Page 1

MOMO ^OLAKOVI], [EF POSLANI^KOG KLUBA PUPS-a

NADRILEKARI OPET NA TV EKRANU

Rak le~ili pepelom jasminovog drveta

Ne damo penzije ni po koju cenu

str. 13

str. 3

NOVI SAD *

SUBOTA 15. AVGUST 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22451 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

„ELEKTROPRIVREDI SRBIJE” SLEDI NOVO VELIKO SPREMAWE

Prekobrojno 10.000 radnika EPS-a?

str. 5

IZVO\A^I RADOVA NA AUTOPUTU TVRDE DA SE SVE RADI PO PROPISU

ME[ALICA OD ^ETRDESET TONA U OPASNOJ [ETWI RIBWAKOM

Ore li Marko sad pesak po Horgo{u?

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Jela{i} u dugu, poslanici i sud na odmoru

Ekonomija 4 Revizija privatizacije lek za {trajkove 4 Plenidbu yaba obezbe|ivala policija 5 Dr`ava u raqama dizelskog ortakluka

Poqoprivreda 6 Kajmak skidaju oni izme|u wive i trpeze

Novi Sad 7 Modernom opremom protiv de~jih bolesti

Vojvodina 11 Dva veka vrbaske gimnazije

Crna 12 ]erku obqubio, suprugu tukao

Dru{tvo 13 Leta~ke traume srpskog Nemca 13 Osam godina primale porodiqsku nadoknadu

Div pao u ba{tu

Starica drugi put silovana str. 12

SPORT

Foto: S. [u{wevi}

VI[ESTRUKI PRESTUPNIK NAPASTVOVAO @ENU OD 85 GODINA

str. 9 str. 16 – 19

„ ATLETSKA ELITA NA SP U NEMA^KOJ

„ KRE]E BUBAMARA [IROM SRBIJE

„ DIVAC U KO[ARKA[KOM KAPMU NA LETENKI

Sun~ano i toplo

Najvi{a temperatura 29°S UV indeks 6-7

c m y


POLITIKA

subota15.avgust2009.

Sutra izbori u Pe}i i Pri{tini U op{tinama Pe} i Pri{tina sutra }e biti odr`ani izbori za lokalne skup{tine, na kojima }e u~estvovati po {est izbornih lista. Vlada Srbije je 2. aprila uvela privremenu upravu u op{tinama Pri{tina i Pe}, a zbog lo{eg funkcionisawa tih lokalnih samouprava. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, Vlada je bila u obavezi da nove izbore za lokalne organe vlasti raspi{e najkasnije 60 dana od uvo|ewa privremenih mera, a oni moraju biti odr`ani u roku od pet meseci. Na izbornom listi}u u Pri{tini prvi je SNS –Tomislav Nikoli}, zatim SRS – dr Vojislav [e{eq, slede liste DS – Boris Tadi}, DSS – Vojislav Ko{tunica, Grupa gra|ana “Opstanak” – prof. dr Miroslav Popovi}, dok je na {estom mestu lista SPS–PUPS–JS – Grupa gra|ana “Vidovdan” – Ivica Da~i}. U Pe}i je na zbirnom izbornom listi}u tako|e prva lista SNS –Tomislav Nikoli}, zatim SPS–PUPS–JS – Ivica Da~i}, DSS– NS – dr Vojislav Ko{tunica i DS – Boris Ta-

di}. Peta na izbornom listi}u je Socijaldemokratska partija – Dejan Jovanovi}, a {esta lista SRS – dr Vojislav [e{eq. Pravo da bira odbornike Skup{tine grada Pri{tine

ima 26.090 bira~a, a za odbornike Skup{tine op{tine Pe} 8.310. Oni }e glasati na izme{tenim bira~kim mestima u Gora`devcu, odnosno Gra~anici.

Internet sajt Agencije za borbu protiv korupcije Internet sajt Agencije za borbu protiv korupcije dostupan je od ju~e na adresi www.korupcija.gov.rs. Na sajtu su vesti i saop{tewa o aktivnostima Odbora Agencije, direktorke i zamenika, osnovni podaci o Agenciji i wenoj budu}oj organizaciji, posle 1. januara 2010. godine, kada po~ne da radi u punom kapacitetu. Na prezentaciji su tako|e Antikorup-

cijska strategija i Akcioni plan, zakoni iz nadle`nosti Agencije i podzakonski akti, me|u kojima i Pravilnik o sistematizaciji koji sadr`i spisak i opis svih radnih mesta u Agenciji, a za koje }e do kraja godine biti raspisani konkursi. Kada Agencija preuzme sve nadle`nosti iz zakona, na sajtu }e se nalaziti registri funkcionera, wihove imovine,

lista pravnih lica u kojem je funkcioner vlasnik vi{e od 20 odsto udela ili akcija, katalog poklona, zavr{ni ra~uni politi~kih stranaka i izve{taji u skladu sa Zakonom o finansirawe politi~kih stranaka. Na sajtu }e, tako|e biti objavqivane odluke o kr{ewu Zakona, a postoja}e i mogu}nost prijavqivawa kr{ewa Zakona.

DNEVNIK

c m y

2

USTAVNI SUD I SKUP[TINA NE BRINU ZBOG ZALE\ENIH PLATA

Jela{i} u dugu, poslanici i sud na odmoru Svi oni koji primaju zarade na dr`avnim jaslama i daqe su pod zakonskim ograni~ewem i moraju da se pomire sa sudbinom da im plata ne mo`e biti ve}a od {est proseka, {to je oko 180.000 dinara. Nije pomogla ni `alba Ustavnom sudu, koju je Narodna banka Srbije podnela jo{ 4. maja, budu}i da se tek ~eka odgovor srpskog parlamenta koji je sporni zakon usvojio. Nakon {to je guverneru Radovanu Jela{i}u s 412.000 plata „skliznula“ na 163.000 dinara, NBS se obratio Ustavnom sudu, uz obrazlo`ewe da se Zakonom o privremenom smawewu plata dr`avnim slu`benicima naru{ava Ustavom garantovani princip nezavisnosti i samostalnosti NBSa. Iako se Jela{i} `alio na to da ovakvom platom ne mo`e da pokrije tro{kove `ivota i otplatu vile na Dediwu, ni Ustavni sud ni poslanici srpskog parlamenta nisu po`urili da stvar razre{e ve} su oti{li na godi{wi odmor. Sudije Ustavnog suda po~iwu svoj redovni rad 10. septembra, dok je glasawe poslanika zakazano za posledwi dan avgusta. Jela{i} je pre nekoliko godina tvrdio da je ekskluzivnu vilu u Ulici Augusta Cesarca kupio za samo 380.000 evra, i to podizawem kredita, dok su, s druge strane, stizale optu`be na wegov ra~un da je pro{ao izuzetno dobro jer ku}a vredi ~ak 1,5 milion evra. Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} (DS) potvrdio je za „Dnevnik“ da je ovom skup{tinskom telu dostavqeno nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona 27. jula, pred sam kraj sesije. – Shodno Poslovniku, Zakonodavni odbor obavezan je i ovla{}en da dostavqa mi{qewe povodom takvih inicijativa Ustavnom sudu. Ocenu ustavnosti Zakona o privremenom ograni~ewu plata tra`e, izme|u ostalih, NBS, Privredna komora Srbije i sindikat zaposlenih u Komori. Zakonodavni odbor }e analizirati podnete inicijative. U ovom trenutku mogu da ka`em da je taj zakon u potpunosti u skladu s Ustavom, da su na-

vodi iz inicijativa u kojima se isti~e da je NBS nezavisna institucija i da se zakonodavna aktivnost zavr{ava dono{ewem zakona o Narodnoj banci, neosnovani, s obzirom na to da po odredbama Ustava, Republika Srbija, i to ba{ weno zakonodavno telo – Narodna skup{tina – ure|uje pitawe radnih odnosa, {to implicira i plate zaposlenih u takvim institucijama. Samim tim, usvajawe takvih akata ne uti~e na nezavisnost tih institucija, ni NBS-a, niti PKS-a. Odbor }e, kada se steknu

ra|uje gotovo upola mawe – 187.000, direktor “@eleznica”, umesto 370.000, prima oko 190.000... Dok nije stigao „platni led“, direktor Telekoma primao je 355.000, „Srbijagasa“ 312.000, Aerodroma „Beograd“ i PTT „Srbija“ po blizu 300.000, direktor „Slu`benog glasnika“ 275.000, a Zavoda za uxbenike i „Srbijavoda“ po 220.000 dinara. To su bile zarade ispla}ene za februar i nakon prve preporuke Vlade da se one smawe, po{to su do tada bile jo{ neprimereno vi{e.

Zakon je u potpunosti u skladu s Ustavom, navodi iz inicijativa u kojima se isti~e da je NBS nezavisna institucija i da se zakonodavna aktivnost zavr{ava dono{ewem zakona o Narodnoj banci, neosnovani su (Vlatko Ratkovi}) uslovi, a to zna~i kvorum za rad, {to je krajem avgusta, dostaviti mi{qewe Ustavnom sudu, s tim {to mogu da iznesem generalnu ocenu da su ove inicijative neosnovane – zakqu~io je Ratkovi}. Dok je zakon na snazi plate u dr`avnoj administraciji i javnom sektoru ostaju na ledu, a iznosi iznad 40.000 potpadaju pod „krizni“ porez od deset odsto. [ta zna~i smawewe, govore cifre po kojima direktor “Jat ervejza”, umesto 380.000 dinara, za-

Prema podacima dopstupnim na sajtu Vlade, do dono{ewa ovog zakona direktor Cenralnog registra zara|ivao je 355.000, Agencije za privatizaciju 344.149, a direktor Agencije za osigurawe depozita 323.000, dok je plata direktora Agencije za privredne registre bila oko 280.000 dinara. Najni`u platu sa tog spiska primali su direktori Antidoping agencije, koja je dostizala oko 100.000 dinara, i Zavoda za za{titu prirode – 71.703 dinara. S. Stankovi}

Verkovi prikupili potpise Stranka “Zajedno za [umadiju”, ~iji je lider gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi}, prikupila je za dve sedmice vi{e od 10.000 overenih izjava gra|ana o ~lanstvu u toj stranci, potrebnih za preregistraciju u skladu s novim Zakonom o politi~kim strankama. – Ovo je jedinstven slu~aj u Srbiji da je jedna stranka sve potrebne izjave prikupila na podru~ju jednog grada – rekao je direktor stranke Zlatko Mili} na konferenciji za novinare. Ocewuju}i da takav uspeh dodatno potvr|uje liderstvo te

stranke u Kragujevcu, on je naveo da je najve}i broj gra|ana izjavu o ~lanstvu dao u sedi{tu stranke, ali da su “dodatno bile anga`ovane i pojedine gradske mesne kancelarije”. – Broj potpisa gra|ana bi}e sigurno ve}i jer jo{ nismo obradili podatke koji nam sti`u iz gradskih i op{tinskih ogranaka – rekao je Mili}, i naveo da se kampawa prikupqawa potpisa nastavqa, imaju}i u vidu da je sezona odmora i da izvestan broj ~lanova te stranke nije u mogu}nosti da potpi{e izjave. On je naglasio da }e “Zajedno za [umadiju” zahtev za preregi-

straciju predati tek posle obrade svih izjava i izrade jedinstvenog spiska s podacima o potpisnicima izjava. Portparol stranke Zoran Pal~i} najavio je “produ`etak kampawe za prikupqawe overenih potpisa gra|ana i u ^a~ku, Kru{evcu, Kni}u i jo{ nekim gradovima i op{tinama ~iji su odbori ’Zajedno za [umadiju’ izrazili `equ da organizuju tu akciju”. On je naveo da su me|u potpisnicima izjava o ~lanstvu u “Zajedno za [umadiju” 51,70 odsto mu{karci, a da po starosnoj strukturi predwa~e mladi do 30 godina, s 26,59 procenata.

DSS OPTU@IO DS ZA VE[TA^KO IZAZIVAWE AFERE

Bakarec: Stanove delio i grad Beograd Funkcioner Demokratske stranke Srbije Neboj{a Bakarec optu`io je ju~e Demokratsku stranku da je “ve{ta~ki izazvala” aferu s prodajom dr`avnih stanova pod uslovima povoqnijim nego na tr`i{tu da bi sakrila svoju odgovornost za “katastrofalnu ekonomsku situaciju”. U izjavi dostavqenoj agenciji Beta, Bakarec je rekao da je DS “bio upoznat i saglasan” s Uredbom po kojoj su dr`avni slu`benici pod uslovima povoqnijim nego na tr`i{tu otkupqivali dr`avne stanove

koje su dobili na kori{}ewe. “Demokratska stranka je znala za tu uredbu i nije imala ni-

{ta protiv we”, rekao je Bakarec reaguju}i na izjave gradiona~elnika Beograda Dragana \ilasa o toj temi. Bakarec je rekao i da je tu uredbu donela Vlada Zorana \in|i}a, kao i da je ona izmewena 2007. godine, ali da je DS bio upoznat i s tom izmenom. Bakarec je naveo i da je grad Beograd u proteklih {est godina dodelio 3.100 dr`avnih stanova zaposlenima u policiji i drugim dr`avnim slu`bama po ceni upola ni`oj od tr`i{ne i na kredit od 20 godina po povla{}enim uslovima.


POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

MOMO ^OLAKOVI] , [EF POSLANI^KOG KLUBA PUPS-a U SKUP[TINI SRBIJE

Ne damo penzije – O rekonstrukciji Vlade stalno se pri~a, i to najvi{e ~ini opozicija. Li~no mislim da to nije realno, mada bi mo`da bilo i dobro izvr{iti nekakvu rekonstrukciju Vlade, ali u smislu racionalizacije – smawewa administracije i tro{kova dr`ave – ka`e za “Dnevnik” {ef poslani~ke grupe PUPS-a u Skup{tini Srbije Momo ^olakovi}, na molbu da odgovori na pitawe da li su ta~ne spekulacije o promenama u kabinetu premijera Mirka Cvetkovi}a. – Ne o~ekujem promene, iako bi bile mo`da po`eqne zbog {tedwe u vreme ekonomske krize. z Vlada priprema mere iz socijalnog domena. Da li va{a stranka u~estvuje u wihovom kreirawu i {ta se mo`e o~ekivati ? – Potpredsednik Vlade i lider PUPS-a Jovan Krkobabi} u~estvuje u tome veoma aktivno, posebno kada je re~ o socijalnoj dimenziji vezanoj za penzionere. Ne}emo prihvatiti nikakva re{ewa koja bi zna~ila smawivawe penzija, ili wihovo oporezivawe. Zala`emo se za to da se ovaj fond Vlade za najugro`enije od 3,2 milijarde dinara koristi na pravi na~in

pogledu podr`avamo i sindikate i radnike koji to zahtevaju. z Da li je PUPS zadovoqan dosada{wim u~inkom Vlade, ali i odnosima u vladaju}oj koaliciji? – Mogu da izrazim zadovoqstvo time {to se onaj osnovni princip, zbog kojeg smo u{li u vladaju}u koaliciju i vlast – princip socijalne pravde i socijalne dr`ave – ostvaruje. Na{i osnovni zahtevi vezani za taj domen se ostvaruju: da samo spomenem da smo uspeli da pove}amo penzije, da o~uvamo wihov nivo, da smo us-

Ko treba, neka doplati z Mnogo je negodovawa zbog raspodele stanova preko Vladine komisije po bagatelnim cenama. [ta daqe? – PUPS podr`ava celu pri~u koju je tim povodom Vlada pokrenula. Neka se ta~no i precizno utvrdi {ta se de{avalo jer niko ne treba da bude privilegovan u dodeli dr`avnih stanova u Vladi. Kada je u pitawu Skup{tina, ona ne raspola`e stanovima i tu nema problema. Ali ovo {to je Vlada uradila neka se preispita, utvrde prave ~iwenice i primene zakoni. Onaj ko treba, neka doplati, onaj ko nije postupio u skladu sa zakonom, neka odgovara. i podr`avamo planove Ministarstva Rasima Qaji}a. Tako|e, mislimo da treba preduzeti posebne mere radi poboq{awa polo`aja mladih, nezaposlenih, a sa sindikatima inicirati razgovore za sanirawe socijalnog stawa u preduze}ima, s tim {to bi pa`wu trebalo posvetiti preispitivawu dosada{we privatizacije. U tom

peli da se ne oporezuju i sada poku{avamo – i u tome o~ekujemo da }emo uspeti – da se penzije ne smawuju, iako to mnogi zagovaraju. Ne treba zaboraviti ni da je ispuwen na{ zahtev da se pozitivna lista lekova pro{iri i uspeli smo da o~uvamo fond vezan za oporavak penzionera, pa 12.000 najstarijih sugra|ana mo`e da odlazi u bawe.

REKLI SU

Sre}kovi}: Nadam se da odnosi nisu naru{eni Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} izrazio je nadu da odnosi me|u koalicionim partnerima u Vladi Srbije nisu naru{eni krizom oko predloga zakona o informisawu. “Mi smo kao stranka uva`eni, jer je na inicijativu Srpskog pokreta obnove i medijskih udru`ewa, Vlada usvojila amandmane koji su u velikoj meri poboq{ali prvobitni tekst predloga zakona. A, koliko su odnosi ugro`eni, mora}ete da pitate druge. Nadam se da nisu”, rekao je Sre}kovi} u intervjuu za “Novosti”. Na pitawe da li bi pristao na to da se, u ime u{teda, ukine resor dijaspore u Vladi, Sre}kovi} je odgovorio da do sada o tome nije razgovarano, ali da je SPO, ~iji je on jedini ministar u Vladi, spreman za “svaki dogovor s koalicionim partnerima koji uva`ava politi~ku realnost i vodi ubrzawu reforme javnog sektora i racionalizaciji dr`avne uprave”.

Ugqanin: Snima}emo emisije o nerazvijenima Ciq projekta “Druga strana Srbije” je da se politi~arima, dijaspori i stranim investitorima predstave mogu}nosti za investirawe u 42 najnerazvijenije op{tine u Srbiji, izjavio je ju~e u Beogradu ministar bez portfeqa Sulejman Ugqanin. U okviru projekta bi}e snimqene emisije o svakoj od 42 najnerazvijenije op{tine u Srbiji, koje }e potom biti emitovane na jednoj od televizija s nacionalnom frekvencijom. Nakon potpisivawa ugovora o sprovo|ewu projekta, Ugqanin je kazao da je ciq i da se smawi “distanca izme|u Vlade Srbije i najnerazvijenijih op{tina”. “Na{ koncept je da se ne nadme}emo ko je u te`oj situaciji. Bavi}emo se i problemima, ali emisija treba da prika`e ono {to je afirmativno u tim op{tinama”.

Vu~i}: Kampawa DS-a i tajnih slu`bi Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} optu`io je Demokratsku stranku i tajne slu`be da su ponovo krenuli u kampawu protiv narodwaka, zbog toga {to su i nova istra`ivawa javnog mwewa pokazala da imaju najve}i rejting. Vu~i} je, na konferenciji za novinare, rekao da ve} ~etiri dana traje “navala” na adresu elektronske po{te SNS-a i telefone, kao i da se javqa wegova navodna }erka koja ima 21 godinu i pri~a da }e da u novinama objaviti da mu je dete. “Ako ima neko dete da nisam priznao, prizna}u ga s najve}im zadovoqstvom, ali ne da mi to izmi{qaju tajne slu`be”, poru~io je on. On je istakao da ne postoje stvari koje DS ne}e slagati da bi dobio izbore.

opozicija, no ne sporim im takvo pravo. Ne vidim nikakav veliki problem ne pro|e li zakon o informisawu – idemo daqe, nema razloga da Vlada padne zbog tog ili bilo kojeg drugog zakona. z Ali nezadovoqstvo ne “podgreva” samo opozicija ve} ga iznosi i G17 plus…? – Dobro, mogu da ka`em da nije samo opozicija nego da tu ima i odre|enih pojedinaca i partija iz vladaju}e koalicije. z Najavquju da bi, ako zakon o informisawu ne bude usvojen, i oni ubudu}e mogli “zatezati” kod zakona koje predla`u druge stranke u Vladi. [ta O~ekujemo i skoru realizaciju u takvoj situaciji? na{eg zahteva za formirawe – Ostajemo pri na{em princifonda pri Vladi za intervencije pijelnom stavu da ne}emo podrkod najsiroma{nijih stanovnika. `ati izmene Zakona o informiSmatamo da Vlada ostvaruje svoje sawu ukoliko se ne pojave neki zadatke, a onog trenutka kada to novi argumenti. Ako bi sad neko ne bi bio slu~aj, posebno kada bi izneo neke nove, druga~ije arguse zanemario princip socijalne mente, mogli bismo o tome razgopravde, razmi{qali bismo o tome varati. Ina~e, na{ principijeda li i daqe treba da ostanemo lan stav od po~etka je da ne}emo deo vladaju}e koalicije. da u~estvujemo u sputavawu mediz Zar vam se ne ~ini da su ja i usvajawu nekakvih drakonodnosi me|u pojednim strana- skih kazni protiv wih. Ali u svakama na vlasti kom slu~aju, jena ta~ki ni`oj smo za ure|ewe Ne vidim nikakav od po`eqne kamedijskog proveliki problem ne da na dnevni stora u Srbiji, red Skup{tine ali ne na ovaj pro|e li zakon do|u pojedini na~in, da iskquo informisawu zakoni? ~ivo mediji budu – idemo daqe – Prosto ne ti koji su odgomogu da razumem vorni. Pa i mi, to {to ~itam i to {to ~ujem od politi~ari, moramo biti odgopojednih lidera politi~kih parvorni za stawe u medijima, odgotija i nekih strana~kih funkciovorno{}u za na{e odluke, ponanera. Vlada je formirana na pro{awe, postupke, re~i… z Zna~i, PUPS se ne pla{i gramskim ciqevima, od raznih stranaka, i normalno je da u tada bi 31. avgusta, ukoliko ne kvoj koaliciji ima razli~itih bude usvojen taj zakon, moglo mi{qewa, interesa i ciqeva. Zado}i do problema u Vladi? to je bitna ta koordinacija, usa– Mislim da ne bi trebalo da gla{avawe svega toga. Bilo je nedo|e do toga. Ono, jeste da mo`e, koliko propisa – o regionalizaja ne sporim, ali ne o~ekujem. ciji, o komorama i o informisaAko zakon o informisawu ne wu gde je do{lo do razli~itih pro|e – neka ne pro|e. Pa molim mi{qewa i tuma~ewa. To ne vilepo, neka se radi novi, a mi da dim kao problem, niti vidim da nastavimo ostvarivawe ciqeva zbog toga Vlada mo`e pasti. Ako zbog kojih smo formirali tu vlane pro|e jedan zakon, nije smak du. A zakon o informisawu nije u sveta, neka se ponudi boqi, s boprioritetima, {to se mene i qim re{ewima. Li~no mislim da PUPS-a ti~e. sve takve spekulacije podgreva S. Stankovi}

subota15.avgust2009.

MINISTARKA DIANA DRAGUTINOVI]

Imam podr{ku DS-a Ministarka finansija Diana Dragutinovi} demantovala je da se o wenoj smeni u Vladi govori onoliko koliko se govori u medijima. – Ono {to provejava je moja odgovornost za stawe u javnim finansijama, ali su javne finansije samo odraz stawa u realnoj ekonomiji – rekla je Diana Dragutinovi} za NIN. – Da je privreda reformisana, da je privatizacija uspe{no zavr{ena, da industrijska proizvodwa i bruto doma}i proizvod nisu pali, bili bi ve}i i javni prihodi. – Znam da imam podr{ku premijera i Demokratske stranke koja me je predlo`ila. Svi zajedno znamo da ne mogu biti kriva za probleme koji nisu re{avani, a sad je do{lo vreme da se re{e i ra~uni plate – rekla je Diana Dragutinovi}.

LSV O SLU^AJU GORANA KNE@EVI]A

^anak: Tamna mrqa na licu Srbije Pona{awe vlasti prema biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u predstavqa tamnu mrqu na evropskom licu Srbije, ocenila je ju~e Liga socijaldemokrata Vojvodine. Zahtevamo razre{ewe slu~aja

Gorana Kne`evi}a, koji je u oktobru spektakularno li{en slobode, a danas mu je pritvor produ`en za jo{ mesec dana, ka`e se u saop{tewu LSV-a. “Slu~aj Gorana Kne`evi}a dokazuje da svako bez presude mo`e neograni~eno biti li{en

Vo`dovac: Nema ve}ine, novi izbori U op{tini Vo`dovac ponovo }e biti odr`ani izbori jer stranke koje su osvojile odborni~ke mandate ni ju~e nisu uspele da se dogovore o formirawu vlasti u toj beogradskoj op{tini. Predsedavaju}i Skup{tine op{tine Vo`dovac Savo [kundri} je oko 14 sati obavestio odbornike da nije postignut dogovor o formirawu vlasti i da }e na Vo`dovcu ponovo biti raspisani izbori. Nastavku ju~era{we konstitutivne sednice SO prisustvovalo je 27 od ukupno 56 odbornika. Konstitutivna sednica po~ela je 10. avgusta, a ju~e je istekao rok za izbor op{tinskih ~elnika. U SO Vo-

“Za evropski Vo`dovac”, osim DS-a, ~ine G17 plus, SPO i DHSS, a koalicioni sporazumi potpisani su i s Koalicijom SPS–PUPS–JS-a, LDP-om i Qa-

G17 plus: Idemo sami Gradski odbor G17 plus saop{tio je ju~e da }e na novim lokalnim izborima u op{tini Vo`dovac nastupiti samostalno. U saop{tewu, koje je podeqeno novinarima, navedeno je da, i pored dobre saradwe s Op{tinskim odborom DS-a na Vo`dovcu, G17 plus `eli da samostalnim izlaskom na izbore “ostalim skepticima i zlonamernim politi~kim suparnicima doka`e da legitimitet za svoju politiku crpi iz podr{ke bira~a”. Odbor je najo{trije osudio neodgovorno pona{awe “pojedinih politi~kih aktera koji su doveli do toga da se po tre}i put u posledwu godinu i po odr`avaju izbori u op{tini Vo`dovac”. “Sa `aqewem konstatujemo da je DSS ponovo prednost dao strana~kim, nasuprot op{tim interesima, te da }e na ponovqenim izborima bira~i znati da kazne to neodgovorno pona{awe”, pi{e u saop{tewu. Dodaje se da je ta stranka uverena u to da }e Vo`dov~ani na ponovqenim izborima potvrditi da `ele demokratsku lokalnu vlast u kojoj }e G17 plus preuzeti odgovornost da nastavi razvoj moderne i efikasne op{tinske uprave. `dovac, na izborima odr`anim 7. juna, SNS je dobio 18 mandata, lista “Za evropski Vo`dovac” 17, Koalicija DSS–NS–NP-a sedam, SPS–PUPS–JS {est, radikali i LDP po tri, a “Lista za toleranciju” Rasima Qaji}a dva. Listu

ji}evom “Listom za toleranciju”, tako da im nedostaje samo jedan odbornik da bi imali ve}inu u op{tinskoj skup{tini. Odbornik DS-a Branko Aresijevi} izjavio je novinarima u Skup{tini Vo`dovca da je u sali

3

bilo 28 odbornika, ali da se jedan nije upisao jer su “imali informaciju da su odbornici SRS-a tu samo zbog medija, a ne da daju kvorum”. Arsenijevi} je optu`io gradska rukovodstva Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije za pritisak na svoje odbornike kako se ne bi dogovorili o formirawu ve}ine na Vo`dovcu. Kako je kazao, izbori }e biti odr`ani u roku od tri do {est meseci. Funcioner SNS-a Neboj{a Stefanovi} optu`io je DS za “skandalozno pona{awe ~iji je ciq da ne budu otkrivene sve malverzacije te stranke na Vo`dovcu”. Stefanovi} je kazao da je klub ZEV-a formiran brzo kako SNS ne bi bio na ~elu privremenog organa. Funkcioner DSS-a Andreja Mladenovi} ocenio je najave DS-a prethodnih dana da }e neki odbornici koalicije oko DSS-a obezbediti vladaju}u ve}inu skandaloznim. Ratko Bukvi} iz Op{tinskog odbora LDP-a rekao je da za tu partiju “nikakva podr{ka nije bila prihvatqiva, sem onog bloka koji je vladao do dana kada su raspisani izbori u op{tini Vo`dovac”.

slobode. To ~ini tamnu mrqu na evropskom licu Srbije i veoma ozbiqno naru{ava poverewe u pravosudni sistem zemqe”, upozorava se u saop{tewu koje je potpisao predsednik LSV-a Nenad ^anak. To Kne`evi}a dovodi do gotovo godinu dana provedenih u pritvoru, pa LSV poziva nadle`ne organe da prekinu ovakvo pona{awe prema sada ve} biv{em gradona~elniku Zrewanina. “^udno je, pri tom, kako se u javnosti ~ulo i polemisalo o pravima raznih kriminalca i zlo~inaca, pa i atentatora na premijera. Kne`evi} niti je ubica, niti je jo{ osu|en za delo koje mu se stavqa na teret”, konstatuje LSV. “Tim je gore pona{awe prema wemu, kako od onih koji ga bez suda dr`e jedanaest meseci iza re{etaka, tako i od svih koji o tome }ute”, zakqu~uje se u saop{tewu.

VESTI SRS: Cenu }e platiti gra|ani Srpska radikalna stranka ocenila je ju~e da }e cenu katastrofalne ekonomske i monetarne politike “platiti” buxet, odnosno privreda i gra|ani i da dr`ava, ukoliko `eli to da izbegne, mora pod hitno ukinuti povlastice bankarskom sektoru i ve}i deo wegovog profita usmeri ka puwewu prazne dr`avne kase. Radikali u saop{tewu navode da je odluka Monetarnog odbora Narodne banke Srbije da se kamatna stopa zadr`i na 12 posto, ekonomski neopravdana i da se time “potvr|uje da politika guvernera NBS-a Radovana Jela{i}a poma`e iskqu~ivo bankarski sektor, ne vode}i ra~una o interesima privrede i gra|ana”.

NP: Lo{a ekonomska politika Narodna partija saop{tila je ju~e da potpuno podr`ava opravdane {trajkove i proteste radnika i seqaka {irom Srbije, jer su oni, kako se ocewuje, prirodna posledica katastrofalne ekonomske politike Vlade Srbije u svim domenima. Umesto da re{ava konkretne probleme, Vlada poku{ava da krivi~nim prijavama protiv organizatora protesta, zastra{i ove o~ajne qude, isti~e se u saop{tewu. Upravo su seqaci i radnici ti koji bi trebalo da tu`e Vladu i wene ministre, jer vi{e od godinu dana vode politiku zasnovanu na la`nim vestima o boqem `ivotu, socijalnoj odgovornosti, “belom {engenu” i putu u Evropu. Narodna partija zahteva, pre nego {to bude kasno, raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora.


4

EKONOMIJA

subota15.avgust2009.

DNEVNIK

SVE U^ESTALIJI ZAHTEVI DA SE PROVERI KAKO SU I KOME PRODATE SRPSKE FIRME

Revizija privatizacije lek za {trajkove Da je lo{a privatizacija jedan od kqu~nih uzroka trenutnih radni~kih protesta {irom Srbije sla`u se i ministri u Vladi, ali i sindikalci, a kada je to tako, onda nije ni ~udo {to se posledwih dana sve glasnije govori o reviziji takozvane svojinske transformacije, a postoje i najave iz same Vlade Srbije da }e navodno biti sprovedena kontrola svih spornih prodaja kompanija – Nezadovoqstvo radnika koji trenutno {trajkuju bi se moglo smawiti ako bi bila sprovedena revizija kupoprodajnih ugovora privatizovanih preduze}a i ukoliko mere koje }e Vlada doneti budu doprinele re{avawu wihovih socijalnih problema – ocenio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}.

On je istakao da je su{tinski problem zbog kojeg radnici izlaze na ulice ili blokiraju preduze}a u kojima rade – lo{e

OPET UZBUDQIVO U „ARMI“ U BA^U

Plenidbu yaba obezbe|ivala policija Ju~e je pred fabikom za pre|eno ono zbog ~ega su do{li radu metala „Arma“ u Ba~u posudski ~inovnici, licitanti i novo bilo uzbudqivo. Sudski brojna policija. izvr{iteq Op{tinskog suda u Ve}inski vlasnik „Arme“ Ba~koj Palanci Branislav Marko Jove{i} ka`e da je i A}imovi} ponoovo deo poku{avo je sa saradnija da se upropaI ovoga puta nije caima, a ovoga pusti jedina faura|eno ono zbog ta i oko 70 polibrika u Ba~u kocajaca, do{ao da ~ega su do{li sudski ja radi. Radnici, sprovede pravo- ~inovnici, licitanti wih oko 80, ka`u sna`ne i izvrda im nisu jasni i brojna policija {ne presude za oni koji su pet oko sto biv{ih godina u {trajradnika koji ka`u da su ve} peku, jer je Agencija za privatitu godinu u {trajku. zaciju potvrdila da je privaOvoga puta predmet licitatizcija u redu, a to je presudio cije trebalo je da bude strug i i Trgovinski sud. Cela ova te-

jedna vaga. Policija je ostala ispred fabrike, a pretpostvaqalo se da su pomenute ma{ine ve} natovarene na kamion kojim je bio blokiran ulaz u fabriku. Me|utim, tu nije bio kraj zavrzlame jer se ispostavilo da to nisu te ma{ine, pa je i ovoga puta ispalo da nije ura-

{ka pri~a, ka`u upu}eni, traje dugo, odnosno godinama, i unela je dosta zle krvi u ovo mesto. [to se spor pre re{i, svima }e biti lak{e, a vlasnik „Arme“ najavquje nove investicije i posao za sve koji ho}e da rade. M. Suyum

PROPAO JO[ JEDAN SASTANAK RADNIKA I POSLOVODSTVA KULSKE „ETERNE“

Popisati imovinu ko`are Ni drugi sastanak radnika “Eterne” s predstavnicima ve}inskog vlasnika, Kompanije “Rodi}”, nije dao prakti~no nijedan konkretan odgovor na zahteve radnika niti je wihova sudbina ne{to izvesnija, ali je, po oceni svih u~esnika ovog skupa koji je odr`an u sali SO Kula, stvar pomerena s mrtve ta~ke. Naime, ju~e je s radnicima “Eterne” razgovarao advokat Kompanije “Rodi}” Nikola Labus, a sastanku su prisustvovali i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za rad, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i kulske op{tine. S radnicima je postignut dogovor o tome da se sa~eka septembar i paket mera koje priprema Vlada Srbije, a da se za to vreme urade neke prioritetne stvari u samoj fabrici. Po re~ima predsednice Samostalnog sindikata u “Eterni” Vere Mandi}, u ponedeqak }e biti napravqen spisak radnika koji treba da se dostavi Fondu za

zdravstveno osigurawe kako bi op{tina u narednih mesec dana mogla da pokrije tro{kove le~ewa radnika “Eterne” koji su zbog neupla}ivawa doprinosa ostali bez zdravstvenih kwi`ica. – Osim toga, dogovoreno je da se izabere novi upravni odbor, koji }e imati prvi zadatak da sastavi detaqan izve{taj o poslovnom i imovinskom stawu preduze}a, da bismo znali {ta daqe da radimo. Dali smo rok da se to uradi do 15. septembra i do tada }emo obustaviti daqe proteste – rekla je Vera Mandi}. N. Perkovi}

sprovedena privatizacija, nepla}awe zarada i doprinosa, kao i besperspektivnost tih preduze}a. U najve}im proble-

cije, uz reviziju sada{we prodaje. Vujovi} je rekao da je neophodno pomo}i preduze}ima koja imaju odre|enu proizvodwu, ali propadaju

Na ulicama 33.000 radnika U Srbiji, po podacima Saveza samostalnih sindikata, trenutno {trajkuje izme|u 32.000 i 33.000 radnika koji rade ili su radili u 29 preduze}a. Podaci tog sindikata pokazuju i da najvi{e radnika zahteva neispla}ene zarade, wih 8.300, a slede zahtevi za isplatu otpremnina, zatim za upla}ivawe doprinosa za zdravstveno i penziono osigurawe, kao i za otklawawe drugih povreda kolektivnih ugovora ili ugovora o privatizaciji preduze}a. Sindikat metalaca Srbije i Samostalni sindikat Srbije prilo`i}e izmenu Zakona o privatizaciji i novi put privatiza-

jer im je dr`ava zatvorila tr`i{te. Jedno re{ewe je napraviti sistem u kojem bi dr`ava za{titila doma}u industriju. E. D.

Mo`da Marko sada ore pesak po Horgo{u Koliko god je ju~era{wa vest o tome da se severni krak autoputa na Koridoru 10 od Horgo{a prema Novom Sadu gradi ukradenim peskom iznenadila javnost, jo{ vi{e su se za~udili izvo|a~i radova – Preduze}e za puteve “Beograd”, koje je anga`ovano na izgradwi deset kilometara autoputa od Horgo{a prema Novom Sadu, i “Putevi U`ice” koji grade istu kilometra`u od glavnog vojvo|anskog grada prema severu. Tehni~ki direktor Preduze}a za puteve “Beograd” Dejan Bulaji} izjavio je za na{ list da imaju zvani~ni ugovor s firmom “Top level” za isporuku peska po koji vlastitim kamionima idu na Pali}. Pesak se kopa na pali}kom poqoprivrednom dobru, koje je, ina~e, peskovito i neplodno i s kojim dobavqa~ ima potpisan ugovor i sve neophodne saglasnosti. Koliko su osnovane optu`be iz Kawi`e, sagovornik ne mo`e da komentari{e, jer ka`e da oni uop{te ne uzimaju pesak iz te op{tine, ve} iz Subotice. Kako je Preduze}e za puteve “Beograd” u sastavu Grupacije NIBENS (Ni{, Beograd, Novi Sad), za prevoz su anga`ovani kamioni “Ba~kaputa” i jedino oni mogu da voze pesak. Istina, na trasi mogu da se vide i ma{ine “Borovica transporta” iz Rume i {aba~kog “Interkopa”, s kojima zajedno grade autoput, ali samo na gradili{tu. I {ef deonice gradili{ta koja je poverena “Putevima U`ice” Stanko Teji} ka`e da su pre po~etka radova potpisali ugovore za nabavku svih materijala neophodnih za izgradwu autoputa, pa tako i za isporuku peska. Kupuju ga od firme “Karin komerc” u Veterniku. Sagovornik dodaje da

problema na gradili{tu nemaju, sve se odvija po planu, lepo vreme im ide naruku, za razliku od po~etka radova, kada su danima padale ki{e. Uprkos ka{wewu od nekoliko dana zbog dugog ki{nog perioda, veruje da }e autoput biti zavr{en u ugovorenom roku. Ze-

Horgo{a, dodaju}i da su ilegalce uhvatili na delu, i to vi{e puta. Pre nepun mesec poqo~uvarska slu`ba je signalizirala nadle`nima u kawi{koj op{tini da se na potesima “Iboqa{“ i “Mali Horgo{“ ilegalno vadi pesak za izgradwu nove trake autoputa

Eksploatacija peska privremeno obustavqena 17. jula, nakon zabrane republi~ke inspekcije, ali je zati{je trajalo oko dve nedeqe, jer su radovi nastavqeni 9. avgusta mqani radovi su davno zavr{eni, nasut je pesak i radi se tamponsloj. Uskoro se mo`e o~ekivati asfaltirawe prvih kilometara ove deonice autoputa. S druge strane, op{tina Kawi`a uputila je prekju~e molbu Vladi Srbije da hitno spre~i ilegalnu eksploataciju peska s poqoprivrednog zemqi{ta u ataru

Horgo{ – Novi Sad na Koridoru 10. Pre toga je reagovao i Savet mesne zajednice Horgo{, zatra`iv{i pomo} od Op{tinskog ve}a Kawi`e kako bi se spre~ila ilegalna eksploatacija peska, podse}aju}i na to da se i pre deceniju u vreme izgradwe autoputa pesak tako|e vadio bez dozvole. Savet MZ Horgo{ je 9. jula ove go-

dine doneo odluku da se preduzmu mere za{tite zemqi{ta, jer su prethodnih meseci na potesima “Iboqa{“ i “Mali Horgo{“ uo~eni otkup parcela i neka ispitivawa zemqi{ta za eksploataciju peska. – Poja~ali smo prisustvo poqo~uvarske slu`be na tom terenu i 17. jula ove godine obave{tena sam da je otpo~ela eksploatacija peska. Zatra`ena je i pomo} Policijske stanice u Kawi`i – saop{tila je na konferenciji za novinare ~lanica Op{tinskog ve}a Kawi`e zadu`ena za poqoprivredu Valerija Neme{-Salkai. Ona je dodala da je 17. jula eksploataciji peska privremeno obustavqena, da je mehanizacija tada napustila teren na osnovu re{ewa o zabrani daqeg izvo|ewa radova, koje je donela republi~ka inspekcija, ali da je zati{je trajalo oko dve nedeqe, jer su radovi nastavqeni 9. avgusta. R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

14.400

72.000

Vojvodinaput a.d. , Novi Sad

20,00

16.436

1.249.136

Simpo a.d. , Vrawe

19,47

540

30.780

Fidelinka a.d. , Subotica

9,75

439

439

Velefarm a.d. , Beograd

8,64

1.195

350.250

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

BELEX 15 (645,11 2,71 %)

Promet

Topiko a.d. , Ba~ka Topola

Promet

Naziv kompanije

Promena %

AIK banka a.d. Ni{

2,36

Energoprojekt holding a.d. , Beograd Komercijalna banka a.d. , Beograd Tigar a.d. , Pirot Agrobanka a.d. Beograd

Cena

Promet

2.345

12.472.985

5,01

797

9.078.070

1,58

31.999

4.127.880

4,95

784

1.978.239

2,85

7.952

1.892.485

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

-12,03

863

863

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,45

2.004

1.324.705

Zlatibor gradwa a.d. , Beograd

-12,02

2.116

4.232

Soja protein a.d. , Be~ej

2,21

971

694.520

Alfa plam a.d. , Vrawe

-0,07

7.183

443.780

Univerzal banka a.d. Beograd

3,85

6.958

368.770

[umadija a.d. , Beograd

-11,99

1.263

12.630

Jugoagent a.d. , Beograd

-11,97

1.654

4.962

Vojvo|anskih top-pet akcija Vojvodinaput a.d. , Novi Sad

1.078,32354

svemu tome dr`ava }uti i potpuno se pravi neve{ta, kao, to je tr`i{te, to je tr`i{ni kapitalizam i tr`i{te }e sve to da reguli{e – naveo je on.

IZVO\A^I RADOVA NA AUTOPUTU TVRDE DA SE SVE RADI PO PROPISU

Javna skladi{ta a.d. , Subotica

13. 08. 2009.

mima je srpski metalski kompleks u kojem i ima najvi{e radbni~kih buna. – Revizija zavr{enih privatizacija i otvarawe tr`i{ta jedini je na~in da se preduze}a u Srbiji oporave – ka`e predsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Vujovi}. On je rekao da }e na jesen biti protesta ukoliko dr`ava ne bude brzo reagovala i sprovela reviziju privatizacije. Vujovi} je rekao da je privatizacija u Srbiji dostigla negativni vrhunac jer vlasnici koji su kupili preduze}a nisu ispunili obe}awa data prilikom wihove kupovine. – Neshvatqivo je da poslodavac kupi jednu firmu, da zatim otpusti vi{e od 50 odsto radnika, smawi proizvodwu, zarade, ne po{tuje sindikat i dr`avu, ne upla}uje jedan porez i tri doprinosa. O

Soja protein a.d. , Be~ej

-11,97 Promena %

1.059 Cena

569.742

Metals banka a.d. , Novi Sad

4,24

6.711

315.400

Promet

Imlek a.d. , Beograd

3,18

1.330

109.060

20,00

16.436

1.249.136

Veterinarski zavod Subotica a.d.

1,21

500

90.040

2,21

971

694.520

Privredna banka a.d. , Beograd

1,75

639

45.369

-11,97

1.059

569.742

Telefonija a.d. , Beograd

1,17

1.820

7.280

Metals banka a.d. , Novi Sad

4,24

6.711

315.400

Bambi Banat a.d. , Po`arevac

4,43

8.200

213.200

Sremput a.d. , Ruma

-1,23

1.600

180.800

Javna skladi{ta a.d. , Subotica

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

subota15.avgust2009.

PORASLE DEVIZNE REZERVE

CENE U JULU PALE 0,9 ODSTO

U kasici jo{ 300 miliona evra

Srpska letwa deflacija

Devizne rezerve Narodne banke Srbije pove}ane su u julu za 299,3 miliona evra i na kraju tog meseca bile su 9.184,1 miliona evra, a s deviznim rezervama banaka bile su 9.899,9 miliona evra ili 13.994,2 miliona dolara, saop{tio je ju~e NBS. Devizne rezerve najvi{e su, za 199,5 miliona evra, pove}ane po osnovu obaveznih rezervi koje su izdvojile banke, dok

su krediti od Evropske investicione banke i Svetske banke doprineli rastu rezervi s 49,8 miliona evra. Uz to, u julu je NBS od mewa~a neto otkupio 7,5 miliona evra, 9,1 miliona evra mawe nego u junu. Iz deviznih rezervi NBSa u julu je ispla}eno 17,4 miliona evra za izmirewe obaveza po osnovu stare devizne {tedwe i Zajma za privredni preporod i 5,5 miliona evra stranim poveriocima.

Banka zaposlila pripravnike Komercijalna banka zaposlila je 50 pripravnika u okviru programa Nacionalne slu`be za zapo{qavawe “Prva {ansa”, kojim dr`ava godinu dana finansira plate mladih koji se prvi put zapo{qavaju u struci. ^lanica Izvr{nog odbora Komercijalne banke Slavica \or|evi} rekla je da je posle pozitivnog iskustva s 30 priravnika zaposlenih pro{le godine, ta banka odlu~ila da i ove godine zaposli mlade qude bez radnog iskustva u struci. Pripravnici }e raditi u filijalama Komercijalne banke u 13 gradova u Srbiji.

U Srbiji je u julu zabele`en pad maloprodajnih cena od 0,9 odsto, mereno metodologijom Evropske unije, a godi{wa inflacija dostigla je 8,5 posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku Srbije. U prvih {est meseci ove godine cene

Restorani i hoteli poskupeli su svoje usluge 0,8 posto, a cene rekreacije i kulture pove}ane su 0,6 procenata, a u ostalim segmentima proizvoda i usluga nije zabele`ena promena cena, navodi se u saop{tewu Zavoda. Cene su u junu bile na istom ni-

vou kao u maju. Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prose~ne promene maloprodajnih cena robe i usluga za li~nu potro{wu, a ukqu~uje i cenu iznajmqivawa stana, finansijske usluge, usluge obrazovawa i ugostiteqske usluge.

ROVOVSKA BORBA NA SRPSKOM TR@I[TU NAFTE

Dr`ava u raqama dizelskog ortakluka Daleko od o~iju javnosti traje borba od ~ijeg ishoda zavisi ne samo budu}a slika naftnog tr`i{ta u Srbiji ve} i sama pozicija i uloga izvr{ne vlasti u ovom dru{tvu. Na~elno gledano, re~ je o evrodizelu, ali se su{tinski radi o tome da }e odgovor Vlade Srbije na zahteve da se ograni~i slobodan uvoz ovog goriva i podignu uvozne da`bine biti slike wezine pozicije prema evropskim pravilima nesmetane tr`i{ne utakmice i borbe protiv monopola bilo koje vrste. Srbija je do slobodnog uvoza evrodizela do{la na pomalo ~udan na~in. Suzbijaju}i crno tr`i{te petroleja, jo{ je vlada Zorana \in|i}a donela uredbu kojom se spre~ava uvoz derivata u Srbiju. Odobrena je bila samo nabavka sirove nafte, svima je pru`ena {ansa, ali je uslov bio da se ta nafta preradi u doma}im rafinerijama. Namera je bila da se uvede red na tr`i{tu, a obavezno{}u prerade stvarani su uslovi za modernizaciju rafinerija i pripremawe Naftne industrije Srbije za privatizaciju. Ako je prvi strate{ki ciq donekle i ostvaren, na drugom se malo toga postiglo. Uquqkan u svoju monopolsku poziciju, na kadrovskom planu prepu{ten politi~kom (strana~kom) trgovawu, bez ambicija na {irem regionalnom tr`i{tu, NIS ne samo {to nije podizao tehnolo{ki nivo svoje prerade ve} je zanemarivao i svoju dru{tvenu funkciju. Kada je pre nekoliko godina smawenim isporukama stvorio krizu na tr`i{tu evrodizela, ne koriste}i pri tome

Raste dobitak lizing ku}a Dobitak pre oporezivawa na tr`i{tu finansijskog lizinga u Srbiji u prvom tromese~ju je 925,6 miliona dinara. U odnosu na 2008, prera~unato na godi{wi nivo, u prvom kvartalu, prihodi su rasli br`e od rashoda, odnosno pove}ani su 13,4 posto, dok su rashodi pove}ani 6,8 posto, {to je imalo za posledicu pove}awe u~e{}a neto dobitka pre oporezivawa u prihodima s jedan na 6,7 procenata. Najve}i deo plasmana po osnovu fi-

su pove}ane {est posto, navodi se u saop{tewu. Cene hrane i bezalkoholnih pi}a u julu su bile 3,2 odsto ni`e nego u junu, dok su poskupeli name{taj i poku}stvo – jedan posto, a ode}a i obu}a, kao i cene stana, struje, gasa i drugih goriva 0,9 posto.

Vezana trgovina Da sve ne bi izgledalo tako tmurno i neugodno, posredno se izvr{noj vlasti {aqu signali da je NIS, ako se wegovi zahtevi prihvate, spreman da isporu~i primarni benzin neophodan za pokretawe pan~eva~ke „Petrohemije“. Na stolu je, izgleda, stalno vezana trgovina, koja se, pojednostavqeno gledano, svodi na jasnu poruku – ako ho}ete profit, onda morate sara|ivati! mogu}nost interventne nabavke iz inostranstva, dr`ava je reagovala tako {to je ovo gorivo stavila na listu slobodnog uvoza. Od tada Srbija vi{e nema problema u podmirewu tr`i{ta. Da bi korist bila jo{ ve}a, razlika izme|u maloprodajne cene NIS-a i uvozne veleprodajne cene, koja se kretala od 10 do 15 dinara po litru (sada je 19 dinara!), omogu}avala je konkurentno snabdevawe potro{a~a i egzistenciju uvoznika i distributera. Neke ra~unice pokazuju da pri-

vatne benzinske pumpe, samo na evrodizelu i TNG-u (te~nom naftnom gasu) imaju zaradu, dok su na drugim derivatima, koje nabavqaju od NIS-a, ili na nuli ili u minusu. Premda je i ranije dr`ava prema NIS-u bila bole}iva i izlazila mu u susret, stvari su se dramati~no promenile kad je naftnu kompaniju preuzeo ruski „Gaspromweft“. Od tada Vlada Srbije pred sobom ima strate{kog partnera, koji je finansijski ja~i od we same. Su{tinski to ne bi trebalo da predstavqa neki pro-

blem da se ta nadmo} svakodnevno ne demonstrira. Ona se ne svodi samo na stalne zahteve za poskupqewima – cene na benzinskim pumpama u Srbiji su me|u najvi{im, ako ne i najvi{e u Evropi, ve} zadire i u samu su{tinu vladine ekonomske politike. Najpre je iz NIS-a ispostavqen zahtev da se odobri pove}awe cene rafinerijske prerade, da bi nedavno bilo zatra`eno i da se slobodan uvoz evrodizela ograni~i na polovinu nacionalnih potreba, te da se na te nabavke podignu prate}e da`bine. Naftna kompanija je udarila ba{ na one potencijalne prihode koji su pod direktnom kontrolom Vlade Srbije. Me|utim, tr`i{na, i ne samo tr`i{na logika, protive se bezuslovnoj kooperativnosti. Energetski stru~waci smatraju da se normalna cena rafinerijske prerade trenutno kre}e izme|u 16 i 18 dolara po toni. NIS ima odobrewe na 32 dolara, ali iz samog vrha naftne kompanije sti`u zahtevi da im se dozvoli pove}awe na oko 50 dolara po toni. Pristajawe na ovaj zahtev direktno bi se odrazilo na tr`i{tu kroz pove}awe maloprodajnih cena. Drugi predlog jo{ je neugodniji. Mese~ne potrebe Srbije za evrodizelom dosti`u oko 50 miliona litara. Ako bi se prihvatio zahtev NIS-a, privatnim uvoznicima bi ostalo 25 miliona litara, ali ni tu ne bi bio kraj pri~e. U paketu je i mogu}e pove}awe carine, {to bi wihovu poziciju moglo u~initi potpuno nekonkurentnom. Ostao bi samo NIS i wegov monopol, tr`i{ta nigde ne bi bilo. V. Harak

5

STIGAO NOVI INVESTITOR U ZREWANIN

Italijani ula`u milion evra Predstavnik italijanske firme „ITS Balkan“ Stanko Maksimovi} i direktor Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada Branislav Kne`evi}, u prisustvu gradona~elnika Zrewanina dr Milete Mihajlova, potpisali su ju~e ugovor o zakupu zemqi{ta u Industrijskoj zoni „Jugoistok“ za izgradwu pogona za proizvodwu ~eli~nih konstrukcija. Inostrani investitor zakupio je gra|evinsko zemqi{te na toj lokaciji na 99 godina i ve} za mesec – mesec i po, ~im bude prikupqena sva potrebna dokumentacija, trebalo bi da zapo~ne gradwu proizvodne hale. O~ekuje se da radovi budu zavr{eni do aprila ili maja idu}e godine. – Na{a firma postoji ve} 20 godina i bavi se izradom ~eli~nih konstrukcija. U Italiji je zaposleno oko 250 radnika, a pre nekoliko godina otvorili

smo i pogon u Rumuniji. Namera nam je da u Zrewaninu napravimo halu povr{ine 2.000 kvadratnih metara i u po~etku zaposlimo dvadeset radnika – napomenuo je Maksimovi}, i precizirao da je investicija u gradu na Begeju vredna pribli`no milion evra. Ovo predstavqa prvu fazu u investiciji, dok druga podrazumeva izgradwu jo{ jedne proizvodne hale i zapo{qavawe jo{ tridesetak radnika. Obrazla`u}i zbog ~ega su se Italijani odlu~ili za Zrewanin, Maksimovi} je istakao da ovaj grad ima dobar geografski polo`aj, stru~nu radnu snagu i izuzetno povoqne uslove za zakup poslovnog zemqi{ta. Direktor Direkcije Branislav Kne`evi} je kazao da }e do kraja godine Industrijska zona „Jugoistok“ biti u potpunosti infrastrukturno opremqena, i dodao da je na tom mestu do sada ostalo jo{ oko 50 odsto slobodnog prostora. Gradona~elnik Mihajlov, komentari{u}i potpisivawe ugovora s „ITS Balkan“, konstatovao da je posle du`eg vremena u Zrewaninu prisutan jedan novi investitor. @. Balaban

„ELEKTROPRIVREDI SRBIJE” SLEDI NOVO VELIKO SPREMAWE

Vi{ak 10.000 radnika EPS-a?

nansijskog lizinga odobren je pravnim licima, 86,4 odsto, dok su fizi~ka lica u ukupnim plasmanima u~estvovala sa 6,3 odsto, s tim {to se u~e{}e pravnih lica u plasmanima iz perioda u period pove}ava, uglavnom na ra~un smawewa u~e{}a fizi~kih lica. U odnosu na 2008. godinu, finansirawe putni~kih vozila se smawilo s 23,1 na 22,6 odsto, finansirawe gra|evinskih ma{ina je bilo 10,8 odsto, a ostale kategorije 10,4 odsto.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

91,1278

93,4644

96,0814

90,8474

Australija

dolar

1

53,7849

55,1640

56,7086

53,6194

Kanada

dolar

1

58,6974

60,2025

61,8882

58,5168

Danska

kruna

1

12,2368

12,5506

12,9020

12,1992

Norve{ka

kruna

1

10,5514

10,8219

11,1249

10,5189

[vedska

kruna

1

8,8952

9,1233

9,3788

8,8678

[vajcarska

franak

1

59,5723

61,0998

62,8106

59,3890

V. Britanija

funta

1

105,741

108,453

111,489

105,416

SAD

dolar

1

63,8866

65,5247

67,3594

63,6900

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 8. 2009. godine

– Nije tajna da u “Elektroprivredi Srbije” postoji vi{ak zaposlenih, ali taj problem niko ne}e da re{ava preko no}i – rekao je proletos, odmah po imenovawu, novi generalni direktor JP EPS-a Dragomir Markovi}. On je naglasio da u vreme ekonomske krize i bez kvalitetnog socijalnog programa otpu{tawa ne}e biti, ali sledi novo“veliko spremawe“, odnosno restrukturirawe i nova organizacija. Elektroprivreda Srbije je, ve} godinama, u te{koj finansijskoj situaciji i poboq{awe tog stawa, uz postoje}i na~in poslovawa, nije na vidiku. Niske cene struje, nestabilna i opadaju}a vrednost dinara, stalni rast tro{kova, niska poslovna produktivnost, vi{ak zaposlenih, visoki gubici i kra|e elektri~ne energije u distributivnoj mre`i, neki su od glavnih uzroka lo{eg poslovawa, stav je prvog ~oveka EPS-a. – Ovakav EPS ne mo`e se izboriti za va`no mesto na energetskom tr`i{tu – istakao je Markovi}. – Stoga je neophodno imati hrabrosti, viziju, dobro osmi{qeni menaxment i ~vrst stav da je restrukturirawe „utakmica koja se mora dobiti“ da bi ovaj te`ak proces, doveden do kraja, dao pozitivne rezultate i dr`avi i EPSu, ali nam omogu}io i profit.

O~igledno, u na{oj najve}oj kompaniji treba mnogo toga da se uradi, a najve}a bolna ta~ka svakako je broj zaposlenih. Zakqu~no s 31. decembrom 2008. godine u EPS-u je radilo 35.800 radnika (od toga je vi{e od 4.000 s Kosova i Metohije). O tome koliko je zaista u ovoj kompaniji „prekobrojnih“ retko ko `eli da pri~a, ali se spomiwu nemale cifre, izme|u 6.000 i 10.000 qudi. ^ak i u Sindikatu EPS-a, za sada, ne `ele da ka`u koliko }e qudi morati da ode. Podse}amo na to da je u EPS-u pre osam godina radilo gotovo 65.000 qudi, zatim se broj smawio na 49.500, a danas ih ima oko 36.000. To je gotovo 14.000 qudi

Ina~e, restrukturirawe EPSa razmatra se jo{ od sredine devedesetih godina pro{log veka i do 2007. godine sa~iwene su ~etiri ve}e studije o poboq{awu efikasnosti. Sve govore o nedostacima

Zakqu~no sa 31. decembrom 2008. godine u EPS-u je radilo 35.800 qudi, a o tome koliko ih je zaista prekobrojno retko ko `eli da pri~a, mada se spomiwu nemale cifre, izme|u 6.000 i 10.000 mawe. Tokom 2006. i 2007. godine uz stimulativne otpremnine EPS je napustilo 6.831 zaposlenih. Iz mati~ne kompanije se osamostalilo i izdvojilo 25 preduze}a koja nisu u direktnoj funkciji proizvodwe elektri~ne energije i u tim procesima niko nije ostao bez posla.

sada{we organizacione strukture “Elektroprivrede Srbije“ i wenih delova i ukazuju na velike mogu}nosti poboq{awa poslovne efikasnosti. – Moj plan, koji sam izneo Vladi Srbije, jeste da, dugoro~no gledano, od EPS-a napravimo ne{to poput ~e{ke dr`avne elek-

troprivredne kompanije ^EZ – rekao je novinarima Markovi}. – Daleke 1990. godine ^EZ je bio u sli~nom stawu kao EPS danas, a u nekim segmentima bio je i gori, ali su oni uspeli da za desetak godina naprave profitabilnu kompaniju u dr`avnom vlasni{tvu. Mislim da uz podr{ku dr`ave i na{e veliko anga`ovawe mo`emo posti}i ne{to sli~no. Na{ konsultant je uradio analizu koja je pokazala da na razliku izme|u EPS i profitabilnih kompanija, poput ^EZ-a, cene uti~u s jednom polovinom. Druga polovina je nedovoqna poslovna efikasnost. Dakle, jedno bez drugog ne mo`e. Zato od dr`ave tra`imo postupno postizawe ekonomske cene struje, ali i mi moramo da pove}amo efikasnost. A. Brzak


6

POQOPRIVREDA

subota15.avgust2009.

ZAHTEVI VO]ARA IZME\U @EQA I STVARNOSTI

[ta je trulo u malinama na{im – Zahtevi proizvo|a~a malina da otkupna cena kilograma tog vo}a bude 160 dinara i da dele dobiti s hladwa~ama od izvoza je nerealan – ocenio je profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserovi}, koji je i direktor Departmana za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejza`nu arhitekturu, za

agenciju Beta. –Mislim da je realna cena za kilogram malina koju bi proizvo|a~i mogli da dobiju od 1,2 do 1,3 evro. Otkupqiva~i su prethodnih nedeqa, da podsetimo za malinu nudili, kako tvrde vo}ari, oko 100 dinara za kilogram. On je izrazio sumwu da bi hladwa~e mogle ponu-

Sve nam skupo – Vo}ari u Srbiji, bez obzira na svoje probleme, nemaju razloga za nezadovoqstvo – rekao je Keserovi}, i istakao da su cene pojedinih vrsta vo}a u Srbiji najvi{e u Evropi. On smatra da }e ove godine, zbog dobrog roda u Poqskoj, koja je najve}i konkurent Srbije u proizvodwi malina, izvoz biti ote`an, odnosno cene ne}e biti visoke. diti tra`enu otkupnu cenu jer onda ne bi mogle izdr`ati konkurenciju na inostranom tr`i{tu. Po wegovim re~ima, „sami proizvo|a~i moraju da urade vi{e na intenzivirawu poqoprivredne

proizvodwe, da pove}aju prinos po jedinici povr{ine i da povedu ra~una o kvalitetu“. Potrebno je i da malinari polako zaokru`e ciklus od proizvodwe do prerade da bi se sami pojavili na tr`i{tu. – Ne mo`e se govoriti o stabilnoj proizvodwi malina bez sistema za navodwavawe, izbora kvalitetnog sadnog materijala, koji bi doneo prinos od 12 i 15 tona po hektaru, kada bi i cena od 1,3 evro bila prihvatqiva – naveo je on. Keserovi} je kazao da proizvodwa malina u Srbiji iznosi od {est do osam tona po hektaru, {to je ocenio kao nerentabilno. Dr`ava bi mogla pomo}i tako {to bi proizvo|a~ima malina ponudila ~etiripet hladwa~a da bi sami skladi{tili robu i kasnije je plasirali, rekao je profesor, koji, me|utim, smatra da je dogovor proizvo|a~a i otkupqiva~a kqu~ za re{ewe problema malinarstva. Nekoliko stotina ~lanova Udru`ewa proizvo|a~a jagodi~astog vo}a „Vilamet“ iz Ariqa je protestovalo ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu zbog lo{eg stawa u poqoprivredi i otkupne cene wihovih proizvoda. Oni zahtevaju da akontna cena kilograma malina bude 160 dinara i da po izvozu tog vo}a podele dobit s vlasnicima hladwa~a. Komisija za za{titu konkurencije objavila je ju~e da „ne postoje saznawa koja osnovano ukazuju“ na to da su hladwa~e prekr{ile Zakon o za{titi konkurencije pri otkupu ovogodi{weg roda malina. Ministarstvo poqoprivrede istovremeno je saop{tilo da podr`ava napore poqoprivrednika da dobiju ve}u cenu svojih proizvoda, ali podse}a na to da Vlada Srbije ne uti~e na cenu poqoprivrednih proizvoda, jer se ona formira na tr`i{tu, u zavisnosti od ponude i tra`we. Godi{wa proizvodwa malina u Srbiji je 65.000 do 80.000 tona.

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE RE[ILO SE JEDNOG PROBLEMA

Paorima ispla}en lawski dug Ministarstvo poqoprivrede isplatilo je dugove registrovanim gazdinstvima i korisnicima subvencija iz 2008. godine, a ostali su jo{ samo pojedina~ni slu~ajevi koji su u inspekcijskoj kontroli i oni kod kojih je dokumentacija bila nepotpuna. U Ministarstvu ka`u da je najvi{e para ove godine ispla}eno za regresirawe proizvodwe. Oko 400.000 gazdinstava dobilo je ukupno oko 4,7 milijarde dinara, odnosno 12.000 dinara po hektaru. Izmirene su i obaveze od 2008. godine od 2,7 milijarde dinara. Isplate za genetsko unapre|ewe sto~arstva po~iwu ovog meseca, za unapre|ewe `ivotiwskih geneti~kih resursa u septembru, a podr-

{ka osigurawa u poqoprivredi po~iwe ovog meseca. Kad je re~ o premijama za mleko od 208 miliona dinara, ispla}en je prvi kvartal, a u toku je isplata drugog. Usledi}e i podsticaji za izvoz u vrednosti od 155 miliona dinara, subvencije kamata na poqoprivredne kredite, ukupne vrednosti od 100 miliona dinara. Za proizvo|a~e koji se spremaju za ulazak u EU ili barem za izvoz svojih proizvoda u zemqe ~lanice, predvi|eno je ukupno 17 miliona dinara u ciqu podizawa konkurentnosti, dok }e za proizvo|a~e vi{egodi{wih zasada isplate po~eti u oktobru, po okon~awu inspekcijske kontrole.

KARIKE KOJE [KRIPE U LANCU SRPSKE POQOPRIVREDE

Kajmak skidaju oni izme|u wive i trpeze Da je u lancu od wive do trpeze najmawe vredan seqa~ki znoj najboqe pokazuje odnos cena namirnica u radwama i paorskog proizvoda. Poqoprivrednici za ono {to proizvedu na wivama i u oborima dobijaju mizeriju, gra|ani kupuju skupe najva`nije namirnice, a kajmak skidaju oni izme|u wih. Iako se p{enica ipak ne ra~una s vi{e od deset prstiju, kako je otkupqiva~ima poru~ivao ministar poqoprivrede, pekari dr`e stare cene, a ista je i pri~a o malinama, suncokretu, mesu... Proizvo|a~i sviwetine zara|uju odli~no, a cene u mesarama, sude}i po onome {to smo ~uli u nekim novosadskim industrijama, ostaju kakve jesu. Mesari vele da „nemaju prostora“ da sni`avaju cene, a u to ne treba sumwati ako se ima u vidu koliko zara|uju farmeri. Po podacima do kojih je „Dnevnik“ do{ao, proizvo|a~ka cena sviwa na velikim farmama je 100 dinara, a cena po kojoj se prodaje kilogram `ive vage je oko 145 dinara. Da se tu ura~una zarada farmera od 20 posto, kilogram bi bio 120 dinara. Kilogram sviwskog buta u radwama, ukqu~uju}i i PDV, u tom slu~aju ne bi bio skupqi od 370 dinara. Me|utim, farmerima je o~ito malo i 40 odsto, a ceh pla}aju potro{a~i, koji sviwski but pla}aju najmawe 450 dinara. Pomenimo, u takozvanoj ceni ko{tawa sviwa s

Pekari su ranije insistirali na ra~unici da cena bra{na bude kao dva kilograma p{enice, a kilogram hleba kao dva kilograma bra{na; po woj, sada bi kilogram hleba trebalo da ko{ta onoliko koliko pla}amo polukilogramsku veknu farmi procentualno najve}i deo zauzima hrana – oko 65 odsto. Ostalo ~ine tro{kovi za lekove, plate zaposlenih, amortizaciju, razne usluge, rezervni delovi... Da su cene sviwskog mesa u radwama `estoke, pokazuju i podaci o sve mawoj potro{wi te namirnice u Srbiji. Dok, recimo, stanovnik Evropske unije godi{we pojede u proseku 41,3 kilogram sviwskog me-

ROBNE REZERVE ]E NABAVITI 200.000 TONA P[ENICE

Nova kupovina `ita zavisi od para? – Republi~ke robne rezerve bi do kraja godine trebalo da nabave ukupno oko 200.000 tona p{enice ovogodi{weg roda, izjavio je ju~e direktor te institicije Goran Tasi} agenciji Beta. – Robne rezerve su u zavr{noj fazi ugovarawa kupovine 65.714 tona p{enice ovogodi{weg roda preko Produktne berze u Novom Sadu. On je objasnio da oko 35.000 tona p{enice ovogodi{weg roda, kao posledica pro{logodi{weg izvoza Robnih rezervi, treba da bude vra}eno rezervama. – Postoje i drugi na~in na koje dolazimo do `ita, kao {to je razmena za mineralna |ubriva i za semensku robu – rekao je Tasi}. – Na osnovu naturalne razmene za mineralna |ubriva i semensku robu ve} je uskladi{teno oko 50.000 tona p{enice. Tasi} je najavio i da }e u narednih sedam do deset dana Robne rezerve po~eti novu razmenu |ubriva za p{enicu ovogodi{weg roda. Zbog svega toga, on

Otkup kukuruza, ne zna se koliko Po Tasi}evim re~ima, za potrebe Robnih rezervi predvi|en je i otkup odre|ene koli~ine kukuruza ovogodi{weg roda, ali nije mogao da navede koliko. – Pare za to }e biti obezbe|ene sigurno – rekao je Tasi}. o~ekuje “da se 2009. zavr{i s 200.000 tona“ p{enice u vlasni{tvu Robnih rezervi. Tasi} ni-

DNEVNIK

je mogao da ka`e da li }e biti novog otkupa p{enice na Produktnoj berzi, jer „to ne zavisi

od Robnih rezervi, ve} od Vlade i novca“. – Do sada je na novosadskoj berzi s registrovanim zadrugama i individualnim poqoprivrednim proizvo|a~ima sklopqeno 879 ugovora za kupovinu 65.714 tona p{enice – rekao je direktor Robnih rezervi, i istakao da su Robne rezerve ove godine poku{ale da otkupom ravnomerno obuhvate ~itavu teritoriju Srbije. – Parametri su nam bili zasejane povr{ine i o~ekivani prinosi. Tasi} je dodao da je oko 20.000 tona otkupqeno u centralnoj Srbiji, a ostatak u Vojvodini. Demantovao je i optu`be da su samo privilegovani mogli da prodaju p{enicu Robnim rezervama po 13 dinara kilogram. – Mi smo otkup vr{ili preko Produktne berze u Novom Sadu, a sam broj poqoprivrednih gazdinstava s kojima je sklopqen ugovor govori o tome da je nemogu}e da je to bilo dirigovano na bilo koji na~in – naveo je Tasi}.

sa, za gra|anina Srbije ono je delikates – ne potro{i ni upola. Analiza koju je, na osnovu na{e i evropske statistike, uradio stru~ni saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stankovi}, pokazala je da smo lane po ~lanu doma}instva tro{ili svega 16,9 kilograma sviwetine, dok smo, recimo, 2007. godine na trpezi imali 20,3 kilograma. Te je godine stanovnik EU tro{io

21,8 kilogram `ivinskog mesa, u Srbiji se pojedina~na potro{wa svela na 18, me|utim, lane je opala na 16,6 kilograma. Ni{ta u dogledno vreme ne}e biti ni od pojeftiwewa hleba. Veleprodajna cena bra{na je, kako smo ~uli od novosadskih mlinara, od 15 do 18 dinara kilogram pa se, shodno tome, o~ekuje i jeftinija vekna. Na to }emo, sude}i po onom {to ka`u pekari, pri~ekati. A ako je po onoj da se za dve vekne utro{i 760 grama bra{na, onda je tro{ak bra{na koje ko{ta 15 dinara u kilogramu hleba – 11,4 dinara. A veknu od pola kilograma pla}amo 35, 38 ili ~ak 40 dinara. Naravno, u strukturi maloprodajne cene hleba su i trgova~ke mar`e, koje su osim bra{na najzna~ajnija stavka, potom tro{kovi energije, bruto zarada, amortizacija, prevoz... U svakom slu~aju, kada pekari po~nu da mese vekne od novog bra{na, vaqalo bi izvesti i novu ra~unicu. Podsetimo i na to da su pekari ranije insistirali na ra~unici da cena bra{na bude kao dva kilograma p{enice, a kilogram hleba kao dva kilograma bra{na. Po woj, sada bi kilogram hleba trebalo da ko{ta onoliko koliko pla}amo polukilogramsku veknu. U su{tini, tr`i{te jeste tr`i{te, ali se mera mora na}i. S. Glu{~evi}

DOBRA PRODAJA JEFTINIJEG MINERALNOG \UBRIVA

Ve{tak ide kao alva Za prvih sedam dana, koliko traje prodaja mineralnog |ubriva za jesewu setvu koje Ministarstvo poqoprivrede regresira s 10.000 dinara po toni, prodato je 50.000 tona, {to predstavqa polovinu koli~ine koja }e biti regresirana, saop{tilo je to ministarstvo. Ministarstvo poqoprivrede omogu}ilo je kupovinu mineralnog |ubriva po ceni 10.000 dinara ni`oj od tr`i{ne, u ciqu pomo}i poqoprivrednim proizvo|a~ima da kupe mineralno |ubrivo po uslovima povoqnijim od tr`i{nih i na taj na~in smawe tro{kove proizvodwe. Pravo na nabavku regresiranog mineralnog |ubriva imaju aktivna registrovana poqoprivredna gazdinstva i registrovane zemqoradni~ke zadruge. U ponudi se mogu na}i sve vrste mineralnog |ubriva za jesewu setvu (NPK, PK, NP, P), a kupovina se obavqa preko Produktne berze u Novom Sadu. U ponudi su mineralna |ubriva doma}ih proizvo|a~a: “Fertil”, Ba~ka Palanka, “Azotara” Subotica,

“@itomedija” Kula, “Linzer agrotrejd”, Beograd. Uskoro se o~ekuje da po~ne i prodaja mineralnog |ubriva koje se proizvodi u Azotari Pan~evo.

Ministarstvo poqoprivrede uputilo je poziv poqoprivrednicima i zemqoradni~kim zadrugama da, ukoliko nisu kupili |ubrivo za jesewu setvu, to {to pre u~ine preko Produktne berze kako bi obezbedili subvenciju od 10.000 dinara po toni.


Posao tra`i 30. 000 Novosa|ana U prvih sedam meseci 2009. godine zaposlilo se 28.691 Novosa|anin, dok posao i daqe tra`i 29.343 sugra}ana, saop{teno je iz novosadske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Od tog broja vi{e od 11 hiqada prvi put je u potrazi

za poslom, a na birou je ne{to vi{e od 18 hiqada osoba koje su ve} bile u radnom odnosu. Polovina tog broja u potrazi za poslom je ve} du`e od dve godine. Vi{e nezaposlenih je me|u `enama (55,5 odsto). Istovre-

Novosadska subota15.avgust2009.

Nema dru`ewa pre upoznavawa ziva gra|ana. Uprkos dobroj voqi da se Novosa|ani blagovremeno informi{u, par stotina poziva godi{we nije opravdalo svrhu Kontakt centra. Daleko od toga da nam nije potreban, ali neke promene definitivno moraju da se urade. Tako gra|ani mahom zovu da se `ale na uprqane ulaze, pitaju da li mogu ostvariti pravo na besplatnu pomo}, kritikuju rad policije, kafi}a i sli~no. Nisu nedostajali predlozi i sugestije, za {ta su Novosa|ani vazda bili

meno, udeo stru~nih radnika bez posla prevazilazi 70 procenata. Najvi{e nezaposlenih je me|u radnicima sa sredwom stru~nom spremom (8.822), zatim slede nekvalifikovane (8.367) i kvalifikovane osobe (6.431). D. A.

23,5oC

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ontakt centar grada zapoK {qava 20 kol-operatera koji dnevno prime desetak po-

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

spremni. Zaposleni u Centru uradili su nekoliko anketa za potrebe gradona~elnika {to je i daqe nedovoqno za ovako va`nu slu`bu u gradu od bezmalo 400.000 stanovnika. Apelujemo na tu slu`bu da poradi na odnosima s javno{}u i upozna Novosa|ane sa svojim uslugama. Srpski: neka se reklamiraju boqe! Sigurni smo da bi vaqano upu}eni gra|ani daleko ozbiqnije uposlili 20 operatera, na obostranu korist: imali bi pristojno informisane Novosa|ane, koji ne}e dobiti povod da pitaju ko zapo{qava nepotrebne radnike u vremenu krize i {tedwe. Ig. Mihaqevi}

OTVORENA NOVA PEDIJATRIJSKA AMBULANTA NA KLISI

Modernom opremom protiv de~jih bolesti Stanovnici Klise od sada mogu da svoju decu vode u ju~e otvoreni dogra|eni, pedijatrijski deo Ambulante "Klisa". U novih 530 kvadratnih metara sme{tena su odeqewa pedijatrijske i patrona`ne slu`be. Izdvajawem ova dva odeqewa stvoreno je vi{e prostora za rad u starom delu, u kojem su ostali op{ta medicina, dva stomatolo{ka tima i prostorija za laboratoriju u kojoj se tri puta nedeqno uzorkuje materijal.

- Po~iwe da radi jedan od najlep{ih i naboqe opremqenih objekata za de~ju zdravstvenu za{titu u gradu. Ima najmoderniju opremu i razdvojen deo za decu koja dolaze na preventivne preglede, od onog za bolesne mali{ane. Ambulanta }e zadovoqiti potrebe Klise i wenih stanovnika - rekao je na ju~era{wem otvarawu direktor Doma zdravqa "Novi Sad" dr @ivota Lazarevi}. U preventivnom delu se nalaze ordinacije i sobe za in-

DANAS U AMBULANTI „JOVAN JOVANOVI] ZMAJ”

Besplatni pregledi mlade`a

Tre}a akcija besplatnih pregleda mlade`a u ciqu ranog otkrivawa melanoma – raka ko`e odr`ava se danas, od 8 do 12 ~asova, u ambulanti "« Jovan Jovanovi} Zmaj» ", u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19. Pacijente }e pregledati dermatovenerolog dr Jadranka Jankovi}, a pregledi se zakazuju telefonom na broj 4879-455. Za pregled nije potreban uput izabranog lekara, ve} je dovoqno poneti samo zdravstvenu kwi`icu ili li~nu kartu. Pored besplatnih pregleda, gra|ani }e dobiti informacije o faktorima rizika i {tetnom de-

lovawu sunca na ko`u, savete o za{titi, kao i tumorima ko`e. Dom zdravqa "Novi Sad", uz podr{ku Gradske uprave za zdravstvo, pokrenuo je projekat "Ko`a pamti" kako bi informisao gra|ane o faktorima rizika za nastajawe malignih tumora ko`e i zna~aju za{ite ko`e kao i organizacije preventivnih pregleda u ciqu ranog otkrivawa malignog melanoma. Prva akcija "Ko`a pamti" odr`ana je na [trandu gde bi uskoro trebalo da se odr`i jo{ jedna takva. Besplatno je pregledano stotinak Novosa|ana, a pregledi }e biti nastavqeni u septembru. J. Z.

V REMEPLOV

U podstanare s dozvolom {kole Uprava mu{ke realne gimnazije "Kraq Aleksandar" pozvala je 15. avgusta 1933. sve gra|ane koji `ele da preko {kolske

godine prime na stan i hranu u~enike, to prijave woj u roku od pet dana.Poziv je va`io kako za one koji su odlu~ili da prvi put uzmu u~enike, tako i one ko-

ji su to godinama ve} ~inili. Ni jedan gimnazijalac sa strane nije mogao da stanuje u nekom drugom mestu, do u onom za koji je dobio dozvolu od {kole. U~enici su na ovaj na~in od vajkada nailazili sme{taj i ishranu, ta~nije od kada je u prvoj polovini 18. veka u Novom Sadu otvorena latinska {kola, pa katoli~ka i po~etkom 19. veka srpska gimnazija. Obi~aj, da pojedine porodice dr`e |ake "na kostu i hrani", kako se govorilo odr`ao se i u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. N. C.

Na Klisi vi{e nema redova

Gradona~elnik Pavli~i} najavio da }e i Sremska Kamenica i [angaj dobiti nove objekte

tervenciju za pred{kolsku decu, posebno za bebe, potom za malu decu, kao i za onu {kolsku. U kurativnom delu su dve ordinacije i dve sestrinske sobe za pripremu dece za pregled, zatim sobe za intervenciju, izolaciju i prostorija za inhalaciju. O zdravqu mali{ana sa Klise brinu}e ~etiri pedijatrijska tima, po dva za pred{kolsku i {kolsku decu. ^lanica Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo prof. dr

GRAD PO^EO NAPLATU POREZA

Imovina izlazi na sunce Ju~e je oko 50 poreskih obveznika bilo da plati ili da se raspita o pla}awu poreza na imovinu u {alter sali u Gradskoj ku}i, saznali smo na licu mesta. Tako je bilo i prekju~e, ~uli smo, a slu`benice o~ekuju da }e i narednih dana imati posla. Nije vele gu`va, ali su primetile da u jutarwim satima bude vi{e wih koji ~ekaju da izmire ovu obavezu. Kao {to smo pisali, ukoliko se u naredna tri meseca plati porez , oni koji to do sada nisu ~inili ne}e snositi nikakve posledice. Me|utim ako tu obavezu ne urade, a procena je da oko 40.000 gra|ana ne pla}a porez na imovinu, snosi}e zakonske posledice. Porez na imovinu za tre}i kvartal mo`e se platiti i na osnovu pro{logodi{weg ra~una, a razlika u novcu bi}e iska-

zana na ra~unima koje }e Poreska uprava da {aqe obveznicima u septembru. Poreska uprava je nedavno prebacila posao ubi-

rawa poreza na imovinu Gradu, te je Gradska uprava obezbedila uslove za to. Z. D.

Foto: F. Baki}

Aleksandra Novakov-Miki} istakla je izuzetnu po`rtvovanost qudi koji rade u ovoj ambulanti. - Svaki roditeq zna {ta zna~i voditi decu kod lekara i ~ekati na red. Zadovoqstvo je {to otvaramo jedan ovakav objekat na Klisi, gde je potreba velika, po{to ovde `ivi 4.500 dece. Nastavi}emo akciju, slede}i na redu su Sremska Kamenica i [angaj- rekao je gradona~elnik Igor Pavli~i}. A. Vidanovi} USKORO NA [TRANDU

Obuka za vo`wu kajaka i kanua Posetiocima [tranda }e od ponedeqka biti ponu|ena obuka u vo`wi kajaka i kanua. Instruktori Kajaka{kog kluba "Liman" obu~ava}e zainteresovane rekreativce od ponedeqka do kraja kupali{ne sezone, od 9 do 13 ~asova, ispred vodenog tobogana. Uz obuku, bi}e organizovana i izlo`ba opreme koja je potrebna za ove sportove. J.Z.


NOVOSADSKA HRONIKA

subota15.avgust2009.

c m y

8

DNEVNIK

NOVA [KOLSKA GODINA KUCA NA VRATA

Kupovina uybenika tek se zahuktava

[TELOVAWE SEMAFORA NE]E SVIMA POMO]I

Pe{aci i daqe sprintuju

U toku je je preispitivawe i poboq{awe semafora u gradu, kako bi se wihov rad {to boqe uskladio, naveo je rukovodilac slu`be za razvoj i upravqawe saobra}ajem Zavoda za izgradwu grada Mitar Bogdanovi}. Produ`avawa intervala zelenog svetla za pe{ake ipak ne}e biti, iako se mnogi Novosa|ani `ale na taj problem. -To je redovna kontrola i sanacija semafora, kako bi se

uskladio wihov rad. Rad semafora je u skladu sa propisima i nikakvih izmena ne}e biti. Mnogi pe{aci se `ale na du`inu zelenog svetla, ali moraju da shvate da ono obuhvata i odre|eno vreme kada se upali crveno, kao {to se vidi na raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i Ulica @arka Zrewanina, izjavio je Bogdanovi} B. Kozarov

U Zavodu za uxbenike jo{ nema gu`vi pred po~etak nove {kolske godine. Za sada je u Sremskoj 7 mirno, ali, sude}i po iskustvu iz prethodnih godina, najdu`i redovi za kupovinu uxbenika su nedequ dana pre 1. septembra. U zavodu ka`u da }e oko 25. avgusta biti najvi{e kupaca. Subotom su najve}e gu`ve, jer tada dolaze qudi koji `ive van Novog Sada, pa su tokom nedeqe zauzeti poslom. Zato se de{ava da subotom zaposleni ostanu i dva-tri sata nakon radnog vremena. Da bi u{tedeo vreme i novac svo-

ANKETA

jih kupaca, Zavod je omogu}io besplatnu dostavu uxbenika po{tom. Roditeqi {kolaraca mogu da poru~e uxbenike u svim po{tama u Srbiji, popuwavawem odgovaraju}e poruxbenice ili pozivom na broj 011/3607-709. Cene kompleta se kre}u od 5.000 do 10.000 dinra, od kojih su najskupqe kwige za sedmi razred, koje ko{taju 9.500 dinara. Uz to, komplet za sedmi razred jo{ nije potpun. Roditeqi u Zavodu mogu kupiti i kompletan {kolski pribor. T. Radovanovi}

PITALI SMO RODITEQE KAKO SE NOSE S TRO[KOVIMA ZA PREDSTOJE]U [KOLSKU GODINU

Prednost novim kwigama

Divna Ivan~ev, arhitekta: - Kupujem komplete kwiga za ~etvoro dece koja kre}u u prvi, drugi, ~etvrti i {esti razred. Za ~etvrti razred, kwige sam kupila preko {kole. Nisam {tedela, a kupila sam ih od plate. Neki uxbenici se moraju popuwavati, tako da mla|i ne mogu posle da ih koriste.

^ITAOCI PI[U SMS

Kornelija Raki}, profesor: - Kwige za prvi razred sredwe {kole su me ko{tale 7.500 dinara. Podelila sam tro{kove,tako {to sam sveske, {kolsku torbu i ostali pribor detetu kupila u julu. Po{to tek kre}e u gimnaziju i ne poznaje starije u~enike od kojih bi mogla da kupi polovne kwige, sada smo ih kupili u Zavodu.

Olivera Pejak Proke{, diplomirani pravnik: - Imam dvoje dece koja kre}u u tre}i i osmi razred. Kwige sam kupila na ~ekove. Uxbenici se mewaju svake godine, pa mla|e dete ne mo`e da koristi kwige starijeg. Uzimam komplete, iako se de{ava da pojedini nastavnici tra`e kwige drugih autora, ali ih u tom slu~aju mogu zameniti u Zavodu.

065/47-66-452 & 063/366-977

Umesto zgrade rupa Gore-dole

Foto: R. Hayi}

Qudi pre~esto zaborave da u sr`i saobra}aja le`i pe{ak i wegovi maniri. Sli~no, politi~ari samoizazvanom amnezijom bri{u ~iwenicu da u wihovim mandatima ~u~e gra|ani i wihovo poverewe. Pobrkanih lon~i}a i sirotiwe imamo za izvoz, saobra}ajnih za~epqewa tako|e. Uvek je kriv neko drugi, a spremnost da se preuzme odgovornost opada ravno porastu imovinske karte. Ima neka, tajna veza... Ig. M.

[ta je sa “tr`nim centrom” na uglu Sentandrejskog puta i Partizanske? Iskopana rupetina, zarasla u korov i ambroziju, otvoreni {ahtovi od kanalizacije (iz kojih se {iri smrad i zaraza) obru{ene bankine od ionako jadnog kolovoza, a niko se ne pojavquje sem ~uvara? Mislimo da bi neko trebalo da se zainteresuje za ovu “gra|evinu” i da dobijemo odgovor ho}e li se ne{to graditi ili neka se ZIG postara o privo|ewu zemqi{ta nameni i ustupi zemqi{te pravom investitoru 063/541... *** Molim Gras da hitno prekine s uvredqivom podukom putnika o bontonu. Nikad u Novom Sadu trudnica i drugo nemo}no lice nije ostalo bez sedi{ta. Umesto toga nigde u Evropi nije vi|eno masovno legitimisawe gra|ana, zameniti to civilizovani metodama kontrole. I neka ve} jednom dovede u red punu obele`enost vozila brojem linije. 064/3340... *** Svojevremeno gradona~elnica Novog Sada je spektakularno otvorila donatorsku ku}u u Ulici Nikole Mirkova kao eksperimentalnu ku}u za 10 dece iz de~jeg Doma u Veterniku i evo ve} ~etiri godine mi stanovnici okolnih ku}a muku mu~imo sa wima-igra-dreka i cika od 9 do 23, pa i do 24 sata. Nemamo mira-kad ih neko opomene oni odu na 10 minuta pa se opet vrate! Razgovarali smo i sa direktorom, on je obe}ao mir i da }e deca i}i na igrali{te, al’ ne lezi vra`e, ode on na godi{wi, a osta Branko koji samo {to nas ludim nije napravio {to ho}emo mir!!! Gde si sada gradonacelnice? Jel’ to mi koji od 1958. godine imamo ku}e treba da ih prodajemo zbog mira?!? 063/8901...

*** NS-travel-nikad vi{e sa vama. Putnici koji su uplatili letovawe u gr~koj po~etkom godine bili su dobar mamac, jer su isti aran`mani od aprila (objavqeno na internetu) bili sa popustom od 20 posto. Umesto obrnuto, ,,{lager” agencija dokazuje da nema poslovni moral i ne po{tuje svoju klijentelu. 065/4310... *** Kolika je vrednost novih |a~kih pokaznih omota, koliko se na tome utaji poreza jer za to

da mogu pre}i kolovoz ispred autobusa. Na jednom stajali{tu izlazi putnik, koji ima problema s hodawem, a voza~ ga zaustavqa da ne si|e iz autobusa dok on ne primakne autobus kolovozu da putnik lak{e si|e. Sami ocenite tog voza~a, a ime mu je Goran Komazec. 063/517... *** [ta vredi ministru Duli}u da obe}ava jeftinu legalizaciju, kada }e lokalne vlasti da ostave stare cene, ista pri~a kao i 2004 g. a narod mnogo siro-

GSP ne izdaje fiskalni ra~un i za{to se mora svake {kolske godine kupovati nova. 064/5450... *** Dana{wi do`ivqaj u autobusu GSP : voza~ pa`qivo, sigurno i bezbedno vozi. Kada kre}e sa stajali{ta, zaustavi vozilo, otvori vrata da u|e putnik, koji kasni i tr~i da u|e u vozilo. Dok ~eka u koloni vozila pred semaforom uo~ava pe{ake koji ho}e da pre|u kolovoz, on im daje rukom znak da je leva traka kolovoza bez vozila u pokretu i

ma{niji nego onda. Da li stvarno vlasti misle da }e neko poverovati da ZIG odre|uje cenu legalizacije bez aminovawa republi~kih vlasti? Pa shvatite da qudi nemaju novca. Slutim da }e i ova legalizacija propasti. Ni kreditirawe ne}e pomo}i, ne mo`emo mi to otpla}ivati, shvatite, nemamo, ne mo`emo. 64/4027... *** Za gradona~elnika. Za{to zdravstvo i gradska administracija, ne rade subotom i nedeqom dok ne budu a`urni. 064/2974...

Zoran Ostoi}, diplomirani in`ewer elektrotehnike: - Kupujem kwige za osmi razred, a ceo komplet kwiga me je ko{tao oko {est hiqada dinara. Znam da postoji mogu}nost da se kupe i polovne kwige, ali mogu i `elim da svojoj k}eri priu{tim nove uxbenike. N. Rakocija OD PONEDEQKA NA POPOVICI

Stop za vodu iz vodovoda ^i{}ewe dela nove vodovodne mre`e na Popovici, na Fru{kogorskom putu od broja 254 do 308, obavqa}e se od ponedeqka. Gra|ani koji `ive u tom delu Popovice ne smeju da koristite vodu iz vodovoda do zavr{etka dezinfekcije. J. Z.


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota15.avgust2009.

9

INSPEKCIJA O BAZNOJ STANICI „TELEKOMA” U KRUGU VK „DANUBIJUS”

Zra~ewu fale dozvole - Prema podacima Gradske uprave za inspekcijske poslove, "Telekom" nema prijavu gra|ewa, niti odobrewe za izgradwu bazne stanice mobilne telefonije u krugu Vesla~kog kluba "Danubijus" i zbog toga je za utorak zakazana usmena rasprava inspektora i "Telekoma", kako bi se utvrdilo {ta od potrebnih dokumenata ovo preduze}e poseduje - rekao je za "Dnevnik" na~elnik inspekcije @eqko Radulovi}. Bazna stanica postavqena je pro{log leta u dvori{tu VK "Danubijus", a u Zavodu za izgradwu grada ka`u da "Telekom" nije podneo zahtev za pla}awe naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta. - U martu je istekao rok da "Telekom" zatra`i mi{qewe o potrebi izrade studije uticaja na `ivotnu sredinu, i, kada se to nije desilo, mi smo podneli prekr{ajnu prijavu. Ovo smo

Na Limanu I strahuju od repetitora za mobilnu telefoniju

u~inili jer je utvr|eno da je projekat bazne stanice ura|en bez procene uticaja na okolinu, mada su nam prikazali nalaz Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu da wihovi aparati zra~e ispod normi - naveo je Radulovi}.

Ovo nije prvi slu~aj da mobilni operateri ne po{tuju zakonsku proceduru, a gra|ani ne prestaju da ukazuju da se mnogi od tih baznih stanica nalaze u blizini vrti}a, gusto naseqenih delova grada, pa je ~ak bio i poku{aj da jedan od emitera zavr{i na krovu

gerontolo{kog doma. I dok ne postoje pouzdani podaci o uticaju nejonizovanog elektromagnetnog zra~ewa na qudski organizam, pri~a o baznoj stanici "Telekoma" u krugu VK "Danubijus" iza{la je u javnost nakon {to je troje qudi u obli`wim zgradama obolelo od karcinoma. Relej mobilne telefonije, ina~e, nalazi se na zemqi{tu za koje u VK "Danubijus" tvrde da je wihovo, zakupqeno na 80 godina, dok iz ZIG-a ka`u da ovaj klub ima pravo kori{}ewa jedino zemqi{ta koje se nalazi ispod krova tih zgrada. Da stvar bude jo{ zamr{enija, pomogao nam je izvesni ~italac ~iji je identitet poznat redakciji, koji nam je dostavio izvode iz katastarskih kwiga gde je zavedeno da su zapravo sve zgrade na ovom zemqi{tu napravqene bez odobrewa za izgradwu. S. K.

OPET NEVOQA U KARLOVCIMA

Divqe sviwe divqaju po ataru

Foto: S. [u{wevi}

ME[ALICA U RIBWAKU KRENULA U OPASNU [ETWU

Prevrnulo se ~etrdeset tona

Me{alica za beton te{ka blizu 40 tona prevrnula se ju~e poslepodne kod vikendice na Dowem putu u Ribwaku i nanela {tetu ogradi i delu zgrade u dvori{tu Novosa|anina An|elka Radi}a. U ovom nesvakida{wem incidentu, sre}om, niko nije povre|en. Prema re~ima An|elkovog sina Bojana, moglo bi biti i druga~ije, samo da on nije zaspao po dolasku iz tre}e smene. Na sezonske radove u dvori{tu vikendice do{ao je

nekoliko minuta kasnije nego {to je trebalo i imao je {ta da vidi: gra|evinska gromada sru~ila se ba{ na mesto gde bi on sedeo i pio kafu samo da je do{ao na vreme! Tokom celog popodneva radnici i kom{ije iznosili su beton iz sru{ene me{alice poku{avaju}i da kamion olak{aju, a beton iskoriste. Me{alica se najverovatnije sru{ila zbog uskog i strmog puta koji ne pru`a uslove za rad ovakvoj te{koj mehanizaciji. D. A.

Izlo`ba slika u „Forumu” Ilo`ba slika Jovanke Bekan bi}e otvorena danas u 19 ~asova u restoranu "Forum"’, Ulica vojvode Mi{i}a 3 i traja}e do 20. septembra. Ovo je ~etvrta samostalna izlo`ba ove slikarke . B. K.

^opori divqih sviwa posledwih nedeqa vr{qaju po wivama u karlova~kom ataru nanose}i {tetu usevima. Kako saznajemo u tamo{woj op{tini, 10 poqoprivrednika prijavilo je {tetu koja se kre}e od 10 do 40 odsto. Jedan od wih, Bo{ko Vukeli} ka`e da }e mu ova divqa~ uni{titi kompletan rod kukuruza u Kara{u, ako jo{ koji put navrati u wegovu wivu. - Primetio sam tragove wihovog divqawa pre dve nedeqe, otprilike u vreme kada je klip kukuruza po~eo da se formira `ali se ovaj ~ovek. - U po~etku su lomile stabqike, a sada jedu i plod. Ista situacija je i na wivi koju imam u Lipovcu. I pro{le godine ih je bilo, ali u znatno mawoj meri. Odlazio sam no}u da ih pla{im, stavqao stra{ila, me|utim, ni{ta ne poma`e, ne mo`emo se odbraniti od napasti. Po mojoj proceni, dosada{wa {teta je oko 40 odsto, a ko zna {ta }e biti do kraja. Po tragovima se da zakqu~iti da je re~ o velikim primercima. Ono {to je neuobi~ajeno jeste da su ove godine napadale i p{enicu. Predsednik Lova~kog dru{tva “Star`ilovo” u Sremskim Karlovcima \or|e Hor-

vat ka`e da divqe sviwe u Karlovce dolaze iz {uma Nacionalnog parka “Fru{ka gora”, gde ih ina~e gaje, a zatim odstrequju, ostvaruju}i na taj na~in prihod. Po wegovom mi{qewu, o~ito su se namno`ile i ~im letina stasa, one dolaze u atar prave}i nered. - Lova~ko dru{tvo je tu nemo}no, jer nema u lovnoj osnovi divqe sviwe, pa ih ne mo`e ni loviti - obja{wava Horvat. Saose}am sa tim qudima, no ne znam kako bismo im pomogli. Mislim da bi Nacionalni park trebalo tu divqa~ da svede na minimum ili da ogradi lovi{te kako ne bi izlazila. Nevoqa je {to je granica izme|u Nacionalnog parka i Karlovaca duga nekoliko kilometara, od raskrsnice za Kru{edol, pa sve do planinarskog doma na Sra`ilovu. U NP “Fru{ka gora” ka`u da nisu upoznati sa ovom pojavom, ali da oni koji su pretrpeli {tetu, mogu da upute od{tetni zahtev tom preduze}u pod uslovom da je ona nastala na teritoriji nacionalnog parka. Tehni~ki direktor \or|e Grozdani} bez dovoqno saznawa o svemu nije `eleo ni{ta vi{e da ka`e. Z. Ml.

Foto: F. Baki}

Raste bulevar, zatvorena Vr{a~ka Nakon polovine Futo{ke ulice, od petka je zatvorena i Vr{a~ka ulica od Ulice Adi Endrea do Ulice Petefi [andora. Kako izgradwa Somborskog bulevara odmi~e, tako se to odra`ava i na okolinu velikog gradili{ta. Ra~unaju}i da }e uskoro po~eti i izgradwa druge deonice Suboti~kog bulevara, te neminovne posledice po saobra}aj na Futo{kom putu

i u Ulici Ra{e Radujkova, zapadni deo grada ima}e dosta pote{ko}a da do|e do isto~nih delova. Sre}om, sve ovo se odigrava u vreme godi{wih odmora, a i trajawe je ograni~eno. Uostalom, ovo je pravo vreme godine za vo`wu bicikla, tako da je alternativni, svuda prohodni, prevoz uvek u opticaju. S. K.

Foto: F. Baki}

RADOVI NA SEVERU „KARA\OR\A” UZBUNILI NADLE@NE

Navija~ki entuzijazam trenutno bez odobrewa Severna tribina Stadiona "Kara|or|e" bila je ju~e predmet pa`we obezbe|ewa SPC "Vojvodina" i policije, po{to je, nakon dojave gra|ana, utvr|eno da su izvo|eni radovi na tribini za koje ina~e nije znao upravqa~, SPC "Vojvodina". Po re~ima portparolke preduze}a Slobodanke Brankov obezbe|ewe Spensa spre~ilo je daqe radove i uputilo te qude da za nastavak radova pribave potrebne dozvole. Mada su gra|ani, koji su zvali i redakciju "Dnevnika", tvrdili da se "uni{tavaju stolice na

severu", ju~e nismo videli takvu scenu na tribini. Ono {to smo nezvani~no saznali, jeste da ~lanovi navija~ke grupe "Firma" sklapaju metalnu konstrukciju na kojoj }e mo}i da ka~e transparente i zastave. Navija~ka tribina ina~e ne izgleda reprezentativno. "O`iqci" od starog semafora, delovi bez stolica, i pet ulaza od kojih rade obi~no jedan ili dva, a jedan je trajno zatvoren zbog ~uvenih dimwaka koje ni Evropsko juniorsko prvenstvo u atletici nije uspelo da ukloni sa tribine "Kara|or|a". S. K.


NOVOSADSKA HRONIKA

subota15.avgust2009.

TAKMI^EWE ZA NAJMLA\E

Sutra „Sladoledijada” na bazenu Takmi~ewe u brzom jedewu „frikom“ sladoleda “Sladoledijada“ odr`a}e se sutra u 15

~asova na otvorenim bazenima Sportskog centra „Sajmi{te“ a pobednici }e od „Frikoma“ dobiti prigodne poklon-pakete.

U~esnici }e imati priliku da u`ivaju u programu ~lanova Plesnog kluba „Hani“, kao i u peva~kim i recitatorskim nastupima ~lanova Kluba manekena Novog Sada. Prijavqivawe takmi~ara, koji ne smeju biti mla|i od 8 i stariji od 12 godina, obavqa}e se istog dana od 14 ~asova na bini pored malog bazena, a pored takmi~ewa, mali{ani }e mo}i da u~estvuju i u Likovnoj koloniji kao i u audiciji za nove plesa~e i manekene. J. Z.

U KARLOVCIMA RIBQA ^ORBA ZAKAZALA TAKMI^EWE

Ko najboqe kuva U krugu Udru`ewa sportskih ribolovaca “Dunav” u Sremskim Karlovcima danas u 18 sati po~iwe takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe. Tri prvoplasirana takmi~ara

dobi}e nagrade, a pobednik }e u~estvovati i na regionalnom nadmetawu. Za titulu najboqeg kuvara ribqe ~orbe nadmeta}e se dvadesetak kandidata. Z. Ml.

NA ^ARDI „SREMAC”

Ribqa ~orba za medaqu Takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe odr`ava se danas na ~ardi „Sremac“ u Sremskoj Kamenici i po~iwe u 17 ~aso-

va. Kotizacija za takmi~are je 2.500 dinara, a ~arda se nalazi na Dunavu kod autobuske okretnice. J. Z.

Uskoro „Zlatni kotli} Dunava” Tre}i ’’Zlatni kotli} Dunava’’, takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe, odr`a}e se u subotu, 22. avgusta u Nauti~kom klubu Liman. Posetoci

takmi~ewa }e mo}i da popri~aju sa kuvarima i da se opuste uz muzi~ko-zabavni program, koji po~iwe u 14 ~asova. T. R.

DANAS U GRADU BIOSKOPI-PROJEKCIJE Art bioskop “Vojvodina” Spens, projekcija filma “An|eli i demoni” po romanu Dena Brauna, ~etvrtak-nedeqa u 20.30 ~asova, ulaz 250 dinara.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 - Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883. Muzej Vojvodine, Dunavska 35 - 37, 525 - 059 i 420 - 566 (9 - 17, radnim danom i vikendom, osim ponedeqkom): Stalna postavka - „Vojvodina od praistorije do sredine 20. veka“, Izlo`ba „Zavi~aj na Dunavu - su`ivot Nemaca i Srba u Vojvodini“ (do polovine avgusta) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija „Zlatno oko“, Laze Tele~kog, izlo`ba fotografija „Re}i }u ti ne{to“ autora Predraga Novikova, postavka do 28. avgusta Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: „Qudi i doga|aji - slika pro{losti“; Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, 528-185, (10 - 18) (~etvrtak: 13 - 21): Stalna postavka - „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“

DNEVNIK

c m y

10

HULIGANI OD JANUARA NISU LENSTVOVALI

Na voza~e i autobuse tridesetak napada U gradskom autobusu na liniji 2 Centar Novo naseqe, u sredu oko 23 ~asa jednoj putnici je povre|ena glava dok su huligani kamenovali ovo vozilo. - Ovo je najdrasti~niji primer vandalizma do sada, izjavio je portparol preduze}a Milorad Vuka{inovi}. Od januara do 30. juna zabele`io je 26 napada na autobuse i voza~e preduze}a. Vuka{inovi} ka`e da su do sada preduze}u pravili probleme napasnici s Telepa i Klise, a da je ovo prvi koji se dogodio na Novom nasequ. Jedan ili vi{e huligana ga|ali su auto-

bus kamenicama, a povre|ena putnica pomo} je morala da potra`i na Urgetnoj hirurgiji, rekao je Vuka{inovi}. To je samo jo{ jedan slu~aj u nizu koji nema veze s akcijom kontrole karata i insistirawa da se ulazi na prva vrata autobusa, a izlazi na druga i tre}a.Ta akcija po~ela je {pre dve nedeqe. Tim povodom, da podsetimo, bilo je dva tri napada, kada su voza~i bili fizi~ki napadnuti ali su pro{li s lak{im povredama. Udru`ewe voza~a u Gradskom saobra}ajnom preduze}u „Novi Sad“ ve} nekoliko go-

dina insistira da {oferi i kontrolori dobiju status slu`benog lica. U tom slu~aju napadi na wih bili bi te`i prekr{aj. Dok se za to ne izbore preostaje im da se uzdaju u policiju. Najnovije napade policija je brzo rasvetlila. Uhvatila je napasnike. Gradski prevoznik, ka`u u preduze}u, dobro sara|uje s policijom, u razgovorima s organima reda insistira da na osnovu wihove procene obezbede za{titu zaposlenih iz preduze}a. Jer firma kao javni prevoznik nema na~in da ih zakloni od napasnika, osim da se osloni na policiju. Z. Deli}

GRADSKI PREVOZNIK OTVORIO [ALTERE ZA [KOLARCE I STUDENTE

Mese~na markica samo uz pokaznu kartu Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ od ponedeqka }e primati zahteve za izradu novih pokaznih karata za |ake i studente. Zahtevi su besplatni i mogu se dobiti na terminalima gradskog prevoznika, kao i na autobuskim stanicama u Beo~inu i Temerinu. Korisnici internet sajta gradskog prevoznika mogu ovaj dokumenat da preuzmu i na internet stranici preduze}a www.gspns.rs. Izrada karte ko{ta 525 dinara. Samo sa novom pokaznom kartom, napomiwu u gradskom prevozniku, mo}i }e da se kupi mese~na markica. Studenti, ne stariji od 27 godina i oni koji nisu obnovili apsolventski sta`, novu pokaznu kartu treba da izrade do 1. novembra. Mese~nu markicu za septembar i oktobar mo}i }e da kupe uz po-

kazivawe pro{logodi{we pokazne karte i obaveznog pokazivawa indekasa. U~enici osnovnih i sredwih {kola i studenti, zahtev

treba da popune s tra`enim podacima, zatim ga overe u {koli ili fakultetu, spreme jednu fotografiju i predaju slu`beniku gradskog prevo-

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” centrala 548-009 marketing i PR 473-9181 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Jasmina Dojki}, Tatjana Mitrovi}, Svetlana Savi} i Milana Mili} iz Novog Sada, Mirjana Elhag iz Futoga, Bojana Derowi} iz [ajka{a, Dragana Rodi} iz In|ije, Gordana Erceg iz Obrovca i Milanka Bla`evac iz Sombora. DE^AKE: Ana ^i`ek, Jelena Kosti} i Sne`ana Crnogorac iz Novog Sada, Katarina Mi}in iz Sremske Kamenice, Tatjana Babi} iz Starih Ledinaca, Nata{a Mijatovi} iz Futoga, Jasna Samarxija iz Temerina, Sla|ana Todorov iz Bege~a, Sne`ana @arkovi} i Sowa Jovi~i} iz Ba~ke Palanke i Smiqa Lovri-Nogo iz Sombora.

SAHRANE Na novosadskom Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Vera Lazar Bogdanovi} (1925) u 11.45 ~asova, Zlata Simeon Kuhajda (1942) u 12.30 i Milka Nikola Star~evi} (1925) u 13.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu, u 13 ~asova }e biti sahrawen Igor Petar Pavlovi} (1973), a na Centralnom grobqu u Futogu, Milan \uro Jak{i} (1928) u 13 sati.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

znika na jednom od prodajnih mesta. Prilikom predaje zahteva |aci treba da poka`u na uvid li~nu kartu ili zdravstvenu kwi`icu radi identifikaicje, a studentima treba jo{ indeks i fokokopija li~ne karte. I jedni i drugi od slu`benika }e dobiti broj i za dva dana od predaje zahteva s dobijenim brojem na prodajnom mestu gde su zahtev predali }e dobiti novu pokaznu kartu za {kolsku 2009. - 2010. godinu. Prodajna mesta radi}e radnim danom od 5.30 do 19.30 ~asova, a bi}e otvorena i prve subote u mesecu. \aci i studenti koji su nepravilno koristili pokaznu kartu ne}e mo}i da izrade novu, dok ne izmire dugovawe prema gradskom prevozniku. Z. Deli}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“servis, tel: 443-679, 443-347,6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524„FONTANA”, restoran, ku}na dostava i preno}i{te, Nikole Pa{i}a 27, tel: 6621-779, od 8 do 23.30. PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

subota15.avgust2009.

EPILOG IZBORA U MZ LOV]ENAC VEROVATNO TEK NA SUDU

Mesna zajednica sa dva saveta LOV]ENAC: Epilog izbora za Savet mesne zajednice Lov}enac, odr`anih 19. jula ove godine dobi}e se najverovatnije tek na sudu, jer stari saziv ovog Saveta u kojem ve}inu ima Demokratska stranka, odbija da preda du`nost ~lanovima novog Saveta, u kojem ve}inu ima SPS, koji je formiran nakon julskih izbora. Ve}inu u starom Savetu ima Demokratska stranka, a predsednik tog Saveta Vladimir Lopi~i}, tvrdi da izbori za Savet MZ Lov}enac, koji su odr`ani u julu, nisu raspisni po zakonu, zbog ~ega ni Savet koji je formiran nakon wih, nije legitiman. -Mi smo doneli odluku da anga`ujemo advokata i da slu~aj predamo sudu jer smatramo da jedino Ustavni sud mo`e da donese odluku u ovom slu~aju. Mi smo u nekoliko navrata obavestili nadle`ne pokrajinske i republi~ke organe o nezakonitom raspisivawu izbora za MZ Lov}enac i zbog toga ni mi ni neke druge stranke nismo hteli da u~estvujemo na wima.

Ven~awe na moto-skupu ZREWANIN: Nedavni moto-skup u Mu`qi obele`en je svadbenim veseqem. U prisustvu brojnih bajkera, ^endi Kazi i Atila [inko zakleli su se jedno drugom na vernost. Ven~awe je organizovano na bini, pred mati~arem i kumovima. Sude}i po licima svih prisutnih, bio je to izuzetan doga|aj. Pa, ne `eni se bajker svaki dan na moto susretu. Mladenci su, pre nego su stupili na binu, pro{li kroz {palir motora. Kad su oboje izgovorili sudbonosno - da,

Mesna zajednica Lov}enac

Sada o~ekujemo da kona~nu re~ o tome da sud i odluci koju donese sud }emo svi morati da se povinujemo - rekao je Vladimir Lopi~i}. Sa druge strane, Marko Rov~anin iz SPS-a, koji

je izabran za predsednika novog Saveta MZ Lov}enac, ka`e da je sve ura|eno po zakonu i da je novoizabrani Savet potpuno legitiman. -Sve je ura|eno u skladu sa zakonom i nema potrebe da se ~eka odluka suda. To ne zna~i da smo mi nestrpqivi jer mi smo ispo{tovali sve rokove i dali smo dovoqno vremena starom Savetu da nam na jedan normalan i civilizovan na~in preda du`nost. Oni to me|utim odbijaju, ali mi ne}emo sigurno ni{ta raditi na silu ve} smo ih pozvali da problem predstavimo pokrajinskom rukovodstvu na{ih partija (DS i SPS) i da zajedno do|emo do re{ewa jer na ovaj na~in se stvaraju podele u selu, a na{ ciq je da ga ujedinimo i da poku{amo da uti~emo na razvoj na{eg mesta - rekao je Marko Rov~anin. U zgradi Mesne zajednice Lov}enac ju~e pre podne je bila prisutna i patrola policije, ali uprkos `u~noj raspravi izme|u ~lanova starog i novog Saveta MZ, intervencija organa reda nije bila potrebna. N. Perkovi}

Vandali uni{tili igrali{te SUBOTICA: U no}i izme|u ~etvrtka i petka huligani su oko jedan ~as posle pono}i sru{ili drvenu ogradu jedne ku}e u Subotici i uni{tili sportski teren i de~je igrali{te. - Meni je skroz sru{ena drvena ograda. Pre dve godine na ovom mestu je i automobil naleteo na na{u ku}u. Igrali{te je skroz uni{teno i to se stalno de{ava. Pokidana ograda Prepuno je stakala od porazbiSubotice. Policija je iza{la janih fla{a za pivo, slomqeni na lice mesta i napravila uvisu ko{, klupe- pri~a G.F. iz |aj. A. A.

VESTI

JUBILEJ VRBASKE GIMNAZIJE

Dva veka rasadnika znawa VRBAS: U~enici i profesori vrbaske gimnazije „@arko Zrewanin”, tokom prethodne i ove {kolske godine proslavqaju dva veka postojawa gimnazije, koja spada me|u najstarije obrazovne ustanove u Srbiji. Celogodi{wi program proslave ovog jubileja po~eo je jo{ u februaru ove godine, kada su otvorena dva nova informati~ka kabineta. U sli~nom stilu nastavqeno je i u martu, kada je u gimnaziji otvoren specijalni multimedijalni kabinet sa najmodernijom tehni~kom opremom.

nizovani su i sportski susreti kao i posebno okupqawe biv{ih u~enika vrbaske gimnazije. Prema re~ima direktora vrbaske gimnazije Svetozara Vuja~i}a, do kraja godine }e biti jo{ nekoliko interesantih doga|aja kojima }e se obele`iti 200 godina od osnivawa {kole u Vrbasu. - Predstoji nam izlo`ba sa likovne kolonije „Galerija 2002”, u kojoj u~estvuju biv{i u~enici gimnazije koji su danas na{i poznati akademski slikari. U ovoj koloniji nastalo je i jo{ uvek na-

Jasen zna tajne Poqubac nakon potpisa

proslava je zalivena {ampawcem, kako vaqa i dolikuje ovakvim prilikama. - Podilazili su me `marci kada se paqba i rika motora me{ala sa svadbenom melodijom koja je i{la sa razglasa – prokomentarisao je jedan od bajkera. Nakon gra|anskog ven~awa i ~estitawa zvanica, ceo kamp je, uz kolonu motora, po{ao u pratwu mlado`ewe i mlade do crkve u centru grada, gde su jo{ jednom krunisali svoju qubav. @. B.

Svako ko je i{ao u vrbasku gimnaziju posebne emocije gaji prema ~uvenom gimnazijskom drvetu koje pleni dvori{tem {kole. Ovaj specifi~ni jasen, star nekoliko desetina godina, ispod kojeg svakog dana sedi po nekoliko stotina gimnazijalaca, mogao bi najboqe da ispri~a skoriju istoriju gimnazije, jer je do~ekao i ispratio u svet odraslih na desetine generacija koje su pod wim otkrivali svoje tajne, zaqubqivali se i kovali planove za budu}nost. Nakon toga, usledila je proslava Dana {kole, koji se obele`ava 9. aprila, a upravo tokom aprila i maja odr`ano je nekoliko interesantnih doga|aja, kao {to su ve~e stranih jezika, biolo{ko ve~e, dramsko ve~e, geografsko ve~e i ve~e matemati~ara. Tako|e, orga-

Promocija dvojezi~nog ~asopisa KIKINDA: Kulturni centar Kikinda i Narodna biblioteka „Jovan Popovi}” sutra u ba{ti biblioteke organizuje tri doga|aja: promociju ~asopisa „Sympsoin” uz strip izlo`bu i rok koncert. Suboti~ki ~asopis „Sympsoin” za kulturu postoji od {ezdesetih godina pro{log veka, dvojezi~an je na srpskom i ma|arskom jeziku. O ~asopisu }e govoriti urednici, a za drugi deo ve~eri bi}e zadu`ena grupa „Ana Never” bend iz Subotice. A. \.

Gimnazijski jasen

staje izme|u 20 i 30 dela koji }e ubudu}e krasiti zidove na{e {kole. U oktobru planiramo izlo`bu kojom }emo predstaviti gimnazijski ~asopis „Mladi dani”, koji izlazi jo{ od 1953. godine, kao i okupqawe biv{ih u~enika gimnazije, koji su sada univerzitetski profesori i onih koji su na{u gimnaziju poha|ali kao |aci, a kasnije u woj postali profesori. Za kraj oktobra planiramo sve~anu Akademiju, na kojoj }e biti predstavqena i monografija Gimnazije, ~ija je izrada jo{ u toku ka`e Vuja~i}. Vrbaska gimnazija je po~ela kao mala privatna latinska {kola iz 1809. godine, da bi 1822. godine ona postala Konfesionalna (evangelisti~ka) gramati~ka {kola i Senioratska

Vrbaska gimnazija ~uva tradiciju

ni`a gimnazija. Pedesetak godina kasnije, ta~nije 1871. godine upisana je u kwige kao Patronatska ni`a gimnazija, da bi na dan stogodi{wice [kole (1909. godine) bila pretvorena u Vi{u dr`avnu gimnaziju sa nema~kim nastavnim jezikom. Od 1925. godine uvodi se nastava na srpsko-hrvatskom jeziku koja je prekinuta tokom Drugog

podeqenih u tri smera: dru{tvenojezi~ki i prirodnomatemati~ki i op{ti tip. Svi u~enici raspore|eni su u 24 odeqewa, a od ukupnog broja |aka gotovo polovina su u~enici iz Kule, Crvenke, Sivca, Lipara, Kru{}i}a, B.D. Poqa, Zmajeva, Ravnog Sela, Kucure, Savinog Sela, Feketi}a i Lov}enca.

Hteo da se useli u gimnaziju Jedna anegdota iz prvih posleratnih godina (misli se na Drugi svetski rat) govori o tome kako je vrbaska gimnazija umalo zatvorena. Naime, 1946. godine kada su crnogorski kolonisti stigli u Vrbas, oni su vo|eni kroz vrbaske ulice gde je svak birao neku od napu{tenih ku}a za svoju porodicu. Jedan od vi|enijih kolonista, koji se prvi put susreo sa vojvo|anskim ulicama i takozvanim {vapskim ku}ama, videv{i lepo okre~enu zgradu koja spaja dana{we ulice Mar{ala Tita i Narodnog fronta, uperio je prstom na Gimnaziju i rekao: „E, ova bi mene odgovarala”. Sre}om po obrazovawe budu}ih vrbaskih nara{taja, pomenuti kolonista se morao zadovoqiti nekim mawim doma}instvom, a Gimnazija je nastavila da radi sve do danas. svetskog rata. U junu 1945. godine otvara se Ni`a realna gimnazija, a 1946. godine prerasta u potpunu me{ovitu gimnaziju. Dana{wi naziv Gimnazija „@arko Zrewanin” u Vrbasu dobila je 20. oktobra 1959. godine. Danas je poha|a oko 700 u~enika od prvog do ~etvrtog razreda

Ove godine u vrbasku gimnaziju je upisano 180 |aka u prvi razred i po tome se tako|e izdvaja od gimnazija iz {ireg okru`ewa, koje iz godine u godinu upisuju sve mawe |aka. Broj |aka u vrbaskoj gimnaziji ve} godinama ne mewa, {to tako|e govori o wenoj tradiciji i statusu koji ima. N. Perkovi}

JO[ SE ODLU^UJE O NASTAVKU ADAPTACIJE POSLOVNOG PROSTORA U CENTRU ZREWANINA

Policijska zaplena stopirala postupak ZREWANIN: Gra|evinska inspekcija u Zrewaninu jo{ nije odlu~ila {ta }e biti sa daqim radovima na rekonstrukciji zgrade biv{e „Ishrane”, sme{tene u samom centru grada, koju je zapo~eo crnogorski investitor Ranko Babovi} iz Bara. Nedugo pre hap{ewa biv{eg gradona~elnika Zre-

Penzionisana inspektorka Nade`da Prohorova tada je konstatovala da crnogorski biznismen ima dozvolu za nadgradwu drugog, ali ne i prvog sprata, pa je Babovi} prokomentarisao da bi to bilo mogu}e samo ako bi druga eta`a lebdila u vazduhu! Babovi} je ulo`io `albu na ovo re{ewe, pa je

Ima sve papire Ranko Babovi} je obuhva}en istragom Specijalnog tu`ila{tva u Beogradu, navodno zato {to je u~estvovao u mahinacijama sa gra|evinskim zemqi{tem, zajedno sa doskora{wim zrewaninskim lordmerom. On smatra da mu je verovatno zbog toga zabraweno da nastavi radove, jer ne postoji drugi razlog, s obzirom na to da je ranije pribavio svu potrebnu dokumentaciju. wanina Gorana Kne`evi}a wemu je nare|eno da obustavi adaptaciju poslovno – stambenog objekta, navodno zato {to je obavqao i radove za koje nije imao dozvolu.

Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo poni{tio odluku zrewaninske Gra|evinske inspekcije i pozvao nadle`ne da ponovo sprovedu

postupak oko utvr|ivawa svih okolnosti. - U `albi koju je podneo Babovi} navodi se da je inspektorka istakla da se u odobrewu i prijavi gra|evinskih radova ne spomiwe nadgradwa prvog sprata, {to nije propust investitora, ve} eventualno organa koji je izdao dokumentaciju. Me|utim, jezi~ka neta~nost u samom odobrewu i prijavi ne mo`e uticati na su{tinu Sporna zgrada „Ishrane” dozvole, jer je ona doneta na osnovu projektno – tehni~Ne~elnik zrewaninskog Odeke dokumentacije iz koje se vidi da qewa inspekcija Zoltan Kova~ se obavqa i nadogradwa prvog izjavio je ju~e za na{ list da je posprata – pi{e u re{ewu Pokrajinnovni postupak u toku i da gra|eskog sekretarijata za arhitekturu, vinski inspektori trenutno ne urbanizam i graditeqstvo, u koji mogu ni{ta da preduzmu sve dok ne je „Dnevnik” imao uvid. do|u do projektno – tehni~ke do-

11

kumentacije vezane za adaptaciju pomenutog poslovnog prostora. Naime, svu papirologiju iz ovda{weg odseka oduzela je policija u okviru istrage protiv „gra|evinske mafije” i ona se i daqe nalazi u Specijalnom tu`ila{tvu u Beogradu. - Inspektorka kojoj je sada dodeqen ovaj predmet razgovarala je sa Babovi}em i rekla mu da nam dostavi projektno – tehni~ku dokumentaciju, jer je on, kao investitor, sigurno poseduje. Mi }emo kopirati one papire koji su nam potrebni za daqe re{avawe ovog slu~aja. Ho}emo to da uradimo {to pre, ali ponavqam, nije do nas {to ponovni postupak do sada nije okon~an – naglasio je Kova~ i dodao da, koliko mu je poznato, radovi na objektu nekada{we „Ishrane” jo{ uvek nisu nastavqeni. @. Balaban

Prvi „Moto fest” FEKETI]: Danas }e se u Feketi}u odr`ati „Moto fest”, prvi skup bajkera u ovoj varo{i. Kod bazena i kafea „[trand” bi}e postavqeno mesto za kampere, ~iji se dolazak, wih oko 200, o~ekuje oko 12 ~asova. Kao i na svim manifestacijama ovog tipa, planiran je uli~ni defile motociklista, „strit fajt” i ru~ak za u~esnike. Da bi sve pro{lo kako dolikuje moto festu, posetioce kako na dva to~ka tako i dve noge zabavi}e bendovi „Vestern Lajf” iz Novog Sada, „Rebus” iz Subotice i „Strejt Ahed” iz Beograda. Ig. M.

Pecaro{ki open na Staroj Tisi BA^KO GRADI[TE: Sude}i po interesovawu, jer je prijavqeno 30 takmi~ara, dana{wi seniorski open sportskih ribolovaca u Parku prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva u organizaciji USR „[aran” iz Ba~kog Gradi{ta trabalo bi da bude prava pecaro{ka fe{ta. - Sli~no je bilo i pre dve nedeqe kada se 34 pionira takmi~ilo. Ali, ono je, ipak, de~je takmi~ewe, a ovo sada }e okupiti odrasle ~lanove na{eg udru`ewa. Naravno da o~ekujemo bogat ulov, jer je voda u Parku prirode Stara Tisa jedna od naj~istijih u okolini - rekao je jedan od najagilnijih aktivista organizatora Mihaq Novak. Dana{we takmi~ewe sportskih ribolovaca u pecawu na plovak po~iwe u 8 sati i traja}e naredna tri sata. Najuspe{nijim takmi~arima bi}e uru~ene vredne nagrade u vidu opreme za sportski ribolov, a onda sledi dru`ewe na zajedni~kom ru~ku. V. J.

„Golubice” Senke Vlahovi} NOVI BE^EJ: U Galeriji „Selo” Doma kulture op{tine Novi Be~ej otvorena je samostalna izlo`ba slika Senke Vlahovi}, mlade slikarke iz Novog Milo{eva. Senka Vlahovi} je ro|ena 1985. godine, dilomirala je na grafi~kon odseku Visoke tehni~ke {kole u Novom Sadu, smer primewena fotografija. Do sada je imala preko dvadeset samostalnih i kolektivnih izlo`bi i u~esnik je nekoliko likovnih kolonija. Za svoja likovna ostvarewa dobila je ve}i broj pozitivnih kritika, kao i za najnovije slike iz ciklusa „Golubice”. M. K.


12

CRNA HRONIKA

subota15.avgust2009.

DVOJE NOVOSA\ANA UHAP[ENO ZBOG TE[KIH KRA\A

DNEVNIK

VI[ESTRUKI PRESTUPNIK NAPASTVOVAO @ENU OD 85 GODINA

Prolaznicima Starica po drugi put silovana otimali ta{ne Dvoje Novosa|ana Mirko Dragi}evi} i Marija Stojanovi} uhap{eni su zbog sumwe da su ume{ani u vi{e te{kih

Mirko Dragi}evi}

Marija

kra|a na celoj teritoriji grada tokom proteklog meseca. Wihove `rtve uglavnom su bile `ene. Policijska uprava u

Novom Sadu saop{tila je da je osumwi~eni dvojac na drzak i bezobziran na~in prolaznicima otimali ta{ne. Navodno, oni su se vozili „pe`oom“ ili motociklom i zaustavqali prolaznike raspituju}i se za pojedine ulice i otimali wihove ta{ne iz ruku ili korpe bicikla. Neke kra|e izveli su i iz vozila u pokreStojanovi} tu. Policija poziva sve gra|ane koji su o{te}eni na pomenut na~in da se jave na broj 92 ili 021/4884147. E. D.

U NOVOM SADU

Kobni pad na bulevaru Na Bulevaru oslobo|ewa 45 u Novom Sadu, ju~e ne{to pre osam ~asova ujutru, padom sa jednog od spratova zgrade poginio je mu{karac, ~iji indentitet ju~e nije zvani~no saop{te. Nezvani~no, re~ je o pedesetogodi{waku ~iji su inicijali I. B., a nekada je radio u policiji. Tako|e, nezvani~no se moglo ~uti da je pre kobnog pada ostavio opro{tajno pismo, a zvani~ne informacije od policije o~ekujemo danas. D. Kn.

PRITVOREN GABOR L. IZ ^OKE

]erku obqubio, suprugu tukao Gaboru L. (1968) iz ^oke policijski slu`benici u ^oki odredili su zadr`avawe od 48 sati, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~na dela obqube na {tetu maloletne }erke, ro|ene 1992. godine, i nasiqe u porodici na {tetu supruge. Prema saop{tewu policije, osumwi~eni Gabor L. je od januara ove godine, koriste}i priliku kada je ostajao sam sa }erkom, u vi{e navrata vr{io obqubu nad wom. Pored toga, on je 10. avgusta, u porodi~noj ku}i u ^oki, supruzi posle verbalne rasprave zadao vi{e udaraca po glavi i telu i naneo joj lake telesne povrede. M. Mr.

NA PUTU ZAJE^AR–NEGOTIN

Trojica mrtva u udesu Tri osobe poginule su ju~e u saobra}ajnoj nesre}i na putu Zaje~ar–Negotin. Kako je za kazao istra`ni sudija Dejan Cvetkovi}, nesre}a se dogodila oko 7.30, kod skretawa za selo Sala{. Po wegovim re~ima, poginuli su Vlastimir Radovanovi} i Bo`idar @ivulovi} iz Negotina i Zvonko Prodani}, ro|en u Loznici. Do nesre}e je do{lo kada je automobil “reno laguna” borske registracije, kojim je upravqao Radovanovi}, sleteo s kolovoza i prevrnuo se na krov, udariv{i pri tom u bankinu i okolno drve}e. (Beta)

NAKON PQA^KE BANKE U NI[U

Drago [. (38) iz Mo{orina uhap{en je prekju~e pod sumwom da je silovao, a potom opqa~kao osamdesetpetogodi{wu staricu M. [. iz [ajka{a, uzev{i joj 1.500 dinara. Izgrednik je priznao delo, a da zlo bude ve}e, nesre}na `ena je prvi put silovana pre deset godina, kada je za to nedelo optu`en wen kom{ija koji je zbog toga i daqe na izdr`avawu zatvorske kazne. Napad se desio prekju~e u ranim jutarwim satima, kada je silovateq u{ao kroz prozor ku}e u kojoj starica ve} dugo

kom dana biti priveden ista`nom sudiji. U poslovnici Pireus banke u Ulici cara Du{ana 1, u centru Ni{a, potvrdili su da su prijavili nestanak te sume, ali da u ciqu daqe istrage ne}e saop{tavati detaqe pqa~ke. (Tanjug)

U [UMADIJSKOM ATARU

Zapleweno 110 kila marihuane Kragujeva~ka policija saop{tila je ju~e da je zaplenila 110 kilograma marihuane zasa|ene na vi{e lokacija u atarima sela Brzan kod Bato~ine i Darosava kod Aran|elovca. Navodi se da je 90 kilograma indijske konopqe prona|eno i

pose~eno u Brzanu, u neposrednoj blizini Velike Morave, dok je 20 kilograma otkriveno u zaseoku Vagan u Darosavi. Policija intenzivno radi na pronala`ewu osoba koje su zasadile biqke, pi{e u saop{tewu. (Beta)

[ajka{ani {okirani jezivim napadom na sugra|anku

KRIVI^AR DR NEDEQKO JOVAN^EVI] O NOVOM PREDLOGU IZMENA ZKP-a

Novi krivi~ni zakonik minira istragu Krivi~ar dr Nedeqko Joralnog {trajka, nakon ~ega se van~evi} u razgovoru za i odustalo od wegove prime“Dnevnik” iznosi ozbiqne ne”. Po Jovan~evi}evim re~ikritike struke u vezi s aktuma, u vezi s aktuelnim predloelnim predlogom zakona o izgom izmena i dopuna va`e}eg menama i dopunama va`e}eg ZKP-a krivi~ari najo{trije Zakonika o krivi~nom postupku i tvrdi da se bitno razlikuje od izvornog predloga koji je, nakon stru~ne javne rasprave, uradila komisija Ministarstva pravde s profesorom Mom~ilom Gruba~em na ~elu. Jovan~evi} navodi da su izmewena ili izostavqena broja re{ewa izvornog zakonskog predloga, a uneta neka nova, te nagla{ava da su odrebe koje su naknadno “uba~ene” u zakonski predlog preuzete iz neuspelog Malo stru~nog poverewa u novopredlo`eni ZKP-a, donetog 2006. godine, koji nikad nije kritike imaju u vezi s odrebani primewivan i definitivno ma koje se odnose na sprovo|ese stavqa van snage. Podse}awe pretresa suprotno princiju}i na o{tru rekaciju advopu neposrednosti, unakrsnih kature pre tri godine povopitawa, kao i u vezi s nizom dom dono{ewa tog ZKP-a, on re{ewa zbog koji se odbrana navodi da su “advokati zbog stavqa u nepovoqniju pozicipojedinih re{ewa kojima se ju smawivawem prava okriuloga branioca svodila na puvqenog. Osim toga, ka`e Joko prisustvo u postupku, ~ak van~evi}, stoje kritike i u venajavqivali mogu}nost genezi s odredbama koje se odnose

U zatvor na osnovu zapisnika Jovan~evi} nagla{ava da su naknadno uba~ene norme s “drasti~nim kaznama” koje se mogu izre}i radi odr`avawa discipline na pretresu. Kazna od 500.000 dinara mo`e se izre}i svim u~esnicima postupka, izuzev javnog tu`ioca. Jo{ je neverovatnije da zatvorom do 15 dana, izuzev javnog tu`ioca, okrivqenog i wegovog branioca, mo`e biti ka`wen svaki u~esnik pretresa: tuma~, ve{tak, o{te}eni, o{te}eni kao tu`ilac, privatni tu`ilac, punomo}nik... – Kuriozitet je da kaznu izri~e predsednik suda, bez ikakvog postupka, bez saslu{awa lica koje se ka`wava, na osnovu zapisnika u kojem je predsednik ve}a opisao wegovo pona{awa – ka`e Nedeqko Jovan~evi}.

Uhva}en blagajnik Ni{ka policija ju~e je saop{tila da je uhapsila blagajnika Pireus banke, osumwi~enog za nestanak oko 100.000 evra iz sefa poslovnice te banke u Ni{u. Kako je re~eno, osumwi~enom V. S. odre|eno je policijsko zadr`avawe do 48 sati i on }e to-

`ivi sama. Nakon zverskog i`ivqavawa i kra|e, Drago [. je pobegao, a nesre}na `ena je, nakon {to je nekoliko puta gubila svest, nekako smogla snage da dozove kom{ije, a ovi su pozvali policiju. Uskoro je izgredenik, odranije poznat kao besku}nik sklon sitnim kra|ama, uhap{en, a starica je medicinski zbrinuta. Prema jo{ nepotvr|enim informacijama, Drago [. je na saslu{awu zlo~in pravdao velikim pijanstvom, rekav{i da staricu nije poznavao. E. D.

na skra}eni postupak, sporazum o priznawu krivice, na pro{irene mogu}nosti podizawa “neposredne optu`nice”. – Po ovom predlogu, optu`nica se bez prethodne istrage

zakon

mo`e podi}i za krivi~na dela za koja je predvi|ena kazna zatvora do osam godina. To zna~i da }e istraga biti obavezna samo za najte`a krivi~na dela, s tim {to pod odre|enim uslovima i u tom slu~aju mo`e izostati – ka`e Jovan~evi}. – Mi smatramo da }e to da optereti i uspori glavni pretres i pri~ini {tetu pravima okrivqenog jer }e istraga u praksi postati prava retkost. Ukazuje se na to da }e se, {to dosad nije bio slu~aj, “skra}eni krivi~ni postupak redovno voditi za sva krivi~na dela za koja je u zakonu predvi|ena kazna zatvora do pet godina”. Jovan~evi} kritikuje i odredbe kojima se daje mogu}nost da javni tu`ilac odlo`i krivi~no gowewe okrivqenog ne samo kao dosad, za krivi~na dela za koja je zapre}ena kazna zatvora do tri godine ve}, uz odobrewe Krivi~nog vanra-

spravnog ve}a, i za dela do pet godina. – Profesor Mom~ilo Gruba~ je u vezi s tim ~lanom britko primetio da je tu dodato jo{ pet „raspevanih“ stavova koji predvi|aju: da KV ve}e mo`e da odobri odluku tu`ioca o uslovnom odlagawu gowewa i kad se tome protivi o{te}eni ~ija je saglasnost u nekim slu~ajevima potrebna, mogu}nost da tu`ilac, uz saglasnost suda, odustane od gowewa i u toku glavnog pretresa ako okrivqeni u me|uvremenu ispuni neku od obaveza predvi|enih u ovom ~lanu, {to va`i i za dela s kaznom zatvora do pet godina, ako odobri KV ve}e, a ne postupaju}e ve}e! – ka`e Jovan~evi}, uz dodatak da se predlogoma prakti~no zaobilaze norme po kojima postupak kre}e iz po~etka ako su ~lanovi ve}a i (ili) predsednik ve}a promeweni, jer su unete odredbe da novi sudija-pojedinac u skra}enom postupku mo`e zahtevati od KV ve}a da odlu~i da se odre|eni dokazi ne izvode ponovo”. – To predstavqa ozbiqan udarac na~elu neposrednosti – navodi Jovan~evi}. – Ima nelogi~nosti u novim normama o jemstvu “kao meri obezbe|ivawa po{tovawa ograni~ewa” iz mere zabrane napu{tawa boravi{a. Ukinuta je mogu}nost podno{ewa zahteva za vanredno ubla`avawe kazne i za ispitivawe zakonitosti pravnosna`ne presude, a mogu}nost `albe protiv presude drugostepenog suda redukovana je samo na slu~aj ako je prvostepena osloba|aju}a presuda preina~ena tako da se optu`eni ogla{ava krivim – nabraja dr Jovan~evi}. J. Jakovqevi}

SASLU[AN DUO OSUMWI^EN ZA KRIVOLOV SRNDA]A

Dve verzije – bar jedna la`na Kako se o~ekivalo, dvojici osumwi~enih za krivilov srnda}a po~etkom nedeqe u temerinskom ataru – Neboj{i \. (58), treneru srpske reprezentacije u ga|awu glinenih golubova, i Temerincu Mihaqu G. (56), odre|en je pritvor u kojem }e ostati nedequ dana. Tokom saslu{awa, kao {to se moglo pretpostaviti, negirali su krivicu, a wen deo indirektno prebacivali na ovog drugog. Naime, reprezentativni trener je ustvrdio da je samo do{ao do Mihaqa da od wega kupi meso, a Mihaq, pak, da je samo vozio „ladom nivom“ Neboj{u po temerinskom ataru kriti~ne no}i. U tom autu je na|ena i pu{ka kojom se pretpostavqa da je po-

Ko je pucao, a ko trgovao srnetinom?

bijeno devet srnda}a i jedna srna, ali obojica ka`u da to oru`je nije wihovo. Tako|e, na|eni su i rekviziti idealni za no}ni (krivo)lov: reflektori sa zatamwenim svetlima, ali i „je`evi“ – sprava s gomilom eksera koja dobro poslu`i ako se neko drugo vozilo da u poteru za puca~ima, jer `estoko i brzo bu{i gume. Pomenuti dvojac je dobro poznat u lova~kim krugovima. Nebo{a \. kao vrsni strelac, {to mu i trenutna sportska funkcija govori, a Mihaq kao ~ovek od kog se uvek moglo kupiti meso divqa~i. Obojica su i ranije u vi{e navrata bivali osumwi~eni za krivolov, ali nije poznato da su nekada i osu|eni. E. D.


DRU[TVO

DNEVNIK

Ministarski udar na yep dr`avnih lekara Posle odluke Ministarstva zdravqa da se specijalisti~ki pregledi pacijentima moraju omogu}iti u roku od 30 dana, mnogi lekari negoduju, smatraju}i da je to novi atak na wih, jer je zbog velikog broja pacijenata ovu odredbu~esto nemogu}e realizovati. A oni sad mogu da, ako ne budu pregledani u predvi|enih mesec dana, odu kod privatnika i naplate tro{kove u Fondu. Oglasio se i Savez sindikata lekara i farmaceuta Srbije i nagla{ava da nema ni{ta protiv ukqu~ivawa privatne prakse u dr`avni sistem, ali tra`i da se svim domovima zdravqa i svakom izabranom lekaru hitno dostave liste privatnih ordinacija koje su sklopile ugovor s Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe. Insistira se na tome da upute daju iskqi~ivo dr`avne bolnice, koja }e potom pravdati razloge slawa u privatnu ordinaciju. Ovakav

stav Sindikata samo potvr|uje da nisu shvatili su{tinu nove mere, a to mo`e dodatno poja~ati revolt lekara. Naime, nije Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe potpisao ugovor s pojedinim privatnicima, ve} pacijent koji ne mo`e dobiti uslugu specijaliste u dr`avnoj ustanovi u predvi|enom roku mo`e da bira da li }e i}i u neku drugu dr`avnu ili privatnu ordinaciju. Jedini je uslov da ona ima dozvolu za rad Ministarstva zdravqa i izdaje fiskalni ra~un na osnovu kojeg se mogu refundirati tro{kovi. Pacijenta na pregled ne upu}uje izabrani lekar, ve} je on samo du`an da izda potvrdu da wegova ustanova ne mo`e da ga obavi za 30 dana. No, o~ekuje se da }e najvi{e problema biti ba{ oko tih potvrda jer }e novac koji Fond refunridara, biti “skidan” s ra~una zdravstvene ustanove. J. B.

Prosvetari prete {trajkom 1. septembra Sindikat obrazovawa Srbije upozorio je da }e 1. septembra pozvati prosvetare u {trajk ako se ne re{i problem blokade ra~una u vi{e od 60 {kola i ne isplate zarade wihovim radnicima. Zajedno s druga dva reprezentativna sindikata obrazovawa objavi}e odluku o {trajku ako wihovi zahtevi ne budu re{eni do 18. avgusta. Optu`ili su sindikalci Vladu i za wih

nadle`ni resor da „poku{avaju da re{e svoje probleme preko le|a zaposlenih koji su `rtve nefunkcionisawa pravne dr`ave i nesposobnosti dr`avnih slu`benika. Na{em ministarstvu je postala praksa da napravi najvi{e problema zaposlenima tokom letweg raspusta, dok su na godi{wim odmorima i nije mogu}e organizovati ozbiqan {trajk“, naveli su oni.

subota15.avgust2009.

NADRILEKARI OPET S TELEVIZIJSKIH KANALA PRODAJU MAGLU TE[KIM BOLESNICIMA

Rak le~en pepelom jasminovog drveta ^inilo se da su nadrilekari nestali s okon~awem devedesetih godina, kao jedan od derivata smutnih vremena, ali, na`alost nisu. Policija je, nakon prijava nekoliko desetina prevarenih qudi uhapsila, la`nog doktora Nenada Rosa (56), rodom Zagrep~anina, koji je nudio terapiju za „izle~ewe“ raka obolelima u Srbiji i Republici Srpskoj, a „terapiju“ napla-

sertifikat ni za bavqewe alternativnom medicinom, niti aparat kojim je „le~io“. Ina~e, svojevremeno je Nenad, tada pod pravim prezimenom Brki}, bio {ampion SFRJ u bodi-bildingu. Tokom Milo{evi}eve ere po {tampanim i elektronskim medijima je sve vrvelo od oglasa tipa „Sve, pa i najte`e bole-

umesto insulina, posle ~ega je ona pala u komu. Da se spre~e ovakve zloupotrebe, Zakon o zdravstvenoj za{titi prvi put je kod nas priznao tradicionalnu medicinu za koju je dokazano da u procesu le~ewa mo`e pomo}i. Izra|eni su pravilnik i standardi za le~ewe tradicionalnom medicinom

}ivao i po 50.000 evra. On ih je „le~io“ aparatom koji je sam „izumeo“, a izradio mu ga je @eqko [eatovi} (56), elektri~ar iz jednog sela kraj Barajeva. [to je najgore, pacijente je savetovao da prekinu terapiju propisanu od lekara specijalista. U wegovoj beogradskoj „ordinaciji“ policija je na{la i „flavin“, „protekol“ i „lamu“ kojima je „le~io“ uporedo s „vibracijama i magnetima“ iz [eatovi}eve skalamerije. Roso tvrdi da je „specijalist ortomolekularne discipline“, a da mu je diploma, koju je dobio sredinom sedamdesetih godina pro{log veka u prestonici Kalifornije, Sakramentu, priznata u Hrvatskoj. U Srbiji nema

Nevoqnici spremni da u sva ~uda veruju

„Doktor” Nenad Roso

sti, le~im pepelom od jasminovog drveta“, „Specijalnom metodom pomo}u vulkanskog kamewa pobe|ujemo {e}ernu bolest“, „Proricawe budu}nosti i le~ewe svih bolesti“. U vreme kad su zdravstvene ustanove le~ile {tapom i kanapom, „nadrilekari“, varalice i probisveti su profitirali, obe}avaju}i ozdravqewe i obolelima od najte`ih bolesti za koje dana{wa medicina nema leka. ^esto je epilog ovakvih „terapija“ bio fatalan: u okolini Ni{a jedan prevarant je `eni oboleloj od dijabetesa „propisao“ terapiju kiselom vodom

i omogu}eno joj je da u|e u zdravstvene ustanove. Svako ko `eli da le~i pacijente nekom od ovih metoda mora da ispuni stroge kriterijume. Pre svega, da ima zavr{en medicinski fakultet, da obezbedi neophodne uslove za rad i na osnovu procene Stru~nog odbora, od Ministarstva zdravqa dobije licencu za rad. Uporedo s legalizovawem tradicionalne medicine poo{trene su mere za{tite od daqeg postojawa nadrilekarstva. Zakonom je zabraweno reklamirawe postupaka, metoda i na~ina le~ewa, kao i objavqivawe rezultata u le~ewu. Ova od-

Osam godina primale porodiqsku nadoknadu sao, najdu`e dve godine. U EU ciq je da se ta naknada ispla}uje {to kra}e da bi qudi bili motivisani da {to pre na|u novi posao, a upravo su takva re{ewa doslovno ugra|ena i u na{ novi Zakon o zapo{qavawu, zbog ~ega nema potrebe za wegovom izmenom.

Pojedine `ene su se fiktivno zapo{qavale kod rodbine i prijateqa na minimalni period, a ~im bi zatrudnele, u dogovoru s la`nim poslodavcima dobijale su otkaz, a od dr`ave pravo na naknadu bar dve godine caji. Uglavnom, sve materijalno ugro`ene budu}e mame dobi}e od dr`ave odgovaraju}u za{titu. Me|utim, treba razlikovati naknadu za nezaposlenost od pomo}i za materinstvo. Dinki}ev resor podse}a na to da je su{tina naknade za nezaposlenost da se onima koji ostanu bez posla obezbedi materijalna pomo} dok ne na|u novi po-

Sada{we zakonsko re{ewe je sasvim opravdano, jer je, po starim propisima, ranije dolazilo do velikih zloupotreba. De{avalo se da se `ena fiktivno zaposli kod rodbine i prijateqa na minimalni period, posle kojeg sti~e pravo na naknadu, u me|uvremenu zatrudni, zatim u dogovoru s la`nim poslodavcima bude otpu{tena, i mo-

ne su tu vrstu naknade primale i po osam godina. Vojvo|anski ombudsman Petar Teofilovi} pozvao je, pak, Qaji}ev resor i Nacionalnu slu`bu za zapo{qavawe da razmotre problem 23 nezaposlene trudnica iz Ju`noba~kog okruga koje su ostale bez nov~anih naknada. Iako su ostvarile bolovawe po starom zakonu, koji im je obezbe|ivao finansijsku nadoknadu toStari zakon omogu}avao porodiqske mahinacije kom celog bolova`e da ra~una na naknadu od dr`ave wa i porodiqskog odsustva, wima dve godine, ili du`e. Mahinacija je to pravo ukinuto nakon primene je naj~e{}a kod `ena koje uop{te novog Zakona. „On predvi|a da se nisu socijalno ugro`ene, a pojediisplata naknade nastavqa tokom

PILOT „JATA“ TU@IO SVOJU FIRMU ZBOG NACIONALNE I VERSKE DISKRIMINACIJE

Leta~ke traume srpskog Nemca

Pilot-kapetan „Jat ervejza“ Aleksandar Pfajfer podneo je beogradskom ^etvrtom op{tinskom sudu tu`bu protiv te kompanije zbog sistematske diskriminacije i zlostavqawa na radu na nacionalnoj i verskoj osnovi. Tra`i i naknadu materijalne i nematerijalne {tete od 20 miliona dinara zbog „naru{avawa integriteta, psihi~kog i fizi~kog stawa“. Ovo je prvi postupak koji je pred sudom pokrenut na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije koji je nedavno stupio na snagu. Pfajfer tvrdi da ga je rukovodstvo JAT-a zlostavqao na radu nizom postupaka zato {to je po nacionalnosti Nemac katoli~ke veroispovesti. Wegov pravni zastupnik Vladimir Seki} navodi da je

Okrivqen za „sviwac u kabini”

rukovodstvo kompanije spre~avalo wegovo napredovawe u karijeri, a godinama je nazivan pogrdnim imenom „General Ler“, po jednom od komandanata Luftvafea

redba se odnosi i na dr`avne i na privatne ustanove, a pogotovo one „lekare“ koji rade na crno, bez dozvole i sertifikata za rad. Reklama onih koje nude la`na obe}awa o ozdravqewu bilo je sve mawe, ali, na`alost, nisu potpuno nestale. „Dr Roso“ i wegovi recepti i za le~ewe raka prodrli su do poje-

Biv{i prvak SFRJ u bodi-bildingu je svoje pacijente savetovao da prekinu terapiju propisanu od lekara specijalista, a le~io ih je skalamerijom koju je sam izumeo, a izradio ju je jedan seoski elektri~ar

DINKI]EV RESOR OBE]AO ZBRIWAVAWE SVIH MATERIJALNO UGRO@ENIH TRUDNICA

Ministarstvo ekonomije najavilo je da }e Ministarstvu rada i socijalne politike predlo`iti mere kojim bi trudnice ni`eg socijalnog statusa bile materijalno zbrinute kroz mre`u socijalne pomo}i, te da se, radi spre~avawa „bele kuge“, uvedu dodatni podsti-

13

koji je bombardovao Beograd 6. aprila 1941. U tu`bi se dodaje da rukovodioci JAT-a nisu dozvolili Pfajferu da postane prvi pilot-kapetan na „boingu 727“, 2000, a potom ga 2005. nisu uputili po konkursu na obuku za „boing 737“. Seki} je napomenuo da je posledwu godinu na Pfajferovim letovima bilo {est te{kih kvarova, izraziv{i sumwu da su u pitawu bile slu~ajnosti. Pfajfer je 26. maja od kolege saznao da je protiv wega kapetan instruktor

Gli{i}, ina~e jedan od rukovodileca JAT-a, podneo prijavu jer je, navodno, pilotsku kabinu posle leta „ostavio kao sviwac“, naveo je Seki}. – Dve sedmice po podno{ewu tu`be Pfajfer je dobio pisano upozorewe pred otkaz, usled ~ega je pretpeo stres pra}en visokim pritiskom – kazao je Pfajferov punomo}nik. – Zavod za vazduhoplovnu medicinu JAT-a konstatovao je da je Pfajfer „privremeno nesposoban za rad“ i uputio ga da otvori bolovawe, na kojem je i danas. Sve navode optu`nice JAT odbija i u saop{tewu tvrdi da je jedini kriterijum za profesionalno napredovawe leta~kog osobqa – stru~nost.

privremene spre~enosti za rad, ali ne du`e od 30 dana od dana privremene spre~enosti, {to se odnosi i na trudnice koje su na odr`avawu trudno}e, bez obzira na to koliko traje spre~enost“, navodi ombudsman. On je podsetio i na to da je Vlada Srbije pre dve godine usvojila Strategiju o podsticawu ra|awa i teret odgovornosti za nizak natalitet prenela na celu zajednicu. No, „ne samo da do realizacije ove inicijative, a sada i mere iz Strategije nije do{lo nego se merama, poput onih predvi|enih Zakonom o zapo{qavawu i osigurawu od nezaposlenosti, pogor{ava polo`aj `ena koje su na bolovawu zbog odr`avawa trudno}e“, smatra Teofilovi}. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe je najavila da }e narednih dana proveriti dosijee ne samo te 23 „sporne“ trudnice ve} i svih koje su to pravo ostvarile po starom zakonu.

dinih televizija, me|u kojima je i jedna s nacionalnom frekvencijom. Pre nekoliko dana u jednom visokotira`nim listu „vri{tao“ je bombasti~an naslov: „Travama izle~io karcinom“. Na brojnim TV stanicama u pla}enom terminu omogu}ava se lekarima, ali i nadrilekarima, da gotovore o uspe{nosti svojih metoda le~ewa hroni~nih bolesti, od astme do multiple skleroze i raka. Izgleda da dr`ava nije dovoqno preduzela da ukine mu}ke prodavaca magle raznih fela. J. Barbuzan

Slikarska kolonija somborskog zatvora I u regionu jedinstvena likovna kolonija „Elan“, koju ve} godinama tradicionalno organizuje somborski Kazneno-popravni zavod, bi}e odr`ana od 21. do 23. avgusta na sala{u Privredne jedinice “Elan”. Tu }e zajedno tri dana osim afirmisanih dvadesetak slikara i vajara, stvarati i osu|enici iz vi{e srpskih zatvora skloni umetnosti. Premijerno }e po zavr{etku u glavnoj somborskoj Ulici kraqa Petra biti prestavqeno oko 200 dela nastalih na ovoj i prethodnim kolonijama, a naknadno }e biti izlo`eni u somborskom Kulturnom centru „Laza Kosti}“ i Domu u~eniku, galeriji „Meander“, te Op{tinskom kulturnom centru Apatina. Eksponati nastali na “Elanovom” poqoprivrednom dobru se ne prodaju, ve} ostaju u hodnicima i zajedni~kim prostorijama somborskog zatvora.


14

KULTURA

subota15.avgust2009.

NOVOSADSKI NOVI TEATAR PRIPREMA NOVU PREDSTAVU

DNEVNIK [EST DECENIJA OD SMRTI PESNIKA, ROMANSIJERA I PUTOPISCA RASTKA PETROVI]A

Premijera „[opalovi}a” Pisao onako kako di{e, u Mokrinu `ivi, ma{ta...

Novosadski novi teatar priprema na svojoj mati~noj sceni u Gimnaziji „Laza Kosti}“ novu predstavu, a radi se o ~uvenom komadu „Putuju}e pozori{te [opalovi}“ Qubomira Simovi}a, u re`iji Nenada Gvozdenovi}a. Zanimqivo je da }e ova predstava premijerno biti izvedena 27. avgusta u Mokrinu, na otvorenom, ta~nije na imawu firme „Tera Panonika“, koje, kako je re~eno na ju~era{woj konfe-

stimograf je Marija Jevti}, a kompozitor je Luka ^ubrilo, i to je deo stalne autorske ekipe Nenada Gvozdenovi}a, koji ina~e i glumi u ovoj predstavi. Svi su se oni, kao i ceo gluma~ki ansambl, odrekli honorara zbog nedostatka novca. Honorara su se odrekli u ~ast igrawa, kako je istakao rediteq Gvozdenovi}, `ele}i da ovaj komad postave uprkos lo{im vremenima i politici koja bi samo da uni{tava, i

S jedne od proba predstave „Putuju}e pozori{te [opalovi}”

renciji za novinare, svojim gra|evinama i ambijentom sasvim odgovara scenografiji za ovaj komad. Ju~e je tako|e re~eno i da }e, bez obzira na vremenske uslove, premijere ove predstave biti u Mokrinu tog dana. U predstavi igraju glumci mahom zrewaninskog i kikindskog pozori{ta, koji su `ivotom vezani za Novi Sad, a okupqeni su u ovom teatru od osnivawa, dok su za ovu predstavu i poja~ani jo{ nekim ~lanovima. Uloge u ovom ~uvenom komadu }e tuma~iti: Miqan Davidovi}, Nata{a Ilin, Aleksandar Bogdanovi}, Jelena [nebli}, Nata{a Mili{i}, Dragan Ostoji}, Jakov Jevtovi}, Mina Ostoji}, Jovana Filipovi}, Senka Petrovi}, Qubi{a Mili{i} i studentkiwa Bojana Grabovac. Scenografiju za ovu predstavu radi Zoran ^alija, ko-

koja duboko prodire u na{e xepove. Autori ove predstave odlu~ili su, po re~ima Gvozdenovi}a, da se svemu tome nasmeju u lice. U vremenu kada se ~ini da }e pozori{ta biti uga{ena, postavqa se ovaj komad, koji je govori i o samom pozori{tu, kako je podsetio Gvozdenovi} i naveo da je jo{ pre 22 godine, kada je i otprilike i napisan, po`eleo da ga re`ira. Ovaj komad je Simovi} smestio u ekstremne okvire ratnih doga|awa, ali, po re~ima Gvozdenovi}a, i ova vremena su vrlo sli~na wima, jer iako nema zlo~ina, ima licemerja koje se trudi da sve uni{ti. No, pozori{te opstaje, uprkos ki~u koji nam se nudi sa svih strana, napomiwe Gvozdenovi}, dok je qudima sve te`e da do|u u pozori{te. Namera autora ove predstave i gluma~kog ansambla je da

se potrude da publika ipak do|e, da igraju pred punim gledali{tem, i zato }e se tako|e truditi da ne naprave dosadnu predstavu, ali onu koja }e biti daleko od pomenutog ki~a. Postavka ovog komada bila je ideja glumca Miqana Davidovi}a koji je istakao da je to za wega na{a najboqa ikad napisana drama. Poznaju}i sve glumce, znao je da oni mogu da iznesu komad i tako je odlu~eno da bude postavqen, uz uverewe da u besparici glumce jedino mo`e privu}i dobar tekst u kojem }e rado i besplatno zaigrati. Predstava je ra|ena u koprodukciji sa Narodnim pozori{tem iz Kikinde, na ~ijem }e se repertoaru tako|e na}i od jeseni. Direktor pozori{ta Brane Marijanovi} je priznao da bi bilo neprirodno ne prihvatiti ponudu za koprodukciju, izme|u ostalog i zato {to je ekipa ove predstave radila u aprilu „Karolinu Nojber“ u Kikindi, a sada im se ponovo pru`ila prilika za saradwu. Obaveza kikindskog pozori{ta u ovom slu~aju je da tehni~ki pripremi premijeru u Mokrinu, i wegovi radnici ve} rade na tome. Glumci tako|e ve} danas odlaze za Mokrin, gde }e nastaviti s probama predstave do premijere. Imawe u Mokrinu je ina~e vi|eno kao mesto gde }e se odvijati razne umetni~ke radionice i ovo je prvi izlazak „Tera Panonike“ u javnost, naveo je Aleksandar ^e{qevi} iz ove firme koja je deo holdinga iz Holandije, a bavi se marketingom i brendirawem. Jedan od osniva~a Novosadskog novog teatra glumac Qubi{a Mili{i} podsetio je da su osnovani pre oko godinu dana, i da su od tada izveli nekoliko de~jih i dramskih predstava. Po~ele su i probe predstave „Norvej tudej“ koju re`ira Vesna Topalov, i koja }e premijerno biti izvedena u septembru na sceni Pozori{ta mladih. N. Pej~i}

Danas se navr{ava 60 godina od smrti srpskog pesnika, romansijera i putopisca Rastka Petrovi}a (1898-1949), koji je pripadao prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu.Wegov pesni~ki talenat ostvaruje pun razvoj po zavr{etku Prvog svetskog rata, a pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista izme|u dva rata. Naklowen impresionizmu, nastojao je da u svom stvarala{tvu da maha telesnom do`ivqaju sveta. Wegova kwiga pesama „Otkrovewe“ (1922) predstavqa jednu od najzna~ajnijih i najuticajnijih kwiga pesama srpske poezije. Tokom te godine aktivno deluje u Beogradu zajedno sa brojnim piscima poput Milana Dedinca, Marka Risti}a, Tina Ujevi}a i drugih, ~ije }e delovawe dovesti do pojave nadrealizma.Bujan i bu~an u stihu, Petrovi} je poku{avao, da pi{e onako kako di{e, `ivi, ma{ta. U wegovoj poeziji, putopisima, prozi i esejima ima nastojawa da se vrati detiwstvu civilizacije, da „oslu{ne“ naivnu umetnost i drevne mitove. Wegova kwiga „Burleska gospodina Peruna, boga groma“ (1921) primer je slobodne, a nadahnute interpretacije sveta pravoslavne mitologije, a wegova proza „Qudi govore“ (1931) ozna~ava datum u razvitku moderne srpske proze

zato {to pokazuje bekstvo od izve{ta~enosti literarnih kombinacija i nastojawe da se dokumentarno zabele`i sve ono {to qudi govore. Oktobra 1926. postavqen je za pisara u Ministarstvu inostranih dela u Poslanstvu pri Vatikanu kod Milana Raki}a, koji mu omogu}ava putovawe po Italiji, [paniji, Francuskoj i Turskoj i, {to je najzna~ajnije, po Africi. Stoga je, 1930. godine, Petrovi} objavio putopis pod istoimenim nazivom „Afrika“. Za vicekonzula {este polo`ajne grupe generalnog konzulata u ^ikagu postavqen je 1935. Naredne godine radi u Va{ingtonu kao sekretar Poslanstva. Putuje po SAD, Kanadi, Meksi-

ku, Kubi, a 1938. je unapre|en u zvawe konzula pete grupe u ^ikagu. U mnogobrojnim esejima posve}enim kwi`evnim i likovnim pitawima on je afirmisao svoju re~itost, kao i strast za otkri}ima. I u prozi i u stihu on je opsednut putovawem. ^esto fragmentirana, wegova literatura je svedo~anstvo jednog izuzetnog talenta kroz koji se bez granica i prividnih klasifikacija kovitla ne{to pagansko, elementarno, oslobo|eno svih stega. Wegov posthumno objavqen roman „Dan {esti“ (1961) predstavqa kwi`evno svedo~anstvo o vremenu prvog svetskog rata. Drugi svetski rat proveo je u SAD, gde je napisao zbirku pesama „Pono}ni delija“. Petrovi} ro|en je u Beogradu, kao deveto dete oca Dimitrija, istori~ara, i majke Mileve, u~iteqice. On je mla|i brat Nade`de i Zore, poznatih likovnih umetnica. U ratu je sa srpskom vojskom pro{ao povla~ewe preko planinskih vrleti do Jadrana 1915. posle ~ega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. U 51. godini iznenada umire u Va{ingtonu gde je i sahrawen je na grobqu u Senovitom potoku. Posmrtni ostaci preneti su u Beograd 1986. i sahraweni u porodi~nu grobnicu na Novom grobqu. (Tanjug)

KONCERT DUA TASI] -KRAJI[NIK NA NOVOSADSKOM MUZI^KOM LETU

Delikatna zvu~na ravnote`a Posle niza raznovrsnih i atraktivnih gostovawa umetnika iz drugih sredina, letwi koncertni ciklus doneo je i nastup dvojice vrsnih i istaknutih novosadskih muzi~ara, klarinetiste Aleksandra Tasi}a i gitariste Zorana Kraji{nika, koji su se ponovo predstavili ovda{woj publici na koncertu u pitoresknom ambijentu vrta Sredwo{kolskog doma u Nikolajevskoj ulici. Na ovom resi-

{i je u virtuoznoj i pregnantnoj interpretaciji koja je precizno sledila i gradila {iroke razvojne muzi~ke tokove ovog osobenog dela, nadahnutog orguqskom muzikom Johana Sebastijana Baha. Nastavak ve~eri doneo je zajedni~ke nastupe dvojice muzi~ara, koji su najpre izveli opse`nu i vrlo zanimqivu Sonatu brazilskog autora Radamesa Gnatalija, originalno namewe-

ma stavio je ovoga puta izvo|a~e pred te{ko re{iv problem: kako da svim prisutnima u gledali{tu pru`e realnu i jasnu zvu~nu sliku izvo|ewa. Na `alost, zbog skromnih mogu}nosti ozvu~ewa, u pojedinim trenucima koncerta dinami~ki nivo zvuka je bio ni`i od o~ekivanog, {to je naru{avalo celinu tonske slike, posebno za gledaoce koji su se nalazili daqe od bine.

ZAVR[ENO SNIMAWE DEBITANTSKOG FILMA NIKOLE LE@AI]A „TILVA ROS”

Nova tinejyerska drama Re`iser i scenarista Nikola Le`ai} zavr{io je snimawe debitantskog filma „Tilva ros“, koji }e publika imati priliku da vidi u Beogradu na idu}em Festu, 2010. godine, saop{tio je distributer „Tak“. Le`ai} je polovinom jula po~eo snimawe tinejxerske drame ~ija je radwa sme{tena u nekad najve}i evropski rudnik bakra u Boru.Film sniman u Beogradu i Boru nazvan je „Tilva ros“ po vla{kom izrazu za Crveno brdo. Film govori o 19-godi{wim skejterima Todu i Stefanu koji preko leta izvode i snimaju ludorije po napu{tenim povr{inskim kopovima rudnika, po uzoru na MTV serijal „Xekes“. „Leto posle sredwe {kole najdu`e je leto koje klinci imaju...ali to je i prekretnica kada se ekipi razilaze putevi: jedni upisuju fakultete, drugi tra`e prve poslove. „Tilva

Foto: Sr|an Doro{ki

Ekipa filma „Tilva ros”

ros’ je u su{tini pri~a o tih posledwih nekoliko meseci najboqeg zezawa i tihog rastanka kojeg su svi svesni, a niko ne `eli da pri~a o tome“, ka`e Le`ai}. Glavne uloge igraju Stefan \or|evi},

Marko Todorovi} i Duwa Kova~evi}, a Le`ai}ev prvenac producira ku}a „Kiselo dete“ uz pomo} sredstva dobijenih na konkursu Filmskog centra Srbije i Sekretarijata za kulturu Beograda.

talu Kraji{nik i Tasi} izveli su neuobi~ajen i privla~an program kompozicija prearan`iranih za klarinet i gitaru, kao ne{to re|i kamerni sastav, koji se me|utim ispostavio kao tonski skladna i izra`ajno vrlo zahvalna i inspirativna kombinacija. Na po~etku koncerta Aleksandar Tasi} izveo je Mesijanovu kompoziciju za solo klarinet sa naslovom: „Abime des oiseaux“, slojevito delo impresionisti~kog prizvuka, izgra|eno od neo~ekivanih i smelih melodijskih preobra`aja, koje je u ovom tuma~ewu zazvu~alo kompaktno i sugestivno. Potom je Zoran Kraji{nik odsvirao kompoziju „La katedral“ velikog paragvajskog kompozitora Agustina Bariosa, donev-

nu violon~elu i gitari, me|utim u ovoj verziji za klarinet i gitaru dobila je nove, {ire i prozra~ne zvu~ne obrise, u kojima su se u `ivim i poletnim zvu~nim me|uigrama intrigantno smewivale i preplitale deonice obeju intrumenata. Delo sna`nih harmonskih sukoba i napete dinamike, razvijalo je, raslo i bujalo u preciznim i uigranim interpretacijama Tasi}a i Kraji{nika, sve do mo}ne kulminacije u `ivom zavr{nom stavu, o{tro ritmi~ki nagla{enim akordima gitare i jarko ocrtanim melodijskim linijama klarineta. Premda su tuma~ewa Tasi}a i Kraji{nika pritom bila bri`qivo i delikatno tonski izbalansirana, otvoreni prostor vrta Sredwo{kolskog do-

Posle interpretacije Gnatalijeve sonate, koja se i pored pomenutih oscilacija, ipak izdvojila kao vrlo uspe{na, te`i{na ta~ka programa, usledila su jo{ Tri prelida Xorxa Ger{vina, tri popularne kompozicije ameri~kog autora, pro`ete prepoznatqivom melodiozno{}u i harmonskim osobenostima xeza i bluza, a u verziji za klarinet i gitaru zazvu~ale su sve`e i efektno. Na samom kraju koncerta Kraji{nik i Tasi} izveli su i dva stava iz svite „Istorija tanga“ Astora Pjacole: komade „Kafe 1930“ i „Bordel 1900“, numere }udqive i elegantne ritmi~nosti, kao sasvim adekvatan zavr{etak ove kamerne ve~eri savremene muzike za klarinet i gitaru. Borislav Hlo`an


c m y

DNEVNIK

subota15.avgust2009.

15


SPORT

subota15.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

16

TURNIR U SINSINATIJU

Jelena u ~etvrtfinalu Jelena Jankovi} plasirala se u ~etvrtfinale turnira u Sinsinatiju pobedom nad Beloruskiwom Viktorijom Azarenko 7:5, 7:6 (7:4). Protivnica Jankovi}eve u narednoj

do ~etvrtfinafinala turnira, koji se igra za nagradni fond od tri miliona dolara, do{la posle ne{to vi{e od dva sata igre. Jelena je sjajno po~ela me~, po{to je na startu vrlo brzo do{la do prednosti od 4:0 u gemo-

povede sa 1:0 u setovima, ali je Azarenka uspela da smawi na 5:4. Jankovi}eva je povela sa 6:5, iskoristiv{i tre}u set loptu u 12. gemu za vo|stvo 1:0. Drugi set je po~eo brejkom Azarenke, na {ta je Jankovi}eva uzvratila istom merom u drugom gemu. Serija brejkova se nastavila sve do rezultata 5:5, kada su obe teniserke uzele gemove na TURNIR U MONTREALU

Zimowi} i Nestor pro{li bez borbe Srpski teniser Nenad Zimowi} i Kana|anin Danijel Nestor plasirali su se u ~etvrtfinale dublova na ATP turniru u Montrealu po{to su wihovi protivnici, [panci David Ferer i Tomi Robredo, predali me~ bez borbe. Protivnici Zimowi}u i Nestoru u me~u za ulazak u polufinale bi}e Ju`noafrikanac Vesli Mudi i Dik Norman iz Belgije. Plasman me|u osam najboqih na ovom turniru oni su izborili pobedom protiv [panaca Fernanda Verdaska i Felisijana Lopesa 7:6 (9:7), 7:6 (7:5).

Jelena Jankovi}

rundi bi}e Austrijanka Sibil Bamer, 29. na VTA listi, koja je napravila iznena|ewe eliminacijom Serene Vilijams rezultatom 7:5, 6:4. Srpska teniserka je

vima. Beloruskiwa se nakon po~etnog {oka probudila, oduzela servis Jankovi}evoj i smawila na 4:1. Srpska teniserka je u osmom gemu imala priliku da

svoj servis, pa se u{lo u tajbrejk. Jankovi}eva je posle nekoliko mini-brejkova do{la do prednosti od 6:4, posle ~ega je iskoristila prvu me~ loptu, plasirav{i se u ~etvrtfinale. Nagradni fond turnira u Sinsinatiju iznosi tri miliona dolara, a pobednici }e pripasti 350.000 dolara.

EVROPSKO PRVENSTVO U VAZDUHOPLOVNOM MODELARSTVU

Slobodan Midi} osmi Srpski vazduhoplovni modelar Slobodan Midi} osvojio je osmo mesto na Prvenstvu Evrope u Beogradu, u seniorskoj konkurenciji, u klasi F - 1 D (sobni modeli) sa vremenom 1:04,28. Na 19. mesto plasirao se drugi srpski modelar Slobodan Mili} sa vrmenom 58,39 minuta, dok je 26. Lazar La}imi}, ujedno i selektor reprezentacije Srbije, sa 50,58 minuta. Titula je pripala svetskom rekorderu Ivanu Tregeru iz Slova~ke sa 1:09,41 ~asova, srebro je osvojio De`a Or{ovaj iz Ma|arske sa 1:08,39, a bronzu Luc [ram (Nema~ka) sa 1:08,19 ~asova. Srbija je sa 2:54,03 ~asa sedma u konkurenciji deset reprezentacija. Slavili su Ma|ari sa 3:19,54, ispred Francuza sa 3:13,03 i Nemaca sa 3:10,20 ~asova. U juniorskoj konkurenciji titulu je osvojila selekcija ^e{ke sa 2:50,12 ~asova, ispred Francuske sa 2:50,02 i Poqske 2:33,48 ~asova. Najboqa takmi~arka u otvorenoj juniorskoj konkurenciji je Gabrijela Kaplanova (^e{ka) sa 1:02,08 ~asova, ispred Igo Marilijea (Francuska) 1:00,53 o Jir`i Klimesa (^e{ka) sa 56,08 minuta. Srbija nije imala predstavnike. Vazduhoplovni savez Srbije poverio je organizaciju prvenstva beogradskom klubu Modelar, koji je poverewe u potpunosti opravdao i bio odli~an doma}in.

Stru~ni {tab Radni~kog: Kova~, Duli} i Tintor

SOMBORCI DOMA]INI IN\IJI

Gostima uloga favorita Somorski Radni~ki doma}in je In|iji, ekipi koja }e sigurno biti glavni favorit za prelazak u vi{i rang.Te`ag rivala Radni~ki na otvarawu sezone u Prvoj srpskoj ligi nije mogao da dobije. Tim Radni~kog je oformqen koliko su finasije dozvoqavale.Veliko poja~awe je svakako Miroslav Opsenica, dugo godina jedan od vode}ih igra~a Mladosti iz Apatina. ^ampar, golman Sloge iz Kraqeva, je konkurencija odli~nom Zogovi}u, a do{ao je i ]ovin iz OFK Hajduka iz Kule. Nekolicina igra~a

posle odre|enog vremenskog intervala vratila se u Radni~ki, Veselinovi}, [trbac i Laki} su dobro poznata imena qubiteqima fudbala u Somboru, koji bi trebali da pomognu u borbi za opstanak i za stabilnu prvoliga{ku sezonu. - Startujemo u novom rangu protiv velikog favorita. Svesni smo svojih mogu}nosti, kostur tima je iz srpskoliga{kog nadmetawa, Opsenice je veliko poja~awe, ali ostao je problem realizacije. Najvi{e o~ekujem od iskusnijih i ve} proverenih igra~a, Vidovi}, Vukovi} Dabi} i Opsenica trebalo bi da

budu okosnica na{e igre - re~i su Petra Duli}a, ~lana stru~nog {taba Radni~kog. Ima li povre|enih i kartoniranih igra~a ? - Sa te strane je sve u redu, jedino Dobrijevi} zbog kartona iz pro{le sezone nema pravo nastupa. Protiv In|ije nema {ale, gre{ke se u ovom susretu skupo pla}aju. Moramo biti maksimalno anga`ovani, motivacija nam sigurno ne}e nedostajati, a o~ekujem dobru posetu i veliku pomo} publike. In|ija je favorit u ovom me~u, ali se mi nadamo uspehu - isti~e Duli}. M. Jovi}evi}

U BANATSKOM DVORU BANAT DOMA]IN NOVOM SADU

Samo pobeda u mislima Za fudbalere iz grada na Begeju po~iwe misija zvana povratak u elitni rang, a prvi rival je Novog Sada, koja tradicionalno dobro igra protiv Zrewaninaca. Pred svojom publikom Bana}ani imaju `equ da se predstave u lepom svetlu, ali i da opravdaju ulogu favorita. Zbog dobro poznate situacije sa terenom u Zrewaninu i ovu sezonu Banat }e igrati u Banatskom Dvoru, me|utim, ~elnici kluba su @arko Soldo sigurni da podr{ka publike nes pobedom krenemo u novi {am}e izostati u me~evima kod ku}e. pionat u kojem su nam ambicije - Nama je najva`nije da osvoda se vratimo u elitu – istakao jimo tri boda na premijeri i da je @arko Soldo, trener Banata.

– Igra~i su znaju {ta nas o~ekuje u duelu sa Novosa|anima, ne}e to biti laka utakmica, jer gosti znaju da igraju na rezultat i siguran sam da ne}e do}i da se brane. Mislim da smo dobro odradili pripreme i da spremni do~ekujemo ovaj vojvo|anski derbi, svi su zdravi tako da ne}u imati problema oko sastavqawa tima. Ko god budeo istr~ao na teren ima samo jedan zadatak, a to je osvajawe tri boda. Utakmica Banat – Novi Sad igra se danas u Banatskom Dvoru od 17 ~asova. N. Jowev

Felps slupao auto Slobodan Midi}

Golf i ragbi u olimpijskoj porodici Tajnim glasawem ~lanova Izvr{nog komiteta Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) na sesiji u Berlinu predlo`eno je da se u program letwih Olimpijskih igara 2016. uvrste golf i ragbi. Zvani~ni prijem bi}e na sesiji MOK 9. oktobra u Kopenhagenu, kada }e se odrediti i doma}in letwih OI 2016. Kandidati su ^ikago, Madrid, Rio de @aneiro i Tokio. Konkurisali su jo{ @ak Rog, predsednik MOK karate, bezbol, softbol, vo`wa na rolerima i skvo{. wavali su kriterijume MOK, Bezbol i softbol su iskqu~eni ali su se ~lanovi Izvr{nog kosa OI u Londonu 2012. ali su pomiteta odlu~ili za one koji u ku{ali ponovo da se vrate u najve}oj meri ispuwavju osnovne olimpijsku porodicu. Prema reuslove: da su privla~ni i popu~ima predsednika MOK @aka larni me|u mladima, da su razRoga, svih sedam kandidata ispuvijeni na svim kontinentima, da

imaju kvalitetno rukovo|ewe, da wihove federacije uva`avaju sportiste, sportska dostignu}a i pravila i propise MOK. Golf }e se igrati na turniru koji }e trajati po ~etiri dana za mu{karce i `ene po 18 rupa (ukupno 72 rupe) i medaqe }e pripasti onima koji zabele`e tri najboqa rezultata. Ukupno }e u~estvovati 60 mu{karaca i 60 `ena. Format za ragbi (ragbi sedam) su turniri do ~etiri dana za mu{karce i `ene, reprezentacije (po 12 ~lanova) }e biti podeqene u dve grupe po {est timova (ukupno 288 sportista) i po dve najboqe ekipe iz grupe po unakrsnom sistemu, sasta}e se u polufinalu. Golf je bio olimpijski sport 1900.u Parizu i 1904. u Sent Luisu, ragbi je bio u olimpijskoj porodici od 1900. do 1924.

Najboqi pliva~ sveta Majkl Felps slupao je svoj “es-ju-vi” kadilak, ali je pro{ao nepovre|en u sudaru na ulicama Baltimora, u kojem je u~estvovao jo{ jedan automobil. Hondu je vozila `ena, koja tako|e nije zadobila povrede, ali je prema izve{taju policije bila potre{ena, tako da je svejedno prevezena u bolnicu radi predostro`nosti. Ni putnici u Felpsovim kolima nisu bili povre|eni, a slavni pliva~ nije bio pod dejstvom alkohola. Portparol policije Entoni Guqelmi izjavio je da }e istraga utvrditi ko je kriv za sudar, u kojem su prili~no o{te}ena oba vozila. Felpsov “eskalejd”, ina~e jedan od najpopularnijih modela me|u

imu}nijim Amerikancima, nije bio u voznom stawu i {leperom je preve`en u servis. Ukoliko Felps bude progla{en odgovornim za ovaj sudar ne}e mu to biti prvi put da }e se na}i pred sudijom za prekr{aje. Po zavr{etku Olimpijskih igara 2004. godine u Atini Felps je uhva}en da vozi u pijanom stawu i osu|en je na 18 meseci zatvora uslovno. Potom se, 2008. godine, posle Olimpijskih igara u Pekingu u javnosti pojavila Felpsova fotografija kako u`iva marihua-

nu, zbog ~ega je dobio tromese~nu zabranu nastupa na zvani~nim takmi~ewima, ali je svejedno ovog leta osvojio pet zlatnih i jednu srebrnu medaqu na SP u Rimu.


SPORT

DNEVNIK

DANAS PO^IWE SEZONA U SUPERLIGI, PRVOJ LIGI, REPUBLI^KIM I VOJVO\ANSKIM LIGAMA

Lopta kre}e na terenima Srbije Danas po~iwe nova fudbalska sezona u Srbiji. Lopta }e se zakotrqati na terenima Jelen superlige, Prve lige, republi~kim i vojvo|anskim ligama, pa }e sve do 13. decembra, kada }e bubamara da se sakrije od zime i snega, poklonici najva`nije sporedne stvari na svetu u na{oj zemqi da u`ivaju u igrama svojih timova. Superliga{i po~iwu nadmetawa u konkurenciji 16 timova. Tenzije }e svakako biti mawe, ali uzbu|ewa u borbi za Evropu i opstanak ne}e izostati. Partizan slovi za favorita, u Zvezdi se ra|a novi elan, Vojvodina opet stidqivo najavquje borbu za sam vrh, novajlije merkaju sredinu tabele, a neki, poput Spartaka Zlatibor vode nagove{tavaju da }e biti uz bok starosedeocima, naprimer novosadskim crveno-belima, Napretku, Borcu... Ho}e li sezonu obele`iti Kleo, Qaji}, Leki}, Ninkov, Tadi}, Aleksi}, ili pak neko od igra~a koji }e vremenom iza}i iz senke na veliku scenu, pokaza}e predstoje}ih jesewih 15 kola. Ni{ta mawe zanimqivo ne}e biti u Prvoj ligi Srbije. Od 18 liga{a dva }e izboriti plasman u elitu, a me|u kandidatima su i osam klubova iz Vojvodine. No-

vajlija Proleter najavio je `estoku borbu s timovima poput ni{kog Radni~kog, Novog Pazara, Srema, kom{ijskog Novog Sada, Banata, In|ije... U Srpskoj ligi grupa Vojvodina ve} prvi dan donosi kom{ijski derbi. U Futogu }e tribine biti tesne da prime sve koji budu `eleli danas da vide duel doma}ina i Veternika. Bi}e to sudar ekipa koje se dobro poznaju, svojevrsno nadmetawe dvojice trenera novog talasa, Nenada Cerovi}a i Zorana [arabe. Vojvo|anske lige (isto~na i zapadna) startuju sa po 18 klubova, uz napomenu da }e ve} od slede}e sezone u ovom rangu igrati 16 timova. Ba~ka Topola, Radni~ki Zrewanin, Ba~ka 1901, Budu}nost s jedne, odnosno Jugovi}, [ajka{, Sloven, Cement...s druge strane te`i}e da se domognu republi~kog ranga. Na zapadu je tako|e danas novosadski kom{ijski derbi, Crvena zvezda do~ekuje studente sa \a~kog igrali{ta. Uzbu|ewa slede, poklonici fudbala zadovoqano trqaju ruke. Verujemo zato da }e fudbalska sezona biti kvalitetnija od prethodne, da }e terenima igra~i pleniti atraktivnim potezima, utakmice golovima, a sve to proticati u duhu ferpleja i punih tribina. Lopta u Srbiji mo`e da krene. S. Savi}

Jesen donosi `estoke fudbalske duele

VOJVODINA SUTRA IGRA U KULI

Dilema kod {topera Fudbaleri Vojvodine eliminisani su iz Evrope na startu jesewe sezone, a sad kre}u u popravni ispit na terenima {irom Srbije. U dve evropske utakmice s Austrijom nagovestili su napada~ki stil, pa }e isti recept primeniti i sutra u Kuli. - Hajduk je uvek nao{tren kada Vojvodina, Zvezda i Partizan dolaze u kulu. Nikola Xomba tada podigne u{i kao vu~jak u `eqi da wegov tim pobedi. Ne sumwam zato da }e doma}in opet `eleti da osvoji bodove i da nas nadigra. Na{i igra~i bi trebalo da vole takve izazove, motivisane protivnike, ali moraju jo{ vi{e da `ele pobedu nego {to su to ~inili u me~evima s Austrijancima. Pokazali smo do sada da je ofanziva na{e opredelewe. Tako }e biti i u Kuli, a po~etak prvenstva mo`e mnogo da odredi na{u sudbinu. U me~evima s Hajdukom, Metalcem i ^ukari~kim Vojvodina }e pokazati za ~ega je spremna u novoj sezoni – poru~io je Dragoslav Stepanovi}.

Za sutra{wi duel dilema vlada oko {topera, Dejan Karan obnovio je povredu zgloba, ali se nada da }e biti u timu. - Izdr`ao je trening i verujem da }e biti u postavi. Dana{wi dan pokaza}e da li je poptpuno zdrav. Po{to je Kizito povre|en, uz levu aut liniju }e Pekovi}, a drugo {topersko mesto nameweno je Lovri}u. Ukoliko Karan ne bude spreman, tu je Brazilac Ple~, koji se br`e adaptirao na novu sredinu od Stojke. Te`inu je doveo u potrebnu meru i verujem da }e nam biti od koristi – istakao je Stepanovi}. Dodatne brige Stepanovi}u je unelo saznawe da zbog prenetih kartona iz prethodnog prvenstva pravo nastupa nemaju Janko Tumbasevi} i Vlatko Grozdanoski. Ju~e se ekipi prikqu~io i reprezentativac @eqko Brki}, koji se vratio iz Ju`noafri~ke Republike i sutra }e zauzeti mesto na golu. Igra~i Vojvodine }e no} uo~i me~a prespavati u hotelu “Park”, u koji }e se vratiti i posle sutra{we utakmice. S. Savi}

Subota SUBOTICA: Spartak ZV – OFK Beograd BEOGRAD: ^ukari~ki – Javor BEOGRAD: BSK – Mladi radnik JAGODINA: Jagodina – Crvena zvezda KRU[EVAC: Napredak – Metalac BEOGRAD: Partizan – Borac

17.30 17.30 17.30 17.30 17.30 20

Nedeqa KULA: Hajduk – Vojvodina 17.30 TV BEOGRAD: Rad – Smederevo U slede}em kolu (22. i 23. avgusta) igra}e – NOVI SAD: Vojvodina – Metalac, KULA: Hajduk - ^ukari~ki, SMEDEREVO: Smederevo – Napredak, BEOGRAD: Crvena zvezda – Rad, OFK Beograd – Jagodina, PO@AREVAC: Mladi radnik – Spartak Zlatibor voda, ^A^AK: Borac – BSK, IVAWICA: Javor – Partizan.

Suboti~ani do~ekali superliga{ki fudbal Kona~no su i Suboti~ani do~ekali da na Gradskom stadionu gledaju superliga{ke me~eve. Pro{losezonskim uspehom ekipa Spartak Zlatibor vode stekla je pravo u~e{}a u na{em najja~em takmi~ewu, a prvi me~ posle pauze od desetak godina igra sa OFK Beogradom. U redovima suboti~ke ekipe je odli~na atmosfera. Naime, u pripremnom periodu golubovi su zabele`ili sedam pobeda, jedan remi i samo jedan poraz. To se ~ini kao dovoqan zalog za optimizam me|u igra~ima. - Dugo ~ekamo prvi me~ u Superligi. Radili smo dobro na pripremama i verujem da smo kadri sa se suprotstavimo poznatom rivalu, ali i da zabele`imo pobedu. Prva utakmica je specifi~na, nadam se da }emo uspeti da ostanemo mirni i stalo`eni, ali sa druge strane orni za nadigravawe - rekao je Vladimir Torbica, kapiten Spartaka Zlatibor vode. Po obi~aju trener Zoran Milinkovi} poziva na oprez i potencira kvalitet protivnika. - Na{ prvi rival je sigurno ja~i nego pro{le sezone. Tim su

konsolidovali, doveli iskusne superliga{ke igra~e i sigurno su za svaki respekt. Poku{ali smo da u pripremi za ovu utakmicu {to vi{e radimo na mirno}i tokom me~a. Igra~i moraju u}i mirno u utakmicu, bez srqawa, ali opet svesni zna~aja me~a - govori Milinkovi}. Ekipa Spartak Zlatibor vode poja~ala je sastav sa devet novih igra~a, {to donosi i te-

Sa Karaburme u Suboticu: Vidak Brati}

`ak rad oko stvarawa igre i uskla|ivawa fudbalera, a svega toga je svestan i trener Milinkovi}. - Nismo se spremali samo za me~ sa OFK Beogradom, ve} za celu sezonu. Verujem u ovu ekipu, ali isto tako smatram da }e nam trebati jo{ dosta vremena

i strpqewa do prave forme. Imamo dobru situaciju pred prvi me~. Povreda nema, a jedini su nam problem `uti kartoni iz prethodne sezone. Iz tog razloga ne}e igrati Igor Popovi} i Dragan [arac. Ostalo je jo{ nedoumica oko kona~nog sastava, ali ve} mawe-vi{e znam ko }e istr~ati prvi na teren - istakao je Milinkovi}. N. Stanti}

PARTIZAN DO^EKUJE ^A^ANSKI BORAC Darko Lovri}

Podr{ka Milojevi}u Pre me~a u Jagodini, na inicijativu crveno- belih, bi}e uprili~ena prigodna ceremonija u znak podr{ke nedavno te{ko povre|enom Zvonku Milojevi}u u saobra}ajnoj nesre}i. Fudbaleri oba tima ima}e specijalno dizajnirane majice sa porukom ohrabrewa nekada{wem kapitenu Zvezde, ~iji oporavak te~e u rodnom gradu Jagodini.

Ugovor i Vasiqevi}u

Ekspedicija crveno- belih }e no} uo~i me~a provesti u karantinu u Kragujevcu, a kadrovskih problema nema. - Svi su zdravi i spremni, u kombinaciji je i Viloti} koji nam se nedavno prikqu~io, pa sam na slatkim mukama oko izbora startne postave. Iz Jagodine sti`u izjave pune optimizma, pa ~ak i konstatacija

JELEN SUPERLIGA – 1. KOLO

Trener Milinkovi} i kapiten Torbica pozivaju navija~e iz Subotice i okoline da svojim dolaskom pomognu golubovima da do|u do prvih bodova u sezoni. Gradski stadion u Subotici je jedan od najve}ih u Srbiji, a publika je ta koja mora da da krila golubovima. U to ime su i izvr{ene odre|ene popravke i doterivawa na tribinama, a „marinci“ su se ponovo vratili gde su i nekada bili - na severnu tribinu.

Pi`ona ne brine tradicija

Perica Ogwenovi}, adut Jagodine

17

Poziv navija~ima

ZVEZDA @ELI TRIJUMF NA PREMIJERI U JAGODINI

Fudbalere Crvene zvezde nakon uspe{nih nastupa na evropskoj o~ekuje i start na doma}oj sceni, gostovawe u Jagodini. - Na{e ambicije u ovoj sezoni su da najpre napravimo prepoznatqiv tim i igru, a rezultat nije toliko bitan. Istina, nepisano je pravilo da vredi{ onoliko koliko si trofeja osvojio, a ja u trenerskoj karijeri nemam nacionalnu titulu, {to je jo{ jedan izazov. Dakle, ispred nas je vreme dokazivawa, dodatne selekcije, kako bi kasnije krenuli u `etvu odli~jaistakao je trener Vladimir Petrovi}. Uo~i prvenstvene premijere jedan statisti~ki podatak upada u o~i. Zvezda je u prvom kolu {ampionata, kao gost, zabeli`ila trijumf jo{ davne 1997. godine u Zemunu. - Tradicija jeste neprijatna, ali ne}u ovim elementom optere}ivati igra~e. Potrudi}emo se da odigramo utakmicu {to boqe i osvojimo bodove.

subota15.avgust2009.

Nakon nekoliko dana provedenih na probi, Nikola Vasiqevi} potpisao je dvogodi{wi ugovor sa Zvezdom. Re~ je o levom beku sa internacionalnom karijerom u Rumuniji i Ukrajini. da je u ovom okr{aju doma}in favorit. - Verovtano je re~ o psiholo{kom triku, `eqi stru~nog {taba Jagodine da maksimalno motivi{e tim. Ipak, teren }e biti jedino merilo, tu treba pokazati ume{nost i karakter. Jagodince predvodi biv{i napada~a Zvezde i reprezentativac Perica Ogwenovi}.

- Dobro poznajem wegov talenat, uvek je bio interesantan fudbaler, neugodan za protivni~ke odbrane. Mo`da ga se malo i pribojavam, mada ne znam da li je potpuno fizi~ki spreman i u kakvoj je formi. Ne}e biti nekih specijalnih zadataka u defanzivi, ali obrati}emo pa`wu na wega- konstatovao je Petrovi}. Z. Rangelov

Trijumf za mir u ku}i Da li }e se bura oko Partizana bar donekle smiriti posle eliminacije od Apoela zna}e se ve} ve~eras oko 22 ~asa. Tada crnobeli zavr{avaju utakmicu prvog kola Jelen superlige protiv Borca. - Po~iwe novo prvenstvo. Kao i do sada Partizan ulazi sa ambicijom da osvoji trofej. Bi}e te{ko, Vojvodina i Zvezda vrebaju, ali da}emo sve od sebe da ciq i

posebnu pa`wu - rekao je trner Slavi{a Jokanovi}. Harmonija izme|u navija~a i kluba je donekle naru{ena neuspehom u kvalifikacijama za Ligu {ampiona. Grobari su nezadovoqni trenerom i pitawe je kako }e se ve~eras pona{ati. - Razumqivo je da posle lo{eg rezultata reakcija navija~a bude kakva je sada. Ipak, ne sumwam da }e grobari i u ovom te{kom tre-

Mateus ne dolazi Ovih dana se dosta {pekulisalo o tome da su ~elnici Partizana po~eli pregovore sa Lotarom Mateusom, stru~wakom koji ih je 2003. godine uveo u Ligu {ampiona. Istina je da Lotar Mateus nije pred vratima Humske , saznajemo od izvora bliskog parnom vaqku. Proslavqeni Nemac redovno se ~uje sa svojim kumom i portparolom Partizana Markom Vjetrovi}em, ali nikakvih pri~a o povratku u Beograd nije bilo. ostvarimo. U prvom kolu gostuje nam ekipa sa kojom te{ko izlazimo na kraj. Sa gotovo istim igra~ima od pro{le sezone i nekim poja~awima Borac nije ni malo naivan rival. Milan Davidov, biv{i fudbaler Hajduka iz Kule i Vojvodine im je nosilac igre, kreativac na kojeg }emo obratiti

nutku biti uz nas kao i mnogo puta do sada. Zdravstveni bilten je zadovoqavaju}i. - Svi igra~i su u konkurenciji za startere, a vide}u u kakvom su se stawu iz reprezentacije vratili Petrovi} i Obradovi} - naglasio je Jokanovi}. I. Lazarevi}


18

SPORT

subota15.avgust2009.

DNEVNIK REPREZENTACIJA SRBIJE OTPUTOVALA U NEMA^KU

I Bjelica u igri

KAMP „DO[AO SAM DA IGRAM” NA LETENKI

Divca, Paspaqa i Pavli~i}a do~ekala de~ja radost Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac, u pratwi @arka Paspaqa, posetio je na Letenki ko{arka{ki kamp "Do{ao sam da igram", a do~ekalo ih je oko 80 de~aka i devoj~ica. Ovo je druga godina ovog kampa, koji je na pro{lo-

Kamp traje deset dana, a u wemu su deca iz svih biv{ih jugoslovenskih republika, kao i iz De~jih sela iz Novog Sada i Tuzle. Akcenat je stavqen na stru~ni rad sa malim ko{arka{ima, a najstru~niji qudi sa mnogobrojnih stranih univer-

Deli}, Pavli~i} i Divac „do{li da se igraju”

godi{woj premijeri do`iveo veliki uspeh i najvi{e ocene, jer je, pre svega, besplatan za sve polaznike, a ujedno i podr`an od pokrajinskog Zavoda za sport, grada Novog Sada, Ameri~ke ambasade, Unicefa, kao i mnogobrojnih vladinih i nevladinih organizacija.

ziteta (Berkli, Univerzitet Ujediwenih nacija itd.) u~e ih fer-pleju, za{titi `ivotne sredine, mirnom re{avawu konflikta i zdravom `ivotu uop{te. - Zadovoqan sam jer je evidentan napredak u odnosu na pro{lu godinu kada smo zapo-

Divac: Treba nam vi{e ovakvih kampova U centru pa`we bio je Vlade Divac, na{ proslavqeni ko{arka{, a sada predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Deca su ga burno pozdravila i iskoristila priliku da se sa wim slikaju. - Ambijent je odli~an. Ovo je jedinstven kamp, pre svega {to je besplatan i to je jedan od dokaza da mo`e da se napravi veoma dobra stvar, a da bude korisna za sve. Kamp je dobar za decu iz Srbije,kao i za decu iz okru`ewa jer su zajedno, mogu da u~e jedni od drugih i da se bave sportom i da se dru`e. Treba Srbiji vi{e ovakvih projekata i siguran sam da }e ova pozitivna inicijativa ujedno biti pozivnica za mnoge da podr`e sve vrste projekata ove vrste - rekao je predsednik OK Srbije Vlade Divac.

~eli ~itav projekat. Drago mi je {to sve proti~e u najboqem redu i {to su mnogi prepoznali kvalitetan projekat. Iskoristili smo sport kao platformu da se deci pribli`e sva va`na `ivotna na~ela: zdrav `ivot, mirno re{avawe konflikta, o~uvawe `ivotne sredine, uz neizbe`no dru`ewe klinaca iz svih biv{ih jugoslovenskih republika. Svoj doprinos dali su mnogobrojni poznati treneri iz na{e zemqe Miodrag Veskovi}, @eqko Lukaji}, Nemawa Danilovi}, Marina Maqkovi} i drugi, a veliku zahvalnost dugujem Pokrajinskom zavodu za sport, koji je zaslu`an za veliki deo organizacije - rekao je prvi ~ovek kampa "Do{ao sam da igram" Miwa Deli}. Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, biv{i ko{arka{ i veliki zaqubqenik u igru pod obru~ima nije se {tedeo, pa je posle kratkog pozdrava s prisutnima obukao sportsku opremu i na terenu proveo gotovo sat vremena. Igrao je za kombinovanu ekipu kampa, sastavqenu od igra~a, stru~nog osobqa i predstavnika medija, protiv zaposlenih iz Ameri~ke ambasade. - Fru{ka gora je veoma blizu Novog Sada i {teta je {to nisu iskori{}eni weni puni kapaciteti. Ovaj kamp pokazuje da sve mo`e da se uradi s malim ulagawem i velikim zalagawem, da se napravi projekat vredan svih pohvala. Ko{arka, pa i sport uop{te, ru{e sve granice i drago mi je {to je Letenka po drugi put doma}in ovako kvalitetnom projektu. Potencijal postoji za organizaciju sli~nih manifestacija i grad }e sigurno uvek pozdraviti i pomo}i svaku sli~nu inicijativu istakao je gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}. M. Risti}

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Prva liga Srbije - ZEMUN: Zemun - Novi Pazar, SOMBOR: Radni~ki - In|ija, BEOGRAD: Be`anija - ^SK Pivara, SEVOJNO: Sevojno Point - Mladost (L), BANATSKI DVOR: Banat - Novi Sad, LAZAREVAC: Kolubara - Mladost (A), NI[: Radni~ki - Teleoptik. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Srpska liga Vojvodina - NOVA PAZOVA: Radni~ki - Ba~ka, KIKINDA: Kikinda - Tekstilac Ites, TEMERIN: Sloga - Radni~ki ([), BA^INCI: Big bul - Mladost (BJ), VR-

[AC: Vr{ac - Dowi Srem, FUTOG: Metalac AV - Veternik Viskol. Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Vojvo|anska liga istok ALIBUNAR: Budu}nost - Radnik, BELA CRKVA: BAK - Polet (N), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Radni~ki (B), NOVI KOZARCI: Sloboda Obili}, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Radni~ki (Z), PAN^EVO: Dinamo - Ba~ka (P). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. Vojvo|anska liga zapad RASTINA: Solunac - Sloven,

KOVIQ: [ajka{ - Jugovi}, BEO^IN: Cement - @AK, NOVI SAD: Crvena zvezda Indeks, RUMA: 1.maj Agroruma - Radni~ki (SM). Utakmice po~iwu u 17 ~asova. NAPOMENA: Borac (NS), Radni~ki (Irig), Qukovo, Hajduk ([imanovci), @AK (Kikinda), Budu}nost (Mladenovo), Mladost (Turija) kao doma}ini igraju nedeqom, a Indeks je doma}in nedeqom od 10 ~asova. Slede}e sezone u Vojvo|anskoj ligi igra}e 16, umesto sada{wih 18 klubova.

Crvena zvezda ove seone mo`e da se pohvali da na reprezentativnom planu sjajno stoji. Tri zlata na Univerzijadi, dva na juniorskom prvenstvu. Kruna na reprezentativnom planu bila je poziv Du{ana Ivkovi}a u nacionalni tim za Marka Ke{eqa i Nemawu Bjelicu. Ba{ u trenutku kada je selektor lomio koga }e precrtati pred put u Berlin na posledwe provere pred Evropsko prvenstvo, bolest Marka Ke{eqa, donekle, mu je i pomogla. Zbog pada imuniteta i visoke temperature Ke{eq je zavr{io u bolnici. Sada je na ku}nom le~ewu i sigurno da mu cela situacija nikako ne prija. Nemawa Bjelica, ovoga puta, ima viziran paso{. O kakvom se igra~u radi dovoqno govori i ulazak me|u 14 odabranih. - Sve se na kraju isplatilo. Zaista je neverovatno {ta mi se sve izde{avalo u toku ove sezone. Dobar rad u Zvezdi nastavio se i u reprezentaciji. Ova selekcija ima i kvalitet i perspektivu i mo`e mnogo da uradi u Poqskoj rekao je Bjelica. Ina~e, selektor Du{an Ivkovi} je prvo zbog povrede le|a otpisao Luku Bogdanovi}a. Zbog istog razloga on na}e mo}i da ra~una ni na Ivana Radenovi}a, Ke{eq je bolestan, a umesto Bobana Marjanovi}a Ivkovi} se odlu~io za Miroslava Raduqicu. Reprezentacija Srbije u Nema~ku krenula je ju~e popodne,

Nemawa Bjelica

letom za Berlin. Utakmice sa selekcijom doma}ina odigra}e danas u Braun{vajgu (19 sati) i sutra u gradu Desau (17 sati). Na pripreme u Nema~ku selektor Ivkovi} je poveo: Milo{a Teodosi}a, Stefana Markovi}a, Milenka Tepi}a, Uro{a Tripkovi}a, Du{ana Kecmana, Novicu Ve-

li~kovi}a, Zorana Ercega, Nnada Krsti}a, Kostu Perovi}a, Bojana Popovi}a, Milana Ma~vana, Miroslava Raduqicu, Ivana Pauni}a i Nemawu Bjelicu. Posle nastupa u Nema~koj i Gr~koj selektor Ivkovi} }e odredi}e 12 putnika za EP u Poqskoj.

EVROPSKO KADETSKO PRVENSTVO

Srbija u polufinalu Kadetska ko{arka{ka reprezentacija Srbije plasirala se u polufinale Evropskog prvenstva u Litvaniji, po{to je u ~etvrtfinalu savladala Rusiju posle produ`etka 95:90 (21:18,

Nenad Miqenovi}

18:24, 15:16, 26:24, 14:9). Srbija }e se u polufinalu danas od 18 ~asova sastati sa pobednikom me~a izme|u [panije i Turske. Na{ tim u me~ je u{ao kao autsajder, jer je u ~etvrtfinale dospeo kao ~etvrtoplasirani u grupi F, dok su Rusi bili prvi u grupi E. Rusi su tokom ve}eg de-

Novicki ne igra u Poqskoj Centar Dalasa i jedna od najve}ih zvezda NBA lige Dirk Novicki ne}e igrati na Evropskom prvenstvu u Poqskoj u septembru, saop{tila je Nema~ka ko{arka{ka federacija. U saop{tewu se navodi da vlasnik Dalasa Mark Kjuban ne `eli da pusti svog igra~a, iako je Novicki ranije u~estvovao sa reprezentacijom na mnogim velikim takmi~ewima. - Rado bih u~estvovalo na prvenstvu, ali razumem poziciju predsednika i vlasnika kluba Dalas Kjubana i zbog toga moram da odr`im obe}awe - rekao je Novicki. Predsednik Nema~ke ko{arka{ke federacije Ingo Vajs rekao je da razume odluku Dalasa i da nije iznena|en, kao i da je u posledwih deset godina Savez imao odli~nu saradwu sa Kjubanom i Dalasom. Posle Olimpijskih igara u Pekingu Novicki je najavio da ne}e u~estvovati na Evropskom prvenstvu koje }e se od 7. do 20. septembra odr`ati u Poqskoj.

la me~a imali prednost, ali po~etkom posledwe ~etvrtine na{i su uspeli da izjedna~e, a zatim i da povedu. Izabranici Nenada Truni}a imali su prednost od {est poena (79:73) minut i po pre kraja regularnog toka, me|utim, dopustili su Rusima da naprave seriju od 8:2 i tako do|u do izjedna~ewa (81:81). U produ`etku nijedna ekipe nije uspela da do|e do ve}e prednosti sve do minut pre kraja, kad su na{i igra~i postigli odlu~uju}ih pet poena za kona~nih 95:90. Najboqi u na{em timu bio je Nenad Miqenovi}, koji je postigao 21 poen i imao 11 skokova. Aleksandar Cvetkovi} ubacio je 17 poena, Luka Mitrovi} 11, Nemawa Bezbradica i Nikola Pavlovi} po deset. Najefikasniji igra~ me~a bio je ruski reprezentativac Sergej Kara{ev sa 26 poena.

- Te{ka i vrlo neizvesna utakmica uz, moram da ka`em, sramno su|ewe. Ali, lopta nikada ne la`e. Momci su odigrali maksimalno, ulo`ili su posledwe atome snage. Nije fraza, ali momci sa klupe su nam doneli pobedu. Ostali smo bez nekoliko igra~a iz petorke, Nemawa Bezbradica je do`iveo lak{u distorziju zgloba. Va`no je da oporavimo ekipu za polufinale. S obzirom da smo pobedili, to }e biti mnogo lak{e, nego da smo moramo da se pripremamo za razigravawe za plasman od petog do osmog mesta - rekao je Truni} i dodao: - Polufinale je uvek otvoreno, nema iznena|ewa. Uvek se svi pla{e Srba kada dolaze u zavr{nicu takmi~ewa. Nadam se da }emo nastaviti da igramo kao protiv Rusa. Momci su sada prvi put pokazali karakter kakav ekipe treba da imaju. Jesmo mi u regularnom delu napravili dve gluposti i u{li u produ`etak bez pola tima. Ali kada si mentalno jak i kada se veruje u pobedu onda je sve bude dobro.

Petrovi} najbli`i Zvezdinoj klupi Generalni menaxer Ko{arka{kog kluba Crvena zvezda Milan Opa~i} najavio je da bi klub mogao da dobije novog trenera do po~etka ove nedeqe. Pregovori sa izvesnim brojem trenera su se odu`ili i sada je 17. avgust (ponedeqak) ozna~en kao bitan datum. Tog dana okupi}e se prvotimci Crvene zvezde i po~eti pripreme za narednu sezonu. Istog dana trening }e otvoriti novi trener, a nije nemogu}e da wegovo ime bude saop{teno i ranije. Tako|e, trebalo bi zadr`ati i mogu}nost da se pregovori sa kandidatima produ`e i posle tog dana. Opa~i} je obavio razgovore sa Zoranom Sretenovi}em i Acom Petrovi}em. Du`e je trajao razgovor sa Petrovi}em, posle kojeg je Opa~i} bio prili~no zadovoqan. Utoliko, veruje se da je upravo pomo}ni trener reprezentacije Srbije najve}i favorit da nasledi Svetislava Pe{i}a, koji se posle jedne sezone razi{ao sa klubom. Petrovi} je potvrdio da ga je kontaktirao generalni menaxer crve-

Aco Petrovi}

no -belih Milan Opa~i} i dodao: - Razgovarali smo prili~no dugo oko mog anga`mana u Zvezdi, a ja sam istakao spremnost da sednem na klupu crveno - belih. Vratio sam se u Srbiju i bilo bi mi drago da ponovo do|em u klub gde sam kao pomo}ni trener radio pre desetak godina. Ponedeqak se pribli`ava i krug kandidata sve vi{e se su`ava, a o~igledno je da su otpali Karlo Rekalkati, Sa{a \or|evi}, Bo`idar Maqkovi} i jo{ neki treneri sa kojima se razgovaralo, {to preko menaxera, {to u ~etiri oka.


SPORT

DNEVNIK

subota15.avgust2009.

19

12. SVETSKO ATLETSKO PRVENSTVO U BERLINU

Petoro na{ih danas na borili{tima Svetsko prvenstvo u atletici, 12. po redu, po~iwe danas u nema~koj prestonici Berlinu. Na ovom takmi~ewu }e se do 23. avgusta u 26 disciplina nadmetati vi{e od 2.000 takmi~ara iz 213 zemaqa, me|u kojima je i srpska deveto~lana selekcija. Najve}a zvezda Mondijala bi}e trostruki olimpijski {ampion u sprintu Jamaj~anin Usein Bolt, a bitku za presti` u trci na 100 metara najavili su i Amerikanac Tajson Gej, kao i biv{i svetski rekorder Asafa Pauel sa Jamajke. U konkurenciji `ena, prva dama {ampionata sveta bi}e svetska rekorderka u skoku motkom Ruskiwa Jelena Isinbajeva, a jedine dve atleti~arke koje su rezultatima mogle da joj se suprotstave, Amerikanka Xenifer Stu~inski i Svetlana Feofanofva, odustale su uo~i starta prvenstva.

Me|unarodna atletska federacija najavila je nagradni fond od sedam miliona dolara za po osam finalista u svih 26 disciplina. Pobednici }e biti nagra|eni sa po 60.000, drugoplasirani sa po 30.000, dok }e za tre}e mesto nagrada iznositi 20.000 dolara. Svetski rekord bi}e nagra|en sa 100.000 dolara. Reprezentaciju Srbije predvodi}e rekorder u skoku uvis Dragutin Topi}, a boje na{e zemqe brani}e i Biqana Topi} (troskok), Olivera Jevti} (10.000 m), Dragana Toma{evi} (disk), Marina Mun}an i Goran Nava (1.500 m), Asmir Kola{inac (kugla), Predrag Filipovi} (hodawe 20 km) i Nenad Filipovi} (hodawe 50 km). Srpski reprezentativci su sme{eteni u hotelu "Estrel". Danas na startu takmi~ewa nastupi}e petoro na{ih atleti-

~ara, a prvi u prepodnevnim kvalifikacijama nastupa Kola{inac u konkurenciji 36 baca~a iz 26 zemaqa. Kvalifikaciona norma za finale iznosi 20,30 metara. - U Berlin sam stigao u punoj formi. Na dr`avnom prvenstvu u Sremskoj Mitrovici pre deset dana ostvario sam rezultat od 20,15 metara, {to je dobra uvertira za nastup na prvenstvu sve-

- Povreda je iza mene, dobro se ose}am i nadam se da }u sko~iti li~ni rekord. Nisam optere}ena konkurencijom, da}u sve od sebe da dosko~im do finala, {to predstavqa moj ciq - rekla je Topi}. U hodawu na 20 kilometara nastupi}e i Predrag Filipovi}. Takmi~ewe startuje u 13 ~asova, staza je potpuna ravna i ~ini je krug od dva kilometra u centru Berlina.

Olivera Jvti} danas tr~i na 10 kilometara

Jelena Isinbajeva

ta. Ulazak u finale bio bi veliki uspehi - izjavio je Kola{inac. Finale u bacawu kugle na rasporedu je u popodnevnim ~asovima. Odmah posle Kola{inca, u 11 ~asova na zaleti{te izlazi i Biqana Topi} koja se zbog povrede Ahilove tetive tek pre mesec dana vratila na skakali{te.

Jusein Bolt

SENIORSKO PRVENSTVO VOJVODINE

Kvartet na vrhu Posle odigrane dve tre}ine Prvenstva Vojvodine u {ahu ni{ta se ne zna. Me|usobni remi vode}ih Gruji}a i Stankovi}a iskoristili su D. Popovi} i Mozeti} da novim pobedama sustignu vode}e na tabeli. Za wima sledi grupa od osam igra~a koji zaostaju svega pola poena. Leskur je porazom protiv Mozeti}a smawio svoje {anse za plasman za dr`avni {ampionat i predvodi grupu od deset igra~a koji zaostaju za vode}ima ceo poen. Me|u wima je i Milica Bjeloglav koja se uspe{no nosi s mu{karcima. Rezultati 6. kola: Stankovi} - Gruji} remi, M.T. Popovi} - D. Popovi} 0:1, Bogosavqvi} - Radlova~ki remi, Zlati} - Notaro{ remi, Mozeti} - Leskur 1:0, Ilij} - Na| He|e{i 1:0, S. ^abarkapa - [ari} 0:1, Jevti} - Vlaovi} remi, Muni`aba - Mujagi} 1:0, S. Jovi} - Braji} 1:0, S. Popovi} - Petkovi} 0:1, Roga~ - Zaki} 1:0, Sr|anov - Manojlovi} remi, Radowanin - Panti} 1:0, Keravica - Kreji} 0:1, Vu~kovi} - Ujhazi 0:1, Bjeloglav - Markov 1:0, Bogdanovi} - Kostadinovski remi, Ubiparip - Milovan Ratkovi} 1:0, Joci} - Doki} 0:1,

Kolompar - Mu{icki 1:0, Brajovi} Uzelac remi, Pu{ka{ - Popi} 0:1, Vu~enovi} - Labus remi, Drowi} - Kova~ Birka{ remi, Aleksi} - Luki} 1:0, Zlatkovi} - D. Mili}evi} 1:0, Andri} Veselica 0:1, Dragojevi} - Miloje Ratkovi} 1:0, Karli~i} - O. \uri} 1:0, Be{lin - Lukaji} 1:0, Jovanovi} - Burka 1:0, Stani{i} - A. Mladenovi} 1:0, Vu~eti} - Radoj~i} 1:0, Vrane{ - Mikala~ki 1:0, Cveti} - Borba{ 1:0, Mili~evi} - Krstin 1:0, Milovi} - N. \uri} 1:0, Reqin - Radanovi} 0:1, Nikoli} [krivanko 1:0, M. Ilin~i} - M. Popovi} 1:0, Deli} - Nedeqkovi} 0:1, Ujfalu{i - P. Ratkovi} 1:0, Pizem slobnodan. Plasman: 1-4. D. Popovi}, Mozeti}, Gruji}, Stankovi} 5, 5-12. Bogosavqvi}, Zlati}, [ari}, Radlova~ki, Muni`aba, S. Jovi}, Notaro{, Ilij} 4,5, 13-22. Leskur, M.T. Popovi}, Jevti}, Roga~, Radowanin, Petkovi}, Kreji}, Ujhazi, Vlaovi}, Bjeloglav 4, itd. Najzanimqiviji parovi 7. kola su: D. Popovi} - Stankovi}, Gruji} - Mozeti}, Notaro{ - Bogosavqvi}, S. Jovi} Zlati}, [ari} - Muni`aba, Radlova~ki - Ilij}. B. Dankovi}

- Ciq mi je da stazu pre|em za jedan ~as i 25,26 minuta, ali u ovom trenutku ne znam za koji je plasman to dovoqno. Po mojoj proceni, borba bi trebala da se vodi izme|u Rusa na ~elu sa Valerijom Bor~inom i [panaca i Meksikanaca, a veoma jaki su i takmi~ari iz Australije - istakao je Filipovi}.

Kvalifikacije na 1.500 metara su na programu u popodnevnim satima, a Srbiju }e u ovoj trci predstavqati Goran Nava. Nava je ove godine tr~ao 3:39,44 i u ovoj konkurenciji svaki plasman u daqi krug takmi~ewa predstavqa uspeh. U finalnoj trci na 10.000 metara startova}e na{a najboqa dugopuga{ica Olivera Jevti}. Jevti}eva je ove godine tr~ala pet sekundi od svog najboqeg rezultata {to joj donosi ovde 13-ti rezultat. - U posledwem trenutku sam se spremila za Prvenstvo sveta. Imala sam zdravstvenih problema koji su se nastavili i posle Mediteranskih igara, razmi{qala sam, ~ak, i da odustanem od nastupa na {ampionatu, ali

ova trka }e biti dobar pokazateq forme i odsko~na daska za takmi~ewa koja slede, a to su Svetsko prvenstvo u polumaratonu po~etkom oktobra i do kraja jeseni sigurno }u tr~ati i jedan maraton. Ovu godinu i sve nastupe posvetila sam pripremama za slede}u godine i za mene najva`nije takmi~ewe a to je prvenstvo Evrope u Barseloni gde }u tr~ati maraton - poru~ila je Jevti}eva. Dan pre puta od nastupa na Svetskom prvenstvu odustao je Luka Rujevi}. Posle konsultacija sa lekarom Rujevi} je odlu~io da je boqe da odustane od takmi~ewa, obzirom da se radi o reaktivaciji oboqewa koje nije nimalo bezazleno.

@REB PRVE VOJVO\ANSKE LIGE

Mu{karci po~iwu 4. septembra, dame 11. Na Zajednici klubova Prve vojvo|anske rukometne lige `rebani su takmi~arski brojevi za nastupaju}u sezonu. Mu{ki klubovi poneli su slede}e brojeve: 1. Jedinstvo (Ka~arevo), 2. Grafi~ar (Bezdan), 3. Jedinstvo (Novi Be~ej), 4. Tarket junior (Ba~ka Palanka), 5. Radni~ki (Ja{a Tomi}), 6. Sivac 69, 7. Potisje Pleteks (Ada), 8. Slavija (Novi Sad), 9. Dolovo, 10. Kikinda, 11. Dalmatinac (Ri|ica), 12. Putinci, 13.

Kqaji}evo, 14. Vojvodina (Perlez), 15. Mladost (Omoqica), 16. TSK Mladost (Temerin). U prvom kolu sasta}e se: Jedinstvo - TSK Mladost, Grafi~ar Mladost, Jedinstvo - Vojvodina, Tarket j. - Kqaji}evo, Radni~ki - Putinci, Sivac - Dalmatinac, Potisje - Kikinda, Slavija - Dolovo. Kod dama: 1. Radni~ki (Bajmok), 2. Crvenka, 3. Naftagas (Elemir), 4. Obili} (Novi Kne`evac), 5. Mileti} (Mo{orin), 6. Dolovo, 7. Spartak 2 (Subo-

tica), 8. Rusin (Ruski Krstur), 9. Topola (Ba~ka Topola), 10. Radni~ki (Kovin), 11. Jedinstvo (Morovi}), 12. Jedinstvo (E~ka). U prvom kolu sasta}e se: Radni~ki (B) - Jedinstvo (E), Crvenka - Jedinstvo (M), Naftagas - Radni~ki (K), Obili} - Topola, Mileti} Rusin, Dolovo - Spartak 2. Prvenstvo u mu{koj konkurenciji po~iwe 4. septembra, a u `enskoj sedam dana kasnije, a direktor lige je Boris Bo`i}. J. G.

ZBOG PODMI]IVAWA SUDIJA

Rumuni drasti~no ka`weni Upamtite imena Aihana Omera, selektora rumunske rukometne reprezentacije i Palau Petrea, potpredsednika Rumunske federacije, jer ih narednih pet godina ne}emo imati priliku da ih vi|amo u medijima. Toliko je EHF kaznio ovaj dvojac zbog poku{aja podmi}ivawa sudija pre susreta revan{a bara`a za Svetsko prvenstvo u

Omer Aihan

Hrvatskoj, kada je Rumunija u Oradei uspela da nadoknadi prednost Crne Gore iz prvog susreta i posle decenije i po izbori plasman na veliko me|unarodno takmi~ewe. Rumunski savez je ka`wen sa 27.500 evra, a ako se ovakva "gre{ka" ponovi u naredne ~etiri godine Rumunija }e biti izba~ena iz me|unarodnih takmi~ewa na dve godine.


20

SVET

subota15.avgust2009.

KINA

DNEVNIK

SAD

Vi{e od 600 dece otrovano Briga zbog obe}awa Putina PEKING: Vi{e od 600 dece otrovano je olovom iz topionice na severu Kine, koja je nedavno zatvorena pod pritiskom javnosti, javili su ju~e kineski mediji. Kod vi{e od 80 odsto od 731 deteta iz sela u blizini topionice olova i cinka u provinciji [ansji utvr|eno je trovawe olovom {to je skoro dvostruko vi{e nego po~etkom ove nedeqe, prenela je agencija Sinhua. Od ukupnog broja otrova-

ne dece, 166 }e biti zadr`ano u bolnici, dok su ostala pu{tena na ku}no le~ewe koje podrazumeva proces detoksikacije olova, prenosi Sinhua. Stanovnici iz okoline topionice olova i cinka po~eli su u julu da dovode bolesnu decu kod lekara i za wihovo stawe okrivili fabriku. Istraga je pokazala da je olovo iz topionice dospelo u zemqi{te, vazduh i izvore vode iz kojih

AVGANISTAN

VA[INGTON: Stejt dipartment je zabrinut zbog obe}awa ruskog premijera Vladimira Putina vlastima u Abhaziji da }e im dati oko 500 miliona dolara pomo}i za vojne potrebe. “Nas o~igledno najvi{e brine pitawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije”, rekao je portparol Stejt dipartmenta Filip Krouli. Povodom Putinove posete Abhazi-

SUSRET DMITRIJA MEDVEDEVA I ANGELE MERKEL U SO^IJU

Zajedno protiv ekonomske krize

Napad talibana

KABUL: U napadima na jugu Avganistana poginula su tri britanska i dva ameri~ka vojnika i 14 civila, saop{tile su me|unarodne snage u Avganistanu. Ameri~ke i britanske snage po~ele su opse`nu operaciju protiv pobuwenika na severoistoku Helmanda.Na jugu Avganistana, gde su talibanski pobuwenici najaktivniji, razme{teno je vi{e od 100.000 stranih vojnika. Talibani su najavili da }e ometati predsedni~ke izbore 20. avgusta i pozvali Avganistance da bojkotuju izbore i da se dignu na oru`je protiv stranih “osvaja~a”.Tri britanska vojnika poginula su u eksploziji bombe, dok su bili u patroli u provinciji Helmand, saop{tilo je britansko ministarstvo odbrane.U Avganistanu je od po~etka me|unarodne operacije 2001. godine poginulo 199 britanskih vojnika, ukqu~uju}i ju~era{we `rtve. U eskploziji bombe prilikom prolaska minibusa u provinciji Helmand poginulo je 11 ~lanova jedna porodice, saop{tio je portparol lokalni vlasti u Helmandu Daud Ahmadi i dodao da je pre`ivela samo {estogodi{wa devoj~ica. U susednoj proivinciji Kandahar u eksploziji bombe poginulo je troje dece koja su se igrala, saop{tio je zvani~nik policije Muhamed [ah Kan. (Beta-Tanjug)

se snabdeva 425 doma}instava, a lokalne vlasti planiraju da u naredne dve godine rasele 581 porodicu iz kruga od 500 metara oko fabrike. Lokalni zvani~nici koji ranije nisu bili dostupni za medije, potvrdili su da je mnogo dece otrovano kao i da je istraga u toku, ali su odbili da komentari{u navode o povezanosti sa topionicom i zaga|ewem `ivotne sredine. (Beta-AP)

MOSKVA,SO^I: Rusija i Nema~ka nastavi}e realizaciju velikih zajedni~kih ekonomskih projekata, {to }e im pomo}i u prevazila`ewu posledica svetske ekonomske krize, izjavio je ju~e predsednik Rusije Dmitrij Medvedev nakon razgovora sa nema~kom kancelarkom Angelom Merkel. “Govorili smo o neophodnosti da nastavimo saradwu i u energetskoj sferi, imam u vidu Severni tok i druge projekte koji objediwavaju Rusiju i Nema~ku”, kazao je Medvedev na zajedni~koj konferenciji za novinare, dodaju}i da su ~ak i u uslovima kri- Angela Merkel i Dmitrij Medvedev ze dve zemqe uspele da pove}abudu “kvalitetne, a ne naduveju uzajamne investicije. ne”. “Mi smo i daqe zainteresoMoskovski dnevnik “Komervani da gasovod Severni tok sant” pi{e ju~e da je poseta nebude ralizovan”, kazala je Anma~ke kancelarke od posebne gela Merkel. Medvedev je reva`nosti, jer se 27. septembra kao da }e “pa`qivo pratiti” odr`avaju izbori u Nema~koj, a kako rade privatni ruski injedna od glavnih tema razgovovestitori u Nema~koj, ocewura je socijalna situacija u }i da te investicije treba da preduze}ima koje poseduje ili

Moamer el Gadafi

va da uvu~e u orbitu svog uticaja biv{e sovjetske republike, sme{tene u Sredwoj Aziji i du` ruskih granica od Crnog do Balti~kog mora, i to ne mo`e shvatiti druga~ije, osim kao realna pretwa za Rusku Federaciju”. Libijski lider, me|utim, isti~e da “Rusija nije ta sila koju je mogu}e lako opkoliti, slomiti i uni{titi, wu ne treba provocirati”. “Savetujem svima da poslu{aju moje upozorewe”, rekao je Gadafi u intervjuu uo~i 40. godi{wice Velike revolucije, koja se obele`ava 1. septembra.

Osetije posle poku{aja da uspostave kontrolu nad tom obla{}u. Prema sporazumu o prekidu vatre, Rusija treba da smawi broj vojnika i povu~e snage na polo`aje koje su zauzimali pre rata. Putin je u sredu rekao da }e Rusija obezbediti “ekonomsku i politi~ku i, ako je potrebno, i vojnu podr{ku” Abhaziji. (Beta)

TAJVAN

U tajfunu stradalo 500 qudi TAJPEJ: Broj stradalih u tajfunu Morakot, koji je izazvao najgore poplave u Tajvanu u posledwih 50 godina, mogao bi da dostigne 500 mrtvih, ka`e predsednik te zemqe. Tajvanski predsednik Ma Jing-\eu rekao je na sastanku grupe za nacionalnu bezbednost da je ve} potvr|eno da ima 117 mrtvih u tajfunu i da se veruje da je oko 380 qudi nastradalo u blatnim bujicama u selu [iao Lin na jugu Tajvana.

Jedan lokalni zvani~nik ju~e je rekao da se oko 300 osoba vodi kao nestalo i veruje se da su zatrpane blatom u selu [iao Lin. Tajfun Morakot pogodio je Tajvan pro{log vikenda, pre skoro sedam dana i spasila~ki timovi i danas poku{avaju da stignu do 15.000 qudi u odse~enim planinskim selima do kojih su putevi i mostovi uni{teni u nevremenu. (Beta)

UN

Izrael kr{i pravila rata

namerava da kupi ruski biznis. List pi{e, pozivaju}i se na neimenovane izvore, da je rukovodstvo Rusije spremno da podr`i Angelu Merkel i da obezbedi socijalnu odgovornost ruskog kapitala u Nema~koj, u zamenu za pomo} u realizaciji projekta Severni tok. (Beta)

Gadafi: [irewe NATO – pretwa Rusiji TRIPOLI: Daqe {irewe Severnoatlantskog saveza (NATO) na istok stvara direktnu pretwu bezbednosnim interesima Rusije, koju ne treba provocirati, izjavio je lider Libijske Xamahirije Moamer el Gadafi u eksluzivnom intervjuu koji je ju~e emitovala ruska agencija Itar-Tass. Gadafi je u intervjuu, ~ija }e televizijska verzija biti emitovana u septembru na dr`avnom kanalu “Rusija”, rekao da “u potpunosti deli zabrinutost ruskog rukovodstva planovima Alijanse o daqem {irewu na istok”. Po wegovim re~ima, NATO “poku{a-

ji u sredu i obe}ane pomo}i, Krouli je rekao da SAD smatraju da “Rusija i druge zemqe u regionu treba da po{tuju me|unarodno priznate granice Gruzije”. Rusija je krajem avgusta pro{le godine priznala Ju`nu Osetiju i Abhaziju, koje su proglasile nezavisnost od Gruzije. Tome je prethodio petodnevni rusko-gruzijski rat u kome su gruzijske snage potisnute iz Ju`ne

Itar-Tas navodi da je lider Libijske Xamahirije izrazio i zabrinutost povodom sada{weg stawa rusko-ukrajinskih odnosa i da se tokom posete Rusiji i Ukrajini “li~no uverio da izme|u dve zemqe postoji nekoliko opasnih problema, od kojih je jedan te`wa ukrajinskog rukovodstva da stupi u NATO”.Prema Gadafijevim re~ima, zvani~ni Kijev smatra garantom svoje bezbednosti NATO, “a takav obrt doga|aja ne mo`e da ne zabriwava Rusiju”. Libijski lider je, istovremeno, dao visoku ocenu sada{wem nivou odnosa izme|u Rusije i Libije.

@ENEVA: Visoka komesarka UN za qudska prava Navi Pilaj optu`ila je ju~e Izrael za kr{ewe pravila rata zbog blokade protoka qudi i robe u pojasu Gaze.Ona je u izve{taju na 34 strane o izraelsko-palestinskom sukobu ocenila da, po @enevskoj konvenciji, blokada pojasa Gaze predstavqa kolek-

tivno ka`wavawe civila. Navi Pajal je novinarima rekla da Izrael treba odmah da ubla`i sankcije Gazi i krene ka potpunom uklawawu blokade i ostalih sankcija. Ona je ponovila da su i Izraelci i Palestinci u sukobu krajem 2008. i po~etkom 2009. godine kr{ili me|unarodno humanitarno pravo. (Beta)

KALIFORNIJA

Besne po`ari LOS AN\ELES: Vi{e od dve i po hiqade qudi evakuisano je u oblasti Santa Kruz u Kaliforniji, gde divqaju {umski po`ari. U ga{ewu odvojenih po`ara u Kaliforniji u~estvuje vi{e hiqada vatrogasaca, a uni{teno je oko 2 800 ari {ume. Me{tanima Boni Duna u Kaliforniji, mesta koje ima dve hiqade stanovnika, nalo`eno je da se hitno evakui{u. Sa sobom nose ku}ne qubimce i dragocenosti i opra{taju se od svojih domova. “Prosto mo`ete da osetite dim u plu}ima. Pakujemo i gitare. Mi smo muzi~ari, gitare su nam poput dece.” “Stra{no je i uzbudqivo u isto vreme. Ma~ke su se unervozile. Znaju da se ne{to doga|a. Nadam se da }e sve biti u redu.” Po`ar koji besni oko 16 kilometara severno od grada Santa Kruz ugrozio je hi-

qadu domova. Ga{ewe po`ara ote`ava vetar promenqivog pravca. “U toku dana vetar nekoliko puta promeni pravac. Visoke temperature i niska vla`nost uzrokuju daqe {irewe vatre, {to nam dodatno ote`ava posao”, pri~a vatrogasac Majk Moler. Vatrena stihija koja je po~etkom maja zahvatila Santa Barbaru u Kaliforniji na evakuaciju je prisilila 30 000 qudi, uni{tila je stotinak ku}a i poslovnih objekata. Ovaj po`ar gasilo je ~etiri hiqade vatrogasaca.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ALI ZARDARI U govoru povodom nacionalnog praznika, pakistanski predsednik Ali Zardari apelovao je ju~e da se usvoje principi demokratije i qudskih prava, da se odbace diktatura i ekstremizam i da se svima u zemqi obezbede povoqne ekonomske okolnosti. Pakistan je ju~e obele`io 62. godi{wicu sticawa nezavisnosti od britanskih vlasti.

GORDON BRAUN Britanski premijer Gordon Braun pridru`io se hiqadama sunarodnika u internet kampawi kojom se dr`avna zdravstvena slu`ba brani od napada ameri~kih republikanaca. Protivnici plana za reformu zdravstvenog sistema ameri~kog predsednika Obame usmerili su se na Veliku Britaniju tvrde}i da on ho}e da ameri~ki sistem pretvori u dr`avni, po ugledu na Britansku slu`bu (NZS).

MADONA Kraqica svetske pop muzike, Madona, trebalo je u Pragu da peva ti{e kada je nastupio no}ni mir preksino} u 22 sata , a po{to nije, preti joj kazna od 20.000 evra za prekora~ene dozovoqene decibele. Pra{ka op{tina, merila je tokom koncerta nivo buke a po{to se niko nije deran`irao da Madonu “uti{a” na dozvoqenih 35 decibela, organizatori }e platiti kaznu do 20.000 evra.

Odlazak oca elektri~ne gitare NE[VIL: Otac elektri~ne gitare Les Pol umro je u 94. godini, saop{tila je kompanija “Gibson”, koja decenijama proizvodi model gitare sa wegovim imenom. Pravo ime Les Pola je Lester Vilijem Polfus i on je preminuo od komplikacija izazvanih upalom plu}a. Autor brojnih hitova, od kojih je veliki deo napisao u saradwi sa suprugom Mari Ford, u javnosti se posledwi put oglasio 2006. godine, kada je doznao da je osvojio jo{ dva Gremija za album objavqen na wegov 90. ro|endan. “Ose}am se kao ru{evina na koju je stavqen novi jarbol Les Pol za zastave”, duhovito je komentarisao nagrade. Iako sam nije svirao rok kakav danas znamo, bez wega rok ne bi postojao. ^udnu tvorevinu, sastavqenu od komada drveta veli~ine 10 puta 10 centime-

tara, na koje je postavio magnete koji su titrawe `ica pretvarali u elektri~ni signal, s kojom je prvi put nastupio 1941. godine, Les Pol je od miqa nazvao cepanica.

“Naravno da su me svi proglasili ~udakom kada sam prvi put s wom nastupio”, rekao je on. Kasnije je na tu cepanicu dodao zaobqene drvene delove kako bi {to vi{e li~ile na klasi~nu gitaru. Tako je nastala prva elektri~na gitara.Do titule oca najpopularnijeg rok instrumenta Les Pol je do{ao nakon godina eksperimentisawa sa razli~itim instrumentima. Drugi wegov izum koji je postao temeq moderne muzike je vi{ekanalno snimawe. “Mogao sam uzeti svoju Meri i snimiti pesmu sa tri, {est, devet, 12, ili koliko sam ve} wenih glasova `eleo”, objasnio je svoj izum. Wihova saradwa donela im je 36 zlatnih plo~a i 11 hitova na prvom mestu ameri~ke top lestvice u periodu od 1949. do 1962. godine.


BALKAN

DNEVNIK POLEMIKA RATKA KNE@EVI]A I SRPSKOG BIZNISMENA STANKA SUBOTI]A ZAINTRIGIRALA POLICIJU

Provera navoda o ubistvima

PODGORICA: Direktor crnogorske policije Veselin Veqovi} izjavio je da }e policija proveriti navode iznete u polemici Ratka Kne`evi}a, biv{eg saradnika crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a, i srpskog biznizmena Stanka Suboti}a Caneta u vezi sa nerasvetqenim ubistvima u Crnoj Gori. “Shodno objektivnim mogu}nostima, odre|eni navodi koje su Ratko Kne`evi} i Stanko Suboti} izneli u polemici }e biti predmet provera”, kazao je Veqovi} podgori~kom “Danu” i dodao da }e “u okviru tih aktivnosti biti ostvarena saradwa sa srpskom, a po potrebi i sa policijama drugih dr`ava”. Kne`evi} je optu`io Suboti}a, premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a i biv{eg {efa DBa Srbije Jovicu Stani{i}a da su predvodili kriminalnu organizaciju koja se bavila {vercom duvana i organizovala ubistva. On je u seriji intervjua u podgori~kim i beogradskim medijima izneo detaqe o izvr{iocioma i pozadini ubistava vi-

Ratko Kne`evi}

soko pozicioniranih operativaca crnogorske policije Gorana @ugi}a i Darka Raspopovi}a, te Podgori~anina Blagote Baje Sekuli}a, pomo}nika ministra policije Srbije Radovana Stoji~i}a Baxe, Vawe Bokana, Jusufa Buli}a, kao i novinara Ive Pukani}a i Du{ka Jovanovi}a. Direktor crnogorske policije je ponovio da policija “pred-

uzima odre|ene aktivnosti” na rasvetqavawu ubistava Vawe Bokana, Darka Raspopovi}a i Blagote Sekuli}a, ali da “zbog daqe istrage” nije u mogu}nosti da saop{ti “sadr`inu tih aktivnosti, podataka i saznawa”. Tu`ila{tvo Srbije najavilo je ranije da }e proveriti tvrdwe Kne`evi}a koje se odnose na nerasvetqena ubistva u Srbiji. (Tanjug)

CRNA GORA

Inicijativa za opoziv Mugo{e PODGORICA: Odbornici opozicije u podgori~koj Skup{tini podneli su ju~e inicijativu za pokretawe postupka za izglasavawe nepoverewa gradona~elniku Miomiru Mugo{i, zbog incidenta sa novinarom i fotoreporterom nezavisnog dnevnika “Vijesti”. [ef odborni~kog kluba Socijalsiti~ke narodne partije (SNP) Jovo Pejovi} je na konferenciji za novinare rekao da je inicijativu podr`alo vi{e od tre}ine gradskih odbornika i predlo`io da izja{wavawe Podgori~ana o poverewu Mugo{i bude organizovano u nedequ, 18. oktobra. On o~ekuje da sada predsednik Skup{tine Glavnog grada \or|e Suhih pozove {efove odborni~kih klubova na konsultacije o terminu odr`avawa zasedawa gradskog paralamenta. Pejovi} je rekao da je inicijativa pre-

data nakon {to je svim partijama upu}en poziv da im se pridru`e, kao i da oni ostaju

Miomir Mugo{a

otvoreni za razgovore sa svim partijama. Napadom Mugo{e, wegovog sina Miqana i slu`beog voza-

~a Dragana Radowi}a na zamenika urednika i fotoreportera “Vijesti” poslata je poruka javnosti Crne Gore i me|unarodnoj zajednici „kakvog su mentalnog sklopa najistaknutiji reprezenti DPS-vlasti“, rekao je Pejovi}. „Ovo je istovremeno bio atak na sve medije u Crnoj Gori i javnu re~ koja nije po voqi Miomira Mugo{e. Ovakvim pona{awem gradona~elnika Podgorice ba~ena je qaga na parlament glavnog grada“, naveo je Pejovi} oceniv{i da Mugo{a „nije imao moralnog i politi~kog kapaciteta da podnese ostavku“. Stoga je, dodao je, opozicija odlu~ila da Gradskoj skup{tini dostavi incijativu I tako omogu}i gra|anima Podgorice da „svojim glasom odlu~e da li Mugo{a treba da i daqe obavqa funkciju gradona~elnika“. (Tanjug)

HRVATSKA

Krst podelio dr`avni vrh i javnost ZAGREB: Inicijativa predsednika Hrvatske Stjepana Mesi}a da se uklone verska obele`ja iz prostorija javnih ustanova izazvala o{rtu podelu hrvatske javnosti.Protiv Mese}eve inicijative da se krstovi uklone sa zidova policijskih stanica, {kola, kasarni i drugih javnih ustanova su Katoli~ka crkva HDZ i pojedini op{tinski rukovodioci. Predstavnici Srba, opozicionih partija i nevladinih organizacija podr`ali su predlog predsednika Hrvatske. Premijerka i predsednica HDZ-a Jadranka Kosor nije `elela da komentari{e Mesi}evu inicijativu sve dok je Mesi} li~no o tome ne bude obavestio. Potpredsednik HDZ-a i kandidat stranke za predsednika Andrija Hebrang istakao da je Hrvatska sekularna dr`ava, ali da “to ne zna~i da qudi ne smeju isticati verske simbole u svojim kancelarijama”. Tako Hebrang ju~e, kao i devedesetih godina kao ministar odbrane, u svojoj kancelariji dr`i kip Bogorodice.”Ona mi je, kao i svim hrvatskim braniteqima, pomogla da uspe{no zavr{imo Domovinski rat”, rekao je Hebrang i dodao da

ti simboli nikog ne vre|aju i da ih se Hrvatska ne}e odre}i. Damir Kajin iz IDS-a smatra da nisu sporni krstovi u bolni~kim sobama, iako svi koji se le~e nisu katolici, ali da tamo gde se vodi javna politika - u {koli, policiji, vojsci i kancelarijama, krstovima nije mesto jer se tako {eqa poruka da je “u vojsci ili na sudu po`eqan jedino onaj ko je rimokatolik”.

U bolnicama bi bilo dobro zadr`ati krstove jer krst qudima daje nadu u najte`im trenucima Opozicione Socijaldemokratska partije, Hrvatska narodna stranka i Istarski demokratski sabor (IDS) podr`avaju Mesi}a isti~u}i da je ka~ewe verskih obele`ja po zidovima dr`avnih ustanova protivno ustavu, kao i da bi bilo boqe da se tamo pozabave mitom i korupcijom. Kandidat SDP za predsednika Ivo Josipovi} isti~e da je usta-

vom vera odvojena od dr`ave, a da su verska pitawa privatna stvar, pa zato nema mesta bilo kom verskom obele`ju u slu`benim prostorijama. Mitropolit zagreba~ko-qubqanski i cele Italije Jovan istakao je da bi u bolnicama bilo dobro zadr`ati krstove jer krst qudima daje nadu u najte`im trenucima. Predsednik jevrejske verske zajednice Bet Israel Ivo Gold{tajn protiv je apsolutnog monopola katoli~anstva u dru{tvenom `ivotu. “Za{to se verski obred za Dan domovinske zahvalnosti ne bi odr`ao u d`amiji ili pravoslavnoj crkvi?”, postavio je pitawe Gold{tajn. Mesi}a podr`ava i potpredsednik SD[ Milorad Pupovac, isti~u}i da je inicijativa u skladu sa ustavom po kojem se u Hrvatskoj jem~e verske slobode i tolerancija. “Ustav je jasan: dr`avi dr`avno, Crkvi crkveno”, ka`e Pupovac i dodaje da je pogre{no mi{qewe da je nakon vremena komunizma, do{lo vreme crkve jer je to lo{e za samu crkvu.

subota15.avgust2009.

21

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A U RUMUNIJI

Jedanaest mrtvih u sudaru minibusa i voza BUKURE[T: U sudaru minibusa i voza koji je saobra}ao na relaciji Ja{i-Bra{ov ju~e oko podne poginulo je 11 osoba, a ~etiri su te{ko rawene, javila je rumunska Televizija Realitatea. Voza~ minibusa nije reagovao na svetlosne i zvu~ne signale na pru`nom prelazu i vozilom je udario u voz koji je upravo prolazio. Policija `upanije Ja{i saop{tila je da je 11 putnika izgubilo `ivote, dok je ~etvoro te{ko raweno, me|u wima i voza~ minibusa. Prema prvim podacima u vozu, koji se kretao brzinom od oko 80 kilometara na sat, niko nije povre|en. U Rumuniji su u posledwe vreme u~estale te{ke saobra}ajne nesre}e, a zabrinutost jav-

nosti izaziva ~iwenica da je u tim nesre}ama sve vi{e `rtava. U Rumuniji je samo ove godine u

sudarima automobila i voza poginulo devet, a raweno sedam osoba. (Beta)

Dani preobra`ewa Srba od 17. do 19. avgusta TEMI[VAR: Savez Srba u Rumuniji od 17. do 19. avgusta organizuje 16. Dane preobra`ewa Srba u Rumuniji.Ta tradicionalna manifestacija bi}e odr`ana na relaciji Temi{var-manastir Bazja{ (zadu`bina Svetog Save)Sokolovac, i okupi}e dvadesetak srpskih i rumunskih kwi`evnika. Oni }e se prvo, u ~ast dobitnika 18. Velike bazja{ke poveqe Srbe Igwatovi}a, sresti u Gene-

ralnom konzulatu Srbije u Temi{varu, dok }e dodela priznawa biti uprili~ena 18. avgusta u porti manastira. Posle dodele, kojoj }e prema najavi organizatora prisustvovati episkop temi{varsko-budimski Lukijan, i vi{e od 5.000 Srba iz Rumunije i wihovih prijateqa, u Srpskom kulturnom centru “Sveti Sava” bi}e otvorena likovna izlo`ba umetni~ke kolonije “Bazja{

2009” koju Savez Srba organizuje uz pomo} Vlade Rumunije i Ministarstva vera Srbije. Kwi`evnici }e obi}i i vi{e srpskih pravoslavnih crkava i manastira na levoj obali Dunava i Nere, poseti}e srpske zajednice u tom delu Rumunije, a potom }e u~estvovati na Okruglom stolu na temu “Temi{var u matici, matica u Temi{varu”. (Tanjug)


22

subota15.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

subota15.avgust2009.

23


24

subota15.avgust2009.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

KU]A, 200m2 pomo}ni objekat 500m2 na placu 500m2 Ul. Marka Maletina 3 N. Sad. Telefon 6392-384 posle 15.30 ~asova. Telefon 063/547782 79322 ^ORTANOVCI, ku}a od fasadne cigle 120m2, sa 30 ari placa, 400m od stadiona i Dunava - do {ume. Najlep{e mesto na vrhu brda. Telefon 011/2439-017. 79466

HITNO izdajem luksuzan poslovni prostor - kancelariju, kompletno opremqen, mogu}nost rentirawa auta, Narodnog fronta 31, 30m2+15m2 terase. Telefoni: 062/977-1590, 021/6367-327. 80344

IZOLOVAWE i presecawe vla`nih zidova ma{inskim putem, debqine do 55cm, brzo i povoqno. Telefoni: 064/180-3850, 021/6390-810. 79731 KROJA^-[ivewe pantalona i sukwi. Popravka raznih vrsta, najpovoqnije u gradu, Temerinska 8/u dvori{tu. Telefon 021/6612-570, od 9-12 i 15-19. 80474 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-9856. 78619 MA[INSKO odgu{ewe, snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, sve vodoinstalaterske usluge, nonstop, garancija. Telefon: 6393-737, 064/160-47-25. 80546

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 76186

VIAGRA - pfizner diskrecija, dostava. Telefon 065/699-6536. 80390 VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 79307

PRVI komforni stanovi na odli~noj lokaciji, odli~ne kvadrature, odmah useqivi u Bawi Vrujci. Svi stanovi imaju klimu, interfon. Telefon 064/455-67-76. 79646 SOBE, apartmani. Utjeha, povoqno. Telefoni: 063/708-11-37, +38267848640. 79316

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 80191

PRVI komforni stanovi na odli~noj lokaciji, odli~ne kvadrature, odmah useqivi u Bawi Vrujci. Svi stanovi imaju klimu, interfon. Telefon: 064/455-6776. 79004

IZDAJEM prazan stan 73m2, dva ulaza, telefon, CG, dvori{te, gara`a. Ul. Mileve Simi} br. 8. Telefon: 4780380 i 064/1360012. 79882 NAME[TEN jednoiposoban stan, Branimira ]osi}a, parking mesto u dvori{tu od 15. 8. do 1. 9. 2009. 200E. Telefon 064/3531-161. 79571 IZDAJEM garsoweru. Telefon 714008, \or|e. 80316 IZDAJE se studentkiwama dvosoban komforan name{ten stan sa CG, KTV-om, telefonom, ve{ ma{inom, blizu Medicinskog fakulteta. Tel. 021/421-324, 063/479-5586. 80405 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Detelinari, visoki parter, ul. Nade`de Petrovi} 4. Telefon 065/518-0600. 80378 OD 1. SEPTEMBRA izdajem potpuno name{tenu garsoweru uz Bulevar Oslobo|ewa. Telefoni: 063/82-27209 i 021/468-294. 80543

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, dvosoban 200E, garsowere 120- 50, jednosoban 150200 ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063598-463. 80190

USEQIVE name{tene garsowere, Futo{ka pijaca 25.500, Cara Du{ana najlep{a 27m2 31.500. Kisa~ka ulica 30.000E pla}awe iskqu~ivo gotovinom. Telefon 6621-797, 064/502-5379 80189 PRODAJEM dvori{ni stan na Salajci, 25m2 Dositejeva. Telefon 062/9686384. 80362

AKO ste spremni svoju }erku dobro da udate, javite se na telefon 062/ 720 - 123. Postoje neki uslovi - da je nepu{a~ i sl. 79998

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/66-29-177, 065/68-78-542. 80295 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618846, 6614-274, 063/84-85-495. 80439 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351531, 021/661-09-16. 80110 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/439-31-37, 066/15-31-78. 80294

Posledwi pozdrav dragom PRODAJEM lep, dvosoban stan na drugom spratu, novogradwa, u`i centar. Telefon 065/69-39292. 80418

POVOQNO trosoban dupleks B. Ribnikara u novojoj zgradi 76m2 69.000 E. sa name{tajem odmah useqiv, samo gotovina!!!. Telefon 66181184, 063/598-463 80188

VETERNIK, prodajem ku}u 70m2, plac 720m2, kod ambulante 45.000. Telefon: 064/161-7057. 80358 PRODAJEM ku}e u Ka}u - Sun~ani breg, 107 i 110m2, cena povoqna. Telefon: 064/503-8504. 80315

Igoru Pavlovi}u

od porodice Mihajlov.

80663


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa tugom se opra{tamo od na{eg kom{ije

25

subota15.avgust2009.

Posledwi pozdrav

Najmla|em zetu

Igora Stanari zgrade Beogradski kej 39. 80662

Igor Pavlovi}

Na trenutak je sve stalo.

Igoru Pavlovi}u

Dragi na{ kume, ne mo`emo da verujemo da vi{e nisi sa nama. Tvoja plemenitost i vedrina na{li su ve~no mesto u na{im srcima. ^ast nam je {to smo te imali za prijateqa. Neka te an|eli ~uvaju.

Reka suza ne mo`e da opi{e tugu u srcu, prazninu u du{i koju ose}amo jer vi{e nisi sa nama.

Dragana i Borislav Penezi}.

Igor Pavlovi} Igoru

Srca na{a suzama ispisuju ovo bolno zbogom.

posledwi pozdrav.

Kumovi Erori.

Tast Petar i ta{ta An|elka.

Figi i te~ice, tvoji \eja, Sale, Cele i Bibi.

80642

80647

80646

80664

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini 14. 8. 2009. godine preminuo na{ otac i deda

Na{em dragom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav voqenom

Igor Pavlovi}

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Po~ivaj u miru dragi prijatequ.

Leon i Duda sa decom.

80661

Igoru Pavlovi}u

Posledwi pozdrav ocu.

Milan Jak{i}

Igoru

Sahrana je na Novom grobqu u Futogu, danas, 15. 8. 2009. godine, u 13 ~asova. O`alo{}en sin \uro, snaja Stana, unuci Radomir i Milan sa porodicom.

posledwi pozdrav od: baka Kristine, Tamare, Biqane i Makse.

Igoru

Igoru Pavlovi}u

od familije Ursi}.

od Darka.

80649

80651

Kolege sa posla.

80665

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu

Te{ko je prihvatiti surovu istinu da si nas zauvek napustio. Tvoj odlazak bez povratka ne}e umawiti na{u qubav prema tebi, niti }e vreme ubla`iti tugu za tobom.

80638

80658

Balog I{tvan Pi}uka

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Posle kra}e bolesti, preminuo je na{ voqeni sin

ro|. 1950. god. Sahrana je danas, 15. 8. 2009. godine, u 15.30 ~asova, na katoli~kom grobqu u Budisavi. O`alo{}eni: sin Sa{a, }erka Maja i Biqana. 80641

Posledwi pozdrav

Milanu Jak{i}u

Igoru Pavlovi}u

Igoru Pavlovi}u

od: }erke Mire, zeta \or|a, unuka Rade i Marka i unuke Qiqe.

od Dejana Horwaka sa porodicom.

80666

80659

Igor Pavlovi} 1973 - 2009.

Bila nam je ~ast i zadovoqstvo raditi i `iveti sa tobom. Osta}e{ u na{im srcima.

Sahrana je danas, 15. 8. 2009. godine, u 13 sati, na Tranxamentu.

Kolege iz elektro ekipe: Zoran, Branko i Du{an.

O`alo{}eni: otac Petar, majka Muharema i bratanac Bojan. 80650

80639

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Jovi od kom{ija: Baji}, Jankovi}, Vajagi}, Jotanovi}, Bijeli}, Xaji} i Baji}.

Igor Pavlovi}

80644

POMEN

Igor Pavlovi}

Predobar za ovaj `ivot, postao si nebu prerano iznu|en dar.

Igoru

Igoru Qubavi moja, osloncu moj, ~uva}u ti tvoje zlato.

od porodice Heri}.

Po~astvovani time {to smo te poznavali, tvoji kumovi, Mira, Nemawa i Du{an \ur|ev.

od: strica Paje, strine Milice, brata Branka sa porodicom.

80654

80652

80660

Zauvek tvoje: }erka Awa i supruga Nata{a.

80645

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Tomislav V. Mili} advokat 19. oktobar 1930 - 16. avgust 2005. Tomin plemeniti lik dragog ~oveka osta}e nam ve~no u se}awu po dobroti i qudskosti kojom je zra~io.

Igor Pavlovi} Dobri uvek prerano odlaze. Dragi na{ kom{ija, ~uva}emo uspomenu na tebe. Porodice: Bodro`i}, Ratajac i [quka.

80655

Izuzetan advokat u predmetima i spisima prvenstveno je video qude.

Igoru

Igoru Pavlovi}u

od Gorana Vel~eka sa porodicom.

Na tome mu hvala.

80629

80653

Kolektiv JVP Vode Vojvodine Novi Sad.

5984-P


26

^ITUQE z POMENI

subota15.avgust2009.

POMEN

Dana, 14. 8. 2009. godine oprostili smo se od na{eg brata, strica i devera

Prolazi najtu`nija godina bez na{eg voqenog

DNEVNIK

3

TU@NO SE]AWE

DVOGODI[WI POMEN

USPOMENA I SE]AWE

15. 8. 86 - 15. 8. 09

Stevan Krsti} Bojana Jankovi} 15. 8. 1991 - 15. 8. 2009. Sa tugom koju vreme ne le~i i qubavqu koju smrt ne prekida ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

Qubomira Utornika Bate

Po~ivaj u miru. O`alo{}en brat Ivan sa porodicom, sestra Olivera i brat Igor sa porodicama.

S qubavqu koju smrt ne prekida, tugom koju vreme ne le~i, ti postoji{ i traje{ u na{im srcima, se}awima i mislima.

iz Mo{orina

Jovan Gavre Moqac ^ikica

Tvoji najmiliji: supruga Smiqa, sin Branislav, snaja Mirjana, unuci Stevan i Jelena.

80599

80630

Nada, \or|e i Bora Moqac.

Jovane moj, pro{le su dve bolne i te{ke godine od odlaska tvog, ti si oti{ao a mi smo ostali da ve~no tugujemo za tobom. Jovane moj, nek te an|eli ve~no ~uvaju. Tvoja supruga Katica. 80589

80575

80587

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

Jovan Bogdani}

Dana, 17. 8. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine. Dobro si znao koliko smo te voleli, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

SE]AWE

POMEN

Jedanaest tu`nih godina bez tebe

Mama Zorica i Seka sa porodicom.

80582

Milenko Popovi}

Zdravko

7. 9. 2008 - 7. 9. 2009.

Najmiliji ne umiru. Sve dok je nas `ive}e{ u na{im srcima.

Mnogo nam nedostaje{.

Zlati

Jovan Bogdani}

Zorica Kosti}

GODI[WI POMEN

Porodica Vasi}.

Tvoji: Igor sa porodicom, Sandra i Olga.

80635

80603

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nisi sa nama. Dani prolaze, a tuga i bol za tovom nikad pro}i ne}e. Tvoja tu`na tetka Manda, brat Mi{a i sestra Mira sa porodicama.

Tvoja }erka Du{ica, zet Milan, unuke Eta i Rada.

80602

POMEN

^ETRDESET DANA dugih i veoma bolnih dana nije sa nama na{a draga supruga, mama i baka

od snaje Ilonke Ibrahimovi}.

Dragi tata, vreme prolazi a tuga i bol za tobom su sve ve}i. ^uvamo uspomenu na tebe u na{im srcima. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

80591

Pro{le su dve godine od kada nije sa nama na{ dragi otac, deda i svekar

Julki Ostojin

80588

Milenko Popovi}

Posledwi pozdrav dragoj

Danas, 15. 8. 2009. godine obele`avamo ~etrdesetodnevni pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 10.30 ~asova.

Draga mama, voqeni ne umiru, `ive}e{ u na{im srcima i mislima ve~no.

Jovan Bogdani}

Zorica Kosti} Tvoje }erke Plemenka - Seka i Katica - Beba sa porodicama.

O`alo{}ena supruga Rada. 80633

iz Mo{orina

Tim povodom }emo danas, 15. 8. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Veterni~kom grobqu posetiti wenu ve~nu ku}u i obele`iti pomen u prisustvu rodbine i prijateqa. Neute{ni: suprug Slavko, sinovi Stevan i Lazar, snaja Sawa i unu~i}i Luka i Milica.

Vreme prolazi a se}awe na tebe ne}e. Sin Du{an, snaja Nada, unuci Nenad i Predrag.

80598

80535

80592

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a

Zlati

od porodice Vojnovi}: Marije, Ane, Aleksandre i Vladimira.

Vera Bogdanovi}

Zlata Kuhajda - Boro{ preminula je 14. 8. 2009. godine. Ispra}aj na kremaciju je danas, 15. 8. 2009. godine, u 12.30 ~asova, iz kapele na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

Qubici Brati~evi}

preminula, 14. 8. 2009. godine. Ispra}aj posmrtnih ostataka je danas, 15. 8. 2009. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

obele`i}emo danas, 15. 8. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Petkovi}.

Porodica.

80584

80607

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 77. godini preminula na{a draga supruga i majka

Dana, 7. 8. 2009. godine zauvek nas je napustila na{a voqena

80586

Dragoj

Milici Raki}

Porodice: Popovi}, Jovanovi}, Peji}, An|elkovi}, Stani}, \ukanovi}, Lazendi}, Sowe i Dragana. 80636

Milica Raki} Mica Sahrana je danas, 15. avgusta, u 15 ~asova, na grobqu kod manastira Velika Remeta.

Pro{la je tu`na godina od kada si nas napustio

Stevan Bo`in

Jelka J. Isajev

posledwi pozdrav od kom{ija sa Banstola.

80579

1929 - 2008.

ro|. [ija~ki 1947 - 2009.

O`alo{}ena porodica: suprug Du{an, sin Vlada i }erka Nena.

Istina je prete{ka a tuga za tobom ve~na. O`alo{}eni: suprug Vasilije - Mi{a, sin Du{an, k}i Ivana, snaja @eqka i sestra Mila Moldovanov sa porodicom.

80634

80626

Sa ponosom te spomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga, sinovi, snaje i tvoje unuke. 80577


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

POMEN [est meseci od kada je zaspala ve~nim snom na{a voqena supruga, majka, baba i prababa

2005 - 2009.

Jelisaveta - Jeca Veselinov

Mileva Brzak

S qubavqu koju smrt ne prekida i s tugom koju vreme ne le~i ~uvamo te mama od zaborava u na{im srcima i mislima. ]erke Maja i Jelkica sa porodicama.

Ve} {est meseci od kako si nas ostavila u suzama i oti{la u ve~nost bez pozdrava. Tuguju za tobom: sestre Bojana i An|elka sa decom. 80578

80538

U nedequ, 16. avgusta 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, obele`avamo {estomese~ni pomen

subota15.avgust2009.

Pro{lo je tu`nih {est meseci i `ao nam je {to nisi sa nama.

Verona Luki} - Sita{

POMEN

POMEN

15. 8. 2008 - 15. 8. 2009.

Rajko Zagorac

Du{an Jovanovi} Nada Jovi}

Kalimero moja, u bolno srce sam te zakqu~ao, ne mo`e{ iza}i, kqu~eve sam izgubio ne mogu ih na}i. Tvoj do groba odani suprug @ivorad - Do|o{.

Goga, Maja i Jovan.

80616

^uva}emo te u srcu i mislima od zaborava.

Danas se navr{avaju dve godine od kada si nas napustio. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tvoja sestra Marija sa porodicom.

80622

80200

Dana, 15. 8. 2009. godine navr{ava se 40 dana od smrti

Punih deset godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

80585

U nedequ, 16. 8. 2009. godine, na Gradskom grobqu, u 12 ~asova, obele`i}emo {estomese~ni pomen na{oj dragoj

27

Velimira Crepuqe

Milevi Brzak

Nadi Jovi}

Pro{lo je pola godine od kako te nema, ali nikada ne}e{ nestati iz moga srca.

ro|. Mili~i} Tvoji najmiliji.

Tvoj Nedeqko. 80347

GODI[WI POMEN

Uspomene na wegovu qubav, dobrotu i po`rtvovanost zauvek }emo nositi u svojim srcima.

80625

80236

80583

Wegovi najmiliji.

POMEN Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama

Danas, 15. avgusta, navr{ava se sedam tu`nih i bolnih dana od smrti na{eg voqenog oca

Bata

Maksa Markanovi}

Tuga je velika, istina te{ka, re~i malo, a bola previ{e da bismo rekli koliko nam nedostaje{. Neute{ni tvoji: supruga Gordana, sinovi Vladimir i Radoje.

Bo`idar Ne{in Pirone

Stevana Nedi}a

Pro{la je godina bez tebe, a mi smo i daqe u neverici... Na{im srcima nedostaje veliki deo bez kojeg je te{ko i}i daqe, ali moramo. Pomen obele`avamo 15. 8. 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1924 - 2009.

1934 - 2009.

Tim povodom }emo u 11 ~asova, na Gorwekoviqskom grobqu, obele`iti pomen.

Dana, 15. 8. 2009. godine obele`i}emo {estomese~ni pomen, u 11 ~asova, na grobqu u Koviqu.

Desa, Sale i @eki.

O`alo{}ene }erke sa porodicama.

80576

80615

[ESTOMESE^NI POMEN @ivot je prolazan a se}awa u na{im srcima osta}e ve~no jer voqeni nikad ne umiru

U nedequ, 16. avgusta, u 10 ~asova, na grobqu u Ba~kom Dobrom Poqu obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom

Lazar Ti{ma S qubavqu i zahvalno{}u, ~uvamo te u srcima.

Sa po{tovawem wegova porodica.

Porodica Ti{ma.

80056

80399

Posledwi pozdrav Makijevom tati

Bogoqub Radivojevi}

Gena Kozarev

Slobodanu Malovi}u Gagi

iz Mo{orina Pomen }emo obele`iti danas, 15. 8. 2009. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Mo{orinu. Tvoji: supruga Zora, sin @ivko, }erka Kajka, snaja Dragica, zet Joca, unu~ad Genica, Zorica, @ivana i Milisav.

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo, da te nikada ne zaboravimo. Zauvek }e{ `iveti u srcima i mislima tvoje porodice. Supruga Radmila, sin Vladimir, }erka Maja sa porodicom.

80574

80624

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj mami i baki

Jovanu Markovskom

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustila na{a supruga, majka i baka

Desanki Pe{i} Seki

Radmila Ili}

obele`i}emo danas, 15. 8. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Dowekoviqskom grobqu.

od drugova iz Autoservisa „GORAN�.

2004 - 2009. Navr{ava se tu`nih pet godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda.

80600

Milena. 80410

IN MEMORIAM 15. 8. 1989 - 15. 8. 2009.

dr Milan Moga

Pomen }emo obele`iti danas, 15. avgusta, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Weni: sin, snaja, unuci i praunuci.

O`alo{}ena porodica.

80594

80621

lekar Sa qubavqu i ve~nim se}awem tvoji najmiliji. 80312


28

POMENI

subota15.avgust2009.

SE]AWE

Danas, 15. 8. 2009. godine, na grobqu u Tovari{evu obele`i}emo godi{wi pomen na{oj dragoj i nepre`aqenoj

19. 8. 1979 - 19. 8. 2009.

DNEVNIK

GODI[WI POMEN

Dvadeset pet godina od odlaska velikog ~oveka

Darinki Petrovi} ro|. Mi{i} 1937 - 2008.

Kosta ^ortan Se}aju te se i vole tvoja deca sa porodicama.

Miqa Pena

Postoji pam}ewe koje se ne bri{e, qubav i dobrota koja se ne zaboravqa, tebi ve~ni mir a nama tuga do`ivotna. Neute{na }erka Marica, unuka Mirjana, unuk Sava i zet Rada. 80510

80427

iz @abqa Draga Mamice, pro{la je godina dana od kako nisi sa nama, ali si stalno u na{im pri~ama i se}awima.

Sava [kori} savetnik Skup{tine SIZ-a za zapo{qavawe u~esnik NOR-a

POMEN

Danas, 15. 8. 2009. godine, navr{i}e se 44 godine od tragi~ne smrti mog oca

Pla~u za tobom, }erka Jovanka i zet Pjer.

Porodica.

80125 80349

Zdravko Miskin

DESETOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

Radivoja Petrovi}a

Danas je 11 godina od kada nisi sa mnom, tata. U mislima s’ tobom, patwom i bolom u du{i, vole}u te i ~uvati od zaborava do kraja `ivota.

DESETOGODI[WI POMEN

1927 - 1965. iz Tovari{eva Neute{na }erka Marica sa porodicom.

Tvoja Jovana sa majkom Oqom.

80511 80464

3

15. 8. 1996 - 15. 8. 2009.

3

GODI[WI POMEN na{oj dragoj babi

GODI[WI POMEN mojoj sestri

Cvijo Pena Miqa Pena

iz @abqa

iz @abqa

Zoran Bogojevi} Beli Tuga i bol za tobom osta}e ve~ni. Otac Borislav, majka Miqka, sestra Zorica i brat Goran.

Darinki Petrovi}

Darinki Petrovi}

1937 - 2008.

1937 - 2008.

Godinu dana nisi sa nama, a ~ini nam se da si tu negde, da }e{ do}i kao i uvek nasmejana sa vedrinom koju si {irila oko sebe. Mnogo nam nedostaje{. Vole te tvoji unuci Mirjana i Sava.

80451

80513

[ESTOMESE^NI POMEN

Cvijo Pena

iz @abqa

Draga Bako, sa rado{}u te spomiwem, sa qubavqu te ~uvam od zaborava i s tugom u srcu `ivim bez tebe.

Dragi Papice, godine prolaze, a tugu ne odnose, ostaje bol u srcu i suza u oku ali ti i daqe `ivi{ u na{im mislima i se}awima.

Tvoja unuka Milica.

Tvoj neute{ni „sin” Jovan i zet Pjer.

Pro|e godina a tebe nema. Oti{la si bez posledweg zbogom i pozdrava. Tvoj brat Qubi{ko i snaha Qubica sa decom. 80512

Dragi Deko, deset tu`nih godina je pro{lo od kako te nema.

S qubavqu i tugom te se se}a tvoja unuka Pusunet.

80351

80350

U ponedeqak, 17. avgusta 2009. godine navr{ava se osam godina od prerane smrti na{e

80352

Danas, 15. 8. 2009. godine, u 10 ~asova, na grobqu u @abqu obele`avamo dragim roditeqima JEDNOGODI[WI i DESETOGODI[WI POMEN

Vlado Milice - Cice ]ur~i}

dani prolaze, a tuga ostaje. Danas, 15. avgusta iza}i }u sa rodbinom i prijateqima da posetim tvoju ve~nu ku}u. Tvoja Rosa i oni koji su te po{tovali.

Vreme prolazi, bol i tuga su ve~ni.

i

Pena

Cviji

Tvoja mama Jelena i brat Milan sa porodicom.

Sa qubavqu i po{tovawem se}amo se majke, oca, svekra, bake i deke. Sa zahvalno{}u i ponosom ~uvaju Vas od zaborava: sin Slobodan, snaha Ru`ica, unuka Boba i prija Seka.

80455

80345

80318

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom suprugu, ocu, sinu i dedi

Miqi

POMEN 15. 8. 2008 - 15. 8. 2009.

SE]AWE

Milica - Cica ]ur~i}

Draganu Jojki}u

17. 8. 2001 - 17. 8. 2009.

iz Mo{orina 1952 - 2009. Vreme prolazi, a tuga za tobom je ve~no u srcima tvojih: supruge Jovanke, mame Agneze, sina Gorana, snahe Dragane, }erke Gordane, zeta Danijela i tvojih unu~i}a Nemawe i Ma{e. 80448

Vladimir Vladimirovi}

Wen dragi i plemeniti lik i wen izuzetan duh deo su na{ih se}awa i nezaborava.

I daqe si u na{em srcu, na{im mislima i se}awima.

S qubavqu i tugom wene tetke: Spasa, Mira i Dara sa porodicom.

Lijana, Marina, Mario i Tina.

80457

80456


POMENI

DNEVNIK

POMEN

SEDMOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

subota15.avgust2009.

POMEN

15. 8. 2001 - 15. 8. 2009.

Dana, 20. 8. 2009. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Pera Marciki}

Rajko Zagorac

17. 8. 2002 - 17. 8. 2009.

Julijana Grbatini} 1956 - 2008. Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama. ]erka Milana i suprug Dragoqub.

Sini{a [ovqakov Dragi sine i brate, navr{ava se sedam godina od kako nisi sa nama, ali si zato u srcima na{im.

Julijana Grbatini} Lina Prazno mi je bez tebe. Ni{ta vi{e nije kao pre. Nedostaje{ mi mnogo.

iz Koviqa S qubavqu i tugom ~uvamo te od zaborava.

Tvoja mama Nada, tata Milo{ i brat Jovan.

Mara.

Supruga Tinka, }erka Dobrinka, zet Du{an i unuci Petar, Stevan i Tamara.

80452

80443

80371

80146

Dana, 18. 8. 2009. godine navr{ava se pet godina od kako vi{e nije sa nama na{ dragi

TU@NO SE]AWE Tri godine su pro{le od kako nije sa nama na{ dragi

\or|e Lutki}

\or|e Jaki}

15. 8. 2006 - 15. 8. 2009. S ponosom te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo u na{im srcima. Porodica.

Uspomenu na tebe ~uvaju: supruga @ivanka, sin Dule i snaja Lela sa porodicom.

80428

80444

Dragi na{i roditeqi

29

[ESTOMESE^NI POMEN

Dana, 17. 8. 2009. godine su ~etiri godine od kad nije sa nama na{

Julijana Panteli} Rajka

Josip Boro{

Danas, 15. avgusta 2009. godine, u 11 ~asova, poseti}emo tvoju ve~nu ku}u. Mnogo nam nedostaje{. Tvoji najmiliji: sin Dragan, snaja Branka, unuci Bojan i Senka i praunuci Ma{a i Aqo{a.

Zaboravqen si od svih, pa i tvoji najmiliji te vi{e ne obilaze, tvoju ve~nu ku}u. Dok `ivim nosi}u te u srcu i se}awu.

80308

79946

Hvala ti za svu qubav, pa`wu i dobrotu koju si nam pru`io. Dvogodi{wi pomen obele`avamo danas, 15. 8. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji: Smiqa, Nikola, Teodora, Katarina, Natalija i Dragana. 80324

Dana 14. avgusta 2009. godine navr{ile su se ~etiri godine od kako nas je zauvek napustila na{a plemenita i draga

An|elka - Milka Kora} Uspomenu i stalno se}awe ~uvaju sestre i bra}a sa porodicama i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

Tvoja supruga Mira Boro{. 80319

Dana, 18. 8. 2009. godine navr{ava se jedanaest tu`nih godina otkako nije vi{e sa nama na{a draga

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kad nas je napustio na{ dragi i voqeni

POMEN Dana, 17. 8. 2009. godine navr{ava se pet godina od kako nije sa nama na{

Smiqka Andrejevi}

Milan Pej~i}

Radoslav Mrku{i} Bata

Pomen }emo obele`iti danas, 15. 8. 2009. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji: supruga Blagica, sin Sa{a, }erka Jelena, zet Dule, snaja Maja, unuci Dejan i Marko.

Pomen }emo odr`ati danas, 15. 8. 2009. godine, u 11 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Titelu. Sa qubavqu i po{tovawem ~uvaju uspomenu na Tebe: tvoje sestre Miroslava i Olga, zet Svetozar i sestri}i Milovan, Milan i Dragan sa porodicama.

80412

80281

Dimitrije [ijak 1982 - 2009. i

1937 - 1998.

iz Titela

S qubavqu i ve~nim se}awem ~uvamo te od nezaborava. ]erka Milkica, zet Mile, unuci Dejan i Nemawa. 80419

Ru`a [ijak POMEN

1999 - 2009.

Prolaze godine, se}awe ostaje

pro{lo je mnogo godina od kako niste sa nama. Uvek ste u na{im mislima. Va{i, Bata i Mira sa porodicama. 80341

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj i voqenoj majci i omami

Farago Josip Dana, 20. 8. 2009. godine se navr{ava {est meseci od kako si nas napustio.

S tugom i bolom misli na tebe tvoja majka sa porodicom.

Uspomenu na tebe ~uvaju i uvek te se rado se}aju tvoji najmiliji, supruga Milica, }erka Branislava, zet Miroslav, unuci Milan i Lazar.

Vreme ne umawuje bol i tugu, za na{im najdra`im suprugom, ocem i dedom. Nedostaje nam wegova velika qubav, podr{ka plemenitost, ogromno znawe. Danas, u 11 ~asova, odr`a}emo parastos na Gradskom grobqu. Wegovi: supruga Vera, k}erke Vesna i Branka, unuci Jelena i Vlada i ostala rodbina.

80370

80202

1932 - 2004.

80415

Navr{ava se {est meseci otkako nije sa nama na{ dragi

Anici He|i 20. 8. 2008 - 20. 8. 2009. Navr{ava se tu`na godina od kako nisi sa nama, Draga majko i omama, utehe nema, zaborav ne postoji, bol koji nosimo je do`ivotan, a qubav je ve~na. Po~ivaj u miru Bo`jem.

Tvoji najmiliji: sinovi Aleksandar i Stevan i }erka Marika sa porodicama.

80313

Todor - Caka - To{a Miki}

Lazar Rimski

IN MEMORIAM 18. 8. 2008 - 18. 8. 2009. Bolno je bez tebe, mama.

POMEN 15. 8. 2004 - 15. 8. 2009.

@arko Milovanovi} Danas, 15. 8. 2009. godine obi}i}emo wegovu ve~nu ku}u. Ka`u, vreme le~i sve, {to daqe nama sve gore. Tvoj brat Dragan, bratanac Filip, bratanica Teodora, snaja Tawa, majka Stojana i otac Slobodan. 80413

Milica Popovi} Radinka Gaji}

ro|. Prodanovi}

Hvala na darivanim ne`nostima, plemenitosti, dobroti.

Godine bez tebe ali ne za se}awe, jer jo{ uvek `ivi{ sa mnom, ve} za qubav i zahvalnost za sve {to si mi pru`ila u `ivotu.

S qubavqu i pijetetom, tvoji najmiliji. 80353

Sin Stevan. 80095


30

08.00 08.30 08.35 11.30 12.25

Glas Amerike Barometar Prepodnevni program Sve {to mi pripada Barometar

Modni magazin

(Panonija, 22.40)

12.30 14.25 14.30 15.30 17.00 17.40 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 21.50 22.00 22.40 23.10 23.40

TV PROGRAM

subota15.avgust2009.

Bez cenzure Barometar [ta sad Vojvo|anske vesti Pop korn Top {op Ulovi trofej Novosadski mozaik Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Stari zanati Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Modni magazin Reporta`a Glas Amerike

07.05 08.00 08.05 08.50 09.00 09.25 09.50 10.05 11.00 11.05 12.00 13.10 14.25 15.10 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20

Kuhiwica Vesti “Doktor @ivago” Crtani film “Tarzan” Crtana serija Hajde sa mnom u obdani{te “Vrelina Akapulka” Vesti Bez uputa 5kazawe Teheran 43, film Divqa stvorewa Crtani film Vesti Zeleni sat Divqa stvorewa Tajne hrane: Lubenica TV Dnevnik Veli~anstveni Embersonovi, film

Zorka Bakovi}

Bez uputa Uredbom o refundirawu osiguranika RZZO za tro{kove le~ewa u privatnoj praksi, predvi|eno je da osiguranik mo`e biti refundiran za preglede kod privatnika, u slu~aju da ustanove u mre`i javnog zdravstva nisu mogle da mu pru`e uslugu u zakonom predvi|enom roku, od 30 dana. Gosti: Prof. dr Radovan Cvijanovi} i dr Zoran Bulatovi} Autor: Zorka Bakovi} (RTV 1, 11.05)

10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 17.00 18.20 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Katapultura Vitra` De~iji program Crtani film: Denis napast Lenija Evo nas kod vas Crta Tojotin svet prirode “Tajni znak” Tojotin svet prirode Film: Susedi Denis napast Objektiv Denis napast Najboqi lek Katapultura “Tajni znak” Objektiv “Razgoli}eni”

06.30 ATP Masters Montreal 1/4 finala 12.40 Moto GP Brno – Kvalifikacije 125 cc 13.45 [kotska liga: Aberden – Seltik 15.45 Moto GP Brno – Kvalifikacije GP 18.20 [ampionat: Wukastl – Riding 20.15 Klupske TV 21.00 ATP Masters Montreal 1/2 finale 23.00 Golf – US PGA [ampionat 01.00 ATP Masters Mont. 1/2 finale

19.15 19.30 20.05 22.00 22.30 23.10 00.00

06.20 07.20 08.00 08.45 09.30 12.00 12.10 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 22.30 00.00

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.02 12.37 13.00 13.15 13.32 14.05 15.00 15.08 15.57 16.00 16.46 18.34 19.04 19.30 20.10 21.00 22.00 22.05 23.50 23.55 02.14 03.00 03.03 04.03 04.49 05.20

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS “Moj ujak” Dnevnik Sport plus “Lud, zbuwen, normalan” Ekskluzivno Vesti TV lica: Mr Radovan Hir{l ... kao sav normalan svet Vesti „Drugarica ministarka” Od devet do pet, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik „Drugarica ministarka” TV bingo Vesti Zodijak, film Vesti Truman, film “Drugarica ministarka” Vesti Ekskluzivno TV lica... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Slagalica, kviz

Ekskluzivno: Ru{ka Bergman Ru{ka Bergman je oti{la iz Srbije 1996. godine, sedam dana nakon o~eve smrti. Po struci dipl. ekonomista, rade}i za UN, po`elela je da postane stilista. Kao stilisti Hilari Klinton, to joj i nije bilo te{ko. Odjednom su po~eli da je tra`e svi... Autor: Mira Adawa-Polak (RTS 1, 14.05)

Crtani film TV Dnevnik Le Man, film Vojvo|anski dnevnik Oko planete The moaners - USA Teheran 43, film 1. deo

Kuhiwica (ma|) “Rej~el Rej” Divqa stvorewa “Frej`er” Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Vesti (ma|) Muzi~ke biografije Iz na{eg sokaka U senci dinosaurusa, strani dok. film Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Svet ti{ine TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Mesaja 2, film Vr{a~ki venac 2009.

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 “Zemqa nade”, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Film, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kad porastem bi}u..., 20.00 Sajam info net, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.00 Tuti fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

05.57 06.00 06.11 07.08 07.55 09.47 10.33 11.00 11.40 12.00 12.30 13.00 13.33 13.40 15.36 16.51 17.21 17.38 17.50 20.25 21.45 22.10 22.40 00.00 02.30 03.00 04.20

DNEVNIK

Datum Verski kalendar Znawe imawe TV lica: Qiqana Stjepanovi}... kao sav normalan svet En iz Zelenih Zabata, film Verski mozaik Srbije Klinika Vet Kwiga utisaka Agroinfo Profil i profit Svet zdravqa 7 RTS dana Datum Fudbal: Premijer liga, ^elzi - Hal Siti, prenos Tenis: Royer Kup (Montreal) Endi Rodik - Novak \okovi} Vrele gume Total tenis Reli Atletika: SP, prenos Odbojka: kvalifikacije za SP: Srbija - Estonija, prenos Svet sporta Fudbal: Jelen super liga Atletika: SP, snimak Tenis: Royer kup (Montreal), polufinale 2, prenos Vrele gume Odbojka - kvalifikacije za SP: Srbija - Estonija Atletika - SP

06.00 07.00 08.00 10.00 13.00 14.00 14.15 16.00 17.00 17.55 18.35 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 01.00

Glas Amerike “Qubav po svaku cenu” Svi vole Rejmond - omnibus Za dobar dan Dokumentarna serija nedeqe Vesti Film: Dr`ava mrtvih Slike `ivota “Qubav po svaku cenu” Vesti Present Slatka moja Beli svet “Filadelfija” Film: Bokseri idu u raju Zaustavno vreme Film: Proces i kazna 17 No}ni program erotski film: Ve`i me 03.00 Glas Amerike 03.30 Doma}a muzika 04.30 Film: Proces i kazna 17

Ve`i me

Ru{ka Bergman

06.00 07.00 08.00 09.00 10.30 13.00 14.00 15.05 16.00 18.00 18.25 19.00 20.00 21.00 22.50 00.30 01.00 02.00 05.00

Nacionalna geografija e-TV Doma}in Sme{na strana `ivota Film: Herkul Poaro: Smrt na Nilu Cirkus Top spid Smrtosnosni ulov Kraqevi Ade Foks vesti Kviz: Ke{ taksi “Napoleon i @ozefina” Red bul Film: Vanbra~na putovawa Film: Biti voqena Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Biti voqena Ameri~ko rvawe - bez milosti

Riki napu{ta mentalnu bolnicu sa jasnom vizijom {ta `eli da radi u `ivotu. On upoznaje porno zvezdu Marinu sa kojom je proveo jednu nezaboravnu vrelu no}. Sada poku{ava da osvoji weno srce i da je ubedi da postane wegova `ena... Uloge: Antonio Banderas, Viktorija Abril Re`ija: Pedro Almodovaro (Avala, 01.00)

07.00 08.40 09.00 11.00 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 16.00 16.35 17.25 18.00 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 00.00 00.30

Dora istra`uje Vodi~ za roditeqe Film: Porko Roso „Dobre namere“ Vesti za osobe o{te}enog sluha „Dobre namere“ Vesti B92 Uve}awe: Emisija o zdravqu Film: Afriko, qubavi moja Vesti B92 Potraga Pametwakovi}i Nacionalna geografija i BiBi-Si: U {etwi sa dinosaurusima Vesti B92 Dok. serija: U`ivo sa Ebi Rouda “Qudi sa Menhetna” Misterije pravog [erloka Holmsa: O~i pacijentkiwe Vesti B92 Pametwakovi}i Patrola Film: Mesija 4

Met Dejmon

06.30 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 06.55 Pokojo 07.15 Rori 07.40 Majstor Bob 08.05 Spasoje 08.10 Mala princeza 08.30 Nodi 08.50 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 09.20 Ho}u ja 09.35 Lizi Mekgvajer 10.00 Engleski sa Ozmom 10.25 Viva piwata 10.55 Spajder rajderi 11.45 Pokemoni 12.40 Film 14.05 Fantomacan 14.40 Stari Tom 14.55 Ble~ 15.45 Lizi Mekgvajer 16.15 Engleski sa Ozmom 16.45 Ho}u ja 17.00 Sa Sa{om u avanturu 17.30 Film: Putovawe u sredi{te Zemqe

18.30 Konte, putopis 18.55 Telemaster 19.30 Film: Mladi Jenki na dvoru kraqa Artura 21.00 Telemaster 21.15 Nije lako biti ja 22.10 Film: Mala pqa~ka vlaka 23.50 Telemaster 00.20 Vremenska prognoza 00.25 Vajb specijal 00.50 Erotski film 02.20 Razmirice 03.00 Fritajme 03.45 Konte, putopis 04.15 Muzi~ki ~et 06.25 Vremenska prognoza

Spasavawe redova Rajana Posle napada na Normandiju dva brata su mrtva. U me|uvremenu, na Novoj Gvineji tre}i brat je ubijen bore}i se s Japancima. Kada armija generala Stafa sazna da je ~etvrti brat nestao u francuskoj provinciji, formira sa spasila~ki tim koji treba da ga prona|e i vrati ku}i... Uloge: Tom Henks, Tom Sizmor, Met Dejmon, Edvard Barns, Vin Dizel Re`ija: Stiven Spilberg (Pink, 22.00) 07.00 09.00 10.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 22.00 00.50 02.00

Jutro sa Ne{om Risti}em Film: Hrabri kow Spirit Siti Film: Porodica Adams Gold muzi~ki magazin» “Napu{teni an|eo” “Seqaci” Siti Film: Avioni, vozovi i automobili Magazin in Nacionalni dnevnik Film: ^elik Film: Spasavawe redova Rajana „Kejn” Film: ^elik

Tereza Rasel

Mladi Jenki na dvoru kraqa Artura U ovoj igranoj adaptaciji avanture Marka Tvena, tinejyer biva transportovan u doba kraqa Artura popravqaju}i elektri~nu gitaru svog prijateqa... Uloge: Majkl Jork, Tereza Rasel, Nik Mankuzo, Pol Hopkins Re`ija: Ralf L. Tomas (Ko{ava, 19.30)

Viktorija Abril

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iu, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 “Nemi svedok”, 12.00 Izazov istine, 13.00 ABS {ou, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Tok {ou, 19.00 Magije, misterije i ~uda, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Dok. film, 01.00 Tok {ou

12.00 Paor, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Politi~ki talk {ou: O~i u o~i, 15.00 Film, 16.30 Yuboks, 17.30 Druga strana medaqe, 18.00 “Ko te {i{a”, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Fle{, 22.00 Put vina, 22.30 “Ko te {i{a”, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 07.00 “Zemqa nade”, 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 “Slu`ba 21”, 23.00 Film


DNEVNIK

subota15.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi} 10.20 10.55 12.00 12.15 12.30 13.20 14.05 14.35 15.05 16.00 16.05 16.55 18.25 19.30 20.50 22.31 22.45 00.35 Demi Mur

Duh

Sem i Moli su skladan par, vole se, razumeju i sve je idili~no dok ih jedne ve~eri po povratku iz pozori{ta ne napadnu u mra~noj uli~ici. Sem je ubijen i postaje duh ~ija smrt nije nimalo slu~ajna. Uloge: Patrik Svejzi, Demi Mur, Vupi Goldberg, Toni Goldvin Re`ija: Yeri Zuker (Nova TV, 22.10) 07.25 08.30 09.30 10.25 11.15 12.12 13.15 15.00 16.00 17.00 17.10 17.50 18.15 19.15 20.00 22.10 00.15 02.30 03.55

Pokojo, crtani Ezo TV Nova lova „Kraq Kvinsa” „^arobnice” „U sedmom nebu” Marija, majka Bo`ja, film Ne zaboravi stihove Nad lipom 35 Vesti Kod Ane „Mister Bin” „Lud, zbuwen, normalan” Dnevnik Prvi vitez, film Duh, film Boja no}i, film Tajno dru{tvo 2, film Marija, majka Bo`ja, film

08.00 Krvava Omaha 09.00 Kwiga koja je {okirala svet 10.00 U potrazi za mitovima i herojima 11.00 Gandi 12.00 @iveo Pakistan 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Spilberg o Spilbergu 15.00 Vitez templar 16.00 Olupine iz snova 16.30 Zaboravqeni bogovi 17.00 Misterija neurednih ratnika 18.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 19.00 Bler 20.00 Islamska istorija Evrope 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Yimi Hendriks: Posledwa 24 ~asa 23.00 Vitez templar 00.00 Olupine iz snova 00.30 Zaboravqeni bogovi 01.00 Misterija neurednih ratnika

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.55 09.20 10.40 12.05 15.15 16.45 18.10 20.05 21.40 22.10 23.05 00.00 01.50 03.15 05.05

Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Ultramen zert Tri palme za dve bitange i ribicu Elvis (ni)je tu Dvoboj za ju`nu prugu Panika u vazduhu Qubavna pesma za Bobija Longa Jedra na horizontu Qubavne lekcije Prave koley devojke

Dobra godina Sirenina stolica Mali Dodo Kako jesti pr`ene crve Titanik Fantasti~na ~etvorka: Srebrni leta~ Sobar Dobra godina Dobra no} Sjediwene Tarine Dr`ave Prava krv Prava krv Beovulf Na klizavoj padini Superzlo}a Apokalipsa na to~kovima

02.25 04.10

08.05 08.14 08.40 09.05 09.20 09.50 10.05 10.55 12.55 13.25 13.55 14.35 17.20 18.25 21.10 23.10 23.55 00.25

Ku}ni qubimci Normalan `ivot Dnevnik TV kalendar “Oprezno s an|elom” Prizma Duhovni izazovi Hrvatska kulturna ba{tina Reporteri Nau~ne vesti Evromagazin Debeli Albert, film Lijepom na{om Dnevnik Klape Gospi Siwskoj, snimak Dnevnik 3 Antitrast, film Filmski maraton: More smrti, film Filmski maraton: Obra~un kroz vreme, film Hrvatska kulturna ba{tina

06.00 07.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 02.00 04.00

“Dodir an|ela” “Sudija Ejmi” Dobra ve{tica Uzdrmani grad Fojlov rat Tra~ Pre nego {to ka`em „Da” “Medijum” Nemirne du{e Kobno poverewe

Vidri}i Na kraju ulice “Dinosapiens” Sportske igre mladih 09. Ekstremne `ivotiwe, dok. serija Igrajmo se Briqantin Blagdan Velike Gospe, prenos mise Josip Radnik, dok. film KS automagazin 4 zida Moje pesme, moji snovi, film Put oko sveta kroz 80 vrtova: Ju`na Amerika, dok. serija Berlin: Atletika, SP Pore~: Ko{arka uo~i EP (M): Hrvatska - Slovenija “Bitange i princeze” No} u pozori{tu Vip muzi~ki klub LP

Rene Zelveger

Yeri Megvajer Sportski menayer Yeri Megvajer naizgled ima sve, ali uskoro dobije otkaz. Jedino mu se idealisti~ki raspolo`ena sekretarica pridru`i u samostalnoj firmi... Uloge: Kuba Guding Yunior, Rene Zelveger, Tom Kruz Re`ija: Kameron Krou (RTL, 20.00)

Yuli Endrjus

Moje pesme, moji snovi Rane Prvog svetskoga rata tek su zale~ene, a nad zemqu se ve} nadvila pretwa nema~ke okupacije. Porodica imu}nog penzionera sa sedmoro dece nakon smrti supruge tra`i dadiqu... Uloge: Yuli Endrjus, Kristofer Plamer, Eleonor Parker Re`ija: Robert Vajs (HRT 2, 14.35)

04.00 05.40 07.40 10.20 12.00 14.20 16.20 18.10 20.00 23.00 00.40 02.10

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Mra~na sudbina [akal Haos Producenti Dan {akala Roditeqstvo Biloksi bluz Pedeset pilula Upoznajte Yo Bleka Mra~na sudbina Tropsko ostrvo Sve o Avi

“Akapulko H.E.A.T” Rva~i Vazdu{na struja U}uti lepotice Mis Italije, 1. deo Gor{tak 2: Ubrzawe Sudar Uspon do gubili{ta

08.45 Ulica Sezame, crtani 09.40 Ben 10, crtani 10.20 Oto~na ekipa 10.45 „Jesen sti`e, Duwo moja” 11.40 Grand Kawon, film 13.55 Hombre, film 15.55 Premijer liga: Blekburn Rovers- Man~ester Siti, prenos 18.00 Zvezde ekstra: Holivudska prokletstva 19.05 Eksploziv 20.00 Yeri Megvajer, film 22.15 Porkis: Dan posle, film 23.20 Yimini Glik, film 01.20 Hombre, film

09.05 10.00 10.55 11.50

00.40

Spa{avawe olupina Izgra|eno iz katastrofe Megain`ewering ^uda Azije koja je ~ovek napravio U potrazi za borbom Vremenska kriva Budu}i svet Razotkrivawe mitova Ekstremne eksplozije Izgra|eno iz katastrofe Megain`ewering Ameri~ki hotrod automobili Najboqe karte Ameri~ki ~operi Generalka Kako pre`iveti u opasnim situacijama Elitna policija Krisa Rajana Ekstremne eksplozije

08.35 10.00 14.15 15.00 16.30 18.15 21.15 21.45 00.00 01.30

Ski skokovi Atletika Kanu Kanu Atletika Atletika Atletika Borila~ki sport Atletika Atletika

12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Srpske anarhiste zaludeo vo`d d 1949. do 1953. Staqin je bio klini~ki parasireva! Srbi pre nagiwu individualnom anarhizmu noidan, mada je i pre toga pokazivao znake panego kolektivnoj poslu{nosti, {to, naravno, ima i ranoidne li~nosti (nepoverewe, sumwa, prodobrih i lo{ih strana. jekcija), ali je ipak efikasno delovao gotovo sve do Psihoanaliti~ari insistiraju na tezi da sledbepred kraj `ivota, kada se bolest, zbog biolo{kog ponici, zapravo, tragaju za svemo}nim ocem i da se u pu{tawa, u potpunosti razvila. svim autokratskim re`imima oni prema tiraninu Hru{~ov je posledwe tri godine vladawa ba{ tako odnose. To se posebno odnosi na Ruse: obra(1958–1964) pokazivao znake hipomani~nog pona{asci pona{awa koji su vukli korene iz doba Romanowa, zbog ~ega je napravio ozbiqne gre{ke u spoqnoj va, kad je car zvan ba}u{ka, samo su preneti na Stapolitici, kad zamalo nije izazvao rat sa SAD zbog slawa raketa na Kubu, ali i u unutra{woj (lo{i rezultata u poqoprivredi), te je, najzad, 1964. smewen. Bre`wev je od 18 godina na vlasti (1964–1982), bar posledwih pet proveo poludementan, sa ~estim konfuznim stawima, kao posledicom uznapredovalog o{te}ewa mozga zbog ateroskleroze. Wegove posledwe slike, kada ga telohraniteqi vode podruku, lamentiraju}e su. Posle wegove smrti dolazi od pravog debakla. Andropov je bolovao od te{kog oblika dijabetesa s brojnim komplikacijama, tako da su mu otkazali bubrezi, te je ve}inu svog mandata (1983/4) proveo vezan za aparat za dijalizu. Ipak, bio je skoro do kraja lucidan i nije pokazivao znake Kad god je mogao, Broz izbegavao bliskost demencije. ^erwenko je bio ozbiqno bolestan kad je do{ao qina, koga su u partijskom `argonu zvali hazjajin, 1984. na vlast. Bolovao je od hroni~nog oboqewa pluLewin je bio Starik, dok su Tita, bar tokom rata, }a. Wegovo ote`ano disawe ~uli su svi koji su na sedsaborci oslovaqavali sa Stari. nicama Politbiroa ili Centralnog komiteta sedeKako su savremeni diktatori uglavnom ni`eg rali blizu wega. Ceo mandat je proveo pod intenzivnim sta – Tito oko 167 cm, Staqin 164, jedino je Hitler tretmanom, ali nije pokazivao znake uznapredovalih imao 178 – objektivne posmatra~e uvek je zadivqavao psihi~kih problema, zaboravnost, dezorijentaciju, na~in na koji su prva dvojica uspevala da visokog sakonfuzna stawa. Me|utim, bio je uvek umoran, pasigovornika gledaju s visine. van i bez inicijative. Sledbenik prema tiraninu uspostavqa relaciju Gorba~ov, najzad jedan zdrav. kao prema Bogu – on je udaqena figura, voli, ali i Jeqcin, opet jedan poludiktator bizarnog ponaka`wava. Tako su Staqin, ili wegovi {efovi pro{awa. ^esto je bio pod dejstvom alkohola, imao je pagande, nalo`ili da se wegov lik projektuje na problema sa srcem, ote`aoblaku iznad Kremqa. no govorio, te je odavao Tito je izrazito pazi utisak konfuznog poludena distancu i svoju izuSledbenici su prema ruskom mentnog lidera. zetnost: on se refleksno tiraninu uspostavili relaciju kao Na kraju, opet jedan povla~io kad bi neko toprema bogu – on je udaqena figura, zdrav: Putin. kom konverzacije pokuNovije, kao i starije {ao suvi{e da mu se tevoli, ali i ka`wava. Staqin, psihobiografske i psiholesno pribli`i. Sli~no ili {efovi sovjetske propagande, politi~ke studije malo su se pona{ala i ostala nalo`ili su da se wegov lik prostora posve}uju sledbedvojica, sem Staqina u projektuje na oblaku iznad Kremqa nicima, fokusiraju}i svoposledwim godinama `iju pa`wu samo na li~nost vota (1949–1953), kad je diktatora. A ne postoji votokom ve~erinki, zbog |a bez sledbenika. Lewin se ne mo`e razumeti bez alkohola, gubio distancu i pravio neslane {ale, Oktobarske revolucije koja je nastala iz brojnih, naobi~no s Hru{~ovom. ravno ne psiholo{kih, razloga. Potreba Britanaca I misti~nost je nezaobilazna. O Staqinovom za ratnim liderom 1940. dovela je do izbora ^er~ila. privatnom `ivotu u SSSR-u se gotovo ni{ta nije Najzad, ni Slobodan Milo{evi} ne pojavquje se sluznalo, osim sasvim malo o detiwstvu, dok je sve ka~ajno 1987, uz sna`nu, gotovo plebiscitarnu podr{ku snije bilo obavijeno misterijom. Neko vreme bilo je masa, koja je bila pogodan medijum za wegovu raspaqepogibeqno raspitivati se o wegovoj porodici. Hinu nacionalnu retoriku. tler je, tako|e, zabranio da se pi{e o wegovom poreAko se sme praviti komparativna skica pokoravaklu i ro|acima. Tito nije toliko mistifikovao svowa me|u evropskim narodima, onda nema~ko dru{tvo ju biografiju, ali je o svojim dogodov{tinama ~esto daje najposlu{nije jedinke, pa se ve}ina nacisti~kih pri~ao razli~ite verzije. Neke je periode namerno zlo~inaca u Nirnbergu branila od optu`bi izjavom zaboravqao, poput 1915–1920. u Rusiji, a robiju od da su samo slu{ali nare|ewa, te da je poslu{nost 1929. do 1934. je pre}utkivao. Namerno je zatamwivao stub na kojem po~iva armija. Izvr{i nare|ewe, a poneke doga|aje iz svog `ivota, posebno u Rusiji, dok su tom se `ali. S druge strane, anglosaksonske nacije se se oko wegovog boravka u [paniji okapali istorisastoje od zavidnog procenta jedinki sna`ne indivi~ari. U diskusiju je uvu~en i Salvador Dali, da bi dualnosti, kao i Francuzi. Ne jednom, De Gol se `acela mistifikacija bila zaokru`ena pitawem: da lio: Vladajte vi narodom koji ima tri stotine vrsta li je Josip Broz – Tito.

O

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

subota15.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mogu vas obuzeti nervoza i nestrpqewe u odnosima s drugim qudima i komunikaciji, na emotivnoj osnovi, pa se nemojte zaletati i juriti, ve} budite samostalni i pa`qivi. U saobra}aju, pogotovo.

BIK 20.4-20.5.

Tro{karite novce vi{e nego {to imate, kombinujete, uklapate, i sve ipak ide nekim svojim tokom. Fizi~ki ste aktivni i ne dr`i vas mesto. Me|utim, uzmite u obzir odre|ena ograni~ewa i realne mogu}nosti.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. avgust 2009.

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste vi{e nego uznemireni i poprili~no ostra{}eni. Partner mo`e imati zna~ajnog uticaja na va{e raspolo`ewe i motivaciju, voqu i uspeh. Vikend je, imate vremena! Neke lo{e okolnosti ili tajni neprijateqi vas ometaju ovog vikenda, pa se povucite u svoj prostor i radite samo ono {to ne zavisi od drugih. ^uvajte zdravqe, nemojte preterivati, a opet budite fizi~ki aktivni. Svaki dan mo`e biti kao ro|endan. I pored finansijskih problema, carujete u svom carstvu, po svojoj meri i ukusu. Tajna qubav, negde daleko, skrivena od o~iju javnosti, ispuwava vas u potpunosti. Putovawe? Pod pritiskom ste, pa bi bilo dobro da na|ete vi{e slobodnog vremena za odmor i opu{tawe. Mo`ete da se {etate i di{ete punim plu}ima, na putu za posao ili dosledno izvr{avawe nametnutih obaveza.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

SUDOKU

PROGNOZA

2

1

3

4

6

2

5

7 5

3

I dok su svi u nekim frkama i panikama, vas ni{ta lo{e ne doti~e. Naprotiv, u`ivate u svom domu i porodi~nom gnezdu. Vesti iz inostranstva i kontakti su obe}avaju}i, ali ipak iziskuju odre|eno vreme. Kuvajte! Od partnera mo`ete o~ekivati smireniju i lep{u atmosferu u odnosu na onu postoje}u u poslu i s drugima. Odustanite od uzaludnog truda, kada vidite da ne ide, i posvetite se sebi, dragoj osobi. Neslagawe sa stalnim partnerom }e eskalirati u pravu buru i oluju ovih dana. Zbog toga budite odsutni u datom trenutku, nestanite u nepoznatom pravcu. Jer, druga~ije ne mo`ete izbe}i sukobe. Zaboravite na posao danas, vikend je! Partner }e sve u~initi da se opustite u uklopite u atmosferu toplog doma. Posvetite se deci, dok su jo{ na raspustu. Imate ~emu da ih nau~ite, li~nim primerom. Ovog vikenda }ete se dru`iti i dru`iti. Toliko prijateqa i poznanika `eli da provedete vreme zajedno, da pri~ate i pri~ate. Ni qubavni odnos ne}ete zapostaviti, s jednim ili vi{e potencijalnih kandidata. U svom domu postajete nervozni, pa nemojte primati goste ni prijateqe, ve} samo dragu osobu. Qubavne strasti i dinamika koju zajedni~ki stvarate jedino su po`eqni. Svi ostali i sve ostalo mo`e da sa~eka.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2 7 4 6 3 8 9 1 5

6

3

5

4

9

6 1 9 7 5 2 4 8 3 8 5 3 1 9 4 2 6 7

3

4 8 1 2 7 5 3 9 6

5

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

28

B. Palanka

28

Zrewanin

29

S. Mitrovica 28 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

27

Srbija Beograd

29

Kragujevac

28

K. Mitrovica 26 Ni{

27

I TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 16 ujutru do 29 stepeni Celzijusa po podne. VOJVODINA: Prete`no sun~ano po Vojvodini. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 29 stepeni. SRBIJA: U centralnim i ju`nim predelima pre podne promenqivo obla~no sa ki{om povremeno. Obla~nost se preme{ta daqe ka jugoistoku pa }e po podne i u ju`nim krajevima do}i do razvedravawa. Vetar slab do umeren severni i severozapadni. Pritisak u porastu. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 30 u Timo~koj krajini. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeqak sun~ano i toplije. Temperatura 30 do 32 u nedequ, a u ponedeqak do 34. Postoji mawa {ansa za pojavu lokalnih pquskova izme|u ponedeqka i utorka. Od utorka-srede nekoliko stepeni ni`a temperatura i prijatnije vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e uticati na smawewe tegoba kod hroni~nih bolesnika osim kod sr~anih i astmati~ara kojima se preporu~uje pridr`avawe saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija su mogu}i nesanica i nervoza. Oprez u saobra}aju!

Madrid

36

Rim

32

London

24

Cirih

29

Berlin

27

Be~

28

Var{ava

24

Kijev

23

Moskva

17

Oslo

18

St. Peterburg 18 Atina

32

Pariz

32

Minhen

29

Budimpe{ta

29

Stokholm

20

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

243 (-15)

Slankamen

293 (-16)

Ja{a Tomi}

Apatin

329 (-20)

Zemun

308 (-10)

Bogojevo

313 (-22)

Pan~evo

324 (-6)

Smederevo

488 (0)

Ba~. Palanka 304 (-22) Novi Sad

292 (-23)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

184 (-1)

S. Mitrovica

55 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (-2)

Beograd

258 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

279 (-17)

NERA

Hetin

72 (0)

-46 (-1)

Tendencija stagnacije

6

8

1

9 2 5 8 6 3 7 4 1

8

3 6 7 4 1 9 5 2 8

Evropa

Tendencija stagnacije

Kusi}

30 (-4)

5

4

7

3

6

1 9 6 3 4 7 8 5 2

3

5 3 8 9 2 6 1 7 4

6

TRI^-TRA^

Megan opet provocira Na dodeli nagrada „Teen Choice Awards� glumica Megan Foks pojavila se u haqinici iz koje joj je zamalo provirila bradavica ~ime je izludela mu{ki deo publike. Naime na dodeli tinejx nagrada Megan je kao i obi~no pozirala vrlo oskudno odevena. U jednom trenutku se u~inilo se da }e iz wenog bujnog dekoltea proviriti bradavica, ali nije. Ipak, momci, nemojte prestati da se nadate jer Megan je trenutno najpopularnija zvezda za kojom uvek ide horda paparaca koji strpqivo ~ekaju kada }e iz wenog vazda oskudnog autfita ne{to ispasti.

VIC DANA @eni mi je ro|endan pa sam re{io da je iznenadim. - A {ta }e{ da joj kupi{? - Tri crvena karanfila. - Kakvo ti je to iznena|ewe, ~ove~e? - Ogromno. Ona o~ekuje bundu.

7

2

7 4 2 5 8 1 6 3 9 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 15.avgust 2009.  

E izdanje novosadskog lista "Dnevnik"

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you