Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PETAK15.JUN2012.GODINE

GODINALXX BROJ23466 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KAKO]EBANKEKONTROLISATIDALIGAZDEISPLA]UJUZARADERADNICIMA

Sadsudoprinosi obavezni,aneiplate? str. 4

PREDSEDNIKSRBIJEUBRISELUSEVROPSKIM ZVANI^NICIMA

JU^E POSTIGNUT ME\USTRANA^KI DOGOVOR O KONSTITUISAWU POKRAJINSKOG PARLAMENTA

Nikoli}:Premijer Srbijedavodi dijalogsPri{tinom str. 2 MINISTARUNUTRA[WIHPOSLOVA ILIDERSPSIVICADA^I]

Izb  or nov e vojv  o|  ans  ke vlad  e 26. jun a Dru{tvo

Vojvodina 11 Op{tinepopuwavajubuyet emitovawemobveznica 12 @iteqiZrewanina zabrinutizbogpomora ribeuBegeju

Reporta`e

6 Gra|evinskiradovina izgradwi„Kamenice2” privodesekraju

Nijenu`nopo{tovati gramati~kapravila str. 6

ISTRAGAOTRAGEDIJIUNOVOSADSKOJ DISKOTECI„KONTRAST”

NoviSad

13 Apatinskironioci regrutovaniuelitu srpskepolicije

Crna 8 Ve~eraspo~iwe 14 Drogavode}idru{tveni Tamburicafestna problem,svejevi{e Petrovaradinskojtvr|avi golobradihnarkomana

Saslu{ano 70svedoka, ~ekasenovo ve{ta~ewe

str. 15

str. 16 – 20

SPORT

n IVKOVI]SAOP[TIO SPISAKKO[ARKA[A

s tr. 3

[tedeti,ane okrwitizarade ipenzije str. 5

n TRIREPREZENTACIJE NAPARKETU

Foto:S.[u{wevi}

Ekonomija

ANTIKRIZNIPAKETNOVEVLADEJEDNA^INA STRINEPOZNATE

NEDOUMICEUO^IPOLAGAWAMATURE:PORUKAKOJASENESMEPOSLATI

NASLOVI 4 Kikindskapekarajo{ pe~este~aj 5 Usmawewupotro{we slamkaspasaenergetika ipoqoprivreda

Ne}emonasilu saLDP-om str. 3

n HRVATSKA – ITALIJA NERE[ENO1:1

Prijatno toplo

Najvi{a temperatura27°S

UKARLOVCIMANAVIDIKOVCUZASIJAOVELIKI KRST: Na vidikovcu na Magar~evom bregu u Sremskim Karlovcimaju~ejepostavqenkrst,aunarednimdanima bi}e postavqena i skulptura pesnika Du{ka Trifunovi}a, u prirodnoj veli~ini. Pozla}eni krst, amfiteatar koji }e mo}i da primi oko osamdeset posetilaca, ugostiteqskiobjekti,terasa,ozelewenaokolinaiskulptura –kqu~nisudelovividikovca,aidejajedasejedanwegov deoposvetiDu{kuTrifunovi}u,kojijeuSremskimKarlovcima sahrawen 2006. godine. Trifunovi} je bio me|u prvimdobitnicimaBrankovenagrade,a`eqamujebila daposledwegodine`ivotaprovedeuKarlovcimaibude uwimasahrawen.

str. 7


2

POLiTikA

petak15.jun2012.

MINISTARSKAKONFRENCIJASEECP-aUBEOGRADU

Ja~awe regionalne saradwe

– Srbija je danas lansirala formirawe parlamentarne skup{tine Jugoisto~ne Evrope, po uzoru na OEBS i Savet Evrope, {to bi osna`ilo odnose i dalo novi kvalitet bliskosti i saradwi dr`ava regiona. Spremni smo da ponudimo Beograd kao sedi{te – izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} na konferenciji za novinare odr`anoj s ministrima spoqnih poslova Crne Gore Milanom Ro}enom i Makedonije Nikolom Poposkim. Susretom s novinarima zavr{ena je ministarska konferencija Procesa saradwe u Jugoisto~noj Evropi (SEECP), koja je prethodila Samitu u Palati „Srbija„. U~esnici ministarskog skupa su se zalo`ili za daqe ja~awe regio-

statusa kandidata za EU i izrazio uverewe da }e i nova vlada nastaviti da radi na evropskim integracijama i da }e Srbija brzim tempom nastaviti na putu ka ~lanstvu u Uniji. Zamenik {efa albanske diplomatije Seqim Beqortaj izjavio je da „svi dogovori postignuti u dijalogu Beograda i Pri{tine, ukqu~uju}i dogovor o regionalnom predstavqawu Kosova, moraju biti u potpunosti sprovedeni u delo i Kosovo predstavqeno u svim regionalnim organizacijama”. [ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en ocenio je da je SEECP va`an za ostvarewe ciqeva evroatlantskih integracija. – ^lanstvo u EU i NATO-u ne mo`e biti realizovano bez regionalne saradwe – rekao je Ro}en, i

Milansrpski,Vukcrnogorski, Nikolaengleski Na konferenciji za novinare makedonski ministar Popeski je govorio na engleskom, mada je na kraju medije pozdravio na makedonskom. – Milan je govorio na srpskom, ja na crnogorskom, Nikola na jeziku UN, da se poka`e da ovde govorimo sve jezike – na{alio se Jeremi} pred medijima, pokazuju}i zajedni{tvo pro{log, sada{weg i budu}eg predsedavaju}eg SEECP-a. nalne saradwe. Oni su tako|e pozdravili nedavni izbor {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a za predsedavaju}eg Generalne skup{tine UN i podr`ali kandidaturu Gorana Svilanovi}a za generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradwu (RCC). Jeremi}, koji je bio doma}in i predsedavaju}i, podsetio je na to da je Srbija u ovom trenutku na ~elu svih regionalnih inicijativa i da je, dr`e}i „palicu“ SEECP-a, u svoj prioritet stavila borbu protiv organizovanog kriminala, zajedni{tvo regiona u za{titi sredine, borbi protiv posledica elementarnih nepogoda i osnovala, uz pomo} Ruske Federacije, centar u Ni{u, koji je otvoren za sve dr`ave regiona. On je podsetio i na pokretawe diskusije o reformama organizacije dr`ava Jugoisto~ne Evrope, i ukazao na to da }e Srbija na 40 godina od osnivawa OEBS-a 2015. preuzeti predsedavawe. Po oceni {efa srpske diplomatije, odnosi na Zapadnom Balkanu nisu bili nikada boqi nego danas, od „vremena sahrawivawa Jugoslavije“. Zamenik premijera Turske Ali Babaxan ~estitao je Jeremi}u na izboru za UN, a Srbiji na dobijawu

ukazao na zna~aj modernizacije SEECP-a. On je pozdravio izbor Jeremi}a za predsedavaju}eg GS UN, kao li~ni uspeh ali i uspeh Srbije, i istakao da je to „na dobrobit svih u regionu“. – Drago mi je {to je Crna Gora imala mogu}nost da podr`i mog dragog prijateqa Vuka Jeremi}a – rekao je Ro}en novinarima uz poruku „budu}nost je pred nama i sve {to radimo je za stvarawe demokratskog dru{tva, boqeg `ivota na{ih gra|ana, dru{tva i regiona u celini“. [ef makedonske diplomatije Nikola Poposki, ~ija zemqa na ovom samitu SEECP-a preuzima od Srbije predsedavawe, ocenio je da ideja-vodiqa Procesa treba da bude razvoj demokratije i boqeg `ivota za gra|ane i da se stvori {to boqe okru`ewe za privla~ewe investitora i turista. Na ju~era{wem skupu na nivou ministara, uz doma}ina Srbiju, bile su predstavqene Rumunija, Makedonija, Crna Gora i BiH, dok je Hrvatska poslala pomo}nika {efa diplomatije, a Slovenija dr`avnog sekretara MIP-a. D.Milivojevi}

Vu~i}:Vlada za~etiridana – Mi }emo uraditi sve {to mo`emo za Srbiju, mirno i strpqivo }emo ~ekati, a ko }e da formira vladu mislim da }e se znati u naredna ~etiri dana, do ponedeqka – rekao je lider SNS-a Aleksandar Vu~i} u razgovoru za RTS. On je za RTS kazao da Srpska napredna stranka ima `equ da formira vladu, i ponovio da je svaka vlada bez SNS-a nelegitimna. On je rekao da napredwaci ~ekaju da se zavr{e zvani~ni pregovori, ali je dodao da i ta stranka ima odre|ene kontakte. – Razgovaramo s odre|enim politi~kim strankama, i to nije nikakva tajna, niti to radimo kri{om. Obavesti}e nas potencijalni koalicioni partneri da li su formirali vladu na drugoj strani, kako su obe}ali jo{ 6. maja, ili od te vlade nema ni{ta. Onda }e biti potpuno jasno ko }e tu vladu formirati – naveo je Vu~i}.

Prijemubritanskoj ambasadi Na ju~era{wi dan britanska ambasada obele`ila je zvani~ni ro|endan kraqice Elizabete II i wen dijamantski jubilej, odnosno 60 godina otkad je do{la na ~elo Velike Britanije i Komonvelta. Britanski ambasador Majkl Devenport je na prijemu u ambasadi u Beogradu do~ekao brojne zvanice. Ambasador je podsetio i na dva „bilateralna jubileja” – 175 godina od uspostavqawa zvani~nih diplomatskih odnosa izme|u Britanije i Srbije i 40 godina od zvani~ne dr`avne posete kraqice Beogradu. Elizabeta II je, naime, u pratwi svog supruga, vojvode od

Edinburga i princeze Margarete boravila u Beogradu 17. i 18. oktobra 1972. godine. Ju~era{wem prijemu su prisustvovali premijer Mirko Cvetkovi}, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi}, lideri URSa Mla|an Dinki}, SNS-a Aleksandar Vu~i}, LDP-a ^edomir Jovanovi}, SPO-a Vuk Dra{kovi}, Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma, drugi ~elnici i funkcioneri srpskih stranaka, kao i princ Aleksandar Kara|or|evi} sa suprugom, predstavnici javnog i kulturnog `ivota, poslovnog sveta i medija.

dnevnik

PREDSEDNIKSRBIJEUBRISELUSEVROPSKIMZVANI^NICIMA

Nikoli}:Premijer Srbijedavodi dijalogsPri{tinom Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} preneo je {efici evropske diplomatije Ketrin E{ton da smatra da bi beogradski tim u budu}em dijalogu Beograda i Pri{tine trebalo da predvodi novi premijer Srbije. – Preneo sam gospo|i E{ton svoju ideju da predsednik vlade Srbije od sada vodi pregovore, dogovore, razgovore, po{to je ostalo malo toga o ~emu treba da se dogovorimo, ali veoma va`nog – rekao je predsednik Srbije. On nije kazao kakav je stav E{tonove o tome. Po Nikoli}evim re~ima, ono {to je dogovoreno u dijalogu ~esto se razli~ito tuma~i u Beogradu, Pri{tini i u Briselu, pa je zamolio E{tonovu da kona~no bude upoznat s implementacijom dogovora. – Kad dr`avni ~inovnici razgovaraju, nemaju nikakvu odgovornost i dogovore tuma~e razli~ito od svojih sagovornika – obrazlo`io je. U izjavi novinarima posle susreta sa {eficom evropske diplomatije, koji je, po wegovim re~ima, trajao du`e nego {to je planirano, Nikoli} je rekao da misli da ju je u iskrenom razgovoru ubedio u to da za Srbiju nema boqe budu}nosti od Evropske unije. – Mislim da sam je uverio u to da uop{te ne razmi{qam o tome da postoji negde neka boqa budu}nost za Srbiju i Srbe van ~lanstva u EU

– rekao je Nikoli} novinarima nakon izlaska iz zgrade Evropske komisije, i dodao da }e Srbija u~ini-

– Razgovarali smo o pro{losti, sada{wosti, a najvi{e o budu}nosti – rekao je Nikoli}.

Nikoli}em potvr|ena evropska perspektiva Srbije i poru~eno da je normalizacija odnosa s Koso-

U~ini}emo mnogovi{e

ti sve {to je potrebno da eventualno krajem godine dobije preporuku za pregovore o pridru`ivawu. Po wegovom mi{qewu, razgovor s Ketrin E{ton bio je „vrlo koristan i uspe{an”.

EUnikadane}etra`iti dapriznamoKosovo Posle susreta sa predsednikom Evropske komisije @oze Manuel Barozom, Nikoli} je istakao i da je ube|en da se zahtevi Evrope u vezi sa Kosovom mogu ispuniti.”^uo sam jasno da EU nikad ne}e tra`iti da Srbija prizna Kosovo i ja im verujem”, rekao je predsednik Srbije na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Barozom.”EU tra`i da `ivimo bezbedno i bogato i ne vidim {ta je tu sporno”, rekao je i obe}ao da }e se potruditi da i Srbi i Albanci `ive boqe nego do sada.Predsednik Srbije rekao je i da je od sagovornika tra`io i dobio detaqne informacije u vezi sa do sada postignutim dogovorima u dijalogu sa Pri{tinom i naglasio da do sada nije video ni{ta {to bi bilo u suprotnosti sa srpskim ustavom i srpskim interesima.”Kona~no znamo kako izgledaju ti dogovori, kakva su tuma~ewa Komisije i mi }emo o tome izvestiti gra|ane Srbije”, rekao je Nikoli}. Nikoli} je, me|utim, dodao da }e tra`iti obja{wewe za{to se tuma~ewa sporazuma od strane beogradskog tima razlikuju od tuma~ewa Evropske komisije:”[ef beogradskog tima treba da objasni za{to se wegovo tuma~ewe dogovora razlikuje od tuma~ewa Komisije.” Predsednik je najavio nastavak razgovora o toj temi u sredu, kad }e me|unarodni posrednik u dijalogu Robert Kuper boraviti u Beogradu. Barozo je rekao da je status kandidata za ~lana EU koji je Srbija dobila u martu odraz napretka, ali da name}e i odgovornost. “Stoga su liderske sposobnosti predsednika Nikoli}a i konstruktivni doprinosi ostalih polliti~ara kqu~ni za brzo formirawe stabilne vlade i stvarawe konsenzusa o evropskoj budu}nosti Srbije”, rekao je Barozo.

Kad je re~ o Kosovu, Nikoli} je rekao da je dogovorena intenzivna saradwa da bi se obezbedili mir i bezbednost za sve gra|ane, a posebno na severu. – Treba da se spre~i jednostrana akcija s bilo koje strane koja bi ugrozila mir i bezbednost – rekao je Nikoli}. On je dodao da je ukazao svojoj sagovornici na to da bi EU trebalo da obrati vi{e pa`we na te`ak `ivot gra|ana Srbije i veliku nezaposlenost. – Ako nam EU ne pomogne da po~nemo da radimo, mi mo`da nikada ne}emo dosti}i standarde potrebne da bi Srbija bila u EU – upozorio je Nikoli}. Predsednik Srbije je rekao da ga je sagovornica ubedila u to da iskreno `eli da vidi Srbiju i sve ostale balkanske zemqe u EU. On je kazao da mu sada ostaje da politi~are ubedi u to da {to pre formiraju vladu da se ne bi gubilo dragoceno vreme. – Ono {to smo ju~e mogli da uradimo mo`da ne}emo mo}i danas, a ono {to mo`emo danas mo`da ne}emo mo}i sutra – upozorio je Nikoli}. Predsednik je obra}awe novinarima zavr{io re~ima da Srbija nikada ne}e priznati Kosovo. Predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompuj saop{tio je ju~e da je u razgovoru s predsednikom Srbije Tomislavom

Nikoli} je izrazio nadu da }e Srbija najesen dobiti odobrewe za po~etak pregovora o pridru`ivawu, ali da je svestan da mnogi kqu~ni zadaci nisu ispuweni.“Ne ti~e se to samo reforme pravosu|a koja nije dobro ura|ena, borbe protiv korupcije koja mora da bude sprovedena mnogo o{trije, istra`ivawa kriminalnih privatizacija, borbe za slobodu medija i protiv partijske dr`ave”, rekao je Nikoli}. On je naveo da je svestan da je odnos sa pri{tinskom administracijom od kqu~ne va`nosti, kao i odnosi sa susedima.“@elimo da gajimo dobre odnose sa svima i uverimo sve na{e susede da nam je u interesu mir, stabilnost i bezbednost”, rekao je predsednik Srbije.“U~ini}emo mnogo vi{e nego {to je u~iweno do sada da na{oj deci i starijima obezbedimo boqu budu}nost jer Srbija je u ekonomskom kolapsu koji }e morati {to pre da re{ava novim investicijama i zapo{qavawem”, istakao je on. vom kqu~ni uslov za otvarawe pregovora o ~lanstvu. „O~ekujemo da Beograd primeni sporazume postignute s Pri{tinom, posebno o regionalnom saradwi i grani~nim prelazima„, navodi se Van Rompujevoj u pisanoj izjavi. „Moramo prona}i re{ewe za promenqivu situaciju na severu Kosova koje }e biti u interesu qudi koji tamo `ive. Saglasili smo se u tome da su odnosi s EU kqu~ni za budu}nost Srbije. Unija je najve}i trgovinski partner Srbije i glavni investitor. Izvesna perspektiva ~lanstva u EU je doprinela stabilnosti u regionu i ubrzala je neophodne reforme. Napori Srbije doneli su rezultate u martu, kada joj je Evropski savet odobrio status kandidata za ~lanstvo„, naveo je Van Rompuj. „Mnogo je u~iweno na regionalnom pomirewu i dobrosusedskim odnosima u proteklim godinama„, ocenio je Van Rompuj. „Odr`avawe duha pomirewa je od su{tinske va`nosti za stabilnost regiona i o~ekujem od Srbije da igra pozitivnu i konstruktivnu ulogu re~ima i delima„, poru~io je on.

TVIT CRTICA [tasede{ava

AJorgovanka?

Pokret radnika i seqaka, sa Zoranom Dragi{i}em na ~elu, ima postizbornu dilemu: „Nikoli}: ’Vukovar je srpski’. Da~i}: ’Kosovu treba uzvratiti reciprocitetom!’ [ta se, bre, ovo de{ava???!!!?, pitaju sa na lajni iz Pokreta radnika i seqaka.

I predsednica Narodne partije Maja Gojkovi} ima dilemu: „Gde se izgubila Tabakovi}ka? Woj je dao mandat Nikoli} da proba da napravi ve}inu potrebnu za vladu i nikako da saop{ti ima li je ili ne?”, podse}a Maja Gojkovi}.

Majo,Majo… Tvitera{i prate politi~ka de{avawa na sceni Srbije do detaqa. Tako su na lajni izneli dilemu: „Ho}e li Nenad ^anak tra`iti lustraciju ekspotpredsednice SRS-a iz devedesetih Maje Gojkovi} ako ista u|e i podr`i Tadi}evu vladu? [ta na to ka`e Mla|an Dinki}?”, bilo je jedno od pitawa. ”Dobro pitawe! Je si li dobio odgovor?”, nadovezao se Dinki}. Vrlo brzo „pojavio“ se i ^anak. ”Naravno. Kao i svih ostalih protagonista devedesetih”, obe}ava lider LSV-a. Na sve to Maja Gojkovi} ka`e: „Ja se sla`em da se svi dosijei svih politi~ara u~ine javnim i da sam bila u parlamentu, podr`ala bih predlog SPO-a”, tvrdi Maja.

Dru`e,pravde A Nenad ^anak ima jo{ jedno zanimqivo opa`awe: „Koliko sam shvatio deo zahteva SPS-a, himna }e nam ubudu}e biti ’Dru`e, pravde’ ...”, razmi{qa ~elnik liga{a.

Palmajunior La`ni „tviter Slobodan Milo{evi}” i daqe je aktivan na „Tviteru”. „’\acima se na ispitu ne}e ra~unati kao gre{ka ako me{aju latinicu i }irilicu’. A ko polo`i dobija titulu Palma junior?”, procewuje „tviter Sloba”.

Pomirewe Odnosi u koalicijama, po svemu sude}i su jedna~ina s vi{e nepoznatih i za portparola SPO-a Nemawu Starovi}a.

”DS-gradona~elnik ka`e ne{to ne ide s LSV-om i SPO-om, pa }e probati s DSSom i ’Dverima’. Dakle, istorijsko pomirewe s (Red)Bulovi}em :D”, konstatuje Starovi}.

PesmazaIvicu Jedan od fanova lidera URS-a zapitao je: „Mla|o, ho}e{ budu}em mandataru, a zatim premijeru Da~i}u, napisati neku dobru pesmu, blam je za dr`avu da premijer peva tu|e pesme :-)” A Dinki} na to ka`e: „Nema potrebe... Ima toliko drugih koji }e se utrkivati... :))”

MojMilo{e Mada je pro{lo nekoliko dana od inaugracije novog predsednika Srbije, jo{ uvek se na|e poneka tema za diskusiju. Na tapetu se na{la i „Tomina rakija” koja se pila na prijemu. LDP-ovac Drago Kova~evi} konstatuje: „Kako god, to je sukob interesa :). Koristi se dr`avna funkcija da bi se reklamirala svoja rakija. To Milo{ Obrenovi} nije radio :)”, poru~uje Kova~evi}. S.St.


c m y

politika

dnevnik

JU^EPOSTIGNUTME\USTRANA^KIDOGOVOROKONSTITUISAWUPOKRAJINSKOGPARLAMENTA

Izbornovevojvo|anske vlade26.juna Funkcioner Demokratske stranke DragoslavPetrovi} izjavio je da je me|u stranakma koje su osvojile mandate u pokrajinskom parlamentu postignut dogovor o na~inu konstituisawa novog saziva Skup{tine Vojvodine te raspodeli mesta u skup{tinskim odborima. Petrovi} je za „Dnevnik” najavio i da je planirano da se sednica na kojoj }e se birati nova vojvo|anska vlada zaka`e za 26. jun, ~ime bi se zavr{io proces konstituisawa cele administracije. On je ka zao da na ju ~a ra {wem sastanku predstavnika svih izbornih lista koje imaj mandate u Skup{tini Vojvodine ipak nije bilo re~i o personalnim re{ewima vezanim za mesta predsednika i potpredsednika novog saziva, koji }e tako|e biti birani na sednici zakazanoj za 26. jun. Ipak, izvesno je da }e konstitutivnom sednicom predsedavati funkcioner SPS-a @ivoradSmiqani}, kao najstariji poslanik. Smiqani} je, podse ti mo, na ~e lu Skup {ti ne APV bio u mandatu 1997–2000. godine, te bi se wegovo predsedavwe simboli~ki moglo tuma~itii i kao povratak socijalista na ~elnu funkciju u Skup{tini Vojvodine nakon petooktobraskih promena. Naravno, pod uslovom da Smiqani} na toj poziciji ostane i nakon konstitutivne sednice. To mesto socijalistima bi i sledovalo na osnovu izbornog rezultata koji im je omogu}io drugu poziciju po snazi u koaliciji koja }e se najverovatnije formirati u Vojvodinu izme|u DSa, SPS-a, LSV-a i SVM-a. Prethodnih nedeqa spekulisalo se, me|utim, o tome da bi politi~ki dogovor mogao biti i druga~iji, te da bi socijalisti to me sto mo gli pre pu sti ti SVM-u, od no sno li de ru te stran ke I{tvan u Pas tor u, {to, ina~e, ne bi bio presedan u pokrajinskom parlamentu.

petak15.jun2012.

3

Tadi}:Formirawe vladeje te{kopitawe Predsednik Demokratske stranke i wen kandidat za premijera BorisTadi} izjavio je ju~e da je formirawe vlade te{ko pitawe jer je, zbog velikog broja stranaka u parlamentu, te{ko prona}i koaliciju, posebno kada „svi imaju dobar ose}aj za sebe, a nedovoqan za op{tu stvar”. – Pitawe Vlade je tehni~ko pitawe i te{ko pitawe. Te{ko jer se te{ko formira vlada u parlamentu koji ima 46 stranaka – rekao je Tadi} neposredno nakon {to je dao krv, na Svetski dan davalaca krvi. On je konstatovao da je politi~ki sistem takav da promovi{e mnogo stranaka u parlamentu. – Onda je te{ko prona}i koaliciju jer qudi moraju da uspostave kompromis i u politici, kao i u `ivotu. A to ~esto te{ko ide, svi imaju veoma dobar ose}aj sebe, a nedovoqno izra`en za op{tu stvar – rekao je Tadi}. On je preporu~io novinarima da postavqaju pitawa o humanosti i solidarnosti, kao {to je davawe krvi. Vlada, kako je primetio, nije pitawe humanosti i solidarnosti.

MINISTARUNUTRA[WIHPOSLOVA ILIDERSPSIVICADA^I]

Ne}emonasilu saLDP-om Pastor je sino} za RTV potvr dio da je do go vor DS i SVM da on bude predsednik Skup {ti ne Voj vo di ne. Sa predstavnicima LSV, istakao je, nije bilo razgovora o ~elnoj funkciji u pokrajinskom parlamentu. Funkcioner DS-a Dragoslav Petrovi} izjavio je na{em li-

iz u zev one ko ja bu de ima la predsednika parlamenta. Demokrate }e, kako je dodao, i u novom sazivu imati dva potpredsednika s obzirom na to da im to omogu}ava broj osvojenih mandata. – Sve pozicije u Skup{tini Voj vo di ne ras po re |u ju se u skladu s politi~kom snagom,

I{tvan Pastor ka`e da su se DS i SVM dogovorili da on bude predsednik Skup{tine Vojvodine stu da to nije bila tema ju~era{wih razgovora predstavnika izbornih lista, te da }e ta pitawa biti dogovorena narednih dana. Nije `eleo da se izja{wava ni o tome ko bi mogao biti kandidat za ~elnu poziciju u parlamentu. Petrovi} je naveo da je dogovo re no da Skup {ti na ima {est potpredsednika, po jednog iz svake poslani~ke grupe,

odnosno proporcionalno broju osvojenih mandata. I taj odnos je ispo{tovan i u dogovoru o raspodeli svih mesta i ~elnih pozicija u skup{tinskim odborima – istakao je on. Taj princip, po wegovim re~ima, primewen je i u raspodeli mesta u svih 20 skup{tinskih odbora, koji, ina~e, imaju po deset ~lanova. Po tom dogovoru, poslanici DS-a vodi}e

Pajti}:Ima}emove}inuuPokrajini prerepubli~kogparlamenta Predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajti} izjavio je novinarima da dogovri o republi~koj vladi nemaju uticaje na dinamiku formirawa pokrajinske vlade. On je ju~e izrazio uverewe da }e „ve}ina u Pokrajini biti formirana pre ve}ine u republi~kom parlamentu”, odnosno do kraja juna. – Situacija u Vojvodini je mnogo relaksiranija nego na republi~kom nivou, po{to Demokratska stranka mo`e sama da formira vladu, ali to ipak ne}e u~initi, kao {to nije u~inila ni pro{li put. @elimo da o programu privla~ewa stranih investicija, obezbe|ivawa najvi{ih standarda usluga u zdravstvu, obrazovawu, za{titi qudskih i mawinskih prava obezbedimo {to {iru podr{ku i politi~kih stranaka, a samim tim i gra|ana Vojvodine – poru~io je Pajti}.

Dodao je da DS o tome razgovara s „tradicionalnim partnerima„, te da razgovori o tome ne}e jo{ dugo potrajati. – O~ekujem da ta vlada i u naredne ~etiri godine bude uspe{na i sasvim je sigurno da }e biti vrlo stabilna jer }e imati veliku podr{ku u Skup{tini Vojvodine – rekao je Pajti}. On je kazao i da ne o~ekuje „drasti~ne razlike” u odnosu na sada{wi sastav po pitawu broja sekretarijata i raspodele resora po politi~kim strankama, ali je naveo da sam ide „na to da ta vlada bude jo{ mawa nego {to je bila prethodna„. – Te{ko je smawivati broj sekretarijata jer smo wihov broj ve} redukovali u sada{wem mandatu. [to se personalnih re{ewa ti~e, najva`nije je da to budu qudi koji }e na kvalitetan na~in raditi svoj posao, a mawe su va`na wihova imena i stranke koje ih predla`u – ocenio je Pajti}.

deset odbora, SNS-a ~etiri, SPS-a i LSV-a po dva, te SVM-a i SRS-a po jedan odbor. Demokrate su dobile ukupno 98 mesta u svim odborima, dok je napredwacima raspore|eno 37 mesta, a najmawe }e imati DSS – sedam mesta. Tako|e, kako je dodao, ju~e je utvr|en i raspored sedewa u skup{tinskim klupama. Petrovi} je naveo i da svi poslanici koji ne `ele da preuzmu poslani~ki mandat o tome treba pismeno da se izjasne do sredine slede}e nedeqe da bi Pokrajinska izborna komisija wihove mandate mogla dodeliti slede}im kandidatima s izbornih lista. Na sastanku o konstituisawu novog saziva vojvo|anske skup {ti ne u~e stvo va li su predstavnici svih lista koje su u{le u vojvo|anski parlament. De mo kra te je pred sta vqao Dragoslav Petrovi}, napredwake IgorMirovi}, socija li ste @i vo rad Smi qa ni}, LSV Maja Sedlarevi}, SVM I{tvan Pastor, radikale Sa{aSantovac i DSS Branislav Ristivojevi}. Po saznawima na{eg lista, pre izbora nove Vlade APV 26. juna verovatno }e biti odr`ana i posebna sednica na kojoj bi se novi saziv izja{wavao o promeni Odluke o pokrajinskoj upravi, a kojim bi se omogu}ila redukcija vlade u Ba no vi ni. Ina ~e, po no voj proceduri, mandatara pokrajinske vlade predla`e predsednik Skup{tine APV, a ve} je izvesno da }e to po tre}i put biti Bojan Pajti}, ina~e potpredsednik DS-a. A wegov novi tim bio bi izabran na drugoj sednici koja bi usledila odmah nakon objavqivawa izmena pokrajinskog propisa o upra vi u „Slu `be nom li stu APV„. B.D.Savi}

REKLI SU Krkobabi}:Nisuglasali autoputevive}qudi

Dereta: KometrebaURS

Pe{i}:Da~i} mewastranu

Predsednik PUPS-a Jovan Krkobabi} izjavio je ju~e da }e budu}a vlada kao priorite imati interes gra|ana, o ~emu svedo~e i principi koje su dogovorili lideri DS-a i Koalicije SPS–PUPS–JS-a. – Dogovoreni principi za budu}u vladu su borba protiv siroma{tva, borba za ubrzani ekomski razvoj zemqe, prikupqawe i ~vrsto dr`awe pod kontrolom ekonomskih resursa od kojih zavisi razvoj zemqe i re{avawe problema zapo{qavawa – rekao je Krkobabi} Tanjugu. Po wegovim re~ima, dogovoreno je da nema zamrzavawa plata i penzija kao i da se odnos prema Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj ne mo`e mewati. Krkobabi} je naglasio da je akcenat na tome da je narod u centru pa`we, i podvukao da „nisu glasali autoputevi i planine ve} qudi”.

Poslanik liste „Preokret„ u Skup{tini Srbi je Miq enk o Der et a izjavio je da ne zna kome bi Uje di we ni re gi o ni Srbije bili potrebni u novoj vladi jer je ta grupacija stranaka i pokreta, oku pqe na oko G17 plus, destabilizovala svaku vladu u kojoj je u~estvovala. Dereta je, u intervjuu za „Danas„, rekao da su wegove rezerve prema URS-u motivisane i ~iwenicom da bi oni verovatno bili ponovo zadu`eni za ekonomiju, „a to je sektor gde su u proteklom pe ri o du ostva re ni naj ka ta stro fal ni ji rezultati”. Insistirawe Socijalisti~ke partije Srbije da URS bude deo nove vlade on je ocenio kao „tvr|ewe pazara” i poku{aj socijalista da obezbede {to lagodniju poziciju za sebe.

So ci o log Ves na Pe{i}, jed na od biv {ih lidera DOS-a i ~elnica Gra|anskog saveza, a potom funkcionerka LDP, smatra da se koalicioni recept ostvaren na nivou Beograda, gde su DS i SPS for mi ra li vlast, ne}e preslikati na republi~ku vladu. Po wenom mi{qewu, lider SPSa Ivica Da~i} „ima ideju da promeni stranu”. – Do ju~e mi se nekako ~inilo da je koalicija izme|u DS-a i SPS-a dogovorena. Mislim da nisam gre{ila kada sam rekla da su se oni mnogo ranije bili dogovorili o tome da koalicija posle ovih izbora bude DS–SPS–LDP i, eventualno, URS ako pre|e cenzus – izjavila je Vesna Pe{i} u emisiji „Jedan na jedan” RTV-a.

Ministar unutra{wih poslova i predsednik SPS-a Ivica Da~i} izjavio je ju~e u Sremskoj Kamenici da socijalisti ne `eli da u|e u vladu koja bi zavisila od stranaka koje po pitawu Republike Srpske, Kosova i EU imaju potpuno suprotan stav od SPS-a. – Ja ne}u da prevaspitavam ^eduJovanovi}a, ali ne}u dozvoliti ni da on mene prevaspitava – rekao je Da~i}. – U medijima se stvara nekakav pritisak da na{a koalicija mora da prihvati LDP u novu vladu, ali vam tvrdim da na nas niko ne mo`e da vr{i pritisak. Tajkuni ne mogu jer nam nisu dali pare za izbore, a ne mogu ni Amerika, Evropska unija ni Rusija jer jedini pritisak na nas mo`e vr{iti samo na{ narod. Ja

Ne}u prevaspitavati Jovanovi}a, a ne}e ni on mene nisam ni proevropski ni proruski ve} prosrpski politi~ar kojem je nacionalno pitawe uvek na prvom mestu. Po wegovim re~ima, za koaliciju oko socijalista je neprihvatqivo da se na silu u|e u vladu u kojoj }e biti i LDP i da se tako

Dinki} koji je za Demokratsku stranku postao nepo`eqan. O svom boravku u Rusiji i spekulacijama u javnosti o tome da Moskva od wega tra`i da postigne sporazum, Da~i} je rekao da je to normalno i da pritisaka ima sa svih strana. – Naravno da velike sile poku{avaju da uti~u i Rusija sigurno nije jedina u tome. Sli~nih pritisaka ima i s druge strane, pa pre ~etiri godine zvali su me predstavnici vlada zapadnih zemaqa da podr`im vladu DS-a i tada to nikome nije smetalo – rekao je Da~i}. – Mi smo odavno rekli pod kojim uslovima }emo u}i novu vladu i

OdgovornostjenaDS-uiSNS-u Po Da~i}evim re~ima, odgovornost za formirawe ve}ine i vlade le`i na DS-u i SNS-u jer su osvojili najvi{e mandata i o~igledno im je najvi{e stalo do vlasti. – Ako misle da su na{i principi neprihvatqivi, neka formiraju vladu bez nas i mi }emo pre}i u opoziciju, a ako `ele sa nama, onda moraju prihvatiti na{e stavove. Mislim da se narednih nedequ dana ne}u nikom javqati pa nek pregovaraju i nek formira vladu ko god napravi ve}inu u parlamentu – rekao je Da~i}. stvori situacija da kqu~ne odluke nove vlade o Kosovu i drugim nacionalnim pitawima zavise od te stranke ~iji su stavovi potpuno suprotni od onoga za {ta se zala`e SPS. On nije potvrdio, ali nije ni demantovao, da je problem ulaska u novu vladu Ujediwenih regiona Srbije lider te partije Mla|an

sigurno ne}emo u}i u vladu koja }e priznati nezavisnost Kosova. Ja znam {ta }e biti naredni potezi EU. Oni }e re}i da ne tra`e od nas priznavawe Kosova, ali da moramo da ukinemo svoje strukture, da se potpuno povu~emo i da Srbija otvori nekakvu kancelariju u Pri{tini {to je neprihvatqivo. N.Perkovi}

SNS:Pravimovladu akoseDSiSPS nedogovore Funkcionerka Srpske napredne stranke ZoranaMihajlovi} izjavila je ju~e da je o~igledno da DS i SPS nemaju potrebnu ve}inu za formirawe vlade i da to treba da ka`u da bi SNS krenuo zvani~no u formirawe vlade. – Stranka je mi{qewa da je vlada morala davno da se formira, da Srbiji vlada treba {to hitnije zbog veoma te{ke ekonomske i socijalne situacije. Oni koji su najavqivali ve}inu, mislim pre svega na DS i SPS, o~ito je da tu ve}inu nemaju. Mislim da to moraju i da ka`u da bi pobednici

na ovim izborima, a pobednik je SNS, krenuli u zvani~no formirawe Vlade – navela je Zorana Mihajlovi} za Tanjug. Po wenim re~ima, „nije normalno” da ve} mesec dana gra|ani slu{aju o tome da ve}ina postoji, a da u stvari sve ~eka i sve stoji zato {to te vlade nema. Kako je kazala, onog trenutka kada DS javno ka`e da nije u stawu da napravi ve}inu, SNS }e zvani~no krenuti u formirawe vlade. Na pitawe da li je mogu}a „velika koalicija” navela da „nije realno da SNS s DS-om pravi vladu”.


4

ekonomija

petak15.jun2012.

dnevnik

DRUGI POKU[AJ PRODAJE KIKINDSKOG PROIZVO\A^A HLEBA

Pekarujo{pe~este~aj Drugi krug prodaje Pekare „Kikinda„ u ste~aju bi}e odr`an24.julau12sati.Krajemmajaodr`anajeprvalicitacijai tada su zainteresovani ponu|a~iotkupilidokumentaciju,ali nisuuplatilidepozit.Stogaje prvalicitacijaprogla{enaneuspe{nom. – Po~etna cena za kupovinu Pekare „Kikinda„ u ste~aju bi}e ni`a, a otkupna cena konkursnedokumentacijeosta}enepromewena – ka`e ste~ajna upravnicaMilicaBogunovi}.– Po~etnacenajesada85miliona dinara.Naprvojlicitacijibi-

la je 96 miliona, a tada su konkursnu dokumentaciju otkupila dvapravnalicaizKikinde. U prostorijama takozvane Gradske pekare nalazi se sloven~ako preduze}e “Don-don” koje je u zakupu. U proizvodwi u~estvujuinekada{wizaposleniuPekari“Kikinda”. U Pekari “Kikinda” proizvodwa je prekinuta oktobra 2010,godinekadaje120zaposlenih zapo~elo {trajk zbog neispla}enihzaradaidnevnica.Ve} po~etkom 2011. godine u ovoj firmi pokrenut je ste~ajni postupak. A. \.

KAKO ]E BANKE KONTROLISATI DA LI GAZDE ISPLA]UJU ZARADE RADNICIMA

Sadsudoprinosi obavezni,aneiplate? UMinistarstvufinansijamisleveomaozbiqnokadaseradio kontroli naplate poreza i doprinosanazarade,u{tasuukqu~ene i poslovne banke. Udru`ewebanakaSrbijejeve}dobiloi obja{wewe za sprovo|ewe izmenaZakonaoporeskompostupkui poreskoj administraciji, ~ija primenapo~iwe1.julaovegodine. Potpisao ga je ministar finansija, odnosno premijer Vlade u odlasku Mirko Cvetkovi}. U tojinformacijiseka`edaseporezinazaradeutvr|ujuipla}aju na platu i svaki ostvareni prihod, i to za svaki od wih ponaosob,bezobziranatodalijeonu novcu, naturi ili se iskazuje na drugina~in,recimousluge.Ta~nosepreciziraulogaposlovnih banakauovomposlu. Evoikojesvetuukqu~enikakojeosmi{qenodatofunkcioni{e: osimporeza,svakiposlodavac jedu`andasazaradamauplatii doprinosezaobaveznosocijalno osigurawe.Novackojisetuprikupikoristisezafinansirawe obaveznog penzionog i invalidskogtesocijalnogosigurawaiza naknadekojeseispla}ujuzaslu~ajnezaposlenosti.Ukolikoposlodavacneisplatizaradudo30. u teku}em mesecu za prethodni, obavezanjedadotogrokauplati doprinose za prethodni mesec a nanajni`uosnovicu.Drugimre~ima, iz ugla Ministarstva fi-

raznih upravnih odbora i sli~nihtela.Tusuionikojiobavqaju povremene i privremene poslove za poslodavca. Obavezama suobuhva}eniizaposleninanepla}enom odsustvu, stranci koji radenaosnovuugovoraotehni~koj saradwi ili me|unarodnoj pomo}i. Bankeprekokojihseispla}uju pomenutiprihodidu`nesudapo istekudanaukojemsurealizovani nalozi za uplatu dostave Poreskoj upravi u elektronskoh formi informaciju o izvr{enomplatnomprometuutojoblasti. U tom dokumentu mora biti naznaka banke koja je nalog rea- lizovala,datumpla}awa,imeisplatioca,iznoszaradeilidruge vrstenaknade,iznosporezaidoprinosa. Me|u dokumentima moraju biti i uplate na ra~un javnih prihoda i svi drugi podaci povezani s izvr{enim nalozima vezanimzazaradeisli~nepomenutenaknade.Podaciizme|ubanakaiPoreskeupraverazmewuju seuformiinana~inkakojedogovoreno s Udru`ewem banaka Srbije.Kadadobijeinformacije odbanaka,Poreskaupravaproverava prispele podatke. Ukoliko ustanove da ima nepravilnosti, sledi kontrola poreskih organa i ako su wihove sumwe ta~ne, podno{ewe prekr{ajnih ili krivi~nihprijava,zavisnoodtoga o kakvoj vrsti nepravilnosti seradi. D. Vujo{evi}

Prona|eno re{ewe Dasubankepristaledaseukqu~eunovisistemkontroledoprinosaiporezanazaradepotvrdiojeju~eisekretarwihovogstrukovnogUdru`ewaVeroqubDugali}.Onjeobjasniodasubankedo sadaslaleisteizve{tajeporeznicimamese~no,aodnarednogmeseca}etobitidnevno.Poreskauprava}etakomo}idaregujemnogo br`eunaplatiovihprihoda.Tokomovegodinerazmewiva}esepodaci,aodnaredne}eceosistemfunkcionisatidruga~ije.Poreska uprava}ekontrolisatiuplateporezaidoprinosa,abanke}enakondobijenepotvrdemo}idaisplatezaradu. nansija, i ako plata ne legne na ra~un, te obaveze se moraju platiti.Tolikojeuwihovojnadle`nosti. Osimstalnozaposlenihiwihovih primawa, poslodavci su

obaveznida,uskladusazakonom, plateporezeidorinoseizasvako lice koje ostvaruje prihod. Pod time se podrazumevaju prihodi izabranih, imenovanih i postvaqenihlica,tusu~lanovi

Pribli`itiSrbijuEvropi UPrivrednojkomoriVojvodineju~ejesu direktori predstavni{tava Privredne komore Srbije u inostranstvu razgovarali s predstavnicima doma}ih preduze}a i pojedincimazainterosvanimzanastupnatr`i{timauEvropi–Austriji,Belgiji,Francuskoj,Nema~koj,Italiji,RuskojFederaciji, Crnoj Gori, Ukrajini i Hrvatskoj. Ciq susreta je da se doma}i proizvo|a~i i prvrednici upoznaju s uslovima poslovawa na

ovim tr`i{tima, mogu}im partnerima, potencijalnimkupcima,aliidobijuinformacijeozainteresovanostistranihinvestitorazadolazaknatr`i{tena{ezemqe. NasastankujeukazanonatodasuprivredniciizEvropespramenidaula`uuna{uzemquisara|ujusna{imprivrednicima,ali idajepotrebnodaSrbijabudemnogoaktivnija pri predstavqawu svojih potencijala jerjetojedinipraviputdainvestitorido-

biju kompletnu sliku ponude i mogu}nosti koje postoje u Srbiji, kao i o uslovima poslovawauna{ojzemqi.Tako|e,istaknutoje idaje,nakoninvestirawauoblastiusluga, presvegabankarstvaitrgovine,sadasvevi{einvestitorakojidolazeuSrbijuiula`u u proizvodwu, pre svega u auto-industriju, kojabitrebalodaprivu~einoveinvestotoreblisketojgraniindustrije. D. Ml.

POSTIGNUT DOGOVOR PAORA I NIS-a

Ruskoselci deblokirali nafta{e Nakon dvodnevnih blokada ma{inaNIS-a,poqoprivredniciRuskogSelaiKompanija NISdogovorilisuseodaqoj saradwi. Traktori kojima su od ponedeqka ujutro do srede uve~e bila blokirana vozila NIS-a koja obavqaju geofizi~ka ispitivawa tla, uklowenisuizaposleniunaftnoj kompanijinastavilisudaispituju zemqi{te radi nala`ewanafteigasa.Geofizi~ka ispitivawa u Ruskom Selu zapo~eta su 10. aprila i prilikom ga`ewa pri~iwene su velike{teteuataru,takoda

RuskoSeloposetilizamenik generalnog direktora NIS-a Ri{atIslamov isavetnikgeneralnog direktora Branko Radakovi}, s kojima su poqoprivrednici postigli dogovor, ka`e predsednik MZ Imre Kabok: – Dogovor je da se i daqe primewuje cenovnik NIS-a, alipo{tojere~odvemarazli~itim {tetama, i cene su tako formirane. Na osnovnu cenu od deset dinara po kvadratnom metru dodaje se jo{ dva dinara za {tete nastale terenskimvozilima–xipovi-

NIS nikome nije ostao du`an Povodomde{avawauRuskomSeluKompanijaNISoglasila sesaop{tewemukojemseizme|uostalognavodidasegeolo{ka istra`ivawa obavqaju u skladu sa Strategijom geolo{kih istra`nihradovaod2011.do2020.godine,azateposloveizdvojenoje450milionaevra.Naseizmi~kimistra`ivawima3-DKikinda zaposleno je 250 osoba iz op{tina obuhva}enih projektom,asvauposlenalokalnaradnasnagaprijavqenajeizawih seupla}ujuporeziidoprinosi. Usaop{tewusenavodiidasu{teteneminovnostovakvihistra`ivawa,aliidaKompanijaNISnebe`iododgovornostii obavezeda{teteisplati.Utv|ivawe{tetesastojiseoduvi|ajanalicumesta,zapisnikaspotpisimaradnikaNIS-aivlasnika parcele, a tako konstatovani iznosi {tete vlasniku se ispla}uju u najkra}em mogu}em roku. NIS }e nadoknaditi direktnuiindirektnu{tetuodnosnoizgubqenudobit,nebe`i odpravi~nenaknadeiiza}i}eususretsvimrealnimzahtevima.Uzakqu~kustojiidasusvepri~iwene{teteu2011.godini upotpunostiispla}ene,autvr|enu{tetuprihvatiojevlasnik. su se poqoprivrednici pobunilipo{toihod{tetakojaje bila planirana za isplatu ne bipokrila.Zaobra~un{tete NISjepredvideominimalnu stavkuuiznosuoddesetdinara po kvadratnom metru, {to poqoprivrednici nisu `elelidaprihvate. Preblokada,poqoprivredniciipredstavnicimesnezajedniceRuskoSelodvaputasu se sastajali sa zaposlenima u NIS-u radi postizawa dogovora, me|utim, predstavnici naftne kompanije nisu bili ovla{}eni da pregovaraju u ime NIS-a. Stoga su u sredu

ma, i to, za `ito }e se isplatiti12dinarapokvadratu,za kukuruz 17,5, a za suncokret 12,5dinara.Za{tetenastale vibro-ma{inama na ime ote`ane obrade zemqi{ta obra~unava}esejo{~etiridinara po kvadartu na osnovnu cenu oddesetdinara,naimenabavke,uno{ewairasturawastajwakadodatnih5,5dinaraiza rigolovawe 3,8 dinara vi{e. Predstavnici NIS-a potvrdilisupotpisomnaterenuda pristajunatakavna~inobra~una{teta,kao{tosutouradiliipoqoprivrednici. A. \.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

evro

1

114,3813

116,7156

119,4001

114,0311

Australija

dolar

1

90,5058

92,3529

94,4770

90,2288

Kanada

dolar

1

88,4962

90,3022

92,3792

88,2252

Danska

kruna

1

15,3902

15,7043

16,0655

15,3431

Norve{ka

kruna

1

15,2202

15,5308

15,8880

15,1736

[vedska

kruna

1

12,9405

13,2046

13,5083

12,9009

[vajcarska

franak

1

95,1592

97,1012

99,3345

94,8679

V. Britanija

funta

1

141,1070

143,9867

147,2984

140,6750

SAD

dolar

1

90,8942

92,7492

94,8824

90,6160

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 6. 2012. godine

Cena

Promet

Energoprojekt Niskogradwa, BG

20,03

815

291.770

Telefonija, Beograd

19,35

185

1.850

Energoprojekt Visokogradwa, BG

10,79

380

177.985

1,31

1.550

35.650

1,05 Promena %

290 Cena

1.450 Promet

Putevi, U`ice

-14,29

600

3.600

Srpska banka, Beograd

-13,63

7.903

980.000

-5,40

1.559

600.065

Metalac, Gorwi Milanovac EMU

Promena %

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd Fabrika {e}era, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija

-5,26

3.600

21.600

-3,84 Promena %

9.000 Cena

27.000 Promet

BELEX 15 (431,76 -0,85) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,17

591

10.016.497

AIK banka, Ni{

-0,28

1.402

245.350

Komercijalna banka, Beograd

-5,40

1.559

600.065

Imlek, Beograd

0,00

1.990

99.500

Energoprojekt holding, Beograd

-1,25

394

685.880

Soja protein, Be~ej

-1,60

492

52.620

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,26

390

97.568

Jubmes banka, Beograd

0,09

10.999

164.985

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.250

3.782.250

Metalac, Gorwi Milanovac

1,31

1.550

35.650

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

200.000

NIS, Novi Sad

0,17

591

10.016.497

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

165

273.900

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

158.253

Tigar, Pirot

1,05

290

1.450

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

158.253

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

321

Soja protein, Be~ej

-1,60

492

52.620

@itopromet Mlinpek, St. Pazova

0,00

340

51.000

Svi iznosi su dati u dinarima


PKSTRA@IDRASTI^NOSMAWEWEJAVNE POTRO[WE

Slamkaspasa energetika, poqoprivreda... – Ulagawa u energetiku, primarnu poqoprivrednu proizvodwu, elektronsku industriju i infrastrukturu su kqu~na za rast privrede – ocenio je ju~e predesedik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin. Predstavqaju}i nove predloge mera PKS-a za period od 2012. do 2016. godine, koje }e biti upu}ene Vladi Srbije, Bugarin je na Skup{tini Komore naveo da one obuhvataju rast BDPod pet posto godi{we, pove}awe

investicija, sprovo|ewe strukturnih reformi, smawewe nezaposlenosti i nelikvidnosti i pove}awe konkurentnosti privrede. – Da bi se ostvario privredni rast, u naredne ~etire godine mora se i smawiti javna potro{wa na 35 odsto bruto doma}eg proizvoda i sniziti visoka stopa nezaposlenosti – izjavio je Bugarin. On je dodao da, ako se ne promeni na~in finansirawa privrednog rasta, to mo`e dugoro~no dovesti do ga{ewa brojnih preduze}a i rasta nezaposlenosti.

Predsednik PKS-a je naveo da su investicije smawene s 24 odsto BDP-a u 2007. na oko 18 odsto u 2010. godini, tako da bi ih trebalo pove}ati. Bugarin je upozorio na to da parafiskalni nameti optere}uju BDP sa 4,2 odsto, ili 1,3 milijardom evra godi{we, a administrativne takse optere}uju s oko 33 odsto nenapla}ena potra`ivawa. – Osnovni uzrok koji je dovodio do neravnote`e u privedi je visoka javna potro{wa, koja se mora smawiti na oko 35 odsto BDP-a i prilagoditi snazi privrede – upozorio je Bugarin, i istakao da su mere PKS-a u velikoj meri u saglasnosti s predlozima Fiskalnog saveta novoj budu}oj vladi, osim plana da se smawe poreska optere}ewa plata zaposlenih, gde PKS smatra da to ne bi dalo odgovaraju}e rezultate. Kada je re~ o reformama u javnim preduze}ima, on se zalo`io za to da se u wima mora imenovati novi menaxment koji treba da bude visoko profesionalan, a ne da se bira po partijskoj pripadnosti. Tako|e, potrebno je uvesti mehanizam efikasnije kontrole javnih nabavki. – Jedan od kqu~nih izazova nove vlade bi}e smawewe visoke stope nezaposlenosti i stvarawe uslova odr`ive zaposlenosti na du`i rok – naglasio je Bugarin. Istakao je i da je potrebno doneti novi zakon o radu, smawiti nivo administrativnih optere}ewa i obaveznih otpremnina.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak15.jun2012.

5

ANTIKRIZNIPAKETNOVEVLADEJEDNA^INASTRINEPOZNATE

[tedeti,aneokrwiti zaradeipenzije Zamrzavawe plata i penzija, po najavama vode}ih doma}ih politi~ara, ne bi trebalo da bude deo paketa mera {tedwe nove vlade, bilo da sto`er te vlade bude DS ili SNS, ali }e, po mi{qewu ekonomista, Srbija svakako morati da {tedi. Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahovi} ocenio je da zamrzavawe plata i penzija nije nu`na mera, ali je neophodno svo|ewe buxeta u planirane okvire, a time i buxetskog deficita na nivo od 4,25 odsto BDP-a. – U{tede se negde moraju posti}i. One ne moraju nu`no biti postignute kroz smawewe plata i penzija, ali se na nekim drugim buxetskim izdacima o~ekuje postizawe odgovaraju}ih u{teda – istako je Vlahovi}. Po wegovim re~ima, su{tina je u onome {to je Fiskalni savet rekao – da se u ovoj i idu}oj godini mora u{tedeti minimum milijardu evra, a to treba ostvariti ili pove}awem buxetsih prihoda ili smawewem buxetskih rashoda, a najboqe i jedno i drugo. ^elnik SES-a je ukazao na to da je neophodno uraditi kratkoro~nu fiskalnu konsolidaciju koja za ciq mora da ima svo|ewe nivoa buxetskog deficita u planirane okvire. – Mere koje bi trebalo sprovesti mogu biti na strani buxetskih prihoda ili rashoda – ukazao je Vlahovi}, istakav{i

Prvobuyet ^lan Fiskalnog saveta NikolaAltiparmakov rekao je za Tanjug da Fiskalni savet ubudu}e ne}e komentarisati za medije mogu}e mere koje }e vlada preduzeti ve} }e ~ekati rebalans buxeta i paket mera {tedwe i tada se izjasniti o efektima predlo`enih mera. da je o~igledno da }e uslediti pove}awe za odre|eni procentni poen indirektnog poreskog oporezivawa i stope PDV-a, dok se u{tede mogu posti}i ne samo zamrzavawem plata i penzija ve} i preispitivawem buxetskih subvencija. Vlahovi} je naveo da buxetom predvi|ene subvencije iznose oko 150 miliona evra, ali kada se pa`qivije pogledaju mnoga „skrivena subvencionisawa” i

vidu datih garancija za kredite koje uzimaju javna preduze}a, iznos subvencija zapravo prelazi sumu od 500 miliona evra. – Ukoliko ne bude do{lo do zamrzavawa plata i penzija mora se na}i na~in kako ostvariti u{tede u buxetu kroz smawewe buxetskih rashoda – isti~e on. – Mislim da }e koncentracija onih koji }e voditi ekonomsku politiku biti usmerena ka buxetskim subvencijama, preispi-

tivawu nivoa sopstvenih prihoda kod buxetskih korisnika a isto tako i buxetskih rashoda. Ekonomista Qubodrag Savi} rekao je za Tanjug da je protiv zamrzavawa plata i penzija jer je efekat takvih mera prili~no skroman. On se zalo`io za podsticawe proizvodwe i pove}awe prihoda u dr`avnom buxetu. To, kako je naveo, nikako ne zna~i da je protiv ograni~avawa potro{we, naprotiv, ali ne kroz meru zamrzavawa plata i menzija. – Naravno da treba ograni~avati potro{wu, ali ne kroz zamrzavawe plata i penzija. Va`nije je da se okrenemo pove}avawu proizvodwe i pove}avawu prihoda u dr`avnom buxetu – istakao je Savi}. On smatra da svakako treba {tedeti, ali pre svega na racionalnoj dr`avi, kroz smawewe tro{kova za finansirawe velikog broja nepotrebnih dr`avnih agecija ~iji je efekat ili minoran ili gotovo nikakav. Tako|e bi se, kako je predlo`io Savi}, trebalo pozabaviti qudima u dr`avi koji primaju plate na vi{e mesta, a ta primawa su prili~no visoka. – Mo`da broj tih qudi nije veliki, ali bi u ovom kriznom vremenu to bilo vrlo va`no i zbog u{tede u tro{kovima, ali i zbog toga {to bi dr`ava pokazala da i ona snosi teret krize – naglasio je Savi}.


6

dru[tvo

petak15.jun2012.

NEDOUMICE UO^I POLAGAWA MATURE: PORUKA KOJA SE NE SME POSLATI

Nijenu`no po{tovati gramati~kapravila Osmaci u ponedeqak i utorak pola`umalumaturu,apore~ima ministraprosveteinaukeprofesoradr@arkaObradovi}a, zataj velikiposaojesvespremno,po~ev od|aka,kojizbirkeizkojihseza testove pripremaju imaju jo{ od februara,padoobu~enihnastavnikaislu`benikaMinistarstva koji u~estvuju u sprovo|ewu ovog posla.

Me|utim, posledwih dana javnost je prili~no uzburkana ba{ zbog priprema za polagawe male mature,itone,kaoobi~no,u~enika, nego nastavnika. Naime, nastavnicisrpskogjezikaobratili su se javnosti nezadovoqni uputstvom za pregledawe testova po kojemprivrednovawuodgovorana pitawa iz testova vaqa priznati i one u kojima nisu po{tovana pravopisna ili gramati~ka pra-

testova,koji}eimutokupregledawa stalno biti dostupni, a Sa{aGlamo~akizZavodazavrednovawekvalitetaobrazovawaivaspitawa,institucijekojajetestovezamalumaturusastavqala,tvrdi da se u pitawima od u~enika uglavnom tra`i da podvla~e ili zaokru`uju,anedane{topi{u. Ovakokonfrontirani,ovajput prosvetniradniciiroditeqina jednoj,aMinistarstvo i wegova stru~na tela na drugojstrani,samo zbuwujumalematurante,kojiuponedeqak i utorak treba da sednu posledwiputuklupe u svojim doju~era{wim {kolama i poka`u {ta su za osam godina u wimana~ili. Azatihosamgodina trebalo je da se u {koli funkcionalno opismene,{to}ere}ida sve{tosuu~iliznajuidaprimene,patakoipisawevelikihimalihslova,navodnika,ta~ke,zareza, palatalizaciju ili jedna~ewe suglasnikapozvu~nosti.Inaravno, sve to vaqa primewivati u svim prilikama, a ne samo na testuizmaterwegjezika,aovajtest samo je prilika da se ta primena vrednuje.Zatoje,vaqda,prakti~nobeznaro~itihizmena,toiprestalodabudekvalifikacioniis-

Ta~no, a pravopisno neispravno? UnijasindikataprosvetnihradnikaSrbijeuputilajeotvoreno pismoministruprosveteinaukeijavnostiSrbijeukomesupozvaliministrada„upozorisvojesaradnikedaneizazivajudaqetenzije uo~i zavr{nog ispita za osnovnu {kolu, ve} da se odgovorno i ozbiqnobavesvojimposlom”.KakosmatrajuuUniji,pomo}nikministra@elimirPopovpoku{avadaprikrije~iwenicudajeneko odorganizatorazavr{nogispitaimaonamerudarazdvojikwi`evnostodpravopisa. IzMinistarstvaprosveteinaukepreju~esudelimi~norazjasnili nedoumice oko bodovawa pravopisno neispravnih odgovora na timtestovima.Uocewivawu}e,kakojerekao@elimirPopov,postojati dva standarda i odgovori se ne}e meriti isto. Mada predstavniciMinistarstvanakonferencijinisujasnoobjasnili,iako sunovinarinekolikoputapostavqalipitawe,tobiprakti~nozna~iloda}ebitita~niioniodgovorikojisupravopisnoneispravni,osimupitawimakojasuneposrednovezanazapravopis? vila.Kaoprimerzaono{toses takvimuputstvommo`edesitinastavnici srpskog naveli su da bi na pitawe ko je napisao „Gorski vijenac”kaota~anmoralipriznatiiodgovorukojemu~eniknapi{e Petar Petrovi} Wego{, ali sve malim slovima ili sve velikimiline{tolatinicom,ne{to }irilicom... Nastavnike srpskog jezika podr`alisuisindikatiprosvetnih radnikairoditeqi,alineiMinistarstvo.Naime,pomo}nikministraprosveteprofesordr@elimirPopovtvrdidajebitnoda je odgovor ta~an, a ne i ispravno napisan, dok se drugi pomo}nik ZoranKosti}pozivanadeouputstva za pregledawe testova koje pozivapregleda~etestovadaseza svakunedoumicuobrateautorima

pitzaupisusredwu{koluipostalo zavr{ni ispit na kraju osnovnog {kolovawa. Ali, zato, bezobziranasvedeklarativneizjave zvani~nika o promenama u obrazovnom sistemu koje ga poboq{avaju,na{i|aciidaqezaostaju za svojim vr{wacima u drugim zemqama ba{ na poqu funkcionalnosti znawa ste~enih u osnovnoj {koli jer, veoma je te{koobjasnitinekomod15godina da }e mu u `ivotu biti bitno da znadasevlastitaimenapi{uvelikimslovomakoonnatestukoji mujezabud}nostveomava`andobijebodiakoimenapi{emalim slovom,tojestnepravilno. Politi~kim slengom re~eno, tojeporukakojudru{tvogeneraciji petnaestogodi{wka ne sme poslati. D. Deve~erski

SEMINAR ASOCIJACIJE MEDIJA

Kakopisatio ekonomskimtemama U organizaciji Asocijacije medija i uz pomo} Misija OEBS-auSrbijiiIREX-a,zavr{en je drugi krug seminara posve}enog dodatnoj edukaciji novinara koji u medijskim ku}ama okupqenim oko Asocijacije medija izve{tavaju o ekonomskimtemama.Polaznicima seminarasuseobratili generalni direktor kompanije Telekom„Srbija„a.d. BrankoRadujko, potpredsednica „Delta holdinga„ Jelena Krstovi}, predsednik IO Pireus banke NeoklisNeokleus,predsednik Komisijezahartijeodvredno-

stiZoran]irovi} iwen~lan Milko [timac, i Markus Zidra iz„Zidoj~ecajunga”.Uradu seminara u~estvuju vode}i ekonomski izve{ta~i iz Kompanije „Novosti”, „Politika novine i magazini„, „Presa„, „Blica„, „Dnevnika„, Lokal info medija grupe, „Kolor pres grupe„, NIN-a, „Vremena„,Tanjuga,Foneta. Tre}i,zavr{niciklus,bi}e odr`anusedi{tuAsocijacije medijaod25.do27.juna,apolaznici seminara u septembru odlazenastudijskoputovaweu AmerikuiNema~ku.

dnevnik

GRA\EVINSKI RADOVI NA IZGRADWI „KAMENICE 2” PRIVODE SE KRAJU

Kadroviodobreni, predstojinabavkaopreme –Gra|evinskiradovinaizgradwikompleksa„Kamenice2„,novog objektakojisegradiporedInstitutazaplu}nebolestiVojvodineu SremskojKamenici,pribli`avaju sekraju–izjaviojezana{listdirektorInstitutazaplu}nebolestiVojvodineprof.drMilanAntoni}. Powegovimre~ima,vi{eod90 odsto posla je ura|eno. Ostali su nekitehni~kidetaqikojiseodnose da povezivawe novog objekta sa starimzgradama,odnosnos„Kamenicom1„,sobziromnatoda}ezavr{etkom„Kamenice2„bitiotvorene nove prostorne mogu}nosti, presvegazaInstitutzakardiovaskularnebolestiVojvodine.Vaqa re{iti tehni~ke probleme spaja-

wa novih instalacija s onima iz starog objekta, a da to ne remeti rad. – Tako|e je ura|eno ono {to je vezanozaFondzakapitalnaulagawa: poslat je kompletan spisak opremekojajepotrebnaiza„Kamenicu 2” – rekao je Antoni}. – Na osnovuna{especifikacijeo~ekujemo da }e Fond uskoro raspisati tendere za kupovinu opreme. Jo{ uveknijedonetaodlukaokupovini dvaaparatazazra~ewepredvi|ena za na{ bunker. U ovom trenutku prioritet je nabavka dva aparata zazra~ewezaInstitutzaonkologiju, ali imamo ~vrsta uveravawa da}esekrenutiunabavkuidruga dvaaparatazaInstitutzaplu}ne bolesti Vojvodine. Time bi i on-

kologija i na{i pacijenti mnogo dobilijerbiodre|enibrojpacijenatakoji~ekajunaterapijuzra~ewemnaonkologijipre{aonatu terapijukodnas. Nakon brojnih intervencija, Ministarstvo zdravqa je kona~no dalosaglasnostzaprijemnovihkadrova na Institutu za plu}ne bolestiVojvodine.Iakojeodobreni broj kadrova tek pedeset odsto od optimuma,pore~imadrAntoni}a, zadovoqnisujerprocewujudajeto minimumkojijeneophodanzapo~etarada„Kamenice2„. – Po{to se radi o me|unarodnim tenderima za opremu koji }e trajati vi{e od godinu dana, ukolikoidaqebuderazumevawanadle`nih, ima}emo mogu}nosti da

kadrovi,koje}emoprimitizaradioterapiju, pro|u kroz odgovaraju}e kurseve kod firmi preko kojihseaparatinabavqaju.Naime,s kupovinomaparatasmotra`ilida seobu~eikadrovizaradnawima jerseradiouskospecijalizovanim stru~wacima. Za sada je nezahvalnodasedajubilokakveprognozeo tomekada}e„Kamenica2„bitizavr{enajersurokovizazavr{etak zgrade nekoliko puta odlagani, aliimamouveravawada}emodo}i nalistuprioriteta–ka`eprof. drAntoni}. U ovaj objekat do sada je preko Fonda za kapitalna ulagawa ulo`ena 1,2 milijarda dinara, a za opremujepotrebnojo{oko12milionaevra. J. Barbuzan

MILIVOJE KRVAVAC BRANI BOJE SRBIJE NA TAKMI^EWU ZA NAJBOQEG KOMUNIKATORA NAUKE

Novosadskidoktorantufinalu Student doktorskih studija biologije na Prirodno-matemati~kom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu Milivoje Krvavac, pobednikovogodi{wegnacionalnogtakmi~ewa zanajboqegmladogkomunikatoranauke„Laboratorijaslavnih”(FameLab),uspe{nobrani boje Srbije i na me|unarodnom Fame Lab finalu. Ono se tradicionalno odr`ava u okviru Fastivala nauke u britanskom gradu ^eltnemu.Nakonprvogpolufinalaodr`anog usredu,osim^e{ke,Hrvatske,[vajcarskei

SAD, i Srbija se, zahvaquju}i svom sjajnom predstavnikuMilivojuKrvavacu,na{lauvelikominternacionalnomfinalu,kojeseodr`avadanasod20.30~asova. Ovaj izuzetno i vi{estruko talentovani doktorant biologije iz Vrbasa podjednako uspe{nobavisefotografijomidokumentarnimfilmom,bele`e}iislikomizvukomsvojaegzoti~naputovawaiotkri}aunajzaba~enijimdelovimasveta.Utriminuta,kolikoje ograni~enovremedatakmi~arpredstavisvo-

ju temu, Krvavac je odabrao da ispri~a zanimqivupri~uougro`enimvrstamavodozemaca [ri Lanke, gde ~esto boravi zbog svojih istra`ivawa. Ovogodi{we takmi~ewe „Laboratorija slavnih”, koje kod nas organizuju Britanski savetuBeograduiRedakcijazanaukuiobrazovawejavnogservisaSrbije,ve}ejeodsvih dosada{wih te su nacionalna nadmetawa organizovanau20zemaqana~etirikontinenta, Evropi,Aziji,AfriciiAmerici. V. ^eki}

NA JESEN UPIS PRVIH STUDENATA NA „EDUKONSOVOM” FAKULTETU PRIMEWENE BEZBEDNOSTI

Policajciboqi odpoliti~ara Univerzitet„Edukons”uSremskojKameniciunarednoj{kolskoj godini}eupisatiiprvestudente na novoformiranom Fakultetu primewene bezbednosti, koji }e obuhvatiti oblasti dru{tvene, ekolo{ke,korporativneibezbednostiposlovawa. Tim povodom na „Edukonsu” je odr`an nau~no-stru~ni skup „Vojvodina u regionalnoj bezbednosti isaradwi”,kojijepredstavqawem op{teg bezbednosnog stawa u dr`avi otvorio ministar unutra{wihposlovaIvicaDa~i}. On je istakao da je policijska saradwauregionunamnogovi{em nivouuodnosunasaradwupoliti~araizna{egregiona. – Policijska saradwa je za korakilizanekolikokorakaispred politi~kesaradwe,itomorabiti takojerkriminalnegrupeuregio- nuveomaprisnoiuspe{nosara|ujuijasnopokazujudazawihnepostojegraniceidaselakoprilago|avaju svim novim okolnostima – rekao je Da~i}. – Zbog toga i sve policije iz regiona, ali i na evropskomisvetskomnivou,morajudaunapre|ujusvojusaradwukao jedinina~indasestanenaputme|unarodnimkriminalnimgrupama.

Foto: S. [u {we vi}

Onjenaveodajetrgovinanarkoticimaidaqenaj~e{}adelatnost

kriminalaca i da se vi{e od dve tre}ine grupa bavi tim poslom,

Me|unacionalne incidente ne treba zata{kavati PredsednikNacionalnogsavetaMa|araTama{Korhec izjavioje da se stepen javne bezbednosti u vi{enacionalnim sredinama mo`e podi}itakodasesviincidentikojiimajume|unacionalniprizvuk takoinazivajuidaseposebnoevidentiraju: –Zata{kavawetihslu~ajeva,pojednostavqivawetihslu~ajeva,nikakonedoprinosipove}awujavnebezbednosti–naglasiojeKorhec.

aliidaseistovremenofrontborbeprotivorganizovanogkriminala {iri i na visokotehnolo{ke zloupotrebe proistekle iz masovneupotrebeelektronsketehnologije. Po re~ima rektora „Edukonsa” Aleksandra Andrejevi}a, Fakultet primewene bezbednosti na ovom Univerzitetu je nastao kao potrebakojusuizkazalimladiqudi. –Novenastavneprogrameuvodimogotovosvakegodine,aFakultet primewene bezbednosti je najkompleksnijidosad–rekaojeAndrejevi}.–Upravozbogtogapartneriu ovomposlusunamsvezna~ajneinstitucije bezbednosti u dr`avi, ali i Institut za bezbednost „Herzlija”izTelAviva. Na skupu, koji je odr`an u dve sesijeonekolikobezbednosnihtema, govorili su nekada{wi {ef Nacionalne bezbednosti Izraela dr Barak ben-Zur, na~elnik SektorazavanrednesituacijeMUP-a Srbije Predrag Mari}, dr MiodragJefti} idrElizabetaRistanovi} sbeogradskogUniverziteta odbrane,drIztokPodbregar smariborskogFakultetabezbednosti idrugi. N. Perkovi}

VE@BA PRIPADNIKA VOJSKI SRBIJE, RUMUNIJE I MA\ARSKE NA SAVI, KOD [APCA

In`iwerciigradeispasavaju Prakti~nimprikazomre{ewanaspasavawu civilaiimovine,ju~ejena{aba~kompoligonu „Ma~vanski partizanski odred“ zavr{ena trodnevna trilateralna ve`ba „Tisa 2012“. Prema scenariju i na {tabnom delu ve`be utvr|enimsekvencama,VojskaSrbije,Rumunije iMa|arske,uraznimsituacijama,pomagalisu civilnomstanovni{tvupogo|enimpoplavama izazvanimizlivawemSave. Kakojepredo~enonasajtuVojskeSrbije,prva dva dana trilateralne ve`be „Tisa 2012“ u Garnizonu [abac obele`io je {tabni deo aktivnosti, tokom kojih je komanda Me{ovitog bataqona odlu~ivala o svakoj sekvenci realizacije. U ovoj fazi u~estvovalo je ukupno 50 pripadnikaVojskeSrbije,22VojskeMa|arske i 21 pripadnik Vojske Rumunije, dok je dana{wemprakti~nomdelusvojdoprinosdalooko tristotinepripadnikaoru`anihsnagatrizemqeilokalnihiregionalnihcivilnihstruktura. Predmno{tvomgostijuprikazanisupostupciRe~neflotile,upotrebare~nihmino-

lovaca,patrolnihidesantno–juri{nih ~amaca, amfibijskih transportera, re~nih ronilaca i skela, na evakuaciji i spasavawu ugro`enogstanovni{tva. Ocewuju}iaktivnostveomauspe{nom,zamenikkomandantaKopnene vojske,brigadnigeneralVojinJondi},pozavr{etkuve`be,izrazioje zadovoqstvo{tojebiouprilicida budedoma}ingeneralimaoru`anih snagaRumunijeiMa|arske. –Ve`bajepokazaladain`iwerci,osim{toru{e,umejuidagrade i da spasavaju `ivote. Ciq, postavqen pre po~etka, u potpunosti je ispuwen,aposebnobihpohvalionapor kojim su na ve`bi integrisane vojne i civilne strukture - rekao je general Mir~eaSavu izkomanderumunskearmije. Komandant Kopnene vojske Ma|arske brigadni general Jano{ Husar istakao je da je

sada „siguran da me|u nama postoji jako uvereweopotrebizajedni~kograda,kakobismo biliuprilicidapomognemojednidrugima”. M. Bozokin


ISRED SPENSA BILA PIJACA „MOJ SALA[”

Humanitarnove~e zaDarijaBrkqa~a

Vremejezazdravuhranu

Humanitarno ve~e na kome }e se prikupqati sredstva za daqe le~ewe ~etrnaes togodi{weg Darija Brkqa~a bi}e odr`anove~erasu20~asovaurestoranu“SlavijaMM”,[ajka{ka44. Dariobolujeodaplasti~neanemije,zbogkojemujeura|enatransplatacijako{tanesr`i. Potrebnamujepomo}radiodlaskauItalijunakontrolu kojajezakazanaza26.jun. A. Va.

Pijaca„Mojsala{„,drugaporeduove godine,odr`anajeju~enaplatouispred Sportskogiposlovnogcentra„Vojvodina”,anaokodvadesetak{tandovamogli susena}iorganskiproizvodi.Posetio- cisumoglidakuperaznosezonskovo}e ipovr}e,proizvodeodmeda,kozijisir i tradicionalne kola~e. Pored toga, prviputuponudisubileiorganskeribizle, koje je proizveo Poqoprivredni

fakultet,itopopristupa~nojceniod 150dinarapopakovawu. Tako|e,ovapijacajeimalaihumanitarni karakter, jer su ~lanovi Rotari klubaNoviSadorganizovaliakcijuza pomo} najugro`enijim Novosa|anima. Naime,sredstvakojaseprikupeprodajomproizvodasawihovog{tandaoti}i }e na ra~un Narodne kuhiwe u na{em gradu. G. ^.

Novosadska petak15.jun2012.

Mukaiterapija

R

tra`iliiblokadajeukinuta.Da liseradikalizacija{trajkanaslu}ujeiu„Novitetu”?Naime,i u ovom preduze}u u toku je {trajk,asocijalnogdijalogaizme|u poslovodstva i {trajka{kogodborajo{uveknema.Zbog togajesindikatufirmipomiwao mogu}nost blokade Futo{kogputa.Izaposleniu“Neobusu” razmi{qaju o protestu na ulici, po{to im debelo kasne plate, privatizacija firme pokazalasekaopotpuniproma{aj, a nisu zadovoqni dosada{wim ishodom wihove inicijative da seovafirmapripojiGSP-u.Iz navedenog se vidi da se svako borikakoznaiume.Kakvemuke, takvemere. B. Markovi}

ZA IZRADU BIOMETRIJSKIH DOKUMENATA

Zakazivawetermina SMS-om Gra|ani}eoddanasimatimogu}nostidaterminzapredajuzahtevaza izradu biometrijskih dokumenata zaka`u putem SMS-a, na broj 2224. Kako su naveli u Policijskoj upravi (PU) u Novom Sadu, program je koncipirantakodakorisnikaporukamavodidokona~nogzakazivawa termina. Kompletnouputstvozaslawe porukagra|animogudavidena zvani~nom sajtu Ministarstva unutra{eih poslova Republike Srbije www.mup.gov.rs/cms-cir/dokumenta.nsf/SMS-zakazivanje.h. SintaksazaPU NoviSad,koja}esekoristitiuporucije„NS,NoviSad„ i„N Sad„,itekstporukekorisnikmo`edakucavelikimili malimslovima,acenazavisiodmobilnogoperatora,jerjeservisdostupanzasvetrimre`euSrbiji. A. J.

BezvodeKa},BudisavaiKoviq Zbogplaniranihradovanavodovodnojmre`i,bezvode}edanasod9do15~asovabitiKa},BudisavaiKoviq.Cisternesa pitkom vodom bi}e postavqene u blizini osnovnih {kola u ovimmestima.Ostaleinformacijemogusedobitinabrojtelefona0800-333-021. A. J.

V remeploV

Dobradelavladike Irineja]iri}a TeologdrIrinej]iri},ro|en uSremskimKarlovcima,rukopolo`en je u beogradskoj Sabornoj crkvi 15. juna 1919. za episkopa timo~kog.Krajem1921.nasvojzahtev pre{ao je na slu`bu u Novi Sadgdejenadu`nostikaovladikaba~kidelovaodosmrti,marta 1955. Prvi je u srpskoj bogoslovskoj nauci nau~no obradio Stari zavet, a izuzetno vredno je u ime SPC u~estvovao u radu me|unarodnih pravoslavnih organizacija,posebnoupokretu“Mirputem religije”. Za vreme okupacije uspe{nojeizveopoduhvatosloba|awaokotrihiqadedeceizlogorau[arvaruuma|arskoj,aposle Drugogsvetskogrataje,nepravednooptu`en,godinuipodanaproveouku}nompritvoru. N. C.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

adnici rade i po prirodi stvarizatoo~ekujuplatu, doprinosezazdravstveno i penziono osigurawe i sve ostalo{toimpozakonupripada. E sad, kada te stvari po~nu da izostaju problemi i muke krenu da se gomilaju i po~iwe razmi{qawe{ta~initiikako reagovati.[trajkjeobi~noono {tousledi,akadaonnedanikakverezultatestvarisepodi`u navi{inivo. Setitesesamonedavnesituacije kada su radnici „Dunav grupeagregati”zbognemogu}nostidaostvaresvojapravanarekuizvezlibrodoveinanekolikodanablokiralire~nisaobra}aj.Nakontogadobilisu{tasu

Foto:N.Stojanovi}

GSP UVODI ZIN [IFT, HOLOGRAM I VODENI @IG

Falsifikovawemarkica nemogu}amisija Gradski prevoznik }e 25. juna pustiti u prodaju mese~ne markice potpuno novog izgleda,premare{ewuZavodazaizdavawenov~anicaizBeograda, a posle sprovedenog tendera, re~enojeju~enakonferenciji zanovinare. Novemarkiceuvodesekako bi se spre~ilo falsifikovawe,po{tojepreduze}enedavnootkriloslu~ajorganizovanogfalsifikovawa,ukojesu, kako u gradskom prevozniku sumwaju, ume{ani i zaposleni.Preduze}eje,preizvesnog vremena, o tome obavestilo policiju. Premare~ima{eficeOdeqewablagajneuGradskomsaobra} ajn om predu z e} u „Nov i Sad” Tatjane Vu~kovi} nove markice }e imati nekoliko nivoa za{tite, izme|u ostalog ZIN {ift, hologram, vodeni`ig. - Ispravnost markica mo}i }e da se kontrolo{e pomo}u UV lampi, vilidatorima i laserskimolovkama.Bi}e{tampanenaza{ti}enojhartiji,ne{to tawoj od dosada{we, svakog meseca {tampa}e se u dru-

gojboji,auzserijski broj  dob av qa~ }e unositi dodatna slova - rekla je Tatjana Vu~kovi}. U susretu s novinarima predo~eno je da predu z e} e ovom novinomuposlovawu nij e odu s tal o od elektronskog sistema nap lat e kar at a. Opet }e biti podnet zahtevGradskomve}u dasegradskomprevozniku odobri pokretawe javne nabavke, posle ~ega bi trebalodauslediraspisi-

Foto:S.[u{wevi}

Gradskiprevoznik}e25.junapustitiuprodaju mese~nemarkicepotpunonovogizgleda. Ispravnostmarkicamo}i}edasekontrolo{e UVlampamailaserskimolovkama.Preduze}ene}e mo}ijo{dugodaizdr`ibezpove}awacenekarata vawe novog tendera za elektronskisistemnaplate. Direktor GSP “Novi Sad” BranislavBogaro{ki istakao je da preduze}e ne}e mo}i jo{

dugo finansijski da izdr`i bez pove}awa cene karata. Direktorjepodvukaodapreduze}enijepodnelozahtevGraduza poskupqewekarte.

- Od po~etka godine do sada gorivu je cena porasla za oko 22odsto,aodjuna2011.vi{aje zaoko30odsto,dokjelaneujunucenakartepove}anazasvega{estodsto.Iukolikodo|e do povi{ice usluga gradskog prevoznika, nova cena karte ne}e pratiti cene goriva. Bi}e to minimalno poskupqewe, samo da se obezbedi nesmetan radpreduze}a-naveojedirektorBogaro{ki. Z. Deli}

JU^E U KARLOVCIMA PODUHVAT SPRETNIH NEIMARA

Navidikovcuzasijao velikikrst Na vidikovcu na Magar~evom bregu u Sremskim Karlovcima ju~e je postavqenkrst,aunarednimdanima bi}e postavqena i skulptura pesnika Du{ka Trifunovi}a, u prirodnoj veli~ini. Zamenica predsednika op{tine Brigita Dimitrijevi} ka`e da se jo{ uvek ne zna datum sve~anog otvarawa, ali da }e zasigurno biti uskoro, jer jeve}ideoradovazavr{en. Pozla}eni krst, amfiteatar koji }e mo}i da primi oko osamdeset posetilaca, ugostiteqski objekti, terasa, ozelewena okolina i skulptura kqu~ni su delovi vidikovca, a ideja je da sejedandeoposvetiDu{ku Trifunovi}u koji je u Sremskim Karlovcima sahrawen2006.godine. Kako je nedavno rekao predsednikop{tineSre-

mskiKarlovci,Milenko Filipovi}, Trifunovi} je stic aj em okoln os ti, zauvek postao Karlov~anin. Bio je me|u prvim dob itn ic im a Brank ov e nagrade,a`eqamujebila da pos ledw e god in e `ivota provede u Karlovcima i bude u wima sahrawen. Vidikovac na Magar~evom bregu bi}e jedan od simbola Karlovac a, i jed in o sa vrh a ovogbregamogu}ejeKarlovce videti kao na dlanu. Panoramsko razgledaw e i fot og raf is aw e zasigurno }e privu}i velikibrojdoma}ihgostiju; ali i turista iz inostrans tva. Izg radw om vidikovca zna~ajno }e se pro{ ir it i tur is ti~k a ponuda ove, ina~e ~uvene i tur is tim a priv la~n e J. Z. Foto:S.[u{wevi} op{tine.

Iskqu~ewa struje NoviSad:od8do12~asova NS Autotim„Poletdoo„,„Tehnometaldoo”,UlicaBaj~i@imnskogi „Novomontdoo”.Rakovac:od8do 12~asova DarinkeGruji}1-9i4-8 i Milutina Tati}a 5. Sremska Kamenica:od10do12 ~asova^etinarska 2-20 i 1-23, Pan~i}eve omorike 107-119 i 126-136 i Solarna1-9i4.Futog:od9do11~asova RepublikeSrpske86-128i89 do133,Rumena~ka21-27i20-26.

Letwa izlo`bagqiva Letwaizlo`bagqivai fotografija gqiva bi}e odr`anasutraod11do16 sati u saletli u Dunavskomparku. Izlo`buorganizujeGqivarsko dru{tvoNoviSad, uz pomo} JKP “Gradsko zel en il o“ i AD “Neoplante”. A. Va.

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak15. jun2012.

dnevnik

MAJSTORI TANKE @ICE DO NEDEQE NA TVR\AVI

„Tamburicafest”odve~eras odapiwestrune Foto:R.Hayi}

U GRADSKOJ KU]I SVE^ANI PRIJEM

Priznawadobrovoqnim davaocimakrvi PovodomSvetskogdanadobrovoqnih davalaca krvi ju~e u Gradskojku}inasve~anomprijemu uru~ena su priznawa za jubilarnibrojdavawakrvi.Priznawa za 100, 75 i 50 puta datu krv primilo je 79 Novosa|ana, a dodeqenojei25plaketaza„Najhumaniju sredinu” kolektivima ustanovaipreduze}a. -SvetskidandobrovoqnihdavalacakrvitradicionalnojepovoddaseokupimouGradskojku}i inagrdimoonenajzaslu`nije-rekao je gradona~elnik Igor Pavli~i}.-NoviSadpredwa~iudo-

brovoqnomdavala{tvukviipro{le godine je preko {est odsto stanovnikana{eggradapoklonilokrv.Verujemdaseu`ivotudobrodobrimvra}aizbogtogaove qude koji doprinose spasavawu qudskih`ivotatrebadru{tveno nagraditiiukaztiim~ast. Sekretar Crvenog krsta Novog Sada Strahiwa Gobeqi} istakaojedasesveve}ibrojmladihokupqauredovedavala{tva krvi,adasuzatozaslu`neuprave{kolaifakulteta,kojianimiraju|akeistudentedadobrovoqnodajukrv. I. D.

„Tamburicafest”po~iweve~erasu21~as nastupomAnsambla„Zorule”naPetrovaradinskojtvr|avi.Poredwih,utakmi~arskom deluprogramave~erasnastupajutambura{ki orkestri„Ravnica”izSubotice,„BrankoJovanovi}Bako”izAustrijei„Dyaco„iz\akova,teplesnistudio„Impuls”.Zvezdaprve ve~erifestivalajehrvatskapeva~icaJelenaRozga. Skupnajboqihmajstoratankih`icatrajeitokomvikenda,usubotuurevijalnomdelunastupaZvonkoBogdan sasvojimtambura{ima, a u nedequ je zakazan nastup doma}eg peva~a@eqkaJoksimovi}a. Tambura{ki orkestri „Hajo” i „Veseli tambura{i”izna{ezemqe,„Bawalu~kitam-

bura{i”izBosne,„Kratov~ani”izMakedonije,„Taslixa”izCrneGore,„Tambura{iiz Cirkulan” iz Slovenije i „Batmono{torski” iz Makedonije nastupi}e u takmi~arskom delu programa drugog dana festivala. Posledwi dan nudi takmi~arska nadmetawa bandi „Savski valovi” i „Kristali” iz Hrvatske,„Batinibe}ari”izRumunije,„Hrvat-

Novalinijadotvr|ave Gradskiprevoznik}ezavremeodr`avawa„Tamburicafest”naPetrovaradinskojtvr|avioddanasdonedeqe,popotrebi,poja~atiprevoznalinijama3i9,od17do21~as.Bi}euvedenainovalinijaod@elezni~kestanicedoTvr|ave,atrasanovelinijepo~iwenastajali{tugradskelinije4na@elezni~kojstanici.Autobusnanovojlinijii}i}eUlicomkraqaPetraidaqesekretatitrasom„trojke”dorestorana„Trag”uPetrovaradinu.Autobusi}esezaustavqatinasvim postoje}imstajali{tima,asaobra}a}eino}u,od21do4~asa,zavremetambura{kogfestivala.Polasci}ebitisvakihsatvremena,dok }evanredniautobusinalinijama3i9bitiposebnoobele`eni.Zbog izmeneusaobra}ajuzavremefestivala,autobuskostajali{teuGradi}une}ebitiufunkciji,pa}eposetioce„Tamburicafest”autobusiprevozitidostajali{takodrestorana„Trag”. Z. D.

skidomVels”izAustije,te„Lola”i„Bege~” izSrbije. Zaslu`napriznawainagradedobi}enajboqiorkestar,prima{ibasprima{,abira}e se i najve{tiji kafanski orkestar. Specijalne nagrade dele se za najboqeg vokalnogsolistu,umetni~kiizrazinegovawe tambura{ketradicije,asvojefavoriteizabra}ei`iripublikei`irimedija. Karte se mogu kupiti u prodavnici „Gigstiks”uPariskommagazinuilionlajnpreko sajtawww.gigstix.comteukwi`ari„Bulevar Buks”, Bulevar oslobo|ewa 60. Komplet karatazasvatridanako{tadvehiqadedinara, dokpojedina~nopodanimapetakisubotaiznose700,anedeqa1.000dinara. A. L.

Parkingbesplatan Zavremeodr`avawa„Tamburicafesta”naPetrovaradinskoj tvr|avi,„Parkingservis”}eorganizovatiparkirawenaposebnimlokacijama.To}ebitiuulicamaProteMihalxi}a,Lisinskog i Vladimira Nazora, od Ulice Prote Mihalxi}a do Beogradskeulice,kaoinaTrguvladikeNikolaja,platourestorana „Trag”iparkingprostorudu`Kejaskojevaca.Kapacitetparkirali{tabi}e454mesta,anaovimlokacijamaparkirawe}ebitibesplatno.Zbogizuzetnovelikeposetekojaseo~ekujezavreme Festivala, a relativno malog broja parking mesta, apeluje se na posetioce da se na vreme organizuju i razmisle o alternativnim na~inima prevoza, kao i da budu spremni da se usledgu`veparkirajuna{iremprostoruokoPetrovaradinske tvr|ave. B. M.

USPE[NA AKCIJA KOMUNALNIH POLICAJACA Foto:N.Stojanovi}

Ekspresnona{liizgubqenu trogodi{wakiwu PO^EO INKLUZIVNI FESTIVAL „HARTS IN HARMONI”

Granicepomerenemuzikom Me|unarodni inkluzivni muzi~kifestival„Hartsinharmoni” otvoren je sino} koncertom dobrodo{liceuSinagogi,nakom su nastupili u~enici muzi~kih {kola, solo peva~i sredwo{kolci,operskipeva~i,vokalnegrupe imladimuzi~ari.Koncertisunazvani„Muzikakojapomeragranice”,a,kakosunaveliorganizatori iz Udru`ewa gra|ana „Qubav, vera,nada”,muzi~ke{kole{irom Srbije imaju odeqewa za decu s invaliditetom,tejeovoprilika da oni postanu vidqiviji. Jedan od organizatora, Miodrag Mi{a Blizanac izpomenutogUdru`ewa

kazaojedajeNoviSadugostiovi{eod1.200u~esnika-grupa,horovaisolistaizSrbijeizemaqau okru`ewu. Danasseprogramodr`avauBeogradu,asutraseseliuKarlovce gde}ese,od9do15~asova,uzgradi Magistrata odr`ati profesorska konferencija, a popodne slede horske radionice i zajedni~kikoncertucentruKarlovaca, u 18 ~asova. Veliki zavr{ni koncertodr`a}eseunedequu18 ~asovanaplatouSpensanakonkojeg }e uslediti `urka za sve u~esnike.Ulaznasveprogramejebesplatan. A. J.

Komunalni policajac Du{an Mirkovi} iwegovekolegeju~esu bilipraviherojidana,jersusamo nakon dvadeset minuta potrage, prona{li trogodi{wu devoj~icu kojaseizgubiladokjuje~uvalabaka.Kakojezana{listrekaoMirkovi},upodnenaTrguslobodemu jepri{lajednabakairekladajoj se izgubilo dete, te je od wega zatra`ila pomo}. Dala mu je i broj telefona, kako bi je obavestili kadana|udete.

-Odmahsampozvaopolicijuisve raspolo`ive ekipe komunalne policijekojesusenalazileucentru. Nakon20minutadevoj~icusmoprona{likodbioskopa«”Arena”,»naBulevaruMihajlaPupina.Po{tojeu pitawumalodete,nijebilanisvesna{tajojsedogodilo,ajedankolagajujeuzeounaru~jeivratiobaki –ispri~aonamjeDu{an. Ina~e, ovo nije prvi put da je ovajkomunalnipolicajacdo{aou centar pa`we medija, jer je 17.

aprilaovegodinena{aoHTCtelefonvredan65.000dinaraivratiogavlasniku.Telefonjena{ao u Ulici Laze Tele~kog, a iako je telefondalekovrednijiodwegoveplate,ka`edanije`eleodazadr`izasebene{to{tomunepripada. Na~elnik komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e za “«Dnevnik”» dajezaistaponosanna svoje saradnike i da mu je ju~era{waakcijadra`aodhiqadunapisanihkazni.

- Svi smo se potresli kada smo ~ulidaseizgubilatrogodi{wadevoj~icaisvesmodaliodsebe,zajednosakolegamaizpolicije,dase {topreprona|e.Nakrajukrajeva, svi smo mi prvenstveno roditeqi, patekondagradskiuniformisani slu`benici–navodiRadovanac. On ka`e da ih gra|ani, sem uobi~ajenihstvari,~estopozivajuizbogizgubwenihku}nihqubimaca,tenijeredakslu~ajdaiwimaiza|uususret. Q. Na.

ULAGAWE VREDNO 20 MILIONA DINARA

DomuVeternikuspremanzazimu Za poboq{awe energetske efikasnostiuDomuzadecuiomladinuometenuu razvoj u u Veterniku, putem proj ekta Ministarstva za rad i socijalnu politiku,izdvojenojeoko20milionadinara,kojimajeure|enovi{eprostoraove institucije. Kakojeju~e,prilikomobilaskaradova,objasniodirektorDomaDraganMi-

lo{vi}, efekti ovih ulagawa oseti}e senarednezimskesezone. -NapaviqonimaA1iA2zamewenisu prozoriivrata,dokjeboravakgdeimamo10{ti}enikakompletnorenoviran, anovaizolacijajepostavqenaodkrova do fasade. Tako|e, ure|ene su i radioniceimagacinskiprostoripromeweni sutermo-ventili-kazaojeMilo{evi}.

OnjedodaodajeuplanudaprekoPokrajineDomkonkuri{ezanovipojekat koji se ti~e solarne energije i regulacijetoplevode. Ju~e su Dom posetili i predstvnik Agenc ij e za enrg ets ku efik as nost Aleksandar Durkovi} i pomo}nica ministra za rad i socijalnu politiku SuzanaPaunovi}. A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

AKCIJA GEJ STREJT ALIJANSE NA TRGU SLOBODE

„Svedo~anstvookrajusveta”

Znawemprotiv predrasuda

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬vena broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va,a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji,do¬bi¬ti kwigu„Svedo~anstvookrajusveta”XejmsaDaglasa.Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostalaizdawa oveizdava~ke ku}e. XejmiSenkler,stru~wakzaizgubqenaumetni~kadela,verujedapoznaje svog dedu. Kada bude prona{ao star~ev dnevnik, zapawi}e se otkri}emdajedobro}udnianglikanskisve{tenikbioodlikovaniheroj koji je slu`io u Specijalnim vazduhoplovnim snagama u Drugom svetskomratu.Aliwegovdedaimajo{iznena|ewa. N. R.

Promocija mo}nihpri~a Prmocija kwige „Ko se bojivukajo{?Mo}nepri~e za odva`ne i radouznale” autork i Aleks and re Izgarjan i Ivane Milojevi} odr`a}e se ve~eras, u 18.30 ~asova, u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina3. Na promociji }e govoriti Aleksandra Izgarjan i magistar kwi`evnosti i predava~ na novosadskom Univerzitetu Branislava Li~en. Vi{e o kwizi mo` sesaznatinasajtuwww.mocneprice.com. A. J.

U okviru akcije “Zajedno za jednakost LGBT osoba”, koja je ju~eodr`anananacentralnom gradskomtrgu,sugra|anisumoglidaseinformi{uosvimnedoumicama vezanim za osobe druga~ije seksualne opredeqenostiiuznovasaznawarazbiju predrasude o wima. Nakartonskimlutkama,kojesubilepostavqene oko {tanda, moglisusepro~itati natpisi “Ne sudi o kwizi po koricama”, “Ja volim svog gej sina”, “Stop predrasudama i neznawu”, a prolaznicisumoglii da se upi{u u kwigu utisakainatajna~in podr`e LGBT osobe. Prema re~ima predsednika Gej strejt alijanse Lazara Pavlovi}aciqoveakcije je da se razbiju predrasude i stereotipioLGBTosobama. - Promena u prihvatawu LGBT osoba ima, mo`da se ne vide u svakodnevnom `ivotu, ali ako pogledamo unazad pet

godina,primetnojedasesituacija popravqa. Nismo zadovoqni dinamikom i tempom promena,aliuzneposrednukomunikacijusagra|animaiwihovuedukacijumoguseo~ekivatiive}e promene za neki odre|eni period-ka`ePavlovi}.

Foto:R.Hayi}

Akcijujepodr`alaUpravaza qudska i mawinska prava pri Ministarstvu za qudska i mawinskapravadr`avneupravei lokalnesamoupraveiAmbasada Holandije. N. R.


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak15.jun2012.

9

DOGOVOR GRADA I UGOSTITEQA O NA^INU ODR@AVAWA „SINEMA SITIJA”

Jutrosklawasalu podvedrimnebom

Priv redn ic i iz Kat ol i~k e porteiorganizatorinternacio- nalog filmskog festivala „Sinemasiti”kojiuna{emgradupo~iwesutra,itrajedonarednesubote23.juna,postiglisudogovor, dasestolicezagledaocefilmova postavqaju neposredno pred po~etakprojekcije,u20~asova. - Dogovorili smo se da fontana radi do 20 ~asova, i da se oko pet stotina stolica ne sklawaju odmahposleprojekcije,ve}dase to ~ini ujutro - kazao je Nikola Beli}, jedan od potpisnika zahteva da se tokom festivala postavi pokretni moblijar. Beli} je naglasio, da je sa organizatorimafestivaladogovorenodase dogodine jo{ boqe osmisli kako da no}n i `iv ot u Kat ol i~k oj porti fukcioni{e, a da se ne ometafestival,aniradkafi}a ibutika.

Privrednici i `iteqi Katoli~ke porte ove godine nisu bili za to da se oko 80 odsto prostora u Katoli~kojportiogradimetalnimogradama  tokom “Sinema sitija”, sma-

Pet stotina stolica ne}e tokom filmskog festivala biti sklawano odmah posle projekcije, ve} ujutro, a fontana }e raditi do 20 ~asova

Foto:R.Hayi}

JU^E NA GRADILI[TU POSLEDWE DEONICE BULEVARA EVROPE

Ma{inezbogzarada stajaledopodneva Radnici firme „Interkop„ kojigradezavr{nudeonicuBulevaraEvrope,ju~esunakratko obustavili rad, jer im zarade nisuispla}enejo{odmarta,izvestilajeRadiotelevizijaVojvodine. U Zavodu za izgradwu gradanavelisudajeGradispunio ugovorne obaveze i novac prebacio izvo|a~ima radova, odnosno Javno-komunalnom preduze}u „Put„, koji su daqe odgovorni za anga`ovane podizvo|a~e. Na deonici Bulevara Evropa kod Primorske ulice, koju gradi “Interkop” ma{ine su ju~e do podneva stajale. Radnici su zapretili {trajkom i tra`ili

traju}idasetakoote`avaradulokalima, i da se stanarima onemogu}uj e norm al an `iv ot. Zat o su se obratili Gradu, koji je ju~e bio posrednikizme|uorganizatorafestivala i privrednika, da se situacija re{i. Z. Deli}

platekojenisudobiliuprotekla tri meseca a radovi su nastavqenikadasudobiliobe}awe poslodavca da }e im zarade biti upla}ene do kraja ju~era{wegdana. GradNoviSadzavr{etakizgradweBulevaraEvropefinansira kreditom od 35 miliona evra.Ukolikoposlodavacneispuni obe}awe, radnici „Interkopa„ novu obustavu rada najavquju za sredu. Iz centrale “Interkopa” u Beogradu stiglo je saop{tewe u kome se navodi da{trajkanijebiloidanepostojeindicijeda}egabiti,kao idasuju~eradnicimaispla}enezarade.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Ma~ak u ~izmama” (13.30), „Loraks” (15.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.45, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (18.05, 20.15, 22.35), „Sne`ana i lovac” (14.45, 19.30. 22.15), „Prometej” (15, 17.10 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „na tajnom zadatku” (15.20, 17.45, 20.10, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.30, 16.15, 18, 19.45)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vrem,rodilesu: DEVOJ^ICE: Sawa Beni}, Duwa Ivani}, Ivana Milovac, MarijanaNenadov iMilanaRastovi} izNovogSada,MarijaLeki} iz Zrewanina,SmiqaPetrovi} izKa}aiJelenaLuki}izBa~kePalanke, DE^AKE:IvanaPavlovi},IvanaJozi},MarijaMuti} iTamaraHrn~jar izNovogSada,MirjanaVinko izGardinovaca,Tamara Zotovi} izMagli}a,MikaSrdi} izBudisave,Danijela@ivanovi} iz Veternika, Maja Dr~a iz Sremskih Karlovaca, Slavica Molar iz\ur|evaiMarijanaRu`awi Temerina.

SAHRANE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweni: Ana Du{ana Zovi} (1943) u 10.30 ~asova, Julijana Jo`efa Lepe{(1930)u11.15,VeraAleksandraUp~ev(1952)u12,Vuka{in \ureDuki}(1935)u12.45,BranimirBorivoja\or|evi}(1941) u 13.30, Ilija Zarije Ni{avi} (1936) u 14.15 i Milica Marka Ikovac(1933)u15~asova.

ZAPOSLENE U „NEOBUSU” POSLE DVA MESECA [TRAJKA IZDAJE STRPQEWE

Plate,iliprotest Predstavnici zaposlenih u „Neobusu„trebalobidanasdarazgovarajuuVladiVojvodineotome kakodaprebrode{trajkukojemsu ve} skoro dva meseca. Dosada{wi razgovori nisu doneli re{ewe. Predsedniksindikatau„Neobusu” Milan[u{tum kazaojeju~edazaposleni razmi{qaju o protestu pred Vladom Vojvodine.Tra`imo ~vrste garanice da }emo dobiti bardveplate,odosamkolikonismoprimili-rekaoje[u{tum. Predsednik Gradskog odbora sindikata metalaca Novak Vasi} kazao je da sindikat tra`i da se hitnore{islu~aj„Neobusa. Sindikat, o ~emu smo pisali, predla`e da se „Neobus” pripoji Gradskom saobra}ajnom preduze}u idazagradskogprevoznikapravi

autobuse.Tojezasadaneizvodqivozbogtoga{tojeFabrikaautobusaprivatnafirma.Dabidospajawadvapreduze}ado{lopotrebno je da se vlasniku oduzme pravo upravqawaakcija,{tobisemoglo re{itiuvo|ewemste~aja. - Dr`ava je firmu prodala, dr`ava neka sada re{ava socijalni status 220 zaposlenih - istakao je predsednik sindikata metalaca NovogSadaVasi}dodaju}ida}eod nedeqe, ako ne do|e do pomaka, prijaviti skup policiji, odnosno da}eradnicidaiza|inaulicu. „Neobus„ je na aukciji kupio MohamedaliMagrabi izSaudijske Arabije,kojuudomoviniimavozniparkodprekodvehiqadeautobusa. Z. Deli}

Turisti~ka ponuda Zlatibora, jedneodomiqenihdestinacijaNovosa|ana, predstavqena je ju~e u Info centru TONS. Kao nova atrakcijaoveplaninepredstavqene su novoizgra|ene biciklisti~kestaze.Premare~imadirektora Turisti~ke organizacije ZlatiborDarka\urovi}a akcenatjeove sezonestavqennaaktivniodmor. “Uradilismopreko50kilometarabiciklisti~kihstaza,aotvoreniizatvorenibazeniikupali{tauprirodibi}ezanimqiviza sve posetioce. Poseban hit ovog letajevo`wabiciklanaSkicentruTornik,gde}egostimo}ipo-

red vo`we i panoramskog razgledawadaoka~ebiciklna`i~arui spuste se sa najvi{ih vrhova Zlatibora”, rekao je \urovi}.Cene polupansiona u dvokrevetnoj sobi uhotelskomsme{tajusuoko2.200 dinara po osobi, dok je najam apartmanaoko2.000dinaradnevno, {tojepovoqnosobziromnakvalitetusluga.Osimsportskihsadr`aja,izletanaGostiqskivodopad, Ribni~kojezero,vrhoveTorniki ^igota, Stopi}a pe}inu, posetio- ce o~ekuje i niz drugioh manifestacija od kojih su poznate pr{utijadaikolonijakeramike. N. R.

HUMANITARNO TAKMI^EWE

NoviSadplivazaModenu Takmi~ewe u plivawu, koje je humanitarnog karaktera, „Novi Sad pliva za Modenu”, bi}eodr`anosutrau9~asova na bazenu Sportskog centra „Slana Bara” na Klisi, a sav prihodbi}eupu}enGraduModeni,kojijenedavnostradaou katastrofalnomzemqotresure~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare. Ovu akcijupodr`aojeGradiPliva~ki klubovi „Novi Sad”, „Vojvodina”, „Svim Star” i Vaterpolo klub „Vojvodina”, koji je ustupio bazene za odr-

`avawetakmi~ewa.Kotizacijazau~e{}eko{ta500dinara, dok }e gledaoci, umesto ulaznice, mo}i donirati novac u kutije koje }e biti postavqenenaulazu. Gradona~elnik Modene \or|o Pigi zahvalio se gradona~elniku Igoru Pavli~i}u na pomo}i, vrednoj dva milionadinara,kojujeGradNovi Sad pru`io Modeni, svom gradupobratimu,nakonnedavnog zemqotresa koji je pogodiosevernideoItalije. G. ^.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Truba~izvali naZlatibor

420-374

ZDRAVStVEnASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555,525-261, radnimdanom od8do20, subotomod8do14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.Mihajla Pupina15, tel:6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka34, tel:639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa48/I Tel:442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad, Resavska3, svevrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel:6350-664, 6350-740


petak15.jun2012.

c m y

10

dnevnik


vojvodina

dnevnik ОПШТИНЕ ШИД И ОЏАЦИ ИМАЈУ ИСТЕ ИНТЕРЕСЕ

Разговороемитовању муниципалних обвезница

ШИД: Развој, изградња и обнова инфраструктурних објеката, је једини начин да се привуку потенцијални инвеститори и да се оживи индустрија која би довела до реша-

Милош Пејчић и Наташа Цвјетковић

вања проблема незапослености. Ова тема је била присутна у разговорима председника Скупштине општине Оџаци МилошаПејчића и његовог домаћина председнице општине Шид Наташе Цвјетковић. Ове две општине имају сличан буџет, број становника и границу са Хрватском у комшилику. Брже повезивање, сарадња у заједничким пројектимаи наступима према републичким институцијама, као и предприступним фондовима ЕУ. Највећим делом разговор се водио

о емитовању муниципалних обвезница, помоћу којих локалне самоуправе прикупљају средства за реализацију пројеката и обнову инфраструктуре. Један од значајних договора са овог састанка је и заједнички одлазак у Ријеку, град који је један од првих на просторима некадашње Југославије који је емитовао муниципалне обвезнице и већ почео да убире плодове, реализујући прикупљена средства. Први град у Србији, који је применио емитовање ових хартија од вредности, је Нови Сад. - Муниципалне обвезнице су добар вид прикупљања средстава у локалне буџете. Мање општине, попут Шида и Оџака, имају интерес за добављање средстава на овакав начин, из кога би се финансирали инфраструктурни пројекти, попут завршетка опремања радних зона, као и улагања у појачане капацитете туристичких објеката и комплекса. Обе врсте пројеката, карактеристичне су по томе, да се уложени новац могу вратити наплатом грађевинског земљишта из пореза на зараде, пошто је за очекивати повећан број инвеститора и аутоматски веће запослености становника, као и већи број туриста - рекао је С. Милер Милош Пејчић.

Обележен Дандобровољног давалаштвакрви СОМБОР: Свечанима пријемом код сомборског градоначелника Немање Делића, у овом граду је обележен међународни Дан добровољног давалаштва крви. Први човек Сомбора је био домаћин представницима Црвеног крста и Завода за трансфузију крви Опште болнице „Др Радивој Симоновић„, али му је, према властитим речима, стварну част представљала чињеница да је угостио и житеља Светозар Милетића Мирка Милетића, добровољног даваоца крви, који је чак 124 пута донирао животодарну течност. - Хуманост појединаца непролазна је вредност, коју морамо и подржати и похвалити - казао је градоначелник Делић, истичући као светао пример и, такође присутну, ученицу сомборске Средње еко-

номске школе Ивану Парчетић, која је овог маја први пут добровољно дала крв. На пријему код сомборског мајордома представљени су и ученица Основне школе „Никола Вукичевић„ СлађанаВлатковић и ученик Средње економске школе ДраганПејић, који су својим литерарним, односно ликовним радом на тему добровољног давалаштва крви, освојили прве награде на републичком конкурсу. - Ове године учествовало је чак 20.000 радова из 60 општина у Србији - нагласила је секретар градске организације Црвеног Крста Сомбор ГорданаСавин, уз опаску да су ови млади људи за свој успех награђени десетодневним летовањем у одмаралишту Црвеног крста М. Мћ Србије у Баошићима.

Триданабесплатно набазен

ТЕМЕРИН: Комплекс базена у Темерину примиће сутра прве посетиоце у новој купалишној сезони, а сутра, прекосутра и у недељу, улаз ће бити бесплатан. Цене улазница ће се кретати на прошлогодишњем нивоу и износиће 180 динара за одрасле и 100 динара за децу до 15 година и пензионере. -Током пролећа офарбали смо корито олимпијског базена и поставили неклизајуће плочице у два базена са термалном водом, отпорне на хемијски састав и температуре воде. Обогатили смо спортске и културне садржаје и понуду угоститељских објеката – истиче директор М. М. ЈКП „Темерин“ МирославКлајић.

Великиконцерт малихфолклораша

РУМА: У Великој Сали рум-

ског Културног центра, у недељу, 17. јуна, биће одржан завршни Годишњи концерт дечијих група Ансамбла народних песама и игара „Бранко Радичевић“ из Руме. На концерту, који почиње у 19 часова, наступиће шест дечијих група, међу којима је и припремни састав, који је ове године освојио Златну плакету на 51. Музичком фестивалу деце Војводине, у категорији старијег узраста. - Ово је завршни годишњи концерт и прилика да деца покажу све шта су научила и колико су

напредовала у претходном периоду. На истој сцени, у недељу увече, наступиће и око 200 деце која похађају школе фолклора у нашем АНИП-у. Наше друштво од најранијих дана негује изворност у песми и игри код деце, а за 43 године, колико друштво постоји, изнеговало је бројне играче, певаче и свираче. Сви који желе да дођу, карте могу узети на билетарници румског Културног центра, од четвртка, 14.јуна - каже шеф АНИП-а „Бранко Радичевић“ ПетарПоповић. Ј. А.

11

У СУБОТИЧКОЈ БОЛНИЦИ ОТВОРЕНО ОДЕЉЕЊЕ ИНТЕНЗИВНЕ НЕГЕ

Лечењеунајсавременијимусловима СУБОТИЦА: Грађани који су животно угрожени, од јуче у Општој болници у Суботици, на новом Одељењу интензивне неге, могу да се лече у најсавременијим условима, на нивоу Клиничког центра Војводине. Одељење је отворио председник Владе Војводине др Бојан

Пајтић. У објекат је уложено 130 милиона динара, градњу су финансирали покрајински Секретаријат за здравство, Фонд за капитална улагања војводине, НИП и град Суботица. -Хоцемо свим Војвођанима да обезбедимо услове лечења као у најразвијенијим деловима

Европе. За четири године Влада Војводине је, за 10 пројеката у овој болници, издвојила 520 милиона динара. Сувише смо сиромшни да би куповали јефтину опрему за овакве центре рекао је Пајтић. С. И.

КОНСТИТУИСАН ИРИШКИ ПАРЛАМЕНТ

ПетровићиИлкићпоново начелуопштине

ИРИГ: На конститутивној седници иришког парламента од 20 одборника, 16 је гласало за досадашњег председника Владислава Иликића, из Лиге социјалдемократа Војводине. Са исто толико гласова, за заменика председника Скупштине општине изабран је МирославИвановић из Врдника, којег је кандидовала Јединствена Србија. Дужност секретара Скупштине општине обављаће Марија Матић, која је изабрана једногласно. Према коалиционом споразуму, јавна предузећа и установе подељена су тако да је ДС-у припала Дечија установа, Основна школа, Средња школа, Дом здравља и Ту-

ристичка организација, а ЛСВ-у Комуналац, Центар за социјални рад и Српска читаоница. Након ове седнице одржана је још једна, на којој је са 16, од 20 гласова, за председника општине изабран Владимир Петровић из Демократске странке који је функцију председника општине обављао и у претходном периоду. Заменик председника општине у наредне четири године биће Стеван Казимировић, такође из Демократске странке. Одборници су се изјаснили и за чланове општинског већа, које ће осим председника и заменика председника Општине чинити и Бранислав Ба-

Владимир Петровић

бић, Тихомир Стојаковић, ПредрагИлић,МиланПочуча,Драган Аметовић, Станимир Радуловић и Јован Јоцић. Начелник Општинске управе Ириг и даље ће бити Оливера Протић Филипо-

Владислав Илкић

вић, из Лиге социјалдемократа Војводине, док ће директор Агенције за рурални развој бити Федор Пушић, из Уједињених региона Србије, који је и до сада обављао Ј. Антић ту функцију.

КОНФУЗИЈА У КАЊИЖИ ЗБОГ ОДЛАГАЊА ИЗБОРА ОПШТИНСКЕ ВЛАСТИ

ПреговориСВМ-а иДС-аподирективи

КАЊИЖА: Конститутивна седница Скупштине општине Кањижа, која је била заказана за јуче 14.јуна када је требало да се верификују мандати новим одборницима и изаберу локални челници, претходног дана отказао је председник СО из досадашњег састава др Золтан Каткич, што је (не) очекивано изазвало конфузију, али и уздржаност локалних челника СВМ-а и ДС-а приликом интересовања представника медија, након директива из покрајинских страначких централа да две најутицајније странке почну преговоре за формирање општинске власти. У саопштењу Каткича које је проселеђено медијима као разлог отказивања наводи се да у складу са споразумом између покрајинских руководстава Демократске странке (ДС) и Савеза војвођанских Мађара (СВМ), на локалном нивоу почињу коалициони преговори ове две странке о формирању локалне власти. У том саопштењу прецизирано је да ће се конститутивна седница СО Кањижа одржати у четвртак, 21. јуна 2012. године. На изборима одржаним 6.маја од 29 одборничких мандата СВМ-у је припало 11, ДС-у девет, листи „Време је за буђење„ Независне грађанске иницијативе окупљене око Удружења „УКРОК„ и Групи грађана „Бирај пут„ Иштвана Бачкулина по три, Лиги социјалдемократа Војводине два и Покрет мађарске наде (ПМН) један мандат.

Већ кад је најављивано да би општинску власт могла формирати ДС са својим коалиционим партнерима и потписан споразум Коалиције „За бољи живот - Кањижа„ којим је

- Не могу рећи ништа више од онога што је наведено у саопштењу Каткича - рекао је Њилаш. Председник Општинског одбора ДС Владимир Хајдер, упућивао

Уздржани у изјавама: Михаљ Њилаш и Владимир Хајдер

обезбеђена већина од 17 одборника, те да би СВМ могао у опозицију, председник кањишке општине МихаљЊилаш је изражавао очекивања да ће се демократе предомислити, уздајући се управо на споразум челника две странке на покрајинском нивоу. Њилаш је кандидат СВМ-а за поновни мандат на тој функцији, док је из коалиције око ДС-а за првог човека општине кандидат РобертШатаи. Њилаш јуче није желео да даје изјаве поводом формирања општинске власти.

нас је на портпарола Коалиције „За бољи живот - Кањижа„ Жомбора Ујварија. - Седница је одложена за недељу дана и мислим да ће се све ово завршити у интересу грађана, да избор буде празник за Кањижане и оне који ће наредне четири године водити општину - кратко је рекао Хајдер. На питање да ли ће бити неких промена у односу на већ потписани споразум коалиције 17 одборника, Хајдер је додао да не може давати изјаве јер преговори још теку, али да у сваком случају Демократска

НА СЕДНИЦИ СО АЛИБУНАР ОСТАВКА КОЊОКРА ДА

Новипредседник ЂурицаГлигоријев АЛИБУНАР: Није че стито ни предсдавао једној целој седници, а на првој седници изабрани преде седник Скупштине општине Алибунара Неђељко Коњокрад је, због сукоба инте-

Нађаопетсвира уБечеју БЕЧЕЈ: Својевремено успешни изданак овдашње Музичке школе „Петар Коњовић“ НађаЈакшић, а сада ученица трећег разреда Средње музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду, одржаће вечерас концерт у свом Бечеју. На програму ће, између осталих, бити дела Баха, Брамса, Чајковског, Прокофјева... Концерт, који почиње у 19 сати, одржаће су у сали школе, где је Нађа стекла основно музичко образовање, а улаз је слободан. В. Ј.

petak15.jun2012.

Ђурица Глигоријев

ре са, поднео оставку. Наиме, Коњокрад је изабран и за по сланика у Скупштину Војводине. За новог председника Скупштине изабран је признати привредник ове општине Ђурица Глигор иј ев (ДС) из Алибунара. На ме сто члана Општинског већа, оставку је поднео ЗвонкоЗавишић, а на његово ме сто изабран је ЗлатимирГрубанов из Иланџе. Одборници Предраг Белић из СНС и Аурел Мургу из ЛСВ, које чине опозицију, рекли су да желе да буду ко структивна опозиција и да ће за сваку одлуку тражити да се детаљно образложи, а за оне које су од интереса за грађане и они ће гласати.

Имали су критички став о предлогу састава комисије за давања државног земљишта у закуп истичући да у њој има половина чланова који су се копромитовали у старом саставу када је избио скандал о примању мита тадашњег председника општине Данијела Кишмартона. Мисле да у новом саставу не треба да буду стари чланови о којима код грађана постоји сумња у њихов легимитет. Исто тако били су против одлуке о платама општинских функционера, мада је речено да су оне сада ниже у односу на претходни период. На крају је, због болести, разрешен дужности досадашњи директор Ђорђел Лобода и на његово место, за вршиоца дужности директора овог опшртинског аутобуског превозника, именован ЗвонкоЗавишић из Алибунара. Р. Јовановић

странка жели да испоштују вољу грађана. У саопштењу Коалиције „За бољи жовот - Кањижа„ које је проследио портпарол Ујвари наводи се да је на основу извршених консултација између Покрајинског одбора ДС за Војводину и руководства СВМ-а датум конститутивне седнице СО Кањижа померен за 21. јун 2012. године, ради наставка консултација и преговора између ДС-а и СВМ-а. „У наредних неколико дана биће створени услови за одржавање конститутивне седнице са раније предложеним дневним редом. Узимајући у обзир формирање покрајинске и републичке власти и интересе свих грађана, у том делу прихватамо одлагање. На основу претходно потписаног споразума, коалиција остаје и даље јединствена„, прецизира се у саопштењу. Бивши председник Скупштине општине Кањижа Иштван Бачкулин из Хоргоша, који је уочи избора напустио СВМ и предводио листу Групе грађана „Бирај пут„, - Мислим да је то чиста уцена Иштвана Пастора, који је и до сада уцењивао бившу Владу протекле четири године и да ће и даље да је уцењује. Ово ће се завршити тако да ће коалиција од 17 одборника која је потписала споразум формирати општинску власт у Кањижу - каже Бачкулин. Текст и фото: М. Митровић

ДСС опозиција уПанчеву ПАНЧЕВО: Демократска странка Србије неће ући у коалицију са ЛСВ-ом и ЛДП-ом, а у новом сазиву биће опозиција, бар тако је одлучио ГО ове странке у Панчеву. Од свих функционера странке, који су на јавним функцијама у граду очекује се да следе одлуку. Члан ГО ТигранКиш изјавио је да ће се држати одлуке коју су донели током З. Дг. предизборне кампање.


vojvodina

petak15.jun2012.

dnevnik

c m y

12

МЕЂУНАРОДНАПЕСНИЧКАМАНИФЕСТАЦИЈА

„Трагови на песку” четврти пут

Изложбарукотворина

БОГАТПРОГРАМДРУШТВАЗАПОМОЋМНРО

Обележили 39 година постојања

ВРБАС: Свечаном прославом и богатим програмом, врбаско Друштво за помоћ ментално недовољно развијеним особама, обележило је 39 година постојања. За ту прилику, деца која су чланови овог друштва су припремили приредбу, а у програму је учествовао хор и рецитаторска секција друштва. - Цео програм су припремила деца са посебним потребама са којима се ми иначе свакодневно дружимо. Осим радионичара друштва, у припремњу представе са децом је радила Татјана Глушчевић из Црвеног крста, док су их за остале програме припремали Александра Бајић и Рожа Хорват – рекла је председница Друштва за помоћ ментално недовољно развијеним особама МаријаВујачић и додала да у просторије овог друштва дневно долази око 35 деце. Уз богат програм, посетиоци ове прославе били су у прилици да виде и разне рукотворине деце која су чланови Друштва за помоћ МНРО. Било је ту цртежа, рукотворина од глине, као и радова са ткачке секције која деца свакодневно праве. Такође, чл��нови друштва су се похвалили и својим спортским успесима, јер су недавно освојили

друго место на Мини-олимпијади у Зрењанину. Након успешно изведеног програма, деца су дружење наставила уз музику и игру. Према речима члана Општинског већа КаролинеПаповић, локална самоуправа помаже ово друштво, јер је значај овакве врсте удружења немерљив с обзиром на допринос који они пружају кроз рад са децом са посебним потребама. - Они својим активностима задовољавају потребе деце за дружењем, стварањем, развојем вештина тако да им пружамо техничку и финансијску подршку у раду. Општина Врбас је партнер на пројекту са Друштвом за помоћ МНРО и Црвеним крстом у оквиру којег ће од стране Министраства за рад и социјалну политику бити обезбеђена средства за низ радионица у наредних девет месеци – рекла је Паповић. Она је додала и да деца која су чланови друштва, уз помоћ општине Врбас, имају прилику да једном недељно користе зимски базен, а ускоро их очекује и једнодневни излет у Келебију. М. Кековић

Радио ВК прославио 15. рођендан КИКИНДА: Радио ВК прославио је јуче 15 година рада. Том приликом у дворишту Народне библиотеке “Јован Поповић” промовисана је књига “Сећање на Синишу Јаконића”, коју је приредила главна и одговорна уредница РТВ ВК ДијанаСуботички, у знак сећања на преминулог колегу новинара и публицисту. Синиша Јаконић је од почетка радио на Радију ВК, а једно време био је и дописник дневног листа “Данас”. -Сматрала сам да би било добро на једном месту објединити истраживачки новинарски рад Синише Јаконића. Сваки пут, када је објавио књигу, Синиша је гостовао на ВК телевизији као гост, тако смо урадили транскрипте три интер-

вјуа који су публиковани у овој књизи.Четврти интервју, који се такође налази у књизи, је гостовање у емисији “Од корице до корице” где је Синиша Јаконић истакао 10 најдражих наслова. То није само моја књига, у њој је сакупљено све што је говорио - каже Дијана Суботички. Издавачи књиге су Удружење грађана “Постпесимисти Кикинде” и Банатски културни центар из Новог Милошева. Рецензент је Марија Танацков, а на књижевној вечери говорила је и дугогодишња пријатељица Синише Јаконића песникиња ЉиљанаГрошен. Након књижевне вечери одржан је и концерт групе “Love hunters”. А.Ђ.

БЕЧЕЈ: Колико год да су тешка времена, предузимљива председница бечејског Књижевног клуба „Петар Стокић“ МилицаМирић, заједно са својом породицом, која више није само сликарска, него и песничка, наставља лепу традицију организовања Међународне песничке манифестације по имену „Трагови на песку“. Завршна манифестација заказана је за суботу, 16. јуна, од 17 сати у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј. У четвртом циклусу одазвала су се 192 аутора из Аустрије, Бугарске, Јапана, Немачке, Републике Српске, Русије, Црне Горе, Чешке, Хрватске и, наравно, свих крајева Србије.

- На првенцу се леп број аутора окупио на књижевној вечери у Бечеју и приказу зборника у виду књиге „Трагови у песку“, онда су два циклуса протекле без окупљања само са издавањем књиге. Ове године ћемо се опет окупити на песничком предвечерју. У оквиру пригодног програма прво ћемо отворити изложбу илустрација у најновијој књизи. То су 22 дела Миливоја Мирића и једно Игора Мирића. Затим ће бити приказ четврте књиге „Трагови на песку“, па додела награда најуспешнијим ствараоцима по мишљењу жирија, а онда ће програм оплеменити моје две унуке, Милица Рајлић соло песмом и Јелена Мирић свирајући на виолини, рекла нам је Милица Мирић.

МилицаМирић

ЈосипПивк

Овогодишњи лауреат је Драгослав Гале Стевановић из Ниша, који ће добити Прву књижевну награду „Петар Стокић“. Друга награда „Трагови на песку“ одлази у руке Жељка Цеснака из Пландишта, а добитник треће књижевне награде је Саво Д. Теодоровић из Брчког. Посебна награда „Речи на песку“ припала је НиколиОравецу из Петроварадина. Њима ће на суботњој манифестацији бити уручене књига „Трагови на песку“ и уметничка слика, рад Миливоја Мирића. Најзад, још 16 аутора ће бити похваљено, те награђено дипломом „Слова на песку“ и актуелном књигом, уз напомену да је међу њима троје младих узраста основаца и средњоВ.Јанков школаца.

Угинулариба

ЖИТЕЉИНАСЕЉАБЕРБЕРСКОЗАБРИНУТИЗБОГПОМОРАРИБЕ

Криве фабрике, или недостатак кисеоника

ЗРЕЊАНИН: Житеље насеља Берберско ових дана забринуо је помор рибе у Бегеју, на потезу од лучног пешачког, до железничког моста. Додатно су уплашени јер су претходно, у два наврата, били сведоци еколошког инцидента, када је још увек непознати починилац просуо већу количину живе по пешачком мосту који спаја Берберско са другим деловима града. Не могу да претпоставе да ли је до угинућа рибе дошло због тровања или неког другог разлога, али од надлежних служби траже да што пре утврде све детаље. Тврде да је последњих дана на стотине мртвих риба плутало Бегејом. - Ово што се догодило у протеклих пар дана био је један од највећих помора рибе последњих година. Поред крупне и ситне рибе страдала је и млађ, јер је она најосетљивија. То ће се одразити на рибљи фонд у будућности – рекао је један од мештана чија се кућа налази на пар десетина метара од водотока, а који не искљу-

чује могућност да је нешто испуштено у реку, из индустријских постројења која се налазе узводно. ЈосипПивк тврди да у последње време готово сваког викенда реком плута масноћа, која је погубна за рибљи фонд и остали живи свет у реци. - Неко својим немаром опет опасно угрожава животну средину и трује рибу. Не желимо никог да оптужујемо, али тражимо од надлежних да испитају одакле и на који начин је нечистоћа доспела у Бегеј - вели Пивк, који је ишао до Градске управе и у име незадовољних грађана Берберског, тражио интервенцију инспекцијских служби. Покрајинска водна инспекторка Мирјана Барош потврдила је за “Дневник” да је, након што је усмено обавештена о помору рибе у Бегеју, јуче ујутро изашла на лице места и на терену затекла неколико угинулих риба.

- Констатовала сам стање на терену и о свему обавестила покрајинску и градску инспекцију за заштиту животне средине. Уколико буде одобрено и сматрано за потребно, радиће се анализе воде и угинуле рибе – објаснила је Барошева за наш лист. Она је напоменула да је могуће да се не ради о помору због загађења, јер је сличних случајева било у ово доба године из сасвим других разлога. Наиме, био је низак водостај реке и дошло је до наглог развијања алги у води које, како је истакла, троше абнормалне количине кисеоника. Стога је могуће да је до помора рибе дошло због мањка кисеоника. - Оно што могу да кажем јесте да редовно проверавамо отпадне воде из фабрика које се испуштају у реку, да оне имају пречистаче и да су резултати уредни – напоменула је покрајинска водна инспекторка у Зрењанину. Ж.Балабан

ОДДАНАСМЕЂУНАРОДНИСКУПУКАЊИЖИ

Тисин цвет окупља туристичке посленике

Обновљена амбуланта у Михајлову

МИХАЈЛОВО: Још једна у низу реновираних амбуланти у селима на територији града Зрењанина јесте и здравствена установа у Михајлову. У комплетну обнову овог објекта град је уложио око 2,6 милиона динара. Директор Дома здравља “Др Бошко Вребалов” Борислав Ђорђевић каже да је реновирање амбуланте у Михајлову једна од последњих планираних инвестиција за протекли петогодишњи период. - Овде је практично комплетно реконструисан кров, замењена је спољна столарија, унутар објекта су окречени зидови и замењени

подови – вели Ђорђевић, напомињући да ће идуће недеље бити завршена адаптација још два објекта која раде у оквиру зрењанинског Дома здравља. Докторка у михајловачкој амбуланти Отилија Бибу Барна истиче да је особље задовољно што је реновирање, захваљујући извођачу радова, окончано на време и што сада и запослени и пацијенти на располагању имају зграду која је окречена, чиста и свежа, како то и налажу стандарди. Иначе, у склопу тог објекта налази се и апотека, која је такоЖ.Б. ђе уређена.

КАЊИЖА: Поводом природног феномена цветања реке Тисе у Кањижи од данас до недеље 17. јуна одржаће се међународна конференција на тему „Савремени трендови у туризму„, коју организују Туристичка организација општине ТОО) Кањижа и Де стинација менаџмент организација (ДМО) „Кањижа„, са циљем подизања еколошке све сти локалног становништва, по сетилаца општине Кањижа и представника туристичке привреде. Директорка ТОО Кањижа ЉубинкаМаксимовићТаљаи каже да ће искористити прилику да учесницима представе туристичке потенцијале, а ударни дан на округлом столу биће сутра, у суботу, када ће бити презентовано више значајних тема о савременим трендовима у туризму, са посебним акцентом на здравственобањски туризам и одрживи развој руралног туризма. Помоћник покрајинског секретара за привреду, за област трговине, туризма и услуга Ерне Варњу представиће актуелна питања за даљи развој туризма у Војводини, а у раду округлог стола учествоваће еминентни стручњаци из Србије и Мађарске.

У недељу 17.јуна у приобаљу реке Тисе код Кањиже од 10 сати је акција „Управљај одговорно да Тиса процвета„. Уређиваће се и чистити неколико километара приобалног појаса реке од места ројења ��исиног цвета до аутокампа на Штранду. Пројекат се

ЛепршавиинсектТисинцвет

реализује уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине. Домаћини из Кањиже се надају да ће догађај употпунити и природни феномен цветања Тисе, који се унапред не може тачно предвидети, а очекује се наредних дана. Текст и фото: М.Митровић


reporta@e

dnevnik

petak15.jun2012.

13

ZA[TOIMOvINOMKOJuJegAvRARAdIvOJKOvIZObROvCASTeKAOARbAJTOvAWeMuNeMA^KOJRASPOLA@uSudSKIve[TACI

Skuprazvodnasrpskina~in italni, „fri{ki“ penzioner Gavra Radivojkov iz Obr ovc a kod Ba~kePalankeготовoosamgodina sudi se oko imovine s tre}om suprugom. Pri~a dramati~na, gotovo kao holivudski blokb as ter „Rat Rou z ovih„sMajklomDaglasomiKetlin Tarner. Gavra se ~etiri puta `enio, {to mu, s gorkim humoromka`e,zazlonemo`e uzetinineprikosnovenisudu Strazburu. Samo s drugom `enomimaojedecu,awojje,kad suserastajali,kupioku}ujer je deceniju radio u Nema~koj.

V

imovine koja, navodno, treba da pripadne toj biv{oj `eni vreditolikokaodamojaku}a u Obrovcu ko{ta 65.000 evra, ajazawurealnonemogudobiti ni 20.000 – ka`e, izme|u ostalog, Gavra. – Ako je tako, ja}udozvolitidajeprodajui isplate devet desetina te sume!PrenekugodinuSudjeodredio,navodnogve{taka,koji jepopisaosveisva{taumom domu, koji sam napravio pre 1989.iven~awasa`enomkoja metu`i. Gavrajeupalana~komataru poznatikaodugogodi{wiru-

Policija dolazila i zbog kreketawa `aba

Iprvujeisplatio,sada`ivi sa ~etvrtom, ali tre}u, s kojomserastao2004,jo{uvekne mo`edanamiri. – Moram pitati nekog u na{ojdr`avimo`elimojaku}a da ima tri ili pet polovina jer,kakoradesudskive{taci, ispada da jedna desetina moje

kovodilacAuto-{kolemesnog AMD „Ba~ka“, odakle je nedavnooti{aoupenziju. – Ispostavilo se da prvi sudskive{tak,reklisumida je gra|evinski in`ewer, nije imaolicencu–tvrdiGavra.– Onjenapisaouizve{tajudaje u kupatilu, koje je, navodno,

zajedni~ka investicija bilo 57kvadrataplo~ica,aonocelo,toidetemo`edapremeri ima samo 27 kvadrata. Navodi sedajecenakvadrataplo~ica 1.300, a ja imam ra~un na 380 dinara.Sli~nojesnekimstazama koje sam sam pravio od betonskog otpada, ili bazenom,kojijezbogpodzemnihvoda gra|en na ledini, a ve{taci su na{li da je iskopano 16 kubika zemqe! Upisane su i cisternekojenepostoje,radijatorikojihnijenibilo,adrvenisviwacodstarihdasaka, procewenjenahiqadeevra. Radivojkov za sebe tvrdi da je po{ten i vredan ~ovek, ima osmor o unu~ ad i, a kad je svojevremenoarbajtovao u Doj~landu, svaku marku vukao je u Obrovac. Veli da je pet dana u nedeqi vozio kamion po evropskim drumovima,aprekovikendaautobus,tena svak om sem af or u ra~unao koliko je zaradio. To {to je tro{iona`enekoje je voleo wegova je privatna stvar, alidodajedane`elidamunekouzima ono{tojestekao. –Sudjedrugiput odr ed io lic enc iranogsudskogve{takadaprocenigra|evinskuvrenostkoja je,navodno,sporna–nastavqa Gavra.–I{tasedesilo?^ovek odmah video koliko plo~ica u kupatalu ima ili da je umesto devet ~eli~nih cevi ugra| en o pet... Spom iw e se ulagawebiv{e`eneulakira-

Somborskipozori{ni maraton,20.krug ad je pre dve decenije Milivoje Mla|enovi}, onda upravnik Narodnog pozori{ta u Somboru, obelodanioda}ekrajsezone,tokomtropskogjuna,obele`itidvodnevnimaraton, povelik je bio broj skeptika da }e somborskiglumcimo}iudvadanaidveno}i sugra|anima prezentovati celokupnu vlastitu produkciju te godine. Uporan, kakvog ga ve} priroda dala, Mla|a je ne samoodr`aoobe}awetegodineve}isvih narednihkojejeproveona~elujednogod najuglednijihsrpskihteatara,aliipro{irio „ponudu” na gostovawa prijateqskihku}aizzemqeikom{iluka. Nizalisemaratoni,ave}nakonprvog, najedinstvenumanifestacijujepohrlilo iz Beograda, Novog Sada, Podgorice, Subotice,Ni{a...Kasnije,kadsuratnetrubenajzadzameniligolubovimira,iBawaluke, Zagreba, Budimpe{te, Sarajeva... Sampo~etakMaratonajeprivukaopa`wu ipozori{nihposlenikaCrneGorepase ustalilapraksadasenakonwegaceoanasmblitehnikaNPS-a„sele„nanekoliko sedmica u Budvu, {to je bila inicijalna kapislasadaglasovitogGrada-teatra. Mla|enovi}jekarijerunastaviouNovom Sadu, ali je Maraton i pod drugim

K

upravni~kim „palicama” odr`ao status akonenajmasovnije,asvakakonajveselije i jedne od glumcima s ovih prostora najdra`ihsvetkovina.Takojeovejubilarne, 20. godine svog postojawa, program pro{iren na ~ak ~etiri dana, uz mno{tvo propratnih muzi~kih, likovnih, audiovizuelnih, prosto re~eno, kulturnih doga|aja. Sem predstava NPS-a, za brojne goste sunarepertoarude~jeilutkarskepredstave (Pozori{te mladih NS, Branko Kockica s „Pu`„ teatrom,  De~ije pozori{te Subotica), monodrame pozori{nih eksjugoslovenskih i srpskih velikanaTomeKuruzovi}a,ZijahaSokolovi}aiRadoslavaMilenkovi}a,nastupibeogradskog Narodnog pozori{ta, (tu`no zakrvqenog)Ateqea212,Narodnogpozori{ta iz U`ica, [aba~kog, zagreba~kog Kazali{ta„Planetart”,Jugoslovenskog dramskog... Sveusvemu,Somborje,zahvaquju}ijednoj viziji, ali i istrajnosti ovda{wih pozori{taraca, definitivno balkanska (ili evro-jugoisto~na, kako vam drago) prestonicateatarskogizraza.Atosene propu{ta! M.Miqenovi}

KIPE bogra^I na goL LInIjI: U selu Vojvoda Zimowi}, kod Kawi`e, gde zajedno `ive Ma|ari i Kraji{nici, zemqaci jednog od predvodnika ustanka Nevesiwska pu{ka u Hercegovini, fudbal se ne igra ve} godinama pa su na prvom „Susretu uzgajiva~a ovaca i koza“, igrali{te okupirali kulinari i takmi~ari u stri`ewu ovaca, muzikanti i veseqaci, a bilo je pulina i kowa vranih. Na izbledeloj gol liniji kr~kao se ov~iji paprika{, dok je za ka~ewe bogra~a dobro poslu`ila i pre~ka. M.Mitrovi}

we park et a i kre~ ew e (ver ovatnoibrisawe pra{ine), a niko ne ka`e da je i ona gazila po tom park et u blizu 15 godina, a u svakoj normalnoj ku}i red je da se jednom god i{ we kre~ i a {troka bri{e bar jedn om nedeqno.Videoon sve, ali doslovce prepisao izve{taj onog prvog, a kada sam gapitaoza{to– veli: dobio sam takavzadatakod suda. Sve je to u Podzemni radovi na nadzemnom bazenu izve{taju(pokazuje nam ga i sav trep er i i vel i da je zbog toga dob io uput za psih ij at ra) naslov qen o „Dodatni radovi na stambenojzgradi u per io d u vanbra~ne i bra~ne zaj edn ic e“! Ispadadazbogtoga {tosam`iveos pet`ena,primera rad i, treb a svakoj da dam po pola ku}e, pa ja „A imao sam nekad punu ku}u” da idem na ulicu? mo`e biti predmet spora, poDodaje da je „sporna” `ena, sebno {to me je ona nekoliko davnooti{laizsela,asvoje- puta ubola no`em i zato osuvremeno joj je prepisao jedan |ena na dve godine zatvora, objekat pored ku}e, gde je dr- uslovno {est meseci. Zna ceo `ala trgovinu, ali je sudski Obrovac i dobar deo Palanke vra}enwemu. da je pedesetak puta zvala po– I sud lepo pi{e da ono liciju jer su joj, recimo, sme{to je stvoreno pre braka ne tale`abekojekreke}uubaze-

nu.Zakqu~avalajevrataimewala brave sve dok nisam odneovrata.Hapsilisumesvojevrem en o jer sam u ro| en oj avliji slavio svoju krsnu slavu \ur|evdan, kao i vekovima moji Radivojkovi. Ili, zamislite, ve{tak ka`e da mi je ona napravila kupatilo, a ja preweimaoparketelakirane novcemizNema~ke,akupaose, verovatno nasred avlije u koritu! Presavio sam i ja tabak jernemo`e,naprimer,}uprija, ako je i onda i danas {est puta~etirimetra,uizve{taju ve{taka da bude osam puta ~etir i. Pos lao sam prit u` bu Min is tars tvu pravd e, ods ek specijalna zanimawa, gde su, verovatno, ve{taci. Jedno ve{ta~ewe ko{ta 50.000 dinara i,verovatnotakoukrugdokmi tro{kovi ne pojedu celu imovinu–vajkaseRadivojkov,kojijevi{enegonabiv{u`enu qutnapravosu|eSrbije. Milo{Suyum

APATINSKIRONIOCI„RegRuTOvANI” ueLITuSRPSKePOLICIJe

Lak{ejeizvu}ibrod negoutopqenika ^ lanoviDru{tvazapodvodgodinaizdravqa–obja{wavaDune akt ivn os ti „Apat in“ {anBawac,predsednikSkup{tive} godinama su uvek tamo neKluba.–Predkraj{kolskegogdesunajpotrebnijipa}euskoro dinepozva}emo|akedaseukqu~e ~initiijezgrospecijalnejediniu na{u {kolu ronila{tva. Osim ce za spasavawe na vodi i pod vodom, koju formira MUP Srbije pri svom Sektoru za vanrednesituacije. Veqka Cveti}anina i Damira Orlovi}a je pre neki dan pozvala somborska policija da iz ^onopqanskog jezera izvuku telo jednog tinejxera. – Iako je to za sve ron io c im a emot ivn o najt e` e, `el el i smo da pomognemo rodbini nesre}nog momka – obja{wavaju. Iisti~udasudosadaizvukliizDunavai Tise13utopqenika. – Naj~e{}e smo intervenisalinaDunavu kod Apatina, ali nam je najte`e bilo 2005, kada su autobus survao u Tisu sa `abaqskog mosta. Brojna rodbina danono}no je ~ekala, a kad a smo se vra} al i bezu s pe{ no trag aj u} i za `rt vam a, staln o smo mislili jesmo li Specijalisti za vanredne situacije mogli u~initi vi{e – ka`e Mitreninganabazenimabawe„Junalan Bubuq, doajen kluba, koji je kovi}„iovegodine}emopoku{asakupio40godinasta`aispodvotidaobezbedimonovaczaodlazak de. na more, po{to se neiskusni roKlub trenutno „regrutuje” 20 nioci ipak najboqe obu~avaju u aktivnih~lanovakojisupolo`iprozirnoj morskoj vodi. Tu nema liispitezaronioce,aktivnosaopasnosti kakve vrebaju na reci, ra|ujuuokvirujedinicezaspasakojajemutna,imastrujawaigravawe u vanrednim situacijama za wa. region Dunav–Kri{–Mori{–TiNe}e–madabiimaopravo–da sa. sehvali„inventarom”aktivnosti – Podmla|ivawe kluba je na{ svoje dru`ine, koja je u~estvovaurgentni zadatak jer se stariji la, izme|u ostalog, u izvla~ewu osipaju zbog privatnih razloga, bagera „Sutjeska„, la|e za obele-

`av aw e plovn ih put ev a, vojn og broda re~ne flotile tokom posledwegrata,aliikadsuradisidri{ta za gradsku marinu postavqalikuglete{kedvetone.

Iako je rowewe u reci daleko opasnije, apatinski ronioci do sada nisu odbili nijedan zahtev za intervencijom, bez obzira na vremenskeprilikeitemparaturu vode. – Najve}i problem kluba je nedostatak kompletne opreme i nemogu}nost da se trenira zimi jer nemamo zatvoreni bazen. Bez redovnogizvorafinasirawauglavnom zavisimo od dobre voqe malobrojnihdonatora–vajkaseBawac. J.Prel~ec


CRnA HROnikA

petak15.jun2012.

PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV ZVONKA VESELINOVI]A I JO[ DVOJICE

Okrivqeniza prisvajawe 32kamionaizlizinga Tu`ila{tvo za organizovani kriminalpodiglojeoptu`nicu protivZvonka Veselinovi}a iz Doqana, Dragana ]ur~i}a iz Ra{ke i Milana Radoji~i}a iz \akovice,sumwi~e}iihzakrivi~nodelozloupotrebeslu`benogpolo`aja,tedasunezakonitoprisvojili32kamionauvla-

Zvonko Veselinovi}

sni{tvu lizing kompanije “HipoAlpe-Adrijalizing”. Optu`nica,kojajepodignuta 8.juna,trojicuokrivqenihsumwi~i za pribavqawe protivpravne imovinske koristi od oko237milionadinara. Optu`ba navodi da je firma “Evro kop” sa sedi{tem u Ra{koj, ~iji je vlasnik Dragan ]ur~i}, zakqu~ila u prvoj polovini 2008. godine ugovor o finansijskom lizingu s “Hipo Aple-Adrija lizingom”, na osnovu kojeg je koristila sada

sporna vozila marki “volvo”, “man”,“iveko”i“reno”. Okrivqenima se stavqa na teretdasuvozilanastavilida koristeinakonnovembra2010. godine,kadajeugovorolizingu raskinutzbogtoga{toje,kako se navodi u optu`nici, ]ur~i}evakompanijaprestaladapla}arate.Tosu,poiznetim sumwama Tu`ila{tva, uradili nakon {to je firma “Evro kop” zapala u finansijskeprobleme. Tu`ila{tvo sumwi~i okrivqene da su kamione, koje je trebalo da vrate “Hipo Alpe-Adrija lizingu”, prebacili na teritoriju KosovaiMetohijeitamo nastavili da ih koriste, a zara|eni novac zadr`ali zasebeinisugauplatilikompanijiu~ijemsuvlasni{tvuvozila. Tako|e, optu`ba iznosi sumwedasuokrivqenipoku{alida prodajuvoziladrugimkupcima. Po obelodawenim informacijama, okrivqenima je produ`enpritvor. Podsetimo, Zvonko Veselinovi} je uhap{en u decembru 2011. godine na Kopaoniku pod sumwomzanedozvoqenodr`awe oru`ja. J. J.

U SELU @ILIVODE, NEDALEKO OD OBILI]A

Po~elapotragaza telimaotetih Uselu@ilivode,nedalekood Obili}a, po~elo je iskopavawe upotrazizatelimaSrbaiAlbanaca otetih pre i tokom ratnihde{avawanaKosovu. Kako prenosi RTS, pretpostavqa se da je na lokaciji kod sela @ilivode zakopano 26 tela.Po~etkuotkopavawasuprisustvovali predstavnici Vlade Srbijeikosovskevladezadu`enizarasvetqavawesudbinenestalihosoba. Pretragaterenauselu@ilivode je nekoliko puta odlagana

zboglo{ihvremenskihuslovai nepristupa~nostiterena. Uposledwe~etirigodinejamakod@ilovodajepretra`ena tri puta, ali nisu prona|eni ostaciqudskihtela. Iskopavawe terena obavqaju pripadnici kosovskih snaga bezbednosti u prisustvu Euleksa i predstavnika Komisije za nestala lica kosovske vlade i VladeSrbije. Na Kosovu se ~eka na rasvetqavawe sudbine vi{e od 1.700 nestalihosoba.

dnevnik

c m y

14

NA PUTU SUBOTICA–BAJMOK

Poginulivoza~i„juga” Dvalicasupoginulanamagistralnom putu Subotica–Sombor u saobra}ajnoj nesre}i, dok jetre}aosobanakonukazanelekarskepomo}iprevezenauKlini~kicentarVojvodine.Nesre}asedogodilausreduoko18~asova izme|u Subotice i Bajmoka. Usaop{tewusuboti~kepolicije se navodi da je na licu mesta povredama podlegao [ime F. (59), dok je Mate D. iz Male

Bosne preminuo u suboti~koj bolnici. Marija D.,kojajebila namestusuvoza~audrugomautomobilu,zadobilajete{ketelesne povrede i nije u `ivotnoj opasnosti. Kakosaznajemo,[imeF.seu vozilu marke „jugo„ kretao iz pravca Bajmoka ka Subotici i iznepoznatihrazlogapre{aou drugu traku i direktno se sudario s drugim vozilom iste marke.

MarijaiMateD.dovezenisu kolimaHitnepomo}iusredu,u 18.30~asova,iodmahimjeukazana sva neophodna lekarska pomo}. Marija je zadobila te{ke telesne povrede grudnog ko{a, prelom butne kosti i nakon zbriwavawaprevezenajeuKlini~ki centar Vojvodine u NovomSadu.Ustabilnomjestawu. Kada su dovezli wenog supruga, MataD.biojedeziorijentisan, imaojete{ketelesnepovredei

nakonsatajepodlegaopovredama.Lekarisupoku{avalidaga o`ive,saznajemouOp{tojbolniciSubotica. Po saznawima „Dnevnika”, o~evidacanijebilo,auvi|ajsu izvr{ili istra`ni sudija Osnovnogsudaizameniktu`ioca Osnovnog tu`ila{tva u Subotici. Na lice mesta iza{li susaobra}ajnapolicijaivatrogasci. S. I.

ZLOUPOTREBA DROGA VODE]I DRU[TVENI PROBLEM

Golobradih narkomanasvevi{e –Zloupotrebadrogapredstavqa jedan od vode}ih problema savremenog dru{tva, a po procenama Agencije UN za borbu protiv droga i kriminala (UNODC),u2010.godinije205 miliona qudi konzumiralo nekuvrstudroge,dokje25milio- naosobabiloizavisnooddroga – rekla je ju~e direktorka InstitutazajavnozdravqeSrbije Tawa Kne`evi}. Dr Kne`evi} je, povodom regionalnogskupa„Podr{karazvoju minimalnih standarda za le~ewe maloletnih zavisnika oddroga”,dodaladaproblemzavisnosti od droga predstavqa jedan od 20 najzna~ajnijih faktora rizika za obolevawe na globalnomnivou,odnosnojedan jeoddesetvode}ihfaktorarizikaurazvijenimzemqama.Ona jenakonferencijizanovinare tako|e istakla da je, u ciqu kontinuiranogpra}ewaoptere}enosti dru{tva bolestima zavisnosti, Institut za javno zdravqe Srbije sredinom 2008. godine zapo~eo uspostavqawe baze podataka o le~enim zavisnicima,aodmarta2010.godine seucelojzemqivodievidencijasPompiduupitnikom. – Ovaj sistem je uskla|en s protokolom Evropskog centra za pra}ewe droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) i sastoji se od podataka o le~enim zavisnicimaoddrogainizapodatakakojiseodnosenasocio-demografske karakteristike, vrste droga,rizi~nopona{awe,porodicu, zdravstvene probleme – kazalajedaKne`evi}. Trenutno su u sistem prijavqivawaukqu~ena~etiriregionalna centra, me|u kojima su Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Beograd„, Klini~kicentar„NoviSad„,Klini~ki centar „Kragujevac„ i In-

stitut za mentalno zdravqe „Ni{„, a raspolo`ivi podaci se odnose na zavisnike koji su starijiod18godina. DrKne`evi}jeukazalanato da je u ciqu sagledavawa problemaupotrebedrogekodzavisnikamla|ihod18godinaneophodno da se u sistem prijavqivawaukqu~eiustanovekojese bavele~ewemmaloletnika. Pomo}nik ministra zdravqa prof. dr Petar Bulat je podsetio na to da je Srbija ~lanica

mimauporodici,paposebnupa`wutrebausmeritinabriguo porodici i ja~awe preventivnihprograma. – Potrebno je raditi i na unapre|ewu programa za tretman maloletnika koji koriste droge,kaoinaja~awukapacitetaiformirawuservisakoji}e se baviti problemom upotrebe drogekodmla|ihod18godina– kazaojeBulat. Izvr{ni sekretar Pompidu grupe Saveta Evrope Patrik

Centar za rehabilitaciju od bolesti zavisnosti na ^eneju

PompidugrupeSavetaEvropei datagrupa,kaomultidisciplinarni forum Saveta Evrope, omogu}ava razmenu ideja, iskustavaiinformacijauoblastimazloupotrebeitrgovinedrogama na me|unarodnom nivou. Po wegovim re~ima, skup je jedinstvena prilika da se razmeneiskustvaskolegamaizregio- na, kako po pitawu prevencije, takoipopitawule~ewamaloletnihzavisnika.Bulatjeistakaodaseusvimzemqamaregio- nauo~avazna~ajanproblemupotrebe droga kod maloletnika, kojije~estopovezanisproble-

Penink jekazaodajeskupregionalnog karaktera, ali da su prisutne i kolege iz Ukrajine, koji~ineprvekorakeuprimeni supstitucione terapije. Penink je ukazao na to da je problem zloupotrebe droga me|u maloletnicima sve ve}i, naro~itokadaseradiodecikojasu prepu{tenauliciikojanebirajukoja}eopojnasredstvauzeti.Onjedodaodajeskupfokusirannale~ewezavisnikaida suure{avawutogproblemapotrebna istra`ivawa i podaci koji bi koristili efikasnijem tretmanu.

^lanRepubli~kestru~nekomisije za borbu protiv zloupotrebe droga dr Svetislav Mitrovi} izInstitutazamentalnozdravqejekazaodamaloletnici naj~e{}e koriste nikotin, alkohol, marihuanu, sedative, kokain, LSD, heroin, amfetamin...,pri~emujezabriwavaju}a ~iwenica da zavisnici kombinuju razna opojna sredstva. –Popodacimaiz2008,itona reprezentativnom uzorku, me|u korisnicimanarkotikaimavi{e mu{karaca nego `ena – rekaojeMitrovi}. U~esnici skupa su predstavnici11zemaqaizregiona~lanica Pompidu grupe (Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Makedonija,Srbija,Gr~ka,Albanija, Bugarska, Rumunija i Ma|arska), koji }e u dvodnevnom radu predstaviti iskustva zemaqa balkanskog regiona u oblastiupotrebedrogakodmaloletnika, rezultate u sprovo|ewu programa za tretman maloletnikakojikoristedrogei definisati minimalne standardezale~ewemaloletnihzavisnika od droga i efikasnije re{avawetogproblemauJugoi- sto~nojEvropi.Srbijajepodr`alainicijativuPompidugrupe za saradwu zemaqa Jugoi- sto~ne Evrope i Balkana u oblasti droga, koja je usvojena na Ministarskoj konferenciji Pompidu grupe 2011. godine u Qubqani. Strategiju za borbu protiv droga (2009–2013) februara 2009. godine usvojila je Vlada Srbije, a kontinuirana aktivnost na wenom sprovo|ewu dovela je do unapre|ewa me|usektorske saradwe i koordinacije radaizme|upartnerauoblasti smawewa ponude i potra`we droga. (Tanjug)

UPOZOREWE KOMITETA SAVETA EVROPE

ZatvoriuSrbijiprenatrpani

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Skenerotkrio ilegalce Slu` ben ic i Car in e ju~ e su spre~ili dvojicu stranih dr`avqanadailegalnopre|u dr`avnu granicu na grani~nom prelazu Horgo{, saop{tilisuuUpravicarina. Pakistanski i avganistanski dr`avqani otkriveni su me|uplasti~nimrezervoari-

ma u tovarnom delu kamiona kojijeprevoziopreparateza pouqavawe i ma{}ewe tekstilnih materijala i preparate za obradu vune. Slu`benici Carine u pretrazi kamiona koristili su mobilni skenerure|aj. (Tanjug)

KomitetSavetaEvropezaspre~avawe mu~ewa i ne~ove~nog ili poni`avaju}eg postupawa ili ka`wavawa (CPT) objavio je izve{tajoposetiSrbijikojujeobavio ufebruarupro{legodine,nagla{avaju}i da je jedan od najve}ih problemapretrpanostzatvora. Urezimeuizve{tajastojidaje delegacija CPT-a dobila nekolikonavodaozlostavqawuodpolicijskih slu`benika, ukqu~uju}i maloletnike,idajere~o{amarawu, udarcima nogama i policijskim palicama za vreme hap{ewa ili za vreme ispitivawa osumwi~enihupolicijskimstanicama. DelegacijaSavetaEvropedobilajepodatkedajeslu~ajevazlostavqawabiloiubeogradskomOkru`nomzatvoruiuzatvoru„Zabela„ uPo`arevcu. CTP je preporu~io vlastima Srbijedapodsetepolicajcenato da su svi oblici zlostavqawa neprihvatqiviida}ebitipredmet ozbiqnih sankcija. U odgovoru srpskihvlastinatuprimedbunavedenojedasupokrenutikrivi~ni i disciplinski postupci protiv slu`benika koji su izvr{ili navodnazlostavqawa,kaoidrugemereuskladuspreporukamaCTP-a.

Prenatrpanost je problem u svimzatvorimauSrbiji,anaro~itoubeogradskomOkru`nomzatvoru,auizve{tajuseapelujenavlastiuSrbijidaudvostru~esvojenaporedabitajproblembioprevazi|en. Izve{taj je, tako|e, kriti~an premare`imuzapritvorenikekoji su zatvoreni u svojim }elijama po 23 ~asa dnevno vi{e meseci. U odgovorusrpskihvlastinateprimedbenavedenojedajeuplanuizgradwa tri nova zatvora, kao i da su organizovane dodatne dru{tveneisportskeaktivnostizazatvorenike. Tokom posete specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu delegacijaCTP-ajezabele`ilada tamo vlada kombinacija lo{ih uslova,prenatrpanost,oronulost objekta, nedostatak osobqa i ograni~enost terapijskih mogu}nosti{todovodidostawakojese mo`e smatrati poni`avaju}im i ne~ove~nim.VlastiSrbijenavele su u svom odgovoru da je renovirawe bolnice prioritet i da }e dostaviti detaqe o radovima kojisetamosprovodekakobise stawe popravilo. Delegacija CPT-a tako|e je upozorila na

U beogradskom Okru`nom zatvoru najve}a prenatrpanost

opasnostodnasiqauSpecijalnoj psihijatrijskoj bolnici „Gorwa Toponica„idasuuslovi`ivota lo{i uprkos naporima koji se preduzimaju da se prostor renovira,anaro~itojelo{asituacija na mu{kom odeqewu. Pacijenti bolnice nisu imali pristup otvorenom prostoru i ve`bawu vi{e od sedam meseci, a srpske vlasti su odgovorile da se oslawaju na napore Ministarstva zdravqadasepoboq{ajumaterijalni uslovi i da se renoviraju

odeqewaistvoreuslovizaboravakbolesnikanapoqu. DelegacijaCPT-aistaklajeda uObrazovno-vaspitnojustanoviza maloletnike u Ni{u nije ~ula za zlostavqawe {ti}enika od osobqa. Tako|e je istaknuto da su {ti}enici imali re~i hvale za osobqe ustanove i da tamo vlada opu{tenaatmosfera. Komitet Saveta Evrope je svoj izve{tajobjaviopreksino},zajedno s odgovorima Vlade Srbije na izneteprimedbe. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik PRESUDA ZA DILOVAWE METAMFETAMINA I MARIHUANE U NOVOM SADU

Utriipogodine u{laistaraprevara @eqkoAtlagi} (1976)iz^elarevaosu|enjeju~eunovosadskom Vi{em sudu, pred ve}em kojim je predsedavala sudija Svetlana Tomi}-Joki}, na jedinstvenu kaznu od tri i po godinezatvorazbogprodajeiomogu}avawau`ivawadroga. Po navodima optu`nice, Atlagi} je od aprila do novembrauNovomSadupro{legodine od nepoznate osobe kupovao opojnu drogu metamfetamin  i marihuanu koju je razmeravao u mawe paketi}e i narkotike u vi{eprodavaonavrataNovosa|aninu Vladimiru Grbi}u (1983), protiv koga se vodi posebnipostupak. U jednom slu~aju Atlagi} je prodao deset grama marihuane za3.000dinaraagrammetamfetaminaza2.000,dokje,navodno, Grbi} to kupovao radi daqe prodaje.Tako|e,@eqkojeokrivqenom Danielu Aleksandru Danilovi}u za sopstvenu upotrebu u vi{e puta prodavao

gram metamfetamina za 500 do 1.000dinara. Kod Atlagi}a je krajem novembra pro{le godine, dok je biosuvoza~uGrbi}evom„be-emveu”, zate~eno oko 30 grama marihuane. OkrivqeniAtlagi}jeustanu u kojem je boravio, u Ulici Zemqane }uprije u Novom Sadu, na mnogo razli~itih mesta neovla{}eno radi daqe prodaje dr`ao kutije i kesice metamfetamina ukupnote{keoko150gramai350 grama kreatina i preciznu vagicu,navodiseuoptu`nomaktu. Atlagi}u je produ`en pritvor, a u jedinstvenu kaznu ura~unatamujeiosudanatrimeseca zbog prevare izre~ena u Op{tinskomsuduuBa~kojPalanci, ali je ovom prilikom opozvanuslovzatodelo. PomenutomDanijeluAleksandru Danilovi}u (1975) iz Novog Sadaizre~enajekaznaoddvameseca uslovno zbog neovla{}enog dr`awadroge. M. Vuja~i}

TRI MLADI]A UHAP[ENA U NOVOM SADU

Osumwi~eni zbog pi{toqaitrave

Policijajeprekju~eokosedam ~asova intervenisala po dojavi gra|ana da se u Ulici Janka ^melika ~ula pucwava iz vatrenog oru`ja, a policijskislu`benicisunalicumestazatekliNovosa|aneNikoluR. (1990),DejanaH. (1990)i DejanaP. (1981),poredkojihsu prona|ena dva pi{toqa, nekoliko metaka, ve}a koli~ina biqnematerije,zakojusesumwadajemarihuana,kaoijedna vagicazapreciznomerewe,navodiseuju~era{wemsaop{te-

wuPolicijskeupraveuNovom Sadu. Osumwi~enima je odre|eno zadr`avawe, i uz krivi~nu prijavu koja ih tereti za krivi~na dela izazivawa op{te opasnosti, nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`jaieksplozivnihmaterija, kao i neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, bi}e privedeni na saslu{awenadle`nomistra`nomsudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, dodajeseusaop{tewu. M. V.

NESRE]A NA PUTU NOVI SAD – ZREWANIN

Traktorista te{kopovre|en

Jedna osoba zadobila je te{ke telesne povrede opasne po`ivotusaobra}ajnojnesre}ikojaseju~eoko8.35~asova dogodila na putu izme|u NovogSadaiZrewanina,objavilajezrewaninskaPolicijska uprava. Sumwasedajedosaobra}ajkedo{lokadajekamionmarke „mercedes” zrewaninskih registarskih oznaka, za ~ijim volanom je sedeo Dragan I. (46) iz Tele~ke, naleteo na traktorIMT-539kojisekretao u istom smeru, a kojim je

upravqao Andrija B. (71) iz Zrewanina. Voza~ traktora tom prilikom je zadobio te{ke telesne povrede opasne po`ivotinakonlekarskepomo}i ukazane u zrewaninskoj bolnici, prevezen je u Klini~ki centar u Novom Sadu. Uzrociovesaobra}ajnenezgodejo{seutvr|uju. Uvi|aj na licu mesta sproveli su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu u prisustvu osnovnog javnog tu`iocaislu`beniciPolicijskeuprave. @. B.

U ZREWANINSKOJ SREDWOJ [KOLI „NIKOLA TESLA”

La`nadojavaobombi De`urnojslu`biPolicijskeupraveuZrewaninuju~eoko12.15 ~asova, anonimnom telefonskom dojavom prijavqeno je da je u Sredwojelektrotehni~kojigra|evinskoj{koli„NikolaTesla” postavqena eksplozivna naprava. Policijski slu`benici odmah posletogaiza{lisunalicemesta,u~enicisuevakuisani,nakon ~egajeobavqenprotivdiverzionipregled.Utvr|enojedajedojavabilala`na. Zrewaninskapolicijasaop{tilajeju~edapreduzimasvemerei radwekakobiserasvetlilesveokolnostiovogdoga|aja. Ovo,ina~e,nijeprviputda|aci{kole„NikolaTesla”buduevakuisanizbogla`nedojaveobombi. @. B.

petak15.jun2012.

15

ODLUKA NOVOSADSKOG APELACIONOG SUDA

Potvr|enekaznetandemuza ubistvoGrujiceMitrovi}a Apel ac io n i sud u Nov om Sadu odbio je `albu Vi{eg javnogtu`ila{tвaibranilaca okriv qen ih i pot vrd io presuduVi{egsudakojomjeza ubis tvo Gruj ic e Mit rov i} a (23) Marko Popovi} osu|en zbog bezobzirne osvete i no{ewa oru`ja na jedinstvenu kaznu od 20 godina zatvora, a wegov sau~esnik Goran Mitrovi} (28) na 13 godina, dok je wihovom pomaga~u Bojanu Duki}u potvr|ena presuda na jednogodi{wurobiju. Okrivqeniseteretedasuu septembrupreтpro{legodine pri{li Grujici Mitrovi}u dok je prilazio svom skuteru

ispred jedne prodavnice na Novom nasequ i kad je poku{ao, kad ih je spazio, da im umakne, oni su ga sustigli i ispalilivi{ehitacauwega. Na glavnom pretresu je utvr|eno da je Grujica Mitrovi} svoj ev rem en o ist uk ao sad a osu|enog Popovi}a pa je ovaj odlu~io da mu se, sa svojim drugarom,osveti. Posle ubistva, Goran Mitrovi}iMarkoPopovi}suse sakrili kod Duki}a u stanu, ali ih je poll ic ij a ubrz o uhvatila. Okrivqeni su odranije poznati policiji po vi{estrukimkrivi~nimdelima. M. V.

Mesto gde je ubijen Grujica Mitrovi}

ISTRAGA O TRAGEDIJI U NOVOSADSKOJ DISKOTECI „KONTRAST”

Saslu{anovi{eod 70svedoka,~ekase novove{ta~ewe –Uistrazipovodomtragi~nog po`arau„Kontrastu”saslu{ano je vi{e od sedamdeset svedoka, ostalo je da uskoro iskaze daju jo{ dve devojke koje nisu bile u Novom Sadu kad su salu{avani ostalio~evicidoga|aja.Tako|e, odre|eno je novo sveobuhvatno ve{ta~ewe stru~awaka iz oblasti gra|evinske, elektro i protivpo`arne struke – saop{tila jeju~eza„Dnevnik”portparolka novosadskog Vi{eg suda sudija SvetlanaTomi}-Joki}.–Osnovna ve{ta~ewa ve} su ura|ena, a slede dopunska, odnosno kontrolna,takodaistragasada~eka natenalazeimi{qewa.^etvorookrivqenihjo{suupritvoru. Podsetimo, u po`aru koji se dogodio1.aprilauranimjutarwim satima u diskoteci „Kontrast”uNovomSadupoginuloje {estoro mladih qudi. Nastradali su Marina Ani~i} (1987) iz^uruga,TamaraMiladinovi} (1987) iz Novog Sada, Milena Dalmacija(1986)izFutoga,dr`avqanin BiH s boravi{tem u

U diskoteci stradalo {estoro mladih

Novom Sadu Zoran Igwatovi} (1984), Marko Pavlovi} (1983) izKragujevcaiRenatoVukovi} (1991)izKikinde. Ubuktiwi,kojajeizbilaoko dva sata ujutro, lak{e su tom

SPECIJALNI SUD U BEOGRADU

Pripremnoro~i{te zavakcine28.juna –SpecijalnisuduBeograduzakazaojeuterminu28. i29.junpripremno ro~i{te za glavni pretresupredmetuujavnostinazvanom “vakcine” – izjavila je za “Dnevnik” portparolka tog suda sudija MajaKova~evi}-Tomi}. Na pripremnom ro~i{tu }e, shodno zakonu, Tu`ila{tvo predo~iti dokaze za optu`be protiv petoro okrivqenihkojeteretizazloupotrebuslu`benogpolo`aja krajem2009.godine uvezis postupkom javne nabavke vakcinaprotivnovoggripa A-H1N1, dok }e se, s drugestrane,odbranaizjasniti o navodima koje osporavaiargumetnimaza svoje teze. Na optu`eni~koj klupi na}i }e se nekada{wa direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Svetlana Vukajlovi}, direktor kompanije „Jugohemija farmacija„ Vladimir Gravar, direktor „Detapa„ QubomirPavi}evi} ibiv{adirektorka „Jugohemije„ Smiqka Mileusni}-Axi}, ina~e ro|ena sestra biv{e potpredsednice kompanije „Delta„ Milke Forcan. Optu`nicu u ovom slu~aju Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je sredinom februaraovegodine,tvrde}idajeu novembru 2009. u postupku javne nabavke vakcina protiv „sviw-

skoggripa“zanajboqegponu|a~a izabrana kompanija „Jugohemija farmacija„„iakonijeposedovala pismooautorizaciji“ proizvo|a~avakcina,{vajcarskekompanije „Novartis„. Optu`ba okrivqene sumwi~i da su na taj na~in u postupaknabavkevakcinaneposrednouvedeniposrednici–preduze-

}a„Jugohemijafarmacija„i„Detap„, koji su po osnovu uvezenih 855.000 doza vakcina, navodno, ostvariliukupunuimovinskukorist od oko 132 miliona dinara, za koliko je istovremeno o{te}enibuxetSrbije. Protiv Vukajlovi}eve, GravaraiPavi}evi}aistragajepokrenuta19.septembra2011,atrimesecakasnijepro{irenajeiprotivSmiqkeMileusni}-Axi}. Uz polagawe jemstva, 24. maja ukinutjepritvorSvetlaniVukajlovi}, Smiqki Mileusni}-Axi} i Pavi}evi}u, dok je Gravar iz pritvorapu{tenranije. J. J.

prilikom povre|eni Vesna Igwatovi} (1983), Nevena Grbi} (1986),MajaBlagojevi} (1988)i Sini{aRadojevi}. Zbogovetragedijeli{enisu slobode i privedeni sudiji, a

potom pritvoreni, vlasnik lokala, dvojica zakupaca i elektri~ar. Tokom saslu{awa vlasnik Alojz G. (68) negirao je krivicu, dok su se Slavi{a S. (48) i Dejan R. (36) branili }utawem. Elektri~ar Miroslav P. (50) iz Gospo|inaca, koji se tereti da je u ovoj diskoteci odr`avao instalacije od 2006. do2012.godine,navodnojeupoliciji prizano da je u Kontrastu „ne{to petqao„ sa strujom nanagovorovetrojice,alipred sudijomnijeponoviotajiskaz. Uzrok smrti nastradalih je verovatnobilogu{eweoddima. U trenutku izbijawa vatre u diskotecijebilooko300osoba. Mogu}iuzrokpo`arajekvarna instalaciji ispod bine, spomiwalosenezvani~noposletragedije. De`urniistra`nisudujaVi{eg suda u Novom Sadu Miroslav Alimpi} je nakon odre|ivawa pritvora okrivqenima 3. apriladoneoodlukuopokretawuistrage. M. V.

@ALBENO VE]E HA[KOG SUDA

OdbijenPavkovi} @albenove}eHa{kogtribunalaodbacilojeju~ezahtevgenerala Neboj{e Pavkovi}a da budepu{tennaprivremenusloboduod15.do29.juna,dabibio sporodicomuvremekadawegov ~etvorogodi{wi sin bude operisanuBeogradu. Tu`ila{tvoseusvompodnesku protivilo zahtevu odbrane zaprivremenoosloba|awe. @albeno ve}e je zakqu~ilo dajeoperacijakojoj}edetebiti podvrgnuto „rutinska“ i da ono „nije u kriti~nom stawu i da nema neposrednog smrtnog rizika“,tedatakopodnosilac „nijepokazaodapostojeposebneokolnostikojebii{leukoristwegovogzahteva“. Pavkovi} je provostepenom presudomosu|enna22godinezatvora zbog zlo~ina nad kosovskimAlbancimauprvojpolovini 1999. godine, kao i potpredsednikVladeSRJNikola[ainovi} i policijski general SretenLuki}.

Na po 15 godina zatvora u ovom predmetu osu|eni su generali Dragoqub Ojdani} i Vladimir Lazarevi}. Biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi} oslobo|enjeoptu`bi. E. D.

IZ POLICIJSKE UPRAVE U KIKINDI

Prijavazbogprevare Kikindskapolicijapodnelajekrivi~nuprijavuprotivposlovo|eSZTR„Si[ponga”ZlatkaM. (1969)izKikindezbogosnovasumwedajepo~inioprevaruodoko340.000dinarana{tetuStevanaS. izKikinde. Usaop{tewuPUKikindanavodisedajeosumwi~eniZlatnoM. umaju2011.godine,la`nimprikazivawemdoveouzabluduStevana S.kojimujepozajmiopare,zatimjeuoktobruistegodineuzeoinventar iz pekare i prodao tre}em licu, a o{te}enom do sada nije vratiodug. M. Mr.


SPORT

petak15.jun2012.

KUQANIPROMOVISALINOVISTRU^NI[TAB

PREDSKORIPO^ETAKPRELAZNOGROKA

Vo{aupotrazi zaplejmejkerom

PovereweVeli~ku Kaplanovi}u U Fudbalskom klubu Hajduk na prigodanna~inpromovisanjenovi stru~ni{tab.Novi{efstru~nog {tabajeVeli~koKaplanovi},doskora{witrenerBSKBor~e.Wegov prvi saradnik je Nenad Cerovi}, koji mu je bio pomo}nik i u Bor~i, a u stru~nom {tabu je i VladimirPro~ikjevi}. -Odlu~ilismosezamladuekipu trenera na ~elu sa Veli~kom Kaplanovi}em, veruju}i da }e oni biti kadri da dovedu Hajduk do Evrope. Na wima je sada da daju predloge koga da dovemo, koga da otpustimoiterazgovorepo~iwe-

Pro~ikjevi} koji }e u stru~nom {tabu biti zadu`en za skauting, individualni rad i ostale stvari kojesupotrebnejednomsuperliga{u.Izprethodnogstru~nog{taba sa nama ostaje Mirko Radulovi}, proverenitrenergolmana-rekao jeKaplanovi}. Pro{losezonskisastavHajduka je ve} pretrpeo odre|ene izmene. Oti{lisuPauqevi},Bubalo,^ovilo... - Hajduk je prodao tri igra~a {tonijedansuperliga{kiklubdo sadanijeuradio.Tojepravastvar i mi }emo poku{ati da dovedemo

Veli~koKaplanovi}iZoranOsmaji}

move}danas.Mislimdasmonapravili pravi potez, jer nam je bila `eqa da dovedemo na du`i rok mla|e,alive}dokazanestru~wake -rekaojepredsednikklubaZoran Osmaji}. Kaplanovi}jero|en1975.godine, radio je u svim selekcijama BSK-aizBor~e,potompostaotrener seniorskog tima, uveo BSK u superligu,potomjeusledilo{kolovawezaprofilicencu,dabise ponovo vratio u Bor~u i ekipu BSKBor~evodiouprole}nomdelunedavnozavr{enesezone. -DolazakuKulusmatramkaojedan iskorak u svojoj karijeri, jer dolazimuambiciozanklubukojem mogudaafirmi{emsebeiHajduk. Mislim da je Hajduk stabilan superliga{,savizijomkojujaprepoznajemismatramdajeovoprilika za dokazivawe. [to se saradnika ti~e,saCerovi}emsamsara|ivao u BSK-u, a tu je i mladi momak

ne{to{to}eadekvatnoodgovoritipozicijamasakojihsutiigra~i oti{li. Ne}emo `uriti, dug je prelazni rok, a dove{}emo prava poja~awa, prave li~nosti koje }e pomo}imladimmomcimadastasaju uvrsnefudbalere-jasanjeKaplanovi}. Kada je trenerska filozofija novog{efastrukeHajdukaupitawu,onka`e: -Verujemusvojrad,uradsvojih saradnika,nikadasenisampla{io izazovaipristalicasamonemaksimedatrenerinajboqepri~ajuna terenu.Naravno,te`i}emodaHajduk bude prepoznatqiv po igri i pona{awi i da bude jo{ vi{e publiku na stadionu. Ukoliko uspemo da spojimo dopadqiv fudbal i rezultate-tobibiloidealno-istakaojeKaplanovi}. Kuqani }e po~eti pripreme 2. jula,a11.}esepreselitinaTaru. \.Bojani}

Istogdanakadapo~iwu pripreme fudbalera Vojvodinezanovusezonu (ponedeqak, 18. jun), po~e}e i prelazni rok za profesio- nalnefudbalere.On}epotrajati do31.avgusta,pajesigurnodanas, osimnaterenima,zanimqividoga|ajio~ekujuinafudbalskojpijaci. [to se novosadskog superliga{a ti~e, evidentno je da }e, pre svega, morati da potra`i organizatoraigre.Upravoizostanakkvalitetnogplejmejkerauvelikojmeri uticao je na to da crveno-beli ne odigraju pro{lo prole}e na o~ekivanomnivou.AlmamiMoreira,kojijezimusdovedendabire{io to pitawe, nije bio ni blizu togadadobijemakarprelaznuocenunizaigre,nizapona{awe,paje ba{ zbog toga sve izvesnije da saradwaswimne}ebitinastavqena. Dodu{e, Moreira ima jo{ godinu dana va`e}i ugovor, ali wegovim anga`manom, utisak je, niko nije zadovoqan - ni klub, ni navija~i, nisamigra~-papostojivelikaverovatno}a da ugovor sporazumno buderaskinut. Od odlaska Gruzina Giorgija Mereba{vilija, novosadski tim nemaigra~akoji}epokrenutiekipunasrediniterena,povezatilinijetimaiomogu}itibrzuipreciznudistribucijuloptekanapada~ima.Te{kojeuovomtrenutku prepoznati igra~a u Srbiji koji odgovaratakvomopisuadajeslobodan,pa}e,izvesnoje,Novosa|a-

Danasod9satiuFC„VujadinBo{kov”igrajuseprveutakmicenaVojvodinaHomakupu2012,turnirunakojem}eu~estvovati124ekipeizosamevropskihzemaqa.Dapodsetimo,ovotakmi~eweorganizujeseuuzrastimado8,9,10,11,12,13i14godina,anekinovifudbalskinara{tajiima}elepuprilikudasvojeume}epoka`uuzaista`estokojkonkurenciji. Sve~anootvaraweturnirapredvi|enojezave~erasu20~asova,nanovosadskomTrguSlobode.VojvodinaHomakup2012otvori}eRadomirKrsti},legendarnifudbalerVojvodineirekorderpobrojuodigranihutakmicazacrveno-bele(613). A.P.:

ka`u da su crno – beli u ^a~ak i{lidagledajuFilipa,aneLazara. - Dobio sam {ansu da se poka`em. Bespredmetno je govoriti kolikomiovajpozivzna~i.U~ini}u sve da opravdam poverewe i zaslu`immestouprvomtimu-rekaojeFilipidodao:-Sre}ansam zbogbarata,amenitekpredstoji borba. @elim da obojica ostavimotraguPartizanuitakoulazim uovepripreme. I.Lazarevi}

IZNOVOPAZOVA^KOGRADNI^KOG

Nemamestabrizi Komisija FSS (Caran, Andri}) za prijem i pregled fudbalskih terena posetila je Novu Pazovu i obi{la stadion novog prvoliga{a Radni~kog. Utvr|eno je vi{e nedostataka koji se moraju otkloniti da bi se utakmice mogle igrati na stadionu u Novoj Pazovi.Do po~etka prvenstvaRadni~ki}emoratidaobezbediposebanprostornatribinamazasme{tajgostuju}ih navija~a,kaoinesmetanulazzawih.

Foto:F.Baki}

nimoratidare{ewepotra`evan granicaSrbije. Jediniigra~kojemjeugovoristekao iz pro{losezonske ekipe je StefenApija.Biv{ireprezentativac Gane mo`da u po~etku nije opravdavao velika o~ekivawa navija~a,alije,kakojevremeodmicalo,podizaonivoformeiigrao sve boqe. U odlu~uju}oj utakmici zaosvajawetre}egmestaiulazaku kvalifikacije za Ligu Evrope s CrvenomzvezdomApijajebioveo- ma dobar, postigao je, po izboru sajta www.fkvojvodina.com, najlep{igolusezoniizaslu`iojevelikeaplauzestribina.Onisubili nagradaizatajgol,alijo{vi{e

Sve~anootvaraweu20sati

LazariFilipMarkovi}

Rankovi} ka`e da postoje svi uslovizadobarradnaTari. - Prvi testovi pokazuju da su igra~ispremnido{linapripreme. Pridr`avali su se programa koji su dobili na kraju sezone i postavilibazuzadaqirad. NaTarijesaPartizanomiro|enibratLazaraMarkovi}aFilip(20).On}eposleigrawauTeleoptikupoku{atidasenametne stru~nom{tabu.Radiseoveznom igra~uzakojegjeprocewivanoda je talentovaniji od brata. Neki

AbubakarOumaruiStefenApijaspredsednikomRatkomButorovi}em

DANASPRVIME^EVINAVOJVODINAHOMAKUPU2012

PartizannaTari Narednih 12 dana fudbaleri Partizana prove{}e na pripremamanaTari.TreneruVladimiru Vermezovi}u na raspolagawu }e biti kompletan igra~ki kadar, osim Nemawe Tomi}a, koji je posle akcija reprezentacije dobio po{tedudoponedeqkaiStefana [}epovi}a koji je na svadbenom putovawu.NaTarisuipovre|eni EduardoiMarko[}epovi}. Crno–belenasrpskojplaninskojlepoticio~ekujepaklenrad. Trenira}e se i tri puta dnevno, {to dovoqno govori sa kakvom ozbiqno{}u Beogra|ani ulaze u pripreme. -Uovomperiodune}emoimati prijateqskih utakmica. Akcenat jenasticawufizi~kekondicije. Trenira}emo dva ili tri puta dnevno,prepodneu{umi,popodne uteretani.UBeogradsevra}amo 26.junakada}eigra~idobitidva slobodnadana,aondaputujemona Pohorje–rekaojesekretarstru~nog{tabaQubi{aRankovi}. Za boravak u Sloveniji crno – beli su ve} zakazali nekoliko utakmica: 30. igraju sa doma}im Aluminijumom, 1. jula sa austrijskimVinerNoj{tadom,4.saukrajinskom Zorjom, 7. sa austrijskim [turmomi10.saLokomotivomiz Moskve.

dnevnik

c m y

16

- Treba}e jo{ da sredimo svla~ionice, obezbedimoprostorijezamedicinskuslu`buisklopimougovorsaSOStaraPazovaokori{}ewu terena.Svetomoradaseodradidoprvogavgusta,kadajenajavqendolazakkomisijezaproveruu~iwenog.Sve}ebitiura|enonavreme,paje neopravdanabojazannavija~ada}eseutakmice igrati u Staroj Pazovi – tvrdi sekretar Radni~kogVladimirJelisavac. J.V.

zaukupnoanga`ovaweiodnospremacrveno-belomdresu.Predodlazaknagodi{wiodmor,Apijajena-

sigurnodasuswimastupiliukontakte i da su pregovori u toku. Spomiwu se dvojica odli~nih napada~a,nagove{tavajusepromeneu {toperskoj i bekovskoj liniji, prakti~no tra`e se osve`ewa i poja~awa u svim linijama ekipe. Da ne bismo licitirali neproverenim informacijama i imenima, re}i}emosamotolikodapripremeekipepo~iwuzakojidanida}e odnedeqesvebitijasnijeupogledutoganakoga}e{efstrukeZlatomirZagor~i}iwegovisaradnicimo}idara~unajuunovojsezoni. UzkonsultacijesUpravnimodborom kluba, Zagor~i} je najavio da}emla|iigra~iizomladinskog pogonaunovojsezonidobitipriliku,alidaswihovimuvo|ewemu seniorski tim vaqa biti veoma oprezan.Dobrojeto{toVojvodinausvojimmladi}imaimaveliki potencijal i kvalitet. Uostalom, omladinci su prvaci Srbije i na wihovomputukavelikojscenine

Ko}eostatiodstranaca Odjeseni,kadajesrpskifudbalupitawu,uprotokoluzazvani~ne utakmicemo}i}edabudusamo~etvoricastranaca.Nalistiigra~a Vojvodinekojinemajusrpskipaso{uovomtrenutkusenalaze:Abubakar Oumaru (Kamerun), Naemeka A|uru (Nigerija), Daniel Mojsov (Makedonija),AntviJao(Gana),AlmamiMoreira(Portugal)i,ukolikoostaneuNovomSadu,StefenApija(Gana). Dorazlazasnekimaodwih}eneminovnomoratidado|e,posebno ukoliko plejmejker kojeg `ele da anga`uju crveo-beli bude tako|e stranac.Odlukaotome,naravno,urukamajeZlatomiraZagor~i}a,s timda}emopodsetitidajeAbubakarnajboqiigra~timaupro{loj sezoniiqubimacpublike,dajeApijastekaonaklonostistrukei gledalaca,adajeMojsovbiojedanodnajstandardnijihigra~auekipi. javioda}edo}inapo~etakpriprema 18. juna i da `eli da ostane u NovomSadu.@eqaje,~inise,obostrana,potvrdiojetoiApijinmenaxerVojaDragovi},pane}ebiti veliko iznena|ewe ukoliko tamnoputiasiunarednojsezonibude prvotimacVojvodine. [tosedovo|ewanovajlijati~e, sigurnojedacrveno-beliimajulistu `eqa, odnosno igra~a koje bi voleli da vide u svom okru`ewu. Kojaimenasenalazenatojlisti, zasadanijepoznato,alijesasvim

treba juriti. Za seniorsku ekipu debitovali su u prvenstvu ve} afirmisani Marko Poletanovi}, pa [aleta Kordi}, Bojan Nasti}, Milan Spremo i Neboj{a Kosovi},asprvimtimomjetreniraoi mladigolmanMarkoKordi}.Spozajmicasevra}ajuNemawaRadojai ne{to stariji \or|e [u{war, a iza svih wih {ansu ~ekaju Sekuli},Nikoli},Ga}inovi}i~itava plejada izuzetno talentovanih de~aka. A.Predojevi}

ZATI[JEPREDBURUNAMARAKANI

Babaqnajve}e poja~awe Nakonuspe{nookon~anihizbora, na Marakani je zavladao prividni mir. Trener Prosine~ki je na odmoru jo{ nekoliko dana, kao i fudbaleri.Ipak, imazanimqivihde{avawautaboru crveno- belih. Pre svega promewenjestru~ni{tab.Najbli`i saradnici Prosine~kog digli su sidro. Marovi} i \urovi}nisubilizadovoqnisvojim statusom i finansijskim uslovima, pa }e samostalno nastaviti trenerske karijere. Problemjebrzore{en,anga`ovanjeperspektivanstru~wakiz omladinskog pogona Ivica Mom~ilovi}. - Sistem rada mi je poznat, a Robijev poziv predstavqa izu- zetnu~ast.Verujemdaimamopotencijal i kvalitet za ostvarewe osnovnog ciqa u novoj sezoni,atojeosvajawetitule-poru~iojeMom~ilovi}. Prelaznirokproti~ebezve}ih uzbu|ewa. Nekoliko Zvezdinihklinacajeprofesionalnim ugovorima prekomandovano u A tim (Stojkovi}, Spaji} i Lukovi}), anga`ovan je i levi bek Kragujev~ana Qubo Spaji}. Najva`niji transfer treba da bude realizovan u narednim danima. Australijanac srpskog porekla Eli Babaq (20), napada~Melburnhartsave}jeuBeogradu. Korpulentni golgeter (194 cm) treba da pro|e lekarske preglede i stavi paraf na ugovor, a ~itava akvizicija bi}evrednaoko400.000evra. Jo{uveknisure{enesvedileme oko nastavka saradwe sa To{i}em i Lazovi}em, kojima

suponu|eninoviugovori,alii saEvandromkojiseoglasioputem menaxera izraziv{i nezadovoqstvozbognagomilanihdugovaizproteklogperioda. Generalni sekretar crvenobelih \or|e Stefanovi} po-

naZlatiboru,aprvitakmi~arski ispit zakazan je za 19. jul u kvalifikacijamazaLiguEvrope. Napravqen je i program kontrolnih utakmica. Ve} 27. juna crveno-beli }e odmeriti snage

EliBabaqdo{aonaMarakanuizAustralije

tvrdiojedapostojiinteresovawezanekolikoigra~akojimogu danapsuteMarakanu,alidanema i zvani~nih ponuda. Re~ je o Petkovi}u,Dimitrijevi}u,Miki}u,Dimitrijevi}u... -Ucentrupa`wemenaxerasu de{avawa na EP, pa  se mo`e o~ekivatida}etr`i{teproraditi ne{to kasnije - konstatovaojeStefanovi}. Zvezda{i odmor zavr{avaju 22.juna,kada}epo~etipripreme,najpreuSlovenijikasnijei

saqubqanskomOlimpijom,~iji je sportski direktor nekada{wi prvotimac Zvezde Milenko A}imovi}. Tri dana kasnije sledi me~ protiv Dom`ala, a slovena~ki deo priprema zavr{ava se 2. jula susretom sa Koprom. Sledi selidba na Zlatibor,a6.julaiutakmicaprotiv {ampiona Makedonije Vardara. Posledwi me~ zakazan je za 9. jul,rivaljenoviprvoliga{JedinstvoizU`ica. Z.Rangelov


SPORT

c m y

dnevnik

17

petak15.jun2012.

14.FUDBALSKOPRVENSTVOEVROPEUPOQSKOJIUKRAJINI

DancipeckaliRonalda Navija~i Danske na utakmici u Qvovu skandirali „Mesi, Mesi”, kadagodbiseloptana{launogamaportugalskogasa. KristijanoRonaldojezaevropski fudbal isto {to i Lebron Xejms za NBA ligu. Neosporno

prvogme~anaEPiporazaodNema~kekrenulesupri~edajeondalekoodformeizRealMadrida,da nijesposobandanapravirazlikuu dresu Portugala, da }e ovo biti jo{ jedan razo~aravaju}i turnir...Uistovremejeceosvetpri-

KristijanoRonaldo

kvalitetan,alinekakoarogantan. Nikomuneosporavaklasu,alivole ga samo navija~i tima za koji igra. ^im va`nu utakmicu odigra maloslabije-bivarazapetumedijimainadru{tvenimmre`ama.Ronaldo je fudbaler koji bukvalno nemapravanagre{kuive}posle

~ao i divio se het-triku Lionela Mesija u prijateqskom susretu sa Brazilom!Navija~i Danske namirisalisu„krv”iupornoprovociraliRonaldaskandirawem-„Mesi, Mesi”.Portugalac je propustio dve stoprocentne {anse i u fini{u dobio nepotreban `uti

karton, a posle me~a (3:2) nije mogaodasakrijefrustracijukada suganovinariupitali{tamisli ona~inunakojisuDanciprobali dagauzdrmaju. - Znate li gde je bio Mesi pro{legodineuovovreme?Ispao jeizKupaAmerike,kojijeodr`an uwegovojzemqi!Zartonijeve}i neuspeh-upitaojeRonaldo. Osimtoga{tomuprimedbanije bilaskroznamestu,Argentinaje prebrodila grupu, pa ispala na penaleu~etvrtfinalu,Ronaldoje pokazaodamuneprijajukonstantna pore|ewa sa Mesijem, kojem je kona~no preoteo titulu prvaka [panije,alijeomalenidribleri daqe najboqi strelac i zvani~no najboqi igra~ sveta.Dok je Ronaldominulesezonedao60golovazaRealusvimtakmi~ewima,za Portugalsenaposledwem21me~u samo pet puta upisao u listu strelaca. -Ronaldonijepodni{tave}im pritiskom nego bilo koji reprezentativacPortugala.Imao je neke te{ke situacije, ali sa na{e ta~ke gledi{ta odigrao je dve dobre utakmice i niko nije nezadovoqan wegovim u~inkom prokomentarisao je selektor PauloBento. Portugal ima tri boda iz dve utakmice i u posledwem kolu bi ~ak i minimalan poraz od Holandije mogao da mu bude dovoqanzadrugomestougrupiB.

DRUGAUTAKMICADRUGOGKOLACGRUPE

Vatreni~uvaju tradiciju Italija-Hrvatska1:1(1:0) POZNAW: StadionMunisipal, gledalaca, sudija Veb (Engleska), strelci:Pirlou40.zaItaliju,a Manxuki} u 71. minutu za Hrvatsku.@utikartoni:MotaiMontolivo (Italija), a [ildenfeld (Hrvatska). HRVATSKA: Pletikosa-Strini},[ildenfeld,]orluka,SrnaPeri{i} (od 68’ Prawi}), Modri},Vukojevi},Rakiti}-Jelavi} (od 83’ Eduardo), Manxuki} (od 90+3’Kraw~ar). ITALIJA: Bufon-Kjelini,De Rosi, Bonu}i - \akerini, Tijago Mota (od 63’ Montolivo), Pirlo, Markizio,Ma|o-Baloteli(od70’ DiNatale),Kasano(od84’\ovinko). Italija povela golom Andree Pirlau40.minutu,izjedna~ioMario Manxuki} u 71. Hrvati nikad nisu izgubili drugu utakmicu na velikimtakmi~ewima.Sa~etiri osvojena boda sve je u rukama iza-

(3:1)biojeiSlavenBili}.PritisakkojijenosilautakmicasaHrvatskom, pozitivno se odrazio na igru azura u prvom poluvremnu. Bilojetomo`dainajboqepoluvreme jedne selekcije na ovom Euru. Italija je krenula silovito i odmahpreuzelakontrolunadloptom,smewivalesuse{anse,adana golu kockastih nije bilo Stipe Pletikose mo`da bi me~ bio re{enve}posleprvih45minuta. Hrvatisuimalisamojednupravuprilikuutomdeluigre.Nikica Jelavi} nije iskoristio sjajnu loptusadesnestreneodDarijaSrne (93 utakmice). Kapiten Hrvatskepostaojerekorderpobrojunastupa u nacionalnom dresu. UtakmicaprotivItalijebilamuje93. Na drugoj strani opasnost je pretilasasvihstrana.MarioBaloteli je dva puta {utirao sna`no, ali zamalo neprecizno. Mo-

Rusiula`u`albuUEFA Ruski savez (RFF) ka`wen je odstraneDisciplinskekomisijeUEFAsa120.000evraiuslovnooduzimawem{estbodovaunarednom ciklusu kvalifikacija zaEvropskoprvenstvo.Kaznaje izre~enazbogdivqawawihovih navija~a na me~u sa ^e{kom u Vroclavu, koji su ubacivali petardeibakqenateren,istak-

li transparent „Ovo je Rusija”, ali i vre|ali igra~a iz protivni~kogtaboraTeodoraGebre Selasija.Oni su uo~i me~a prebili redare na stadionu, a optu`eni su i za sukob sa navija~imaPoqskeuVar{avi. - Fudbalski savez Rusije ima pravo da pripremi i podnese `albuprotivoveodlukeito}e

biti ura|eno u predvi|enom roku -  navodi se u saop{tewu RFF. Navodno Ruski fudbalski savez `albu }e ulo`iti samo zbogpretwezaoduzimawebodova, ukoliko wihovi navija~i naprave i najmawi incident u naredne ~etiri godine, dok }e nov~anukaznuplatiti.

Bgrupa Holandija–Danska 0:1 1:0 Nema~ka–Portugalija Danska–Portugalija 2:3 1:2 Holandija–Nema~ka 1.Nema~ka 2 2 0 0 3:1 6 2.Danska 2 1 0 1 3:3 3 3.Portugal 2 1 0 1 3:3 3 4.Holandija 2 0 0 2 1:3 0 17.jun:Portugalija–Holandija (20.45) (20.45) 17.jun:Danska–Nema~ka

Cgrupa [panija–Italija Irska–Hrvatska Italija–Hrvatska [panija–Irska 1.Hrvatska 2 1 1 0 2.Italija 2 0 2 0 3.[panija 1 0 1 0 4.Irska 1 0 0 1 18.jun:Hrvatska–[panija 18.jun:Italija–Irska

1:1 1:3 1:1 sino} 4:2 4 2:2 2 1:1 1 1:3 0 (20.45) (20.45)

Dgrupa

Finale[panija–Nema~ka Muriwo smatra da selekcijawegovezemqenema prevelike {anse da napraviiznena|eweuzavr{nicikontinentalnog {ampionata. -Dobrastvarusvemuje {to Portugal zavisi iskqu~ivo od sebe i onoga {touradiprotivHolandije. Mislim da Portugalnijeme|udve-trinajboqe ekipe na turniru. Ipak,akodo|udo~etvrtfinala, mo`da i mogu da naprave nekakvo iznena|ewe u ovakvom formatu takmi~ewa smatraMuriwo.

0 1 0 1

1:1 4:1 1:2 1:1 5:2 4 3:5 3 2:2 2 2:3 1 (20.45) (20.45)

1:1 Francuska–Engleska Ukrajina–[vedska 2:1 1.Ukrajina 1 1 0 0 2:1 3 2.Engleska 1 0 1 0 1:1 1 3.Francuska 1 0 1 0 1:1 1 4.[vedska 1 0 0 1 1:2 0 Danas:Ukrajina–Francuska (18) Danas:[vedska–Engleska (20.45) 19.jun:[vedska–Francuska (20.45) 19.jun:Engleska-Ukrajina (20.45)

PROGNOZA@OZEAMURIWA

Trener Reala @oze Muriwo smatra da je [panija i daqe glavni favorit za osvajawe titule prvaka Evrope, iakojeuprvomkoluodigrala samo 1:1 protiv Italije. Najve}i rival furije kao i pre ~etiri godine, prema Muriwovom mi{qewu, bi}e reprezentacijaNema~ke. - Ako sve bude prema dosada{wim o~ekivawi@ozeMuriwo ma, [panci }e u}i u ~etvrtfinaleido}idosamezavr- jo{parselekcijakojebimogle {nice takmi~ewa. Tamo }e ih daimpariraju-rekaojeMurimo`da ~ekati Nemci, a ima tu wo.

Agrupa Poqska–Gr~ka Rusija–^e{ka Gr~ka–^e{ka Poqska–Rusija 1.Rusija 2 1 1 2.^e{ka 2 1 0 3.Poqska 2 0 2 4.Gr~ka 2 0 1 16.jun:Gr~ka–Rusija 16.jun:^e{ka–Poqska

PletikosanijeuspeodazaustaviudaracPirla

branika Slavena Bili}a. Ali, u posledwem kolu o~ekuje ih vrlo te`ak zadatak protiv [panije. U tom duelu im mo`da ni bod ne}e bitidovoqan.Italija}ekartuza drugurundutra`itiuduelusaRepublikom Irskom, u koji }e u}i kaoapsolutnifavorit. Azuriidaqenemajupobeduprotiv Hrvatske u va`nim takmi~arskim utakmicama, a samo su je jednompobediliodukupnosedamodi- granihduela.Na{ekom{ijeimaju ~etiritrijumfaodkojihjenajva`nijionajiz2002.naSvetskomprvenstvu u Japanu i Ju`noj Koreji. Kockastisutadapobedili,alinisupro{ligrupu.Iakosupostojalespekulacijeda}eMarioBaloteli protiv Hrvatske ostati na klupi, a ]ezare Prandeli sistem igrepromenitiiz3-5-2u4-4-2,selektor Italije, za drugi me~ na Euru, nije napravio nikakve promene u po~etnom sastavu u odnosu name~sa[panijom.Zadovoqanizborom protiv Republike Irske

gao je da savlada Pletikosu ve} u tre}em minutu. Vezista Juventusa KlaudioMarkiziozalediojesrca hrvatskihnavija~akadajeu11.minutu silovito tukao sa oko 20-ak metara,aloptaproletelatikiznadpre~ke. U 38. minutu Markizio je imao najboqupriliku,alijegolman{ahovni~araspasaosiguranpogodak. Pletikosajeodbraniosve,osim jednog {uta. Andrea Pirlo je majstorski, sa leve ivice kaznenog prostora, izveo slobodwak i smestioloptuubli`iugaohrvatskog gola.Pletikosajeiovaj{utimao naruci,alikasno.Loptajeve}bilaugolu.Ipak,situacijasemalo promenilanaterenuudrugompoluvremenu. Hrvati su postali mnogo opasniji. Italija je prepustila loptuprotivniku,kojijesve~e{}e bioispredgola\anlui|ijaBufona.IzabraniciSlavenaBili}anisuuspevalidado|udoprilike. Prvi je publiku na noge u nastvakupodigaoBaloteli.Tamno-

puti napada~ azura je u stilu Markizija {utirao sna`no iz daqine, ali je kao i saigra~ poslaoloptumaloiznadpre~ke. Desetominutno zati{je na terenu prekinuo je Mario Manxuki}.Golom!IvanStrini}jeodli~nosalevogbokaposlaloptu nadrugustativu,gdejejujeManxuki} lepo prihvatio, spustio poredsebe,azatimjeposlaopored nemo}nog Bufona, od stative,umre`u.Golujeuvelikojmeri kumovao \or|o Kjelini koji je katastrofalno procenio let loptekojajepadalau{esnaesterac. Do kraja nije bilo ve}ih prilika.Italijanijeuspeladapobedi ni u petoj uzastopnoj utakmici (ukqu~uju}i i prijateqske), {to je wen najdu`i period beztrijumfajo{odavgusta2010. Tako|e,azurisubezpobede{est me~evanavelikimtakmi~ewima. Imajupetremijaijedanporaz. Hrvati su, uz Brazil, jedina reprezentacija na planeti koja na posledwih pet utakmica ne znazaporazprotivItalije.

VESLISNAJDER,NAJBOQIIGRA^HOLANDIJENAEP

Dokle}emo`ivetinamalimostrvima Vice{ampioni sveta i jedna od najdominantnijihfudbalskihsila u kvalifikacijama za EURO Holandijanalazisenarubueliminacije ve} u prvom krugu Evropskog prvenstva. Da ne bi poginuli u stra{noj grupi, Holan|ani }e u tre}emkolumoratidanapunemre`uPortugalainadajuseda}eisto u~initi Nemci s Danskom.U suprotnom - idu ku}i! Posle poraza odDanske(0:1)iNema~ke(1:2),popucalojepo{avovimautimuBertavanMarvijka,kojijejednovreme uspevaodadr`isujetnezvezdetimamirneinaokupu,naro~itouJu`nojAfrici,alikaoinekoliko putaranije,ponovosuizgledaegocentri~ni duhovi prizvali neuspehnaranxastih. To je potvrdio i kqu~ni igra~ ovogtimaVesliSnajder.OnjeposleporazaodNemacarekao: -Vremejedapustimodanestano ovena{epateti~nesujete.Akonekobudepravionereduekipi,uvek }u ustati protiv wega - rekao je Snajder,kojiigravanserijskifudbaliovogletauUkrajiniiPoqskoj,alitonemaefekta.

Pogledajtesamoovo-golRobinavanPersijaprotivNema~keza 1:2,prviholandskinaturniru,do{aojeposle16.{ansekojujeSnajdernasmetiosaigra~ima!?Protiv Danaca Holan|ani su propustili osamSnajderovihkqu~nihdodavawa, a protiv Nemaca sedam, dok Van Persi kona~no nije postigao gol.Ipak, bilo je prekasno, jer su to Nemci, koji nikada ranije na EURO nisu ispustili pobedu posle vo|stva od dva i vi{e golova razlike.Bezobziranato{tovanserijski talenat koji Holan|ani imajudovodidotogadaneminovno stvaraju {anse, u wihovoj igri ne vidisejedinstvo,anajmawepozitivnaatmosfera.Tojedanakprevelikom broju dobrih igra~a, jer momci poput Klasa-Jana Huntelara,RafaelavanderVartailiDirkaKajtamorajudasedenaklupi,a toihboliionitojavnopriznaju. Naro~ito Huntelar i Van der Vart.Mogu}edaseba{wimaobra}aSnajder,neimenovanitataovog tima. - Ne, nije nam potreban psiholog. Mi smo odrasli qudi. Poje-

Holan|anirazo~aralisvepoklonikefudbala

dinci imaju probleme sa drugim igra~imaiselektorom,aakojetako,najboqejedasesuo~imosvio~i uo~i.Tojejedinapsihologijakoja namjepotrebna.Nesmemovi{eda `ivimonamalimostrvima.Moramodaidemozajednokaistomciqu, dabudemojedinstveniidasesuo~imo sa posledicama - rekao je Snajder, ne `ele}i da imenuje ko praviprobleme,alisadavi{enemadilemeokotogakakvajeatmos-

fera u jednom od najja~ih timova sveta. Dok je Snajder govorio tako, VanderVartjegovorioovako: -Veomasamnezadovoqan-rekao je plejmejker Totenhema o tome {tojeidrugime~po~eosklupe. Kod Van Marvijka prednost dobijaIbrahimAfelaj. -Selektorimasvojemiqenike i ja nisam me|u wima. Ne mislim da }e se to promeniti -  dodao je

VanderVart,kojijeprotivDanacau{aoufini{u,aprotivNemacau46.minutu. -Videlismouprethodnihnekoliko godina da selektor ne pravi lako promene u startnoj postavi. Sjajno je biti nukleus tima, naju`izbor,asdrugestranebolnoje bitistalnonaklupi,timpre{to mislimdasamuneverovatnojformi. Nastavi}u da dajem 100 odsto mogu}nosti, ali u isto vreme mislim da imam puno pravo da izrazim svoje nezadovoqstvo -  podvukaojeVanderVart. Snajder,nakraju,nemislidaje potrebno da se u ekipi svi vole, qubeidru`e,ali... -Nijeneophodnodasvibudemo prijateqidabismomoglidaigramo zajedno i pobe|ujemo. Ne mislim da postoje klanovi u na{em timu, niti da se neko ne podnosi. Da je tako, reagovao bih prvi, jer samdo{aodabudemprvakEvrope. Dok se eliminacija pribli`ava, postavqa se pitawe i {ta }e bitisaVanMarvijkom.Direktor Fudbalske asocijacije Holandije BertvanOstvenka`edaselekto-

ra takav scenario ne}e ko{tati posla. - Ciq smo postavili jo{ 2005. godine i to je polufinale, ali i ako ispadnemo ranije ne}e biti posledica po selektora. I mi i Van Marvijk potpisali smo ugovorprizdravojpameti. Jedan od najlo{ijih u holandskom timu, ~ovek koji i te kako ose}aposledicesvojihproma{aja u fini{u sezone sa Bajernom iz MinhenaArjenRobenskepti~anje po pitawu nema~ke iskrenosti u me~usaDancima. -O~ekujemodNemacadaispune svoju du`nost i pobede Dansku, a onda je sve na nama. Me|utim, ko godzavisiodNema~kenemo`eda seose}adobro-priznaojeRoben, ~lanBajernaizMinhena,verovatnonerazmi{qaju}ikako}etodo`iveti u wegovom klubu, wegovi saigra~i.Ipak, nije tajna da se Nemci i Holan|ani ne vole i to verovatnoapostrofiraRoben. Utakmice posledweg kola GrupeB,Nema~ka-DanskaiHolandija-Portugalijaigrajuseunedequ uve~eod20.45~asova.


18

SPORT

petak15.jun2012.

BARA@ZASRPSKULIGUVOJVODINA

Karlov~anistekli prednost Proleter–Jedinstvo(SP)2:1(1:0) BANATSKI KARLOVAC: Stadion Proletera, gledalaca 2.000, sudija: Ma`i} (Vrbas),strelci:[uqagi}u18. (penal)i62.zaProleter,a@akula u 50. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: ^e~ari}, Aleksi}, Mo{esku (Proleter), Erceg(Jedinstvo) PROLETER: D. Liki} 7, Ili} 7, [uqagi} 8, ^e~ari} 7 (Teofilovi}), Mikovi} 7, Nastanovi} 7, I. Luki} 7 (Mo{esku7),Tomi}7,Aleksi}8,Ivanovi} 7, \or|evi} 7 (Karakli}). JEDINSTVO: Jovi{i}7,Luki}7,Kne`evi}7([apowa7), Vuj~i} 7, Jovi{i} 7, [u{a 7, Dragin 8, Ogrizovi} 7, @akula 7, Pej~inovi} 7( Erceg 7), Nagli}7(Kukoq7). Fudbalski praznik u ju`nom Banatu.Predvi{eod2.000gledalaca fudbaleri proletera iz BantaskogKarlovcasavaladali suuprvombara`me~uzapopunu Prveligeodli~nuekipuJedin-

Uro{[uqagi}(Proleter)

stva iz Stare Pazove sa 2:1.Sve je besprekorno organizovano i sve je proteklo  bez najmaweg incidenta. Karlov~ani su preponosni {to su do`iveli da se wihovi miqenici kroz bara`

bore za vi{i rang takmi~ewa, {tojenajve}iuspehProletera uklupskojistoriji. Od po~etka obe ekipe su `estoko krenule u napade. Ve} u drugomminutuAleksi}jebiou prilci,na{osepredgolmanom Jedinstva, ali lopta je zavr{ilakrajstative.Uosmomminutu gostisupogodilipre~ku.U16. minutuukaznenomprostoruJedinstva sru{en je Tomi}, siguran realizator jedanaesterca biojeUro{[uqagi}. Draginjeu50.minutuubacio loptupredgolProletera,@akula je bio najspretniji i poravnao rezultat-1:1. Nedugo zatim[uqagi}jesaoko35metara sna`no {utirao iz slobodwaka iloptajezavr{ilaumre`igostijuzavo|stvodoma}inaod2:1. Dokrajautakmiceobarivalasu imalisvojeprilike,alisemre`evi{enisutresle. Druga utakmica igra se u subotuuStarojPazovikada}ese znatiko}euvi{irang. R.Jovanovi}

IRACIMONKIGANPOSTAOINTERNETZVEZDA

Najve}ufrku imaodmame

Jedan od najupe~atqivijih doga|ajaudosada{wemtokuEvropskogprvenstvauPoqskojiUkrajini nije vezan direktno za fudbal. Irac Imon Kigan postao je pravainternetzvezdaijunaksvojezemqezato{tojenatribinamapoqubiogolegrudijednerazuzdanehrvatskenavija~ice.

-BilismouPoznawunautakmiciiondasusepojaviletedve Hrvatice. Navija~i su po~eli dapevaju-‘bacis***daseigramo’- i one su to i uradile! Svi smo po~eli da se fotografi{e sa wima, a u slede}em trenutku jasamlizaogrudijedneodwih. Nisammogaodaverujemkadasam

kao,krozglavumijepro{lamisao: ubi}e me mama - rekao je Irac. Ipak, majka je imala razumevawazapostupaksvogsinaiporu~ilamudasmawipi}e. - Bila sam u {oku kada sam shvatiladajefotografijapravaidajetomojsin.Verovatno

ZbogovogajeImonKigenpostaozvezdaEP

Britanski i irski mediji su prona{li Irca zavodnika i sa wim napravili pri~u. Ni on ne verujedajepostaotolikopopularan, ali sada se pomalo stidi i ka`e da to ne bi uradio da nije malovi{ecugnuo.Ali,kadsuve} bile na izvol’te za{to ne iskoristitipriliku?^akgajepohvalio i fudbaler irske reprezentacije [on Patrik Sent Lexer, ina~e strelac jedinog gola u porazuIrskeodHrvatske(1:3),kojijenapisaodajeovajmladi}junak!

po~eodasepojavqujemnainternetu - ka`e 20-godi{wi irski student. Bilo ga je, priznaje, pomalo sramotakadjefotografijaiza{la u javnost, pre svega zbog majke,aliobja{wavadajealkohol odigrao va`nu ulogu u celomdoga|aju.Odprijateqajesaznao da je postao internet zvezda. - Oko jedan sat posle pono}i pozvao me je prijateq i rekao mi da sam postao zvezda dru{tvenihmre`a.Kadmijetore-

tu ima i zabavne strane, ali je svakako sramota. Iznena|ena sam wegovim postupkom, jer je ina~edobarimiranmomak.Poslaomijesmsukojemka`edamu je`ao.^ekamgadado|eku}i-u {aqivom tonu ka`e majka Barbara. Ipak, godi mu to {to su ga prozvalilegendom,~akifudbalerIrske. -Svejetoprili~noludoineverovatno. Razo~arao bih celu Irskudatonisamuradio-smatraImonKigen.

RednapnapustioTotenhem Hari Rednap nije vi{e strateglondonskogTotenhema, ali ne odlazi da bi preuzeo reprezentaciju Engleske,kakosespekulisaloprenekolikomeseci, ve} zato {to predsednik Danijel Levi nije prihvatio wegove uslove za produ`etak saradwe.Rednap (65) je tra`io ugovor na tri godine, prenose britanskimediji. - U`ivao sam vode}i Oti{ao:HariRednap Sparseiponosansamnasve {to smo uradili. Na momente nego{tosezahvaliosvimauTosmoprikazivalifudbalodkojeg tenhemu i navija~ima na podrzastajedah-rekaojeRednappre {ciuprethodnomperiodu.

Nek ad a{ wi men ax er Vest Hema i Portsmuta ove sezone je sa Bejlom, Modri}em i ekipom zau- zeo~etvrtomesto,{tobi bilo dovoqno za plasman u kval if ik ac ij e Lig e {ampiona da ^elsi nije osvojio to takmi~ewe i kao bran il ac tit ul e obezbedio nastup i predstoje}ejeseni,iakojebio tek{estiuPremijerligi. Glavni kandidat da nasledi Rednapa je Dejvid Mojes izEvertona,apomiweseiRobertoMartinez(Vigan).

dnevnik

BOLANPORAZENDIJA MAREJANAKVINSU

Nema razloga zapaniku

Endi Marej do`iveojebolanporazna startusezonenatravi i ve} u prvom izlasku na teren na Kvinsu, kao aktuelni {ampion. Francuz Nikola Mau (65. na svetu, bez ATP titule u karijeri) pobedioje[kotarezultatom6:3,6:7 (4),7:6(1).MarejjeBritancima rekaodanebrinu,jernebrine ni on. Ka`e da do starta Vimbldona,25.juna,nemanameru da se naknadno prijavi na jo{ neki od turnira na travi, kakobiosetiotupodloguzanovipoku{ajpohodakatituli. -Nepostojirazlogzbogkojeg bih pani~io. Potrebno je uvek malo vremena da se naviknete

BARA@ZAPOPUNUPRVEMU[KELIGE

Ba~kopalan~ani prvoliga{i LavoviBa~kaPalanka–Jabuka26:22(14:12) VRB AS: CFK „Drago Jovovi}“, gledalaca300,sudije:Popov (Novi Sad), Risti} (Kikinda). Sedmerci: Jabuka 1 (1), iskqu~ewa, Lavovi BP14,Jabuka4minuta. LAVOVI: Porobi} 3, Kozomor a 1, Radovan ovi}, Bok an, Grb i}, Radak ovi} 2, Benc un, Pu|a 6, Kosjer, Kova~evi} 4, Osvald (4 odbrane), Maksimovi} 1, Milo{evi}, Stanoj~i} (18 odbrana), A. Kne`evi} 2, Jovi}7. JABUKA: Stojkovski (4 odbrane),Groza2,Tasi}1,Tuti} 2,Tanelov,Pavi}8(1),N.Trajkovi}5,Kosti},V.Trajkovi}1, Gosti} 1, Mir~evski 1, Xamtoski1,Ko~ovi}(6odbrana),Krstevski,Radeski,Janevski. Uutakmicikojajeodlu~ivalaoplasmanuuPrvumu{kuru-

kometnu ligu Ba~kopalan~ani su nakon boqe igre, posebno u drugom poluvremenu, zaslu`enopobediliekipuJabuke26:22. Gostisusamouprvompoluvremenu bili gotovo ravnopravan rival Lavovima, koji su uglavnom imali rezultatsku prednostoddva-trigola. U drugom poluvremenu Ba~kopalan~ani su zaigrali ~vr{}e, sjajno je branio izuzetno raspolo`eni Sa{a Stanoj~i}, pa su iz minuta u minut uve}aval i razl ik u. Maks imaln u prednost novi prvoliga{ ostvario je u 47. minutu kada je imao devet gol ova vi{ka 24:15. Zadovoqni ovako visokimkvo|stvomu~eniciSlobodanaPermoserasuseopustili, {tojeJabukaiskoristilaina kraju stigla do podno{qivog poraza. M.\.Kremenovi}

IZBORNASKUP[TINAGRADSKOGSAVEZA NOVOGSADA

Nijezabrinut:EndiMarej

natravuposle{qake-rekaoje Marej posle eliminacije koja }egako{tatigubitkazavidnog broja bodova na ATP listi, s obzirom na to da je bio {ampionKvinsa. On je odbacio mogu}nost da se u~estvuje na turnir u Istbornu, ali je mogu}e da }e na travi provesti na nekim egzibicionimme~evima.Marej,kao i Britanci, i daqe sawaju finalenaVimbldonu.Onjeprethodne tri sezone ispadao u polufinalu. -Razgovara}ustimomtokom narednihnekolikodanaotome {ta}uraditi,kako}utreniratiidali}uodigratijedanili dva egzibiciona me~a slede}e nedeqe.Neverujemda}uigrati naturniru,alipotrebnomije daprovedemvremenatravi. S druge strane, Maua nema skorocelegodineiondaseovaj Francuz„povampiri”kadado|e vremezaturnirenatravi,koju prosto obo`ava. S obzirom na to da forsira servis/volej igru,Mau~estoumedanapravi dar-marfavoritimanatravnatimpodlogama,pajetako2007. godine umalo osvojio Kvins eliminisav{i Rafaela Nadala,aovogputabiojekobanpo Mareja.Mau}euistorijitenisa ostati upam}en kao akter najdu`egme~aikada.OniAmerikanacXonIznersu2010.godine na vimbldonskoj travi igrali epski duel koji se protegaoutridanaitrajaojevi{e od11sati.NakrajuMaujebio pora`en-4:6,6:3,7:6(7),6:7(3), 68:70! - On je jako dobar igra~ na travi.BiojeufinalunaKvinsuranije,pobediojeNadalaove inedostajaomujejedanpoenda osvoji turnir. Igrao je dobro, sigurnone}ebitidragonikome na Vimbldonu kada ga bude videousvomdelu`reba-rekaoje Marej. Jedini put kada je [kot na Kvinsuispaopreosminefinalabiloje2006.godine.Tadaga jeizbacioJankoTipsarevi}.

VitomirVu~kovi} predsednik Gradski rukometni savez NovogSada(GRSNS)dobiojenovog predsednika - Vitomira Vu~kovi}a,ina~e,pomo}nikagradona~elnikaNovogSadazakomunalneposlovei~lanaUpravnogodboraRSSiRKVojvodina,dokje Rajku Imbrowevu  produ`en

skorije vreme dobije prvaka dr`aveumu{koji`enskojkonkurenciji,kaoidasviklubovinapreduju za stepenicu vi{e - rekaojeVu~kovi}. Skup{tina je dala podr{ku sedmorici~lanovaUpravnogodbora,ukojemsupredsednik:Vi-

VitomirVu~kovi}

mandat za jo{ ~etiri godine na mestu predsednika Skup{tine. TojeepilogizborneSkup{tine GRSNS, kojoj je prisustvovalo 26od27~lanova.Vu~kovi}jena tojfunkcijinasledioMiodraga Tomi}a,awihdvojicasubilii jedinikandidatizapredsednika (Vu~kovi} je dobio 19, a Tomi} sedamglasova). -Osnovnizadatakmijedaradimuinteresurukometnogsporta,ito~estitoipo{teno.Kada ka`em da }e jedan od osnovnih ciqeva biti razvoj rukometa na teritorijigradaondatupresvegamislimnanajmla|e,tj.stvarawu uslova  za boqi i uspe{niji rad,kaoidaNoviSadponovoiznedrireprezentativce.Jedanod zadataka je da obezbedim boqe uslovezaradgradskerukometne administracije. Tu mislim na nove prostorije i tehni~ku opremqenost.Moramodasvakom klubu iz gradske zajednice poboq{amo uslove za rad. Na{ krajwiciqjedaNoviSadu{to

SVETSKIKUPUMINHENU

tomi Vu~kovi}, Ranko Babi} (MRK Vojvodina), Paja Dobanova~ki (RK Jugovi} Unimet), \or|e Jak{i} (RK Rastimo), @eqko Ranitovi} (RK Radni~ki), Jelena Eri} (reprezentativka) i Veqko Axi} (Jugovinspekt), dok }e preostala ~etiri ~lanabitinaknadnoodre|ena.U Nadzornom odboru su: Petar Bakmaz(predsednik),Bo{koBari{i}iSini{aGutovi}.Zadelegate GRSNS u Skup{tini RSS izabrani su Vitomir Vu~kovi},RankoBabi}iPajaDobanova~ki,auSkup{tiniRSVVitomir Vu~kovi}, Paja Dobanova~ki,BranislavKalezi},Rajko ImbroweviBranislavKalezi}. Delegati su prihvatili i usvojili izve{taj o radu MiodragaTomi}a,~ijejedelovaweu protekletrigodinevisokooceweno, kao i finansijski izve{taj,izve{tajNOiplaniprogramradaGRSNSunarednomperiodu. J.Gali}

U~estvujutrina{eposade Tre}i Svetski kup u veslawu na programu je od 15. do 17. juna u Minhenu, a S1rbiju }e predstavqati tri posade: u skifu}eveslatiIvaObradovi},udvojcubezkormilaraNenadBe|ikiNikolaStoji}i u ~etvercu  bez kormilara Milo{ Vasi}, Goran Jagar, Miqan Vukovi}, Radoje \eri}.Nastupi}e 693 vesla~a u 309 posada iz 51 zemqe. Regata u Minhenu}eujednobitiiposledwavelikaprovera za srpske vesla~e pred Oimpijske igre u London,gde}eSrbijupredstavqatidveposade,dvojac i~etveracbezkormilara. - Na osnovu trenutnih rezultata ovo su na{e najbr`eposadepasudobileprilikudau~estvuju uMinhenu.O~ekujemodasepoka`uunajboqemizdawu-rekaojeselektorNeboj{aIli}.

IvaObradovi}


USUSRETVOJVO\ANSKOJZLATNOJRUKAVICI

Prvi put i devojke u ringu Za jubilarni 30. me|unarodni bokserski turnir Vojvo|anska zlatnarukavica,zatakmi~are starosti 17 i 18 godina, pripremesuupunomjeku.Ovamanifestacijaodr`a}eseod5.do9. jula, po odluci EUBC, u ~ijem je kalendaru ve} godinama. Organizatorisuodlu~ilisudaprviput naringiza|uidevojkeistoguzrastakaomomci.

oma zadovoqwni odzivom - rekao jeJovanPani}.-@enesmoubacili u program, jer `elimo da proverimo koliko na{e takmi~arke mogudauradeujakojme|unarodnoj konkurenciji.Interesantnojeda sedosadaprijavilovi{edevojaka od mu{karaca. Ma|ari dovode po deset mu{karaca i devojaka, Holan|ani tako|e, [ve|ani dovode samodevojke,Belgijancipojednog mu{kog i `enskog predstavnika.

Detaqsjednogodranijihturnira

Ina~e, Vojvo|anska zlatna rukavica je veoma cewena priredba usvetuime|ubokserskimvelesilama, a mnogi u~esnici ovog turnira postali su svetski i evropskiosvaja~iodli~jauseniorskoj konkurenciji. Ove godine veliki doprinos organizaciji daju predsednikUOVBSJovanPani},direktorTadijaKa~aripredsednik Skup{tine vojvo|anskog saveza MilankoJovi~i},kaoipredstvanici lokalnih samouprava Novog Sadai@abqa.EUBCjeodredioi delegatazaturnir,atojeFrancuskiwa@aklinMari{el,predsednicaza`enskiboksuEvropi. - Ovo je jubilarni turnir mladihbokseraimogure}idasmove-

Gr~ku}epredstavqati{estorica boraca,a^e{kudvedevojke. Vojvo|anski savez kontaktiralisuBosnaiHercegovina,Crna GoraiHrvatska,paorganizatore moreslatkemuke. -Natakmi~ewu}ebitimnogo stranaca.O~ekujemdaseina{i bokseriibokserkeprijaveu{to ve}em broju. Kazahstanci dolaze s ekipom devojaka, Rusi sa momcima, Finci }e dovesti bokserke, a Ukrajinci i jedan i drugi sastav. Ube|en sam da }e turnir bitiizuzetnokvalitetan,jersve su to momci i devojke koji }e uskoro u}i u seniorsku konkurenciju-naglasiojePani}. M.Pavlovi}

BEOGRADDOMA]INDRUGOGVIKENDAGRANPRIJA

Uz navija~e sve je lak{e Pro{le godine na{a `enska odbojka{ka reprezentacija prvi put je u~estvovala na Gran priju i osvojila bronzanu medaqunafinalnomturniruna Makau.Posleprvogvikendaovogodi{wegtakmi~ewa,odigranog uPoqskoj,lavicesuigralesa kvalitetnim selekcijama Poqske,ItalijeiBrazila,sakupile su~akpetbodova,aovogvikenda }e u Beogradu ugostiti Tursku, ArgentinuiKubu. Odavnosusepojavilaspekulisawa da na{a reprezentacija na Gran pri ne gleda ozbiqno i da samo razmi{qa o Olimpijadi, ali je selektor Terzi} objasnio da,iakojeolimpijskagodina,na ovako jakom takmi~ewu mora da se igra maksimalno ozbiqno i idgovorno. -Nadamosedamo`emodaodigramoboqenegonaprvomturniruuPoqskoj,odnosnodasvetri utakmiceodigramonaistomnivou,adanebudekaonaprvomvikendu kada smo samo tre}u utakmicu odigrali vrhunski, a prve dveniblizuna{eguobi~ajenogi prepoznatqivog nivoa. Protiv-

Rapored turnira u Beogradu Danas

Srbija–Argentina Kuba–Turska

(16.50) (20.05)

Sutra Srbija–Kuba Turska–Argentina

(17.20) (20.05)

Nedeqa Srbija–Turska Kuba–Argentina

(17.20) (20.05)

LIGAOSOBASAINVALIDITETOMUSTREQA[TVU

Zrewaninski Olimp ekipno najboqi Takmi~ari zrewaninskog Olimpaostvarilisusjajnerezultate u4.koluLigeosobasainvaliditetom Srbije u ga|awu serijskom vazdu{nompu{komupojedina~noj i ekipnoj konkurenciji. Na streli{tuklubaSFSBoracizPara}ina okupilo se 44 takmi~ara iz 15ekipa,a~lanoviOlimpaSuzanaPopovTapavi~kiiZoranPou~kiodostalihsuseizdvojiliod-

pripalo je takmi~aru zrewaninskog Udru`ewa paraplegi~ara BanatMilanuMili}evi}usa342 kruga.Takmi~ariOlimpaiekipno su bili najuspe{niji, sa 1.075 krugovazauzeliprvomesto. Posle 4. kola Mira Radakovi} ~etvrtajenatabeli,aSuzanaPopov Tapavi~kina petom mestu. Me|u seniorima, prva dva mesta na tabeli dr`e Zoran Pou~ki i

19

petak15.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

MajaOgwenovi}iMilenaRa{i}uakciji

nici su zaista kvalitetni i dobronampoznati.SaArgentinom smoigraliprenekolikomeseci na Svetskom kupu, pa ne}e biti nepoznanica,samo}emovidetiu kakvojformidolazerivali,ai vide}emokolikosmonapredovaliodturnirauPoqkoj.Bezobzira{tosvipri~ajudajezanas Granprisamopripremnotakmi~ewe za Olimpijske igre, s tim senesla`emjertakmi~eweovakvog tipa ne mo`e da bude pripremno.Granprijejednoodnajja~ih takimi~ewa i igraju sve najboqeselekcijasveta,pajevelikaobavezadaseodigramaksimalno, bez obzira na to da li je

olimpijskagodinailinije–rekaojeZoranTerzi}. UPoqskojjena{arprezentacijazaprotivnikeimalatrireprezentacije iz samog svetskog vrha, na beogradskom turniru je favoritinajboqerangiranaselekcija. Doma}i teren je ranije bio tali~an za na{e devojke (pro{le godine su osvojile EvropskoprvenstvouBeogradu) i podr{ka u hali Pionir bi}e veoma va`na, jer uz navija~e sve jelak{e. - Daleko od toga da su Turska, Argentina i Kuba slabe reprezentacije,alinisujakekaoones kojimasmoigraliprvogvikenda.

Nesmemodadozvolimodanasto opusti i da odigramo slabije od maksimuma.Granprijeveomava`no takmi~ewe za nas, pre svega veomakvalitetno,iuvekjedobro nadmetatisesnajboqimselekcijamasveta.Idaqesmouveomajakom ritmu, ve} smo prebrodili nekoliko va`nih takmi~ewa, izborilemestonaOlimpijadi,ali izdr`avamosveidi`emoformu izutakmiceuutakmicu.Bi}esigurno jo{ boqe kada nam se pridru`epovre|eneigra~ice,apre svega svi se nadamo da }emo  u Londonotputovatiunajja~emsastavu–reklajereprezentativka MilenaRa{i}. M.Risti}

TRE]IVIKENDEVROPSKELIGEZADAME

Za overu finalnog turnira Podmla|eniseniorskisastav odbojka{icaSrbijeprviputje igraouEvropskojligipro{log vikendauMa|arskoj,zabele`io maksimalan u~inak i zadr`ao prvu poziciju u A grupi. Pred tre}i vikend ovog takmi~ewa Srpkiwesuusituacijidaovere nastup na finalnom turniru u Karlovim Varima, u slu~aju da slavenasvetriutakmice. Na{a reprezentacija brani titulu u Evropskoj ligi i za sadajejedinakojajepobe|ivalauovomtaki~ewuutridosada{waizdawa.Idaqejeveoma bitno za na{e devojke da se plasiraju u finale jer bi na taj na~in osigurale nastup u

svetskom Gran priju i slede}e godine. - Dobro smo odigrale me~eve pro{log vikenda , posebno kada seznadajezave}inudevojakaovo prvi nastup za seniorsku reprezentaciju. [panija, Ma|arska i Rumunija su solidne reprezentacije, ali kvalitetniji smo i svi o~ekujemodatopoka`emoupredstoje}im me~evima i da vikend pre kraja takmi~ewa obezbedimo nastupnafinalnomturniru.Dobrojedanemamopovre|enihida smomaksimalnospremnezaizazove koji slede. Sve `elimo da opravdamo poverewe koje nam je ukazano–reklajereprezentativkaAnaLazarevi}. M.R.

PROGRAMTURNIRA

A grupa Danas Rumunija–Srbija

(17)

[panija–Ma|arska

(20)

Tabela 1.Srbija 2.[panija 3.Rumunija 4.Ma|arska

6 6 6 6

6 3 3 0

0 3 3 6

18:3 18 11:10 9 10:11 9 3:18 0

Sutra Ma|arska–Srbija

(15)

[panija–Rumunija

(18)

Nedeqa Rumunija–Ma|arska

(15)

Srbija–[panija

(18)

ORLOVIIGRAJUME^EVESVETSKELIGEUDOMINIKANSKOJREPUBLICI

Na startu sa sjajnim Rusima U izmewenom sastavu }e odbojka{i Srbije nastupiti na me~evima drugog vikenda SvetskeligeukonkurencijiRusije, Japana i doma}ina Kube,  koja zbog radova na hali u Havani turnirorganizujeuDominikan-

dardnih reprezentativaca dobilo nekoliko dana odmora, a zamenili su ih mla|i igra~i. Ve}ideona{egtimajeodmahiz Japanaoti{aoputDominikane, preletev{itako13vremenskih zona,pasuproblemisaadapta-

StrelciOlimpabilime|unajuspe{nijimauPara}inu

li~nimrezultatima.PopovTapavi~ki je u kategoriji seniorki, u pojedina~noj konkurenciji, osvojila prvo mesto sa pogo|enih 359 krugova,{tojezapetbilovi{eu odnosunadrugoplasiranuGordanu Pe{i} iz lozni~kih Sokolova. Zrewanince je u ovoj kategoriji predstavqala i Mira Radakovi} koja se pozicionirala na petom mestusa339krugova. Me|u seniorima prvoplasiranijebioZoranPou~kisa373kruga, dok je wegov klupski kolega Slavi{a Sarvak zazuzeo {esto mesto sa 343 kruga. Mesto ispod

Slavi{aSarvak,dokseuekipnoj konkurenciji u vrhu nalazi Pobednik iz Beograda, a odmah za wimizrewaninskiOlimp. Olimpposti`eizuzetnerezultate,anadoma}emterenujeneprikosnovenusvimdisciplinamavazdu{nom pu{kom i pi{toqem. Pou~ki se lane, kao ~lan reprezentacijeSrbije,naSvetskomkupuustreqa{tvu,uAntaliji,okitio zlatnom i bronzanom medaqom. Bio je i dobitnik godi{we nagrade Sportskog saveza grada Zrewaninaukategorijisportista sainvaliditetomza2011. @.B.

USUBOTUUNOVOMSADU

Prvenstvo Vojvodine Streqa~kadru`inaNoviSad1790organizujePrvenstvoVojvodineuga|awumalokalibarskimoru`jem,koje}eseodr`atiusubotunaotvorenomstreli{tu.Zanaslovnajboqegbori}eseseniori ijunioriumu{koji`enskojkonkurenciji.O~ekujeseokostou~esnika,aga|a}esenaelektronskimmetama. Takmi~ewe}epo~etiu8.30,azavr{i}eseu19.30~asova. M.P.

KorektorSrbijeSa{aStarovi}unapadu

skojRepublici.Posleprvogvikenda u Japanu, na{a reprezentacija je na ~elu tabele A grupe, ali je posle toga odigrala sedamutakmicanaInterkontinentalnim kvalifikacijama i izborila plasman na Olimpijske igre, pa je nekoliko stan-

cijomitekakoprisutni,alisu u na{em nacionalnom timu re{eni da se to ne poka`e na terenu. Orlovi}edrugiturnirSvetske lige zapo~eti utakmicom s Rusima,asledesusretisKubom iJapanom.

- Ve} dugo smo van zemqe, gotovo mesec dana smo proveli u Japanu, pa smo do{li u Santo Domingo. Ispunili smo prvi ciqkojismoimali,atojeplasman na Olimpijadu, sada smo okrenuti Svetskoj ligi, jer ni jedno takmi~ewe ne `elimo da zapostavimo.AkobismoseplasiralinafinalniturniruBugarskoj, to bi nam bila dobra priprema za London, jer bismo tamo odigrali nekoliko jakih utakmica i videli u kakvoj smo formi u odnosu na najja~e svetskeselekcije.@elimodanastavimosdobrimigrama,daodr`imoformuizTokija,~akidaje unapredimo,aposleSvetskeligeima}emodovoqnovremenada se pripremimo za London – rekaojekorektorSa{aStarovi}. Svereprezentacijesuunajja~imsastavima,izuzevna{ekoja imatridebitanta,Petri}a,LisincaiBr|ovi}a. -Rusisuprvivikendodigraliukombinovanomsastavimadasuitadabilijaki,sadasuu sastavu koji }e verovatno igrati na Olimpijadi. S Japanom smoigralinakvalifikacijama uTokiju,aKubancisuigralina turniruuNema~kojinisuizborili plasman u London, pa }e namto,mislim,olak{atiposao

A grupa Danas Srbija–Rusija Kuba–Japan

(23) (01.30)

Sutra Japan–Rusija Srbija–Kuba

(23) (01.30)

Nedeqa Japan–Srbija Kuba–Rusija 1.Srbija 3 2.Kuba 3 3.Rusija 3 4.Japan 3

2 2 2 0

1 1 1 3

(20.30) (23) 8:6 6 7:5 5 8:7 5 4:9 2

u na{em me~u. Nosioci igre su dobili zaslu`eni odmor i sada je na nama mla|ima da opravdamoukazanopoverewe.Imamojakih utakmica iza nas i sigurno sene}emoobrukati,ave}narednogvikendauRusijibismotrebalidabudemounajja~emsastavu.IakojeSvetskaligakomercijalno takmi~ewe, ne `elimo da ga zapostavimo i svaki me~ }emo igrati maksimalno, a sve vreme}emoimatiuglavi~iwenicu da nam je svaki susret dobrapripremaiprobazaOlimpijski turnir – istakao je Starovi}. M.R.


20

SPORT

petak15.jun2012.

DANAS^ETVRTAUTAKMICAPLEJ-OFA(RTS,20~)

Duel Bojana Popovi}a (Zvezda) i Raduqice (Partizan)

Zvezdajurimajstoricu, Partizantitulu FinaleAgro`ivSuperligeSrbije do{lo je do ~etvrtog ~ina. EkipaPartizanMTS-aimaprilikudave~erasnagostuju}emterenuzabele`iitre}upobedukojamu donosi11.uzastopnutituluprvaka Srbije. U prethodnoj utakmici izabranicitreneraVladeJovanovi}aslavilisuuPioniruprotiv Crvenezvezde78:71itakopoveliu seriji2:1.Dosadasuobarivalapotvrdilaprednostdoma}egterenai pobede izvojevali pred svojim navija~ima. Ono {to ve~era{wu utakmicurazlikujeodprethodnih jeto{to}ebitiodigranau@eleznikuzbogzauzetostiPionira. Trener ko{arka{a Zvezde Svetislav Pe{i} rekao je da wegov timnesmedaponoviigruizprethodnogme~aukoliko`elidaizborimajstoricu. - Ne `elimo da ponovimo posledwuutakmicu,kadanismoimaliinicijativu,negosmosamoreagovalinawihoveakcije.O~ekujem druga~iji prilaz, kada je tako mo`emodapodi`emoritamidiktiramotempoutakmice-rekaojePe{i}.

OnjedodaodajeZvezdaprikazalapravolicetekkadsemnogima u~inilo da je utakmica zavr{ena, jerjeprotivnikujednomtrenutku poveosa17poenarazlike. -Nemo`edaseigraprotivtako jake ekipe bez odbrane, uz stalno povla~ewe. Previ{e smo se baviliprotivnikomide{avawimavan terena. Siguran sam da }e igra~i datimaksimumipobediti.Imamo {ansu, igramo sve boqe i mislim da}etobitidovoqnozatrijumfoptimistajePe{i}. Trener{ampionaVladimirJovanovi}uo~i~etvrteutakmicerekaoje: - Ekipe se odli~no poznaju i u tom pogledu ne}e biti iznena|ewa.Serijajedugaisvakadvadana prazniigra~ekakofizi~kitako ipsihi~ki.Bi}eovote{kautakmica, druga~ija od prethodnih, s oziromdaigramoumawojhaliod Pionira. Bi}e potreban period daseigra~inaviknunanovusredinu. O~ekujem da moj tim maksimalno skoncetrisani od prvog do posledwegminuta-rekaojeJovanovi}.

MIQANPAVKOVI]OODLASKUUNIMBURK

Ponudakojase neodbija Ko{arka{ Miqan Pavkovi} ka`edajeodNimburkadobioponudu koja se ne odbija. Najboqi plejmejkerABAligeprikqu~io se ~e{kom klubu koji je pro{le godineistupioizJadranskelige iprikqu~ioseregionalnojVTB ligi,alikolektivukojiizsezoneusezonuimasveve}eambicije.

godine,zahvaliosvimqudimaiz kluba,apogotovotreneruMuti Nikoli}u,kojigajedoveouKragujevac. -Zahvaqujemse,najpre,Muti Nikoli}u koji me je doveo u Kragujevac i pru`io mi {ansu da imam vrhunsku sezonu, tako|e,isvimqudimakojisusebo-

Miqan Pavkovi}

- Dobio sam ponudu koja se ne odbija, odlazim na godinu dana u Nimburk. Wih o~ekuju kvalifikacije za Evroligu, alternative je VTB, mogu}e je da }e igrati i Evrokup,anaravnotujei~e{ka liga. Bi}e to novo iskustvo za mene,{tojeuzugovoreneuslove ono{tomejeopredelilozaodlazak iz Kragujevca - ka`e Pavkovi}. Pavkovi}, koji je ugovorno bio vezan za Radni~ki do 2013.

rilizaRadni~kitokom~itave sezone, a pogotovo {to su mi iza{liususretidozvolilida odem. Imao sam izvanredno iskustvo u Kragujevcu proteklih godinudanaitone}uzaboraviti nikada -  istakao je Pavkovi}. Predsednikkragujeva~kogklubaIvanGrujinporu~iojeMiqanuda}evrataklubazawegauvek bitiotvorenaipo`eleomusre}uudaqojkarijeri.

Bek Partizana Du{an Kecman tako|e o~ekuje veoma te{ku utakmicu. -O~ekujenaste`akme~,sobzirom da }e Crvena zvezda poku{ati da popravi utisak iz prethodne utakmice i izbori majstoricu. Igra}esenawihovomparketu,gde sutreniraliproteklesezone,toje wihovpravidoma}iteren.Podr`a}e ih navija~i, a mi moramo da se maksimalno skoncentri{emo tokomsvih40minuta.Moramodadr`imo nivo igre, ~vrsto i pametno igramo,danedajemoprotivnikumogu}nostzalaganepoeneiofanzivneskokove.Mislimdatule`ina{a {ansa za pobedu. Spremni smo, nepoznanicaizme|uZvezdeinasnema, mislim da }e mo`da samo neki odre|enidetaqiiliraspolo`ewe pojedinca odlu~iti ovu utakmicu. Nadamsena{ojboqojigrinegona tre}emme~u-rekaojeKecman. ^etvrtautakmicafinalaplejofa Crvena zvezda - Partizan MTSigraseve~erasod20~asovau haliu@eleniku.Eventualnamajstorica na programu je 18.juna u Pioniruod20~asova.

dnevnik

SELEKTORSRBIJEDU[ANIVKOVI]OREPREZENTATIVNOMSPISKU

Italijanas opomiwe Strateg orlova poku{a}e ovog leta da afirmi{e {to vi{e mladih igra~a, ali nijednog trenutka ne}e gubiti iz vida glavni ciq plasmannaEP.Petiputodpovratkanaklupureprezentacije,Du{an Ivkovi}saop{tioje{irispisak kandidatazanajva`nijidresjednog sportiste.Akojeuprvadvanavrata bilo{okova,kadasuizos tavqaneu timtrenucimanajve}ezvezde,vremenom su takve reakcije i{~eznule,jerseko{arka{kajavnostnavikla na to kako iskusni stru~wak razmi{qaipokomosnovupoziva momkeunacionalnitim.Spisakod 24 igra~a na koje Ivkovi} ra~una za kvalifikacije za Evrobasket 2013. godine u Sloveniji mo`e se posmatrati kao miks ve} osvedo~enihorlovaionihkojibi u narednom periodu to trebalo da postanu. ^aksedmoricamomakaprviput su do`ivela ~ast da ih selektor

naredne godine i da to ne}e biti lakoostvariti. - Imamo iskustva iz kvalifikacija (Evrobasket 2009, prim. aut)isiguransamdamotivacioni problem ne}e postojati. Ovi igra~iuveksudavalicelogsebeza nacionalni dres, ali ve} sada ih podse}amdanebismosmelidazaboravimo primer Italije, koja je bila sa nama u grupi u kvalifikacijama pre ~etiri godine. Oni su tada ispali i prakti~no nestali sa scene... Nije ih bilo posleninaEP,ninaSP-podse}a Ivkovi}inagla{ava:-Tojeinama porukadakvalifikacijenesmemo dashvatimoolako. Ivkovi}jeobrazlo`ioizbog ~egajesaspiskomod24kandidata iza{aojo{14.juna,doktrajeplejofna{egprvenstva. - Obe}ao sam da }emo spisak objavitiprezavr{etkaplej-ofa,a radimo to da bismo na{oj

- Ima igra~a koji su ranije zavr{ilisezonuiuslu~ajudaim je potrebna bilo kakva pomo}, postoji mogu}nost da po~nemo da radimoi2.jula.To,akojepotrebno, mo`e da bude ~ak i ranije. Stru~ni {tab i lekarski tim reprezentacije uvek su bili i bi}eufunkcijiigra~a,kakobise oni {to spremniji pojavili na pripremama. Selektora, kao i tokom nekih prethodnih sezona, brine to {to nosiociigrena{egtimanisustandardniusvojimklubovima. - Pojedini nosioci igre reprezentacije na individualnom planu nisu napravili o~ekivani napredak,akosenapravi~etvorogodi{waanaliza.Sveje,tada2008. godine, krenulo uzlaznom putawom, ali se od tada promenilo dosta toga. Recimo, Veli~kovi}, Tepi} i Tripkovi} su bili u sjajnoj formi dok su igrali za

Dudinizbor Ivkovi}jepozvaoslede}eko{arka{e:bekovi Milo{ Teodosi} (CSKA Moskva), Stefan Markovi} (Valensija), Milenko Tepi} (Kahasol), Aleksandar Ra{i} (Lijetuvos Ritas), DaniloAn|u{i}(Partizanmt:s),NemawaJaramaz (Partizanmt:s),NemawaNedovi}(Crvenazvezda Diva), krila: Ivan Pauni} (Virtus Bolowa), Mladen Jeremi} (Hemofarm), Marko Ke{eq(Olimpijakos),AndrejaMilutinovi}(CrvenazvezdaDiva),NemawaBjelica(KahaLabo-

ral), Vladimir Lu~i} (Partizan mt:s), Novica Veli~kovi} (Real Madrid), Du{ko Savanovi} (AnadoluEfes),ZoranErceg(Be{ikta{),MilanMa~van(Makabi/Partizanmt:s),DraganLabovi}(KrasnijeKriqa),centri:NenadKrsti} (CSKA Moskva), Kosta Perovi} (Barselona), Milovan Rakovi} (@algiris), Miroslav Raduqica(AnadoluEfes/Partizanmt:s),DejanMusli(KahaLaboral),MileIli}(Crvenazvezda Diva).

FINALE[PANSKOG PRVENSTVA

Barsa izborila majstoricu Ko{arka{i Barselone uzvratili su Realu i slavili u Madridu 81:75 (17:15, 22:19, 23:21, 19:20) za 2:2 u finalnoj seriji plej-ofa {panske lige.Odlu~uju}i me~ za titulu {ampiona[panijeodigra}ese usubotuuBarseloni. BarselonujedovelikepobedepredvodioErazemLorbeksa 25poena,5skokovai4asistencije.NovicaVeli~kovi}imao je 7 poena i 3 asistencije za Real. Pored Lorbeka, u dresu Katalonaca odli~ni su bili jo{XadsonValassa16poenai 6skokova,PitMajkelsa13poenai8uhva}enihlopti,dokje Huan Karlos Navaro imao 12 poenai5asistencija.Najboqi u Realu bio je Nikola Miroti} sa 14 poena, Ante Tomi} dodaoje12uz6skokova,dokje KajlSinglerimao11poenai5 uhva}enihlopti. Nakon 17:15 u prvih deset minuta, Katalonci su stigli do31:25u15.minutu,alijeRejes odr`avao Real do 39:34 na poluvremenu.Tomi}jesa{est poenasmawiona45:42utre}em minutu nastavka, ali Majkel, Lorbek i Uertas prave seriju za devet poena prednosti u 28. minutu62:53.Samopetminuta kasnijeQuqiRodrigessuvratili Madri|ane na -4 (62:58). Majkel trojkom odvodi Barsu na nedosti`nih 73:60, ~etiri minute pre kraja. Miroti} je sasedamuzastopihpoenapoku{aodavratiReal,alisuKatalonci uspeli da se odbrane i izboremajstoricu.

Du{an Ivkovi}

pro~ita pred novinarima. To su: An|u{i}, Nedovi}, Jaramaz, Milutinovi},Lu~i},Musli,kaoi Rakovi}, koji je bio na spisku pro{legodine,alinijemogaodase odazove,paidaqeva`izadebitanta. -[tosespiskati~e,nawemuje uglavnomnepromewenagrupanosilaca igre iz prethodnog preioda. To su igra~i koji su nosili dres reprezentacijeuprethodne~etiri godine, a imamo i sedam debitanata,kojidosadanisubilinaspisku. TujeiDraganLabovi},kojiranije jeste bio pozivan, ali u posledwe vreme nije... Pratio sam ga ove sezone,igraojejakodobro-rekao je Ivkovi} i dodao:- Ostale novajlije su ~lanovi trofejne generacijeigra~aro|enih1990.i1991. godine, prvaci Evrope. Tu je i DejanMusli,kojibiuna{emprojektuzabudu}nosttrebalodabude jedanodnosilacaigreiproba}uda radimmalosawim,davidimkako dagaafirmi{emo{topre,kakav jenapoquindividualnetehnikei taktike. Ivkovi},poredradasamla|om gardom,izkojeo~ekujedasemomentalno nametne nekoliko igra~a, podvla~idajeprimarniciq,ipak, plasman na Evropsko prvenstvo

lekarskojkomisijidaliprostorda reagujeuslu~ajupovreda.Imamve} najava da bi pojedini igra~i morali na tretmane odmah po zavr{etkusezone.Ukontaktusam sa igra~ima, razgovarao sam sa Veli~kovi}em, koji nije bio sa namapro{logletauLitvaniji.On ose}a ozbiqne posledice povrede sakojomigrauRealu.Zatodajemo sebi prostor da napravimo korekciju ukoliko to bude neophodno i daonda25.junaiza|emosaspiskom od 18 igra~a, koji }e po~eti zavr{ne pripreme za start kvalifikacija. Selektor je otkrio da u ovom trenutku ne zna ni ta~an sastav stru~nog{taba. - Tendencija je da imamo kontinuitet rada u stru~nom {tabu, me|utim,treneriizna{egtimasu profesionalci, koji se trenutno nalaze u pregovorima oko inostranihanga`mana.Nebih`eleoda imenujem nekog ~lana stru~nog {tabaidaondauhoduostanembez wega. Onjeigra~imaposlaoiporuku da, uprkos tome {to pripreme po~iwu 9. jula, svako ko se bude javio i zatra`io individualne treninge i oporavak ranije - bi}e muotvorenavrata.

Partizan, ali u ovom trenutku igraju znatno mawe. Mogu da ka`emdanamje,iztogugla,polazna osnova lo{ija nego 2008. ili 2009.godine. U plej-ofu {panske ACB lige briqiralisuNovicaVeli~kovi} iNemawaBjelica,{toDuduraduje,ali... - Pitawe je u kojoj meri bi oni igrali da nije do{lo do povreda Nikole Miroti}a i Andresa No}ionija-realanjeIvkovi}. On je dodao da Tripkovi}a nema na spisku, jer je i daqe u procesu oporavka od operacije, adaovogputanijebiloVasilija Mi}i}a i Vladimira Micova, koji su u planovima za budu}nost. -Wihdvojicaimalisupovrede ukr{tenihligamenataiovogputa ih nema, ali u najskorijoj budu}nostira~unamnateigra~e. Bio sam u Evroligi u grupi sa KantuomivideodaMicovzaista dobro igra, da je olaraund igra~, koji mo`e da pomogne. S druge strane, Mi}i} je 18-godi{wak, a znamo da su neki na{i selektori imali hrabrosti da gurnu 18godi{wake u vatru i da im se to dobrim vratilo - rekao je Ivkovi}.

Orlovi{iromSrbije,i{ire Potpredsednk Ko{arka{kog savezaSrbijezadu`enzanacio- nalneselekcijeDejanBodiroga saop{tiojeda}esamoutakmice Srbije sa Crnom Gorom (18. avgust)iIzraelom(11.septembar) biti odigrane u prestonici,ada}eorloviugostitiSlovake, Islan|ane i Estonce {irom Srbije.Tako }e Novi Sad

bitidoma}inutakmiceSrbijaEstonija (24. avgust), Ni{ }e organizovati duel Srbija Island(30.avgust),aZrewanin ugostiti Srbiju i Slova~ku (5. septembar).Inesamoto.Bodiroga je najavio da }e reprezentacija otputovati i u Republiku Srpsku, da 29. jula odigraju prijateqsku utakmicu sa Ukra-

jinom,otvorenogtipa,zasvena{e navija~e sa one strane Drine. - @eqa nam je bila da kvalifikacijeigramo{iromSrbije, ali i da posetimo Republiku Srpsku.Poznatojedatamoimamomnogonavija~a,kojisuzaslu`ili da vide reprezentaciju u`ivo-rekaojeBodiroga.


LOV

c m y

dneVnik

petak15.jun2012.

21

NAKON ISKQU^EWA VOJVO\ANSKIH LOVA^KIH UDRU@EWA IZ LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE

UO LSV: Nestatutarna i nerazumna odluka predsednika LSS Nakon {to su pre nekoliko dana, odlukom predsednika Lova~kog saveza Srbije dr Zorana Popovi}a, vojvo|anska lova~ka udru`ewa iskqu~ena iz LSS zbog neizmirewa ~lanskog doprinosa krovnom srpskom savezu, u utorak je u Novom Sadu odr`ana vantredna sednica Upravnog odbora Lova~kog saveza Vojvodine. Na ovoj sednici je konstatovano da je odluka predsednika LSS „pravno neutemeqena, nestatutarna i nerazumna”, te da }e vojvo|anska udru`ewa podneti `albu na ovakvo re{ewe. Podse}awa radi, zbog nepla}ene ~lanarine, predsednik

LSS je pro{le nedeqe poslao dopis Ministarstvu poqoprivrede - Upravi za {ume, u kom stoji da lova~ka udru`ewa iz centralne Srbije (~lanice LSCS), kao i jo{ nekolicina wih ( iz Leskovca, Aleksinca, Medve|e, Bajine Ba{te, Lu~ana, ^ajetine...), ukupno 45 udru`ewa, nisu vi{e ~lanice LSS. Isto to je ovih dana zadesilo i vojvo|anska udru`ewa (bilo ih je 57, osnovawem novih sada ih je 87), s tim {to su ona ve}inom platila ~lanarinu Lova~kom savezu Vojvodine (1.400 dinara), od ~ega je 200 dinara nameweno LSS-u. Vojvo|anski savez

strukcija, pre svega od predsed ni ka i po je di na ca iz Stru~ne slu`be LSS. ^lanarina za sve lovce u Srbiji je trebalo da bude 200 dinara, u na crt Sta tu ta su une te sve primedbe i sugestije, posao se bli`io kraju, ali onda, na sednici Nadzornog odbora, tada{wi pred sed nik NO Per o [kobi} donosi novi predlog Statuta, {to apsolutno nije wegov posao!? VladaMladenovi}, pravnik u LSS-u, rekao nam je da je taj Statut uradio po nalogu [kobi}a, Zorana Po po vi }a i pred sed ni ka Skup{tine LSS MarkaTice rekao je Pa`in. Pravnik SlobodanGrdini}, Predsednik LSS koji je kao predstavnik Vojvodr Zoran Popovi} |ana u~estvovao u Radnoj grupare LSS-u nije prosledio, jer pi za izradu novog Statuta posledwe dve Skup{tine LSS LSS, nadovezao se na ovo renisu odr`ane (nije bilo kvoru- ~i ma da je me |u ~la no vi ma ma) pa nije utvr|en ~lanski do- Radne grupe nastupilo nepriprinos, u blokadi su i rad jat no iz ne na |e we ova kvim Upravnog i Nadzornog odbo- razvojem doga|aja. ra... Re~ju, u LSS-u gotovo ni- Bili smo zgro`eni, prosto {ta ne funkcioni{e, a upravo nismo mogli da poverujemo da Skup{tina je ta koja jedina mo- ovako ne{to mo`e da se desi. `e da donese suPre gle dao sam {tinske, obavetaj „no vi Sta Vanrednasednica zuju}e odluke, tut” i uo~io goSkup{tineLSV stav je vojvo|anmi lu gre {a ka, danasuFutogu skih lovnih radsiguran sam nanika. Zbog toga mernih, kao da je su Vojvo|ani ogor~eni postu- sve to potvrda ~vrste voqe da pawem predsednika LSS. se „ne po dob ni” is kqu ~e iz - Odluka o iskqu~ewu vojvo- LSS - rekao je Grdini}. |anskih udru`ewa iz LSS niZamenik predsednika LSV je po Statutu, i ovaj ~in je dr Milo{Beukovi} informipotpuno nerazuman i samovo- sao je ~lanove UO o ~iwenici qan - rekao je na sednici UO da su mnoga udru`ewa iz unuLSV predsednik vojvo|asnkih tra{wosti platila samo deo lovaca Milan Pa`in. Sve iznosa na ime ~lanarine LSS vreme smo se iskreno borili - u, a ona nisu iskqu~ena iz za o~uvawe LSS! Na{i pred- ove organizacije. On je naveo stavnici su dali veliki do- konkretan primer da je jedno prinos u Radnoj grupi koja je LU uplatilo svega 10.000 diimala zadatak da izradi novi nara LSS - u, iako je u obavezi Satut LSS, koji bi bio „savez da plati daleko vi{e na ime saveza„ sedam lovnih regiona, ~lanskog doprinosa. sa mawe zaposlenih nego sada, Nakon rasprave ~lanova UO jeftin, efikasan i funkcio- LSV, provejavao je stav da je nalan. Bilo je tu dosta op- jedna mawa grupa qudi u LSS

Vanredno zasedawe Upravnog odbora LSV

Slobodan Grdini}: uzalud pravqewe novog Statuta LSS?

pot pu no sa mo voq no, za rad li~nih interesa, dala sebi za pravo da van svih pravnih normi, nelegalno odlu~uje i vu~e po te ze u ovoj or ga ni za ci ji. Zabog toga, Vojvo|ani }e sigurno ulo`iti `albu na odluku o iksqu~ewu, jer `alba odla`e izvr{ewe. Tako bi se spre~io scenario po kom na Skup{tini LSS, koja je zakazana za 30. jun, ne bi bilo vojvo |an skih de le ga ta, {to je, smatraju mnogi u LSV -u, bio ciq iskqu~ewa vojvo|anskih lova~kih udru`ewa iz LSS. Mnoge stvari bi}e jasnije nakon dana{we, vanredne sednice Skup{tine LSV, koja u podne po~iwe u Futogu, na koju je pozvan i aktuelni predsednik LSS prof. dr Zoran Popovi}, koji je najavio dola-

zak, kako je naveo, ukoliko uspe da otka`e ranije zakazane obaveze. Ipak, stav Vojvo|ana je da samo Skup{tina LSS mo`e da donese i verifikuje odluke o is kqu ~e weu zbog ne pla }e ne ~lanarine, a ona dva puta ove go di ne ni je odr `a na. Tu se ulazi u tuma~ewe prava, jer po Statutu LSS, ako se ne donese odluka o ~lanarini, ({to ove go di ne ni je ura |e no) va `i pro{logodi{wa odluka. Mi{qewe LSV je da Skup{tina LSS mo ra da ve ri fi ku je i ovakvo stawe, a to zbog wene blokade nije ura|eno, pa nema osnova da se plati ~lanarina LSS -u bez legitimne odluke Skup{tine krovne organizacije srpskih lovaca. D. Kne`i}

NAGRA\EN PODVIG MLADIH LOVACA

LOVNO STREQA[TVO, LIGE LSV – TRAP

Spasli srnda}a, dobili ordewe Ju`noba~ka liga 1, 4. kolo, Ba~ki Petrovac, 10. jun ekipe 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ekipe 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ekipe 1 2 1 2 3

Ekipniplasman mesto bodovi golubovi Futog2 10 62 Ba~kiPetrovac 9 60 Glo`an 8 59 Bege~1 7 57 Oyaci 6 56 Futog1 5 53 ^enej 4 53 Silba{ 3 51 Despotovo 2 45 Bege~2 1 45 Pojedina~niplasman ime bodovi golubovi Mi{koFabri 10 23 SlobodanEgeqa 9 23 ZoranBrzak 8 20 Du{koMedve| 7 21 BranislavTrija{ka 6 22 JankoBujzaj{ 5 21 Nemawa^arni} 4 19 SlavkoGavrilov 3 19 JankoKrna~ 2 19 SlobodanJari} 1 19 Juniori: golubovi ime JankoBrwa 19 NikolaJovanovi} 19 Veterani: DejanMilkov 20 Jan^astven 19 AleksaJovanovi} 19

Ju`noba~ka liga 2, Titel – [ajka{ka, 10. jun ekipe

mesto

Na sve~anoj skup{tini LU „Fru{ka gora” iz In|ije, organizaciji koja je nakon toga podeqena na ~etiri nova lova~ka udru`ewa, petorici mladih lovaca iz Starog Slankamena dodeqeni su zlatni ordeni, jer su krajem februara iz zale|enog Dunava ~amcem spasli srnda}a. Odli~ja su dobili MilenkoKolari}, Bata Kotarac, Nikola

Antokovi}, Nikola Mr|anov i Mi}a[kara, ~lanovi Lova~ke sekcije „[qukuca” iz Starog Slankamena, koja sada pripada LU „Slankamenac”. Oni su posledweg februarskog dana ove godine lovili divqe patke i kretali su se ~amcem po Dunavu. Samo dan dva ranije led je po~eo da se topi, a velike sante leda su se

pokrenule. Ugledali su u vodi iznemoglog srnda}a koji je bezuspe{no poku{avao da se dokopa obale. Iako manevrisawe ~amcem po zale|enoj reci nije bezazleno, uspeli su da uhvate iscrpqenog srnda}a, uvuku ga u plovilo i bezbedno s wim do|u do obale, nakon ~ega je ponovo pu{ten u divqinu. D. Kn.

golubovi

bodovi

1

Ledinci

60

10

2

\ur|evo

59

9

3

Ka}

57

8

4

Titel-[ajka{ka

56

7

5

Titel

54

6

6

Koviq

50

5

U LOVA^KOM UDRU@EWU „BE^EJ”

7

Gospo|inci

48

4

8

@abaq

48

3

9

^erevi}

48

2

Veliko spremawe pa prihvat fazan~i}a

Pojedinci: ekipe

golubovi

bodovi

1

ZvonkoDejanovi}

ime

40

10

2

\uraVujkovi}

37

9

3

JovanQubi~i}

37

8

4

KamenkoOti}

37

7

5

ZoranMati}

34

6

6

Du{koKova~evi}

34

5

7

IlijaMitrovi}

20

4

8

Dragan@ivkov

20

3

19

2

19

1

9 RadoslavGrozdi} 10

SavaRo{ul Veterani:

ekipe

ime

golubovi

1

\or|eBori{ev

17

1

PeraKrkqu{

17

2

Dragan\uki}

13

3

BranislavGrozdi}

11

Juniori:

prvi ~ovek Udru`ewa Tama{ Lastovi~. - Idu}e subote, 23. juna, sti`u nam fazan~i}i, pa vaqa na{u fazaneriju kraj Lova~kog sala{a uz I|o{ki put detaqno pripremiti za prijem fazanskih pili}a uzrasta 7 do 8 nedeqa. Upravo iz tog razloga sutra, ali i drugih dana, imamo akciju ure|ewa ~etiri boksa u na{oj fazaneriji. Predstoji nam ko{ewe trave, dezinfekcija voTrenutak lawskog dopremawa fazan~i}a lijere, priprema u be~ejsko prihvatili{te

Bez obzira {to je lovostaj na ve}inu vrsta divqa~i, u Lova~ kom udru `e wu „Be ~ej„ je ovih dana vrlo mobilno. Razlog {to je tako pojasnio nam je

automatske pojilice... Verujem da }emo sve na vreme uraditi i spremno udomiti 3.780 fazan~i}a iz novosadskog „Lovotursa“. Za kupovinu 3.500 pili}a izdvojili smo 1,2 miliona dinara, a 280 nam proizvo|a~ daje gratis. U svakom slu~aju, imamo iskustva u ovom poslu i verujemo da }e nam se vi{estruko isplatiti kada po~ne sezona lova na fazane, optimista je predsednik be~ejskih lovaca. Kada fazan~i}i odrastu u be~ejskom prihvatili{tu, lovci }e ih planski pu{tati van nat kri ve nih bok so va. Je dan deo }e se vinuti atarom ve} posle dva meseca, a drugi }e biti pu{ten iz volijere na jesen u vreme lovnog ili komercijalnog odstrela. V. Jankov


22

kWiGA

petak15.jun2012.

dnevnik

ИЗАШЛОТРЕЋЕКОЛОЕДИЦИЈЕ„ДЕСЕТВЕКОВАСРПСКЕКЊИЖЕВНОСТИ”

Књижевнаидуховнавертикала ОдСтефанаПрвовенчаног О доБогданаПоповића

вих да на по ја ви ло се треће коло антологијске едиције „Де сет векова српске књижевно сти“ Издавачког центра Матице српске. И ово, као и претходна два, има де сет вр хун ски опре мље них књига, које ће помоћи да се осмотри целина српске усмене и писане књижевно сти. Уређивачки одбор од самих почетака овог капиталног пројекта започетог пре три године, руководи се намером „да окупи главне знакове – књиге и имена – оно што је незаобилазно“, да српску књижевност стави у европ-

ски контекст, да издвоји оно што најуверљивије говори како смо се књижевно и духовно уздизали. - Усвојили смо начела, одредили модел по којем свака књига има антологијски избор, нови предговор, критике, хронологију, библиографију, тумачења, речник, све по научним мерилима а до ступно свима који српску књижевност читају, пишу, уче и предају, објашњава главни уредник Миро Вуксановић.- Именовали смо 120 наслова за прву серију, а за другу предвидели писце 20. и 21. века

У трећем колу едиције „Де сет векова српске књижевно сти“ налазе се следећи наслови: „Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодо сије“-приређивач Љиљана Јухас Георгиевска, „Лирске народне пе сме“-приређивач Љиљана Пешикан Љуштановић, „Српски рјечник или азбучни роман Вука Ст. Караџића“ – приређивач Миро Вуксановић, „Бранко Радичевић“ – приређивач Татјана Јовићевић, „Јован Јовановић Змај“ – приређивач Тања Поповић, „Драгиша Васић“ – приређивач Марко Недић, „Иво Андрић“ (трећа књига) – приређивач Славко Гордић, „Милош Црњански“ (трећа књига) – приређивач Горана Раичевић, „Растко Петровић“ – приређивач Бојана Стојановић Пантовић и „Антологија Богдан Поповић „– приређивач Предраг Палаве стра. који нису у почетном кругу, с њима исто ри ча ре књи жевно сти, критичаре, есејисте, као и по себне књиге, оне без којих се не може обављати било ка кво ме ре ње у српској литератури. Док сам ком по новао предлоге за Треће коло Антологије, имао сам на уму склад ност и рав номер ну за сту пљеност свих области и жан ро ва. Приредио сам Вуков „Срп ски рјеч ник“, који је основа савременог српског књижевног језика и

KWIGA ZAUVEK

главни резултат Вукове реформе. То је зборник различитих књижевних жанрова и на књижевни начин описаних историјских, ге о граф ских, ми толо шких и сродних појава и догађања. Чита се као нарочит етнографски лексикон. Огледало је народног духа, његове трагично сти и хумора, не спретне довитљиво сти и спретне про стоте, поезије и прозних облика свевидећих врста. У њему је азбучни роман зачетник. Одабрао сам све књижевне примере из два издања „Рјечника“ (1818, 1852), уазбучене, и тако смо добили ново Вуково књижевно дело, роман који је претходник савременог речничког и ен ци кло педиј ског рома на у српској књижевно сти. . Р. Лотина

ГОЈКОБОЖОВИЋ, ПИСАЦИИЗДАВАЧ

Кавафи-високамерамодернепоезије

З

ашто читати пе сме Констан ти на Ка ва фи ја? На ово питање може се пружити много подједнако уверљивих одговора. Један мој одговор је личан. Кавафија читам зато што се с његовим стиховима осећам добро и лепо. Други одговор је рационализација ове субјективно сти. Можда баш зато што у својој сабрано сти Кавафи захтева од читаоца неке одговоре, у замену за стишану интонацију и промишљено казивање о двема великим темама. Обе те теме Кавафијеву поезију чине живим ткивом сваке савремено сти. Једно је искуство историје, потреба да се стихови испуњавају сликом историје и виђењем њених сила, као и оних који ударе тих сила подно се. Ка ва фи иде у вр ло да ле ку историју, у античко доба и у панхеленски свет. Стара истори ја пома же нам да буде мо промишљенији и да говоримо са више дистанце а са мање стра сти. Ка ва фи је ви сти хо ви управо у таквој историји препознају примере симболичких тренутака. Историја се не преображава у мит, то најмање, јер Кавафи разложно хоће да исприча изабрану тему и да је осветли са ра-

зних страна. Историја у овој поезији постаје позадина на којој су стварају модели општијег разумевања људске егзистенције и антрополошких задатости. Зато одлазак у историју старих времена и неких од почетних доба европске цивилизације представља повратак основним, најтежим и најважнијим питањима човековог по стојања у историји и са историјом. Захваљујући томе, Кавафи непрестано обнавља своје акредитиве у сваком часу савремености. Кавафи је свима савременик, не само онима који су га знали као берзанског службеника у Александрији или свог суграђанина. Друга велика тема Кавафијеве поезије јесте преиспитивање човекове усамљености у мноштву и у свету. Не само што се нигде не налази други град, ови стихови говоре како се не налази ни друго решење. Али пред тим спознајама, због којих нам ово песништво некада изгледа као стални сусрет са нужностима, Кавафи је приправан као ретко ко у историји поезије. Културно-

KWI@EVNA BA[TINA

Одлитературедо политике Л

ист за књижевност, забаву и новости „Исток“, покренут је у Вршцу 1871, под уредништвом Аксентија Мијатовића. У почетку је заступао идеје Српске народне слободоумне странке, а онда је постао полузванични режимски лист. Од 1876. до 1881. излазио је у Београду. Од 1876. има поднаслов „лист за политику“. У Библиотеци Матице српске овај лист постоји и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

историјска свест која стоји иза песникових стихова не допушта му ни лаку резигнацију, ни предвидљиву меланхолију, ни површни бес. Потребан је достојнији одговор и он се код Кавафија даје у узбудљивом спрегу разумевања и помирености, дубоких увида и промишљене емоције. Историја и свакодневица остају без јасно оделитих граница, нужно спојени у људском времену.

Стихови Константина Кавафија су висока мера модерне поезије. У њима се ви де и иза зо ви пред којима поезија као ретко умеће стоји, и неупоредива спо собност да се говори о сопственом времену бивајући саживљен са свим временима људске егзистенције. Али се у Кавафијевим стиховима пред читаоцима, најпре, отвара велики дијалог о природи по е зи је. Шта по е зи ја може да нам каже, којих све времена и којих све ве сти она може да буде гласник, о томе говоре стихови овог Александријца, истрајно опредељена да изнутра испитује теме које покреће, па и саму себе. Када читамо велике песнике, јасније него икад знамо зашто нам је поезија потребна и зашто је она важна антрополошка способност. Читајући Кавафија, ми спознајемо велике теме и велике моћи поезије, изнова налазећи како епифанијска открића могу бити и део историје и део на први поглед обичне савремено сти у којој човек ступа у свој град као да је то један једини свет.

TOP-LISTA

Нajтраженијинаслови укњижари„Агора” 1. „Нарубупамети”,Мирослав Крлежа –„Агора” 2. „Тесла, портрет међу маскама”, Владимир Пиштало–„Агора” 3. „Писмо госпође Вилме”, Јелена Бачић Алимпић–„Лагуна” 4. „Венеција“,Владимир Пиштало –„Агора” 5. „Симеоновпечат”,Вања Булић–„Лагуна” 6. „Сасвим скромни дарови”, Угљеша Шајтинац– „Архипелаг” 7. „Заточеникнебеса”, Карлос Руис Сафон –„Чаробна књига” 8. „КадјеНичеплакао”,Ирвин Јалом –„Плато” 9. „Бернардијевасоба”,Слободан Тишма –Културни центар Новог Сада 10. „Луксузни сафари клуб”, Александар Мекол Смит–„Самиздат Б92”

КЊИЖЕВНИЈУБИЛЕЈИ

Пребогат,страствен ипротивречанживот

П

р ва ком плет на би о гра фи ја но бе лов ца Хермана Хе сеа са исцрпном библиографијом на српском, појавила се ових да на у изда њу „Ла гу не“. Аутор књиге „Вечна чаролија почетка- Животопис Хермана Хе сеа“ је Алојз Принц, а издање је уприличено поводом педе се то годи шњи це Хе сеове смрти. Хе се Херман (1877–1962) је добио Нобелову награду за књижевност 1946. године и данас је широм света најчитанији аутор с не мач ког говорног подручја. Хе се је био човек који се мешао с људи ма, зау зи мао став и ангажовао се у свету – да би се напо слетку по ву као у јед но швај цар ско се ло, где је изнова започео живот. И заиста, све поноре и узлете његове изузетне лично сти, кри зе и подвиге, љубави и издаје, вечну побуну против ма ло гра ђан ске по вр шно сти и потрагу за вишим смислом – цео свој пребогат, стра ствен и против речан живот успео је да излије у књиге и јунаке који опчињавају нараштаје: „Сидарта“, „Степски вук“, „Нарцис и Златоу сти“, „Де ми јан“, „Игра стаклених перли“. Књижевна критика је проценила да је Алојз Принц (1958) зналачки и узбудљиво

описао човека чији је живот обавијен велом мита. Живи као слободан писац и већ је објавио неколико биографских књига . Прво о Георгу Форстеру, немачком истраживачу и научнику, који је у 18. веку уче ствовао у другом путовању капетана Џејмса Кука око света - о њему је написао дело које је ме-

ша ви на пу то пи са, нау ке и књижевно сти. Принц се затим подухватио писања биографије Хане Арент. Следила је биографија новинарке Улрике Марије Мајнхоф, једне од оснивача Фракције Црвене армије. Алојз Принц је објавио још и животописе првог хришћанина- Апо стола Павла Франца Кафке. Р. Л.

[E O ] NET алност, велико је пи-

Полуцензуранеприличнелитературе

Г

руп а род итељ а, члан ова школских одбора у Вашингтон Терасу, САД, окупила се недавно да расправиоодлуцишколскихвластидадечију књигу која описује породицу с истополнимпартнеримаскинусаполицашколскихбиблиотек а.Састанак,који је организовао OUTreach Resource Center, који се бори за изједначавање праваистополнихпородицасхетерогеним, организован је недељу дана пошто је из читаоница и основношколскихбиблиотек аповученакњига„Умајчинојкући”,ауторкеПатрицијеПолако, укојојсепричаодвијаокопородицеса двемајкеидвадетета. Ову књигу и даље могу да читају средњошколци, студенти и сви пунолетн и Амер ик анц и, а предс тавн ик Окруж ног школс ког већ а Крис тофер Вилијамсобјасниоједајеиницијатива зазабрануовекњигепотеклаодмајке

једногпредшколскогдететакојајеподнела пријаву због „неприличне радње” изаједносајош24родитељапокренулапетицијузапрогоновекњигесалокалних школских полица. Одлук а о забраникњигезапредшколцеиосновношколце уствари представља полурешење,јермалишаниидаљемогудаје позајмеизбиблиотеке,алисамоузписмену сагласност родитеља, а књиге се,уместонаполицама,налазеустолу библиотек ара. Многиродитељисматрајудајеодлукаозабраникњигенесамонеуставна, већинедемократскаидагазиосновна људска права, нарочито у земљи која волидасепоносидемократичношћуи различитошћу. Колико су то осетљиве теме, односно где је граница коју друштвопостављаузаштитинајмлађих,у односу на упознавање с алтернативнимначинимаживотакојисунашаре-

тањекојенемучисамоАмерик анце. НасастанкууВашингтонТерасупојавилисусеи чланови неких истополних породица који су истакли да је стигма имања „две маме” или „два оца” довољно тешка и без оваквих потеза школских власти. - Како сад рећи детету да је његова породица са две маме нормална, кад причу о томе у његовој школи крију у столовима?-питалајеједнаодмама, истичући да се њиховој деци намеће идејадаосвојојпородицинесмејуда причају. -Преднамаједугпут-закључилису забринути учесници ове дискусије. У међувремену, књига „У мајчиној кући” остаћескривенаоддечијихпогледа. И. Вујанов


c m y

kultura

dnevnik

petak15.jun2012.

23

ТОПЛОТНA КРИЗA У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У ИШЧЕКИВАЊУ ПОПРАВКЕ КЛИМА-УРЕЂАЈА

Збогпроблемасарасхладнимсистемомузгради,Српсконароднопозориште отказалојесвесвојепредставедо крајамесеца,итименепланиранозавршило текућу сезону. Тако је ово позориште одлучило да, када су у питањуњеговипрограми,несачека поправкуклимасистема,већдасве најављенепредставедокрајасезоне откаже и обавести публику да купљенеулазницемогудасеврате на благајну. Међутим,проблемидаљепостоји због других програма, односно фестивала,којисууздањуСНП–апланираниовогмесеца.Већсутратреба да буде отворен фестивал „Синема сити“уСНП–у,гдесуиначепланиране пројекције главне, националне селекције.Самошто„Синемасити“ будезатворен23.јуна,већ25.јунаје планирано отварање 39. фестивала алтернативног и новог театра „Инфант“уСНП-у,укојемћеготово свакодневно бити извођене представе,допрвихданајула. -Предесетакдана,наосновутакозванедефектације,утврђеноједа на нашим клима уређајима треба променитиуље,филтереипроцесоре,каоитодајепрошлегодинесипано погрешно уље. Договорено је плаћање, утврђени рокови, уље наручено... Али, пре два дана смо од фирме која нам одржава системе хлађења, „Термоинжењеринг“, сазнали да је због велике количине и специфичног типа, уље потребно увести,зашта ћебитипотребнодве недеље–објасниојеактуелнуситуацијууправникСрпскогнародногпозоришта Александар Милосављевић. Он је, међутим, истакао да обе странераденатомедасеипрерока

пронађенекорешење,какобисесалеоспособилезанесметануреализацијупредвиђеногрепертоара. СобзиромнатодаСНПтребадапослужииза„Синемасити“којипочиње 16. јуна, а крајем месеца и за „Инфант“,Милосављевићјенавеодаје усталномконтактусаорганизаторимаовихфестивала.Оноштоједосадаизвесно,јестетодаћеваздухусаламамоћидасевентилира,алидаће

другихпроблема,везанихзаизвођење позоришних представа. Наиме, управосуодређенесценеуСНП–у одабране као погодне за извођење појединих представа, како напомиње извршни продуцент „Инфанта“ СимонГрабовац,изтехничко–технолошких разлога, тако да је практичнонемогућеизводитиихудругимпросторима.„Даимамотехничко – технолошке услове у Култур-

Фото: Ф. Бакић

Пробе немогуће, фестивали извесни МАТИЦА СРПСКА, САНУ И ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ ОПРОСТИЛИ СЕ ОД ЧЕДОМИРА ПОПОВА

Људска и интелектуална величина

УМатицисрпскојјучејеодржаАкадемик Попов био је готово Јеленом Попов), „Велика Србијана комеморација поводом смрти пола века на Филозофском факул- стварност и мит“, уз многе друге. академика Чедомира Попова (Ме- тетууНовомСаду:каостудентпр- Непрестано је истицао Милетићеленци,15.март1936-НовиСад,8. вегенерацијеуписаних1954,ије- ву идеју о неодвојивости нациојун 2012).  У присуству породице, данодпрвихдвојекојисуизабра- налног и грађанског начела: „Ми колега,пријатељаидржавних зва- низаасистентеизредовановосад- смоиСрбииграђани“. ничника, од Чедомира Попова су скихстудената.Биоједекан(1979Људски је пленио топлином и сеопростилиМатицасрпска,Срп- 1981),директорИнститутазаисто- непосредношћу, био је патриота и скаакадемијанаукаиуметностии рију Војводине (1970-1974), члан космополита, неисцрпне радне Филозофскифакултет-институци- ВАНУиСАНУ,председникОгран- енергије и огромног, енциклопејеукојимајепровеоцеораднивек ичијујеисторијустварао. Последња порука – радите и певајте ЧедомирПоповјебиољудскаи НазидунекадашњегкабинетапрофесораПопованаФилозофинтелектуална величина. О њему ском факултету и данас стоји слика Вука Караџића с натписом: су јуче говорили председник његова температура зависити од ном центру Новог Сада, ми не би„Радитеипјевајтеједнако,тојеједининачинблагородноосветити ОгранкаСАНУуНовомСаду,акаспољне. смо изводили представе ‘Инфанта‘ сенепријатељимаисвеихпосрамити“.УправотимречимазаврдемикЗоранКовачевић,генерални Међутим, то није довољно и за на различитм просторима“, објашиојеакадемикЧедомирПоповсвојепоследњеобраћањечланосекретар САНУ, академик Диминормалнофункционисањерепертоа- шњаваСимонГрабовац,узнадуда вимаМС,уписмуњенојнедавноодржанојизборнојскупштини. трије Стефановић, потпредседник ра СНП, јер балетски играчи, орке- ћерасхладнисистемуСНП–уипак Његови сарадници јуче су такође рекли да су професура и баМС, проф. др Бранко Бешлин, стар,глумцизбогвисокетемперату- успетидабудепоправљенупотребвљењенаукомбилињеговживотнипозив,упуномивишемсмипроф.дрСлавкоГордићипредседре и загушљивости у просторијама номроку. слутеречи.ЧедомирПоповјечестоволеодакаже:„БољејебаданикМС,проф.дрДраганСтанић. запробе,каоиуоркестарскојрупи, ИПР„Синемаситија“МајаЦветварадитинегобадаваседети“. Из јавног живота отишао је понисуумогућностидасеприпремеза ковићнаводидазасаднеманикаквих часни председник МС и доскорасвојепредставе. измена у њиховом програму, и да шњи њен председник (2008-2012), Тоневажизапројекцијефилмо- треба веровати да ће ови проблеми ва,такодатаквихпрепреканемаза успетидасесредеупотребномроку. који је мудрошћу и одлучношћу, ка САНУ у Новом Саду( 1994- дијског знања. Његов живот и рад одмереношћуиеластичношћуста- 2002),обављаојевишеодговорних неизбрисиво су уткани у ризницу „Синемасити“.Низа„Инфант“,јер И. Бурић ваучиниодаМатицасрпскаостане дужностиуМСиумногимдругим историјских наука и нашег друради о гостовањима, али ипак има Н. Пејчић оноштојестеитребадабуде: дру- јавниминституцијама. штвеногикултурногживота,чуло штво озбиљних и одговорних љуЧедомир Попов припада уском, сетакођенајучерашњојкомемораУЗ 40-ГОДИШЊИЦУ „ПОЗОРИШНИХ ДАНА РУМУНА У АП ВОЈВОДИНИ” ди,спремнихдараденапословима одабраномкругунајважнијихсрп- цији. однајвећегзначајазасрпскукулту- скихисторичаранашегдоба,аутор Чедомир Попов је сахрањен 9. ру,чулосенајучерашњојкомемо- јеизузетногнаучногопусавезаног јунанаНовомгробљууНовомСарацији.ОгроманјезначајЧедоми- и за општу и за националну исто- ду,апремањеговојжељииспратира Попова за развој српске енци- рију.Крунатоградајењеговатро- ли су га чланови породице, без клопедистике с организационим томна студија „Грађанска Европа присуствајавности.Матицасрпска седиштем у МС. Био је главни (1770-1914)“. Такође и књига примила је преко 80 писмених и уредник „Српског биографског „Француска и Србија 1871-1878“, небројено усмених израза саучеКадајеуВршцу17.јуна1972.годинеоснованада- Бранислава Нушића, до „Чекајући Годоа“ Самјуела речника“ и један од најважнијих „Србијанапутуослобођења1868- шћаповодомсмртиЧедомираПонас већ традиционална манифестација „Позоришни Бекета. покретача „Српске енциклопеди- 1878“, „Аутономија Војводине- пова. На престижној покрајинској манифестацији позоданиРумунауАПВојводини”,нијепостојаониједан је“. српско питање“ (у коауторству са Радмила Лотина позоришни ансамбл војвођанских Румуна. Њихов ришних аматера Војводине наступало је и шест рукултурни живот био је у знаку рурално-фолклори- мунскихансамбала:уздинскиансамблчакдеветпуНА 19. ФЕСТИВАЛУ НА ПАЛИЋУ ОД 14. ДО 20. ЈУЛА стичке димензије и изузетно малог културног садр- та,аматериизСтражетрипута,аизЛокава,Куштижајаизобластилитературе,сликарстваимузике.Је- ља,СелеушаиБанатскогНовогСелапоједном.Видан од главних мотива покретања „Позоришних да- шеод20појединацадобилојепризнањежирија,мнона”билајетазатвореносткултуреуужојобластина- гиувишенаврата.НаградузанајбољуглумачкуулогунапокрајинскојманифестацијиЈоваДалеадобио Фестивал европског филма на године ја��но профилисана као је десет филмова из источне ционалногмузичкогфолклора. Палићу биће одржан 19. пут од европскифестивалидаевропски Европе, од којих су седам дебиПрави циљ иницијативе био је побољшање самог јечактрипута,аАдамКрецу,ЈоцаВинкаиЈонОмо14. до 20. јула са више од 60 ауториредовнодолазенаПалић. тантски, међу којима српски културногживота.Упрвомредуобогаћивањемсадр- реандвапут.Међунајбољимапласираласусејош два остварењаутакмичарскимипра- „СвисекунемоуЕвропу,алифи- „Клип„ Маје Милош. Митрић је жаја у виду готових представа, а нарочито против млада аматера: Флорина Винка и Виорел Мајоган, старих,наслеђенихпогледаисхватањаулогеифунк- каоисликарТрајанТодоран,каонајбољисценограф. тећим програмима, најавио је ју- нансијски проблеми постају не- одабраои13филмовазапрограм Драгоценије од лепих признања жирија јесте чиченаконференцијизановинареу сношљиви.Тојевећпроблемна- „МладидухЕвропе„укојемјетецијеаматеризма.Такођеистремљењем заквалитет,за новојзградиЈугословенскекино- ше културне политике„, додао је жиште на експерименту са жанбогатиразноврстанрепертоардосветскедраматур- њеницадасуаматериобогатиликултурниживоткватекепредседникСаветафестива- он. гије, итиме даактивностиаматераусмеравајуквали- литетним и разноврсним представама. „Позоришни ровимаитехникама. дани“суостварилиупочеткуулогуифункцијукоју лаБраниславЛечић.. фикованикадрови:редитељи,музичари,сликари. ДиректорОтвореногуниверТрадиционалнифокуснаједНаЛетњојпозорницинаПали- зитета у Суботици, који је извр- ну националну кинематографију Иницијативајетежилаодсамогпочеткадаактив- суоснивачиприжељкивали. Манифестацијајепочеласа16представа,анајућу међу 13 филмова у главном шни продуцент, Блажо Перовић овогапутаусмеренјенаШведску ноститрајуцелегодине.Уведенајепраксаданајботакмичарском програму биће указао је да је буџет смањен са иприказаћешестостварењакоје љиансамблидајупредставеусвомместу,алиире- биларној 40-годишњици наступило је само пет анприказани„Изабрегова„Кристи- 420.000 евра у 2008. на свега јеодабраоНикитинусарадњиса призеудругимселима.Почелојелепо,ансамблису самбала.Имасимболикеуовимподацима.„Позорија Мунђијуа, „У магли„ Сергеја 230.000еврауовојгодини. годишњедавалиод30до40представа,којејепрати- шнидани“суималидвефазеусвомразвоју.Упрвој, Шведскиминститутомзафилм. Лознице, „Само ветар„ Бенса ловишеод1.000гледалаца.Дабисеосвежиорепер- позоришниаматерисууизузетномкултурномклимаПрограмскидиректорфестиваНафестивалућебитиприкаФлиегауфа, од домаћих филмова ла Мирослав Могоровић истакао зани и омаж програми за добиттоар,преведенојеоко40 дела.На„Позоришнимда- тупружализадовољствомногобројнојпублициуспе„Парада„ Срђана Драгојевића, а једаћеуглавномпрограму,чији нике награда „Александар Лифнима”појавиласусеиостварењавојвођанскихРуму- шнимостварењимасвојихулога.Удругој,којајепона затварању, ван конкуренције јеселекторкаоидосадаНиколај ка„ (како је већ објављено, то су наипрвишколованирежисери:МаријаМарић,Јули- челадеведесетихгодинапрошлогвека,снажнојеуз„Анђеоскидео„КенаЛоуча. јан Урсулеску, Зоран Цветковић и брачни пар дрман рад аматера. Успеси су пресушили, појавили Никитин,битичакпетнајсвежи- Зоран Симјановић и Жан Марк Директор фестивала Радо- јих филмова, са недавног фести- Бар) и „Ундергроунд Спирит„, ВирxинијаМаринаиБраниславГузина.Упериоду од сусепроблеми.Данас,насценијесвемањеансамбаславЗеленовићподсетиојенапо- валауКану. 40 година аматери су поставили 340 дела румунске, ла, квалитетних представа и успешних реализација стални циклус „Нови мађарски југословенске и светске драматургије, од „Изгубље- улога. четке и тешкоће ове манифестаСелекторпрограма„Паралеле филм“,затим„ЕкоДокс“ иДечји ног писма“ Јона Луке Карађалеа, „Сумњивог лица“ Трајан Штефан ције,истичућидајеонаод2003. исудари„ПетарМитрићнајавио програм. (Танјуг)

Богатији културни живот с представама

Пет филмова из Кана

„НОВОСАДСКО МУЗИЧКО ЛЕТО” ОД 17. ЈУЛА ДО 24. АВГУСТА

Врућина уз салсу, џез, класику и севдалинке Музичка омладина Новог Сада и ове године организује традиционалну манифестацију “Новосадско музичко лето” која ће почети 17. јула и трајаће све до 24. августа. Не желећи да дели публику која прати културне и њој блиске фестивалске догађаје, Музичка омладина Новог Сада је овог пута померила почетак свог, ваља се надати, занимљивог и врућег музичког лета, упркос свудапомињаној кризи, након завршетка „Егзита“ и „Инфанта“. - Летњи месеци и отворени простори погодни су за вредне, али уху пријемчивије и атрактивније програме, па ће се тако поред звука класичне музике на „Новосадском музичком лету“ чути и мелодије и ритмови салсе и танга, као и етно, џез,

клетцмер и латино музике, најављују у Музичкој омладини Новог Сада - Укупно десет програма одржаваће се махом у врту Средњошколског дома у Николајевској улици, али и у Синагоги. Нови Сад ће бити домаћин уметницима из наше земље, али и из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Португала, Аустралије и Кубе. Неки од уметника и ансамбала које ће Новосађани слушати су и Трио “Лиаисон” из Аустралије с музиком Гершвина, Пјацоле, де Фаље, и других композитора, Балканска камерна академија, Дуо флаута и клавир из Португала, Војвођански омладински камерни оркестар, али и ансамбли „Белтанго“, „Мамбо Старс“, новосадски вокални састав “Фрајле”, као и

„На летњем циклусу програма наћи ће се и Квартет Тамаре Обровац, једне од најзначајнијих и најсвестранијих уметница на хрватској музичкој сцени која се прославила и широм света захваљујући специфичном и јединственом стилу који обухвата утицаје изворне истарске музике и дијалекта. Тамара Обровац наступиће у пратњи џез ансамбла под вођством пијанисте Матије Дедића. Амира Медуњанин још је једна уметница Балканска камерна академија међу учесницима која је стекла велику популар„Контра квартет“ из Словеније са ност широм света користећи у музици клетцмер музиком. елементе сопствене традиције и стварају-

ћи специфичан музички израз. У пратњи гитаристе Бошка Јовића Амира Медуњанин, ‘босанска Били Холидеј‘ како је новинари често називају, Новосађанима ће приреди вече севдалинки“, наводе у Музичкој омладини Новог Сада, уз веру да ће разноврстан и уметнички вредан програм овогодишње манифестације окупити старе, али привући и нове слушаоце. Цене улазница за концерте износиће од 300 до 500 динара и продаваће се од 25. јуна у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/II, тел.021 452 344), радним данима од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на месту одржавања програма. Улаз ће бити слободан на концерт Војвођанског омладинског камерног оркестра. Н. П-ј.


24

svet

petak15.jun2012.

[VAJCARSKA

VELIKA BRITANIJA

NobelovkaSu]i po~ela evropskuturneju @ENEVA: Lider demokratskog pokreta Mjanmara Aung San Su ]i odr`ala je ju~e prvi govor na po~etku svoje istorijske evropske turneje, do~ekana aplauizma i cve}em pred zgradom Ujediwenih nacija u @enevi. Posle dolaska u [vajcarsku, prvu stanici turneje

tokom koje }e posetiti i Norve{ku, Britaniju, Francusku i Irsku, Su ]i se obratila predstavnicima Me|unarodne organizacije rada (MOR) govore}i o nastojawima da se iskoreni prisilni rad u wenoj zemqi. Nose}i svoj za{titni znak cvet u kosi, ona se sme{ila kamerama na po~etku naporne dvonedeqne turneju na kojoj }e u Oslu odr`ati i dugo o~ekivani govor povodom dobijawa Nobelove nagrade za mir 1991. godine, koja je na wu i wenu zemqu skrenula pa`wu celog sveta.

Su ]i je poru~ila da investicije u Mjanmar treba da oja~aju nastojawa novih vlasti zemqe u procesu demokratizacije. Ona je pozvala strane kompanije da ula`u u tu zemqu jugoisto~ne Azije koja izlazi iz me|unarodne izolacije nakon okon~awa vojne diktature pro{le godine. Govore}i o radnicima u svojoj zemqi, Su ]i je naglasila da je kqu~ni prioritet formirawe sindikata koji su bili zabraweni u vreme vojne hunte i zatra`ila u tome pomo} od MOR-a. Delegati godi{we skup{tine MOR-a odlu~ili su da ukinu restrikcije prema Mjanmaru, kao znak priznawa za dosada{we demokratke reforme u zemqi. Wena poseta Evropi obele`ava novi iskorak u politi~kim promenama koje ubrzano mewaju zemqu, nekad poznatu kao Burma, a kojom su vojne vlasti vladale skoro pola veka. Su ]i je krenula na turneju u trenucima dok zapadni Mjanmar potresaju etni~ki sukobi izme|u budista i muslimana Rohingja u kojima je stradalo preko 28 qudi i zapaqeno na hiqade ku}a. Da bi smirio situaciju predsednik Tein Sein je uveo vanredno stawe u tom delu zemqe.

IZRAEL

Humanitarciapelujuna ukidaweblokadeGaze TEL AVIV: Pedeset me|unarodnih grupa za pomo} i agencija UN pozvale su Izrael da ukine blokadu pojasa Gaze, jer se wome kr{i me|unarodno pravo. Izrael je poja~ao pristup tom palestinskom podru~ju nakon {to su ekstremisti povezani s Hamasom oteli izraelskog vojnika Gilada [alita 2006. godine. Blokada je poja~ana sredinom slede}e godine, kada je islamisti~ki Hamas silom preuzeo kontrolu nad Gazom, pobediv{i snage lojalne umerenijem Fatahu.

dnevnik

Od 2010. godine Izrael je dozvolio ve}inu uvoza, ali i daqe ograni~ava izvoz i putovawa. Egipat je tako|e primewivao ograni~ewa ali ih je olak{ao nakon pada predsednika Hosnija Mubaraka po~etkom pro{le godine,podse}aju agencije. U apelu grupa za pomo} se isti~e da su vi{e od polovine 1,6 miliona stanovnika Gaze deca. Apel je uputilo sedam agencija UN, ukqu~uju}i i Svetsku zdravstvenu organizaciju. Izrael tvrdi da blokada poma`e da se spre~e napadi ekstremista.

VELIKA BRITANIJA

Odba~ena druga`albaAsan`a LONDON: Britanski Vrhovni sud odbacio je ju~e zahtev za ponovno razmatrawe `albe osniva~a sajta „Vikiliks” Xulijana Asan`a na odluku suda da bude izru~en [vedskoj zbog optu`bi za seksualno zlostavqawe, ~ime su iscrpqene sve legalne mogu}nosti da se promeni odluka britanskog suda. Sud je naredio da, uz saglasnost optu`enog „ekstradicioni period” treba da po~ne najranije za 14 dana, navodi se u saop{tewu Vrhovnog suda koje je prenela agencija Rojters.

Sirijskavojska sistematskiubijacivile LOND ON: Snage sirijske vlade organizovano ubijaju civile u napadima na gradove i sela {to predstavqa zlo~ine protiv ~ove~nosti, saop{tio je Amnesti interne{enel (AI) u danas objavqenom izve{taju, navode}i dokaze sa preko 20 lokacija na severozapadu zemqe. Ta organizacija za za{titu qudskih prava sa sedi{tem u Londonu ponovo je pozvala Savet bezbednosti UN da o situaciji o Siriji obavesti tu`ila{tvo Me|unarodnog krivi~nog suda i da uvede embargo na oru`je. Izve{taj na 70 strana podudara se sa vestima o masakrima {irom Sirije dok 15-mese~na pobuna protiv predsednika Ba{ara al-Asada prerasta u gra-

|anski rat, prenosi agencija Rojters. Istra`iteqi AI su posetili 23 grada i sela u provincijama Alepo i Idlib gde su razgovarali sa vi{e od 200 oso-

ba ~iji su ro|aci ubijeni ili ~iji su domovi razoreni. Oni ka`u da ve}ina ubijenih nije imala nikakve veze sa otporom Asadovoj vladavini.

- Izgleda da vojska smatra sve mu{karce u tamo{wim gradovima naro~ito mladi}e, teroristima, a ve}ina ubijenih nisu bili borci ve} obi~ni qudi citira Amnesti jednog o~evica i navodi da re`im rutinski mu~i one koje uhapsi, ukqu~uju}i bolesne i stare. - U~estalost i brutalnost represije vladinih snaga prema gradovima i selima koji podr`avaju opoziciju je u porastu u poku{aju vlasti da kazni i zastra{i stanovnike navodi se u izve{aju. Savetnica AI Donatela Rovera rekla je da je otkrila vi{e primera bru tal nog po stu pa wa pre ma ci vi li ma to kom dvo me se~ ne neovla{}ene posete severozapadu Sirije.

NEMA^KA

O{troupozorewe Merkeloveevrozoni BERLIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel upozorila je ju~e da Nema~ka ne mo`e sama da re{i krizu u evrozoni koja je u eskalaciji, {to potvr|uje i skok kamatnih stopa na aukcijama obveznica u [paniji i Italiji. Po{to }e „sve o~i” na predstoje}em samitu G20 biti uprte u Nema~ku, Merkelova je poku{ala da ubla`i o~ekivawa da }e najve}a evropska ekonomija i glavni finansijer evrozone mo}i da na|e sve odgovore. - Nema~ka je jaka, Nema~ka je pokreta~ ekonomskog rasta i glavni stub stabilnosti u evrozoni, ali snaga Nema~ke nije neograni~ena - ukazala je ona u govoru u parlamentu, iznose}i poziciju Berlina pred samit lidera Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa

sveta i privreda u naglom usponu (G20) 18. i 19. juna u Los Kabosu, u Meksiku. Merkelova je naglasila da }e evrozona na}i put iz krize samo uz jako „politi~ko jedinstvo” i ve}u fiskalnu koordinaciju i nadgledawe, prenele su agencije. Izbori u Gr~koj u slede}u nedequ, koji bi, u slu~aju pobede partija koje se protive strogim merama {tedwe, mogli da vrate Atinu drahmi i rekordno visoki tro{kovi zadu`ivawa Italije i [panije, uprkos spasavawu wenih banaka, poja~avaju pritisak za dono{ewe novih mera za suzbijawe dvogodi{we du`ni~ke krize.

Racijaprotiv desni~ara BERLIN: Nema~ka policija, koja je ju~e sprovela najve}u posleratnu raciju protiv radikalnih muslimana, pretra`ila je i 24 stana desni~ara povezanih s internet forumom Thiazi, a zbog sumwe za formirawe kriminalnog udru`ewa, javqaju nema~ki mediji. Racija protiv desni~ara izvedena je, kako je saop{tila Savezna kriminalisti~ka slu`ba, u pokrajinama MeklenburgPredwa Pomeranija i Baden-Virtemberg, ali su akcije sprovedene i u Dowoj -Saksoniji, Bavarskoj, Brandenburgu, Berlinu, Saksoniji-Anhaltu, Severnoj Rajni Vestfaliji, Saksoniji, Rajnland-Pfalcu i Tiringiji. Glavni optu`eni u ovoj raciji, u kojoj je pretresen i jedan stan u Velikoj Britaniji, su jedan tridesetogodi{wi vaspita~ i jedna `ena istih godina, nezaposlena majka, koji se terete da su godinama odgovrni za taj desni~arski internet forum.

Tr`i{te obveznica je ju~e kaznilo Italiju koja nije uspela da uveri investitore da joj ne}e biti potrebna pomo} za spasavawe. Rim je na aukciji sredwero~nog i dugoro~nog duga prodao tri milijarde evra vrednih trogodi{wih

obveznica uz kamatnu stopu od 5,30 odsto, znatno vi{u od prinosa od 3,91 odsto na sli~noj prodaji u maju. Kamate na zapise koji dospevaju u 2019. i 2020. sko~ile su na 6,10 i 6,13 odsto, sa 5,21 i 5,33 odsto, znatno iznad nivoa od {est odsto, koji se smatra neodr`ivim na dugi rok. Prinosi na 10-godi{we {panske dr`avne obveznice dostigli su rekordnih 6,86 odsto, nakon {to su bonitetne agencije snizile kreditni rejting [panije na samo jedan stepen iznad statusa „sme}a”. Zategnutost {irom evrozone je pove}ana nakon {to je Madrid zatra`io pomo} za spasavawe svojih banaka, {to pove}ava du`ni~ke probleme te zemqe i pribli`ava je nacionalnom spasavawu.

LIBIJA

Plemenskisukobi Najmawe 15 qudi poginulo je u plemenskim sukobima na zapadu i jugu Libije u posledwa dva dana. Prvi ~ovek Nacionalnog prelaznog saveta pozvao Libijce da polo`e oru`je i da se ujedine pre izbora slede}eg meseca. Libijska vlada saop{tila je da je istragom utvr|eno da su ~etiri ~lana tima Me|unarodnog krivi~nog suda (MKS) u~inili „bezbednosni prekr{aj”. ibijski tu`ilac naredio je da zaposleni u MKS budu pritvoreni na 45 dana, a MKS je zahtevao da odmah budu oslobo|eni. Libija je u sporu sa MKS zbog pitawa ko je nadle`an za su|ewe Seifu el Islamu, sinu ubijenog libijskog lidera Moamera el Gadafija. Jedan od branilaca El Islama je uhap{en, jer je, navodno, poku{ao da preda dokumenta koja predstavqaju „opasnost po bezbednost Libije”.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANDERSFOGRASMUSEN Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izrazio je uverewe da }e avganistanske snage bezbednosti do 2014. godine biti spremne da preuzmu svoju ulogu. Rasmusen je rekao da ga u to uverava i wihovo uspe{no suzbijawe talibana u oblasti Kabula, glavnog grada Avganistana.

ILIJASPANAGIJATAROS Radikalni gr~ki desni~ar iz „Zlatne zore” Ilijas Panagijataros zapretio je da }e izbaciti decu imigranata iz bolnica i vrti}a, ako wegov partija u|e u parlament. „Sprove{}emo racije u bolnicama i de~jim vrti}ima„, Panagijataros na mitingu u Atini.

HUANKARLOS [panski kraq Huan Karlos se na{ao u sredi{tu novog skandala. Prema pisawu {panske {tampe, on ima dvoje vanbra~ne dece, sina Alberta Solu Himeneza koji je odmah po ro|ewu 1956. ostavqen u jednom siroti{tu u Barseloni i k}erku Ingrid Sartio, ro|ewu deset godina kasnije, koja danas `ivi u Belgiji.

KAMERONNEGIRADAJEIMAODOGOVORSMARDOKOM

Odnospoliti~araimedijamoraseurediti LONDON: Britanski premijer Dejvid Kameron odbacio je ju~e navode da je wegova partija sklapala tajne sporazume sa medijskom imperijom Ruperta Mardoka, svedo~e}i pred komisijom o aferi prislu{kivawa, koja je pro{log jula uzdrmala Britaniju. - Ideja o skrivenim sporazumima je besmislena - izjavio je britanski premijer odgovaraju}i na optu`be da je wegova Konzervativna partija sklapala tajne dogovore sa Mardokovom imperijom kako bi u medijima bila boqe predstavqena. Kameron je, me|utim, primetio da su britanski politi~ari postali suvi{e bliski sa novinarima i dodao da bi taj odnos trebalo regulisati odre|enim propisima. - Trebalo bi da u budu}nosti bude „vi{e transparentnosti, boqih uredbi (o odnosu politi~ara i medija) i ve}eg distancirawa” - izjavio je Kameron. Govore}i o svom odnosu sa novinarima, on je objasnio da `eli da javno mwewe „razume wegove motivacije, karakter, gledi{ta i razloge za{to do wih dr`i”, dodaju}i da nekada sa predstavnicima medija

DejvidKameron

„uspe da ostvari sna`an i dobar odnos, a nekada mora da se bori”. Pred komisijom koju je sam osnovao, Kameron svedo~i zbog bliskih veza sa glav-

nim osumwi~enima za skandal koji je izbio po{to su novinari tabloida „Wuz of d vorld” optu`eni da su prislu{kivali telefonske razgovore i govornu po{tu javnih li~nosti i `rtava nasiqa da bi do{li do tema. Rupert Mardok je pro{log jula zbog afere ugasio tabloid, a tokom istrage o ovom slu~aju Skotland jard je uhapsio 43 lica, me|u kojima su i Kameronov biv{i portparol Endi Kolson, kao i premijerovi bliski prijateqi - biv{a urednica tabloida Rebeka Bruks i wen suprug ^arli Bruks. Rebeka i ^arli Bruks prvi su optu`eni u maju, za ometawe pravde u ovoj aferi, a podizawe optu`nica protiv wih je britanskim medijima oceweno kao li~ni udarac za Mardoka, ali i kao „neprijatnost” za Kamerona. U ranijim intervjuima, Kameron je tvrdio da nije sklapao nikakve tajne sporazume sa predsednikom „Wuz korpa” Mardokom, ali je otvoreno priznao da se dodvoravao vlasnicima medija kako bi izneo svoje politi~ke stavove. Kako je i sam rekao, veza izme|u {tampe i politi~ara postala je suvi{e bliska.


balkan

dnevnik

Grani~ni policajci nastavqaju {trajk SARAJEVO: [trajka~ki odbor Sindikata Grani~ne policije Bosne i Hercegovine odlu~io je da nastavi {trajk i odbaci predlog Pregovara~kog tima Saveta ministara jer smatra da on ne nudi re{ewa za probleme zbog kojih je {trajk pokrenut. Potpredsednik Sindikata Grani~ne policije BiH Svevlad Hofman je rekao da su sindikalci ostali pri stavu da se ponu|eni predlozi odnose na naredne godine, a oni `ele da razgovaraju samo o trenutnom stawu. Predlozi Saveta ministara, kako je ocenio, ne re{avaju probleme zbog kojih je {trajk Grani~ne policije pokrenut 30. aprila. - Mo`emo razgovarati samo o trenutnom vi{e nego te{kom polo`aju ve}ine policijskih slu`benika u Grani~noj policiji ~iji je radni status ispod granice egzistencijalnog minimuma - kazao je Hofman. O sindikalnoj odluci, rekao je on, obave{ten je Savet ministara BiH i o~ekuje se da }e

25

Prekomponovawe vlasti u Sarajevu SARAJEVO: Potpredsednik HDZ BiH Marinko ^avara potvrdio je ju~e da su „definisana na~ela saradwe na federalnom nivou” i da bi od danas trebalo da startuje rekonstrukcija vlasti u Federaciji BiH - koja bi mogla da bude okon~ana do kraja meseca. Za danas je najavqen sastanak predsednika SDP Zlatka Lagumxije, HDZ-a BiH Dragana ^ovi}a, verovatno i SBB Fahrudina Radon~i}a i HDZ-a 1990 Bo`e Qubi}a. - Dogovorili smo desetak ta~aka i redosled aktivnosti koje bi trebalo uraditi oko pre-

komponovawa vlasti. O~ekujemo da }e lideri stranaka biti spremni da potpi{u spomenuta na~ela i da po~nemo implementaciju sporazuma o parlamentarnoj ve}ini. Verujem da }e lideri javno saop{titi da od sutra teku aktivnosti koje zna~e promene na pozicijama u vlasti FBiH - izjavio je ^avara za agenciju Anadolija. ^avara napomiwe da je HDZ BiH opredeqen za oduzimawe nelegalno ste~ene imovine, da se zala`e za nezavisan rad policije, evropske integracije i ulazak BiH u NATO, te za izgradwu koridora 5C.

VOLFGANG PETRI^ ZABRINUT ZA BUDU]NOST BIH

Siroma{tvo opasnije od potencijalnih pregovori najskorije biti nastavqeni. - S obzirom na okolnosti koje su mi poznate, sumwamo i u izvr{nost postignutog dogovora i da-

nas potpisanog sporazuma izme|u pregovara~kog tima Saveta ministara BiH i reprezentativnog sindikata dr`avnih i policijskih slu`benika i zaposlenih u

institucijama BiH - kazao je Hofman. Sindikat Grani~ne policije stupio je u {trajk zbog smawewa plata od 4,5 odsto i smawewa iznosa za topli obrok.

KOLIKO JE DU@AN PROSE^AN GRA\ANIN HRVATSKE

Rastu zadu`ewa po teku}em ra~unu ZA GREB: Zaposleni 41go di {wi Za grep ~a nin sredwe stru~ne spreme koji pre ko te ku }eg ra ~u na, kreditnih kartica, kredita i telekomunikacionih usluga duguje ukupno 17.409 kuna (2.306 evra) dospelih po tra `i va wa, sli ka je prose~nog du`nika u Hrvatskoj u ovoj godini, poka za lo je is tra `i va we spro ve de no na uzor ku od 2.000 du`nika koje je provela kompanija za naplatu i otkup potra`ivawa EOS Matrix. Kako pi{e Jutarwi list, prose~ni du`nik lane je bila `ena sa zavr{e nom sred wom {ko lom ~iji je dospeli dug na teku}em ra~unu iznosio 3.431 kunu (571 evra) , preko kreditnih je kartica dugovala 7.890 kuna (1.045 evra), za razne je kre di te du go va la 4.959 ku na (657 evra) i 735 ku na (97,3 evra) za te le ko mu ni ka ci o ne usluge. Prose~ni du`nik spreman je da dugove pla}a na rate i za to me se~ no iz dvo ji 850 ku na (112,5 evra). Ovogodi{wi du`nik, za razliku od lawskog smawio je svoj dug za kredite jedan odsto i za kreditne kartice 2,6 odsto. I dok hrvatski

petak15.jun2012.

Deseti na listi po {ansama za bankrot Hrvatska je zauzela deseto mesto na listi od 59 zemaqa koje imaju najve}e {anse za bankrot, pokazuje lista finansijskog portala Biznis Insajdera. Lista je pravqena na osnovu cene tro{ka zadu`ivawa koji zbog svoje visine mo`e ugroziti vra}awe postoje}eg duga pojedine dr`ave i tako je naterati u bankrot. Jedina ute{na stvar koja se mo`e i{~itati na listi, kada je Hrvatska u pitawu, jeste da je tro{ak hrvatskog zadu`ivawa u posledwih pola godine pao 1,9 odsto.

gra|ani smawuju svoja kreditna zadu`ewa, ipak jo{ uvek ni-

„Nacional” pred ga{ewem? ZAGREB: Vlasnik nedeqnika „Nacional” Harald fon Sifrid poru~io je zaposlenima da nema para za {tampawe narednog broja nedeqnika, dok je {ef uprave Moric fon Sifrid telefonom javio da su propali pregovori s Hipo bankom za refinansirawe kredita. Iako glasine u javnosti ve} odavno govore da je nedeqnik „Nacional”, nakon 14 godina, pred ga{ewem, glavni urednik Robert Bajru{i veruje da nije sve gotovo. Bajru{i je novinarima najavio sastanak redakcije na kome }e se zalagati da se naredni broj ipak objavi, kao i da postoje ponude za kupovinu nedeqnika. Potencijalni investitori iz Hrvatske nudili su jednu kunu za „Nacional” i pokrivawe dugova koji nisu mali, ali je strani vlasnik odbio takve ponude misle}i da je u stawu da izvu~e nedeqnik iz te{ko}e. Bajru{i je rekao da je „Nacional” dobar proizvod koji je u posledwih mesec i po dana imao rast prodaje od skoro 10 odsto uz kvalitetnan sadr`aj, pri ~emu je s oko 8.000 prodatih primeraka drugi po prodaji u Hrvatskoj, odmah iza nedeqnika „Globus”. „Svi drugi su daleko od tih brojki”, rekao je Bajru{i. Ina~e, hrvatski „Vjesnik” od ju~e ne izlazi ni na internetu, nakon {to je prestao da izlazi u {tampanom izdawu 20. aprila. Novinari vi{e meseci nisu dobili plate, ali preduze}e nije oti{lo u ste~aj. Vlada Zorana Milanovi}a nema voqe da „Vjesnik”, nakon 72 godine, nastavi da izlazi.

su dovoqno likvidni da uz sve postoje}e dugove i sve nere-

dovnija primawa tro{e onoliko koliko zarade, pa su im se dospela dugovawa na teku}im ra~unima u ovoj godini pove}ala za ~ak 15,6 odsto. Bar ba ra Ce rin ski, di rek torka EOS Matrixa, tvrdi da se u odnosu na pro{lu godinu zapravo malo {ta promenilo, kao i da je stanovni{tvo po~elo ve }u pa `wu po sve }i va ti svojim stvarnim mogu}nostima. - Dugoro~na zadu`enost se ne pove}ava i vidi se trud da se zatvore krediti, ali s druge strane rastu zadu`ewa po teku}em ra~unu - rekla je. Marija Duqkovi}, sudska ve{takiwa za bankarstvo i finansije, ka`e da se takva situacija naziva du`ni~ka spirala, pri ~emu se jednom karticom zatvara postoje}i dug na drugoj kartici. Radi se o klasi~nom prelevawu iz {upqeg u prazno i praksi hrvatskih gra|a na da u du zni~ koj ne vo qi kratkoro~no dosko~e problemu. Qudi se nadaju da }e du`ni~ki pro ble mi ne sta ti za po {qavawem i redovitim primawima. To bi mo`da i funkcionisalo da se ne radi o skoro 350.000 nezaposlenih i 83.431 osoba koje rade, a ne primaju platu, pi{e list.

IVO SANADER:

HDZ nije lopovska stranka ZAGREB: Biv{i premijer Hrvatske Ivo Sanader izjavio da su naga|awa o mogu}oj nagodbi HDZ i tu`ila{tva u slu~aju „Fimi-medija” spin da bi se poremetila odbrana. „Kao gotovo deseto-

god{wi predsednik HDZ-a ka`em i tvrdim da HDZ nije lopovska stranka. Tvrdim da nikakve krivice nema ni na meni ni na HDZ-u, a ovi spinovi slu`e da se pre po~etka izvo|ewa dokaza une-

se nemir u redove odbrane”, rekao je Sanader novinarima u pauzi su|ewa u slu~ajevima „Hipo” i „Ina-MOL”. Podsetimo, u slu~aju „Fimi- medija”, Ivo Sanader i jo{ deset fizi~kih i pravnih lica, me|u kojima i HDZ kao prva stranka koja se tereti za korupciju, optu`eni su za izvla~ewe oko 10 miliona evra iz dr`avnih preduze}a i ministarstva preko privatne marketin{ke agencije „Fimi-medija”. Oko 4 miliona evra navodno je zavr{ilo u crnom fondu HDZ-a, a oko dva miliona kod Sanadera. Sanader je negirao da je zvao aktuelnog predsednika HDZ-a Tomislava Karamarka kako bi od wega tra`io da ne pristane na eventualnu nagodbu. Pojedini hrvatski mediji objavili su ju~e da }e HDZ priznati odgovornost stranke u tom slu~aju, kao i da }e zatim tu`iti biv{eg strana~kog {efa za naknadu {tete. Sanaderova advokatica Jadranka Slokovi} rekla je novinarima da nagodba HDZ-a i tu`ila{tva nije mogu}a, jer je postupak u toku. Onaje dodala da bi, ukoliko HDZ `eli da prizna krivicu i eventualno dobije beneficije, to morao da odobri sud.

sukoba

SARAJEVO: Nekada{wi visoki predstavnik me|unarodne zajednice u BiH, austrijski diplomata Volfgang Petri~ zabrinut je za budu}nost BiH, kako ka`e, ne zbog toga {to bi se mogao desiti novi rat na Balkanu, ve} zato {to smatra da bi siroma{tvo qude u BiH moglo di}i na pobunu. - Vi uvek u Bosni imate potencijal za sukobe, ali mislim da je od vojnog konflikta za Bosnu opasnija ekonomska propast, to {to qudi gube nadu za boqi `ivot - rekao je Petri~. - Nezaposlenost se ne smawuje, ekonomska i socijalna slika su tako mra~ne. Jasno je da imamo krizu {irom Evropske unije, a to se najvi{e reflektira na slabe zemqe kao {to je BiH. Petri~ je naglasio kako Balkan ve} godinama nije u fokusu evropskih ~elnika, koji se bave svojim problemima, i poru~io da

to mo`e biti vrlo opasno. ^lanstvo BiH u NATO-u je strate{ki va`no, ali ne}e re{iti kqu~ne probleme, istakao je Petri~ koji sada obavqa funkciju ambasadora Austrije u OECD-u. - Bezbednosna situacija je lo{a. Kqu~na korist koju bi BiH dobila ulaskom u NATO je uzajamna pomo} zemaqa. Bosanci bi znali da Evropa i Amerika brinu o sigurnosti wihove zemqe. Amerika i Evropa ne bi dozvolile da potencijalni sukobi prerastu u vojni konflikt. Me|utim, vojna pomo} NATO-a ne}e puno koristiti ako se hitno ne uradi ne{to na razvoju ekonomije - kazao je Petri~ za Anadoliju. On smatra i da EU Bosnu mora tretirati krajne ozbiqno jer, kako ka`e, koliko je va`no Sarajevu, toliko mora biti va`no Briselu da od Bosne napravi uspe{nu pri~u.

AMBASADOR EU U CRNOJ GORI:

Dr`ava puno uradila PODGORICA: Odlaze}i ambasador Delegacije Evropske unije u Podgorici Leopold Mauer izjavio je da je Crna Gora presudama u „slu~aju Zavala” pokazala ozbiqnost i ocenio da je dr`ava dosta u~inila i u „slu~aju [ari}”. - I u slu~aju [ari} Crnogorci su uradili odli~an posao. I to su potvrdili Italijani. Naravno, puno toga treba uraditi kako bi se dostigla solidna lista rezultata. To je ciq takozvanog novog pristupa koji }e do}i otvarawem pregovora u poglavqima 23 i 24, kroz pregovara~ki proces - kazao je Maurer u intervjuu podgori~kim „Vijestima”.

HO]E LI GR^KA IMATI ZA PENZIJE U JULU

Ministar rada veruje u isplatu GR^KA: Gr~ka bi trebalo da ima dovoqno novca da isplati barem julske penzije, izjavio je ministar rada i socijalnih poslova Antonis Rupakiotis, nakon izve{taja medija da Atina ima dovoqno novca za plate i penzije samo do 20. jula. - Isplata penzija za jul ne bi trebalo da bude problem - rekao je Rupakiotis. Gr~ki ministar je dodao da ne mo`e da komentari{e isplate nakon tog perioda, budu}i da to ne spada u mandat wegove vlade, prenela je francuska novinska agencija AFP. Ministar, koji je ~lan kabineta imenovanog 6. maja, tako|e je upozorio da su dr`avni penzioni fondovi „u lo{oj finansijskoj situaciji”. Rupakiotisovi komentari su usledili po{to je atinski dnevnik Katimerini objavio izve{taj da Gr~ka ima jo{ samo oko dve milijarde evra u dr`avnim koferima. Katimerini nije citirao izvore, ali drugi gr~ki mediji navode da je ta suma spomenuta na sastanku gr~kog ministra finansija sa radikalnom levi~arskom partijom „Siriza”, koju pojedini analiti~ari vide kao

mogu}eg pobednika novih izbora. Ministarstvo finansija u Atini nije `elelo da komentari{e izve{taje. Ministarstvo je ranije saop{tilo da su, u prvih pet meseci 2012. godine, dr`avni prihodi bili za 666 miliona evra mawi od ciqa.

Nema~ki nedeqnik Di Cajt je, citiraju}i izvore iz vlade i finansijskog sektora, naveo da }e Gr~koj posle izbora verovatno biti potreban jo{ jedan paket pomo}i Evropske unije od vi{e desetina milijardi evra, „da bi bila izbegnuta nesolventnost dr`ave”. „^ak i ukoliko Gr~ka nastavi sa reformama, bi}e joj potreban novi novac ovog leta”, pi{e u tekstu nema~kog nedeqnika, u kojem se spomiwe „dvocifren iznos” milijardi evra.Preduslov za tre}i paket bili bi izborni rezultati koji bi doveli do formirawa vlade „posve}ene nastavku reformi”, navedeno je u listu.


26

petak15.jun2012.

OGLASi

dnevnik


dnevnik

OGLASi

petak15.jun2012.

27

SOBE IAPARTMANIna moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903-391. 54651

HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800 - 2000E. Telefon 063/519-533. 55034

DVOSOBAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88. 54966

PRODAJEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54909

[KODA 120 L, 1987 godi{te, registrovana u dobrom stawu. Telefon 064/260-42-88. 54883

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 54865 VODOINSTALATER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/31-50-198. 54914 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 54949

KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminujum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33-943, 66-18-846, 063/848-54-95. 54368


28

^iTUQe l POMeni

petak15.jun2012.

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }emo u subotu, 16. juna, u 11 ~asova, na grobqu u Staroj Pazovi dati godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi.

Posledwi pozdrav voqenom dedi

Tawa Moskaq 1992 - 2012.

Branislav Vukadinovi}

Tawa, svaki dan nam je te`i i bolniji bez tebe. Jako nam nedostaje{. Neka te an|eli ~uvaju.

dipl. in`. saobra}aja u penziji Te{ko nam je bez tebe. S po{tovawem, tvoji najmiliji.

Tvoja tetka Qiqa, te~a Sale, brat Vasilije sa porodicom Jerkovi}.

55021

Jovu Tanovi}u

Ana Zovi} 1943 - 2012. Sahrana }e se obaviti danas, 15. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Macan, snaja Dijana i unuci Stefan i Nikola.

Nikada ne}e{ oti}i iz na{ih srca, u kojima }e{ uvek imati posebno mesto.

55007

54986

55011

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Tu`ne: unuke Sandra i Marina i snaja Svetlana.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminuo na{ dragi

Tawa Moskaq 1992 - 2012.

Ani Zovi} Sestra Milena, zet Bata i sestri} Sa{a.

Vuka{inu Duki}u

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako si oti{la na svoj ve~ni po~inak. [to vreme vi{e odmi~e, nama su dani tu`niji i bolniji. Tawa, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Zauvek }e ostati u na{em se}awu kao dobar, skroman i po{ten ~ovek spreman uvek da pomogne drugima. Skup{tina stanara Bulevar cara Lazara 55.

Tvoja tetka Radosava, te~a Mladen, bra}a Sla|an i Sr|an. 55029

2005 - 2012.

Devoj~ice na{a mila,

Jovo Tanovi}

55010

386/P

DESETOGODI[WI POMEN 15. juni 2002 - 15. juni 2012.

Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Slava, sin Boban, unuke Sandra i Marina i snaja Svetlana. 54985

Posledwi pozdrav voqenoj baki

Ana Ana

Do|i! Snovi moji tebi lete, Do|i! Bez tebe se pati. Do|i! Sve kraj mene osmeh }e ti dati i u svemu ~e`wu oseti}e{ moju!

Sekice na{a... mi bi te rado dr`ali za ruke i ~uvali ti misli od slu~ajne tuge, eh, kad bi barem znali staviti te ne`no iznad duge...

Sawaju te: baba Qiqa i deda Milo{.

Volimo te do neba. Bata, mama i tata.

Tvoj brat Ivan Zavrtanik sa porodicom.

Tvoji: Sowa i Sr|an.

55024

55026

55015

54989

Posledwi pozdrav mami, babi i ta{ti

voqenoj

Milici Ikovac

Jozefina Kabi}

ro|. 17. 7. 1933.

ro|. Zavrtanik

^uva}emo uspomenu na tebe. S qubavqu, tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Posledwi pozdrav

Tu`na srca se opra{tamo od na{e sestre, tetke i bake

Milici Ikovac

Jovi Tanovi}u

od: }erke Gordane, Sandre, Marka i Sa{e.

od kom{ije Bore Luki}a.

55030

55018

Povodom trideset pet godina mature sa po{tovawem se se}amo preminulih drugarica i drugova:

Zore Geri}

Milici Ikovac

1921 - 2012.

ro|. ^arni}

Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Bok{i}, Miodragovi} i Adamovi}.

^uva}emo te u na{im srcima. \ur|a, Zoran, Sowa i Sr|an.

55012

54988

Posledwi pozdrav

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Mare Vukajlija Stane [krbi} Jovana Mihajlova Veqka Milovi}a

U subotu, 16. 6. 2012. godine, u 10.30 sati, na Alma{kom grobqu obele`i}emo godinu dana od kako nije vi{e sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i svekar.

1944 - 2012.

Maturanti III - 2 Trgova~ke {kole „Svetozar Mileti}� generacija 1976/77, sa razrednim stare{inom.

Du{an i Branka Jovan~evi}.

55036

55014

JEDNOGODI[WI POMEN

Nastas - Nale Stojanovi}

Boldi`ar Laslo

deda Jovi

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti i baki

Polagawe urne }e se obaviti danas, 15. 6. 2012. godine, u 18 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Budisavi. O`alo{}eni: supruga, sinovi, snaja i unuk. 55005

Pozivaju se rodbina i prijateqi da nam se pridru`e. O`alo{}eni: supruga Berislava, sin Mo{a, snaja Milica, unuci Gala i Du{an. 54995


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{e }erke jedinice - mezimice

Posledwi pozdrav

Posledwi i stricu

1992 - 2012.

pozdrav

29 deveru

Tomislav - Toma Jovanovi}

Iliji Zarije Ni{avi}u

Tawe Moskaq

petak15.jun2012.

glumac

dr Vuka{inu Duki}u

Ostajemo bez iskrenog prijateqa nemi, tu`ni, o`alo{}eni. U tebi smo se ose}ali voqeni, sigurni i za{ti}eni. @ivot bez tebe je `ivot bez oslonca.

Najdra`i, jedini moj, hvala ti za svu toplinu i lepotu tvoje tanane du{e. Za sve. Od sada sam sama sa na{im uspomenama. Tvoja Zora.

Vole te tata Nikola i mama Radojka.

Milisav - Mi}o i Bosa Babovi} sa porodicom.

od: snajke Ru`ice i sinovaca Zorana i Slobodana sa porodicama.

54961

54953

54840

54975

Pomen }emo odr`ati 16. juna 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Sre}o na{a najve}a, odnela si osmeh, a do{la je samo}a i tuga puna boli, bila si i ostala na{ ponos.

Ve~no u na{im srcima

TU@NO SE]AWE

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo da je nakon duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena supruga, majka, svekrva i baka

A~ Jo`ef - Joki 1994 - 2012.

Lepe{ Julijana 1930 - 2012. Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodica Lepe{.

S ponosom te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo u na{im srcima, jer postoji qubav koju smrt ne bri{e. Sa velikom tugom `ivimo bez tebe, jer postoji tuga koju vreme ne le~i. Tvoji najmiliji: mama, brat, Robert, Andrej, Ferenc i Sowa.

54973

Tomislav - Toma Jovanovi}

Sava Popi}

glumac

1962 - 2009.

Preminuo je 9. 6. 2012. godine u Novom Sadu. Sahrawen je 12. 6. 2012. godine u Vaqevu. Po wegovoj izri~itoj `eqi datum smrti i sahrane naknadno objavqujem.

Pomen obele`avamo 16. 6. 2012. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Zora. Tvoji najmiliji. 54839

54944

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 16. juna 2012. u 11 ~asova, davati 40-dnevni pomen na{em bratu i ujaku

Vreme te~e, uspomene ostaju.

Sa bolom i nevericom opra{tamo se od na{e drage sestre

54947

[ESTOMESE^NI POMEN

@eqko Dragosavac Vera Ninkovi}

Lazaru Anoj~i}u

Tawe Kukole~a

Vera moja, tvoj osmeh na licu, cela je ve~nost tebe u meni.

Wegovi: Vera, Emina i Ivan.

Tvoja mama.

54908

54884

Danas, 15. 6. 2012. godine navr{ava se osam godina od kako sa nama nije otac i suprug

POMEN Navr{ava se ~etrdeset suznih dana od kako nije sa nama draga mama i supruga

\or|e Barat

Zorica Mandi}

U svojim srcima se}awe na wega ~uvaju: supruga Verica sa sinovima Darkom i Bojanom.

1942 - 2011.

Vreme prolazi a tuga za vama ne jewava. Neka vas an|eli ~uvaju. Dana, 16. juna, u 10 sati, poseti}emo va{u ve~nu ku}u.

Tvoji najmiliji suprug Branko i sin Milan.

Neute{ne: Maja i Sa{ka sa porodicom.

54958

54972

Posledwi pozdrav dragoj sestri i tetki

O`alo{}ena porodica. 54962

54965

O`alo{}ene porodice: [epinski i Kuvaqa. 54977

Na{oj voqenoj

Milici

1952 - 2012. od: sestre Lele, zeta Mileta i sestri}a Vladimira sa porodicom.

Qubice [epinski

@alosnog srca javqamo da je nakon duge i te{ke bolesti preminula

Vera Up~ev

1938 - 2012. Sahrana je danas, 15. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Zmajevu.

54819

Dana, 16. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu obele`i}emo {est meseci od smrti na{e drage

TU@NO SE]AWE

1940 - 2009.

Veri Up~ev

Radevi} Todora Tomislav

54952

Petar Mi{i} Linka Mi{i}

Pomen }emo odr`ati 16. 6. 2012. godine, u 10.15 ~asova, na grobqu u Veterniku. Po~ivaj u miru i ve~no ti hvala.

54964

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 14. juna 2012. godine preminuo na{ dragi

Verica, Smiqa i Vesna sa porodicama.

U subotu, 16. juna, u 11 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima da}emo {estomese~ni pomen na{em dragom @eqku. Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e i da ga se zajedno sa qubavqu setimo. Porodica Dragosavac i Sakala{.

posledwi pozdrav.

Sahrana je danas, 15. juna 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Porodica: Done, Danijel, Dra`en, Tijana, Elena, Maja i Sonia. 54969

Sestra Jelena, Milorad, Milica i Vawa.

54991


tv program

petak15.jun2012.

06.30 Добројутро, Војводино 09.00 ЧарденаДунаву 09.30 Фолдеркултура 10.00 Вести 10.10 Живот 11.00 Свеоживотињама 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.15 Жененаселу 13.00 Српскиекран-емисијаМТВ-а насрпском 13.30 Пословниуспех(мађ)сатитломнасрпски 14.00 Вести 14.05 Сучељавање 15.00 Вестизаособесаоштећенимслухом 15.05 СпортскаВојводина 15.30 Подистимкровом 16.00 Усусреттамбурицафесту

06.05 08.00 09.04 09.50 10.07 10.37 11.07 12.00 12.15 12.39 14.25

Панонскојутро (Панонија, 08.00) 06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичкосвитање Панонскојутро Лола Здрављејелек Кибицфенстер Арт-бокс Војвођанскевести Панонскахроника Војвођанскевести Лола Перископ Војвођанскевести Безцензуре Војвођанскевести ГласАмерике

16.10 17.00 17.20 17.52 22.43 22.55 23.25 23.45 00.00 00.54 01.41 02.29 04.07 05.48

Јутарњи програм Јутарњидневник Музиканти Гастрономад Разгледница Странац у Србији Хоризонт Дневник Спортплус Фудбал-ЕП:Италија-Хрватска (р) Фудбал-ЕП:Шпанија-Република Ирска (р) ОвојеСрбија Штарадите,бре Београдскахроника Фудбал-ЕП:Шведска-Енглеска,пренос Мазурка,спортскипрограм Око Мазурка-преглед Дневник Скокбудућности РужнаБети Музиканти Фудбал-ЕП:Украјина-Француска (р) Фудбал-ЕП:Шведска-Енглеска (р) Верскикалендар

Петисветски Тамбурицафест, отварање (РТВ 1, 21.00) 16.50 Временскапрогноза 17.00 ТВДневник 17.20 Једаннаједан 17.50 Разгледнице 19.00 Свеоживотињама 19.30 Рекапитулација 20.05 ЏонатанКрик 21.00 5.светскиТамбурицафест, преноссвечаноготварања 22.00 Војвођанскидневник 22.35 Петказање 23.45 ЏонатанКрик 00.35 Једаннаједан 01.00 ЏибониуНовомСаду 01.55Пословниуспех(мађ).са титл.насрпском 02.20 Српскиекран-емисијаМТВ-а на��рпском 02.45 Фолдеркултура

06.30 Кухињица–мађ. 07.00 Изнашегсокака 07.50 Додатиживотгодинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик(хрв) 10.25 Музикаталената-галаконцерт 11.55 Концерт 12.15 Музичкипрограм–мађарска музика 12.30 Вести(мађ) 12.40 ПадањеРусалкиутранс, док.филм(рум)сатитломна српски 13.10 Биографије 14.00 Изнашегсокака 14.50 ТВбаштине 15.15 ДобровечеВојводино(рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија(слов) 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Емисијазадецу(слов) 20.00 Добровече, Војводино (слов) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 ТВбаштине 00.00 ТВПродаја

Ђорђе Вајферт

ТВФИЛМ

ЂорђеВајферт Повод емитовања овог ТВ филмаје 162године одрођења Ђорђа Вајферта (18501937). Зањега сусавременици говорили да је „Немац по пореклу, а у души Србин”. У филму говоре гувернер НБС Дејан Шошкић, проф. др Ђорђе Станић, проф. др Љубодраг Димић, директор РТББорБлагоје Русковски. Сценаристаиредитељ:Светислав-Бата Прелић (РТС 2, 21.48) 06.02 06.53 07.28 07.34 08.02 08.14 08.25 08.47 09.11 09.23 09.56 10.26 10.55 11.25 11.47 12.24 12.53 13.56 14.18

06.30Новосадскојутро 08.30Хранаивино 09.00Вести 09.10Серијскипрограм 10.05Евонаскодвас 11.00 Вести 11.10 Сокаче 11.15 РецептиЛауреРавајоли 11.30 Живетитајживот 12.30Украденасрца 13.00Вести 13.10Опчињени 14.05Витраж 14.30Свратиштезадецу 15.00Вести 15.10МатурантинаНовосадскојТВ 15.15Украденасрца 15.35РецептиЛауреРавајоли 16.00Објективнасловачком 16.15Објективнамађарском 16.30Личнагрешка 17.00Хранаивино 17.30Новосадскопоподне 18.45Неонсити 19.00Објектив 19.30Објективнасловачком 19.45Објективнамађарском 19.55МатурантинаНовосадскојТВ 20.00Ленија 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.35РецептиЛауреРавајоли 23.00Живетитајживот 23.50Украденасрца

09.45 10.15 11.30 12.00 19.30 20.15 20.45 23.00

Сноуборд–УСГП АТПХале1/8Финале НБАакција АТПХале1/4Финале СКстудио НБАКошаркологија НБА МотоГПСилверстоун–ТренингМотоГП 01.00 МотоГПСилверстоун–ТренингМото2 02.00 АТПХале1/4Финале

Јасенко Хоура

ВечесаИваном Ивановићем Вук Јеремић и „Прљаво казалиште“ овог петка су гости популарног водитеља Ивана Ивановића. Шеф српске дипломатије изабран је за новог председника ГенералнескупштинеУН.Члановибенда„Прљавоказалиште“ су поново на окупу. Јасенко Хоура иДаворин Боговић открићекаквесушанседаускороодржеконцерту Београду... (Прва, 21.40) 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.50 16.05 16.10 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.40 23.00 23.30 23.45

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Три Хил

14.59 15.25 15.58 16.28 17.23 19.00 19.24 19.55 21.48 22.55 00.30 01.00 02.00 03.50

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 08.55 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 01.00

dnevnik

c m y

30

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Америчкиприче Томасидругари Френине ципеле Загађеност Постанак и опстанак ћирилице Једна слика,једна прича Кина Мој љубимац Метрополис Место за нас Наличје велеграда Ремек дела руске музике ТВфељтон Трезор Загађеност МиланКашанин:Конзервативниреволуционари Екоглобал Лов и риболов Контекст Артзона Одбојка(ж):Гранпри,Србија -Аргентина,укључењеупренос Слагалица-квиз Међународнабициклистичка трка„КрозСрбију” Кошарка-плеј оф-финале 4, Црвеназвезда-Партизан, пренос Ђорђе Вајферт Одбојка-Светска лига:Србија -Русија,пренос Међународнабициклистичка трка„КрозСрбију” Одбојка (ж):Гранд при:Србија -Аргентина (р) Кошарка-плеј оф-финале 4, Црвеназвезда-Партизан(р) Одбојка-Светска лига:Србија -Русија (р)

ВОА Уловитрофеј Маратон Цртанифилм Документарнасерија Филм:Ритамзлочина Топшоп Љубавузалеђу Монк ДрХаус Двоугао Мућке Алоало Документарнасерија Обичниљуди Филм:Грозницаљубави Мућке Алоало Филм:Бруцошиуфрци2 ДрХаус Еротскасерија Филм:Заточеништво

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00Ветар у леђа,16.00Љубав на продају,17.00У међувремену,18.00Године пролазе,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Скарлетина видовчица,21.00Топ 10,22.00Објектив,22.30Жива ватра,00.00Објектив,01.00 Одељење за убиства

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина

08.00Дечији програм,09.00Кухињица,09.30Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9, 15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.30 Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15ОСАА/Перископ,21.15Прес пресек,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Сремнадлану:Пећинци,13.00Џубокс,14.30 Ловциназмајеве,15.00ДокторХу,15.45Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Сремнадлану:С. Митровица,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Срем арт,21.15Зоо хоби,22.00Новости 3, 22.30Шоу програм: Парови,23.30Измеђуредова,00.15Глас Америке

06.00Заувјексусједи 08.00Топшоп 08.20Долинасунца 09.15Топшоп 09.30Хоћудазнам 10.00Вести 10.35Дневнимагазин 12.30Цртанифилмови 14.00Филм:Отпораннаметке 16.00Вести 16.40Спортскипреглед 17.05Џои 17.30Пријатељи 18.00Пријатељи 18.30Вести+ватра 19.30 Штрумфови 20.15Уводуанатомију 21.10Филм:Жестокимомци 23.00Вести 23.35Спортскипреглед 00.00 Филм:Шушкасе... 01.50Филм:Пакленозавођење 03.30СаутПарк 03.55Филм:ХакиКраљСрце

Џенифер Анистон

Шушкасе... Сара Хантингтон се управо верила за њујоршког адвоката Џефа Дејлија. Одлазисањихнавенчањесвоје сестре у Пасадену. Тамо чује гласину да су филм и књига „Дипломац” засноване надогађајимакојисусеодигралиуњенојпородици. Улоге: Џенифер Анистон, Кевин Костнер, Ширли Меклејн, Марк Руфало Режија: Роб Рајнер (Б92, 00.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.15 23.00 00.00 01.00 03.00 04.00 05.00 06.00

Дејвид Аркет

Временскабомба Улоге: Дејвид Аркет, Ричард Т. Џонс, Тара Рослинг Режија:Стивен Гиленхал (Хепи, 20.20) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30 04.30

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот Насловнастрана –квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Временскабомба,филм Долина вукова Изгубљене године Лудакућа Изнајмизвезду Граница Једнажељаједнапесма Насловнастрана-квиз

Добројутро Тренутакистине Градскевести Маланевеста 48сатисвадба Тачноуподне-уживо Курсаџије Националнидневник МојесрцекуцазаЛолу Маланевеста Кукавица Националнидневник Маланевеста Љубавиосвета Грандшоу Шопингхоличарке Топспид Филм:Сумњив,даклекрив КодГринових Тјудорови Бекство МојесрцекуцазаЛолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

petak15.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20.ВЕК

Пише: др Марк Мазовер 10.25 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Тајна несталог шпијунског авиона 10.00 Завера на острву Устика 11.00 Рим није изграђен за један дан 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Тајна несталог шпијунског авиона 20.00 Бо Брумел –тај дивни човек 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Ускршње острво –повратак у прошлост 01.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20

Посластичарски ас Л.А.Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон,Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања -Америка Највећи губитник Мајами инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Др Џи Л.А.Инк Верујете ли у чуда? Супруге мафијаша

Дедасаизраслином Сунцеимесец Ози Дваиграчасаклупе Анђеоиодметник Гувернанта Поноћнаврелина Осветник КраљНаресуан Еротскифилм Еротскифилм

Анђеоиодметник Џон Вејн у овом вестерну игра одметника, који рањен долази на праг породице Квекер. Они га примају у кућу,лечеионполакопочиње да се заљубљује у њихову ћерку... Улоге: Џон Вејн, Гејл Расел Режија: Џејмс Едвард Грант (Синеманија, 13.15)

Дајен Вајст

Светионикна Црнимводама ХелениДекланКехорано суосталибезоца,когасујако волели. Никад нису до крајаприхватилидагавише нема.ЊиховамајкаЛилина некисеначинотуђилаоддеце, као да се осећала кривомштосеизболнице,укојој је њен муж умро, кући вратиласама... Улоге:  Дајен Вајст, Ђина Меки, Анђела Ленсбери, Кит Мекерлан Режија:Џон Ерман (ХРТ 1, 13.22) 07.00 Добројутро,Хрватска 09.02 Дивљипламен 10.09 Местоподсунцем,док. серија 11.01 Севернимедвед,док.филм 12.00 Дневник 12.32 Моћсудбине 13.22 СветионикнаЦрнимводама, филм 15.12 ПоносРаткајевих 15.58 Горскилекар 16.42 ПутемЕвропскихфондова 17.27 Хрватскауживо 17.54 Југославија-државазаједан век,док.серија 18.28 ДрОз,токшоу 19.11 20пет,квиз 19.30 Дневник 20.06 ОдабраоЂелоХ. 21.10 Циклусхрватскогфилма. Лудидани 22.50 Дневник3 23.35 Сексиград 00.00 Филмскимаратон:Едисон, филм 00.37 Филмскимаратон-циклус хрватскогфилма:Лудидани 03.08 Евро2012.:ШведскаЕнглеска,снимак

07.50 08.20 08.43 09.07 09.31 10.00 13.30 13.10 14.41 15.26 15.48 16.16 17.00 17.50 19.50 20.35 22.35 23.36 00.13 02.10

Гејл Расел

06.00 07.45 09.20 11.00 13.05 14.30 16.00 17.45 18.15 20.05 20.35 21.05 22.05 23.45 01.20 02.55 04.35

Опет ти Упознајте мале Фокерове Најбољи (не)пријатељи Трон:Легат Његов начин Последњи воз Необичне авантуре Аделе Бланк Филмови и звезде Дизање Потпредседница Девојке Борџије Оружје Цимерка Избацивач Притајенозло: Живот после смрти Кери Фишер: Без длаке на

МалаТВ Фантастичнипријатељи Х2ОУзмаловоде! ПатакФрка ПипиДугаЧарапа ПреносседницеХрватског сабора Идемоназапад Југославија-државазаједан век,док.серија Љубавузалеђу Еџмонт Олујнисвет Бриљантин Евро2012,емисија Доњецк:Евро2012.Украјина -Француска,пренос Евро2012,емисија Познан:Евро2012.ШведскаЕнглеска,пренос Евро2012,емисија Битангеипринцезе Министрованаследница Калифорникација

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00

Мрачнианђео Мартаизарешетака Биографија-ЏејмиФокс Чуднафреквенција Мартаизарешетака Биографија-ПатрикДемпси Розвел Човексазвезде Биографија-ЏејмиФокс Мартаизарешетака Биографија-ПатрикДемпси Крађавредногуметничког дела 23.00 Багзи 00.30 НеобузданаАјрис

07.30 Слушкињинаприча 09.20 ЕјсВентура:Шашави детектив 10.50 ЕјсВентура:Зовприроде 12.20 ХотелОаза 14.00 ОчајничкитражећиСузан 15.40 Септембар 17.00 Многобукениокочега 18.50 Женафранцускогпоручника 20.50 Вратараја 23.20 СексиАзија 01.40 Еротскифилм 02.40 Еротскифилм

Дијагнозаубиство Вокер,тексашкиренџер НешБриџис УбиствауМидсомеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Дијагнозаубиство Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсомеру Дијагнозаубиство Монк Видовњак Свепозакону Скандал Хаваји5-0 Браћаисестре

07.35Кобра1 08.30Кисмет-оковисудбине 10.20Куварипо 10.25Ватренонебо 11.45 ЕксклузивТаблоид 12.05Вечераза5 13.15Крвнијевода 15.00Кобра11 15.05Езел 16.55РТЛ5до5 17.00 Евро-специјализПољске 17.10Вечераза5 17.58Куварипо 18.05ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Кисмет-оковисудбине 21.35Језгро,филм 00.05Пентатлон,филм 02.00Астрошоу

Језгро Изнепознатихразлога,Земљино унутрашње језгро престало је да се ротира, због чега се електромагнетнкопољепланетепочињенестабилно понашати. Широм целогсветадолазидодраматичнихдогађајаипромена... Улоге:Арон Екхарт, Хилари Свонк, Кристофер Шајр, Реј Галети, Делрој Линдо Режија:Џон Ејмел (РТЛ, 21.35)

Г

Сви се буне, само Руси ћуте

радско веће Болоње је убрзо након завршетка шења проблема који није научни него људски, прората претопило бронзану статуу Мусолинија блема живота у заједници“, написао је 1954. франна коњу у два часна партизана; француска је цуски учењак Рејмон Арон. „Јесу ли Европљани и канонизовала спомен на уједињени отпор колабора- даље кадри да примењују суптилну вештину која је ционистичком режиму маршала Петена, док је неопходна у либералним заједницама? Да ли су заАустрија бесрамно искористила свој статус прве држали сопствени систем вредности?“ Међутим, за Хитлерове жртве и подигла споменике антинаци- разлику од Арона, морамо се упитати: какав је то стичким „борцима за слободу Аустрије“. Били су то био европски систем вредности? Либерализам је зачеци митова Европе ослобођене од историје. Они тек један од њих, а било је и других. Прича о Евросу изгнали неприлична сећања и потврдили неумит- пи 20. века прича је о њиховом сукобу. ност тријумфа слободе. „Упркос проблемима, обавезама и тешкоћама с Да би осећај европске цивилизацијске премоћи којима се суочава СССР због свог непрекидног наостао нетакнут, било је неопходно стално изнова исцртавати менталне границе. Такозвана европска заједница имплицитно је занемаривала пола Континента: послератна Европа постепено је постала синоним за Запад. Изгубљени Источноевропљани сврставали су себе у „централну Европу“ да би се одвојили од варвара. Та се навика одржала до данас: водећи британски историчар недавно је описао рат у Босни као „примитивни племенски сукоб који само антрополози могу разумети“, при чему је Југославију радије посматрао као део варварског Трећег света него да прихвати да и сама савремена Европа може бити укаљана. Чини се да чак ни убитачни докази у 20. веку нису умањили способРадо би Французи заборавили колаборацију маршала Петена ност Европљана за самообманом. Наравно, није могуће сагледати Хитлерове амби- метања комунизма средњоисточној Европи“, стајације на Континенту а да се не поставе у контекст ло је у једном меродавном приручнику о том региоевропског прекоокеанског имепријализма, нити је ну из 1988, „нема знакова да су Стаљинови наследмогуће описати Хладни рат не позивајући се на ници спремни да се повуку одатле, нити се запажа САД. СССР – као велика евроазијска сила – час је слабљење њихове политичке воље да тамо доминидео европске историје, а час је ван њених токова. За- рају.“ то је ово Европа чије су границе – а тако је и у Готово јед инс твен неу с пех да се предв ид и стварности – порозне и прилагодљиве. Источна проп аст комун изма забил а је вел ики екс ер у ковЕвропа није мање део те приче него Западна, као чег зап адн оев ропске пол ит ичке науке. Али нису што јој и Балкан не припада нисе изн ен адил и само научн ишта мање него Скандинавија. ци. Дог ађаји су зат екли и поГрад с ко ве ћ е Бо л о њ е је Као и увек, географска питалит ич ар е и инт ел ект уа лц е. ња прикривају аргументе о по- убрзо после рата претопило Мађарски пис ац Ђерђ Конлитици, религији и култури, а бронзану статуу Мусолинија рад изјав ио је 1984. – не саони који су жељни да успоставе свим озбиљн о – у вез и с прона коњу у два часна европско јединство неће бити пал им побун ама 1956. (у Мапартизана,а Аустрија, задовољни због мог агностициђарс кој), 1968. (у Чехос лобесрамно користећи статус вачкој) и 1980/1. (у Пољзма. Али то је тек овлаш повезаХитлерове прве жртве, но с неизвесношћу која сада ској): „Пустимо сад Рус е да окружује концепт саме Европе. се побун е“. Његов апсурдан дигла споменике На крају крајева, од три идеолоантинацистичким „борцима предл ог покоп ао је Вацл ав гије, фашизам се показао као Хавел: „Мен и то изгледа симза слободу“ највише евроцентричан, кудипат ичн о, мада ми није сасвим камо више и од комунизма и од јасно ко или шта би могло налибералне демократије: тај систем веровања, уједно терат и СССР да расп усти цел окупн у фал анг у антиамерички и антибољшевички, макар је био не- својих европских сат ел ит а – пос ебн о зато што је двосмислено јасан. Оно што Европа за нас предста- јасно да би, чим његова војска нап усти те теривља након окончања Хладног рата умногоме је неја- тор ије, пре или касније морао да одустан е од посније – је ли она део „Запада“ (мада је и само то од- лит ичке домин ац ије над свима њима“. ређење застарело), западни бедем Евроазије, је ли и Урушавање совјетске конт роле након 1989. биједно и друго или ништа од то двоје? „Европа“ ло је брзо, неочекивано и мирољубиво, и обухваЕвропске уније можда је обећање или обмана, али тило је чит ав регион. У ком смислу је Запад доније реалност. За озбиљно сагледавање подела и не- био Хладни рат? Несумњиво, демократија је одизвесности на овом континенту – што сам ја насто- нела победу, али није била од оне врсте каква се јао да овде учиним – потребно је напустити метафи- прижељкивала, нити је извојевана онако како се зику и одрећи се потраге за некаквом тајанственом очекивало, будући да такву победу уистину нико и суштинском „Европом“. није предвидео. Је ли то био славни тријумф у Напослетку, реч је о вредностима које су у самој име „народа“ и за слободу Европе од тираније? сржи ове историје – вредностима које су навеле љу- Али народ је – како је Конрад приметио – покуде да делују, које су уобличиле и преобразиле ин- шавао да протестује, само што су протести тада ституције, усмеравале државну политику и биле имали своје слабости, а овог пут а се с њима запотпора заједницама, породицама и појединцима. доцнило. Исход је био слобода. Чежња за слобо„Сваки друштвени поредак једно је од могућих ре- дом није нужно била узрок.

Хилари Свонк

КњигуМаркаМазовера„МРАЧНИКОНТИНЕНТ/Европау20.веку„можетепоручити одКлубачиталацаИздавачкекуће„Архипелаг”(Теразије29/II,Београд), путемтелефона011/3344–536и3344-427,и-мејлаklub@arhipelag.rs или СМС-а063/1643–609. 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Желели сте да знате Дрвосече из мочваре

08.30 09.00 11.00 13.00 13.30 20.00 20.30 21.30 22.30 23.00 01.00

Сви спортови Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Тенис Тенис Аутомобилизам Фудбал Аутомобилизам

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

petak15.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

КрозвашзнакјезапловиоМесец пастепомалолењиибескрајноромантични.Свештовамтребајељубав и лепота у сваком виду. Прави стехедониста.Моглибисте изарадити,акосепотрудите.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

15. jun 2012.

Петнаести дан у месецу, петак. Припремезавикендмогудапочну. Предвамајеугоданипријатандан, дани,пасеопуститеиугодитесеби. Трошите новац на шопинг и ресторане,кафиће.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Било би добро да будете активни на личном плану и остварите неке својециљеве.Иматеразноврсногпосла,алииприватнихобавеза,патешкодасвеможетеусагласитиупотпуности.Незапостављајтељубав.

Данасстесклониуживањусдрагом особом, и то је готово најбоље штоможетеучинити.Али,ипословни контакти с иностранством вам идууприлог.Многотогатребаозваничитииверификовати.

Упослитесвесвојевојникедасе боре за ваше краљевско величанство. Исто тако, на радном месту организујте сараднике и извршиоце. Финансијски приходи вам отварајуапетитеусвакомпогледу.

Ситуацијаукаријеријехронично наглашенапастеисамиузелиучешћаубитнимдогађањима.Наличномпланучинитеирадитепосвоме, али и у сагласности с одређенимауторитетима.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Нарадномместусуприсутнезанимљивеипроменљивеоколности. Ништанеморадасезавршиуправцуукојемјепочело.Али,виседржитесвојихпутеваипутања.Имате добреодносесиностранством.

Постоје многе могућности, пре свегаупословнимиприватнимконтактима с другима, па одаберите најбољештоможете.Вишеособаје заинтересовано за вас, што целој причидаједодатнучар.

Прилично сте ангажовани у приватном бизнису ових дана, што је очекивано. Немојте запоставити партнера ни међусобну комуникацију.Школскираспустомогућавада себавитесвојомдецом.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Некеоколностивамидууприлог, а неке не. Сасвим логично и уобичајено.Трудитеседадржитеситуацијеподконтролом,алитонијеувек могуће. Добро сарађујете на дуге стазе,дугорочно.

Потребнистемногимакојиодвас очекују подршку, али пре свега себи. Љубавни однос не буди ваше интересовање, али нови пословни потези и контакти вас анимирају у непознато.Приходи.

Наличномпланустевеликиидеалиста,штоимасвојихдобрихстрана. Ипак, не очекујте немогуће, посебно од других. Многи планови у вези с домом у којем живите ће се реализовати.Паипутовања.

TRI^-TRA^

Голаужина V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

26

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

26

Zreњanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

27

Panчevo

27

Vrшac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

K. Mitrovica 28 Niш

29

Фотографијабујнеженекојабез иједнекрпиценасебиједе,обишла је свет. Док једни јављају да је то Ким Кардашијан идајефоткуобјавиоКање Вест насвомпрофилу наТвитеру,другисепитајудалије реч о порно глумици која личи на ријалити звезду. Како пише један британскитаблоид,бројнифанови КањеаВестатврдедајереперобјавиоспорнуфотографију,алиубрзо јеиизбрисаосасвогпрофила. Ипак,њиховупричудовелајеу питање порно звезда Амија Мајли,којатврдидајеонанафотографији. - Очигледно фотографија на којој сам гола кружи интернетом, а пише како је то Ким Кардашијан, збуњенасам-написалајенаТвитеруАмија. О фотографији која се брзином муње проширила интернетом, још сенијеогласилапрозванаКим.

Evropa

тоПло

НОВИ САД: Након свежег јутра,током дана сунчано и пријатно топло. Ветар слаб североисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 12,а максимална 26 степени. ВОЈВОДИНА: Након свежег јутра,сунчано уз пријатне дневне температуре.Ветар слаб северни и североисточни.Притисак изнад нормале.Минимална температура 9,а максимална 27 степени. СРБИЈА: Након свежег јутра,сунчано уз пријатне дневне температуре. Током дана ће бити слабог локалног развоја облака. Ветар слаб северни и североисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 9,а максимална 29 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: За викенд и почетком наредне седмице сунчано и све топлије, па се од недеље опет очекују врућине и температуре преко 30степени. Током већег дела идуће седмице сунчано и врућина.Тек крајем седмице је могуће освежење са пролазном кишом и пљусковима.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биом  етеоролошка ситуација погодоваће хроничним болесницима и свим осетљивим особама. Тегобе могу имати особесаварирајућимкрвнимпритиском.Несаницаисмањенаконцентрацијасумогућеметеоропатскереакције.

Madrid

32

Rim

26

London

19

Cirih

26

Berlin

24

Beч

25

Varшava

19

Kijev

23

Moskva

22

Oslo

16

St. Peterburg 24 Atina

33

Pariz

21

Minhen

28

Budimpeшta

27

Stokholm

19

VIC DANA Почеламобилизацијаидође реднаЛалу.Кажуму: -Лало,тимораш упрвеборбенередове. АЛалаће: -Та,немојтемене, јаћусеодмахпомирити!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

319 (19)

Slankamen

362 (-2)

Apatin

384 (15)

Zemun

371 (-4)

Tendencija opadawa

Bogojevo

340 (11)

Panчevo

372 (-8)

STARI BEGEJ

Baч. Palanka

324 (2)

Smederevo

510 (-4)

Novi Sad

311 (-1)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

170 (-30) N. Kneжevac

64 (-1)

Tendencija stagnacije

SAVA 314 (-4)

S. Mitrovica

192 (-1)

Senta

339 (-3)

Beograd

313 (-5)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

368 (-3)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusiћ

60 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 15.jun 2012.