Issuu on Google+

NOVI SAD *

SREDA 15. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23527 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZBOG MAW KA U BUYETU SLE DI PO VE ]A WE PO RE ZA

Praznudr`avnukasu puni}emosvi str. 5

HIQADE BEOGRA\ANA SINO] POZDRAVILO [AMPIONE: Ovacijama, pesmom i skandirawem „Srbija, Srbija, {ampioni, {ampioni” vi{e od 5.000 gra|a na do~ekalo je u Beogradu srpske olimpijce, osvaja~e medaqa na Olimpijskim igrama u Londonu. Ispred Gradske skup {tine, gde se po tradiciji proslavqaju uspesi srpskih sportista na velikim takmi~ewima, u navija~koj atmosferi pozdravqeni su zlatna Milica Mandi}, srebrna Ivana Maksimovi} i bronzani Andrija Zlati} i vaterpolisti. Trofejni olimpijci stigli su pred Skup{tinu Beograda u otvorenom autobusu, nakon vo`we ulicama prestonice uz gromoglasne pozdrave gra|ana.

VOJVO\ANSKI POLITI^ARI O IDEJI FORMIRAWA AUTONOMISTI^KOG FRONTA

Rovoviilidijalog sBeogradom? str. 3 PREMIJER O PREDSEDAVAWU GENERALNOJ SKUP[TINI UN

Da~i}:Jeremi} imapunupodr{ku VladeSrbije str. 2 MINISTAR GRA\EVINE VELIMIR ILI] NAJAVIO FORMIRAWE RAZVOJNE BANKE

„Po{tanska {tedionica” zida}edevize?

str. 4

KOMPANIJA „AGRO@IV” PRO[IRILA PROIZVODWU

BEZ SUDSKE REHABILITACIJE NEMA NI OBE[TE]EWA GOLOOTO^ANA

Gotovajelana Zah t e v i `iti{tanskina~in str. 11

NASLOVI

Ekonomija 4 Uvozimo sve vi{e struje

sepodnose uBeogradu str. 12

Poqoprivreda 6 Je{i}: U vojvo|anski agrar uli}e se milioni evra

Novi Sad 9 Centar za rehabilitaciju zavisnih od droge – podr{ka i rad pobe|uju

Vojvodina 10 U Rumi zavr{en Srem folk-fest

VOJNOMEDICINSKI CENTAR „NOVI SAD” VI[E NE PRIMA CIVILNE PACIJENTE O TRO[KU ZDRAVSTVENOG OSIGURAWA

Kwi`icu zamewuje nov~anik

str. 12

Dru{tvo

KADA NA RED DO\U NOVCI, NIKO NIJE ODGOVORAN

Paorijo{~ekaju polovinupara

str. 6

str. 14 – 18

SPORT

12 Program radne prakse u slu`bama Novosadskog univerziteta

Crna 13 U Belgiji nastradala Novosa|anka R. ^. (26)

Umereno toplo Najvi{a temperatura 29 °S

n TADIJA KA^AR O NA[IM SPORTISTIMA NA OI

n SRBIJA I IRSKA DELE MEGDAN NA MARAKANI

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM


2

POLiTikA

sreda15.avgust2012.

dnevnik

PREMIJER O PREDSEDAVAWU GENERALNOJ SKUP[TINI UN

Da~i}:Jeremi}imapunu podr{kuVladeSrbije

EVROPSKI PUT SRBIJE: Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} primiojeju~euopro{tajnuposetuambasadoraNema~ke uSrbijiVolframa Masa,kojijerekaodatazemqapodr`avaSrbijuuwenimnastojawimada{toprepostanepunopravan~lanEU, istakav{idaseevropskiputSrbijevi{enedovodiupitawe. Usaop{tewupres-slu`bepredsednikaSrbijesenavodidaje ambasadorNema~keizrazio`equzadaqimunapre|ewemodnosa dve zemqe i posebno istakao zainteresovanost Nema~ke za saradwunapoquenergetike. On je obavestio predsednika Nikoli}a o tome da je Nema~ka spremnadaula`eunovezajedni~keprojektesaSrbijom,navedenojeusaop{tewu.

File:Nesumwam usrpskuvladu Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izjavio je ju~e da ne sumwa da }e zapo~iwawe pregovora o pridru`ivawu EU biti prioritet nove Vlade Srbije, i napomenuo da je napredak u odnosima s Pri{tinom neophodan za otvarawe pregovora. File je u intervjuu za evropski internet-portal „EurAktiv„, u kojem je ocenio da bi zaustavqa we procesa pro{irewa EU bilo „ogromna gre{ka”, rekao da je uveren u to da }e Srbija ostvariti napredak u odnosima s Kosovom, {to je nazvao „fundamentalnim problemom koji stoji na putu otvarawa pregovora”.

– Nova Vlada Srbije je po~ela da radi i ne sumwam da }e otvarawe pregovora o pridru`ivawu biti me|u wenim vrhunskim prioritetima – rekao je File, i podsetio na to da je Evropski savet jo{ u decembru 2011. utvrdio niz mera koje Srbija treba da sprovede. U decembarskim zakqu~cima Saveta navedeno je da Srbija treba da nastavi dijalog s Pri{tinom i ostvari normalizaciju odnosa s Kosovom da bi dobila datum po~etka pregovora, a Savet }e o tome ponovo odlu~ivati na samitu krajem ove godine.

Grubje{i}:Iskreno partnerstvosBriselom Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubje{i} izjavila je ju~e, u razgovoru sa {efom Misije OEBS-a u Srbiji Dimitriosom Kipreosom, da je uverena u to da }e nova Vlada doneti nov pristup evropskim integracijama, zasnovan na iskrenom partner-

stvu s Briselom i odgovornom sprovo|ewu unutra{wih reformi. – Sada je na nama da konkretnim potezima povratimo kredibilitet Vlade i ubrzamo evropske integracije– istakla je Suzana Grubje{i}, kako je saop{teno iz Vlade.

Ambasadori: Uradite{tasteobe}ali Nova srpska vlada treba da nastavi evrointegracije jer je to va`no i za Srbiju i za EU, poru~ili ambasadori Francuske i Belgije u Beogradu Fran soa Gzavije Denio i Alen Kundicki. – Od nove srpske vlade o~ekujem da uradi ono {to je i obe}ala, a to je da nastavi evropske integracije – rekao je ambasador Francuske Gzavije Denio, poru~iv{i da je Srbija na dobrom putu.

I belgijski ambasador Kun dicki je podsetio na to da prve izjave predstavnika nove vlasti u Srbiji govore o spremnosti Vlade da nastavi korake ka EU, {to je, istakao je, „va`no i za Srbiju i za EU”. Osvrnuv{i se na izbore odr`ane u maju u Srbiji, belgijski amabsador je naglasio da su oni prote kli na apsolutno demokratski i transparentan na~in pa je, kako je naveo, jasno da su predstavnici nove vlasti sasvim legitimni.

Premijer Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da je interes Srbije da Vuk Jeremi} uspe{no predsedava Generalnoj skup{tini UN i da }e on u tome imati svu logisti~ku podr{ku Vlade Srbije. – Unutra{wopoliti~ki razlozi ne smeju da {tete interesima Srbije, a interes Srbije je uspe{no predsedavawe GS UN – rekao je Da~i} na konferenciji za novinare posle sastanka s Jeremi}em, koji }e za dve do tri nedeqe i zvani~no preuzeti funkciju predsedavaju}eg. Po Da~i}evim re~ima, nezavisno od li~nosti predsedavaju}eg, za svaku zemqu je ~ast i ponos da ima jedno takvo mesto. On je rekao da je odlukama koje je Vlada donela u vezi s predstoje}im predsedavawem Srbije GS-u stavqena ta~ka na neprijatnu situaciju koja se prethodnih nedeqa stvorila u delu javnosti. – Imali smo situaciju da generalni sekretar UN lep{e i boqe pri~a o toj temi nego {to je to bilo kod nas – naveo je premijer. On je poru~io da }e Jeremi} i wegov tim u`ivati svu neophodnu logisti~ku podr{ku, i naglasio da svi zajedno treba da rade na poboq{awu imixa Srbije. Na pitawe na kakvu logisti~ku podr{ku misli, imaju}i u vidu da je ukinuta kancelarija koja je tu pomo} trebalo da pru`a, on je odgovorio da je logisti~ka podr{ka preoblikovana i da }e se ona sada pru`ati kroz Ministarstvo spoqnih poslova. – Kada smo analizirali situaciju s MSP-om, zakqu~ili smo da nema potrebe za posebnom kancelarijom ve} da se ti poslovi mogu odvijati kroz Ministarstvo, shodno buxetu za koji mislimo da je odgovaraju}i, imaju}i u vidu situaciju u kojoj je zemqa. Pomo} nije ukinuta ve} je samo preoblikovana forma – precizirao je premijer.

Vuk Jeremi} je podsetio medije na to da je Srbija pre 20 godina bila izop{tena iz UN, a da je sada dobila poziciju „prvog me|u jednakima”. Po wegovom mi{qewu, „za `aqewe je debata koja se vodila u delu javnosti i koja nije koristila me|unarodnom ugledu Srbije”. – Nadam se da je to okon~ano. Nema nikakvih nesporazuma izme|u predsedavaju}eg Generalnoj

\ilas, ultimatum, Tadi}

Ne mewam dres DS-a dresom SPS-a Jeremi} i Da~i}, koji je i lider socijalista, opovrgli su i pisawe pojedinih medija da bi Jeremi}, nakon jednogodi{weg predsedavawa, mogao postati ~lan SPS-a. – Ne znam {ta da vam ka`em, to nije ta~no. Ne znam {ta }e biti za godinu dana, ali mi nismo razgovarali o tome, a i strana~ke situacije me trenutno ne interesuju – rekao je Da~i}. On je podsetio na to da je i ranije bilo pri~a o SPS-u i Jeremi}u, koji je dodao da „nema nikakve daqe planove”. Jeremi} je ocenio i da je za `aqewe to {to su tokom debate u javnosti o predsedavawu GS UN ponekad propagirani li~ni, partijski ili neki uski interesi. – Naneta je {teta ugledu Srbije, o~i me|unarodne zajednice uprte su sada u nas. Nije istina da mewam strana~ki dres. U Wujorku nosim dres reprezentacije i nemam nikakve daqe planove, niti sam s Da~i}em razgovarao o tome – poru~io je Jeremi}. Da~i} je naglasio da se Vlada Srbije ne}e me{ati u Jeremi}evo predsedavawe, a obojica su se slo`ila u tome da bi bili veoma sre}ni kada bi se

po{tovali osnovni principi Poveqe UN, me|u kojima je jedan od glavnih po{tovawe teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

DS:Tadi}nekupuje viluuHrvatskoj Reaguju}i na napise u medijima povodom posete lidera DS-a Borisa Tadi}a Hrvat skoj, ta stranka je sa op{tila da je to bila privatna poseta i da su sve spekulacije neta~ ne. Predsednik DS-a boravio je u trodnevnoj privatnoj poseti Hrvatskoj i sve speku lacije o sme{taju u kojem je bio, politi~kim motivima posete i planovima kupovine nekretnina u toj dr`avi nisu istinite, saop{tila je Informativna slu`ba DS-a.

„Razli~ite spekulacije koje su se pojavile u pojedinim medijima, vezane za sme{taj u kojem je Boris Tadi} boravio, politi~ki motivi posete kao i bilo kakvi planovi o kupovini nekretnina u Hrvatskoj su potpuno neistiniti”, navedeno je u saop{tewu DS-a. Pojedini mediji u Srbiji, ali i Hrvatskoj, pi sali su prethodnih dana da je Tadi} na ostrvu Vis boravio u vili vrednoj 850.000 evra i da je „planirao da je kupi kao ku}u za odmor”. Tadi} je u subotu otputovao iz Hrvatske.

Odgovaraju}i na novinarska pitawa, Jeremi} rekao je da do wega nisu do{le informacije o navodnom ultimatumu zamenika predsednika DS-a i gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa lideru stranke Borisu Tadi}u, o kojem pi{u pojedini mediji. – To nije stiglo do mene. Koncentrisan sam na posao koji }u za dve-tri nedeqe i formalno preuzeti. To je ozbiqan posao i sve moje snage, energija, koncentrisani su na predstavqawe Srbije u UN – rekao je Jeremi} povodom navoda u jednom beogradskom listu da je \ilas dao Tadi}u rok od dve nedeqe „da o~isti stranku” ili }e je on napustiti. skup{tini i Vlade Srbije – rekao je Jeremi}. On je naveo da }e jedna od glavnih tema predsedavawa biti re{avawe konflikata mirnim putem, uz po{tovawe principa UN. Jeremi} je precizirao da je za predsedavawe odvojeno onoliko koliko je bilo mogu}e odvojiti, i dodao da }e predsedavawe biti sprovedeno bez obzira na cifru. D. Milivojevi}

Ni~i}:Prozvani samoizURS-a Gradona~elnik Zaje~ara Bo{ko Ni~i} izjavio je ju~e, povodom pokretawa postupka zbog sumwe da je stupio na drugu funkciju bez saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije, da bi zakonom moralo jasno da se propi{e {ta jeste, a {ta nije dozvoqeno. Ni~i} je Tanjugu rekao da se postupak vodi samo protiv tri poslanika URS-a, iako u parlamentu, kako je rekao, ima jo{ qudi iz drugih politi~kih opcija koji obavqaju i funkciju gradona~elnika. – Sada su prozvani samo qudi iz URS-a, i o~igledno je da tu ne postoji dobra, nego zla namera Agencije – rekao je Ni~i}. On je kazao da je anga`ovao advokata, i najavio da }e „i}i do kraja, do svih me|unarodnih institucija” da bi se utvrdilo da li se kr{e i wegova prava, ali i prava gra|ana koji su ga izabrali.

TVIT CRTICA Departizacija Departizacija je mit. Kada stranke zauzmu pozicije, kre}e pritisak odozdo. Nahrupe na vrata snaje i {urwaje i ostali zaslu`ni, pa se vlast o~as posla na|e u poziciji koju je u kampawi kritikovala. I direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac to vidi: „Shvatio sam! Departizacija koja je u toku predstavqa sta vqawe li~ nih i porodi~n ih inter es a ispred partijskih. Bravo za sve! Hvala.„

Ki{obran Pseudovest dana je da biv{i predsednik Srbije Boris Tadi} letuje na Visu. Pri~a ne zaslu`uje ni karticu teksta, ali se rasprava razbuktala. Politi~ar Drago Kova~evi} napisao je: „Kad bi slu~ajno sutra oko podne na Visu pala ki{ a, ovi Tadi}evi fanovi bi otvorili ki{obran, bez obzira na to {to je u Beogradu sun~an dan”.

Sakrivajdokaze „Afera Agrobanka„ po~iwe u sebi da povezuj e nek a od zvu~ ni h politi~kih i p -

rivrednih imena. Najavquju se hap{ewa, a NVO aktivista Goran Mileti} sumwa u ishod istrage: „Ka`u da }e u ’aferi Agrobanka’ po~eti hap{ewa povezanih biznismena za desetak dana. Super, taman da sakriju dokaze ili pobegnu iz zemqe„.

^okaw~i}i Bila je Gu~a, tro{ilo se slabije, ali nije falilo estradnih lica, politi~ara i bombasti~nih tekstova. Gu~i u pohode i{ao je i ^edomir Jovanovi}. Socijalista Boris Mili}evi} ‫‏‬ oka~io je ^edinu sliku uz komentar: „A i ^eda je qudsko bi}e pa voli ~okaw~i}e„.

Ponosnitata Nije sve ni u politici. Poneko dete osvoji medaqu u matematici, ne~ije se domogne i olimpijske medaqe, a }erka Dragomira Kari}a Danijela objavila je novi spot. Ponosan otac je odu{evqewe izrazio na „Tviteru„. Sve velikim slovima, a kako druga~ije: „NAJNOVIJI SPOT MOJE J ED INICE, DANIJELE KARI] MARATA] – IDEALNO RAZLI^ITI!!! QUBI JE TATA„.

Bakipamuzej Milica Mandi} sportistkiwa je koja je zlato na OI osvojila dr`avi uprkos, a ne zahvaquju}i woj. Sada naprasno kre}e briga o woj. Spisateqica Biqana Srbqanovi} napisala je: „Prvo te toliko ne zanima da postavi{ Bakija An|elkovi}a da {efuje wenim sportom, a kad pobedi, odma’ u Narodni muzej. Nesre}na zemqa.„

Prdekana –nikad Politi~ari s nalogom na „Tviteru„ ~esto trpe direktne napade, {to je druga~ije od vremena kada s glasa~ima nisu imali ni{ta do k-

ampawe. Jedan „tvitera{„ je Oliveru Duli}u postavio pitawe: „Koliko puta vlast da se promeni, pa da kona~no odete u prdekanu, gospodine Duli}u?„ Nedugo potom, Duli} odgovara: „Nikada, po{to za to svakako nema razloga… I ba{ me briga {ta vi mislite o tome i nesre}ni qudi poput vas, gospodine...„

„Kongogumi” Ima na „Tviteru„ i zanimqivosti. Na jednu je podsetio i lider LSV-a Nenad ^anak: „KON GO G UMI iz Osak e je gra|evin sk a firma koju porodica Kongo dr`i od 578. godine. Onda se jo{ pitaj otkud Japancima na vika da rade„.

Birokratija Sve nas birokratija umara i maltretira, daju}i nam pravu sliku dr`ave u sebi. Povremeno na wu nale}e i vlast. Tako se i napredwak Mario Maleti} susreo s tom hobotnicom: „Bo`e, koliko mrzim birokratiju i papirologiju! Ozbiqno, sve bi trebalo da bude onlajn, da fizi~ki ne mora{ nigde da ide{„. P. Klai}


politika

dnevnik

VOJVO\ANSKIPOLITI^ARIOIDEJIFORMIRAWAAUTONOMISTI^KOGFRONTA

Rovoviilidijalog sBeogradom? Nakon {to je funkcioner Lib er aln o-dem ok rats ke partije Milivoj Vrebalov u nedavnojizjavina{emlistuobelodaniodatapartija,uzDSi LSVipotencijalnoSVM,kojeina~e~ineikoalicijuvladaj u} u u Pok raj in i, plan ir a form ir aw e „ a u t o n o m i s t i ~ k o g bloka”kaoodgovorna odluku Ustavnog suda kojomjeukinutdeoingerencijaAPV,ipotpredsednikLDP-aDu{an Miji} potvrdio jeju~eda}etastranka imatiaktivnuuloguu tojinicijativi. Powegovimre~ima, formiraweautonomisti~kog bloka nala`e odgovornostpremabira~ im a u Vojv od in i koji su na posledwim izborimaglasalidruga~ije. Miji} je ocenio i da su odl uk e Ustavnog suda dovele dotoga„dajeneophodnoodgovornije se pozabaviti pitawem auton om ij e Vojv od in e”, dodav{i da bi bilo veoma lo{e da se taj problem ignori{eigurapodtepih. Ipak, iz Dem ok rats ke stranke, koja je sto`er aktuelne vojvo|anske vlasti, jo{ uvek nema nikakvih reakcija natuinicijativu,osimnezvani~nih primedbi da nisu dobilinikakavformalanpoziv utompogledu. AzalideraLigesocijaldemok rat a Vojv od in e Nen ad a ^anka formirawe „autonomi-

sti~kog fronta„ je sasvim izvesno, ali ne zbog ambicije ili `eqe politi~kih stranaka,ve}zbog„kvaliteta`ivota qudiuPokrajini„.Ono~ekuje da takav blok nastane kao odgovorna„eskalacijuarogancijepoliti~kihstrukturaizBeograda, koje brutalno ignori{u spec if i~n os ti Vojv od ine”,kaoida}eseuwegaukqu~itiintelektualci,predstav-

~eovojvo|anskomseparatizmu su„apsolutnegluposti”. „Ne znam nijednu stranku, ni parlamentarnu ni vanparlam ent arn u, nit i ijedn o ozbiqn o udru` ew e gra| an a koje se zala`e za otcepqewe Vojvodine od RepublikeSrbije”,kazaojeon. Ina~e, odnose pokrajinskeirepubli~kevlastiuprethodnommandatuobele`ilisuproblemi u tokovima novca, zbog ~ega su u izbornoj kampawi gotovo svi vojvo|anski politi~ki akteridono{ewezakonao finansirawuPokrajine isticali kao jedan od prvihposlovauovomsazivu Skup{tine Vojvodine. A da }e Banovina u}i u proces izrade tog zakona potvrdio je nedavno na{em listu i potpredsednik Pokrajinske vlade Goran Je{i}, koji je najavio da bi pokrajinski parlament ove Iz Demokratske stranke, koja je sto`er aktuelne jeseni mogao pokrenuti takvu zakonodavnuinicijativu. vojvo|anske vlasti, jo{ uvek nema nikakvih S tim se sla`e i {efica reakcija na inicijativu za formirawe pos lan i~k og klub a LSV-a u autonomisti~kog bloka Skup{ tin i Vojv od in e Maj a Sedlarevi}. ponuditi gra|anima isto ono –Bezre{avawapitawafipartijamakojedelujunateri{to smo ~inili prethodne ~enans ir aw a nem a smis la ni torijiceleSrbije. Funkc io n er Sav ez a vojv otirigodine”,kazaojePastor. pri~aonadle`nostimaVojvo|anskih Ma|ara Balint PaOnjeistakaoda}eseSVM dine. Zato jedan od prioritestor veruje,opet,daseproblenatakavna~inidaqepona{ata Vlade Vojvodine treba da miuodnosimadvanivoavlasti tiioceniodabibilokqu~no budepriprematogzakona,komoraju re{avati dijalogom, „a da pokrajinski i republi~ki jibipotomusvojilaiPokrane konfrontacijom zarad stinajvi{ifunkcionerisednuza jinskaskup{tinaiuputilaga cawapoliti~kihpoena”,teda sto i dogovore se.”Ovo nije republi~komparlamentu–iz{to pre treba da do|e do razvrem e grom og las nih izj av a, javila je Maja Sedlarevi} za ovojevremekadatrebasestii „Dnevnik”. razgovorom, dijalogom, re{iOna je dodala da }e se LSV ti velika pitawa i probleme aktivno ukqu~iti u pripreme kojisusepojavitog akta, podseli”, kazao je on, tiv{inatodasu Za nas ni je od zna ~a ja pods et iv{ i da seidosadazalajo{uveknijedo- da li je na vlasti DS gali za to da tu ili SNS. Mi }emo net Zakon o fiincijativu ponans ir aw u Voj- raditi isto ono {to krene pokrajinvodine, a treba- smo i do sada radili ska administralo ga je doneti cija po{to cen(Balint Pastor) dokraja2008.gotralna vlast, dine. uprkos ustavnoj Kakojekazao,SVM}esa~eobavezi,tonijeu~inilaupretkati inicijativu i zvani~an hodnommandatu.Funkcionerka poziv za formirawa „autonoLSV-a smatra da se taj posao misti~kog fronta”, a u me|umora obaviti uprkos odluci vremenu i ubudu}e }e zastupaUstavnogsudakojomsuukinute ti int er es e Vojv od in e, kao nekenadle`nostiPokrajine. {tojeto~inilaidosada. – Odluka Ustavnog suda je u govora pokrajinskih i repu„Zanasnijeodzna~ajadali svakom slu~aju problemati~bli~kihfunkcionera„dabise je na vlasti DS ili SNS. Mi na,alinebitrebalodaometa na{lore{ewauinteresusvih }emoraditiistoono{tosmo funkc io n is aw e pok raj ins ke idabisere{iliogromniproi do sada radili. Ono {to je adm in is trac ij e u don o{ ew u blemiuPokrajini”. kqu~no,jesteda{topredo|e predloga zakona o prihodima Onjedodaodanemo`edakado razgovora izme|u najvi{ih Pokrajine. O~igledno je da je `edali}eseSVMprikqu~ipokrajinskih i republi~kih taodlukapoliti~kaiakobuti inicijativi za formirawe funkcionera, da bismo na{li de politi~ke voqe, bi}e re„autonomisti~kog fronta” kore{ewauinteresusvih,naove {eno i pitawe finansirawa jibi~inilestrankekojebise ogromne probleme koji su se Vojvodine – ocenila je Maja zalagalezave}uautonomijupo- pojavili”,naveojePastor.On Sedlarevi}. krajinejernijedobilapozivza istovremenosmatradasupriB.D.Savi}

nicicivilnogdru{tvaistrukovnihorganizacija. ^anak smatra i da nije realno da DS i LDP mogu biti nosiociidejestvarawatakvog politi~kogfronta,sobzirom natodaje,kakojerekao,re~o

to.”[toseti~epozicijeSaveza vojvo|anskih Ma|ara, za nas jeautonomijaVojvodineunutar Srbije krucijalno i bitno politi~kopitaweimisezala`emoza{toboqipolo`ajVojvodine unutar Srbije. Mo`emo

REKLI SU Markovi}:Jagodina primersvima

Zukorli}:Danijebilo A}if-efendije...

Jerkov:Frontjeve} formiran

– Jagodina mo`e biti primer dr`avi, op{tinamaigradovimakadajere~ o „rezawu” tro{kova iz buxeta za kori{}ewe slu`benihautomobilaitelefona jer to uspe{no radi posledwih sedam godina, otkako je na vlasti JS – izjavio je ju~e Tanjugu predsednik Skup{tine grada Dragan Markovi}Palma.–Gradski,apretogaop{tinski funkcioneri, uop{te ne koriste slu`beneautomobile,ve}seonikoristeza prevoz bolesnika na preglede u Klini~ke centre„Beograd„,„Ni{„ili„Kragujevac„, a iznos za slu`bene mobilne telefone je limitiranna1.500dinara. Markovi}jedodaoda„tro{koveroumingafunkcioneripla}ajusami”. –Kadasuupitawulokalnifunkcioneri, predala`emdanekorsteslu`beneautomobile,ve}daihkoristegra|anikojisupunili buxet i koji u ovoj situaciji ne mogu da imaju svoj automobil da odu na lekarski preglednaprimeruBeograd–rekaojeMarkovi}.

Pov od om nov on as tal e polemike u javnosti oko ulog e A}if-efend ij e u Drug om svets kom rat u, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji MuamerZukorli}jeuponedeqak uve~e na trgu u NovomPazaruizjaviodasuBo{wacijedini naroduEvropikojinikadanijeimaofa{isti~ku niti bilo koju srodnu ideologiju. –A}if-efendijajeorganizovaoodbranu ovogagradaod~etnika.Danijebiloteodbrane, broj Bo{waka bi danas bio kao u Priboju, Novoj Varo{i i Pqevqima. To dobro mu nikada ne}emo zaboraviti – poru~iojeZukorli}.–Akopostojenekielementi kolaboracije s nema~kim okupatorom,sviznaju,iprijateqiineprijateqi, danijebilonitijednogelementaideolo{ke kolaboracije, ve} da se radilo o najnu`nijem pre`ivqavawu, gde su se na{i prvaci,sA}ifefendijomna~elu,borili svimmogu}imsredstvimadaovajnarodsa~uvaju.

– Autonoma{ki front formiranjeformirawem Vlade Vojvodine, koja se sastojiredomodstranaka kojeseve}dugogodinazala`u za ve}u autonomiju Vojv od in e i koj e, o~igledno, i na Vojvodinu i na wene nadle`nosti i na wen polo`aj u Srbiji imaju druga~iji pogled nego {to }etoimatiVladauBeogradu–reklajeza „Slob odn u Evrop u„ preds edn ic a Skup{tinegradaNovogSadaAleksandraJerkov.–Nebihrekladajeovosamoodgovor na odluku USS-a, s obzirom na to da je VladaVojvodineiuprethodnomperiodu, kao i Skup{tina Vojvodine i sve vojvo|anskeinstitucije,imalarazlogadaveoma~estoustaneuodbranuinteresagra|anaVojvodineivojvo|anskeautonomijeiu tomsmislumislimdaseovotrebanastaviti u naredne ~etiri godine. Svi oni razlozikojisupostojalidamo`dapokrajinskeinstitucijeo}utekadasuinteresi gra|anaVojvodinebiliugro`eni,sadane postoje.

sreda15.avgust2012.

3

ZBOGIZBORANOVOGGRADONA^ELNIKAZREWANINA

Mirovi}:Dopunski vojvo|anskiizbori logi~anishod Izbor Ivana Bo{waka za novog gradona~elnika Zrewanina, koji se u tom gradu o~ekuje na skup{tinskoj sednici 21. avgusta, mogao bi dovesti dodopunskihizborazaposlanik a Skup{ tin e Vojv od in e. Bo{wak je, naime, pokrajinski poslanik izabran po ve}inskom izbornom sistemu, a istovremenimobavqawemobe funkcijena{aobiseuzakonski nedozvoqenom sukobu interesa. Agencija za borbu protiv korupcijedosadnijedozvoqavala istovremeno obavqawe gradona~elni~ke i poslani~ke funkcije i protiv takvih funkcionera pokretala je zakons ke pos tupk e. Najn ov ij e postupkepokrenulajenedavno protiv gradona~elnika Zaje~ara, Loznice i Pirota – Bo{kaNi~i}a,VidojaPetrovi}a iVladanaVasi}a. Oni su, kak o je obj as nio ~lan Odbora Agencije ^edomir^upi},bilidu`nidatri dana po stupawu na funkciju, u trenutku kada su saznali da sukandidatiikadsuizabrani za gradona~elnike, tra`e mi{qewedalisuusukobuinteresa.

kojejeizabran,{toseodnosi inadavaweostavkenaposlani~k i mand at. Preds edn ik Skup{tine Vojvodine raspisujedopunskeizborezaizbornujedinicuizkojejeposlanik komejeistekaomandaturoku od 30 dana od dana prestanka mandata, propisano je Pokra-

– Po{to to nisu u~inili, Agencija automatski pokre}e postupak–naveoje^upi}. Vojv o| ans ki pos lan ik i kand id at za grad on a~ eln ik a Zrewanina Bo{wak ju~e nije bio dostupan za izjavu, po{to je, po re~ima wegovih saradnika u zrewaninskom odboru Srpske napredne stranke, bolestan. Ipak, {ef poslani~ke grupeSNS-auSkup{tiniVojvodine Igor Mirovi} ka`e da }e wihovi poslanici po{tovati zakon i stav Agencije za borbuprotivkorupcije. – U svemu moramo po{tovati zakon i stav Agencije. Ne `elimo da kr{imo zakonske odredbe, da li~imo na Demokratsku stranku i izbegavamo odgovornost, pa makar ona i doveladodopunskihpokrajinskihizbora–izjaviojeju~eza na{listMirovi}. Pok raj ins kim prop is im a predvi|eni su dopunski izbori ako pos lan ik u pres tan e mandat pre isteka vremena na

jinskom skup{tinskom odlukom o izb or u pos lan ik a u Skup{tinuAPV. –Slede}enedeqe}emo,ako Bo{ wak dob ij e pod r{ ku za grad on a~ eln ik a Zrew an in a, konsultovati Agenciju o wegovim funkcijama. Ako Agencija ne da saglasnost, svakako }e podneti ostavku na poslani~ki mandat pa su dopunski izbori logi~an ishod – kazao jeMirovi}. Me| ut im, suk ob int er es a kod poslanika u Skup{tini Vojvodine nije uvek imao za ishoddopunskeizbore.Iunovi skup{tinski saziv ponovo je izabran socijalista @ivorad Smiqani} kome je Skup{tin a APV kons tat ov al a mandat nakon {to je ve} bio izab ran za preds edn ik a op{tineApatin.Sdrugestrane, imaonihkojisuse,kaoposlanikMilivojVrebalov (LDP) iz Novog Be~eja, nakon minulihizboraipakodreklidruge funkcije, u op{tinskoj izvr{nojvlasti. S.K.

IvanBo{wak

Sur~in: SNS–URS–SPS Na sednici Skup{tine op{tineSur~inju~ejeizabrana novalokalnavlast,ave}inuu op{tinskom parlamentu ~ini koalicija SNS–URS– SPS-a. Skup{tinskojsednicinakojoj je formirana lokalna vlast op{tine Sur~in nije prisustvovalo11odbornikaDS-ai pet odbornika Pokreta „Za bogatuop{tinuSur~in„. Glasovima 19 od 35 odbornika,zapredsednikaSOSur~in izabran je Stevan [u{a iz SNS-a, dok je za wegovog zamenika izabran Vladan Jani}ijevi} izredovaURS-a. –PokazalismodaseuSur~inu po{tuje voqa gra|ana i danamnikonemo`eucenama ipretwamaoduzetimandate– kazaojenovoizbranipredsednikSO[u{a. Ina~e, ju~era{wu sednicu je, zbog prethodnog inciden-

ta i napete atmosfere me|u sur~ ins kim odb orn ic im a, obezbe|ivala policija, koja je dobila poja~awe od jednog voda iz Policijske uprave Beograd. Podsetimo, prilikom poku{aja wenog konstituisawa 25. maja bilo je incidenatajerseispredzgrade teop{tineokupiove}ibroj gra|ana, koji su tom prilikom polomili nekoliko stakala.Usledilesume|usobna „prepucavawa”DS-aiSNS-a oko toga ko ima ve}inu za formirawe lokalne vlasti, ali i optu`be da je bilo pretwi i kidnapovawa odbornika. Na izborima 6. maja DS je osvojio 11 mandata, SNS deset,URS{est,„Pokretzabogatu op{tinu Sur~in” pet, dok je SPS osvojio tri mandata.


4

ekonomija

sreda15.avgust2012.

Neznamota~nu cenugasa Generalni sekretar Udru`ewazagasVojislavVuleti} izjaviojedabibilokorisnopreispitaticenugasauSrbijiipotra`iti bilo kakvu mogu}nost zasni`ewe.Premawegovimre~ima, to bi bilo veliko olak{awezagra|ane. Vuleti}jerekaodao~ekujeda }ena{azemqazadvedotrigodine mo}i da dobija jeftiniji gas iz Rusije, kada po~ne da se eksploati{egasovodJu`nitok jervelikitranzitnideotoggasovoda treba da pro|e kroz Srbiju, {to }e poboq{ati na{u pozicijuupregovorimazani`u cenugasa. Tada }e Srbija mo}i, kao jedan od va`nih pregovara~a, da ugovara povoqniju cenu gasa sa

ruskim Gaspromom, jer }e na{a zemqabitiva`antranzitergasaJu`nimtokomzadrugezapadno evropske zemqe, precizirao jeVuleti}. On je napomenuo javnost ne zna ta~nu cenu po kojoj SrbijagaskupujegasodGasproma,jerje to poslovna tajna izme|u dve energetskekompanije,{tova`i izasveostalezemqe,alijenaglasiodanacenugasauti~urazni faktori - trgova~ki, ali i politi~ki. „Ako kupujete ve}e koli~ine gasa,kaoNema~kakojagodi{we nabavqaoko50milijardikubika,mo`etedobitini`ecenegasa, ili Ukrajina koja ima ni`e cene, jer je to politi~ka odluka,„rekaojeVuleti}.

NAPODRU^JURPK-aKIKINDA

Izvozduplove}i oduvoza Privrednicitriop{tinesevernogBanataspodru~jaRegionalneprivrednekomoreKikindauprvih{estmeseciovegodine ostvarili su izvoz vredan 62,4milionaevra,{toje7,2odstomaweuodnosunalawskoprvopolugodi{te.Uistomperiodu pet odsto je smawen i uvoz i iznosio je gotovo 30 miliona evra, tako da je u spoqnotrgovinskom poslovawu privrednikaizop{tinaKikinda,^okai Novi Kne`evac zadr`ana dugogodi{wapovoqnatendencijada jeizvozdvostrukove}ioduvoza. Severnobanatskih 49 firmi izvoziu35dr`ava,anajve}ideviznipazarostvarenjeuSloveniji,11,9milionaevra.NadrugommestujeRumunijas9,5,azatim po vrednosti pazara slede Nema~ka s oko devet miliona evra,BosnaiHercegovinasa6,5 iMa|arskasa4,7.Najve}iizvoznici su Livnica „Kikinda”(„Automobilska industrija” i„Ma{inogradwa”)soko23milionaevra,Livnica„LeBelije Kikinda”s14,MKSKikindasa 4,7 i EMMEPI iz Kikinde sa 4,2 miliona evra. Duvanska industrija„^oka”ostvarilajeiz-

voz duvana vredan 2,8 miliona evra, a solidan u~inak iz prehrambene industrije ostvarili su „Banini” i „Kikindski mlin”izKikindeinovokne`eva~ka„Aleva”. – Severnobanatska privreda jeuproteklihdesetgodina,ra~unaju}i i prvih {est meseci 2012,ostvarilaukupansuficit uposlovawusinostranstvomod pribli`no 800 miliona evra, a najve}ijeostvaren2008.godine, ~ak 132 miliona evra – izjavio je predsednik RPK-a Kikinda Tibor[ebek.–Porezultatima izprvogpolugodi{ta,ovagodina, imaju}i u vidu ekonomsku krizu, ne}e biti toliko beri}etna, ali obe}ava solidni deviznipazar. Severnobanatski privrednici su uvozili iz 54 dr`ave {iromsveta,alinajvi{eizzemaqaEU:Rumunije,Slovenije,Nema~ke,^e{ke,Italije,Slova~keiVelikeBritanije.Najve}i izvoznici, Livnica „Kikinda”, „Le Belije Kikinda” i EMMEPIsuinajve}iuvoznicisirovina i poluproizvoda za potrebeproizvodwezaizvoz. M.Mitrovi}

VESTI [tedwana kru{eva~kina~in U Kru{evcu su na snazi mere {tedwe koje podrazumevaju promenusistematizacijeradnihmesta, kori{}ewe automobila gradske uprave iskqu~ivo u slu`bene svrhe, kao i anga`ovawe dru{tvenoodgovornihpreduze}a za realizaciju infrastrukturnihprojekta,rekaojeju~eTanjugugradona~elnikKru{evcaBratislavGa{i}. “Odmahpopreuzimawuvlasti, mi smo napravili presek stawa, videli kolika je bila reprezentacijaprethodnoggradona~elnika,potro{wagoriva,kafeialkoholnih pi}a”, rekao je Ga{i}, preciziraju}idajezasamo{est meseci potro{eno 443 kilograma kafe i oko 150 litara alkoholnihpi}a. (Tanjug)

Izmenenapruzi Beograd– –Subotica Zbog radova izme|u stanica Vrbas i Lov}enac na pruzi Beograd–NoviSad–Subotica,oddanasdo17.avgustauve~erwimsatima,bi}eskra}enetrasedvalokalna putni~ka voza, najavile su @elezniceSrbije.Re~jeoizmenamauperioduod20.10do0.20~asova posle pono}i. Lokalni putni~ki voz iz Subotice u 19.27 za Novi Sad saobra}a}e do Ba~ke TopoleiodVrbasadoNovogSada, a izosta}e na deonici Ba~ka Topola–Vrbas.Kompozicijakoja kre}eizNovogSadazaSuboticu u20.06 vozi}edoVrbasaiodBa~keTopoledoSubotice,aizostaja}e na relaciji Vrbas – Ba~ka Topola,navedenojeusaop{tewu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

114,3041

116,6368

119,3194

113,9542

Australija

dolar

1

97,2138

99,1978

101,4793

96,9163

Kanada

dolar

1

93,1042

95,0043

97,1894

92,8192

Danska

kruna

1

15,3527

15,6660

16,0263

15,3057

Norve{ka

kruna

1

15,6170

15,9357

16,3022

15,5692

[vedska

kruna

1

13,8513

14,1340

14,4591

13,8089

[vajcarska

franak

1

95,1424

97,0841

99,3170

94,8512

V.Britanija

funta

1

145,1480

148,1102

151,5167

144,7037

SAD

dolar

1

92,4790

94,3663

96,5367

92,1959

Kurseviizovelisteprimewujuseod14.8.2012.godine

dnevnik

Napoqukupujemosvevi{estruje Hidroelektrane u Srbiji zbog su{e proizvodeoko20odstomaweelektri~neenergijeuodnosunaplaniranekoli~ineinajesen}etajmawakmoratidasenadoknadiuvozomstruje,kojibimogaobitivi{iod10odstoukupnepotro{we,saop{tenojeTanjugu u EPS-u. Osim uvozom, mawak struje iz hidroelektrana treba da bude nadokna|en i obnavqawem hidroakumulacija, {to }e zavisitiodkoli~inepadavina,ka`uuEPS-u. I da nije bilo su{e, EPS je planirao uvoz struje od druge polovine septembra i on}eiznositioko700gigavat-~asovaelektri~neenergije,isti~uuEPS-u. Po{toje situacijauhidrosektorulo{ijaodplaniraneiuvozstruje}ebitive}i,isti~uutoj kompaniji,ukojojneo~ekujuda}epo~etida

kupuju struju pre druge polovine septembra, jer se mawak energije iz hidroelektrana sada nadokna|ujuvi{omproizvodwomzaoko20 odstoiztermoelektrana. Koli~ina uvezene struje }e zavisiti i od potro{we, koja sada iznosioko75milionakilovat-~asovadnevno,ka`uuEPS-uidodajudazbogtogaugovorouvozunikadanijefiksiranipostojimogu}nost odstupawa od predvi|enih koli~inaelektri~neenergijekojutrebauvesti. Odukupnogelektroenergetskogpotencijala EPS-a, na hidroelektrane otpada oko 34 odsto i u wima se proizvodi oko devet

milijardikilovat-~asovaelektri~neenergijegodi{we.EPSgodi{weproizvedene{tovi{eod30milijardikWhelektri~ne energije.

MINISTARGRA\EVINEVELIMIRILI]NAJAVIOFORMIRAWERAZVOJNEBANKE

„Po{tanska{tedionica” zida}edevize? Dabizaposlilisvekapacitete i ostvarili dobru zaradu i sebiidr`avi,gra|evinariSrbije su jasno poru~ili novoj Vladi da od we o~ekuju formirawe razvojne banke koja bi im omogu}ila validne garancije neophodne za u~e{}e na ozbiqnim tenderima, kako u zemqi, takoiusvetu.Ministargra|evineiurbanizmaVelimirIli} najavio je da bi razvojna banka kojatrebaneimarimamoglabiti „Po{tanska {tedionica”, koja je u sastavu dr`ave, a kojoj bi trebalo dati odgovaraju}e nadle`nostiipreimenovatije. Srbija ima brojne ponude za u~e{}e na{ih gra|evinara na inostranim projektima. Da bi srpskineimarimoglirealizovati projekte vredne milijardu evra, ministar Ili} ka`e da }e imdr`avautomepomo}istvarawemsrpskenacionalnebankekojabisvedr`avnedepozitedr`alakodsebe,anedaih,kakoobja{wava,dr`enekestranebankei zelena{e privredu. Prednost je {to mi takvu banku ve} imamo, samojetrebastavitiufunkciju gra|evinarstva. Ministar smatradabisvakojavnopreduze}ei svaka ja~a firma trebalo da dr`edepoziteutojbancidabise iztihparakreditiraligra|evinari i davale reference za posloveuinostranstvu.

Gra|evinarivapezapomo}

Anekad... Srpskagra|evinskaoperativajeosamdesetihgodinapro{log vekaostvarivalagodi{wenainostranimgradili{timaizme|u dveidveipomilijardedolara.Ilustracijeradi,turskaoperativajeutovremeostvarivalaizme|u200i300milionadolara, adanasTurciuinostranstvurealizujuradovevredne~ak28milijardidolara,dokmitekoko250milionadolara! MinistarIli}ka`eda„Po{tanska {tedionica” ima najve}eklijenteudr`aviidajeu sklopuVlade,tedajepodingerencijom„Po{teSrbije”iTe-

lekoma, koji ogromne depozite dr`i u stranim bankama, iako ima sopstvenu banku u okviru svog delovawa, {to je neshvatqivo. Isto kao i neka javna

preduze}akojatako|edr`edepozite u stranim bankama uz kamatu od dva posto, a na{a privredaposlekoristitajnovac s kamatom od deset do 18 procenata! Neimarirazvojnubankutra`egodinama.Wenoosnivaweje najavio i biv{i premijer SrbijeMirkoCvetkovi}umartu pro{legodine.Tadajebilozami{qenodaosniva~kikapital budeobezbe|enizbuxeta,jedinosenikadanijeodredilawegovasuma,tekse,pore|ewaradi, pomiwalo da je osniva~ki kapital Hrvatske banke milijarduevra. Gra|evinari su za po~etak tra`ilioddr`avedaimzaposlove u inostranstvu obezbedi garantni fond od 250 miliona evra,izVladesustizalaobe}awaoprvih50milionaevra,kojibivremenomrasli,me|utim, svejeostalonatome.A~ekawe nijei{lonarukudoma}imkompanijama, koje su jo{ uvek prepoznatqive u inostranstvu i moglebiraditi,ali,nitiimajureferentneposloveudr`avizbogmalogobimainvestirawa u Srbiji, niti finansijsku podr{ku.Gra|evinarizatopozdravqaju obe}awe ministra Ili}a, samo da ne bude po onoj narodnoj... R.Dautovi}

Ili}:OKinezimanajesen KinezinudeSrbijiveomapovoqneuslovezaizgradwuKoridora11saulagawemoddveipo milijarde evra, a zvani~na ponudabi}euvladipo~etkomseptembra,izjaviojeministargra|evine i urbanizma Velimir Ili}. „Dosadapostojisamopismoo namerama.Pored‘Putevaimostova’ i druge kineske najve}e dr`avne kompanije i banke oglasile su se i `ele da u~e-

stvuju”,izjaviojeIli}.Zau~e{}euizgradwiautoputaodBeogradadoCrneGore,tako|e,su se interesovali, kako je rekao, [panciiAustrijancikojisada pripremajuponude. „Tonijepitawezajednog~oveka,ve}zapremijera,zamenika i wihove naju`e saradnike, da sednuipredlo`evladinajboqa re{ewa”, naveo je Ili}. On je podsetio da je predsednik Kine obe}ao10milijardievrazain-

vesticije u jugoisto~noj Evropi,akineskakompanija„Putevi i mostovi”, koja gradi most od Zemuna do Bor~e, ponudila je u~e{}e u gradwi autoputa od Beograda do granice Crne Gorom klasi~nim kreditirawem, koncesijom ili javno-privatnimpartnerstvom. „Ali,moramoimatidokumentaciju, gra|evinske dozvole i sve{tojeneophodno”,naglasio je ministar dodaju}i da dok se

pregovara ve} treba da re{avamo imovinsko-pravne odnose. Onjekazaodajenaintervenciju premijera Ivice Da~i} i zamenika premijera, Ministarstvo finansija ovih dana ve} opredelio odre|ena interventna sredstva za eksproprijaciju kako bi Azerbejxanci, koji su namdalikreditod300miliona evra,moglidanastavebezzastoja da grade autoput od Qiga do Preqine.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Impol Seval, Sevojno

10,83

665

6.650

Montinvest, Beograd

5,50

6.499

5.849.100

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

5,26

4.000

240.000

Imlek, Beograd

3,18

2.498

14.380.835

1,78 Promena %

629 Cena

19.376.147 Promet

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

NIS, Novi Sad

1,78

629

19.376.147

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.202

0,00

Imlek, Beograd

3,18

2.498

14.380.835

Soja protein, Be~ej

0,41

494

128.420

Energoprojekt holding, Beograd

-5,24

470

117.500

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,46

434

431.355

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.495

104.950

Metalac, Gorwi Milanovac

0,60

1.670

91.550

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,70

2.013

553.450

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

5,26

4.000

240.000

308.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.895

0,00

128.420

Tigar, Pirot

-5,17

275

23.400

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

0,00

Putevi, U`ice

-20,00

480

2.400

Banat. Despotovac, B. Despotovac

-15,46

350

17.500

Stari Tami{, Pan~evo Soja protein, Be~ej

-9,29

635

19.690

-8,89 Promena %

820 Cena

41.000 Promet

0,00 0,41

629 1.150 494

Promet 211.270

6.000

1,78

Cena 1.408

1.200

NIS, Novi Sad

Promena % -0,56

-40,00

Filip Moris, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

PZP Po`arevac, Po`arevac

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

BELEX 15 (442,18 0,29)

19.376.147

Mlekara, Subotica

0,00

1.317

97.458

Radijator, Zrewanin

0,00

480

70.080

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

Zakonom protiv kruga nepla}awa Dr`ava trenutno duguje privredi vi{e od milijardu evra, a realni sektor izme|u sebe 3,4 milijarde evra i „za~arani krug” dugovawa i nelikvidnosti mo`e biti re{en samo dono{ewem zakona koji bi rokove pla}awa ograni~io na 45 dana, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin. „To su ogromna sredstva koja nisu u srpskom finansijskom krvotoku i prave za~arani krug da svako svakome duguje. Neophodno je dono{we zakona o ro~nosti i obaveznosti izmirivawa obaveza dr`ave i velikih trgovinskih lanaca”, rekao je Bugarin u intervjuu za Tanjug. U Evropskoj uniji dugovi se izmiruju do 30 dana, dok je u Srbiji taj prosek 128 dana, podsetio je on i dodao da, pored dono{ewa zakona, treba izmiriti zaostala dugovawa, uvesti fer odnose u privredi, kao i princip da isti ar{ini va`e i za dr`avu kada su u pitawu kamate na dugovawa. Bugarin je napomenuo da mnogi trgovinski lanci daju odlo`eno pla}awe izme|u 90 i vi{e od 200 dana i da taj tro{ak i kursne razlike snose proizvo|a~i, {to ih prisiqava da se zadu`uju pod nepovoqnim uslovima da bi izmirili obaveze. Govore}i o poreskoj refor mi, najavqenim olak{icama i stimulativnim merama za zanatlije, mala i sredwa preduze}a, on je rekao da je to dobro i pozitivno, ali da }e te mere rasteretiti samo deo srpske privrede. Prema re~ima Bugarina, za relaksaciju cele srpske privrede neophodna je „potpuna, neutralna, stimulativna i podsticajna poreska reforma koja bi znatno smawila tro{kove poslovawa.”

sreda15.avgust2012.

ZBOGMAWKAUBUYETUSLEDIPOVE]AWEPOREZA

Praznudr`avnukasu puni}emosvi Deficit u dr`avnoj kasi ove godine treba da popune aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom i nova zadu`ivawa. Idu}e godine znatan prihod– ~ak 60 milijardi dinara – treba da donesu ve}i porezi. Ve} su pripremqene izmene zakona, a predvi|ena su pove}awa poreza na dodatu vrednost, zatim na dobit preduze}a te ve}e akcize. Promene }e pretrpeti i dosada{wi sistem oporezivawa dohotka gra|ana. O tome da op{ta stopa PDV-a kod nas treba da se pove}a s 18 na 20 posto pri~a se ve} du`e. Ta dva procenta uticala bi na pove}awe cena s oko jedan posto, {to zna~i da bi nam za toliko opao i standard. Ta mera trebalo bi da donese u dr`avnu kasu 25 milijardi. Ni`a stopa se ne bi mewala, ostala bi osam posto. Wome su obuhva}ene osnovne namirnice, poput hleba, mleka, bra{na, mesa, kao i komunalne usluge. Odnosno, taj ni`i PDV i daqe ostaje u slu`bi za{tite standarda, a to }e dobro do}i naju gro`enijem sloju stanovni{tva, ali i svima drugima. Efekti tog poreza brzo bi se osetili, odnosno u dr`avnu kasu bi se vi{e novca slilo takore}i odmah. Srbija se ve} godinama hvali najni`im porezom na dobit preduze}a od deset posto. Za taj po rez predvi|ene su i brojne olak{ice pa se on u su{tini pla}a po stopi koja ne prelazi sedam procenata. Osim nove stope od 15 posto, predvi|a se ukidawe olak{ica pa bismo od tog poreza mogli o~ekivati, kao i od PDV-a, brze efekte. Mana tog pove}awa je pogor{awe op{teg poslovnog ambijenta u Srbiji, a tu smo ve} suvi{e lo{i. Ali, to bismo lako mogli popraviti smawewem administrativnih

Slabanaplata Osim ve}ih poreskih stopa, vi{i prihod donosi i efikasanija naplata poreza. Tu smo veoma lo{i. U izve{taju Svetske banke Srbija je dobila niske ocene. Kod nas kompanije obave 66 pla}awa poreza godi{we. Prosek u regionu je 37. Primedbe je imao i MMF. Oni su smatrali da fiskalna disicplina nije dovoqna, posebno kod naplate duga i pru`awa usluga korisnicima, zatim da je koordinacija izme|u Uprave u Beogradu i regionalnih centara nedovoqna. Reforma rada poreske administracije je o~igledno isto tako va`an zadatak kao i pove}awe stope poreza. Poreznicima je ve} decenijama poznato da bez efikasne naplate nema punije kase. Ali poznavaju}i zakomplikovanu srpsku administraciju, to }e biti mnogo te`i zadatak od svih drugih zajedno. procedura i ubrzawem sveobuhvatne reforme propisa (SRP). U posledwe vreme SRP je prili~no otupeo. Jedan od najizda{nijih buxetskih prihoda su akcize. Pla}aju se na derivate nafte, alkoholna pi}a i cigarete. Vi{e akcize brzo donesu ve}e prihode. No, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsi} opomiwe da,

ako se pretera, efekat mo`e biti kontraproduktivan jer se stvaraju uslovi za dobru zaradu u „sivoj” zoni, {to {verceri odmah iskoriste. – Cigarete su u Srbiji me|u jeftinijima u regionu pa, ukoliko bi se na{la prava mera kod poskupqewa, to ne bi zna~ajnije uticalo na {verc. Posebno ako bi bilo propre}ano poja~anim

radom poreznika i carinskih organa – smatra poreski stru~wak \er|Pap. Poresko ili bilo koje drugo poskupqewe cigareta u Srbiji pozdravili bi i u regionu. Cigarete su samo u Makedoniji i Albaniji jeftinije nego kod nas. U Rumuniji su ~ak tri puta skupqe, pa {verc s isto~nim susedima cveta jer je zarada u „sivoj„ zoni odli~na. O~ekuju nas promene i kod poreza na dohodak gra|ana. Ali, za razliku od prethodnih, gde se ve} mo`e predvideti i pove}awe i prihod, za zarade gra|ana jo{ nema jasne definicije novih propisa i poreske politike. Kod nas su kao „bogati” oporezo vani oni koji su u toku jedne go dine zaradili trostruku prose~nu platu u Republici i makar dinar vi{e. Oni pla}aju porez po stopi od deset posto, a za {estostruki prosek, plus dinar, stopa je 15 posto. Kod nas se iz godine u godinu te osnovice kre}u od 1,5 milion dinara do tri miliona. Istovremeno, k’o od {ale se prijavquju zarade od 18, 15 ili 12 miliona. Zato je jedna od ideja da se pove}aju progresivne stope i uvede vi{e wih. – Ve}e progresivne stope bi bile sasvim u redu, posebno ako bi se to odmerilo na odgovaraju}i na~in – smatra Pap. – Ali, ne treba zaboraviti ni sinteti~ko oporezivawe gra|ana. Mi smo zakon o tome ~ak doneli, ali je primena odlo`ena. Tu se sabiraju svi prihodi i primena takvog propisa bi pomogla da se jasno snimi poreska snaga gra|ana. Podaci do kojih bi poreznici primenom tog zakona do{li pomogli bi da se vidi ne samo ko je bogat ve} i kome je stvarno potrebna socijalna pomo}. D.Vujo{evi}

5

Oti{aoi Josifidis ^lan Saveta guvernera Narodne banke Srbije KostaJosifidis obavestio je predsednika Skup{tine Srbije Neboj{u Stefanovi}a da podnosi ostavku, saop{tio je ju~e NBS. Josifidis je u obrazlo`ewu naveo da ostavku na mesto ~lana Saveta podnosi imaju}i u vidu ~iwenicu da su{tinske izmene koncepcije funkcionisawa NBS podrazumevaju i od govaraju}e personalne promene, navedeno je u saop{tewu.

Rezerve:u julunajve}i odliv Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju jula, iznosile su 10,14 milijardi evra, objavila je ju~e centralna banka. U ju lu najve}i odliv realizovan je po osnovu toga {to su banke povukle izdvojene devizne obavezne rezerve, u neto iznosu od 167,4 miliona evra, u odnosu na wihov nivo obra~unat u junu. Ostali odlivi iz deviznih re zervi realizovani su po osnovu intervencija NBS na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu u iznosu od 44,5 miliona evra, izmirivawa obaveza prema inokreditorima u iznosu od 28,7 miliona evra i servisirawa stare devizne {tedwe u iznosu od 18,9 miliona evra. U julu je najve}i priliv ostvaren prodajom hartija od vrednosti Republike Srbije, denominovanih u evrima u iznosu od 30,7 miliona evra. Pored toga, ostvareni su prilivi od donacija u iznosu od 17,1 milion evra i po osnovu kori{}ewa kredita u iznosu od 15,5 miliona evra. Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umawene za devizna sred stva banaka po osnovu obavezne re zerve, kao i za sredstva povu~ena od MMF-a, na kraju jula iznosile su 5,53 milijarde evra. Devizne rezerve NBS obezbe|uju pokrivenost nov~ane mase (M1) od 435 odsto, kratkoro~nog duga u iznosu 2.965 odsto i istovremeno pokrivaju sedam meseci uvoza robe i usluga.

ZAPRVIHSEDAMMESECIOVEGODINE

Javnidugpove}an milijarduevra Javni dug Srbije bio je na kra ju ju la 15,47 mi li jar di evra, a za sedam meseci ove godine pove}an je za milijardu evra. Kako je objavqeno na sajtu Ministarstva finansija i privrede javni dug Srbije je

samo u julu pove}an za oko 180 miliona evra. Mi ni star stvo ni je sa op {tilo koliko je u~e{}e javnog duga u bruto doma}em pro iz vo du (BDP), a u okvi ru osnovnih indikatora makroe-

konomskih kretawa je navelo da je u toku izrada novog izve{taja o fiskalnoj strategiji i u sklopu toga procene BDP za 2012. Ministar finan si ja i pri vre de Sr bi je Mla| an Dink i} je pro {le sedmice kazao da je javni dug po metodolo gi ji Mi ni star stva finansija oko 53,5 odsto BDP. Zakonom o buxetskom sistemu u~e{}e javnog duga u BDP je ograni~eno na 45 odsto. Ukupne direkt ne obaveze Srbije na kra ju ju la bi le su 13,07 milijardi evra, od ~e ga je unu tra {wi dug bio 5,59 mili jar di, a spoq ni 7,48 milijardi. Indirektne obaveze dr`a ve su na kra ju aprila bile 2,4 milijarde evra.

OPODACIMAMINISTARSTVAFINANSIJA

Ujulubuyetbiouplusu Prihodi u buxetu Srbije u julu mesecu iznosili su 74,5 milijardi dinara, {to predstavqa najve}i mese~ni prihod u ovoj godini, tako da je uz rasho de od 69,5 milijardi, ostvaren suficit od pet mi lijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finan sija i privrede. Dobri prihodi su proistekli iz visokih priliva po osnovu PDV i akciza. U julu se upla}uju tromese{ne obaveze PDV-a, pa je visok priliv uobi~ajen. Prihod od akciza iznosio je 23,7 milijarde di nara i posledica je, pored akciznih obaveza za jun, koji je upla}en u julu, pove}enim obimom tranzit nog saobra}aja, pa je i naplata akciza na naftne derivate bila mnogo ve}a. Tako|e u julu su pove}ane i minimalne visine akcize na duvanske proiz-

vode. Uobi~ajeno je da se u periodu pre utvr|iva wa novih vi{ih akciza pove}ava obim uvoza ciga reta, {to se reflektuje na naplatu akciza. Osta li oblici poreskih prihoda napla}eni su u skla du sa o~ekivawima, kao i neporeski. Rashodi buxeta od 69,5 milijardi dinara su uobi~ajeni nivo za jul. Najve}e stavke predsta vqaju isplata plata zaposlenima i transferi organizacijama obaveznog spcijalnog osigurawa (PIO fond, RFZO, Nacionalna slu`ba za zapo {qavawe) ~iji se najve}i deo odnosi na penzije. Prihodi i rashodi buxeta, u periodu januar - jul, ostvaren je deficit buxeta u visini od 94 mili jarde dinara. Pri tom su prihodi izosili 413,4 milijarde, a rashodi 507,4 milijarde dinara.

Bez ograni~ewa penzija te{ko do maweg deficita

SAVETNICAMINISTRAFINANSIJAMILICABISI]

Mora}edatrpei plateipenzije Savetnica ministra finansija za poreski sistem i Poresku upravu MilicaBisi}izjavila je da je te{ko o~ekivati smawewe buxetskih rashoda bez ograni~avawa rasta plata u javnom sektoru i penzija, nagla{avaju}i da je za to potreban politi~ki i socijalni dogovor. „^iwenica je da dve tre}ine buxeta ide na plate i penzije i da se bez ograni~avawa rasta ovih stavki te{ko mo`e o~ekivati neophodno smawewe rashoda. Mi se nadamo da }emo posti}i politi~ki i socijalni dogovor oko odgovaraju}ih izmena u kretawu plata u javnom sektoru i penzija”, navela je Bisi} u intervjuu Tanjugu. Isti~u}i da se nada „da }e svi shvatiti te`inu situacije i dati doprinos wenom razre{ewu”, Bisi} je rekla i da su u toku pripreme rebalansa buxeta i da se o tome ve} vode razgovori sa buxetskim korisnicima. Ona je izrazila

o~ekivawe da }e sve zainteresovane strane shvatiti da bez zna~ajnijih u{teda na rashodnoj strani ne}e biti mogu}e da se postoje}i deficit smawi, i {to je jo{ va`nije, mawak u buxetskoj kasi u slede}oj godini svede na neku razumnu meru. Ukoliko se razume situacija, „zna~ajne u{tede su mogu}e”, tvrdi Bisi}, uz napomenu da „}e sve biti jasnije po okon~awu razgovora sa buxetskim korisnicima, koji su u toku”. Savetnica ministra finansija, koja se nalazi i na ~elu Radne grupe za poreski sistem i reformu Poreske uprave, isti~e da to telo ima zadatak da pripremi zakonske izmene koje }e pojednostaviti poreski sistem, ispraviti uo~ene anomalije, ukloniti nepotrebnu birokratiju i olak{ati poslovawe poreskih obveznika i rad poreznika. „Radna grupa analizira poresku politiku, dakle, sve osnovne

poreske oblike, a osnovni plan je da deo zakona bude izmewen u septembru sa primenom od 1. oktobra, a drugi deo u novembru sa primenom od 1. januara 2013. godine”, precizirala je Bisi}. Ona je do dala i da je namera da ve} u drugoj polovini avgusta po~ne javna rasprava i da se predstave najnoviji nacrti izmena zakona. Bisi} je ukazala da je izvesno da }e do}i do pove}awa nekih poreskih stopa, ali nije mogla da precizira o kojim poreskim ob licima je re~ i u kom procentu }e biti taj rast. „Imaju}i u vidu veli~inu nasle|enog deficita ~ini se verovatnim da }e se neke poreske stope pove}ati. Jo{, me|utim, nije poznato koje stope i u kom procentu, jer treba da se vidi kolike su mogu}e u{tede u rashodima do kraja godine, {to je prvi na~in smawivawa deficita”, naglasila je ona.


6

POQOPRivRedA

sreda15.avgust2012.

dnevnik

UDVOSTRU^ENE CENE STO^NE HRANE

Lucerka i slama odo{e u nebesa Su{ajedoprinelatomedaseno,lucerkaislamapostanunajtra`enijarobazavlasnikemuznih krava i goveda na severu Banata jer su vrelo prole}e i letouticalinatodatihosnovnihpotrep{tinazawihovagrlanemadovoqno.Cenesuvi{e nego udvostru~ene u odnosu na

{wih25do30dinara,poskupelana60. – Proizvodwu mleka po~eo sam 2003. godine s jednom muzarom,asadaimamukupno15grla. @eqa mi je da sa~uvam stado u ovombroju,alisobziromnato da su tro{kovi ishrane, kao i wene pripreme, znatno pove}a-

MladifarmerJo`efBoro{iz^oke:Preskupomhranom te{kojeodr`atipunustaju

prethodnu godinu, s daqom tendencijom poskupqewa, tako da sesto~ariprera~unavajuibrinukako}esa~uvatimuznekrave iwihovpodmladak. –Zastokilogramasuvedeteline potrebno je izdvojiti 25 evra, umesto 12 koliko je ko{talapro{legodineuovovreme.Odmlekaredobijam25dinara za litar mleka pa ispada da mi je za tu koli~inu deteline potrebno 120 litara mleka – predo~ava mla|i farmer Jo`ef Boro{ iz^oke. Sli~no je i s drugom kabastomhranomzagoveda.Balalivadskog sena je pro{log leta ko{tala 60 dinara, sada je 150, dok je bala slame koja se koristizaprostirkuspro{logodi-

– Ki{a bi bila dragocena da bar popravi stawe i poboq{a ~etvrti otkos lucerke jer su prinosi u prva tri bili umaweni–nadaseBoro{. Osim hraniva i prostirke, sto~arisesuo~avajuispove}awemcenauslugaupripremihrane.Takojeuslugapresovawabalasenasa17do18dinarauprethodnoj sezoni, u ovoj pova}ana na28do30,asilirawekukuruza, od kojeg }e sila`a biti nekvalitetna zbog nedostatka klipova, po katastarskom jutru staje 60evra. – Ra~unica za dr`awe goveda jenikakva,aliciqmijedaove godine samo odr`im postoje}i brojgrlaidasenadamboqojnarednoj godini i boqoj agrarnoj politici dr`ave, kojom mali proizvo|a~i ne}e biti izuzeti izsubvencionisawaiima}epravanapremije–dodajeBo{o{. Mladi ~okanski farmer mlekoisporu~ujeSuboti~kojmlekarikaoive}inafarmeraiz^oke,po23do26dinaralitar,bez prava na premiju jer u kvartalu isporu~i mawe od 3.300 litara mleka,{tojegranicazaisplatu premije od pet dinara po litru, koju ostvaruje svega sedam-osam

Ceh }e platiti krave Proizvo|a~mleka Jo`ef Molnar dr`i{etmuznihkrava. –Sli~nasu{abilajebilaipre~etirigodine,aliumawem obimu.Cehsutada,osimvlasnika,platilekrave,jersuihprodavaliubescewekadajeponestalohrane.Pla{imseda}einarednegodine,martaiaprila,kadaponestanehrane,anedospe nova,kravemuzare,~ijajesada{wavrednostoko1.000evra,zavr{itiuklanicipoupolani`ojceni–strahujeMolnar. ni,acenamlekajeostalaista, to}ebitite{koostvarqivo– smatraBoro{. On za svoje stado obezbe|uje hranu na povr{ini od 20 katastarskih jutara oranica, koje obra|uje,alikakovidi,ovegodine ne}e je imati dovoqno i mora}ejekupovati.

od ukupno pedesetak proizvo|a~amlekaiz^oke. – Deo mleka prodamo od ku}e individualnim kupcima po 40 dinara,{tojevi{enego{todajemlekara,me|utim,itacenaje danas neisplativa – ka`e Jo`efovamajkaBorka Boro{. Tekst i foto: M. Mitrovi}

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

Da se zabrani izvoz `ita Zbog posledica su{e, Privredna komora Srbijepredla`eVladiSrbijedahitnodoneseodlukuozabraniizvoza`itarica. Prema wihovim re~ima, zabrana, pre svega, treba da se odnosi na kukuruz, soju, suncokret, aliinap{enicu. Proizvo|a~i hrane za `ivotiwe ovakav zahtevobrazla`udausvetu,panikodnas,zbogsu{enemadovoqnosirovinazaproizvodwusto~ne hrane, pa }e u suprotnom do}i do pokoqa sto~nogfonda. „Poredtoga,potrebnojedaPDVuovojdelatnostibudenanivouodosamodsto,kakobisebar donekle ova oblast uskladila sa realnim stawemnatr`i{tu.Natajna~insepoma`uifarmeri, pa se stabilizuje sto~arska proizvodwa, kojajedovedenanarubpropasti”,navodiseusaop{tewuPKS. Broj~ano stawe stoke u Srbiji je vi{e nego prepolovqeno,{tomo`ebitivelikiproblem zaprostuprehranu. „Idoksena{asto~arskaproizvodwaprakti~no gu{i i uni{tava, raste uvoz mesa sumwivog kvaliteta,od`ivotiwahrawenihGMOusevima. Sveovosunu`nemerezaspasovedelatnosti,ali isto~arstvauSrbiji”,navodiseusaop{tewu.

Paori jo{ ~ekaju polovinu para Koliko dr`ava trenutno duguje poqoprivrednicima na ime subvencija verovatno ne znanisama.Jo{mawesaznawa otomemoguimatipaori,sobziromnatodasutrenutnoupapirolo{komvakuumujerzapravosadanepostojiva`e}idokumentkojiseodnosinapremirawe poqoprivredne proizvodwe. Naime, nakon prole}nih blokada drumova, u kojima su poqoprivrednici izvojevali subvencije po hektaru, ispla}enimjesamoavanszaprole}nu setvu. Zapravo, dogovoreno je da }e ukupan avans iznositi tri milijarde dinara, s tim da se regresira i gorivo, ukupno 80milionalitara,sa4,8milijarde dinara, a koliko je para leglo na ra~une poqoprivrednika–neznase. Ucelojpri~iokodugovapoqoprivrednicima, subvencijamaistawuuagrarnombuxetujasno je jedino da je u pitawu velikazavrzlamakoju}ebitite{ko ra{~ivijati. Doneta je, podsetimo, ove godine uredba o premirawupoqoprivredneproizvodwe po prinosu, odnosno kilogramu predate robe, zbog ~ega su paori protestovali i postiglidogovorsbiv{imministrom Du{anom Petrovi}em dasesubvencijevratenahektareidaimseisplati12.500dinarauzodbijaweiznosadobijenog na osnovu regresiranog dizel-gorivaiavansazaprole}nu setvu (za `itarice je iznosio 1.500dinarapohektaru,azaduvanulistuiindustrijskobiqe 4.000dinara).Dogovorjebioda novac bude ispla}en do kraja septembra. Ali, tih 12.500 dinaranikadanijeupisanouuredbu i Vlada nije donela doku-

ment na osnovu kojeg bi se subvencije ispla}ivale po hektaru. Kakav }e kurs zauzeti novo Ministrastvo,mo`esesamonaslutiti. Naime, uz ocenu da je staweuagrarnojkasilo{e,ministar poqoprivrede Goran Kne`evi} je na pitawe {ta }e biti s obe}anih 12.500 dinara pohektaru,zana{listodgovoriodase„nadada}ena}ina~ina da usmena obe}awa biv{eg ministrauvedeulegalneokvire da bi re~eno bilo i ura|eno”. Ali, vreme prolazi, nova

ko|eukazujena~iwenicudasu paoriovegodineuodnosusdr`avomizvuklidebqikraj. – Pro{lo je osam meseci a gotovo ni{ta nismo dobili – ka`e Ki{, dodaju}i da paori o~ekuju hitan sastanak s ministrom Kne`evi}em. – Nemamo ~ak ni uvid u iznos dugovawa poqoprivrednicima niti mo`emo dobiti tu informaciju. Ne znamo ~ak ni koliko je kojom kulturom zasejano, nije utvr|en ni referentni prinos...Stalnosegovoriopotre-

I Norve{ka bi propala –Novacanema,alinamdr`avamo`epomo}irecimotako{to }e ograni~iti mar`e na repromaterijal, odnosno na seme, |ubrivo, hemiju, pesticide... Ako je mogla limitirati mar`e na meso,mlekoidrugenamirnice,mo`eiovezaustavitinadeset posto.Totra`imove}dvegodine,{aqemozahtevesvimposlani~kimgrupama,Vladi,ali–kogajebriga.Aotomekozara|ujenaseqa~kojgrba~iiukavojsmosituaciji,najboqegovoripodatakdamar`enarepromaterijaluSrbijiiduido50posto.To nijetrgovinave}zelena{ewe.PatoniNorve{kanebiizdr`ala!–ka`eMiroslavGrubanov. setva se bli`i, po{ast koja je ovogletapotamanilausevepretvaraseubrojke... –Dobilismozaprole}nusetvu subvencije od 60 dinara po litrugorivaD-2ievrodizela, aispla}ivanjeiavans.Ostalo je da nam se isplati oko 6.500 dinarapohektaru,daseobezbdi regresirano gorivo za jesewu setvu... – ka`e za na{ list predsednikUdru`ewa„Paori” izCrepajeMiroslav Grubanov, uzsumwudaagrarnakasamo`e pokrpitisvadugovawa. PredsednikUpravnogodbora Asocijacije poqoprivredika Miroslav Ki{ zana{listta-

bi predvidivosti i izvesnosti poqoprivredne proizvodwe, a nemamopojmaniotrenutnojsituacijinitiznamoo~emuskim pri~ati. Podsetimo, prole}ni dogovorspoqoprivrednicimauresornom ministarstvu podrazumevaojeiozbiqnupomo}uvidu bespovratnih sredstava za investicije. Paori su na osnovu toga zapo~eli ulagawa, ali svevi{esumwajuda}ei{tapo tom osnovu izvu}i. Ju~e ih je u bankamasa~ekalojo{jednoneprijatnoiznena|ewe–stopiranisusubvencionisanikrediti. S. Glu{~evi}

GORAN JE[I] U APATINU:

U vojvo|anski agrar uli}e se milioni evra

Proizvo|a~i hrane za `ivotiwe su istakli da posle liberalizacije svih proizvoda sa EU od2014.godinesto~arstvodolaziujo{te`usituaciju, a kako bi pojasnili te`inu problema, tra`eihitansastanaksaministrompoqoprivredeuVladiSrbijeGoranom Kne`evi}em.

U PAN^EVA^KOM ATARU

Stenice tamane paradajz Stenice pusto{e useve u pan~eva~kom ataru. Napadajuparadajzistvarajuvelikeprobleme velikim proizvo|a~ima tog povr}a. Glavni razlog wihovepojavejevelikasu{a. –Ovugodinuobele`i}emasovnapojavastenica kojeprave{teteuusevuparadajza.Stenicejeveomate{kokontrolisatiisuzbijati.Jo{2008.godine stenice su se, mada sporadi~no, pojavile u BanatskomNovomSelu.Po{tosekre}uponekoliko kilometara, ove godine su ve} stigle do Star~eva –reklajesavetodavkaMaja Sudimac. Jedini ko mo`e dati odgovor na pitawe kako protivtihnapastijeInstitut„Tami{„.

KADA NA RED DO\U NOVCI, NIKO NIJE ODGOVORAN

–Na{zadatak je da redovno pratimo nove generacije stenica i da utvrdimo da li je prisutnarezistentostnapreparatkojimsesuzbijaju,kao i da kontroli{emo wegovudaqu efikasnost.Stenice brzorazvijajutolerantnostpremapreparatima – objasnilaje MajaSudimac. Povrtari su ve} pretrpeli velike {tete zbog stenica ili}eihtekpretrpeti. –Poqoprivrednici koji imaju paradajz na malim povr{inama treba da ih love klopkama s vodom, {to sve iziskuje dodatni trud i rad. Ko nai|e na stenice,potrebnojedasejaviInstitutu„Tami{„ Z. Dg. zasavet –poru~ilaje MajaSudimac.

PotpredsednikVladeAPVojvodine i pokrajinski sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i{umarstvoGoran Je{i} razgovaraojeuApatinuspredstavnicimapoqoprivrednihpreduze}a i vodnim i {umsko-lovnim inspektorima.Kakojeistakao,posetaApatinunijeslu~ajnajerje taop{tinadosadamnogouradilaipostiglapaseodtelokalne samoupraveiwenogpredsednika mo`emnogonau~iti. –Svih45op{tinauVojvodini popunilo je upitnike koje smo poslali i kompletnu dokumentacijupripremilismoidostaviliVladiSrbijedabiseza podru~je Vojvodine proglasila elementarnanepogodazbogsu{e i velikog umawewa prinosa. To zna~idatrebapomo}ipoqoprivredi u narednoj setvi, kako u pogledu semena doma}ih proizvo|a~a, tako i u pogledu nafte za poqoprivredu – rekao je Je{i},dodaju}idaumaweneprinosa ne bi znatno smawilo ni navodwavawe.–Osimtoga,videli smodauprotekliomperiodunovac za poqoprivredu nije odlazio tamo gde je trebalo. Zbog svegatogadanasimamo{tetuod milijardu i nekoliko stotina milionaevra.Istotako,maltene svakog prole}a bele`imo {tetu od nekoliko stotina miliona evra zbog poplava. Stoga

jena{plandaseunarednihnekoliko godina u poqoprivredu ulo`i oko sto miliona evra, svake godine od 22 do 29 miliona,urekonstrukcijusistemapoqoprivredne proizvodwe da bi sepove}aoprinospohektaru. Govore}i o merama koje su predvi|ene, Je{i} je istakao i

trole – rekao je Je{i}, i dodao da vi{e reda treba uvesti i u „VodeVojvodine“jernajve}ideo novca za regulaciju kanalske mre`ekojidajukorisnicipoqoprivrednihpovr{inakoristise za li~ne dohotke zaposlenih. – Stoga}eseubudu}enovacobezbe|ivatitakoda}e30odstoda-

bespovratnu pomo} fizi~kim i pravnimlicima,izgradwusistema za navodwavawe i pomo} pri osiguravawu useva, i sve to uz u~e{}elokalnesamoupravekoja trebadaverifikujesvepredlo`eneprogrameizsvojesredine. – U Pokrajini smo preduzeli mere i svi koji su dobili novac izFondazarazvojpoqoprivrede tokomovegodinenetrebadaotpla}ujurate.Predlo`ilismoi izmeneidopuneZakonaopoqoprivredijerutojoblastitreba uvesti mnogo vi{e reda i kon-

vati Pokrajina, 30 odsto lokalna samouprava, a 30 odsto „Vode Vojvodine“, a kontrolu wegovog tro{ewa treba da preuzmu oni kojiipla}aju. Tako|e je istakao da }e se u narednom periodu raditi i na rek ons trukc ij i dru{ tven ih preduze}a u oblasti poqoprivrede,asveto,zajednosmerama VladeRepublikeSrbije,treba da uvede vi{e reda u poqoprivrednoj proizvodwi, ali i pove}aprinose. J. P.


Cve}etra`iznoj

Jubilarni„Zlatni kotli}Dunava” Tradicionalnotakmi~eweukuvawuribqe~orbe,30.„Zlatnikotli}Dunava”bi}eodr`anousubotu, 18. avgusta u krugu Udru`ewa sportskih ribolovaca „Dunav” u Sremskim Karlovcima. Skup takmi~arajeu17,asamonadmetawe}e po~etisatkasnije.Kakosaop{tavajuizURS„Dunav„,ribuobezbe-

|uju oni kao organizatori, a u~esnicisudu`nidadonesukotli}i za~ine.Brojtakmi~arajeograni~en na 25, tako da potencijalni kandidatitrebadase{topreprijavenabrojtelefona021/881-042. Za sve u~esnike, a posebno pobednike,obezbe|enesunagrade. Z. Ml.

Avgustugraddonosividqivo praznijeulice,akudagoddase ~ovekokrenenekopri~aogodi{wimodmorima.Imaonihkoji prepri~avaju utiske sa putovawa i letovawa sa kojih su se upravovratili,aimaionihkoji uzbu|eno kuju planove za odlazakvangrada.Imaionihkoji su vredni tokom celog leta i pri~e o tu|im putovawima hvatajutekusputiuprolazu.Sude-

}ipoovojfotografiji,takoje sa radnicima Gradskog zelenila, koji u ovom momentu verovatnovi{ebrinuosuvojzemqi i cve}u. Nenormalno visoke temperaturesupopustile,paje sad lak{e raditi u sred dana, ali{etwaumislimadokakvog egzoti~nogostrva,iliku}iceu prirodi,dobro}edo}i.Kadve} telonemo`enaodmor,barduh dazadr`ielan. J. Z.

Novosadska

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

I velikani brzo zaboravqeni Skoro 20 godina na Gradskom  i starim novosadskim grobqimanijednogrobnomesto nije dobilo obele`je za{ti}enog. Neobi~no je da Grad,odnosnogradskaUprava zakulturuiZavodzaza{tituspomenikakulturenisuni{tanatompoquuradilitokomtihgodina,aovdesu`iveli i stvarali Novosa|ani koji su tokom tih 20 leta zaslu`ili da mesto na kom po~ivajupostaneza{ti}eno. Inicijativa da grobno mestopostaneza{ti}enotreba da potekne upravo od ovih gradskihslu`biipravojepitawe gde je zapelo. Bilo bi interesantno ~uti {ta je po sredi. Pogrebno preduze}e

„Lisje” odr`ava za{ti}ena grobna mesta i nadgrobne spomenike, ali to ne ~ini na svoju ruku, ve} tek kada nadle`ne gradske slu`be grob proglaseza{ti}enim. Na novosadskim grobqima po~ivaju mnogi veliki qudi, koji su ostavili dubok trag, urezan po zemqskom {aru mnogo {irem od onog na kom le`iNoviSad.Nagrobqima gradave~nojepodovimnebom oko270znamenitihimenalekara,kwi`evnika,umetnika... Mnogi od ovih velikana su preminuli pre jednog veka i vi{e,aliwihovispomenicii dela jo{ `ive, zahvaquju}i onima koji su nekada o tome vodilira~una. Z. Deli}

U MUZEJU VOJVODINE DO 25. SEPTEMBRA

Rekonstrukcija zatvorilastalnepostavke StalnepostavkeMuzejaVojvodine- Vojvodinaizme|udvasvetskarataiAntifa{isti~kaborbauVojvodini1941-1945,kojisenalaziuDunavskoj37,zbogrekonstrukcijebi}ezatvorenezaposetiocedo25septembra.Pozavr{etkuradovanastavqasesaredovnom izlo`benomdelatno{}u. Q. Na.

Noseba{tenskiotpad Ba{tenskiotpaddanassenosiiz Futoga,sutraizVeternika,a u petak  iz  Petrovaradina i Bege~a. Gra|ani treba ovo sme}e da ostaveispredsvojihku}a,naistommestugdeostavqajuikanteza sme}eitodo6~asova.Potrebnojedaba{tenskiotpadbudeupakovanukese,xakoveilikutije,agrawepovezanousnopove,ukoliko senemo`edruga~ijeslo`iti. Q. Na.

V remeploV

Zadrugepodbudnimokom

UprvuzanatskuzadruguuNovom Sadu 15. avgusta 1871. stupilo je petnaestak kroja~a modernog mu{kogodela.Po~etkomslede}egodinesvojezadrugeosnovalisu`enskikroja~i,kaoisapunxije.Ipapuxije su poku{ale da utemeqe svojuzadrugudabitvr|eradilii vi{e zara|ivali, ali nisu mogli dasedogovorekakotodau~ine.

hronika

U to vreme u Austro-Ugarskoj suukinuticehovizanatlijadabi se kapitalisti~ki odnosi br`e razvijali. Naravno, uticaj politikejepritomebiopresudan.Na primer,vlastinisudozvoqavale Srbima da u dr`avnim okvirima osnivaju svoje zadruge, da ne bi bilo„mogu}ihne`eqenihposledica“. N. C.

PONOVO AKTUELNA PRI^A O POSKUPQEWU TAKSI PREVOZA

Taksimetaruskoro skupqeotkucava? Taksi prevoz u Novom Sadu mogaobiuskorodaposkupi,{to zna~i da bi taksisti kona~no, nakon nekoliko protesta i sastanaka sa gradskim ~elnicima dobili odgovaraju}u najni`u ekonomsku cenu taksi prevoza. Prema navodima medija, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj i puteve Rade Baji} rekaojeda}euskorobitidoneta nova minimalna ekonomski isplativacenataksiprevoza. Cena starta mogla bi biti 100dinaraazapre|enikilometar 50 dinara. Sada se za start pla}a40dinaraiistotolikoza pre|eni kilometar. Predstavnici Udru`ewa taksista Sitansnedavnosubilinasastanku saBaji}emiiznelizahteve,kojiseprvenstvenoti~ucenetaksi prevoza, a potom i drugih problema, poput velikog broja ilegalnihtaksista. - Prema na{im procenama, LETO U VRTU GALERIJA

Muzikaza sva~ijiukus U zajedni~kom vrtu Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke PavlaBeqanskog,Trggalerija12,uokvirumanifestacije „Letou vrtugalerija”sutraod21do 23 sata bi}e odr`ano Plesno ve~e uz muziku 50-ih, 60-ih,70-ih.... Organizator je plesni studio “Alegro”izNovogSada iGalerijaMaticesrpske. Ve~e }e po~eti emitovawem kratkog filma o fenomenu plesa kao sastavnom delu gra|anske moderne kulture sa komentarima dr Simone ^upi} autorke izlo`be i publikacije “Gra|anski modernizamipopularnakultura-epizode modnog, pomodnog i modernog (1918-1941))”.Potom}eplesnistudio„Alegro”predstavitinekoliko plesova karakteristi~nih za drugupolovinu20.vekakrozkratkupri~u,fotografijeiizvo|ewe. Q. Na.

Foto:F.Baki}

sreda15.avgust2012.

Foto:F.Baki}

U SUBOTU U KARLOVCIMA

Mogu}acenaod100dinarazastarti50dinaraza kilometar.Sadastart,kaoipre|enikilometar, ko{ta40dinara start bi trebalo da iznosi oko 110 dinara, pre|eni kilometar

udnevnojtarifioko60,auno}noj oko 80 dinara. Mi samo `e-

limodasecenauskladisazakonom, a sudski ve{taci su pro{log septembra izra~unali da jeekonomskiisplativacena100 dinarazastarti50zapre|eni kilometar.Me|utim,tojebilo pre skoro godinu dana. S obzirom na poskupqewa, nova cena kojubidoneloGradskove}etrebalobidabudeuskla|enasanovonastalimokolnostima-ka`e Milan Paunovi} iz ovog udru`ewa. Dodaje da bi propisivawem nove ekonomski isplative cene Gradskove}espre~ilodaqinastanak finansijske {tete koju taksisti trpe, i zbog koje su graditu`ili. - Mi ostajemo pri toj tu`bi ~ak i ako Gradsko ve}e donese novecenejersmoo{te}eniuperiodu od septembra pro{le godinepadosada.Tajnovactreba danamsenadoknadi-dodajePaunovi}. J. Z.

ISPRED GRADSKE BIBLIOTEKE

De~jimaskenbalupetak Jedanaesti tradicionalni maskenbal namewen deciNovogSadaiokoline,uorganizacijiGradskebibliotekeodr`a}eseupetak31.avgustau18 ~asova,ispredGradskebibliotekeuGimnazijskoj ulici. Ovasve~anostjenajpopularnijaaktivnostkoje seutokuletaodvijanaDe~jemodeqewuGradske biblioteke. Na ovo lepo i zanimqivo dru`ewe pozvanasudecasvihuzrasta. Temaovogodi{wegmaskenbalaje„Dunavjemojemore“.Pravou~e{}autakmi~ewuzanajboqe

maskeima}esvadecau~lawenauGradskubiblioteku,aliionakoja}etogdanasvojimmaskama najboqe do~arati ~arobni svet reka, mora i avantura. Deca}emo}idasemaskirajuu likove izavanturisti~kihromana,panonske mornare,alase,gusare,sirene,re~ne imorske `ivotiwe...Sveone kojido|u o~ekujedru`eweuzzanimqivprogram, muziku, igru, |uskawe, lepe nagrade i jo{ mnogo toga... Q. Na.

„DANI BRAZILA” OD 17. DO 19. AVGUSTA

Karnevalsambesti`eugrad „DaniBrazila-novosadskisambakarneval“odr`avaseod17.do 19. avgusta, a ovo je tre}e izdawe manifestacijekojaslaviipromovi{e brazilsku kulturu. Programi}eseodr`avatinavi{emesta ugraduaNoviSad}etihdanaplesati uz zvuke Brazila.Tokom tri festivalska dana bi}e predstavqenirazli~itiinteraktivnisadr`aji.Upetakisubotuod12do 18~asovanaprogramusuradionicesambaudaraqkinaPetrovaradinskoj tvr|avi kao i radionice sambaudaraqkizapo~etnikeod18 do20~asova. Kapueraradionicezadecuiodrasleodr`a}esena[trandukod kafea„[pic„tokomsvatridana festivala,aradionicesambaple-

Ribarskomostrvu.Novosa|ani}e imati priliku da u`ivaju i u autenti~nojbrazilskojmuzicikoju }e za wih izvoditi brazilski

Povorkau~esnikaizvi{eevropskihzemaqa unedequu19~asovakre}eodMuzejasavremene umetnosti,paDunavskomiZmajJovinomulicom doKatoli~keporte saorganizovanesuupetakisubotuuKUD„SvetozarMarkovi}”u Ulici[umadijskoj6.Predvi|ena jeiprojekcijafilma„OGringo’’ rediteqaDarkaBaji}a,kojijezasnovannazanimqivojkarijeriDejana Ramba Petkovi}a - najboqeg stranogfudbalerauistorijibrazilskog fudbala. Film je na programuupetaku21~asubioskopu KulturnogcentraNoviSad. Istog dana, u 22 ~asa po~iwe `urka povodom otvarawa „Festa Brazilijera”uklubu„Skiper”na

bend„NajaraLiraibend’’kaoiu nastupima na{ih muzi~ara koji svojuinspiracijupronalazeubrazilskojmuzici.Koncertseodr`avausubotuu21~asnapozornici LetwegbioskopaKCNS-a. Najlep{iinajva`nijideoprograma bi}e karnevalska povorka kroz grad koja je svake godine sve mnogobrojnijai{arenija.U~esniciizvi{eevropskihzemaqaunedequ u 19 ~asova formira}e povorku od Muzeja savremene umetnosti i kretati se Dunavskom i

ZmajJovinomulicomdoKatoli~keporte,azavr{itiuletwembioskopu Kulturnog centra Novog Sada uz program u~esnika radionica,kojijezakazanza21~as. IdejaokarnevaluuNovomSadu postojive}duginizgodina,afestivali „Dani Brazila’’ odr`ani 2010.i2011.godinepredstavqali supo~etak,svojevrsnuinicijativu za pokretawe novosadskog karnevala.NakonpotpisivawapristupniceuAsocijacijuEvropskihkarnevalskih gradova krajem pro{le godine, Novi Sad je zvani~no postaokarnevalskigrad,svrstavaju}i se me|u 260 takvih gradova u EvropiiosamuSrbiji. Sviprogramiuokvirumanifestacije„DaniBrazila-novosadski samba karneval’’ besplatni su i otvoreni za sve posetioce. Detaqanprogramnalazisenainternet stranici festivala danibrazila.org. J. Z.


8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda15.avgust2012.

PREDSTAVNIK MINISTARSTVA ZDRAVQA POSETIO NAPADNUTU DOKTORKU

Osudasvakogvida nasiqa Predstavnik Ministarstva zdravqa Republike Srbije, dr`avnisekretarprof.drVladimir \uki} posetiojedanasuNovomSadudoktorkuDomazdravqa„NoviSad“drDraganu Trbojevi}, koja se nalazi na ku}nom le~ewu, posle napada na wu u bliziniDomazdravqanaNovomnasequ. Dr`avnisekretar\uki}osudiojenapadnadrTrbojevi},kao isvakividnasiqa.Onjeistakaodanikonesmedaugro`avadostojanstvoi`ivotzdravstvenihradnika. Dr`avni sekretar prof. dr \uki} po`eleo je dr Trbojevi} brzoporavak.Uposetinapadnutojdoktorkibilajeipokrajinskasekretarkazazdravstvoprof.drVesna Kopitovi}.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Skandalozno”TiliBag{o Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u nar ¬ ed¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom.Dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve danasod14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici,bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige “Skandalozno” Tili Bag{o u izdawu„Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24. Sa{a Miler dolazi na

Kembrix kako bi ostvarila svoj san. Nakon {to joj srce ukrade seksipilni profesor Teo Dekster, skandal }e je prisiliti na odlazak... Ume|uvremenu,Teopostajetelevizijska zvezda, a wegova napa}enasuprugaTerezakona~noshvata da su poverewe i vernost dve re~ikojeonnerazume...Nekoliko godinakasnije,ove}esedve`ene udru`itiudrskomplanukakobi porazilemu{karcakojiihjeobe umalouni{tio... A. J.

DNEVNIK

ROK PROBIJEN, BUYET NE]E BITI

Futo{kaambulanta za30danaotvaravrata? @iteqiFutogamora}edasa~ekajujo{minimum30danakako bi se mogli le~iti u svom mestu,jerjeotvarawefuto{ke ambulante Doma zdravqa odlo`eno.Dotada,}eidaqelekarskupomo}moratidapotra`eu Bege~u ili Veterniku, a uzrok suposledwiizakasneliradovi na zavr{noj fazi izgradwe novogobjekta. Unutra{wost ambulante jezavr{ena,~ekasejo{deoname{taja. Trenutno su u toku radovi na ure|ewu dvori{ta oko zgrade: staze, trotoari, atrijum, ozelewavawe,postavqawe ogradeukojespadaizidpremacrkvi,kojije istodeoograde.Nakontehni~kog prijema objekta i dobijawa upotrebne dozvole, predstoji stavqaweufunkcijuiunarednih30 danabiovajobjekattrebaodabude pu{ten u rad, saznali smo u Gradskojku}i. Ovdesunaveliida„kodvelikih gra|evinskih projekata, ~ija realizacija traje vi{e meseci,

Foto:F.Baki}

dinamika radova u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova i drugihobjektivnihokolnosti„. Prva faza izgradwe zavr{ena jeuaprilu,kadjezapo~etaidruga,kojajesadprikraju,potvrdio je novi ~lan Gradskog ve}a zadu`en za zdravstvo Radovan Lati-

novi}.Rekaojedarazumenezadovoqstvo Futo`ana {to rokovi nisupo{tovani,aliidodaodasu u me|uvremenu iskrsli radovi koji nisu bili predvi|eni projektom, a koji moraju da se urade kako bi objekat zadovoqio sve standarde.

U decembru 2011. zapo~eta je izgradwazdravstvenogobjektau Futogu. Zgrada ima1.200metara kvadratnih,prizemnajeagradi se prema principima energetskeefikasnosti.Objeat}eimati odeqewa op{te medicine, pedijatrije, stomatologije, ginekologije, laboratoriju, kao i prostorije za patrona`u i ku}nole~ewe.Uskladusanormativima,planiraseiinternisti~kaordinacijanekolikodananedeqno. Grad je pro{le godine obezbediosredstvazaizvo|ewe radova prve faze izgradwe objektauFutogu,azaovugodinu obezbe|ena su i sredstva za zavr{etak. Investicija u Futogu vredna je 70 miliona dinara i najve}a je ulagawe Grada u Dom zdravqa i bi}e najve}i novoizgra|eni objekat, ra~unaju}i one u Sremskoj Kamenici i [angaju.KakosuuGradskojku}irekli,uprkosdodatnimradovimabuxetne}ebitiprobijen. A. Jerini}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„LISJE” ZAVR[AVA RADOVE NA GRADSKOM GROBQU

„U~enicaprofesoraYojsa”

Naulazuprave vodenoogledalo

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom,sre¬dom i pet¬kom.Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬vena broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va,a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji,do¬bi¬ti kwigu „U~enicaprofesoraXojsa”autorkeQiqane Tomanovi} Ponomarev. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3,gde mogu na}i i ostalaizdawa oveizdava~ke ku}e. Osamnaestogodi{wa lepotica Mawa, Crnogorka izimu}nebokeqskeporodice,napo~etkudvadesetog veka,predPrvisvetskirat,poha|a~asoveengleskog jezika u Trstu kod ~uvenog pisca Xemsa Xojsa, koji

ubrzopostajewenmentor.Iakoobrazovana iotvorenogduha,onapogre{noshvatakwi`evnikovesaveteoslobodiiqudskojpotrebizaavanturom,izaqubqujeseubaronaDe Rosetija,sredove~nogitalijanskogzavodnika koji joj oduzima nevinost. Posle ovog skandala,Mawuprisilnovra}ajuuBokuKotorsku i udaju za Filipa, wenog najboqeg druga iz mladosti. U provincijskoj konzervativnojsrediniMawapo~iwedaose}adosaduiusamqenost,aFilipneuspevadazadovoqiweneseksualneapetitekojejeprobudioitalijanski `enskaro{. Prefiwena Mawa dugo uspe{no odolevaisku{ewimasvedoksenepojaviMarko,zbog koga}ewenbrakpo}istranputicom,ba{kao{toje toupismimaanticipiraoXojs… A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (14.20), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI Unovosadskomporodili{tuodprekju~eu7sati,doju~euisto vreme,rodilesu: DEVOJ^ICE:Sne`ana Pribanovi},Simonida [ija~ki Vi{ko vi} iNata{a Mihajlovi} izNovogSada,Biqana Luki} izRumenke,Ninaj Jetmire izMokrinaiIldiko Jankovi} izTemerina. DE^AKE: Kristina Kova~, Nata{a Vuka{inovi}, Sawa Mu~i babi},Marija Majstorovi}, Zlata Zadarevi} Drsti} izNovogSada, Biqana To{i} iz Ba~ke Palanke, Jaroslava ^ief iz Kisa~a, Dragana Martinov izPetrovaradina,Nata{a Veselinovi} iTawa Jankovi} izKa}a,Hajnalka [trbac izBe~eja,Jelena Orak iz^ortanovacaiNada Gaji} izTemerina.

SAHRANE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweniSlavko\ura|aVukanovi}(1931)u10.30sati,MarkoLatovu11.15,EndreI{tvanaMike{(1943)u12,IlinkaMilutina Ugrin~i} (1935) u 12.45, Er`ebet [andora Luka~evi} (1937) u 13.30, Smiqka Milana Stefanovi} (1937) u 14.15,Zora@arkaBurazor(1953)u15iDanicaMiletaNovakovi}(1929)u15.45sati. NaPravoslavnomgrobuuSremskojKamenicidanas}ebitisahrawenaBranislava@arkaBene`an(1932)u15sati.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Gra|evinskiradovinarekonstrukciji glavnog ulaza u Gradsko grobqe bi}e zavr{eni oko 1. septembra. Najve}u pa`wu u ovom poslu privla~i izgradwa vodenog ogledala za koje u „Lisju”ka`udaganemanijedno grobqeu{iremokru`ewu,pai uSrbiji. -Teksadaseukazalaprilika da se izgradi vodeno ogledalo, madajepremaprojektuoizgradwuGradskoggrobqapredvi|eno vi{e vodenih povr{ina, kako bisepejsa`sazelenilomlep{e uklopiouokolinu-ka`uuSlu`bizainformisawepogrebnog preduze}a. Ova slu`ba napomiwe da ogledalo nije fontana, ve}da}euvodenomogledaludubine60santimetarabitistaja}avoda.Naime,vodenoogledalo jeukrasukom}esepreslikavati zelene povr{ine i cvetne aleje-ka`uu„Lisju”. Zaokomesecipodana,odkada se krenulo u posao rekonstrukcije glavnog ulaznog trga, postavqene su nove plo~e, izgra|ena rampa sa nagibom  za

osobe sa posebnim potrebama, nadstre{nica i novo stajali{tezavozi},postavqenajenova ~esma i ura|en novi odvod. Izbuxetagradazaovuinvesticiju izdvojeno je oko sedam miliona dinara, a radove izvodi gra|evinska operativa pogrebnogpreduze}a. Uovojgodini„Lisje”jenovcem iz gradske kase obnovilo

U [KOLI NARODNOG TRADICIONALNOG PLESA

Rekreacijaiigra najednommestu Narodnitradicionalniples iz Vojvodine, Srema, Banata, Ba~k e, [um ad ij e, razl i~ it a @ikinakola,„^a~ak„,„bugarske„ i mnoge druge igre sugra|animogudanau~eu[kolinarodnog tradicionalnog plesa,

~asovi su podeqeni po intenzitetu. - Ograni~ewa u godi{tu polaznikanema,jernamjeciqda sugra|anima pribli`imo ovu vrstu plesa. Najmla|i polaznicisunamstudenti,anajsta-

kojasenalaziuJevrejskojulici 22. Osnivawem ove {kole, kojajepo~eladaradi2010.godine, od zaborava su otrgnute nerodne igre i pro{irena je ponuda {kola plesa. Po re~ima ins trukt or a ove {kol e Veqka Vidi}a polaznici nisu ograni~eni starosnom dobi, a

rij i penz io n er i, koj i imaj u oko60godina.^asovisuorganizovani pet puta nedeqno i podeqeni su po intenzitetu. Novosa|anijesuzainteresovani za narodni tradicionalni ples, ali mnogo mawe nego za druge popularne vrste plesa ka`eVidi}.

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

oko 750 kvad rat a pe{ a~k ih staza,odprvogdotre}eggrobnogpoqa.Starepopucaleplo~epostavweneprevi{eodtri decenije su zamewene novim betonskimstazama.Natomdelu grobqa je zamewena i kompletnakomunalnainfrastruktura,atmosferskakanalizacijaivodovodnamre`a. Z. Deli}

Na ~asovima za po~etnike u~e se osnovne vrste koraka, a nakonsamodvamesecaspremni su da odigraju neke jednostavnijeigre.Tako|e,oniimajuzasebnetermine,alimogudaposetei~asovesredwegintenziteta i oprobaju se u slo`enijim igrama. ^asovi sredweg intenziteta po~iwu lak{im igrama,kojimasusenekadapo~iwalanarodnaveseqa,azavr{avaju se sa ju`nijim varijantamaigre.Grupe,kojepoha|aju ~asove ja~eg intenziteta u~e komplikovanije plesove, koji sute`izaizvo|ewe,alisamim timizanimqiviji. Instruktor Vidi} isti~e da je{kolaodli~nazasugra|ane, koji `ele fizi~ki da se aktiviraju,ausputine{tonau~eo plesu. - Ovo nije narodni ansambl, {tozna~inemoradasenastupa.Polaznicisutudabisefizi~kiaktiviraliinau~iliispravnodaigraju-ka`eVidi}. Cena ~asova plesa je pristupa~na. Za pet treninga nedeqnostudenti,|aciipenzioneri mora}e da izdvoje 1.000 dinara,dokjezazaposleneova cifra ne{to ve}a i iznosi 1.500dinara. N. R.


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda15.avgust2012.

9

ANKETA KOLIKO POSKUPQEWA UTI^U NA MLADE

Tawiyep proredioizlaske Svakodnevnaposkupqewauti~unaku}nibuxet,tejesvevi{eporodicaprinu|enojeda{tedigdegodmo`e.Kolikokrizaisveve}eceneuti~unamladeiwihoveizlaskeuno}nekluboveikafi}e, pitalismonekolikoNovosa|ana.

CENTAR „ZEMQA @IVIH”: SPC OSNOVALA, GRAD POMOGAO

Podr{kairad pobe|ujudrogu UNovomSadupokrenutajekampawakoja,poredpromocijecentara za rehabilitciju zavisnika od narkotika,imazazadatakiizgradwu sekularne, odnosno gra|anske komunenegdeugradu,naveojeju~e ~lanGradskogve}azasocijalnuza{titu i brigu o porodici i deci Milan \uki} prilikom obilaska centra „Zemqa `ivih” u blizini ^eneja.Zasadnijepoznatapotencijalnalokacijanovekomune,ali, kako ka`e \uki}, ona postoji u planovimaGrada. -Projekatjedeoakcionogplana igra|anskakomunabiokupilasve faktore koji bi pr`ali pomo} {ti}enicimaikoristilabipozitivna iskustva ostalih centara. Premapodacimakojimamiraspola`emo,ovakavmetodle~ewajeveomaefikasan-kazaoje\uki},navode}i da se posebna pa`wa mora obratitiinato{tasesa{ti}enicima doga|a nakon {to napuste komunu. Kaodobarprimernaveojerad „Zemqe`ivih”,projektakojije pokrenula Srpska pravoslavna crk va (SPC), a pod r{ ku dao Grad Novi Sad ustupaju}i ze-

mqi{te i sala{ u blizini ^eneja.Kakojeju~ere~eno,Crkva je potpisala sporazum sa dr`avomiMinistarstvomzdravqai time je dat legitimitet ovom projektu. -Projekatpostojiod2006.godineiovakomunafunkcioni{ekao mestozarehabilitacijuonihkoji imaju problema sa drogom. Ovo je terapijska zajednica, u koju svako

{aoje~akizFeniksauAmerici, kakobiovdeizle~iosvojudugogodi{wu zavisnost od raznih supstanci. -Po~elojesaalkoholom,marihuanom, tabletama protiv bolova, da bih kasnije morao da uzimam i ne{toja~e,poputheroinaimetadona.Tojetrajalookosedamgodina i ja sam izgubio sve, i posao i porodicu.Nakon{tosambezuspe-

Ovo je terapijska zajednica, u koju svako dolazi dobrovoqno i mo`e da je napusti kad `eli. Mi smo tu kao podr{ka sa strane i duhovni podstrek (episkop SPC Porfirije) dolazi dobrovoqno i mo`e da je napusti kad `eli. Mi smo tu kao podr{ka sa strane i duhovni podstrek - kazao je jegarski episkop SPCPorfirije nagla{avaju}ida jeprogramupotpunostibesplatan, ametodenasiqaapsolutnonedopustive. Korisnicisamisebiorganizuju `ivot, jedan drugom daju podr{ku, ali i kontrolu. Jedan od {ti}enika, Nenad Mir~i}, do-

{noprobaodaseizle~imuraznim institucijama u Americi, prijateq, koji je pro{ao ovaj program, preporu~io mi je da ovde do|em. Iakosamsamopetdana,tuse,zaista,ose}amboqe-kazaojeMir~i}. Komuna je pru`ila uto~i{te i Janisu Atanasopulosu iz Atine kojismatradajesistemle~ewaovdeboqinegouGr~koj.Onjeuovom centru {est meseci i planira da zavr{i program u kojem, kako ka-

1. SEPTEMBRA U NA[EM GRADU

Prviputakcija „No}popusta” Prva akcija „No} popusta” odr`a}e se u na{emgraduusubotu,1.septembra.Organizatorje „Vo{amedija”.Pokreta~akcijeosmisliojeda togadanaNovosa|anipazareponi`imcenama, od20do24~asa,idautovremedonesuode}ukojaimjevi{ak,kakobijepokloniliCentruza socijalni rad, u sklopu kojeg se nalazi prihvatili{te „Sigurna ku}a”. Preporuka tr`nim centrima i preduze}ima je da asortiman robe snize {to vi{e mogu. Prijavqivawe preduzet-

Najmla|i isaob  ra}aj Radionica za najmla|e o odgovornosti u~esnika u saobra}aju odr`a}esedanasod10do13~asova ucentruzarazvojde~jihintresovawa „Think”, Jevrejska ulica 15. U~e{}esenepla}a,aprijavesuna brojtelefona063/801-6-538.Letwa {ahovska{kolazapo~etnikeipoznavaoceoveigreodr`avaseuO[ „\or|eNato{evi}”.Po~enicipoha|ajukursod10do11.30~asova,a naprednijinivojezakazanza11.30 sati.Participacijaje150dinara, apijavqivawejemogu}enabrojtelefona 066/925-1-192. Pozori{na predstava „^asni ~uvar ~arobne lampe” odigra}e se u 10 ~asova u udru`ewu „Prijateqi dece Novog Sada”, Ulica Dimitrija Avramovi}a6.Ulaznicako{ta150dinara, azakazivawemestajenabrojtelefona065/804-1-242. A. J.

Iskqu~ewastruje SremskaKamenica:od9do13 sati Bogdana Gavrilovi}a; od 8 do 13.30 satiRibwakdeodowegputa. Ledinci:od8.30do11.30 satinaseqeKova~evacuvikendnasequLiparijeNadauLedincima.Svilo{, Grabovo i Lug: od 8.30 do 13 sati cela naseqa. Ka}: od 9 do 11 sati stanicazadehlorizacijuvode;od8 do12 satiStaroka}kiputprema autoputu.

nikajeovesedmice,aposletoga}eorganizator objaviti spisak u~esnika, adrese prodavnica i asortimanrobe. @eqa nam je da ova prva akcija bude poput sli~nihuinostranstvu.Gledalismonateleviziji kako to izgleda, ka`u organizatori, i nagla{avajudadogodineplanirajudveakcijesni`ewa cena, i to ne samo u Novom Sadu ve} i u drugimgradovima. Z. Deli}

AKCIJA KARLOVA^KOG LISTA, CRVENOG KRSTA I NARODNE BANKE SRBIJE

Prikupqawe starihkovanica

„Karlova~kilist”pokrenuojeu SremskimKarlovcimaakciju,koja }eomogu}itigra|animadasere{e nave`e}ihkovanicaukoristonih kojima je pomo} potrebna. Naime, Karlov~ani mogu stare kovanice da ubace u kutiju za dobrovoqne priloge u sremskokarlova~koj po{ti ili da donesu u Crveni krst, kojisenalaziuPupinovoj16,svakogradnogdanaod8do14~asova,a NarodnabankaSrbije(NBS)}eih otkupiti. Ovom akcijom Crveni krst}edobitiprekopotrebannovac, Narodna banka neophodan metal za nove kovanice, dok gra|ani imajuprilikudapostanudonatori. Narodnabankajeprestaladazamewujeovekovanice1.januaraove godine, ali je iskazala spremnost daihusaradwisaCrvenimkrstom

do kraja decembra sve otkupi. Vrednost otkupqenih kovanica je nominalna, {to zna~i da }e ih NBS otkupqivati po principu „dinarzadinar”. Otkupqujusekovaniceod50para,dinar,dvaipetdinaraizra|ene od 2000. do 2002. godine, kao i one koje je izdala Narodna banka Jugoslavije od 1994. do 1999. godine, ali po druga~ijoj proceduri. Sve kovanice koje su izra|ene za vremenekada{weSFRJ,bezobzira na nominalnu vrednost, bi}e vrednovanepokilogramu,odnosno za wih }e se pla}ati 70 odsto od vrednosti metala na berzama. Za dodatneinformacijetrebapozvatibrojtelefonaCrvenogkrstau SremskimKarlovcima882-515. Z. Ml.

„^ISTO]A” SAOP[TILA

Centarribasedamma{ina Tokom prole}a „^isto}a“ je nabavilasedamma{inazauklawawe zalepqenih `vaka}ih guma.UKatoli~kojportiprekju~ema{inesuisprobane,apokazale su se kao efikasne, saop{teno je iz ovog preduze}a.

Uklawawe zalepqenih `vaka}ih guma }e se obavqati po naloguZIG-a. Prvepovr{inesakojih}ebiti uklowene`vake}ebitiKatoli~ka porta i ulice Mite Ru`i}a i LazeTele~kog. Q. Na.

`e,u~io`ivotuiimavi{e{ansi zauspeh.Oko 22mesecaovde je proveo Novosa|anin Ranko Erak kojise15godinadrogirao,aodtoga je 10 godina uzimao heroin intravenozno.Ka`edaje,zahvaquju}iovomcentru,uspeodakrenedaqeiuspostavikontaktsaporodicom sa kojom skoro deceniju nije razgovarao. -Svimiovdejesmoobele`eniu dru{tvuituetiketunosimosasobom. Ali, to je na{ tert i ne sme nasobeshrabriti-rekaojeErak. Ovaj sistem komuna trenutno imapetku}azamu{karceijednu za `ene. Kako je objasnio duhovnikovekomune,otacBranko\ur~in, u wima trenutno boravi oko 120{ti}enika,kojidolazeizraznih krajeva Srbije, ali i drugih zemaqa. Da bi neko ovde do{ao, moradapro|etrija`uumanastiru u Koviqu gde se obavqa kompeltan zdravstveni pregled i testovinaHIVihepatitisC.Inicijalnisastanakodr`avasesvake prvesuboteumesecu,u12.30~asova,upomenutommanastiru,aprogramtraje30meseci. A. Jerini} Foto:N. Stojanovi}

Lea[op,student: -Osim{tostudiram,radimu kafi}u, pa sebi mogu priu{titiizlaskeidasetakovi|amsa prijateqima. Za sada, jo{ uvek jepodno{qivo.

Pavle Pavlovi}, sredwo{kolac: -Mislimdajenajbitnijekodizlaskana}imestokojetiodgovara, postoje jeftinija i skupqa mesta, bitno je prilagoditi se mogu}nostima, ja izlazim mo`da dva puta nedeqno,itomijesasvimdovoqno.

MinaVukomanovi},student: - Malo je te`e isplanirati izlazak, sa obzirom da su cene pi}ave}enego{tosubilepre godinudana.Presamvi{eizlazila,sadaseose}akriza.

Du{anIli},student: - U izlascima potro{im nekihhiqadudodvehiqadedinara, ali ne izlazim ~esto, cene pi}a nisu previsoke, mada bi mogledabuduini`e.

LETWA ISKUSTVA KOMUNALNE POLICIJE I GRA\ANA

Bukaizkafi}a –glavnano}namuka KomunalnapolicijauNovomSadujeodpo~etkaradanajvi{ekazninaplatilazbogprqawagrada,zauzimawajavnihpovr{inaikr{ewajavnogredauzgradama i ugostiteqskim objektima. Sugra|ani se ovoj gradskojslu`binaj~e{}e`alenaprqaweine~isto}ugrada,preglasnumuzikuustanovimaikafi}imau stambenimzgradama,pu{tawepasabezpovodcaiprekovremeniradugostiteqskihobjekata.Letiipaknajve}iproblemupravopredstavqabukaizkafi}a,akadakomunalnapolicijaunekimslu~ajevima poku{a goste i vlasnike lokala da opomenedesiseidabudenapadnuta. Na~elnikslu`beNeboj{aRadovanac ka`e za na{ list da velikih problema imaju zbog bukeizkafi}a. - Generalno dobijamo veliki broj pritu`bistanaraucentrunapreglasnumuzikuiz kafi}akojisenalazeuulicamaLazeTele~kog,ZmajJovinoj,SvetozaraMileti}aiMiteRu`i}a.Komunalnapolicijakontroli{e radno vreme ugostiteqskih objekata koji se nalaze u pomenutim ulicama i do sada je po osnovuprekora~ewaradnogvremenaizre~en velikbrojkazni.[toseti~ekomunalnebuke,tomeriekolo{kainspekcija-ka`eRadovanac. Visinakaznikojuizri~eKomunalnapolicijazavisiodkonkretneodlukenaosnovukojeserealizujenadzor,patako,naprimer,poOdlucioure|ewu gradamandatnekaznezafizi~kalicaiznose5.000 dinara,azapravnalicaipreduzetnike20.000dinara.Odkadjepo~eladaseprimewujeOdlukaoku}nomreduustambenimzgradamaizre~enojevi{eod 30mandatnihkazni,uglavnomzbogpreglasnemuzi-

ke,tre{ewatepihasaterasaizauze}azajedni~kih prostorija. Premawegovimre~ima,komunalnipolicajcise na terenu susre}u sa razli~itim neprijatnostima, od verbalnih provokacija, fizi~kih napada… Ipak,velikibrojtelefonskihpoziva,oko4.000do sada,pokazujedasugra|anisteklipovereweuovu slu`bu.

Isti~edagra|anizovuizbogprivatnihproblema. Ponekadjere~ioslu~ajevimakadaseprijavqujustvarikojenisuunadle`nostiteslu`be.“Qudisepotuku, pazovunas,ilitra`edaimre{imonekisporkojina sudunijere{en.Imalismo~akidopisiznekestambenezgradeuRumi,gdesugra|anitra`ilidado|emoiz NovogSadaire{imonekewihoveprivatneprobleme”, ka`eprvi~ovekkomunalnepolicije. Q. Nato{evi}

PO^IWE GRADWA PARKINGA U ULICI VLADISLAVA KA]ANSKOG

Mestazajo{60automobila

„Parkingservis„danaskre}eurekonstrukcijupostoje}egparkirali{tauUliciVladislava Ka}anskog.Radovepreduze}epo~iwepremapreporuciMZ„Liman”.Upomenutojulicipostoje dve parcele koje se ve} koriste za parkirawe, alisuneure|ene,pa„Parkingsevris„novcemiz buxeta(okomilionipodinara)trebadaizgradiparkingmesta.JasnaKov~in iz“Parkingservisa” ka`e da }e napraviti mesta za stotinu automobila,atozna~ida}eparkirali{tebiti

pro{irenoza60novihmesta.JasnaKov~inrekla je da }e tre}i deo parcele biti samo nasut tucanikomida}etubitiprivremenoparkirali{te, jer prema urbanisti~kom planu na tom mestutrebadaseizgradikolektivnagara`a. -Gra|evinskiradovibi}eudvefaze,kakobi voza~i na parceli mogli da ostavqaju vozila i tokom gradwe. Posao bi trebalo da se zavr{i najkasnijedo15.septembra-reklajeKov~in. Z. D.


10

vOJvOdinA

sreda15.avgust2012.

dnevnik

Жељко Самарџић зарођендан Суботице

ЗАВРШЕНСРЕМ ФОЛК-ФЕСТ

Играинародне ношњеукрасилетрг РУМА: Девети међународни фестивал фолклора „Срем фолкфест“ је завршен уз велико одушевљење и посетилаца и извођача. Ово је била тренутно највећа смотра фолклора у Србији, у организацији Центра за културу „Сирмиум арт“, града Сремске Митровице и од ове године града Руме. Поред Грка и Словака, фолклорни ансамбли из Естоније, Турске, Бугарске, Холандије, Хрватске и Србије су наступали у Сремској Митровици, Руми, Иригу, Врднику и Шиду. - Ово је јединствена прилика да кроз песму, игру и костиме, упозна-

- Први пут смо у Руми, пријатно смо дочекани и људи су веома гостољубиви. На овом фестивалу ми представљамо игре из четири различите регије, Крита, Ипирода, Македоније и Тракије и потрудићемо се да на најбољи начин пубилици дочарамо традицију и културу Грчке - углас су рекле ћерка и мајка Магда и Стела, чланице грчког културно-уметничког друштва „Лити“. Посетиоци су одушевљено гледали кореографије и слушали песме и звуке специфичних инструмената различитих нација.

Учесници Етно-кампа у Бачком Петровом Селу

ЦЕНТАР ОМЛАДИНЕ ВОЈВОЂАНСКИХ МАЂАРА ОДРЖАО 11.ЕТНО-КАМП

Прва сазнања о старим занатима

Туркиње на наступу

мо културну баштину земаља учесница и да упоредимо квалитет наших аматерских фолклорних друштва са иностраним гостима - рекао је председник румског парламента Ненад Боровић. Градски трг у Руми је био мали да прими све посетиоце, који су дошли да уживају у програму и да се сликају са иностраним гостима који су шаренили трг својим костимима.

- Пре четири године први пут смо наступали у Србији и радо смо се одазвали позиву да опет дођемо. Веома смо задовољни условима и начином на који нас третира домаћин. Ми долазимо из града Михаловце који је главни град регије Земплин и публици ћемо представити игре и песме из овог дела Словачке - рекла је чланица културноуметничког друштва „Својина“ Дагмар Буликова. М.Марушић

Стихови Милоша Галетина

НОВИБЕЧЕЈ: Народна библиотака Нови Бечеј организује упетак концерт музике на стихове младог песника Милоша Галетина из Новог Бечеја.Концерт ће се одржати у дворишту библитеке, а учествује ВИС „Мали принц“ из Новог Сада, ВИС „Нови дан“ из Зајечара и ВИС „Месец под кожом“ из Новог Бечеја. Концерт ће почети у 20,30 часова, а улаз је слободан. М.К.

БАЧКОПЕТРОВОСЕЛО: Захваљујући средствима покрајинског секретаријата за омладину и спорт, Центар омладине војвођанских Мађара је започео другу деценију одржавања етно кампа за младе. У питању је 11. окупљање, од којих, чак, девети пут у Рекреационом центру уз речицу Чик код Бачког Петровог Села. Укупно четрдесетак учесника из Бачке Тополе, Новог Сада, Палића, Сенте, Србобрана и других војвођанских места је од 5. до 12. августа реализовало зацртани програм рада. - Овде имамо оптималне услове за рад и дружење, па само два пута, због високе воде Чика, нисмо могли на овој локацији да организујемо Етно камп за младе војвођанске Мађаре. Ове године смо у кампу имали и двоје чланова из дале-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ког канадског града Торонта, па је све попримило међународни карактер. Током недељу дана радило се на едукацији старих заната, почев од грнчарства, преко дрворезбарства, корпарства, па цртања на стаклу или тканини, до плетења одевних предмета од вуне. Све што је током недељу дана урађено, презентирали смо у суботу по подне на заједничкој изложби, увече је организована забава и разишли смо се са жељом да се наредне године поново нађемо на истом месту - рекао је координатор Етно кампа Габор Мор. Учесници кампа су били, углавном, млади између 15 и 30 година старости, али било је и старијих едукатора. - Ја сам четврти пут у Етно кампу и покушавам да приближим младима грнчарство. Сви

су покушали да раде с глином, јер, како сами кажу, све изгледа тако лако када виде мене како ја радим, али када они седну за грнчарски точак увере се колико је грнчарство тежак занат. Очито да заборављају да је иза мене вишедеценијско искуство - рекао је грнчар са Палића Тибор Шрам. На другом крају кампа чуо се пријатан звук дрворезбара Рудолфа Сегиа из Србобрана, који је длетом и чекићем резбарио разне мотиве у дрвету. - Десетак година се бавим дрворезбарством. Самоук сам и нисам укључен у неко од друштава дрворезбара, али намеравам да то учиним. Први пут сам био учесник 5. Етно кампа и, ево, сада опет. Лепо је и намеравам убудуће да чешће долазим - рекао је Рудолф Сеги. В.Јанков

СУБОТИЦА: Суботичани ће ове године, у оквиру прославе Дана града, имати прилику да уживају у концерту популарног певача Жељка Самарџића. наступиће на градском тргу 1.септембра.Градоначелник Суботице Модест Дулић је рекао да ће се прослава обележити низом културно-уметничких манифестација, концертима и све ће бити у знаку 100 година од градње Градске куће и сецесије у Суботици. - Прослава почиње 29. августа и траје до трећег септембра, а биће обележена низом културних манифестација. У петак, 31. августа, у 19 часова у Вестибил Градске куће биће отворена изложба “100 година Градске куће”, а од 20 часова на Тргу слободе концерт ће одржати Суботичка филхармонија са светским поп-рок хитовима, солиста ће бити Гордана Видаковић, а од 21,30 час исто на тргу присутне ће забављати Ференц Молнар Карамела са оркестром. Круна прославе, као и сваке године је 1. септембар, када се одржава Свечана скупштина града и додељују награде про урби и почасни грађанин. Биће отворен кружни ток у улици Ивана Антуновића, а отвориће се и реконструисани део Велике Терасе - објашњава Дулић. У оквиру свечаности поводом Дана града одржавају се разне пригодне, репрезентативне изложбе у градским установама културе, а у оквиру пратећих манифестација и у другим изложбеним просторима. У Вестибилу Градске куће 31.августа биће отворена изложба 100 година Градске куће, а првог септембра у Градском Музеју Изложба “Сецесија у суботичким ризницама” у 19 часова, а од 20.30 часова на Тргу ће се одржати концерт Жељка Самарџића. С.И.

АКЦИЈААКТИВА ЖЕНАТРЕЋЕМЕСНЕЗАЈЕДНИЦЕУВРБАСУ

Несебичнапомоћ занајугрожeније ВРБАС: Чланице Актива же- нитарне акције усмериле ка њи- ње новца, а задња таква акција на Треће месне заједнице из Вр- ма – причају чланице Актива, ко- била је 2. марта. Акцију је подрбаса организовале су акцију ску- јих тренутно има око четрдесе- жала и локална власт и прикупљена средства уручена су деци пљања гардеробе и обуће, која је так. Познато је да су жене из Треће из хранитељских породица. уручена волонтерима Црвеног - Желимо да подигнемо свест крста, како би била подељена месне заједнице биле увеле траонима којима је оваква помоћ до- дицију да деци палих бораца ре- људима и да нам се прикључе у бродошла. Ово је само једна у низу хуманитарних акција жена окупљених у Активу под називом „Зора“ који постоји скоро четири деценије. - Пре 37 година група жена се окупила како би се дружиле, путовале, размењивале искуства. Склапале смо пријатељства са чланицама актива широм бивше Југославије. Временом се наша група ширила и на једном састанку у просторијама Треће месне заједнице одлучиле смо да оснијемо Актив, а за председницу је изабрана Зора Бешлин – прича садашња председница Актива жена Треће месне заједнице ДрагињаФазекаш. Како се мењала ситуација у држави, тако се мењао и рад чланица Актива. Током ратова `90-тих годи- ЧланицеАктиваженаприкупилепомоћзаЦрвеникрст на, ове жене су почеле са органи- довно обезбеде пакетиће за Нову хуманитарном раду. Не треба пузовањем хуманитарних акција, годину, као и позоришну пред- но одрицања да би се некоме помогло. Довољно је да не бацамо као што је прикупљање одеће, ставу поводом овог празника. - Касније, када су деца палих ствари у контејнер, јер има јако хране, кафе и цигарета за резервисте, али и за народ у избеглич- бораца одрасла и избеглице се много оних којима би оне пуно више-мање снашле, почеле смо значиле. Такође би волеле када ким камповима. - Ишле смо на линију фронта и да помажемо и нашим суграђа- би нам се прикључиле и млађе да поделимо помоћ. Нисмо забо- нима који су материјално угро- жене – истиче Драгиња. Иначе, сваког задњег четвртка рављале ни децу и жене, па смо жени, јер је све више људи остаједном приликом, отпутовале на јало без посла и основних сред- у месецу, Актив жена Треће меПале, непосредно после бомбар- става за живот. Тај вид помоћи сне заједнице организује „Веседовања, и однеле три тоне хране, траје и данас. Обилазимо поро- ло вече“, на које су сви добродокао и ствари за децу и средства дице са децом и, ако они приста- шли. Том приликом уручују се за хигијену. Такође смо, рецимо, ну, уручујемо им пакете помоћи поклони онима који славе рођенносили храну рањеницима који са намирницама и средствима за дан у том месецу, а затим дружење и забава трају до касних весу били смештени у Сланкамену. хигијену – каже Драгиња. Осим ових пакета, чланице черњих сати. Када су код нас почеле да стижу М. Кековић избеглице, онда смо своје хума- Актива организују и прикупља-


vojvodina

dnevnik НЕМА НЕИСПРАВНИХ УЗОРАКА ХРАНЕ У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ

Обавезна контролаједном месечно

КИКИНДА: Исправност намир ни ца и про из вода жи вотињског порекла у продаји, Ве теринарска инспекција контролише у про секу, једном ме сечно. -У реду су све анализе узорака које смо узимали у по следњих ме сец дана, али, пошто је у питању храна, то је променљиво. Више смо се фокусирали на по сластичарнице које се ба ве производњом сладоледа и на хамбургерије које још нису успо ставиле свој систем самоконтроле - каже начелница инспекције КсенијаЛакета.- Радимо процену ризика објеката, а кланице, млекаре и прераде свакодневно су под контролом. Објекте за промет хра не не контролишу се свакодневно. Сви који по слују са храном морају да имају систем самоконтроле-ХЦЦП стандард . Тада склапају уговор са овлашћеном лабораторијом која ме сечно анализира узорке. Инспекција само контролише да ли они спроводе самоконтролу. У кикиндској општини већина је увела овај или је у процедури добијања сертификата, али је у два случаја утврђено да стандарда нема и поднете су прекршајне пријаве. Уколико се не по ступи по налогу инспекције, биће им забрањено коришћење опреме, каже Лакета. У пекарама и бурегџиницама Ветери-

нарска инспекција контролише само да ли за намирнице животињског порекла по стоји документација. Мле ко, млеч ни про из води, ме со и јаја уопште се не кон тролишу пошто стигну на тезге. -На пијаци се само контролише шта је дозвољено а шта није. Пијачна управа има решење Републичке ветеринарске инспекције да на пијаци не сме да се продаје ништа што није из регистрованог или одобреног објекта-објеката у домаћинству којима је Управа за ветерину одобрила производњу и који су под нашим сталним надзором објашњава Лакета. Директор ЈП „Градско зеленило и пијаца„ Мирослав Дамјановић, потврдио је да се на кикиндској пијаци проверава да ли продавци јаја, ме са, млека и млечних производа имају одобрење инспекције. Једини случај у Округу у којем је инспекција морала да прибегне кажњавању, овог лета догодио се у општини Кањижа, каже Ксенија Лакета. Није била у питању хемијска или микроби оло шка не ис прав ност, већ неправилно декларисани производи. Из промета је повучено и нешкодљиво уклоњено 77 килограма производа и 130 килограма ме са. А. Ђуран

sreda15.avgust2012.

УВОДЕ КОРЕНИТЕ ПРОМЕНЕ У ПОНАШАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Свакирадник подбуднимоком ПЕЋИНЦИ: У складу са датим обећањем, да ће искоренити све лоше навике запо слених у пећиначкој Општинској управи, новоизабрани први човек Сава Чојчић одржао је састанак са новопо стављеним начелником Општинске управе општине Пећинци Жељком Трбовићем и начелницима свих одељења, запо сленима у Управи и у Агенцији за развој општине Пећинци. Том приликом је истакао да

мора да брине за радно ме сто. У Општинској управи, јавним предузећима и установама запо слено је 55 приправника, у оквиру пројекта који је претходна власт реализвала са Покрајинским секретаријатом за рад, запошљавање и равноправност полова. То је са људима запо слени на јавним радовима, више него што је овим пројектом предвиђено. Утрошком 14 милиона динара, колико су Покра-

Кроз отворена врата до председника Од петка, 17. августа, председник општине Пећинци Сава Чојчић уводи „дан отворених врата“ за грађане. Тако ће сваког петка, од 10 до 13 часова, грађани пећиначке општине бити у могућности да се, без претходног заказивања, обрате председнику општине, или његовим најближим сарадницима, те надлежне упознају са проблемима са којима се суочавају и за чије решавање им је потребна помоћ локалне самоуправе. по стоји дуговање локалне самоуправе од преко 300 милиона динара, које је направљено у претходном периоду. - Исплата ваших личних доходака није доведена у питање и тражим од свих вас да своје радне задатке обављате саве сно и профе сионално. У наредном периоду ћу инсистирати на квалитетнијем и систематичнијем раду, свако ко свој по сао обавља саве сно и профе сионално, не

јина и локална самоуправа заједнички издвојиле за реализацију овог пројекта, он ће бити прекинут – казао је председник Чојчић. Новоизабрани директор Агенције за развој општине Пећинци МиланАлексић је додао да током обиласка приправника трећину није нашао на радним ме стима на која су распоређени, док је нови начелник Општинске управе ЖељкоТрбовићка -

Први човек пећиначке oпштине Сава Чојчић

зао да ће све учинити да од пећиначке Општинске управе направи профе сионалну и политички независну Управу. - Циљ ми је да Управа квалитетно прати рад Скупштине општине и Општинског већа, али и да буде профе сионални сервис грађанима и инве ститорима. Биће направљена и нова систематизација радних ме ста у

КОМПАНИЈА „АГРОЖИВ” ПРОШИРИЛА ПРОИЗВОДЊУ

Готовајела нажитиштански начин

АСФАЛТИРА СЕ ГРАДСКА МАГИСТРАЛА

Државнипутс новомподлогом

ЗРЕЊАНИН: Радници зре њанинског предузећа “Војводинапут” ангажовани су на асфалтирању државног пута Б-20 који пролази кроз Зрењанин. Радови вредни сто милиона дина ра, ко је фи нан си ра Јав но пред у зе ће “Пу те ви Ср би је”, обављају се ових дана на Булевару Вељка Влаховића. По ре чима в.д. директора Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина Горана Краварушића, рок за “пре свлачење” магистрале је 45 дана. По сао ће се одвијати у фазама, а радно време градилишта биће 24 сата, сваког радног дана, као и суботом и недељом.

Заменик градоначелника ЧедомирЈањић вели да су радови на овој деоници, од Булевара Вељка Влаховића, преко Булевара ослобођења, па до мо ста код згра де Поли циј ске управе, изузетно велика инве стиција. - Док не завршимо обилазницу око града ова магистрала ће бити жила куцавица. У другој фази покушаћемо да обезбедимо средства од државе за наставак уређења пута од Зрењанина до Жабаљског мо ста, јер ко путује у Нови Сад зна у каквом је стању тај коловоз – каже Јањић. Ж. Б.

Помоћ заизбеглице

БАЧКА ПАЛАНКА: У Бачкој Паланци обезбеђено је 5,5 милиона динара материјалне по моћи за интерно расељена лица и за избеглице. Помоћ ће бити у грађевинском материјалу, а до делиће се пет пакета од по 300.000 динара за интерно расељена лица и 16 пакета од по 250.000 динара за избеглице. Јавни позив за доделу помоћи за побољшање услова становања за интерно расељена лица са Косова и Метохије и избеглица са про стора бивше државе завршен је и надлежна комисија је размотрила је захтеве. Конкурисало је пет интерно расељених лица и 65 избеглица.

- Комисија је прегледала и из бодовала захтеве према утврђе ним критеријумима и сада следи преглед и провера података на терену од стране грађевинског инспектора – каже Радослав Милошевић, повереник за из беглице у Бачкој Паланци. – Средства у износу од 5,5 милио на динара обезбедили су локална самоуправа која је учествова ла са милион динара, а 4,5 мили она динара обезбедио је Комеса ријат за избеглице Републике Србије. Расписаћемо заједничку јавну набавку за обе донације да би грађевински материјал обез бедио један, односно најповољнији добављач. М. Сџ.

11

ЖИТИШТЕ: Највећи дома ћи произвођач у области живин ског ме са, жи ти штан ска компанија “Агрожив”, покре нула је производњу готових јела од пилетине, а за те потребе инсталирана је нова опрема за пуњење у погону у Житишту. Пилеће ћуфте у парадајз со су, ђувеч са пилећим ме сом, грашак са пилетином, као и пилећи паприкаш, налазе се у продаји од јуна. - Про ши ре ње асорти ма на производа наш је одговор на жеље и захтеве потрошача. Ова јединствена понуда готових јела од пилећег ме са још једном је потврдила лидерску позицију компаније на тржишту. Такође, бројне награде и признања, као што је апсолутни шампионски пехар на Ме ђу на род ном ново садском сајму, дале су нам додатну потврду за ква литет нашег рада и увериле нас да смо на правом путу - рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре извршна директорица производње у “Агроживу” Татјана Ђуран, уз напомену да су готова јела сто одсто домаћи производ. Јер, у састав готових јела улазе само бирани комади ме са од пилића узгајаних на домаћим фармама. Направљена су по домаћој традицији, а приликом израде рецептура коришће-

Улаз у „Агрожив”

ни су знање, искуство, савремена технологија, као и зачини са домаћег тржишта. У овој компанији, која представља но сиоца привреде у малој и не раз ви је ној оп шти ни Житиште, кажу да је увођењем новог производног асортимана настављен развој фабрике започет од децембра 2010. године, када је “Агрожив” преузело Јавно предузеће “Србијагас”. До тада, компанију су потре сали озбиљни по словни проблеми али је у међувремену успела да врати лидерску позицију на тржишту Србије, повећа произ-

водњу у свим сегментима, стабилизује финансијско по словање и подигне ниво сировинске базе. Данас “Агрожив” снабдева око 50 одсто домаћег тржишта, а део своје производње извози и у суседне земље. Компанија је успела да сачува сва по стојећа радна ме ста, као и да запо сли нове људе, а уз планира не ин ве сти ци је и уво ђе ње нових линија производа отварају се велике могућно сти за извоз у Русију, земље Блиског Истока, као и земље Европске уније. Ж. Балабан

Мањаккрвиуболницама ПАНЧЕВО: У Панчеву има залиха крви само за три дана, открила је начелница Службе за трансфузију ЈеленаПешић, која је апеловала на Панчевце да дођу у Службу сваког радног дана у преподневнима сатима и да дају крв. - Болница ради пуним капацитетом сви програ ми теку по плану, а изненадно настала крварења се појављују свакодневнмо. Имамо дневно тричетири пацијента са крваричним улкусима или другим тешким поремећајима у цревима којима је потребна велика количина крви. Залихе неће бити довољне за дуже лечење и с обзиром на то

да следеће недеље немамо велики број акција, очекујемо да у понедељак дођу радници АТП-а , а у Качареву у уторак имамо акцију где очекујемо 20-так давалаца - каже др Јелена Пешић. У последњих шест месеци знатно је опао број давалаца крви и залихе су све мање. -То нас обавезује да сви заједно који у овом по слу радимо нађемо начин како ћемо поправити давалаштво, првенствено у граду Панчеву, јер ми очекујемо пад од можда неких 1.000 јединица на крају године - рекла је начелница Пешић. З. Дг.

Управи, кроз коју ћу настојати да применим сва позитивна ис куства која сам стекао де сетак година радећи у локалној само управи у Инђији. Увођењем нове опреме и софтверских решења знатно прецизније ће бити праћен учинак сваког појединачног радника у Управи – иста као је начелник Трбовић. Ј. Антић

Камп наЧардаку заученике средњих школа ПАНЧЕВО: Ни овог лета неће изостати камп за ученике средњих школа у реализацији Канцеларије за младе града Панчева. Камп под називом „Друштво у природи„ је намењен средњошколцима првог и другог разреда са те риторије града Панчева и одржава се на Чардаку. При јаве за учешће у овом кампу могу се слати до петка 17. августа. Седмодневни камп намењен групи од 20 полазника и подразумева предавања, радионице и активности на отвореном. Радионице ће, обухватити више области; здравље и рекреација, волон теризам и активизам, заштита животне средине, слобод но време и мобилност младих, култура и креативност, толеранција и међусобно разумевање. На јавни позив се могу пријавити сви који имају од 16 до 18 година, а иду у неку од панчевчких средњих школа. - Са средњошколцима ће радити предавачи из цивилног и јавног сектора, који имају дугогодишња искуства и знања. Млади који буду одабрани да учествују у овом кампу тих седам дана имаће прилику да чују интерактивна предавања на најразличитије теме, а које су распоређене по данима - изјавила је ко ординатор канцеларије за младе МаријаКоманов. З. Дг.


12

dRU[TvO

sreda15.avgust2012.

BEZ SUDSKE REHABILITACIJE NEMA NI OBE[TE]EWA GOLOOTO^ANA

Zahtevisepodnose uBeogradu Komisijazarehabilitaciono obe{te}ewe golooto~ana ili wihovih naslednika, i nakon promene na ~elu Ministarstva pravde,nastavqaradiupravoje ispla}eno prvih 16 `rtava. Za wihjedato14.166.000dinara,au pripremi je jo{ 4.116.000 jer je ostalo jo{ {est `rtava s kojima je zakqu~en sporazum o isplati700dinarapodanurobijawanaGolomotoku. Do sada je u Komisiju stiglo vi{eod300zahtevazaod{tetu, odkojihsumnogineosnovanijer osobeilinisusudskirehabilitovane ili su obe{te}ewe tra`ilionikojiimnisunajbli`i srodnici.KakojeZakonorehabilitaciji izri~it, pravo na obe{te}eweimajusamoonikoji su dobili sudsku rehabilitaciju.Dakle,sudskarehabilitacija je uslov da bi se podneo zahtev Komisiji. Da bi, pak, neko bio sudski rehabilitovan, morao je da podnese svu dokumentaciju, me|u kojom i onu koja dokazuje dajeosu|en.@rtvailiwenina-

tovaopreminule,pozakonu,odre|eni krug zakonskih naslednikaimapravonaobe{te}ewe: bra~ni drugovi ili vanbra~ni partneri rehabilitovane osobe,wegovadeca,tero|enabra}a isestre. Ina~e, procewuje se da je do sadavi{eod600biv{ihgolooto~anadobilosudskurehabilitaciju,amnogiprocesisuutoku.Danas,gotovosedamdecenija kasnije,neznasekolikojeta~no qudi pro{lo golooto~ku golgotu. Procene idu od 60.000 do100.000.Odsvihwihdanasje malo `ivih, izme|u 200 i 300, koji u proseku imaju devedeset godina. Od{esnaestorokojisudobili obe{te}ewe, najmawi iznos, 266.000dinara,dobilajegolooto~anka koja `ivi u Padinskoj SkelianaGolomotokoprovela je godinu dana. Najve}i iznos, ne{tovi{eoddvamilionadinara, dobio je ~ovek koji je odslu`io kaznu od sedam godina. Biv{i golooto~ani i wihovi

dnevnik

VOJNOMEDICINSKI CENTAR „NOVI SAD” VI[E NE PRIMA CIVILNE PACIJENTE O TRO[KU ZDRAVSTVENOG OSIGURAWA

Kwi`icuzamewuje nov~anik Od 3. jula u Vojnomedicinskom centru „Novi Sad” civilnipacijentivi{enemogudase le~e o tro{ku Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe.Godinamase~ekalodavojne zdravstveneustanoveu|uumre`u zdravstvenih ustanova koje „pokriva” zdravstveno osigurawe, to je kona~no i omogu}eno, alinijepotrajalo. –Po~etkomjulasunasizRFZO-a obavestili da se civilni pacijentikodnasvi{enemogu le~iti o tro{ku zdravstvenog osigurawa–ka`eupravnikVojnomedicinskog centra „Novi Sad„pukovnikdrBratoqubBrkqa~a. – Dostavili smo nadle`nimakompletnudokumentaciju o raspolo`ivim kadrovima, kapacitetima i opremi i svaki dan~ekamoodgovor.Liste~ekawa kod nas ne postoje, a dobro smo opremqeni medicinskim aparatima pa je interesovawe civilnih pacijenata za le~ewe kodnasbiloveliko. VMC „Novi Sad„ je jedna od najstarijih vojnih bolnica u Evropi i najstarija na Balkanu, osnovana 1786. godine. Do danasnijeprekidalarad,pani za vrem e rat ov a. Sav rem en a

Ono {to je za svaku zdravstvenu ustanovu posebno va`no – za sve ovo vreme nikada nisu imali intrahospitalnu epidemiju, {to govori o ozbiqnosti rada, nivou higijene, organizaciji slu`be, kontroli i stru~nosti svih slu`bi zdravstvenaustanovaukojojradelekarigotovosvihspecijalnosti,raspola`esofisticiranom medicinskom opremom i laboratorijom koja mo`e odgovoritisvimzahtevimadijagno-

stikeile~ewa.Ve}desetakgodina tu se brojne operacije izvodeilaparoskopski.A{toje za svaku zdravstvenu ustanovu posebnova`no–zasvetovreme nikada nisu imali intrahospi-

talnu epidemiju, {to govori o ozbiqnosti rada, nivou higijene, organizaciji slu`be, kontroli i stru~nosti svih slu`bi. Sva odeqewa su povezana hodnicima i liftovima pa pacijent ne mora da izlazi iz zgrade.Svakasobaimasvojekupatilo. – Na{a bolnica je za civile uvekbilaotvorenananekina~in, ali posebna pogodnost je svakako bila mogu}nost da na le~ewe kod nas mogu dolaziti regularno kao i u druge zdravstvene ustanove, sa zdravstvenom kwi`icom. Po{to Novi Sadnemagradskubolnicu,Vojnomedicinski centar je nadome{ }iv ao sek und arn i niv o zdravstvene za{tite. Nadamo se da }e uskoro opet biti omogu}eno le~ewe civilnih pacijenata o tro{ku zdravstvenog osigurawajersukodnasbrzoi kvalitetno mogli uraditi ultrazvu~nipregled,mamografiju, tum or-mark er e, oper ac ij u `u~i ili kile i brojne druge intervencije i dijagnosti~ke procedure na koje se u civilnim zdravstvenim ustanovama ~eka mesecima – ka`e dr Brkqa~a .J. Barbuzan

ZREWANINAC KOSTA JOKI] PRIPREMA PREMIJERU „STAKA”

[esnaestogodi{waksnimio filmografitima Uslov za Evropu Hrvatska i Slovenija su odmah nakon osamostaqewa rehabilitovalesvegolooto~ane,itoop{timzakonom,takodaoninisu morali pojedina~no da tra`e sudsku rehabilitaciju. Osim materijalnogobe{te}ewa,uobedr`avegolooto~anisudobili iuve}anepenzije,apravonaobe{te}eweimalesuiporodice onihkojisubilizato~eninatomostrvu. Ina~e,svebiv{esocijalisti~kedr`aveuEvropimoralesu preulaskauEUdadonesuzakoneorehabilitacijipoliti~kih zatvorenikaiisplatenov~anunadoknadusvimaonimazakojese dokazalodasuimprekr{enaqudskaprava. slednici koji nemaju sa~uvanu sudskupresudumogujena}iuarhivima, muzejima ili naslednicima onda{wih sudova koji su izricali presudu, ili to mo`e u~initi sud po slu`benoj du`nosti. Zato je pogre{no – i zbogtogajereagovalaiUprava zaizvr{ewekrivi~nihsankcija–podatkeoizdr`avawukazne naGolomotokutra`itikodwe. Naime,tojupravisti`esveve}i broj zahteva za izdavawe potvrde za potrebe procesa rehabilitacije lica koja su kaznu zatvora izdr`avala na Golom otoku,aonajeneposeduje. Kadasedobijesudskarehabilitacija, zahtevi se, sami ili preko Udru`ewa golooto~ana Srbije, podnose Ministarstvu pravde–Komisijizaobe{te}ewe, Nemawina 22–26, Beograd. Informacijesemogudobitina telefon (011) 3612–458. Ukolikosuosobekojejesudrehabili-

naslednici nisu zadovoqni odlukomdr`avedaimsezadante{ke robije isplati 700 dinara, ali su zbog godina u kojima su danaspristaliinato.Sdruge strane,izMinistarstvapravde su tvrdili da su do tog iznosa do{li na osnovu obe{te}ewa koje je ispla}ivano u drugim biv{im jugoslovenskim republikama.Takojenavedenodasu u Sloveniji golooto~ani dobili{estevrapodanu,auHrvatskoj 54 kune, {to je oko sedam evra. Treba napomenuti i to da golooto~ani ili wihovi naslednici koji nisu zadovoqni iznosom od 700 dinara po danu pravdu mogu tra`iti sudskim re{ewem,atozna~idanetreba daprihvatesporazumoobe{te}ewukoji}eimponuditiKomisija. Ako, pak, prihvate sporazum s Komisijom, gube pravo da seobratesudu. Q. Male{evi}

Preminuo MilenkoSmiqani} Ju~eranoujutrupreminuoje nekada{wipredsednikSaveza samostalnihsindikataSrbije Milenko Smiqani}. Ro|en je 1942. godine u Barlovu, op{tina Kur{umlija, u porodici `elezni~ara, a osnovnu {koluzavr{iojeuMladenovcu,gimnazijuuAran|elovcu,a potomjenaFilozofskomfakultetu u Beogradu diplomirao sociologiju. Radio je na Radni~kom univerzitetu, predavao na Ekonomskom fakultetu i bio direktor “Suboticafilma”. Za sekretara Ve}a

Saveza sindikata Subotice izabranje1989.godine,uvreme „jogurt revolucije”, da bi ne{to kasnije postao i predsednik tog op{tinskog ve}a. Za predsednika Ve}a Saveza sindikata Srbije izabran je pet dana posle oktobarskih promena 2000. Na Dvanaestom kongresu Saveza sindikata Srbije, u aprilu 2002. godine, reizabranjezapredsednika.S mestapredsednikaVe}aSaveza sindikata Srbije povukao sepo~etkomjula2007.godine. S. I.

Film“Stak”,~ijapremijerase o~ekuje u oktobru u Kulturnom centruZrewanina,pomnogo~emu jekarakteristi~an.Snimanjetri godineunekolikogradovauSrbiji,izme|uostalogiuZrewaninu, posve}en je iscrtavawu grafita najavnimpovr{inama,aponajvi{e je specifi~an zbog toga {to iza ovog filma stoji {esnaestogodi{wak – Zrewaninac Kosta Joki}. Trejler za grafiti-film “Stak”,kojimjeautor`eleonesamo da prika`e iskqu~ivo svoje radove nego i da gledaocima pribli`i kako zapravo izgleda svet grafita, ve} se pojavio na popularnomsajtu“Jutjub”izasadaima blizu 6.500 pregleda i pobrao je brojne pozitivne komentare. Osimcrtawagrafita,publika}e ufilmumo}idavidiiigranedelove,ukojima}eautorprikazati kakosepripremazasvojgrafi~ki performans. –Filmomne`elimdaisti~em svoje radove, pogotovo nemam namerudasebepredstavqamkaone-

kakvogizuzetnogcrta~a,negojednostavno ho}u da poka`em da uz maloradaivoqemo`edaseuradi ne{to zanimqivo. Obi{ao sam desetak gradova i crtao u wima. UzmenesutokomproputovawabiliAleksa^olovi} iMarko[ipka, koji su kamerom ovekove~ili mojacrtawaikojisu,bezobzira na to {to su amateri u snimawu, dalisveodsebedatoizgledaonakokakosmoizamislili–ispri~aojemladiKostaJoki},kojiima namerudafilmomobi|eivelike srpskebioskope. Ovajtalentovani{esnaestogodi{wakvelidasuupo~etkuoni drugari sami finansirali projekat “Stak”, da bi pri kraju nai{liinapodr{kusponzora. – U realizaciju filma u{ao samsmnogoentuzijazma,unameri dapromovi{emgrafitekaovrstu umetnosti.Iskrendabudem,upo~etku nisam znao da li }u u tome uspeti,aliqubavpremagrafitima,uzmnogotrudairada,ipaksu me doveli do premijere filma.

VESTI Jatomza99evra ugradoveEvrope Letwompromotivnomakcijom od15.avgustado10.septembra„Jatervejz”pru`amogu}nostsvojimputnicimadakupovinompovratnekartezasamo99evrastignudobrojnih evropskih destinacija. Re~ je o Be~u, Solunu,[tutgartu,Tivtu,Podgorici,Skopqu,Sarajevu,SplituiDubrovniku.Polazaknaletmo`esezapo~etive}od10.septembra,apovratnoputovaweuBeogradmo`eseplaniratisvedo14.marta2013,osim u periodu novogodi{wih i bo`i}nih praznika. Povratnekartepoceniod129evrava`e za putovawa do Atine, Rima, Milana, Istanbula, Berlina, Frankfurta, Dizeldorfa, Kopenhagena, Stokholma i Geteborga i nazad. Po ceni od 159 evra mo`e se kupiti povratna karta iz Beograda za Cirih, AmsterdamiBrisel,aza179evra„Jatovi„putnicimogusti}iizBeogradadoParizaili Londonainazad.

UniverzitetuBeogradu napredovao nasvetskojlisti Ukonkurencijivi{eod20.000svetskihuniverziteta, Univerzitet u Beogradu zauzeo je 547.mestonanajnovijoj„Vebometriks„listii rangiranjelo{ijeodnekihustanovauregionu, poput Univerziteta u Qubqani i Zagreba~koguniverziteta,alijeuukupnomplasma-

IsprvasudrugariMarkoiAleksapo~elidasnimajuto{toradim i u jednom trenutku smo shvatili da imamo gomilu materijala i da od toga mo`e nastati grafitifilm. Kako je vreme prolazilo, snimci su bili sve kvalitetniji. Po~eo sam da ih montiram i do{lismonaidejudasnimimoigrane delove koji }e se pojavqivati izme|u crtawa i u kojima }emo

nu popravio raniju poziciju. Javni istra`iva~ki centar „Vebometriks„ iz [panije dva putagodi{we,ujanuaruijulu,formiralistu najboqihsvetskihuniverziteta,iUBjenapo~etkugodinenatojlistibiona716.mestu.Listasekreiranaosnovuveli~ineuniverziteta, prisutnosti u akademskom svetu, objavqenih nau~nih radova, broja zaposlenih, popularnostiipose}enostisajtavisoko{kolskeustanove. Univerzitet u Qubqani je 106. u svetu, a UniverzitetuZagrebu221. Posmatranopo dr`avama, od 238 zemaqa u~esnica, i daqe su najboqi ameri~ki univerziteti, slede kineski,japanskiinema~ki.Srbijajezauzela46. mestoiispodjeHrvatskekojajena45.poziciji,aliiispredSlovenije,~ijisuuniverzitetirangiranina52.mestu.Odsrpskihuniverziteta,posleUniverzitetauBeogradunajboqeplasiranjeUniverzitetuNovomSadu,na 1.026. mestu, Univerzitet u Ni{u je na 1.286. pozicijiaUniverzitetuKragujevcuje1.613.

SPC:La`nedileme oposetipape Srpskapravoslavnacrkvauputilajemolbumedijimauvezisinformacijamaoposeti papeBenedikta Srbijida“neproizvodenepotrebnela`neslikeiutiske”,navode}ii dapapanikadadosadanijeuputioporukuda `elidaposetiSrbiju.Naime,Informativnakatoli~kaagencijaizZagrebaemitovala je informaciju, koju su preneli neki zagreba~kiibeogradskimediji,dapostojimogu}nost da sada{wem papi bude upu}en poziv

prikazatikakotoizgledakadase nekozaistabavigrafitima–navodiKosta,kojijesvojimcrte`ima uspeo da “o`ivi” napu{tene vagoneisivezidove. Muzikuzaigranedeloveufilmu radio je Vladimir Je~menica. Ufilmusenajvi{epojavqujedoma}arepmuzikainekolikostranihpesama. @. Balaban

SPCdaposetiSrbijuuokvirujubilejaMilanskogedikta(2013). „WegovasvetostBenediktXVI,paparimski,nikadanijenizvani~noninezvani~no, nineposrednoniposredno,~aknialuzijom, uputioporuku–ilibarsignal–SPCda`elidaposetiSrbiju„,navodiseusaop{tewu. „Imaju}itouvidu,zaSPCtemapapineposeteSrbijiuop{tenepostoji,nitiona,pod takvim okolnostima, mo`e da se razmatra u okvirukanonskenadle`nostiSPC„.

Skupenepravilnosti kodpropisivawa lekova Uprvojpoloviniovegodineobavqenoje 627kontrolapropisivawalekovaiutvr|enodasuna~iwenenepravilnostiuvrednosti od 45.919.400 dinara. Kako je  izjavila zamenicadirektoraSektorakontroleuRepubli~komfonduzazdravstvenoosigurawe Verica Lazi}, kontrole su, osim domova zdravqa,obuhvatileiproveruispravnosti fakturisawalekovakojesuizdaleapoteke. Ona je navela da se kontrole ispravnosti propisivawa lekova na recept na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawasprovodeod2009.godine. Kontrolisanisulekovikojisepropisuju iizdajunalekarskirecept-citostaticisa ListelekovaBiC,lekovisaListeD,insulinskianalozi,lekovivanListelekova,lekovizasprovo|ewebiolo{keterapije,lekovizahemofilijuilekovizadijalizu.


crna hronika

dnevnik

Novosadska policija ju~e je li{ il a slob od e pet o~ lan u krim in aln u grup u: Sav a S. (1967), dr`avqanina RepublikeBosneiHercegovine,Pavla M. (1984) iz Sremskih Karlovaca, Novosa|ane Aleksandra B. (1968), Violetu M. (1975) i Darinku S. (1977), zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neov la{ }en e proi zv odw e i stav qaw a u prom et opojn ih droga. Kako se navodi u policijskomsaop{tewu,SavoS.setereti da je prodao Aleksandru B. izvesnu koli~inu praha za koji se sumwa da je heroin. Na osnovu naredbe de`urnog istra` nog sud ij e, pol ic ij a je

pretresladvastanakojeAleksandar koristi i u wima prona{la ukupno oko 160 grama prahazakojiseosnovanopretpostavqa da je heroin, dve bo~ice „metadona„, dve tablete za koje se sumwa da su „ekstazi”, oko 0,70 grama supstance za koju se pretpostavqa da je ha{i{, dve digitalne vagice za precizno merewe i novac, dok su u stanu Violete M. tako|e prona|ene dve digitalne vagice. Svihpetoroosumwi~enih}e uzkrivi~neprijave,uzakonom predvi|enom roku, biti dovedeni istra`nom sudiji Vi{eg sudauNovomSadu. N. P.

NEKOLIKO ZASADA INDIJSKE KONOPQE UZ VELIKU MORAVU

Zapleweno 640kilograma sirovemarihuane

Kragujeva~kapolicijaprona{la je ju~e i zaplenila 640 kilograma indijske konopqe na nekolikolokacijauop{tinama Bato~inaiAran|elovac,{toje najve}a zaplena te sirovine za drogu u [umadiji za posledwih nekoliko godina, i intenzivno radinaotkrivawuosobakojesu jeuzgajale. Portparol kragujeva~ke policije Slobodan Lazarevi} je rekao da je ve}a koli~ina prona|enauataruselaBrzan,uop{tiniBato~ina,navi{eloka-

cija pored Velike Morave, a znatnomawanapodru~juop{tineAran|elovac. –Stabqikeindijskekonopqe vi{e su od dva metra i bile su spremnezabrawe–saop{tioje Lazarevi}, i naglasio da je re~ orekordnojzaplenitedroge. Onjenaveodajepretrigodinezaplewenooko250kilograma marihuane,apolicijajeiprethodnih godina u ataru sela Brzan otkrivala mawe zasade indijskekonopqe. (Tanjug)

U KRWA^I PRONA\ENO TELO MU[KARCA

@ivotiweunakazile le{ Identitet mu{karca ~ije je be`ivotno telo u nedequ prona|enou{umiuUliciMaksima Gorkog u Krwa~i jo{ nije utvr|en. Policija je poslala telonaobdukcijuuInsitutza sudsku medicinu, gde treba da se utvrdi identitet, uzrok i vremesmrti. U me| uv rem en u, pol ic ij a proverava da li le{ odgovara opisunekogodmu{karaca~iji je nestanak prijavqen posledwih dana, a zbog stawa u kojem

je p ro na |eno telo, pr et postavqasedajeu{umibiodu`e vreme jer su na telu vidqivi tragoviodpticaidrugih `ivotiwa. Telo je u nedequ prona{ao ~ovek kojije po{aona svoju wivu, a prizor koji je zatekaobioje {okantan. Ostaci mu{ke ode}e na telu su jedino {to je ukazivalo na to da se radi o mu{karcu, a daqa istraga bi trebalo da utvrdi wegovidentitetiuzrok smrti.

HAP[EWE U SUBOTICI

Pritvorzbogheroin a Pripadnici Policijske uprave u Subotici odredili su meru zadr`avawa do 48 sati Igoru L. (1975) iz Subotice, zbog sumwe da je izvr{io krivi~nodeloneovla{}eneproizvodweistavqawauprometopojnih droga. On se tereti da je u du`em periodu nabavqao heroinodzasadanepoznateosobe, kojijezatimprepakivaoumawe

paketi}eiprodavaonapodru~ju grada. PolicijajeprilikompretresakodIgoraL.prona{la~etiripaketi}ateopojnedroge,te`ine 31,9 gram, i digitalnu vagu. Igor L. je uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu sproveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici, koji mu je odredio pritvordo30dana. S. I.

ZBOG SKRIVAWA HA[KOG OPTU@ENIKA

Uslovnakazna zaMladi}evogbrata Vi{i sud u Beogradu ju~e je pravosna`no osudio BranislavaMladi}a,brataodstricaha{kogoptu`enikaRatkaMladi}a, na godinu dana zatvora uslovnonatrigodine,naosnovu sporazuma o priznawu krivice koji je Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine s Branislavom Mladi}emsklopilopo~etkomovogmeseca. Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ineBrunoVekari} jerekao dajeBranislavMladi},posporazumu o priznawu krivice, u zamenuzauslovnukaznuzatvora priznaodajeusvojojku}iuselu Lazarevo skrivao ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a do hap{ewa. IzTu`ila{tvajeTanjuguranije re~eno da se o priznawu

krivicepregovarasjo{jednom osobom koja je u~estvovala u skrivawuRatkaMladi}a,uMaloj Mo{tanici tokom 2006. godine. Tu`ila{tvo vodi istragu protiv {est osumwi~enih za skrivaweRatkaMladi}a,kaoi za Stojana @upqanina, tako|e, ha{kogoptu`enika,dokjeprotivsedamosobautokupretkrivi~nipostupak. RatnikomandantVojskeRepublike Srpske Ratko Mladi} uhap{en je posle vi{egodi{wegskrivawa26.maja2011.godine u selu Lazarevo, u ku}i svogro|akaBranislavaMladi}a. Nakon pet dana, izru~en je Ha{komtribunalu,gdemusesudizaratnezlo~inepo~iweneu BiHtokomdevedesetihgodina.

13

NOVI INCIDENTI U KOSOVSKOJ MITROVICI

AKCIJA NOVOSADSKE POLICIJE

Petorouhap{enih zbogdroge

sreda15.avgust2012.

Ba~enabomba nasrpskirestoran Regionalniportparolkosovske policije Besim Hoti najavio je da }e policija poja~ati prisustvo u multietni~kim delovimaKosovskeMitrovicenakonposledwihincidenatautom gradu–povre|ivawajednogAlbanca i eksplozije u restoranu kojidr`iSrbin. HotijerekaodajegrupaSrba nanela te{ke telesne povrede jednom kosovskom Albancu u blizini naseqa „Tri solitera” usevernomdeluMitrovice,kao idajejo{jedanAlbanaclak{e povre|en.Onjekazaodasudvojicu albanskih mladi}a, od kojih je te`e povre|eni preba~en uKlini~kicentaruPri{tini, napalagrupaodosam-devetSrba zakojimapolicijatraga. Nakontogincidenta,okopono}i,unasequBo{wa~kamahala, gde `ive Srbi i Albanci, dogodio se jo{ jedan kada je ba~ena ru~na bomba u restoran „Tihano}„kojidr`iSrbin. –Nijebilopovre|enihi`rtava, a na lokalu je pri~iwena materijalna {teta. Motivi i po~iniocitogkriminalnogaktapolicijisuzasadanepoznati –rekaojeHoti. Onjenaglasioda}ezbogtih incidenata pripadnici kosov-

ske policije biti prisutni u multietni~kimsredinamadabi preventivno delovali na spre~avawutakvihpojava,alidapolicija ne mo`e pokriti svaki

Predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Krstimir Panti} izjaviojeju~edao~ekujeda me|unarodnazajednicaosudiposledwi bomba{ki napad na Sr-

deograda.EksplozijauBo{wa~kojmahali~ulaseuve}emdelu grada,aodmahnakon{tosedogodila,naulicesuiza{ligra|aniizobli`wihku}a. Vlasnikrestoranautrenutku napada bio je sa svojom porodicom u istom objektu na spratu, iznad restorana koji se na{ao nametinapada~a.

be,otkrijeisankcioni{epo~inioce. –Sobziromnatodasebli`i nastavak dijaloga u Briselu, ako se ne otkriju i ne sankcioni{u napada~i, mo`emo o~ekivatidaqudestabilizacijusituacije, a odgovornost za to }e snositi me|unarodne snage koje su zadu`ene za o~uvawe mira,

presvihEuleksiKfor–rekao jePanti}. Povodom eksplozije u restoranu u Kosovskoj Mitrovici oglasio se i ~lan predsedni{tva Demokratske stranke Srbije Marko Jak{i}, koji je rekao da je ceo politi~ki trenutak takav da albanska strana kroz incidente i nasiqe `eli da integri{e Mitrovicu. Jak{i}je,gostuju}iuprogramumitrovi~kog radija „Kontakt plus„podsetionatodaovonije prvi incident u Kosovskoj Mitroviciidajeprenekolikodanaugraduno`emnapadnutjedan srpski mladi} u blizini „Tri solitera„. Naseqa u kojima je do{lo do posledwih incidenata u Kosovskoj Mitrovici su me{ovita, u wimaosimSrba`iveAlbanci, aliipripadnicidrugihnacionalnihzajednica. Nakon ova dva incidenta situacija u gradu se smirila, a u Bo{wa~koj mahali uobi~ajeno radesvitrgovinskiobjekti~ijisuvlasniciAlbanci,aukojima naj~e{}e kupuju Srbi. Primetnesupoja~anepatrolepolicijeinisuzabele`eninoviincidenti. (Tanjug)

HA[KI OPTU@ENIK UKAZUJE NA PROPUSTE TU@ILA[TVA

Karayi}tra`inovosu|ewe Biv{i predsednik RS-a RadovanKaraxi} zatra`iojeju~e od Ha{ kog trib un al a da mu odobri novo su|ewe po{to sada{ we, kak o je ocen io, nij e pravi~no zbog brojnih propusta Tu`ila{tva da obelodani dokaznimaterijal. Do po~etka su|ewa u oktobru2009.godine,Ha{kotu`ila{tvojeproslediloKaraxi}u 1.625 svedo~ewa ili izjava sved ok a, na ukupn o 224.448 strana, ali je propustilo da muprosledijo{406takvihdokumenata. Karaxi} je u podnesku upu}enom sudskom ve}u istak ao da to ~in i ~et vrt in u ukupnog broja dokaza te vrste. Nap om iw u} i da su se tak vi

prop us ti nas tav il i i tok om su|ewa, Karaxi} je podsetio natodajeisamopretresnove}e58putaukazalonatodaTu-

`ila{tvo nije ispunilo svoje obaveze. – Razmere kr{ewa obaveze o pros le| iv aw u dok az a u ovom

slu~ajusubezpresedanauistoriji me|unarodnog krivi~nog prava–oceniojeon.–Kadanijeispuwenaobavezaoobjavqivawudokaza,nisamosu|ewene mo`e biti uspe{no i ve}e bi stoga moralo da nalo`i novo, pravi~nosu|ewe. Karaxi}jepredHa{kimtribunalom optu`en za genocid, zlo~ineprotiv~ove~nostiikr{ewezakonaiobi~ajaratovawa u BiH od 1992. do 1995. godine. Uhap{enjeujulu2008.godinei izru~enTribunalu,posle13godina provedenih u bekstvu. Su|ewe mu je po~elo 16. oktobra 2009. godine, a Tu`ila{tvo je u maju ove godine saslu{alo posledwegsvedokaoptu`be.

POKRENUT POSTUPAK PROTIV [EST OFICIRA

Stare{ineodgovarajuzbogsmrtikadeta Vojnodisciplinskom tu`iocuuBeogradudostavqenjeoptu`ni predlog protiv jednog pukovnikaijednogmajoraradi utvr|ivawa odgovornosti zbog pogibije dvoje kadeta na poligonu„Pasuqanskelivade”ujunuovegodine,saop{tilojeju~eMinistarstvoodbrane. Na~elnik Vojne akademije, kako je navedeno u saop{tewu, pokrenuojedisciplinskiizvi|ajposlu`benojdu`nostiprotiv {est lica (dva pukovnika, dvamajoraidvaporu~nika)radi utvr| iv aw a odg ov orn os ti stare{ina. Za jednog pukovnikaizvi|ajjeutoku,aoeventu-

aln oj odg ov orn os ti ostal ih stare{ina odlu~iva}e Vojnodisciplinskisud,navedenojeu saop{tewu. Utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti je u nadle`nosti vi{eg javnog tu`ioca iz Jagodine, podse}aju iz Ministarstva odbrane, i navode da se podno{ewe krivi~nih prijava o~ekujeunarednomperiodu. Dvoje kadeta ~etvrte godine Vojneakademijejepoginulo18. junanavojnompoligonu„Pasuqanske livade”, dvoje ih je te{kopovre|enoapetorolak{e u eksploziji zaostale granate od30milimetara.

NastradalauBelgiji Novosa|anka R. ^. (26) poginula je u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u no}i izme|u ponedeqka i utorka u belgij-

skomgraduAntverpenu.Uudesu je nastradao i jedan mladi} iz Belgije,dokjejo{dvojeBelgijanacapovre|eno.

Wih ~etvoro su bili u automobilumarke„golf”,kojisesudariosjednimvozilom,ukojem nije bilo povre|enih. Belgijski mediji prenose navode policije da je voza~ automobila u kojem su bili nastradali izgubio kontrolu nad vozilom, koje je po~elo da se okre}e, a potom se i prevrnulo posle sudara s drugim vozilom. Po istom izvoru, uzrok nesre}eza sada nije poznat,alise pretpostavqadaseradioneprilago|enojbrzini. E. D.

Posle tog tragi~nog doga|aja,suspendovanesustare{ineu lancukomandovawakojesuu~e-

stvov al e u prip rem i ve` be „Diplomac 2012” , tokom koje sukadetipoginuli. (Tanjug)

TE@AK UDES U CENTRU BEOGRADA

Pokupiope{ake nastajali{tu Radivoje S. (53) je poginuo, a dve osobe su povre|ene, od kojih jedna te`e, u saobra}ajnoj nesre}ikojasedogodilanaautobuskom stajali{tu na Bulevaru kraqa Aleksandra kod broja 518 u Beogradu. Nesre}a se dogodila u ponedeqak malo posle pono}i, kada je putni~kovozilo„opelzafira”beogradskihregistarskihoznakaizletelo s kolovoza na autobusko stajali{teiudarilodvape{aka. Pe{ak Radivoje S. je preminuo nalicumesta,drugipe{akjezadobiote{ketelesnepovrede,dokje voza~ zadobio lake povrede, objasnilisuuInformativnojslu`bi MUP-a.

–Mu{karacstaroko60godina, pe{ak,zadobiojekontuzijuglave, i otvoren prelom podlaktice i zbrinut je u Urgentnom centru  – rekao je Mirko Lutovac iz beogradskeslu`beHitnepomo}i. Voza~automobilazadobioje kontuziju glave,grudnogko{aiabdomena,posekotineobrazai nadlakticeiistegnu}evrataizbrinut jeuUrgentnom centru,saop{teno jeizslu`beHitnepomo}i. Za sada nema informacija o ta~nomuzrokunesre}e,apoprvim pretpostavkama,voza~automobila je zbog neprilago|ene brzine izgubiokontrolunadvozilomkoje je zavr{ilo na autobuskom stajali{tu. E. D.


14

sport

sreda15.avgust2012.

dnevnik

Olimpijskoveseqeusredno}i Veselo,aliiemotivno,bilo jeokodva~asaposlepono}ina aerodromu „Nikola Tesla” po povratku na{ih sportista iz Londona.Sportiste, trenere i ~elnike Olimpijskog komiteta Srbijedo~ekalisu,poredprijateqairodbine,predsednikSrbije Tomislav Nikoli}, brojni novinari i navija~i sa nacionalnimobele`jima,kaoineizbe`ni truba~i.Posebno upe~atqiv bio je susret zlatne tekvondistkiwe Milice Mandi} sa roditeqima, a svaki ulazak olimpijaca propra}en je aplauzimaiskandirawemokupqenih. Olimp ijc im a se obrat io predsednik Srbije, poru~iv{i dasuonina{inajboqiambasadori i ono {to u ovoj zemqi najvi{evredi,a{tosuidokazaliusvetskojkonkurenciji. - Ovo je najboqe i najlep{e {to Srbija ima i to treba jasnore}i!

Nik ol i} je obe} ao pun u podr{ ku, kak o bi se ve} sad a kren ul ounov iolimp ijs kiciklus. - Ova deca su pokazala da vredevi{eodnas,utakmi~ewu sacelimsvetom,saonimakoji subogatijiodnasi`ivesre|enijim`ivotom.Svivikoji`iviteboqenegoprose~niqudi, pozivam vas da sve vi{ka {to imateula`eteusportiwegov razvoj.Nekaoviuspesibuduza naukizaprimerdaradimojo{ vi{eidajednogdanaosvojimo 40medaqa…Znajtedava{e~etirinamazna~ekaodaihje40obratio se predsednik potencijalnim sponzorima, a onda i osvaja~imamedaqa. Prvi ~ovek OKS Vlade Divac ocenio je da su na{i sportisti u Londonu predstavqali zemqu na najboqi na~in. On je ponovoistakaodajezadovoqan postignutimnaOI.

-Narodjedo{aodapozdravi {ampioneimenijedragozbog toga, zbog Milice, zbog Ivane...aisvihdrugihna{ihu~esnika,jersupresvegapredstavqali zemqu na najboqi mogu}ina~in.Bilojeprelepo,apo-

STADIJOMKA^AROMOU^INKUNA[IHSPORTISTANAOLIMPIJADI

Ispodo~ekivawa

Biv{i bokserski as i nosilacsrebrneolimpijskemedaqe TadijaKa~ar~lanjeSkup{tine Olimpijskog komiteta Srbije, pa je i zbog toga kompetetntan daocenirezultatena{ihsportistanaOIuLondonu.Onnije zadovoqanu~inkomod ~etiri osvojene medaqe( zlato, srebro i dvebronze). -Pri~ambezzlenamere,{to}ure}iina sastankuOKS.[tose ti~e broja osvojenih medaqa, on je ispod o~ekivanog. PredsednikOKSVladeDivac stalno je izjavqivao da}emoosvojitiizme|upetidesetodli~ja. Me|utim, osvojene su ~etiri, {to je ispod minimuma.Sportoveu kojimasusena{itakmi~aripelinapobedni~ka postoqa ~esto nazivamo malim. Ako cenimo po wihovim zastupqenostimaumedijima i po masovnosti,mo`emore}idanespadajuu prvu kategoriju. Me|utim, ni{tanisuuradiliba{oniukoje se mnogo ula`e,tu pre svega mislim na atletiku, tenis, od-

bojku i rukomet - rekao je Ka~ar. Sportisti zenit dosti`u, po pravilu, izme|u osamnaeste i tridesetegodine`ivota,auna{oj ekspedicije je bilo i veterana.

- Mi smo na Igrama imali mnogoonihkojisutamovo|eni zbogsvojihzaslugaodprenekoliko godina, pa i decenija. To nije u redu, a smatram i tvrdim

^estitke -^estitamvaterpolistima,kojiukontinuitetudonosemedaqe sa svih velikih takmi~ewa. Naravno, ~estitke upu}ujem i strelcima,kaoitekvondistikiwiMiliciMandi},kojajeporedprikazanogkvalitetaivelike`eqezauspehompokazalavelikuqubavipatriotizampremaSrbiji-naglasiojevelikias.

da na{a dr`ava u sport ula`e ozbiqna sredstva, s tim {to se onanekoristeupravesvrhe.To je naro~ito izra`eno u boksu. Recimo,zamla|euzrastenikada nemasredstava,dokneuspe{nim seniorima i wihovim slabim trenerima daju ozbiqnepare. Naveojeolimpijski vice{ampion jo{nekeprimere: - Recimo, Jasna [ekari}, Dragutin Topi}, Olivera Jefti} i jo{ neki sportistiimajuili dr`avnestipendije, ili nacionalna priznawa, a neki i jedno i drugo, uvek pla}enepripremei sve ostale privilegije. I wihovi treneri uzimaju dobre pare. Umesto da se taj novac ula`e u mladeiperspektivne, na{e krovno sportsko rukovodstvo ne mo`e da se oduprepritiskutakvihiukqu~ujeihiuolimpijskeprograme. Ka~arnudire{ewe: -Potrebnojevi{eulagatiu mladekadrove.Wihovrazvojmoradasepratiidasenagra|uju dobri rezultati. Recimo, na{ boksve}{estugodinuvodeisti qudi i stru~ni {tab. Ba{ wih briga{tonemamonijednumedaqu u mu{koj konkurenciji na zna~ajnijim takmi~ewima, o Olimpijadi da i ne govorim rekaojeTadijaKa~ar. M.Pavlovi}

vremenoite{ko,jersmoosvajali ~etvrta mesta, ali to je sport-nekadapobedite,nekada izgubite. U su{tini smo zadovoqni-rekaojeDivac. Sportisti su obe}ali da }e nastavitidaradeiosvajajume-

daqe.PredsednikNikoli}dobio je za uspomenu suvenire sa Igara - od vaterpolista kapicu, od Ivane Maksimovi} potpisantakmi~arskibroj1758,a od Mandi}eve fokuser za trening. -Hvalavamnaovakvomdo~eku.Hvalapredsedniku{tonas je do~ekao, nama svaka podr{ka zna~i. Ja sam tek posle finala saznala da je ovo prva zlatnamedaqazaSrbijuposle 12godina.Jakosamponosnana sebe, na ceo stru~ni tim, na Srbiju {to nas je podr`ala i na{enavija~e,kojisusvevreme bili uz nas i bili nam vetar u le|a - rekla je Milica Mandi}. Kapiten vaterpolista Vawa Udovi~i}jezahvaliosvimakojisudo{lidaihpozdrave,istakav{idatozna~idavredei da vredi sve ono {to su radili.Onje~estitaosvimsporti-

stima koji su u~estvovali na OI, a pogotovo osvaja~ima medaqe,„jersuonibilinama,vaterpolistima, podstrek za daqe i dali su nam snagu da i mi nakrajuosvojimobronzu”. Udovi~i} se posebno zahvalio navija~ima koji su delili sawimaidobreilo{etrenutke i koji su ih, kako je rekao, razumeliusvakomtrenutku. Srebrna Ivana Maksimovi} tako|ejezahvalilanado~ekui podr{ci, istakav{i da je mnogoradaitrudaulo`eno,alii mnogotogapostignuto. - Jak o sam pon os na. Bil a mi je~ast{tosamdeoovogtim a. Hval a svim a na pod r{ ci, Olimp ijs kom kom it et u, nov inar im a, prij at eq im a i por odic i pos ebn o. Nad am se da }emo nas tav it i da don os im o medaq eipreds tvaq am ouspe{ no na{ u zem qu - nag las il a je Ivan a.

SPEKULACIJEOKOPOLAJU@NOAFRI^KEATLETI^ARKE

Semewanamernobilaspora? Posledwih dana pojavile su se mnoge spekulacije  da se ju`noafri~ka atleti~arka Kaster Semewa namerno nije trudila u finaluna800metarauLondonu.Semewajetutrkuzavr{ilakaodrugoplasirana, a razlog wenog slabogizdawanalaziseuizbegavawu novih pri~a oko wenog pola. Odmah posle trke, poznavaoci atletike su dovodili u pitawe wenu taktiku.Takojekomentatormre`e Bi- BI- Si Dejvid Orn{tajn rekaodajeizgledalodajeju`noafri~ka atleti~arka imala jo{ snage.KeliHolms,kojajetrijumfovala na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, istakla je da jeevidentnodaSemewanijedala sveodsebe. -Izgledalajeveomasna`no,izgledalojekaodanijedalasveod sebe, kao da nije uop{te poku{avala.Neznamdalijeglavombila u tome, jer kada je pro{la kroz ciq, izgledalo je kao da joj nije stalo-reklajeHolmsova.

Jedan od urednika magazina rajepretr~alaza57,69sekundi,do „Sports Illustrated“ Tim Lejden re600jedo{laza1,27.1minut,dabi kaojeposletrkedajetokomtrke sam fini{ pret~ala za preko 30 izgledalokaodajeSemewapotpusekundi.Tosvezna~idajeupoluno nezainteresovana i da uop{te finaluimalabr`avremenanegou nije bila umorna na krajutrke. Istina je da je Semewazaistaizgledala potpunonezainteresovanotokomtrke,iako jepoja~alatempousamomfini{u.Dajeuspela da do|e do vrha pred posledwu krivinu,sigurnojedabido{la do zlata i svoje rivalke ostavila daleko iza sebe. Pored KasterSemewa toga, zanimqivo je uporeditiwenetrkeupolufinafinalu,{tozna~idajebilaveoluifinaluna800metara.Upolumarezervisana,aliidajemo`da finalujena400metaraimalavremnogobli`asvojimgranicamanemeodoko58sekundi,predposledgo{tosusvisvesni.Toujednopowih200metaraod1,28minuta,da kazujedaonanijebilatolikobrbi sam fini{ pretr~ala za 29,.5 zauposledwih200metara,ve}su sekundi.Ufinalu,prvih400metaostaletakmi~arkebilespore.

OlimpijskazastavastiglauRiode@aneiro limpijskazastavastiglajeuRio de @aneiro, brazilski grad koji }e biti doma}in 31. Olimpijskih igara 2016. godine. Gradona~alnikRijaEduardoPae{ mahao je na aerodromu zastavom sa pet olimpijskihkrugovanakon{toje doputovaoletomizLondona,gdejeprisustvovaosve~anoj ceremoniji zatvarawa30.Igara. Pae{ujezastavupredao predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rog, pozivaju}isportistesvetananovovi-

|ewe za ~etiri godine. Dolazak zastaveozna~iojezvani~nipo~etakolimpijskihpripremaRiode

@aneira.Tomgradupredstojirealizovaweblizu200projekataizgradwe sportskih borili{ta i

ostale infrastrukture u naredne ~etiri godine. U Riju nisu svi odu{evqeni preuzimawem obaveze za organizaciju Olimpijskih igara. Prilikom dolaska gradona~elnika Pae{a ispred aerodroma se okupilamawagrupademonstranata protestuju}i protiv iseqavawa vezanih sa realizovawem olimpijskihprojekata. Riode@aneiro}ebitiprviju`noameri~ki grad doma}in najve}esportskesmotresveta.


SPORT

dnevnik

FSS podr`ao Vojvodinu Na{ Savez se zvani~no obratio UEFA zbog propusta u su|ewu na utakmici kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u Rapida i Vojvodine Fudbalski savez Srbije uputio je, posle nekoliko obavqenih razgovora sa predstavnicima UEFA zadu`enim za takmi~ewe, zvani~an protest evropskoj fudbalskoj organizaciji, kao podr{ku `albe FK Vojvodina na su|ewe na revan{ utakmici tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Rapida u Be~u. Pismo, koje je potpisao generalni sekretar Zoran Lakovi}, upu}eno je direktoru Takmi~arskog odeqewa UEFA \or|u Marketiju. Izme|u ostalog, u pomenutom dopisu, FS Srbije je naveo: „ Ovim dopisom Fudbalski savez Srbije `eli da Vam uka`e na doga|aje u vezi sa su|ewem na utakmici 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u klubova SK Rapid iz Be~a i FK Vojvodina iz Novog Sada, koja je odigrana 9. avgusta 2012. godine u Be~u. Fudbalski savez Srbije dobro poznaje propise u oblasti fudbala, kao i ~iwenicu da je oblast su|ewa na fudbalskim utakmicama, kao sastavni deo igre, apslotutno nezavisna i

da se sa `albama na su|ewe ne mo`e uticati na kona~an re zultat, ali ipak `elimo da podr`imo formalnu `albu na{eg kluba, koju je povodom ove utakmice ulo`ena„. Pored nesporne `eqe da podr`e nastojawe Vojvodine, FS Srbije tako|e principijelno `eli da uka`e na propuste, sa jasnom namerom da nadle`ni u UEFA daqim odlukama u~ine sve da ne do|e do ponavqawa takvih gre{aka, lo{ih po samo takmi~ewe. U ovom slu~aju, gre{kama na ra~un Vojvodine ka`wen je i srpski klupski fudbal, jer smo eliminacijom jednog od predstavnika ostali bez prilike da se borimo za osvajawe novih bodo va na evropskoj sceni i popravak koeficijenta, veoma va`nog za takmi~ewe u narednim sezonama. Podsetimo, FK Vojvodina je ulo`ila `albu zbog propusta u su|ewu na utakmici protiv Rapida nadle`nim organima UEFA. Novosa|ani su precizno naveli sve propuste, a apostrofi rali su ~iwenicu da su sva tri gola na dvome~u protiv Be~lija primili u nadoknadi vremena na kraju susreta, od toga jedan, ispostavi}e se odlu~uju}i, iz penala.

PRVOTIMACVOJVODINEIGOR\URI],

Okrenuli smo se me~u sa Suboti~anima Prethodnih desetak dana sre}a nije bila uz fudbalere Vojvodine. Ispali su iz kvalifikacija za Ligu Evrope iskqu~ivo zbog sudijske kra|e, a zatim su u prvenstvnom me~u na svom terenu i pored velikog broja {ansi i stalne inicijative remizirali sa Smederevcima. Na toj utakmici nije igrao na mestu {topera Igor \uri}, trener Zlatomir Zagor~i} ga je odmarao. On, kao i wegovi saigra~i, ne mo`e da

Igor \uri}

pre`ali nepravedan poraz u Be ~u. - Dali smo svoj maksimum u tom odmeravawu snaga i bili veoma blizu plasmanu u plej - of. Me |utim, sudija je svirao penal za dpma}ina u 90. minutu, {to nas je sve zaprepastilo. Sve se doga|a lo iza mojih le|a i kad je arbitar dunuo u pi{taqku pomislio sam da je dosudio ofsajd, jer kon takta nije bilo. Me|utim, on je pokazao na belu ta~ku i Rapid je poveo 1:0. Drugi wihov gol samo

nas je dotukao, s tim {to je i golman Supi} bio me|u na{im napada~ima. Hteli smo da izjedna~imo - podse}a \uri}. Trener je odlu~io da u duelu sa Smederevcima \uri} ne bude u timu, {to ga ne quti. - Do{ao sam u Vojvodinu i verujem da je to pun pogodak. [to se mene ti~e, trudi}u se maksimalno da odra|ujem sve {to trener Zagor~i} tra`i i na trenin zima i na utakmici. Uostalom, nas je ~etvorica koji igramo na toj poziciji u ekipi. Tu su, sem mene, Trajkovi}, Joki} i Karan. Svi su dobri, a konkurencija me|u nama je po zitivna. Ne mo`emo sva ~etvorica da igramo istovremeno. Ko zaslu`i, taj }e se i na}i u timu i tu nema puno filozofije, a o svemu odlu~uje trener. Ina~e, ne be`im od rada i istakao bih da su mi pri preme mnogo pomogle da se vratim u formu, jer imao sam dugu pauzu. Nadam se da sam dobro odigrao sve utakmice u koji ma sam dobio {ansu. Ube|en sam da }e bi ti jo{ boqe, samo da me povrede mimoi|u. U slede}em kolu crveno - beli idu u goste Spartaku Zla tibor vodi, koji je pora`en u prvom kolu i verovatno }e tra`iti iskupqe we pred svojim navija~ima, a i trener Milinkovi} poznaje igra~e Vojvodine. - U me~u sa Smederevom nismo imali sre}e. Kao i svi fudbale ri, nadam se da }u biti u timu na utakmici sa Spartakom. Narav no, trudi}u se da to i zaslu`im i da}u sve od sebe da osvojimo ceo plen u Subotici. Sasvim smo se okrenuli predstoje}em duelu u Subotici - istakao je \uri}. M.Pavlovi}

sreda15.avgust2012.

15

REPREZENTACIJESRBIJEIREPUBLIKEIRSKEVE^ERASNA„MARAKANI”IGRAJUPRIJATEQSKU UTAKMICU(20.45)

Orlovi ra~unaju na veliku podr{ku navija~a

Uo~i dana{we prijateqske fudbalske utakmice reprezentacija Srbije i Republike Irske (20.45, stadion Crvene zvezde) gosti predstavnicima medija bili su selektor Sini{a Mihajlovi} i dvojica kapitena na{eg nacionalnog tima Branislav Iva novi} i Aleksandar Kolarov. - Drago mi je svaki put kad do|em na Marakanu, posebno kad sam dole, na terenu - rekao je selektor Mihajlovi}. - Taj stadion, definitivno, izaziva u meni posebno lep ose}aj. Pozvao sam navija~e da do|u u {to ve}em broju i da navijaju za reprezentaciju svoje zemqe. Voleo bih da to urade i budu uz ove mlade momke svim srcem, jer znam da to mogu. Govore}i o rivalu, Mihajlovi} se osvrnuo na ~iwenicu da }e na klupi selekcije Republike Irske sedeti Italijan \ovani Trapatoni. - Jedan od najboqih italijanskih trenera svih vremena. Gde god je radio, imao je uspeha... Dobro ga poznajem, tu privilegiju zaslu`io sam s obzirom da je Trapatonijev prijateq ana{ Vujadin Bo{kov. O Trapu dovoqno govori ~iwenica da je Irce odveo na Evropsko prvenstvo u Poqskoj i Ukrajini. Najavquju}i me~ selektor je podvukao da se opredeqewe, kao i sistem igre mewaju u odnosu na prole}nu turneju u kojoj su odigrani me~evi protiv reprezentacija [panije (0:2), Francuske (0:2) i [vedske (1:2). - Tada smo ponavqali vi{e puta da nam rezultat nije bitan.

Igra}emo kao za bodove: Aleksandar Kolarov

Sada jeste i tako }e biti u svakoj utakmici, bez obzira na ime rivala, sve do kraja 2013. godine. Pobede su va`ne jer podi`u sa-

mopouzdawe timu, stvara se pobedni~ki mentalitet i svaki put }emo tra`iti na~in da dobijemo utakmicu. Zbog toga vam ne-

}u saop{titi sastav tima {to sma ~inio pred prethodne me~eve. Mogu samo da otkrijem da }emo promeniti sistem igre. Kapiten orlova Branislav Ivanovi} smatra da na{u reprezentaciju ~eka najboqa uvertira u septembarski start kvalifikacija. - Republike Irska ima najboqu reprezentaciju na Ostrvu posle, naravno, Engleske. U svakom segmentu zna~i nam wihovo gostovawe. O~ekujem da se u na{im redovima na ovoj i svim narednim utakmicama vidi `eqa, htewe, glad za dokazivawem i uz nesumwiv fudbalski potencijal mo`emo da uverimo narod da treba da nam veruje - rekao je defanzivac ^elzija. Aleksandar Kolarov tako|e najavquje da }e orlovi u me~ protiv Republike Irske u}i kao da je re~ o igri za bodove. - Stru~ni {tab je svesno odabrao rivala koji }e nas upoznati sa ostrvskim si stemom igre. Presudan }e biti pristup tima, a on mora da bude na maksimumu, ba{ kao da su po~ele kvalifikacije. Na{a reprezentacija ima talenat, a neophodno je samo jo{ da se u na{em radu vidi rad, red i disciplina. Najiskrenije, mislim da smo kvalitetniji od svih reprezentacija sa Ostrva, uz po{tovawe Englezima - rekao je prvotimac Man~ester sitija.

ZBOGDIVQAWANAVIJA^A

UEFA izbacila Anortozis iz Evrope Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije (UEFA) izbacila je kiparski Anortozis iz kvalifikacija za Ligu Evrope zbog divqawa navija~a na utakmici sa gruzijskom Dilom Gori. Revan{ utakmica tre}e runde kvalifikacija u Limasolu izme|u Anortozisa i Dile prekinuta je zbog divqawa navija~a i ubacivawa pirotehnike na teren pri rezultatu 3:0 za goste. U prvoj utakmici u Gruziji kiparski tim slavio je sa 1:0. UEFA je odlu-

URADNI^KOMZADOVOQNI STARTOMUPRVOJLIGI

Moglo i boqe

U novopazova~kom Radni~kom su zadovoqni startom u Prvoj fudbalskoj ligi. Bod osvojen u Zrewaninu, u duelu s Banatom, je potvrda da se Radni~ki dobro pripremio za okr {a je za bo do ve. No vo pa zov~ani su protiv Banata pru`ili dobru igru i napravili vi{e izglednih {ansi. To je pokazateq da je trener Nenad Va ni} uigrao svo ju eki pu.Sport ski di rek tor Ra to mir Orlovi} ka`e: -Moram re}i da smo u Zrewanin i{li po tri boda, ali na kraju nisam nezadovoqan nere{enim rezultatom.Utakmica je bila lepa i korektna sa {ansama na obe strane.Mi smo imali posledwu priliku za gol, ali Romi} nije imao snage da efektno zavr{i lepo izvedenu akciju - ka`e sportski direktor Ratomir Orlovi}. Prva prvoliga{ka utakmica u Novoj Pazovi, na `alost br oj nih na vi ja ~a, ne }e se igrati u ovom mestu. Teren jo{ nije zavr{en pa }e Radni~ki Kolubaru do~ekati na tu|em terenu. - Prilikom popravke terena iskrsli su nepredvi|eni problemi pa nam je potrebno jo{ desetak dana da sve dovedemo u red.Najvi{e nam je `ao na{ih vernih navija~a {to na doma}em terenu ne}e gledati svoje qubimce sve do 4. kola naglasio je Orlovi}. J.Vukovi}

~ila da revan{ me~ registruje rezultatom koji je bio aktuelan u trenutku prekida, a kiparski klub naredne tri utakmice u Evropi igra}e kao doma}in pred praznim tribinama. Pored toga, UEFA je kaznila Anortozis i nov~ano sa 50.000 evra. Kiparski klub ima rok od tri dana za `albu. Gruzijska ekipa Dila Gori }e u ~etvrtom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope igrati protiv Maritima iz Portugalije.

TRENERZVEZDE,ROBERTPROSINE^KI

O Bordou posle Rada Kad ka`em Rad ne mislim na sledwa administrativna preBordo, poru~uje Robert Prosipreka debiju mladog Australine~ki sa po~etka priprema ekijanca (uplata 105.000 evra Melpe za prvenstveni debi protiv burn Hartsu) postalo je jasno da gra|evinara. Zvezdin trener, }e wegovo ime 23. avgusta biti suo~en sa izostankom devet upisano u protokol. igra~a zbog reprezentativnih Na pitawe koje interesuje obaveza, isti~e da iskqu~ivo mnoge navija~e Prosine~ki jo{ razmi{qa o prvoj i veoma va - ne mo`e da odgovori. `noj utakmici u Jelen Superligi. - Nije fraza, hajde da prvo pro|emo Rad, pobedimo ga i napravimo dobru uvertiru za ono {to nas o~ekuje protiv Bordoa - rekao je Pro sine~ki za Mondo i nastavio:- Prvi slede}i protivnik nam je kvalitetna ekipa, koja je u prvom kolu odigrala dobru utakmicu i pobedila Radni~ki iz Kragujevca (2:0). Mora}emo da se dobro pripremimo za, siguran sam, dobru predstavu koju }emo pru`iti navija~ima. E, tek onda }emo pri~ati o Fran - Momenat sa treeninga Zvezdinih fudbalera cuzima i o tome ko }e igrati. Ima}emo ~ak ~etiri da- Vide}u, o wegovom debiju ne na za to. mogu da govorim. Dobro je {to Ipak, ve} sad se samo po sebi je dobio papire i {to }u mo}i name}e pitawe o napada~kim da ra~unam na wega. Ipak, tek re{ewima i eventualnom prvom }u odlu~iti ko }e igrati - zavrnastupu Elija Babaqa. Filip {io je trener. Kasalica, prva ofanzivna opRobert Prosine~ki ukazao je cija Prosine~kog, dobio je i u pre nekoliko nedeqa na to da Nikoziji `uti karton zbog geEli Babaq u Australiji ni{ta stikulirawa sudiji, pa }e pronije radio. Isto je indirektno pustiti prvi okr{aj sa Francupotvrdio i wegov kolega iz zima. S obzirom na to da je pre stru~nog {taba Radivoje Radanekoliko dana otklowena i pokovi}.

- Da se razumemo, bez `eqe da se kriti~ki osvr}em na bilo ~iji rad, wegovo stawe kad je stigao bilo je daleko ispod nivoa Zvezdinog igra~a - po~eo je pri~u Radakovi}. Istakao je da je krupni napada~ od dolaska napravio ogroman napredak, ali da bi jo{

imao problem da istr~i 90 minuta u utakmici visokog ritma. - Dakle, mogu re}i da bi jakim intenzitetom mogao da odigra 65 do 70 minuta. Naravno, govorim o evropskoj utakmici protiv Bordoa. Jednostavno, Filip Kasalica je nametnuo visok intenzitet tr~awa na poziciji napada~a i to ~ak i za evropske okvire. To je jako te{ko nadomestiti - podvukao je Radako vi}.


16

sport

sreda15.avgust2012.

Prijateqske utakmice Danas Angola - Mozambik (12) Bolivija - Gvajana (12) Botsuana - Tanzanija (12) Kina - Gana (12) Salvador - Jamaka (12) Luksemburg - Gruzija (12) Niger - Nigerija (12) Oman - Egipat (12) Katar - Kuvajt (12) Singapur - Hongkong (12) Togo - Burkina Faso (12) Tunis - Iran (12) Japan - Venecuela (12.30) Koreja - Zambija (13) Azerbejyan - Bahrein (15) Rusija - Obala Slonova~e (17) Jermenija - Belorusija (18) Bugarska - Kipar (20) Norve{ka - Gr~ka (20) [vedska - Brazil (20) Ukrajina - ^e{ka (20) Danska - Slova~ka (20.15) Albanija - Moldavija (20.30)

Austrija - Turska Hrvatska - [vajcarska Ma|arska - Izrael Crna Gora - Letonija Makedonija - Litvanija Belgija - Holandija Estonija - Poqska Nema~ka - Argentina Severna Irska - Finska Srbija - Irska Slovenija - Rumunija Vels - BIH Engleska - Italija Francuska - Urugvaj [kotska - Australija Island - Farska Ostrva Portugal - Panama Portoriko - [panija

(20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (21) (21) (21) (21.15) (22) (22.30)

Sutra Kostarika - peru (0.05) Maroko - Gvineja (0.45) Kanada - Trinidad i Tobago (1) Ekvador - ^ile (2) Meksiko - SAD (2) Paragvaj - Gvatemala (4.30) KUPNATERITORIJI FSGNOVOGSADA

Salaj~ani u^erevi}u Danas su na programu utakmice prvog kola Kupa na teritoriji Fudbalskog savezagradaNovogsada.Sastajuse-NOVISAD:Mladost - Ba~ka (Bege~), LEDINCI: Vinogradar - Jedinstvo (Rumenka), ^ENEJ: ^enej - Petrovaradin, BUDISAVA: Proleter - Indeks, KISA^: Tatra - Fru{kogorac, SIRIG: Sirig Borac (Rakovac), BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Futog, TEMERIN: TSK-@elezni~ar,STEPANOVI]EVO: Omladinac Susek,^EREVI]:SremacSlavija. Sveutakmicepo~iwuu17 sati. Crvena zvezda, Borac iz Novog Sada, Jugovi}, VeternikiKabelsusedirektno kvalifikovali za drugo kolo. G.K.

ME\UNARODNAPRIJATEQSKAUTAKMICA

Moldavcisamo zagrejaliorli}e IzabraniciAleksandraJankovi}a potpuno spremni do~ekuj u kraj kval if ik ac ij a za Evrops ko prv ens tvo 2013. u Izraelu. U posledwoj proveri pred va`ne utakmice sa Danskom i Makedonijom pobedili su vr{wake iz Moldavije, golovimaDarkaLazovi}au13.i Ogwena Mudrinskog u 36. minutu. Sel ekt or je dao pril ik u svim igra~ima osim Nemawe Koji}a, a po~etnu postavu ~inili su: Aleksi} - Mladenovi}, Med oj ev i}, Pant i}, Gudeq- S. Markovi}, Krsti~i}, Lazovi}, Malba{i}- Despotovi},Mudrinski. Orli}i (igra~i ro|eni 1990. godineimla|i)odigralisudobru utakmicu na Gradskom stadionu u Jagodini i bez velikih problema savladali mnogo slabijeg rivala. Iako kona~ni rezultatneoslikavapravostawe naterenu,reprezentacijaSrbije imala je priliku da potpuno deklasira rivala. Ipak, posle sjajnog prvog poluvremena, Jankovi}evi izabranici nisu mnogo „vukli” u nastavku i mirno priveliutakmicukraju. Prvi,o~ekivani,golumre`i gostiju vi|en je u 13. minutu. FilipMalba{i}sna`noje{utirao sa leve strane, pogodio sebi bli`u stativu, posle koje se lopta odbila na suprotan kraj {esnaesterca. Tamo je spremnodo~ekaoDarkoLazovi} i smestio iza gol-crte. Ofanzivnivezistaipovremeninapa-

Darko Lazovi}

da~ Crvene zvezde bio je najboqi igra~ na terenu. Nebrojeno puta pro{ao je kraj desne aut linije, centrirao i razigravao saigra~e.„Kumovao”jeidrugom golu. Utr~ao je na „vrh” kaznenog prostora u 36. minutu i dodao loptu „na tacni” Ogwenu Mudrinskom, koji je precizno udario i postavio kona~an rezultat.

Drugo poluvreme nije bilo zanimqivo kao prvo, iako je moglo dabude,dasuRodi}iMilivojevi} prisebnije reagovali na Lazovi}eve centar{uteve. Izabranike Aleksandra Jankovi}a, dakle, do kraja kvalifikacija o~ekuju jo{ dveutakmice,ukojima}epoku{ati da ostvari to boqi plasman i plasira se u bara` za odlazak na Evropskoprvenstvo.

dnevnik PRIJATEQSKAUTAKMICA

Lepduel starihrivala Vojvodina-Ma~va3:1(1:1) NOVI SAD: FC „Vujadin Bo{kov”, gledalaca 200, sudija: Labus (Novi Sad). Strelci: Jao u 23, Spremo u 65. i Ivani} u 86.zaVojvodinu,aDragi~evi}u15.minutuzaMa~vu. VOJVODINA: @akula, Nikoli}, Brankovi}, \uri}, Karan, A|uru, Radoja, Ivani}, Deleti}, [kuleti},Jao.Igralisu jo{: Pavlovi}, Petri}, Sekuli}, Kosovi}, SpremoiFerati. MA^VA: Stepandi}, Pejovi},Mileti},Zari}, Ristivojevi}, \ukanovi}, Dragi~evi},Leki},Cakovi}, Ili}, Pawkovi}. Milan Spremo Igrali su jo{: Raduki}, Milisavqevi}, Todorovi}, Pasnaesterca, a napada~ iz Gane ni}, Radovanovi}, Milinkovi}, efektno je obi{ao golmana Samurovi}, @ivanovi}, PavloStepandi}aiposlaoloptuunevi}i@ivkovi}. brawenideomre`e. Dva stara nekada{wa rivala UnastavkuutakmiceVojvodiodigrala su vrlo zanimqivu najepolakopreuzimalainiciutakmicu koja je zadovoqila jativu,stvarala{anseikona~dvestotinak prisutnih navijano u 65. minutu do{la do pred~a.Tre}eliga{iz[apcajetonosti. Ivani} je lepo uposlio komprvogpoluvremenabiopotbrzonogogMilanaSprema,koji puno ravnopravan rival renoje rutinski poslao loptu pored miranomprotivniku,i~akprvi nemo}noggolmanaumre`u.Kodo{ao u vo|stvo. U 15. minutu na~anrezultatpostaviojeMirDragi~evi}jeiskoristioodlikoIvani},nakon{tojeSpremo ~ancentar{utsadesnestranei u{ao u {esnaesterac Ma~ve s udarcem glavom postigao efekdesne strane, o{tro {utirao, tan pogodak. Novosa|ani su iz- golmankratkoodbioloptukoju jedna~ili u 23. minutu, kada su je Ivani} iz neposredne bliziPetar [kuleti} i Jao Antri neposlaounebrawenumre`u. odigraliduplipasnaivici{eDragan^apeqa

AMBICIJETISEIZADORJANA

Zajubilejho}e uVojvo|anskuligu Fudbaleri Tise iz Adorjana pripremaju se za start u prvenstvu Suboti~ke podru~ne lige sa ambicijama da izbore prvo mesto i plasman u Vojvo|ansku ligu. Osve`ewe za ekipu iz Adorjanajeanga`ovawetrenera BranislavaBulatovi}aizSente, koji je ranije ve} uspe{no vodioTisu,pasawomiosvajao ~elnu poziciju u podru~noj ligi, ali tada nije bilo mogu}nosti za ukqu~ewe u pokrajinski rangtakmi~ewa.

Harmat. Pored wih i novajlija,useniorksompogonusujo{: Kara~owi,Ostrogonac,Rafai, Balint, Lacko, Tandari, Velez,Kavai,Kermeci,Bagi,^abaZ.Bor{o{iKo~i{,aponekad jo{ zaigra predsednik i glavni sponzor ^aba I. Bor{o{. Predsednik ^aba Bor{o{, sportskidirektorAtilaZeldi i trener Branislav Bulatovi} smatraju da igra~ki kadar koji jenaokupuimapotencijaldaiz-

razloga tada se odustalo, a potomnarednihsezonajebilastabilanpodru~niliga{. -Sadajeizborpaonamenekao trenera i nastoja}u da opravdam povereweupraveklubaiqubiteqafudbalauAdorjanu.Poku{alismodanapravimosolidnuekipuimislimdasmoutomeuspeli. Zacrtali smo konkretan ciq i idemonaprvomesto.Sastavjeste delimi~no nov i ja sam ponovo startovao,druga~ijisuobi~ajii okolnosti nego kada sam ranije

trebalo ozbiqnije raditi. Zato smo i doveli trenera Bulatovi}a. Pored toga, slavimo ove godine jubilej, 60 godina postojawa kluba, poku{a}emo da osvojimo prvo mesto i da se idu}e sezone takmi~imo u Vojvo|anskoj ligi - jasan je ^aba Bor{o{. Bor{o{ napomiwe da postoje}iuslovisunagranicidazadovoqe potrebe takmi~ewa u Vojvo|anskojligi.Ondodajeda se u Mesnoj zajednici Adorjan

Poznati rumunski trener DanPetreskupodneojeostavku na mesto {efa stru~nog {taba ruskog prvoliga{a Kubana iz Krasnodara. -Ponosansamnasve{tosam uradio u Kubanu. Ulo`io sam svoje znawe i iskustvo u ovu ekipuipoku{aodajepodignem navi{inivo.Verujemdasamuspeoutome-kazaojePetreskuza sajtruskogkluba. Petreskusenaodlazakodlu~io nakon {to je Kuban pro{log vikenda izgubio od gradskogrivalaKrasnodara(2:1),na ~ijoj klupi sedi Slavoqub Muslin. - Potrebna mi je promena i novi izazov. Zato sam ~elnicimaklubasaop{tiosvojuodluku. Hvala {to su pokazali razumevawe-dodaojePetresku. RumunjeuKubando{aoudecembru 2009. godine i ve} u prvojsezoniizboriojeplasmanu prvuligu. UO^IIZBORA ZANAJBOQEGIGRA^A

Kandidati, Mesi,Iwesta iRonaldo

Nejmar sre}an Najboqifudbalerolimpijske rep rez ent ac ij e Braz il a Nejmarrekaojedanemo`eda bud e nez ad ov oq an osvoj en om srebrnom medaqom na Igrama u Londonu. Brazilci su u finalu olimpijskog turnira izgubili od selekcije Meksika sa2:1. -@ivotidedaqe.Zadovoqan samkakosmoigralinaOIi~iwenicom da smo do{li do srebra.Sre}ansam{tosambiodeo togspektakla-rekaojeNejmar. SelekcijaBrazila}euprijateqskom me~u u Stokholmu igratiprotivdoma}e[vedske. Nejmar je na olimpijskom turniru odigrao {est utakmica i postigaotrigola.

Petresku napustio Kuban

Seniorski pogon Tise iz Adorjana

Uekipikojajepro{lesezonezauzelazlatnusredinune}e biti Bo{waka i Kne`evi}a (prestali da igraju), Radosav~evi}jeuzeoispisnicu,aIvanov i} kar ij er u nas tav qa u Austrij i. U Tis u su do{ li Ereg i Mandi} (AFK), Luka~ (Ba~k a, Pa~ ir), Tre{ wi} (Radni~ki, Bajmok) i Crkvewakov (Potisje, Kawi`a), a ponovoseaktiviraoPreda.Iz kadetskskog tima u seniorski pogonsuprikqu~eniUjheqii

boriprvomesto.Tisajeodigralaserijupripremnihutakmica, auprvojprvenstvenoj,unedequ, uAdorjanu}egostovatiObili} izNovogKne`evca. Bulatovi}jedu`nosttrenera u Tisi preuzeo posle ~etiri godine, u me|uvremenu je uspe{no predvodio srpskoliga{a Sentu.Prakti~no,Bulatovi}se vratio na mesto uspeha, jer je u vreme kada je ovde bio Tisa osvajala plasman u Vojvo|ansku ligu, me|utim, iz objektivnih

bio u klubu. Nastojawa su da se uvede neka vrsta poluprofesionalizma,daimaredaidiscipline,{tojeikqu~nastvarakose `eli uspeh, a najva`nije je da ekipa ima potencijala da osvoji vrhtabele-ka`eBulatovi}. PredsednikTiseiprvi~ovek kadajere~ofinansijskojpodr{ciklubu^abaBor{o{nagla{ava da u sastavu Tise ima ve} desetigra~astasalihuklubu. -Tosumladiigra~i,stasali sa 18-19 godina, sa kojima bi

vr{ikomasacijai~imbudezavr{en taj posao dobi}e se nova lokacijazafudbalskiteren. -KadajenivoTisevisoksada{witerenbudepodvodom,pabi trebalo da {to pre izgradimo drugi. Za tri nedeqe }emo saznatidali}esekomasacijazavr{itiovegodineiakotobude izvesno,moglibipo~etiradovi da krenu ve} u idu}oj godini, a pare za to }emo nastojati da prona|emo-ka`eBor{o{. Tekst i foto: M.Mitrovi}

FudbaleriBarseloneAndres Iwesta i Lionel Mesi, kao i napada~ madridskog Reala Kristijano Ronaldo glavni su kandidatizanagradunamewenunajboqemigra~uupro{lojsezoni, koju tradicionalno dodequje Evropska fudbalska unija (UEFA). Argentinac Mesi je ovu nagradu ve} dobio pro{le godine. Fudbaler Barselone je pro{lesezonepostigao73gola na60utakmicaiosvojiojeKup Kraqa. U osvajawu tog trofeja u~estvovao je i Iwesta, ali je onnaKupKraqadodaoititulu evropskog {ampiona sa [panijom. Ronaldo je sa Realom osvojio titulu prvaka [panije, a ukupnojepostigao60golovana 55utakmica. Sa naju`eg spiska kandidata za nagradu otpali su ]avi Ernandez, tako|e ~lan Barselone i Andrea Pirlo iz Juventusa. Sve~ana ceremonija dodele nagrade odr`a}e se 30. avgusta u Monaku.


SPORT

dnevnik

sreda15.avgust2012.

@ENSKOEVROPSKOPRVENSTVOU-20

17

TURNIRUSINSINATIJU

Ciq – drugafaza Troickiuspe{no startovao

Mlada `enska ko{arka{kareprezentacija Srbije otputovalajenaU-20Evropsko prvenstvo, koje se od 16. do 26. avgusta odr`ava u ma|arskom Debrecinu.Izabranicetrenera RadenkaVaragi}audobromraspolo`ewuo~ekujustart{ampionata, pogotovo posle pobeda protivveomakvalitetneselekcije Francuske u posledwim kontrolnim utakmicama u NovomBe~eju. - Mu~ile su nas povrede od prvog dana okupqawa. Veliki je hend ik ep pov red a Jov an e Kar ak a{ ev i}, kao i nem ogu}nost da nam se pridru`i povre|ena juniorka Dragana Stankovi}. Ivana Brajkovi} bi}e jedini centar u ekipi {to }e sigurno biti problem u pojednim fazama igre - rekao je tren er Rad enk o Varagi}. CiqSrbijenaEPjeplasman u drugu fazu {ampionata koji trebaizboritiugrupiukonkurencijiselekcijaSlova~ke,VelikeBritanijeiRusije. -  Mnogo toga }e zavisti od prvogme~asaselekcijomSlo-

Sastav Reprezentaciju Srbije u Ma|arskoj predstavqa}e: Kaja Stankovi}, Sne`ana ^oli},TijanaDijan,Tamara Raji},JovanaJak{i},Milica To{kovi}, Jelena Stankovi}, Jovana \or|evi}, Ivana Brajkovi}, Eme{e Vida, Aleksandra Stana}ev iNata{aKova~evi}.

Vikt or Troi ck i uspe{no je startovao na turn ir u mas ters serije u Sinsinatiju po{to je u prvom kolu savladao Hrvata Ivana Dodiga sa 2:0usetovima-6:4,7:5.USinsin at ij u u~es tvuj u i Nov ak \okovi}iJankoTipsarevi}. \okovi}udrugomkoluigra prot iv Ital ij an a And rea s a Sepija,kojijepobedioHolan|anina Robina Hasea sa 6:4, 6:4, dok se Tipsarevi} sastaje sa [pancem Pablom Anduharom, pobednikom nad Australijancem Marinkom Mato{evi}em(6:4,6:3). Turnir u Sinsinatiju igra sezaukupannagradnifondod 2,82milionadolara.

Jelenasamasebe pobedila Jelena Jankovi} izgubila je u prvom kolu u Sinsinatiju od Kineskiwe [uai Peng sa 5:7, 7:5, 7:6 (10:8). Srpskateniserkajeuovomduelu,kojijetrajaotrisata,propustila~ak pet me~ lopti i zbog poraza }e pokvaritiplasmannaVTAlisti.Pro{legodineJankovi}evajestiglado finalauSinsinatiju,atadajujepobedila Ruskiwa Marija [arapova. Jelenajerekladajeporazprotiv[uaiPenguprvomkoluveomabolan,jer jeimala~akpetme~loptizapobedu. -Vrlostefrustriranikadaizgubiteme~kao{tojeovaj.Bilobimi mnogolak{edasamlo{eigrala.Bilasamtakoblizudapobedim,uradilasamsve{tosammogladado|emu tupoziciju.Ipak,nakrajujednostavno nisam uspela da osvojim taj odlu~uju}i poen. Zato ovaj poraz boli reklajeJankovi}eva. Me~jetrajaotrisata. -Kadado|etenaservisliniju,sve je na vama. Ako ho}ete rezultat morate da pogodite servis, prvi ili drugi.Umomentimakadasammorala dapogodimjatonisamuspevala.Bilojeidostaduplihservisgre{aka, a Peng je iskoristila svoje {anse dodalajeJelena.

KajaStankovi}

va~ke. Sa Rusijom smo igrali naturniruuFrancuskoj,bili ravnopravni skoro tri ~etvrtine, iako smo igrali bez nekoliko standardnih igra~ica. Velika Britanija je nepoznanica. Svesni smo da ne}e biti lakih rivala, ali obe}avamo veliku borbu, maksimalnu odgov orn ost, kol ekt ivn u igru,

`estokuodrbanuiizgarawena svakomdeluterena-istakaoje Varagi}. Na{ a sel ekc ij a prv i me~ igrau~etvrtakod18:15protiv Slovakiwa, dan kasnije u istom terminu protiv Velike Britanije, a u tre}em kolu u subotuod20:30sastajesesaRuskiwama.

IZKKCRVENAZVEZDA

Radeti}prekomandovanuFMP

BojanRadeti}

Doskora{wi ko{arka{ Crvene zvezdeBojanRadeti}karijeru}enastaviti u ekipi Radni~ki FMP (potpisao ugovornatrigodine). Iakojepripremniperiodpo~eoucrveno-belomdresu,Radeti}sepoputNikole Markovi}a preselio u razvojni timCrvenezvezdegde}epoku{atidase vratiuformuposledugepauzezbogte{kepovrede.Onjepro{lesezoneve}u ~etvrtomkoluJadranskeligename~usa Cedevitom pokidao predwe ukr{tene ligamente kolena, zbog ~ega je propustioostataksezone. Sna`ni krilni centar je na ~etiri utakmice regionalnog takmi~ewa prose~nobele`ioosampoenapome~u.

Preminuo SvetozarGligori} Poznati {ahovski velemajstorSvetozarGligori}preminuojeuutorakuBeograduu89. godini.Gligori}jeumroubeogradskomUrgentnomcentruod posledicamo`danogudara.Detaqiomestuivremenusahrane bi}enaknadnosaop{teni. Gligori} je bio vi{estruki {ahovski{ampionbiv{eJugoslavije. Titulu velemajstora dobioje1951.godine.Osvojioje 10medaqanaEvropskimprvenstvima,odkojih~etirizlatne, dokjena{ahovskimOlimpijadamaosvojio14medaqa. Gligori}jero|en2.februara1923.godineuBeogradu.Poha|ao je osnovnu {kolu „Kraq PetarPrvi”,azatimPrvumu{kugimnaziju,studiraojetehniku. Za {ahovsku tablu prvi putjeseokao11-godi{wak.Prvi{ahovskikompletnapravio je rezbare}i ~epove sa fla{a vina. Progla{en je za sportistuJugoslavije1958.godine.Te godine je osvojio pojedina~nu zlatnu olimpijsku {ahovsku medaqu.Biojepobednik12dr`avnihprvenstavaJugoslavije. Dokazaosepreiposletogakao novinar Borbe, NIN-a i dve decenijeRadioBeogradagdeje dobiopriznaweZlatnimikro-

fon. Gligori} je 1975. godine dobio Nagradu AVNOJ-a,odlikovanje Ordenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem i Ordenom NemawePrvogreda. Wegovakwigaome~u stol e} a Spas kiFi{ er u Rejk jav ik u 1972. je prevedena sa engleskog na nekoliko jezika, dostigla je tir a` od nek ol ik o stotina hiqada primeraka. Najboqi {ahis ta Srb ij e svih vremenazimusjeobjavo prvi muzi~ki CD pod naz iv om „Kak o sam pre` iv eo 20. vek”,are~jeo12kompozicija svih muzi~kihpravaca. Ministarka omladine i sporta u vladi Srbije Alisa Mari} uputila je [ahovskom savezu Srbije sau~e{}e povodom smrti poznatog velemajstoraSvetozaraGligori}a. „U ime Min is tars tva omladine i sporta i u svoje imeizra`avamdubokosau~e{}eitugupovodomsmrtinajve}eg srpskog {ahiste svih

JelenaJankovi}

VTALISTA

TURNIRUMONTREALU

Kvitovojtrofej Biv{avimbldonska{ampionkaPetra Kvitovaosvojilajetitulunaturniruu Montrealu,po{tojeufinalusavladala Kineskiwu Na Li sa 7:5, 2:6, 6:3. Kvitovojjeovoprvatitulau2012.godini,ana turniruuMontrealubilajepostavqena zapetognosioca. - Sjajna je stvar {to sam osvojila Montreal uo~i nastupa na Ju Es Openu. Kon a~n o sam odi g ral a jed an dob ar turnir.Ovojeodli~napripremazaono {to me ~eka u Wujorku. Nadam se da }u nastav it i u istom ritm u - kaz al a je Kvitova. ^e{kojteniserkiovojebioosmitrofejukarijerinaVTAturnirima.

Ana12,Jelena18. Najboqe srpske teniserke Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi}zadr`alesu12,odnosnu18.pozicijunanajnovijojVTAranglisti.BojanaJovanovskijesa71.palana 82.poziciju,dokjeAleksandraKruni}napredovalaza jednomestoisadasenalazina174.poziciji.NapredovalajeiVesnaDolonckojajeplasmanpopravilaza12 mestaisadaje192.teniserkasveta. Lista:1.(1)ViktorijaAzarenka(Belorusija)8.745,2. (2)MarijaSharapova(Rusija)8.595,3.(3)Agwe{kaRadvanska (Poqska) 8.090, 4. (4) Serena Vilijams (SAD) 7.145,5.(6)PetraKvitova(^e{ka)5.975,6.(5)Samanta Stosur(Australija)5.700,7.(7)An|elikaKerber(Nema~ka)5.225,8.(8)KarolinaVoznijacki(Danska)4.600, 9.(11)NaLi(Kina)3.795,10.(9)SaraErani(Italija) 3.675...12.(12)AnaIvanovi}(Srbija)3.020...18.(18)JelenaJankovi}(Srbija)2.220...

VALENTINOROSIDEVETOSTRUKI[AMPIONUMOTOCIKLIZMU

IzDukatijauJamahu

vremena i iznad svega plemenitog i blagorodnog ~oveka, velemajstora Svetozara Gligori}a. Na{ Gliga je proneo slavu jugoslovenskog i srpskog {aha u svetu i bio u~iteqiuzorgeneracijamamladih {ahista. Bila mi je ~ast dec en ij am a poz nav at i ga i u~itiodwega.Nekamujeve~na slava”, navodi se u sau~e{}ukojejeupitalaMari}.

Devetostruki svetski {ampion Valentino Rosi izjavio je da mu je veoma `ao {tozagodinuipodananijeuspeodabudekonkurentannaDukatiju. Doktor se, ina~e, prvi put oglasio preko dru{tvene mre`e Tviter povodom toga {to }e na kraju sezone napustitiitalijanskuekipuivratitiseuJamahu. „Prava je {teta {to nisam uspeodabudemkonkurentanna Dukatiju, to bi bila velika satisfakcija za mene i za sve momkekojisuradilisamnomi do kraja poku{avali da urade ne{to. Bilo bi sjajno da smo to uspeli, i zbog nas samih, ali i navija~a. @ao mi je“, napis ao je Ros i. „U svak om slu~aju, imamo jo{ osam trka dokrajasezone,da}emosveod

sebe da imamo jo{ neke dobre trke“. Rosi je za godinu i po dana u Dukatiju samo dva puta bio na podijumuitouLeManu,natr-

kama koje su vo`ene po ki{i. Pro{laiovasezonasumuujedno najlo{ije u karijere, tokom kojejeve}osvojiodevettitula izabele`io105trijumfa.


18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda15.avgust2012.

SVETSKOOMLADINSKO PRVENSTVO

Ri~ard lavqeg srca

UAtiniseod2-15.avgusta igra Svets ko prv enstvozaomladinceiomladinke. Na oba turnira odigranojepo10kola. Namu{kom{ampionatu vod i Ma| ar Ri~ ard Raport sa 8,5 poena, a sledi gapredstavnikTurske,ruskog porekla, Aleksandar Ipatovsa8poena. Ugrupisa7,5suJu(Kina), Ter-Sahakjan (Jermenija),Ding(Kina)iGrandelius([vedska).Na`enskom turn ir u vod e Guo (Kin a), Kor i (Per u) i Arabidze (Gruzija) sa po 7,5osvojenihpoena. U dosada{wem nastupu na{ipredstavnicisunadma{ili o~ekivane rezultat e. Srps ki {amp ion, Aleks and ar In| i}, sa startn im broj em 24 (po rejtingu) trenutno se nalazinadeobi7-12.mestau grupi koja je sakupila 7 poena. Susret 11. kola sa Ipatovim }e mu dati odgovor napitawe:“Ilijesi–ili nisi.” Bogdana Nonkovi} sastartnimbrojem51sesa 5osvojenihpoenanalaziu grupi koja deli od 30-36. mesta. Zanimqivo je da u dosada{wih20wihovihpartijanijebilonere{enogrezultata:Aleksandarjedobio 7 part ij a a izg ub io tri, dok je Bogdana imala nere{enskor5:5.

KAMPMLADIHULEPENSKOMVIRU

Dijamantizabru{ewe [ahovski savez Srbije organizovaojeuperioduod31.julado6. avgustauhotelu„Lepenskivir“u DowemMilanovcu,{ahovskikamp za talentovanu decu sa teritorije Srbije. Direktor kampa Dragan Kotevski obezbedio je u ovom lepomhoteluodli~neuslovezaboravakisveaktivnostimladih{ahista.Ve}prvogdanaposlefiskulture i doru~ka, u klimatizovanoj

suu~estvovalisviigra~i.Igralo seborbenoibeskompromisnopase stawenatabelineprestanomewalo.PobedujenakrajuodnelaJovana Milo{evi} sa osam osvojenih poena.Parovaweseobavqalokompjuterskiuzkori{}ewevideo-bima.Ovanovinaseposebnosvidela igra~imakojisuusvakomtrenutku moglidavideparove,rezultatei trenutno stawe na tabeli. Zahva-

U~esnici kampa u Dowem Milanovcu

sali, po~eo je turnir na kojem su u~esnici imali mogu}nost osvajawa kategorije. Pored 17 u~esnika izSrbijenaturnirusuu~estvovalaidvagostaizRusije.Turnirje igran po [vajcarskom sistemu, 9 kola,atempoigrebioje60minuta po igra~u. Parovawe se obavqalo kompjuterskiasudilajeStanislavaNedeqkovi},regionalnisudija izNovogSada. Igra~isutokomturniraimali uspone i padove, ali se ve} posle nekolikokolavideloko„kolovodi“. Razigrana Jasmina Gaj~in iz Apatina nije napu{tala prvu tabluiposle9kolazauzelajeprvo mesto.Tre}egdananakonru~kaorganizovanjecugerturnirnakojem

quju}i tome trajawe turnira je znatno skra}eno a sam proces informacijajepojednostavqen. Deca su imala priliku da odigrajusimultankuihendikepme~sa velemajstoromGoranomKosanovi}em iz Stare Pazove. Sa velemajstorom remi su odigrali Marina Gaj~in,TamaraPetrovi}iVeqko Kne`evi}.Uhendikepme~utempo igre je bio 90 minuta po igra~u a remiziriali su Damjan Cvetanovi}, Bence Juhas i Mihajlo Brankovi}, dok je pobedu slavio majstorski kandidat Tomislav Kosti}izPo`arevca. Svakog dana su se odr`avala i teoretskapredavawao{ahu.U~esnici kampa su bili podeqeni u

FIDEREJTINGLISTA

SUPERFINALERUSIJE

Obra~un svakogmeseca Ono{tosenajavqivalo–dogodilo se: FIDE je sedamdesetih godina po uvo|ewu rejting obra~unazaigra~enajprepo~ela sa objavqivawem godi{we rejting liste, zatim polugodi{we,pasakvartalnesepre{lo nadvomese~nuiod1.julaimamo mese~nurejtinglistu.Tojesvakako poboq{awe jer raniji du`i periodi nisu za aktivne igra~edavalirealanodrazsnage.Nasvetskojlistiidaqejena ~eluMagnusKarlsensa2837poena, drugi je Levon Arowan sa 2816. To su jedina dva igra~a preko 2800 poena. Preko 2700 poenaima44igra~a,a104igra~ajepreko2650poena.Pobroju velemajstora Rusija i daqe ubedqivo vodi sa 214,  druga je Ukrajina sa 79, tre}a Nema~ka sa77,zatimSADsa72,apetaje Srbijasa52velemajstora.Me|utim, po prose~nom rejtingu prvih10igra~aSrbijasa2584poena zauzima 20. mesto {to je PROBLEM BR.402

Belidaje matu dvapoteza GeorgeCarpenter ChessJournal,1873.

Re{ ew e prob lem a br. 401 (Geo rg e Carp ent er, La Press e, 1911.) sapozicijom:beli–Kb7, Da2,La6,Se4,pe{ake3;crni– Kb5;je 1.Sf6! Na1...Kc5sledi Dd5mat.Na1...Kc3sledi2.Sd5 mat.

dvegrupe.Prvojgrupipredava~je bioJosipDeki},FIDEtreneriz Sombora, koji je svoja {ahovska znawaprenosiodeciputemvideobima,{toimjeomogu}ilolak{ei aktivno u~estvovawe u re{avawu {ahovskihproblema.Drugojgrupi predava~ je bio internacionalni majstor Neboj{a Misailovi} iz U`ica.Wegovasupredavawabila uz pomo} demonstracione table a deci je bila novost da zajedno sa svojim protivnikom analiziraju partiju prethodnog kola. Svaki u~esnik je od organizatora dobio majicu, a prvih 10 na turniru i prigodnenagrade.Narastanku,posle zajedni~kog slikawa, mladi {ahisti su razmenili brojeve telefona za nastavak prijateqstva, uz`equdaseponovona|uukampu islede}egodine. Plasman na kategornom turniru:1.JasminaGaj~in7,5, 2.Jovana Milo{evi}7,3.BenceJuhas6,5,4. MarkoKosti}6,5-8.TomislavKosti}, Damjan Cvetanovi}, Marina Gaj~in, Tamara Petrovi} 5, 9-15. DaniloBrankovi},EgorBolocki, Veqko Kne`evi}, Mihajlo Brankovi}, Marija Stanimirovi}, Tijana Petrovi}, Natalija [anova 4,5, 16-17.MilicaMilo{evi},RadovanJovi~i}4,18.AnastasijaKosti}2,19.MatildaNavratil1,5. Plasman na brzopoteznom turniru: 1. Jovana Milo{evi} 8, 2. Bence Juhas 7,5, 3. Veqko Kne`evi}7,4-5.DaniloBrankovi},Marina Gaj~in 5,5, 6-9. Jasmina Gaj~in, Tamara Petrovi}, Tomislav Kosti}, Marija Stanimirovi} 5, 10-12. Damjan Cvetanovi}, Egor Bolocki, Radovan Jovi~i} 4,5, 1315. Marko Kosti}, Mihajlo Brankovi}, Milica Milo{evi} 4, 16. Tijana Petrovi} 3,5, 17. Natalija [anova 3, 18. Anastasija Kosti} 2,5,19.MatildaNavratil2. StanislavaNedeqkovi}

Superremizeri

mnogo bli`e realnosti i plasmanima na Olimpijadi i Evropskim prvenstvima. Rusija jeituprvasaprose~nimrejtingom 2745, druga je Ukrajina  sa 2700, tre}a Francuska sa 2665, Ma|arska i Jermenija sa 2659, itd. Rejtinglista20najboqihsrpskih aktivnih igra~a: 1. Ivan Ivani{evi}2645,2.Milo{Perunovi}2614,3.BojanVu~kovi} 2604, 4. Robert Marku{ 2599, 5. Du{anPopovi}2579,6.Mihajlo Stojanovi} 2572, 7. Branko Damqanovi}2562,8.AleksaStrikovi} 2560, 9. Igor Miladinovi} 2557, 10. Nikola Sedlak 2549, 11. Aleksandar Kova~evi} 2538,12.Milo{Pavlovi}2530, 13.BobanBogosavqevi}2522,14. Milo{ Roganovi} 2518, 15. Branko Tadi} 2517, 16. Sini{a Dra`i}2516,17.MiodragSavi} 2515, 18. Dragan Paunovi} 2512, 19-20.Slavi{aBrewoiDanilo Milanovi}2507.

Nedavnojezavr{enoSuperfinale {ampionata Rusije. Ovo je najja~inacionalni{ampionatna svetu,18.kategorijesaprose~nim rejtingom od 2699 poena. Slava i finansijskastranakojuosvajapobednik (oko 25.000 evra) su mo`da mawi motivodmestauruskoj reprezentaciji. Sastav igra~a je bioimpresivan,iakobisemoglo za`aliti zbog odsustva VladimiraKramnikaiAleksandraMorozevi~a. Ipak, i tako oslabqen sastav imao je {est igra~a od deset sa rejtingom iznad 2700 poena, a to su: Sergej Karjakin, Aleksander Gri{~uk, Peter Svidler, evropski {ampion Dmitrij Jakovenko za 2012, godinu, Dmitrij AndrejkiniNikitaVitjugov.Listuu~esnikazaokru`ilisuplasiranisa kvalifikacijaEvgenijAleksejev, {ampion Evrope 2011. Vladimir Potkin,19-godi{wiSananSjugirov i naravno zvezda posledwih kvalifikacija, 16-godi{wi Danil Dubov, koji ima najni`i rejtingod2594.

ANALIZIRANEPARTIJE

Zadivquju}iskok Nanedavnozavr{enomSuperfinalu {ampionata RusijenedostajalisusamoVladimir Kramnik i AleksandarMorozevi~. Adasubili sigurno se ne bi dogodilo ono{tosedogodilo:da60% u~esnikadeliprvomesto!U pril og u daj em o zan im qiv u partiju koju su odigrali Gustafson i Kramnik na velemajstorskom turniru [parkaseuDortmunduovegodine.

Gustafson–Kramnik Kraqevaindijka(E92) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.Sf3 0–0 6.Le2 e5 7.Le3 Kramnik nije smatrao da je ovo glavna varijanta Gustafsona protiv Kraqeve ind ijk e. Treb al o je to da proveri u nekoliko databaza.(Kramnikovooru`jeprotiv Kraqeve indijke je “Bajonet napad”: 7.0–0 Sc6 8.d5 Se79.b4) 7...c6 8.0–0 e:d4 9.S:d4 Te8 10.f3 d5 Osloba|aju}i centralni pritisak koji je zasnovannae-liniji. 11.c:d5 S:d5 (Boqe je od 11...c:d512.Db3) 12.S:d5 (12.Lf2 dop u~t a 12...Sf4 sa dobrom igrom za crnog.) 12...c:d5 13.Tc1!? Spre~ava pot ez Sb8-c6. Top ide na otvorenulinijuiindirektno {tit i e-pe{ ak a. Ovaj kompjuterskipotezsezasniva na lepom takti~kom triku, preu z im aj u} i predn ost nad posledwim redom i nerazvijene damine strane crnog. Teo r ets ki pot ez je 13.Db3 koji {titi lovca na e3splanomTad1,naprimer: 13...d:e4 (Ali crni mo`e da ra~una i sa 13...Sc6 14.Tad1 S:d4 15.L:d4 L:d4+ 16.T:d4 Df6! na prim er 17.D:d5 (17.Td2 Df4 18.D:d5 De3+ 19.Tf2 Le6 20.Dd3 Db6 21.Db5 De3= Gustafson-Kotronias,Kemer2007.;17.T:d5 Le6 18.Td6 L:b3 19.T:f6 L:a2=) 17...Le6 18.Dc5 Tec8 19.Db4 a5 20.Da4 Tc2 21.D:c2 D:d4+ 22.Tf2 Tc8) 14.Tad1 i sad posle 14...e:f3? 15.T:f3 De716.Lc4kojidaje~udesnu kol ekc ij u nap ad a na crn e figureipartijajegotova.) 13...a5!?N

Iz duela Aleksejev–Andrejkin

^inilo se da je to sastav koji obezbe|ujeuzbudqiv{ah.Umesto toga,naj~udnijijebionedostatak borbenog duha: prose~no je samo jedna partija odlu~ena u svakom kolu.Takosmodobiliinezabele`enslu~ajdajenadeobiprvogmesta bilo ~ak {est igra~a (od deset) sa po jednim plusom koji }e igrati plej-of kako bi se dobio novi{ampion.Plasman:1-6.Karjakin, Svidler, Andrejkin, Jakovenko, Aleksejev, Potkin 5, 7. Gri{~uk 4,5, 8-9. Dubov, Vitjugov 4,10.Sjugirov2,5.

ILINDANSKIVIKEND-TURNIR

PobednikMilo{Perunovi} [ahovskiklubStaraPazova,podpokroviteqetvomOp{tineuStarojPazovi,organizovao je tradicionalni Ilindanski vikend-turnir, po ubrzanom tempu, u odli~noj klimatizovanoj sali, koju je obezbedilo KUD ”Branko Radi~evi}”. Okupilo se 82 igra~a, me|u kojima se na{lo9velemajstora,10intermajstorai11Fide majstora.Igralose8kolapozapadnimuzorima, a prvi kroz ciq, zahvaquju}i boqim dodatnim merilima, pro{ao je VM Milo{ Perunovi}, a drugijebioIvanIvani{evi},obojicasapo6,5 poena. Nagradni fond je bio 110.000 dinara i podeqen je na 12 redovnih i vi{e specijalnih nagrada, uz mno{tvo robnih nagrada. Turnir je protekao u korektnoj atmosferi, tako da je sudijska ekipa na ~elu sa me|unarodnim sudijom Mihajlom Savi}em, imala skoro iskqu~ivo administrativniposao. Plas man:1-2.Mil o{Per un ov i},IvanIvani{ ev i} 6,5, 3-7. Sin i{ a Dra` i}, Slob od an Mart in ov i}, Gor an M. Tod or ov i}, Gor an ^abril o,Bo{ koAbram ov i}6,8-15.Gor anArs ovi}, Zor an Ars ov i}, Nik ol a Ostoj i}, Dan il o Mil an ov i},Du{ anIn| i},Zor anGruj i},Dragan Kos an ov i}, Mil o{ Rog an ov i} 5,5, 16-25. Brank o Stan oj ev i}, Jov an Rad lov a~k i, Vlad imir Luk ov i}, Aleks and ar Jov an ov i}, Pet ar

dnevnik

Kol ogn at, Gor an Bio ~ an in, Ant e Brk qa~ a, Uro{Pet ak ov,Drag anKov a~ ev i},Du{ anSekul i} 5, 26-34. @iv oj in Gav ri}, Mir oq ub Lazi}, Pred rag Pop ov i}, Tig ran Okiq, Sav a @ivk ov i}, Nik ol a Elez, Drag an Rad ul ov i}, Dank oBok an,Mil o{Peo v i}4,5,35-49.Mil an Skok o, Sav a Man ojl ov i}, Sav a Dim it rij ev i}, Zor an\or| ev i},Mir oq ubStojk ov i},An| elko Drag ojl ov i}, Mil an Jer em i}, Nik ol a Gajin, Mil o{ Ras tov i}, Drag an Mit rov i}, Petar \ur| ev i}, Pet ar Mil i~ ev i}, Mir os lav Vuk ov i}, Zdravk o ^ab raj ac, Drag an Cur ak ovi}4,50-58.Vlad im irMa{ trap ov i},Sin i{ a Par o{ ki, Slob od an Mih ajl ov i}, Ned eqk o Ne{ i}, Dan ij el a Gruj i}, Pet ar Pra` i}, Zdravk o Kop aw a, Mart in Dom ow i 3,5, 59-68. Drag oq ubBoj~ i},Neb oj{ aAnd ri},Sa{ aTodor ov i}, Mi{ a Igw at ov i}, Slob od an Bor ovac, Vuk Dim it rij ev i}, Brank o Per ov i}, Mom~ il o Gaj i}, Mih ajl o Mat ov i}, Ant e Tadi} 3, 69-76. Tom is lav Tad i}, Zor an Brank ovi}, Stip a Derm i{ ek, @iv oj in Kos ti}, Sav a Kos ti}, Stev an Ko~ ij a{ ev i}, @ivk o Ko~ ij a{ev i}, Mil ank o Mrd aq 2,5, 77-80. Fil ip Kova~ ev i}, Ilij a Vuk ov i}, Mil or ad Per ov i}, Vuk a{ in Gr~ i} 2, 81. Bran is lav \u| i} 1, ZoranBrank ov i}0.

Tajm-aut potez u sred borbe.Antipozicionipotezkojipravivelikucrnurupuna b5gdebimogladasesakrije ~it av a arm ij a bel og. Ali imatuitakti~kihelemenata def in is an e poz ic ij om. Sve dok se crni dr`i po elinijibelinemo`edau~ini mnogo. Mnogo va`nije je {totajludipe{akspre~ava da beli odigra Dd1-b3. (Gustafs on je bio sprm an za 13...Sc6 14.S:c6 b:c6 15.T:c6 Lb716.Tc1d:e417.D:d8Ta:d8 18.f4 Ld4?! 19.Kf2 L:e3+ 20.K:e3 Kf8 21.Tc7 Te7 22.Tfc1 Gustafson-Maze, A. L. Bains 2011.; Prvo, brzi pogled na potez 13.Tc1 sad izgleda kao suvi{an. Posle 13...d:e414.f:e4T:e4?!izgleda kao da je bela pozicija u kolapsu.Aliupozicijikao {to je ova kompjuter prikazuj e ~ud es ne takt i~k e ve{tine. Beli po~iwe lepom kombinacijomsa15.Se6!Dd7 16.S:g7 ([ok ant an izb or, ali bi trebalo znati da je 16.Sc7 T:e3 17.S:a8 Sc6 ve} 20 godina ocewivano u koristcrnog..)16...T:e3.Sadse ispostavqadajeskaka~nag7 zarobqen i da crni dobija. Ali kombinacija se nastavqa sa dva ~udesna poteza:

17.Lg4! D:g4 (Posle 17...D:d1 18.T:c8+K:g719.T:d1razaraju}e kojim dobija skaka~a.) 18.Sh5!! I beli dobija, na primer: 18...D:h5 (18...D:d1 19.T:c8++-; 18...g:h5 19.Dd8+ Kg7 20.Df6+ Kg8 21.D:f7+ Kh822.Df8+Dg823.Df6+Dg7 24.T:c8+ mat.) 19.T:c8+ Kg7 20.Dd8Sd721.T:a8+-;GMSuat Atalikjedo{aosamodopola puta protiv Handkea u KapelelaGrande,2000.Onjeigrao 13...a6 i izveo iznena|uju}i jak napad: 14.Db3 d:e4 15.f:e4 Tf816.T:f7T:f717.Tf1Lf6 18.e5 Kg7 19.e:f6+! (19.Se6+ L:e620.D:e6Sd721.e:f6+S:f6 22.Lh6+ K:h6 23.D:f7 Dd4+ 24.Kh1Te825.Lc4Tc826.b3b5 27.L:b5?a:b528.T:f6D:f60:1) 19...T:f6 (19...Kg8 20.D:f7+! K:f7 21.Lc4+ dobija) 20.Dc3! saodlu~uju}imnapadom.) 14.Db3 (Gustafson sledi svojuglavnuideju.Druginastavci nisu opasni: 14.Sb5 Sc6 15.Da4 d:e4 16.f:e4 Le5! 17.g3 Le6 crn i je dob ar.; 14.Dd3 Sa6; 14.Lf2 d:e4 15.f:e4 Sc6 16.S:c6 b:c6 17.T:c6D:d118.T:d1L:b2) 14...a4! @rtvape{akakoja dovodi bele figure u neugodanpolo`aj. 15.D:d5 D:d5 16.e:d5 a3 (Ne 16...T:e3? 17.T:c8+ Lf8 18.d6 ibelidobija.) 17.b3 (Ostavqa potencijalnu damu na tabli koja se mogla uzeti sa 17.b:a3 mada biposle17...Ld7moraobiti spremandadvadvefigureza topa: 18.Sc2 (18.Kf2?! T:a3) 18...T:e3!? (@rtava topa na drug i na~ in je slab ij a: 18...T:a3 19.S:a3 T:e3 20.Tc7 T:a3 21.T:b7) 19.S:e3 Ld4 20.Kh1 (20.Kf2? T:a3) 20...L:e3 21.Tc7! b6 22.d6 i jo{ uvek nije lako crnom da koordinirasvojesnage.)

17...Sc6! Zadivquju}i skok koji napada bele figure, ujedno{tite}isvojosmired. 18.Sc2 (Eliminacija skaka~abilabiprednostzacrnog a: 18.d:c6 T:e3 19.c:b7 L:b7–+; 18.S:c6 T:e3 19.Kf2 T:e2+ 20.K:e2 b:c6 21.Tfd1 (21.T:c6 La6+) 21...c:d5 22.T:d5Le6;Belijemogaoda poj a~ a int enz it et sa 18.Se6!? me|utim, 18...Sb4! (18...f:e6 19.d:c6±) 19.Sc7 T:e3 20.S:a8 Lf5 21.g4 S:a2 laganaprednostzacrnog.) 18...T:e3! Sjajna`rtvakoja uklaw a bel og kow a sa za{tiepoqab4. 19.S:e3 Sb4 20.Tc4? Beli poku{ava da spre~i Lg7-d4. Tojenormalnaqudskareakcija. Ali trebalo je to da urad i mnog o ume{ nij e: (20.Kf2!?Mnogo~vr{}aodbranakojaspre~avaLg7-d4.) 20...S:a2 21.Ta4? Belijeverov atn o imao no}n e mor e zbogpotezab7-b5,kojimtera topa sa poqa c4. Ali, posle izmenetopovabelinebibio sposobandazaustavia-pe{aka kojeg podr`ava crnopoqnilovacpodugojdijagonali. (Umesto panike, Gustafsonjetrebaodaproba21.Sc2 Sc3 22.Ld3 a2 23.Ta1; ili 21.Sc2Lf522.S:a3T:a323.g4 s dobrim {ansama da do~eka Spasovdan.) 21...T:a4 22.b:a4 Ld4 23.Kf2 Sb4 24.Tc1 a2! (Prijat an fin i{, mad a je i 24...Ld7bilodovoqnozapobedu.) 25.T:c8+ Kg7 26.Tc1 S:d5 27.Td1 S:e3 (27...S:e3 28.T:d4 a1D 29.K:e3 Dg1+ i dama }e pokupitisvepe{akenakraqevojstrani.) 0:1 Komentar:Q.Kavalek Pripremio:B.Dankovi}


kultura

dnevnik

sreda15.avgust2012.

19

СУТРАНАИЗЛОЖБИУСПОМЕН-ЗБИРЦИПАВЛАБЕЉАНСКОГ

Прича о две слике Милана Коњовића У Спомен-збирци Павла Бељанског, у оквиру пратећег програма изложбе Милан Коњовић: повратак у Париз, сутра у 19 сати биће одржано тематско предавање др Јасне Јованов, Прича о две слике – Мој атеље и Мој атеље II (1930). Ретроспективна изложба слика Милан Коњовић: повратак у

Париз отворена је у Спомензбирци Павла Бељанског након гостовања у Културном центру Србије у Паризу, где је остварила запажен успех код француске јавности. До 2. септембра, новосадска публика моћи ће да погледа изложбу којом је обухваћен избор од 22 дела из фондова Галерије „Милан Коњо-

Лето у врту галерија Сутра од 21 до 23 сата, у заједничком врту Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске (Трг галерија 1−2) у оквиру манифестације Лето у врту галерија биће одржано плесно вече уз Плесни студио Allegro и музику 50-их, 60-их и 70их. Плесу ће претходити пројекција кратког филма о феномену плеса као саставном делу грађанске модерне културе, са коментарима др Симоне Чупић. Спомен-збирка Павла Бељанског и Галерија Матице српске организују манифестацију Лето у врту галерија сваког четвртка са жељом да понуде занимљиве садржаје у врелим летњим вечерима. свима који су расположени да у пријатном амбијенту опусте уз музику, плес и дружење.

вић„ из Сомбора и Спомензбирке Павла Бељанског. Одабиром радова поставка се надовезује на концепт колекције Павла Бељанског у којој је чувени уметник заступљен са осам слика насталих између 1926. и 1956. године. Међу њима су и два репрезентативна платна из Коњовићевог париског периода, Мој атеље и Мој атеље II, која су придружена изложби Милан Коњовић: повратак у Париз. Слику Мој атеље (1930) Павле Бељански је купио исте године када је и настала, у Коњовићевој париској кући у улици Монсури. Како је сам Коњовић изјавио 1987. године: „… Архитекта је био Марсел Зјелински, Пољак, Корбизјеов ученик. Милан Коњовић, Мој атеље II , 1930 Дерен је био код Зјелинског (…), и тада је Дерен видео сли- сликар”. Друго, монументално ку и рекао да је то врло добар платно Мој атеље II (1930), које

важи за ремек-дело уметникове „плаве фазе” (1930–1933), са

још 26 слика из тог времена било је изложено на првој самосталној изложби у Паризу 1931. године, у чувеној Галерији Бинг. Ову слику Бељански је купио од уметника 1945. године. Током предавања посетиоци ће имати прилику да сазнају више детаља о делима, о пријатељству Милана Коњовића и Павла Бељанског, као и да изаберу разноврсне сувенире са мотивима дела познатог сликара. Изложбу прате 2 публикације – каталог из Париза аутора ликовног критичара Саве Степанова и каталог новосадске поставке за који је текст о три Коњовићева париска атељеа написала Ана Новаков, проф. историје уметности на Сент Мерис колеџу у Мораги, у Калифорнији. Аутор изложбе је Сава Степанов, а кустос изложбе у Спомен-збирци Павла Бељанског Марта Ђармати. Улаз је слободан.

КЊИГАОДОБИТНИЦИМАНАГРАДЕ ПАВЛЕМАРКОВИЋАДАМОВ

Књижевно-културна мисија УМЕТНИЦИИЗФУРСТЕНФЕЛДБРУКА ИНОВОГСАДА„УВЕЗИ“СА КЦНС

„Артлинк”,пројекатзаразмену Белило у Сремским Карловцима од јуче је место одржавања међународног симпозијума ликовних уметника из Немачке и Србије, који је као пројекат размене – „Арт линк“ - осмислио и реализује Културни центар Новог Сада (КЦНС). Новосадској публици, у Ликовном салону КЦНС, рад уметника двају земаља биће представљен прво видео пројекцијом, 20. августа, а затим и изложбом, чије је отварање заказано за 23. август. ПРВАКОМПИЛАЦИЈА СЛАВНЕПЕВАЧИЦЕ

Хитови Витни Хјустон Прва компилација највећих хитова певачице Витни Хјустон требало би да изађе ове јесени у САД у издању дискографске куће RCA рекордс, преноси ‘’Холивуд рипортер‘’. Док листа песама, назив компилације и тачан датум изласка нису објављени, добро упућени извори наводе да ће то бити прва компилација која обухвата читаву каријеру покојне диве и у њу ће бити укључене и породичне верзије њених хитова који су били у самом врху Билбордове топ листе. Том албуму ће моћи да контрира само један једини албум хитова ‘’Withney: The Greatest Hits‘’ који је објављен 2000. године. Током њене каријере 39 сингло��а нашло се на Билбордовој хит 100 листи, а 23 њих се нашло у првих 10. За разлику од својих колега из 1980-тих и 90-тих година (Мајкла Џексона, Мадоне, Џенет Џексон, Селин Дион) Хјустонова је на америчком тржишту имала само један албум највећих хитова. Ван граница САД изашао је албум ‘’The Ultimate Collection‘’ 2007. године са 18 нумера. Витни Хјустон је пронађена 11. фебруара ове године у кади хотела на Беверли Хилсу. Хјустонова је добитница два Емија, шест Гремија и 30 музичких награда „Билборд„. Популарна певачица је последњих година имала проблема са алкохолом, дрогама, као и разним лековима за смирење.

Уметници који ове године бораве као гости Новог Сада су: Хансјирген Фогел, Штефан Вемајер, Роза Чау, Штефани фон Хојос, Ингрид Редлих-Фунд, Штефан Јутнер и Габриеле Шредер. „Арт линк“ је замишљен тако да ће управо они касније у Немачкој бити домаћини уметника из Новог Сада: Маји Ердељанин, Милошу Вујановићу, Небојши Лазићу, Слободану Кнежевићу, Лазару Марковићу, Каролини Мудрински и Ани Новаковић.

Ова екипа ће наредних дана имати прилику да се упозна, заједнички ради у атељеу, креира презентацију за публику, а у међувремену, „задатак“ за учеснике је и упознавање са локалном сценом кроз облизак локалних музеја и галерија, разговоре и размену контаката. Кроз пројекат „Арт линк“, КЦНС има намеру да у континуитету представља наше уметнике у свету, као и да уметничку сцену из света, савремене трендове и

различите приступе уметности приближи домаћој публици, те ће настојати да током наредних година у пројекат укључи сваки пут нове уметнике и из наших и из других гостујућих земаља. Ове године партнер на пројекту је било Удружење ликовних уметника „Хаус 10“ из Фурстенфелдбрука, а сарадник у Новом Саду Центар за графику Нови Сад. Повратна посета у Фурстенфелдбрук, планирана је за мај, 2013. године. И. Б.

УРИМОКАТОЛИЧКОЈЦРКВИСВЕТИГЕРХАРДУВРШЦУ

КонцертРамиреза заобновуоргуља У оквиру „Вршачког културног лета“ које траје месец дана, минулог понедељка у вршачкој римокатоличкој цркви Свети Герхард гласовити шпански и светски музичар Раул Приета Рамирез одржао је добротворни концерт на оргуљама. Црква је била препуна љубитеља музике оргуља, млади маестро Рамирез је својим свирањем композиција познатих аутора изазвао одушевљење вршачких поштовалаца ове врсте озбиљне музике. Концерт је организовало Удружење пријатеља вршачких оргуља, а његов председник универзитетски професор фармације Зоран Максимовић је више него задовољан наступом Рамиреза и одзивом љубитеља музике на овом инструменту. -Уметник светског гласа на оргуљама Раул Приета Рамирез осим што наступа у познатим катедралама широм света са скупим улазницама, одлази и у мање средине ради популаризације ове врсте музике међу младима. Пре овог концерта био је на отварању реновираних оргуља у Решицама и када је чуо да сличан инструмент постоји и овде у Вршцу радо се одазвао позиву да дође и код нас. Свирао је бесплатно и то је његов допринос покретању ак-

ције за реновирање овог инструмента чија се стогодишњица уградње обележава идуће године. Хтели смо овим да заинтересујемо све оне који могу својим донацијама да помогну да садашње и будуће генерације уживају у овој музици, како су то некад

који се већ реализује у Темишвару. У земљама ЕУ оргуље у катедралама градова су добро од државног значаја, о њиховом одржавању се старају посебне службе министарстава за културу и чине важна културна обележја економске моћи тих градова.

У прошлости Сремских Карловаца много је личности које су допринеле да овај градић постане један од српских културних и духовних центара. Међу њима је и Павле Марковић Адамов ( 1855, Сасе-Нови Карловци- 1907, Сремски Карловци), књижевник, преводилац и новинар. Настављачи његове мисије , окупљени око листа за култру и уметност „Кровови“, 1988. године утемељили су књижевну награду која носи његово име и додељује се једном годишње . А ових дана изашла је књига „Добитници Награде Павле Марковић Адамов“, коју је приредила Даница Вујков, такође добитница овог признања. Суиздавачи су „Логос“ из Бачке Паланке и Карловачка уметничка Радионица из Сремских Карловаца. На почетку овог издања је исцрпна биографија, из које се види да је Адамов био један од ретких европски образованих интелектуалаца тога доба и да је провео живот у Сремским Карловцима. Ту је остварио свој књижевни таленат и културну мисију. Објавио је неколико приповедачких збирки и један роман, као и бројне преводе немачке поезије, есеје и критичке приказе. Био је професор у Карловачкој гимназији, сарадник Матице српске, власник и уредник „Бранковог кола“, листа за забаву, поуку и књижевност. Цео живот посветио је приближавању културе свог народа

европском културном простору. Ова књига доноси и четири приповетке Павла Марковића Адамова, у избору Данице Вујков, која годинама проучава и објављује његову писану заоставштину. Највећи део издања чине биографије 39 лауреата, међу којима су Гојко Тешић, Александар

Тишма, Дејан Медаковић, Драган Колунџија, Душко Трифуновић, Срба Игњатовић, Иван Гађански, Вида Огњеновић, Вујица Решин Туцић, Јован Зивлак, Зоран Ђерић, Ненад Грујичић. Занимљиво је да су међу првим добитницима били рок састав „Кербер“, Раде Шербеџија, Борисав Бора Ђорђевић и Бранко Андрић Андрла. Ова књига посвећена је рано преминулом Станку Димићу, професору историје, једном од оснивача Кулурног центра „Карловачка уметничка радионица“ и утемељивача награде „Павле Марковић Адамов“ . Р. Лотина

НАОТВАРАЊУФЕСТИВАЛА УЊУЈОРКУ

НовифилмАнгаЛија чинили житељи овог града.Оправке ће коштати између сто и двеста хиљада евра – прича о овој акцији професор Максимовић, који је рођени Вршчанин. Чланови овог друштва анимирали су и челнике локалне самоуправе и по речима Максимовића има могућности да се добије новац из фондова Еевропске уније за пркограничну сарадњу Србије и Румуније, уз пројекат

-Код нас то није тако - каже Максимовић- мада је црква са оргуљама под заштитом државе она није у обавези да улаже у њихово одржавање. Вршачка црква Свети Герхард је по својој архитектури истоветна познатим катедралама у свету, како није седиште бискупије нема тај статус, али је по свему најлепши црквени храм у овом делу Европе. Р. Јовановић

Филм Анга Лија ‘’Пијев живот‘’ (Life of Pi) отвориће 50. јубиларни Филмски фестивал у Њујорку. Филмско удружење Линколн центра објавило је у понедељак да ће Лијева адаптација романа Јана Мартела имати своју премијеру на фестивалу 28. септембра, преносе светске агенције. Ли, чији је филм ‘’Ледена олуја‘’ отворио исти фестивал 1997. године, један је од малог броја редитеља чији је филм отворио више од једном Филмски фестивал у Њујорку. Пре њега су то учинили Роберт Алтман, Педро Алмодовар и Франсоа Трифо.

‘’Пијев живот‘’ у 3Д верзији је филм који говори о индијском дечаку који преживљава бродолом и плута морима у чамцу за спасавање у којем је и гладни бенгалски тигар.Филм ће се наћи у биоскопима од 21. новембра. Овогодишњи Филмски фестивал у Њујорку трајаће од 28. септембра до 14. октобра, а филмско удружење је раније саопштило да ће филм ‘’Flight‘’ (Лет) Роберта Земекиса затворити фестивал. Комплетна листа филмова који ће бити приказани на фестивалу биће објављена накнадно.


20

svet

sreda15.avgust2012.

BIV[ISIRIJSKIPREMIJERRIJADHIYAB

UKRATKO

Asadkontroli{esamo tre}inuteritorije

SrbauSAD 170.000. VA[INGTON: Ameri~ki dnevni list „Ju-Es-Ej Tudej” objavio je rezultate potpisa prema kojima se najve}i broj Amerikanaca izjasnio da je nema~kog porekla. Po rezultatima popisa, oko 170.000 Amerikanaca je reklo da je srpskog porekla. Podaci najtira`niji dnevnika u SAD pokazuju da 47,9 miliona Amerikanaca za sebe ka`e da je nema~kog porekla, dok se na drugom mestu nalaze oni ~iji su preci Afroamerikanci, 38,9 miliona. Na tre}em mestu su Amerikanci irskog porekla i wih je 34,7 miliona. Meksikanci sa 32,9 miliona su na ~etvrtom mestu. Peto mesto zauzimaju gra|ani SAD koji ka`u da su engleskog porekla i takvih je 25.9 miliona. Istra`ivawe je pokazalo i da se 20 miliona Amerikanaca izjasnilo da je ameri~kog porekla.

Pucwava uTeksasu KOLEY STEJ[EN: Nepoznati napada~ ubio je policajca i jo{ jednog mu{karca u pucwavi u teksa{kom gradu Kolex Stej{enu u blizini kampusa univerziteta Teksas „Ej end Em”. Napada~ je ta ko|e preminuo od povreda zadobijenih u obra~unu sa policijom, rekla je za Si-En-En portparolka policije Ronda Siton. Rawena jo{ dva policajca i jedna `ena. Policija ne veruje da je imao sau~esnika, a napada~, kako navodi, nije bio student na univerzitetu. Univerzitet je objavio upozorewe na svom vebsajtu ne{to pre 12 ~asova i 30 minuta po lokalnom vremenu, navode}i da nepoznata osoba puca iz vatrenog oru`ja u blizini terena za ameri~ki fudbal. Univerzitet je upozorio oko 50.000 studenata da izbegavaju zonu u kojoj je do{lo do pucwave, javqaju agencije.Kolex Stej{en se nalazi na oko 145 kilometara severozapadno od Hjustona.

Opqa~kanaku}a SANTA KLARA: Ra~unari i predmeti vredni oko 60.000 dolara ukradeni su iz ku}e pokojnog Stiva D`obsa u Kaliforniji, a lopov je ubrzo uhap{en. Policija je uhvatila Karijema Mekfarlina (35) zbog sumwe da je opqa~kao ku}u preminulog osniva~a kompanije „Epl”, a tu`ilac Tom Flateri ka`e da on verovatno nije ni znao ~iju ku}u obija. Flateri nije `eleo da ka`e da li su predmeti ukradeni iz ku}e 17. jula u Palo Altu pripadali li~no Xobsu ili nekom drugom ~lanu porodice. Optu`eni Mekfarlin je u pritvoru. Odre|ena mu je i kaucija u iznosu od pola miliona dolara, a su|ewe je zakazano za 20. avgust. Xobs je preminuo pro{le godine posle duge i te{ke bolesti u 56. godini.

AMAN: Biv{i sirijski prepridru`io se opozicionim snamijer Rijad Hixab izjavio je da gama. Za Asadovu vladu je rekao se vlada predsednika Ba{ara el da je „neprijateq Boga” i dodao Asada raspada i da kontroli{e da vi{e nije mogao da podr`ava samo 30 odsto teritorije dr`ave. Na konferenciji u Jordanu gde je s porodicom prebegao iz zemqe pro{le sedmice, Hixab ja rekao da je moral vlade pao nakon 17 meseci revolta protiv vlasti, prenele su agencije. „Uveravam vas da, na osnovu iskustva i nekada{we pozicije na kojoj sam bio, re`im propada, duhovno i finansijski. Re`im ne kontroli{e Rijad Hiyab vi{e od 30 odsto sirijske teritorije”, rekao je on na Asada po{to sirijski predsedprvoj konferenciji za novinare nik nije u stawu da okon~a sukootkako je prebegao. be u zemqi. Sirijske vlasti su navele da je „Moja je du`nost da operem ruHixab smewen, a on je ju~e u Amake od takvog korumpiranog renu rekao da je podneo ostavku i `ima”, dodao je biv{i premijer

Sirije. On je zahvalio Saudijskoj Arabiji, Kataru i Turskoj na wihovoj podr{ci i zatra`io od wih da u~ine jo{ vi{e za opoziciju. Od po~etka pobune protiv sirijskog predsednika Ba{ara el Asada u martu pro{le godine poginulo je vi{e od 20.000 qudi po proceni aktivista. Ministar odbrane SAD Leon Paneta rekao je da planovi za uspostavqawe zone zabrane leta iznad delova teritorije Sirije nisu u prvom planu, iako pobuweni~ke snage uporno tra`e dodatnu za{titu od vazdu{nih snaga re`ima. U intervjuu za AP Paneta je rekao da je uveren da bi SAD mogle uspe{no da sprovedu zonu zabrane leta iznad Sirije, ali da to zahteva „veliku politi~ku odluku”, koja jo{ nije doneta.

POMETWAUEVROPSKIMBAZAMANATO-aZBOG[PIJUNA

Vojnikpaopod uticajnovinarke LONDON: Severnoatlanska alijansa mewa bezbednosne procedure u Evropi nakon {to je u roku od sedam dana u svojim redovima u Nema~koj otkrio dva {pijuna. Kako pi{e britanski „Tajms”, re~ je o civilnom slu`beniku Manfredu K. koji je, ne zadovoqan svojom niskom platom, `eleo da prodajom vrlo osetqivih planova ameri~ke vojske sebi obezbedi udoban `ivot u penziji. Prema pisawu lista, on je na svoj kompjuter prebacio takti~ke planove za potencijalna mesta za iskrcavawe ameri~kih vojnika {irom sveta. Pored toga, prebacio je i nekoliko desetina {ifri za kompjuterske programe kojima se slu`i vojni vrh i tajne operacije komandosa. Re~ je o A materijalu za rusku tajnu slu`bu FSB, objavio je jedan nema~ki novinar, koji tvrdi da su Rusi Manfredu ponudili devet miliona evra. Osumwi~en je za sau~esni{tvo u poku{aju sabota`e baze Ram{tajn, koja je sedi{te ameri~kih vazdu{nih snaga u Evropi i glavni centar za operacije u Avganistanu. Drugi {pijun je pilot helikoptera, koji je, prema pisawu nema~kog „Fokusa”, pao pod uti caj jedne novinarke, zbog ~ega se odlu~io na kra|u podataka. On je na svoj hard-drajv prebacio ope-

rativne planove me|unarodnih snaga u Avganistanu, satelitske snimke prijateqskih obave{tajnih slu`bi, kao i listu poverqivih imena. Me|u dokumentima koje je kopirao nalaze se detaqi operacija nema~kih posebnih jedinica u

na u wega”. Uhap{en je kada je wen suprug, ina~e pilot nema~kog Bundesvera, u ukradenim materijalima prona{ao vlastito ime na tajnoj listi pilota. Neimenovani izvori u NATOu rekli su za „Tajms”da je curewe podataka moglo izazvati „neo-

dnevnik

KAZAHSTAN

Masakrunacionalnom parku ASTANA: U Nacionalnom parku Il-Alatau na jugu Kazahstana policija je prona{la zapaqena tela 11 osoba, koje su ubijene no`em, saop{tili su ju~e istra`ni organi. Tela su prona|e na na razli~itim lokacijama u parku, koji ~esto pose}uju i planinari iz inostranstva, rekao je portparol policije Nurakmet

Kobei i dodao su me|u ubijenima dve `ene i jedan Evropqanin. Istraga slu~aja je u toku, rekao je Kobei, ne iznose}i detaqe. Unesko je nedavno nagovestio da bi Nacionalni park Il-Alatau mogao da bude i kandidat za stavqawe na listu svetske ba{tine

FRANCUSKA

Uneredimapovre|eno 16policajaca AMIJEN: Oko stotinu huli gana izazvalo je nerede tokom no}i u severnom francuskom gradu Amijenu, u kojima je najmawe 16 policajaca povre|eno, javili su ju~e francuski mediji. Huligani su zapalili {kolu i omladinski centar i krali automobile iz kojih su izbacivali voza~e, preneo je AFP. Neki od povre|enih policajaca raweni su iz vatrenog oru`ja. „Nasiqe je bilo veoma, veoma nasilno’’, ocenio je gradona~elnik Amijena @il Dimaji u izjavi za francusku televizijsku mre`u BFM. Gradska policija je saop{stila

da su neredi po~eli preksino} oko devet sati i da su trajali jdo ju~e ujutro do ~etiri, dok nije stiglo policijsko poja~awe. U neredima je u~estvovalo oko 100 mladih qudi i za sada nije jasno {ta je izazvalo nasiqe. Ranije ovog meseca, Amijen se na{ao me|u 15 oblasti koje su progla{ene za najproblamati~nije u Francuskoj, prenosi agencija AP. Me|utim, lokalni mediji navode da su nemiri rezultat „napetosti zbog policijske provere stanovnika grada u posledwih nekoliko dana”, dodaje Rojters.

SAD

Pomo}Iranuuprkos sankcijama WUJORK: Nakon {to su dva izuzetno jaka zemqotresa pogodila u subotu Iran, ju~e su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave najavile da }e Irancima poslati hranu i lekove, uprkos sankcijama koje su uvedene toj zemqi. „Na{a srca su sa onima koji su pogo|eni ovom katastrofom”, kazala je novinarima portparol Stejt departmenta Viktorija Nuland, navode}i da je administracija predsednika Baraka Obame ponudila ameri~ku pomo} iranskim `rtvama zemqotresa. Ona je rekla da Ameri kanci koji `ele da po{aqu humanitarnu pomo} Irancima u vidu hrane ili lekova mogu to uraditi bez posebnih dozvola, i naglasila da su „izvesne netrgo-

vinske individualne finansijske transakcije” sa Iranom i daqe legalne. Nulandova je istakla da ame ri~ka ponuda slawa pomo}i ostaje otvorena, iako je iranska vlada rekla da joj nije potrebna inostrana pomo}. Kako prenose zvani~nici, u zemqotresu na severozapadu Irana poginulo je najmawe 306 osoba, ve}inom `ene i dece, a povre|eno je 3.037 osobe, prenosi AFP. Sankcije Iranu uvedene su zbog razvoja nuklearnog programa u toj zemqi, za koji Zapad tvrdi da se radi o pripremi za proizvodwu atomskog oru`ja, dok Iran navodi da su to postrojewa za energetske potrebe.

AVGANISTAN

Baza Ram{tajn

Avganistanu. Izvori tvrde da su ti podaci mogli kompromitova ti operacije britanskih specijalnih jedinica SAS i ameri~kih specijalaca. Pilot je {pijunirao za novinarku koja je tra`ila ekskluzivan materijal za kwigu o ratu protiv terorizma. Prema saznawima „Fokusa”, pilot helikoptera uradio je sve zbog novinarke koja ga je uverila da je „zaqubqe-

grani~enu {tetu”. Otkri}e dva {pijuna, navodno je izazvalo pometwu u evropskim bazama NATO-a. Bezbednosne procedure se preispituju, a razmi{qa se i o tome da se ograni~i pristup tajnim podacima samo vojnom osobqu. Istra`uje se i da li je deo materijala ve} do{ao do ruskih obave{tajnih slu`bi, kao probni uzorak.

Serijanapada,36mrtvih KABUL: Najmawe 36 osoba je ju~e poginulo, a 80 raweno u seriji samoubila~kih napada u provinciji na jugozapadu Avganistana, na granici sa Iranom. Zvani~nik policije Nimroza saop{tio je da su eksplozije o|eknule na najmawe ~etiri razli~ita mesta u glavnom gradu te provincije. Bomba{i-samoubice su napali pijacu, na kojoj su se qudi pripremali da proslave kraj Ramazana, preneo je Bi-Bi-Si. Po navodima policijskih zvani~nika, bilo je {est napada~a. Policija je ubila trojicu, dok su ostali uspeli da aktiviraju eksploziv, prenela je agencija AFP.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VALERIAMOS U Siriju je ju~e stigla Valeri Amos, ~elnica UN zadu`ena za humanitarna pitawa kako bi razgovarala o pogor{awu humanitarne situacije i pove}awu pomo}i civilima pogo|enim sukobima. Amosova }e posle Sirije posetiti i Liban, gde }e se sastati sa sirijskim porodicama koje su pobegle zbog sukoba. U Siriji je oko dva miliona qudi pogo|eno krizom, oko milion osoba je interno raseqeno.

JULIJATIMO[ENKO Ukrajinski sud odlo`io jeju~e, deveti put, za 11. septembar su|ewe biv{oj ukrajinskoj premijerki Ju liji Timo{enko, koja je sada optu`ena za utaju pore za. Predsednik suda u Harkovu nalo`io je da se od Timo{enkove, koja je u maju preba~ena iz zatvora u bolnicu zbog zdravstvenih problema, zatra`i pri stanak da u~estvuje u su|ewu putem video konferen cijske veze. Ona je to u vi{e navrata odbila pisme nim putem.

BANKI-MUN Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Kimun je najavio novu inicijativu za za{titu okeana, upozoravaju}i da qudska delatnost ugro`ava okeane i da bi mogla da izazove nepovratne promene koje qudi „jedva da shvataju”. Ban je na konferenciji u Jeosu u Ju`noj Koreji, kao velike probleme naveo prekomerno ribarewe, promenu klime, zaga|ewe, izgradwu du` obala i sve ve}u kiselost vode.

[kolazamaleteroriste -samoubice

LONDON:U {kolama za obuku terorista u Somaliji decu dr`e u lancima i ispiraju im mozgove da bi ih pripremili za samoubila~ke akcije, preneli su mediji pisawe „Dejli mejla”. Pozivaju}i se na saznawa do kojih je do{ao novinar Nil Dojl, specijalizovan za razotkrivawe aktivnosti teroristi~kih grupa, britanski list pi{e da se deca, od kojih najmla|a imaju sedam godina, u teroristi~kim {kolama dr`e vezana lancima za krevet i da im se obe}ava da }e oti}i u raj ako poginu kao mu~enici u samoubila~kim akcijama. Fotografije zato~ene dece Nil Dojl je objavio nakon {to je policija izvr{ila prepad na {kolsku zgradu u Mogadi{uu. Nastava se odr`ava u jednom islamskom internatu, a vodi je pripad-

nik somalijske teroristi~ke grupe Al [abab, inspirisane Al kaidom. Sli~ne {kole postojale su

i u Avganistanu, gde su Talibani indoktrinirali u~enice i obu~avali ih za teroristi~ke napade.

Nastavnik {kole u Mogadi{uu izjavio je da su |aci u lancima zato {to su be`ali s nastave. Ve}ina roditeqa, me|utim, nije znala gde su im deca. „Fotografije navode na zakqu~ak da Al [abab uvodi ropstvo da bi proizveo generaciju dece vojnika i bomba{a-samoubica. U borbama s vladinim snagama, grupa je izgubila veliki deo teritorije i sada o~ajni~ki poku{ava da povrati pozicije tako {to zloupotrebqava decu”, ka`e Dojl. [kola u kojoj decu spremaju za teroriste otkrivena je nekoliko dana nakon {to je Al [abab preuzeo odgovornost za napad u kome je ubijeno najmawe osam somalijskih vojnika, kada je bomba na daqinsko upravqawe pogodila wihovo vozilo u Mogadi{uu.


balkan

dnevnik

OTVORENOPISMOPREDSEDNIKUSRPSKOGPARLAMENTAIZBiH

ProtestStefanovi}u zbognazivawa RSdr`avom SARAJEVO: Potpredsednik Predstavni~kog doma Parlamenta BiH Denis Be}irovi} izjavio je da je ju~e ujutro uputio otvoreno pismo predsedniku Skup{tine Srbije Neboj{i Stefanovi}u protestuju}i, kako je naveo, zbog wegovog stava da je Republika Srpska dr`ava.

zabrani predsednik srpske skup{tine trebalo da zna”, istakao je Be}irovi}. Zamenik predsedavaju}eg doweg doma Parlementa BiH na glasio je da uprkos izjavama, kao {to je posledwa Stefano vi}eva, BiH `eli da razvija dobre i stabilne dugoro~ne eko-

Predstavni~kog doma povodom ovakvih izjava predsednika srpske skup{tine, ali i izjava nekih drugih zvani~nika Srbije koje se sve ~e{}e ~uju u zadwe vreme, a koje o~igledno ne uva`avaju da je BiH me|unarodnopravo priznata dr`ava”, poru~io je Be}irovi}.

Neboj{a Stefanovi}

Denis Be}irovi}

Prilikom ju~era{we posete predsednika Skup{tine Republike Srpske Igora Radoji~i}a Beogradu, Stefanovi} je tokom obra}awa novinarima, kako navodi Be}irovi}, sve vreme Republiku Srpsku nazivao kao dr`avu i zemqu. Be}irovi} je, u pismu Stefa novi}u, naveo da ovakvi stavovi zna~e kr{ewe Dejtonskog mirovnog sporazuma, Ustava BiH, kao i da {tete izgradwi dobrih odnosa izmedu BiH i Srbije. „Opasno je tvrditi da je entitet Republika Srpska dr`ava”, poru~io je Be}irovi}, prenela je Anadolija „Republika Srpska nikada nije bila dr`ava, nije ni sada i nikad ne}e biti. Svako mora shvatiti da je BiH trajna kategorija i me|unarodno-pravno priznati subjekt i to bi novoi-

nomske, politicke i dru{tvene odnose sa svim susednim zemqama. „Mi `elimo dobre odnose, ali preduslov za bilo kakvu saradwu je me|usobno uva`avawe i po{tovawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, isto onako kao {to i mi po{tujemo suverenitet drugih dr`ava”, kazao je Be}irovi}. Be}irovi} je predlo`io da se Predstavni~ki dom Parlamen tarne skup{tine BiH vanrednom sednicom oglasi povodom prekju~era{we izjave Neboj{e Stefanovi}a. „U otvorenom pismu koje sam uputio najavio sam i inicijativu da }u u Parlamentu BiH, kao jedan od trojice ~lanova kolegijuma Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH, tra`iti vanrednu sednicu

On je kazao da }e BiH sa svoje strane u~initi sve da se razvija saradwa kakva dolikuje dobrim susedima. „Me|utim, ako druga strana ne `eli saradwu onda je o~igledno da ne}e biti dobre saradwe u budu}nosti, jer za saradwu su potrebne dve strane”, upozorio je Be}irovi}. On je rekao da, kada je u pitawu odnos Srbije i Beograda prema dr`avi BiH, ni{ta nije slu~ajno i da tako treba protuma~iti i ju~era{wu, ali i niz sli~nih izjava ostalih srpskih politi~ara. „Mislim da su ovakve izjave jedan organizovani projekat uperen protiv BiH koji svakim danom izgleda sve vi{e dobija na intenzitetu”, zakqu~io je Be}irovi} u izjavi za agenciju Anadolija.

NOVIPOLITI^KISKANDALUSARAJEVU

Ministarkao MarijaAntoaneta SARAJEVO: Francuska kra qica Marija Antoaneta iza{la je na r|av glas kada je, navodno, gladnim Francuzima poru~ila da umesto hleba jedu kola~e. Mi-

Milorad Bahiq

nistar trgovine Federacije BiH Milorad Bahiq oti{ao je korak daqe. Razbesneo je javnost kada je pozvao gra|ane da, u sklopu mera {tedwe, „prestanu da jedu„.

„[tedite, nemojte jesti„, rekao je Bahiq, koji je ~lan Narodne stranke - Radom za boqitak. Reagovao je i premijer Fede racije BiH Nermin Nik{i}, koji je Bahiqovu izjavu ocenio kao „bahatu„, ne iskqu~uju}i „mogu}nost wegove smene„. Predsednik Vlade Federacije BiH Nermin Nik{i} izjavio je ju~e da bi federalni ministar trgovine Milorad Bahiq mogao da bude smewen zbog toga {to je gra|anima po ru~io da mogu da {tede ta ko {to ne}e jesti. Bahiq, me|utim, tvrdi da su wegovu prekju~era{wu izjavu mediji izvukli iz konteksta kako bi ga prikazali kao ministra neosetqivog na socijalne probleme. „Naprotiv, ja sam slikovito, ovom krivo protuma~enom izja vom, kao ministar i obi~an ~o vek pred gra|anima izrazio svo je vi|ewe ove te{ke socijalne situacije u kojoj }e, izgleda, qu -

di mo}i da u{tede jedino ako ne budu morali jesti, jer moraju platiti ra~une koje dobijamo svakog meseca, kao {to su plin, struja, voda i ostalo”, rekao je Bahiq, prenela je Fena. On je u saop{tewu naveo da je wegova jedina vizija i `eqa u radu briga za obi~nog ~oveka, zbriwavawe wegovih socijalnih potreba, isticawe ekonomskih mera koje }e omogu}iti boqi ambijent za zapo{qavawe, ekonomski boqitak, za{ti tu do ma }e pro iz vod we i ukqu~ivawe {to {ireg sloja gra|ana u proces dono{ewa odluka. Nik{i} je, u me|uvremenu, izjavio da je „izjava ministra Bahiqa neoprostiva, ~ak i kada je govorimo u {ali”. „U~ini}u ono {to mi dopu{taju Ustav i zakon. Iskoristi}u svoje pravo i tra`iti od ministra Bahiqa da podnese ostav ku ili da pokrenem pitawe wegove smene”, rekao je Nik{i} federalnim medijima, prenela je Radio-televizija Republike Srpske.

Wivaskanabisom odpolamilionaevra SKOPQE: Makedonska policija je otkrila 840 stabala kanabisa visokih i do 2,5 metara, koji su gajeni na veoma te{ko pristupa~noj wivi na padinama Kozjaka. Policija je, u akciji „Kozjak”, utvrdila da su uzgajiva~i kanabisa na toj wivi instalirali sistem za navodwavawe „kap po kap”, sproveden do svakog korena. Do te wive se mo`e do}i samo ~amcem ili pe{ice. Pripadnici policije su otkrili i kolibu iz koje su uzgajiva~i kanabisa osmatrali teren, a za-

plenili su i ~amac, dva motora za ~amac, pumpe za vodu, lova~ku pu{ku i vi{e municije. Kako je izjavio portparol MUP-a Ivo Kotevski, na licu mesta je uhap{ena jedna osoba iz Skopqa, a druga je uspela da pobegne policiji, a radi se o dr`avqaninu Albanije. Po proceni policije, od prona|enih stabala kanabisa bi se moglo dobiti oko 1.200 kilograma marihuane, koja na doma}em tr`i{tu dosti`e cenu od pola miliona evra, a u susedstvu i tri puta vi{e.

sreda15.avgust2012.

21

CRNA GORA

DPSiSDPspremaju novizakonocrkvama PODGORICA: Vladaju}e Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija Crne Gore obavezale su se novim koalicionim sporazumom da }e se ozbiqno pozabaviti polo`ajem Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i imovinom registrovanom na weno ime, ako osvoje vlast na predstoje}im parlamentarnim izborima, saznaju podgori~ke „Vijesti”. U koalicionom sporazumu, ka ko tvrdi list, ne pomiwe se konkretno SPC, ali u delu o politi~kim i ustavnim pitawima stoji formulacija da su „svi, ukqu~uju}i i verske zajednice u obavezi da po{tuju zakone i Zgrada Mitropolije crnogorsko-primorske na Cetiwu Ustav Crne Gore”, {to se odnosi na polo`aj i imovinu koje je Mi - ti na teritoriji Crne Gore samo wu. Zbog zakona o polo`aju vertropolija crnogorsko-primorako budu registrovane kod nadleskih zajednica delegacija Veneska uspela da, prema tuma~ewu u `nih institucija u toj zemqi. cijanske komisije bi u oktobru delu vladaju}ih struktrebalo da poseti tura u Podgorici, neCrnu Goru, kako bi Novimkoalicionimsporazumom, zakonito ukwi`i na dala mi{qewe o svoje ime. vladaju}ecrnogorskestrankeDemokratska tekstu. Iz Komisije Kako tvrde „VijepartijasocijalistaiSocijaldemokratska je najavqeno da }e sti”, u DPS i SDP je krajem godine dati partijaCrneGoreobavezaleseda}ese planirano dono{ewe mi{qewe o predloozbiqnopozabavitipolo`ajemSPC zakona o polo`aju vergu, a Vlada planira uCrnojGori skih zajednica, a taj da u tre}em kvartapredlog priprema Milu ove godine utvrnistarstvo pravde. di tekst zakona. Po informacijama podgori~Pri tome, Vlada }e se verovatno Zakon o pravnom polo`aju kog lista, namera vlade je da se u u obrazlo`ewu, kako dodaje dnev- verskih zajednica iz 1977. godizakon ugradi odredba prema kojoj ni list, pozvati na sli~na zakonne jo{ uvek je na snazi u Crnoj bi verske zajednice mogle delovaska re{ewa u zemqama u okru`eGori.

MALOLETNIROBINHUDNACRNOGORSKOMPRIMORJU

Osmogodi{wakukrao 2.000evra,papodelio BAR: Osmo go di {nji de~ak iz Budve ukrao je 2.000 evra u ~etiri odvojene kra|e u Sutomoru, a zatim ih je podelio nepo zna tim qu di ma na ulici, pi{u „Vijesti”. Policija u Baru je dobila ~etiri prijave zbog provala i kra|a u posledwa ~etiri dana, a nakon {to je otkriveno da je po~inilac osmogodi{nji I. P. sve je jo{ vi{e iznenadilo wegovo priznawe da je ve}i deo novca podelio qudima za koje je mislio da su siroma{ni. Maloletni I. P., koga mediji ve} zovu „Robin Hud”, u pratwi majke i radnika Centra za so-

cijalni rad priznao je da je po~inio sve ~etiri kra|e. Svoju pri~u je ispri~ao nakon {to je kod wega prona|en samo neznatan deo od ukradenih 2.000 evra Izvor „Vijesti” navodi da je I. P. rekao da je na Autobuskoj stanici u Sutomoru nai{ao na

nekoliko momaka, koje je pitao: “Imate li novca?”, a nakon negativnog odgovora dao im je vi{e od 700 evra. De~ak, je Sutomore do{ao sa majkom i o~uhom, koji se bavi gra~evinskim poslovima. I. P je trebalo da mu poma`e oko posla, kako bi stekao radne navike, pi{e list. De~ak po zakonu ne podle`e krivi~noj odgovornosti, a tu`ilac je nalo`io da o wemu povede ra~una Centar za socijalni rad, kako se ove stvari vi{e ne bi ponovile. Ina~e, novac vlasnicima nije mogao biti vra}en, jer se ne zna kome je mali Robin Hud razdelio novac.

GR^KA

Zapaqeneprostorije ZlatnezoreuAtini ATINA: Gr~ka policija saop{tila je da je u prostorijama neonacisti~ke partije Zlatna zora u Atini podmetnut po`ar i da je

pri~iwena mawa materijalna {ansa. Prostorije Zlatne zore na ~e-

tvrtom spratu jedne zgrade u kvartu Pangrati u Atini, bile su prazne u trenutku kada je postavqen po`ar. Ta partija je posle osvojenih sedam procenata glasova na junskim parlamentarnim izborima u{la u parlament, a dana{wi incident se dogodio dan po{to je u glavnom gradu Gr~ke ubijen jedan mlad Ira~anin. Zlatna zora je u saop{tewu navela da }e nastaviti s „nacionalnom borbom”, kako bi „Gr~ka ponovo pripala Grcima”. U centru Atine pre dva dana

je ubijen mladi} iz Iraka. Wemu je no`em prese~eno grlo, a utvr|eno je da je to u~inilo pet osoba za kojima policija traga. Veruje se da je Zlatna zora odgovorna za nasiqe motivisano ksenofobi~nim stavovima koje je u posledwih nekoliko meseci sve rasprostrawenije u Gr~koj. Evropski komesar za za {titu qudskih prava Nil Muj`nijeks je u julu apelovao na gr~ke vlasti da razmotre u kojoj meri je legalna ta stranka, za koju je ocenio da je me|u svim partijama u Evropi „najotvorenije” nacisti~ki i ekstremno nastrojena.

SLOVENIJA

Novipoku{ajprodaje„Merkatora” QUBQANA: Vlasnici slovena~kog trgovinskog lanca „Merkator”, koji su u~estvovali u lawskom neuspe{nom poku{aju prodaje te kompanije, spremaju se za novi krug prodaje, prenose slovena~ki mediji. List „Delo” podse}a na to da su u junu 2011. akcionari „Merkatora” („Abanka”, „Banka Ceqe”, „Gorewska banka”, „Hipo Alpe-Adrija banka”, investicioni fond NFD 1, „NFD Holding”, banke NKBM i NLB, Pivovarna „La{ko”, Pivovarna „Union” i „Radenska”) potpisali sporazum o grupnoj prodaji 50,03 odsto akcija „Merkatora”. Najboqu ponudu je tada predao hrvatski koncern „Agrokor”, koji je u saradwi sa me|unarodnim finansijskim institucijama bio spreman da za akciju „Merkatora” plati 221 evro. Pregovori sa „Agrokorom”

su, me|utim, propali zbog burnih doga|aja sa politi~kom konotacijom. „Delo” navodi kako su u novom krugu prodaje prodavci isti kao u prvom, pa pri~a mo`e da se ponovi. Taj list predvi|a da „Agrokor” svakako ne}e opet ponuditi 221 evro po akciji „Merkatora”, ali hrvatski mediji tvrde da }e nova ponuda ipak biti za 50 evra vi{a od cene koju akcije slovena~ke kompanije trenutno posti`u na berzi, a koja iznosi oko 120 evra. Vlasnik najve}eg udela u „Merkatoru”, Pivovarna „La{ko”, jo{ je u martu najavila da }e pokrenuti novi postupak prodaje, bilo sama ili zajedno sa drugima. Tako sve ostaje isto, samo su se okolnosti promenile: vrednost „Merkatorovih” akcija je pala, a finansijska kriza se produbila.


22

RePORTA@e

sreda15.avgust2012.

dnevnik

OMOQICAUBANATUVEKOVNAKAPIJATRGOVACA,RATNIKAISVETSKIHPUTNIKA

Tutwalisuovdeikowi mongolskogkana ko bi smo pri~u po~eli kaobajkumoglibismoda ka`emo i ovako: „U stara,prastaravremenaizvelikog omoqi~kogutvr|ewa,krozgustu travuukojojjeikowanikmogao daseizbugii{loseumaloselo Pancovo”.Nekadadavno,zaista, jebilotako.DanaszaOmoqicu uBanatuiwenubogatuistoriju znajusamome{taniipokojiradoznali kopa~ vremena. Jer...

koga danas ne bi bilo nadaleko ~uvene fe{te amaterskog filma-@iselfestivala,kojisetu odr`avavi{eod~etiridecenije.SawimsmosesusreliuDomu kulture, onom koji je nastao, opet po \uri~inom svedo~ewu, na mestu nekada{weg parohijskog doma katoli~ke crkve koja seublizininalazi. -(H)omoqicajebilapograni~nomestoukomesenalazioisada senalaziikarantinkontumac, najstarija ku}auseluiz1766.godine.Svikojisudolaziliiztada{weTurske(Srbije)uAustrougarsku morali su da provedu nekoliko nedeqa u wemu zbog zaraznihipolnihbolesti. Prvo pomiwawe Vukovo, prvi prelazakumodernuEvropu bioje1813.polovinom RazglednicaOmoqice,1902.godina septembra, a u kontumacuuHomoqicijeproveoskoro Homoqica ili danas Omoqica mesecdana-zapo~iweJovanovisje raskr{}e, a na tom raskr{}u pijaju}i~a{uledenekiselevode trgovalo se od perioda mongolu kancelariji Doma kulture. Za skogkanaNogajadovremenaMawegajepri~aoovommalommestu rije Terezije i Austrougarske. pri~aonastanku`ivota,`ivota Svedok tome je i \urica Jovaizdobaneolita. nov, ~ovek-enciklopedija, bez

A

RekaPowavica,prirodnirezervat

Karantin -kontumac,najstarijaku}aiz1766.

-KadajepoznatiarheologKarapanxi} 1922. kopao star~eva~konalazi{te,samopetnaestdana kasnijeotkopaojeomoqi~ko.To je devetoslojno izuzetno bogato

ili, kako dozvati ki{u

V

ojvodina nema sre}e s vodom. Ka`u da je donedavno bila maltene jedan veliki smrdqivi rit, pun komaraca (pro~itaj ponovo „Seobe” M. Crwanskog), a sada je, opet, puna zagu{enih kanala, jo{ smrdqivija (poseti Vrbas), te – skoro pa pustiwa! Kada stignu (dospeju), politi~ari }e re}i da je to s vodom lo{ tajming i neodgovaraju}i raspored lokaliteta, ili ne{to sli~no a inkompatibilno. Najkra}e, vode ima, ali ne tamo gde treba i kada treba. Dolazi iz zemqe ili reka, a ne s neba kao {to Bog zapoveda. Osim toga, u`asnog je kvaliteta, o ~emu mo`e satima da vam pri~a svaki kolonista jer je ba{ u wegovom zavi~aju onaj izvor bio sla|i i zdraviji nego svi vodovodi ovde. [to je sasvim sigurno. Kada su su{e ovako beznadne kao ovoga leta, kada popuca oranica, svi se zabrinu, a naro~ito dr`avna blagajna, jedina pomo} se ~eka od – dodola. Dodole, naime, umeju da dozovu ki{u. Kada se “prave dodole” (tako se ka`e), nakupi se grupa mladih, po`eqno devoja ka, po`eqno {vigarica, obavezno devica, obuku se {areno, ali vrlo oskudno, a gorwe delove tela prekriju zelenim li{}em i grawem, ako ga negde na|u. Potom uz igru, trupkawe nogama i dr`awe ritma nekom zve~kom, dodole pevaju prigodne pesme, obilaze celo selo i zadr`avaju se pred nekim ku}ama. Dodole }e uspeti samo ako ih doma}ini dobro poliju vodom, dakle ako kao `rtvu prinesu bar deo te, za su{e – dragocene te~nosti. Najpoznatija je ona dodolska pesma koja ka`e “Mi idemo preko poqa, a oblaci preko neba. Oblaci nas prestigo{e, ze mqu, `ito orosi{e!” Svaka strofa se mora za vr{iti pripevom “Oj dodo, oj dodole”. Ne zna se koliko su su{e bile ~este u pro{losti, ali je si gurno da ih je bilo jer su dodole zapam}ene u brojnim uzre~icama. Kada neko pokisne, pokvasi se, ka`e se da je “mokar kao dodola”, a kada se neko obu~e nakardno, neprikladno, neukusno i jo{ {a-

ideo^e{keivelikideoBanata, sve do Crnog mora - opisuje na{sagovornik. U kancelariji u kojoj slu{amoovuistorijskupri~ujeista-

Najlep{a min|u{a na|ena je u crkvi iz 12. veka u Omoqici, iskopanoj pre {est godina. Nastala je za vreme provala Mongola i kana Nogaja kad su stigli do Splita i Soluna, pa su na kraju dospeli i do ovih prostora. Iako su je oni doneli, min|u{a ima slovenska obele`ja, jagode i gro`|e nalazi{te po kome mo`e da se pratiistorijaodneolitanaovamo. Ovde je bila kapija naroda, svi narodi, koji su dolazili na evropskotloprolazilisuovuda. Jedinistalnonastawenibilisu Sloveni,kasnijesudo{liMa|ari - bez predaha navodi \urica, kaoda`elidaujednommomentu prenese~itavuepohu. Slu{aju}igakako`ivopri~a isamistvarateslikebitakakoje susenaovimprostorimavodile. -Tususevodileivelikebitke.Prona|enjema~zakojiseverujedajepripadaovelikomknezu Gladu iz devetog veka. To je bilabanovinakojajeobuhvatala

ra kasa, pitamo se da li i daqe koristi svojoj nameni. Kurica ne~asini~asa,uzimakqu~evei otvaraje. -IpaksutoAustrougariradili-ka`edoknam,prelaze}iprstima preko ve} izlizane nalepnice, pokazuje oznaku 1888. godine.Nedozvoliv{idagana{aradoznalostomete,nastavqapri~u. - Jo{ pre desetog veka ovde je bilo veliko utvr|ewe tolostaj ili trni{te. Na{li su bogatu zbirkunovcaiztogvremena,turskeaspre,dubrova~kicekine,Le-

Karte,zapregeiklaviri Omoqi~anisubiliduhoviti,anaro~itosuvolelidase{alesa„[vabima”.Nekadasutupostojalebikarnice(mestaukojimasuse~uvalipriplodnibikovi,razmewivaliiprodavali) ukojimasuseSrbiiNemcipomaloikartali.Kadabigubiliu kartawuodNemaca,Srbibiuvatruubaciliqutupapri~icui takoprekidalipartije.IupredratnojOmoqiciu`ivaloseu `ivotu,bilojesvega,pai{aleianegdota.Jedanputsunekiderani izvesnom Hekmanu, koji nije pu{tao }erke na igranke, „u odmazdu„rasklopilizapreguidiglijenaslamu.NiNemcinisubiliimuninamarifetluke,pajedrugomprilikomkom{ija Bufert s ro|acima krao `ito i „na mestu zlo~ina„ zaboravio sinaNacija.Vratilisuseiusputnapunilijo{dvojakolatu|omp{enicom.Neverovatanpodatakjestedajeseloimalo~ak 50klavira,amaltenesvisupripadali[vabama.

RUSKIDANIUZREWANINU

PRE^ANSKA LEKSIKA

Dodole

Kasapre`ivelaAustrougarsku

opold deveti, deseti, jedanaesti, sav novac koji se u tom periodu koristio.TogovoridasuuOmoqicudolaziliMle~ani,Dubrov~ani i Turci. Na{ muzej ima 32 nov~i}a,amojbratGolubjeimao 117-obja{wavadoktra`isliku min|u{e iz dvanaestog veka izuzetnogfiligrantskograda. -Najlep{amin|u{ajena|ena ovde,ucrkviiz12.vekakojusmo iskopaliprenekih{estgodina. Nastala je za vreme provala Mongola i kana Nogaja kad su stiglidoSplitaiSoluna,pasu na kraju dospeli i do ovih prostora.Iakosujeonidoneli,zanimqivojedamin|u{aimaslovenskaobele`ja,jagodeigro`|e -prikqu~ujeserazgovoruAleksandar Tanasijevi}, hroni~ar Omoqice koji do tada uzdr`an, ali povu~en pri~om nije mogao daostanepostrani. -Znate,bitnojenapomenutii todajeovoseloimalorazvijeno {kolstvo zahvaquju}i Austrougarima. U Homoqici je postojalo nekoliko {kola od kojih je jedna nazvana „Doma}inska {kola”.Uwojsusemu{karciobu~avali za ku}evne poslove, za poqoprivredu, dok su `ene obu~avalidavezu,{iju,{trikaju,kuvaju. Iz we se kasnije stvorila {kolau~enikauprivredi.Imali smo i podoficirsku {kolu kojajedugoradila-nestrpqivje Aleksandardanam{tovi{eispri~a, pla{e}i se da ne propustine{toizbogateistorijemesta ~ije se ime sa po{tovawem izgovaraloudavnavremena. Danas je Omoqica poznata i po reci Powavici koja je zakonomza{ti}enakaoprirodnirezervat,analaziseinabiciklisti~koj mapi Evrope kao mesto krozkogasemorapro}iukoliko se `eli u`ivati u prirodi i skratiti put ka Beogradu, {to dokazuje da je ovo mesto i daqe va`noraskr{}e. ZoricaDragojevi}

reno, ka`e se da se “nadodoqio” ili, sasvim jednostavno, da se obukao ”kao dodola”. Bez obja{wavawa detaqa, {to dovoqno govori o slikovitosti dodola. Ne pati samo Vojovdina od su{a, niti je usamqena u posezawu za magijom pri dozivawu ki{e. Naro~ito su po tome poznati severnoameri~ki Indijanci pa je jedna wihova sunarodnica, ina~e svetski cewena spisateqica Lesli Marmon Silko... zabele`ila jednu legendu ba{ pod naslovom „^ovek koji donosi oblake”, a koja, opet, vi{e govori o ne~emu drugom. Kao, uostalom, i ova vesela anegdota, izmi{qena, ali ne zbog Indijanaca, ve} zbog jedne druge pojave (vi{ka ki{e) i jednog drugog kraja sveta. Dakle, ~uveni poglavica Apa~a, stra{ni Ko~iz, vratio se jednom sa studijskog putovawa po Evropi. Sazvao hitno skup{tinu plemena i pod ta~kom jedan smenio sve vra~eve. Potom naredio da se seku drva za zimu (zbog drugog vica) i sve tako redom. Svi su }utke saslu{ali odluke skup{tine (~itaj: Ko~iza), ali je posle skupa najstariji vra~ pri{ao Ko~izu i tiho mu zamerio. „OK, veliki brate. Mo`da si u pravu, ja naj boqe znam da mi nismo ba{ idealni i najve}i vra~evi na svetu, ali seti se na{ih zajedni~kih poduhvata, pa vr{waci smo. Seti se na{eg prvog susreta s medvedom, na{e prve qubavi, Lake Srne. OK, ona je sada tvoja omiqena `ena, ali priznaj da i ja ne{to vredim. Kona~no, bar ti zna{ da ja mogu da dozovem ki{u skoro stopostotno!” „E, ba{ sam i ~ekao da to spomene{„, spremno ga do ~eka Ko~iz. „Kada sam ja, onomad, bio na Vembli ju, video sam kako je tamo na travu istr~alo 11 ratnika u crvenom i 11 u plavom, a s wima i vra~ u crnom. Onda je on (vra~) dunuo u neku malu pi{taqku i po~ela je da pada takva ki{a da nije stala dve nedeqe!” Naravou~enije basne je, naravno, da su za sve smene va`ne vremenske prilike. Sada, u modernom svetu, nau~nici izazivaju ki{u stvarawem ve{ta~kih oblaka rasprskavawem te~nog ugqen-dioksida ili jodida srebra . PavleMale{ev Kwige ovog autora mogu da se kupe u novosadskim kwi`arama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Lemijeva kwi`ara”

Dokneprocvetaprivreda, peva}ese„Kaqinka” im u Be~kerek do|e nova vladaju}a svita, k’o da nam se boje na nacionalnoj zastavi prevrnu{e natra{ke, pa umesto crvene, plave i bele, redosled postade obrnut, kako to prili~i bratskoj nam Rusiji. Zavlada za tili ~as u ovomvojvo|anskomkrajunekakva ruska euforija, al’ ne zato {to nam gazde iz “Gaspromwefta”, kaoonomad,uzora{eplodnewive u potrazi za novim nalazi{tima nafte i gasa. Ovog puta nekakojedrug~ije,posvesrda~no gradskiocido~ekujugosteizdaleke, a tako bliske Ruske Federacije, za razliku od paora koji nisublagonaklonogledalinato {toimte{kanafta{kamehanizacijagazipooranicama. Tek{tosenaprestoluustoli~iolordmeriwegovzamenik,ve} jeuposetugradunaBegejustigla wegova ekselencija, ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Vasiqevi~ Konuzin. Te dragosti u Gradskojku}iitiskawaznanihi neznanih doma}ina uz uva`enog diplomatu, odavno gra|anstvo ne vide.Re~pore~,vi{eozajedni~kojistoriji,amaweoprivrednoj saradwi,do{loseidozakqu~ka da bi ovda{wi |aci trebalo da u~e ruski jezik kako bi im, re~e Konuzin,unekombudu}emperiodu pomogao u wihovoj profesionalnoj delatnosti. Ovu posetu ovekove~io je i regionalni list “Zrewanin”~ijujenaslovnustranuukrasilaposter–fotografija srda~nog rukovawa i osmehivawa ambasadora Konuzina i zamenika zrewaninskog gradona~elnika ^edomiraJawi}a.

^

Deco,u~iteruskijezik,poru~ioKonuzin

Nekoliko dana kasnije svoju privr`enostRusijiiskazalajei ~lanicaGradskogve}azadu`ena zakulturuDubravkaBenginBulovan,prirediv{iuPlavomsalonu Gradske ku}e prijem za autore izlo`be “Savremeni ruski slikari iz grada Obwinska”,kojajeisteve~erisve~ano otvorenau SalonuNarodnogmuzeja. Primetila je, dodu{e, da ugo{}avawem ruskih umetnika lokalna samouprava ne mo`e da re{inisocijalnaniekonomska pitawa,kojanasjakopritiskaju, ali je poru~ila da “iz ovakvih primera saradwe mo`emo da crpimo energiju, napunimo du{u i skupimo snagu da mo`da malo lak{e iza|emo na kraj sa prakti~nimproblemima”. Vaqda da bi du{u ispunili do vrha, i Kulturni centar je odlu~io da organizuje ciklus ruskog filma,pa}eposetiocioveinaredne nedeqe, za xabaka, mo}i da

odgledaju ostvarewa stara dve i tridecenije. Vrhunaceuforijeunajve}ojbanatskojvaro{izbioseprenekolikodananasedniciGradskogve}a.Wegovi~lanovislo`ilisuse o inicijativi za uspostavqawe saradwe izme|u Zrewanina i ruskoggradaNoginska,~imesu,kako reko{e, nastavqene aktivnostidogovorenetokomnedavneposete ambasadora Konuzina. Isti onajzamenikgradona~elnikasnaslovnice “Zrewanina” primetio jedausvajaweovogzakqu~ka“po~etak jedne lepe pri~e koja bi trebalo da, osim uobi~ajenih formalnosti u odnosima izme|u dva grada, donese i ozbiqniju saradwuuoblastikulture,sportai naro~ito privrede”. A, dok privreda ne procveta, Zrewaninci bimoglidazapevajuiLarionovu “Kaqinku”.Ne}eimtonapuniti bu|elare,al’du{usvakakoho}e. @eqkoBalaban


dnevnik

oglasi

sreda15.avgust2012.

23


24

sreda15.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 77. godini PRODAJEM krave muzare, mlade junice i telad. Telefon 064/156-4742. 58542

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 58234 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/62-63-212 58587 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 58591

Zaspala je ve~nim snom na{a draga strina i snaja

Ilinka Ugrin~i} Sahrana je 15. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Stevan, snaja Mirjana i sestra Bojka. 58626

Posledwi pozdrav

Ilinki Ugrin~i} od: kom{ija Popovi}, @ivkovi} i bra}e Stankovi}.

58628

Ilinka Ugrin~i} Bela

^ETRNAESTOGODI[WI POMEN

^ETRNAESTOGODI[WI POMEN

Zdravko Miskin

Zdravko Miskin

1935 - 2012. Posledwi pozdrav od Cice i Vlade.

58644

Ako je smrt ja~a od `ivota nije ja~a od bola i qubavi koju nosimo sa sobom. Da je qubav mogla da te sa~uva ona bi ti podarila ve~nost. Tvoja }erka Jovana sa majkom Oqom.

Danica Novakovi} POVOQNO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009. 58236

PRODAJEM na Novom nasequ dvostrano orijentisan dvosoban stan, 4. sprat bez lifta ili mewam za sli~an u zgradi sa liftom ili ni`e spratnosti. Telefon 063/7726-845. 49983 LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 57272

Uvek }e te voleti i po{tovati tvoj drug Hejzi sa porodicom.

58638

58639

Posledwi pozdrav dragom kolegi, drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom drugu i nesebi~nom prijatequ

Milanu - Mi{i ^uqku

Marku Latovu

Moju dragu suprugu, a na{u majku, baku i prabaku isprati}emo na ve~ni po~inak i nezaborav.

Suprug Ranko, sin Radovan, k}erke Miqa i Dobrila, kao i porodice: Stani}, Zeqkovi} i Kuzman.

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se u sredu, 15. avgusta, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

IZDAJEM name{tenu novu garsoweru, {iri centar, 1. sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon 064/155-7510. 58471

Pro|e i dugih 14 godina...

58624

Uspomene na tebe, na{a putovawa, zajedni~ke ideje i dugotrajne diskusije ne}e nikada biti zaboravqene.

Te{ko je zamisliti i prihvatiti pomisao da vi{e nisi sa nama i da nam ostaje samo ve~na uspomena na Tebe.

Milo{ Kurja~ki Kurja.

Mi{a Kurja~ki sa porodicom.

58641

58640

Posledwi pozdrav na{oj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 14. 8. 2012. godine preminula na{a draga

Milica Bari{i}

Mici

1950 - 2012.

Kom{ije Mili}evi}i.

Posledwi ispra}aj je u sredu, 15. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele, u Stepanovi}evu. O`alo{}ena sestra Zlata sa porodicom.

58643

58642


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dugogodi{wem vrednom i sposobnom rukovodiocu Slu`be protokola u Skup{tini grada Novog Sada

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici i prijateqici

Nezaboravnom prijatequ

Na{ voqeni uja, {ogor i deda

~oveku

i

Marko Latov Smiqki Stefanovi}

Marku Latovu

Radmila, Miroslav i Marko Lotina.

Jovan Dejanovi}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Marko Latov

Branislava Bene`an 1932 - 2012.

Tato moj, sre}an ti put do Olimpa, i ne brini, vaspitawe spartansko i obrazovawe atinsko koje si mi usadio i qubav koju si mi pru`io nosi}u do kraja `ivota, jer ja sam tvoj heroj!

napustio nas je iznenada u 79. godini. Sa nama zauvek ostaje wegova beskrajna dobrota, plemenitost i qubav. Duboko o`alo{}eni wegovi: Joca i Vawa sa familijom.

Sahrana }e se obaviti 15. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}ena porodica.

dragom

Jovi Davidovi}u

posledwi pozdrav od stanara Bulevar cara Lazara 57.

58601

58604

Pro{lo je ~etrnaest tu`nih godina bez tebe.

Preminula je majka na{eg kolege Radoslava

58540

Po{tovanom kom{iji

od porodica Kr~adinac i Meni}anin.

58536

dragom

Dara Koledin.

58596

pozdrav

Stevanu Bo`i}u

58615

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Smiqa, Boba i Doda.

Milica Popovi} Samo je vreme pro{lo, a qubav, tuga i praznina ostaju zauvek. Sin Stevan.

voqenoj

U srcu ve~no }e te ~uvati tvoja prija.

posledwi pozdrav.

Posledwi prijatequ

ro|. Prodanovi}

pozdrav

iz Ka}a

58605

POMEN

Posledwi priji

Miri Poqakov

Marku

1933 - 2012.

58617

58616

25

sreda15.avgust2012.

POMEN

Voli te tvoja Mika!

Zorka [erkov Milica Novakovi}

58613

Sau~estvujemo u wegovom bolu.

~ika Marku

Danica Novakovi}

Kolektiv JP „Zavod za izgradwu grada Novi Sad�.

Umiru samo zaboravqeni. Pamti}emo Te sa velikim po{tovawem.

Kolektiv Modena Travel.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Zoran Bogojevi} Beli

Porodica Terzin.

Pro{lo je tu`nih {esnaest godina od kada nisi sa nama. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji najmiliji: otac Borislav, majka Miqka, brat Goran i sestra Zorica.

58618

Ako je smrt ja~a od `ivota, nije od na{e qubavi i se}awa na tebe.

58599

Posledwi pozdrav

Iznenada smo ostali bez na{eg ~ika Marka. Izuzetan ^ovek, odani Prijateq, Qudina. Legenda od turisti~kog Vodi~a.

Smiqo

Smiqki Stefanovi}

Marko Latov hvala ti za sva dru`ewa.

Ispra}amo ~ika Marka u bolu. Hvala mu za sva u~iwena Dobra. Sve generacije iz KOMPAS tourism&travel.

Tvoji: Qubica, Srba, i Pe|a sa porodicom.

od: sestre Bebe, sestri~ine Tijane i Qiqane sa porodicom.

58590

58602

59851-P

58621

Opra{tamo se sa velikom tugom i bolom.

O`alo{}eni weni namiliji: sinovi Du{an i Petar, snaja Milena, unu~ad Jovana i Du{an i ostala rodbina.

58580

Draga kumo

POMEN

15. 8. 1996 - 15. 8. 2012.

Marku Latovu

Dana, 15. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Mesnom grobqu, u Turiji obele`i}emo pomen na{oj dragoj majci i baki.

59850/P

611-P

dragom

1922 - 2005.

1. 2. 1957 - 15. 8. 2012.

Tvoji Igor sa porodicom, Sandra i Olga.

Porodica Dimitrijevi}. 58625

Zdravko Miskin

Bolno je rastaviti se od dva draga prijateqa u jednom danu

Oti{ao je u {kolski drug

se}awa

na{

3 Posledwi pozdrav dragoj

Stojanki Arsi}

Radmila Markovi}

Milan ^uqak Mi{a

1947 - 2012.

Marko Latov

Ali uspomena na iskreno drugarstvo studentskih dana }e nas zauvek spajati.

Sahrana je u Ratkovu, 15. 8. 2012. u 15 ~asova.

jo{

Iznenada si nas napustila, a nama }e ostati da ~uvamo lepe i drage uspomene.

Marko Latov

od

O`alo{}eni: majka, bra}a, sestre, unuci i ostala rodbina.

Stanoje, \oka, Kurja, Kosta, [andurika, Braca Paja, Braj{ika i Branko.

58614

58608

Tuguje za wim generacija u~iteqa iz 1951.

Ratka.

58607

58606


26

tv program

sreda15.avgust2012.

06.00 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање ГласАмерике Панонскојутро Лола Нашгост Агропарламент Лице с насловнице Панонскапатрола Војвођанскевести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмскипрограм Глас Америке Ноћни програм

СЕРИЈА

Оперативци (РТВ1,23.05) 06.30 Добро јутро,Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Освајачи 11.00 Све о животињама 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Како...? 12.25 Кроз баште банатске 12.40 Здраво живо 13.00 Ноћна смена 13.30 Фаца:Најбоље 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Освајачи 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље:Последњи бег на Балкану 21.05 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945. 23.05 Оперативци 23.55 Серија недеље:Последњи бег на Балкану 00.55 Документ 01.20 Повратак на село 01.45 Концерт-Грување уживо у студију „М“

06.30 07.00 08.25 08.50 09.15 09.30 09.55 10.20 10.45 11.10 11.35 12.05 12.30 12.40 13.10 14.05 14.35 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

Кухињица –мађ. Концерт Вампири КонцертдечјегхораЗвончићи Новосадскодечијелето ФЛУОШ,луткарске представе за децу Хајде са мном у обданиште Питам се,питам се Уличаролије Академац Уличаролије Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови таблоид Концерт Вампири ТВ баштине Добро вече,Војводино (ром) Разговорсповодом (мађ) Мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рум) Оперативци Биографије Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

06.30Новосадско јутро 08.30Храна и вино 09.00Вести 09.05Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.32 ЦИ 5 12.30Рецепти Лауре Равајоли 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Ленија 15.00Вести 15.05Зове море 15.30Спринт 16.00РецептиЛауреРавајоли 16.30Храна и вино 17.00Убиства у Мидсамеру 18.45 Конак 19.00Објектив 19.30Објектив (слов) 19.45Објектив (мађ) 20.00Ево нас код вас 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.30Зове море 23.00ЦИ 5 23.55Украдена срца

ТРАГ

06.02 07.12 07.31 07.37 07.47 07.53 08.17 08.29 08.34 08.40 09.00 09.15 09.42

Сликес Понтероса

10.08 10.38 11.03

По попису из 1751, Трст као највећа хагзбуршка лука у изградњи, имао је 212 житеља Срба. Ова чињеница баца у засенак нашу прву асоцијацијунаТрсткаоврата Европегдесмокуповалисве оночеганијебилоуЈугославији седамдесетих. Данас у Трсту живи око 10 хиљада Срба, алисеонибавеједноставнијим и мање плаћеним пословима. Аутор: НовицаСавић Уредник: Љубисав Алексић (РТС1,10.05) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.00 11.04 12.00 12.15 12.31 13.14 13.20 13.43 15.10 16.00 17.00 17.25 18.25 19.00 19.17 19.30 19.50 20.40 22.35 23.20 23.35 23.42 00.26 02.08 02.11 03.03 04.03 04.26 04.57 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Камионџије Вести Траг Пловећи град Вести Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп:Дизни на РТС Летњи биоскоп:Деца са острвом са благом,филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Време,стање на путевима Дневник Срећни људи Фудбал:Србија -Република Ирска,пренос пријатељске утакмице Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп:Избацивач, филм Вести(04.00,05.00) Камионџије Запамтиме Пловећи град Траг Срећни људи Верски календар

11.31 12.15 12.40 13.10 14.26 14.53 15.18 15.51 15.57 16.08 16.42 17.02 17.55 18.20 18.51 18.57 19.19 19.31 19.36 19.42 19.48 20.00 20.30 21.00 21.55 23.33 00.00 00.45 01.43 03.27 03.47 04.21 04.51 05.16

dnevnik

Концерт за добро јутро. Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Зујалица Необично о биљкама Приче о Фројду Водич кроз модерну архитектуру Београда Е-ТВ ТВ мрежа Бијенале студентске графике 2012. Научни кафе ЧелоФест Артзона Трезор Приче о Фројду Водич кроз модерну архитектуру Београда Ја,ми и други Датум Верски календар Ексклузивно Линк Свилена тога Музички програм Савремени писци Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и деди Датум Верски календар У свету ТВ фељтон Свилена тога Градић Пикок,филм Фестивалфилмскогсценарија-Врњачкабања Бир фест Трезор Фудбал:Србија -Република Ирска Линк Ексклузивно Е-ТВ ТВ фељтон Бир фест

ТВФЕЉТОН

БранкаиМлађа Веселиновић (РТС2,20.30)

СЕРИЈА

Рецепти ЛауреРавајоли (НовосадскаТВ,12.30)

07.00 10.00 11.00 12.00 16.30 17.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Једрење Преглед белгијске лиге Прегелед аргентинске лиге АТП Мастерс Синсинати СК Тенис студио АТП Мастерс Синсинати Фудбал:Белгија –Холандија АТП Мастерс Синсинати Кејџ ратници –Бахраин Мото ГП Мугело

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна...,14.00ЗОО пузле,14.30Инфо К9,15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Зелена патрола,18.00Кућица у цвећу,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер, 20.15Травел клуб,21.15Отворени екран,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00 Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

06.15 06.30 07.00 08.30 09.30 10.40 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.30 00.15 01.10 01.15 01.45 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм:Др Ти и његове жене Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм:Порука у боци Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

06.30Слике живота 07.00Маратон 08.00Цртани филм 09.00Документарна серија 09.45Топ шоп 10.00Филм:Хајдук 12.00Топ шоп 12.30Мирослав Лазански 13.00Љубав у залеђу 15.00Ало,ало 16.15Документарна серија 17.15Обични људи 18.15 Филм:О покојнику се најлепше 20.00Ало,ало 21.00Филм:Година пса 23.00Удовице 00.00Ало,ало 01.00 Филм:Криминалистички роман 03.00Домаћа музика 04.30Филм:Година пса

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25Филм,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај, 01.30Фокус 12.00Срем на длану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Инђија,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

МирандаРичардсон

Принција На Универзитет у Висконсину долази Еди, студент из Данске.Пејџ,ћеркалокалног фармера, ни не сања да је ЕдизаправоЕдвард-наследникданскогтрона. УпркосчињеницидајеЕди потпуно неприлагођен када су у питању многи аспекти свакодневног живота, он и Пејџ постају пријатељи. Она одлучуједагапозовенафармусвојепородице,гдесеЕди покаже у најбољем светлу и одушеви све укућане. Ипак, кадагановинариусликајукакосељубисаПејџикадаон збогболестиоцаоденазаду Данску,Пејџсхватадасезаљубила у њега и одлази за њим у Копенхаген. Његова породица,међутим,нијеодушевљенањенимдоласком… Улоге: Џулија Стајлс, Лук Мејбли, Миранда Ричардсон Режија:МартаКулиџ (Б92, 21.10) 08.40Долина сунца 10.00Вести 10.35Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.00Наша мала клиника 16.00Вести 16.40Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10Нинџа ратници 21.10Филм:Принц и ја 23.10Вести 23.45Спортски преглед 00.05Увод у анатомију 00.55 Филм:Тајанствена Анастазија 2

08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50

Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Јелена Моја Србија Телешоп Вести Граница Насловна страна –квиз Телемастер Летњиковац Једна жеља,једна песма Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Једна жеља,једна песма

БојанаОрдиначев

СЕРИЈА

Јелена У седамдесетим годинама прошлог века млада Јелена, кћеркависокогфункционерау партији и угледног БеограђанинаимладиВукодлучујуда побегнуизградазањеносамнаестирођендан.Некоје, међутим, сазнаозањиховплани одлучиодаимпомрсиконце... Улоге: Даница Максимовић, Аљоша Вучковић, Ирфан Менсур, Бојана Ординачев, Срђан Карановић, Ружица Сокић, Иван Бекјарев, Срна Ланго, Владан Дујовић, Андреј Шепетовски, Ива Штрљић, Милица Бабић,МаркоБацовић Режија:АндрејАћиниДејанЗечевић (Хепи,14.10)

07.00 10.15 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.30 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Гранд парада Град шоу Тачно у подне-живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Малетајне Академија дебелих-уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица 48сати свадба Академија дебелих-преглед дана 23.00 Брачни судија 00.30 Црна хроника 01.00 Филм:Панишер:Ратна зона

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

sreda15.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

27

ЈОВАН–ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др СашаМарковић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Стручњак за торте 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Германска племена 11.00 Вучице 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 14.00 Како је уметност створила свет 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Туберкулоза. бела смрт 20.00 Живот и дело Роберта Опенхајмера 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Синатра – мрачна звезда

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Дневник Јанга Тровача Влаком према југу Врана Свједоци Неустрашиви Торенте 2 Еротски филм Еротски филм

Врана Некада се веровало да, када неко умре, врана односи његову душу у земљу мртвих. Али, понекад, врана може душу и да врати, како би неправда била исправљена. Рок гитаристу, Ерика Дрејвена и његову вереницу, Шели, брутално убија банда, а годину дана касније, Ерик почиње да се свети... Улоге: БрендонЛи,Мајкл Винкот,РошелДејвис Режија: АлексПројас (Синеманија,16.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.11 Доме, слатки доме 10.12 Заволите свој дом 1, док. серија 11.01 Човекова планета, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.15 Марија, мајка Исусова, филм 15.11 Дубине: Потопљено благо, док. серија 15.42 Црне роде, док. филм 16.15 Понос Раткајевих 17.24 Хрватска уживо 18.30 Лоза 19.18 Наврх језика 19.30 Дневник 20.10 Клапе Госпи Сињској 2012, снимак 21.30 Стипе у гостима 22.10 Дневник 3 23.00 Циклус америчког филма 70их: Амерички графити 01.00 Секс и град 01.30 ЦСИ: Мајами

ДејвидЏејсон и НиколасЛиндхарст

СЕРИЈА

Мућке Породица Тротер толико је декинтирана да стриц Алберт пристиже у помоћ тако што доживи „несрећу„ с отвореним подрумским вратима у пабу Рагина глава. Улоге: ДејвидЏејсон,Николас Линдхарст, Бастер Мерифилд,РоџерЛојдПек, ЏонЧелис Режија: СузанБелбин (ХРТ2,23.35) 08.20 08.54 09.07 09.32 10.00 10.26 10.55 12.30 13.10 13.25 13.50 14.10 14.41 15.25 16.54 17.25 17.51 18.40 19.22 19.40 20.10

22.20 22.45 23.35 00.08 00.40 01.22 01.50

06.00 07.30 08.55 10.15 11.40 13.10 14.40 15.45 17.50 20.05 21.40 23.35 01.50 03.20 05.10

Титеф Дечко мој�� девојке Ол-стар Супермен Једноставни Симон Викинг Вики Девојка на лошем гласу Милдред Пирс Трон. Легат Непобедиви Лери Краун Краљев говор Генсбур. Херојски живот Кућа из снова Љубав и друге дроге Бетонски фараони

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Божићни пољубац Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Божић у облацима Дијагноза убиство Монк Краљевски болесници Метеорска олуја Близанци Медијум

08.10 Езел 10.10 Кисмет - окови судбине 11.20 Штиклама до врха 12.10 Бибин свет 13.10 Еџклузив таблоид 13.30 Крв није вода 14.25 Бибин свет 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Штиклама до врха 20.50 Непристојна понуда, филм 22.55 Време убијања, филм 01.40 РТЛ Вести 01.55 Закон и ред 02.40 Астро шоу

Непристојна понуда

20.30

РошелДејвис

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

Жутокљунац Амика Х2О Уз мало воде! Кањон опасних игара Цртана серија Љубав је чудна Шкабрња: Велика Госпа, пренос мисе Драга Госпа Илачка, док. филм Скица за портрет Обична клиника Дарма и Грег Јелен, украс хрватских шума, док. филм Светска блага 2, док. серија Марија, ајка Исусова, филм Алпе Дунав Јадран Сити фолк 2012. Идемо на пут с Гораном Милићем Нови клинци с Беверли Хилса 20пет, квиз Гламоур Пудс 1, док. серија Пријатељска фудбалска утакмица: Хрватска Швајцарска, емисија Пријатељска фудбалска утакмица. Хрватска Швајцарска, пренос Пријатељска фудбалска утакмица. Хрватска Швајцарска, емисија ЦСИ: Мајами Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Сестра Џеки Др Хаус

07.30 Чудна фреквенција 09.00 Биографија - Морган Фриман 10.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 11.30 Чудна фреквенција 13.00 Биографија - Скарлет Џохансон 14.00 Сувишни пртљаг 16.00 Друмски тркачи 17.30 Биографија - Морган Фримен 18.30 Чудна фреквенција 20.00 Биографија - Скарлет Џохансон 21.00 Сурова казна 23.00 Идентитет

08.00 Сирене 09.50 Ејс Вентура, зов природе 11.20 Ени Хол 12.50 Како је Гринч украо Божић 14.30 Врата раја 18.00 Плави гром 20.00 Неконтролисана моћ 22.00 Црно и бело 00.00 Еротски филм

Дејвид и Дијана су тек венчани пар, који се запути у Лас Вегас с надом да ће освојити довољно новца како би могли финансирати Дејвидов пројекат на подручју некретнина. Када на рулету изгубе уложен новац, сретну милијардера Џона, којем се Дијана одмах свиди... Улоге: Роберт Редфорд, Деми Мур, Вуди Харелсон, СејмурКасел,ОливерПлат, БилиБобТорнтон Режија: АдријанЛајн (РТЛ,20.50)

ДемиМур

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобил будућности Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске

08.30 08.45 09.30 10.00 10.45 12.45 13.15 14.30 15.30 19.00 20.45 20.50 21.55 22.55 23.00 23.30 23.35 23.50 00.00 01.00

Коњички спорт Супербајк Суперспорт Супербајк Олимпијске игре Сви спортови Бициклизам Скијашки скокови Тенис Скијашки скокови Сви спортови Коњички спорт Голф Сви спортови Голф Сви спортови Голф Једрење Фудбал Скијашки скокови

Војводинаучидахода

Н

ароднауправасусреталасеисбројнимпро- јасеруководилапроцесоммађаризацијестановниблемимакојисубили последицацрноберзи- штва.НосећаодлукаНароднеуправеувезиспројанских и зеленашких активности. ‘’Заме- светним питањем била је омогућавање школовања никповерениказапрехрануДимитријеК.Тодоро- деценаматерњемјезику.‘’Примасепредлог,дасе вићизвештавакакодолазељудиизБеоградасобја- изданаредбашколскимнадзорницимадаодсаданавамавојнимвластимаикупујуживотненамернице става у основним школама буде искључиво на мапо максималној цени у велико да их у Београду терњемјезику(подвученоуоригиналу Записника– многоскупљепрепродају.Говорииодругимзлоу- примедба С. М.)’’. То је заправо представљало копотребамакојепотичуотудштосеживотненамер- перниканскизаокретудотадашњојполитициобранице набављају путем војних власти, те предлаже зовања Угарске која је спречавала тај део развоја даодНароднеуправеодемолба,штавишенаредба школства с образложењем ширења деструктивног Командидасеживотненамерниценабављајусамо национализма немађарских народа. Најпре је било путемодсеказапрехрануиуБеоградудасепрода- потребноутврдитибројрасположивогстручногкадра и онемогућити инфилтрацију антијугословенјуподнадзоропштине’’. Новамађарскавладасетрудиладаомаловажии ске просветне тенденције. Отуд је Народна управа дестабилизујеактивностиНароднеуправеоптужба- заБанат,БачкуиБарањувеомабрзореаговалаизрима које су се односиле на дискредитовање демократских начела и националних права. Ти мотиви оптужби су проницљиво били изабрани као најкомплекснијипроблемискојимасе сусрела нова управа, а који су били и стратешки циљеви из програма америчког председника Вудроа Вилсона. Тако је правовремено Народна управа одреаговаланаоптужбуНемачкогдруштвауУгарскојсаседиштем у Будимпешти. Оптужба се односила на наводно непоштовањеправанемачкенационалне заједнице у Војводини. Позивајући се на резолуцију коју је Велика народна скупштина донела 25. новембра 1918. године о гарантовању свим народностима на подручјуБаната,БачкеиБарање‘’пот- Пештаполагалаправонаизгубљено пуне слободе у народном и културном развитку’’, читоинсистирајућинасастављањуспискаопредаНароднауправаједемантовалатеоптужбеиисто- вачимауВојводини.Истовремено,била јеприпревремено истрајно апострофирала политичку вољу мљена изаклетва занаставникекојусуполагали на НароднескупштинеоотцепљењуодУгарске.‘’Ни- верностслужбиуновојдржави. Нанедефинисанимдемаркационимтериторијама једаннашсуграђанинНемацнећебитинигоњенни запостављен док та своја разолуцијом зајемчена премаМађарској,агдејеНароднауправапретендоправа хоће да врши, шта више сваки орган Нар. вала да успостави своју власт, било је много снаУпр.бићемунаруциупостизавањутихнацијонал- жнијихиистрајнијихотпораиупросветнојрегуланихтежња,доклегодсенекосесапрвимиоснов- тиви.ТакосунаставницигиманизијеуБаји,свикалуђери ‘’цистерцитанског ренимполитичкимначеломскупда...одбилипозивнаполагање штинскерезолуцијепокомесу Нај те же је би ло за ме ни ти присеге’’. Иако није изо стао Б.Б.иБ.потпуноотцепљенеод покушај образложења потребе мађ.Републике,асадавећиса- мађарске судове српским уз заклетве и наставног особља ставни део Краљевине Срба, родољубиву помоћ Срба и тогтипаисдискутабилнихтеХрватаиСловенаца.’’ Словена адвоката који су риторија, ослањање Народне Врлозначајна Лалошевићева дра го вољ но на пу сти ли управе на законодавне и угоулога била је и у преузимању уносне канцеларије ворне постулате Краљевине цивилне власти од мађарских Србије сводило се на прејудиорганауправе.‘’Најтежејебилозаменитимађарскесудовесанашимсрпскимсу- цирање позитивних међународних политичких оддовимаузродољубивупомоћСрбаиСловенаадво- лукаукористсрпскогнародаинатајначинизазикатакојисудраговољнонапустилисвојеуноснека- вало отпор мађарског становништва, посебно у нецеларије да би једно време послужили држави областима где су били бројнији, хомогенији и под каосудије. Успеојеитајпосао’’. Лалошевићсетру- снажнијимутицајемБудимпеште. До тадапостојећесрпскешколенисукрилесвоје диодасвакипокушајочувањамађарскевластидезавуише и дискредитује. То је био веома захтеван видно задовољство наговештаваним променама. У посаособзиромнатодајеновамађарскавладапо- понеким случајевима било је и очигледног реванлагалаправонатериторијепредратнеУгарскеиво- шистичког става, који је само указивао на дубиодила врло активну дипломатску борбу за њихово зност проблемашколствамањинауУгарскојкраљеочување.Стомнамеромизасланицимађарскевла- вини.Ипакалтернативаисавесностувезиснужноде често су боравили код савезничке и српске ко- шћуопстанкамађарскогјезикауВојводинијеуваманде у Београду. Лалошевић је пратио те дипло- жаванаипрепоручивана.ПазилосенатодасерематскепотезеМађараиреаговаојенањих.Такоје форме изведу у складу са закључцима Велике на��бавестио министра унутрашњих дела Светозара роднескупштинеод25.новембра1918.годинекоји Прибићевићаонамеримађарскогизасланикакојије су се односили на поштовање права несловенских отишаоуБеограддаочувавластијурисдикцију Бу- народанатериторијиБачке,БанатаиБарање.Натај начинјеосталотрагаонамеридасеформираодгодимпештенапросторуСомбора. Осимтога,Лалошевићјеподржаваоиподстицао ворнапросветнаполитикакојаћеуважаватидемосређивањепросветнихприликауВојводини,имају- графску и националну структуру становништва ћиувидудо тадапостојећупросветнуполитикуко- Војводине.

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

sreda15.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Кризанданзавас!Пазитешта и с ким радите. Могли бисте налет ет и на зид и разб ит и се. Узмитеуобзирсвојаограничења и своје здравствено стање. Долазитедорешења.

BIK 20.4-20.5.

У приватном биз нису буд ите концентрисани и толерантни, да се не би заоштрили односи с клијент им а. Брин ит е о свом здрављу на дуге стазе. Краћи пут, или бил о који пут, прави је изазов.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. avgust 2012.

Увашемзнак ујеЈупитер,који вамдоносишансезанапредаки експанзију на личном плану, пословеиливезу,брак,децу,алии разлазе с лошим партнерима. И тојеОК.

Данасбудитеопрезниусвем у, свак ом потезу и односу. Посматрајтестваридугорочно.Можете привести крају важне планове и послове. Напетост у дом у и души.

Пажљиво у саобраћају и саобраћањусљудима.Ком уник ација је данас веома важна. Пазите штакомепричатеинакојиначин реализујетепословеидоговоре.

Ваш Мерк ур је кренуо у позитивномправцупавампостајејасније шта ћете и как о ћете. Данас је напоран дан за многе па будитеопрезниупословнимконтактима.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Вашборбен иМарсћеудар ит и на окам ењ ен ог и утем ељ ен ог Сат урн а. Нем ојт е поц ењ ив ат и јач еодсебе,нит иогран ич авајуће околн ос ти. Саглед ајте лим ите.

Средина августа је па се препустите одмору, путовању, летњимшемама,уколик овећнисте. Нетребаник адстатинизастати, алиданасбитребал о!

Напета и значајна сит уација у каријери ће тестирати ваше стрпљење и моћ.  Можете  околности окренути за себе, против себе, или их усмерити у другом правцу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ломитесеусебиповодомбитнихствари,илисеоколностиломе око вас. У свак ом случају, стресан дан за вас, на личном плану и  у партнерским односима.

Не рач ун ајте на особе у иностранс тву, које и јес у и нис у, и хоћ еинећ е.Рад ијеидитенасигурн о, провер ен о, па так о виш е пута.Новацсетрош исамодсебе.

Спремни сте на велик е промене, бил о у пословању или стамбено,бил оувези,љубави.Ипак, данасиовихданабудитепомал о суздржанииопрезни,алинемањеактивни.

TRI^-TRA^

Тужни Роберт V REMENSKA

PROGNOZA

УмеРено

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

28

Zreњanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Panчevo

29

Vrшac

27

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 30 Niш

30

Evropa

ТоПло

Madrid

НОВИСАД: Претежносунчаноиумеренотоплоузслабдневниразвојоблака.Ветарслабдоумеренсеверозападни.Притисак Rim малоизнаднормале.Минималнатемпература12,амаксимална London 28степени. СРБИЈА: Сунчаноитоплоузслабдневниразвојоблака.ВеCirih тарслабдоумеренсеверниисеверозападни.ПритисакмалоизBerlin над нормале. Минимална температура 8, а максимална 31 степен. Beч ВОЈВОДИНА: СунчаноиумеренотоплоузслабдневниразVarшava војоблака.Ветарслабдоумеренсеверниисеверозападни.Притисакмалоизнаднормале.Минималнатемпература9,амаксиKijev мална29степени. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Докрајаседмице сунчано и топлије време, али без великих врућина. Јутра ће Oslo бити свежа, а максималне дневне температуре око или мало St. Peterburg изнад30степени.Почеткомидућеседмицесунчаноисветоплије. Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Наставља се повољан утицај биометеоролошких прилика. Известанопрезсесаветујеособамасаварирајућимкрвнимпритиском.Ујутарњимсатимасекодметеоропатаможејавитиглавобоља.

30 31 24 31 26 27 22

Крајем прошлог месеца сазналоседајеКристенСтjуарт (22)преварилаРобертаПатинсона (26) с редитељем Рупертом Сандерсом (41). Сада је вампир из „Сумрак саге” дао првиинтервјунаконштојераскинуо везусКристен.Робертје гостовао у „The Daily Showu” коддомаћинаЏонаСтјуарта и вешто је избегавао шкакљива питања ораскиду. -Требалобидазаоваквенеприј атн е инт ерв јуе унајм им портп ар ол а, али сам сув иш е шкрт за тако нешто. У сваком случају, није крај света, биће свеОК-рекаојеРоберт. Патинсон се чак и насмејао кад му је водитељ рекао да је предобарзаКристени дајетребао даје„напуца”.

VIC DANA Питајуплавушу коликоимагодина. -Манезнам, тосесталномења!

21 24 23 24 35

Pariz

31

Minhen

30

Budimpeшta

27

Stokholm

23

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

108 (-16)

Slankamen

187 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

181 (-16)

Zemun

242 (-7)

Bogojevo

170 (-13)

Panчevo

262 (-8)

Smederevo

450 (0)

Baч. Palanka 193 (-9) Novi Sad

160 (-8)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

192 (2)

S. Mitrovica

3 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

264 (1)

Beograd

187 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

171 (-9)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

-40 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (-6)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnk 15.avgust 2012.