Issuu on Google+

m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 14. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22572 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KONA^NA VERZIJA NAJVI[EG VOJVO\ANSKOG PRAVNOG AKTA PRED POKRAJINSKIM POSLANICIMA

Skup{tina Vojvodine danas progla{ava statut pokrajine str. 3

INTERVJU

NA RAD U SRBIJU STIGLO 1.700 STRANACA

ZLOUPOTREBE U JAVNIM NABAVKAMA

Gastarbajteri Britanci, Kinezi, Grci... VLATKO RATKOVI] (DS)

Svojina ~eka prole}e

str. 2

NASLOVI

Ekonomija 4 Velike banke napu{taju mala sela 4 Isce|ena povi{ica u uqari

Berza 6 Irak rasprodaje naftna poqa

Novi Sad 9 Kupi{ dva, (ne) dobije{ tri

Vojvodina

Mu}kawe direktnim pogodbama

str. 5

Nacionalna slu`ba zapo{qavawa (NSZ) je za devet meseci ove godine izdala 1.702 radne dozvole strancima, ali to ne zna~i da toliko wih i radi na privremenim ili stalnim poslovima u Srbiji, po{to se dozvole mogu produ`avati vi{e puta. Prema dr`avqanstvu, najbrojniji me|u stranim radnicima su Kinezi (223) i Makedonci (187). Slede dr`avqani Bosne i Hercegovine – 145, Rusi – 143 i Grci – 83, a ne{to mawe je Slovenaca, Britanaca, Bugara, dr`avqana SAD, Francuza, kao i Rumuna, Hrvata, Ukrajinaca. str. 4

SEVERNA SRPSKA POKRAJINA U VRHU EVROPSKIH REGIJA PO BROJU SUICIDA

Samoubistvo u Vojvodini na svakih 17 sati

str. 14

Hladno

Najvi{a temperatura 3° S

DR@AVA BEZ DOKAZA SLALA NA GOLI OTOK, A SAD OD @RTAVA TRA@I DOKAZE DA SU NEVINI

„Jesi li ti stvarno na{a mama?”

11 Carska palata otvara vrata

Dru{tvo 12 Sve je crwe u Novoj Crwi 12 Strah od saobra}ajki „re`iranih” zbog bubrega

Pre {est decenija jedna re~ je bila dovoqna da bez ikakvog dokaza i su|ewa osumwi~eni bude progla{en za Staqinovog {pijuna, koji radi protiv dr`ave. A danas dr`ava tra`i od biv{ih zato~enika Golog otoka dokaze - kr{tenice, ven~anice, dokumente, svedo~anstva i silno okapawe pred raznim {alterima - kako bi dobili papir o rehabilitaciji.

Crna 14 Nakon poletawa smrt u kro{wi bukve 14 Bacili drogu i vagu u pe}

str. 15–19

SPORT

„ NOVOSA\ANI PORAZOM ZAVR[ILI JESEN

I daqe obespravqeni, pre neki dan su se na akademiji u dvorani “Kolarca” prise}ali progona i zlostavqawa u kamenom paklu logora, osnovanom pre 60 godina na zloglasnom Golom otoku. U Gulagu Titovog re`ima je stradalo, procewuje se, 60.000 su`awa, ali su jo{ brojniji uni{teni `ivoti ~lanova wihovih porodica. str. 13

„ UMOR ALIBI ZA LO[U IGRU VATERPOLISTA

„ RVA^I VOJVODINE U SLU@BI NAUKE


POLITIKA

ponedeqak14.decembar2009.

Tadi} u Sremu Predsednik Srbije Boris Tadi} poseti}e danas Sremsku Mitrovicu, selo La}arak i [id, saop{tila je Pres-slu`ba predsednika Republike. Tadi} }e u Sremskoj Mitrovici prisustvovati sve~anom otvarawu vizitorskog centra Carska palata i potom pro{etati grad-

skim trgom, a zatim }e posetiti selo La}arak i radove na dve tamo{we centralne ulice. Predsednik Srbije }e boraviti i u [idu, gde }e obi}i likovnu galeriju „Sava [umanovi}“ i pro{etati centrom grada, navedeno je u saop{tewu.

Jeremi} u Va{ingtonu Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} najavio je ju~e da }e u utorak u Va{ingtonu sa ameri~kom dr`avnom sekretarkom Hilari Klinton razgovarati o bilateralnoj saradwi i situaciji u regionu. Jeremi} je precizirao da }e glavne teme wegovih razgovora sa ameri~kim sagovornicima biti regionalne prilike i nastavak bilateralne saradwe Srbije i SAD.“U proteklih godinu dana, odnosi Amerike i Srbije su u usponu, a naro~ito posle posete Xozefa Bajdena“, istakao je Jeremi}. Odnos Beograda i Va{ingtona, rekao je Jeremi}, bi}e kqu~ni element u okviru napora me|unarodne zajednice da se u narednih godinu dana stabili-

zuju prilike na Balkanu. “Nastavi}emo saradwu s Amerikom na svim poqima. Bili smo uspe{ni u izolovawu razlika, jer postoje otvorena pitawa izme|u Beograda i Va{ingtona. Tu mislim pre svega na budu}i status Kosova, ali uspeli smo da to pitawe ostavimo po strani“, rekao je Jeremi}. Prema wegovoj oceni, va`no je da se poboqaju odnosi SAD i Srbije u 2010. godini, jer }e to biti kqu~na godina za Zapadni Balkan, kada je re~ o strate{kom procesu integracija u Evropsku uniju. Pre odlaska u Va{ington Jeremi} }e danas u Sarajevu razgovarati sa ministrima spoqnih poslova Bosne i Hercegovine i Turske, Svenom Alkalajom i Ahmetom Davutogluom.

Osnovan Savet za odnose sa Srbima u regionu Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} izjavio je ju~e da je konstituisan Savet za odnose sa Srbima u regionu, koji }e donositi strate{ke smernice i koordinirati rad svih dr`avnih organa koji u~estvuju u sprovo|ewu politike prema Srbima u regionu.“Konstituisawem saveta {aqemo poruku da `elimo da budemo moderna i demokratska zemqa koja ima strate{ki ciq da bude ekonomski i politi~ki lider na zapadnom Balkanu, ali i zemqa koja ima svoje legitimne, nacionalne i dr`avne interese kao {to ih imaju sve zemqe sveta“, rekao je Sre}kovi} u izjavi Tanjugu. Na ~elu Saveta koji je konstituisan 9. decembra je pred-

sednik Republike Boris Tadi}, a ~lanovi tog tela su premijer Mirko Cvetkovi}, ministri Vuk Jeremi}, Diana Dragutinovi}, @arko Obradovi}, Bogoqub [ijakovi}, predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti}, vladika zahumsko-hercegova~ki Grigorije.Ministar za dijasporu istakao je da je ustavna obaveza da se podr`e svi pripadnici srpskog naroda u regionu u ostvarivawu wihovih ekonomskih, politi~kih i kulturnih prava, a da se u isto vreme bude lider u razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradwe sa ciqem da se ubrzaju integracioni procesi ovog dela Evrope.Sre}kovi} je istakao da je Srbija ponosna na stepen za-

{tite mawinskih prava nacionalnih zajednica u Srbiji, ali i da tra`i isti tretman za sve pripadnike srpskog naroda u zemqama regiona.“^iwenica je da je po prvi put formiran savet za odnose sa Srbima u regionu sna`na je i ohrabruju}a poruka za na{e sunarodnike u susednim zemqama. Devedesetih oni su bili `rtve pogre{ne politike obavezuju}eg ideolo{kog poretka i po nas nepovoqnih me|unarodnih okolnosti, a nakon demokratskih promena ose}ali su se pomalo zaboravqenim jer je Srbija bila u te{koj politi~koj i ekonomskoj situaciji, pa je zbog prirode stvari bila okrenuta gotovo iskqu~ivo sama sebi“, napomenuo je on.

DNEVNIK

c m y

2

INTERVJU VLATKO RATKOVI] (DS), PREDSEDNIK ZAKONODAVNOG ODBORA

Svojina ~eka prole}e

Nisam sklon da delim mi{qewe o tome da je potreban neki dugi rok za implementaciju Zakona o prenosu nadle`nosti na Vojvodinu i Statuta pokrajine. Ako ve} govorimo o nekim vremenskim relacijama, rekao bih da }e za par meseci biti ispuweni i organizacioni, administrativni i tehni~ki uslovi, kako bi po~elo sprovo|ewe u `ivot ova dva akta, ka`e za “Dnevnik” predsednik Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije iz redova DS Vlatko Ratkovi}, odgovaraju}i na pitawe {ta misli o ocenama koje se ~uju u javnosti da su ovaj zakon i statut samo “po~etak po~etaka” sprovo|ewa ustavnih odredbi vezanih za autonomiju Vojvodine. - Podseti}u vas da je 153 nadle`nosti utvr|eno. Bi}e potrebno da najpre skup{tina Vojvodine donese odgovaraju}e odluke u okviru wenih nadle`nosti. Po meni najva`niji propis koji mora doneti parlament Srbije, a koji se izme|u ostalog odnosi i na AP Vojvodinu, jeste zakon o javnoj svojini. Smatram da }e time biti u velikoj meri biti zaokru`en proces i autonomije i decentralizacije u okviru postoje}ih ustavnih re{ewa. z Videli smo da je te{ko sve i{lo oko deklarativnih stvari i pretpostavqa se da }e jo{ biti te`e kada na red do|e imovina i finansije. Da li ste optmista oko tog usagla{avawa? - Jesam optimista, evo ve} smo po~eli raspravu o buxetu za narednu godinu. Sredstva za realizaciju svih utvr|enih nadle`nosti bi}e opredeqena u buxetu Srbije za 2.010. godinu, {to zna~i i transfer pokrajini i lokalnim samoupravama na wenoj teritoriji.

z Ima pritiske da vlast mei decentralizacija cele Srwa zakone o lokanoj samouprabije, da li je u vladaju}oj kovi, da se zna {ta je imovina realiciji bilo nekih konsultapublike, pokrajine i op{tina. cija? Da li to mo`e i}i brzo? - Decentralizacija i regiona- Mi ve} du`e vreme insistilizacija uslov su svih uslova za ramo na potrebi da se zakon o ekonomski napredak Srbije i javnoj svojini na{e pribli`a{to pre na|e vawe ka ~lanstvu Srbija je u ovom pred parlamenu EU. Poseti}u trenutku tom. O~ekujem da da je Srbija u }e to biti na najcentralizovanija ovom trenutku prole}nom zasenajcentralizovazemqa u Eropi dawu Skup{tine nija zemqa u EroSrbije. pi. Dakle, to nije z Ho}e li op{tine imati neka evropska agenda, niti strpqewa, po{to se u javnouslov Evrope, to je jednostavno sti tra`i ubrzawe ovog prona{a nasu{na potreba i neopcesa? hodnost da taj proces i otvori- Lokalne samouprave }e momo i zavr{imo. z Postoje li neke procene rati da dele sudbinu ~itavog “sistema”, pa i u pogledu smawekada bi mogli krenuti neki nih transfera, zbog posledica konkretniji razgovori na tu svetske ekonomske krize. No, temu? kada bude usvojen, zakon o javnoj - Konkretnijih razgovora u svojini u svakom slu~aju }e omosmislu rokova nije bilo. Ali gu}iti ve}e prihode i lokalnim postoji generalni stav Demosamoupravam i pokrajini. kratske stranke da se tome priz Mo`e se ~uti da je statustupi {to pre. tom krenula regionalizacija S. Stankovi}

Nikoli}: Razmisliti o kandidaturi za EU Trebalo bi razmisliti da li da se, odmah posle deblokade Prelaznog trgovinskog sporazuma, podnosi kandidatura za ~lanstvo u EU, jer su neke ozbiqne zemqe rekle da se to ne radi, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli}. „Od tog podno{ewa kandidature, predstoje rigorozne obaveze, {to zna~i da ste re{ili da ispunite sve {to Evropa tra`i. Ne znam da li smo mi jo{ za to spremni“, objasnio je Nikoli}. Fondovi koje EU nudi kada se prihvati kandidatura jesu primamqivi, rekao je predsednik SNS, ali bi Srbija pre toga trebalo da ispuni jo{ dosta uslova. Zato Nikoli} nije siguran da bi to trebalo da se u~ini, „pa makar i ako vlast misli da je to onda dovoqno da raspi{e i vanredne parlamentarne izbore“, koje SNS tra`i. Prema mi{qewu Nikoli}a, Srbiji je potrebno sedam do osam godina za ulazak u EU, „jedino ako se ne dese neke okolnosti, pa da neko to ubrza“. „Bojim se da }e jednog dana NATO da se postavi kao prepreka o kojoj bi trebalo razmi{qati. Jer, mi nismo za ulazak u NATO“, poru~io je Nikoli}. Povodom deblokade Prelaznog trgovinskog sporazuma, Nikoli} je rekao da ne zna kakvi su uslovi bili da se to dogodi, da li Statut Vojvodine ili ne{to drugo. „Ali mi je sme{no kad glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc pod nepromewenim okolnostima prvo da negativan izve{taj, a po-

sle pozitivan. Ja znam da je to politika naredila i da on s tim nema ni{ta“, ocenio je Nikoli}. On je mislio da }e vlast, posle tog odmrazavawa sporazuma i vizne liberalizacije, da raspi{e vanredne parlamentarne izbore, ali ne zna za{to to nije u~inila, jer smatra da „oklevawe mo`e da bude samo lo{ije po wih“. Prema oceni Nikoli}a, rezultati izbora na Vo`dovcu, op{tini koja je „prava analiza stawa u Srbiji“ i u kojoj je SNS osvojila najvi{e glasova, pokazali su vlasti kakav bi bio rezultat na vanrednim parlamentarnim izborima. „Nisam spreman da vanredne nizbore tra`im vaninstitucionalno. Ostaje na savesti onima koji su na vlasti da razmisle koliko te`ak poraz `ele da do`ive“, naglasio je Nikoli}. Samo, o jednoj stvari moraju mnogo da razmi{qaju, dodao je on, a to je da li „ugro`avaju opstanak Srbije na taj na~in“. Nikoli} smatra da, psiholo{ki gledano, pri~a o ujediwavawu opozicije i zajedni~kom nastupu SNS i Demokratske stranke Srbije deluje uznemiruju}e po vlast. Zato se vlast, prema re~ima Nikoli}a, trudi da kroz medije pod wenom kontrolom „poseje pri~u da je to sumwiv i veoma te{ko izvodqiv posao, da postoje sujete, da Vojislav Ko{tunica nikada ne}e prihvatiti da bude pod barjakom SNS“. „S druge strane, i sam Ko{tunica se ne trudi da poka`e previ{e da je to mogu}e. On }e pre to da ka`e meni li~no, nego u javnosti“, napomenuo je Nikoli}.

SKUP[TINA SRBIJE

Poslanici o prate}im buyetskim zakonima Poslanici republi~kog parlamenta nastavi}e sutra sednicu na ~ijem je dnevnom redu Predlog buxeta za narednu godinu, na~elnom raspravom o {est prate}ih buxetskih zakona.Oni }e razmatrati predloge zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podr{ci porodici sa decom, o preuzimawu akcionarskih dru{tava, o javnom dugu i o osigurawu, kao i Predlog zakona o potvr|ivawu ugovora o kreditnom zadu`ewu Srbije sa EFG bankom. [esta sednica jese-

weg skup{tinskog zasedawa na kojoj su, pored predloga buxeta i prate}ih zakonskih predloga, i ~etiri predloga zakona o potvr|ivawu me|unarodnih sporazuma, po~ela je u petak, 11. decembra.U na~elnoj debati o predlo`enom buxetu za 2010. godinu, koja je zavr{ena u subotu poslanici vladaju}e ve}ine iznosili u argumente da je taj akt razvojni i najavili da }e ga podr`ati, dok su predstavnici opozicije izneli niz kritika na taj dokument, oceniv{i ga potro{a~kim.Ministarka finansija Diana Dragutinovi} istakla je na

kraju rasprave da je predlo`eni buxet transparentniji nego pre|a{wi i da pokazuje potro{wu dr`ave i dodala da su poboq{ani wegova struktura i sadr`aj, kao i da je detaqnije prikazan. Ona je istakla da mora da postoji i izvesna fleksibilnost koja omogu}ava da se u odre|enim momentima br`e reaguje i ocenila da je buxet, pre svega, socijalni i podsticajni.Buxetom za narednu godinu predvi|eni su prihodi od 656 milijardi dinara, rashodi od 763 milijardi dinara, a deficit od 107 milijardi dinara.


POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak14.decembar2009.

KONA^NA VERZIJA NAJVI[EG VOJVO\ANSKOG PRAVNOG AKTA PRED POKRAJINSKIM POSLANICIMA

Skup{tina Vojvodine danas progla{ava statut pokrajine Poslanici Skup{tini Vojvoidne danas }e, ta~no 14 meseci od usvajawa Predloga statuta APV, doneti odluku o progla{ewu najvi{eg pravnog akta pokrajine. Naime, toliko je vremena bilo potrebno da vojvo|anski statut dobije prethodnu saglasnost republi~kog parlamenta koju nala`e Ustav Srbije. A nakon potpisa koji }e na odluku o progla{ewu danas staviti predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i i objavqivawa u „Slu`benom listu AP Vojvodine“, Vojvodina }e dobiti novi najvi{i pravni akt nakon skoro dve decenije va`ewa statuta usvojenog posle Milo{evi}evih ustavnih promena i „jogurt revolucije“. U me|uvremenu, upravo je pitawe ustavnosti bilo kqu~no u polemici koja se tokom cele ove godine vodila o ovom aktu i u okviru stru~ne i politi~ke javnosti, i izme|u stranaka vlasti i opozicije, ali i unutar same vladaju}e koalicije, pa ~ak i unutar wene vode}e ~lanice - Demokratske stranke, ~iji vojvo|anski odbor je bio i nosilac projekta „statut APV“. Statut koji }e se danas na}i pred vojvo|anskim poslanicima nije, me|utim, u poptunosti identi~an tekstu koji su oni tro~etvrtinskom ve}inom usvojili 14. oktobra pro{le godine i uputili ga Skup{tini Srbije. Naime, do Doma Narodne skup{tine stizale su jo{ dve verzije tog akta, od kojih se jedna zasnivala na odluci Skup{tine Vojvodine o

Izvr{no ve}e nastavi}e da radi pod nazivom Vlada AP Vojvodine, ~iji najva`niji akti }e se ubudu}e nazivati pokrajinske uredbe „pravno-tehni~koj“ redakciji teksta statuta kojom su zapravo prihva}eni amandmani koalicionih partnera iz SPS-a na pojedine odredbe, a koji su stigli godinu dana nakon podr{ke socijalista prvoj verziji Predloga statuta. Kona~an tekst statuta, o kojem se izjasnio i republi~ki parlament pre dve nedeqe, me|utim, pro{iren je izmenama koje je naknadno sa~inio Odbor za propise Skup{tine Vojvodine, argumentuju}i to ovla{}ewem koje je dobio od parlamenta APV da u skladu s „pravno-tehni~kom

nadle`nosti pokrajine, istorijsko pravo na autonomiju, definicija Vojvodine kao sredweevropskog regiona, te pravo pokrajine da zakqu~uje me|unarodne ugovore. Uprkos brojnim poku{ajima osporavawa u javnosti, u statutu je ostalo re{ewe o pravu pokrajine da otvara kancelarije u evropskim regionima i u Briselu. Pokrajina }e mo}i i da zakqu~uje me|uregionalne ugovore, ali uz saglasnost republi~ke Vlade. Nakon progla{ewa novog statuta, Vojvodina }e imati pokrajinsku vladu, umesto Izvr{nog ve}a i pokrajinske

U zavisnosti od tuma~ewa kona~ne verzije statuta, Novi Sad ima status glavnog grada APV, ili glavnog administrativnog centra pokrajine redakcijom“ utvrdi pre~i{}enu verziju teksta statuta. Ovim korekcijama, izme|u ostalog, brisan je „zna~aj zakona“ odluka Skup{tine Vojvodine u oblastima koje su u

upravne okruge. U okviru 153 nove nadle`nosti, koje u utvr|ene i „omnibusom 2“, APV }e nakon stupawa na snagu wenog najvi{eg pravnog akta mo}i da formira razvojnu banku Vojvodine, a od Republike }e preuzeti upravqawe nad JP Nacionalni park Fru{ka

gora, te upravqawe plovnim i javnim putevima u pokrajini. Uz to, zakonsko i utemqewe u statutu dobila je i Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti, te institucija pokrajinskog ombudsmana, kao i simboli pokrajine- zastava i grb. U zavisnosti od tuma~ewa kona~ne verzije statuta, Novi Sad ima status glavnog grada APV, ili glavnog administrativnog centra pokrajine, ili i jedan i drugi, s obzirom da je odrednica o glavnom gradu ostala u naslovu ~lana kojim se ure|uje ovo pitawe, ali je brisana iz wegovih odredbi. Pitawe imovine samo je delimi~no re{eno statutom, ali nije precizirano Zakonom o nadle`nostima pokrajine, ve} je i za ovo, kao i za pitawe novca najavqeno dono{ewe posebnih zakona. Sem sve~anog prijema koji je za danas najavqen u zdawu pokrajinskog parlamenta - na koji su pozvani brojni pokrajinski i republi~ki funkcioneri, te pradstavnici crkava i nacionalnih saveta - za danas je najavqena i jo{ jedna sesij aSkup{tine APV na kojoj bi trebalo da se usvoji i „pokrajinska skup{tinaka odluka“ o sprovo|ewu najvi{eg pravnog akta. To }e biti i prvi akt koji }e, u skladu s novim statutom, imati ve}i zna~aj od odluka koje se donose u pokrajinskom parlamentu po nekim drugim pitawima kao {to su imenovawa i sli~no. Predlog ove odluke utvrdilo je Izvr{no ve}e na sednici u ~etvrtak. Tim propisom ustanovqeni su na~in i pravila u primeni najvi{eg pravnog akta u Vojvodini u okviru pokrajinskih organa, odnosno sprovo|ewe novog statuta, prvenstveno u pogledu naziva akata, ali i u pogledu rokova koji su neophodni za uskla|ivawe postoje}ih pokrajinskih propisa sa odredbama novog statuta. A usvajwem ove odluke Izvr{no ve}e nastavi}e da radi pod nazivom Vlada AP Vojvodine ~iji najva`niji akti }e se ubudu}e nazivati pokrajinske uredbe. B. Dragovi} Savi}

^anak: Novosadizacija je izmi{qotina Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak izjavio je u Pan~evu da je u dogovoru sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em jasno definisano opredeqewe LSV da do marta 2010. budu zakonski odre|eni izvorni prihodi i imovina severne pokrajine Vojvodine.Ukoliko to ne bude u~iweno, LSV }e uraditi nacrt ovog zakona i dati Narodnoj skup{tini Srbije na

usvajawe, rekao je ^anak, uo~i kongresa LSV koji je u subotu odr`an u Pan~evu.^anak je odgovorio da je „novosadizacija“ Vojvodine brutalna izmi{qotina protivnika autonomije i nacionalista iz Beograda, kojom se pla{e Pan~evci da ne}e mo}i da se le~e i {koluju u Beogradu. – Mi }emo na{a obe}awa koja smo dali gra|anima Vojvodine da }emo voditi

ra~una o wihovim interesima ispuniti. Uprkos svom na{em nezadovoqstvu Statutom AP Vojvodine, i koli~inom poverenih nadle`nosti, mi }emo istrajati u ovoj na{oj borbi da se to zaokru`i kao prvi korak u razgovorima o tome kako treba da izgleda polo`aj AP Vojvodine u Republici Srbiji – poru~io je ^anak.

3

NACIONALNI SAVET MA\ARA ZASEDAO U ^OKI

Ku~era umesto Pastora

Nacionalni savet Ma|ara (NSM) na zasedawu u Kulturno prosvetnom dru{tvu „Mora Ferenc“ u ^oki, kojim je predsedavao dr Laslo Jo`a, za novog predsednika Izvr{nog odbora izabrao je biv{eg gradona~elnika Subotice iz redova Saveza vojvo|anskig Ma|ara Gezu Ku~eru. Dosada{wi predsednik Izvr{nog odbora NSM nadorni poslanik Ma|arske koalicije u Narodnoj Skup{tini Republeike Srbije Balint Pastor podneo je ostavku na tu du-

`nost pre pet meseci obrazla`u}i da zbog obaveza u republi~kom parlamentu nije u mogu}nosti da se u vaqanoj meri posveti obavezama u NSM, gde je na ~elu IO bio sedam godina, od decembra 2002. Uz Pastora du`nosti su razre{eni i dosada{wi ~lanovi IO, a u novi IO tajnim glasawem izabrani su Bela Bodrogi, Atila ^anadi, dr Ferenc Dujmovi~, Peter Kokai, dr Josip Lepe{, Jano{ Oros i Zoltan [ifli{. M. Mitrovi}

REKLI SU

Bati}: Premijerova izjava uvreda za razum Predsednik Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati} ocenio je ju~e da je „uvreda za inteligenciju“ izjava premijera Mirka Cvetkovi}a da su kwigovo|e odgovorne za ve}inu propusta na koje je ukazao izve{taj dr`avne revizije. DHSS smatra da tu`ila{tvo treba hitno da se pozabavi izve{tajem revizora i protiv odgovornih lica u drzavnoj upravi hitno pokrene krivi~ni postupak, naveo je u izjavi Bati}, ina~e poslanik u Skup{tini Srbije koji uglavnom podr`ava vladaju}u ve}inu. On je naveo da Cvetkovi}a izjava da ministarstva odli~no rade i da su kwigovo|e krive za propuste, predtsavqa „abolirawe odgovornih, omalova`avawe rada revizora i uvredu za inteligenciju, zbog ~ega bi trebalo da se izvini javnosti“.

Svilanovi}: Beograd mora da zna {ta ho}e Biv{i ministar spoqnih poslova Goran Svilanovi} izjavio je da odluka Me|unarodnog suda pravde o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova, kakva god da bude, ne}e imati zna~aj ako Beograd ne bude imao jasnu ideju {ta sa tom odlukom `eli da postigne. „Na Srbiji je da ve} sada pripremi predlog o tome {ta `eli, kojim putem daqe. O tim idejama ve} sada mogu da po~nu na~elni razgovori na najvi{em nivou, pre svega sa EU, a zatim i sa Rusijom i SAD. Ta inicijativa bi trebalo da nas sve povede u proces prilago|avawa novim okolnostima“, rekao je Svilanovi} Blicu. Svilanovi} je objasnio da su nove okolnosti progla{ewe nezavisnosti Kosova, to {to Srbija nije priznala nezavisnost, odluka EU o slawu misije Euleks na Kosovo, odluka Me|unarodnog suda pravde, potreba stalnog dijaloga o budu}nosti i potreba saradwe u jugoisto~noj Evropi izme|u svih zemaqa i svih aktera.

Jovanovi}: Smawiti penzije onima koji nemaju pun sta` [ef poslani~ke grupe LDP ^edomir Jovanovi} kazao je da je potrebno da se uvede red u penzioni fond u kome je, prema wegovim re~ima, bilo dosta zloupotrebe. “Svaki penzioner koji je oti{ao u penziju ako nije ispunio radni sta` treba da bude svestan ~iwenice da tro{i tu|i novac, takvom za svaku godinu koja fali do punog sta`a treba smawiti penziju za jedan odsto“, kazao je Jovanovi}. On je reagovao u subotu za skup{tinskomk govornicom povodom istupa poslanik PUPS-a \ura Peri}a koji je rekao da zbog lo{e uplate doprinosa za penziono i invalidsko osigurawe strahuje za redovnu isplatu penzija, ali je dodao da se nada da }e reformom penzionog sistema ta oblast biti stabilizovana.

VLADIMIR PANDUROV, ZAMENIK POKRAJINSKOG SEKRETARA ZA REGIONALNU I ME\UNARODNU SARADWU

I Vojvodina }e formirati agenciju za regionalni razvoj Zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i me|unarodnu saradwu Vladimir Pandurov izjavio je na{em listu da je najavqeno formirawe Nacionalne agencije i Nacionalnog saveta za regionalni razvoj samo prvi korak u realizaciji Zakona o regionalnom razvoju. On ka`e da }e nakon ovog koraka uslediti i formirawe regionalnih agencija i saveta, me|u kojima }e biti i vojvo|anska, ali tome mora da prethodi odluke ovih nacionalnih institucija. Ali, kako je dodao, prethodno i Zavod za statistiku treba da utvrdi neke elemente vezane za formirawe statisti~kih regiona. - Dakle, potrebno je da se uradi jo{ niz tih tehni~kih poslova pre nego {to Vojvodina bude u mogu}nosti da formira pokrajinsku agenciju za regionalni razvoj - kazao je Pandurov. On

ka`e da je pokrajinskoj administraciji trenutno prioritet preuzimawe novih nadle`nosti dobijenih novim Statutom i Zakonom o nadle`nostima. Prema wegovim re~ima, zbog toga je ve} izvesno da }e vrlo brzo do}i do rebalansa pokrajinskog buixeta za 2010. godinu koji se trenutno utvr|uje. - Tek }emo nakon rebalansa dobiti realan pokrajinski buxet za 2010. godinu, jer se Vojvodina trenutno nalazi u sitauciji da mora da defini{e buxet za preuzimawe novih nadle`nosti, a da tek treba da se donese odluka o pokrajinskoj upravi kojom }e utvrditi poslovi pojedinih sekretarijata - naveo je Pandurov. Dodao je da u Sekretarijatu za regionalnu i me|unarodnu saradwu planiraju neke nadle`nosti, ali se wihovo finansirawe adekvatno mo`e re{iti tek

nakon dono{ewa nove odluke o pokrajinskoj upravi, odnosno rebalansa buxeta APV. Tek potom, ka`e Pandurov, mo}i }e se u buxetu isplanirati i izrada startegije regionalnog razvoja Vojvodine i formirawe pokrajinske agencije za regionalni razvoj. Prema wegovim re~ima, Zakon o regionalnom razvoju predvi|eno ja da pokrajinu u Nacionalnom savetu za regionlani razvoj predstvqa predsendik Izvr{nog ve}a. Dodao je da }e uz Bojana Pajti}a, koji je {ef pokrajinske vlade, u ovom nacionalnom telu Vojvodinu predstavqati jo{ jedan ~lan. Pandurov je istakao da je za sprovo|ewe Zakona o regionalnom razvoju u nekim kasnijim koracima od izuzetnog zna~aja i usvajawe zakona o javnoj svojini, kojim bi se definisala imovina pokrajine i lokalnih samouprava.

- Mi }emo nakon formirawa tih agencija i izrade regionalne strategije, koja mora biti uskla|ena s nacionalnom strategijom o regionalno razvoju, do}i do identifikacije problema u ovoj oblasti. A jedan od wih svakako je i umawena mogu}nost op{tina i pokrajine da upravqaju investicijama na svojoj teritoriji. I te{ko da mo`e do}i do regionalnog razvoja u pravom smislu te re~i ako se ne omogu}i ni`im nivoima vlasti da se sami staraju o svojim problemima. U suprotnom, svi }e o~ekivati od centralnog nivoa da im se udele odre|ena sredstva, i u tom slu~aju se ne mo`e govoriti o razvojnom, ve} samo o socijalnom programu. A to nikako nije osnovna intencija Zakona o regionalnom razvoju - ocenio je Pandurov. B. D. S.


4

ponedeqak14.decembar2009.

DOGOVOR RADNIKA I „VITALA”

Isce|ena povi{ica u uqari - Posle vi{ednevnih i prili~no neizvesnih pregovora izme|u rukovodstva Kompanije „Invej“ koja upravqa vrbaskim „Vitalom“ i {trajka~kog odbo-

ra vrbaske uqare, postignut je dogovor da se otka`e za danas najavqeni generalni {trajk u „Vitalu“. Prema re~ima \or|a Vukovi}a, predsednika [trajka~-

kog odbora, sa rukovodstvom je dogovoreno da }e zahtevi {trajka~kog odbora biti ispuweni i zbog toga je {trajk otkazan. „Dogovorili smo se sa generalnim direktorom Komapnije „Invej“ Stankom Tomovi}em da u narednom periodu pregovaramo o potpisivawu kolektivnog ugovora, kao i o iznosu povi{ice {to su bili na{i kqu~ni zahtevi. Mi smo iza{li u susret poslodavcu tako{to smo pristali da sa~ekamo zvani~no potpisivawe ovog dogovora, a Tomovi} nam je rekao da }e to u najskorije vreme biti ura|eno“ - rekao je Vukovi}. Tako|e, {trajka~ima je obe}ano da }e im biti pla}eni svi prekovremeni radni sati, kao i naknade za neiskori{}ene godi{we odmore za nekoliko desetina radnika, a pre par dana su povu~ena re{ewa o preme{tawu pet radnika „Vitala“ u novosadski „Albus“ i vrbasku „Medelu“, {to je bio jedan od zahteva upu}enih rukovodstvu. N. Perkovi}

„Fijat” pla}a 100 miliona Dr`avni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri} izjavio je da o~ekuje zatvarawe transakcije i potpisivawe aneksa ugovora sa italijanskim „Fijatom“ do kraja godine.

On je izjavio da to podrazumeva da }e italijanska kompanija uplatiti 100 miliona evra u ke{u, nakon ~ega }e Srbija ulo`iti 50 miliona, ali u zgradama, halama i ma{inama.

TR@I[TE AUTOMOBILA PALO ZA TRE]INU

Prodato samo 39.000 limuzina

Do kraja novembra ove godine na tr`i{tu Srbije, zajedno sa „Fijatom“, prodato je oko 39 hiqada novih vozila, ka`e ~lan Udru`ewa uvoznika vozila Milan Belin. On je je rekao da se pravi efekti ukidawa carina na uvoz automobila iz EU mogu o~ekivati 2014. godine, za kada je planirano da se carine na uvoz automobila u potpunosti ukinu. Belin je podsetio da }e smawewe carina na uvoz automobila iz EU u slede}oj godini sa 10 na 8,5

re~ima, situacija na automobilskom tr`i{tu u Srbiji je takva da je u odnosu na pro{lu godinu umawena prodaja za oko 30 odsto, {to je dovelo do toga da uvoznici automobila kasne sa otplatama kredita jer su u{li u zna~ajne investicije. „Uvoznici su ove godine morali zna~ajno da smawe cenu vozila kako bi i{ta prodali. To je uzrok smawene likvidnosti uvoznika koje su uradile velike investicije i ulo`ile dosta novca u objekte i ~ije su mese~ne obave-

„Fijat“ pomrsio ra~une Na pitawe da li je subvencionisana prodaja automobila „fijat punto“ „pokvarila“ posao uvoznicima u ovoj godini, Belin je odgovorio potvrdno. „Ta subvencija od strane dr`ave i favorizovawe jednog proizvo|a~a je neminovno uslovila pad prodaje svih ostalih brendova“, kazao je on. odsto umawiti cenu automobila iz uvoza vrednog oko deset hiqada evra za oko stotinu evra. „Carina za uvoz vozila iz EU je trenutno 10 odsto, a 12,5 odsto za uvoz vozila van we“, precizarao je Belin i dodao da ne o~ekuje da uvoznici ostvare veliku u{tedu kao i pove}awe prodaje i prometa automobila u 2010. godini. Na{a su o~ekivawa da ta prodaja ostane na nivou ovogodi{we, dodao je Belin. Prema wegovim

ze za kredite velike“, rekao je Belin. On je dodao da je te{ko o~ekivati da ove firme budu likvidne kada se prodaje automobil po nabavnoj ceni. „Ne vidimo nijedan razlog da u narednoj godini bude ne{to boqe u tom sektoru kada je re~ o prodaji automobila. Niti }e krediti pojeftiniti, niti }e se poboq{ati kreditna sposobnost gra|ana da bi mogli da generi{u ve}u prodaju“, ukazao je Belin.

EKONOMIJA

DNEVNIK

NA RAD U SRBIJU STIGLO 1.700 STRANACA

Gastarbajteri Britanci, Kinezi, Grci... Nacionalna slu`ba zapo{qavawa (NSZ) je za devet meseci ove godine izdala 1.702 radne dozvole strancima, ali to ne zna~i da toliko wih i radi na privremenim ili stalnim poslovima u Srbiji, po{to se dozvole mogu produ`avati vi{e puta. Prema dr`avqanstvu, najbrojniji me|u stranim radnicima su Kinezi (223) i Makedonci (187). Slede dr`avqani Bosne i Hercegovine – 145, Rusi – 143 i Grci – 83, a ne{to mawe je Slovenaca, Britanaca, Bugara, dr`avqana SAD, Francuza, kao i Rumuna, Hrvata, Ukrajinaca.

Prema podacima NSZ dostavqenim Tanjugu, od januara do kraja septembra najvi{e radnih dozvola - 1.666, izdato je strancima sa privremenim boravkom, a svega 36 dozvola su dobili oni koji su prijavili stalni boravak. U starosnoj kategoriji izme|u 31 i 40 godina `ivota je 645 osoba i oni su najbrojniji. Starijih od 50 godina je 206, dok je 106 wih mla|e od 24 godine. Prema istim podacima, u celoj 2008. godini izdato je ukupno 2.226 privremenih i stalnih radnih dozvola. Strani dr`avqani, prema evidenciji

NSZ, u Srbiji naj~e{}e rade na poslovima u gra|evinarstvu, trgovini, kao menaxeri u stranim kompanijama koje su u Srbiji otvorile svoje trgovinske lance ili predstavni{tva i na projektima u dr`avnoj administraciji. Trajawe radne dozvole ograni~eno je du`inom boravka ili stalnog nastawewa stranca, a wihovo zapo{qavawe u Srbiji regulisano je zakonskim propisima iz 1978. godine, prema kojima je za zasnivawe radnog odnosa neophodno odobrewe za privremeni ili stalni boravak u Srbiji i radna dozvola.

ZATVARAWE BANKARSKIH [ALTERA U MALIM VOJVO\ANSKIM MESTIMA

Velike banke napu{taju mala sela Prethodnih godina banke su otvarale filijale gde god bi na{le zgodno mesto, a ove sezone zare|ala su se zatvarawa.Bankari to obja{wavaju racionalizacijom poslovawa u vreme krize . Oti{li su iz onih sredina gde nema dovoqno privredne aktivnosti niti se o~ekuje rast .Samim tim ni poslovi sa stanovni{tvom ne}e imati znaja~niji pomak na vi{e, bar ne skoro. Godina je po~ela najavom OTP banke da odustaje od prodaje svoje ku}e u Srbiji do daqeg. Ali uz to je ura|ena racionalizacija poslovcawa i poslovne jedinice koje ne donose odgovaraju}i prohod su zatvorene. Bilo ih je ukupno 11 u Srbiji, a iz Vojvodine to su bili Erdevik i @abaq. Nova qubqanska banka je, tako|e, uradila racionalizaciju. U samoj banci ka`u da su odlu~ili da zapo~nu proces renovirawa i prilago|avawa poslovnica, kako bi klijentima omogu}ili kompletnu bankarsku uslugu na jednom mestu po najvi{im bankarskim standardima. Uvode se „savetodavne zone“ u kojima }e klijenti mo}i da se na komforniji na~in informi{u o realizaciji usluga, sve poslovnice dobi}e i bankomate. Tamo gde nije bilo mogu}nosti da se ide u korak sa standardima dolazi katanac. Naredne godine vrata ne}e

Gu`va i In|iji [te treba da uradimo pa da banke u na{em mestu otvore poslovnicu i da ne odlazes? Zapita}e se mnogi u lokalu. Najboqe da po recept krenu u In|iju. Pre desetak godna tu su bile poslovnice tri banke. A sada prema , podacima op{tinske Agencije za privredu, rade filijale ili ekspoziture Alfa banke,Erste, Unikredit, Kredi Agrikol, NLB, Pireus, KBC, ProKreit, Rajfajzen, Sosijete `eneral, Marfin, Folks Vojvo|anske, AIK , Metals, Inteze i Komercijalne banke. U svakoj od wih radi bar po desetak zaposlenih. otvarati poslovnice u ^urugu i istureni {alteri u Aleksi [anti}u i Gakovu. Lep{a perspektiva o~ekuje stanovnike novosadskog naseqa Detelinara, Rume i Ba~ke Topole ove godine su tu renovirane poslovnice. Lane su otvorene nove u

Gajdobri, pre toga u Be{ki , naredne se planira renovirawe jo{ desetka poslovnica. U Banci ka`u da je ozbiqno ra~unaju sa vojvo|anskim tr`i{tem. Poslovnice je jo{ pre svih wih zatvarala Inteza, ali sticajem okolnosti. Panonska ban-

ka je nakon privatizacije u{la u italijansku grupu San Paolo.Ona se mer~ovala sa Intezom pa se tako i Panonska posle italijanskog spajawa na{la u toj grupi. Tada se dogodilo da je Inteza dobila u pojedinim mestima i gradovima u Vojvodini po dve poslovne jedinice u istoj ulici, pa je i tu zatvarawe bilo re{ewe Naparvili smo analizu i od 60 poslovnica nekada{we Panonske banke danas je u funkciji pedesetak. Nisu samo wihove filijale zatvarane negde smo procenili da je boqe ostaviti ekupu Panonske banke i danas smo zadovqni rezultatima te racionalizacije -ka`e ~lan IO Inteze Dejan Te{i} . Vojvo|anska banka ~lkanica NBG je koliko se sada zna zatvorila pslovnice u Ba~kom Petrovom Selu i Melencima. Dok se bankari guraju u glavnij ulici vlekog grada , za `iteqe mesta koja }e od 2010 ostati bez bilo kakvog banakrskog {altera ili im se to ve} dogodilo , je pravo vreme da preispitaju lokalnu samopoupravu. [ta radi i kako brine o razvoju op{tine. Bankarski {alteri su tu odli~an pokazateq boqi od oficijelne statisitke. A `iteqi mesta gde banke otvaraju poslovnice ili renoviraju postoje}e imaju razloga za optimizam. D. Vujo{evi}

USVOJEN NOVI ZAKON O STE^AJU

Zavo|ewe reda u du`ni~ki haos Skup{tina Srbije usvojila ju~e Zakon o ste~aju, koji }e omogu}iti automatsko uvo|ewe ste~aja za firme ~iji su ra~uni vi{e od tri godine u blokadi i mogu}nost da du`nik pokrene ste~aj zbog prezadu`enosti. Ste~ajni postupak se otvara kada se utvrdi postojawe najmawe jednog ste~ajnog razloga. Razlozi za ste~aj su trajnija nesposobnost pla}awa, prete}a nesposobnost pla}awa, preza-

~ajni upravnik vodi poslove i zastupa ste~ajnog du`nika. Ste~ajnog upravnika imenuje ste~ajni sudija re{ewem o otvarawu ste~ajnog postupka i to metodom slu~ajnog izbora sa liste aktivnih ste~ajnih upravnika za podru~je nadle`nog suda. Kazne za kr{ewe zakona su od jedne do pet godina zatvora i nov~ane od 500.000 dinara do 10 miliona dinara Novi zakon o ste~aju, koji je

Kandidati i ostali U ovom trenutku, oko 700 preduze}a ispuwava sve uslove za ulazak u ste~aj, ali se on ne pokre}e. Jo{ oko 60 hiqada firmi ima blokirane ra~une, i one su kandidati za ste~aj. Svakodnevni {trajkovi nezadovoqnih radnika {irom Srbije posledica su pre svega, lo{eg vo|ewa firmi. du`enost, nepostupawe po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaru ili nezakonit na~in. Trajnija nesposobnost pla}awa postoji ako ste~ajni du`nik ne mo`e da odgovori nov~anim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze ili obustavi sva pla}awa u neprekidnom trajawu od 30 dana. Zakonom je utvr|eno da ste-

usvojen u Skup{tini Srbije, trebalo bi da uvede red u poslovawu privrede i u~ini je efikasnom. Kada bi se po{tovao zakon, sve nelikvidne firme, koje ne ispla}uju plate radnicima, bile bi u ste~aju. Da je u nelikvidna preduze}a na vreme uveden ste~aj, protesta radnika ne bi bilo, ili bi makar {teta koja im je naneta bila mawa, ka`u u Trgovinskom sudu.

U prvom planu vi{e nije samo namirivawe poverilaca, ve} i opstanak preduze}a. Otud i najva`nija novina, ste~aj sa unapred pripremqenom reorganizacijom. Ste~ajni du`nik pravi plan oporavka i nudi ga poveriocima. Ako trgovinski sud taj plan odobri, ste~aj se obustavqa. Stevo ]uranovi}, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, ka`e da je u toj situaciji

„firma i daqe fakti~ki `iva, ali pod novim uslovima, koje diktiraju i poverioci i ste~ajni du`nik“. Ukoliko se plan reorganizacije ipak ne po{tuje, poverioci mogu da tra`e uvo|ewe ste~aja. [to se pre u|e u ste~aj ve}e su {anse da se namire potra`ivawa, ali i da se preduze}e oporavi. Ako se zakasni, re{ewa nema, pa sledi bankrot.


EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak14.decembar2009.

PREMIJER CVETKOVI] OPTIMISTA

DIANA DRAGUTINOVI]

Rusija da odobri kredit

Pora{}e i standard i proizvodwa

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je da su pre desetak dana zavr{eni pregovori s Rusijom o kreditu i na-

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} kazao je s da je veliki optimista da }e u 2010. i u narednim godinama u Srbiji biti obezbe|en privredni rast i poboq{awe standarda gra|ana. Za 2010. godinu planiran je realni rast bruto doma}eg proizvoda za 1,5 odsto sa perspektivom da se rast u 2011. godini pove}a na

tri odsto”, dodao je Cvetkovi} izla`u}i predlog buxeta za 2010. godinu pred poslanicima republi~kog parlamenta. On je objasnio da to istovremeno zna~i nova radna mesta, rast plata, penzija i drugih primawa. “Ekonomska politika Vlade u idu}oj i u naredne dve godine bi}e usmerena ka nastavku procesa evropskih

integracija i stvarawu uslova za status kandidata u EU, ka izvozu, stvarawu poslovnog i investicionog ambijenta, ali i odr`avawu makroekonomske i finansijske stabilnosti”, dodao je premijer. “Pored direktnih buxetskih rashoda za kapitalne projekte, aktivira}e se inostrane investicije ~iji je garant dr`ava. U okviru

javnih investicija koncentri{emo se na krupne infrastrukturne projekte, ~iji je glavni prioritet zavr{etak izgradwe Koridora 10”, objasnio je Cvetkovi}. “U planu su i izmene poreza na dobit, dohodak i imovinu u ciqu ve}e efikasnosti i pravi~nosti na{eg poreskog sistema”, kazao je Cvetkovi}.

ZLOUPOTREBE U JAVNIM NABAVKAMA

vela da bi rusko Ministarstvo finansija trebalo da odobri taj kredit Beogradu. „Deo pregovora koji se odnosi na podr{ku Rusije buxetu Srbije zavr{en je pre desetak dana i Ministarstvo finansija Rusije treba da odobri kredit od 200 miliona dolara“, kazala je ministarka novinarima u Parlamentu. „Red veli~ine kamatne stope je 3,57 odsto, {to je najpovoqniji kredit za finansirawe buxetskog deficita koji smo dobili“, rekla je ona.

„Galenika” od 200 miliona Pretkvalifikacioni tender za izra`avawe interesa za privatizaciju farmaceutske fabrike „Galenika“ bi}e objavqen u utorak, 15. decembra, najavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}. Planiran je dvoetapni tender, koji podrazumeva da se u prvoj fazi vidi da li ima zainteresovanih kupaca koji }e biti spremni da za 100 odsto kapitala „Galenike“ ponude cenu koja nije mawa od 200 miliona evra. Na taj na~in }e se ispitati tr`i{te da bi se nakon {to se utvrdi da li ima zainteresovanih potencijalnih kupaca raspisati obavezuju}i tender. Najavqeno je da obavezuju}i tender ne}e biti pre januara 2010. godine za kada je planirano da se zavr{i fabrika farmaceutskih proizvoda u ~iju izgradwu je ulo`eno 60 miliona evra. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je naveo i da }e se odustati od tendera ako se ne dobiju povoqne ponude.

Mu}kawe parama direktnim pogodbama Dr`avni revizor utvrdio je da je u javnim nabavkama tokom pro{le godine oko dve milijarde dinara zavr{ilo u sivoj zoni. Uprava za javne nabavke izve{taje o tim zloupotrebama prosledila je dr`avnom revizori i Ministarstvu finansija, koje je ina~e nadle`no za nadzor nad sprovo|ewem zakona. Me|utim i pored nalaza dr`avnog rezizora o zloupotrebi javnih nabavki malo je verovatno}e da }e neko biti uhva}en u kr{ewu zakona a ~ak i ako se to dogodi za to mu sledi samo prekr{ajna kazna. Naime, zvani~ni tender trebalo bi da bude jedini na~in da se novcem gra|ana Srbije kujpuju robe i usluge. Realnost je, pak, sasvim druga~ija jer se tenderi name{taju ili izbegavaju, a krivci blago ka`wavawu. Upravo zbog toga {to su za zloupotrebu tendera predvi|ene samo prekr{ajne kazne mnogi koji su zadu`eni i ovla{}eni da ih sprovode to iskori{}avaju name{taju}i tako razne poslove, ali i ogromne sume novca, onima koji oni `ele a ne onima koji daju najpovoqniju ponudu {to bi bilo logi~no. Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanovi} podse}a da su i pre izve{taja dr`avnog revizora da je u javnim nabavkama tokom 2008. godine oko dve milijarde dinara zavr{ilo u sivoj zoni oni i prethodnih godina upozoravali da buxetski korisnici suvi{e ~esto izbegavaju raspisivawe tendera pravdaju}i se hitno{}u nabavke. Tako|e, ukazuje Jovanovi}, i ove godine uo~ene su brojne neregularnosti u sprovo|ewu javnih nabavki po~ev od aneksirawa ugovora do stavqawa diskriminatorskih kriterijuma, neadekvatnog planirawa javnih nabavki, naru{avawa principa svrsishodnosti nabavke jer se zanemaruje funkcionalnost proizvoda. Dakle, nije

INTERVJU

sporna samo pro{la ve} i prethodne i ove godine tako da se s pravom da zakqu~iti da su javne nabavke postale „leglo“ sive ekonomije. Najdrasti~niji primeri zloupotrebe kod tro{ewa para

prava niti da reaguje Komisija za za{titu prava ili Uprava za javne nabavke. Dakle, ceo posao javnih nabavki zavr{i se izme|u dva ~oveka, onoga koji nabavqa i onoga koji daje uslugu ili sredstvo , a ka-

Ma{ti na voqu Samo petina buxetskih korisnika uredno izve{tava o kupovinama koje obavqaju dr`avnm novcem, izjavio je Predrag Jovanovi}, direktor Uprave za javne nabavke . On obja{wava da bi zvani~ni tender trebalo da bude jedini na~in da se novdem gra|ana Srbije kupuju robei usluge. Kada do tendera i do|e, poja{wava on, Uprava za javne nabavke nije nadle`na da kontroli{e raspisivawe uslova niti zakqu~ewe ugovora. - U dogovoru izme|u naru~ioca i ponu|a~a, ponu|a~ da najpovoqniju cenu. Zakqu~i se ugovor sa wim jer je najpovoqniji, onda krene aneksirawe odnosno izmena uslova ugovora gde vi mo`ete umesto da isporu~ite 50 ra~unara isporu~ite 5, mo`ete da ih fakturi{ete po mnogo vi{im cenama, softver, raznorazne radove i usluge. Znati tu je prakti~no dato ma{ti na voqu {ta mo`e da radi potpuno nekontrolisano – rekao je Jovanovi}. gra|ana jeste kada se izvr{i nabavka bez sprovo|ewa ikakvog postupka javne nabavke ve} se jednostavno zakqu~i ugovor sa subjektnivo izabranim ponu|a~em. Onda kada nema postupka onda nema ni mogu}nosti da ponu|a~ koji je odbijen ula`e zahtev za za{titu

da se tako radi onda postoji opravdana sumwa da je tu prisutna i korupcija odnosno da je ponu|a~ javne nabavke imao neku korist {to je posao ili nabavku dao odre|enom a ne najpovoqnijem licu. Direktna nagoda pri ugovarawu posla koja se po pravilu pravda

hitno{}u nabavke postala je tako u Srbiji pravilo a ne izuzetak , a nadle`ne slu`be , sve do nalaza Dr`avne revizorske institucije, nisu ni{ta ili su veoma malo u~inile da se to zaustavi. Osim {to nema prave spoqne i interne kontrole tro{ewa novca i kazne za kr{ewa zakona o javnim nabavkama su mizerne. Do prek{ajnog sudije sti`u malobrojni koji na kraju prolaze sa opomenom ili malom nov~anom kaznom. Po Zakonu o dr`avnoj revizorskoj instituciji, u slu~ajevima te`eg kr{ewa obaveze dobrog poslovawa predvi|ena je mera razre{ewa odgovornog lica. Nemawa Nenadi} , izvr{ni direktor Transparetnosti Srbije obja{wava da je sasvim mogu}e ali treba dokazati da je lice koje je zapo~elo takav postupak imalo i nameru da nekoga privileguje i onda bi se mogla dokazati i zloupotreba slu`benog polo`aja. - Dakle, prek{aji su neka vrsta objektivne odgovornosti zbog propusta ali bi se u svakom slu~aju gde ima indicija o pribavqaju protivpravne imovinske koristi trebalo i}i i korak daqe – navodi Nenadi}. Za o~ekivati je da }e od Nove godine biti uvedeno vi{e reda u javne nabavke. Naime, u toku je obuka slu`benika za javne nabavke, koji }e sertifikate dobiti po~etkom slede}e godine, ~ime bi trebalo da se uspostavi najja~a karika u sistemu koji se godi{we „ojadi“ za oko 400 miliona evra. Prema najavama iz Ministarstva finansija svako dr`avno preduze}e, op{tina ili ministarstvo, pre nego {to raspi{e tendere za nabavku robe ili usluga vrednijih od 14,9 miliona dinara godi{we, mora}e da ima bar po jednog zaposlenog na toj poziciji sa sertifikatom da zna da sprovodi javne nabavke. Q. Male{evi}

5

VESTI „Jat” pregovara s Turcima Direktor „Jat ervejza“ Sr|an Radovanovi} izjavio je da se razgovori o strate{kom partnerstvu sa „Turki{ erlajnsom“, „odvijaju u dobrom pravcu“. „Stvar sa strate{kim partnerstvom sa „Turki{ erlajnsom“ se zahuktava, i vrlo je blizu trenutak kada }emo mi iz „Jata“ potpunu komunikaciju sa „Turki{ erlajnsom“ prepustiti vlasniku kapitala, odnosno dr`avi jer smo mi ve} postali objekat transakcije, a ne onaj ko to treba da vodi“, precizirao je Radovanovi}. On je istakao da bi dobar model strate{kog partnerstva mogao da bude po ugledu na „Fijat“ i „Zastavu“, odnosno da „Turki{ erlajns“ i vlada budu vlasnici nacionalnog avioprevoznika, napomiwu}i da }e to biti utvr|eno tokom pregovora.

Krenuo voz za Sarajevo @elezni~ke uprave iz BiH i Srbije su nakon 18 godina prekida `elezni~kog saobra}aja ju~e ponovo uspostavile direktnu liniju Sarajevo - Beograd - Sarajevo. Cena karte u jednom smeru je 25 evra, a vo`wa od jednog do drugog grada traja}e 8 i po sati. „Putnici }e se na relaciji izme|u glavnih gradova BiH i Srbije voziti u tri vagona, od kojih jedan pripada @eleznicama Federacije BiH, drugi @eleznicama Republike Srpske, a tre}i @eleznicama Srbije“, izjavio je ranije agenciji Beta portparol @eleznica Federacije, Samir Kadri}. Prema analizama koje su izvr{ene, o~ekuje se 50 odsto popuwenosti ukupnih kapaciteta, dodao je Kadri}. Prema redu vo`we, voz iz Sarajeva }e polaziti u 11.35 sati, a u Beograd stizati u 20.18. Iz Beograda voz polazi u 8.15 i sti`e u Sarajevo u 17.35 sati.

Malo posla s Grcima Srpski ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} izjavio je da su na sastanku sa gr~kom ministarkom ekonomije Lukom Kaceli otvorena sva pitawa ekonomske saradwe dve zemqe i zajedni~ki konstatovano da je obim spoqnotrgovinske razmene nedopustivo mali. „Obim spoqnotrgovinske razmene, koji je u pro{loj godini bio ne{to ni`i od 500 miliona dolara u oba pravca, nedopustivo je mali, znaju}i potencijale na{ih ekonomija i politi~ku, kulturnu, versku i istorijsku bliskost dva naroda“, izjavio je Milosavqevi} Tanjugu.

MILORAD \OKI], DIREKTOR „PERUTNINE PTUJ” U BEOGRADU

Sase}i sivo i crno tr`i{te Sve do po~etka devedesetih godina pro{log veka, „Perutnina Ptuj“ bila je jedan od najzna~ajnijih snabdeva~a srpskog tr`i{ta `ivinskim mesom. Tada je do{lo do svima dobro znanih problema, koji su doprineli da proizvodi ove kompanije skoro punu deceniju budu odsutni iz na{ih prodavnica. Povratak, do koga je do{lo 2002. godine, bio je vi{e nego uspe{an. Pokazalo se da je ime ovog slovena~kog preduze}a ostalo duboko u svesti potro{a~a pa nije trebalo previ{e napora da se obnovi dobra tr`i{na pozicija. Me|utim, stalno se razmi{qalo o proizvodwi i neprestano je u igri bilo preuzimawe ba~kotopolskog „Topika“. Ta ideja je realizovana krajem 2007. godine, a direktor srpske filijale „Perutnine Ptuj“ Milorad \oki} ka`e da svi pokazateqi ukazuju da je to bio dobar poslovni potez. - Bez obzira na te{ko}e s kojima smo se suo~avali od trenutka kad smo preuzeli „Topiko“, na{i vlasnici su veoma zadovoqni – ka`e Milorad \oki}. Uspeli smo da stabilizujemo preduze}e, standarde proizvodwe smo usaglasili s mati~nom ku}om, tako da od aprila ove godine mo`emo da koristimo znak „Perutnina Ptuj“, a tri

petine proizvoda, koji su ranije uvo`eni iz Slovenije, sada pravimo ovde u Srbiji. z Pomenuli ste probleme s kojima ste se suo~ili posle kupovine „Topika“. Da li su oni bili finansijske, tehnolo{ke ili kadrovske prirode? - Zatekli smo gotovo uni{teno preduze}e. Dugovi su bili ogromni, {to prema dr`avi i dobavqa-

sto~ne hrane odvojili smo milion evra. Bilo je mnogo te{ko}a, da bih vam pribli`io wihove razmere izne}u samo jedan podatak. Zatekli smo 550 tona mesa kome je istekao rok. Uz pomo} i veliko razumevawe Veterinarske insekcije te koli~ine smo uni{tili do posledweg kilograma. Mo`da }e se neko iznenaditi, ali najmawe problema smo imali s qudima.

^ekaju}i razvojnu banku Vojvodine - Imamo odli~nu saradwu, kako u op{tini, tako i Novom Sadu i Beogradu. Qudi se trude da nam, koliko je to wihovoj mo}i, maksimalno pomognu. U stalnom smo kontaktu s vojvo|anskim VIP fondom, koji se interesuje {ta radimo i da li imamo bilo kakvih problema. Me|utim, mislim da }emo pravu pomo}, ne samo mi ve} celokupna prehrambena industrija, imati kad za`ivi razvojna banka Vojvodine. U ovoj proizvodwi su male zarade, svi mi smo tu negde oko „nule“ ili radimo s gubitkom. Tu bi banka mogla mnogo da pomogne. Da nam omogu}i da organizujemo izvoznu proizvodwu. Povrh toga, kod we }e mo}i da pro|u samo vaqani projekti, {to zna~i da }e, dobrom procenom, pomagati da se izbegnu pogre{ni koraci. ~ima, {to prema radnicima. Trebala nam je cela godina da bi s bankama postigli dogovor o reprogramu obaveza. Proizvodwa je bila daleko od standarda koje primewuje na{a kompanija i koji su uobi~ajeni u Evropi. Samo za otklawawe slabosti u proizvodwi

z U neku ruku to i jeste iznena|ewe. Kako su vas radnici primili? Da li je bilo otpora? - Mo`da je bilo odre|ene inercije, ali otpora sigurno nije bilo. Radnici su bili iznureni, jer su se problemi gomilali godina-

ma. Bili su sre}ni kad je do{la „Perutnina“, jer su znali da preduze}e ne ide u ste~aj i da }e najzad imati redovne plate. Mi smo u „Topiko“ do{li tako {to smo kupili „Tehnoopremu“ iz Zrewanina, koja je bila ve}inski vlasnik klanice. U paketu smo dobili jo{ nekoliko povezanih preduze}a. Interesovalo nas je samo ono {to se naslawa na na{ osnovni posao – proizvodwu i preradu `ivinskog mesa. U toj delatnosti niko nije dobio otkaz, mislim da smo primili jo{ 50-60 radnika. Trenutno na platnom spisku imamo ne{to vi{e od 750 radnika, a u 2010. planiramo da primimo jo{ stotinak qudi. z Rekli ste da od aprila mo`ete da koristite znak mati~ne ku}e i da je to najzna~ajniji rezultat u restrukturirawu preduze}a. Kakvi su vam planovi za naredne godine? - Ciq nam je ustanovimo principe tova kao u Sloveniji. Oni su veoma jednostavni: svoje mati~no jato, svoje jaje, svoje pile, svoja sto~na hrana i svoja veterinarska usluga. Kad smo do{li u Ba~ku Topolu, klanica je obra|ivala 15 do 17 hiqada brojlera, i to ne svaki dan. Sada dnevno koqemo od 25 do 30 hiqada brojlera, {est dana u

nedeqi. Osnovali smo novo preduze}e „Bro `iv“, koje treba da organizuje proizvodwu za „Topiko“. U Vajskoj kraj Ba~a gradimo nekoliko farmi i ve} za dve-tri godine }emo imati od 300 do 400 hiqada brojlera u turnusu. Ova krizna situacija ne ostavqa prostora za ozbiqnije planove. Sigurno je da `elimo da u potpunosti uposlimo kapacitete. Nadam se da }emo u dogledno vreme pokrenuti drugu, a kad krene ozbiqniji izvoz i tre}u smenu. z Koliko vas dosledno prate dr`avni organi i {ta, ustvari, o~ekujete od wih?

- Imamo odli~ne odnose, ne samo sa Veterinarskom inspekcijom, ve} i sa Institutom za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu i drugim dr`avnim slu`bama. Od dr`ave samo tra`imo da o{tro, sveobuhvatno i dosledno primewuje svoje propise. Mi radimo s hranom, radimo s robom koja je jako osetqiva. Procewuje se da su godi{we potreba Srbije za `ivinskim mesom oko 75.000 tona. Sabirao sam mogu}nosti svih doma}ih klanica i nisam uspeo da do|em na vi{e od 40.000 tona u organizovanoj proizvodwi. Razliku treba tra`iti u „sivoj“ i „crnoj“ zoni. U „sivoj“ zoni se izbegavaju obaveze prema dr`avi, odnosno organizuje se proizvodwa koja se ne prijavquje, dok se u „crnoj“ zoni ne po{tuju nikakvi higijenski propisi. Nije to samo na{a specifi~nost. I drugde ima neregularne proizvodwe, samo je pitawe procenata. Mi smo tako organizovani da nigde na putu od klanice do prodaje ne sme da bude prekinut tzv. hladni lanac. Od naredne godine }emo na{e kupce snabdevati rashladnim vitrinama, jer }emo tako biti jo{ sigurniji u ispravnost svojih proizvoda. V. Harak


6

BERZA

ponedeqak14.decembar2009.

DNEVNIK

HRVATI VRA]AJU AUTOMOBILE

Sve te`e pla}awe lizinga Gra|ani Hrvatske sve ~e{}e vra}aju automobile koje su uzeli na lizing jer ne mogu da nastave da ih otpla}uju, prenosi Seebiz.eu. U Hipo Leasing Hrvatska nadle`ni isti~u da je prime}en rast vra}awa vozila sa lizinga, {to jednom delom povezuju sa ekonomskom situacijom, ali dodaju da je u vi{e od dve tre}ine slu~ajeva re~ o vozilima koje PROGNOZA ZA DOGODINE

Brz oporavak Rusije Rusiju, ~ija je ekonomija zbog globalne krize iskazala jedan od najdramati~nijih padova u svetu, o~ekuje nagli uspon osnovnih makroekonomskih pokazateqa u 2010. i ne{to sporiji rast u 2011. godini, ocenila je u analizi {vajcarska banka UBS . Prikqu~uju}i se optimisti~nim o~ekivawima postkriznog oporavka Rusije u narednim godinama, UBS isti~e da }e sirovinska usmerenost, koja se tradicionalno smatra za slabu kariku ruske privrede, ovog puta doprineti rastu, s obzirom na to da }e cene nafte na svetskom tr`istu biti na dosta visokom nivou, a sirovine koje se proizvode u Rusiji veoma tra`ene, prenosi Rojters. “To }e za izvesno vreme obezbediti zemqi stabilan priliv od brzorastu}eg izvoza i stabilan rast”, izjavio je vode}i ekonomista UBS za Rusiju i ZND Klemens Grafe. Bruto doma}i proizvod (BDP) }e dogodine ostvariti rast od 5,5 odsto, posle pada od 7,4 procenata u 2009. godini, dok }e 2011. pridodati jo{ 4,2 odsto, prognozira UBS. Procene jedne od najve}ih investicionih banaka u svetu su znatno optimisti~nije od o~ekivawa vlade u Kremqu, koja ra~una na rast BDP u 2010. i 2011. godini od 3,1 odnosno 3,4 odsto, posle pada od 8,5 procenata u teku}oj godini, s tim {to se rast proizvodwe procewuje na samo 2,8 i 2,7 odsto, posle smawewa za 11,5 procenata u 2009.

Protekle nedeqe zabele`ena je najni`a vrednost nedeqnog prometa na Beogradskoj berzi ove godine od svega 202 miliona dinara od kojih je gotovo 23 miliona donela trgovina akcijama AIK banke. [estodnevni uzastopni pad berzanskih indeksa prekinut je posledweg dana trgovine prethodne nedeqe neznatnim rastom - indeks Beleks15 dobio je 0,97 odsto a Belexline 0,43 odsto. U proteklih sedam dana Beleks 15 izgubio je 3,95 odsto na vrednosti a indeks Belekslajn 3,61 odsto, navela je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Najve}i nedeqni rast cene u sedmici izme|u 7. i 11. decembra

ostvarile su prioritetne akcije Komercijalne banke, gotovo 12 procenata, a slede Dunav osigu-

rawe sa plusom od bezmalo ~etiri i DIN Fabrika Duvana sa 3,67 odsto.

Kategoriju pro{lonedeqnih gubitnika predvodila je ^a~anska banka minusom od gotovo 18 procenata, Kredi banka je pojevtinila ne{to vi{e od deset a pivara BIP devet procenata. Strani investitori u~estvovali su u nedeqnom prometu na srpskom tr`i{tu kapitala sa svega 18 odsto u proseku i to prete`no u prodajnim transakcijama, kazala je za Betu Cvetkovi}. Promet obveznicama stare devizne {tedwe bio je oko 55 miliona dinara na nedeqnom nivou a najvi{e se trgovalo serijom A2016, za 9,7 miliona, navela je Fimin {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta.

Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost prometa

Komercijalna banka a. d., Beograd

13.499

+11,95%

415.789

Dunav osigurawe a. d., Beograd

3.200

+3,96%

53.900

DIN fabrika Duvana a. d., Ni{

2.799

+3,67%

922.759

Galenika Fitofarmacija a. d., Beograd

6.200

+0,81%

633.700

Veterinarski zavod Subotica

590

+0,17%

487.352

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vrednost prometa 1.069.034

^a~anska banka a. d., ^a~ak

14.769

-17,95%

Kredi banka a. d., Kragujevac

3.055

-10,15%

166.625

BIP a. d., Beograd

40

-9,09%

595.122

Privredna banka a. d., Beograd

703

-7,86%

3.381.243

Simpo a. d., Vrawe

593

-7,34%

347.725

~ane, petrohemija, energetika i autoindustrija. [eng Lajun iz Nacionalnog zavoda za statistiku Kine je rekao da industrijska proizvodwa raste iz meseca u mesec, {to ohrabruje, i dodao je da se pad izvoza uveliko smawio u novembru, jer raste potra`wa u svetu. Za mnoge je, ipak, utopija najava kineske vlade da }e program podsticawa ekonomije omogu}iti otvarawe 24 miliona radnih mesta. Analiti~ari ka`u da je sve realno, jer je Kina u prvih deset meseci ve} prema{ila godi{wi plan i zaposlila devet i po miliona qudi. Sada posebno `ele da podstaknu potro{wu i privatna ulagawa, koji su kqu~ni za daqi privredni rast. “Bi}e veoma te{ko sa~uvati raniji vrtoglavi rast strane tra`we i investicija. Potrebna nam je stabilna doma}a tra`wa”, naglasio je [eng. Zato na sve na~ine, poreskim olak{icama i subvencijama, pod-

Prestigli Amerikance Kina je prestigla SAD kao najve}e tr`i{te automobila na svetu i postala prva zemqa u kojoj je u jednoj godini kupqeno vi{e vozila nego u dr`avi koja je dala Henrija Forda, Kadilak i minivan. Vi{e od 12,7 miliona putni~kih vozila i kamiona }e biti prodato u Kini do kraja godine, 44 procenta vi{e nego pro{le i znatno vi{e od 10,3 miliona u SAD. Dugo se o~ekivalo da }e Kina presti}i SAD po{to je weno stanovni{tvo od 1,3 milijardu qudi vi{e nego ~etiri puta brojnije od ameri~kog. Ali, pove}awe prodaje se zbilo mnogo br`e nego {to se o~ekivalo zahvaquju}i poreskim olak{icama, stimulativnom programu vlade i zastoju na ameri~kom tr`i{tu. Pre dve godine, ameri~ke projekcije su govorile da }e Kina presti}i SAD tokom 2025. Po~etkom ove godine, procena prodaje u Kini za 2009. bila je samo devet miliona vozila. sti~u gra|ane da kupuju male automobile i ku}nu opremu. Na udaru je posebno tr`i{te nekretnina, jer su cene stanova previsoke za ve}inu kineskih porodica.

I ZEMQE EU U KRIZI

Gr~ka du`na kao Gr~ka

Crna nedeqa na Beogradskoj berzi

Bauk krize nije nad Kinom

Dr`avne banke velikodu{no pozajmquju novac za javne radove. Industrijska proizvodwa u novembru bila je 19,2 odsto. Najproduktivniji su rudnici ugqa, ~eli-

re{ewe, prihvatqivo za obe strane, mi preuzimamo takva vozila”, ka`u u kompaniji. U Erste Leasingu ocewuju da je s obzirom na ekonomsku situaciju naplata potra`ivawa i daqe na zadovoqavaju}em nivou, ali isti~u da je primetan trend mawe naplate nego pro{le godine.

NAJNI@I SEDMI^NI PROMET OVE GODINE

USPON AZIJSKOG ZMAJA

Oporavak kineske ekonomije je u zamahu. Procene su da }e ovu godinu tre}a po veli~ini privreda sveta zavr{iti sa rastom od 8,3 odsto. Kqu~no je to {to su svoj model ekonomskog rasta odmah prilagodili krizi i okrenuli se doma}em tr`i{tu, ka`u stru~waci. Ono {to vaqa ne treba mewati, jasni su kineski zvani~nici, koji ne prekidaju stimulativne mere pokrenute krajem pro{le godine. Paket vredan 586 milijardi dolara ite kako je pomogao.

stranke samoinicijativno vra}aju, a ne o zapleni zbog neizmirenih obaveza. “Kako su na{i klijenti najve}im delom firme i preduzetnici, oni na temequ finansijske situacije procewuju ho}e li da nastave da otpla}uju vozila ili }e da ih vrate. Bez obzira na to koji je razlog, kada ne uspemo da dogovorimo nijedno drugo

Gr~ka planira da tokom slede}e ~etiri godine ispuni svoje du`ni~ke obaveze i da smawi buxetski deficit ispod nivoa od tri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), izjavio je gr~ki premijer Georgios Papandreu. “Mi smawujemo deficit uz pomo} izmena sistemskog karaktera i planiramo da to u~inimo tokom slede}e ~etiri godine. To je veoma jasan program i mi imamo ~vrstu nameru da ga ispunimo”, rekao je Papandreu u petak, na marginama samita Evropske unije u Briselu, na kome je jedna od tema bila i finansijska kriza. Evropska komisija je ranije ovog meseca nalo`ila vladi u Atini da redovno dostavqa izve{taje o napretku u smawewu buxetskog deficita, koji je dostigao 12,7 odsto BDP, dok je javni dug prema{io 135 odsto BDP. Papandreu je negirao glasine o mogu}em izlasku Gr~ke iz zone evra zbog velikih dugova. “Ne postoji takva verovatno}a. Dva veoma poznata Evropqanina koji se veoma dobro razumeju u ekonomiju - predsednik Evrogrupe @an-Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke @an-Klod Tri{e - smatraju da ne}emo bankrotirati”, rekao je on za agenciju Rojters. “Mogu re}i da smo mi odgovorna zemqa i da ispuwavamo na{e obaveze. Mi smo nova vlada, imamo novi program koji podrazumeva promene... Stanovni{tvo nas u potpunosti podr`ava”, izjavio je Papandreu.

IRAK TRA@I NA^IN DA DO\E DO PARA

Rasprodaja naftnih poqa U nastojawu da pove}a eksploana su dva ugovora. Poqe Manxun taciju ira~ke nafte, vlada u Bagna jugu zemqe, sa 13 milijardi badadu ponudila je stranim komparela, eksploatisa}e konzorcijum, nijama ulagawa u razvoj 15 velisa evropskim petro-gigantom kih neiskori{}enih nalazi{ta “Rojal Da~ [elom” na ~elu. crnog zlata i gasa. “Ciq nam je da utrostru~imo Najbogatija poqa dobio je konproizvodwu sirove nafte. Irak zorcijum, na ~elu sa evropskim }e na vrhuncu eksploatacije pro“Rojal Da~ [elom”. Od ameri~ke izvoditi 7 miliona barela dnevinvazije 2003. godine, to je druga no”, rekao je ministar za naftu aukcija na kojoj se Iraka Husein el nadme}e 45 me|u[aristani. Vlada u Bagdadu narodnih kompaUz investirawe ponudila je stranim milijardi dolara nija. Prodaju naft- kompanijama ulagawa u tehnolo{ki raznih poqa Iraka, u razvoj 15 velikih voj, Manxun }e da~ije su rezerve vati ~etvrtinu neiskori{}enih tog energenta trednevne proizvodnalazi{ta crnog }e u svetu, ote`awe nafte Iraka, a zlata i gasa va strah investi[el }e sa partnetora od nasiqa u rima, barel pla}atoj zemqi. ti 40 puta mawe nego na svetskim Rumaila, najbogatije naftno berzama. poqe u Iraku, kapaciteta 18 mi“U{li smo na ovo naftno poqe lijardi barela, koje je prvo projer imamo poverewe u ira~ku vladato i od oktobra je u rukama bridu i ekonomsku situaciju. Ovo je tansko-kineskog konzorcijuma. veliki posao koji }e trajati 25 Borba za ira~kom naftom se nagodina”, istakao je portparol stavqa. “[el oil-a” Munir Bu Aziz. Za druga naftna poqa na aukPrvog dana aukcije u ira~kom ciji, nije stigla nijedna ponuMinistarstvu za naftu, potpisa-

da. Osim nasiqa, za investitore je rizik da bi slede}a vlada, koja treba da bude izabrana na prole}e, mogla revidirati ili poni{titi energetske aran`mane. “Nijedan Ira~anin ne}e prihvatiti da nam stranci odre|uju udeo u proizvodwi. To bi imalo negativne posledice na celu situaciju u Iraku”, naveo je Faruk

Mohamed iz Unije naftnih sindikata. Kao naftom bogati region, Irak je mamac za svetske petroxinove. Veruje se da wegove rezerve nadma{uju procewenih 115 milijardi barela, jer ozbiqna istra`ivawa nisu ra|ena od 1972. godine, kada je predsednik Sadam Husein nacionalizovao naftnu industriju.

BORBA ZA REFORMU BUYETA EU

Kresawe agrarnih subvencija? [efovi dr`ava i vlada EU, koji danas u Briselu zavr{avaju dvodnevni samit, pozvali su Evropsku komisiju da tokom idu}e godine iznese konkretne predloge za reformu buxeta Unije. U zakqu~ku samita se nagla{ava da bi najkasnije do jula 2011. Evropska komisija trebalo da predstavi izve{taj „Orijentacija i prioriteti”, sa preciznim podacima i brojkama koje predla`e kao finansijski okvir EU od 2014. Korenite reforme buxeta EU su dugogodi{wi zahtev Velike Britanije. London je

aktuelni finansijski okvir EU od 864 milijardi evra za razdobqe od 2007. do 2013. prihvatio samo pod uslovom da EU smawi agrarne subvencije za slede}i finansijski period. Francuska, koja je najve}i primalac agrarne pomo}i u EU, do sada je `estoko branila te subvencije. Lideri EU su na samitu razgovarali i o klimatskim promenama, strategiji za izlazak iz ekonomske krize i politici zapo{qavawa, kao i o takozvanom “Stokholmskom programu” za bezbednost i pravosu|e.


Andi u Zmaj Jovinoj ulici

Foto: A. Erski

Muzi~ari iz Ju`ne Amerike odavno nisu novost na novosadskim ulicama. Pa ipak, odeveni u `ivopisne narodne no{we, sviraju}i na instrumentima tipi~nim za Ande, uvek privuku pa`wu prolaznika, nekad ve}u - nekad mawu. Novosa|anima, u nedostatku nadmorske visine, muzika potomaka Inka mo`e pomo}i da zamisle kondore iznad Zmaj Jovine ulice, a da obostrani interes postoji svedo~e i redovne posete ovih egzoti~nih uli~nih svira~a na{em gradu. S. K.

Novosadska ponedeqak14.decembar2009.

Krivi smo {to niko nije kriv rao tri nove vrste hleba. Mo`da zbog nema{tovitih naziva vekni, ili navika koje se te{ko mewaju, tek Novosa|ane ovaj potez na prvi mah nije osvojio, iako su novi proizvodi imali ekonomski predznak. Lepa vest u grdnoj nevoqi bio je dobar odziv gra|ana i kolektiva na inicijativu da se pomogne malom B.P, obolelom od de~je paralize, kako bi odleteo u Wujork na komplikovanu i skupu operaciju. Be{e i jedna moralno neutralna, a svakako va`na vest, da se Grad ozbiqno pripremao za predstoje}e izbore na sva tri nivoa Skup{tine. Ostale vesti su bile mawe prijatne. Prvo je zavapio Savez invalida rada. Postojala je, naime, realna opasnost da se ovo udru`ewe za brigu o mahom socijalnim slu~ajevima ugasi, zbog ~ega su preko “Dnevnika” zatra`ili pomo} nekog od SIZ-ova. U op{toj nema{tini malo se ko ponudio da stane uz wih, mada, nesre}a retko ja{e sama i ~iwenica da se za godinu dana Savez nije potrudio da kompletira rukovodstvo donekle kumuje neda}i u kojoj su se na{li. Kukali su i Karlov~ani, u nameri da povrate ugled posustalom “Brankovom kolu”, a mo`da najvi{e razloga za jecaje imali su borci bez re{enog stambenog pitawa. Kako to obi~no biva, patriotizam, ~ak i onaj pravi, te{ko je naplativa roba,

U okviru manifestacije „Etnolo{ka jesen“, u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35, svakog utorka tokom decembra, od 10 ~asova, odr`ava}e se vezila~ki matine pod sloganom „Dok trepne{, nau~i{ da veze{”. Ovaj matine je do sada posetilo preko 50 osoba, koje su uspele da

a stare su ratnike u borbi za stanove koje su ve} dobili pravosna`nim re{ewima (?!) preduhitrili “kadrovi iz drugih sredina”. Kako to mo`e biti, demonstrirali su nam predsednici sindikata Podunavqa, koji od silnog posla na ~ekawu smatraju da je najva`nije smeniti Anta Markovi}a, predsednika SIV-a. U redu, nisu mogli znati {ta mi danas znamo, ali preispitivawe poverewa prvom ~oveku klimave dr`ave, po slovu zakona, a nekom i hobija, ipak rade Druga Lica. U Dunavskoj pukla vodovodna cev, svugde bile bare, a stanari bez vode. Neko bez vode, a radnici “Neimara” bez deviznih plata zara|enih u Jemenu. Dve godine su ih zavla~ili, pa se tog decembra skupila silna odela i kravate da vide {ta }e i kako. I po kom kursu, najva`nije. Idiotluk nedeqe zbio se tada u Koviqu. Zapravo, desio se ranije ali su posledice isplivale decembra 1989. Tamo{wi je vrti} podignut 1988. sredstvima Samodoprinosa, ali se ispostavilo da temperatura u sobama iznosi 11 stepeni Celzijusa. Grejawe je radilo sasvim dobro, no je izolacija ura|ena nikako, a radijatori raspore|eni i prebrojani kako – tako, zbog ~ega su klinci “raspu{teni” ranije. Epilog: sve nanovo, opet tro{ewe novaca kojih nema. Za{to je sve ovo idiotski? Zato {to ponovo i uvek - niko nije bio kriv. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

hronika

PRODAVNICE PUNE NOVOGODI[WIH PAKETI]A

Skupi darovi Deda Mraza Gotovi novogodi{wi paketi}i i ove godine preplavili su prodavnice i supermarkete. Ko{taju od 999 do 2.000 dinara, a za onaj u doma}oj radinosti treba izdvojiti najmawe 1.500 dinara. Ponuda gotovih novogodi{wih paketi}a u prodavnicama je osredwa, a prodavci ka`u da se bogatija o~ekuje sredinom meseca. Me|utim za one koji `ele blagovremeno da se opreme igra~kama i slatki{ima, mogu to da u~ine u hipermarketima. U „Merkatoru“ imaju bogat program igra~aka. Popularna igra~ka za starije bebe „Sveznalica“ staje 2.399 dinara, a pli{ane zeke i mede u zavisnosti od veli~ine od 500 do 2.000 dinara. I za devoj~ice i de~ake bogata je ponuda igra~aka, a neke od wih su i na sni`ewu. Tako roditeqi koji `ele da obraduju svoje princeze s barbi lutkom „Rapunzel“ moraju da izdvoje 2.500 dinara, dok igra~ka Bratz vorld s dodacima staje 1.229, a lutka beba 699 dinara. Igra~ka za devoj~ice „Slatki dom“ je 669 dinara. Igra~ke i za de~ake su na

do 1.400 dinara, a skoro u svim megamarketima se prodaje i igra~ka Deda Mraz. Veli~ina ove igra~ke od 30 santimetara staje 899 dinara, muzi~ki Deda

Grickalice, keks, ~okolada...

sni`ewu, a za automobil~i}e s gara`om treba izdvojiti 1.450 dinara, plasti~ni traktor staje 369, a policijski helikopter s dodacima je 499 dinara. Igra~ka „Operacija izazov“ je 2.999 dinara. Univerzalne igra~k „Litl pet {op“ staje 1.299, a igra~ka „Betl dek“ je 2.149 dinara. U prodavnicama je bogata ponuda i slikovnica i kwiga, a uz

malo ma{te roditeqi mogu da naprave lep i ne tako skup paketi}. Za kwigu „[trumpfovi“ treba izdvojiti 199 dinara, slikovnice staju od 80 do 500, bojanke su od 50 do 200 , a nezaobilazna Zmajeva „Riznica pesama za decu“ je blizu 1.000 dinara. Kwige bajki su od 450 do 1.500, a kwige basni od 700 do 1.400 dinara. Dru{tvene igre su od 250

Pora`eni kuqali pontonom uniformama, uglavnom bez oru`ja, jer je ono usput ili ba~eno ili za malo para prodato civilima. To su mnogo hvaqeni Po}orekovi vojnici neslavno be`ali sa juga, gledaju}i da budu {to daqe od Srbije. A samo 12 dana ranije, na glavnom novosadskom trgu odr`ana je bqe{tava parada ove vojske povodom osvajawa Beograda i uspe{nog po~etka „ka`wavawa Srbije“. N. C.

Neizostavne stvari u paketi}u su slane i slatke poslastice. Gumene bombone staju 60 dinara, „nuleta“ je 285, a „eurobiskvit“ 52 dinara. Za „velnes keks“ treba izdvojiti 73, a za „noblice“ 39 dinara. Veliki ~okoladni Deda Mraz je 165 dinara, a ~okoladni Sne{ko Beli} ko{ta 385 dinara. ^okolada „najlep{e `eqe“ je 85 dinara, „milka“ ~okolada oko 100, a ~okolada „mnogo lepih `eqa“ staje 66 dinara. Mraz je 1.966, dok za svetle}eg na merdevinama treba izdvojiti 1.499 dinara. Q. Nato{evi}

LEP[E PRED VRTI]EM U BUDISAVI

Novi prilaz do „Zeke”

Ispred novog vrti}a „Zeka“ Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ u Budisavi, u Ulici Vuka Karaxi}a, napravqen je novi prilaz objektu, ta~nije trotoar od betonskih kocki du`ine 70 metara, koji se nastavqa na [kolsku ulicu.

Tako|e, na 130 kvadrata izgra|en je kolski prilaz i devet parking mesta, kao i rampa za de~ja kolica. Izvo|a~ radova bilo je preduze}e „Borovica transport“ iz Rume a posao je ko{tao blizu milion i po dinara. B. M.

Bundevara od kraqevskog povr}a

U rano jutro 14. decembra 1914. novosadske ulice su odjednom postale tesne. Iz Petrovaradina su preko pontonskog mosta pokuqale razbijene jedinice austrougarske armade. Bilo je tu kamiona i putni~kih automobila s visokim oficirima, komorskih kola i zaprega u kojima su je~ali rawenici. Na sve strane vrzmala se kowica bez kowa i pe{adija u odrpanim, prqavim

savladaju ~etiri osnovne tehnike veza: pruti}, lan~i}, pun vez i {tedqivi bod, a najuspe{niji vezovi bi}e prikazani 18. decembra u Muzeju Vojvodine na izlo`bi povodom zatvarawa „Etnolo{ke jeseni“. ^asove veza vodi Margita Popovi}, a ulaz je besplatan. B. P. P.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

otovo nezapa`eno, “Hronika” G je pre ravno 20 godina objavila vest da je “Danubijus” lansi-

Vezila~ki matine utorkom

Verovatno se svi se}aju bajke Pepequga, koja je u ko~iji od bundeve odjurila na bal i o~arala mladog princa. Bundeva je tada bila hrana siroma{nih i oslikavala je Pepequgin status. Ipak, onaj koji je osmislio bajku znao je da se u ovom, prostom povr}u, ipak krije ne{to kraqevsko. Bundeva je odavno prestala da bude sirotiwska hrana i postala je suvereni vladar jelovnika najotmenijih lokala na zapadu, ali i u na{oj ishrani. Mo`e da se jede pe~ena, ~orbasta, kao varivo, ali je kod nas ipak najpoznatija po savija~i koja se zove bundevara. Q. Na.

Raspored davawa krvi U Zavod za transfuziju krvi danas u 9 sati dolaze zaposleni u @elezni~ko-transportnom preduze}u, a sutra od 9 do 13 sati jedna mobilna ekipa bi}e u na Prirodno-matemati~kom fakultetu, a druga }e od 8 do 12 sati raditi u “Rafineriji”. U sredu mobilna ekipa od 9 do 13 sati radi na Fakultetu tehni~kih nauka, a u zavod dolazi u~enici {kole MUP-a. U ~etvrtak mobilna ekipa }e prikupqati krv na Pravnom fakultetu od 9 do 13 sati, dok }e u petak jedna ekupa raditi u Gradskom saobra}ajnom preduze}u od 10 do 13 sati, a druga na Ekomonskom fakultetu od 9 do 12 sati. Zavod se nalazu u Ulici hajduk Veqkova 9a, i radi svaki radni dan od 7 do 14.30 i sredom od 7 do 18.30 sati. Q. Na.

c m y


ponedeqak14.decembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

8

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Damjana novi ~lan porodice Miloj~i} Blizanci: Tijana i Teodora - Qiqane i Milana Nastasi}a, Strahiwa i Teodora - Danijele i Bogdana Golubovi}a, Jovan i Marija - Anike i @eqka Jovi{i}a.

Devoj~ice: Sofija - Daliborke Te{anovi} i Dragoslava \uki}a, Anastasija - Sofije i Predraga [a{i}a, An|ela - Zorice i Damira Bla`i}a, Ivana - Biqane i Qubi{e Vukeqe, Nikolina Maje i Zorana Barne, Pava - Ive i Lazara Bobi}a, Isidora - Tatjane i Petra Vlaji}a, Iva - Vesne i Gorana [u{ka, Ksenija - Sne`ane i Pante Arsenina, Sawa - Jelene i \or|a Petrovi}a, Duwa - Marine i Aleksandra Maksi}a, Natalija - Emilije i Aleksandra Pavkova, Damjana - Sne`ane i Sini{e Miloj~i}a, Katarina - Sanele i Slobodana Mitrovi}a, Rebeka - Sawe Mo~aj-Milinski i Pala Milinskog, Sara - Gabrijele Fajhner i Slavka Filipovi}a, An|ela - Aleksandre i Vladimira Ili}a, Danica - Marine i Voja Glomazi}a, Nikolina - Dragane i Marka Kalaji}a, Sara - Jelene Fan i Igora Leckog, Opala - Marije i Sr|ana Opale, Marija - Maje i Ilije Drobca, Una -Tatjane i Jo`ike Salajia, Kristina Danijele Bo}anski i \ure Pavlova,

Elena - Jelene i Davora Medo{a, Sne`ana - Valentine i Dragoquba Jovanovi}a, Andrijana - Sowe i Andrije Geme{a, Jovana - Jasmine i Ivana \uri~kovi}a, Teodora - Jarke i Stevana Hlo`ana, Ela - @eqke Horvat-Ro`e i Bojana Ro`e, Na|a - Du{anke i Neboj{e Bara~anina, Ivana - Nade i Dragana ^ergi}a, An|ela - Milene i Slavka Savi}a, Danica - Dragane Milovac i Dragana Daki}a, Jovana - Slavice i Nenada Pe{uta, Adelina - Nafije Ibinci i Sabita Sapija, Kalina - Marije i Joleta Jovi~i}a, Milica - Maje i Slobodana ^igoje, Nera - Tatjane i Slavka Santra~a, Isidora - An|elke i Aleksandra Bo{wa~kog, An|ela - Tamare i Radenka Kosti}a, Ivana - Mirjane i Stanislava \ur|i}a, Miwa Dragane i Sini{e Drekalovi}a, Mia Qubice Kr{i}-Majki} i Slobodana Majki}a, Barbara - Anatasije Ber i Jo`efa Kova~a, Katarina - Marijane i Nenada Lazi}a, Iva - Timee KokaiZeki} i Vladislava Zeki}a.

Ven~ani: Ivana Petkovi} i Hiyoy Yang, Desanka Ivanda i Miro Mari}, An|elka Stojisavqevi} i Pejo Ra|enovi}, Antigone ]izmoli i Husni Raka, Mirjana Todorov i Dragan Alimpi}, Mara Ra|enovi} i \or|e Kova~evi}, Mirjana [u{war i Jovan Kne`evi}, Mirjana Perin i Sr|an Mil~i}, Jelena Jeli} i Ivan Jovanovi}, Jelena Panzalovi} i Neboj{a Devetak, Andrea Kun i Boris Be-

vanda, Tawa Popovi} i Vladimir Grwa, Tatjana Vidakovi} i Slobodan Vukoti}, Isidora [kiqaica i Du{an Raci}, Nina Sladakovi} i Borko Novi}, Gordana Mi{an i Stanislav Markov, Ana @arkovi} i Ivan Partowi}, Jelena Pu{ibrk i Sr|an Vi{wi~ki, Ivana Simovqevi} i Vladimir Joki}, Ivana @arkovi} i Jordan~o Petru{evski, Sowa \akonovi} i Mirko Banovi}.

Porodica Bo`i} dobila i drugog sina

De~aci: Samuel - Beare i Nedjata Drmakua, Jovan Tamare i Nikole Gradina, Ranko - Marije i Radivoja ]ati}a, Aleksandar - Timee i @eqka Keglovi}a, Pavle - Marije i Dragana ]esarova, Reqa - Mirjane i Mirka Bogdanovi}a, Luka - Smiqe i Borislava Jakobija, Uro{ Danijele i Damira Radulovi}a, Marjan - Milane i Rajka Marjanovi}a, Leon - Jelene i Damira Maletina, Frawa - Ivane Milutinovi} i Zorana @labroveca, Mihajlo - Qiqane i Dalibora Vujaklije, Radomir - Nata{e Zagor~i} i Qubomira Ranisavqevi}a, Sr|an - Jelene Karanovi} i Zorana Srdanovi}a, Ogwen Marije i Sini{e Svitlice, Bogdan - Ru`ice i Radoja Grui~i}a, Bogdan - Daliborke i Dra`ena Bogi}evi}a, Arlen - Silvije Maraz-Ludrovan i Roberta Maraza, Danilo - Ksenije i Maneta Lavrni}a, Milovan - Milijane i Miodraga Maksi}a, Marko - Marijane i Andreja Plesni~ara, Stefan - Biqane i Branislava Petrovi}a, Avdiq - Biqane i Sa~ipa Drmakua, Lav - Tijane Pejovi} i Sini{e Jasni}a, Uro{ - Judit i Sa{e Lasloa, Andrej - Du{ice i Nikole @ivanovi}a, Lazar - Milane i Radomira Jovanovi}a, Ilije - Dragane i Neboj{e Milo{evi}a, Jovan - Jelene i Milo{a Katari}a, Maksim - Melinde i Draga Vojnovi}a, Mateja - Dragane i Dimitrija Gruji}a, Ogwen

- Danke i Aleksandra Svilara, Vuk - Dragane i Gorana Mati}a, David - Ru`ice ^elovi} i Igora Vla{kalina, Branislav - Danijele i Miroslava Rackog, David - Sanele Jovanovi} i Xemala Farka{a, Andrej - Tamare i Marinka Stevanovi}a, Stefan - Radmile i Slavi{e Simovi}a, Filip - Miqane Leki}-Jovanovi} i Vladimira Jovanovi}a, Viktor - Aleksandre i Nikole Xoleva, Nikola - Julijane i Stani{e Radakovi}a, Neboj{a - Mire i Vladimira Mihajlovi}a, Nikola - Milice i Bojana Stojanovi}a, Ermin - Kumrije Ramoci i Nazmija Kova~ija, Nikola - Jelene i Mi}a Srdanovi}a, Viktor - Tawe i @eqka Pavli}eva, Maksim - Aleksandre Maglovski-Batori i Roberta Maglovskog, Aleksej - Zorice @dero i Vladana Jovanovi}a, David - Sa{e Nobile i Sr|ana Stojanovskog, Marko - Sne`ane Savkovi} i Zorana Mili}a, Dejan - Aleksandre i Milenka Popovi}a, Vuk - Mirjane i Vladimira Radanovi}a, Vuk - Smiqke i Dra`ena [u{ka, Murat - Sanele Vehabovi} i Sejda Bejtule, Milo{ - Du{ice i Marka Jovanovi}a, Mihajlo - Sowe i Milana Budi}a, Slavko - Smiqe i Radivoja Pej~i}a, Mihajlo - Qiqane i Zorana Vuji}a, Nemawa - Jelene i Mileta Puqe, Du{an - Sandre i Bo{ka Orli}a, Vladimir - Josipe Salaji i Milana ^i~eka.

Umrli: Ru`ica Budimac ro|. Strekal (1921), [imica Draga{ ro|. Axi} (1922), Margita Ve~i ro|. Sabo (1925), Petar ]ur~i} (1958), Stevan Stanojev (1933), Jovo Tubin (1929), ^edo Ribi} (1931), Olga Popov ro|. Kolari} (1924), Vera Krsti} (1938), Vojislav Suba{i} (1930), Miroslava @ivkovi} ro|. Markovi} (1933), Du{anka Jovanovi} ro|. Ili} (1928), Borka Kne`evi} ro|. Vigwevi} (1940), Vojislav Spaji} (1958), Dragan Roga~evi} (1971), Petar Repac (1954), Milka Potkowak ro|. Pilipovi} (1934), Ru`ica Petri~evi} ro|. Mihajlovi} (1954), Milorad Sekicki (1921), Petar Hajder (1910), Stevan Ba{i} (1933), Milorad Lukovi} (1924), Stevan ]ulibrk (1949), Petar Vu~enovi} (1947), Kamber Plavc (1927), Danijel Mi{kovi} (1984), Milosava Simin ro|. Lojovi} (1926), Stanoje Alaxi} (1942), Saveta Smiqani} ro|. Baji} (1936), Mirjana Radovi} ro|. Stankovi} (1923), Anica Savin (1961), Qubomir Bo{wakovi} (1949), Jelena Steji} (1914), Maja Markovi} i Miroslav Mirosavqev

Ivona Radosavqevi} ro|. Prazan (1930), Gavra Stan~evi} (1957), @ivko Radoni} (1937), Leo \uki} (1950), Radojka [abi} ro|. Mijatovi} (1941), Marija Varga ro|. Dragovi} (1939), Hans Karl Pilz (1940), Zoranka ^upi} (1960), Petar Majoro{ (1963), Quban Miqanovi} (1960). Desanka ^akmak ro|. Ogrizovi} (1941), Ilija Gle|a (1931), Vasilije Petrovi} (1923), Ikonija @ivkovi} ro|. Mirovi} (1940), \uro Gregec (1934), Franc Salamon (1943), Budimir ^enejac (1935), Marija [ite ro|. Mesaro{ (1923), Agne{ ^orda{ ro|. Jenovaji (1969), Gojko Lugowa (1956), Ivan Meglaj (1923), Ivan Radoj~i} (1938), Dragoslava [ajin ro|. Mraovi} (1931), Mirjana Soki} ro|. Savi} (1938), Marko [terleman (1955), Bo`ica Ranitovi} ro|. Katalini} (1954), Borivoj Veselinovi} (1946), Mihajlo Rutar (1973), Du{an Kara} (1937), Stanko Miqevi} (1927), Angelina Markovi} ro|. Suboti~ki (1941), Isak Maroli (1949), Lazo Kova~evi} (1946).


c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak14.decembar2009.

9

KONTAKT CENTAR „INFORMATIKE“ POZOVE MESE^NO 2.500 SUGRA\ANA

„INFORMATIKA” NEKOME MATI, NEKOME MA]EHA?

Razgovor s automatom zaludan posao

Isplata ra~una sa zadr{kom

Kontakt centar koji je pre deset meseci osnovan pri „Informatici“, mese~no pozove blizu 2.500 sugra|ana, koje naj~e{}e zanima koliko duguju za komunalne usluge. Pro{le nedeqe su u centru uveli i drugu smenu, a razlog tome je pove}an broj poziva. - U prepodnevnoj smeni operateri prime oko 300, a u popodnevnoj oko 100 poziva. Broj poziva se skoro udvostru~io jer Novosa|ani non-stop zovu da pitaju koliki broj bodova imaju, kada }e sti}i na red da ne plate ra~un i kada treba da plate ra~un da bi dobili najve}i broj bodova. Tako|e ima i onih koji zovu da pitaju da li mogu da plate ra~un i pre nego {to im stigne uplatnica – pri~a za „Dnevnik“ Jovo Petovi} iz kontakt centra. Oni koji pozivaju kontakt centar uglavnom su qubazni i pristojni, ali ima i onih koji psuju, `ele da se sva|aju i vre|aju operatere. Mnogi od wih ne znaju da koriste telefone, a posebno od kada je uveden i automat na kojem su postavweni odgovori

na naj~e{}a pitawa. Nije redak slu~aj da nestrpqivi gra|ani ne slu{aju uputstva s automata, pa posle zovu operatere i psuju ih da su dugo ~ekali na informaciju ili da je uop{te nisu dobili. Prema re~ima Petovi}a, gra|ani koji ih naj~e{}e vre|aju su

oni koji su po pravilu i najve}i du`nici. - De{ava se da pozovu i pitaju koliko duguju, a kada im ka`emo, obi~no sledi pitawe: „ I dobro, {ta ja sada da radim“. Ima i onih koji zovu da pitaju zbog ~ega im se ra~un naglo pove}ao, a u

tim situacijama objasnimo na kojoj stavki je do{lo do pove}awa, te ih uputimo na preduze}e zadu`eno za tu uslugu – ka`e Petovi} i dodaje da putem kol centra gra|ani mogu da prijave svoj jedinstveni mati~ni broj. Mnogi kada pozovu kontakt centar, obi~no ne znaju koja im je {ifra ra~una, pa i tu operateri spa{avaju stvar, objasne im u kom delu ra~una se {ifra nalazi. Nakon toga sledi pitawe operatera ko je s druge strane `ice, neki ne `ele da se predstave, a ima i onih koji pitaju za{to ga nteresuje ime i prezime. - Ovo je idealna prilika da gra|ani provere da li su me|u nagra|enim potro{a~ima, a ujedno da vide kada }e otprilike do}i na red. Tako|e preko kol centra i penzioneri mogu da saznaju {ta im je potrebno da im se na uplatnici objediwene naplate datum pla}awa pomerio do 30. u mesecu, {to je samo wihova privilegija – ka`e na{ sagovornik. Q. Nato{evi}

AKCIJE I SNI@EWA U SUPERMARKETIMA – MARKETIN[KA PREVARA

Kupi{ dva, (ne) dobije{ tri Slika nervoznih kupaca koji u stampedu poku{avaju da na sve na~ine u|u u prodavnicu i domognu se proizvoda na sni`ewu, odavno

cijskim sni`ewima ~esto se organizuju dodatna, uglavnom za najprodavanije proizvode, poput jogurta, mleka, raznih

Naravno, sva sni`ewa uvek su prilago|ena sezonskim potrebama potro{a~a, pa se, primera radi, sada multivitamini prodaju po mnogo pristupa~nijim cenama nego u apotekama. U nekim marketima su se dosetili, pa odre|enim danima na ra~un ve}i od 1.500 dinara daju popust

Akciju prijaviti unapred

je, bar kada su u pitawu razne akcije u hiper/mega/super marketima postala deo na{e svakodnevice. Razne akcije koje organizuju veliki marketi prosto mame kupce, a marketin{ki stu~waci potrudili su se da pa`wu potro{a~a privuku koriste}i letke i druge alatke propagandista. Svakog dana na specijalnom akcijskom sni`ewu na|e se stotinak proizvoda iz svih robnih grupa. Uporedo s redovnim ak-

vrsta sira, salama…. Sem toga, u posledwe vreme mnoge promoterke raznih brendiranih proizvoda nude poklon~i}e, ali pod uslovom da se kupi dva ili vi{e proizvoda. Mnogi nasednu na ove marketin{ke trikove. Ipak ima i gra|ana koji kada prera~unaju shvate da }e ih igra~ka ili odevni predmet uz kupqenu ~okoladu iza}i, mnogo skupqe, nego kada bi to kupovali pojedina~no.

Zakonom o za{titi potro{a~a svaka akcija bi unapred morala da se prijavi tr`i{noj inspekciji, a posebno vezane akcije, jer nije normalno, primera radi, da neko kupi dve tegle paprika i da dobije na poklon teglu krastavaca. Logi~no bi i po propisima bilo da dobije jo{ jednu teglu paprike – ka`e Goran Papovi}. od deset odsto, a u ve}ini slu~ajeva kupce mame natpisi „kupi{ tri, dobije{ ~etiri“. Negde pak nagra|uju kupce, a u nekim marketima mogu da se zavrte i igre na sre}u. Gra|ane mame i razni pra{kovi za ve{, posebno oni

uz koje se na poklon daje i omek{iva~. Ipak, predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a Vojvodine Goran Papovi} smatra da su te akcije u supermarketima obi~na prevara, a posebno vezane akcije, jer su one zabrawene zakonom o za{titi potro{a~a. – Velike trgovinske ku}e su ve{to zamenile sni`ewa s raznim akcijama kako bi kupcima zamazale o~i. Na sni`ewu uvek mora pisati prethodna cena proizvoda, dok to na akcijama nije slu~aj. Kupac ne zna kolika je bila cena tog proizvoda – ka`e Papovi} i dodaje da je u tim marketima opao promet, pa moraju i oni na sve na~ine da se snalaze. Tako|e ka`e da bi zakonom o za{titi potro{a~a trebalo da se utvrdi, recimo, kakvi su to poklon~i}i {to se dele uz proizvode, da li gra|ani imaju pravo na reklamaciju na wih i da li su te igra~ke koje dele zdravstveno bezbedne. Prvenstveno smatra da je to borba za tr{i{te, jer ima puno hipermarketa u gradu, a ujedno savetuje gra|anima da pod obavezno pogledaju deklaraciju, jer je ta akcijska roba mo`da pred istekom roka upotrebe. Q. Na.

Besplatno s halo karticama Telekom Srbija ve} desetu godinu instalira javne telefonske

govornice sa ~ip karticom, pomo}u kojih korisnici mogu obavqati lokalne, me|ugradske i me|unarodne pozive. U Novom Sadu, Sremskoj Kamenici i Petrovaradinu u funkciji ih je 495 i postavqene su na svim prometnim mestima: na autobuskim i `elezni~kim stanicama, tr`nim i sportskim centrima, bolnicama i gradskim trgovima. U Telekomu smatraju da je potreba za javnim telefonskim govornicama zadovoqena i da ih u gradu ima dovoqno. Ipak, u narednom periodu planira se postavqawe novih govornica koje }e zadr`ati prepoznatqiv iz-

gled. Pokazalo se da pored novosa|ana, govornice najvi{e koriste turisti tako da je wihova funkcija najzna~ajnija za vreme odr`avawa velikih manifestacija, koje pose}uju qudi sa raznih strana. Tako|e, podaci pokazuju da i pored sve ve}e upotrebe mobilnih telefona, gra|ani i daqe ~esto koriste telefonske govornice, pogotovo u blizini javnih institucija, kao {to su bolnice i autobuske stanice. Sve telefonske govornice su u funkciji, a ukoliko do|e do eventualnih kvarova, oni se brzo otklawaju. Problem nastaje kada se govornice namerno o{te}uju i

Cenovnik novogodi{wih ukrasa i jelki Kugle za jelku razli~itih dimenzija i boja ko{taju od 100 do 500 dinara, a pakovawa se sastoje od {est do dvanaest komada. Ve{ta~ke jelke staju od 1.500 do 2.000 dinara i wihovom kupovinom re{ava se jednom zauvek neophodan novogodi{wi dekor. Sijalice, jednobojne ili {arene ko{taju 700 dinara, a one

dekorativnije u obliku puzavice kojom se ukra{avaju i gradski trgovi, staju od 150 do 1.800 dinara. Sneg u sprejustaje100 dinara, novodi{we pli{ane kape 200, deda mrazovi koji na navijawe pevaju i igraju su od 500 do 3.000 dinara. ^estitke se prodaju za 10 do 50 dinara. B. P. P.

u tom slu~aju nadle`na je tehni~ka slu`ba Telekoma. Wihov izgled ru`e plakati i bilbordi koji se nekontrolisano lepe, nakon ~ega dugo vremena ne bivaju ukloweni, ka`u u Telekomu. Cena Halo kartice je 300 dinara, sa isto toliko kredita, a za telefonirawe na govornicama mogu se koristiti i kartice za jeftinije telefonirawe ka inostranstvu, u vrednosti od 200, 500 i 600 dinara. Korisnici mogu besplatno pozivati brojeve: 977, 92 (policija), 93 (vatrogasci) i 94 (hitna pomo}), tako da su govornice korisne i za urgentne situacije. B. P. P.

Privatnici ~ije firme odr`avaju stambene zgrade sumwaju da „Informatika“ s kojom imaju sklopqene ugovore o naplati usluga, zadr`ava novac i usmerava ga prvo gradskim komunalnim preduze}ima, pa tek onda privatnom sektoru. U „Informatici“ to osporavaju tvrdwom da nedeqno ili mese~no novac prenose na ra~une u zavisnosti od dogovora, kao i da privatna preduze}a u svakom momentu mogu da provere stawe svoje kartice. Prema ugovoru o nalogu koji je sklopqen s komunalnim firmama, novac se na wihove ra~une svakodnevno prebacuje, ka`u u „Informatici“. U ovom preduze}u nisu odgovorili da li postoji nadzorni organ koji kontroli{e kako se kre}e novac. Direktorica firme koja se bavi tehni~kim odr`avawem zgrada i higijene „ Ku}ni majstor“ Danijela Ni~evi} ka`e da uvek dobije oko 68 odsto od onogo {to je „Majstor“ fakturisao. - Po{to je“ Informatika“ poslala 50.000 opomena za neuredno pla}awe objediwene naplate, a 40.000 doma}instava izmirilo obavezu, onda na moj ra~un treba da prispe vi{e novca. Te dve cifre se ne sla`u u slu~aju mog stawa na ra~unu - nagla{ava Ni~evi}. Ako je naplativost ve}a, {to tvrdi „Informatika“, Ni~evi} razmi{qa da nije logi~no da „Majstor“ ima sve vi{e nerealizovanih faktura. Ka`e da nema uvid u „Informatici“ kakva je ta~na naplativost doma}instava, ali smatra da ovi podaci dovode u sumwu poslovnost tog gradskog preduze}a.

Ni Milan Alavawa iz privatne firme „Goran i sinovi“nije zadovoqan kako novac prebacuje „Informatika“. - Odr`avamo liftove i naplativost te usluge preko „Informatike“ s kojom imam ugovor je oko 60 odsto, dok se „Informatika“ hvali da oko 80 odsto porodica izmiruje obaveze objediwene naplate - isti~e Alavawa i dodaje da ugovor precizira da na ime usluga „Informatika“ uzima pet odsto s wihovog ra~una, ali da oni skidaju deset odsto. U firmi „Profesional MD“ koja odr`ava higijenu u oko 200 stambenih zgrada ka`u da je te{ko dokazati da se novac iz „Informatike“ prvo usmerava prema javno komunalnim preduze}ima, pa tek onda privatnom sektoru. - Mislimo da malo vi{e para prvo ode na ra~une gradskih firmi, a onda tek nama, ali ne znamo kako to i da doka`emo. Ali znamo da se o „Stanu“ pri~a kao pouzdanom preduze}u ali se ne navode wihove cene daleko ve}e od na{ih -ka`e Milan Oqa~a i predo~ava da od potra`ivawa mese~no dobije oko 70 odsto novca od „Informatike“. Z. Deli}

Gostuje Ateqe 212 Pozori{te Ateqe 212 gostova}e 17. decembra u Novosadskom pozori{tu -Ujvideki sinhaz. Ansambl ovog beogradskog teatra igra}e komad Maje Pelevi} „Pomoranxina kora“ u re`iji Gorana Markovi}a. U beogradskoj verziji ovog, rediteqima o~igledno vrlo provokativnog dramskog {tiva, glavne uloge igraju Jelena Ili}, Jelena Jovi~i}, Aleksandra Jankovi}, Katarina @uti} i Sr|an Timarov. Publici u Novom Sadu beogradska predstava mo`e biti posebno zanimqiva jer je to prilika da vidi tamo{wu verziju ovog teksta koji se u re`iji Kokana Mladenovi}a s uspehom igra i u Novosadskom pozori{tu. Karte se mogu kupiti od 16 do 19 ~asova na blagajni Novosadskog pozori{ta ili rezervisati na 525-552. Q. Na.


ponedeqak14.decembar2009.

VOJVODINA

NOVA VLAST U IRIGU NASTOJI DA SE PONA[A [TO RACIONALNIJE

Samo ~etiri funkcionera na buyetu

Pretprazni~ni va{ar prizvao sneg KAWI@A: Lokalna samouprava op{tine Kawi`a priredila je pretprazni~ni va{ar koji }e trajati do 22. decembra u pe{akoj zoni Glavne ulice u Kawi`i. Postavqeno je deset tipskih drvenih ku}ica, gde mogu da se kupe bo`i}ni i novogodi{wi ukrasi, razne rukotovorine, kao i proizvodi starih zanata. Posetioci na va{aru mogu da se okrepe ~ajem, kuvanom rakijom i vinom. Na otvarawu bo`i}nonovogodi{weg va{ara najmla|e

posetioce poklonima i bombonama je obradova Deda Mraz. Pretprazni~nu va{arsku atmosferu svakog dana }e uz u~e{}e |aka iz ovda{wih {kola, kao i ~lanova civilnih organizacija, pratiti raznovrsni programi posve}eni bo`i}nim obi~ajima i tradiciji. Zanimqivo je da je u subotu u kasno posle podne, u vreme programa „Sne`i nad Glavnom ulicom” po~eo da pada sneg. M. Mr.

Naplata ispraznila parking BA^KA PALANKA: Otkako je Parking servis po~eo da napla}uje parking u Ba~koj Palanci, u vreme naplate parking mesta su ve}im delom prazna. Kako ka`u u ovom preduze}u, to su i o~ekivali, jer se ne{to sli~no de{avalo i u drugim gradovima kada je uvo|ena naplata parkirawa. Dodaju da je iz dana u dan sve vi{e onih koji pla}aju parking, ali da ima puno onih koji novi tro{ak ne}e da plate, pa je najavqen pauk koji }e iz Novog Sada dolaziti po pozivu nadle`nih.

Cena mese~ne pretplatne kartice je 2.500 dinara. Sat parkirawa ko{ta 30 dinara, a mo`e da se plati SMS porukom. Stanari u centru Palanke za svoje parking mesto mese~no treba da izdvoje oko 300 dinara. Me|utim, mnogi se `ale da je 30 dinara puno navode}i da je cena u drugim gradovima ni`a. Gun|aju i vlasnici poslovnog prostora, jer tvrde da ni oni ni stanari ne treba da pla}aju parkirawe, jer su prilikom kupovine stana ili poslovnog prostora kupili i svoje parking mesto. M. Sy.

BIOSKOPI PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Surogati” (20) ZREWANIN SINEMA „Pada}e }ufte” (17, 19)

„Transformersi 2”

APATIN KULTURNI CENTAR „Transformersi 2” (20)

IRIG: Novoizabrana lokalna vlast u Irigu, na ~elu sa predsednikom op{tine Vladimirom Petrovi}em(DS), odlu~ila je o~igledno da ne gomila funcionere, da se {to racionalnije pona{a, pa danas ima ~etiri funkcionera na radu u op{tini, a svi ostali su volonteri. Naime, na platnoj listi su sem predsednika op{tine i wegov zamenik Zoran Kne`evi} (Pokret za op{tinu Irig), predsednik Skup{tine op{tina Vladislav Ilki} (LSV) i zamenik predsednika Skup{tine Stevan Kazimirovi}. Devet ~lanova Op{tinskog ve}a su volonteri, me|utim kako ka`e Petrovi} dogovor je da se pristupi izmeni Statuta op{tine Irig, po kome }e Op{tinsko ve}e imati pet biranih ~lanova,

po funkciji u Ve}e ulaze predsednik i zamenik predsednika op{tine. Do novog formirawa lokalne samouprave, do ostavke tada{weg predsednika op{tine Irig dr Radovana Ercegovca, Irig je imao jo{ tri funkcionera, pomo}nike predsednika op{tine. Novi predsednik ka`e da su u vladaju}oj koaliciji postigli dogovor da se imenuje samo jedan pomo}nik- ekonomsita, koji je na ovoj funciji bio i do sada, a ina~e je na mesto pomo}nika do{ao kao radnik lokalne samouprave, {to je i sasvim dovoqno. [to se ti~e plata, predsednik isti~e da }e izabrana i imenovana lica u op{tini imati plate prema Zakonu o dr`avnoj i lokalnoj upravi i da }e se {tediti svaki dinar, jer, najverovatnije }e i naredne

Gazda ne}e da odre{i kesu

„Na{ dom” bez krova

waninu aprila 2008. presudio je u korist o{te}enih radnika, nala`u}i Radulovi}u da isplati dugove prema wima. Me|utim, kako je

Podignuta optu`nica Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv Nikole Radulovi}a (60), vlasnika i direktora zrewaninskog „Elektroinvesta”, zbog sumwe da je utajio porez. Podozreva se da je tokom 2007. i 2008. godine ispla}ivao zarade i regrese zaposlenima, a pri tome nije uplatio poreze i doprinose u iznosu od milion dinara.

Bioskop "Jadran": "Pada}e }ufte" (17 i 18.30), "Posledwa ekskurzija" (20 i 21.30) Art bioskop: "Vojvodina", na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma (do 24. decembra)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: "Povratak Kazanove" (19) .

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka", Tematska izlo`ba "Kada u kujni vlada red..." Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti" Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra) Galerija Rajka Mamuzi}a "38. Novosadski salon 2009." "Mikro Manevar" (do 9.12)

hotka, kao i bez doprinosa za penzijsko osigurawe – ka`e u ime nekada{wih radnika „Na{eg doma” Gizela A}imov. Ubrzo su zaposleni poslati na biro za nezaposlene kao tehnolo{ki vi{ak, i to bez otpremnine i deset zaostalih zarada. Nije bilo drugog nego da presaviju tabak i tu`e gazdu. Op{tinski sud u Zre-

imovina „Na{eg doma” preneta na drugu Radulovi}evu firmu, radnici nisu znali kako da naplate svoj dug. Uz to, ra~un „Na{eg doma” stalno je u blokadi. Jedino im je preostalo da stave hipoteke na dve ku}e u ulici Ko~e Kolarova, gde je sedi{te preduze}a. - Kao poverioci tra`ili smo i dobili od suda re{ewe o zabrani

otu|ewa ove dve zgrade. Vaqda po gazdinom nalogu, a da bi se verovatno umawila vrednost nekretnina, neko je preko no}i uklonio krov sa ku}a! Na na{ zahtev sud je doneo i re{ewe o zabrani nastavka ru{ewa, a ve{tak je procenio da zgrade vrede 9,3 i 11,2 miliona dinara. Ipak, nikako da se sprovede licitacija za prodaju, jer sada „Na{ dom” odugovla~i izvr{ewe – obja{wava A}imova. Kako saznajemo u zrewaninskom Op{tinskom sudu, doneto je re{ewe o zakazivawu prodaje nepokretnosti „Na{eg doma”. Kada }e to biti, u ovom trenutku je te{ko re}i, jer }e stranke ponovo imati pravo `albe. - Svaka ~ast vlasniku i direktoru na nekorektnosti. Zaboravqeni od svih, nezadovoqnim radnicima nije preostalo ni{ta drugo nego da se uzdaju u onu „pravda je dosti`na, samo je treba do~ekati” – zavr{ava A}imova. @. Balaban

ME\UNARODNI FESTIVAL U NOVOM KNE@EVCU

Harmonika okupila talente NOVI KNE@EVAC: Osnovna muzi~ka {kola Novi Kne`evac u subotu je na 9. me|unarodnom festivalu harmonika{a okupila muzi~ke talente iz osnovnih i sredwih muzi~kih {kola. Solisti su se nadmetali u {est uzrasnih kategorija, kamerni sastavi u dve, prikazav{i visok nivo muzicirawa. Festival je otvorila predsednica Zajednice muzi~kih i baletskih {kola Vojvodine Verica O`egovi} isti~u}i veliki zna~aj ovakvih muzi~kih festivala. U ime doma}ina i organizatora festivala direktorka Osnovne muzi~ke {kole Novi Kne`evac Aleksandra Neckov nagla{ava da festival koji je 2001. godine pokrenuo tada{wi direktor {kole Milan Mirkov, predstavqa jedinu manifestaciju ovog tipa u Vojvodini na kojoj se afirmi{e harmonika kao visoko virtuozni umetni~ki instrument. Pobednici su u „bebi” kategoriji Vuk Trifi} iz Novog Kne-

VESTI Konkurs za stipendije BE^EJ: Lokalna samouprava iz Be~eja raspisala je konkurs za dodelu stipendija uspe{nim studentima sa prebivali{tem na teritoriji op{tine Be~ej. Pravo da konkuri{u imaju studenti tre}e i narednih godina fakulteta u Srbiji, pod uslovom da nisu stariji od 27 godina. Ukupno }e biti dodeqeno 25 stipendija u mese~nom iznosu od po 6.000 dinara za {kolsku godinu, a isplata po~iwe s oktobrom ove godine. Konkurs je otvoren do 25. decembra, a prijave mogu da se podnesu u pisarnici Op{tinske uprave u sobi broj 7 Gradske ku}e Be~ej. V. J.

Boqa nega starih SUBOTICA: U Subotici je odr`an okrugli sto na temu „Zajedno u za{titi starih”. Ciq je da se prona|e najboqe re{ewe kako da se unapredi briga o najstarijoj populaciji saradwom razli~itih institucija u oblasti socijalne i zdravstvene za{tite u Subotici. Organizator skupa je Gerontolo{ki forum grada Subotice. Prema statisti~kim podacima, od ukupnog broja stanovnika 23 odsto Suboti~ana je starije od 65 godina. Kroz projekat otvorene za{tite u Gerontolo{kom centru Subotice pro{lo je oko 5.000 korisnika. Okrugli sto ima za ciq da unapredi brigu o starima. Suboti~ki „Karitas” radi od 2003. godine i kroz razne projekte imao je 280 korisnika. Projekat ku}ne nege i pomo}i u ku}i je trajao dve godine. Subotica je jedan od pet gradova u Srbiji gde }e se odr`ati javna rasprava o predlogu Zakona u socijalnoj za{titi, koja je planirana za mart naredne godine. A. A.

Otvoren sportski teren

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI

godine trnsferi novca sa vi{ih nivoa vlasti biti umaweni kao {to je to bilo i ove godine. - Moramo brzo uhvatiti razvojni korak i mislim da smo u ovoj koaliciji, koja je sada na vlasti svi spremni, i pored velikih te{ko}a koje prate na{u nerazvijenu op{tinu, da po~nemo da re{avamo probleme, da sve uradimo kako bi privukli {to vi{e investitora i zaposlili qude, jer imamo oko 1.600 nezaposlenih – ka`e Petrovi}. Pored toga predsednik se nada pomo}i sa nivoa Pokrajine i Republike u re{avawu nagomilanih komunalnih problema, me|u kojima je svakako jedan od najve}ih, zavr{etak kanalizacije u Irigu i izgradwa kolektora za pre~i{}avawe otpadnih voda. S. Bojevi}

RADNICI „NA[EG DOMA” NIKAKO DA NAPLATE ZARADE I OTPREMNINE

ZREWANIN: Ve} dvadeset meseci posle sudske odluke donete u wihovu korist, tridesetak biv{ih radnika zrewaninskog preduze}a „Na{ dom” poku{ava od vlasnika Nikole Radulovi}a da naplati svoja potra`ivawa, ali to im ne polazi za rukom. Radnici optu`uju Radulovi}a i direktora „Na{eg doma” Maksu \uri{i}a da izbegavaju da im isplate deset plata i otpremnine koje im po zakonu pripadaju kao tehnolo{kim vi{ku. - Na{a firma je oko ~etiri decenije besprekorno brinula o odr`avawu nekoliko hiqada stanova u gradu, sve dok nas 2006. godine nije kupio Nikola Radulovi}, vlasnik „Elektroinvesta”. Nije ispunio nijedno obe}awe koje nam je tom prilikom dao. Par meseci nam je ispla}ivao platu a posle smo radili bez li~nog do-

DNEVNIK

c m y

10

Najuspe{niji na festivalu

`evca, prvo mesto sa istim brojem bodova u A kategoriji podelili su Ivan Bi~kei iz Novog Kne`evca i Stefan Radoja iz Subotice, u B kategoriji najboqi je bio Zvezdan Ba{i} Palkovi} iz Subotice, u C Vera Dra`i} iz Novog Kne`evca, D Milo{ Mili}evi} iz Smedereva i E Awa Jagodi} iz Subotice. U konkurenciji kamernih sastava u F kategoriji pobedni~ki pehar

osvojio je duo harmonika Sime Dubaji}a i Lazara Savina iz Zrewanina, a u G kategoriji duo sestara Jovana i Lujza Dobrijevi} iz Zemuna. Odr`avawe festivala pomogli su Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe AP Vojvodine, Skup{tina op{tine i Mesna zajednica Novi Kne`evac, kao i mnogi donatori iz Novog Kne`evca. M. Mitrovi}

OYACI: Dru{tvo za pomo} mentalno nedovoqno razvijenih osoba „Zlatna barka” u Oxacima, uspelo je, zahvaquju}i lokalnoj samoupravi, Centru za socijalni rad i Odeqewu za dru{tvene delatnosti izgradi sportske terene u saradwi sa Fondom za socijalne inovacije koje funkcioni{e u sklopu Ministartstva rada i socijalne politike. Na povr{ini od 250 kvadratnih metara izgra|eno je betonsko igrali{te sa ~etiri ko{a razli~ite visine, koje }e koristiti deca iz pomenute {kolice, ali i drugi gra|ani. Pored terena su napravqene i tribine koje mogu da prime oko 100 qubiteqa sporta. Povodom dana invalida dru{tvo za pomo} MNRO je dobilo tri miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju, novac }e iskoristiti za realizaciju dva projekta „Pokreni me otvori}u vrata sam” i „Dnevni boravak moja druga ku}a”. S. J.

Zavr{ena gasifikacija SVILOJEVO: Firma „Bobar” iz Be{ke je dvadeset dana pre roka zavr{ila postavqawe gasne mre`e, du`ine 25 kilometara u Svilojevu i krak u du`ini 3,4 kilometara prema Sonti. Vrednost ovih radova je 50 miliona dinara, a sredstva je izdvojio „Srbijagas”. Trenutno se zatrpava kanal kako bi se sve dovelo u stawe pre po~etka radova. Prema oceni izvo|a~a radova ovi poslovi }e du`e potrajati, jer je re~ o `utoj zemqi koja se te`e sle`e, a i vremenski uslovi ne idu na ruku radnicima. - Za sada ima deset doma}instava koja `ele da se prikqu~e na gasnu mre`u do kraja godine. Uprkos ekonomskoj krizi i nedostatku novca uspeli smo, zahvaquju}i prevnestveo Skup{tini op{tine i „Srbajagasu” da izvr{imo plan izgradwe infratsrukture kada je re~ o gasifikaciji sela- rekao je potpredsednik Saveta MZ Svilojevo Ferenc Bartalo{. J. P.


VOJVODINA

DNEVNIK SLEDI RACIONALIZACIJA SUDSTVA

Mawe sudova, ali i sudija u ju`nom Banatu VR[AC: Prema odluci Ministarstva pravosu|a, Op{tinski sud u Vr{cu od nove godine bi}e reformisan u Osnovni sud, a Op{tinski sudovi u Alibunaru, Kova~ici i Kovinu }e dobiti status jedinica Osnovnog suda u Pan~evu. Krivi~na dela, o kojima se do sada u prvom stepenu odlu~ivalo, kada se o Vr{cu radi, i re{avalo u Okru`nom sudu u Pan~evu, od idu}e godine bi}e u nadle`nosti suda u Vr{cu. Neki od parni~nih predmeta }e se iz vr{a~kog suda prebaciti u novoformirani Vi{i sud u Pan~evu. Reformom sudstva i Op{tinski sud u Beloj Crkvi gubi samostalnost i s odeqewem u Plandi{tu postaje jedinica vr{a~kog suda.

Retko tu`e nasilnike KIKINDA: Statistika pokazuje da svaka tre}a `ena u Srbiji trpi fizi~ko nasiqe, dok svakoj ~etvrtoj preti nasiqe. Na teritoriji severnog Banata od po~etka godine bilo je 216 slu~ajeva nasiqa prijavqenih policiji, od ~ega je podneto 13 prekr{ajnih i 34 krivi~ne prijave, dok je 169 po~inilaca upozoreno. -U 2009. godini od po~etka, prijavqena su 123 slu~aja nasiqa nad `enama, me|utim podneto je svega {est prekr{ajnih i sedam krivi~nih prijava. Razlog tome jeste da `rtve nasiqa nisu `elele daqe procesuirawe. U 110 slu~ajeva po~inioce smo upozorili. @rtve nasiqa veoma su zavisne od nasilnika i to najvi{e finansijski, pa je uglavnom to razlog za{to po~inilac nije izveden pred sud. Dosada{wi slu~ajevi pokazuju da `ene dugo trpe nasiqe pre nego {to nasilnika prijave policiji. Nasilnik je naj~e{}e mu{karac izme|u 30 i 50 godina, a problemi u braku su naj~e{}e uzroci nasiqa. Ipak, psihi~kom nasiqu podjednako pribegavaju i mu{karci i `ene - obja{wava zamenik komandira Policijske ispostave u Kikindi Pavle Rajkov. - Zajedno sa lokalnom samoupravom, poku{a}emo da prikupimo {to vi{e sredstava za otvorawe Sigurne ku}e, gde }e `ene koje trpe nasiqe, biti sme{tene. Radi spre~avawa nasiqa, u saradwi sa Centrom za socijalni rad, osnovan je mobilni tim. ^lan tima socijalni radnik Mirko Jankeli} isti~e da je tim sa~iwen od stru~waka i medicinske sestre. Tim funkcioni{e 24 sata 365 dana u godini, a broj mobilnog telefona za `rtve nasiqa je 064-4654-333. A. \.

Koliko }e gde sudija raditi, odre|iva}e se na osnovu broja predmeta, a prema pravilniku Ministarstva pravosu|a, u sada{wim op{tinskim sudovima sa~iwena je projekcija raspodele poslova koje }e svaki od sudija u osnovnim sudovima i wihovim jedinicama obavqati. - Rezultat svega toga je, pored pove}ane efikasnosti u sudstvu, pove}an i broj onih koji ne}e imati posla-bi}e vi{ak i wima }e se se ponuditi sporazumni raskid radnog odnosa, a ste}i }e mogu}nost i pravo na otpremninu koja }e iznositi 120 evra za godinu radnog sta`a. Naravno, sudije najvi{e zanima koliko }e ih ostati, {to }e se uskoro znati – rekla je predsednica Op{tin-

skog suda u Alibunaru Bakara Tomi}. Dodala je da se nimalo ne}e osetiti mawkawe prava pojedinaca da u pred sudovima koriste svoj materwi jezik ,kako je to i u dosada{woj praksi radilo, radi se o osnovnom zagarantovanom ustanom pravu svakog gra|anina Srbije. Ipak, gra|ani se pribojavati da }e se zbog smawenih funkcija jedinica sudstva, morati da idu do Vr{ca i Pan~eva i tako imati mnogo ve}e tro{kove od onih koje su imali u op{tinskim sudovima na podru~ju svoje op{tine. Sve o tome, pa i drugim pitawima razjasni}e se kada, posle nove godine, po~ne da se radi po novoj organizacionoj {emi u sudstvu. R. Jovanovi}

Naredna godina bez razvojnog buyeta BE^EJ: Posle vi{esatne rasprave, odbornici be~ejskog parlamenta su na sednici ve}inom glasova doneli Odluku o buxetu za 2010. godinu. Pre toga je na~elnica Odeqewa za finansije Op{tinske uprave Angelina Horvat u najkra}im crtama prezentovala tehniku kako se do{lo do ukupnog iznosa prihoda i primawa u visini od 758.829.000 dinara, ali je ve} u svom izlagawu predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi naglasio da je realni iznos na koji se mo`e ra~unati 527.829.000 dinara. - Bila bi velika avantura da smo planirali ve}i iznos – rekao je Knezi. - Ovo je realnost i od we ne smemo be`ati, kao {to je realnost da Be~ej u posledwih

dvadesetak godina nikada nije imao progresivni i razvojni buxet, pa je bilo iluzorno o~ekivati da ovaj sada bude takav. A onda je krenula rasprava i „rafal“ iz redova opozicije zapo~eo je {ef odborni~ke grupe Srpska sloga Dragan @ivkov Xaja (SRS), nastavio wegov strana~ki kolega Neboj{a Kolarski, pa odbornik Nove Srbije mr Du{an Stefanovi}, zatim mr Zoran Suboti~ki iz lokalne stranke „Kao jedna ku}a”... Svako od wih je davao odre|ene primedbe, na koje je ~elnik be~ejske izvr{ne vlasti Peter Knezi poku{avao da prona|e odgovor. U jednom momentu se rasprava pretvorila u veoma `ustri dijalog doskora{wih koalicionih partnera Pe-

Carska palata otvara vrata SREMSKA MITROVICA: Carska palata rimskog Sirmijuma, u kome su stolovali ~uveni imperatori, danas }e sve~ano biti otvorena. Kako je rekao direktor Zavoda za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici Qubi{a [ulaja, na sve~anosti se o~ekuju mnogobrojni zvani~nici, me|u kojima i predsednika Republike Srbije Boris Tadi}, predstavnici kulturnog `ivota, ambasada i turisti~kih agencija i organizacija. - Ovo je za Sremsku Mitrovicu i wene turisti~ke potencijale, veliki dan kada }emo svetu pokazati rasko{ carske palate i rimskog Sirmijuma – rekao je [ulaja i dodao da }e konzervatorski radovi na lokalitetu i otkrivenim mozaicima biti zapo~eti slede}e godine, a zavr{eni do kraja 2011. U toku je i izrada makete Sirmijuma, koja bi trebalo

da bude okon~ana na prole}e, pa }e turisti mo}i da vide kako je izgledao anti~ki grad pre punih 17 vekova. Uz samu palatu je grandiozni hipodrom, koji se sa severne i severoisto~ne strane naslawa na wu i iz ~ije se sve~ane lo`e imperator izlazio pred narod. Carska palata je jo{ 1957. godine, od kada traje i sistematsko istra`ivawe u Sirmijumu, privukla veliku pa`wu arheologa, ali i {iroke javnosti. Palata je bila pravougaone osnove, u sredi{tu se nalazilo prostrano centralno dvori{te s atrijumom i fontanom, otkriveni su masivni anti~ki zidovi, delovi ure|aja za grejawe, mozai~ki podovi na 350 kvadrata, s ornamentima i fragmentima fresaka s biqnim motivima, plo~ice od raznobojnog mramora, te ostaci vodovodne i kanalizacione mre`e.

Carska palata spremna za goste

-Tim projektanata i stru~nih saradnika na{eg Zavoda, uva`avaju}i najvi{e evropske standarde u za{titi arheolo{kih nalazi{ta izradio je projekat nat-

su ostaci lokaliteta, mozaici i drugi eksponati anti~kog doba. Ovde se nalaze i ulazna platforma s galerijom, prostor za prijem posetilaca, garderoba,

Putevima rimskih careva Sirmijum je na turisti~koj mapi projekta „Putevima rimskih careva”, koji treba da dovede u Srbiju ve}i broj turista. Ovaj projekt je uradila Turisti~ka organizacija Srbije i nadle`na dr`avna ministarstva, kako bi se anti~ko blago staro 1.700 godina valorizovalo i predstavilo turistima. Sirmijum }e tako|e biti i od velikog zna~aja 2013. godine, kada se bude obele`avalo 1.700 godina hri{}anstva i potpisivawa Milanskog edikta. krivawa Carske palate – obja{wava [ulaja. -Unutar palate projektovana su dva nivoa me|usobno povezani stazama za kretawe posetilaca. U dowem nivou posetioci mogu da vide i do`ive istoriju. Tu

Mozaici u Carskoj palati

Odmor uz pravi ba~ki doru~ak

puno koko{aka, pataka, gusaka, }uraka, morki, u oborima su nam sviwe, vijetnamske i durok, imamo ovce i jagawce. Ambari i magazini su nam, tako|e, puni na{ih proizvoda, u {pajzevima su na policama do tavana pore|ane dunsfla{e i tur{ija, a u podrumu su burad s rakijom i vinom. Zna~i, sve je tu, gost samo treba da po`eli, a mi }emo to da realizujemo. Predsednik najve}e potiske op{tine Peter Knezi je na otvarawu sala{a izrazio nadu da }e putem Martinovi}a krenuti jo{ neki me{tani Poqanice, ali i dru-

gih naseqa u op{tini, jer okru`ewe nudi {irok dijapazon mogu}nosti za odmor. Goste je pozdravila i po`elela im da u`ivaju u svim |akonijama koje su pripremili za wih,{to su oni malo kasnije maksimalno iskoristili, gazdarica Ana Martinovi}, a onda je zajedno sa pomo}nikom sekretara za privredu u Izvr{nom ve}u AP Vojvodine zadu`enim za turizam Erneom Varwu i Peterom Knezijem presekla crvenu traku i tako na simboli~an na~in otvorila vrata gostima. V. Jankov

11

ZASEDALI ODBORNICI BE^EJSKOG PARLAMENTA

DANAS VELIKA SVE^ANOST U ANTI^KOM SIRMIJUMU

SVE^ANO OTVOREN KOSORU[ SALA[ U POQANICI

POQANICA: Nekada je sala{arstvo bila zna~ajna privredna grana u be~ejskom regionu, a sada je napravqen prvi korak na putu da ima zapa`enu ulogu u turisti~koj ponudi. Ovde je izme|u dva svetska rata bilo preko 160 sala{a, a u subotu je za turiste sve~ano otvaren Kosoru{ sala{ u ataru najmaweg naseqa be~ejske op{tine Poqanici. Zajedni~ko i za onda{we i za sada{we vreme je da se na sala{u radi od jutra do sutra. - Po povratku iz Nema~ke, gde smo radili, supruga Ana i ja smo odlu~ili da kupimo nekada{wi Kosoru{ sala{, renovirali smo ga i, evo, ponudili turistima kao ku}u za odmor - ka`e doma}in Jo`ef Martinovi}.- Imamo osam le`ajeva za izdavawe i zahvaquju}i saradwi s turisti~kim agencijama, ve} smo popunili kapacitet do polovine januara. Pravo interesovawe za ovakav vid odmora o~ekujemo od prole}a. Kod nas je preno}i{te sa pravim ba~kim doru~kom 1.020 dinara. Ko od gostiju odlu~i da ru~a i ve~era u na{em aran`manu, onda se zajedni~ki dogovorimo o meniju, a cena je, uglavnom, 600 dinara po obroku. Vidite i sami da nam je dvori{te

ponedeqak14.decembar2009.

prodavnica suvenira i kafe. Radi o~uvawa anti~kih materijala u palati }e biti regulisana vla`nost vazduha i temperatura, kako bi ostala neo{te}ena za slede}a pokolewa. S. Bojevi}

DVESTA GODINA VRBASKE GIMNAZIJE

„Mladi dani” za stara se}awa

VRBAS: U sklopu obele`avawa 200 godina postojawa Gimnazije u Vrbasu, tokom vikenda je u sve~anoj sali ove {kole odr`ana promocija specijalnog broja lista „Mladi dani”, ~asopisa u~enika vrbaske Gimnazije koji je osnovan jo{ 1955. godine. Za specijalni broj lista pisali su nekada{wi urednici i ~lanovi redakcije koji su danas ugledni doktori, ekonomisti, profesori, in`eweri, novinari, politi~ari. Ukupno tridesetak novinara gimnazijske redakcije iz raznih wenih generacija kroz tekstove o tim vremenima prisetilo se {ta je tada za wih zna~ilo biti |ak vrbaske gimnazije. Na sve~anosti povodom izlaska „Mladih dana”, okupila se ve}ina autora tekstova, koji su pred dana{wim profesorima i |acima jo{ jednom priznali da se}awa na gimnazijske dane bude samo pozitivna ose}awa i predstavqaju najlep{i deo mladosti. - U „Mladim danima” sam se inficirao novinarstvom kojim se i danas bavim. Od tada sam napisao mnogo tekstova, pre`iveo i do`iveo mnogo toga, ali samopouzdawe koje sam imao dok sam pisao tek-

stove za ovaj list, ve}e je nego {to sam ga stekao tokom cele novinarske karijere - rekao je nekada{wi vrbaski gimnazijalac, danas glavni urednik „Dnevnika” Aleksandar \ivuqskij. Sli~ne uspomene su iznosili i ostali prisutni, uz poruke dana{wim gimnazijalcima da zadr`e pozitivan duh i da nikad ne zaborave ko su i odakle su jer }e tako dati doprinos Gimnaziji i „Mladim danima” da proslave jo{ mnogo ro|endana. Nekada{wi gimnazijalci, sada qudi u sredwim, pa i poznim godinama `ivota, kroz razne anegdote i do`ivqaje poku{ali su da pribli`e dana{wim generacijama sliku o gimnaziji od pre tri, ~etiri, pa ~ak i pet decenija, dok su im sada{wi u~enici Gimnazije „@arko Zrewanin” ulep{ali okupqawe muzi~kim i dramskim programom. ^itali su se tekstovi iz „Mladih dana” od pre tridesetak godina, a mnogi autori koji su bili u subotu prisutni u gimnaziji, prijatno su se iznanadili i podsetili na novinarske kvalitete koje su imali dok su bili u~enici vrbaske {kole. N. Perkovi}

tera Knezija i mr Zorana Suboti~kog. - Imam re{ewe kako da se op{tinski buxet uve}a. Podnesite ostavku, predsedni~e, i raspi{ite izbore, jer oni uvek donose novac - rekao je Suboti~ki, koji je, uzgred re~eno, ne{to kasnije podneo ostavku na odborni~ki mandat i tako neslavno zavr{io aktuelnu odborni~ku epizodu. Odbornici su doneli odluke o izmenama i dopunama Statuta op{tine Be~ej, o uskla|ivawu Prostornog plana sa Zakonom o planirawu i izgradwi, izradi Plana generalne regulacije naseqa Be~ej, javnim zalenim povr{inama, prestanku va`ewa Odluke o dr`awu doma}ih `ivotiwa. V. Jankov

VESTI Zakupqena tek ~etvrtina zemqi{ta SUBOTICA: Od oko 2.500 ponu|enih hektara dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta u zakup je na pro{lonedeqnoj licitaciji poqoprivrednicima izdato tek oko 675, {to predstavqa oko 25 posto ponu|enog zemqi{ta. Tako|e, od prijavqenog 141, odr`ano je tek 29 nadmetawa, tj. oko 20 posto, a od deset katastarskih op{tina nadmetawa nisu odr`ana za izdavawe dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta u ^antaviru i Novom gradu. Kako je naveo ~lan Komisije za izdavawe dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta Grgur Stipi} slabo zanimawe poqoprivrednika pratila je i slaba licitacija, pa je tako naj~e{}i slu~aj bio da se pojavi tek jedan zainteresovan koji, naravno, nije hteo da podi`e osnovnu cenu koja se kretala od 3.000 do 17.000 dinara. -Trenutno poqoprivrednici nemaju nikakvog ekonomskog interesa za zakup zemqi{ta - rekao je Josip Ma~kovi} iz Qutova.Radimo pod potpuno neizvesnim uslovima, u kojima se ne zna ni kakve }e otkupne cene biti niti kakvo nas nevreme mo`e zahvatiti. Jednostavno, rizik je mnogo ve}i nego {to bi bila eventualna dobit u slu~aju dobrog roda i dobrih cena. Z. R.

Asfalt na prole}e VOJKA: Ulica Drage Jovanovi} u kojoj `ive Romi, a koja se nalazi u Vojki bi}e asfaltirana na prole}e. Kako je planirano, put kroz ovu ulicu bi}e spojen sa asfaltnim kolovozom u Ulici vojvode Mi{i}a. Trenutno je u toku ravnawe terena za put i postavqawe tampon podloge. Izvo|a~ radova je „Sremput”. Na kraju ove ulice trebalo bi da se nalazi i de~je igrali{te i sportski teren, a novac za ovo obezbedila je Humanitarna organizacija „CARE Internacional Serbia” u okviru projekta „Osna`ivawe i integracija Roma u Vojvodini” i op{tina Stara Pazova. Savet MZ Vojka je u proteklih mesec dana doneo i odluku da poboq{a javnu rasvetu u Vojki, a za postavqawe sijalina na bandere bi}e ulo`eno 200 hiqada dinara. Radove izvodi firma „Svetlo” kojoj je na tenderu povereno i odr`avawe javne rasvete. A. N.


12

DRU[TVO

ponedeqak14.decembar2009.

BANA]ANI SIROMA[NIJI, QU]I, STARIJI I NEPISMENIJI

Sve je crwe u Novoj Crwi Dru{tvena slika o Bana}anima godinama je sve gora, bez ikakvih izgleda da bi se u dogledno vreme mogla popraviti. Posledwi izve{taj Centra za socijalni rad u Zrewaninu kazuje da je u gradu i daqe puno nezaposlenih, stanovni{tvo je sve starije, opada broj sklopqenih brakova a istovremeno se de{ava sve vi{e razvoda. Ovih dana i iz Op{tine Nova Crwa sti`u lo{e vesti – zbog negativnog prirodnog prira{taja i velikih migracionih kretawa u toj sredwobanatskoj komuni pove}ava se broj nepismenog stanovni{tva! Zbog ovako nepovoqnih obele`ja, zrewaninski Centar za socijalni rad u idu}oj godini planira da pove}a obim aktivnosti, prvenstveno kad se radi o socijalnoj za{titi dece i odraslih sa posebnim potrebama. Usled sve lo{ijeg materijalnog stawa Zrewaninaca o~ekuje se porast broja porodica koje ne mogu da brinu o deci. Jedino re{ewe u takvim slu~ajevima je izdvajawe mali{ana iz famili-

Kod hraniteqa je boqe nego u ro|enoj familiji

Ovakve informacije pristizale su iz Centra za socijalni rad i ranijih godina. Analize ukazuju da se za ~etiri godine broj socijalno ugro`enih porodica udvostru~io! O tome najboqe svedo~e

Brak probudio goropadne naravi Naj~e{}i razlog koji supru`nici navode u tu`bi za razvod braka je - neslagawe naravi! Alkohol i prequba su tako|e jedan od ~estih uzroka, ali se u posledwe vreme supru`nici razilaze i zbog naglog pogor{awa materijalne situacije, sve ve}e bede, gubitka posla, pa i zajedni~kog `ivota u vi{egeneracijskim zajednicama. Gotovo u 90 odsto parnica, na zahtev suda, u~estvuje Centar za socijalni rad zbog za{tite maloletne dece i ostvarivawa roditeqskog prava nad wima. Tako|e, sve je vi{e mladih koji rano i nepripremqeni u|u u brak, na brzinu izrode decu, a nisu re{ili svoja egzistencijalna pitawa. ja, zbog ~ega }e Centar i daqe raditi na popularizaciji hraniteqstva kao oblika za{tite. Mogu}e je, tako|e, da u 2010. bude brojnija omladina sa problemima u pona{awu, ali i porodice sa poreme}enim familijarnim odnosima.

zvani~ni podaci da su 2004. svega 984 familije ostvarile pravo na materijalnu pomo}, dve godine kasnije bilo ih je 1.616, a 2008. ~ak 2.040! - Mislimo da }e u narednoj godini biti vi{e zahteva za pomo}

`rtvama nasiqa u porodici, jer se o ovom problemu do sada nije javno govorilo. Podaci policije govore da je broj `rtava daleko ve}i od onog koliko nam se qudi obra}a za pomo} – zakqu~uju u Centru. Uz sve socijalne neda}e koje su ih pritisle, Bana}ane je po~ela da karakteri{e i nepismenost. Po podacima iz Strate{kog plana razvoja Op{tine Nova Crwa od 2009. do 2013. udeo nepismenog stanovni{tva od 5,3 odsto na oko 12.700 `iteqa duplo je ve}i od pokrajinskog proseka koji iznosi 2,5 odsto. Autori ove studije dr Branislav \ur|ev i dr Tamara Kova~evi} smatraju da je vrlo mogu}e da na ovako visok procenat nepismenosti uti~e zna~ajno prisustvo romskog `ivqa koje, u najve}oj meri, zaobilazi {kolske klupe. Razlog je verovatno i taj {to obrazovanije stanovni{tvo napu{ta ovu nerazvijenu pograni~nu op{tinu i u potrazi za poslom i boqim uslovima `ivota odlazi u urbanije sredine. @. Balaban

Romi prose~no `ive 49 godina Vlada Srbije je Akcioni plan unapre|ewa zdravqa Roma usvojila jo{ 2005, ali predstavnik Sekretarijata za sprovo|ewe Nacionalne strategije za unapre|ewe polo`aja Roma Quan Koho navodi da je prose~na du`ina `ivota wegovih sunarodnika 49 godina, a tek svaki stoti `ivi du`e od 60. Ministarstvo zdravqa je po-

sledwih godina sprovelo vi{e projekata u okviru wih je vakcinisano 3.936 romske dece, 903 upisano u {kolu, a obezbe|eno zdravstveno osigurawe za wih 44 odsto. U posledwe dve godine evidentirano je 24.125 porodica sa 87.111 Roma, nabavqena dokumanta za 1.333, zdravstveno osigurawe za 2.564 i materijalna pomo} za 567 Roma.

PO PALANA^KOM ATARU DO [KOLA, UMESTO U^ENIKA, PUTUJU NASTAVNICI

U~iteqi na rubu nervnog sloma sti. – Ali, velike tro{kove ima Vajkaju se prosvetari Ba~ke i lokalna samouprava. Sve {koPalanke i okolnih sela {to pre le u na{oj op{tini raspola`u reforme obrazovnog sistema, sa 57.088 kvadrata, a tro{kove oni nisu imali vremena da regrejawa, popravke, odr`avawe formi{u svoj mentalni sklop, objekata, ali i prevoza zaposlepa da se sprema za vremena „ninih pla}a op{tina iz svog buxekad te`a“. Jer, gotovo sve {kole, ta. Preko sto prosvetara putuje posebno one tri gradske, ujedno i na posao, a u nekim selima svi zanajve}e, iz godine u godinu gube po jedno odeqewe. Izuzetak su izbegli~ka vremena, kada gotovo nigde nije bilo praznih klupa. Kada u osmoqetkama, a deset ih je u op{tini, jednoj specijalnoj i muzi~koj „u~e“ gube odeqewa, kasnije }e mawe posla imati i profesori. Gube u~iteqi na plati, ali vele najvi{e `ivce. Tri gradske osnovne {kole poha|a gotovo 2.500 |aka, a jo{ ih je 1.500 u ataru. Onih ratnih devedesetih bilo je 5.000 osnovaca i 2.500 sredwo{kolaca, a danas tri palana~ke O[ „Branko ]opi}” u Mladenovu posleni su putnici. U buxetu za sredwe {kole poha|a jedva 1.800. 2010. smo predvideli 113 milioU obrazovawu je zaposleni oko na dinara samo za ove namene, za 700 qudi, a za wih osim Cvetkoosnovno obrazovawe nameweno je vi}evog kabineta i op{tina iz82,5, a sredwe 30,5 miliona dinadvaja zna~ajna sredstva. ra. Ima seoskih {kola sa 7-8 |a- Nije tajna da ministarstvo ka u ~etiri razreda, ali ako ih prosvete 96 odsto novca izdavaja zatvorimo svi tvrde da time gaza plate zaposlenih u obrazovasimo i selo. To niko ne `eli da wu – ka`e mr Neboj{a Kuzmanouradi, pa moramo da pla}amo. vi}, rukovodilac op{tinskog M. Suyum odeqewa za dru{tvene delatno-

Nagrade za |ake, ali i mentore Izvr{no ve}e Vojvodine }e i na kraju ove godine s po 16.500 dinara nagraditi osnovce i sredwo{kolce koji su pro{le {kolske godine bili najuspe{niji na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu u oblasti nauke, tehnike, umetnosti i sporta, a priznawa i po 10.000 dinara pripa{}e i wihovim mentorima. Kandidate za laureate, a bilo ih je ~ak 250, predlagali su {kole, prosvetni savetnici, Centar za likovno vaspitawe dece i omladine Vojvodine, Muzi~ka omladina Vojvodine, Narodna tehnika Vojvodine, Sportski savez Vojvodine, ~asopis “Neven” i univerzitetski profesori koji prate takmi~ewa na republi~kom nivou u organizaciji Ministarstva prosvete. Nagrade za 30 najboqih u~enika i wihovih mentora bi}e sve~ano uru~ene 16. decembra u sedi{tu pokrajinske vlade, kad i {est specijalnih pohvala |acima koji su vrhunske rezultate postizali i ove, ali i ranijih godina, a 89 uspe{nih |aka pohvale Izvr{nog ve}a Vojvodine dobi}e u svojim {kolama. Za laureate su obezbe|eni i pokloni donatora, a ove godine to su Vojvo|anska banka, Elektrovojvodina, Telekom, te izdava~ke ku}e “Dnevnik”, “Prometej” i Zavod za izdavawe uxbenika. D. D.

DNEVNIK

SILNE PREDRASUDE SPRE^AVAJU TRANSPLANTACIONI PROGRAM U SRBIJI

Strah od saobra}ajki „re`iranih” zbog bubrega

Na listi za transplantacije donora, kra}e ~ekawa organa i KCV: kako da budem siguran da organa u Srbiji samo na bubreg nadu da }e mnogi pacijenti, za ako potpi{em karticu, nekome ~eka vi{e od 800 bolesnika, oko koje je transplantacija jedini ne}e biti nare|eno da me prega50 transplantaciju jetre, a pevid le~ewa, biti operisani na zi kako bi do{ao do organa, ili, toro srca. Osim ove pomo`e li se desiti da me stoji i lista sa oko 200 proglase mrtvim, a da lica koji ~ekaju presato nisam... |ivawe bubrega sa `iProblem nedovoqno vih osoba. Po donatororgana za transplantastvu organa Srbija je ciju postoji u celoj jo{ uvek na planetarEvropi, posebno u zenom za~equ, pa na mimqama sa mawe `iteqa, lion stanovnika ima pa je zato naro~ito wimawe od dva donatorma zna~ajna organizacistva godi{we, a zadovoja “Eurotransplant”. qavaju}i broj je izme|u Ako Srbija postane we20 i 30. Primera radi na ~lanica baza potenSAD ih registruje 26, cijalnih davalaca orgadok je [panija sa 30 dona pove}ava se sa 7,5 minora, zemqa sa najve}om liona, koliko ima stastopom u Evropi. Srbinovnika, na 150 milioja ima vrsne stru~wake, na, pa se verovatno}a opremqene zdravstvene dobijawa organa za paustanove gde se ovakvi cijenta pove}ava. Od zahvati mogu izvoditi, ove organizacije pomo} ali ne i razvijenu svest za transplantaciju gogra|ana o zna~aju trandi{we zatra`i preko splatacije. Donorstvo 6.500 qudi, a u wenom kod nas je tek na po~etdosada{wem radu preko ku, pa su VMA i Kli130.000 dobilo je prilini~ki centar Vojvodine ku da im bude transplando sada izdale tek oko tiran neki organ. Pri30.000 donorskih kartistupawe je va`no je i jer ca, {to je nedovoqno za bi se pove}ao kvalitet redovni transplantaci- Hirurzi nemaju „materijala” za rad rada na{eg zdravstva u oni program. oblasti transplantaciKCV, koji vodi kampawu “ vreme i wihovi `ivoti spaseni. je. U razgovorima Ministarstva [ansa za novi `ivot” u okvoru Postupak izja{wavawa za dozdravqa i “Eurotransplanta” donorske mre`e Vojvodine, ~inorstvo je jednostavan: ispuwaSrbija je dobila {ansu da ukolini mnogo na informisawu grava se formular koji se dobija u ko za par meseci ispuni odre|e|ana o zna~aju ne uslove, potzave{tawa orpi{e prelimigana, pa ne ~udi narni sporazum Donorskom centru KCV gra|ani upu}uju i {to je iz dana u nebulozna pitawa: kako da budem siguran da nekome o saradwi. Tada dan sve vi{e kobi neki od nane}e biti nare|eno da me pregazi da bi do{ao ji su potpisali {ih pacijenata do organa, ili, mo`e li se desiti da me proglase kojima je organ svoje donorske mrtvim, a da to nisam kartice. U kamhitno potreban pawu se ukqu~uza novi `ivot, ju osim medijrecimo deca, buskih ku}a, tako i, odnosno seKCV, podaci se unose u kompjubre`ni bolesnici sa imunolokretarijati za zdravstvo i inter i izdaje se kartica. Me|u{kim komlikacijama na dijaliformacije Izvr{nog ve}a Vojtim, jo{ uvek je mnogo qudi koji zi, hitna stawa u bolestima jevodine, koji su potpisali prose prema zave{tawu organa odtre... mogli da dobiju organ u rotokole o saradwi s KCV na pronosi sa velikim rezervama i neku od 48 sati iz neke od dr`ava mociji tog prijekta. Podizawe poverewem. To potvr|uju brojna Starog kontinenta, ~lanica svesti gra|ana o transplatacipitawa koja sti`u na adresu Do“Eurotransplanta”. ji, vaqa da rezultira ve}i broj norskog informacionog centra J. Barbuzan

INTERNACIONALA OBRAZOVAWA PROTIV MERA [TEDWE KOJE MMF TRENIRA PO SVETU

Kresawe prosvetara u vi{e nastavaka Plate na ledu ove, a i naredne godine tek su deo posledica svetske krize koja je pogodila i obrazovawe Srbije. No, pored nov~anika koje tawi inflacija prosvetari se ove godine pate i sa nesigurno{}u zbog neminovne racionalizacije broja zaposlenih. Sa`imawe odeqewa ve} je po~elo, pojavili su se i prvi tehnolo{ki vi{kovi, a tokom 2010. bi}e i ozbiqnog preispitivawa mre`e {kola. I mada nije neka uteha, takvo stawe nije samo kod nas. Naime, posao u prosveti vi{e nije sigurno uhlebqewe ni u drugim zemqama, koje pogo|ene recesijom tako|e smawuju tro{ak za obrazovawe, {to neretko dovodi do kresawa zarada pa i otpu{tawa. Zato je Internacionala obrazovawa, ~iji je ~lan i Sindikat obrazovawa Srbije, objavila Deklaraciju, koja ocewuje da je otpu{tawe nastavnika, smawewe buxeta za obrazovawe, ni`e plate i zatvarawe {kola neprihvatqiv politi~ki izbor, te da zemqe gde se ovakve mere sprovode one moraju biti zaustavqene. Politi~arima se poru~uje kako treba dva put da razmisle pre nego {to primene restrikciju ili uzmu kredite koje me|unarodne finansijske organizacije, daju pod uslovom da se primeni rigorozna {tedwa u ovoj oblasti. Internacionala obrazovawa je zabrinuta pre svega podacima prikupqenim od svojih ~lanica, prema kojima se u mnogim ze-

mqama, ve} u prvim revizijama buxeta, na meti na{lo obrazovawe. U Litvaniji su ove godine plate nastavnika smawene za ~etiri odsto, u ^e{koj }e se 2010. izdvajawa za obrazovawe smawiti za pet odsto, {to podrazumeva i mawe plate, a sli~no je i u Slova~koj i Rumuniji, gde }e prosvetni buxet biti siroma{niji za ~ak 10 odsto, pa se o~ekuje ka{wewe plata i otpu{tawe vi{ka zaposlenih. Plate nastavnika u Hrvatskoj smawene su za {est odsto, u BiH i Ma|ar-

je u obrazovni sektor. Sa 2,14 odsto BDP izdvojenog za obrazovawe u 2001, pre tri godine stiglo se do 3,5 odsto, ali je to jo{ uvek daleko od zacrtanih {est odsto, te su i plate srpskih prosvetara u osnovnim {kolama, u odnosu na kupovnu mo}, me|u 13 najni`ih u Evropi. Da }e onih {est posto morati jo{ da pri~eka kazuje i predvi|awe ovog izve{taja da BDP naredne godine kod nas ne}e rasti, te je jedan od uslova za dobijawe kredita MMF-a od 2,8 milijar-

Doma}i nastavnici mogu biti jo{ i zadovoqni {to su im plate “samo” zale|ene, jer su wihovim kolegama u Hrvatskoj smawene za {est odsto, BiH i Ma|arskoj 10, a Letoniji ~ak za petinu skoj za ~ak 10, korekciju nani`e trpe i wihove kolege u Makedoniji, dok je u Poqskoj, pored kresawa plata, smawen i broj nekih odeqewa. U Estoniji su nastavni~ke plate prvo malo pove}ane, ubrzo vra}ene na staro, ali su zato skresani tro{kovi za obnovu {kola. Izgleda da su najgore pro{li nastavnici u Letoniji, ~ije su plate skresane za petinu, a buxet za ~ak polovinu. Izve{taj Svetske banke navodi da se srpska ekonomija od 2001. stabilno oporavqa, sa stopom rasta od oko pet posto bruto dru{tveni proizvod godi{we, a deo tog rasta investiran

di evra bilo i smawewe tro{kova u svim javnim sektorima, ukqu~uju}i i obrazovawe. Zato }e dr`ava morati da obrazovnim reformama koje, izme|u ostalog, predvi|aju i minimum od 30 |aka u odeqewu, buxetu u{tedi ~ak 40 odsto. S druge strane, srpske sindikalce podr`avaju kolege iz sveta u oceni da je ovakva {tedwa u suprotnosti s potrebama obrazovnog sistema , da me|unarodni zajmovi imaju veliki uticaj na tro{ewe u javnom sektoru, a obrazovawe je jasna `rtva krize u zemqama regiona. D. Deve~erski


DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak14.decembar2009.

13

HEDONIZAM POTENCIJALNIH RODITEQA PROREDIO STANOVNI[TVO SRBIJE

Intelektualke odbijaju da peru pelene Pitomci vaspita~ice Mire Acin

PRVA SLOVA PO RECEPTU VRTI]A IZ BANATSKOG ARAN\ELOVA

Bar da terasa ne proki{wava U obdani{tu u Banatskom Aran|elovu uvek je veselo u sva tri odeqewa o kojima brinu vaspita~ice Mire Acin, Milice Rodi} i Lenke Domonko{. U pripremnoj grupi su 22 budu}a prvaka, u onoj od tri do pet godina su 23 mali{ana, a u grupi na ma|arskom wih {estoro. Uslovi u vrti}u su dobri, a mali{anima jedino nedostaje sala, pa fiskulturu rade u~ionicama. Problem je i {to terasa na ulazu proki{wava, a ona povezuje sve prostorije sa sanitarnim ~vorom. Popravka nije skupa, ali je hitno zbog bezbednosti dece, jer plo~ice kad je ki{a postaju klizave. Ni mala sredina na severu Banata nije prepreku da Mira Acin u svojoj grupi ve} drugu godinu uspe{no sprovodi projekat „Igrom do ~itawa“, kako bi decu {to boqe spremila za ve{tinu ~itawa i polazak u {kolu.

- Sa decom se radi od tre}e godine do polaska u {kolu. Iz literature i dobre prakse osmislila sam ovaj projekat, koji sadr`i preko 90 raznih igara - obja{wava Acin. - Projekt }emo predstaviti u Novom Sadu 30. januara na manifestaciji „Primer dobre prakse“ i u aprilu na Zlatiboru jer je svrstan me|u 40 najboqih koji se sprovode u Srbiji. Sve potrebne rekvizitete prave vaspita~i i deca, u radionice se ukqu~uju i roditeqi, a imam i punu podr{ku novokne`eva~ke Pred{kolske ustanove „Sre}no dete“. Deca u~estvuju u igrama za razvoj govora, uo~avawu rime, prvog i zadweg glasa u re~i, rastavqawu re~i na glasove i sastavqawe glasova u re~i... Ve`baju i pisawu svog imena, ali ne klasi~no, nego pravqewem slikovnica i crte`ima. M. Mitrovi}

Poru~io nedavno lider DS Boris Tadi} da ih, kao nosioce vlasti, narednih godina ~ekaju „znoj i suze“ kako bi se Srbija ekonomski oporavila i dodao da je najve}i problem dr`ave smawewe stope ra|awa i broja stanovnika. - Ne mo`e se obezbediti razvoj dru{tva koje nema dovoqno stanovnika, niti obezbediti stabilnost zemqe ako se ~itavi weni delovi prazne – istakao je Tadi}. Ako re~i sa skupa demokrata prerastu u zvani~ni dr`avni zadatak onda nas ~eka, osim znoja i suze, vaqda i qubav, jer je nesporno da Srbi nestaju kao Hazari i preti im opasnost, da ako nastave sa sve re|im ra|awem, da za nekoliko decenija postanu mawina u sopstvenoj dr`avi. Naime, od posledweg popisa iz 2002. u Srbiji se broj stanovnika smawio za oko 163.000 . Po procenama da bi prirodni prira{taj postao pozitivan svaka porodica treba da bar najmawe ~etvoro dece, dok se danas i dvoje zbog te{kih uslova `ivota smatraju luksuzom. Mr Biqana S. Spasi}, koja se ve} godinama bavi demografskim problemima Srbije, kao drasti~an primer nestanka stanovnika navodi Sremsku Mitrovicu gde su 2002. umrle 254 osobe vi{e nego {to se rodilo. Ta razlika je 2004. bila 329, a lane 478. - Podaci su frapantni i ponavqaju se u svakom zaseoku, op{tini , gradu, okrugu. Mi se kao narod smawujemo. Ove godine pozivitivan prirodni prira{taj imaju samo op{tine Bujanovac, Pre{evo, Tutin i Novi Pazar. Prose~an Srbin u{ao je u petu deceniju `ivota, tad se deca ne ra|aju, a takvo stanovni{tvo ne mo`e da stvara

nacionalni dohodak, niti brani zemqu – obja{wava Spasi}. Ona je tragaju}i za odgovorom za{to Srbi nestaju analizirala razloge za nera|awe, zgra`avaju-

Mr Biqana S. Spasi}

}i se {to se u Srbiji godi{we obavi oko 300.000 abortusa, {to ona smatra ~edomorstvom. Ocewuje da ukoliko je broj abortusa ta~an, to zna~i da je za posledwih 20 godina „ubijeno“ {est miliona

dam procenata mladih parova je ispod granice siroma{tva i ima neke realne ekonomske razloge. Ve}ina ka`e: skupa su „Kikova“ kolica, „pampers“ pelene, „Xon-

Bez „Xonsonove“ kreme decu je „te{ko“ gajiti sonove“ kreme... Ako neko nema para za „pampers“ neka koristi obi~ne pelene. Ali tada intelektualka obi~no ka`e „E onda posle moram da ih perem“. Tu spoznamo da je pravi razlog za izbegavawe

Oko 300.000 abortusa godi{we se obavi u Srbiji, {to mr Biqana Spasi} smatra ~edomorstvom. Za posledwih 20 godina „ubijeno“ je {est miliona qudi, odnosno toliko nije ro|eno jer je neko drugi to odlu~io qudi, odnosno toliko ih nije ro|eno, jer je neko drgui to odlu~io. - U anketi kao razlog za nera|awe gotovo ispitanih 93 odsto navodi hedonizam, samoqubqe, karijerizam. S druge strane, samo se-

ra|awe nespremnost roditeqa da se `rtvuju i brinu o telesnom i duhovnom odgoju deteta – kategori~na je mr Spasi}. Okrivquje ona i samu dr`avi, koja ima veliki broj ministarsta-

DR@AVA BEZ DOKAZA SLALA NA GOLI OTOK, A SAD OD @RTAVA TRA@I DOKAZE DA SU NEVINI

„Jesi li ti stvarno na{a mama?” Pre {est decenija jedna re~ je bila dovoqna da bez ikakvog dokaza i su|ewa “osumwi~eni” bude progla{en za Staqinovog {pijuna, koji radi protiv dr`ave. A danas dr`ava tra`i od biv{ih zato~enika Golog otoka dokaze - kr{tenice, ven~anice, dokumente, svedo~anstva i silno okapawe pred raznim {alterima - kako bi dobili papir o rehabilitaciji. I daqe obespravqeni, pre neki dan su se na akademiji u dvorani “Kolarca” prise}ali progona i zlostavqawa u kamenom paklom logora, osnovanom pre 60 godina na zloglasnom Golom otoku. U Gulagu Titovog re`ima je stradalo, procewuje se 60.000 su`awa, ali su jo{ brojniji uni{teni `ivoti ~lanova wihovih porodica. Pre`iveli zatvorenici i danas pi{u o zbivawima koje qudski mozak ne mo`e, ali zaveru }utawa, kako je naglasio predsednik Udru`ewa Velimir Jovanovi}, sru{io je biv{i zato~enik, akademik Dragoslav Mihajlovi}, svojom ~uvenom trilogijom, posve}enoj politi~kim kazamatima, od osnivawa do wihovog zatvarawa. Jovan - Joca [evaqevi} podsetio je na prvu `rtvu Golog otoka doktora Bla`u Rai~evi}a, koji se iza `ice na{ao sa svojim sinom Draganom, [evaqevi}evim kolegom sa fakulteta. - Tamo su nakon 15 dana do{li qudi, koji su se razlikovali od nas. Nisu bili u prvoj mladosti ti muslimanima iz Hercegovine. Ta grupa od oko wih 100 bila je specijalno obu~ena u srajevskim zatvorima, pa su postali unutra{wa vlast ka`wenika na Golom otoku. Po nere|ewu su bez pogovora zavr{avali sve prqave poslove i sprovodili

nevi|enu torturu. Nastala je prava Vartolomejska no} u nastavcima. Vlast je tra`ila da studenti i ostali ugledni deportovani qudi revidiraju svoj stav. Sedeli smo u mraku, osvetqeni samo svetlo{}u sa `ice i Bla`o veli Draganu i meni da revidiramo i spasemo se, a za wega je kasno, jer ne mo`e da popquje ceo svoj revolucionarni `ivot. Sutra sam ~uo da je ubijen motkama. Bla`o je oti{ao u

ostali jo{ ~etiri godine na Mramoru - prise}a se [evaqevi}. Jedan od pet pre`ivelih iz zloglasne “Petrove rupe” Nikola Golubovi} (90) ka`e da mu je du`nost da opi{e to mesto smrti, posebne ta~ka za prevaspitavawe zato~enika, koji “nisu hteli da se ukqu~e u Udbin sistem radni~kog glolooto~kog samoupravqawa.” Posledwi je odatakle iza{ao Radoje Vuki}evi} (98) koji je i danas `iv.

Gulag na morskom plavom `alu

Smiqa Filip~ev

Jovan [evaqevi}

Nakon vi{emese~nog zato~eni{tva u baru{tinama Ramskog rita, Radmila Stevanovi}, jedna od 305 `ena poslatih na Goli otok, u logoru je prvo ugledala le{ zato~ene devojke Zore Stoj{i} oka~en na jarbol Aleju velikana zajedno sa drugim `rtvama eskadrona smrti po celom svetu, a Dragan i ja

Iz mraka te rupe, s ponosom nagla{ava Golubovi}, nikad nije oti{la tada{woj vrhu{ki de-

pe{a da je neko od starih komunista poklekao i “prevaspitao se”. Jedana od 305 `ena koje su stigle na Goli otok i pre`ivela ga je Radmila Stevanovi}. Kada je 6. aprila 1950, nakon zato~eni{tva u Ramskom ritu stigla na Goli otok, prvo {to je videla bio je le{ devojke Zore Stoj{i} oka~en na jarbol. Svaka pri~a je potresna, a mo`da najjezivija je `ivot Smiqe Filip~ev (89), udovice Milojka Filip~eva Fi}e, nosioca spomenice 1941. Gledala je sa sestrama i bratom kako joj Nemci u dvori{tu ve{aju oca i oti{la u partizane me|u prvima, kao i wen mu` Fi}a. Tu se rodila qubav, kasnije krunisana sa dve }erke Mirjanom i Slobodankom. A onda je Udba samo devet

va a ono najva`nije, za brigu o porodici i stanovni{tvu, nema. - ^ini mi se da smo mi jedina zemqa koja ima dramati~nu belu kugu, a ni{ta ne ~ini. Recimo, da be-

dana po objavqivawu rezolucije IB uhapsila Fi}u. U Petrovoj jami umro je u osami. Smiqu su uhapsili 1949, samo ~etiri meseca nakon {to su presudili wenom mu`u. Zavr{ila je na Golom otoku, vezana `icom dovedena je zajedno sa sestrom Nadom. - ^etiri godine i 15 dana jedina misao mi je bila {ta je s mojim }erkama, gde su. Ludim od brige. Pokleknem, pa se pridignem. Borim se. Ko }e decu da podi`e? Tako sam gurala. Na kamenolomu, vuci, tovari, ko`a sa dlanova mi je ostajala na stenama. A stra`a ubi du{u. Kad su me }erke najzad videle zbuweno su upitale: A jesi li ti stvarno na{a mama? – zavr{ava svoju tragi~nu pri~u Smiqa. Dragan Milivojevi}

bi oprema oslobodi poreza na promet, lekovi za odr`avawe trudno}e stavi na pozitivnu listu, a ne da se kupuju, da krene kampawa protiv abortusa, a porodici vrati mesto u dru{tvu koje joj pripada. I {kole mogu uvesti demografiju kao predmet. Da im se ka`e: deco, va{i dedovi su branili Srbiju s pu{kom na ramenu, a u 21. veku Srbija se brani ra|awem. ^etiri deteta za opstanak na{e nacije. Vide}ete {ta }e biti posle ukidawa viza, intelektualci }e se opet spakovati i oti}i. Na{a ku}a se ru{i, a mi je napu{tamo i odlazimo da slu`imo tu|ine. Svaka ~ast svima, ali boqe da di`emo svoju ku}u i svoju decu – zakqu~uje Spasi}. Q. Male{evi}

VESTI Turneja „Novog optimizma“ Zrewaninski Pozori{ni klub „Zeleno zvono“ potpisao je protokol o saradwi s Pokretom „Novi optimizam“, koji je osnovan pre gotovo pet godina uz podr{ku Studentske unije Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin“ i mnogih istaknutih organizacija i pojedinaca. Obele`avaju}i prvi dan prole}a, 21. marta 2005, krenulo se na putovawe po Srbiji koje i danas traje, radi {irewa dobrih primera „Novog optimizma“. Realizovano je mnogo tematskih skupova posve}enih dru{tvenom `ivotu zemqe, regiona i sveta, koncerata, izlo`bi, promocija... – Osim akcije povodom liberalizacije viznog re`ima, nastoja}emo da promovi{emo Zrewanin kao ta~ku spajawa ne samo ekonomskih ve} i kulturnih interesa. Projektom “Novi prostori za novu kulturu” zalaga}emo se za za{titu od propadawa i vrednih objekata industrijske kulture (stare fabrike, magacini, `elezni~ki i tramvajski depoi) uz wihovo transformisawe u mesta namewena umetni~kom stvarawu i predstavqawu – ka`e Helena Dekaw iz „Novog optimizma“. @. B.

Fond za pomo} novinarima Nezavisnom udru`ewu novinara Srbije po~ele su da sti`u prijave za kori{}ewe sredstava iz Fonda za pomo} medijima i novinarima, koji radi od sredine novembra, ka`e potpredsednica NUNS-a Jelka Jovanovi}. Ta su sredstva trenutno ograni~ena i bespovratna pomo} se mo`e dobiti u slu~aju smrti, te{ke bolesti ili gubitka posla. Fond nudi i pozajmice ~lanovima, rekla je Jovanovi}eva. Trenutno raspola`e sa oko {est miliona dinara i, ako se trend puwewa od strane sponzora nastavi, 2020. od Fonda }e pomo} mo}i da dobiju i mediji. ^lanarina je 500 dinara i ~lanovi mogu da, sem pomo}i Fonda, da dobiju i povoqne bankarske kredite.


14

ponedeqak14.decembar2009.

^ETVORICA SREMSKOMITROV^ANA OSUMWI^ENI ZA DILOVAWE

Bacili drogu i vagu u pe} Policija je u Sremskoj Mitrovici saop{tila ju~e da je uhapsila ~etvoricu osumwi~enih za prodaju droge i zaplenila 91 gram heroina. Uhap{en je Milan T. (34), osumwi~en da je vo|a kriminalne grupe, i Stevica G. (31), Nikola S. (22) i Du{an S. (22), dok je za Zdravkom P. (35), drugim osumwi~enim vo|om grupe, raspisana poternica. Svi uhap{eni su iz Sremske Mitrovice. Policija je navela da su

osumwi~eni zate~eni u stanu Nikole S. i da su poku{ali bekstvo i bacili drogu i digitalnu vagu u pe}, ali su policajci sve to izvadili iz pe}i. Grupa je osumwi~ena za rasturawe heroina u Sremskoj Mitrovici i uhap{eni su privedeni istra`nom sudiji u tom mestu, koji je Milanu T. Stevici G. i Nikoli S. odredio pritvor do mesec dana, dok je Du{ana S. pustio da se brani sa slobode.

UHAP[ENA TROJKA ZBOG KRIJUM^AREWA DROGE IZ SRBIJE U BiH

Prese~en {verc heroina U koordiniranoj akciji policijskih uprava Novi Pazar, Prijepoqe i Kraqevo prese~en je me|unarodni lanac krijum~arewa narkotika iz BiH u Srbiju, i prona|eno oko tri kilograma i 150 grama pra{kaste materije za koju se sumwa da je opojna droga heroin, saop{tio je ju~e MUP Srbije.

Na magistralnom putu Novi Pazar - Sjenica, uhap{eni su Dragica S. (30) iz Barajeva, Senad F. (21) iz Novog Pazara i Sadik L. (43) iz Novog Pazara, koji je od ranije poznat policiji. Osumwi~eni su se vra}ali iz Sa-

rajeva. Dragica S. krenula je autobusom, a za wom, automobilom „micubi{i pajero“, i{li su Senad i Sadik. Po dogovoru, nakon {to su pre{li granicu, Dragica je iza{la iz autobusa kako bi nastavila put sa Senadom i Sadikom, kolima ka Novom Pazaru. Tom prilikom policija je kod osumwi~ene prona{la torbu sa

tri paketa obmotana alufolijom, u kojima se nalazila pra{kasta materija svetlo braon boje, ukupne te`ine 3.149,02 grama za koju se sumwa da je heroin. Paketi su bili u jastu~nici za{ivenom u torbi. (Tanjug)

NOVI KONTINGENT PRETE]IH PISAMA IZ AMERIKE

Fantomi prete smr}u dr`avnim funkcionerima Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ponovo su stigla pisma sa pretwama smr}u predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, kao i koordinatorima tima za hap{ewe ha{kih begunaca - ministru Rasimu Qaji}u i tu`iocu za ratne zlo~ine Vladimiru Vuk~evi}u, javila je ju~e TV B92. Pisma su poslata iz SAD, a sumwa se da su ih napisale iste osobe koje su i ranijih godina slale sli~na pisma. Potpisuju ih navodne organizacije “Crni orao”, “Kondorov skok” i “Srpski oslobodila~ki pokret Ilinois”. Portparol tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari} rekao je da pretwe ne sti`u samo preko okeana, ve} i iz regiona, navode}i da su nova pisma pretwi upu}enih Vuk~evi}u stigla iz Crne Gore. U Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine do sada je stiglo 66 prete}ih pisama. Prema Vekari}evim re~ima, ona

se shvataju ozbiqno, ali ne uti~u na rad dr`avnih slu`benika. - To je sastavni deo posla i mi ne `elimo da pridajemo preveliku pa`wu takvim stvarima. Treba biti oprezan, ne treba potceniti nijedno takvo pismo - rekao je on. Prete}a pisma, pored Vuk~evi}a, Qaji}a i Tadi}a, naj~e{}e su dobijali Vuk Dra{kovi}, u vreme dok je bio ministar spoqnih poslova, i Svetozar Marovi}, za vreme obavqawa funkcije predsednika nekada{we dr`avne zajednice, biv{a i sada{wa predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrovi}-[kero i Nata Mesarovi}, ali i Bo`idar \eli}, ^edomir Jovanovi}, @arko Kora}. Razlozi za pretwe naj~e{}e su bili u vezi s planiranim hap{ewem ha{kih optu`enika, pre svih Ratka Mladi}a i Radovana Karaxi}a. (Tanjug)

POHAP[ENI OSUMWI^ENI ZA FALSIFIKOVAWE NOVCA

U stanu {tampani la`waci ^a~anska policija saop{tila je ju~e da je u saradwi sa kraqeva~kom policijom uhapsila @ivorada B. (61) iz Trbu{ana kod ^a~ka, Fehu M. (41) iz Mrsa}a kod Kraqeva i Ivanu M. (30) iz Zemuna, osumwi~ene za falsifikovawe novca. Policija je u jednom iznajmqenom stanu u Kragujevcu prona{la i zaplenila opremu za falsifikovawe novca, navodi se u saop{tewu.

Prilikom pretresa policija je u stanu prona{la i oduzela ra~unar, kopir aparat, boje, ma{ine za izradu za{titnog holograma, vaqke, kao i vi{e drvenih profila sa sito {tampom. Tokom policijske akcije u stanu je zate~en i uhap{en @ivorad B, za kojim je Okru`ni sud u ^a~ku ranije raspisao poternicu zbog postupka koji se protiv wega vodi za falsifikovawe novca. (Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

KOD LOZNICE POGINUO PARAGLAJDERISTA

Nakon poletawa smrt u kro{wi bukve Istra`ni sudija Op{tinskog suda @ivadin Lazi} rekao je ju~e Tanjugu da je paraglajderista iz Loznice Miroslav Tursunovi} (60) izgubio `ivot prilikom pada letelice na planini Gu~evo Po wegovim re~ima, na osnovu uvi|aja, utvr|eno je da je Tursunovi} izgubio `ivot na jugoisto~noj strani Gu~eva, u kro{wi bukve visoke oko 30 metara na koju je pao ubrzo posle otiskivawa s uzleti{ta. On je uzleteo oko 12 sati, a sa wim u dru{tvu, u drugoj letelici, bio je Darko Pani} (22) iz Beograda. Pani} je rekao da je ubrzo posle poletawa primetio da je sam u vazduhu, a kasnije posle prizemqewa je uspeo da uo~i stradalog kolegu visoko na drvetu, objasnio je sudija Lazi}. Prema wegovim re~ima, zbog neprostupa~nog terena zatra`ena je pomo} MUP-a ~iji helikopter zbog lo{ih vremenskih uslova na podru~ju Gu~evu nije mogao da bude poslat na lice mesta. Tur-

Lep, ali ponekad opasan sport

sunovi}evo telo uz pomo} vatrogasaca i pripadnika specijalne jedinice policije evakuisano je preksino} oko 21.30. Nesre}a na Gu~evu je prvi ovogodi{wi udes paraglajdera u Srbiji. Lane je bio samo jedan

sli~an udes, 11. jula u ataru sela Bu~je kod Kwa`evca. Paraglajder je sli~an oblikom dana{wim, upravqivim padobranima. Su{tinska razlika je {to je paraglajder letelica kojom se pole}e zatr~avawem

(stajni trap su pilotove noge), dok padobran slu`i za bezbedno spu{tawe nakon skoka iz aviona. Paraglajder nema „pilot padobran~i}“ (za otvarawe), niti „slajder“ za usporewe procesa otvarawa, tj. ubla`avawa „dinami~kog udara“, jer nema procesa otvarawa u vazduhu, ve} je paraglajder napuwen vazduhom pre poletawa. Paraglajderi imaju ve}i broj komora od padobrana, tawe konopce i gurtne, vitkiji oblik, ve}i raspon krila. Pri slobodnom letu paraglajderom, u mirnoj atmosferi, za minut smawi se visina leta za oko 100 metara. Ali, ukoliko postoji usporeno vazdu{no srujawe, ve}e nego propadawe, let mo`e da potraje satima. Paraglajderi su projektovani za slobodno letewe, poput jedrilice ili zmaja. Svetski rekord u du`ini preleta je 324 kilometra, a u trajawu neprekidnog leta 11 sati! M. B.

SEVERNA SRPSKA POKRAJINA U VRHU EVROPSKIH REGIJA PO BROJU SUICIDA

Samoubistvo u Vojvodini na svakih 17 sati Lane je na podu~ju Novog Sada i okoline zabele`eno 35 samoubistava i osam poku{aja nasilnog prekida sopstvenog `ivota, a u prvih devet meseci ove godine ve} su te brojke prema{ene, ba{ kao i prethodnih godina, za desetak odsto. Ina~e, u Vojvodini svakih 17 sati neko sebi oduzme `ivot, po pro{logodi{wim podacima, te je po tome s 600 samoubistava u vrhu evropskih regija. Postoje razni faktori da se qudu lo{e ose}aju od zlostavqawa, otkaza, dugova, mentalnih i drugih bolesti, nespremnosti da se suo~e s prioblemima, gubitka voqene osobe, a kod tunejxera qubavnih jada, problema s ocenama i gubitka najbli`ih. Samo}a je tako|e mogu}i kriti~ni faktor, pa se ~esto desi poja~ani broj poku{aja samoubistava za praznike i vikendom u vreme kad bi trebalo da je porodica na okupu. Mada se mo`e pomisliti da je zna~ajan broj samobistava izazvan nema{tinom, to ne bi moralo biti potpuno ta~no jer se name}e ~iwenica da je u dosta bogatija Slovenija me|u prvih deset dr`ava u Evropi u ovoj crnoj statistici. Brojka koja govori o samoubistvima se odnosi na ona nedvosmisleno potvr|ena, ali ima i slu~ajeva sumwivih smrti koji su mogla da budu samoubistva, ali to nije dokazano. Na primer, istraga treba da utvrditi da li je neko u{ao u vodu s namerom da se utopi. U toj situaciji, pripadnici policije i ostale slu`be utvr|uju da li se radi o davqewu ili o nasilnoj smrti gu{ewem, prelomima ili na drugi na~in. Bitno je da se ustanovi sa {to ve}om verovatno}om da nije re~ o krivi~nom delu, odnosno, ubistvu. Slu~ajeva sumwive smrti ima u proseku sva-

ki dan na podru~ju Novog Sada s okolinim mestima. - Svaka sumwiva smrt je potencijalno ubistvo. Ne postoji profil osobe koja na sebe di`e ruku. Ima mladih i starih, bogatih i siroma{nih po mnogo ~emu razli~itih osoba. Nema pravila ni da ostavqaju opro{tajna pisma ili poruku - ka`e za „Dnevnik“ {ef grupe za rasvetqavawe krvnih, seksualnih i saobra}ajnih delikata u novosadskoj Policijskoj upravi Nikola Lazarevi}. - Ne

onih koje se stvaraju samoubistvom. Sumwivu smrt ispratimo do kraja u rasvetqavawu uzroka i ne zatavramo predmet dok nije ~ista situacija - Istra`ni sudija, tu`ilac, stru~waci sudske medicine, pripadnici odseka za krimtehniku i na{i radnici zajedno rade na preciznom utvr|ivawu svih okolnosti sumwive smrti. U velikom broju slu~ajeva stru~waci sudske medicine kqu~no doprinose rasveqavawu uzroka smrti. S velikom verovatno}om, a ve}inom

Nagomilani problemi vode u depresiju i suicid

ustanovimo nekad uzrok smrti na primer, da li se neko utopio u Dunavu jer je namerno hteo da prekrati `ivot ili ili ga je re~na struja ponela. Ipak, svaki taj predmet se posmatra kroz prizmu kao da je fingirano ubistvo. Nakon dojave obavqaju se sve provere i sakupqaju informacije koje bi mogle da uka`u na krivi~no delo. Kod ve{awa su druga~ije povrede ako je re~ o prethodno udavqenom licu pa naknadno obe{enom od

sa stopostotnom sigurno{}u se utvr|uje slu~aj samoubistvo, a {ta je sumwiva ili neka druga smrt. Bilo je slu~ajeva gde smo utvrdili da se ne radi o samoubistvu kako se smatralo u startu ve} o krivi~nom delu, a bilo je i obrnutih situacija. Tako smo nedavno imali slu~aj blizu Novosadskog sajma kad je prona|eno be`ivotno telo bez dokumenata. Kad smo iza{li na uvi|aj, izgledalo je kao da ga je neko ostavio le{ da le`i na

le|ima sa sklopqenim rukama napred. Prvi utisak je bio da ga je neko {utao i prevrtao zbog iscepane ode}e li~ilo je na to je da ga je neko ubio pa doneo i izbacio ga tu. Ispostavilo se nakon identifikacije da je ~ovek poginuo tako {to je name{tao antenu na krovu zgrade i pao - ka`e na{ sagovornik. Statistika samoubistava u Novom Sadu i okolini ukazuje na to da je najve}im delom izvr{eno ve{awe i skok s visine, a slede utopqewe ili usmr}ivawe vatrenim oru`jem. ^esto samoubice ostavqaju opro{tajno pismo, ka`u u grupi za krvne delikte. - Ako ~ovek padne u prostor za lift na gradili{tu moramo ispitati da li ima indicija da ga je neko gurnuo, a ako utvrdimo da nema sumwe za ubistvo onda predajemo slu~aj kolegama za privredni kriminal da vide koliko ima propusta u wihovoj oblasti; na primer u obezbe|ewu gradili{ta. Qudi rade na skelama i takvim mestima svaki dan mo`e se desiti da se oklizne ~ovek iz nepa`we, mi to najsavesnije proverimo, obja{wava Lazarevi}. - Ina~e, policijska uprava u Novom Sadu ima sedmoro pregovara~a koje su usavr{avali stru~waci Engleske, Nema~ke i Austrije i drugih dr`ava i wih anga`ujemo kod slu~ajeva poku{aja samoubistava. Podsetimo, jedno od ~e{}e plasiranih mi{qewa stru~waka o ovoj temi je da samoubice ostavqaju pogre{nu poruku svom potomstvu da se begom iz `ivota re{avaju problemi, tako da nije retkost da u familiji u kojoj je bilo ovakvih slu~ajeva neko od potomaka to opona{a jednog dana kad u|e u nevoqu. M. Vuja~i}

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI]

Hu{kawa bilo, ali to nije ratni zlo~in Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je da je nesporno da je tokom ratova na podru~ju biv{e Jugoslavije bilo ratnog hu{kawa u medijima, ali da samo hu{kawe nije ratni zlo~in. Tu`ila{tvo je do{lo do zanimqivih podataka u pogledu ratnohu{ka~kog govora i uloge novinara i medija, priprema ozbiqan izve{taj o tome i nastavqa istra`ivawe kako bi preduzelo even-

tualne procesne radwe, naveo je Vuk~evi} u intervjuu agenciji Beta. Tu`ila{tvo se, po wegovim re~ima, bavilo problemom ratnohu{ka~kih govora i uloge medija i pre krivi~ne prijave Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije. - Nije krivi~na prijava koju je uputio NUNS bila inicijalna kapisla da Tu`ila{tvo odlu~i da bavi tom problematikom medija. Mi smo to radili i pre. NUNS je podneo prijavu protiv nepozna-

tih po~inilaca koju smo mi samo prikqu~ili na{im spisima - rekao je tu`ilac. Prema wegovim re~ima, na ovim prostorima je nesporno bilo govora koji su hu{kali na rat, ali „to jo{ uvek nije ratni zlo~in“. - To je jako komplikovana materija. Prou~avali smo koja krivi~na dela i oblici krivi~ne odgovornosti bi do{li u obzir u konkretnom predmetu. Staviti

nekom na teret ratni zlo~in na taj na~in {to je podr`ao neki ratnohu{ka~ki govor nije jednostavno - naveo je on. Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine proletos je najavilo istragu o ulo`i novinara i medija u ratnim sukobima na podru~ju biv{e SFRJ, a NUNS je po~etkom leta podneo prijavu protiv NN lica koja je izazvala `estoke reakcije, pre svega samih novinara i nekih udru`ewa. (Beta)


EVROPSKO PRVENSTVO U ISTANBULU

Len|er sedmi, Deker najuspe{nija Srpski pliva~ Ivan Len|er osvojio je sedmo mesto u finalu discipline 50 metara leptir stilom na Evropskom prvenstvu koje je ju~e zavr{eno u Istanbulu. Len|er je u finalu plivao vreme od 22,79 sekundi. U ovoj disciplini slavio je Nemac Johanes Ditrih (22,07 rekord prvenstava) ispred Francuza Frederika Buskea (22,17) i Rusa Evgenija Koro~i{kina (22,34). Za razliku od Len|era u finale nije uspela da se plasira Miroslava Najdanovski. Ona je u polufinalu na 50 metara slobodno zauzela 14. mesto sa vremenom 24,72. U ovoj disciplini pobedila je Holan|anka Hinkelin [reder (23,32, rekord prvenstava) ispred sunarotkiwe Ranomi Kromovi|ojo (23,58) i Nemice Dorotee Brant (23,74). Posledweg dana nadmetawa u Istanbulu u kvalifikacijama su eliminisani An|elka Petrovi} u disciplini 50 metara slobodno, koja je zauzela 36. mesto sa vremenom 25,59, Milica Ostoji}, koja je zauzela 25. mesto na 200 slobodno (1:59,41), kao i Radovan

Inge Deker

Siqevski i Stefan [orak, koji su u trci na 200 metara slobodno zauzeli 18 (1:44,98), odnosno 49. mesto (1:49,54). Najuspe{nija pliva~ica po medaqama u Istanbulu je Holan|anka Inge Deker, koja je ju~e osvojila ~etvrto zlatno odli~je. Dekerova je slavila na 100 delfin (55,74) i tako iznenadila Francuskiwu Dian Bui Dije (55,93), koja je dan ranije u polufinalnoj trci postavila novi svetski rekord u ovoj disciplini (55,05). Bui Dije se morala zadovoqiti srebrom,

Rusi podelili svetski rekord Rusi Arkadi Vje~anin i Stanislav Donec podelili su svetski rekord na 100 le|no. Oni su deonicu isplivali za 48,97 sekundi, a i tre}i [panac A{vin Faber Vildeboer (49,05) plivao je boqe od svetskog rekorda koji je dan ranije u polufinalu postavio Vje~anin (49,17). Svetski rekord na 200 metara prsno oborio je izvrsni Ma|ar Danijel \urta isplivav{i deonicu za 2:00,67. Stari rekord dr`ao je Australijanac Kristijan Sprenger (2:01,98). U ovoj trci drugo i tre}e mesto uzeli su Rusi Gregori Falko (2:02,50) i Maksim [erbakov (2:03,76). Do svetskog rekorda stigla je i Italijanka Federika Pelegrini na 200 slobodno, ali tome mora dobro da zahvali odli~noj Ma|arici Evelin Verasto, koja je vukla ve}i deo trke. Pelegrini je isplivala 1:51,17 i popravila svoj najboqi rezultat (1:51,85) iz Rijeke pro{le godine, Verasto je uzela srebro (1:51,61), a Holan|anka Femke Hemskerk (1:54,20) bronzu.

dok je bronza pripala Dankiwi Xenet Otesen (56,02). Hrvat Duje Dragawa i Rus Sergej Fesikov spre~ili su Slovenca Petera Manko~a da se okiti jo{ jednom titulom. Naime, u finalu na 100 me{ovito Dragawa je uzeo zlato (51,20), Fesikov srebro (51,29), a Manko~ tek bronzu (51,52), iako je dan ranije u ovoj disciplini oborio svetski rekord (50,76). U disciplini 400 me{ovito zato je osvojila Britanka Hana Majli (4:25,66) ispred [pankiwe Mirele Garsije Belmonte (4:27,60) i Ma|arice Zuzane Jakabo{ (4:28,46). Na 200 slobodno slavio je o~ekivano Nemac Pol Biderman (1:39,81, rekord prvenstava) ispred odli~nih Rusa Danila Izotova (1:40,08) i Nikite Lobinceva (1:41,52). Na 100 prsno do zlata je do{la Nemica Karoline Runau (1:04,84, rekord prvenstava) ispred Holan|anke Monik Nijhuis (1:04,96) i [ve|anske Xeni Johanson (1:05,19). Na 200 le|no prva je bila Francuskiwa Aleksin Kastel (2:02,67) ispred Nemice Xeni Mensing (2:03,31) i Dankiwe Pernile Larsen (2:03,50). U posledwoj disciplini 4h50 slobodno za mu{karce slavili su Francuzi (1:22,96) ispred Hrvata (1:23,18) i Italijana (1:23,64). G. M.

ponedeqak14.decembar2009.

c m y

SPORT

DNEVNIK

15

EVROPSKO PRVENSTVO U KROSU

Sedmi Cerovac i Jevti}eva Na izrazito te{koj i blatwavoj stazi u Dablinu, pokazali su srpski atleti~ari da im je mesto me|u najboqim trka~ima Evrope. U~inak na{ih atleti~ara na Prvenstvu Evrope u krosu je izvan o~ekivawa saveznog selektora Dragi{e Kuzmanovi}a, a najve}e iznena|ewe pripredio nam je junior Nemawa Cerovac koji je trku na 6000 metara zavr{io na sedmom mestu. Sedmu poziciju zauzela je i na{a najtrofejnija takmi~arka Olivera Jevti}, dok je mlada Amela Terzi} u sjajnom fini{u u trci na 4000 metara dospela do 12. mesta, a u trci seniora Mirko Petrovi} osvojio 22. mesto. Veliki peh zadesio je Azru Eminovi}, koja je tokom trke iskrenula nogu i obnovila povredu stopala koje je nedavno operisala. Zbog velikog bola Azra je morala da odustane, odmah je preba~ena u najbli`u mobilnu medicinsku stanicu gde joj je ukazana pomo}. Juniorka Teodora Simovi} od samog po~etka je lo{e startovala i trku zavr{ila na 72. mestu. - @ao mi je {to Azra nije bila u mogu}nosti da zavr{i tr-

ku, jer znam da je spremna, nadam se da ovo uganu}e ne}e mnogo odraziti i obnovitu wenu povredu stopala i da }e se treningu vratiti u {to skorijem roku - rekao je selektor Dragi{a Kuzmanovi}.

Nemawa Cerovac

On je istakao i da je Nemawa bio vrlo blizu medaqe i da je osvajawe sedmog mesta uspeh koji stvarno niko nije o~ekivao. - Do samog kraja je bilo neizvesno da li }e osvojiti meda-

qu. Od takmi~ara koji su bili boqi od wega samo su dvoje wegovo godi{te {to zna~i da slede}e godine postoji {ansa da se propu{tena medaqa osvoji. U trci seniorki Britanka Jeling nametnula je jak tempo od samog po~etka trke, a ritam su prihvatile Holan|anka Herzog i grupa Portugalki. - Olivera je tokom trke zauzimala poziciju oko 15. mesta i redom sustizala takmi~arke i na kraju trku zavr{ila na odli~noj sedmoj poziciji. Mirko Petrovi} je u izrazito jakoj konkurenciji, gde je i vi{estuki pobednik Lebid trku zavr{io na tre}em mestu, uspeo je da osvoji visoko 22. mesto. Ovo je najve}i uspeh na{ih seniora, a Mirko je potvrdio da iz godine u godinu napreduje i da on wega treba o~ekivati napad na nacionalne rekorde u 2010. godini na 5.000 i 10.000 metara koje blizu ~etrdeset godina dr`i proslavqeni srpski atleti~ar Dane Korica. Svi srpski u~esnici Evropskog krosa opravdali su moja o~ekivawa, a zna se koliko je ovo takmi~ewe jako i kvalitetno sumirao je utiske iz Dablina Kuzmanovi}.

Muzeju sporta auto i bicikl Legendarni srpski biciklista @ivorad @ika Mi}i}, poklonio je Muzeju sporta i olimpizma dva vredna eksponata: automobil „taunus 12 m“ star 50 godina i bicikl „dijamant“ iz 1938. godine. Oba prevozna sredstva su u voznom stawu i @ika Mi}i}, koji je i vrsni mehani~ar (dugo godina u ovoj ulozi nezamenqiv na trci „Kroz Jugoslaviju“), uspeo je da prona|e i neke delove za bicikl i dovede ga u red. @ika Mi}i} je automobilom, koji je kona~no oti{ao u penziju, vozio vi{e decenija ekipe, novinare, sudije... na trkama „Kroz Srbiju“ i „Kroz Jugosla-

viju“, uvek pouzdano, bez kvara i po pre|enom kilometrima, ovaj veteran bi mogao da konkuri{e za Ginisovu kwigu rekorda. Bicikli su, kako ka`e @ika Mi}i}, nabavqeni „na veliko“ po povoqnoj ceni. Izvestan broj su prodali ne{to skupqe da bi im ostali do{li besplatno za klub i wegov ga je dobro slu`io nekoliko decenija. Predstavnici Muzeja sporta i olimpizma primili su darove od @ike Mi}i}a posle Sve~ane akademije povodom 125 godina od osnivawa Prvog srpskog velosipedskog dru{tva ispred Doma Narodne skup{tine Srbije.


SPORT

ponedeqak14.decembar2009.

SVETSKI KUP U FRANCUSKOJ

Hir{er nastavio niz Austrijanaca Austrijanac Marsel Hir{er do{ao je do prvog trijumfa u Svetskom kupu po{to je bio najbr`i u veleslalomu odr`anom u francuskom Val d’Izeru. Hir{er je do prvenca do{ao ukupnim vremenom od 2:16.28 minuta i tako je nastavio niz pobeda Austrijanaca u francuskom ski centru, po{to je u petak, u superkombinaciji najboqi bio Bewamin Rajh, dok je u subotnjem

jh je imao osmo vreme tokom prve trke, ali je odli~nom vo`wom uspeo da do|e do tre}e pozicije na kraju. Aktuelni vice{ampion Svetskog kupa je, tako|e, preuzeo vo|stvo u generalnom plasmanu Svetskog kupa, jer [varac Karlo Janka, koji je pro{le nedeqe trijumfovao na sva tri takmi~ewa u Biver Kriku, tre}i put u tri dana odustao. Tako|e zahvaquju}i lo{im rezultatima Janke Rajh je

Marsel Hir{er

superveleslalomu trijumfovao Mihael Valhofer. U veleslalomu drugo mesto zauzeo je Masimilijano Blardone iz Italije ispred Rajha. 20-godi{wi Austrijanac je ve} posle prve vo`we bio u vo|stvu, a tokom druge je uspeo da zadr`i prednost koju je dr`ao u odnosu na Blardonea. Ra-

do{ao i do ~elne pozicije u plasmanu veleslaloma. ^etvrto mesto u Val d’Izeru zauzeo je jo{ jedan Italijan Manfred Melg, ispred branioca titule u Svetskom kupu Aksela Lunda Svindala iz Norve{ke, dvojice Austrijanaca Romeda Baumana i Filipa [erghofera i

NAUKA I SPORT RUKU PODRUKU

Rva~i Vo{e dobar primer Tradicionalna saradwa Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa iz Novog Sada i Rva~kog kluba Vojvodina je sve intezivnija. Kupovinom najmodernije opreme za dijagnostiku u sportu na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa stekli su se uslovi za sistematsko pra}ewe vrhunskih sportista, a me|u prvima koji su se ukqu~uili u nau~ne priojekte su rva~i Vojvodine. - Dijagnostika u sportu podrazumeva utvr|ivawe nivoa treniranosti, sposobnosti i osobina sportista koje su bitne za uspeh u sportu - ka`e rukovodilac Sportsko-dijagnosti~kog odeqewa na Fakultetu doc. dr Patrik Drid. Sprovodi se kao inicijalno, tranzitivno i finalno merewe tokom

izuzetno va`nom potprojektu „Efekti razli~itih trena`nih tretmana na pojavu oksidativnog stresa“ na kojem rade prof. dr Milena Mikala~ki, prof. dr Slavko Obadov, Tatjana Trivi} i on sam. - Pored na{eg kadra, anga`ovan je i spoqa{wi saradnik prof. dr Sergej Ostoji}, najreferentniji nau~nik u sportskim naukama u Srbiji, da u~estvuje, kontroli{e i nadgleda eksperiment. Jedan deo istra`ivawa se sprovodi na rva~ima Vojvodine. - U Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa smo na{li izuzetnog saradnika - ka`e Aleksandar Jovan~evi}. - Sportsko-dijagnosti~ko odeqewe nam omogu}uje da uz pomo} savremene opreme pro-

Saradwa s nau~nim institucijama omogu}uje rva~ima Vojvodine sigurniji, racionalniji i ekonomi~niji put do vrhunskih rezultata trena`nog procesa sa ciqem da se utvrde trenutna stawa ili kontroli{u u~inci koji se programiranim treningom posti`u. Sa Rva~kim klubom je postignuta izuzetna saradwa u smislu permanentne kontrole treniranosti. Ta saradwa omogu}uje Fakultetu da na jednom vrhunskom uzorku ispitanika vr{i istra`ivawa, kao i da u tom radu edukujemo na{e saradnike i studente. Sama dijagnostika bez povratne informacije sa terena ne bi imala veliki zna~aj. Veliki zna~aj za nas ima to {to Aleksandar Jovan~evi} nije samo izuzetan stru~wak, ve} je i ~ovek koji je duboko zagazio u sportske nauke, te mo`e adekvatno da nam da povratnu informaciju. Fakultet, prema re~ima profesora Drida, trenutno radi na

cenimo stawe treniranosti na{ih rva~a, kao i wihovu telesnu kompoziciju. Direktor RK Vojvodina Rajko Te{anovi} zadovoqan je {to ba{ wegov klub u~estvuje u projektu. - Ne `elimo ni{ta da prepu{tamo slu~aju jer, izme|u ostalih, imamo i trojicu juniorskih {ampiona dr`ave, svakako budu}nost srpskog rvawa. Saradwa sa nau~nim institucijama nam omogu}uje da prona|emo sigurniji, racionalniji, a samim tim i ekonomi~niji put do vrhunskog rezultata. Zahvalni smo dekanu fakulteta prof. dr Mileni Mikala~ki i doc. dr Patrik Dridu {to su u na{em klubu prepoznali pravog partnera u ovom istra`iva~kom projektu - naglasio je Te{anovi}. J. Gali}

Markusa Larsona iz [vedske, dok su prvu desetoricu kompletirali Italijan Aleksander Ploner i Ted Ligeti. Takmi~ewe u Svetskom kupu kod mu{karaca se nastavqa 18. decembra u italijanskoj Val Gardeni superveleslalomom, dok je za dan kasnije zakazan spust. Naredni veleslalom na programu je 20. decembra u Alta Badiji, tako|e u Italiji. Rezultati veleslaloma u Val d’Izeru: 1. Marsel Hir{er (Austrija) 2:16.28, 2. Masimilijano Blardone (Italija) + 0.77, 3. Bewamin Rajh (Austrija) + 1.32, 4. Manfred Melg (Italija) + 1.40, 5. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) + 1.53, 6. Romed Bauman (Austrija) + 1.80, 7. Filip [erghofer (Austrija) + 1.83, 8. Markus Larson ([vedska) + 1.96, 9. Aleksander Ploner (Italija) + 2.04, 10. Ted Ligeti (SAD) + 2.15 . Generalni plasman veleslaloma: 1. Bewamin Rajh (Austrija) 185, 2. Karlo Janka ([vajcarska) 160, 3. Ted Ligeti (SAD) 156, 4. Didije Ku{ ([vajcarska) 136, 5. Masimilijano Blardone (Italija) 130, 6. Marsel Hir{er (Austrija). Generalni plasman Svetskog kupa: 1. Bewamin Rajh (Austrija) 486, 2. Karlo Janka ([vajcarska) 460, 3. Didije Ku{ ([vajcarska) 384, 4. Aksel Lund Svindal (Norve{ka) 288, 5. Ted Ligeti (SAD) 281, 6. Mihael Valhofer (Austrija) 268.

Oberova pobedila u Oreu Francuska smu~arka Sandrin Ober trijumfovala je na tre}em slalomu ovogodi{weg Svetskog kupa koji je odr`an u {vedskom Oreu. Oberova je prvu trku zavr{ila na drugom mestu, ali je zahvaquju}i odli~noj vo`wi u drugoj ukupnim vremenom od 1:43.24 minuta do{la do pobede ispred Nemice Marije Ri{ i wene mla|e sestre Suzane. Srpska predstavnica u Svetskom kupu Jelena Lolovi} imala je 42. vreme u prvoj vo`wi i nije uspela da se kvalifikuje za drugu. Svetski kup u `enskoj konkurenciji bi}e nastavqen superkombinacijom u francuskom Val d’Izeru 18. decembra, dan kasnije na programu je spust, dok se naredne nedeqe vozi superveleslalom. Slede}i slalom bi}e odr`an u austrijskom Lincu 29. decembra. Rezultati slaloma u Oreu: 1. Sandrin Ober (Francuska) 1:43.24, 2. Marija Ri{ (Nema~ka) + 0.45, 3. Suzana Ri{ (Nema~ka) + 0.96, 4. Katrin Cetel (Austrija) + 1.38, 4. Awa Per{on ([vedska) + 1.38, 6. Marija Pietale-Holmner ([vedska) + 1.44, 7. [arka Zahrobska ([e{ka) + 2.00, 8. Linzi Von (SAD) + 2.13, 9. Ana Gudman (Kanada) + 2.61, 10. Kijara Kostaca (Italija) + 2.90 itd.

DNEVNIK

c m y

16

TRADICIONALNI „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU

Najmla|i su nestrpqivi Odlagawe tradicionalnog 47. „Dnevnikovog“ turnira u malom fudbalu izgleda da je najte`e palo najmla|ima koji nestpqivo ~ekaju prve utakmice i svakodnevno zovu kako bi saznali nove pojedinosti. Spremni su ~ak i da igraju za Svetog Nikolu. Mi smo najavili da }e prve utakmice turnira biti na programu 20. decembra, ali ako najmla|i `ele mo`da }emo igrati i dan ranije. - Mali{ani jedva ~ekaju start - ka`e vo|a ekipe Mewa~nice Ris Sretko Ris. - Verujem da su spremni da igraju i u subotu. Imamo dobar tim, nadam se da }emo i ove godine igrati u zavr{nici turnira u konkurenciji kadeta. Na{ turnir je najstariji na ovim prostorima (po~eo je 1961. godine), a dele se i najve}e nagrade. I ove godine, kao i pro{le, prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru. Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove fudbalske revije. Ba{ zbog toga odlu~ili smo da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000). I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano, pobednika s 50.000 dinara. Me|utim, za sada imamo samo sedam prijavqenih ekipa, ali verujemo da }emo do kraja zacrtanu kvotu ispuniti, jer nam se u me|uvremenu javilo nekoliko ekipa koje `ele da igraju na turniru. Pravo nastupa kod najstarijih imaju svi fudbaleri koji su napunili 35

Momenat s pro{logodi{weg turnira

godina, bez obzira da li su aktivni ili ne. Prijave za turnir primamo do srede, 16. decembra, u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati i na `iro-ra~un [ahovskog kluba „Dnevnik“: 340 - 2511- 60. U sredu }emo prijave primati i u Kafeu Indeksova tribina gde }emo u 12 sati obaviti `reb grupa. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara.

Muriwo bi Vidi}a Da li se bli`i rastanak srpskog reprezentativca i Man~ester junajteda? Pored Barselone i Reala za usluge Nemawe Vidi}a zainetersovani su Inter i Juventus. Sve vi{e se pri~a o odlasku Nemawe Vidi}a iz Man~ester junajteda. Rastanak srpskog reprezentativca i crvenih |avola mogao bi da se dogodi br`e od o~ekivanog. Za defanzivca sa Old Traforda zainteresovani su jo{ od ranije Barselona i Real Madrid, a ozbiqne konkurente dobili su u italijanskim fudbalskim gigantima Juventusu i Interu. Nemawa Vidi} Trener {ampiona ~esteru. Juventus ima problem Italije, @oze Muriwo `eli po sa odbranbenim igra~ima, a u svaku cenu Vidi}a. Na potezu je Vidi}u tako|e vidi idealno Uprava sa Meace, odnosno re{ewe. Ipak, stara dam“ nije direktor Marko Branka i vlasu mogu}nosti da ponudi ve}u nik Masimo Morati. Inter je spreman da ponudi platu Srbinu, tako da je Junajtedu 35 miliona evra, Inter, kao slede}a destinacikoliko ina~e i tra`i Aleks ja u karijeri Srbina, realnija Ferguson za srpskog igra~a. varijanta. Tako|e, ukoliko se dva kluba Vidi} ima ugovor s Mandogovore, Vidi} bi u Interu ~ester junajtedom do 2012. imao ve}u platu nego u Mangodine.

Foto: N. Stojanovi}

Igra}e se po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i golmanom. Svaku ekipu sa~iwava deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da se mewaju sastavi, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez obzira na konkurenciju. Igra~i koji su ka`weni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubrzanom ritmu - svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene po grupama, a potom }e se u zavr{nici igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama. G. Kova~

Od tuge do radosti Slavni hrvatski fudbaler obele`io odlazak iz Dinama u Zvezdu kao najtu`niji, a osvajawe Kupa {ampiona kao najsre}niji momenat u karijeri. Jedan od najboqih hrvatskih fudbalera svih vremena Robert Prosine~ki otkrio je novinaru magazina „Liga {ampiona“ neke najbitnije detaqe iz karijere. Prosine~ki je istakao da je zadovoqan svojom karijerom, ali da je mogla da bude i boqa. Kao najve}i uspeh izdvojio je osvajawe Kupa evropskih {ampiona sa Crvenom zvezdom 1991. godine. - To je osvajawe Kupa {ampiona - rekao je Prosine~ki, koji je pored uspeha sa Zvezdom bio tre}i na svetu sa Hrvatskom (SP 1998.) i omladinski {ampion sveta sa Jugoslavijom u ^ileu (SP 1987.). - Nijednom drugom klubu iz Jugoslavije to nije uspelo, a samo jedna isto~noevropska ekipa je osvojila titulu pre nas (Steaua 1986.) Najte`e mi je pao odlazak iz Dinama u Crvenu zvezdu. Ro|en sam u Nema~koj, ali sam se kao desetogodi{wak preselio u Zagreb. To je moj grad tamo imam mnogo prijateqa. Iako nisam uspeo u Dinamu, taj klub mi je uvek bio u srcu.


SPORT

DNEVNIK

1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. OFK Beograd 5. Spartak Z.V. 6. Jagodina 7. Javor 8. Smederevo 9. Borac 10. Hajduk 11. Napredak 12. BSK Bor~a 13. Mladi radnik 14. Rad 15. Metalac 16. ^ukari~ki

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

13 11 7 7 6 6 4 5 6 4 3 4 3 3 4 2

1 4 3 3 5 3 7 4 1 5 4 4 7 6 3 2

2:0 (1:0) 1:1 (0:1) 1:1 (0:1) 0:2 (0:1) 2:0 (2:0) 1:1 (1:1) 2:1 (2:1) 5:2 (3:1) 1 0 5 5 4 6 4 6 8 6 8 7 5 6 8 11

29:6 31:10 21:10 17:13 19:13 18:18 11:12 15:18 13:19 16:18 14:19 11:18 10:18 14:19 8:19 10:27

40 37 24 24 23 21 19 19 19 17 16 16 16 15 15 8

U prvom kolu prole}nog dela prvenstva (27. i28. februara) sastaju se- NOVI SAD: Vojvodina - Hajduk, IVAWICA: Habitfarm Javor - ^ukari~ki Stankom, ^A^AK: Borac - Partizan, PO@AREVAC: Mladi radnik - BSK Bor~a, BEOGRAD: OFK Beograd Spartak Z.V. , Crvena zvezda - Jagodina, SMEDEREVO: Smederevo - Rad, KRAGUJEVAC: Metalac - Napredak.

VAQAK DRUGI NAKON JESENI

La`na harmonija Fudbaleri Partizana napokon mogu da odahnu. Gostovawem u Po`arevcu zaokru`ili su jesewi deo sezone. Rezultatski su podbacili, ali sigurno je da na prvenstvenu pauzu odlaze zadovoqni. [ampion zimu ~eka na drugom mestu suprliga{ke tabele. Ambicije nisu ostvarene, ali i ne ~udi s obzirom na de{avawa u klubu. Za posrtawe su najmawe krivi igra~i. Nisu dobili premije za duplu krunu i plasman u Ligu Evrope, a i plate su im kasnile, pa i ne ~udi trenutni bodovni minus. Za potrese u Humskoj saznalo se uo~i izborne trke. Pri~e o

harmoniji bile su obmana. Jedan propali transfer uzdrmao je klub iz temeqa, vide}emo koliko }e izbori 21. decembra promeniti stvari. Partizan je u Po`arevcu bio slab. Trener Goran Stevanovi} razloge vidi u lo{em terenu. - Posle nekoliko dobrih rezultata desio nam se prvi kiks. Lo{ teren na Va{ari{tu najvi{e je kriv za to. Igru smo tra`ili kroz duge pasove, {to ina~e ne radimo i to je presudilo. Igra~i su dali sve od sebe, ali jednostavno vi{e nije moglo - rekao je Stevanovi}. I. Lazarevi}

HAJDUKU BOD U IVAWICI

Pokri}e za optimizam Kada je najavqivao odlazak u Ivawicu na susret posledweg kola jeseweg dela prvenstva, mladi trener Hajduka Sr|an Kova~evi} je jasno podvukao da wegova ekipa ide po tri boda. No, susret Javor Habitfarm - Hajduk je zavr{en je 1:1. - Kada se donese bod sa strane, pogotovo od protivnika koji je ~vrst i stabilan onda bi bilo prepotentno da ka`em da nisam zadovoqan. Naravno, zadovoqni smo bodom, ali ne mogu se oteti utisku da smo mogli do pobede. Ovo govorim zbog toga {to smo u susret u{li kako smo i najavqivali: od prvog minuta napada~-

Trener Fudbaleri Hajduka su zavr oti{li na odmor, koji }e trajati najverovatnije do 10. januara. Ako u Hajduku potra`e novog {efa stru~nog {taba, pitawe je {ta }e biti s trenerom Kova~evi}em? - Svi moji planovi su vezani za Hajduk. Nadam se da su qudi koji vode klub zadovoqni mojim dosada{wim radom i da }e saradwa na obostrano zadovoqstvo biti nastavqena – ka`e Kova~evi}. ki, bez kalkulacija. I kao plod takve igre stigao je gol Radanovi}a kojim smo poveli. U prvom poluvremenu smo imali jo{ nekoliko prilika, najozbiqniju mladi Ki{, koji je u {esnaestercu Javora bio u poziciji da loptu samo prosledi u uprotan ugao. No, on se odlu~io na zalamawe protivnika i ta prilika je propala. Da smo poveli 2:0, verujem da bi sva tri boda doneli u Kulu i potrvdili da na{ optimizam nije bio bez pokri}a - ka`e trener Kova~evi}. Dva od tri boda Kuqani su prokockali u drugom poluvremenu.

17

U POSLEDWOJ UTAKMICI JESEWE POLUSEZONE DOMA]IN NADIGRAO GOSTA

JELEN SUPERLIGA – 15. KOLO KRU[EVAC: Napredak - Vojvodina IVAWICA: Habitfarm Javor - Hajduk PO@AREVAC: Mladi radnik - Partizan BEOGRAD: OFK Beograd - BSK SMEDEREVO: Smederevo - Jagodina KRAGUJEVAC: Metalac - Rad ^A^AK: Borac - ^ukari~ki Stankom BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak Z.V.

ponedeqak14.decembar2009.

- U drugom poluvremenu Javor je krenuo duga~kim loptama i preuzeo ritam utakmice, te je iz jednog centar{uta sa strane wihov {toper postigao majstorski gol. Moram da ka`em da je jedan od razloga {to nismo osvojili sva tri boda i veoma te`ak teren. Qudi iz Ivawice su poku{ali da ga poprave dodaju}i pesak, ali kada se on izme{ao s blatom, imao sam utisak da se igra po glini. Nije mogla da se forsira pas-igra koju smo ve`bali pred ovaj susret - rekao je Kova~evi}. Prema ustaqenom obi~aju mladi trenerski tandem Kova~evi}Deli} nije {krt u deqewu komplimenata svojim izabranicima. - Fudbal je kolektivna igra i uspeh ili poraz je rezultat kolektivnog napora. Zato i ne apostrofiramo pojedince. Zaista, svi momci koji su iza{li na teren u Ivawici zaslu`uju ~estitke i svi su deo sebe ugradili u taj osvojeni bod. Ostaje `al {to nam se povredio Maksimovi}, koji je do izlaska iz igre bio najboqi na terenu, pa je i to jedan od razloga {to nismo pobedili podvla~i Kova~evi}. Tre}i uzastopni susret u kojem hajduci nisu pora`eni popravio je jesewu sliku. Sa 17 bodova, zauzeto je deset mesto na tabeli. - Ekipa je u tri posledwa susreta pokazala da mo`e boqe samo treba vi{e da veruje u sebe. Deseti smo, ali nismo mnogo odmakli ostalim ekipama koje }e se boriti za opstanak. Zato u zimskom pripremnom periodu moramo u~initi sve da dignemo nivo forme i na prole}e igramo jo{ kvalitetniji i atraktivniji fudbal sa ciqem da posti` vi{e golova. Uostalom, zbog wih navija~i dolaze na stadione - zakqu~io je Sr|an Kova~evi}. \. Bojani}

Novosa|ani razo~arali Napredak – Vojvodina 2:0 (1:0) KRU[EVAC: Stadion “Mladost”, gledalaca 1000. Sudija: Jovaneti} (U`ice). Strelci: Bini} u 41. i Jao u 72. minutu. @uti kartoni: Milenkovi}, Jao, Stojkov (Napredak), Pekovi}, Tumbasevi} i Tadi} (Vojvodina). NAPREDAK: Milenkovi} 7, Babi} 7, Krwinac 7, Ga{i} 7, Vujovi} 7, Miki} 7, Petrovi} 6, Leandro 7 (Martinovi} -), Bini} 7 (Pavlovi} -), Jao 8, Puno{evac 6 (Stojkov 7). VOJVODINA: Brki} 6, Vuli}evi} 6, Pekovi} 5, Laki} 5, Medojevi} 6, A|uru 5, Stjepanovi} 5 (Aleksi} 5), Tumbasevi} 5 (\urovski 5), Lovri} 5 (Karan 5), Tadi} 5, Mr|a 6. Napredak je pobedom u posledwoj utakmici jeseweg dela fudbalskog {ampionata Srbije nad Vojvodinom (2:0) uspeo donekle da se iskupi za blede partije u minulih 15 kola i pobegne s pretposledweg mesta tabele Jelen superlige. S druge strane, ovako bledu Vojvodinu Kru{evac ne pamti, pa izgleda nije ~udo {to su Novosa|ani nare|ali za redom tri poraza, {to se tako|e odavno nije desilo. Osim u prvih dvadesetak minuta, Novosa|ani su bili u podre|enoj ulozi, pa je nejasno na osnovu ~ega su na po~etku sezone nagove{tavali borbu za titulu. Kako igraju i kakve rezultate posti`u u po-

@eqko Brki} odbranio penal, pa primio dva gola

sledwe vreme, svako bi zakqu~io da se gr~evito bore za opstanak. Dragan Mr|a, kapiten i najboqi strelac gostiju koji deli prvo mesto na listi strelaca Superlige s Dijarom, jedini je zapretio u tri navrata. Prvo je to bilo u 14. minutu kada je odli~no pro{ao, odigrao povratnu, a Tumbasevi} slabo zahvatio loptu koja je oti{la nebu pod oblake. Sedam minuta kasnije opet je prodro Mr|a, centrirao, a Miki} u `eqi da izbije loptu pogodio je sopstvenu pre~ku. Uz po-

ku{aj Mr|e iz slobodnog udarca u 90. minutu, kada je Milenkovi} izvadio loptu iz ra{qi, bilo je to sve {to su gosti pokazali. Na drugoj strani uspeh Kru{evqana nagove{ten je u 29. minutu. Pekovi} je nesmotreno oborio Jaoa u {esnaestercu, pa je Jovaneti} odmah pokazao na belu ta~ku. Bini} je izveo kazneni udarac, a Brki} je uhvatio `ivu loptu. Ipak, u 41. minutu Vladan Bini} iskupio se za nerealizovani penal. Nekada{wi igra~ Vojvodine Leandro uputio je loptu na drugu stativu, Bini}

je utr~ao iza le|a Laki}u i {utirao u suprotni ugao, pogodiv{i malu mre`u Brki}evog gola – 1:0. Uveo je trener gostiju Babi} od 46. minuta trojicu sve`ih igra~a, ali Karan, \urovski i Aleksi} nisu doneli preokret. Naprotiv, u 72. minutu Jao je zape~atio sudbinu gostiju. Bini} je zapo~eo akciju, Krwinac ubacio loptu koja je neshvatqivo pro{la kraj Karana, a Jao je s pet metara pogodio mre`u za kona~nih 2:0. S. S.

UZ JESEWU TITULU CRVENO-BELIH

Baza za miran rad Crvena zvezda je peticom protiv Spartaka po~astila svoje simpatizere i na lep na~in domogla se nezvani~ne titule jeseweg prvaka. Najzad su se sve kockice slo`ile pa su crveno-beli do ubedqivog trijumfa stigli kroz lepr{avu i efikasnu partiju. - O~ekivao sam otvorenu utakmicu koja je mogla da zadovoqi ukuse publike. Bilo je i dopadqive igre, a raduje me i ~iwenica da je Brazilac Kadu na pravi na~in iskoristio ukazanu {ansu - konstatovao je trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}. Crta nakon prvog dela sezone je podvu~ena. Pogled na tabelu sve govori. Zvezda je lider, uz 13 pobeda, remi (Napredak) i poraz (Partizan) uz najboqu gol razliku (plus 23). Jednostavno, na~iwen je mali podvig, jer je crvenobeli brod pre samo nekoliko meseci dotakao, ne samo, fudbalsko dno. Na talasu promena uz mnogo muka i skromni buxet formiran je sastav ograni~enih mogu}no-

sti koji su ~inili povratnici i nedovoqno afirmisani mladi igra~i. Vru} krompir preuzeo je popularni Pi`on, koji je mukotrpnim radom iz dana u dan izvla~io makasimum iz ekipe, ru{e}i redom raznorazne prepreke. Zvezda je pokazala karakter, kolektivni duh, `equ da se takmi~i i pobe|uje. Obezbe|en je i plasman u polufinale Lav kupa... - Za dan dva spremi}u detaqniju analizu jeseni i prezentirati je na pres konferenciji - istakao je Petrovi}. Ipak, trener crveno-belih ukazao je odmah na kqu~ni detaq koji je doprineo iznena|uju}e dobrim rezultatima u proteklom periodu. - Kompletan pogon bio je motivisan za rad i silne napore, dokazivawe. Ima jo{ prostora za napredak kako bi dosegli svoje maksimalne domete. Mnogo toga }emo poboq{ati kroz naredne pripreme - poru~io je Petrovi}.

Vladimir Petrovi}

Osvrnuo se ambiciozni strateg i na polemike oko na~ina na koji se stizalo do bodova, posebno u nekoliko me~eva koji su tesno dobijeni. - Krizni momenti bili su nakon poraza u derbiju. Te{ko sam vratio tim u normalu i zato je bilo od vitalnog zna~aja da do-

SPARTAK ZAVR[IO JESEN PORAZOM OD ZVEZDE

Zadovoqni polusezonom U Fudbalskom klubu Spartak Zlatibor vode ve} su arhivirali subotwi poraz od Zvezde. Sla`u se svi u klubu sa konstatacijom da je rezultat od 5:2 nerealan, ali ne `ele da komentari{u neke sporne detaqe u me~u, me|u kojima je i izjedna~uju}i gol nakon penala. Kao i u nedavnom okr{aju u Lav kupu Srbije golubovi se nisu stavili u podre|en polo`aj. Ovoga puta su i prvi stigli do vo|stva. Golom Jawu{a u ranoj fazi utakmice poveli su 1:0, a i do kraja me~a su igrali krajwe otvoZoran Milinkovi} reno. Ponovo je me~ dve ekipe odudarao od prose~nih prizmu svih petnaest utakmica srpskih fudbalskih takmi~ewa. strateg golubova isti~e da je Pro{li put je utakmica zavrmnogo razloga za zadovoqstvo. {ena sa pet golova, a sada su se - Nismo uspeli da u zavr{nimre`e tresle ~ak sedam puta, ci do|emo do pozitivnog rezul{to je ponekad znao da bude i tata protiv Crvene zvezde. Neprosek cele lige ukupno. ke nam stvari nikako nisu i{le Trener Zoran Milinkovi} na ruku, ali se ne mo`e suditi o podvla~i da se ne mo`e na osnoekipi samo na osnovu tog jednog vu jednog me~a suditi o igri me~a. Spartak je ove jeseni u~iSpartak Zlatibor vode, a kroz nio mnogo, ~ak i vi{e nego {to

je to bilo planirano na po~etku. Momci su odigrali sjajnu polusezonu, a iako imamo mo`da i najvi{e debitanata u eliti, uspeli smo da postanemo stabilna superliga{ka ekipa. Na severu Ba~ke se igra lep fudbal, a Subotica se na velika vrata vratila na na{u fudbalsku scenu - komentari{e Milinkovi}. Spremio je Milinkovi} jo{ nekoliko dobrih treninga za svoje igra~e, a potom }e uslediti zaslu`ena pauza. - Prema programu rada trenizi }e se odvijati do 18. decembra, a tada }e igra~i dobiti par slobodnih nedeqa da napune baterije za nove izazove. Pripreme za prole}ni deo takmi~ewa u Superligi po~iwemo dosta rano, ve} 11. januara. N. S.

bijemo utakmicu na Karaburmi protiv BSK-a koji nije naivna ekipa. Usledila je lavina kritika, od kojih ne be`im, ali neke stvari se ipak moraju ubla`iti. Uostalom, pogledajmo {irom Evrope vode}e klubove, i oni imaju pad forme, mu~e se da opravdaju ulogu favorita, stave na konto ve} unapred upisane bodove - objasnio je Petrovi}. Fudbaleri su ve} dobili odmor koji }e trajati do 9. januara. - Mislim da smo postavili solidnu bazu za miran rad koji nam je neophodan. Moramo da anga`ujemo u prelaznom roku dva tri kvalitetna fudbalera, kako bi oja~ani u{li u nastavak sezone. Obe}avati kule i gradove ne}emo, ali jasno je da }emo u svakom me~u `eleti pobedu. Do trofeja se mo`e ako se mnoge stavri pozitivno poklope, uz, naravno, i dozu sportske sre}e - zakqu~io je Vladimir Petrovi} koji nastavqa zapo~eti posao na Marakani. Z. Rangelov

Funkel opet pametuje Fridhelm Funkel dao je savet srpskom reprezentativcu Gojku Ka~aru nakon wegovog iskqu~ewa na me~u protiv Bajera iz Leverkuzena. - Bila je to Gojkova glupa reakcija, ali razumem da i igra~i imaju pravo na ispoqavawe emocija. Ukoliko `eli da vidi Svetsko prvenstvo, Gojko }e morati da podigne formu. U suprotnom, on ne}e biti tamo - rekao je Funkel.

Gojko Ka~ar

Trener Herte je izjavio da klub ne razmi{qa o prodaji Ka~ara u zimskom prelaznom roku, o ~emu se mnogo spekuli{e u nema~koj {tampi.


18

SPORT

ponedeqak14.decembar2009.

DNEVNIK

VOJVODINA TESNIM REZULTATOM SAVLADALA BEOGRAD

Umor alibi za lo{u igru Posle poraza od Partizana u prvom kolu doma}eg prvenstva (12:6), vaterpolisti novosadske Vojvodine u drugom su savladali ekipu Beograda u svom bazenu sa 7:6. Iako je ukwi`ena pobeda; trener Novosa|ana Dejan Stanojevi} nije bio zadovoqan igrom svojih pulena. Istina je da su Novosa|ani premoreni igrawem utakmica na tri fronta, ali kako je Stanojevi} nedavno rekao, to su hteli i to su i dobili. Beograd se jo{ jednom pokazao kao neugodan rival, do{li su gosti u Novi Sad rastere}eno i koristili svaku priliku koja im se ukazala. A prilika su imali zahvaquju}i gre{kama doma}ih igra~a. Za razliku od utakmice s Honvedom u Evrointer ligi, koju su dobili samo tri dana ranije, u ovoj prvenstvenoj sa Beogradom Vojvodina nije pokazala ni deo kvaliteta koji poseduje. Jo{ jednom se pokazalo da mlad i izuzetno talentovan sastav Novosa|ana igra mnogo boqe s ja~im ekipama, nego sa slabijim. - Kao {to sam vi{e puta govorio svojim igra~ima kako da se motivi{u kada igraju sa ja~im ekipama, tako sada moramo da nosimo breme favorita u doma-

}em prvenstvu. Sigurno da timovi u doma}em prvenstvu imaju motiv da protiv nas pru`e maksimum, {to je pokazala i ova utakmica s Beogradom. Nismo u ovom duelu pokazali kvalitet koji nas je krasio u nekim prethodnim susretima. De{avale su nam se stvari koje ne smeju, ne

mogu da ka`em da smo opu{teno u{li u utakmicu, koliko mogu da ka`em da smo tra`ili alibi u stalnom igrawu utakmica. No, ekipa kao {to je Bograd mora da se dobije na rutinu, kvalitet i na po{tovawe onoga {to smo do sada uradili. ^estitam Beogra|nima, pokazali su da imaju

Milo{ Marinkovi}

Foto: F. Baki}

PRVA B LIGA

Zrewanincima duboko Jezero @AK - Proleter 16:7 (3:2, 5:2, 4:1, 4:2) KIKINDA: Bazen SC „Jezero“, gledalaca 80, sudije: Ki{ (Novi Sad), Bala`evi} (Subotica). Igra~ vi{e: @AK 5 (2), Proleter 2 (2), peterac: Proleter 1 (1). @AK: Kozanski (12 odbrana), Trkuqa 2, M. Cvetkovi} 3, Gudurin 1, Pe{teri} 4, Suva~arev 1, Dragi} 3, L. Cvetkovi}, Ba~i}, Andri} 1, Bo`i~kovi} 1, ]iri}, Xapa, Pavi}. PROLETER: Biheq (9 odbrana), ^ikala, Mvrenski 1 (1), Matkovi}, Glu{i}, Gabrijel Vang, Kampawoni 1, Drezgi} 1, Bako{ 1, Ogwanovi} 2, Brako~evi}, Kantar, \orovi} 1, Maksimovi}. Vaterpolisti kikindskog @AK-a pred svojim navija~ima ubedqivo su u drugom kolu Prve B lige savladali zrewaninski Proleter (16:7). Posle tri minuta igre gosti su imaSPEKTAKL U NEMA^KOJ

Borov~anin pobedio Haselhuna Nenad Borov~anin sru{io je Nemca Svena Haselhuna u {vajcarskom Bernu. Na{ profi bokser je do trijumfa nad „Mladim Krigerom“ do{ao jednoglasnom odlukom sudija, na poene, posle {est rundi, zabele`iv{i tako 22. trijumf u karijeri, od ~ega je 16 borbi dobio nokautom. Posle Srbina, u ring „Postfajnans arene“ iza{la je i glavna zvezda ve~eri Vitalij Kli~ko. Iako nije briqirao, Ukrajinac je posle 12 rundi iza{ao kao pobednik protiv Amerikanca Kevina Xonsona. Time je odbranio titulu prvaka sveta u VBC verziji u superte{koj kategoriji. MU[KA SUPERLIGA Spartak - NIS Vojvodina Partizan - Crvena zvezda M. radnik - Smederevo Radni~ki - Ribnica 1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Vojvodina 4. Partizan 5. Ribnica 6. M. radnik 7. Spartak 8. Smederevo

10 10 10 10 10 10 10 10

8 8 6 6 4 4 3 1

2 2 4 4 6 6 7 9

0:3 0:3 3:0 3:2 28:10 27:12 20:15 20:17 18:22 17:22 14:25 7:28

25 22 18 17 12 12 10 4

li vo|stvo od 2:0 a potom je Pe{teri} smawio na 2:1, a Andri} izjedna~io da bi svojim prvim pogotkom M. Cvetkovi} obezbedio vo|stvo. U posledwim sekundama ovog dela utamice Kozarski je odbranio {ut. U drugom delu igre dominirali su doma}i i ovaj deo ~ak okon~ali vo|stvom, da bi i u tre}oj ~etvrtini bili ubedqivi. U posledwoj ~etvrtini @AK je postigao ~etiri, a gosti dva gola. U pobedni~koj ekipi istakao se Aleksandar Pe{teri} sa ~etiri pogotka, M. Cvetkovi} i Dragi} sa tri, a odli~an je bio i golman i kapiten Kozarski sa sjajnim odbranama. Kod gostiju boqi od ostalih bili su golman i dvostruki strelac Ogwanovi}. M. S.

Prva A liga Rezultati 2. kola: Partizan - Ni{ 14:1, Student - TENT 5:5, Vojvodina Beograd 7:6. 1. Partizan 2 2 0 0 26:7 6 2. Beograd 2 1 0 1 17:12 3 3. Vojvodina 2 1 0 1 13:18 3 4. Student 2 0 2 0 10:10 2 5. TENT 2 0 1 1 10:16 1 6. Ni{ 2 0 1 1 6:19 1

veliki potencijal i da su nezgodan rival, bilo da igraju kod ku}e ili na strani. Pohvalio bih i wihove navija~e koji su sve vreme bili uz wih i sa tribina se samo ~ulo navijawe za Beograd, {to je pokazateq da se oni kao klub sve vi{e razvijaju i rastu - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. Novosa|ani su utakmicu sa Beogradom stavili ad akta, jer ih o~ekuju nove obaveze. Pouke su vaqda izvu~ene po{to Vojvodinu u sredu o~ekuje izuzetno jak rival u Evroligi - ekipa Jadrana iz Herceg Novog. - Protiv ekipa kao {to su Jadran, Partizan i drugih jakih rivala o~ekujem da pru`amo maksimum, da budemo borbeni i agresivni i da poku{amo da iskoristimo sve ukazane {anse zakqu~io je Stanojevi}. G. Malenovi}

Juta prekinula seriju „jezera{a“ od 11 pobeda, Radmanovi} ponovo starter, Sa{a Pavlovi} nezapa`en u jo{ jednom porazu Minestote. Ni povreda prsta desne ruke (polomqen ka`iprst) nije odvojila Kobi Brajanta od parketa. Najboqi igra~ Lejkersa samo dan po{to je do`iveo neugodnu povredu bio je ponovo u sastavu svoje ekipe, ali su „jezera{i“ nakon 11 vezanih pobeda do`iveli poraz. Boqa je bila Juta (102:94). Brajant je me~ zavr{io sa 16 poena, isto koliko su postigli

Sa{a Pavlovi} igrao je ne{to vi{e od 11 minuta i za to vreme uspeo je da se upi{e u strelce (2 poena) i uhvati dve lopte. Milvoki i Portland igrali su dva produ`etka, a pobeda je na kraju pripala Baksima (108:101). Endrju Bogut je za pobedni~ki tim postigao 27 poena, dok je sa druge strane Lamarkus Oldrix stao na 31 poen i 11 sokova. Dodatno vreme bilo je potrebno i u Dalasu. Meveriksi su u neizvesnoj zavr{nici uspeli da pobede [arlot sa 98:97. Nemac Dirk Novicki postigao je 36 poena, dok je Xerald Volas pored 23 poena imao i 16 skokova.

MU[KA SUPERLIGA

Remi u Pan~evu Dinamo – Crvenka 26:26 (11:11) PAN^EVO: Dvorana „Streli{te“. Gledalaca 400. Sudije: Ostoji} i Rajkovi} (oba Novi Sad). Sedmerci: Dinamo 2:1, Crvenka - , Iskqu~ewa: Dinamo 5. Crvenka 8 minuta. DINAMO: Stevanovi} (3 odbrane), Grandov 4, Komlanov 3, Radanovi}, D.M. Petrovi} 2, Miqakovi}, Eva~anin 12 (1), M.M. Petrovi}, ^izmarov, Milutinovi} 1, V. Petrovi} 2, Ili} 2 i ]u}uz (10 odbrana) CRVENKA: Mjerima~ka (12 odbrana, 1 sedmerac), Gugleta, @egarac, Radowi} 6, Me{ter 5, Slavuqica, Holpert 2, Nikoli}, Gruji~i} 3, Veselinovi} 7, Stankovi} 2, Miri}, Jolovi} 1 i Majki}. Vojvo|anski derbi za~eqa okon~an je bez pobednika. Dinamo i Crvenka su, posle velike borbe i prave rezultatske klackalice, podelili bodove. Pan~evci su ~vrsto prigrabili fewer i ne ispu{taju ga iz ruku. Nije im pomogla ni promena na klupi. Umesto Milana \e-

ki}a koji je podneo ostavku tim je sa klupe vodio doju~era{wi prvotimac, golman Ivan Petkovi}. Za doma}ine je bod ravan porazu. Ostaju posledwi, a na prole}e gostuju prvim kom{ijama na tabeli Planinki i Crvenki. Dinamo je diktirao igru i rezultat samo u prvih desetak minuta, kasnije je kaskao, da bi minut pre kraja golom Grandova stigao nadomak ciqa. Nije bilo ni snage ni znawa da se taj kapital i sa~uva. Kad se sve sabere i oduzme, nere{eno je najrealnije. Imaju za ~im da `ale Pan~evci, kojima su od prvog kola, od povrede kapitena Baneta Radanovi}a kola krenula nizbrdo. Proma{ili su veliki broj zicera. Golovi krajwe neravnomerni, Slobodan Erva~anin postigao je gotovo polovinu – 12. Na drugoj strani nije se znalo iz kog pravca }e sevnuti grom, od drugog Slobodana Veselinovi}a ili Me{tera, a svojih deset minuta imao je i za odbranu doma}ina, do zla Boga neugodni, Radowi}. S. Miti}

^au{evi} okupqa kadetkiwe @enske kadetske rukometna reprezentacija Srbije (devoj~ice ro|ene 1992. i mla|e) 18. i 19. decembra u~estvova}e na me|unarodnom Bo`i}nom novogodi{wem turniru u Hrvatskoj. Pored na{e selekcije na turniru }e u~estvovati i reprezentacije Ma|arske, Hrvatske i Zagreba~ka `upanije. Na spisku trenera Zlatka ^au{evi}a nalaze se slede}e rukometa{ice - golmani: Jovana Risovi},

Tijana ]osi} i Vi{wa Varga, krila: Tamara Tomani}, Sawa Radosavqevi}, Sara Garovi} i An|ela Jawu{evi}, pivoti: Natalija Vasi} i Jovana \uki} i bekovi: Marija Obradovi}, Sandra Filipovi}, Stefana Risti}, Nina Ribi~i}, Sawa Lap~evi}, Marija Agbaba i Marija Jovanovi}. Okupqawe je zakazano za sutra u hotelu „Trim“ u Beogradu. J. G.

DERBI @ENSKE SUPERLIGE RE[EN TEK POSLE PET SETOVA

Uz oscilacije do boda

Derbi Superlige Srbije za odbojka{ice izme|u Crvene zvezde i Spartaka re{en je tek posle drame u pet setova. Dok su crveno-bele ipak bile favoritkiwe zbog liderske pozicije i doma}eg terena, golubice su upravo kroz pet setova tra`ile svoju {ansu. Posle 107 minuta igre radovale su se doma}e odbojka{ice koje su posle pobede od 3:2 potvrdile lidersku poziciju. - Po~etak utakmice je protekao u na{oj dominaciji. Spartak je igrao ba{ dobro, odbrana je bila vrhunska, a

Juta zaustavila Lejkerse

gre{aka nije bilo. Posle dobijenog prvog seta do{lo je do pada u igri. Ne znam kako se to desilo, ali nam jednostavno ni{ta nije polazilo za rukom. Sve se to poklopilo sa dobrom igrom Zvezde. Napravile su doma}e svega tri gre{ke u dva seta i stigle do prednosti od 2:1 - govori Tawa Bokan, kapiten Spartaka. Najboqa igra~ica Superlige u novembru dodaje da su doma}e bile blizu pobedi od 3:1. - U ~etvrtom setu Zvezda je uspela da rano stekne prednost koja je u jednom momentu iznosila i {est poena. Uspele smo tada da se vratimo u igru,

a sve`inu je unela Vawa [imi} koja nas je nekoliko puta odli~no razigrala. Peti set doneo je nove preokrete. Spartak je po~eo boqe, vodio potom i 11:9. No, ponovile su se neke gre{ke, bio nam je poreme}en tada i prijem, a sve je to Zvezda kaznila. I pored poraza moramo biti zadovoqni osvojenim bodom, pogotovo ako se zna da smo bili vrlo blizu poraza od 1:3. Stigao nas je mo`da malo i umor posle me~eva ^elenx kupa, a bilo je i dosta problema sa povredama prvotimki - zakqu~uje Bokanova. N. S.

Detaq s me~a Juta–Lejkersi

Ron Artest i Pau Gasol, s tim {to je [panac imao ~ak 20 uhva}enih lopti i pet asistencija. Juta je do 14. pobede u sezoni stigla zahvaquju}i Deronu Vilijamsu, koji je pored toga {to je bio najefikasniji igra~ na utakmici (21 poen) podelio najvi{e lopti (11 asistencija). Vladimir Radmanovi} ponovo je bio u prvoj petorci Golden Stejta, koji je novi 16. poraz do`iveo od Detroita. Srpski ko{arka{ igrao je 32 minuta, postigao sedam poena i imao pet skokova. Minesota re|a poraze, a 21. u sezoni, do{ao je na gostovawu protiv Sakramenta (120:100).

REZULTATI: Va{ington Indijana 113:114 (Xejmison 31p - Marfi 28p, 12sk, Danlivi 24p), Detroit - Golden Stejt 104:95 (Stiki 29p - Elis 27p), ^ikago Boston 80:106 (Ros 19p - Rondo 16p, 14as, Garnet 12p, 10sk), Dalas - [arlot 98:97 (Novicki 36p, Dampier 14p, 18sk - Volas 23p, 16sk), Milvoki - Portland 108:101 (Bogut 27p, Xenings 18p, 11as - Oldrix 31p, 11sk, Roj 23p), Juta - LA Lejkers 102:94 (Vilijams 21p, 11as - Gasol 16p, 20sk, 5as), Denver - Finiks 105:99 (Entoni 32p, 8sk - Ne{ 28p, 7as), Sakramento - Minesota 120:100 (Tompson 23p - Xeferson 26p, 11sk).

NLB LIGA

Pobeda Vr{~ana Hemofarm [tada - Zagreb 74:66 (14:14, 27:13, 15:27, 18:12) VR[AC: SportBila je ovo krajwe uzbudqiva ska dvorana Mileniutakmica. Posle ravnopravne jum, gledalaca 1.500, igre u prvoj ~etvrtini u drugom sudije: Oldhauzer periodu serijom od 22:2 u 17. mi(Slovenija), Obradovi} i Jonutu Vr{~ani su poveli 36:16. vanovi} (Bosna i HercegoviTada su izabranici Stevana Krana). xi}a stali i do poluvremena doHEMOFARM: Pavkovi} 18, zvolili gostima do stignu na 14 Despotovi}, Markovi} 5, razlike, da bi sredinom tre}e Obrenovi}, Ristovi} 11, [u~etvrtine dali priliku ko{artalo 2, Ma~van 12, Borisov 7, ka{ima Zagreba da se pribli`e Marijanovi} 6, Petrovi}, na ~etiri poena (47:43). Stivenson 2, Jagodnik 11. Zagrep~ani su potom uspeli ZAGREB: Tomi} 15, Ma{i} da preko Tomi}a izjedna~e re9, [imon 9, Prka}in 18, Garzultat. Sve do par minuta pred ma, Dijan, Pe{ut, Ba{qan, kraj ekipe su bile u egalu, da [timac, Zori} 11, Viki}, Krbi stupili na scenu Pavkovi} sti} 4. i Borisov koji su trojkama, uz U derbiju 12. kola NLB lige poene Markovi}a i Ma~vana, ko{arka{i Hemofarma zabedoprineli vo|stvu od 11 poena le`ili i osmu prvenstvenu, a razlike. Nepun minut pre kra{estu uzastopnu pobedu. Vrja Zagrep~ani su se pribli`i{~ani su na pakretu Milenili na 69:66, ali tada Pavkovi} juma savladali tim Zagreba, sa pet uzastopnih poena donosi ekipu na tre}em mestu na tasigurnu pobedu svom timu. bele Regionalne lige. J. Turkoane IVBL LIGA ZA KO[ARKA[ICE

Odluka na kraju Vojvodina NIS - Merkur Ceqe 57:66 (22:22, 17:18, 15:16, 3:10) BEO^IN: Dvorana SPC „Beo~in“, gledalaca 350, sudije: Vukanovi} i Pavlica (oboje Beograd) i Peuli} (Novi Sad). VOJVODINA NIS: Stojanoski 11, ^abarkapa 5, Ostoji} 9, Je. Karaka{evi} 16, Du{ani} 3, Krwetin 2, Popovi}, Ninkovi}, Stupar 11, Terzi}, Bo{kovi}, Jo. Karaka{evi}. MERKUR CEQE: Tavi} 13, Tur~inovi} 7, Kerin 3, Abramovi} 2, Bari} 13, Verbole 5, Jago-

di}, Klavzar 3, Hughes 16, Ri~ards 4. Sve do posledwe ~etvrtine vodila se ravnopravna igra u kojoj su ko{arka{ice Vojvodine ve}im delom imale prednost koja je u jednom trenutku iznosila i osam poena. U posledwoj ~etvrtini mlada ekipa trenera Zorana Trivana nije se najboqe sna{la s presing igrom koju su Ceqanke uspe{no demonstrirale. O. Ademovski


LEKAR

DNEVNIK

I ku}ni qubimci u opasnosti od novog gripa lasnici ku}nih qubimaca zara`eni virusom aktuelnog gripa A (H1N1) mogli bi na wih da prenesu taj pandemijski virus, pokazali su rezultati istra`ivawa objavqenog na Internet sajtu ameri~kog Dr`avnog univerziteta Kanzasa. Nije pravilo da su svi ku}ni qubimci podlo`ni virusu gripa H1N1, ali bi ma~i}i, na primer, mogli da budu zara`eni tim virusom. -U SAD je potvr|en mawi broj slu~ajeva ku}nih qubimaca zara`enih gripom A (H1N1)

V

Insulin od prvog dana sobe kod kojih je nedavno otkriven dijabetes tipa 2 ~esto se opiru tome da uzimaju insulin jer strahuju da }e se ugojiti, da }e im suvi{e opadati nivo {e}era u krvi ili da }e im biti ugro`en kvalitet `ivota. I sami lekari nekad oklevaju da po~nu le~ewe insulinom, ali jedna studija obavqena u Jugozapadnom medicinskom centru, pri Teksa{kom univerzitetu, pokazuje da su strahovawa od insulina dobrim delom neutemeqena. Tim teksa{kog centra, koji je predvodila dr Ildiko Lingvej, utvrdio je da se insulin mo`e davati kao „sredstvo prve linije“ u le~ewu dijabetesa, uz veliku dozu bez-

O

bednosti i efikasnosti i na zadovoqstvo pacijenata. Vi{e od 20 miliona Amerikanaca pati od dijabetesa 2, ~ijem razvoju pogoduju gojaznost i fizi~ka neaktivnost. Standardni po~etni tretman za wih je upotreba jednog leka, ~esto „metformina“, koji poma`e da se reguli{e nivo {e}era u krvi, a po potrebi kasnije se dodaju i neki drugi medikamenti za sni`ewe {e}era. Stru~waci iz Dalasa su obavili istra`ivawe na 58 osoba obolelih od dijabetesa 2, od kojih je polovina metodom slu~ajnog uzorka odabrana da bude le~ena standardnom terapijom sa tri leka, dok je druga polovina dobijala insulin i „metformin“. Nakon tri godine, pacijenti iz grupe koja je dobijala insulin prijavqivali su mawe slu~ajeva prevelikog pada {e}era (hipoglikemije), mawe su se gojili nego pacijenti iz prve grupe i izra`avali su zadovoqnstvo tim na~inom le~ewa. [ta vi{e, svi su se izjasnili da bi `eleli da nastave da se le~e na isti na~in i po zavr{etku studije. -Insulin je najefikasniji agens za sni`avawe {e}era, a uz nove sprave koje se koriste, dati sebi insulin nije mnogo te`e nego popiti pilulu -nagla{ava dr Lingvej. (Tanjug)

-naveo je Dik Hesi, virusolog veterinarske laboratorije Univerziteta, napomiwu}i da bi `ivotiwe mogle da se zara-

ze virusom samo ako su u kontaktu sa zara`enim vlasnicima. Ameri~ka veterinarska laboratorija trenutno ispituje test za otkrivawe virusa A kod ku}nih qubimaca, na osnovu onog koji je prvobitno bio predvi|en za otkrivawe tog virusa kod sviwa. Analiza bi trebalo da se sprovodi preko briseva uzetih iz usta i nosa `ivotiwa. Autori ~lanka isti~u da bi vlasnici qubimaca zara`eni gripom H1N1 trebalo da upozore svog veterinara ukoliko se wihovi qubimci razbole. (Tanjug)

ponedeqak14.decembar2009.

19

Zabrana pu{ewa smawila broj prevremenih poro|aja vo|ewe zabrane pu{ewa na poslu u Irskoj 2004. godine imalo je za posledicu i smawewe procenta trudnica koje pu{e i mawi rizik od prevremenog poro|aja, saop{tili su stru~waci dablinskog Istra`iva~kog instituta za osloba|awe od duvana. U godini posle uvo|ewa zabrane, 12 odsto mawe irskih trudnica je prijavilo da su pu{ile tokom trudno}e. Irski stru~waci su uporedili podatke o 7.593 poro|aja iz 2003. sa podacima o 7.648 poro|aja iz 2005, pri ~emu su utvrdili da se rizik od prevremenog poro|aja smawio za 25 odsto u godini posle zabrane pu{ewa na radnom mestu u odnosu na godinu pre uvo|ewa te zabrane. Pri tom su uzeti u obzir i svi ostali potencijalni faktori rizika od prevremenog poro|aja kao {to su godine majke, broj prethodnih ra|awa, konzumirawe alkohola, vrednosti krvnog pritiska i komplikacije tokom trudno}e. Ustanovqeno je da su u proseku najte`e bebe ra|ale `ene koje su nekada pu{ile, dok su majke koje su pu{ile i tokom trudno}e ra|ale bebe najmawe te`ine. Ono {to nije u skladu s ostalim nalazima i {to zaslu`uje daqe prou~ava-

U

we je ~iwenica da je u godini posle uvo|ewa zabrane pu{ewa, rizik da beba na ro|ewu ima malu te`inu bio 43 odsto ve}i nego godinu dana pre zabrane, isti~u dablinski stru~waci. Nau~nike je zainteresovao i podatak da je kod pra}enih poro|aja iz 2003. u 15,4 odsto slu~ajeva primewen carski rez, dok je 2005. taj procenat pove}an na 19,5 odsto. (Tanjug)

Ve{ta~ka oplodwa ra|a mawe de~aka

GLAUKOM VODE]I UZROK SLEPILA

O~ni pritisak dr`ati P pod kontrolom reko 100 miliona qudi u svetu ima glaukom i on je vode}i uzrok slepila.U na{oj zemqi rizik od glaukomskog slepila ima oko 10.000 osoba. O{te}ewe vida kod glaukoma je trajno i nepovratno za razliku od katarakte kod koje tako|e postoji zamagqewe vida ali se ono hirur{ki izle~i. Zato glaukomnu bolest treba na vreme otkriti i le~ewem spre~iti napredovawe bolesti na jednom a naj~e{}e na oba oka. - Glaukom je bolest povi{nog o~nog pritiska- ka`e oftalmolog prof. dr Slobodanka Latinovi}. - Povi{en o~ni pritisak preko 21 milimetar `ivinog stuba (mmHg) remeti normalni protok krvi na o~noj pozadini, ishranu vidnog `ivca i izaziva wegovo trajno o{te}ewe. Propadawem vidnog `ivca postepeno se gubi vid sve do slepila. U po~etku bolesti promene vida su neprimetne jer se de{avaju na periferiji gledawa, sa strane, izvan centra jasnog vi|ewa i te{ko se mogu uo~iti. Tek napredovawem glaukomne bolesti ose}a se su`ewe perifernog vida i nejasno}a gledawa koja napreduje sve do gubitka vida. Oko u sebi ima veliku koli~inu vode sa hranqivim materijam. Ona normalno odr`ava vid i zdravqe oka. Ova o~na vo-

P

dica se ravnomerno u oku zanavqa, stvara i oti~e preko krvnih sudova.Tako uravnote`en odnos hrani oko i odr`ava u normali o~ni pritisak koji je naj~e{}e oko 15 milimetara `ivinog stuba. Kada se iz raznoraznih razloga ovakava ravnote`a poremeti i o~ni pritisak poraste preko wegove gorwe granic (21 milimetar `ivinog stuba) stradaju najfinije vidne strukture mre`wa~e, vidni `ivac a time se gubi i vid. -Ima nekoliko oblika glaukomne bolest kod kojih se znaju uglavnom mehanizmi nastanka ali ne u potpunosti i uzroci ka`e dr Latinovi}. - Poznato je da bolest ima nasledni karakter i da je ~e{}a kod potomaka glaukomskih bolesnika, osoba sa dijabetesom, kardiovaskular-

Prof. dr Slobodanka Latinovi}

nih i plu}nih poreme}aja, kod kratkovidih a jedan wen oblik

Sredom besplatna kontrola Osobe preko 50 godina koje pripadaju kategoriji onih sa pove}anim rizikom za glaukomsku bolest treba obavezno da proveravaju svoj o~ni pritisak najmawe svake dve godine. Dalekovide osobe preko 50 godina treba da izbegavaju dugotrajno sedewe u mra~nim prostorijama. Nao~are ne uzimajti bez merewa o~nog pritiska. U okviru rada Fondacije za za{titu vida i humanitarne organizacije LIONS klub – Novi Sad svake srede od 11 do 15 ~asova u MC centru u Novom Sadu u o~nom centru „Vidar“ organizuje se besplatna kontrola o~nog pritiska za osobe starije od 60 godina. Pregled treba zakazati na telefon 522- 386. i kod dalekovidih osoba. Glaukom mo`e biti posledica uro|eno nastalih anomalija u oku, povreda, operacija ... Zbog slo`enosti same bolesti dijagnozu i vrsti glaukoma odre|uje o~ni lekar ne samo na osnovu visine o~nog pritiska, vida i vidnog poqa, nego na osnovu detaqnih analiza komornog ugla i stawa dubokih o~nih struktura na o~nom dnu. Za ranu i brzu dijagnostiku dans i u svetu i u nas postoje veoma precizni dijagnosti~ki pregledi i pokazateqi .No i pored toga ipak je najva`nije ~e{}e meriti o~ni pritisak osobito posle 50 godina starosti. Od svih vrsta glaukoma naj~e{}i je hroni~ni glaukom otvorenog ugla ili simpleks glaukom .Od wega oboleva ~ak 90 odsto svih bolesnika sa glaukomom. Ra~una se da od 100 oso-

ba preko 60 godina, ~ak wih 7 ima ovu vrstu glaukoma. Glaukom otvorenog ugla je skrivena , podmukla , bolest koje tiho napreduje a da pacijent toga dugo nije svestan jer ne ose}a nikakve smetwe. O~ni pritisak je na po~etku ove bolesti malo povi{en iznad normale pa sve do 30 mmHg i zato takve osobe nemaju tegoba. bolova, crvanila ili zamagljenja vida. -Nekoliko godine bolest je bez simptoma i zato ostaje neotkrivena godinama, postepeno o{te}uju}i vidni `ivac, periferni vid i na kraju sam centralni vid. Bolest zahvata oba oka, ali ne podjednako i ne u isto vreme.Zato se dve tre}ine bolesnika sa ovom hroni~nom bolesti javqaju kasno o~nom lekaru , tek onda kada je vid na jednom oku primetno smawen ili izgubqen a na drugom postoje promene u vidnom poqu. To razlog da ovu vrstu glaukoma treba aktivno tra`iti ~e{tim pregledom i merewem visine o~nog pritiska osobito kod statarijih osoba oba pola .Najva`nije je da se o~ni pritisak obavezno meri prilikom prvog i ponovnih pregleda za nao~ara na blizinu odnosno svake 2 do 3 godine. Posle 65 godina starosti merewe o~nog pritiska treba da bude i ~e{}e- ka`e na{a sagovornica. Glaukomsku bolest pogor{avaju nizak i visok krvni pritisak, migrena i lo{a cirkulacija , pu{ewe, prekomerno uzimawe alkohola i te~nosti, slana i masna ishrana, stres i uzbu|ewa, nagle promene atmosferskog pritiska, boravak u mraku i nekontrolisamo uzimawe lekova i sredstava za smirewe. Le~ewe hroni~nog glaukoma otvorenog ugla je u po~etku uspe{no ukapavawem jedne ili vi{e vrsta o~nih kapi u redovnim dnevnim razmacima. Va`no je da se propisane o~ne kapi redovno stavqaju i u odre|eno vreme. Kada ovakvo le~ewe glaukoma postane komplikovano, nekomforno ili nedovoqno za bezbednost vida, pacijentu se predla`e jedna od laserskih ili mikrohirur{kih operacija protiv glaukoma. J. Barbuzan

rocenat de~aka ro|enih posle izvesne vrste tretmana plodnosti mawi je nego kod prirodne oplodwe, utvrdili su ameri~ki stru~waci sa Mi~igenskog dr`avnog univerziteta. Kod prirodne oplodwe se u proseku ra|a 105 de~aka na svakih 100 devoj~ica, ~ime se donekle ubla`ava neravnote`a izme|u dva pola zbog ve}e smrtnosti de~aka na ro|ewu i u prvim godinama `ivota. Ameri~ki tim je na uzorku od 15.000 doma}ih beba, ro|enih 2005, koje su za~ete posle jedne vrste tretmana plodnosti, poznate kao „ intracitoplazmi~ko ubrizgavawe sperme“ (ICSI), zakqu~io da je ro|eno mawe od 50 odsto de~aka, dok je ameri~ki prosek ra|awa mu{kih beba prirodnim putem 52,5 odsto.Ovaj fenomen karakteristi~an je za ICSI primewen u tzv. „blastocisti~noj fazi embriona“ - kad je oplo|ena jajna }elija, odnosno embrion, osta-

vqena da „dozri“ nekoliko dana du`e nego {to je uobi~ajena norma pre nego {to je unesu u majku. Time se lekarima omogu}ava da prenesu mawi broj embriona i smawe mogu}nost ra|awa troje ili vi{e dece. Ta metoda se sastoji iz direktnog ubrizgavawa sperme oca u jajnu }eliju uzetu od majke. Ukoliko se u roku od nekoliko dana razvije jedan ili vi{e embriona, oni se prenose u matericu majke. Ova tehnika se uglavnom koristi kada mu{karac ima problem s plodno{}u - bilo da je re~ o malom broju spermatozoida ili lo{em kvalitetu sperme. Nekad se ova tehnika koristi i kad nije jasan uzrok neplodnosti para, a neke ameri~ke klinike za ve{ta~ku oplodwu koriste taj tretman u svim slu~ajevima. Nije jasno za{to je posledica ovog tretmana plodnosti mawe ra|awe de~aka nego {to je uobi~ajeno. Zasad se samo iskqu~uje mogu}nost da to ima veze sa smawenom plodno{}u oca, pa je o~igledno da je za ovaj fenomen odgovoran neki element samog ICSI metoda. (Tanjug)

Flavonoidi smawuju rizik od raka potrebom vo}a i povr}a i pijewem ~aja i crnog vina, mu{karci s vi{kom kilograma i `ene normalne te`ine mogli bi donekle da se za{tite od raka debelog creva ili rektuma (tzv. kolorektalnog kancera), tvrde stru~waci Mastrihtskog univerziteta u Holandiji. Biqna hrana sadr`i flavonoide, jediwewa za koja se smatra da ometaju procese koji izazivaju rak, isti~u holandski eksperti. Mastrihtski tim je procenio unos specifi~nih flavonoida me|u 120.852

U

mu{karaca i `ena starih od 55 do 69 godina, koji su u~estvovali u velikoj studiji kojom je trebalo da se proceni veza izme|u na~ina ishrane i raka. Tokom trinaest godina, me|u ovim ispitanicima od raka debelog creva ili rektuma obolela su 1.444 mu{karca i 1.041 `ena. Izgledalo je da unos specifi~nih flavonoida nije bio od zna~aja za rizik obolevawa od re~enih vrsta raka kada su istra`iva~i razmatrali uticaj slede}ih potencijalnih rizi~nih faktora: godina, porodi~ne istorije bole-

sti, pu{ewa, konzumirawa alkohola, fizi~ke aktivnosti, op{tih navika u ishrani i uzimawa dopunskog estrogena od strane `ena. Me|utim, kad je u razmatrawe uzeta i te`ina ispitanika, ispostavilo se da bi ve}i unos flavonoida mogao da ima izvesno za{titno dejstvo od raka debelog creva ili rektuma kod podgrupe mu{karaca s vi{kom kilograma i `ena normalne te`ine. Oni ispitanici koji pripadaju ovim podgrupama, a spadaju me|u one sa najvi{im unosom flavonoida katehina

i flavonola, bili su pod ne{to mawim rizikom od raka debelog creva i rektuma od onih koji su unosili najmawe flavonoida. Katehinima su bogati bobi~asto vo}e, gro`|e, crna ~okolada, ~aj, crno vino i neke mahunarke, dok flavonolima obiluju crni luk, keq, jabuke, kru{ke, ~aj, vino i vo}ni sokovi. Tim iz Mastrihta se zala`e za daqa istra`ivawa koja bi rasvetlila kako pomenuta jediwewa smawuju rizik od navedenih vrsta raka i na koji na~in telesna te`ina mewa taj uticaj. (Tanjug)


20

KULTURA

ponedeqak14.decembar2009.

U GALERIJI „BO[KO PETROVI]” NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Tapiserije slova~kih umetnika U organizaciji Ustanove za izradu tapiserija Ateqe 61 u galeriji “Bo{ko Petrovi}” na Petrovaradinskoj tvr|avi otvorena je izlo`ba tapiserija Udru`ewa umetnika tekstila “Arttex” iz Bratislave, Slova~ka. Novosadskoj publici predstavilo se 17 slova~kih umetnika sa 40 tapiserija, ra|enih u tehnici arteks specifi~noj upravo za slova~ki savremeni izraz u tapiseriji. “Arttex” neguje nesvakida{wi pristup tapiserijskom mediju, jer se celokupan istra`iva~ki i kreatorski rad umetnika bazira na ne-tka~kim tehnikama, Renata Rehorovska, Nasle|e generacija, 2009. Sude}i po tapiserijama koje su odnosno tehnikama bliskim ne za izradu tkanih tapiserija. ovi umetnici izveli i po likov“Art-protisu”. Po re~ima Ida Reindlova, predsednica nim kvalitetima dela, a pre svega istori~arke umetnosti Goranovog udru`ewa, dolazi na ideju po originalnim tehnikama izvoke Vukadinovi} iz Ateqea 61, da se, koriste}i ovu tehniku, |ewa - ka`e Goranka Vukdanovi}jo{ 70-ih godina grupa tekfokusira na recikla`u teksvakako je od velikog zna~aja razstilnih umetnika iz ^ehoslostilnog otpada. Umetnici tekmena iskustava, odnosno razli~iva~ke pokrenula je ideju o kostila iz Slova~ke koriste retih pristupa izradi tapiserija, ri{}ewu specifi~nih industlove obojenog filca, kojeg kao i budu}a saradwa umetnika i strijskih {iva}ih ma{ina za presuju, napeglavaju, isecaju, radionica iz Srbije i Slova~ke u “slike od bojenog filca” stvakoriste razli~ite aplikacisklopu kolonije tapiserija i eksraju}i na taj na~in umetni~ka je... i u zavr{noj fazi pro{iperimentalnih radionica koje dela u tapiseriji kao varijacivaju industrijskim ma{inama organizuje “Ateqe 61”. ju stare goblen tehnike, tipi~za {ivewe.

IZLO@BA U ITALIJANSKOM INSTITUTU ZA KULTURU U BEOGRADU

Trajawe nasle|a antike u Vojvodini Izlo`ba “Trajawe nasle|a antike u Vojvodini” umetnice Mirjane Rankovi} i arheologa Maje \or|evi}, u organizaciji Balkankult fondacije, bi}e otvorena 15. decembra u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu. U saop{tewu Italijanskog instituta za kulturu se navodi da je izlo`ba “Trajawe nasle|a antike” u junu 2009. godine gostovala na Letwem festivalu u italijanskom gradu Monfalkoneu koji se nalazi u regiji Frijuli Venecija \ulija. Regija Frijuli Venecija \ulija je sa pokrajinom Vojvodina, pro{le godine potpisala protokol o saradwi, pa je anti~ko nasle|e Vojvodine izabrano za okosnicu izlo`be, s namerom da

se prika`e kulturni kontinuitet koji traje milenijumima. Na izlo`bi }e biti prikazan moderan nakit inspirisan duhom antike i oblicima rimskog nakita kakav je otkriven na na{im prostorima prilikom iskopavawa. Nakit je napravqen u kombinaciji plemenitih metala, zlata i srebra sa staklenom pastom. Oblici pojedinih komada nakita su ~vrste i stroge strukture, obele`eni diskretnim detaqima, kao {to su perle ili uvrnuta `ica. Drugi deo izlo`be nastao je na osnovu nedavno objavqene kwige arheologa Maje \or|evi} “Arheolo{ka nalazi{ta rimskog perioda u Vojvodini”, a na panoima }e biti prikazane fotografije pojedinih nalazi-

{ta rimskog perioda, koje prate legende sa istorijskim ~iwenicama. Na fotografijama dominiraju spomenici sredweg veka ~ime se kontinuitet u Vojvodini ogleda u dugove~nosti mesta na kojima su qudi `iveli od davnina. Ovaj deo izlo`be prate tri prezentacije: o rimskim nalazi{tima u Vojvodini, o trinaest rimskih predmeta od metala, stakla i kamena, vrhunske izrade sa zanimqivom pri~om o nastanku ili wihovom trajawu i tematska prezentacija o rimskim narukvicama od staklene paste. Izlo`ba u italijanskom institutu za kulturu bi}e otvorena do 8. januara 2010. godine. (Beta)

U OVOJ SEZONI VOJVO\ANSKIH SIMFONI^ARA

Jo{ {est koncerata Posle nastupa sa violon~elistkiwom Ksenijom Jankovi} i zatim sa pijanistkiwom Kler Huangsi, Vojvo|anske simfoni~are o~ekuje jo{ {est koncera-

ta do kraja ove sezone. Kraj wenog prvog dela obele`i}e novogodi{wi gala koncert 27. decembra, na kojem }e Vojvo|anski simfoni~ari, pod dirigentskim vo|stvom svog umetni~kog rukovodioca Berislava Skenderovi-

}a, nastupiti sa na{im poznatim violinistom Stefanom Milenkovi}em. Nakon toga, naredni koncert simfoni~ara je 15. februara, i

tada }e sa dirigentom Amosom Talmonom iz Izraela nastupiti sa solistom na violon~elu Fransoa Salkeom iz Francuske. Na programu ovog koncerta bi}e dela Prokofjeva i [umana.

U martu je planiran nastup ovog orkestra sa dirigentom Robertom \anolom iz Italije, sa solistom na gitari Awelom Dezideriom, tako|e iz Italije. Pored dela [umana, na ovom koncertu }e biti izveden i ~uveni Rodrigov Concierto de Aranjuez. Aprilski nastup rezervisan je po tradiciji za u~e{}e na Novosadskim muzi~kim sve~anostima, te }e Vojvo|anski simfoni~ari i ove godine nastupiti na otvarawu, sa dirigentom Berislavom Skenderovi}em i solistom Jinsang Lijem iz Koreje / Nema~ke za klavirom. Bi}e izvedena dela [umana i Respigija. Flautistkiwa Magali Moznije iz Francuske nastupi}e sa ’simfoni~arima’ na koncertu u maju, i izvesti Mocartov koncert za flautu i orkestar br.1. Za kraj sezone najavqen je junski koncert na kojem }e dirigovati Enrike Batis iz Meksika, a kao solista }e nastupiti pijanista Aleksej Zuev iz Meksika. Na programu ovog koncerta bi}e dela Betovena i Bramsa. N. P-j.

DNEVNIK VELIKA NAGRADA SAVEZA ARHITEKATA SRBIJE NOVOSA\ANINU DU[ANU KRSTI]U

Priznawe za stvarala~ki doprinos Novosadskom arhitekti profesoru Du{anu Krsti}u Savez arhitekata Srbije dodelio je veliku nagradu arhitekture za `ivotno delo za 2008. godinu, koja mu je nedavno uru~ena. Du{anu Krsti}u je ovo priznawe dodeqeno za izuzetan stvarala~ki i pregala~ki doprinos u oblasti arhitekture. Pomenutu nagradu, ina~e, dodequje `iri koji sa~iwavaju kolege arhitekte - prethodni dobitnici. - Prof. Du{an Krsti} spada u red umetnika - stvaralaca koji su dali zna~ajan doprinos arhitekturi i u okviru svoje umetni~ke delatnosti time i kulturi Republike Srbije, u svojem neprekidnom ~etrdesetogodi{wem radu i stvarawu, kao neosporno jedan od zna~ajnih i najuglednijih srpskih arhitekata re~eno je u obrazlo`ewu `irija ove nagrade, koje potpisuje predsednik Ve}a Velike nagrade arhitekture Srbije prof.arh. Predrag Cagi}. Uz podse}awe da je Krsti} dobitnik najzna~ajnijih javnih i dru{tvenih priznawa, kao {to su presti`na „Tabakovi}eva nagrada“ 2002. i Oktobarska nagrada grada Novog Sada 1972, u obrazlo`ewu je navedeno da je on projektovao i izveo mnoge stambene, dru{tvene, zdravstvene, {kolske, poslovne i

druge objekte. Wegovi zna~ajniji izvedeni objekti su: stambene zgrade u Ledincima (1968); Dru{tveni dom na Novom nasequ u Novom Sadu, (1970); Osmogodi{wa {kola u Erdeviku (1970); De~ija bolnica - Pneumolo{ko odeqewe u Novom Sa-

Du{an Krsti}

du (1971); Stambeni blok, Liman I (1975. do 1980); poslovna zgrada AIK u Novom Sadu (1989); Stambeni blok VIII na Novom nasequ (1990); Stambeni blok IV na Novom nasequ (1991); stambene kule B1 i B2 na Novom nasequ (1992) i stam-

bene zgrade A2, A1 i B na Limanu III (1997. do 2002). Najzna~ajnije ostvarewe, kako je pomenuto u obrazlo`ewu, zgrada Dru{tvenog doma u Novom Sadu, “odmah po realizaciji shva}ena je kao izrazito autorsko delo neomoderne, veoma nagla{ene plasti~nosti fasadnih planova, u prostoru objekta”. Pored u~e{}a na mnogim arhitektonskim konkursima gde je osvojio brojne nagrade, Krsti} je u~estvovao je na izlo`bama po pozivu. Bio je preko 15 godina ~lan Jugoslovenskog dru{tva za teoriju i kritiku arhitekture i ~lan Jugoslovenskog odbora za unapre|ewe i vrednovawe u stanovawu i stambenoj izgradwi od 1983. do 1991. godine. - Krsti} se istakao na podru~ju stambene arhitekture, daju}i zna~ajan prakti~ni i teoretski doprinos razvoju kolektivnog stanovawa u Vojvodini, ve} prvim izvedenim objektima Radni~kog naseqa u Ledincima (1968) privukao je pa`wu jasnim modernisti~kim stavom, kao i funkcionalno osmi{qenim sadr`ajem( 1970). Primetan je i uticaj brutalizma ubla`enog upotrebom opeke, kao tradicionalnog graditeqskog materijala - re~eno je na kraju obrazlo`ewa `irija ove nagrade. N. Pej~i}

NAGRADA ZA UNAPRE\EWE KULTURE QUDSKIH PRAVA

„Konstantin Obradovi}” Mirjani Karanovi} Nagrada „Konstantin Obradovi}“ za unapre|ewe kulture qudskih prava za 2009. godinu dodeqena je pozori{noj i filmskoj glumici i pedagogu Mirjani Karanovi}, saop{tio je Beogradski centar za qudska prava. Odluku je jednoglasno doneo `iri u sastavu kwi`evnik Filip David, direktor Beogradskog centra za qudska prava, profesor Vojin Dimitrijevi} i sociolog i poslanica Vesna Pe{i}. Na{a poznata glumica nagradu je zaslu`ila jer je “uporno i dosledno doprinosila podizawu kulture qudskih prava u Srbiji i celom regionu”. “Ona je to ~i-

nila tako {to je na ubedqiv i emotivan na~in tuma~ila likove `ena koje su qudska mr`wa i ravnodu{nost te{ko o{tetile i kao gra|anka koja se nije ustru~avala da iza|e iz svoje profesije i da se javnom re~ju zalo`i za poboq{awe dru{tva u kome `ivi”, obrazlo`io je `iri. U saop{tewu je navedeno da Mirjanu Karanovi} “odva`an stav nije po{tedeo od te{kih, niskih - pa odvratnih - napada, koje je ona hrabro podnosila i jo{ hrabrije se s wima obra~unavala.“ Nagrada “Konstantin Obradovi}” je glumici uru~ena na

sve~anosti u subotu u Aeroklubu u Beogradu. (Tanjug)

„BOSSA X” ALBUM GRUPE „BRAZILIJA NOVI SAD”

Novosadski latinoyez Da je Novi Sad bio, i jo{ je, muzi~ki grad u kojem `ive brojni talenti za sve vrste muzike podsetili su nedavno i ~lanovi xez sastava “Brazilija Novi Sad” svojim albumom “Bossa X”. Na mestu gde je i sniman, u periodu od 1994. do 1998. godine, u Studiju M Radio Novog Sada, predstavqen je ovaj kompakt disk, {to je bila prilika za podse}awe i na 1999. godinu i tragi~no nastradalog perkusionistu benda Nenada Januzovi}a. Re~ je o nekomercijalnom, samostalnom izdawu benda. Snimateq i producent albuma je Slobodan Misailovi}. Na albumu se nalazi 13 instrumentalnih kompozicija Miodraga Vrn~i}a i Radeta ]iri}a. Pored ~lanova grupe na albumu su svirali mnogi novosadski muzi~ari: Aleksandar Bahun, klavir, Slobodan Misailovi}, klavijature, Slobodan Trkuqa, tenor saksofon, Aleksandar Januzovi}, elektri~na gitara, i Du{ka Stojkovi}, vokal. “Brazilija Novi Sad” je xez sastav osnovan 1986. godine, a ~inili su ga Miodrag Vrn~i} (elektri~na gitara), Rade ]iri} (klasi~na gitara), Ninoslav Pej~i} (alt saksofon), Nenad Januzovi} (udaraqke), Zoran Marjanovi} (bas) i Milan Qubenkovi} (bubwevi). Grupa je aktivno svirala i nastupala po klubovima do 1998. godine (Klub 24, Piping, Teatar, Tribina mladih). Nastupila je i na Novosadskom xez festivalu 1992. u Kulturnom centru Novog Sada. Pored toga sastav je nastupao na Zmajevim de~ijim igrama i na Televiziji Novi Sad. Muzika “Brazilije Novi Sad” se mo`da najbli`e mo`e definisati ako smooth jazz . Na albumu

Foto: Neboj{a Milija{evi}

preovla|uju bosa nova, rumba, ali ima i elemenata fanka i evergrina.U vreme kada je nastupala, “Brazilija Novi Sad” je bila me|u prvim bendovima u biv{oj Jugoslaviji koja je svirala autorsku latino muziku. Na albumu je posledwi snimqeni materijal na kojem je svirao Nenad Januzovi}. Kako navodi sam bend, album “Bossa X” treba da posvedo~i o nekim ne tako davnim, a u muzi~kom smislu boqim vremenima. V. C.


FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

Zarada ve}a od 10 milijardi dolara sedmice u kojima }e u bioskope sti}i nekoliko visokobuxetnih filmova, ovogodi{wa zarada u severnoameri~kim bioskopima iznosi}e 10,6 milijardi dolara, dodao je. Me|u potencijalnim hitovima koji }e u bioskope sti}i do Bo`i}a jesu „[erlok Holms“ sa Robertom Daunijem Mla|im, „Avatar“ Xejmsa Kamerona i nastavak filma „Alvin i veverice“.

NA PROLE]E U TUNISU

„Film mog `ivota” Slobodana Iveti}a Re`iser debitant Slobodan Iveti} trebalo bi krajem prole}a idu}e godine da u Tunisu po~ne snimawe „Filma mog `ivota“ sa Radivojem Bukvi}em, Anom Sofrenovi} i Branislavom Le~i}em u glavnim ulogama. Portparolka filma Marija Joci} saop{tila je da je Iveti} „upravo zavr{io uspe{ne pregovore u Tunisu oko po~etka snimawa“, i da je mu je ministar kulture Abderauf el Basti „izrazio odu{evqewe zbog mogu}nosti da se Tunis i Srbija pove`u na ovaj na~in“. „Ministar je Filmskom centru Tunisa i Iveti}u dao

smernice za konkretne radove na pripremi filma u kome }e u~estvovati i lokalni peva~i, glumci, filmski radnici i ovda{wi producenti, koji su snimali sa Entoni Mingelom (‘Engleski pacijent’), Xorxom Lukasom (’Ratovi zvezda’) ili Frankom Zafirelijem“, navodi Joci}eva. Iveti} je u Tunisu proveo detiwstvo i mladost, na francuskom univerzitetu Sorbona je diplomirao re`iju i teoriju filma, a Joci}eva ka`e da }e „wegov igrani prvenac gledaoce voditi na sva mesta gde je

`iveo i radio“. Kako se navodi, po~etkom naredne godine kompozitor Sawa Ili} i scenograf Miqen Kqakovi} Kreka treba da odu u Tunis kako bi prona{li lokacije i inspiraciju za dekore i muziku. Posle Tunisa snimawe „Filma mog `ivota“ bi trebalo da bude nastavqeno tokom leta u Parizu i Beogradu. Joci}eva je saop{tila da se privode kraju pregovori da se na|u „u gluma~koj ekipi i velike zvezde francuskog i italijanskog filma“. (Beta)

OD 13. DO 19. JANUARA

Tre}i festival Kustendorf Tre}i me|unarodni filmski teqka Marjane Satrapi (koja je i muzi~ki festival Kustenodu{evila filmofile dugomedorf bi}e odr`an od 13. do 19. tra`nim animiranim „Persepojanuara 2010. godine u Drvengralisom“), a ~lanovi su filmska du na Mokroj Gori, u organizaproducentkiwa i autorka Sara ciji producentske ku}e „Rasta Driver i holivudski producent Film International“ i pod Xonatan Vajsgal. Program „Repokroviteqstvom Ministarstva kulture Srbije, najavqeno je na sajtu tog festivala. Manifestacija koju je osnovao rediteq Emir Kusturica posve}ena je budu}im filmskim stvaraocima, kao i velikim savremenim autorima, a glavni gost ove godine bi}e glumac Xoni Dep. Za takmi~arski program festivala prijavqeno je vi{e Kusturi~in Drvengrad od 300 filmova mladih reditetrospektiva velikana“ ove goqa i studenata filmskih {kola dine je posve}en slavnom glumcu {irom sveta. Raznolikost tema Xoniju Depu, koji }e u Drveni `anrova i visok kvalitet tih gradu odr`ati nekoliko radiofilmova, kako se navodi na sajnica za studente, u~esnike taktu, osigura}e da takmi~ewe za mi~arskog programa. Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje U izboru wegovih filmova bude uzbudqivo i napeto. bi}e prikazani „Edvard MakaPredsednik `irija bi}e pozoruki“(1990), „Arizona drim“, znata autorka stripova i rediu re`iji Kusturice (1993) i

„Doni Brasko“ (1997). U ciklusu „Savremeni trendovi“ najavqeni su „Sve o Eli“ Aghara Farhadija, koji je nagra|en za re`iju na festivalu u Berlinu, „Soul ki~en“ Fatiha Akina, dobitnika specijalne nagrade `irija u Veneciji, „Vreme koje preostaje“ Elije Sulejmanija i drugi zna~ajni filmovi iz ove godine, ukqu~uju}i „Granice kontrole“ Xima Xarmu{a, pro{logodi{weg gosta Kustendorfa. Kao i u prva dva izdawa ovog festivala, posle projekcija gosti }e dr`ati radionice, u formi otvorenih razgovora sa studentima. Svake ve~eri na Me}avniku }e se odr`avati koncerti. Na listi u~esnika su Global.Kryner (Austrija), Os Festicultores Troupe (Francuska, [panija), Rubl (Rusija), Tonino Karotone ([panija, Italija), Aynur (Turska). Iz Srbije nastupaju Vlada Mari~i}, grupa „Vrelo“ i na kraju - doma}in Emir Kusturica i „The No Smoking Orchestra“.

Film o Mariji Kalas Britanska produkcijska ku}a „Fju~er films“ snimi}e film o `ivotu operske dive Marije Kalas u saradwi sa italijanskom kompanijom De An|elis grup. Nijal Xonson pi{e scenario po peva~icinoj biografiji autora Alfonsa Siworinija So Proud, So Fragile“, objavio je „Skrin interne{enel“.

Kameron Dijaz lo{a profesorica

U sredi{tu filma bi}e burna veza Marije Kalas sa milijarderom Aristotelom Onazisom. Imena re`isera i glumaca bi}e saop{tena naknadno. To }e biti tre}i biografski film kompanije Fju~er films u tri godine, posle filmova „Fifty Dead Men Walking“, inspirisanog `ivotom britanskog {pijuna u organizaciji IRA Martina Makgartlanda i „Goodbye Bafa“, o boravku Nelsona Mandele u zatvoru na ostrvu Roben.

Ameri~ka glumica Kameron Dijaz bi}e junakiwa nove komedije „Bad Teacher“ studija „Kolambija pik~ers“, objavio je list „Varajeti“. Film }e re`irati Xejk Kazdan, po scenariju Lija Ajzenberga i Xina Stupnickog, koji su autori scenarija za seriju „Ured“. Film }e biti pri~a o ambicioznoj sredwo{kolskoj profesorki koja se, kada je momak ostavi, sa koleginicom nadme}e za pa`wu jednog od profesora u {koli. Snimawe filma po~e}e na prole}e u Los An|elesu. Kameron Dijaz trenutno radi na tri filma, koja su u razli~itim fazama produkcije, „Shrek Forever After Knight and Day“ i „Green Hornet“.

21

NAJBOQI EVROPSKI FILM

BIOSKOPSKE BLAGAJNE U SJEDIWENIM DR@AVAMA

Holivud je postavio novi rekord, po{to je ovogodi{wa zarada u severnoameri~kim bioskopima prvi put prema{ila sumu od deset milijardi dolara. Godi{wi prihod od prodaje bioskopskih ulaznica prema{io je prethodni rekord od 9,68 milijardi dolara postignut 2007, navodi analiti~ar zarade u bioskopima Pol Dergarabidijan. Imaju}i u vidu da su do kraja godine ostale tri

ponedeqak14.decembar2009.

Hanekeova „Bela traka” Film austrijskog re`isera Mihaela Hanekea “Bela traka” osvojio je u Bohumu tri nagrade Evropske filmske akademije - nagradu za najboqi film, najboqu re`iju i najboqi scenario. Ovaj film izuzetne crno-bele fotografije, istra`uje korene totalitarizma u represivnom obrazovawu s po~etka XX veka, sme{taju}i radwu u nema~ko selo pred Prvi svetski rat. “Bela traka” je osvojila ove godine “Zlatnu palmu” na filmskom festivalu u Kanu. Evropska filmska akademija (EFA) i wenih 2000 ~lanova su na 22. “evropskom oskaru” dodelili nagradu za najboqu glumicu Britanki Kejt Vinslet za ulogu u romanti~noj drami “^ita~”, javio je Rojters. Za najboqeg glumca je progla{en Tahar Rahim za ulogu u francuskom filmu @aka Odijara “Prorok”. Dobitnik oskara za 2008. godinu “Milioner iz blata” izabran je od evropske publike za najboqi film. Publika je glasala preko interneta ili u bioskopskim salama. Nagrada za najboqeg evropskog kompozitora je oti{la Albertu Iglesiasu za muziku u filmu “Slomqeni zagrqaji”. Najboqi debitantski film je rumunsko-britansko-ma|arski “Katalin Varga” scenariste i re`isera Petera Striklanda. Najboqi kratki film je “Poste restante” Marsela Lozinskog. Nagradu za `ivotno delo je dobio Ken Lou~. Plakat filma „Bela traka” Nagrada za evropski doprinos svetskom filmu je dodeqewa francuskoj glumici Izabel nagrada se tradicionalno odr`ava u Berlinu Iper. svake godine, ali pro{le je odr`ana u KopenhaNagrada Fipresci je oti{la And`eju Vajdi za genu, a ove u Bohumu i Esenu. Esen i Bohum, gra“Tatarak”. dovi u Rurskoj oblasti, odabrani su ove godine EFA je osnovana 1989.godine da bi podstakla da budu doma}ini dodela najve}iih evropskih narazvoj evropskog filma. Wen prvi predsednik je grada, jer }e Rur biti kulturna prestonica bio {vedski re`iser Ingmar Bergman. Dodela Evrope 2010. (Tanjug)

Britanske nezavisne nagrade Film „Moon“ Dankana Xonsa progla{en je za najboqi britanski film na sve~anoj dodeli nagrada za nezavisnu kinematografiju u Velikoj Britaniji, prenosi holivudska {tampa. Xons je dobio nagradu za najboqi rediteqski debi, na sve~anosti koja je odr`ana u nedequ uve~e u Londonu. Priznawe za najboqu re`iju pripalo je Andrei Arnold, za film „Fish Tank“. Za ulogu u tom filmu, Kejti Xarvis dobila je nagradu za najboqeg debitanta. Za najboqeg glumca progla{en je Tom

Hardi, za ulogu zatvorenika u filmu „Bronson“, dok je priznawe za najboqu glumicu dobila Keri Maligan, za ulogu u filmu „An Education“. Xon Hen{o dobio je nagradu za sporednu ulogu u filmu „Looking for Eric“ Kena Lou~a. Za najboqu `ensku epizodu nagra|ena je En-Mari Daf, za ulogu majke Xona Lenona u filmu „Nowhere Boy“. Danijel Dej-Luis dobio je nagradu Ri~ard Haris za izuzetan doprinos filmu. Specijalna nagrada „Varajeti“ pripala je Majklu Kejnu.

NA SAJMU KWIGA U PULI

[ijanov „Filmski letak” Filmski rediteq, scenarista i slikar Slobodan [ijan predstavio je u ~etvratk u Puli kwigu „Filmski letak (i komentari) 1976-1979“, koju je objavio „Slu`beni glasnik“ iz Beograda. „Ova kwiga predstavqa moje filmsko iskustvo ste~eno tokom 40 godina bavqewa tom umetno{}u i rezultat je moje tranzicije od likovne ka filmskoj umetnosti“, rekao je [ijan na promociji odr`anoj u okviru 15. me|unarodnog festivala „Sa(n)jam kwige u Istri“. Kwiga predstavqa zbornik sastavqen od 43 filmska letka koje je Slobodan [ijan pravio u periodu od 1976. do 1979. godine, uz wegove prate}e kometare i eseje, me|u kojima je i nekoliko tekstova nastalih tokom posledwih desetak godina. „Ideja o objavqivawu ovog projekta nastala je jo{ 1999. godine, kada je trebalo da bude objavqena u izdawu ~asopisa ‘Wu moment’, ali je NATO bombardovawe spre~ilo wenu realizaciju“, rekao je [ijan. Ugledni rediteq je filmskim lecima, kako je rekao, osetio potrebu da pro{iri

usko galerijski pristup slici i da ispita druge medije, kao {to su fotografija, kola`i od razglednica i stripova i razni drugi eksperimenti u oblasti vizuelne umetnosti. Prema re~ima filmskog i kwi`evnog kriti~ara Damira Radi}a, „Filmski letak“ Slobodana [ijana predstavqa dragoceni dokument o jugoslovenskoj kinematografiji {ezdesetih i sedamdesetih godina, ali

i neformalnu autobiografiju tog stvaraoca, dizajniranu u duhu konceptualne umetnosti i pop arta. „Kao izdava~, sre}an sam {to mi [ijan nije ponudio kwigu, jer je wena realizacija veoma skupa, ali sam i qubomoran {to nisam bio u prilici da objavim jedno ovakvo izdawe“, rekao je na promociji direktor beogradske „Geopoetike“ Vladislav Bajac.

Prema wegovim re~ima, [ijan se u „Filmskom letku“ ne bavi samo filmskom i vizuelnom umetno{}u, nego i mnogo {irim pojmom kulture kroz vi{e generacija umetnika u nekada{woj Jugoslaviji. Slobodan [ijan (1946, Beograd) zavr{io je Akademiju likovnih umetnosti i filmsku re`iju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1965. do 1980. godine bavio se likovnom umetno{}u. Prvobitno je bio blizak grupi „Mediala“, a tokom sedamdesetih je nastupao u okviru Nove umetni~ke prakse. Kao rediteq bavio se eksperimentalnim filmom, radio je televizijske emisije i filmove, da bi se po~etkom osamdesetih ukqu~io u profesionalnu kinematografiju. Pisao je tekstove i priredio vi{e publikacija o doma}im i inostranim filmovima i autorima.Posebno se proslavio filmovima „Ko to tamo peva“ (1980), „Maratonci tr~e po~asni krug“ (1982), „Kako sam sistematski uni{ten od idiota“ (1983), „Daviteq protiv daviteqa“ (1984), „Tajna manastirske rakije“(1988). Posledwi film „S.O.S. - Spasite na{e du{e“ snimio je 2007. godine. (Beta)


22

SVET

ponedeqak14.decembar2009.

DNEVNIK

Sloboda za vi{e od 950 demonstranata KOPENHAGEN: Desetine hiqada demonstranata pro{lo je ovih dana kroz Kopenhagen. Velika protestna {etwa protiv klimatskih promena zavr{ena je po{to su demonstranti predali svoje zahteve u~esnicima globalnog samita UN o klimi. Organizatori demonstracija „Inicijativa 12. decembar“, koalicija brojnih organizacija za za{titu klime iz Danske i drugih zemaqa, zatra`ili su br`e i odlu~nije spre~avawe klimatskih promena i ve}u finansijsku pomo} zemqama u razvoju na tom planu. Na konferenciji UN o klimi koja se odr`ava u glavnom gradu Danske od 7. do 18. decembra, predstavnici 192 zemqe pregova-

Formirana nova IRA

raju o sporazumu kojim bi se usporilo globalno zagrevawe. Zahteve je primila Koni Hedegard predsedavaju}a samita o klimi COP15 i nedavno imenovana evropska komesarka za klimu, koja se u ime skupa i obratila okupqenim demonstrantima. Oganizatori su saop{tili da je u protestnoj {etwi u~estvovalo oko 100.000 demonstranata, dok su policijske procene da je bilo najvi{e 35.000 u~esnika. Kako prenosi danska TV2 danska policija je uhapsila skoro 700 demonstranata, koji su odvedeni u preventivni pritvor. Najvi{e wih, oko 400, uhap{eno je kada je policija blokirala i opkolila za~eqe protestne kolone, po{to su iz te grupe bacane kamenice i

fla{e na dansko Ministarstvo inostranih poslova i filijalu Danske banke. Policija je uhapsila ve}inu aktivista na samom kraju demonstracija, kada su neki od wih po~eli da uni{tavaju zgrade u centru Kopenhagena. Danska policija je ju~e oslobodila stotine aktivista koji su uhap{eni tokom masovnog protesta u Kopenhagenu, ~iji ciq je bio da se izvr{i pritisak na u~esnike samita UN da usvoje obavezuju}i sporazum o spre~avawu klimatskih promena. Policija je navela da je u pritvoru ostalo samo 13 od ukupno 968 uhap{enih. Dvojica od wih bi}e izvedeni pred sudiju, zbog preliminarnih otpu`bi da su se sukobili sa organima reda. (Beta)

OBAMA I MEDVEDEV O NOVOM START-u

BELFAST: Republikanski disidenti na severu Irske osnovali su novu militantnu organizaciju kako bi poja~ali napade na britansku vojsku i policiju, koji su ponovo po~eli ove godine, objavio je ju~e list „Sandej tajms“. Pozivaju}i se na izvore me|u „tvrdokornim republikancima“, „Sandej tajms“ pi{e da }e ta nova organizacija okupqati ~lanove Prave IRA i IRA kontinuitet, grupa koje su preuzele odgovornost za dva napada u martu ove godine, u kojima su ubijena dva britanska vojnika i jedan policiajac. „Nova organizacija IRA“ predstavqa najve}u pretwu kada su u pitawu novi napadi, koji ugro`avaju mirovni sporazum postignut pre vi{e od 10 godina, navodi list. Tim sporazumom je okon~an 30-godi{wi period nasiqa izme|u Irske republikanske armije - IRA, koja zagovara ujediwewe Irske, i probritanskih grupa, koje su za daqe prisustvo Britanaca na severu zemqe. [in Fejn, politi~ko krilo IRA, saop{tilo je da ni{ta ne zna o novoj organizaciji, tako da ne mo`e da da nikakav komentar o tome.

Postignut su{tinski napredak u razoru`awu VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama i wegov ruski kolega Dmitrij Medvedev razgovarali su o postignutim rezultatima u procesu o novom sporazumu o smawewu nuklearnog naoru`awa, koji bi trebalo da nasledi postoje}i START. Kako je saop{teno iz Kremqa, dvojica predsednika su u prekju-

~era{wim razgovorima postigla „su{tinski napredak“, dok je iz Bele ku}e samo potvr|eno da su Obama i Medvedev razgovarali, bez navo|ewa detaqa. U saop{te-

wu iz Kremqa se dodaje da su dva predsednika „nastavila iscrpnu razmenu mi{qewa o postignutim rezultatima i izgledima za finalizirawe dokumenta koji je od vitalnog zna~aja za strate{ku stabilnost sveta“. Medvedev i Obama su „sa zadovoqstvom primetili da su obe delegacije obavile intenzivan i

svrhovit rad u @enevi, zbog ~ega mo`e da se ka`e da je postignut su{tinski napredak u pregovara~kom procesu“, navodi se u saop{tewu.

Sekretar za {tampu Bele ku}e, Robert Gibs rekao je prethodne nedeqe da su dve strane postigle napredak u pregovorima. Sporazum o smawewu strate{kog naoru`awa ili START istekao je 5. decembra. Ruska i ameri~ka administracija pregovarale su prethodnih nekoliko meseci o novom sporazumu, koji bi obe strane obavezao da dodatno smawe broj nuklearnih bojevih glava. START, koji su 1991. potpisali nekada{wi sovjetski predsednik Mihail Gorba~ov i wegov ameri~ki kolega Xorx Bu{ stariji, obavezivao je obe zemqe da smawe broj nuklearnih bojevih glava za najmawe ~etvrtinu, na oko 6.000, kao i da primene procedure kojima }e mo}i da se proveri da se svaka strana pridr`ava sporazuma. Obama i Medvedev su se na samitu u julu u Moskvi slo`ili da kao deo novog sporazuma, u narednih sedam godina smawe broj nuklearnih bojevih glava na izme|u 1.500 i 1.675. (Beta-AP)

Iznenadna poseta britanskog premijera Brauna Avganistanu KANDAHAR: Britanski premijer Gordon Braun sastao se ju~e s avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem u vazduhoplovnoj bazi u Kandaharu, tokom iznenadne posete Avganistanu, javili su britanski mediji. Braun, koji je prekju~e doputovao u Avganistan, izjavio je da }e naredni meseci biti kriti~ni za tu bliskoisto~nu dr`avu, u trenutku kada SAD i wihovi koalicioni saveznici {aqu vojna poja~awa radi obra-

~una sa talibanskim ekstremistima. Paralelno sa padom podr{ke britanske javnosti ratu u Avganistanu, Braun je bio glasniji u odnosu na druge zapadne lidere u kritikama upu}enim vladi Karzaija, koji je osvojio drugi mandat na izborima u avgustu, koje su pratile brojne nepravilnosti, javio je Rojters. Avganistanski predsednik o{tro je odgovorio na Braunove kritike u intervjuu pro{le sedmice okarakterisav{i ih kao

Gordon Braun u vojnoj bazi Kandahar

„veoma nesre}ne i veoma proizvoqne“ i „izuzetno uvreqive“. Braun je po dolasku u Kandahar rekao da je neophodno pokazati da postoji re{enost za obra~un sa talibanima „ali tako|e re{enost avganistanske vlade da odigra ve}u ulogu u onome {to treba da se uradi u budu}nosti“. Sa 9.500 vojnika, Britanija ima drugi po veli~ini vojni kontigent u Avganistanu, odmah posle SAD, podsetila je britanska agencija. (Tanjug)

Probni referendum za otcepqewe BARSELONA: Stanovnici {panske pokrajine Katalonije glasali ju~e na neobavezuju}em referendumu o eventualnom otcepqewu od mati~ne zemqe. Nezvani~no glasawe odr`ava se u 167 sela i varo{i, u kojima `ivi oko 700.000 qudi sa pravom glasa. To je samo deseti deo od ukupnog broja stanovnika Katalonije, u kojoj `ivi sedam miliona qudi. Na referendumu ne}e u~estovati stanovnici prestonice Barselone, ali katalonske secesionisti~ke grupe koje su organizovale ju~era{we glasawe, navele su da `ele i u glavnom gradu ove pokrajine da odr`e sli~an referedum slede}e godine. (Beta-AP)

Vojska otvara nove frontove protiv talibana ISLAMABAD: Pakistanska vojska ubila je najmawe 22 pobuwenika u regionu Kuram na granici s Avganistanom, saop{tili su danas zvani~nici, isti~u}i da je vlada najavila mogu}e otvarawe novih frontova protiv militantnih grupa na severozapadu zemqe. Vojska podr`ana artiqerijom i borbenim avionima, napala je pobuwenike u Kuramu i uni{tila 10 wihovih skrovi{ta, saop{tile su bezbednosne slu`be. U subotu uve~e ubijeno je 15 talibana, a ju~e jo{ sedam, naveo je Rojters. Prema podacima obave{tajne slu`be, u borbama su poginula i petorica vojnika. Vojska Pakistana pokrenula je u oktobru veliku ofanzivu u Ju`nom Vaziristanu na granici sa

Avganistanom i saop{tila da je u woj ubijeno oko 600 talibana, ali taj bilans nije potvr|en. Operacija u Ju`nom Vaziristanu, pokrajini koja se grani~i s Avganistanom, bila je najve}a akcija pakistanske vojske tokom posledwih godina, s obzirom da je u wu bilo ukquceno 30.000 vojnika. Pakistanske bezbednosne slu`be smatraju da je mnogo pripadnika talibanskog pokreta iz Ju`nog Vaziristana prebeglo u oblasti Orakzai i Kuram u Severnom Vaziristanu. Oblast Orakzai smatra se sedi{tem Hakimule Mehsuda, koji je vo|a pakistanskih talibana, kao i upori{tem pripadnika Al kaide i drugih militantnih grupa. (Tanjug)

Sporazum vredan tri milijarde dolara HAVANA: Kuba i Venecuela potpisale su sporazume o saradwi u vrednosti od blizu tri milijarde dolara, saop{tio je predsednik Venecuele Ugo ^aves koji se nalazi u poseti Havani, javio je ju~e Rojters. „Potpisali smo 264 ugovora u vrednosti od ukupno 2,951 milijarde dolara“, rekao je ^aves i dodao da }e jo{ 20 sli~nih ugovora biti potpisano do kraja decembra. Ugovori o saradwi, koje su dve dr`ave potpisale u subotu, odnose se na projekte iz oblasti zdravstva, ribolova, obrazovawa i sporta, a tako|e je planirano formirawe sedam zajedni~kih kompanija koje }e se baviti preradom {e}era, aluminijuma, kao i transportnim i poqoprivrednim delatnostima.

Venecuela, ~lanica Organizacije dr`ava izvoznica nafte (OPEK), dnevno izvozi oko 98.000 barela sirove nafte na Kubu, koja je delom pla}a uslugama oko 40.000 lekara i drugih stru~waka.Prema podacima kubanske vlade trgovina izme|u Kube i Venecuele dostigla je 5,28 milijardi dolara pro{le godine, u pore|ewu sa 945 miliona dolara 2003. godine. (Tanjug)

Avionska nesre}a u Rusiji ^EQABINSK: Svih osam osoba koje su se nalazile u malom privatnom avionu poginulo je kada se avion sru{io u oblasti ^eqabinska, saop{tio je regionalni centar ruskog ministarstva za hitne slu~ajeve. U avionu SM-92T, koji je vlasni{tvo privatne kompanije ^elAvia za obuku pilota i padobranaca, nalazilo se {est pado-

branaca i dva pilota, me|u kojima i dve devojke stare 20 i 21 godinu, preneo je danas Itar-Tass. Do ru{ewa aviona, koji se pred pad nalazio na visini od 150 metara, do{lo je ubrzo po poletawu, 12 kilometara od ^eqabinska. Vreme je bilo lepo, pogodno za letewe. Otvorena je istraga, koja }e utvrditi urzoke nesre}e. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ALI HAMENEI Iranski vrhovni verski vo|a ajatolah Ali Hamenei je ju~e u Teheranu optu`io proreformsku opoziciju da je prekr{ila zakon vre|awem pokojnog verskog vo|e i osniva~a Islamske Republike ajatolaha Ruholaha Homeinija. Vrhovni vo|a Hamenei je u govoru koji je prenosila dr`avna televizija, dodao da je opozicija ohrabrivala neprijateqe Irana da podrivaju islamski sistem.

SERGEJ BAGAP[ Predsednik Abhazije, regiona u Gruziji koji je proglasio nezavisnost, Sergej Bagap{ osvojio je drugi predsedni~ki mandat, saop{tila je Izborna komisija. Izborna komisija Abhazije je navela da je Bagap{ osvojio 59 odsto glasova u trci sa jo{ ~etiri kandidata, koji su naveli da je na subotnjim izborima bilo zloupotreba. Gruzija je odbacila izbore kao „nelegitimne i amoralne“.

ELIZABET TEJLOR Holivudska diva Elizabeta Tejlor zbog gripa nije prisustvovala inauguraciji svoje prodavnice nakita na Beverli Hilsu, u Los An|elesu, izjavio je wen portparol. Dvostruka dobitnica Oskara reagovala je u petak, dnevniku Ju-Es-Ej tudej, da joj je dosta spekulacija o wenom zdravqu, neproverene glasine koje se pojavquju po tabloidima i insistirala na tome da je zdrava.

NOVO OTKRI]E AMERI^KIH NAU^NIKA

Usamqenost kao zaraza

LONDON: Da li }e qudima uskoro biti potrebne vakcine protiv usamqenosti? To pitawe zvu~i vrlo apsurdno, ali ameri~ki nau~nici su ustanovili da je usamqenost, verovali ili ne, zarazna. Usamqenost nije ose}awe ograni~eno na pojedinca, ve} zarazno stawe duha - ovo je zakqu~ak grupe ameri~kih nau~nika koji su punih 10 godina pratili grupu od 5.000 qudi. Jedan od wih je i profesor Nikolas Kristakis, sa Katedre za sociologiju i medicinu na Univerzitetu Harvard, koji je britanskoj medijskoj ku}i Bi-BiSi objasnio kako je wegova ekipa do{la do tog zakqu~ka. „Va`no je nglasiti razliku izme|u osobe koja je sama, i osobe koja je usamqena. Neko ko je sam, ne mora da se ose}a usamqenim, ba{ kao {to neko ko je okru`en prijateqima i poznanicima mo`e biti

veoma usamqen“, izjavio je za BBC profesor Kristakis. On je naveo da podaci kojima raspola`e, pokazuju da je usamqenost vrlo ~esta pojava. „Istra`ivawe je utvrdilo da se prose~an Amerikanac ose}a usamqenim 48 dana u godini, dakle skoro po jedan dan u svakoj sedmici“, izjavio je Kristakis. „Jedan od na{ih zakqu~aka svakako ne predstavqa iznena|ewe - {to imate vi{e prijateqa, mawe je verovatno da }ete biti usamqeni. Ono {to nas jeste iznenadilo je da qudi koji vas okru`uju mogu da vam prenesu ose}awe usamqenosti“, naveo je on. Kristakis je istakao da se ne radi, me|utim o fizi~koj zarazi, kao kada je re~ o gripu, ve} o kolektivnom iskustvu. „Ono {to nam je posebno zanimqivo je ideja da ose}awa mogu da

budu zarazna. Po~iwemo na emocije da gledamo ne kao na individualno, ve} kao koletivno iskustvo“, rekao je profesor. Prema wegovom mi{qewu, svi smo upleteni u dru{tvene mre`e koje se pru`aju unedogled, {irom sveta, i „da li }ete se ose}ati usa-

mqenim ili ne zavisi od toga u kojem se delu mre`e nalazite“. „Imamo i druge primere za kolektivno izra`avawe emocija uli~ni neredi bili bi kolektivni bes, masovna panika je kolektivni strah“, istakao je Kristakis. On je precizirao da su qudi koji se nalaze na ivici dru{tvenih mre`a podlo`niji zarazi {to su usamqeniji, to se usamqenost br`e {iri kroz wihovu dr{tvenu mre`u i dovodi do prekida postoje}ih veza, {to prerasta u za~arani krug. „Ustanovili smo i da je emocionalna zaraza ~e{}a kod `ena. Nije sasvim jasno da li je to zato {to su podlo`nije zarazi, ili su spremnije da govore o svojim ose}awima... A mo`da je u pitawu i jedno i drugo“, zakqu~io je za BBC profesor Nikolas Kristakis. (Tanjug)


BALKAN

DNEVNIK

Popis stanovni{tva uslov validne statistike ZVORNIK: Predsednik Centra za populaciona i dru{tvena istra`ivawa u Republici Srpskoj (RS) Stevo Pa{ali} izjavio je ju~e da je „vrlo upitno“ odr`avawe popisa stanovni{tva u Bosni i Hercegovini 2011. godine. Prema wegovoj proceni, popis stanovni{tva je strate{ko pitawe, ali se ono „potpuno preselilo na politi~ki teren, na kome nema dogovora“. Pa{ali} je upozorio da }e ukoliko se ne izvr{i popis, BiH ostati bez osnovnih pokazate-

qa na osnovu kojih se planiraju strate{ka pitawa u dru{tvenom, ekonomskom i svakom drugom razvoju. „U takvoj situaciji BiH ne}e biti ukqu~ena u me|unarodne razvojne projekte ili neke druge programe, koji se na osnovu validne statisti~ke evidencije kreiraju u krugovima Ujediwenih nacija ili drugih me|uranorodnih institucija“, zakqu~io je Pa{ali}. U BiH je posledwi popis stanovni{tva obavqen 1991. godine. (Beta)

Gr~koj nisu potrebni hitni krediti BERLIN: Gr~ka trenutno nema potrebu da uzima kredite i preterani pesimizam finansijskih tr`i{ta je neopravdan, izjavio je gr~ki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu. U intervjuu nema~kom nedeqniku „[pigl“, on je ocenio da se finansijska situacija protekle nedeqe ubrzano kretala u negativnom pravcu, ali da }e se opet normalizovati. „Na{a fiskalna situacija je vrlo ozbiqna, na{i dugovi rastu opasnom brzinom. Ali,

BOSNA I HERCEGOVINA

Evropske integracije se zloupotrebqavaju BAWALUKA: Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata i premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ju~e novinarima u Bawaluci da se evropske integracije zloupotrebqavaju tako {to se u tra`ene okvire ubacuju antiustavna i antidejtonska re{ewa, {to, kako je naglasio, vlada i SNSD ne dozvoqavaju ve} du`i period. Dodik je, posle sednice pro{irenog Izvr{nog odbora SNSD, rekao da je sagledana aktuelna situacija u BiH, koja se ti~e evroatlantskih integracija, ali i ekonomskih pitawa, kao i predstoje}ih izbora. [to se ti~e ulaska BiH u NATO, Dodik je rekao da je to ozbqno pitawe i da ono uop{te nije na dnevnom redu odlu~ivawa, kako lokalnih tako ni NATO struktura. Dodik je naglasio da nisu mogu}e polit~ke ucene za BiH, kako bi ona poslatala ~lanica NATO saveza. „Mi odbijamo bilo kakvo uslovqavawe NATO integracije sa polit~kim reformama u BiH“, rekao je Dodik. On je izrazio spremnost da podr`i odre|ene aktivnosti na planu prikqu~ivawa NATO integracijama samo pod uslovom da o tome donese odluku, kada za to do|e vreme, Narodna skup{tina, koja treba da se opredeli o tome i raspi{e refrendum o izja{wavawu qudi. „To nije tema ni za nekoliko narodnih godina. Ta tema mo`e biti samo nametnuta. Mi mislimo da imamo mnogo va`nijih pitawa“, rekao je Dodik.

Komentari{u}i pitawe ostanka stranih sudija i tu`ilaca u sudu i tu`ila{tvu BiH, premijer RS je rekao da je „sramna“ odluka tu`ila{tva BiH o obustavqawu istrage za tuzlansku kolonu i za stradawe Srba u op{tini Kowic.

Narodne skup{tine RS i odbijawe bilo kakvih stavova takve vrste“, rekao je Dodik. Prema wegovim re~ima, takva odluka se ne}e sproboditi u organima RS i nastupi}e „pasivan odnos“ predstavnika RS u zajedni~kim organima BiH. U tom slu~aju tra`i-

mi imamo novu vladu koja je jasno prepoznala problem. Sa programom {tedwe, idu}e godine }emo smawiti deficit za 3,6 procentnih poena“, rekao je Papakonstantinu. Rojters podse}a da je gr~ki premijer Jorgos Papandreu izjavio u petak da Gr~ka planira da tokom slede}e ~etiri godine ispuni svoje du`ni~ke obaveze i da smawi buxetski deficit ispod nivoa od tri odsto bruto doma}eg proizvoda (Tanjug)

23

U Crnoj Gori po~iwe vakcinacija protiv novog gripa PODGORICA: U Crnoj Gori }e danas po~eti vakcinacija protiv novog gripa, po{to je predhodnih dana stigla prva po{iqka od 15.000 doza vakcine. Prema ranijim najavama, na po~etku vakcinacije vakcinu }e primiti javne li~nosti, i to javno, kako bi se na taj na~in uverila javnost u bezopasnost vakcine protiv virusa AH1N1. Do kraja decembra u Crnu Goru }e sti}i nova po{iqka

vakcine, a u januaru se o~ekuje jo{ jedna. Od po~etka epidemije, polovinom juna, u Crnoj Gori je laboratorijski potvr|eno vi{e od 200 slu~ajeva oboqevawa od novog gripa, a dve osobe su umrle od posledica infekcije. Pretpostavqa se da je zara`enih novim virusom bar nekoliko hiqada, ali da oni imaju lak{u klini~ku sliku bolesti. (Beta)

\ukanovi} danas u Vatikanu i kod Berluskonija PODGORICA: Crnogorski premijer Milo \ukanov} boravi}e danas, 14. decembra, u jednodnevnoj poseti Vatikanu i vladi u Rimu, najavqeno je iz Vlade Crne Gore. Kako je protokolom posete predvo|eno, audijencija kod pape Benedikta XI zakazana je za 11 sati, i to }e biti prvi susret crnogorskog premijera sa poglavarom Rimokatoli~ke crkve. Nakon susreta sa papom, \ukanovi} }e se u Rimu sastati sa italijanskim premijerom Silvijom Berluskonijem. Najavqeno je da }e italijanski premijer za crnogorskog kolegu organizovati zvani~nu ve~eru na kojoj }e biti govora o ekonomskoj i politi~koj saradwi dve susedne zemqe. Taj susret \ukanovi}a i Berluskonija bi}e tre}i za posled-

we dve godine. \ukanovi} je jula 2008. godine posetio Italiju kao prvi predsednik vlade jedne od dr`ava sa prostora biv{e Jugoslavije koji se susreo sa Berluskonijem posle izbora za premijera Italije. Osam meseci kasnije Berluskoni je bio u zvani~noj poseti Crnoj Gori, dve \ukanovi} i Berluskoni sedmice pre parlamentarnih prvih pet investitora u Crnoj zbora {to je u ovoj dr`avi oceGori“. weno kao otvorena podr{ka Septembra ove godine, italikoaliciji koju je prdvodio \ujanska kompanija A2A, potpisakanovi}. la je sa Vladom Crne Gore ugoBerluskoni je tada u Podgovor o kupovini crnogorske rici najavo intezivirawe saElektroprivrede kojim se obaradwe Crne Gore i Italije povezala da u prvih pet godina ru~iv{i da je „jedan od ciqeva ostvari profit od 240 miliona Rima da bude Italija bude me|u evra. (Tanjug)

Ma|arska savetuje Podgoricu da izbegne referendum Milorad Dodik

„Ostanak stranih sudija i tu`ilaca na bilo kom nivou od nas }e biti odba~eno i povu}i }emo ranije donetu skup{tinsku odluku da strane sudije i tu`ioci mogu ostati u drugostepenom organu“, rekao je Dodik. „Eventulano produ`ewe takve odluke od strane Kancelarije visokog predstavnika predstavqalo bi pravno nasiqe i to nije mogu}e“, istakao je Dodik, navode}i da mu je poznato da predstavnici me|uanordne zajednice razmatraju i takvu mogu}nost. „Ono {to ih o~ekuje, ukoliko donesu takvu odluku je sednica

}e se izja{wavawe gra|ana na refrendumu, dodao je on. Lider SNSD je rekao da strane sudije i tu`ioci u sudu i tu`ila{tvu BiH ne mogu ostati ni kao savetnici, kako to najavquju neki u vezi sa budu}im anga`manom stranih sudija i tu`ilaca u BiH, kojima mandat isti~e do kraja ove godine. Da Sud i tu`ila{tvo nisu pravne institucije, ka`e Dodik, najboqe govori podatak da je do sada Srbima izre~ena kazna zatvora u trajawu od 1.470 godina, a samo 40 za Bo{wake. (Tanjug)

Ambasadori o mandatu stranih sudija i tu`ilaca BAWALUKA: Visoki me|unarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko potvrdio je da je ju~e sa ambasadorima zemaqa ~lanica Saveta za sprovo|ewe mira (PIK) bilo re~i o Mostaru, gde ve} godinu dana nisu izabrane gradske strukture vlasti, kao i o daqem anga`manu stranih sudija i tu`ilaca u BiH. On je odbio da otkrije detaqe razgovora, obavqenih u sedi{tu Kancelarije visokog predstavnika u Sarajevu, najavquju}i da }e sve biti poznato na dana{woj konferenciji za novinare. Pojedini sarajevski elektronski mediji javqaju da na

ju~era{woj sednici nije bilo konsenzusa za produ`ewe mandata stranim sudijama i tu`iocima u sudu i tu`ila{tvu BiH. Prema istim izvorima, pojedine ~lanice PIK se protive produ`ewu mandata stranim sudijama i tu`iocima, koji im isti~e 31. decmebra, a nekima ve} isti~e danas. Produ`ewe mandata stranim sudijama i tu`iocima u Sudu i Tu`ila{tvu BiH tra`e polit~ke stranke Federacije BiH, pre svega bo{wa~ke, dok se tome protivi Republika Srpska. (Tanjug)

Obijene kancelarije urednika „Glasa Srpske” BAWALUKA: Kancelarije glavnog i odgovornog urednika „Glasa Srpske“ i wegovog zamenika obijene su no}as u Bawaluci, a u toku je policijski uvi|aj. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Kusmuk rekla je Tanjug u da, prema prvim informacijama, iz ormana u wenoj kancelariji ni{ta nije odneto, a u kancelariji zamenika glavnog i ogdovornog urednika nije prime}ena nikakva premeta~ina. „U mojoj kancelariji ne postoji nikakva radna niti poslovna dokumentacija, ve} is-

ponedeqak14.decembar2009.

kqu~ivo tekstovi vezani za organizaovani kriminal i sli~ne stvari“, kazala je Kusmuk. Ona je dodala da su obijena sva vrata koja vode ka wenoj kancelariji, vrata deska i ulazna vrata u zgradu, a iskqu-

~ene su i kamere za video nadzor. „Interesantno je kako su oni koji su obili vrata i no}as provalili u kancelarije pro{li obezbe|ewe na ulazu u zgradu“, napomenula je Kusmuk. (Tanjug)

PODGORICA: Politi~ki direktor Ministarstva inostranih poslova Ma|arske Gabor Iklodi ocenio je ju~e da je Crna Gora napravila veliki napredak na putu ka punopravom ~lanstvu u NATO. „Ulazak Crne Gore u Akcioni plan za ~lanstvo u NATO (MAP) i uspe{ne reforme u sektoru odbrane i bezbednosti nisu veliki napredak samo za Crnu Goru, ve} i za Zapadni Balkan“, rekao je Iklodi za „Pobjedu“. On je kazao da je slawe vojnika u Avganistan dokaz re{enosti Vojske Crne Gore da doprinese kolektivnom miru, ali i dokaz alijansi da u toj dr`avi ima pouzdanog partnera. Govore}i o slaboj podr{ci javnog mwewa ulasku u NATO, Iklodi je rekao da bi Crna Go-

Gabor Iklodi

ra ne bi trebalo da po|e stopama Ma|arske i organizuje referendum o tom pitawu. „To je suvi{e rizi~no ~ak i u slu~aju kada me|u politi~kim

elitama postoji konsenzus o tom pitawu. Ma|arska je kasnih devedesetih bila jedina zemqa koja je organizovala referendum o tome da li }e postati NATO ~lanica. U tom slu~aju nema garancija da }e referendum pro}i kako treba“, rekao je ma|arski zvani~nik. On je dodao da nijedna mala zemqa, poput Ma|arske ili Crne Gore, ne mo`e o~ekivati da bude ravnopravna sa velikim silama u NATO-u. „Naravno da nismo ravnopravni sa velikim dr`avama, ali vas niko ne}e progutati ili uni{titi va{ identitet, Ali, ako postoji ne{to {to zabriwava i najmawu ~lanicu, svi }e biti uz wu da joj pomognu“, rekao je Iklodi. (Tanjug)

Budva razmi{qa o do~eku nove godine BUDVA: Ugostiteqi u Budvi o~ekuju za novogodi{we praznike dobru posetu gostiju iz Crne Gore i inostranstva, pre svega iz regiona, sude}i prema najavama, zabavqa~ima i interesovawu za do~ek na otvorenom, u hotelima, lokalima i diskotekama. Iz Turisti~ke organizacije Budva je saop{teno da }e na gradskom trgu, ispod zidina starog budvanskog grada, dve ve~eri goste zabavqati Vawa Radovanovi}, Emina Jahovi}, grupa Plavi orkestar, Nina Petkovi}, @eqko Joksimovi} i operski peva~i Jadranka Jovanovi} i Goran Dime. Ve} desetak dana, predstavnici Turisti~ke organizacije Budva u regionu realizuju promotivnu kampawu pod nazivom „Vidimo se u Budvi“ i procewu-

ju da je interesovawe gostiju veliko, te da }e novu 2010. godinu na Budvanskoj rivijeri do~ekati desetak hiqada gostiju. I pored ekonomske krize, organizatori do~eka Nove go-

dine na otvorenom su saop{tili da }e izdvojiti oko 150.000 evra, od ~ega je Turisti~ka organizacija Budve najavila 50.000 evra. (Tanjug)


24

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak14.decembar2009.

Z

DNEVNIK

Jesewe slike

azvonio je sat. Ustala sam i videla da je sedam sati. Otvorila sam prozor i sve` vazduh je jurnuo u moju sobu. Ulica je obukla zlatno-`uto odelo. Zlatno `uti jesewi tepih me je odu{evio.Osu{eno li{}e, koje pada s drve}a, me podse}a na male `ute padobrance.Tamni oblaci su doneli ki{u, koja je po~ela da lije. Osetila sam hladne kapi na licu, koje je naneo hladan vetar. Zatvorila sam prozor i nastavila da gledam kroz wega. Qudi u`urbano prolaze ulicom, da se sklone od ki{e. S puta se ~uje {u{tawe bara pod to~kovima automobila. Ki{a dobuje po, ve} mokrim, krovovima. Nakon nekoliko minuta, lupwava iz oluka, koja se ~ula kao limeni dobo{, nadja~ala je sve zvuke. Danica Zec, III-c O[ „Petar Ko~i}“ Temerin

K

Jesen

od mene u ku}i je odjednom zahladnelo. Pogledao sam kroz prozor i video {areno drve}e. Cve}e i druge lepotice su se obukle u {arena odela i pripremile za spavawe. Mravi su sakupqali hranu, a medved se spremio za zimski san. Jesen nam je darovala kru{ke, gro`|e i ostalo vo}e i povr}e. Mame i bake su nam pripremile razna jela i zimnicu. Ne znam za vas, ali ja volim jesen i `eleo bih da se zauvek igram s li{}em, `irevima i s kestewem. Aleksa Pulai, I-a O[ „Jo`ef Atila“ Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Laste se spremale na jug

Brojalica

Na drve}u i na `icama dogovarale se kako }e na put krenuti i ko }e ih na putu voditi. Sva|ale se, sva|ale i na kraju izabrale najstariju za svog vo|u, sa wom }e da lete na jug i na prole}e da nam do|u.

Brojati se u~i od jedan do sto, nau~ili smo i to. Onda smo brojali do dvjesto, o kako }u nau~iti to ja, onda smo brojali i nau~ili smo do dvjesto dva. U~iti brojati nije te{ko, a sve to radimo vrlo vje{to. Jelena Tomi}, III-3 O[ „Dvorovi” Dvorovi, Republika Srpska

Milica Rado{evi}, III-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Moja drugarica

M

oja drugarica se zove Katarina. Ima plavu kosu do lakta i plave o~i. Visoka je. Nema lo{e osobine. Wena dobra osobina je da je dobra prema drugima. Katarina mi je najboqa drugarica zato {to se znamo iz jaslica, a ide sa mnom na plivawe. Nekada ja odlazim kod we, a nekada ona dolazi kod mene. Na{e mame se poznaju. Kada je to neophodno, mame nas vode zajedno da vadimo krv. Kada iza|emo u hodnik, vrtimo se, pa nam se zavrti u glavi. Tada se ne zna koja se br`e okre}e. Blizu wene zgrade je vrti} u koji smo zajedno nekada i{le. Mi se vikendom provu~emo kroz re{etke i igramo se u dvori{tu vrti}a. Nekada nas vide vaspita~ice i ka`u: „Izlazite napoqe iz dvori{ta!“ Mi se sakrijemo iza re{etaka i nastavimo igru. Zatim odemo na igrali{te i quqamo se na quqa-

{kama, spu{tamo se niz tobogan i pewemo se po {ipkama. Kada ona do|e kod mene da prespava, volimo da se vijamo s mojom sestrom Tamarom. Zatim odemo da kupimo sladoled. Jednom, dok smo se vra}ale iz prodavnice, videle smo male mace od samo sedam santimetara iza jedne ograde. Poku{ale smo da ih izvu~emo, ali nismo uspele. Onda je do{la moja sestra Naca i izgrdila nas {to smo se dugo zadr`ale u prodavnici. Uve~e, kada legnemo da spavamo, odgledamo crtani film. Mi se jako retko vi|amo, zato {to ona `ivi u Novom Sadu, a ja u Veterniku. Va`no je imati druga, da bi ti u svakoj prilici pomogao, a i ti wemu. Ako si bolestan, drug te pozove i pita te kako si i ka`e da jedva ~eka da ozdravi{. Teodora Pudar, III-1 O[ „Nikola Tesla“ Novi Sad

Milica Novakovi}, V-b O[ „Nikola Andri}a”, Vukovar, Hrvatska

Kesten Evo, jesen je do{la, a mala ribica s vetrom pevala, s ki{om {aptala, dok je voda sve daqe nosila. Li{}e se ne`no spu{ta u Dunav i onda pluta na brzim valima. Viri iza `buwa usplahirena lisica, ugledala je mala zbuwena devoj~ica. A jedan mali kesten – najavquje jesen. Tina Toma{i}, I-1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

Jovana Dragojevi}, V-1 O[ „Dragutin Tadijanovi}“ Vukovar, Hrvatska

Porodica bundeva Jedna gomila bundeva, porodica to je i svako ima neke svoje boje. Mama se `uti i stalno se quti, a wihov tata tamnije je puti. Zelena su im deca i stalno se `ale kako ne}e da imaju glave male. A kada u wih stave sve}e da gore, onda }e s vru}inom ona da se bore.

Ivana Par~eti}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

Sr|an Dragojevi}, V-1 O[ „Dragutin Tadijanovi}“, Vukovar, Hrvatska

Z

Tuga

a vreme bombardovawa imao sam malo razloga za radost. Kao da je znala, babina i dedina keru{a je o{tenila dva ku~eta, jedno mu{ko i jedno `ensko. Ja sam se vezao za ono mu{ko, Bila. Po ~itave dane sam provodio s wim. Hranio sam ga, {etao, igrao se s wim. Mnogo sam ga voleo, a i on mene. Onda je jedne nedeqe po~ela da pada ki{a. Padala je danima i no}ima, skoro bez prestanka. Ipak ja sam svako jutro i{ao da se dru`im sa Bilom. Jednog jutra do`iveo sam veliko iznena|ewe. Ku}ica za pse bila je prazna. Odmah sam uzbunio dedu i nas dvojica smo po~eli da ga tra`imo po dvori{tu. Po{to ga nisam na{ao, oti{ao sam ku}i. ^itave te no}i nisam spavao, ~ekaju}i naredno jutro i jo{ jedno dru`ewe s Bilom.

Sutradan je deda sam oti{ao da ga tra`i u ba{ti. Dugo se nije vra}ao, a ja sam brinuo. Kada se kona~no vratio, rekao je da je Bil uginuo, jer je pokisao i smrzao se. Tada mi suze poteko{e niz lice. Plakao sam dugo i neute{no. Nisam mogao da poverujem u dedine re~i. Otr~ao sam do ku}ice za pse, nadaju}i se da }e Bil istr~ati iz ku}ice, zamahati repi}em i pozdraviti me veselim lave`om. Ipak, to se nije desilo. Svakog jutra, narednih nekoliko dana, i{ao sam do ku}ice, nadaju}i se da }u videti Bila. ^ekaju}i ga, po~eo sam da se igram s wegovom sestrom Monikom. Ona mi je bila dobar i veran prijateq kakav bi, sigran sam, bio i wen brat. Vojkan Budi}, VI-b O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad


STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak14.decembar2009.

25

NADMETAWE U BESEDNI[TVU NA NOVOSADSKOM PRAVNOM FAKULTETU

Svetkovina lepe i jake re~i Na tradicionalnom takmi~ewu u besedni{tvu studenata novosadskog Pravnog fakulteta, odr`anom 10. decembra, najuspe{niji govornik po mi{qewu stru~nog `irija, ali i publike, bio je student druge godine ovog fakulteta Sava Stamboli}, drugo mesto pripalo je studentkiwi prve godine Nives Vidakovi}, dok je tre}eplasirani wihov kolega s druge godine Milan Milutin. Svih sedmoro takmi~ara koji su pro{li audiciju i stekli pravo da prika`u svoju govorni~ku ve{tinu, pred velikim auditorijumom se predstavilo besedom na slobodnu temu. Milan Milutin je odr`ao nadahnut govor prepun epskog naboja,

Publika i pobednici (zesna nalevo): Sava Stamboli}, Nives Vidakovi} i Milan Milutin

naslovqen „Ostajte ovdje“, o neprolaznoj dilemi oti}i ili

Umemo da govorimo U `iriju takmi~ewa bili su potpredsednica Izvr{nog ve}a APV i pokrajinska sekretarka za informacije Ana TomanovaMakanova, koja je predsedavala, potpredsednik Advokatske komore Vojvodine Dragan Vujovi}, direktor GIC „Apolo“ Andreja Toma{evi}, advokat Gordana Ni{evi}-Tadi} i menaxerka za odnose s javno{}u Jelena Anti}. – Postavqa se pitawe da li se mi uop{te razumemo kada govorimo. Me|utim, ve~eras se pokazalo da oratorska ve{tina na ovim prostorima ima lepu budu}nost – rekla je Ana TomanovaMakanova dodequju}i nagrade. – Pokazalo se da umemo da govorimo, ali i da mo`emo da slu{amo, a to je osnov komunikacije. Zato, komunicirajte!

ostati, Risto Simiki} je u upe~atqivom nastupu, dostojnom anti~kih retora, dramati~no upitao „Su ~im }e{ pred Milo{a...“, dok je apsolvent Vawa Kurtovi} govorio o svojoj viziji „boqeg sutra“. Posebnu te`inu wegovoj besedi daje ~iwenica da je Kurtovi} osoba s invaliditetom, da je godinama vezan za kolica, ali da se ne predaje. Stoga je wegov nastup ispra}en naro~itim aplauzom. Me|utim, beseda Save Stamboli}a, pod nazivom „Pobednik“, ispra}ena je pravim ovacijama, {to je jasno nagovestilo da }e na kraju zaista biti pobedni~-

ka. I to sasvim zaslu`eno. Stalo`en i odmerenog nastupa, bez nepotrebne teatralnosti, re~it i jasne misli, on je govorio o opasnostima „moralnog relativizma i kratkog pam}ewa“ i potrebi za unutra{wim prosvetqewem ~oveka, intelektualnim, moralnim i duhovnim, bez ~ega nema pobede nad isku{ewima na{eg doba, niti opstanka u svetu jednodnevnih vrednosti... – Tema o kojoj sam govorio izrasla je iz sagledavawa stawa u na{em dru{tvu, pro{log, sada{weg i, mogu}e, budu}eg, koje }e, ako sada sudimo, biti sumor-

Foto: S. [u{wevi}

no, ali se mo`e ispraviti – kazao je Stamboli} nakon progla{ewa za pobednika. – Ali poboq{awe kre}e iznutra, iz nas samih. Pri tom ne mislim na fanatizam ili fundamentalizam bilo koje vrste, ve} na pra}ewe civilizacijskih vrednosti, kulture `ivota i pona{awa koja krasi ovda{we narode... Dok su se besednici uglavnom bavili velikim temama, besednice su se odlu~ile za donekle li~nije govore. Mirjana Tadin, s tre}e godine, govorila je o zna~aju igre kao fenomena koji odr`ava ~oveka ~ovekom, dok je Nives Vidakovi} odr`ala ale-

gori~nu besedu u kojoj je „Voqu gra|ana Srbije“ predstavila kao `enu koja ispoveda svu tananost svoje intime, ukqu~uju}i sve propu{tene prilike, pogre{ne izbore i izneverena o~ekivawa... Wen prisan i izra`ajan nastup je pridobio publiku pa se tokom pauze za glasawe u prognozama ovogodi{weg laureata weno ime tako|e pomiwalo veoma ~esto. S druge strane, studentkiwa prve godine Vera Bednar uhvatila se u ko{tac s temom aktuelnom otkad je sveta i veka, koja bi mogla biti posebna kategorija dokle god se budu odr`avala takmi~ewa u besedni{tvu. Ona je, naime, govorila o opravdanosti smrtne kazne, odnosno da li postoji razlika kada ubije ~ovek ili kada ubije dr`ava u ime pravde. Me|utim, nasuprot uobi~ajenoj argumentaciji protivnika krajwe sankcije, ona je zastupala tezu da smrtna kazna za neke zlo~ine jednostavno nije dovoqna... Vaqalo bi zapamtiti imena u~esnika takmi~ewa u besedni{tvu na Pravnom fakultetu. Jednoga dana, neke od wih }e slu{ati u fakultetskim amfiteatrima, od nekih }e strepiti u sudnicama, a neki }e grmeti sa skup{tinskih govornica. Sigurno. I. Sabado{

BEOGRA\ANI NAJUSPE[NIJI NA TAKMI^EWU „FTN ^ELENY 2009“

Majstori za studije slu~aja Na tre}em takmi~ewu studenata u re{avawu poslovnih studija slu~aja „FTN ~elenx 2009“, koje je tokom pro{le

nih nauka, drugo mesto pripalo je timu FTN-a, a tre}e ekipi Ekonomskog fakulteta iz Subotice.

Pobedni~ki tim beogradskog FON-a

nedeqe odr`ano na Fakultetu tehni~kih nauka u organizaciji studentske organizacije ESTIEM Novi Sad, u konkurenciji sedam timova najuspe{nija je bila ekipa beogradskog Fakulteta organizacio-

ESTIEM (European Students of Industrial Engeenering and Management) je me|unarodno udru`ewe koje okupqa vi{e od 45.000 studenata ekonomskih, organizacionih i menaxerskih smerova iz 25 evrop-

skih zemaqa, s namerom da pospe{i komunikaciju i razmenu iskustava iz oblasti industrijskog in`ewerstva i menaxmenta. Osim organizovawa razmene studenata i stru~nih skupova, organizacija takmi~ewa u re{avawu poslovnih studija slu~aja (Case study) je jedna od osnovnih aktivnosti ovog udru`ewa jer je to jedan od tek nekoliko na~ina na koji studenti menaxmenta i ekonomije mogu u praksi proveriti teorijska znawa ste~ena na fakultetu, odnosno ste}i uvid u funkcionisawe privrede i pre zavr{etka studija. Ciq takmi~ewa je da studentski timovi izna|u {to odr`ivije i kreativnije re{ewe za konkretan problem u poslovawu preduze}a. Ove godine problem je postavila work & travel agencija „Stervej“. Zadatak iz domena qudskih resursa tra-

`io je da se osmisli strategija za pove}awe broja u~esnika programa razmene studenata uz rad u inostranstvu, tako {to bi se agencija i wena ponuda u~inile prepoznatqivijim u javnosti. Osim toga, trebalo je predlo`iti sistem nagra|ivawa i stimulacije zaposlenih koji najvi{e doprinesu ostvarivawu kompanijskih ciqeva. Peto~lane ekipe imale su deset ~asova da izrade projekat re{ewa problema. Kod rangirawa radova ocewivalo se bukvalno sve: od zastupqenosti timskog rada u izradi projekta i po{tovawa rokova, preko izbora primewenih metoda i tehnika, analize problema, odnosno shvatawa wegove su{tine, do odr`ivosti ponu|enog re{ewa i mogu}ih alternativa, prezentacije i uspe{nosti wegove odbrane pred komisijom koju su ~inili profesori sa svih fakulteta ~ije ekipe su se takmi~ile, predstavnici agencije „Stervej“ i konsultanti ku}e „Adecco“. Naredna aktivnost ESTIEM-a Novi Sad bi}e seminar za strane studente na temu be`i~nih komunikacija, koji treba da bude organizovan na FTN-u u martu. I. S.

Foto: N. Stojanovi}

„Igre bez granica” za ro|endan Novosadski Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa, nekada{wi DIF, proslavio je pro{le nedeqe 35 godina od osnivawa. Tim povodom organizovane su studentske “Igre bez granica”, gostovali profesori iz inostranstva, promovisan ~asopis i centralna sve~anost, kojoj su prisustvovali mnogobrojni gosti, predstavnici gradskih i dr`avnih institucija, profesori i dekani srodnih fakulteta iz zemqe i inostranstva. U susret proslavi, studenti su se „igrali bez granica“ nadme}u}i se u fiskulturnoj sali u nekoliko dru{tveno-zabavnih igara. Vi{e ekipa devojaka i mladi}a igralo je igre s jabukom, provla~ilo se ostalim

timskim saborcima kroz noge, skakalo u xakovima i nadvla~ilo konopac. Prenosili su tenisku lopticu od jednog do drugog bez kori{}ewa ruku, a {toperica je odlu~ila pobednika. Na promociji ~asopisa fakulteta za sport “Exercise and quality of life” govorio je gostuju}i profesor iz [panije Hulio Kaleja, a, po re~ima dekanke prof. dr Milene Mikala~ki, ove godine na Fakultetu }e predavati jo{ sedmoro gostuju}ih profesora iz inostranstva. Na ro|endanskom slavqu dodeqene su plakete biv{im dekanima, uru~ene diplome tek svr{enim studentima, a dvoje najboqih diplomaca nagra|eno je sa po 10.000 dinara. S. Tanuryi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


26

MU[KA POSLA

ponedeqak14.decembar2009.

Bonton prvog izlaska ada idemo na prvi sastanak s novom devojkom, moramo pripaziti na odre|ene stvari kako bismo ostavili {to boqi utisak. Mnogo toga je povezano sa samim bontonom pona{awa. Budite pravi mu{karac i izbegnite po~etni~ke gre{ke.

K

Iskqu~ite ton na mobilnom Naravno, niko ne ka`e da se ne smete javiti na mobilni telefon, ali dugi razgovori kao i pisawe poruka ostavite za neku drugu priliku. Ne}e svet propasti ako vi dva sata niste dostupni.

Upoznajte je s qudima Ako u gradu sretnete prijateqa/prijateqicu s kojima

stanete da popri~ate koji minut, upoznajte devojku s wim/wom. Ne morate joj davati nikakvu titulu, samo je predstavite. Jer ako stojite pet minuta i pri~ate, a wu ne ukqu~ite, pokazujete mawak lepog vaspitawa.

Vi vodite Ako niste unapred dogovorili gde }ete sesti, odvedite je vi na neko mesto. Odaberite kafi} ili restoran koji nudi udobnu i intimnu atmosferu. Najgore {to vam se mo`e dogoditi je da sednete negde gde od

muzike ne mo`ete normalno da razgovarate.

Poka`ite interesovawe Slobodno je pitajte {ta radi u `ivotu. Dodatnim pitawima pokazujete interesovawe, a svako od nas voli da pri~a o sebi.

Platite ra~un Koliko god `ene bile emancipovane, uvre`en je stav da mu{karac plati prvo pi}e ili ve~eru.

vi smo se susreli s orgazmom neslu}enih razmera, kakav bi mogla da prouzrokuje jedino kombinacija Apolona i iskusnog porno-glumca. Naravno da je bio la`an. Onda smo se pitali ~emu sva ta dramska umetnost u krevetu. Evo vam odgovora, pa `ivite sa tim. Nema emocija – Kada u seksu nema emocija, to mo`e biti razlog izostanka orgazma. Iako `ene nisu tako senzualne, pa emocije nisu preduslov orgazma, ovo se ipak de{ava. Ako emocije izostanu nakon duge veze, radije }e odglumiti orgazam nego nam obja{wavati za{to nas vi{e ne vole.

Ajde dobro, seks – Ukoliko `ene stupaju u seksualni odnos samo zato {to im je partner napaqen, mogu}nost izostanka orgazma je ogromna. Ako priznaju da nisu raspolo`ene, moraju da obja{wavaju za{to. Lak{e je odglumiti orgazam. Ako su `ene lo{e voqe – Zlovoqnost sigurno uti~e na orgazam. ^ak i ako su napaqene, nedostatak raspolo`ewa mo`e prouzrokovati izostanak bla`enstva, a samim tim i glumu. Potvrda partneru – @ene }e odglumiti orgazam ako se partner zaista trudi. Ponekad jednostavno ne}e, pa ne}e, ma koliko god one to htele i `elele. Shvatite to kao izraz po{tovawa.

radili ste sve, u~lanili ste se u teretanu, kupili spravu za mu~ewe, napisali program ishrane, sastavili raspored, stavili ga u telefon, obavestili najbli`e da vas u to i to vreme ne zovu jer ste napokon odlu~ili da se dovedete u formu. Dva puna dana pridr`avali ste se zadatog, a tre}eg vam je ve} ne{to uletelo... Donosimo nekoliko korisnih saveta o tome kako da ostanete motivisani za pridr`avawe programa ve`be... ipak ste ga sami sebi zadali: • Previ{e ste umorni? Prebolite to. Umor koji ose}ate naverojatnije je samo psihi~ke prirode, a ve`ba }e vas o`iveti i mentalno. Jednom kada krenete, bi}e vam drago da ste se na to ipak odlu~ili. • Prona|ite nekoga ko }e ve`bati s vama. Verovatno}a da }ete se pridr`avati programa je ve}a, ako ga s nekim delite jer ne}ete `eleti da izneverite prijateqa. • Ako ve`bate u teretani, nemojte se porediti sa drugi-

U

ri~awe u snu je parasomnija koja se manifestuje kao izgovarawe re~i u snu. Parasomnija je ina~e kategorija poreme}aja koji se javqaju u snu, a oli~ava se u abnormalnim i neprirodnim pokretima, pona{awu ili percepciji koja se javqa dok spavamo. Svi koji su nekada ~uli nekoga kako pri~a u snu, zakqu~i}e da takvo pri~awe ima veliki raspon. Mo`e biti jako glasno ili sasvim tiho, a re~enice ili re~i koje usnuli izgovara mogu biti skroz jasne ili pak totalno nejasne. Pri~awe u snu je veoma ra{ireno. Oko pet posto odraslih pati od ovog poreme}aja. Ipak, ve}a ra{irenost se javqa kod mla|ih, tj. dece. Taj procenat iznosi oko 50 posto dece koja u jednom trenutku svog `ivota progovore pod prekriva~em. Pri~awe u snu obi~no se javqa kada prelazimo iz NREM faze sna u drugu. Ili ~ak u REM fazi kada

ono {to sawamo mo`emo izustiti naglas. Kada se tone u san, dolazi do me{awa svesnog i nesvesnog i nije mogu}e ta~no odrediti {ta se ta~no i kako doga|a. Najva`nije je kod ovog poreme}aja da nimalo nije opasan. Osim ako ste tinejxer pa tokom popodnevnog spavawa u boravku po~nete da pri~ate o ne~emu {to va{i roditeqi nikako ne bi smeli da znaju. Ili ako ste neverni mu` s “puterom na glavi” pa, umesto Paje Patka, otkrijete ime svoje qubavnice. Osim toga, opasnosti nema za usnulog, jedino za one oko wega. Jer glasno pri~awe je kao glasno hrkawe. Budi sve oko sebe, i ne dozvoqava nam miran san. Ali i za to postoji re{ewe, nije priznato, ali pali. Ako va{i najmiliji po~nu da pri~aju u snu, po~nite da ih zapitkujete. Ako razumete o ~emu govore, pitajte ih o toj temi - obi~no brzo za}ute. Ili se probude.

izaberite mudro. O ~emu }ete govoriti, najboqe znate sami. Pripremite se na mogu}nost da vas otka~i Da, i to se de{ava, ali barem znate da ste probali. O~ito ste ga dosta naqutili ili je lik jednostavno komplikovan. Izvinite se E, sad dolazimo do najte`eg dela, morate se izviniti. Izvinite se ~oveku za {ta god ve} vam je `ao. Kakav god da je rezultat, ose}a}ete se boqe. Evocirajte dobra stara vremena

Re~enice tipa: „Se}a{ se kad smo barili one dve studentkiwe a ti si im se ispovra}ao po cipelama i obrisao ih maminoim stolwakom?“, sigurno poma`u. Prise}awe lepih zajedni~kih uspomena razgali srce i najtvr|eg mu`jaka. Zavr{ite razgovor optimisti~no Na kraju razgovora recite prijatequ kako je lepo da ga ponovo ~ujete i kako biste mogli da se vidite na nekom pivu ili sportu, a mo`da i oboje.

ma. Istra`ivawa su pokazala da mu{karci koji ve`baju sa drugim mu{karcima za koje veruju da izgledaju boqe

od wih, ne}e ve`bati onoliko koliko bi trebalo. Na umu imajte samo vlastite ciqeve i nemojte se zamarati drugim qudima. • Tokom ve`be slu{ajte muziku koja vam podi`e raspolo`ewe, ona }e vam pomo}i da prebrodite ose}aj umora. Birajte brze, vesele i kratke pesme.

• Neka vam ve`ba postane navika. Obe}ajte sebi da }ete svakodnevno ve`bati 30 dana. Istra`ivawa su pokazala da se navike razvijaju tokom 3 do 4 nedeqe ponavqawa iste rutine. Ukoliko za 30 dana ne izgubite ni dan ve`be, bi}ete na dobrom putu da usvojite zdravu naviku ve`bawa.

Naj~e{}e gre{ke prilikom dizawa tegova

Pri~ate li u snu P

mu{kim prijateqstvima re|e dolazi do nesuglasica zbog razloga koji nisu krucijalni i esencijalni za odnos, ali ponekad se i ru`niji pol zaka~i zbog idioluka. Mu{ki ponos ne dozvoqava uvek da se prvi javite ili preduzmete prvi korak i neka sasvim dobra dru`ewa nikada se ne ponove zbog mu{ke tvrdoglavosti. Evo kako to izbe}i. Preduzmite prvi korak Iako ste mo`da ozbiqno quti na svog prijateqa, imajte na umu da pametniji popu{ta. Nazovite ~oveka, ne}e vam se ruka osu{iti. Dobro promislite {ta `elite od va{eg razgovora Ako ste se solidno zaka~ili, verovatno vam se drug ne}e odmah izviniti ~im za~uje va{ milozvu~ni bariton. Vodite razgovor u pravcu u kojm smatrate da treba da ide i ne o~ekujte ~uda. Mudro izaberite uvodnu re~ Nemojte po~eti da urlate na ~oveka i o~ekivati da on ne}e urlati na vas. Svoj uvod

Motivacija za ve`bawe

Za{to `ene glume orgazam

S

Kako se pomiriti s prijateqem U

Nemojte kasniti Prvi utisak koji ostavqate je va{a ta~nost. Boqe je sti}i na mesto dogovora deset minuta ranije, nego kasniti. Pogotovo nemojte smi{qati jadne izgovore zbog kojih ste devojku ostavili da ~eka.

DNEVNIK

ko ste jedan od onih kojima se ve`bawe svodi na teretanu i dizawe tegova, trebalo bi da pripazite na neke stvari. Naravno da nije dovoqno do}i tamo i odmah po~eti udarati po ben~u, i to sa kila`om koja je preterana. Potrebno je ne{to i znati, a tu je par saveta kako pravilo ve`bati i na {ta treba obratiti pa`wu. Nedostatak koncentracije – lako je pustiti misli da lutaju kada se odmarate posle te{ke ve`be. Predugo opu{tawe dovodi do prevelikog opu{tawa mi{i}a izme|u ve`bi, {to nije dobro, jer ne}ete posti}i `eqene rezultate. Odmor izme|u ve`bi ne bi trebalo da bude ve}i od 60 do 90 sekundi, u zavisnosti od vrste ve`be. Uvek isto – svaki dan iste ve`be dovode do monotono-

A

sti ve`bawa i do razvijawa samo odre|enih grupa mi{i}a. Ako ne znate {ta da radite i kada, posavetujte se sa

trenerom ili uzmite sopstvenog. Pogre{no zagreavawe – pogre{no ili nikakvo je jedna od najve-

}ih gre{aka koje mo`ete da napravite u teretani. Najboqe je da tr~ite po pokretnoj traci desetak minuta, ali visokim tempom. To }e ugrejati sve mi{i}e i spremiti vas za napore koji slede. Previ{e je previ{e – forsirawe nije nikome slu`ilo za pohvalu. Forsirawem sebe i mi{i}a samo mo`e do}i do povreda i ni{ta vi{e. Koliko je va`no samo ve`bawe, va`an je i odmor. Naravno, ne previ{e odmora. Prelet preko sprava – ako preletite sve sprave u kratkom roku, to ne zna~i da ste obavili posao. To u stvari nije dobro, jer ni{ta ne obavite kako treba i do kraja. Ostavite sebi vremena za sve ve`be i ne `urite. Niko preko no}i nije postao fit i u formi.


GLOBUS

DNEVNIK

ponedeqak14.decembar2009.

27

Nezaposlenima luksuz na poklon lasnici hotela „Blu bej in” u Wu Xersiju odlu~ili su da proslave pet godina postojawa tako {to }e obezbediti besplatni boravak siroma{nima za novogodi{wi vikend. Kako je izjavila vlasnica Dido Krikorijan, uslovi za prijavqivawe za nagradni vikend su ameri~ko dr`avqanstvo, dokazi o gubitku posla u posledwih 120 dana, kao i primawe beneficija za nezaposlene. Tako }e prazni~nog vikenda ceo hotel biti na raspolagawu dobitnicima, kojima je obezbe|eno i prisustvo na seminaru za zapo{qavawe, kao i koktel u ekskluzivnom restoranu „Koper kewon”. Prijave za besplatni vikend }e se predavati do 1. decembra, dok }e imena 33 dobitnika biti objavqena oko Bo`i}a. „U te{kim vremenima kao {to su ova, najmawe {to mo`emo da u~inimo je da pru`imo malo nade na{im kom{ijama. Recimo da je to na{a verzija

V

Goli IT gikovi na kalendaru D

vadesetak mladih Londonaca koji su osnovali uspe{ne firme specijalizovane za interneti biznis odlu~ilo se da na nesvakida{wi na~in skine sa sebe stigmu gikova koji ni za {ta ne znaju osim ra~unara. Wih 24 skinulo se do kraja i slikalo za jedinstven kalendar “Nude London Tech”. Na slikama su prikazani u raznim izazovnim pozama sa svojom najdra`om igra~-

kom na strate{kim mestima. Iako su se suo~ili s kritikama da je re~ o pornografiji, oni smatraju da slike imaju umetni~ku vrednost. “Nimalo ne `alim, slike su odli~ne. Bilo je jako zabavno snimati ih, a sve je to za dobru svrhu i nadamo se da }emo prikupiti puno novca”, rekla je jedna od goli{ave ekipe, Hermajoni Vej (24). Kalendar se prodaje onlajn za deset funti po komadu, a sav prihod namewen je fondu za decu

“Take Heart” koji poma`e IT projekte u Indiji. Vej se tako|e nada da }e kalendar doprineti boqem shvatawu i prihvatawu qudi ukqu~enih u IT industriju, a naro~itou pionirske IT kompanije. “Zaista mislim da su gikovi rok zvezde na{eg doba, a ovaj }e kalendar, nadam se, to i proslaviti. [ta biste mogli vi{e da po`elite za Bo`i} nego gomilu golih gikova da vam vise na zidu?”

U

U jedan otvoreni bazen sa toplom vodom sa vulkanskog izvora sipali su nekoliko desetina litara „bo`olea”. Bilo je ovo ~etvrto godi{we kupawe u proizvodu vinarije „Laboure Roi“ u pomenutom odmarali{tu, koje nudi i

kupawe u zelenom ~aju, kafi i sakeu. „Ima vo}nu notu”, ocenio je Eri Jamagida (21) ispiv{i tzv. „kanpai”, suvu ~a{u mladog vina po izlasku iz bazena. Jamagidi je ovo drugi put, a planira da navrati i slede}e godine. Ina~e, Japan je najve}i uvoznik nove berbe „bo`olea” koji na tr`i{te sti`e svakog tre}eg ~etvrtka u novembru. Ipak, pro{le godine je u Japanu prodato oko 6,7 miliona fla{a „bo`olea”, {to je 18 odsto mawe u odnosu na 2007, i gotovo polovina u odnosu na 2004. kada je zabele`ena rekordna prodaja od 12,5 miliona fla{a. Zahvaquju}i ja~awu jena u odnosu na evro, ovogodi{we mlado vino iz Francuske ima}e povoqniju cenu i ko{ta}e izme|u 2.000 i 3.000 jena (izme|u 15 i 19 evra) po fla{i, dok je pro{le godine cena iznosila 3.000 jena (22,5 evra). Vino }e prvi put biti dostupno i u plasti~nim fla{ama po ceni od 800 jena (6 evra).

anti Masijsk, nafta{ki grad u centru zapadnog Sibira, u kojem zima traje devet meseci, ima najboqe avioveze sa svetom. Grad u kome nema nezaposlenih, najve}i je centar eksploatacije crnog zlata u Rusiji. Iako je u centru zapadnog Sibira, Hanti Masijsk mo`e se pohvaliti najboqim aviovezama sa svetom. Od Moskve do wega let traje tri sata, a automobilom se putuje dva i po dana. Zima traje devet meseci, pa wegovi stanovnici, kao dobri doma}ini, pozivaju goste po{alicom „Sibir nije raj, ako ho}e{ da se vozi{ biraj”. Ekipa RTS-a proveravala je kako se `ivi u tom nafta{kom gradi}u za koji ka`u i da svetli vi{e nego ~itava Francuska. „Evo, vidite, to je nafta, to je sibirski lek”, objasnio je radnik „Gaspromweft-Hantos”. To je ~esta izreka u Hati Masijsk, koji `ivi od nafte, a najve}i je centar eksploatacije crnog zlata u Rusiji. Uz naftna poqa „Gaspromwefta” na pesko-

H

vitom mo~varnom terenu uspevaju samo kedar, breza, divqa ribizla i krompir. Specifi~na arhitektura zgrada prilago|ena je surovim uslovima zime, nekada je i do minus 54 stepena. Retke su porodice koje nemaju drvenu vikedicu van grada. „Nema ovde krize, qudi rade, svako mo`e sebi da priu{ti posle posla i dopuski rad ako ne}e

La`nim rakom do silikona J

edna Amerikanka je lagala sve, pa i svog mu`a, pretvaraju}i se da ima rak dojki kako bi skupila dovoqno novca za ugradwu silikonskih implanata, prenosi sajt MSN. Trista Xoj Latern iz Teksasa je `arko `elela da pove}a svoje grudi, navodno jer je smatrala da }e tako spasiti svoj brak, pa je do{la na ideju da prevarom nabavi novac za operaciju. Ona je ubedila svog supruga, prijateqe i poznanike da boluje od raka dojki, koji su ponudili da joj pomognu kako god mogu. Laternova je ~ak i obrijala glavu kako bi izgledalo da joj je zbog hemoterapije opala kosa. Niko nije ni sumwao da je sve to samo la`. Njene kolege su joj pomogle i odrekle se svo-

„Blu bej in”, koji su osnovali Dido i Sark Krikorijan, je jedan od prvih butik hotela na atlantskoj obali Wu Xersija („butik hotel” je naziv za hotele koji imaju intimniju atmosferu, neobi~ni su i luksuzni). Nalazi se u blizini Menhetna, kao i Gejtvej nacionalnog parka, a svaka soba je skupoceno ure|ena u unikatnom stilu.

Blagostawe na minus pedeset

Kupawe u „bo`oleu” odmarali{tu u „Hakone Kovakien Junesun” bawi u podno`ju planine Fuxi, Japanci su proslavili pu{tawe u prodaju francuskog mladog vina „bo`ole” (Beaujolais Nouveau) tako {to su se okupali u svom omiqenom vinu.

otpremnine”, izjavila je Dido Krikorijan. Od po~etka recesije u SAD, broj nezaposlenih se udvostru~io i sada je gotovo 15 miliona (vi{e od deset odsto). Iako se, prema posledwim izve{tajima, trend otpu{tawa usporava, kompanije jo{ nisu spremne da otvaraju nova radna mesta, jer se strahuje da }e oporavak tr`i{ta rada trajati godinama.

jih slobodnih dana u wenu korist, kako bi ona mogla da ih iskoristi za le~ewe. Weni prijateqi su prikupili 10.000 dolara i dali joj, a ona ih je potro{ila na operaciju uve}awa grudi. Me|utim, wen plan je otkriven kada je oti{la kod lokalnog hirurga na operaciju grudi. „^uo sam za prikupqawe nov~ane pomo}i za wu jer su qudi govorili da ima rak. Me|utim ona li~no to meni nikada nije spomenula, {to mi je izgledalo prili~no sumwivo”, izjavio je hirurg. On je porazgovarao sa svojim advokatom, koji je zatim kontaktirao lokalnog {erifa. Trista Xoj Latern je ubrzo u razgovoru sa

detektivima kona~no priznala da nije bolesna, ve} je samo `elela da dobije novac. „Trista je rekla da ima bra~ne probleme i da je mislila da }e wu i supruga wena navodna bolest zbli`iti, i da }e novim grudima privu}i wegovu pa`wu”, pi{e u zvani~nom policijskom saop{tewu. Trista Xoj Latern }e biti optu`ena za prevaru. Wen suprug je izjavio da nije znao da wegova `ena nije stvarno bolesna, sve do trenutka kada su ga policajci obavestili o tome. Istog dana kada je Trista Xoj Latern uhap{ena, wen suprug je podneo zahtev za poni{tewe braka i za starateqstvo nad wihovim sinovima starim pet i tri godine.

da se odmara. Ja sam penzioner, a dodatno radim u turizmu. Ve}ina qudi stalno putuje jer ima novca. Nedavno sam bila u Izraelu, a za praznike idem u Moskvu, ovde nema krize, nema nezaposlenosti”, rekla je profesorka u penziji Iraida Samomolova. Cene su vi{e za 10 do 15 odsto u odnosu na Moskvu. Prose~na penzija je 1.000 evra, a plata

1.200 evra, plus dodaci na uslove `ivota, koje pored zaposlenih primaju i mladi i stari. Gostoprimstvo su nasledili od starosedelaca, naroda Hanti i Mansa koji dr`e do svojih obi~aja. Hrana u wihovoj kolibi mora da se zaslu`i, pre ulaska preska~u se prepreke, nadvla~i konopac, a za diplomu sibirskog kozaka mora se stati i na skije. Na trpezi je doma}a hrana, riba i zale|ene ribizle sa {e}erom da ubla`e votku. Dobrodo{lica je na jezuku hantu. „Gostima od dobra `elimo samo najboqe. Da vam na{e sunce svetli, da vas na{e zvezde raduju, da va{e no}i osvetqava mesec”, istakla je po~asna gra|anka plemena Hanti. Hanti Masijsk je grad sporta i manifestacija. Spremaju se za svetsko prvenstvo u {ahu i biatlonu. Za{titni znak grada je park mamuta. Imaju i praznik medveda koji su doma}e `ivotiwe i ve} od prole}a se mogu videti napoqu. U decembru je Bal ruskih dedamrazova, pa se jelke uveliko kite. RTS

Kalendar zga`enih `ivotiwa evin Beresford dobio je ideju za bizarni kalendar prega`enih `ivotiwa dok je radio kao dostavqa~ i provodio dosta vremena na putevima. Ka`e da je bio inspirisan nekim zga`enim `ivotiwama na koje je nai{ao na drumu, pa ih je jednostavno morao fotografisati. Potom je odlu~io da napravi kalendar i otkad ga je stavio na prodaju na internet, prodao je stotine primeraka. Ipak, bez obzira na mrtve golubove i preminule svrake, tvrdi da je qubiteq `ivotiwa. Wegov glasnogovornik je dodao da je u pitawu “savr{eni tajanstveni poklon za anonimno darivawe”. “Za{to jednostavno ne priznamo? Hteli mi to ili ne, kad na putu vidimo prega`enu `ivotiwu, ne mo`emo a da ne gledamo. A ako smem da dodam, nijedna `ivotiwa nije bila namerno povre|ena ili ubijena pri izradi ovog kalendara”, rekao je glasnogovornik.

K


28

ponedeqak14.decembar2009.

PORODICA/OGLASI

DNEVNIK

Pozajmica – kako i za{to U jednom trenutku }ete sigurno morati da pozajmite novac kako biste mogli da obaviti neku veliku kupovinu

gurno zahtevati nekakvu pozajmicu iz finansijskih institucija. Zajam je finansijski dogovor izme|u vas i onoga ko

vac vratiti u odre|enom vremenskom roku. Zauzvrat, banka napla}uje kamate. Za{to? Zbog rizika da ne}ete mo}i da vratite novac, a i zbog zarade.

Tipovi kredita Nisu svi krediti isti – svi se razlikuju po uslovim. Neki imaju promenqive kamate, {to zna~i da }ete ratu pla}ati u zavisnosti od promena kamate. Drugi krediti imaju fiksnu kamatu, kao subvencionisani stambeni kredit, na primer.

ili ostvarite li~ne ciqeve. Kupovina prvog automobila ili otvarawe svog posla }e si-

pozajmquje, kao {to je banka. Oboje se sla`ete sa pravilima ugovora, i s tim da }e se no-

Kratki saveti Ne pristajte na prvo {to vidite Upore|ujte kamate kredita razli~itih banaka i finansijskih institucija. Kod svih variraju, pa se pobrinite da znate {ta se nudi. U zavisnosti od iznosa kredita, kamate igraju itekako va`nu ulogu, zato obratite pa`wu. Ne morate da prihvatite prvu ponudu. Ostanite unutar buyeta Pozajmite onoliko koliko mo`ete da priu{tite. Tako }ete mo}i da normalno otpla}ujete kredit, uz ostale tro{kove, i da jo{ uvek imate ne{to novaca za {tedwu. Otpla}ujte vi{e i ~e{}e Dve stvari uti~u na kredit: kamate i period u kojem vra}ate novac. Ako ~e{}e pla}ate rate, samo }ete ga br`e otplatiti i ukupno platiti mawe kamata.

Kreditne kartice Kreditne kartice su poput ve}ine svih zajmova – pozajmite novac kako biste ne{to kupili, pristanete na otpla}ivawe tog zajma uz, naravno, kamatu. Za razliku od drugih zajmova, kreditne kartice su zgodne za otpla}ivawe zbog toga {to su: - jednostavne za kori{}ewe i op{teprihvatqive. - nije ih te{ko nabaviti, pogotovo ako imate dobru finansijsku pro{lost. - obi~no, ali ne i uvek, postoji odre|en period u kojem ne morate jo{ po~eti da pla}ate kamate. Kao i drugi finansijski proizvodi, razli~ite kartice imaju razli~ita pravila i naplate.

Igra~ke koje podsti~u razvoj Va{e dete ima posebne potrebe? @elite li da svojoj deci pomognete u razvoju? Postoje korisne igra~ke i igre koje im poma`u u savladavawu ve{tina. Problemi s mi{i}ima Problemi s mi{i}ima ote`avaju im aktivnosti kao {to su hod, uspravno sedewe, udarawe, dizawe i bacawe lopte. U tome im mo`e pomo}i igra~ka crv. Koristan je zato {to se pomera prema napred kada va{e dete ska~e po wemu, {to ohrabruje decu da koriste i ruke i noge kako bi zadr`ali stabilnost. Socijalne ve{tine Za razvoj socijalnih ve{tina dece starije od dve godine preporu~uje se neka igra~ka koja ukqu~uje brigu o woj. To mo`e biti i obi~na lutka, ako }ete glumiti da je bolesna i

zajedno se brinuti o woj. Briga za bolesnog prijateqa poma`e deci da se u~e empatiji, socijalnoj interakciji i izra`avawu. Motori~ke ve{tine Osim problema s jakim mi{i}ima, deca mogu imati problema sa slabim mi{i}ima, odnosno s koordinacijom pokreta prstiju i o~iju, s okretno{}u, spretno{}u. U tome im mogu pomo}i bojice i olovke, jer i samo `vrqawe po papiru izo{trava koordinaciju ruku i o~iju. Najboqe bi bile bojice koje su okrugle, pa deca

ne}e imati problema s tim kako da ih uhvate i dr`e, {to obi~no imaju s obi~nim olovkama. Kognitivne ve{tine Za razvijawe kognitivnih ve{tina bi}e

dobre igre koje zahtevaju neko slagawe, poput kocaka. No, ne obi~nih kocaka, ve} onih u boji, ozna~enih ili brojevima ili slovima, tako da dete mora slagati kocke prema nekoliko razli~itih faktora. Primer su kocke

IZDAJEM dvosoban name{ten stan. Telefon: 064/6521-227, 021/545574, 17 - 21. 92620 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u Temerinskoj ulici, 29m2, sve novo, 165 evra. Telefon 063/225-545. 92377

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 91840

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000e. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 91838

PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2, cena povoqna, ku}a ukwi`ena. Telefon 064/503-8504. na slici, pomo}u kojih dete u~i boje, oblike, slova i `ivotiwe. Govorne ve{tine Za u~ewe i razvijawe govornih ve{tina najboqe su igra~ke koje „govore“. To mogu biti i interaktivne kwige s abecedom i bilo koje druge igra~ke koje detetu nude nacrtano slovo i wegovo izgovarawe, tako da dete i vidi kako se pi{e to slovo i ~uje kako se izgovara.

92174

PRODAJEM bordo Audi A3 1.6 kraj 97, jedini vlasnik, 93.000 u besprekornom stawu. Telefon 063/450-063. 92644

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 92497 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamernom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non-stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/16047-25 92582

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 92318


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, le~ewe sedam dana. Telefon: 037/490-797, 064/240-55-49, deda Rado{ 92472

PRODAJEM drva hrast grab, bagrem, bukva u metarice 2700 din. iscepano- izrezano 2800. sa prevozom. Telefon 064/369-180-8 92226 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85496

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav

ponedeqak14.decembar2009.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom klubskom drugu, prijatequ i ~asnom ~oveku

POMEN

Ilonka Sovti} Icuka Lazaru Daqevu

Stevanu Igi}u

od brata Stevana Zlokolice.

14. 12. 2000 - 14. 12. 2009.

Stevanu Igi}u

od Dragana Milutinovi}a [iqe sa porodicom.

Stevanu Igi}u

od drugova: Raj{p Petra, Jugovi} Bogdana i Mi{kov Radomira.

Upu}ujem sau~e{}e porodici.

wegovoj

„Pop”. 92724

Posledwi pozdrav

29

3

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Oti{ao je zauvek na{ dragi deda

Tamara, Katarina i Todor.

92714

92712

92713

Svetionik i vodiqa na{a si ti, jer smo tvoji. Eh, kako je divno tebe voleti i ponosni biti. Volimo te.

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

92675

POMEN

14. 12. 2005 - 14. 12. 2009.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj voqeni suprug

Lazaru Daqevu

Lazaru Daqevu

Jelena Deli}

Anici Nem~ev

Lazar Daqev

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

13. 12. 2009. od: sina Milana i snaje Ru`e sa decom.

92726

Posledwi pozdrav mom kumu i cimeru

od: Du{ana i Irine sa decom.

Sahrana je u ponedeqak, 14. 12. 2009. godine, na grobqu u Ba~kom Petrovcu. O`alo{}ena supruga \uja.

92727

Stevan Igi}

Stanari zgrade iz ul. Kraqevi}a Marka 11.

1941 - 2009.

92711

92673

JE D A NA E S TOGOD I[WI POME N na{em voqenom

Danas, 14. 12. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine bola i tuge od kako nisi me|u nama

92725

Posledwi pozdrav uz neizmernu zahvalnost zaslu`enom ~lanu VK Vojvodina

Sin Milan, snaja Emilija i unuka Duwa.

Suprug Stevan, sinovi Milan i Vladimir Deli}.

92716

@arku Bukurovu od [ampiona i porodice Veselinov. Slava mu.

3 @arku Bukurovu Bacetu

Jovanu Miqu{u Mnogo je lepih uspomena, da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo.

DVOGODI[WI POMEN

Vaterpolisti.

Jelena Deli}

Tvoja neute{na mama Mica.

Supruga Beba sa decom. 92719

92718

Sa tugom i bolom posledwi put se opra{tamo od tebe dragi brate

92372

POMEN

3

92674

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i brat

Vladimir Be~i} 14. 12. 2007 - 14. 12. 2009. Sine, kako da du{u svoju izle~imo, a da se tvoje ne dotaknemo?

Stevan Igi} 1941 - 2009. Tvoja napa}ena du{a neka na|e ve~ni spokoj i neka te an|eli ~uvaju. Bio si nam i ostao veliki brat. Hvala ti za sve. Sestra Milica, brat Radomir i ujna Saveta iz Despotova.

Aleksandar ^enejac 1942 - 2009. iz [ajka{a Sahrana je u [ajka{u iz kapele, 14. 12. 2009. godine u 13 ~asova. O`alo{}eni: supruga Ru`a, }erke Svetlana i Aleksandra i brat Slobodan. 92715

92722

Posledwi pozdrav na{em drugaru sa rekreacije

Jelena, Mima, tata i mama.

Vladimir Be~i} Jedne no}i u decembru... Nebeska jelka dobila je najsjajniju zvezdu u 2007. godini, a nama je ostala ve~na tuga i suze. Puno smo te voleli da bi te pustili da ode{... O`alo{}ena porodica Lerinc i baba Teru{ka.

92688

Marija Vrki} 1931 - 2007. Neka te u ti{ini ve~nog mira ~uva na{a qubav od zaborava.

Karmela i Alen. 92720

92685

SE]AWE

3

Danas, 14. 12. 2009. godine navr{ava se osam godina od smrti na{eg najmilijeg

13. 12. 1988 - 13. 12. 2009.

Qubi{e Vu~eti}a

Dmitar Obradovi}

Opra{tamo se od na{eg dragog tasta i dede

@arku Bukurovu Bacetu Rekreacija „\a~ko 1970”.

Aleksandra ^enejca iz [ajka{a Od unu~adi: Natalije, Nikole, Kristine i Sijene, zetova Bobana i Filipa.

A sve kao da je bilo ju~e, kad smo te o~ekivali. Ti si i daqe u na{im srcima a tvoj glas i daqe ~ujemo. Po~ivaj u miru. Tvoji najmiliji.

92717

92389

iz Futoga Se}awem na tebe ne damo te zaboravu. Tvoja porodica.

92723

92728


30

07.00 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 12.05 13.05 14.05 15.05 15.30 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

TV PROGRAM

ponedeqak14.decembar2009.

TV ba{tina Most u Bruklinu Na{i stranci Bajko kviz Dokolica Znawe imawe Dodati `ivot godinama Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara Preokret Frej`er Renyeri u Africi, film TV Dnevnik Tajna hrane: Kivi Most u Bruklinu Razglednice Plej gems TV Dnevnik Skrivena kamera ^arde na Dunavu Mira Bawac - filmski portret Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura No}na smena

Bez cenzure (Panonija, 20.00) 07.30 Glas Amerike - otvoreni studio 08.00 Prepodnevni program 11.00 Stari zanati 12.30 Modni magazin 15.20 Bila jednom jedna nedeqa 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 17.30 Vojvo|anske vesti 18.30 Vole}u te do smrti 19.05 Razgovori o zdravqu 20.00 Bez cenzure 20.50 Top 7 21.00 Dr Haus 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Hedonist

06.05 08.00 09.06 09.20 10.05 10.35 11.05 12.00 12.13 12.30 12.45 13.36 14.03 14.35 15.08 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.03 20.10 21.00 22.05 23.15 00.05 00.30 01.14 03.15 04.15 04.45

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Kuvati srcem Lov i ribolov Eko karavan Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Kuvati srcem Mesto zlo~ina Pozitivna energija Pevajte moje pesme: Predrag @ivkovi} Tozovac Moj ujak Na{ auto na{im gledaocima Visok napon, kviz Greh wene majke Dnevnik [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Mesto zlo~ina Dnevnik Zovem se Erl No}ni bioskop: Mrtav ~ovek, film Upitnik Oko Lov i ribolov

Vivijen van den Asem

Renyeri u Africi Devetoro tinejyera koji rade u ZOO vrtu u Holandiji odlazi na safari u Afriku. Kada se wihov avion sru{i usred yungle, moraju da prona|u na~in da rade zajedno i pre`ive. Uloge: Yulijet van Arden, Vivijen van den Asem, Nikolet van Dam Re`ija: Johan Najenhojs (RTV 1, 15.30)

07.00 07.20 08.35 09.05 09.35 10.30 11.00 12.40 12.45 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.40 23.20

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Vive 2009, izvorna narodna (ma|) ^udesni jelen, dok. prog. (ma|) Zajedno Sednica Skup{tine AP Vojvodine, prenos Tajna hrane Ru~ak na lepe o~i Lion, raskrsnica Evrope Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino Razgovor s povodom (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Porodica Serano ^ine~ita Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara

10.00 11.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

09.00 11.00 13.15 14.30 15.00 17.00 17.30 17.45 19.30 20.30 22.30 22.45 23.45 00.15

Hrana i vino Objektiv Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Radionica Istraga Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

ACB Liga: Kajasol – Mursija EBEL: Medve{~ak – Jesenice Dejvis kup Evroliga Magazin NBA: Toronto – Hjuston Real NBA NBA u`ivo Serija A: Atalanta – Inter Holandska liga CH TV: ^elsi – Everton NBA u`ivo Francuska liga [ampionat [kotska liga

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

13.00 18.00 21.15 01.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

Yoni Dep

Mrtav ~ovek Vilijam Blejk je ra~unovo|a koji napu{ta svoj dom u Klivlendu zbog toga {to je prihvatio posao u pograni~nom gradi}u. Po dolasku u grad, Dikinson, vlasnik fabrike, saop{tava Blejku da je na wegovo mesto primqen neko drugi... Uloge: Yoni Dep, Robert Mi~am, Gabrijel Birn, Geri Farmer, Mili Avital Re`ija: Yim Yarmu{ (RTS 1, 01.14)

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.05 23.50 00.00 01.00 01.01 01.30 03.30 04.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Ruski specijalista Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Braniteq Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Srodne du{e Ukradena sre}a Divqa stvorewa

Yin Hekman

Francuska veza Yimi Popaj Dojl i wegov partner Badi Ruso su detektivi u Odeqewu za narkotike wujor{ke policije koji poku{avaju da na|u na~in da preseku put droge koja iz Evrope dolazi u Ameriku... Uloge: Yin Hekman, Roj [ajder, Fernando Rej, Toni Lo Bjanko, Erlin Faber Re`ija: Vilijam Fridkin (RTS 2, 14.00) 07.00 Kuvati srcem 07.30 Garfild i prijateqi 07.54 Tri medveda 08.20 [umska {kola 08.31 Tragom na{e nauke 08.44 Stepeni{te 09.45 Ku}a matematike 09.29 Umetnost u nacionalnoj galeriji 10.00 Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) 10.04 Vrele gume 10.45 Reli 11.00 Eko menayer 11.30 Konferencija: Evolucija i budu}nost u Beogradu 12.00 [open: Koncert za klavir u e-molu 13.00 Trezor 14.00 Francuska veza, film 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Tranzionik 17.05 Va{a bunda je bila `ivot 17.40 Razglednica 18.12 Podijum 18.40 Tri medveda 19.05 Garfild i prijateqi 19.30 [umska {kola 20.00 Pregled Premijer lige 21.00 Bostonski advokati 21.47 Pogled u svet 22.19 Kobni blizanci, film 00.9 Francuska veza, film 02.08 Trezor ju~e 03.05 Pregled premijer lige

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.10 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 03.00 03.30 03.50 04.30 05.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Holivudski cenzori Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Zdravqe i Vi Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Sumwivi par Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Film: Sumwivi par Slavni Milica na kvadrat Na tragu prirode Holivudski cenzori Poslovni dan

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus. 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 12.25 13.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.15

Radijsko dizawe TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Utisak nedeqe Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

Dijego Ramos

SERIJA

Amor latino (Hepi, 16.45)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 01.00 01.45 02.00 04.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Farma (u`ivo) Nevina Siti Farma Balkan parti ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Ja imam talenat Farma (u`ivo) Tjudorovi Siti Film: Marijini qubavnici Film: Posle tebe

07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.40 12.00 13.00 13.23 13.45 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe [aman king Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.15 23.05 23.55 00.10 01.10 02.00 03.00 03.40

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e ]irilica Telemaster Zagrevawe i gol Luda ku}a Telemaster Srce Zakleti na }utawe Zagrevawe i gol Sponzoru{e Dok. program

Anabel Volis

SERIJA

Tjudorovi Uloge: Anabel Volis, Marija Dojl Kenedi, Maks fon Sidov, Yonatan Ris Mejers Re`ija: ^arls Mekdugal i Alison Meklin (Pink, 01.00)

07.00 De~ija serija, 08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

ponedeqak14.decembar2009.

FEQTON

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

USPON I PAD NIKOLAJA ^AU[ESKUA

31 1

Pi{e: Petar Tomi}

Vendi Kruson

^udesni Bo`i} Deda Mraz pogine u neuobi~ajenoj nesre}i na krovu jedne ku}e. Ali, na sre}u, pre svoje smrti predaje bakqu marketin{kom direktoru Skotu Kalvinu. Kada stigne na Severni pol, Skot shvati da ne mo`e da odustane od posla jer je on postao novi Deda Mraz... Uloge: Tim Alen, Vendi Kruson, Yud Rejnold, Erik Lojd, Dejvid Krumholc Re`ija: Yon Paskvin (Nova TV, 21.00) 08.05 08.15 08.40 10.10 11.10 12.10 12.55 13.55 14.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.45 23.00 00.00 00.30 01.00 02.45

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Yek Frost, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine ^udesni Bo`i}, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Hotel Nova ru`a, film

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30

Zaboravqeni bogovi Misterije mumija Tajne dubina Ohbergovi siro~i}i Berlinski vazdu{ni most Zaqubqen u Barbaru Svet novca: Koka kola pred nestajawem? Ko si zapravo ti? Izdaja Rimske misterije Rimske misterije Misterije olupina na dnu okeana Bizeovim stopama @iveti sa neprijateqem Zaboravqene poplave Staqingrad Odvezanih nogu Izdaja Rimske misterije Rimske misterije Misterije olupina na dnu okeana

14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 RRRrrrr!!! 13.30 Hajduk 16.00 Divqe ulice 18.00 Areal Ganer 20.00 \avolova ki~ma 22.00 Jo{ ovaj put 00.00 Vrelina 02.00 Neizrecivo

06.00 07.25 09.00 10.25 12.10 13.40 15.40 17.50 19.40 20.05 22.05 23.00 00.55 02.30

Prole}ni raspust Stari morski vukovi Besramnici Pas i dijamanti Devojka s kalendara Vrhunska igra U svemiru i okolini Dvadeset sedam haqina za ven~awe Filmovi i zvezde Maskirana banda Tjudorovi Ulica Bejker Henkok Jato

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.20 Na vodenom putu 3: Vijetnam, selo na vodi, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.33 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.35 Normalan `ivot 15.35 Mewam svet 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 20.20 Potro{a~ki kod 20.55 ^arolije letewa - Lete}i brodovi: Dinosauri avijacije, dok. serija 21.50 Proces 22.30 Otvoreno 23.40 Predsedni~ki izbori 2009. - bonusi 00.00 Na rubu nauke 00.55 Zvezdane staze 01.40 Ksena - princeza ratnica

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Fojlov rat Ubistvo 101 Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat Yejn Doe 9 Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Mis Marpl Mirna luka Za Grejsinu qubav

08.25 09.15 11.20 11.50 12.10 13.30 14.25 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00

Malkolm u sredini Astro {ou Dadiqa Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Yejms Bond: Iz Rusije s qubavqu, film 22.00 Desperado, film 00.15 Ri~i Ri~, film 01.50 Astro {ou

Desperado

Mewam svet: Parkur Parkur je ve{tina kojom se razvija ume}e kretawa u urbanom prostoru. Tom disciplinom, koja poti~e iz Francuske, qudsko telo se osposobqava za br`e i efikasnije svladavawe prepreka, ... Novinar: Miqenka ^ogeqa Re`ija: Zrinka Matijevi} Veli~an (HRT 1, 15.35)

08.00 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.05 10.50 12.10 13.00 13.30 13.50 14.15 15.00 15.15 15.35 15.50 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 21.00 21.55 22.45 00.15

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00

^arobna plo~a Platno, boje, kist Kratki spoj Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Monarh Cove Zovite me Aksel, film Majka Tereza - ulaznica, dok. film Klizawe: Zlatna pirueta Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ^arobna plo~a Mala scena, dok. film Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Uvek je sun~ano u Filadelfiji Razred Vip Muzi~ki klub Bitange i princeze Dr Haus Onaj koji }e ostati neprime}en, film @ivot posle smrti

Intermeco 1 Moja slatka debequca Neugro`ena sloboda Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari horora - Povratak ku}i Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Uzaludan qubavni trud Gospodari horora - Yenifer Nulta ta~ka obru{avawa Stjuardese ep. 36 Beli zombi

Teorija prozora Bejb: Prase u gradu Pedeset pilula Piterovi prijateqi Nacija vanzemaqaca Autsajderi Fre{ @iveti i umreti u Los An|elesu 00.00 Skoro savr{ena

Bezimeni marija~i muzi~ar obu~en u crno pojavquje se u meksi~kom pograni~nom gradi}u kojim vlada nemilosrdni narkobos Bu~o, koji je u pro{losti ubio muzi~arevu qubav i ranio ga u ruku kojom svira gitaru. Marija~i je spreman na osvetu, a pomo}i }e mu Karolina, vlasnica kwi`are... Uloge: Antonio Banderas, Selma Hajek, Joakim de Almeida, ^i~ Marin, Stiv Bu{emi, Kventin Tarantino Re`ija: Robert Rodrigez (RTL, 22.00)

Selma Hajek

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 08.35 09.30 10.30 11.45 13.30 15.00 16.00 17.00 18.00 20.15 20.30 20.35 20.45 21.15 22.10 22.15 23.45 00.45

Kako to radi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Najboqi momenti na Diskaveri kanalu U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Najboqi momenti na Diskaveri kanalu Opasan lov Kako pre`iveti u opasnim situacijama U deli}u sekunde O~evidac Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Zimski sportovi Biatlon Biatlon Skija{ki skokovi Bilijar Plivawe Skija{ki skokovi Biatlon Biatlon Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Fudbal Skija{ki skokovi Fudbal

Razvojni put ~izmarskog {egrta Z

a dve decenije od pada komunizma jo{ nema Kada je De` umro 19. marta 1965, Mauer je prekrnau~no utemeqenog stava o tome da li je {io wegovu voqu i umesto Georgea Apostola, za krvavi silazak ^au{eskua delo {ire meprvog sekretara Radni~ke partije Rumunije, kako |unarodne zavere ili erupcija nezadovoqstva pose tada zvala, predla`io je Nikolaja ^au{eskua. U ni`enog naroda. Namera nam je da, povodom 20. goborbi za vlast koja je nastala posle De`ove smrti, di{wice, ponudimo zaokru`enu informaciju o ^au{esku je uspeo da lobira u svoju korist jo{ jedusponu i padu diktatorskog re`ima bra~nog para nog starog uticajnog komunistu Emila Bodnara{a. Nikolaja i Elene ^auNa 9. kongresu ^au{esku {esku. je izabran za prvog ~oveKomunizam u Rumuniji ka partije, koja mewa ime je posledica deobe inteu Komunisti~ku partiju resnih sfera posle DruRumunije. Dotada{wa gog svetskog rata na Jalfunkcija prvog sekretati. Po{to je ostala u inra preimenovana je u poteresnoj sferi SSSR-a, lo`aj generalnog sekreRumuniji je komunizam tara. nametnut bajonetima Kada se jednom do~eCrvene armije. Dolapao polo`aja, ^au{esku skom Mihaila Gorba~ose ve{to osloba|ao svih va na vlast u Rusiji i prekaqenih kadrova u uvo|ewem demokratskih vrhu partije koji bi ga reformi umesto politimogli ugroziti. Neke je ke diktata, nestaju uslosmewivao, a neke unavi u kojima je ^au{esku predio do prve slede}e opstajao gotovo dve i po prilike. Jon George Madecenije. On je morao da uer obavqao je funkciju ode s politi~ke scene. premijera u pet uzastopPo{to nije hteo da uvanih vlada, od 1961. do `i novu realnost, ras1974, kada se penzioniplet je bio tragi~an. sao. Sve ostalo – kako je poMauer je najvi{e do~elo, ko je koliko u tome prinosio usponu ^au{eu~estvovao, pri~e su za skua, a kada je po~elo neistoriju. Istina je i to slagawe i izme|u wih da je Rumunija za 20 godidvojice, penzionisao se. na od tih doga|aja proDo`iveo je duboku sta{la put od komunisti~rost (98 godina) pa je ke diktature do evropbio i svedok tragi~nog ske demokratije. pada diktatora. U jedOd pada Nikolaja ^aunom intervjuu iz 1990. {eskua do danas pro{lo Jon George Mauer, premijer u pet mandata Mauer je objasnio da je je gotovo isto toliko posle De`ove smrti povremena koliko je on dr`ao ^au{eskua u vladao Rumunijom. Isto- Od lidera komunisti~kog bloka samo strahu da ne do|e do ri~ari se jo{ spore o popartijske borbe i poje George De` uspeo da prevari jedinim ocenama o tome me{awa Moskve Hru{~ova da, posle pomirewa SSSR-a novnog kako se jedan ~izmarski u izbor sekretara KPRi Tita, povu~e Crvenu armiju {egrt probio do prvog a i unutra{we stvari iz Rumunije, jer je to „jedina zemqa ~oveka partije i dr`ave; Rumunije. U prvim decekako je uspeo da usposta- okru`ena socijalisti~kim susedima” nijama socijalisti~ke vi porodi~nu diktaturu izgradwe Rumunije, Moi nametne ~itavoj naciji skva je, preko svojih kosvoja megalomanska suludna vi|ewa o „novom ~omesara u Rumuniji, prakti~no kontrolisala sve veku zlatne epohe socijalizma“. procese, od nacionalizacije, stvarawa zadruga do Nikolaje ^au{esku, dete siroma{wih seqaka, izbora partijskih i dr`avnih kadrova. De` je pouputio se iz rodnog Skorni~e{tija s deset godistao sekretar KPR-a tako {to je Staqin naredio na da izu~i ~izmarski zanat. Ulica Kalea Viktosmewivawe Ane Pauker, koja je tako|e po Staqirijei, u kojoj je bila radwa majstora Aleksandrua novoj voqi dobila zadatak da uni{ti rumunsku Sanduleskua gde se zaposlio, oduvek je bila `ila bur`oaziju i ostale klasne neprijateqe. ^au{ekucavica rumunske prestonice. Tu je Nikolaje sku je, prakti~no postao prvi partijski sekretar upoznao jedan novi svet i dobio `equ da postane koga su rumunski komunisti sami izabrali. ne{to vi{e od ~izmarskog majstora. Preko svog Taj imix nezavisnog nacionalnog lidera ^austarijeg brata povezao se s radni~kim pokretom, {esku je sve vreme bri`qivo negovao. To je poliupoznao je Jona Georgea Mauera, advokata i inteti~ki kurs koji je zapo~eo De`, po uzoru na prolektualaca koji je branio komuniste kada bi doces destaqinizacije u SSSR-u. George De` je bio {li u sukob s vlastima. To poznanstvo }e mu kajedini lider komunisti~kog bloka koji je uspeo snije u `ivotu biti od kqu~nog zna~aja. da prevari Hru{~ova da, posle pomirewa SSSRPosmatraju}i sa strane gradski `ivot, ^au{ea i Tita, povu~e Crvenu armiju iz Rumunije. Objasku se postepeno ukqu~ivao u zbivawa Bukure{ta snio je Hru{~ovu da je Rumunija postala jedina uo~i Drugog svetskog rata. U~estvuju}i u {trajkozemqa okru`ena socijalisti~kim susedima. U tavima radnika, i sam je do{ao u sukob sa zakonom i kvim okolnostima, prisustvo Crvene armije u Ruzaglavio robiju. Biografi i drugi istra`iva~i muniji {teti ja~awu ugleda rumunskih komuniveruju da je ^au{eskuu bilo su|eno „da dogura dalesta. Klasni neprijateqi, objasnio je De` Hruko u `ivotu“. U tome mu je, osim poznanstva s Mau{~ovu, {iri glasine da su komunisti nesposobni erom, najvi{e pomoglo zajedni~ko robijawe s lideda vladaju zemqom, ali opstaju na vlasti samo zarom rumunskog radni~kog, kasnije komunisti~kog hvaquju}i sovjetskim vojnicima. pokreta, Georgeom De`om. U`ivaju}i wihovu za{titu i pomo}, Nikolaje ^au{esku se probijao do (Autor je bio dopisnik Tanjuga iz Bukure{ta samog vrha rumunske Komunisti~ke partije. u vreme pada diktatorskog re`ima)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

ponedeqak14.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dru{tveni ste, `eqni novih iskustava i avantura. Neka vas dobro raspolo`ewe dr`i uprkos promenqivim okolnostima. Mo`da od nekog mo`ete ne{to i nau~ite, spoznati, pro{iriti svoje vidike.

BIK 20.4-20.5.

Potrebno je vi{e vremena i upornosti da se dobro sna|ete u haoti~nim okolnostima na poslu, da se odr`ite u karijeri. S optimisti~kim stavom, fleksibilno i vedrog duha, sve je mnogo lak{e i lep{e.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

14. decembar 2009.

Ponedeqak je prvi radni dan, ali vama nedostaje koncentracija. Pravo je vreme za putovawa i dru{tveni `ivot jer vas neko ili ne{to odnekud mami i doziva, provocira. Dobri kontakti s inostranstvom. Divan dan za vas! U`ivajte u wemu, prepustiv{i se niz tok doga|aja. Nije va`an ciq, nego putovawe! O~arani, vidite stvari kakve jesu, prihvatate i prepoznajete ~aroliju zavo|ewa. Oprezno u odlukama. Partner vas fascinira svojom ingeniozno{}u, ali vi ne odustajete od svojih stavova i zahteva. Danas je Dan D za vas dvoje, troje, jer vas opredequje u jednom ili drugom pravcu. Neka pobedi qubav, ponovo! Pomalo haoti~an dan, kada sve prognoze i o~ekivawa padaju u vodu. Mo`e biti i boqe od planiranog, {to ne donosi nikakvu garanciju za budu}nost. Zbog toga ne budite i suvi{e tvrdi i krutih ideja. [etwa?

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

U`ivajte u dru{tvu dragih osoba danas jer to najboqe mo`ete i umete. Sve ostalo vam ne}e toliko polaziti za rukom, pogotovo ne rad, red i disciplina. Setite se, {ta to be{e qubav? Slu{ajte Olivera!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Kra}e putovawe je pravi izbor za danas! U dru{tvu, nikad sami, kroz interesantnu komunikaciju, lepa iskustva, otkri}ete neke nove stvari, upoznati neke nove likove. I to je bogatstvo `ivota! Poslovna situacija }e vam potpuno odvu}i pa`wu i preokupirati vreme. Imate dobre saradnike, koje mo`ete organizovati, ali ra~unajte na neura~unqive okolnosti. Pro{irujete radne mogu}nosti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Lepe stvari se de{avaju oko vas, pa ih nemojte pokvariti nekim nepotrebnim zahtevima i aktivnostima. Naprotiv, uklopite se u atmosferu pozitivnog duha i dalekose`nih nastojawa. Praznici se pribli`avaju!

[ta re}i, a ne preterati? Da li ste Alisa u zemqi ~uda, zalutali negde gde niko nije, ili vam se to samo ~ini?! Reklo bi se da ipak jeste, pa u`ivajte u svom svetu spoznaje i inspiracije! Jasni uvidi! Ono vreme koje nije posve}eno radu mo`ete provesti krajwe prijatno i lepo. Mo`ete slu{ati muziku i u`ivati, sami ili u dru{tvu, meditirati o sebi i stvarnosti. Unutra{wa iskustva su zna~ajna.

TRI^-TRA^

Bujan dekolte

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

2

Subotica

1

Sombor

1

Kikinda

1

Vrbas

2

B. Palanka

2

Zrewanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Pan~evo

3

Vr{ac

2

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

5

Ni{

4

Na premijeri mjuzikla „Najn” u Los An|elesu peva~ica „Blek ajd piza” Fergi izbacila je svoje atribute, pored kojih su Penelope Kruz i Nikol Kidman, koje su stajale do we, izgledale kao devoj~ice. Peva~ica Fergi je pored elegantne Nikol i umereno seksi Penelope, izgledala veoma napadno s prevelikim dekolteom. Zlobnici tvrde da se previ{e u`ivela u ulogu prostitutke koji igra u mjuziklu „Najn”. Fergi je za potrebe mjuzikla nabacila oko sedam kilograma, te tako dodatno pove}ala sve svoje atribute, koje sada ponosno pokazuje.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Ujutru slab mraz i kratkotrajni sun~ani intervali pre podne. Od sredine dana obla~no, a uve~e sneg. Vetar umeren isto~ni i juRim goisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -3 do 2 stepena. London VOJVODINA: Ujutru slab mraz. Pre podne kratkotrajni sun~ani intervali, a zatim naobla~ewe. Uve~e i tokom no}i pada}e sneg, mogu}a je Cirih i vejavica. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -4 do -2 Berlin stepena, a maksimalna od 1 do 3. SRBIJA: Ujutru slab mraz. Pre podne kratkotrajni sun~ani intervaBe~ li, a zatim naobla~ewe. Uve~e susne`ica i sneg na zapadu i u centralnim predelima, a na jugu ki{a. Tokom no}i vejavica na severu. Vetar umeren Var{ava isto~ni i jugoisto~ni, krajem dana poja~an. Pritisak iznad normale. MiKijev nimalna temperatura od -5 do -1, a maksimalna od 0 do 6 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak poja~an isto~ni i Moskva jugoisto~ni vetar, uz sneg na zapadu i severu. Bi}e vejavice i sne`nih naOslo nosa. Na jugu ki{a, susne`ica i malo toplije. U sredu sli~no vreme, a u ~etvrtak i petak u svim krajevima hladnije sa snegom. Za naredni vikend St. Peterburg veoma hladno, uz minimalnu temperaturu -10 stepeni. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{kih prilika }e usloviti poja~awe tegoba kod ve}ine hroni~no obolelih osoba, pa je neophodno striktno po{tovawe saveta lekara. Glavoboqa, nervoza i reumatski bolovi su mogu}i kao meteoropatske reakcije. Preporu~uje se maksimalna pa`wa u~esnicima u saobra}aju.

6

VIC DANA

11 6 -2 2 -1 -3

Ka`e mladi} devojci: - Ako ka`em da }u sa zadovoqstvom da ti oduzmem nevinost, ti bi rekla da sam prostak? - Ne, rekla bih da si ~arobwak!

-5

SUDOKU

-12 -1 -9 14

Pariz

2

Minhen

-3

Budimpe{ta

2

Stokholm

1

5

4 2

1

9

4

8

1

7

6

1 3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

113 (22)

Slankamen

225 (11)

Ja{a Tomi}

Apatin

175 (21)

Zemun

302 (12)

Bogojevo

156 (17)

Pan~evo

310 (4)

Ba~. Palanka

151 (8)

Smederevo

478 (-4)

Novi Sad

161 (11)

Tendencija porasta

2 7 6 4 8 1 3 5 9 TISA

SAVA

N. Kne`evac

190 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

222 (10)

NERA

Hetin

90 (-2)

-2 (2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 365 (37) Beograd

7

9

2

9

Kusi}

4 1 9 3 5 7 6 8 2

8

7 4 2 5 1 9 8 6 3

257 (13)

3

Tendencija stagnacije

1 50 (-4)

8 5 3 9 2 6 7 1 4

4

4

7

1 9 5 8 6 3 4 2 7

9

6 3 8 2 7 4 1 9 5 3 6 7 1 9 5 2 4 8

5 9

3 1

4

1

5 8 1 7 4 2 9 3 6

2

9 2 4 6 3 8 5 7 1 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 14.decembar 2009.