Issuu on Google+

m y

NOVI SAD *

PETAK 15. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22601 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POVE]AWEM PLATA U JAVNIM PREDUZE]IMA OTVORENA PANDORINA KUTIJA?

Poskupqewe struje EPS prepakuje u plate Foto: N. Stojanovi}

str. 4

PREVRNUO SE AUTOBUS NA AUTOPUTU BEOGRAD – NOVI SAD, KOD KOVIQA

NASLOVI

Politika 2 Euleks zate`e odnose s Beogradom 3 Uticaj [e{eqa na vodovod i kanalizaciju

Ekonomija 4 U BEK-u konkurs za 155 radnika 5 Antikrizni paket od 8,6 milijardi

Novi Sad 7 Ukrsti}e se Somborski i Bulevar Evrope 8 Podbara tra`i vi{e zgrade i jo{ zelenila

Hajka na guvernera Jela{i}a

Vojvodina 11 Rehabilitacija magistralnog puta do Novog Sada

str. 5

Osamnaest putnika u bolnici str. 13 NEZVANI GOSTI PO^INILI OGROMNU [TETU U VOLIJERI BEO^INSKOG LU „SRNDA]” KRAJ RAKOVCA

Nacija na rubu nervnog sloma

str. 14

Psi lutalice masakrirali 155 fazana

Obla~no i hladno

str. 15

SPORT

Crna 12 Ubio biciklistu, pa pobegao 13 Izgoreo autobus iz Pan~eva

Dru{tvo 14 Branka Dragovi}–Savi} laureat NDNV-a

NASTAVNICI O^EKUJU 200 EVRA PO GODINI STA@A DA NAPUSTE U^IONICE

Spisak prekobrojnih prosvetara pre Svetog Save

str. 14

str. 16 – 20

„ MUDRINSKI I BABI] VO[INI PROFESIONALCI

„ TENISKI MUNDIJAL UMESTO DEJVIS KUPA

Foto: N. Stojanovi}

Najvi{a temperatura 3 °S

RENOVIRAWE NOVOSADSKOG BIOSKOPA

„ VOJVODINA SPREMNA ZA NADIGRAVAWE U BARSELONI

„ POMO] KLADIONI^ARIMA

U „Areni” kao u rudniku str. 9


POLITIKA

petak15.januar2010.

MISIJA EU NA KOSOVU SVE MAWE RASPOLO@ENA ZA SARADWU

VESTI

Euleks zate`e odnose s Beogradom

Pono{ kod Vuka General-potpukovnik u penziji Zdravko Pono{ postavqen je ju~e, po odluci Vlade Srbije, na mesto pomo}nika ministra spoqnih poslova. Biv{i na~elnik General{taba Vojske Srbije Pono{ je krajem decembra 2008. razre{en te du`nosti nakon {to je u javnosti kritikovao rad Ministarstva odbrane. Godinu dana kasnije predsednik Srbije Boris Tadi} doneo je ukaz o prestanku wegove profesionalne vojne slu`be. Pono{ je ro|en u Kninu 1962. Na Vojno-tehni~koj akademiji u Zagrebu stekao je 1986. godine zvawe in`ewera elektronike. Postdiplomske studije zavr{io je 1999. na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, a pet godina kasnije poha|ao je i Kraqevski kolexz za odbrambene studije u Londonu. Govori engleski i slu`i se ruskim jezikom.

Odlikovawe i kruna Episkop ra{ko-prizrenski Artemije odlikovao je ju~e u manastiru Gra~anica princa Aleksandra Drugog Kara|or|evi}a Ordenom Prvog stepena Svetog kneza Lazara. Artemije je na liturgiji u manastiru Gra~anica, koju je slu`io povodom Nove godine po julijanskom kalendaru, rekao da Kara|or|evi}u odlikovawe uru~uje za posebne zasluge za SPC i Eparhiju ra{ko-prizrensku i kosovsko-metohijsku. „Sa velikom rado{}u ~ekamo dan kada }emo na{eg dragog princa krunisati kraqevskom krunom, jer Srbija stoji na dva stuba, na kruni i dinastiji i na SPC“, naveo je vladika.

Nakon incidenta u kojem je ministar za KiM Goran Bogdanovi} prakti~no proteran s Kosova, ju~e je usledilo novo zao{travawe na relaciji Beograd–Euleks. Naime, {ef Misije EU Iv de Kermabon izjavio je da Euleks ne priznaje niti podr`ava takozvane paralelne strukture na Kosovu. On je dodao i da se na, kako je ocenio, „politi~ku“ odluku Beograda da imenuje sudije srpskih sudova na Kosovu – „mora hitno odgovoriti”. Kermabon je, pri tome, upozorio na to da „ne postoji nijedno mesto u Evropi s dva sudska sistema koja rade istovremeno i pokrivaju istu oblast”, ocewuju}i da bi tako ne{to zna~ilo „nepostojawe pravde”. „To bi izazvalo dono{ewe sumwivih odluka koje ne}e i}i u korist prava gra|ana. Na Kosovu mo`e postojati samo jedan pravosudni sistem“, rekao je Kermabon, napomiwu}i da je Euleks „odlu~an u svojoj nameri da pomogne sna`e-

Slu~aj Bogdanovi}: Euleks za`murio na bahato pona{awe KPS-a

wu kosovskih institucija u oblasti vladavine prava“. Dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} odbacio je De Kermabonove zamerke, ukazav{i u izjavi „Dnevniku” na to da je Vlada Srbije u vi{e navrata poku{avala da na|e re{ewe

Nedopustivo kr{ewe qudskih prava Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ocenio je da je spre~avawe ministra Gorana Bogdanovi}a da poseti Kosovo za svaku osudu i da to nije dobro za odnose Srbije i me|unarodne zajednice. Premijer Mirko Cvetkovi} je, pak, tim povodom hitno pozvao ambasadore SAD, Nema~ke, Velike Britanije, Francuske i Italije da bi im izrazio protest, ukazav{i da je „nedopustivo da se na taj na~in kr{e qudska prava i sloboda kretawa u srpskoj ju`noj pokrajini”.

„Fejt je kriv” Direktorka Doma zdravqa u Gra~anici Rada Trajkovi}, komentari{u}i zabranu posete Kosovu ministru Bogdanovi}u, rekla je da je takva odluka duboko povredila sve Srbe na Kosmetu. „Za to nisu krive samo kosovske institucije, ve} i {efa Me|unarodne civilne kancelarije i specijalni predstavnik EU Piter Fejt, koji je dopustio da bude zabrawena posete jednom ministru koji do sada nije u~inio ni{ta na prostoru KiM {to bi bilo u funkciji destabilizacije, nego se zalagao za dogovor sa Albancima,“ ocenila je Rada Trajkovi}.

Kap~an: Srbija ide u dobrom pravcu Saradnik ameri~kog nevladinog Saveta za me|unarodne odnose ^arls Kap~an smatra da }e ceo region Balkana postati „integralni deo evropskog kontinenta“, te da je samo pitawe kada }e se to dogoditi i da li }e sve i}i bez problema. „Mislim da se podrazumeva da }e NATO i Evropska unija dovr{iti svoj zadatak na podru~ju Balkana“, rekao je Kap~an za „Glas Ameri-

ke”. Po wegovoj oceni, Srbija se kre}e u dobrom pravcu. „Izgleda da u Srbiji postoji konsenzuso tome da treba krenuti putem ulaska u Evropsku uniju. Druga je stvar ispuwavawe svih uslova za ~lanstvo i re{avawe odnosa Srbije prema Kosovu. Te stvari jo{ nisu dovr{ene, ali konvoj se kre}e u dobrom pravcu“, rekao je Kap~an. On je ocenio i da malo ko u Srbiji veruje da bi se

stvari mogle vratiti na staro. „Te{ko mi je da zamislim da ve}ina Srba koji prate zbivawa na Kosovu, veruju da }e Kosovo da se vrati Srbiji. Me|utim, ostaje otvoreno pitawe severnog dela Kosova. Mislim da i sama Pri{tina postavqa pitawe mogu}nosti pune integracije severnog dela u ostatak Kosova. To ostaje te`ak problem“, zakqu~io je Kap~an.

koje bi moglo biti prihvatqivo i za Euleks i za zvani~ni Beograd. – Imenovawe sudija i tu`ilaca, sprovedeno u okviru reorganizacije pravosu|a u Srbiji, nije proizvelo ni{ta novo; naprotiv, ~ak je broj sudija i tu`ilaca zna~ajno smawen, za vi{e od 70 odsto. Dakle, na taj na~in sigurno nismo doveli Euleks u neugodan polo`aj. Na{ ciq jeste da ostvarimo potpunu saradwu s tom misijom koju je kao partnera prihvatila Vlada Srbije, ali to kako }e se saradwa odvijati zavisi od obe strane. Stavovi Euleksa naprosto ne bi smeli biti pod uticajem kosovskih Albanaca i wihovih ~esto nerazumnih politi~kih ambicija. Uostalom, Misija EU bi zna~ajno podigla svoj kredibilitet da je primereno reagovala kada je ministar Bogdanovi} vra}en s Kosova i Metohije, umesto {to su pre{li preko samovoqe Pri{tine kojom je ~oveku ro|enom u Leposavi}u zabraweno kretawe po teritoriji Pokrajine bez ikakvog pravnog osnova – ka`e Ivanovi}. M. S.

c m y

2

DNEVNIK

INAUGURACIJA NOVOG HRVATSKOG PREDSEDNIKA VEROVATNO BEZ [EF SRPSKE DR@AVE

Tadi} ne ide u Zagreb ako tamo bude Sejdiju Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da ne}e prisustvovati inauguraciji novoizabranog hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a ako toj sve~anosti bude prisustvovao predsednik Kosova Fatmir Sejdiju. Po Tadi}evim re~ima, wegovo prisustvo inauguraciji zajedno sa Sejdiuom zna~ilo bi da Srbija na indirektan na~in priznaja nezavisnost Kosova. [ef srpske dr`ave je pri tome podsetio da je Srbija spremna da u~estvuje na regionalnim skupovima na kojima Kosovo nastupa kao Unmik-Kosovo ili Kosovo-Unmik. – Ovde se, me|utim, radi o jednoj politi~koj manifestaciji: inauguraciji hrvatskog predsednika, i spreman sam da u Zagreb odem pod uslovom da se ne dovodi u pitawe suverenitet i teritorijalni integritet Srbije – poru~io je Tadi}.

On je konstatovao da je u posledwih mesec ili dva primetno uru{avawe i sni`avawe odnosa Srbije i Hrvatske, kako zbog „provokativnih politi~kih istupa“ odlaze}eg predsednika Stjepana Meesi}a, tako i zbog nastupa hrvatskih predstavnika u Me|unarodnom sudu pravde, gde je, kako je naglasio, postojalo la`no svedo~ewe da su i pokrajine imale pravo otcepqewa u biv{oj Jugoslaviji. – Verujem da Srbija i Hrvatska mogu da poprave svoje odnose, ali to opredeqewe treba pokazati ne samo na re~ima, ve} i u praksi – poru~io je Tadi}. Podsetimo, novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je da o~ekuje da }e predsednik Srbije Boris Tadi} biti me|u zvanicama na wegovoj inauguraciji 18. februara.

Ma|arski predsednik u martu u Vojvodini Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i primio je ju~e ambasadora Republike Ma|arske u Beogradu Imrea Vargu, koji je najavio odr`avawe zajedni~ke sednice vlada Ma|arske i Srbije u drugoj polovini februara, na kojoj se o~ekuju konkretni dogovori o razvijawu infrastrukture, energetike, privredne i trgovinske saradwe, agrara, kulture i obrazovawa. Kako se navodi u saop{tewu, krajem februara u Budimpe{ti se odr`avaju dve izuzetno zna~ajne konferencije – regionalni samit o energetici i samit podunavskih zemaqa EU, na koje je Ma|arska pozvala i Srbiju. Uz to, sredinom marta predsednik Ma|arske Laslo [oqom dolazi u trodnevnu posetu Srbiji, u okviru koje }e posetiti Skup{tinu i Vladu Vojvodine. „Sve te aktivnosti potvr|uju zna~aj prijateqskih odnosa dveju zemaqa, u kojima su APV i ma|arska nacionalna zajednica u Pokrajini nezaobilazni ~inioci”, konstatovali su Egere{i i Varga. S. N.

Mi{~evi}: Prijava imovine standard je Unije Potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Tawa Mi{~evi} izjavila je da je u EU prijavqivawe imovine javnih funkcionera jedan od osnova za ocenu vladavine prava zemaqa ~lanica i kandidata. Ona je istovremeno upozorila na to da bi problemi u ispuwavawu te obaveze mogli imati negativne efekte u nacionalnom i {irem okviru, ali i za pojedinca koji mo`e biti

pozvan na krivi~nu odgovornost. „Borba protiv korupcije unutar EU, a posebno novih dr`ava ~lanica, veoma je va`no pitawe jer predstavqa pokazateq vladavine prava u tim zemqama i predmet je velikih kontrola i analiza, posebno kada je na dnevnom redu izbor ~lanova Evropske komisije“, kazala je Tawa Mi{~evi}. Po wenim re~ima, zna~aj tog pitawa potvr|uje i slu~aj bugarske kan-

didatkiwe za evropskog komesara Rumijane @eleve, od koje su poslanici Evropskog parlamenta zahtevali da objasni glasine o neprijavqenoj imovini. „Najgora negativna posledica za @elevu jeste da parlament ne prihvati wenu nominaciju za ~lana Evropske komisije, {to je veliki udarac na wen kredibilitet i budu}u karijeru“, rekla je Tawa Mi{~evi}.


POLITIKA

DNEVNIK PREDIZBORNA KAMPAWA U OYACIMA PRED USIJAWEM

petak15.januar2010.

3

U POKRAJINI SLEDI USKLA\IVAWE PROPISA S NOVIM STATUTOM

Uticaj [e{eqa na Bez gomilawa funkcija, vodovod i kanalizaciju ali tek posle izbora Svega deset dana ostalo je do vanrednih lokalnih izbora u op{tini Oxaci, trenutno jedinoj u APV u kojoj vlada Privremeni organ, uveden jo{ u avgustu. Deset izbornih lista odmeri}e 24. januara snage u trci za poverewe gotovo 36.000 stanovnika ove prili~no siroma{ne op{tine na zapadu Vojvodine. Kako se datum izbora pribli`ava, stranke i koalicije na sto izbacuju sve ve}e adute. Tako se u narednoj nedeqi o~ekuje dolazak nekolicine partijskih {efova, spremaju se zavr{ne konvencije i ubrzano se obilaze bira~i. Zahtev lidera SRS-a, ha{kog optu`enika Vojislava [e{eqa da se obrati javnosti povodom izbora u Oxacima gurnuo je ovo mesto ka `i`i interesovawa javnosti u Srbiji. A tome vaqa dodati da }e narednih dana tu op{tinu posetiti i lideri SPS-a Ivica Da~i}, JS-a Dragan Markovi}, PUPS-a Jovan Krkobabi}, ~elni dvojac SNS-a Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, potpredsednik DS-a Bojan Pajti} i visoki funkcioner Oliver Duli}...

DS nije pomogao Maji Po re~ima Veroquba Markovi}a, informacija da je DS pomogao Maji Gojkovi} da prikupi podr{ku za ove izbore, neta~na je. – Video sam u “Slu`benom listu” da su posledwih dana predali listu, ali qude s wihovog spiska ~ak i ne poznajem. Odgovorno tvrdim da ta informacija nije ta~na – rekao je Markovi}. Lokalni politi~ari u Oxacima sla`u se da im podr{ka vrhova stranaka dosta zna~i u predizbornoj trci, ali razli~ito tuma~e koliko }e sve to uticati na stanovni{tvo da se opredeli za neku od opcija. Budu}i da su Oxaci jedno od retkih mesta u Vojvodini u kojima SRS jo{ uvek ima sna`no upori{te, inicijativa lidera ove stranke da se obrati javnosti mogla bi uticati na bira~e. Predsednik Op{tinskog odbora SRS-a Milan ]uk ka`e da o~ekuje da }e Tu`ila{tvo i sekretarijat Tribunala

omogu}iti [e{equ da javno govori o predstoje}im izborima. – Svako ko ima bira~ko pravo ima i pravo da ka`e {ta misli o izborima. Budu}i da [e{eq jo{ nije osu|en, ve} samo optu`en, ne bi smeli da mu brane da se izja{wava o takvim pitawima. O~ekujem da }e u svom obra}awu pozvati bira~e da ostanu jedinstveni i glasaju za naj~estitiju stranku – objasnio je ]uk, i dodao da je SRS najja~a stranka u gradu te da [e{eqevo obra}awe ne}e bitno uticati na ishod izbora. Jedan od wegovih protivnika, potpredsednik Op{tinskog odbora Srpske napredne stranke Mirko Va`i} za „Dnevnik“ ka`e da [e{eqevo obra}awe ne}e ni{ta promeniti: – I to je inicijativa Demokratske stranke, ba{ kao i uvo|ewe u izbornu trku Narodne partije Maje Gojkovi}, za koju su demokrate do posledweg ~asa prikupqale glasove podr{ke da bi ih ubacili u opticaj – tvrdi Va`i}. – [to se radikala ti~e, oni sada poku{avaju sve {to mogu da nas ugroze i jasno je da }e se boriti za svaki glas. Va`i} je za 21. januar najavio zavr{nu konvenciju SNS-a i dolazak Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. On isti~e da im je podr{ka vrha stranke dragocena, da mo`e doprineti izlaznosti bira~a, ali ne previ{e jer se ipak radi o lokalnim izborima gde qudi tra`e re{ewe lokalnih problema. Prvi ~ovek Op{tinskog odbora DS-a Veroqub Markovi} za „Dnevnik“ ka`e da obra}awe [e{eqa javnosti i dolazak najvi{ih funkcionera pojedinih stranaka wegovoj stranci ne mogu nauditi. – To ne}e izazvati ni{ta posebno jer mi i posledwih meseci uporno radimo ono {to smo radi-

REKLI SU

Kora}: Rezolucija nije uslov, ali jeste test Usvajawe rezolucije o Srebrenici nije formalni uslov za evropske integracije Srbije, ali je svavako svojevrstan test, rekao je predsednik Socijaldemokratske unije @arko Kora}. “Srbija treba da ode {to daqe u odricawu od Milo{evi}eve pro{losti i prihvatawu odgovornosti za zlo~in”, rekao je Kora}, napomiwu}i da je na~elno boqe da se glasa i za dve rezolucije o zlo~inima, nego da se ne glasa uop{te, ali da }e on za deklaraciju o Srebrenici glasati samo ako se ratni zlo~in nad Bo{wacima u tom gradu 1995. nazove genocidom.

Martinovi}: Nije bilo genocida u Srebrenici Srpska radikalna stranka smatra da se u Srebrenici u julu 1995. nije dogodio genocid i glasa}e protiv rezolucije ako se ona na|e na dnevnom redu Skup{tine. Zamenik {efa poslani~ke grupe SRSa Aleksandar Martinovi} rekao je da je za SRS neprihvatqivo da se za “navodni genocid u Srebrenici optu`e srpski narod, Vojska RS ili Ratko Mladi}”. “Genocida u Srebrenici nije bilo”, tvrdi Martinovi}, i kao dokaz za to navodi da nije dokazano postojawe namera da se poubijaju svi pripadnici jedne etni~ke grupe na nekom prostoru.

Vekari}: Osuda je na{a moralna obaveza Osuda najve}eg zlo~ina na prostoru biv{e Jugoslavije na nivou dr`ave neophodna je iz moralnih, ali i spoqnopoliti~kih razloga, smatra zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}. “Srbija je kroz odluku Me|unarodnog suda pravde osen~ena kao neko ko nije u~inio dovoqno da spre~i genocid u Srebrenici. Genocid je stra{no te`ak, pravno veoma te{ko utvrdiv termin i kada najvi{a sudska instanca UN donese takvu odluku, apsolutno se o~ekuje reakcija najvi{ih dr`avnih organa i opredeqewe prema tom zlo~inu”, smatra Vekari}.

li u posledwoj godini. Obilazimo gra|ane i poku{avamo konkretno da re{imo probleme u op{tini. Imamo jaku bira~ku bazu, koju smo ovakvim pristupom jo{ pro{irili, i nisu nam potrebne ni konvencije ni video-spotovi – naglasio je Markovi}, napomenuv{i da su ove godine na predizbornu kampawu potro{ili ubedqivo najmawe novca. Da ni DS ne}e ostati bez podr{ke vi{ih strana~kih instanci, potvr|uje na{ sagovornik najavom dolaska Bojana Pajti}a u subotu u Mesnu zajednicu Karavukovo. I bira~e koalicije SPS–PUPS–JS ove subote poseti}e sva tri lidera. Da~i}, Markovi} i Krkobabi} prisustvova}e zavr{noj konvenciji koalicije u 12 ~asova u sportskoj hali. Predsednik Op{tinskog odbora SPS-a \or|e Bogdanovi} istakao je da wegova koalicija vodi racionalnu kampawu u kojoj su se usredsredili na socijalne probleme stanovni{tva, pre svega nezaposlenih i penzionera. Dolazak strana~kih lidera, koji je, po Bogdanovi}evoj tvrdwi, veoma va`an, zaokru`i}e kampawu iz koje se o~ekuje rezultat boqi od deset odsto glasova, koliko su dobili na pro{lim izborima. Ve}ina stranaka koje u~estvuju u izbornoj trci, osim opremawa industrijske zone, zala`e se za dovr{etak kanalizacione mre`e u Oxacima, {to je, ka`u, jedan od najve}ih problema ove op{tine. Ova kampawa bi}e, izme|u ostalog, upam}ena i kao jedna od mirnijih, u kojoj se mnogo vi{e pri~alo o komunalnim problemima nego o visokoj politici. No, bi}e zanimqivo videti kako }e se [e{eqevo obra}awe javnosti, ukoliko do wega do|e, i dolazak strana~kih prvaka uklopiti u ovaj obrazac. P. Klai}

Pokrajinski sekretar za upraimalo ponavqawe izbora u gotovo doneti u vojvo|anskom parlamenvu, propise i nacionalne mawine dvadesetak vojvo|anskih op{tina. tu i odluke o pokrajinskoj upravi, Tama{ Korhec izjavio je da AP Korhec smatra da bi bilo prio Vladi APV, te odluke o SkupVojvodina ima ustavno ovla{}erodno i logi~no da se u ovoj pokra{tini Vojvodine i formirawu sawe da samostalno uredi pitawe jinskoj odluci defini{e da su veta nacionalnih zajednica. spre~avawa sukoba interesa kad je funkcije pokrajinskih poslanika – To su akti koji se sad priprere~ o pokrajinskim organima vlai lokalnih funckionera nespojimaju. Kad je re~ o aktu o pokrajinsti. On je za “Dnevnik” najavio da ve. Me|utim, on napomiwe da u odskoj upravi, wime moraju da se raz}e se pokrajinskom odlukom o nosu na aktuelni saziv Skup{ptire{e ne samo terminolo{ke dilespre~avawu sukoba interesa, koja ne Vojvodine, u kojem pojedini pome nego i vrste i oblici pokrajinbi trebalo da bude usvojena do sreslanici imaju istovremeno i funskih organa uprave, te da se precidine marta, predvideti re{ewa ckije u lokalnim samoupravama, zno defini{e wihov delokrug rasli~na onima koja postoje na repupostoji dilema o tome da li }e i da. A ovim aktom }e biti rasporebli~kom nivou, te da ne}e biti tooni biti u obavezi da se odreknu |ene i nove nadle`nosti izme|u lerisana akumulacija funkcija. jedne od funkcija. pokrajinskih organa uprave – naOn, me|utim, napomiwe da trenut– Nema dileme o tome da se ne}e veo je Korhec. no postoji dilema o tome da li }e tolerisati gomilawe funkcija. On je kazao da jo{ ne postoji se ovi propisi primewivati na Ali, pitawe je da li se takav sukona~na odluka o tome da li }e se aktuelni saziv Skup{tine broj sekretarijata mewati i Vlade Vojvodine, ili }e novim odlukama o pokrajinva`iti tek za sticawe noskoj administraciji, kao ni o vih funkcija. tome da li }e ~lanovi Vlade – Pokrajina ima punu Vojvodine ostati sekretari autonomiju da u okviru ili }e biti ministri. Korustavnih normi uredi, u hec je pri tome ocenio da je sklopu organizacije svojih gotovo izvesno da ne}e biti organa, kako se biraju funkbitnijih promena u nazivu i cioneri APV, koji su uslobroju pokrajinskih organa vi za wihovo razre{ewe i uprave. kada se mo`e govoriti o – Po meni, pokrajinski sespre~avawu sukoba interekretari bi trebalo da budu sa. Kad se radi iskqu~ivo o pokrajinski ministri, ne pokrajinskim funkcijama, zbog presti`a, ve} zato {to tu Ustav direktno u ~lanu “sekretar” u srpskom jeziku 183 ovla{}uje Pokrajinu da ima vi{estruko zna~awe, a utvrdi te odnose. Zato ova najmawe izra`ava stare{inu pokrajinska odluka, koja se Pokrajinski sekretari bi trebalo organa pokrajinske uprave. priprema, ima veliki znaAli, to je samo moje li~no mida budu pokrajinski ministri, ne ~aj i ona }e stoga biti oba{qewe – napomiwe Korhec. zbog presti`a, ve} zato {to vezna i za Agenciju za borbu Kad je re~ o novoj odluci o „sekretar” u srpskom jeziku ima protiv korupcije koja priizborima za Skup{tinu mewuje ove propise. Pri to- vi{estruko zna~awe (Tama{ Korhec) APV, koja bi tako|e trebalo me, naravno da je republi~da bude usvojena u skladu s ki zakon primaran ako je Odlukom o sprovo|ewu Stautvrdio da neka funkcija u repukob interesa mo`e utvrditi natuta, Korhec je naveo da u tom pobli~kom organu nije spojiva s knadno, odnosno u toku trajawa gledu jo{ nisu utvr|eni detaqi funkcijom na pokrajinskom ili mandata, ili }emo doneti prelavezani za sadr`aj novih propisa. na loklanom nivou – naveo je Korzno re{ewe koje bi predvidelo da On smatra da kombinovani izborhec, dodaju}i da Agencija ne stvase ovi propisi odnose za svaku noni model ne bi trebalo mewati ra propise, ve} da je wena uloga da vu funkciju. Recimo, na nekim no“jer se pokazao boqim od svih ih primewuje i da te propise evenvim izborima, bilo vanrednim ostalih eksperimenata koji su ratualno tuma~i u procesu wihove ili redovnim. Dakle, tu jo{ ima|eni s proporcionalnim sisteprimene. mo neke dileme, ali svakako }emo mom na svim nivoima”. Me|utim, Podsetimo, ovih dana aktuelise rukovoditi i re{ewima koja po wegovim re~ima, to ne zna~i da zovano je i pitawe kako }e se odpredvi|a Zakon, te nekim funkciokviru tog kombinovanog sistema redbe o nespojivosti funkcija onalnim principima i zate~enim ne}e do}i i do odre|nih promena, primewivati u vojvo|anskom parstawem – kazao je Korhec, dodava pre svega vezanih za na~in dodelamentu, gde je tridesetak posla{i da su postoje}i odnosi u vojvole mandata. nika istovremeno i na razli~i|anskom parlamentu ipak nastali – Postoji prostor za odre|ene tim funkcijama na nivou lokalu skladu sa zakonom i voqom graizmene i kod pitawa procedura nih samouprava. Kqu~ni problem |ana iskazanom na izborima. kandidovawa ili kod uslova za u tome je {to me|u wima ima i Ina~e, na{ sagovornik navodi kandidovawe. Ali, {to se ti~e saonih koji su izabrani po ve}inda su, u skladu s rokovima koji su mog izbornog modela, mislim da ne skom izbornom modelu, te bi wiodre|eni u Pokrajinskoj skupbi trebalo da bude promena – nahovo eventualno odstupawe od po{tinskoj odluci o sprovo|ewu veo je Korhec. slani~kog mandata za posledicu Statuta, prvi akti koji se moraju B. Dragovi}-Savi}

JENE MAGLAI UO^I SEDNICE SKUP[TINE SUBOTICE

Ugro`en ostanak SVM-a u koaliciji Predsednik Skup{tine SuboMa|arske koalicije, koji taksatice Jene Maglai (SVM) priznaje tivno sadr`i broj ~lanova i resoda se uo~i sednice lokalnog parre Gradskog ve}a – tvrdi Maglai. lamenta, koju je zakazao za ponedeOn ka`e da nema informaciju o qak, napeta politi~ka atmosfera tome da smawewe broja ~lanova u gradu „skoro pa mo`e opipati”. Gradskog ve}a ide na {tetu dva Razlog tome su tri ta~ke dnevnog wihova ~lana. Umesto toga, Mareda, od ~ijeg ishoda, kako navodi glai ukazuje na to da }e se zamisao Maglai, uveliko zavisi ostanak predlaga~a videti na samoj sedniSaveza vojvo|anskih Ma|ara u koci Skup{tine grada, pri ~emu doaliciji s DS-om i ostalim strandaje da detaqe sigurno zna gradokama. Re~ je o dono{ewu odluka o na~elnik Sa{a Vu~ini} (DS), u Gradskom ve}u, ~ijoj su nadle`nopro{irewu nadlesti i predlozi za `nosti „Parka Pod znakom pitawa i razre{ewa s duPali}” i osniva`nosti. Ipak, Ma{iri sporazumi wa JP „Privredglai napomiwe da no-tehnolo{ki i sam ne veruje u to parkovi Subotice”, a koje su kao da je inicirawe ove ta~ke dnevnog dnevni red u svom zahtevu za sazireda pro{lo bez unapred priprevawe sednice predvidela 34 odmqenog plana. bornika Koalicije “«Za evropsku Kona~no, odgovaraju}i na pitaSuboticu”», Buweva~ke stranke we da li je u SVM-u ve} bilo re~i Vojvodine i SPS-a. o eventualnom napu{tawu koali– Sigurno }e biti povi{enih cije u Subotici, predsednik Skuptonova, s mnogo bure i rasprava. {tine grada ka`e: Tu pre svega mislim na Gradsko –O « tome {ta }emo i kako }emo ve}e, jer je ta odluka trebalo da daqe izjasni}e se Predsedni{tvo bude doneta pre vi{e od godinu stranke u zavisnosti od toga {ta dana. U predlogu je ona najpre data }e se dogoditi na samoj sednici u sasvim korektnom tonu, ali je 31. Skup{tine grada u ponedeqak. decembra stigla dopuna te ta~ke Ako se dogodi da se broj ~lanova koja su{tinski mewa ~itavu situGradskog ve}a smawi i ako se u poaciju. Naime, po toj inicijativi liti~kom smislu budu povla~ili Gradsko ve}e bi brojalo osam ~laneki drugi potezi, onda }e Prednova: gradona~elnika, wegovog zasedni{tvo SVM-a sigurno odlumenika i {est ~lanova, {to je dva ~iti o tome koji }e biti daqi komawe nego dosada. To je u su{toj raci u vezi s odr`avawem ovog kosuprotnosti s koalicionim spoalicionog sporazuma u Subotici, razumom potpisanim izme|u Koaa mo`da i {ire – najavio je Jene licije „Za evropsku Suboticu” i Maglai.» Z. Romi}

VESTI Prvo divan, pa sednica

Nova vlast u ponedeqak

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} odr`a}e idu}e sedmice sastanak sa {efovima poslani~kih grupa o nastavku rada parlamenta. Po ranijim najavama, Skup{tina bi krajem januara mogla raspravqati o predlogu zakona o Narodnoj skup{tini, a sekretar parlamenta Veqko Odalovi} ka`e da je iznimno va`no doneti taj propis{to pre jer on treba da reguli{e status, imovinu i finansije parlamenta, kao i prava i obaveze narodnih poslanika. Potpredsednik parlamenta Nikola Novakovi} i predsednik Radne grupe za izradu zakona o Skup{tini izjavio je nedavno da je rad na predlogu tog akta “doveden do kraja”, ali nije precizirao kada bi se on mogao na}i pred poslanicima.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e 18. januara biti odr`ana konstitutivna sednica Skup{tine op{tine Vo`dovac. On je rekao da }e nakon konstituisawa SO biti uspostavqeni i svi ostali organi vlasti na Vo`dovcu. Podsetimo, na ponovqenim izborima u op{tini Vo`dovac u decembru pro{le godine SNS je osvojio najvi{e glasova, a vlast }e s napredwacima ~initi Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija. Vu~i} je, ina~e, ponovio da su u Srbiji neophodni vanredni parlamentarni izbori, najboqe na prole}e, kako bi bila izabrana vlada “koja je u stawu da re{ava probleme gra|ana”.

Liga upisana Liga socijaldemokrata Vojvodine saop{tila je ju~e da je dobila re{ewe Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu kojim je utvr|eno da se LSV upisuje u registar politi~kih stranaka. U saop{tewu se dodaje da se LSV-u tokom pro{le godine prikqu~ilo oko 5.400 gra|anki i gra|ana, {to je, kako se navodi, „obavezuje na jo{ predaniji rad i borbu za to da Vojvodina ima ono {to je imala, sa ~ime se razvijala i {to joj pripada: zakonodavnu, sudsku i izvr{nu vlast, pravo na imovinu i sopstvene prihode”.

Ho}e da su [umadija ^lan Op{tinskog ve}a Rekovca Milan Mitrovi} izjavio je da }e ta op{tina pokrenuti inicijativu za pripajawe [umadijskom regionu i da ne}e prihvatiti odluku Vlade Srbije po kojoj je svrstana u Isto~ni region. „Na{a op{tina po svojim prirodnim, istorijskim i geografskim karakteristikama pripada [umadiji. Gra|ani na{e op{tine vezani su brojnim ekonomskim, imovinskim, porodi~nim i drugim vezama za Kragujevac i to se mora po{tovati”, rekao je Mitrovi}, dodaju}i da je Rekovac udaqen od Kragujevca samo 24 kilometra, a od centra Isto~nog regiona Zaje~ara – 124 kilometra.


4

EKONOMIJA

petak15.januar2010.

ZREWANINSKA INDUSTRIJA MESA PO^IWE PROIZVODWU

U BEK-u konkurs za 155 radnika Zrewaninska Industrija prera|evina od mesa BEK u ste~aju raspisala je konkurs za prijem 155 radnika i najavila da }e za mesec i po kona~no pokrenuti proizvodwu.

cije BEK-a, u delu koji se ti~e dokapitalizacije. Time je preduze}u „Alfa logistik“ iz Zrewanina odobreno da smawi investiciona ulagawa, a i produ`en mu je rok za ispuwewe plana reorganizacije koji je podneo. Prvi rok bio je 1. mart minule godine. Trgovinski sud je posle nove odluke saop{tio da je „Alfa logistik“ obavezan da u osnovna sredstva investira 1.446.363 evra, a u obrtna 495.049. Rok za sprovo|ewe izmewenog plana reorganizacije bio je 31. decembar, mada proizvodwa, ni posle tog roka, nije startovala. Milidragovi} je, obja{wavaju}i za{to Generalni direktor BEK-a po~etak proizvodwe toliko ka@arko Milidragovi} istakao je sni, kazao da je bilo nerealno ju~e da je u toku adaptacija proizo~ekivati da pogoni prorade lavodnih pogona i da }e fabrika, ne. Nekada{wi ~im dobije dozvoradnici i akcilu Ministarstva onari BEK-a raza poqoprivredu, Pri zapo{qavawu nije su tvrdili po~eti rad. Po radnika i}i }emo da od plana rewegovim tvrdwana spoj mladosti organizacije nema, u fabriku }e i iskustva }e biti ni{ta, biti dopremqene nove ma{ine, a (@arko Milidragovi}) upozoravaju}i na to da su ulogu pogoni }e biti spasilaca predure|eni i prilauze}a preuzeli upravo oni qudi go|eni najvi{im standardima. koji su i uni{tili zrewaninsku – Ovog puta, pri zapo{qavawu mesnu industriju. Posebno su radnika i}i }emo na spoj mladoapostrofirali direktora Misti i iskustva – najavio je Mililidragovi}a koji je nekoliko pudragovi}, i dodao da jedino klanita bio na ~elu BEK-a, pa i u treca u po~etku ne}e raditi. nutku kada je firma po~ela Trgovinski sud u Zrewaninu je ozbiqno da posr}e. oktobra pro{le godine usvojio @. B. predlog izmene plana reorganiza-

PONI[TENA JO[ JEDNA PRIVATIZACIJA

Ukrajinci idu iz Kraqeva Agencija za privatizaciju donela je ju~e odluku o raskidu ugovora s ukrajinskim “Azov impeksom” o kupovini Fabrike vagona Kraqevo zbog neispuwavawa investicione obaveze za drugu i tre}u godinu u ukupnom iznosu od 2,7 miliona evra i nepo{tovawa socijalnog programa koji se odnosi na obaveze prema zaposlenima. Kako je saop{teno, doneta je i odluka o naplati bankarske garancije i ugovornih kazni. Na inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ju~e je odr`an sastanak s predstavnicima sindikata, rukovodstva i vlasnika preduze}a Fabrike vagona Kraqevo, na kojem je razmatrano ispuwewe zahteva [trajka~kog odbora ovog preduze}a. Na

sastanku je konstatovano da vlasnik predze}a, ukrajnski “Azov impeks”, nije ispunio nijedan od zahteva {trajka~kog odbora, a koji su podrazumevali da se radnicima, do 31. decembra 2009. godine, isplati jedna i po zaostala zarada, da se defini{e dinamika isplate preostalih neispla}enih zarada, kao i da se usaglasi isplata regresa za 2006. godinu. Imaju}i u vidu da nijedan od th zateva nije ispuwen, kao i da nisu ispuwene obaveze iz kupoprodajnog ugovora o privatizaciji koje podrazumevaju realizaciju socijalnog i investicionog programa, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predlo`ilo je Agenciji za privatizaciju raskid kupoprodajnog uovora s preduze}em „Azov impeks“.

DNEVNIK

MINISTAR TRGOVINE SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Nema razloga za poskupqewa

Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} izjavio je da zbog devalvacije dinara ne bi trebalo da do|e do korekcije cena navi{e jer doma}a valuta nije zna~ajno oslabila. On je novinarima kazao da se ni{ta dramati~no u pogledu cena nije

desilo u posledwih sedam meseci. – Inflacija je pro{le godine bila sedam posto, {to je u okvirima projekcije Narodne banke Srbije – kazao je on. Milosavqevi} veruje da }e ove godine inflacija na godi-

{wem nivou biti i ni`a od pro{logodi{we. – Jedan od razloga zbog ~ega mislim da cene ne}e mnogo rasti je i niska kupovna mo} gra|ana i odgovorna makroekonomska politika koju vodi Vlada Srbije – objasnio je on.

POVE]AWE PLATA U JAVNIM PREDUZE]IMA OTVORILO PANDORINU KUTIJU?

Poskupqewe struje EPS prepakuje u plate Da bi zaposleni u Elektroprivredi Srbije, a potom i u svim drugim javnim preduze}ima i javnim slu`bama dobili ve}e plate koje tra`e – jer kada dobiju jedni, onda ho}e svi – gra|ani Srbije to moraju posebno platiti jer proizlazi da dok nekom ne smrkne, drugom ne svane. Naime, povi{ica plata u dr`avnom preduze}u Elektroprivreda Srbije, koju je Vlada Srbije odobrila, bi}e ispla}ena iz dobiti od poskupqewa struje, ocenila je ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Ona je objasnila da je Vlada Srbije EPS-u odobrila povi{icu plata od 7.000 dinara, i dodala da pretpostavqa da se govori o dobiti koja }e biti rezultat najavqenog pove}awa cene straje. Dakle, struja mora poskupeti da bi zaposleni u EPS-u uz platu dobili dodatak od 7.000 dinara mese~no. Me|utim, odmah nakon {to je Vlada Srbije postigla dogovor sa sindikatom EPS-a, posebni zahtevi radnika Termoelektrane “Nikola Tesla” naterali su je da i wima pove}a plate 8,5 posto. I to pove}awe se ne smatra ve}om platom ve} raspodelom dobiti, koju }e opet morati da stvore gra|ani pla}awem vi{ih cena. Posle ova dva odmah na po~etku godine u~iwena ustupka, Pandorina kutija je otvorena i vi{e niko ne mo`e zaustaviti zahteve zaposlenih u drugim javnim preduze}ima i javnom sektoru da se i wima plata pove}a, ako ne vi{e, a ono za zvani~nu stopu inflacije. Ina~e, svi oni – a zaposleni u “Telekomu” su to ve} u~inili – zapreti}e {trajkom, o~ekuju}i da im on donese ve}e plate.

Razma`ena ~eda Koliko je dr`ava raspustila javna preduze}a svedo~i i ~iwenica da menaxeri nekih od wih zara|uju tri puta vi{e od predsednika dr`ave! Tako direktor “Jat ervejza” zara|uje 379.181 dinara mese~no, “Telekoma” 354.879, EPS-a 345.779, “Transnafte” 331.163 dinara... Kolike su to velike plate u Srbiji jo{ boqe }e se sagledati ako se predo~i da je plata pojedinih direktora jednaka ~ak s 25 minimalca, odnosno da jedan ~ovek prima isto koliko i 25 radnika koji mese~no dobijaju 15.000 dinara. Stalni predstavnik Misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik poru~io je da pove}awe plata u javnom sektoru nije u skladu sa stend-baj ara`manom, i podsetio na to da su se srpske vlasti u pismu o namerama, koje su potpisale u decembru, obavezale na to da obezbede da plate u javnom sektoru budu zamrznute u nominalnom iznosu tokom cele ove godine. On isti~e da bi pove}awe zarada u javnim preduze}ima bilo skupo za buxet i za javni dug, po{to je verovatno da bi to pove}alo potrebu za subvencijama i dr`avnim ga-

rancijama za zajmove tih preduze}a. Lisovolik je precizirao da je disciplina po pitawu zarada u javnim preduze}ima kqu~na i u obezbe|ivawu umerenosti zarada u ~itavoj privredi i time konkurentnosti srpske ekonomije, a naro~ito izvozne konkurentnosti. Mo`da bi pri~a vlasti o podeli dobiti a ne pove}awu plata zaposlenih u nekim javnim preduze}ima za doma}u upotrebu mogla i pro}i da nije MMF-a koji pa`qivo ocewuje svaki potez i vaga ho}e li narednog meseca potpisati dogovor sa Srbijom ili ne}e. A za-

pravo svima je vi{e nego jasno da ovako servirana pri~a ne pije vodu, jer da je re~ o dobiti, onda bi prvo sva javna preduze}a morala da stave na sto ra~un o poslovawu pa da se vidi da li imaju {ta da dele i koliko. Ako se zna da sva javna preduze}a rade s ogromnim gubicima i pored silnih dotacija u subvencija i da se ve} godinama pona{aju kao razma`eni rasipnici, jasno je da nikakve stvarne dobiti nema i da se nema {ta deliti, a kamoli da se svima zaposlenima cele godine uz platu, koja je u mnogim javnim preduze}ima i po nekoliko puta ve}a od prose~ne republi~ke, daje 7.000 dinara mese~no. Naime, po dostupnim podacima, ve}i deo onih koji rade u firmama ~iji je osniva~ dr`ava prolaze zna~ajno boqe nego ostatak privrede, a o zaposlenima u privatnim firmama da i ne pri~amo. Jer, bez obzira na ~iwenicu da su im mase zarada zamrznute, radnici u dr`avnim preduze}ima primaju zna~ajno vi{e od proseka zaposlenih u Srbiji. Tako najve}i prosek zarada danas imaju oni koji rade u “Transnafti” – 81.954 dinara i u “Skijali{tima Srbije” – 73.279. Slede aerodrom “Nikola Tesla”, NP “Fru{ka gora”, “Jugoimport”, “Slu`beni glasnik” i EMS, s prosekom oko 60.000 dinara. Desetak hiqada mawe iznosi prose~na plata u EPS-u i Telekomu “Srbija”. Osim toga, javna je tajna da se masa zarada ~esto i probija a da Vlada Srbije jo{ nijednom nije reagovala smawewem dozvoqnih isplata. Q. Male{evi}

„Imlek” otkupquje svoje akcije Beogradski “Imlek” odlu~io je da po tr`i{noj vrednosti otkupi do pet odsto ukupnog broja sopstvenih akcija radi spre~avawa {tete, objavila je mlekara na sajtu srpskog tr`i{ta kapitala. “Imlek” }e sopstvene akcije sticati na Beogradskoj berzi radi spre~avawa poreme}aja na tr-

`i{tu hartija od vrednosti, kao i {tete za kompaniju, navodi se u saop{tewu. Trenutno “Imlekova” hartija ko{ta 1.490 dinara. Najskupqa u posledwih 12 meseci bila je u oktobru, s cenom od 1.850 dinara, a najjeftinija krajem januara pro{le godine s 811 dinara.

13. 1. 2010.

1.158,20345

DA LI ]E USPETI TENDER ZA DRUGOG OPERATERA

„Telenor” danas dre{i kesu

Finansijska ponuda kompanije “Telenor” na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji bi}e otvorena danas u Re-

publi~koj agencija za telekomunikacije. Tenderska komisija utvrdila je da je “Telenor Srbija”, jedini ponu|a~ na tenderu, prilo`io svu potrebnu dokumentaciju i time ispunio zahteve konkursa. Osnovni uslov koji je zainteresovane kompanije trebalo na tenderu da ispune, bio je da su registrovane

za obavqawe telekomunikacione delatnosti, da su u 2008. godini imale ukupan prihod ve}i od 200 miliona evra i da imaju najmawe milion korisnika. Licenca kojom }e biti ukinut monopol na fiksnu telefoniju u Srbiji daje se na deset godina, uz mogu}nost produ`ewa za jo{ toliko, a bi}e izdata u roku od osam dana od uplate celokupne naknade u buxet Srbije. “Telenor” u Srbiji ima oko 2,8 miliona korisnika mobilne telefonije, a deo je norve{ke telekomunikacione kompanije “Telenor”, koja posluje u 14 zemaqa. Jedini operater fiksne telefonije u Srbiji je dr`avna kompanija Telekom “Srbija”, koja je na kraju 2008. godine imala oko tri miliona korisnika.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (683,71

Promet

Sremput, Ruma

19,97

1.580

7.900

Jugorendgen, Ni{

14,04

130

94.250

Vino `upa, Aleksandrovac

6,67

8.000

8.000

Fabrika {e}era, Crvenka

4,92

3.200

80.000

2,72 Promena %

8.653 Cena

Ribokompleks, Uzdin

-20,00

Stjenik, ^a~ak

Naziv kompanije

0,43%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,40

2.744

6.934.766

Komercijalna banka, Beograd

1,31

29.886

8.517.492

Energoprojekt holding, Beograd

-1,33

813

902.886

847.988 Promet

Agrobanka, Beograd

2,72

8.653

847.988

Univerzal banka, Beograd

-0,84

7.001

3.192.284

9.732

9.732

Soja protein, Be~ej

1,33

1.064

3.363.025

-12,02

205

2.050

Imlek, Beograd

0,88

1.490

59.600

Agrokoop, Novi Sad

-12,00

308

44.660

Metalac, Gorwi Milanovac

1,14

2.402

1.224.890

Hotel Prag, Beograd

-11,94

546

84.084

Metals banka, Novi Sad

-5,52

6.733

80.800

-11,50 Promena %

100 Cena

5.000 Promet

Privredna banka, Beograd

-1,55

700

478.100

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.200

0,00

Soja protein, Be~ej

1,33

1.064

3.363.025

Tigar, Pirot

0,80

755

9.060

SP Laboratorija, Be~ej

-0,02

4.999

99.980

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.500

0,00

Metals banka, Novi Sad

-5,52

6.733

80.800

Telefonija, Beograd

-0,44

1.810

90.500

Fabrika {e}era, Crvenka

4,92

3.200

80.000

Veterinarski zavod, Subotica

1,20

589

58.900

Vojvodina sport, Novi Sad

0,00

300

79.200

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Tehnopromet kom. M., Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK STOJAN STAMENKOVI]

petak15.januar2010.

NOBELOVAC YOZEF [TIGLIC

Realan kurs samo na tr`i{tu

Kriza najmawe do 2013. Ekonomista, nobelovac Xozef Stiglic ocenio je da }e ekonomska kriza u svetu trajati najmawe do 2013. i da }e se Srbija na~ekati boqe ekonomske budu}nosti. “Ako je ekonomija Evropske unije slaba, veoma je te{ko da se i Srbija oporavi, bez obzira na

Urednik biltena “Makroekonomske analize i trendovi” Stojan Stamenkovi} procene da kurs evra treba da bude 150 dinara ocewuje nerealnim, i dodaje da je realan onaj kurs koji se formira na tr`i{tu.

sve napore u dr`avi. Ali, ma koliko zavisila od drugih, Srbija mora raditi sve {to mo`e da bi oja~ala svoju ekonomiju”, rekao je Stiglic za novi “Ekonomist”. Po wegovim re~ima, svetu je potrebna globalna finansijska reforma. “Ono {to

je dosad na tom poqu ura|eno je sasvim lo{e, banke su uzele milijarde dolara od dr`ave i nastavile po starom. Bankari se moraju obuzdati, ma koliko to ko{talo, jer sami ne vide koliko wihove gre{ke mogu ko{tati sve oko wih”, rekao je Stiglic.

SPREMA LI SE SMENA GUVERNERA NARODNE BANKE

Hajka na Jela{i}a – To {to pomerawe kursa od dva ili tri odsto nekome kvari biznis-planove je wegov problem vi{e nego problem Narodne banke Srbije i Vlade – rekao je Stamenkovi}. Komentari{u}i polemike u javnosti o kretawu kursa, Stamenkovi} je izjavio da se sve svodi na pitawe da li je NBS trebalo da interveni{e vi{e ili mawe. – Ja mislim da nije morao jer ako bismo vodili politiku intervenisawa na tr`i{tu tako da kurs ostane fiksan, na kraju bi bile potro{ene devizne rezerve – ka`e Stamenkovi}. [TRAJK „JAT KETERINGA”

Ima li hrane u avionu

Zbog iznenadnog {trajka kompanije “Jat ketering”, putnici “Jat ervejza” su ostali bez hrane koja se slu`i tokom leta u avionu. „Jat” }e ve} za povratak aviona iz inostranstva u Beograd obezbediti punu uslugu, a najkasnije do sutra o~ekuje da }e prona}i trajno alternativno re{ewe, isti~e se u saop{tewu. Obja{wava se da „Jat” ima ugovor s kompanijom “Jat ketering” koja je ve} nekoliko godina potpuno samostalno preduze}e. „Jat” je prihvatio da, uz ra~un i ise~ak bording karte, putnicima nadoknadi tro{ak za ishranu do 200 dinara, a osve`avaju}e pi}e se slu`i normalno.

Po svemu sude}i, jo{ od wegovog izbora na mesto guvernera Narodne banke Srbije 25. februara 2004. godine, pozicija Radovana Jela{i}a nije bila toliko ugro`ena kao {to je to slu~aj ovih dana. Kao da se sve urotilo protiv ~oveka koji je svojim anga`ovawem pokupio simpatije javnosti i koji je do`ivqavan kao ~uvar dinara, gra|anskih prihoda i socijalne izdr`qivosti. Guverner se gotovo istovremeno na{ao na udaru ekonomista, privrednika, strukovnih udru`ewa, za{titnika penzionerskih primawa i neizbe`ne politike. [ta je to {to je pokrenulo hajku na Jela{i}a? Ako se pogleda plivawe dinara tokom posledwa dva i po meseca, moglo bi se zakqu~iti da pravog razloga za kritiku nema. Nacionalna valuta je izgubila 4,14 procenta svoje vrednosti i taj pad se ne bi mogao nazvati dramati~nim. Pre nepune dve decenije dinar je toliko gubio u jednom satu i zbog toga tada{wem guverneru, ~uvaru vrednosti doma}eg novca, nije “letela” glava. ^elnom ~oveku NBS-a sada se zamera ba{ ono {to je krasilo wegove prethodnike tokom sumornih devedesetih godina pro{log veka. Odnosno da se, sli~no bleduwavim li~nostima iz te tu`ne epohe srpske istorije, nije bavio svojim poslom. Tako se ~oveku, kome se zameralo da je preaktivan i da bi mogao dozvoliti da dinar malko br`e klizi, sada spo~itava neaktivnost u za{titi nacionalne valute. Bez obzira na, uslovno re~eno, orkestriranost kritika, primetno je da se zamerke struke

VLADA USVOJILA MERE ZA UBLA@AVAWE KRIZE

Antikrizni paket od 8,6 milijardi

Vlada Srbije usvojila je na ju~era{woj sednici Program mera za ubla`avawe negativnih efekata svetske ekonomske krize u Republici Srbiji za 2010. godinu u iznosu od 8,6 milijardi dinara. Na osnovu tog programa donete su i Uredba o uslovima za subvencionisawe kamatne stope kredita za investicije u 2010. godini, Uredba o uslovima i kriterijumima za subvencionisawe kamatne stope za potro{a~ke kredite i kredite za pravna lica, odnosno finansijski lizing za nabavku odre|enih trajnih potro{a~kih dobara u 2010. godini. Usvojena je i Uredba o uslovima za subvencionisawe kamatnih stopa za kredite za odr`avawe likvidnosti i fi-

nansirawe trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove u 2010. godini, kao i Uredba o merama podr{ke gra|evinskoj industriji kroz subvencionisawe kamate za stambene kredite i dugoro~no stambeno kreditirawe u 2010. godini. Na dana{woj sednici usvojen je Program o rasporedu i kori{}ewu sredstava za kreditnu podr{ku privredi preko Fonda za razvoj Republike Srbije za 2010. godinu za {ta je predvi|eno 3,5 milijarde dinara. Tako|e, usvojen je i Program raspodele i kori{}ewa sredstava subvencija u oblasti podsticawa poqoprivrede i poqoprivredne proizvodwe u 2010. godini u iznosu od 15,4 milijarde dinara.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

5

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,3832

97,3298

99,5684

95,0912

Australija

dolar

1

60,9672

62,2114

63,6423

60,7805

Kanada

dolar

1

63,627

64,9255

66,4188

63,4322

Danska

kruna

1

12,8161

13,0777

13,3785

12,7769

Norve{ka

kruna

1

11,6453

11,883

12,1563

11,6097

[vedska

kruna

1

9,3437

9,5344

9,7537

9,3151

[vajcarska

franak

1

64,4743

65,7901

67,3033

64,2769

V. Britanija

funta

1

106,776

108,955

111,461

106,449

SAD

dolar

1

65,596

66,9347

68,4742

65,3952

Kursevi iz ove liste primewuju se od 14. 1. 2010. godine

Kad ne zna „da” i obrnuto Proletos, u razgovoru za “Dnevnik”, guverner Jela{i} je priznao da je imao velike probleme kad je 1987. do{ao da studira u Beogradu i da, o~igledno, iste probleme ima i sada. Za wega je “ne” zna~ilo “ne”, dok je “da” zna~ilo “da”. Brzo su mu objasnili da “ne” u Srbiji zna~i “ba{ me zanima koliko si uporan, ho}u malo da te testiram”, dok “da” zna~i “skini mi se s vrata, imam pre~ih poslova, bi}e sve u redu”!? Po svemu sude}i, odgovor na pitawe kakva je budu}nost guvernerovog posla treba tra`iti ba{ u prostoru izme|u tih dvosmislenosti. Srpska politika je uvek `elela da kontroli{e svoju centralnu banku, ali u ovoj zemqi nikada nije bilo boqe posle smene jakih i stru~nih qudi. Ni posle odlaska Kire Gligorova, ni posle razvla{}ivawa Ante Markovi}a, a ni posle smene Dragoslava Avramovi}a. bitno razlikuju od onoga {to se guverneru spo~itava i tzv. neformalnih kuhiwa. ^ak bi se moglo re}i da je struka samo tra`ila obja{wewa za aktuelna de{avawa, dok “kriti~ari po naruxbini” tra`e Jela{i}evu glavu ili, jo{ preciznije, wegovu sto-

licu. Tako je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} postavila pitawe odakle je stigla dodatna dinarska likvidnost koja je pogurala kurs, proceniv{i da je sasvim mogu}e da je centralna banka {tampala novac.

S druge strane, predsednik Privredne komore Beograda Milan Jankovi} je, na ivici neukusa, ustvrdio da je guverner bankarski pripravnik, da je uni{tio dr`avne finansije i na mu nije mesto u NBS-u. O~igledno je da su Jela{i}evi problemi nastali onog trenutka kada je Vlada Srbije ponudila centralnoj banci 434 miliona evra da bi popunila dr`avni trezor. Za srpske uslove to je velika koli~ina novaca i zato se cela operacija morala odraditi veoma pa`qivo. Mo`e se pretpostaviti da je postignut dogovor i da su se obe strane obavezale na to da }e se dr`ati svojih obaveza. Samo izvr{na i monetarna vlast znaju da li je dogovor bio dovoqno precizan i da li je neka od dve strane malko isko~ila iz wega. Ono {to je sigurno je da se Vlada Srbije boqe sna{la u aktuelnom zame{ateqstvu. Krivica je preba~ena na centralnu banku i Jela{i}u je prepu{teno da se pravda i da odgovara, ne samo argumentovanim kritikama ve} i umi{qenim sveznalicama i finansijskim amaterima. Pri tome, treba imati u vidu da se po pitawu vrednosti dinara u Srbiji nikada ne mo`e dati zadovoqavaju}i odgovor. Jak evro odgovara izvoznicima, ali im i smeta kad treba vra}ati uzete devizne kredite. Sli~no je i s uvoznicima: godi im jak dinar jer poslove na doma}em tr`i{tu ~ini unosnijim, ali i skup evro kad ga treba prodati da bi se ne{to platilo. A tek penzioneri! Jak dinar kad se od malih u{teda kupuju devize i jak evro kad te u{tede treba pretvoriti u dinare. V. Harak

SVET BIZNISA

„Renou” {kripi u Sloveniji Kompanija “Reno” planira da obustavi proizvodwu modela “klio” u [paniji i Sloveniji, ali }e se taj mali automobil i daqe proizvoditi u Francuskoj, izjavio je direktor proizvodwe drugog po veli~ini francuskog proizvo|a~a vozila Patrik Pelata. – Planiramo da zaustavimo izradu “klija” u [paniji i Sloveniji – kazao je Pelata posle razgovora s francuskim ministrom industrije Kristijanom Estrozijem.

Gr~ka {teti evru Nema~ka kancelarka Angela Merkel je izjavila da rastu}i buxetski deficit Gr~ke preti da na{teti evru, uz napomenu da zajedni~koj evropskoj valuti “predstoje te{ka vremena”. Merkelova je u sredu, na privatnom forumu u organizaciji lista “Velt”, dovela u pitawe fiskalnu disciplinu ostalih zemaqa koje koriste evro, navodi se u transkriptu objavqenom na Internet-strani vlade u Berlinu. – Gr~ki slu~aj nas mo`e dovesti pod ogroman pritisak. Ko }e re}i gr~kom parlamentu da prihvati penzionu reformu? Nisam sigurna da bi ih mnogo obradovalo da im Nema~ka daje uputstva.

Bankarima skupo u Londonu Nakon odluke britanske vlade da pove}a porez na najvi{a primawa, gra|ani Londona koji zara|uju vi{e od milion funti (1,6 milion dolara) bi}e godi{we optere}eni ve}im davawima nego da `ive u bilo kojem drugom velikom finansijskom centru u svetu. – Qudi se ose}aju izneverenima. Oni su mislili da se uvek mogu osloniti na ~iwenicu da je Velika Britanija zemqa s prihvatqivim porezima – izjavio je ju~e agenciji Blumberg Nik Bejkon, partner u londonskoj ra~unovodstvenoj firmi KPMG specijalizovan za poreze na finansijske usluge.

STI@E NOVA TURA SUBVENCIONISANIH KREDITA

Bankari se jo{ prera~unavaju Ni ova godina ne}e pro}i bez subvencionisanih kredita. Vlada Srbije obezbedila je 3,5 milijarde dinara na osnovu ~ega }e poslovne banke odobriti gra|anima i privredi zajmove od blizu 90 milijardi dinara. Novac za ovu namenu je u buxetu ve} obezbe|en, a bankari prognoziraju da bi prve pozajmice mogle krenuti ve} do kraja ovog meseca. Koliko }e taj novac pomo}i da se kriza kod nas lak{e podnosi?

uveren u to da svih 90 milijardi ne}e sti}i do korisnika. Veliki deo ekonomista je protiv subvencionirawa i ja spadam u tu grupu. Krediti }e krenuti, a namere Vlade ka`u da }e kamate kod investicionih kredita biti subvencionisane sa ~etiri odsto za indeksirane zajmove. Isti zajmovi u dinarima bi}e formirani na nivou referentna kamatna stopa NBS-a mawe 1,5 odsto, a to je onda trenutno osam procenata. Stopa

Iz buyeta }e se izdvojiti novac koji je sakupqen od svih poreskih obveznika da bi nekolicina dobila zajmove koji su povoqniji od onih koji se nude na tr`i{tu – Svakako da }e pomo}i, ali je pitawe za{to se program sporvodi na ovakav na~in – ka`e me|unarodni konsultant Milan Kova~evi}. – Iz buxeta }e se izdvojiti novac koji je sakupqen od svih poreskih obveznika da bi nekolicina dobila zajmove koji su povoqniji od onih koji se nude na tr`i{tu. Bilo bi boqe da je dr`ava smawila poreze i na taj na~in oslobodila sumu za subvencije, pa da klijenti onda do|u do tog novca putem bankarskog tr`i{ta. Uz to, deo novca od subvencija uvek se izgubi tokom administrirawa, zato sam

od {est posto godi{we planirana je za zajmove za name{taj, poqoprivrednu mehanizaciju, gra|evinski materijal i ku}ne aparate, sve pod uslovom da su doma}e proizvodwe. Rok otplate je pet godina. Nastavi}e se i najpopularniji program subvencionisawa za “punto”. Kamata }e tu biti samo 4,5 posto, a osim automobila, mo}i }e se kupiti i traktori, gra|evinske ma{ine i kamioni doma}e proizvodwe, uz otplatu od pet do sedam godina. Bankari ~ekaju da nakon kona~ne odluke potpi{u ugovore i postave svoje uslove. Gra|a-

nima, ali i privrednicima, tek tada sledi veliko prera~unavawe – Smatram da }e potro{a~ima biti veoma interesantna kompletna adaptacija stana. Zna~i, nabavka gra|evinskog materijala pa zatim name{taja. Kada svi uslovi koje Vlada postavi budu na papiru, pojavi-

}e se i konkretna ponuda – ka`e Goran Kosti} iz Erste banke. Sosijete `eneral banka je do sada u~estvovala u svim programima subvencionisanih kredita koje je Vlada Srbije podr`avala. O~ekuju da }e vi{e znati naredne sedmice. D. Vujo{evi}


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

EVROPA IZLE^ILA RUMUNIJU OD KOMPLEKSA Pi{e: DAN ALEKSE

P

o~etak pregovora o ~lanstvu u EU bio je za Rumuniju prvi veliki korak u mewawu do tada va`e}ih stavova i uverewa. U posledwoj deceniji pro{log veka rumunskim kolektivnim duhom dominirale su dve konfliktualne tendencije: jedna se ogledala u dubokom skepticizmu osna`enim uverewem da je Rumunija unapred nepo`eqna u Evropi i da Rumuni nikada ne}e biti prihva}eni u EU, osim kao gra|ani drugog reda; drugi oblik se ogledao u etnocentrizmu da su Rumuni zaslu`ili mnogo vi{e i mnogo boqe od onoga {to su imali, kao posebna etni~ka i kulturna grupa, „latinsko ostrvo u Slovenskom moru“, bedem Evrope koji je vekovima ~uvao Zapad od najezde Turaka. Prva tendencija je starija i vi{e je ukorewena. Ona se ogleda u epskoj pesmi Miorita koje opeva pastira kojem ovce saop{tavaju da se drugi ~obani i wegove kom{ije spremaju da ga ubiju. Umesto da planira kako da se odbrani i da im se suprotstavi, pastir do u detaqe razmi{qa kako da organizuje vlastitu sahranu. Posle 1989. godine takav stoi~ki ali i skepti~ni stav bio je odli~na podloga za pesimizam sa kojim su Rumuni gledali na svoje {anse da postanu ~lanovi EU. Verovali su da se EU samo pretvara da `eli Rumuniju i da }e Ma|arska u~inisti sve da blokira ulazak Rumunije (Rumuni su uvek imali duboki kompleks inferiornosti u odnosu na Ma|are). Etnocentrizam je noviji trend i stvaran je ve{ta~ki tokom vi{edecenijske vladavine komunista. Re~ je o pojavi koja bi se mogla nazvati nekom vrstom nacionalisti~kog komunizma. Osnovna postavka ove ideologije bila je da su Rumuni posebna rasa koja je tokom istorije zna~ajno doprinela najva`nijim otkri}ima za ~ove~anstvo. Za podgrevawe takvih ose}awa zloupotrebqavana su i arheolo{ka otkri}a, me|u kojima je bilo i pronala`ewe tragova da je na prostoru dana{we Rumunije pripitomqen kow od strane indo-evropskih plemena. Re`im Nikolaja ^au{eskua je izgra|en na toj nacionalnoj ideologiji koji je dobio ime „protokronizam“ ili „kulturni nacionalizam“ po kojem su Rumuni ili wihova teritorija bili uvek na po~etku vremena ili istorije. Da bi opravdali takve

stavove, izmi{qane su blesave teorije od kojih su neke bile i duhovite. Arheolozi, lingvisti, istori~ari su se utrkivali ko }e da prona|e argumente i dokaze za takve teorije. Oti{li su toliko daleko da su dokazivali da su vatra i keramika prvi put prona|eni na teritoriji postoje}e Rumunije. Oba stava, u kombinaciji sa dozom fatalizma, koji je tako|e prisutan, rezultirali su da Rumuni budu „eurofili“, mnogo ve}i nego druge nacije iz isto~nog dela Evrope, ali i da je vrlo ra{ireno uverewe da su nepo`eqni i da je na delu veoma efikasna zavera protiv wih. Prijem osam biv{ih komunisti~kih dr`ava, uz Maltu i Kipar, u ~lanstvo EU 2004. godine i ostavqawe Rumunije i Bugarske u ~ekaonici sve do 2007. poduprlo je ideju o „zaveri“, ali je do~ekano i sa olak{awem jer je potvrdilo nacionalnu politi~ku hipohondriju i obezbedilo vreme za weno prilago|avawe na stvarnost. Paradoksalno, nacionalni skepticizam se vratio kao pozitivna strana jer je onemogu}io kreirawe velikih o~ekivawa od ~lanstva u EU, pa je broj razo~aranih Unijom u Rumuniji daleko mawi nego u drugim isto~noevropskim dr`avama. S druge strane, Rumuni su kona~no po~eli da u~e kako se radi i kako funkcioni{e EU, proevropsko raspolo`ewe je i daqe veliko i Rumuni vi{e veruju u evropske institucije nego u svoje a istovremeno postaju sve zahtevniji prema doma}oj politi~koj klasi. Pro{lo je vreme kada je na jedvite jade reformisani postkomunisti~ki predsednik Jon Iliesku dolazio u posetu sedi{tu EU u Briselu i ube|eno davao intervjue u kojima je isticao zna~aj posete Savetu Evrope (re~ je o instituciji ~ije je sedi{te u Strazburu i koja nema nikakve veze sa EU), a da ga niko od politi~ara ili medija ne iskritikuje ili ismeje zbog toga. Ulazak Rumunije u Evropsku uniju omogu}io je vrlo brze promene u stavovima obi~nih qudi. Stekao se utisak kao da je neko razmaknuo zavesu i sada su Rumuni mogli da vide jasnije i daqe, zahvaquju}i ~emu su uspeli da se oslobode duboko ukorewenog ose}awa ne`eqenih i progowenih. (Autor je dopisnik „Slobodne Rumunije” iz Brisela)

VESTI nova fonda Evropske unije otvoreD va na su za organizacije i op{tine u Srbiji. Pr-

vi fond koji je delegacija Evropske komisije otvorila odnosi se na ja~awe dijaloga civilnog dru{tva Srbije i EU. Projekti mogu biti vredni od 50.000 do 150.000 evra, a ukupna vrednost fonda je 3,5 miliona evra. Propozicije ka`u da EU obezbe|uje 90 odsto novca za projekte, dok partneri u Srbiji moraju da na|u preostalih deset odsto. Na ovom konkursu mo}i }e da u~estvuju NVO, pravna lica, profesionalna udru`ewa, sindikati, asocijacije potro{a~a, studentska i poslovna udru`ewa, asocijacije iz oblasti kulture, klubovi, medijske asocijacije... Prijavqeni moraju imati jednog partnera iz EU, ali najve}i deo novca – 90 odsto – moraju da potro{e u Srbiji. Projekti bi trebalo da traju od 6 do 12 meseci, a teme su: pomo} organizacijama koje se bave promocijom Evropske unije i ja~awe dijaloga izme|u organizacija kod nas i u EU. Rok za podno{ewe projekata je 1. mart ove godine. Drugi fond je namewen regionalnom socio-ekonomskom razvoju. Evropska unija je obezbedila 3.000.000 evra, a konkurs va`i do 8.

marta ove godine. Ovde je zna~ajan podatak da se moraju udru`iti najmawe tri op{tine i napisati projekat kojim bi pomogli zapo{qavawe u svojim sredinama ili popravili socio-ekonomski razvoj. Projekti u ovom programu ne{to su vredniji: od 300.000 do 500.000 evra. O svim uslovima potencijalni aplikanti detaqne informacije mogu da dobiju u Kancelariji za evropske poslove Vlade Vojvodine, ~ije je sedi{te u Master centru Novosadskog sajma. lada Republike Srbije je usvojila tekst V izmewenog i dopuwenog Nacionalnog programa za integraciju u Evropsku uniju (NPI). Izme-

weni i dopuweni NPI sastoji se iz ~etiri poglavqa i dva aneksa. Prvo, drugo i tre}e poglavqe se odnose na reforme u oblastima obuhva}enim tzv. „kriterijumima iz Kopenhagena”: politi~ki, ekonomski i kriterijum sposobnosti zemqe da preuzme obaveze iz ~lanstva u Uniji. ^etvrto poglavqe obuhvata aktuelno stawe i planove u procesu pripreme nacionalne verzije pravnih tekovina EU. Utvr|ena dva aneksa, pak, predstavqaju daqu konkretizaciju zakonodavnih aktivnosti za period 2010 – 2012. godine.

Stopa nezaposlenosti na kraju 2009. porasla je u evrozoni i Evropskoj uniji za 0,1 postotak u odnosu na mesec ranije, na 10 odnosno 9,5 posto, pokazali su sezonski prilago|eni podaci Evrostata. Re~ je, ina~e, o najvi{oj stopi nezaposlenosti u evrozoni od avgusta 1998, a u EU od januara 2000, kada su se po~ele prikupqati te statistike. Pore|ewa radi, na kraju 2008. stopa nezaposlenosti u evrozoni iznosila je osam procenata, a u EU – 7,5 posto. Evrostat procewuje da je na kraju pro{le godine u EU bilo 22,89 miliona nezaposlenih, od kojih 15,7 miliona u evrozoni. Najni`a stopa nezaposlenosti zabele`ena je u Holandiji (3,9 posto) i Austriji (5,5 posto), dok je najvi{i nivo dostigla u Litvaniji (22,3 posto) i [paniji (19,4 posto)

P

osle vi{e od decenija tragawa za re{ewima u prevazila`ewu problema nastalih usled pro{irewa, Evropska unija je kona~no dobila institucionalni okvir u skladu s brojem dr`ava ~lanica. Re~ je, naravno, o Lisabonskom ugovoru koji se primewuje od 1. decembra pro{le godine i omogu}ava da rad evropskih institucija bude efikasniji, a Unija kona~no iza|e iz vi{egodi{we stagnacije. Efikasniji rad posti`e se institucionalizacijom Evropskog saveta i uvo|ewem jedne potpuno nove funkcije - predsednika Evropskog saveta koji se bira na period od dve i po godine. Stoga se ~esto u evropskim krugovima mo`e ~uti da je u Unija dobila „novo lice“. Predsednik Evropskog saveta je, u o~ima evropskih gra|ana, postao neka vrsta personifikacije Evrope, “Gospodin Evropa” (“Gospo|a Evropa”). Podsetimo, Evropski savet su do sada ~inili dvadeset sedam predsednika dr`ava i vlada koji su se formalno sastajali tri, ~etiri puta godi{we. – Izborom jedne li~nosti koja obavqa funkciju predsednika u periodu od dve i po godine i koja, tokom tog mandata, ne vr{i nikakve funkcije na nacionalnom nivou, Evropski savet ima kontinuitet u radu i predstavnika u o~ima gra|ana. Izabran na mandat od dve i po godine, sa mogu}no{}u

mo`e nastaviti sa dosada{wom praksom. Jer, zaista je te{ko zamisliti da bi rad kolegijalnog organa od trideset ~lanova mogao da bude efikasan, {to je jedan od osnovnih zahteva kada je u pitawu funkcionisawe organa koji predstavqa izvr{nu vlast Unije. Ali, sa druge strane, podjednako je te{ko zamisliti da dvadeset sedam dr`ava ~lanica, kako velikih tako i malih, prihvati da nema svog predstavnika u okviru zajedni~ke institucije koja raspola`e monopolom predlagawa zakona i ima velika ovla{}ewa u oblasti konkurencije. Ugovorom iz Nice predvi|eno je smawewe broja komesara u trenutku kada Unija bude imala dvadeset sedam dr`ava ~lanica. Me|utim, Ugovorom iz Lisabona smawewe broja ~lanova Komisije je odlo`eno i odlu~eno je da se odre|eno vreme zadr`i re{ewe propisano Ugovorom iz Nice. Na taj na~in iza{lo se u susret malim i sredwim dr`avama koje `ele da i daqe imaju svoje predstavnike u EK. Ipak, predvi|eno je da, od 1. novembra 2014. godine, broj evropskih komesara ne prelazi dve tre}ine broja dr`ava ~lanica, {to bi u ovom trenutku zna~ilo da Komisija ne bi smela da ima vi{e od osamnaest ~lanova. ^lanovi Evropske komisije bi}e odre|ivani izme|u dvadeset sedam dr`ava ~lanica sistemom rotacije, uz garancije da }e svaka dr`ava imati predstavnika u dva od tri

RAVNOTE@A VELIKIH I MALIH

Istanbul }e sutra postati „Evropska prestonica kulture 2010”, {to je titula koju su ove godine ve} poneli nema~ki grad Esen i oblast Rur, te Pe~uj u Ma|arskoj. Krajem marta }e, ina~e, u Briselu biti obele`ena i 25-godi{wica te presti`ne titule, koja podrazumeva organizovawe brojnih muzi~kih, pozori{nih, plesnih, filmskih i kwi`evnih doga|aja, a gradovima koji je dobiju donosi veliki publicitet i turisti~ki prihod. Akcija „Evropska prestonica kulture“ je zasnovana na ideji gr~ke ministarke kulture i poznate gr~ke glumice Meline Merkuri, a zvani~no je zapo~eta 1985. godine, kada je prva prestonica kulture postala Atina. U prve dve decenije postojawa ovog kult(ur)nog priznawa, status prestonice evropske kulture dobijali su poznati evropski centri sa bogatim nasle|em i `ivim kulturnim `ivotom (Pariz, Madrid, Lisabon...). Posledwih godina ta se titula vi{e koristi kao na~in o`ivqavawa kulturnog i svekolikog `ivota u gradu. Najavqeno je i da }e od 2010. godine biti ustanovqena nova procedura za izbor budu}ih evropskih prestonica kulture, a do tada }e tu presti`nu titulu poneti 2011. godine gradovi Turku u Finskoj i Talin u Estoniji; 2012. Gimarae{ u Portugalu i Maribor u Sloveniji, dok }e Marsej u Francuskoj i Ko{ice u Slova~koj biti evropske prestonice kulture 2013. godine

reizbora, predsednik koordinira rad Evropskog saveta i daje smernice evropskoj politici. Na me|unarodnom planu, partneri Evropske unije kona~no su dobili identifikovanog sagovornika, a na unutra{wem planu, evropski gra|ani konkretnu li~nost kojoj mogu da upute svoje kritike i sugestije. Stoga, u slu~aju da se u Briselu usvoji neka nepopularna odluka, vi{e ne bi mogle da se upu}uje op{te osude kao npr.: „Za to je kriva Evropa!“, ve} „To je gre{ka G-dina (G-|e) tog i tog!“. Shodno tome, koliko na slede}im izborima taj G- dina (G-|a) ne bi bili izabrani – obja{wava za “Dnevnik” mr Jelena ]erani} iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu. Lideri Unije su na vanrednom samitu 20. novembra izabrali prvog predsednika, Belgijanca Hermana van Rompija, koji obavqa ovu du`nost od 1. decembra 2009. Prema Ugovoru iz Lisabona, predsednik Saveta EU “poma`e u postizawu jednoglasja u Savetu”, a Uniju predstavqa i na me|unarodnim skupovima. Predsednik Evropskog saveta, uz dogovor s liderima zemaqa ~lanica, utvr|uje glavne pravce spoqne politike, a {ef diplomatije EU ih provodi u delo (za prvog ministra spoqnih poslova Unije izabrana je britanska politi~arka Ketrin E{ton). Ugovorom iz Lisabona predvi|eno je kompromisno re{ewe u pogledu sastava Evropske komisije. Budu}i da je u institucionalnom trouglu Evropske unije (Evropska komisija, Evropski parlament i Savet ministara), Komisija kao institucija zadu`ena da zastupa op{te interese Evropske unije, svaka dr`ava ~lanica ima po jednog predstavnika u EK. Prilikom izrade Ugovora iz Lisabona, postavilo se pitawe da li se i daqe

uzastopna sastava Komisije. Izmenama sastava Evropske komisije, zasnovanim na principu ravnopravne rotacije, garantuje se efikasnost i legitimnost rada ove institucije u okviru institucionalnog sistema Evropske. – Lisabonskim ugovorom tako|e je postignut sporazum oko na~ina dono{ewa odluka u Savetu ministara, pitawu koje je u proteklih deset godina bilo jedna od centralnih tema me|uvladinih pregovora. Predvi|en je novi na~in obra~unavawa glasova u Savetu ministara, kada se odluke donose kvalifikovanom ve}inom. Ovim novim na~inom uzima se u obzir demografska, ekonomska i politi~ka te`ina svake dr`ave ~lanice Evropske unije. Re~ je o sistemu koji se zasniva na tzv. dvostrukoj ve}ini dr`ava i stanovni{tva. Na osnovu ovog sistema Savet ministara mo`e doneti odluku ve}inom ukoliko je sa wom saglasno najmawe 55 posto dr`ava (ili 15 dr`ava ~lanica u Uniji od dvadeset sedam zemaqa) koje predstavqaju najmawe 65 posto stanovni{tva. Predvi|eno je da }e novi sistem obra~unavawa po~eti da se primewuje od 2014, ili na zahtev odre|enih dr`ava, od 2017. godine. No, zahvaquju}i tom sistemu, obezbe|uje se ravnote`a izme|u velikih i malih dr`ava ~lanica. Da bi se velike dr`ave onemogu}ile da blokiraju usvajawe odre|ene odluke u Savetu, predvi|eno je da mawinu za blokadu moraju ~initi najmawe ~etiri dr`ave ~lanice. Iako je va`nost Lisabonskog ugovora nesporna, pre svega kada je re~ o deblokadi rada institucija, ovaj Ugovor ipak ne sadr`i re{ewa za mnoge probleme sa kojim se Evropska unija suo~ava danas – smatra mr ]erani}. „ Vesna Savi}


PREVOZNICI I TAKSISTI PISALI PREDSEDNIKU POKRAJINSKE VLADE PAJTI]U

SUTRA U ZMAJ JOVINOJ ULICI

Performansom protiv no{ewa krzna

Stop za divqe taksiste, ili protest Prevoznici i taksisti ju~e su poslali dopis predsedniku pokrajinske Vlade Bojanu Pajti}u u kojem tra`e prijem kako bi razgovarali o wihovim zahtevima da se zaustave linijski neregistrovani taksi prevoz i da se ukine deo Odluke

grada o taksi prevozu, po kom taksisti posle deset godina rada moraju ponovo da pola`u test o poznavawu grada. Kako je rekao predsednik gradskog i pokrajinskog odbora Sindikata saobra}aja i veza Milenko Grbi}, ukoliko ih Pajti} ne

primi do ponedeqka tog dana }e u 12 ~asova po~eti protestnu vo`wu i zaustaviti vozila u naju`em centru grada. Kao i pro{li put taksisti zahtevaju i da im se otpi{e kamata, a dug reprogramira za nepla}ene doprinose. A. V.

Novosadska petak15.januar2010.

Kraj `ivota na veresiju govawa dvaput godi{we dobijaju tu`be. Takvih je u Novom Sadu deset hiqada, a ako se uzme u obzir da 144.000 sugra|ana pla}a ra~une objediwene naplate, ova brojka i nije tako stra{na. Me|utim stra{no je to {to ukoliko du`nik u roku od osam dana ne plati taj ra~un, ovo preduze}e ima pravo da obustavi neplati{ama pola zarade ili penzije, a ako du`nik nema prihode, zakazuje se plenidba pokretnih stvari u visini dugovawa. Ukoliko ni ova opcija ne upali, “Informatika” ima pravo da fenduje stan.

Na`alost, kriza koja je pogodila skoro sve Novosa|ane uzima svoj danak, pa tako postoji mogu}nost da ove godine 150 sugra|ana ostane bez stanova. Pro{le godine je oduzimawem stana jednoj osobi napla}en dug. "Informatika" u pravu kada pravnim putem poku{ava da naplati dugovawa, jer su svi gra|ani du`ni da plate ono {to potro{ili. Ali, da li te iste gra|ane neko pita da li mogu da na|u posao i da li imaju od ~ega da plate ra~un. O~ito da to nikog ne zanima, `ivot u velegradu mora da se plati, pa makar cena bila i zaplena stana. Q. Nato{evi}

Koncert studenata klavira Koncert studenata klavira novosadske Akademije umetnosti bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova, u sve~anoj sali Fakulteta tehni~kih nauka. Gosti su profesori Svetlana Bogino i Vladimir Ogarkov, asistent Milan

Miladinovi} i saradnik u nastavi Marija Ivanovi}, a nastupaju Nemawa [tevanov, Lea Porobi}, Nina Ivanovi}, Stefan Raki} i Aleksandra Todorovi}. Ulaz je besplatan. B. P. P.

Dva benda u CK 13 Bendovi Gan Sejl i Ksanaks nastupi}e ve~eras u 22 ~asa u Omladinskom centru CK 13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Ulaz je 200 dinara. I. D.

V REMEPLOV

Cene ja~e od drakonskih kazni Markusu Bo{kovi}u, novosadskom trgovcu kolonijalnom robom na malo, ta~nije, bakalinu, nije bila dovoqna kazna od 600

kruna zbog nepo{tovawa Zakona o borbi protiv skupo}e. Nastavio je da i daqe kr{i taj zahtev tako {to je "iz {pekulativnih razloga" nagomilavao i sakrivao robu, najvi{e so i {e}er. Zato mu je Kapetanija grada, za~nije,

Na uglu ulica Zmaj Jovine i Modene bi}e postavqen info pult gde }e gra|ani mo}i da se upoznaju s radom udru`ewa i wihovim ciqevima. Na tom mestu mo}i }e da se potpi{e peticija za zabranu uzgoja `ivotiwa za krzno u Republici Srbiji. N. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

eredovne plati{e ra~una N za komunalije od “Informatike” zbog neizmirenih du-

Aktivisti udru`ewa "Prijateqi `ivotiwa u Srbiji", sutra u 11 ~asova odr`a}e performans protiv no{ewa krzna, a pod nazivom "Krzno smrdi". U Zmaj Jovinoj ulici kraj katedrale desetak aktivista nosi}e gas maske i lancima }e vu}i krvave bunde koje }e simbolizovati veliku okrutnost u ubijawa `ivotiwa zbog krzna.

uprava policije, postupaju}i po prijavi Trgovinsko-zanatlijske komore Novog Sada 15. januara 1920. izrekla najte`nu kaznu. "Za

svagda" mu je oduzeto pravo da trguje u Novom Sadu. Ubrzo je ista kazna izre~ena jo{ nekolicini trgovaca, ali na op{tu `alost Novosa|ana, cene su i daqe rasle. Sve je bilo skupqe, od se}era i soli do ~arapa. N. C.

DP „NOVI SAD–GAS” O POUKAMA POSLE EKSPLOZIJE PRIRODNOG GASA NA TELEPU

„Uradi sam” priprema za buuum Nakon prekju~era{we eksplozije prirodnog gasa na Telepu koji je istekao iz cevi za dovod u pomo}ni objekat ku}e u Ulici Ilirskoj 30, direktor DP "Novi Sad - Gas" Jovo Vujanovi} ka`e da se ovakve stvari naj~e{}e de{avaju kada qudi odlu~e da sami rade na instalacijama, umesto da pozovu osobe ~iji je to posao. Dodao je da wihovi rad-

ju zakonske i tehni~ke propise kojima se obezbe|uje sigurnost i spre~avaju ovakve nesre}e. Naj~e{}i uzroci nesre}a su samoinicijativne intervencije na unutra{woj gasnoj instalaciji, ta~nije pro{irivawa prilikom kojih se ne obave{tava distributer koji bi pregledao instalacije i ukazao na propuste.

Direktor DP „Novi Sad – gas” Jovo Vujanovi} ka`e da se nevoqe naj~e{}e de{avaju kada qudi sami rade na instalacijama, umesto da pozovu one ~iji je to posao. Radnici redovno kontroli{u gasnu mre`u, posebno onu u Kamenici, jer je najstarija nici redovno kontroli{u stawe gasne mre`e u gradu, a da se posebna pa`wa obra}a na Sremsku Kamenicu, jer je mre`a tamo najstarija. U ostalim delovima grada gas je po~eo da se uvodi po~etkom devedesetih godina pro{log veka. Iz DP "Novi Sad - Gas" poru~uju potro{a~ima da treba da po{tu-

Prema zakonu svaki korisnik je du`an da odr`ava unutra{wu gasnu instalaciju anga`uju}i ovla{}eno preduze}e, potom da obavqa godi{wi servis gasnih ure|aja koje }e obaviti ovla{}eni distributer, kao i da obavqa godi{wi pregled dimwaka, koji radi dimni~arska slu`ba. U pomenutom preduze-

}u ka`u da pre prvog pu{tawa gasa u instalaciju distributer obavqa tehni~ku kontrolu, a da se gas pu{ta u instalaciju tek nakon davawa pozitivnog zapisnika. Preventivno se obavqa i tehni~ka kontrola kada su instalacije u upotrebi, pri ~emu je potro{a~ du`an da ukloni sve uo~ene nedostatke. DP "Novi Sad - Gas" je {tampao i bro{uru "Kori{}ewe prirodnog gasa u doma}instvu" koja se da-

je svakom potro{a~u pri prvom pu{tawu gasa u instalaciju, a svi koji bro{uru nemaju mogu je preuzeti na {alterima pri pla}awu ra~una za gas. U slu~aju da gra|ani osete gas u svojim domovima odmah treba da otvore prozore, zatvore slavinu ispred ku}nog merno regulacionog aparata, i pozovu distributera na brojeve telefona 6411 - 900 i 6413 900. B. Markovi}

PLANOVI ZIG-a U 2010. GODINI

Ukrsti}e se Somborski i Bulevar Evrope Zavod za izgradwu grada(ZIG) ove godine investira}e u zavr{etak izgradwe Somborskog bulevara od Ulice Jo`ef Atile do Ulice bra}e Grulovi} i tako }e se pomenuti bulevar ukrstiti s Bulevarom Evrope. A Bulevar Evrope dobi}e jo{ jednu kolovoznu traku u delu od Futo{ke ulice do Bulevara cara Lazara. Ulica Vojvode [upqikca dobi}e novi kolovoz i prate}u infrastrukturu. Prvi posao koji }e po~eti 2010. je ure|ewe slobodnih povr{ina na Keju, rekao je za “Dnevnik” pomo}nik direktora za tehni~ke poslove ZIG-a \or|e Kuqan~i}. U ZIG-u uveliko pripremaju za ovogodi{we poslove, a zavr{i}e se zapo~eto u 2009.- skejt park u Limanskom parku i 19 de~jih igrali{ta. Grad je ZIG-u dodelio 3,6 milijardi dinara za poslove u ovoj godini i jo{ 400 miliona za odr`avawe putne privrede. U igri je i pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa, koji }e ulo`iti ne{to vi{e od 400 miliona dinara. Za kapitalne investicije nameweno je 907 miliona dinara, dok }e za

mostove biti utro{eno 503 miliona. Najvi{e novca bi}e ulo`eno u zavr{etak Somborskog bulevara, gde je u zavr{noj fazi otkup zemqi{ta na trasi od Ulice Jo`efa Atile do Ulice bra}e Grulovi}. Bulevar Evrope }e dobiti drugu kolovoznu traku od Futo{ke ulice do Bulevara cara Lazara, ali }e prate}a infrastruktura, trotoari, parkinzi i zelene

stitori budu zapo~iwali izgradwu, imati posla oko opremawa tog zemqi{ta. Prvi takav posao u ovoj godini bi}e radovi oko budu}eg {oping mola komapnije “Big CEE” na mestu nekada{weg “Neimara."O~ekuje nas pro{irewe Sentandrejskog puta u tom delu, izgradwa novog puta ispod mosta du` nasipa na Kanalu DTD, a uz to ide i rekonstrukcija infrastrukture", naveo je Kuqan~i}.

Krajem marta bi}e raspisan tender za izgradwu pre~ista~a u Rumenki, u saradwi s Fondom za kapitalna ulagawa povr{ine biti izgra|eni nakon {to bude zavr{ena izgradwa te strane bulevara. Izgradwa nastavka ove saobra}ajnice od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, zavisi}e od novca i gradskih prihoda, a ZIG planira ove godine od prodaje zemqi{ta 600 miliona dinara i zaradu od ure|ewa zemqi{ta oko 3,1 milijarde dinara. Kako Kuqan~i} navodi, ZIG }e, kako veliki inve-

Ove godine se o~ekuje po~etak izgradwe @e`eqevog mosta, {to }e grad finansirati sa 10 miliona evra, a ove godine ZIG ula`e 300 miliona dinara. Pokrenuta je procedura za izbor glavnog in`ewera novog mosta na stubovima biv{eg Mosta Franca Jozefa.Posle pro{lodi{wih 30 miliona dinara namewenih Eko-parku na Petrovaradinskoj adi, koji su, kako navodi Kuqan~i}, u velikoj

meri bili potro{eni na uklawawe divqih deopnija i ure|ewe prostora, ove godine bi}e raspisan urbanisti~ko-arhitektonski konkurs koji }e definisati budu}i izgled i sadr`aj ovog prostora namewenog rekreaciji. Za niz budu}ih investicija bi}e izra|ena projektna dokumentacija, a me|u zna~ajnije spadaju obilaznice oko Petrovaradina i Sremske Kamenice, povezivawe dve glavne crpne stanice kanalizacije i izliva u Dunav, deo Temerinskog puta oko Temerinske petqe, centralni gradski pre~ista~ otpadnih voda, pre~ista~ za Sremsku Kamenicu i Ledince. - Krajem marta bi}e raspisan tender za izgradwu pre~ista~a u Rumenki u saradwi s Fondom za kapitalna ulagawa. Do sada je izgra|en magistralni kolektor do lokacije pre~ista~a i oko pet kilometara sekundarne kanalizacije. Potrebno je spojiti Kisa~ i Rumenku, a kad posao bude zavr{en ovanaseqa }e u narednih nekoliko godina dobiti kanalizaciju – objasnio je Kuqan~i}. S. Krsti}

KOD NOVOSADSKOG SAJMA I U BANATI]U

„Ciklonizacija” tamani glodare Ekipe "Ciklonizacije" svakodnevno se nalaze na terenu, jer je u toku sistematska deratizacija u Novom Sadu. Radnici pomenutog preduze}a trenutno glodare uni{tavaju u delu grada kod Novosadskog sajma i u Banati}u, a u narednim

danima radi}e na Detelinari i na Avijati~arskom nasequ. Iz "Ciklonizacije" pozivaju sve gra|ane koji imaju problema s glodarima da iskoriste usluge radnika na terenu, ali da ih pozovu na telefon 6412-322. B. M.

c m y


VOJVODINA

petak15.januar2010.

DNEVNIK

c m y

10

ZAPO^ETA SPORTSKA DVORANA U ALIBUNARU PROPADA

No}no skloni{te pijancima

Krediti za 17 privrednika ZREWANIN: Kreditna sredstva Pokrajinskog fonda za razvoj dobilo je 17 zrewaninskih privrednika, koliko ih se i javilo na konkurs za dugoro~no kreditirawe razvojnih programa u oblasti poqoprivrede. Oni su, u sali Gradskog ve}a u Zrewaninu, potpisali ugovore o dobijawu kredita. Kako je istakla zamenica na~elnika Odeqewa za lokalni ekonomski razvoj i investicije Marija Harmat, konkurisalo je devet gazdinstava, {est privrednih dru{tava i dve samostalne radwe, tra`e}i ukupno 29,9 milio-

na dinara. Fond za razvoj im je, me|utim, odobrio 26,5 miliona. Novac se dodequje za podsticawe privredne aktivnosti, pove}awe nivoa tehni~ke opremqenosti i efikasnosti poslovawa i stvarawe uslova za pro{irewe obima poqoprivredne proizvodwe. Sredstva su, u oblasti proizvodwe i usluga, namewena za nabavku osnovnih sredstava – opreme i licencnih prava, a u poqoprivredi za kupovinu mehanizacije, vi{egodi{wih zasada vo}a i vinove loze, osnovnog stada i mati~nog jata. @. B.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede 13. januara u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Dijana Baji} i Ana [aji} iz Novog Sada, Dragana Zeqkovi} iz Veternika i Marija Jevri} iz Koviqa, DE^ACI: Marica Stefanovi}, Ivanka Maha~, Marija Ban~i}, Branka Ma}o{-Leki}, Mirjana Jerkovi}, Sandra Macura, Katarina Per~i}, Vesna Nikolesku i Jelena Basta iz Novog Sada, Marija Mihailovi} iz ^a~ka, Ksenija Roman iz \ur|eva, Mima Zeli} iz Nadaqa, Mirjana Milijevi} iz Rakovca, Svetlana Laho{ iz Beo~ina i Tawa Kne`evi} iz In|ije.

ALIBUNAR: Kada je pre vi{e godina zapo~eta izgradwa Sportske dvorane u Alibunaru sportisti i mladi iz ovog i susednih mesta poradovali su se da }e dobiti reprezentativni sportski centar za bavqewe malim sportovima, a gra|ani su se ponadali da }e se tu baviti rekreativnim aktivnostima. Naravno, tu su osnovna i sredwa ekonomska {kola sa vi{e od hiqadu u~enika koji nemaju prostorije za nastavu iz fizi~kog vaspitawa, ali i za sportska nadmetawa. Pretpro{le godine tu je i bilo nekih zanatskih radova, ali minule 2009. godine ovde ni-

ko nije ni privirio, a prozori i najve}i broj vrata je ostao da zjapi bez re{etaka i bez za{tite od

propadawa. O ovome je na jednoj od sednica op{tinskog parlamenta govorio odbornik Dragomir ^uki} koji je insistirao da se prona|u odgovorni za propadawe ovog sportskog objekta u koji je ve} ulo`eno preko sto miliona dinara. - Re~eno je da su sredstva obezbe|ena, ali da su intervencijom Me|unarodnog monetarnog fonda zamrznuta. Razvla~i se gra|evinski materijal, cigla se

lupa, pri~a se da su elektri~ne instalacije pokidane, a prostor izme|u sale i stambene zgrade koristi se kao javni vece. No}u je to svrati{te pijanaca i besku}nika, a krov na jednom jednom kraju je o{te}en - rekao je o ovome odbornik ^uki}. Dokle }e to da traje niko ne zna, a svi se pravdaju velikom zauzeto{}u na drugim gradili{tima. U osnovnoj {koli ka`u da na wihov ra~un odavno nisu pristigla sredstva za gradwu, a oni nisu ni{ta u stawu da preduzmu, ka`u da to nije u wihovoj nadle`nosti, a hala i daqe propada. R. Jovanovi}

INICIJATIVA PALANA^KIH GIMNAZIJALACA

Ulica s imenom patrijarha Pavla BA^KA PALANKA: Ako nadle`ni u Ba~koj Palanci, a ovde skoro svi misle da je to izvesno, budu po{tovali voqu grupe gimnazijalaca, koju je svojim potpisima podr`alo preko 2.500 stanovnika, ovaj grad, sa preko 30.000 stanovnika, dobi}e ulicu koja }e nositi ime pokojnog patrijarha Pavla. Palana~ki gimnazijalci smatraju da bi to bio ne samo izraz po{tovawa prema patrijarhu, ve} i izraz na{eg opredeqewa da `ivimo u skladu sa onim {to je patrijarh Pavle u~io i propovedao. - U Ba~koj Palanci nema ~oveka koji }e negirati ~iwenicu da je pokojni patrijarh bio jedan od najpo{tovanijih qudi u Srbiji – ka`e verou~iteq Stevan Juri}, koji je zajedno sa gimnazijalcima, pokrenuo ovu ideju. – Nadle`nim organima prepu{tamo da odlu~e

koja bi to ulica mogla da bude. U obzir bi mogle da do|u ulice koje nose imena po danas nepostoje}im praznicima i organizacijama, ili po mestima koja sa Ba~kom Palankom nemaju gotovo nikakve veze. Tokom potpisivawa gra|anske inicijative, najve}i broj gra|ana, ka`u inicijatori, predlagao je da ime patrijarha Pavla ponese Trg bratstva i jedinstva, zbog va`nosti ulice, ali i institucija koje se tu nalaze ({kole, biblioteka, muzej...), a mnogi misle da to treba da bude Banatska ulica u Stambenom nasequ Sinaj, jer se tamo gradi Pravoslavna crkva posve}ena Pokrovu Presvete Bogorodice. - Inicijativa je nastala spontano, na ~asovima verske nastave pravoslavnog katihizisa u Gimnaziji „20. oktobar”, a kao plod

Banatska ulica i novi hram

razgovora verou~iteqa i u~enika nakon sahrane patrijarha Pavla – ka`e Juri}. – Iza ideje ne stoji nijedna politi~ka stranka, organizacija ili pokret, nego is-

POSE]EN DO^EK SRPSKE NOVE GODINE

Slavqe na trgu SOMBOR: Ne preterano hladno, ali ve~e bez ki{e i snega, okupilo je ve}i broj Somboraca na do~ek srpske Nove godine, odnosno novogodi{wi do~ek po julijanskom kalendaru, nego {to je to bio slu~aj sa „gra|anskom”, {to }e re}i Novom godinom po gregorijanskom kalendaru. Na Trgu svetog Georgija okupilo se skoro hiqadu Somborki, Somboraca i wihovih gostiju, kako bi uz skroman, ali zanimqiv, program organizovan od strane Zavi~ajnog udru`ewa Srba „Korijeni”, proslavilo ulazak u pravoslavnu Novu godinu. Mada je, po obi~aju, kulminacija ve~eri bilo samo odbrojavawe posledwih sekundi stare godine i vatromet, nepodeqene simpatije razdraganih slavqenika su poku-

pile vokalne grupe „Baninke” iz Prigrevice i „Lika” KUD „Nikola Tesla” iz Prigrevice. Razgaqeni starim narodnim napevima, slavqenici su krajwe dobrodu{no i uz osmeh na licima, prihvatili nastup prili~no pompezno nazvanog somborskog Vokalno-instrumentalnog sastava „Boemi”, koji je, sem dobre voqe, pokazao malo toga {to se ti~e podjednako vokalnih i instrumentalnih mogu}nosti svojih ~lanova. Svojim muzicirawem slavqeni~ko ve~e i no} su upotpunili i „]uta bend” iz Prigrevice, „Strah od letewa” iz Apatina, kao i DJ-ejevi Ant i Nenad Veselinovi}, a dobroj atmosferi je doprinela i besplatna podela toplih napitaka. M. M}

Vatromet i kuvano vino za do~ek KAWI@A: Prvi put pravoslavna Nova godina u porti kawi{ke crkve Svetog arhangela Mihajla do~ekana je uz vatromet i veseqe. Do~ek Nove godine po Julijanskom kalendaru tradicionalno je prire|en u restoranu hotela „Akvamarin” u Bawi,

laznici su slu`eni kuvanim vinom i ~ajem. Na isti na~in Kawi`ani su zagrevani i nedequ dana ranije za Badwi dan uo~i Bo`i}a. Prema re~ima predsednika Nikole Kru{i}a na ovaj se `eli skrenuti pa`wa na delatnost SAKUD-a „Sveti Sava” koje nastoji da svojim aktivnostima doprinese o~uvawu srpskih obi~aja, tradicije i kulture u ovoj potiskoj varo{ici. Kru{i} ka`e da se priprema tradicionalni Svetosavski bal u „Bawi Kawi`a” 27. januara, a u~e{}em na balu se Kuvano vino i ~aj pred domom SAKUD potpoma`e rad „Sveti Sava” dru{tva. Cena ulaznice sa sve~anom ve~erom je kao i u kafe-baru „Kruna”. Na 1. 300 dinara, a goste }e zabaGlavnoj ulici u Kawi`i pred vqati novosadski orkestar Domom Srpskog amaterskog kul„Kvartet plus”. turno-umenti~kog dru{tva M. Mr. „Sveti Sava” u toku ve~eri pro-

kqu~ivo u~enici. Gotovo niko od gra|ana, kojima su u~enici ponudili da potpi{u ovu inicijativu, ponudu nije odbio. M. Suyum

VESTI Hor „Kir Stefan Srbin” STARA PAZOVA: Beogradski mu{ki hor „Kir Stefan Srbin” gostuje prvi put u Staroj Pazovi gde }e odr`ati koncert zahvaqujuju}i podr{ci Op{tine, ta~nije pokroviteqstvu predsednika op{tine Gorana Jovi}a. - Publika }e imati priliku da ~uje retko izvo|ene kompozicije Stevana Mokrawca, Liturgiju za mu{ki hor i Prvu rukovet, uz mnoge druge duhovne i svetovne kompozicije - ka`e dirigent hora Milan Milijanovi}. Koncert }e biti odr`an sutra, u 20 ~asova u Pozori{noj Sali, u Staroj Pazovi, a ulaz je slobodan. A. N.

Rusini slave praznik

VRBAS: Dan rusinske nacionalne mawine u Srbiji, 17. januar, bi}e obele`en sa nekoliko manifestacija koje }e biti odr`ane u Vrbasu, Kucuri, Kuli i Ruskom Krsturu. Sve~anosti rusinska zajednica }e zapo~eti u petak u Kucuri, zatim }e u Kuli proslavu pripremiti ~lanovi KUD-a „Dr Havril Kosteqnik”, dok }e u Vrbasu doma}ini biti KPD „Karpati”. U Ruskom Krsturu organizator priredbe bi}e Dom kulture, dok }e centralna manfestacija biti odr`ana u [idu 17. januara. Dan rusinske nacionalne mawine u Republici Srbiji bi}e obele`en i u svim {kolama gde se u~i rusinski jezik, kao i u svim vojvo|anskim mestima gde `ive Rusini. N. P.

Yez koncert KAWI@A: Koncert klasi~ne xez muzike prire|uju danas istaknuti kawi{ki izvo|a~i Miklo{ Kurina (klavir) i Suzana Hajdin, koja poha|a magistarske studijama solo pevawa u Wujorku. Koncert u maloj sali Doma umetnosti sa po~etkom u 19 ~asova organizuje Obrazovno-kulturna ustanova „Knesa”, a ulaznice staju 150 dinara. M. Mr.


c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

RADOVI OD TEMEQA DO KROVA

U „Areni” kao u rudniku Rekonstrukcija bioskopa „Arena“ intezivno se nastavqa radovima na plafonima u celom objektu, gredama, ogradama, zidnim oblogama, podovima i sanitarni bloku. Ekipa „Dnevnika“ posetila je ju~e veoma pra{wavo gradili{te, i zatekla radnike koji punim gasom rade na uklawawu {uta nastalog od radova na plafonu. Prema procenama radnika vi{e od 500 kvadrata plafona je ukloweno. Arhitekta preduze}a „Poslovni prostor“Milana Nada{ki ka`e za na{ list da od danas kre}u radovi na iskopavawu podnih plo~a. - Sada }emo da se bavimo otkopom temeqa zidova sale i po sredini pravimo prostor da se izgradi novi zid koji }e od jedne napraviti dve bioskopske sale. Radnici }e tako|e ukloniti staru binu - izjavila je Nada{ki. Zatim }e se uklawati sloj zemqe iznad temeqa posle ~ega }e mo}i da se pravi procena kada }e uslediti te`i betonski radovi.

I daqe samo hitni slu~ajevi sporazum, da iz Zavoda bude otpu{teno180 zaposlenih, ta~no koliko se prijavilo za odlazak u penziju. Razlog za {trajk je neprihvatawe sindikata da iz ove dr`avne slu`be bude otpu{teno 800 radnika, uprkos tome {to je delokrug rada Geodetskog zavoda znatno pove}an. Z. D.

nas o~ekuje kad po~nemo da kopamo prema temeqima. Problem nije u prvobitnim planovima bioskopa po kojima je gra|en objekat, ve} zbog pre|a{we rekonstrukcije koja nikad nije zavedena u projekat, {to nam znatno ote`ava posao - ka`e arihtekta Milana Nada{ki. - Imamo potpunu saradwu svih gradskih preduze}a na ovom velikom projektu, isto tako i odli~no sara|ujemo sa novim zakupcem „Art Vistom“- istakla je Nada{ki. Kada se bude krenulo sa betonskim radovima desna traka Bulevara Mihajla Pupina ispred

DETELINARCI ZAOBILAZE SVOJU TR@NICU

Nova pijaca nije se primila Uprkos potpunoj rekonstrukciji hale na Detelinarskoj pijaci, koja od novembra prethodne godine nosi titulu prve klimatizovane tr`nice u Novom Sadu, rezultati po pitawu prometa na ovoj lokaciji za sada su prili~no lo{i. Kako je za “Dnevnik” ispri~ao direktor “Tr`nice” Du{an Baji}, pozitivna o~ekivawa o zakupu tezgi oborile su interne licitacije. - Adaptacija i ure|ewe pijace, na`alost, nije donelo ni{ta novo bitno u tom delu grada osim estetskog izgleda. Nikada se ranije nije dogodilo da se na internu i eks-

ci ~udi jer su u preduze}u smatrali da }e i to biti jedan od na~ina za ponovno privla~ewe kupaca. Posle uvo|ewa novog autobuskog stajali{ta u blizini pijace, a zarad ve}e frekventnosti Detelinaraca, iz “Tr`nice” do prole}a najavquju i akciju podse}awa Detelinaraca da im je pijaca u kom{iluku. - Uspeli smo da se dogovorimo sa GSP-om da kod nekada{we “Kolubare”, na uglu Rumena~ke i Bulevara Ja{e Tomi}a staje autobus koji dolazi iz grada. Tako je prepolovqena daqina izme|u starog autobuskog stajali{ta i sada-

SUTRA U MAGISTRATU

Diplome `enama, kola~i starima i deci zivom „Karlov~anke velikog srca“, kojom ~lanice Foruma `ena Sremskih Karlovaca `ele da obraduju najstarije i najsiroma{nije sugra|ane. Polaznice informati~kog kursa, aktivistkiwe Foruma `ena i druge Karlov~anke pripremile su kola~e za Klub penzionera i starijih gra|ana „Bratstvo-jedinstvo“, Savez invalida rada i tri romske porodice sa najvi{e dece i na sutra{woj sve~anosti }e im biti podeqeni. Z. Ml.

bioskopa „Arena“ bi}e ukqu~ena u radove na gradili{tu. Sve izmene u saobra}aju }e biti unapred najavqene. Novosadski bioskop „Arena“ otvori}e {est najmodernije opremqenih sala sa ukupno 1015 mesta. „Art Vista“ je na 15 godina zakupila 2.070 metara kvadratnih prostora „Arene“, po ceni od 102 dinara mese~no za metar kvadratni, u wegovu rekonstrukciju i opremawe bi}e ulo`eno oko dva miliona evra. Re~ je o „multipleks bioskopu“ koji }e biti opremqen najsavremenijim 35 milimetarskim i digitalnim projektorom, {to }e, pored prikazivawa filmova snimqenih u novim, visokim tehnologijama, omogu}iti i prenose mnogih zna~ajnih kulturnih doga|aja: muzi~kih koncerata, operskih, baletskih i drugih predstava. N. Vukovi}

ternu licitaciju za zakup tezgi javi samo pet starih zakupaca i nijedan novi. Cene zakupa su blago korigovane posle radova, ali {estomese~na rezervacija sada ko{ta 3.000 dinara. Smatramo da nije enormno veliki tro{ak izdvojiti 500 dinara mese~no za tezgu. Ipak, bez obzira na sve, nadam se da }emo ne{to uraditi u narednih mesec ili dva, po{to su svi sem jednog lokala izdati - rekao je Baji}. On je dodao i da ga iznena|uje ~iwenica slabe posete u kraju grada u kojem `ive desetine hiqada stanovnika. Uz novi stari objekat ponovo je otvorena i velika samoposluga, pa ga slab promet na pija-

{weg. Po{to autobusi ne mogu da se kre}u tim malim ulicama, ovo je sada mnogo boqe jer staju na oko 100 metara udaqeni od pijace. Qudi koji dolaze s posla ili iz grada sada mogu da stanu kod pijace, kupe {ta im treba, i opet sa~ekaju novi autobus i nastave ku}i. S po~etkom prole}a }emo i sa oko 20.000 flajera obavestiti sve stanovnike Detelinare da postojimo na toj lokaciji – kazao je Baji}. Zakupci tezgi na pijaci dosada su se pored slabog prometa `alili i na nelegalne kolege koji svoju robu prodaju kod nekada{we robne ku}e na Detelinari. S. Tanuryi}

LOME SE KOPQA PRED [TRAJK KOMUNALACA NAJAVQEN ZA 18. JANUAR

Sindikat direktorima preti inspekcijom U Gradski odbor sindikata radnika u stambeno-komunalnoj delatnosti grada do ju~e kasno popodne nisu stigli svi predlozi o propisanom minimum rada tokom {trajka najavqenog za 18. januara, koji su trebalo da budu usagla{eni izme|u direktora i predsednika sindikata u gradskim komunalnim preduze}ima. Predsednik sindikata u „Parking servisu“ Slobodan Mili} rekao nam je ju~e da direktor Ivan Ferko nije upo{te sa sindikatom uspostavio socijalni dijalog oko utvr|ivawa mimimuma rada. Mili} ka`e da bi „minimalac“ posla bila organizacija rada kao nedeqom i dr`avnim praznikom, da radi samo jedno pauk vozilo i naplatna rampa. Direktorica u „Gradskom zelenilu“ Sne`ana Repac odlu-

DOBROTVORNI KONCERTI ZA [OSO „MILAN PETROVI]”

Polaznicama informati~kog kursa u Sremskim Karlovcima, koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova sutra u 15 sati u sve~anoj sali Magistrata bi}e uru~ene diplome povodom zavr{etka obuke. Sertifikate }e dobiti 20 `ena koje su poha|ale kurs, a o~ekuje se da ih uru~iti pokrajinski sekretar Miroslav Vasin. Istovremeno }e biti odr`ana i humanitarna akcija pod na-

9

Foto: N. Stojanovi}

- Zaista ne mogu da ka`em ta~no kada }emo krenuti sa betonskim radovima, jer ne znamo {ta

U KATASTRU ZBOG [TRAJKA

U Slu`bi za katastar nepokretnosti rade se samo hitni slu~ajevi zbog {trajka zapo~etog 4. januara. O~ekuje se da danas budu zavr{eni pregovori izme|u predstavnika Vlade Srbije i Jedinstvene sindikalne organizacije Republi~kog geodetksog zavoda, u ~ijem sastavu radi Slu`ba za katastar u @elezni~koj ulici. Ju~e smo pisali da je na pomolu

petak15.januar2010.

Na{i pijanisti u Britaniji Novosadski pijanisti Milan Miladinovi} i Marina Mili}-Apostolovi} danas }e u londonskom Stenvej holu odr`ati dobrotvorni koncert, a sutra }e u Nori~u, gradu pobratimu Novog Sada, tako|e svirati na koncertu. Koncerti se odr`avaju povodom obele`avawa stogodi{wice ro|ewa i sedamdesetogodi{wice smrti Laze Kosti}a. Prihod }e biti namewen {koli za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}“ u Novom Sadu. A. V.

~ila je da tokom generalnog {trajka svih 300 zaposlenih na neodre|eno vreme mora raditi, a od 90 uposlenih na odre|eno vreme wih 17 treba da buda na radnom mestu. Dakle, u „Zelenilu“ je umesto minimuma propisan maksimum procesa rada. U „Novosadskoj toplani“ tokom generalnog {trajka radi}e

Izvr{ni odbor sindikat doneo odluku da se u preduze}u {trajkuje, te je pozvao zaposlene da im se u tome pridru`e. U pravnoj slu`bi sindikata komunalaca re~eno je da }e danas svi direktori biti „predati“ inspekciji rada, jer nisu doneli minimum procesa rada u zakonskom roku. Prema Zakonu

U pravnoj slu`bi sindikata komunalaca re~eno da }e danas svi direktori biti predati inspekciji rada, jer nisu doneli minimum procesa rada u zakonskom roku radnici u kotlarnicama, jer prema re~ima predsednika sindikata Bora Samarxije radijatori ne mogu da budu hladni.U suprotnom bi se ugrozilo zdravqe gra|ana {to nije s odredbama Zakona o {trajku; kazao je Samarxija. Naglasio je, da je

o {trajku, ukoliko se pet dana pre zakazanog protesta ne utvrdi minimum, direktori mogu biti ka`weni s 50.000 dinara, a poslodavac, u ovom slu~aju Grad sa milion dinara. [trajka~ki odbor sindikata ju~e je ~ekao na poziv iz Grada,

odnosno pregovara~kog tima koje je imenovalo Gradsko ve}e za pregovore, da se nastavi socijalni dijalog. Poziv do kasno popodne nije stigao.Vo|a gradskog pregovara~kog tima ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}, kazao je da }e probati da se danas zaka`u pregovori. - Gradsko ve}e i gradona~elnik Igor Pavli~i} nisu prihvatili predlog sindikata da se potpi{e sporazum o zamrzavawu {trajka A da Skup{tina grada krajem januara na dnevni red uvrsti izmene i dopune planova i programa rada komunalaca -kazao je \uki}. Sindikalni predlog je bio da se se masa za zarade u komunalnim preduze}ima vrati na lawski nivo i da se ne umawuje deset posto. Zbog tog umawewa komunalci su najavili {trajk. Z. Deli}


VOJVODINA

petak15.januar2010.

DNEVNIK

c m y

10

ZAPO^ETA SPORTSKA DVORANA U ALIBUNARU PROPADA

No}no skloni{te pijancima

Krediti za 17 privrednika ZREWANIN: Kreditna sredstva Pokrajinskog fonda za razvoj dobilo je 17 zrewaninskih privrednika, koliko ih se i javilo na konkurs za dugoro~no kreditirawe razvojnih programa u oblasti poqoprivrede. Oni su, u sali Gradskog ve}a u Zrewaninu, potpisali ugovore o dobijawu kredita. Kako je istakla zamenica na~elnika Odeqewa za lokalni ekonomski razvoj i investicije Marija Harmat, konkurisalo je devet gazdinstava, {est privrednih dru{tava i dve samostalne radwe, tra`e}i ukupno 29,9 milio-

na dinara. Fond za razvoj im je, me|utim, odobrio 26,5 miliona. Novac se dodequje za podsticawe privredne aktivnosti, pove}awe nivoa tehni~ke opremqenosti i efikasnosti poslovawa i stvarawe uslova za pro{irewe obima poqoprivredne proizvodwe. Sredstva su, u oblasti proizvodwe i usluga, namewena za nabavku osnovnih sredstava – opreme i licencnih prava, a u poqoprivredi za kupovinu mehanizacije, vi{egodi{wih zasada vo}a i vinove loze, osnovnog stada i mati~nog jata. @. B.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede 13. januara u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Dijana Baji} i Ana [aji} iz Novog Sada, Dragana Zeqkovi} iz Veternika i Marija Jevri} iz Koviqa, DE^ACI: Marica Stefanovi}, Ivanka Maha~, Marija Ban~i}, Branka Ma}o{-Leki}, Mirjana Jerkovi}, Sandra Macura, Katarina Per~i}, Vesna Nikolesku i Jelena Basta iz Novog Sada, Marija Mihailovi} iz ^a~ka, Ksenija Roman iz \ur|eva, Mima Zeli} iz Nadaqa, Mirjana Milijevi} iz Rakovca, Svetlana Laho{ iz Beo~ina i Tawa Kne`evi} iz In|ije.

ALIBUNAR: Kada je pre vi{e godina zapo~eta izgradwa Sportske dvorane u Alibunaru sportisti i mladi iz ovog i susednih mesta poradovali su se da }e dobiti reprezentativni sportski centar za bavqewe malim sportovima, a gra|ani su se ponadali da }e se tu baviti rekreativnim aktivnostima. Naravno, tu su osnovna i sredwa ekonomska {kola sa vi{e od hiqadu u~enika koji nemaju prostorije za nastavu iz fizi~kog vaspitawa, ali i za sportska nadmetawa. Pretpro{le godine tu je i bilo nekih zanatskih radova, ali minule 2009. godine ovde ni-

ko nije ni privirio, a prozori i najve}i broj vrata je ostao da zjapi bez re{etaka i bez za{tite od

propadawa. O ovome je na jednoj od sednica op{tinskog parlamenta govorio odbornik Dragomir ^uki} koji je insistirao da se prona|u odgovorni za propadawe ovog sportskog objekta u koji je ve} ulo`eno preko sto miliona dinara. - Re~eno je da su sredstva obezbe|ena, ali da su intervencijom Me|unarodnog monetarnog fonda zamrznuta. Razvla~i se gra|evinski materijal, cigla se

lupa, pri~a se da su elektri~ne instalacije pokidane, a prostor izme|u sale i stambene zgrade koristi se kao javni vece. No}u je to svrati{te pijanaca i besku}nika, a krov na jednom jednom kraju je o{te}en - rekao je o ovome odbornik ^uki}. Dokle }e to da traje niko ne zna, a svi se pravdaju velikom zauzeto{}u na drugim gradili{tima. U osnovnoj {koli ka`u da na wihov ra~un odavno nisu pristigla sredstva za gradwu, a oni nisu ni{ta u stawu da preduzmu, ka`u da to nije u wihovoj nadle`nosti, a hala i daqe propada. R. Jovanovi}

INICIJATIVA PALANA^KIH GIMNAZIJALACA

Ulica s imenom patrijarha Pavla BA^KA PALANKA: Ako nadle`ni u Ba~koj Palanci, a ovde skoro svi misle da je to izvesno, budu po{tovali voqu grupe gimnazijalaca, koju je svojim potpisima podr`alo preko 2.500 stanovnika, ovaj grad, sa preko 30.000 stanovnika, dobi}e ulicu koja }e nositi ime pokojnog patrijarha Pavla. Palana~ki gimnazijalci smatraju da bi to bio ne samo izraz po{tovawa prema patrijarhu, ve} i izraz na{eg opredeqewa da `ivimo u skladu sa onim {to je patrijarh Pavle u~io i propovedao. - U Ba~koj Palanci nema ~oveka koji }e negirati ~iwenicu da je pokojni patrijarh bio jedan od najpo{tovanijih qudi u Srbiji – ka`e verou~iteq Stevan Juri}, koji je zajedno sa gimnazijalcima, pokrenuo ovu ideju. – Nadle`nim organima prepu{tamo da odlu~e

koja bi to ulica mogla da bude. U obzir bi mogle da do|u ulice koje nose imena po danas nepostoje}im praznicima i organizacijama, ili po mestima koja sa Ba~kom Palankom nemaju gotovo nikakve veze. Tokom potpisivawa gra|anske inicijative, najve}i broj gra|ana, ka`u inicijatori, predlagao je da ime patrijarha Pavla ponese Trg bratstva i jedinstva, zbog va`nosti ulice, ali i institucija koje se tu nalaze ({kole, biblioteka, muzej...), a mnogi misle da to treba da bude Banatska ulica u Stambenom nasequ Sinaj, jer se tamo gradi Pravoslavna crkva posve}ena Pokrovu Presvete Bogorodice. - Inicijativa je nastala spontano, na ~asovima verske nastave pravoslavnog katihizisa u Gimnaziji „20. oktobar”, a kao plod

Banatska ulica i novi hram

razgovora verou~iteqa i u~enika nakon sahrane patrijarha Pavla – ka`e Juri}. – Iza ideje ne stoji nijedna politi~ka stranka, organizacija ili pokret, nego is-

POSE]EN DO^EK SRPSKE NOVE GODINE

Slavqe na trgu SOMBOR: Ne preterano hladno, ali ve~e bez ki{e i snega, okupilo je ve}i broj Somboraca na do~ek srpske Nove godine, odnosno novogodi{wi do~ek po julijanskom kalendaru, nego {to je to bio slu~aj sa „gra|anskom”, {to }e re}i Novom godinom po gregorijanskom kalendaru. Na Trgu svetog Georgija okupilo se skoro hiqadu Somborki, Somboraca i wihovih gostiju, kako bi uz skroman, ali zanimqiv, program organizovan od strane Zavi~ajnog udru`ewa Srba „Korijeni”, proslavilo ulazak u pravoslavnu Novu godinu. Mada je, po obi~aju, kulminacija ve~eri bilo samo odbrojavawe posledwih sekundi stare godine i vatromet, nepodeqene simpatije razdraganih slavqenika su poku-

pile vokalne grupe „Baninke” iz Prigrevice i „Lika” KUD „Nikola Tesla” iz Prigrevice. Razgaqeni starim narodnim napevima, slavqenici su krajwe dobrodu{no i uz osmeh na licima, prihvatili nastup prili~no pompezno nazvanog somborskog Vokalno-instrumentalnog sastava „Boemi”, koji je, sem dobre voqe, pokazao malo toga {to se ti~e podjednako vokalnih i instrumentalnih mogu}nosti svojih ~lanova. Svojim muzicirawem slavqeni~ko ve~e i no} su upotpunili i „]uta bend” iz Prigrevice, „Strah od letewa” iz Apatina, kao i DJ-ejevi Ant i Nenad Veselinovi}, a dobroj atmosferi je doprinela i besplatna podela toplih napitaka. M. M}

Vatromet i kuvano vino za do~ek KAWI@A: Prvi put pravoslavna Nova godina u porti kawi{ke crkve Svetog arhangela Mihajla do~ekana je uz vatromet i veseqe. Do~ek Nove godine po Julijanskom kalendaru tradicionalno je prire|en u restoranu hotela „Akvamarin” u Bawi,

laznici su slu`eni kuvanim vinom i ~ajem. Na isti na~in Kawi`ani su zagrevani i nedequ dana ranije za Badwi dan uo~i Bo`i}a. Prema re~ima predsednika Nikole Kru{i}a na ovaj se `eli skrenuti pa`wa na delatnost SAKUD-a „Sveti Sava” koje nastoji da svojim aktivnostima doprinese o~uvawu srpskih obi~aja, tradicije i kulture u ovoj potiskoj varo{ici. Kru{i} ka`e da se priprema tradicionalni Svetosavski bal u „Bawi Kawi`a” 27. januara, a u~e{}em na balu se Kuvano vino i ~aj pred domom SAKUD potpoma`e rad „Sveti Sava” dru{tva. Cena ulaznice sa sve~anom ve~erom je kao i u kafe-baru „Kruna”. Na 1. 300 dinara, a goste }e zabaGlavnoj ulici u Kawi`i pred vqati novosadski orkestar Domom Srpskog amaterskog kul„Kvartet plus”. turno-umenti~kog dru{tva M. Mr. „Sveti Sava” u toku ve~eri pro-

kqu~ivo u~enici. Gotovo niko od gra|ana, kojima su u~enici ponudili da potpi{u ovu inicijativu, ponudu nije odbio. M. Suyum

VESTI Hor „Kir Stefan Srbin” STARA PAZOVA: Beogradski mu{ki hor „Kir Stefan Srbin” gostuje prvi put u Staroj Pazovi gde }e odr`ati koncert zahvaqujuju}i podr{ci Op{tine, ta~nije pokroviteqstvu predsednika op{tine Gorana Jovi}a. - Publika }e imati priliku da ~uje retko izvo|ene kompozicije Stevana Mokrawca, Liturgiju za mu{ki hor i Prvu rukovet, uz mnoge druge duhovne i svetovne kompozicije - ka`e dirigent hora Milan Milijanovi}. Koncert }e biti odr`an sutra, u 20 ~asova u Pozori{noj Sali, u Staroj Pazovi, a ulaz je slobodan. A. N.

Rusini slave praznik

VRBAS: Dan rusinske nacionalne mawine u Srbiji, 17. januar, bi}e obele`en sa nekoliko manifestacija koje }e biti odr`ane u Vrbasu, Kucuri, Kuli i Ruskom Krsturu. Sve~anosti rusinska zajednica }e zapo~eti u petak u Kucuri, zatim }e u Kuli proslavu pripremiti ~lanovi KUD-a „Dr Havril Kosteqnik”, dok }e u Vrbasu doma}ini biti KPD „Karpati”. U Ruskom Krsturu organizator priredbe bi}e Dom kulture, dok }e centralna manfestacija biti odr`ana u [idu 17. januara. Dan rusinske nacionalne mawine u Republici Srbiji bi}e obele`en i u svim {kolama gde se u~i rusinski jezik, kao i u svim vojvo|anskim mestima gde `ive Rusini. N. P.

Yez koncert KAWI@A: Koncert klasi~ne xez muzike prire|uju danas istaknuti kawi{ki izvo|a~i Miklo{ Kurina (klavir) i Suzana Hajdin, koja poha|a magistarske studijama solo pevawa u Wujorku. Koncert u maloj sali Doma umetnosti sa po~etkom u 19 ~asova organizuje Obrazovno-kulturna ustanova „Knesa”, a ulaznice staju 150 dinara. M. Mr.


VOJVODINA

DNEVNIK

petak15.januar2010.

11

[TA JE MINISTAR MRKOWI] OBE]AO PALAN^ANIMA

Rehabilitacija magistralnog puta do Novog Sada

Dragica Petkovi}

U PE]INCIMA NOVA [ANSA IZBEGLICAMA

Milion i po dinara za zapo{qavawe PE]INCI: Kraj 2009. godine bio je u znaku velikih aktivnosti Komesarijata za izbeglice republike Srbije i Op{tine Pe}inci, kada su izbeglice u pitawu, pa je Komesarijat za radno anga`ovawe izbeglih lica obezbedio 1,5 miliona dinara za finansirawe takozvanih dohodovnih aktivnosti na teritoriji op{tine Pe}inci. Kroz dohodovne aktivnosti Povereni{tvo za izbeglice op{tine Pe}inci re{ava}e problem zapo{qavawa i samozapo{qavawa izbeglih i raseqenih lica, koja su se trajno nastanila u 15 naseqa ove sremske op{tine. Prema podacima koje iznosi na~elnica dru{tvenih delatnosti i poverenik za izbeglice Op{tine Pe}inci Dragica Petkovi}, na teritoriji op{tine Pe}inci nalazi se 375 izbeglih lica, a osnovni zahtevi koji sti`u Povereni{tvu za izbeglice, pored re{avawa stambenih problema, odnose se na tra`ewe mogu}nosti za zapo{qavawe i samozapo{qavawe, upravo i kroz dohodov-

ne aktivnosti. Ovi podaci su i rezultat analiza obavqenih prilikom prikupqawa podataka za izradu Lokalnog plana akcije za izbegla i interno raseqena lica, koja su sme{tena na teritoriji op{tine Pe}inci, za period 2009 – 2013. godine, pa je re{avawe ovog pitawa i jedan od prioriteta u Lokalnom akcionom planu. Kako nam re~e Dragica Petkovi}, u buxetu za 2010. godinu i Op{tina Pe}inci su predvi|ena sredstva za dohodovne aktivnosti, ali s obzirom na restriktivan buxet za narednu godinu i velike potrebe koje su izbeglice iskazale, ta sredstva ne bi bila dovoqna za ovaj program. Stoga je veoma zna~ajna pomo} Komesarijata za izbeglice Srbije, jer }e se, sa dodatnih 1,5 miliona dinara mo}i isfinansirati projekat koji }e, odre|enom broju izbeglih i raseqenih lica, omogu}iti da po~nu samostalno da rade i stvaraju dobit. Projektom je predvi|eno da se obuhvati 10 izbegli~kih i raseqeni~kih porodica. A. N.

BA^KA PALANKA: Ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije Milutin Mrkowi} ve} po~etkom godine je u ovoj podunavskoj op{tini, koju je posetio na poziv predsednika Op{tine Koste Staki}a, obe}ao nekoliko velikih gradili{ta. Prema re~ima Staki}a razgovarli su o problemima u vezi sa saobra}ajem i kapitalnim investicijama iz domena izgradwe i rekonstrukcije puteva i putnih objekata. – Najva`nija kapitalna investicija svakako je rehabilitacija magistralnog puta M-7 Ba~ka Pa-

Tra`e vi{u cenu akcija ZREWANIN: Ono {to su obe}ali, mali akcionari pekarske industrije „@itoprodukt” ovih su dana i u~inili – podneli su Vi{em tu`ila{tvu i Privrednom sudu u Zrewaninu krivi~nu prijavu, odnosno derivatnu tu`bu protiv ve}inskog vlasnika i generalnog direktora tog preduze}a \or|a Bo`i}a. Oni tvrde da je 30. juna pro{le godine odr`ana Skup{tina akcionara „@itoprodukta” na kojoj su usvojene odluke o podiza-

Nagrade najuspe{nijima zavr{ena prva faza kapele na mesnom grobqu, fiskulturna sala kona~no stavqena pod krov, rekonstruisana javna rasveta u svim ulicama, a u ulici Drage Jovanovi}a postavqena kamena podloga budu}eg asfaltnog puta koji }e biti spojen sa ulicom Vojvode Mi{i}. U 2010. godini, Voj~ani o~ekuju zavr{etak fiskulturne sale i drugu fazu radova na kapeli, ali i projektovawe i po~etak izgradwe vodovodne mre`e, jer Vojka jedina

du, a tema razgovora bila je i rekonstrukcija i izgradwa deonice magistralnog puta M-18 Ba~ka Palanka – [id. - Sporazumom zakqu~enim izme|u op{tina [id i Ba~ka Palanka, te Javnog preduze}a „Putevi Srbije” planirana je izgradwa puta du`ine oko 13,5 kilometara, a u skladu sa Prostornim planom Fru{ke gore – dodaje Staki}. – Tako|e, ministar Mrkowi} je spreman da zajedni~kim ulagawem, dinar na dinar, Ministarstvo za infrastrukturu u~estvuje i u nekim projektima od lokalnog zna~aja,

MALI AKCIONARI „@ITOPRODUKTA” TU@ILI VE]INSKOG VLASNIKA

NOVOGODI[WA SVE^ANOST U VOJKI

VOJKA: Po peti put, za Srpsku novu godinu, u sremskom selu Vojka, Savet MZ je organizovao sve~anost na kojoj su uru~ene Plakete najuspe{nijim Voj~anima, u nekoliko oblasti `ivota i rada. Najuspe{nijim u ratarskoj proizvodwi za 2009. godinu progla{en je \or|e Subotin (1985) najmla|i poqoprivrednik u selu, dok je nagradu kao najuspe{niji u sto~arskoj proizvodwi dobio Rada Gruji} koji se bavi uzgojem mle~nih krava, ali i

lanka – Novi Sad. Radi se o putnom pravcu koji je najoptere}eniji u ovom delu Ba~ke, kojim dnevno saobra}a pet do {est hiqada vozila – ka`e Staki}. - Propusna mo} je smawena zbog veoma lo{eg stawa kolovozne konstrukcije. Tuda saobra}a dosta teretnih vozila, a kolovoz je {irine samo {est metara. Projektom, koji postoji, predvi|ena je rekonstrukcija puta do Bege~a du`ine oko 27 kilometara, a put bi bio pro{iren na 7,5 metara. Predstavnici lokalne samouprave ve} su posetili Ministarstvo za infrastrukturu u Beogra-

Qubomir Juri{i}

wu kredita kod nekoliko banaka, a kao sredstvo obezbe|ewa upisana je hipoteka na celokupnu imovinu fabrike. Tako dobijenim novcem „@itoprodukt” je kupio firmu „@itomlin” iz Negotina, silos i farmu sviwa u Kobi{nici, nepokretnosti negotinskog Dru{tvenog preduze}a „Poqotehna” i „Godomin” iz Smedereva. Po Zakonu o privrednim dru{tvima, isti~u mali akcionari, to se smatra uve}awem osnovnog kapitala iz sopstve-

nih sredstava, te je Bo`i} bio u obavezi da uve}a nominalnu vrednost akcija. Wihova trenutna vrednost je 785 dinara po akciji, dok Udru`ewe malih akcionara smatra da bi trebalo da bude 2.000 dinara. Zato su mi{qewa da su o{te}eni i da je u ovom trenutku tu`ba jedini na~in da ostvare prava. Uz to, oni zameraju ve}inskom vlasniku da je celu fabriku stavio pod hipoteku, samim tim i wihovu imovinu, iako za to od wih nije tra`io, niti dobio odobrewe. Ina~e, grupa od 1.305 akcionara, plus desetak zadruga, poseduje oko 28,7 odsto akcija „@itoprodukta”, dok je ostatak u Bo`i}evim rukama. Pre podno{ewa tu`be mali akcionari su se u nekoliko navrata javno obra}ali Bo`i}u i predlagali mu da od wih otkupi preostali deo akcija po ceni od 1.200 dinara za jednu akciju, {to je pojedincima zazvu~alo kao ucena. Naime, akcionari su zapretili da }e protiv gazde podneti krivi~nu prijavu tek ako od wih ne preuzme paket akcija. Predsednik Udru`ewa akcionara „@itoprodukta” Qubomir Juri{i} procewuje da bi za kupovinu preostalih akcija trebalo izdvojiti izme|u 3,5 i 3,7 miliona evra i smatra da to nije problem, s obzirom na to da je fabrika nakon privatizacije nastavila dobro da posluje. Kada su videli da ih Bo`i} ne uzima zaozbiqno, ~lanovi ovog udru`ewa odlu~ili su da presaviju tabak i sa wim se obra~unaju na sudu.

Otplatio fabriku pre roka Privatnik \or|e Bo`i} „@itoprodukt” je kupio aprila 2006. po ceni od oko 88 miliona dinara, obavezuju}i se da }e sumu isplatiti u {est rata. Me|utim, firmu je otplatio pre roka, ve} krajem naredne godine. Juri{i} je, ina~e, mi{qewa da Bo`i} odugovla~i sa kupovinom wihovih akcija, najverovatnije sa `eqom da budu ni`e vrednosti ili ~ak da ih obezvredi. S druge strane, veli on, akcionari nisu u mogu}nosti da ih prodaju nekom drugom zato {to je kompletna fabrika stavqena pod hipoteku, kako bi bili isposlovani bankarski krediti. Vlasnik „@itoprodukta” do sada se nije ogla{avao u javnosti, ne samo po pitawu optu`bi akcionara, ve} ni po jednom drugom osnovu. @. Balaban

jer Op{tina Ba~ka Palanka do sada nikada nije tra`ila pomo} u ovakvim projektima. Re~ je o rekonstrukciji kriti~nih raskrsnica na mre`i dr`avnih i op{tinskih puteva na teritoriji op{tine, te izgradwa pristupnog puta za potrebe normalnog funkcionisawa saobra}aja u formiranoj Industrijskoj zoni u Obrovcu kod Ba~ke Palanke. Jedna od tema dogovora bila je i pomo} za modernizaciju putne mre`e u op{tini u smislu sufinansirawa od strane Ministarstva infrastrukture i JP „Putevi Srbije”. M. Suyum

Muzi~ki program „Zvona” ZREWANIN: Pozori{ni klub „Zeleno zvono” u Zrewaninu i ovog vikenda pripremio je bogat muzi~ki program. Ve~eras }e, u 22 sata, ovde biti odr`an koncert zrewaninskih bendova „Impurita”, „Hellmade” i „Rebirt of the Circle“. Koncert je organizovan na osnovu konkursa na koji su se tokom novembra prijavili lokalni bendovi koji su izrazli `equ da se jo{ jednom, u „Zelenom zvonu”, predstave doma}oj publici. Sude}i po muzi~kom opredeqewu bendova, publika }e u`ivati u fuziji pank, hardkor, metal i hip-hop zvuka. Qubiteqi elektronike ima}e priliku da se ve} sutra od 23 ~asa, provedu uz DJ Steve Flowera i DJ Goya-u iz novosadske organizacije „Alternacija”. Ulaz sa pozivnicom besplatan je do 23.30 sati. @. B.

Komunalci uklawaju jesewe li{}e BE^EJ: Ono {to nisu uspeli tokom jeseni, komunalci Be~eja sada rade. U pitawu je uklawawe naslaga opalog li{}a i drugog sme}a na travwacima izme|u trotoara i kolovoza. Prava radna brigada mladi}a u naranxastim prslucima, ina~e vojnika na slu`ewu civilnog vojnog roka u JP „Komunalac”, svakodnevno obilazi ulice u u`em centru Be~eja i sakupqa li{}e na gomile, koje potom utovaraju na traktor i odnose na gradsku deponiju sme}a. Blatwav teren umnogome ote`ava posao, kome i nije vreme sada da se radi, pa je efekat slabije vidqiv od ulo`enog truda. V. J.

CIRKUS „KORONA” NA ZIMSKOJ TURNEJI PO VOJVODINI

tovom junadi i sviwa. Za najure|enije dvori{te u Vojki priznawe je ponelo doma}instvo @ivana ]ur~ina. Titulu najboqeg privrednika u Vojki za 2009. godine, poneo je Bora Rosi}, vlasnik preduze}a „Bratel-Kron” koje je za~eto kao porodi~na radionica 1982. godine i izraslo u firmu sa 20 zaposlenih koji se bave proizvodwom telekomunikacione opreme, opreme za rekonstrukciju pozori{ta kao i rezervnih delova za teretna vozila i traktore.

u op{tini nema vodovod. Treba urediti atarske puteve, prilaz pijaci, za {ta je novac ve} obezbe|en, ali rukovodstvo MZ i gra|ani o~ekuju podr{ku op{tine za izradu projektne dokumentacije novog vrti}a, ure|ewe parka ispred ambulante i letwe pozornice u tom parku, istakao je ]ur~in. Pozdravqaju}i nagra|ene i sve prisutne Voj~ane, predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi}, koji je prisustvovao sve~anosti sa direktorima nekoliko javnih preduze}a je podsetio da samo Sta-

Posthumno odlikovani Priznawe kao “zaslu`ni gra|ani” Vojke, posthumno je dodeqeno dvojici politi~kih aktivista, Dragoqubu Milo{evi}u Babi i Lazaru Popovu, koji su bili najzaslu`niji nekada za asfaltirawe voja~kih ulica, ali i puta Stara Pazova - Vojka. Priznawe su primili wihovi sinovi Slobodan Milo{evi} i Svetozar Popov zahvaliv{i onima koji jo{ pamte veliki dru{tveni anga`man wihovih o~eva. Slikar Mom~ilo Fundup dobio je priznawe kao kulturni radnik 2009. godine, a za afirmaciju voja~kog {ah kluba koji je rezultatima doveo u Vojvo|ansku ligu nagra|en je Nikola Gajin. Na sve~anosti povodom Srpske Nove Godine koja polako u Vojki postaje tradicija, predsednik Saveta MZ „Petar ]ur~in” je goste i gra|ane podsetio da je 2009. godine

ra Pazova i Vojka imaju ustanovqene nagrade za najuspe{nije delatnike i obe}ao da }e gra|ani Vojke, ako im nije jasno po usvajawu buxeta, uskoro kada bude gotov program Direkcije za izgradwu op{tine, videti su planirana zna~ajna ulagawa u selu ove godine i da Vojka, koja je godinama bila na margini op{tinske vlasti, to zaslu`uje. A. N.

@ivotiwe najavquju artiste BE^EJ: Pune dve nedeqe, ta~nije od 1. januara, ulicama Be~eja svakodnevno se kre}e {areno obojeni kombi beogradskog cirkusa „Korona” iz kog dopire najava za posetu mini zoolo{kom vrtu, koji je lociran na platou ispred Omladinskog sportskog centra „Mladost” i pravu cirkusku predstavu 16. i 17. januara u dvorani „hrama sportova” kraj Tise. - Iz Be~eja zapo~iwemo tradicionalnu zimsku turneju koja traje ovog i narednog meseca. Vodimo i divqe `ivotiwe: lava, tigra, jaguara, medveda, lamu... To je pravi mini zoo vrt. Znam da su te{ka vremena i da malo ko ima mogu}nosti da ode do Beograda ili Subotice i poseti pravi zoolo{ki vrt, pa sam odlu~io da u svaki grad u kojem cirkus gostuje dovedem i `ivotiwe i prika`em ih po pristupa~noj ceni od samo 100 dinara. Ina~e, `ivotiwe ne nastupaju u cirkuskim predstavama tokom zimske turneje, ve} su samo prate}i deo karavana i najavquju glavne zvezde artiste iz Rusije, rekao nam je vlasnik cirkusa „Korona” Milan Sliva. Neobi~no je bilo }askati s ~ovekom poqskog porekla, koji se igrom slu~aja 1944. godine rodio u Novom Be~eju, kao sedma generaci-

Tigrica qubi vlasnika cirkusa „Korona” Milana Slivu

ja porodice vezane za cirkus, u okru`ewu lava, tigrice, medveda... - Ro|en sam u cirkusu, sa {est godina sam ve} nastupao kao artista, u me|uvremenu sam nau~io da dresiram `ivotiwe i otud ta qubav prema wima – nastavqa Sliva i dodaje da kad svede ra~une shvata da `ivi i radi da bih bio sa `ivotiwama. Mene `ivotiwe qube, grle, iskreno vole. Trenutno u mojoj bazi, koja se nalazi u Srbobranu, ima ih sedamdesetak. Imam slona koji je „glumio” u filmovima Emira Kusturice, kamile, me|u kojima tri dvogrbe, zebre i niz drugih. Onda je na{ sagovornik, koji ove godine obele`ava vredan jubilej – {est decenija rada u cirkusu,

malo zastao, pa se „otvorio”. - Velika mi je `eqa da izgradim pravi zoo vrt kako bi `ivotiwe svakodnevno bile dostupne brojnim posetiocima. Smatrao sam da Novi Sad zaslu`uje da ima takav sadr`aj i pre par godina sam uputio zahtev gradona~elnici Novog Sada Maji Gojkovi} da prona|e odgovaraju}u lokaciju od tri do pet hektara i izda mi u zakup na 99 godina, a ja bih sam izgradio. Nije mi ni odgovorila. Ponovio sam zahtev gradona~elniku Novog Sada Igoru Pavli~i}u koji se bar, udostojio da mi odgovori da za sada nemaju u planu da obezbede takvu lokaciju. Ponudio sam isto Zrewaninu, ali bez efekta. ^uo

sam da u Be~eju planiraju da postanu bawski grad, da imaju geotermalnu vodu, te video da Tisa i Kanal okru`uju grad, pa sam smatrao da je idealno mesto da svoju turisti~ku ponudu dopune zoo vrtom, ali ve} godinu dana nemam konkretnog odgovora na moju ponudu sa dosta gor~ine pri~a Sliva. Kada je zimska turneja u pitawu, vaqa re}i da cirkuska predstava traje sat i po i da nastupaju renomirani artisti iz Rusije. Ulaznice za decu staju 200, a odrasle 300 dinara. Posle Be~eja, cirkus „Korona” se seli preko Tise u Novi Be~ej, gde }e biti do kraja ovog meseca. V. Jankov


12

CRNA HRONIKA

petak15.januar2010.

NESRE]A U STAROM @EDNIKU

Usmrtio biciklistu pa pobegao U saobra}ajnoj nesre}i na ulasku u Stari @ednik `ivot je izgubio D. S. (61) iz Subotice. Nesre}a se dogodila na starom Beogradskom putu, 200 metara od table na kojoj je napisan naziv sela. D.S. je vozio bicikl kada je na wega naleteo za sada nepoznati voza~ putni~kog automobila i pobegao s mesta nesre}e. Suboti~ka policija je izvr{ila uvi|aj, a istraga je u toku. Od siline udarca bicikl je pao na jednu stranu, a ~ovek na drugu.

– Mislim da se nesre}a dogodila negde posle {est sati. Iza{ao sam iz ku}e i video ~oveka na jednoj strani, bicikl na drugoj, patike... Bili su tragovi ko~ewa i svuda po putu je bilo staklo. Negde oko 6.45 pozvao sam policiju i Hitnu pomo}. Jedna `ena je stala da pomogne, ali ~ovek je ve} bio mrtav – pri~a Aleksandar S. koji `ivi u blizini mesta nesre}e. Policija intezivno traga za voza~em putni~kog automobila koji je izazvao nesre}u. Istraga je u toku. A. A.

NA PUTU VR[AC–STRA@A

Brzina odnela `ivot Jedan mu{karac iz Vr{ca poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i na putu Vr{ac-Stra`a, saop{tila je ju~e policija u Pan~evu. Kako se navodi u saop{tewu, poginuo je Kamenko B. jer je zbog prevelike brzine izgubio kontrolu nad automobilom i udario u drvo. Automobil se zapalio, a voza~ umro na licu mesta, navodi se u saop{tewu. (Beta)

U IN\IJI OSUMWI^EN MLADI]

Pritvor zbog razbojni{tva Prodavnica me{ovite robe „Stojanac“ u In|iji na{la se prethodne ve~eri na meti razbojnika koji je, uz pretwu prodava~ici, odneo mawu sumu dnevnog pazara. Policija je uhapsila Zorana P. (33) iz In|ije zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no

delo razbojni{tva. Posle policijskog zadr`avawa, Zoran P. je uz krivi~nu prijavu predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji je, posle saslu{awa, osumwi~enom odredio pritvor od 30 dana. S. B.

NEPROVERENA VEST IZ HAGA

[e{eq (ni)je u izolaciji Predstavnica Ha{kog tribunala za {tampu Nerma Jela~i} nije ju~e mogla da potvrdi da li je lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq odveden u izolaciju

Vojislav [e{eq

od posledweg pojavqivawa pred sudijama Ha{kog suda, {to su obelodanili predstavnici te stranke u Beogradu.

dva dana, „odveden u izolaciju“. Oni nisu `eleli da saop{te odakle im ta informacija. Posle gotovo jednogodi{weg prekida, su|ewe lideru radikla nastavqeno je 12. januara, kada je [e{eq zatra`io od sudskog ve}a Ha{kog tribunala da mu se omogu}i da pred lokalne izbore u op{tini Oxaci, koji su zakazani za 24. januar, iz Haga odr`i telefonsku konferenciju za novinare u Beogradu. Lider radikala je pred Ha{kim tribunalom optu`en za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. [e{eq se predao 23. februara 2003. godine i narednog dana je izru~en Tribunalu, pred

Odbijen zahtev lidera SRS Ha{ki tribunal odbio je zahtev lidera radikala Vojislava [e{eqa da se obrati novinarima na telefonskoj konferenciji za novinare, izjavio je sino} Tanjugu funkcioner SRS Aleksandar Martinovi}. Dva ~lana sudskog ve}a smatrali su da odlu~ivawe o tom zahtevu treba prebaciti na sekretara Tribunala, dok se francuski sudija @an-Klod Antoneti zalo`io za slobodu izra`avawa i da se [e{equ zahtev odobri. – Ne mogu vam to potvrditi – rekla je Nerma Jela~i} Tanjugu. Predstavnici SRS-a su na ju~era{woj konferenciji za novinare izneli, kako su sami rekli, neproverenu informaciju da je [e{eq posle pojavqivawa u sudnici pre

kojim se krajem marta iste godine izjasnio da nije kriv ni po jednoj ta~ki optu`nice. Su|ewe mu je po~elo 7. novembra 2007. godine, ali je sredinom februara 2009, na zahtev Tu`ila{tva, odlo`eno zbog sumwe da su neki svedoci zastra{ivani.

DNEVNIK

PREGOVORI O NOVOM MODELU KONTROLE PRIHODA ADVOKATA

Re{ewe i bez uvo|ewa fiskalnih kasa Predstavnici Advokatske komore Srbije (AKS) i nadle`nih dr`avnih organa po~eli su pregovore o novom modelu kontrole i oporezivawa prihoda advokata, efikasnijem od sada{weg pau{alnog, ali bez uvo|ewa fiskalnih kasa, a krajwi rezultat trebalo bi da bude izmena odredaba Vladine uredbe kojima se fiskalizacija advokature predvi|a od 1. marta – saznaje „Dnevnik“ u razgovoru s predsednikom Advokatske komore Srbije Dragoqubom \or|evi}em. Advokat \or|evi} je, isti~u}i da fiskalne kase za Advokat Dragoqub \or|evi} delatnost advokature ne postoje ni u jednoj evropskoj zemqi, de Srbije dali smo naznaku da ocenio da se pregovori kre}u u }emo imati proaktivnu ulogu u dobrom smeru. pogledu predlagawa re{ewa – Osnovna poruka advokata prihvatqivih sa stanovi{ta Srbije je da ni na koji na~in ne standarda Evropske unije veza`ele da izbegnu svoje fiskalne nih za kontrolu prihoda advokaobaveze, nego je samo re~ o prita. U svakom slu~aju, mislim da merenom na~inu, pre svega u svesmo na dobrom putu – kazao je tlu ustavnog polo`aja advokatu\or|evi}. re u Srbiji i u svetlu direktiva Advokatura }e u pogledu forEU koje se odnose na advokatumulisawa svojih predloga imati ru. U dosada{wem nastupu u prepotporu stru~waka koje }e AKS govorima s predstavnicima Vlaanga`ovati, kako je naglasio

\or|evi}, „i u vezi s komparativno-pravnim pristupom i komparativnim pristupom u odnosu na odre|ene zemqe EU koje imaju odli~no razra|ene sisteme kontrole prihoda advokata“. Povodom ranije najave da bi u februaru advokati mogli stupiti u protest ukoliko Uredba ne bude izmewena tako da advokatura bude jasno izuzeta iz fiskalizacije, \or|evi} ka`e da }e odluku po tom pitawu doneti organi AKS-a i Skup{tina. – Po{to smo u pregovorima i po{to nam predstoji Skup{tina, jo{ uvek ne mo`emo da ka`emo kakava }e biti na{a reakcija povodom toga. Ako se definitivno zakqu~i da pregovori teku u `eqenom smeru, odusta}emo od protesta. S druge strane, moram da ka`em da taj protest mo`e biti iskori{}en za to da advokatura bude optu`ena za neefikasan rad pravosu|a nakon ove reforme, a to je mogu}e o~ekivati s obzirom na to da je tek krenula cela pri~a o po~etku rada. Advokatura bezuslovno ne `eli fiskalne kase, i

to je poruka i javnosti i svima ostalima. Razlog je pre svega u tome {to {titimo javni interes dr`ave kojoj pripadamo, koja se javno deklari{e da po{tuje evropske vrednosti i da `eli pridru`ivawe Evropskoj uniji, a ako je to tako, ne mo`e fiskalnim kasama kontrolisati prihode advokata – naveo je \or|evi}. Dodao je da su, „advokati i sada obavezni da izdaju ra~une strankama za pru`ene advokatske usluge“. – Primetio sam da su mnogi krenuli da se pozivaju na javno mwewe kada je re~ o problemu uvo|ewa fiskalnih kasa za advokate. Me|utim, re~ je o sistemskom problemu koji se mo`e re{iti u samom vrhu vlasti i nikako se ta rasprava o fiskalnim kasama i osnovnim principima advokature i, da tako ka`em, vr{ewe javnih ovla{}ewa koja su poverena advokaturi kad je re~ o zastupawu i predstavqawu gra|ana, ne mo`e spustiti na nivo pija~ne rasprave. Nikako „obi~an ~ovek“ ne mo`e znati o ~emu je tu su{tinski re~ – nagla{ava Dragoqub \or|evi}. J. Jakovqevi}

VI[I SUD U SUBOTICI

Bli`e i br`e do pravde – Prva su|ewa u Vi{em sudu u Subotici se zakazuju za kraj januara. Svi predmeti sudija koji nisu izabrani su raspore|eni i reforma pravosu|a za gra|ane }e zna~iti br`e i efikasnije re{avawe predme-

na suda, i to u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, {to zna~i da }e biti i skra}eno vreme koje se do sada tro{ilo na odlu~ivawe o `albama prvostepenog suda u Beogradu. Osim toga, bi}e bo-

TROJE UHAP[ENO U BEOGRADU

Zapleweno sedam kila marihuane

Suboti~ka palata pravde

ta – rekao je vr{ilac funkcije predsednik Vi{eg suda Ferenc Molnar. U Vi{em sudu je izabrano osam, a u Osnovnom 33 sudije. – Predmeti sudija koji nisu pro{li reizbor se razvrstavaju novoizabranim sudijama kao po~etni predmeti i dele se prema rasporedu poslova. Vi{i sud je novi sud i svi predmeti Okru`nog suda se dele kao novi. Reforma pravosu|a za gra|ane zna~i boqi pristup pravdi i skra}ivawe trajawa postupaka. Sada su formirana ~etiri apelacio-

qa i ravnomernija optere}enost postupaju}ih sudija – obja{wava Ferenc Molnar. U Osnovnom sudu u Subotici ima oko 20.000 nere{enih predmeta, koji su nasle|eni od Op{tinskog suda, i ve}ina ih se odnosi na gra|anske parnice. Vi{i sud u Subotici u ovu godinu je u{ao s 29 nere{enih predmeta u materiji istrage, 67 u materiji pretresa, takozvanih K predmeta, 54 predmeta koji se odnose na maloletni~ku delinkvenciju i 179 u gra|anskoj materiji. A. A.

Beogradska policija uhapsila je tri osobe i zaplenila vi{e od sedam kilograma marihuane i 1,8 kilograma opojne droge alfetamin sulfata, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova. Uhap{eni su Milovan ]. (22), Nemawa N. (28) i Vi{wa ^. (28), navodi se u saop{tewu i dodaje da policija nastavaqa operativni rad na ovom slu~uju. Policija je prilikom pretresa automobila „ford“ beogradske registracije kojim je upravqao Milovan ]., a na mestu su-

voza~a bio Nemawa N., prona{la 10 kesa sa vi{e od sedam kilograma marihuane, navodi MUP. Pretresom stana Vi{we ^. prona|eno je jo{ 1.8 kilograma opojne droge alfetamin sulfata, dodaje se u saop{tewu. Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. (Tanjug)

U VR[CU UHAP[ENA DVOJICA OSUMWI^ENA ZA PQA^KU

Pali specijalisti za mewa~nice

Vr{a~ka policija li{ila je slobode An|elka S. (25) iz Velikog Sredi{ta i Zorana R. (38) iz Vr{ca zbog sumwe da su minulog ponedeqka kasno uve~e opqa~kali 530.000 dinara od vlasnika vr{a~ke mewa~nice “Aranka“. Osumwi~eni se terete da su vlasnika mewa~nice Nikolu Q. iz Vr{ca sa~ekali ispred porodi~ne ku}e i u trenutku

kada je izlazio iz kola, jedan od osumw~enih mu se prikrao i pi{toqem ga udario u glavu. Uzeti novac odneli su i ostavili kod prijateqa iz Vr{ca. Postoji sumwa da su ista lica 10. decembra pro{le godine, tako|e uz pretwu pi{toqem, iz mewa~nice „Vuk“ u Vr{cu odnela oko dve hiqade evra. R. J.

U VODOPRIVREDNOM PREDUZE]U U SENTI

Radnik povre|en u po`aru na automobilu Radnik preduze}a DTD „Vodoprivredno DOO Senta“, ~ije podatke policija ne navodi, povre|en je prilikom ga{ewa vatre na putni~kom automobilu ovog preduze}a iz Sente. Do po`ara je do{lo prekju~e oko 17 ~asova u krugu preduze}a usled kratkog spoja na elektroinstalaciji vozila. Po`ar su ugasili pripadnici Vatrogasno spasila~kog odelewa u Senti, a materijalna {teta je procewena na oko 120.000 dinara. M. Mr.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak15.januar2010.

13

U TOMA[EVCU

Izgoreo autobus iz Pan~eva Voza~ Autotransportnog preduze}a „Pan~evo“ (ATP) lak{e je ju~e ujutru povre|en u po`aru na autobusu te firme u Toma{evcu. – Ju~e oko 5.30 pod neutvr|enim okolnostima izbio je po`ar u autobusu koji je potpuno uni{ten, a sre}om, putnika nije bilo – rekao je rukovodilac saobra}aja ATP-a Borisav Jawi}. – Vatra je strahovito brzo zahvatila ceo autobus i on je pot-

puno izgoreo. Voza~ je koristio aparate za po`ar, ali pomo}i nije bilo. Ne smem ni da mislim {ta bi se dogodilo da je u autobusu bilo putnika. On je naveo da su vatrogasci iz Zrewanina ugasili po`ar, ali dok su stigli bilo je kasno i autobus je potpuno uni{ten. Jawi} je dodao da }e uvi|aj pokazati {ta je uzrok ovog incidenta. (Beta)

ZBOG SUMWE DA JE KRAGUJEVA^KO PREDUZE]E O[TETIO ZA 4,2 MILIONA DINARA

Uhap{en biv{i direktor „Autosaobra}aja” Nekada{wi generalni direktor kragujeva~kog preduze}a „Autosaobra}aj“ Jovica S. (49) uhap{en je zbog sumwe da je izvr{io krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave, ~ime je to preduze}e o{te}eno za oko 4,2 miliona dinara. Kako je saop{tila policija, za ista krivi~na dela uhap{eni su i vlasnici kragujeva~kih marketin{kih agencija „Via profutura“, „Akademac“ i „Sinergija“ Marko L. (26), Rajko P. (27) i Aleksandar D. (49) i sva

prodavalo preduze}e kojim je on rukovodio. Na sli~an na~in, Jovica S. sklopio je ugovor za obavqawe marketin{kih usluga i s vlasnicima agencija „Akademac“ i „Singergija“ Rajkom P. i Aleksandrom D., i iako wihove agencije nisu nikada pru`ile bilo kakve usluge, biv{i direktor „Autosabra}aja“ odobrio im je, po prispe}u faktura, uplatu novca koji su potra`ivali. Na taj na~in, Jovica S. je Marku L., Rajku P. i Aleksandru D. omogu}io da protivpravno prisvoje vi{e od 4,2 miliona dinara, za

Foto: N. Stojanovi}

NESRE]A NA AUTOPUTU BEOGRAD – NOVI SAD, KOD KOVIQA

Prevrnuo se autobus „Severtransa”, povre|eno 18 putnika U autobusu somborskog „Severtransa“, koji je ju~e oko 8.30 sati sleteo s autoputa Beograd – Novi Sad u blizini Koviqa, desetak kilomatara od mosta kod Be{ke, povre|eno je 18 osoba koje su preba~ene u Klini~ki centar Vojvodine u Novom Sadu. U vozilu somborskog autoprevoznika na liniji Beograd–Subotica bilo je bilo 25 putnika (me|u kojima su

L., koji su prilikom nesre}e udarili glavom o vetrobransko staklo i proleteli kroz wega, zadobili su samo lak{e povrede. O uzrocima nesre}e za sada se malo zna. O~evici ka`u da je autobus odjednom skrenuo s puta na travnati i blatwavi deo pored puta, posle ~ega se izvrnuo na bok u kanalu. –Uvi|aj je u toku – ka`e zamenik na~elnika Policijske

DIREKTOR „SEVERTRANSA” GORAN LAKETI]

Svi autobusi ispravni Direktor autotransportnog preduze}a „Severtrans“ a. d. u Somboru Goran Laketi}, ~iji se autobus prevrnuo u nesre}i kod Koviqa, ne `ele}i da prejudicira nalaze istrage, posvedo~io je da je ovo vozilo preduze}a, ina~e poznatog po visokom stepenu bezbednosti, bilo tehni~ki ispravno. – U ovom trenutku zaista ne mogu da ka`em ni{ta o razlozima zbog kojih je do{lo do prevrtawa na{eg vozila. O~ekujemo da ta~ne okolnosti utvrdi zvani~na istraga i zaista nismo u mogu}nosti da spekuli{emo na osnovu trenutno dostupnih informacija. Na{ voza~ i kondukter su u {oku, a vozilo je bilo tehni~ki ispravno. Radi se o novom vozilu, koje, kao i ostala, prolazi redovne servise i tehni~ke preglede u na{oj radionici – kratko je izjavio Laketi}. M. M}. ~etvorica privedena su istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kragujevcu. Policija osnovano sumwa da je Jovica S. u protekle dve godine, u vreme dok je bio generalni direktor „Autosaobra}aja“, s vlasnikom „Via profuture“ Markom L. sklopio ugovor da ta marketin{ka agencija prodaje mese~ne i godi{we autobuske karte. Nakon faktura prispelih „Autosaobra}aju“ direktor Jovica S. je odobrio pla}awe ra~una agenciji za poslove koje nije ni obavila, jer je karte

koliko je i o{te}eno preduze}e AD „Autosaobra}aj“. Kragujeva~ka policija podse}a u saop{tewu na to da je Jovicu S. uhapsila i u julu pro{le godine, zbog sumwe da je za tri radnika preduze}a „Autosaobra}aj“ nabavio falsifikovane diplome sa zavr{enom ve}om stru~nom spremom od one koje poseduju i da je za navodno u~iwene marketin{ke usluge, za petoro Kragujev~ana omogu}io pribavqawe para od tog preduze}a. (Tanjug)

POLICIJA U MORAVI^KOM OKRUGU OTKRILA KOLA KRADENA U SRBIJI A ZATIM REGISTROVANA U CRNOJ GORI

bila i ~etiri slu`benika MUP-a). – Od povre|enih koji su dovezeni u Urgentni centar 17 ima lake telesne povrede, dok je jedan zadobio te`e, ali nije vitalno ugro`en – ka`e na~elnik Urgentnog centra Klini~kog centra Vojvodine dr Zoran \ermanov. Pacijent koji je zadobio te`e telesne povrede je N. R. (1985) iz Novog Sada. Nakon prijema u Klini~kom centru upu}en je na Odeqewe grudne

uprave u Novom Sadu Stevan Krsti}. – Pripadnici saobra}ajne policije i Sektora za spasavawe su ubrzo posle nesre}e stigli na lice mesta i obavili svoj deo posla. O uzrocima nesre}e i tome za{to je voza~ izgubio kontrolu nad vozilom zna}e se posle zavr{ene istrage. Povre|eni putnici sami su se izvla~ili iz autobusa, a ubrzo su po~ela da pristi`u vozila Hitne pomo}i. „Dnevnik“ saznaje da je ekipa Sektora za za{titu i spasa-

hirurgije Instituta u Sremskoj Kamenici. Posle zavr{ene dijagnostike ju~e je pu{teno 11 lako povre|enih putnika. Na bolni~kom le~ewu }e biti zadr`an samo te`e povre|eni putnik. Voza~ autobusa Zoran Z. iz Sombora i wegov sugra|anin, kondukter Milan

vawe morala da se~e limariju autobusa da bi jednog putnika izvadila ispod olupine. Nakon uvi|aja, koji su obavili policijski slu`benici u prisustvu istra`nog sudije Osnovnog suda u Novom Sadu Qubinke ^eman, autobus je upu}en na vanredni tehni~ki pregled. Sudija ^eman je ta-

Oduzeto 20 „crnogorskih” vozila Pripadnici Policijske uprave ^a~ak oduzeli su na podru~ju Moravi~kog okruga, po zahtevu carine, 20 uvoznih preregistrovanih vozila zbog falsifikovanih ovla{}ewa, izjavio je FoNetu na~elnik uprave Milovan Petrovi}. – Prilikom provere ovla{}ewa preko diplomatsko-konzularnog predstavni{tva, u 142 slu~aja stigle su negativne provere, a u 68 slu~aja poni{tene su registracije i odbijen zahtev za daqu registraciju. Mi smo kriminalisti~ki obra|ivali svako vozilo koje se prvi put registruje kod nas i u toku te kriminalisti~ke obrade oduzeli smo 15 vozila koja su bila kradena na teritoriji Republike Srbije, a registrovana u Crnoj Gori – rekao je on. Petrovi} je naglasio da je tada prime}eno da su prilikom

podno{ewa zahteva za registraciju tih vozila, ovla{}ewa antidatirana. Na~elnik ~a~anske policije izjavio je i da je izvr{en pretres {pedicija, jer je ustanovqeno da su se one organizovano bavile falsifikovawem ovla{}ewa. – U {pediciji „Centro{ped“ iz ^a~ka, protiv dva lica podnete su prijave zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave. Jednom licu iz agencije MBB iz Gorweg Milanovca sudija je odredio pritvor u trajawu do 30 dana, tako|e zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i falsifikovawa slu`bene isprave – izjavio je on. Na podru~ju sve ~etiri op{tine Moravi~kog okruga podneto je 2.462 zahteva za preregistraciju uvezenih vozila.

ko|e naredila da se voza~u uzme uzorak krvi radi alkotestirawa, a uzet je i tahografski listi} kao dokazni materijal.

Saobra}aj se na ovoj deonici autoputa sve vreme se odvijao nesmetano. J. Barbuzan M. Vuja~i}

HRONOLOGIJA AUTOBUSKIH NESRE]A I ranijih godina bilo je nekoliko te{kih autobuskih nesre}a na putevima u Vojvodini. U Vrbasu je, na izlazu iz grada, 5. aprila 2008, u nesre}i kada se putni~ko vozilo „opel kadet“ direktno sudarilo s autobusom, poginulo pet osoba. Nesre}a se desila kada je putni~ko vozilo o~e{alo drugo parkirano vozilo i pre{lo na suprotnu kolovoznu traku i udarilo u autobus Javnog preduze}a „Vrbas“, koji je vozio iz suprotnog pravca. U saobra}ajnom udesu na putu Kovin–Pan~evo 8. maja 2008. povre|eno je 19 putnika autobusa koji se prevrnuo na kolovozu. Na autoputu Beograd–Subotica, kod skretawa za In|iju, autobus iz Poqske prevrnuo se 11. jula 2008. godine u sedam ~asova. [estoro putnika je poginulo, a 30 povre|eno. Me|u poginulima su i dva deteta. U nesre}i koja se dogodila 18. januara 2006, autobus makedonskog „Hisar turizma“, koji je saobra}ao na relaciji Qubqana–Skopqe i u kojem je bilo 25 putnika, zbog neprilago|ene brzine sleteo je s kolovoza na ju`noj traci

autoputa kod Sremske Mitrovice. Poginula su tri a povre|eno 14 putnika. Iste godine, 25. februara, u saobra}ajnoj nesre}i kod Budimpe{te poginulo je dvoje putnika u autobusu ATP „Vojvodina“, na redovnoj liniji Beograd–Berlin. Povre|ena je 31 osoba, od kojih ~etvoro te{ko. Nesre}a se dogodila uve~e, ne{to iza 19 ~asova, kada je na kru`nom putu oko budimpe{tanskog aerodroma spratni autobus udario u saobra}ajni znak postavqen iznad puta. Od siline udarca, skinut je gorwi sprat autobusa. Velika tragedija dogodila se 15. aprila 2005. godine na @abaqskom mostu. Autobus „Autobanata“, koji je saobra}ao na relaciji Vr{ac – Novi Sad, survao se u Tisu nakon {to je poku{ao da izbegne sudar s kamionom na samom mostu. Iz reke je odmah spaseno sedmoro putnika, a prona|ena su i tela troje utopqenika. U narednom periodu prona|eni su posmrtni ostaci jo{ tri `rtve udesa. Tela preostalih petoro qudi su izgubqena u Tisi. Oni su naknadno progla{eni mrtvima. M. B.


14

DRU[TVO

petak15.januar2010.

Laureat NDNV-a Branka Dragovi}-Savi} Novinarka “Dnevnika” Branka Dragovi}-Savi} dobitnica je godi{we nagrade Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine, koje ove godine slavi 20. ro|endan. Na{a koleginica, isti~e `iri, svojom novinarskom hrabro{}u i uporno{}u, uspela je, kroz razne `anrove, svestrano da obradi, analizira i istra`i dono{ewe Statuta Vojvodine. Weni tekstovi bi}e nezaobilazan izvor informacija za budu}e istori~are koji }e se "baviti te{kim polo`ajem AP Vojvodine u dana{wim vremenima". Za celokupan `urnalisti~ki doprinos demokratizaciji dru{tva NDNV }e priznawe uru~iti dopisnici Radija "Slobodna Evropa" @u`ani Seren~e{ koja se, uz dosada{wu bogatu karijeru, posledwih godina uspe{no bavila i dubinskim analizama medijske situacije u Vojvodini i Srbiji. P. K.

MALE VERSKE ZAJEDNICE ZAKON PRETVORIO U „MIKRO”

Garantovano im samo pravo da pla}aju PDV Zrewaninski Centar za razvoj civilnog dru{tva upozorava na to da je u Srbiji pri Ministarstvu vera do sada registrovano 12 od oko 170 verskih zajednica, oceniv{i da je to rezultat "diskriminatorskog" Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Po CRCD-u, ~iji je direktor dr Vladimir Ili}, sporan je sam Zakon koji crkve i verske zajednice deli na "tradicionalne" i "konfesionalne", {to dovodi do problema kod registracije "konfesionalnih" zajednica. “Netradicionalne” ~esto ne mogu da otvore ra~un u banci, kupe ili iznajme nekretnine, zaposle slu`benike, a za razliku od “tradicionalnih”, obavezne su da pla}aju PDV. Pojedine verske zajednice kojima je odbijena registracija, `alile Vrhovnom sudu Srbije te je wegovim re{ewem poni{teno ono Ministarstva vera o odbijawu

Egere{i savetuje zavi~ajni festival Tre}i festival turisti~kog i etno-filma „Travel fest“ odr`a}e se tokom maja u Apatinu, a na ~elu programskog saveta koji organizuje RTV "Trend" iz wegove rodne Ba~ke Topole, bi}e predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i. On je ju~e razgovarao s organizatorima tog me|unarodnog festivala koji okupqa u~esnike iz regiona, Evrope i sveta, a sadr`aj ~ine putopisne reporta`e, promotivni filmovi i RTV reklame namewene turizmu. Egere{i smatra da je Vojvodina najboqe mesto za ovakav festival, zbog svog multikulturnog i vi{ejezi~nog karaktera, te da je to i prilika za turisti~ku promociju. On }e pozvati i podunavske regione i zemqe da u~estvuju u ovom festivalu. – Ovaj festival je idealna prilika i za promociju i afirmaciju na{e pokrajine kao evropskog regiona –» naglasio je Egere{i. Direktor RTV "Trend" Rajko Vulin ka`e da je ciq ovog festivala pribli`avawe razli~itih kultura i promovisawe tolerancije. Najavqeno je da }e organizatori raspisati konkurs za prijavqivawe u~esnika i da }e ove godine u programu festivala biti etno-film i reporta`a. S. N.

upisa u Registar Crnogorske pravoslavne crkve. CRCD isti~e da sloboda verske nastave u dr`avnim {kolama postoji samo za pripadnike sedam “tradicionalnih” crkava i verskih zajednica, dok pripadnici ostalih mogu da slu{aju ili versku nastavu jedne od sedam religija, ili alternativni predmet Gra|ansko vaspitawe. CRCD navodi kako su Venecijanska i Evropska komisija ocenile da su pojedina re{ewa iz Zakona o crkvama i verskim zajednicama suprotne s odredbama iz ~lana 9 Evropske konvencije o qudskim pravima, kao i da su zakonska re{ewa u suprotnosti i s odredbama Ustava Srbije iz ~lanova 43 i 44. Oni jam~e "slobodu misli, savesti, uverewa i veroispovesti" i garantuju da su "crkve i verske zajednice ravnopravne i odvojene od dr`ave". Ig. Mihaqevi}

DNEVNIK

ZBOG STRESA I NESANICE SRBIJA EVROPSKI PRVAK PO POTRO[WI SEDATIVA

Nacija na rubu nervnog sloma Srbija je u samom vrhu Evrope po upotrebi lekova "za smirewe". Po podacima iz 2008, za samo devet meseci potro{eno je oko 5,5 miliona kutija sedativa pa se, sude}i po tome, mo`e re}i da smo postali nervozna nacija. Koliko je tih preparata potro{eno lane te{ko je re}i jer statistika ne obuhvata lekove prodate u privatnim apotekama. Ali, ako se uzme u obzir da je pilula za smirewe, bilo zbog nervoze, stresa ili nemogu}nosti da se zaspi, uobi~ajena u gotovo svakoj porodici, sti~e se utisak da su ovi medikamenti izjedna~eni s aspirinom, koji je neizostavan u ku}nim apotekama. Istina, me|u qudima koji koriste sedative su i oni koji ih uzimaju kao deo terapije neke hroni~ne bolesti, ali najve}i broj su ipak oni koji ih uzimaju zbog "uznemirene du{e" i svakodnevnih stresova. Posebno zabriwava to {to se mnogi odlu~uju na samole~ewe, bez prethodnog odlaska kod lekara i recepta. Po uzoru na svoje roditeqe, lekove za smirewe veoma ~esto koriste i mladi. Pojedini autori isti~u da postoji ja~a veza izme|u siroma{tva i mentalnih poreme}aja. Mo`da je ovo jedno od obja{wewa za{to se kod nas posledwih godina pove}ava broj psihijatrijskih bolesnika. – Socijalni faktori uti~u na mentalno zdravqe, pa i siroma{tvo, ali ono, definitivno, nije vode}i ni naro~i-

Uznemirene du{e smiruju {arene pilule za lilule

Batina i pirsing kao lek Za borbu sa stresom i nervozom recepata je na hiqade. Pojedini tvrde da ih umiruje pivo, drugi se opredequju za ~a{icu alkohola ili {oqu ~aja, {to je odavna poznati. Ali, danas ima i "efikasnijih" recepata, kao pilula za smirewe s alkoholnim pi}em, psihoaktivne supstance, aromaterapije, masa`e... Tim stru~waka iz SAD utvrdio je da se nervoza i stres mogu pobediti uz ku}nog qubimca, a u Australiji postoje "{kole" protiv stresa ~ije se le~ewe sastoji u kupawu u bazenu s delfinima. Tibetanci nervozu le~e samobatiwawem, a u dolini Amazona bu{ewem tela, svojevrsnim pirsingom. to zna~ajan faktor – ka`e psiholog Katica Proti}. – Na mentalno zdravqe mnogo vi{e uti~e npr. kad ~ovek u pedesetoj ostane bez posla, {to go-

dinama radi u strahu od otkaza... Poznato je da stres jakog intenziteta i dugotrajan mo`e dovesti do ozbiqnih problema, a kako je nekima te{ko

DA NAPUSTE U^IONICE, NASTAVNICI O^EKUJU 200 EVRA PO GODINI STA@A

Spiskovi prekobrojnih prosvetara pre Svetog Save Sva tri reprezentativna sindikata srpskih prosvetara – Sindikat obrazovawa, Unija sindikata prosvetnih radnika i "Nezavisnost" – usaglasili su zajedni~ki predlog s kriterijumima i rokovima za racionalizaciju i dostavili ga Ministarstvu prosvete, odakle im je ju~e s potpisom ministra @arka Obradovi}a stigao i odgovor zajedno s anketnim listovima za prijavqivawe zaposlenih za odlazak iz prosvete. – Na{ predlog predvi|a, a ministar se saglasio, da ovaj odlazak bude dobrovoqan, a da se zaposleni u prosveti zainteresovani za odlazak uz socijalni program izjasne do kraja ovog meseca, a ministar je taj rok pomerio pet dana ranije, na 25. januar – ka`e predsednik Sindikata zaposlenih u obrazovawu, nauci i kulturi Vojvodine mr Jovo Gavri}. – Kako }e uz socijalni program mo}i da odu samo oni zaposleni na ~ije radno mesto ne}e morati da se prima nov radnik, predvideli smo da se do 15. februara u {kolama uradi preuzimawe zaposlenih, preraspodela i dopuna ~asova da bi se ta~no znalo kome se od prija-

vqenih mo`e i odobriti odlazak uz otpremnine, a ministar je predvideo da se to uradi do 1. febrauara. Predlog sva tri sindikata da se onima koji dobiju saglasnost

i da to bude svota za zaposlene s visokom i vi{om spremom, dok bi za ostale to bilo 180 evra, i to po sredwem kursu NBS-a na dan dostavqawa spiskova nadle`nom resoru, tj. 1. febrauara.

U zbornicama }e biti mawa gu`va

za odlazak otpremnine isplate do 1. marta nije komentarisan u odgovoru iz Ministarstva prosvete. I dok sindikati predla`u otpremninu od 200 evra po godini sta`a, Ministarstvo alternativno ostavqa mogu}nost

Oni koji dobiju saglasnost, ali i ispune jedan od uslova za odlazak u penziju, dobili bi {est bruto prose~nih zarada u ustanovi u kojoj rade ili u Republici, ukoliko im je to povoqnije. Po predlogu sindikata, koji u

odgovoru Ministarstva tako|e nije komentarisan, svi koji uz ove otpremnine odu iz prosvete, ne bi mogli u woj da se ponovo zaposle narednih pet godina, a direktori {kola, kao i na~elnici {kolskih uprava na mesta onih koji su oti{li ne bi smeli da prime nove radnike, a prema onima koji to ipak u~ine primewivale bi se najstro`e zakonske mere. Sindikati su predlo`ili i da se novac od u{teda koje su posledice racionalizacije usmeri na pove}awe plata onih koji ostanu u prosveti, ali ni taj predlog Mionistarstvo u svom odgovoru nije komentarisalo. – Za plate u prosveti mese~no se izdvaja 4,24 milijarde dinara, a ako bi, kao {to pretpostavqamo, uz otpremnine dobrovoqno oti{lo 5.000 qudi, bila bi to mese~na u{teda od 400 miliona dinara, tj. oko pet odsto – ka`e mr Gavri}. – Mi smo predlo`ili da se taj novac iskoristi za pove}awe osnovice za obra~un zarada onih koji ostanu u prosveti, i to od jula ove godine, a na koji na~in dogovorili bismo se s Vladom. D. Deve~erski

da se izbore s wim, najlak{e im je da popiju pilulu za smirewe. Naravno, ona je samo trenutno olak{awe, dok stvarni problem ostaje, pa se posle wenog dejstva ~ovek ~esto ose}a jo{ gore. Po podacima Instituta za za{titu zdravqa Srbije, od 1990. do 2002. broj novoregistrovanih pacijenata s psihijatrijskim poreme}ajima pre{ao je 30.000, {to se povezuje s gra|anskim ratom, hiperinfalcijom, ekonomskim sankcijama, nesigurno{}u i neizvesno{}u. Trend pove}awa broja pogo|enih ovim poreme}ajima se nastavio, tako da su danas na drugom mestu najve}ih zdravstvenih problema stanovni{tva, iza kardiovaskularnih bolesti. Vaqa re}i i da u Srbiji ima 46 hospitalnih psihijatrijskih ustanova i da na 100.000 stanovnika dolazi 2,7 psihijatra, gotovo deset neuropsihijatara i dva psihologa. Kako je potro{wa sedativa posledwih dvadesetak godina naglo porasla, nadle`ni su morali da zabrane wihovu kupovinu bez recepta, ali na`alost, oni se u mnogim privatnim apotekama i danas mogu dobiti u slobodnoj prodaji. Kako ka`u lekari, mo`e se razumeti da se lekovi za smirewe uzmu samo u ekstremnim situacijama, ali nema opravdawa da se uzimaju svakodnevno, pogotovo ako za to ne postoji preporuka lekara. J. Barbuzan

Statistika udru`ila fakultete Na Novosadskom univerzitetu priprema se uvo|ewe zajedni~kog studijskog programa dvogodi{wih diplomskih – master studija iz Primewene statistike. Sporazum o saradwi u oblasti statistike sklopili su Univerzitet i {est wegovih fakulteta: Prirodno-matemati~ki, Ekonomski, Fakultet tehni~kih nauka, Filozofski, Poqoprivredni i Medicinski, a zaintersovan je i Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa. Ciq je koncentracija kadrova i sredstava radi daqe kolegijalne i neprofitne saradwe izme|u u~esnika sporazuma, koji }e formirati te master studije i realizovati kurseva iz Primewene statistike za studente i zaposlene na UNS-u i van wega, pri konkurisawu za me|unarodne i doma}e projekte, dok }e se kadrovi ovih fakulteta zajedni~ki anga`ovati u razvoju i primeni novih znawa radi uspe{ne saradwe s drugim srodnim institucijama u zemqi i svetu. Novosadski univerzitet je osnovan 28. juna 1960. i ove godine obele`ava pola veka postojawa. Predsednik Boris Tadi} je prihvatio da bude pokroviteq proslave jubileja jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini, saop{tio je rektor prof. dr Miroslav Veskovi} .V. ^.

NOVI KADROVI TURISTI^KOG CENTRA ZREWANINA NE UMEJU NI KUPALI[TE DA O^ISTE

Do gradske pla`e kroz pra{umu Ko god je u posledwe vreme malo podrobnije pratio rad Turisti~kog centra Zrewanina, mogao je ste}i utisak da najve}i grad u Banatu i ne haje preterano za turizam. S novim rukovodstvom, prido{lim posle hap{ewa prethodnog direktora Milana Milo{eva, osumwi~enog da je ~lan kriminalne grupe koju je, navodno, predvodio biv{i zrewaninski lordmer Goran Kne`evi}, rad Centra je „skroz malaksao“. Ka`u da ova ustanova, koja se finansira iz gradskog buxeta, godi{we ima da

obavi dva najva`nija posla – pripremi popularno kupali{te Peskara za posetioce i organizuje tradicionalnu manifestaciju „Dani piva“. Da nije dorastao ni tome, TC je dokazao minulog leta jer nije uspeo na vreme da alternativno letovali{te o~isti od trave i korova, pa je po~etak kupali{ne sezone kasnio blizu mesec dana. Pravdawa nadle`nih da ih je u tome omelo lo{e vreme nisu bila ba{ uverqiva. Usledila je i „Pivarijada“, koja je li~ila na ne{to pristojno,

prvenstveno zahvaquju}i tome {to je u wenom programskom kreirawu u~estvovao poznati menaxer i vlasnik Pozori{nog kluba „Zeleno zvono“ Branislav Guta Gruba~ki. Boqe upu}eni tvrde da se Guta ogromno raziza{ao u vizijama ba{ sa ~elnicima Centra, prvenstveno direktorkom Marinom Martinov (30). O neprofesionalnom odnosu ove ustanove prema jednom od najzna~ajnijih turisti~ko-zabavnih doga|aja u Vojvodini najboqe je svedo~ilo to {to je TC saop{tewe o „Danima piva“ medijima prosle-

dio mesec i po dana po zavr{etku hepeninga! Ostalo je nepoznato {ta su „turizmolozi“ ovim `eleli da postignu, kada su gotovo svi mediji zavr{ni izve{taj o „pivarijadi“ objavili dan posle wenog zatvarawa. Doda li se tome i da se zvani~an sajt TC-a retko osve`ava novim informacijama, postavqa se pitawe da li aktuelno rukovodstvo zaista ima nameru da poradi na razvoju lokalnog turizma. Odgovor na ovo pitawe te{ko je dobiti od direktorke Martinov, po{to se ret-

ko kad obra}a javnosti. Na tome su joj nedavno zamerili i predstavnici opozicionih stranaka u mesnoj skup{tini. Na zasedawu na kojem je, umesto statusa vr{ioca du`nosti, {to je doskora imala, imenovana za direktorku, ona se uop{te i nije pojavila pred odbornicima da obrazlo`i pla- Korovom opkoqena popularna Peskara nove za naredni period! Da li }e ih preduze}a i ustanova biti smeweni uop{te i biti, gra|ani treba da sajer ne rade dobro svoj posao. Moznaju uskoro – ovih dana je najavqe`da se to (ne)odnosi na Martinono da }e pojedini direktori javnih vu. @. Balaban


petak15.januar2010.

c m y

LOV

DNEVNIK

15

NEZVANI GOSTI PO^INILI OGROMNU [TETU U VOLIJERI BEO^INSKOG LU „SRNDA]” KRAJ RAKOVCA

Psi lutalice masakrirali 155 fazana! U jezivom piru pasa lutalica minule subote 9. januara iza podneva, za svega nekoliko minuta propao je jednogodi{wi trud rakova~kih lovaca: u volijeri je zadavqeno 155 fazana, u `ivotu je ostalo svega sedam! Nekoliko pasa iz ~opora nezvanih gostiju uspelo je da probije ogradu i napravi pravi pokoq, a kada su lovci do{li do prihvatili{ta za fazane, ve} je bilo prekasno. Sa~ekala ih je jeziva slika izmasakriranih ptica. - Grupa qudi je {etala u blizini volijere, za~uli su veliku buku

je nekoliko kerova ostalo napoqu. Kada sam do{ao, zatekao sam u`as. Lovac sam 35 godina ali ovakav masakr u `ivotu nisam video - vajka se predsednik Lova~kog dru{tva “Salaksija” iz Rakovca Dragan ^avi}. - Fazane smo spremali za komercijalni lov koji je trebalo da se odr`i sutra, proba}emo da se sna|emo kako bi ispunili lovcima ono {to smo obe}ali... [teta se procewuje na 250 do 300 hiqada dinara. Jednako kao i udar po xepu rakova~ke lovce boli upropa{ten trud i rad. Faza-

Jedini petlovi koji su pre`iveli upad „ni~ijih” kerova

i lave` pasa. Pri{li su i, kako ka`u, izbrojali devet pasa unutar ograde kako nasr}u na fazane, dok

nerija LU “Srnda}” iz Beo~ina kraj rakova~kog lovi{ta podignuta je pre godinu dana na povr-

{ini od 3.000 kvadrata: iskopano je 348 rupa u koje je zabijeno isto toliko drvenih stubova, oko wih je razapeta `ica, dovedena je pitka voda za napajawe fazana, do same volijere sprovedena je struja, jato je raslo... A onda, ~opor pasa lutalica uspeo je za svega nekoliko minuta da podavi 56 koka i 97 petlova. Kasnije, od pse}ih ujeda uginuli su jo{ jedan petao i koka, {to je ukupno 155 komada fazanske divqa~i. Policajci su iza{li i obavili uvi|aj, a po ^avi}evim re~ima, najavili su podno{ewe prijave protiv NN lica, s obzirom da psi nisu “~ipovani”, pa nije mogu}e utvrditi ko im je vlasnik i ko je odgovoran za wih. Ko }e platiti {tetu? Po svoj prilici niko, to jest plati}e je rakova~ki lovci preko ~ijih }e le|a pre}i obnova volijere. Prema tuma~ewu propisa, proizilazi da je za uklawawe pasa (i ma~aka) lutalice odgovorna op{tina, odnosno komunalno preduze}e kom je povereno posao re{avawa problema napu{tenih, uli~nih `ivotiwa. Ali, kako je to ~est slu~aj u Srbiji, sve se vrti u za~aranom krugu: lovci nerado tu`e op{tinare zarad o~uvawa mira u ku}i (lova~kom domu, lovi{tu...), jer nije po`eqno kvariti odnose sa poli-

I DAQE NIJE POZNATO [TA SE DOGODILO KRAJ E^ANSKOG RIBWAKA

Epilog krvavog pse}eg pira

ti~arima na vlasti, s obzirom da mnogo toga u ovoj dr`avi funkcuioni{e na osnovu wihove dobre ili lo{e voqe. Pored toga, sudski procesi traju predugo, skupi su, a ishod je neizvestan, pa lovcima niko ne garantuje da }e naplatiti {tetu koju im po lovi{tima nanose psi lutalice. Sa druge strane, pojedini politi~ari i {efovi u komunalnim preduze}ima `ale se da im na putu

Foto: J. Pap

stoje razna udru`ewa za za{titu `ivotiwa, pa je to navodno problem da se efikasno re{i pasa lutalica. To ~ini se, nije problem, ali jeste dobar, pre svega realan zakon koji bi se primewivao. Ono {to je sigurno jedan od apsurda je da Novi Sad i mnogi vojvo|anski gradovi nemaju azil za pse (imaju ga Zrewanin i Subotica). Iz Evrope prepisani zakoni o za{titi `ivotiwa, ~esto su samo slovo

na papiru, jer mere sme{taja, ishrane i zdravstvene za{tite za `ivotiwe kakvi vladaju u razvijenijim zemqama ideal je kakvog na`alost nema ni u nekim zdravstevim ustanovama u Srbiji. Po svoj prilici, u volijeri kraj Rakovca, nakon {to se pra{ina slegne, usledi}e oja~avawe ograde, kao najsigurnija za{tita od pasa lutalica. Du{an Kne`i}

BANA]ANI BA[ NAVALILI NA PREDATORA

„Trnovica” tajnu ~uva Gotovo mesec dana posle objavqivawa informacije da su u lovi{tu „Trnovica” u Srpskom Itebeju, gde gazduje Ribarsko gazdinstvo “E~ka”, lovci navodno “preterali” i odstrelili blizu 50 divqih sviwa, ni uprava ribwaka, ni nadle`ne dr`avne slu`be, niti lova~ka udru`ewa, nisu zvani~no demantovala ili potvrdila ove spekulacije. Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje, nakon {to je vest procurela u javnost, Ribarsko gazdinstvo “E~ka” posetile su odgovaraju}e inspekcije, sa namerom da provere ima li istine u

pri~i o piru nad divqim sviwama, ali je rezultat wihovog istra`ivawa ostao nepoznat. Spomiwalo se, tako|e, da istragu o doga|ajima u lovi{tu oko ribwaka vodi Policijska uprava Zrewanin, odnosno weno odeqewe u @iti{tu, ali ni iz policija nije stigla bilo kakva informacija o tome. Preostalo je da se naga|a da li je Ribarsko gazdinstvo “E~ka” zaista, kako se pro~ulo, za svoje poslovne prijateqe i saradnike organizovalo lov u “Trnovici”, te da li je ( i koliko) “palo” divqih sviwa koje su na snegu, u potrazi

za hranom, za{le u podru~je ribwaka. Pomenuta lokacija je, ina~e, registrovani lovni teren “E~ke”, uz obavezu upravqa~a da se pridr`ava svih dobrih obi~aja lova i zakonskih propisa koji reguli{u ovu materiju. Lov na divqe sviwe odobrava se samo u sklopu takozvane lovno-privredne osnove, kada nadle`ni izdaju dozvole i kvote za odstrel. [ta se zaista dogodilo u “Trnovici” razre{i}e se, o~ekuje se, zvani~nim informacijama onih koji imaju obavezu i(li) voqu da ih daju. @. B.

NESVAKIDA[WI LOV DVOJE BE^EJACA

Lane kraj Banatskog Aran|elova pored lisice pala i divqa sviwa

Na severu love ko~ovatsku lisicu...

Lova~ko dru{tvo “Fazan” iz Banatskog Aran|elova sutra osmi put organizuje manifestaciju “Hajka na ko~ovatsku lisicu”. Doma}ini se spremaju da ugoste oko 200 lovaca i gostiju iz vojvo|anskih mesta i drugih krajeva Srbije, koji }e pored lisica loviti i divqe sviwe u potesu Ko~ovat, koji je veoma bogat sa divqa~i.

Kotizacija za u~e{}e u hajci iznosi 1.000 dinara, za {ta su u~esnicima obezbe|eni doru~ak i ru~ak, tombola i zabava uz muziku. Prijave su na telefon LD “Fazan” u Banatskom Aran|elovu: 0230/89-027, gde se mogu dobiti i detaqnije informacije. Okupqawe u~esnika hajke je sutra do 9 sati u Lova~kom domu u Banatskom Aran|elovu. M. Mr.

...na jugu banatsko–stepsku Sawa i Mile s odstreqenim `ivotiwama

Ulovili srne, izgubili cipelu

Prema programu Lova~kog udru`ewa Be~ej, ovih dana je krenuo uzgojni sanitarni odstrel. Lovo~uvar Mile Medi} i jedna od najativnijih ~lanica Udru`ewa Sawa Mom~ilovi}-Bogni~ krenuli su u lov na dve srne u lovi{tu Veliki rit. - S obzirom da sam imala preko 15 radnih akcija tokom pro{le godine, sledovao mi je jedan nagradni lov na srnu. Kako sam imala pravo jednu da kupim, Mile i ja smo krenuli da otvorimo ovogodi{wu sezonu na srne u Velikom ritu. To je kontrolisani selektivni lov i posre}ilo nam se. Br-

zo smo odstreli jednu u `itu, a drugu smo pogodili u orawu. E, onda je stigao pravi do`ivqaj. Lep sun~ani dan je raskravio orawe, upadali smo u blato, a Mile je, verovali ili ne, izgubio cipelu u blatu i u ~arapama je nekako stigao do odstreqane srne, a onda do vozila kojim smo se vratili nazad u na{ dom u Dowem parku. Nisu Sawa i Mile propustili priliku da ovekove~e prvi ovogodi{wi ulov , a do`ivqaj sa cipelom }e, do novih, prepri~avati ostalim lovcima. V. Jankov

Najve}a u Vojvodini tradicionalna lovno - turisti~ka manifestacija, Hajka na banatskostepsku lisicu, osma po redu, i ove godine odr`a}e se danas i sutra u ataru Vladimirovca. Organizatori o~ekuju oko 500 lovaca iz cele Srbije, a najavqeni su i lovci iz Rumunije i pobratimskih organizacija lovaca iz Jo{ani~ke i Soko bawe. Organizatori su LU „Srnda}“ iz Alibunara, LD „Fazan“ iz Vladimirovca i Turisti~ka organizacija op{tine Alibunar. Ve~eras }e u Alibunaru predstavnici Lova~kog saveza Vojvodine lovcima govoriti o

novom Zakonu o lovstvu, pa sledi i predavawe o mogu}nostima razvoja lovnog turizma u Deliblatskoj Pe{~ari. Sutra je okupqawe i do~ek u~esnika u sedam ~asova, potom sledi bogati banatski doru~ak. U devet sati je postrojavawe lovaca, a potom izlazak u lovi{te i potera lisica do 13 sati, nakon ~ega }e se uz lova~ki ru~ak proglasiti najuspe{niji lovci ove hajke. Svi oni koji se nisu najavili mogu to da u~ine po dolasku, kotizacija je 1.000 dinara, a za pobednike organizatori su pripremili prigodne nagrade. R. Jovanovi}


SPORT

petak15.januar2010.

NOVOSA\ANI DANAS PUTUJU U BARSELONU

Vojvodina spremna za nadigravawe Vaterpolisti Vojvodine danas putuju u Barselonu, gde }e sutra od 12 ~asova igrati utakmicu tre}eg kola Evrolige grupe A sa Barselonetom. Prvak [panije za sada ima dobra skor u ovo-

Milo{ Mili~i}

godi{wem nadmetawu u Evroligi. U prvom klu su u svom bazenu iznenadili jendog od najve}ih favori-

ta za ovogodi{wi naslov, ekipu Jadrana iz Herceg Novog (11:9), a onda su u drugom kolu u Zagrebu remizirali sa timom Mladosti (9:9). S druge strane novajlija u najelitnime takmi~ewu - Vojvodina pretrpela je dva poraza, prvo

tatski gledano glatko pora`eni, igrom i borbeno{}u, naro~ito u drugom susretu pokazali su za{to se nalaze u Evroligi. I u tre}oj utakmici Vojvodina ne obe}ava rezultat, ali nagla{ava da }e dati sve od sebe kako bi se prikazala u {to boqem svetlu u Barseloni. Kao dobra priprema Novosa|anima za duel sa Barselonetom poslu`ile su utakmice Evrointer lige sa dva jaka tima, Egerom i Va{a{om. Obe ekipe su, tako|e, u~esnici Evrolige. Eger je Vojvodina dobila, a od Va{a{a izgubila, ali se u oba susreta odli~no borila i pru`ila dobru igru. Trener Novosa|ana Dejan Stanojevi} ka`e da ne voli previ{e da se osvr}e na to kako je koja ekipa igrala. - Ali, moramo da istaknemo da je Barseloneta dobila Jadran i igrala nere{eno sa Mlado{}u. Za to vreme i Jadran i Mladost nas su lako rezultatski dobili. Zbog Foto: F. Baki} toga ova utakmica ima tena svom bazenu od Mladost (2:7), a `inu, ali u sportu je sve mogu}e. onda u Herceg Novom od Jadrana Barseloneta je gotovo nepobediva (6:13). Iako su Novosa|ani rezulu svom bazenu, ima iskusnu ekipu

sa nekoliko reprezentativaca, koji su vice{ampioni sveta. Ukoliko budemo igrali i borili se kao {to smo to radili u utakmicama sa Egerom i Va{a{om bi}u zadovoqan i ako rezultat bude negativan. Nadam se da }emo biti kompletni, jer protiv Va{a{a nije igrao Petar Filipovi}. Wegov nastup bi}e neizvestan sve do utakmice. Ali, kako god, o~ekujem od svojih igra~a da potvrde ono {to su pokazali u prethodnim susretima - rekao je Stanojevi} i dodao da su do skoro wegovi igra~i skupqali sli~ice momaka koji su osvojili pregrt{t medaqa, a sada imaju priliku da sa wima igraju. Milo{ Mili~i} je istakao da je Barselonetu te{ko dobiti kod ku}e. - Idemo u Barselonu da se nadigravamo sa veoma jakim timom. Imaju dosta reprezentativaca i uspeli su u prvom kolu da pobede Jadran, koji je me|u favoritima za osvajawe Evrolige. Snaga rivala je evidentna, a na{e je da se {to boqe pripremimo, slu{amo trenera i da se borimo do kraja i ostavimo srce u bazenu. To mo`emo da obe}amo. Barseloneta je dobro pliva~ki spremna, nadam se da }emo biti kompletni, da }e i Petar igrati i da }emo zabele`iti pozitivan rezultat - rekao je Mili~i}. G. Malenovi}

[ESNAESTINA FINALA ^ELENY KUPA

Zlatni set Suboti~ankama

c m y

16

DNEVNIK

PRIPREME REPREZENTACIJE SRBIJE PRED EVROPSKO PRVENSTVO

Prvo u drugi krug, a posle {ta bude Rukometnu reprezentaciju Srbije, od 19. do 31. januara, o~ekuje Evropsko prvenstvo u Austriji. Posle prvog dela priprema, koji je odr`an u Sloveniji i Francuskoj, gde su puleni Seada Hasanefendi}a odigrali tri utakmice i zabele`ili dva pobede (Slovenija i Francuska) i jedan poraz (Francuska), u selekciji Srbije vlada optimisti~no raspolo`ewe. Bek reprezentacije Srbije Petar Nenadi} bio bi zadovoqan da se “orlovi” plasiraju u drugi

voqni radom, jer su svi naporno trenirali. Svako mo`e da bude ponosan na svog saigra~a. Svi smo pru`ali 100 odsto na treninzima i na utakmicama, ali smo i van terena bili jedan veliki kolektiv. - rekao je Nenadi}. Na pitawe da li su posle pobede u me~u sa Francuskom ambicije ve}e, on je odgovorio: “Ta~no je da imamo pozitivan skor, ali ima jo{ vremena do po~etka Evropskog prvenstva i mo`e i mora jo{ mnogo stvari da se nadogradi”.

krug takmi~ewa na Evropskom prvenstvu. Zavr{ili smo ciklus priprema od 11 dana, od kojih smo sedam dana bili u Krawskoj Gori i ~etiri dana u Francuskoj. Odigrali smo tri pripremne utakmice, zabele`ili dve pobede i jedan poraz. Mislim da bi trebalo da budemo zadovoqni. - rekao je Nenadi}. On je dodao da bi pre svega igra~i trebalo da budu zado-

Prerano je govoriti o ambicijama. Sigurno je da nam mnogo zna~i ta pobeda. Ima jo{ dosta do po~etka, treba jo{ neke kockice da se slo`e, ali va`no je da mi funkcioni{emo kao ekipa. - rekao je Nenadi}. Srbija }e se takmi~iti na Evropskom prvenstvu u Lincu u Grupi B sa Islandom, Danskom i Austrijom.

Spartak – Virt 3:1 (17:25, 25:13, 25:15, 25:17), zlatni set - 15:12 SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 1.500. Sudije: Aleksandar Dragomir (Rumunija) i Stojan Barev (Bugarska). SPARTAK: Bokan 15 (2 bloka, 2 asa), Niki} 12 (2 bloka), Stojanovi} 15 (5 blokova, 1 as, 2 servis gre{ke), Medi} 17 (3 bloka, 2 asa, 1 servis gre{ka), ^e{qar 1 (3 servis gre{ke), Klisura 21 (3 bloka, 2 asa), Memi{evi} (libero), Markovi}, Mati} (1 servis gre{ka), [imi}, Heli} (1 servis gre{ka). Nije igrala: Bogdanovi}. Trener: Sa{a Nedeqkovi}. VIRT: ^ur~i} 18 (1 as, 1 servis gre{ka), Van Dalen 9 (2 bloka, 1 as), Renkema (libero), Freriks 2, Verger 11 (1 blok, 1 as, 2 servis gre{ke), Bendarova 6, Fraknova 16 (2 asa), Ajter{ot, Nouven, Vromen 2 (1 blok). Nije igrala: Viana. Trener: Fred Hermas. Posle mnogo drame i preokreta odbojka{ice Spartaka su ostvarile plasman u naredni krug ^elenx kupa. U revan{u {esnaestine finala su u me~u vrednom evropskih prenosa savladale Virt iz Holandije. Po-

kazale su „golubice“ od ~ega su napravqene i na najboqi na~in najavile jo{ jednu uspe{nu godinu. Nije bilo lako do}i do kona~ne radosti, u prvom setu su boqe krenule Holan|anke. Pokazale su kako se igra odbrana, a

taka svoj maksimum. U sjajnoj seriji su povele sa 13:1. Go{}e su serijom od 5:1 koju je predvodila Frankova smawile na 15:7, ali Niki}eva blokom u narednoj akciji odvodi svoju ekipu na drugi tehni~ki tajm-aut. Odli~an ser-

Radost Suboti~anki posle pobede

posle po~etne neizvesnosti i rezultatske klackalice poenima Ivane ]ur~i} povele su sa 18:12 i dodatno zakomplikovale situaciju u Subotici, a as servisom Van Dalenove Virt je dobio prvi set. Ono {to je vi|eno u drugom setu je malo ko o~ekivao. Uprkos velikom pritisku pokazale su odbojka{ice Spar-

vis je krasio igru Spartaka, a uz poreme}en prijem Virta, blok Stojanovi}eve i Niki}eve, ali i Sare Klisure do{ao je do izra`aja. Upravo je Klisura u fini{u seta bila igra~ koji je doneo pobedu Spartaku. Drugi set je bio samo mali odmor, jer je ve} u tre}em neizvesnost ponovo zavladala Halom sportova.

Ipak, Spartak je nezaustavqivo grabio ka drugom setu, a ponovo je dobar blok, ovoga puta Bokanove na ]ur~i}evoj, bio vetar u krila golubica. I u tre}em setu su imale su doma}e visoku prednost od 14:8, ali je tada Ivana ]ur~i} povela seriju Virta od 4:0 i vratila neizvesnost u igru, Seriju go{}i prekinula je Bokanova koja blokom vra}a prednost „golubicama“ od tri poena. Najboqa kada je bilo najte`e bila je Sara Klisura. Preuzela je odgovornost na sebe, i osvojila nekoliko presudnih poena za Spartak. Zavr{ni set je predstavqao pravi triler. Dubravka Stojanovi} je obele`ila po~etak seta, Spartak je poveo sa 3:0. Go{}e su tada zaigrale kao na po~etku, okrenule na ~ak 11:8 posle poena ^ur~i}eve. Tawa Bokan je vratila ubrzo na 11:11, Sara Klisura je u fini{u me~a sjajnim servisima dirigovala ekipom. Naterale su golubice go{}e na gre{ke, a posle napada Danijele Niki} i sme~a u aut ]ur~i}eve po~elo je veliko slavqe u Hali sportova uz pesmu „U svetu postoji jedno carstvo“... N. S.

Sagmajster udario o stenu Prelazak u Argentinu iz ^ilea na 31. izdawu Dakara trajao je dovoqno dugo, bio je te`ak, opasan i vrlo pra{wav. Jedini predstavnik Srbije na Dakaru Gabor Sagmajster stigao je do ciqa u San Huanu, ali je zaradio jak udarac o stenu, skrivenu u travi. Dok je na Kordiqerima ~ekao na carinsku kontrolu, od hladno}e na velikoj visini branio se toplom garderobom i grejao se na auspuh. - Sve je bilo idealno do jedno 80 kilometara pre ciqa, kada sam osetio jak bol u desnoj nozi - rekao je Sagmajster. - Dok sam se provla~io izme|u stena, od visoke trave nisam video i udario tako jako da sam sve zvezde izbrojao, usred bela dana. U prvom trenutku mislio sam da sam otkinuo nogu. Imao sam ose}aj da mi se samo na ko`i dr`i noga. Sre}a je da je desna, koja mi samo slu`i da s vremena

na vreme stisnem ko~nicu i dr`im balans na motoru. Da je bila leva, imao bih ve}i problem - dodao je Sagmajster. De`urni doktor Dakara je po dolasku Sagmajstera u kamp rekao da mu je noga u redu i da }e mo}i da nastavi sa takmi~ewem. - Doktor me je odmah prepoznao i pitao kako su mi rebra, jer zna da sam ih povredio pro{le godine. Posle toga mi je pogledao nogu i rekao da je u redu, dao mi je mast i lekove protiv bolova i rekao da mogu da nastavim. Noga me ne boli kada stojim, jedino kada je okre}em levo ili desno, tada ose}am jak bol. Verujem da }e mi biti boqe kada se odmorim i da }u mo}i da nastavim do Buenos Airesa - jasan je bio srpski predstavnik na Dakaru. Naredna etapa bi}e duga 796 kilometara, dok od toga na brzinac otpada 476, i sigurno je da }e biti veliki ispit za sve u~esnike.


SPORT

DNEVNIK

Ogwen Mudrinski i na`ni proces ukqu~ili su se Sini{a Babi}, fudBrazilac Marselo Ple~ i Nibaleri ro|eni 1991. gerijac Naemeka A|uru. godine novi su profe[to se ti~e odlazaka najsionalci u Fudbalskom klubu zvu~nijih imena, jo{ uvek nema Vojvodina. Obojica su ponikli ni~eg novog u vezi s Aleksi}em, u Vo{inoj omladinsko-pionirMr|om, Tadi}em i Brki}em. skoj {koli. Mudrinski je cen- I daqe je sve na bazi intetarfor, a Babi} igra~ sredine resovawa. ^ekamo Ruse, ali jo{ terena, a sportski direktor nije preciziran wihov dolazak Miodrag Panteli} ne krije da u Novi Sad u vezi s eventualse od obojice u perspektivi o~ekuje mnogo. - Potpisali smo ~etvorogodi{we ugovore s Mudrinskim i Babi}em. Posle pa`wive analize procenili smo da to wih dvojica zaslu`uju, pa tako Vojvodina nastavqa praksu da najboqim izdancima svoje {kole pru`a {ansu da se afirmi{u kao profesionalci – ka`e Panteli}. ^iwenica je da pogon Vojvodine ove zime broji mnogo igra~a. - Posle dve kontrolne utakmice u kojoj je trener Branko Babi} proverio potencijalne kandidate za prvi tim, jasno je da }emo deo igra~a poslati na kaqe- Vuli}evi}, Novakovi} i Medojevi} Foto: F. Baki} we – ka`e Panteli}. nim prelaskom Danijela Alek[toper Jovanovi} vra}en je si}a u CSKA – veli Panteli}, me|u kanarince sa Detelinare koji ka`e da skoro svaki igra~ za koje je igrao i u jesewem deima zeleno svetlo da promeni lu. sredinu uz odgovaraju}e obe- Polako }emo su`avati spi{te}ewe. sak, a posle sporazumnog raskiIpak, za dvojicu igra~a Panda ugovora s Mitrom Pekoviteli} ka`e da ove zime ne mogu }em, odre{ene ruke dobio je i da promene klub “ni za kakve Ivan Gvozdenovi} koji je slopare”. bodan da potra`i novu sredinu - Slobodan Medojevi} i Mi– rekao je Panteli}. roslav Vuli}evi} ne mogu iz Prvi tim od ju~e je brojniji Vojvodine – kategori~an je za dva internacionalca. U trePanteli}. S. Savi}

Lane igra~ godine u Belgiji Napada~ Standarda iz Lije`a i reprezentacije Srbije Milan Jovanovi} progla{en je za najboqeg igra~a Belgije u 2009. godini. Lane je u borbi za presti`no priznawe pobedio tandem Anferlehta Mbarka Busufua i Romelua Lukaku.Jovanovi} je pro{le sezone, u kojoj je Standard odbranio titulu, bio prva zvezda tima, a postigao je i 10

Milan Jovanovi}

golova na 19 prvenstvenih utakmica. Reprezentativac Srbije dobio je daleko najvi{e glasova - 218, dok je Busufa zaradio 174, a Lukuku 167. Jovanovi} je bio iznena|en kada je saznao za nagradu. Vest da je zavr{io na prvom mestu saop{tena mu je u jednom restoranu u Lije`u. Veoma sam sre}an zbog nagrade. Moram da budem iskren i priznam da nisam o~ekivao da }e ona da pripadne meni, pre svega zbog lo{ih rezultata Standarda u drugoj polovini 2009.- rekao je najboqi fudbaler Belgije.- Busufa je zaslu`io nagradu pre mene, ali o~igledno da su moji nastupi u prethodne tri sezone uticali da dobijem nagradu. Jovanovi} je posato prvi dobitnik, u 56. godina dugoj istorji ove manifestacije, koji nije bio prisutan. Priznawe je umesto Srbina preuzeo premijer Belgije Iv Leterm. „Milan je zaslu`io nagradu. On je fenomenalan igra~ i ja mu od srca ~estitam. Bravo“, rekao je Leterm.

Ili} opet blizu Humske Sa{a Ili} ~as je blizu, ~as daleko od povratka u Humsku. Dolazak „kapitena“ ponovo je postao aktuelan onog trenutka kada je Salcburg saop{tio da vi{e ne ra~una na Ili}a.Partizan poku{ava na sve na~ine da vrati nekada{weg reprezentativca, koga Hub Stivens, trener austrijskog kluba, nije poveo na pripreme. Da bi se realizovao ovaj transfer potrebno je da se ukloni jo{ jedna prepreka, a ona je finansijske prirode. Navodno je sve dogovoreno sa Sa{om ili}em , koji je pristao na uslove Partizana da godi{we zara|uje negde oko 2000.000 evra. Posle prodaje Adema Qaji}a Fiorentini (oko osam miliona), ~ini se da ni ova barijera nije nepremostiva. A mogu}e je da crno -beli narednih nekoliko dana ostvare jo{ neki transfer, pa bi tada sve se moglo realizovati mnogo lak{e. Umesto u Partizanu, levi bek Metalca iz Gorweg Milanovca,

Qubo Nenadi} karijeru nastavqa u Gentu. Nanadi} se nalazio na meti trenera crno-belih Gorana Stevanovi}a, ali se na kraju ipak odlu~io za Belgiju. „Nenadi} }e potpisati ugovor sa Gentom“, rekao je Vladan Petrovi} sportski direktor Metalca. On je trebalo da krene u Beograd, ali je taj put odlo`en jer se nismo dogovorili sa Partizanom. - dodao je on. [ampion Srbije zbog toga se odlu~io da zadr`i Aleksandra Lazevskog, za koga je bilo planirano da ode na pozjamicu. Mladi reprezentativac Makedonije polusezonu proveo je u Teleoptiku, a svojeveremeno ga je od crno-belog dresa odvojila povreda stopala. Rajko Bre`an~i} ponovo }e morati da se dokazije u drugoj stedini. Klub iz Humske ustupio je mladog fudbalera, koji je povremeno dobijao {ansu jesenas, upravo Metalcu. I. L.

Sa{a Ili}

ALBERT NA\, FUNKCIONER PARTIZANA

„Zemunelo” u slu`bi prvog tima - Prioritet „Zemunela” u narednom periodu bi}e pravqewe igra~a za deficitarne pozicije u prvom timu – ka`e koordinator izme|u seniorskog i omladinskog pogona crno–belih Albert Na|. On smatra da klub mora da iskoristi potencijal u mla|im kategorijama i odatle crpi igra~e za najboqi sastav. - U na{oj situaciji nije lako stalno kupovati fudbalere. Finansije su nestabilne. U „Zemunelu” imamo sve uslove za sopstvenu proizvodwu i moramo ih maksimalno iskoristiti. Ako znamo da }e nas, na primer,

uskoro napustiti neki {toper, mi za wega moramo imati spremnu zamenu. Partizan se do sada bavio samo negovawem ekstra talenata, {to nije dobro. Tako se, u posledwe vreme, pojavilo dosta igra~a iz istog kalupa pa smo morali od zadweg veznog da pravimo napada~a i sli}no . Da}u sve od sebe da to vi{e ne bude tako – govori Albert Na|. Mladi funkcioner zna i kako da zami{qeno sprovede u delo. - Sa momcima }emo poja~ati individualne treninge i svaki }e dobiti odgovaraju}eg mento-

ra. Ciq je da se {to boqe obu~e i zadovoqe potrebe prvog tima. Na| obe}ava da }e klub iza svakog talenta stati autoritetom. - Momci se gube u prvom timu i jer nemaju jak oslonac iza sebe. Partizanu to ne sme da se de{ava. Moja generacija je naprimer uspela upravo zato {to je imala podr{ku od tada{wih funkcionera. A nije nam bilo lako jer smo nasledili jednog Mijatovi}a, Jokanovi}a...Na kraju smo svi napravili karijere i jo{ va`nije odradili celokupne ugovore u Humskoj.

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

Dve porcije na dan ^etvrti je radni dan fudbalerima Hajduka u zimskim pripremama za prole}ni deo superliga{kog prvenstva. I kako je prilikom prvog obra}awa igra~ima obe}ao novi {ef stru~nog {taba Kuqana @arko Soldo je podigao ritam rada. Naime, od danas fudbaleri rade dva puta dnevno. - Prva tri radna dana su protekla u redu, a i vremenski uslovi nam idu na ruku, pa dosta vremena provodimo igraju}i, jer smo fudbaleri a ne atleti~ari. Za sada zaista nemamo nekih problema, igra~i su i sa kila`om u redu {to bi moglo da zna-

prijateqske utakmice. Prvu bi igrali 23. januara i jo{ uvek tra`imo potivnika, dok }emo drugu odigrati 28. januara protiv sarajevskog @eqezni~ara raport je {efa stru~nog {taba Hajduka @arka Solda. U prvim danima prelaznog roka Hajduku su pristupila tri nova igra~a. Uz ve} spomiwanog {pica Marjanovi}a i {topera Brkovi}a novi ~lan Hajduka je iskusni {toper \or|e Mr|anin, koji se u Hajduk vra}a iz Va{a{a. - Dva centralna beka i jedan napada~ koje smo doveli su provereni igra~i i sigurno }e do-

Od po~etka priprema me|u „hajducima“ nema golmana Manolova. - On treba da do|e ovih dana, pa }emo videti razloge {to ga nije bilo od starta priprema. U slu~aju da bude problema mi radimo na re{avawu eventualne praznine u golmanskoj liniji. Ne}emo jo{ o imenima, ali ne sedi se skr{tenih ruku i ne}emo ostati bez adekvatnog golmana onakvog kakav treba Hajduku. A bar vi znate da je Hajduk uvek imao odli~ne golmane - jasan je {ef stru~nog {taba Hajduka @arko Soldo. Ina~e, spisku onih koji u prole}nom delu prvenstva ne-

na Apeninima. Od te sume, ~ak 22,4 miliona su zatezne kamate. Prodajom min|u{a legende svetskog fudbala, italijanski poreznici „zaradili“ su samo mali deo od celokupnog duga koji je Maradona obavezan da plati ovoj dr`avi. Kako navodi „La Republika“ min|u{e je kupila „tajanstvena `ena sa ju`wa~kim akcentom, okru`ena telohraniteqima“.

Odlazak Adema Qaji}a pogodio je Na|a. - Ostali smo bez igra~a koji je odradio samo godinu dana ugovora. Na`alost, tako je moralo biti, zbog finansijskog razloga, ali prioritet svih nas bi}e da se sli~no vi{e ne de{ava. Partizan mora da ~uva igra~e. Na| potencira izgradwu internata u „Zemunelu”. - Tako }emo momcima usaditi privr`enost klubu, ali i odvojiti ih od svega {to mo`e lo{e uticati na wih. Va`no je da ih stalno imamo na oku. I. L.

Juventus `eli Riberija ^elnici fudbalskog kluba Juventus poku{a}e da anga`uju trenutno jednog od najcewenijih veznih fudbalera Evrope, Francuza Franka Riberija. Pored Juvea, za Riberija je ozbiqno „zagrizao“ i madridski Real. Francuz ka`e da ima vi{e opcija i da se jo{ nije odlu~io jer mu ugovor u Bajernu iz Minhena va`i do 2011. godine. - Mnogi klubovi me tra`e, to je dobra vest, ali nisam odlu~io gde }u nastaviti karijeru kada mi istekne ugovor u Bajernu. - rekao je Francuz. Nekada{wi igra~ francuskog Marseja u redove Bajerna do{ao je 2007. godine. Odigrao je ukupno 59 utakmica i postigao 21 gol.

Pandev zove Kolarova u Inter

Maradonine min|u{e deo poreza Vlada Italije zaradila je 25.000 evra po{to je na aukciji prodala dijamantske min|u{e selektora fudbalske reprezentacije Argentine Dijega Maradone, koje su od wega zaplewene prilikom posete Italiji pro{le godine. Biv{a zvezda Napolija ima veliki dug prema vlastima u Italiji, a Maradona navodno duguje ~ak 36 miliona evra na ime nepla}enog poreza

17

I DAQE BURNO U PARTIZANU

VO[A PO[TUJE SVOJE TALENTE

Mudrinski i Babi} profesionalci

petak15.januar2010.

S priprema kulskog Hajduka

~i da u pauzi nisu potpuno mirovali. Oni koji imaju koji kilogram vi{ka mora}e da ih skinu, jer popusta ne}e biti. Od danas po~iwemo da radimo dva puta dnevno: pre podne teretana, popodne teren i tako do nedeqe kada imaju slobodan dan. U ponedeqak po~iwemo intenzivnije treninge, a ciq nam je da do odlaska u Ulciw odigramo i dve

neti osve`ewe, poja~a}e konkurenciju, {to je veoma bitno. Prelazni rok jo{ uvek traje i mo`da }e nas neko napustiti, a neko do}i, ali po onome kako se sada stvari odvijaju Hajduk bi u prole}nom delu prvenstva trebao da ima boqu konkurenciju unutar tima i ja~i igra~ki fond nego {to je imao jesenas - rekao je Soldo.

}e braniti boje Hajduka su osim Davidova koji je oti{ao u Partizan i \ukanovi}a koji je oti{ao u Cement iz Beo~ina, te Dojki}a i @akule kojima je istekla ugovorna obaveza pridodati i Marko Jovanovi} i Uro{ Milosavqevi} kojima je tako|e istekla ugovorna obaveza. \. Bojani}

Napada~ Intera Goran Pandev pozvao je svoje biv{e saigra~e iz Lacija Aleksandra Kolarova i Kristijana Ledezmu da napuste Rim i pridru`e mu se u Milanu. Kolarov i Ledezma su odli~ni igra~i i moji veoma dobri prijateqi. Savetujem bih im da slede moje korake i pre|u u Inter. Mogu re}i da mi je Kolarov kao brat, govorimo isti jezik i ~esto smo izlazili u Rimu. - kazao je Pandev. Trener Intera @oze Muriwo, posle Pandeva, ima `equ iz Lacija da dovede upravo Kolarova i Ledezmu. Italijanski mediji navode da su „neroazuri“ ve} po~eli sa pregovorima i poslali preliminarnu ponudu za zajedni~ki transfer obojice igra~a. Osim Intera, za Kolarova je zainteresovan i Real.


18

SPORT

petak15.januar2010.

DNEVNIK

PARTIZAN LAKO IZGUBIO U ATINI OD OLIMPIJAKOSA

Umor blokirao vaqak Trener Partizana Du{ko Vujo{evi} ponovio da je plasman Partizana u Top 16 Evrolige veliku uspeh. Umor igra~a uzrok je poraza u Atini. “Hej, Sloveni” veliki je skandal od prijateqa Grka. Partizan je pora`en od Olimpijakosa u Atini, u posledwoj utakmici prve faze Evrolige. Crno-beli su ve}i deo me~a bili u egalu sa jednim od najskupqih timova u Evropi, ali se sredinom tre}e ~etvrtine doma}in rezultatski odlepio i stigao do ubedqive pobede 81:60.

Grci jugonostalgi~ari Da li zbog neobave{tenosti ili nekih drugih razloga, doma}in utakmice u Atini je pre po~etka me~a umesto “Bo`e pravde” intonirao himnu nekada{we dr`ave “Hej, Sloveni”. - Uo~i samog po~etka utakmice desio se skandal, umesto himne Srbije intonirana je himna Jugoslavije, nije mi jasno kako je to moglo da se dogodi. Ipak su Grci i Srbi prijateqski narodi, pa treba u toliko da se bude i oprezniji i da se neke stvari prepoznaju. -, zakqu~io je Vujo{evi}. Trener srpskog {ampiona Du{ko Vujo{evi} ka`e da me~ nije imao rezultatski zna~aj, ali da je svaki duel u Evroligi jako va`an.Ja sam ovu utakmicu shvatio kao priliku da se da {ansa i mla|im igra~ima. Da vidimo koliko su oni u ovom momentu na nivou takmi~ewa u Evroligi, spremni, {ta je sve potrebno da rade, da

B GRUPA Olimpijakos - Partizan 81:60 Lijetuvos - Unikaha 71:73 Orlean - Efes Pilsen 60:75 1. Olimpijakos 2. Unikaha 3. Partizan 4. Efes 5. Lijetuvos 6. Orlean

10 10 10 10 10 10

8 7 5 4 4 2

2 3 5 6 6 8

D GRUPA Prokom - Himki Armani Yins - Real Oldenburg - PAO

1. Real 10 2. PAO 10 3. Himki 10 4. Prokom 10 5. Armani Yins 10 6. Oldenburg 10

Du{ko Vujo{evi}

bi napredovali i postali igra~i za ovakva takmi~ewa. rekao je strateg crno-belih. Nismo izdr`ali ~etrdeset minuta, i zbog kra}e klupe, wima su falili Skorcanitis i Papaloukas, nama Mari}, ali oni naravno sa punim rosterom su to mo`da i mawe osetili.

Vujo{evi} smatra da je umor wegovih igra~a glavni razlog za ubedqiv poraz u Atini. Kada je umor stigao igra~e koji su nosili utakmicu, izgubili smo koncentraciju i disciplinu u napadu, oni su otvorili kontranapade i prelomili me~.

@reb u ponedeqak U Barseloni }e se, u ponedeqak, 18. januara, odr`ati `reb za drugu fazu takmi~ewa u ko{arka{koj Evroligi, takozvani Top 16. Da podsetimo, po ~etiri najboqe ekipe iz sve ~etiri grupe u prvoj fazi, izborile su pravo da nastave s takmi~ewem koje vodi ka fajnal-foru. Predstavnici svih 16 najboqih evropskih ekipa okupi}e se u Barseloni kako bi prisustvovalu `rebawu, a timovi }e biti razvrstani u ~etiri grupe od po ~etiri u~esnika. Takmi~ewe po~iwe 27. januara, igra se po dvokru`nom bod sistemu i zavr{i}e se 11. marta, a po dva najboqa tima izbori}e plasman u ~etvrtfinale. Te ekipe igra}e me|usobno, nakon novog `reba, do tri pobede u seriji, a tim koji bude boqi izbori}e plasman na fajnal-for, koji se igra u pariskoj dvorani Bersi od 7. do 9. maja. U ponedeqak na `rebawu za Top 16 fazu ograni~ewa su da ne mogu u grupi da se zajedno na|u ekipe koje su ve} igrale u istoj grupi u prvoj fazi, kao i da u jednoj grupi ne mo`e biti vi{e od dve ekipe iz iste zemqe. A. P.

8 8 6 4 3 1

2 2 4 6 7 9

884:787 784:775 745:757 808:793 741:784 722:788

18 17 15 14 14 12

75:70 66:75 64:67

Lukaji} ponovo na klupi Hemofarma Posle sporazumnog raskida saradwe sa Stevanom Karaxi}em, Hemofarm [tada je potpisao ugovor na du`i period sa novim – starim trenerom @eqkom Lukaji}em. Zbog prepoznatqivog kvaliteta rada, velikog me|unarodnog iskustva i dobrog poznavawa prilika u klubu, jer je ve} sedeo na klupi Hemofarma [tade, Uprava kluba smatra da je Lukaji} pravo re{ewe i da najbr`e mo`e da preuzme ekipu. Wegov pomo}nik bi}e Du{an

Hemofarma [tade. U sezoni 2001/02, doveo je Vr{~ane do finala posledweg me|unarodnog Kupa Radivoja Kora}a, kada su u Centru „Milenijum“ izgubili od {panske Malage, koju je tada vodio Bo`idar Maqkovi}. Slede}e sezone igrali su fajnalfor FIBA Kupa, a 2004/05 polufinale ULEB-a. Iste godine su, kao debitanti, osvojili Jadransku ligu, {to je jedini trofej mu{ke ekipe Hemofarma [tade.

811:690 18 792:697 18 740:732 16 747:810 14 724:741 13 657:800 11

Dugo se u Pireju vodila izjedna~ena borba. Ekipe su se smewivale u vo|stvu, sve do serije Olimpijakosa od 16:0. Vujo{evi} `ali {to Partizan nije ostavio lep{u sliku o sebi. @ao mi je {to nismo du`e izdr`ali i ostavili lep{u sliku o sebi. Me|utim, s obzirom da je ovo posledwa utakmica, mogu jo{ jednom da naglasim da sam izuzetno zadovoqan zbog idealnog uspeha koji je napravqen u jednoj jako te{koj grupi. Najboqi trener Evrolige pro{le sezone podsetio je da su crno-beli, i pored nove ekipe, uspeli da svakog protivnika po jednom dobiju, {to im je i omogu}ilo prolazak u Top 16. Mi smo uspeli svoje protivnike da dobijemo, makar jednom. Igraju}i sa novim mladim timom, plasirali smo se me|u {esnaest najboqih, {to je, jo{ jednom podvla~im fantasti~an uspeh, i to je osnovni ose}aj nakon poraza sa ovolikom razlikom. - rekao je Vujo{evi}.

@eqko Lukaji}

Gvozdi}, ina~e drugi pomo}ni trener Du{ana Ivkovi}a u reprezentaciji Srbije. Lukaji} je ju~e odr`ao prvi sastanak sa igra~ima i trening, a ve} danas ekipa putuje put Bosne, gde ih u subotu o~ekuje utakmica sa [irokim, u okviru Jadranske lige. Ina~e, @eqko Lukaji} je najuspe{niji trener

Posle Hemofarma, Lukaji} je proveo jednu sezonu u bugarskom Lukoilu, sa kojim je oborio sve bugarske rekorde i tri puta bio progla{avan za trenera meseca. Jednu sezonu je radio u Igokei iz Bosne i Hercegovine, a posledwe trenersko anga`ovawe je imao u ekipi Univerzitet Surgut, iz Rusije.

Dana{wi ko{arka{ki program Prva mu{ka liga Srbije - PAN^EVO: Tami{ Petrohemija Radni~ki Basket (18).

Pe|a kao nekada Stojakovi} sa 20 poena doprineo da Wu Orleans pobedi Kliperse u me~u NBA lige. Radmanovi} jedan skok i “nula poena”, Krsti} bez poena i uhva}enih lopti. Predrag Stojakovi} bio je odli~an u pobedi Wu Orleansa protiv Los An|eles Klipersa. Hornetsi su slavili sa 108:94 uz 20 poena i ~etiri skoka srpskog ko{arka{a. Oklahoma je minimalnom razlikom (108:109) izgubila u produ`etku od San Antonija, a u~inak Nenada Krsti}a za devet minuta, bio je ravan nuli. Ni ko{a, ni skoka. Jedan od kurioziteta ove utakmice je {uterski u~inak Argentinca Emanuela \inobilija. Da nije iskoristio dva slobodna bacawa i on bi u koloni ko{eva imao upisanu nulu, iako je ~ak deset puta poku{avao da iz igre loptu probaci kroz obru~. Ve~e “nula” upotpunio je Vladimir Radmanovi} ~iji je Golden Stejt izgubio od Majamija. Za 12,5 minuta nekada{wi igra~ Crvene zvezde i FMP-a nije ubacio nijedan poen, a {utirao je ~etiri puta. Rezultati: Atlanta - Va{ington 94:82, Indijana - Finiks 122:114, Filadelfija - Wujork 92:93, Wu Xersi - Boston 87:111,

Pe|a Stojakovi}

Wu Orleans - L.A. Klipers 108:94, Oklahoma - San Antonio 108:109 (produ`etak), Dalas L.A. Lejkers 95:100, Hjuston - Mi-

nesota 120:114 (produ`etak), Denver - Orlando 115:97, Portland - Milvoki 120:108 i Golden Stejt - Majami 102:115.

@ENSKA REGIONALNA LIGA

^etvrti trijumf Novosa|anki Vojvodina NIS – HIT Krawska Gora 64:60 (15:16, 13:19, 18:18, 18:7) BEO^IN: Dvorana SPC Beo~in, gledalaca oko 300, sudije: Jov~i} (Beograd), Pani} i Peceq (oba Novi Sad). VOJVODINA NIS NOVI SAD: Jovanovska, ^abarkapa 8 (2-2), Ostoji} 7 (4-4), Je.Karaka{evi} 4, Du{ani} 10 (8-3), Krwetin 12, Popovi}, Maxarevi}, Stupar 17 (8-7), Stankovska, Bo{kovi} 2, Jo.Karaka{evi} 4 (1-0). HIT KRAWSKA GORA: Pantsiukh 8 (3-2), Pani~ 5 (1-1), Jur{e,Oblak 4, Nelc, Komplet 18 (3-3), Ga~ner, Grbas 6 (1-1), Tratsiak-Terglav 16 (6-2), Osterman, Trebec 3 (1-1). U razmaku od samo pet dana Novosa|anke su kao doma}in u Beo~inu zabele`ile dve pobede, za {ta

im je, do ovih utakmica, trebala cela polusezona. ^etvrtom pobedom u regionalnoj ligi ekipa trenera Zorana Mirkovi}a ravnopravno se ukqu~uje u borbu za sredinu tabele. Me|utim, malo ko je o~ekivao da }e Vojvodina, koja je u posledwu ~etvrtinu u{la sa minusom od 7 poena ( 46:53) i igrom sa dosta gre{aka, uspeti da do|e do ~etvrte pobede. Zahvaquju}i pre svega borbenoj Latinki Du{ani}, i opet navija~ki raspolo`enom publikom, Novosa|anske su uspele da naprave preokret i 33 sekunde pre kraja upravo preko Du{ani}ke do|u do vo|stva 61:56 koje im je garantovalo uspeh. I. Ademovski


SPORT

DNEVNIK

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} postavqen je za tre}eg nosioca na Australijan open u Melburnu, a Viktor Troicki za 29., dok }e u `enskoj konkurenciji Jelena Jankovi} biti osma, a Ana Ivanovi} 20. Prvi gren slem sezone po~iwe u ponedeqak 18. januara, a za prve nosioce postavqeni su trenutno prvoplasirani na ATP, odnosno WTA listi, [vajcarac Roxer Federer i Amerikanka Serena Vilijams. @reb za 1. kolo Otvorenog prvenstva Australije bi}e obavqen danasu Melburnu. Lista nosilaca - `ene: 1. Serena Vilijams (SAD), 2. Dinara Safina (Rusija), 3. Svetlana Ku- Serena Vilijams zwecova (Rusija), 4. Karolina nes San~es ([panija), 25. Anabel Vozniacki (Danska), 5. Jelena Medina Gariges ([panija), 26. Dementijeva (Rusija), 6. Venus Aravane Rezai (Francuska), 27. Vilijams (SAD), 7. Viktorija Alisa Klejbanova (Rusija), 28. Azarenka (Belorusija), 8. Jelena Jelena Vesnina (Rusija), 29. [aJankovi} (Srbija), 9. Vera Zvohar Per (Izrael), 30. Katerina narjeva (Rusija) 10. Agwe{ka RaBondarenko (Ukrajina), 31. Alodvanska (Poqska), 11. Marion na Bondarenko (Ukrajina) 32. Karla Suares Navaro ([panija). Mu{karci:1. Roxer Federer ([vajcarska), 2. Rafael Nadal ([panija), 3. Novak \okovi} (Srbija), 4. Huan Martin del Potro (Argentina), 5. Endi Marej (Britanija), 6. Nikolaj Davidenko (Rusija) 7. Endi Rodik (SAD), 8. Robin Soderling ([vedska), 9. Fernando Verdasko ([panija), 10. @o-Vilfrid Conga (Francuska), 11. Fernando Gonzales (^ile), 12. Gael Monfis (Francuska), 13. Radek Stepanek (^e{ka), 14. Marin ^ili} (Hrvatska), 15. @il Simon (Francuska), 16. Tomi Robredo ([panija), 17. David Ferer ([panija), 18. Tomi Has (Nema~ka), 19. Stanislas Vavrinka Royer Federer ([vajcarska), 20. MiBartoli (Francuska), 12. Flavihail Ju`wi (Rusija), 21. Toma{ ja Peneta (Italija), 13. Samanta Berdih (^e{ka), 22. Lejton HjuStosur (Australija), 14. Marija it (Australija), 23. Huan Kar[arapova (Rusija), 15. Kim Klajlos Ferero ([panija), 24. Ivan sters (Belgija), 16. Li Na (Kina), Qubi~i} (Hrvatska), 25. Sem 17. Fran~eska Skjavone (ItaliKveri (SAD), 26. Nikolas Alja), 18. Virxini Razano (Francumagro ([panija), 27. Filip Kolska), 19. Na|a Petrova (Rusija), {rajber (Nema~ka), 28. Jirgen 20. Ana Ivanovi} (Srbija), 21. Melcer (Austrija), 29. Viktor Sabine Lisicki (Nema~ka), 22. Troicki (Srbija), 30. Huan MoDanijela Hantuhova (Slova~ka), nako (Argentina), 31. Albert 23. Dominika Cibulkova (SloMontanes ([panija), 32. @ereva~ka), 24. Marija Hose Martimi [ardi (Francuska).

TURNIR U SIDNEJU

Bagdatis zaustavio i Hjuita U me~evima polufinala WTA turnira u Sidneju, koji se igra za nagradni fond od 600.000 dolara, postignuti su slede}i rezultati: (1) S. Vilijams (SAD) - Rezai (Francuska) 3:6, 7:5, 6:4, (5) Dementijeva (Rusija) - (6) Azarenka (Belorusija) 6:3, 6:1. A u konkurenciji muu{karaca postignuti su slede}i rezultati:Bagdatis (Kipar) - (4) Hjuit (Australija) 4:6, 6:2, 6:3, Fi{ (SAD) - Lu~`ak (Australija) 7:6(5), 6:2, Gaske (Francuska) - Stara}e (Italija) 6:3, 7:6(7), Beneto (Francuska) Majer (Argentina) 6:4, 6:7(5), 6:0.

Markus Bagdatis

Krajinovi} eliminisan u Salinasu Srpski teniser Filip Krajinovi} eliminisan je u drugom kolu ^elenx turnira u ekvadorskom gradu Salinasu. Wega je pobedio brazilski predstavnik i drugi nosilac Ro`erio Dutra da Silva rezultatom 2:1, po setovima 6:7 (1), 6:3, 2:6. Me~ je bio veoma iscrpquju} o ~emu najboqe govori podatak da je trajao tri sata i pet minuta. Samo uvodni set je trajao celih 90 minuta.

19

NA[ NAJBOQI IGRA^ PREDLA@E

AUSTRALIJAN OPEN

Serena i Royer prvi nosioci

petak15.januar2010.

Teniski Mundijal umesto Dejvis kupa Najboqi srpski teniser me|u prvima je javno progovorio o inicijativi me|u najboqim teniserima sveta, da se vekovno Dejvis kup takmi~ewe zameni kra}im turnirom teniskih reprezentacija, nalik fudbalskom Mundijalu. Ideja egzistira ve} neko vreme, a \okovi} je potvrdio da }e se najboqi teniseri sveta sastati tokom Australian opena i razraditi detaqe. - Sve je jo{ sve`e i radi se samo o ideji... - rekao je \okovi} novinarima, koji se pre toga po`alio i da je ATP sezona preduga, da pauza traje samo pet - {est nedeqa i da je to mali period da se igra~i oporave, odmore i pripreme za novu sezonu. - Moramo, naravno, da pri~amo i sa ostalim stranama u tenisu. Engleski "Tajms" objavio je da bi na Svetskom teniskom kupu me~evi bili kra}i, da bi postojao sat koji bi merio vreme od 25 sekundi od zavr{etka poena, do prvog servisa i da bi to moralo da se po{tuje, {to uglavnom nije slu~aj na gren slem i ATP turnirma. U~estvovale bi 32 reprezentacije i bile podeqene u osam grupa, a 16 najboqih u~estvovalo bi u osmini finala, odakle bi po~iwao nokaut sistem. Ekipu bi ~inila tri tenisera i kapiten, a svako bi morao da vr{i izmene tokom me~a i upotrebi bar dvojicu igra~a. I Udru`ewe ATP igra~a, ~iji je i \okovi} ~lan, obavestilo je Sveengleski teniski klub, Tenisku asocijaciju SAD i Teni-

Novak \okovi}

ski savez Australije. Sastanak igra~a tokom Australian opena u Melburnu, koji po~iwe 17. janaura, \okovi} je nazvao presudnim za narednih nekoliko godina. - Bez sponzora ne bi postojali turniri, a bez turnira, logi~no, ne bi bilo ni igra~a naglasio je \okovi}, ali je do-

dao: - Ipak, igra~i su oni koji prave {ou i wihovo mi{qewe mora visoko po{tovano. Ovog puta, ~ini mi se kao da se stvari odvijaju u pozitivnom smeru. Ali, ovakvi poduhvati ne mogu se ostvariti preko no}i. Wegov prijateq i kolega, Hrvat Ivan Qubi~i}, nagla{ava da najboqi igra~i sveta vole

Verdasko lako s Noletom, Ziki u polufinalu \okovi} pora`en u polufinalu egzibicije u Kujongu, Zimowi} i Nestor plasirali se u polufinale Sidneja.Srpski teniser Novak \okovi} nije uspeo da se plasira u finale egzibicionog turnira Kujong, u Melburnu. Wega je u polufinalu pobedio [panac Fernando Verdasko sa 2:0 u setovima (6:1, 6:2). Ovo je \okovi}u bio prvi turnir ove sezone, uo~i Australijan opena, prvog Gren slema u godini, koji po~iwe neredne nedeqe. Nenad Zimowi} bio je uspe{wi od najboqeg srpskog tenisera. On i Kana|anin Danijel Nestor plasirali su se u polufinale me|unarodnog turnira u Sidneju u konkurenciji parova. Prvi nosiocii su u ~etvrtfinalnom me~u pobedili Nemca Kristofera Kasa i Belgijanca Dika Normana rezultatom 6:2, 4:6, 10:5, posle ne-

{to vi{e od sata igre. Tre}i teniser sveta Novak \okovi} ka`e da ga ubedqiv poraz od [panca Fernanda Verdaska (6:1, 6:2) u polufinalu egzibicionog turnira u Kujongu ne}e poremetiti pred po~etak prvog gren slema sezone, Australijan Opena, koji po~iwe u ponedeqak. Ovde je rezultat bio u drugom planu. Najbitnije je da se me~evi iskoriste kao dobra ve`ba i da se osvajaju poeni i iskustvo pre Australijan opena, {to je moj glavni prioritet. Nisam se dobro ose}ao na terenu, on je igrao dobro, a ja sam napravio previ{e neiznu|enih gre{aka. - rekao je \okovi}. Novak je u prvom me~u odli~no odigrao i brzo savladao Tomija Hasa, ali je sa Verdaskom na terenu izgledao potpuno druga~ije, kojem je prepustio inicijativu.

TU^A IZME\U SRBA I HRVATA NAJVE]A U ISTORIJI AUSTRALIJAN OPENA

Policija poru~ila: Balkanci, pazite se Tu~a izme|u Srba i Hrvata, koja se dogodila 2007. godine na Australija openu, najve}a je u stogodi{woj istoriji ovog teniskog turnira. Policija u Melburnu preduzela je sve potrebne mere kako se sli~ni incidenti ne bi ponovili na prvom Gren slemu, koji po~iwe 18. januara.Portparol policije Xon Kuk podsetio je na incident 2007. godine kada je do{lo do fizi~kog obra~una u kojem je u~e- Tu~a Srba i Hrvata pre tri godine u Melburnu stvovalo oko 150 Srba i Hrvata. navija~a u jednom baru u MelburPored tog sukoba, policija je nu. 2008. godine intervenisala su. Nasiqe uglavnom prouzrukuzavcem na grupu gr~kih navija~a, je mala grupa izgrednika. Zbog a pro{le godine je do{lo do tutoga }emo anga`ovati ~uvare re~e izme|u bosanskih i srpskih da i na tribinama i van stadio-

na", poru~io je Kuk i najavio da }e potencijalni izgrednici biti hap{eni i ka`wavani nov~ano, izbacivawem sa stadiona ili jednodenevnom zabranom ulaska na borili{te.

da igraju za svoju dr`avu, ali da format po kojem se igra Dejvis kup predstavqa veliko dodatno optere}ewe za tenisere, u kombinaciji sa ve} natrpanim ATP kalendarom. Momci iz svetskog vrha nisu u situaciji da igraju sve me~eve za nacionalne timove, a voleli bi. - rekao je Qubi~i}, koji je sa Hrvatskom bio {ampion tog takmi~ewa. - Jedini razlog je {to format Dejvis kupa nije prilago|en teniserima, nego teniseri wemu. Na{ sport napreduje u svakom pogledu iz godine u godinu i neke stvari moraju da se mewaju. - Mogu}e da je Dejvis kup bio savr{en kao takav, pre 20 ili 30 godina. Ali sada je sve to zaiste previ{e za nas... Me~evi u pet setova, tri dana u nizu... I ne samo to. Nedequ dana pre toga ne mo`ete da igrate, jer ste na pripremama, a nedequ dana kasnije jednostavno niste u stawu da hodate. A, velika je {teta {to je tako... Ka`em to, jer sam 100 odsto siguran da svaki teniser na svetu `eli da igra za svoju zemqu. Na kraju, ja sam se povukao iz reprezentacije zbog toga.

Doki}evoj preseo let za Melburn Jelena Doki} nikako da stane na pravi put. Taman kada se ~ini da su problemi, koji je konstantno prate posledwih sezona, pro{lost, dogodi se novi incident. Ovaj put poznata teniserka na{la se u centru pa`we po{to je wen de~ko Tin Biki} pravio problem u avionu.Iako incident nije ni pribli`no te`ak onom od pro{le godine, kada je wen otac Damir Doki} pretio da }e zapaliti ambasadu Austalije u Beogradu, Jelena zahvaquju}i najbli`ima, opet, puni tabloide. Naime, u avionu, koji je letao na relaciji Hobart-Melburn, do{lo je do verbalne rasprave u kojoj su u~estvovali bra}a Biki} (Borna i Tin) s jedne strane, odnosno putnica i ~lanovi posade s druge strane. Doki}eva, koja se tako|e nalazila u avionu, nije u~estvovala u sva|i. Putnica se `alila da je Tin Biki}, koji je sedao iza we, konstantno uznemirava udaraju}i u weno sedi{te. Vrlo brzo su se ume{li u raspravu jedan ~lan posade i Borna, ali se sve zavr{ilo samo na te{kim re~ima. Po dolasku u Melburn policija je na aerodromu ispitala bra}u o incidentu.


20

SPORT

petak15.januar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Kaqari - Livorno Bari - Inter Nedeqa Atalanta - Lacio Fiorentina - Bolowa Kjevo - Juventus Milan - Sijena Parma - Udineze Roma - \enova Sampdorija - Katanija Napoli - Palermo 1. Inter 19 14 2. Milan 18 11 3. Juventus 19 10 4. Napoli 19 9 5. Roma 19 9 6. Fiorentina18 9 7. Palermo 19 8 8. Parma 19 8 9. Kaqari 18 8 10. Bari 18 7 11. \enova 18 8 12. Sampdorija19 7 13. Kijevo 19 7 14. Livorno 19 6 15. Lacio 19 4 16. Udineze 18 5 17. Bolowa 18 4 18. Katanija 19 3 19. Atalanta 18 3 20. Sijena 19 3

3 4 3 6 5 3 6 4 3 6 3 5 3 3 8 4 4 6 4 3

2 3 6 4 5 6 5 7 7 5 7 7 9 10 7 9 10 10 11 13

41:17 31:19 32:25 29:24 30:24 25:17 24:21 24:26 28:23 22:27 32:32 22:27 20:21 13:24 15:18 20:24 17:26 17:28 15:28 21:37

45 37 33 33 32 30 30 28 27 27 27 26 24 21 20 19 16 15 13 12

ITALIJA–SERIJA B

Ankona - Le}e (danas, 20.45) Subota Vi}enca - Albinolefe (15.30) Galipoqi - Askoli (15.30) Citadela - Bre{a (15.30) Re|ina - ]ezena (15.30) Pja}enca - Empoli (15.30) Torino - Groseto (15.30) Triestina - Mantova (15.30) Modena - Padova (15.30) Frosinone - Salernit. (15.30) 1. Le}e 21 11 2. Ankona 20 11 3. ]ezena 21 9 4. Sasuolo 20 8 5. Groseto 21 8 6. Empoli 21 9 7. Bre{a 21 9 8. Modena 21 9 9. Frosinone 21 9 10. Vi}enca 21 6 11. Galipoqi 21 7 12. Torino 21 7 13. Albinolefe21 6 14. Citadela 20 6 15. Padova 10 6 16. Krotone 20 6 17. Askoli 21 6 18. Triestina 20 6 19. Re|ina 21 6 20. Pja}enca 20 5 21. Mantova 20 3 22. Salernitana20 2

5 5 33:24 38 3 6 31:20 26 8 4 28:12 35 9 3 30:18 33 9 4 30:27 33 5 7 28:25 32 4 8 27:27 31 4 8 20:20 31 4 8 30:33 31 10 5 19:17 28 7 7 20:25 28 6 8 24:20 27 8 7 27:30 26 7 7 26:24 25 7 8 24:25 25 9 5 21:23 25 7 8 29:33 25 6 8 20:26 24 5 10 25:31 23 5 10 16:26 20 10 7 20:24 19 6 12 16:34 12

NEMA^KA BUNDES LIGA

Bajern (M) - Hofen. (danas, 20.30) Subota Ajtraht - Verder (15.30) Bajer - Majnc (15.30) Borusija (M) - Bohum (15.30) Hamburg - Frajburg (15.30) Hanover - Herta (15.30) [tutgart - Volfzburg (18.30) Nedeqa [alke - Nirberg (15.30) Keln - Borusija (D) (17.30) 1. Bajer 17 9 2. [alke 17 10 3. Bajern (M) 17 9 4. Hamburg 17 8 5. Borusija (D)17 8 6. Verder 17 7 7. Hofenhajm 17 7 8. Volfzburg 17 6 9. Majnc 17 6 10. Ajntraht 17 6 11. Borusija (M)17 6 12. Keln 17 4 13. Frejburg 17 5 14. Hanover 17 4 15. [tutgart 17 3 16. Bohum 17 4 17. Nirnberg 17 3 18. Herta 17 1

8 0 35:13 4 3 26:13 6 2 34:15 7 2 34:19 6 3 23:17 7 3 32:16 4 6 27:17 6 5 32:32 6 5 21:22 6 5 22:24 3 8 24:29 6 7 10:15 3 9 19:33 5 8 21:27 7 7 16:23 4 9 18:33 3 11 12:32 3 13 13:39

35 34 33 31 30 28 25 24 24 24 21 18 18 17 16 16 12 6

FRANCUSKA

Subota Grenobl - Sent Etjen Le Man - Lorijen Lil - PS@ Monako - So{o Monpeqe - Nica Nansi - Lion Okser - Bulow Ren - Lens Valensijen - Tuluz Nedeqa Bordo - Marseq 1. Bordo 2. Lil 3. Montpeqe 4. Marseq 5. Okser 6. Monako 7. Lion 8. PS@ 9. Lorijen 10. Ren 11. Valensijen 12. Nant 13. So{o 14. Lens 15. Tuluz 16. Nica 17. Le Man 18. Sent Etjen 19. Bulow 20. Grenobl

19 14 19 10 19 10 18 9 19 9 19 9 19 8 19 8 19 8 19 8 19 8 19 8 18 8 19 7 19 7 19 6 19 4 19 4 19 3 19 1

1 4 3 5 5 3 6 5 5 5 4 2 2 5 4 4 4 4 5 4

4 5 6 4 5 7 5 6 6 6 7 9 8 7 8 9 11 11 11 14

Slepi mi{evi ja~i od podmornice

(18) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

(21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21)

32:12 37:19 26:25 30:20 19:15 24:22 31:26 31:18 29:22 24:18 30:26 26:29 17:21 19:24 19:16 20:32 17:28 11:26 15:35 10:33

43 34 33 32 32 30 30 29 29 29 28 26 26 26 25 22 16 16 14 7

[PANIJA–PRIMERA

(1.85) Valensija - (3.00) Viqareal (3.50) Jedna od zanimqivijih duela 18.kola {panske Primere igra se u Valensiji na stadionu Mestaqa, gde }e ekipa na{eg Nikole @igi}a do~ekati fudbalere Viqareala. Viqareal ove sezone igra daleko ispod svojih mogu}nosti, a remijem u duelu sa Almerijom 1:1, nastavili su seriju skromnih rezultata.Me|utim `uta podmornica se polako budi. Na{ predlog: 1

(4.75) Stouk - (3.30) Liverpul (1.60)

[PANIJA–SEGUNDA

Fudbaleri Liverpula popili su jo{ jednu gorku pilulu, izgubili su od Redinga u FA kupu, pa nemaju izbora, na stadionu Britanija u duel protiv Stouk sitija moraju da pobede. U prvom delu prvenstva izabranici trenera Tonija Pulisa is~upali su bod na Enflidu odigrav{i 1:1, a dali }e imati snage da ponove dobru igru i ponovo zaustave „crvene“ ostaje da se vidi. Stouk je pobedom protiv Fulama 3:2, prekinuo seriju od tri vezana poraza i {est kola bez slavqa. Na{ predlog: 2, 3+

(2.90) Everton - (3.20) Man~ester siti (2.35) Od kako je Roberto Man}ini seo na klupu gra|ana Man~ester sitije sasvim druga ekipa. Naravno, apetititi su i porasli. Na drugoj strani u~enici Everton Dejvida Mojesa posle remija s Arsenalom ( 2:2) nastavio je seriju od pet utakmica bez poraza. Gra|ani se uzdaju u odli~nu formu Taveza i Ri~ardsa koji su potopili Blekburn. Tradicija je na strani Evertona koji je slavio na ~etiri od posledwih sedam duela ova dva tima. Na{ predlog: 2 - 3

David Viqa

(1.95) Bordo - (2.90) Marsej (3.25)

(3.35) Bari - (3.00) Inter (1.90)

(1.45) Bajern (M) (3.50) Hofenhajm (6.00)

Derbi francuskog {ampionata igra se u Bordou na stadionu [aban Delma{, gde aktuelni {ampion do~ekuje Olimpik iz Marseja. U pro{lom kolu „`irondinci“ su pobedili Tuluz 2:1, dok je Marseq pora`en na svom stadionu od Oksera 2:0. Tradicija je na strani doma}ina koja je na posledwih 10 duela slavio pet puta, a isto toliko utakmica je zavr{eno remijem. ^eta Lorana Blana na{la se u seriji bez kraja, devet kola devet pobeda. U prvom delu prvenstva bilo je 0:0, a [amak, Gurkuf i Vedel nadaju se nastavku uspe{ne serije. Na{ predlog: 1

Lider Serije A ekipa Intera u pohodu ka novoj tituli gostuje u Bariju. Prethodnog vikenda doma}in je pora`en od Fiorentine 2:1, dok su nero - azuri posle goleade uzeli tri boda u duelu sa Sijenom 4:3. Fudbaleri Barija na doma}em „buwi{tu“ pru`aju odli~ne igre, a pet pobeda u nizu govore o snazi ovog kolektiva kad igra u svom gradu. Trener Intera @oze Muriwo ima problema oko sastava tima zbog nekolicine fudbalera koji su otputovali u Angolu na Kup Afrike. Na{ predlog: 2

Fudbaleri Bajerna posle mini priprema u Dubaiju vratili su se u Minhen gde spremni do~ekuju nastavak prvenstva, to su pokazali i u prijateqskom me~u s Bazelom. Bavarci su u posledwem jesewem kolu ubedqivo pobedio Hertu 5:2 i tako nastavio seriju dugu {est kola bez poraza. Zanimqivo je da Bajern u dosada{wem delu {ampionata nije do`iveo poraz kao doma}in. Hofenhajm u ovoj sezoni igra daleko slabije nego pro{le sezone kada su bili hit prvenstva a porazom od [tutgarta 3:1 upisali su ~etvrtu utakmicu bez pobede. Na{ predlog: 1, 3+ I. G.

OSMINA FINALA KUPA KRAQA

Ispala i Barselona Posle Reala, koji je eliminisan od ni`erazrednog Alkorkona u prvoj rundi, Kup kraqa ostao i bez prvog favorita i branioca trofeja Barselone. Barselona se oprostila od prvog trofeja u 2010. Katalonci su i pored pobede u Seviqi, rezultatom 1:0, eliminisani u osmini finala Kupa kraqa. Seviqa je u prvom me~u odigranom na Nou Kampu pobedila sa 2:1, pa zbog vi{e postignutih golova u gostima, na iznena|ewe mnogih, nastavqa takmi~ewe u Kupu. U revan{ utakmici, odigranoj na stadionu Ramon San~ez Pi}uan pred 40.000 gledalaca, gosti su slavili golom ]avija u u 64. minutu.Tim iz Andaluzije bio je dominantan samo na po~etku susreta, ali je Barsa

brzo stigla do daha i konstantno vr{ila pritisak na odbranu Seviqe. Ako je junak u prvoj utakmici bio Dijego Kapel, onda je u revan{u ta titula pripala golmanu Andreasu Palopu, koji je u vi{e navrata odli~no intervenisao. Srpski reprezentativac Ivica Dragutinovi} odigrao je celu utakmicu i zaslu`io je visoku ocenu. Rezultati revan{ utakmica osmine finala Kupa kraqa:Deportivo - Valensija 2:2 (2:1) , /Felipe 52, Rodrigez 70 @igi} 11, 29/, Osasuna Erkules 1:0 (1:2) /Masud 48/, Rasing - Alkokron 0:0 (3:2) Hetafe - Malaga 5:1 (1:2) /Soldado 15, 49, Rafa 30, Leon 53, Pareho 81 - Lopez 63/, Seviqa - Barselona 0:1 (2:1) /]avi 64/.

HOLANDIJA

BELGIJA

Nedeqa NEC - Vitese Utreht - Tvente Breda - Ajaks Utorak Roda - PSV Sreda Groningen - Herenven

1. Tvente 2. PSV 3. Ajaks 4. Fejenord 5. Herakles 6. Utreht 7. AZ Alkmar 8. Breda 9. Venlo 10. Vitese 11. Sparta 12. Groningen 13. Roda 14. Herenven 15. Viqem 16. Den Hag 17. NEC 18. RKC

17 15 17 14 17 12 18 11 18 10 17 8 18 9 17 6 18 4 17 5 18 5 17 4 17 4 17 5 18 4 18 3 17 2 18 4

2 3 2 4 2 6 1 4 8 3 3 5 5 2 2 5 7 0

0 0 3 3 6 3 8 7 6 9 10 8 8 10 12 10 8 14

(12.30) (14.30) (14.30) (20) (20)

38:15 43:13 53:15 29:15 26:24 23:16 32:21 24:28 25:26 20:30 19:35 20:28 23:33 17:30 20:34 18:35 19:31 16:36

Subota Osasuna - Espawol (18) Atletik - Real (M) (20) Barselona - Seviqa (22) Nedeqa Almerija - Tenerife (17) Majorka - Deportivo (17) Malaga - Hetafe (17) Rasing - Vaqadolid (17) Saragosa - Kserez (17) Atletiko (M) - Hihon (19) Valensija - Viqareal (21) 1. Barselona 17 13 4 0 42:10 43 2. Real (M) 17 13 2 2 42:13 41 3. Valensija 17 10 5 2 31:17 35 4. Deportivo 17 9 4 4 20:16 31 5. Seviqa 17 9 3 5 28:17 30 6. Majorka 17 9 3 5 30:20 30 7. Hetafe 17 9 0 8 26:23 27 8. Atletik 17 8 3 6 22:21 27 9. Hihon 17 6 6 5 18:17 24 10. Viqareal 17 6 5 6 26:21 23 11. Atlet. (M) 17 5 5 7 27:28 20 12. Rasing 17 5 4 8 21:26 19 13. Espawol 17 5 4 8 12:23 19 14. Osasuna 17 4 5 8 14:20 17 15. Almerija 17 4 5 8 17:27 17 16. Valadolid 17 3 7 7 22:31 16 17. Tenerife 17 4 3 10 15:35 15 18. Malaga 17 2 8 7 20:24 14 19. Saragosa 17 3 4 10 18:37 13 20. Herez 17 1 4 12 7:32 7

47 45 38 37 32 30 28 22 20 18 18 17 17 17 14 14 13 12

Danas Gent - Kortrijk (20.30) Subota Klub Bri` - Vasterlo (20) Ruselar - Mehelen (20) Sent Truden - Lokeren (20) [arlroa - Genk (20) Nedeqa Standard - Aderleht (13) @erminal - Serkl Bri` (18) 1. Anderleht 20 15 2. Bri` 20 13 3. Gent 21 12 4. @erminal 20 10 5. Varegem 21 9 6. Sent Truden 21 8 7. Standard 20 7 8. Kortrijk 21 8 9. Mehelen 20 8 10. Vesterlo 20 6 11. Genk 21 4 12. [arlroa 20 4 13. Serkl Bri`21 6 14. Lokeren 21 5 15. Ruselar 21 3 16. Muskron 20 6

3 4 4 5 6 5 8 7 1 5 8 7 5 3 4 5

2 3 5 5 6 8 5 6 11 9 9 9 10 13 14 9

39:16 39:23 42:23 28:23 33:27 27:28 29:21 28:22 26:37 20:28 22:26 20:31 32:32 23:30 22:48 22:37

45 42 39 32 30 29 28 27 25 20 20 19 17 12 12 0

Nova blama`a Liverpula Fudbaleri Liverpula eliminisani su iz FA kupa Engleske po{to su u revan{ me~u 3. kola pora`eni na „Enfildu“ od drugoliga{a Redinga rezultatom 2:1! „Crveni“ su poveli autogolom Ingimarsona u posledwim trenucima prvog dela. Me|utim, {okantno izjedna~ewe doneo je Sigurdson iz penala u 90. minutu, a po{to je i prvi duel zavr{en 1:1 igrani su prodru`eci. [ejn Long je u 100. minutu doneo veliku pobedu Redingu, a jo{ ve}e razo~arawe pri-

stalicama Liverpula, koji definitivno pro`ivqava najte`e trenutke u posledwih deset godina. Reding }e se u 4. rundi FA kupa sastati sa jo{ jednim premijerliga{em, Barnlijem.U narednu rundu takmi~ewa posle revan{ utakmica plasirali su se jo{ Wukasl, Birmingem, Portsmut, Milvol i [efild junajted. Interesantno, ovo je prvi put od 1959. godine da su u tre}em kolu FA kupa ispali najve}i rivali Liverpul i Man~ester junajted!

FRANCUSKO PRVENSTVO

Katastrofa Monpeqea U zaostalim utakmicama Prve lige Francuske u fudbalu postignuti su slede}i rezultati:Monako - Monpeqe 4:0 (1:0) (Pujgrenije 11’, Haruna 55’, 66’, Perez 87’), Bulow - So{o 0:0

PORTUGAL

Subota Olhanense - Naval (17) Gimarae{ - Setubal (18) Porto - Fereira (20.15) Sporting - Nacional (22.15) Nedeqa Belenense{ - Leiksoe{ (16) Rio Ave - Leiria (17) Akademika - Braga (19) Maritimo - Benfika (21.15) 1. Braga 15 11 2. Benfika 15 11 3. Porto 15 10 4. Sporting 15 6 5. Nacional 15 7 6. Vitoria 15 6 7. Leirija 15 5 8. Rio Ave 15 4 9. Maritimo 15 5 10. Akademika 15 4 11. Naval 15 4 12. Fereira 15 3 13. Vitorija 15 3 14. Olhanense 15 1 15. Belenenses 15 1 16. Leikos 15 2

3 3 2 6 3 4 5 7 4 4 3 6 3 8 8 5

1 1 3 3 5 5 5 4 6 7 8 6 9 6 6 8

21:6 39:9 30:13 16:11 22:26 14:15 19:16 13:12 23:20 20:23 9:19 13:16 7:27 12:22 7:17 13:26

36 36 32 24 24 22 20 19 19 16 15 15 12 11 11 11

Katanija u ~etvrtfinalu Kupa Italije Fudbaleri Katanije, koju sa klupe predvodi Sini{a Mihajlovi}, plasirali su se u ~etvrtfinale Kupa Italije. Katanija je kao gost napravila veliko iznena|ewe pobedom u \enovi protiv istoimene ekipe rezultatom 2:1. Oba gola za Sicilijance postigao je Plasmati, u 5. i 8. minutu. Ute{ni gol za \enovqane delo je Rosija u 57. minutu. Katanija }e se u ~etvrtfinalu italijanskog Kupa sastati sa Romom, koja je sino} pobedila Triestinu 3:1. Jedan od golova za „vu~icu“ postigao je Mirko Vu~ini}.

Subota Betis - Salamanka \irona - Albasete Kasteqon - Levante Kadiz - Hueska Selta - Sosijedad Las Palmas - Mursija Nedeqa R. Vaqekano - Herkules Kartagena - Rekreativo Real Union - Kordoba Viqareal 2 - Numansija El~e - Himnastik 1. Herkules 19 11 6 2 2. Sosijed. 19 11 6 2 3. Numans. 19 9 5 5 4. Kartagena 19 8 6 5 5. R. Vaqek. 18 7 7 4 6. Himnast. 19 8 4 7 7. Betis 19 7 6 6 8. Salaman. 18 7 6 5 9. Viqar. 19 7 6 6 10. Las Palm. 19 6 8 5 11. Levante 19 6 8 5 12. El~e 19 7 5 7 13. Kordoba 18 5 9 4 14. Selta 19 5 8 6 15. Rekreat. 19 6 5 8 16. Albasete 19 6 5 8 17. Hueska 19 5 7 7 18. \irona 19 5 6 8 19. Kadiz 19 4 7 8 20. Real Un. 19 4 5 10 21. Mursija 19 2 9 8 22. Kastelon 18 3 2 13

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) 27:10 31:17 28:23 26:19 28:18 17:19 28:22 23:22 23:25 21:17 22:20 31:32 16:18 19:22 17:20 27:32 17:19 26:30 18:30 15:23 21:28 18:33

39 39 32 30 28 28 27 27 27 26 26 26 24 23 23 23 22 21 19 17 15 11

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Stouk - Liverpul Man~ester j. - Barnli Portsmut - Birmingem Totenhem - Hal Vulverhempton - Vigan ^elzi - Sanderlend Everton - Man. siti Nedeqa Aston Vila - Vest Hem Blekburn - Fulam Bolton - Arsenal 1. ^elzi 20 14 3 2. Man~es. J. 21 14 2 3. Arsenal 20 13 3 4. Man~es. S. 20 10 8 5. Totenhem 10 11 4 6. Ast. Vila 20 10 5 7. Liverpul 20 10 3 8. Birmingem 21 9 6 9. Fulam 20 7 6 10. Stouk 20 6 6 11. Sanderl. 20 6 5 12. Everton 20 5 8 13. Blekburn 21 5 6 14. Barnli 20 5 5 15. Vulver. 20 5 4 16. Vigan 19 5 4 17. Vest Hem 20 4 6 18. Bolton 18 4 6 19. Hal 20 4 6 20. Portsmut 20 4 2

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30)

3 5 4 2 5 5 7 6 7 8 9 7 10 10 11 10 10 8 10 14

(14.30) (16) (17) 45:16 45 46:19 44 53:23 42 42:28 38 42:22 37 29:18 35 37:25 33 21:19 33 26:22 27 18:25 24 28:31 23 28:34 23 21:39 21 22:40 20 17:36 19 21:44 19 28:37 18 26:36 18 20:42 18 18:32 14

ENGLESKA ^EMPION[IP

Subota Barnsli - [efild V. (16) Blekpul - Kvins Park (16) Bristol - Preston (16) Donkaster - Votford (16) Ipsvi~ - Koventri (16) Notingem - Reding (16) Piterboro - Derbi Kaunti (16) Plimut - Kristal Palas (16) Skantorp - Kardif (16) Svonsi - Lester (16) [efild J. - Midlzbro (16) Wukasl - VBA (ponedeqak, 20.45) 1. Wukasl 24 15 6 3 39:14 51 2. Notingem F. 25 12 10 3 37:19 46 3. VBA 24 13 6 5 49:25 45 4. Kardif siti24 11 5 8 43:28 38 5. Le~ester 23 10 8 5 29:25 38 6. Svansi 24 9 10 5 21:19 37 7. Blekpul 23 9 8 6 36:26 35 8. [efild V. 24 9 8 7 35:33 35 9. Kristal 24 8 10 6 28:27 34 10. Kvins Park 24 9 8 7 38:36 33 11. Midlzbro 24 9 5 10 34:29 32 12. Bristol 24 7 11 6 29:29 32 13. Vatford 24 8 8 8 33:37 32 14. Koventri 25 8 7 10 29:36 31 15. Donkaster 23 7 9 7 29:27 30 16. Barnsli 23 8 6 9 30:37 30 17. Preston 23 7 8 8 26:29 29 18. Derbi konti25 7 5 13 25:39 26 19. Skantorp 24 7 5 12 29:45 26 20. Ipsvi~ 24 4 13 7 27:34 25 21. Reding 24 5 8 11 26:39 23 22. Plimut 23 6 3 14 21:34 21 23. [efild J. 23 4 7 12 25:39 19 24. Piterboro 22 3 9 12 31:43 18


LEKAR

DNEVNIK ZDRAVQE ZA „NA ZDRAVQE”

petak15.januar2010.

Tableta za prevenciju raka `eluca inska biotehnolo{ka kompanija „Biohit“ priprema se da na prole}e predstavi tr`i{tu tabletu koja mo`e da spre~i rak `eluca i grla, neutrali{u}i kancerogeni sastojak „acetaldehid“, prenele su svetske agencije. „Acetaldehid“ je hemijski sastojak koga proizvode mikrobi u digestivnom traktu od alkohola i {e}era, ali je prisutan i u velikom broju prehrambenih namirnica i alkoholnih pi}a. Gastri~na kiselina u zdravom `elucu je obi~no dovoqna da se uni{te ti mikrobi, ali oni mogu pre`ive u `elucu slabe kiselosti i nastave da proizvode „acetaldehid“ koga Svetska

F

Koktel od limuna Pome{ajte sok od dva limuna sa 15 cl gazirane mineralne vode. Dodajte dva sitno iseckana listi}a sve`e nane i dobro prome{ajte. Ako ovome dodate kafenu ka{i}icu {e}ernog sirupa, va{ koktel }e dobiti samo 20 kalorija, ali }e biti neuporedivo prijatnijeg ukusa. Napomena: Dve ~a{e ovog koktela zadovoqavaju va{e dnevne potrebe za vitaminom C. Izbegavajte mineralnu vodu sa visokim sadr`ajem natrijuma ako ste skloni nadimanju.

Sok od jabuke sa cimetom Stavite u ~a{u malo usitwenog leda, koji }ete preliti sa 10 cl soka od jabuke i sokom od pola limuna. Dodajte malo cimeta i ukrasite kri{kom limuna i zrnom gro`|a, koje ste malo zasekli no`em da biste mogli da ga pri~vrstite na rub ~a{e. Napomena: Sok od jabuke je poznat po tome {to deluje umiruju}e na organizam. Osim toga, {titi od infekcija respiratornih organa i gripa. Jedna ~a{a soka od jabuke sa cimetom ima oko 60 kalorija.

zdravstvena organizacija svrstava u kancerogene supstance prve kategorije.

- Tableta, koju je razvio „Biohit“ u saradwi s istra`iva~ima s Univerziteta u Helsinkiju, dobila je odobrewe zdravstvenih vlasti nakon klini~kih ispitivawa - naveo je generalni direktor „Biohita“ Osmo Suovaniemi. Suovaniemi je istakao i da jo{ treba utvrditi koliko slu~ajeva raka mo`e da se spre~i upotrebom „Biohitove“ tablete za {ta }e, prema wegovom mi{qewu, biti potrebno da pro|e vi{e godina.“Biohit“, koji planira da lansira svoj proizvod u prvom polugo|u ove godine u Finskoj, namerava i wegovo pu{tawe u prodaju na me|unarodnom tr`i{tu najkasnije 2011. godine. (Tanjug)

SU@ENE VRATNE ARTERIJE

Operacija ili lek boleli koji imaju nesimptomatsko nagomilavawe plaka u karotidnim (vratnim) arterijama, prvo bi trebalo da dobiju intenzivnu medicinsku terapiju, a ne hirur{ku intervenciju, poru~uju kanadski stru~waci iz Centra za spre~avawe {loga i istra`ivawe ateroskleroze u Lonodnu, dr`ava Ontario. U ovakvim slu~ajevima, intenzivna medicinska terapija ukqu~uju}i „agresivno“ kontrolisawe krvnog pritiska i nivoa holesterola smawuje u~estalost {loga, sr~anog udara, smrtnosti i neophodnost operacije, isti~e vo|a kanadskog tima dr Dejvid Spens. Ovaj nalaz trebalo da bude naro~ito va`an za SAD, u kojima oko 70 odsto hirur{kih intervencija i stentovawa na vratnim arterijama obuhvata slu~ajeve nesimptomatskog talo`ewa plaka. Spens tvrdi da je 95 odsto takvih intervencija nepotrebno. Su`avawe, odnosno stenoza karotidne arterije je ~esta pojava kod starijih osoba. To stawe mo`e da se le~i hirur{kim uklawawem naslaga s unutra-

O

{we strane arterija ili ubacivawem stenta - metalne cev~ice koja obezbe|uje nesmetan protok

krvi. Odnos koristi i rizika od ovakvih intervencija su, me|utim, ~est predmet sporewa stru~waka. Kanadsko istra`i-

vawe obavqeno je na vi{e stotina osoba na jednoj klinici, koja je od 2003. uvela intenzivni pro-

gram medicinskog tretmana nesimptomatske stenoze vratnih arterija. Pre 2003. me|u obolelima od ovog poreme}aja proce-

Nove me{avine virusa padaju}i talas pandemijskog gripa, izazvanog virusom H1N1, bi}e verovatno pra}en novim, nepoznatim vrstama sezonskog gripa, {to bi zdravstvene vlasti dr`ava sveta morale pa`qivo da nadziru kako bi razradile mere za{tite, upozorili su evropski eksperti za grip. Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) upozorava da virusi gripa „nikad ne miruju“ i da bi o~uvawe dinamike vakcinacije protiv virusa H1N1 bio jedan od na~ina da se novi virusi sezonskog gripa dr`e pod kontrolom.Istorija je pokazala da posle pandemije influence sledi „nova me{avina virusa“, tvrdi ekspert za grip ECDC Angas Nikol i isti~e da se jo{ ne mo`e re}i ni da je pandemija sviwskog gripa okon~ana, iako je u mnogim zemqama oslabila. Nikol podse}a da je u

O

posledwoj prethodnoj pandemiji gripa (1968 - 1970) virus izme|u prve i druge zime po~eo lak{e da se prenosi i da je druge zime (1969/70.) bele`eno vi{e smrtnih slu~ajeva nego prve u najmawe dve evropske zemqe. Prethodna pandemija, iz 1957-58, tako|e je po~ela da opada pre Bo`i}a 1957, da bi oja~ala u 1958. i postala smrtonosnija. Virus H1N1 nije potpuno zaustavio druge viruse gripa posledwih meseci, ve} je samo bio dominantan, a opadawe wegove aktivnosti otvara put novoj me{avini virusa influence protiv kojih je vakcina protiv sviwskog gripa zasad najboqa za{tita, objasnio je Nikol.On je ocenio da su protiv novih virusa gripa najkorisnije vakcine sa poja~iva~em (a|uvantom), koji ~ini verovatnijom wenu delotvornost protiv virusa koji se mewa. (Tanjug)

Isecite 1/4 paprike i dva paradajza na kockice i izmiksirajte ih. Dodajte oko 10 cl vode i dva do tri lista sve`eg korijandera. Ukrasite ~a{u {tapi}em koji ste dekorisali crnim i zelenim maslinkama i listi}em celera. Napomena: Papirka i paradajz predstavqaju idealnu kombinaciju, po{to su bogati vitaminom C i jo{ nekim dragocenim antioksidansima. Jedna ~a{a soka od paradajza i paprike ima oko 40 kalorija.

razni~no raspolo`ewe naj~e{}e traje duboko u no}, pa ne ~udi {to se posle par neprospavanih no}i, kada vam se ~ini da jedva ~ekate da legnete i spavate,spavate, spavata... pretvori u nesanicu. Poreme}aj uobi~ajenog re`ima spavawa jedan je od naj~e{}ih uzroka problema sa spavawem, a kada se ovome doda i preterivawe u jelu i pi}u, umesto no}nog odmora mo`e vam se desiti prava no}na mora. U narodnoj medicini biqka valerijana poznata je kao mo}no sredstvo za umirewe i dobar san. Blago sedativno svojstvo koje ova biqka ima potvr|eno je u savremenoj medicini. Qudi koji su uzimali estrakt korena te biqke br`e su tonuli u san, re|e su se budili tokok no}i, a ujutru nakon bi|ewa nisu se ose}ali umorno. Valerijana se koristi i kod nervoze i kod smetwe izazvanih nervozom, kao {to su gr~evi i bolovi u `elucu i crevima.

P

nat onih koji su umrli, do`iveli {log, infarkt ili bili podvrgnuti hirur{koj intervenciji bio je 17,6 odsto, a posle uvo|ewa novog tretmana procenat takvih pacijenata je opao na svega 5,6 odsto. Kod u~esnika tog programa tako|e je u znatnoj meri smaweno napredovawe plaka na zidovima vratnih arterija. Osim toga, kod pacijenata podvrgnutih intenzivnom medicinskom tretmanu procenat onih sa mikroembolima (malim krvnim ugru{cima) smawen je na 3,7 odsto, sa ranijih 12,6 odsto. Jedino me|u pacijentima iz ove posledwe grupe nije konstatovan nikakav boqitak pri le~ewu novom metodom. Me|u wima je 32,4 odsto do`ivqavalo {log, infarkt, smrt ili je moralo da bude operisano i pre i posle primene novog na~ina le~ewa. Dr Spens preporu~uje da se hirur{ka intervencija obavqa samo na obolelima kod kojih su konstatovani mikroemboli, isti~u}i da bi svega pet odsto ostalih koji pate od nesimptomatskog su`ewa vratnih arterija imalo korist od operacije. (Tanjug)

Prirodnim proteinom na grip rupa ameri~kih nau~nika iz zdravstvenog instituta „Hauard Hjux“ otkrila je da jedan prirodan qudski protein blokira {irewe aktuelnog virusa gripa A (H1N1). Taj protein, koga prirodno lu~i qudski organizam, izolovan je tokom ispitivawa qudskih }elija.Funkcija tog proteina je dosad bila nepoznata, ali su istra`iva~i otkrili da je on mo}no prirodno antivirusno sredstvo jer blokira umno`avawe virusa gripa H1N1 i nekih drugih virusa.Oni su utvrdili i da se proizvodwa IFITM3 pove}ava u qudskom organizmu u slu~aju zaraze gripom H1N1. Novo otkri}e bi, kako se nadaju ameri~ki istra`iva~i, moglo da rezultira razvojem delotvornijih antivirusnih lekova.

G

Za lep{i san Mirisni koktel od paradajza i paprike

21

Rezultati ameri~kog istra`ivawa bi mogli i da budu obja{wewe pojave da zdravi qudi do`ive te{ke komplikacije izazvane gripom H1N1. Razlog za tu pojavu bi mogle da budu genske promene koje onemogu}avaju lu~ewe antivirusnog proteina u wihovom organizmu. Nau~nici, me|utim, navode da je jedina prepreka tom ohrabruju}em otkri}u to {to se jo{ ne zna kako }e qudski organizam reagovati na pove}ano lu~ewe proteina koji se obi~no proizvodi u mawoj koli~ini. Zato je, kako su objavila francuska glasila, potrebno sprovesti dodatna istra`ivawa da bi se ispitalo dugoro~no dejstvo pove}anog lu~ewa tog proteina. (Tanjug)

Za mamurluk kafa ili ~aj Za ve}inu odraslih stanovnika na{e planete jutro po~iwe na sli~an na~in. Sa {oqom u rukama, a u {oqi ~aj ili kafa. Tre}e ne postoji, ako se ne misli na vodu koju piju svi. U prazni~ne dane, kada se ostaje do jutarwih sati uz koju ~a{icu vi{e, jutarwe razbu|ivawe jo{ je te`e. Kafa ili ~aj dilema je za najve}i broj qubiteqa ovih napitaka. Korisna i ne`eqena dejstva ovih toplih napitaka su poznata, podsetimo ih se.

Budi brzo, budi sporo Kafa je {ampion u bu|ewu i davawu vitalnosti. U {oqici crne kafe nalazi se 50 do 150 mg koefina. Ukoliko se kafa pije u umerenim koli~inama, ova supstanca poboq{ava sr~ane funkcije zdravih osoba, poboq{ava raspolo`ewe, stimuli{e nervni sistem i pobo{qava wegov rad. Po stimulativnim svojstvima zeleni i crni ~aj malo zaostaju za kafom, jer sadr`e 35 do 80 mg teina po {oqi. Delovawe teina u organizmu ubla`eno je donekle taninom, biqnom materijom koju tako|e sadr`i biqka ~aj. Tein podsti~e aktivnosti u organizmu kao i kofein iz kafe, ali se wegov u~inak posti`e tek kada se ~aj pije u znatno ve}im koli~inama od kafe.

[titi srce Kofein iz kafe u organizmu ima blagi anagletski efekat. Ukoliko se uzima sa paracetamo-

lom, poznatim lekom protiv bolova i temperature, poja~ava wegovo delovawe. Kafa prija i osobama koje pate od ~este glavoboqe. Tanini u kafi razlikuju se od onih iz ~aja. Pripisuje im se antioksidantna uloga, ali ne i za{tita od kardivaskularnih bolesti. Flavonoidi su sastojci tanina iz ~aja. Utvr|eno je da ovi biqni sastojci imaju antioksidantna svojstva koja odla`u starewe i igraju va`nu ulogu u za{titi srca i krvnih sudova. Zeleni ~aj sadr`i flavonoide u mnogo ve}oj koli~ini od crnog. [to du`e stoji kesica ~aja u {oqi tople vode, vi{e se osloba|a tanina i vi{e neutrali{e tein.

Goru{ica, anemija Ne`eqeno delovawe kafe ose}aju oni koji je uzimaju u prevelikim koli~inama. Neprijatnosti su posledica visoke doze kofeina. Tegobe se ispoqavaju kao nadutost stomaka, goru{ica, razdra`qivost, nesanica. Dozvoqene su dve {oqice kafe dnevno, najvi{e ~etiri. Kafa se pije posle glavnih obroka, zbog olak{avawa varewa. Ako su zastupqeni u prevelikoj dozi, tanini iz ~aja blokiraju iskori{}avawe gvo`|a, {to sa svakodnevnim ispijawem ovog aromati~nog napitka nosi rizik od anemije i fleka na zubima. Posledice prevelikog konzumirawa teina su iste kao i od kofeina. Da bi se spre~ilo wegovo ne`eqeno delovawe, ~aj ne treba piti vi{e od ~etiri {oqe dnevno (oko jedan litar). J. B.


22

KWIGA

petak15.januar2010.

GLAS IZDAVA^A

DNEVNIK

TOP-LISTA

RAJNA STAMENOV-RADOSAVQEVI], „EDEN”

Izazov teoriji evolucije re {est godina Rajna Stamenov-Radosavqevi} je zajedno sa grupom entuzijasta u Sremskoj Kamenici osnovala izdava~ku ku}u “Eden”. Nameravala je da objavquje kwige u koje veruje, znaju}i unapred da joj pripada mesto malog, niskotira`nog izdava~a. Jo{ kao studentkiwa biologije nije uvek bila zadovoqna akademskim obja{wewima o nastanku `ivota i sveta u kome `ivimo. Kasnije je shvatila da je mnogim qudima lak{e da prihvataju mi{qewa autoriteta, nego da donose sopstvene za-

P

kqu~ke. Po~ela je zato da traga za alternativnim nau~nim tuma~ewima porekla `ivota nasuprot teoriji evolucije i da objavquje takve autore i kwige. -Bezbroj nau~nih ~iwenica ide u prilog tezi da je `ivot stvorio inteligentni um, tvrdi Rajna Stamenov-Radosavqevi}. Moji saradnici i ja, kao osniva~ i urednica “Edena”odlu~ili smo da to i doka`emo, {tampaju}i kwige. Autori su svetski potvr|eni nau~ni autoriteti, a napisane su jezikom razumqivim {irokom krugu ~italaca.

Da li je Darvin pogre{io Pro{le godine, kada je obele`avana 150-ta godi{wica pojave “Porekla vrsta” ^arlsa Darvina, u “Edenu”su objavili kwigu “Darvinova crna kutija”prof. dr Majkla Bihi-

ja, kao biohemijski izazov teoriji evolucije. Bihi je profesor univerziteta i biohemi~ar . On ~itaocu otkriva predivni svet }elijske strukture i nepristrasno iznosi tvrdwu da to savr{enstvo nije moglo biti proizvod slu~ajnosti. Ina~e u Darvinovo vreme }elija je bila smatrana za “proteinsku grudvicu”. Polovinom pro{log veka, zahvaquju}i razvoju biohemije, otkrivena je savr{ena struktura }elije. Izdava~ navodi da je Majkl Bihi na vrhunski na~in objasnio i rasvetlio jedan od najspornijih problema u biologiji-poreklo kompleksnih struktura koje omogu}avaju `ivot na ovoj planeti.

Prva na{a kwiga bila je “Postawe” prof. dr Arijela Rota, koji jasno pokazuje vezu nauke i Biblije. Zatim “Biblijski potop” dr Henrija Morisa i dr Xona Vitkomba, naslov koji je nau~na potvrda biblijskog izve{taja o stvarawu i potopu. Tu su i kwige bra}e Stendi{ “Veliki prasak je eksplodirao”i “^udesa stvarawa” Haruna Jahija. Ovi naslovi pripadaju ediciji “Koncept stvarawa” i suprotstavqaju se evolucionizmu. U pripremi je naslov prof. dr Valtera Fajta “Kwiga postawa u svetlu nauke”. Imala sam ~ast da ga li~no upoznam i da prevodim predavawa koja je odr`ao u Beogradu i Podgorici. Pod znakom izdava~ke ku}e “Eden” izlaze i kwige iz popularne medicine. Urednica isti-

~e dva naslova dr Nila Nidlija- “Zakoni zdravqa i izle~ewa” i “Izlaz iz depresije”. Prva je uxbenik zdravog `ivota, koja obja{wava kako spre~iti bolesti savremene civilizacije (naro~ito maligne i kardiovaskularne, kao najmasovnije). Za ovu kwigu je dr Xon [arfenberg rekao da je najkorisniji priru~nik napisan u 20. veku. Druga obja{wava kako promeniti `ivotni stil da bi se izle~ila depresija, uz obaveznu terapiju. Doktor Nidli je internista i tvrdi da je depresija u korenu ~ak jedne tre}ine svih oboqewa. Tu su i kwige “Hej ~ove~e, {ta to pije{?”Emeli Do`i}, “Kako sam pobedila rak” dr Loren Dej, “Kako da pobedim grip” Mirjane Ko{anin. Rajna Stamenov-Radosavqevi} nagla{ava da su ove kwige zasnovane na dometima savremene medicine, one pribli`avaju ~itaocima znawa iz prirodne medicine i u~e ih {ta mogu sami da urade za svoje zdravqe. Takvi su i naslovi iz popularne psihologije- “Pripadawe”(savladavawe odba~enosti i pronala`ewe slobode prihvatawa) Nensi i Rona Rokija i Kej Kuzme i “Unutra{wi preobra`aj”Lerija Kreba. Oni su sinteza hri{}anske misli i psiholo{ke prakse. Na{a sagovornica ka`e da je danas te{ko `iveti od prodaje kwiga, a “Edenove” se mogu kupiti direktno od izdava~a ili u boqe snabdevenim kwi`arama {irom Srbije.

MAJA SOLAR, multimedijalna umetnica

KWIGA ZAUVEK

Alen Ba|u mislilac epohe ko bi me neko pitao ko je najzna~ajniji mislilac epohe, rekla bih da je to Alen Ba|u. Filozof, matemati~ar, romansijer, dramaturg, osniva~ instituta za savremenu francusku filozofiju, profesor na École Normale Supérieure u Parizu i ‘otpora{ logikom’. Jedan od najhrabrijih i najzanimqivijih mislilaca neomarksisti~ke orijentacije, militant novog tipa politike emancipacije, filozof koji poistove}uje otpor i mi{qewe. ‘’Ne u~estvovati u otporu zna~i ne misliti.’’ Usred slavqeni~kog propagandisti~kog diskursa koji primorava ~ove~anstvo da misli kako je ovaj svet najboqi od svih mogu}ih svetova, usred situacije u kojoj na scenu stupaju sofisti i tzv. demokrate koji kao jedini uslov demokratije postavqaju postojawe vlasnika, usred trijumfa kapitalisti~kog modela civilizacije ~iji je jedini imperativ

A

privatno bogatstvo, odnosno boga}ewe bogatih, usred vizije sveta koja ~oveka svodi na `ivotiwu bez Ideje, Alen Ba|u hrabro raskrinkava govor kapitalo-parlamentarizma i obnavqa ideju emancipacije za sve. Kapitalo-parlamentarizmom Ba|u naziva dr`avni oblik koji je ure|en prema normama ekonomije, nacionalizma i demokratije. To je re`im koji odobrava i reprodukuje ekonomsku dominaciju kapitala i politi~ki sistem reprezentativnog tipa (parlamentarnu demokratiju), i time konstituira politiku kao upravqawe dr`avom. No, za Ba|ua, politika kao jedna od procedura istine je ne{to sasvim drugo, stoga on u vlastitom filozofskom programu govori o politici kao o odmaku od dr`ave, o oddr`avqewu istine. U tom smislu, politike kao mi{qewa ima malo. Budu}i da caruje empirijska politika kao me{avina mo}i i mnewa, ona ukida politiku kao mi{qewe. Dominantna parlamentarna politika nije mi{qewe, jer dr`ava ne misli, ona upravqa, stoga je

KWI@EVNA BA[TINA

Najstarija li~na biblioteka laton Atanackovi} (1788–1867), episkop budimski i ba~ki, koji je radio i kao u~iteq, a bio je i profesor Preparandije u Sentandreji i Somboru, poklonio je kwige iz svoje li~ne biblioteke Biblioteci Matice srpske 1841. godine. Zbirka vladike Platona, koja predstavqa najstariju li~nu biblioteku poklowenu Biblioteci Matice srpske, danas sadr`i 341 delo. Preovla|uju publikacije iz oblasti kwi`evnosti, filozofije i religije. Najvi{e je kwiga na nema~kom i latinskom jeziku, zatim na srpskom, francuskom, ruskom i drugim jezicima. Ve}ina publikacija nastala je u rasponu od sredine 18. do sredine 19. veka. Kwige Platona Atanackovi}a obra|ene su u elektronskom katalogu BMS, a wihovo pretra`ivawe mogu}e je i preko Interneta. Katalog

P

“Biblioteka Platona Atanackovi}a” (Novi Sad, 1995) objavqen je kao prva kwiga u ediciji “Katalog legata Biblioteke Matice srpske”.

osnovni lik takve politike ’upravqa~’, a ne politi~ar. Razlikuju se forme politike koje su u sprezi sa dr`avom: jedno su tzv. demokratske politike definirane pravnom dr`avom, a drugo su tzv. totalitarne politike definirane dr`avom-partijom. U svim slu~ajevima, odnos dr`ave prema pojedincu je apstraktan i takve politike funkcioni{u, ali nisu istinite. Politika

emancipacije jedina omogu}ava vladavinu slobode u beskona~nim situacijama i ona kao svoj aksiom (a ne ciq delovawa) ima jednakost. U tom smislu, komunizam je jedina ideja u istoriji koja je ideja emancipacije, zapravo jedina Ideja. ‘’Komunizam je ve} vi{e puta do`ivio poraz i do`ivjet }e ga jo{. No u isto vrijeme on je i neprestano pobjedonosan. On je jedina raspolo`iva Ideja u qudskoj povijesti.’ Na hrvatsko-srpskom govornom podru~ju pojavilo se ve} nekoliko prevoda Ba|uovih dela, a u Ediciji Jugoslavija, pored dvojezi~nog izdawa „Mra~nog raspada“ i „O kraju dr`avne istine“, kao i teksta o 4. Maju 1968. (iz „Komunisti~ke hipoteze“), najavqeno je jo{ prevoda dela ovog provokativnog i briqantnog filozofa. Bilo da misli politiku, umetnost, nauku ili qubav, Alen Ba|u ne prestaje da vra}a dignitet osnovnim zadacima filozofije i da izri~e situaciju onakvom kakva jeste. A to zna~i da militantni subjekt uvek izri~e situaciju u kojoj nemogu}e postaje mogu}e.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari “Mala velika kwiga” 1. „Doktor Aron“, Vuk Dra{kovi}, „Srpska re~“ 2. „Otmenost je`a“, Mjuriel Barberi, „^arobna kwiga“ 3. „Putnik i mese~ina“, Antal Serb, „Stubovi kulture“ 4. „Quattro Stagione“, Slobodan Ti{ma, „Laguna“ 5. „\avo i mala gospo|a“, \or|e Milosavqevi}, „Scatto“ 6. „20 srpskih podela“, Du{an Kova~evi}, „Stubovi kulture“ 7. „Koliba“, Vilijem Pol Jang, „Laguna“ 8. „Glad“, Mirjana Bobi}-Mojsilovi} „^igoja“ 9. „Izgubqeni simbol“, Den Braun, „Solaris“ 10. „Tesla, portret me|u maskama“, Vladimir Pi{talo, „Agora“

BELETRISTIKA

Glasovi indijske literature bjavqivawem romana „Ukus tamarisa“ i „Hod heroja“ u Americi, Anita Rau Badami postala je jedan od najzna~ajnijih glasova indijske literature i va`no ime u kanadskim kwi`evnim krugovima. U „Ukusu tamarisa“, koji je upravo objavqen na srpskom jeziku (prevod Korane [ormaz i Vladimira Ga}e{a, izdava~ „Mono mawana“), Badami je koristila mno{tvo autobiografskih elemenata. Kao glavna junakiwa Kamini, i ona je odrasla u Indiji i iskoristiv{i se}awe na detiwstvo napisala je intrigantnu, slo`enu porodi~nu pri~u, koja uprkos tome {to se odvija u Indiji, prevazilazi kulturne i jezi~ke barijere. Otac porodice je star i umoran ~ovek, ~esto odsutan radi posla na izgradwi Indijske `eleznice, zbog ~ega nikako ne mo`e da se pove`e sa svojim bli`wima. Do wega ne dopiru tra~evi koji kru`e o wegovoj `eni. Kamini, me|utim, ni{ta ne promi~e. Majku krivi zbog wenog otrovnog jezika i besa koji ispoqava prema ocu. Posle vi{e godina, kada je ve} mnogo postigla u `ivotu, Kamini `ivi u Kanadi, u egzilu koji je sama sebi nametnula. Tek tada u stawu je da razume ekscentri~nu porodicu koju je ostavila za sobom i te`ak `ivot wene majke, koja nikada nije uspela da postane deo o~eve svakodnevice. Majka, koja je ve}i deo `ivota provela zarobqena obi~ajima

O

tradicionalnog indijskog `ivota, sada kad su joj deca odrasla i oti{la, a mu` odavno umro, odlu~uje da se suo~i sa svojom pro{lo{}u i po|e putem kojim je oduvek `elela da ide. U srcu pri~e je odnos izme|u majke i }erke, dve jake `ene, koje se mnogo vole ali su u stalnom konfliktu. Ovo je istovremeno i pri~a o jazu izme|u generacija, ali i razli~itih kulutrnih i tradicionalnih vrednosti. Badamijeva od nostalgije veze slatk-ogorku pri~u, protkiva opise doma}eg `ivota u Indiji gotovo opipqivim pojedinostima i istra`uje sve one male rituale zbog kojih je porodi~ni `ivot i bogat i tako zahtevan. No iako je vezana za Indiju, pri~a nosi neke univerzalne teme koje premo{}uje geografska rastojawa. Anita Rau Badami `ivi u Montrealu.

Izdajte sami svoju kwigu ko ste celoga `ivota ma{tali o tome A kako jednoga dana postajete ~lan Dru{tva kwi`evnika Srbije, zahvaquju}i

va{em prvencu koji je smesta postao bestseler, sad je prava prilika da ostvarite svoje snove. Na sajtu www.unibook.com mo`ete na}i sva uputstva, kao i podr{ku u pripremi i {tampawu kwige, a va{e remek delo na}i }e se na virtuelnim policama kwi`are koja se nalazi na ovom sajtu. U dnu po~etne stranice, pritiskom na poqe „Izdaj moju kwigu“, otvori}e vam se vrata samoizdava{tva: „Unibuk“ }e vam kwigu {tampati i otpremiti u `eqene kwi`are i biblioteke, a wegova virtuelna verzija na}i }e se i u onlajn biblioteci. Kroz softver za izdava{tvo mo`ete postaviti svoju kwigu i kreirati korice u pet jednostavnih koraka. Osim toga, mo`ete napraviti svoj rokovnik, poslovni dnevnik ili kwigu za bele{ke. Po voqi. Kwigu mo`ete {tampati na globalnom niovou. Drugim re~ima, va{a kwiga nudi se na prodaju u celom svetu, u sklopu ponude onlajn kwi`are. Va{e delo mo`ete publikovati i privatno, odnosno samo u on-

lajn kwi`ari, a mo`e da je naru~i samo autor. Postoji i opcija privatnog izdavawa s pristupnim kodom - va{e kwige nema u onlajn kwi`ari, ali posetioci koji znaju va{ pristupni kod, koji dobijete od sajta „Unibuk“, mogu da je vide i poru~e Prvi korak je odre|ivawe naslova., gde vam, naravno, savetuju da ne zaboravite i na ime autora. Zatim napi{te sa`eti prikaz kwige, u najvi{e hiqadu karaktera (slovnih mesta). Ovaj sadr`aj bi}e od{tampan na zadwoj korici kwige, pa pazite na gramati~ke i slovne gre{ke. Sledi vam odre|ivawe `anra, a zatim i izbor kqu~nih re~i, uz ~iju pomo} }e zainteresovani ~itaoci va{u kwigu mo}i lak{e da na|u. Na kraju uvoda dolazi par re~i o autoru, i spremni ste da pre|ete na glavno: na postavqawe tela kwige za {tampu. „Unibuk“ prima samo .doc i PDF formate. Ako va{a kwiga sadr`i ilustracije, najboqe bi bilo da takve dokumente prilo`ite posebno. Izaberite jedan od pet standardnih formata stranice i odredite ho}ete li da se {tampa u boji ili ne. Vodite ra~una da tekst kwige bude gramati~ki i stilski ujedna~en, kao i da je pro-

[E O ] NET

{ao kroz lektorske i korektorske ruke. Sad je pravo vreme da odaberete vrstu korica, postavite svoju sliku na zadwoj strani i odredite ilustraciju za naslovnu stranu., kao i boju slova na koricama (autori sajta preporu~uju zlatnu). Kako }e izgledati va{a kwiga mo}i }ete da vidite pri samom kraju, kad odobravate celu kwigu ili ispravqate delove koji vam se ne dopadaju. Ostalo vam je jo{ da odaberete vrstu poveza i izvadite kreditnu karticu. Sajt ne nudi mogu}nost pla}awa i distribucije u Srbiji, ali nudi Hrvatsku, gde se mo`ete prijaviti. Kako se pla}a preko Pala Pay, ~ija se aktivacija za Srbiju o~ekuje ovih dana, ni taj korak ne bi trebalo vi{e da vam bude problem, pod uslovom da imate para na ra~unu. Na kraju, u obavezi ste da kupite pet primeraka svoje kwige, {to je taman dovoqno za najbli`e ro|ake i kom{iluk. Sre}no! I. Vujanov


KULTURA

DNEVNIK

petak15.januar2010.

PO^EO FILMSKI FESTIVAL „KUSTENDORF” U DRVENGRADU

DANAS ODLUKA O LAUREATU NIN-ove NAGRADE

Presudan autorski pristup filmu

Osam kandidata u u`em izboru

Tre}i Me|unarodni filmski i muzi~ki festival ,,Kustendorf” po~eo je preksino} u Drvengradu na Me}avniku, otkrivawem statue ameri~kog glumca Xonija Depa.Manifestaciju je zvani~no otvorio ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi}. “Danas, kada ~itamo kako pojedini ,blokbasteri’ zara|uju vi{e

avlija”. ,,Me|utim, festival ,Kustendorf je jedan od onih koji ipak daju nadu”, naglasio je Bradi}, odaju}i priznawe osniva~u, reditequ Emiru Kusturici, kako je rekao ,,doktoru antiglobalizma”. ,,Autori i wihova autorska dela, zahvaquju}i upravo ovakvim festivalima, postaju neka

Yoni Dep i Emir Kusturica prilikom otkrivawa spomenika Depu

od milijarde dolara, dolazimo u opasnost da pomislimo kako za male narode i filmove na wihovim malim jezicima - nema nade. Mo`e nam se u~initi kako je svet na~iwen iskqu~ivo za velike i bogate i da u takvom svetu male produkcije koje oslikavaju probleme obi~nog ~oveka nemaju {ta da tra`e”, kazao je Bradi} gostima u bioskopskoj sali ,,Prokleta FESTIVAL POEZIJE U VRBASU

Konkurs za mlade pesnike Savet festivala poezije mladih u Vrbasu raspisao je konkurs za mlade pesnike iz Srbije i regiona do 27 godina starosti.Na konkursu se mo`e u~estvovati sa ciklusom od deset neobjavqenih pesama na srpskom ili jezicima nacionalnih zajednica (sa prevodom na srpski jezik). Pesme umno`ene u ~etiri primerka i potpisane {ifrom (sa re{ewem {ifre u posebnoj koverti) treba dostaviti na adresu Narodne biblioteke “Danilo Ki{“ za Festival poezije mladih, Mar{ala Tita 87, Vrbas , a rok je 1. april. Pesnici ~ije radove odabere stru~ni `iri u~estvova}e na 42. festivalu poezije mladih koji }e se sredinom maja odr`ati u Vrbasu. Festival }e nagraditi najboqe pesnike, a glavna nagrada je {tampawe zbirke pesama.

vrsta balansa jednom takvom nepristupa~nom i iskqu~ivom pogledu na filmsku umetnost”, istakao je ministar, dodaju}i da bi bez autorskog pristupa film kao umetnost sasvim nestao. ,,Pretvorio bi se u ma{inu, nalik onoj koja {tampa novac, ali film kao umetnost nije fabrika novca”, ukazao je Bradi}.

Prethodno je u centru Drvengrada, uz vatromet i muziku truba~kog orkestra Dejana Petrovi}a, Kusturica u prisustvu Depa otkrio skulpturu sa wegovim likom, u prirodnoj veli~ini, rad vajara Bo`idara Nikoli}a. Dep je potom u bioskopskoj sali, pred zvani~nim gostima festivala, izjavio da nikada nije bio dobar javni govornik. ,,Hvala Emiru, mom bratu i mojoj drugoj familiji ovde i svima vama za ove momente koje provodim u Drvengradu. Kusturica je za mene inspiracija”, istakao je Dep, dodaju}i da dosta radi u Holivudu, koji je jedan sistem druga~ijje vrste. “Ipak, pre{ao sam dug i interesantan put. Sre}om, ima qudi koji vam pru`aju mogu}nost da zadr`ite pravu umetnost, kao {to su Emir, Xim Xarmu{, Tim Barton. Zbog takvih qudi, ja sam i daqe u svetu filma”, naglasio je Dep. Kusturica mu je uru~io specijalno priznawe ,,Nagradu za budu}e filmove”, skulpturu drveta razgranate kro{we. ,,U Depu sam sreo nekoga ko zra~i snagom i posebnom vrstom energije. Holivud iscrpquje potencijale skoro svih koji u~estvuju u toj produkciji, ali Dep je jedinstven, a povezao nas je svojevrsan eti~ki ~in kojim je stvoreno na{e prijateqstvo. Dep je tu vrstu etike zadr`ao kroz sve ove godine”, rekao je Kusturica.

NOVOSADSKI ORKESTAR SUTRA NA KOLARCU

„Kamerata akademika” gostuje u Beogradu Renomirani orkestar, novosadska “Kamerata akademika”, koji ~ine najboqi mladi muzi~ari Akademije umetnosti u Novom Sadu, asistenti, docenti i najtalentovaniji studenti, posle vi{e od 10 godina pauze nastupi}e sutra u Beogradu u Kolar~evoj zadu`bini.Orkestar sa umetni~kim rukovodiocem, violistom Dejanom Mla|enovi}em i solisti Aneta Ili}, sopran i Iva Profaca, mecosopran, izve{}e dela svetskih klasika Johana Sebastijana Baha, \ovanija Batiste Pergolezija i Edvarda Griga, najavio je “Jugokoncert”. Kamerata }e se beogradskoj publici predstaviti premijernim izvo|ewem kompozicije savremene srpske kompozitorke, najmla|eg ~lana SANU

Danas, ta~no u podne, bi}e saop{teno ime ovogodi{weg dobitnika NIN-ove nagrade kritike za roman godine, koje }e `iri izabrati izme|u osam kandidata koji su u{li u naju`i izbor. U naju`em izboru na{li su se romani: Rajka Vasi}a - “Prsti ludih o~iju”( u izdawu “Zadu`bine Petar Ko~i}”, Bawaluka, Beograd), Zvonka Karanovi}a - “Tri slike pobede” (“Laguna”), @arka Komanina - “Qetopis vje~nosti” (“Srpska kwi`evna zadruga”), Grozdane Oluji} - “Glasovi u vetru”(“Srpska kwi`evna zadruga”), Sandre Petru{i} - “Taoci” “”Plato”), \or|a Pisareva - “A ako umre pre nego {to se probudi” (“Agora”), Dejana Stojiqkovi}a - “Konstantinovo raskr{}e” (“Laguna”) i Mirjane Uro{evi} - “Park Karmen Ma}ado” (“Aleksandria”).

23

@irijem kritike predsedava Milan Vlaj~i}, a ~lanovi su Aleksandar Ili}, Aleksandar Jovanovi}, Milo Lompar i Mladen [ukalo. Nagrada je ustanovqena 1954, a prvi dobitnik je bio Dobrica ]osi} za roman “Koreni”. On je bio laureat i 1961, za roman “Deobe”. NIN-ova nagrada je svega dva puta do sada dodeqena `enama-piscima - Dubravki Ugre{i} za “Forsirawe romana reke” 1988. i Svetlani Velmar-Jankovi} za “Bezdno” 1995.Da ne bi morali da nagradu dodele Miodragu Bulatovi}u za roman “Crveni petao leti prema nebu” 1959. je na~iwen presedan i ona nije dodeqena. Danilo Ki{, koji je nagra|en 1972. za “Pe{~anik”, odbio je da primi nagradu, a to je ponovio Milisav Savi}, koji je to priznawe dobio 1991. za “Hleb i strah”.

ROK SASTAV „ELEKTRI^NI ORGAZAM” NAJAVIO NOVI ALBUM

Fuzija roka, fanka i soula

Rok sastav “Elektri~ni orgazam” u godini kada proslavqa tri decenije postojawa planira da na prole}e kona~no objavi novi album “To {to vidi{ to i jeste”, koji frontmen Sr|an Gojkovi}Gile najavquje kao “bitno druga~iji od svih albuma benda do sada”. “Trudili smo se da bude neki razlog da taj album postoji, da napravimo ne{to novo i druga~ije {to do sada nismo radili. Mislim da smo to postigli”, rekao je Gojkovi} agenciji Beta. Novi album nastajao je najdu`e od svih u istoriji “Elektri~nog orgazma”, koji je u sopstveni studio povremeno ulazio od januara 2006. godine. Uz to novi studijski album koji sti`e osam godina od posledweg “Harmonajzera”, bi}e povratni~ki za klavijaturistu Qubomira \uki}a. Jedan od osni-

va~a “Elektri~nog orgazma” pre neku godinu se vratio u bend, ~iji je posledwi put bio ~lan na albumu “Kako bubaw ka`e” (1984). Prema Gojkovi}evim re~ima, prisustvo \uki}a jedan je od razloga novog zvuka benda, a drugi {to sam prvi put ne}e bitiiskqu~ivi autor ve}ine pesama. “Dogovorili smo se da Quba, ja i (gitarista Branislav Petrovi}) Banana budemo autori muzike, osim tekstova koje }u potpisati ja. Ni{ta (od pesama) nisam donosio od ku}e, {to je do sada bio na~in rada, nego smo iz xemovawa pravili stvari”, obja{wava Gojkovi}. Novi album donosi “fuziju roka, fanka i soula”, a gitarista i peva~ ka`e da su se na wemu “pome{ale prva faza benda gde je Quba sa klavijaturama bio dominantni zvuk benda, i ona posle al-

buma “Distorzija’ kad je Banana bio glavni”.”Wih dvojica su napravili novi spoj i kvalitet koji bend do sada nije imao”, smatra Gojkovi}. “Elektri~ni orgazam” osnovan je januara 1980. godine u beogradskoj kafani Mornar”, na otka~enu ideju Gojkovi}a, \uki}a i gitariste Qubomira Jovanovi}aJoveca, da izmisle jednokratnu predgrupu za koncert sopstvenog benda “Hipnotisano pile”. “Meni je neverovatno da je bend zami{qen od danas do sutra napunio 30 godina! To je jako dug period i bilo je raznih uspona i padova, ~ak perioda na granici da raspustimo bend. Ali kao da bend sam to nije dozvoqavao. Do|e{ do najni`eg trenutka u karijeri, a opet se ne{to desi pozitivno {to ti da snagu i voqu da nastavi{ daqe”, zakqu~uje Gojkovi}.

U SNP-u ODR@AN KONCERT „VE^NA SVETLOST U MUZICI”

Ve~e uz arije Mocarta i [trausa

Isidore @ebeqan “Igra drvenih {tapova, za hornu i guda~ki orkestar”. Solista je slovena~ki hornista Bo{tjan Lipov{ek.Kompozicija je nastala 2008. godine kao poruxbina Me|unarodne asocijacije hornista, a pisana je za Lizu Ford, solo hornistkiwu Simfonijskog orkestra iz Geteborga, i woj je posve}ena.Svetska premijera kompozicije odr`ana je u Novom Sadu, 31. oktobra pro{le godine, a interpretatori su bili hornista Lipov{ek i Kamerata akademika sa dirigentom Aleksandrom Koji}em. U koncertnoj najavi Jugokoncerta istaknuto je da su kao inspiracija za nastanak kompozicije “Igra drvenih {tapova, za hornu i guda~e” kompozitorki poslu`ili legenda i ritualna igra.

Srpsko narodno pozori{te priredilo je preksino} na sceni “Jovan \or|evi}” koncert za novogodi{we ve~e pod nazivom “Ve~na svetlost u muzici”, koje je proteklo uz arije Mocarta i [trausa. Na koncertu su nastupili solisti, hor i orkestar SNP a po dirigentskim vo|stvom @eqke Milanovi}, i u~enici baletskog studija “Profesional”. Izvedene su arije iz Mocartovih opera “Titusovo milosr|e”, “Lucio Sila” i “Idomeneo”, kao i iz [trausove operete “Ciganin baron”. Ovaj koncert je ponovo na repertoaru SNP -a 25. januara u 19 sati. N. P-j.

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Meri Dinkl je usamqena debequ{kasta osmogodi{wa devoj~ica koja `ivi u Australiji, u predgra|u Melburna, sa majkom alkoholi~arkom i depresivnim ocem ~iji je hobi preparirawe ptica. Listaju}i telefonski imenik, ona nasumice izabere adresu Maksa Horovica u Wujorku i o~ajni~ki tra`e}i prijateqa, {aqe mu svoj de~jom rukom nacrtani autoportret, par re~i i omiqenu ~okoladicu. Maks je ~etrdeset~etvorogodi{wak i tako|e je usamqen, ima znatan vi{ak kilograma povremeno pati od napada panike i isto voli slatki{e. I tako preko pisama, kada Maks odgovori Meri, po~iwe i dvadeset godina }e trajati wihovo prijateqstvo koje proti~e u znaku posebnih ali i “zajedni~kih” uspona i padova.

“Meri i Maks” je jo{ jedan dugometra`ni crtani film, prvenstveno namewen odraslima, koji ne bi trebalo propustiti. Jedan od, ali ne i glavni razlog za{to je to tako, je {to ovo po mnogo ~emu netipi~no ostvarewe ne pripada glavnoj struji bioskopskih crta}a, ni tematski ni vizuelno, a uz to dr`i do vrhunskih standarda ovovremene animacije. Drugim re~ima, Adam Eliot, bave}i se krajwe ozbiqnim problemima svojih, po stvarnim uzorima kreiranih junaka, u fantasti~no ni~im ome|ano podru~je animiranog filma, svakako stilizovanog, uvodi realan svet otkrivaju}i nam da u wemu ima toliko toga zanemarenog a vrednog pa`we - i emotivnog gledala~kog anga`mana.Ova pri~a o, pre ~udesnom nego ~udnom, prijateqstvu deteta prepu{tenog samom sebi i isto tako beznade`no usamqenog ~oveka obolelog od Aspergerovog sindroma (jedna vrsta autizma), a u ludom, ludom svetu, da lu|i ne mo`e biti, i suptilan i pomalo surov realisti~ko - poetski poziv na aktivirawe preostale qudskosti na{e vrste i uo~avawe i definisawe jedino smislenih ciqeva. Neverovatna je ve{tina tvorca filma u kreirawu kompleksnih likova i wihovog rasta - razvoja kroz nisku komi~nih i tragi~nih doga|aja tokom, po godinama dugog, ali i kratkog vremenskog perioda koji se naziva `ivot. Na prvi pogled, Eliotivi junaci nisu ba{ naro~ito privla~ni i ono {to `ive, i {to ih okru`uje li~i na stra{nu bajku ~ijeg mraka i te`ine, oni do kraja ba{ nisu svesni ali mu se na svoj na~in odupiru. “Meri i Maks”i kao velika drama o malim stvarima svakodnevice provocira vredan, nesvakida{wi, autenti~an filmski do`ivqaj. V. Crwanski

Foto: B. Lu~i}

REPERTOAR

Film

Scenario i re`ija: Adam Eliot Glasove likovima animiranog filma pozajmili su: Toni Kolet, Filip Sejmur Hofman, Erik Bana, Betani Vitmor, Ijan Molu Meldrom

Meri i Maks


SVET

petak15.januar2010.

U Nema~koj migranti u javnim slu`bama

VESTI Obamina prva godina BOSTON: Amerikanci su podeqeni povodom uspe{nosti prve godine predsedni~kog mandata Baraka Obame, objavio je konzervativni „Kri{~en sajens monitor“, pozivaju}i se na najnovija istra`ivawa javnog mwewa. Prema nacionalnoj anketi Univerziteta Kvinipak u Konetiketu, 45 odsto ispitanika je reklo da je prva godina mandata aktuelnog ameri~kog predsednika bila uspe{na, a gotovo isto toliko wih smatra da nije.Sli~ne rezultate dalo je i istra`ivawe na sajtu Rial Kliar Politiks, koje pokazuje da u proseku 47,6 odsto gra|ana smatra da predsednik radi dobro svoj posao, dok 45,8 odsto smatra da ne radi. Piter Braun, pomo}ink direktora Instituta za istra`ivawe javnog mwewa na univerzitetu Kvinipak, smatra da je Obama dobio „prelaznu ocenu“, a da to {to su Amerikanci podeqeni i nije neko iznena|ewe jer su bili podeqeni i oko uspe{nosti ranijih predsednika Xorxa Bu{a i Bila Klintona. (Tanjug)

BERLIN: Nema~ka vlada `eli da udeo zaposlenih stranog porekla u javnim slu`bama ubudu}e bude u skladu sa udelom migranata u stanovni{tvu Nema~ke. Opunomo}enica savezne vlade za integraciju, dr`avna ministarka Marija Bemer izjasnila se u intervjuu za dnevnik „Rajni{e post“ za uvo|ewe kvote za migrante u javnim slu`bama. Podse}aju}i da je skoro svaki peti gra|anin Nema~ke migrantskog porekla, Marija Bemer je navela da to mora da se odrazi i na sastav zaposlenih u javnim ustanovama. Nema~koj su, kako je navela, hitno potrebni posebno u~iteqi i u~iteqice migrantskog porekla, kao i vaspita~ice u de~ijim vrti}ima. Politi~arka Hri{}ansko-de-

Berlinski zid atrakcija za strance BERLIN: Obele`avawe dve decenije pada Berlinskog zida, 9.novembra lane, privuklo je u nema~ku prestonicu tog meseca vi{e turista, nego {to se o~ekivalo, odnosno stiglo ih je ~ak 705 000. „Brojke prema{uju sva o~ekivawa’’, rekao je {ef turisti~kog saveza Berlina Burkhard Kieker. U novembru lane, Berlin je posetilo 705 000 gostiju, {to je za oko 8,5 odsto procenata vi{e, nego u istom mesecu 2008. godine, pokazuju statisti~ki podaci. Turisti iz celog sveta su se posebno interesovali za sve~anosti, vezane za obele`avawe dve decenije pada Berlinskog zida, koji je ozna~io kraj postojawa dve Nema~ke i doneo brojne promene u Evropi. (Tanjug)

mokrtatske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel je istakla da su ti qudi „posebno dragoceni jer grade mostove i uspostavqaju kontakt sa mladima iz doseqeni~kih porodica“. Nema~-

Pjongjang ponudio Seulu turisti~ku saradwu SEUL: Severna Koreja je ju~e predlo`ila razgovore s Ju`nom Korejom o obnavqawu turisti~kih obilazaka enklava unutar wene teritorije, koje su svojevremeno zemqi donosile zna~ajne prihode. „Za `aqewe je to {to su turisti~ke posete planini Kumgang u oblasti Kaesonga obustavqene ve} du`e od godinu i po dana“, navela je severnokorejska agencija KCNA, dodaju}i da je Pjongjang predlo`io da razgovori budu odr`ani 26. i 27. januara u odmarali{tu na Kumgangu. Ju`nokorejsko Ministarstvo ujediwewa za sada nije reagovalo na taj predlog. Vi{e od milion Ju`nokorejaca obi{lo je Kumgang, na isto~noj obali Severne Koreje, blizu granice

s Ju`nom, a veliki broj turista boravio je i u pograni~nom gradu Kaesongu, 70 kilometara severozapadno od Seula. Turisti~ki obilasci su suspendovani po{to je jedan severnokorejski vojnik u julu 2008. godine ubio iz vatrenog oru`ja jednu Ju`nokorejku koja je zalutala u zabrawenu zonu. Seul je zatra`io izviwewe zbog tog ubistva i garancije Pjongjanga da je turisti biti bezbedni pre bilo kakvih razgovora o nastavku tura. Ionako slaba severnokorejska privreda, dodatno optere}ena sankcijama UN zbog sprovo|ewa nuklearne probe u maju 2009. godine, godi{we gubi desetine miliona dolara prihoda od turisti~kih poseta Ju`nokorejaca. (Tanjug)

KATASTROFALAN ZEMQOTRES NA HAITIJU

Posle {oka nastala panika zbog glasina o cunamiju

Pregovori o Nagorno-Karabahu JEREVAN: U procesu re{avawa konflikta Nagorno-Karabah ne uo~ava se zastoj, izjavio je ju~e {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov posle pregovora sa jermenskim kolegom Edvardom Nalban|anom. Lavrov je istakao da je ciq Moskve da se me|u stranama postigne dogovor koji }e odgovarati interesima jermenskog i azerbejxanskog naroda. Nalban|an je rekao da u procesu re{avawa pitawa otcepqene azerbejxanske oblasti Nagorno-Karabah „postoji pozitivna dinamika“ . Nalban|an je najavio skori nastavak susreta {efova dve dr`ave. Prema wegovim re~ima, Jermenija „nikada ne preti primenom sile“, ne preti da }e krenuti na nasilno re{ewe konflikta. (Tanjug)

Marija Bemer

ka vlada }e se, kako je najavila Marija Bemer, pored toga zauzimati i za pove}awe broja qudi migrantskog porekla u policiji, vatrogasnoj slu`bi i komunalnoj upravi. U Nema~koj `ivi 18,7 odsto stanovni{tva nenema~kog, migrantskog porekla. U tu grupu ubrajaju se qudi koji su posle 1950. godine do{li u Nema~ku i wihovi potomci. U pro{loj godini je u Nema~koj `ivelo 7,3 miliona stranaca, {to je 8,9 odsto stanovni{tva i 8,1 milion Nemaca doseqeni~kog porekla {to je 9,8 odsto. Vlada kancelarke Merkel poku{ava da nizom mera u okviru Nacionalnog plana integracije poboq{a ukqu~enost migranata u nema~ko dru{tvo. (Beta)

DNEVNIK

PORT-O-PRENS: Reaguju}i na glasine da se sprema cunami hiqade Hai}ana pani~no je jurnulo ka vi{im delovima predgra|a glavnog grada Port-o-Prensa pogo|enog katastrofalnim zemqotresa koji je razru{io tu ostrvsku zemqu, prenose o~evici. Hiqade qudi poku{alo je pe{ke ili kolima da se domogne Kenskofa, na uzvi{ici Petionvila, brdovitog predgra|a hai}anske prestonice. Nose}i }ebad i decu u naru~ju stanovnici razorenog grada su se probijali kroz tesne uli~ice koje vijugaju uz planinu. Iako ni jedan konkretan dokaz nije potvr|ivao da se voda di`e kod Port-o-Prensa, qudi su zbog raznih glasina hitali da se spasu na uzvi{ici grada. Jedna `ena je rekla da je ~ula da su qudi osetili o|ednom hladno}u i jake vibracije i javili da voda raste, drugi su javqali da je obalski grad @asmel sravwen sa zemqom od navodnog gigantskog vodenog talasa, dok je jedan sve{tenik najavqivao kraj sveta. Upravnica jednog hotela rekla je da qudi proizvode ova-

kve glasine da bi sebi olak{ali pqa~kawe ku}a. Haiti je u torak pogodio zemqotres ja~ine 7,0 stepeni po Rihteru koji je razorio glavni grad i okolinu i u kome se strahuje da }e krajwi bilans biti vi{e desetina hiqada mrtvih. Zbog sru{enih bolnica ote`ano je ukazivawe pomo}i mnogim nastradalim, a nestale su i mnogobrojne zgrade, ku}e, {kole, ~ak i predsedni~ka palata. Me|u poginulima je i najmawe 16 pripadnika mirovnih snaga UN, koji su bili na Haitiju kao podr{ka prelaznoj vladi formiranoj 2004. godine, dok se oko 200 wihovih kolega vode kao nestali.Pet mirovwaka iz Srbije, me|u kojima je i jedna `ena, pre`iveli su katastrofu. Iako je Haitiju ve} po~ela da pristi`e pomo} iz inostranstva, problema je puno, jer je re~ o zemqi koja je i pre zemqotresa bila u haosu zbog nestabilne vlasti. Japan je ju~e najavio da }e zemqotresom razorenom Haitiju uputiti nov~anu pomo} do pet miliona dolara i humanitarnu pomo} vrednu vi{e od 329.000 dolara. Japan-

Telegram sau~e{}a predsednika Tadi}a Predsednik Srbije Boris Tadi} uputio je telegram sau~e{}a predsedniku Haitija Rene Prevalu povodom pogibije velikog broja qudi u razornom emqotresu koji je pogodio tu zemqu. „Gra|ane Srbije i mene li~no duboko je potresla vest o gubitku velikog broja qudskih `ivota. Molim vas da primite izraze mog najdubqeg sau~e{}a i da porodicama poginulih i narodu Haitija prenesete da saose}amo sa wima u ovom e{kom trenutku“, navodi se u Tadi}evom telegramu sau~e{}a. Tadi} je razgovarao je sa nadle`nim dr`avnim organima da i Srbija, u skladu sa svojim mogu}nostima, uputi pomo} Haitiju, saop{tila je Pres slu`ba predsednika Srbije.

ski premijer Jukio Hatojama upuFrancuski ministar za imigraluka odnosi, niti koliko }e trajatio je u sredu sau~e{}e `rtvama i cije Erik Beson izjavio je ju~e da ti. Procewuje se da u Francuskoj izrazio nadu da }e qudi zatrpani je Francuska prekinula proteri`ivi, legalno i ilegalno, nekolipod ru{evinama biti spaseni. vawe ilegalnih imigranata poreko desetina hiqada osoba porePoznati holivudski glumci, voklom sa Haitija, zbog katastroklom sa Haitija. Francuska svake diteqi i druge popularne li~nofalnog zemqotresa u wihovoj zegodine protera nekoliko hiqada sti u SAD pokrenule su akciju s mqi. U Besonovom saop{tewu se qudi. ciqem prikupqawa pomo}i za nane navodi na koliko se qudi ta od(Beta-Tanjug-FoNet) stradale u razornom zemqotresu koji je pre dva dana poHaitiju ponu|ena pomo} nakon zemqotresa godio Haiti. Organizacija Lekari bez granica saop{tiKejp-Haitien la je da je poznati gluma~ki 50 miqa bra~ni par Bred Pit i An|e80 km lina Xoli uplatio milion Gonaiv dolara u fond za postradale. H A I T I Sredstva iz tog fonda bi}e upotrebqena prevashodno za pru`awe medicinske pomo}i, preneli su strani mediji. Me|unarodni komitet Crvenog krsta otvorio je internet sajt za pomo} Hai}anima Port-o-Prens da stupe u kontakt sa ~lanoviLes Kajes Epicentar ma porodica izgubqenim poEkstremni ili sna`an potres Jak do ozbiqan potres sle te{kog zemqotresa koji je razorio zemqu, saop{tila SAD: Tri tima za potragu i Britanija: Hitan fond od je ju~e ta organizacija. Jedan spasavawe (SAR) s psima traga~ima. £2,7 miliona ($4,4m). 64 ~lana SAR Kana|anin, zarobqen pod ru^etiri tima Obalske stra`e SAD tima plus sredstva za spasavawe {evinama prestonice Haitis ~amcima, nosa~ aviona „Karl Irska: 2 miliona evra ($3 m) ja, poslao je SMS poruku ka- Vinson” je na putu. Crveni krst SAD-a hitne pomo}i nadskom Ministarstvu spoq{aqe milion dolara hitne pomo}i Holandija: Jemstvo od 2 miliona nih poslova tra`e}i pomo}. Svetska banka: $100 miliona evra ($3 m) hitne pomo}i, 60 ~lanova „Dobili smo poruku od KaUjediwene nacije: $10 miliona SAR tima s psima traga~ima na|anina zatrpanog ispod ruiz fonda hitne pomo}i Nema~ka: milion evra ($1,5 m) {evina i ta~no znamo gde se Me|uameri~ка razvojna banka: Francuska: Dva aviona, poqska ta osoba nalazi“, rekao je noPreusmeravawe $90 miliona bolnica plus spasila~ko osobqe vinarima {ef kanadske dinepotro{enog novca u Haiti plomatije Lorens Kenon Island: 37 ~lanova SAR tima Kanada: K$5 miliona ($4,8 m) .„Tra`ili smo od funkcioneBrazil: Avioni isporu~uju vodu i hitne pomo}i, dva kanadska broda ra ambasade da se o tome posa hitnim zalihama su na putu, Tim hranu, lekove, opremu, pse traga~e brinu i da mu {to pre pomogAustralija: A$10 miliona ($9,3m) za odgovore na nesre}u (DART) je u nu“, dodao je Kenon, koji nije pomo}i, pola dostavqeno odmah pripravnosti naveo identitet mu{karca. Kina: milion dolara pomo}i, Evropska unija: 3 miliona evra Proceweno je da se u Haitiju 60 ~lan. SAR-a, 10 tona hrane, lekovi ($4,37 m) trenutno nalazi oko 6.000 KaIzvor: Government announcements Foto: Getty Images © GRAPHIC NEWS na|ana. DOMINIKAN. REP.

24

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON SAD su veoma zabrinute zbog optu`bi Gugla da je Kina cenzurisala pretragu preko ove kompanije i kr{ila slobode u kori{}ewu Interneta, saop{tila je ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton. O~ekujemo obja{wewe od kineske vlade,“ rekla je Klintonova tokom boravka u Honlulu u utorak. Kineske vlasti, me|utim, ne nameravaju da odustanu od pravila o cenzuri.

NIKOLA SARKOZI Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji se izvesno vreme uzdr`avao od davawa izjava o potpunom pokrivawu muslimanki na javnim mestima, iskoristio je svoj novogodi{wi govor da bi podr`ao ideju o zabrani burki u Francuskoj. Da bi izbegao optu`be da raspiruje antimuslimansko raspolo`ewe u zemqi, zalo`io se da rasprava po~iwe tek nakon sumirawa {estomese~ne istrage.

EN HATAVEJ Holivudska glumica En Hatavej dobi}e nagradu Hejsti puding, koju dodequju studenti dramske umetnosti ameri~kog univerziteta Harvard. Glumica iz filmova „Planina Broukbek“, „Uhvati Smarta“, „Pri~a o Xejn“ i „\avo nosi Pradu“ bi}e nagra|ena za doprinos zabavqa~koj industriji.Studenti }e u ~ast 27-godi{we En Hatavej uprili~iti paradu 28. januara.

Poqska objavila rat huliganima VAR[AVA: Var{ava je kona~no objavila rat fudbalskim huliganima iz ~ijih redova se regrutuju ~esto i ~lanovi najopasnijih gradskih zlo~ina~kih grupa i Prestoni~ka policija kao prva u Poqskoj formirala je posebno Odeqewe za borbu protiv kriminala huligana. „Me|u navija~ima su aktivne zlo~ina~ke grupe. Mnogi huligani su i ~lanovi tih bandi“, objasnio je za ju~era{we „@i}e Var{avi“ komandant prestoni~ke policije Adam Mula` za{to je osnovana posebna antihuliganska jedinica. Poqska policija uvidela je da je nasiqe na stadionima i to {to huligani organizuju tu~e navija~a suparni~kih klubova i provociraju krvave

izgrede na ulicaman, samo deo problema koje oni stvaraju. Jednaku pretwu predstavqa wihova povezanost sa organizovanim kriminalom, posebno {vercom i prodajom droga, reketirawem erotskih klubova, a tako|e wihovo u~e{}e u „kaznenim ekspedicijama“ na kafi}e, koje demoliraju ako vlasnik odbija da plati mafiji hara~. Huligani imaju i monopol na zabrawena doping sredstva koja pove}avaju mi{i}nu masu, tvrdi poqska policija. Novo Odeqewe i antihuliganska jedinica pored otkrivawa navija~a prestupnika ima za ciq i da se infiltrira u udru`ewa navija~a, kao {to to ~ine wihove kolege iz jedinice za borbu protiv narkotika.

„U tom odeqewu bi}e i spoteri, policajci navija~i, koji }e javno ara|ivati sa fudbalskim klubovima“, kazao je Mula`. „O~igledno je da je policija uvidela da je takva jedinica potrebna. To je korak u ispravnom smeru“, pozdravio je osnivawe nove jedinice Jaroslav Ostrovski iz uprave fudbalskog kluba Legija Var{ava. Neka udru`ewa fudbalskih navija~a, me|utim, odbijaju kao nedopustivo da se me|u navija~e zbog huligana infiltrira policija, dok druga smatraju da nasiqe na stadionima i kontrola mafija nad huliganima nanose {tetu pre svega onim obi~nim, normalnim qubiteqima fudbala, koji se zbog {a~ica kriminalaca boje da idu na utakmice. Najve}i izgred u poqskoj prestonici organizo-

vali su huligani Legije Var{ava u septembru 2008. godine kada su poveli navija~e u mar{ na stadion gradskog rivala Polonije, {to se pretvorilo u krvavu masovnu tu~u pred kapijama stadiona.Policija je tada uhapsila 752 navija~a, me|u wima 64 maloletna, a tu`ila{tvo je za izgrede optu`ilo 688 osobe. Vi{e od tre}ine wih, 253, dobrovoqno je pristalo na uslovnu kaznu od dve godine zatvora. Poqska je pro{le godine poo{trila kazne za izgrede na masovnim manifestacijama i fudbalskim utakmicama a osim kazni zatvora, drakonski je pove}ala i nov~ane kazne na po nekoliko stotina evra, recimo za uno{ewe konzerve piva na stadion. (Beta)


BALKAN

DNEVNIK

petak15.januar2010.

25

BALKANSKA TRILATERALA

Hrvatska i Turska nude pomo} Bosni i Hercegovini ZAGREB: "Hrvatska i Turska spremne su na razgovor sa predstavnicima hrvatskog i bo{wackog naroda u BiH kako bi im pomogli da do|u do kompromisnog re{ewa koje }e osigurati stabilnost BiH, ali i funkcionisawe tamo{wih institucija na

Gordan Jandrokovi}

na~in na koji funkcioni{u u zemqama ~lanicama EU", izjavio je novinarima Gordan Jandrokovi}, hrvatski ministar spoqnih poslova. Jandrokovi} je to rekao na zajedni~kom obra}awu sa ministrima Bosne i Hercegovine

Svenom Alkalajem i Turske Ahmetom Davutogluom, a nakon wihovog sastanka u Zagrebu, prenosi agencija Hina. Jandrokovi} je naglasio da te tri dr`ave dele istu ambiciju da jugoisto~na Evropa bude regija napretka kao i to da sve tri zemqe, jednog dana kad ispune uslove, postanu ~lanice Evropske unije (EU). On je ponovio da Hrvatska daje podr{ku evroatlantskim te`wama BiH, nagla{avaju}i kako Hrvatska `eli da BiH u prvoj polovini godine u|e u Akcioni plan za ~lanstvo u NATO. U pogledu bosanskih stremqewa ka Evropskoj uniji (EU) Jandrokovi} je rekao da je hrvatska vlada odlu~ila da svim zemqama koje to `ele ustupi prevode zakonodavstva EU, i da }e ti prevodi biti uskoro predati BiH. Tako|e je najavio i sastanak stru~waka za EU iz Hrvatske i Bosne na kome bi hrvatski stru~waci svojim bosanskohercegova~kim kolegama preneli svoja iskustva iz dosada{wih pregovora sa Unijom. Jandrokovi} je iz-

razio zadovoqstvo ukqu~ivawem Turske u re{avawe situacije u jugoisto~noj Evropi i podsetio da su Turska i Hrvatska zajedno pridonele smirivawu stawa u BiH tokom ratnih zbivawa devedesetih godina, {to je u krajwnoj instanci dovelo do Dejtonskog sporazuma.

dovr{i pregovore sa EU i da punopravni ~lan Unije postane jo{ ove godine, {to bi bio "dodatni podsticaj gra|anima BiH da krenu ka EU". Turski ministar Ahmet Davutoglu je rekao da se u Zagrebu ose}a "kao kod ku}e" jer je tu bio i pro{log meseca, dok je trilateralne sastanke ocenio

Danas sastanak Jeremi}a, Alkalaja i Davutoglua U Beogradu }e danas biti odr`an trilateralni sastanak ministara inostranih poslova Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske - Vuka Jeremi}a, Svena Alkalaja i Ahmeta Davutoglua - saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova. To je ~etvrti redovni mese~ni sastanak {efova diplomatija tri zemqe. Prvi susret odr`an je u oktobru u Istanbulu, kao i naredni u novembru, dok su se trojica ministara tre}i put sastali u decembru u Sarajevu. Na kraju svog obra}awa Jandrokovi} je ~estitao BiH na tome {to je ta dr`ava postala nestalna ~lanica Saveta bezbednosti UN. Bosanskohercegova~ki ministar Sven Alkalaj je rekao da trilateralni sastanci BiH, Turske i Hrvatske ali i BiH, Turske i Srbije, pridonose tome da svi narodi koji `ive u BiH rade na ja~awu svoje dr`ave. On je za`eleo Hrvatskoj da {to pre

"izvrsnim" pojasniv{i da je wihov ciq trostruk. Jedan ciq je saradwa triju zemaqa, koje su va`ne u jugoisto~noj Evropi {to }e dati veliki doprinos stabilnosti cele regije, drugi ciq je doprinos unutra{wem razvoju i stabilnosti BiH jer ta dr`ava pridonosi stabilnosti cele regije, dok je tre}i ciq pomo} Bosni i Hercegovini na putu ka EU i NATO. (Beta)

Dokumentacija o Mesi} i Tirk o~ekuju zlo~inima nad Srbima boqu saradwu

BAWALUKA: Predsednik Saveza logora{a Republike Srpske Rajko Duki} najavio je da }e danas predati obimnu dokumentaciju Specijalnom tu`ila{tvu Srbije, koja se odnosi na oko 860 predmeta u vezi s ratnim zlo~inima po~iwenim nad srpskim narodom. Duki} je u izjavi Tanjug u potvrdio da su tom dokumenatcijom obuhva}eni ratni zlo~ini, od Doborovqa~ke ulice i "Tuzlanske kolone" do kasarne "Viktor Bubaw" i ostalih logora u Federaciji BiH i mesta gde je stradao srpski narod. On je istakao da je u ovu dokumntaciju ukqu~eno i 300 predmeta, koje su jo{ 2003. godine predali tada{wem glavnom tu`iocu Ha{kog tribunala Karli del Ponte, a koji su godinu dana

kasnije pod oznakama A, B, i C vra}eni u Tu`ila{tvo BiH na daqe postupawe. "Na osnovu te dokumentacije obuhva}eno je vi{e od 7.000 lica bo{wa~ke i hrvatske nacionalnosti, koja su po~inila ratni zlo~in nad srpskim narodom", rekao je Duki}. On je istakao da su se na ovaj potez odlu~ili jer ne veruju u rad pravosudnih institucija BiH, navode}i da su sa Sudom i Tu`ila{tvom BiH prekinuli svaku saradwu zbog wihovog pristrasnog rada i poku{aja da se procesuiraju uglavnom zlo~ini po~iweni nad jednim, bo{naj~kim narodom u BiH. Duki} smatra da treba da budu procesuirani svi ratni zlo~ini, bez obzira iz kog naroda dolaze. (Tanjug)

QUBQANA, ZAGREB: Odlaze}i hrvatski predsednik Stjepan Mesi} i predsednik Slovenije Danilo Tirk ocenili su ju~e na Brdu kod Krawa da odnosi dve zemqe idu u pozitivnom smeru i da postoji voqa za re{avawe otvorenih pitawa. "Sporazum o arbitra`i i politi~ka voqa da se preostala otvorena pitawa re{e snizili su tenzije i to omogu}uje da na{u saradwu opet dignemo na vi{i nivo", rekao je Mesi} na konferenciji za novinare nakon susreta sa slovena~kim predsednikom Danilom Tirkom. "Delimo veliki deo zajedni~ke istorije u kojoj smo bili partneri. Sada re{avamo otvorena pitawa i predsednik Mesi} i ja podr-

Rumunija gasi 100.000 radnih mesta u javnom sektoru milijardu evra (2,18 milijardi dolara) zajma Me|unarodog monetarnog fonda. Ministar je izbegao da govori o pojedinostima otpu{tawa. Posle godina rasta, rumunska privreda je pro{le godine krenula nizbrdo, padom od osam procenata. Finansijske nevoqe su naterale Bukure{t da tra`i pomo} sa strane, pa su MMF, EU i Svetska banka zajedno sastavile paket pomo}i od 20 milijardi evra. Me|tim,

zajam je zamrznut u oktobru kada je parlamet izglasao nepoverewe vladi, {to je zemqu uvelo u razdobqe nestabilnosti okon~ane u decembru izborom Trajana Ba{eskua za predsednika. Analiti~ari ka`u da pomenuta brojka ne zna~i da }e 100.000 qudi izgubiti posao, ve} da se upra`wena mesta ne}e popuwavati a oni koji odlaze u penziju ne}e biti zameweni. (Beta-AP)

Tri kqu~ne godine za gr~ku privredu ATINA: Premijer Jorgos Papandreu izjavio je ju~e da su pred Gr~kom, optere}enom velikim ekonomskim problemima, tri kqu~ne godine koje }e odrediti wenu budu}nost. "Moramo napraviti zaokret od najve}e i najkompleksnije krize u posledwim decenijama i stvoriti uslove za napredak zemqe", istakao je on na sednici vlade, povodom utvr|ivawa stabilizaciono-razvojnog plana, koji }e sutra biti dostavqen Evropskoj komisiji. Papandreu je izrazio nadu da je

prevladavawe te{ko}a sa kojima se Gr~ka suo~ava "mogu}e uz te`ak rad", prenela je agencija ANA. "Ostavi}emo sve deficite iza nas", dodao je premijer, apeluju}i na ubrzavawe reformi i promena za koje se odlu~ila wegova vlada, formirana pro{le jeseni. Papandreu je istakao da su fiskalni i drugi problemi narastali tokom minulih pet godina i da izlaz iz krize ne}e biti mogu} bez kompleksnog sagledavawa wihovih uzroka. Govore}i o planu stabilizacije,

Srpska nova godina proslavqena i u Austriji BE^, BAWALUKA, PODGORICA: Srbi koji `ive i rade u Austriji proslavili su uz muziku i dru`ewe po~etak Nove godine po julijanskom kalendaru. Nekoliko stotina vernika posetilo je hramove srpske pravoslavne parohije u Be~u, u kojima su sve{tenici slu`ili prazni~no ve~erwe uo~i Nove godine po starom kalendaru, svetog Vasilija i Obrezawa gospodweg. Iako je srpska nova godina pala usred radne nedeqe, vi{e kafi}a se odlu~ilo da organizuje do~ek. "Kazino" u Badenu organizovao je do~ek Srpske nove godine uz truba~ki orkestar Dejana Jev|i}a i Dragana Lazovi}a, dok je truba~ki orkestar Marjana Krsti}a iz Surdulice zabavqao goste u be~kom klubu „Viva“. Nova godina po Julijanskom kalendaru do~ekana je u Podgorici pred crkvom Svetog \or|ija velikim vatrometom, uz pesmu i truba~e iz Gu~e. Mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve Amfilohije odr`ao je moleban za novu godinu po Julijanskom kalendaru. Anfilohije je po`eleo da godina koja po~iwe "u~ini kraj svim neprijateqstvima me|u qudima, kraj sva|ama i psovkama". Mitropolit je pozvao omladinu da ne uzima drogu, da se ne opija i da ne psuje. "Onaj ko psuje, boqe da ne dola-

zi na ovakve skupove", rekao je Amfilohije. Na skupu u Podgorici se vijorilo vi{e trobojki, a program je vodio paroh crkvene op{tine za Podgoricu Velibor Xomi}. U pono} grupa "Legende" otpevala je pesmu "Tamo daleko, od mora", a truba~i su svirali "Mar{ na Drinu". Do~ek Nove godine po Julijanskom kalendaru ove godine zvani~no organizovala je samo Crkva, za razliku od ranijih godina kada su u toj sve~anosti u~estvovale i neke politi~ke partije. Veliki broj Bawalu~ana do~ekao je na Trgu Krajina Srpsku novu godinu uz pesmu Miroslava Ili}a i svirku kraji{kih truba~a. Ta~no u pono} ispaqen je veli~anstven vatromet, a u Hramu Hrista Spasiteqa slu`en je moleban za novo leto. Veselo je bilo i u ovda{wim restoranima, gde su uglavnom mladi uz muziku i pesmu do~ekali i pravoslavnu Novu godinu, po Julijanskom kalendaru, koji po{tuje Srpska pravoslavna crkva. Slavilo se i u drugim ve}im gradovima RS, gde se do~ekivala Nova godina po julijanskom kalendaru, u narodu poznata i kao Srpska nova godina, a u crkvenom kalendaru kao Mali Bo`i}. U Republici Srpskoj je, na osnovu vladinog zakqu~ka, ju~e je bio neradni dan. (Tanjug-Beta)

RASPRAVA O BUGARSKOM PREDLOGU ZA KOMESARA

PRIVREDA BALKANA

BUKURE[T: Rumunski ministar finansija Sebasitian Vladesku izjavio je danas da }e 100.000 radnih mesta u javnom sektoru biti uga{eno u okviru smawewa buxetskih tro{kova neophodnih da bi zemqa ispunila uslove me|unarodnog zajma. Vladesku je saop{tewe objavio dok parlament ~etvrti dan raspravqa o ovogodi{wem dr`avnom budzetu koji je kqu~an za odmrzavewe tran{e od 1,5

`avamo arbitra`ni sporazum koji su postigle vlade, to su vrlo pozitivni pomaci", rekao je Tirk. On je izrazio zadovoqstvo ~iwenicom da dve dr`ave od pro{logodi{weg arbitra`nog sporazuma o granici kre}u pozitivnim smerom me|usobnih odnosa, javila je agencija Hina. Tirk je ocenio da }e preostala otvorena pitawa biti re{ena vrlo brzo o ~emu su ju~e u Krawskoj Gori sporazum postigli premijeri dve zemqe, Borut Pahor i Jadranka Kosor. Mesi} u svojoj opro{tajnoj poseti Sloveniji, razgovarao je i sa biv{im slovena~kim predsednikom Milanom Ku~anom i sa premijerom Borutom Pahorom i qubqanskim gradona~elnikom Zoranom Jankovi}em. (Beta)

Atmosfera slavqa u Podgorici

koji se predo~ava partnerima u EU, Papandreu je rekao da on sadr`i "niz dugoro~nih mera" i zaokrete u delovawu na vi{e planova, od poreskog sistema i buxeta, do proizvodnog modela, tro{ewa i redistribucije prihoda. "Ovaj plan je na{ izbor", naglasio je Papandreu i izrazio nadu da }e ga evropski partneri uva`iti. "Uspe}emo jer je to na{a istorijska obaveza i zato {to je plan u najboqem interesu na{e zemqe", rekao je Papandreu. (Tanjug)

Sofija zadr`ava kandidaturu @eleve SOFIJA: Bugarski premijer Bojko Borisov rekao je ju~e da do daqweg zadr`ava kandidaturu Rumijane @eleve za mesto evropskog komesara za humanitarnu pomo} i posle kritika na koje je nai{la prilikom izlagawa pred Evropskim parlamentom. Poslanici Evropskog parlamenta, kojima se @eleva predstavqala u okviru procesa odobravawa novog sastava Evropske komisije, zahtevali su da im objasni glasine o neprijavqenoj imovini i navodnim suprugovim vezama sa organizovanim kriminalom. Borisov je rekao bugar- Rumijana @elev skoj televiziji da }e ~ekati odposlanik ta firma ne radi. Boluku pravne komisije Evropskog risov je rekao da se "nije prevaparlamenta u ponedeqak o mogurio" kad je imenovao @elevu na }em sukobu interesa vezanog za mesto komesara EU, i podvukao @elevu, ina~e bugarske minida je mogao da bira me|u drugim starke spoqnih poslova od jula. kandidatima. Predsednik bugarDokumenti koje su prilo`ili ske konzervativne vlade optuweni socijalisti~ki protivnici `io je opozicione socijaliste i pokazuju da kao izabrana poslaliberale da stoje iza skandala nica Evropskog paralmenta u oko @eleve. svojoj imovinskoj karti nije pri"Oni su Bugarsku razapeli na javila da je vlasnica konsultantkrst. To {teti meni i vladi, kao ske firme "Global Konsalt". i dr`avi", rekao je Borisov u izOna je negirala te tvrdwe rekavjavi za nacionalnu televiziju. {i da od kada je postala evropski Kontroverza oko bugarske kandi-

datkiwe se u Briselu pretvorila u politi~ki sukob izme|u desinice i levice, u kojoj socijalisti ka`u da ona nije spremna da preuzme nove odgovornosti, navodi Frans pres. Bugarski mediji tako|e ocewuju da je tokom svog izlagawa pred evropskim poslanicima @eleva davala "nepotpune" i suvi{e uop{tene odgovore. Bugarski analiti~ari preporu~uju bugarskoj vladi da {to pre povu~e kandidaturu @eleve i predlo`i drugog kandidata da se "ne bi produbio problem" koji dovodi u pitawe novi sastav komisije predsednika @oze Manuela Baroza. Evropski parlament ne glasa o svakom komesaru pojedina~no nego o komisiji u celini. Da izbor ne bi bio doveden u opasnost, ako raspolo`ewe prema @elevoj ostane negativno, Barozo bi mogao od Bugarske da tra`i zamenu. Tako je 2004. godine Italija zamenila Roka Bugiqonea predlo`enog za komesara za pravosu|e koji se poslanicima nije dopao zbog kontroverznih izjava o homoseksualcima. (Beta-AFP)


26

PORODICA

petak15.januar2010.

O~istite emocionalni nered mocionalan nered je poseban po tome {to su uz wega obi~no vezane i jake emocije (svi }emo bez velikih problema baciti pocepane pantalone, ali uspomene od biv{e qubavi

E

mnogo, mnogo te`e). Predmeti koje u feng {uiju nazivamo emocionalan nered ~esto nas dr`e u pro{losti ili u stawu permanentne qutwe, zamerawa, besa, mr`we, nemo}i a sve to hrani na{ identitet `rtve. I tako vreme prolazi, mi ni{ta ne preduzimamo, stalno nam se ponavqaju isti doga|aji (samo s drugim akterima) i mi verujemo kako je `ivot te`ak i nepravedan. @ivot je zapravo jako

lep, naravno ukoliko preuzmemo kontrolu nad wim i po~nemo da stvaramo sopstvenu budu}nost. Da bismo mogli da postignemo takvo stawe, potrebno je re{iti se emocionalnog nereda.

Mnogi predmeti u nama bude negativne emocije, budu}i da nas podse}aju na neki lo{ doga|aj, odnosno osobu koja nam se na bilo koji na~in zamerila ili nam nanela bol. Ukoliko imamo takve podsetnike oko sebe, mi }emo vi{e puta u danu osetiti te negativne emocije, negativne impulse koje ni ne prime}ujemo na svjesnom nivou. Zato takvo negativno stawe postaje dominantno i mi ga pre-

Za{to sam levoruk i{e od 90 posto qudi su de{waci, odnosno, pi{u desnom rukom. Dakle, vi{e je de{waka nego levorukih. Ali, ako ste levoruk, ne ose}ajte se usamqeno, ipak ih ima jo{ na svetu, samo nisu ba{ u va{oj blizini. Ako vas mu~i ose}aj da ste „druga~iji“ od drugih, obradova}e vas vest da danas u svetu ima vi{e levorukih nego ikad. Razlog tome je {to su ranije u~iteqi terali levoruke da pi{u desnom rukom i „ispravqali“ ih, jer su mislili da svi treba da budu de{waci. Neki su ~ak smatrali da ne{to nije u redu s levorukim, kada pi{u levom rukom, ali to definitivno

smatra da je verovatnije da }e levoruki biti kreativniji. Ipak, ta teorija nije odr`iva, jer je proces stvarawa misli daleko komplikovaniji i zapravo obe strane mozga rade kada razmi{qamo.

nije ta~no. Sasvim je u redu i prirodno biti levoruk i levoruki su jednako zdravi i sposobni kao de{waci.

dizajniraju i proizvodi, pa tako i makaze i xezve za levoruke, samo ih je te{ko na}i.. Mali problem se ipak obi~no javqa kod pisawa, jer kad ste levoruk, obi~no razma`ete ono {to ste napisali ili morte da pi{ete “odozgo”. Imamo par saveta za vas. Izbegavajte notese i sveske na tri spirale, jer su obi~no razme{tene tako da }e vam samo smetati. Boqe izaberite blokove i notese koje su u~vr{}ene odozgo, a ne sa strane. Isprobavajte hemijske i na|ite onu koja }e se najmawe razmazati ili koristite olovku, kad mo`ete.

V

Za{to su neki qudi levoruki Nau~nici nisu sigurni za{to su neki qudi levoruki, dok su drugi de{waci. Ipak, primetili su da se to ~e{}e pojavquje unutar porodice, pa je vrlo verovatno da od gena zavisti ho}ete li ispasti de{wak ili levoruk. Ali, nisu geni uvek razlog jer postoje i levoruka deca ~iji su roditeqi de{waci.

Da li su levoruki kreativniji To je jo{ jedan od mitova, iako se naravno mo`e dogoditi da je neka levoruka osoba kreativnija od nekog de{waka. Ipak, ta teorija o kreativnijim levorukim qudima potekla je od toga {to je mozak podeqen na levu i desnu hemisferu. Leva kontroli{e pokrete desne strane tela, a desna leve. Kreativne misli javqaju se ve}inom na desnoj strani mozga, pa se

Koliko se levoruki uklapaju u svet de{waka Postoje proizvodi koji su namijeweni samo za de{wake, odnosno, koje levoruki ne mogu da koriste. Makaze ili xezva, na primer. Ali, budu}i da su i proizvo|a~i shvatili problem levorukih qudi, danas se

Da li su levoruki boqi u sportu To je istina. U bejzbolu i rukometu dobro }e vam do}i ta va{a levica, ali i u ko{arci, tenisu i drugim sportovima. Lak{e }ete iznenaditi protivnika. Uspeh levorukih u sportu najboqe dokazuju Bejb Rut na poqu bejzbola i teniseri Xon Mekenro i Rafael Nadal. Osim sportista i veliki nau~nik Albert Ajn{tajn je bio levoruk, kao i Bil Gejts i Bart Simpson. Ne stidite se {to ste levoruki, u`ivajte u prednostima.

slikavamo u nove odnose i nove doga|aje. Zato je jako bitno ukloniti sve takve predmete iz ku}e. [ta sve ubrajamo u emocionalan nered? Verujem da svima prvo na pamet padaju podsetnici na biv{e qubavi. Za{to ~uvate pisma, SMS i mejl poruke, fotografije i ostale uspomene na biv{u qubav koja je stvar pro{losti? Kako o~ekivati da u na{ `ivot u|e nova osoba ili osoba koja }e se prema nama pona{ati onako kako `elimo ako smo okru`eni podsetnicima na pro{lost? Sli~no je i s prijateqstvima. Ponekad prijateqstva imaju svoj „rok trajawa“, te se vremenom udaqimo i krenemo svaki svojim putem, u skladu s razli~itim interesima i prioritetima. Ili nas je ta osoba jako povredila i izigrala na{e poverewe. Za{to onda imati podsetnike na te nemile doga|aje ili forsirati ne{to {to vi{e nema nikakvog smisla te nam samo crpi energiju? Pogledajte da li imate podsetnike na neki nemili doga|aj

ili osobu. Obi~no ne prime}ujemo takve predmete jer su oni stalno prisutni, ali na{a podsvest ih sigurno svakodnevno registruje i podsti~e negativne emocije. Mo`da imate poklon od osobe koju ne volite ili vam se zamerila - uklonite ga. Ili ste nasledili ne{to od nekog ro|aka s kojim ste imali lo{ odnos? Obi~no se radi o kolekcionarskim zbirkama, ukrasnim predmetima i name{taju - proverite kako se zaista osje}ate u prisustvu tih predmeta. Ukoliko je iza vas lo{ period, nemojte dr`ati podsetnike na wega. Oslobodite svoj prostor od aktivatora negativnih emocija i usmerite pogled prema napred. Mnogo qudi `ivi u pro{losti (naj~e{}e potpuno nesvesni te ~iwenice) a dominantna emocija im je zamerawe. Dok god nekome zameramo, nemamo nikakvu mogu}nost da pokrenemo proces kreirawa sopstvenog `ivota. Neko vas je povredio? Imate dve mogu}nosti: da pro|ete kroz te emocije, nau~ite lekciju koja vam je namewena, pro~istite taj doga|aj od potisnutih emocija i s novim znawima, novom mudrosti krenete daqe. A mo`ete da ispunite svoj svet mr`wom i zamerawem, truju}i iznutra svoje telo i um i {ire}i negativno poqe oko sebe. Izbor je zaista samo na vama.

DNEVNIK O^EVI I SINOVI

Pubertet je vreme za prve sva|e ~evi i sinovi ponekad su najboqi prijateqi, a ponekad najve}i neprijateqi. Naj~e{}e je to samo deo odrastawa, ali neki svoje „bitke“ nastave i kasnije. Pubertet je obi~no vreme kada padnu prve sva|e. Iako i takve sva|e znaju da budu vrlo te{ke i

O

neprijatne, to je samo deo odrastawa. De~aci `ele da doka`u da su odrasli, ali o~evi ih ne do`ivqavaju tako. Ne pro|e ni dan u va{oj ku}i a da se va{i mu{karci ne posva|aju? Bez brige, niste jedini. O~evi se obi~no trude da uka`u na to gde wihov sin gre{i ili {ta je opet lo{e uradio. S druge strane, klinci obi~no i pogre{e poku{avaju}i da doka`u da su odrasli. Ono u ~emu o~evi gre{e jeste to da ih retko pohvale kada naprave ne{to dobro, a ~esto optu`e i za ne{to {to nisu u~inili.

Te sva|e o~eva i sinova, sli~no kao i majki i }erki, normalne su situacije u svim porodicama. O~evi `ele da imaju potpunu kontrolu nad porodicom, a sinovi prolaze kroz ve} poznatu krizu identiteta i poku{avaju da na|u svoje mesto u celoj pri~i. Ne treba spomiwati i da im hormoni luduju, {to pogor{ava situaciju, odnosno, rasplamsava sva|e. Jedan od razloga za{to dolazi do sva|a je sasvim razumqiv. O~evi `ele sve najboqe za svoje sinove, pa `ele da ih vode i usmeravaju, ali zaboravqaju da deca odrastaju i dolaze u godine u kojima im vi{e nije potrebna roditeqska ruka. Deo odrastawa jeste da u~i{ na sopstvenim gre{kama. I dok sinovi to i `ele, o~evi im ne dozvoqavaju pa dolazi do sva|a. Kako spre~iti sva|e? Najboqe }e biti da pametniji popusti. O~evi na kraju i sami shvate da ne treba previ{e da se suprotstavqaju sinu, jer je to samo deo wihovog sazrevawa. Kod nekih sva|e traju du`e, kod nekih kra}e. Ono {to majka mo`e napraviti jeste da poku{a da objasni suprugu, ali ako ne ide, boqe je da se ne me{ate.


DNEVNIK

OGLASI

petak15.januar2010.

27

DRVA stovari{te, bagrem, bukva, hrast, cer, meterice 2.700 i rezano 2.900 sa prevozom i ugaq. Telefon 064/9582-103. 95613 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 95420 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e - karoserije, automobile stare. Telefon:6618-846 i 063/84-85-495. 95637 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 - izrezana po `eqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 95641 BUKVA bagrem mo`e cepanice i rezano 3.250 i briket 400 din, kostolac 3.300 din, su{eni vreoci 8.650. Telefoni: 062/89-320-48, 062/ 83588-56, 062/871-2927. 95410 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3.100, kostolac 3.650 i briket 400 din, su{eni 8.750 din. Telefoni: 065/444-2618, 066/512-86-35. 95409 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis, 3.300din. Su{eni za centralno grejawe 7.850 din. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-12995408 13, 066/51-286-45.

Posledwi pozdrav kom{inici

Gizeli Bukinac

od kom{ija iz Vojvo|anske 2A, B, C.

IZDAJEM novu, poluname{teni garsoweru Suboti~ki bulevar. Telefon 064/4764325. 95496 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 95417

PRODAJEM ku}u ekstra lokacija, ul. Mile{evska 1A, Novi Sad. Telefon 064/8012-300. 95066 PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2, ukwi`ena, cena po dogovoru. Telefon 063/543-263. 95286 BEO^IN - 15.000 gra|evinsko-urbanizovano zemqi{te, lep pogled, put i svi prikqu~ci, 79.000 e, vlasnik 1/1, pravi kupac, dogovor. Telefon 064/314-3714. 95376

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 95579 RAZNE vrste svih sitnih kola~a, koktel peciva i torte. Dostava besplatna. Telefoni: 021-6412-535, 064-6462907. 95475 VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159. 95621

95739

Posledwi pozdrav dragoj supruzi, majci, svekrvi i baki

dr Rosi Jeli~i} Neka te an|eli ~uvaju, jer svojom dobrotom pripada{ wima. Mi }emo te ve~no ~uvati u srcu. O`alo{}eni: suprug Gojko, sinovi Dragan i Dalibor, snaha Rada, unuci Veqko i Helena. 95748

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu. Telefon 021/717058, 063/521-559, 063/539051. 95508

POTREBNA `ena za pomo} u ku}i svakog dana 8 sati, osim nedeqe. Telefon: 065/513-11-11. 95625

RENT A KAR opel astra, astra klasik. Telefoni: 021/6618-529 i 065/205-22-33. 95413

Rosa Jeli~i} Draga bako, hvala ti za sve dane pune igre i sre}e koje si provela sa nama. Uspomenu na tvoje veliko plemenito srce ~uva}emo sa puno qubavi i po{tovawa.

Tvoji unuci Veqko i Helena. 95747


28

^ITUQE z POMENI

petak15.januar2010.

Posledwi pozdrav snaji

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav sestri

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj kumi

DVOGODI[WI POMEN dragom bratu

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Milici

Milici

od: strine \u|e sa }erkama Milenom i An|elkom sa decom.

\ura|u Antoni}u

95729

Posledwi pozdrav sestri

Nata{i Kondi}

Milici

Rosi Jeli~i}

od brata Vasilija sa porodicom.

Sestra Qubica, zet Stanko, sestri}i Mladen i Velimir, snaha Mirjana i mala Lana.

95736

95716

Posledwi pozdrav sestri

POMEN od sestre Zorke sa porodicom.

od porodice Vuji~i}.

95731

Posledwi pozdrav snaji

Milici

95738

Posledwi pozdrav dragoj priji

Milici

od brata Borislava sa porodicom.

Posledwi pozdrav sestri

Nata{i Kondi} Mila moja, tvoj odlazak boli, ali ti i daqe `ivi{, traje{ i postoji{ u srcu tvoje tetke. Vreme prolazi, tuga ostaje.

od sestre Qubice sa porodicom.

95735

Vreme prolazi, a kao da je stalo onog trenutka kada si nas zauvek napustila. @ivot je tren, a se}awa i bol ve~ni. Zauvek }e{ biti suza u na{im o~ima i rana u na{im srcima. Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i. Te{ko je `iveti sa saznawem da vi{e ne}e{ poqubiti tvoju An|elu, a pla{iti se da joj na{i poqupci nisu dovoqni. Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Tetka Mira i te~o Drago ^egar sa porodicom.

Tvoja }erka An|ela, mama, tata i brat.

Pomen obele`avamo 16. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

95722

95721

95733

Posledwi pozdrav sestri

Milici

Milici

od Zorana sa porodicom.

od prijateqa Dragana i Vinka.

95728

95727

S tugom u srcu obavje{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka, svekrva i baka

Milici

od sestre Du{anke sa porodicom.

[ESTOMESE^NI POMEN 19. 7. 2009 - 19. 1. 2010.

Milici

od sestre Zagorke sa porodicom.

Igoru Pavlovu Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u subotu, 16. 1. 2010. godine dati {estomese~ni pomen, u 10 ~asova, mom sinu jedincu Igoru. Tvoja mama je u velikoj tuzi i bolu zbog nasilnog i zlo~ina~kog ~ina uzimawa mladog `ivota, odnosno tvojih 29 godina. Tuguje za tobom najvi{e tvoja majka Olgica.

95732

Posledwi pozdrav tati i dedi

95717

95730

Posledwi pozdrav

Dana, 16. 1. 2010. godine navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{a

Qubomiru ]ur~i}u

Qubomiru ]ur~i}u

Dobrila Vu~kovi} Mira U 10 ~asova poseti}emo wenu ve~nu ku}u.

od sina Mihajla i unuka Nikole.

od porodica Jevtovi} i Gaji}.

95742

95743

S bolom javqamo prijateqima i ro|acima sa smo zauvek izgubili na{eg dragog

Weni najmiliji.

dr Rosa Jeli~i}

95698

Sahrana je danas, 15. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, Rumena~ki put 165. Izjave sau~e{}a primamo od 14 ~asova.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da u subotu, 16. 1. 2010. godine dajemo {estomese~ni pomen na{em dragom

Zauvjek tu`ni {to smo te izgubili, a ponosni smo {to smo te imali.

Qubomira ]ur~i}a Sahrana je danas, 15. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ka}u. O`alo{}eni: }erka Qubica, zet @ivan i unu~ad Neboj{a, Nenad i Nata{a. 95740

O`alo{}eni: suprug Gojko, sinovi Dragan i Dalibor, snaha Rada i unuci Veqko i Helena.

95715

\or|u @ivanovu Bauku \or|e (Qubice) moja, nikad te ne}u zaboraviti. Behu to divni dani na{e mladosti i starosti. Tvoj verni drug do samog kraja, Radmila (Ubavka) tvoja @ivanov, unuka Qubica, sin Paja i k}i Vera. Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava i hvala. 95701


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Preminula supruga

je

moja

voqena

Posledwi pozdrav

Danas, 15. januara 2010. godine navr{ava se trinaest godina od kako nije sa mnom moja majka

U subotu, 16. 1. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama

Mirjani Li~ini

Milica Bati}

Tu`nim srcem javqamo ro|acima i prijateqima da je u 78. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

od: Nadinih koleginica i kolega sa Nikolinom Mati} i Mirom Ra{etom.

Sin Du{ko.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}en suprug Ratko. 95726

Posledwi pozdrav voqenoj mami, ta{ti i babi

\ura| Antoni}

Sahrana je u petak, 15. 1. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Smiqa i sin Josif Salaj.

95037

95683

voqenom

Tvoj vedar duh i dobrota `ive}e u na{em se}awu. ]erka Evica, zet Jovan, unuci Du{an i Milo{ Basara.

95675

Pro{le su tri godine od kako nisi sa nama.

Posledwi pozdrav gospo|i

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

Salaj Jo`efu

Jo`ef Salaj Olga ^onki}

Sahrana je danas, 15. 1. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

29

petak15.januar2010.

SE]AWE Tvoji: majka Vida, supruga Bo`ana, k}eri Vesna i Milica i bra}a Zdravko i Savo sa porodicama.

95676

Posledwi pozdrav na{em dragom

15. 1. 1984 - 15. 1. 2010.

95673

Gizeli

Milici

od: }erke Cice, zeta Zorana i unuka Sr|ana.

SE]AWE na drage roditeqe.

Risto Joki}

Slavko Vojvodi} i Tihomir Vejnovi} sa porodicama.

Vladimir Kosijer iz Bukovca

Bio si na{, volele smo te, nedostaje{ nam.

Tvoje: Gorana i An|elka. 95725

95680

Posledwi pozdrav voqenoj mami i babi

95642

Posledwi sestri

pozdrav

Petar Leti} Bata

voqenoj

Po~ivaj u miru.

S qubavqu i po{tovawem, tvoji: supruga Ru`a i }erke Dragica i Beba sa porodicama.

Porodica Poti}.

95159

95674

POMEN

POMEN U subotu, 16. januara 2010. u 11.30 ~asova, u Sabornoj crkvi, u Novom Sadu, odr`a}emo jednogodi{wi pomen

10. 1. 2000 - 2010.

Predrag Male{ev

Vasilije Peji}

2006 - 2010.

Milici An|eli idu an|elima ali bol i tuga ostaju ve~no u na{im srcima.

Salaj Jo`efu

2007 - 2010.

Godine prolaze, a na{a tuga i se}awe zauvek ostaju. Pomen obele`avamo na Nadaqskom grobqu, u subotu, 16. 1. 2010. godine u 10 ~asova.

Mirjani Li~ini

17. 1. 2000 - 2010.

Tvoja }erka Slavica, unuka Anamarija i unuk Rade.

Tvoji: supruga Nada, sin Svetozar i brat Bata.

od: sestre Qubice Miji} sa }erkama Biqanom i Mirjanom, zetom i unucima.

95724

95615

95650

POMEN Danas, 15. 1. 2010. godine navr{ava se deset godina kako nije sa nama na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

Angelina Leti} Nina S qubavqu i po{tovawem ~uvamo vas od zaborava. ]erka Mirjana i unuka Olivera. 95677

POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi

U srcu ~uvamo sve lepe uspomene na vreme koje smo proveli zajedno. Tako nam i ovi dani izgledaju lep{i. Nedostaje{ nam.

mr Nevenki Magli} - Lozi} dipl. in`. arh.

Tvoji: Branka, Linda, Zoran, Duwa, Ivana i Awa.

Porodica Lozi}.

95423

95470

IN MEMORIAM 15. januar 1983 - 15. januar 2010.

Velimir Mitrovi} Persida Jojki}

19. 1. 2009 - 19. 1. 2010.

prof. dr Sredoje Stana}ev

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava i u srcu te nosimo.

Pomen obele`avamo u subotu, 16. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa qubavqu i po{tovawem uvek }e ga se se}ati wegovi: Milena i Dragan.

Tvoj sin sa porodicom.

O`alo{}eni: sin Aleksandar i unuk Du{an.

95571

95653

[ESTOGODI[WI POMEN

U subotu, 16. 1. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ voqeni

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Milan Dabi}

Nedeqko Mihajlovi} 15. 1. 2004 - 15. 1. 2010. S tugom i po{tovawem, tvoji najmiliji: supruga Milica i sin Bo{ko sa porodicom. 95594

Tog dana, u 11 sati odr`a}emo pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Ciceri. 95550

[ESTOMESE^NI POMEN

Jovanka Ka{i}

1928 - 2010.

Vinko Ciceri

95392

Sahrana je u subotu, 16. 1. 2010. u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo davati {estomese~ni pomen na{oj majkici 17. 1. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: }erke Buba i Nada, unuk Nikola i zet \or|e.

Porodica [tetin.

95667

95421


30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.40 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05 16.41 17.00 17.22

TV PROGRAM

petak15.januar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Me|uprostor Bebi {ou Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti @ivopis Ru~ak na lepe o~i Vesti Derowe do Holivuda Vesti ^in qubavi, film Aladinova avantura TV Dnevnik Tajna hrane: Sviwetina

06.30 07.25 07.30 08.00 11.00 12.15 12.30 14.00 14.15 14.30 15.00 15.30 15.50 16.00 17.00 17.30 18.30 20.00 20.50 20.00 22.00 22.30 22.40 00.10 00.40

Muzi~ko svitawe TV datum Glas Amerike Jutarwi program Lice s naslovnice Barometar Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Barometar Art-boks Stari zanati Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu E-TV Vojvo|anske vesti Pravila igre Bez cenzure Da se upoznamo ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Ubistva u Midsameru, film Glas Amerike Barometar

Miki Rurk

^in qubavi

Pri~a je bazirana na istinitom doga|aju. Mladi}a, koji je ostao paralizovan posle nesre}e na motoru, ubija wegov brat, tvrde}i da ga je on zamolio da to u~ini. Dobrovoqno se predaje policiji, nadaju}i se razumevawu tog ~ina, pre nego osloba|awu... Uloge: Miki Rurk, Robert Fojvort, Ron Hauard Rediteq: Yud Tejlor (RTV 1, 15.05 i 23.45) 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 21,30 22.00 22.35 23.45 01.20

07.00 07.25 08.45 10.05 10.35 12.00 12.30 12.40 13.00 13.45 14.00 14.35 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.10 22.30

Izlog strasti Razglednica Plej gejms Agromozaik TV Dnevnik Biti debela, film Igra Vojvo|anski dnevnik Petkazawe ^in qubavi, film Igra

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Pretkazawe ^emu... Porodica Serano Kod ku}e, film Vesti (ma|) Wu{kawe ^ine~ita Aladinove avanture, crtani Paideja Izbliza Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Al`betn dvor, film (slov) Roman o @or`eti, film

10.00 10.30 11.00 11.10 13.00 13.10 14.05 14.50 15.00 15.10 15.40 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.20

Hrana i vino Nodi Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Karmelita Buntovnici Neon siti Objektiv Portal Sprint Objektiv Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Neon siti Lenija Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita Rebus

07.30 ATP Sidnej 1/2 Finala 12.30 Pregled portugalske lige 13.00 Evroliga: Olimpijakos – Partizan 14.45 NBA u`ivo 15.00 Kopa Italija 17.00 NHL: ^ikago – Kolumbus 18.45 NBA u`ivo 19.00 NBA akcija 19.30 TVS 20.30 Francuska liga 21.00 Pregled Evroliga 22.00 ATP Sidnej 1/2 Finla 02.00 Evroliga Magazin

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.22 09.36 10.00 10.08 10.40 11.05 11.10 12.00 12.13 12.15 12.31 13.16 14.55 15.04 15.08 15.53 15.56 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.06 21.02 21.09 22.05 22.10 23.10 23.15 00.00 00.15 00.22 01.06

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Nena Gruji} Da{i} Slagalica, kviz Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto Vesti Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina: Las Vegas Zimski bioskop: Mapeti - ^arobwak iz Oza, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima Sat Vesti Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon Vesti Da, mo`da ne Vesti Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Evronet Jedinica Adaptacija, film

Meril Strip

Adaptacija Radwa filma po~iwe kwigom koja je napisana na osnovu novinskog ~lanka objavqenog u “Wujorkeru”. Ona je pisala o qubitequ floridske orhideje, Yonu Laro{u, koji je toliko opsednut da bi zbog wih bio spreman da ukrade ili ubije... Uloge: Meril Strip, Kris Kuper, Nikolas Kejy Re`ija: Spajk Younz (RTS 1, 01.06)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.00 23.10 23.20 00.05 00.06 00.35

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: Dva oca: Pravda za nevine Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Survajver specijal Survajver specijal Foks vesti ^ari No}ni program Survajver - Bez cenzure Film: Put u Santjago 2

DNEVNIK

07.00 10.00 11.00 12.00 12.25

Imelda Stanton

Vera Drejk

Pri~a je sme{tena u posleratnu Englesku, polovinom pro{log veka. Vera Drejk je zadovoqna supruga i majka koja ku}ni buyet popuwava ~i{}ewem tu|ih ku}a, a poma`e starim i nemo}nim kom{ijama. Uloge: Imelda Stanton, Ri~ard Grejem, Edi Marsan, Ana Kiveni, Aleks Keli Re`ija: Majk Li (RTS 2, 22.20) 06.02 U zdravom telu 06.15 Koncert za dobro jutro 07.02 Kuvati srcem: Nena Gruji} Da{i} 07.16 Datum 07.21 Verski kalendar 07.32 Ru`no pa~e 07.56 Majmunoqupci 08.02 Adi u qudskom telu 08.10 Verujte, ali ne preterujte 08.53 Pri~e iz divqine 09.21 Male pri~e 09.25 Enciklopedija 09.32 Liturgija, dok program 10.03 Kontekst 10.30 Siti folk: Srbija-Beograd, dok program 11.00 @ivot i standardi 11.22 Datum 11.27 Put humanizma 12.00 Jovan i Nada Kolunyija 12.32 Ad libitum 13.01 Trezor 13.50 Nu{i} na TV: Mister dolar, komedija 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Kako se pravi 16.43 Jugoslavija u ratu 1941-1945. 17.45 Enciklopedija 17.55 Ko{arka - PS: Tami{ Petrohemija - Radni~ki basket, prenos 19.36 Majmunoqupci 19.42 Datum 19.47 Verski kalendar 20.00 Siti folk: Slovenija-Qubqana, dok. program 20.27 Lov i ribolov 21.00 Bostonski advokati 21.49 Liturgija, dok program 22.20 Festival festivala: Vera Drejk, film 00.32 Harmonajzer: Elektri~ni orgazam

06.00 06.30 07.00 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Trougao 3 Slatka moja Milica na kvadrat Doktor Martin

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Hajfaj, 01.15 Fokus

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dokumentarni program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks

08.00 Puls +, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 00.35 01.00

TV dizawe Vesti B92 Nauka i Biblija Vesti za osobe o{te}enog sluha Nacionalna geografija: Hronike divqine Vesti B92 Film: Storivil Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Reakcija: Dve Srbije Potraga Patrola Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Uku~ewe u B92 Info Koraima Tores

Amor latino 06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.55 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00 16.45 17.00 17.10

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Mladi musketari Magi~na privla~nost Film: Nacionalna klasa Mobto Kuku Vasa Film: Ninya sa Beverli Hilsa Mobto Petkom u dva Gre{ne du{e Nacionalni dnevnik Siti Mobto

(Hepi, 17.00) 05.00 07.00 07.22 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 10.00 11.18 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.40 15.04 16.15 17.00 17.55

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Skipijeve avanture Papirmanija Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Film: Kraqevi} i prosjak [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Dino king ^eli~ni alhemi~ar Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.55 21.05 21.55 23.05 23.55 00.05 00.10 02.00 03.00

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Film Telemaster Sponzoru{e Biseri Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Film Strava emisija Luda ku}a

Vil Smit

Lo{i momci

Detektivi su na tragu lopova koji su ukrali sto miliona dolara vredan heroin iz policijskog nadzora. Kada Yuli vidi osumwi~enog narko dilera kako ubija wenu najboqu drugaricu prostitutku, ona postaje za{ti}eni svedok. Uloge: Vil Smit, Mark Lorens, Tea Lioni, Yoe Pantoliano, Marg Helgenberger Re`ija: Majkl Bej (Pink, 00.00) 17.15 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 20.05 21.00 21.15 23.00 00.00 02.00

Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Mobto Seqaci Loto Grand {ou U tu|oj ko`i Film: Lo{i momci Film: Zasviraj to ponovo, Sem

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

petak15.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 12

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Stana Kati}

Borba bez pravila Yek Severino izgubio je pam}ewe i jedino {ta poznaje jest brutalni sport borbe u kavezu. Ali kada do|e vreme da se suo~i sa svojom pro{lo{}u, Yek shvati da nije samo borac u kavezu ve} da mora da se bori za iskupqewe... Uloge: Dominik Vandenberg, Stiven Bauer, Fernando Karilo, Stiven Graham, Stana Kati} Re`ija: Yesi V. Yonson (Nova TV, 22.00) 08.35 08.55 09.05 11.05 11.50 12.50 13.35 14.20 15.20 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00

Pokojo Tomica i prijateqi Ezo TV Na{i najboqi dani Nejvi CIS IN magazin Na{a mala klinika Provereno Male tajne, film Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Dnevnik Nove TV Napad na policijsku stanicu 13, film 22.00 Borba bez pravila, film 23.45 Opasnost iz dubine, film 01.15 Vidoviti Milan

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Duhovna muzika Drevna otkri}a Patrik Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Pri~e iz groba Ugovor sa |avolom Legenda o Merlinu Drugi svetski rat u boji Impresionisti Kraqevski dnevnici Ajn{tajnova nedovr{ena simfonija Stopama ^ajkovskog Mi Evropqani Ko je napisao Bibliju? Klondajk. potraga za zlatom Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu Drugi svetski rat u boji Impresionisti Kraqevski dnevnici Ajn{tajnova nedovr{ena simfonija

08.00 Malo Korigan 08.30Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Desant na Drvar 13.30Kona~no odbrojavawe 16.00Delikatna ravnote`a 18.00Va{ar zlo~ina 20.00 Kikbokser 1 22.00Gospodari pakla 6 00.00Qubavno zanemarivawe

07.25 Filmovi i zvezde 07.50 Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti 09.40 Sedam stvari koje treba da u~inim pre nego {to napunim tridesetu 11.10 Indijana Youns i posledwi krsta{ki pohod 13.15 2009 Dodela evropske filmske nagrade 14.45 Besramnici 16.10 Bo`i} 18.05 Zabava g|e Vortington 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Kalifornifikacija - Veritis i Balderda{ 20.35 Te{ko lomqiv 22.15 Prava krv 23.00 Izgubqeni momci: Pleme 00.35 Pravi seks 32: Neki to vole vru}e 01.20 Zub i kanya

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 ^udo na reci Hadson, dok. film 11.10 Bazar u Urfi, dok. film 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 16.20 Hrvatska u`ivo 17.45 Iza ekrana 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Za dolar vi{e, film 22.25 Lica nacije 23.45 Posebni dodaci 00.40 Zvezdane staze 01.25 Veli~anstveni Yo, film

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Filderov izbor Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Vo`wa ka uspehu Pomorska patrola Yordan Medijum Zakon i red Medijum

Veli~anstveni Yo ^etrnaestogodi{wi Yo Henri poti~e iz problemati~ne porodice - majka Karen uvek radi, otac Bob je ~ista~ u {koli koju poha|a Yo, a zapravo je pijanac u dugovima, a stariji brat, s kojim se de~ak relativno dobro sla`e, ne pu{ta ga u svoje dru{tvo... Uloge: Noa Flis, Val Kilmer, Itan Houk, Yon Leguizamo, Karen Jang Re`ija: Frenk Vejli (HRT 1, 01.25)

Itan Houk

08.15 08.35 09.00 09.35 10.20 11.40 13.10 13.25 14.30 15.15 15.30 15.45 16.20 17.05 18.20 18.50 19.25 20.15 21.10 22.20 00.00

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00

Deksterova laboratorija Slu~aj za ekipu BARZ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Vengen: Svetski skija{ki kup (m), superkombinacija spust, prenos Princ na jedan dan, film Kod Ane Vengen: Svetski skija{ki kup (m), superkombinacija slalom, prenos Ksena - princeza ratnica Puni krug Izazovi TV vrti} Zvezdane staze Posebni dodaci @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu ^arolija Na{i `ivoti: Izle~ewe ili smrt, dok. serija Ubistva u Midsameru Erik Klepton i Stiv Vinvud u`ivo u Medison Skver Gardenu

22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debeqyca Gospodari horora - Vo{ingtonijanci Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Smrtonosna vrelina Gospodari horora - Krstarewe iz snova Gospodarica za~ina @ene fudbalera KGB konekcije

08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 22.00 00.00

Lovci na blago Izmewena stawa Autsajderi Ubice bakica @aoka EdTV Odrobadogroba @elim te Kupawe

17.00 18.30 19.00 21.00

An|elina Yoli

Lara Kroft: Tomb rajder Pripadnica bogate britanske aristokratske porodice Lara Kroft je arheolog koji u`iva u sakupqawu anti~kih predmeta iz ru{evina hramova i starih gradova te ne pre`e ni pred najopasnijim preprekama kako bi ostvarila svoje namere, ali i tajno dru{tvo Iluminati tra`i talisman koji }e vlasniku omogu}iti kontrolu vremena... Uloge: An|elina Yoli, Yon Vojt, Ijan Glen, Danijel Krejg, Noa Tejlor Re`ija: Simon Vest (RTL, 20.00)

07.45 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.05 18.30 18.55 19.05 20.00

Mifi, crtani Princ iz Bel Era Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Bel Era Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Lara Kroft: Tom Rajder, film 21.35 Pose, film 23.30 Vesti 23.40 Ameri~ki ninya 3: Krvavi lov, film

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi? Kako to rade? Izgra|eno iz katastrofe Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Srce ma{ine Generalka Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade? Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Usporen snimak U deli}u sekunde O~evidac Generalka Limarska radionica Pametwakovi}

08.30 09.00 10.00 10.15 11.30 12.15 13.30 14.30 16.30 16.45 18.55 19.05 21.45 23.00 23.45 00.00 00.45

Sankawe Skija{ki skokovi Fudbal Alpsko skijawe Reli Tenis Alpsko skijawe Bilijar Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Bilijar Reli Ekstremni sportovi Biatlon Reli

Patrijarh koga su Srbi voleli da mrze P

o{to, uglavnom, vi{e nije bilo nepoodabrao Germana. Naglasio je da mladi} “srbski, sredne ratne opasnost sa Save i Dunava, slavonski, nemecki i latinski, i od ~esti mabe~ki dvor je svojim srpskim podanicima xarski govori, a ne samo bogosloviju u Karlovgrani~arima su`avao autonomiju dobijenu 1690. cima, no i filosofiju prava na drugi mesti s poprivilegijama cara Leopolda, a Frawa Josif i – hvalnim uspehom zavr{io, da`e i advokacionu prava da samostalno biraju svoga arhipastira. cenzuru polo`io”. Naredne dve godine je “proizNakon smrti patrijarha Samuila, na wegovom nosio jektenije” u starom i malom hramu svetog tronu pune ~etiri godine nije bilo naslednika, Spiridona, ali i bio u~iteq pri crkveno{kolCrkveno-narodni sabor je tek 1874. odlu~io da skoj op{tini. poglavar bude episkop Arsenije Stojkovi}, ali Za arhi|akona je proizveden 1853, postav{i i kako taj izbor Be~ nije potvrdio, u ponovqenom konzistorijalnim bele`nikom, sin|elskim dopostupku na Preobra`ewe je nametnut preosvestojanstvom je odlikovan pet godina kasnije, }eni Prokopije Iva~kovi}. protosin|el je postao 1861, a arhimandrit GrgeRo|en je 1809. u Deliblatu, gde je wegov otac tega 1864. Bio je predava~ i rektor Karlova~ke bio paroh, i na kr{tewu je dobio ime Petar. bogoslovije od 1850. do 1866, a i u~esnik rada Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom selu, nema~ke {kole u Kovinu i Vr{cu, gimnazije poha|ao u Oravici i Novom Sadu, filozofiju slu{ao u Ke`marku, pravne nauke u [aro{pataku, a diplomirao u vr{a~oj Klirikalnoj {koli. ^im je zamona{en, na Petrovdan 1835, mitropolit SteProkopije s trona fan StratimiroGodinama nije bilo patrijarha u Dvoru „pobegao” u penziju vi} ga je rukopolo`io za u~iteqa Bogoslovske {kole i wen predasvih pet sabora vojvo|anskih Srba izme|u 1861. va~ bio je narednih devet godina. i 1870. Posle smrti uglednog i {iroko obrazoProizveden je 1846. za arhimandrita manastivanog vladike ba~kog Platona Atanackovi}a, ra Kru{edol i tu ostao sve dok sedam godina ka1867. je imenovan je za mandatara, potom adminisnije nije hirotonisan za vladiku aradskog. Kastratora wegove eparhije, a hirotonisan je dve da su se Rumuni odvojili od Karlova~ke mitrogodine kasnije. Me|utim, posve}ewe je ~ekao sve polije 1867, Prokopijeva eparhija vi{e nije bido 1874. Zbog “sedes vacantiae”, “upra`wene stola pod wenom jurisdikcijom. Bezuspe{ni su bilice” karlova~kog mitropolite nakon smrti pali wegovi poku{aji da dobije neki vladi~anski trijarha Samuila Ma{irevi}a, nije imao ko da tron ili manastir SPC, ali je posle smrti miga posveti. tropolita Andreja [agune 1873. izabran za arNa Crkveno-narodnom saboru 1881. od tri kanhiepiskopa sibiwskog i mitropolita romandidata za patrijarha prvo je izabran episkop buskog. dimski Arsenije Stojkovi}, koji nije bio po voIako je uobi~ajeno da poglavar pomesne crkve qi be~og dvora, ali ni gorwokarlova~ki Teona tronu stoluje dok ne premine, nakon samo pet fan @ivkovi}, jedan od najve}ih besednika 19. godina od izbora za paveka, ve} je kao “pogotrijarha srpskog Prokodan”, imenovan, mada pije je 1879. re{io da se Dva kandidata za srpskog patrijarha mimo voqe saborske vepenzioni{e i povu~e s nisu bila po voqi be~kog dvora, koji }ine, wegov {kolski trona. Ina~e, pre wega drug German. Bio je to je kao pogodnog postavio episkopa to su u~inili samo sveti povod da ga u potowim Germana. Mileti}eva “Zastava” ga je godinama pre~anski Sava 1233, te patrijarsi umesto Wegova svetost posprdno sveti Jefrem 1380. i MaSrbi, naro~ito wihovi karije Sokolovi} 1570. intelektualci, `estozvala Wegova naimenovanost Neko vreme je `iveo na ko napadaju u novinvlastelinstvu u Daqu, skim ~lancima, pampreselio se potom u Belu Crkvu, gde se i upokofletima i drugim literarnim formama. Uticajjio 1881, a sahrawen je u karlova~koj Sabornoj ni list “Zastava” Svetozara Mileti}a, umesto crkvi. “Wegova svetost” posprdno ga je zvao “Wegova Te{ko da je u istoriji SPC bilo toliko neponaimenovanost”. Istori~ar SPC dr Radoslav pularnog – mada je adekvatniji pridev omra`eGruji} decentno je zapisao da je zbog toga “imao nijeg – poglavara od Germana An|eli}a. Ro|en je vrlo te{kih ~asova u `ivotu“. 1822. u Sremskim Karlovcima. Wegov otac, paVrstan pravnik, uvek odmereni dr Mihailo roh mesne Saborne crkve, i majka Ana, ro|ena Polit-Desan~i}, u svojim “Besedama” je Germana [erogli}, na kr{tewu su sinu dali ime Gligoovako portretisao: “Bio je na ~elu crkvene rerije. Wihov potomak je gimnaziju i bogosloviju akcije, kojoj nisu godili zakqu~ci Srpskog sazavr{io u rodnom mestu, a pravo u Budimpe{ti bora od 1871, niti crkvena autonomija, po kojoj i [aro{pataku. Polo`io je 1845. i advokatski svetovni element ima sau~e{}a u upravi crkveispit, ali je procenio kao izvesniju i prosperinoj. Najmawe joj je godila kontrola, koju je hteo tetniju karijeru u crkvenoj hijerarhiji. Sabor, preko svog odbora, da ima nad narodnim Zamona{io ga je revolucionarnog maja 1848. dobrima. arhimandrit kru{edolski Prokopije Iva~koVeliki greh An|eli}ev le`ao je u tome {to vi} u manastiru Grgeteg, dok ga je istog meseca u je, bore}i se za svoje crkveno stanovi{te, po~in jero|akona rukopolo`io gorwokarlova~ki zvao u pomo} dr`avnu vlast protiv svoga naroda, episkop Evgenije Jovanovi}. Ba{ u to vreme je te se pomo}u vlasti dovinuo do patrijar{ijskog crkvena op{tina u Trstu molila mitropolita prestola, {to je i kanoni~ki greh, a najve}i preJosifa Raja~i}a da im po{aqe |akona, a on je ma sopstvenom narodu.”

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

petak15.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Pribrano i samostalno }ete izdr`ati ovaj dan. Posao, pre svega, obaveze, disciplinovan odnos prema partneru, i sve je pod kontrolom. Neki vedriji i zanimqiviji dani tek dolaze. Zima traje, jo{ uvek.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ovo je Venerin dan, va{ dan, pa u`ivajte u wemu, opu{teno i {armantno, na svoj na~in. Teku}e obaveze radite pomalo usporeno, ali temeqno. Imate potrebu da budete sami i funkcioni{ete samostalno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Petak, po~etak vikenda, sredina prvog meseca u novoj godini. Zar vam se ne ~ini da vreme ipak veoma brzo prolazi? Niti ga zaustaviti, niti nadoknaditi. Ali zato mo`ete do`iveti svaki aktuelni trenutak!

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

15. januar 2010.

Budite pa`qivi u saobra}aju i odlo`ite putovawa, posete i sastanke. Naprosto, nije dobar dan za to. U karijeri imate mnogo nezavr{enih i nere{enih poslova i odnosa, pa poradite na tome.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ovo je te`ak dan za sve, a za vas mo`e biti i te`i ukoliko ne budete dovoqno racionalni, smireni i stati~ni. Prihvatite okolnosti kakve jesu, pomirite se sa svima i sa~uvajte zrele stavove.

Finansijska situacija je pod nepovoqnim okolnostima. Nemojte ulagati, investirati, tro{iti i pozajmqivati novac, ve} {tedite i sa~ekajte neko vreme da se situacija stabilizuje. Neefikasnost.

JARAC 22.12-20.1.

Krizan dan za vas, emotivno i energetski, pa budite stalo`eni i posmatrajte stvari i doga|aje u perspektivi, a ne samo kao trenutno aktuelne. S partnerom prolazite kroz ispit izdr`qivosti i poverewa.

Zna~ajan i osetqiv dan za vas. Potra`i}ete razumevawe u odnosu s partnerom, {to je i potvrda da ~inite prave stvari na najboqi mogu}i na~in. Emotivno ste osetqiviji nego obi~no. Promena na vidiku!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Danas Mesec poklapa Sunce, {to nije povoqna situacija za vas, pa se klonite bilo kakvih preterivawa i isku{ewa. Ostanite stalo`eni i u granicama trenutnih mogu}nosti. Partner vam optere}uje `ivot.

Tro{ite, i gotovo ste ve} potro{ili, idealisti~ke vizije prema partneru i svima drugima. Odustajete. Uskoro }ete po~eti mnogo vi{e da radite na sebi i u`ivate u li~nom iskustvu i do`ivqajima.

RIBE 20.2-20.3.

Samo posmatrajte {ta se drugima de{ava, ne uzimaju}i aktivnog u~e{}a u tu|im razmiricama i nesporazumima. Sa~uvajte se od nepotrebnih obja{wewa, koja drugi ne}e razumeti. Kulirajte.

Ko zna – zna, a ko ne zna, neka nau~i. U~ewe iz li~nog iskustva je najte`e, ali najdelotvornije. Danas budite disciplinovani i umereni u svemu. Sredwi put je uvek najboqi. Bez preterivawa i distancirano.

TRI^-TRA^

Nevera

PROGNOZA

VIC DANA

OBLA^NO

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

2

Sombor

1

Kikinda

1

Vrbas

3

B. Palanka

1

Zrewanin

1

S. Mitrovica

0

Ruma

1

Pan~evo

1

Vr{ac

1

Srbija Beograd

2

Kragujevac

2

K. Mitrovica

3

Ni{

3

Evropa

I HLADNO

Madrid

NOVI SAD: Niska obla~nost sa sumaglicom i hladno. VeRim tar slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -3 do 1 stepen. London VOJVODINA: Hladno sa niskim oblacima i sumaglicom u Cirih ve}ini krajeva. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak iznad Berlin normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna 3 stepena. SRBIJA: Hladno sa niskim oblacima i sumaglicom u ve}iBe~ ni krajeva. U vi{im planinama mo`e biti sun~anih perioda. Var{ava Vetar slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. MiniKijev malna temperatura -5, a maksimalna 4 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend proMoskva menqivo obla~no i prete`no suvo, a samo ponegde u centralOslo nim i ju`nim predelima sa vrlo slabim i kratkotrajnim snegom u subotu. Po~etkom idu}e sedmice obla~no sa re|om poja- St. Peterburg vom slabog snega. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija se ne}e negativno odra`avati na stawe hroni~nih bolesnika. U predelima sa maglom, savetuje se oprez asmati~arima u jutarnim satima.

7 12 6 2 -2 2

Bezdan

186 (7)

Slankamen

476 (8)

Apatin

256 (10)

Zemun

552 (6)

Bogojevo

242 (14)

Pan~evo

546 (6)

Smederevo

622 (4)

Ba~. Palanka 277 (12) Novi Sad

348 (12)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

-3

Pariz

5 0

Budimpe{ta

3

Stokholm

-3

7

21

subota

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

prva ~etvrtina

po podne veoma dobro

4

Senta

592 (7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

485 (7)

Tendencija stagnacije

Titel

509 (7)

NERA

5 9

5

510 (5)

2

3

9

5 1

156 (-16)

9 2

8

3

6

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

6

5

3

9

4

8

2

4

2

9

1

8

6

7

3

5

8

5

3

7

4

2

1

6

9

7

3

4

9

1

5

6

2

8

6

2

6

8

4

7

3

9

5

1

8

5

9

1

2

6

8

3

7

4

6

8

2

3

9

4

5

1

7

3

4

7

8

5

1

2

9

6

9

1

5

6

2

7

8

4

3

7

1

pun mesec

1

7 8

7

3 1

6

S. Mitrovica 702 (-12)

Kusi}

20

pre podne

8

1

SAVA

Tendencija stagnacije

19

14

Tendencija opadawa

Tendencija stagnacije

18

SUDOKU

-3

Minhen

Beograd

17

najboqe

-6

599 (8)

246 (-8)

petak

-5

N. Kne`evac

Hetin

464 (-36)

TISA

16

8~ 11’

-6

VODOSTAWE TAMI[

15

Do{ao Perica ku}i i ka`e mami da je nau~io da broji do 10. Mama mu ka`e: - Ajde, izbroj do 10. - Dva, tri, ~etiri... - A gde ti je jedinica upita ga mama. - U dnevniku!

9 DUNAV

RIBOLOVA^KA PROGNOZA www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Vlasnik „Plejboja” Hju Hefner raskinuo je sa Kristinom i Karisom [enon jer su ga varale, pa tako trenutno ima samo jednu slu`benu devojku. - Morate znati da ove devojke imaju samo 20 godina i da im je sve ovo samo zabava, kao i da im je stalo samo do wih samih. Nije tajna da su spavale okolo. A ~uo sam i da nisu spavale s Hefom - rekao je izvor blizak Hjuu. Za kaznu }e devojke morati da se isele iz Hefovog luksuznog doma, ali }e ipak ostati u rijaliti {ou „The Girls Next Door”. Hef trenutno ima samo jednu devojku 23-godi{wu Kristal Haris.

5

7

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 15.januar 2010.