Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 15. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22809 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: R. Hayi}

E K S K L U Z I V N O : „DNEVNIK” U ZABRAWENOM GRADU NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

DRAGO KOS, PREDSEDNIK GRUPE ZEMAQA SAVETA EVROPE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE (GREKO), ZA „DNEVNIK”

U Evropu se ne ide na dve foteqe S rbija }e „milom ili silom“ prona}i izgubqenu politi~ku voqu da se ozbiqno uhvati u borbu protiv korupcije ukoliko zaista `eli da se prikqu~i evropskoj porodici. Jer, borba protiv korupcije jeste politi~ki kriterijum za ulazak u Evropsku uniju i o tome se sa srpskim politi~arima vi{e ne}e raspravqati, ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ Drago Kos, predsednik Grupe zemaqa Saveta Evrope za borbu protiv korucije (GREKO). – Ako Evropska unija ne bude uverena – pogotovo nakon dosta lo{ih iskustava sa Bugarskom i Rumunijom i posle problema kojih ima sa Hrvatskom – da u Srbiji ne samo postoji politi~ka voqa, ve} i da se povla~e konkretni potezi u suzbijawu korupcije, ulaska u wene redove ne}e biti. Moramo se uveriti u to da Srbija ima `eqe, voqe, spremnosti i resursa da se ispuni jedan od osnovnih politi~kih kriterijuma za ulazak u EU a borba protiv korupcije to jeste. No, ako je suditi po sada{wim potezima, pla{im se da }e taj put u Evropu biti dug – isti~e Kos u razgovoru za na{ list. str. 5

KAKO JE SRPSKO MLEKARSTVO POTOPQENO U MONOPOLU

Prvo izmuzene krave, pa onda i farmeri

Ovo je Vaser{tat VLADIMIR GLIGOROV ZA „DNEVNIK”

NASLOVI

Monopoli su najve}i problem srpske privrede

INTERVJU NEDEQE

Goran Mili}

str. 7

Teofil Pan~i} Omladinac protiv Sodome

\or|e Randeq Znaci vremena

KOVIQSKA POTKOVICA: Na vojvo|anskom prvenstvu u vo`wi zaprega u Koviqu ju~e su se oprobali najboqi fijakeristi. U~estvovalo je 40-tak takmi~ara iz Ba~ke, Banata, Srema i Ma~ve. str. 15 Foto: J. Pap

Bora Oti}

– Uz veoma r|avu politiku kada je re~ o NIS-u, monopolizacija je svakako najve}i strukturni problem srpske privrede i politike – izjavio je u intervjuu „Dnevniku” ugledni ekonomista dr Vladimir Gligorov, saradnik Be~kog instituta za me|unarodne ekonomske studije. Govore}i o aktuelnoj dilemi srpskih vlasti – {tedeti ili tro{iti, on je naveo da je pitawe samo da li glasa~i, koji su i poreski obveznici, `ele da tro{e danas i vra}aju dugove sutra ili `ele da {tede danas i tro{e sutra? str. 3

Foto: N. Stojanovi}

str. 6

str. 5

O pokojniku sve najlep{e

@eqko Markovi}

Starac i lasta

Tajanstveni ritual iznad temerinske petqe

str. 10

LAGANI TISKI SPUST: Na severu Banata okupili su se ju~e zaqubqenici u Panonsku princezu. Rekom je od Srpskog Krstura do Novog Kne`evca doplutalo oko 200 raznih plovila sa vi{e od 500 u~esnika.

str. 8

Vrelo Najvi{a temperatura 34 °S


2

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

Kfor ostaje do oktobra

Za{tititi reformu

Ministarstvo pogre{ilo

Odluka o prenosu nadle`nosti za obezbe|ivawe pravoslavnih manastira na Kosovu sa Kfora na KPS ne}e uticati na ustoli~ewe patrijarha Irineja, planirano za po~etak oktobra u Pe}koj patrijar{iji. „Imamo najavu da }e stalna stra`a Kfora u svakom slu~aju ostati do kraja godine pored Pe}ke partijar{ije i manastira Visoki De~ani“, rekao je vladika Teodosije, dodav{i da je obave{ten o tome da }e se vojnici Kfora postepeno povla~iti, ali da }e ostati do ustoli~ewa patrijarha. On je ponovio da je SPC uverena da KPS ne mo`e da sa~uva manastire onako kako ih je sa~uvao Kfor posledwih 10 godina.

Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi} zatra`io je da Vlada i Skup{tina Srbije za{tite Visoki savet sudstva, Dr`avno ve}e tu`ilaca i sve nosioce pravosudnih funkcija od politi~ki motivisanih napada na reformu pravosu|a. On navodi da su neizabrane sudije i tu`ioci „javno priznali ono o ~emu LDP govori dugo, a to je da se iza wihovih napada na nosioce pravosudnih funkcija krije politi~ka opcija oli~ena u lideru SRS-a Vojislavu [e{equ, predsedniku SNS-a Tomislavu Nikoli}u i lideru DSS-a Vojislavu Ko{tunici”. U petak je SNS objavila da je oko 650 neizabranih sudija i tu`ilaca pristupilo toj partiji.

Poverenica za za{titu ravnopravnosti Nevena Petrusi} ocenila je da je propisivawem posebnih uslova za konstituisawe Nacionalnog saveta Bo{waka u~iwena diskriminacija koja je po Ustavu Srbije zabrawena. Time je, po wenim re~ima, povre|eno na~elo jednakosti gra|ana u ostvarivawu izbornih prava u postupku izbora nacionalnih saveta nacionalnih mawina. Poverenica je stoga preporu~ila Mininistarstvu za qudska i mawinska prava da do 20. avgusta obezbedi iste uslove za konstituisawe Nacionalnog saveta Bo{waka koji su va`ili za savete ostalih mawina.

CITATI

Stav Indije ostaje nepromewen – da vrhovnu vlast i teritorijalni integritet me|unarodnih granica treba u potpunosti da po{tuju sve dr`ave. Pitawe Kosova mo`e biti re{eno jedino dijalogom zainteresovanih strana Neng~e Louvum, ambasadorka Indije

S V E T

Obama za yamiju u Wujorku Predsednik SAD Barak Obama podr`ao je izgradwu xamije u blizini mesta na kojem se nalazio Svetski trgovinski centar sru{en u teroristi~kom napadu 11. septembra u Wujorku, u skladu s verskim slobodama garantovanim Ustavom zemqe. „Kao gra|anin i kao predsednik, verujem da muslimani imaju ista verska prava kao i svi drugi qudi u ovoj zemqi“, rekao je Obama okupqenima na

obele`avawu islamskog svetog meseca Ramazana sino} u Beloj ku}i. Pitawe izgradwe centra muslimanske zajednice i xamije izazvalo je velike polemike po{to je gradska skup{tina Wujorka u maju odobrila taj projekat. Protivnici te ideje tvrde da se izgradwom xamije neposredno pored mesta teroristi~kog napada 11. septembra 2001. vre|a uspomena na `rtve.

Emirati quti na Nemce Ujediweni Arapski Emirati (UAE) saop{tili su ju~e da su zatra`ili razja{wewe od Nema~ke za{to je uz kauciju oslobodila Izraelca za kojeg se sumwa da je povezan s ubistvom ~lana islamisti~kog pokreta Hamas u Dubaju.Osumwi~eni Uri Brodski u petak je pu{ten uz kauciju iz zatvora u Nema~koj. On mo`e da napusti Nema~ku i da ne prisustvuje su|ewu po{to je uz kauciju platio i nov~anu kaznu. Brodski je osumwi~en da je ilegalnim nabavqawem nema~kog paso{a u~estvovao u organizovawu ubistva Mahmuda al-Mabhuda, jednog od osniva~a oru`anog krila palestinskog pokreta Hamas. Al-Mabhud je na|en mrtav 20. januara ove godine u jednom hotelu Dubaja. Zvani~nik ministarstva spoqnih poslova UAE je rekao da je ta zemqa tra`ila obja{wewe od Berlina za{to je Brodski oslobo|en dok traje proces. Brodski je uhap{en 4. juna na aerodromu u Var{avi pod optu`bom za falsifikovawe dokumenata.

INTERVJU

CRNA HRONIKA

Sekirom na gazdaricu Penzioner Pero K. star oko 55 godina iz Bege~a pritvoren je ju~e do osam dana nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog osnovnog suda Dragana Mutibari}a kome je priveden pod sumwom da je po~inio, u dva navrta zaredom, krivi~no delo nano{ewa lakih telesnih povreda sekirom i metalnom {tanglom. Okrivqeni se tereti da je preksino} oko 20 sati udario pomenutim predmetima vlasnicu stana u ~ijoj ku}i je stanovao prethodne dve godine L. V. te da je pri tom na isti na~in narsnuo i na wenog sina. Nakon razgovora u policiji osumwi~eni se vratio u stan ju~e ujutro oko pet sati, ali je zatekao svoje stvari u dvori{tu, pa je delo ponovio, pripisuje mu se krivi~nom prijavom. Prema nezvani~nim sazna-

wima vlasnica ku}e je poku{ala da uru~i otkaz podstanaru, ali on na to nije pristao iako nije pla}ao stanarinu. M. V.

Optu`nica za zlo~in u Glini Nakon vi{egodi{we istrage @upanijsko tu`ila{tvo u Sisku podiglo je pred @upanijskim sudom u tom gradu optu`nicu protiv petorice dr`avqana Srbije za ratne zlo~ine na podru~ju Gline po~etkom devedesetih godina. Imena optu`enih data su pod inicijalima, ali zagreba~ki mediji koriste wihova imena i prezimena. Prema tim navodima, Du{an J. (68), Vlado ]. (60) i Marko V. (61) optu`eni su za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva, Mile P. (56) tereti se za ratni zlo~in protiv ratnih zarobqenika, a Josu K. (62) optu`nica tereti i za jedno i drugo.

IGOR RADOJI^I], PREDSEDNIK SKUP[TINE REPUBLIKE SRPSKE

Nismo avanturisti Predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske i funkcioner Stranke nezavisnih socijaldemokrata Igor Radoji~i} odbacio je optu`be {efa diplomatije Bosne i Hercegovine Svena Alkalaja da SNSD, koji vodi Milorad Dodik, „ko~i proces liberalizacije viznog re`ima za gra|ane BiH”. – Na sednici parlamenta BiH nije produ`en mandat vr{iocu du`nosti direktora antikorupcijske agencije zbog politi~ke rasprave vo|ene po drugim temama, ali to je detaq koji ne bi trebalo da na bilo koji na~in uspori viznu liberalizaciju za gra|ane BiH. Alkalajevu izjavu treba posmatrati u funkciji predizborne kampawe, jer on je funkcioner Stranke za BiH Harisa Silajxi}a, a u Federaciji je veoma popularno napadati SNSD. Bosna i Hercegovina je uslove za viznu liberalizaciju ispunila i SNSD je sa svoje strane dao veliki doprinos u tom pravcu. Sada je na EU da oceni ura|eno i odredi kada }e BiH biti stavqena na belu {engensku listu – izjavio je Radoji~i} za „Dnevnik”. z Budu}i da }e se Generalna skup{tina UN izja{wavati o mi{qewu MSP-a svega nekoliko dana pred odr`avawe op{tih izbora u BiH, mo`e li kosovski problem u svetlu odnosa Sarajeva i Bawaluke prerasti u jedno od va`nih predizbornih pitawa? – Unutar RS postoji potpuno jedinstven stav prema Kosovu i na tom poqu ubirawa nekakvih predizbornih poena ne mo`e biti. Kada je, pak, re~ o federalnom politi~kom establi{mentu, on u dobroj meri jeste sklon priznawu unilateralno progla{ene nezavisnosti, ali istovremeno nema mogu}nost da to i sprovede u delo, po{to predstavnici RS svaku takvu ideju mogu spre~iti. Otuda onda ni na politi~koj sce-

ni Federacije kosovska tema ne zauzima neko preterano va`no mesto. Dakle, rezultati sednice Generalne skup{tine UN ne}e imati naro~it uticaj na unutra{we odnose u BiH. z A koliko na unutra{we prilike u BiH mo`e imati odnos prema Beogradu? – Ta tema odnosa Beograda i Bawaluke, odnosno Beograda i Sarajeva, jeste prisutna, ali ne kao dominantna. Opozicija u RS poku{ava isforsirati pri~u da su odnosi RS i Srbije zna~ajno naru{eni i da Beograd i Bawaluka vi{e ne sara|uju kao {to bi trebalo, ali niti su uverqivi niti na toj svojoj pri~i uspevaju dobiti neko zna~ajnije interesovawe javnosti. U federalnom delu je, s druge strane, mnogo interesantnije posmatrati taj odnos prema Srbiji. Odre|eni politi~ki faktori, pre svega SDA, skloni su uspostavqawu boqih odnosa s Beogradom smatraju}i to normalnom dobrosusedskom saradwom; kada je, pak, o Harisu Silajxi}u re~, mi nemamo nikakvih iluzija kada su wegove namere u pitawu: on zastupa stav da je Srbija agresor, zlo iz prethodnog rata, i u Beograd }e do}i samo ako mo`e da za sebe ubere neki politi~ki poen, recimo posetom Iliji Juri{i}u. z Koliko na tu Silajyi}evu struju mo`e uticati stav Turske, koja sada intenzivno radi na ja~awu veza s Beogradom? – U pitawu je veoma specifi~na situacija. S jedne strane imate Silajxi}a kao najtvr|eg eksponenta bo{wa~ke politike koja je izrazito negativna prema Beogradu, s druge strane imate to intenzivirawe odnosa Beograda i Ankare, dok su s tre}e strane vlasti u Turskoj glavni Silajxi}ev sponzor. Na`alost, u tom trouglu Sarajevo-Beograd-Istanbul nema iskrenosti i nema stvarnih dobrih odnosa. Jer, ako

Turska u svim pitawima vezaim za BiH sto posto dr`i Silajxi}evu stranu, a on opet ima izrazito negativan stav prema Srbiji, onda se to nikako ne uklapa u navodno prijateqski odnos Ankare s Beogradom. U najboqoj smo nameri upravo na to upozoravali zvani~ni Beograd, ali, dobro, svaka zemqa vodi svoju politiku. z Kako vi vidite rasplet kosovskog pitawa? – Vlasti u Srbiji su dovedene u poziciju da sada brane ne{to {to je rezultat vi{edecenijskog negativnog razvoja doga|aja i zvani~ni Beograd objektivno ima veoma mali manevarski prostor. S jedne strane, Srbija `eli da ide prema EU a, s druge, ima taj otvoreni kosovski problem, pri ~emu nijedna politi~ka stranka, osim mo`da LDP-a, nije spremna na bilo kakav iskorak izvan proklamovanog „Kosovo je Srbija”. U svakom slu~aju, mi iz RS podr`avamo stav Srbije o o~uvawu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i na{im kolegama u Beogradu poku{avamo da pomognemo koliko god mo`emo. z Da li se sla`ete sa stavom Milorada Dodika da je re{ewe u podeli Kosova?

– Bojim se da je rasprava o toj temi zakasnela mnogo godina. Mislim da u situaciji kada su u me|uvremenu donete neke druge odluke, ukqu~uju}i tu i mi{qewe MSP-a, razgovor o teritorijalnoj preraspodeli vi{e nije realan. To je nesporno bila jedna od opcija o kojoj je ranije trebalo ozbiqno razgovarati, ali tada niko za to nije bio zainteresovan, a danas ova varijanta prakti~no nema izglede, pogotovo iz ugla Kosova i wihovih sponzora u me|unarodnoj zajednici. z A koliko je realna varijanta odr`avawa referenduma u RS? – Za neke krupnije korake na statusnom planu morate imati pozitivan i regionalni i me|unarodni ambijent, ina~e biste mogli da se upustite u avanturu u kojoj mo`ete da izgubite sve. Politika koja to nema u vidu mo`e da donese vi{e problema nego re{ewa, jer ne treba zaboraviti da je Dejton zapravo sporazum velikih sila kojim su ure|eni odnosi u BiH. Dakle, realnost u ovom momentu jeste na{e opredeqewe za izvorni Dejtonski sporazum. Podseti}u, Republika Srpska je po wemu imala prili~no konfornu poziciju, jer je BiH definisana kao visoko decentralizovana dr`ava. Problem je nastupio u ozbiqnoj reviziji tog akta kroz praksu u posledwih 15 godina, naro~ito u vreme dok je visoki predstavnik bio Pedi E{daun kada je do{lo do masovnog prenosa nadle`nosti, ~ime su, za ra~un centralizacije BiH, entiteti izgubili zna~ajan deo ovla{}ewa. Me|utim, ukoliko bi, kroz po{tovawe slova Dejtona, BiH uspela da zadr`i izvorni decentralizovan oblik a time i RS svoja zna~ajna ovla{}ewa, to bio za Bawaluku bila sasvim prihvatqiva pozicija. Miroslav Staji}

MA\ARSKI PREMIJER VIKTOR ORBAN NA PROSLAVI SENT I[TVANA U SUBOTICI

Materijalna pomo} Ma|arima u Vojvodini

Ma|arski premijer Viktor Orban obe}ao je ne samo duhovnu podr{ku nego i materijalnu pomo} Ma|arima u Vojvodini. On je ju~e, borave}i kao gost Saveza vojvo|anskih Ma|ara prilikom proslave Sent I{tvana, rekao da se upoznao s najva`nijim detaqima vezanim za program Ma|arskog nacionalnog saveta do 2012. – Da bi taj program funkcionisao, potrebna je politi~ka, duhovna, eti~ka i materijalna pomo}. Nisam stru~wak da govorim o sadr`aju programa, jer }e se o tome dogovoriti ovda{wi i stru~waci iz Ma|arske. Ali, {to se ti~e wegovog pravca, su{tine i du{e, on nije samo logi~an nego zaslu`uje i pomo}. Zbog toga smo se dogovorili da }e ovaj program biti realizovan i ve} zbog toga nisam do{ao uzalud – rekao je Viktor Orban na konferenciji za novinare u sedi{tu

Saveza vojvo|anskih Ma|ara. Predsednik SVM-a I{tvan Pastor rekao je da su glavne teme polusatnog razgovora s ma|arskim premijerom bile vezane za stipendirawe u~enika, izgradwu kolegijuma, organizovawe mre`e autobuskog prevoza u~enika, te o medijima. – Za nas je to od izuzetno velikog zna~aja, jer }e nam ovakvi koraci omogu}iti da ponovo zauzmemo pripadaju}e nam mesto u srpskom dru{tvu – zahvalio se I{tvan Pastor ma|arskom premijeru. Viktor Orban prisustvovao je sino} i sve~anoj proslavi Sent I{tvana na Pali}u, obrativ{i se prisutnim gostima koji su u velikom broju do{li iz Subotice i wene okoline, ali i ostalih delova Vojvodine gde Ma|ari `ive. Z. R.

Srbija ponovo merka barsku luku Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi} izjavio je da }e 1. oktobra biti postignut kona~an dogovor o modernizaciji barske pruge. „Radovi }e, prema zavr{enoj studiji italijanskih i na{ih stru~waka, ko{tati 350 miliona evra. Preostalo je da se dogovorimo u kojoj }e meri u ovom poslu u~estvovati Italija a u kojoj Srbija i Crna Gora“, rekao je Mrkowi}. On je najavio i da }e uskoro biti ponovqen tender za prodaju barske Luke, te da se Vlada Srbije zala`e da barsku luku kupe preduze}a iz Srbije. „Prodajom luke barska pruga ponovo bi dobila na zna~aju, {to potvr|uje i zainteresovanost Vlade Srbije da na ponovnom tenderu ona postane vlasni{tvo preduze}a iz Srbije“, objasnio je Mrkowi}, ali je naveo i da se za tu namenu ne}e izdvajati novac iz buxeta.

Brodom do Pe{te i Konstance Nova brodska linija za transport kontejnera Dunavom na relaciji Budimpe{ta - Beograd - Konstanca, koja }e obezbediti kra}e vreme prevoza robe, bi}e uvedena 17. avgusta. Linija }e saobra}ati jednom nedeqno ka Budimpe{ti i jednom ka Konstanci. Kako je najavqeno, tu liniju }e koristiti i

kompanije iz Kine, Indonezije, Afrike i Amerike, a preduze}a u Srbiji }e dobiti br`u, pouzdaniju i ekonomi~niju vezu sa drugim tr`i{tima. Za prevoz od Beograda do Konstance bi}e potrebna 4 dana a za povratak 8, dok }e put od Budimpe{te do Konstance trajati 8 dana a povratak 11.

RETROVIZOR „ [ef diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je da se obezbe|ivawe podr{ke rezoluciji Srbije u Generalnoj skup{tini UN grani~i sa nemogu}im. On je ipak dodao da }e Srbija u~initi sve da uveri ~lanice svetske organizacije u ispravnost svojih stavova. „ Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} zatra`io je zaokret u kosovskoj politici i povla~ewe rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela Generalnoj skup{tini UN. On je naveo da novu rezoluciju treba napisati u dogovoru sa svim parlamentarnim strankama i predlo`iti je Evropskoj uniji. „ Penzije }e pratiti rast plata u javnom sektoru i tako }e biti dok je god PUPS u Vladi, izjavio je potpredsednik te stranke Milan Krkobabi}. Po wegovim tvrdwama, ako plate porastu 10 odsto, toliko }e porasti i penzije. „ Eksperti Instituta za tra`ewe nestalih lica BiH prona{li su na obalama jezera Peru}ac ostatke 60 osoba. Pretpostavqa se da se radi o Vi{egra|anima ubijenim i ba~enim u Drinu 1992. godine. „ Stanko Suboti} Cane tvrdi da je platio reket od 250.000 evra Du{anu Mihajlovi}u da ne bi protiv wega bila podneta krivi~na prijava za {verc cigareta. Biv{i ministar policije je odbacio ove optu`be nazvav{i ih idiotskim. „ Hrvatska je odobrila izru~ewe Sretka Kalini}a, koji je u odustvu osu|en za ubistvo Zorana \in|i}a i niz drugih zlo~ina koje je po~inio zemunski klan. Kalini} se na tu odluku nije `alio Vrhovnom sudu Hrvatske.


c m y

DNEVNIK

INTERVJU

VLADIMIR GLIGOROV, EKONOMISTA

se deficit mo`e zadr`ati na odr`ivom nivou ukoliko se privreda bude oporavqala. Kqu~no pitawe za Srbiju jeste da li }e znati da izabere vaqana fiskalna sredstva da bi podstakla privredni rast ili }e potro-

Velika je zavisnost politike od uske grupe poslvnih qudi {iti novac i produbiti krizu? Gr~ka nema tu alternativu. Ona mora da smawuje javnu potro{wu i da pro|e kroz veoma neizvestan period produ`ene recesije. To je posledica visokog javnog duga i jo{ vi{e te{ko}a u finansiraju privatnih obaveza. Srbija ~ak i da ho}e ne mo`e da stekne gr~ke probleme jer tog novca za velika privatna i javna zadu`ivawa nema. z Dinar je od po~etka godine izgubio oko 9,5 procenata svoje vrednosti. Vi ste govorili da dinara mora da depresira, jer je wegova vrednost nerealna i izvozno nestimulativna. Sada NBS kupuje evre da dinar ne bi dodatno ja~ao, a do ju~e je intervencijama poku{avala za zaustavi pad nacionalne valute. [ta se de{ava s politikom kursa? – Nema tu misterije. Centralna banka vodi politiku povremenih devalvacija, koje se sprovode postepeno a ne odjedanput pa se zato govori o depresijaciji, a potom gle-

da da vi{im kamatnim stopama i prodajom stranog novca stabilizuje dinar kako ne bi cene izmakle kontroli. Devalvacijom se koriguju i realne plate, na dole, a stabilizacijom se poma`u pre svega preduze}a koja imaju dugove u stranom novcu (uglavnom u evrima). Kqu~ni ograni~avaju}i faktor i monetarne politike i politike kursa, pa i ukupne monetarne politike, jesu visoki strani dugovi – oko 75 procenata bruto doma}eg proizvoda – a ne privatna ili javna zadu`enost. Strani dug ograni~ava prostor politici podsticawa potro{we, jer se time pove}ava uvoz, a i prostor monetarnoj politici jer depresijacija dinara ote`ava wihovo finansirawe. Trenutno centralna banka gleda da zaustavi daqi pad dinara kako ne bi do{lo do jo{ ve}ih te{ko}a sa finansirawe stranih obaveza. No, na kraju krajeva, sve zavisi od oporavka i pove}awa izvoznog sektora, a to }e potrajati, pa }e i ova monetarna politika potrajati. z Neki ekonomisti smatraju da bi NBS dozvolila da dinar i daqe pada da se nije upla{ila makroekonomskih posledica. Odnosno, cene su po~ele da rastu, pretila su lan~ana poskupqewa, te je intervencija bila neminovna. Da li se mo`e voditi politika puzaju}e devalvacije, a to ne ugrozi makroekonomsku stabilnost? – Inflacija nije neposredan problem. Stvar je u ovome: preduze}a, trgovci, pa i javne usluge, planiraju pove}awe cena ne zato {to o~ekuju rast tra`we, jer je ona i daqe potisnuta, ve} zato {to o~ekuju da }e centralna banka ili smawiti kamate ili stabilizovati dinar. Centralna se banka, trenutno, odlu~ila da stabilizuje dinar, jednim delom i pove}awem kamatme stope, pravdaju}i to potrebom da se suzbiju upravo ta inflatorna o~ekivawa. Koji }e ta~no efekti biti – nije izvesno. Moja bi o~ekivawa bila da }e se posti}i upravo suprotno od nameravanog, ali to ostaje da se vidi. z Da li je srpska privreda monopolizovana? Svedoci smo da se ucewiva~ki blok prema vladi formira i tamo gde su monopoli skoro o~igledni (mlekari), ali i tamo gde, naizgled, ima najvi{e tr`i{ta (pekari). Da li Srbija pla}a ceh tajkunske privatizacije i kako iza}i iz tog }orsokaka? – Da je monopolizacija velika i da je zavisnost politike od uske grupe poslovnih qudi ili preduzetnika velika, to mislim da je jasno i doskora se i nije krilo jer se govorilo da je to u skladu sa ekonomskim nacionalizmom, patriotizmom i naporima dr`ave, vlade i posebno pojedinih ministara da poma`u regionalnim liderima. Uz veoma r|avu politiku kada je re~ o NIS-u, to je svakako najve}i strukturni problem srpske privrede i politike. „ Vladimir Harak

N

je pristizao u pokrajinu nenamenski tro{en {akom i kapom. – Pri~e o nekakvim zloupotrebama i kra|ama su obi~ne izmi{qotine, za kojima se poseglo kao alibijem za dono{ewe ovakvih sramnih odluka, koje, ponavqam, imaju za ciq da navedu Srbe da se okrenu buxetu privremenih kosovskih vlasti. Pa da li je neki lopov zavr{io u zatvoru, da li je iko odgovarao zbog toga {to je navodno zloupotrebio ili nenamenski potro{io pare? Nije, niti }e, jer zloupotreba nije ni bilo. Uostalom, treba li podse}ati na to da je sli~na medijska halabuka dignuta i u slu~aju vladike Artemija, kada ga je trebalo ukloniti sa Kosova – navodi Jak{i}. Po wegovim re~ima, „ovakvi postupci aktuelne vlasti, koja istovremeno ~ini sve kako bi pomela s Kosmeta nacionalne kadrove i oslabila bezbednost Srba – slute na izdaju”. – Beograd je, recimo, prihvatio i tu neprirodnu podelu na Srbe iznad i ispod Ibra. To je ru`na podela. Leposavi} se brani u [trpcu a Kosovska Mitrovica u Kosovskoj Kamenici. Svi kosovski Srbi moraju da imaju zajedni~ku sudbinu, a ona mora da bude opstanak dr`ave Srbije na Kosovu i Metohiji. E sad, da li }e to da uradi neka druga vlast, ili tre}a, ali siguran sam da }e do}i vreme da se celo Kosovo vrati u zagrqaj Srbije, bez obzira na tu sve o~igledniju izdaju aktuelnog re`ima – zakqu~uje Jak{i}. „ M. S.

Omladinac protiv Sodome

O

tkad je zavladala ova demokratsko-izdajni~ka Sodoma i sestrinska joj Gomora, sve je te`e i nezahvalnije biti po{teno i patrijarhalno Srp~e, vaspitano u duhu najsvetijih tradicija doma}inske ~estitosti, bogougodnosti i drugih vozvi{enih vrlina, ina~e tako svojstvenih, kakoseonoka`e, ah da, „na{oj duhovnosti“. Evo, ~ak i usred srede zemqe Srbije, {tavi{e, u samom wenom prestonom gradu, po{teno i smerno ~eqade vi{e nema mira od svakojakih izopa~enosti i od razuzdanog divqawa vaskolikih perverzwaka koji nam dolaze sa Zapada (a odakle bi?) da truju na{u nedu`nu te naivnu omladinu. Kristijan @, osamnaest godina, tako|e je nedu`an - da ne re~emo nevin - ali nije naivan, to nipo{to, zna on za jadac, ne mo`e se wemu prodati rog za sve}u (po `eqi dopisati jo{ neku `ivopisnu narodsku dosko~icu): taj kad spazi i opazi kakvu Izopa~enost, taj odmah zna na ~emu je, a bogme i izopa~enost ubrzo sazna na ~emu je s wim. Elem, {etao tako Kristijan @. pre neko ve~e Adom Ciganlijom, krajem prepunim onih nepodno{qivo `ivopisnih plutaju}ih ugostiteqskih objekata koji da su „ponos Beograda po kojima nas zna ceo svet“, {pancirao tako on spokojno u blagosti svoje naravi i svojih ~ednih misli, kadli najedared, imade {ta da vidi: eno tamo, neka dvojica stali da se krajwe sumwivo pona{aju: umesto da se, recimo, pobiju razbijenim pivskim fla{ama, {to bi se moglo razumeti kao normalno i preporu~qivo mu`ja~ko ispoqavawe, oni se kanda zagrlili, ma ~ekaj malo... auu, bi}e da se i qube, jebot... ovaj, sakloni me Bo`e! Kao ba{tiniku i zato~niku Na{ih Najuzvi{enijih Tradicionalnih Vrednosti, Kristijanu @. pade klapna na o~i: pa zar tako, nesre}nici!? Po{to mu se u ruci sasvim slu~ajno zatekao koristan kuhiwski metalni predmet zvan no` (seckao luk za satara{, pa zaboravio da ga vrati u fioku), Kristijan se @. zaputi ka dvojici odvratnih perverzwaka, ne bi li ih podu~io redu. Ispostavi}e se, po wihovom karakteristi~nom naglasku koji je apsolvirao kroz brojne reprize „Otpisanih“, da se, gle, da se radi o nema~kim dr`avqanima, {to Kristijana @. nije ni najmawe iznenadilo: zna on oduvek odakle nama Svo Zlo dolazi... A o tome {ta li su tek dedovi ove dvojice radili po istoj toj Adi, boqe da i ne govorimo.

Kako god, stvar se zavr{ila tako da je jedan od te dvojice gadno nastradao od Kristijanovog misionarskog no`a, eno ga jo{ u bolnici. A u Kristijanovom skromnom domu policija je, gle, prona{la mobilne telefone, mrski imperijalisti~ki novac te nakit, koji svi prethodno pripadahu onom nema~kom dvojcu, dok ih Kristijan nije zaplenio. Banalni i prizemni, neoduhovqeni um iz toga bi zakqu~io da je motiv nasrtaja na{eg junaka na one Nemce koji su dirqivo naivno poverovali u mit o „ludom no}nom provodu“ u tom egzoti~nom ju`wa~kom gradu kod u{}a Save u Dunav bila tek banalna pqa~ka, ali ne, zgro`eno }e Kristijan objasniti Organima, on ih je napao „zato {to mu se u~inilo da su pripadnici gej populacije“, jer ih je „video da se grle i qube“. A to je onda, dakako, ne{to sasvim drugo, a ni Kristijan onda nije mala lopu`a, ukoqica i protuva, nego Svesni Omladinac (tako se to kadgod govorilo, a razlika je ionako samo terminolo{ke naravi) na uzvi{enom zadatku uterivawa ]udore|a. Pa dobro, ali otkud onda u Kristijana tu|e stvari te novac? Ne protivure~i li to wegovoj pri~i, ne baca li stanovitu senku na wegov plemeniti podvig? Na prvi i pogre{an pogled to mo`e izgledati tako, ali ako stvari obasjamo svojim unutra{wim duhovnim okom, uvide}emo da je wegov motiv nadmaterijalne naravi. Ne radi se o kra|i radi sticawa li~ne, privatne te protivpravne dobiti, nego o preventivnoj zapleni poradi onemogu}avawa neprijateqa (koji nam je, avaj, prodro duboko u pozadinu) da: 1. me|usobno komunicira i tako dogovara svoje perverzwa~ke i ostale podriva~ke aktivnosti; 2. iste aktivnosti finansira. Pa dobro, je li sve to ba{ tako? Ja sam siguran da jeste, tako i nikako druga~ije. A vi, ako ne daj bo`e sumwate, treba da znate da s vama ne{to jako nije u redu. I boqe bi vam bilo da se u red {to pre dovedete, ina~e, na}i }e se neki Kristijan i za vas, Kristijana ovde bar ima za izvoz, pogodno tlo smo im stvorili, pa to sad yikqa i mno`i se kao ludo, iz jednog semena se razviju po petorica. Samo, tjah, kako da ih izveze{ kad ih niko ne}e ni za yabe? „ Teofil Pan~i}

Tanka opozicija hrani vlast

Jak{i}: Teraju nas na kazan Pri{tine a temequ odluke Ustavnog suda, koja je stupila na snagu 10. avgusta, prosvetari, lekari, zaposleni u kulturi, pravosu|u, zapravo svi koji su na Kosmetu primali plate iz dr`avnog buxeta, ostali su bez “kosovskog dodatka”. Podsetimo, Ustavni sud je ocenio da odluka Vlade, doneta 2003. godine, kojom je uveden “kosovski dodatak”, nije ustavna jer predstavqa pozitivnu diskriminaciju. Jedan od lidera Srba sa severa KiM Marko Jak{i} `estoko je kritikovao ovu odluku, oceniv{i u izjavi „Dnevniku” da ona nanosi ve}u {tetu od mi{qewa Me|unarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti. – Posledice odluke Ustavnog suda po ostanak Srba na prostoru Kosova i Metohije su ve}e nego stava MSP-a. Jasno je da se iza odluke Ustavnog suda kriju Boris Tadi} i Vlada Srbije, koji su, za ra~un navodnog ulaska u EU, preuzeli obavezu da kosovskim Srbima smawe plate i dotacije ne bi li ih naveli na kazan Pri{tine. I oni to sa uspehom ostvaruju: najpre su prepolovili izdvajawa za Kosovo za 50 posto, a sada kre{u i to malo {to je ostalo, jer se ukida i minimalna naknada od 11.000 onima koji su bez radnog anga`mana i kojima su te pare omogu}avale da nekako pre`ive – tvrdi Jak{i}. On je pri tome odbacio navode da su isplate zarada na KiM ~esto pratile zloupotrebe, odnosno da je novac koji

3

KARMA KOMA

Monopoli su najve}i problem privrede U vreme dok nas MMF i Evropska komisija opomiwu da na{e buxetske mawkove ne}e ve~ito drugi pokrivati, Srbiju potresa rasprava o tome da li dr`ava, u uslovima krize, treba da {tedi ili da tro{i. Nevoqa je, me|utim, {to ta dilema vi{e ima predizborni nego stru~ni prizvuk. – Jasno je da su glasovi va`ni i nije neprirodno da partije konkuri{u za wih. Da li se oni mogu kupiti nerealnim obe}awima, to zavisi od glasa~a. Su{tina politi~ke rasprave na temu fiskalne odgovornosti je: da li glasa~i, koji su i poreski obveznici, `ele da tro{e danas i vra}aju dugove sutra ili `ele da {tede danas i tro{e sutra? – obja{wava u intervjuu „Dnevniku” ekonomista Vladimir Gligorov. Po wegovim re~ima, jedan od elemenata za odluku o tome da li da se {tedi ili da tro{i jeste taj – da li se dr`ava mo`e jo{ zadu`iti? Drugi element je koliko se mo`e zadu`iti, a tre}i ~inilac je na {ta }e se tro{iti taj novac. – Evropska komisija i MMF ukazuju na ~iwenicu da bi cena mogla da bude previsoka, da postoje granice fiskalnog deficita koji se kasnije mo`e vra}ati i da vaqa voditi vi{e ra~una o potro{wi siroma{nijih i onoj koja ide u javna ulagawa. Ceo spor jeste u tome da li je to dovoqno da bi se doprinelo privrednom oporavku ili bi trebalo pove}ati primawa zaposlenih i penzionera kako bi oni tro{ili vi{e i time podstakli prodaju, proizvodwu i zaposlenost – navodi sagovornik „Dnevnika”. z Za{to EK i MMF imaju primedbe na ideje o pove}awu plata i penzija? – Zato {to je re~ o trajnom pove}awu javne potro{we. Ako, na primer, rast podbaci, dr`ava i daqe ima pove}ane izdatke, ali ne i pove}ane prihode. I onda je potrebno opet zamrzavati primawa ili ih smawivati ili otpu{tati zaposlene. Javna ulagawa i pomo} siroma{nijima su privremene a i ve}i im je direktni efekat na potro{wu i zapo{qavawe. Tako da je alternativni predlog da se primawa pove}avaju kada se privreda oporavi. Odgovor na ovo je da je stawe, pre svega, u preduze}ima takvo da je potrebno obezbediti im kupce jer se gubici gomilaju, a sa wima i nelikvidnost i nezaposlenost. Kontra predlog je da se ovi problemi re{avaju neposredno - promenom vlasni{tva, preuzimawem obaveza ili smawewem poreskih obaveza. Na kraju se uvek izabere neka kombinacija svih ovim mera, iz ve} navedenih politi~kih razloga. z Kretawa u posledwih nekoliko meseci izazivaju strepwu da bi buxetski mawak do kraja godine mogao da bude za 12 procenata ve}i od planiranih 102 milijarde dinara. Da li Srbiji preti gr~ki scenario? – Ne, to su potpuno neadekvatne analogije. Srpski javni dug nije veliki i fiskalni

nedeqa15.avgust2010.

bilaze}i prethodnih dana gradili{ta po Srbije, predsednik dr`ave Boris Tadi} iskoristio je priliku da podeli packe opoziciji zato {to stalno samo kritikuje a ni{ta ne radi i ne predla`e, dodaju}i pri tome da, kada je stawe ve} takvo kakvo je, “nema boqih” od ovih koji sada vode Srbiju. Kako je vladaju}oj eliti po definiciji obaveza da ima ideje, i to najboqe za gra|ane, jer ako ih nema onda ni ne treba da bude na vlasti, analiti~ari srpske politi~ke scene ocewuju da prvi ~ovek Srbije samo “konstatuje” trenutno stawe. A ono je odraz izbora koji se iznedrili opoziciju koja, ~ak i kada bi imala boqe ideje od postoje}ih, ne bi mogla da ih plasira i za wih pridobije konsenzus politi~kih protivnika. – Smisao postojawa opozicije je kritika i kontrola vlasti, pretendovawe na politi~ku vlast i nu|ewe alternativnog programa. Tadi}eva kritika odnosi se na ovo posledwe. Tokom rasprave u Skup{tini Srbije o rezoluciji o Kosovu, Boris Tadi} je pokazao svoju superi-

O

ornost u odnosu na predstavnike opozicije i prvi put izneo tu konstataciju kada je pa`qivo slu{ao sve diskutante iz razli~itih partija, ali nije ~uo nijednu novu “niti boqu ideju”. Osim toga, dosta govori ~iwenica da je za Vladin predlog glasalo 192 poslanika. Svakako bi ja~a opozicija terala i vlast

– Na`alost, malo je novih ideja i novih qudi od strane opozicije. Ako se wen kapacitet ogleda u novim idejama i novim qudima, onda je upravo toga najmawe. Gra|ani su imali prilike da upoznaju ve}inu tih partija i politi~ara kakvi su kada su na vlasti – napomiwe sagovornik „Dnevnika”.

Ako se kapacitet opozicije ogleda u novim idejama i novim qudima, onda je upravo toga najmawe (Slavi{a Orlovi}) da bude boqa – obja{wava za na{ list dr Slavi{a Orlovi} sa Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu. On ukazuje na to da snagu opozicije ~ini broj poslanika u parlamentu, upori{te u bira~kom telu, rejting, ideje, odnosno program i kadrovi, kao i jedinstven nastup. Istovremeno, Orlovi} navodi da opozicija mo`e poentirati i na slabostima vlasti ako ima s kim i s ~im.

Orlovi} podse}a na to da je aktuelni saziv Skup{tine Srbije imao promenqive ve}ine o razli~itim pitawima, navode}i kao primer Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, energetski sporazum sa Rusijom, buxet, pojedini zakoni... – I tu se pokazalo da po~iwe prihvatawe i suprotnih predloga, postepeno i amadmana opozicije, ali jo{ uvek ne u dovoqnoj meri. Saveznik opozicije je kriza i nizak

standard gra|ana, dok je vlasti lako sa nejedinstvenom opozicijom u kojoj su pojedine partije bli`e Vladi nego me|usobno. Opozicione partije poput LDP-a podr`avaju evropsku orijentaciju Vlade ali je i SNS sve bli`a toj poziciji – navodi Orlovi}. Kako je ova vlast tek na polovini svog mandata, pojedinim opoziconim politi~arima su izjave “mnogo smo jaki” ili “najboqi smo” nagove{taj da se DS kao sto`er vladaju}e koalicije ipak priprema za vanredan izalazak gra|ana na birali{te. Me|utim, isti~e na{ sagovornik, od toga nema ni{ta iz prostog razloga {to ovako slaba opozicija ne mo`e uzdrmati vlast. – Vlada ima svojih slabosti i unutra{wih nesporazuma, ali je interes svih partija u woj da ona opstane, ako je mogu}e do kraja mandata. Jedino bi neki krupniji razlog mogao da je natera da ne izgura mandat do kraja. U ovim okolnostima do prevremenih izbora mo`e pre dovesti odluka vladaju}e koalicije nego zahtevi i pritisak opozicije – zakqu~uje dr Slavi{a Orlovi}. „ Qubinka Male{evi}


4

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: NASTAJU LI REGIONI U SRBIJI STIHIJSKI

Autonoma{i s juga ko~e u „krugu dvojke” D

FENOMENI: ^EMU I KOME SLU@I BRISELSKI OFIS

Ekonomska logika na politi~ki pogon P

re bi se moglo re}i da su miqenici gradskog ministra finansija, ako im se ve} mora zalepiti neka etiketa. Pri~e o tome kako predstavni{tva gradova i regiona u Briselu otvaraju separatisti, pritajeni i otvoreni, obitavaju jo{ samo u zemqama gde caruje neznawe i poslovi~na a oportuna zlonamernost. Svi ostali dr`e se ekonomije. U Briselu su, naime, pored svega ostalog i centrale desetina izda{nih evropskih fondova iz kojih oti~e novac onima koji 1) na vreme saznaju da se novac deli, 2) osmisle dobar projekat i 3) tu ideju preto~e u, po svim EU standardima, prihvatqivu aplikaciju. Kad bi centralne vlasti i bile toliko agilne da svoje regione i gradove blagovremeno obave{tavaju o svakom raspisanom EU konkursu, to ne zna~i da bi nestala potreba za stalnim prisustvom u Briselu. Ekonomsko lobirawe je mo`da i najva`nija nadle`nost briselskog ofisa, ali daleko od toga da je jedina. Politi~ko je, pak, lobirawe ne{to na {ta su i delegacije iz Evrope skretale pa`wu u razgovoru sa predstavnicima vojvo|anske administracije, i to jo{ onomad kad je saga o ofisu APV u Briselu bila na samom po~etku: neophodno je, naime, biti u Briselu, jer, da bude jasno, evropske institucije nemaju dovoqno qudi da bi mogle da se bave svim pitawima, tako da ako niste prisutni i ne istaknete svoju ideju ili problem koji vas ti{ti, to pitawe za Evropu – kao da ne postoji. Prvi ofis u Briselu otvorilo je davne 1984. gradsko ve}e Birmingema, a taj primer sledilo je jo{ nekoliko britanskih gradova te nema~kih saveznih pokrajina. Prema podacima s po~etka ovog meseca, u nezvani~noj evropskoj prestonici svoja predstavni{tva ima 317 gradova i regiona - od onih kojima je dovoqno nekoliko kvadratnih metara do jednog Baden Virtemberga koji svoju ekonomsku mo} demonstrira iznajmqivawem vi{espratne zgrade u ~ijem podrumu je locirana, a {ta bi drugo nego – pivnica! Kobasice su obavezne. Zbog paprenih cena nekretnina u Briselu, vrlo je ~esta pojava da se regioni slabije ekonomske mo}i udru`uju i zajedni~ki iznajmquju prostor. Za misiju koja im je poverena, to je izgleda sasvim dovoqno. Osnovni kriterijum za dono{ewe definitivne odluke o otvarawu ofisa, na ovo posebno ukazuju oni sa iskustvom, ne sme da bude pomodarstvo – eto, svi imaju ofis, pa moramo i mi – ve} precizna i temeqna analiza koja bi pokazala da li je tako ne{to za grad ili region uop{te isplativo. Dakle, primaran je odnos tro{kova i mogu}e dobiti. Istarska `upanija, recimo, iznajmquje prostor od 40 kva-

dratnih metara u zgradi italijanske regije Friuli Venecija \ulija, u kojoj su, tako|e kao podstanari sme{tene i austrijska Koru{ka i Sarajevski kanton (BiH). Istrijane i wihove interese u Briselu zastupa tek jedna osoba i kad se saberu svi tro{kovi - rentirawe prostora, plus plata za jednog zaposlenog, `upanijski buxet to godi{we ko{ta oko 100.000 evra. Istra je, ina~e, bila prva hrvatska `upanija koja je, uprkos gun|awu i politi~kim podvalama, otvorila svoj ofis u Briselu, sredinom 2005. godine, a wenim stopama krenule su vrlo brzo i druge `upanije.

Poenta je da u Brisel odu oni koji poseduju iskustvo, odre|eno znawe, da poznaju miqe u kojem }e raditi i, naravno, da govore jezike (Orijano Oto~an) – Za ovih pet godina ofis u Briselu ko{tao nas je oko pola miliona evra, ali je, s druge strane, u tom periodu u Istru, preko vi{e od 100 projekata koji se finansiraju iz evropskih fondova, u{lo 20 miliona evra, u ~emu svoj veliki doprinos ima i anga`man na{eg predstavnika u Briselu – ka`e za „Dnevnik“ Orijano Oto~an, u istarskoj `upaniji zadu`en za me|unarodnu saradwu i evropske integracije. Oto~an nagla{ava da je jedna stalno zaposlena osoba u ofisu, u ovoj fazi hrvatskih evrointegracija, sasvim dovoqna, ali da }e se po prijemu Hrvatske u EU predstavni{tvo Istre u Briselu kadrovski svakako oja~ati. Tu se na{ sagovornik poziva na iskustva {panskih regiona, ina~e najuspe{nijih kada je re~ o olak{avawu evropskih fondova,

koje imaju po izme|u 10 i, ~ak, 40 zaposlenih. O~ito, ne sede tamo zaludi. – Nije poenta da li jedna regija mo`e sebi da priu{ti samo jednog ili vi{e zaposlenika na stalnom radu u Briselu, ve} to da oni koji tamo budu poslati poseduju iskustvo, odre|eno znawe, da poznaju miqe u kojem }e raditi i, naravno, da govore jezike, engleski svakako, a bilo bi dobro i francuski. To su preduslovi za dobre rezultate, a to mora da bude i zvezda vodiqa pri dono{ewu odluke o otvarawu predstavni{tva – savetuje Oto~an. Ono {to Vojvodinu u ovom trenutku ko~i u realizaciji dugogodi{weg briselskog sna – ~ekamo, naime, kandidaturu za ~lanstvo u EU – Istri, opet, nije bila smetwa. Za ovarawe ofisa u Briselu nije toliko bitno da li zemqa ima kandidaturu ili ne, navodi Oto~an, ve} procena opravdanosti takvog poteza. – Mi smo se pre pet godina rukovodili na{im interesom i pokazalo se da je to bio ispravan potez – navodi na{ sagovornik, ali uz napomenu da je nesporno to da se korist od kancelarije u Briselu pove}ava sa pribli`avawem ~lanstva u EU. Najve}a vajda od kancelarije je, razumqivo, kad je zemqa ve} ~lanica Unije, jer tada se putem rada predstavni{tva mo`e uticati i na dono{ewe odluka evropske administracije. Regionalni interes, o kojem govori Oto~an, izgleda da je u Kragujevcu nadvladao strah od javnog mwewa, pred kojim se, kako se ~ini, Vojvodina privremeno uklonila s puta. Da, re}i }e neko, lako je [umadiji, ko bi smeo woj da zalepi separatisti~ku etiketu, pa ~ak i na vrata {umadijskog briselskog ofisa... Kako god, i bez kandidature za ~lanstvo Srbije u EU grad Kragujevac }e u naredna dva meseca imati tamo svoju kancelariju. I bukvalno. – Zahvaquju}i saradwi sa ~e{kim Ju`nomoravskim regionom, u wihovom predstavni{tvu u Briselu dodeli su nam kancelariju, besplatno naravno, a na raspolagawu nam je i sva wihovu pomo} i dosada{we iskustvo – ka`e za „Dnevnik” Borka Tomi}, budu}a {efica tog ofisa. Zvani~no, bi}e to predstavni{tvo Kragujevca, s tim da }e ono pokrivati i sve {umadijske op{tine koje budu voqne da imaju bilo kakvog posla s Briselom, u prvom redu u vezi s projektima. Ina~e, Tomi}eva – s vi{egodi{wim radnim iskustvom u Briselu u ~ijem je si-viju i zvawe lobiste u prestonici EU – savr{eno odgovara „fotorobotu“ osobe na ~elu briselskog ofisa. Uskoro, kako nam je rekla, odlazi put glavnog grada Belgije da zavr{i sve pripremne radwe. Jer, planirano je da {umadijski ofis po~ne da radi ve} u oktobru. „ Denis Kolunyija

r`avna politika Srbije ve} bi se mogla izu~avati ka primer lo{eg ponavqa~a istih gre{aka. Institucije, odnosno wihovi predstavnici, u „re{avawe“ problema ukqu~uju se tek kad procesi koji su tekli stihijski vi{e ne mogu da se ignori{u. U senci borbe sa imaginarnim temama, godinama i decenijama talo`e se one `ivotne, kao {to je, na primer, pitawe imovine lokalnih samouprava, odnosno neminovnost procesa decentralizacije vlasti. Iako autonomija vi{e nije tabuizirana re~ ni u Kragujevci ni u Ni{u, nepo`eqna je ipak jo{ uvek u „krugu dvojke“, gde se od takvih inicijativa brane izlizanom replikom o „opasnostima od dezintegracije zemqe”. Me|utim, takvi odgovori izgleda vi{e ne mogu zadovoqiti ni Ni{ ni Kragujevac, a naro~ito ne Sanxak, gde se uz etni~ku, odnedavno afirmi{e i ideja o vra}awu u `ivot „partizanske autonomije“... Tek, danas se zahtevi za autonomijom ~e{}e ~uju s juga nego sa severa Srbije. Da se provincija osloba|a od nametnutih strahova od dezintegracije zemqe ukazuju i rezultati nedavno sprovedenog istra`ivawa u kojima se ve}ina gra|ana Ni{a izjasnila za formirawe autonomije

Nema ni{ta logi~nije od toga da Ni{lije pri`eqkuju teritorijalnu autonomiju sa visokim ingerencijama (Aleksandar Kekew)

Re{ewe se ne}e prona}i ukoliko se problemi guraju pod tepih, ve} naprotiv, ti problemi postajati radikalniji (Aleksandar Popov)

toga da Ni{lije i gra|ani najsiroma{nijeg dela zemqe pri`eqkuju teritorijalnu autonomiju sa visokim ingerencijama“. On za na{ list dodaje da bi takva ideja morala biti i prioritet svakog politi~kog udru`ewa koje ima makar predstavni{tvo van Beograda. Kekew, me|utim, ne veruje u to da je ve}insko raspolo`ewe Ni{lija zaista autonoma{ko.

je, koje se zasniva na paroli „ako Beograd ne}e da nam pomogne, tra`i}emo autonomiju“. – A to ve} unapred stavqa do znawa da je autonomija mawe ideolo{ki zadatak, koliko instrument za uslovqavawe i iznu|ivawe sitni{a od velikog beogradskog tate – isti~e Kekew. Koordinator ekspertske grupe Saveta za decentralizaciju Vlade Srbije Aleksandar Popov smatra da garnitura na vlasti pravi gre{ku jer odla`e otvarawe procesa decentralizacije. On za „Dnevnik“ navodi i da vlast mora ustanoviti sve aspekte tog procesa, „i ono {to dolazi iz Ni{a i zahteve za Sanxaka, jer se re{ewe ne}e prona}i ukoliko se problemi guraju pod tepih, ve} naprotiv, ti problemi postajati radikalniji“. – Tako je sukob unutar islamske verske zajednice posmatran kao ne{to {to se nas ne ti~e, po principu ’dok se oni sva|aju, mi smo mirni’. Me|utim, u tom nadmetawu pojavili su se i zahtevi za autonomijom. I sad }e se sve te`e i te`e razgovarati o tom pitawu, a da ti procesi ne budu pra}eni tenzijama – ukazuje Popov, uz napomenu da zbog toga {to pre mora da prestane „opstrukcija i bojkot rada Saveta za decentralaizciju od strane pojedinih dr`avnih zvani~nika“, kako bi to vladino telo moglo ozbiqno da se pozabavi ovim pitawima. „ Branka Dragovi}-Savi}

Kako do evropske Srbije „Pod pojmom regionalne autonomije podrazumeva se pravo i stvarna sposobnost naj{irih teritorijalnih zajednica u okviru svake dr`ave ~lanice, sa izabranim organima koji se nalaze izme|u dr`ave i lokalnih zajednica i koji imaju prerogative samouprave, bilo prerogative dr`avne prirode, da obavquju pod svojom sopstvenom odgovorno{}u i u interesu svog stanovni{tva, zna~ajan deo poslova u javnom interesu, u skladu sa principom supsidijarnosti“. (Evropska poveqa o regionalizmu) tog regiona po uzoru na Vojvodinu. Da je proces regionalizacije Srbije neminovnost smatra i funkcioner DS-a, Ni{lija Bo{ko Risti}, koji je uveren da je neraspolo`ewe wegovih sugra|ana centralisiti~kim upravqawem – potpuno opravdano. On je pri tome uveren u to da }e do vertikalne podele vlasti do}i tek kad „Beograd shvati“ da bi i sam, sticawem statusa regiona, zna~ajno pro{irio svoje razvojne {anse. Aleksandar Kekew iz ni{ke nevladine organizacije Diferencija navodi da „nema ni{ta logi~nije od

– Ovaj region toliko je politi~ki onesve{}en da se o svakom progresivnom politi~kom delovawu ili ideji govori diskretno, kao da se radi o kriminalnom delu. Zato rezultati pomenutog istra`ivawa jedino iz tog aspekta iznena|uju, a ne zato {to su gra|ani ogladneli, pa re{ili da ne{to povodom toga preduzmu. Jer, oni su gotovo dve decenije gladni, pa ipak nisu razloge nalazili u lo{em dr`avnom ustrojstvu, ve} prevashodno u onima preko dr`avnih granica – napomiwe Kekew. On ka`e da je, na`alost, posredi me{etarewe idejom regionalizaci-

@ELEZNI^KA ]UPRIJA KOD BOGOJEVA U@ELELA SE „^ELI^NIH KOWA”

Zaboravqeni most

a li zbog novoprobu|enog sentimenta vaskolikih Srbaqa usmerenom ka otiskivawu na hrvatski deo Jadrana, ~iwenice da me pre neko vreme umal’ nije satro voz kod Perleza pored dignute u nebo rampe, ili „hit vesti“ o osnivawu SHS pan`eleznice, tek na pamet mi ovih dana pada }uprija kod Bogojeva namewena „~eli~nom kowu“. Onomad, dok je Bog hodao po zemqi, odnosno dok smo se kleli u zenicu oka svog na{em bratstvu i jedinstvu svih naroda i narodnosti SFRJ, prelazak preko ovog `elezni~kog mosta koji spaja srpsko-hrvatske obale Dunava, zna~io je obligatno, vi{e~asovno, zaustavqawe u Vinkovcima (za one mla|e odatle i izreka „brz k’o vinkova~ki“), e da bi se preko Vrpoqa i Knina dobacilo do Zadra i brojnih vojvo|anskih sindikalno-omladinskih odmarali{ta rasutih diqem navodno najlep{e morske obale na kugli zemaqskoj „sa tisu}u i kusur otoka, {kojeva i ostalih hridina”. Napravqena jo{ za zemana KundK, ova }uprija je imala tu nesre}u da, od prvobitne izgradwe 1911. godine, bude dva puta ru{ena od kojih (za ponadati se) posledwi put bombama NATO alijanse u ~ovekoqubivoj akciji satirawa Srbije u crnu zemqu pretposledwe godine 20. veka. Nakon tog rawavawa mosta trebalo je da pro|e sedam godina i milostiwa okorelih monarhista iz Norve{ke i Belgije, oli~enih u po 200 hiqada evra, sve kako bi se most doveo u funkcionalno stawe. Po{to je ceo posao oko sanacije mosta na Bogojevu bio vredan 709.000 evra iz republi~kog buxeta Srbije izdvojene su preostale potrebne pare kako bi na ovom mostu dugom 620 metara radove popravke

D

izvela doma}a „Mostogradwa“ i time ga osposobila za saobra}aj. U slavu zavr{etka obnove bogojeva~ke }uprije i na debelom minusu tog sne`nog decembra 2006, sve zalud ~ekaju}i tada aktuelnog „kapitalnog ministra“ Vequ Ili}a, posmrzavali su se podjednako predstavnici diplomatskog i novinarskog kora kao i „spontano okupqeni“ `iteqi Bogojeva, ali je sve~anost otvarawa `eqezni~kog mosta pro{la kako i dolikuje, sa sve hlebom i soqu iz promrzlih ru~ica dece u narodnim no{wama. Najavqen je promet qudi i roba u masovnom obimu, a sve u smislu poboq{awa dobrosusedskih odnosa i evro-integracija, ali, na`alost, ~etiri godine nakon ove neimarske svetkovine, rezultat je vi{e nego pora`avaju}i. Srpska carina je odradila svoj deo posla i opremila carinsku ispostavu, koja se otvara svega nekoliko puta u toku godine kako bi ocarinila retke kompozicije (gotovo iskqu~ivo one sa ve{ta~kim |ubrivom iz suboti~ke „Azotare“) koje po|u preko velike reke. Svojevremena najava

srpskih `elezni~ara da }e Rumuni prosto da „polude“ od transporta robe iz Ploe{tija i Konstance ka Zapadnoj Evropi ostala je puka tlapwa, mada kamioni {leperi krcati „Reno“ motorima za wihovu fabriku „Da~ija“ tutwe drumskim mostom kod tog istog Bogojeva, a o putnicima nema ni govora i pored svih viznih liberalizacija i „diplomatskih klimatskih promena“ izme|u dve zemqe, pa tako, za ove ~etiri godine, ni jedan jedini putni~ki voz nije ovde pre{ao preko Dunava. Posledwe, diskutabilno da li i suvislo, obja{wewe za{to bogojeva~ki most „~ami ~ekaju}i“ je onomad u jeku izborne kampawe 2008. dao dotada{wi ministar za kapitalne investicije, nare~eni Veqa Ili}. – Moje i dr`avno je bilo da most popravimo, a za{to nema prometa qudi i robe pitawe je za na{e `eleznice i privrednike. Pa ne}e vaqda dr`ave Srbija i Hrvatska da {etaju gore-dole prazne `elezni~ke kompozicije samo da biste vi pisali kako most radi. „ Mili} Miqenovi}


nedeqa15.avgust2010.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

5

DRAGO KOS, PREDSEDNIK GRUPE ZEMAQA SE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE (GREKO)

U Evropu se ne ide na dve foteqe rbija }e „milom ili silom“ prona}i izgubqenu politi~ku voqu da se ozbiqno uhvati u borbu protiv korupcije ukoliko zaista `eli da se prikqu~i evropskoj porodici. Jer, borba protiv korupcije jeste politi~ki kriterijum za ulazak u Evropsku uniju i o tome se sa srpskim politi~arima vi{e ne}e raspravqati, ka`e u razgovoru za nedeqni „Dnevnik“ Drago Kos, predsednik Grupe zemaqa Saveta Evrope za borbu protiv korucije (GREKO). – Ako Evropska unija ne bude uverena – pogotovo nakon dosta lo{ih iskustava sa Bugarskom i Rumunijom i posle problema kojih ima sa Hrvatskom – da u Srbiji ne samo postoji politi~ka voqa, ve} i da se povla~e konkretni potezi u suzbijawu korupcije, ulaska u wene redove ne}e biti. Moramo se uveriti da Srbija ima `eqe, voqe, spremnosti i resursa da ispuni jedan od osnovnih politi~kih kriterijuma za ulazak u EU a borba protiv korupcije to jeste. No, ako je suditi po sada{wim potezima, pla{im se da }e taj put u Evropu biti dug – isti~e Kos. Srpski politi~ari tvrde da imaju evropsku podr{ku u zadr`avawu duplih funkcija do isteka mandata. Kako su oni tek na pola mandata, {to zna~i da }e na dve foteqe sedeti jo{ dve godine, koliko je realno da su za izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv ko-

S

rupcije dobili saglasnost Saveta Evrope? – Te{ko mogu poverovati da je bilo ko iz Evrope dao podr{ku politi~koj eliti Srbije za obavqawe duplih funkcija do kraja

Bez prave politi~ke voqe nema borbe protiv korupcije mandata, dakle jo{ te dve godine. Neka ka`u ime i kada je im je takva dozvola data. Naime, s pojedinim re{ewima u zemqama koje ve} jesu ili }e biti ~lanice EU niko se ne bavi do tolike konkretnosti da bi mogao neko da se poziva na to, odnosno da je dobio saglasnost za tako ne{to. Zatim, rok od dve ili vi{e godina za uskla|ewe pravog stawa sa onim {to

nala`e zakon sigurno je preduga~ak. Da je u pitawu nekoliko meseci, mo`da i ne bi bio problem da se sa~eka. Ali dve godine sigurno su preduga~ak rok za koji bi moglo da se dozvoli funkcionerima da i daqe obavqaju dve funkcije. U svakom slu~aju, sigurno je da }e budu}i monitoring GREKO-a, ako se stvari ne promene, to smatrati kao korak unutrag. A kako se na{ izve{taj prati i od Evropske komisije i od svih drugih me|unarodnih organizacija, takva ocena ne}e delovati pozitivno. Dali ste podr{ku Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Da li vas je iznenadilo da se samo nekoliko meseci nakon po~etka primene on mewa? – I ne i da. Ne zbog toga {to sam video i u drugim dr`avama da je bilo poku{aja politi~ara da se odupiru zakonima koji reguli{u borbu protiv korupcije i wihovu te`wu da se zapravo zadr`i status kvo i pored proklamovanih i usvojenih pravila za borbu protiv korupcije. Da, zato {to nisam mogao da pretpostavim da }e ti poku{aji izmena dobiti tako konfliktan oblik i da }e, na kraju, odredbe zakona biti promewene u korist politi~ara. Bio sam zaprepa{}en kada sam video za kako kratko vreme su stupile na snagu izmene tog zakona, koji je pre „popravke“ bio mnogo boqi i kvalitetniji. Sada se stalo na pola puta i nadam se da

to nije znak da }e se i}i i na nekakve jo{ gore izmene. Srpski mediji i pojedini ~lanovi Odbora Agencije za borbu protiv korupcije proteklih dana spekulisali su da }e Srbiji uslediti „kazna“ zbog izvr{enih izmena zakona. Da li bi Srbija zaista mogla biti ka`wena povratkom viza i zastojem na evopskom putu? – Jo{ uvek traje faza iznena|ewa u Evropi onim {to se uradilo sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije u Srbiji, ali ona ne}e dugo trajati. Razmotri}e se veoma pomno pitawe da li je to {to se desilo slu~aj do koga je do{lo vi{e-mawe nesre}no i koji jo{ ima {anse da se ispravi, jer }e Agencija podneti zahtev Ustavnom sudu Srbiji da preispita ustavnost izvr{enih korekcija. Ili je, pak, to po~etak pona{awa Srbije u suprotnom pravcu od onoga {to je definisala u zakonu i u svom obe}awu EU. Istina, zaista te{ko mogu da zamislim da bi samo zbog toga Srbija mogla ostati bez viza. Ali ~iwenica je i to da ako bi se ovakve stvari – da se dobri i korisni zakoni za borbu protiv korupcije mewaju nagore – ponavqale, u tom bi slu~aju EU do{la do uverewa da Srbija nema pravi na~in da se odupre korupciji. I onda bi stvarno mogao biti usporen evropski put.  Da li su i ova zbivawa oko duplih funkcija u Srbiji dokaz da nema istinske borbe

protiv korupcije ako izostaje politi~ka voqa? – To je slu~aj u svim dr`avama. Bez prave politi~ke voqe nema borbe protiv korupcije. Sve pri~e za kojima politi~ari lako pose`u, pogotovo pred izbore, vi{e-mawe slu`e da uvere bira~e kako su oni pravi borci protiv korupcije, ali politi~ka voqa dolazi na isku{ewe preuzimawem vlasti. Za Srbiju je stvar jo{ gora jer su ba{ ti politi~ari koji sada pose`u za izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije da bi sa~uvali svoje foteqe doneli taj isti zakon. Umesto da ga primewuju, oni ga mewaju sebi u korist. Bi}e sad te{ko ubediti bira~e u Srbiji da su politi~ari spremni da se povinuju ograni~ewima koje donose propisi za borbu protiv korupcije posle ovakvog koraka. Ako se legalizuju „dupli standardi“, da za obi~ne qudi va`i ne{to a politi~ari to mogu da mewaju po `eqi, onda to za rezultat ne mo`e imati borbu protiv korupcije.  ^ak i nezavisni organi i tela koji se u Srbiji bore protiv korupcije isti~u da je korupcija ovde sistemska i da po~iva na vlasti, odnosno prakti~no stavqaju znak jednakosti izme|u korupcije i vlasti. Ako je to tako, mo`e li on-

da vlast tvrditi da ide sigurnim korakom ka Evropi? – Po definiciji, korupcije je najvi{e tamo gde je vlast. Apsolutna vlast zna~i i apsolutnu korupciju. Nezavisni organi i tela ~iji je zadatak da zaustavqaju korupciju moraju uveriti vladu da po~ne da razmi{qa {ta u~initi da bi se taj znak jednakosti izbrisao. Na`alost, iskustvo nam je pokazalo da vlasti najvi{e „slu{aju „ kada ih pritiskaju spoqa a ne kada im se na to ukazuje i od wih tra`i iznutra – osim kada ih na to prisiqavaju prilike kao {to su izbori. One prave `eqe za borbom protiv korupcije nema u tolikom obimu da bismo mogli biti zadovoqni. Svaki put kada se po~ene sa konkretnim merama za borbu protiv korupcije naj~e{}e se nailazi na otpor ba{ od strane tih koji bi prvi morali da se bore protiv we i koji najvi{e u korupciji u~estvuju. A to su politi~ari. Qubinka Male{evi}

KAKO JE SRPSKO MLEKARSTVO POTOPQENO U MONOPOLU

Prvo izmuzene krave, pa onda i farmeri o{ 2003, kada je dr`ava dopustila da jedan investicioni fond zavlada mlekarskim tr`i{tem u Srbiji, moglo se naslutiti {ta }e se dogoditi, a dana{wi scenario bio je „zicer“ i pre dve-tri godine, kada je „Salford“ po~eo da od sebe tera vojvo|anske farmere. Otkazav{i ugovore onima koji su tada javno pri~ali o otkupnim cenama i zloupotrebi „Salfordove“ dominantne pozicije na tr`i{tu sirovog mleka, fond je silu demonstrirao prvo na farmerima koji su mu dnevno predavali vi{e od 1.000 litara, da bi potom na zub uzeo i one koji imaju po 15-tak krava. Uqe na vatru, u dobro poznatoj pri~i o mlekarskom monopolu i bezobrazno niskim otkupnim cenama, dolilo je potom to {to je dr`ava dozvolila uvoz jeftinijeg mleka u prahu iz zemaqa Evropske unije, zbog ~ega je nastalo pravo zame{ateqstvo me|u mlekarima i konditorima, naravno na {tetu paora. Usledili su masovni otkazi farmerima, mnoge farme su propale, kvalitetna grla oti{la u bescewe, a paorima su za vratom ostali skupi bankarski zajmovi. Pretpro{le godine je u Srbiju uvezeno vi{e mleka u prahu nego u prethodnih deset! – Nikada nije bilo gore! U posledwih nekoliko godina u Srbiji je poklano 200.000 krava, mleka vi{e u dr`avi nema, izgubili smo poqoprivredne proizvo|a~e... Tek sada to vide i mlekare, ali je situacija takva da se vi{e ne mo`e popraviti – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Centralne asocijacije proizvo|a~a mleka Vojvodine Dejan Trajkovi}. – O tome smo stalno govorili, upozoravali na opasnost, ali niko nije reagovao. Sada tra`imo da se ispuni

J

„Imlek” di`e cenu Kompanija „Imlek“ }e, kako je ranije i najavqivala, od danas podi}i otkupnu cenu sirovog mleka za 10 odsto, {to }e zna~iti i poskupqewe gotovih proizvoda za pet procenata. „Na{i farmeri }e za litar sirovog mleka dobijati 28,50 dinara“, izjavila je pi-ar „Imleka“ Nevena Veselinovi}, napomiwu}i da ta kompanija ima oko 6.000 kooperanata. Ona je, ina~e, potvrdila i da je isporuka mleka i mle~nih proizvoda na tr`i{tu Srbije smawena za 25 odsto.

samo minimum uslova da sto~arstvo ne bi bilo u potpunosti uni{teno, a ide ka tome. Pre dve godine bila je posledwa korekcija otkupnih cena, podse}a na{ sagovornik. Od tada su one samo smawivane, i danas se u proseku kre}u oko 22 dinara. Najni`a cena koju farmeri dobiju za litar mleka je 16 dinara, a ono ekstraklase je oko 30 dinara. Za to vreme gotovo svi inputi u farmerskoj proizvodwi su oti{li navi{e, neki i 100 posto. Vi{estruko je poskupela sva hrana, energenti, „oti{ao“ je i evro... - napomiwe Trajkovi}. „Imlek“ i ostale mlekare koje su pod „Salfordovom“ kapom sada su suo~ene sa nedostatkom sirovine i lo{om prodajom mleka u radwama, a za vrat im staje Italija Nema~ka Francuska Bugarska Poqska ^e{ka Slova~ka Rumunija Ma|arska

2007. 0,344 0,331 0,287 0,247 0,295 0,303 0,292 0,224 0,289

2008. 0,395 0,351 0,335 0,299 0,303 0,338 0,325 0,238 0,327

2009. 0,323 0,252 0,271 0,253 0,222 0,230 0,210 0,213 0,217

Otkupne cene mleka u EU (u evrima)

i ista ona dr`ava koja je `murila pred onim {to su radili. Te, po tvrdwama farmera, nedostaje ~ak 30 odsto sirovog mleka potrebnog za preradu. Trajkovi} pri tome navodi da nesta{ica mleka, zapravo, traje ve} neko vreme, ali da su kupovna mo} i potra`wa za ovim proizvodom u me|uvremenu pali, pa se mawak nekako „peglalo“. Biv{i ministar poqoprivrede Goran @ivkov za na{ list obja{wava da zapravo mleka ima dovoqno, jer se godi{we proizvede 1,5 milion litara ali samo 55 odsto ide mlekarama, dok ostalo nije dovoqno kvalitetno. „Salford“ na stranu, jedan od kqu~nih problema je i {to dr`ava, veli, ne daje dovoqno ovom sektoru. Ni blizu kao Evropa. Premije su, podse}a @ivkov, u Srbiji do 2006. bile ~etiri dinara, a u posledwe dve godine su 1,5 dinar. Pomenimo, u Hrvatskoj

premija po litri mleka iznosi 0,55 kuna odnosno vi{e od osam dinara. U EU je, ina~e, politika da se smawe direktna davawa po proizvodu, a da se dr`avni novac poqoprivrednicima daje kroz premiju po grlu, hektaru, preko povoqnih kredita za ekologiju, ruralni razvoj... Tako prera~unate mere onda dosti`u i 500 evra po hektaru. Dr`ava, naravno, ne da na sebe. Uz te{ke optu`be na ra~un „Salforda“, kojem sada prebacuje svu krivicu, iz Ministarstva poqoprivrede stalno ponavqaju da se za sto~are izdvaja najvi{e {to se mo`e isisati iz sirote agrarne kase. Ministarstvo je, naime, premije za mleko (1,5 dinar po litru) isplatilo proizvo|a~ima za ceo prvi kvartal, drugi kvartal se ubrzano ispla}uje, a kre}e i isplata subvencije po mle~nom grlu stoke od 12.500 dinara. Za nabavku osnovnog stada dr`ava pla}a 30 do 40 vrednosti tog stada, {to zna~i da ako neko kupi 10 krava, tri ili ~etiri plati Ministarstvo. Farmeri dobijaju i 30 do 50 odsto bespovratnih sredstava za nabavku opreme za mlekarstvo ili izgradwu farme... Ukazuju}i na ~iwenicu da je proizvodwa mleka u Srbiji u stalnom padu, da je prose~na nosivost po kravi ispod 4.000 litara godi{we, a evropski prosek je 8.000 litara, te da je problem i rasni sastav, Qubi{a Jovanovi}, generalni direktor firme BD „Agro Dobanovci”, ipak misli da pomo} dr`ave nije adekvatna, s tim da on upozorava da nije su{tina ni u tome da ona premijom pokriva nesavesnog proizvo|a~a. Naprotiv, vaqa, po wemu, napraviti ozbiqnu analizu: {ta proizvoditi, gde i na koji na~in stimulisati promene, stimulisati potencijalne investitore, staviti otkup u legalne tokove... I, naravno, voditi ra~una o kontroli kvaliteta.  Sla|ana Glu{~evi}

ZA[TO SALA[I BANKARIMA NE VREDE MNOGO?

Administracija wivama srezala cenu ej, sala{i na severu Ba~ke a i ju`nije – ne vredite mnogo bankarima. U to je mogao da se uveri poqoprivrednik koji nije uspeo da dobije zajam od banke, a bio je spreman da pod hipoteku stavi zemqu, ku}u, ~ardake... Zato se, s razlogom, zapitao za{to bankarima vojvo|anska zemqa tako malo vredi? – Kada banka odlu~uje o tome gde }e i kako staviti hipoteku, onda prvo ocewuje da li }e u slu~aju da klijent ne mo`e da ispuwava obaveze mo}i da prodajom namiri novac koji je pozajmila i prate}e tro{ove – ka`e nam sekretar Odbora za bankarstvo i osigurawe Privredne komore Vojvodine Zoran Radowi}. – Zemqa najslabije gubi cenu, ali svaki konkretan slu~aj mora se posebno proceniti. Zavisi gde se wiva nalazi i kog je kvaliteta, u kakvom su stawu objekti... Tako }e biti i ubudu}e kada se tranzicioni period zavr{i. Parcele i projekti }e se razli~ito vrednovati. U bankama potvr|uju da je u ovom trenutku pitawe sala{a i kredita vi{eslojno. Kod nas se, naime, hipoteka na zemqi{te i nekretnine ra~una kao sredstvo obezbe|ewa kredita a ne kao osnov za wegovo dobijawe. U ovom trenutku sala{i, tako, nisu mnogo na ceni, a razloga je, navode bankari, podosta. Naime, ceo sistem stvaqawa hipoteke na imovinu je preduga~ak i jako komplikovan, a isto va`i i za weno aktivirawe. Uz sve to, zajmove obezbe|ene na ovaj na~in Narodna banka Srbije klasifikuje kao rizi~nije, pa su samim tim i rezervacije ve}e. Zato bankari radije plasiraju kredite sa mawom rezervom i tamo gde su {anse za redovno ispuwavawe obaveza ve}e. Na sve to treba dodati i ~iwenicu da su katastri u pojedinim op{tinama toliko iskomplikovali stavqawe hi-

H

poteke da pro|u i meseci pre nego {to se svi papiri sakupe. Komplimente, ka`u nam, zaslu`uju op{tine Titel i Ba~ki Petrovac, gde se lokalna administracija potrudila da ceo postupak pojednostavi. Ako je za ikakvu utehu, i u drugim op{tinama na podru~ju APV se dokumentacija kompletira br`e i lak{e nego u drugim delovima Srbije, {to, naravno, ne zna~i da ceo postupak ne mo`e biti efikasniji. Tek, ako bankar i klijent i imaju strpqewa pa uspeju sve uspe{no da zavr{e, a onda kredit ne mo`e da se vrati, opet nastaju problemi. Sudski potupak aktivirawa hipoteke traje predugo. Ako se, recimo, ustanovi da samo jedan ~lan doma}instva nije dao sagalasnost za stavqawe hipoteke na nakretninu, ceo postupak mo`e da se otegne u beskraj, sve do toga da ona uop{te ne mo`e da se naplati. U slu~aju da bankari i tu stepenicu pro|u i kona~no zaka`u licitaciju, sledi novi rizik. Naprosto, sem malih stanova u centru velikih gradova, sve drugo se te`e prodaje. Ta~nije, kupci su zainteresovani za pazar samo ako mogu da pro|u znatno ispod tr`i{ne cene. [to bankarima, naravno, ne odgovara. Zato }e finansijske ku}e kod nas i narednih godina hipotekarne krediti davati uz veliku dozu opreza. U bankama pri tome tvrde da takva politika uop{te nije lo{a. Pri tome podse}aju na to da je globalna ekonomska kriza krenula u SAD ba{ od hipotekarnih kredita. Nama stoga ostaje da se, dok ~ekamo da kriza pro|e, postaramo da re{imo sve na{e administrativne i sudske zavrzlame. Jer to je jedan od bitnih preduslova da poqoprivredno zemqi{te u Vojvodini dobije pravu vrednost na finansijskom tr`i{tu. Du{anka Vujo{evi}


6

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

SUSRETI: RA[A SEKULOVI], REGIONALNI SAVETNIK ZA PRAVA I ZA[TITU NAJMLA\IH ME\UNARODNE NVO „PLAN” ZA INDOKINU

Evropski pedofili podsti~u trgovinu decom iti tzv. humanitarni misionar u Bangkoku, zvu~i egzoti~no, a posebno kada neko ima orijentalistiku kao `ivotni kod, zavr{i je i na|e se u podnebqu Dalekog istoka. Za Ra{u Sekulovi}a to nije avantura, ve} misija za{tite deteta i wegovog prava sa mesta regionalnog savetnika me|unarodne NVO „Plan interne{nel“, ~ije je sedi{te u Velikoj Britaniji i SAD. „Plan“ je osnovan davne 1938. godine i deluje u {ezdesetak zemaqa {irom sveta, s tim {to u tridesetak razvijenih dr`ava postoje nacionalne organizacije koje prikupqaju sredstva za razvoj ugro`enih lokalnih zajednica planete sa akcentom na decu i wihove potrebe. Qudi {irom sveta, kako za „Dnevnik” obja{wava Sekulovi}, mogu preko ove organizacije da postanu sponzori ugro`ene dece, a donatarstvo mo`e biti od pet ameri~kih dolara pa na daqe... – Qudi ne biraju dete. Organizacija ima uvid na licu mesta, a sponzori koji ho}e da pomognu mogu da se opredele da pomo} ide pojedina~nom detetu ili zajednici u kojoj mali{ani `ive – napomiwe na{ sagovornik, koji se stara o pravu i za{titi dece u trinaest zemaqa Azije, od Pakistana Nepala, Indije, [ri Lnke, Kine, Tajlanda, Kamboxe, Vijetnama, Filipina do Isto~nog Timora... U ovom razgovoru on nas vodi kroz kontraste ovih zemaqa, bedu i bogatstvo, u kojem je dete zloupotrebqeno, pa ~esto kada se iskopa iz kanxi raznog ropstva, od seksualnog do radnog, li~i na starca, obele`enog za ceo `ivot. Incest, prodaja, otmice, de~ija pornografija... samo su neki od u`asa, a taj horor na`alost postaje i deo svakodnevice Evrope, pa i na{ih prostora. Zlostavqawa dece, kako upozorava Sekulovi}, ima svuda u svetu.

B

– Postoje specifi~ni vidovi uspostave strukture koje idu u uslovima, sa mawkom socijalne kako zlostavqawa i eksplatacije pravcu spre~avawa, a ne samo leza{tite... Situacija je komplekdece, tako i tradicionalnih ~ewa posledica. Jer, kako ka`e sna i zbog drugih faktora, kao {tetnih vidova zlostavqawa kosagovornik „Dnevnika”, 90 posto {to je korupcija. U ve}ini tih jima su deca izlo`ena. Na primer, za{tite dece je u pervenciji. U zemaqa postoje jako dobri zakou Ju`noj Aziji su specifi~ni rapraksi je ~esto obrnut slu~aj – 90 ni, ali su oni koji bi trebalo da ni brakovi. Devojte zakone pr~ice od deset godimewuju – kona udaju se za murumpirani ili {karca od pedeset, ih jednostavno {ezdeset godina. nije briga. Ne idu u {kolu. U tim krajeUskra}eni su za vima ima i torazvoj i samostalga da roditeqi ni `ivot. Ima toprodaju decu, ga i u drugim deloda ih mafija vima sveta, ali, naotima, ali i da `alost, Ju`na sama zagaze u Azija predwa~i. prostituciju. Veoma je zastupqeNeke devoj~ina i trgovina dece i de~aci zacom, jer su granice vr{avaju u borveoma porozne. Na delima. Proprimer, izme|u stitucija se Nepala i Indije je ~esto i ne Roditeqi kao zlostavqa~i veoma zastupqena skriva, veoma trgovina decom. Sekulovi} priznaje da je najte`e izvojiti {ta je ono najdrje vidqiva. Na Nepalsku decu sti~nije {to je video vezano za sudbinu dece, jer svakodnevno primer, u veprodaju zbog siropristi`u informacije o novim mra~nim slu~ajevima. }im indijskih ma{tva da bi radi– S obzirom na moju u`u specijalnost koja se odnosi na za{titu gradovima ima li u cirkusu. Ona dece od nasiqa, za mene je najtragi~nije kada oni koji prvi treba da ozlogla{enih su sitna i mogu da vode ra~una o deci, dakle roditeqi, svoje potomstvo zlostavqaju, crvenih ~etvrobavqaju razne poprodaju, seksualno ikori{tavaju ne obaziru}i se na incest... Imam ti u kojima se i slove koja drugi sam prilike da ~ujem pri~e dece koja su nekim ~udom uslepa da se spaodrasle promali{ani ne mogu, su i da posvedo~e o tome kroz {ta su sve pro{la. Zastra{uju}e i tustitutke i deili se prodaju u `no je videti kako su robovski odnos, svakodnevna silovawa, iskoce nude za male bordele... ri{}avawe u pornografske svrhe... od te dece stvorila starce. Ne}u pare. Na Tajlandu je, da ka`em da su ona optpisana, jer ih je mogu}e uz pomo} terapije i – Jako je teopet, veoma zastuprograma podr{ke vratiti u neki koliko toliko normalan `ivot, {ko uspostapqen seks turiali su u ve}ini slu~ajeva neumoqivo obele`ena za ceo `ivot. viti pouzdane zam, ne samo dece, i stabilne ve} i odraslih. To statistike zaje veoma paradoksalna situacije posto aktivnosti ide na mere za to {to su, recimo, roditeqi obazato {to je prostitucija zakonom kojima se pose`e kada se ustanovi vezni da }ute kada im za dete plazabrawena, a opet dostupna na da su deca zlostavqana. te. Ili }ute ~uvaju}i tako porosvakom koraku. I Tajland svake – Tako|e se radi i na podizawu di~nu ~ast. Ili se naprosto boje godine privla~i sve vi{e konzusvesti, jer se u mnogim zemqama mafije. menata takvih usluga, ka`e Sekuto smatra ne~im potpuno normalNe zavr{avaju sva deca u bordelovi}. „Plan“ se, u saradwi sa nim. Tu se neki vidovi zlostalima, ve} neka prakti~no postanu drugim nacionalnim organizacivqawa dece i eksplatacije u sekrobovi, posluga koja opslu`uje cejama, bori pre svih tih pojava, insualne svrhe ili dece kao radne lo doma}instvo u kome rade najtesistiraju}i na tome da se u Aziji snage, povezane sa ekonomskim `e fizi~ke poslove.

TEMA „DNEVNIKA”

– Teraju ih da rade i u fabrikama, posebno se anga`uju na tkawu }ilima zbog malih prstija, uskih ruku koja zahtevaju takvu vrstu tkawa. Ima ih na`alost i u ciglanama, rudnicima... Problem narasta i zahvaquRa{a Sekulovi} ju}i Internetu. Trgovci decom po~eli su da korisvetiwa i da se sme ubiti i ro|eno ste savremenu tehnologiju kako bi dete kako bi se ona sa~uvala. Ali lak{e do{li do kupaca i jedino sad dr`ava, dru{tvo i nevladine {to mo`emo je da se oslonimo na organizacije rade na tome da se Interpol i wegovu saradwu sa dojavnost edukuje, doneti su i savremicilnom policijom. Puno se rameniji zakoni, kako bi se uputila di i na jaawu pograni~ne policijporuka da to tako vi{e ne mo`e. ske saradwe, jer, zna se da se, na Kada smo Sekulovi}a upitali o primer, trguje decom izme|u Inbogata{ima koji iz svih krajeva dije, Nepala, Banglade{a... a da sveta putuju u Aziju zbog de~ije deca zavr{avaju u razvijenijim zepornografije i pedofilskog sekmqama poput Singapura, Malezisa, na{ sagovornik ka`e da je to je, Saudijske Arabije i iskoriveliki problem, jer {to je vi{e {}avaju se za seksualna zadovoqatakvih „klijenata” iz zemqama Zavawa tamo{we elite. padne Evrope i Amerike, to je viU mnogoqudnim zemqama, poput {e i trgovine decom, otmica... Indije ili Kine, va`nost pojedi– Jedino je [vedska uvela sina~nog `ivota je prili~no relastem za{tite, jer poseduje dosijee tizovana, pa je takav odnos i u suosvih svojih dr`avqana koji iz tih ~avawu javnosti sa ~iwenicom da razloga putuju u Aziju, pa takvima je dete stradalo zbog seksualnog onemogu}ava izlazak iz zemqe. iskori{}evawa, rada u rudniku... Koliko statistike pokazuju, nema – Na `alost, te pojave su toliko puno onih koji sa ovih na{ih pro~este da one postaju, ne}u da kastora dolaze u azijske zemqe radi `em uobi~ajene, ali se svakako rebolesnog seks turizma. Ali, to lativizuju. Ipak, odre|enih pomaipak nije potpuno istra`eno tle ka ima. Tako se nedavno javnost u i na{e bi vlasti, u saradwi sa Indiji uznemirila kada su dve {eazijskim dr`avama u kojima se odsnaestogodi{we devoj~ice ubili vija seks turizam, trebalo da naro|aci zato {to su pobegle sa svoprave sistem mo`da sli~an {vedjim mladi}ima u susedno selo. Toskom. To je odgovornost o kojoj mome se pre desetak godina nije prira da se vi{e pri~a i pi{e i koja davala nikakva va`nost i publibi omogu}ila da u prvi plan ipak citet, a sada su o zlo~inu pisale do|u razmene kultura i vekovnih sve tamo{we novine; slu~aj je stitradicija koje oboga}uju svet. gao i na sud, jer indijsko dru{tvo Svet u kome sva deca treba da ratome ho}e da stane na kraj. U mnostu sa jednakim mogu}nostima i gim delovima Indije je vekovna pravima.  Dragan Milivojevi} tradicija da je porodi~na ~ast

SRBIJA NA 13. MESTU U SVETU PO BROJU SAMOUBISTAVA

Om~u stavqaju dugovi i bezna|e odaci dostupni javnosti, a koji se pozivaju na statistike Svetske zdravstvene organizacije, govore da se Srbija nalazi na 13. mestu u svetu po broju samoubistava. Samo tokom posledwe decenije u proseku je godi{we bele`eno i do 1.400 slu~ajeva suicida, ukupno oko 12.500 za devet godina. Stru~waci iz oblasti socijalne patologije, ali i pravnici, nepodeqeni su u mi{qewu da je „kod samoubistva re~ o spletu raznih spoqnih okolnosti i individualnih faktora“. Direktor i volonter Centra za prevenciju samoubistava “Srce“ u Novom Sadu Dejan Stoj~i} u razgovoru za “Dnevnik” navodi da podaci koje ta organizacija dobija posredno, preko Instituta za javno zdravqe Vojvodine i Republi~kog zavoda za statistiku, govore da se stopa samoubistava u posledwih nekoliko godina ne pove}ava drasti~no. Zabriwavaju}a je ~iwenica, me|utim, to da smo i daqe iznad svetskog i evropskog proseka, pogotovo u Vojvodini. Na{ sagovornik ukazuje na to da je Centar “Srce” ove godine imao najve}i broj telefonskih poziva – za sedam meseci vi{e od 1.200, dok su tokom cele 2009. godine registrovana 1.552 razgovora. Pri tome ipak treba imati u vidu da se Centru qudi ne javqaju samo u trenucima suicidne krize, ve} i da slobodnije razgovaraju o onome {to ih pritiska; najmawe zovu mla|i od 20 godina, s tim da oni povremeno pi{u imejlove, a retko zovu i stariji od 70 godina. Naj~e{}e za telefonom posegnu oni izme|u 40-te i 50-te. Stoj~i} navodi da je analiza poziva centru “Srce” u proteklim godinama pokazala da uvek kombinacije vi{e razli~itih faktora dovode do suicidnih misli.

P

nomen suicida zainteresovana samo u granici obja{wewa razloga wihove brojnosti. On podse}a na to da je ranije u biv{oj SFRJ, na primer, u Sloveniji i Vojvodini bila najve}a stopa samoubistava, zato {to su, kako navodi, „neki geoantropolo{ki razlozi uticali na to – u Vojvodini depresivna ravnica, a u Sloveniji otu|en na~in `ivota“. Kad je, pak, re~ o tom fenomenu u novije vreme, sve ukazuje na op{tepoznata mesta u tzv. dru{tvenoj anomiji. Naime, po definiciji, anomija ozna~ava „pomawkawe ili neefikasnost dru{tvenih Suicidne misli izazivaju gubici normi i vrednosti”. A do we dolazi u pebliskih osoba, finansijski riodima kriza, ratoproblemi, brige zaposlenih va i buna, kao i u vrei nezaposlenih materijalne menima dru{tvene tranzicije, „kada viprirode, fizi~ka izolacija, socijalna izolacija, bolesti koje {e ne va`e ranije norme i tradiciosu veoma bolne i neizle~ive, nalne vrednosti, a seksualno zlostavqawe... nove jo{ nisu uspostavqene, {to dovodi do pometwe i dezorijentacije ti: gubici bliskih osoba rodite~lanova dru{tva u tragawu za soqa ili partnera, finansijski cijalno po`eqnim obrascima problemi, brige zaposlenih i nepona{awa“. zaposlenih materijalne prirode, Biv{i sudija, advokat Ilija fizi~ka izolacija, socijalna Radulovi}, koji se u stru~nim raizolacija, bolesti koje su veoma dovima bavi i fenomenom samoubolne i neizle~ive. Tako|e je bistva, navodi da „nije sporno da kao razlog prisutno i seksualno `ivimo usred jednog haoti~nog zlostavqawe, i to kod veoma mlasveta, svirepe sebi~nosti potrodih, ~ak dece – ka`e Stoj~i}. {a~kog dru{tva, preplavqenog Sociolog mr Du{an Davidonasiqem svake vrste“. vi} iz Instituta za kriminolo– Etika i moral su svedeni na {ka i sociolo{ka istra`ivawa, najni`u meru, u porastu je neou izjavi za na{ list napomiwe da primitivizam ili takozvano cije sociologija, kao nauka, za fe– Ve} nekoliko godina zaredom su najdominantnija tri faktora: du{evna bolest, usamqenost i porodi~ni problemi. Konkretne situacije koje dovode do takvog stawa mogu biti razli~i-

vilizovano varvarstvo koje nas qudi od 35 do 55 godina, koji nisu vra}a na najni`e grane paganstva za penziju, a te{ko nalaze novi rimskog dru{tva pred wegovu posao. Ta ugro`enost pogotovo propast. Ovaj trenutak me podsepostaje izra`ena ako oboje su}a na situaciju kad ~ovek u svom pru`nika dobiju otkaz ili niko dvori{tu sru{i svoju ku}u da bi u porodici nije zaposlen. Ponapravio novu, a onda je ne naprasledwih godina je, me|utim, i nevi ve} nastavi da `ivi bez ku}e u mali broj privatnih preduzetnidvori{tu – slikovito opisuje ka digao ruku na sebe. Portparol Radulovi} i dodaje da je, upravo Unije poslodavaca Srbije Dragozbog toga, „potpuno normalno qub Raji} ka`e za “Dnevnik” da {to je ~ovek osetio da je na scenu istra`ivawa te asocijacije postupilo o~ajawe, pustiwa, da se kazuju da je od februara 2004. do na{ao u zatvorenom krugu od nedanas najmawe 70 biznismena semawa prijateqa, radnog mesta, bi oduzelo `ivot. plate, obezbe|ene egzistencije, do`ivqaja vere, nade qubavi i puta“. U analiti~kom radu posve}enom temi suicida kriminolog dr Zlatko Nikoli}, saradnik Instituta za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa bele`i: “Statistika nam pokazuje da smo posledwih desetak godina dostigli nivo od 10 do 20 samoubistava na 100.000 staPosledwih godina je nemali broj novnika”. Da li je po privatnih preduzetnika digao sredi prolazni fenomen tranzicionog ruku na sebe. Istra`ivawa perioda, izmena sopokazuju da je od februara 2004. cijalne strukture i do danas najmawe 70 biznismena kulture `ivqewa, sebi oduzelo `ivot pita se Nikoli}; ili se, pak, radi o otu|enosti u urbanim ali i ano– Od toga je u Vojvodini bilo mi~nim ruralnim sredinama? vi{e od trideset slu~ajeva za koIli ne{to tre}e? je smo mi saznali, a ostali su zaPre nekoliko godina profebele`eni u drugim delovima Srsor psihologije @arko Trebjebije – navodi Raji}. {anin je, povodom ve}eg broja saPo wegovim re~ima, preduzetmoubistava radnika tokom 2005. nici kad zapadnu u dugove i proi 2006. godine koji su dobili otbleme, naj~e{}e se zadu`e kod kaz, upozorio da su najugro`eniji banaka. Ali kada ne mogu da vra-

te kredite, onda se veoma ~esto zadu`e i kod privatnih zelena{a. – De{ava se da izgube sve {to su sticali 20-30 godina. Iako se mnogo pri~a kako je kod nas super ambijent i da se puno radi, ovaj sistem ne podr`ava preduzetni~ki duh. Zaista je veoma te{ko danas osnovati firmu, opstati i izvr{avati sve obaveze koje od vas tra`i dr`ava, a kojih je iz godine u godinu sve vi{e. Istovremeno, uslovi poslovawa nisu ni{ta boqi. Na{e analize su pokazale da qudi di`u ruku na sebe u jednoj bezizilaznoj situaciji u kojoj ne mogu da ispune nagomilane dugove i obaveze, pokriju gubitke, sa~uvaju radnike i firmu, u situaciji u kojoj su zalo`ili sve {to imaju stan, ku}u, imawe, a ipak su propali – obja{wava Raji}. Dejan Stoj~i} iz centra „Srce“, nagla{ava da je prevencija suicida veoma bitna. Na`alost, za razliku od mnogih drugih dr`ava, mi nemamo nacionalnu strategiju borbe protiv suicida. Naravno, ne}e se problem re{iti ako se napi{e nekakva strategija, ve} napisano treba i sprovesti. Stoji~i} za kraj upozorava da razgovor sa potencijalnim samoubicom igra veliku ulogu, da u datom trenutku mo`e puno da pomogne, ali da sam po sebi ne mo`e da otkloni uzrok. Jer, qudi koji se javqaju Centru govore o nedostupnosti adekvatne zdravstvene usluge, o porodi~nim neda}ama, mobingu na poslu... Ali svi ti problemi ili bar wihov uticaj mogli bi da se smawe kada bi se imalo na umu da prema qudima vaqa postupati onako kako bismo `eleli da drugi postupaju prema nama.  Jaska Jakovqevi}


c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

GORAN MILI], NOVINAR

nedeqa15.avgust2010.

ZEMAQSKI DANI TEKU

^itawe kwige istorije na Znaci vremena razli~itim stranicama U „Eksces, a ne ekstrem” nije wegova poslovna, ve} `ivotna filozofija. Ako ste novinar, smatra on, morate upoznati kafanu, stadion, cigansku muziku, kazino, nekome odbrusiti, odabrati nekonvencionlne predstave, filmove i kwige. „Eksces je jedan dim marihuane, a ekstrem je igla heroina. Eksces je naru~iti cigane na sala{u i pevati do zore, a ekstrem je kad jutro redovno po~iwe s tri-~etiri rakije. Morate praviti ekscese, ina~e niste novinar nego samo dobri sused koga ~esto gledamo na ekranu”, otvara nam se Goran Mili}, novinar Hrvatske radio-televizije dobro poznat svakom s iole pristojnim jugoslovenskim sta`om, ili kablovskom televizijom. Mili} smatra da u novinarskoj formi nije doneo ni{ta novo ali je u sadr`aju imao druk~iji stil, slagawe emisije i du`ine priloga. Glavna razlika bila je u re~niku: nije govorio „na{a samoupravna socijalisti~ka zajednica“, nego – na{a zemqa, a glupe zakonske

ja je dugo po~ivala u arhivama, u dovo|ewu nekog ~oveka u studio za koga se smatralo da je „zabrawen“, u kriti~koj intonaciji izve{taja iz neke posrnule i korumpirane nesvrstane zemqe o kojoj smo dotad slu{ali sve najboqe... A smetalo mi je isto ono {to i danas, {to su se netalentovani novinari bavili drugim novinarima umesto da ne{to u~ine u profesiji.

Smarawe Prethodni gost „intervjua nedeqe”, strelac Nemawa Mirosavqev, pitao je „na nevi|eno” Gorana Mili}a {ta ga posebno smara? – Ponavqawe op{tepoznatih ~iwenica iz kojih se izvla~e ajn{tajnovski zakqu~ci i strastveno pri~awe o stvarima koje su se dogodile pre sto godina, kao da se doga|aju danas. Jo{ i ono da je ~ovek ro|en u malom selu mawe vredan od onoga ro|enog u ve}em selu... formulacije „pravna i fizi~ka lica“ pretvarao je u „preduze}a i gra|ane“. Odmah smo ga pitali kako je izgradio stil prvog jugoslovenskog novinara koji je uspe{no spojio le`ernost i profesionalizam? – Hvala {to tako mislite, lepo je ~uti. Za ono vreme, u SFRJ, to je zaista izgledalo razli~ito na TV koja se do`ivqavala strogo podeqena - zabavnom programu - zabava, a informativnom ozbiqne, potresne, tragi~ne vesti uz ne{to samoupravnih uspeha. Ja sam malo iskombinovao, po~eo s infotainmentom, a danas to rade mnogi mla|i novinari. z [ta vam je smetalo u jugoslovenskom novinarstvu? – Lepota rada u onom sistemu bila je u stalnom „otimawu prostora“, u otvarawu neke teme ko-

z [ta mislite o lustraciji novinara koji su ukaqali sebe i profesiju tokom sukoba u SFRJ? – Mislim puno, a ne}u re}i ni{ta. Taman se situacija malo smirila, samo nam jo{ treba da se vratimo na 1991... z Naslu}ujem odgovor ali vas ipak pitam: za{to ste napustili Beograd? – Ratom i raspadom Jugoslavije, mnogi su napustili svoja mesta boravka. U mom slu~aju, Arkan i razni tipovi direktno su na to uticali svojim pretwama smr}u. z Kao kqu~ pomirewa eksjugoslovenskih naroda navodi se suo~avawe s pro{lo{}u? – Svi se na~elno sla`u s tim suo~avawem, samo bi svi otvori-

li kwigu istorije na nekoj drugoj stranici. z Kako tuma~ite ~iwenicu da gra|ani Hrvatske i Srbije iz sveta kulture imaju najmawe me|usobnih „problema“? – Vidim tri grupe kulturwaka i estradwaka. Jedni to rade iz ~istih pobuda, uvereni da je kultura univerzalna i da rat nije prekinuo sve veze koje su postojale vi{e od 100 godina. Drugi to ~ine jer `ele pro{iriti tr`i{te, a i me|unarodni autoriteti i nov~ani fondovi blagonaklono gledaju na takvu saradwu. A tre}i se i daqe gledaju preko ni{ana. z Hrvatska i Srbija s mukom obnavqaju pokidane veze, dok wihovi kriminalci sara|uju boqe nego ikada? – Situacija mi izgleda odvratno. Toliko je to uzelo maha da su hrvatska i srpska policija po~ele ozbiqno sara|ivati. z Dokle je stigao „slu~aj va{eg oduzetog stana“ u Beogradu? – Stigao je do dna. Policija je po sudskom nalogu obila bravu i stan je sada u posedu gospo|e sudije Dragice Qumovi}. To je stan koji sam dobio od TV Beograd za 40 godina zajedni~kog rada mene i moje pokojne supruge Olivere, za koji sam Op{tini Stari Grad dao jednu garsoweru, platio 20.000 dolara za obnovu tog starog stana i otplatio 60 posto otkupa! Ali, ko bi mogao uspeti sa sudijom ~iji mu` radi u toj op{tini i dobro je informisao `enu? Gadqivo. z Da li je dobra ideja formirawe eks-JU fudbalske lige zarad podizawa kvaliteta

igre, i ako jeste, kada bi bio pravi momenat da se to uradi? – Pravi momenat da se to uradi bio bi kad bi procena tro{kova osigurawa, obezbe|ewa, policije i eventualne {tete bila triput mawa od o~ekivane dobiti od ulaznica i marketinga. Ina~e, nema smisla. Haj’mo boqe probati sa zajedni~kom lutrijom. z Da li bi zajedni~ko konkurisawe za doma}instvo EP u fudbalu u~inilo dobro dvema stranama? – Ha, ha, nije lo{a ideja. Jedino bi se stranci pomalo ~udili {to je pola lokalnih navija~a protiv doma}ina prvenstva. Uostalom, nisu ni Poqska i Ukrajina bez problema iz pro{losti. z [ta se ta~no dogodilo u vestima koje ste vodili, kada je u prilogu umesto „stawa u Jugoslaviji“ pisalo „srawa u Jugoslaviji“? – Inspirisala me je jedna zgoda u Vojvodini, kad je predsednik PK SKV Dobrivoje Vidi} slao izve{taj drugu Titu o „stawu u SK Vojvodine“. I kad je poslao voza~a u Mar{alat u Beogradu s originalnom tekstom, a zadovoqno prelistavao kopiju, ugledao je, u`asnut, na naslovnici „Srawe u SK Vojvodine“. Nastala je strka, nije bilo mobilnog, voza~ je do{ao do Titove kancelarije i ne daje dokument nikome... Onda sam i ja u onom jugohaosu 1991. shvatio da su slova „T“ i „R“ jedno pokraj drugog na pisa}oj ma{ini. z Svetski ste ~ovek, mentalitet koje zemqe vam najvi{e odgovara? – Meni li~no, francuski. Govorim dobro taj jezik, tamo sam i{ao u {kolu, Francuzi obo`avaju kad neki stranac zna wihov jezik i istoriju koliko i oni. Pa me uvek dobro paze i imam ose}aj da bih i tamo uspeo biti TV autor. Objektivno, za narode biv{e Jugoslavije, osim Slovenaca koji se ne vole seliti, najboqe zemqe za miran i prosperitetan `ivot su Kanada i Australija. Emotivno, meni je najdra`a od svih Argentina, ali je ne bih nikome preporu~io osim na mesec dana. „ Igor Mihaqevi}

7

sad ve} i nekoliko hiqada komentara, ili kolumni, koje sam u posledwe dve decenije napisao i objavio, a posledwih deset godina mahom ovde u na{em „Dnevniku“, stalno se provla~i moja velika, beskrajna tuga svedoka i savremenika svih ovih – istorijskih pa i prelomnih – doga|aja, a pritom i pravo koko{ije slepilo i nemo} zbog neprozirnosti vremena sada{weg, {to je mo`da i znak neshvatawa `ivota uop{te. Jer, sada{wost jedino postoji, budu}nosti tek treba da bude ili ne bude, a odavno ve} ne postoji ni pro{lost, koju smo jedino kadri da pojmimo i objasnimo. Ako smo. Gr~ki stoici su u tome toliko bili iskqu~ivi da je Epiktet zaista verovao da kad ~ovek umire – umire samo wegova tre}ina. I ja sad ne}u ulaziti u to da li ima smisla i da li je razborita, ali je svakako nezaboravna ona wegova izreka: Ako je pro{lost pro{la, a budu}nost jo{ nije do{la, smrt nam oduzima samo sada{wost. Ako pone{to o pro{losti saznamo i znamo, na primer: da su posle bitke svi vojnici generali, kakva je korist, jer u woj se ni{ta ne mo`e promeniti. Tu smo na svom terenu, imamo po jednog kafanskog filozofa po glavi stanovnika, za razliku od ostalih zaostalih evropskih naroda koji samo }ute i gledaju svoja posla. Rade ko crvi, kad ne znaju ni{ta pametnije u `ivotu, recimo – da ne rade ni{ta, pa da `ive od prodaje dr`ave i dr`avqanstva. A ako smo iz te na{e istorije pone{to slu~ajno i nau~ili - posao nam je bio jalov i beskoristan, jer se pona{amo kao da nismo. Na{i dragi i nepre`aqeni Srbi vi{e se ne u~e ~ak ni na sopstvenim gre{kama. Se}ate se recimo najve}eg srpskog pisca koji je ro|en u 20. veku – zvao se Borislav Peki} i bio je najve}i jer su i Crwanski i Andri} ro|eni u pretpro{lom veku. Pa je taj Bora Peki}, dok je jo{ bilo koga da ga ~uje, napisao da se mladi Englezi u~e na Oksfordu i Kembriyu, a Srbi na sopstvenim gre{kama. Setite se samo kako smo se, na primer, onomad silno obradovali na vesti i slike o padu Berlinskog zida, ne znaju}i, siroti, da }e se on ceo ba{ u na{e dvori{te sru{iti! Ili kako su }ur~ije i abayije, bravari i onaj slovena~ki u~iteq protuma~ili da u delima Marksa i Engelsa postoje samo kapitalisti i radni~ka klasa, a seqa{tvo nije predvi|eno. Pa da bi mogli da prevaspitavaju seqake, moraju ih odmah sve preseliti u gradove. E, tad su svi autobusi dobili po nekoliko konduktera, svaka prodavnica i sa dva

zaposlena trgovca po jednog magacionera, a izmi{qeno je i ~etiri-pet miliona radnih mesta referenata za protivpo`arnu za{titu, za ONO i DSZ, za ovo i ono... Sve sam ovo napisao jer je preksino} od udara groma izgorelo imawe mog brata Joce Randeqa, jednog od najbogatijih Ka}ana. Ka`u da selo moje malo takav po`ar nije upamtilo – osam cisterni su ga gasile celu no}, a sutra pre podne ponovo do{le jo{ dve, da vide ako jo{ ne{to tiwa – da ispolivaju. Svaka ~ast vatrogascima. Oni izgleda nemaju nekoliko desetina korisnih referenata za, recimo, harmonika{ku sekciju. Sve to mi ju~e pri~ao moj daqi brat Sima Randeq. I usput mi rekao da je wemu oluja pre ~etiri dana sru{ila ~ardak od 30 metara du`ine. Kad sam ja bio mlad i neupu}en, toliki ~ardak nije imala nijedna porodica u Vojovidini ravnoj. I onda se setim {ta mi je Sima pro{log leta pri~ao. Tek to je prava katastrofa i propast seqa~ka, a ovaj po`ar kod Joce je samo velika nesre}a, ili kako se to danas glupavo ka`e: elemntarna nepogoda. Sima je, naime, pro{le jeseni prodao vagon `ita i dao svojoj divnoj i vrednoj `eni (mojoj snajci), da odvede u varo{ wihovo troje lepo vaspitane i pametne dece, studenata, da se lepo ponove za jesen i zimu. I snajka se iz varo{i vratila bez kusura. Vagon `ita su potro{ili za jedno popodne. @ito je bilo 8 dinara kilogram, ceo vagon je bio 80.000, dakle ni 1.000 evra, a svi oko mene imaju tolike plate. Za jednomese~ni nerad.„I neka su potro{ili“, kazao mi je na kraju Sima. „Nisu pola godine bili u Novom Sadu. Od posla se nije stiglo. A ja nisam kriv za te makaze cena. Moja deca i moja `ena su to zaslu`ili.“ A znate li vi, dragi ~itaoci moji, koliki je jedan vagon, pa jo{ pun `ita? To ni pogledom ne mo` obuhvatiti. Jedino {to znate to je da ga za te pare ne bi ni istovarali, a ne to `ito proizveli, kupili traktor, uzorali zemqu, kupili seme, posejali, oprskali, prihranili, pokosili, prevezli i utovarili. Ali jednom kad sve ovo bude Merkator – budite uvereni da }e sve elementarne nepogode biti ukinute, stavi}emo na wih znak zabrane, a ni ja vas ne}u patiti ovim ilustrativnim pri~ama o disparitetu cena. „ \or|e Randeq


8

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

[ O R O M

S

B O R O M

O pokojniku sve najlep{e

Parkovi oko ka{tela odavno ne li~e na sebe. Ona „lepa i debela“ stabla koja su sada tamo, posejale su ptice i vertovi, ona prava, koja su zlatnim rukama sa|ena i s velikom pa`wom birana i dono{ena iz belog sveta, odavno su se sakrila po gusti{ima, ili su ih posekli neki novi klinci u novoj demokratiji ad su se ra|ali pre sto, ili malko ja~e od dvesta godina, svi su kapu dr`ali dole, u znak po{tovawa i sre}e za budu}nost. Svako je gradio kolko je muzike imao, po analogiji, kolko para-tolko muzike. Namewali se ti novoizgra|eni spomenici jednog, sad ve} pro{log doba, puno gazda, odoleli mnogim olujama i vihorima. Neki su ostali na svojim temeqima a neke imamo jo{ samo u pri~i. I sa ostatkom tradicije nas ~eka ista pri~a. Eto, postala je moda da se paorska, {inska kola, danas koriste kao `ardiwere. Stoje na {oru, po ba{ticama, na travi ispred benzinskih pumpi, leti cvetaju, zimi cvoko}u pod snegom, ni jednu ki{u nisu oma{ila. Dok je deda bio `iv a otac bio jo{ momak, kad se iz buxaka naobla~i, deda samo malko podigne obrve i ka`e: Guraj kola pod {upu, bi}e ki{e. „Guraj“ je u to doba bila mno`ina, svi koji se zateknu razumeli su da kola ne treba da pokisnu. Onda je u svakom selu bilo bar

K

dva kolara koji su bili kadri da naprave nova kola, ako se pogodimo. Danas vi{e ni jedan kod nas, na ovom svetu, ne pravi kola. Mo`da bi tamo gore i radili svoj stari poso, al nisu alat poneli. Za koju godinu, kad se raspadnu sve te novokomponovane `ardiwere, ako ih gazde nad`ive, zameni}e ih s nekim novim {tenderom iz Kine. Jo{ malko }e se pevati ... ~ija kola, ~ija kola, klepe}u sokakom... onda }e i u pesmi biti puno nepoznatih re~i, pa }e je vreme dopraviti ili }e dogoreti do kraja. Pobacali smo pro{lost i tradiciju ko da smo se utrkivali ko }e br`e, ko }e boqe. Kad je krenula nova moda, staro je bilo i vi{ak i sramota. Onda je jedno vreme bilo dobro trgovati s tim starudijama, kad su opet u{le u modu, al ih sad vi{e nije bilo ko kadgod. Evo, svedo~im da je ovo posledwi krug za taj stare`, nova mlade` }e pro{lost gledati kroz 3D cvikere, da shvate {ta smo teli i kakva smo formu imali, dok sve nismo rasformirali. O pokojnim ku}ama da ni ne divanimo. @eqko Markovi} se u svojim pisanijama bori protiv vetrewa~a u Sremu. Odo{e sve stare ku}e Bogu na istinu. Tito je hteo da ih sa~uvamo, odredio je ko }e to da radi, ko ima o tom da brine i produ`io im je `ivot. Curio je pesak iz sata a sve re|e se kogod setio i da okrene sat, da znamo kolko je, da ne stane vreme i ne zabunimo se u ra~unici. E, onda smo pomislili da je sve {to smo dobili ve~no, okrenuli smo glave na drugu stranu, napunili ih novim brigama i za brigu o nasle|u nismo ni marili. U @eqkovom Sremu jedva jo{ stoje dve ku}e, obadve su pletare, oblepqene blatom, jedna je pod trskom, druga ima biber crep. Vi{e rupa nego crepa, al na tabli sa {ora pi{e da je spomenik od izuzetnog zna~aja i da je pod za{titom dr`ave. Ta, najstarija ku}a u Sremu, koju je @eqko s povodom krstio „[ekspirova ku}a“ od lane vi{e ni ki~mu nema, puklo joj je sleme. Te{ko da }e do~ekati jo{

jedno prole}e u Ogaru. I Savi}eva ku}a u Ne{tinu ima sli~nu sudbinu, i wu dr`ava ~uva. Providi se iznutra, ko i dr`ava, al je mlogo klimavija i ne boji se samo novih izbora, strah je i kad dve kumrije slete na krov istovremeno. Velika je to opasnost od ru{ewa. Kad su pobedili partizani, poapsili su kulake i preuzeli brigu o wihovim ku}ama. Te ku}e su po gradovima dobile razli~ite namene i bile su svetu na oku, to im je i spaslo `ivot. One velike ku}erine {to su po atarima i na imawima

bile, kulaci su ih zvali letwikovci, ka{teli i dvorci, imale su druga~iju sudbinu. Onda{wa vlast je volela da popije, da se kartaju, da u{tinu neku snajku koja je {trikala borcima debele ~arape, kad je bilo najte`e. Voleli su i da love. Oma su shvatili da se strogo poverqi sastanci moraju odr`avati jedino na takvim mestima, po ka{telima, daleko od o~iju i u{iju neprijateqa na{ih naroda i narodnosti, tekovina NOBA, sloge i bratsva – jedinstva. To nije imalo cenu i moralo je da se ~uva, ko zenica oka. Sijali su ka{teli u punom sjaju, sijali su ko i snajke koje su kadgod {trikale one debele ~a-

rape za mr{ave i zgodne borce za slobodu. E, kad su se borci umorili da ratuju svaku no} u slobodi, dolazili su sve re|e. Sve re|e su se sobe luftirale, debele ~arape vi{e niko nije nosio, bezbednost je bila na visokom nivou, {trikerke vi{e niko nije smeo da dira. Debqi kraj su iz cele pri~e izvukli letwikovci, ka{teli ili dvorci, kako god vam je zgodnije da ih zovete, danas se sve sme. O wima danas po arhivama gotovo da i nema podataka. Kao da je ba{ sve bila konspiracija. Zna se

otprilike ko je bio prvi ili drugi gazda, ko je s kim trgovo ili ko je {ta u miraz dobio i tu je kraj. Kad je krenula velika demokratija u na{oj novoj maloj dr`avi, krenula je i nova moda. Nova vlast je uo~ila gre{ke onih pre wih, nisu pili, nisu se kartali, nisu ban~ili, satanke imaju preko interneta, za{ti}enim linijama. Zaposlili su svoju rodbinu svuda oko sebe i koga bi sad da vode na va`ne i poverqive divane tamo? Ni u lov nisu i{li, nisu bili lovci. Samo su vredno radili, da ne pro|u ko onaj smotani cvr~ak iz basne, {to je samo na provod mislio. Na{ vredni mraviwak je digo ruke od tih veli-

kih i nepotrebnih ku}erina. Jedino zub vremena niko nije izvadio, dok smo se setili, pojelo nam je vreme ka{tele, letwikovce i dvorce po Vojvodini. Do Fantasta je boqe i}i preko zimskog orawa, mawe rupa ima nego asfaltni put koji do wega vodi. Prvi put sam ove godine video da nije bila poko{ena trava. Ne sluti na dobro. Kapetanovo i Jagodi} imaju novog gazdu, zablista}e i u novom sjaju. Spoqa }e biti uglavno ko i pre, kako su i nacrtali davno u onim projektima o za{titi. Iznutra je malko druga~ije i prilago|eno modernim vremenima, ru`na pro{lost je iza nas. U Novom Milo{evu kona~no vi{e u ka{telu ne proizvode deterxente za prawe sudova. Postoji dobra voqa da se u~ini nemogu}e, da se opere sramota i nepravda prema zdawu Kara~owijevih. Parkovi oko ka{tela odavno ne li~e na sebe. Ona „lepa i debela“ stabla koja su sada tamo, posejale su ptice i vertovi, ona prava, koja su zlatnim rukama sa|ena i s velikom pa`wom birana i dono{ena iz belog sveta, odavno su se sakrila po gusti{ima, ili su ih posekli neki novi klinci u novoj demokratiji. Puno je kod nas pokojnih ka{tela, neki jo{ daju znake `ivota i stidqivo tra`e pomo} i milostiwu, ali kanda da smo svi okrenuli glavu na drugu stranu. Brinemo svoju brigu, nije to na{e i ne ti~e nas se. Sezona godi{wih odmora je u punom jeku, nadam se da ste odabrali prvu agenciju koja }e vas povesti na letovawe. Ako su pravi, sigurno su vam ponudili i neki paket sa izletima po okolini, ne propustite da posetite wihove dvorce, ka{tele i letwikovce, ni oni nisu (kao) na{i. Pri~ajte im o na{im `ardiwerama od paorskih {inskih kola, oni to nemaju, neka se jede malko, kad se ve} ne jede {to im sve {qa{ti, {to je okre~eno, izluftirano, dostupno posetiocima i {to o svakom i imaju da vam pri~aju bar deset dana, samo kad bi bilo novaca da ostanete tako dugo. „ Bora Oti}

OP[T

Odse zagle kromno i smireno, poput leta jedrilice, u petak je na aerodromu ^enej po~elo 56. dr`avno prvenstvo u vazduhoplovnom jedrili~arstvu koje }e trajati do 24. avgusta. Pored prvobitne namere, posmatrawa treninga pred ogledawe snaga 15 jedrili~ara iz Srbije i Slovenije, bila je to dobra prilika da se upoznamo s nezavidnim polo`ajem u kom su se ovaj, i srodni atraktivni sportovi na{li u Novom Sadu.

S

{ta kval 60.00 Do vest Nov ne u skup bije {en rent ge. P kova gan u tri }ena svak

Novosadski avioni i piloti prakti~no ne lete, wihov broj i daqe opada, novaca je sve mawe, a lo{e krvi vi{e. Za potrebe prvenstva, koje je otvorenog tipa te su i drugari iz Slovenije dobrodo{li, anga`ovan je avion zrewaninskih avijati~ara. Sugra|ana Dragana Brajkova, ~lana jedrili~arske sekcije Kluba, prekinuli smo na trenutak dok je pri~vr{}ivao padobran, za koji ka`e da je “iz sredweg veka”, i pripremao jedrilicu. Nije previ{e uveren da bi mu padobran i{ta pomogao te ka`e da neki piloti ostaju u jedrilici do kraja, pa {ta bude. Pitali smo Dragana da li ga je na neki na~in sramota {to daleko boqe opremqene i pripremqene Slovence do~ekujemo uz pomo} {tapa i kanapa ? – Nije mene bruka, ja se brinem zbog bezbednosti. Pitawe je koliko smo spremni. Ja ovo do`ivqavam kao trening i priliku da letim, a ne kao takmi~ewe. Sve je na zemqi, na{e jedrilice su stare i po 30, 40 godina. Stalno nam obe}avaju novac za neophodna ulagawa ali se nikad ni{ta ne desi – pri~a nam Brajkov dok pokazuje rupu u kokpitu gde bi trebala da stoji radio stanica!? Za ovu priliku, pozajmio je malu prenosnu, dodav{i i da polovna jedrilica ko-

– orga {ti povo Upr Sad

DRUGA REGATA „LAGANI TISKI SPUST”

Panonski mornari ne gladuju dok plove rugi “Lagani tiski spust”, koji je ju~e prire|en na severu Banata, na deonici pitome ali nepredvidive reke, koja je ovog leta znatno povisila uobi~ajeni letwi vodostaj i ubrzala tok, okupio je zakqubqenike u Panonsku princezu. Oni su se nekonvencionalnim plovilima otisnuli na reku nadomak Srpskog Krstura spu{taju}i se sve do desetak kilometara udaqenog Novog Kne`evca, gde su se na keju od Motela “Lovac” do mosta u kotli}ima kr~kale supe od prepelica, paprika{i od divqe sviwe, srnetine i drugi specijaliteti. Na obali Tise u Novom Kne`evcu prire|ene su razne zanimacije za najmla|e, od “Igara bez granica” do takmi~ewa u odbojci na pesku, brzom ispijawu piva, obarawu ruku... ali je svakako najrazdraganiji bio do~ek oko 200 raznih plovila koji su sa vi{e od 500 u~esnika doplutali rekom. Sve je, ina~e, po~elo pro{log leta sasvim spontano, kada je grupa entuzijasta iz Novog Kne`evca po-

D

krenula manifestaciju “Lagani tiski spust”, a ovog leta okupqawe je dobilo novi zamah jer je uvr{teno u zvani~nu ponudu Turisti~ke organizacije Vojvodine. – Upravo smo se vratili sa Ibra, sa splavarewa dugog 26 kilometara, koje je ozbiqnije kao poduhvat i avantura u vidu veselog spusta, ali ovo je sasvim druga~iji do`ivqaj – ka`e nam @eqko Neckov iz Novog Kne`evca. – Ibar jeste br`i i na prvi utisak zanimqiviji, ali je Tisa na{ doma}i draguq koji obo`avamo. Me|u najoriginalnijim plovilima koji su se u Tisi otisnuli kod Srpskog Krstura bio je oja~ani drveni ~amac “\alinskih mornara”, kojim je komandovao kapetan Pera Kaloper, rodom \alinac a sada `iteq Novog Kne`evca. Na ovu skalameriju, zbog vekovnog rivalstva i mera predostro`nosti, nisu mogli ni da primiri{u kom{ije iz Srpskog Krstura.

– U odnosu na pre godinu dana promene su jako bitne, jer nas je lawsko lo{e iskustvo malo nau~ilo reda. Motor nam je tro{io litru |alinske {qivovice po glavi, {to se nije pokazalo dobro, pa smo promenili dizne i ukinuli pogon na ovo gorivo. Pored toga, ~amac nam je bio nestabilan pa smo ga dodatno oja~ali, tako da je pravi katamaran, a do-

datnu stabilnost nam je dao i advokat Sever Zaki}, koji lane nije stigao na spust po{to je slomio nogu, ali sre}om dobro se oporavio. Zaki} je na{ glavni administrator, malo je ja~eg gabarita, tako da za stabilnost ne brinemo – ka`e Kaloper. U stantardnoj posadi “\alinskih mornara” su jo{ bili kuvar \oka Skorup, koji je ovog puta morao biti obazriviji po{to je lane ro{tiq zavr{io u Tisi. – Da ne potonemo brine navigator Velimir Joki}, u ~ije poznavawe Tise se uzdamo – dodaje Kaloper. Radovan Kova~evi} iz Kikinde se u dru{tvu kuma Dragana Mani}a i drugara Ernea Raca niz Tisu otisnuo na du{ecima.

– Prvi put smo ~uli za “Lagani tiski spust”, a po{to je kumu mati rodom iz Srpskog Krstura krenuli smo u avanturu i da sebi damo odu{ka. Nikada nismo bili na splavarewu, ovo mi je u {estoj deceniji `ivota prvo vatreno kr{tewe. Sigurno }emo izdr`ati, jer bi mogli ovu razdaqinu uz pomo} du{eka i da preplivamo – priznaje Kova~evi}. Mla|ana dru`ina od desetak Novokne`ev~ana, predvo|ena @eqkom Pantelinom, pripremila je ~itavu flotu. Splav je napravila od oko 800 plasti~nih fla{a, za ~iju je monta`u trebalo ~itava tri dana Jovanu i Qubomiru Nin~i}u, Vawi Jawatovu i ostalima iz dru`ine.

– Nadamo se da }e splav od plasti~nih fla{a izdr`ati, a tu su za svaki slu~aj i gumeni ~amci, du{eci i gume – predo~ava nam Pantelin. Za u~esnike regate i goste kulinarske specijalitete na novokne`eva~kom {trandu kod “Bronksa” pripremali su ~lanovi Lova~kog dru{tva “Novi Kne`evac”, ali i drugi kulinari iz okoline. ^lan Upravnog odbora LD “Novi Kne`evac” Jovan Stojkov Soni veli da su lovci i ovog puta doprineli da se ugoste u~esnici manifestacije, dodu{e ne{to skromnije nego pre godinu dana. – Ovog leta nismo u materijalnoj situaciji kao lane, jer je mawe para od lovnog turizma, ali za goste se uvek na|e da se po~aste, po{to su lovci bili i inicijatori za odr`avawe ove manifestacije – ka`e nam Stojkov. Mirko Mi{~evi} iz Podlokawa je spremao gula{ od divqe sviwe, a Aca Igwatov je uz asistenciju supruge Du{ice na laganoj vatri pod kontrolom dr`ao supu od prepelice. Kasno popodne po~eli su da raznovrsnim plovilima pristi`u u~esnici regate, a manifestacija je zavr{ena koncertom rok grupe “Van Gog” i vatrometom. „ Milorad Mitrovi}

vo ta na li lo ur zad

mu ha Su je ma ve

sam potp mam avio bez r wa, vazd dozv avio serv biti ali na, t P oni {uju tet u jer o prav


DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

Starac i lasta Bo{ko Duga~ki, starac koji je pre nekoliko godina pripitomio lastu, umro je u sredu u svojoj ku}i u Surduku u 87. godini i sahrawen u petak, 13. avgusta, na grobqu u ovom selu. ^ika Bo{ko je postao poznat nakon {to ga je 2006. godine otkrio na{ reporter @eqko Markovi}, kada je sa fotoreporterom Slobodanom [u{wevi}em tragao po Sremu za neobi~nim qudima, a potom o ovom starcu u rubrici “Upotreba `ivota” objavio reporta`u “^ovek koji je pripitomio lastu”, a onda i kwigu pod istim naslovom. Scenarista @eqko Markovi} i rediteq Mi{a Belegi{anin, snimili su u produkciji RTV Vojvodine i kratki film o ~ika Bo{ku, koji je na Me|unarodnom festivalu dokumentarnog filma dobio Zlatnu plaketu Beograda za najboqi film u Srbiji i prikazan je na vi{e festivala u svetu. Povodom smrti ~ika Bo{ka Duga~kog objavqujemo odlomak iz reporta`e “Lasta se vratila u Surduk”, objavqene 28. septembra 2008. godine. Surduku, tog septembarskog jutra 2006, ugledao sam sve dok ^udo Prirode u ju`noj `ivuqki ne izbroji sto dvadeprizor nabijen strahovitim emocinalnim i filoset zalogaja i pti~ica, za taj dan, sklopi kqun. Zatim, udubizofskim potencijalom, i gotovo nagonski privu~en mo se sna`no svom svojom emocionalnom inteligencijom u Bo{ku Duga~kom sa psima lutalica oko wega, pri{ao nekadaslede}u kolosalnu sliku: starac, po{to je nahranio pticu, {wem {kolskom poslu`itequ i, u mladala{tvu, seoskom sviprinosi usnama lon~i} s vodom, otpija nekoliko kapi i vavowaru, starcu iz kojeg }u toga dana, na toj klupi, izvu}i zlatqi ih i omek{ava im hladno}u u nepcima; obema {akama, jednu `icu ne~ega {to do tada, re~e, nikome nije ispri~ao! Iznim sporim, sve~anim, gotovo religioznim pokretom, uzima maknut u stranu, izgledao je kao neki lokalni mudrac s felesa mu{eme nahraweno pti~e (paze}i tako da ga ne zgwe~i) i rom. I, se}am se: sedeo je tog sun~anog pija~nog dana, sedeo u molitveno ga prinosi licu, unosi ga u o~i, pu}i usne i vrsvojoj uli~noj lo`i na brda{cu pored gvozdene {kolske ogra{kom jezika istiskuje kapqicu po kapqicu vode u koju se kao de nalik na sve}wak, nebitan, odstrawen iz igre ali, rekao trn ubada lastavi~iji kqun. Dva meseca je starac hranio i pobih, ravnodu{an ili, ~ak, tu`no spokojan u svojoj mudroj, dojio svoje la{~e, paze}i da ga ne povredi, strepe}i nad wim postojanstvenoj inferiornosti osobe s kojom se vi{e ozbiqno put deteta koje strepi da ne pokida nervni sistem mehura sane ra~una. Posmatrao je predstavu na raskr{}u, vilenio svopunice na svom dlanu! jim dubokim, bledim o~ima vla`nog sjaja, poluzami{qenog pogleda s povremenim fazama odsutnosti i, ~ak, reklo bi se, gubqewa iz “realnog vremena” malog, uzbu|enog surdu~kog trga u svom (pozori{nom) vidokrugu. Bo{ko Duga~ki je pre nekoliko godina pod nadstre{nicom ugledao la{~e ispalo iz gnezda. Poku{ao je da pti~icu vrati roditeqima, ali po{to mu to nije uspelo, odlu~io je da poku{a da sam othrani pti~e, i slede}ih dva meseca, ~ika Bo{ko, ali i wegovi supruga i sin, hranili su la{~e crvi}ima i muvama. I onda je “pripitomqena” lastavica opisala svoju prvu spiralu oko star~evog {e{ira. Me|utim, umesto da se pona{a kao sav normalan lastavi~iji narod, ~ovekolika lasta je prekr{ila zavet vrste: sletala je na star~ev {e{ir, sletala mu na rame, sletala mu na dlan, pratila ga u stopu... I tako su se starac i lasta voleli, i voleli, i voleli... I voleli se, tog leta, kao {to se niko nikada nije voleo! Sve dok pti~icu nije ubio auto. Ili je odletela na jug? Ne zna se. Starac je briznuo u pla~, slomio se od tuge. Ali, budimo realni, ohladimo srce (kad bi se srce tek tako hladilo, je l), i poku{ajmo sada, uz malu pomo} imaginacije, da proletimo sa starcem i lastom kroz to wihovo neverovatno leto! I – {ta vidimo? Vidimo, najpre, la{~e u {aci, mehur sapunice. Vidimo i starca: otvrdlim, gotovo odrvewenim jagodicama palca i ka`iprsta raspolu}uje gwilo-crvenu vi{wu, vadi ko{ticu iz trulog ploda i, pognute glave i napregnutog o~nog `ivca, obuzet pipavim poslom za stolom u gonku svoje reumati~ne ku}e, zadebqalim, po`utelim noktima, poput priru~nog alata kojeg }e odlo`iti kad zavr{i posao, gwe~i raskrvavqeno biqno meso me|u sme`uranim prstima, a zatim jagodicama kao {tipaqkama, vadi crvi}a iz zdruzganog ploda (paze}i tako da ostane `iv), fludidno, drhtavo, kao da opra{uje cvet, pola`e ga na dlan na kojem se crvi} uvija kao na `aru – kada je vi{win plod crvqiv, a kada u wemu nema crvi}a, baca ga i tra`i drugi, crvqiv plod u vanglici (s crvenim tufnama) punoj vi{awa. Zatim, kada vi{wama istekne vreme i ponestane crvi}a, vreba muve u potrazi za sve`om belan~evinom, lovi ih muvolovkom ili {akom, lovi ih na stolu u gonku, gde ih namami hlebnim mrvama ili {e}erom, ili na suncem okre~enom zidu ku}e, ili kod sviwca (bez sviwa), prikrada se muvqoj lovini obolelih kukova, klecavo, s poluotvore- Bo{ko Duga~ki sa psom lutalicom Yekijem snimqen 2006. godine u Surduku nom {akom iznad muvqih krilaca, povla~i Foto: S. [u{wevi} okida~ zgloba i bridom dlana, pre nego {to se muva sna|e, preseca joj liniju leta, zatvara je u {aci (paze}i Taj mudri starac iz Surduka, koji upravo i{~ezava u retrotako da ostane `iva, `iva je ukusnija), a zatim `ivuqku slovizoru na{eg odlaze}eg auta na svojim klecavim zglobovima, mqenih krila ubacuje u plasti~nu posudicu s poklopcem – kaoslowen na dva {tapa, i ta wegova “pripitomqena” lasta koda uhvati ili ubije muvu, a kada mu muva umakne, tra`i drugu, ja leti Univerzumom ispod wegovog {e{ira s obodom u fronjer dnevno mora da uhvati, {to `ivih {to mrtvih, ta~no sto clama, pro{irili su na{e poqe svesti! Taj dobri, du{evni i dvadeset muva! saose}ajni Bo{ko Duga~ki iz Surduka, spa{avaju}i `ivot Na mu{emi stola u gonku: pti~e – golu`dravo, uzdrhtalo jednom pti~etu, dok je bespomo}no ~ekalo ma~ije zube na bela{~e, tako re}i pti~iji fetus, veli~ine star~evog palca, tonu, pti~etu koje mu je, kada je okrilatilo i zabolo se u nequqa se na gran~icama nogu kao na vlati pao~ine; grudvica bo, uzvratilo “qubavqu” i privr`eno{}u potpuno nepoznamodre, providne sluzi koja pulsira kao mokri pamuk, i tako tog porekla (“Ja {etam ulicom a moja lastica sleti mi na {ekrhku ostavqenu na pu~ini stola mogao bi da je spqeska i {ir!”), svojim ~inom samilosti, iskonskom bezazleno{}u i pretvori u mrqu na mu{emi, jedan laki, nesmotreni zamah ~istotom du{e, za{ao je u drugu dimenziju stvarnosti; korakstar~eve {ake. Pa, ipak, to se ne doga|a. I, zamislimo, sada, nuo je, poput onog Hotornovog “otpadnika svemira” Vakefelkako star~ev palac i ka`iprst, naduti, oko{tali i grubi, da (mog omiqenog ~udaka), izvan granice prepoznatqive sti{}u `ivog crvi}a na dlanu ili muvu izva|enu iz posudice, stvarnosti u potpuno neistra`eno podru~je `ivota i, na neprinose sve`u belan~evinu iznad razjapqenog, `valavog ki na~in, uzdrmao i doveo u pitawe same fundamente na kojikquna bebe lastavice, a onda u pti~ije `drelo, bunar `ivota ma kao krave pre`ivaju op{ta mesta ovog misterioznog sveta. „ @eqko Markovi} bez dna, ubacuju crvi}a ili muvu, hrane Univerzum u ptici,

U

– Na{i avioni ne lete, jer je te{ko do para do}i. Poqoprivredne organizacije malo rade s avionima i to je jedan od razloga {to nemamo prihode kao ranije. Drugo, fabrika “Lajkomin”, koja sre|uje motore, poslala je notan po kom se ti avion posle 12 godina uporebe pregledaju, repariraju ili zamene. Direktorat za civilnu vazdu{nu plovidbu izdao je potom notan da su svi prizemqeni - nema letewa. U zemqi gde postoji jedan serviser, istog momenta kada su svi prizemqeni ne mo`e se

kukuruza, koji iz vazduha izgledao kao trava ali kad se sleti bude vrlo ~upavo. Slovenci su, pak, prinu|eni da se bave padinskim letewem, gde umesto termala “hvataju” vetar koji se odbija od litica planina. Nije slu~ajno {to je Segedin, tako|e panonski biser, nedavno ugostio svetsko prvenstvo, a mo`da ni incident u kom je slovena~ki pilot onomad uni{tio jedrilicu sletev{i u brazde obli`weg atara – ali popre~no. „ Igor Mihaqevi} Foto: R. Hayi}

NAOPA^KE

jedan od onih koji je pisao zahtev za wu i neni{ta protiv. Nijedan on ne mo`e da poleti registracije i osiguraDirektorat civilnog duhoplovstva to ne bi volio. Anga`ovali smo on koji leti, na{ je u visu, obe}ano je da }e i gotov za dve nedeqe odu`ilo se na mesec dato je vi{a sila. Po wegovim re~ima, avi“Antonov 2”, koji zaprau komarce, imaju prioriu klubu i moraju da lete, obezbe|uju zaradu i “povqaju” ostale letelice.

z U prelomnim trenucima najlak{e je beski~mewacima.

Prvo VC - pa jedrilica

Jedrili~are s piste {lepaju mali avioni ~ija je minimalna snaga, po propisima ojske Srbije, 200 kowskih snaga, mada je “granica zdravog razuma” oko 130. Na ovom akmi~ewu se jedrilice podi`u na visinu od 600 metara, na potezu ^enej – Temerin, akon ~ega se pilot otka~iwe od aviona i “hvata” stubove toplog vazduha koji jedriicu podi`u uvis. Aktuelni {ampionat odr`ava se u disciplini “prelet”, gde pioti lete po unapred zadatoj turi po Vojvodini. Po sletawu sudije proverom GPS re|aja i Logera iz jedrilice dobijaju informacije o ta~nosti i vremenu preleta po datim ta~kama. Pobe|uje najbr`i i najta~niji pilot. Zanimqivo je da piloti termale tra`e o~iju uprtih u nebo i zemqu. Oblaci kuulusi u nastanku relativno su pouzdan znak da tamo postoje stubovi toplog vazdua, dok na to ukazuju i ve}e povr{ine zemqe tamnije boje, koja boqe upija toplotu unca. Maksimalne brzine jedrilica kre}u se od 200 do 300 kilometara na ~as, dok najni`a 60, ispod ~ega letelica pada u kovit. Osim poslovi~ne uko~enosti zbog alog prostora i vrtoglavice, piloti najvi{e brinu o fiziolo{kim potrebama, jer e{tiji umeju u vazduhu da ostanu po ceo dan.

z Biti toliko u pravu je nepristojno.

sti}i na red. Tu je i problem rezervnih delova iz uvoza, jedan motor ko{ta izme|u 12.000 i 16.000 evra – sumoran je Bugar~i}. On napomiwe i da je Direktorat bez konsultovwa ministarstva za finansije odredio nove cene osigurawa za vazduhoplove. – Za jedrilicu je ranije osigurawe bilo 200 evra, a digli su na 1.750! To je apsurd, u Poqskoj je 150 evra, Nema~koj 130... Nema tog sportiste koji }e to platiti. Penzionisani Bugar~i}, koji je pro bono preuzeo ulogu doma}ina, navodi da je najve}i organizacijski problem u klubu nedostatak profesionalnih instruktora jedrili~arstva. Razlog je, treba li pisati, finansijske prirode. Instruktor je “alfa i omega”, jer osim {to {koluje pilote, on priprema i razvija sport, {to je i na{ sagovornik radio pre penzije. Ako je za utehu, ovaj lep sport te{ko da bi mogao imati povoqnije tlo od vojvo|anskog. Na{a klima je odli~na za stvarawe termalnih stubova vazduha koji podi`u jednom “od{lepane” bezmotorne letelice, a ukoliko pilotima zagusti, uvek mogu odabrati relativno pogodnu, ravnu povr{inu za prinudno sletawe. Zapravo, u Vojvodini se samo vaqa ~uvati dalekovoda i visokog

z Ko se ogleda u krivom ogledalu, ima pokri}e za svaku karakternu crtu.

U toku septembra }emo anizovati radnu Skupinu – rekao nam je tim odom predsednik ravnog odbora AK Novi Goran Mihajlovi}. – Ja

Mihajlovi} napomiwe da kada je do{ao u klub, nije leteo nijedan. Pokrajinska vlada im je jako pomogla, dok avioni nisu leteli, osigurawa i popravke nisu pla}ene, niti je bilo goriva. “Ne{to smo pomerili”, rezimira Mihajlovi}, uz opasku da ne mo`e snositi krivicu za ne{to {to se de{avalo ranije. – To je stvar nadzornog odbora koji istra`uje za{to smo do{li u takvu situaciju. Ovde sam tri meseca i krenuli smo s mrtve ta~ke, a bili smo pred ga{ewem. Nije istina da se ni{ta ne de{ava, jer smo ove godine ulo`ili preko 80.000 evra iz raznih izvora, plus je avijacija zaradila {est miliona dinara – navodi predsednik UO Aerokluba. Prva jedrilica iz Novog Sada poletela je 6. septembra 1938. godine, na ro|endan kraqa Petra II Kara|or|evi}a, kada su avioni odavno parali panonsko nebo. Klub je, naime, osnovan 1923. godine, a o razlozima zbog kojih je sa 8 poqoprivrednih aviona, 8 sportskih, 40 pilota, 70 jedrili~ra i 200 padobranaca pao na ovako niske grane pri~ali smo sa direktorom prvenstva Miodragom Bugar~i}em.

z Lako je biti po{ten kad nema{ drugog izbora.

25.000 evra, a nove i litetne staju i do 00. o novinara je doprla t da ~lanovi Aerokluba vi Sad ve} tri nedeqe uspevaju da odr`e radnu p{tinu, da je novac doen od Pokrajine potron na previsoke plate, takar i makreting usluPrema saznawima Braja, novac zaista nije ulau sport, ~ak su otvorena nova radna mesta, plaa preko hiqadu evra ka.

z Nije qudski, ali je po{teno.

e~enih krila, edani u nebo

Ilija Markovi}

TA MESTA DR@AVE I JEDRILI^ARSTVA


nedeqa15.avgust2010.

c m y

10

DNEVNIK

ISTORIJSKI BELEZI NA TRASI EVROPSKOG AUTOPUTA

Tajanstveni ritual iznad temerinske petqe ojvo|anske arheologe nije ovog leta obradovalo ni{ta sli~no skulpturi divqeg vepra koga za nogu ujeda pas, ali to ne zna~i da su im nalazi bezvredni u odnosu na one do kojih dolaze wihove kolege u okolini Gamzigrada. Naprotiv. Istra`uju}i lokalitete u okviru zone radova na evropskom autoputu, kod Feketi}a je, recimo, na|eno rano slovensko naseqe iz devetog veka: otkrivene su stare ku}e, zemunice sa kru`nim pe}ima, posu|e i ne{to malo alata. Arheolo{ki tim Pokrajinskog zavoda za za{titu

V

{to bi ukazivalo na potencijalno nalazi{te, a {to je orawem izba~eni na povr{inu. I ti lokaliteti se ispituju pre nego {to do|u bageri, jer se pokazalo da se u neimare ba{ ne mo`e pouzdati. Naravno, oni jesu po zakonu obavezni da zastave ma{ine ako tokom radova nai|u na neki arheolo{ki nalaz, ali to se gotovo nikad ne de{ava: najpre, i nisu ba{ najvi~niji prepoznavawu da li je ne{to obi~an {ut ili keramika iz gvozdenog doba, a ne{to ba{ na to ni ne obra}aju pa`wu. Jedino se trgnu ako nai|u na qudske ko-

kazuju da se na tom prostoru u kontinuitetu `ivelo od neolita pa sve do danas. To, me|utim, ne treba da ~udi jer je tu nekada bila obala Dunava, koji se u pro{losti zna~ajno razlikovao od u{orene reke koju danas poznajemo – navodi An|eli}. U zoni temerinske petqe prona|eno je nekoliko vin~anskih grobova, kojih ima veoma, veoma retko, na svega dva-tri lokaliteta. Tako|e su otkriveni i jo{ stariji star~eva~ki grobovi, koji datiraju iz vremena od pre oko 8.000 godina. Ove nekopole su omogu}ile da se obave antroDragan An|eli}

Na terenu se radi se od 5 do 13 sati, a potom se obra|uje prona|eni materijal

spomenika kulture je pre nekoliko dana po~eo istra`ivawe u okolini Zmajeva, gde je tako|e otkriveno naseqe iz devetog veka, tako da }e docnije mo}i da se poredi taj materijal sa onim na|enim kod Feketi}a, kako bi se uo~ila eventualna veza izme|u dve naseobine.

ske, jer nikom nije ba{ svejedno kada ugleda lobawu kako viri iz hrpe zemqe. – Tokom godina, koliko se gradi druga traka autoputa, izdvojilo se nekoliko veoma va`nih lokaliteta. Na tzv. temerinskoj petqi su, recimo, prona|eni tragovi naseqa koji do-

Prvi vojvo|anski paori Kako navodi Predrag Medovi} u svojoj kwizi „Vojvodina u praistoriji”, oko 6300. godina pre nove ere ove na{e prostore naselili su novi stanovnici koji su se doselili iz Male Azije. Mawe grupe doseqenika u po~etku podi`u primitivne stambene objekte na obalama reka, jezera i bara, odnosno odre|eno vreme se vezuju za jedno mesto i bave se zemqoradwom i sto~arstvom. Te prve vojvo|anske paore arheolozi su nazvali nosiocima star~eva~ke grupe, po prvom otkri}u takvog naseqa u Star~evu kod Pan~eva. Wih su nasledili nosioci tzv. vin~anske populacije, koji su se tako|e doselili iz Male Azije, i to u vi{e masovnih talasa negde sredinom petog milenijuma pre nove ere. Naziv vin~anska grupa dolazi, ina~e, od prvog velikog wihovog naseqa, koje je izme|u dva svetska rata u Vin~i, na desnoj obali Dunava, otkrio i istra`ivao profesor Miloje Vasi}, otac moderne srpske arheologije.

Foto: A. Erski

Pqa~ka{i grobova Nisu samo Egip}ani iznedrili pqa~ka{e grobova. An|eli} nam ka`e da su na jednom lokalitetu otkrili nekropolu u ~ijem je sredi{tu bio grob o~igledno va`ne li~nosti. Okolni grobovi su ostali netaknuti, ali je zato taj centralni dobrano ispreturan, pa se tako lobawa na{la kod nogu, a i neke druge koske su bile izme{ane. Da kuriozitet bude jo{ ve}i, pqa~ka{ima je tokom pohare ispao srebrni nov~i}, tako da ih je peqe{ewe ovog groba prili~no skupo ko{talo. Ili je plen bio toliko bogat da gubitak srebrwaka vi{e nije bio va`an. Pqa~ka{a arheolo{kog blaga, ina~e, ima i danas, s tim da ih je neuporedivo vi{e u Sremu, gde uz pomo} detektora za metal tragaju za zakopanim rimskim blagom polo{ke analize, koje su potvrdile pretpostavke o zna~ajnoj razlici u izgledu qudi koji su obitavali na ovom prostoru. Dok su Star~evci, pokazalo se, bili robusni, visoki, jaki... dotle Vin~anci pripadaju gracilnijem tipu stanovni{tva. Ipak, posebnu va`nost ima nalaz iz starijeg gvozdenog doba – grobnica u kojoj je sahraweno

– Uz pomo} savremene tehnologije, odnosno antropolo{kom DNK analizom, mogu}e je ustanoviti rodbinsku, plemensku povezanost sela. Naravno, primarni uslov za to je da se prona|e nekropola. Na`alost, kod Feketi}a nam to nije uspelo, ali we mora biti negde u blizini, i to ostaje istra`iva~ki zadatak za neka budu}a vremena – pri~a nam arheolog Dragan An|eli}. Pre nego {to je gradwa autoputa uop{te po~ela, arheolozi su pe{ke pro{li celom trasom tragaju}i za fragmentima keramike, kostiju, alatki... ma ~im Nalaz iz bronzanog doba

Rimski nov~i}i i ukrasi prona|eni u nekropoli kod Feketi}a

deset osoba razli~itog uzrasta, od dece do starih. Nekropola se vezuje za period koji arheolozi zovu „kalaka~a horizont”, po otkri}u na{eg ~uvenog arheologa Predraga Medovi}a u Kalaka~i kod Be{ke. Do sada su prona|ene jo{ dve sli~ne grobnice, kod Zemuna i na Gomolavi kod Hrtkovaca, gde je ~ak {ezdesetak tela naslagano jedno preko drugog. – Antropolo{ke analize su pokazale da nema tragova nasiqa na ostacima, ali to ne zna~i da nasiqa nije bilo. Do sada su nekropole otkrivene u Gomolavi i kod Zemuna tuma~ene kao grobqa, ali sada ima osnova da se veruje u to da se radi o `rtvovawu. Naravno, ako je u pitawu neki ritual ili obred, to ostavaqa otvorenim pitawem gde su sahrawivali „obi~ne”

Komadi keramike se pa`qivo ~iste od naslaga zemqe

smrtnike. Me|utim, verujem da }emo i na wega uspeti da odgovorimo, jer je kod Be{ke prona|ena nekropola u kojoj su pokojnici sahraweni u urnama pa to mo`e biti putokaz – navodi An|eli}. Ina~e, kada je ve} re~ o nekropolama, na zemqi{tu PP „Feketi}” gde se nalazi pozajmi{te materijala za autoput prona|eni su ostaci sredwovekovne crkve i vi{e od 200 grobova jer se na tom prostoru o~igledno sahrawivalo u kontinuitetu negde od 12. pa sve do kraja 17. veka. Ipak, najstariji grob na toj lesnoj gredi je s po~etka 4. veka, i u wemu su na|ena dva veoma dobro o~uvana bronzana rimska nov~i}a, koji su kovani za vreme cara Konstantina ili wegovih sinova. – Na samom lokalitetu smo uspeli da otkrijemo ostatke temeqa crkve koja je u osnovi imala 12 sa 6 metara. Oko we je formirano grobqe. U pitawu su obi~ne grobne jame, s tim da je veliki broj de~jih, {to svedo~i o tome da je smrtnost bila velika. Kada su u pitawu sami grobni nalazi, oni su dosta siroma{ni, odnosno prona|eno je jednostavno bronzano prstewe, ne{to `enskog nakita za glavu i ogrlica od }ilibara – navodi arheolog mr Slobodan Fidanovski. Crkva je bila okru`ena rovom {irokim oko dva metra i za pretpostaviti je da se radi o odbrambenom {ancu iskopanom u vreme kada su Turci izbili na Dunav i po~eli da upadaju i na vojvo|ansko tle. Zapravo, gotovo je izvesno da su Osmanlije i zape~atile sudbinu ovog hrama, verovatno ga spaliv{i krajem 15. ili po~etkom 16. veka. Samo grobqe je, me|utim, kori{teno jo{ najmawe sto godina. Turcima uprkos.  Miroslav Staji}

EKIPA „DNEVNIKA” PRATILA KI[U METEORA SA DECOM IZ SOS DE^JEG SELA

Vi{e `eqa nego zvezda padalica enomen meteorske ki{e “Perseida”, koji je se vidi svake godine u avgustu, u no}i izme|u ~etvrtka i petka na poqu kod Bukovca sa unikatnim pogledom na Novi Sad ekipa “Dnevnika” pratila je sa desetoro znati`eqnih malih astronoma iz SOS De~ijeg sela “Dr Milorad Pavlovi}” iz Sremske Kamenice. Ovo jednistveno iskustvo, koje }e mali{anima tek kasnije u odrastawu zna~iti, organizivala je nevladina organizacija Centar za edukaciju dece u prirodi “Kaspar”. Iako je pri sastanku u De~ijem selu u Sremskoj Kamenici najavqivani astronomski doga-

F

|aj vi{e li~io na katastrofu, zbog olujnog vremena koji se nadvilo i na sremskoj i na ba~koj strani Novog Sada, epilog je bio sretan. Oblaci su se malo razmakli sat vremena pre pono}i i tako omogu}ili da deca ipak vide “zvezde padalice” i po`ele koju `equ. Optimisti~no smo se uputili u jo{ uvek ki{nu no} u pratwu kombija koji je prevozio opremu i decu na odredi{te, iznad nekada{we vojne kasarne kod Bukovca, gde je strpqivo ~ekao astronom Nedeqko Markovi}, saradnik centra “Kaspar”. Posle nekoliko kilometara lagane vo`ewe po lokalnom putu sreli smo strpqivog Nedeqka koji nas je daqe poveo, putem posutim tucanikom, na poqanu gde je kasnije tokom no}i logorovala mala grupa mladih istra`iva~a svemira. Karma je ipak uradila svoje, ki{a je ta~no zaobi{la prostor sa kojeg }emo posmatrati nebo, ~ak je ostao i jedan “prozor” na nekih pola sata gde je potpisnik ovih redova uo~io dve zvezde padalice, ostavqaju}i `eqe najmla|ima. Na{ astronom kratko nas je obavestio da se oblaci brzo kre}u i da treba uporno gledati u pravcu zenita, ta~nije iznad nas. Ina~e, “Perseidi” uglavnom dolaze sa istoka i jugoistoka i kre}u se ka zapadu,

ali se za wima traga, najboqe je gledati u nebo iznad wih. “Perseidi“ su meteorska ki{a, odnosno re~ je o delovima komete Svift Tatl koji, s obzirom na to da su jedan od najbrojnijih rojeva, ~ine pravi meteorski pqusak. Jo{ jedan od na{ih doma}ina, Zoran Novakovi} iz Centra “Kaspar”, ukratko nam je ispri~ao o fenomenu meteorske ki{e. – Naziv “Perseidi“ dobili su zbog toga {to kometa Svift Tatl prolazi kroz sazve`|e Persej. Oni su karakteristi~ni zato {to se ukr{taju sa Zemqinom orbitom, ima ih puno i izgledaju kao da se pojavquju iz jedne ta~ke – pa`qivo smo slu{ali Novakovi}a, lagano ispijaju}i kafu iz termosa koja nam je trebala da preguramo no} pred nama. Centar “Kaspar” za edukaciju dece o prirodi osnovan je pre {est godina. Moto mu je: Ko u detiwstvu upozna i zavoli prirodu, ~uva}e je celog `ivota. Novakovi} nam je rekao da se mawe teoreti{e, a vi{e daje deci prilika da zajedno sa ~lanovima „Kaspara” istra`uju ~ari prirode. – Recimo, astronomija je u na{em {kolstvu pomalo skrajnuta, to je pogre{an stav. Deca od osnovno{kolskih uzrasta treba polako da upoznaju svemir, {to }e kasnije biti korisno za wihovo razumevawe sveta oko sebe – obja{wava Novakovi}. Malo pre pono}i pono}i i jedini prozor ka zvezdanom nebu zatvorili su uporni ki{ni oblaci, ali utehu je pru`io Jupiter koji se izdigao skoro niodkuda i poklonio sa svojih ~etiri satelita. Astronom Nedeqko Markovi} pohitao je da rasklopi teleskop, da mala ekspedicija ipak uhvati jedinstven pogled u svemir. Euforija je uveliko vladala me| ve}inom mali{ana, koji su se me{koqili u vre}ama za spavawe i glasno komentarisali stidqive zvezde padalice, koje se nisu tako lako dale videti u svom posledwem letu. Najmla|i me|u wima nestrpqivo su iz sveg glasa zapitkivali: “A kad }e?!”, jer, kako su nam priznali, imaju puno `eqa. Zvezde su iza{le u susret, bar onima koji su bili budni, tek oko 3 sata iza pono}i, a kroz teleskop su se mogle videti i izmaglice magline galaksije Andromeda, najbli`e Mle~nom putu.  Nemawa Vukovi}


SPORT

DNEVNIK

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Lo{ dan za Srbe Petoro predstavnika Srbije, koji su ju~e nastupali na Evropskom prvenstvu u plivawu u Budimpe{ti, u~e{}e su zavr{ili ve} u kvalifikacijama. Jovana Bogdanovi} je zauzela 32. mesto u trci na 50 m prsnim stilom, sa rezultatom 34,27 sekundi. Najbr`a u kvalifikaci-

Simi} 53. mesto. Simi} je svoju deonicu isplivao za 23,30 sekundi, dok je Stojanovi} bio sporiji za 51 stotinku. Francuz Frederik Boske bio je najbr`i u vremenu 21,65 stotinki. U konkurenciji `ena u istoj disciplini Srbiju su predstavqale Miroslava Najdanovski i An|elka Markovi}. Najdanov-

Jovana Bogdanovi} i Boris Stojanovi}

jama bila je Ruskiwa Julija Jefimova koja je tu deonicu isplivala za 30,54 sekunde, {to je novi rekord evropskih prvenstava. Na 50 m slobodno Boris Stojanovi} je zauzeo 39, a Nikola

ska je bila 23, sa rezultatom 26,06 sekundi, dok je Petrovi} zauzela 38. mesto u vremenu 26,62 sekunde. [ve|anka Tereza Al{amar je bila najbr`a sa rezultatom 24,93 sekunde.

TURNIR U TORONTU

\okovi} i Federer za finale U polufinalu Ro`er kupa u Torontu igra}e Novak \okovi} i Roxer Federer. \okovi} je u ~etvrtfinalu pobedio Francuza [ardija 6:2, 6:3, a Federer Berdiha 6:3,5:7,7:6. Bi}e ovo specifi~an me~ jer je prvi u koji Novak ulazi kao boqe rangiran u odnosu na Roxera i prvi u 2010. godini. \okovi} i Federer igra}e polufinale sat vremena iza pono}i po sredweevropskom vremenu.

TURNIR U SINSINATIJU

Preko [tepaneka do srpskog derbija

Novak \okovi} i Viktor Troicki

Srbija }e na masters turniru iz serije 1000 u Sinsinatiju imati dva predstavnika, a Novak \okovi} i Viktor Troicki bi mogli da se sretnu ve} u drugom kolu. Najboqi srpski teniser postavqen je za drugog nosioca turnira ~iji nagradni fond je tri miliona ameri~kih dolara, tako da }e u prvom kolu biti slobodan.U drugom kolu o~ekuje pobednika susreta izme|u sunarodni-

ka Viktora Troickog i ^eha Radeka [tepaneka. Interesantno je da su se Troicki i [tepanek i pro{le godine sastali u prvoj rundi turnira u Sinsinatiju. Srbin je predao me~ u drugom setu, ali je za to inkasirao 8.500 dolara.Pro{le godine, Novak je u finalu Sinsinatija pora`en od [vajcarca Roxera Federera rezultatom 1:6, 5:7.

Ceca spremna za opro{tajni me~ Najboqa rukometa{ica planete Svetlana Kiti} (50) saop{tila je da spremna da nastupi za reprezentaciju Srbije i da bi to bila opro{tajna utakmica u nacionalnom dresu. - Bila bi to opro{tajna utakmica u dresu Srbije. Prihvatila bih da odigram taj me~. Bio bi to lep opro{taj - rekla je Ceca i dodala: - U`ivala sam igraju}i rukomet. Doneo mi je, na neki na~in, lagodan `ivot, ali mi je uzeo detiwstvo, jer sam se od roditeqa odvojila u 15. godini. Bilo je polomqenih vilica, noseva, kolena me ne slu`e ba{ najboqe, najvi{e su stradali prsti.

Profesionalnu igra~ku karijeru zavr{ila je 1996. godine, ali je u dresu beogradskog Radni~kog na teren ponovo istr~ala pre oko dve godine, u svojoj 48 godini, i to sa duplo mla|im koleginicama. Kako isti~e na{a najboqa rukometa{ica, na po~etku karijere ovaj sport je imao normalan tretman, uprkos ~iwenici da je bilo malo novca. - Za{to ne bismo preslikali ono {to je bilo dobro, a bacili ono {to ne vaqa? Mi od tog vremena be`imo, jer je to bilo Titovo vreme. Meni nije bitno da li je tu Tito, Ko{tunica, Tadi} ili Da~i}. Bitno je da sport dobije status koji zaslu`uje - rekla je direktorka RK Radni~ki.

Vo{a na Kopaoniku Na isteku sedmodnevnih priprema odbojka{i NIS Vojvodine sele se iz Novog Sada na Kopaonik,gde }e ostati dve nedeqe.Trener Nikola Salati} ima}e na Kopaoniku 12 igra~a.

nedeqa15.avgust2010.

11

ADEKO KUP U MARIBORU

Ubedqivi protiv Novog Zelanda Mu{ka ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Novog Zelanda rezultatom 95:69 u me~u drugog kola turniru Adeko kup u Mariboru. Na{a selekcija je pitawe pobednika prakti~no re{ila u prvoj ~etvrtini koju je dobila rezultatom 33:15. U tom delu me~a briqirao je Veli~kovi}, koji je u prvoj ~etvrtini postigao ~ak 15 poena. Selektor Srbije Du{an Ivkovi} odlu~io je da ve}u minuta`u pru`i mla|im igra~ima, dok su na klupi ostali Krsti}, Teodosi}, Tepi} i Ke{eq. Na{a selekcija je potom odr`avala prednost od skoro 20 poena, ali su Novozelan|ani u 25. minutu uspeli da smawe vo|stvo Srbije na samo 12 razlike (67:55). Me|utim, Srbija je zaigrala anga`ovanije i zaslu`eno je stigla do ubedqive pobede. Najefikasniji u selekciji Srbije bio je Novica Veli~kovi} sa 19 poena, dok je Miroslav Raduqica dodao 17, a Kosta Perovi} 15. Srbija je ranije pobedila Rusiju 69:63, dok }e na{a selekcija danas igrati sa Slovenijom.

Krsti}, Veli~kovi} i Teodosi}

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETKIWE U GR^KOJ

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE U BARU

Prokockana pobeda

Nadomak petog mesta

Srbija - Francuska 46:50 (19:7, 16:13, 9:19, 2:11)

Srbija - Crna Gora 78:74 (24:18, 14:22, 23:16, 17:18)

KOZANI: Gradska dvorana, gledalaca: 530, sudije: Pjetru{ (Francuska), Malkovi~ (Rusija), Petrova (Bugarska). SRBIJA: Topuzovi} 5, Crvendaki}, Vidakovi} 7, Kova~evi} 13, Novi}, Nikoli}, Stana~ev 8, Vu~kovi} 6, Jankovi}, ^orto 2, Mandi} 3, Bo{kovi} 2. FRANCUSKA: Fister, Badine 12, Tur~inovi} 2, Epupa 25, Paket, Morater, Ture 2, Ajaji 4, Gaje, Kundo 2, Tabdi, Sisoko 3. Kadetkiwe Srbije pora`ene su od vr{wakiwa iz Francuske u tre}em kolu B grupe Evropskog ko{arka{kog prvenstva u Kozaniju. Na{e devojke su na poluvremenu imale ogromnu prednost od 15 poena, ali su slabom igrom u nastavku sve prokockale i u drugu fazu takmi~ewa plasirale se bez i jednog boda. M. R.

BAR: Gradska sala, gledalaca: 700, sudije: Perez ([panija), Laurinavicius (Litvanija), Silva (Portugal). SRBIJA: Radi~evi} 8, \or|evi} 6, Pot 13, An|u{i} 5, Mi}i} 3, ^vorovi}, @orbas 3, Jankovi} 21, Maji} 7, Risti} 10, Jankovi} 2, Milutinov. CRNA GORA: Ni{i} 3, Vukovi} 4, Popovi}, @i`i}, Vu{ovi}, Ivanovi} 29, Kova~evi}, Pajovi} 10, Perovi} 13, \uro-

vi} 10, Mrdak 3, Milkovi} 2. Mu{ka kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije, igra~i do 16 godina, pobedila je selekciju Crne Gore rezultatom 78:74 u me~u za plasman od petog do osmog mesta na Evropskom prvenstvu u Baru. Srbija }e danas od 16.30 ~asova igrati sa Francuskom u me~u za peto mesto na EP, dok }e se Crna Gora od 14.15 sati boriti za sedmu poziciju. M. R.

NBA LIGA

Drim tim u Ku}i slavnih Ko{arka{ka Ku}a slavnih u Springfildu dobila je nove stanovnike koji su uplovili u besmrtnost. Olimpijska reprezentacija SAD-a iz Barselone 1992. godine dobila je status novog ~lana Ku}e slavnih. Prvi i jedini pravi drim tim i verovatno najboqa ekipa koja se ikada okupila u istoriji ovog sporta, olimpijska reprezentacija Sjediwenih ameri~kih dr`ava iz Barselone 1992. dobila je status ~lana Ku}e slavnih. Dvojac tog tima snova je dobio i pojedina~nu veliku nagradu za uspe{ne karijere. U Ku}u slavnih su u{li legendarni ko{arka{ ^ikago Bulsa Skoti Pipen i nekada{wa zvezda Juta Xeza Karl Meloun. Tradicija je da svakog novog ~lana Ku}e slavnih uvodi jedan od wenih stanovnika. Pipenu je pripala ~ast da to bude ni mawe

Skoti Pipen

ni vi{e, nego najboqi ko{arka{ svih vremena, koji je ujedno i dugo godina bio wegov saigra~.

- Majkl Xordan je svojom ko{arkom dotakao milione qudi, ali mo`ete da zamislite kakav

je utisak na mene ostavio - rekao je Skoti Pipen koji je jedini uz Xordana osvojio svih {est NBA prstena sa Bulsima tokom devedesetih. Karlu Melounu nije pravio dru{tvo Xon Stokton, ali su wegov ulazak obele`ile suze. - Tu sam zbog svoje pokojne majke, ona ja zaslu`na za najvi{e toga. Hvala i svim qudima u Juta Xezu, trenuci sa wima su bili ne{to posebno rekao je Meloun i dodao da je obe}ao da ne}e zaplakati. ^uveni sastav reprezentacije SAD, koji je na do sada neponovqivo dominantan na~in trijumfovao na Olimpijskim igrama u Barseloni, davao je u proseku 117.3, a primao 43.8 poena po utakmici, sada ima 10 (od 12) igra~a u Ku}i slavnih u Springfildu.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE

Po diktatu Krsman~i}a Srbija - Slova~ka 29:26 (13:15) PODGORICA: Dvorana Mora~a, gledalaca: 200, sudije: Ra`natovi} i Pavi}evi} (Crna Gora). Iskqu~ewa: Srbija 10, Slova~ka 4 minuta. Sedmerci; Srbija 1 (1), Slova~ka 1 (0). SRBIJA: Radovanovi} (15 odbrana), Tomi}, V. Iili} 3 (1), Stanoj~i} 1, Pavi} 5, Mini}, Vu~i~evi} 6, Andrejevi}, Radenkovi}, S. Ili} 3, Golubovi} 6, Crnoglavac, Krsman~i} 5, Perovi}. SLOVA^KA: Ko{ak, Tot, Magu{ka, Mikita 3, Jopek 7, Pristas, P. Kardo{, Pavli{in 1, Drobnak 5, Taka~ 3, Krok 5, Gedeon, Jani~ek, M. Kardo{ 2. U izuzetno te{koj i neizvestnoj utakmici na Evropskom rukometnom {ampionatu u Crnoj Gori kadeti Srbije su zabele`ili pobedu protiv Slova~ke 29:26 (13:15), koja im pored pla-

smana u drugi krug takmi~ewa obezbe|uje plasman na Svetsko prvenstvo u Argentini slede}e godine. Granitna odbrana 6-0 Slovaka sa ~etiri dvometra{a bila je neprobojan za na{e momke. U 21. minutu Slovaci su imali najve}u prednost 10:5. Posle tajm-auta, orli}u su poboq{ali odbranu i polako stizali rezultat. Do odmora smo smawili na 15:13. Svesni da ih do ostvarewa sna o plasmanu na Svetsko prvenstvo deli samo jo{ 30 minuta, Srbi su zaigrali mnogo kvalitetnije u odbrani, a svesrdno u tome im je pomagao i sjajni golnam Radovanovi}. Napadom je u tim momentima fantasti~no dirigovao Mladen Krsman~i} koji je pored nekoliko golova imao i mno{tvo lucidnih asistencaja. Kona~nih 29:26 za na{e momke dokazuje da ova ge-

Dogovorom do bodova:kadeti Srbije u Podgorici

neracija kadeta ima izuzetan karakter. Danas u direktnom me~u sa Danskom(18~) odlu~uju

ko }e u drugu fazu preneti bodove i samim tim biti na korak od medaqe.


SPORT

nedeqa15.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

JELEN SUPERLIGA SRBIJE VOJVODINA DANAS DO^EKUJE JAGODINU

Oprez na premijeri Premijerno izdawe novog fudbalskog tima Vojvodine navija~i imaju priliku da vide danas. Na stadion “Kara|or|e” dolazi Jagodina, tim koji zaslu`uje respekt, ako ni zbog ~ega drugog a ono zbog plasmana na 6. mesto u minuloj sezoni, kada su tek za nekoliko bodova zaostali za petoplasiranim Novosa|anima. U me|uvremenu se mnogo toga promenilo. Vojvodina je drasti~no izmenila tim,. ostala bez dve pro{logodi{we zvezde, Dragana Mr|e (Sion) i Du{ana Tadi}a (Groningen), ali su u wene redove stigli i tokom letwih priprema se nametnuli Vladan Pavlovi} (Napredak), Milovan Milovi} (Javor), Antvi Jao (Napredak), Abubakar Oumaru (OFK Beograd) i Brana Ili} (Partizan). U novoj sezoni Vojvodina }e imati i novog kapitena. To je reprezentativni golman @eqko Brki}, koji pred dana{wi me~ ka`e: - Moramo da uva`imo dana{weg rivala, ~ije najve}e poja~awe je ~iwenica da je mahom zadr`ao kostur tima iz prethodne sezone. Gosti rastere}o dolaze u Novi Sad, a mi kao doma}ini moramo da vodimo ra~una i da zadovoqimo ukuse navija~a i da osvojimo prva tri boda. Ne gajim iluzije da }e se gosti sami predati. Naprotiv, ako `elimo da osvojimo bodove, mora}emo po{teno da se namu~imo a mi smo apsolutno spremni da to i u~inimo – ka`e Brki}. Trener doma}eg tima Zoran Milinkovi} sa svojim saradnicima mukotrpno je sedam nedeqa uigravao novi kadar. Uo~qivo je da }e Vojvodina u po~etnoj formaciji igrati s ~etvoricom u zadwoj liniji, jednim korektorom veznog reda ispred kojeg je raspore|en novi kvartet, uz najisturenijeg igra~a. - To je samo osnovni raspored, ali kada uzmemo loptu onda se ta

Umalo iznena|ewe u Subotici Spartak Zlatibor voda – BSK 1:1 (0:1)

Kapiten Vojvodine @eqko Brki}

formacija transformi{e u ~etiri – tri – tri. Zadovoqan sam kako smo radili, o~ekujemo da i rezultati na{eg rada budu vidqivi, ali danas moramo da budemo oprezni. Uvek na startu prvenstva bude iznena|ewa. Mi smo favoriti na papiru, s tim {to tu ulogu moramo da opravdamo na terenu – ka`e Milinkovi}, koji nije bio spreman da izdiktira prvih jedanaest, uz napomenu da to ne ~ini zato {to bilo {ta krije, nego zbog toga {to je minule sedmice tim tre-

Foto: F. Baki}

nirao bez sedmorice reprezentativaca. Prema svemu {to je vi|eno tokom letwih priprema, o~ekuje se da Vojvodina danas Jagodini suprotstavi tim: Brki} – Vuli}evi}, Milovi}, Karan, Pavlovi} – A|uru – Abubakar, Medojevi}, \urovski, Ili} – Jao. Dana{wi me~ na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu po~iwe u 17.30 sati, a TV prenos najavqen je na “Areni”. S. Savi}

SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: oko 1.500. Sudija: Gruji} (Ni{). Strelci: Torbica u 78. minutu za Spartak Zlatibor voda, Alivodi} u 17. minutu za BSK. @uti kartoni: Antoni}, Stevanovi}, Adamovi} (Spartak Zlatibor voda), Peji}, Milo{evi} (BSK). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 6, Stevanovi} 6, [arac 7, Simovi} 7, Milankovi} 6 (46. Miri}), Brati} 6, Adamovi} 7, Torbica 7, Veselinov 6 (66. Noskovi}), Ubiparip 6 (73. Mui), Antoni}. BSK: Xoxo 7, Milo{evi} 6, Vukadinovi} 6 (68. Stojanovi}), Radunovi} 7, Savi} 7, Peji} 6, Kne`evi} 6, Kajevi} 7, Alivodi} 7 (89. Krsti}), Babi} 7, Reqi} 6 (81. @arkovi}). Podela bodova u Subotici na otvarawu sezone izme|u Spartaka Zlatibor vode i BSK- a ~ini se kao najrealniji ishod, mada za tri boda mogu da `ale obe ekipe. Spartak je tokom svih devedeset minuta imao terensku inicijativu, ali su slaba realicija i odsustvo odlu~nosti u presudnim momentima raspr{ili san o pobedi. Tako|e, i BSK je bio blizu tri boda, a mora se re}i da su gosti imali i boqe gol-prilike od doma}ina. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode nisu uspeli da re{e problem neefikasnosti. Ve} u sedmom minutu imali su doma}i dobru {ansu, nakon akcije Adamovi}a i centar-{uta [arca Veselinov je bio u dobroj prilici, ali je wegov poku{aj glavom zavr{io iznad pre~ke. Poku{avali su doma}i i preko Stevanovi}a nekoliko minuta kasnije, a potom je Alivodi} {okirao sve na stadionu u Subotici. Reqi} je bio glavni akter akcije za vo|stvo Bor~ana, pro{ao je po levoj strani, uspeo da zadr`i loptu i gotovo sa korner linije prebaci je na suprotnu stranu, gde je Alivodi} uspeo da nadmudri odbranu Spartaka, te da glavom lobuje golmana Aleksi}a. Nakon postignutog gola gosti su imali jo{ nekoliko prilika, najboqe Babi} i Alivodi}, a kako je vreme prolazilo Spartak je preuzeo inicijaticu. Terenska inicijativa Spartaku je donela nekoliko dobrih {ansi, ali ne i gol. U 23. minutu u odli~noj poziciji ponovo je bio Veselinov, ovoga puta ga je proigrao Ubiparip, a ovaj {utira pored gola. Jednu od najboqih {ansi Spartak je imao posle drugog kornera, kada je Ubiparip iz lepe pozicije {utirao sna`no, ali neprecizno.

SUBOTICA: Spartak ZV. - BSK SMEDEREVO: Smederevo - Crvena zvezda BEOGRAD: OFK Beograd - Metalac ^A^AK: Borac - Habitfarm Javor

1:1 (0:1) 0:0 1:0 (0:0) 1:1 (1:0)

DANAS NOVI SAD: Vojvodina - Jagodina KULA: Hajduk - Sloboda Point Sevojno BEOGRAD: Rad - ^ukari~ki Stankom

(Arena Sport 1 - 17.30) (17.30) (17.30)

U drugom kolu (21/22. avgusta) sastaju se: IN\IJA: In|ija Crvena zvezda, JAGODINA: Jagodina - Smederevo, BEOGRAD: BSK - Vojvodina, IVAWICA: Habitfarm Javor - Spartak ZV, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - Borac, GORWI MILANOVAC: Metalac - Rad, U@ICE: Sloboda PS - OFK Beograd, BEOGRAD: Partizan - Hajduk.

Vladimir Torbica (beli dres) doneo je Suboti~anima bod

Sli~na pri~a odvijala se i drugom poluvremenu. Spartak je imao inicijativu , ali bez prave realizacije. Sve naba~ene lopte sa strane ~istila je sigurna odbrana BSK-a, dok su golubovi, iz samo wima poznatih razloga, oklevali da se ~e{}e odlu~e za {ut. Tek su retki bili poku{aji doma}ih, bele`imo poku{aj Adamovi}a u 55. minutu i Torbice desetak minuta kasnije. Poku{a je Dragan Miranovi}, trener doma}ih, da izmenama do|e do gola. Istina, inicijativa Spartaka u ofanzivi je poja~ana, ali ne i efikasnost. Najboqu priliku su ipak imali gosti, Babi} je u 63. minutu mogao da re{i pitawe pobednika, pro{ao je odli~no sa leve strane, prevario svoje ~uvare, ali lopta je pro{la pored ve} savlada-

nog Aleksi}a u gol-aut. Do novih {ansi ~ekalo se do 70. minuta, ali ni Alivodi} sa jedne i Noskovi} sa druge strane nisu bili dovoqno prisebni u presudnim momentima. Kapiten doma}ina Vladimir Torbica je svojim individualnim kvalitetom doneo izjedna~ewe u 78. minutu. Na trenutak je ostao bez svojih ~uvara, brzo se namestio na {ut i sa 25 metara pravom bombom poravnao na 1:1. Fini{ me~a doneo je {anse na obe strane, a najboqu je imao Alivodi} koji je uspeo da prevari svoje ~uvare, ali wegov dobar {ut zaustavila je stativa. Svoje {anse imao je i Spartak, a najbli`i golu bio je rezervista Noskovi}. N. S.

Smederevci zaslu`eno do boda Smederevo - Crvena zvezda 0:0 SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 8.000, sudija M. Gogi} (Novi Sad). @uti kartoni: Luki}, Atanackovi}, Ogwanovi}, D. @ivkovi}, Stani} (Smederevo), Viloti} (Crvena zvezda). SMEDEREVO: D. Rankovi}, (M. @ivkovi} 9), Luki} 7, Atanackovi} 7, Ogwanovi} 7, Brkovi} 7, Jeremi} 7, D. @ivkovi} 7 (Milosavqvi} -), Stani} 7 (Todorov -), S. Rankovi} 7, Marinkovi} 8, ]eran 7. CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 6, To{i} 7, Koroman 7, Trifunovi} 6, Viloti} 6, \or|evi} 7, Kadu 6, Jevti} 5 (Vesovi} 6), Ninkov 7, Isak 6 (Savio 7), Milanovi} 6 (Perovi} -). Smederevci su u borbenoj i po`rtvovani igri nadvisili favorizovanog rivala i na kraju zaslu`eno osvojili bod, a velike zasluge pripadaju i mladom ~uvaru mre`e Mladenu @ivkovi}u. Prvu priliku su imali Smederevci, a udarac Marinkovi} u 7. minutu sa 20 zaustavila je stativa, da bi odbijenu loptu ]eran

Ogwen Koroman

poslao preko praznog gola. Nakon drugog kornera sa desne strane, koji je izveo Jovanovi}, Trifunovi} je sa ivice peterca glavom poslao loptu koja je o~e{ala desnu stativu.Istog trenutka poleteo je prema lopti i golman Dejan Rankovi}, glavom je udario

okvir gola, zbog ~ega je posle petominutne pauze morao da napusti teren. Debi mladog @ivkovi}a bio je vi{e nego uspe{an jer je u nekoliko navrata sasvim sigurno spasao svoju mre`u. Tako je u 51. minutu najpre istra~ao i glavom izbacio loptu u poqe, a nakon toga se hitro vratio jer je To{i} poslao loptu sa 35 metara ka praznom golu, koji ju je on uspeo da ukroti. Imali su Koroman, Trifunovi}, i Jevti} jo{ nekoliko dobrih poku{aja, a {ansu utakmice za Smederevce je propusito Rankovi} u 90. minutu. Sa centra igrali{ta pobegao je Slavoqubu \or|evi}u i kada je u{ao u {esnaesterac oslobodio se ~uvara i umesto da uposli Marinkovi}a uputio je udarac, koji je Stamenkovi} odbranio. Na suprotnoj strani, u 95. minutu iskusni Ogwen Koroman se na{ao na {est metara usamwen kod gola Smederevaca, a wegov udarac na vol{eban na~in @ivkovi} je prosledio u korner. T. Gli{i}


SPORT

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Petkovi} za istoriju

\akovi} profesorski Mladost (BJ) - Dolina 0:3 (0:3)

Big bul Radni~ki - Dinamo 2:0 (1:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca 1.000, sudija B. Nikoli} (Kragujevac), strelci: M. Petkovi} u 5. (iz penala) i 65. minutu. @uti kartoni: Trebovac (Big bul Radni~ki), N. Trajkovi}, D. Trajkovi}, D. Tasi}, Mijatovi} (Dinamo). BIG BUL RADNI^KI: Davidovi} 7, ^obanovi} 8, ^i`ik 8, \ukanovi} 7 (Mla|enovi} -), Vukobrat 7, Aperli} 7, Drobwak 7, Simeunovi} 7, Trbovac 7 (Veselinovi} -), Petkovi} 8 (]iri} -), Mari~i} 7.

Petkovi}a, savladao solidne Vrawance. Euforija je po~ela u 5. minutu kada je posle dobre akcije doma}ih N. Trajkovi} rukom spasao ~ist gol (klasi~an penal), a golgeter Mi{a Petkovi} je lako savladao golmana Disi}a. Do kraja prvog dela susreta bele`imo izglednu {ansu Simeunovi}a, koji iz povoqne siguracije glavom proma{uje gol. Trener Big bul Radni~kog Bogi~evi} je u drugom poluvreme izveo isti sastav, ali je sve podredio agresivnijoj igri. Sve do 65. minuta ta igra nije dala

Teleoptik - Sin|eli} Big bul Radni~ki - Dinamo Mladi radnik - Napredak Novi Pazar - Srem Radni~ki (S) - Zemun Be`anija - BASK

2:0 (1:0) 2:0 (1:0) 1:0 (0:0) 1:1 (0:0) 1:2 (1:1) 1:0 (1:0)

Danas Proleter (NS) - Kolubara (17.30) Radni~ki 1923 - Novi Sad (17.30) Mladost (L) - Banat (17.30) U drugom kolu (21/22. avgusta) sastaju se: Novi Sad - Be`anija, Proleter - Teleoptik, Banat - Novi Pazar, Srem - Radni~ki (S), Kolubara - BASK, Zemun - Radni~ki 1923, Napredak - Mladost (L), Dinamo - Mladi radnik, Sin|eli} - Big bul Radni~ki. DINAMO: Disi} 6, M. Tasi} 6, Stojanovi} 6, A. Tasi} 7, N. Trajkovi} 7, D. Trajkovi} 7 (N. Tasi} -), Mijatovi} 7, Osmanovi} 7, Dimi} 6 (D. Tasi} -), Staji} 6, Dobri} 6. Pred oko 1.000 gledalaca na stadionu u [idu, u istorijskoj utakmici, novajlija u Prvoj saveznoj ligi {idsko-ba~ina~ki Big bul Radni~ki je u ba{ neubedqivoj igri, golovima Mi{e

povoqan rezutlata, a onda je iskusni Petkovi}, posle centar{uta odli~nog beka ^obanovi}a, lukavo savladao nemo}nog golmana gostiju. Sve u svemu, lepa fudbalska predstava, doma}in je prvom pobedom odu{evio navija~e, gosti nisu ostavili lo{ utisak, a na kraju su gledaoci pevali „Volela me je jedna Vrawanka“. M. ]ur~i}

Gosti se revan{irali Radni~ki - Zemun 1:2 (1:1) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 800, sudija Spasi} (Surdulica), strelci: Kuli} u 40. za Radni~ki, a Cvetkovi} u 33. i Vukobrat u 63. minutu za Zemun. @uti kartoni: Laki} (Radni~ki), ]irovski, Stankovi} (Zemun). RADNI^KI: @akula 6, Laki} 7, Dabi} 7, \okovi} 5, Vidovi} 7, Tomanovi} 7, Zeli} 6, Ivanov 6 (Pe{i} -), Kuli} 7, Resanovi} 6, Lazarevski 7. ZEMUN: Kirovski 8, Lekani} 7 (Ra{ovi} -), Joki} 7, Ako 8, Jovanovi} 7, Simunovi} 7, Cvetkovi} 7, Vidi} 7, Vukobrat 8 (Mirkovi} -), Stankovi} 8, Te{i} 7. Gosti su se revan{irali Somborcima za pro{logodi{wi poraz. Oni su u poqu igrali veoma sigurno, a u realizovawu {ansi u potpunosti su nadvisili doma}ina, iz tri {uta na gol dva puta su zatresli mre`u Somboraca. Tek u 18. minutu prva ozbiqnija {ansa ukazala se doma}im fudbalerima, Resanovi} se oslobodio svog ~uvara, me|utim, umesto da {utira na

gol hteo je da upsoli saigra~a, ali je zakasnio i loptu su gosti izbili u poqe. Zemunci su iz prvog {uta postigli gol, u 34. minutu, nakon slobodnog udarca, Cvetkovi} je neometan dobio loptu i sa 20 metara pogodio desni ugao @akule. U 40. minutu Simonovi} je na~inio prekr{aj, skra}eni korner je izveo Lazarevski, idealno je ubacio loptu u kazneni prostor Zemuna, Kuli} je sko~ioi glavom pogodio nebraweni deo mre`e. Nakon izjedna~ewa bilo je nekoliko izglednih prilika pred golom Kirovskog, ali rezultat se nije mewao do odmora. U nastavku nova radost gostiju: u 63. minutu \okovi} je uposlio Vukobrata, ovaj je prevario za redom trojicu doma}ih fudbalera i sigurnim {utem sa desetak metara savladao @akulu. [ansu utakmicu je imao Pe{i} u 75. minutu, bio je neometen ni od koga, ali je {utirao pravo u golmana Kirovskog. J. Dukat

PREMIJER LIGA

Kolarovu i @igi}u po bod Aleksandar Kolarov i Nikola @igi} debitovali u Premijer ligi. Siti je uzeo bod na gostovawu Totenhemu, a Birmingem u Sanderlendu. Parovi i rezultati 1. kola: Totenhem - Man~ester siti 0:0, Aston Vila - Vest Hem 3:0 (2:0) (Dauning 15, Petrov 40, Milner 66), Blekburn Everton 1:0 (1:0) (Kalini} 15), Vigan - Blekpul 0:4 (0:3) (Tejlor-Fle~er 16, Hervud 37, 42, Baptist 75), Bolton - Fulam 0:0, Sanderlend - Birmingem 2:2 (1:0) /Bent 24 penal, Kar 56 autogol - Dan 77, Rid`vel 88/ Vulvs Stouk 2:1 (2:0) /D`ons 37, 38 - Faje 55/, ^elsi - VBA (ve~eras). Danas: Liverpul - Arsenal (17), ponedeqak: Man~ester junajted - Wukastl (21).

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - NOVI SAD: Proleter - Kolubara, LU^ANI: Mladost - Banat, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Novi Sad. Utakmice po~iwu u 17.30 ~asova. Srpska liga Vojvodina - PALI]: Pali} - SLoboda (NK), PE]INCI: Dowi Srem - Sloga (T). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Vojvo|anska liga Istok DEBEQA^A: Spartak - Ba~ka

Topola, NOVO MILO[EVO: Vojvodina - Proleter (Ban. Karlovac), STAR^EVO: Borac - AFK (Ada), SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Radni~ki (B). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad NOVI SAD: Borac - Ba~ka (BP), TURIJA: Mladost - Indeks, ERDEVIK: Sloga Radni~ki - Obili}, MLADENOVO: Budu}nost - Omladinac. Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

BA^KI JARAK: Stadion Livadica, gledalaca 300, sudija Dubaji} (Apatin), strelci: \akovi} u 11. i 43, [alipurovi} u 40. minutu. @uti karton: Tripkovi} (Dolina). MLADOST: Loli} 5, Kantar 5 (Vi{ekruna 5), Rati} 5, Isak 5, Radanovi} 5 (Zoranovi} 5), Kutina 5 (Kraguqac 5), Radoja 5, \uki} 5, Baji} 5, Xogovi} 5, Pavlovi} 5. DOLINA: Trbojevi} 8, Smederevac 7, Staji} 7, Nedu~i} 7, Hra~unov 7 (To{kov 7), Ivani{evi} 7 (Ostoji} -),[alipuro-

vi} 8, Staj~i} 8, Raji} 7, \akovi} 9 (Tomin -), Tripkovi} 7. ^as fudbala odr`ali su gosti iz Padine bezvoqnim i anemi~nim Jara~anima, a za katedrom je bio Zvonko \akovi}. Kapiten Doline je nagovestio da }e i ove sezone konkurisati za najboqeg strelca lige. Posle asistencije Staj~i}a lako je pogodio mre`u iza Loli}a, dok je u 43. minutu iskoristio neuspelu ofsajd zamku stati~ne odbrane doma}ina. Za brodolom plavo-belih zaslu`an je i Novak [alipurovi}, debito-

13

^SK Pivara - Mladost (A) Radni~ki (NP) - Vr{ac Veternik Viskol - Tekstilac Ites Solunac - Cement Mladost (BJ) - Dolina Kikinda - Senta Danas Pali} - Sloboda (NK) Dowi Srem - Sloga (T) vao je na pravi na~in, po{to je projektil sa 25 metara golman Loli} ispratio samo pogledom. Ni tri istovremene izmene nisu donele pomak u igri doma}ina, iako su {anse za po~a-

7:1 2:0 1:0 1:1 0:3 0:6 (17) (17)

sni pogodak imali Baji}, Pavlovi} i Xogovi}. Golman Trbojevi} je ~udesnim odbranama dao pun doprinos ubedqivoj pobedi gostiju. M. Meni~anin

Silni Sen}ani

Odlu~io Milanovi}

Kikinda - Senta 0:6 (0:2)

Veternik Viskol - Tekstilac Ites 1:0 (1:0)

KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija Miqkovi} (Novi Sad), strelci: Milivojev u 38. i 58. Radin u 43. i 51. (iz penala), Jovi} u 54. Stojanov u 87. minutu. @uti kartoni: Babi}, Gra|in, Spahi}, Kovrlija (Kikinda), Farka{ (Senta). KIKINDA: Magda 5, Gra|in 5 (Kovrlija 5), Babi} 5 (Krxalin 5), Marijanovi} 5, Beleuc 5, ]eran 5, Proti} 5 (Kresoja ), \oki} 5, Rosi} 5, Buni} 5, Spahi} 5. SENTA: Vukobrat 7, Farka{ 7 (Jankovi} 7), Besla} 7 (\eri ), Radin 8, Cvetkovi} 7, Katan 7, Jovi} 8, Popov 7, Stojanov 7, Nikolin 7, Milivojev 8 (Na|). Fudbaleri OFK Kikinde pred svojim navija~ima pora`eni su od borbene ekipe Sente sa

0:6 . Ni najstariji navija~i ovog kluba sa severa Banata ne pamte da su wihovi qubimci, bez obzira u kom rangu se takmi~ili, pretrpeli ovako visok poraz. Gosti iz Sente poveli su u 38. minutu nakon izvedenog kornera kada je Miqan Milivojev savladao golmana Magdu. Dva minuta pre isteka prvog dela igre o{tro je {utirao Radin sa nekih 25 metara i pogopdio mre`u. U nastavku igre dosu|en je penal za goste, a siguran realizator je bio Radin u 51. minutu. Tri minuta kasnije Jovi} je vi{e reda radi {utirao i lopta je pogodila ciq. U 58. minutu Milivojev se ponovo upisao u listu strelaca, a Stojanov iz solo prodora stvaio ta~ku na ovaj me~. M. S.

VETERNIK: Sportski centar Veternik, gledalaca 200, sudija Pantovi} (Ruma), strelac Milanovi} u 45. minutu. @uti kartoni: Babi}, Rajevi} (Veternik Viskol), Kr{i}, Levajac (Tekstilac Ites). VETERNIK VISKOL: Bjeki} 7, [arac 7, Faber 7, [vowa 8, Vasi} 7, Babi} 7, Vukov 7, Be~eli} 7 (Kalinov -), Jovanovi} 8 (Vukanac -), Rajevi} 7 (Markovi} 7), Zeqko 7. TEKSTILAC ITES: Igwatovi} 7, Kr{i} 6 (Kuveqi} 6), Kne`evi} 6, Levajac 6, Bradi} 7, Arsi} 7, Vukovi} 6, Stevanovi} 6, ^orda{i} 7, Bosni} 7 (Cvetkovi} -). Podmla|ena ekipa Veterni~ana zaslu`eno je stigla do bodova u duelu sa Oxa~anima. Pogotovo je imponovala igra doma-

}ih u prvom delu, kada je golu prethodio odli~no izveden slobodan udarac Fabera, ali je Igwatovi}a spasla stativa. U posledwim trenucima prvog dela kapiten doma}ih [vowa natr~ao je na odbijenu loptu, golman Igwatovi} je odbio, ali nije uspeo da odbrani udarac Milanovi} za zaslu`eno vo|stvo Veterni~ana. U nastavku su gosti bili konkrentniji, pa je u dva navrata golman Bjeki} skrenuo pa`wu odli~nim intervencijama, jer je najpre zaustavio {ut iz slobodnog udarca Arsi}a, a potom i kapitena gostiju ^orda{i}a. Mogli su doma}i da postignu i drugi gol, me|utim iz solo akcije Milanovi} je {utirao kraj stative. M. Popovi}

Beo~incima bod

Pazov~ani zaslu`eno

Solunac - Cement 1:1 (1:0)

Radni~ki (NP) - Vr{ac 2:0 (2:0)

RASTINA: Stadin „Milan \eri}“, gledalaca 200, sudija Perin (Vr{ac), strelci: Stankovi} u 35. za Solunac, a Rati} u 65. minutu za Cement. @uti kartoni: Ili} (Solunac), Ga{parevi}, Pav{i} (Cement ). Crveni karton: \uki} (Cement) SOLUNAC: Antuni} 7, Kne`evi} 6, Kowevi} 6, Mandi} 7 (^uqak -), Pani} 7, Ili} 6, Hoscielavski 6 ([evarac -), Cime{a 6, Stankovi} 7, Vukovi} 7, Muni`aba 6 (@igi} 6). CEMENT: Risti} 7, Ga{parevi} 7, Trovi} 7, \uki} 6, \eri} 7 (Plav{i} 7), Gostovi} 7, \uki} 7, Tanasin 6, Grkovi} 6, (Rati} 7), Markovi} 6, Stan~eti} 6 (Stoj~i} 6). Pre po~etka utakmice delegat Goran Jekni} iz Subotice ispred FS Vojvodine predao je kapitenu ekipu Solunca pehar za osvojeno prvo mesto u Vojvo|anskoj ligi.

Kada je po~ela utakmica prvi su zapretili doma}ini preko Ivana Stankovi}a, koji je sa 20 metara o{tro {utira, a golman Risti} krajwim naporom je izbacio loptu u korner. U 30. minutu Sr|an Vukovi} je uputio udarac prema golu, me|utim, lopta je pro{la pored stative. Gosti su uzvratili iz brze akcije, ali Stan~eti} je bio neprecizan.U 35. minutu Stankovi} je sa 25 metara postigao efektan gol. Pre kraja prvog dela gosti su ostali sa 10 igra~a, jer je Stojan \uki} morao u svla~ionicu zbog drugog `utog kartona. U drugom delu dominirali su Rastinci, stvarali su {ansu, ali su Cime{a i Stankovi} proma{ivali.Gosti su u 65. minutu izjedna~ili, a gol je postigao Aleksandar Rati}. Cement se do kraja branio i tako osvojio bod. S. Stoiqkovi}

KUP NEMA^KE

Suboti} strelac Fudbaleri bajera iz Leverkuzena su kao gosti pobedili petoliga{a Pirmasens sa 11:1, a ~ak 10 golova postigli su u drugom poluvremenu. Tek u 36. minutu [tefan Kisling je na~eo mre`u doma}ina i to je bio jedini pogodak u prvom delu. Oko 10.000 gledalaca u nastavku utakmice moglo je da u`iva u pravoj goleadi. Borusija iz Dortmunda lako je re{ila gosto-

vawe u Burghauzenu. Borusija je slavila sa 3:0, a u strelce se upisao i srpski reprezentativac Neven Suboti}, koji je povisio na 2:0. [tutgart je u petom minutu gubio od ~etvrtoliga{a Babelsberga, ali je Kakau sa dva gola doneo {vabama prolaz. Najve}e iznena|ewe priredili su igra~i Kemnicera. Oni su pobedili novog bundesliga{a Sent Paulija sa 1:0.

Otvorena Olimpijada mladih Prve Olimpijske igre mladih sve~ano su otvorene u Singapuru, koje }e trajati do 26. avgusta. Na OI mladih u 26 sportova takmi~i}e se oko 3.500 sportista, me|u kojima i 32 predstavnika Srbije. - Izuzetno mi je drago {to smo uspeli da realizujemo jo{ jednu ideju olimpijskog pokreta. Olimpijske igre mladih su veoma zna~ajan projekat za nas, po{to time omogu}avamo sportistima da se veoma rano upoznaju sa zna~ajem olimpijskih na~ela - rekao je predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) @ak Rog i dodao da su ~elnici MOK-a zadovoqni kvalitetom organizacije Igara. Prvog dana takmi~ewa na borili{ta u Singapuru izlaze reprezentativci Srbije u tri sporta - plivawu, veslawu i tenisu. Od pliva~a prvi startuje Stefan [orak u trci na 400 metara slobodno, a zatim i {tafeta 4h100 metara slobodnim stilom u kojoj pored [oraka plivaju Velimir Stjepanovi}, Katarina Simonovi} i Marija Joksimovi}. Na{u predstavnicu u skifu Jovanu Arsi} o~ekuju kvalifikacije, kao i Nikolu Simovi}a i Vuka Matovi}a u dvojcu bez kormilara. Teniserka Doroteja Eri}, 34. na svetskoj juniorskoj listi, igra}e u me~u prvog kola protiv Ons @aber iz Tunisa.

NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 400, sudija Z. Utje{anovi} (Novi Sad), strelci:Bale{evi} u 6, Isailovi} u 65. minutu. @uti kartoni: Bale{evi}, Miji}, Dizdarevi} (Radni~ki), Stija~i}, Kele~evi}, Popov, Aleksi}, Munxi} (Vr{ac). Crveni karton: Munxi} (Vr{ac). RADNI^KI: Dizdarevi} , Ili} 6 (Jovanovi} ), Javorac 7, Isailovi} 6, Keki} 6, Rni} 6, Bo{kovi} 7, Kne`evi} 7 (Petrovi} 6), Miji} 7, ^eprwa 7, Bale{evi} 7 (Maksimovi} 6). VR[AC: Donovi} 7, Munxi} 6, Stija~i} 7, Babi} 6, Beqin 6, Du{anov 5 (Ratkovi} 6), Baji} 5, Popov 6 (Jovanovi} ), Klabec 5 (Mihajlovi} 6), Aleksi} 6, Kele~evi} 7.

Pretoplo vreme je omelo fudbalere obe ekipe da poka`u {ta znaju. Uglavnom se igralo na srdini terena i bez smi{qenih akcija. Radni~ki je bio boqi i uigraniji i zalu`eno je pobedio, a Vr{~ani su se borili da izbegnu te`i poraz. Oba gola postignuta su posle bezizglednih situacija, u 6. minutu lota je do{la u peterac Vr{~ana, najbli`i je bio Bale{evi} i plasirao je u mre`u. Drugi gol pao je nakon kornera, lopta je sa desne strane doletela pred prvu stativu golmana Donovi}a, Isailovi} je bio na pravom mestu i poslao je u mre`u. U drugom delu susreta obe ekipe imale su po {ansu- dve, ali su mre`e mirovale. J. Vukovi}

Vojvo|anska liga istok U prvom kolu postignuti su slede}i rezultati: Kozara - Dinamo 3:0, Jedinstvo (NB) - Budu}nost (SC) 5:3, Obili} - Radni~ki (Z) 3:1.

Vojvo|anska liga zapad U prvom kolu postignuti su slede}i rezultati: Metalac AV Dunav 0:2, Jugovi} - Polet (S) 3:2, 1. maj - Crvena zvezda 0:1, Radni~ki (SM) - Radni~ki (I) 2:1. SEP BLATER, PREDSEDNIK FIFA

Ukidamo remi! ^elni ~ovek FIFA planira da i u takmi~ewu po grupama na svetskim prvenstvima uvede penale, a mo`da i vrati zlatni gol. Predsednik Me|unarodne fudbalske federacije preuzeo je ulogu revolucionara. Jozef Blater ima ideju da u preliminarnoj rundi {ampionata sveta ukine nere{en rezultat, a sve u ciqu spre~avawa dosadnih utakmica. Prvi ~ovek FIFA je u intervjuu za nema~ki nedeqnik Fokus priznao da ~ak razmi{qa da ponovo uvede pravilo zlatnog gola. - Razmi{qamo o eliminaciji remija u preliminarnim fazama takmi~ewa na Mundijalu. Ako posle 90 minuta ne bi bilo pobednika, odmah bi se recimo i{lo na izvo|ewe penala. ^ak bi ponovo mogao da bude uveden zlatni gol, koji je bio na snazi do

Sep Blater

2020. Tako bi prvi gol u produ`etku odlu~io pobednika, pa bi obe ekipe moraje da napadaju - kazao je prvi ~ovek FIFE. Sepu Blateru je o~ito ciq da svetsku fudbalsku smotru u~ini dinami~nijom i zanimqivojom za gledawe. - Sve ekipe u grupnoj fazi primarno ne `ele da izgube, a takav pristup onda utakmice ~ini dosadnim - dodao je Blater.


Novosadska nedeqa15.avgust2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: „[rek sre}an zauvek „ (11, 18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), „Seks i grad 2“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Kung fu kebab“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

DANAS NA [TRANDU AKCIJA PROTIV [E]ERNE BOLESTI

Zdravim `ivotom do fit forme Akcija “ Ja sam fit! A ti ? Funkcioni{em dobro, izgledam dobro, ose}am se dobro!“ bi}e odr`ana danas od 14 do 20 ~asova na novosadskom [trandu u organizaciji Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti grada Novog Sada. Na {tandu Dru{tva svi gra|ani, a posebno mladi prvi put }e za minut mo}i da provere svoje zdravqe, telesnu te`inu, visinu, indeks telesne mase (BMI), procenat telesne masno}e (BF) i nivo {e}era u krvi. Aktivisti Dru{tva podeli}e nekoliko hiqada flajera svim posetiocima [tranda sa

hronika

kompletnom informacijom o dijabetesu, bolesti koja je postala epidemija u celom svetu, a Novi Sad i Vojvodina spadaju po broju obolelih me|u prvima u svetu. Predsednik Dru{tva mr Radivoj Mra~evi} ka`e da se oni koji dobiju negativne rezultate mogu javiti u Savetovali{te za dijabeti~are u Radni~koj 51, svakog utorka od 14 do 18 i petka od 09 do 13 ~asova gde su im na raspolagawu sve besplatne usluge uz prisustvo doktora dijabetologa-internista dr Savi}a i dr Kqaki}a. A. V.

V REMEPLOV

„@ENSKI BAZAR” I „BESPLATNA RADWA” NA [TRANDU

Prodavali se nakit, ode}a, zdravi preparati Prodajnu izlo`bu predmeta koje su napravile ve{te ruke 20-tak autora i autorki, u~esnika desetog „@enskog bazara“ ju~e su mogli da vide posetioci [tranda. Tako|e, ispod mosta na [trandu bila je postavqena i „Besplatna radwa“ koju su pokrenuli organizatori Omladinski klub CK13 i organizacija NLO. Kako je objasnila portpalorka CK13 Jasmina Graovac pozvali su sugra|ane da donesu kuhiwske predmete, jer bi s wima, kasnije, pravili „otvorenu kuhiwu“ - Otvorenu kuhuwu bismo pokrenuli od septembra i tri puta mese~no bi aktivisti s posetiocima kuvali i obroke prodavali po preporu~enoj ceni, te bi taj prikupqeni novac omogu}io svako slede}e okupqawe- rekla je Graovac. [tandovi s rukotvorinama privukli su kupa~e koji su sa zanimawem gledali i kupovali, izme|u ostalog, ru~no izra|en nakit, ode}u, zdrave preparate. Figurice od gline, pur pene i svega {to Sawa Stojilkovi} prona|e da bi moglo da joj koristi uglavnom su privla~ile mla|e posetioce. Do we je garderobu koju pravi izlo`ila Vojislava

Sawa Stojilkovi} i Vojislava Dubqevi}

ke filmskih naslova i da se trude da prate naslove koji bi privukli najvi{e gledalaca. Mnogobrojne akcije i popusti doprineli su opstanku ovog projekta, kao i to {to je ovo jedini bioskop koji emituje i filmove za decu. Jo{ jedan od uspeha desetoro samoorganizovanih radnika u bioskopu je to {to su uspeli da pove`u sta`

U proseku po danu imamo oko 70 posetilaca, ali taj broj se pove}ava, jer na repertoaru imamo fimlove “[rek 3”, “Predatori” i “Seks i grad 2” koji bele`i odli~nu posetu - ka`e Branka Milo{ev

Tanuryi}eva palata sru{ila kom{ijsku ku}u Sudska stru~na komisija trebalo je da 15. avgusta 1933. godine preglada gradili{te Tanurxi}eve palate u centru grada. Trgovac Milutin Stefanovi~, vlasnik jednospratnice tik uz plac na kojem je zapo~eta gradwa palate, tra`io je od suda za{titu jer je smatrao da je sigurnost wegove ku}e ugro`ena.

Ali, tog jutra, dobar deo Stefanovi}eve ku}e stropo{tao se pravo u temeqe budu}e palate. Sudska komisija nije imala {ta da radi, a {teta je bila ogromna. U nesre}i bilo je i sre}e: bra~ni par koji je stanovao u sru{enoj ku}i napustio ju je nekim svojim poslom desetak minuta pre ru{ewa. N. C.

Dubqevi} koja ka`e da ve} dve godine pravi „gotik“ garderobu koju, uglavnom prodaje preko interneta. Potpuno stilski druga~iju ode}u donele su Nata{a i Dragana. One svoju „Judit“ kolekciju baziraju na vinta` ode}i, od koje su pojedini delovi izvu~eni iz bakinog oramana, te prepravqeni i redizajnirani, a pojedini su potpuno novi, ali u retro stilu. Zanimqiv nakit od konopqe ru~no pravi Du{ica Mihajlov. Weni ukrasni predmeti su vi{enamenski, te se, kako ka`e, mogu koristiti kao ogrilica, narukvica, ali i pojas. A. Vidanovi} Foto: N. Stojanovi}

„Jadran” opstaje uz odli~an repertoar

imamo fimlove “[rek 3”, “Predatori” i “Seks i grad 2” koji bele`i odli~nu posetu- ka`e Milo{ev. Isti~e da sa ditributerima imaju dobru saradwu oko nabav-

Odno{ewe ba{tenskog otpada s Telepa Radnici “^isto}e” sutra odnose ba{tenski otpad s Telepa. Spakovan otpad iz ba{ti treba izneti pred ku}u do 6 sati. I. S.

De`urna apoteka danas je “Bulevar”, na Bulevaru Mihajla Pupina 7. Ista apoteka obavqa i no}no de`urstvo od 21 sat do 7 ~asova narednog dana. I. S.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve

NOVOSA\ANI RADO IDU U BIOSKOP

Jedan od dva trenutno preostala bioskopa, “Jadran” koji je uzgred i najstariji, uz upornost radnika, opstaje ve} dve godine zbog izuzetno dobre posete Novosa|ana i finansijske podr{ke Grada i Vlade Vojvodine kroz projekte. Iz bioskopa “Jadran” Branka Milo{ev ka`e za “Dnevnik” da se sada o~ekuje talas posetilaca koji su bili na godi{wim odmorima, a nisu pogledali neke od fimskih noviteta koji su trenutno na repertoaru. - U proseku po danu imamo oko 70 posetilaca, ali taj broj se pove}ava, jer na repertoaru

De`ura apoteka „Bulevar”

svim radnicima “Zvezda filma” koji im nije bio upla}en od 2006. godine. Kako saznajemo od na{e sagovornice, bioskop }e nastaviti da radi dokle god bude bilo na~ina da se finansi-

Bez vode deo ulice Bate Brki}a @iteqi Ulice Bate Brki}a, od Ulice Seqa~kih buna do Bulevara Jovana Du~i}a i Ulice Du{ana Danilovi}a ne}e imati vode sutra od 10 do 14 ~asova. Iz „Vodovoda i kanalizacije“ obave{tavaju da su razlozi radovi na vodovodnoj mre`i. Posle 14 sati vodosnabdevawe }e biti normalizovano. Z. D.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve

raju, a za sada s novcem od projekata i prodajom karata uspevaju da bioskop odr`avaju u funkciji. Jo{ je neizvesno {ta }e se dogoditi kada bude bila zavr{ena rekonstrukcija bioskopa “Arena” po{to se novi zakupac “Art Vista” obavezao ugovorom da }e primiti desetak radnika, dok }e drugi deo pre}i da radi u Muzej savremenih umetnosti Vojvodine, po{to je bioskop “Jadran” izuzet iz privatizacije “Zvezda filma” i bi}e na jesen predat na upravqawe muzeju. N. V.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

15

PRVENSTVO VOJVODINE U VO@WI ZAPREGA

Fijakeri jezdili koviqskim {orovima PRAVILNIK NAPRAVIO POMETWU?

Ceo okrug na le~ewe u jedan grad Nezadovoqstvo zbog odluke da pacijenti kod lekara moraju biti primqeni za tri dana od datuma zakazivawa pregleda, poja~alo se od kad je Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe donelo nov pravilnik po kom na red kod izbaranog lekara bolesni mogu biti primqeni ~ak u roku od 15 dana. Bolesni gra|ani i ranije su se javqali na{oj Redakciji s prigovorom {to su primorani da se le~e sami, jer ih lekar prima tek tri dana od javqawa, odnosno pet, ako “upadne” vikend. No, sada }e pregledi, otvarawe bolovawa, prepisivawe lekova i recepata, zahvaqaju}i novom Zakonu RZZOa, biti dodatno ote`ani.

ji rade u specijalisti~kim slu`bama. - Svi pacijenti iz Ju`noba~kog okruga mogu sada da, internim uputom iz mati~nog Doma zdravqa, do|u na specijalisti~ki pregled kod nas. Svakodnevno analiziramo i pratimo situaciju kako bismo utvrdili gde je pove}an obim posla. Za sada je veliki pritisak na laboratorijsku dijagnostiku i RTG odeqewe, a o~ekujemo da }e optere}ewe biti u svim odeqewima specijalisti~ke slu`be. Svakako, o svim novonastalim promenama obavesti}emo RZZO i poku{ati da izna|emo najboqe re{ewe – rekao je direktor Doma zdravqa dr @ivota Lazarevi}.

Nov pravilnik pomogao nepokretnima Jedna od novina iz pravilnika RZZO-a odnosi se na osobe koje su u terminalnoj fazi bolesti (nepokretni, odnosno pokretni uz pomo} drugih lica). Takve osobe imaju izabranog lekara u Slu`bi ku}nog le~ewa. Na ovaj na~in primarna zdravstvena za{tita je dostupnija nepokretnim osobama. Me|utim, ovim novim Pravilnikom, koji RZZO opisuje olak{anim ostvarivawem prava iz zdravstvenog osigurawa, dovedeno je u pitawe i profesionalno funkcionisawe rada u Domu zdravqa „Novi Sad“. Izmenom i dopunom koji je stupio na snagu 17. jula, predvi|eno je da svi stanovnici Ju`noba~kog okruga, koji u svom Domu zdravqa ne mogu da obave neki specijalisti~ki pregled (laboratorijsku dijagnostiku, rendgen, ultrazvuk, pregled kod specijaliste oftalmologa...) mogu tu uslugu dobiti u Domu zdravqa „Novi Sad“, ustanovi u kojoj je normirawe broja zaposlenih ura|eno na osnovu broja stanovnika Novog Sada, a ne ~itavog Ju`noba~kog okruga. Ova nova odluka RZZO-a prouzrokova}e veliko optere}ewe na lekare i medicinske sestre, pogotovo one ko-

Veliki nedostatak Novog Sada, op{ta bolnica (ina~e, sekundarni nivo zdravstvene za{tite), sada je iza{ao na videlo. U gradskom Domu zdravqa se zato obavqaju i pregledi po indikacijama lekara sa tercijarnog nivoa zdravstvene za{tite, {to su Klini~ki centar Vojvodine i Institut u Sremskoj Kamenici, a ne samo sa primarnog, {to je du`nost domova zdravqa. - Primenom novog Pravilnika, mora}emo da pove}amo broj specijalista i nabavimo novu opremu u {to kra}em roku, kako bismo odgovorili na zahtev svakog pacijenta. Nadamo se de }e Ministarstvo zdravqa imati razumevawa i odobriti nam sredstva za to. Sve druge, novonastale probleme re{ava}emo u hodu sa RZZO i Ministarstvom – isti~e na kraju dr Lazarevi}. I. Brcan

Foto: N. Stojanovi}

Veselo teraju}i kowe kroz {orove koviqske ju~e je po~ela Prva fijakerijada "Koviqska potkovica". I kako to biva na selu, ova je povorka izmamila me{tane na ulice i mahawem pozdrave ponosne vlasnike fijakera. Nakon vo`we posetioce su na fudbalksom terena, gde se

NOVOSA\ANKE VODE RA^UNA O IZBORU KUPA]EG KOSTIMA

Bikini nikad ne izlazi iz mode Ve}ina pripadnica lep{eg pola snabdela se kupa}im kostimima jo{ po~etkom leta, no ima i onih koje to ~ine neposredno pred odlazak na more. Mnoge su u dilemi koji kupa}i je ovog leta u modi, a ukoliko kupe bikini i Cout outs kostime ne}e pogre{iti. Najpopularniji su ovog leta, a boje se kre}u od neutralnih, zemqanih tonova pa do eksplozije geometrijskih i cvetnih printova. Cout outs kostimi mogu biti veoma interesantni jer ukqu~uju trake i asimetri~ne krojeve, dobro defini{u oblik tela i daju mu dozu misterioznosti. Veoma moderan tip kupa}eg kostima, gorwi deo je u obliku majice, mo`e da se kombinuje na razli~ite na~ine. Ipak, za neke dame kupovina kostima se ~esto pretvara u no}nu moru jer nisu u stawu da odaberu model prema

svojoj figuri. Zato se mnoge operequju za „Liskine“ modele koji ko{taju oko 5.000 dinara. Cena ekskluzivnih mo-

dela poznatih firmi u rasponu je od 3.000 do 10.000 dinara i navi{e, dok sportske kupa}e kostime uglavnom nude prodavnice sportske opreme, a cene se kre}u od 1.800 do 6.600 dinara i vi{e. Kupa}i kostimi iz Turske, Ma|arske i s Dalekog istoka uglavnom se prodaju na pijacama, cena je od 1.000 do 2.500 dinara, a moderniji modeli se prodaju i za 3.000 dinara. Posebna pri~a jesu prodavnice kineske robe. Kupa}i kostimi ko{taju izme|u 500 i 1.500 dinara, a lepi, kvalitetni i jeftini kupa}i kostimi mogu se prona}i i u prodavnicama robe s carine. Najlon pijaca je subotom pretrpana polovnim i novim kupa}im kostimima po ceni od 200, 500 i 800 dinara. Q. Nato{evi}

odr`avala Fijakerijada, vojvo|anskim tradicionalnim pesmama i igrama zabavili KUD "Rogaq" iz @abqa, koji su izveli "Ba~ki svadbu" i peva~ko dru{tvo AKUD "Laza Kosti}" iz Koviqa. Iako je sunce nemilosrdno peklo, posetioci su se primakli terenu, gde po~elo takmi-

~ewe u vo`wi dvoprega. Kako je rekao potpredsednik Kowi~kog kluba Koviq i organizator Jovica Ne{in prijavilo se oko 40-tak takmi~ara

kowa lipicanera, a u revijalnom delu fijakerijade u~esnici su prikazali ume}e ko~ija{ewa u vo`wi “bez kapija” jednoprezima, dvoprezima, ~etve-

iz Ba~ke, Banata, Srema i Ma~ve. Nakon {to su dvoprega{i pokazali svoje ume}e, teren su ustupili "majstorima" ~etvoroprega koji su pred sudijama poku{ali da poka`i sve {to znaju i najboqe predstave svoje ergele. Tokom “Potkovice” posetioci su mogli da vide i izlo`bu

roprezima, petoprezima i vi{eprezima. U me|uvremenu, postioci su mogli da u~estvuju u tomboli. Fijakerijada “Koviqska potkovica” je ove godine prvi put organizovana, a pokroviteq je Pokrajinski sekretarijat za privredu i Kowi~ki savez Vojvodine. A. Vidanovi}

PROVERA RADNOG STA@A PREKO SAJTA PIO

PIN-kod „cinkari” rad na crno Novosadskoj filijali za penzijsko i invalidsko osigurawe na @itnom trgu za mesec dana javilo se svega dve stotine zaposlenih sa zahtevom da im se izda PIN-kod da bi mogli da provere da li poslodavac pla}a za wih osigurawe, na osnovu kojeg se broji radni sta`. Na~elnik za pravne i op{te poslove u novosadskoj filijali Neboj{a Kova~evi} ka`e da je interesovawe ispod o~ekivawa, jer je sajt www.pio.rs postavqen s namerom da zaposleni kontroli{u poslodavce, da ne bi radili neprijavqeni. S druge strane ova mera je uvedena i radi poslodavaca, da znaju da mogu biti proveravani i od strane radnika, a ne samo od inspekcije rada, ~iji inspektori ne dolaze na adresu svakog privrednika. Uz to zaposleni ne moraju vi{e da ~ekaju u redu da bi saznali koliko imaju radnog sta`a, {to je do nedavno bila praksa. S PIN kodom mogu da od{tampaju samostalno listing, a postoji i legenda svih pojmova. Internet adresa za proveru osigurawa dobra je radi suzbijawa sve prisutnije pojave kod ovda{wih privrednika, rada na crno od tri meseca. Da bi proverili radni sta`, zaposleni treba da do|u u Filijalu na {alter dva, i uz li~nu kartu popuwavaju obrazac, a on-

da dobiju PIN kod koji zna samo osiguranik i niko vi{e.Uvidom u podatke mati~ne evidencije za osiguranike otvara se crveno poqe, klikom na wega pojavquje se ekran - elektronski servis za gra|ane. Na tom ekranu ima poqe u koje se ukuca mati~ni broj i PIN kod dobijen od Filijale i verifikacioni kod koji je prikazan na ekranu. Sa ta tri podatka zaposleni se prijavquje na sistem, dobija podatke, od prijave do odjave, vidi precizno evidenciju radnog sta`a kod poslodavca, dan prijave i prestanka radnog sta`a, kod svakog poslodavca. PIN kod se u Novosadskoj filijali dobija li~no, ne mo`e se uzeti za drugog, osim

ako za to nema potpisano ovla{}ewe i li~nu kartu onoga za koje tra`i kod. Z. Deli}


nedeqa15.avgust2010.

aklowen iza visokih bedema, ograde oja~ane bodqikavom `icom i bujne vegetacije, naslowen s jedne strane na obode petrovaradinskog Podgra|a a s druge na magistralni put koji je kadgod vodio do @e`eqevog mosta, razbokorio se Vaser{tat – tajni Vodeni grad koji jo{ uvek predano ~uva Vojska Srbije. U kwigama starostavnim Vodenim gradom se naziva ceo kompleks Dowe tvr|ave koji obuhvata i pet mo}nih bastiona, {tapske zgrade, kasarne, vojne paviqone, stambene celine, crkvena i administrativna zdawa, stovari{ta oru`ja, kazamate... dakle, vaskoliki prostor usidren kraj Velike reke. Ali kada danas govorimo o Vaser{tatu, ako smo za taj deo Petrovaradinske tvr|ave uop{te i ~uli, uglavnom mislimo samo na grandiozni sistem utvr|enih objekata, bedema i {an~eva kroz koje je tekla dunavska voda. Pri~a nas nakratko vra}a u vreme koje je Petrovaradinskoj tvr|avi dodelilo ulogu prve linije odbrane Evrope od Osmanlija. Leta gospodweg 1692, dakle svega pet godina nakon {to je austrijski nadvojvoda Karlo Lotarin{ki proterao Turke iz Ba~ke i vrludavu granicu dva carstva prakti~no uspostavio negde u Sremu, habzburgovci su po~eli da grade artiqerijsku utvrdu „ba{ na onom mestu gde je jo{ 1235. godine ugarski kraq Bela IV naselio kalu|ere cistercitskog reda iz francuske pokrajine [ampaw i tamo{weg starog manastira Troafonten“ . Zadatak te utvrde nije bio samo da odbije mogu}e nalete armade Otomanske imperije, ve} i da bude efikasno sredstvo za uspostavqawe pune kontrole nad „dunavskim putem“, kojim su prevo`eni razni bogati tovari. – Austrijske vojne arhitekte iskoristile su za gradwu tvr|ave principe koje je utemeqio Sebastijan Le Pretr de Voban, francuski vojskovo|a, arhitekta i pisac iz doba Luja XIV – pri~a nam kustos Muzeja grada Novog Sada Sini{a Joki}. – Kombinuju}i najboqa iskustva italijanske, holandske i {panske fortifikacijske {kole, De Voban je insistirao na tome da se svaki dati prirodni resurs iskoristi u odbrambene svrhe – uzvi{ewe, kotlina, reka... Po tom modelu je na Petrovaradinskoj steni izgra|ena Gorwe tvr|ave; od we pa prema Sremskoj Kamenici se formira Honverk, gde je na delu kombinacija uzvi{ewa i dubokih {an~eva, kao i podzemnih minskih gale-

Z

c m y

16

EKSKLUZIVNO: „DNEVNIK” U ZABRAWENOM GRADU NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Ovo je Vaser{tat rija; Dowa tvr|ava je, pak, iskoristila potencijal vodene mase Dunava tako {to su ispred bastionskog fronta formirana tri reda vodenih {an~eva. U prvoj fazi od 1692. do 1718. pre svega su gra|eni Gorwa tvr|ava i Honverk. U to vreme je Dowa tvr|ava trougaonog oblika, a od-

dine. Radovi su tada najintenzivniji, dotada{wa trougaona Dowa tvr|ava se pretvara u petougaonu, a u drugoj polovini 18. veka nastaje i mo}ni troredni sistem Vaser{tata. S tim predznawem, ali bez ikakve predstave o tome {ta nas ~eka, u{li smo zahvaquju}i dozvoli

I trska se jedva probija iz `abokre~ine

zbur{ke monarhije polo`en na lovorove grane i oki}en ratnim zastavama. Nova kapija vodi u tajni grad. Kada se iza|e iz senke wenih svodova, ukazuje se poqana velika kao fudbalsko igrali{te, oivi~ena o~igledno pora`enim zidinama, i to ne u borbi s Turcima ve} – nabujalim rastiwem. Najve}i deo bastiona, ravelina, lineta... u potpunosti je pokriven gustom travom i {ibqem, a to se naro~ito odnosi na krune bedema i grudobrane. Na obodima se naziru prave „planta`e” ambrozije, paprati, `bunolikog drve}a, trske i svakovrsnog korova. Sve skupa, zapravo, najvi{e sli~i nekakvoj podivqaloj botani~koj ba{ti. Me|utim, sam plato, nekada{wi redut, veoma je uredan – poko{en i, o~igledno, redovno odr`avan. Uostalom, i sam Sini{a Joki} nam je rekao da to {to je Vaser{tat jo{ uvek u najve}oj meri pod upravom Vojske Srbije – mada bi ga ona rado napustila jer nema ni kapaciteta, ni uslova da o kompleksu daqe brine – ima i svoje dobre strane. Naime, pored devastacije od nebrige i vremenskih

Te{ko je predstaviti koliki je, zapravo, Vaser{tat. Mo`da kroz pore|ewe: unutar pet bastiona koji ga {tite, Podgra|e `ivi na 14,5 hektara; odbrambeni pojas vodenih {an~eva prostore se na ~ak 20,66 hektara! Sami vodeni {an~evi, ina~e, predstavqaju kompleksan sistem o{trougaonih masivnih

Dva lica Nove kapije

Marina, skupa ali isplativa

Bedeme porazilo nabujalo rastiwe

brambeni {an~evi mnogo su maweg obima. Kao posledica Po`areva~kog mira, potpisanog 21. jula 1718, Beograd prelazi u ruke Austrije i grani~ni bedem dvaju carstava postaje Kalemegdan. Me|utim, slede}a austrijsko-turska vojna nepovoqno se zavr{ila po Be~, Osmanlije se 1739. godine vra}aju u Beograd, te je Petrovaradin opet postao najva`nija fortifikacija Habzbur{ke monarhije. Kompleks kakav danas poznajemo izgra|en je posle 1753. go-

Ministarstva odbrane u kasarnu „Tvr|ava” Prve brigade KOV, koja „pokriva” i Vaser{tat. Dvadesetak koraka od ulazne rampe uz-

„Dnevnik” se nije upu{tao u to koliko bi ko{talo pretvarawe Vaser{tata u dunavsku marinu. Nesporno je da ta ideja, koja je tako|e prisutna ve} godinama, uop{te nije besmislena, ali wena realizacija podrazumeva mnogo vi{e pripremnih radwi no {to je rekultivacija samog prostora. Jer, bilo bi neophodno vratiti u `ivot sistem ustava, uz pomo} kojih su puweni {an~evi, a to bi zna~ilo i davawe potpuno druga~ijeg izgleda desnoj obali reke u zoni od Varadinske duge do Petrovaradinske ade. Tome treba dodati i zama{ne radove na samim bedemima, ne samo kako bi se oni dodatno oja~ali da ponovo mogu izdr`ati sudar sa teku}om vodom, ve} i kako bi se opremili da odgovore standardima koje mora da zadovoqi savremena marina. Izvesno je, dakle, da bi se radilo o ozbiqnom, i gra|evinskom i finansijskom poduhvatu, ali u perspektivi veoma isplativom. Jer, jasno je da vezove u marini ne bi koristili {ajka{i, ve} ratnici druge fele naoru`ani debelim nov~anicima.

Najmawe milion evra za rekultivaciju U posledwe vreme se ~esto pomiwala mogu}nost da se Egzit izmesti na prostor Vaser{tata, naravno kada ga vojska napusti. Preduslov za to bi, naravno, bilo rekultivacija {an~eva, jer |uskawe u `abokre~ini te{ko da bi ikome bilo zanimqivo. Prema okvirnoj ra~unici, koju su specijalno za „Dnevnik” pripremile „Vode Vojvodine” na osnovu fotografija i grubih podataka o povr{ini koju vaqa privesti nameni, ceo posao bi ko{tao najmawe 100 miliona dinara. To podrazumeva najpre anga`ovawe mobilnih crpnih agregata velike snage za isu{ivawe vode, zatim ma{inski iskop, utovar, odno{ewe na deponiju i razastirawe oko 100 kubika muqa, izradu sistema drena`e (koji podrazumeva izlivne gra|evine, cevi i kanalsku mre`u), te nasipawe terena, ukoliko bi se radilo wegovo humuzirawe i plansko zatravqewe. Tome treba dodati i izradu neophodne tehni~ke dokumentacije, kao i pribavqawe svih potrebnih dozvola, {to tako|e ko{ta. Tro{kovi, naravno, rastu sa svakom novom stavkom, koju nije mogu}e predvideti bez detaqnog stru~nog uvida na terenu – u kakvom su stawu okolni bedemi i da li bi, recimo, bila dozvoqena upotreba te{ke mehanizacije jer je objekat pod za{titom, ili bi se morale anga`ovati mawe ma{ine ili ~ak kubika{ka radna snaga. Tek, cifra nije mala, ali nije ni tolika da bi predstavqala nepremostivu prepreku za Grad. Ili Pokrajinu, ili dr`avu Srbiju, svejedno.

Kapija vodenih {an~eva, verovatno najzanimqivija na celoj Tvr|avi

di`e se monumentalna Nova kapija, ~iji su crvene obode dobrano nagrizli vekovi. Fasada se qu{ti i umnogome nalikuje onima koje malo-malo pa u centru Novog Sada zapra{e prolaznike. Wena ~eona strana, okrenuta vodenim {an~evima, nije crvena ve} siva i u mnogo je boqem stawu. „Krovom” dominira stilizovani grb Hab-

nepogoda, Petrovaradinsku tvr|avu je najvi{e urnisao lopovluk: tokom godina je skidano i razvla~eno sve {to je vredno. Ako ni{ta drugo, vojska bar nije dozvolila vr{qawe kradqivcima, a i odr`avala je koliko je mogla. Tako su jo{ uvek sa~uvani originalni okovi na barutanama, {alukatre, vrata, {arke...

bedema i fortifikacijskih objekata, s jedne, i najdubqih i naj{irih kanala na Tvr|avi, s druge strane, koji su predstavqali jednako te{ku prepreku i ispuweni vodom i ispra`weni – jer bi neprijateq tada zaglavio u blatu i muqu. Prolazimo kroz Kapiju vodenih {an~eva, ako ne najlep{u, on-

DNEVNIK

da zasigurno najzanimqiviju na celoj Tvr|avi. Duga je ukupno tridesetak metara i ima stra`are sa obe strane, a weni stubovi su nalik rimskim spomenicima. Po{to nema klasi~na vrata, izgleda da je kori{}ena samo za prolaz, ali ne treba sumwati u to da je bila veoma dobro brawena. Na`alost, i ona je u veoma lo{em stawu: pojedini segmenti pri vrhu samih stubova skloni su padu, a dekorativni ukrasi gotovo su u potpunosti uni{teni. Vodeni {an~evi danas izgledaju kao mo~vara u kojoj se roje komarci veliki kao vojni helikopteri. Muqa ima zasigurno metar i

Foto: R. Hayi}

kusur, a prekriven je debelom `abokre~inom iz koje se tek na pojedinim mestima probija trska. Ako neke ribe u toj bquzgi uop{te i ima, verovatno se hrani gu{terima i zmijama. [alu na stranu, ali zaista bi trebalo imati velike hrabrosti pa zakora~iti u tu zelenu pihtijastu masu koja je progutala kanale. Obodni zidovi, na kojima se jasno ocrtava koliki je tu kadgod bio nivo vode, tako|e su dosta propali, pa se na nekim mestima vidi i da je ~itav sloj opeke oqu{ten. Teku}e vode, ina~e, u {an~evima nema ve} gotovo sto godina. Na mestu gde je sada Varadinska duga, uzdizala se Vodena (Dunavska, Novosadska) kapija, ispod koje se nalazio sistem prevodnica, odnosno ustava, kojima se kontrolisalo pu{tawe vodene mase u kompleks Vaser{tata. Iako je bila nesporno najlep{e pojedina~no zdawe kojim se mogla podi~iti Dowa tvr|ava, sa dvanaest ovalnih kapija i veoma dekorativnim svodom, zarad izgradwe Mosta kraqevi}a Tomislava u drugoj polovini dvadesetih godina pro{log veka Vodena kapija je sru{ena, a istovremeno su zatrpane i sve prevodnice, kao i dovodni kanali kojima je voda stizala do Vaser{tata. Onaj ko danas gleda u taj splet zelenih baru{tina {irokih po 20-tak i vi{e metara, te{ko da mo`e poverovati u to da je krajem 18. i po~etkom 19. veka, kada su vodeni {an~evi intenzivno `iveli i kada su wima vijugale brodice s provijantom i {ajke s mrkim, brkatim, do zuba naoru`anim {ajka{ima, ovaj deo Tvr|ave li~io na, mo`da ne ba{ Veneciju, ali Amsterdam svakako. Ipak, kada smo se na kraju na{eg pute{estvija kroz mo~varu i pra{umu odva`ili da s vrha Nove kapije mahnemo Vaser{tatu, nismo se mogli oteti utisku da ova divqina mo`e prerasti u jedan od simbola Novog Sada. Bude li pameti!  Miroslav Staji}  Denis Kolunyija


nedeqa15.avgust2010.

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

ФЕСТИВАЛИ

БРАНКО ГОЛУБОВИЋ ГОЛУБ, ПЕВАЧ ГОБЛИНА

ИН

Р ТЕ

ВЈ

17

Пивопије у Београду

У

eogradski “Beer fest” odrБ `a}e se od 18. do 22. avgusta na U{}u. U ~etvrtak }e

Ш

aba~ki pank – rok bend Goblini posle skoro deset godina ti{ine vratio se na scenu. Istina, tek nakratko. Krenuli su na mini turneju i izbacili CD singl “Crno na belo” sa dve nove pesme: “Luna” i “Kao da” objavqen kao zajedni~ko izdawe [aba~kog letweg festivala i Studentskog kulturnog centra Novi Sad. Iako }e po svemu sude}i turneja zaobi}i Novi Sad, privremeni povratak Goblina bez dvojbe zaslu`uje pa`wu Mikrofonije... Tokom druge polovine devedesetih {aba~ki bend je ~inio udarnu pesnicu onoga ~ega se i danas, s izvesnom dozom nostalgije se}amo kao “nove srpske rok scene”, dok je taj pojam jo{ ozna~avao energi~ni gitarski rokenrol, a ne raznorazne uwkavce kao sada. Ne mawe va`na ~iwenica je da su Goblini, zajedno sa suboti~kim Xukelama, gorwemilanova~kim Bjesovima, ovda{wim Ateistima i Ritmom nereda, Novembrom iz Ni{a i troglavom a`dahom iz Kragujevca (KBO/Trula Koalicija/ Zvoncekova biqe`nica) jednom zasvagda razotkrili “slatku tajnu”: da se najboqi pank ne pra{i u Beogradu ve} u tzv. “provinciji”... Skoro da je to jedini primer uspe{ne decentralizacije na ovim prostorima... Dok su bili aktivni, Goblini su vi{e svirali nego {to su snimali; kaseta – dve, tri “prava” albuma, jedna “posthumna” kompilacija i `ivi zapis furiozne turneje “U magnovewu” iz 1996/97. godine povodom izlaska istoimenog albuma koji se poklopio s masovnim gra|anskim protestima ~ija atmosfera je donekle zabele`ena na pomenutoj lajv plo~i, ceo je wihov diskografski opus. Me|utim, odr`ali su stotine odli~nih svirki na kojima “goblinski” pristup pank roku nije mogao da omane. Trominutne pesme, s jedne

ni su zavr{ili verovatno najkvalitetniji album benda, kompleksni i poprili~no mra~an “Re Kontra”. Plo~om su stigli najdaqe koliko je mogu}e u granicama `anra. U zenitu karijere povukli su se kao nepora`eni {ampioni scene. A onda, “jednog se jutra proneo glas da Goblini dolaze”, da parafraziramo pomiwane Idijote. Mini turneja privremenio vaskrslih Goblina i prate}i singli} ve} sada se opasno name}u kao jedan od centralnih doga|aja sezone na doma}oj muzi~koj sceni. Bar za one kojima su glas, `ica i palica jo{ uvek esencija rokenrola. S peva~em Goblina Brankom Golubovi}em Golubom nakratko smo razgovarali u pauzi izme|u snimawa spota za novu stvar “Luna” na Radio televiziji Vojvodine i tonske probe u novosadskom klubu “Trema” , posledwe pred turneju koja je po~ela u petak koncertom na “doma}em terenu” u [apcu. Golub je zajedno s gitaristom Alenom Jovanovi}em i Vladom Kokotovi}em koji svira bas 1992. godine osnovao Gobline. Uz bubwara Milana Arnautovi}a i drugog gitaristu Sa{u [etku, to je negde tamo od 1998. standardna postava benda. Zajedno su svirali posledwi koncert u zagreba~kom klubu “Mo~vara” u junu 2001. Sada su se zajedno vra-

Егзотика.... Ø Zbog posla si putovao {irom sveta, `iveo u “egzoti~nim” zemqama poput Avganistana, [ri Lanke, Gruzije...Ima li tamo rokenrola? - Avganistan i Pakistan su potpuno razli~ite kulture od na{e. Nema muzike, grafita po zidovima... Na [ri Lanci je jaka def – metal scena. Vi|ao sam metalce u kosi, bradama, ko`a, nitne...jedino {to umesto ~izama na nogama nose japanke. U Gruziji su popularne svirke u pabovima, a skoro svi bendovi sviraju Bitlse. Me|utim, iznenadio me Iran. U Teheranu postoji metal, pank, hardkor scena...taksista koji me vozio u kolima je slu{ao “White Zombie”... strane “luzerske himne” a s druge bojni pokli~i koji pozivaju na otpor, lako su prona{le put do misle}eg dela generacija koje su imale “sre}u” da stasavaju u Srbiji devedesetih. Svirali su na festivalima pred hiqadama fanova i u najdubqoj provinciji gde je publika ~esto prvi put mogla da ~uje ne samo za Nominsno, Onkelze, Stuxise ili pak Videoseks, ~ije pesme su Goblini uvr{tavali u `ivi repertoar, ve} i za Ramonse, Kle{ i Kud Idijote, {to misiji {aba~kog benda daje skoro prosvetiteqski karakter. Neposredno pred po~etak bombardovawa 1999, Gobli-

tili nakon bezmalo deset godina. Golub i Alen su ne{to potkratili kosu, sve drugo deluje kao nekada. Ø Kako ste odlu~ili da se, bar privremeno, vratite na scenu? - Vremenom smo shvatili da se onda nismo oprostili od fanova na na~in koji zaslu`uju. Iznenadila me i wihova aktivnost na raznim forumima gde su Goblini tema, i {to nas pored starije, sada ve} sredove~ne ekipe slu{aju i klinci koji nas nikada nisu ~uli u`ivo. A i mi smo se u`eleli svirke Ø CD singl koji prati turneju dosta je neuobi~ajen format za ovda{we prilike?

- Zapravo smo hteli da ga izdamo i na vinilu ali je to isuvi{e komplikovano uraditi za ovako kratko vreme. Ina~e mi je jedna od neostvarenih `eqa da Goblini imaju klasi~nu LP plo~u.

nastupiti Ribqa ~orba, Inspektor Bla`a i kqunovi, S.A.R.S i Kal, dok su za petak najavqeni Santos bradrs bend, Pankrti, Bajaga i InЦане, struktori i Del Arno Band. Партибрејкерс U subotu }e svirati San{ajn, JU grupa, Ortodoks kelts i Luis, a posledweg dana Dejan Cuki}, Neno Belan i Van Gog. Festivalski program po~iwe svakog dana od 18 ~asova, a za posetioce }e biti organizavano takmi~ewe u brzom ispijawu piva i dr`awu krigli. Ulaz je besplatan, a povratna vozna karta iz Novog Sada do Beograda iznosi oko 500 dinara. Д. Влашки

ЗАЈЕЧАРСКА ГИТАРИЈАДА

Победник As I Fall

end As I Fall iz BawaБ luke pobednik je 44. gitarijade u Zaje~aru, a

kao nagradu za prvo mesto dobili su 150.000 dinara. Nagradu publike u iznosu od 100.000 dinara osvojili su zaje~arski „Mind Reflection“, kao i specijalnu nagradu za najperspektivniji bend. Nagrada za najboqi scenski nastup pripala je ni{kom sastavu „Plastic Sunday“, a nagradu za najboqi tekst osvojio je bend „Sharp“ iz Kosovske Mitrovice. U revijalnom delu nastupali su Psihomodo pop, Van Gog, Kiki i Piloti, i \or|e David. Д. В.

Као некад: Голуб Ø „Luna”, jedna od dve nove pesme na singlu koja govori o po{asti narkomanije, veoma je direktna... - Mo`da jeste previ{e agresivna, ali smo `eleli da zavisnicima neuvijeno predstavimo najcrwi scenario wihove bolesti koji je i najrealniji, da stavimo crno na belo, da ih upla{imo. Imam utisak da po broju narkomana hvatamo korak sa svetom... Na`alost. [aba~ki letwi festival }e prihod od prodaje singla uplatiti za akciju “Pobedi zavisnost”. Ø SKCNS je suizdava~ singla, tako da ste postali deo respektabilne ekipe okupqene na novosadskoj etiketi. Koliko su danas za scenu va`ni ti, uslovno re~eno “mali izdava~i”? - Mali izdava~i su izgurali rok scenu devedesetih, ali danas u eri interneta ne mogu da opstanu, da se izbore s piraterijom. Evo, isti dan kada smo na televiziji izveli novu stvar, ise~eni snimak je osvanuo na Jutjubu. Ja li~no s tim nemam problem, ali izdava~i tako ne mogu da pokriju ni osnovne tro{kove. O profitu i isplativosti da ne govorimo. S druge strane, razumem klince koji su zbog besparice danima zatvoreni u sobi i surfuju mre`om. Ø Turneja je po~ela u [apcu, krajem meseca svirate u Zrewaninu i Beogradu, a po~etkom septembra ste u Sloveniji... kako stvari zasad stoje, u Novom Sadu vas ne}emo gledati. Me|utim, da li bi do{li ukoliko bude obnovqen Koncert godine na Spensu? - Kako da ne, ako bi bilo sre}e da tada budem u zemqi {to se zbog posla jako retko de{ava. U Novom Sadu smo zatvorili krug; ovde smo se probili, evo ovde smo snimili verovatno posledwe nove pesme “Goblina”, tu nam je ekipa... Svirke na Koncertu godine uvek su bile odli~ne, {to se ti~e organizacije, tehnike, publike. Me|utim, ka`em mnoge stvari bi morale da se poklope... Иван Сабадош

\ANGOV POVRATAK U SOMBORU: Uz Vrisak Generacije, svakako najstariji novosadski aktivni pank-rok bend \ango, posle okupqawa nakon dvadesetogodi{we pauze, koncertni povratak imao je u somborskoj “Galeriji” na humanitarnom festivalu ~iji je prihod namewen deci bez roditeqskog starawa. \ango je svirao drugog dana s lokalnim bendovima ACT i Studijski kr{ i ni{kim Dok 7. ]agu, Kraku, Srleta i Ki}u publika je odli~no prihvatila uz pogo od prve do 12. pesme koliko je obuhvatio \angov repertoar. S.S.

ТОП 10 - АВГУСТ 2010. 11. Lady Gaga – Alejandro 12. Katy Perry feat. Snoop Dogg – California Gurls 13. Yolanda Be Cool & Dcup – We No Speak Americano 14. Kylie Minogue – All The Lovers 15. Shakira feat. Freshground – Waka Waka 16. Enrique Iglesias feat. Pitbull – I Like It 17. Rihanna – Te Amo 18. K’naan – Wavin’ Flag 19. Stromae – Alors On Danse 10. Train – Hey, Soul Sister

Rihanna

ВРЕМЕПЛОВ Foto:N. Stojanovi}

Пољубац продуцента edna od najkontroverznijih Ј svetskih grupa KISS, svoj uspeh po~ela je da gradi 11. avgusta 1973. godine, kada su sa producentom (Bill Aucion) Bilijom Auk{inom potpisali ugovor. Wihova saradwa trajala je sve do 28. juna 2010. i smrti Bila, kojeg smatraju petim ~lanom benda. Naime, Bili im je posle jednog nastupa u Hotelu Wujork, ponudio saradwu i obe}ao im snimawe albuma. Prvenac hard-rok benda, snimqen je po~etkom naredne godine pod nazivom “Kiss”. Wujor{ki bend na samom startu karijere postao je poseban i veoma primetan, zahvaquju}i {minki, kostimima i upotrebom pirotehnike na `ivim nastupima. Stenli, Simons i ostali, prona{li su se u karakternim li~nostima strip junaka, pa su svojim maskama, odli~nim zvukom i vizuelnim efektima, napravili izuzetno popularnu grupu koja je do sada prodala preko 100 miliona albuma svojoj “armija fanova”. Д. В.

Jош једанред, па да се разилазимо: Гоблини 2010.

SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}


18

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

KRVAVA SPIRALA AMERI^KOG RATOVAWA U SVETU

Nobelovac broji `rtve D

a li }e predsednik Barak Obama vratiti Nobelovu nagradu za mir ukoliko Amerika zapo~ne novi rat? Pitawe, postavqeno pre nekoliko meseci, jo{ uvek je aktuelno, a izjave ameri~ke administracije i potezi koje ona preduzima u posledwe vreme ukazuju na to da }e SAD i po cenu `rtava istrajavati, a po svoj prilici i daqe pove}avati vojne aktivnosti u svetu. Kada je svojevremeno ministar odbrane SAD Robert Gejts rekao da „uspeh u budu}im ratovima zavisi od uspeha u ratovima koje danas vodimo“, nije precizirao koje je „budu}e“ ratove imao u vidu, ali mnogi citiraju jedan od izve{taja Pentagona gde se navodi da je pobeda SAD u Iraku i Avganistanu tek „prvi korak ka postizawu strate{kih ciqeva“. Obama je obe}ao da }e zavr{iti rat u Iraku i da Amerika i NATO moraju pobediti u Avganistanu. Ali nakon svega {to se vidi na terenu u posledwe vreme, to izgleda kao nemogu}a misija. Vaqa podsetiti na to da bi ameri~ke borbene snage trebalo da napuste Irak do kraja 2011, {to je utvr|eno ameri~ko-ira~kim sporazumom potpisanim pre nego {to je Obama polo`io predsedni~ku zakletvu. Od 1. septembra ove godine u Iraku }e, prema obe}awima Va{ingtona, biti 90.000 vojnika mawe nego nego u januaru 2009. kada je Obama u{ao u Belu ku}u. Pre sedam godina, kada je po~elo „ameri~ko `rtvovawe u Iraku“, bilo je 170.000 vojnika. Posle ovog septembra, dakle, ostalo bi oko 50.000 vojnika koji bi obu~avali ira~ku vojsku za izvo|ewe antiteroristi~kih akcija i imali zadatak da {tite ameri~ke dr`avqane. Ali, brojni analiti~ari ukazuju na to da je ira~ka misija nije donela popularnost predsedniku SAD u dosada{wem mandatu. Izvesno je, ina~e, da koliko god Amerika `eli da pobedni~ki napusti Irak, toliko koalicioni saveznici `ele da odu sa drugog krvavog rati{ta - Avganistana. Vojno savezni{tvo NATO-a i SAD u ovoj zemqi na sve je klimavijim nogama. Pojedine zemqe, me-

|u wima Holandija, ve} su najvile povla~ewe svojih snaga do kraja godine; Kanada }e to u~initi idu}e godine, a rastu pritisci i u ostalim zemqama da se vojnici vi{e ne {aqu u rat protiv talibana. Nedavno je, recimo, qubqansko „Delo“ iniciralo akciju ~iji je ciq prestanak slawa slovena~kih vojnika u Avganistan. Americi se ovakvi potezi ne svi|aju. Ove godine poslala je na tu stranu dodatnih 30.000 vojnika tako da ih SAD sada ima ukupno 130.000. Pri tome se prilike u ovoj zemqi sve se vi{e komplikuju, dok istovremeno vojna misija ne pokazuje naro~ite rezultate u borbi protiv verskih fanatika i krimi-

nalnih grupa. SAD i wihovi vojni saveznici imali su u prvih {est meseci ove godine najve}e vojne gubitke od intervencije 2001. Prema podacima objavqenim u medijima, poginulo je vi{e od 360 savezni~kih vojnika razli~ite nacionalnosti. Samo u junu su stradala 102 vojnika, {to je najcrwi mesec u analima ove misije protiv talibana. Na`alost, crni niz se nastavqa nesmawenim intenzitetom, dok su istovremeno, stravi~ne i brojne civilne `rtve. U prvoj polovini godine `ivot je izgubio 1.271 civil, a 1.997 je rawen, me|u wim je veliki broj dece. Novinar i direktor ure|iva~kog kolegijuma magazina „New Yorker“ Rik Hertzberg smatra da je prvobitno anga`ovawe SAD-a u Avganistanu bilo opravdano, ali da vi{e nije tako siguran {ta je svrha ameri~kog daqeg anga`ovawa u

toj zemqi. „Ne mo`emo vratiti sat natrag pre 11. septembra 2001. Bu{ova administracija je bacila loptu i nije sledila istinu, ali to ne zna~i da SAD imaju ostvariv ciq. Sad nisam siguran {ta je taj ciq. Ako je da se onemogu}i da Avganistan bude upori{te Al Kaide, to je mo`da i mogu}e dosti}i. Ali Al Kaida mo`e na}i druga mesta za pozicionirawe i mi ne mo`emo i}i da vodimo rat gde god se ona stacionira“, smatra Hertzberg. A zebwu u SAD izaziva i ~iwenica da se izgleda potvrdila ta~nom istra`iva~ka teza londonskog Me|unarodnog instituta za strategijske studije, da }e verovatno Iran biti pravi test za iz-

borni slogan „Kod Obame nema drame”, s kojim je senator iz Ilinoisa osvojio mesto {efa Bele ku}e. Jer, minule sedmice verbalni rat izme|u Irana i SAD dobio je ne samo na `estini, nego i na „plasti~nosti”. Naime, na izjavu {efa general{taba Zdru`enog {taba SAD Majka Malena da ameri~ka vojska ima „eventualni plan“ da napadne Iran, iako je dodao da bi to „najverovatnije bila lo{a ideja”, iz Teherana je zamenik komandanta Revolucionarne garde Husein Moghadam odbrusio da je Iran, ako SAD napadnu. „ve} iskopao grobnice u kojima bi bili sahraweni ameri~ki vojnici“ . Moghadam je precizirao da su grobovi iskopani u iranskoj jugozapadnoj provinciji Huzestan, gde je Iran sahranio ira~ke vojnike ubijene u ratu od 1980. do 1988. u borbi izme|u Teherana i re`ima

ira~kog lidera Sadama Huseina. Moghadam je, me|utim, ocenio da ameri~ki vojnici najverovatnije ne}e mo}i ni da kro~e na iransku teritoriju, jer }e Iran u slu~aju ameri~kog napada udariti na baze SAD u Persijskom zalivu. Sedi{te ameri~ke Pete flote nalazi se u Bahreinu – ostrvskom kraqevstvu u Persijskom zalivu, odmah preko puta Irana. Verbalni rat izme|u Irana i SAD intenzivirao se, ina~e, po{to je Savet bezbednosti UN u junu uveo ~etvrtu rundu sankcija Teheranu, kao odgovor na wegovo odbijawe da obustavi program oboga}ivawa uranijuma, tehnologije koja mo`e biti kori{}ena kako za proizvodwu nuklearnog goriva, tako i za atomsku bombu. SAD i Izrael su naveli da bi vojna sila mogla da bude iskori{}ena ukoliko bi propali svi diplomatski napori da se zaustavi „sumwivi“ iranski nuklearni program. Sude}i prema saop{tewima i raspolo`ivim dokumentima, budu}nost Amerike je s ratom, i to ne malih razmera. Naime, u pregledu odbrambene politike SAD objavqenog u februaru 2010, nedvosmisleno se navodi da Americi prete opasnosti sa najrazli~itijih strana i da je zato potrebno ulagati milijarde dolara u ratove koji se ve} vode i one koji su predvi|eni, „kako bi se za{titila”. Istina, ameri~ka vlada je minule sedmice najavila veliko smawewe vojnog buxeta radi u{tede vi{e milijardi dolara, ali je Robert Gejts brzo pohitao da pojasni: – Zadatak pred nama nije da smawimo visok nivo ulagawa u odbranu. Zadatak je da zna~ajno smawimo velika prekora~ewa planiranih tro{kova i da tako dobijenu u{tedu usmerimo u poboq{awe strukture i u modernizaciju vojnih snaga – obrazlo`io je ministar odbrane. Treba li, ina~e, podse}ati na to da Sjediwene Dr`ave imaju najve}i vojni buxet na svetu i da se, prema nekim procenama, o~ekuje da }e Pentagon samo tokom ove godine potro{iti 700 milijardi dolara. Toliko o miru.  Vesna Savi}

Na vatrenoj liniji isoka cena sve u~estalijih po`ara na svim stranama sveta u qudskim `ivotima i materijalnoj {teti, koja se u pojedinim dr`avama meri u milijardama evra, `iteqe ju`ne Ba~ke za sada ne moraju da preterano brinu i pored skromnih kapaciteta u qudstvu i tehnici predvi|enim za te namene. ^esti po`ari u Kanadi, Gr~koj, Americi, [paniji, Portugaliji i Rusiji (gde je ~ak i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril pozvao gra|ane da se mole za ki{u) teraju na pitawe - kako bismo mi ovde pro{li ako ne daj Bo`e `ega {okira, a padavine zataje. Novosadska Vatrogasno-spasila~ka jedinica zadu`ena za Ju`noba~ki okrug s 11 op{tina popuwena je s tri ~etvrtine qudstva od broja predvi|enog sistematizacijom i sedamdestak vozila besprekorno odr`avanih, ali mahom oldtajmera, od kojih je 16 operativnih i spremnih za grad Novi Sad. – Ovakve obimne ki{e, kakve su kod nas padale tokom leta,

V

PUT OKO SVETA

SATINA: U Meki, najsvetijem gradu islama, s po~etkom ramazana po~eo je da kuca gigantski sat na neboderu, a Saudijska Arabija se nada da }e upravo on pokazivati slu`beno vreme za muslimanski svet. Sat gleda na sve ~etiri strane sveta i pre~nika je 43 metra na svakoj strani, a sve je ko{talo 800 miliona dolara.

REVOLUCIJA: Tim me|unarodnih nau~nika otkrio je na Arktiku stene koje sadr`e hemijske komponente koje datiraju iz doba neposredno posle burnog nastanka Zemqe. Rezultati istra`ivawa, koji, ukoliko budu potvr|eni, bi mogli da dovedu u pitawe sve etablirane teorije o nastanku na{e planete, objavqeni su u vode}em nau~nom ~asopisu „Nej~r“.

PRE@IVEO: Britanac Ed Staford uspeo je za 859 dana da prepe{a~i Amazoniju, od obale Pacifika do obale Atlantskog okeana. Tokom 6400 kilometara duga~ke avanture Staford je pre`iveo stotine ujeda osa, 50000 ujeda komaraca, ujed zmije otrovnice, dodir elektri~ne qeguje a ~ak je gre{kom bio optu`en za ubistvo.

TU@BA: Kompanija Bi skaj bi Ruperta Mardoka, vlasnik tv mre`e Skaj, pokrenula je neobi~an spor protiv programa Skajp tvrde}i da ima ekskluzivno pravo na upotrebu re~i sky

POTRAGA: Japanske vlasti tragaju za gotovo 200 gra|ana Japana starijih od 100 godina, nakon {to su zvani~nici grada Kobea, kada su do{li da posete Sogena Kotoa na wegov 111 ro|endan, na{li 30 godina stare, mumificirane ostatke. Strahuje se da ro|aci starijih Japanaca iskori{}avaju sistem socijalne za{tite tako {to ne prijavquju wihovu smrt i decenijama uzimaju wihove penzije.

Dragoslav Klisura

pojavquju se veoma retko, ponekad s razmakom od nekoliko decenija. Ali, ako se prisetimo, po~etkom ove decenije bila je jako su{na godina, pa smo imali velik broj po`ara na otvorenom. Ponekad ima i po`ara koje izazivaju muwe, kakav je bio nedavno u Ka}u, ali ti slu~ajevi nisu ~esti jer gromobrani zavr{avaju posao, a ako ih nema, onda nastupaju vatrogasci – ka`e za „Dnevnik“ komandant Vatrogasno-spasila~ke jedinice Dragoslav Klisura. Po wegovim re~ima, nije bilo velikih {umskih po`ara, ali jeste „{umskih” intervencija, i to na razli~itim mestima u isto vreme. – Qudi ne obezbede vatru, pale ro{tiqe pa uve~e ostave plamen bez nadzora. Bio sam nedavno slu`beno u Nema~koj i Engleskoj i tamo ne mo`ete videti ~oveka da izbacije pikavac iz automobila. Jednostavno, postoji vaspitawe, kultura i navika, ali i zapre}ene visoke kazne – navodi Klisura. Na{ sagovornik napomiwe da se u Nacionalnom parku Fru{ka gora na 11.000 hektara koje pokriva novosadska uprava Sektora za spasavawe, sre}om, ve}inom zastupqene autohtone vrste listopadnog drve}a, kao {to su lipa i bagrem.

– Kad gori listopadna {uma, gori sitno grawe i napadalo li{}e. To se zove prizemni ili puze}i po`ar. Iako postoji par ostrva na Fru{koj gori, sa nekoliko desetina hektara ~etinarske {ume, nismo imali tako ogromane po`are da izgore cela stabla, kao {to se de{ava ju`nije u Srbiji. Prema statistici, do 2008. godine bele`en je stalan porast broja intervencija, ali ve} ih je lane bilo mawe, da bi u ovoj godini zabele`no podno{qivih 1.200 intervencija, od ~ega je 70 posto po`ara. – Veliki je broj tehni~kih intervencija u saobra}aju, ali moram re}i da se i kod nas u ovome ose}a trend smawewa. Ono {to i zvani~na statistika potvr|uje je da je broj saobra}ajki i stradalih lica za tre}inu mawi od primene primene novog Zakona u saobra}aju. Od po~etka godine imali smo 119 intervencija na crpqewu vode {to ima direktno veze s velikim padavinama i visokim nivoom Dunava. Na{ sagovornik navodi da su vatrogasci, kada je re~ o gra|evinskim objektima, imali u u proseku oko tri po`ara dnevno, s tim da se pritom bele`i i ono {to su gra|ani sami ugasili pre dolaska vatrogasaca. Klisura posebno upozorava na opasnost od vatre koja ostane bez ~ovekove kontrole, kada se lako mo`e preneti na drugu lokaciju, i kod takvih po`ara ~esto bude i smrtno stradalih lica. – Statistika ka`e da je do 80 odsto po`ara izazvano iz neznawa, nemara i nehata. Ono na ~ega bih ukazao, pre svega kao na uzrok po`ara, je neispravan produ`ni kabel koji qudi jeftino kupuju. Ovi proizvodi ~esto nisu atestirani, a mogu da naprave veliku {tetu. Opasna su i otvorena lo`i{ta, kao i dimwaci, ali i zagoreli ru~ak ako se ne primeti na vreme. Stari ure|aji, kao {to su televizori, tako|e su veoma opasni i od wih ~esto krene po`ar. Imamo veliki broj intervencija na kontejnerima i na starim i problemati~nim vozilima, ali bele`imo i zna~ajan broj intervencija zbog namerno izazvanih po`ara. Vatrogasci u Ju`oba~kom okrugu ponovili su se pre dve godine „bronto skaj lift vozilom“ s platformom, a lane navalnim vozilom i auto-cisternom kojom se snabdevaju vodom na intervencijama. Fondu za protivpo`arnu za{titu Novog Sada iskazali su `equ za jo{ jednom auto-cisternom, ali i za prikqu~ewem svog komandnog centra na opti~ke kablove. – Iako je Novi Sad dosta pomogao, nikad ova brigada ne}e biti potpuno opremqena. Nema kraja toj pri~i, posebno zbog toga {to u posledwih 15 do 20 godina tome nije posve}ivana odgovaraju}a briga. Ova oprema je jako skupa, to nisu igra~ke. Ako vatrogasac nekome treba da pomogne i da spasava ne~iji `ivot, onda pri tome ne bi trebalo da se brine o sebi – zakqu~uje Dragoslav Klisura.  Milorad Vuja~i}


c m y

DNEVNIK VODI^ KROZ TRENDOVE: KI]ENI SVATOVI

Gala, pa makar i na kredu P

otvrdu da `ivimo u siroma{noj i prezadu`enoj zemqi u svakodnevnom je `ivotu podjednako lako prona}i ba{ kao {to je lako naleteti na „maloj pa`wi“ naklowenom doktoru, nervoznog taksistu koji pritom ne poznaje grad u kom taksira, a ~ije neznawe, naravno, vi pla}ate ili nervoznu slu`benicu za {alterom od koje vam u tom trenutku `ivot zavisi i koju, {to nije za zanemariti, zapravo vi finansirate kako bi vam se na{la na usluzi. Na tu bedu na{u svakda{wu, ~ak i ako bismo probali da je ignori{emo, nemilosrdno ukazuju brojke – stopa nezaposlenosti koja se opasno pribli`ava milion~etu, zadu`ewe dr`ave koje samo {to nije dostiglo neverovatnih 50 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, sve lak{i a pritom skupqi ceger, najave novih poskupqewa... Ukratko, plata vam, ako spadate u kategoriju privilegovanih koji u dana{we vreme imaju posao, do|e ne{to kao infuzija koja vas jedva odr`ava u `ivotu - u najboqem slu~aju dovoqna je tek za pla}awe brojnih ra~una.

I taman kad smo nekako uspeli da prihvatimo ~iwenicu da, na`alost, nismo ro|eni u nekoj prosperitetnoj dr`avi u kojoj se zna reda i u kojoj odgovorni snose posledice za svoje pogre{ne ili nepromi{qene poteze, usledilo je novo suo~avawe i preispitivawe, ovog puta na temu gde i s kim zapravo `ivimo. Jer, paradoksa oko nas kao u pri~i. Tako, recimo, koliko god se trudili da sebi neke stvari objasnimo i prepoznamo kakvu-takvu logiku koja vodi ka tome da su vredni, pametni i ~estiti qudi odavno bez posla i na dru{tvenoj margini, dok su oni skloni raznoraznim mahinacijama i „kombinacijama“ istovremeno uspe{ni biznismeni, to nam u ova polusvetna i nepristojna vremena sve te`e polazi za rukom. Ni{ta lak{i za

agazin „Forbs” nedavno je objavio spisak 20 najskupqih ven~awa zvezda {ou biznisa tokom posledwe dve decenije. Kako su i sami autori liste naveli, , `ivot „selebritija” toliko se pretvorio u spektakl da se ni wihovo klizawe niz ludi kamen nije moglo zamisliti bez stotina gostiju, svakojakih jestivih i nejestivih |akonija... a sve se priprema kao Superboul, veliko finale ameri~kog fudbala za koje `ive milioni Amerikanaca. Pomalo neo~ekivano, na prvo mesto „Forbsove” liste zaseli su – Lajza Mineli i Dejvid Gest. Oskarovka i producent ven~ali su se u rasko{no oki}enoj crkvi na Menhetnu 2002. godine, me|u ukupno 850 zvanica bili su Elizabet Tejlor i Majkl Xekson, a pevali su Toni Benet, Stivi Vonder i Natali Kol. Lajzina ven~anica, koju je kreirao Bob Miki, ko{tala je tri~avih 45.000 dolara, dok

M

„svariti“ nije ni paradoksalni podatak da smo ovog „besposlenog“ leta postigli novi nacionalni rekord kada je re~ o broju prodatih turisti~kih aran`mana (jeste da slobodnog vremena imamo koliko ho}ete, ali nije ba{ najjasnije odakle novac za finansirawe jedne tako kvalitetne i bezbri`ne dokolice), a zbuwuje i ~iwenica da su ovda{we dame spremne da za kopiju „luj viton“ ili „{anel“ torbe bez razmi{qawa nabroje i do 500 evra, uz obrazlo`ewe da je re~ o kvalitetnom „fejku“. Da je u pitawu ozbiqan izazov potvr|uje i ~iwenica da smo davnih dana, poku{avaju}i da sve to nekako sebi na ovaj ili onaj na~in objasnimo, digli ruke od svega, pa

i od ne~ega {to bi se ~ak moglo brendirati kao jedno od na{ih nacionalnih obele`ja - odli~nog i kvalitetnog zezawa na vlastiti ra~un i na sopstvenu muku. Izgleda kao da vi{e nikome ovde ni{ta nije sme{no. Hteli - ne hteli, digli smo ruke i od mnogo ozbiqnijih stvari, no od nekih (pritom je vi{e nego te{ko sebi zdravorazumski objasniti kriterijume kod ovog izbora) uporno ne odustajemo. Tako, recimo, nema te krize koja bi nas naterala da, uprkos svemu i svima, ne organizujemo rasko{ne i daleko iznad na{ih mogu}nosti sa’rane i svatove. Kako je ovo ipak jedna rubrika u trendu, o opro{tajnim `urkama ovog puta ne}emo. Umesto wih na dnevnom redu su ven~awa, s kraja leta definitivno naj „in“ priredbe, pri ~ijoj organizaciji se ve}ina vodi logikom „nema da nema“, te ne ~udi da se u tu svrhu sve ~e{}e di`u i krediti. Odjednom na{ s

po~etka pri~e siroma{an, prezadu`en i nezaposlen narod vol{ebno uspeva da stvori i potro{i na hiqade evra za samo jedan dan. I bez poku{aja da shvatimo ovu vrstu ludosti, u startu }emo se predati i staviti na raspolagawe mladencima. I to, {to je za ovu pri~u potpuno neverovatno, bez nadoknade. Jer, prva stvar koja svima koji `ele da se upuste u svadbarsku avanturu mora da bude savr{eno jasna jeste da se sve pla}a. I to debelo. Pa, krenimo redom. Kako ven~awa nema bez haqine iz snova, korisno je da znate da }e vam za iznajmqivawe ven~anice i celokupne propratne opreme biti potrebno izme|u 300 i 700 evra. Ako pak `elite da se udate u

svojoj haqini, koju }ete potom godinama preme{tati iz jednog u drugi kofer ne znaju}i ta~no {ta biste s wom, spremite nekih 1.500 evri}a, dok }e devojke spremne da se udaju u lawskom modelu biti u mogu}nosti da pro|u znatno jeftinije i da ven~anicu (dodu{e, ve} no{enu) kupe po ceni rentirawa. Za cipelice }e vam trebati jo{ nekih stotiwak evra, a dobra vest je da se u specijalizovanim buticama za te novce dobija torbica gratis. Cena {minkawa mlade (sve sa xabe probom) je od 1.500 do 2.500 dinara, dok je za frizuru (tako|e sa gratis probom) potrebno jo{ 30 evra. Naravno, mlada nije mlada bez bidemajera, a wihova je cena pedesetak evra. Mlado`ewa, naravno, mora da se pojavi u odelu, koje ko{ta od osam do 20 hiqada dinara u buticima, odnosno, nekih 200 do 250 evra kod „{anera“. [to se ti~e kupovine burmi, situacija je vrlo {arena. Naime, par zavet-

nih zlatnih prsten~i}a ko{ta u proseku nekih 13 hiqada dinara, no ako su vam apetiti ve}i, za ~etrdesetak hiqada dinara mo`ete da se okitite kombinacijom zlata i dijamanta. Za one jo{ rasko{nijeg ukusa svakako je vredan podatak da se u zlatarama mogu prona}i burme ~ija je cena i do 2.000 evra. Da bi cela pri~a bila gala, neophodno je i da iznajmite limuzinu, a to }e vas ko{tati dodatnih 200 za crnu, odnosno, 300 evra za belu varijantu. Za one romanti~nije, prevozno sredstvo iz snova je fijaker, ~ije rentirawe ko{ta 2.000 dinara po danu. Zakup sale }ete platiti od 30 do 45 evra po osobi, dok je za ki}ewe potrebno izdvojiti dodatni evro po stolici, ukoliko se odlu~ite za satenske, odnosno, dva evra za pamu~ne presvlake. Naravno, neizostavno je i cve}e. Ra~unica je jednostavna- za nekih 250 zvanica potrebno vam je oko 500 evra, dok }ete za ma{nice i ostale ukrase morati da izdvojite dodatnih hiqadu dinara po stolu, a stotiwak gran~ica ruzmarina ko{ta}e vas jo{ nekih 800 dinara. Torta za mladence }e spisak tro{kova uve}ati za jo{ nekih 500 evri}a. Kad sve tako lepo picnuli, red je da organizujete i dolazak mati~ara na `eqenu adresu. Cena ove usluge je 9.000 dinara. A da bi vam svatovi i lepo svirali, potrebne su dve stvari - da blagovremeno rezervi{ete bend, kao i da pripremite izme|u 1.500 i 2.500 evra. I za kraj, fotograf koji }e svojim aparatom ovekove~iti ovaj veliki dan. Uglavnom se radi po principu „pijace“, odnosno, fotograf zara|uje od prodaje slika, a cena je 60 za mladence, 80 za kumove i 150 dinara za goste. Za dan slikawa, koje podrazumeva pozirawe mladenaca (dan pre ili nakon ven~awa) i to na `eqenim lokacijama, potrebno je od 200 do 300 evra. Ve} gruba ra~unica potr|uje da {anse nema da mladenci kroz poklone, naro~ito ako se ima u vidu da su na repertoaru mahom tosteri, lampe, {oqice i ostale trice, povrate ulo`eni novac. Stoga nam jedino ostaje da im po`elimo albume sa prelepim fotografijama i {to du`i zajedni~ki `ivot kako ovo ne bi kroz koju godinu bila tek jo{ jedna propala investicija. Pritom, nije zgoreg pomenuti da u dana{we vreme i razvod predstavqa prili~no ozbiqan udarac za ku}ni buxet. „ Jasna Budimirovi}

Gejziri i fjordovi, korwa~e, medvedi i retke biqne vrste, kilometri planinarskih staza, pecawe u jezerima i uspon na najvi{e svetske vrhove – sve to posetiocima nude najpoznatiji svetski nacionalni parkovi. ovaj nacionalni park je pravo Ma~u Pik~u, Peru mesto za vas. Neverovatni zalasci sunca na najpoznatijem fjordu Milford Saundu privla~e posetioce, naro~ito one sklone romantici, pa ovaj nacionalni park nosi titulu najromanti~nijeg mesta na svetu.

Jelouston, SAD

Mo`da nije tipi~an nacionalni park, ali bogatstvo biqnih i `ivotiwskih vrsta posetiocima nudi {ansu da u`ivaju u neverovatnim prizorima peruanskih planina i {uma. Posetioci u nacionalnom parku mogu da vide i drevne iskopine i arheolo{ka nalazi{ta, a putovawe kroz zemqu Inka poseban je do`ivqaj.

Sagarmata, Nepal

Usred divovskih Himalaja nalazi se ovaj nacionalni park koji ~ine tri najvi{a vrha na svetu (ukqu~uju}i i Mont Everest, naravno), dva-tri gle~era koji se polako otapaju i bezbrojne duboko zelene doline, snegom pokrivene planinarske staze i bogat divqi botani~ki i zoolo{ki svet. Ne ~udi zato {to je Sagarmata uvr{ten na listu svetske ba{tine.

Fjordland, Novi Zeland

Ako volite vo`wu brodi}ima kroz veli~anstvene fjordove,

Dok nas nov~anik ne rastavi

Na{e gore list I mi mladu za trku imamo. U poznatom letovali{tu Antibu na Azurnoj obali ven~ali su se ruski milijarder Andrej Melni~enko i biv{a peva~ica grupe „Models“ Aleksandra Nikoli}. Me|u gostima je bio i Vladimir Putin, a zvanice su zabavqale Vitni Hjuston i Kristina Agilera, koja je za taj svoj nastup dobila dva miliona dolara – taman koliko je ko{talo weno ven~awe. Sandrini prijateqi i ro|aci iz Srbije na trodnevnu svadbu stigli su specijalnim avionima, a ~ekao ih je mediteranski vrt s velikim plasti~nim leptirima, koji su mlatarali {arenim krilima, a na ~empresima su sijali buketi rasko{nog cve}a... Ve~e se odvijalo na pla`i gde je iznad morske obale lebdeo klavir s pijanistom – u skladu s na{om tradicijom da se harmonika{ tera na drvo. Kako god, ukupan tro{ak popeo se na 25.000.000 dolara.

kartni je koncem 2001. zaprosio svoju dragu 21-karatnim prstenom od safira i dijamanta, a sama ceremonija ven~awa odr`ana je u junu 2002. u sredwovekovnom zamku u Monahanu u Irskoj. Po~etak fe{te ozna~eio je veliki vatromet nad Crkvom sv. Salvadora, nakon ~ega se pred zvanicama pojavila nevesta u indijskom sariju od 40.000 dolara. Ona je u crkvu kro~ila uz zvuke pesme „Heder“ koju je Makartni za wu napisao. Samo na cve}e je potro{eno 145.000 dolara, a ukupni tro{ak dosegao je 3.000.000 dolara. Ceremoniji su prisustvovali i bubwar „Bitlsa“ Ringo Star, gitarista Erik Klepton i biv{i predsednik SAD Bil Klinton, a par se razveo 2008, {to je Makartnija ko{talo dodatnih 85 miliona dolara! Bronzanu medaqu zaslu`ila je Elizabet Harli, koja mo`da i nije neka glumica, ali ima mnoge druge kvalitete. E, na iste je pao indijski biznismen Arun Najar. Ven~awe ovog glamoruznog para odigralo se u martu 2007. a trajalo je ukupno osam dana. Sve je po~elo u zamku Sadli u Glo~esteru, gde su zvanice, izme|u ostalog, poslu`ene jelom koje je slu`eno na dvoru Henrija VIII (mo`da je time mlado`ewa slao neku poruku svojoj izabranici). Ven~anica je ko{tala 200.000 dolara, a iznajmqivawe privatnog aviona do-

Ko{tali su taticu 60.000.000 dolara: Amit i Vani{a

datnih 300.000, po{to se drugi deo ceremonije, tradicionalno hindu-ven~awe, odigralo u Bavan palati u Xajpuru u Indiji. Ukupan ceh je bio 2.500.000 dolara. I Tom Kruz se isprsio, verovatno `ele}i da doka`e kako wegova veza sa pomalo bezbojnom Keti Holms nije „nemogu}a misija”. Zabava je prire|ena u rimskom zamku Odeskal~i iz 15. veka osvetqenom hiqadama sve}a, pevao je italijanski tenor Andrea Bo~eli a me|u izabranim gostima bili su i Dejvid i Viktorija Bekam, Xenifer Lopez, Xim Keri... Za klopu je, izme|u ostalog, bila i petospratna torta od bele ~okolade, dok se pilo samo vrhunsko vino – 300 boca je pla}eno 180.000

19

TOP PET NACIONALNIH PARKOVA

MAGAZIN „FORBS” SRO^IO SPISAK NAJSKUPQIH SVETSKIH VEN^AWA

je za dvanaestospratnu tortu pla}eno 40.000 zelenih nov~anica. Procewuje se da je svadba ukupno ko{tala neverovatnih 3.500.000 dolara. Kako god, ovo se pokazalo kao neuspela investicija, jer se brak raspao posle ~etiri godine, pri ~emu je Lajza tvrdila da je mu` poku{ao da je otruje!? Najagilniji „Bitls”, ser Pol Makartni, izborio se za drugu poziciju ven~awem sa nekada{wom manekenkom (i, pokaza}e se, {to{ta jo{) Heder Majls. Ma-

nedeqa15.avgust2010.

dolara! Ven~awe je ko{talo 2.000.000 dolara. Toliko je, ina~e, platio i sedmi suprug Elizabet Tejlor – preduzima~ Lari Fortenski, kako bi svojoj dve decenije starijoj izabranici priredio ekstravagantnu svadbu. Istina, ovaj par je za ekskluzivne fotografije s ven~awa od magazina „Pipl” dobio milion dolara, koje je potom donirao za borbu protiv AIDS-a. Na Forbsovoj listi su i pop legenda Elton Xon i kanadski rediteq Dejvid Furni{, koji su svoju qubav krunisali u palati Vindzor, svega osam meseci nakon {to su to na istom mestu uradili princ ^arls i Kamila Parker. Ovo gej-ven~awe iz snova ko{ta-

^uveni gejziri, bizoni koji slobodno lutaju prostranstvima i {ansa da susretnete grizli medveda u~inili su od Jeloustona jedan od najpose}enijih parkova na svetu. Sa vi{e od tri miliona posetilaca godi{we, najstariji nacionalni park u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama mesto je najvi{eg jezera na svetu, Jelouston jezera, brojnih kawona, kao i najve}eg supervulkana Jelouston kaldere, a boravak na najve}em izduvnom ventilu maj~ice Zemqe privla~i sve vi{e avanturista, `eqnih uzbu|ewa koje donose stalne erupcije lave.

Galapagos, Ekvador

Jedinstvena istorija ovog parka, brojne biqne i `ivotiwske vrste i najpoznatija me| iwma – galapagoska korwa~a, privla~e turiste {irom sveta u ovaj nacionalni park. Galapagos je uto~i{te brojnih endemskih vrsta, i pravo mesto za istra`ivawa divqeg `ivotiwskog i biqnog sveta. Ako se tome doda i promocija ekoturizma, sve vam garantuje u`ivawe u tamnoplavoj vodi i pejsa`ima koji oduzimaju dah. „ Ivana Vujanov

lo je oko milion i po dolara i zauzelo je sedmo mesto. Ispred se nalazi strejt par Kristina Agilera i Xordan Bretmen, koji je za svadbu u severnoj Kaliforniji izbrojao dva miliona dolara, a onda slede Majkl Daglas i Ketrin Zita-Xons, Tajger Vuds i Elin Nordegren, Edi Marfi i Nikol Mi~el, Pirs Brosnan i Keli [ej Smit, Madona i Gaj Ri~i, Donald Tramp i Melanija Kraus, Tori Speling i ^arli [enijan, Bred Pit i Xenifer Aniston, Dejvid Bekam i Viktorija Adams, E{li Xad i Dario Frankiti, Tomi Motola i Maraja Kiri, Mark Antoni i Dajanara Tores, dok jubilarnu 20. poziciju dr`e glumica Nikol Kidman i kantri peva~ Kit Urban. Ipak, ruku na srce, sve ove zvezde su puka boranija za Lak{mija Mitala, indijskog magnata, „kraqa ~elika”, koji je svadbu k}erke Vani{e i wenog dragana Amita Bataja platio – 60.000.000 dolara! Vi{e od hiqadu qudi sa raznih strana sveta prisustvovalo je petodnevnom slavqu koje je zapo~elo u luksuznom „Grand interkontinental“ hotelu u Parizu, popijeno je 5.000 fla{a prvoklasnog vina „muton rot{ild“, nastupili su Kajli Minog i razne zvezde Bolivuda, me|u kojima i Ai{varja Raj, a sam ~in ven~awa odigrao se u Versaju. U drvenom zamku izgra|enom u parku San-Klod go{}e su imale priliku da se ukrase tradicionalnom indijskom kanom, dok su na poklon, u skladu sa drevnom praksom indijskih vladara, dobijale – drago kamewe. „ E. N. L.


20

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

KRIMINALNA HOBOTNICA STAROG KONTINENTA

rvi izve{taj Evropola, kriminalisti~ke obave{tajne agencije Evropske unije o unutra{woj sigurnosti EU, otkrio je kako, zapravo, na Starom kontinentu funkcioni{e kriminalna hobotnica, koji su joj najopasniji kraci i kolika joj je stvarna mo}. Kako navodi Evropol, a prenosi zagreba~ki „Globus”, locirano je pet mafija{kih centara od Atlantika do Crnog mora i Baltika, koji upravqaju celim podzemqem EU.

P

Nova evropska karta zlo~ina

SEVEROZAPADNI CENTAR

SEVEROISTO^NI CENTAR

Put droge apadna Evropa i daqe je najve}i potro{a~ droga, a kriminalne grupe iz Holandije i Belgije imaju primat u narkotrgovini. Prodaja narkotika u Evropi vredi 100 milijardi evra godi{we, a procewuje se da samo kokain konzumira ~etiri miliona Evropqana. Sumwa se da krijum~arewem heroina od Avganistana i Pakistana do Turske rukovodi nepoznata kriminalna grupa sme{tena oko Dubaija. Iz Maroka preko [panije u Holandiju i Belgiju sti`e kanabis. Ta mar{uta se u najnovije vreme koristi i za kokain iz Ju`ne Amerike. Sinteti~ke droge, koje se proizvode u Belgiji i Holandiji, prodaju se u Severnoj Americi, Izraelu, Australiji i na Bliskom istoku. Iz ovoga kriminalnog sredi{ta krijum~ari se u Veliku Britaniju robqe, koje se doprema iz jugozapadne Azije, severne Afrike, Turske i Balkana. U EU ulazi preko Gr~ke, Belgije, Italije i Francuske, odakle se prebacuje do Velike Britanije.

Z

JU@NI CENTAR

Via Sankt Petersburg alti~ke zemqe vode ovde glavnu re~. Kriminalci iz Litvanije krijum~are s Istoka na Zapad `ene za seksualno iskori{tavawe, ilegalne imigrante, cigarete, krivotvorenu robu, sinteti~ku drogu i heroin, a sa zapada na istok kokain i kanabis. Procewuje se da sveka godine u EU u|e 900 hiqada ilegalnih imigranata. Iz Holandije i Belgije Litvanci krijum~are na nordijsko tr`i{te sinteti~ke droge, a irsko tr`i{te opskrbquju amfetaminima i metamfetaminima proizvedenim u Litvaniji. Sara|uju s ruskom i beloruskom mafijom, ali i s kriminalnim grupama iz Estonije, Litvanije i Poqske. Va`an je logisti~ki centar Sankt Petersburg. Kokain tu sti`e direktno iz Ju`ne Amerike. Krijum~arene cigarete iz Kaliwingrada, tako|e preko Sankt Petersburga, odlazi na Baltik i daqe. Ilegalni imigranti iz Dalekog i Bliskog istoka, Rusije, Kolumbije i Pakistana, opet preko Sankt Petersburga, krijum~are se na evropsko tr`i{te.

B

JUGOZAPADNI CENTAR

JUGOISTO^NI CENTAR

Prevlast „Ndrangete”

Marokanska trava

Heroinski eldorado

afija{ka grupa „Ndrangeta” sa sedi{tem u Kalabriji, nakon desetogodi{we prevlasti sicilijanskih mafija{a, danas je vode}a kriminalna grupa u ovom `ari{tu. Ima ~vrste kontakte s narkobosovima iz Kolumbije, pa kokain sti`e u Italiju, morskim ili vazdu{nim putem, direktno iz Ju`ne Amerike. Beli prah zatim se distribuira u Portugaliji, Francuskoj i Nema~koj. Kanabis iz Maroka dospeva preko [panije i Francuske. Procewuje se da su sve italijanske mafija{ke grupe u 2009. godini od kriminala prikupili 135 milijardi evra. Ovo kriminalno sredi{te isti~e se kontaktima sa jugoisto~nim kriminalnim `ari{tem, pogotovu s kriminalcima iz Albanije i s Kosova, s kojima Italijani sara|uju u trgovini qudima, heroinom i kanabisom, dok se preko Rumunije dovoze ilegalni imigranti iz Rusije i Kine. Napuqska „Gamora” predwa~i, pak, u falsifikovawu evra, koji se posle distribuiraju u Belgiji, [paniji, Sloveniji... U Napuq dolazi i falsifikovana roba iz Kine.

ao i u slu~aju jugoisto~nog kriminalnog centra, i ovde je geografski polo`aj odigrao glavnu ulogu. Kriminalci sme{teni izme|u Afrike i Evrope kontroli{u morski put iz Ju`ne i Severne Amerike do Evrope. Iako im je sedi{te u [paniji i Portugaliji, kriminalcima je druga baza Afrika. Zapadna i severozapadna Afrika anga`ovane su kao zna~ajni snabdeva~i za jugozapadno kriminalno tr`i{te ili direktno za uvozna tr`i{ta i distribucijske centre u Holandiji, Francuskoj i daqe. Kolumbijski karteli koriste, pak, Afriku kao tranzitnu ta~ku preko koje u [paniju ubacuju kokain. Maroko se koristi za planta`e kanabisa kojim se drogira 22,5 miliona Evropqana. Na osnovu podataka Evropola, pretpostavqa se da }e se iskori{tavawe zapadne i centralne Afrike u me|unarodnom biznisu drogom pove}ati, pro{iriti (obuhvatiti nove zemqe) i produbiti, odnosno da tu ne}e biti samo skladi{tewe i promet, nego i prerada, trgovawe i proizvodwa.

avr{ena pozicija izme|u Evrope i Azije izbacila je turske, bugarske, rumunske i albanske kriminalne grupe u orbitu. Pogodnost ovog geografskog polo`aja posebno dolazi do izra`aja u trgovini heroinom, koji je tu roba broj jedan. Najmawe tri glavna nabavqa~a i relevantne rute deluju u ovom kriminalnom sedi{tu: SEVER (Ukrajina i Moldavija) - Ciqna ili tranzitna ta~ka za ilegalne imigrante i cigarete, dok Ukrajina postaje sve va`nija ta~ka u severnoj mar{uti za ulazak heroina u EU; CENTAR (Srbija, Kosovo, Albanija, Makedonija) – Ciqna ili tranzitna ta~ka za kanabis, ilegalne imigrante, heroin, kokain, cigarete, sinteti~ke droge, falsifikovane evre i oru`je; JUG (Turska) - Krijum~arewe i trgovina heroinom, tranzitna ta~ka za ilegalne imigrante, zamena heroina za sinteti~ke droge i kokain koji se {aqe na bliskoisto~no tr`i{te.

M

ve godine navr{ava se ceo vek od kada je prvi automobil pod imenom “audi” ugledao svetlost dana, iste godine kada je August Horh registrovao istominenu fabriku, po{to je napustio svoje prvobitno preduze}e “Horh i ko”, koje je osnovao 1899. godine. Kako re~ „horh“ zna~i u bukvalnom prevodu “slu{ati“, tako je gospodin Horh novoj firmi dao sopstveno prezime prevedno na latinski. Me|utim, “Audi” kakvog znamo nastaje 1931. godine udru`ivawem DKVa, “Vanderera”, “Horha” i ”Audija”, pod imenom “Auto unija”, {to i predstavqaju ~uvena ~etiri spojena prstena, znak koji }e u narednim decenijama zna~iti presti`, brzinu i izuzetne perfromanse. “Audi” je delio sudbinu

O

Nekad...

K

S

Prvi vek Audija Nema~ke, te je, prethodno osvojiv{i nekoliko reli takmi~ewa me|u kojima i tada smatranu za najte`u trku Austrijski alpski reli, tokom Prvog svetskog rata pravio vozila za potrebe vojske. August Horh napu{ta vo|stvo firme 1920. godine u vreme poratne krize i pre ujediwewa ~etiri kompanije i ostaje da radi kao ekspert. Ovo ujediwewe stvorilo je drugu po veli~ini fabriku vozila tada{weg vremena, koja je pravila autombile koji su nizali pobede u narednim godina-

ma. Pre Drugog svetskog rata, najja~i “audi” imao je {estolitarski V 16 od 382 kilovata, i napravqen je 1936. godine. Me|utim, preduze}e je ve} od samog osnivawa napravilo pometwu izbaciv{i na tr`i{te kola sredwe klase sa pogonom na predwim to~kovima. Me|utim, kasnije, kako ve} kupci nisu prihvatili ovu avangardu, “Audi” se ... i sad vratio pogonu na zadwe to~kove u modelu “audi 920” za kojim je vladala tolika jagma da je cela serija rasprodata ubrzo po izlasku sa monta`nih traka.Paralelno s tim, DKV je pravio motocikle od 175 do 600 kubika, ali i automobile s predwim pogonom i dva cilindra od 600 i 700 kubika. Zanimqivo, “Audi” je prvi krenuo da eksperimenti{e sa plasti~nim karoserijama, jer je gume i gvo`|a nestajalo zbog trke u naoru`awu, a zbog toga je izveden i prvi eksperimentalni kra{ test u istoriji Ne-

ma~ke. Od 1933. do 1939. godine “Auto unija” je pove}ala proizvodwu sa 12.000 na 59.000 motocikala, i sa 17.000 na 67.000 automobila godi{we. Za 16 godina, koliko je Unija postojala, registrovano je 3.000 patenata, a svaki ~etvrti auto prodat u Nema~koj bio je wihov. Drugi svetski rat doneo je ponovo proizvodni program za vojsku, a kako se ~inilo, ta~ku na postojawe Unije stavili su ameri~ki bombarderi potpuno uni{tiv{i sve fabrike; ono {to je ostalo oduzeli su Sovjeti.

Ipak, kako je nakon rata ostalo nekoliko desetina hiqada vozila kojima su bili potrebni rezervni delovi, u bavarskom gradi}u Ingol{tatu 1949. godine “Auto unija” ponovo biva osnovana. Ipak, nakon {trajka u 1954. godini i prvih gubitaka na godi{wem nivou, “Dajmler-Benc” 1958. godine za oko 41 milion maraka kupuje 88 procenata “Auto unije”. Kompanija je zatim u “najve}em poslovnom doga|aju 1964. godine” prodata “Folksvagenu” za 297 miliona maraka, da bi naredne godine “Audi” iza{ao na tr`i{te sa prvim automobilom sa ~etvorotaktnim motorom. Od tada, pod sloganom “napredak kroz tehnologiju” pri~a o ~etiri prstena razvija se kroz modele kao {to su revolucionarni “kvatro” i superluksuzni A8, a “audi” postaje simbol za luksuz i brzinu.  Svetozar Krsti}


c m y

DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

21


22

nedeqa15.avgust2010.

OGLASI

NOVOSA\ANIN 53 god. razveden, zaposlen, stambeno situiran, visok, zgodan, prijatnog izgleda. Upoznao bi `enu, ne`nu lepog izgleda, koja voli {etwe, pozori{te, iskrenu, radi dru`ewa i mogu}eg braka. Telefon 063/782-1085. 7092 MLADI] 26 godina, visok, sportski gra|en, crnomawast, `ivi u Francuskoj tra`i devojku za brak istih osobina. Po`eqna fotografija i telefon. [ifra Francuska. 7179

DNEVNIK

POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdrastvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefoni: 021/520-231, 063/527-459, 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 356663 KUVARICA - spremala bih stanove i kuvala za porodice, samce i donosila na ku}nu adresu. Tel. 451-448 ili 064/21104 6411

POVOQNO izdavawe luksuznih apartamna sa klimom, grad Hvar. Telefon 00 385 21 717 076. 6048 BOKA KOTORSKA - izdajem sobe u Risnu, lepe pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250 m od mora. 6 EUR. Tel. 00382/32371 - 657. 6436 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane, 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 7320

DAJEM ~asove srpskog jezika i kwi`evnosti za |ake do devetnaest godina; pripreme za prijemni i popravni ispit. Telefoni: 021/458-436. 062/418-734. 6856 ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 6888 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482. 6913 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 6918 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni.Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 6920 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih i popravnih! Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367482, 063/471-644. 7003

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062. 6889 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 6919 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24. 7242

SALAJKA, izdajem sobu poseban ulaz za `ensku osobu blizu Hemijske {kole U`i~ka 1. Telefoni: 6341-660, 064/50-13174. 6972

STAN od 70m2 na Novom nasequ mewam za mawi do 50m2. Telefon 063/80-87-535. 7129 STAN u centru Be~eja, 60m2 mewam za mawi u Novom Sadu. Telefon 021/806-921. 7175

IZDAJEM novu name{tenu, tel. cg, terasa, vm, garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod Dnevnika 150 evra. Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5007. 356905 IZDAJEM dvosoban stan, name{ten ili prazan, Bul. oslobo|ewa, useqiv, klima, vm, tv, lift, terasa, tel. 200E. Telefoni: 064/829-5007, 021/6337037. 356906 IZDAJEM, Novo naseqe, nov trosoban prazan stan neuseqavan, lift, terasa 200E mese~no. Telefoni: 064/829-5005, 021/6337-037. 356907 IZDAVAWE - kod SPENS-a i Suda, odli~an i za poslovni prostor, stan od 55m2, prazan, odmah useqiv. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 356922 KOD SOCIJALNOG izdajem lepo name{tenu garsoweru 25m2 i u centru praznu garsoweru 18m2 za kancelariju. Telefon 528-137. 356770 IZDAJEM u Save Kova~evi}a odmah useqiv name{ten stan 42m2, prvi sprat, lift, terasa. Telefon 528-137. 356771 IZDAJEM u Radni~koj ulici u novoj zgradi ~etvorosoban prazan stan 126m2, mo`e i za firmu. Telefon 528-137. 356772 IZDAJEM u Gagarinovoj ulici dvoiposoban stan, komplet name{ten sa gara`om za 200 evra. Telefon 528-137. 356773 IZDAJEM garsoweru 18m2 na prvom spratu za poslovni prostor za 100 evra. Telefon 528137. 356774 IZDAJEMO garsoweru 150 evra, dvosoban prazan stan, 200E, i JIS luks name{ten 300 evra. Strogi centar. Telefoni8 522-177, 063/441-663. 356830 IZDAJEM nov klimatizovan dvoiposoban stan na drugom spratu, u Ul. Vojvode Bojovi}a, cena 200 evra! Telefon 065/2019-009, ({ifra: 13575), www.solis-nekretnine.com. 356658 IZDAJEM name{ten stan u centru, visoki parter 42m2. Telefon 063/8277-707. 7087 IZDAJEM name{ten dvosoban stan kod Instituta, Sremska Kamenica. Telefon 465815, 064/20-44-331. 7112 IZDAJEM na Grbavici potpuno opremqenu dvokrevetnu garsoweru od 01.09.2010. za 150 eura. Telefon 063/852-4124. 7113 IZDAJEM bez posrednika nov, name{ten, dvosoban stan u {irem centru grada. Telefon 064/888-2027. 7114 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Novom Sadu ul. Kraqevi}a Marka. Telefon 063/8378-240. 7220 PRODAJEM dvosoban stan Liman 3, 2. sprat, 52m2 renoviran odmah useqiv, pored zgrade NIS.-a. Bez posrednika. Telefon 063/532-558. 7251


OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM garsoweru u B. Ribnikara 8, 25m2 name{tena, odmah useqiva. Nova zgrada. telefon 063/532-558. 7252 IZDAJEM u centru potpuno opremqen komforan dvoiposoban duplex, dva kupatila, velika kuhiwa, prednost studentkiwe /telefon, kablovska, interfon). Telefoni: 021/551-742, 063/507-183. 7268 IZDAJEM nov dvoiposoban prazan stan 56 m2 ul. Kisa~ka br. 5. lift, terasa, telefon kablovska. Cena 180 eura.Telefon 021/544-540, 063/5-17290. 7271

IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 63 m2 ugao ]irpanove ulice, Bulevara oslobo|ewa, lift, terasa, klima, Cena 220 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 7273 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan 55m2 ul. Jug Bogdana, IV sprat lift, terasa, telefon, kablovska, cena: 180E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 7274 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 7275 CENTAR - kod Izvr{nog ve}a, jednosoban name{ten stan izdajem. Telefon 063/891-4447. 5685 IZDAJEM komfornu garsoweru, kablovska, ve{ ma{ina, strogi centar, [afarikova ulica. Telefoni: 064/11-36076. 5993 IZDAJEM stan u centru, 73m2, dvoiposoban, name{ten, 1. sprat, Du{ana Vasiqeva. Telefon 063/885-2601. 6056 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan na Limanu I, 5 minuta od fakulteta od 1.9. Telefon 062/8245992. 6669 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru, centar, Ul. ]irpanova, cena 160E. Telefon: 064/460-1133. 6684 IZDAJEM povoqno jednoiposoban stan sa tri le`aja za studentkiwe ili mladi bra~ni par, 160E, pet minuta do fakulteta. Telefon: 021/425427. 6694 IZDAJEM ekstra opremqenu garsoweru 32m2 u neposrednoj blizini fakulteta. Telefoni: 021/426-087, 064/1585191. 6741 IZDAJEM jednosoban name{ten stan - Futo{ki put. Cena 120E. Telefon 062/8022150. 6807 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, 35m2, na Novom nasequ, Bra}e Drowak, pla}awe 150 evra mese~no + depozit. Telefoni: 021/450815, 063/531-911. 6857 IZDAJEM dvosoban komforan stan za dve studentkiwe (ve{ ma{ina, kablovska). Telefon 063/749-55-86. 6869 IZDAJEM dve opremqene garsowere, Novosadskog sajma br. 23 i jednosoban stan u Mi{e Dimitrijevi}a br. 3, opremqen. Telefoni: 063/712-0080, 063/84-98-498. 6931 IZDAJEM lepu, name{tenu garsoweru u blizini univerziteta, na du`e vreme. Telefon 063/535-852. 6935

IZDAJEM dvosoban stan od 60m2 u ul. Wego{evoj u Novom Sadu. Stan je u centru grada, prazan i useqiv. 021/461-966. 6939 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Limanu I ul. Drage Spasi}a pored studentskog grada. Telefon 063/86-80-357 . 6947 IZDAJEM potpuno praznu garsoweru 25m2, terasa, ostava, na du`e vreme zaposlenoj osobi, paru, Jug Bogdana. Mese~no pla}awe 100E. Telefon 021/461-542. 6950 IZDAJEM dvosoban stan u Mi{e Dimitrijevi}a, tre}i sprat. Povoqno. Telefon 063/860-12-28. 6957 JEDNOIPOSOBAN stan komforan na Bul. 23. okt. ozbiqnoj porodici na drugom spratu, cena 200E slobodan od 1. 9. Telefon 025/764-942. 6977 IZDAJEM name{ten dvosoban stan 60m2 na Limanu 4 useqiv 01.07.2010. god. Telefon 6623-074, radnim danom od 8 15 sati. 6980 IZDAJEM studentu ili studentkiwi komfornu garsoweru, name{tenu na Novom nasequ od 15 avgusta, na du`i period. Telefoni: 402-491, 064/241-92-05. 7007 IZDAJE se jednosoban, komforan, name{ten stan. Telefon 021/6363-964. 7008 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska. Pla}awe mese~no unapred. Telefon 062/801-49-45.. 7009 IZDAJEM name{ten nov stan na Bulevaru oslobo|ewa, u blizini fakulteta, za dve studentice. Telefon 064/8372078. 7016 IZDAJEM stan na Vidovdanskom nasequ 35m2, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330 i 410-518. 7017 IZDAJEM name{ten jednosoban stan preko puta @elezni~ke stanice. Telefon 021/6334-079. 7028 KOMFORNA garsowera 30m2, kablovska, ve{ ma{ina, strogi centar, [afarikova. Telefoni: 021/552-270, 064/1136-076. 7034 IZDAJEM dva name{tena stana u Maksima Gorkog, blizu Univerziteta, klima, SBB, ve{ ma{ina, oba stana su mansarde. Telefoni: 021/6621-675, 064/888-2367. 7038 NA BULEVARU izdajem nename{ten komforan stan 50m2, na drugom spratu, cena 200E. Telefon: 025/764-942. 7052 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan, klima, kablovska, na Limanu, 3 le`aja, Ul. Balzakova, povoqno. Telefini: 061/11-365-23, 064/2775009. 7118

IZDAJEM opremqenu komfornu garsoweru za jednu osobu. Blizina fakulteta. Telefon 021/459-372. 7126 GRBAVICA, izdajem dvosoban, renoviran, name{ten stan, 62m2, kod Limanske pijace. Odmah useqiv. Telefon 063/433-763. 7142 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Jevrejskoj ulici, pasa` Papilon. Telefon 063/87-88863, 063/543-710. 7155 IZDAJEM name{tenu garsoweru (nova), Ul. Cara Du{ana. Telefon 063/543-710. 7157

nedeqa15.avgust2010.

IZDAJE se jednosoban stan 30m2, drugi sprat, lift, kod Limaneske pijace. Telefon 021/540-771. 7159 IZDAJEM dvosoban komforan, name{ten stan, 150E Novi Sad Cara Du{ana 17. Telefon 6360497. 7161 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu osobu. Uslu`ni telefon 061/8158-437. 7163 IZDAJEM garsoweru deluks 24m2 u ulici Toplice Milana (Bul. oslobo|ewa), cena: 180E. Telefon 064/14-85-086. 7164 IZDAJEM na Telepu deo ku}e, zaseban ulaz, cena 150E. Telefon 064/314-43-44. 7172 IZDAJEM dvosoban ne name{ten stan 55m2, terasa, telefon, cg, kablovska i lift. Ulica J. Mar~oka 5. Telefon 062/89-27-295. 7181 IZDAJEM trosoban stan od 79m2, za porodicu, prazan, komforan, na Bulevaru oslobo|ewa, kod @elezni~ke stanice. Useqiv odmah. Telefon: 6332-629. 7190

IZDAJEMO jednosoban stan 36m2 - 120E, trosoban 78m2 150E (nisu nuzprostorije) solidno name{teni: ADSL, KTV, grejawe, mir, zelenilo. Telefoni: 021/6416-076, 063/879-4136. 7192 IZDAJEM lokal, katoli~ka porta u dva nivoa, 60m2 i Lupusu 20m2, prvi sprat pogodno za sve namene. Telefoni: 6360085, 467-899. 7202 IZDAJEM praznu garsoweru od 1. septembra 30m2, sa terasom, Nova Detelinara, Ul. Svetislava Kasapinovi}a, 120E. Telefon: 064/001-6030. 7229 IZDAJEM dvoiposoban prazan stan kod {kole na Novom nasequ, 71m2, mo`e i gara`a. Telefon: 528-137 i 063/538166. 7262 IZDAJEM garsoweru komplet name{tenu, I sprat, KTV zajedni~ka ve{ ma{ina. Ulica Nizijska. Telefon 063/581960. 7291 IZDAJEM prazan jednoiposoban stan 39m2, Branimira ]osi}a, pogodan i za ordinaciju ili biro. Telefon 0600 846 036. 7295 IZDAJEM name{ten jednosoban stan, 43m2, Bul. Kraqa Petra I br.24, useqiv od 1. 9. 2010. godine. Telefon 063/8415-437. 7298 IZDAJEM ne name{ten dvori{ni stan ili name{ten u Jovana Cviji}a 25, odmah useqiv, 30m2. Telefon 063/8415437. 7299 IZDAJEM komforan jednoiposoban stan kod Limanskog parka od 15. 9. 2010. godine, Prednost zaposleni. Pla}awe mese~no 180E+depozit. Telefon 064/126-8227. 7313 IZDAVAWE NEKRETNINA - uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.rs 7339 IZDAJEMO veliki broj stanova za studente uz povoqne uslove posredovawa! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. 7343

POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Telefoni: 064/829-5005, 021/6337037. 356908 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295005. 356904 TRA@IM 2.5 - 3 soban stan u Kawi`i za izdavawe. Telefon 062/898-39-28. 6753 POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533. 7338 POTREBNI u zakup jednoiposobni i dvosobni stanovi po povoqnijim cenama - za poznate klijente. Telefon 021/523380. 7342

KUPUJEM jednoiposoban ili dvosoban stan. Telefon 063/7726-845, www.solis-nekretnine.com. 356660

TRA@IMO!!! Za poznatog kupca na boqoj lokaciji od dvosobnog do ~etvorosobnog stana. Hitno!!! Tel. 063/500213. 356859 KUPUJEM jednoiposoban stan na Novom nasequ, veli~ine 40 - 50m2. Telefon 064/34944-64. 6430 BEZ posrednika kupujem dvosoban, ukwi`en stan. Kej, centar, Liman. Telefon 021/422116. 7147

DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja! Telefon 064/820-5828. 356795

TURGEWEVA!!! Odli~na garsowera od 28m2 sa terasom ostavom i zasebnom kuhiwom useqiva po dogovoru!!! Tel. 063/500213, 063/8680-335. 356860

23

UKWI@ENA useqiva garsowera u centru, II sprat, 20m2, cena 22.700 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 356876 GARSOWERA blizu Cara Du{ana, ukwi`ena, IV sprat, povr{ina 15m2, ostava - {upa 8m2. Cena 17.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 356893 NA NOVOM BULEVARU EVROPA investitor "Moj dom" prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom na V spratu. Cena 28.000 evra. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/3088993. 356933 U ULICI NOVOSADSKOG SAJMA u novogradwi prodajem garsoweru 27m2. Lift, terasa. Useqiva za tri meseca. Cena 37500. Telefoni: 451318, 063/773-0577. 356934 NA NOVOJ DETELINARI prodajem klasi~nu garsoweru 27m2 u novoj zgradi. Lift terasa. Ukwi`en. Cena 33000. [ifra 42903. Telefoni: 523193, 060/308-8993. 356935 U KARA\OR\EVOJ ULICI prazna odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 20m2, III sprat, cena 24000. Telefoni: 065/444-3455, 451-318. 356936 NA LIMANU II kod {kole 23m2, ukwi`en, cena 25.200. Telefoni: 063/550-387, 523193. 356937 NA TELEPU 24m2, garsowera na I spratu, cena 24.000, useqiva u septembru. Telefoni: 065/444-3455, 523-193. 356938 U ]IRPANOVOJ ULICA prazna odmah useqiva garsowera, 25m2, ekstra sre|ena, cena 30.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 356940 [IRI CENTAR - novija useqiva garsowera 26m2 ni`e spratnosti. Mo`e prodaja i sa name{tajem. Telefoni: 021/4722-060; 063/502-526; 061/167-2826. 356924 GARSOWERA Nova Detelinara 27m2, odli~na nova, III sprat, lift, terasa, kupite sigurno. Cena 1200E/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 356900 GARSOWERA 27m2, Futo{ki put, I sprat, CG, ukwi`ena, useqiva, vrlo funkcionalna 27.000. Tel. 063/517-846. 356851 SAJAM, 24m2, II sprat, odli~na, brzo useqivo, 29.000E. Telefoni: 526-622, 522-177; 063/7127-142. 356840 PRODAJEM garsoweru 24m2, 26.000E nova sa PDV-om. Telefoni: 522-177, 526-622; 063/7127-142. 356842 PRODAJEM stan kod Ribqe pijace, 23m2, 21000E, I sprat,CG, KTV, klima, sa name{tajem u cenu. ^isti papiri. Telefoni: 526-622, 522-177; 063/7127-142. 356843


24

OGLASI

nedeqa15.avgust2010.

CENTAR, nova useqiva garsowera, ekstra lokacija, od 25m2, po ceni od 33.600 sa PDV-om i useqiv nov stan od 35m2 po ceni od 36.000. Telefon 636-8429. 356803

CARA DU[ANA, novija, ukwi`ena garsowera, kompletno name{tena, odli~na za izdavawe po ceni od 34.800. Telefon 636-8429. 356804 [IRI CENTAR, odli~na, nova garsowera od 28m2 po ceni od 32.000 sa PDV-om. Telefon 636-8429. 356805 NOVO NASEQE, garsowera 23.500,00 evra, II sprat, 25m2. Telefon 064/820-58-28. 356798 GARSOWERA, Nova Detelinara, hitna prodaja, investitor 18.500,00 evra. Telefon 064/820-58-28. 356791 GARSOWERA, Nova Detelinara, useqiva IX/2010, investitor 20.400.00 evra. Telefon 064/820-58-28. 356792

FUTO[KI PUT odmah useqiva, ukwi`ena, stara {est godina, garsowera 24m2 prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 356777 JANKA ^MELIKA ukwi`ena garsowera 27m2 na drugom spratu sa liftom, uli~no orijentisana. Telefoni: 528-137, 661-2262. 356779 NOVA, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a, I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233. 356647

PRODAJEM odli~nu garsoweru u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, 27m2, cena 38.650 evra! Mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra: 19119), www.solis-nekretnine.com. 356677 GARSOWERA 22m2 na Grbavici. Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra: 12697), www.solis-nekretnine.com. 356678 ODLI^NA garsowera na prvom spratu, u ukwi`enoj novijoj zgradi na Bul.Kraqa Petra I, 29m2, stan idealan za izdavawe, cena samo 36.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/427277, ({ifra: 11756), www.solisnekretnine.com . 356679 UKWI@ENA, useqiva garsowera na Detelinari. Peti sprat, bez lifta, 22m2+2m2, cena 22.000 evra. Nije nadogradwa. Telefoni: 063/527459, 021/520-231, ({ifra: 13512), www.solis-nekretnine.com. 356681

CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra! Telefoni: 065/465-8834, 021/427-277, ({ifra: 11675), www.solis-nekretnine.com. 356682 LIMAN 18m2, odmah useqiva garsowera, lift, CG, cena 24.000E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6607. 356620 POVOQNO: 24m2, 1. sprat garsowera sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift... Cena 25.000E. Telefoni: 064/823-6621, 6614-200. 356634 NOVA 16m2 useqiva garsowera, "Zonedova" zgrada-Novi bulevar, 1. sprat, lift, CG, cena sa PDV-om 21.800E. Telefoni: 064/823-6606, 424-963. 356632 HITNO brzo useqivu garsoweru od 24m2, Telep, Cena 22.500E. Telefoni: 066/5021984, 021/6622-677. 356730 NOVA DETELINARA, lepa garsowera u novoj zgradi 28m2, odmah useqiva 36.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356758 KOD FUTO[KE PIJACE, garsowera, 26m2, 1. sprat, povrat PDV-a. Telefon 421-185. 356736 [IRI CENTAR, garsowera, 24m2, 4. sprat, name{tena, cena 25.750. Telefon 422-149. 356737

CENTAR, garsowera, 28m2, lift, ukwi`ena, cena 31.930. Telefon 472-1660. 356738 SAJAM, garsowera, 25m2, ukwi`ena, cena 30.900. Telefon 472-1661. 356739 UKWI@ENA garsowera Ul. Narodnog fronta. Cena 25.750E. Telefoni: 063/7597133, 021/6622-677. 356726 GARSOWERA, 29m2, Trg majke Jevrosime, 5. sprat, lift, terasa, cg, novo, useqivo, ukwi`eno 34.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358012 GARSOWERA, {iri centar u izgradwi useqiva, avgust 2010, 17.800,00 evra. Telefon 064/820-58-28. 356793 GARSOWERE u izgradwi kod tr`nog centra "Rodi}", 14.200 evra. Telefon 064/820-58-28. 356797 NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, u izgradwi garsoweru 27m2 na prvom spratu, lift, terasa, gleda na dvori{nu stranu. Telefon 063/538-166. 356776 JEDNOSOBAN u funkciji jednoiposobnog 43m2, Linan 4, Balzakova, vp, terasa, cg, ukwi`en 44.300E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358004 JEDNOSOBAN, 38m2, Novo naseqe, Bra}e Drowak, vi{a. spratnosr, lift, terasa, cg, ukwi`en 35.250E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358005 N. NASEQE, jednosoban, 30m2, 4. sprat, lift, ptv, ukwi`en, cena 32.960. Telefon 421-185. 356740 SATELIT, jednosoban, 31m2, odmah useqiv, ukwii`en, cena 31.930. Telefon 422-149. 356741 [ONSI, 42m2 lep jednosoban stan, lift, terasa, ukwi`en. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356759

DNEVNIK

STANICA 30m2 klasi~an jednosoban, II sprat, ukwi`en, odvojena kuhiwa, 34.000. Tel. 444-107, 633-7853. 356760 JEDNOSOBAN - 30m2, useqiv odmah, CG, Novo naseqe! Cena 32.000E. Telefoni: 064/823-6606, 021/424-963. 356639

JEDNOSOBAN 33m2, mogu} jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, ukwi`en, perfektan raspored, cena 31.000E. Telefoni: 064/8236618, 661-4200. 356641 NOV 31m2, brzo useqiv jednosoban stan, terasa, grejawe, cena 35.150E sa PDV-om-nije fiksno. Telefoni: 064/8236604, 6614-200. 356621 GRBAVICA - nov jednosoban stan na visokom parteru, ukwi`en, useqiv, sa name{tajem, 30m2, cena 41.500 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/451570, ({ifra: 13220), www.solisnekretnine.com. 356683 GRBAVICA - Vojvo|anska ulica, odli~an, odr`avan jednosoban stan na drugom spratu, 33m2, lift, terasa. Bez ulagawa. Ukwi`en, mo`e kredit! Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 12957), www.solis-nekretnine.com. 356684 JEDNOSOBAN stan na Limanu, III sprat, lift, terasa, ukwi`en, 30m2, hitna prodaja! Telefoni: 065/2019-013, 021/451-570, ({ifra: 13452), www.solis-nekretnine.com. 356685 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528-137, 661-2262. 356780 JEDNOSOBAN stan 29m2, III sprat, useqiv IX/2010, 31.000,00 evra. Nova Detelinara. Telefon 061/113-9-879. 356800 LIMAN IV 38m2, jednosoban name{ten stan, odmah useqiv 160 evra. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356755 LIMAN, ukwi`en, useqiv stan od 30m2 na III spratu, odli~an za izdavawe. Telefon 063/82-88-377. 356808 KLASI^AN jednosoban stan 30m2, u blizini Gra|evinske {kole, ukwi`en. Tel. 6624218. 356911 LIMAN I - u blizini fakulteta ukwi`en jednosoban stan u funkciji jednoiposobnog na ~etvrtom spratu u zgradi sa liftom. Cena 41.000 evra. Telefoni: 021/6615-124; 063/502526. 356920 NA NOVOM NASEQU jednosoban stan, 34m2 - 35.000. [ifra 43345. Telefoni: 451-318, 523-193. 356941

JEDNOSOBAN, Novo naseqe, 34m2, zgrada na mirnoj lokaciji okru`ena zelenilom, drugi sprat, ukwi`en, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887. 356894 NOVA DETELINARA, Ul. Koste Racina 30m2 nov jednosoban stan, visoko prizemqe, brzo useqivo, predat na ukwi`bu, cena 33.000. Tel. 021/528599, 423-208. 356870

GARSOWERA 28m2 Suboti~ki bulevar, nova zgrada, name{tena, 2 le`aja, klima, terasa. Telefoni: 064/4491226, 6366740. 7178 LIMAN 4, garsowera 30m2, Bul. Cara Lazara pored hotela Aleksandar. Telefon: 065/55-23-984. 6751 PRODAJEM novu, useqivu garsoweru, na Novoj Detelinari. Telefon 6341-521 . 7122 OKOLINA Najlon pijace stan od 24 m2 u zgradi ima dve odvojene prostorije i kupatilo, cena 19.800 E. Telefon 061/160-8314. 7227 GRBAVICA, ukwi`en 17. 39m2 u zgradi, cena 23.000 E. Telefon 6546-976, 0 65/3333177, 065/3333-188. 7234 [IRI centar, garsowera 24.50m2 terasa, ~lift, 27.800 E (mogu}nost povrata PDV-a). Telefon 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 7235 GARSOWERA na Novoj Detelinari, ukwi`ena. Telefon:062/890-11-99. 7243 GARSOWERA u Koste Racina 30m2, visoki parter. Telefon: 062/890-11-99. 7244 PRODAJEMO novu useqivu garsoweru na Grbavici za 36.000 je na drugom spratu i ima terasu. Telefon 6447-622, 063/540-165. 7255 N. DETELINARA 28m2 IIsp. nov 30.000E. Liman I. Veqka Petrovi}a 34, 50m2 IVsp. lift terasa, kod fakulteta 40.500E.Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 7276 PRODAJEM 1-soban stan, [umadijska, II sprat, lift, bez ulagawa, 38m2, cena 42.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893. 6468 PRODAJEM jednosoban stan, 41m2, kod Ribqe pijace, Ulica @arka Vasiqevi}a be. 16, prvi sprat, velika terasa, ima lift. Telefon 063/899-8999. 7031 PRODAJEM jednosoban stan, Partizanskih baza 22, 35m2 = 32.000 E. telefon 021/833-499, 066/932-13-44. 7084 PETROVARADIN, stanovi od 30m2, 34m2, 48m2, 61m2 sa urednom dokumentacijom i povoqnim cenama. Telefon 063/152-052-1. 7138 PRODAJEM jednosoban stan 31m2 na Bul. cara Lazara, preko puta Hotela "Aelksandar", cena 42000E, ukwi`en. Telefoni: 064/864-2505, 062/9799348. 7165

ADICE - jednoiposoban stan u izgradwi sa rokom zavr{etka za dva meseca, 34m2, cena 28.000 evra. Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra: 13134), www.solis-nekretnine.com. 356692

HITNO - nov pred useqewem, jednoiposoban stan, terasa, 35m2, cena sa PDV-om 34.000 evra. Telefoni: 064/823-6600; 064/823-6612, www.total-nekretnine.rs. 356877 JEDNOIPOSOBAN - ukwi`en stan na drugom spratu, 38m2, topla proto~na voda, cena 37.100 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 356878 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en, centar kod Socijalnog, 37m2, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6611; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 356879 UKWI@EN, jednoiposoban stan u strogom centru grada, 4. sprat, kvalitetno ura|ena nova zgrada, 36m2, mo`e i kredit, cena 39.650E. Telefoni; 021/427-088; 064/823-6609, www.total-nekretnine.rs. 356880 JEDNOIPOSOBAN - ukwi`en, redovan sprat, terasa, lift, odli~na lokacija, 40m2, cena 42.250E. Telefoni: 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 356881 BULEVAR JOVANA DU^I]A - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an renoviran jednoiposoban stan 55m2. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 356919 KOD SOCIJALNOG - noviji ukwi`en jednoiposoban stan 43m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826. 356928 GRBAVICA, ukwi`en jednoiposoban stan 42m2, odli~an raspored. Tel. 6624-218. 356912 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Telefon 063/1020-731. 356915 LIMAN kod fakulteta 35m2, jednoiposoban stan sa terasom, ukwi`eno 1/1, Iv sprat sa liftom, cena dogovor. Tel. 021/423-208, 528-599. 356874 NOVO NASEQE, odmah useqiv, ukwi`en 1.5 stan od 53m2 po ceni 46.400. Telefon 6366952. 356809 GRBAVICA, nov, useqiv odli~an 1.5 stan od 40m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 063-82-88-377. 356807 PRODAJEM stan na Limanu Balzakova, JIS, 43 m2, 43500. Telefoni: 526-622, 063/78-099090; 63/7127-142. 356845 \UR\A BRANKOVI]A kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 356782 UKWI@EN jednoiposoban stan Liman I, 35m2, Cena 40.200. Telefonii: 065/2769594, 021/6618-222. 356733 USEQIV jednoiposoban 36m2, N. naseqe, Cena 33.000. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 356734

JEDNOIPOSOBAN Nova Detelinara, investitor, 35.400.00 evra. Telefon 064/820-58-28. 356794 JEDNOIPOSOBAN, Nova Detelinara, Janka ^melika, II sprat, 39.000.00 evra. Telefon 064/820-58-28. 356796 PRODAJEM nov jednoiposoban stan u Ul. Branka Baji}a, savr{enog rasporeda, oko cene mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra: 11810), www.solis-nekretnine.com. 356686 KOSOVSKA Ulica, 38m2, jednoiposoban stan sa terasom. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra: 12690), www.solis-nekretnine.com . 356687 NOVA DETELINARA ukwi`en jednoiposoban noviji stan na tre}em spratu, 35m2, terasa, lift, cena 44.300 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra: 13264), www.solis-nekretnine.com. 356688

SAJAM - Trg 1. maj, odli~an mawi jednoiposoban stan, noviji, ukwi`en, mo`e i name{ten. Cena 40.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/451570, ({ifra: 13514), www.solisnekretnine.com. 356689 HITNA PRODAJA stana, nov jednoiposoban od 44m2, Novi bulevar, ~etvrti sprat, vredi videti! Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 12711), www.solis-nekretnine.com. 356690 ODLI^AN noviji jednoiposoban stan u blizini Bulevara, 43m2, ukwi`en, cena 55.400 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/451-570, ({ifra: 13527), www.solis-nekretnine.com. 356691 PU[KINOVA ULICA, stan u novijoj zgradi, 34m2 samo 33.000 evra, hitna prodaja! Telefoni: 065/2019-013; 021/427277, ({ifra: 13344), www.solisnekretnine.com. 356680 BORE PRODANOVI]A 47m2, odmah useqiv, 1. sprat, jednoiposoban, CG, cena 54.600E. Telefoni: 064/8236621, 661-4200. 356645 JEDNOIPOSOBAN 35m2, Liman 1, useqiv, ukwi`en, lift, CG, cena 40.200E. Telefoni: 064/823-6606, 021/66-14200. 356622 JEDNOIPOSOBAN 47m2, terasa, lift, terasa, CG, gradila "Budu}nost", ukwi`en, mo`e kredit, cena 49.500E. Telefoni: 064/823-6602, 021/424963. 356625


OGLASI

DNEVNIK

NOV 33m2, jednoiposoban, useqiv odmah, terasa. Lift, CG, mo`e kredit-subvencija, cena sa PDV-om. Telefoni: 064/8236618, 542-779. 356635 BRANIMIRA ]OSI]A 40m2, 1. sprat, odmah useqiv, ukwi`en, lift, terasa, CG, cena 49.500E. Telefoni: 064/823-6602; 542-779. 356627 USEQIV - ukwi`en, mo`e kredit 37m2, Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored. Cena 40.000E. Telefoni: 064/823-6607, 021/542-779. 356629 JEDNOIPOSOBAN 35m2, ukwi`en, odmah useqiv, 3. sprat, lift, terasa, CG, cena 44.300E. Telefoni: 064/8236607, 021/542-779. 356638 SEQA^KIH BUNA, u neposrednoj blizini {kole, prodajem ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2. Cena 37.000E. Telefon 060/621-1685. 356649 GRBAVICA, Tolstojeva 28m2, odli~an jednoiposoban, ukwi`en, ostaju kuhiwski elementi 34.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356761 PRODAJEM brzo useqiv jednoiposoban stan od 34m2, Telep. Cena 25.900E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222. 356731 TELEP, jednoiposoban, 37m2, 1. sprat, nov, cena 45.730 sa PDV-om, nije fiksna. Telefon 472-1661. 356742 SAJAM, jednoiposoban, 35m2, noviji, dvori{na strana, cena 41.720. Telefon 421-185. 356743 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban, 45m2, gradio "Aleksandar" Grbavica. Cena 55.600E. Telefoni: 063/7597133, 021/6618-222. 356727 NEUSEQAVAN jednoiposoban 41m2, drugi sprat, Adice, Cena 35.000E. Telefoni: 064/346-6802, 021/66-22-677. 356728 PRODAJEM nov ukwi`en stan od 32m2 u blizini Futo{ke pijace. Cena 36.050E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618222. 356729 NOVA DETELINARA - odli~an jednoiposoban stan, pred useqewem, uredna dokumentacija! 37m2, cena 45.750 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 13498), www.solis-nekretnine.com. 356693 NOV, jednoiposoban stan na Podbari, visoki parter. 40m2, cena 43.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/451-570, ({ifra: 13409), www.solis-nekretnine.com. 356694

JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Novo naseqe, Bul. vojvode Stepe, 4. sprat, cg, nov, useqiv, ukwi`en 35.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358007 NA TELEPU jednoiposoban stan 40m2 na III spratu, cena 34.000, useqiv u septembru. Telefoni: 065/4443455, 523-193. 356943 JEDNOIPOSOBAN, 40m2, N. Detelinara, S. Kasapinovi}a, dupleks, 5. sprat, lift, cg, ukwi`en 40.200E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358009 JEDNOIPOSOBAN, 39m2, Bulevar oslobo|ewa, 7. sprat, lift, cg, ukwi`en, renoviran 45.350E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358010

JEDNOIPOSOBAN, 35m2, Liman 1, Veqka Petrovi}a, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 40.200E. Telefoni: 6613259, 063/570-659. 357997 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 41.200E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 357998 JEDNOIPOSOBAN 46m2, Detelinara, Teodora Kra~una, 4. sprat, terasa, cg, ukwi`en, 36.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 357999 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv septembar 2010. Telefoni: 523-193, 451-318, 523-193, 060/308-8993. 356945

U [IREM CENTRU prodajem mawi dvosoban stan 39m2. Useqiv, uredni papiri, mo`e i na subvenciju. [ifra 41313. Telefoni: 063/108-8993, 451-318. 356946

NA LIMANU I kod fakulteta 53m2, na III spratu, cena 56.000. Telefoni: 451-318, 523193. 356947 DVOSOBAN, 42m2, N. Detelinara, 3. sprat, Haxi Ruvimova, lift, terasa, cg, nov, ukwi`en 49.450E. Telefoni: 6613259, 063/570-659. 358001 HITNO! Dvosoban, 58m2, Liman 2, Milke Grgurove, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`eno 53m2, 54.600E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358002 DVOSOBAN 53m2, [onsi, Novo naseqe, Bulevar Slobodana Jovanovi}a, vp, terasa, cg, ukwi`en 46.350E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358003 DVOSOBAN, 46m2, Detelinara, Starine Novaka, novije, gradila "Budu}nost", 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 50.500E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358008 DVOSOBAN, 53m2, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, 56.650E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 358006 PRODAJEM dvosoban stan na Futo{kom putu Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra: 19490), www.solis-nekretnine.com. 356695 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Telefoni: 065/2019-009, 021/451570, ({ifra: 10531), www.solisnekretnine.com. 356696 VESELINA MASLE[E, odr`avan dvosoban stan od 50m2 na tre}em spratu, cena 43.000 evra! Mo`e kredit! Telefoni: 060/018-9422, 021/427277, ({ifra: 12981), www.solisnekretnine.com. 356697

DVOSOBAN stan, odli~nog rasporeda, Liman III, [ekspirova ulica, 52m2, cena 57.000 evra, hitna prodaja! Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 11666), www.solis-nekretnine.com. 356698 PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/451570, ({ifra: 12704), www.solisnekretnine.com. 356699 PRODAJEM dvosoban stan na Grbavici. Dve stambene jedinice u jednoj, garsowera i jednosoban stan. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra: 11156), www.solis-nekretnine.com. 356700 PRODAJEM odli~an, luksuzan dvosoban stan na Limanu III, oko cene je mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/427-277, ({ifra: 12704), www.solis-nekretnine.com. 356701 N. NASEQE, dvosoban, 52m2, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 422-149. 356744 LIMAN IV, dvosoban, 64m2, 5. sprat, lift, terasa, ptv, cena 66.950. Telefon 472-1660. 356745 N. NASEQE, dvosoban, 63m2, ptv, cena 61.800. Telefon 4721661. 356746 KOD BULEVARA, dvosoban, 1. sprat, 47m2, cena 55.620. Telefon 421-185. 356747 LIMAN I, 53m2 klasi~an dvosoban, odmah useqiv, tre}i sprat, lift, terasa 55.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356762

STANICA, Kraqevi}a Marka, klasi~an dvosoban, 51m2, II sprat, lift, ukwi`en, 53.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356763

TRG MAJKE JEVROSIME, prizemqe, ukupna povr{ina 40m2 po ceni 25.000E. Hitno! Telefon 452-737. 356650 BORE PRODANOVI]A, 47m2, useqiv stan novije gradwe. I sprat, lift, terasa. Odli~na lokacija. Povoqno. Telefon 063/775-9121. 356651 U ULICI LAZE KOSTI]A prodajem nov, brzo useqiv dvosoban stan od 54m2, lift, terasa. Kvalitetna gradwa, ekstra oprema. Telefon 060/621-1685. 356652 HITNO!!! 60m2 - ]irpanova, odli~an dvosoban stan, 3. sprat, terasa, CG, ukwi`en, cena 58.700E. Telefoni: 064/823-6618, 021/66-14-200. 356631 USEQIV, ukwi`en dvosoban, 53m2, kod @el. stanice, CG, terasa, odli~an raspored. Cena 54.600E. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200. 356628 DVOSOBAN 47m2, useqiv, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG, delimi~no renoviran, mo`e kredit, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6606, 542-779. 356624

NOVIJI dvosoban stan od 55m2, 3. sprat, u Toplice Milana, grejawe, terasa, parking mesto... Cena 55.000E. Telefoni: 064/823-6602, 021/542-779. 356643 PRODAJEM 47m2 na Rumena~kom putu, novija zgrada, III sprat, lift, terasa. Cena 43.500. Telefon 060-6211685. 356648 LIMAN, Balzakova ulica, ukwi`en, odmah useqiv stan od 43m2 za 44.300. Telefon 6368429. 356806 LIMAN DVA u novijoj zgradi dvosoban stan 54m2, tre}i sprat sa liftom, ima terasu, odmah useqiv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 356783 NOVO NASEQE kompletno renovoran dvosoban stan 55m2, na drugom spratu u zgradi od fasadne cigle. Telefoni: 528137, 063/538-166. 356784 SAVE KOVA^EVI]A dvosoban stan 54m2 klasi~nog rasporeda, odmah useqiv za 50.000. Telefoni: 528-137, 6612262. 356785 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, za 47.400. Telefoni: 528-137, 063/538166. 356781 \OR\A NIK[I]A JOHANA odli~an stan 43m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262. 356778 RADNI^KA, dvosoban, 50m2 47.000E, odli~an, prelep pogled. Odmah useqiv. Telefoni: 522-177, 526-622; 063/7127142. 356841 DVOSOBAN 43m2, Grbavica, Lasla gala, IV sprat, lift, odvojena kuhiwa, CG, terasa, useqiv po isplati, 48.000. Tel. 063/517-846. 356852 NOV, prvoklasan, dvosoban 42m2, ugao Temerinske i Koste [okice, II sprat, lift, useqiv, ukwizba, 49.500. Tel. 063/517-846. 356853 DVOSOBAN 50m2, Bulevar oslobo|ewa-preko puta "Mocarta", renoviran, III sprat, lift, ukwi`en, odvojena kuhiwa 56.500. Tel. 063/517-846. 356854 KLASI^AN dvosoban 60m2, Bulevar kod stadiona, X sprat, lift, ukwizen, odli~an raspored, lep pogled, hitno, povoqno! Tel. 063/517-846. 356855 NOVIJI dvosoban 60m2,strogi centar, kod Dunavskog parka II sprat, lift, dvori{no, ukwi`en. Tel. 063/517-846. 356856 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en 2.0 stan od 54m2 po ceni od 53.500. Telefon 6368429. 356810 SAJAM odli~an 2.0, ukwi`en od 64m2 po ceni 62.000. Telefon 636-6952. 356811 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 356925

nedeqa15.avgust2010.

RUMENA^KA - ukwi`en, odmah useqiv, klasi~an dvosoban stan 51m2, dvostrano orjentisan. Cena 48.500 evra. Telefoni: 021/528-399; 063/502526. 356926 SUBOTI^KI BULEVARinvestitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan. Telefon 063/1020-733. 356914 NA RUMENA^KOM PUTU 47m2, tre}i sprat sa liftom po ekstra ceni, 41.500. Telefoni: 523-193, 060/308-8993. 356942 KRAQEVI]A MARKA!!! Odli~an klasi~an dvosoban stan od 53m2,ukwi`en sa terasom odmah useqiv, 48000E drugi sprat. Tel. 063/500-213, 063/8680-335. 356861 LIMAN III!!! Odli~an renoviran dvosoban stan kod Limanskog parka od 52m2 ni`e spratnosti!!! Useqiv, ukwi`en!!! Tel. 063/500-213, 063/8680-335.356862 DVOSOBAN, Grbavica-Qermontova, 54m2, drugi sprat, ukwi`en, stan bez ulagawa, zgrada i ulaz u odli~nom stawu. Cena 57.000,00 evra. Telefoni: 021/450-417; 063/1289797. 356898

DVOSOBAN Liman II, Ravani~ka, drugi sprat, izuzetan stan bez ulagawa, kompletno luks name{ten, ukwi`en, 65m2, 87.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887. 356899 LIMAN-1, odmah kod fakulteta, 53m2+terasa, dvosoban stan, brzo useqiv, III sprat,lift, ukwi`en, cena 53.000. Tel. 021/423-208, 528599. 356872 OKOLINA STANICE, lep dvosoban stan 58m2 sa dve terase, lift, gara`a 15m2, sve zajedno ukwi`eno 1/1, hitno. Tel. 021/528-599, 063/111-41-42. 356873 HITNO - odmah useqiv - nov dvosoban stan, 52m2, cena sa PDV-om 48.000E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 356883 PRODAJEM 1, 5-soban stan, Stevana Musi}a, preko puta fakulteta, 7. sprat, potkrovqe, lift, 56m2 podne povr{ine, 44.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893. 6467 NA vrlo dobroj lokaciji Nove Detelinare prodaje se jednoiposoban stan, novogradwa, 44 m2, visoko prizemqe. Telefon 061/256-8206. 7201

25

NA lepoj lokaciji funkcionalan jedniposoban potpuno nov brzo useqiv stan, tre}i sprat, cena 46.000E, Telefon 069/209-78-63. 7226 LIMAN I, ukwi`en jednoiposoban sa terasom i odvojenom kuhiwom, 41.200E. Hitno! Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 7232

JEDNOIPOSOBAN, Ul. \or|a Jovanovi}a, 40m2, ukwi`en.Telefon: 062/890-1199. 7246 PRODAJEM kod Sajma jednoiposoban stan 39m2 za 39.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 7256 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu za 39.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 7257 JIS, 38m2, Grbavica, terasa, lift, odmah useqiv. Telefon 064/418-32-23, ukwi`en. 7266 PRODAJEM dvosoban stan, 71m2 u Vladike ]iri}a na N. nasequ kod crkve. Dvostrano orjentisan, 70.000E. Telefoni: 021/493079, 064/1585491. 6900 PRODAJEM bez posrednika ukwi`en klasi~an dvosoban stan 60m2 na Limanu 4, visoko prizemqe. Telefon 421-407 od 8 - 15h 6979 HITNO - povoqno preko puta @elezni~ke stanice dvosoban stan 55m2, drugi sprat, bez agencije, ukwi`eno, vlasnik, mo`e i kredit. Telefon: 063/518-781. 7070 PRODAJEM dvosoban stan 60m2, Liman 1, Drage Spasi}, drugi sprat, renoviran, bez posrednika. Telefon: 064/2854573. 7071 PRODAJEM stan na Limanu 55m2, renoviran kao nov, ukwi`en, bez posredstva agencije. Telefon 062/8944438. 7173 BULEVAR OSLOBO\EWA 24 dvosoban, prvi sprat, 64m2. Telefoni: 6341-423, 062/1224128. 7194 DVOSOBAN stan 42 m2, nov, brzo useqiv, kwi`ewe 1/1, I sprat, Telep, cena 35.000 e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 7236 UKWI@EN renoviran dvosoban dvori{ni stan 45m2 (sve prostorije imaju prirodnu ventilaciju), 31.000E. Telefoni: 6546/976, 065/3333-177, 065/3333-188. 7237 AVIJACIJA, dvosoban stan 50m2, ukwi`en. Telefon: 062/890-11-99. 7245 PRODAJEMO ukwi`en dvosoban stan na Novom nasequ za 50.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 7259


26

OGLASI

nedeqa15.avgust2010.

DS, 56m2, II sprat, Maksima Gorkog, ukwi`en, terqasa. Telefon 064/11-43-730. 7263 PRODAJEM hitno potpuno renoviran dvosoban stan, 54m2, na Podbari, cena 750E/m2. Telefon 060/3285582. 7303

HITNO - dvoiposoban nov, odmah useqiv stan, terasa, lift, obavezno pogledati, 50m2, cena 51.500E. Telefoni: 021/520-966; 427-088, www.totalnekretnine.rs. 356884 HITNO - dvoiposoban ukwi`en stan na Novom nasequ, redovan sprat, terasa, lift, 71m2, cena 59.750E. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 356885 HITNO - ukwi`en dvoiposoban stan, odvojena kuhiwa i trpezarija sa svojim prozorom, kvalitetna gradwa - sendvi~ zid, 76m2, cena 66.950E. Telefoni: 064/823-6613; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 356886 CARA LAZARA!!! U zgradi od fasadne cigle dvoiposoban stan na tre}em spratu u izvornom stawu, ukwi`en jugo-istok. Tel. 063/8680-335, 063/500213 356863 HITNO - odmah useqiv - nov mawi dvoiposoban stan, 44m2, terasa, lift, cena sa PDV-om 45.000E. Telefoni: 064/8236605; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 356882 LIMAN II, 75m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, odmah useqiv, ukwi`en. Tel. 021/423-208, 528-599. 356871

DVOIPOSOBAN nov 52m2, @elezni~ka, V sprat, potkrovqe, lift, prvoklasna gradwa 54.000. Tel. 063/517-846. 356858 PETRA DRAP[INA!!! dvoiposoban stan od 64m2 u novijoj zgradi,useqiv po dogovoru, sa prelepom terasom. Pozovite!!! Tel. 063 500 213, 063/8680335. 356869 STEVANA MOKRAWCA odli~an ukwi`en, dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Telefoni: 063/502-526; 021/528-399. 356921 LIMAN II - ukwi`en dvoiposoban stan 75m2. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 356917 LIMAN II, ukwi`en dvoiposoban stan 68m2, odli~an raspored. Telefon 6624-218. 356913 SAJAM, odli~an, ukwi`en 2.5 stan po ceni od 74.700. Telefon 636-6952. 356816 KOD "MERKURA", prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan, odmah useqiv za 62.300. Telefon 636-6952. 356813 CARA DU[ANA, ukwi`en, nov, odmah useqiv 2.5 stan po ceni od 56.650. Telefon 6366952. 356814 HITNO prodajem ukwi`en dvoiposoban stan od 71m2, tre}i sprat, na Novom nasequ. Cena 59.800E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222. 356735 NOV 53m2, odmah useqiv dvoiposoban, 1. sprat, terasa, lift, CG, mo`e kredit-subvencija, cena 61.100E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779. 356644

DVOIPOSOBAN 68m2, Balzakova ulica, odmah useqiv, ukwi`en, terasa, CG, lift... Cena 67.000E. Telefoni:064/823-6607, 424-963. 356626 NOVA DETELINARA - 55m2 dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, lift, CG, odli~an raspored. Cena 61.800E. Telefoni: 064/823-6606, 021/661-4200. 356636 DVOIPOSOBAN 60m2, @. stanica, useqiv, ukwi`en, lift, terasa, 4. sprat, CG, cena 61.800E. Telefoni:064/8236602, 542-779. 356633 DVOIPOSOBAN 64m2, 3. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, cena 56.650E. Telefoni: 064/823-6607, 424-963. 356640 GUNDULI]EVA ULICA, ukwi`en, renoviran, odmah useqiv stan 68m2, I sprat, lift, terasa. Telefon 063/101-0668. 356653 RUMENA^KI PUT 72m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 67.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356764

PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan 62m2, Ul. Janka ^melika. Cena 53.600E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622677. 356732 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356766 SAJAM, dvoiposoban, 55m2, ptv, ukwi`en, cena 66.950. Telefon 421-185. 356748 LIMAN IV, dvoiposoban, 80m2, 1. sprat, ukwi`en, cena 86.000, nije fiksno. Telefon 422-149. 356749 SOCIJALNO - dvoiposoban stan na prvom spratu, sa gara`nim mestom, cena 69.600 evra. Telefoni: 063/520-296; 021/427-277, ({ifra: 10736), www.solis-nekretnine.com. 356702 BULEVAR OSLOBO\EWA nov dvoiposoban stan od 57m2 za 55.000 evra, hitno! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 11978), www.solis-nekretnine.com. 356703 HITNA PRODAJA! Dvoiposoban stan u Ul. Bate Brki}a, 71m2, cena 60.000 evra, mogu}a korekcija! Telefoni: 065/2019-009, 021/427-277, ({ifra: 13506), www.solis-nekretnine.com. 356704 DVOIPOSOBAN, 65m2, Liman, Balzakova, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 69.900E. Telefoni: 661-3259, 063/570659. 358000

NA BULEVARU u novijoj zgradi dvoiposoban stan 57m2 cena 57000. [ifra 43453. Telefoni: 523-193, 451-318. 356949 NA NOVOM BULEVARU EVROPE investitor prodaje odli~an trosoban stan, 66m2. Prvi sprat, wc, kupatilo, terasa. Gradi "Moj dom". Telefoni: 451-318, 523-193, 063/1088993. 356950 U LOV]ENSKOJ ULICI pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2, na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 451-318, 063/753-7823. 356952

NA LIMANU I u Ul. Drage Spasi}, prodajem komforan trosoban stan, 85m2 na I spratu, terasa. Ekstra ponuda. [ifra 41643. Telefon 523-193. 356953 NA BEOGRADSKOM KEJU 77m2 na II spratu, sve sobe gledaju na Dunav i Tvr|avu. Telefoni: 451-318, 066/923-0909. 356954 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje trosoban stan 70m2na IV spratu. Useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe sa "Erste bank". Gradi Moj dom. Telefoni: 451318, 523-193, 063/108-8993. 356948 NA BULEVARU EVROPE investitor prodaje klasi~an trosoban stan 73m2 na drugom spratu. Lift, dve terase. Povoqno. Telefoni: 451-318, 523193, 060/308-8993 356944 HITNO! Trosoban, 57m2, ugao Bul. oslobo|ewa i Danila Ki{a, 8. sprat, lift, cg, nov, useqiv, ukwi`en, 48.400E. Telefoni:661-3259, 063/570-659. 358011 BUL. KRAQA PETRA I, 82m2, trosoban na tre}em spratu, lift. Kuhiwa i kupatilo sa prozorom. hitno 74.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 12929), www.solis-nekretnine.com. 356705 SAVINA - 85m2 trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en bez ulagawa. Povoqno 92.200 evra! Telefoni: 063/520-296; 021/451-570, ({ifra: 12657), www.solis-nekretnine.com. 356706 ODLI^AN, nov, neuseqavan trosoban stan, 63m2, Slova~ka ulica. Telefoni: 021/451-570; 063/77-26-845, ({ifra: 12890), www.solis-nekretnine.com. 356707 SOMBORSKI BULEVAR trosoban stan na prvom spratu, 68m2, sve iz hodnika, kuhiwa i kupatilo prirodna ventilacija, cena 77.000 evra - mogu}nost subvencije! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 12652), www.solis-nekretnine.com. 356708

NOVA DETELINARA - S. Kasapinovi}a, nov, neuseqavan trosoban stan, odli~an raspored, sve iz hodnika. 70m2, cena 83.000 evra. Mogu}nost subvencije. Telefoni: 060/0189422, 021/451-570, ({ifra: 13050), www.solis-nekretnine.com. 356709 ODLI^AN trosoban stan na Novom nasequ, kompletno renoviran, na drugom spratu, 75m2 izvanrednog rasporeda, povoqno... Telefoni: 065/2019-013, 021/451-570, ({ifra: 10979), www.solis-nekretnine.com. 356710

HITNA PRODAJA, nov trosoban prelep stan od 84m2, drugi sprat, Avijacija, odmah useqiv! Povrat PDV-a! Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra: 13576), www.solisnekretnine.com. 356712 STANICA, trosoban, 75m2, 1. sprat, ukwi`en, cena 84.975. Telefon 472-1660. 356750 GRBAVICA, trosoban, 92m2, 1. sprat, ukwi`en, cena 99.500. Telefon 472-1661. 356751 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 113.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356765 U BLIZINI BETANIJE, ukwi`en trosoban stan 67m2 na tre}em spratu bez lifta. Novija gradwa. Povoqno! Telefon 063/777-6233. 356654

BULEVAR - 73m2 na Bul. oslobo|ewa - kod Kan-Kan-a, trosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift. Cena 73.000E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 356642 UKWI@EN - 77m2+40m2 terase - 1. sprat, trosoban, Bulevar kod Can Can-a... Mo`e kredit. Cena 93.000E. Telefoni: 064/823-6621, 021/424-963. 356637 HITNO!!! 71m2, odli~an, trosoban, ukwi`en, 3. sprat, terasa, CG. Cena 59.750E. Telefoni: 064/823-6618, 021/661-4200. 356630 TROSOBAN 74m2, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, CG, perfektan raspored, cena 66.950E. Telefoni: 064/8236618, 021/542-779. 356623 NOVO NASEQE u [onsiju odli~an trosoban stan, 84m2 na prvom spratu, ukwi`en odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 356787 KOD STADIONA VOJVODINE odli~an trosoban stan 84m2 na drugom spratu, renoviran, dobra zgrada. Telefoni: 528-137, 661-2262. 356788 CENTAR, Radni~ka ulica, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 75m2 po ceni od 77.000. Telefon 636-8429. 356815 NOVO NASEQE, odli~an, ukwi`en, kompletno renoviran komforan 3.0 stan od 85m2 u zgradi od fasadne cigle za 82.500. Telefon 063/82-88-377. 356821 LIMAN 1, Drage Spasi}, prodajem 3.0 stan na I spratu od 85m2. Telefon 636-6952. 356822 BULEVAR, ukwi`en, mawi 3.0 stan po ceni od 48.700. Telefon 636-8429. 356817 PRODAJEM trosoban stan, 60m2+15m2 terasa, ukwi`en. U odli~nom stawu, 65.000E. Telefoni: 060/3760-928, 526-622. 356844

DNEVNIK BULEVAR MIHAJLA PUPINA - ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 356918 UKWI@EN stan u nasequ Lipov gaj, 70m2, mo`e prodaja i putem kredita, mo`e biti dvoiposoban ili dvosoban, cena 84.000E. Telefon 063/505-027. 356887 NOV dvoiposoban 75m2, Liman I, V sprat, lift, dupleks bez kosina, ukwi`en, prvoklasan, 77.000. Tel. 063/517-846. 356857 GRBAVICA 64m2, odli~an trosoban dupleks, kvalitetna gradwa, ukwi`en, 70.000. Tel. 444-107, 633-7853. 356767 MAWI dvoiposoban stan pred useqewem, prvi sprat, 44.900E ( mogu}nost povrata PDV-a, kwi`ewe 1/1. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 7231 PRODAJEM stan u @elezni~koj ulici, 82m2 sa dva parking mesta, drugi sprat. Povoqno. Telefoni: 062/235-400, 063/860-12-28. 6955 SUN^ANI KEJ - Liman I, trosoban stan, 83m2. Cena 101.000 evra. Telefoni: 064/332-33-86, 060/332-33-86. 7154

PRODAJEMO trosoban ukwi`en i odmah useqiv stan u Bo{ka Buhe ulici na limanu dva. 77m2 - 82.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 7260 PRODAJEMO trosoban stan 62 m2 na Telepu za 35.000. Stan je odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 7261 TS, 77, 25m2, III sprat, kod Limanske pijace, lift, terasa, renoviran ukwi`en. Telefon 065/677-59-17. 7264

TROIPOSOBAN, Liman 2, novija zgrada, odli~no lociran stan okru`en zelenilom, blizina {kole, obdani{ta, fakulteta, Spensa, Merkatora, [tranda.... ukwi`en, III sprat, lift, cena 118.500,00 evra. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887. 356890 RESAVSKA!!! Originalan troiposoban stan u korektnom stawu, useqiv po dogovoru!!! Tel. 063/500-213. 356865 KOD " MERKATORA", ukwi`en, odmah useqiv odli~an 3.5 stan na I spratu po ceni od 81.600. Telefon 636-8429. 356818 GRBAVICA, hitno, noviji ukwi`en 3.5 stan, odmah useqiv po ceni 72.100. Telefon 636-6952. 356819 BETANIJA, perfektan 3.5 stan od 81m2. Telefon 6368429. 356812 VOJVO\ANSKA ULICA, renoviran troiposoban stan od 72m2, I sprat, lift, terasa. Cena 82.000E. Telefon 063/101-0668. 356655 ODLI^AN, troiposoban stan, na mirnom mestu, ptv, lift, ukwi`en, cena 75.000. Telefon 472-1661. 356752 LIMAN, troiposoban, 69m2, plus 36m2 terase, ukwi`en, cena 71.070. Telefon 421-185. 356753

PRODAJEM troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici ili mewam za ku}u u Koviqu. Telefoni: 021/520-231; 063/77-26845, ({ifra: 12694), www.solisnekretnine.com. 356713

NOVA DETELINARA - useqiv troiposoban stan od 72m2 na prvom spratu, mogu}nost subvencije bez u~e{}a do odobrewa kredita. Cena 82.300 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/451-570, ({ifra: 19463), www.solis-nekretnine.com. 356714 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520-296; 021/520231, ({ifra: 10789), www.solisnekretnine.com. 356715 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefon 063/520-296, ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com. 356716 KA]E DEJANOVI], 106m2, ukwi`en, tre}i sprat, cena 119.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13124), www.solis-nekretnine.com. 356717

GRBAVICA, direktno od investitora, 117m2, ~etvorosoban, odli~an! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 13319), www.solis-nekretnine.com. 356718 PRODAJEM odmah useqiv, odli~an, pravi ~etvorosoban stan od 83m2, potpuno name{ten, prvi sprat, Grbavica, mo`e i sa gara`om, odvojena kuhiwa. Povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 13510), www.solis-nekretnine.com. 356720 TEMERINSKA, nov ~etvorosoban stan od 92m2 na drugom spratu, odmah useqiv, prodajem povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 19648), www.solis-nekretnine.com. 356721 GRBAVICA, ~etvorosoban, 110m2, 1. sprat, ukwi`en, useqiv. Telefon 422-149. 356754 LUKS STAN! 118 m2 - Grbavica, 2. sprat, ~etvorosoban, useqiv odmah. Cena dogovor. Telefoni: 064/823-6602, 542-779. 356619 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija po ceni od 109.700. Telefon 636-6952. 356820 GRBAVICA, 112m2, I sprat, luks, ukwi`en, ekstra! Hitna prodaja! Telefoni: 522-177, 063/7809-909. 356834 LIPOV GAJ odmah useqiv petosoban stan 132m2, ukwi`en, dva kupatila, terasa... Telefon 063/811-7331. 356789


OGLASI

DNEVNIK

SEQA^KI BUNA kod {kole, ~etvoroiposoban stan 100m2, dvostrano orijentisan, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 356790 POTKROVQE - 150m2 ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 295 evra/m2. Telefon 064/82058-28. 356799 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 356786 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Tel. 063/500-213, 063/8680-335. 356866 PRODAJEM ~etvorosoban luks stan, u novoj zgradi u blizini Spensa. Pozovite 063/500-213. 356867 LIPOV GAJ!!! ^etvorosoban stan od 130m2 useqiv ukwi`en, odli~an. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 356868 INVESTITOR "Moj dom" u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe "Erste bank". Telefoni: 451-318, 060/0532154. 356955 U PODGORI^KOJ ULICI ~etvorosoban ukwi`en stan 77m2 na prvom spratu gleda na dvori{te. Telefoni: 451-318, 063/753-7823. 356956 U JANKA ^MELIKA nov useqiv stan 88m2, cena 87.500. Telefoni: 451-318, 523-193. 356957 BORE PRODANOVI]A - odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om. Telefoni: 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733. 356916 NOVA DETELINARA 83m2 odli~an ~etvorosoban dupleks, ukwi`en 68.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356768

NOVA DETELINARA - odli~an nov, neuseqavan, ukwi`en ~etvorosoban dupleks, sa provratom PDV-a. Betonske kosine. 110m2, cena 82.400 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 13577), www.solis-nekretnine.com. 356722 NA PRODAJU jedinstven dupleks od 218m2 u Danila Ki{a, veoma povoqno! Ekstra oprema, vredi videti, ogromna terasa, hitno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 13513), www.solis-nekretnine.com. 356723 PRODAJEM odli~an ukwi`en dupleks od 103m2 u Rumena~koj ulici, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra: 13022), www.solis-nekretnine.com. 356724 HITNA PRODAJA - odli~an dupleks! Nova Detelinara, 83m2, odmah useqiv, povrat PDV-a, ~etiri sobe, dva kupatila, lep... Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 11440), www.solis-nekretnine.com. 356719 PRODAJEM dupleks od 104m2 na Novom nasequ, zidala "Budu}nost", odmah useqiv, hitna prodaja, cena povoqna! Telefoni: 064/134-0459, 021/451570, ({ifra: 12691), www.solisnekretnine.com. 356711

UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 6330 KEJ, ~etvorosoban stan, 130 m2, 1. sprat, gara`a, pogodan i za poslovni prostor. Cena 286.000E. Pogledati: www. NoviSadApartman.com Telefon 063/891-444-7. 5690 HITNO! 92m2, cena 100 000E. Somborski bulevar - gradila Budu}nost! Telefon 063/8219683. 6921 NOV ukwi`en 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, extra, oprema 200.000 E. telefon 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 7238

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com. 356659 PRODAJEM odli~nu ukwi`enu ku}u na Telepu, nova, lepa, jedinstvena, mirna ulica, plac 560m2, polueta`e, kovana ograda! Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 30520), www.solis-nekretnine.com. 356676 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno pr+I+potkrovqe 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356756 NOVA DETELINARA, ku}a 200m2, tri stambene jedinice, plac 700m2 110.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 356757 TELEP ukwi`ena spartna ku}a 300m2, eta`no grejawe, parket.... na lepom mestu. Telefon 063/538-166. 356775 PRODAJEM ve}u ku}u u centru grada za poslovawe. Telefon 065/2289-229. 356802 KU]A 200m2, plac 517m2, Telep, Petefi [andora, zapo~eta gradwa, prizemqe i potkrovqe 65.000. Tel. 063/517-846. 356848 KU]A 130m2, plac 450m2, Avijati~arsko, prizemqe, sprat potkrovqe, centralno gradsko grejawe, ukwi`ena, renovirana 129.000. Tel. 063/517-846. 356849 KU]A u blizini Bulevara Evrope, 110/604m2, kolski ulaz, porodi~na, bez ulagawa. Telefon 6624-218. 356910 KU]A na prodaju u Laze Nan~i}a, ukwi`ena, novija 400m2+200m2 poslovnog prostora na 700m2 placa. Telefon 063/502-526. 356927 KU]A Petrovaradin - Ma`urani}eva, plac 680m2, sva infrastruktura, ukwi`ena, front 15m. Cena 84.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 356901 U KAMENICI na Vojinovu lepa velika ku}a na placu od 500m2 tri eta`e dnevni boravak i 6 spava}ih soba, cena 98.000. Telefoni: 451-318, 060/308-8993. 356932 KU]A Sr. Kamenica, Ulica vojvode Mi{i}a, 200/500m2, potpuno urbano okru`ewe, mo`e zamena za mawi stan uz doplatu. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 356897 SREMSKA KAMENICA ku}a kod Instituta, spratna, dobro odr`avana, 210m2 na placu od 550m2, cena 80.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 30658), www.solis-nekretnine.com. 356673 PA@WA! Prodajem sru{enu ukwi`enu ku}u, 97m2 na lepom ravnom placu od 920m2 na Tatarskom brdu! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 70167), www.solis-nekretnine.com. 356674

ODLI^NA trosobna komforna ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, kod auto ku}e "Petrovi}", 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Mogu}a zamena za stan uz doplatu... Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30361), www.solis-nekretnine.com. 356669 ODLI^NA ku}a, nova, sa poslovnim prostorom, 350m2, u blizini SC "Vujadin Bo{kov", plac 636m2, veoma hitna prodaja! Telefoni: 064/1340459, 021/451-570, ({ifra: 30674), www.solis-nekretnine.com. 356675

UKWI@ENA ku}a u Lipovom gaju, u odli~nom stawu, cena 136.000E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 356888 NA PO^ETKU VETERNIKA u produ`etku Ulice Mileve Mari} nova trosobna ku}a na placu od 500m2, lepa ulica sve komunalije, eta`no grejawe, cena 83.000. Telefon 063/308-89993. 356931 ADICE, odli~na novija ku}a sa Upotrebnom dozvolom. Stambena povr{ina 106m2 na placu od 500m2, sa dvosobnim stanom u dvori{tu. Bez ulagawa. Vredi pogledati, cena 88.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 30660), www.solis-nekretnine.com. 356670 PRODAJE se autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 95.000 evra. Telefon 063/527459, ({ifra: 70237), www.solisnekretnine.com. 356671 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod "Rodi}a"-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 356666 PRODAJEM lokaciju na Detelinari P+2, kolektivno stanovawe - dva vlasnika. Telefoni: 526-622, 522-177; 063/7127-142. 356836 GRA\EVINSKI PLAC za kolektivnu gradwu, Mornarska - Telep, 1500m2, P+2+Pk, izgra|enost 30% + 10% za gara`e. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3-887. 356891 PLAC na putu Novi Sad-Irig kod skretawa za manastir Hopovo. 1.200m2, cena 21.000 evra! Ukwi`en 1/1! Telefon 063/527-459, ({ifra: 70255), www.solis-nekretnine.com. 356665 PRODAJEM plac na Popovici od 3.200m2, sa starijom ukwi`enom, mawom ku}om... Telefoni: 065/2019-013; 021/451-570, ({ifra: 70245), www.solis-nekretnine.com. 356664 HITNA PRODAJA! Gra|evinski plac sa starom ku}icom, 750m2 u najlep{em delu Vrdnika, cena 19.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/451570, ({ifra: 70279), www.solisnekretnine.com. 356667

PLAC Mi{eluk III, P+2+Pk, 40% izgra|enosti, odli~no locirani placevi u budu}em luks nasequ Novog Sada. Cena 5% od izgra|enosti, mo`e kompenzacija. Telefoni: 021/450-417; 063/1289797. 356892 GRA\EVINSKI PLAC, Bocke P+1+Pk 1000m2, odli~na lokacija, lep pogled 25.000E; plac Liparija 1, 26.000m2. Cena 10E/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/1289797. 356895 PLAC Kamenica 627m2; blizina centra, idealna za urbanu vilu, mo`e zamena za stan ili auto. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 356896 PARCELA 22.700m2, Rakovac - Arsin do, izuzetan ravan plato sa pogledom na Novi Sad, udaqenost 12km, mogu}a parcelizacija za izgradwu vikendica, etno sela, hotela, restorana, sportskog kampa i sli~no, povoqno, mo`e zamena. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 356889 PLAC na Vojinovu u Kamenici 620m2 front 26 a dubina 25m potpuno urbana sredina. Telefoni: 063/308-8993, 451318. 356930 BANO[TOR - vikendica na obali Dunava! 65m2 stambenog prostora na placu od 500m2. Odli~na i bez ulagawa... Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra: 30804), www.solisnekretnine.com. 356672 PRODAJEM ku}u bez posrednika, ulica Ru`in Gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021. 5385 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon: 065/649-4367. 6120 PRODAJEM ku}u, 180m2 sa lokalom, na Klisi. Povoqno. Telefoni: 062/235-400, 063/860-12-28. 6954 PRODAJEM ku}u na Telepu, veliki plac, Bolmanska 26. Telefon 062/173-56-34. 7137

NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 7188 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 7239 KU]A na Klisi 48m2, plac 150m2, samostalna cena 26.700. Telefon 064/418-32-23. 7265 KLISA - iza dvorane ku}a, dva stana 160m2 plac 450m2, ku}a 110m2, dva kupatila, grejawe, dvojna, hitno. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 7272 PRODAJEM ku}u u Ka}u ul. Narodne vojske br. 25 na placu od 19 ari. Telefoni: 6212-700 i 6211-234. 6946 ATRAKTIVNO, stambenoposlovni objekat od cca 750 m2 u Petrovaradinu ul. Preradovi}eva 68 i dvori{na ku}a, plac ukupne povr{ine 1202 m2. Ulaz na plac sa ulice front 20 metara. Cena po dogovoru. Telefon 064/668-5683 . 7082

nedeqa15.avgust2010.

PETROVARADIN, starija ku}a na lepom placu i dobroj lokaciji. Telefon 063/585076. 7136 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 069/111-2950 posle 16. 7144 TATARSKO BRDO, ku}a 270m2, plac 650m2, ^ardak, ku}a 90m2, plac 860m2, Glavica ku}a 200m2, plac 2400m2. Telefoni: 021/6614-694 i 063/587602. 7267 SREM. KAMENICA- centar ku}a 170 + 60m2 plac 400m2 zamena, Novi Rakovac ku}a 88m2, 860m2 useqiva 47.500E. Telefon 021/6614-694, 063/587-602. 7269 PRODAJEM novu ku}u u Koviqu. Telefon 064/199-02-09. 7000 KU]A Sremski Karlovci, 110m2, lokal 35m2, mawe dvori{te kod Kapele Mira, cena 59.000E. Telefon 063/543371. 5423 KUPUJEM poqoprivredno obradivo zemqi{te, ve}e povr{ine, iskqu~ivo prva klasa, u atarima u okolini Novom Sada. Telefoni: 021/6311-416, 021/522-653. 6628 PLACEVI u Zano{u 2 X 25 ari jedan do drugog, povoqno. Telefon: 063/832-4469 7053 GRA\EVINSKO zemqi{te za privredu, 1611m2 u Rakovcu. Telefon: 063/832-4469. 7054 PARCELA u Ledincima pored regionalnog puta 3237m2. Telefon: 063/832-44-69. 7055 PARCELA u Starom Rakovcu 154A. Telefon: 063/832-4469. 7056 PRODAJEM vikndicu na Banstolu na asvaltu 50/800 plac + vikend plac, 17 ari sa objektom, struja, voda, povoqno. Telefon: 065/543-6731 i 021/881511. 7222 FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2. Telefon 069/18-26726. 6930 DVA placa po 13 ari na Tranxamentu - Petrovaradin. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije za stan. Telefon 064/2287731. 6937 IZDAJEM komforan, dvosoban stan na Limanu 3 sa ~etiri le`aja. Telefon: 423-430. 7115 PRODAJEM u Ledincima 8.300m2, jutro ipo zemqe, blizu voda i struja, 3e/m2. Telefon 064/314-43-44. 7168 PREKO PUTA Fabusa plac 2100 kw. Hitno poslovno komercijalni. Telefon 062/89011-99. 7241 ALIBEGOVAC plac 2000 kw zapo~eta ku}a od oko 150 kw sve na placu hitno i povoqno. Telefon 062/890-1199. 7247 POPOVICA, 6 km od grada, lep plac sa starim objektom, struja, voda, asfalt, povoqno. Telefon 060/5008-408 7249 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, hitno, povoqno. Telefon 069/314-37-14. 7278 PLAC 522m2, iza " Belih dvora " pored glavnog puta Novi Sad - Veternik, pri kraju Leptirove ulice, Nova 92. Telefon 504-194. 4771 VIKENDICA 7h6m P+PK na placu 22 ara, potez kameni~ke {irine (kraj Alibegovca) ogra|eno, legalizovano, voda, struja, telefon, cena po dogovoru. Telefoni: 021/6434603, 064/1758653. 5413

27

PRODAJEM dve parcele od 2000m2 i 9630m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqen. Telefon: 065/95-33-222 6462 PETROVARADIN, placevi 500m2 - 13500E, 700m2 16.500E, 1000m2 - 26000E, 1400m2- 15500E. Telefon 063/585-076. 7134 PETROVARADIN - plac kod televizije 1300m2 sa pogledom na N. Sad, dozvoqeno P+3 idealno za ugostiteqe, fakultete... Telefon 063/585-076. 7135 PETROVARADIN, plac na glavnom putu, dozvoqena gradwa 4 ku}e+gas pumpa, cena 26E/m2. Telefon 063/152-052-1. 7139 PRODAJEM na Klisi, iza Neoplante 5.500m2 zemqe, uz put front 400 metara. Cena 10 evra. Telefon 064/314-43-44. 7169 PRODAJEM u Futogu blizu novog grobqa 7.300m2, jutro ipo zemqe. Cena 11.000 evra. Telefon 064/314-43-44. 7170

PRODAJEM iza Neoplante pola jutra zemqe pogodno za ba{tu. Cena 3.800 evra. Telefon 064/314-43-44. 7171 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 10.000E, i plac na Mi{eluku 600m2. Telefon: 6546-976, 065/3333-177. 7240 U SREMSKOJ KAMENICI placevi za gradwu, na putu za "Mo{inu vilu" od 420- 630m2, struja, telefon, gas. Zvati na 063/535-996. 7285 PLAC, 2.000m2 na Veterniku, potez, stadion Vujadin Bo{kov. Ima sva infrastruktura. Telefon 063/8211-829. 7119 VIKENDICU u Sarajevu prodajem ili mewam u Vojvodini. Asvalt, struja, voda, 10km do centra vrlo povoqno prodajem. Telefon 021/493378. 6871 VIKENDICA, Alibegovac 50 m2 legalizovana, struja, voda, plac 2000 m2. Telefon 063/500-081. 6046 PRODAJEM malu vikendicu, plac 10-ari pod vo}em, Sr. Karlovci - mala Ra{a. Cena 3.500 evra. Telefon 021/445350. 7116

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Telefon 064/2019322, www.solis-nekretnine.com. 356668

PRODAJEM lokal u pe{a~koj zoni, 44m2, uli~ni, trenutno u zakupu! Telefon 063/520296, ({ifra: 80275), www.solisnekretnine.com. 356661


28

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa15.avgust2010.

PRODAJEM lokal u Kosovskoj ulici. Telefon 063/7726845, ({ifra: 80287), www.solisnekretnine.com. 356662 VELIKA PONUDA stanova za zakup poslovnih prostora, lokala na razli~itim lokacijama u Novom Sadu... Telefoni: 021/520-231, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 356657 U NEPOSREDNOJ blizini Spensa u novoj zgradi useqiv lokal od 127m2. Telefon 063/101-0661. 356646 PRODAJEM fabri~ku halu, 660m2, zona male privrede u Beo~inu. Telefon 065/2289229. 356801

BULEVAR Cara Lazara izdajem lokal od 100m2 u jednom nivou sa 2 ulaza, pogodan za sve delatnosti. Telefon 065/5215250. 5686 IZDAJEM uli~ni lokal 30m2, Temerinska 144, Novo Sad - tiha delatnost, 150E. Telefon 021/64-14-179, 063/14348-70. 7019 IZDAJEM lokal, uli~ni, 32m2, kod Detelinarske pijace, Janka Veselinovi}a 4, telefon, sanitarni ~vor, klima, gvozdena ograda. Telefon 063/848-27-94. 7041

PRODAJEM automatik 3 - zoqicu, crvena, u odli~nom stawu, 250 evra. Telefon: 021/876-842, 064/163-52-58. 6513 PRODAJEM auto C3 1400 dizel. 2 godine star. Telefon 065/242-00-21. 6999 PRODAJEM Fiat Stilo 1.9, JTD, petoro vrata, decembar 2004. pre{ao 160.000km. Cena 5.300E. Telefon 063/538-491. 7035 PRODAJEM auto "fijat marea" iz 2001. godine u odli~nom stawu, ful oprema. Telefon 062/8944438. 7174 PRODAJEM ladu 110-1, 5 GLI 2003. godina - 75.500km pre{la, registrovana vlasnik, alarm, centralna brava, CD MP3, povoqno. Telefon 021/6393-593. 7305 PRODAJEM mercedes 508 u odli~nom stawu, registrovan 10 meseci, nije ra|ena generalna. Cena po dogovoru. Telefoni: 063/824-3488. 7294

BRIZGAQKA "Bucher" za bakelit. Telefon:063/832-44-69. 7057

PRODAJEM kompletnu opremu sa name{tajem za stomatolo{ku ordinaciju.Povoqno. Telefoni: 062/235-400, 063/860-12-28. 6956

HITNO prodajem KIRBY SENTRIA, star dva meseca. Cena 1.600 evra. Tel. 451-448 ili 064/21-104 6514

IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266. 7131 IZDAJEM lokal - diskoteka kod Sajma, Telefon 065/6234014. 7250 IZDAJEM dvoiposoban stan za poslovni prostor, name{ten za kancelarije ugao ]irpanove i Bul. oslobo|ewa. Cena 250 E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 7270 FUTO[KA PIJACA lokal u radu 200m2 pogodan za diskoteku, cena 110.000E, mogu} dogovor, papiri u postupku. Telefon 064/209-7863. 7225

BEOGRADSKI KEJ, gara`a 13m2, struja, voda. Telefon 6624-218. 356909 GARA@A - Ul. Lasla Gala, 20m2, cena 13.000 evra. Telefoni: 065/465-8834, 021/520231, ({ifra: 13571), www.solisnekretnine.com. 356656 VASE STAJI]A prodajem gara`u od 12m2, ukwi`ena. Telefon 063/538-166. 356769

KUPUJEM sve vrste auta, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu odmah, pla}am maksimalno. Telefoni: 064/337-7695 i 824-611. 5904 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714. 6427 OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane. Dolazak, procena, isplata na licu mesta. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885. 6631

STOLAR, popravqa name{taj, kau~e i foteqe, lepi rasklimatane, tapacira stolice i lakira. Popust za penzionere. Telefon 897-168. 7060 OTAC I SIN - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni. 021/791-615, 064/076-5195. 7150 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnije u gradu Temerinska 8 ( dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 7212

PRODAJEM mlade paunove od 3 meseca, veoma povoqno. Nikola ]eli}, Vojvode Mi{i}a 24a, @abaq. Telefon 021/832403. 6848 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539051. 7058 MLADE koke nosiqe. Dostava. Telefoni: 888-386, 063/8080-613. 7124

AGENCIJI "Solis" potrebni komunikativni saradnici za rad na prometu nekretninama, pogotovo nam nedostaju menaxeri za rad na posredovawu u izdavawu stanova u zakup! Do}i li~no radnim danom u 14.00h, uz prethodnu najavu na telefon 021/520-231, www.solisnekretnine.com. 356725

VR[IM mawe stolarske usluge, popravka plakara, lepqewe stolica i sli~no. Telefon 504-171. 6863 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/17018-63. 7027

3

Posledwi pozdrav dragoj majci i babi

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj

Bojani [krbi} Juliji Stefanovi} od porodica: Katani} i Raji}.

Sahrana }e se odr`ati u ponedeqak, 16. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: sin Jovan, snaha Jelena, unuci Milan i Jovana.

7351

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

7361

Milenko Po~etak Sahrana je u ponedeqak, 16. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

POMEN Dana, 9. 8. 2010. prestalo je da kuca plemenito i veliko srce na{e drage

O`alo{}eni: supruga Milina, sin Vojislav, snaha Svetlana, unuci Nemawa, Strahiwa i Sofija.

7360

Karlo [krivan Sahrana je u ponedeqak, 16. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Jelke Kure{evi}

O`alo{}ena porodica.

Tetka Dragiwa i sestre Slavica i Mira sa porodicom.

7356

7364

SEDMOGODI[WI POMEN

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. 8. preminuo na{ dragi otac, deda, pradeda i tast

Ostali smo bez na{eg velikog i odanog prijateqa, na{e drage

Vojin Mraki} iz Lazareva 6. 9. 1923 - 13. 8. 2010. Ispra}aj je u ponedeqak, 16. 8. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 7010 KUPUJEM o~uvan, polovan name{taj. Isplata odmah, Mirjana. Telefon: 451-032 i 063/8626-542. 7044

MA[INSKO polirawe auta 3.000 dinara, dubinsko prawe auta 2.000 dinara. Telefon 064/27-69-638. 4810 SAMO za prosvetare i penzionere - povoqnije molerskofarbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 6430-549 ili 064/23068-98. 5651 HIDRO-IZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487. 5896 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 6862

DNEVNIK

@ivka Katanski

Neka mu je ve~na slava i hvala.

ro|. Milutin

Katice Xide

Nikada te ne}emo pre`aliti i uvek }e{ `iveti u na{im srcima. O`alo{}eni: suprug Rada, }erke Julkica, Stanislava, Maja i Biqana, zetovi i unu~ad.

Hvala joj za svu qubav i razumevawe koje nam je u `ivotu pru`ala. Dubravka i Du{ko.

7358

AGENCIJI "Status nekretnine" potrebni agenti prodaje sa ili bez iskustva. CV poslati na email: status.ns1@gmail.com ili zakazati intervju na tel. 021/522-177, 021/526-622. 356846 PRODAVNICI name{taja potreban prodavac (SSS). Telefon 021/66-22-640. 7051 POTREBNA devojka za prodaju cve}a na tezgi. Telefon 063/8211-829. 7120 POTREBAN pekar. Telefon 063/512-465 6934

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

od porodice Tadi}.

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847034, 063/500-570. 3883 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 3792 KUPUJEM stari novac zlatan, srebrni i papirni. Telefoni: 062/9-634-926, 021/6332157. 7036 PRODAJEM baliranu detelinu, stajsko |ubrivo, elevator, traktor 565 i dosta prikqu~nih ma{ina u dobrom stawu. Telefon 6212-167. 7213

7366

Draga na{a

7355

Posledwi pozdrav i veliko hvala za preneto znawe, roditeqsku brigu i qubav

Zlatku Du{eku Po{tovanom profesoru izuzetnom pedagogu i stru~waku, predivnom ~oveku. Wegov IV 3, generacija 1975/76 sa razrednim stare{inom Marom Puzi}. 7363

7357

Ve~no se}awe na kuma.

Dragan Drakuli} Grof

Katice Milenku Po~etku

O`alo{}eni: }erke Mira, Miqa i Stana sa porodicama.

po~ivaj u miru sa svojim an|elima. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

1992 - 2010. [ajka{ Prolaze godine bez Tebe.

Zauvek tvoji: Andrea, Maja i Laci.

Kum Sretko sa porodicom.

7365

7348

Danas, u 11 ~asova, na seoskom grobqu u [ajka{u oda}emo osamnaestogodi{wi pomen na{em drugu, prijatequ, saborcu i kumu

Draganu Drakuli}u Grofu 1967 - 1992. Grofovi drugovi: Rajko, Mile, Milivoj, Blagoja, Bor~e, Mica, Mirko, Ko~a, Konxa, Crveni, Beli, @are, @e`a, Peda, Prika, Cuni, Gavra, Pera, Gojko, Mika, Baja, Paja, Dragan i kum Sretko. 7347


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa tugom se opra{tamo od na{e

nedeqa15.avgust2010.

POMEN

POMEN

15. 8. 1996 - 15. 8. 2010.

Pro{lo je 40 dana od kada je preminula na{a

POMEN

Katice Xida Hvala Vam za svu qubav, mudrost i pa`wu koju ste nam darivali. Sa verom u Gospoda, da }e vam carstvo nebesko nadoknaditi sve {to vam je `ivot uskratio, u srcu Vas nosimo i upu}ujemo posledwe zbogom.

Branko Radulovi} "... qubav je jedini vazduh koji sam udisao i osmeh jedini jezik koji na svetu razumem. Ja sam prelepo `iveo jer to sam zaista znao ako ti jave: umro sam ne veruj to ne umem. Sav sam od svetlosti stvoren ni{ta se u meni ne}e ugasiti ni sakriti..."

Lada, Zoran i Vladan Pani}.

29

Zdravko Miskin Zoran Bogojevi} Beli

nastavnica biologije

Tuga i bol za Tobom osta}e ve~ni. Otac Borislav, majka Miqka, sestra Zorica i brat Goran.

Ve~no }emo je se se}ati. Weni: Rada, Petar, Dragica, Sofija i Radovan.

7330

7373

PETOGODI[WI POMEN

15. 8. 1998 - 15. 8. 2010.

Sofija Vi|ikant

7167

POMEN

POMEN

1980 - 2010.

15. 8. 2001 - 15. 8. 2010.

Tata... Ta~no pre 12 godina... Nestao si u dalekim gorama jedne besane no}i, kada bezdu{ni vetrovi nisu prestajali... Ni pomisao na nas ti nije pomogla... ^ekali smo zore u maglama, plakali sa nepoznatima. A kada vas zadesi samo jedan od velikih istinskih bolova, postajete prijateq samo}e, se}ate se sa suzom u oku... Kao mi sada...

Tvoja Jovana sa majkom Oqom.

Tvoji najmiliji. 7315

Posledwi pozdrav snajki

Posledwi pozdrav prerano preminuloj majci, supruzi i snajki

7283

in`. Peri [e}erovu

Nikola D. Latinovi}

1930 - 2005. Bio si i ostao deo nas, uvek voqen, nikad zaboravqen.

S qubavqu i tugom ~uvamo te od zaborava.

Nikad te ne}emo zaboraviti.

Tvoje, supruga Kosana i k}erka Smiqana sa porodicom.

Supruga Erika i }erke Tatjana i Ksenija.

7029

7296

TROGODI[WI POMEN na{em voqenom zaboravqenom

Svetlani \uri}

i

Pro{lo je dvanaest tu`nih godina bez tebe.

iz Koviqa

1939 - 1980.

POMEN

Svetlani \uri}

Pera Marciki}

Supruga Tinka, }erka Dobrinka, zet Du{an, unuci Petar, Stevan, Tamara i Svetlana. 7151

Zdravko Miskin

TU@NO SE]AWE

1957 - 1998. Ostaje praznina u na{im srcima koju niko ne mo`e da ispuni. S ponosom te spomiwemo i ~uvamo od zaborava.

nikad

1962 - 2010.

Tvoji: Igor sa porodicom, Sandra i Olga. 7329

Wena deca: Tawa i Marko, suprug Slavko, svekrva An|a. od zaove Slavice Malinovi} sa porodicom.

Sahrana je u Mladenovu, 15. 8. 2010. u 14 ~asova, iz ku}e `alosti.

7370

7371

S qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od mame na{eg druga Barowe.

Mita Arsenin

Sa{a [ili}

1995 - 2010.

15. 8. 1997 - 15. 8. 2010.

S qubavqu i po{ovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Posledwi pozdrav

Marku Subotinu

Tvoji: sin Sr|an i supruga Bo`ana.

Wegova porodica.

Zauvek }e{ `iveti u srcu i mislima, tvoje dece, roditeqa i sestre.

6996

7200

6423

POMEN

16. 8. 2000 - 16. 8. 2010.

POMEN

15. 8. 2004 - 15. 8. 2010.

Kati Xida 1923 - 2010.

Dragica Barat Gaga

Nada Pajki}

Milica Popovi} Dragica Barat

Uvek }e{ biti deo nas.

Tvoji: An|ela, Rosa i Vlada.

Deset godina nije ubla`ilo tugu i qubav prema tebi.

Godine bez Tebe polako se ni`u. Ali ti zauvek ostaje{ rana u mom srcu i suza u oku.

Neka joj je ve~na slava!

7369

ro|. Topi}

ro|. Prodanovi}

Wegovi drugari: [ime i Bor~a sa porodicama.

Sin Stevan. 6981

7368

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. 8. 2010. godine preminula na{a draga, mama i baka

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 16. 8. 2010. godine, na Gradskom grobqu, u 17 ~asova.

TU@NO SE]AWE ^etiri godine su od kako nisi sa nama dragi i voqeni na{

Porodica Baj~eta.

Tvoja sestra Du{ica sa porodicom. 7308

7372

[esnaestog avgusta navr{i}e se deset tu`nih godina otkako nisi sa nama

Nada Pajki} psiholog

Slavko Nedeqkovi} Kr{a

Dragica Barat Sahrana }e se obaviti u utorak, 17. 8. 2010. u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Vlada i Steva, snaja Vesna, unuci Vladislava, Dragan, Igor i Sa{a. 7367

Vreme prolazi ali ne i tuga za tobom. Sa qubavqu, po{tovawem i ponosom ~uva uspomenu na tebe tvoja porodica. 6960

Vreme ne mo`e izbrisati uvek sve`a se}awa na tvoju dobrotu i pa`wu koja nam sve vi{e nedostaje, pogotovo meni. Po~ivaj u miru. Vole te: suprug Radoslav, sin Du{an, }erka Smiqana - Mila, snaha Ivana, zet Slobodan i unuka Milica. 7307


07.00 TV Ba{tina 08.00 Vesti 08.05 Karo i Bog, film 09.40 TV Fonija – kviz 10.00 Zmajeve de~je igre 10.50 Crtani film 11.00 Znawe imawe 12.00 Vesti 12.10 Verski nedeqnik 13.05 Dodati `ivot godinama 14.00 Emisija narodne muzike 14.30 Wu{kawe 14.50 Crtani film 15.00 Vesti 15.10 Ru~ak na lepe o~i 15.30 Igra 15.50 Aladinove avanture 16.050 Garsowera 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: Paradajz 17.30 [tikla papu~a 18.30 Me|uprostor specijal 19.00 President 19.30 TV Dnevnik 20.15 Me|uprostor 20.30 No}na smena 21.00 Grad an|ela 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Poslovni uspeh (ma|), titl. na srpskom 23.00 Iz Studija M 00.00 Pogubqewe Rejmonda Grejema, film 01.35 Koncert Velikog narodnog orkestra

Yef Fejhi

Pogubqewe Rejmonda Grejema Devet sati je uve~e. Za samo dva sata, `ivot osu|enog ubice, Rejmonda Grejema, zavr{i}e se u zatvoru, uz pomo} smrtonosne injekcije. Ova drama realisti~ki istra`uje unutra{wi `ivot ovog ubice, dok se wegova ravnodu{nost pretvara u teror, u posledwim trenucima, dok mu `ivot promi~e. Uloge: Yef Fejhi, Morgan Frimen Re`ija: Danijel Petri (RTV 1, 00.00)

06.30 07.30 10.00 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 00.00

TV PROGRAM

nedeqa15.avgust2010.

Kuhiwica Sjaj i beda Holivuda, film Svetkovine, dok. film Slova~ke narodne sve~anosti (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Durindo, ma|arska narodna muzika Zajedno 60 godina “Lumine” (rum) titl. na srpskom Kultura i tradicija Roma (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce \erdap, dok. program (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin (rus) Dotiki (slov) Filmovi za nesanicu: Mojrin povratak TV Prodaja

07.30 08.05 08.30 10.30 12.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15 00.45

09.00 10.00 12.00 12.30 13.30 15.20 15.30 16.00 16.30 17.20 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 23.00

Glas Amerike Barometar Maks Kju Travel Ubistva u Midsameru, film Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine Vrbas Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Sredi{ta svetske kulture Vojvo|anske vesti Filmski program: Obmana Glas Amerike Barometar

Vi{e od igre Film: U ime pravde Najboqi lek Koncert Karlosa Buona Film: Za~arana Ela Neon siti Dva sveta Divqi horizonti Hrana i vino Neon siti Oko koridora 10 Sedam NS dana [ira, princeza mo}i Objektiv Moja Amerika Evo nas kod vas Dva sveta Divqi horizonti Objektiv Film: Kraqevski skandal

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.35 13.15 13.30 14.08 14.46 15.00 15.12 16.00 16.09 17.06 17.34 18.28 19.01 19.30 20.08 21.04 23.20 23.25 00.25 00.40 02.17 09.21 03.09 03.43 04.20

07.15 08.00 09.00 09.45 11.30 17.00 19.00 21.00 23.30 01.30 02.30 06.30

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Sport plus Balkanskom ulicom: Aleksandar [api} Vreme je za bebe Gastronpmad Vesti Sat Vesti Sti`u dolari Rokovnik Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Slovo srama, film Vesti Hotel Vavilon Dnevnik Egzit Vesti Sat Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Sasvim prirodno

e-TV Doma}in Sonik Film: Crna lisica 3 Seks i grad Film: Mi nismo an|eli Film: Bo`iji oklop 1. deo Film: Specijalista Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Va`ne stvari Film: Mi nismo an|eli

[eron Stoun

Specijalista

Koncert Karlosa Buona (Novosadska TV, 12.30)

06.00 Moto GP Brno – Kvalifikacije 125cc 09.15 Premijer liga: Aston Vila – Vest Hem 11.00 Moto GP Brno – Trka 125cc 15.30 ATP Masters Toronto 1/2 finale 17.00 Premijer liga: Liverpul – Arsenal 19.00 ATP Masters Toronto, finale 21.15 Portugalska liga: Benfika – Akademika 23.15 Superkup [panije: Seviqa – Barselona 01.00 Premijer liga: Liverpul – Arsenal 03.00 ATP Masters Toronto, finale

Rej Kvik je nekada{wi CIA specijalac, stru~wak za eksplozive, koji je napustio slu`bu nakon {to je sa kolegom Nedom Trentom napravio kobnu gre{ku pri ~emu su stradali nedu`ni qudi. Godinama Rej `ivi povu~eno u Majamiju poku{avaju}i da izbegne svaku vezu sa pro{lim vremenima. Uloge: Silvester Stalone, [eron Stoun, Yejms Vuds, Rod Stajger, Erik Roberts Re`ija: Luis Qosa (Foks, 21.00)

DNEVNIK

c m y

30

06.25 08.00 08.30 11.00 11.30 16.00 16.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.55 23.00 23.35 00.05 01.00

Film: Magi~na narukvica Beograd za po~etnike Znawe na poklon Beogradski Zoo Dolina sunca Vesti B92 Film: Zvi`duk u 8 Vesti B92 Beogradski Zoo Trnav~evi}i u divqini Robin Hud Film: Rat Vesti B92 Patrola Top gir Dok. film: Ragbisti u kolicima 02.25 Ukqu~ewe u B92 Info

Matej Pavlovi}

Zanimawe - dete

Tea Leoni

Zabava sa Dikom i Yejn

Matej Pavlovi} je ~lan Medijske edukativne radionice u Beogradu, u kojoj se bavi animiranim filmom. Ove zime, kao predstavnik MECa, boravio je mesec dana u Americi. O svojim utiscima i jo{ o koje ~emu, pri}a}e nam u novoj epizodi serije. Urednik: Qiqana Stojkovi} (RTS 2, 09.28) 06.02 07.00 07.30 07.35 07.45 08.00 09.00 09.28 09.46 10.00 10.32 11.00 12.00 12.29 13.01 13.25 13.52 14.12 14.41 15.30 17.00 18.40 19.04 19.27 19.54 22.00 23.47 23.20 01.30 03.00 23.20

07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 15.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.10 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00

Muzika za dobro jutro Amen a|es Datum Verski kalendar Vreme odluke Dozvolite... Ben ten Zanimawe dete Bleja Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Znawe imawe UNHCR - Povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Srpski isto~nici Trag Uspon novca Politi~ki sukobi u Jugoslaviji izme|u dva rata - kako smo se ujedinili Plivawe - EP, prenos Vikend evronet Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Ko{arka: Slovenija - Srbija, prenos Jelen top deset Hronika festivala “Tvr|ava teatar”, Smederevo Tenis: Royers kup (Toronto), finale, snimak Ko{arka: Slovenija - Srbija Plivawe - EP Tenis: Royers kup (Toronto), finale

Crtane serije Klinci u divqini Film: Goli pi{toq 2 Vesti Simpsonovi Monk Vesti u 14 Pop vremeplov Dok. film Wu{kala Pop vremeplov Balkanika Vesti u 18 Pop mjuzik Simpsonovi Ve~e sa Yulsom Holandom Film: Yon Taker mora da umre Wu{kala Pop mjuzik Balkanika Pop vremeplov Dok. film Gor{tak

Uloge: Yim Keri, Tea Leoni, Enyi Harmon, Alek Boldvin Re`ija: Din Pariso (Ko{ava, 21.00)

Ingeborga Dapkunaite

Rat Ruski vojnik Ivan biva zarobqen i mu~en u logoru ~e~enskih pobuwenika po komandom zloglasnog Aslana Gugajeva. Jednoga dana u logor dolaze jo{ 4 nova taoca, od koji dvoje bivaju odmah brutalno ubijeni, dok drugo dvoje - engleski bra~ni par Yon i Margaret, ^e~eni mu~e zajedno sa Ivanom. Uloge: Alekej ^adov, Ian Keli, Sergej Bodrov, Ingeborga Dapkunaite Re`ija: Aleksej Balabanov (B92, 20.55)

08.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.15 18.30 19.30 20.00 21.00 22.00 23.45 01.45 02.00 04.00

06.00 09.00 09.30 09.40 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Sigma Presovawe Kilari ^ovek lav Idemo u`ivo Tele{op Sportsko popodne Ulovi trofej Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Je l istina Kviz: Psihomer Telemaster Kliford Riznica Film: Zabava sa Dikom i Yejn Biseri Vesti Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Akvantura

Film: Kraqica Bolivuda Film: Petar Pan Siti Grand hitovi Film: Bez vesla Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Telefon Nacionalni dnevnik Paparaco potera Grand narod pita Film: Ratnik yihada Film: Taksista Siti Film: Bez vesla Film: Ratnik yihada

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou , 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.30 No}ni program

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film


DNEVNIK

nedeqa15.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 4

Pi{e: dr Dejan Jovovi}

Denzel Vo{ington

Manyurijski kandidat Kada wegova jedinica upadne u neprijateqsku klopku tokom Zalivskog rata, narednik Rejmond [ou spa{ava skoro celu jedinicu kad wegov nadre|eni, Benet Marko biva povre|en. Desetak godina kasnije, [ou je uspe{ni politi~ar... Uloge: Denzel Vo{ington, Yefri Vrajt, Liv [rajber, Meril Strip, Pablo [rajber, Entoni Maki Re`ija: Yonatan Dajm (Nova TV, 01.55) 08.10 09.05 09.30 09.45 10.10 10.35 11.35 12.30 13.00 14.55 18.20 19.15 20.05 21.10 22.40 23.45 00.15 01.55

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

07.35 08.50 10.10 12.10 13.50 15.40 17.35 19.35 20.05 22.05 22.55 00.45

Dodir s neba Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Ben ten, crtani U slu~aju frke Na{a mala klinika @ene ameri~kih vojnika Automotiv Marija, majka sina Bo`ijeg, film Deset zapovesti 1 i 2, film Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nad lipom 35 Yesi Ston: Hladnokrvno ubistvo, film Red karpet, {oubiz Ko je Samanta? Nestali, film Manyurijski kandidat, film

Duhovna muzika Pqa~ka{i olupina Gerouov zakon 42 na~ina da se ubije Hitler Misterije mumija iz mo~vara Ku}a iz edvardijanskog doba No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston Svedok: Sa balkona sobe 306. U potrazi za Betovenom Faraoni koji su izgradili Egipat Mendelson, nacisti i ja @ivot pod Napoleonom Ubistvo Anrija 4. Zaboravqeni bogovi Posledwi bastion samuraja Rat ptica U potrazi za Betovenom Faraoni koji su izgradili Egipat

Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Film: Inspektor Film: Crna ma~ka beli ma~or Film: Tri letwa dana Film: Vremenski policajac Film: Proglasite me krivim Film: Efekat leptira 2 Erotski program Erotski film Film: Proglasite me krivim

Bra}a Yonas: 3D koncert Lopovi sa Harvarda Operacija Valkira Krsta{ki pohod u farmerkama Belami @ene Sedam `ivota Holivud na snimawu Sinegdoha, Wujork Spartak: Krv i pesak Ogledala Izdajnik

08.10 Secilija Bartoli: Sakrificijum 09.25 Reke Hrvatske 10.15 Ubistva u Midsameru 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Plodovi zemqe 13.25 Split: More 14.00 Obale - Venecijanski zaliv 15.00 Mir i dobro 15.50 Biblija: Josip 17.20 Klape Gospi Siwskoj, snimak koncerta 18.35 Ne daj se, Floki! 19.05 Baltazar 19.30 Dnevnik 20.10 Stipe u gostima 20.50 Samson i Dalila, film 23.25 Filmski vikend s Robinom Vilijamsom: Dan o~eva, film 01.05 Bu|ewe mrtvih 02.45 Klape Gospi Siwskoj, snimak koncerta

06.00Pomorska patrola 07.00 Tajanstvena `ena: Vreme za igru 09.00 Fojlov rat 11.00 Qubav je stalna radost 13.00 Vo`wa ka uspehu 15.00 Gresi iz pro{losti 17.00 Specijalna isporuka 19.00 Eva 21.00 Zakon i red 01.00 Medijum 03.00 Ukradena nevinost 05.00 Pomorska patrola

08.10 08.30 08.55 11.45 12.10 12.40 14.25 16.05 17.40 19.05 20.00 22.00 23.35 01.20

2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Ne daj se Nina! Jedna od momaka Red Bul Er Rejs - Lausic Tajna, film Smoki i bandit, film Mili, film Diskaveri: Pre`iveti morske pse, dok. film Ekskluziv Prava frekvencija, film CSI Majami Voqeni, film Iskonski strah, film

Voqeni

Nastasja Kinski

Posle samoubistva wegove tre}e supruge, jedan ~ovek biva optu`en kako ju je upravo on naterao na taj ~in. Izgleda kako sudski proces ne}e otkriti ni{ta zna~ajno, sve dok poziv za svedo~ewe ne dobije i Heda Amerson, prva supruga optu`enog... Uloge: Vilijam Hrt, [on Pen, Robin Rajt, Evelin Dignam, Ri~ard [if Re`ija: Erin Dignam (RTL, 23.35)

Dan o~eva Yek Lorens je ugledan advokat, ima zgodnu `enu, rasko{nu ku}u u Los An|elesu i veliki automobil. Dejl Putli je neuspe{an pisac koji krpi kraj s krajem i na rubu o~aja i `ivi u San Franciscu. Wih dvojicu poveza}e potraga za odbeglom tinejyerom... Uloge: Robin Vilijams, Bili Kristal, Yulija LuisDrajfus, Nastasja Kinski, ^arli Hofhajmer, Brus Grinvud, Denis Barkli Re`ija: Ivan Rajtman (HRT 1, 23.25)

08.00 08.30 09.20 10.45 10.50 12.50 13.30 15.10 16.55 19.00 20.05 21.50 22.20 22.50 23.15 23.55

06.00 13.00 14.45 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 02.50 04.10

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Jura Hura Trolovi Idemo Baki, film Biblija Blagdan Velike Gospe prenos mise Vela Gospe na Salima Film: Bal na vodi Bela planeta, dok. filmralija Budimpe{ta: EP u plivawu, prenos Mu}ke Polar Ekspres Zakon! Video na(d)zor Prikra}eni Ritam nedeqe Zavr{nica Evrovizijskog takmi~ewa mladih muzi~ara 2010. u Be~u

Pri~e veka Bo`iji pi{toq Posledwi dani Pompeje Dakota Ku}a za dve porodice La`ov Prona|i i uni{ti But Hil Yinovsko hila ~udovi{te Smrtonosni ~as

Zavera senki Posledwi ples Hotel Splendid La`ov Kviz Ledena princeza Enxi Ratni~ka klasa Qubav bez izlaza Posledwi ples Lezbejke 4. – erotski dnevnik 02.00 Heteroseksualac 2 – miris qubavi

Robin Rajt

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova U deli}u sekunde Sam u divqini Ameri~ke drvose~e Lovci na oluje Ameri~ka luka Razotkrivawe mitova Novi svet Usporen snimak Borna kola bra}e Hau Limarska radionica/London Grmqavina iz Kanzasa Takmi~ewe u izradi automobila Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Izgubqeni raj Pobe}i od smrti Pravo mesto zlo~ina U potrazi za zabavom

08.30 09.30 11.30 12.00 13.00 14.45 15.00 16.30 17.00 18.45 19.00 20.00 21.00 23.00 00.15

Plivawe Plivawe Plivawe Plivawe Skija{ki skokovi Svi sportovi Biciklizam Plivawe Plivawe Plivawe Plivawe Tenis Tenis Plivawe Skija{ki skokovi

18.15 19.10 20.05 21.00

Umereno rizi~na zemqa o lawskoj proceni MMF-a, odnos ukupnog kom poslovawa – rejting DB-4d. Ne o~ekuje se da }e spoqnog duga Srbije prema BDP-u na kraju Srbija s „relativno umerenim nivoom javnog duga, 2010. mogao bi dosti}i vi{e od 85 odsto, a koji je oko 32 odsto BDP-a (mada s tendencijom rau 2011. ~ak 90. No, MMF je u julu revidirao te prosta), imati bilo kakavih problema u servisirawu cene i ocenio da }e ukupan spoqni dug do kraja obaveza javnog sektora, {to }e pove}ati poverewe 2010. biti 77,5 odsto BDP-a. Dakle, pora{}e na investitora i potencijalnu stopu privrednog raoko 26 milijardi evra (javni }e biti oko 10,8, a sta“! U majskom i junskom izve{taju, D&B Srbiju i privatni 15,4). Po proceni MMF-a, u 2011. }e podaqe svrstava u zemqe s umerenim rizikom poslo~eti da se smawuje, ako se nastavi postepeni privawa, uz ocenu da su kratkoro~ni ekonomski izvredni rast i stabilizuje deficit platnog bilangledi poboq{ani, ali je „pove}an socijalni risa. Ostaje rizik pove}awa spoqnog duga, ako dr`azik“. Navodi da je rastu izvoza i poboq{awu trgova nastavi da se zadu`uje br`e od rasta BDP-a. vinskog bilansa doprinelo slabqewe dinara, {to Spoqni dug bi se, po projekcijama MMF-a, mogao u 2015. smawiti na oko 66 odsto BDP-a, {to je tek malo iznad nivoa zadu`ewa kad je izbila ekonomska kriza 2008. Izve{taj MMF obuhvata i neregulisan spoqni dug od oko 350 miliona evra biv{e SFRJ, a na Srbiju otpada 15 procenata. Po{to je Vlada odlu~ila da proda dr`avni kapital u Telekomu "Srbija“ (40 odsto akcija), interesantan je predlog da se dobijen novac (oko milijarda dolara), upotrebi za prevremenu otplatu najskupqih delova spoqnog duga zemqe, pre svega Londonskom klubu poverilaca. Nema mogu}nosti za neke ve- Telekom vra}a dug Londonskom klubu }e prodaje drugih doma}ih preduze}a, smawene su je rezultiralo pove}awem izvozne konkurentnostrane investicije i mogu}nosti novih ino-kredisti i suzbijawem uvoza. Na poqu monetarne polita, {to mo`e dovesti do ozbiqnog pogor{awa statike smatra da se „prostor za daqa monetarna powa u privredi i pada `ivotnog standarda. Od ukuppu{tawa smawuje s daqim slabqewem dinara, koji no 34 banke u Srbiji, 26 je u rukama stranaca. Napada na nove rekordno niske vrednosti i pored in{e dru{tvo i privreda ve} godinama potpuno zatervencija NBS -a“. Navodi se da je procenat vise od uvoza stranog kapitala. promptnih pla}awa inostranstvu porastao u odnoPo podacima UNKTAD za 2010, strane direktne su na lane, ali je opao procenat pla}awa preko meinvesticije u Srbiji su 2006. bile 4,3 milijarde sec dana zaka{wewa, a i udeo ozbiqno zakasnelih dolara, 2007. padaju na 3,5 milijarde, u 2008. oko pla}awa (vi{e od tri meseca) raste, {to pokazuje tri, a 2009. bile samo oko da su neke firme „jo{ 1,9 milijardu. Me|u tih pod uticajem inertne 12,5 milijardi nakon ekonomije“. Izme|u 1975. i 1980. spoqni dug 2001. predwa~e investiU julskom izve{taju SFRJ je porastao sa {est milijardi D&B-a tori iz EU. U periodu od Srbija je zadr`adolara na 16, ali je i pored platnih la postoje}i rejting, a 1995. do 2009. ukupne strane direktne investicije u problema nastalih 1987, Jugoslavija, kqu~ni rizici, po dvogoSrbiju su 20,6 milijardi di{woj prognozi, poti~u za razliku od mnogih du`nika, na dolara, {to je 49 odsto vreme uredno pla}ala svoje obaveze od kontinuiranih negaBDP-a zemqe. Ukupne tivnih efekata svetske strane investicije u Jukrize i pove}awa insolgoisto~noj Evropi su laventnosti. Privredni ne pale na 7,5 milijardi dolara s 12,7 u 2008. Od rast }e biti usporen i 2011, a „smawewe mogu}no1995. do 2009. Srbija je ulo`ila u inostranstvu 3,9 sti pla}awa utica}e na kapitalne resurse banaka milijarde dolara, odnosno devet odsto BDP-a. U i, indirektno, na kreditni rizik “. Sugeri{e se 2009. su srpske investicije u druge zemqe bile svesmawewe obavezne rezerve banaka, {to bi dopriga 55 miliona dolara, a godinu dana ranije 277. nelo limitirawu posredni~ke uloge stranih maIna~e, ukupna strana ulagawa u celom svetu su lati~nih banaka i pove}awu efikasnosti monetarne ne iznosila 1,1 bilion dolara, u 2008. oko 1,8, a u politike. Pove}ala bi se time sposobnost banaka godini pre izbijawa svetske krize 2,1. u zemqi da daju kredite, a to bi pozitivno delovaGalopiraju}i spoqnotrgovinski deficit je lalo na poslovawe privrede. Ni`i rejting od Srbine ne{to smawen zbog globalne ekonomske krize, je u regionu ima samo BiH (DB-6a), a najve}i Slopada svetske trgovine i privredne aktivnosti, venija (DB-2c). ote`anog finansirawa proizvodwe i uvoza i smaBiv{a Jugoslavija je imala mawu zadu`enost od wene uvozne tra`we. aktuelne Srbije. Eskalacija dugoro~nog zadu`ewa Na kraju 2009. deficit Srbije je bio vi{e od seSFRJ nastala je naro~ito izme|u 1975. i 1980, kad dam milijardi dolara, a 2008. bio ~ak vi{e od deje ono poraslo s oko {est milijardi dolara na 16. set. Izvoz je u 2009. opao 24 odsto, a uvoz za 32 u odPlatni problemi prema inostranstvu nastali su nosu na prethodnu godinu. Izvoz se u 2010. donekle sredinom 1987, mada je Jugoslavija, za razliku od popravio, pa je za prvih {est meseci ove godine u mnogih du`nika, i pored brojnih te{ko}a na vreodnosu na pro{lu porastao vi{e od 18 posto, a uvoz me pla}ala svoje spoqne obaveze. Gotovo deset odvi{e od sedam, a deficit robne razmene smawio se sto BDP-a zemqe je odlazilo na otplatu glavnice vi{e od pet odsto. Deficit Srbije u 2009. iznosio i kamata u 1986. i 1987. Do 1990. dospevalo je za naje 2,4 milijarde dolara, {to je 5,7 odsto BDP-a, a u platu 58 odsto glavnice spoqnog duga Jugoslavije, ovoj godini prognozira se 8,2 odsto BDP. {to je bilo previ{e za mogu}nosti zemqe. Zato je Jedna od najpoznatijih bonitetnih svetskih kuu tesnoj saradwi s MMF-om, jugoslovenski dug }a "Dun&Bradstreet" u izve{taju iz aprila 2010. konsolidovan (do 1995), ~ime je znatno olak{ano svrstava Srbiju u grupu zemaqa s umerenim rizibreme wegovog servisirawa.

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

nedeqa15.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda biste mogli krenuti put mora, ukoliko do sada jo{ niste bili. Nedeqa je dan odmora pa nemojte preterivati ni u ~emu. Skladan i usagla{en qubavni odnos vas motivi{e.

BIK 20.4-20.5.

Va{a predivna Venera je lep{a nego ikada, {to doprinosi va{em hedonizmu i opu{tenosti. Pa, evo vama nedeqe, za u`ivawe, kako god da ga osmislite. Neko vas obo`ava, na svoj na~in.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. avgust 2010.

Dru{tveni ste i nije vam dosadno ni u jednom trenutku. Prijateqi, znani i neznani, uvek su tu da vas animiraju. S lako}om sklapate poznanstva, vredna pa`we. Radoznalost. Mesec danas plovi kroz vodeni znak [korpije pa ste duboko emotivni i skloni duhovnosti, idealizmu i romantici. Sami ili udvoje, sawarite o nekim dalekim mestima i iskustvima. Nedeqa je va{ dan, a ve} je sredina avgusta, pto zna~i da je vreme za odmor i kra}e putovawe. Posao vam je krenuo pozitivnom putawom pa nemojte dugo biti odsutni iz wega. Imate podr{ku porodice i {ire rodbine, {ta god da ~inite. Va{ nesta{ni Merkur, pa jo{ u va{em znaku, nagra|uje vas bistrinom uma i razuma pa ste elokventni, spretni i sre}ni.

VAGA 23.9- 23.10.

Nemate ni trenutka mira. Svi oko vas ne{to tra`e i o~ekuju od vas pa ste konstantno u akciji. Ovo je dobro vreme za ure|ivawe okoline i okru`ewa, doterivawe i {oping.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Vama nikada nije dosadno. Ve} je sredina avgusta, leto prolazi, a vi i pored svih aktivnosti, nikako da zadovoqite svoj nivo aspiracije. Ne brinite, koliko god da uspete, uspeli ste!

Dru`ite se samo s onim osobama koje vas razumeju, poznaju i podr`avaju. Ostali vam ne}e prijati. Mo`ete biti i sami, meditirati, pecati, pisati, planirati, ne misliti ni{ta...

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Danas se ~uvajte Sunca i toplote jer vam ne}e prijati. Radije se povucite u neko senovito ili zamra~eno mesto i posvetite sebi. Intuitivni ste pa oslu{nite svoja predose}awa.

Idealizujete partnera i sve one koji od vas o~ekuju pomo}, podr{ku i saose}awe, koje nesebi~no pru`ate. Bilo bi dobro da unesete i neke kriterijume, pa i zahteve, prema drugima. Nije sve u parama, ne{to je i u belom zlatu, ili srebru. @ivotni standard je i vreme koje tro{ite na svoje potrebe i zadovoqstvo. Zato, ne {tedite novac, koji iovako nestaje sam po sebi.

TRI^-TRA^

Bekamovi ~ekaju bebu? V REMENSKA

Australijski magazin „Fejmos” u posledwem broju otkriva da je Viktorija Bekam, supruga Dejvida Bekama, u drugom stawu. Iako avgustovsko izdawe ~asopisa ne navodi svoje izvore, autori teksta „Po{ je spremna za ~etvrto”, tvrde da }e Bruklin, Kruz i Romeo uskoro dobiti brata ili sestru. Par se nije ogla{avao da potvrdi ili demantuje vest, ali su brojni mediji ranije ove godine prenosili izjave Viktorije i Dejvida da }e, nakon fudbalerove povrede koja ga je ko{tala u~e{}a na Mundijalu, raditi na pro{irewu porodice.

PROGNOZA

VIC DANA

VRELO

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

33

Sombor

33

Kikinda

35

Vrbas

33

B. Palanka

34

Zrewanin

34

S. Mitrovica 35 Ruma

35

Pan~evo

36

Vr{ac

34

Srbija Beograd

36

Kragujevac

36

K. Mitrovica 37 Ni{

38

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo. Popodne i krajem dana postoji mogu}nost re|e pojave kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 22 do 34 stepena. VOJVODINA: Prete`no sun~ano i vrlo toplo vreme. Popodne i krajem dana je ponegde mogu}a re|a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab, jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 21 do 25, a maksimalne od 33 do 35 stepeni. SRBIJA: Prete`no sun~ano i vrlo toplo vreme. Popodne i krajem dana je ponegde mogu}a re|a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab, u pomoravqu i podunavqu umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalne temperature od 17 do 25 stepeni, a maksimalne od 33 na severu do 38 na jugu Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak prete`no sun~ano i vrlo toplo uz temperature od 32 na severu do 38 stepeni na jugu Srbije. U utorak popodne povremeni pquskovi i bla`e osve`ewe na severu. U sredu samo na severu Srbije ispod 30 stepeni, a u drugoj polovini sedmice ponovo svugde vru}ine. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zadr`avawe toplog i sparnog vremena iznad na{eg podru~ja produ`ava nepovoqnu biometeorolo{ku situaciju. Hroni~ni bolesnici mogu ose}ati uobi~ajene tegobe, pa im se preporu~uje pridr`avawe saveta lekara. Mogu}i su iscrpqenost, nervoza i pad koncentracije. Neophodna je poja~ana pa`wa u saobra}aju.

Madrid

30

Rim

29

London

22

Cirih

19

Berlin

27

Be~

30

Var{ava

35

Kijev

37

Moskva

31

Oslo

25

Do{ao kamionyija u javnu ku}u nakon nedequ dana provedenih za volanom, i tresnuo 1.000 evra glavnoj dami pred nos: - @elim najru`niju devojku i hladne {pagete od ju~e! - Ali gospodine, za ove pare mo`ete imati najlep{u devojku i toplu, so~nu {niclu. - Draga gospo|o, nije meni do seksa, samo sam se za`eleo ku}e!

SUDOKU

St. Peterburg 28 Atina

37

Pariz

19

Minhen

22

Budimpe{ta

33

Stokholm

24

5

8 6

4

9

5 1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

7 9

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

5 8 1 3 4 7 2 6 9 TISA

4

SAVA

Bezdan

478 (-8)

Slankamen

445 (9)

Ja{a Tomi}

Apatin

526 (0)

Zemun

413 (9)

Tendencija stagnacije

Senta

377 (-19)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

410 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

330 (-6)

Tendencija stagnacije i porasta

Smederevo

542 (4)

Titel

448 (4)

NERA

Ba~. Palanka 416 (11) Novi Sad

414 (11)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

108 (-16) N. Kne`evac 458 (-24) S. Mitrovica

8 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Beograd

Kusi}

118 (2)

1

3

5

2

3 6 7 5 9 2 4 8 1

5

6 9 2 4 8 3 5 1 7

352 (6)

4 5

40 (2)

9 2 4 8 1 6 7 3 5

8

1

5

7 3 5 1 6 9 8 4 2

7

4

6

4 1 8 7 2 5 3 9 6 8 5 3 6 7 1 9 2 4

2

1 3

9

5 4

2 7 6 9 3 4 1 5 8 1 4 9 2 5 8 6 7 3 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 15.avgust 2010.