2 0 3 5:12 6 12. Grani~ar (K) 5 1 2 2 5:8 5 13. PSK Putinci 5 1 1 3 7:10 4 14. LSK 5 0 3 2 2:7 3 15. Fru{kogorac 5 1 0 4 5:11 3 16. Borac (M) 5 0 0 5 4:11 0

6, J. Markovi} 8, Stepanovi} 8, Ili} 8, Carevi} 6, Mirkovi} 7 (Jovi} 7, Vurdeqa 7). HAJDUK: Toma{evi} 7, Veteha 6, [apri} 6, Gavrilovi} 7, Stojakovi} 7, Pavi} 7, Mihaqevi} 7, Stani{i} 7, Deraji} 7, Zari} 6, V. Jovanovi} 7 (Z. Raki} 6, Markovi} 6, D. Raki} 6). Derbi je bio fer, a doma}in boqi ba{ za gol Markovi}a. B. Ili}

LSK - Jedinstvo (SP) 0:0 LA]ARAK: Stadion LSK, gledalaca 150, sudija Durakovi} ([id). @uti kartoni: Droni} (LSK), Vuji~i} (Jedinstvo). Crveni kartoni. Vasiqevi} (LSK), Stankovi} (Jedinstvo). LSK: Aleksi}, N, Zeqkovi} 7, Droni} 7, Polovina 7, Antoni} 7, Papi} 7, Milan Bosan~i} 7, Milovan Bosan~i} 7, Q. Bosan~i} 7, Vasiqevi} 6, Savi} 7 (Boji}, Morak, Andri} 7). JEDINSTVO: Stankovi} 7, Sokolov 7, Domowi 6, Vuj~i} 7, Jovi{i} 7, Maho 6, Dragin 7, Stankovi} 6, Lepanovi} 6, Kudra 6, Kne`evi} 7 (Deni}). Dominantna igra doma}ina nije imala pravu zavr{nice. Gosti su do{li da se brane i u tome su uspeli. V. Savi}

SARADWA ^SK PIVARE I PETRA PUA^E

Boqi uslovi za boqi rad Fudbalski klub Petar Pua~a sprovodi kompletnu obuku i pedago{ki razvoj za decu uzrasta od sedam do 14 godina, posle ~ega najtalentovaniji polaznici prohodnost imaju u klubove saveznog ranga – Vojvodinu, Novi Sad, ^SK Pivaru...a prema re~ima osniva~a Petra Pua~e pojedini de~aci zavr{ili su u Partizanu i Crvenoj zvezdi. Posle nekoliko promena lokacija, FK Petar Pua~a sada obuku sprovodi na terenima FK @elezni~ar u Industrijskoj zoni i sva je prilika da }e uskoro na ovoj lokaciji postojati boqi uslovi za rad. O tome Pua~a ka`e: - Zahvaquju}i posredovawu tim menaxera ^SK Pivare Dragana Ivanovi}a postoje velike {anse da iza mog kluba stane jedna velika kompanija. Ukoliko do toga do|e, a ja se iskreno nadam da ho}e, onda bismo za du`i period obezbedili stabilnost. Najva`nije od svega je to da time ne bismo ugrozili identitet @elezni~ara koji na ovom terenu igra decenijama i s kojim imamo odli~nu saradwu – ka`e Pu-

DOWI PETROVCI: Stadion Dowih Petrovaca, gledalaca 300, sudija Doki} (Vitojevci). Strelac Mati} u 30. DOWI PETROVCI: Vasi} 7, [ilokovi} 7, Jovanovi} 7,5, Ili} 7, Gligori} 8, Nikoli} 8, Mati} 7, Mudri} 7, [a{a 7, Vi{wi} 7, Stojanovi}, (Bursa} 7, Je{i} 7, B. Mati} 7). HRTKOVCI: Krpan 9, Mandi} 6, Vi~ik 5, [opalovi} 7, Kozar 6, Vukomanovi} 7, Manojlovi} 7, Savi} 7, Raji} 6, Mraki} 7, Novak 6 ([urjan 8). Doma}i nisu iskoristili sijaset {ansi. G. Zaki}

Jedinstvo - Borac (S) 3:0 (2:0) PLATI^EVO: Stadion Jedinstva, gledalaca 200, sudija Jovanovi} (Ruma). Strelci: @akula u 8, Crnkovi} u 43, i 56. @uti kartoni: Mileti}, Maxar (Jedinstvo), Jeremi} (Borac). JEDINSTVO: [a{i} 7, Milinkovi} 8, Petrovi} 8, Stojanovi} 8, ^olakovi} 8, Maxar 8, @akula 8, Mileti} 8, Crnkovi} 8, Vu~kovi} 7, Simi} 7 (Gvoka 6, Mili} 6). BORAC: [evi} 7, Utvi} 6, Todorovi} 6, Cikota 6, Miti} 6, Jankovi} 6, Vlajin 6, Panteli} 6, Jeremi} 6, Bo{wak 6, Jovanovi} 6, Luki} 6 (Kre~kovi} 6, Jefti} 6). Doma}in je nadigrao u svemu prose~ne goste, a moglo je biti i ubedqivije. S. Brankovi}

Polet - Napredak 1:0 (0:0) NIKINCI: Stadion Poleta, gledalaca 100, sudija Trnovac (Ruma). Strelac Stevanovi}. @uti kartoni: Kuli}, Novakovi}, Marjanovi} (Polet), Pe{ut (Napredak). POLET: Lozan~i}, Radovi}, Ivani}, Marjanovi}, Dragi~evi}, Krsti}, Jovi}, Vukovi}, Novakovi}, Kuli}, Petrovi} (Jovanovi}, Nonkovi}, Stevanovi}). NAPREDAK: Krni}, Ili}, Verga{, Miqkovi}, Stankovi}, Vu~eti}, N. Bo`i}, S. Vi{wi}, Ribi}, Trkuqa (Lazi}, Gaji}, Pe{ut). Slaba utakmica u kojoj su i doma}i i gosti samo jednom uputili loptu u okvir, da bi doma}in tim golom ostvario pobedu. Z. Kolyi}

Grani~ar - Kru{edol 1:2 (0:2)

GRABOVCI: Stadion Grani~ara, gledalaca 30, sudija Bili} (Ruma). Strelci: Karda{ u 48 za Grani~ar, Vukojevi} u 30. i Peri} u 36. za Kru{edol. @uti kartoni: Mili} (Grani~ar), R. Stankovi}, Milosavqevi}, Peri}, Stojakovi}, Milijevi} (Kru{edol). GRANI^AR: @. Nov~i} 6, Kosti} 7, M. \or|i} 7, Mili} 7, Samarxi} 6, Jovi} 7, Karda{ 7, S. \or|i} 6, Rahar 7, M. Samarxi} 6, Krivo{ija 6 (Milovanovi} 6, Jovanovi} 7, V. Samarxi} 7). KRU[EDOL: Pardovicki 8, Radulovi} 7, Milijevi} 6, Mir~evski 6, Kerleta 6, Stojakovi} Petar Pua~a (desno) s trenerima i mali{anima

a~a napomiwu}i da se rad sa decom odvija ponedeqkom, sredom i petkom od 8 do 10 i od 16 do 18 ~asova, istovremeno pozivaju}i de~ake ro|ene izme|u 1995. i 2004. godine da

se prikqu~e treninzima. Detaqnije informacije u vezi s upisom u FK Petar Pua~a mogu da se dobiju na telefon 065/3311600. S. S.

11. JUNIORSKI NOVI SAD OPEN

Gavrilovska iznenadila Na otvorenim Terenima teniskog kluba Novi Sad 2002 ju~e je po~eo 11. juniorski Novi Sad open, a igrani su me~evi singla u obe konkurencije. Srbija je ostala bez predstavnika u mu{kom singlu, jer su pora`eni Stefan Milenkovi} i Miki Jankovi}, obojica do{li na turnir sa specijalnom pozivnicom. Milenkovi} je polo`io oru`je pred Rusom Muzaevim, a Jankovi} je predao me~ Damiru Xumhuru iz Bosne i Hercegovine posle svega pet odigranih gemova.

Dowi Petrovci - Hrtkovci 1:0 (1:0)

Mlade dame iz Srbije bile su za nijansu uspe{nije. Na{e dve najboqe rangirane juniorke Doroteja Eri} i Natalija Kosti} plasirale su se u drugo kolo, a pridru`ila im se Sa{ka Gavrilovska, koja je iznenadila sedmu kostura{icu Antonelu [u{ak iz Hrvatske. U prvom kolu ispale su ~etiri na{e predstavnice, Elizabeta Bauer, Violeta Jankovi}, Kristina Ostoji} i Jovana Jak{i}. Rezultati - mu{ki singl: Milenkovi} (SRB) - Muzaev (RUS)

0:2 (3:6, 1:6), Jankovi} (SRB) Xumhur (BIH) predao Jankovi} pri rezultatu 2:3 u prvom setu. @enski singl - Eri} (SRB) - Kovini} (CG) 2:0 (6:3, 6:3), Bauer (SRB) - Martins (POQ) 1:2 (6:1, 2:6, 6:1), Sasnovi~ (BLR) - Jak{i} (SRB) 2:0 (7:5, 7:6(4)), Jankovi} (SRB) - Van der Sar (HOL) 1:2 (5:7, 6:1, 2:6), Kosti} (SRB) - Juhas (MA\) 2:0 (6:3, 6:1), Ostoji} (SRB) - Abes (TUN) 0:2 (3:6, 2:6), [u{ak (HRV) - Gavrilovska (SRB) 0:2 (1:6, 3:6). M. Risti}

DOBRINCI: Sremac - Partizan 2:1, RUMA. Fru{ka gora - Rudar 1:1, MALI RADINCI: Fru{kogorac - Vojvodina 2:0, DOWI PETROVCI. Dowi Petrovci - Hrtkovci 1:0, PLATI^EVO: Jedinstvo - Borac (S) 3:0, GRABOVCI: Grani~ar - Kru{edol 1:2, BU\ANOVCI: Mladost - Jedinstvo (R) 3:3, NIKINCI: Polet - Napredak 1:0. 1.Dowi Petrovci7 6 0 1 18:4 18 2. Sremac 7 5 0 2 19:10 15 3. Fru{ka gora 7 4 3 0 12:6 15 4. Rudar 7 4 2 1 10:3 14 5. Fru{kogorac 7 4 1 2 16:7 13 6. Kru{edol 7 4 1 2 11:7 13 7. Partizan 7 4 0 3 15:9 12 8. Hrtkovci 7 3 0 4 12:9 9 9. Jedinstvo (P) 7 3 0 4 12:11 9 10. Grani~ar 7 3 0 4 10:10 9 11. Polet 7 3 0 4 8:14 9 12. Napredak 7 2 2 3 10:10 8 13. Vojvodina 7 2 2 3 8:15 8 14. Mladost (B) 7 1 1 5 7:18 4 15. Jedinstvo (R) 7 1 1 5 8:21 4 16. Borac (S) 7 0 1 6 2:22 1

7, Stankovi} 6, @. Jovanovi} 6, Vukojevi} 6, Marseni} 7, Peri} 7 (Borojevi}, Rajli}). Gosti su zaslu`eno odneli bodove jer su u prvom delu igrali odli~no i efikasno, mada su i doma}i igrali dobro. S. Radulovi} - B. Karda{

Mladost - Jedinstvo (R) 3:3 (2:2) BU\ANOVCI: Stadion Mladosti, gledalaca 100, sudija Horvat (Irig). Strelci: Mili} u 15. autogol, Obradov u 20. i Sto{i} u 75. za Mladost, Vasiqevi} u 10, Maleti} u 13. i Raji} u 75. za Jedinstvo. @uti kartoni: Vojinovi}, Bo`i~kovi}, Nenadi}, Cvijanovi} (Mladost), Joki}, Vasiqevi} (Jedinstvo). Crveni karton: Nenadi} (Mladost). MLADOST: Slep~evi} 6, Vojnovi} 6, Kukoq 7, Nenadi} 6, Filipovi} 6, S. Bo`i~kovi} 7, Cvijanovi} 7, Aleksi} 7, Obradov 7, Dudukovi} 6, Ko{uti} 7. JEDINSTVO: Kuhar 6, Mili} 6, Cviji} 6, Joki} 6, Babi} 6, Maleti} 7, Raji} 9, Jankovi} 7, Sabo 7, Pavi} 8, Vasiqevi} 7 (Uboja 7, Stani} 7). Gosti su poveli 2:0, pa je doma}in preokrenuo na 3:2, da bi na kraju goste sre}a spasila za 3:3. S. Jovanovi}

Fru{ka gora - Rudar 1:1 (0:0) RUMA: Stadion Fru{ke gore, gledalaca 300, sudija Cveti~anin (Ruma). Strelci. Nedi} u 80 za Fru{ku goru, Bo`i} u 84. za Rudar. @uti kartoni: ]irkovi}, Nedi} (Fru{ka gora), Jovi} (Rudar). FRU[KA GORA: Gojkovi} 7, Qubi~i} 6, Grubje{i} 7, Qubi{i} 7, ]irkovi} 6, Popovi} 6, Dra`i} 7, Daki} 6, Da. Qubi{i} 6, Radi} 7, (Kati} 6, ^u~kovi} 7, Nedi} 7). RUDAR: Savi} 7, Bo`i} 7, Le`akov 7, Travica 6, Jovi} 7, Stri~evi} 7, Bre~ko 6, Gerbec 6, Marinkovi} 6, Qepoja 6, L. Boji} 7 (Cilin{ek 6, Gravara 7, Mitrovi}). Ekipa Rudara imala je vi{e {ansi. Doma}i su poveli da bi gosti sre}no do{li do boda. D. ^u~in

ZANIMQIVOST

Bekam daviteq Engleski fudbaler Dejvid Bekam izazvao je novi skandal u Americi jer je tokom prvenstvenog duela Los An|eles Galaksija i Dalasa davio protivni~kog igra~a Danijela Hernandeza! Incident se desio sredinom drugog poluvremena kada je Lendon Donovan nesportski startovao na igra~a Dalasa Davida Fereiru. Odmah je nastala gu`va a Bekam je u `eqi da za{titi saigra~a uhvatio Hernandeza za vrat! Sudija je odmah iskqu~io Bekama i Donovana kao vinovnike ~itave gu`ve. Obojicu ~eka o{tra kazna Disciplinske komisije Fudbalskog saveza SAD, a Dejvid Bekam je ve} bio u centru pa`we ameri~ke javno-

OP[TINSKA LIGA – [ID ILINCI: Borac – OFK Bingula 1:1, JAMENA: Grani~ar – OFK Biki} 1:3, SOT: Bratstvo – Napredak 0:4, MOROVI]: Jedinstvo – Omladinac 3:2, QUBA: Jedinstvo – Sin|eli} 1:2. Jednota je bila slobodna. 1. Sin|eli} 2. Napredak 3. OFK Biki} 4. Jednota 5. Jedins. ([) 6. Omladinac 7. Grani~ar (J) 8. Borac 9. OFK Bingula 10. Jedins. (Q) 11. Bratstvo

3 3 3 2 3 3 3 3 2 2 3

3 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 1 0 0 0 1 1 0

0 1 1 0 1 2 2 2 1 1 3

5:2 9:4 9:4 4:1 5:5 6:7 6:9 2:8 1:2 3:5 2:9

9 6 6 6 4 3 3 3 1 1 0

OP[TINSKA LIGA IN\IJA - STARA PAZOVA NOVI SLANKAMEN: Dunav Sloga (M) 2:0 prekid u 75. minutu, JARKOVCI: Borac - Polet 4.1, KR^EDIN: Fru{kogorac - Sremac 1:2, BELEGI[: Podunavac - ^SK 8:0. @elezni~ar iz In|ije je bio slobodan. 1. Sremac (V) 2. Dunav 3. @elezni~ar 4. ^SK 5. Podunavac 6.Fru{kogorac 7. Borac (J) 8. Sloga (M) 9. Polet

6 6 5 6 5 5 5 5 5

4 4 3 3 2 2 1 1 1

2 1 1 0 1 0 1 0 0

0 1 1 3 2 3 3 4 4

12:6 14 14:7 13 14:9 10 8:15 9 13:10 7 9:9 6 9:10 4 4:8 3 3:12 3

OP[TINSKA LIGA PE]INCI SIBA^: Sloven - Mladost (P) 0:1, A[AWA: Kameni - Lovac 6:0, SREMSKI MIHAQEVCI: Srem Grani~ar 2:0, DOWI TOVARNIK: Sloboda - Vitez 4.1, DE^: Sremac - Napredak 0:4, OGAR: [umar OFK Bresta~ 2:1. 1. Mladost (P) 2. [umar 3. Napredak 4. Sloboda 5. OFK Bresta~ 6. Grani~ar 7. Srem 8. Vitez 9. Sloven 10. Sremac (D) 11. Kameni 12. Lovac

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 4 3 3 2 2 1 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0

0 0 1 1 2 2 2 2 3 3 3 4

13:0 12 10:2 12 15:2 9 8:4 9 9:6 6 7:7 6 5:7 4 5:11 4 12:13 3 6:10 3 8:14 3 2:24 0

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED) MAN\ELOS: Fru{kogorac - Mitros 1:1, SREMSKA RA^A: Srem Zeka Buquba{a 1:2, [A[INCI: Sloboda - Budu}nost 0:0, DIVO[: Hajduk - Sloga (^) 0:8, NO]AJ: Zmaj - Sremac (J) 1:0. BSK iz Be{enova je bio slobodan. 1. Sloga (^) 2. Budu}nost 4. Z. Buquba{a 5. Sremac (J) 6. Zmaj 7. Mitros 8. Srem 9. Sloboda 10. Fru{kogorac 11. BSK 12. Hajduk

4 4 4 4 3 3 4 4 4 3 3

3 3 3 3 3 1 0 0 0 0 0

1 1 1 0 0 2 1 1 1 0 0

0 0 0 1 0 0 3 3 3 3 3

15:0 10 13:1 10 15:8 10 13:5 9 5:1 9 8:4 5 3:10 1 1:9 1 4:15 1 5:15 0 3:17 0

OP[TINSKA LIGA – SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED) Radenkovi}: Borac – Gregurevci 4:2, Le`imir: Planinac – Napredak (@) 0:1, Bosut: Bosut – Borac (Vr) 3:0. 1. Bosut 2. Borac (R) 3. Napredak ([) 4. Planinac 5. Gregurevci 6. Borac (Vr)

1 1 1 1 1 1

1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1

3:0 4:2 1:0 0:1 2:4 0:3

3 3 3 0 0 0

OP[TINSKA LIGA RUMA – IRIG (DRUGI RAZRED) [ATRINCI: 27. oktobar – Borac (K) 2:5, RIVICA: Planinac – Mladost (P) 4:1, VOGAW: Sloga – Car Uro{ 4:1. OFK Kraqevci su bili slobodni.

sti jer je pre dva meseca umalo imao fizi~ki sukob sa jednim navija~em. Los An|eles je izgubio utakmicu od Dalasa ubedqivim rezultatom 6:3.

1. Sloga (V) 2 2. Car Uro{ 3 3. Borac (K) 2 4. OFK Kraqevci 2 5. Planinac 3 6. Mladost (P) 3 7. 27. oktobar 3

2 2 1 1 1 1 0

0 0 1 1 0 0 0

0 1 0 0 2 2 3

6:1 7:5 6:3 4:1 4:7 4:9 5:10

6 6 4 4 3 3 0


SPORT

DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

23

OTVORENO PRVENSTVO SJEDIWENIH AMERI^KIH DR@AVA

Kraq za korak ispred Noleta Borio se Novak \okovi}, igrao dobro, ali su nijanse presudile u korist Roxera Federera. Kraq je ipak kraq i zato }e igrati u svom 21. gren slem finalu u kome }e poku{ati da osvoji 16. gren slem titulu. U polufinalu US opena: Roxer Federer - Novak \okovi} 7:6 (3), 7:5, 7:5. Za {estu uzastopnu titulu na US openu bori}e se sa Huanom Martinom Del Potrom, koji je deklasirao Rafaela Nadala (6:2, 6:2, 6:2). Federer je do devete pobede nad \okovi}em u wihovom 13. me~u stigao za 155 minuta. [vajcarac je samo potvrdio da je u vrhunskoj formi, onoj koja mu je donela epitet kraqa tenisa i ona koja ga je vratila na vrh ATP liste. Novak \okovi} }e tako morati da sa~eka na tre}e gren slem finale i na drugu gren slem titulu... Srbin je imao znatno boqi procenat uba~enog prvog servisa (68-58), ali je wegov protivnik imao mnogo vi{e direktnih poena (49:31). U neiznu|enim

gre{kama su bili izjedna~eni, napravili su ih po 33. Ipak, Federer je u sva tri seta bio za malo boqi... Za malo, ali dovoqno da dobije me~. U prvom setu (55 minuta) ~etvrti teniser sveta je prvi napravio brejk, za 4:2, iako je Federer u prethodnom gemu imao dve prilike za to. Me|utim, [vajcarac je odmah izvratio. U 11. gemu je Federer imao jo{ jednu {ansu da napravi brejk, ali Novak se izvukao i nedugo zatim u{lo se u taj-brejk u kome je prvi reket sveta bio sigurniji. Poveo je 6:3 i iskoristio prvu set loptu - 7:3. Vidno je Srbin bio nervozan posle gubitka seta. Seo je na stolicu i izudarao se reketom po butini... Me|utim, nije bio nervozan kada se vratio na teren. Nastavilo se sa izjedna~enom borbom. Tako da je jedine brejk lopte u drugom setu (51 minut) imao [vajcarac, i to pri vo|stvu 6:5. Dve je propustio da realizuje zahvaqu}i sopstvenim gre{kama, ali ne i tre}u - 7:5.

Sredinom tre}eg seta obojica su po jednom namu~ila rivala koji je servirao. Ali, brejka nije bilo... Sve do 12. gema. Tada je [vajcarac opet odigrao agresivno i oduzeo \okovi}u servis bez izgubqenog poena - 7:5. Do me~ lopte je do{ao neverovatnim potezom. Napravio je direktan poen udarcem kroz noge i digao publiku na noge. - To mi je najboqi potez u karijeri - bilo je prvo {to je Roxer Federer izjavio po zavr{etku me~a. O protivniku u finalu, Huanu Martinu Del Potru, koga je pobedio u svih {est dosada{wih duela je rekao: - Odigrao je odli~no protiv Nadala, koji ipak nije bio na svom nivou. Znam da je Del Potro te`ak rival, igrali smo me~ u pet setova na Rolan Garosu. Pohvalio je i \okovi}a: - Odli~no je igrao na US openu. Ovo je bio izuzetan me~. Dobro sam se zabavio - zakqu~io je Roxer Federer.

POSLE DVOGODI[WE PAUZE

NOVAK \OKOVI] SPORTSKI PRIZNAO PORAZ

Veliki povratak Kim Klajsters Belgijanka Kim Klajsters pobedila je Karolinu Vozniacki 7:5, 6:3 i osvojila US open, posle samo mesec dana od povratka na teniske terene. Klajstersova je

do svoje druge grend-slem titule do{la posle 93 minuta igre protiv 19-godi{we Karoline Vozniacki, koja nije uspela da postane prva teniserka s ~etiri

Kim Klajsters s }erkicom i pobedni~kim peharom

^estitke: Royer Federer i Novak \okovi}

Federer je najboqi

osvojene titule u 2009. godini. Belgijanka se vratila posle dvogodi{we pauze i ve} na tre}em turniru, za koji je dobila vajldkard, stigla je do titule. I to najve}e. Ona je sada 19. teniserka sveta. U prvom nastupu u Wujorku posle pobedni~ke 2005. godine, Kim je, evo, opet osvojila jedan od ~etiri najve}a svetska turnira. Postala je prva pobednica US opena koja nije bila postavqena za nosioca i tek tre}a majka u istoriji s titulom na gren-slem turniru. Posledwa igra~ica koja je to uspela da u~ini pre we bila je Ivon Gulagong u Vimbldonu, davne 1980. godine. Klajsters je u Wujorku odigrala tek tre}i turnir posle povratka tenisu. S obzirom na sve, ne ~udi da je 26-godi{wa Belgijanka na kraju pustila suze. Naravno, bile su to suze radosnice. - Nemam re~i za ovo. Jako mi je drago {to sam se vratila i odbranila moju titulu iz 2005. godine. Me|utim, pobedni~iki pehar na US openu, moram da priznam, nije bio deo plana. @elela sam samo da se vratim igrawu tenisa i da se opet priviknem na ovo okru`ewe. Zahvaqujem se Ameri~kom teniskom savezu {to mi je uru~io pozivnicu za ovaj turnir - rekla je posle finalnog susreta presre}na Kim Klajsters.

Novak \okovi} je posle poraza od Roxera Federera u polufinalu US opena mogao samo da ~estita [vajcarcu na odli~noj igri, ali i da `ali {to svoju

Novak \okovi}

dobru partiju nije uspeo da pretvori u pobedu. - Na trenutke sam bio frustriran i do{lo mi je da viknem: - Ima li koga da si|e i da

mi pomogne? Mislim da bismo dvojica uspeli da pobedimo Roxera u ovom me~u - kazao je najboqi srpski teniser. \okovi} je najboqem teniseru sveta pru`io odli~an otpor, ali Federer je jo{ jednom pokazao da je verovatno najboqi igra~ svih vremena. Umeo je ~ak i atraktivnim udarcima neo~ekivano da osvoji poene, kao kada je kroz noge vratio loptu posle loba srpskog tenisera i osvojio poen. - [ta re}i o tom udarcu? Mislim da je reakcija publike dovoqno rekla. Federer posledwih nedeqa igra znatno opu{tenije. O`enio se, postao otac i oborio sve rekorde. U isto vreme, nije izgubio `equ da pobe|uje, {to ga ~ini jo{ opasnijim protivnikom smatra \okovi} i nastavqa s pohvalama na ra~un [vajcarca: - Zaista mogu samo da se divim svemu {to je postigao. On je jedan od najboqih, a verovatno i najboqi teniser svih vremena. Na kraju, na{ teniser nema za mnogo ~im da `ali. - Preda mnom je jo{ mnogo godina. Igra koju prikazujem i ~iwenica da mogu da pobedim svakog tenisera iz vrha ATP rang liste daju mi nadu da verujem da mogu da budem prvi igra~ sveta.

EVROPSKO PRVENSTVO U [TUTGARTU

Mu{karci za opstanak Stonoteniseri Srbije bori}e se za opstanak na Evropskom prvenstvu u [tutgartu, po{to su u grupi B Elitne divizije zauzeli tre}e mesto. U odlu~uju}em me~u protiv Rumuna, na{a re-

prezentacija izgubila je 1:3. Pri rezultatu 1:2, Aleksandar Karaka{evi} je odigrao uzbudqiv me~ s Kri{anom o ~emu svedo~e setovi 1:3 ( -9, 9, -10, 11). U borbi od 9. do 16 mesta, izabranicima Slobodana Gruji}a bi}e po-

Mu{karci Belorusija - Srbija 3:2: Samsonov – Jevtovi} 3:0, [}etinin – Karaka{evi} 0:3, Nekvedovi~ - Pete 1:3, Samsonov – Karaka{evi} 3:0, [}etinin – Jevtovi} 3:0. Slovenija – Srbija 1:3: Toki} – Pete 3:0, Lasan – Karaka{evi} 1:3, Horvat – Jevtovi} 0:3, Toki} – Karaka{evi} 2:3. Srbija – Rumuinija 1:3: Karaka{evi} – Filimon 3:1, Jevtovi} – Kri{an 0:3, Pete - ]oti 2:3, Karaka{evi} – Kri{an 1:3. Tabela: 1. Belorusija 6 (9:3), 2. Rumunija 5 (6:6), 3. Srbija 4 (6:7), 4. Slovenija 3 (4:9).

@ene

Srbija – Luksemburg 2:3: Erdeqi – Han 3:0, Feher – Ni 0:3, Molnar – Konsbruk 2:3, Erdeqi – Ni 3:2, feher – Han 1:3. Srbija – Slovenija 3:0: Erdeqi – Fajmut 3:0, Feher – Tomazini 3:2, Galowa – Rojko 3:2. Srbija – Moldavija 3:0: Erdeqi – Mokrousov 3:1, Feher – Sandul 3:0, Molnar – Bliznet 3:1. Tabela: 1. Luksemburg 6 (9:3), 2. Srbija 5 (8:3), 3. Slovenija 4 (3:6), 4. Moldavija 3 (1:9). S. S.

Jelena osma Najboqe rangirana srpska teniserka Jelena Jankovi} prema o~ekivawu posle rane eliminacije na US Openu (gde nije odbranila finale iz pro{le sezone) pokvarila je plasman za tri pozicije i na novoj VTA listi zauzima osmo mesto, Ana Ivanovi} zadr`ala je 11. poziciju, dok je i daqe prva Dinara Safina. Belgijanka Kim Klajsters, koja je posle dvogodi{we pauze osvojila titulu na Ju Es openu pobedom nad Karolinom Voziwacki od 2:0, sada je na 19. poziciji sa 2.310 bodova. Biv{a najboqa svetska teniserka pre takmi~ewa u Wujorku nije imala plasman na VTA listi, dok je Voznijacki napredovala za dve pozicije i sada je na osmom mestu. VTA lista: 1. Dinara Safina (Rusija) 9.070 bodova, 2. Serena Vilijams (SAD) 7.807, 3. Venus Vilijams (SAD) 6.645, 4. Svetlana Kuzwecova (Rusija) 6.060, 5. Jelena Dementijeva (Rusija) 6.035, 6. Karolina Voznijacki (Danska) 5.850, 7. Vera Zvonarjova (Rusija) 5.460, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 5.320, 9. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.592, 10. Flavija Peneta (Italija) 3.490, 11. Ana Ivanovi} (Srbija) 3.155.

Paes i Dluhi najboqi u dublu Pobednici US Opena u konkurenciji dublova su ^eh Luka{ Dluhi i Indijac Leander Paes. ^etvrti nosioci su u finalu bili boqi od tre}ih nosilaca, Indijca Mahe{a Bupatija i Marka Noulza sa Bahama, rezultatom 2:1 - 3:6, 6:3 i 6:2 po setovima.

^etvrtfinalisti Trku za medaqe u ekipnoj konkurenciji u [tutgartu nastavqaju stonoteniseri Nema~ke, Danske (A), Belorusije, Rumunije (B), Belgije, [vedske (C), Austrije i Rusije (D). Kod stonoteniserki za odli~ja }e se boriti: Holandija, Italija (A), Ma|arska, ^e{ka (B), Hrvat, Austrija (C), Rumunija i [panija (D). trebno da izbegnu tri posledwa mesta. Devojke su u [tutgartu u ekipnoj konkurenciji E grupe ^elenx divizije ostvarile dve pobede i poraz. U prvom me~u ^elenx divizije u F grupi pora`ene su od Luksemburga 2:3, u drugom susretu su ubedqivo dobile Slovenke 3:0. Debitantkiwa Marija Galowa sjajno je odigrala me~ s Vesnom Rojko. Iako je izgubila prva dva seta (-2 i -5), slede}a tri je dobila (11, 8 i 6). U tre}em me~u lako su dobile Moldaviju 3:0 i nastavqaju borbu za povratak u elitu.

VTA LISTA

KVALIFIKACIJE ZA TOP 24

Tru`inska pobedila

Aleksandar Karaka{evi}

Viktorija Tru`inski pobednik je kvalifikacionog turnira za juniorski Top 24 koji je odigran u Senti. Ona je u finalu pobedila Anetu Maksuti 3:1. Rezultati polufinala: Maksuti – Fewve{i 3:2, Tru`inski – Adamovi} 3:0. S. S.


24

SPORT

utorak15.septembar2009.

U SURET EVROPSKOM PRVENSTVU

DANAS U ARAN\ELOVCU SUPERKUP

VO[A DOVELA ISKUSNOG SREDWEG BLOKERA

Stoji} i Jagar idu po medaqu Srpska vesla~ka reprezentacija ove nedeqe (od 18. do 20. septembra) }e na Evropskom seniorskom prvenstvu u Belorusiji imati priliku da zaokru`i uspe{nu sezonu. Najve}i adut srpskog tima, kao i obi~no, bi}e dvojac

DNEVNIK

Partizan i Kolubara za pehar

spremni i `elimo da godinu zavr{imo sa medaqom. Najve}i konkurenti bi}e nam Grci, Francuzi i ^esi. Verujem da }emo se dobro aklimatizovati i da }emo se u Beograd vratiti sa trofejom - istakao je Jagar, koji je pro{le godine na EP osvojio srebro.

Rukometni savez Srbije odlu~io je da pred po~etak nacionalnog takmi~ewa (19. septembar) organizuje Superkup. Za pehar }e se boriti aktuelni {ampion Partizan Dunav osigurawe i pobednik Kupa Kolubara iz Lazerevca. Dana{wi o~ekivani spektakl u Aran|elovcu (18) prenosi}e i drugi program RTS-a. Za razliku od pro{le godine, izraziti favorit je ekipa iz Lazarevca koja je serijom kvalitetnih poja~awa, poput Nenada Puqezevi}a, Nedeqka Jovanovi}a, Nemawe Pribaka, Mladena RakDetaq s potpisivawa ugovora

Foto: F. Baki}

Gabrijel Radi} opet u crveno-belom Goran Jagar i Nikola Stoji}

Nikola Stoji} i Goran Jagar, a Srbiju }e predstavqati jo{ tri posade - dubl skul (Marjanovi}, Bogi}evi}), ~etverac za lake vesla~e (Babovi}, Tomi}, Ne{i}, Stanojevi}) i ~etverac bez kormilara (Be|ik, Lackov, ^udi}, Terzi}). - Od mene i Stoji}a svi stalno o~ekuju medaqe. Ove godine smo imali puno problema, pre svega sa povredama. Ipak, sada smo maksimalno

Selektor Neboj{a Ili} svim posadama postavio je ciq - finale. - Sve ~etiri posade zadovoqi}e nas samo ako u|u u finale. Po kvalitetu smatram da svi mogu da osvoje medaqe, ali najboqe je da sa~ekamo i da vidimo koliko smo dobri. Izuzetno je va`no navi}i se na stazu. Ima}emo dovoqno vremena, trenira}emo u sredu i ~etvrtak - rekao Ili}.

ODRE\ENE GRUPE ZA SVETSKU LIGU

Srbi s Rumunima, [pancima i Turcima Odre|eni su sastavi grupa iz Evrope za Svetsku ligu 2010. u vaterpolu. Srbija }e se takmi~iti u C grupi igra sa Rumunijom, [panijom i Turskom. U A grupi igraju Italija, Nema~ka, Francuska i Crna Gora, dok }e u B grupi snage odmeriti Hrvatska, Gr~ka i Rusija. Ni u novom nadmetawu Svetske lige ne}e biti Ma|ara. Takmi~ewe po~iwe 17. novembra, a na fajnal- ejt ( od 12. do 18. jula slede}e godine) plasira}e se samo pobednici grupa. Vaterpolo savez Srbije podneo je kandidaturu da organizuje ovo takmi~ewe. U ovogodi{wem izdawu Svetske lige Crna Gora je slavila u Podgorici ispred Hrvatske i Srbije. G. M.

TURNIR NA SIROSU

Na{i tre}i Omladinska reprezentacija Srbije u vaterpolu osvojila je tre}e mesto na turniru igranom na ostrvu Siros. Srbi su odigrali tri me~a, zabele`ili tri remija i osvojili tre}e mesto. Sa Italijom je bilo 7:7, sa [panijom 5:5, a isti rezultat delfini su zabele`ili i u duelu sa Grcima. Prvo mesto pripalo je Grcima, drugo Italiji, a ~etvrto [paniji. Reprezentacija Srbije osta}e na Sirosu jo{ nekoliko daKALIBRO I JOSIP ILOVAC POBEDILI U TRCI TROGODACA Pobedom grla Kalibra (voza~ Josip Ilovac) zavr{en je centralna trka trogodaca u Subotici. U zanimqivom fini{u Kalibra je bila boqa od Argona na drugom, Arona na tre}em i Patriote na ~etvrtom mestu. Odli~no su se suboti~koj publici prikazali i kasa~i u „brzoj partiji“. Na distanci od 2.140 metara najboqi je bio Fani Filou sa voza~em Zvonkom Bogdanom. Naredni trka~ki dan u Subotici odr`a}e se 11. oktobra. N. S.

na i trenirati, a onda }e se preseliti na Krit, u Hawu gde }e od 20. do 27. septembra u~estvovati na Evropskom prvenstvu. Selektor Dejan Stanojevi} zadovoqan je igrom u odbrani svojih pulena, ali ne i u napadu. - To smo i o~ekivali, jer smo se prili~no kasno okupili u kompletnom sastavu. Do polaska u Hawu u petak radi}emo sa Grcima - rekao je Stanojevi}. G. M.

Vrhunski sportisti po pravilu vole da se vrate na mesto gde su do`iveli najsvetlije trenutke u karijeri. Izuzetak nije ni odbojka{ Gabrijel Radi} koji je ju~e ozvani~io saradwu s mati~nim klubom NIS Vojvodinom, dodu{e, na jednu sezonu, uz mogu}nost produ`etka saradwe. Pre 14 godina Radi} je prvi put obukao dres mla|ih kategorija novosadskog kluba, a posle pet godina (1999. godine) promovisan je u prvi tim s kojim je osvojio dve titule {ampiona (SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore). Odbojka{ki put odveo ga je van granica na{e zemqe, pa je nastu-

pao za klubove u Italiji, Rusiji i Gr~koj, a u sezoni koja po~iwe za mawe od mesec dana nosi}e ponovo najdra`i crveno-beli dres. - Ve} du`e treniram u Vo{i i vidim izuzetan potencijal ekipe. Dopala mi se na~elna pri~a o klupskim planovima sportskog direktora Nikole Mari}a, a kada sam se uverio u kvalitet ekipe nisam mnogo razmi{qao i pristao sam na saradwu. Mislim da sa novajlijama Ivovi}em i samnom Vojvodina ima ekipu za visoke domete ove sezone - rekao je Radi} posle potpisivawa ugovora. Tra`ili su Novosa|ani sredwaka koji }e igrati u paru sa Borislavom Petrovi}em, a jaka di-

REGIONALNA CEFL LIGA

Poraz Vojvoda Qubqana Silvehoks - Novi Sad Djuks 33:19 (15:13) U nastavku regionalne CEFL lige, Vojvode iz Novog Sada pora`ene su na gostovawu u Qubqani od doma}ih Silverhoksa 33:19 i tako na~inili korak nazad u borbi za plasman u doigravawe, a posledwu {ansa za plasman u plej -of ima}e 26. septembra, kada gostuju Gladijatorima iz Rutendorfa. Treba ista}i da je srpski predstavnik na ovoj utakmici igrao bez pet kqu~nih igra~a na ~elu sa Jovanom Ple}a{em, ali to nikako ne umawuje trijumf sve boqih Slovenaca, koji su ovog leta poja~ali svoje redove i u fini{u lige `ele do prvog u~e{}a u plej - ofu. Do po~etka plej - ofa obe ekipe igraju po jedan susret sa posledweplasiranim Gladijatorima iz Austrije i u slu~aju pobede ekipa iz Novog Sada }e i drugu godinu za redom igrati za naslov prvaka Centralno - evropske lige. Rezultati sedmog kola: Zagreb Tanders - Sinepleks Blu Devils 0:66, Qubqana Silverhoks - Novi Sad Djuks 33:19. I. Grubor 1. 2. 3. 4.

Divizija Sever Qubqana Silverhoks Novi Sad Vojvode Budimpe{ta Kauboji CNC Gladijatori

4 -3 3-4 3 -4 2-4

150:139 174:147 182:174 73:165

1. 2. 3. 4.

Divizija Jug Vukovi Beograd Sinepleks Blu Devils Budimpe{ta Vulfs Zagreb Tander

6-0 5-1 3-4 0-6

215:132 273:64 146:130 30:292

U polufinale plej -ofa plasira}e se po dve najboqe ekipe iz Divizija Sever i Jug. Titulu brani ekipa Vukova iz Beograda.

jagonala sredwih blokera jedan je od preduslova za dobro funkcionisawe igre. Ispred NIS Vojvodine sa iskusnim sredwim blokerom ugovor je potpisao generalni direktor Goran ]ato. - Za mladu i nedovoqno iskusnu ekipu kakva je na{a u ovom trenutku mnogo }e zna~iti igra~ kakav je Gabrijel. Pozitivno }e uticati na mlade igra~e, a verovatno }e i igra u na{oj ligi za wega biti stimulans da napreduje u karijeri s obzirom da je sada u najboqim igra~kim godinama. Wegov individualni kvalitet je nesumwiv i nadam se da }emo svi imati koristi od ove saradwe istakao je ]ato. M. Risti}

KUGLAWE Superliga Srbije (m) Rezultati prvog kola: Beograd - Senta 2:0, Rudar - Partizan 0:2, Kawi`a - Crvena zvezda BN Bos 0:2, NIS Petrol - Metalac 0:2, NIS Put - E|{eg 0:2. Superliga Srbije (`) Rezultati prvog kola: EDB - Apatin 0:2, Pionir - Kristal 2:0, Jedinstvo - Putar NIS 2:0, Ada kompjuters - SPC Vojvodina 0:2, Junakovi} - Venus 2:0. Prva liga Srbije-grupa Vojvodina (m) Rezultati prvog kola: Kristal (Zrewanin) Toza Markovi} (Kikinda) 1:1, Hajduk (Kula) @elezni~ar (In|ija) 2:0, 13. maj (Novi Sad) Vojvodina (Novi Sad) 0:2, Apatin - Jedinstvo (Novi Be~ej) 1:1, Vihor (Sombor) - Banat (Zrewanin) 0:2. Prva liga Srbije-grupa Vojvodina (`) Rezultati prvog kola: Alimenta (Novi Sad) Vojvodina (Ba~ko Gradi{te) 2:0, Petrovaradin Radni~ki (Novi Sad) 2:0 , Spartak (Debeqa~a) E|{eg (Novi Sad) 0:2, Toza Markovi} (Kikinda) - Srem (Ruma) 2:0, Banat (Zrewanin) slobodan. Prva vojvo|anska liga (m) Rezultati prvog kola: Dolina (Padina) - Polet (Sombor) 1:1, Ada kompjuters (Novi Sad) Radni~ki LK (Kikinda) 2:0, TSK (Temerin) Slavia (Kova~ica) 2:0, Spartak (Debeqa~a) Be~ej 0:2, Rotografika (Subotica) slobodna. Druga vojvo|anska liga-Jug (m) Rezultati prvog kola: Horoskop (Sur~in) Jadran (Golubinci) 2:0, E|{eg (Novi Sad) Srem (Sremska Mitrovica) 1:1, Radni~ki (Novi Sad) - Sloven (Ruma) 0:2. Druga vojvo|anska liga-Sever (m) Rezultati prvog kola: Vrbas - Sloboda (Stara Moravica) 2:0, Junakovi} Prigrevica - Kordun (Kqaji}evo) 0:2, Vojvodina (Ba~ko Gradi{te) - Jadran (Feketi}) 2:0.

Branislav Radi{i}

~evi}a, Davida Ra{i}a, Obrad Radulovi}, Ivana Pongra~i}a i drugih, napravila respektabilan tim i u evropskim okvirima i uzbudila srpsko rukometno tr`i{te. Crno-beli ove sezone nisu se odgovaraju}i poja~ali, {to se moglo videti i iz rezultata na kvalifikacijama za Ligu {ampiona, kao i na nekolkiko turnira, ali veoma talentovani mladi igra~i, poput Dimitrijevi}a i Beo~anina, uz ne{to iskusnije Tubi}a, Stojkovi}a, Stankovi}a, Milini}a, do sada su puno puta pokazali sr~anost i `equ da dobiju svaki me~. J. G.

Prva vojvo|anska liga (m) Potisje P. - Jedinstvo (NB) 34:24 Mladost TSK - Slavija 24:28 Dalmatinac - Sivac 69 27:26 Kikinda - Mladost 22:18 Jedinstvo (K) - Putinci 33:26 Kqaji}evo - Tarket j. 30:32 Radni~ki - Grafi~ar 25:23 Obili} - Dolovo 29:25 1. Potisje 2 2 0 0 66:48 4 2. Jedinstvo (K) 2 2 0 0 63:51 4 3. Sivac 69 2 1 0 1 66:50 2 4. Putinci 2 1 0 2 55:49 2 5. Grafi~ar 2 1 0 1 47:43 2 6. Slavija 1 1 0 0 28:24 2 7. Dalmatinac 1 1 0 0 27:26 2 8. Dolovo 2 1 0 1 51:51 2 9. Radni~ki (JT) 2 1 0 1 47:49 2 10. Tarket j. 2 1 0 1 57:60 2 11. Obili} 2 1 0 1 53:57 2 12. Kikinda 2 1 0 1 38:47 2 13. Mladost (O) 1 0 0 1 18:22 0 14. Kqaji}evo 2 0 0 2 48:56 0 15. Jedins. (NB) 1 0 0 1 24:34 0 16. Mladost TSK 2 0 0 2 47:68 0

Prva vojvo|anska liga (`) Dolovo - Mileti} 25:16 Kikinda 2 - Jadran Lider 28:20 Naftagas - Topola 34:21 Jedins. (M) - Jedinstvo (E) 30:23 Obili} - Radni~ki odgo|eno Crvenka - Rusin odgo|eno


SVET

DNEVNIK

Poruka Bin Ladena Amerikancima VA[INGTON: Vo|a Al Kaide Osama Bin Laden objavio je novi snimak u kome upozorava da je ameri~ki predsednik Barak Obama "nemo}an" da zaustavi rat u Avganistanu, preneo je ameri~ki centar za istra`ivawe terorizma Intel Centar. U obra}awu koje je objavqeno na internet sajtu medijskog krila Al Kaide, As-Sahab, Bin Laden poziva Amerikance da izvr{e pritisak na Belu ku}u da pre-

kine ratove u Iraku i Avganistanu, a ako to ne u~ine upozorava:"nastavi}emo na{ rat iznuriawa protiv vas na svaki mogu}i na~in".Vo|a Al Kaide daqe je pozvao Amerikance da se izjasne protiv podr{ke ameri~ke vlade Izraelu i istakao da,izme|u drugih nepravdi, podr{ka SADa Izraelu je navela Al Kaidu na napade 11. septembra 2001. u kojima je poginulo skoro 3.000 qudi. (Beta-AFP)

utorak15.septembar2009.

Pjongjang preti novom ^aves kupuje oru`je za dve milijarde dolara nuklearnom probom SEUL: Severnokorejski lider Kim Xong IL zapretio je da }e wegova zemqa izvr{iti novu nuklearnu probu, ako SAD i me|unarodna zajednica uvedu sankcije Pjongjangu, javqaju ju~e mediji u Ju`noj Koreji, pozivaju}i se na radio ORNK koji iz Seula, svakodnevno, emituju vesti na teritoriju Severne Koreje. Prema navodima ORNK, koji ima ulogu poput Glasa Amerike, Kim je jo{ 26. avgusta, prilikom posete provinciji Kangvondo, pozvao lokalne partijske i vojne lidere da budu "potpuno spremni za mogu}u tre}u nuklearnu probu, ako, umesto dijaloga, sa Severnom Korejom, SAD nastave da insistiraju na sankcijama". Prema vesti ORNK, tre}a severnokorejske nuklearna proba mogla bi biti izvr{ena u periodu od 20. septembra, do 10. oktobra, kada se obele`ava godi{wica osnivawa vladaju}e Radni~ke partije. Zvani~ni Seul, zasad, nije komentarisao ove navode. (Tanjug)

BALKAN

KARAKAS: Predsednik Venecuele Ugo ^aves saop{tio je da se Rusija slo`ila da toj zemqi pozajmi preko dve milijarde dolara za kupovinu tenkova i naprednih protivavionskih raketa.^aves je vest o kreditirawu obelodanio ju~e, navode}i da kupovina dogovorena tokom wegovog pro{lonedeqnog boravka u Moskvi ukqu~uje 92 tenka i raketni sistem S-300 za obarawe lova~kih aviona i krstare}ih raketa, prenosi Rojters. Pre dve godine, Rusija je prista-

PREGOVORI IRANA I VELIKIH SILA

SLOVENA^KI PARLAMENT DANAS O DOGOVORU S HRVATSKOM

Ko je kome zabio gol QUBQANA: Slovena~ki premijer Borut Pahor je rekao da je "Slovenija dobila ono {to do sada nije imala" i da je obaveza Hrvatske da "pitawe granice shvata kao deo pregovara~kog procesa". U razgovorima u dva studija centralnih televizija, Televizije Slovenija i Pop televizije, slovena~ki premijer je komentarisao rezultate razgovora sa hrvatskom koleginicom Jadrankom Kosor, koji su u ovoj fazi re{avawa me|udr`avnih problema zavr{eni u pro{li petak. Pahor je naglasio da }e "pitawe granice biti re{eno bilo arbitra`om bilo bilateralnim sporazumom pre nego {to Hrvatska u|e u Evropsku uniju (EU), pri ~emu je kqu~no to {to je Hrvatska "pristala na drugi Renov predlog kao osnovu za razgovore i spremna je da se vrati za pregovara~ki sto". Drugi predlog evropskog komesara za pro{irewe Olija Rena za re{ewe pitawa slovena~kohrvatske granice predvi|a u tre}em ~lanu da Slovenija ima kontakt sa otvorenim morem, zbog ~ega je Hrvatska, nezadovoqna

tom ~iwenicom, u junu mesecu prekinula pregovore. Pahor je demantovao navode o velikim pritiscima SAD i EU na Sloveniju da deblokira hrvatske pristupne pregovore sa EU, ali je potvrdio da je razgovarao sa wima tokom leta i da su ti razgovori bili "veoma korisni". Slovena~ki premijer je, pored ostalog, komentarisao izjavu hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a da je premijerka Kosor "zabila Sloveniji gol", i to pripisao ~iwenici da tamo{wa politika mora svojoj javnosti da objasni zbog ~ega je pristala na to da je pitawe granice deo pregovara~kog procesa sa EU. Odluku Slovenije da povu~e blokadu hrvatskih pregovora moraju potvrditi odbori slovena~kog parlamenta za spoqnu politiku i za evropska pitawa, {to bi trebalo da se desi danas. Evropski komesar Oli Ren je izrazio nadu da }e nagodba hrvatskog i slovena~kog premijera o re{avawu grani~nog spora biti prihva}ena od institucija obe zemqe. (Beta)

O nuklearnom programu 1. oktobra TEHERAN, BRISEL: Iran i svetske sile, koje ula`u napore na re{avawu spora oko nuklearnog programa Teherana, zapo~e}e pregovore po~etkom oktobra, javili su ju~e iranski dr`avni mediji. Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoqnu politiku i bezbednost Havijer Solana potvrdio je da }e 1. oktobra biti odr`an sastanak predstavnika Irana i velikih sila o iranskom nuklearnom programu. "Postigli smo ju~e dogovor sa Irancima da odr`imo sastanak 1. oktobra", ali se jo{ ne zna lokacija, izjavila je portparol Solanine kancelarije Kristina Gaqak. Pored Solane i iranskog predstavnika Saida Xalilija, o~ekuju se predstavnici iz SAD, Rusije, Kine, Francuske, Britanije i Nema~ke. Iran je pro{le sedmice

Makedonija dobija fabriku ra~unara SKOPQE: Kineski proizvo|a~ kompjutera "Haier" i ju`nokorejski proizvo|a~ monitora i El-Ce-De ekrana "Trivju" trebalo bi ovih dana da po~nu izgradwu fabrike u slobodnoj zoni Bunarxik kod Skopqa. To je potvrdio makedonski premijer Nikola Gruevski po povratku sa Svetskog ekonomskog foruma koji je pro{le sedmice odr`an u kineskom

gradu Dalian, prenosi ju~e agencija Makfaks.Makedonski mediji su ranije, tokom leta, navodili da je ta investicija vredna oko ~etiri miliona evra. "Haier" proizvodi belu tehniku i najve}i je proizvo|a~ kompjutera u Kini, dok je "Trivju" jedan od najve}ih proizvo|a~a monitora, televizora i LCD ekrana u Ju`noj Koreji. (Beta)

25

Havijer Solana

uputio paket predloga velikim silama, u kome je navedena spremnost vlasti u Teheranu da razgovaraju o nuklearnom razoru`awu na globalnom nivou,

kao i drugim va`nim me|unarodnim pitawima. U tom dokumentu se, me|utim, ne spomiwe spremnost iranskih vlasti da pregovaraju o vlastitom nuklearnom programu, za koji Zapad sumwa da ima za ciq stvarawe atomske bombe, dok Iran uporno tvrdi da je re~ o programu za civilne svrhe. SAD su poru~ile da }e, uprkos protivqewu Teherana da wegov nuklearni program bude jedna od tema, sigurno pokrenuti i to pitawe tokom razgovora. Ambasador Irana pri Me|unarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) Ali Asgar Soltanije smatra da nema osnova za primenu rezolucija Saveta bezbednosti UN. On je istakao da prebacivawe slu~aja Savetu bezbednosti i wegove rezolucije nemaju pravnu osnovu, zbog ~ega Teheran nema nameru da ih Ali Asgar Soltanije primewuje. odbija potpisivawe Dodatnog "Mi smo spremni da protokola. pregovaramo o primeMinistri inostranih posloni nuklearne energije, va zemaqa ~lanica Evropske o ne{irewu i nukleunije (EU) razgovara}e, na saarnom razoru`awu. stanku koji je po~eo ju~e posle Ali ako pretpostapodne u Briselu i o Iranu. vqate da smo spremni Kako je najavqeno, glavna tena razgovore tokom ma dvodnevnog sastanka {efokojih bi bili ispitiva diplomatija bi}e nova ponuvani o na{im nuklearda iz Teherana za razgovore. nim aktivnostima to Zemqe EU, poput Nema~ke, nije slu~aj", dodao je prete Iranu poo{travawem Soltanije. sankcija ukoliko ta zemqa bu"Na{e nuklearne de daqe odbijala saradwu u veaktivosti sprovodimo zi nuklearnog programa, odnou okviru mera bezbedsno primenu rezolucija Saveta nosti IAEA. Dodatni protobezbednosti UN u kojima se kol je novi dokument koji je na zahteva obustava aktivnosti u dobrovoqnoj osnovi", ukazao je vezi sa oboga}ivawem uranijuon u vezi optu`bi da Iran poma. ku{ava ne{to da sakrije, jer (Beta-AFP-Tanjug)

la da proda isti sistem S-300 Iranu, ali je oklevala sa isporukom zbog zabrinutosti SAD i Izraela da bi oru`je moglo biti upotrebqno za za{titu iranskih nuklearnih postrojewa. Socijalista ^aves, koji trvdi da bi SAD mogle napasti Venecuelu zbog wenih naftnih rezervi, tako|e ponavqa, da je Moskva pomagala Venecueli da razvija nuklearnu energiju i dodaje da on nema nameru da unapre|uje izradu atomske bombe. (Tanjug)

Sarkozi ozbiqno preti PARIZ: Predsednik Francuske Nikola Sarkozi bi mogao da napusti samit lidera grupe 20 najrazvijenijih i zemaqa sa ubraznim privrednim rastom (G20), koji }e se odr`ati 24. i 25. septembra u Pitsburgu, ukoliko se na tom sastanku ne usvoje konkretne odluke za koje se on zala`e, objavqeno je ju~e u Parizu. Generalni sekretar u administraciji francuskog predsednika Klod Gean je objasnio da mogu}nost Sarkozijevog prevremenog napu{tawa narednog samita G20 treba uzeti "sa svom ozbiqno{}u." Sarkozi je "krajwe odlu~an" da svoje predlog realizuje, pred skora{wi samit "dvadesetorice" u Pitsburgu, kao {to je to bio i uo~i prethodnog skupa lidera G20 koji je odra`an 3. aprila u Londonu, rekao je Gean, a prenela pariska elektronska glasila. Sarkozi je, naime, u Londonu uspeo da se izbori za usvajawe wegovog predloga koji prakti~no vode ga{ewu i potpunom ukidawu delovawa me|unarodnih poreskih rajeva. Sada je, prema re~ima Geana, francuski predsednik re{en da istraje u nastojawu da se prihvate i wegovi drugi predlozi, jer je to najboqi na~in za povratak poverewa i daqe normalno funkcionisawe globalnog finansijskog sistema. Glavna pitawa na kojima }e Sarkozi insistirati na samitu u Pitsburgu se odnose na ograncicewe nov~anih nagrada rukovodilaca u vrhunskim zapadnim bankama i drugim kompanijama, standardizaciju u sprovo|ewu me|unarodnih obra~una, kao i osigurawe usagla{enih dejstava regulatornih organa raznih zemaqa, naglasio je Gean. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIO BERLUSKONI Silvio Berluskoni ve} je mesecima pod bara`nom vatrom opozicionih medija, koji ne prestaju da ga prozivaju za wegov, kontroverzni li~ni `ivot, neprimeren za premijera jedne zemqe.Premijer se dugo branio negirawem onoga {to je izneto na stranicama ovih listova, nazivaju}i to prqavom kampawom koju protiv wega vodi opozicija. Berluskoni je, u me|uvremenu, tu`io "Republiku".

ELTON YON Poznati britanski peva~ i muzi~ar Elton Xon izjavio je da `eli da usvoji ukrajinskog de~aka kog je upoznao tokom posete Ukrajini sa svojom fondacijom za borbu protiv side.Elton Xon je na konferenciji za {tampu, na kojoj je prisustvovao i wegov partner Dejvid Ferni{, rekao da je malog Lava, starog 14 meseci, upoznao u siroti{tu za decu ~iji su roditeqi umrli od side.

EVA MENDES Ameri~ka glumica Eva Mendes igra}e sa Majklom Kitonom i Vilom Ferelom u akcionoj komediji "The Other Guys" Adama Makeja, objavquje dnevnik Varajeti. Scenario su napisali Makej i Kris Hen~i, a film }e u bioskope sti}i u avgustu slede}e godine. Eva Mendes igra i u filmu "Bad Lieutenant: Port of Call New Orleans"Vernera Hercoga koji se trenutno prikazuje na svetskim festivalima.

MINISTARSTVO ODBRANE RUSIJE

Lo{a instalacija upalila tajna dokumenta MOSKVA: Kratak spoj uzrok je prekju~era{weg po`ara u zgradi specijalne jedinice glavne vojne obave{tajne slu`be u gradu Tambovu, u kojem je poginulo pet a povre|eno sedam vojnika, javila je agencija Itar-Tass, pozivaju}i se na izvor iz Ministarstva odbrane Rusije.Preliminarnom istragom tako|e je utvr|eno da je glavni uzrok pogibije vojnika bilo trovawe dimom, rekao je taj izvor ruske dr`avne agencije, pozivaju}i se na saradnike tu`ila{tva koji vode istragu na mestu nesre}e. Tokom po`ara u dvospratnici stare gradwe, vojnici iz prizemqa i sa prvog sprata uspeli su da se evakui{u, ali dva oficira i tri vojnika nisu uspeli da napuste drugi sprat i otrovali su se ugqen monoksidom. Prema izvoru Itar-Tassa u Mi-

nistarstvu odbrane, po`ar se desio u zgradi „~uvene ^u~kovske brigade specijalne jedinice Glavne obave{tajne uprave“, koja je ranije bila stacionirana u

mestu ^u~kovo kod Rjazawa.U Upravi pres slu`be i informacija Ministarstva, taj podatak nije ni potvr|en, ni demantovan, navodi ruska dr`avna agen-

cija.Pozivaju}i se na visokorangirani izvor iz bezbednosnih struktura Centralnog Federalnog Okruga, agencija RIA Novosti navela je da je prostorija "tajnog dela u zgradi {taba 16. brigade specijalnih jedinica" u Tambovu izgorela u potpunosti. Taj izvor tvrdi da specijalna komisija Ministarstva odbrane treba da utvrdi {tetu koja je naneta tajnim dokumentima, kao i da je deo dokumenata iznet iz zgrade u plamenu. Prethodno je izvor iz ruskih specijalnih slu`bi u regionu rekao agenciji RIA Novosti da je, prema preliminarnim nalazima, "naneta veoma ozbiqna {teta" delu zgrade u kojem je ~uvana dokumentacija od naro~itog zna~aja za dr`avu.Povr{ina po`ara bila je pribli`no 400 kvadratnih metara. (Tanjug)


26

utorak15.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 82632

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85. (kablovska, internet), cena: 170e. Telefon 064/153-20-10. 83347

PRODAJEM novu ukwi`enu garsoweru od 30m2, u centru na VI spratu za 42.000E. Telefon 064/300-7526. 83408

POTPUNO sre|ena ku}a sa 16 ari placa Zlatibor, Jevrejsko brdo www.zlatibor.rs. Telefoni: 063/318-040, 063/238-202. 83592

NAJPOVOQNIJE stovari{te proizvodi: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cemnet, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034. 78658

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 83145

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 82768

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/1433409, 6419-439. 82946 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618846, 6614-274, 063/84-85-495. 82952


^ITUQE

DNEVNIK

Dana, 13. 9. 2009. godine, umrla je na{a baka i svekrva

Posledwi pozdrav

u 90. godini. O`alo{}eni: unuci Ilija i Jovan i snaja Danica.

preminuo 11. septembra u Novom Sadu. Sahrana }e se obaviti u sredu, 16. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na Novom grobqu, u Beogradu. Opelo je u 14.30 ~asova. O`alo{}eni: supruga Jelka sa sinovima Qubomirom i Drago{em.

3014-P

27

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Slavku \or|evi}u

1930 - 2009.

ro|. Mati} suprugu na{e koleginice Jovanke od wenih saradnika sa posla iz „Inela“.

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

Miomir Petrovi} Mika

Angelina Spasojevi}

@ivku Popovi}u

utorak15.septembar2009.

od Olge i Vlade sa porodicama.

83610 83598

3

Umrla je Marijina mama, veliki ~ovek

83527

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

i

Posledwi pozdrav ~ika Bati.

Izgubili smo na{eg milog i po{tovanog kuma

Boro Milovi} Rada Vuleti}

Slavka \or|evi}a

83627

dragom

Posledwi pozdrav, s po{tovawem

U bolu sa Marijom i wenim tatom Milanom, porodica Petre.

od Trive sa porodicom.

Kolektiv „Vinarije Dulka”.

Porodica Stoku}a.

83547

83609

83605

83574

Posledwi pozdrav plemenitom i dragom

Sa tugom i ponosom na prijateqstvo, opra{tamo se od na{eg dragog Bate.

Posledwi pozdrav stricu

Vlado

Slavku \or|evi}u

Veqku Rov~aninu

Slavko \or|evi}

Hvala joj na poverewu, qubavi i razumevawu.

Du{a od ~oveka, sa srcem velikim kao ova ravnica. Takav je bio i takav }e `iveti u na{im srcima. Krga Milica i Qubomir sa porodicom.

Posledwi pozdrav, kolegi i prijatequ

Iskreno sau~e{}e po{tovanoj Svetlani i wenoj porodici.

Boru

Slobodanu

mili moj, dobri kom{ija, nikada te ne}u zaboraviti.

Slavku \or|evi}u Bati

Porodice: [ijan, Ivan~evi} i Petrovi}.

od porodice Vasiqev.

Tvoja kom{inica Violeta Mel~i} - Mi}ovi}.

Neda, Nemawa i \or|e.

83612

83588

83600

83604

Posledwi pozdrav

Slavko \or|evi} Ogwana i Zoran Bulatovi}.

83573

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom bratu

Kolektiv Biblioteke Filozofskog fakulteta.

83625

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, zet i svekar

Slavko \or|evi} Nadi Vitorac

Bati

Slavku \or|evi}u

od: Uro{a, Igora, Bate i Marice.

Porodice Novakovi} i Radisavqevi}.

83608

83615

3

Sestra Mira Gutman sa porodicom.

Posledwi pozdrav po{tovanom i dobrom kom{iji Bati od porodica \uri} i Ostoji}.

83564

83571

Posledwi pozdrav dobrom drugu, prijatequ i kom{iji

Umro je na{ dragi

Opra{tamo se od iznenada preminulog, dragog i po{tovanog kom{ije.

Bak{a Lajo{ 1950 - 2009. Sahrana je u sredu, 16. 9. 2009. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu (Futo{ki put) u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: supruga Er`ika, k}erka Beata, sin Arpad, snajka Tamara, tast Mate, {ogor Jano{ i {ogorica Ana.

83619

Slavko \or|evi} Bata

Slavko \or|evi} dipl. in`. ma{instva Porodici iskreno sau~e{}e. Kom{ije iz Dragi{e Bra{ovana 5. 83618

Bati

Sa posebnim po{tovawem i qubavqu opra{tamo se od na{eg Bate. Osta}e nezaboravqen u nama: Milena, Jela, Milica, Ivan i Jovana. 83549

od: Ise i Sofije Sekicki sa porodicom.

83596


28

^ITUQE z POMENI

utorak15.septembar2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 15. septembra u 11 sati na Novom grobqu obele`iti 3 godine od kad nije sa nama na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a

i

Dana 15. 9. 2009. godina navr{ava se godina od smrti moga brata

DNEVNIK

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka

TU@NO SE]AWE

15. 9. 2004 - 15. 9. 2009.

Sofija Va`i} 1920 - 2009.

Angelina Spasojevi}

preminula 13. 9. 2009. godine.

Milivoja Kolari}a

ro|. Mati}

Vojimir Grkovi} 1935 - 2006. Supruga Sojka i k}er Sne`ana sa porodicom.

preminula 13. 9. 2009. godine, u 90. godini. Sahrana je obavqena 14. 9. 2009. godine, u Irigu. O`alo{}eni: sin Slobodan, snaja Zorica, unuk Vladimir, Branka i praunuka Zorica.

83566

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog

Slobodana Vasiq~ina O`alo{}ena porodica Vasiq~in.

Porodica Stani}.

83539

83591

83568

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Zoranu Trkuqi 1973 - 2009.

1973 - 2009.

1937 - 2009.

Vajka Simi}

Sahrana }e se obaviti 15. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: supruga Verica sa decom.

Majko, dok je u nama se}awe, ono je posve}eno tebi.

83585

83541

od porodice Trifunovi}.

od kolega sa posla.

83587

83586

Posledwi pozdrav na{em pa{i, zetu i tetku

Bori

Boru Milovi}u

od: ujaka \ure, \ur|ice i Bogdanke.

od: Adama, Swe`ane, Vladimira, Adrijane i Nenada.

83575

83577

83538

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav sestri}u

Boru Milovi}u

Boru Milovi}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo nakon duge i te{ke bolesti, u 69. godini na{ voqeni suprug, otac i deda

Gospavi Paunovi}

Nemawa Basari}

prem. 14. 9. 2009.

2006 - 2009.

Sahrana je u sredu, 16. 9. 2009. godine, na Gradskom grobqu, u 12.30 ~asova. O`alo{}eni: sestri}i Miladin i Sava sa mnogobrojnom rodbinom.

Tvoj vedri lik i dobrotu u srcu ~uvaju: mama, brat i snaha.

83581

83531

Nadi Vitorac

od: Teodore, Gligorija i Mihaila sa mamom i tatom.

od Sloba sa porodicom.

Wegovi najmiliji. 83559

Posledwi pozdrav tetka

3 TROGODI[WI POMEN

1920 - 2009. Urna }e biti pohrawena u vrtu se}awa danas, 15. 9. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sin Dragan i }erka Dragica sa porodicama.

Posledwi pozdrav mami, baki i ta{ti

Opra{tamo se sa tugom i bolom od najdra`eg supruga, oca, dede, pradede i tasta

Stevana Balatona

Dana 15. septembra navr{avaju se dve godine od kad nije sa nama na{a

Cvetin Barjaktarovi}

Posledwi pozdrav

Sahrana je u utorak, 15. 9. 2009. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. O`alo{}eni: supruga Qubica i sin @ivko.

83545

Posledwi pozdrav

Zoranu Trkuqi

Preminuo je na{ voqeni i po{tovani suprug i otac

Slobodan Vasiq~in

Nedostaje{ nam. Uspomenu na tebe ~uvaju, tvoji najmiliji.

83563

Posledwi pozdrav dragom kolegi

@ivku Popovi}u

O`alo{}eni: sin Milorad ^ankovi} sa porodicom.

O`alo{}ena sestra Stamenka.

83560

Posledwi pozdrav

Qubomir Jefti} Sahrana je obavqena 14. 9. 2009. godine, na grobqu, u Stepanovi}evu.

83578

83579

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Nemawa Basari} ro|. 1979. g.

Sahrana je danas, 15. 9. 2009. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Se}amo ga se sa puno qubavi i po{tovawa.

Beba, Mina, Jelena i Nikola Radojevi}.

Wegovi kumovi: Qubica i Sini{a Stoj{i}.

83595

83569

Dana 13. 9. 2009. godine preminula je na{a mama, baka i svekrva

Boro Milovi}

Nada Vitorac

@ivko Popovi}

1961 - 2009.

Sahrana je danas, 15. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Jovanka, sinovi Sini{a i Tihomir, snaja Dragica, unuci Aleksandar, Filip i Stefan, sinovac Rastislav i ostala rodbina.

preminuo 13. 9. 2009. godine. Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u utorak, 15. 9. 2009. u 15.30 ~asova. Supruga Svetlana, k}erka Jovana i sin Nikola.

83584

83576

ro|. Tomin 1920 - 2009. Sahrana je u utorak, 15. 9. 2009. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Bora, unuka Simona i snaha Milena. 83572


^ITUQE

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nije vi{e sa nama na{ voqeni suprug, tata, deda, svekar i tast

utorak15.septembar2009.

29

Voqeni na{ Dedika

Slavko \or|evi} Bata

Slavko \or|evi} Bata

1941 - 2009. Posledwi opro{taj od na{eg dragog Bate je 16. 9. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Iako smo mali, puno toga smo od tebe nau~ili, od prvog koraka do doma}eg zadatka. Sre}ni smo {to si bio na{ Deda.

Porodice: \or|evi}, Bulatovi} i Novakovi}.

Tvoji unu~i}i: Jovan, Mina i Lule.

83543

83546

Voqeni na{

Bato Dragi mu`u, tata i deda ponosni smo {to smo Te imali. Celog svog `ivota bio si divan, po`rtvovan, po{tovan i voqen. Bio si VELIK ~ovek. Ve~no }e{ biti u na{im srcima, svakoj misli, uspomeni i delu. Hvala Ti za sve {to si nam pru`io. Znamo da si sa an|elima i da nas ~uva{. Tvoji voqeni: Dragana, Nenad, Duwa, Jovan, Mina, Luka, Marija i Marko. 83548


30

08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 14.25 15.15 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35

TV PROGRAM

utorak15.septembar2009.

Tarzan No}na smena Sre}an kraj Kauboju nikad udovoqiti Bra}a Karamazovi Vojvo|anske vesti Kuhiwica Tabloid ^uvari se}awa Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Rej~el Rej Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er Kauboju nikad udovoqiti Tajna hrane: [qiva TV Dnevnik Hop, hop - kviz Otka~ena plavu{a

Pri~e{}e na Atosu U~enici Vojne gimnazije i studenti Vojne akademije pohodili su ovoga leta Svetu Goru. Posetili su manastir Hilandar, srpsku carsku lavru, prestonicu mona{ke republike Kareju, a kruna pokloni~kog putovawa bilo je uspiwawe na vrh Atosa. Autor: Goran Vuk~evi} (RTV 1, 21.00)

18.00 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.40 00.10 00.30

Novosadske razglednice Evropski mozaik TV Dnevnik Me|uprostor Frej`er Pri~e{}e na Atosu Vojvo|anski dnevnik Preokret Putopisi Ekzit 2009 - Zircus Skrivena kamera Kauboju nikad udovoqiti

07.00 07.25 08.05 08.30 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.55 14.50 16.05 16.30 16.55 17.05 17.25 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Crtani film (ma|) Nedeqni magazin (rom) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Ujak iz Amerike Vesti (ma|) Prizma (hrv) Golf, reporta`a Doba zlo~ina Strani dok. film Baza na Dunavu Moja druga ku}a Bela reka Hronika 38. Brankovog kola Sa muzikom... Indija - [apat ve~nosti TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Pustolovine Marka i Maje Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Pitawe savesti Rej~el Rej Ujak iz Amerike

Sve {to mi pripada (Panonija, 20.30) 07.30 08.00 09.00 11.00 12.30 14.20 15.30 16.00 18.00 18.25 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Ulovi trofej Bez cenzure Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Barometar Ulovi trofej Vrele gume Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Kowi ponovo jure Glas Amerike

06.05 08.15 09.06 09.22 09.37 10.05 10.29 11.00 12.00 12.13 12.15

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Kvadratura kruga Svet ribolova Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus

FUDBAL LIGA [AMPIONA

^elzi – Porto

DNEVNIK

RTS 2 07.17 Kuvati srcem 07.45 Trag 08.14 Gra|anin 08.37 Total tenis 08.50 Reli 09.08 Robot boj 09.33 Gomboce 09.58 [umska {kola 10.05 Gomboce 10.29 Enciklopedija za radoznale 10.58 Recept za igru 11.12 Dosije iks i oks 11.20 Neverovatne `ivotiwe 11.48 Lov i ribolov 12.21 [uman: Koncert za violon~elo i orkestar 12.49 Trezor ju~e 13.44 Sunce se ponovo ra|a, film 16.00 Ovo je Srbija 16.38 Via militaris - Koridor 10 17.25 Enciklopedija 17.55 Rukomet: Super kup Srbije: Partizan - Kolubara, prenos 19.30 Datum 20.25 Drugi vek 21.00 Kapri 22.02 Preci i potomci: Porodica Medakovi} 23.17 Balet: Monte Karlo "Pejsa`" 23.49 Sunce se ponovo ra|a, film 01.56 Trezor ju~e 02.52 Fudbal - Liga {ampiona: ^elzi - Porto 04.25 Drugi vek

08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.05 13.30 13.45 14.00 15.00 16.00 16.35 17.40 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 00.45

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Vodi~ za roditeqe [qaka Top {op Reakcija Nacionalna geografija i BiBi-Si: Zemqa, mo} planete Vesti B92 Seks i grad Hitna 94 Vesti B92 Sta`isti Trnav~evi}i u divqini Uvod u anatomiju Film: Glineni golubovi Vesti B92 Seks i grad Dedvud

(RTS 1, 20.40)

10.00 10.30 11.15 12.05 13.10 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Denis napast Pod suncem Sen Tropea Lenija Denis napast NS klinci Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Lude godine Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Evo nas kod vas Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

11.30 [ampionat - Najava 12.00 Red Bul Iks - Alps Salzburg Monako 12.30 CH TV: Stouk – ^elsi 14.30 Pregled Serije A 15.30 Argentinska liga 16.30 MU TV: Totenhem – Man~ester UTD 18.00 Borbe veka 18.30 Profi boks Mohegan San Kazino: Hla~vajo – Rodrigez 20.00 Fudbal mondijal magazin 20.30 Barsa TV: Getafe – Barselona 22.15 [kotska liga 23.00 Portugalska liga 23.30 Italija – Serija A: Siena – Roma 01.10 Jahting – Habela nedeqa jedrewa

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.45 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Svitac, 12.10 Zdravqe , 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Veze, 16.00 Akcenti, 16.30 Ko pre wemu dve, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.10 Pun gas, 21.00 Utorkom u 21.00, 22.15 Petsto pedeset li~nosti, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

12.31 Kuvati srcem 12.47 Bouns 13.33 Ko{arka - EP: Srbija - Turska (r) 15.08 Na{ auto na{im gledaocima 15.10 Pozori{te u ku}i 15.42 Kulinarski letopis 15.58 Povratak otpisanih 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.25 [ta radite, bre 17.45 Beogradska hronika 18.25 Oko magazin 19.00 Slagalica, kviz 19.30 Dnevnik 20.03 Na{ auto na{im gledaocima 20.11 Fudbal - Liga {ampiona 20.40 Fudbal - Liga {ampiona: ^elzi - Porto, prenos, 1. poluvreme 21.33 Fudbal - Liga {ampiona (u poluvremenu) 21.45 Fudbal - Liga {ampiona: ^elzi Porto, prenos, 2. poluvreme 22.37 Fudbal - Liga {ampiona, pregled 00.00 Dnevnik 00.15 Mrtva ta~ka 01.01 Evronet 01.10 Tor~vud 01.59 No}ni bioskop: Belci ne umeju da ska~u, film 04.02 Svet ribolova 04.25 Oko magazin 04.54 Kvadratura kruga

07.00 08.00 08.50 10.05 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.50 00.30 00.35 00.30 01.31 02.30 03.30 04.30

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Izgubqeno blago Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Nepobedive Banzuke Film: Fatalna gre{ka Film: Ameri~ka kineska ~etvrt Foks vesti Svet na dlanu No}ni program-Foks non-stop Sibil Dosije FBI Ekstremno pre`ivqavawe Film: Ameri~ka kineska ~etvrt

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00 03.15 04.00

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Yordan Film: @estoki momci Slavni Svi vole Rejmonda Film: @estoki momci Glas Amerike SMS Milica na kvadrat Qubav za sva vremena Doma}a muzika

Slavni

Hoakin Finiks

Glineni golubovi @ivot Kleja Bidvela, pumpayije iz malog grada u Americi, mewa se iz korena kada mu najboqi prijateq pred o~ima izvr{i samoubistvo zato {to mu je Klej spavao sa `enom Amandom.. . Uloge: Hoakin Finiks, Vins Von, Yoryina Kejts Re`ija: Dejvid Dopkin (B92, 21.00)

08.00 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.00 14.15 16.00 16.45 17.00 17.45 18.00 18.45 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 00.00 00.30 01.45 02.30

Anali Film: Brat doktora Homera Siti kids Mu}ke Napu{teni an|eo Mewam `enu Siti Nevina Qubav je ve~na Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Siti Anali Zvezda vodiqa Nacionalni dnevnik Seqaci Loto Grand parada Ami Yi {ou Mu}ke Siti Film: Kriminal Film: Balada o Lusi Vipl

Kliford (Hepi, 13.25) 08.30 09.00 09.30 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.30 12.45 13.00 13.25 13.55 14.20 14.50 15.00 15.25 16.00 16.45 17.15 17.45 18.05

Kassskaderi Zentriks Spajder rajderi Papirmanija Smucalice [aman king Skloni{te Yem Viva piwata Denis napast Bili superheroj Mala princeza Skupijeve avanture Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Kassskaderi Smucalice Spajder rajderi Zentriks Akvantura Skloni{te [aman king Viva piwata Smucalice

18.35 18.55 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 01.20 02.20 03.20 05.25 06.20

Divqa planeta Telemaster Akvantra Telemaster ]irilica Zabrawena qubav (Klon) Film Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas Srce Film Zabrawena qubav (Klon) Vremenska prognoza

[arliz Teron

(Avala, 09.00 i 23.00)

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona. 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 23.00 Folk {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Kviz, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Politi~ki tok {ou, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Sport STV-a, 23.15 Kviz. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

utorak15.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

4

31

USPON I PAD ALEKSANDRIJSKE BIBLIOTEKE

Pi{e: Dr Simo Jela~a

Yulija Luis-Drajfus

SERIJA

Sajnfild Yeri, Elejn i Yory sede u restoranu. U jednom trenutku, Yory pomisli da ima se~ani udar pa ga oni hitno odvode u bolnicu. Yory je uveren da }e umreti, ali ga doktor ute{i i ka`e mu da nije imao sr~ani udar. Ipak, mora}e da obavi jednu operaciju: mora}e da izvadi krajnike... Uloge: Yeri Sajnfild, Yejson Aleksander, Yulija Luis-Drajfus, Majkl Ri~ards Re`ija: Tom ^erons (Nova TV, 23.45) 08.00 08.15 08.30 09.30 11.00 12.00 12.55 13.40 14.30 15.30 17.15 17.30 18.25 19.15 20.00 20.45 22.45 23.00 23.25 23.45 00.25 01.25 02.20 03.20

Roari, crtani Tomica i prijateqi, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Najboqe godine Mama, tata i ona, film Vesti Inspektor Reks IN Dnevnik Najboqe godine Liga prvaka: ^elzi – Porto, prenos Vesti Mister Bin Sa`eci Lige prvaka Sajnfild Bejvo~ @ivot na severu Ezo TV Odba~en `ivot, film

08.00Rimske misterije 08.30 Kraqevski dnevnici 09.00 Zbogom Mocarte 10.00 U potrazi za Betovenom 11.00 Komunizam – istorija jedne iluzije 12.00 1529 – opsada Be~a 13.00 Rat veka 14.00 Odvezanih nogu 15.00 Poglavice 16.00 Misterije istorije 16.30 Moj dnevnik 17.00 Romanti~ari 18.00 Ovo je civilizacija 19.00 Bo`ji rotvajler 20.00 Drugi svetski rat u boji 21.00 Rat veka 22.00 @ivot i smrt u Rimu 23.00 Poglavice 00.00 Misterije istorije 00.30 Moj dnevnik 01.00 Romanti~ari

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 08.15 09.30 12.40 14.15 15.55 17.50 20.05 22.10 23.50 01.25 03.20 05.25

Ultramen – Doba kuge ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen- Nemesis Ro|endanski zmaj Tali~ni Tom Veliko drve}e Petoro dece i `eqosaur Potra`i Vandu Kos Progowena `ena Do koske Ve~era kod Freda Banka Princeza Juki

Spajdermen 3 Koncert Riane Titanik Ima{ petqu? Traga~: dolazak tame Svi su ludi za Meri Devojka – Edit Pjaf Otelo Tjudorovi Dnevnik ubice po ugovoru Nestala Otelo Holivud: Na snimawu

09.10 Odmori se, zaslu`io si 10.00 Prenos otvarawa Zagreba~kog velesajma 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.35 S Me|unarodne smotre folklora: Vele{evec, Mirlovi} Zagora, [i{kovci 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.25 Jelovnici izgubqenog vremena 18.45 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.50 Zemqa - mo} planeta: Vulkan, dok. serija 21.45 Poslovni klub 22.25 Otvoreno 00.00 Drugi format 00.45 Zvezdane staze: Vojayer

08.05 Program za decu 08.20 Moji roditeqi su vanzemaqci 08.45 Vaterlu Road 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 Ali Mekbil 10.45 Duh {anse, film 12.15 Proces 12.45 Potro{a~ki kod 13.15 Dokuteka 13.40 Dragi Yone 14.05 Prijateqi 14.30 Ksena - princeza ratnica 15.15 Stjewak, dok. serija 16.15 Zvezdane staze: Vojayer 17.05 Drugi format 18.20 @upanijska panorama 18.47 Dva i po mu{karca 19.08 Simpsoni 19.30 Vip muzi~ki klub 20.02 Ve~eras 20.30 Ko{arka, EP - emisija 20.50 Ko{arka, EP: Nema~ka - Hrvatska, aprenos 1. pol. 21.45 Vesti na Drugom 21.55 Ko{arka, EP: Nema~ka - Hrvatska, prenos 2. pol. 22.45 Ko{arka, EP emisija 23.10 Zakon i red 00.00 Qiqani

SERIJA

Qiqani Rat se zavr{io i posledwi vojnici se vra}aju s rati{ta, pa Rubi izgubi posao u po{ti na kom je zamenila brata kad je on bio pozvan u vojsku. Dok tra`i novi posao, nastavqa s intenzivnim treninzima plivawa u nadi da }e u}i u dr`avnu olimpijsku ekipu... Uloge: Ketrin Tildesli, Keri Hajs, Liejn Rou, Brajan Mekardi, Danijel Rigbi (HRT 2, 00.00)

08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Hilari Daf

Pepequga Sem Montgomeri je izgubila oca u zemqotresu i ostala sa ma}ehom Fionom i polusestrama. To je po~etak te{kog razdobqa za mladu sredwo{kolku, koju o~eva udovica prisiqava na te`ak rad dok je polusestre tretiraju kao slu{kiwu. ... Uloge: Hilari Daf, Yenifer Kuliy, ^ed Majkl Murej, Den Brd Re`ija: Mark Rosman (RTL, 20.55) 08.00 08.25 08.55 09.40 11.45 12.10 12.40 13.05 13.20 13.50 14.45 16.20 16.50 17.15 17.40 18.05 18.55 19.05 19.35 20.00 20.55 22.25 23.30 01.05

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 Ketrin Tildesli

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Farenhajt 451 Ubice bakica Biloksi bluz Roditeqstvo @ena u crvenom Qudi ma~ke @iveti i umreti u Los An|elesu 22.00 Detektiv Klut 00.00 Egzotika

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca @ene fudbalera Intermeco 2 Gospodari horora - Yenifer Moja slatka debequca Saut Park @ene fudbalera Intermeco 3 De~ko iz kraja Saut Park Kadenca Gospodari horora - Ples mrtvih Vrisak u no}i

Ubistva u Midsameru Yejn Doe 9: Oko o~evica Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Specijalna isporuka Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan [anaja Nevestinska groznica Oteta: Pri~a o Elizabeti Smart

Punom parom Korak po korak Pod istim krovom Astro {ou, emisija Kako sam upoznao va{u majku U dobru i zlu Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Pod istim krovom Kako sam upoznao va{u majku U dobru i zlu Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Najve}e hrvatske misterije, tok {ou Pepequga, film ^ak No} pokera, {ou Pad crnog jastreba, film

23.45 00.40 01.40

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Razorna laboratorija Bra}a Ludolf Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina [okantni video zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Ekstremne drvose~e Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Gra|evinci LA-a Vrhunsko graditeqstvo Discovery projekat Zemqa U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Bra}a Ludolf Gra|evinci LA-a

08.30 08.45 10.00 10.45 12.00 13.00 14.15 15.00 16.00 17.30 17.45 19.00 21.30 23.30 00.00 00.30

Motosportovi Biciklizam Fudbal Bilijar Biciklizam Atletika Fudbal Biciklizam Biciklizam Fudbal Fudbal Stoni tenis Boks Reli Trke automobila Biciklizam

15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Yinovski sun~ani sat kraj Mediterana A

ristarh sa Somosa je, ba{ rade}i u Alekegipatskog predsednika Hosnija Mubaraka i sandriji, prvi ustanovio heliocentri~ni Unesko. Objavqen je konkurs za arhitektonsko remodel vasione, koji nije prihva}en nared{ewe, na kojem je, me|u vi{e od 1.400 konkurenanih 18 vekova. Od wegovih dela po`are je pre`ita, pobedila norve{ka firma “Sneheta”. Izgradvelo samo delo “O veli~ini i udaqenosti Sunca i wa je po~ela 1995, ko{tala 220 miliona dolara, a Meseca”. Tek je Kopernik prihvatio heliocenzvani~no je otvorena 16. oktobra 2002. tri~ni sistem vasione. A kako re~e Mohasen ZaSagra|ena je kao desetospratna gra|evina, ~ija hran, vo|a tima za izgradwu nove biblioteke, ona je tre}ina ispod nivoa mora, a povr{ina krova je treba da postane “Novi svetionik Aleksandrije”. pod uglom od 8 stepeni, bez prozora je i ni po ~eEratosten je u biblioteci izra~unao veli~inu mu ne podse}a na prvobitnu biblioteku, ali se Zemqe i napravio mapu kontinenata, tvrde}i da pretpostavqa da je locirana u wenoj blizini. se u Indiju mo`e sti}i plove}i iz [panije na zaKonstruktor je `eleo da tim projektom Aleksanpad. Hiparh je utvrdio da se zvezde kre}u, Euklid driju, koja je bila svetski kulturni centar dva veje sa~inio geometriju iz koje se ~ove~anstvo u~ilo naredna 23 veka, a isto je kasnije provociralo druga otkri}a. Wegovo delo “Elementi” sastoji se iz 13 kwiga. @iveo je u vreme Ptolomeja Prvog i u~io wegovog sina. Arhimed je definisao teoriju umawivawa te`ine tela potopqenog u te~nosti i gasovima. Iako je Hipokrat `iveo pre izgradwe Aleksandrije, wegovi radovi iz medicine nalazili su se u biblioteci. Galen je napisao osnove le~ewa i anatomije, koji su dominirali u medicini do dana{wice. Herofil je Ponovo je Aleksandrija prozor sveta utvrdio da je mozak, a ne srce, centar inteligencije. Zenodot je bio prvi ka pre Hrista i dva veka posle wega, ponovo stavi visoki funkcioner biblioteke, oko 280. p.n.e., u na svetsku kulturnu mapu. U obliku je diska, koji periodu prva dva vladara dinastije Ptolomej. Kasimbolizuje mikro~ip i predstavqa vezu izme|u limak, pesnik iz Sirene (dana{wi [ahat u Libistarih i novih saznawa, mada li~i i na Sun~ani ji), smatra se osniva~em nau~nog dela biblioteke. sat. Nagnuta je ka Mediteranu poput izlaze}eg Nau~nik Didimije Kalsenteras svojim radom doSunca i simboli{e da Egipat osvetqava svet, ili neo je procvat biblioteke u doba Cicerona i Avda je Aleksandrija prozor sveta. gusta. Sada ima zbirku od ~etiri miliona kwiga i Karl Sagan ka`e za Aleksandrijsku bibliote50.000 mapa, koje sti`u kao pokloni iz celog sveku da je bila mozak i srce staroga sveta, a Alekta, 100.000 rukopisa s 30 elektronskih baza podasandrija je postala i taka, 10.000 retkih kwiglavni grad izdava{tva ga, 200.000 disketa i Posledwi nau~nik u biblioteci bila 50.000 video-disketa; jekwiga. Kwige su pisane ru~no i bile veoma skudini je spoqni centar je svestrana Hipatija. Po naredbi pe. I Stari zavet je izInternet arhiva; ima nadbiskupa Aleksandrije Kirila, dat u Aleksandrijskoj {est specijalizovanih legionari su je skinuli golu i biblioteci. Me|u pobiblioteka za: audio-vinajstra{nije mu~ili do smrti. On je zuelne materijale, za desledwim nau~nicima u kasnije u Rimu postao papa biblioteci, matematicu, za mlade, za slepe, za ~arka, astronom, fizimikroforme, za retke i progla{en za sveca ~ar i filozof, bila je kwige i specijalne koHipatija. Nakon duge lekcije; tri muzeja za anvladavine Rima i ropstva, ja~ala je hri{}anska tikvitete; rukopise; istoriju nauka; planetaricrkva, nadbiskup Aleksandrije Ciril je Hipatiju jum; dve stalne izlo`be; {est umetni~kih galeriskinuo golu i meso s wenoga tela kidao do kostiju ja; konferencijski centar za hiqadu osoba; sedam dok nije izdahnula. On je postao je papa 412. i pronau~nih instituta za rukopise, dokumentaciju nagla{en kasnije svecem. sledstva, kaligrafiju i rukopise, informacione Ubrzo posle Aleksandra umro je i wegov u~inauke, mediteranske i aleksandrijske studije, teq Aristotel, a Aleksandrovi generali podeliumetni~ki centar, centar za nau~na istra`ivawa li su vlast u Egiptu i ustanovili dinastiju Ptoi diskusioni forum. lomeja, koja je vladala Egiptom gotovo 300 godina, Prostire se na 45.000 kvadrata, na wenim poliali veoma nasilni~ki. Sama Kleopatra ubila je cama ima mesta za osam miliona kwiga, a glavna stariju sestru i zajedno s Cezarom vodila rat pro~itaonica zauzima 69.000 kvadrata, na 11 stepenativ mla|eg brata kako bi sa~uvala presto. Posle stih nivoa, i ima 3.500 sedi{ta. Arhitektura joj je se zajedno s Markom Antonijem ubila, nakon {to jednako zanimqiva: pokrivena je krovom od staih je Oktavijan pobedio. Egipat je 30. p. n. e. poklenih plo~a, visokim 32 metra i pre~nika 160 stao provincija Rimskog carstva, a Aleksandrija metara. Zidovi su od sivog asuanskog granita, a u nastavila da cveta kao centar nauke sve do arapwih su urezana slova iz 120 razli~itih azbuka. U skih osvajawa 642, kad je nukleus nau~nih istravreme po~etka rada zapo{qavala je 578 qudi. `ivawa prenet u Bagdad. Biblioteka ima robotski sistem skladi{tewa Ideja o o`ivqavawu velike biblioteke pojavii ~uvawa kwiga, s najsavremenijim protivpo`arla se 1974. na Aleksandrijskom univerzitetu, konim sistemom za{tite. Od 2008. Aleksandrijska jem je trebala nova biblioteka. Ubrzo su je pribiblioteka ponovo postaje centar helenske kulhvatili mnogi pojedinci i ustanove, ukqu~uju}i i ture i uz pomo} Fondacije “Alekandar Onazis”.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

utorak15.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Imate povoqan upliv Meseca iz vatrenog znaka Lava, pa su vam samopouzdawe i {arm na viskom nivou. [armantno delujete u javnosti, pogotovo u odnosu na dragu osobu, znanu i neznanu. Izlazak?

BIK 20.4-20.5.

Ostra{}eni ste danas i nestrpqivi u komunikaciji i niste raspolo`eni za kompromise. Kra}i put je uspe{an, upravo zahvaquju}i va{oj odlu~nosti i nastupu, pristupu, na~inu na koji delujete prema drugima.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

15. septembar 2009.

Poslovna situacija je nagla{ena, pa ne mo`ete biti odsutni ve} se morate suo~iti sa saradnicima i klijentima. Timski rad je uvek boqi nego da delate samostalno. Uspe{ni dogovori i prijatno putovawe. Finansijska situacija se popravqa, {to uti~e i na va{e raspolo`ewe. Simpatije saradnika vam idu u prilog. Mo`ete imati poverewa u jednu `ensku osobu. A na planu qubavi, poboq{awe odnosa. Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste u prijatnom okru`ewu, ali pod osetqivim i promenqivim okolnostima. Finansijska situacija vam mo`e zadavati brige, ali danas nemojte misliti o tome, ve} o qubavi. Morate biti br`i i boqe organizovani ako `elite da postignete sve ono {to sami od sebe o~ekujete. Me|utim, danas se mo`ete odmoriti i lepo provesti u dru{tvu drage osobe, negde skriveni.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a predivna Venera dolazi do punog izra`aja. A to zna~i da je dru{tveni `ivot u punom intenzitetu i sjaju. Ne samo {to ostvarujete dobru saradwu s prijateqima i poznanicima ve} ste i dominantni.

[KORPION 24.10- 23.11.

U karijeri imate dobre odnose sa `enskim bi}ima, {to se odra`ava na smirenost, sklad i dobru saradwu, pa i zadovoqstvo u radu. Finansijska situacija je povoqna i neizvesna na neki na~in.

STRELAC 24.11- 21.12.

Igrate se re~ima i odnosima, potpuno nesvesno, ali spontano. Imate velike mogu}nosti pred sobom, ali i suvi{e o~ekivawa i optimizma se mo`e pokazati kao pogre{an pristup i stav. Budite realni.

JARAC 22.12-20.1.

Na li~nom planu ste neprikosnoveno svoji i sna`ni, pa vam niko ni{ta ne mo`e. Tu|e uticaje i mi{qewa uzimate u obzir samo kada se radi o poslu, teku}em, u ekspaniziji, jer morate pro{iriti delatnost.

VODOLIJA 21.1-19.2.

^inite kako vam pa{e jer to je jedini na~in na koji mo`ete ostvariti maksimum i dati najboqi deo sebe. Velikodu{ni ste preko svake mere, pogotovo u odnosu na partnera. Sre}a i provod.

RIBE 20.2-20.3.

Kriza u odnosima s drugima je mogu}a, uprkos va{oj emotivnoj i intuitivnoj prirodi, jer ste preoptere}eni obavezama i brigama. Nije za vas ovaj materijalan svet, ve} duhovni i umetni~ki. Ipak, u akciju!

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Grudi `ene godine Za titulu `ene godine peva~ica Lili Alen pristojno se zahvalila ~asopisu GQ serijalom toples fotografija. Album na broju jedan, rasprodata turneja i uglavnom pozitivne recenzije tokom karijere, razlozi su zbog kojih je magazin GQ titulu `ene godine dodelio pop zvezdi o{trog jezika Lili Alen. Nakon te{ke 2008. godine, vi{e na li~nom nego na profesionalnom planu, poba~aj, raskid s de~kom Edom Simonsom, te smrt bliskih qudi, kolo sre}e se okrenulo pa, kako stvari stoje, ovo }e za Lili biti najboqa godina dosad. Wen drugi album „It’s Not Me, It’s You” u dahu je prihva}en {irom sveta.

PROMENQIVO

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

27

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

27

Zrewanin

26

S. Mitrovica 27 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

27

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

K. Mitrovica 27 Ni{

28

VIC DANA

Evropa

VREME

NOVI SAD: Promenqivo vreme uz smewivawe sun~anih i obla~nih intervala. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 14 ujutru do 27 stepeni Celzijusa po podne. VOJVODINA: Prijatno toplo i promenqivo vreme uz smewivawe sun~anih i obla~nih intervala. Ponegde je mogu}a i re|a pojava lokalnih pquskova po podne. Vetar slab, u ju`nom Banatu umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura 14, a maksimalna 27 stepeni. SRBIJA: Promenqvo vreme uz smenu sun~anih i obla~nih perioda, a povremeno }e biti i lokalnih pquskova. Vetar slab jugoisto~ni, u Pomoravqu i Podunavqu umeren. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 11, a maksimalna 28 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu prete`no sun~ano i toplo vreme. U ~etvrtak opet naobla~ewe sa povremenom ki{om. I u petak obla~no i ki{ovito vreme. U subotu na severu promenqivo obla~no sa puno sunca i povremenom ki{om, a na jugu i daqe obla~no i ki{ovito.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Smawewe tegoba kod svih hroni~nih bolesnika, ali im se savetuje striktno pridr`avawe saveta lekara. Tegobe su mogu}e kod sr~anih bolesnika i astmati~ara.

Madrid

25

Rim

24

London

19

Cirih

18

Berlin

22

Be~

24

Var{ava

23

Kijev

23

Moskva

20

Oslo

18

Muja je za ro|endan dobio digitalni sat. ^im ga je stavio na ruku, zapita{e ga gosti: - Hajde, slavqeni~e, da ~ujemo koliko je sati. - Ne bih znao re}i... - Kako ne bi? - Pa, tako. Hajde vi iz prve podelite 18 sa 29.

SUDOKU

St. Peterburg 18 Atina

27

Pariz

18

Minhen

22

Budimpe{ta

26

Stokholm

18

4 5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

134 (-26)

Slankamen

226 (-20)

Apatin

213 (-31)

Zemun

266 (0)

Bogojevo

209 (-32)

Pan~evo

284 (0)

Smederevo

464 (8)

Ba~. Palanka 217 (-28) Novi Sad

209 (-29)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA 172 (-1)

S. Mitrovica

34 (-11)

Tendencija stagnacije

Senta

239 (-2)

Beograd

212 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

214 (-16)

NERA

-64 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

8

5

3

5

9

4

3

8

7

1

N. Kne`evac

Hetin

60 (0)

TISA

9

2

4

4

4

1

4

5

4 26 (0)

7 6

3 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1 6 1

2

3

1

9

6

8

2

5

7

4

3

7

5

3

4

9

1

6

2

8

4

2

8

3

6

7

1

9

5

5

8

2

1

7

6

9

3

4

6

3

7

9

4

2

5

8

1

9

4

1

5

3

8

2

7

6

2

7

5

6

8

3

4

1

9

3

1

9

7

5

4

8

6

2

8

6

4

2

1

9

3

5

7

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 15.septembar 2009.