Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD

SREDA 14. DECEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23288 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

ZA IZ VOZ I DO MA ]E TR @I [TE SPREM NO 500 MA [I NA „ITO” OD NAREDNE GODINE ZDRAVSTVENE KWI@ICE SE OVERAVAJU NA [EST MESECI

Trakt  or  i iz Nov  og Sad  a idu u EU str. 6

Bezizabranog lekara nemamarkice

str. 13

U SOMBORU OTVORENA REKONSTRUISANA PE[A^KA ZONA

NASLOVI

Politika 3 Egere{i: Nedopustivo zakidawe Vojvodini

Ekonomija 4 „@e`eq” kasni najmawe tri godine

Dr`avnivrh „provozao” novi„fijat”

Poqoprivreda 6 Da nije agrara, izvoz bi nam bio katastrofa

Novi Sad

str. 5

9 Prole}e Futogu donosi novu ambulantu

Vojvodina

Ukinuti namet nakafu

Vojvo|ansko ulagawe za evropski grad str. 11

str. 4 ZA NOVOSADSKO „RADOSNO DETIWSTVO” 16.000 PAKETI]A

Svimmali{anima poklonidecesveta

str. 8

11 Memorandum za ekonomski razvoj Banata

Dru{tvo 13 Bolesnika sve vi{e, uslovi za le~ewe sve gori

Crna 14 Petnaestogodi{wak s 58 krivi~nih prijava

Svet 24 Serija eksplozija u belgijskom gradu Lije`u

Toplo Najvi{a temperatura 15 °S

Foto: N. Stojanovi}

IZABRANO ARHITEKTONSKO RE[EWE ZA DOGRADWU 2013.

Gradskoj biblioteci jo{hiqadu kvadrata str. 7

str. 16 – 21

SPORT

PRAZNOVAWE U CENTRU NOVOG SADA

n VO[A DANAS DO^EKUJE SJAJNE DUBROV^ANE

n PRIJAVE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR JO[ TRI DANA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Sino}ma`oretkiwe, adanas|akonije

str. 7


2

POLiTikA

sreda14.decembar2011.

SRBIJAIZME\UKiMIEVROPSKEUNIJE

Da~i}:Nemastatusa kandidatabez priznavawaKosova Zamenik premijera i minstar unutra{wihposlova IvicaDa~i} izjaviojeju~edasemorajasnore}i dazaSrbijunemastatusakandidataza~lanstvouEvopskojunijibez priznavawa Kosova i Metohije. Da~i}jenaglasiodajeSrbijamogla dobiti status kandidata da se predsednik Boris Tadi} odrekao Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN u pogledu pregion  alnog predstavqawaPri{tine. – Ako je to uslov za ulazak u Evropsku uniju, onda me|unarodna zajednicatomorajasnoidaka`e, Srbimorajudaseopredele.Mina re{avawe kosovskog problema ne mo`emo uticati jer nas niko ni-

{tainepita–rekaojeDa~i}novinarimauAero-klubuposleMe|unarodne konferencije „Qudska bezbednost”. Da~i}jeTadi}evuodlukuocenio kaodobrujer,kakojenaglasio,ni{tanetreba~initiposvakucenu. –Statuskandidata}ejednomda do|e,alimisebinesmemodozvoliti da pokleknemo – naglasio je Da~i}. Zamenik premijera je podvukao danijeevroskeptikve}realistai da jeste za EU, ali samo ukoliko Srbijauspedasa~uvasvojenacio- nalneinterese. –Ako}emodau|emouEvropsku unijupquju}isamisebe,~emuonda

tovodi?–zapitaojeDa~i},iporu~iodasemoraraditinaja~awudo-

Tadi}:Zahteviznet,Srbijaganijeprihvatila PredsednikSrbijeBorisTadi} izjaviojeju~eu Kragujevcu da je zahtev da Srbija prizna nezavisnostKosovaiznetuposledwimtrenucimapregovoraostatusukandidataza~lanstvouEU,alidaga Srbijanijeprihvatila.Komentari{u}iizjavuministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a da je priznaweKosovauslovdaSrbijadobijekandidaturuzaEU,Tadi}jenovinarimarekaodajetajzahtev iznet,alinenatakavna~in,uposledwimtrenucimapregovoraostatusukandidata. –Minismotakavzahtevprihvatili,niti}emoga prihvatiti–rekaojeTadi},idodaodasesadaradi opoliti~kojborbiidajeuverenutoda}eSrbija ubeditisvojeevropskepartneredajetonemogu}e. Powegovimre~ima,RezolucijaUN1244oKosovuje

ipravniosnovizkojegsemo`eprona}ire{eweza problemKosovaiMetohije.Tadi}jerekaodaimajasanpoliti~kiplankakotore{ewetrebadaizgleda ida}e,akorazgovoriotomebuduprivedenikraju, iza}iujavnost.Usvakomslu~aju,rekaojeTadi},„ne treba izlaziti u javnost pre vremena da bi ~itav planbioefektivanidaorezultat”. –Mismosvi,ina{adiplomatijaisvikojisuse bavili evrointegracijama, potro{ili svu qudsku energijudaodbranimona{integritetidadobijemo statuskandidata–rekaojeTadi}.Zahvaliv{iRusimanahumanitarnojpomo}ionjedodaoidanijedan konvojkojinosipomo}SrbimanaKosovunesmebitizaustavqenjersuonidanas„najugro`enijaetni~kaskupinauEvropi”.

SPO:Nijeistina PotpredsedniciSrpskogpokretaobnove@ikaGojkovi} iAleksandar ^otri} reagovali su, u odvojenimpisanimizjavama,danijeistinadajepriznavawenezavisnosti Kosova uslov za dobijawe kandidature za ~lanstvo u Evropskojuniji.

INTERVJU

„Dalitaizjavapredstavqapripremu alibija za eventualni neuspehumartu?”,pitaGojkovi}.On je dodao da }e SPO do marta sve svojeaktivnostiuzemqiiprilikom kontakata sa stranim diplomatama podrediti prijemu Srbije uEUjerjetonajve}inacionalni

interesiobavezapremabudu}im generacijama.„Akonekiministri i stranke u Vladi Srbije nisu za ulazakuEUilisunesposobnida ostvareovajciq,ondabitotrebalojasnodasaop{te,anedatra`e izgovoreikrijuistinuodgra|ana Srbije”,naveoje^otri}.

stojanstva, a ne samo da se mislioizborima. Onjeponoviodajeiranije upozoravao na namere kosovskog premijera Ha{imaTa~ija,kakojerekao, davojnonapadneseverKosova.Da~i}jepozvaoKfor da ga u tome spre~i, i naglasio da na barikadama nisu kriminalci ve} gra|anikojibranesvojepoliti~kopravo. –Boqe{tosunabarikadama, nego da su uzeli pu{ke–smatraDa~i}. On je ponovio da centar kriminala nije na severu Kosova, ve} u Pri{tini, odnosno Albaniji,{tojepoznatoime|unarodnim institucijama. Da~i} je istakaodaSrbiimajupravodaiznesusvojepoliti~kezahteve,kao {tosutoimalipravodauradei Albanci, i ukazao na to da ve} dvegodineslu{aodme|unarodne zajednicedajecentarkriminala na severu Kosova, ali da to nije ta~no. –Tojela`!Centarkriminala jeuPri{tiniiuAlbaniji.Albanskamafijajenajja~anasvetu. To nisu moje re~i, nego re~i ruskih, nema~kih i ameri~kih slu`bi.Amipri~amooZvonkuVeselinovi}u.Nemogudaverujemna koji smo nivo do{li! – rekao je Da~i}. Ministar je poru~io Kforu da jeboqedana|ena~indasara|ujesa Srbima na severu i spre~i jednostraneakcijenaKosovu. –Dalinekozaistamislidami neznamo{taonitamorade?Dali deome|unarodnezajednicestvarno misli da mi ne znamo za planove kojisepravedasevojnoosvojiseverKosova?–rekaojeDa~i},ali nijeizneovi{eotome.

dnevnik

Vlada:Ovenedeqe predlogbuyeta za2012. Vlada Srbije usvoji}e, kako je naj av io prem ij er Mirk o Cvetkovi}, predlog buxeta za 2012.godinugodinunasednici koja }e se odr`ati pre kraja ovesedmiceiodmahgaprosleditiSkup{tininausvajawe. Po Zakonu o buxetskom sistemu,VladaSrbijejeuobavezi da utvrdi predlog buxeta za nar edn u god in u najk as nij e 1. novembra,aSkup{tinaSrbije da ga izglasa do 15. decembra. Turbulentna politi~ka situacij a mog la bi prol ong ir at i usvajawe buxeta u Skup{tini Srbije,iakojeCvetkovi}pro{le sedmice rekao da }e predlog tog najva`nijeg finansijskog dok um ent a bit i upu} en parlamentunavremeiuskladu s ranije postignutim dogovoromVladeiMe|unarodnogmonetarnogfonda. Ka{wewauizradibuxetaza narednugodinu,kaoiwegovom dostavqawu najvi{em zakonodavnom telu, nisu neuobi~ajena, jer je to bio slu~aj i pret-

hodnihgodina,kadajetajkqu~ni finansijski akt usvajan posledwih dana decembra. De{avalo se da se poslanici o tom aktu izja{wavaju ~ak i pred pono} posledweg dana devedesetodnevnog jeseweg zasedawa. Ovogodi{wi buxet izglasan je 29. decembra pro{le godine, buxetza2010.godinu21.decembra 2009. godine, a buxet za 2009.godinu29.decembra2008. godine, bukvalno sat i po pre pono}i i pre zavr{etka jesewegzasedawa.Raspravaobuxetu uvek je bila burna, a osim standardnih kritika opozicije, neretko se de{avalo da one sti`u i od pojedinih stranaka vlad aj u} e ve} in e. Bux et za 2010.je,ina~e,„pro{ao”uzpomo} glasova samostalnih poslanika.Ibuxetza2008.godinu usvojen je posledwih dana decembra,ta~nije26.decembra 2007. godine, dok su buxeti za 2006.i2005.godinuusvojenina vreme,budu}idasuizglasaniu novembru.

DIJALOGBEOGRADAIPRI[TINE

Novarunda ujanuaru

NovarundadijalogaBeograda i Pri{tine najverovatnije ne}e biti odr`ana do kraja godine, saznaje Tanjug iz diplomatskihizvorauBriselu. –Radimonatomedasedijalog {toprenastavi,alitosegotovoizvesnone}edesitiovegodine – rekao je Tanjugu evropski diplomatakojije`eleodaostaneanoniman.–Jedanodrazloga za zastoj je {to je me|unarodni posrednik u dijalogu Robert Kuper na slu`benom putu u Mjanmaru,aposle}esevratiti

uVelikuBritanijuzbogbo`i}nihinovogodi{wihpraznika. Portparolka Visoke predstavnice Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Maja Kocijan~i~ nije mogla ni da potvrdi ni da demantuje ovu informaciju. –Sve{tomogudaka`emjeda mi `elimo da se dijalog nastavi,akada}etobitijo{uvekse nezna–reklajeona,ponoviv{i daEUo~ekujedapostignutidogovori budu {to pre primeweni.

DRAGI[AKRSTOVI],POSLANIKDS-aUSKUP[TINISRBIJE

Kosovonije strana~kopitawe – Odbor za Kosovo i Metohiju Skup{tine Srbije ne li~i na holivudskuseriju,alili~epredstavniciVladekojiupornoodbijajuda do|unasednicu.MislimdajeOdborkrajweozbiqaniodgovorani ho}edaradi,{toseprime}ujepo `eqi i naporima koji poslanici iskazuju svakodnevno po pitawu Kosova i Metohije i mera koje Vlada preduzima, ali, na`alost, predstavniciVladeipregovara~kog tima ne `ele na odgovaraju}i na~in da odgovore – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ poslanik DS-asKiMDragi{aKrstovi}. Onka`edajetotalnoneprimereno„daneupotrebimte`ukvalifikaciju“, {to ni iz petog poku{ajasednicaOdboranijeodr`ana. –Ranijesmoihodr`avaliibez pisanih dokumenata, koja smo dobijali naknadno. Pisani doku-

l Kako biste okvalifikovali ovu situaciju u kojoj se predstavnici vlasti ne pojavquju? –Uovomtrenutku,kadajepitaweKiMitekakobremenitoproblemima, izbegavati diskusiju na ovutemu,makarnaOdboru,akoto

Mogusvedabizaokru`ili monstrum-dr`avu –VojniciKfora,dakle,mogudapucaju,ubijaju,sve,aznasekakva sredstvaodvra}awapostojeidapostojeme|unarodnapraviladase nesmezauzimatiprivatnaimovina,ometati`ivot,idajevojskatu nedabizatvaralaiotvaralaputeve,ve}dasesuprotstavisvakome konosioru`jeiizazivaincidentizme|udveoru`anegrupe,uovom slu~ajuizme|udvanaroda.Sukobaovdeizme|uSrbaiAlbanacanema,ve}jesveusklopuinstrumentalizacijeKfora,konkretnoNATO-ovihtrupa,dadovr{eposao,zapo~et1998.godine,stvarawate monstrum-dr`aveKosovo–naveojeKrstovi}. mentpostoji,objavilisuga~aki mediji,samogaposlanicinisuvideli.Neko`elidaupotrebifraze i pri~e da izbegne dolazak na sednicu–isti~eKrstovi},uzopaskudatonijedobrojerOdborne odlu~uje da ne{to prihvata ili ne,aliima„re~iglas,kojimo`e dadigneilispusti“.

nijemogu}euplenumu,pomenije ne{to {to nikome ne donosi ne{to dobro, osim neprijateqima srpskognarodaiRepublikeSrbije,ana`alost,~inimisedaimai takvih. l Poslanik ste vladaju}eg DS-a, a kritike da predstavnici Vlade i pregovara~kog tima

ne dolaze upu}ene su va{im partnerima iz stranke? –Nebihtotakogledaojerto, prvo,nisukritikenara~unVlade, ve} pojedinaca. U MinistarstvuzaKiMipregovara~komtimu,osimtoga,postojequdiizraznihstranaka,nestrana~keli~nostiitonetrebanikakoshvatiti strana~ki. S druge strane, za mene,ikadasampo~iwaoovimdase bavimidoktrajem,Kosovo}ebitivanstrana~kopitawe,iuwemu }e me rukovoditi samo interesi naroda, istine, pravde i jedina `eqa – da ostanemo ono {to smo bili. Dokle god imamo {anse i mo`emo da se borimo, dakle i ja li~no, ne}emo `aliti sebe. Bi}u spreman da snosim i posledice, ali}usavradusmeritikajednom ciqu–daostanemda`ivimuRepubliciSrbijikao{tosamoduvek `iveo. Ne `elim da budem „Kosovar“ine{to{tonikadanisambio. l Nakon sednice GO DS-a da li je stranka spremna za mawe rigidan stav prema Rezoluciji 1244 SB UN? –Samojedanstavjemogu}.Ako susvihtelidapo{tujuRezoluciju1244,odnosnodajeupotrebetuma~e}ijekakoimtrebaiza{ta imtreba,za{tojeminebismotuma~ili onako kako je napisana? Prematome,stavnijerigidanve} jedinomogu}.Ogra|ujemsejernemam pravo da pri~am u ime DS-a po{to je tu predsednik, potpredsednici, portparol, ali utisak kojisamstekaoiznastupaiizjave predsednika DS-a Borisa Tadi}a naGODS-aapsolutnosene}emewati, niti odstupiti od Rezolucije1244. l Kako komentari{ete izjavu glavnokomanduju}eg Kfora ne-

ma~kog generala Drevsa da ima snimke osoba koje su organizovale napade na wegove jedinice? – Simptomati~no je da ni ovaj komandantKfora,kaoisviwegoviprethodnici,nemanijedansnimak,bilokakvematerijalnedokaze,svedoke,kadasuubijaniSrbi. Ubijeno je vi{e od 1.000 nevinih qudi, a ni za jednog po~inioca Kfor nije imao dokaze, niti je obavio vaqani uvi|aj, niti bilo koga procesuirao. Tako da i ove najnovije izjave Erharda Drevsa deluju tu`no, `alosno, a da nije tako, bilo bi ~ak i sme{no. Eto dokle sve to wihove ide, ali je u krajwe cini~nom, nemoralnom stiluto{tosenastavilatapri~a, politika, kontinuitet bezo~nih podmetawa, ocrwivawa srpskognarodaigeneralizovawa. GeneralKforajeodgovoranza to {to su vojnici 27. septembra izazvaliincidentnaJariwuipucalinasrpskinarod,atihsnimakanema.Dabudemprecizniji,medicinsku dokumentaciju rawenih vojnika Kfora niko nije video. Nedelujelisme{noilaikudasu qudi ope~eni od eksplozije dve bombe,aakobacitebombuumasu, vaqadaseo~ekujedanekobudepovre|en, strada, a ne da bude ope~en. S druge strane, medicinsku dokumentaciju Srba povre|enih od bojeve municije na Jariwu Kfor je dobio, kao i Euleks, a {tajezanimalonema~kogkomandant?Samodavidi~ijejezrno.U bolnicu u Kosovsku Mitrovicu dolazilajeekipanavrlovisokom nivoui,uveriv{iseutodajezrnoameri~ko,anenema~ko,tadasu bili „mirni“ i rekli „nema problema,idemodaqe“. D.Milivojevi}

RUSKAHUMANITARNAPOMO]STIGLADOJARIWA

Konuzin:Euleks blokiraokonvoj

Ambasador Rusije u SrbijiAleksandarKonuzin izjaviojesino}dajeEulekszau- staviokonvojsruskomhumanitarnompomo}inaadministrativnomprelazuJariwe. – Kolona od 27 kamiona s humanitarnom pomo} i Ministarstvazavanrednesituacije Rusije, namewena SrbimanaKosovu,stiglajena kontrolni punkt Jariwe ju~eujutru–izjaviojeambasadornovinarimanaJariwu,i dodao da je bilo re~eno da mo`e pre}i preko administrat ivn e lin ij e izm e| u centralneSrbijeiPokrajineKosovo. Onjerekaodajezapo~eta procedura o formalnostima vezanim za papire kamiona koji su po~eli da prelaze u ju`nusrpskupokrajinu. – Dva kamiona su propu{tenaionisunateritoriji Pokrajine,atre}ikamionje zapo~eoproceduruzaprola`ewe – dodao je Konuzin. –

Euleksjezatimdaonalogda se stopiraju formalnosti. Kretawe kolone je blokirano. Nekoliko sati smo bili bez informacije o razlogu stopirawa kontrole. Potom smodobiliuslovepokojima mo`emo da se kre}emo daqe u pratw i Euleks a, ili da idemo na kontrolni punkt Merdare. Kon uz in je kaz ao da je Euleksu preneto da nije potrebna pratwa i da konvoj „ne}ei}inaMerdarejerna tom prelazu kontrolu vr{e pri{tinske vlasti koje Rusija,aniSrbija,nesmatraju legitimnimorganima“. –Utimuslovimasmoblokiraniikretawekolonezaustavqeno. U kontaktu sam s vlastima Srbije i Rusije i poku{avamo da prona|emo re{ewe.Najva`nijejedahumanitarnapomo}Rusijestignedoonihkojimajenamewena – kosovskim Srbima – naglasiojeruskidiplomata.


c m y

politika

dnevnik

EGERE[IPOVODOMDRUGEGODI[WICEPROGLA[EWASTATUTAAPV

Nedopustivo zakidaweVojvodini Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Eegere{i upozorio je na to da se Pokrajina suo~ava s ozbiqnim problemima,po{tonidvegodineodusvajawa Statuta APV nije re{eno pitawe finansirawa wenih

„Svevremeukazujemonatoda dinamika preuzimawa nadle`nostizavisiodprilivasredstava iz republi~kog buxeta, a suo~eni smo i s ozbiqnim problemom da jo{ nije usvojen zakon o finansirawu nadle`no-

Predsednik pokrajinskog parlamentaistakaojeidasuveoma opasni napori nekih politi~kih grupacija koje Statut i Zakon o utvr|ivawu nadle`nosti APV i daqe predstavqaju kao napad na ustavnopravni poredakSrbijeiwenudr`avnost. „Uverensamutodanepostoji nijedan doma}i ili me|unarodni pravni ekspert koji mo`eargumentovanodokazatiove tezejeronenisuistinite.Zahtevima za o~uvawe i ja~awe svoje autonomije Vojvodina ne `elidastvaradr`avuudr`avi, ve} da dobije mogu}nost da

wu svih predrasuda. „U evropskoj Srbiji, autonomna Vojvodina!Tojena{izbor„,poru~io je, naglasiv{i i da Vojvodina posedujesvekapacitetedabude nosilac procesa evropskih integracijaSrbije. Eeger{i, je me|utim, ukazao na to da procesi evropskih integracija zahtevaju i izmenu Ustava Srbije da bi on postao evrokompatibilan. Po wegovim re~ima, najve}i problem u dru{tvu je lo{ ekonomskiisocijalnipolo`ajgra|ana. Zato je ponovo pozvao predsednika Srbije Borisa Ta-

sreda14.decembar2011.

3

PREDIZBORNASRBIJA

Pastor: Umestoagonije, korisnijiizbori Poput predsednice Narodne skup{tine i potpredsednice Socijalisti~ke partije Srbije Slavice \uki}-Dejanovi} koja je pre dva meseca izjavila da je nebiiznenadilodaizboribudu rapisani ve} u decembru, ovaj izborni scenario sada ne iskqu~uje ni predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor. Pastorjenaimerekaodasuu narednom periodu mogu}a dva scenarija. –Prvije,daseve}tokomzime, dakle u decembru ili janua- ru, raspi{u izbori, {to bi bi-

prevremeni izbori trebalo da budu raspisani, kad postoji na~indato{togovoreprakti~no ikonkretnousmere:davlastnapuste. To je poruka i socijalistima i Savezu vojvo|anskih Ma|araiRasimuQaji}u –ka`e za „Dnevnik” ~lan Predsedni{tvaSNS-aIgorMirovi}. Oni, po Mirovi}evim re~ima,govoreoprevremenimizborimaidefini{usekaopartije koje ne misle kao Demokratska stranka,apodr`avajuje. – To je krajwe neverovatno vo|ewe politike u civilizovanom poretku. U razvijenim de-

Procesievropskihintegracijazahtevaju iizmenuUstavaSrbije

nadle`nosti.Uju~era{wemsaop{tewu za javnost povodom dvogodi{wice usvajawa Statuta,Egere{ijeoceniodajenedopustiv takav tretman Vojvodine,kojisezasnivainakr{ewu UstavaSrbije.

sti Pokrajine”, ukazao je Eeger{i. Dodao je da se zato Statut APV, ~ije dono{ewe smatra kqu~nim za po~etak su{tinske decentralizacije Srbije, sveo samo na „lepe re~i u tvrdompovezu”.

Petrovi}: UDS-une postojesukobi Potp reds edn ik D e m o k r a t s k e strankeDu{anPetrovi} negirao je ju~edautojstrancipostojesukobi. – Ne postoji nikakavsukobuDS-u – rekao je Petrovi} novinarima u Beogradu, i naveo daustrancipostoji Glavni odbor i Predsedni{tvo i da qudislobodnoiznosesvojestvove.–Nije mogu}e da svi koji su u tim organima misle na isti na~in. Odluke u stranci donosesejednostavno–ve}inomglasova.

Jeremi}: Bezkomentara Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} nije ju~e hteo da komentari{emedijskenavodeotomedajenasednici Glavnog odbora DS-a kritikovan kaonajodgovorniji{toSrbijajo{nije dobila status kandidata za ~lanstvo u EU. – Zbog slu`benog puta u inostranstvonisamprisustvovaotomsastankui zato ne mogu da komentari{em napise kojisusestimuvezipojaviliumedijima–rekaojeJeremi}TanjuguuIslamabadu,Pakistan,gdejeuslu`benojposeti.

serazvijakaomoderan,gra|anski evropski region i da pomogne Republici Srbiji da se trans form i{ e u mod ern u, evropsku, decentralizovanu i regionalizovanu dr`avu”, naveojeEgere{i. On je ocenio i da ja~awe autonomije Vojvodine, te su{tinska demokratizacija, decentralizacija i regionalizacije Srbije, doprinose ja~awu evropske Srbije i prevladava-

di}a da hitno okupi najboqe ekonomisteistru~wakeizsvih oblasti privrede i socijalne politike, koji bi sa~inili strategijuekonomskogoporavka iborbeprotivsiroma{tva. „Cenu centralizacije pla}amo svi, a pla}a je i Vojvodina, koja po brojnim pokazateqima ekonomski propada. Do{li smo upozicijudasenadme}emousiroma{tvuaneunapretku„,ukazaojeEgere{i. B.D.S.

POTPREDSEDNIKLIBERALNO-DEMOKRATSKEPARTIJEDU[ANMIJI]

Vojvodinamora datra`ipromenu politike}orsokaka Potp reds edn ik Lib er aln o-dem ok ratskepartijeDu{anMiji} pozvaojepokrajinskuvlastdaseizjasniozvani~nojdr`avnoj politici koja, kako je ocenio, „u ned og led odl a` e prik qu~ ew e Srb ij e EU”,zbog~ega,kakojerekao,najvi{etrpivojvo|anskaprivreda.Miji}jenaju~era{woj konferenciji za novinare u Novom Sadu ocenio da se vlast u Srbiji nije adekvatno suo- ~ila s posledwom porukomizBrisela,po{toi daqe insistira na „pogre{ noj” pol it ic i „i Kosovo i Evropska unija” koja dovodi u pitawe procesevrointegracija. – Vojv od in a i svak i wen gra|anin je svakim danomnagubitkuodlagawem kandidature i ekonomski i su{tinski jer se time marginalizuju weni evropski i privredni potencijali. I zato Vlada i Skup{tinaVojvodinemorajudaseodrede prema politici koja je do toga dovela – istakaojeon. DodaojedajeVojvodina,iakoimavelikepotencijale,dovedenado„narodnihkuhiwaiispodpolovi~nerazvijenosti”. Powegovimre~ima,dobijawemstatusa kandidata Srbiji bi se otvorili pretpristupni fondovi vredni 300 miliona evra,dokbiulaskomuEUsamozapoqo-

privredumoglodasepovu~eoko1,7milijarda evra, {to je, kako je istakao, deset puta vi{e od godi{weg agrarnog buxeta Srbije. Od toga bi, ka`e on, najve}u koristimalaVojvodina. Miji} smatra da zbog toga vojvo|anske institucijemorajudasezauzmuzapromenu politike da bi se i Vojvodini omogu}ilo da se razvija i koristi sve svojepotencijale. – A ne vidim kako to mo`e bez EU. Vojvo|anskapolitikazatonesme da bude pasivna po ovom pit aw u, ve} prek o institucijatrebadauradi svedabiseoveprepreke prevazi{le–poru~ioje Miji},napomiwu}idaje alt ern at iv a sir om a{tvo u koje sve dubqe tonemo. Onjeoceniodapitaweevropskihintegrac ij a i odl ag aw e kand id at ur e nij e stvar samo Demokratske stranke, koja je vladaju}a i u pokrajinskom parlamentu, „ve}institucija”kojetrebadaseodrede prematompitawu. –Nikoosimnaszatosenemo`eizboriti. Ako `elimo prosperitet, moramo preuzeti odgovornost. Za gra|ane Vojvodineva`nojedatra`epromenupolitike koja vodi u }orsokak i udaqava nas od Evropskeunije–kazaojeMiji}. B.D.S.

REKLI SU Ili}:Vlada seobrukala

Sre}kovi}: Neispuwavamnaloge

Krkobabi}:Mismo starievropskinarod

Predsednik Nove Srbije VelimirIli} zatra`iojeju~eraspisivaweparlamentarnihizborajerjeVladaSrbijepalanaekonomskomplanui obrukalaseokodobijawastatusa kandidata za ~lanstvo u Evropskojuniji. – Mi smo svakim danom sve daqe od EU – rekaojeIli}nakonferencijizanovinare. Powegovimre~ima,Srbijanijeuspelada re{i probleme oko Kosova i prevazi|e te{ku ekonomsku situaciju, zbog ~ega nije dobilastatuskandidata. –Srbija,doknepopraviekonomijunaparametrekojejezacrtalaEU,nema{ansedajojse pribli`i–oceniojeIli},inaglasiodaje Vladapotpunopalanaekonomskomplanu. Onjeporu~ioda}esada{awavlastnaizborima biti „surovo ka`wena” i „dotu~ena donogu”.

– Nisam `eleo da podlegnem kontinuiranim pritiscimadabudemopozicijaunutar Vlade, ne razumem i ne umem da sprovodim politiku koja se posledwih meseci predstavqa kao politika Srpskogpokretaobnove–izjavio za ministar vera i dijaspore Sr|an Sre}kovi},pro{logvikendasmewensmesta potpredsednikastranke.–Politi~kijenedopustivoinemoralnosedetiuVladi,biti deokoalicije,apona{atisekaoopozicija. Tojeprotivmojihuverewaimogvaspitawa. –Uzdu`nopo{tovawepremasvakompoliti~komstavu,dubokoverujemdajesaradwas„Preokretom„su{tinskiprotivinteresaSPO-a–oceniojeSre}kovi},dodaju}i da su to nespojive politike, da i u ideolo{kom smislu nemaju gotovo nikakve veze. – Neispuwavamni~ijenaloge.

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} poru~iojeju~e,urazgovorusa{efom Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensanom De`erom, da se problemi koji usporavaju „proces ulaska Srbije u EU” moraju re{iti dijalogom. Kako je saop{teno iz kabineta potpredsednika Vlade, on je podvukao da je Srbijaistinskiopredeqenazapunopravno ~lanstvo u EU i da „od tog puta sama ne}e odustati”. „U Srbiji `ivi stari evropski narod i wemu, objektivno, pripada mesto u toj porodicinaroda”,naveojeKrkobabi}.Onje istakaodaseudijalogumoravoditira~unaotomedajeSrbijasuverenadr`avaida nemo`edaprihvatinidapriznastvarawe bilokakvesuverenedr`avenasvojojteritoriji.

lokorisnijezasve,adrugiscenario je da }e Srbija dobiti privremenibuxet,{tozna~ida se nastavqa agonija i obmawivawe javnosti – ka`e Pastor, prenosiTanjug. – S politikom „i Kosovo i Evropskaunija„Srbijanemo`e dobiti status kandidata jer se ta dva pravca iskqu~uju – izjaviojePastorzama|arsku„Duna televiziju„, a prenosi internet-portal„Vajdasàg Ma„. Po wegovim re~ima, neshvatqivo je da vlast i daqe misli damo`edobitistatuskandidata tako {to }e da relativizuje stav22zemqeEUkojesuKosovo priznale kao samostalnu dr`avu.Onjedodaodasetakvostawe nemo`eodr`ati. Po mi{qewu predsednika SVM-a, unutra{wa politika Srbije je trenutno kao bokser komeodbrojavajudopet,adali }eustatidodevet–zasadanije sigurno.

Inicijativa zaizbore uVojvodini – Srpska napredna stranka podne}einicijativudasepokrajinskiizboriuVojvodini raspi{u {to pre, a mo`da i prerepubli~kih–rekaojeju~eza„Dnevnik”~lanPredsedni{tvaSNS-aIgorMirovi}. Otojinicijatividanas}e bitire~inakonferencijiza novinare Ju`noba~kog odboraSNS-a. mokratijama,tobibiloismejano–kazaojeMirovi}. Stranke vlasti, me|utim, ra~unaju na to da }e izgurati pun mandat,itosakcentomnaekonomiju, umesto na EU. Ina~e, posledwi rok da se izbori raspi{u je 11. mart, a da budu odr-

Ko{tunica:Izborizbogsloma dr`avnepolitike PredsednikDSS-aVojislavKo{tunicaizjaviojeju~edajejavnimpriznawemVladeSrbijedajeuslovzadobijawekandidatureza ~lanstvouEUpriznavawenezavisnostiKosova,kona~no„potpuno razgoli}enslomvladaju}epolitikedaEUnemaalternativu”. UizjavidostavqenojmedijimaKo{tunicajeukazaonatodasesada{wavlast2008.godine,izale|agra|ana,okupila„skocaikonopca”dabivodilapolitikuubrzanihevropskihintegracija. „DSSjeupornoovihgodinaupozoravaojavnostnatodajenemogu}apolitikai’KosovoiEU’ida}eseprocesprikrivenogpriznavawaKosovanakrajupretvoritiuucenuBriseladajeulaznicaza EUjavnopriznavawela`nedr`aveKosovo”,naveojeKo{tunica. Onjeponoviodaminimumodgovornostisadazahtevadaseraspi{uizborinasvimnivoimaizaSkup{tinuSrbijeizapredsednika Republike, i da narod na izborima presudi da li zemqa „po cenu ovogneprestanogponi`avawa”idaqetrebadaimazaciq~lanstvo uEU,ilitrebauspostavitinovidr`avniciq–politi~kuivojnu neutralnostSrbije. – Na taj na~in `elim da ka`em da }e „kosovska pri~a„ do te mere preovladati srpskom politi~kom scenom da se prakti~nooni~emdrugomne}epri~ati, pa ni u parlamentu ne}e bitiomogu}enredovanrad,{to mo`eugrozitiiusvajawebuxeta – smatra Pastor, zbog ~ega ra~unanadvapomenutascenarijazaraspisivaweizbora. Me|utim,izopozicioneSrpske napredne stranke, koja je svoje zahteve za hitno raspisivawe izbora ponovila nakon {to je iz Brisela 9. decembra saop{tenodaseodlukaokandidaturiSrbijeza~lanstvouEU odla`ezamart,pozivajustranke koje podr`avaju vlast i u~estvujuuwojdajenapuste. – Nije korektno ni politi~kiracionalnodagovorekadabi

`ani11.maj.Pojedinifunkcioneri DS-a pomiwali su 6. maj kaodatumzaglasawe. Analiti~ar dr Zoran Stojiqkovi} smatra da opozicija ne}e dobiti za wih o~ekivani odgovordaseizboriodr`emnogoprenego{tosuplanirani. –Te{kodabiseikoodlu~io naraspisivaweizboraprekraja februara – polovine marta, prenego{touovomodlo`enom terminubudemodobilistavEU – kazao je Stojiqkovi}, profesor Fakulteta politi~kih naukauBeogradu. Do prevremenih izbora, smatraon,moglobidovestieventualno pogor{awe odnosa koalicionihpartnerakojebidovelo do uru{avawa koalicije, ali je takavscenariomaloverovatan. S.Nikoli}


4

ekonomija

sreda14.decembar2011.

Firme udu`ni~koj zamci

dnevnik

SRBIJA MORA MEWATI AKCIZNU POLITIKU

Predsednik Udru`ewa banaka SrbijeVeroqubDugali} izjavio je ju~e da se nivo zadu`enosti gra|ana u odnosu na prethodni mesecnijepromenio,alidajezato docwa u otplati kredita kod preduze}anastaviladaraste. Onjenakonferencijizanovinare precizirao da je u~e{}e docwe u dugu po osnovu bankarskih kredita kod stanovni{tva nakrajuovogmesecaiznosilo3,7 odsto, {to je isti nivo kao i prethodnogmeseca.Kodpreduze}a je situacija druga~ija jer se u~e{}e docwe pove}alo sa 14,8 odstio na 15,6 odsto. Dugali} je naveoidajeuoktobruzabele`eno ne{to {to nije postojalo svihovihgodina,atojedasugra|ani i privreda vi{e kredita vra}alinego{tojenovihkreditaodobreno.

Ukinutinametnakafu ^lanFiskalnogsavetaNikolaAltiparmakov oceniojejeju~e da bi u perspektivi trebalo razmislitioukidawuakcizana kafu. Dve milijarde dinara godi{we od akciza na kafu „nije nekiprihodzabuxet,a(teakci-

maloprodajne cene. Altiparmakovjedodaodatrebavidetikakobisenedostatakodakcizana kafu mogao eventualno nadomestitiprihodimaoddrugihakciznihproizvoda,kao{tosualkoholiduvan.

Dve milijarde dinara godi{we od akciza na kafu nije neki prihod za buyet, a te akcize najvi{e poga|aju siroma{ne (Nikola Altiparmakov) ze) najvi{e poga|aju siroma{ne”, rekao je on na okruglom stoluoporeskojpoliticiuSrbiji,kojijeorganizovaoCentar za liberalno-demokratske studije(CLDS). USrbijisepla}aproporcio- nalnaakcizanakafuod30odsto

Direktorka za regionalnu saradwu CLDS-a Milica Bisi}jerekladaprihodiodakciza u buxetu Srbije od 2001. do 2010. u proseku ~ine petinu prihoda. Onajerekladasuutomperiodu akcize nominalno porasle

6,7posto,arealno2,6.Milica Bisi} je navela da se u Srbiji akcizepla}ajunaduvanskeprera|evine, alkoholna pi}a, kafuienergente,alisamonaftne derivate. U nekim zemqama je, kakao je dodala, broj akciznih proizvoda ve}i, a u EU se

DU[AN BAJATOVI] U SJEDIWENIM DR@AVAMA

KOLIKO SE ZAISTA OTEGLA IZGRADWA MOSTA PREKO DUNAVA KOD NOVOG SADA

„Srbijagas” izaAmeriku imaadute

„@e`eq”kasni najmawetrigodine Dvanaest godina nakon ru{ewa `elezni~ko-drumskog mosta preko Dun av a kod Nov og Sada i najmawe tri godineposle~vrstihobe}awa da }e po~eti izgradwa novog, u javnostiseotvorilapolemikaotomekojekriv{to radovikasne{estmeseci(!?) Najpre je ministarzainfrastrukturu i energetiku Milutin Mrk ow i} krit ik ov ao izab ran e izv o| a~ e – {pans ko-ital ij ans ki konz orc ij um „Azvi”, „Tadei” i „Konsaldi” – i prozvao finansijere izgradwe – EU, Vojvodinu i Novi Sad – da to nisu smelidatoleri{u. Posle ministra, oglasile suse„@elezniceSrbije”,kojesupreuzelepravaiobaveze investitora izgradwe novog mosta u ime na{e dr`ave, i prebacile svu krivicu za ka{wew e rad ov a na izv o| a~ e kojinisuurokupredaliglavni projekat za izgradwu mosta. On je, navodno, predat 7. decembra,atrebaloje10.septembra, {est meseci od dana potpisivawa ugovora, pa se sada ispituju razlozi ka{wewa. Da pods et im o: gen er aln i proj ek at za izg radw u nov og @e` eq ev og mos ta davn o je uradio Saobra}ajni institut CIP, a Evropska agencija za rekonstrukciju je preko programaKards,kojijebionamewen obnovi ratom poru{enih objekata, izdvojila dva milion a evra za izr ad u idejn og projekta i posao jo{ u maju

Vi~u na sebe Mesecdanapoka{wewuglavnogprojekta,dakle,uoktobru, „@eleznice Srbije” su tvrdile da je izgradwa mosta „po~ela”jo{proletosgeolo{kimistra`ivawimaigeodetskim poslovima, raznim proverama dosada{wih merewa i sli~no, koji nisu toliko uo~qivi. Obja{wavali su da }e pre gra|evinske sezone 2012. po~eti proizvodwa ~eli~nih elemenata u fabrici, koji }e se kasnije gotovi dopremiti nagradili{te. Kada su pre nekoliko meseci ministar Mrkowi} i {ef DelegacijeEvropskekomisijeuSrbijiVensanDe`erizrazili nadu da }e izgradwa novog mosta po~eti u oktobru, da bi se zavr{ila pre zime 2013, u  „@eleznicama” su u oktobrureklidasesveuklapaupredvi|enudinamikuizgradwe idane}ebitiugro`enugovorenirokod32meseca.Gra|evinskiradovinaterenunisunibiliplaniranizaovugodinu,ve}2012.i2013. 2007. pov er il a ital ij ans koj kompaniji„Italfer”.Kadaje ova firma uradila naru~eni projekat,na{iumovisusesetilidabiprekomostatrebala da ide dvokolose~na pruga pa su ga vratili na doradu,

{to je odnelo dosta vremena. Da je u startu naru~en pravi projekat, ve} 2007. se moglo uraditi ono {to se uradilo ~etiri godine kasnije – izabrat i izv o| a~ i potp is at i ugovor na 32 meseca, kao {to

pla}aju i na druge energente, kao{tosustruja,prirodnigas, koks,ugaq.Onajepodsetilana todajeZakonoakcizamadonet 2001. godine i da je do sada mewan14puta. – Poreska i akcizna politika bi}e tema za predstoje}u

VladuSrbijeive}uprvojgodini mandata mogu se o~ekivati va`ne promene u toj oblasti – izjavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk \okovi}. Onjerekaodanismoudaqeni od evropskih standarda iako oporezivawe pojedinih kategorija, posebno energenata, nije najoptimalnije i pravi velike distorzijenatr`i{tu. \okovi} je rekao da je Ministarstvo finansija primetiloidazbog~estoguskla|ivawa akciza zbog inflacije, uvoznici i pojedini proizvo|a~ i duv an a mak is miz ir aj u svoje prihode i zaobilaze pove}awe akcize, ~ime se treba, kakojerekao,ozbiqnopozabaviti.

je ura|eno u martu ove godine.Atobizna~ilo da bi most bio gotov jo{polovinom2010. Dakle, galama u javnosti imala bi smisla pre nek ol ik o god in a, kada je po~ela pri~a o izgradwi novog mosta. Imala bi smisla i danas da je to jedini projekatuSrbijikodkojeg nij e isp o{ tov an rok, ili,pak,dajerok„pao” napo~etakgra|evinske sezone, pa se gubi dragocenovremezaizgradwu. Ali, unap red se znalo,jo{10.martaove godine, kada je potpisan ugovor i od kada je po~eodate~erokod32meseca za izgradwu novog mosta, da radovi ne}e po~eti pre 2012, pa se mnogi pitaju ~emu ovolikabuka. Izvo|a~i su dobili {est mesecizaizraduglavnogprojekta,{tozna~idajetrebalo da ga urade do 10. septembra. Me| ut im, pred aj a glavn og projekta ne zna~i i po~etak radova,zato{toonjo{idena verifikaciju. Tek posle tehni~kekontrolepredatedokumentacije mo`e se i}i na teren, a jo{ proletos se znalo dasetajrokpoklapaspo~etkom zimskog perioda, tako da se u praksi ba{ ni{ta ne mewatimedali}eglavniprojekat biti prihva}en u decembru,januaruilifebruaru.To sunamsvojevremenoirekliu „@el ez nic am a Srb ij e”, pa timvi{e~udi{tosusadaiznena|eniivodeistraguoka{wewu. R. Dautovi}

Generalni direktor Javnog preduze}a „Srbijagas” Du{anBajatovi} sasaradnicima nedavno je boravio je u Va{ingtonu, a posetu predstavnika doma}e kompanije Americi organizovali su ambasada SAD u Srbiji, Stejt dipartment i Ministarstvo trgovine. Prilikomboravkau Americi predstavniciJP„Srbijagas” razgovarali su s predstavnicima poznatih ameri~kih firmi, a Bajatovi} je menaxmentu ameri~ke „Eksport-import banke“, kao i menaxmentujedneod najve}ih energetskihkompanija„Xeneral elektrik“ predstavio potencijale JP „Srbijagas“, a ovim razgovorima prisustvovala je i ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik.

Delegacija JP „Srbijagas” je obavilaiveomauspe{nerazgovore s predstavnicima ameri~kog Institutuzanaftu,kaoiameri~kogUdru`ewazaprirodnigas.

Urezervama 11,4milijardievra DeviznerezerveNarodnebankeSrbijenakrajunovembrasuiznosile11,4milijardeevraibilesu125,5milionaevrave}enegona krajuoktobra,uglavnomusledme|uvalutnihpromena,saop{tioje ju~eNBS. Prilividevizapoosnovudonacijabilisu6,4milionaevra.Iz deviznihrezervijeunovembru,poosnovuizmirewaobavezaprema stranimkreditorima,ispla}eno12,6milionaevra,doksubankesu poosnovuobaveznedeviznerezervepovukle17milionaevra. Netodeviznerezerve,odnosnorezerveumawenezadevizebanaka poosnovuobaveznerezerve,kaoisredstvapovu~enaodMe|unarodnogmonetarnogfonda,krajemnovembraiznosilesu6,6milijardi evra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Rudnik, Rudnik

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

100,6115

102,6648

105,0261

100,3035

Australija

dolar

1

76,8496

78,4180

80,2216

76,6144

Kanada

dolar

1

74,2630

75,7786

77,5215

74,0357

Danska

kruna

1

13,5254

13,8014

14,1188

13,4840

Norve{ka

kruna

1

13,0522

13,3186

13,6249

13,0123

[vedska

kruna

1

11,0887

11,3150

11,5752

11,0548

[vajcarska

franak

1

81,3746

83,0353

84,9451

SAD

funta dolar

1 1

119,0105 76,2786

121,4393 77,8353

124,2324 79,6255

Cena

Promet

20,00

1.914

22.968

Kolut, Kolut

9,17

250

2.500.000

Neoplanta, Novi Sad

7,84

275

43.175

AMS Osigurawe, Beograd

4,88

839

6.712

0,82 Promena %

1.594 Cena

4.993.041 Promet

@itostig, Po`arevac

-12,11

370

7.400

Ratar, Ja{a Tomi}

-12,04

409

409.000

Duvan, Subotica

-12,00

374

Para}inka, Para}in

-11,98

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Polet, Novi Pazar Vojvo|anskih top-pet akcija

118,6462 76,0451

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 12. 2011. godine

BELEX 15 (490,27 -1,43) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,82

1.594

4.993.041

NIS, Novi Sad

-1,45

610

2.138.944

Komercijalna banka, Beograd

-0,29

1.695

145.770

Imlek, Beograd

-3,85

2.200

2.640.194

Soja protein, Be~ej

-1,88

471

780.237

Energoprojekt holding, Beograd

-3,80

380

4.646.070

Agrobanka, Beograd

-3,68

3.687

1.076.647

14.586

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,21

485

1.329.461

786

38.514

Jubmes banka, Beograd

-4,21

13.200

145.200

-11,67 Promena %

1.400 Cena

162.400 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.200

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,85

1.600

163.200

9,17

250

2.500.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

81,1255

Kolut, Kolut V. Britanija

Promena %

NIS, Novi Sad

-1,45

610

2.138.944

0,00

7.300

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,88

471

780.237

Tigar, Pirot

-1,57

439

10.965

Ratar, Ja{a Tomi}

-12,04

409

409.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

329

0,00

-0,07

1.414

117.395

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Svi iznosi su dati u dinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda14.decembar2011.

5

RASKINUTA PRODAJA TRE]INE DOMA]IH KOMPANIJA

Privatizacija zavilaucrno iradnikeiSrbiju TADI], CVETKOVI] I DINKI] U KRAGUJEVCU

Dr`avnivrh „provozao” novi„fijat” PredsednikSrbijeBorisTadi} izjaviojeju~e,posleposetekompaniji „Fijat automobili Srbija”, da je dr`avu nemogu}e industrijalizovati bez privla~ewa velikih kompanija, a da }e proizvodwa automobilauKragujevcu,zajednos kooperantskim firmama, ozdravitisrpskuprivredu. – Potrebno je nastaviti i dovo|ewe malih i sredwih preduze}a da bi se omogu}ilo otvaraweradnihmestausvim delovimazemqe–dodaojeTadi} nakon obilaska pogona u kojemsemontiraprobnaserijanovog„Fijatovog”modela.– Ovojejedinina~indare{imo hroni~nu bolest srpske privrede, a to je spoqnotrgovinskideficit,jeru„Fijatu„}e se proizvoditi nekoliko stotina hiqada automobila, mo`dastignemoido300.000,{to }e zavisiti od razvoja tr`i{ta po okon~awu ekonomske krize. Ova fabrika je umetni~kodelo,imaju}iuvidurobotizaciju, kompjuterizaciju i visok nivo organizacije proizvodwe. Tu dolazimo do nove vrednosti – poboq{awa kvalitetana{eindustrije.

likegre{ke,itonetrebakriti od gra|ana, ali mislim da ovakvimradomikonkretnimdelima kao {to su „Fijat„ i „Bo{„ mo`emoizvu}izemquizekonomske krize koja je jako duboka i traje decenijama–zakqu~iojeTadi}.

Bez obmana PredsednikSrbijejegra|animaporu~ioidajepotrebnozna~ajnovremedabisedovelevelikekompanije,ipodsetionato dajeuslu~aju„Fijata„i„Benetona„bilopotrebnopetgodina dasetekompanijedoveduuSrbiju. – Niko ne treba da obmawuje gra|ane Srbije da je sam doveo „Fijat„,nigospodinDinki},nigospodinCvetkovi},nitija,samotimskiSrbijamo`ere{avatiprobleme.Timskiradiatmosfera–atozna~idasusvistaliizajednogprojekta–obezbe|ujudakompanije,paidr`ave,budukonkurentneuovimvrlote{kimokolnostima–objasniojeTadi}. Izraziv{i zadovoqstvo zbog toga{to}enovi„Fijatov„model iz Srbije biti izvo`en i na ameri~kotr`i{te,Tadi}jerekaoda „jugo-florida”ili„jugo-amerika” sadadobijajurealisti~kuformu”. Onjeizraziouvereweda}epo~etakmasovneproizvodweautomobilauKragujevcubitisamoprvikorak i da }e u narednim godinama bitipostignutonovoubrzawesrpskeprivrede. – U nekim segmentima radimo veoma dobro, u nekim imamo ve-

Predsednik Tadi}, premijer Mirko Cvetkovi}, lider URS-a i biv{ivicepremijerMla|anDinki},kaoimenaxment„Fijata„posetili su ju~e slobodnu zonu Gro{nicauKragujevcu,ukojojproizvo|a~ikomponentiza„Fijatautomobile Srbija„ grade pogone. RadoveuzoniGro{nicasu,uzdr`avnivrhiDinki}a,kojijeu~estvovaoupregovorimaodolasku„Fijata„uKragujevac,obi{liidirektor za poslovni razvoj „Fijat Krajslera„ i generalni direktor

„Iveka„ Alfredo Altavila i generalnidirektorFAS-aAntonio ^ezareFerara.PosleposeteGro{nici,Tadi}u,Cvetkovi}uiDinki}ujeuFAS-upredstavqnaproizvedenaprobnaserijanovogmodela„Fijata„,~ijijeradninaziv„Lzero„.Kakosuranijenajavili ~elnici FAS-a, novi model bi}e premijerno predstavqen naSajmuautomobilau@enevi, u martu 2012. godine. Serijska proizvodwanovogmodelao~ekuje se u drugoj polovini narednegodine. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi}izjaviojedajeulagawe italijanske kompanije najve}a grinfild investicija u Srbiju u posledwih 20 godina. –Zna~ajoveinvesticijejeveliki, ne samo zbog cifre, koja jestenajve}adosada,ve}izbog ~itavogklasteradrugihproizvo|a~a koji su povezani i koji predstavqajubilokomponenta{eiliinputezakomponenta{e –istakaojepremijer. Po wegovim re~ima, za na{u ekonomiju to }e zna~iti izvozodjednuipododvemilijarde evra kada se podigne kapacitetproizvodwe,atako|ei zna~ajanna~indasesmawiminus teku}eg ra~una platnog bilansa Srbije. Mla|anDinki}jeizjaviodaje dolaskom„Fijata”Srbijakona~no po~eladaproizvodigotoveproizvodevisokevrednostikoje}eizvoziti, a ne samo sirovine i repromaterijale. Dinki}jeuizjaviTanjuguistakaodao~ekujeda,kadase2013.ostvari proizvodwa od 100.000 automobila godi{we izvoz Srbije dostigne 1,5 milijardi evra samo od tefabrike.Premawegovimre~ima, ukupan izvoz od automobila i autokomponentitrebalobidadostigne2,5milijardeevragodi{we, {to je skoro tre}ina sada{weg srpskogizvoza. Italijanskafabrikaautomobila„Fijat”uplatilaje,kakojenaveo Dinki}, ju~e  drugi deo osniva~kogulogauiznosuod66milio- naevra,dokjedr`avaSrbijauplatila33milionaevrazazajedni~ku fabriku„FijatautomobiliSrbija”,izjaviojeDinki}.

PO^ELI PREGOVORI O OBE]ANOM KREDITU ZA @ELEZNICU

Ruskepare odBeogradadoPan~eva –PredstavniciSrbijeiRusijezapo~elisuju~euBeogradupregovoreorealizacijiruskogkredita od 800 miliona dolara namewenog `eleznici,aprviugovorzapruguBeograd–Pan~evobi}e sklopqen do petka – izjavio je  pomo}nik ministra infrastrukture Dejan Lasica za Tanjug. – Pripremni radovi za rekonstrukciju te pruge u du`iniod15kilometaraiizgradwudrugogkoloseka, kao i elektrifikaciju od Pan~eva~kog mosta do stanice Pan~evo glavna, ve} su po~eli, a praviradoviseo~ekujuufebruaruilimartu.Vrlonamjeva`nodasklopimoovajprviugovorjer }eondaubrzobitisklopqeniugovoriizaostale dogovoreneprojektepoistommodelu.Sadasedogovaramooceniiodnosuu~e{}asrpskihiruskih firmi.

Lasicajenaveodajevrednostprvogprojektaza pruguBeograd–Pan~evooko50milionaevra.On jedodaodaiSrbijaiRusija`eledadoma}efirmeu~estvujuu{tove}ojmeri,isti~u}ida}estepenanga`ovawana{ihpreduze}abitizadovoqavaju}i. Kada svi ugovori budu sklopqeni bi}e, prema wegovimre~ima,prosle|eniVladi,nakon~ega}e ministarstvafinansijadvezemqesklopitikreditno-finansijskiugovorkoji}emoratidaratifikujeparlament. Lasicajerekaodaje„Zarubstroj”,}erka-firma ruskih`eleznicazadu`enazainfrastrukturuna me|unarodnom planu, pre nekoliko nedeqa otvorilapredstavni{tvouBeograduidaseozbiqno pripremazarealizacijuprojekatauSrbiji.

U Srbiji je u dosada{wem postupku privatizacije raskinuto oko 30 odsto kupoprodajnih ugovora,anezadovoqnibiv{iradnicii maliakcionarivelikogbrojaprivatizovanihpreduze}auSrbijizatra`ili su ju~e u Skup{tini Srbije da se poni{te privatizacije wihovihfirmi. Na javnom slu{awu rasprave o procesu privatizacije u Srbiji, posebno u okolnostima svetske krize, koju je organizovao skup{tinski Odbor za predstavke i predloge,ukazanojenatodajevelikibrojprivatizacijasproveden nelegalnoidajevelikibrojqudi ostaobezposla,aimovinarasprodata. Odbor za predstavke i predlogeosudiojenedolazakpredstavnika Ministarstva ekonomije, Agencijezaprivatizacijuiodbijawe ~lanova skup{tinskog Odbora zaprivatizacijudaprisustvujujavnom slu{awu rasprave. PredsednikOdborazapredstavkeipredloge Sa{a Dujovi} potvrdio je da je predstavnicimaMinistarstvaekonomijeiregionalnograzvojaidirektoruAgencijezaprivatizaciju Vladislavu Cvetkovi}u poziv urednoposlat. Savetnik u Ministarstvu finansija Marinko Bo{wak naveo je da je u dosada{wem postupku privatizacije.zbognepo{tovawa preuzetih obaveza, raskinuto 30 odsto kupoprodajnih ugovora u Srbiji. Bo{wak je ukazao i na problemkojisejavqakodprivatizacije dru{tvenih firmi koje jo{nisuniregistrovane,aposebnu te{ko}u u vlasni~koj transformaciji predstavqaju preduze}akojasuuprocesurestrukturirawa.Predsednikmalihakcio-

Zemqa na prodaju PredstavnicamalihakcionaraizadrugaraizSrpskogMileti}a VesnaPetkovi},kaoiprisutniposlaniciopozicijeuSkup{tini Srbije,bilisujednodu{niuocenidajeobradivozemqi{tetrebalodabudeizuzetoizprivatizacijejer,powihovojoceni,nepojmqivojedastrancibuduvlasniciobradivogzemqi{tauna{ojzemqi.PoslaniciopozicijesusepozvalinaprimerHrvatske,gdeje nemogu}edanekoizSrbijepostanevlasnikobradivihpovr{ina,i podsetilinatodajeVladaSrbijena~inilagre{kuutompravcu, pogotovokadseznadapoqoprivredajedinaodprivrednihgranaposledwihgodinabele`isuficitutrgovinisasvetom. naraRobnihku}a“Beograd”Radoje Arseni} ponovio je optu`be protivbiv{egministraMla|ana Dinki}a i biv{e direktorke Agencije za privatizaciju Vesne Xini}, tvrdwom da su oni o{tetiliradniketefirmekojisuje decenijamagradili. – Dinki} je radnicima odredio naknadu od po 135 evra po godini sta`a, a Vesna Xini} je dobijala platu3.000evramese~no–podsetio jeArseni},navode}itokaoprimer nepravde.

Po podacima skup{tinskog Odborazapredstavkeipredloge,samo uovojgodinistigloje17predstavkigra|ana,wihovihudru`ewaili predstavnikasindikataukojimaje zatra`ena za{tita wihovih interesauprocesuprivatizacije,anajvi{e ih je bilo iz Vojvodine. Na javnom slu{awu bilo je prisutno vi{e desetina nezadovoqnih radnikakojisuaplauzimapozdravqalizahtevesvojihkolega,aprisutni su bili i poslanici, me|u kojima najvi{eizopozicionihstranaka.


6

POQOPRivRedA

sreda14.decembar2011.

dnevnik

ZA IZVOZ I DOMA]E TR@I[TE SPREMNO 500 MA[INA „ITO”

TraktoriizNovogSadaiduuEU – Kineski traktori „ito“, koje preduze}e „Agrovojvodina – Mehanizacija“ u Novom Sadu montira u saradwi s „Ito„ korporacijom, uskoro }e biti plasirani u Nema~ku i druge zemqe EU – izjavio je ju~e Tanjugu predstavnik te novosadske firme za prodaju i marketing Bo{koLuki}. – Ovih dana po~iwe monta`a nove serije traktora za izvoz u EU i kad, za oko dva meseca, dobijemo neophodnu dokumentaciju od nadle`nog instituta za homologaciju u Pragu, mo}i }emo da po~nemo da ostvarujemo ve} na~elno dogovorene poslove s dilerima u Nema~koj i drugim ~lanicama EU. On je istakao da je „Agrovojvodina“, kao jedina firma iz Srbi-

je, u~estvovala na nedavnom Sajmu poqoprivredne mehanizacije u Hanoveru, napomiwu}i da su na toj najve}oj sajamskoj manifestaciji te vrste u Evropi interesovawe za novosadske „ito“ trakto-

DosadjemontiranoiuSrbijiiukom{iluku prodatooko200traktora„ito”,model404, skineskimmotorom„evro3”od40kowskihsnaga re pokazali i dileri iz Holandije, Engleske i drugih zemaqa. U proteklu godinu i po, koliko efektivno traje ta kooperacija s kineskim partnerom, u Novom Sadu je montirano i u Srbiji i nekoliko zemaqa u okru`ewu

Stokagarant zakredit Ministar poqoprivrede i trgovine Srbije Du{anPetrovi} izjavio je ju~e u Beogradu da Ministarstvo razgovara s Narodnom bankom Srbije o mogu}nosti da i `ivotiwe u vlasni{tvu poqoprivrednika postanu sredstvo obezbe|ewa za kredite. – U trenutku kada se to bude dogodilo ima}emo potpuno novi, otvoreni ekonomski prostor za poqoprivredu, {to bi bilo izvanredno re{ewe – kazao je ministar na novinarima posle skupa o stawu zadrugarstva.

Petrovi} je dodao da centralna banka smatra „da robni zapisi koji imaju poreklo u javnim skladi{tima treba da postanu prvorazredno sredstvo za obezbe|ivawe kredita”. Po wegovim re~ima, p{enica i kukuruz tako postaju predmet zaloge {to }e poqoprivrednicima omogu}iti da od banke uzmu kredit. Petrovi} je ponovio da je Ministarstvo poslalo predlog agrarnog buxeta za 2012, ali da je jo{ rano za razgovor o pojedinostima, dok o tome ne bude razgovarala Vlada.

prodato oko 200 traktora „ito“ model 404, s kineskim „evro 3“ motorom od 40 kowskih snaga. – To je poqoprivredna ma{ina koja zadovoqava sve evropske standarde jer, za sada, ima gotovo

Petrovi} je kazao da o~ekuje da }e se predlog novog zakona o zadrugama na}i u skup{tinskoj proceduri po~etkom naredne godine. O~ekuje da }e usvajawe tog zakona omogu}iti re{avawe postoje}ih problema u zadrugarstvu i otvoriti prostor za nove, boqe organizacione oblike udru`ivawa, pre svega poqoprivrednika. On je na savetovawu „Stawe i perspektive razvoja zadrugarstva – nu`nost reformi u zemqoradni~kom zadrugarstvu Srbije” u Beogradu istakao da je nacrt zakona o zadrugama prakti~no zavr{en. Po wegovim re~ima, taj akt bi, kada po~ne wegova primena, trebalo da „razre{i klupko u toj oblasti” i re{i formalne smetwe s kojima se postoje}e zadruge suo~avaju. Petrovi} je naveo da se u tom segmentu postoji „neverovatno komplikovana pravna situacija” zbog toga {to je ogromna zadru`na svojina i daqe formalnopravno dru{tvena. – Ovaj zakon bi trebalo da donese mehanizam kako da u najkra}em mogu}em roku sve {to je nesporna imovina postane zadru`na svojina, a ono {to je sporno ide na sud, pa da na sudu koliko je to brzo mogu}e, dobije re{ewe – kazao je on. Petrovi} je rekao da je drugi ciq tog zakona da napravi institucionalni okvir koji }e svakome ko `eli da se udru`uje s drugima na principima zadrugarstva, omogu}iti da to u~ini na {to lak{i i celishodniji na~in.

sve uvozne delove, ali u „Agrovojvodina –Mehanizaciji“ nastoje da u posao sklapawa kineskih traktora ukqu~e i mnoge doma}e proizvo|a~e – rekao je Luki}. Napomiwu}i da „Prva petoletka“ iz Trstenika ve} isporu-

~uje ko~ionu instalaciju za traktore koji }e se izvoziti u EU, on je naglasio da su u toku dogovori s jo{ nekoliko doma}ih firmi koje bi proizvodile komponente za „ito“ traktore po evropskim standardima da bi taj kona~ni proizvod sadr`ao barem 15 odsto doma}ih delova. U „Agrovojvodina – Mehanizaciji“ o~ekuju da }e idu}e godine na doma}e i strano tr`i{te plasirati oko 500 „ito“ traktora, kao i da }e vrlo brzo posti}i puni kapacitet monta`e od 1.000 tih poqoprivrednih ma{ina godi{we, ~ime bi se na tom poslu anga`ovalo oko 20 radnika. – Cena tog prvog traktora koji izlazi s doma}ih monta`nih

traka i zadovoqava sve evropske standarde je kod nas oko 10.500 evra, s porezom na dodatu vrednost, dok }e za zapadnoevropsko tr`i{te biti skupqi 2.500 do

POQOPRIVREDA PRODAJE U SVETU TRIPUT VI[E OD POSRNULE PRIVREDE

Danijeagrara,izvoz binambiokatastrofa Da nije poqoprivrede, srpski izvoz ne bi bio ni{ta drugo nego statisti~ka gre{ka. Mada bi i agrar mogao i morao da donese vi{e para sa svetske pijace, i onakakv kakav je tri puta je boqi od ostatka na{e gotovo devastirane industrije i ostatka privrede. Naime, po podacima portala „Makroekonomija” Srbija je u 2010. godini imala tri puta ve}i udeo u svetskom izvozu poqoprivredno-prehrambenih proizvoda (0,195 odsto), u odnosu na wen ukupan udeo u izvozu na tr`i{te sveta (0,068 odsto). Pomenimo, udeo Srbije u nepoqoprivrednom izvozu izneo je tek 0,057 odsto. – Srbija ovako povoqan pokazateq duguje prevashodno izvozu nekoliko proizvoda: `itarica, {e}era, malina, sokova, piva… To zna~i da postoji veliki potencijal za daqi rast vrednosti: kroz prelazak u vi{e faze prerade osnovnih proizvoda, i kroz pove}awe nivoa proizvodwe mno{tva poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda – ukazuje urednik „Makroekonomije” ekonomista MiroslavZdarvkovi}. Neophodno je, ka`e on za „Dnevnik”, da se jasno koncipira agrarna politika, a to podrazumeva da pomo} bude usmerena ka poqoprivrednicima a ne kompanijama, da se zna raspodela subvencija, koliko ide za osnovnu proizvodwu, koliko za nadgradwu – to jest, za preradu u vi{u fazu. – Ali, na`alost, to ne ide lako u na{em sistemu haosa. Mi smo haoti~na zemqa. Na primer, Hrvatska se u pregovorima odrekla u pristupawu da }e daqe tra`iti

Pare u za~inima, lekovitom biqu... Proizvodwa lekovitog, aromati~nog i za~inskog biqa na godi{wem nivou iznosi oko 7.000 tona, a vrednost oko 150 miliona dolara, s realizacijom izvoza od oko 23 miliona dolara. – Ova grupa proizvoda je neto izvoznik i procewuje se da se do 2015, zajedno sa {umskim plodovima, mo`e realizovati izvoz od oko 80 miliona dolara – naglasio je Vojislav Stankovi}. pove}awe subvencija na nivo proseka EU, {to i nas ~eka. Stoga, boqe je da se {to pre pove}a ararni buxet nego da se na|emo u situaciji da nam za godinu-dve, kada krenu pregovori, ka`u: ovo je nivo subvencija za poqoprivredu i ne mo`ete ga vi{e pove}ati – nagla{ava Zdravkovi}. On isti~e da je potrebna javna debata kada je re~ o formirawu agrarnog buxeta, da se vidi na {ta se tro{e pare iz seqa~ke kase i da li se mogu utro{iti efikasnije i boqe. – Najve}a dodatna vrednost koja se stvara u Srbiji je upravo iz po-

qoprivrednog izvoza. Neka je on i ~etiri puta mawi od industrijskog, to je gotovo sto odsto doma}a, lokalna vrednost, dok je kod industrije to udeo od 20 do 25 odsto. Zapravo, kada se pogleda {ta je u izvozu od deset milijardi novostvoreno u Srbiji, do|e se do toga da poqoprivreda stvara isto, ako ne i vi{e, novostvorene vrednosti direktno u zemqi jer, kada je re~ o industriji, treba odbiti uvoznu komponentu – obja{wava Zdravkovi}. Pomenimo, ukupan izvoz srpske poqoprivrede iznosi oko 2,2 milijarde dolara.

ZAPOSLENI U KOMPANIJI „ABC FUD” NE PRISTAJU NA PREDLO@ENI DOGOVOR

Nastavqenaradni~kabuna uRuskomKrsturu Kompaniju „ABC fud“ u Ruskom Krsturu, u kojoj je ve}ina radnika u {trajku ve} tri nedeqe zbog ka{wewa isplate zaostalih zarada, prekju~e je posetio pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova MiroslavVasin. Tom prilikom, na sastanku kojem su, osim Vasina, prisustvova-

}ivala po 1,5 plata, ~ime bi se od marta krenulo s redovnom dinamikom ispla}ivawa mese~nih zarada. Radnicima koji su u {trajku je ju~e predo~en predlog ovog sporazuma koji oni ipak nisu prihvatili. Tako|e, pred {trajka~e je ju~e, prvi put posle tri nedeqe koliko su u {trajku, iza{la i vlasnica Violeta [uleji}.

Stigla zamena Tokom ju~era{weg dana, kako smo saznali od radnika kompanije „ABC fud“ koji su u {trajku, u Fabriku smrznutog povr}a je do{lo desetak sezonskih radnika, ~ime je pokrenuta prerada krompira. [trajka~i su izrazili nezadovoqstvo povodom ovoga i najavili da }e o tome obavestiti Inspekciju rada. li vlasnica kompanije „ABC fud“ Violeta[uleji}, zatim naju`e rukovodstvo fabrike, kao i predstavnici {trajka~kog odbora i sindikata, predlo`en je sporazum po kojem bi se radnicima do februara naredne godine ispla-

– Radnici ne prihvataju predlog sporazuma jer su izgubili poverewe u rukovodstvo fabrike. Vi{e puta do sada su izigrani tako da ne veruju u obe}awa ve} `ele isplatu zaostalih zarada da bi prekinuli {trajk – istakao je

3.500 evra – kazao je Luki}, i dodao da sli~ni evropski ko{taju vi{e od 20.000 evra, pa su novosadski „ito“ traktori i po tom osnovu vrlo konkurentni.

Foto:M. Zazuqak

predsednik {trajka~kog odbora MihalHajduk. S druge strane, Vasin smatra da je predlog sporazuma dobar s obzirom na to da dug kompanije radnicima, kako je rekao, i nije tako veliki.

– Mislim da bi radnici, nakon {to dobiju platu za septembar, mogli obustaviti {trajk da bi se realizovao minimum procesa rada jer samo ako se pokrene proizvodwa mo`e biti i redovnog is-

pla}ivawa plata – istakao je Vasin. Radnici osim zaostalih zarada tra`e i isplatu {est razlika za mimimalnu zaradu za prethodnu godinu, a ve}ina zaposlenih je potpisala sporazum o sudskom poravnawu kada je re~ o zaostalim razlikama od minimalne do cele zarade. Tako|e, Vasin je naglasio i da je poslodavac obe}ao da }e do kraja godine Poreskoj upravi biti upla}eni dugovawa za porez i doprinose. – Ako radnici prihvate ovaj predlog, sporazum }e potpisati poslodavac i predstavnici sindikata uz moje prisustvo kao svedoka. Ukoliko jedan od potpisnika ne bude po{tovao sporazum, dr`ava }e preduzeti odre|ene mere, a to su anga`ovawe inspekcijskih organa, pokretawe likvidacije, aktivirawe Poreske uprave i druge mere – rekao je Vasin. M. Kekovi}

Po re~ima savetnika predsednika Privredne komore Srbije za poqoprivredu Vojislava Stankovi}a, vrednost izvoza vo}a i povr}a iz Srbije mogla bi do 2020. biti ve}a od milijardu dolara, a trenutno na godi{wem nivou iznosi 600 miliona dolara. – U Srbiji godi{we rodi oko 1,2 milion tona raznih vrsta i sorti kontinentalnog vo}a, vrednog oko 500 miliona dolara, s u~e{}em u ukupnoj vrednosti poqoprivredne proizvodwe od oko deset odsto – kazao je Stankovi}. On je naveo da se na godi{wem nivou dobije oko 2,2 miliona tona raznovrsnih povrtarskih proizvoda, vrednih oko 620 miliona dolara i s u~e{}em od oko 12 odsto u ukupnoj vrednosti poqoprivredne proizvodwe. – Godi{wa vrednost izvoza vo}a i povr}a je oko 600 miliona dolara, a uvoza oko 250 miliona dolara, {to svrstava ove dve pomenute grupe proizvoda me|u neto izvoznike – ukazao je stru~wak PKS-a, dodaju}i da su glavna tr`i{ta u spoqnotrgovinskoj razmeni vo}a i povr}a zemqe Evropske unije i Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA). Stankovi} je zakqu~io da je mogu}e da Srbija do 2020. ostvari vrednost izvoza vo}a i povr}a od 1,2 milijarde dolara. Za to je potrebno pove}ati obim i izmeniti strukture proizvodwe, uz dono{ewe i primenu odgovaraju}ih mera poqoprivredne politike, posebno u domenu finansirawa proizvodwe namewene izvozu. S. Glu{~evi}

Najvi{e poskupela p{enica Mleko i mle~ni proizvodi za prvih deset meseci ove godine, u odnosu na isti period 2010, bili su skupqi 24,9 posto, dok je cena `ivine i jaja bila vi{a 21,3 posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Ukupno gledano, proizvo|a~ke cene produkata poqoprivrede i ribarstva u Srbiji pove}ane su u tom periodu 21 posto, u odnosu na isti pro{logodi{wi. Cene u poqoprivredi bile su vi{e 21,2 posto, ratarstvu 28,4, sto~arstvu 19,2, doma}oj preradi 41,5, a poskupqewe se bele`i i u ribarstvu, gde su proizvodi bili skupqi 1,9 posto. Pojeftiwewe je evidentirano u sektoru vo}arstvo i vinogradarstvo –17,8 odsto. Najve}e pojeftiwewe od januara do oktobra od 36,1 odsto zabele`eno je kod povr}a, dok je najvi{e poskupela p{enica, i to 48 posto. Cena `ita, kao grupe proizvoda, pove}ana je ukupno 40,7 posto, a poskupqewe je, osim p{enice, zabele`eno i kod kukuruza – 42,2 posto...


]irpanovabezvode

ZBOGRADOVAU FRU[KOGORSKOJULICI

Zbog planiranih radova danas }e bez vode biti parna strana ]irpanove ulice, od Ulice Bore Prodanovi}a do OgwenaPrice.Vodene}ebitiod9do14~asova. G.^.

Nabazenupromena smena Gra|anskesmenenabazenimaSpensadanassuod11.45 do13.45iod14do16~asova. Promenaurasporedukupawanastalajezbogvaterpolo utakmice,Vojvodina-JugKroacijaosigurawe,kojapo~iweu19~asova,anakojujeulazbesplatan. B.M.

Naizmeni~no propu{tawevozila Radnici JP „Novosadska toplana” danas po~iwu daasfaltirajukolovozudeluFru{kogorskeulice,odJiri~ekovedoUliceDrageSpasi}. Doktrajuradovi,saobra}aj}ebitifaznopreusmeravansajednenadrugupolovinukolovozauznaizmeni~nopropu{tawevozilaiograni~ewebrzinena30kilometaranasat. J.Z.

Novosadska sreda14.decembar2011.

UULICISOWEMARINKOVI]

Sadekoprivi}umesto javora Uklawawe srebrnolisnih javora na ~ij e }e mes to bit i pos a| en a stab la koprivi}a u Ulici Sowe Marinkovi} bi}enastavqenosutra,ainicijativaza ovajposao,kakoka`uu„Gradskomzelenilu”, potekla je od `iteqa ovog dela grada. Razlog je prestarelost drvoreda, koji je u velikoj meri ve} bio zahva}en

bole{}u, te je predstavqao opasnost za okolinu. Do sada je zameweno pet stabala, a 25 preostalih,udeluodBulevaraMihajla PupinadoUlicevojvodeMi{i}a,bi}e uklow en o do 25. dec emb ra, ukol ik o vremetodozvoli. B.M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Z

Bahatosti20.000 kubika

a{tita `ivotne sredine se u mnogim zemqama shvata veoma ozbiqno, a i takvi prekr{aji sankcioni{u se debelim kaznama. Istina, u posledwe vreme se i kod nas dosta pola`e na pomenuto, ali je evidentno da je svest o tome na vrlo niskom nivou. Pogledajmo samo ulice pune pikavaca, papira, fla{a i ostalog |ubreta i sve }e nam biti jasno. Ako tome dodamo i ru`ne navike sugra|ana koji sve i sva{ta fiju~u kroz prozore i preko terasa i prave divqe deponije

po sistemu „baci gde stigne{„ slika je jo{ potpunija. Zbog svega navedenog nas ni vest da se ovih dana u Futogu iza centralnog grobqa ~isti deponija sa koje }e biti odneto dvadeset hiqada kubika |ubreta ne ~udi mnogo. Ne ~udi nas, ali zabriwava, jer nije jasno koliko }e jo{ vremena morati da pro|e dok qudi ne shvate da vo|ewe ra~una o okolini u kojoj `ive spada u domen op{te kulture. Jedni prqaju, drugi ~iste i tako u krug, uvek za~aran. B. Markovi}

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8 do12.30 ~asova Futo{kiput18b-26,34-38,od8.30 do12.30 ~asovaUliceBanijskai Ticanova.Ka}:od8 do16 ~asova povremenoipopotrebiupojedinimulicamanaseqa.Petrovaradin:od7.30 do13.30 ~asovapovremeno i po potrebi u pojedinim ulicamanaseqa.Rakovac:od8.30 do13 ~asovadeonaseqaSalaksije.SremskiKarlovci:od9 do11 ~asovadeovikendnaseqaKrivac iLipova~kipotok.^ortanovci: od 11.30 do 13.30 ~asova deo vikend naseqa Banstol od trafostanicepremaSremskimKarlovcima.^erevi}:od8.30 do13 ~asovadeovikendnaseqaWive. SutraNoviSad:od9 do11 ~asova Ulica Arkadija Vara|ani-

naiBajePivqanina,od9do12 ~asovaGajeva26,28i30,od11 do 13 ~asova Mi{e Dimitrijevi}a 64, 66, \or|a Servickog 3. Futog: od 8 do 13.30 ~asova Rade Kondi}a98-122,Kraji{ka21-45, 26-48, Romanijska 21-43, 22-46, Povrtarska 33-83, 34-80a, Prvomajska 23, Gavrila Principa 377,10-70,Industrijska26-56,1543, Svetozara Markovi}a 41 i 26. Rumenka: od 9 do 12 ~asova deo Kisa~kog puta. Ka}: od 8 do 16~asovapovremenoipopotrebi u pojedinim ulicama naseqa. Petrovaradin: od 7.30 do 13.30 ~asovapovremenoipopotrebiu pojedinim ulicama naseqa. Rakovac: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqaSalaksije.

V remeploV

IZABRANOARHITEKTONSKORE[EWEZADOGRADWU2013.

Bibliotecijo{1.000 kvadrata Dogradwa novih 1.000 kvadratnih metara Gradske biblioteke, koji }e biti nameweni za de~je odeqewe, ~itaonicu,centarsavi{edesetina ra~unara za korisnike i multifunkcionalnu salu, po~e}e 2013. godine, saop{teno jenaju~era{wojkonferenciji, a povodom zavr{enog konkursa za dogradwu zdawa Biblioteke. Na konkurs, koji su raspisal i Grads ka bib lio t ek a i Dru{ tvo arh it ek at a Nov og Sad a, od 1. nov emb ra do 1. decemb ra, pris tig lo je 59 radova, a tri su nagra|ena sa po 170.000, 90.000 i 60.000 dinara. Autor prvonagra|enog rada koji predstavqa budu}i izgled

Biblioteke je arhitekta \or|e Bajilo i wegov tim, drugu nagradu osvojio je rad autorskogtimapodrukovodstvomarhitekte Ivana Nikoli}a, a tre}e mesto pripalo je arhitektiZoranuRadoji~i}u.

Trga Republike, a prema urbanisti~kim uslovima postoji mogu}nost dogradwe do susednezgrade.Uslovisutakvi da spratnost ne sme da bude vi{a od postoje}ih objekata. Dakle, novi objekat }e biti

Autor prvonagra|enog rada koji predstavqa budu}i izgled Gradske biblioteke je arhitekta \or|e Bajilo. Gradi}e se u dvori{nom delu parcele, koji se prote`e do Trga Republike Naredne godine krenu}e se u izradu glavnog projekta, za koj i bi iz grads kog bux et a trebalo da bude obezbe|eno dvamilionadinara. -Upitawujedvori{nideo parcele koji se prote`e do

dim enz ij a priz em qa, prv og sprat a i potk rov qa - obj asnio je direktor Gradske BibliotekeMilo{Pankov. Direktor je rekao da }e se dogradwaraditiuetapama,a da bi se zav r{ et ak kom-

pletne rekonstrukcije mogao o~ekivati za tri do ~etiri godine. -Sobziromnakvadraturui neke orijentacione procene potrebno je izme|u 700 hiqada do milion evra. Slede}e godine}emoformiratiinvesticioni plan i sagledati iz kojih izvora mo`emo obezbeditisredstva. Najve}i deo }e biti obezbe|en iz grads kog bux et a, pomo} i }e i Rep ub lik a, a poku{ a} em o da dob ij em o sreds tva iz pok raj ins kih i inostranih fondova - zakqu~iojePankov. Izl o` ba svih pris tig lih radova konkursom bi}e prire|ena ove godine u Dru{tvu arhitekata. I.D.

PRAZNOVAWEUCENTRU

Sino}ma`oretkiwe, danas|akonije Svestalo,samovino dobroide Uredovnomnedeqnomprivrednom dodatku lista „Zastava” 14. decembra 1889. objavqen je izve{tajizNovogSada.Evoizvodaiz wega: ...na na{oj pijaci dva - tri danajakati{inaovladala.Dovoza je vrlo malo. I spekulacije i mlinovi vrlo malo pazare. Vino: kupacanapojedina~nuburadjepo-

dosta.Una{ihvinogradaraivinarskih trgovaca je izvrsne kakvo}eistaroginovogvina.Cene su umerene: lawski belo od 10 do 14nov~i}a,{ileristo,crnood23 do30nov~i}a,komovica,~istaroba,od24do28,{qivovicatako|e. Sveulitrama.Vremehladno,miri{enasneg. N.C.

Novogodi{wiprogram“Novi Sad srcem” koji ima humanitarni karakter ju~e je na Trg slobode privukao obo`avaocemedaip~eliwihproizvoda,kojesuprodavaliiizlagali ~lanovi Dru{tva p~elara„Jovan@ivanovi}”. Novogodi{wi program svojim defileom uveli~ale su i ma`oretkiwe, koje su pro{etale Trgom slobode, Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom, Kat ol i~k om port om i ulicama Modene i Kraqa Aleksandra. Na bini na Trgu odr`an je konc ert „Tamb ur ic a fest”

Foto: N. Stojanovi}

Derowe,anakonwihnastupilajegrupa„Uvertira”. Program se nastavqa danas naTrguslobode,gde}eseu14 satiodr`atihumanitarnaakcij a Udru` ew a ugos tit eq a, koja }e promovisati i prodavati specijalitete tradicionalnekuhiwe. Od 18 do 20 sati u Kulturnomcentru,uKatoli~kojporti 5, bi}e odr`ana radionica upoz nav aw a i ovlad av aw a `onglerskim ve{tinama, a od 19 do 21 sat u Zmaj Jovinoj i Dun avs koj ulic i nas tup i} e AKUD„SowaMarinkovi}”. N.R.

Crte`iislike VereZari} Retrospektivna izlo`ba „VeraZari}-crte`iislike iz poklon zbirke Zavi~ajne galerije Muzeja grada Novog Sada” bi}e otvorena sutra u 19 ~asova u Zbirci strane umetnostiMuzejagradaNovog Sada. Posetioci }e mo}i da pogledajuobimanizborostvarewa akademske umetnice Ve-

reZari} odwenihnajranijih radova, nastalih po zavr{etku Akademije umetnosti  do savremenihdela.Izlo`bapovodom ~etiri decenije stvara~kog rada Zari}eve bi}e otvorena do kraja januara 2012.godine,aautorpostavke je istori~ar umetnosti JelenaBawac. I.I.

c m y


8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda14.decembar2011.

dnevnik

PREDUZE]U TREBA OBRTNI KAPITAL, A NE NOVI GAZDA

Privatizacija „Stana” nau~na fantastika

Foto:F.Baki}

ZA „RADOSNO DETIWSTVO” 16.000 PAKETI]A

Svim mali{anima pokloni dece sveta Povodom predstoje}ih bopravqen s puno qubavi. Prema `i}nih i novogodi{wih prawenim re~ima, sem dece iz vrtiznika, predsednik Humanitar}a paketi}e }e dobiti i maline organizacije „Duga” Daniel {ani iz De~jeg sela, kao i mnoge Kurawi uru~io je ju~e direktodruge organizacije. ru Pred{kolske ustanove „RaRe~ je, zapravo, o najve}em dosno detiwstvo” Borislavu de~jem svetskom projektu „OpeSamarxi}u kuporej{n kristmas ne za novogodi~ajld„. Na stotiLepaakcijadelo {we paketi}e za ne hiqada maliHumanitarne svih 16.000 upisa{ana iz Amerike, nih mali{ana. organizacije„Duga” Velike BritaniMali{ani }e s je, Kanade, Nekuponima mo}i ma~ke i drugih zeda podignu poklone u sedi{tu te maqa pravi poklone za vr{waorganizacije, u ulici Novaka ke {irom sveta. Ova bo`i}na Radowi}a 19. U paketi}ima se pri~a po~ela je 1990. Bo`i}ni nalazi {kolski pribor, rukavipaketi}i obradovali su do dace, kape ili neki drugi odevni nas 80 miliona mali{ana u prepredmeti, slatki{i, kozmetika. ko 130 zemaqa sveta. Direktor Darove za na{e mali{ane na„Radosnog detiwstva” zahvalio pravila su deca celog sveta. se „Dugi” na ovim paketi}ima u Portparol u „Dugi” Vera Kurasvoje i u ime roditeqa i maliwi najavila je da }e svaki vrti} {ana. Sem ovih, mali{ani }e dobiti razli~itu boju kupona i dobiti i paketi}e od novosadima}e odre|en dan kada }e mo}i skog „Univereksporta”, kazao je da do|e po paketi}, koji je naSamarxi}. Q. Na.

HUMANITARNA @URKA ZA DECU IZ ROMSKIH PORODICA

Slatki{ po slatki{, paketi} Humanitarna `urka „Dobar provod uz dobro delo”, koju organizuje Novosadski humanitarni centar, bi}e odr`ana sutra u 22 sata u klubu Sterija, Pozori{ni trg 1. Sugra|ani, koji budu `eleli da u~estvuju u ovoj akciji, kao ulaznicu mora}e da ponesu slatki{, a od sakupqenih slatki{a bi}e napravqeni novogodi{wi paketi}i za decu iz socijalno ugro`enih romskih porodica. Na istom mestu sutra u 20.30 sati Novosadski humanitarni centar organizova}e i promociju ~asopisa „Lice uli-

ce”, koji izlazi jednom mese~no, a prodaju ga besku}nici i najsiroma{niji pripadnici marginalizovanih grupa. ^asopis govori o socijalnim, ekonomskim i integracijskim problemima tih grupa i o podizawu svesti kod sugra|ana o nu`nosti anga`ovawa u humanitarnim akcijama. Informacije o `urci i akciji Novogodi{wi paketi} mogu se na}i na sajtu Novosadskog humanitarnog centra www.nshc.org.rs, kao i na fejsbuk stranici ove organizacije. N. R.

VESTI Promocija kwige u „Prometeju” Roman „Put Magelanove mape” Sini{e @ivkovi}a bi}e predstavqen sutra u 12 ~asova u Klubu „Prometej”, Trg Marije Tarandafil 11. Pored autora govori}e i urednik Zoran Kolunxija. G. ^.

Slavqeni~ki koncert Florijana Bala`a Koncert povodom 25 godina umetni~kog rada Florijana Bala`a bi}e odr`an ve~eras u 19 ~asova u sve~anoj sali Matice srpske, Ulica Matice srpske 1. Pored Bala`a (violina), nastupaju Vawa Prica (klavir), Du{ica Polovina (viola), Marta Bala`, (sopran), duo VITRIOL i Salon orekestar „La boem„. K. K.

Radionica za penzionere Radionica za penzionere bi}e odr`ana danas u 16 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Gost radionice Dragana Miliki} }e polaznicima pokazati kako da na-

prave nakit od filca mokrom i suvom tehnikom. Voditeq radionice je saradnik za marketing Vijero~ka [ipka. A. Va.

Porodi~ne i druge pri~e Tema Govornice Vojvo|anskog kluba, koja }e biti odr`ana sutra u 13 ~asova u Plavoj sali Skup{tine Grada, @arka Zrewanina 2a, bi}e ,,Vojvodna pogled iz drugog ugla; Transgeneracijska se}awa - porodi~ne i druge pri~e”. Uvodni~ar je sociolog i istra`iva~ dr Jawa Be~-Nojman. Govornica je otvorena za javnost. J. D.

Sve o {titnoj `lezdi Predavawe o osteoporozi i {titnoj `lezdi bi}e odr`ano danas od 18 ~asova u prostorijama Mesne zajednice ,,Liman 3” u okviru projekta ,,Boqe spre~iti nego le~iti”. Predava~i su dr Predrag Filipov za osteoporozu i dr Jana Ili} koja }e govoriti o tome kako propoznati bolesti {titne `lezde.Svi posetioci od 45 do 65 godina ima}e prilike da provere gustinu kostiju i indeks osteoporoze. J. D.

Direktor JKP „Stan” Rajko Boj~i} skepti~an je da bi u ovo javno komunalno preduze}e mogao da u|e privatni kapital, jer kako isti~e, u na{em gradu se sa istim poslom kao i „Stan” bavi oko 40 preduze}a, ali u sivoj zoni.U uslovima takve nelojalne konkurencije ne znam ko bi mogao da ulo`i novac pod uslovom da je ozbiqan u svetu biznisa, isti~e Boj~i}. Ka`e da je na{em gradu potrebno preduze}e kao {to je „Stan„ radi odr`avawa zgrada, po modelu kako to ~ini ova gradska firma, preventivno i u hitnim slu~ajevima. - Sa mnom niko od predstavnika osniva~a nije razgovarao o mogu}nosti vlasni~ke transformacije- rekao je Boj~i}, na-

Grad ne razmi{qa o promeni vlasni{tva Gradska ministarska za komunalne poslove Gordana Pu{i} izjavila je za „Dnevnik” da nema ni govora o mogu}nosti mewawa vlasni~ke transformacije komunalne privrede Novg Sada. O tome ne razmi{qamo ve} se bavimo drugim stvarima, radimo buxet i drugo. - Sindikati, zaposleni i ostali su se prepali. Verovatno {to su doneta dva zakona, o komunalnim delatnostima i o javnoprivatnom partnerstvu i koncesiji, ali se lokalna samouprava ne bavi ovom regulativom, ve} ima pre~a posla - naglasila je Pu{i}.

gla{avaju}i da „Stanu” treba obrtni kapital, ali da uprkos tome u narednu godinu preduze}e ulazi sa dobrim tr`i{nim pozicijama. - Sve vi{e se okre}emo tr`i{tu i sada radimo i za tre}a lica - isti~e Boj~i}. Ujedno isti~e da je na osniva~u, Gradu, da odlu~i kako }e obezbediti obrtna sredstva za „Stan”. Pri~e da bi „Stan” mogao da bude me|u prvim komunalnim preduze}ima u koje bi mogao da u|e privatni kapital zatekla je

GSP SPROVEO ANKETU

OVE SEDMICE SOLO AUTOBUSI NA LINIJI CENTAR – NOVO NASEQE

Ima li gu`ve u „dvojci” Prema prvim zapa`awima na gradskoj liniji 2 Centar - Novo naseqe i ima i nema gu`ve, od kako ove sedmice saobra}aju solo autobusu umesto zglobnih. U gradskom prevozniku ka`u da je jo{ rano donositi zakqu~ak da li je ova izmena opravdana, ve} isti~u da su dobili nekoliko obave{tewa putnika o terminu kada ima gu`ve, ali i kada je stawe suprotni. Gradski prevoznik se odlu~io da uvede izmene po{to je prebrojavawem putnika zakqu~io da zglobni autobusi nisu dovoqno iskori{}eni, odnosno da nemaju

predsednika skup{tinskog Odbora za komunalne poslove Milana Ogar. - Sada je trend da se pri~a o javno-privatnom partnerstvu. Iskreno ne znam {ta bi mogao da ka`em o tome, pogotovo kada se radi o „Stanu”. ^lanovi Skup{tinskog odbora nemaju druge sastanke osim javnih sednica uprili~enih u Skup{tini grada uo~i zasedawa gradskog parlamenta.Na temu ulaska privatnog kapitala u komunalni sistem grada sa mnom niko nije razgovarao. O tome nije bilo re~i ni na partijskim sastancima - izjavio je demokrata Ogar. Podse}amo da je Sindikat radnika u stambeno-komunalnoj privredi grada najavio da }e gradskoj vlasti biti ozbiqna prepreka ukoliko ova bude htela da uvede privatni kapital u komunalni sektor Novog Sada. Sindikat komunalaca va`i za najja~eg u Novom Sadu po broju ~lanova, i tra`i referendum, na kojem bi se Novosa|ani javno izjasnili o privatizaciji. Ovako ~vrst stav sindikat brani ~iwenicom da u okru`ewu komunalna privreda nije privatizovana, ve} da su lokalne samouprave dovele preduze}a na nivo tr`i{nog i samoodr`ivog poslovawa. Z. Deli}

dovoqno putnika. Solo autobusi }e saobra}ati do petka, a na toj liniji krstari}e 240 vozila mesto 202. Autobusi }e i}i svakih sedam minuta u {picu, a van {pica na svakih osam odnosno devet minuta. Na osnovu primedbi, sugestija i pohvala gradski prevoznik }e odlu~iti koji autobusi }e saobra}ati na liniji Centar - Novo naseqe, posle Nove godine. Gradsko saobra}ajno preduze}e je planiralo da od januara 2012. godine na „dvojci” budu solo autobusi, ali od toga mo`e i da obustane, kada ~uje {ta ka`u putnici. Z. D.

Novi busevi putnicima potaman Anketa gradskog prevoznika postavqena pre nedequ dana na sajtu preduze}a pokazala je da su Novosa|ani zadovoqni novim autobusima „Iveko Irisbus“ proizvedenim u Italiji. Autobusi su od pre desetak dana na gradskim linijama, a vi{e od 68 odsto u~esnika ankete kazalo je da je izuzetno zadovoqno novim voznim parkom. Kao razlog naveli su: komfor, klima ure|aj i prilago|enost osobama sa posebnim potrebama. Oko16 odsto putnika kazalo je da je zadovoqno novim autobusima zato {to poseduju motor E5, koji zadovoqava ekolo{ke standarde. A 15,5 odsto anketiranih reklo je da nije zadovoqno. U anketnom pitawu nisu ponu|eni odgovori {ta se zamera novim autobusima. U gradskom prevozniku kazali su, da su im pohvale stigle i od sredwo{kolaca. Ova grupa putnika, ka`u u preduze}u, autobuse je nazvala „svemirci”. Z. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Roze kwiga, {tivo za devoj~ice Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ v e na na{ broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 13 do

13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬ b i¬ t i po pri¬ m e rak de la „Moja savr{ena roze zabavna i pou~na kwiga sa nalepnicama”, koje je priredila grupa autora. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksan-

^ITAOCI PI[U SMS

dra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Pre pu na za ni mqi vih iga ra, sla ga li ca, za da ta ka i sa vi {e od 350 na lep ni ca ko je se la ko le pe, „Mo ja sa vr {e na ro ze kwi ga s nalep ni ca ma„ dr `a}e pa `wu va {im naj mla |im de voj ~i ca ma po ~i tav dan. De ca

}e se za ba vqa ti dok bu du u~i la o re ~i ma, bro je vi ma, `i vo ti wa ma, ob li ci ma i bo ja ma, igra~ ka ma i ono me {to je u ku }i, sve uz ovu uz bu dqi vu kwi gu s na lep ni ca ma. „Mo ja sa vr {ena ro ze kwi ga s na lep ni ca ma„ ga ran tu je sa te i sa te za ba ve za va {u de cu. N. R.

065/47-66-452

Nije kanal sve {to ble{ti KDS spajawem sa SBB-om doneo nam je jo{ gomilu bezvrednih kanala koji nas iritiraju u mozak galamom i reklamama. Bo`e moj, imamo 70 kanala! 064/2466... *** Ne znam {ta na{i sugra|ani ho}e od gospodina Pavli~i}a i cele gradske postavke? Napravili su toliko, pogledajte bulevare komplet sve i zelenilo, a ne kao SRS, samo po~eli i ostavili. A o Keju da i ne pri~amo, lepota jedna, takav nam treba i moj glas ima. Novosa|anka. 063/7606... *** Bravo za gradona~elnika! Ho}e on i da poslu{a glas svojih gra|ana. Eto, sa 20 miliona dinara novogodi{we slavqe smawuje na „svega”17 miliona dinara. Od te sume Bajagi „samo” tri, Zvonku jedan, ostaloj najbrojnijoj muzi~koj

„si}i” jedan , i za tehniku i obezbe|ewe ~etiri miliona dinara. I jedan milion dinara bi}e „upla}en u humanitarne svrhe”. Ali se ne zna kome i za ~ega. Ovo je sramno. [ta

ka`e na to gradski za{titnik gra|ana? 063/1761... *** U petak je maskirana grupa navija~a od wih dvadesetak, tridesetak i{la centrom grada i nasumice tukla prolaznike {ipkama, palicama i bokserima. Ho}e li policija preduzeti ne{to ili da se sami naoru`amo, pa robijamo tu „decu”, jer ih zakon {titi ~ak i kad oni nama poku{aju da oduzmu `ivot?! 064/1307... *** Izjavom da Ustavna norma koja ne mo`e da se primeni, Vuk Dra{kovi} je dokazao da Titu treba da zahvali za diplomu pravnog fakulteta. 063/7551... *** Bajatovi} obe}ao 10 odsto poskupqewe gasa, a on ode gore preko 20 odsto. Dokle lagawe? 063/7549...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda14.decembar2011.

9

UFUTOGUPO^ELORU[EWEDABISEGRADILO

Prole}edonosinovu ambulantu Ru{ewe Doma zdravqa u Futogupo~elojeju~e,auskoro}e bitipostavqenkamentemeqac za novu i ve}u ambulantu, koja bitrebalodabudeizdra|enau prvojpolovininarednegodine. Trenutna povr{ina objekta je 500kvadratnihmetara,{tonijedovoqnozaFutog.Osimkre~ewa i redovnog odr`avawa, nije bilo ve}ih ulagawa, pa se zgrada,kojapostojiod1964.godine,nalaziudostalo{emstawu. Radove pred ru{ewe ambulant e su ju~ e obi { li ~lan Grads kog ve} a za zdravs tvo prof. dr Aleksandar Kiraq i direktor Doma zdravqa „Novi Sad”@ivotaLazarevi}. -Futogapsolutnozaslu`uje nov u zdravs tven u ustan ov u. Davno je prevazi{ao gabarite

Foto:F.Baki}

ovezgrade.Planiranojedaradovi na izgradwi novog objek-

ta budu zavr{eni u maju ili aprilunarednegodine,ato}e

zavisitiodvremenskihuslova -kazaoje~lanGradskogve}aza zdravstvo. Grad }e ulo`iti oko 70 miliona dinara u ovaj posao, dodaojeKiraq. - Nov i objek at pov r{ in e 1.200 kvadrata bi}e zna~ajna promena. Pod jednim krovom }ebitiop{tamedicina,pedijatrija, ginekologija, patrona` a, a razm i{ qam o i da uskoroomogu}imodajedaninternista radi u ovom objektu, barem jednom do dva puta nedeqno - istakao je direktor Domazdravqa. Ina~e, zbog po~etka ovih radova zaposleni lekari i medicinskesestreitehni~aripreseqenisuuobjekteDomazdravqau Bege~uiVeterniku. I.D.

DOKRAJAGREJNESEZONE

Savesnimpotro{a~imagasa popustpetodsto Preduze}e„NoviSadgas”}eodslede}egmesecasvimkupcimaprirodnoggasa iz kategorije „doma}instvo” odobriti popustodpetodstoukolikoucelostii u roku plate ra~un za potro{wu gasa. Dakle, svaki kupac gasa iz kategorije „doma}instvo” koji sva dugovawa za po-

tro{wu gasa  po ra~unima za novembar plati do 20. decembra, ostvari}e pravo napopustnaiznosobra~unatogenergenta za decembar. Popust }e se primewivatidoktrajegrejnasezona. „NoviSadgas”naovajna~in`elida se zahvali urednim plati{ama i tako

De{ava se da snize jedan artikal,aondastvarajuslikudaje svenapopustu,itakopotro{a~e dovode u zabludu - isti~e predsednikovogUdru`ewaGoran Papovi} i dodaje da kupci imaju pravo da pitaju trgovca kojajebilaprethodnacenarobeidalijestvar,kojukupuju, napopustuzbogo{te}ewa. Iz ovog udru`ewa saznali smodasesugra|aniidaqenaj-

KU]ENAPLACEVIMANATRASISOMBORSKOGBULEVARA

Akoimao{te}ewa, bi}eobe{te}ewa Pojedini sugra|ani koji `ive na trasi Somborskogbulevaraadeloveku}aidvori{tasuzbogradovaustupiligraduzanadoknadu,imajuproblemsapreostalim objektima koji su, kako ka`u, zbog gradwe pretrpeli o{te}ewa. Naime, Grad je otkupio samo deloveplacevakojisusenalazilinaprojektovanom delusaobra}ajnice,alineiostatak.

Koncert zatrudnice U~enici Muzi~ke {kole „Isidor Baji}” odr`a}e sutrau17~asovakoncertklasi~ne muzike za sve budu}e mame u prostorijama {kole.Koncert za trudnice pokrenut je na inicijativu GordaneGradinac kakodabi se budu}im mamama i wihovimbebamapribli`ilaklasi~namuzika. M.M.

Pipero socijalnim femininativima Predavawe prof. dr Predraga Pipera o socijalnim femininativima u slovenskim jezicima bi}e odr`ano danas u 18 ~asova u sve~anoj sali Ogranka SANU,NikolePa{i}a6.Odr`avawe predavawa pomogao je Pokrajinskisekretarijatzanaukuitehnolo{kirazvoj. J. D.

U Zavodu za izgradwu grada je re~eno da se pri gradwira~unanamogu}ao{te}ewaidasezbogtoga, po prijavi gra|ana, na teren {aqu gra|evinski ve{tacikojiutvr|ujuuzrok. Ukolikoseutvrdidao{te}ewapostojeidasunastalazbogradova~ijijeinvestitorZavod,o{te}enima}eseponuditinaknada{tete. B.M.

FotografijeNovognaseqa iSatelita Izlo`ba fotografija Novog naseqa i Satelita povodom zavr{enog foto - konkursa „Osvrni se,pogledaj,zabele`i”bi}eotvorena danas u 18 ~asova u ogranku Gradske biblioteke „@arko Zrewanin”,uUliciDu{anaDanilovi}a 12. Stru~ni `iri u sastavu

Jaroslav Pap, Goran Vuk~evi} i Aleksandar Kizur odabrao je me|u vi{e od 90 fotografija pet, ~ijiautori}ebitinagra|eni.Izlo`bu}eotvoritizamenikgradona~elnikamr ZoranMandi} idirektor Gradske biblioteke mr Milo{Pankov. S.V.

Daromprotiv nesre}e lorad \uri} otvorio je izlo`bu rekav{i da je „Banovina” pravo mesto za predstavqawe “Tamburica festa” i likovne kolonije. -Mismosaorganizatorima festivala ve} ~etiri godine partneri u promovisawu vojvo|anske kulture na najlep{i na~in. Derowe su mesto gdejetambura{kamuzikaprvi put uspe{no izvedena na veliki prostor. Nadam se da }e se sar adw a nas tav it i i naredn ih god in a – kaz ao je \uri}. G.^.

Izlo`baslikaifotografija„Galerijalikovnihkolonija Tamburica fest” ju~e je sve~anootvorenaucentralnomholu zgradeVladeVojvodine,azaradaodprodatihslika,oko4.000 evra, oti}i }e ~etvorogodi{wem M. P. ~iji su roditeqi nedavno poginuli u Beogradu sko~iv{isa6.sprata.Izlo`ene su umetni~ke slike i fotografije nastale od 2008. do 2011. na “Tamburica festu” u Derowama. PokrajinskisekretarzakulturuijavnoinformisaweMi-

Nezadovoqniradom SavetaMesnezajednice SavetMesnezajenice„Petrovaradin” potpuno je nefunkcionalan{tojebiorazlogzasastanak Udru`ewa gra|ana „Petrovaradin”, koji se ju~e odr`ao u prostorijama ove mesne zajednice.Kakotvrde~lanoviUdru`ewa, pojedini ~lanovi Saveta iako su formalno deo ovog tela nepojavqujusenasastancimave}

Prazni~nasni`ewa ~estola`na ma da se ~uvaju ovih akcija, jer sutrgovcina{liprostorzamanipulaciju, a jedini koji su na krajuo{te}enijesukupci. -Kaoiprethodnihgodina,i sadaimala`nihakcijaipopusta.Jediniinajboqisavetkoji mo`emo da damo potro{a~ima jeste da ne nasedaju na ovakve akcije,jertaoblastnijedobro ure|ena i zato pru`a trgovcima priliku da rade {ta `ele.

OTVORENAHUMANITARNAIZLO@BASLIKA SA„TAMBURICAFESTA”

NASASTANKUUDRU@EWAGRA\ANA„PETROVARADIN”

stim ul i{ e {to ve} i broj dom a} instavadaplatesvojera~uneucelostii na vreme. Popust se ne odnosi na ona dom a}ins tva koj a pot ro{ wu gas a pla}aju12meseci,odnosnonaonakoja koristepogodnostreprograma. A.Va.

IZNACIONALNOGUDRU@EWAZAZA[TITUPOTRO[A^AUPOZORAVAJU

Prazni~na kupovna groznica kre}e sredinom decembra, kada najve}i broj sugra|ana po~iwe pripreme za novogodi{we slavqe. U ovom periodu mnogi butici i radwe odobravaju popustenapojedineartikle,atovelikimslovimaisti~unaizlogu itakostvarajuslikudasucene svihproizvodasni`ene.IzNacionalnogudru`ewazaza{titu potro{a~a savetuju sugra|ani-

Foto:N.Stojanovi}

du`i period. Na ovo su izme|u ostalog ukazali ~lanovi Upravnog odbora Udru`ewa @eqko Fi{er iBorislav^iki}. Na sastanku, kome su prisustvovaliipojedini~lanovipoliti~kih partija, zakqu~eno je da je do{lo vreme da se Petrovaradin stavi ispred politike isvihinteresa. J.Z.

NARASKRSNICIBULEVARAJA[ETOMI]AI PARISKEKOMUNE

Semaforkona~no probnoproradio

vi{e`alenakvalitetobu}ei ode}e. -Nekvalitetnaobu}aiode}a suproblemonihkojibitotrebalodakontroli{u.Zaovakvo stawe na tr`i{tu nisu krivi trgovci,negoonikojisutodozvolili,atosu„Jugoinspekt„i dr`ava.Svedoksenadle`nine pozabaveovimproblemomidaqe }e biti tako - naglasio je Papovi}. N.R.

SemafornaraskrsniciBulevara Ja{e Tomi}a i Ulice Pariske komune pu{ten je ju~e u probnirad,odnosnoukqu~enje natrepta~.IzZavodazaizgradwugradaka`uda}esemaforbitipu{tenuredovanradzanekolikodana,adotadamolegra|ane da obrate pa`wu na novopo-

stavqenu saobra}ajnu signalizaciju. Ka`u da }e postavqawe semaforaomogu}itibezbednije i efikasnije odvijawe saobra}ajanaovojizuzetnofrekventnoj raskrsnici,  na kojoj su se ~esto de{avali udesi. Izvo|a~ radovajeJavnokomunalnopreduze}e„Put”. G.^.

GRAD]EBITI[IROKERUKE

Prvojnovogodi{woj bebi100.000dinara Prvoj bebi ro|enoj u 2012. godini u novosadskom porodil i{ tu grad }e dod el it i 100.000dinara,najavilajeza na{ list na~elnica gradske uprave za socijalnu i de~ju za{tituVeraGrkavac. - Uslov za dobijawe ovog poklona jeste da roditeqi bebe imaju prebivali{te u Novom Sadu, odnosno boravi{te, ukolikosuroditeqiraseqenalica sa Kosova i Metohije. Ostalim bebama koje se rode 1. januara u 2012. godine u Novom Sadu grad }e uplatiti jednokratnu nov~anupomo}uiznosuod50.000dinara-istaklajeGrkavac.

Prema wenim re~ima, ova novac bi}e upla}en na ra~une rod it eq a prek o Po-

{tans ke {ted io n ic e i to ~im majke dobiju re{ewe od uprave. Q.Na.

USUBOTUINEDEQUUFTN-u

Mladimapokazujuput doposla Dvodnevni edukativni doga|aj „Kako do posla” u organizaciji „EESTEC LC„,bi}eodr`anusubotuod11do15satiiunedequod10 do15satiuprostorijamaFakulteta tehni~kih nauka. Projekat podrazumevaobukumladihzaplanirawe karijere, pisawe radne biografije, sastavqawe motivacionogpisma,pona{awenarazgovoruozaposlewu,kaoistupawau kontaktsaposlodavcima.

Doga|aj }e biti realizovan u saradwi sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe koja }e kroz razli~ite oblike tribina iradionicaudirektnomdodiru sa mladima odgovoriti na sva wihovapitawa. Centarzaistra`ivaweiedukaciju TIM }e tako|e biti zadu`en za radionice. U~e{}e je besplatno, ali broj mesta je ograni~en. A.L.

VEKIPOODSMRTIPATRIJARHARAJA^I]A

Parastosiautobiografija Episkop sremski Vasilije sa sve{tenstvom slu`i}e danas u 18.30 sati u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima parastos povodom150godinaodsmrtipatrijarhaJosifaRaja~i}a.Pola satakasnijeusve~anojsaliKarlova~kebogoslovijebi}epredstavqena kwiga „Opisanije  `ivota patrijarha Josifa Raja~i}a” (autobiografija). U programu u~estvuju prof. dr Qiqana Jeremi}, dr Drago Wegovan, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima @arko Dimi}. Voditeq programa je jerej mr JovanMilanovi}. Umuzi~komdelunastupahorbogoslovapod upravomdirigentkiweTamarePetijevi}.Unastavkupromocijebi}eprikazandokumentarnikratkometra`nifilm„PatrijarhJosifRaja~i}”ure`ijiJasneRemin. Z.Ml.

SUTRAUKARLOVCIMA

Promocija„Krovova” Najnoviji, 80. broj ~asopisa za kulturu,naukuiumetnost„Krovovi”bi}e predstavqensutraod19satiu~itaonici biblioteke „Branko Radi~evi}” uSremskimKarlovcima.Napromociji }e govoriti ~lanovi redakcije Danica Vujkov i Pero Zubac, sekretar redakcijedrDragoWegovan,saradnik An|elkoErdeqanin,likovniurednik \or|e Lazi} ]ap{a i glavni i odgovorni urednik „Krovova” @arko Dimi}.^asopisovegodinenavr{ava~etvrtvekapostojawa. Z.Ml.


VOJVODINA / NOVI SAD

sreda14.decembar2011.

DNEVNIK

c m y

10

КОДТУРИЈЕПОМОРРИБЕОТРОВОМИЛИНИСКИМВОДОСТАЈЕМ

Самобабушка јошодолева

ТУРИЈА: Пре два дана мештани Турије приметили су неуобичајено велики број галебова који се спуштају на обалу Великог бачког канала, али и осетили несносан смрад. Узрок томе је огромна количина угинуле рибе која плута каналом. Према речима Ђорђа Клинцова, који има кућу на самој обали канала, угинула риба је углавном деверика, тостолобик и буцов, док, како каже, бабушка још увек одолева и плива у каналској води која је несвакидашње беле боје. - Ово свакако није први пут да се дешава помор рибе. Само ове године се овако нешто дешавало већ два пута, али нико не реагује. Не знам шта би могао да буде узрок, али могу само да претпоставим да долази од великих загађивача из Врбаса, јер у Србобрану више ништа од индустрије не ради, тако да је немогуће да долази одатле - истакао је Клинцов. Са друге стране, Драган Курјачки, председник Еколошког покрета Србобрана каже да је највероватнији узрок помора рибе низак водостај канала. - Према нашим проценама, ниво воде је опао за 30-40 сантиметара. Због слабог прилива воде, канал се, практично, претворио у

бару, па је рибама највероватније нестало кисеоника и масовно су се угушиле - рекао је Курјачки. У ЈВП „Воде Војводине” такође деле то мишљење:

гу упумпати довољно свеже воде у канал”, наводи се у саопштењу „Вода Војводине” и додаје да додатни проблем представљају и загађивачи са подручја Црвенке, Куле, Врбаса и Србобрана који и даље у канал испуштају отпадне воде. ЈВП „Воде Војводине” послало је свим загађивачима обавештење о тренутној ситуацији. Са проблемом су упознате и надлежне инспекције, а обавештење ће бити прослеђено и Сектору за ванредне ситуације МУП Србије. Уколико се оваква хидролошка ситуација настави могуће су и веће последице, каже се у саопштењу ЈВП „Воде Војводине“. Иначе, крајем маја ове ЈВП„ВодеВојводине”упозорило године Покрајинска инсвезагађиваченаовомподручју спекција за заштиту жи„Лоша хидролошка ситуација, вотне средине утврдила је да је на односно низак водостај Дунава, истом месту угинуло 7.100 јединки проузроковали су помор беле рибе рибе, а анализа воде коју је обавиу каналу ДТД код Турије. У тај део ло ЈВП „Воде Војводине” је покаканала при нормалном водостају зала повећано присуство амонијаДунава пумпама код Богојева уба- ка. Такође, и у септембру је дошло цује се свежа вода. Међутим, због до помора рибе, али овога пута изузетно ниског водостаја Дунава због рекордно ниског водостаја. црпне станице тешко раде и не моМ. Кековић

Дунавијезерораскинуливезу

БАЧКА ПАЛАНКА: Нижи водостај код зграде Капетаније, а ту је иначе мерна летва, није измерен у ово доба године још од 1907. године, кажу у Бачкој Паланци. Ниска вода је највидљивија код мостића, где је каналом заливно језеро Тиквара повезано са Дунавом. Тај канал је давно пресушио, а мерна летва сада стоји само као успомена на време када је Дунав био велик и пунио водом ово језеро. До пре двадесетак дана на другом спојном месту језера и реке, односно код Попова, како Паланчани називају тај део приобаља, вода је из језера истицала у Дунав, јер је неко прокопао канал, како би могао чамцима да прође у реку да пеца. Да би се знало какав овде може да буде водостај, не-

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, scena „Pera Dobrinovi}”: drama „Parastos u belom” (19.30) Pozori{temladihvelika sala: „O oru`ju i ~oveku” (20) Novosadskopozori{te:„^ongor i Tinde” (19)

BIOSKOPI Arena: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.15, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15.15, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.10), „Ma~ak u ~izmama” (12.30, 13.20, 15.05, 16.10, 16.50, 18.30), „Elita ubica” (22.20), „Formula uspeha” (21.50), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Konan Varvarin 3D” (18, 22.35), „^udesno putovawe jedne korwa~e 3D” (10.50), „Prakti~ni vodi~ kroz Beograd sa pevawem i plakawem” (18.10), „Ku}a snova” (20.05)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Nata{aGlumac, DraganaDabi}, DraganaPu{i}, Marija \eri}, Miroslava Jovanovi} iz Novog Sada, Daniela Bo`i} iz Beograda, MilicaKosani} iz Beo~ina, MarijanaBilvarski iz Nadaqa i MarizelaPanteli} iz ^erevi}a, DE^AKE: Marija@e`eqiz Novog Sada, Mirjana[aru iz Futoga, JovanaBukvi} i IvanaMaj iz Ba~ke Palanke, DanijelaRadinovi} iz Stepanovi}eva, GordanaAn|eli} iz Pa~ira i VesnaDoki}Peri~i} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Radojka Ilije Brki} (1907) u 10.30 ~asova, Svetislav Petra Stefanovi} (1939) u 11.15, Lazar Milana Lukaji} (1934) u 12, Qubica Lazara Gligori} (1936) u 12.45, \ur|inka Save Bati} (1932) u 13.30, Mileta Milojice Petri} (1931) u 14.15 i Darinka Du{ana ^u~kovi} (1941) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen @an Budea Kantar (1944) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Sofija Dragutina Drk (1924) u 13 ~asova.

TElEfONI

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Пресушиоканалкодмостића

ка посведочи чињеница да када Дунав надође, цео мостић буде под водом, а мерна летва се не види. М.Сџ.

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ЗАВРШЕНА ТРАФО-СТАНИЦА ЗА ИЗБЕГЛИЧКО НАСЕЉЕ

Крушедолацдобиострују КРУШЕДОЛ: У сремском селу Крушедол, које припада општини Ириг, јуче је обележен завршетак радова на изград њи електро е нер гет ских обејката у избегличком насељу Крушедолац. Ту су до сада из-

ћити свим нашим грађанима и грађанкама да живе под једнаким условима и да туристичка регија Војводине буде свуда једнако развијена, односно да не буде само Нови Сад високоразвијен, него да то буду и мање средине - ка-

грађене четири куће, а овим је омогућена изградња планираних 90 кућа. - Као друштвено одговорна компанија „Електровојводина” је, сопственим средствима, изградила ову значајну енергетску инфраструктуру, односно мешовити вод дужине 710 метара, нову трафо- станицу и надземну нисконапонску мрежу дужине 806 метара. Врло је важно омогу-

зао је директор „Електровојводине” др ТихомирСимић. Пројекат је вредан око 5,5 милиона динара, а радове је извела „Електордистрибуција” Рума и завршени су за само три и по ме сеца, јер је пројекат већ по стојао, појаснио је директор рум ске „Електроди стрибуције” ЖиванаРавић. - Ми из општине смо покренули иницијативу јер смо

Унапређена општинска управа

БАЧ: Општина Бач у партнерству са градом Сомбором реализовала је пројекат „Унапређење људских капацитета у Општини Бач”, чији је основни циљ био унапређење услуга које општинска управа Бач пружа грађанима. Током претходних 15 месеци, у оквиру наведеног пројекта организована је обука за запослене у Општинској управи Бач за рад на рачунару и на тај начин је сертификовано 36 радника са ЕЦДЛ цертификатом. Други вид обуке запослених односио се на приступ ЕУ фондовима у оквиру које је 12 полазника, радника општине Бач, оспособљено за квалитетну припрему предлога пројеката по прописаним ЕУ процедурама. На основу тога припремљена су три пројектна предлога за аплицирање ка фондовима ЕУ. Општина Бач је опремљена и са 25 нових преносивих рачунара, чиме ће бити унапређен рад општинских служби. Завршна конференција у оквиру овог пројекта одржаће се у петак, 16. децембра у „Бизнис клубу” у Селенчи. Пројекат је финансирала Европске унија са сто хиљада евра, а спроведен је уз техничку помоћ Тима за спровођење Exchange 3 програма у оквиру Сталне конференције градова и општина. В. Х.

Божићне приредбе и вашар СЕНТА: У Дому културе у Сенти отворена је божићна изложба Рукотворилачког удружења „Розета”, а богат програм „Божићних свечаности 2011”, одржаће се од 16. до 23. децембра. У свечаној сали Градске куће у петак 16. децембра у 18 сати је концерт и промоција ЦД-а групе „Мечвираг” уз учешће Ерике Крнач, Ане Хајнал и Ервина Жолдоша. Од 17. до 23. децембра од 10 до 18 сати испред Градске куће приређује се божићни вашар. Рукотворилачко удружење „Розета” за децу у неколико наврата уприличиће радионице за израду рукотворина и божићних украса. Божићно такмичење у кувању вина, рибље чорбе и посног пасуља, као избор најбоље ракије медоваче одржаће се 23. децембра од 8 сати, а Мото клуб „Зинтарев” у 13,30 сати на тргу испред Градске куће приређује ручак чији приход је намењен у хуманитарне сврхе. У сали Градске куће у 19 сати приређује се божићни концерт „Порука Витлејема”. М. Мр.

увидели да становници насеља Крушедолац имају великих про бле ма са снабде ва њем електричном енергијом. Свима нама треба да је у интере су да нам млади људи не одлазе у вели ке гра до ве, не го да омогући мо ви сок стан дард живота и у малим срединама – казао је председник Скупштине општине Ириг Владислав Илкић. Становници Крушедолца су избегла и прогнана лица којима је општина Ириг омогућила ку по ви ну пла це ва по по влашћеним ценама од 40 хиљада ди на ра, док су ку ће изграђене од страних донација. До сада су се струјом снабдевали од фудбалског клуба који се налази у близини, а рачуне за струју је плаћала општинска управа. - Услови живота без струје су били јако тешки. Били смо до сада више без струје, него што смо је има ли, а да би укључили неки већи електрични уређај морали смо да се договарамо са комшијама, а и каблови које смо превукли са стадиона нису били безбедни рекла је Нада Вукелић, становница Крушедолца. Ј. Антић

sreda14.decembar2011.

ЗРЕЊАНИН, КИКИНДА И НОВИ БЕЧЕЈ НА ЗАЈЕДНИЧКОМ ЗА ДАТКУ

Меморандумзаекономски развојБаната ЕЧКА: Потписивањем Мемо- ски секретар за пољопривреду, рандума о разумевању са Пројек- водопривреду и шумарство Датом одрживог локалног развоја ниел Петровић, који је присуАмеричке агенције за реконструк- ствовао чину потписивања Мецију и развој (УСАИД), успоста- морандума, најавио да ће овај севљено је партнерство између ло- кретаријат кроз своје програме калних самоуправа у Зрењанину, подржати овакве идеје. Потписници Меморандума наКикинди и Новом Бечеју, али и између компанија, организација и глашавају да су надлежни у Зрецивилних друштава, како би се објединила знања и ресурси и створило повољно окружење за инвестиције и економски развој ових банатских општина. Меморандум о разумевању са УСАИДовим Пројектом у понедељак су у Каштелу „Ечка“ потписали заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић, и председници општина Кикинда и Потписивање меморандума утицаће Нови Бечеј Илија Воји- на живот грађана новић и Миливој Вребалов. њанину, Кикинди и Новом Бечеју Вредност петогодишњег пројекта препознали могућност за сарадњу на неколико општинских иније 22 милиона долара. Директорка мисије УСАИД-а цијатива које ће, како је речено, СузанК.Фриц каже да је реч о утицати на животе грађана и на пројекту намењеном отварању приходе у њиховим заједницама, нових радних места и јачању и укључујући и унапређење туубрзању економског развоја ба- ристичких објеката на Тиси, разнатског региона, док је покрајин- вој пољопривреде, побољшање

ПРЕДСЕДНИК ПОКРАЈИНСКЕ ВЛА ДЕ БОЈАН ПАЈТИЋ У СОМБОРУ

Капиталнаулагања заевропскиград СОМБОР: Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић јуче је озваничио завршетак радова на реконструкцији централне градске пешачке зоне у Сомбору. Цео посао на реконструкцији започео је још 2007. године потписивањем Протокола о сарадњи, којим је локална самоуправа на себе преузела обавезе инвеститора, док је финансијски део терета на себе преузео тек формирани војвођански Фонд за капитална улагања. - Покрајинска Влада је, преко Фонда за капитална улагања, у АП Војводину у протеклих неколико година уложила 40 милијарди динара, од чега је у Сомбор уложено чак 2,7 милијарди - казао је Пајтић током обиласка реконструисане централне пешачке зоне у Сомбору. - Из овог извора финансирања у Сомбору смо улагали у градску топлану, водовод, канализацију, студентски дом „Др Зоран Ђинђић” и остале инфраструктурне пројекте, док је у пешачку зону уложено 420 милиона динара, захваљујући чему данас можемо да кажемо да је Сомбор сигурно један од најлепших градова у овом делу Европе - казао је Пајтић, уз опаску да је оволико улагање из покрајинског буџета не само потврда настојања покрајинске владе да очува културно наслеђе војвођанских градова, већ да је и добар сигнал потенцијалним иностраним инвеститорима. Председник локалног парламента, уједно и потпредседник војвођанске Скупштине Сини-

Покрајински Фонд за капитална улагања пласирао у Сомбор 2,7 милијардe динара

ша Лазић, захваљујући се покрајинској Влади на разумевању, нагласио је улогу Фонда за капитална улагања Војводине у целом пројекту. - Куриозитет је да је цео пројекат реконструкције само започет још пре двадесет година, али да је тек захваљујући Фонду за капитална улагања он изведен и приведен крају - казао је Лазић.Успешно завршен пројекат је послао двојаку поруку. Не само да је показао да наша локална самоуправа може бити успешан и одговоран партнер у пројектима оваквог обима, већ је и на најбољи начин демантовао критичаре рада локалног парламента, који

је доказао да се у њему може постићи консензус када су у питању најопштијиј интереси града.казао је Лазић. Након обиласка реконструисане сомборске централне пешачке зоне којој је основа главна варошка Улица Краља Петра Првог, председник покрајинске Владе са сарадницима, покрајинским секретаром за финансије Јовицом Ђукићем и директором Фонда за капитална улагања Небојшом Маленковићем, присуствовао је и скромној свечаности у Народном позоришту, током које је изведен и краћи уметнички програм „Сомбор, некад и сад”. М. Миљеновић

РЕФЕРЕНДУМИ УСПЕЛИ У ЧЕТИРИ ОД ПЕТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА КАЊИШКЕ ОПШТИНЕ

Хоргошбезсамодоприноса КАЊИЖА: Изјашњавање грађана за увођење новог самодоприноса на референдумима спроведеним од 18. новембра до 11. децембра на подручју пет месних заједница кањишке општине, успешнио је било у четири, а дебакл је забележен једино у Хоргошу. После Кањиже Хоргош је највећа месна заједница у општини, али се упркос дугог времена за сопровођење референдума одазвала четвртина грађана уписаних у бирачки списак, од којих је само 16 одсто подржало увођење новог петогодишњег самодоприноса. Програмом самодоприноса у Хоргошу је било планирано да се прикупи 96 милиона динара, али после слабог одзива грађана на протеклом референдуму док се поступак не буде могао поново спровести, а то је период од шест месеци, каса МЗ Хоргош остаће без ових прихода. Референдуми су успели у Мартоношу, Тотовом Селу, Трешњевцу и Адорјану. У Мартоношу где је крајем прошле године пропао референдум, руководство Месне заједнице се додатно ангажовало, тако да је

11

овог пута 52 одсто грађана дало подршку издвајању личног динара, тако да ће се у наредних пет година обезбедити 49 милиона динара за улагања у комуналну инфраструктуру. У Тотовом Селу је на изјашњавање изишло 71 одсто бирача а 64 одсто, што ће према програму омогућити прилив од 10,9 милиона динара, док је у Трешњевцу од 1.591 уписаних бирача на изјашњавање изошло преко 66 одсто и готово 56 одсто подржало увођење самодоприноса у наредном циклусу у врендости 26,4 милиона динара. Најбољи одзив грађана био је у Адорјану где се одазвало 73,5 одсто бирача и за десетогодишњи самодопринос гласало 63 одсто. Занимљиво је да ће у Адорјану поред запослених и пољопривредника на име самодоприноса средства издвајати и ромске породице које немају сталне приходе. За њих је уврђена годишња обавеза обавеза плаћања самодоприноса од 150 килограма пшенице по домаћинству, колико у просеку плаћају и просечна пољопривредна домаћинства са два и по хектара земље. М. Митровић

управљања општинском имовином, као и развој саобраћајне инфраструктуре. Горан Каурић се захвалио УСАИД-у што је препознао Зрењанин као град који има потенцијале, а Илија Војиновић је навео да је учешће Кикинде у овом пројекту велика ствар. - Без обзира на то што смо се у кикиндској општини фокусирали на пољопривреду и обновљиве изворе енергије, Нови Бечеј на туризам, а Зрењанин на спорт, све три општине ће се наћи у сваком од тих пројеката – казао је Војиновић. Председник новобечејске општине Миливој Вребалов истакао је да је та средњобанатска комуна начинила значајан искорак кад је о туризму реч, а да ће јој средства УСАИД-а помоћи да уради мастер план и направи бољу инфраструктуру. Од 2002. УСАИД је, иначе, инве стирао више од 662,5 милиона долара како би се стимулисао економски раст, ојачао правосудни систем и промовисало добро управљање у Србији. Ж. Балабан

ДОБРА ВЕСТ ИЗ „ВОДОКАНАЛА”

Жутавода исправназапиће

БЕЧ ЕЈ: Термоми не рал на истог профила у граду, моћи да вода из атерског бунара у бечеј- користе воду за пиће. ској Улици Уроша Предића код - Колико год да су суграђани старог млина је, по сле више од навикли да конзумирају жуту водва ме се ца, ми кро би оло шки ду, морају бити опрезни. Она јеопет исправна. Ово је вест која сте потврђена као лековита у стиже из ЈВ „Водоканал“, којем смислу лечења неких реуматје по ве ре на уло га кон тро- ских и кожних обољења, те као лисања исправно сти воде из, у мека и благо базна, прија људиБечеју популарно на зва них жу тих бунара. - Резултати по следњих микробиолошких ана лиза воде из артерског бунара код старог млина од 15. и 29. новембра дали су до знања да је вода ми кро би оло шки ис прав на, што је јуче опет потврђено, па смо од мах укло ни ли таблу с натписом упо зо ре ња да је вода микробиолошки неисправна рекла је технички директор ЈП „Водоканал“ мр СветланаКовачев. Тех нич ка служба овог предузећа извршила је почет ком но вем бра замену дотрајалог Употреба по упутству це во вода и ди ректно спајање бунарске цеви ма који имају повишену желуса изливом на улици и додатну дачну киселину. Међутим, због дезинфекцију, чиме је елими- високог садржаја натријума, не нисано продирање бактерија у погодује особама које имају процевовод. блема с кардиоваскуларним сиВаља имати на уму да је бу- стемом, бубрежним болестима... нар избушен 1939. године и да Управо због тога на сваком бује због дотрајало сти цеви до- нару постоји табла с упутством шло до микробиолошке конта- за шта је вода индикована, ко минације водоно сног слоја, ко- може да је пије и да, генерално ји је бактериолошки био зага- гледано, није препоручљиво да ђен. На сву срећу, квар је успе- се користи у великим количинашно саниран и Бечејци ће опет, ма - појаснила је мр Светлана као и из прео стала три бунара Карабаш. В. Јанков

Представљањекњиге оловству

КАЊ ИЖ А: У Ло вач ком дому у Кањижи представљање књиге „Ловство у Војводини”, об ја вље не у изда њу Култур но-ис тро риј ског дру штва „Пчеса”, приређује се сутра, у 18 часова. О књизи ће говорити профе сор др Зоран Ристић са Природно-математичког факултета у Новом Саду и истраживач исто риј ске гра ђе о лов ству Стеван Петровић из Бачког Градишта, а домаћин је Ловачко удуржење „Капетански рит”. М. Мр.


sreda14.decembar2011.

reporta@e

c m y

12

dnevnik

VELIKA GU@VA NA [TANDU KOVIQSKOG MANASTIRA TOKOM QUTOG I SLATKOG „RAKIJA FESTA”

Lekovito,ali obarasnogu

Kako odbiti qubazne doma}ine

S

ra, proizvodwa rakije je za`ivela po dolasku vladike Porfirija jegarskog za igumana. Manastir je poznat po proizvodwi duweva~e, viqamovke, kajsijeva~e kao i slatkog likera od zelenog oraha. Od eksklu-

zivnih pi}a proizvode stari viwak i rakiju od jabukovog vina „kalvados“ koji le`e u hrastovim buradima bar tri godine. Rakija peku od vo}a iz sopstvenih vo}waka i po recepturi staroj vi{e od 300 godina.

„Divqa ru`a” po receptu Dubrova~ke republike

„Mednica” garantovano najboqe greje

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

ad se ka`e da neko kupus gleda a meso vadi ili, ~ak, da je oti{ao a sarmu probao nije (pesma, ej !), jasan je znak da doti~na persona ne zna {ta je dobro. Jerbo, kupus je povr}e o kojem su pisale najmudrije glave Starog Rima jo{ u 4. veku pre Hrista, a obo`avao ga je i sam Pitagora. Istina, ~uveni Diogen je opomiwao da onaj ko ne zna da se ulaguje velika{ima mora znati da jede prazan kupus. Svejedno, kupus je svoje velike, pitome, glave prvo zavio na obalama Mediterana, a potom se razbokorio {irom sveta, gde je klima makar umerena, mada voli sunce, ali u kombinaciji s dosta vode. Kako bubri i raste

mo`e se gledati maltene celo leto, najboqe na rasadima u ataru Futoga, ka`u – prestonici ove biqke sa za{ti}enom sortom, svetski poznatom, i himnom: Dole kupus, gore nebo / To je Futog, Bog te je.. Prokole (re|e prokule) su glavice kupusa dr`ane u rastvoru soli i sopstvenog soka ove biqke (solo ili zajedno s ribancem), pa tako fermentirane, uki{eqene pod dejstvom kvasnih gqivica i mle~ne kiseline. Pomenuti stari Rimqani su pripremali kupus za zimu isto soqewem, no i dodavawem sir}eta, ali je ovaj drugi, prirodniji na~in, zvani jo{ i “slovenski”, sada najomiqeniji. Jo{, Rimqani su kupus zvali “brasika”, {to je sada latinsko ime za celu familiju srodnih biqaka (prokole – verovatno od brokuli), a u slovenskim jezicima kupus je kapusta (kao i u ma|arskom), Nemci ga zovu kraut, Englezi kebiy, s tim da nemaju ime za kiseli kupus ve} su ga pozajmili iz nema~kog (sauerkraut).

„Zari}“. Nekada{wi „Povlen“ iz Kosjeri}a, s tradicijom du`om od 60 godina, koji je jedini imao rakiju {qivovicu sa za{ti}enim geografskim poreklom, preuzeo je pre ~etiri godine Milan Zari}. I od we je napravio jednu od najsavremenijih destilerija u jugoisto~noj Evropi. – „Kraqica“, kako smo je nazvali, je rakija koja vi{e vu~e na kowak, i kad smo preuzeli podrum, ponovo smo joj za{titili geografsko poreklo. S ovom rakijom je drug Tito predstaqao na{u zemqu u svetu. Svaka fla{a ima serijski broj i prema rodu vo}waka te godine koje je proizvedena mo`emo napuniti odre|eni broj fla{a. Za jednu utro{imo 20 kila malina – ka`e Zari}, i dodaje da ova rakija ima zlato iz Slova~ke, Ma|arske, Novog Sada, a izvozi je u Nema~ku, Austriju,

Sloveniju, Ameriku, Kanadu i Australiju. Na {tandu „U`i~ke klekova~e“ predstavqena je rakija s ukusom nane. I wu smo probali, jer reko{e da je lek, i bili su u pravu. Ukus doma}e nane preovladava pa se ja~ina rakije i ne ose}a, a miris se dugo zadr`ava na nepcima. I ne udara, ni u glavu ni u noge. Neobi~an {tand bio je ukusno ure|eni „Gu{t“, gde smo probali sok od lavande na bazi sirupa, mada je bilo i sirupa od |umbira i anisa. Ipak, najvi{e pa`we, iako na najskromnijem {tandu, zaokupila nam je rakija od ru`a. Ta~nije liker, koji obara s nogu. Ne zbog ja~ine, ve} zbog ukusa. A pravi ga porodica Skiba, koja je iz Mostara ratnih godina prebegla u Kova~icu. „Divqa ru`a“ je proizvedena od vlastitog nasada ekolo{ki uzgajane „Rosa Provansa“ u parku prirode Powavica. Jednu jedinu ru`u je, kako nam je rekao Vasilij Skiba, doneo wegov otac iz Mostara i od we napravio rasad. Pi}e nastalo po staroj recepturi Dubrova~ke republike, poznato i pod imenom „rozolin“, jedinstveno je u Srbiji, mo`da i u Evropi. Kako smo ~uli od vlasnika podruma, ovo pi}e uglavnom se izvozi, i to prili~no uspe{no. A kako i ne bi kad podse}a na slatko od ru`a koje su nekad pravile na{e bake. Sem maligana, i cene pojedinih mu~enica znale su da izazovu vrtoglavicu. Sve zavisno i od ambala`e, ali najskupqe su bile fla{e u kutijama s ikonama – do 1.600 evra. Zorica Dragojevi}

GLAVNI BE^EJSKI TRG POGA^A DO^EKAO 100. RO\ENDAN RUINIRAN

Smrdqivavoda opkolilagrad

Prokole

ili dugputdopodgrejanesarme Prokole mogu da se jedu kao salata, kuvane ili dinstane s raznim mesom, ali ~uvene postaju tek kad se od listova kiselog kupusa (dvadesetak po glavici) pravi svetski delikates – sarma. Dosta jednostavno, pa ipak maltene umetni~ki, mleveno meso s ne{to pirin~a i za~ina, a uvijeno, ~vrsto i znala~ki, u list prokole. Sli~no jelo je dolma, samo je umesto mesa upakovano drugo seckano povr}e i luk. Sarma i dolma su turska jela i imena, od glagola savijati i puniti, a u nekim slovenskim jezicima (~e{kom, recimo) mo`e se na}i “prepev” po{to tamo sarmi tepaju – golubki – dok u Dalmaciji znaju da ka`u i “aramba{i}i”. Sarma se kuva na laganoj vatri, jede s u`ivawem i ustima punim hvale kuvarici. Neko najvi{e voli onu podgrejanu, jer: dvaput je dvaput. Kod nas odstupa od orijentalnog originala kad joj se u sok dodaju suva rebra i par~ad kobasica, ve} prema ukusu i buyetu doma}ina. Redu{e se odvajkada takmi~e koja kuva boqu sarmu, a ima i nadmetawa na gigantskom nivou. Poznate su sarme na futo{koj “Kupusijadi” svakog oktobra, a jesenas je u Adi zgotovqeno ~ak 10.000 sarmi, ubele`enih u Ginisovu kwigu rekorda! Kupus je povr}e izvanrednog ukusa ali malokalori~no, te je zato sastavni deo svake zdrave dijete, tim pre {to sadr`i dugu listu minerala, za{titnih materija i vitamina. Sok kiselog kupusa, ~uveni raso(l) je prava bomba vitamina C i dokazani lek protiv mamurluka. Bavqewe u kupusi{tu podrazumeva te`ak rad (sadwa, zalivawe, okopavawe, brawe...), ali je i to boqe nego dopasti lo{eg dru{tva gde “biju kao vola u kupusu”. Kupusara je o{te}ena, nemarno kori{}ena, kwiga ili sveska, “kupusni list” je pogrdno ime za novine koje niko ne ceni, a u engleskom i ruskom slengu kebiy i kapusta su novac, lova, |enge. Pavle Male{ev (Gra|azakwigu„Triredribapliva/ Divaniore~ima”)

o nije pro{etao Poga~om i jekata, ali se i sa malo para moglo pio vode iz `utog bunara, „na{minkati“ delo poqskog arhikao i da nije bio u Be~eju – tekte Viktora Jackijevi~a. (Inaznaju re}i lokalpatriote, ali ta ~e, Novosa|ani jo{ od 1981. ne mokrilatica va`i ta~no jedan vek! gu se dogovoriti da li je wegovo Jer, kra jem 1911. cen tralni trg najve}e potiske varo{i u nas poprimio je kru`ni oblik i odmah je popularno nazvan „po ga ~a“. Isti na, mewao je zvani~na imena, od Pija~ni, preko Sent I{tvan i Ka ra |or |ev, do Trg oslobo|ewa, ali se neformalni naziv neumitno zadr`ao. Kako je ve} godinama oronuo varo{ki simbol, koji je pre ravno tri dece ni je do bio ak tu el ni izgled, nikome - ni zvani~no, ni nezvani~no nije padalo na pamet da Centralni varo{ki plac 1911. slavi okrugle ro|endane, a ba{ zdawe SNP remek delo ili obizgodne za sve~arewe. Jeste pokre- ~an bunker, koji je naru`io patinuta inicijativa za rekonstruk- nu vojvo|anske prestonice.) ciju, raspisan i konkurs za idejno Vodeni slapovi oko kru`ne pore{ewe, ali nakon toga ni{ta. zornice i jezerce koje deli izvoIspra`wena op{tinska kasa nije |a~e od publike na trgu amfiteamogla podneti ostvarewe nekih tru, doprinose da u letwem perioprijavqenih megalomanskih pro- du temperatura bude za pet stepe-

K

TATAPONOVONAPOPRAVNOM: U novosadskom vrti}u „Veverica“ ju~e jebilo`ivqenegoobi~no:regrutovani suroditeqidapomognusvojojdecipri izradinovogodi{wihkapa.Kreativnosti nije mawkalo, potomci su birali materijal i dezene, dok su starijima velikodu{noprepu{talimanualnideo kreacije.Neketate,videloseodmahi izdaleka, odavno se nisu bavile sli~nimposlovimapasukapenade~jimglavicamastajaletekpokojusekundupre nego{tobipale.Mnogisu,nakonpodosta godina, morali da se mu~e na „poD. Kne`i} pravnom“.

ni ni`a nego na trgu. Ujedno {um vode daje posebnu dra` i ose}aj da trg nikad nije prazan i podse}ao je da je Be~ej s tri strane okru`en vodotokovima. Tako je svojevremeno Jackijevi~ obja{wavao zna~aj slapo va. No, Be ~ej ci su ubr zo za vr nu li slavine i pozornica je prestala da bude centar svih de{avawa. Vremenom je i Be~ej prestao da bude epicentar Potiskog regiona. A te{ko je i tvrditi da je okru`en s tri stra ne vo dom. Jer, meandar Stare Ti se na se ver noj strani postao je izlivna deponija dela in du stri je, ali i divqa deponija sme}a, pa je taj deo biv{eg toka reke s pravom nazvan Mrtva Tisa. I na ju`noj strani Veliki ba~ki kanal, u sastavu hidrosistema DTD, skladi{ti fabri~ke otpadne vode i, po nekim istra`ivawima, najzaga|eniji je vodotok Evrope. V. Jankov

Foto:S.[u{wevi}

amo ma{toviti ili nostalgiji skloni mogu da pove`u rakije i mirise najlep{ih slatka i kompota koje bake kuvaju na “smederevcu”, ali je na „Rakija festu“ u Beogradu i to je bilo izvodqivo. Ukusi maline, duwe, kru{ke, trwine i drewine odavno su znani, ali kad iz fla{e zamiri{u zova, cvet gloga, mu{mula i ru`a, e to je onda ne{to posebno. Na petom samitu najpoznatije srpske `estine pod sloganom „Quto i slatko“ okupili se brojni izlaga~a iz ~itave Srbije, regiona, ali i Nema~ke i Italije. Jedan od najneobi~nijih {tandova pripadao je manastiru Koviq. Jer navikli smo da monasi proizvode dobro vino, ali rakija je pojam, pogotovo ona koju spravqa bratstvo, {to nakon molitve, sem drugih poslu{awa, brine o momcima navu~enim na drogu i druge poroke. Kako smo saznali od kalu|e-

A na {tandu „Stare rakije“ prvo nam je za oko zapala ambala`a. Rakija od meda, duwe i {umskog vo}a upakovana je u stilizovane ~okawe i zape~a}ena pravim voskom dobijenim iz meda koji se stavqa u „mednicu“. Za taj moderni stajling zadu`ena je direktorka i osniva~ firme Tatjana Mileti}. Kako nam je rekla wena Pi-Ar, prvi su na tr`i{tu s takvim idejnim re{ewem jer su `eleli da spoje tradiciju i modernu tehnologiju. Ina~e, na ovom {tandu jedan barmen mu}kao je koktele od mu~enica. Mi smo, reda radi, probali jedan od rakija na bazi meda i {umskog vo}a, koji se slu`i kao tekila – s kri{kom limete. Odli~an je, ka`u, za zimske dane, pa je na festu bio najtra`eniji. Jedna od onih firmi koja se, ~ini se, najozbiqnije bacila na proizvodwu rakije je destilerija


dru[tvo

dnevnik

SUTRAUVLADIVOJVODINE

Nagrade najdarovitijim |acima U Vladi Vojvodine sutra }e sve~ano biti uru~ene pokrajinske nagrade najuspe{nijim darovitim osnovcima i sredwo{kolcima i wihovim mentorima. Ove godine Vlada Vojvodine dodeli}e u~enicima iz Pokrajine 37 nagrada za vrhunske rezultate na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu iz nauke, tehnike, umetnosti i sporta. Jo{ devet u~enika dobi}e specijalne pohvale za kontinuirano vi{egodi{we postizawe vrhunskih rezultata, a 120 u~enika dobi}e pohvalnice, koje }e im biti uru~ene u wihovim {kolama u januaru. - Ove godine u~enici }e dobiti po 25.000 dinara, skulpturu Nikole Tesle, rad Radovana @dralea i vredne kwige, a wihovi mentori po 15.000 dinara rekla je pomo}enica pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Tatjana Bawanin Peji}. Uz ovaj podsticaj talentima, planiramo da slede}e godine formiramo i fond iz kojeg bi kontinuirano pomagali pripreme i odlazak na takmi~ewa. ^lanovi komisije za dodelu nagrada profesor dr Rade Doroslova~ki s Univerziteta u Novom Sadu i dr RadivojStojkovi}, direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ zalo`ili su se za podr{ku kvalitetnom stru~nom usa-

vr{avawu nastavnika, jer, kako ka`u, da bi se darovitost prepoznala i izbrusila potreban je dobro obu~en nastavni kadar. Konferenciji za novinare u Vladi Vojvodine prisustvovali su neki od ovogodi{wih laureata, a me|u wima bio je i Stefan Veqa, u~enik Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ koji se prethodnog dana s Juniorske nau~ne olimpijade u Ju`noafri~koj Republici vratio s bronzanom medaqom. Po wegovim re~ima do rezultata nije te{ko do}i ako se s odabranim nastavnicima radi cele godine i ako postoji zdrava konkurencija, kao u gimnaziji koju on poha|a i naravno ako se dobro organizuje vreme, za {ta je, ka`e, zaslu`na wegova mama. Nastavnica u novosadskoj Muzi~koj {koli „Isidor Baji}“ NadaVje{tica, ~iji su u~enici godinama me|u laureatima, naglasila je da ove nagrade |acima, ali i wihovim mentorima, mnogo zna~e jer i one dokazuju da se trud i rad isplate. Ovogodi{wi donatori nov~anog dela nagrada Vlade Vojvodine su DDO Elektrovojvodina, Erste banka Novi Sad i Gradsko zelenilo Novi Sad, a kwige su obezbedili Izdava~ka ku}a „Prometej“, „Dnevnik“ i Zavod za uxbenike. D.Deve~erski

OMLADINSKAGRUPAHELSIN[KOGODBORA ZAQUDSKAPRAVAUZREWANINU

Smladima oseksualnoj orijentaciji Sa zrewaninskom omladinom naro~ito je potrebno razgovarati o pitawu prava na druga~iju seksualnu orijentaciju od heteroseksualne, ocenila je aktivistkiwa Omladinske grupe Helsin{kog odbora za qudska prava Alisa Kockar na prijemu kod predsednika Skup{tine grada Zrewanina Aleksandra Martona, i naglasila da je ova tema neopravdano zapostavqena zbog uvre`enog mi{qewa da takve osobe ne postoje u banatskoj prestonici. Ona je primetila da je od osnivawa zrewaninske kancelarije Omladinske grupe napravqen zna~ajan pomak u oblasti po{tovawa qudskih prava, ali da bi trebalo jo{ puno toga u~initi. - Od 2008. godine, od kada postojimo, aktivno se bavimo poboq{awem stawa qudskih prava u Zrewaninu i rekla bih da u tome i uspe-

tra`ivawa pokazala da je stawe u ovoj oblasti poboq{ano, ali da je za ve}i pomak potrebno puno rada i podr{ke. Po wenim re~ima, jo{ jedan od problema na koji zrewaninska kancelarija Omladinske grupe Helsin{kog odbora za qudska prava ukazuje jeste i ugro`avawe prava na sigurnost, odnosno problem prikrivenog nasiqa u {kolama. Aleksandar Marton je istakao da se pri pomenu qudskih prava naj~e{}e misli na prava mawina i ugro`enih grupa, koja jesu va`na kategorija, ali da se ~esto u Srbiji i svetu zapostavqaju prava na normalan `ivot i rad. - Na`alost, vidqive su posledice devedesetih godina, kada se `ivelo u neverovatnoj krizi i nema{tini i to vreme se nadovezuje na dana{wicu. Zbog toga se na

Netolerantnisredwo{kolci Istra`ivawe koje je Helsin{ki odbora za qudska prava sproveo od aprila do juna me|u u~enicima sredwih {kola u Beogradu, Novom Sadu, Zrewaninu, Kru{evcu, Ni{u i Novom Pazaru pokazalo je da je ~ak 33,9 odsto omladine ekstremno tradicionalno, pri ~emu su devojke skoro pet puta mawe tradicionalne od mu{karaca. Sredwo{kolci mahom tvrde da ne razumeju osobe koje pripadaju LGBT populaciji, pa tako 41 odsto misli da su to bolesne osobe, a oko 62 odsto se ne sla`e da osobama istog pola treba dozvoliti da stupe u bra~nu zajednicu i usvajaju decu. vamo, jer nam svake godine dolaze sredwo{kolci, `eqni znawa, promena i rada. U posledwih godinu dana bavili smo se ukazivawem na zaostatke devedesetih godina i li~nostima iz tog doba, koje su i danas aktuelne, ali su wihova dela zaboravqena. Drugi deo godine posvetili smo borbi za prava druga~ije seksualno orijentisanih osoba, kada smo zagovarali i Paradu ponosa, koja se, na `alost, nije desila. Na taj na~in smo `eleli da ostvarimo senzibilitet mladih qudi na razli~itost – objasnila je Alisa Kockar, dodaju}i da su is-

svim nivoima mora raditi na po{tovawu qudskih prava, odnosno potrebno je primerom pokazati da se malim sankcijama ili ~ak i ne~iwewem, odnosno zatvarawem o~iju, stvara okru`ewe u kojem }e se kr{ewe qudskih prava ponavqati – naveo je Marton, nagla{avaju}i da }e se konkretnim rezultatima i edukacijom, pre svega mladih qudi, posti}i po{tovawe prava, te da je sa radom potrebno po~eti od osnovno{kolskog obrazovawa, jer se na taj na~in stvaraju qudi spremni za `ivot. @.Balaban

sreda14.decembar2011.

13

ODNAREDNEGODINEZDRAVSTVENEKWI@ICESEOVERAVAJUNA[ESTMESECI

Nemamarkice bezizabranoglekara U filijalama i ispostavama Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe po~ela je overa zdravstvenih kwi`ica za narednu godinu. Za razliku od ove, u narednoj godini overa za zaposlene i ~lanove wihovih porodica markice zdravstvenog osigurawa va`i}e {est meseci odnosno na kra}i rok ukoliko je u pitawu radni odnos zasnovan na vreme kra}e od pola godine. Pravo na overu zdravstvene kwi`ice odnosno na dobijawe markice ima}e zaposleni kod onih poslodavaca koji su do sada uredno izmirivali doprinose. Me|utim, nakon {to je izmewen Zakon o zdravstvenom osigurawu a i usvojen novi Pravilnik o zdravstvenoj ispravi koji je stupio na snagu 3. decembra, uz potvrdu o pla}enom doprinosu od strane poslodavca za dobijawe makrice potrebna je i potvrda o izabranom lekaru. Drugim re~ima, od po~etka naredne godine zdravstvena kwi`ica ne}e mo}i da se overi onima koji nemaju izabranog lekara.

Kako svi gra|ani, a procewuje se da je to u~inilo vi{e od polovine, nisu izabrali lekare ima}e problema da od Nove godine dobiju overenu zdravstvenu kwi-

sistemu i oni ne moraju nositi izjavu o izabranom lekaru, ali oni koji to tek sada u~ine treba obavezno da je ponesu kako bi im na {alteru kwi`icu overili. U RZZO napomiwu da pacijenti koji ne `ele da izaberu lekara od januara ne}e mo}i da overe zdravstvenu kwi`icu te da }e se wima besplatna zdravstvena po-

da odu do ordinacije odabranog lekara sa overenom kwi`icom, li~nom kartom i formularom o izabranom lekaru koji mogu dobiti od medicinske sestre. Poslodavci koji ne upla}uju redovno doprinose mo}i }e da overe zdravstvene kwi`ice radnicima samo na tri meseca i to uz obavezan dokaz da su uplatu po~eli. Kod nezaposlenih i penzione-

Svi koji su ranije izabrali lekara nalaze se u sistemu i oni ne moraju nositi izjavu o izabranom lekaru, ali oni koji to tek sada u~ine, treba obavezno da je ponesu kako bi im na {alteru kwi`icu overili

`icu. Onima koji jo{ uvek nisu izabrali lekara preporu~uje se da to u~ine do kraja ovog meseca kako u prvoj polovini naredne godine ne bi ostali bez zdravstvene kwi`ice. Svi koji su ranije izabrali lekara nalaze se u

mo} pru`ati samo u hitnim slu~ajevima. Vaqa podsetiti da se izabrani lekar bira na godinu dana i da s wim pacijent potpisuje ugovor koji se automatski produ`ava po isteku tako da oni koji su ga potpisali pre nekoliko godina nemaju razloga da brinu jer se on nalazi se u sistemu zdravstvenog osigurawa. Oni, pak, koji }e to tek u~initi treba

ra nema bitnih izmena kod overe kwi`ice. Ina~e, izmena Poslovnika o zdravstvenoj ispravi koji je predvideo obavezu izabranog lekara i smawio va`ewe overe zdravstvene kwi`ice na pola godine trebalo bi da obezbedi boqu kontrolu uplate doprinosa za vi{e od 6,9 miliona osiguranika. Q.Male{evi}

PSIHIJATRIJSKEBOLNICERUINIRANE

Bolesnikasvevi{e, uslovizale~ewesvegori Pre vi{e od godinu dana Pokrajinskim ombudsman skrenuo je pa`wu javnosti na poni`avaju}e uslove u kojima su sme{teni i pacijenti i lekari u Specijalizovanoj neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu i tra`io da se hitno donese zakon kojim bi se detaqnije i jasnije regulisao na~in humanijeg i boqeg postupawa sa mentalno obolelim. Tada je ukazano, a prekju~e je to samo ponovio dr ZoranStankovi}, republi~ki ministar zdravqa, da je objekat u Kovinu u kojem su sme{teni pacijenti davne 1913. godine bio austrougarska kasarna i da ve}ina prozora na ovoj danas specijalizovanoj ustanovi za sme{taj psihijatrijskih bolesnika nije promewen skoro sto godina! Ukazano je da je u toj zgradi sve staro i oronulo jer se u proteklim decenijama ni{ta ili sasvim malo ulagalo, kao i da neadekvatna i restriktivna zakonska regulativa ote`ava pravilnu resocijalizaciju pacijenata koji su zavr-

{ili bolni~ko le~ewe u toj ustanovi. Psihijatrijska odeqewa pet op{tih i dve specijalizovane bolnice u Vojvodini: Op{ta bolnica u Subotici, Op{ta bolnica Vrbas, Op{ta bolnica Sremska Mitrovica, Op{ta bolnica Zrewanin, Neuropsihijatrija Op{te

opravdano{}u i na~inom vezivawa uznemirenih pacijenata. Ovako stawe sa sobom povla~i i pitawe mogu}ih zloupotreba onih mera koje mogu dovesti i do kr{ewa prava pacijenata koji i ina~e na specifi~an na~in i u ograni~enoj meri ostvaruju neka od svojih osnovnih qudskih prava.

Centarzamentalnozdravqe usvakojop{tini Broj posteqa u specijalnim bolnicama za psihijatrijska oboqewa ve} je trebao da se smawuje iz godine u godinu. U Ministarstvu zdravqa ka`u da dr`avna strategija za za{titu mentalnog zdravqa u narednih pet do sedam godina predvi|a otvarawe centara za mentalno zdravqe u svakoj op{tini u zemqi i potpunu transformaciju namene psihijatrijskih bolnica. bolnice u Somboru, Vr{cu i Novom Kne`evcu, ukazao je pokrajinski ombudsman, imaju problema sa nedostatkom odgovaraju}eg pravnog okvira koji se odnosi na postupawa sa pacijentima, naro~ito kada su u nedoumici u vezi sa

Pored poni`avaju}ih uslova u kojima su psihijatrijski bolesnici sme{teni, a iz dana u dan ih je u Srbiji sve vi{e, oni se kako je istakao ministar Stankovi} i ne le~e na pravi na~in pa samim tim su im {anse da ozdrave mawe nego

u drugim dr`avama. Naime, ministar je naglasio da se kod nas psihijatrijski bolesnici le~e prevazi|enim metodama i medikamentima koji ne pripadaju savremenoj generaciji lekova. Izlaz iz sada{we situacije, u kojoj se ve} nalazi 5.000 psihijatrijskih bolesnika sme{tenih u specijalizovane ustanove i odeqewa, niko i ne pomiwe. Ranije doneta Nacionalna strategija za le~ewe du{evnih bolesti predvi|a smawewe broja posteqa u psihijatrijskim ustanovama ali ona o~igledno danas u Srbiji nije primewiva, niti }e to uskoro biti. Jer, zbog krize u kojoj `ive gra|ani Srbije ve} dve decenije broj psihijatrijskih bolesnika se drasti~no pove}ava iz godine u godinu. S druge strane, da bi se smawio broj posteqa u psihijatrijskim bolnica uslov je da dr`ava obezbedi ustanove socijalne za{tite u kojima bi psihijatrijski bolesnici bili sme{teni nakon izlaska iz bolnice, a novca za to nema ni ove, niti }e ga biti narednih godina. Q.Male{evi}

NEZAVISNISINDIKATPOLICIJENASTAVIO[TRAJK

Samohitneintervencije Nezavisni sindikat policije (NSP) nastavio je ju~e {trajk zahtevaju}i poboq{awe materijalnog polo`aja policajaca i radnika Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, a u sindikatu navode da je odziv pove}an. - [trajk nastavqamo i sve se vi{e kolega pridru`uje. Podr`ava nas i sve vi{e ~lanova drugih sindkata – izjavio predsednik NSP VelimirBarbulov. On je dodao i da o~ekuje poziv iz Ministarstva unutra{wih poslova na sastanak s ministrom Ivicom Da~i}em.

Osnovni zahtevi sindikata su isplata zaostalih putnih tro{kova, dnevnica i jubilarnih nagrada, kao i striktna primena posebnog kolektivnog ugovora za policijske slu`benike. [trajk je po~eo u ponedeqak ujutru, a organizovan je uz po{tovawe minimuma procesa rada, odnosno policajci koji {trajkuju obavqaju samo hitne intervencije i izdaju dokumenta u urgentnim slu~ajevima. Direktor policije Milorad Veqovi} izjavio je, povodom stupawa NSP-a u {trajk na podru~ju Srbije, da wegovi saradnici i

Da~i}:Pitawejedaliimapara zazahtevesindikalaca Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da nema problem da se sastane s policijskim sindikatom koji je u {trajku, ali da nije siguran da li postoje sredstva potrebna da se ispune wihovi zahtevi. Da~i} ka`e da je i ranije razgovarao s policijskim sindikalcima o raznim problemima, ali da su izdvajawa za policiju iz buxeta unazad nekoliko godina smawewa. On je dodao i da je pove}an deo policijskog buxeta koji odlazi na plate, zbog ~ega je te{ko mogu}e izdvojiti vi{e novca za druge potrebe. on podr`avaju sve {to je u interesu policije. On je podsetio da je NSP reprezentativni sindi-

kat i da je pre par dana, u zakonskom roku, najavio {trajk, {to je „wihovo zakonsko pravo”.

VESTI Promovisani doktorinauka Na Uni ver zi tetu u No vom Sadu ju~e je rektor prof. dr Mir os lav Ves kovi} sve~ano promovisao devetnaest doktora nauka koji su najvi{i nau~ni stepen stekli na fakultetima ovog univerziteta. Najvi{e ih je, ~ak deset, iz raz li ~i tih oblasti tehni~kih nauka, a to su: Rifat Alihoxi}, Aleksandar Kupusinac, Goran Radosa-

vqevi}, Vladimir Nik ol i}, MilovanLazarevi}, VesnaJevti}, DragicaRankovi}, Marina Kutin, Eleo n or a Des nic a i Gordan Stoji}. Tako|e, zvawe doktora nauka stekli su i: Miles Kumar es an (matemati ka), IvanaBeara (biohemija) Danijela Boberi} (informatika), Vesna Ma~i} (biologija), Sne`ana Bo`ani} (istorija), An|elk a Laz i} (lin gvi sti ka), Ivana Lazi}-Kowik (filologi ja), Saw a Gol ij an in-Elez

(kwi`evnost) i MirjanaNikoli} (psihologija). V.^.

USrbijioko 5.000vojnih besku}nika Predsednica Udru`ewa vojnih besku}nika NadaPavi}evi} izjavila je da na teritoriji Srbije oko 5.000 vojnih penzionera i ~lanova wihovih porodica mogu da se smatraju besku}nicima.

Ona je navela da je najve}i broj me|u wima slu`io u nekoj od biv{ih jugoslovenskih republika i posedovao je stan ili stanarsko pravo: - U Srbiju smo mogli da do|emo samo nakon {to smo se pismeno odrekli tih stanova, a Srbija je zakonima garantovala da }emo dobiti stan ili pomo}, da bi pod povoqnim uslovima mogli da kupimo stan. Ali od toga se u najve}em broju slu~ajeva nije ostvarilo ni{ta.


crna hronika

sreda14.decembar2011.

SAOBRA]AJNANESRE]A IZME\USRBOBRANAISIRIGA

Dvojepovre|eno u„puntu” Zbog neprilago|ene brzine, na putu izme|u Srbobrana i Siriga voza~ „punta“ be~ejskih registarskih oznaka M. L. iz Mile{eva ju~e ujutro je sleteo s puta i tom prilikom zadobio te`ak prelom jo{ neizle~ene noge, dok je wegova trinaestogodi{wa pastorka E. H. slomila obe ruke. M. L. je zadr`an u vrbaskoj bolnici, gde }e ~ekati na ope-

raciju, dok je maloletna E. H., po re~ima wene majke D. L., pu{tena na ku}no le~ewe. Woj je na obe ruke stavqan gips. Od majke i supruge povre|enih E. H. i M. L. saznajemo da je M. L. vozio preko 110 kilometara na ~as na delu puta na kojem je dozvoqena brzina 80 kilometara na ~as. N.J.

UPOZOREWEODBORAZAQUDSKAPRAVAVAQEVA

Alarmantnostawe uzatvorima zamaloletnike Stawe u pritvorskim jedinicama, odnosno zatvorima u kojima borave maloletnici, u Srbiji je alarmantno, pre svega zbog neodgovaraju}eg sme{aja, kao i nedovoqne edukacije i vaspitnog programa, poka zu ju re zul ta ti iz ve {ta ja Odbora za qudska prava Vaqevo. U izve{taju je, me|utim, pohvaqeno funkcionisawe tih ustanova koje je, kako se navodi, prvenstveno zasnovano na po`rtvovawu zaposlenih koji rade bez godi{wih i nedeqnih odmora ili u dve smene, kao i po stu pa we po li ci je s ma lo letnim u~iniocima krivi~ih dela. Tim za monitoring, koji je sastavio izve{taj, a koji su ~inili lekar, psiholog, advokat, pravnik i penzionisani

letnih pritvorenika, {to nije u skladu sa zakonskim odredbama”, upozoravaju ~lanovi tima. Oni napomiwu da je u anketi, koja je sprovedena me|u maloletnim pritvorenicima, 62 odsto wih reklo da ne dobija dovoqno hrane i da je neukusna. Daqe navode da pritvorenici nisu obave{teni o svojim pravima, kao i da im se ne poklawa ni pa`wa u smislu edukacije, {to nala`e praksa Evropskog suda za qudska prava. Organizacija i sprovo|ewe zdrav stve ne za {ti te u svim ustanovama zasnovana je vi{e na dobroj voqi i optimizmu zaposlenih. U postupcima s maloletnim prestupnicima u policiji i vi{im sudovima rade osobe ko-

Ombudsman:Torturanije sistemskapojava – Tortura u Srbiji nije sistemska pojava – ocenio je ju~e zamenik za{titnika gra|ana Milo{ Jankovi}, predstavqaju}i Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, koji predvi|a kontinuirani monitoring zatvora, policijskih stanica, psihijatrijskih bolnica, kao i domova za stare. Po podacima Stru~ne slu`be za{titnika gra|ana, 37 zemaqa ima ustanovqene Mehanizme prevencije torture, me|u kojima i 23 evropske zemqe koje su taj posao, kao i Srbija, poverile ombudsmanu. na~elnik slu`be obezbe|ewa, u okvi ru pro jek ta „Qud ska prava maloletnika u pritvoru” tokom pro{le i ove godine, obi{ao je {est pritvorskih jedinica i najvi{e pa`we po sve tio po stu pa wu s pritvorenim maloletnicima, navodi se u saop{tewu vaqevskog Odbora za qudska prava. Jedan od najve}ih problema je neodgovaraju}i sme{taj maloletnika jer ustanove u kojima borave uglavnom ne poseduju potrebne kapacitete, ali ni ka dro ve, na vo di se iz me |u ostalog u izve{taju. „Zbog prevelikog broja pritvorenih lica po srpskim zatvorima, neretko se de{ava da u pritvorskoj jedinici maloletna lica nemaju svoj krevet kao i da nisu odvojena od puno-

je imaju potrebno stru~no znawe i sertifikate, ali se javqa problem kadrovske popuwenosti i ma te ri jal no-teh ni~ ke opre mqe no sti. Ne do vo qan broj i struktura zaposlenih je problem i u ustanovama za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Kada je u pitawu rad policije s maloletnim u~iniocima krivi~nih dela i maloletnicima o{te}enim u krivi~nom postupku, nije uo~eno siste mat sko kr {e we qud skih prava. „Nema velikih odstupawa od zakonskih propisa kada su u pitawu maloletnici li{eni slobode, te se mo`e oceniti da je rad policije najboqe organi zo van u si ste mu ma lo let ni~kog pravosu|a”, navodi se u izve{taju. (Tanjug)

dnevnik

c m y

14

SOMBORSKAPOLICIJAPREDSTAVILAREZULTATERADA

Uspe{norasvetqavaju krivi~nadela Ako se sudi po vrlo konkretnim statisti~kim podacima, somborska policija, koja je ve} nekoliko godina u samom vrhu po uspe{nosti u Ministarstvu unutra{wih poslova, nastavqa da ni`e dobre rezultate s kojima se javnost upoznala na ju~era{woj konferenciji za medije Policijske uprave Sombor. Uz Sombor, ova uprava pokriva i op{tine Apatin, Kula i Oxaci. – Sagledavaju}i relevantne pokazateqe, na{a policijska uprava je i ove godine bila na visini zadatka, dok su weni pripadnici ostvarivali dobre rezultate – ustvrdio je prvi ~ovek somborske policaje Sa{a Dmitra{inovi}. – Odeqewe kriminalisti~ke policije je ne samo nastavilo postoje}i trend uspe{nog rasvetqavawa krivi~nih dela ve} je delovawem u segmentu borbe protiv privrednog kriminala po ko zna koji put i ove godine dokazalo da na Zapadu Ba~ke nema nedodirqivih kada je ova vrsta kriminala u pitawu. Po Dmitra{inovi}evim re~ima, punom i konstantnom primenom savremenih re{ewa koja

Sa{aDmitra{inovi}sasaradnicima

je omogu}io novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju nastavqen je trend smawewa saobra}ajnih nezgoda. U svetlu ~iwenice da su za proteklih 11 meseci policijski slu`benici u Somboru izdali gra|anima ~ak 28.000 biometrijskih li~nih karti i 21.000 putnih isprava, ~elnik somborske policaje je najavio i novi na~in zakazivawa termina za izdavawe li~nih dokumenata.

– Za razliku od drugih sredina, zahvaquju}i dobroj organizaciji i samopregoru na{ih radnika, `iteqi ~etiri op{tine koje operativno pokriva Policijska uprava u Somboru nisu morali da no}i provode u redovima ve} su im li~na dokumenta uru~ivana relativno brzo. U slede}oj, 2012. godini, nakon nabavke i instalisawa novog softverskog paketa, na{im sugra|anima }e biti omogu}eno da

termine za izradu novih li~nih dokumenata ugovaraju i putem interneta, {to }e, nadamo se, u potpunosti ukinuti bilo kakvo ~ekawe na ovu proceduru – izrazio je nadu Dmitra{inovi}. On je upozorio na neprihvatqivu i sve u~estaliju pojavu da po~inioci krivi~nih dela nasr}u na pripadnike policije. – Na`alost, u proteklih 11 meseci imamo i oko 30 krivi~nih dela po~iwenih na {tetu pripadnika PU Sombor, prilikom kojih je na{ih 20 kolega i telesno povre|eno, {to je sa stanovi{ta pravne dr`ave potpuno neprihvatqivo. Somborci vrlo dobro znaju da wihova policijska uprava nema nikakav problem s tim da procesuira i vlastite pripadnike, ukoliko prekora~e slu`bena ovla{}ewa i postupaju mimo policijske etike, da je nekoliko posledwih godina istinski servis gra|ana i upravo zbog toga o~ekujemo i od ostalih dr`avnih organa da se ozbiqno pozabave onima koji sebi „dozvoqavaju“ da nasr}u na policiju tokom wenog slu`benog postupawa – upozorio je Sa{a Dmitra{inovi}. M.Miqenovi}

ISTRAGAOTU@BIKOJUJEGENERALACOTOMI]PODNEOPROTIVZAMENIKATU@IOCA ZARATNEZLO^INEBRUNAVEKARI]A

Odbranaprilo`iladokaze okojimaTomi} trebadaseizjasni Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu ju~e je po~ela istraga po privatnoj tu`bi za klevetu koju je nekada{wi na~elnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije penzionisani general Aco Tomi} podneo protiv zamenika tu`ioca za ratne zlo~ine Bruna Vekari}a zbog tvrdwi izre~enih u emisiji „Problem” RTV „Studio B„ 15. novembra pro{le godine, koje impliciraju da je Tomi} „navodno iskoristio svoje poznanstvo s Vojislavom Ko-

BrunoVekari}iAnteBo{kovi}

{tunicom ili ga na neki na~in ucenio da izbegne krivi~no gowewe u slu~aju skrivawa Mladi}a”. Povodom navoda Tomi}eve tu`be, ju~e je istra`nom sudiji iskaz dao tu`eni Bruno Vekari}, a wegov advokat Ante Bo{kovi} je nakon toga, ispred beogradske Palate pravde, novinarima rekao da su istovremeno sudu dostavili veliki broj dokaza. – Smatramo da je tu`ba sama po sebi veoma apsurdna, a i da ciq te tu`be nije Bruno Vekari} nego Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, jer je poznato da Tu`ila{tvo vodi postupak protiv Ace Tomi}a kao osumwi~enog za skrivawe ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a. Ovakva tu`ba ima za ciq da stopira postupak i da se uti~e na daqi ishod – izjavio je novinarima advokat Ante Bo{kovi}. Ovu ocenu on je obrazlo`io svojim

mi{qewem da „drugi ciq ne postoji jer je tu`ba sama po sebi tako koncipirana da iz we ne proizlazi nijedan dokaz da je Bruno Vekari} u~inio bilo kakvo krivi~no delo“. – Ina~e, postupak za skrivawe Mladi}a, odnosno deo, poti~e od 2006. godine, kada je prvi put stavqen zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Tomi}a, koji je na neki na~in prekinut i ponovo je aktuelizovan. Tu`ba predstavqa poku{aj Ace Tomi}a da se postupak privede kraju u wegovu korist, ali vide}emo kakva }e odluka biti daqe po tom pitawu – naveo je Bo{kovi}. Proceniv{i da bi se istra`ni postupak po Tomi}evoj tu`bi za klevetu mogao zavr{iti za dva-tri meseca, advokat Bo{kovi} je napomenuo da Aco Tomi} ju~e nije dao izjavu. – Mi smo prilo`ili brojne dokaze o kojima bi on trebalo da se izjasni i onda }e biti zakazano wegovo saslu{awe – kazao je advokat Bo{kovi}. Penzionisani general Aco Tomi} i wegov pravni zastupnik advokat Goran Petronije-

AcoTomi}ju~eusudu

vi} nisu `eleli da daju izjave za medije. Kako je ranije obelodaweno u javnosti, general Tomi} je uz tu`bu predao disk sa snimkom citirane izjave, te istakao zahtev da sud nalo`i ~itawe budu}e presude u istoj emisiji, u istom terminu. J. J.

NAKONVANDALIZMAUKRAGUJEVCU

Na|enukradenigorionik,zalopovimasetraga Kragujeva~ka policija je prona{la ukrasni bronzani deo gorionika koji je 11. decembra ukraden sa spomen-obele`ja „Ve~ni plamen slobode” ispred muzeja „21. oktobar” u [umaricama, u Kragujevcu. Po navodima policije, ukradeni predmet prona|en je na {irem podru~ju Spomen-parka i ju~e je vra}en muzeju. Policija je istakla da je predmet prona|en „nakon preduzetih opse`nih mera” i u saradwi s gra|anima. Policija intenzivno radi na pronala`ewu izvr{ioca ovog krivi~nog dela, dodaje se u saop{tewu. Umetni~ko delo od bronze vredno 250.000 dinara prona{ao je penzioner koji svakog ju-

„Ve~niplamen”posleju~era{wegvra}awagorionika

tra {eta ovim delom parka. Gorionik se nalazio na sredini puta tako da se pretpostavqa da su ga kradqivci tokom no}i vratili, jer su se upla{ili policijske potrage. Penzioner B. L. je odmah, mobilnim telefonom, pozvao policijsku patrolu da do|e i odnese gorionik u stanicu. Vr{ilac du`nosti direktora Spomen-parka „21. Oktobar” Zlatko Milojevi} zahvalio je policiji na brzom pronala`ewu ukradenog predmeta koji, prema wegovim re~ima, nema veliku materijalnu, ali ima veliku simboli~nu vrednost za gra|ane Kragujevca i celu zemqu. - Muzej nije u mogu}nosti da postavi video-nadzor, ali }e

preduzeti druge mere radi za{tite spomenika - rekao je Milojevi}. Mesingani gorionik sa spomenika „Ve~ni plamen„, te`ak 30 do 50 kilograma, ukraden je pro{le nedeqe, izme|u petka i subote. Taj spomenik postavqen je 1978. godine, a plamen je te godine u oktobru upalio predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Goreo je samo kratko nakon toga zbog nedostatka novca za odr`avawe. Ministarstvo kulture Srbije ove je godine finansiralo popravku obele`ja u Kragujevcu, a ministar kulture Predrag Markovi} je povodom obele`avawa 70 godina od streqawa civila u [umaricama 21. oktobra ponovo upalio „Ve~ni plamen„.


CRnA HROnikA

dnevnik

JU^EUBEOGRADU

Uhap{endirektor FK„NoviPazar” U Beogradu je ju~e uhap{en direktor Fudbalskog kluba „Novi Pazar” BojanR. zbog finansijskih malverzacija, re~eno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Bojan R. se tereti da je podizao kredite tako {to je stavqao pod hipoteku objekte koji nisu u wegovom vlasni{tvu, navode u MUP-u.

PRIVEDENMALOLETNIIZGREDNIK

Petnaestogodi{wi Novosa|anins58 krivi~nihprijava Pripadnici kriminalisti~ke policije li{ili su slobode petnaestogodi{weg Novosa|anina pod sumwom da je po~inio {est razbojni{tava i drsku kra|u. Osim ovih se dam kri vi~ nih de la, pro tiv ovog ma lo -

let nka pod ne ta je 51 kri vi~ na pri ja va. Osumwi~eni je kasno sino} priveden na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, saznaje „Dnevnik” nezvani~no. M.V.

SVEU^ESTALIJEOBIJAWEAUTOMOBILA UNOVOMSADU

„Zastave” opet nametilopova

Tokom prethodnog vikenda novosadska policija je imala pune ruke posla, pogotovo kada su u pitawu kra|e. Nekoliko lica je zate~eno na izvr{ewu ili neposredno nakon izvr{ewa dela kra|e ili te{ke kra|e i protiv wih }e biti podnete krivi~ne prijave. Policija je u petak uve~e zatekla Novosa|anina MiwuT. (1982) u kra|i bakarnih oluka s jedne ku}e u Partizanskoj ulici, a nekoliko sati kasnije, oko 23 ~asa, uhvatila je DragoqubaV. (1964), neposredno po{to je u Ulici Miroslava Anti}a provalio u „jugo” iz kojeg je ukrao komplet za prvu pomo}. Naredne no}i, oko dva sata, policija je dovela u slu`bene pro-

storije Bo`uK. (1963) iz Koviqa i Velibora B. (1983) iz Busewa, osumwi~ene da su na Bulevaru oslobo|ewa obili „zastavu 101”, iz koje su ukrali prvu pomo}, protivpo`arni aparat i sijalice. Nekoliko sati kasnije, policija je prona{la i Jovana B. (1983) iz Apatina, koji se tereti da je iz „juga”, parkiranog u Dimitrija Avramovi}a, ukrao prvu pomo} i sajlu za vu~u. U nedequ, na Somborskom bulevaru, pri izvr{ewu krivi~nog dela uhva}eni su Daniel T. (1981) i Mirjana V. (1968) iz Novog Sada dok su istakali gorivo iz jednog „fijata”. N.P}

TOKOMZIMSKEPAUZEHA[KOGSUDA

Simatovi}na privremenojslobodi Pretresno ve}e Ha{kog tribunala prihvatilo je ju~e zahtev da biv{i pomo}nik na~elnika Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije FrankoSimatovi} bude privremeno pu{ten na slobodu od 16. decembra ove godine do 5. januara idu}e, tokom zimske pauze u radu suda. Po saop{tewu Tribunala, dr`ava Srbija mora da obnovi svoje garancije koje se odnose na Simatovi}a do 16. decembra i obezbedi po{tovawe striktnih pravila Tribunala za pu{tawe optu`enih lica na privremenu slobodu. Po tim pravilima, optu`eni }e u Beogradu boraviti

pod strogim merama nadzora za koji su nadle`ne vlasti Srbije i mora}e da se svakog dana javqa u policijsku stanicu. Striktno mu je zabrawen kontakt s medijima ili s bilo kim, osim advokatom odbrane. Franko Simatovi} i Jovica Stani{i} se terete za zlo~ine koje su od 1991. do 1995. godine po~inile policijske i paravojne jedinice pod wihovom kon tro lom u sklo pu ostva re wa ci qa udru `e nog zlo~ina~kog poduhvata – etni~kog ~i{}ewa velikih delova Hrvatske i BiH. (Tanjug)

HAP[EWEUBAWIKOVIQA^I

Lisicezbog krijum~arewaqudi Pripadnici kriminalisti~ke policije uhapsili su Dragana B. (56) iz Bawe Koviqa~e zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi, saop{teno je ju~e iz Policijske uprave Loznica. Postupaju}i po nalogu istra`nog sudije Osnovnog suda u Loznici, pripadnici policije su, kako je navedeno u saop{tewu, prilikom pretresa stana i drugih prostorija osumwi~enog, zatekli vi{e dr`avqana Avganistana bez odgovaraju}ih dokumenata. Draganu B. je odre|eno zadr`avawe do 48 sati, nakon ~ega }e, uz

krivi~nu prijavu, biti priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Osnovnog suda u Loznici. Iz policije su najavili da }e krivi~ne prijave podneti i protiv Radenke G. (42) i Dragana M. (19) iz Bawe Koviqa~e, tako|e zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqenog prelaska dr`avne granice i krijum~arewa qudi. Prilikom kontrole objekata, ~iji su vlasnici Radenka G. i Dragan M., zate~eni su strani dr`avqani iz Avganistana i Irana, ~iji boravak, kako je navedeno, nije prijavqen nadle`nim organima. (Tanjug)

NAGRANI^NOMPRELAZUHORGO[

Spre~en{vercnakitaiyempera Na grani~nom prelazu Horgo{ spre~eni su poku{aji krijum~arewa ve}e koli~ine „svarovski” nakita, vrednog vi{e od 400.000 dinara, i unikatnih xempera, procewenih na oko 300.000, saop{teno je ju~e iz Uprave carina. Na ulazu u Srbiju, prilikom redovne kontrole, me|u li~nim stvarima u prtqa`niku automobila nema~kih registarskih oznaka otkriveno je vi{e od 60 „svarovski” ogrlica, lan~i}a, narukvica, prstewa, min|u{a i privezaka. Vrednost nakita procewena je na 444.000 dinara. (Tanjug)

sreda14.decembar2011.

15

NAPREDLOGREPUBLI^KOGTU@ILA[TVA,DANASUUSTAVNOMSUDUSRBIJE

Javnarasprava ozabrani„Obraza”

U Ustavnom sudu Srbije danas }e biti odr`ana javna rasprava o predlogu Republi~kog javnog tu`ila{tva za zabranu Udru`ewa gra|ana „Ota~astveni pokret Obraz”. Na javnu raspravu su pozvani predstavnici Republi~kog javnog tu`ila{tva, Udru`ewa gra|ana „Ota~astveni pokret Obraz”, Ministarstva pravde, za{titnika gra|ana Republike Srbije, kao i predstavnici stru~ne javnosti, objavqeno je na sajtu Ustavnog suda. Republi~ki javni tu`ilac Slobodan Radovanovi} je 25. septembra 2009. podneo Ustavnom sudu predlog za zabranu rada udru`ewa gra|ana „Ota~astveni pokret Obraz” i Pokreta „1389” zbog delovawa usmerenog na nasilno ru{ewe ustavnog poretka, kr{ewe zajam~enih qudskih i mawinskih prava ili izazivawe rasne, nacionalne i verske mr`we. Tu`ila{tvo je uo~ilo da su, kako stoji u predlogu, organizacije „Obraz” i „1389” uzro~nici brojnih incidenata, kojima su wihovi pripadnici na razne na~ine povre-

|ivali Ustavom garantovana qudska prava. Predlog se zasniva na ~iwenici da, uprkos proklamovanoj toleranciji u dru{tvu, izjave i radwe koje preduzimaju ~lano-

vih pojedinih ~lanova i zabranu rada ovih organizacija. U predlogu su navedeni dokumenti „Obraza” koji imaju statutarni karakter i pojedina~ni incidenti u kojima su u~estvo-

Udru`ewa„SNP1389”i„Na{i” U Ustavnom sudu Srbije 22. juna odr`ana je javna rasprava o predlogu za zabranu rada Pokreta”1389”, ali je naknadno Tu`ila{tvo 18. oktobra povuklo taj predlog i istog dana podnelo novi zahtev kojim tra`i zabranu udru`ewa „SNP 1389” i „Na{i” iz Aran|elovca. Ustavni sud je 5. novembra saop{tio da je obustavio prethodni postupak i pokrenuo novi po predlogu Tu`ila{tva kojim se tra`i zabrana rada ta dva udru`ewa, tako da su ovi predmeti razdvojeni. vi „Obraza” i „1389” predstavqaju si stematsko i kon se kventno ugro `avawe slo bo de opredeqewa qudi po raznim osnovama i poziv na uspostavqawe to tali tar nog, umesto demo kratskog dru{tva. Po predlogu Tu`ila{tva, u slu~aju delovawa „Obraza” i „1389” javqaju se i novi oblici nasilnog istupawa, ko ji zahtevaju stro`u osudu aktivnosti wiho-

vali ~lanovi tog udru`ewa, uz napomenu da su neki izvr{eni zajedno s aktivistima „1389„ koje „karakteri{e netolerancija, iskqu~ivost i netrpeqivost”. Odluka Ustavnog suda u ovom slu~aju bi bila jasna poruka da neustavna i nezakonita delatnost ovih organizacija i wihovih ~lanova ne}e biti tolerisana u na{em dru{tvu, naveo je dr`avni tu`ilac.

Vo|a „Obraza”, student teologije MladenObradovi} (31) je u postupku pred Vi{im sudom u Beogradu 20. aprila nepravosna`no osu|en na dve godine zatvora zbog organizovawa nereda u Beogradu tokom „Parade ponosa„ 10. oktobra 2010. godine, a wegovi saradnici Damir Grbi} i Krsta Milovanovi} na po godinu dana zatvora. Tada je u neredima povre|eno vi{e od 140 qudi, od kojih 124 policajca, a pri~iwena je i velika materijalna {teta. Obradovi}u se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu sudi i za izazivawe mr`we i {irewe diskriminacije prema osobama homoseksualnog opredeqewa pred otkazanu „Paradu ponosa„, koja je trebalo da bude odr`ana septembra 2009. Na po~etku su|ewa u julu, Obradovi} je negirao da je svojim aktivnostima {irio mr`wu i netrpeqivost prema pripadnicima homoseksualne orijentacije, istakav{i da „Obraz” ne zagovara mr`wu ve} „obnovu duhovnih vrednosti”, i pozvao homoseksualce na pokajawe. (Tanjug)

PROCESZAUBISTVOPENZIONERSKOGPARANANOVOSADSKOMTELEPU

Okrivqenipriznali dasuizjavqivali ineistine Ju~era{wi glavni pretres u novosadskom Vi{em sudu povodom ubistva penzionera, bra~nog para Josipa Diwe{a (76) i Rozalije Pali} (70), po~iwenog 30. decembra pro{le godine na novosadskom Telepu, nastavqan je saslu{awem prvookrivqenog Aleksandra Slankamenaca, zvanog Ceping(1966) iz Novog Sada i drugokrivqene wegove vr{akiwe JeleneDiwe{ s kojom je bio u vezi u vreme izvr{ewe zlo~ina. Ovo dvoje optu`enih po mnogo ~emu va`nom izneli su potupno sukobqene izjave. Zapravo, Slankamenac je ju~e tvrdio da je vi{e puta bio u kontaktu s Jelenom dok je pqa~kao ku}u, a {to se na kraju kobno zavr{ilo. Ona je, po wegovim re~ima, izme|u ostalog, vi{e puta kontaktirala s wim telefonom, {to je okrivqena u potpunosti negirala, ponekad uz {okiran izraz lica. Po svoj prilici, listing telefonskih poziva, koji je najavila da }e nabaviti naredebom predsednica ve}a sudija ZoraJamu{akov, otkri}e mnogo toga, ali i uticati na odluku o tome u ~ije tvrdwe }e sud vi{e poverovati. Prilikom li{ewa slobode okrivqenog u Jeleninom stanu prona|ena je ve}a koli~ina marihuane, zbog ~ega je Slankamenac dodatno optu`en. – U emotivnom stawu, u kakvom sam bio, prijala mi je Jelenina pa`wa, koja se posebno poja~ala kad je wena wena najmla|a k}erka po~ela da me naziva tatom. Izjave sam u po~etku davao tako da spasem samohranu majku Jelenu, jer sama ve} ostavio jednu `enu s mojim detetom. U prvoj polovini pro{log decembra, Jelena je dobila tre}u unuku, a da bih je se predstavio u lepom svetlu, prodao sam „nokiju„, koju sam dobio od supruge s kojom sam `iveo ranije i s kojom ima k}erku. Od tada, po~elo je s intenzivnim kori{}ewem alkohola i marihuane do hap{ewa - ispi~ao je optu`eni. – Posle proslave u wenom stanu, nismo spavali uop{te, i{li smo da popijemo kafu. Ne znam {ta sam pio i koliko. Nisam u kafani da brojim xointe i pi}e. Uvek sam u {oqi imao 20 do 25 xointa. Tog jutra, tada, pao je wen predlog, odnosno ideja. Ona mi je predlo`ila da odem u ku}u kod Josipa i Rozalije. U po~etku je to bilo zezawe. Ona je po~ela sve vi-

Ku}aukojojjepo~iwenodvostrukoubistvo

{e da detaqi{e i detaqi{e i ja sam krenuo. Objasnila mi je prethodno raspored prostorija i stvari u ku}i i kazala gde je kqu~. Tamo sam ga i na{ao nakon {to sam prekora~io ogradu. Rekla mi je da uzmem novac, nakit i porodi~nu uramqenu fotografiju na kojoj je i ona, koju nisam na{ao pa je kasnije zbog toga pala i kritika. – Bila je frka, trebalo je to {to pre obaviti. Prvo sam kucao. U{ao sam u kuhiwu i seo za sto. Razmi{qa sam da li to da uradim. Sipao sam sebi hladnu kafu iz xezve koju sam zatekao na {poretu. Hteo sam da odustanem. Nazvao sam Jelenu i pitao je da li je sigurna da ovo treba da uradim. Mogao sam da odustanem, ali nisam. Poverio sam joj telefonom da imam dilemu. Ona mi je kazala da to uradim. Sve {to sam uzeo tom prilikom Jeleni sam i predao, a zlatni nakit sam prodao zlatari u Jevrejskoj ulici jer je woj istekla li~na karta. Dok sam tra`io po ku}i vrednosti, bio sam s wom na vezi mobilnim telefonom. Odjednom sam ~uo zatvarawe kapije u dvori{tu Uhvatila me panika. Krenuo sam da be`im ka zadwim vratima, odakle sam i u{ao, jer sam video kroz prozor Josipa na predwim vratima, ali Rozalija je ve} bila u kuhiwi, meni je ona u tom trenutku bila ogromna. Moja reakcija je bila motorna, krenuo sam u spava}u sobu, a ona je po{la za mnom. Pitala me ne{to i vikala, gurnuo sam je, ona je vri{tala, hteo sam da joj za~epim usta, odgurnuo sam je prema krevetu. Uzeo sam ne{to da bih joj za~epio usta. Da li sam je zadavio

ili vezao, kako novine pi{u, ne znam. Borio sam se s tom `enom. Ona je verovatno slabija od mene jer sam visok 192 centimetra, ali borio sam se s wenim vri{tawem.

po~eo da povra}am, hteo sam da ispi~am drugu {ta sam uradio, ali me je Jelena odgovorila. Kasnije smo tro{ili pare na kupovinu svega i sva~ega – hrane, pi}a, garderobe, nakita. To je bilo mnogo kasnije, u po~etku sam hteo da se ubijem sebe ili Jelenu. – Uhap{en sam 1. janura uve~e, kad smo ~ekali Jelenonog zeta da do|e na reprizu proslave Nove godine. Ve} sam bio povukao alkohol i xointom se poslu`io. Ubrzo sam neprijatno iznena|en medijskim lin~om, dok je jo{ postupak bio u fazi istrage. Okrivqna Jelana Diwe{, kojoj je u ovom zlo~inu ubijen svekar, otac wenog pokojnog mu`a, izjavila je ju~e da joj Aleksandar nije rekao koga je ubio, ve} je kobnog dana kazao „Nema{ pojma {ta sam uradio. Zadavio sam nekog pixamom. Boqe za tebe da ne zna{ koga”. – Aleksandar je mogao znati da su Josip i Rozalija dobrostoje}i – kazala je ona. – O tome se pri~alo u ku}i. Nije se me{ao u moj odnos

„^e{aq”nijepostojao - Pokojni Jelenin svekar Josip Diwe{, zbog ~ije smrti sam okrivqen, ispao je najve}a `rtva tih slavqa. Taj „~e{aq” za otkqu~avawe vrata, koji sam spomiwao u izjavama u pretkrivi~nom postupku da sam upotrebio radi ulaska u wihovu ku}u da bih uzeo novac, nikad nije ni postojao. Nikad nisam imao tu spravu za otvarawe vrata, nisam je koristio, niti znam da je koristim. Tako|e, nisam nikad ranije ulazio u ku}u gde je po~iwen zlo~in, ali sam video sada pokojne Josipa i Rozaliju kad bih ~ekao Jelenu dok su je ispra}ali na kapiji prilikom poseta – kazao je ju~e optu`eni Slankamenac. Bio je haos. Panika. Bubwalo mi je u glavi. Utom, Josip je u{ao na druga vrata, digao je ruke, krenuo ne{to da ka`e i pao. Nisam ga ni takao. Po~eo je da trese rukom. Krenuo sam da ga dignem da bih pro{ao, mo`da sam ga {utnuo. Tra`io je ne{to rukom, mislio sam – pi{toq. Na kraju se ispostavilo da je krenuo po nitroglicerin u xepu. Nazvao sam Jelenu i rekao joj {ta je bilo. Uzeo sam wihova dva nov~anika, mobilne i nakit, pi{toq i sve poneo u kesi koja je bila pored Josipovog tela. Bio sam u jako velikoj panici. – kazao je Slankamenac na kraju uz suze, i kad se sabrao izustio: – Naseo sam na wenu pri~u a nisam ni{ta dobio otkako sam pritvoren, samo nekoliko pisama, dok ona u`iva na sve strane. Izjave o „~e{qu” dao sam da bih je za{titio jer je ona znala gde je kqu~. Posle sam se na{ao s Jelenom i

s Josipom. Ja sam te qude volela. Aleksandra je pogodilo {to pored sve besparice nije imao novca da proslavimo ro|endan moje k}erke tih dana. Marihuana, koja se spomiwe, nije bila za prodaju ve} za na{u upotrebu, ina~e bi je Aleksandar prodao i re{io neke nov~ane probleme. Jeleni Diwe{, koja se brani sa slobode, se ju~e iznenada, posle nekoliko sati, predomislila te nakon pitawa branioca Aleksandra Slankamenca, Maje Gruji}izjavila: – Pa dobro, marihuanu, odnosno indijsku konopqu, zate~enu u mom stanu sam ja s k}erkom donela u stan, a ne Aleksandar. Iako se optu`nicom za delo u vezi s ovom drogom do sada tereti Slankamenac. Glavni pretres }e biti nastavqen 7. i 8. februara naredne godine. M.Vuja~i}


SPORT

sreda14.decembar2011.

c m y

16

dnevnik

DANAS U AMFITEATRU SPENSA

DodelaSpartakove nagrade Sve~ana dodela nagrade „Jovan Miki} Spartak„ ovogodi{wim laureatima obavi}e se danas u Amfitetaru novosadskog Spensa,sapo~etkomu13~asova.Ovunagradu,ustanovqenu1967. godine,dodequjeSportskisavezVojvodinepojedincimaisportskimorganizacijamazavrhunskerezultateidostignu}a. @iri: Darko Pare`anin (predsednik), Jovica Tula}, Vojislav Jovanovi}, Miodrag Joti}, Lazar Kurte{ i Branko Vujovi}, od ukupno 38 nominovanih u sedam kategorija, izabrao je ovogodi{welaureate. G. M.

Opro{logodi{wem„Dnevnikovom”izborunajboqihsportistaizre~enesusamore~ihvale

SUTRA U NOVOSADSKOM HOTELU PARK

„Dnevnik”biranajboqe sportisteVojvodine „Dnevnikova” tradicija, „Dnevnikova”istorija, „Dnevnikova” sada{wost i budu}nost,„Dnevnikov”ponos-svejeto,i jo{ mnogo lepog i zna~ajnog, sme{teno u, slobodno mo`emo da ka`emo, instituciju progla{ewa najboqih sportista AP Vojvodinepoizboruna{eglista. Manifestacija,kojomseponosimomii na{i ~itaoci i kojoj se sa zadovoqstvom odazivaju generacije i generacije vrhun-

skih sportista, sportskih radnika i pregaoca s panonskih prostora, 55. put zaredom odr`a}e se u ~etvrtak (15. decembra, 18.30~asova)unovosadskomhoteluPark. Iovogaputanagradi}emonajuspe{nije u21diciplini,zatim}emome|uwimaizabratinajboqeme|unajboqima,akaoiranijih godina dodeli}emo specijalna priznawa za posebna dostignu}a u oblasti sporta.

Me|u aktuelnim sportistima, trenerima, klupskim rukovodiocima, zvanicama, sponzorima i „Dnevnikovim” poslovnim partnerimaisaradnicima,posebnomesto na ovoj jedinstvenoj priredbi zauze}e na{ilaureati,nekada{wiolimpijski,svetski, evropski, mediteranski, dr`avni {ampioni,legendekojesuproslavilevojvo|anskiisrpskisport. B. P.

LIGA [AMPIONA: VOJVODINA DO^EKUJE JUG (19)

SjajnimDubrov~animasenepreti Vojvodina }e u ~etvrtom kolu B grupe Lige {ampiona za vaterpolistedanasdo~ekati ekipu Juga iz Dubrovnika. IzabraniciElvisaFatovi}asu predvenedeqe,utre}emkolu,u svom Gru`u savladali Vojvodinu9:6,aNikolaJanovi},Frano

Parovi~etvrtog kola A grupa Primorje-Olimpijakos Vuqagmeni-Budva. B grupa Vojvodina-Jug [pandau04-Mladost. C grupa Seged-Va{a{ Eger-Partizan. D grupa JadranHN-ProReko SpartakVolgograd-Marseq Vi}an, Maro Jokovi}, Pavo Markovi}, Andro Bu{qe, Nik{a Dobud, Paulo Obradovi}, Frano Kara~... su favoriti za pobeduiuovomduelu.No,tone zna~ida}eseNovosa|ani,koji u svojim redovima imaju {est svetskih juniorskih prvaka, Marka Matovi}a, Sra|ana Vuksanovi}a, Nemawu Matkovi}a, Nemawu Ubovi}a, Milo{a Mili~i}a i Vojislava Mitrovi}a, predatiunapred.Tonisuu~inili ni u Dubrovniku, a ne}e ni

Nemapredajeunapred:Milo{Mili~i}

sada pred doma}om publikom. Dodu{e,izabraniciDejanaStanojevi}analazeseuminusfazi posle poraza u polufinalu KupaSrbijeodCrvenezvezde,ali je upravo duel sa jednom od naj-

boqihekipaEvropeprilikada sepodignuipoka`uunajboqem svetlu. -PosleneuspehaupolufinaluKupanastavilismodaradimo i treniramo jo{ ja~e, tako da

Foto:F.Baki}

spremni do~ekujemo duel sa Jugom.Dubrov~anisuizuzetantim inalazeseme|u~etirinajboqe ekipe u Evropi. Duel sa wima bi}e nam dobra prilika da se nadigravamoidavidimogdesmo

u odnosu na jedan takav tim. Ne mo`emo obe}ati pobedu u ovoj utakmici,alimo`emodaobe}amoda}emoseboriti,jer`elimodasepoka`emou{toboqem svetlu pred svojim navija~ima.Pozovam navija~e da do|u u {tove}embrojuiferikorektno navijaju i podr`e nas u ovoj utakmici - rekao je prvotimac VojvodineMilo{Mili~i}. - Jug je prvoklasna ekipa, pa mo`emo biti zadovoqni rezultatom iz prve utakmice. Mi se trenutno nalazimo u minus fazi, ali usponi i padovi su normalni za mladu ekupu kakva je na{a. Za nas }e ovaj duel sa Jugombitiprilikadaseopetnadme}emo sa vrhunskim igra~ima, kao i da svaki na{ igra~ poku{adanapravimakarpotezvi{e uodnosunaprvuutakmicuuDubrovniku. Na{i motiv i `eqa ne dolaze u pitawe, da}emo sve od sebe u ovom susretu. Uspeli smo malo da se dignemo treninzima, jer mi samo `estokim radommo`emospremnidado~ekamo dr`avno prvenstvo koje nas o~ekuje u februaru - rekao je NemawaUbovi}. Utakmicaizme|uVojvodinei Juga igra se danas u 19 ~asova (direktanprenosjenaRTVojvodina1)nabazenuSpensa,ulazje slobodan, a uprava, igra~i i trener Dejan Stanojevi} pozivaju navija~e da do|u u {to ve}embrojuipodr`eekipuferi korektnimnavijawem. G. Malenovi}

PARTIZAN U EGERU

Utakmica sezone Trener vaterpolista PartizanaIgorMilanovi} rekao je da je predstoje}a utakmica~etvrtogkolaLige {ampiona protiv Egera odlu~uju}azaplasmanwegovogtimaudaqetakmi~ewe. -Utakmicajesrcesezone i igra}emo pod pritiskom pobede zbog ~ega smo predu- zeli sve korake da se kroz trena`ni proces i analize {toboqepripremimoipobedimo - kazao je Milanovi}. Vaterpolista AleksandarRadovi}oceniojedawegov tim u najbitnijoj utakmiciusezonimo`edo}ido pobede anga`ovanom igrom kakvu je prikazao u me~u sa istim protivnikom u Beo- gradu, kada je trijumfovao sa9:6. - Ovo je najbitnija utakmica u sezoni i moramo da idemo na pobedu. Utakmica }e biti druga~ija od one na Bawici, ali anga`ovanom igrommo`emodo}idopobede-kazaojeRadovi}. PartizanjeuprvatrikolaGrupeCzabele`iojednu pobedu, jedan poraz i jedan remi, pa bi trijumfom nad ma|arskim{ampionomimao priliku da sam odlu~uje o plasmanu me|u najboqih osamekipaEvrope.Utakmica }e se igrati danas od 19 ~asovauEgeru.


SPORT

c m y

dnevnik

DANAS @REB POLUFINALA KUPA SRBIJE

Vojvodina doma}infinala Ceremonija `reba parova polufinala kupa Srbije obavi}e se danas u podne u Staroj Pazovi. Selektor `enske reprezentaciej Srbije Suzana Stanojevi} odredi}e rivale u zavr{nici ovog takmi~ewa. Plasman su obezbedili branilac trofeja Partizan, pro{logodi{wi finalista Vojvodina, kao i Crvena zvezda i Borac (^a~ak). Propozicije nala`u da se u polufinali igraju dve utakmice, a termini su 21. mart i 11. april naredne godine. Povla{}enih ekipa nema. Sve ~etiri ceduqe sa imenima u~esnika polufinala bi}e u jednom {e{iru. Naizmeni~nim izvla~ewem po dve ceduqe formira}e se parovi, a prvi izvu~eni klub je doma}in u prvoj utakmici.

Ukoliko po zavr{etku drugog me~a svi rezultatski kriterijumi budu izjedna~eni (bodovi, ukupna gol razlika i ve}i broj postignutih pogodaka kao gost) onda se odmah pristupa izvo|ewu penala. Finalna utakmica Kupa Srbije je na programu 16. maja 2012. godine. Novina je da }e mesto odigravawa finala odrediti Izvr{ni odbor FSS na osnovu prijave zainteresovanih klubova i gradova. Rok za podno{ewe kandidature je istekao 30. novembra, a za organizaciju zavr{ne predstave prijavila se samo Vojvodina i grad Novi Sad. Odluka o doma}inu finala treba da bude doneta do kraja ove godine. ^ini se da dileme nema, po{to je Vojvodina jedini zainteresovani klub, pa preostaje jo{ formalna verifikacija kandidature. Z. Rangelov

DANAS I SUTRA POSLEDWE KOLO LIGE EVROPE

Pari`anizagledani uBratislavu U fudbalskoj Ligi Evrope igra se posledwi liga{ki krug. Danas i sutra na programu su me~evi {estog kola. Do sada su 23 tima izborila plasman u {esnaestinu finala, a jo{ 19 ekipa ima {anse da to pravo izbori u posledwoj rundi. U igri je devet mesta. PAOK, Standard, Hanover, PSV Ajndhoven, Legija, Sporting, Stok, Atletik (Bil-

- Igra}emo otvoreno, poku{a}emo da postignemo {to vi{e golova – najavio je trener Lacija Eduardo Reja. – Mislim da }e nam bilo koja pobeda doneti drugo mesto u grupi, jer te{ko je verovati da }e Vaslui pobediti u Cirihu. Igra~i Vasluija su uvereni u uspeh u Cirihu. U timu Vasluija igraju i trojica na{ih igra~a: Milo{ Pavlovi}, Petar Jovanovi} i Nemawa Milosavqevi}.

Danas Grupa D Cirih–Vaslui Lacio–Sporting 1.Sporting 2.Vaslui 3.Lacio 4.Cirih

5 5 5 5

0 3 3 2

1 1 1 3

8:2 5:6 5:6 3:8

12 6 6 2

Grupa E Dinamo(K)–Makabi(TA) (19) Be{ikta{–Stok (19) 1.Stouk 2.Be{ikta{ 3.Dinamo(K) 4.Makabi(TA)

5 5 5 5

3 3 1 0

2 0 3 1

Slovan–Salcburg PS@–Atletik(B)

1.Atletik(B) 2.Salzburg 3.PS@ 4.Slovan

Prijavejo{tridana

0 9:4 11 2 10:6 9 1 4:4 6 4 5:14 1

5 5 5 5

4 2 2 0

1 0 1 1

0 3 2 4

9:4 8:6 4:5 2:8

(19) (19) 13 7 7 1

Grupa J Makabi(H)–[alke Steaua–AEK(L)

Duel@ivkaMilanova(Vaslui)i\ibrilaSisea(Lacio)

bao), Metalist, Braga, Atletiko(Madrid), [alke, Tvente, Anderleht i Lokomotiv iz Moskve bezbri`no ~ekaju rasplet, pa wih mnogo ne interesuju dana{wi i sutra{wi me~evi. Tu su jo{ i timovi koji su se preselili iz Lige {ampiona:Porto, Man~ester siti, Man~ester junajted, Trabzon, Ajaks, Valensija, Olimpijakos i Plzen, koji su jedino zainteresovani za `reb koji }e se obaviti u petak u Nionu(13 ~asova). Od dana{wih okr{aja svakako je najzanimqiviji onaj koji se igra u Rimu gde se sastaju Lacio i Sporting. Lacijalima je potrebna pobeda i to ubedqiva, jer ako Vaslui trijumfuje u Cirihu, onda }e rumunski tim u daqe takmi~ewe zbog boqe gol razlike.

- Mislim da smo u prednosti – smatra trener Vasluija Viorel Hizo. – Boqe igramo u gostima nego na doma}em terenu, ako pobedimo siguran sam da prolazimo. Lacio po meni ima mnogo te`i posao nego mi. - Interesantan me~ se o~ekuje i u Parizu gde se sastaju Pari sen @ermen i Atletik iz Bilbaoa. Pari`anima za prolaz treba i malo sre}e, moraju da pobede [pance, a pri tome Salcburg da igra nere{eno ili da izgubi od Slovana u Bratislavi. - Izgubili smo nepotrebno mnogo bodova, sada drugi odlu~uju o na{oj sudbini – iskren je trener Pari sen @ermena Antoin Kombu. Podrazumeva se da }emo mi pru`iti maksimum, no ~iwenica je da nije sve u na{im rukama. G. Kova~

1.[alke 2.Makabi(H) 3.Steaua 4.AEK

5 5 5 5

Obostranakorist

Jedan od xiqeva koji je novo klupsko rukovodstvo Hajduka stavilo pred sebe je zamisao da klub bude matica fudbalskih centara s ekipama iz Sombora, Oxaka, Ba~ke Topole, Crvenke, Vrbasa, preko Srbobrana, sve do Novog Sada. Ve} je uspostavqena saradwa sa ve}inom klubova iz tih sredina, a ju~e je u prostorijama Hajduka to ozvani~eni i sa Srbobranom, ~lanom Novosadske podru~ne lige. Ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi potpisali su direktor Hajduka Dragan Tadi} i predsednik Srbobrana Ostoja Mihoq~i}. - Nastavqamo da {irimo na{u bazu. Srbobran u ovom trenutku, kao i mi letos, `eli da ode bar u ligu vi{e i mi }emo poku{ati da mu pomognemo u materijalnom i stru~nom delu. Ovim sporazumom otvaraju se vrata Hajduka najtalentovanijoj deci iz Srbobrana - rekao je Tadi}. Zadovoqstvo potpisanim govorom nije skrivao predsednik Srbobrana Ostoja Mihoq~i}. - Nama ovaj ugovor puno zna~i, najvi{e zbog dece koju raznorazni me{etari razvla~e na sve strane. Ovako }e svako dete iz na{eg kluba koje to zavredi biti usmereno put superliga{a Hajduka, iz kojeg }e lak{e graditi karijeru. Hajduk }e nam pomo}i u stru~nom i u igra~kom delu da ostvarimo na{ ciq, a to je da Srbobran dovedemo do Srpske lige. Na{a sredina to zaslu`uje - rekao je Mihoq~i}. \. Bojani}

KVALIFIKACIJE ZA SP U FUTSALU

Na{istartujusutra Futsal reprezentacija Srbije otputovala je u La{ko, gde }e od sutra do nedeqe u~estvovati u kvalifikacionom turniru za Svetsko prvenstvo na Tajlandu 2012. godine. Izabranici Aca Kova~evi}a za rivale }e imati najpre selekciju Moldavije, potom Izraela i na kraju doma}ina Slovenije, a da bi obezbedili bara` potrebno je da osvoje jedno od prva dva mesta.

- Grupa na prvi pogled nije te{ka, Srbija je ispred rivala, ali ne smemo olako da shvatimo turnir, jer nam se niko ne}e skloniti s puta. Najve}i konkurent bi}e nam Slovenci, dok preostale dve selekcije, iako ne spadaju u evropski krem, ne smemo potceniti - smatra selektor Kova~evi}. J. G.

3 2 1 1

2 0 2 2

(21.05) (21.05) 0 10:2 11 3 10:9 6 2 6:10 5 2 3:7 5

Grupa K Visla–Tvente Fulam–Odenze 1.Tvente 2.Fulam 3.Visla 4.Odenze

5 5 5 5

3 2 2 1

(21.05) (21.05) 1 1 0 0

0 10:3 10 2 7:4 7 3 6:12 6 4 7:12 3

Grupa L [turm–AEK(A) (21.05) Anderleht–Lok.(M) (21.05) 1.Anderleht 2.Lokomotiva 3.[turm 4.AEK(A)

5 5 5 5

5 4 1 0

0 0 0 0

0 13:2 15 1 11:6 12 4 4:11 3 5 5:14 0

Sutra

ISTI^EMO: HAJDUK I SRBOBRAN SARA\UJU

PRVOTIMCI VOJVODINE U POSETI [F „FORCA VOJVODINA” IZ BEOGRADA: Navelikuradostnajmla|ihpolaznika[kolefudbala„ForcaVojvodina”izBeograda,nekolicina prvotimacanovosadskogsuperliga{auprili~ilajeposetuovomkolektivu.PosletrijumfanadCrvenomzvezdom,AbubakarOumaru,MiroslavStevanovi}iBranaIli}obradovalisumalevojvodina{eautogramimaineizbe`nimzajedi~kimfotografisawem.

4 1 1 0

(19) (19)

Grupa F

PRED TRADICIONALNI 49. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

@reb za 49. tradicionalni de, a nagradi}emo i najboqe poje}e se u pet kategorija: seniori, Dnevnikovog turnira u malom dince u svim kategorijama. veterani, kadeti, pioniori i fudbalu obavi}emo u petak (12 Turnir }e se igrati po istim mla|i pioniri. sati) u Kafeu Indeksova tribipravilima kao i ranijih godina Prijave za turnir primamo na na \a~kom igrali{tu. Pripet igra~a u poqu i golman, a jedsvakog radnog dana(do petka) u jave }emo primati jo{ sportskoj rubrici Dnevnisvega tri dana, a prve ka (Bulevar oslobo|ewa 81, utakmice odigra}e 21. deprvi sprat, soba 14) od 10 cembra seniori i veterado 14 sati i na `iro ra~un ni u popodnevnim ~asovibroj 340 – 2511 -60 [ahovma. skog kluba “Dnevnik”, a koKako se pribli`ava tizacija je slede}a – seniostart turnira, u na{oj reri: 15.000 dinara, veterani dakciji je sve prometnije, 11.000, kadeti: 10.000, pioju~e je stiglo nekoliko niri: 9.000 i mla|i pioniprijava, a od prispelih ri: 8.000 dinara. Informaizdvajamo kadetski tim cije se mogu dobiti i na tePromista, koji je pro{le lefonski broj: 021/480 godine osvojio prvo me6827. sto. Za kadete mogu nastupati Nagradni fond na naigra~i ro|eni 1995. i mlaEkipaPromistapro{legodinetrijumfovala {em turnir najve}i je u |i, za pionire 1997. i mlaukonkurencijikadeta Foto:F.Baki} Srbiji, najboqi tim dobi|i, a za mla|e pionire ro}e 400.000 dinara, pod uslovom da nu ekipu sa~iwavaju deset fudba|eni posle prvog januara 1999. gose prijavi oko stotinak ekipa. lera. Ekipe za svaku utakmicu dine. Kod veterana ostaje po staNov~ana nagrada pripa{}e i najmogu prijaviti novih deset igrarom - na turniru mogu nastupiti boqem u konkurenciji veterana. ~a, s tim {to jedan fudbaler ne igra~i koji na dan utakmice imaNajmla|i }e dobiti robne nagramo`e da igra za dve ekipe. Igraju 35 godina. G. K.

17

sreda14.decembar2011.

Grupa A PAOK–Rubin [amrok–Totenhem 1.PAOK 2.Rubin 3.Totenhem 4.[amrok

5 5 5 5

3 3 2 0

2 1 1 0

(19) (19)

0 9:5 11 1 10:4 10 2 5:4 7 5 4:15 0

Grupa B Hanover–Vorskla Kopenhagen–Standard 1.Standard 2.Hanover 3.Kopenhagen 4.Vorskla

5 5 5 5

3 2 1 0

2 2 2 2

0 1 2 3

(19) (19) 8:1 6:5 5:8 3:7

11 8 5 2

Grupa C Haopoel(TA)–Legija PSV–Rapid(Bu) 1.PSV 2.Legija 3.Hapoel 4.Rapid

5 5 5 5

4 3 1 1

1 0 1 0

(19) (19)

0 11:4 13 2 7:7 9 3 8:9 4 4 4:10 3

Grupa I Udineze–Seltik Atletiko–Ren 1.Atletiko 2.Udineze 3.Seltik 4.Ren

5 5 5 5

3 2 1 0

(21.05) (21.05) 1 2 2 3

1 1 2 2

8:3 5:6 5:6 4:7

10 8 5 3

Frupa G AZAlkmar–Metalist (21.05) Austrija(B)–Malme (21.05) 1.Metalist 2.AZAlkmar 3.Austrija 4.Malme

5 5 5 5

4 1 1 0

1 4 2 1

0 14:5 13 0 9:6 7 2 8:11 5 4 4:13 1

Grupa H KlubBri`–Braga (21.05) Birgingem–Maribor (21.05) 1.Braga 2.KlubBri` 3.Birmingem 4.Maribor

5 5 5 5

3 3 2 0

1 2 1 1

1 11:5 10 1 11:8 10 2 7:8 7 4 6:14 1


18

sport

sreda14.decembar2011.

dnevnik

JESEWI DEO SEZONE U SRPSKOJ LIGI VOJVODINA

GOLGETER PROLETERA DAMWANOVI] ZATAJIO

Radni~kina prvoliga{komkoloseku Posle 15 kola i 120 odigranih me~eva, ugasili su se reflektori na pozornici Srpske ligeVojvodina.Jesewideosezone, protekao je u znaku odli~nih rezultatalideraRadni~kogizNove Pazove, pa ~eta trenera Nenada Vani}a,zaslu`enozimujena~elu karavana,sapetbodovavi{e,uodnosu na ^SK Pivaru, kao najbli`eg pratioca. Pazov~ani se mogu pohvalitidasujedinitimbezporaza,usve~etirisrpskoliga{ke

stopnih pobeda, a posle poraza u Senti (2:0), lavovi su po~eli da gube dah i lidersku poziciju su prepustiliPazov~anima.Nekada{wi drugoliga{ ima dobar tim, predvo|en talentovanim golgeterom Sa{om Popinom i jedini je konkurent Radni~kom u borbi za plasmanuvi{irang. Fini{ je dobrim igrama ukrasioRadni~kiiz[ida,jerjeposle slabijegstarta,usledilabodovna `etvaiprodornatre}upoziciju. Iz [ida je bodove odnela samo

ca da u Oxacima nismo osetili gor~inuporaza. -Ostvarilismojedanodnajboqihplasmanauposledwihpetgodina, stekli solidan bodovni kapitalzaprole}neizazoveinadam seda}emosa~uvativisokplasman – ka`e Damir Vukovi}, kapiten TekstilacItesa. Livadica je ostala neosvojena tvr|ava, po{to su fudbaleri MladostiizBa~kogJarka,igrali bez pardona, pred vernim navija~ima.PorazsuizbeglisamoSen-

Doma}i 1. Rad ni~ . (NP) 9 2. Rad ni~. ([) 8 3. Pa li} 8 4. Mla dost (BJ) 7 5. Tek sti lac I. 8 6. Sen ta 7 7. Vr {ac 7 8. Ki kin da 7 9. ^SK Pi va ra 7 10. B. To po la 7 11. Za dru gar 7 12. Du nav 8 13. Do li na 7 14. Slo ga 8 15. Ce ment 8 16. Ve ter nik V. 7

8 7 5 5 4 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 2

1 0 3 2 4 0 0 2 2 2 1 1 2 1 1 1

0 1 0 0 0 2 2 1 1 1 2 3 2 4 4 4

18:6 14:7 17:6 14:4 10:3 10:3 8:4 10:5 9:5 6:2 12:9 12:12 7:8 9:10 8:10 13:10

25 21 18 17 16 15 15 14 14 14 13 13 11 10 10 7

2 12:8 1 7:5 0 7:3 3 8:8 3 4:6 4 9:11 5 7:15 5 6:10 4 9:18 6 8:18 6 5:9 6 4:11 4 2:7 5 5:11 8 3:14 8 8:23

16 14 10 10 8 8 7 6 6 6 4 4 3 2 0 0

Gosti 1. ^SK Pi va ra 8 2. Ce ment 7 3. Rad ni~ . (NP) 6 4. Slo ga 7 5. Du nav 7 6. Ve ter nik V. 8 7. Do li na 8 8. Tek sti lac I. 7 9. Sen ta 8 10. Ki kin da 8 11. Mla dost (BJ) 8 12. B. To po la 8 13. Rad ni~ . ([) 7 14. Pa li} 7 15. Vr {ac 8 16. Za dru gar 8

Fudbaleri Radni~kog iz Nove Pazove

grupe,{tonajboqeilustrujedaje Radni~ki prerastao rang takmi~ewaisazreozadebiuprvoliga{komdru{tvu. -Uspe{nosmopre{lipolaputa,udarili~vrsttemeqzarealizacijupostavqenogciqa,paverujemda}emoinaprole}ezadr`ati pobedni~ki kurs. Imamo najboqu odbranu u ligi, kapitulirala je samodevetputa,aistrelcisubez premca, sa 25 lopti u mre`i. Na svomterenusmonanizaliosampobeda,samojeCementizvukaobod, {topotvr|ujedajesewelovorike nisuplodslu~ajnosti–ka`eNenadVani},{efstru~nog{taba. ^SKPivarajesjajnostartovala,re`iralaserijuodsedamuza-

^SKPivara(3:1),uprvomkolu,a preostalihsedamrivala,polo`ilojeoru`je. Cementjeuvatruubaciomlade snage,`eqnedokazivawaiafirmacije.Napada~iAleksandarGrkovi} i Radovan Selakovi}, postigli su po ~etiri pogotka, a ekipa trenera Zorana Gruji}a osvojilajevi{ebodovanastrani, negonastadionukrajCementare. Beo~inci su u ulozi gosta, pora`enisamoodPali}a(3:1). Na sredini jesewe etape, TekstilacItesjepretrpeorokaduna klupi,umestoDragojlaStanojlovi}a, kormilo je, po tre}i put, preuzeo Trivo Ili}.  - Osvajawu petogmesta,doprinelaje~iweni-

ta(1:1)iDunav(0:0),aJara~anima jezajo{boqiplasman,nedostajao boqiu~inaknastrani,gdesu,poredosvajawa~etiriboda,upisali {estminimalnihporaza.

Gostimasamomrvice Doma}inisuupisali70pobeda,23me~aokon~anasupodelomplena,doksusegostiradovalina27utakmica.Najboqiu~inaknasvom terenuimalider,apratigaimewakiz[ida,Pali}ijara~kaMladost.

Efikasnost

Na120me~eva,postignutje281pogodak,odnosno2,3pome~u.Doma}inisunani{anilimetu177puta,anajefikasnijitimjeRadni~kiizNovePazove,sa25loptiumre`i.

Sedamsezonanasceni SlogaizTemerinasesedamuzastopnihsezonanalazinasrpskoliga{koj sceni. Crveno-beli nikad nisu strepeli za opstanak, uvekskockajutimzarespektiafirmi{uplejadumladihigra~a. Nekada{wivezistaTemerinaca,talentovaniSa{aSavi},ostaviojeneizbrisivtragnapo~etkusrpskoliga{kihvojevawaitrenutno brani boje slova~kog prvoliga{a Bistrice. Na Malti su Vukani}iMilovi},uIndonezijije{toperZe~evi}...

Autogolovi Petauto-golova,postignutojetokomjeseni,sopstvenumre`u, zatresli su Vidi} (Zadrugar), Aperli} (Radni~ki, [id), Joveti}(Ba~kaTopola),Anti}(Pali})iGruji}(Senta).

PIONIRI VOJVODINE IZ NOVOGMILO[EVABEZPREMCA: Fud ba le ri Voj vo di ne iz No vog Mi lo {e va  su,  je se wi  deo  pr ven stva  u  Voj vo |an skoj li gi is tok, za vr {i li na 16, po sled wem  me stu,  sa  sa mo  tri  bo da, ali i po red to ga ne tre ba da bri nu za svo ju bu du} nost. Za to su se po bri nu li pi o ni ra  ovog klu ba (97. i 98. go di {ta)  ko ji  su,  u  Op {tin skoj  li gi  Ki kin da- No vi Be ~ej, osvo ji li ti tu lu je se weg pr va ka bez po ra za i gol raz li kom 56:2. Za eki pu ko ju tre ni ra @i va Pa ra buc ki  igra li  su: An drej  Det ki, De jan  Ku ru ~ev,  Sr |an  Bi bin,  Du {an Sta na }ev,  Mar ko  Pu {i},  Isa  La li}, De jan Od`in, Dra gu tin Ki `ev ski, Bo ris  Stoj kov,  Uro{  Ra ka zov,  Mi lo{ Ve skov,  Dar ko  La ba nac,  Ne ma wa  Br sti na,  Alek san dar  Prec  i  Leon  Bar ko ci. Pr vi stre lac eki pe je Isa La li} sa 18 go lo va, za tim sle de De jan Od zin sa 14,  Sr |an  Bi bin  6  i  An drej  Det ki  sa ~e ti ri go la.                               St. D.

Damir \okovi} (Dolina)

- Kada se podvu~e crta, zadovoqni smo u~inkom, iako nam je nedostajalo malo sre}e na gostovawima. Niko nas nije nadigrao, igralismobezoscilacijaisamo tri koraka zaostajemo za tre}eplasiranim [i|anima – isti~e Nikola Meselxija, strateg Jara~ana. Minulesezone,Sentajedelila lekcije, zahvaquju}i neprikosnovenom tandemu napada~a Miqan Milivojev – Uro{ Stojanov. Odli~ni golgeteri, letos su promenili klupske boje, a u prvi plan, isko~iojebrzonogiDu{anJovi}, strelac pet golova. Senta je sve me~eve igrala otvoreno, uz gol razliku (19:21) i bacila sidro u zlatnojsredini. Novajlija iz Starih Banovaca u{aojeuformuuposledwih{est

5 4 2 3 2 2 2 2 1 2 1 1 0 0 0 0

1 2 4 1 2 2 1 0 3 0 1 1 3 2 0 0

kola, predvo|en iskusnim stru~wakomMihajlomBo{wakomiprvimni{anxijomPetromA{}eri}em, pa je u fini{u, Dunav pora`en samo od Radni~kog iz [ida (1:0). BojePali}a,branilisutalentovani klinci iz omladinske {kolesuperliga{aRada,akuriozitetjedase~ak11igra~aupisaloulistustrelaca. SlogaizTemerinavredivi{e odtrenutnogplasmana,alinadoma}emterenu,crveno-belisuprokockali13bodova.Dobarbodovni kapital,imaKikinda,sagolgeteromBranislavomGeci}em,dokje Ba~ka Topola, napravila pomak, osvajawem {est bodova u posledwadvakola.Vi{eseo~ekivalood Doline,u~ijimredovimajeponovo efikasan bio iskusni Zvonko \akovi}.Poredodli~nognapada~a,samo~etvoricaigra~a,tresla sumre`u,pajeslabarealizacija kumovalaosvajawu13.mesta. Razo~arao je Veternik Viskol, jerjenajavqivaoborbuzatitulu, a ima samo 15 bodova na kontu. Pravo lice, nekada{wi drugoliga{,pokazaojesamoprotivSente (6:0)izimujeuopasnojzoni.Nisu mnogo pomogle ni zapa`ene partije Sini{e Babi}a (10 golova), izdankaomladinske{koleVojvodine. Identi~an bodovni saldo imaVr{ac,jedinitimbezremija. Zanimqivo je da Vr{~ani nemaju golgetera, devetorica igra~a su postigla po jedan pogodak, dok su preostala dva, auto-golovi, u re`ijiJoveti}aizBa~keTopolei Anti}aizPali}a. Najhladnijazima,predstojiZadrugaruizLazareva,po{tojenovajlija sakupio samo 13 bodova, bezosvojenogbodanastrani.Blistao je mladi Marko Milovac (23), strelac 10 golova, ali jedna lastane~iniprole}e. Pri pre mio:  Marko Meni}anin

Povreda poremetila planove

Fudbaleri novosadskog Pro- premio je mnogo {ansi saigraletera~lanoviprveligeodsu- ~ima.-obja{wavaDamwanovi}. bote su na  zaslu`enom odmoru. KuputakmicasaBorcembila Pro{lesezoneepitetnajboqeg je prilika za ulazak me|u osam strelca tima poneo je Ogwen najboqih? Damwanovi}, me|utim u novoj - Nedostajao nam je i u toj sezoni stameni centarfor je utakmici  zavr{ni udarac. Tri pru`io mnogo ble|epartijenego {to se to o wegao~ekivalo. - Na po~etku sezone,odnosnou posledwoj prijateqskoj utakmici do`iveo sam neugodnu povredu, pauzirao sam mesec dana i izgubio sve {to sam odradio u pripremnom periodu. Morao samdekrenemod nule, a sam formu uhvatio tek Ogwen Damwanovi} (levo) pri kraju prvenstva. Na sre}u ekipa je igrala sezone za redom sti`emo do dobro.Imamodobartimmo`da osmine finala. Pokazali smo smo mogli jo{ i boqe. Bilo je svima da mo`emo ravnopravno malih raskoraka u igrama kod da se nosimo sa ekipama iz Suku}e i na strani. Da smo na go- perlige. Nema tu bitnijih razstovawima igrali malo boqe, lika.Va`anjepristupiveliki sada bi bili me|u vode}im ti- motiv. Protiv ^a~ana smo u movima u ligi. Na na{em igra- egal utakmici posledwih pola li{tu u Slanoj bari ostvarili sata propustili priliku da nasmosedampobedazaredom,apo- pravimo istorijski uspeh, imabedanadBanatomuZrewaninu lismodva-trizicera,aufinibila je melem na ranu. Na`a- {u smo pogodili i pre~ku. Nalost,uposledwemkoluuNi{u `alost,napenalruletu^a~ani propustili smo da pobedom do- subilisre}niji. |emodojo{boqepozicije-kaPred svaki prelazni rok `eOgwenDamwanovi}kojijeu Damwanovi} ima ponuda, u proprvom delu prvenstva postigao {lom bio je blizu inostranog samodvagola.. anran`mana,apotomjeimaopoProleter je tokom jeseni zivodsuperliga{aBorca. igraonapada~ki,ostvariojede- Moje ambicije su vezane za vet pobeda i sedam poraza bez inostranstvo, `elim da re{im nere{enogrezultata,stvorioje egzistenciju. Letos sam prakpuno{ansi,aodbranajekapitu- ti~no sve zavr{io sa izraellirala17puta. skim prvakom Makabijem, ali - Malo smo golova dali s ob- sam se povredio i sve je propaziromkolikosmoprilikaima- lo. I u ovom prelaznom roku li. Imamo zaista kvalitetne o~ekivawa su ista, ponuda ima, napada~e, tu su Sa{a Boguno- aline}uoti}iizProleterapo vi}, \ura Zec, Ogwen Krasi}, svakucenu.StabilanjeklubkoDanilo Sekuli} i Mladen Ga- ji se brzo razvija.  Vide}emo li}. Pogotovo je talentovani {ta}edonetizimskapauza-taGali} odigrao izuzetno kvali- janstven je na kraju vrsni stretetno,alimunijepo{lozano- lac. gomdaseupi{eustrelce,apriM. Popovi}

IGOR MI[AN SJAJNO IGRAO JESENAS U DRESU KANARINACA

Spremnizavisoklet ^eta sa Detelinare je jesewu sezonuodigralamimosviho~ekivawa. Plasmanom na deobu tre}eg mesta i sa 28 osvojenih bodovakanarincisuprebacili plan. Jedna od karika uspe{nostivisokogletabiojedvadesetjednogodi{wi vezwak Igor Mi{an.Stigaojeujatoufotofini{uprelaznogroka,kadaje ve} prvenstvo po~elo u tre}em kolu. Kako se prvenstvo zahuktavalo tako su i igre momka sa superliga{kim sta`om ( igrao je za OFK Beograd, a potom i Spartak)bivalesusveboqe. - Stigao sam u klub velikih tradicija i ambicija. Do{lo je dostaigra~a,pajebilopotrebnovremenadasesvestvaristavenapravomesto.Odprvogdana video sam da nisam pogre{io, jerjesatreneromIli}emiwegovim saradnicima, kao i agilnojupravobilomilinasara|ivati.Napravilisupravuatmosferu i zdravu konkurenciju, {to je uz adokvatan rad davalo rezultata-ka`eMi{an. Neumorni vezista odigrao je 12 utakmica (11 puta kao starter), a postigao je i prvenac u dresu`utih. - Vi{e sam vodio ra~una da potezima i igrom pripremim {ansusaigra~ima,aliionajjedini gol koji sam postigao sa In|ijom bio je vredan pobede. Susret sa In|ijom uz onaj takti~ki sa Radni~kim iz Ni{a biojena{najboqime~ovejeseni. Dobro smo odradili posao, pasmonakrajuosvojiliinekoliko bodova preko plana. Naravno,bilojeipadovauigri,u

Igor Mi{an

tesusretaubrajamnenadaniporazuPo`arevcuiduelsaTeleoptikom. @al za pobedom je utakmica u Somboru, kada smo nadigrali doma}ina, izgubili dva, a ne osvojili bod. Da je pravdabilazadovoqenabilibi na kraju na deobi drugog mesta sa Dowim Sremom, ali i ovako Superliganijedalekp-optimistaMi{annapomiwu}idajesusret sa biv{im superliga{em bio i u neku ruku prekretnica kaprodorukavrhuume~uukome je Novi Sad pokazao pravi karakter. Nakon naporne polusezone Novosa|anisuoti{linazaslu`eniodmor,alive}sadasvima uglavamadajeprole}eprilika za klupsku i li~nu afirmaciju igra~a. I. Grubor


SPORT

c m y

dnevnik

PARTIZAN MTS U EVROLIGI GOSTUJE REALU (20.45, TV SPORT KLUB)

sreda14.decembar2011.

^ELENY KUP: VOJVODINA NS SEME DANAS NASTUPA U AUSTRIJI

Mudrostistrpqewe zatrijumf Prvu me~ loptu za plasman u Top 16 fazu Evrolige ko{arka{i Partizana MTS nisu iskoristili pro{le sedmice u Belgiji,kadasupora`eniodekipeSpirua.Drugime~kojibicrno-belimamogaodaomogu}isjajan dometnaprogramujeve~eras.Srpski {ampion gostuje u Madridu, doma}inmujevelikiRealibi}e zanimqivo videti mogu li crnobeli da izdr`e nalet mo}nih [panaca,poja~an`eqomdaserevan{iraju Bo`i}u i dru`ini za porazuPioniru(79:80). Beogra|anisuupro{lomkolu ABA regionalne lige ubedqivo savladali Olimpiju kod ku}e. U odnosu na taj me~, tim trenera VladaJovanovi}abi}eja~izaMilanaMa~vana,kojizasadaigrasamo u Evroligi, ali i slabiji za oti{logNikoluPekovi}a. - Real ima odli~an tim i jo{ boqerezultateuEvroligi-ocenio je Jovanovi}. - Naravno, ne trebazaboravitida}eekstramotivwegoviigra~iprona}iu`eqi da nam se revan{iraju za porazuBeogradu.Tradicijaka`eda mi, kao po nekom pravilu, ne igramo dobro u Madridu i bi}e namveomava`notodaostanemou me~u do wegovog zavr{etka, ne dozvolimorivaludaranoprelomi utakmicu, a to mo`emo samo vrhunskom koncetracijom tokom svih40minuta.Potrebnisunam mudrost u odbrani i strpqewe u napadu, a dobro je to {to na{u sudbinudr`imousopstvenimrukama. Nisu nam bitni ishodi ostalihme~evaugrupiizanasje

Detaq s prvog me~a Partizan MTS – Real

va`nasamoutakmicakojuigramo ve~eras. MilanMa~vanjejedanodkqu~nih ko{arka{a u crno-belom timu.Iakojeovoekipnisport,pojedinciumejudabuduitekakobitni u ukupnoj slici koju jedan sastavstvaranaterenu,aMa~vanje upravojedanodtakvihigra~a. -Siguransamda}eRealnastojati da nam se revan{ira, pa }e nambitineophodnaigranavrhunskom nivou ako `elimo to da ne

Rasporedisatnica9.kola A GRUPA (danas): Kaha Laboral - Nansi (21). Sutra: Fenerbah~e Ulker - Bilbao (19), Olimpijakos - Kantu (20). B GRUPA (danas): CSKA - Panatinaikos (17.15), Zagreb - Unikaha (20.45). Sutra: Brose Baskets - @algiris (20). C GRUPA (danas): Real - Partizan MTS (20.45, TV Sport klub), Armani - Spiru (20.45). Sutra: Makabi - Anadolu Efes (20.45). D GRUPA (danas): Galatasaraj - Olimpija (18.15). Sutra: Uniks - Prokom (17), Montepaski - Barselona (20.45).

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS GOSTUJE METALCU

IuVaqevu na~itavplen

Posle neizvesne utakmice i produ`etka,naravnoipobede,u utakmici s Borcem na doma}em parketu, pred ko{arka{ima Vojvodine Srbijagas ve~eras je novi ispit. Novosa|ani gostuju u Vaqevu, doma}in }e im biti ekipa Metalca, koja je, posle smenetreneraidolaskaBo{ka \oki}a, pobedila Napredak u

varimociq.Onje,kaoiusvim me~evima, da pobedom napravimonovikorakkaSuperligi.Na posledwadvagostovawasmopora`eni, pa `elimo da prekinemotumini-serijuimaksimalno smo motivisani za novi trijumf.Metalacjepromeniotrenera,sigurnojedawegoviigra~i`eledasenametnu\oki}ui

DANAS REDOVNO KOLO PRVE A MU[KE LIGE

In|ijciu^a~ku Danasseigrajuutakmice12.kolaPrveAmu{keko{arka{ke lige.Uwimasesastaju: VAQEVO: Metalac - Vojvodina Srbijagas (19.30), U@ICE: Sloboda-BKKRadni~ki(18.30),^A^AK:Borac-@elezni~ar (19),SMEDEREVO:Smederevo-NapredakRubin(17),ZREWANIN:ProleterNaftagas-OKKBeograd(19).

dozvolimo-rekaojesjajnikrilni centar.-Ube|ensamda}eRaduqica i Kati} nadoknaditi odlazak Pekovi}a. Madri|ani imaju 12 sjajnih ko{arka{a, svaki od wih sposoban je da odlu~i utakmicu, ali imamo i mi na{ih oru`ja i kvalitetakoje}emopoku{ative~erasdanametnemo. Mladi {panski reprezentativacijedanodnajboqihigra~aReala, ro|eni Crnogorac, Nikola Miroti}kratkojekazao: - ^eka nas veoma te`ak duel s Partizanom.Onjeva`anjerna{e {anse da zavr{imo takmi~ewe u grupinaprvommestuumnogomezaviseodoveutakmice.Znamodasu crno-belidobartim,pokazalisu touprvomme~uuBeogradukadasu naspobediliiigrajuodli~nuko{arku. To je razlog zbog kojeg se nadamda}emoodigratinavrhunskom nivou i da }emo savladati ekipuizBeograda. A. Predojevi} U ADI U SUBOTU

Turnirza jubilej Stonoteniski klub Mlinprodukt iz Ade ~etiri decenije od osnivawa proslavi}e 17.decembra organizacijom me|unarodnog memorijalnog turnira „Na| Fri|e{„. Na turniru }e nastupiti ~etiri ekipe stonotenisera. Pored doma}ina Mlinprodukta,kojisepodvo|stvomtrenera Bertalana Melika takmi~iuPrvojligiSrbije,nastupi}e ~lan Superlige Srbije Kikinda, kao i superliga{i HrvatskeiRumunijePulaizPule iNa|Moze{izKezdiba{arheqa.Turnirseigraod10satiu fiskulturnoj sali O[ „^eh Karoq”uAdi. M. Mr.

Doma}inrival zauva`avawe Odbojka{i Vojvodine NS seme danas }e zakora~iti i na tre}i ovosezonski front, evropski^elenxkup,gdeih~eka austrijski Am{teten (18.30 ~asova).Prvime~2.kolatre}eg po rangu evrospkog takmi~ewa igrajuugostima,arevan{je20. decembrauSpensu.Uvertirusu crveno-beli imali u derbiju s Partizanom (izgubili su 3:2), a zbogzgusnutogkalendaragotovo dane}eimativremenazaodmor itrening. Rivalnaotvarawuevrosezone bi}e austrijski Am{teten, ekipa koja je malo poznata na{ojjavnosti,aliusvojimredovimaimanekolikointernacionalaca,kaoinekolikomladihi kvalitetnihigra~a.Austrijski timnastupaunacionalnimtakmi~ewima, CEV ^elenx kupu i uSredwe-evropskojligi,gdebele`idobrerezultate. - Poku{avamo da se prilagodimo novoj situaciji, bez klasi~nog korektora (Mrdak povre|en),Veselinovi}sesveboqesnalazi,aliprethodneutakmice su pokazale da nam Mrdak i te kako nedostaje. Ne samo zbog wegovog kvaliteta, nego zbog sistema i postavke igre. Koga nema, bez wega se mora i zato treba da neke nedostatke nadoknadimo maksimalnim zalagawem, `eqom, voqom, izgarawemnaterenu,odprvogdoposledweg poena - isti~e trener NikolaSalati}. U me~u sa Partizanom Danilo Mirosavqevi} je izvrnuo

napraverazlikuuduelima s nama. Prema informacijama koje imamo, austrijska ekipa ima sme~ servis, tako da to mo`e dabudeproblem.Me|utim, osim `utih minuta, imamo mi i veoma dobre periode na prijemu, samo je potrebna koncentracija.Odgledalismoi neke utakmice Am{tetena, pa mo`emo daka`emodajetosasvim solidna, iskusnaekipa,kojaimai nekoliko zaista visokih prvotimaca. Trenerkoristideset igra~a i retko koji me~ po~ne sa istom postavom. U svakom slu~aju,ovojeizazov za na{e mlade igra~e, ako ne ra~unamo Geri}a,paverujemda }eimatimotivadase doka`u, da odigraju {toboqeizabele`e pozitivan rezultat Sredwi bloker Danilo Mirosavqevi} nadaseSalati}. sko~nizglob,pajetekuo~ipoUkoliko Novosa|ani izgube, laska pala odluke o tome da li ima}eprilikudasenasvomte}eputovatisaekipom. renu,20.decembra,revan{iraju - Posle lekarskog pregleda, iutomslu~ajuigra}esezlatni Mirosavqavi} je dobio dozvolu set. Osim Mrdaka, u Austriji daidesnama,povredanijetako ne}e biti ni Borisa Martinostra{na i uz banda`u mo`e da vi}a,kaonidrugogliberaLazaigra.Me|utim,ono{tomebrira Kolari}a, tako da }e Vojvonejestena{prijem.Pokazalose dina nastupiti sa 11 igra~a da nam je to najslabija karika i (istisastav,kaoume~usPartidarivalidobrimservisomlako zanom). M. Risti}

SUPERLIGA: VOJVODINA GOSTUJE U NI[U

Lazareva~kirecept zanoviuspeh Rukometa{i Vojvodinesjajnimizdawemu Lazarevcu protiv Kolubare (32:24) upisali su osmi pobedu po redu i usput sru{ilineugodnutradiciju,nakonpetgodinasavaladalisuKolubarunawenomparketu.Danas izabraniketrenera\or|a]irkovi}a o~ekuje novi izazov i sli~na situacija:na prethodnih petutakmicauNi{unisupobedili(jednomremizirali),stim {toje@elezni~aruteku}ojsezoni kao doma}in nepora`en. Ali, zato je Vo{a na svih {est gostovawa trijumfovala i logi~no je da je spremna da sru{i ni{kutradicijuizabele`inovu pobedu.A recept za uspeh mogla bi da bude partija iz Lazarevca. Novosadski superliga{ ima sjajantrilinggolmana,Damjanovi}, Abaxi}, Arseni}, koji je mnogoputadoneoprevaguudosada odli~nim rezultatima. StankoAbaxi}naposledwedveutakmice,protivTongerenaiKolubare, bio je jedan od kqu~nih igra~aupobedamacrveno-belih:

- Da bi golman imao dobro ve~e i zapa`enu rolu, ekipa moradaigradobruodbranu,a upravonaovomsegmentuigre stru~ni {tab najvi{e insistira.Dobrerolegolmanasu produkt kvalitetne defanzive, jednostavno sve je to timskirad-konstatujeAbaxi}i dodaje:- Imam veliku ~ast i privilegijudazakolegu,ujedno i trenera imam legendu Nenada Damjanovi}a. Nikada u dosada{woj karijeri nisam takokvalitetnotreniraokao {to je to slu~aj u Vojvodini, podbudnimokom~ovekasatolikim igra~kim iskustvom i znawem. [to se ti~e mladog U odli~noj formi: Stanko Abayi} LukeArseni}a,onjeve}pokazao kako bi pobedili i prekinuli dajeizuzetantalenatidasena jo{ jednu neugodnu tradiciju. wega mo`e ozbiqno ra~unati. Agresivna i anga`ovana igra u Kvalitetnaatmosferauekipije odbrani,uzkonkretnuzavr{niime|unamagolmanima,me|usob- cuunapaduuslovsudaslavimo. no se bodrimo i podr`avamo. Pobeda protiv @elezni~ara Zdrava konkurencija prija, a su- ostavqanasutrcizajesewutijetenema. tulu,okojojbismomoglidaodO~ekujevaste{kogostovawe lu~ujemo u nedequ u derbiju s uNi{u? Partizanom-kazaojeAbaxi}. - Kao i na svakoj prethodnoj Utakmica u Ni{u po~iwe u utakmicida}emosvojmaksimum 18.30~asova. I. Grubor

DR@AVNO PRVENSTVO U GORWEM MILANOVCU

Kru{evcu i sigurno je da }e i predsvojompublikomnastojati da savlada lidera iz Novog Sada. -Metalacje,bezobziranato kojupozicijuzauzimanatabeli, uvek ekipa koja zaslu`uje pun respekt-rekaojeStefanStoja~i}, prvotimac novosadskog tima.-Vaqevciimaju12kvalitetnihko{arka{aiiskustvoine}enambitinimalolakodaost-

to}enammaloote`atizadatak, alismoambiciozni,spremnida odigramodobroiupi{emonove bodove. TrenerSini{aMati}idaqe nemo`edara~unanapovre|ene Strahiwu Milo{evi}a i Vuka{ina Petkovi}a, dok su svi ostali igra~i spremni da ve~erasistr~enaparket.Me~po~iweu19.30~asova. A. P.

DANAS NA TIMS-u

Predavawe JankaLukovskog FakultetzasportiturizamTIMSuNovomSadudanas}ebiti doma}in jednog zanimqivog ko{arka{kog predavawa. Na temu „Smernicezaradtrenera:odbranaodblokade”,danas}esestudentimaobratitipoznatiko{arka{kistru~wakJankoLukovski. Predavawejeu13~asova,uu~ionicibroj~etirinadrugomspratuFakultetaTIMS(Radni~ka30a). A. P.

19

Zrewanincipotvrdilikvalitet UorganizacijiKaratefederacije Srbije,uGorwemMilanovcujeodr`ano dr`avno prvenstvo za kadete, juniore i mla|e seniore na kome su u~estvovala 93 kluba sa preko 600 takmi~ara.Karatisti Zrewanina ostvarili su zna~ajnerezultate,osvojilisu~etrimedaqe,{toih jesvrstalome|unajuspe{nijekluboveuSrbijiuovomtakmi~arskomuzrastu.Mu{kakadetska ekipa Zrewaninaca, iako me|u najmla|im timovima na ovom {ampionatu, uspela je da u `estokoj konkurenciji osvoji bronzanu medaquitakopotvrdidatitulaviceprvakanacionalnogkupaizmajanijeslu~ajnost. Takmi~ariZrewaninaostvarilisuoverezultate:prvomestoNikolaMan~ev,drugomestoIvanIzgarjan,tre}amestaIvanStankov, mu{ka kadetska ekipa (N. Man~ev, I. Izgarjan,I.Stankov,N.Do{lo). Zadrugar(Lazarevo):prvomestoSawaCvrkota,drugomestoJovanaIli}.Klek:prvomestoAwaKapelan,tre}emestoKarolinaLodi. @. B.

Zrewaninci bili uspe{ni i u Gorwem Milanovcu


20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda14.decembar2011.

SVE^ANOSTBUBAMARE

Gost Popovi}prvi U prostorijama Novosadskog {ah kluba odr`ana je sve~anost povodom 19 godina od osnivawa jednog od najaktivnijih novosadskih klubova u proteklom periodu. Retko koji klub je prepoznatqiv po svom predsedniku kao {to je Bubamara po Vladimiru Ujfalu{iju. Skroman i radan uspe{no vodi klub od wenog osnivawa. Pored aktivnog takmi~ewa dve ekipe u Novosadskoj i Ju`noba~koj ligi klub je poznat i po odr`avawu ~estih rejting turnira za novosadske igra~e, a godinama unazad i po novogodi{wim vi-

PetarPopovi}

kend turnirima gde su kao nagrade deqeni vredni naslovi svetske literature. Tako je bilo i na slavqeni~kom brzopoteznom turniru na kome su u~estvovali ~lanovi ali i gosti kluba me|u kojima je bio i velemajstor Petar Popovi}. Plasman na turniru: 1. vm Petar Popovi} 6,5, 2. fm Miodrag Jevti} 5,5, 3. fm @eqko Medar 5, 4-6. Vladimir Kawuh, Qubi{a Terzi}, Slavko Popovi} 4,5, 7-9. Sini{a Drowi}, Dragoqub Stani{i}, Miroslav Popr`en 4, 1015. Bo{ko Zlatkovi}, fm Krasoje Notaro{, @ivan Mu{icki, Tomislav Bu`an~i}, Zdravko Jakovqevi}, Veqko Bo{ko 3,5, 16-19. Slavko Stanojevi}, Jovan Skuban, Marija Stojanovi}-Medar, Ivan Jeli} 3, 20-21. Almir Gagi}, Petar Pjetlovi} 2,5, 22. Momir Ilin~i} 2, 23. Vladimir Ujfalu{i 1,5 poen. ME\UNARODNI DANINVALIDA

Dankovi} ispredsvih Povodom 3. decembra me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom u prostorijama Saveza za sport i rekreaciju invalida grada Novog Sada pro{le srede odr`ano je takmi~ewe u {ahu. U~estvovalo je 11 igra~a koji su odigrali sedam kola po [vajcarskom sistemu po pravilima za ubrzani {ah (15 minuta po igra~u). Posle zanimqivih i neizvesnih borbi prvi kroz ciq pro{ao je mk Bogoqub Dankovi} sa 6,5 poena ispred mk Qubi{e Kuzmanovi}a koji je imao pola poena mawe. Na deobi tre}eg mesta zavr{ili su mk Bo{ko Zlatkovi}, An|elko Vu~kovi} i Bogdan Medi} sa po 4 poena, ali je Zlatkovi} imao najboqi Buholc. Slede: 6-7. Stjepan Ile{ i Milisav Miki} 3,5, 8-9. Milorad Zlati}, Emilija Jeli} 3, 10. Vitomir Bogdanovi} 2,5, 11. \uro ^oli} 2 poena.

PROBLEMBR.367

Belidajemat udvapoteza NilsG.G.vanDajk “E. Heionen”, 1973.

DE^JIPOJEDINA^NIIEKIPNITURNIR

Uspelaakcija U organizuji ND[K “[ahmatni kru`ok” i O[ “@arko Zrewanin” iz Novog Sada, a pod pokroviteqstvom [S Vojvodine i Skup{tine grada, u prostorijama osnovne {kole “@arko Zrewanin” odigran je pojedina~ni i ekipni turnir u~enika osnovnih {kola Vojvodine. Turnir je otvorio @arko Mu{icki, direktor {kole “@arko Zrewanin”, koji je izrazio zadovoqstvo velikim odzivom dece i naglasio da je O[ “@arko Zrewanin” me|u prvima u Vojvodini uvrstila {ah kao izborni predmet. U prijatnoj at- Detaqsde~jegturnirauNovomSadu mosferi restorana doma}in se ro{an, A. Nikoli}, ^. \urin, potrudio da gostima obezbedi L. Suboti} 3, 19-20. L. [egan, sokove i ukusne sendvi~e. Za to J. Stanivuk 2,5, 21-26. G. @ivvreme se obavqala se prijava kovi}, D. Pavlovi}, L. Fodog, igra~a. I. Be re ni}, L. Per {i}, U. U~enici su bili raspore|eMilakovi} 2, 27. \. Ne{kovi} ni po uzrastu u tri grupe, po1,5, 28-29. N. Nenadovi}, V. sebno de~aci i devoj~ice (1-2. Bjelobrk 1, 30. J. Bukvi} 0,5; razred; 3-5. razred i 6-8. raz(3-5. razred): 1. Dejan Omorjan red). Igrao se po je di na~ ni (Novi Sad) 5,5, 2. Veqko [oturnir a plasman najuspe{nidolovi} (Lipar) 5,5, 3. \or|e jih novosadskih {kola je ra~uMale{evi} (Irig) 5, 4-5. B. nat na osnovu zbira poena najGlu{~evi}, J. Jovi} 5, 6-8. Dauspe{nijeg rezultata iz tri vid Omor jan, V. Gr ~i}, D. grupe posebno za de~ake i deBran~i} 4,5, 9-17. I. Galin, S. voj~ice. U konkurenciji de~aMajstorovi}, A. Stani{i}, A. ka najuspe{nija {kola bila je Savin, N. Bo{kovi}, P. Gru“Kosta Trifkovi}” a u `enbor, D. Jeli~i}, U. Doro{kov, skoj “@arko Zrewanin” koji D. Straka 4, 18-23. P. Jovanosu dobili pehare za svoje uspevi}, J. [erbexija, D. Romani}, he. F. Pavlov, U. \erman, S. BajPodeqeni su i pehari za po~eti} 3,5, 24-36. M. Bugarski, bednike po grupama, posebno N. Putnik, M. Pavlovi}, J. za de~ake i devoj~ice, i medaBeli}, M. Rosi}, M. Vla{i}, qe za troje prvoplasiranih u D. Gavrilovi}, F. Despi}, D. svim kategorijama kao i druge Pe ja no vi}, M. [o {ki}, I. na gra de ko je su do bi li svi [tanfeq, V. Andriga, V. Kou~esnici. Nagradu za najuspekanov 3, 37-41. M. Pisari}, A. {nije u~esnike iz ostalih me\ur|evi}, M. Todorovi}, B. sta dobili su de~aci iz PanTomi}, P. Potrebi} 2,5, 42-54. ~eva i devoj~ice iz Sivca. Za A. Milo{ev, O. Graovac, P. sve u~esnike i pratioce bili Petkovi}, L. Srdanovi}, P. su obezbe|eni gratis peciva i Maksi}, M. Ruski, N. ]ur~i}, sokovi. L. Vuja~i}, A. Cuci}, \. Sabo, Plasman de~aci (1-2. razN. Marinkov, N. Atanackored): 1. Du{an Dra`i} (Novi vi}, F. Stojanovski 2, 55-59. D. Sad) 5, 2. Ilija Serafimovi} Stevanovi}, M. Galoni}, D. (Pan~evo) 5, 3. Nikola StaniMikuqa, S. Kqaji}, F. \ursavqevi} (Sr. Mitrovica) 5, kov 1, 60. M. Viola 0; (6-8. raz4. \. Dragi~evi} 5, 5-11. M. red): 1. Danilo Besede{ (ZreStan ko vi}, S. Ugqe {i}, V. wanin) 5,5, 2. Sr|an [ukovi} Vi}enti}, D. Toma{evi}, A. (Srpska Crwa) 4,5, 3. Pani} Stojkovi}, A. Zdravkovi}, J. Nikola (Novi Sad) 4,5, 4. ^iPetri} 4, 12-18. M. Bukinac, ~a Luka P.{andor NS 4,5, 5A. Zubac, I. Groznica, M. Ma- 7. B. [obot, D. Jahura, M. Ada-

MEMORIJALNITURNIR U^ESTEREGU

movi} 4, 8-9. D. Adamovi}, S. Polimac 3,5, 10-16. M. Viola, A. Ilin~i}, I. Nedeqkovi}, L. Kqaji}, L. [erbexija, P. \ori}, S. Radulovi} 3, 17-23. L. Mi}in, B. Nini}, G. Joki} 2,5, F. Gru{~evi}, V. Peruni~i}, D. ]erimagi}, D. Tot 2, 24. V. Zejak 1,5, 25. F. Jakob 1, 26. D. Miji} 0. Pla sman de voj ~i ce (1-2. razred): 1. Tara Stoli} (Novi Sad) 5, 2. Mia Mi}in (Novi Sad) 4, 3. An |e la Ra do mir (^urug) 4, 4-5. H. Kota, T. Gr~i} 4, 6. M. Obreni} 3,5, 7-8. M. Stankovi}, K. Mudri 3, 910. T. [u{i}, M. ]ulibrk 2, 11. M. Milo{evi} 1,5; (3-5. razred): 1. Ma{a Milivojevi} (Novi Sad) 5,5, 2. Milana Jova no vi} (No vi Sad) 5, 3. Adri ja na \er ma no vi} (Zre wanin) 5, 4. D. \ori} 4,5, 5-9. B. Robal, P. Supi}, J. Peruni~i}, A. Le~i}, I. Vujkov 4, 1018. A. Marin~i}, I. Ru`i}, M. Le~i}, M. Petrovi}, I. Stanojevi}, T. Ceki}, T. Toma{evi}, O. Mihi}, I. Per{i} 3, 19. M. Gu{ovi} 2,5, 20-23. D. Pi per ski, M. Zin do vi}, M. Bursa}, J. Obreni} 2, 24-26. M. Kova~evi}, K. Bo`i}, B. Jawu{evi} 1,5, 27. M. Miqani} 1; (6-8. razred): 1. Ivana Litri~in (Zrewanin) 5, 2. Teodora Raci} (Zrewanin) 4,5, 3. Zve zda na Stan ko vi} (Apa tin) 4, 4-7. A. Jankovi}, A. Nini}, @. Peruni~i}, A. Koji} 3,5, 8. M. Robal 3, 9. A. Radosavqevi} 2,5, 10. A. Mr|a 2, 11. M. Drobwak 1, 12. J. Gvozdenovi} 0.

SUBOTI^KA[AHOVSKAJESEN

^abarkapa propustio{ansu

Tama{Bala pobednik U ^esteregu je u organizaciji [K Napredak i Mesne zajednice odr`an osmi tradicionalni Memorijalni {ahovski turnir posve}en preminulom doma}em {ahisti [piri Pra{talu. U~estvovali su igra~i iz ^esterega, Se~wa, Srpske Crwe, Aleksandrova, Banatskog Despotovca i Mu`qe, a turnir je bio i me|unarodnog karaktera po{to su igrali i {ahisti iz Rumunije i Borova (Hrvatska). Takmi~ewe je odr`ano u prostorijama restorana Branislava Radoj~i}a - Gice a sudili su Sa{a Samolovac i Vilmo{ Opelc. Igralo je 40 {ahista, a kona~an poredak je slede}i: 1. Tama{ Bala 6,5, 2-3. D. Rikalovi}, Radulovi} 5,5, 4-8. Sarvak, Stojakovi}, Grbi}, Milinkov 5, 9-10. Tibor Bala, Nemawi} 4,5, 11-17. Milankov, Kasalovi}, \. Babi}, Barta, M. Vujovi}, Stepan~evi} 4, 18-22. D. Babi}, Mitri}, P. Pabi}, Bosi}, Stana}ev 3,5, 23-31. E}im, Vukoje, M. Duvwak, V. Duvwak, P. Levnaji}, Egrexija, Krwajac, J. Petrovi} 3, 32-34. Kapor, Ivani}, Marinkov 2,5, 35-36. Vujadinov, Madara{ 2, 37. Gaur 1,5, 38-40. Joki}, Loli}, Igrizan 1 poen.

U okviru {ahovskog festivala „Suboti~ka {ahovska jesen - 2011” koji je u saradwi sa [ahovskim savezom Subotice organizovao [ah klub Spartak zavr{en je IM turnir. Na| Titus Petre i Nenad \oki} postigli su norme za IM bal. Petreu je to tre}a a \oki}u druga norma. Mla|ani ^abarkapa je posle sjajnog starta svoju priliku propustio u posledwem kolu po{to je neobja{wivo i veoma brzo remizirao sa Kumi}em. Bal za me|unarodnog sudiju uzeo je FIDE sudija Ratko Pi`urica i wime ispunio uslov za sticawe zvawa me|unarodnog sudije (IA). Kona~an plasman na IM turniru: 1-2. Na|-Titus Petre, Nenad \oki} 7,5, 3. Novak ^abarkapa 5,5, 4. Jovan Radlova~ki 5, 6-7. Filip Kumi}, Kristijan Tan~ik 4, 7-9. Tibor Farka{, Nikola Vasovski, Dejan Dinev 3,5, 10. Alin Ardeleanu 3 poena. Na rejting turniru odigrana su ~etiri kola. Plasman: 1-5. [}epanovi}, Gu`vaw, Kler, I. Sedlak, Engi 3, 6-9. Puhalo, Ve~eri, Matkovi}, I. Raji} 2,5, 10-14. Me{ter, Hegedu{, Fa}ol, Dulac, Bi~kei 2, 15-17. Braun, Kezi}, Bo{wak 1,5, 18-20. B. Vujevi}, Lawi, M. Jovanovi} 1, 21. Zveki} 0,5 poena.

dnevnik

ANALIZIRANEPARTIJE

Nakamura dobrogura U trenutko dok smo pripremali ovaj prilog Hikaru Nakamura je bio vode}i na tabeli posle 6 odigranih kola na turniru “LondonChessClassic”. Me|utim, u posledwa dva kola osvojio je samo pola poena pa je pao na deobu tre}eg i ~etvrtog mesta i pokvario nam naslov. Ipak, u pore|ewu sa nedavno zavr{enim memorijalnim turnurom Mihaila Taqa u Moskvi, gde je zavr{io na posledwem mestu ovo je vidan napredak pa smo naslov ostavili da nam ne kvari rimu! Pre posledweg kola stawe na tabeli izgleda ovako: 1. Kramnik 15 (tri boda za pobedu, jedan bod za remi), 2. Karlsen 13, 3-4. Nakamura, Mek [ejn 12, 5-6. Anand, Arowan 8, 7. [ort 5, 8. Hauel 4 (Slobodan u posledwem kolu), 9. A dams 3 boda.

Anand–Nakamura Kraqeva indijka (E97) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.Sf3 0–0 6.Le2 e5 7.0–0 Sc6 8.d5 Se7 9.b4 Se8 10.c5 f5 11.Sd2 Sf6 12.a4 g5 Ovo je gubitak tempa. 12...f4 i 12...Tf7 bilo je normalnije. 13.Sc4 h6 Posledica prethodnog pogre{nog poteza jer je crni sad prinu|en na ovaj potez mada bi idealno bilo da je mogao da igra odmah h7-h5 u jednom cugu a ne u dva. 14.f3 f4 15.La3 Sg6 16.b5 d:c5 Standardan potez u Kraqevoj indijci je ovde 16...Se8 da za{titi osnovni pe{a~ki lanac. Uzimawe na c5 bio je veliki ustupak belom. U partiji Smislov - ^okaltea 1963. posle 16 ..Se8 partija je daqe tekla: 17.a5 Tf7 18.b6 a:b6 19.a:b6 c:b6 20.S:b6 Tb8 21.Sb5 i zavr{ila se remijem. 17.L:c5 Tf7 18.a5 h5 19.b6 Plan belog je {ematski da crna poqa na daminoj strani koristi kao invazionu plarformu. 19...g4 20.Sb5 c:b6 21.a:b6 g3 22.Kh1 “Sve ove varijante su obi~ne. Na nesre}u, velika razlika je u tome {to sam ja izgubio jedan tempo.” (Nakamura) 22.h3 bi izgledalo povr{no, iako naizgled {titi kraqevu stranu, jer u stvarnosti crnom bi omogu}io da `rtvuje lovca na h3 i slomi odbranu belog. 22...Lf8 23.d6 Utvr|uje polo`aj za dve svoje figure: skaka~a na c7 i lovca na c5. 23...a6 24.Sc7 Tb8 25.Sa5 Kh8 26.Lc4 Tg7

Ovde analizatorski program procewuje za belog oko +1,50. Dakle, Vi{i je dobijen? Dobro, i da i ne. Upore|uju}i sa fudbalskom utakmicom bilo bi to 1:0 ili 2:0 na poluvremenu. Ali, onaj ko prati fudbal zna da se de{avalo da je tim koji je u takvom deficitu ~esto i pobe|ivao. Ali, ipak, ovo nije fudbal.

„DNEVNIKOVA”[KOLA[AHA(12)

Opozicijakowskogskoka Re{ewe problema br. 366 (S. Burmistrov, “Volgogradskaja Pravda”, 1987.) sa pozicijom: beli – Kg2, De7, Tc4, Th5, Lb5, Lg1, Sc5, pe{aci e5, f5; crni – Kd5, Lb8, Lf7, Sa2, Se8, pe{aci a7, b6, d4, d6, e4, g3; je 1.f6!

F. Sakman, 1923. Dijagram (Beli: Kg8, pe{ak: a2; Crni: Kg6, pe{ak: a3) Beli na potezu – remi. Jedini potez koji vodi remiju je 1.Kh8! (Pogre{no bi bilo 1.Kf8? iako bi se ovim potezom tako|e u{lo u opoziciju kowskog skoka. Pri tome bi se ipak izgubio va`an tempo i beli kraq ne bi bio u mogu}nosti da zauzme poqe c2 1...Kf6! 2.Ke8 Ke5! 3.Ke7 Kd4 4.Ke6 Kc3 5.Kd5 Kb2 6.Kc4 K:a2 7.Kc3 Kb1 i crni bi dobio.) 1...Kf6 2.Kh7! Beli je zauzeo opoziciju

kowskog skoka i sti`e na vreme da osvoji poqe c2. (Gubilo bi 2.Kg8? zbog 2...Ke5) 2...Ke5 3.Kg6 Kd4 4.Kf5 Kc3 5.Ke4 Kb2 6.Kd3 K:a2 7.Kc2 sa remijem. N. Grigoriev, 1938. Dijagram (Beli: Kh4, pe{ak: b2; Crni: Kf3, pe{ak: b7) Beli na potezu – remi: 1.Kg5! (Ulazi u opoziciju kowskog skoka. Pogre{no bi bilo 1.b4? zbog 1...b5! 2.Kh3 Ke4 3.Kg3 Kd4 4.Kf3 Kc4 5.Ke3 K:b4 6.Kd2 Kb3 i crni bi dobio.) 1...Ke4 2.Kf6! Kd5 3.Ke7! Kc6 (Na

3...b5 4.Kd7 b4 5.Kc7 Kc5 6.Kb7 b3 7.Ka6 Kb4 8.Kb6 Kc4 9.Ka5 sa remijem.) 4.Ke6! (Prelazak u blisku opoziciju je neophodan. Zadr`avawe opozicije kowskog skoka posle 4.Kd8? vodilo bi beloga posle 4...b5! 5.Kc8 b4 u poraz.) 4...b6 5.Ke5 Kc5 6.Ke4 Kc4 7.Ke3 b5 (Ili 7...Kb3 8.Kd4! K:b2 9.Kc4 sa remijem.) 8.Kd2 Kb3 9.Kc1 Ka2 10.b4! (Jedino, na 10.Kc2? sledilo bi 10...b4 i crni bi dobio.) 10...Kb3 11.Kb1 K:b4 12.Kb2 sa remijem.

27.Se6 Kompjuter predla`e manevar: Ta1 – a2 – d2. Mo`da je to i boqe. 27...L:e6 28.L:e6 g:h2 29.Sc4? Vi{i po~iwe da gubi nit partije pa se Hikaru ukazuje zra~ak nade. 29...De8! 30.Ld5 Sa 30.Lh3? beli bi bio u problemu posle 30...Db5! napadaju}i istovremeno dve figure po c liniji. Ali lovac na d5 ne}e mo}i da zadr`i napredovawe piona sa h4 i h3. 30...h4 31.Tf2 h3 Napad crnog na kraqevoj strani napreduje. 32.g:h3 Tc8 33.Ta5 Sh4 Jo{ je dug put do kraja, ali pozicija crnog po~iwe da li~i na san snova igra~a Kraqeve indijke. Crni potpuno kontroli{e g-liniju. 34.K:h2 Sd7 Neobi~no povla~ewe koje pokazuje da ni Nakamuri nije jasno {ta se de{ava. 35.Lb4 Tg3 36.Df1 Dh5 37.Ta3

37...a5 Brzo }e pasti ovaj pe{ak, ali crni ima na umu jasno: 37...S:b6! pa posle 38.S:b6 Tc1!! sa veli~anstvenom zavr{etkom 39.D:c1 S:f3+ s matom u dva poteza. Me|utim, beli ne uzima na b6 i borba bi potrajala. 38.Le1 T:c4 39.L:c4 L:d6 40.T:a5 U poziciji gde qudski um ve}inom ne mo`e da na|e apsolutno najboqi nastavak kompjuter predla`e: 40.Td3!? Lc5 41.Le6! i beli bi mogao da re`ira povratak u igru. 40...Lc5 41.Le2 Beli poku{ava da konsoliduje odbranu. 41...L:b6 42.Tb5 Ld4 Na trenutak, osmotriv{i poziciju, komentar Magnus Karlsena ovde je bio da pozicija belog nije ba{ sjajna. 43.Ld1 Zanimqiv nastavak je: 43.T:b7 Sc5 44.Tb8+ Kh7 45.Kh1 i sad 45...Sd3! 46.L:d3 L:f2 s navalom crnih figura na f3. 43...L:f2 44.L:f2 S:f3+ 45.L:f3 D:f3 46.Tb1 Tg6 47.T:b7 Sf6 48.Tb8+ Kh7 49.Tb7+ Kh6

Usamqeni top bio je jedina pokretna Vi{ijeva figura ali ona je mogla malo toga da u~ini: 50.Tb6 S:e4 51.T:g6+ K:g6 52.Dg1+ Kh5 53.Lb6 Sg5 54.Dg2 e4 i dva vezana piona lako dobijaju. 0:1 Komentar: YonSaunders Pripremio:B.Dankovi}

T. Gorgiev, 1936. Dijagram (Beli: Kh1, pe{ak: a3; Crni: Kf1, pe{ak: b6) Beli na potezu – remi: 1.Kh2! (Beli se spasava ulaskom u opoziciju „kowskog skoka”. Pogre{no bi bilo 1.a4? Ke2 2.Kg2 Kd3 3.Kf2 Kc3 4.Ke2 Kb4 5.a5 K:a5! i crni bi dobio.) 1...Kf2 2.Kh3 Kf3 3.Kh4! (Na 3.Kh2? sledilo bi 3...b5!) 3...Kf4 4.Kh5 Kf5 5.Kh6 Kf6 6.Kh7 Kf7 (Ako 6...b5 7.Kg8 Ke5 8.Kf7 Kd4 9.Ke6 Kc3 10.Kd5 Kb3 11.Kc5 sa remijem.) 7.Kh6! (Ako 7.Kh8? b5 8.Kh7 Ke6 9.Kg6 Kd5 10.Kf5 Kc4 11.Ke5 Kb3 12.Kd4 K:a3 i crni bi dobio.) 7...b5 8.Kg5 Ke6 9.Kf4 Kd5 10.Ke3 Kc4 11.a4! b:a4 12.Kd2 Kb3 13.Kc1 sa remijem. SlobodanMirkovi}: „[kola{aha”


c m y

SPORT

dnevnik

sreda14.decembar2011.

21

SPENSOVAFUDBALSKALIGAMALIH[AMPIONA

Godi{te:2000. Brazilskislonovi(Futog)– Petli}(Zrewanin)2:7 Strelac za Brazilske slonove Pavlov, a za Petli}e: Ra{eti}, Stojanovi},Ivanov2gola,Bir~anin3gola. BRAZILSKI SLONOVI: Majki},Pavlov,Jeli~i},Surutka,]ulibrk,Popovi},Bulatovi},Matijevi}. PETLI]:Bala},Simovi},Bir~anin, Stojanovi}, Joki}, Ra{eti},Ivanov,Mi}ovi},Ergexija.

Godi{te:2001. Mladost(Ba~kiJarak) –Indeks(NoviSad)2:2 Strelci: Stani} i Zuki} za Mladost, a Aleksi} i Kuran za Indeks. MLADOST: Rosi},^avi},Bro}eta, Stani}, Kne`evi}, Mrilovi|,Zuki},Brdar,Mar~eta. INDEKS:Nedi},\ureti},Hanga, Ostoji}, Bekan, Aleksi}, Sekicki,Vidakovi},Peva~iKuran.

Godi{te:2001. Prof.Bolesnikov(NS) –Futog5:0 Strelci: Lelik, Brki}, ZlatariMari}(2gola).

PROF. BOLESNIKOV: Hlipec,Cetiwa,Mari},\eki},Miri}, Lelik, Brki}, Zlatar, Papi},Ladi{i},Jokovi}. FUTOG: Obradovi}, Rajak, [}epanovi}, Dimitrijevi}, [trbac, Davidovi}, Spasojevi}, Savi~i}, Vuki}evi}, [iqanovski,Bukinac.

{i}, Topi}, Risti}, Bjekovi}, Jankovi}, Vje{tica, Dragoqevi}. FRU[KOGORAC: Stojanovi},Gazivoda,Polovina,Papi}, Varga, Abazovski, Vukovi}, ^awi,Nenezi},Radulovi}.

Godi{te:2000.

Jedinstvo(Rumenka) –PetarPua~a(NS)1:7

Fru{kogorskipartizan (Bukovac)–Sidro(Be{ka) 0:4 Strelci:Piplica,Vasi},NadobaniGrubje{i}. FRU[KOGORSKI PARTIZAN: Grma{, Bjeli}, Stahov, Radoji~i}, Kosjer, Sladojevi}, Grlica, Petrovi}, Te{anovi}, Gavrilovi},Peri},Amiyi}. SIDRO:^inku,Jelan~i},Milenkovi}, Mi{~evi}, Majki}, Piplica,Vasi},Toma,Radovi}, Nadoban,Grubje{i},Si~,Milovanovi}.

Godi{te:2000. Vojvodina(NS) –Fru{kogorac(SK)14:0 Strelci: Jankovi}, Jakovqevi}(2gola),Vje{tica(3gola)i Dragoqevi}(8golova). VOJVODINA: Cari}, Jakovqevi}, Jeli~i}, Todori}, Jov-

Godi{te:2001.

Strelci: Milivojevi} za Jedinstvo, a Dervi{i, \uri}, Marjanovi}(2gola)iKaplarski (3gola). JEDINSTVO: Peja{inovi}, Karanov, Rac, Mladenovi}, Vu~i}evi}, Milivojevi}, Brajkovi},Zeqkovi},Uram. PETAR PUA^A: Barjaktarov, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi},Grabe`,Kaplarski,Grgurevi},\uri},Ivan,Dervi{i.

Godi{te:2000. Futog–Fru{kogorac(SK) 8:1 Strelci:Kr~ma,[umar(2gola),Trifunovi}(2gola)iIli} (3 gola) za Futog, a Vukovi} za Fru{kogorac. FUTOG: Obradovi}, Rajak, Spasojevi}, Trifunovi}, Popadi}, Jeli~i}, [umar, [evi},

Ili},Saravolac,U~ur,Kr~mar, [piri}, Vulin, Zdravkovi}, Poqak. FRU[KOGORAC: Stojanovi},Gazivoda,Polovina,Papi}, Varga, Abazovski, Vukovi}, ^awi, Nenezi}, Radulovi}, Bukvi}, Svrkota, Manojlovi}, ]osi},Subanovi},Gre~.

Godi{te:2000. ^amp07(NS) –Vojvodina0:8 Strelci: Jakovqevi} (2 gola), Cari} (3 gola) i Isakovi} (3gola). ^AMP07:Despotovi},Qubojevi}, Golubovi}, Mati}, Jovi~in, Obert, Po~ek, Kova~evi}, Svilarkovi}, Jovi~i}, Dragovi},Nadla~ki,\eki}. VOJVODINA: Cari}, Jakovqevi}, Jeli~i}, Todori}, Jov{i}, Topi}, Risti}, Bjekovi}, Jankovi}, Vje{tica, Vu~kovi}, Isakovi},Papi}.

Godi{te:1999. Fru{kogorskipartizan –Prof.Bolesnikov4:1 Strelci: Crnoja~ki, Ne{kovi}, L. Persaj i R. Persaj za

Fru{kogorskiPartizan,aMedi}zaProf.Bolesnikov. FRU[KOGORSKI PARTIZAN:Kosjer,^avi},Simi},Nikoli}, Duli}, Crnoja~ki, Ne{kovi}, Persaj L, Persaj R, Ili},Beatovi}. PROF. BOLESNIKOV: Zec, @upi},Kexa,Novakovi},Kurti{i, Mladenovi}, Bobar, ]eran, Medi}, Isakovski, \eki}, Mari},[kori},\urovi}.

Godi{te:1999. Vojvodina–Veternik4:0 Strelci:Lali},Stanojev,Kova~evi}iDevetak. VOJVODINA: Kampi},  Lali},Stanojev,Kova~evi},Devetak, Ka~avenda, Veselinovi}, Ili}, Maksi}, Horvat, Mitrovi},Radulovi},Raja~i}. VETERNIK VISKOL: An|eli},Nini},Jevi},[}epanovi}, Duraki,Novak,[ebez,Utr`en, Yida,[vowa,Macura,Nestorovi},Markovi}.

Godi{te:1999. NoviSad–Fru{kogorac7:0 Strelci: Valentik, Alargi}, \or|evi}, Tomi} (2 gola) i \okovi}(2gola). NOVISAD:Valentik,Alargi}, \or|evi}, Tomi}, ]iri}, ^esti},Veji},Le|anac,Ziri}, Kun ov ac, Gard in ov a~k i,\ok ovi}, Jovanovi}, [kori}, Lampi}. FRU[KOGORAC: Elez, Kokot,Borojevi},Reqi},Gre~,Ivani}, Simi~i}, Todi}, Tepi}, Radosavqevi}, Aleksandrov, [evi},Vukovi},Vujaklija,Pej~i}.

Godi{te:1999. ProleterMeridijana(Zr) –Mladost(BJ)5:1 Strelci:Smiqi},Ota{evi}, Krswaji}, Omaqev (2 gola) za Proleter Meridijanu, a Sekuli}zaMladost(BJ). PROLETER MERIDIJANA: Pu{ara, Grbi}, Kizi}, Mi{kovi},Omaqev,Ota{evi},]ulum, Smiqi}, An|eli}, Palov, Pe{ko, Terzi}, Stojanovi}, Aleksi}, Torbica, Lazarevi}, Stoji},Krswaji}.

MLADOST: Rosi}, Plan~ek, Karanovi}, Ivankovi}, Jerkovi},Bro}eta,Kova~evi},[evo, Sekuli}, Vejin, Blagojevi}, Baji},Balaban.

Godi{te:1999. S.Mihajlovi}–Slavija2:0 Strelac:Kolari}(2gola). S.MIHAJLOVI]:Stojkovi}, Ili}, Suba{i}, \uri~ek, Kolari}, Nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, \or|evi},Vujani},Doro{ki,Grgi}, Dragutinovi}. SLAVIJA: Grahovac, Radi}, Slavuq, Borat, ]o{kov, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi}, Dimitrov, Prwi}, Ivanovi},Bogdanov,Ubovi}.

Godi{te:1999. PetarPua~a–Indeks9:1 Strelci: Vidakovi}, Joki}, Vukmanovi} (3 gola) i Staji}

(4 gola), a Cvejanovi} za Indeks. PETAR PUA^A: \or|evi}, Jerkovi}, Milinkovi}, Vidakovi},Manojlovi},Staji},Vukmanovi},Bosi},Joki},Pilipovi}. INDEKS: Samarxi} M, Sekicki, Sendera, Samarxi} M, Uzelac, Li~ina, Lazi~i}, [krbi}, Simowi, Peruni~i}, Tatti},Ivanovi},Jovi~i},Bo{wakovi}, Radovi}, Jokanovi}, Cvejanovi}. Rezultati 2001. godi{ta: Jedinstvo - Petar Pua~a 1:7, Mladost - Indeks 2:2, Vojvodina RMR - Sini{a Mihajlovi}(odgo|eno),Fru{kogorski Partizan-Sidro0:4,Profesor Bolesnikov - Futog 5:0, Krilakrajine-Slavija(odgo|eno). Tabela: 1. Prof. Bolesnikov 18, 2. Petar Pua~a 15, 3. KrilaKrajine10,4.Vojvodina RMR9,5.Sidro9,6.Mladost 7, 7. Jedinstvo 6, 8. Futog 6, 9.Slavija6,10.Sportlend6, 11. Indeks 5, 12. Sini{a Mihajlovi} 3, 13. Fru{koroski Partizanbezbodova. Rezultati2000.godi{ta Agrupa:Futog-Fru{kogorac 8:1, Brazilski slonovi - Petli}2:7,Vojvodina-Fru{ko-

gorac 14:0, ^emps 07 - Vojvodina0:8,KrilaKrajine-Brazilski slonovi, Vojvodina Futog i Brazilski slonovi Petli}(sveodgo|eno). Tabela: 1. Vojvodina 13, 2. KrilaKrajine12,3.Bistrica 059,4.Petli}7,5.Futog6,6. ^emps076,7.Brazilskislonovi 3, 8. Fru{kogorac bez bodova. Rezultati 1999. godi{ta: Fru{kogorskipartizan-Profesor Bolesnikov 4:1, Vojvodina-Veternik4:0,NoviSad - Fru{kogorac 7:0, Proleter Meridijana-Mladost5:1,Sini{aMihajlovi}-Slavija2:0, PetarPua~a-Indeks9:1. Tabela: 1. Petar Pua~a 15, 2. Novi Sad 15, 3. Profesor Bolesnikov12,4.Fru{kogorski partizan 12, 5. Vojvodina 12,6.Sini{aMihajlovi}4,7. Indeks 4, 8. Proleter Meridijana4,9.Slavija3,10.Mladost3,11.VeternikViskol2, 12.Fru{kogorac1bod.


22

SveT POZnATiH

sreda14.decembar2011.

dnevnik

PAPARACO

Певачица позирала гола за књигу „Куло”

Н

икол Шерцингер (33) скинула се за потребе снимања уметничких фотографија у књизи посвећеној женским задњицама. Иако звучи као шала, или веома добар изговор да се неке од нај лепших жена на свету обнаже пред објективом, књига „Куло” је заједнички пројекат репера Шона Комбса и фотографа Рафаела Мацука.

Бивша девојка Луиса Хамилтона је позирала „обучена” у хавајску традиционалну ношњу - око врата има неколико цветних огрлица, а на задњици су јој насликане традиционалне тетоваже. „Куло” на италијанском значи „дупе”, а своју задњицу, пре Никол Шерцингер је показала и вереница Кристијана Роналда Ирина Шајк.

Продате невиђене фотке Мерилин Монро

П

Кејт прихватила обичаје краљевске породице

К

ејт Мидлтон кренула је на часове гађања из ваздушне пушке како би заједно са својим супругом Вилијемом могла да учествује у традиционалном божићном лову фазана. Лов се сваке године одржава за време божићних празника на имању краљице Елизабете II, а

познато је да је Вилијем најбољи стрелац у породици. Како су британски медији већ објавили неке фотографије Кејт како лови, огласили су се заштитници животиња, који су оштро осудили одлуку младе принцезе да прихвати окрутну традицију краљевске породице, пише Дневник.хр.

рве фотографије глумице Мерлин Монро продате су за 352.000 долара на аукцији под називом „Иконе и идоли”, коју је организовала Џулијенова аукцијска кућа на Беверли Хилсу. Портпарол Џулијенове аукцијске куће, Керолајн Геловеј изјавила је да су фотографије Мерлин Монро, које су рађене у периоду када је она имала 19 година и била још увек Норма Џин, биле у центру аукције. Поред фотографија, које је направио Џозеф Џасгур, на аукцији су се нашли и негативи и ауторск а

Коме хаљина боље стоји Aнђелина Џоли

Џенифер Анистон

права на ове фотографије, које нису приказиване у јавности због судског спора који се води више од 20 година. Један судија на Флориди изрекао је у септембру пресуду да ће слике Мерлин Монро, бити продате како би се измирили судски дугови фотографа. На аукцији се поред ових фо то графија нашла и хаљина коју је носила Ладy Гага продата за 31.250 долара, као и к а р и к ат ур а Џона Ленона и Јоко Оно из 1969. године која је продата за 90.000 долара.

Понекад плавуша није у првом плану, колико год да је атрактивна. Једна од таквих ситуација је када је у друштву Џорџа Клунија.

Не прилази Џонију Депу ако си пијана

А

мериканка тврди да су је телохранитељи „пирата са Кариба” оборили на под и нанели јој лакше телесне повреде. Робин Екер (52) частила је себе и мужа картама за концерт Игија Попа у Паладијуму у Лос Анђелесу, које су коштале по 600 долара. Концерту је присуствовао и Џони Деп, који је седео за столом са својим друштвом и телохранитељима. Екерова је у тужби навела да се одлично проводила, и да је „ђускала као луда”, и током играња се случајно приближила Деповом столу. Телохранитељи су одмах скочили на њу. „Шчепали су ме као да сам наоружани криминалац, пор-

вали се са мном и оборили ме на под пред свима”, навела је Екерова.

Полиција Лос Анђелеса саопштила је да истражује њену тужбу, али и да је Екерова била „мортус пијана” када је дошла у станицу како би тужила Депа, па је цео случај под великим знаком питања.

Letovawe na Rijanin na~in

S

like sa mora. Ništa novo. Pored brojnigh socijalnih mre`a svima su dostupne. Pogledajte kako izgleda Rijanino letovanje sa drugaricama. Lepotica sa Barbadosa podelila je sa svetom svoje slike sa letovanja po Italiji. Rijana je sa 3 drugarice jahtom proputovala po italijanskoj obali.


kULTURA

c m y

dnevnik

sreda14.decembar2011.

23

УЗБИРЦИСТРАНЕУМЕТНОСТИМУЗЕЈАГРАДАНОВОГСАДА

РетроспективаВереЗарић Поводом четири деценије стваралачког рада на нашој културној сцени познате новосадске академске сликарке Вере Зарић, Музеј града Новог Садаорганизујесвојеврснуретроспективну изложбу „Вера Зарић – цртежи и слике из поклонзбиркеЗавичајнегалерије МузејаградаНовогСада“ ауторамрЈеленеБањац,вишегкустоса, историчара уметности. Свечано отварање је у сутра у 19 часова у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада,Дунавска29. Изложбаће битиотвореназапосетиоцедо крајајануара2012. Изложенаделапредстављају изборизобимнезбиркењених остварења, која се чувају у Одељењу завичајне галерија Музеја.Токомове годинеВера Зарић је поклонила 135 својих делаЗавичајнојгалерији.Међу

масветуоконасиунамасамима.Посебномдијалектиком,на сугестиван начин, ауторка нам представља ликовна отелотворења субјективно доживљене историјеисадашњости,својих размишљања и стања духа. Иконографски богате композицијепружајунаммноштвомогућих тумачења, попут сликаних метафора скривених под слојевима боја или утканих у ткивоцртежаиграфике.Њихова значења и симболику сваки посматрачсагледаћеисхватити према сопственом сензибилитету и искуству, према личној имагинацијиизнању. ВераЗарић,рођенауБеограду 1948. године, након завршетка београдске Академије уметности(1971),настаниласе у Новом Саду. Наредних деценија је предано радила у свом атељеу на Пет роварадинској

њима су најранији радови, настали по завршетку Академије уметности,затим,деланастала упротеклимдеценијама,сведо савременихрадова. По речима ауторке изложбе Јелене Бањац, на изложби у Музеју града присуствујемо и учествујемо у чудноватим ликовним призорима, који воде нашачулаиемоцијеодмедитативнихстањадоснажнихерупција сликарског израза. Мреже линија,суптилнихенергетских структураиритмова,усазвучју са колорисаним површинама, интензивирају импресије посматрача, оживљавају перцепцијуиувлачеупоновнопроживљавање визуализиране алхемијске транс формације на платну. Јасно сагледавамо ауторкину неодољиво искрену посвећеност раду и жељу да нам представи свој однос пре-

тврђави, стекавши статус значајногауторауликовномстваралаштву културних простора некадашњеЈугославије.Бавила се ликовном педагогијом као професор у новосадским средњим школама. У свом стваралаштвуувексеслужиларазличитиммедијималиковногизражавања. Са једнаком посвећеношћу ради у бројним ликовним дисциплинама успешно комбинујући различите ликовне технике (цртеж, графика, акварел,пастел,колаж,уље,таписерија, дрворезбарено и бојенодрво). Изложбу прати каталог на српском и енглеском језику подназивом„ВераЗарић– цртежиисликеизпоклонзбирке ЗавичајнегалеријеМузејаграда Новог Сада“, аутора мр Јелен е Бањ ац, виш ег кус тос а Музеја. К. Р.

НАГРАДА„КАРОЉСИРМАИ” ФРАЊИПЕТРИНОВИЋУ

НАГРАДАЗАРОМАН„ПОСМАТРАЧПТИЦА”

Зрелоприповедачкоумеће

Види Огњеновић „Кочићево перо”

@iri za dodelu kwi`evne nagrade„KaroqSirmai”zanovelistiku,kojasedodequjenaizmeni~no – jedne godine za kwigu pri~a napisanu na srpskom, a druge na ma|arskom jeziku–недавноје doneoodlukuo dodeli ovog priznawa za 2011. godinu. @iri u sastavu Jano{ Bawai, Zoran \eri} i Ivan Negri{rorac nagradu je dodeliokwizi„Trauma“,podnaslov Ste~ajnelegendeautoraFrawe Petrinovi}a u izdawu „Adrese“ izNovogSada. @irijedodeqivawemnagrade „Karoq Sirmai” cenio zrelopripoveda~koume}eautora, kao i wegovu sposobnost stvarawa poetske atmosfere koja obele`ava oblike urbanih legendi. Po{tuju}i koliko tradicionalna toliko i moderna obele`ja pripoveda~ke proze, FrawaPetrinovi}jesasvojim

pripovetkamastvorionarativni svet, koji se mo`e s jedne stranelokalizovatiuvremenu iprostoru,asadrugestranekazuje upe~atqive sadr`aje qudskog stradawa i drame, наводи сеуобразложењу.

КњижевникикњижевникритичарФрањаПетриновић рођенјеу НовомСланкамену1957.Студирао јенаФилозофскомфакултетууНовомСаду.Уређиваојечасопис“Поља“,писаозанашлист и биоуредник у издавачкој кући „Стилос“. Аутор је пет романа и две књиге есеја. Добитник је књижевних награда–ДруштвакњижевникаВојводине за књигу године (1997), „БранкоБајић“(2002),„Искрекултуре“(2006),„ЛазаКостић»(2006), „Стеван Пешић“ (2010). Награда „КарољСирмаи“»бићемууручена 16.јануарауВрбасу Карољ Сирмаи је био познати мађарски књижевник . Рођен је у Темерину1890.аживеојеуВрбасу,гдејеисахрањен1972.године. Обе општине, чувајући успомену на Сирмаијево богато стваралаштво, заједнички од 1976. године додељују њижевну награду која носињеговоиме. Р.Лотина

Књижевници Види Огњеновић додељена је награда „Кочићево перо„ за роман „Посматрач птица„,саопштила је издавачка кућа „Архипелаг„. Одлуку о додели награде „Кочићево перо„ Огњеновићевој за „висока достигнућа у савременој књижевности и оданост лепоти Кочићеве мисли и речи„ једногласно је донео жири који је радио у саставу: Миљенко Јерговић, Младен Весковић и Никола Вуколић (председник). Жири је у образложењу нагласио да „ауторка са искреним дивљењем посматра наступ свог јунака који је,такође,неуморни посматрач времена и људи, свог ближег и даљег окружења,коментатор,духовити козер, уметник, чаробњак приче, шармер,забављач и резонер„. Чланови жирија посебно су скренули пажњу на снагу и

уверљивост приповедања у роману „Посматрач птица„, који је „Архипелаг„објавио у два издања. „Књига се чита у једном даху. Она је занимљива, психолошки и композиционо избалансирана, писана култивисаним стилом писца који осећа реч,а поврх тога познаје и тајне заната. Са посебном сугестивношћу Огњеновићева описује страдање,страх,оскудицу, општу атмосферу окупираног Београда у току Другог светског рата, грозничаву борбу за голо преживљавање у окружењу свеопште погибије„,сматра жири. Награда „Кочићево перо„, коју додељује Задужбина „Петар Кочић„из Бањалуке и Београда, биће уручена Види Огњеновић крајем децембра у Београду.

МАТИЦАСРПСКААНДРИЋУУСПОМЕН

Драгоценостнационалне исветскебаштине

АмеричкигоспелхорвечерасуСинагоги

ПОЧИЊЕЦИКЛУСБОЖИЋНО - НОВОГОДИШЊИХКОНЦЕРАТА

Певаамеричкигоспелхор Концертом америчкоггоспел хораподназивом„Аngelicvoi- cesofpraise“вечерас у20часовауСинагогибићеотворенциклус божићно-новогодишњих концерата Музичке омладине НовогСада,којаих традиционалноорганизујезанаступајућепразнике. Овај госпел хор комбинује разноврсне ритмове и богате хармоније како би на најбољи могући начин изразио сву експресију и енергију госпел музике. Хор је досад наступао са госпелхором„Харлем“имузичарима попут Џесике Симсон, групом „Темптејшнс“, Шинед О’Конор,„Тирсфорфирс“,РобиномГибсом,идругима. Затим ће у уторак 20. децембрауСинагогинаступити необичандуетИгудесманиЏу,сашо-

уом подназивом „ALittleNightmare Music“. Овај дуо виолинисте Алексеја Игудесмана и Ричарда Хјунг-ки Џуа је подигао свет на ноге својим јединственим и забавним уметничким пројектимаукојимасеудружују комедија, уметничка музика и популарнакултура. ИНовосађани се сада моћи да се увере да виртуозност можедаиде иукомбинацијисдуховитошћу. Наш познати виолиниста Стефан Миленковић и „Гудачи Св.Ђорђа“ наступајууСинагоги 27. децембра. Извешће „Годишњадобазавиолинуигудаче“АстораПјацоле,Паганинијеву „Лакампанелу“и„Серенаду загудаче“Чајковског. Први концерт у новој, 2012. години приређују3.јануарарумунскиРомиокупљениуорке-

стру „Тaraf de haidouks“, који изводе народну музикуипознати су изван граница своје земље. Наступали су широм света, истеклибројнеобожаваоце. Међу њима су и чувени Јехуди Мењухин, квартет “Кронос” са којим су снимали и наступали, као и глумац Џони Деп, којем субилипартнериуфилму„Човек који је плакао“, затим модни креатор Јочи Јамамото, на чијим су ревијама учествовали уПаризуиТокију. Карте за поменуте концерте су махом распродате, осим неколицине за концерте дуа ИгудесманиЏу,каоиза„Тarafde haidouks“. Све информације се могу добити у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2, тел. 021/452-344) од 8до14часова. Н. Пејчић

У години јубулеја нашег јединогнобеловца,уМатицисрпској јуче је одржана свечаност „Андрићууспомен“.Какоречепредседник Матице Чедомир Попов, затосуихопределиладваразлога-НовиСадјенајскромнијеобележиотеважнедатуменашекултуре,аМатицарасполажебогатом грађомосарадњисаАндрићем. Попов је говорио о дипломатској служби ИвеАндрићакојајетрајалаод1930.до1941.године.Оценеотомпериодуњеговогживотавеомасуопречнеикрећусе одтврдњидајебиосамо „писац заљубљен у фрак“, па до оних које говоре да је био сива еминенција и неприкосновени спроводилац државне политике. Истина је негде на средини, а документа сведоче да је Андрић био свестрано обавештен и да је имао велику моћ сазнавања,разумевањаи анализирања друштвенихприликатогавремена, рекао је, између осталог, Чедомир Попов.ОнјеистакаодајеАндрић као дипломата био југословенскипатриотаисрпскиродољуб. Унадахнутојбеседиотрилица једног писца, потпредседник МССлавкоГордићрекаоједаје причаоАндрићубескрајна ида потврђујењеговумисаокакоживотникаданестојинаместу.Он је гворио о Андрићу лиричару, епском ствараоцу и есејисти. Увек је био строг према себи, располагао је неумољивом пое-

тичкомсамосвешћу исвојупоезијујезаживотадржаоскрајнуту, иако је почео као песник. Ипак, његове збирке „Ex ponto“ и„Неимири“,осталесу у колективномкњижевномсећањуиданас,нагласиојеГордић. Андрићев приповедачки опус најављује велике романе, а бави сезломкојејеонтолошкиукоре-

Онјеподсетиоинаоко160Андрићевих есејистичко-критичких текстова.НајбољисуесејиоГоји, Његошу и о Вуку, сматра беседник. Андрић је Његоша сматрао највећимсрпскимпесником,ањегово дело било му је најчвршће упориште у најтежим тренуцима живота, о чему постоји више записа.СтваралаштвоИвеАндрића,

њено у човеку и у свету. Ипак, његовеприповеткенисубезнаде, а две линије Андрићеве одбране одмрака,јесугоркихуморипоетскопоимањеживота.Авелики романи- „Госпођица“, „Травника хроника“ и „На Дрини ћуприја“, насталисуод1941.до1944.године, баш у страшним, најмрачнијим временима. Тако је Иво Андрићпоказиваоснагувередаћеи то зло проћи и бити превладано, закључиојеГордић.

преведено на 49 језика, драгоценост је уризницинационалнекултуре,каоиевропскеисветскебаштине,закључиојеГордић. Одломке из Андрићеве беседе приликом уручења Нобелове награде„Опричиипричању“,читала је Исидора Поповић. Јуче је отворенаиизложба„ИвоАндрић и Матица српска“, коју је приредила Александра Јовановић из Рукописногодељења. РадмилаЛотина

Фото:БЛучић


24

svet

sreda14.decembar2011.

SERIJAEKSPLOZIJAUBELGIJSKOMGRADULIJE@U

UKRATKO

Najmawe~etiri`rtve i75povre|enih

Napadna vojnubazu TEL AVIV: Vi{e desetina jevrejskih naseqenika i desni~arskih aktivista napalo je kamenicama ju~e ujutro izraelsku vojnu bazu na zapadnoj obali. Naseqenici su napali bazu zbog najava da }e izraleska vojska evakuisati jedno divqe jevrejsko naseqe na Zapadnoj obali u skladu sa presudom Vrhovnog suda. U napadu na vojnu bazu regionalne brigade Efraim kraj palestinskog grada Kalkilije desni~arski aktivisti su napali kamenicama komandanta i wegovog zamenika nakon {to su silom otvorili vrata wihovog xipa, precizirali su izraelski mediji. Komandant je zadobio lak{e povrede kada je kamenicom pogo|en u glavu. Uz napad na bazu, desni~ari su blokirali glavni put na Zapadnoj obali i bacali kamenice na palestinska vozila i izraelske vojnike. Oko 100 desni~arskih aktivista i naseqenika do{lo je u blizinu baze, a polovina je u{la, rekao je vojni portparol. Wih su vojnici na kraju oterali i niko nije uhap{en. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu je dao instrukcije bezbednosnim snagama da deluju odlu~no pritiv aktivista koji su napali vojnike i oficire u vojnoj bazi.

Sarkozio pro{irewu Unije

PARIZ: Predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavio je da prvo treba zavr{iti ujediwewe „evropske familije”, pre nego {to se otvori pitawe pro{irewa Evropske unije prema zemqama izvan kontinenta. „Mi smo upravo pozdravili Hrvatsku. Otvarawe EU prema Srbiji je perspektiva. Dozvolite da prvo ujedinimo evropsku porodicu, pre nego postavimo pitawe o onima koji su izvan Evrope”, izjavio je predsednik Francuske u intervjuu pariskom „Mondu”. Francuski predsednik je istakao da se wegovo protivqewe ulasku Ankare u EU nije promenilo, upkos ekonomskom napretku dinami~ne Turske.

LIJE@: Najmawe dve osobe su poginule, a 75 je povre|eno u seriji eksplozija i pucwavi u centru belgijskog grada Lije`a. Napada~ identifikovan kao 32-godi{wi Nordin Amrani bacao je eksplozivne naprave na prolaznike na Trgu Sen Lamber. Po novim informacijama radi se o usamqenom napada~u, koji je poginuo u napadu. Kako je tri ~asa posle incidenta izjavio gradona~elnik najve}eg valonskog grada, pucwava koja je usledila i ~ula se najmawe jo{ sat vremena nije povezana sa Amranijevim napadom. Amrani je od ranije poznat policiji, koja ga je okarakterisala kao dilera oru`ja i droge. On je pre tri godine osu|en na 58 meseci zatvora, zbog posedovawa 12 komada vatrenog oru`ja, 9500 metaka, kao i uzgajawa 2800 stabqika marihuane. Druga `rtva na licu mesta bio je mla|i mu{karac, a jo{ su dve osobe podlegle povredama tokom

Centar Lije`a blokiran

popodneva. Broj povre|enih prelazi 60, potvrdilo je tu`ila{tvo. O~evici navode da su u prvom naletu ~uli ~etiri odvojene eksplozije. Incident se dogodio ne{to posle 12.30 ~asova, a sve do 14 ~asova u Lije`u su se i daqe ~uli pucwi. Ispostavilo se da je, po informacijama koje su bile dostupne, do{lo do paralelnog bekstva ne-

koliko lica iz Palate pravde, koja se nalazi na istom trgu. Policija nije ustanovila vezu izme|u dva doga|aja. Centar grada je zatvoren, gradski saobra}aj koristi samo okolinu. Nijedna teroristi~ka grupa jo{ nije preuzela odgovornost. Grad Lije` otvorio je telefonsku liniju 0800-94-000 za sve informacije.

PROTOKOLOKLIMATSKIMPROMENAMANEOSTVARIV

Kanadasepovla~i iz„Kjota” OTAVA: Kanada se povukla iz Protokola o klimatskim promenama iz Kjota, navode}i da su ciqevi tog dogovora neostvarivi, saop{tio je ministar za za{titu `ivotne sredine te zemqe Piter Kent. Konzervativac Kent, za ulazak Kanade u Kjoto protokol optu`uje prethodnu liberalnu vladu, za koju ka`e da je bila „nesposobna”, da se obavezala da ulo`i 13,6 milijardi dolara kako bi smawila emisiju {tetnih gasova ili 1.600 po svakom kanadskom doma}instvu. Ministar je rekao da Kina i SAD kao naj ve }i emi te ri {tetnih gasova nisu deo sporazuma, tako da nema razloga da Kanada tro{i milijarde dolara na smawewe zaga|ewa kada

to ne}e smawiti globalno zagrevawe. Time je nanet veliki udarac upravo zavr{enoj Konferenciji o klimatskim promenama u Durbanu, gde je dogovoreno da se pokrene druga obavezuju}a faza tog protokola koji ve}ini industrijski razvijenih zemaqa ograni~ava emisiju {tetnih gasova, postupno, na nivo iz 1990. godine. Uz Kanadu, i Japan i Rusija poru~uju da ne `ele ponovo da se obavezuju na taj na~in. Na konferenciji Ujediwenih nacija o klimatskim promenama prvi put je postignut dogovor koji bi trebalo da primora sve najve}e zaga|iva~e da preduzmu mere kako bi se usporio trend globalnog zagrevawa.

Dogovor je postignut posle vi{egodi{wih uzaludnih napora da se uvedu me|unarodna, zakonski obavezuju}a pravila koja }e po{tovati sve zemqe – od Kine i Indije do SAD. Predstavnici 194 zemqe saglasili su se, na konferenciji u Durbanu, u Ju`noafri~koj republici, da po~nu razgovore o novom sporazumu koji bi obavezivao sve zemqe da ograni~e emisiju {tetnih gasova koji stvaraju efekat staklene ba{te. Usvojena je mapa puta ka postizawu op{teg sporazuma svih zemaqa na planeti do 2015. godine o smawewu emisije {tetnih gasova, a ciq je da taj sporazum, ~ija pravna strana jo{ nije definisana, stupi na snagu do 2020. godine.

MedvedevodobrionovisastavDume MOSKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev fakti~ki je odobrio novi sastav doweg doma parlamenta, dr`avne Dume, zakazuju}i prvu sednicu novog saziva za 21. decembar. „Danas sam potpisao ukaz o prvom zasedawu dr`ave Dume {estog saziva, predvi|eno za 21. decembar”, rekao je predstavnicima partija koje su pro{le u Dumu. Opozicija je, na vi{e masovnih protesta zahtevala poni{tavawe izbornih rezultata i nove izbore,

zbog velikog broja kr{ewa izbornih propisa. Medvedev je ju~e kazao da }e bira~ke komisije i sudovi pa`qivo razmotriti sve `albe i tu`be koje se ti~u kr{ewa zakona, i doneti pravedna re{ewa. „Daleko od toga da su svi zadovoqni rezultatima narodnog glasawa. To je nova situacija... Bira~ke komisije i odgovaraju}e sudske instance detaqno }e razmotriti sve `albe i tu`be. Tamo, gde budu prona|ene realne nepravilnosti, treba doneti pravedne odluke”, rekao je

Medvedev. On je dodao da je na dan glasawa podneto 117 `albi. Ruski predsednik, koji je bio nosilac liste Jedinstvene Rusije na izborima je jo{ ukazao da zna~ajan deo odbora u Dumi treba da kontroli{e opozicija. U dr`avnu Dumu su pored Jedinstvene Rusije pro{le Komunisti~ka partija, Pravedna Rusija i Liberalno-demokratska partija, odnosno partije koje su ~inile i prethodni sastav Dume. (Beta)

dnevnik

SAD

Obustavqena pomo}Pakistanu VA[INGTON: Ameri~ka Kongresna komisija donela je odluku o zamrzavawu 700 miliona dolara pomo}i Pakistanu. Tra`e se garancije borbe protiv mina. Eksplozivne naprave spadaju u najubita~nija oru`ja koje ekstremisti koriste u borbi protiv ameri~kih trupa u Avganistanu. Ameri~ki poslanici tvrde da materijal za izradu bombi koje se koriste u Avganistanu ekstermisti krijum~are iz Pakistana. SAD `ele „garancije da se Pakistan bori protiv improvizovanih eksplozivnih naprava u svojoj zemqi ~ija su meta na{e koalicione snage”, rekao je no-

vinarima predstavnik Republikanske stranke u Predstavni~kom domu ameri~kog Kongresa Hauard Meken, a preneo je Rojters. SAD su izdvojile oko 20 milijardi dolara bezbednosne i ekonomske pomo}i Pakistanu od 2001. godine, uglavnom u obliku nadoknade za pru`awe pomo}i u borbi protiv ekstremista. Pakistan je saop{tio da odluka ameri~ke Kongresne komisije o zamrzavawu 700 miliona dolara pomo}i, dok ne poka`e garancije da pru`a pomo} u borbi protiv {irewa bombi doma}e izrade u regionu, mogla da nanese {tetu ve} zategnutim odnosima.

ITALIJA

[trajkoviprotiv{tedwe RIM: U Italiji je po~ela ve}eg italijanskog sindikata sedmica {trajkova protiv pake- CGIL. Premijer Monti nije ta mera {tedwe novog premije- uspeo da spre~i {trajkove tora Marija Montija vrednog 33 kom sastanka sa liderima sindimilijardi evra. Lu~ki i tran- kata u nedequ uve~e, ali je u sportni radnici kao i zaposle- svom saop{tewu istakao da je ni na autoputevima prekinuli spreman za amandmane, ukoliko su na tri sada rad, a metalski su osnovani. Sindikati shvataradnici, me|u kojima i oni za- ju potrebu za jo{ ve}om {tedposleni u Fabrici automobila „Fijat”, nisu radili osam sati. Istovremeno {tamparski radnici nisu radili ~itavu smenu tako da se ve}ina novina ne}e pojaviti na kioscima. [trajk radnika javnog saobra}aja bi}e odr`an 15. i 16. decembra, a administracija }e {trajkova- Protesti u Milanu ti 19. decembra. Ovo je prvi put wom, ali smatraju da Montijev za {est godina da su lideri tri plan nije fer. Poslanici su rok najve}a radni~ka sindikata go- za izmenu paketa mera pomerili vorili sa iste tribine ispred za 24 sata. Mario Monti najaparlamenta. vio je 7. decembra primenu hit„Ne odustajemo od ideje da pa- nih mera {tedwe kojima je ciq ket mera {tedwe mora biti pro- u{teda 30 milijardi evra, od komewen. On poga|a radnike, pen- jih }e 10 milijardi evra biti zionere i ~itavu zemqu”, ista- ulo`eno u podsticaj privrednog kla je Suzana Kamuzo, lider naj- rasta.

[pijunskeigre VA[INGTON, TEHERAN: Tu`ila{tvo u Teheranu podiglo je optu`nice protiv 15 osoba za koje se sumwa da su {pijunirali za SAD i Izrael. SAD tra`e nazad oborenu {pijunsku letilicu. Ti qudi su {pijunirali za Sjediwene Dr`ave i Izrael”, rekao je glavni tu`ilac u Teheranu Xafari Dolatabi. On, me|utim, nije saop{tio identitet optu`enih, niti detaqe oko hap{ewa, prenela je agencija AFP. Iranski zvani~nici su u vi{e navrata objavqivali da su uhapsili osumwi~ene

ko ji su {pi ju ni ra li za SAD, ali nisu iznosili detaqe o optu`bama. Admini stra ci ja pred sed ni ka Obame uputila je zvani~an zahtev Teheranu za povra}aj ame ri~ ke {pi jun ske le te lice, koju je Iran nedavno zaplenio, preneli su mediji. „Mi smo tra`ili da nam je vrate (letelicu). Vide}emo {ta }e Iran da uradi”, iz ja vio je u Be loj Ku }i pred sed nik Oba ma to kom zajedni~ke konferencije sa premijerom Iraka Al Malikijem.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VACLAV KLAUS ^e{ki predsednik Vaclav Klaus ponudio se kao dobrovoqac da likvidira evro, a tvrdwu da pad evra ima nesagledive posledice po Evropu ozna~io je za veliku la` „Pad evra mogao bi da ima tragi~ne posledice ako bi se desio haoti~no. Ali ako bi Evropska unija odustala od evra organizovano i planirano, to bi proteklo mirno”, kazao je Klaus.

SERGEJ MIRONOV Pored premijera Vladimira Putina, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov zvani~no je postao kandidat za predsednika Rusije na izborima 4. marta.Liberalno demokratska partija ju~e je na svom kongresu odlu~ila, kao {to se i o~ekivalo, da predlo`i svog lidera Vladimira @irinovskog, a kandidaturu su najavili milijarder Mihail Prohorov i Komunisti - Genadija Zjuganova.

LEH VALENSA Vanredno stawe uvedeno u Poqskoj pre 30 godina ostavilo je duboke podele me|u Poqacima koje ni dan danas ne mogu da se izglade, smatra Leh Valensa. Lider Solidarnosti i nobelovac ka`e da jedan od vidqivih simbola tih podela su demonstracije u no}i izme|u 12. i 13. decembra, kada je general Voj}eh Jaruzelski pre tri decenije izveo tenkove na poqske ulice.

PredsednikVolfpre}utao prijateqskupozajmicu BERLIN: Nema~ki predsednik Kristijan Volf (52) pre}utao je, kako se sumwa, da je od `e ne po zna tog ne ma~ kog privrednika Egona Gerkensa uzeo privatni kredit od pola miliona evra, pi{e ju~e nema~ka {tampa. Volf, koji se sa suprugom nalazi u zvani~noj poseti zemqama Persijskog zaliva, kako prenosi poli ti~ ki ne deq nik „[pi gel”smatra da je ta optu`ba neosnovana. Tabliod „Bild” je otkrio da je Volf 18. februara 2010. godine, ~etiri meseca pre izbora za predsednika dr`ave, u zvani~nom odgovoru na poslani~ko pitawe u pokrajinskom parlamentu Dowe Saksonije napisao da izme|u wega i tog privatnika u posledwih deset godina nije bilo poslovnih odnosa.

„Time je Vulf, ipak, doveo parlament u zabludu. ^iwenica je da Volf, u momentu obja{wewa, do du{e, nije imao ‘poslovne odnose’ sa privrednikom Ego-

nom Gerkensom - ali veoma verovatno da je imao sa wegovom suprugom Edit, koja je Volfovima pozajmila pola miliona evra’’, saznaje „Bild”.

List navodi da je privatni ugovor izme|u te `ene i Volfovih zakqu~en u oktobru 2008. godine i da je pozajmqenim novcem kupqena ku}a od 415.000 evra, sme{tena na placu od 658 metara kvadratnih. „Bild” pi{e da je Egon Gerkens bogati prijateq Kristijana Volfa i da je sada{wem predsedniku Nema~ke bio kum na prvoj `enidbi, kao i da je Volf pre dve godine proveo svoj bo`i}ni odmor u Gerkensovoj vili u Majamiju na Floridi. Gerknes je rodom iz grada Osna bri ka (rod nog gra da pred sed ni ka) i za ra dio je ogroman novac trgovinom siro vi na ma, ot pa dom, sta rim autima, antikvitetima i nakitom. U me|uvremenu on je svoje pre bi va li {te pre ba cio u [vajcarsku.


BALkAn

dnevnik

UVREDQIVKOMENTARNASAJTUJAN[INESTRANKE

Pobedniciglasa~i sastranimakcentom iutrenerkama QUBQANA:Uvredqiv komentar na ra~un lidera stranke Pozitivna Slovenija Zorana Jankovi}a i wegovih glasa~a objavqen na internet-stranici partije Janeza Jan{e ne samo da je izazvao burnu reakciju javnosti, ve} su usledile i krivi~ne prijave. U komentaru na sajtu partije Janeza Jan{e navodi se da budu}i premijer Zoran Jankovi} izborni uspeh duguje glasa~ima doseqenim iz biv{e Jugoslavije, „sa stranim akcentom i u trenerkama”. Slovena~ka komesarka za informacije od javnog zna~aja Nata{a Pirc Musar podnela je prijavu protiv Toma`a Majera, koji je autor teksta, kao i protiv vlasnika sajta, isti~u}i da komentar sadr`i elemente javnog podsticawa na mr`wu, nasiqe i ne-

Slovena~ki nadle`ni dr`avni organi podneli su krivi~ne prijave protiv odgovornih za objavqivawe ovakvog komentara. Jankovi}eva novoosnovana partija Pozitivna Slovenija je na vanrednim izborima 4. decembra odnela neo~ekivanu pobedu nad favoritom – partijom biv{eg premijera Janeza Jan{e. Predsednik Slovenije Danilo Tirk osudio je napise na sajtu

Zoran Jankovi}

toleranciju, prenela je slovena~ka agencija STA.

Protestkaoodgovor Oko 200 uglavnom mla|ih qudi okupilo se preksino} na centralnom gradskom trgu u Qubqani na skupu pod nazivom „Protest u trenerkama”. Zoran Jankovi}, koji je tako|e bio na protestu, rekao je za Pop TV da komentar objavqen na sajtu SDS-a ima elemente rasizma i da je razo~aravaju}e {to SDS jo{ nije shvatio da su izbori zavr{eni. „Dobro do{li qudi svih boja, svih vera, u trenerkama crnim ili belim. Vi ste oni koji ste odlu~ili izbore pro{le nedeqe”, poru~io je Jankovi} okupqenima. Jedan od u~esnika protesta izneo je svoju reakciju na komentar objavqen na sajtu SDS-a. „Moje ime je Amir, ro|en sam u Sloveniji, a na protestu sam, jer podela na gra|ane prvog i drugog reda nije prirodna”, pi{e slovena~ki list „Delo„.

Javnosti nepoznat autor Toma` Majer napisao je da je Jankovi} izbore dobio zahvaquju}i glasovima „novih dr`avqana”, koji su se u Sloveniju doselili iz biv{ih republika SFRJ. „Velikodu{nost Slovenije koja je davala dr`avqanstvo (gra|anima biv{e Jugoslavije) omogu}ila nam je da dobijemo Srbina, socijalisti~kog tajkuna, na mestu premijera”, stoji u komentaru Majera objavqenom na sajtu Jan{ine Slovena~ke demokratske stranke. U komentaru se navodi da su Jan ko vi }e vi bi ra ~i do la zi li na glasawe organizovano, sa hemijskim olovkama, u trenerkama i uputstvima {ta treba da zaokru`e.

Slovena~kakomesarka zainformacije odjavnogzna~aja Nata{aPircpodnela krivi~neprijavezbog {irewagovoramr`we Jan{ine stranke, oceniv{i da su komentari Majera „prekora~ili granicu prihvatqive slobode izra`avawa i da treba da budu odba~eni” i pozvao vlasti da istra`e taj slu~aj i preduzmu odgovaraju}e mere Jan{a, koji je insistirao da ti komentari ne predstavqaju stav i gledi{te stranke, isti~e da wegova partija `eli da za{titi slobodu govora tako da komentari nisu ukloweni sa veb-sajta. „Ako neko ka`e da je Slovenac, to nije govor mr`we, kao {to nije ni kada neko ka`e Srbinu da je Srbin”, rekao je Jan{a koji, jo{ od izbora, odbija da se sretne sa Jankovi}em.

POVODOM20.GODI[WICEPROGLA[EWANEZAVISNOSTISLOVENIJEIHRVATSKE

Gen{er:Noveideje zapro{ireweEU

BERLIN: Biv{i nema~ki ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Gen{er pozvao je EU da razvije „nove ideje” u vezi sa {irewem Unije. Nephodno je da se posveti vi{e pa`we zemqama koje `ele da pristupe Evropskoj uniji”, ocenio je Hans-Ditrih Gen{er na skupu povodom 20. godi{wice progla{ewa nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Prigodan skup priredile su ambasade te dve zemqe u Nema~koj zajedno s politi~kom fondacijom „Fridrih Nauman” bliskoj Gen{erovim Liberalima. Skup je odr`an pod nazivom „Stabilan mir kroz integraci-

ju – Evropske perspektive za Zapadni Balkan”. „Ne}e biti stabilnosti u Evropi ako ne pri mi mo sve dr `ave Zapadnog Bal kana u EU kao ravnopravne i po|ednako vredne ~lani ce”, rekao je Gen {er. Osvr}u}i se na ulogu Nema~ke tokom raspada jugoslovenske federacije po~etkom devedesetih godina pro{log veka, on je naveo da su u tom trenutku, iako je Nema~ka bila ujediwena, u isto~nom de-

lu jo{ bili pripadnici sovjetske armije i da „Nema~ka nije mogla da bude zainteresovana

da postoji neki konflikt u Evropi”. Dodao je da priznawe nezavisnosti Slovenije i Hrvatske nije mogla da bude odluka iskqu~ivo Nema~ke, ve} je bilo jednoglasni potez tada{we Evropske zajednice. Gen{er je naglasio da je „osnovni princip” i „na~elo uspeha” EU uva`avawe svih ~lanica bez obzira na wihovu veli~inu, i izrazio uverewe da }e Evropa iz sada{we krize iza}i oja~ana.

HRVATSKAUSKORODOBIJANOVUVLADU

ZoranMilanovi} oddanasmandatar ZAG REB: Ivo Jo si po vi}, najverovatnije }e danas lideru Kukuriku koalicije, predsedniku SDP-a Zoranu Milanovi}u poveriti mandat za sa-

parlamentarnih izbora odr`anih 4. decembra stekli uslovi za imenovawe mandatara. Dr`avna izborna komisija proglasila je kona~nim re-

stavqawe nove vlade Hrvatske. U Hrvatskoj su se saop{tavawem kona~nih rezultata

zultate izbora na kojima je opoziciona Kukuriku koalicija ubedqivo pobedila do sada vladaju}i HDZ.

Po{to je predsednik DIKa Bran ko Hr va tin si no} opredsedniku Josipovi}u uru~io zvani~ne i kona~ne rezultate izbora, Josipovi} }e ve} danas pre podne, kako navode hrvatski mediji, pozvati Milanovi}a da bi mu po ve rio man dat za sa sta vqawe vlade. Ustavni sud ju~e je odbio `al bu kan di dat ki we al banske nacionalne mawine Ermine Lekaj Prqaskaj, pa su time ispuwene sve pretpo stav ke za ob ja vqi va we kona~nih rezultata izbora. Ustavni sud je ju~e posle podne na svojim internet stranicama objavio odluku o od bi ja wu po sled we od `albi na izborni proces koja im je ovih dana pristigla, ~ime je potvrdio prethodno re{ewe DIK-a. Sve je izvesnije i da }e 20. decembra biti odr`ana kon-

stitutivna sednica sedmog saziva Hrvatskog sabora koju }e sazvati predsednik Ivo Josipovi}. Nakon toga sledi predstavqawe i potvrda mandata vladi Zorana Milanovi}a. Iako je bilo predvi|eno da Josipovi} pozove Milanovi}a ve} u su bo tu, pro ces se odu`io zbog prigovora na izbore upu}enih DIK-u, ali i zbog do sta vqa wa re {e wa strankama. Od ukupno 151 poslanika, Ku ku ri ku ko a li ci ja ima 80 poslanika, HDZ 47, laburisti i Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Barawe po {est, nezavisna lista Ivana Grubi~i}a dva i Hrvatska seqa~ ka stran ka i Hr vat ska stranka prava - Ante Star~evi} po jedan mandat. Mawine imaju osam poslanika, od toga Srbi tri iz Samostalne demokratske srpske stranke. (Tanjug)

sreda14.decembar2011.

25

Josipovi}:Treba posti}isporazum saSrbijom ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ocenio je kao razumnu izjavu Vesne Pusi} da sa Srbijom treba posti}i me|udr`avni sporazum o re{avawu spornih pitawa. Pusi}eva, najozbiqniji kandidat za budu}eg {efa diplomatije, izjavila je da potom na dnevni red treba staviti i mogu}nost povla~ewa me|usobnih tu`bi za genocid. “Va`na je procena kakvi su izgledi na uspeh kao i proce-

na da li se to {to se `eli dobiti mo`e dobiti bez skupog i dugotrajnog su|ewa. Na~elno uvek je boqe da se stvari re{e dogovorom i tada se mo`e mo`da dobiti vi{e. Ali to je odluka Vlade i naravno stvar procene {ta se mo`e dobiti jednim, a {to drugim putem. Ovo {to je rekla gospo|a Pusi}, to je razumno”, prokomentarisao je Josipovi} i izjavu o tu`bama za genocid.

Baboumartu naslobodi ZAGREB: Komisija za uslovni otpust odlu~ila je da Fikret Abdi}, koji je osu|en na 15 godina zatvora zbog ratnog zlo~ina u BiH, u martu idu}e godine iza|e na uslovnu slobodu, javili su hrvatski mediji. Odluka je doneta na sednici Komisije u Puli. Adbi} je u za-

Fikret Abdi}

tvoru proveo vi{e od deset godina zbog ratnog zlo~ina u zapadnoj Bosni. Komisija za uslovno pu{tawe u septembru je ve} odlu~ivala o zahtevu za uslovno pu{tawe Fikreta Abdi}a, ali je dono{ewe

odluke odlo`eno zbog, kako su naveli, nemogu}nosti socijalizacije. Hrvatski mediji navode da je Komisija smatrala da se ne zna kako }e Abdi} funkcionisati na slobodi, budu}i da tokom izdr`avawa kazne nije koristio mogu}nosti odlaska na vikende. Deo jav no sti kritikovao je tu od lu ku, jer je Ko mi si ja pret hod no, po sle odr`ane dve tre}i ne za tvor ske ka zne, od lu ~i la da na slobodu pusti Mirka Norca, osu |e nog za rat ne zlo ~i ne nad srpskim civilima u Gospi}u i Me da~ kom Xepu. Uslovna sloboda od hrvatskog pravosu|a tra`ena je u junu ove godine, po{to je Fikret Abdi} izdr`ao dve tre}ine kazne, {to je uslov da bude pu{ten na uslovnu slobodu.

CRNA GORA

Veqovi}:Uskoro hap{ewe[ari}a PODGORICA: Direktor novio da Uprava policije nije odUprave policije Crne Gore Vesegovorna za to {to je [ari}ev lilin Veqovi} ka`e da je pitawe dasting dospeo u javnost. na kada }e se odbegli narkobosovi U listingu koji je pro{le sedDarko [ari} i Safet Kali} na}i mice objavio podgori~ki list pred licem pravde. „Dan” nalaze se i imena crnogorSrbija je raspisala Interpoloskog premijera Igora Luk{i}a i vu poternicu za [ari}em zbog ministra spoqnih poslova i prawa novca i {verca droga, a iz evropskih integracija Milana istog razloga Crna Gora je raspiRo}ena, koji su navodno telefosala me|unarodnu poternicu za nom razgovarali sa Darkom Kali}em. [ari}em. Veqovi} je kazao da za to {to su [ari} i Kali} u bekstvu ne postoji odgovornost crnogorske policije. [ari}a i Kali}a potra`uju bezbednosne slu`be svih dr`ava na svetu. Pitawe je dana kada }e se oni na}i pred lice pravde, kazao je prvi ~ovek crnogorske policije. Veselin Veqovi} Veqovi} je, na sednici skup{tinskog Odbora za odbraVeqovi} je kazao da }e podneti nu i bezbednost, rekao da su krimiostavku ukoliko se doka`e da je nogene grupacije [ari}a i KaliUprava policije odgovorna za }a do`ivele veoma zna~ajne bezbeaferu listing. Direktor Uprave donosne udarce na svim kontinenpolicije je naveo da je u Crnoj tima. Danas te grupacije, samo na Gori registrovano 13 organizovanih kriminalnih prostoru Crne grupa, kao da u Gore, ostaju bez [ari}aiKali}a ima i imovine u vredpotra`ujubezbednosne wima biv{ih policanosti od oko 50 slu`besvihdr`avana jaca. miliona evra, svetu.Samonaprostoru kazao je on. Veqovi} je na Listing teleprekju~era{woj CrneGoreostajubez fonskih razgoimovineuvrednostiod s e d n i c i vora Darka [askup{tinskog oko50milionaevra ri}a izdvojen je Odbora branio kao poseban doizve{taj o radu kument, na osnovu pisanog zahteva Uprave policije u 2010. godini, a koji je imao karakter me|unarodne 23. decembra, u istom telu, treba obaveze, rekao je Veqovi}. da bude saslu{an u vezi sa aferom Po obja{wewu Veqovi}a, na listing. Bi}e, tako|e, saslu{ani sednici Odbora Skup{tine Crne i direktor crnogorske Agencije Gore za odbranu i bezbednost, [aza nacionalnu bezbednost Vladan ri}ev listing od crnogorske Jokovi}, kao i specijalni Uprave policije tra`ila je odretu`ilac za suzbijawe organizova|ena „partnerska slu`ba”, ali ninog kriminala \ur|ina je precizirao koja. Veqovi} je po- Ivanovi}.


odmor

sreda14.decembar2011.

СОЛУН КАО НОВОГОДИШЊА ДЕСТИНАЦИЈА

c m y

26

Безбрижна авантура у прошлост

Do~ekajtenovugodinupodpalmomnaAristotelovomtrgu

Ј

една од често помињаних дестинација када су у упитању понуде туристичких агенција за дочек нове године је између осталих и Солун. Иако је за већину овдашњих туроста овај град ссиноним за летњи шопинг и одмор од плаже, Солун током целе године има много тога да понуди, у првом реду својом атмосфером. Тешко је наћи само једну реч која би га најбоље описала, јер овај град напросто треба да доживите. Сав тај микс звукова и тишине, брзог и успореног, пословног и безбрижног, узаврелог и опуштеног, новог и старог, сиромашног и богатог, изграђеногу и раскопаног... Солун је град који ће вас на

Rotonda-oazati{ineimira ucentrugrada

први поглед шармирати гласним довикивањем на улицама или пијаци, срдачношћу, осмехом, грајом али и тишином својих паркова, кутака и бројних цркава. Авеније, булевари и уличице огрнуте у беличасту измаглицу са ужурбаних и гласних пријаца и тезги одвешће вас у историју или на безбрижно испијањем кафе у било које доба дана уз море негде на Никис булевару. До Солуна, града са бројном баштином које је под заштитом Унеска, можете стићи у режији туристичке агенције, или пак у соственом аражману било аутобусом или авионом Путовање вас неће претерано заморити, те ћете у пар дана, уз добру организацију моћи да своја интересовања ускладите било са разгледањем историјсих споменика било гастрономијом или пак шопингом и једноставно, одмарањем. Солунске авеније и булевари и само ста-

ро језгро једноставни су за сналажење а добро умрежене аутобуске линије превешће вас брзо и релативно јефтино са краја на крај града. Ипак уколико одлучите да ваша база буде у центру града шетнај ће као и увек бити најбољи начин да упознате Солун и његов ритам. Жиле куцавице града су улице Егнатиа и Тсимиски,

[etwaNikisbulevaromuzimskoposlepodne

свој робу нуде „из руке“, те кафеима и рестранима брзе хране и пекарама. Простор око чувене Беле куле такође се задњих година, на

Град музеј Ипак Солун је много више од забаве и шопинга. То је град богате историје и данас привредни и културни центар Грчке раме уз раме са Атином. У граду који је око 315. године пре нове ере основао један од војсковођа Александра Великог, Касандер, краљ Македоније, aко сте љубитељ старина, моћи да ви- BelakulajedanodsimbolaSoluna дите уз античке и споменике из ранохришћанског и византијског те турског периода. Град своје име дугује Тесалоники, полусестри Александра Великог, коју је њихов отац Филип II назвао тим именом како би овековечио победу над Тесалијцима. Нећете губити пуно времена како бисте дошли до свих тих споменика јер ћете док купујете на пијаци или у радњама на Егнатији већ корачати остацма из времена римске владавне. Трговина и лука чиниле су да град због свог богатства често буде и мета освајача, али и место где су многе крунисане главе желеле да столују. На некдашњим ободима града, а данас у горњем граду чекавју вас зидине које су некада браниле Солун од Авара, Словена, Латина, Турака и других освајача. Jедна од најзначајнијих градских знаменитости је црква Светог Димитрија, светитеља заштитника Солуна, коју је град добио још 306. године. Град обилује црквама из различитих периода, посвећне су разним светитељима, али се ипак својом лепотом извајају Ротонда, црква посвећена Светом Георгију, која са Галеријевим славолуком чини својеврсну целину у централном делу Егнатије, затим црква Свете Мудрости која је једна од најстаријих грађевина у граду и која је грађена по узору на Аја Софију у Константинопољу. Ту је још и „Црвена црква„ посвећена Богородици, те црква Светог Давида која ће вас задивити својим мозаицима и фрескама. Солунски музеји су прича за себе за коју би требало да одвојите једно посебно путовање. Међу онима које треба да обиђете је Солунски археолошки музеј, музеj у већ поменутој Белој кули, те Музеј византијске културе. У понуди већине туристичких агенција је и обилазак комплекса Војничког горбља у Солуну на коме су сахрањени српски војници настарадали при пробоју Солунског фронта у Првом светском рату, заједно са саброцима Французима, Италијанима, Русима и Енглезима. начичкане радњама, робним кућама кројемим према свачијем џепу, али и уличним продавцима који

Srpskovojni~kogrobqeuSolunusastavnideoposeteovomgradu

радост оних који уживају у куповини а на жалост оних који воле мирну шетњу по риви, претоворио у отворену тржницу. Ту се у диму сувалкија, тактова музике са кафе бродова мешају разни афрички језици, пакистанки, кинески, док њихова шарена и јефтна изложена роба чека да је неко купи. Од Беле куле дуж Никис булевара протеже се корзо у правом смислу речи, где у свако доба дана током целе године испијање фрапеа или ноћно ђускање уз пиће и музику нуди бег од свих проблема овог света. У елегантним и занимљвим ентеријерима кафеа и башта у сенци палми имаћете осећај да сте 24 сата на својеврсној модној писти и истовремено на ауто мото шоу. Цене кафе и пића су високе

за наше прилике, али за оне који своје тренутке одмора желе да проведу на Никис булевару или на главном градском тргу Аристотелус, ипак вреде. На Аристотелусу можете да се окрепите и „у ходу„, с тим што ћете тада мали више бити изложени уличној трговини свим и свачим. Но, и то је део колорита Солуна данас. После незаобилазне дозе историје или шопинга, ваља и презалогајити. На ову тему у Солуну и уопште о грчкој кухињи могло би се, и требало, да се пише нашироко. Јер, којим деликатесом утолити глад? Шта изабрати од сланих или сатких ђаконија? Одлучити се и одвојити који евро више за укусне залогаје рибљих или морских специјалитета на Каламарији у предвече зимског дана? Можда на брзину, сувлакијем, гирос питом или неким пецивом на узбурканом Аристотелусу? Тсурекијем, грчком врезијом ускршњег колача у једној од најстаријих посластича у гаду, Теркелису? Можда баклавом или тригонакијем - хрскавим лиснатим троуглом пуњемим ванил кремом? Или, пак све по реду, онао како то Грци воле: узо и мезе, муска, пастицио, месо и салате, воће па слатикиш? Фета, маслине и рецина? Неко фино грчко вино?...

SpomenikAleksandruVelikom ~uvagradskuluku

Иако Грци много више пажње посвећују Божићу него дочеку Нове године они су увек расположени за добру забаву, песму и плес. Уколико се баш у то времем нађете у Солуну добра атмосфера дочекаже вас на Аристотеловом тргу, а весеље се може наставит у некој таверни уз бузуки или пак на свечаној вечери у неком од хотела. У сваком случају Солун је сигурно и забавно сунчано уточиште у сивим зимским данима из ког ћете сасвим сигрно понели лепе, упечатљиве и укусне успомене. Текст и фото: Весна Вукојев

dnevnik


dnevnik

oglasi

sreda14.decembar2011.

27


28

sreda14.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Sofija Drk

Persida Je{i} ro|. Vrba{ki

1924 - 2011.

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 12. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 14. 12. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: }erka Anica Prodanovi} i zet Todor sa porodicom.

O`alo{}eni: ne}aka Qiqana i Ivan.

43440 43429

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenoj baki

na{oj

POMEN

Zagorka Trajbar @ivot ti je kao vetar, na trenutak skrene{ pogled, a on ve} pro|e. Po~ivaj u miru. Zorica sa porodicom. 43433

Persidi Je{i} SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici i zimski odmor. Sobe i apartmani. U`i centar povoqno. Telefon 063/81-54-200, 018/880-100. 43227

Pamti}emo Va{u plemenitost i po`rtvovanost. Posledwi pozdrav kumi

Persidi Je{i}

od prijateqa Milana i Miroslave Kamenko.

Unuka Tawa, zet Goran, praunuci Miroslav i Du{an Kamenko.

43442

43441

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Iskreno sau~estvujemo u bolu Dragana i Sa{e povodom smrti wihovog oca

Ru`i

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42885 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non-stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 43128

Milete Petri}a

Joka Stupar

Posledwi dragom

Porodica Krndija.

Posledwi pozdrav od wihovih kolega s posla.

43417

43425

pozdrav

na{em

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Porodice: Veqi} i Todorovi}.

43419

Posledwi pozdrav

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu. Telefon 064/1612-358. 43375

KUPUJEM kwige, stare vojne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002, Mile. 42882

Mileti Petri}u

Radetu

od Rade i Josipa.

43443

od porodice Vrawe{evi}.

od porodica: Mihajlovi} i Pani}.

43435

GODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i svekar

dragoj supruzi, majci, baki i svekrvi

Radojica \uki}

Milevi Bo{kovi}

preminuo 13. decembra u 84. godini.

Joki Stupar

43439

Posledwi pozdrav

Joki Stupar od brata Steve i porodice Jovan~evi}.

O`alo{}eni: supruga Bogdana, sin Dragoqub i snaha Ankica.

obele`i}emo danas, 14. 12. 2011. godine. Suprug Ne|eqko, sinovi \uro i Dejan, unuk Uro{ i snaja Tatjana.

43444

43436

43438

Sahrana je u ~etvrtak, 15. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.


^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda14.decembar2011.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi i voqeni

^ETVOROGODI[WI POMEN

^ETVOROGODI[WI POMEN

Mileta Petri}

Vladimir Be~i}

Vladimir Be~i}

ro|en u Gotovu{i kod Pqevaqa preminuo u 81. godini. Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 14. 12. 2011. u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Qiqana, sinovi Aleksandar - Sa{a i Dragan, snaje Branka i Tamara, unuke Mina, Na|a i Vawa.

Te{ko je i prete{ko... Tuga i bol stanuju u mojoj du{i u mom srcu. Neka te moja qubav ve~no prati, a ti mi daj snagu da ovaj `ivot daqe `ivim bez tebe. Neprebolu moj. Tvoja Nena.

43414

Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i kom{ijama da je na{ dragi mu`, otac, svekar i deda

@an Kantar preminuo 12. 12. 2011. godine. Sahrana je danas, 14. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Ve~no o`alo{}ena porodica: supruga Du{anka, sinovi: Milodrag, Du{ko, Mladen i Zoran sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Joki Stupar

43308

43362

43363

Dana, 16. decembra 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu da}emo {estomese~ni pomen na{em dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 12. 2011. u Minhenu, posle kratke i te{ke bolesti preminula supruga, majka i baka

Tvoji: deda, uja, baka i Nena.

Posledwi pozdrav

Joki Stupar Joka Stupar

od sestri~ine Radmile i unuke Tamare sa porodicom.

43424

pozdrav

Joki Stupar

od Bla`evi} Bla`a i Ivanke iz Minhena.

\ur|ini Bati}

Posledwi strini

Posledwi pozdrav

od Azari} Du{ka i Mire iz Pariza.

43309

43408

U 80. godini preminula je na{a voqena mama i nana

Te{ko je i prete{ko. Slike pro{lih dana `ive u se}awima duboko u srcima napuklim od bola, u du{ama utrnulim od tuge, tu ih ~uvamo... Tu ostaje{ zauvek.

Posledwi pozdrav

29

dragoj

Sahrana je u danas, 14. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na ^enejskom grobqu. Polazak ispred ku}e `alosti Biha}ka 5 u 13 ~asova. O`alo{}eni: suprug Du{an sa familijom.

]iri Igi}u

Vreme prolazi, a bol je sve ja~a. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

od: Marka, Stanke, Goje i Mi}ka Todorovi} sa familijom. Ponosni smo {to smo te imali i nikada te ne}emo zaboraviti. 43366

43365

POMEN

Posledwi pozdrav sestri

14. 12. 2005 - 14. 12. 2011.

Neute{ni: }erka Maja i supruga \u|a.

43372

\ur|inka Bati}

Posledwi pozdrav dragoj majci

1932 - 2011. Sahrana je danas, 14. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: k}eri An|elka i Milena, unuka Emilia i unuk Geog-\or|e.

Joki Stupar

Jelena Deli}

\u|i

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe. od Zorana sa uku}anima.

Suprug Stevan, sinovi Milan i Vladimir.

od brata Drage Jovan~evi}a sa familijom.

43407 43409

SE]AWE Na dana{wi dan navr{ava se jedanaest godina od kako nas je zauvek napustio na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

43368

43406

Joki Stupar

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Joki Stupar

Joki Stupar

Uvek }e{ biti u mom srcu, uvek voqena i nikad zaboravqena. Sin Milan.

43378

Dana, 11. 12. 2011. godine preminula je na{a draga baka

Qubici Pejak Qubici

1926 - 2011.

Nikola Atanackovi} Bata Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Persida i sinovi Goran i Zoran sa porodicama.

Na{oj dragoj i jedinoj Babiki od unuka Vawe sa suprugom i od praunu~i}a.

Ivana, Jaca i Ilija.

Stevo i Dragica Mihajlovi}.

Porodica Jakimovski.

43426

43404

43382

43381

43418

Sa velikim bolom i tugom oprostili smo se od na{eg

POMEN

TU@NO SE]AWE

Sa neizmernom tugom opra{tamo od tebe.

14. 12. 1991 - 14. 12. 2011.

se

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Joka

Ivan Miqkovi} Tvoj osmeh i lik, ne mogu godine ki{a izbrisati, tvoj glas ne mo`e niko zaboraviti. Tebe nam ne mo`e vreme uzeti, u srcima na{im tvoje je prisustvo ve~no.

Zorana

Maca Nestorovi}

a tu`no je i Lastovo - otok tvog detiwstva.

Tvoji najmiliji: mama Rosa i brat Ilija sa porodicom.

Porodice: Grkovi}, Raj{i}, Lampret, Mari}, Samarxi}, Topalski, Jak{i} i Marija Grbin.

43377

43423

Osta}e{ ve~no u na{im srcima i bi}e{ deo nas. Neka ti je ve~na slava i hvala za sve trenutke koje si provela sa nama.

Joki Stupar

Joka Stupar

iz Loka Godine prolaze. Tuga za tobom je ve~na.

Tvoj unuk Nikola i unuka Vawa.

Sin Dragan, snaja @eqka, unuk Nikola i unuka Vawa.

Wena Lela.

43379

43380

Tvoja }erka Bobana. 43249

43376


tv program

sreda14.decembar2011.

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Аналија Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери

ВАТЕРПОЛО: ЕВРОЛИГА

Војводина–Југ (РТВ 1,18.55) 06.30 Добро јутро,Војводино 09.00 Један на један 09.30 Политбиро-страначка хроника 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.07 Центар света 10.35 Заувек млад 11.10 Име мог сокака 11.20 Кратак час професора Аркадија 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Чувари сећања 12.40 Знамените жене Новог Сада 12.55 Преконошка пећина 13.05 Љубавници и тајне 14.00 Вести 14.05 Заједно 14.30 НижњиНовгород 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Радар 16.10 Кратак час професора Аркадија 16.15 Име мог сокака 16.25 Заувек млад 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Временска прогноза 18.00 Разгледнице 18.55 Ватерполо –Евролига: Војводина–Југ,пренос 20.05 Било је то 1991. 21.00 Из нашег сокака 22.00 Војвођански дневник 22.30 Све(т)око нас 23.00 Последњи задатак,филм 00.35 Један на један 01.05 Грување уживо у студију „М“ 01.55 Заједно 02.10 НижњиНовгород

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Таблоид НС 08.30 Без упута 09.25 Кад кућа није тесна 10.10 Хајде са мном у обданиште 10.35 Питам се питам се 11.00 Кад зазвони 11.30 Концерт 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 ТВ Баштина 14.10 Европа за почетнике 15.00 Центар света 15.30 Добро вече Војводино (ром) 17.00 Пословниуспех (мађ) 17.30 Музички програм (мађ) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече,Војводино (рум) 21.30 Крваво злато,филм 23.00 ТВ Баштина

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.05 11.10 12.00 12.15 12.29 12.36 13.21 14.44 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 23.45 00.00 00.51 00.57 01.47 03.08 03.14

08.30 09.10 10.00 10.30 11.10 12.30 12.40 13.10 14.00 14.30 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Цртанифилм Вреле гуме Истрага Годинепролазе Цртани филм Неон цyти Интерна истрага Повратакурај Најбољилек Времејенамојојстрани Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Девојкеизбутика Неон сити Објектив Мастиф Неон сити Године пролазе

Новосадско поподне У „Новосадском поподневу” гост ће бити Снежана Јаковић из ЈГСП с којом ћемо разговарати о истраживању које раде у вези са линијом 2 и о набавци нових аутобуса. Угостићемо и Сашку Берчек Јелић из групе „Студио Алектик” и представити нови занимљиви роман Синише Живковића „Пут Магеланове мапе”. (НовосадскаТВ,17.30)

10.00 11.45 12.00 12.30 13.30 14.15 16.00 16.30 17.15 19.45 20.15 20.45 22.30 01.00

Копа дел Реј –најбоља утакмица Ајакс ТВ Шампионат Холандска лига Ускијавање Барса ТВ:Реал Мадрид –Барселона Португалска лига Евролига Евролига:ЦСКА –Панатинаикос Фудбал мондијал магазин Евролига Евролига:Реал Мадрид –Партизан Копа дел Реј:Сан Рок –Севиља Евролига:Армани Милан –Спироу

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу, 22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна...,14.30Инфо К9,15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Дечији програм,18.00Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15Отворени екран,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,01.00Бибер, 01.30Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Приче из радионице Вести Траг Задња кућа Србија Вести Велика раседна долина Дневник Спорт плус Евронет Место злочина Џејн Доу:Како отпустити шефа,филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Албатрос,филм Казино Ројал,филм Дневник Место злочина Евронет Посредник Ноћни биоскоп:Џејн Доу -Како отпустити шефа,филм Вести(04.00,05.00) Приче из радионице

Бојан Жировић

Албатрос Радња ТВ филма је у највећој мери смештена у дворски салон краља Милана Обреновића, пред сам крај 19.века.Поред приказа стања у Србији тог времена,паралелни ток приче прати излазак из затвора младог писца Бранислава Нушића. Улоге: Бојан Жировић, Драган Николић, Милан Вранешевић, Љубомир Бандовић, Андреј Шепетковски,Драган Вучелић Режија: Филип Чоловић (РТС1,20.05)

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.00 21.55 23.00 00.00 00.30 01.00

Бандини Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кадлишћепада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Аси Кад лишће пада Паклена кухиња ВампирскиДневници Експлозив Ексклузив Паклена кухиња

06.46 07.21 07.27 07.32 07.43 08.06 08.16 08.42

Слагалица Мунзи Ози бу Велики и мали Вич Томас и другари Плава птица Математика у срцу

Џулијет Луис

Блубери Мајк Блубери је поручник који ће поново морати да се суочи са својом прошлошћу кадауњеговградстигнеопаки Блунт, човек који је убио његову прву праву љубав. Предвођен немачким преварантом Прозитом, Блунт и његоваекипакрећуупотрагу заблагомкојејезакопанона индијанскојсветојземљи. Улоге: Винсент Касел, МајклМедсен,Џулијет Луис Режија:ЈанКоунен (РТС2, 22.05) 09.05 09.31 09.51 10.20 10.48 11.21 11.31 11.56 12.23 12.59 13.59 14.25 14.48 15.14 15.28 16.05 16.44 17.14 18.09 18.38 18.44 18.55 20.10 20.38 21.05 22.05 00.18 00.38 01.48 02.46

dnevnik

c m y

30

Коцка,коцка,коцкица Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Историја науке Одгонетање Београдски фестивал игре МетрополисуВрбасу Трезор Плава птица Математика у срцу Коцка,коцка,коцкица Арс практика Ново гробље у Београду Елсклузивно Линк Породица Сопрано Рок Вилиџ Мунзи Ози бу Ватерполо:ЛЕНЕвролига: Егер-Партизан,пренос У свету Беокулт Породица Сопрано Блубери,филм И ја имам таленат Камерна ТВ сцена Трезор Ватерполо:ЛЕНЕвролига: Егер-Партизан

07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Кефалица 09.30 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм:Успомене једног бегунца 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.40 Двоугао 18.45 Милица² 19.00 Монк 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм:Љубавник 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм:Убицађавола

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25Филм,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај, 01.30Фокус 12.00Срем на длану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Инђија,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

06.15 07.00 07.05 07.30 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.35 13.55 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 21.00 23.20 00.00 00.05 00.35 01.35

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Филм:Нова полицијска прича Истражитељи из Мајамија Доме,слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Лига Европе: Пари Сен Жермен-АтлетикоБилбао,пренос Филм:Одбројавање Вести Б92 Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк

Одбројавање Џими Дав ради у бостонском антибомбашком одељењу и задужен је за најтеже, најопасније и најрискантније послове. Једнога дана схвата како га је такав живот физички и психички изморио па одлучује да напусти одред и постане тренер новопридошлих чланова тима. Улоге:ЏефБриџис,Томи Ли Џонс, Сузи Ејмис, Лојд Бриџис Режија: СтивенХопкинс (Б92,21.00)

ЏефБриџис

05.45 10.00 10.15 12.00 12.15 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 02.45 04.30

Добро јутро Скривена камера Добро вече Србијо Градскевести Тајна љубав Двоструки живот Сестре Квиз:Породични обрачун Гојковићи Чаролија Националнидневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Националнидневник Маланевеста Наслеђеједнедаме Брачни судија 48сати свадба Црна хроника Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Сити Филм:Воз трезор Филм:Смртоносни трзај

Тијана Марковић

Једна жеља, једна песма Уживо, само за вас певају Шериф Коњевић, Радиша Урошевић и Гордана Стојчевић у пратњи оркестра Мише Мијатовића! Изненађење које смо вам припремили овога пута, јесте получасовни концерт трубе Ивана Ивановића. Водитељкa:Тијана Марковић (Хепи,20.00) 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15

Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда –Представљање Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Поп Пикси Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда –Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Неочекивани живот Вести Голи живот Телемастер Насловна страна,квиз Неочекивани живот Вести Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7живота Једна жеља једна песма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

sreda14.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

Мистерије историје Исус пре Исуса Ловци на нацисте Црна смрт Ко си заправо ти? Изгубљена крсташка тврђава Гуге – изгубљено краљевство Тибета Други светски рат у боји Салвадор Дали. прича о два града Потрага за Северозападним пролазом Ловци на нацисте Када су Мавари владали Европом Ко си заправо ти? Последњи бранорушитељ Тајм тим година X Други светски рат у боји Салвадор Дали. прича о два града Потрага за Северозападним пролазом

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача 1. Дигсвил Завера Рузвел Више од игре Бик Који Седи Тајна у њиховим очима Састанак на слепо Узбуркане воде Убица давитељ из Хилсајда Дворана греха Дневник навијачице 2.

07.00 09.01 10.15 11.06 12.00 12.34 13.20 14.18 14.50 15.34 16.05 16.25 17.38 18.26 19.30 20.08 20.46 21.42 22.13 23.05 23.41 00.30 02.16 03.31

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, фок шоу Реч и живот Алиса, слушај своје срце Алпе Дунав Јадран ХАЗУ Портрети Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Од Ларк Рајса до Кендлфорда Дневник Стипе у гостима Мисија Паралеле Отворено Дневник 3 Други формат Осам миља, филм Жица Прекид програма ради редовног одржавања уређаја

05.10 06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Домаћице из Њујорка Дијагноза: Убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Закон и ред иx Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Филм: Титаник 2 Закон и ред: Злочиначке намере

06.50 07.25 07.55 08.05 10.15 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.05 00.00 01.15 01.29 02.50

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова ТВ евент Ланчана реакција, филм РТЛ Вести ТВ евент Голфбрејкер, филм Астро шоу

Ланчана реакција Ким Бесинџер

Осам миља Осам миља назив је пута која дели Детроит настањен претежно црнцима од богатијих белачких предграђа. Ту у приколици живи мајка, којој се син с надимком Б-Ребит враћа на стан, јер му је девојка затруднела и оставила га... Улоге: Еминем, Ким Басинџер, Британи Марфи, Меки Фајфер, Еуген Бирд Режија: Кертис Хансон (ХРТ 1, 00.30)

Еди Касаливич ради као техничар научног тима који открива алтернативан, прилично јефтин и апсолутно еколошки захвалан извор горива. Када један од водећих чланова тима буде убијен, а сви документи о открићу украдени, власти опту жују Едија и физичарку Лили... Улоге: Киану Ривс, Рејчел Вајс, Морган Фримен (РТЛ, 22.05)

Састанак на слепо Романтична комедија о младом њујоршком писцу који пролази кроз тежак период док покушава да заборави своју бившу девојку. Чињеница да је она недавно постала велика ТВ звезда не помаже му у томе. Улоге: Дениз Ричардс, Дејвид Крумхолц, Мила Јововић Режија: Брајан Брнс (Синеманија, 18.00)

08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 12.10 14.20 15.00 15.25 15.50 16.20 16.45 17.15 17.25 18.00 18.20 18.30 18.45 18.55 19.50 20.05 21.45 23.40 00.55 02.40 03.25 03.55

Мила Јововић

06.00 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку 08.00 Додела награда Европске академије за филм 2011. 09.30 И то се зове љубав 11.05 Плитки Хал 12.55 Љубавници 13.50 Све о Стиву 15.30 Алиса у земљи чуда 2010 17.15 Сваки Џек има своју Џил 18.35 Погрешно осуђен 20.05 Замена 21.50 Права крв 22.40 Погрешно скретање код Тахоа 00.10 Џона Хекс 01.30 Коцкање 03.10 Зец без ушију 2 05.15 Ограда

Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Један малени јунак, филм Чоколада, филм Бриљантин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Изазови Мала ТВ Хеј, Кити 4 зида Регионални дневник Жупанијска панорама Аладинове пустоловине Коки Фудбал Евролига: ПСЖ Атлетик Билбао, 1 полувреме Метеор и велики котачи Светско рукоментно првенство (ж): Хрватска Норвешка, пренос Таоц, филм Жица Фудбал Евролига: ПСЖ Атлетик Билбао, снимак Хитна служба Трава зелена Без трага

07.00 08.40 10.15 11.45 14.15 15.40 17.10 18.50 20.30 22.00 23.35 01.15 02.50 04.20

На златном језеру Музика у крви Одбрана домовине Трамвај звани жеља Светилиште Љубавна песма Шевина песма Тајна давања Кора без стида Тајна документа Пентагона На златном језеру Музика у крви Одбрана домовине Изван сумње

06.20 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.30 02.00

Голо купање Боб Робертс Новине Бејб Ф/X – Убиство триком Подизање Аризоне Момак остаје на филму Поноћна трка Повратни удар Тачке задовољства Позив за девојке

Рејчел Вајс

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Врхунски војник Рос Кемп Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Врхунски војник Рос Кемп: Блиски исток

08.30 08.45 09.45 10.45 12.15 13.45 15.45 17.00 17.45 18.00 18.30 18.35 20.40 21.45 21.50 22.00 23.30 00.45

Мотоспортови Аутомобилизам Фудбал Пливање Скијашки скокови Биатлон Билијар Скијашки скокови Атлетика Тенис Сви спортови Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Билијар Скијашки скокови Сви спортови

Тумбање до последње оранице

К

ао „први човек“ војвођанске партијске органи- производ повећан 101,2 посто (у Србији 89,4, Хрватзације читаву деценију, (1951–1961), Дороњски ској 101,1, Словенији 90,2, БиХ 153,3, Македонији ће се упорно борити, пре свега, против сталног 103 и Црној Гори 227). Иако су у целој ФНРЈ улагања „релативног привредног заостајања Војводине“, које у прерађивачку индустрију, доминантну у Војводини, је почело још од ослобођења, а као стално растући била ниска, она су посебно била ниска у Покрајини. И процес, само заустављено тек у другој половини педе- аграр се у Војводини најспорије развијао. Њен произсетих. То је био и централни политички проблем Вој- вод је у том периоду повећан 23 посто, на нивоу ФНРЈ водине и у новој Југославији, готово какав је био од 34 (у Србији 26,3, Хрватској 46,5, Словенији 29, БиХ стварања Краљевине СХС 1918. 46,5, Македонији 32,3 и Црној Гори 27,4). Друштвени Наиме, пад пољопривредне производње у Војводи- производ по глави становника Војводине 1947. био је ни продужио се и на раздобље између 1948. и 1952, по 5,3 посто виши од југословенског просека, а 1955. нипросечној стопи од 9,5 одсто годишње. Њена привреда је опадала је 5,7 одсто а индустрија 2,6 одсто годишње. И стара војвођанска индустрија је остала без улагања, мада је у ФНРЈ постала доминантан слоган новог друштвеног система. Национални доходак Војводине је опао читавих 25 одсто, а у ФНРЈ просечни годишњи раст друштвеног производа индустрије је био око 7,5 посто, а привреде 5,66. Дакле, из Војводине се извлачила акумулација, а у њу се ништа није враћало. Тај општи економски назадак јасно је видљив по ниском нивоу инвестиција у Војводини, не само у пољопривреди, у номинално федералној држави. Између 1947. и 1951, по првом Савезном плану, у односу на југословенски просек улагања по становнику, Војводина је уочљиво Војвођански домаћини двапут продуктивнији од србијанских најгоре прошла. По глави 1,6 милиона становника жи три одсто. Доходак по глави становника Војводине Војводине планиране су инвестиције на нивоу 53,4 од- 1939. према просеку Југославије био је 125, а 1955. сто просека ФНРЈ (у Србији 65,7, Хрватској 108,8, пао на 87 одсто. Словенији 115,4, БиХ 149,9, Македонији 106,2 и ЦрДа се отклони свака дилема о узроку страшног заоној Гори 182,1), а остварено је још мање, 50,7 одсто ју- стајања треба навести да је ефикасност бруто пригословенског просека. вредних инвестиција у Војводини у посматраном разНарочито мале инвестиције су у првом Петогоди- добљу била виша од оне у Словенији и два пута виша шњем плану предвиђене за аграр. Од укупних инве- него у Србији. Но, шта се и могло очекивати од главстиција Југославије за пољопривреду (главну при- не војвођанске привредне гране, аграра, кад је између вредну грану Покрајине) било је планирано само 6,9 1947. и 1955. дошло до фантастичних „поседовних одсто, а од тих пара Војводина промена“: аграрном реформом је добила једну шестину, мада је захваћено 338.868 хектара Првом петолетком ФНРЈ за је у њој било више од 40 одсто обрадиве земље, колонизациземље у власништву државјом 395.297, у државна добра аграр, главну привредну грану них пољопривредних добара. је ушло 427.279, у СРЗ је окуПокрајине, планирано је само Како је новац за инвестиције пљено 1.185 000, арондацијом 6,9 одсто инвестиција. црпен из аграра, Војводина је обухваћено 300.000 ха, а реорВојводина је добила тек у првој декади после Другог ганизација СРЗ је захватила шестину, мада је у њој држава 685.000 ха. Кад се невероватсветског рата годишње губи између три и 11 милијарди диној „претумбацији“ додају и била власник више нара. раширене „маказе цена“, само од 40 одсто обрадиве земље То је, дакако, изазвало катаје нејасно како је војвођанско строфалне последице на селу село све то преживело. Војводине па је национални доходак из пољопривреде Дороњски и његови другови су, наравно, знали да је између 1947. и 1952. био 34,5 милијарде, а у 1952. – високо учешће аграра у структури формирања дру21. Док је у формирању друштвеног производа пољо- штвеног производа Војводине објективно неповољна привреда у Војводини 1947. учествовала с 56,9 одсто, околност за покрајинску привреду, али су и политич1955. је то учешће опало на 50,8 одсто, а 1958. на 45,1. ки разумели да је главни узрок заостајања Војводине То није била последица индустријализације Покраји- недовољно самосталан положај њене аутономије у не јер ни у индустрију и саобраћај није улагано ништа оквиру Србије и Федерације. Оно се не може објаснивећ извлачења акумулације из пољопривреде. То се ти ни „субјективним слабостима“ и несналажењем може упоредити само с раздобљем »првобитне акуму- њихових кадрова на терену јер кадровски састав руколације капитала« у индустријским земљама два века водства у другим крајевима Југославије никако није раније. био на вишем нивоу (а вероватно је стручно био и на Слику нешто »блаже катастрофе« привреде Војво- нижем). Али, као већ искусан политичар, Дороњски је дине у годинама првог Петогодишњег плана ФНРЈ да- вероватно добро знао да се тај политички положај не је студија Економског института Србије „Актуелни може лако променити јер је ту промену требало најпре проблеми привреде Војводине и могућности њеног (поново) изборити унутар КПЈ-а, која је остала страперспективног развоја“. У тој студији наводи се да је ховито централизована партија, с уходаним дракону раздобљу 1947–1955, индустрија Војводине увећала ским казнама за свако „фракционашење“ или „скретапродукт 55,4 посто, док је у Југославији индустријски ње“, још од доласка Тита на чело Партије.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000 динара купити код издавача, Музеја Војводине (Дунавска 35, тел. 021/525–059, бр. рачуна 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

sreda14.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Среда је средњи дан у радној недељи, а ви као да касните. И сувише сте утемељени и препотерећени одговорношћу. Али, немојте се бринути већ останите упорни у ономе што радите. Редом и полако.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 14. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Излазак доноси добар провод. Али, послу никада краја. Бавите се свакодневним пословима и оним рутинским. Приватни сектор изискује ваше пуно ангажовање. Поведите рачуна о свом здрављу.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш Меркур креће у директан ход, напред по звезданом небу, што је позитивна вест, која ће и вас покренути у нове послове и ситуације. То ће допринети повећању ентузијазма и успеха.

Месец је упловио у краљевски знак Лава, што доприноси вашем достојанственом ставу и наступу, поготово у пословној сарадњи. Добро организујете радне активности и извршиоце. Љубавни однос траје.

Променљивог сте расположења и помало склони туђим утицајима. Неке женске особе ће привући вашу пажњу. Бавите се својом децом, на прави начин, и васпитавајте их личним примером. Много посла.

Не прође дан, а да не покажете и не докажете колико сте заинтересовани за то да све буде како треба, било у партнерском односу или према свима другима. У каријери започињу неки нови послови.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Нико више не прича о љубави попут ватромета, као да се све свело на обавезе и рутину. Ваш стални партнер дефинитивно није задовољан тиме па би више и боље, ако може. Будите маштовитији.

Уживајте у периоду свог рођендана јер сте главни глумац у свом филму. Што се тиче посла и финансија, потрудите се да их сачувате. Одређена стагнација је сасвим нормална за ово време.

Утемељени сте и упорни у свему што сте наумили. У послу је важно вратити сва дуговања, у било којем смислу, па тек онда улагати у неке будуће пројекте. Љубавни однос је снажан и страствен.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уколико путовањем и директним контактом на пословном састанку можете лакше решити одређене проблеме, немојте часити ни часа. Сада је време да се одважите и будете храбри у комуникацији.

Нисте сасвим сигурни како да реагујете у љубавном односу? Ако не знате шта да радите, најбоље би било ништа да не чините. Мада, партнер је колебљив и несигуран ових дана. Ослушните интуицију.

У приватном послу ће доћи до неких непланираних промена, а могуће и пропуста. Ништа страшно ни значајно. Слабијег сте имунитета па се више одмарајте и приредите себи неки провод, забаву.

TRI^-TRA^

лепаМери V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

14

Vrbas

15

B. Palanka

14

Zreњanin

15

S. Mitrovica 15 Ruma

14

Panчevo

14

Vrшac

15

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Niш

Звездасерије„Трава” Мери Луиз Паркер успела је да се истакне на гала вечери „Си-Ен-Енови хероји”, оставившиусенци бројне друге лепотица, и то захваљујући великом крсту којијеискомбиновала сцрном чипкастом хаљином. Овај готик фазон презиру сви холивудски стилисти,алисусесложилидаМеричаки томожедапонесе.Меријенапрагу 50. године, а изгледа феноменално, готово двоструко млађе. На њеној фигурибипозавиделеизнатномлађеколегинице. Глумица тренутно снима акциону комедијуРИПД,укојојглумеРајан Рејнолдс, Џеф Бриџиес и Кевин Бејкон, а у плану је и осма сезона „Траве” с13новихепизода.

14

Evropa Madrid

НОВИ САД: Tопло уз дуже сунчане периоде. Ветар слаб јужни, крајем дана умерен. Притисак мало изнад нормале, са тенденцијом Rim опадања. Минимална температура 3, а максимална 14 степени. London ВОЈВОДИНА: Ујутру хладније него претходних дана, понегде са маглом. Током дана топло за ово доба године, уз дуже сунчане периCirih оде. Ветар слаб јужни, поподне умерен. Притисак мало изнад нормаBerlin ле, са тенденцијом опадања. Минимална температура 0, а максимална 15 степени на југу Војводине. Beч СРБИЈА: Ујутро хладније, понегде са маглом. Током дана топло Varшava за ово доба године, уз дуже сунчане периоде и мало облака. Ветар Kijev слаб јужни. Притисак мало изнад нормале, са тенденцијом опадања. Температура од -2 до 16 степени. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У четвртак топло уз наOslo облачење и кишу поподне и крајем дана. У петак сунчани периоди, а затим ново наоблачење и киша у ноћи ка суботи. У суботу захлађење St. Peterburg и снег у планинама. У недељу суво, а почетком идуће седмице облачAtina но уз могућ први снег између понедељка и уторка.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Релативно неповољна временска ситуација неће пријати осетљивим особама и хроничним болесницима. Од метеоропатских реакција могу се очекивати главобоља, реуматски болови и раздражљивост. Опрезно у саобраћају!

14 16 8 10 8 9 5

VIC DANA Срео Хасо Мују па му се хвали: - Јаране, само да ти кажем да сам ти спавао са женом. - Ја, болан, с твојом ока нисам склопио - одговори му Мујо

9 4 5 3 18

Pariz

10

Minhen

14

Budimpeшta

7

Stokholm

5

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

16 (15)

Slankamen

134 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

60 (23)

Zemun

222 (11)

Bogojevo

49 (20)

Panчevo

260 (6)

Baч. Palanka

62 (20)

Smederevo

454 (-2)

54 (20)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

SAVA

N. Kneжevac

171 (-5)

S. Mitrovica

71 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (-1)

Beograd

178 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

126 (10)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

50 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

42 (2)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 14.decembar 2011.