Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK14.NOVEMBAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23258 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NELEGALNOTR@I[TENAFTEUSRBIJIUPORASTU

Opette~eDunavom {vercgoriva

str. 5

PREDSEDNIKSRBIJEBORISTADI]OKOSOVU

Deklaracija mo`ebiti korisna, aliinemora str. 3

KONVENCIJAURS-aUBEOGRADU

Dinki}: Novavlada inovapolitika RENOMEZVEZDA[MINKAPARTIJSKEMA[INERIJE

Predizborna qubavidobar honorar

str. 2

NASLOVI

Politika 3 SPO ni deklarativno ne podr`ava politiku za Kosovo

Ekonomija 4 Ni gorih puteva, ni silnijih obe}awa 4 Firme u ste~aju, a radnici u o~aju

Berza 6 Evropqani emigriraju u Brazil

TE[KASAOBRA]AJNANESRE]A UVR[CU

Vojvodina 10 Puteve grade, vozova se se}aju 11 Podr{ka za deset iri{kih studenata

Crna 13 Crvenka: Starac brutalno pretu~en 13 Sa Ov~ar planine spaseno 100 |aka

Reporta`e

14 Pucaju kosti kad ba}u{ke stegnu

SPORT

n JANKOPRVAREZERVA ULONDONU

IGRAONICAOPREISTORIJI:Povodomizlo`be„Gospodariglinei`ita”,ju~ejeuMuzejuVojvodineodr`anamuzejskaigronicanatemu„Verovawaqudiupreistoriji”.Onajenamewenadeciod{estdodesetgodina,aizazvalajevelikointeresovawe,kakodece,takoiroditeqa.Uokviruigraonicedecasuimalaprilikudasaznajukakosu`iveliqudi upreistoriji,u{tasuverovali,kojesupredmeteobo`avali,apotomsuukreativnomdeluprogramavajalaskulpturice ifigurineinspirisanaprastarimbo`anstvima. str. 7

„DNEVNIKOVA” TEMA

NoviSad 9 Sti`u kazne za mokrewe na ulici 9 Bocke jo{ bez vodovoda i kanalizacije

Foto: N. Stojanovi}

str. 2

FALSIFIKATIUSRBIJI:ODPO^ETKAGODINE ZAPLEWENOOKO4.000LA@NIHNOV^ANICA

Hiqadarkei petstodinarke najvi{ese{tancuju str. 13 str. 16 – 19

n RADESAVI] SVETSKIREKORDER

n HAMILTONUVELIKA NAGRADAABUDABIJA

Ujutru mraz

Najvi{a temperatura8°S

Troje poginulo, petoro povre|eno

Tri osobe su poginule a pet ih je povre|eno u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u Vr{cu, oko tri sata u no}i izme|u subote i nedeqe. U direktnom sudaru na uglu ulica Ivana Milutinovi}a i Sremske na licu mesta poginulu su supru`nici S. M. (75) i Q. M. (70) i wihova saputnica V. C. (58). str. 13


2

POLiTikA

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik KONVENCIJAURS-aUBEOGRADU

poslani~ke teme

Stranci–zastrance Odbor za razvoj i ekonomske odnose s inostranstvom zahteva izmene novopredlo`enog zakona o koncesijama da bi se, kako je obrazlo`eno, na boqi na~in za{itio interes javnih partnera u sporovima koji eventualno nastanu zbog ugovora izme|u javnog i privatnog potpisnika. Sporovi koji nastanu na osnovu javnog ugovora mogu se re{avati pred doma}om, ili stra-

nom arbitra`om. Me|utim, Odbor predla`e da se arbitra`a sa sedi{tem u inostranstvu ne mo`e ugovoriti ako se kao privatni partner javqa doma}e pravno, fizi~ko lice, ili konzorcijum. Isto tako, ako strane ne ugovore arbitra`no re{avawe sporova, za “rasplet” bi bili zadu`eni iskqu~ivo nadle`ni sudovi u Srbiji.

Grobqeitrolejbuszadr`avu A da se u Srbiji ne mo`e ba{ uvek imati poverewa u privatni sektor, svedo~i amandman koji je Odbor za urbanizam predlo`io na zakon o komunalnim delatnostima. U wemu se tra`i da javni prevoz trolejbuskim saobra}ajem i odr`avawe

grobaqa i spomen-obele`ja, sahrawivawe i kremirawe mogu obavqati iskqu~ivo javna preduze}a i privatna dru{tva u kojima je ve}inski vlasnik od najmawe 51 odsto Republika ili lokalna samouprava.

VoliobaMirka Iako u medijima ministar iz redova socijalista MilutinMrkowi} hvali staru vladu koju je vodio Mirko Marjanovi}, u parlamentu govori “malo” druga~ije. Na kritike radikala, stao je u odbranu kabineta MirkaCvetkovi}a. – Ne delim mi{qewe da je to vlada koja ne zna {ta radi – poru~io je Mrkowi}. – Jedan od prioriteta ove vlade jeste put ka Evropi, a ja na najboqi na~in dokazujem, s qudima koji sa mnom ra-

de, kako mi taj put shvatamo… – gradimo. Kao {to vidite, gradimo i to je ono {to u celoj Vladi preovladava. Jo{ ne{to {to je za mene va`no – predsednik Tadi}. Kao predsednik Nacionalnog saveta za infrastrukturu u~inio je mnogo vi{e nego ve}ina nas ostalih i zbog toga molim da ga po{tujemo jer je to ~ovek koji ima velike zasluge za sve ono {to smo do sada uradili u infrastrukturi.

Brojevi Poslanik SVM-a BalintPastor u svom blogu saop{tava: „Na moje veliko ~u|ewe, Republi~ka vlada nije zadocnila ni dan... 1. novembar je bio prvi datum kada je „u Novi Sad” trebalo da stigne prva tran{a na osnovu rebalansa i uvojenog amandmana SVM-a. Dozna~ili su 667, potom jo{ 330 miliona dinara. Ovome treba dodati 7. novembra dozna~enih 136,5 miliona dinara, namewenih za isplatu otpremnina vojvo|anskim prosvetnim radnicima koji su se penzionisali pro{le godine. To je onaj novac ~iju isplatu sam 26. jula u vidu poslani~kog pitawa zahtevao od predsednika Vlade„, navodi Pastor.

„Do kojih zakqu~aka mo`emo do}i iz gorenavedenih brojeva?”, pita se Pastor, i ujedno nudi odgovor. „Kao rezultat upornog i ’drskog’ zahtevawa para od strane SVM-a, za proteklih deset dana stiglo je vi{e novca u Vojvodinu nego u prvih deset meseci ove godine ukupno. Ne mo`emo biti zadovoqni jer je suma pristiglog novca jo{ uvek mnogo mawa od one koja nam minimalno sleduje na osnovu Ustava. Kad bi i ^anak i Pajti} smatrali da je pitawe ekonomskog razvoja Vojvodine bitno i kad bi barem u retkim trenucima tra`ili ono {to nam pripada, ne bismo dospeli u ovakvu situaciju, poru~uje Pastor.

Tvit-Tvit O ~emu su debatovali na{i parlamentarci osim skup{tinske sale? Na dru{tvenoj mre`i „Tviter„ poslanik SPS-a Dejan Radenkovi} citira izjavu ~elnika NS-a VelimiraIli}a da “u Vladi sede qudi koji nisu normalni”. „A Veqa ba{ deluje normalno…„, “prime}uje” Radenkovi}. „Ceo dan sam pod utiskom pitawa novinarke ’kakva su moja se}awa na Titovo vreme?’. Gospode, ne izgledam vaqda ko `ivi svedok tog doba!!„, u “nedoumici”je potpredsednica DS-a JelenaTrivan.

Lider LSV-a Nenad^anak ocewuje aktuelni trenutak: “Srbija na raskr{}u… jedino {to ova raskrnica ima samo pravo i nazad… Na svim ostalim pravcima su radovi na putu”. A u susret novim izborima, “sme{e” se i novastara lica. „Dobro ve~e, ’tvitera{i’… evo mene me|u vama„, pridru`ila se “klubu” politi~ara na ovoj mre`i funkcionerka PSS-a MilankaKari}. S.Stankovi}

Dinki}:Potrebne novavlada inovapolitika Ujediweni regioni Srbije predstavili su ju~e u programsku konvenciju, a lider URS Mla|an Dinki} poru~io da je Srbiji posle narednih izbora potrebna ne samo nova vlada ve} i nova politika i sistem. Prema oceni Dinki}a, „Srbija stoji u mestu” i sve ide „u pogre{nom pravcu”, zbog ~ega je neophodna decentralizacija, a URS je, kako tvrdi, sposban da glas naroda pretvori u konkretnu akciju.”U Srbiji se vodi apstraktna politika, premijer ne razgovara sa privrednicima i sindikatima, guverner sa bankarima, a vlada sa narodom”, rekao je Dinki} u beogradskoj Areni.On je dodao da bi, po wegovom uverewu, naredna vlada trebalo „da bude hrabra” i da ima najvi{e 15 resora, kao i da mora biti sposobna da se bori sa problemima.Prema wegovoj proceni, Srbija mora da ima premijera „koji ima stvarnu energiju”. Posle izbora ne}e biti lako onima koji budu vodili Srbiju, primetio je Dinki} i poru~io svima onima koji to

kva politika mora promeniti, tvrdi lider URS. Predsetavqaju program URSa, Dinki} je apostrofirao tri stuba - decentralizacija, ekonomija i poqoprivreda.

novnicima je domovina. Ho}u da nam svima Srbija bude domovina!”, rekao je Dinki} i dodao da je potrebno napraviti sistem u kojem ne vladaju partije, odnosno u kojem nije potrebno da ne-

On je ocenio da je veoma va`no da se spre~i daqe demografsko propadawe Srbije i

ko bude u partiji da bi dobio posao. Pored Dinki}a na konvenciji su govorili i gradona~elnici Kragujevca i Zaje~ara Veroqub Stevanovi} i Bo{ko Ni~i}, ~lan Gradskog ve}a Skup{tine grada Beograda Miroslav ^u~kovi}, presednica Narodne partije Maja Gojkovi}, ~lan Saveta regiona EU Franc [ausbereger, biv{i premijer SRJ MilanPani} rediteq, Goran Paskaqevi} i trostruku svetski prvak u kajaku Mirko Ni{ovi}. Konvencija je po~ela uz himnu Bo`e pravde, a u neformalnom delu u~estvovala je grupa „Piloti”. Kikiju Lesadnri}u se na kraju konvencije na bini pridru`io i Dinki} sa gitarom, pa su zajedno dosvirali nekoliko hitova grupe „Piloti”.

Pani}:PovratnicimaizHaga zabranitipolitiku Milan Pani} rekao je da je prihvatio poziv Dinki}a da do|e na konvenciju po{to se sa wim slo`io da je Srbiji potrebna promena sistema iako je danas mnogo boqi i slobodniji nego pre 20 godina. On je dodao da je „i danas video da su neki qudi, koji su oti{li sa politi~ke scene 2000. i danas na va`nim dr`avnim funkcijama” i to ocenio kao nedopustivo, ali i naglasio da je neophodno onima koji se vrate iz Haga zabraniti da se bave politikom. ne uvi|aju da ne treba ni da se kandiduju na izborima.Dinki} je ocenio da se posledwih 20 - 30 godina na Kosovu i Metohiji vodila samo visoka politika u kojoj se nije vodilo ra~una o obi~nim gra|anima. Zato se ta-

podsetio da su preliminarni podaci sa popisa pokazali da su samo Beograd, Novi Sad i Novi Pazar pove}ali broj stanovnika u protekloj deceniji. „Zemqa bez stanovnika je teritorija. Samo zemqa sa sta-

RENOMEZVEZDA[MINKAPARTIJSKEMA[INERIJE

Predizbornapodr{kauzmalkoqubavi iuzdobarhonorar Kada neka partija u predizbornoj kampawi izmisli hleb za tri dinara, 500.000 radnih mesta, 1.000 evra od akcija, zakune se i u Evropu i u Kosovo, ne na|e zgoreg da takvo {ta podvu~e i li~no{}u kojoj narod pone{to i poveruje. Tako se na mitinzima, skupovima, tribinama i saborima, uz tro{ne politi~are, zatekne i pokoja zvezda. Tako je, devedesetih godina pro{log veka, Omladina SPS-a vodila Ne{u i grupu „Galija„ po domovima kulture gde ih je mlade` slu{ala za fraj, taman u vreme kada je glumac BranislavLe~i} kazivao monologe iz „Kontejnera s pet zvezdica” na mitinzima tada{we opozicije. Ali, veza politi~ara i slavnih datira iz nekih ranijih vremena. Malo ko se ne se}a pesme Zdravka^oli}a „Dru`e Tito, mi ti se kunemo”, Brenine „Jugoslovenke” ili Bala{evi}eve „Ra~unajte na nas”. U me|uvremenu, glumac Desimir

Stanojevi} s vernim psi}em po imenu Sima nestao je iz tog sveta zajedno s JUL-om, s ~ijih ga konvencija pamtimo. Ako bi se ovaj opus mogao svrstati u nastupe iz ube|ewa, da-

nas je takvih slu~ajeva ne{to mawe. Deo poznatih li~nosti (mahom glumaca i peva~a) ~lanovi su stranaka za koje povremeno propagiraju politi~ke ideje. Branislav Le~i} je dugo bio u

Petooktobarskotamburawe Najmasovnija podr{ka politi~kom programu vi|ena je u periodu pred 5. oktobar. U ta, prelomna vremena, uz opoziciju, zahvaquju}i „Otporu„, na{li su se mnogi bendovi, peva~i i glumci ~iji je zadatak bio da pozovu mlade na glasawe. U to ime, na Keju kod Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 100 dana trajao je nulti „Egzit” na kojem je nastupalo bezmalo sve {to u rokenrolu ne{to zna~i. Tek da se ne predaju tako lako, socijalisti su u to vreme organizovali veliki koncert narodnih peva~a i peva~ica na „Spensu„, ne bi li malko razvodnili bunt s ke-

ja. Koliko im je naum uspeo vidi se iz nastupa \uleta iz „Van Goga„ koji je tom prilikom s bine zahvalio velikom broju mladih {to su do{li na Kej umesto da „grickaju semenke” s narodwacim na „Spensu„. Kako podr{ka politi~arima ume da se izjalovi pokazuje podatak da su, posle petooktobarskih promena, narodwaci opstali i ostali da vladaju, a rokeri se vratili u poluilegalu. Promenilo se i to {to se za dru{tvo estradnih zvezda danas laktaju isti politi~ari koji su se nekada kleli u suprotne vrednosti.

DS-u, da bi pre{ao u LDP, iz kojeg je u{ao u DHSS, gde se trenutno spori za primat u stranci. Re`iser Sr|an Dragojevi}, koji je slovio za kriti~ara Milo{evi}evog re`ima, nedavno se u~lanio u SPS, a wegovo pojavqivawe u svojstvu promotera politike Ivice Da~i}a i ostalih socijalista tek predstoji. Wegov kolega iz sveta filma Milan Gutovi} dugo je podr`avao DSS, dok se ZoranCvijanovi} priklonio DS-u, za ~ijeg je predsednika vi{e puta agitovao na velikim skupovima. Jo{ jedan glumac, ovog puta Bora Todorovi} je s koleginicom SekomSabqi} pozivao gra|ane da glasaju za LDP. Bata@ivojinovi} vi{e nije poslanik SPS-a. Iako je u jednom trenutku bio ~ak i predsedni~ki kandidat, nije se ista-

ko agitovawem. U Skup{tini je ostao zabele`en kao ~ovek koji nije „okusio” ~ari govornice. U svetu muzike stvar nije ni{ta druga~ija. MiroslavIli} je bio jedan od pobornika SPS-a. Politi~ki stav je promenio „zapativ{i” zeta Dragana[utanovca iz DS-a. Bora \or|evi} je u podr{ci politi~kom idolu bio najeksplicitniji. On ni danas ni propu{ta da se spomene „najboqeg predsednika na svetu” Vojislava Ko{tunicu, za ~iji gro{ peva na skupovima DSS-a i kojem ume iz bela sveta da po{aqe i pokoju razglednicu, koja obavezno kasnije dospeva u novine. RamboAmadeus je javno zastupao politiku G17 plus, a jo{ nije poznato ho}e li se anga`ovati u predstoje}oj kampawi. Kiki Lesandri} iz „Pilota„ }e to si-

gurno u~initi, imaju}i u vidu wegove odnose s Mla|anomDinki}em, a ve} se uveliko zbori i o nastupima Harisa Xinovi}a. Vladu Divqana iz „Idola„ mo`emo o~ekivati na konvencijama LDP-a, Milo{ Bojani} }e otpevati stih ili dva za SNS, a ZoricaBrunclik }e mu se verovatno pridru`iti. S druge strane, DS je bezecovao Mom~ilaBajagi}a – Bajagu. Demokratska stranka je do sada, makar samo u predsedni~kim kampawama, imala podr{ku i \or|a Bala{evi}a. On je svoju podr{ku obrazlo`io zazorom od retrogradnih (tada radikalskih) snaga, nazvav{i onako {eretski Tomislava Nikoli}a „zlojebom”. Kako sad stvari stoje, male su {anse da }e najpoznatiji kantautor jugosfere podmetnuti svoj imix za demokrate na narednim izborima, mada za to uvek ima prostora. Poznavaoci politi~kih prilika u Srbiji sla`u se da zvezde, iz koje god sfere, mogu partijama doneti neki ekstraglas na izborima. Za zvezde koji se nalaze u strana~kim ma{inerijama, dobrobit biva mnogostruka. Ima tu lepih honorara, obe}anih anga`mana, ne{to malo politi~ke mo}i, ali je novac, svakako, najve}i motivator. Iz vizure politi~kih kampawa, wihovi nastupi, osim {to sakupqaju glasove, ~esto su i paravan za lo{e i nejasne politi~ke programe i odvra}awe pa`we od problema za koje nemaju re{ewa. P.Klai}


c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] O KOSOVU

Deklaracija mo`e biti korisna, ali i ne mora Predsednik Srbije BorisTadi} rekao je ju~e da je dobro doneti novu deklaraciju o Kosovu, ali i da sve prethodne deklaracije ve} defini{u na~in na koji se pregovara o Kosovu. „I da ima deklaracije i da je nema, mi mo`emo da nastavimo politiku o Kosovu. Ako je nema, to ne zna~i da smo slomili politiku prema Kosovu i da nastupa neki crni

voj srpskoj televiziji. On je naveo da pitawe nove kosovske deklaracije nije jednostavno i da ona mo`e biti korisna, ali i ne mora. Tadi} je ocenio da je svakome u Srbiji potpuno jasno da {ta god da se odlu~i u vezi sa Kosovom, Srbija ne mo`e dobiti sve. „Ta~nije, takve su okolnosti da moramo da izgubimo mnogo vi-

Ne mogu da podr`im Preokret Jo{ nema dogovora oko prelaza Jariwe i Brwak, rekao je Tadi} i istakao da ne mo`e da podr`i ideju pokreta Preokret, koja predstavqa poziv na odustajawe i ugr`avawe integriteta zemqe. Pri{tina poku{ava da prelaze proglasi granicama, na {ta Srbija ne}e pristati, rekao je Tadi}. Uveren sam da sa Kosovom mo`emo da re{imo problem, ne priznaju}i nezavisnost, ~ak ni dele} Kosova, rekao je Tadi} i dodao da se postavqa pitawe da li je i albanska strana spremna za to, jer oni samo `ele nezavisnost. dan, nastavqamo i daqe, dovoqne su i dosada{we deklaracije”, kazao je Tadi} gostuju}i na Pr-

{e nego {to mo`emo da dobijemo. Mi se sada borimo da ne{to dobijemo u zavr{nom procesu

koji se sada de{ava”, kazao je Tadi}. Prema wegovim re~ima, Srbija ima priliku da zavr{i konflikt na Kosovu i da srpsko-albanski problem mo`e biti re{en i to ne priznaju}i Kosovo ni dele}i Kosovo. „Mo`emo da na|emo re{ewe. Postoji prostor i za kreativna i druga~ija re{ewa. Pitawe je da li je albanska strana spremna”, kazao je Tadi} i kazao da albanakoj strani ne odgovraju pregovori jer oni samo `ele nezavisnost. On je izrazio spremnost da donosi odluke koje podrazumevaju veliki rizik, ali i napomenuo da je za to potrebno da imamo saglasnost i druge strane, Pri{tine ali i EU i Va{ingtona”, kazao je Tadi}. Tadi} je kazao da nije istina da Srbija insistira na podeli

Kosova i naveo da bi za tako ne{to bila potrebna promena Ustava. On je dodao da je ube|en u to da postoji re{ewe za pitawe Kosova, koje ne podrzaumeva priznawe dr`avnisti, niti podelu. „Status severa Kosova, pitawe garancija za Srbe koji `ive ju`no od Ibra, pitawe manastira i svetiwa, i imovine. To sve ne podrazumeva priznawe Kosova”, kazao je Tadi}.

SPO ni deklarativno ne podr`ava politiku za Kosovo Srpski pokret obnove saop{tio je ju~e da ni deklarativno ne podr`ava „nastavqawe neostvarive, a time i gubitni~ke, kosovske politike”, navode}i da ona „{teti i interesima Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”.”SPO je za politiku: Srbija u Evropskoj uniji, a evropska prava i garancije za Srbe i srpsku duhovnu i nacionalnu ba{tinu na Kosovu i Metohijii. Zbog toga, SPO ne podr`ava ni deklarativno nastavqawe neostvarive, a time i gubitni~ke, kosovske politike, jer ona {teti i interesima Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji” navodi se u zakqu~cima dana{we sednice Predsedni{tva stranke. U zakqu~cima Predsedni{tva

stranke se navodi da SPO podr`ava hitan nastavak dijaloga koji je, kako se navodi, „uz posredovawe Evropske unije, pokrenut izme|u predstavnika dr`ave Srbije i predstavnika institucija u Pri{tini, kao i primenu svih ve} postignutih dogovora u ovom dijalogu”. Predsedni{tvo SPO smatra da ugro`avawe slobode kretawa i rada me|unarodnih snaga i misija na severu Kosova i Metohije „nosi veliki rizik od sukoba sa KFOR-om”.”Takav sukob bio bi samo u interesu albanskih ekstremista i wihovih `eqa i namera da izazovu ‘kosovsku oluju’ Srba, a pre svega Srba ju`no od Ibra, kao i u interesu retrogradnih politi~kih snaga u Srbiji koje nastoje da, po

svaku cenu, spre~e evropske integracije na{e dr`ave i dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU”, navodi se u zakqu~cima.SPO isti~e da je Srbija u Evropskoj uniji, Evropska unija u Srbiji temeqno programsko na~elo SPO-a. „Pozivamo ~lanove i pristalice na{e stranke da svojim potpisima i javnim delovawem podr`e te ciqeve sadr`ane i u apelu gra|anskog pokreta za preokret u svemu {to blokira stvarawe evropski ure|ene dr`ave Srbije. Na ovim principima, SPO je na posledwim parlamentarnim izborima u{ao u koaliciju ‘Za evropsku Srbiju’”, zakqu~io je SPO.

ponedeqak14.novembar2011.

3

REKLI SU

Mi}unovi}: Morbidne ideje Predsednik Politi~kog odbora Demokratske stranke Dragoqub Mi}unovi} izjavio je da postoje partije s kojima }e DS, verovatno, i}i u predizbornu kampawu, a da su u postizbornu koaliciju dobrodo{le sve stranke sada{we koalicije. On je za „Blic” rekao da }e nakon narednih izbora ta stranka ponovo zauzimati najvi{e dr`avne funkcije - predsednika i premijera dr`ave, uz obrazovawe koalicione vlade. Mi}unovi} je kazao da ne veruje u koaliciju DS i SNS iz vi{e razloga. On je ocenio da je kampawa belih listi}a „jedna od

naj mor bid ni jih politi~kih ideja”. Komentari{u}i „pona{awe” SPO, on je rekao da su ta stranka i LDP „dramati~no zahtevali preokret u spoqnoj politici ka potpunom priklawawu realnosti odnosa snaga u svetu, bez obzira na reakciju gra|anstva ovde i na Kosovu”.”To u politici nije uvek mogu}e, treba koristiti dijalog i pregovore dok je god mogu} povoqniji ishod...”, rekao je on.

Vladika Teodosije: Podela je lo{e re{ewe Vladika ra{ko-prizrenski Teodosijeocenio je ju~e da bi podela Kosova bila lo{e re{ewe jer ve}ina srpskog naroda i verskih objekata nije na severu pokrajine, ali je dodao i da se ne mo`e ignorisati realnost: da qudi severno od Ibra `ive druga~ijim `ivotom nego u drugim delovima Kosova.”Nije dobra podela, ako bi zna~ila granicu na Ibru, jer {ta bi onda bilo ono drugo {to ostaje? A tu imamo najve}e svetiwe. Sve ono {to je istorijski najvrednije nalazi se ju`no od Ibra, a tu je i ve}i deo stanovni{tva. Gde bismo mi

onda bili? Ako nismo u Srbiji, onda bismo bili na Kosovu ili u Albaniji?”, rekao je Teodosije u intervjuu za Radio Beograd. Teodosije je rekao da je pogre{an utisak da je podela najvi{e {to Srbija mo`e da dobije od Kosova, jer smatra da je to „najmawe”, kao i da bi takvo re{ewe bilo velika {teta za dr`avu, crkvu i narod, odnosno „istorijska gre{ka koju ne bismo nikada mogli da ispravimo”.

Malovi}: Vlada ostvarila zacrtane ciqeve Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je da je aktuelna srpska vlada prva od 1998. godine koja je uspela da opstane ceo mandat, jer je u u najve}oj meri uspela da ostvari zacrtane ciqeve. „Rezultati su ispuweni naro~ito u stvarima koje su u nadle`nosti ministarstva pravde. Intenzivirana je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. [to se ti~e funkcionisawa pravosu|a do{lo je do poo{travawa kaznene politike i efikasnijih

su|ewa”, izjavila je ministarka Malovi}. Prema wenim o~ekivawima, predstoje}i izbori bi}e prilika da gra|ani Srbije ocene rad Vlade Srbije prema svojoj percepciji i prema wenim rezultatima. Do pravde }e se, kako je istakla, u budu}nosti dolaziti u razumnom roku, ~ime }e i Ustavni sud biti u mnogome rastere}en.


4

ekonomija

ponedeqa14.novembar2011.

RASTEPLATNIDEFICIT

KRA\AINTELEKTUALNESVOJINE IDAQENASSKUPOKO[TA

Piraterija zarobila15.000 radnihmesta Smawewe stope piraterije od deset odsto u dr`avni buxet mo`e da donese dodatnih 29milionadolaraidoprinese otvarawu izme|u 10.000 i 15.000novihradnihmesta,kazao je  direktor Majkrosoft SrbijaJugoslavPiri}. Piri} je na devetoj godi{woj konferenciji o za{ti-

tipravaintelektualnesvojinekazaodastopapiraterijeu Srbiji i daqe iznosi 74 odsto,aizanassusamoCrnaGo-

DirektorMajkrosoftaje istakao da IT mo`e da bude nosilacmoderneekonomijei {ansadaSrbijadostignenivorazvojaEU.Onjedodaoi dasuulagawausektorITpo glavi stanovnika u Srbiji oko 50 evra, a u Evropi oko 250 evra, te da je za dostizawetognivoado2015.godine potrebna stopa rasta od 25 odsto. Pomo}nik direktora Poreske uprave Dejan Vidojevi} je kazao da je za prvih devet meseci izvr{ena kontrola 11 javnih preduze}a, a kod sedam je prona|en nelegalan softver uglavnom u domenuprojekt ov aw a i in`eweringa. Vidojevi} je kazao da je tokom kontrole u 161 preduze}u, wih oko pola imalo nelegalan softver.Onjeistakaoidaje u prvih devet meseci ove godinepove}anprihododporeza na dodatnu vrednost na

Smawewestopepiraterijeoddesetodsto udr`avnibuyetmo`edadonesedodatnih 29milionadolaraidoprineseotvarawu izme|u10.000i15.000novihradnihmesta ra i Albanija. Prema wegovim re~ima, vrednost tr`i{tasoftveraiznosi93miliona dolara, dok 96 miliona dolaravrednostisoftveraje upiratskomstatusu. Piri}jenaveodaod2,5milijardeevraukupnihinvesticijauSrbiju,10odstoidena informacione tehnologije, {tojejedanodstoBDPSrbije,doksetonaevropskomnivoukre}eoddvadotriodsto. Govore}i o svetskom nivou, Piri}jekazaodastopapiraterije iznosi 42 odsto, vrednost tr`i{ta softvera je 59 milijardedolara,dokefekat nelegalnogsoftverakojiuti~e na ekonomiju se kre}e od 450do650milijardidolara.

dnevnik

softver za 7,44 odsto. Vidojevi}jenajavioda}eunarednom periodu biti unapre|en pristup kontroli legalnosti softvera putem daqinskekontrole,kaoidajeutoku izrada registra proizvo|a~aidistributerasoftverakoji}eolak{atikontrolu legalnosti, a korisnici }e imati lak{i pristup informacijamakadabudunabavqalira~unare. Pomo}inica ministra poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Lidija Stojanovi} je kazala da seobimuli~neprodajeiizradeCDsmawiozbogsveve}e mogu}nosti kori{}ewa internetauovesvrhe.

Srbijauminusu2,4milijarde Platnobilansni deficit Srbije u prvihosammeseciovegodineiznosioje2,4 milijarde dolara, {to je za 8,2 odsto vi{enegouodgovaraju}emperioduprethodnegodine,navedenojeu~asopisu„KowukturnitrendoviSrbije”,kojiizdajePrivrednakomoraSrbije. Rastudeficitateku}egra~unaplatnog bilansa u tom periodu najvi{e je doprineorastnegativnogsaldarobnerazmene

od 12,7 odsto. Ukupan neto priliv stranihdirektnihinvesticija(SDI)zaosam meseci2011.godineiznosioje1,58milijardidolara,{tojeza821,8milionavi{euodnosunaodgovaraju}iperiodprethodnegodine. Proc ent ua ln o izr a` en o, rast net o prilivaSDIodjanuaradoavgusta,uodnosunaodgovaraju}erazdobqeprethodne godine,iznosi108,5odsto.

IZBORIPREMRE@AVAJUSRBIJUNOVIMSAOBRA]AJNICAMA

Nigorihputeva, nisilnijihobe}awa Po kvalitetu putne mre`e Srbijajeme|unajgorimdr`avamasveta,sobziromdaseprema analizi Svetskog ekonomskog foruma nalazimo na pora`avaju}em 131. mestu, ali smo zato poobe}awimaogradwidrumova i autoputeva verovatno svetski {ampion. Kako se pribli`e koji izbori, u Srbiji se ponavqa stara pri~a o izgradwi  autoputeva, mostova...~aksenudei„prihvatqive” finansijske konstrukcije koje ne}e prezadu`iti ve} prezadu`enu zemqu. Tako je osimKoridora10,kojijeizborni adut ve} celu deceniju,  u predizbornoj  igri  i Koridor 11,iakotajputnipravacodBeograda do ^a~ka jo{ uvek nosi oznaku lokalnog puta E-763 i nijenalistievropskihkoridora. Srbija je jedva uspela da za {est godina od demokratskih promena zavr{i jednu traku autoputaodNovogSadadoBeograda,pravacdoSuboticezavr{avaseovihdana.Aobe}anoje bar {est novih autopuetva, od kojih~etiriuVojvodini! Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkowi}izjaviojeprenekidankako bi „eventualna politi~ka promenaipresecawekontinuiteta posle izbora mogli da budu pogubni za zapo~ete projekte od nacionalnogzna~ajaidabinajboqe bilo da ova vlada dobije jo{ jedan mandat kako bi zavr{ila zapo~eti posao, jer jedan mandatnijedovoqandasezavr{isve{tojezapo~eto”.Swim senedavno„zaka~io”biv{iministarzakapitalneinvesticije Velimir Ili}, koji je izjavio da je most kod Be{ke „wegov”

(usputre~eno,gradioseod2004. do2011.),{tobimogaodaka`e izaautoputBeograd-ju`niJadran, za koji je svojevremeno otvoreno rekao da je wegov `ivotni san. To zna~i da se, ipak,

„Aktor”jeotvoriogradili{te. Na~ekawujedeoniceokoPirota, a daqe do Dimitrovgrada gradi„Alpina”. Na ju`nom delu Koridora 10 dve deonice koje finansira

Be{ku~e{qapredarbitra`na komisija PremainformacijamakojesmodobiliuJP”PuteviSrbije”,u tokujeradnadzornihorganaiwihovihstru~nihslu`bi,tenezavisnepredarbitra`nekomisijekojipoproceduriFIKIC-apregledaju dokumrntaciju o izvedenim radovima na novom mostu kod Be{ke.Ka`uda}edokrajagodinepodobijawukona~nogizve{tajabitiumogu}nostidasaop{tekonkretnucenutro{kovaizgradwe. interesirazli~itihvladapro`imaju, tako da naj`e{}i protivnici jedne opcije dolaze}i na vlast nastavqaju tamo gde su wihoviprethodnicistali. PremaoceniministraMrkowi}a, Koridor 10 bi se trebao zavr{iti do kraja 2013. Na isto~nom delu zavr{en je tender zadeonicuodProsekadoCrvenerekeudu`iniod22kilometra, a daqe do ^iflika gr~ki

SvetskabankaitoodGrabovnice do Grdelice u du`ini od 5,5 kilometara i od Vladi~inog HanadoNeredovcaudu`iniod 20kilometaratrebalobi,tako|e, da grade dve gr~ke firme. Kompanijeizovezemqegradei deonicu od Neredovca do Levosoja,kojasefinansiraizHelenikplana.Zatendertrebapripremiti deonicu kroz grdeli~kuklisuru.

Mrkowi}tvrdidasuzavr{enikonkursizaizgradwuoko100 kilometaraautoputa,auprocedurisudvatenderazaoko50kilometara autoputa i to obilazniceokoPirotaudu`inioko 22kilometraideonicekrozGrdeli~kuklisuruodoko24kilometra, ~ija se ukupna vrednost radovaprocewujenaoko350milionaevra. Prilikom nedavnog obilaska radovanatakozvanomKoridoru 11 izme|u Uba i Lajkovca predsednik Srbije Boris Tadi} izraziojenaduda}esezatvoriti finansijska konstrukcija i za izgradwu autoputa do ^a~ka, Ili}evogsna.MinistarMrkowi}ve}jenajaviootvaraweradovanajo{dvedeoniceKoridora11,odObrenovcadoUbaiod LajkovcadoQiga,~ijajeprocewenacenaizgradweoko190milionaevra.Kakogodbilo,ipak, NoviSadjekona~nopunimprofilomautoputaspojensaSuboticom i Beogradom i novim be{~anskim mostom, pa makar bioigrbavipreskup. R.Dautovi}

SRPSKIZAKONI^ESTONEMAJUVEZESREALNO[]U

BRITANSKO-SRPSKAKOMORA

Bi}eboqe naprole}e PredsednikBritansko-srpskeprivrednekomoreserPolXax izjaviojeju~eTanjuguda}eu2012.godinido}idoja~awainvesticionih trendova u Srbiji i poru~io srpskim kompanijama da do tada treba,{topre,daizvr{efinansijskoioperativnorestrukturirawekakobiuve}alesvojuvrednost.SerXax,kojijeipredsednikbeogradske konsultanske ku}e u oblasti finansija „Grinhaus Kepital”,smatrada}enaprole}e2012.godinebitimnogove}ekonkurencijeupogledudu`ni~kogiakcijskogkapitala,jero~ekujeda}eglobalnafinansijskatr`i{taistovremenopovratitilikvidnost. Kadaglobalnafinansijskatr`i{tapovratelikvidnostnaprole}e2012.godine,do}i}edomnogove}ekonkurencijeupogledudu`nickogiakcijskogkapitala,smatraon.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

99,9890

102,0296

104,3763

99,6829

Australija

dolar

1

74,4187

75,9375

77,6841

74,1909

Kanada

dolar

1

71,9811

73,4501

75,1395

71,7607

Danska

kruna

1

13,4313

13,7054

14,0206

13,3902

Norve{ka

kruna

1

12,9021

13,1654

13,4682

12,8626

[vedska

kruna

1

10,9916

11,2159

11,4739

10,9579

[vajcarska

franak

1

80,2666

82,7491

84,6523

80,8459

V.Britanija

funta

1

116,9325

119,3189

122,0632

116,5746

SAD

dolar

1

73,4295

74,9281

76,6514

73,2048

Kurseviizovelisteprimewujuseod11.11.2011.godine

Firmeuste~aju, aradniciuo~aju Dasrpskizakoni~estonemaju veze s realno{}u pokazuje u praksiionajoste~aju. - Poreska uprava ne mo`e da naplati, a ni da otpi{e doprinosezaoko10.000firmikojesu po odredbama automatskog ste~ajabrisaneizAgencijezaprivredneregistre(APR)-izjavila je pomo}nica direktora Poreske uprave Srbije Rada Kosti}. Tako Poreska uprava, taj dug idaqeevidentiraivodiusvojimkwigama,aonsesvakogdana pove}avazaiznoskamate,ukazala je Kosti} i naglasila da taj problemmoradasere{i. Kosti}jenaveladasudugovi svihpreduze}auSrbijipoosnovu neupla}enih doprinosa oko 300 milijardi dinara, ali je 80 odsto nenaplativo zbog zakonskih ograni~ewa koje Poreska upravaimaunaplatitihpotra`ivawa. Naime, Zakon o ste~aju i Zakon o privatizaciji onemogu}avaju tu naplatu, a situaciju dodatnoote`avai~iwenicadanegde41odstotihneupla}enihdoprinosadugujufirmenadkojima jepokrenutklasi~aniautomatskiste~aj.Onajepodsetiladasu odredbeZakonaoste~aju,aodnosesenaautomatskiste~ajdovele doproblema,jerseste~ajkodtih

Od100,samopetnaplativo Kosti}jeiznelaipodatakdanaspiskuod100najve}ihdu`nika,~ijaseobjavaimenao~ekujenakonizmenaZakonaoporeskom postupkuiadministraciji,nalazisamopetdu`nikakodkojihje mogu}esprovestiprinudnunaplatu. „Ostalefirmeilinisuvi{eaktivnapreduze}a,ilijeutokuste~ajiliprivatizacija.Tih100najve}ihdu`nika„vuku”25 odstoukupnogdugazadoprinose”,ukazalajeKosti}. preduze}a otvori i zatvori, firma bri{e iz APR-a, a da do kraja nije regulisan status radnika iz tih reduze}a. Radnici u timfirmamanesamodasuostali bez sta`a, ve} wima nema ko nidazakqu~iradnekwi`ice,da bimoglidasezaposlenanekom drugommestu. Pomo}nicadirektorajedodala da je Poreska uprava imala primedbenaZakonoste~ajusmatraju}idajesvakakodobro„pro-

~isititi teren” i likvidirati firme koje samo figuriraju u privrednom sistemu, ali je precizirala da nije dovoqno definisanoko}equdimaregulisati sta`. Poreskojupravisuprakti~no ukonkretnomslu~aju„vezaneruke”, jer je Zakon o doprinosima obavezujedaidaqeevidentirai kwi`itajdugnadoprinose.Me|utim, u konkretnom slu~aju nitiimaporeskogobveznika,niti

wegove imovine. Pravi galamatijasnastajetekkodpreduze}au restrukturirawu,gdejePoreska upravaspre~enaZakonomoprivatizaciji da izvr{i prinudnu naplatunepla}enihporezaidoprinosa. „Restrukturirawe se naj~e{}eokon~avaprodajomtogpreduze}a i tu tek nastaje problem, jersepoZakonuoprivatizaciji ka`edaseizkupoprodajnecene namirujedugkojijedospeonanaplatudo31.12.2004.godine.Ali, {tasadugomod2005.do2011.godine. Taj dug treba da namiri onajkojekupiopreduze}e”,ka`e Kosti}. Onajedodaladajere~odugovawima,kojasusegomilala{est godina,pasedoga|adakupcitih preduze}aodmahnakonkupovine pohrleuPoreskuupravitra`ecidaimsetajdugreprogramira. „Oni mogu da dobiju reprogramnanajvi{egodinudana”,navelajeonaiistakladaje~esto tonedovoqanrokzavra}awetih iznosa. Premawenimre~ima,kodpreduze}a u restrukturirawu olak{avaju}e je jedino to {to vlada mo`e da donese odluku o otpisu poreskogdugazapreduze}eurestrukturirawu, ali je tu odluku potrebnodonetinavreme,akoje prona|enkupac. E.Dn.


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

5

NELEGALNO TR@I[TE NAFTE U SRBIJI U PORASTU

Opette~eDunavom {vercgoriva UKIDAWE UPRAVE ZA JAVNE NABAVKE POGRE[AN KORAK

Novizakon,ajo{ gorakorupcija? Ukidawe Uprave za javne nabavke i osnivawe centralne institucije za javne nabavke na nivou Republike, koja }e ujedno obavqati i kontrolu tog procesa, otvori}e veliki prostor za sistemsku korupciju i mogu}nost vladaju}oj koaliciji da obezbedi dodatna sredstva za finansirawe predstoje}ih izbora, upozoreno je na okruglom stolu o reformi javnih nabavki. Na skupu je re~eno da je radna grupa zavr{ila nacrt novog zakona o javnim nabavkama i ve} je predvi|eno je da ga Skup{tina Srbije usvoji najkasnije do kraja godine, tako da ne}e biti vremena za javnu raspravu. Poverenik za za{titu informacija od javnog zna~aja Rodoqub[abi} je izrazio ~u|ewe za{to je predvi|eno ukidawe Uprave za javne nabavke, a da za deceniju wenog rada nije bilo ni jedne ozbiqnije analize o poslovnim rezultatima te institucije. Komentari{u}i najavu da }e centralnizovana institucija za javne nabavke imati i nadle`nost da sprovodi i kontrolu tog procesa, [abi} je rekao da „to wemu li~i na pri~u o kupusu i kozi” i da to nije realno o~ekivati. ^lan Saveta Agencije za borbu protiv korupcije ^edomir^upi} naglasio je da, bez obzira na najave, ne mo`e biti donesen ni jedan zakon bez uvida javnosti i naveo da bi Upravi za javne nabavke ubudu}e trebalo dodeliti kontrolnu funkciju u tom pro-

cesu i smawiti raspon kazni za u~iwena krivi~na dela u javnim nabavkama, koja sada iznose izme|u dve i 12 godina. Tako|e, podzakonski propisi u oblasti javnih nabavki, ne smeju da dozvole mogu}nost tuma~ewa, ve} da budu precizni i jasni, rekao je ^upi}. Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemawa Nenadi} rekao je da ukoliko `elimo da se borimo protiv korupcije u javnim nabavkama, one moraju biti dobro planirane. Nenadi} je dodao da, prema raspolo`ivm informacijama, Ministarstvo finansija ne planira reforme u toj oblasti. Dragan Dobrasinovi} iz Koalicije za nadzor javnih finansija optu`io je sada{wu vladu da poku{ava „da izvede jo{ jednu pqa~ku da bi finansirala slede}e izbore” i precizirao da iza toga konkretno stoji - Ministarstvo finansija. Kritikuju}i predvi|eno ukidawe Uprave za javne nabavke, Dobra{inovi} je ukazao da je takvo re{ewe u suprotnosti sa direktivama i dobrom praksom u EU. Direktor Centra za slobodno tr`i{te MiroslavProkopijevi} naveo je podatak da na tr`i{tu u Srbiji javne nabavke u~estvuju u bruto doma}em proizvodu sa oko 10 odsto, {to iznosi oko tri milijarde evra, a nivo korupcije procewen je izme|u 10 do 20 odsto, {to je minimum 300 miliona evra za godinu dana.

Ne znamo da li ba{ Dunavom sti`e drugi talas krize u Srbiju, ali su {verceri goriva ponovo tu. Da je tako mogu da se uvere svi oni koji ~e{}e bace oko na veliku reku gde neretko mogu videti ~udne a prepoznative igre oko {lepera s kojih se preta~e i odvozi gorivo na obalu. Na`alost to nije sve, jer nelegalno tr`i{te naftnih derivata ima sve vi{e lica i nali~ja. U Srbiju se, po svemu sude}i, vra}aju slike koje pamtimo od pre vi{e od decenije – kupovina goriva uz put, u podrumima i buxacima umesto na benzinskoj pumpi. I, naravno, ne zna se {ta se sipa u rezervoar, a ni dokle }e se sti}i. Iako bi se moglo pomisliti da je do povratka u pro{lost do{lo zbog visokih cena goriva (jer potro{a~i poku{avaju da u{tede koji dinar sipaju}i gorivo van benzinskih pumpi), slobodno se mo`e re}i da se slika ponavqa jer je to mogu}e. Naime, od 1. januara ove godine doma}e naftno tr`i{te je liberalizovano i omogu}en je uvoz svih derivata. Osnovni ciq bio je pove}awe konkurencije i kvaliteta goriva, a najavqivano je i da }e litar biti jeftiniji. Me|utim, desilo se ne{to sasvim drugo – gorivo je u Srbiji me|u najskupqim u regionu, a uvozni kanali razli~iti. Otvarawe tr`i{ta u Srbiji je shva}eno malo druga~ije.

upotreba nekoliko, a da bi se poja~anom kontrolom i po{tovawem pravila igre na tr`i{tu moglo uticati na smawewe akcize na sva goriva u legalnom prometu, smawewe maloprodajne cene litra goriva, uz istovremeno o~uvawe buxetskog priliva od prometa derivata nafte. Nekoliko je vrsta zloupotreba – naftni derivati se {vercuju brodovima koji su u tranzitu na Dunavu, lo`-uqe se nelegalno koristi kao pogonsko gorivo za mo-

Iz bureta u rezervoar? Da se lo`-uqe koristi umesto dizela D-2 govori se ve} neko vreme. Kako ka`e Tomislav Mi}ovi}, pri tome se ~ini akcizni prekr{aj jer se na lo`-uqe ne napla}uje akciza. Me|utim, prekr{aj se ~ini samo ukoliko se lo`-uqe na benzinskoj pumpi sipa u rezervoar, jer to nije dozvoqeno, a ukoliko ga potro{a~ sipa u bure, ne mo`e se naga|ati za {ta }e svaki pojedinac koristiti gorivo koje je kupio. Dakle, zloupotrebe i {verc goriva su se vratili, a po re~ima generalnog sekretara Udru`ewa naftnih kompanija Srbije TomislavaMi}ovi}a, nadle`ni dr`avni organi bi, spre~avawem takvih pojava, mogli napraviti zna~ajan korak i uvesti red na tr`i{te. On ukazuje na to da je zlo-

torna vozila, a potrebna je i ve}a kontrola uvoza neaktivnih naftnih derivata, koji se deklari{u kao neka druga vrsta naftnih derivata i ne podle`u pla}awu akciza. – Nelegalnim kori{}ewem lo`-uqa umesto dizela D-2 za pogon motornih vo-

U prvoj polovini ove godine uvezeno i deklarisano 150.000 tona baznog uqa, a godi{wa potro{wa svih maziva u Srbiji je oko 60.000 tona zila dr`ava na svakom litru gubi 37 dinara, koliki je iznos akcize na dizel D-2 – ka`e Mi}ovi}. – Zato je neophodno suzbijawe {verca goriva Dunavom i poja~ana kontrola uvoza neaktivnih naftnih derivata. Naime, u prvoj polovini ove godine uvezeno je i deklarisano 150.000 tona baznog uqa, a godi{wa potro{wa svih maziva u Srbiji je oko 60.000 tona. Prosto je nemogu}e da je ta koli~ina u Srbiji potro{ena kao bazno uqe i procena Udru`ewa je da je to zavr{ilo kao gorivo za motorna vozla, ~ime je opet dr`ava uskra}ena za iznos akcize. Naravno, kako kriza bude rasla mo`e se o~ekavati i porast {verca tim pre {to su akcize na gorivo u Srbiji visoke a to zna~i i da se krijum~arewe isplati. D. Mla|enovi}


6

berza

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik

INVESTITORANABERZINEMANINAVIDIKU

Najkvalitetnijeakcije najvi{etresnule KRIZADRMAENERGENTE

Skupanafta novobreme Politi~ke i ekonomske promene u svetu diktiraju i cene energenata.ZbogkrizeuGr~koj i Italiji sirova nafte je na tromese~nom maksimumu. Na Londonskoj berzi cena barela prema{uje113dolara. Skupanaftaigasugro`avaju posebno zemqe uvoznice. Radi energetskebezbednosti,dr`ave regionaJugoisto~neEvropeizlaz tra`e u strate{kom partnertnerstvu kako bi privukle investicijeutajsektor. Zbog geopoliti~kog polo`aja, Balkanski region nametnuo se kao prirodni tranzitni put nafte i gasa. Neke investicije suutoku,aplaniraninaftovodi,gasovodi,skladi{ta,pooceni stru~waka u~ini}e ga za nekolikogodinaiglavnomgasnonaftnom magistralom dotoka tih energenata iz Kaspijskog regionaiRusije. Zemqe nemaju novca da same gradepasezala`uzazajedni~ke projekte. „Mi`ivimoujednomkriti~nom momentu - sa jedne strane suo~enismosaekonomskomkrizomuevrozoni,asadruges~ekamoraspletuKaspijskomregionu,odnosnoko}edobitiugovore za gradwu naftovoda i gasovoda”,rekaojeEntoniLivanos, predstavnik gr~ko - nema~ke kompanije„Enerxistrim”.

Uprkos{tojeproteklesedmicezabele`enkakav-takavrasttr`i{ta,proteklihpettrgova~kih dana pro{li su u velikoj apatiji investitora,nezabele`enojubliskom periodu za nama. Aktivnost na strani najlikvidnijih hartija natr`i{tubilajeizuzetnoslaba, pa su promet podigle nelikvidne hartije i blok transakcije. Ukupna realizacija na tr`i{tuiznosilaje3,5milionaevra, dokjeindeksnajlikvidnijihakcija,Beleks15,porastaonevelikih 0,3odstona543poena.Odpo~etka godine ova korpa najlikvidnijih hartijanatr`i{tuizgubilajena vrednosti16,7procenata. Najprometnija hartija bio je EnergoprojektGarantkojijeputem redovnog trgovawa i blok transakcijezabele`ioprometod skoro dva miliona evra, a realizovano je 28,6 odsto akcija. Ova kompanija koja se bavi osigurawemdeojesistemaEnergoprojekt

holdingkojijeizvr{iokonsolidaciju vlasni{tva kupovinom akcijaodstranezavisnogpreduze}a EnergoprojektNiskogradwa. Odlikvidnijihhartija,najprometnijaakcijanatr`i{tubilaje NaftnaindustrijaSrbijekojaje zabele`ilaprometod35,4milio-

OPETPOTRAGAZAPOSLOMPREKOOKEANA

EvropqaniemigrirajuuBrazil Ekonomskakrizapove}avabroj nezaposlenihuEvropi.Zemqekojesunekadauvozilestranuradnu snagu sada ne znaju ni {ta }e sa svojom. Upotrazizaposlom,Evropqani ponovo idu preko okeana, ali obe}anazemqavi{emnijeAmerika, ve} Brazil. Lokomotivi ju`noameri~kog razvoja nedostaje kvalifikovana radna snaga u nekolikoindustrijskihgrana. FabrisVirman,dvadesetsedmogodi{wi Francuz, diplomirao je pretrigodineba{kadajepo~ela ekonomska kriza. U Francuskoj nijemogaodana|eposao,alijeste uBrazilu. Kao marketin{kom konsultantu, daleko mu je boqe nego wegovimprijateqimasafakultetakojisuudomovininezaposleni,ili su u najboqem slu~aju konobari. „Mnogi prijateqi mi sada {aqu svoje radne biografije da im pomognemdana|uposaouBrazilu”, ka`eFabrisVirman. Posaojena{aozahvaquju}iinternet agenciji za zapo{qavawe EvropqanauBrazilu.Osnovaoju

jejedanPortugalac,kojijeisam potra`ioekonomskispas,ironijom sudbine, u biv{oj portugalskoj koloniji. Za samo dva dana, prijavilose20.000qudi. „Nadam se da }e evropskim zemqamabitiboqe,alizasadaone imajuvelikuponuduradnesnage,a Brazil je taj koji ima tra`wu”, ka`eDavidBernando izAgencije „PosaozastranceuBrazilu”.

Brazil }e, prema svim prognozama,zavr{itiovu godinu {esti me|u svetskim ekonomijama, preuzev{imestoVelikojBritaniji.JedinoKinaiIndijaimajuve}iekonomski rast. Nedavno istra`ivawe pokazalo je da 80 odsto brazilskihkompanijanameravadapove}abrojzaposlenih. „Kriza je naglasila zna~ajBrazilaname|unarodnojsceni.Na{etr`i{te je postalo veoma atraktivno za ulagawe”, ka`e Paolo Ser`o de Alemeida iz Ve}a za imigraciju Brazila. Brazil je u jeku priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. godine i Olimpijske igre dvegodinekasnije,pagra|evinska industrija vapi za arhitektama, in`ewerima i radnicima, a nije jedina.Brazilskavladajeovegodineizdala20odstovi{eradnih vizanegopro{le.

Ma|arskojopadakreditnirejting Me|unarodna agencija za odre|ivawe kreditnog rejtinga „StandardendPurs”(S&P)objavila je „negativni izgled” za rejting Ma|arske, koji trenutno nosi ocenu BBB-, {to je lo-

{ije od negativne prognoze i ukazuje da je sni`ewe rejtinga neminovno. Usaop{tewuS&P-ajenavedeno da se negativni izgled za ma|arskirejtingobjavqujezbog

rastu}ihrizikapofinansijski kredibilitettezemqeipogor{awe spoqne finansijske i ekonomske klime, prenela je agencijaAFP. AgencijaS&Ptvrdidajema|arska ekonomska i politi~ka scena postala nepredvidqiva zbogslabqewaaktivnostiagencija za nadzor i niza odluka u vezibuxeta,koje}elo{euticatinaprivrednirastidr`avne finansijetezemqe.S&Pjenajavio da }e odluku o mogu}em sni`ewurejtingaMa|arskedonetizanekolikonedeqa.Druga velikame|unarodnaagencijaza kreditnirejting,„Fi~”,ju~eje tako|e revidirala nani`e prognozu rejtinga duga Ma|arske na „negativnu”, sa „stabilne”, kao posledicu o~ekivawa ni`eg ekonomskog rasta i pada poverewainvestitora.

nadinara,okon~av{isedmicuna nivouod640dinara.AkcijeNISaubele`ilesuveomamirnutrgova~ku nedequ sa malim opsegom fluktuacije,{tojebilalogi~na posledica nevelike aktivnosti ve}ihulaga~anaovojhartiji.Me|uprometnijimakcijamabiojei

be~ejskiSojaproteinkojejeostvariorealizacijuod20,6miliona dinara u rasponu 560-565 dinara. KakopokazujupodaciCentralnog registra hartija od vrednosti na straniprodajejebilasamakompanija,kojajetokomnedeqeobjavila i devetomese~ne rezultate poslovawa.Ovajnajve}iregionalni prera|iva~ soje objavio je neto dobitzaperiodjanuar-septembar od925,1milionadinara,doksena godi{wem nivou o~ekuje krajwi rezultat od 1,3 milijarde dinara. Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“zabele`iojeskromanprometod7,9milionadinara,acena jeuglavnomosciliralaokonivoa od510dinara.Me|uprometnijim hartijama bio je beogradski Imlek  koji je ostvario realizacijuod8milionadinara,spu{taju}isepo~etkomsedmicedonivoa od 2.200 dinara da bi se kasnije oporaviodokoteod2.300dinara. Bankarskehartijenisubele`ile velike promete, a zna~ajniju realizaciju zabele`ila je jedino AIK banka  koja je nedequ okon~alanakotiod1.916dinara.Ukupanprometakcijaovebankeiznosioje8,5milionadinara,anajve}ideorealizacijeostvarenjeoko nivoaod1.830dinara.Ovabankarskaustanovaobjavilajedajeuprvihdevetmeseciostvarilabruto dobit od 2,06 milijardi dinara {tojeduploboqirezultatuodnosunaprvih{estmeseciteku}e godine,alije52procentalo{iji u odnosu na prvih devet meseci protekle poslovne godine. Ova bankajejo{ranijekorigovalanani`e plan poslovawa za teku}u poslovnu godinu kojim se o~ekuje ostvarewe bruto dobiti od 4 milijardedinara.

POMO]DOMA]IM KOMPANIJAMA

„Simpo” va`an zaSrbiju

Nakondvogodi{wihpriprema, napokon smo u situaciji da predlo`imo„Simpu”6,5milionaevra za podr{ku wegovim izvoznim proizvodima i programu, izjavio je  na otvarawu Simpove „Ku}ne izlo`be” u Beogradu potpredsednkVladeSrbijeBo`idar\eli}. „To je veoma bitno, s obzirom dajezatovreme‘Simpo’uspeoda izgraditrifabrikenajuguSrbije i odr`i postoje}u u Vrawu. O~ekujem da, uprkos ovoj te{koj godini,pove}aizvoznatr`i{te zapadneEvropeiRusije”,naveoje sino}\eli}. Podr{ka je, precizirao je on, deo ve}eg programa - takozvanog „Apeks”aran`manasaevropskom investicionom bankom koja }e obezbediti ukupno 250 milona evra podr{ke za na{e vode}e izvoznike. „Kompanija ‘Simpo’ je, svakako,me|uwima.Kredit}ebitina sedamgodina,sadvegodinepo~eka,uzkamatuodukupno5,5odsto. Tojene{to{tomo`edaobezbedi razvoj izvoznih poslova i velika vest za ‘Simpo’ u narednoj godini”,rekaoje\eli},oceniv{ipodr{ku renomiranom proizvo|a~u name{taja „veoma bitnom za jug Srbije,paiseverKosova”.

SVEOZBIQNIJEPOSLEDICEDU@NI^KEKRIZEUEU

Balkanufinansijskom vrtloguUnije Du`ni~ka kriza u Evropskojunijipredstavqa pretwu po wen uticaj u regionu Zapadnog Balkana, tvrdi agencija Rojters, isti~u}i da su „finansijskivrtlozi”u Uniji neprijatno iznenadilivladeregionakoje su na vlast do{le uz obe}aweda}e~lanstvou EU izle~iti sve boqke. „Politi~ka klasa ose}a da je Evropska unija po~ela da izgleda mawe atraktivno. Da li je vrednotakonapornopoku{avati?Dalijevredno praviti toliko mnogokompromisa”,rekaoje za britansku agenciju neimenovani evropski diplomata sa slu`bom naBalkanu. Rojters navodi da je i pre globalne ekonomske krizepostojao strahunutar nekih dr`ava EU zbog pro{irewa broja ~lanica iznad sada{wih 27, kao i da evropske diplomate priznaju da jepro{irewesadaudrugomplanu,uzimaju}iuobziregzistencijalnukrizukojapotresaUniju. „U~emujepoentaakojeEvropaokrenutasebi.Za{toprodavati porodi~no srebro, ako je ciq dalek i neodre|en”, rekao jetajevropskidiplomata. Zapadnediplomateupozorile sudakrizaugro`avakredibilitetUnijekaopokreta~astabilnostiireformeuwenomdvori{tvu,adajeprivla~nasnagaEU pokrenula bolne ekonomske i politi~ke reforme u zemqama ZapadnogBalkana. Ta privla~na snaga Unije smirila je nacionaliste u Srbiji, razoru`ala pobuwenike u MakedonijiiHrvatskuu~inila ozbiqnijomuiskorewivawukorupcije, ocenila je britanska agencija.

„Slovenijajeprvazemqakoja se pojavila iz pepela biv{e Jugoslavije i u{la u EU, Hrvatska }e to u~initi polovinom 2013. godine, a ostalim zemqama, uz Albaniju, re~eno je da }e biti primqeni posle. Ali kada?”, navodi Rojters u analizi. Britanskaagencijapi{eida jepodr{ka~lanstvuuEUostala relativno visoka na Balkanuidanepostojirealnaalternativa za taj region koji je okru`ensasvihstranadr`avama ~lanicama i kojem je Unija najve}itrgovinskipartner. GubitakuticajaEUjeudarac naporima ka pronala`ewu re{ewazamno{tvonesuglasicau regionu koji se jo{ oporavqa od posledica sukoba iz devedesetih,pi{eRojters. Dokse~lanstvoHrvatskesada ~ini neminovnim, nema rezultata pritisaka da suprot-

stavqene etni~ke zajednice u BosniiHercegovini,poslevi{e od godinu dana od izbora, formirajuvladu. Kandidatura Srbije je talac, kakosmatraRojters,maloverovatnogzbli`avawasaKosovom, gde mawinski Srbi od jula de`uraju na barikadama podignutim protiv NATO snaga i Euleksa. Makedonijanemo`edazapo~nepregovoredoknere{i20godinadugsporsaGr~komoimenu i umesto toga stremi otvorenoj nacionalisti~koj agendi koja quti mawinske Albance, kojih ima25odsto. UCrnojGoripodr{kaevropskimintegracijamaostajevisoka, iako je sa 75 odsto opala na 62 odsto, koliko je iznosila 2009. godine, navodi britanska agencija,pozivaju}isenarezultateistra`ivawaCentrazademokratijuiqudskaprava.


Noseba{tenski ikrupanotpad Ba{tenski otpad danas }e se odnositi na Telepu, a sutra u Koviqu,KlisiiKlisanskombregu.Travu,li{}e,grawe,korov isli~anotpadgra|anitrebadaostaveispredsvojihku}ado6 ~asova. Oddanasdosredekontejnerizaodlagawekrupnogotpadabi}epostavqeniiuMZ„Petrovaradin”,naugluulicapatrijarha Raja~i}a i [enoine, Ulice fru{kogorskog odreda blok 8, Jovana Monasterlije, kod trafo stanice, Preradovi}eve, kod okretnice autobusa 3 i 9 i Bo`idara Axije, pru`ni prelaz u Sadove. A. L.

Zbogplaniranihradovanavodovodnojmre`i danasod8do15satibezvode}eostatideoUliceVeqkaPetrovi}a,odJiri~ekovedoUlicedr Ilije \uri~i}a, ulice dr Ilije \uri~i}a, Sime Milo{evi}a, Vladimira Peri}a Valtera i Trg Dositeja Obradovi}a. Cisterna s pitkom vodom bi}e postavqena ispred oba studentska restoranaiuUliciVeqkaPetrovi}akod{kole„JovanPopovi}”. Q. Na.

Novosadska ponedeqak14.novembar2011.

„Cezar–kraqGalije” KolinMekalou pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „„Cezar - kraq Galije” KolinMekalou. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”,u Ulici kraqa Aleksandra 3,gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. U dugoj, legendarnoj istoriji Rima, nikoga nisu toliko obo`avalikaoGajaJulijaCezara– niti je iko kao on izazivao strah i prezir kod onih ~iju je mo} pomra~io. Na bojnom poqu Cezar je nepobediv, a oni koji se bore na wegovoj strani rado }ei`ivotdatizawegovuslavu. Ali~akidokCezarjuri{aGalijom – nemilosrdno pokoravaju}iujediwenaplemenakojaprkoseRepublici–wegovineprijateqikodku}esmi{qajukako dagasvrgnuiobe{~aste. N. R.

Grafi~karadionica zadecu NaNovosadskomsalonuuMuzeju savremene umetnosti, u Dunavskoj 37, u ponedeqak, 14. novembrau11~asovabi}eodr`anagrafi~karadionicazadecuu organizacijiNovosadskogotvorenog univerziteta. Radionicu vodi grafi~ar likovni pedagog DraganJaji} uzasistentskupo-

dr{kuslikaragrafi~araKoqe Obrovskog. Radionica je namewenau~enicimatre}egi~etvrtograzreda,adeca}eprvoobi}i postavku Salona uz vo|ewe kustosa.Novosadskisalontrajedo5.decembra,amo`eseobi}isvakogdanaod10do16~asova. A. Va.

V remeploV

Po{tauKa}uoddanasradidu`e. Radnimdanimaovaposlovnicabi}e otvorenaod8do19,asubotomod8do 13 sati. U Po{ti ka`u da su produ`ewem radnog vremena iza{li u susret potrebama gra|ana, kao i da su pove}ali stepen zadovoqstva korisnika dostupno{}u i kvalitetom usluga. Q. Na.

U centru za prevenciju Doma zdravqa„NoviSad”oddanasstartujenova grupa za odvikavawe od pu{ewa. Program odvikavawa traje pet dana i besplatanje.Grupa}esesastatiuuRumena~kj102u18~asova,aprijavqivaweje mogu}e na brojeve telefona 021/4790668i064/80-88-120ilimejlomcpznovisad@gmail.com. Q. Na.

hronika

I PORED SMAWEWA STAVKE ZA URE\EWE GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Kapitalniobjektine}etrpeti Na posledwoj Sednici skup{tineGradausvojenajeizmewena odlukaoprogramuure|ewagra|evinskog zemqi{ta za ovu godinu. Razlogtomejeumawewebuxetaza dve milijarde dinara i donacija odostalihnivoavlasti.Zbogtogajeinovacplaniranzaure|ewe gra|evinskog zemqi{ta umawen za1.331.315.000dinara,pasadaiznosi7.395.228.200dinara.Pareza ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta ubiruseizvi{eizvora,aubuxeta grada za to je izdvojeno

2.289.132.527 dinara. Iz donacija odinostranihzemaqaobezbe|eno je16.705.192dinara,doksudavawaodNVOipojedinacaumawena za35.280.000isadaiznose9,5milionadinara. Prema ovoj izmewenoj odluci programa ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta, novac je namewen za ure|ewekapitalnihobjekta,ukoje spadaju objekti od strate{kog zna~ajazarazvojgrada,mostovii Petrovaradinska tvr|ava. Za sve to izdvojeno je 4.822.901,200 dina-

porodici Buli}a poreklom iz Hercegovine. Svi mu{karci u woj bili su trgovci stokom, a samonekiodwihjo{imesari. Ova porodica je od sredine 18. veka,do60-tihgodina19.veka odlu~uju}euticalanasnabdevaweNovogSadamesom. B. M.

parkova, trgova, deponija i sto~nih grobaqa izdvojeno je 119.762.000dinara,azajavnepovr{ine,maleurbanecelineijavno osvetqewe519.200.192dinara.Za opremawe gra|evinskog zemqi{taizdvojenoje442.874.350dinara, za prate}e tro{kove investicija 159.714.014 dinara, za operativnurezervu13.000.000dinara,za radove po mesnim zajednicama 1.744.366.284dinaraizatro{kove realizacije programa 457.124.160 dinara. Q. Nato{evi}

Mali{anisenatren vratiliipreistoriju Povodom izlo`be „Gospodari glinei`ita”,ju~ejeuMuzejuVojvodine odr`ana muzejska igronicanatemu„Verovawaqudiupreistoriji”. Ona je namewena deci od{pestdodesetgodina,aizazvala je veliko interesovawe, kako dece,takoiroditewa. U okviru igraonice deca su imaliprilikudasaznajukakosu `iveliqudiupreistoriji,u{ta suverovali,kojesupredmeteobo`avali, a potom su u kreativnom deluprogramavajatiskulpturice i figurine inspirisana prastarim bo`anstvima. Mali{ani su mogli da se oprobaju i u tkawu garderobe iz tog vremena, a oni kojinisu`elelida“{iju”,mogli sudapoka`usvojecrta~koume}e. Devoj~ice su crtale kako su se obla~ile`eneutomuzrastu,ade~aci su mogli da crtaju ratnike. IgraonicujevodilaiprilagodilazatajuzrastVladimiraStanisavqevi}, vi{i kustos - pedagog. Ina~e,izlo`ba“Gospodarigline

Foto:N.Stojanovi}

i`ita”jeprojekatgrupestru~waka,kojajepoku{aladado~aradeo `ivotapreistorijskihzemqoradnika u Podunavqu. S obzirom na to da se wihovi tragovi – stani{ta, nekropole, kultna mesta i pokretni arheolo{ki materijal, kao i retki artefakti - nalaze

Besplatnomerewe {e}eraukrvi

Buli}imesom hraniligrad

ra.Ovimjeobuhva}ennastavakradovanaBulevaruEvrope,odUlice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kogputa,tenaistombulevaru, radovi od Futo{kog puta do Ulicebra}eGrulovi}.Natombulevarunastavi}eseradovinatrasiodRumena~kogputadoautoputa E-75. Tako|e se nastavqaju radovinaSomborskombulevaru,od Ulice Jo`efa Atile do Ulice caraDu{ana.Bi}enastavkaposla inaSun~anomiBeogradskomkeju. Ovim programom za ure|ewe

ODR@ANA IGRAONICA ZA DECU U MUZEJU VOJVODINE

POVODOM SVETSKOG DANA DIJABETESA

Mesar Jovan Buli} je 14. novembra1802. zamolioMagistrat u Novom Sadu da proceni vrednost wegovog imawa. Pokazalo sedajeono{touzemqi,{tou ku}i i stoci vredno 2.700 forinti,ta~nije,dajejedanodnajbogatijihqudiugradu.Jovanje pripadao velikoj razgranatoj

Odvikavawe odpu{ewa

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta��o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i

Ka}kapo{ta radidu`e

DeoLimana bezvode

Povodom14.novembra,Svetskogdanaobolelihod{e}ernebolesti, Domzdravqadanasod9do11satiorganizujebesplatnepregledeisavetovawagra|anaumegamarketu„021”Univereksporta. Zaposleni}emeriti{e}erukrvi,krvnipritisakiproveravatiindekstelesnemase.Oni}egra|animadelitiisaveteopravilnojishrani.Ovogodi{wisloganSvetskogdanadijabetesaje„Boriseprotivdijabetesa.Sada.”,aobele`avaseu160zemaqasvetapodokriqemMe|unarodne federacije za dijabetes i predstavqa svetsku kampawu sa ciqemskretawapa`wenaproblemdijabetesausvetu. Q. Na.

svudaokonas,ovagrupajepoku{aladana~aso`ividelovetebogatekulturneba{tine. Pred decom su se na{ao  deo vin~anskog naseqa sa Gomolave, jednogodnajboqeistra`enihneolitskih naseqa u Podunavqu, sagra|enog na levoj obali Save, na

kraju sremskog sela Hrtkovci. Onojepodignutopo~etkompetog milenijumapreHrista. - Rekonstrukciju vin~anskog naseqa,ode}u,nakitodkeramike i metala i druge rekvizite izradilisustru~waciraznihprofila.Idejaautoraizlo`bejedaposetioce provede kroz pro{lost kako bi osetili snagu dalekih vremena i ume}e preistorijskih umetnikasa~uvanonafigurinama ive{tooblikovanimkerami~kim posudama – objasnila je za “Dnevnik”Stanisavqevi}eva. Neke delove izlo`be rekonstruisalisuuzpomo}ve{tihruku tkaqa. One su, uplitawem potkeiosnove,uzstru~nupomo}kostimografa–dizajnera, o`ivele bogato ukra{enu sve~anu haqinu neolitske dame, kao i rasko{nu haqinu`eneizbronzanogdobai bogato ukra{eno odelo keltskog ratnika koji se sprema na put za Delfe. Q. Nato{evi}

Kursmoderne gitare Gradskabibliotekaiudru`ewegra|ana„MEKkarpediem”organizuju„Kursmodernegitare”zamladeod15do30godina,aprijaveseprikupqajujo{sutrauogranku„DaniloKi{„,uUlicinarodnogfronta 47,gde}esekursodr`avati.Naedukativnimradionicamapolaznici }eimatiprilikedanau~ene{tooteorijimuzikeitehnicisvirawana gitari.Projekattrajedokrajagodine.Uokviruprojektabi}ekupqeno desetgitarakoje}ebitinaraspolagawupolaznicimakursa,atrajno ostajuubiblioteci.Projekatpodr`avaifinasniraGraduokviruLokalnogakcionogplanazamlade.Dodatneinformacijemogusedobiti nabrojtelefona6364-723od7.30do19.30~asova. Q. Na.

Zatvorensaobra}ajudeluUlicecaraLazara Zbogproslavecrkveneslave,SvetihKozme iDamjana,danas}euFutoguod6~asovadopono}i, biti zabrawen saobra}aj u delu Ulice caraLazara,{to}eprivremenoizenititrasu prigradskihlinija53i55.AutobusiizNovog Sadanaovimlinijamasaobra}a}etokomdana redovnimputemdoFutogaodnosnoraskrsnice

ulicacaraLazara,bra}eBo{wakiSvetozaraMarkovi}a,odaklenastavqajuUlicomSvetozaraMarkovi}a.Potom}eskrenutidesnou UlicuBrankaRadi~evi}a,palevouUlicuRadeKondi}aiizteulicesevratitinauobi~ajen put, u Ulicu carice Milice.Iz Futoga autobusi}etako|evozitiizmewenimputem.

Tokomdanabi}eotvorenaprivremenastajali{tauobasmera,uFutoguuUliciSvetozaraMarkovi}a-Industrijska,UliciBranka Radi~evi}a - Povrtarska, a iz pravca Novog Sada,neposrednoposleraskrsniceulicaSvetozaraMarkovi}a,bra}eBo{wakicaraLazara. Z. D.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od7.30do13.30 ~asovapovremenoipopotrebiupojedinim ulicamanaseqaTelep,od8do10 ~asovaFuto{kiputod18bdo26iod 34do38.SremskiKarlovci:od8.30do10~asova{iricentarsa`elezni~komstanicom,od10.30do12~asovadeoUlicePatrijarhaRaja~i}a,deoSvetozaraMarkovi}a,deoTrgaBrankaRadi~evi}a,JovanaGrosa,Karlova~kih|akaod3do9iod2do20,mitropolitaStratimirovi}a,Stra`ilovskaod1do17iod2do10iUlicaVukaKaraxi}a.Ledinci:od8do 11 ~asovakolonijakamenoloma,vikendnaseqaLiparije iTorine.Rakovac:od8do11~asovavikendnaseqeSalaksije,od8.30 do13 ~asovadeonaseqaSalaksijeodTSpremaLedincima,od9do12 ~asovanaseqeBelegir.Beo~in:od8.30do13~asovadeonaseqaDunav odrestoranaKara{prema^erevi}u.Kisa~:od8do16~asovapovremenoipopotrebiupojedinimulicamanaseqa.

c m y


8

ponedeqak14.novembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Vuka{in,VukaniVuknovisugra|ani Blizanci Andrijanai Antonina- Melani i Sr|ana @ivkovi}a, Jovanai Nina- Mirjane i Milana Skoki}a, Andreji Marina- Sawe i Sini{e Petrovi}a.

Devoj~ice Nikolina- Aleksandre i Save Sabo, MelinaAlmise i Muharema Uka, Matea- An|elke i Du{ana Lasice, Ma{a- Biqane i Bojana Stegi}a, Jovana- Bojane i Branislava Ni~i}a, Mia- Branislave Risti} i @eqka Kres, Martina- Vere i Dragi{e \uri}a, Hana - Gabriele i Miroslava Pin}ir, Sara- Daliborke i Jovana Stankovi}a, Sara- Danijele i Milana Mi{kova, Stela- Danijele i Sebatiana ^abai, Tea- Danijele [mit Slomo i Jozefa [mit, Jelena- Dragane i Sr|ana Bojovi}a, An|ela- Du{anke Veki} i Zorana Lina, Awa- Emilije i Dejana Ga{i}a, MilicaZorice Stojanovi} i Milorada Stojkovi}a, Katarina- Jasmine i Slavka Ili}a, Ana- Jelene i Damira Ivkovi}a, Lena- Jelene i Milana Lon~arevi}a, Maja - Jelene Medarevi} @arkovi} Dejana @arkovi}a, Ana- Jovane i Andreja Fajgeqa, Lena - Jovanke i Svetozara Mijina, Petra Loreta- Karoline Lendak Kabok i Imrea Lendaka, Sara- Marienke i Milka Bakoa, Lara- Ma-

rije Jasenovski i Nikole ^uri}a, Duwa- Marine Ga`o i Dragana Vrawe{a, Milica- Melanije i Sime Mirkovi}a, Andrea- Melinde i Jano{a Tobija{a, Duwa - Milane i Du{ana Kanazira, Nata{a- Milice i Gorana Stoj{i}a, Nata{aMilice Mijatov i Miroslava Mijatovi}a, Lana - Mirele i Zorana Vukoji~i}a, Tamara- Mirjane i Zorana Niki}a, An|ela- Monike i @eqka Mitreskog, Ma{a- Nata{e i @eqka Radi}a, Na|aNata{e Jovanovi}-Veselinovi} i Aleksandra Veselinovi}a, Mia- Nikoline Ili} i Stevana Ili}a, Katarina - Olivere i Borisa Jeran~e, Milica- Piro{ke i @ivka Popova, Duwa- Savke i Lazara Kantara, Anastasija- Sandre i Dragoslava Ercegovca, Hana- Sandre ]ehaji} i Bojana Cvetinovi}a, Na|a- Sawe i Dejana Balabana, Awa- Senke Paka{ki Sekuli} i Sini{e Paka{ki, Jelena - Tijane i Lazar Panina, Ji Ji ^ing Li ^en i Haibin Liua, Elma- [eine i Samira Murseqia.

Ven~ani IvanaGruji}iMilo{\akonov,ValerijaKati}iSlavkoSlijepac,VinkaJo{i}iVojin Popov,SvetlanaRaki}iOgwenKuqi},Du{icaKokotovi}iPiterYejsonJurik,Romana ^uli}iSlobodanRadeka,IvanaMarciju{iGoranBaj{anski,DanijelaJovankovi}iVladimirAj,BojanaRadoj~i}iZoranKurixa,MirnaMihajlovi}iMilanBo`ovi},Zagorka Koji}iIvanPetru{i},AndrianaSkurupatisiDimitrijeOstoji},VesnaRa{kovi}iVojsilavDepalov,BojanaDesnicaiMarko[u{a,MiroslavaRadakiSa{aMaksimovi},QubicaCrnobrwaiRadivojVladisavqevi},JelenaMarinkovi}iSr|anTopalovi},^arna Bojovi}iNeboj{aJovanovi}.

DamjaniRu`icaKr{i}sasinomJovanominovoro|enimDimitrijem

De~aci Mitar - Aleksandre i Miroslava Panxe, JovanAleksandre i Nikole Pani}a, Du{an- Ane i Stevana Gavari}a, Filip- Angele i Milo{a Lovri}a, Armin- Bajram{e i Zaima Kurte{ia, Luka- Branislave i Milenka ^iv~i}a, VeqkoDanijele i Du{ana Trivunovi}a, Petar- Dragane @iki} i Sini{e Sumina, Nemawa- Dragane i Danimira Trivunovi}a, Luka- Dragane i Milana Krneti}a, Vuk- Dragane i Mi{a Gvoi}a, Qubosav- Elenke i Samiela Kuku~ke, David- @eqke i Dragoquba Topalovi}a, Ogwen- Zvezdane i Deana Babca, Dragan- Ivane i Dejana Dejanovi}a, Aleksandar- Ivane Caran Morai} i Branka Morai}a, Lazar- Jasmine Bowak i Milo{a Bo{waka, Nemawa- Jasmine i Aleksandra Antoni}a, Vuka{in- Jelene i Dejana Vidovi}a, Milan - Jelene i @elimira [e{uma, Vladimir- Jelene i @eqka Vuli}a, Nikola- Jelene i Miodraga Odalovi}a, Nemawa - Jelene Suboti~ki i Uro{a Savi}a, Imre- Julie i Imrea Ago~a, Filip - Marie Balcove i Pavela-Samuela Balca, Fi-

lip- Marije i Tomislava Mikulinca, Hristijan - Marijane i Zorana Babina, Luka- Mileve i Borisa Martinovi}a, Vuk- Milice i Simeuna \oki}a, Predrag - Mirjane i Miroslava Bawca, Vlada- Mirjane i Stevana Stanojevi}a, Nemawa - Nade Radoni}-Lazi} i Ivana Lazi}a, Marko Natalije Rako~evi} i Dragana Stani{i}a, Roman- Nata{e i Hrvoja Vuksanovi}a, Luka- Nine Merker-Babi} i Mioquba Babi}, Stefan- Radmile i @eqka Stojakovi}a, Sava - Ru`ice Mihajlovi}a i Miodraga Stojkova, Luka- Sabine i Radenka Zeqkovi}a, Ogwen - Sandre i Marka Zeqkovi}a, Jovan- Sandre i Neboj{e Karli~i}a, Vuk- Sawe Dragi~evi} i Cvjetka Dragi}evi}a, Petar- Sla|ane i Velibora Babi}a, Mihajlo- Sne`ane i Bal{e Igwatovi}a, Aleksandar - Sne`ane i Milo{a Ili{evi}a, Veqko- Sne`ane i Predraga Duka, Sergej- Sofije i Milo{a Popovi}a, Vukan - Sr|ane i Milo{a Dra{kovi}a, Marko- Stanislave i Du{ana Markovi}a, Ogwen- Stanislave i Mladena Sto{i}a.

Umrli

JelenaPaunaciStevanObrenov

Marica Jakovi} (1933), Mom~ilo Jandri} (1924), Milka Janus (1929), Milka Jeli~i} ro|. Baji} (1916), Marija Juhas ro|. Skuban (1937), Edita Avramovski ro|. [ubert (1930), \uka Bjeqac ro|. Milakovi} (1928), Radoslav Babi} (1931), Borislav Bekvalac (1948), Ana Bece ro|. Sabo (1929), Borka Bogdanovi} ro|. Vulin (1939), Sava Bo`ovi} (1937), Danica Boli} ro|. Martinovi} (1922), Danica Bo{wak ro|. Kucurac (1925), Mirko Bo{wak (1932), Jovan Vajdle (1931), Rajka Vladanovi} ro|. Mirkov (1930), Jovan Genevajn (1920), Miroslava Grbi} ro|. Nikoli} (1927), Persida Gruber ro|. Mojsilovi} (1939), Jovanka Dragin~i} ro|. Gongradac (1925), Aleksandar @ivanov (1958), \or|e Ivanov (1955), Jelena Ini} ro|. Stojkov (1929), Josip Kali} (1926), Jawa Kalmar ro|. Tadi} (1936), Olga Kalu|erski ro|. Jovi~i} (1943), Stankija Kova~evi} ro|. Petrovi} (1955), Mladen Korbatfinski (1947), Milica Marjanov ro|. Aleksandrov (1952), Boja Miqevi} ro|. Veselinovi} (1933), Jovanka Mili}~ (1938), Jelisaveta Milo{ev ro|. Bodi (1928), Slavka Mudri} ro|. Dok{anovi} (1937), Gospava Nikoli} ro|. [piri} (1938), Mil{ Novkovi} (1953), Novo Pavlovi} (1994), Dimitrije Pejanovi} (1931), Agneza Peti} (1940), Marcela Pe{ti ro|. Nemet (1919), Ana Popac ro|. Bibi} (1929), Dimitrije Puji} (1951), Ranka Puji} ro|. Para-

veqin (1928), Vera Pudar ro|. Besermewi (1943), Mitar Radulovi} (1927), Janika Sabo (1939), Zorka Savi} ro|. Male{evi} (1926), Quba Skuban ro|. Ki{ @(1935), Radivoj Smiqani} (1933), Frawa Striber (1950), Spasoje Tadi} (1939), Zagorka Trajbar ro|. Radowi} (1946), Eva Uzelac ro|. [ere| (1950), Marija U{jak ro|. Cinkocki (1941), Mara-Nediqka ^evari ro|. Smoqko (1936), Vukosava [e{evi} ro|. Arsenin (1935), Milica Pjeva~ ro|. Torbica (1931), Katica Kova~ ro|. Kolar (1923), Doma Rewo Glibu{i} (1939), Svetislav Jovi} (1929), Petar Zubi} (1934), Jelisavka Jan~i} ro|. Sreti} (1930), Milan Jovanovi} (1946), Jovan Adamov (1945), Paulina Buq~ik ro|. Krsti} (1941), Ru`ica Vlaji} ro|. Rupnik (1943), Radovan Vojnovi} (1954), Zorka Geni} ro|. Mi{qenovi} (1934), Josip Gion (1933), Milan @arkovi} (1952), Jano{ Zonai (1944), Risto Kalem (1948), Stoja Kalu|erovi} ro|. \ojanovi} (1927), [tefan Kme}ko (1938), Milanka Kne`evi} ro|. Stojkovi} (1931), Josip Ma}e{i} (1935), Branislav Milosavqevi} (1936), Ranko Potkowak (1953), Milica Radakovi} ro|. Majstorovi} (1932), Nedeqko Sjeni~i} (1934), Nada Simi} ro|. Kati} (1950), Nikola Tovitovi} (1929), Olga Cvetkovi} ro|. \or|evi} (1929), Ile{ ^apo (1944), Petra ^olakov} ro|. Vukosav (1936), Vera [ili} ro|. Ristin (1929).


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

9

BOCKE JO[ UVEK BEZ VODOVODA I KANALIZACIJE

Stvari ipak kre}u s mrtve ta~ke Inicijativni odbor gra|ana Bocke za izradwu vodovoda i kanalizacije u ovom mestu pet kilometaraudaqenomodgrada, nez adovqan je dos ada{wim u~inkom gradske vlasti u nastojawimadatainfastruktura kona~no stigne u naseqe. Tokomjuname{taniizBockeodr`ali su vi{e protesta pred Gradskom ku}om  u nameri da skrenu pa`wu na vi{edecenijskiproblem. Miroslav Ili} iz Inicijatinog odbora ka`e da su protestomuspelidagradskizvani~nici vi{e Bocke ne spomiwu kao divqe naseqe izgra|eno na klizi{tu. -Pratimospa`womwihove nastupeujavnostiukojimasada o Bockama pri~aju kao o legalno izgra|enom mestu, a klizi{tenespomiwu,jerzaistazato nema razloga,  {to se mo`e videtiizdokumentacijekojuposedujemo-isti~eIli}.

Me|utim, to nije dovoqno, isti~e,jersebli`ikrajgodine i prave planovi po mesnim zajednicamaoprojektimazanarednu. - Mesna zajednica u Sremskoj Kamenicijeiovekaoiranijih godina   predala predlog investicija za 2012. godinu  i opet

naveladajeneophodnoizgraditivodovodikanalizaciju-ka`e Ili} i dodaje da Inicijativni odborne}ebitinikakozadovoqan ako odbornici prihvate projekatbezjasnonazna~enhrokova o po~etku i zavr{etku radova izgradwe ove komunalne infrastrukture.

Me|utim, iz ZIG-a sti`u druga~ija uveravawa.Upravo ovihdana,navode,AD”HidrozavodDTD”trebadastignenaterendabiBockedobilepotrebnuinfrastrukturu. Prema informacijama iz ZIG-a,ujunujeFakultettehni~kih nauka uradio projekat geotehni~kih istra`ivawa terena po naruxbini JKP „Vodovod i kanalizacija”. Krajem junaizbuxetaGradajeobezbe|en novac za dodatna geomehani~ka istra`ivawa terena, koji podrazumevaju izradu elaborata sa precizno navedenim uslovima izgradwe infrastrukture, i ta~no obele`enim terenom klizi{taimeresanacije.Zbog togajeZIGmoraodasprovede postupakjavnenabavkei9.novembrasklopiougovorsaAD„ HidrozavodDTD”.Vrednostradovajevi{eod8,9milionadinara, a rok za zavr{etak posla 70dana. Z. Deli}

KROZ CENTAR ZA RATNU TRAUMU PRO[LO 4.000 NOVOSA\ANA

Ciq nau~iti da `ivi{ s dodatnim teretom Krozterapijeisavetovali{te Centra za ratnu traumu, koje deluje od 1999. godine, pro{lo je 4.000 Novosa|ana. Kao jedina organizacija koja se bavi posledicama ratnih trauma, delovawe je pro{irilainadrugegradoveuSrbiji i Republici Srpskoj, a pored srpskihsara|ivalisuisabo{wa~kim, hrvatskim i albanskimveteranima,pajetakobilokojividuslugaovogcentra koristilo do sada oko 10.000 qudi. -Posledevetesetihi5.oktobrakompletanvladininevladinsektorbaviose`rtvama,aretkokojevodiora~una o veteranima koji su tada u startu deklarisani kao po~inioci. Iako nema zvani~nih podataka, u Srbiji ra~unamo da ima otpilike oko 800.000 ratnih veterana, {to je deset odstostanovni{tva-rekaoje aktivsta centra Milo{ Anti} obja{wavaju}ipotrebeza ovakvom jednom organizacijom. Odtebrojke,pore~imaovog aktiviste, posttraumatski stresniporeme}ajbimogloda imaoko25odstoqudi.

-  Mi smirujemo qude koji zboglo{egmentalnogzdravqa mogu, ako ne budu smireni, na drugi na~in da deluju u svojoj lokalnoj zajednici. Preveniramoinasiqeu porodicikadaformiramogrupupodr{kesuprugaratnihvetrana,akada je maksimum, ovde ima 160 terapeutskih sesija mese~no. Ovo je najjeftiniji savetodavni program koji funkcioni{e u Pokrajini - nastavqa Anti}, napomiwu}i da terapiju rade volonteri, a sklopili su i sporazum o saradwi sa Odsekom za psihologiju, Filozofskog fakulteta,pastudentikojisuna postdiplomskim studijamaiimajutrigodinepsihoterapijske obuke, sti~u uslov daradesavetovawe. Centar ima tri programa, prvi i najstariji je savetovali{tezaratneveteraneiwihove porodice, drugi je „Vr{wa~ka podr{ka” gde se unutar ove marginalizovane grupe obu~ava odre|eni broj stabilinijihpojedinacadapoma-

`usvojimsaborcima,{toAnti} navodi kao „izuzetno jeftin sistem socijalne brige, koji treba samo malo da bude

vi,pajetakocentarza12godinasvogaradadobiojednudonaciju od grada od 1.200 evra, a zbog problema sa iznajmqiva-

podr`avan, jer ti qudi jako sagorevaju”. Tre}i program „Konstruktivnaupotrebaratnog iskustva” ukqu~uje 15 veterana,kojisuseodlu~ilida pri~ajuotome{tasede{avalo,alinekaoistori~ari,negoosebi. Ignirisawe ove populacije stanovni{tva,preneloseina organizaciju koja se wima ba-

wemprostoravrlojeverovatnoda}enanekovrememorati zamrznutisvojrad. -PTSPjekonkretnopsihijatrijskostaweinemo`esamo terapijom da se re{i. Qudi odavdeizlazemalostabilniji, ciqjedanau~i{da`ivi{sa tim dodatnim teretom koji ti je dat u `ivotu - zakqu~io je Anti}. A. Latas

KOMUNALNI POLICAJCI NA SVA[TA NALETE

Sti`u kazne za mokrewe na ulici NekulturaimawakjavnihtoaletamnogeNovosa|aneprimoravaju da vr{e malu nu`nu na ulici, mada se to smatra prqawem javne povr{ine. Zbog toga jekomunalnapolicijaletos,posebno za vreme „Egzita” imala punerukeposla. -Sobzromnatodaovaoblast spadapodprqawejavnepovr{ine,gdejesemmokrewapoulici, ukqu~eno i bacawe pikavaca, sme}a i papira, ne znam ta~an brojnapisanihkaznisamozaurinirawe.Ipak,zavreme„Egzita” napisano je oko desetak prijava zbog mokrewa u Podgra|u, du` Keja i u blizini kampa - isti~e za na{ list {ef komunalne policijeNeboj{a Radovanac. Osim toga, ~uvari u zelenom ka`wavali su i sugra|ane koji suuhva}enidaurinirajuuKatoli~koj porti. Ovde je napisano okodvadesetakprijava. - Katoli~ka porta je po tom pitawu najkriti~nija, tu se le-

ti i zimi skupqa veliki broj mladih koji piju, pa samim tim vr{e i malu nu`bu gde stignu, pa~akwihovanekulturadose`e

trola MUP-a uhvati nekog da mokri na ulici kazne su mnogo ve}e.Kakosupojasniliupoliciji, urinirawe na ulici spada

tako daleko da uriniraju i po Katedrali-navodiRadovanac. Mandatnakaznazaurinirawe na ulici iznosi pet hiqada dinara. Ukoliko policijska pa-

u nepristojno, drsko i bezobraznopona{awe,apredvi|enakazna je do 20.000 dinara, ili 30 danazatvora.Ovopona{aweka`wivojepo~lanu12.Zakonao

javnom redu i miru, po kojem se ka`wavajuiprosja~eweiskitwa.Ipak,zanemarqivjebrojsugra|anakojjejepolicijakaznilazaurinirawenaulici. Ina~e,ucentruNovogSada, kojituristinaj~e{}epose}uju, postojisamojedanjavnitoalet, jedan je sme{ten u Dunavski park,kaoijo{pojedannaBeo- gradskom keju i Petrovaradinskojtvr|avi.. Prilikom pro{logodi{weg otvarawa javnog toaleta u centru, nekada{wi direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} je istakao da je Novom Sadu realno potrebno jo{ najmawe15javnihtoaleta,ali dagradnemaparazato.Biloje inajavada}egraduskorodobitijo{pettoaletaitonaBulevaru oslobo|ewa, u centru i na Petrovaradinskoj tvr|avi, ali jesveostalosamonalepozami{qenojpri~i. Q. Nato{evi}

NA OSMOJ SMOTRI MUZI^KIH TALENATA SRBIJE U SREMSKIM KARLOVCIMA

Predstavili se najboqi me|u najboqima

Posle desetogodi{we pauze SremskiKarlovcisuponovobili doma}in smotre muzi~kih talenataSrbije,kojajeovegodineodr`ana pod pokroviteqstvom predsednika Srbije Borisa Tadi}a. Proteklatridanasve~anasalaKarlova~kegimnazijeimuzi~kadvorana u Osnovnoj {koli ”23. oktobar” bilisupodijumgdeje160najtalentovanijihmuzi~araizcelezemqe, od  u~enika ni`ih razreda osnovnihmuzi~kih{kola,prekone{to starijihosnovacaisredwo{kolacadostudenatamuzi~kihakademija,pokazalo{toume. Prvogdanasmotrepredstavili su se oni koji sviraju guda~ke instrumenteisolopeva~i,usubotu suprilikudobilidanastupeoni koji muziciraju na duva~kim instrumentima i harminici, a ju~e pijanisti, harfisti i gitaristi. Premapropozicijamaovemanifestacije, sino} je kao kruna trodnevne smotre odr`an koncert na kom su nastupili najuspe{niji u~esnici. Tom prilikom su im i uru~enenagrade. -Kadasmozapo~eliovajprojekat1993.godine`elelismodakreneupravouSremskimKarlovcima smatraju}i da ovaj ambijent , sama sala Karlova~ke gimnazije jeste ambijentukomtakvajednamanifestacijatrebadaseodr`ava-ka`e predsednik Udru`ewa muzi~kih i baletskih pedagoga Srbije VojislavAvramovi}. -@elelismoda smotrabudene{to{tojeunikatno,  {to }e okupiti decu iz cele Srbije i zato smo mislili da su Karlovci, kao centar srpske nau- ke, prosvete i kulture i sala najstarije srpske gimnazije idealni zatakone{to.Moramre}idaniko kojedo{aodau~estvujenasmotri, nikad nije zamerio za{to se odr-

`avauKarlovcima,aneuBeograduiliNovomSadu.Svisuseslo`ilisatimdasuKarlovcipravo mestozato. Po Avramovi}evim re~ima, ciq smotre jeste da na jednom mestu okupi najtalentovanije u~enikeosnovnih,sredwih{kolaifakulteta, one koji su dobili prve nagradenadoma}imime|unarodnim takmi~ewima u posledwe dve godine. Oni samim  tim {to su osvojiliprvenagradesti~upravo u~e{}anasmotri,aondasenaovoj manifestacijime|uwima,biraju najtalentovaniji. I to ~ine na{i eminentni muzi~ki stru~waci i pedagozi. - Ovo nije takmi~ewe - ka`e Avramovi} i dodaje da  Sremski Karlovciismotrajesuzavr{etak sezone,alisupo~etakputa,karijeremnogihmladihumetnika.-Mnogi uspe{ni umetnici su zapo~eli korakeupravoovdeuKarlovcima. Radimonatome,osimtoga{to}e laureatima smotre biti   organizovana serija koncerata u Kolar~evoj zadu`bini u Beogradu, u Skup{tini grada, pozori{tu u Kragujevcu,ubeogradskojoperi,u Negotinu,daimobezbedimokotizacijezadrugatakmi~ewa. Organizatorsmotre,Udru`ewe muzi~kihibaletskihpedagogaSrbijesa~ini}espisaknakom}ese osimimenalaureatana}ijo{~etrdesetakperspektivnihu~esnika iprosledi}egaMinistarstvukulture,Ministarstvuprosveteinauke, te omladine i sporta, kao  i pokrajinskim sekretarijatima za obrazovawe i kulturu, da prilikomdostavqawazahtevazafinansijsku podr{ku i stipendirawe imajuuviduokakvimkandidatima jere~. Z. Milosavqevi}

PILATES I BODIBILDING NAJ^E[]I VID REKREACIJE

Sve za lepotu @eqazaizgledomizmodnih~asopisa navodi mlade Novosa|ane dasefizi~kiaktivirajunebili sere{ilivi{kakilogramaidovelisvojufigurudosavr{enstva. Iako je ovo jedan od naj~e{}ih razlogazbog~egasepose}ujufitnescentri,imaisugra|anakojiu ovamestaodlazeradipoboq{awa zdravstvenogstawa.Pilatesibodibilding su, me|u rekreativcima,najzastupqenijevrstefizi~ke aktivnosti,auzavisnostiodtoga {ta`eledapostignu,ve`ba~ise opredequju za jednu od tih vrsta treninga. Instruktorka pilatesa Fitnescentra„Misfit”Marija ^elar, ka`edapilatesja~amuskulaturu,akaokrajwirezultattreningaposti`esefleksibilnosti istegqivost celog tela. Prema wenimre~ima,ovetreningepose}uju`enestarostiod20do60godina,arazlozisurazli~iti. -Mla|edevojkekojenamdolaze naj~e{}e imaju problem sa kojim kilogramom vi{ka ili krivom ki~mom,doksustarijegospo|etu zbog problema sa le|ima, vratom ili glavoboqama. Posavetovala bihsvedevojkedaprebilokakvog treninga, krenu na pilates, a nakon tri, ~etiri  meseca, kada mi{i}eitelopripreme,mogudase prebacenadrugevidoveve`bawaka`e^elar. Me|umu{kompopulacijomnajzastupqeniji vid fizi~ke aktivnostijepodizawetegovailibodi-

bilding. Bilo da se takmi~e ili ve`baju samo rekreativno, momci uteretanamaprovodeipo{estdana nedeqno. Prema re~ima zaposlenog u teretani „X xim” Aleksandra Joksimovi}a, na ova mesta do|e i po koja devojka, ali ih uglavnompose}ujumu{karci. -Trenutno je pove}an broj mla|ihmomakaod18i19godina,ali oni sezonski ve`baju, tu su nekolikomeseciiodu.Odstarijihve`ba~aimamostalnuekipu,kojase ve}poznajeionisutupetdo{est putanedeqno.Motivacijaimjeste boqi izgled, ali ima i onih koji rade kao obezbe|ewe po klubovima, pa moraju da rade na mi{i}ima-ka`eJoksimovi}. Isti~edadevojkeuglavnomdolaze da bi zategle dowi deo tela, doksavetedaradeinagorwemdelu,uglavnomignori{u. Da bi se redovno bavili bilo kojom od ovih fizi~kih aktivnosti,Novosa|animorajudaizdvoje prili~nu svotu novca. Da bi postigle`eqeniciq,sugra|ankena mese~nomnivouza12treningapilatesaradoizdvajaju1.800dinara. Teretana je ne{to jeftinija i za momke ko{ta 1.500 dinara svaki dan ili 12 treninga 1.200 dinara, dok su u povla{}enijem polo`aju devojke, koje za svakodnevni trening mese~no moraju  da izdvoje 1.200dinara,a12treningaje1.000 dinara. N. Radman


VOJVODINA/NOVISAD

ponedeqak14.novembar2011.

c m y

10

DNEVNIK

У ОРОМУ ПРОСЛАВЉЕН ДАН СЕЛА

Путеве граде,возовасесећају

СКРОМНООБЕЛЕЖЕНДАНУЛАСКА СРПСКЕВОЈСКЕУСОМБОР

Само венци на Бајков гроб СОМБОР: Овогодишње обележавање 13. новембра, дана када је 1918. године после победоносног ослободилачког повратка у матицу, српска војска ушла и у Сомбор, протекло је више него скромно. Овогодишње обележавање важног историјског датума, којим је окончана владавина Аустроугарске и створене претпоставке за присаједињење овог града, а и целе Војводине матици Србији, свело се на полагање венаца на гроб мајора Николе Илића Бајка, команданта чете српске војске која је у првим јутарњим

сатима 13. новембра ушла у Сомбор, Венце на гроб сомборског ослободиоца положила је делегација Града, као и Предраг Орлић, председник сомборског Удружења ветерана-ратних инвалида ратова од 1990. Мајору Николи Илићу Бајку, ветерану балканских ратова, улазак у Сомбор на челу српске ослободилачке војске није заборављен 1941. године. Првог дана окупације мађарски фашисти су га стрељали на Пијаци у ланцима заједно са још осамдесетак најугледнијих Срба, Јевреја и Буњеваца. М.Мћ

ОРОМ: Дан села у Орому у кањишкој општини прослављен је предајом на употребу обновљене зграде амбуланте и апотеке Дома здравља Кањижа и предајом на употребу новоизграђених путева. На свечаности у месној амбуланти о овом улагању вредном пет милиона динара говорили су директор Дома здравља др Ласло Кермеци, председник кањишке општине Михаљ Њилаш и заменик директора Фонда за капитална улагања АП Војводине Имре Керн. Дан села у Орому се прославља у част пуштања у саобраћај железничке Суботица-Сента и када је воз први пут крајем 19.века протутњао овим крајем. Свечани програм приређен је у Дому културе, а поред мештана, званичника кањишке општине и дургих гостију присуствовале су и делегације насеља Керештарча и Кунфехерто из Мађарске са којима се остварује успешна сарадња. Адаптација зграде амбуланте и апотеке започета је пре годину дана, али због недостатка средстава у Фонду за капитална улагања АП Војводине, локална самоуправа општине Кањижа и фирма „Гас-го” из

Кањиже унапред су обезбедили средства. Рачуна се на обећање Фонда да ће надокнадити износ уложених средстава. Директор Дома здравља Кањижа др Ласло Кермеци истакао је да су обнови амбуланте донацијама у неопходном материјалу допринеле фирме „Керамика Кањижа плус” која је обезбедила керамичке плочице, ФИМ и „Виса Пром” су обезбедили материјал за термоизолацију зидова, локална самоуправа општине Кањижа је објекат опремила намештајем. Још је преостала замена кровног покривача који је обезбеђен из донације АД „Потисје Кањижа”, изградња прилазне рампе за инвалиде и пута до апотеке, што ће бити урађено када пристигну средства из Фонда за капитална улагања. Председник кањишке општине Михаљ Њилаш и председник Месне заједнице Ором Роберт Леко пресецањем врпце у Улици Миклоша Раднотија предали су на употребу новоизграђене асфалтне путеве у улицама у дужини од једног километра, чија изградња је финансирана у оквиру програма изградње и реконструкције путева који реализују кањишка општина и ме-

Мартонош, Хоргош и Трешњевац и ЈП за уређење насеља општине Кањижа ће средства искористити за постављање двојезичних табли на српском и мађарском језику. Центар за социјални рад Кањиже ће део средстава употрбеити за едукацију запослених за учење мађарског језика који је у службеној употреби, а у Предшколској установи „Наши бисери„ за израду двојезичних уговора и образаца. М.Мр.

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srpskonarodnopozori{teScena„PeraDobrinovi}”„Greta,stranica89”„ drama(20).

BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D” (12), „[trumpfovi” (13.45), „Automobili „ (13.45),„XoniIngli{:ponovoro|en”(16.10),„Budimaloja”(15.45)„Trimusketara”(17.25),„Paranormalnaaktivnost3”(22.15),„Vinks:~arobnaavantura” (11.30, 11.45), „Preostalo vreme” (18), „Zaraza” (20.10), „Parada” (12.30, 15, 17.30,19.30 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” 12.10, 14.10, 15.30, 16), „Pingvini moga tate” (14.10), „Anonimus” (17.50, 20.15,22.40),„Pqa~kasvrha”(18.10,20.20,22.25),Sinemanija(14,16.30, 19,21.30).

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subotanedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalne iduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodina izme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini1941-1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka20a, 4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{tite prirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, SremskaKamenica,TrgJ.J.Zmaja1, 462–810:stalnapostavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, SremskiKarlovci,PatrijarhaRaja~i}a16,881-637:postavka„Vezpopismu,pismopovezu”;„[estdecenijaodbojka{kogklubauSremskimKarlovcima” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „LegatdoktoraBrankaIli}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a86,881–071(10–18) Dulkinavinskaku}a, SremskiKarlovci,Karlova~kogmira18,063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trggalerija1,4899–000(utorak–subota10–18,petak12–20):stalnapostavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trggalerija2,528–185(10–18,~etvrtak 13–21):stalnapostavka„Srpskalikovnaumetnostprvepolovine20.veka”

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mi{a Mije Sobo~an (1951) u 11.15 sati, Radivoj Sava Stani} (1926) u 12, Slavko Mihajla Prekajac (1951) u 12.54, Jugoslav Mila{ina Milenkovi} (1934) u 13.30, Milan Marka Sr|enovi} (1937) u 14.15 i Radivoje Marka Perovi} (1927) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Spase Du{ana Kolunxija (1935) u 13 sati i Marija Milo{a Kraw~evi} (1931) u 15 sati.

сне заједнице у свим насељима. У Орому је за асфалтирање путева у овој години инвестирано 6,5 милиона динара, а према речима Лекоа

потребно је изградити још два километра асфалтних путева, па ће их имати житељи у свим улицама. Текст и фото: М.Митровић

РАДОВИ У ЧЕТИРИ МОЛСКЕУЛИЦЕ

Санација водоводне мреже

Подршка двојезичности

КАЊИЖА: Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице АП Војводине је за три установе, три месне заједнице и једно јавно предузеће у општини Кањижа доделио бесповратно 670.000 динара, за шта су покрајински секретар мр Андор Дели, председник кањишке општине Михаљ Њилаш и корисници тих средстава потписали уговоре. Туристичка организација општине Кањижа, месне заједнице

Роберт Леко и Михаљ Њилаш: врпца за нови пут у улици Миклоша Раднотија

Радови ће побољшати квалитет водоснабдевања

TELEfOnI

МОЛ: Општина Ада је започела санацију водоводне мреже у делу насеља Мол, у улицама 8. октобар, Светозара Милетића, Народне револуције и Бранка Радичевића. Укупна вредност овог улагања износи 937.000 динара, а радове изводи ЈКП „Стандард” из Аде. Према речима председника ађанске општине Золтана Билицког и директора ЈКП „Стандард” Милана Попова, који су јуче обишли радове, на овај начин ће се побољшати квалитет

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 0901-111-021 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

водоснабдевања, јер ће пијаћу воду из градског водовода за Аду и Мол добити и преко 50 домаћинстава која су до сада била прикључена на микроводовод на углу улица Народне револуције и 8. октобра. До завршетка предвиђених радова ЈКП „Стандард”, које води бригу о водоснабдевању, привремено ће обезбедити приступ градском водоводу преко постојеће микроводоводне мреже. Текст и фото: М.Митровић

420-374

ZDRAVSTVEnASLU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ФИНИШ РАДОВА НА ПУТУ КИКИНДА-БАШАИД

Проширениседми километар КИКИНДА: Крајем јуна започета је реконструкција првих шест километара пута КикиндаБашаид. За ову деоницу финасијер радова Јавно предузеће „Путеви Србије” издвојио је 200 милиона динара. - Извођач радова „Војводина пут” из Зрењанина урадио је више од планираних шест километара проширења, јер је било договорено да ће бити издвојено још новца, који је и стигао ових дана. Јавно предузеће „Путеви Србије” одобрило је посебан налог на још 100 милиона динара каже члан Општинског већа БраниславЧолак. У наредном, кратком, периоду комплетно ће бити реконструисано седам километара пута које подразумева асфалтирање, постављање банкина и обележава-

Вакцинепрво заризичне групе БЕЧЕЈ: Ових дана је у бечејски Дом здравља стигла количина од 800 доза вакцине за превентивну заштиту од сезонског грипа. Штићеницима Геронтолошког центра намењено је 80 вакцина, а преостала количина житељима највеће потиске општине. Приоритет при вакцинисању, које је бесплатно, имају особе из такозваних ризичних група у које спадају старији од 65 година, деца и старије особе са хроничним обољењима, дијабетичари, плућни и срчани болесници, особе које болују од малигних обољења и запослени у јавним предузећима. Вакцинација Бечејаца обавља се на одељењу Медицине рада Дома здравља Бечеј радним данима од 10 до 12 сати, а у општинским насељима у месним амбулантама. - У питању је комбинована вакцина која се показала као добра прошле године. Одмах ваља додати да су анализа и контрола ове вакцине урађени на Институту Торлак и ово нема никакве везе са афером око увоза вакцина. Ако, после вакцинисања ризичних група становништва, преостане вакцина, оне ће се давати и другим заинтересованим особама - рекао је директор Дома здравља Бечеј др СинишаШијачић. За сада, нагласио је Шијачић, још нема случајева сезонског грипа, а појава респираторних инфекција и болести случних грипу није алармантна. В.Ј.

ње. На наредних шест километара, до улаза у насеље Винцаид, до зиме ће бити попуњена ископана проширења. Асфалтирање ове деонице очекује се на пролеће. - За реконструкцију комплетне деонице која има 18 километара неопходно је 570 милиона динара, према предрачуну Јавног предузећа „Путеви Србије”. Да смо чекали да сакупе сва неопходна средства, па да тек онда започне реконструкција овог пута то би трајало дуго. Стога је и договорено да се уреди шест по шест километара - додаје Чолак. Асфалтирање другог слоја асфалта у току је на деоници од рампе у Кикинди према Башаиду, а сам пут, ширине седам метара, проширен је на седам метара и 70 центиметара. А.Ђ.

ponedeqak14.novembar2011.

11

САНАЦИЈАДОМАКУЛТУРЕУЛУКИЋЕВУ

Најбитније под једним кровом ЛУКИЋЕВО: Заменик градоначелника Зрењанина Горан Каурић посетио је Лукићево где је у току санација крова сеоског Дома културе, у којем су смеш��ене и просторије Месне заједнице. Вредност радова је око девет милиона динара, а средства су обезбеђена из буџета града Зрењанина. - Дом културе је изграђен 1974. године и практично до сада није било озбиљније реконструкције објекта. Користе га многа месна удружења, а готово све просторије су биле у изузетно лошем стању. Овом реконструкцијом услови за боравак биће далеко бољи. Такође, у склопу овог посла, Лукићево ће добити и апотеку, коју до сада није имало, па ће мештанима бити омогућена квалитетнија медицинска услуга - рекао је Каурић.

Председник Савета Месне заједнице Лукићево Драган Станишић нагласио је да је сеоско руководство од 2005. године чи-

нило напоре да би се дошло до овог решења. - На згради Дома културе имали смо раван кров који је био

потпуно неуслован за ове прилике. Због пада кровне конструкције Дом практично није био у употреби од 2008. године, а сада ћемо бити у прилици да га поново користимо, али и да заштитимо објекат од даљег пропадања. То је најважнији објекат у селу, јер се у њему налазе Месна заједница и Месна канцеларија, Дом здравља, биоскопска сала, а ускоро ћемо почети и реконструкцију дела где ће бити смештена апотека - казао је Станишић. По његовим речима, другом фазом радова предвиђена је тотална реконструкција објекта што подразумева санацију санитарног чвора, зидова, плафона, прозора, врата, као и водоводне, канализационе и електричне мреже. Ж.Балабан

ЗАПОСЛЕНИУГРАФИЧКОМПРЕДУЗЕЋУНАЈАВИЛИГЕНЕРАЛНИШТРАЈК

Радницибрину за„Будућност”

ЗРЕЊАНИН: Запослени у зрењанинском графичком предузећу „Будућност” најавили су да ће сутра ступити у генерални штрајк, јер нису успели да ступе у преговоре са послодавцем око исплате заосталих зарада, које нису

добијали од марта. Они захтевају и исплату регреса, топлог оброка и путних трошкова од новембра 2009. године. Председник одбора Синдиката индустријских радника Војводине у „Будућности” Срђан Субић, један од тридесетак прео-

сталих радника у овом предузећу, вели да већ дуго на посао долази стопирајући на путу, а последњу плату од двадесетак хиљада динара примио је зимус. - Све радне задатке запослени извршавају уредно и на време, али

плату не добијају. Ретко успевамо да се сретнемо са директором који на посао долази из Новог Сада каже Субић. Штампарија која је годинама била понос Зрењанина и пословала у систему ИПК „Серво Михаљ”

у приватизацији је изгубила углед, а радници страхују да нема изгледа да ће га икада више повратити. - Уместо дијалога, послодавац нам само поручује да слободно можемо да узмемо радну књижицу и напустимо фирму. Након оснивања Синдиката индустријских радника Војводине у фирми, направљена је „црна листа” радника који су се учланили. Неки су пребачени на друга, лошија радна места, а неколико колега добило је упозорење пред отказ уговора о раду - тврди Субић. По његовим речима, у „Будућности” се већ дуже време налазе инспектори рада и стално пишу решења о утврђеним неправилностима и подносе прекршајне пријаве. Субић каже да је најзанимљивије од свега што послодавац уредно плаћа казне, али не и зараде запосленима. Штавише, уплаћује им и порезе и доприносе. Пословодство „Будућности” до сада се није огласило у јавности по питању најављеног генералног штрајка и тврдњи синдикалаца о стању у предузећу. Ж.Балабан

ИНФОРМАЦИОНАТЕХНОЛОГИЈА УВРШАЧКОМДОМУЗДРАВЉА

Електронски картониодјануара ВРШАЦ: Руководство Дома здравља у сарадњи са ресорним министарством реализовало је у Вршцу амбициозан пројекат „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС” којим се стварају услови за свеобухватну здравствену евиденцију података сваког житеља ове општине. Државни секретар у Министарству здравља др Периша Симоновић истакао је значај овог посла и оценио да вршачПодмлађенкадаршидскихдавалаца ка здравствена установа спада РЕДОВНААКЦИЈАШИДСКОГЦРВЕНОГКРСТА у ред оних које су предњачиле и међу првима у Србији успешно завшиле пројекат ДИЛС. Кад буде завршен јединствен систем ће обухватити 1766 здравствених пунктова, што ШИД: Прошлог петка одржана нам је стручни сарадник Милан Бадомова здравља, сеоских амбује акција добровољног давања крви бић. ланти и других установа из Председник комисије ове акције у Шиду. Представници Завода за примарне заштите, те апотетрансфузију крви из Сремске Ми- Слободан Бућко каже да је измекарских установа. тровице прегледали су 89 људи њена пракса да после акције сваки Крајни циљ је електронски вољних да дају крв, од којих је 69 у давалац добије сендвич и чашу создравствени картон који ће томе и успело. Међу њима је било и ка. Овај пут подељени су пакетићи представљати најсавременији четворо нових давалаца. И међу са лекарски прописаном храном коначин у пружању квалитетних двадесетак одбијених било је мла- ја је понуђена даваоцима. здравствених услуга како у Током године Шиђани имају видих који су први пут дошли да дају локалу тако и у врхунским ше оваквих редовних акција и две крв. здравственим установама Ср- Ово је седма акција у којој до- акције за омладину. Међу младима бије. бровољни даваоци крви из наших увек има нових давалаца, оних који То ће смањити гужве у амместа учествују. Показало се кроз долазе први пут, да се придруже булантама, омогућити елекдосадашње акције да након прегле- старијим колегама. Тако се подмлатронско заказивање прегледа, да лекара око 20 одсто људи вољ- ђује кадар добровољних давалаца у установе ће се ослободити них да дају крв из неког оправданог општини која осим централног месилних писанија и других разлога тог дана то не може учини- ста обухвата још 18 села. препрека из свакодневне Д.С. праксе. ти. Тако је било и овог пута - рекао

Важноједаима новихдавалаца

Директорка Дома здравља у Вршцу др Родика Петку рекла је да систем обухвата 21 сеоску амбуланту, три пункта у граду и у потпуности покрива велику територију општине. Створени су услови да 271 радник успешно пружа здравствене услуге за укупно 52 хиљаде становника, омогућен је брз приступ свим подацима о здрављу пацијента, а ових дана је у току стручна обука свих учесника у руковању новом технологијом. Све ово, нагласила је Петку, иде у прилог нашим пацијентима, јер се квалитет здравствене заштите и лечење могу пружити само на основу свеобухватне слике њиховог здравственог стања, што се овим пројектом и добија. Како је рекла кординарка пројекта Нада Теодосијевић, у овај пројекат је уложено 41 хиљада евра, уграђена су 33 персонална рачунара, 17 штампача, два најсавременија сервера, 14 бар-код читача и 20 читача картица, а лекари ће почети да га примењују од јануара. Сви подаци из тог картона биће доступни само онима који су директно укључени у лечење грађана, па ни медицинске сестре неће имати приступ без налога лекара. Р.Јовановић

НОВЦЕМ ИЗ БУЏЕТАСОМБОРА ЗАПОСЛЕНИПРОФЕСОРИ

Наставафизичког запредшколце СОМБОР: Пет професора физичког васпитања и Александра Перовић, директорка Предшколске установе „Вера Гуцуња”, јуче је у Скупштини града Сомбора потписало уговоре о ангажовању младих просветних радника на пословима стручног сарадника - педагога за физичко васпитање. Професори физичког васпитања ће бити ангажовани на рок од годину дана, уз могућност да, после добијања сертификата, заснују и стални радни однос. Потписивању уговора, омогућеног ребалансом овогодишњег градског буџета, присуствовао је и градоначелник Сомбора НемањаДелић, који је честитао просветарима изабраним кроз конкурсом који је спровела сомборска Предшколска установа. На пословима стручних сарадника,

педагога за физичко васпитање, ангажовани су: Тамара Бањанин, Синиша Лазић, Дејан Зекић, ВојиславДубравац и ДаркоБауер. - У животу младог човека важни датуми су они везани за дипломирање, односно завршетак школовања и заснивање радног односа. Локална самоуправа је о томе много водила рачуна и одлучила да овим кадроовима омогући да помогну малишанима у Предшколској установи, који ће њиховим ангажовањем много добити - казао је Делић. Директорка ПУ Александра Перовић, нагласила је да ће ангажман младих професора представљати најбољу превенцију у третману све израженијих деформитета кичменог стуба код најмлађих Сомбораца и Сомборки. М.Миљеновић

Пријемстудената уСкупштини општинеИриг

Подршказадесет иришкихстудената

ИРИГ: Најбољих десет студената са територије општине Ириг добили су и ове године финансијску помоћ - по 20 хиљада динара. Тим поводом уприличен је пријем код председника општине ВладимираПатровића и његовог заменика ЗоранаКнежевића. - Настављамо сарадњу са најбољим студентима желећи да наградимо њихов рад и труд и да им покажемо да су нам важни. План нам је да најбољим студентима обезбедимо да заврше и приправнички стаж овде, а све са циљем да млади стручњаци остану у свом родном месту - казао је Петровић. Помоћ је додељена на основу конкурса, а најбољих десет који су и добили новчана средства су Милена Јоцић, Бојан Стојковић, Срђан Радуловић, Јелена Пан-

тић Тамара Јањић и Игор Хорват из Ирига, НаташаТомић,Јелена Трбош Милица Котур и ДрагицаКривокућа из Врдника. Ј.А.


vojvodina

ponedeqak14.novembar2011.

ПОЗНАТИСЛИКАРИИВАЈАРИУБАЊИЈУНАКОВИЋ

Миленијумскилегат АПАТИН: У простору бање Јунаковић отворена је изложба радова 15 уметника који су протекле седмице учествовали у Ликовној колинији „Миленијумуметници граду Апатину”. - Значајна уметничка дела настала на овој колонији предста-

тиоцима овог лепог града -рекао је Никола Вукосављевић, академски вајар који је за време колоније израдио бисту Николе Тесле. - Не знам по који пут у овим просторима настају дела уметника различитих генерација и

НиколаВукосављевићсабистомНиколеТесле,израђеномна апатинскојколонији

вљаће трајан легат града Апатина и биће доступна широком аудиторијуму и многобројним посе-

естетских опредељења,али из године у годину дела која овде настају су све значајнија и озбиљ-

нија.Иако је реч о колонији Миленијум -Апатин веома ме је обрадовало да то није значило да нам се ограничава избор тема, да наширадовинисустрого ограничени на Апатин.Поредосталог и то је био разлог што су створена дела изузетног нивоа - рекао је Здравко Мандић,учесник колоније. Отварању изложбе присуствовао је велики број љубитеља уметности, а председник општинеАпатиндрЖиворад Смиљанић нагласиоједаћеновонасталирадовикраситии здање Скупштине општине и остати генерацијама које долазе. У ликовној колонији „Миленијум-Апатин” учествовали су Радуле Бошковић,  Драган и Тања Вишекруна из Новог Сада, академски вајар из Београда Никола Вукосављевић, Пал Дечов из Опова, Дарко Јовановић из Осијека, Зоран Круљ и Јанош Месарош из Београда, Здравко Мандић из Новог Сада, Дејан Миливојевић из Јагодине,Невена Радојчић из Београда, Станко Родић из Новог Сада, Томислав Сухецки из Вршца, Зорка Церовић из Београда и Шандор Шлајф из Ветерника. Колонију је организовала Скупштина општине Апатин уз суорганизаторе Бранку и Милоша Мандића. Ј.П.

ПАСТИРСКИДАНУМУЖЉИ

Публику одушевили словеначки бичеви

МУЖЉА: Минуле суботе у Мужљи, зрењанинском приградском насељу, одржан је шести по реду „Пастирски дан”. Манифестацији коју организује месно Удружење кувара аматера и неговалаца традиције, присуствовало је неколико стотина гледалаца. Ове године приредба је имала међународни карактер, јер су међу учесницима су били и неговаоци традиције из Словеније и Украјине. Манифестацију је отворио најстарији бичевалац из Мужље Иштван Мари, а овом приликом одржано је и традиционално такмичење у кувању овчијег паприкаша. Изабрани су и најбоља домаћа ракија и колач,а најатрактивнији догађај, по обичају, било је надметање у вештини руковања бичем. Публику су посебно одушевили гости из Птуја, који су приказали огромне бичеве са којима су некада чували винограде од нежељених посетилаца. У културно-уметничком програму наступили су фолклорни ансамбли из околине,а манифестација се завршила традиционалним пастирским балом. Циљ манифестације је очување традиције чувања стоке.О томе бригу нарочито воде Мужљанци,јер се на мужљански рит,сваког дана, све до новембра, на испашу истера око 350крава. Ж.Б.

ИштванМари,најстаријиучесник

Вештинаруковањамачем

Тепихусвимбојамајесени БЕЧЕЈ: Крајем маја и почетком јуна Улицом Герберових шири се опојни мирис липовог дрвореда, током лета бујају зелени травњаци у липовом ладу,а сада је прострт тепих у свим бојама јесени, исткан од лишћа вишедеценијских стабала. Призор за истинско уживање и шетњу. Тако кошава, колико год да нам је непријатна ових дана, нијеуспеладанаружи једнуоднајлепшихбечејскихулица. В.Ј.

c m y

12

dnevnik


crna hronika

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

13

TE[KASAOBRA]AJNANESRE]AUVR[CU

Trojepoginulo,petoro povre|enoudirektnomsudaru

NASILNI[TVOUCRVENKI

Staracbrutalno pretu~en Andrija Jovanovi} Kajo (1927) prona|enjeju~eubesvesnomstawu usvojojku}iuUliciSaveKova~evi}a109uCrvenki.Nesre}nistaracprona|enjenagivezan,doksu uku}iukojojstanujesambilividni znakovi premeta~ine {to ukazuje da je bio `rtva provalnika koji su verovatno tra`ili neke dragocenosti. Jovanovi} je primqenju~euOp{tubolnicuuVrbasu,gdesunamreklidajeutrenutku prijema bio `ivotno ugro`en. - Pacijent je primqen u stawu {oka s vidqivim znakovima hipertermije odnosno promrzlog stawa.NalazisenaodeqewuIntenzivne nege i nekoliko puta je otvorioo~i.Rendgenskisnimcisu pokazalidanemapreloma,alipacijentimavidqiveoguqotinepo laktovima i kolenima – re~eno namjesino}uvrbaskojbolnici. Nesre}nistaracjeprona|enju~e u toku dana, ali jo{ uvek nije poznatodaliseincidentdogodio

uno}iizme|upetkaisuboteili subote i nedeqe. U Policijskoj upravi Sombor nam je potvr|eno da je Jovanovi} brutalno pretu~en,ali,kakosurekli,uciquistragenemogudadajuvi{einformacija. Prema re~ima kom{ija nesretnog starca, provale u wihovom krajuuop{tenisuretkost. - Kajo `ivi sam, od kada mu je pre nekoliko godina umrla `ena. Imadve}erkekoje`iveuCrvenkiikojegaredovnopose}uju.Nije bolestan i pokretan je, ba{ u petak popodne sam ga videla kad je ~istio li{}e ispred svoje ku}e – pri~ajednaodkom{inicaJovanovi}a. Crven~ani ka`u da ne znaju za{to je ba{ Jovanovi} bio `rtva provale, s obzirom na to da je skromno`iveo,ali,dodajuoni,izgleda da provalnici u posledwe vremenebiraju`rtvekoje}enapasti. M.Kekovi}

INCIDENTBEZPOSLEDICA,IZME\UBE^EJA IBA^KOGGRADI[TA

Tone{e}ernerepe istresenenaput Te{ki kamion s prikolicom,registarskihoznakaIvawice,prosuojeusubotuoko18 sati nekoliko tona {e}erne repe na putu Be~ej – Ba~ko Gradi{te. Do neplaniranog istovara slatkog korena do{lo je ili zbog dotrajale prikolice ili nepa`we voza~a kamiona kojem je, kako se nezvani~no saznaje, saobra}ajna policija neposredno pre toga napisala dve prekr{ajne prijave – za vo`wu po gradu i pored jasne zabrane kao i za nepropisno

odsilineudaraudariojeuku}u izapaliose.Sre}om,onikojisu bili u autu su pre toga su iza{li, pa je izbegnuta jo{ ve}a

“korse“ i tako izvukli tela postradalih. De`urni istra`ni sudija VesnaIvkovi}-Bobi} ka`edajo{

seizjaveakteranepoklapaju.Bi}e biti uzeti uzorci iz krvi i mokra}evoza~a„korse“,dokzbog po`aranijemogu}euradititeh-

nijepoznatkrivaczaovutragediju,jersuistra`neradweutoku. - Jo{ nismo utvrdili ko je upravqao autom „polo“, jer nam

ni~ki pregled automobila „polo“ - isti~e sudija Vesna Ivkovi}-Bobi}. R.Jovanovi}

Ostaciautomobilaposleudesa

tragedija.Intervencijomvatrogasaca uga{en je po`ar na „polu“, a zatim su pripadnici spasila~ke ekipe isekli krov „

„DNEVNIKOVA” TEMA FALSIFIKATIUSRBIJI:ODPO^ETKAGODINEZAPLEWENOOKO4.000LA@NIHNOV^ANICA

Hiqadarkeipetstodinarke najvi{ese{tancuju Ubrzonakonhap{ewa{estorice oosumwi~enih za seriju pqa~ki na podru~ju Novog Sada istog dana, u protekli petak, u sklopu akcije, policija je otkrila u Ulici cara Du{ana {tampariju s kompletnom aparaturom, {tampa~ima i bojama zakojesesumwadasukoristili za proizvodwu falsifikovanih

i do deset odsto u prometu. Za dolarjeovajprocenatpopojedinim procenama i ve}i ponekad. La`nenov~aniceseredovnoizdavajaju i uni{tavaju, ali falsifikatori ih stalno ubacuju nanovo. Pramazakonu,svakigra|anin bi trebao da prijavi krivi~no delo koje se goni po slu`benoj

Prema wenim re~ima pro{le i ove godine na podru~ju Ju`noba~kog okruga u falsifikovanim evrima predwa~e apoeni od 100,aliovegodinenijeihzate~enopuno,dosada{est.Trend je da su proturaju nov~anice od 500do1.000dinara.Proturajuse tamo gde je velika frekvencija qudi: pijaca, pekare, benzinske

du`nosti, pa se to odnosi i na falsifikovawe.Policijaizdajepotvrdezaprivremenooduzet takavnovac,aonsedostavaqau Narodnu banku Srbije, jedinoj ovla{}enoj za ekspertizu koja }e utvrditi da li je se radi o falsifikatu. -De{avasedaaparatizaprepoznavawa falsifikata u mewa~nicu otkriju la`nu nov~anicu,adanaknadnobankautvrdi daseradioispravnoj.Evrinisu aktuelni kao proteklih godina, auglavnomseproturajudinarii tove}imdelomhiqadarkeaprate ih ove godine gotovo upola petstodinarke. Veliki broj takvih nov~anica prona|u se prilikom predaje dnevnog pazara u bankuusve`wevimanovca.Qudiuglavnomneznajukakosuse falsifikati na{li kod wih i retki su slu~ajevi da neko opi{eosobuodkojejedobilaneispravan novac. Obi~no je proturilo nova~nicu NN lice i to neko koje odgovara opisu mno{tavaqudi.Izgledadagra|ani nemajuobi~ajdaproveravajukusur, ve} ga direktno strpaju u xepilinov~anik,afalsifikatenijete{kootkriti-ka`eza „Dnevnik” inspektor odseka za suzbijawe privrednog kriminala u novosadskoj Policijskoj upraviVeraNikoli}.

pumpe, radwe i poqoprivrednici su na meti kada prodaju ve}e koli~ine robe Retko se uvali

no{ewe velike koli~ine {e}ernerepe,javilajeRadio-televizijaVojvodine. Voza~ kamio je, kako izve{tavaRTV,me|utim,nastavio put ba{ kao {to nije stao ni kada je {e}erna repa prosto pokuqalaizprikoliceve}je tou~inioteknakonnekoliko stotina metara. Na sre}u, nikonijestradaouovomneobi~nomudesuukojemsuhitnoreagovali i saobra}ajni policajcialiivatrogascikojisu spralirepusaputaposle~ega jesaobra}ajnormalizovan.

DRAMAOSNOVACAPLANINARSKESEKCIJE IZLAZAREVCA

SaOv~arplanine spaseno100|aka

Okostotinuosnovacaizplaninarskih sekcija dve osnovne {kole iz Lazarevca i wihovi nastavnicipreksino}suzalutali u {umi na planini Ov~ar, odakle su bezbedno evakuisani tekkadajeuvelikopaomrak. Glavni~uvarza{ti}enogprirodnog podru~ja Ov~arsko-kablarskaklisuraGoranNikoli} rekaojeju~eTanjugudajepreksino}oko18satiod~uvaraMiroslava Bojovi}a dobio obave{tewe da se u useku-siparu na oko200metaraiznadmagistralnogputa~uje`amordeceividi svetlucawe baterijskih lampi, po~emujezakqu~iodasuseizgubili u planini. Uskoro su iz zalutale grupe i sami zatra`ilipomo},pajeodmahformirana ekipaplaninara,kojajekrenula premauseku. - Zbog opasnosti od odrona obrazovan je lanac spasilaca, koji su gotovo iz ruke u ruku preuzimali i spu{tali u podno`jemladeplaninareiwihove nastavnike-kazaojeNikoli}. Direktor Osnovne {kole „DuleKaraklaji}”izLazarevca MiroslavDavidovi}ju~e jeuizjavi  Tanjugu objasnio da je na

Triosobesupoginuleapetih jelak{epovre|enousaobra}ajnoj nesre}ikojasedogodilauVr{cuokotrisatauno}iizme|usubote inedeqe.Udirektnomsudaruna uglu ulica Ivana Milutinovi}a iSremskenalicumestapoginulu susupru`niciS.M.(75)iQ.M. (70)iwihovasaputnicaV.C.(58), dok je wen suprug C. S (62) s te{kim povredama rebra i unutra{wimkrvarewempreba~enubr{a~kubolnicu. U drugom automobilu je bilo petoro mladih Vr{~ana, starosti od 16 do 22 godine. Dvoje od wihjepro{lospovredamaglave inalazeseubolnici,amaloletna devoj~ica je povredila ruku, doksuostalizadobililak{etelesnepovrede. Nezvani~nosesaznajedasuse poginuli Vr{~ani vra}ali sa svadbe i kretali se Sremskom premaBreguitadasesudarilis automobilom koji je i{ao popre~nomUlicomIvanaMilutinovi}a.Posledirektnogsudara wihov „opel korsa“ je udario i izvalio banderu i potpuno se smrskao.  Drugi automobil „polo“,kojijeu~estvovaousudaru,

planinarewubilo46u~enikaiz te{kolei50-ak|akaiz{kole „MihajloMladenovi}”izDudovicekodLazarevca.Poredwih, bili su i nastavnici, ~lanovi Planinarskogdru{tva„Vis”iz Lazarevca, Planinarskog dru{tva„Kablar”iz^a~ka,au{umususeuputilioko17sati. KakojekazaoDavidovi},sputasuskrenulikadaje~lan„Kablara”slu~ajnopogre{ioputi odveoihudeostazekojajestrma pa su iz bezbednosnih razloga odlu~ilidapozovupomo},kako decunebiizlagalirizicima. -Nismozalutaliimoglismo dasevratimo,alijemrakuveliko pao, a staza je bila strma pa smoodlu~ilidabizadecunajbezbednije bilo da pozovemo pomo} koja je stigla oko 21 sat i posletogasmokrenulinazadza Lazarevac - kazao je direktor {kole. Me|uu~enicimanijebilopanike,kaojeDavidovi}dodaju}i dasuupomo}pritekliplaninaridru{tva„Kablar”,pripadnicipolicijeivatrogasci. Akcijaevakuacijeje,kakoka`e, protekla u najboqem redu i bezproblema.

Krivotvorenanov~anica

nov~anica. U toj radionici {tancovale su se la`ne nov~aniceodhiqadudinara. Nelegalna {tamparija za hiqadarke prona|ena je i pre oko dve oko dve godine u [apcu. Prilikom li{ewa slobode izgrednika,presvegaonihkojipeteqaju s drogom, nije neobi~no daseprona|ula`waci.Takoje protekle sedmice, dva dana pre pomenute akcije, pri hap{ewu dvojeNovosa|anapodsumwomda sustavqaliuprometnarkotike, pri pretresu stana, uz oko 40 grama heroina, zate~eno i vi{e la`nihnov~anicaodpo20evra. USrbijijeodpo~etkagodine zapleweno izme|u 3.700 i 4.000 la`nih nov~anica, od toga najvi{e onih od 500 dinara, samo ne{to mawe hiqadarki, dok je onihod5.000tek72komada.Kod evraubedqivopredwa~efalsifikati u apoenima od 50, a kod ameri~kogdolaraod100. Uju`nojBa~kojovegodinedo pro{logpetka,zaplewenoje110 la`nih nov~anica, 80.500 dinara,910evrai100ameri~kihdolara.Ovebrojkemoguza~asdase zna~ajno izmene, dovoqna je samo jedan uspe{na akcija za to. One se obi~no pripremaju dugo. Neke prepostavke govore da su stalnouopticajula`nenova~anice,adanekadmo`edaihima

ve. Vaqa napomenuti da nov~anicemawevrednostilak{eprolaze.Ovegodinenijebilofalsfikovanih nov~anica od 5.000 dinara. One privla~e pa`wu i ne vi|aju se tako ~esto, dok papirnaod500dinara}epro}ipunolak{eibezkontrole-navodiNikoli}eva. Proturawemnov~anicasebave naj~e{~e dileri narkotika, prevarantiisocijalnoosetqivagrupakojaimaveomarazra|enu {emu za ove mu}ke. Ranije je dostaovakvihnov~naicadolazilo iz inostranstva iz {tamparijauBugarskoj,Rumuniji,AlbanijiiBosni,alisadaihimai u Srbiji.  U tom poslu postoje nivoi od proizvo|a~a, prodavacanaveliko,distributerapado onih na posledwih koji uvaquju la`wake.Kakoseprolazenivoi takosecenanovcapove}ava.Na izvoru, kada se proizvede, falsifikat ne ko{ta vi{e od dvadesetak odsto od vrednosti ispravnogapoena. Jedan [ap~anin je uspeo da prevaridesetinestarijihNovosa|ana s izrazito lo{e ura|enim falsifikatima koje izgledajutakodajete{kopoverovati daihjenekoponudio,aponaro~ito primio. Okrivqeni se te-

Kakoprepoznatila`nedinare Bojala`nihdinaraseuvekrazlikujeodoriginala.Falsifikatisuble|iilisuo~qivodre~avijihnijansi.„@ivahnijesu nego{totreba”. Kvalitet papira je mo`da od presudnog zna~aja. Falsifikovanehiqadarkesusuvi{eglatkeikrute.Vodeni`igdodosadanijeuspe{noprekopiran,aivertikalnanitposredininov~anice falsifikatori nisu uspeli da provuku,  pa se ne mo`e zaka~itinoktomve}jenatommestufotokopija. Hologramumestodasepresijavajeobi~nosivematboje,obja{wavana{asagovornicaunovosadskojPolicijskojupraviVeraNikoli}.Onanavodidabigra|anikojido|uuposedfalsifikovanenov~anicetrebalodapredajuuzpotvrduunajbli`oj policijskojstanici,gdesesa~initislu`benabele{kaotome. Onikojitou~ine,netrebadasepla{ekrivi~nogprogona,dok oosobekojisusvesnetogadaimajula`nunov~anivcu,bezobzira o kojem apoenu je re~, poku{avaju da je stave u promet ~ine krivi~nodelo,napomiweNikoli}eva. vi{enov~anica,aliutimslu~ajevima se stvara atmosfera hitnosti i brzine i to u ve~erwim ~asovima, sumraku. Obi~no se predajujednapojedna. - Nema pravila, falsfikati mogudasepojavesaistimserijama, ali i razli~itim. Pre nekolikogodina,na{apolicijaje zaplenila 23.000 dolara, svi su imaliidenti~neserijskebroje-

reti je predavao „prekre~ene” nov~anicedabivrationavodni dugbli`wimatihqudi,alipri tomeonjekobajagijeimaosamo takvu krupnu nov~anicu koja bi trebalodapredstavqa500evra, dok su mu oni vra}ali kusur u pravimdevizama.Ina~e,izokoline[apcadolazeneretkofalsifikati,ka`uupoliciji. M.Vuja~i}


RePORTA@e

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik

c m y

14

RUSKE AKADEMcE OD SIBIRA DO URALA [QIVOVIcA PRIVUKLA STUDIRAWU SRPSKE KUhIWE

Pucaju kosti kad ba}u{ke stegnu tudentiAleksandarVinogradov,izsibirskoggrada We`nevartovksa, ZemfiraZamalutidovaSterlitamakasa Uralu, prvi ruski akademci koji su upisali na beogradskoj Vi{oj hotelijerskoj{koliodsekgastronomija, od po~etka studija. ve} tre}u godinu su nerazdvojni sa Apatincem Arsenije Kne`evi}. Bilo je sasvim podrazumqivo da imdebitanskiprovodvanprestonicebudeba{uwegovomzavi~aju.

S

milipovratakuBeograd.Naravno, na slasno i masno nije se te{konavi}i. -PrilikomprvogsusretaAleksandar mi je tako sna`no stegnuo rukudasammisliokako}emikostipolomiti.Nzletelomije’oladi brate’, na {ta se on nasmejao, iakotadanijeznaonijednusrpsku re~ - prise}a se upoznavawa za pam}eweArsenije,kojitandemuiz Rusijepoma`eusavladavawusrpskog,onodwihu~iruski,azajedno

NemaSibirrekukao{tojeDunav

Slobodnedaneprovodepecaju}inaDunava,ulovjepotpunonebitan jer se na trpezi familije Kne`evi}kaovozovismewujudoma}i specijaliteti, poput patke saprelivomod{qiva,mesnirolat, bosanski lonac i neizostavni ribqi paprika{ sa doma}im rezenacima, pa se gostima i ne

pripremajujelanatakmi~ewimau zemqiiinostranstvu. Aleksandar je me|u najboqim kulinarimatre}egodinestudijai na Svetskom takmi~ewu kuvara u Turskoj, gde je i{ao samostalno, osvojio je bronzanu medaqu, a u Gr~koj sa ekipom {koli je doneo zlato.

–UZemfirinomrodnomgradu naUraluonaijasmosvojevremenoradiliurestoranu„Kadu{ka“, ~ijije{efkuhiwebioBeogra|anin Zoran Veqkovi}. Oboje smo prekowegazavolelisrpskukuhiwu, posebno sve vrste jela od paprike.Nakontogasmoseobu~avalipomnogimnacionalnimrestoranimauvelikimgradovimaRusije,~akijednomjapanskom,alina krajuodlu~ilidastudiramouSrbiji,jernasjetakuhiwanajvi{e odu{evila. Kao i {qivovica pri~a Aleksandar, koji  raspust koristidastekne{tovi{ekulinarskog iskustva a gostovawe na poznatomsplavu„@abari“omogu}iomujeli~nopredsednik{efova kuhiwa Srbije Uro{ Uro{evi}. Zemfira je odu{evqena i {to je „{iroke slovenske du{e„ na{latakodalekoodku}e. -Posvetili smo se studiju a na praksuidemoubeogradskeelitne restoranima. U Rusiju }emo tek kad zavr{imo doplomiramo. Ovaj izlet u Apatin nam je prva privatna poseta jednoj srpskoj porodici,aKne`evi}isunasprimili u svoj dom kao svoju decu -  ka`e Zemfira,kojuprijateqiodmiqa zovuZajca(zecnaruskom)iobja{wavaju}idajesrpskiboqesvladalaodAleksandra,jerpoti~eiz bilingvalne tatarske porodice, gde se osim ruskog govori tatarskijezik. Doma}inArsenije,ina~evi{estrukiprvakdr`aveuski-xetui

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

ad ti noga zebe, ti navuci zepe – probale su bri`ne majke (~e{}e bake) da pesmicom podsete decu kako zepa glavu ~uva. Mada ni {ubaru ne treba zaboraviti. Zepe su ne{to izme|u ~arape i cipele. Mogu se nositi na bosu nogu kao i ~arapa, ali biti i laka obu}a. Ali samo za suvo i ~isto. Kako se uslovno mogla shvatiti soba u ku}i nabija~i, a zimi. Dakle, dosta topla tamo kod pe}ke (paorske), ali i sa zemqanim podom koji vu~e toplotu iz nogu ~ak i preko krpare. Onim namazanim `utom zemqom, a ne patosanim daskama, {to je bio ba{ redak. Moglo se u zepama istr~ati i u gonk, ali samo ako je dr`an ba{ u suvom i ~istom jer tamo zna da bude i grudva blata, list sa cve}a, kakvo perce, mo`da ~ak i komadi} balege zaostao od neke klompe koja nije skinuta pre kratkog upada doma}ina po neku alatku. I ode wena udobnost i sigurnost {etwe po velikoj sobi. Dobro, bilo je i zepa za izlazak ~ak i u avliju, na {or. Te su bile potkrpqene, potkovane na tabanima starim {e{irom, neke ~ak i ko`om ise~enom od stare torbe, ~ak i damske dobijene od bogate ro|ake iz varo{i, a demodirane. U takvim zepama se moglo ~ak i na pijacu, ako je vreme ba{ lepo, suvo a sokak patosan, `utom ili obi~nom cigqom. Zepa je bila omiqena iz vi{e razloga i sigurno je da nikada ne}e biti zaboravqena i sasvim skrajnuta. Spada u one stvari koje seqani, a naro~ito sala{ari, izuzetno cene jer se mogu na~initi “tu kod nas”. Nisu kupovne. Dakle, jeftine su. Skoro zabadava. Ve{te `enske (nekad i mu{ke) ruke mogu za jednu no} napraviti zepe. Heklicom od vune. Nove ili stare. One od oparanog {trikova, yempera, ~ak i od starih vunenih ~arapa kojima su propali dowi delovi ali su sare jo{ jake. Po~ne se od prstiju i jednog ~vora, pa se hvataju o~ice ukrug, nahekla prvo deo {to pokriva prste i ris, onda se nani`e lanac dovoqno dug da obuhvati petu, a potom ispuni i deo budu}eg |ona. Na kraju se ja~om vunom, ili duplim vezom, op{ije otvoreni deo zepe da boqe dr`i, da ne spada. Dok ispri~a{ kako se zepa hekla, ona ve} gotova! Istina, zepa je ipak nekako de~ja i `enska obu}a. Naro~ito su slatke zepe za bebe. I svrsishodne. Bebe jo{ ne hodaju, ne moraju da paze kuda gaze, a zepe im ~uvaju nogice. Babe, strine, tetke, pa i starije sestre, u`ivaju u da bebama prave zepe. Osim ru`i~astih i svetloplavih, za “seku” i “batu”, heklaju ih u predivnim kombinacijama svih, naro~ito veselih bo-

ZemfiruiAleksandraugostioArsenije

pet puta finalista Svetskog prvenstvauovomatraktivnomsportunavodi,trudiosedaprijateqimapriredigostoprimstvozapam}ewe. - Bio sam na takmi~ewima u mnogim zemqama sveta, upoznao mnogevr{wake,alisumi,eto,Rusi,postalinajbli`i.Aleksandar obo`ava pecawe te smo najvi{e vremena provodili na Dunavu, a odu{evilisugaiba~kipejza`i. Naredne godine }emo opet da se usidrimo na apatinskim splavo-

vima-ka`eArsenije,kojisafakultetskimkolegamave}planira i zajedni~ku budu}nost. - Nadamo seda}emoposle{kolovawauspeti da na|emo posao na kruzerima gde se gastronomska ume}a dobro pla}aju,dazaradimozatrigodine dovoqno i zajedni~ki otvorimo restoran u Srbiji ili Rusiji, sasvimsvejedno-optimistajeArsenije. Wegova majka Slobodanka je trudi da pripremi za goste {to raznovrsnijusrpskuhranu.

-Svetrojesuve}sadaizuzetni kuvari, ali da se ne hvalim, imamijaiskustva,tesetrudim da ih nau~im jelima koja do sad nisu probali. Eto, odu{evili suse{nenoklama,koje,istina, nisu pravo srpsko jelo, ali se me|unamapre~animadavnoodoma}ilo - veli gospo|a Kne`evi}idodajekakojeimalatremu, o~ekuju}i utiske budu}ih kulinara sa zvani~nom fakultetskomdiplomom. Jelisaveta Prel~ec

KAD BUKOV^ANI MUTE, ISPADNE KAJGANA ZA GINISA

Zepe ili ni ~arape, ni prava obu}a ja. Na kraju ih ukrase gombicom od vunice, koja se tako|e prave za~as. Ne{to daqe ro|ake zepama su – belenzuke. To su kra}i ili du`i rukavi s rupama na oba kraja, koji se navla~e preko redovnih rukava da dodatno greju zglavkove ili ~uvaju zaponce od prqawa. Ne{to sli~no onim crnim navlakama {to su ih patentirali svojevremno ~inovnici u Americi. Samo u veselim bojama jer su belenzuke vi{e bile moda nego potreba.

Za svaku godinu hri{}anstva po jedno jaje o{lo vreme da svaka na{avaro{,seloizaselak ima fe{tu kojommo`edasepodi~i.Razne „ijade”okupiraletranzicio- nuSrbiju,makardaqudijednomugodinimalko„izduvaju ventile”. Tako je na sala{kom nasequ Bukovac, onkraj Sombora, napravqena najve}akajgananaBalkanu,a mo`ebitiinasvetu,{toje te`eproveritikadje„Kajganijada”proteklabezrigoroznih Ginisov evidenti~ara. Razbili i umutili Bukov~ani ravno 2011 jaja, taman kolikojegodinaodHristovogro|ewa,pa napravilikajganudajojnemaravne. - Zaovolikukajganenamtrebapetnaestak minuta, ali i oko 6 kila masti,dvelitreuqaine{tovi{eodki-

D

le soli - „odaje” recepturu Radomir ^oni}, jedan od organizatora „Kajganijade”.-Sli~naseodr`avaiu@iti{tu,alidalekosmomiodwih.Wihovakajganaima„svega”hiqadujaja,dok

na{asvakegodineporasteza pojedno-ponosanjenasvoje drugareikom{ijesakojima ve}nekolikogodinaunazadi pravinesvakida{wufe{tu. Samakajganaseumutu„direkt” u tigawu koji bi lako mogaodaposlu`iionimveselim ro{tiqd`ijama u Leskovcu, ako `ele da naprave jo{ve}u„Ginisovu”pqesku, jerjepre~niknajve}egtigawa u dr`avu cela dva metra, patizame{awekajganekao varja~a najboqe poslu`i alaskoveslo.Atakvisumajstori glavni kuvari sa Bukovca, gospoda sala{ari ^oni}, GradinskiiTodorovi},dajetolikakajgana pojedena i br`e neg’ {to je spravqana. M. Miqenovi}

NAJSTARIJE STAMBENO ZDAWE U SREMU SAMO [TO NE PADNE NA MAGISTRALU

Turski turbani su nekad paradirali po Irigu Malo ozbiqnija obu}a od zepa su – po~ne. Isto samo za suvo vreme (ili jak mraz), ali od vaqane vune, dakle krojene i {ivene. Omiqena oprema Slovakiwa (Totica) koje ih maestralno i prave. Potom dolaze papu~e. @enske jo{ raznovrsnije od pomenutih de~jih zepa, jer su vekovima usavr{avane da privla~e. Izgledom i klepetom. Crvene, grimizne, plave kao nebo i more, a sedefaste, sjajne, maltene biserima ukra{ene. I skupe jer ih prave majstori. Isto kao i mu{ke, koje su, ka`u, nekada bile mnogo te`e i ja~e nego sada, sa |onovima ispuwenim smesom gline i sena sve radi stabilnosti i udobnosti. Papu~e su jo{ zgodnije za no{ewe od zepa. Nema sagiwawa da ih obuje{, nema pretli ni {nirawa, vezivawa ma{ni na {eput. Samo gurne{ nogu na pravo mesto i pravac – {or. Kad su, jedared, pitali Lalu za{to toliko voli papu~e, naru~uje na vreme nove kod papu~ara i stalno ih nosi, odgovorio je: Zato nosim papu~e {to sam ja ovde kod ku}e! Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu “Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

asred Iriga stoji najstarije stambeno zdawe u Sremu, jedno jeodnajdrevnijihuVojvodinii me|u retkim sa~uvanim iz doba dok je otomanskavlastdobacivalaprekoSave iDunava.Na`alost,Turskaku}a,kakoje me{tanizovu,posvemusude}ine}ejo{ dugo,jersamo{tosenijesru{ila. - Pretpostavqa se da je podignuta u vremevladavineTurakaovimkrajevima, dakleodMoha~kebitke1526.doKarlova~kog mira 1699, kada je Irig, sude}i prema zapisima poznatog putopisca Evlije^elebije,biozna~ajnokulturno, privrednoiadministrativnosredi{te. UtovremeIrigjebionastawenuglavnom muslimanskim `ivqem, imao 2000 ku}a,biosedi{te„vojvodiluka“nateritorijiSremskogsanxakaijednogoddeset kadiluka Srema – obja|wava direktorZavodazaza{tituspomenikakulture u Sremskoj Mitrovici Qubi{a [ulaja - Ku}a je progla{ena za spomenik kulture u okviru Starog jezgra Iriga 1974,dokjeodlukomIzvr{nogve}aVojvodine 1991. ~itava celina progla{ena kulturnimdobromodvelikogzna~aja. Zadana{weoronulostawesviupu}eniuproblemkrivepresveganere{eni imovinsko-pravni odnosi. Naime, ku}a jemawimdelomuvlasni{tvuOp{tine,

N

-Naobjektusuposledwihnekolikodedok je ve}inski privatni suvlasnik nezainteresovan da svoj grunt proda Op- cenijara|enemaweadaptacijekojesude{tini ili ga obnavqa. Ina~e, dnevno limi~no izmenile wegov prvobitni izpored ku}e, koja je tik uz M21, najfre- gled.Na{Zavodjenekolikoputareagovao kventniji put u Srbiji, protutwi oko 200.000 kamiona i automobila, Ako ikada bude izgra|ena obilaznica oko Iriga,ku}ane}ebitinatako prometnommestu,naravnoako dotadastarinaopstane. - Ona se definitivno vi{e ne mo`e sanirati, ve} je potrebnodasesru{iizidavernereplika.Direkcijizaimovinu smo podneli zahtev da preuzmemoku}u,jersepojavio zainteresovaniinvestitor,sada~ekamoodgovor–ka`eprvi ~ovekIrigaVladimirPetrovi}. U mitrova~kom Zavodu tvr- „Turskaku}a”centarIriga„krasi” dedasenemo`epouzdanoutvrditikoja ioformiostru~nakomisijakojajeutvrjejebilaprvobitnanamenaobjektapo- dilamereneophodnodasezdaweza{titi dignutog u strog centra nekada{we ka- oddaqegpropadawa,me|utim,zavi{enisabe.Pretpostavqasedagajekoristila smonadle`ni–zakqu~uje[olaja. mesnauprava,{topotvr|ujeisameksteAlinakontogagotovodanimistrija rijer.Naime,fasadajepotpunosvedena malteranijedodatanaku}u,zidanujo{ ibezvidqivogukrasa,alijesamozdawe uvremekadsuturbaniifesoviparadisolidnozidanoodcigleipokrivenona ralipoFru{kogorskimvaro{icama. ~etirivode. J. Anti}


dru[tvo

dnevnik

USRBIJIOKO35.000SAKUPQA^ASEKUNDARNIHSIROVINA

Legalizacijomukinuti izrabqivawe USrbijisesakupqawemsekundarnihsirovinabavi8.000porodicailioko35.000qudiodkojihje navi{e Roma, pokazuju podaci Mre`e 22, organizacije gra|anskog dru{tva „Zelena inicijativa”. Prema analizama, sakupqa~i sekundarnih sirovina prikupe 75 odsto otpada koji se trenutno reciklirauSrbiji,aliiporedtoga, iako je trgovina sekundarnim sirovinamavrloprofitabilnagrana,onispadajuurednajsiroma{nijihstanovnika. Ukazuju}i da posao koji sakupqa~iradespadaugrupufizi~ki najzahtevnijih,izMre`eisti~uda oni ~ine veoma va`nu kariku u lancu upravqawa otpadom i da je zatoneophodnodaseradinapovezivawu,osna`ivawuilegalizacijiwihovograda. - @ivotni vek prose~nog sakupqa~aje46godina.Onutokuradnogdana,kojitrajeido11sati,bez pla}enih vikenda, praznika, godi{wih odmora i bolovawa, prepe{a~ioko19kilometara,azara|u-

jeod10.000do15.000dinaramese~no - ka`e Mi{o Babovi} iz Centra za razvoj socijalnog preduzetni{tva koji je jedan od ~lanova Mre`e. Onjeistakaodajepolo`ajsakupqa~a dodatno ote`an zbog ~iwenicedaihve}inanemaodgovaraju}asredstvazarad-radnoodelo,za{titne rukavice, bezbedno transportnosredstvo,aliniodgovara-

ju}e mesto za privremeno skladi{tewe i razvrstavawe prikupqenogotpada. Iako 90 odsto svih sakupqa~a ~ineRomi,Babovi}isti~edasene smezanemariti~iwenicadame|u sakupqa~ima ima i pripadnika svihdrugihnacijakoje`iveuSrbiji. -Prose~ansakupqa~jeRom,neobrazovan,~estobezli~nihdokume-

natakoji`iviiradiuve}imgradskimcentrimaunelegalnojineu- slovnojku}iudivqemnasequ-rekaojeBabovi}.Onupozoravaida sakupqa~i,uogromnojve}ini,rade uzonisiveekonomije. - Otkupqiva~i im pla}aju nerealnoniskecenepriotkupu,nemaju garancije o fer merewu i uslov da {tedwom finansirawu nabavkunoveopremezarad,nemaju pristup povoqnim mikrokreditnim start-ap linijama, nemaju regulisano socijalno, zdravstveno i penziono osigurawe - rekao jeBabovi}. Onnavodiidapostojesamodve mogu}nosti za individualne neformalne sakupqa~e, a to su programi zapo{qavawa u postoje}e recikla`nekompanijeiprogrami osnivawa novih socijalnih predu- ze}a. -Obamodelaimajurealnu{ansu akoseuwihovupripremuirealizacijupartnerskiukqu~ecivilni, javniibiznissektor-rekaojeBabovi}.

KVALIFIKACIONASTRUKTURAZAPOSLENIHINEZAPOSLENIH

Tr`i{teradatra`i obrazovaneradnike Nakonocenestranihinvestitora, iznete u “ Beloj kwizi” da je obrazovna struktura zaposleni u SrbijiveomanepovoqnaQubisav Orbovi}, predsednikSavezasamostalnih sindikata Srbije demantovaojezvani~nustatistikukojom se, kako isti~e, `ele radnici u Srbijipredstavitikao“lewinepismen narod”. Zvani~ni statisti~ki podatak daje osnovnu {koluzavr{ilo376.827radnikauSrbiji,slu`idasepotcenivrednost rada u Srbiji, a wime se i vre|a narodSrbijei`elidaseprika`e da je kvalifikaciona struktura lo{a,ocewujeOrbovi}. - Taj podatak je neistinit i do wegasedo{lojerposlodavciradnike prijavquju da imaju samo zavr{enoosnovnu{kolukakobina tu osnovicu pla}ali poreze i doprinose–tvrdiOrbovi}dodaju}i dajeobjavqivaweiizno{ewetakihpodatakaujavnostpritisakda seplateuSrbijismawe. Orbovi} je naveo da su, prema zvani~nim statisti~kim podacima,u2010.godiniodukupnogbroja zaposlenihbezosnovne{kolabila16.994radnika,asanepotpunom zavr{enom osnovnom {kolom 156.100.Dakle,ukupno173.084radnika bez ili sa nedovr{enom osnovnom {kolom. Ako se na taj brojdodajuionikojidanasradesa osnovnom {kolom onda }e prosta ra~unicapokazatidastraniinvestori nisu mnogo “omanuli” kada su tvrdili da je u Srbiji veliki brojradnikasaosnovnom{kolom.

Pogotovojemnogotakvihujavnom sektorugdejo{uvekzazaposlewe nije odlu~uju}a stru~na sprema ve} ne{to drugo, dok ih je u privatnom sektoru znatno mawe jer poslodavac za svoj novac uzima kvalifikovaneistru~neradnike. DajeplatauSrbijimalatonijesporno,aliupravojeftinaradna snaga jesto ono ~ime je ova dr`ava re{ila da privla~i strane investitorekojidolazeizzemaqa u kojima diploma o zavr{enoj nekoj {koli nije odlu~uju}a  niti sigurna ulaznica u firmi. Oni

toliko nezaposlenih koji imaju ve}u kvalifikaciju  da im preti realnaopasnostdaostanubezradnogmesta. No,kodnasnijesamoproblem samokakvanamjekvalifikaciona struktura 1,7 milina radnika, jer oniipakudana{wate{kavremenaimajuradnomestaikakvatakva primawa,  ve} i to {to oni koji ~ekajudado|udoposlanemaju~ime da iza|u pred gazdu. Naime, jedan od kqu~nih problema dana{wenezaposlenostiuSrbiji,koja je najve}a u Evropi, jeste nizak

Radnacrno Samilionipoonihkojinisuzavr{iliosmoletkui350.000 nepismenih,apodatkejeizneloMinistarstvoprosveteinauke,realnojete{koo~ekivatibr`ezapo{qavaweiporast`ivotnogstandarda.Jer,dobardeowihve}danasiliprimaili~ekasocijalnupomo}oddr`avejeruovimvremenimakadabezposlaostajuionisafakultetskomdiplomomzawihlep{eg`ivotanema.Mogupovremenodo}idonekogsezonskogiliposlana crnougra|evinarstvu,komunalnimdelatnostima,javnimradovimaaliotrajnomradnommestunemanipri~e. tra`e prakti~no znawe i spremnostdaseradibezradnogvremena izamalepare.Jer,uve}inievropskih dr`ava ~ak i radnici sa osnovnim obrazovawem moraju da bi o~uvali radno mesto da se usavr{avaju,sti~unovaznawaiprate trendoveustrucijersvakozaostajawezna~igubitakposla.Pritom oni sami ula`u u svoje dodatno obrazovawesvesnida}eihkonkurencija”progutati” odnosno da je

obrazovni nivo qudi koji su na evidenciji tr`i{ta rada. Tre}inaod750.000nezaposlenih,koliko ihjenaevidenciji,nemazavr{enu ni sredwu {kolu i prakti~no su bez ikakvih kvalifikacija. Bez kvalifikovanihradnikesenemo`ebitikonkurentanizatoseve} godinama obe}ava da }e se podi}i obrazovninivonezaposlenih,ali i ~itavog stanovni{tva jer svega oko {est procenata populacije

imafakultetdokuuzemqamaEU oniznosivi{edesetinaprocenatasatedencijomstalnograda.Poredtre}inezaposlenihkojinemajuzavr{enuosnovnu{kolu,dakle imaju ili osnovnu ili ~ak ni wu, na tr`i{tu rada ima i preko 40.000visokoobrazovanihodnosno safakultetskomdiplom,alionom koja se ili ne tra`i na tr`i{tu ili je veliki broj {kolovanih za istozanimawe. Stru~wacitvrdedajeobrazovni nivo nezaposlenih u direktnoj koleracijisaop{timnivoomobrazovawa celokupne populacije jer podacipokazujudajekodnas1,3milionastanovnikakojiupi{u,alinikadnezavr{eosnovnu{kolu.^ak imamoi233.000onihkojisepotpisujuprstom.Madapove}awepismenosti formalno nije ulaznica za EUSrbijaseipakpreosamgodina zvani~no obavezala da }e do 2013. prepoloviti broj nepismenih, a za tonamjeostalojo{svegadvegodine. Poku{ava se preko {koli za osnovno obrazovawe odraslih opismeniti stanovni{tvo, a pogotovo onikojiplanirajudaidunatr`i{teradaipoku{ajudana{uradno mesto,atosusvistarijiod15godina,alijebrojonihkojiidaqezaobilaze {kole ogroman a samim timiwihova{ansadasebilokad zaposle mala ili skoro nikakva. Zbogtogasmoido{liusituaciju danamjedanasteksvaki{estiradno sposoban stanovnik zaposlenih doksusvidrugi,izdr`avanalica. Q.Male{evi}

SLABAEKONOMIJAUZROKODLASKASTRU^WAKA

Otvaraweradnihmestazadr`ava najboqe Najboqi visokoobrazovani mladiqudi}eidaqeodlazitiiz Srbije,jerjeonajednaodnajsiroma{wijih dr`ava u Evropi, koja pritomenemasluhadavi{eula`e u nauk  u i stvori boqe uslove za ostanak takvih qudi, ocewuju predstavnici prosvetne struke. Rektor Univerziteta u Beogradu prof. Branko Kova~evi} izjavio je da se procewuje da je u posledwih 20 godina Srbiju napustilo okopolamilionagra|ana,adaje dr`ava odlaskom najboqih izgubilaoko12milijardievra. -Odlaskomnajboqihstru~waka i mladih diplomaca Srbija je mnogo izgubila, jer se godinama ulagalo u wihovo obrazovawe, a sadaoniradeudrugimdr`avamau kojima pla}aju porez - rekao je rektorKova~evi}. OnjedodaodajeSrbijajednaod najsiroma{nijih dr`ava u Evro-

pi, a da jedino jaka ekonomija i privredna mogu da uti~u na otvarawenovihradnihmesta. -Jedino}emootvarawemnovih radnihmestazadr`atinajboqe,a tumogudapomognuiinvestitori koji }e u wih ulagati - dodao je Kova~evi}. Rektor je napomenuodaje„Srbijastaraineobrazovana i da dok u svetu zemqe imajuod40do60odstomlade,visokoobrazovane generacije, mi imamo40odstonepismenih”. Rektor je dodao da na primer Nema~ka u ovom trenutku tra`i oko400.000in`ewera,koji}eraditinamodernimtehnologijamai inovacijamaitosvekakobitazemqa poboq{ala bruto nacionalnidohodakzajedandodvaodsto. Kova~evi}jeistakaoidamladinau~niciuSrbijinemajuuslove kao u inostranstvu za obavqawe nau~no-istra`iva~kog rada, i

dajeitojedanodrazlogawihovog odlaska. Dasujakaekonomijaipreduze}akojaotvarajunovaradnamesta, aliive}aizdvajawaunaukuuslovidasenajobrazovaniji kadrovi zadr`e, potvrdio je i ministar prosvete i nauke @arko Obradovi}. „Ponekad se zahtevi tih qudi pojednostavquju i svode samo na novac. Razgovarali smo sa mnogimaodwihidokjezanekogva`no pitawedaimdecadobijumestou pred{kolskojustanovi,zadrugeje to bezbednost okru`ewa u kojem se`iviilimogu}nostdabududeo nekeistra`iva~kejediniceiu~estvuju u nau~nom projektu”, kazao jeministarObradovi}. Premawegovimre~imadokle god ne budemo osna`ili privredu, postoja}e trend „odliva mozgova”.

-Javnapreduze}auSrbiji,visoko{kolske ustanove i privatne i dr`avnemorajudaula`uifinansirajuistipendirajunajboqe,apo zavr{etku{kolovawadaimobezbedeposao-istakaojeObradovi}. Onjepodsetiodajetrendodlaska radne snage sa ovih prostora po~eopre40godinaidokjetada odlazila nekvalifikovana radna snaga, danas odlaze visokoobrazovni. Obradovi}jeistakaoidaranijih godina, kada je privreda bila ja~apitaweodlaskanajboqihnije imalotakvudimenziju,jersumladi,krozrazli~iteprojektetokom studijave}bilianga`ovani. -Posledwihdecenijasepromenilastrukturaonihkojiodlazei sadimamosituacijudaimladikojizavr{efakulteteodlazejerne mogudasezaposle-oceniojeministarprosvete.

ponedeqak14.novembar2011.

15

UNOVOMSADUZAVR[ENFESTIVALTAKTONS

Najuspe{nijiRadio RumunijeiRTS Prigodnom sve~ano{}u i dodelom priznawa najuspe{nijim takmi~arimauStudijuMusubotupopodnezavr{enjeovogodi{wi,trinaestiporedu,festivalnajboqih radijskih iTVtonskihostvarewa Taktons, prire|en u organizaciji Radio difuzne ustanove Vojvodine,kojijetokomproteklesedmice u Novom Sadu okupio brojne tonmajstore, predstavnike javnih medijskih servisa iz jedanaest zemaqa.Uzu~esnikeizSrbijenaovoj manifestaciji u~estvovali su i predstavnici javnih radiodifuznihustanova izSlovenije,Bosne iHercegovine,RepublikeSrpske, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske,kaoitakmi~ariizMa|arske, Slova~ke,AustrijeiizRumunije. Po ve} ustaqenoj tradiciji, centralnisegmentovemanifestacije bilo je takmi~ewe najboqih radijskihitelevizijskihtonskih snimaka,nakojemjeovegodinegodine u~estvovalo 136 snimaka, od toga115uradijskoji25uTVkonkurenciji,razvrstanihu14razli~itihkategorija.Poukupnombroju osvojenih nagrada u radijskoj konkurenciji ove godine najuspe{nijisubilipredstavniciRadio Rumunije,takodajeovojmedijskoj

ku}i dodeqena Velika nagrada Taktonsa,autelevizijskojkonkurenciji najboqi ukupni plasman osvojilisutonmajstoriRadioTelevizijeSrbije,kojojjetako|edodeqeno specijalno priznawe. Zapa`ene uspehe postigli su i tonmajstori RTV-Radio Novog Sada: DarkoVarga pobediojeukategoriji snimaka horskih a-kapela izvo|ewa bez publike, Du{an [evarli} osvojiojeprvomestoukategorijisnimakajavnihmuzi~kihizvo|ewa,aukategorijigovornihsnimaka i dokumentarnih programa pobedili su Zlatoje ^olovi} i AleksandarMarkovi}. Uztakmi~arskiprogram,festivalTaktonsobuhvatiojeiinternacionalnuizlo`buaudioopreme, kaoistru~napredavawa.Uokviru Taktonsa odr`ane je i tribina o budu}nostiradiodrame,kaoiprva Me|unarodna konferencija iz akustikeitonsketehnike,prire|enausaradwisaFakultetomtehni~kih nauka, na kojoj su predstavqeni novi pristup i metodi re{avawaproblemaneujedna~enosti zvu~nih nivoa razli~itih programa, emisija i audio snimaka, koji seve}primewujuuEvropi. B.Hlo`an

ZREWANINSKISAVETZARAVNOPRAVNOSTPOLOVA

Mu{karcizaposeli rukovode}amesta

@enesuuve}inina~eluGradske uprave u Zrewaninu, wenih odeqewa i stru~nih slu`bi, ali jesvega{estpripadnicaovogpola na rukovode}im mestima u javnimpreduze}imaiustanovama,au sastavu Gradskog ve}a, od 14 ~lanova,samojejedna`ena,re~enoje nakonferencijizanovinarezrewaninskog Saveta za ravnopravnost polova i ostvarivawe jednakihmogu}nosti,odr`anojuGradskojku}i. Predsednica Saveta Nada Sporin podsetilajenatodajeop{tinaZrewaninjo{2004.godine,kao jednaodprvihuSrbiji,formirala Komisiju za rodnu ravnopravnost, koja je radila do uvo|ewa Privremenog organa, 2006. godine. – Sada{wi Savet, na neki na~in, nastavqa aktivnosti koje je zapo~elatakomisija,i~inigasedam ~lanova, od kojih je jedan iz nevladinogsektora.SavetjeusvojioPoslovnikoradu,auizradije akcioni plan, strate{ki dokumentkoji}edefinisatidaqedelovawe tog tela. Lokalna uprava podr`ava rad Saveta i o~ekujemo da}ena{eaktivnostibitipomognute i kroz odre|ena buxetska sredstva – istakla je Nada Sporin.

Wena zamenica Dragana Mihaqevi} najavilajeda}eSavetpratitipredstoje}iizborniprocesi staratisedabuduispo{tovanezakonskekvotenalistamaupogledu zastupqenosti oba pola, kao i da nakonizboraoneva`epriimenovawima na mestima odlu~ivawa, kaoiusastavuSkup{tinegradai Gradskog ve}a. ^lanica Saveta i predstavnica `enskog udru`ewa “Zrewaninskiedukativnicentar” RadoslavaAralica izrazilajezadovoqstvo jer je nevladin sektor dobiopartneraskojimmo`erazgovarati o svim problemima koji seti~upolo`aja`ena. –Svesnismotogadajeuna{em dru{tvu `enski pol mawe zastupqen,akaoorganizacijakojaima dosta iskustva u radu na ekonomskimisocijalnimproblemima`ena, spremni smo i otvoreni da ih podelimo sa Savetom i u~estvujemousvimwegovimaaktivnostima –reklajeRadoslavaAralica. Pore~imaza{titnicegra|ana Dragane Radlova~ki-Grozdanov, formirawe Saveta ukazuje na to da pitawe rodne ravnopravnosti vi{enijesamodeklarativnogkarakteraiontrebadaradinare{avawu konkretnih, pojedina~nih problema mawe zastupqenog pola. @.Balaban

OBNOVQENAISKOPAVAWANALOKALITETU GRADKODBELECRKVE

Tra`esenova Dupqajskakolica Analizom ovogodi{wih arheolo{kihradovanazna~ajnijimlokalitetima bavili su se tokom dvodnevnog sastanka ~lanovi Sredwovekovne sekcije Srpskog arheolo{kogdru{tva.Okupilisu se u Gradskoj biblioteci u Beloj Crkvi, varo{i koja ba{tini najstariji registrovani muzej u Vojvodini. Zadoma}inejenajinteresantnijiradarheologanalokalitetu sela Dupqaja, koje je svetsku slavu steklo po pronala`ewu ~uvenih Dupqajskih kolica, jedinstvenog bronzanodobnog nalaza dvoje malih glinenih kola s bo`anstvom,kojavukubarskeptice. Prva arheolo{ka iskopavawa na lokalitetu Grad kod Dupqaje obavqenasu1972.godine,dabibila obnovqena tek 2002. godine. Osim sredwovekovnih slojeva iz periodaod 10. do17.veka, imainalazaizdrugiharheolo{kihepoha. Na osnovu prvih iskopavawa moglosepretpostavitidasenegdeu sredi{tu Grada nalazi crkva, a precizan polo`aj joj je ustanovqen tek 2006. godine. Tokom istra`ivawa preduzetih pro{le i ove godine, istra`ena je pribli`nopolovinajednobrodnecrkves

polukru`nomapsidomnaisto~noj strani.Naprostoruokojugozapadnoguglacrkveistra`enasu~ak64 grobakojadatirajuizme|u12.i18. veka. Na ovom lokalitetu arheolozisuprona{liokohiqadunov~i}a, a bilo je ma|arskog, engleskogiirskognovca.Analizasadr`aja pokazala je da je novac zakopan u vreme mongolske najezde 1241.godine. Na ovom lokalitetu istra`ivanjeideokojime{tanizovuVelikiProkop,gdepostojipraistorijskahumkavisinetrimetra,nad kojomjeusredwemvekupodignuta grobqanska crkva. Do sada su otkriveni temeqi krstoob  razne osnove.Rezultatidosada{wihistra`ivawa ukazuju na to da lokalitetGradkodDupqajemo`ebiti najve}earheolo{konalazi{te11. i12.vekauBanatu. Skup arheologa pozdravio je predsednik op{tine @eqko Crnogorac, a direktor Biblioteke DraganTanaskovi} uru~iojearheologuStanimiruBara~kom MonografijumuzejauBelojCrkvi,kao simbol zahvalnosti za sve {to je u~iniozatajmuzejisamgrad. M.Vitomirov


SPORT

ponedeqak14.novembar2011.

c m y

16

dnevnik

SVETSKIKUPZAODBOJKA[ICEUJAPANU

SVETSKOPRVENSTVOUDIZAWUTEGOVA

NaOlimpijadu saslede}egturnira Italija-Srbija3:0(29:27,25:19,25:20)

Savi}prvak isvetskirekorder Rade Savi} postao je prvak sveta GPC federacije u disciplini RAB ben~-pres u kategoriji preko 140 kg. I ne samo to, diza~ tegova iz Gorweg Milanovca je tom prilikom za 35 kg popravio dosada{wi svetski rekord i on sada iznosi 260 kg. Iako su wegovi rivali na SP u Republici Irskoj odustali nakon {to je on podigao 250 kilograma iz prve, Savi} je u tre}em poku{aju stavio ukupnu te`inu od 270 kg, ali nije uspeo da dodatno popravi rekord. - Mnogo su mi dr`ali teg na grudima i mnogo sam pravio pauzu izme|u poku{aja, bilo je dosta takmi~ara pre mene i samim tim nisam mogao da ostvarim `eqeni rezultat - rekao je Rade Savi}. Novog ~lana Partizana ve} u sredu o~ekuje naredno isku{ewe, poku{a}e da isto ponovi i u disciplini ben~-pres s opremom.

ZAZAVR[NIMASTERSULONDONU

Tipsarevi} izvani~norezerva Srpski teniser Janko Tipsarevi} zvani~no je dobio status rezerve za zavr{ni Masters u sezoni, ~iji doma}in }e biti London od 20. novembra. Tipsarevi} je fantasti~nim igrama u drugom delu sezone do{ao do 13. mesta na ATP listi, a od direktnog plasmana u London delio ga je boqi rezultat ove nedeqe u Parizu. Janko je trenutno deveti u trci za zavr{ni Masters, {to zna-

ti da budu u glavnom gradu Velike Britanije krajem slede}e nedeqe, za svaki slu~aj. Za sada je sigurno da }e Srbiju u Londonu predstavqati prvi reket sveta Novak \okovi} u singlu i Nenad Zimowi} u dublu. Pored \okovi}a, plasman na finale sezone ostvarili su: Rafael Nadal, Endi Marej, Roxer Federer, David Ferer, Toma{ Berdih, @o-Vilfred Conga i Mardi Fi{. Od svih wih, problema s povredama u posledwe vreme ima-

SapORO: Hala SC Hokaido, gledalaca: 3.500, sudije: Stal (SAD), Perez (Kuba). ITALIJA: Anzanelo, Barselini, Gro~e (l), De \enaro, Kostagrande 19, K. Boseti, Arigeti 7, Lo Bjanko 2, Del Kore 12, L. Boseti 4, \oli 21, Siworile. SRBIJA: Brako~evi} 13, @ivkovi} 3, Male{evi}, Molnar 5, Antonijevi}, Vesovi} 8, Bjelica 5, Ninkovi} 8, Ra{i}, Veqkovi} 17, ]ebi} (l), Popovi} (l). Maksimalnim porazom od Italijae odbojka{ice Srbije izgubile su i teoretske {anse da se na|u me|u prve tri reprezentacije na Svetskom kupu i da se iz prvog poku{aja plasiraju na Olimpijse igre u London. U posledwem me~u tre}e runde Italijanke su bile boqe, pre svega iskusnije, i zaslu`eno su ostala jedina nepora`ena selekcija Svetskog kupa. Agrupa Italija-Srbija Kina-Koreja Japan-Brazi

3:0 3:0 3:0

Bgrupa Argentina-Nema~ka Al`ir-Kenija DominikasnaR.-SAD

0:3 3:1 0:3

1.Italija 8 2.SAD 8 3.Kina 8 4.Nema~ka 8 5.Japan 8 6.Brazil 8 7.Srbija 8 8.Argent. 8 9.Domin.R. 8 10.Koreja 8 11.Al`ir 8 12.Kenija 8

23 21 19 18 16 12 11 9 8 4 3 0

8 7 6 6 5 5 3 3 3 1 1 0

0 1 2 2 3 3 5 5 5 7 7 8

24:3 21:4 22:10 21:8 18:9 16:16 14:16 9:17 11:18 5:21 4:22 3:24

Ima i dobre vesti za Srbiju. Prvi me~ u Japanu odigrala je na{a kapitenka Jovana Brako~evi} (dva seta) i uz potpuno izmewenu postavu uspela da namu~i jake Italijanke u prvom setu. Vodile

Italijanka Kostagrande sme~uje preko na{eg bloka

su Terzi}eve izabranice (najvi{e je bilo 13:7 u uvodnom setu), ali nisu uspele da dobiju set. Preko Kostagrande i \oli Italijanke su nadoknadile zaostatak i povele na razliku- 29.27. Propustila je Srbija tri set lopte za vo|stvo, s tim {to je na{a mlada postava platila danak u sudaru po

godinama skoro dvostruko iskusnijem sastavu. Drugi i tre}i set bio je samo stvar rutine za Italiju, jer su na{e devojke ostale bez snage, a ~ini se i malo motiva posle dobro odigranog uvodnog seta a izgubqenog. Na ovom susretu, uz Brako~evi}evu, dobar je bila i sredwi

bloker Stefana Veqkovi}, ali je, realno, Italija u ovom me~u bila prejak rival za na{u podmla|enu reprezentaciju. U posledwoj rundi Svetskog Kupa Srbija se seli u Tokijo, gde }e igrati sa Argentinom, Dominikanskom Republikom i Al`irom. M.R.

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

Zavr{ititakmi~ewesosmehom - Nismo imali re{ewa za igru Italije na ovom me~u. Poku{ali smo da se odupremo, u ovom trenutku kvalitetnijem protivniku, ali nismo uspeli da odr`imo dobar nivo igre u celom me~u. Preostaju nam jo{ tri utakmice i nadam se da mo`emo sa osmehom da zavr{imo Svetski kup - rekla je Jovana Brako~evi}.

- Italija igra sjajno ~itav turnir. U ovoj situaciji bilo je gotovo nemogu}e da pobedimo bez na{ih kqu~nih igra~a. Poku{ali smo sve, odigrali smo nekoliko dobrih utakmica i poku{a}emo, kao {to je Jovana rekla, da turnir zavr{imo sa osmehom. Imamo jo{ tri duela i nadam se da mo`emo da zavr-

{imo me|u prvih pet na Svetskom kupu - istakao je Terzi} Oba selektora su se slo`ila da sistem takmi~ewa na Svetskom kupu nije dobar, jer se u odbojka igra da se pobedi, a ne da se uzme set ili dva, tako da uz sve pobede na turniru opet ne morate da zavr{ite na prvom mestu.

VELIKANAGRADAABUDABIJA

Hamiltonslavio posleodustajawaFetela Ipak u Londonu: Janko Tipsarevi}

~i da je prva rezerva i ukoliko neki od tenisera odlu~i da presko~i London, ili ga povreda spre~i u tome, ima {ansu da se na|e na terenuDruga rezerva bi}e [panac Nikolas Almagro. I on i Tipsarevi} }e svakako mora-

li su \okovi} i Fi{, dok je Nadal propustio nekoliko turnira, pa postoji mogu}nost da Tipsarevi} zameni ba{ nekoga od wih. Zavr{ni Masters sezone na programu je od 20. do 27. novembra.

NARELIJUVELIKEBRITANIJE

Latvalapobedio, Lebslavio Voza~ Forda JariMati Latvala pobedio je na Reliju Velike Britanije, na kojem je Sebastijan Leb osvojio titulu, uprkos odustajawu. Latvala je na reliju sme{tenom u Velsu do{ao do prvog trijumfa posle vi{e od godinu dana, posle velike borbe upravo s Lebom. Francuz, koji je u petak posle odustajawa drugog voza~a Forda Mika Hirvonena obezbedio titulu, nije uspeo da zavr{i posledwi reli sezone zbog udesa koji je imao na prvom specijalu. Od po~etka relija Leb i Latvala su vodili veliku bitku, a iako je voza~ Sitroena imao prednost u prvom delu takmi~ewa, mladi Finac ga je pretekao pretposledweg dana. Latvala potom nije imao mnogo proble-

ma da zadr`i vo|stvo, po{to je Leb nai{ao na probleme ve} na startu posledweg dana, kada se sudario s jednim drumskim automobilom, koji je i{ao u nedozvoqenom smeru. Zahvaquju}i odustajawu Leba, Mads Ostberg u Stobart Fordu je do{ao do druge pozicije, ispred timskog kolege Heninga Solberga, koji se odupro napadima voza~a Minija Krisa Mika. Iza je sledio jo{ jedan voza~ Stobart Forda, ispred Ota Tanaka u privatnom Fordu. Leb je sezonu zavr{io s 222 boda, osam vi{e od Hirvonena, dok je tre}e mesto zauzeo drugi voza~ Sitroena Sebastijan O`ije. U poretku konstruktora, Sitroen je do{ao do titule s 397 bodova, dok je Ford sakupio 351.

Britanac Luis Hamilton za volanom Meklarena pobedio je na Velikoj nagradi Abu Dabija, pretposledwoj trci ovogodi{weg {ampionata Formule jedan. Hamilton je do{ao do tre}e pobede ove sezone, a 17. u karijeri. Drugo mesto osvojio je [panac Fernando Alonso iz Ferarija, a tre}e Hamiltonov sunarodnik i klupski kolega Xenson Baton. ^etvrto mesto pripalo je Australi-

jancu Marku Veberu iz Red Bula, a peto Brazilcu Felipeu Masi iz Ferarija. [esto i sedmo mesto zauzeo je dvojac Mercedesa Nemci Niko Rozberg i Mihael [umaher, osmi je bio wihov sunarodnik Adrijan Sutil iz Fors Indije, a do bodova u Abu Dabiju su jo{ do{li i Britanac Pol di Resta iz Fors Indije, te Japanac Kamui Kobaja{i iz Zaubera.

jedna, koja se vozi 27. novembra za Veliku nagradu Barzila. Ve} posle nekoliko krivina trke u kojoj je Fetel imao pol poziciju na wegovom bolidu je pukla zadwa desna guma i on je izleteo sa staze. Iako je uspeo da se vrati na stazu i stigne do boksa, nije nastavio trku, jer je utvr|eno da mu je bolid previ{e o{te}en, odnosno da mu je stradalo ve{awe desnog to~ka. To mu

Rezultati 1. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 1:37:11.886, 2. Alonso ([panija, Ferari) + 8.457, 3. Baton (V. Britanija, Meklaren) + 25.881, 4. Veber (Australija, Red Bul) + 35.784, 5. Masa (Brazil, Ferari) + 50.578, 6. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) + 52.317, 7. [umaher (Nema~ka, Mercedes) + 1:15.900, 8. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) + 1:17.100, 9. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) + 1:40.000, 10. Kobaja{i (Japan, Zauber) +1 krug, 11. Perez (Meksiko, Zauber) +1 krug, 12. Barikelo (Brazil, Vilijams) +1 krug, 13. Petrov (Rusija, Reno) +1 krug, 14. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1 krug, 15. Algersuari ([panija, Toro Roso) +1 krug, 16. Sena (Brazil, Reno) +1 krug, 17. Kovalainen (Finska, Lotus) +1 krug, 18. Truli (Italija, Lotus) +2 kruga, 19. Glok (Nema~ka, Virxin) +2 kruga, 20. Liuci (Italija, Hispanija) +2 kruga.

Voza~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 374, 2. Baton (V. Britanija, Meklaren) 255, 3. Alonso ([panija, Ferari) 245, 4. Veber (Australija, Red Bul) 233, 5. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 227, 6. Masa (Brazil, Ferari) 108, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 83, 8. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 76, 9. Petrov (Rusija, Reno) 36, 10. Hajdfeld (Nema~ka, Reno) 34, 11. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 34, 12. Kobaja{i (Japan, Zauber) 28, 13. Algersuari ([panija, Toro Roso) 26, 14. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 23, 15. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 15, 16. Perez (Meksiko, Zauber) 14, 17. Barikelo (Brazil, Vilijams) 4, 18. Sena (Brazil, Reno) 2, 19. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 1.

Konstruktori

Najbr`i na stazi Jas Marina: Luis Hamilton

Glavni favorit za pobedu, {ampiona Sebastijan Fetel iz Red Bula nije zavr{io trku u Abu Dabiju, tako da nije uspeo da zabele`i het-trik na ovoj pisti, po{to je najboqi bio u prethodne dve godine, a ne}e uspeti ni da izjedna~i rekord Mihaela [umahera od 13 pobeda u sezoni. Naime, Fetel je do sada osvojio 11 trka ove sezone, a do kraja {ampionata ima jo{

je bilo prvo odustajawe jo{ od pro{logodi{we trke u Koreji. Vo|stvo je od tog incidenta preuzeo Hamilton i odli~nom vo`wom uspeo da ga zadr`i sve do kraja trke i zaslu`eno pobedi. Ovo je Britancu bila prva pobeda posle vi{e od tri meseca i slavqa na Velikoj nagradi Nema~ke. Jedini koji je mogao da ga ugrozi bio je Alonso i to u prvom delu

1. Red Bul 607, 2. Meklaren 482, 3. Ferari 353, 4. Mercedes GP 159, 5. Lotus Reno GP 72, 6. Fors Indija 57, 7. Zauber 42, 8. Toro Roso 41, 9. Vilijams 5. trke, ali mu Britanac nije pru`io priliku da ga obi|e. Iza ovog dvojca vodila se borba za tre}e mesto izme|u Xensona Batona i Marka Vebera, a do kraja je boqi bio Britanac, pa je tako ovo bila prva trka ove sezone da jedan od voza~a Red Bula nije bio na jednom od tri stepenika pobedni~kog postoqa. G.M.


SPORT

c m y

dnevnik

REPREZENTACIJASRBIJEDOPUTOVALAUHONDURAS

DU[ANVLAOVI], V.D.PREDSEDNIKAFKVOJVODINA

Nazimu iodlasci idolasci

Fudbaleri Vojvodine koriste pauzu zbog obaveza reprezentacija da se {to boqe pripremezafini{prvenstva,ali iza~etvrtfinalnisusretKupaSrbijesJavorom.Ju~eimje trener Dejan Vuki}evi} dao slobodandan,adanasrad}ebiti nastavqen u SC „Vujadin Bo{kov”uVeterniku.Usubotu crveno-beli igraju veoma va`anprvenstvenisusretsaSmederevom, a u sredu (23. novembra) pred wima je mo`da i

Du{anVlaovi}

kqu~nime~ujesewojpolusezoni u kojem }e, u okviru Kupa, do~ekatitimJavora. Sigurno je da rezultatima nisuu~iniliono{tosuobe}ali na po~etku sezone. Plan je biodaseborezasamvrhusrpskom fudbalu, a Vojvodina je

utakmice o~ekujemo da tim osvoji minimum 10 bodova. Istinajeidasituacijanijetako dramati~na, po{to imamo gotovoidenti~nupozicijukao i u pro{lom prvenstvu. Me|utim,postavilismopredekipu vi{e ambicije i zbog toga je usledilaovakvaodlukaUpravnogodborakluba.O~ekujemoda }e na{ tim na prole}e igrati mnogo boqe i ve} sada mogu da najavimda}etokomzimebitii odlazakaidolazakaigra~a. U ju~era{woj sportskoj {tampi pojavio se intervju sabiv{imtrenerom Novosa|ana Zoranom Milinkovi}em. TimpovodomDu{an Vlaovi}jerekao: -Uintervjuujeizre~enopunokontradiktornih stvari. Posebno je ~udno to {tojeintervjupravio Qubi{a Pani}, ~ovekkojijebiodirektormarketingau FKVojvodinaikoji nije ispo{tovao ni minimumzahtevanovinarske profesije, odnosno nije pozvao da~ujeidrugustranu.Tujeizre~enagomila neistina i manipulacija. Uprava klubaimalabipuno toga da ka`e i kada je u pitawu autor teksta i kada je u pitawu trener,alisene}emospu{tatina tajnivo. U pomenutom intervjuu, izme|u ostalog, Zoran Milinkovi} je rekao i to da je podneo tu`bu Arbitra`noj komisiji FSSrbijeprotivVojvodine,a

Milinkovi}tu`ioFKVojvodina IakomujeuVojvodiniposopstvenompriznawubilolepo, ZoranMilinkovi}jeuintrevjuu„Sportskom`urnalu”rekao dajewegovrastanaksnovosadskimklubombioneminovan.A itu`baArbitra`nojkomisijiFSSprotivVojvodine. -Petipomesecinikoizklubanijena{aozashodnodame pozove i ponudi re{ewe kako bismo regulisali preostale ugovornestavke.Znamdatokao~oveknisamzaslu`io,ponajmawekaotrener.@alimzbogtoga,me|utim,unedostatkukomunikacijebiosamprinu|endapravdupotra`impredArbitra`nimsudomFSS-objasniojeMilinkovi}. trenutno peta, s velikim zaostatkomizavode}egPartizana i drugoplasirane Crvene zvezde.Sadajeciqdazimskupauzu do~ekanatre}emmestu,adase ondapoja~aipoku{a(ne)mogu}umisijuulovunaodbeglibeogradskidvojac. -^iwenicajeda}e,ukoliko ekipanebudetre}anapolusezoniineplasiraseupolufinaleKupaSrbije,usleditikazne - jasan je bio Du{an Vlaovi}, vr{ilac du`nosti predsednika FK Vojvodina. - To zna~i da u preostale ~etiri

zbog neizmirenih „ugovornih stavki”. - Mi u klubu nemamo nikakvihinformacijaotu`biZorana Milnkovi}a i za wu smo saznali upravo iz spomenutog intervjua.Kadasmoserastajaliipozdravqali,onsamjerekao da nema prema wemu nikakvihdugovawaodstranekluba. Povodom toga, u najkra}em roku,UpravniodborFKVojvodinaizda}ezvani~nosaop{tewe ukojem}enavestisve~iwenice-najaviojeVlaovi}. A.Predojevi}

Pobedajenajboqi lekzaprobleme Fudbalska reprezentacija Srbije stiglajeuHonduras,drugu bazu orlova tokom mini-turneje po Centralnoj Americi.SelekcijaSrbijejeu prvomme~upora`enaodMeksika sa 0:2, dok je drugi o~ekuje u no}i izme|u ponedeqka i utorka, od 2.30 po sredweevropskom vremenuprotivHondurasa. Bo{koJankovi}podolaskuu Honduras osvrnuo se na duel s Meksikomiistakaoo~ekivawa predsutra{wime~. -Nepamtimdasamigraoprotivtimakao{tojereprezentacija Meksika. Mislim da je u Evropigotovonemogu}evideti fudbaltogtipa,stolikoofanzivnogopredeqewa,ukombekovi doslovce igraju na mestu polu{piceva,a{toperidolazena mestobekova.Zaistajetobilo neobi~no, ba{ su nam mnogo problema napravili i potpuno zaslu`eno pobedili. Penal za doma}inanijepostojao,tunema dilemeitojemalobacilosenku na prijateqsku utakmicu. PosebnonasjesvepogodilapovredaDraganaMr|e.Na`alost, znamkakomujei`elimmubrz oporavak,alijenajbitnijedase {toprepomiris~iwenicomda jeponovopovre|enidasespremi psihi~ki za novi, te`ak povratak. Mislim da uprkos zaista te{kom trenutku, postoji dosta prostora i vremena da se poboq{ana{aigradoknepo~nume~evizabodoveukvalifikacijamazaSvetskoprvenstvorekaojeJankovi}.

GojkoKa~arnautakmiciuMeksiku

RadosavPetrovi}pri`eqkuje da predstoje}i me~ protiv Hondurasabudepo~etakpovratkasamopouzdawa u na{ nacionalni tim. - Mnogo se proteklih dana pri~aloipisaloopoverewujavnosti,alipresvegava`nojeda se vrati poverewe nas igra~a u

MLADAREPREZENTACIJASRBIJESUTRA USEVERNOJIRSKOJ

Zanimanassamouspeh Mlada fudbalska reprezentacija Srbije zatvori}e kalendarsku godinu u utorak utakmicom protivSeverneIrskeuKolerajnu u kvalifikacijama za Evropskoprvenstvo2013.godineuIzraelu.Razmi{qawautaboruorli}a iduusamojednompravcu-osvojititriboda. - Obe}awe koje sam dao jo{ na konferenciji, kad je objavqen spisak igra~a, ostaje isto - samo pobedaitribodainteresujunasu ovojutakmici.Odruga~ijemishodunerazmi{qamo.Pokvalitetu smoboqitim,totrebaotvoreno re}i,odnosnodokazatinaterenuizjavio je selektor mlade reprezentacijeAleksandarJankovi}. Optimizamkrasimladitim.To svedo~eire~inapada~aStefana [}epovi}a. - Posle nekog kriznog perioda irazmi{qawaonastavkukarijere,odnosnooizborukluba,ponovosamstigaonapriprememaksimalno skoncentrisan iskqu~ivo na fudbal. Sla`em se apsolutno da je me~ protiv Severne Irske odigranuseptembruuNovomSadu pokazaodasmozaistaboqitimi dasespravomnadamopobediuKolerajnu,odnosnonastavkuputaka Evropskom prvenstvu. Mislim da ovaj tim zaslu`uje u~e{}e na za-

FRAN^ESKOBALOTELIPONOSANNASINA

Marioodocadobioosmicu OtacreprezentativcaItalijeMarija BalotelijaFran~eskoizjaviojedajeponosannasina,jerjekona~nopo~eodaigra zatim.Balotelijuniorpostigaojegoli upisaoasistencijuupobediItalijeprotivPoqske2:0,abi}eureprezentacijii zanarednime~azura,kojiuutoraknastadionuOlimpikouRimudo~ekujuselekcijuUrugvaja. -Mariomeuvekposleutakmicezovei pitazami{qewe.Ovogaputasammu~estitaoioceniogasaosamodmogu}ihdeset poena, jer je igrao za tim - rekao je Fran~esko. Baloteliovesezoneigramnogoboqe,a nedavno ga je i selektor Italije ]ezare Prandelipohvalio,uzkonstatacijudaje tamnoputifudbalerkona~nosazreo. -Tra`iojedasuprugaijado|emouRim dagavidimo.Imam82godineiputovawe mo`edapredstavqaproblemzamene,ali

17

ponedeqak14.novembar2011.

MarioBaloteli

obe}aosammuda}ugaposetitiuMan~esteru.Zaslu`ioje-rekaojeBalotelijev otac. Fran~eskoiSilvijaBaloteliusvojilisuMarija1993.godine,po{towegovi biolo{ki roditeqi, iseqenici iz Gane TomasiRouzBarvuah,nisumoglidapla}ajuwegovole~ewe.

Stefan[}epovi}

vr{nomturniru,aliidemokorak po korak ka Izraelu - rekao je [}epovi}. UtakmicaSevernaIrska-Srbijabi}eodigranauutorakuKolerajnu,spo~etkomu14~asova. Orli}isudosadaodigrali~etiri me~a. Pobedili su Severnu Irsku(1:0)iFarskaOstrva(5:1) iimajudvaremija-sMakedonijom 1:1 i Danskom 0:0. Srbija vodi na tabelis8bodovaiz~etirime~a, drugajeDanskasasedambodovaiz tri me~a, sledi Makedonija sa 4 bodaizdveutakmice,SevernaIrskaima~etiribodaiz~etirime~a, a posledwa Farska Ostrva imajujedanbodizpetutakmica.

NEOBI^ANTRANSPARENTNAME^U VELS–NORVE[KA

Neigrajteza VelikuBritaniju FudbalskareprezentacijaVelsajesubedqivih4:1 pobedilaNorve{kuuprijateqskomme~uodigranom uKardifu,alijeutakmicuobele`iojedantransparent. Navija~i su istakli transpartent “No Team GB”,kojipredstavqaporukuzaGeretaBejlaiArona Remzija da odustanu od nastupa za fudbalsku reprezentacijuVelikeBritanijenaOlimpijskimigramau Londonu 2012. godine.Fudbaleri Totenhema i Arsenalasuranijeizjavilidarazmi{qajudaobukudres reprezentacijeVelikeBritanije.Jednagrupanavija~aVelsadobacivalajeBejluiRemzijuipriulaskuu autobusposleutakmicesNorve{kom. Fudbalska asocijacija Velsa je saop{tila da bi eventulaninastupRemzijaiBejlanaOIuLondonu mogaodauti~enawihovbudu}istatusureprezentaciji Velsa i da navija~i imaju pravo da izraze svoj stav,dokneugro`avajubezbednostfudbalera.

sopstvenemogu}nosti.Tojeprvi preduslov da bismo imali fudbalsku atmosferu u Srbiji kakva je vladala pre godinu dana. Nadam se da }e od me~a protiv Hondurasa po~eti serija na{ih pobedajersuonenajboqilekza sve. Umor je prisutan, dug put smopre{li,suo~iliseisavre-

PRVALIGA Mladost(L)-Sin|eli} Sloga(K)-Radni~ki(S) NoviSad-Be`anija Banat-Proleter DowiSrem-Kolubara Teleoptik-Srem Mladenovac-^ukari~ki Napredak-In|ija Radni~ki(N)-Ml.radnik 1.Radni~.(N) 15 2.Teleoptik 15 3.DowiSrem15 4.Kolubara 15 5.Sloga(K) 15 6.Proleter 15 7.Banat 15 8.NoviSad 15 9.Mladenov. 15 10.Be`anija 15 11.In|ija 15 12.Mlad.(L) 15 13.M.radnik 15 14.Sin|eli} 14 15.Radn.(S) 14 16.Srem 15 17.Napredak 15 18.^ukari~ki 15

9 8 7 8 7 8 6 6 6 4 5 4 4 4 3 2 2 2

3 4 5 1 3 0 5 4 4 9 3 6 4 3 6 8 8 4

1:0 2:0 0:0 1:2 3:0 3:1 3:2 2:1 2:0

322:1330 324:8 28 315:6 26 617:1725 515:1324 715:1624 416:1223 518:1722 521:2222 210:6 21 718:2018 510.1218 712:1616 818:2215 6 9:1515 514:1715 5 7:1314 914:3010

Uslede}emkolu(19/20.novembra)sastajuse:Srem-Mladi radnik,In|ija-Radni~ki(N), Proleter - Napredak, ^ukari~ki - Banat, Radni~ki (S) Mladenovac,Be`anija-Sloga (K),Kolubara-NoviSad,Sin|eli}-DowiSrem,Teleoptik -Mladost(L).

menskomrazlikom,alinematra`ewa alibija. Grb koji nosimo na grudima daje nam priliku da do`ivimo lepe i mawe lepe strane, kakve su na`alost, sada na sceni. Moramo da se skoncetri{emomaksimalnoiprona|emousebisnagudapobedimoHonduras-naglasiojePetrovi}.

SRPSKALIGA VOJVODINA Dolina-Dunav Zadrugar-Cement Senta-Ba~kaTopola Radn.([)-VeternikV. Vr{ac-Pali} ^SKPivara-Radn.(NP) Mladost(BJ)-Sloga(T) Kikinda-Tekstilac 1.Radn.(NP)13 2.^SK 13 3.Senta 13 4.Mlad.(BJ)13 5.Radn.([) 13 6.Kikinda 13 7.Tekstilac13 8.Dunav 13 9.Cement 13 10.Dolina 13 11.Pali} 13 12.Veternik 13 13.Sloga(T) 13 14.B.Topola 13 15.Vr{ac 13 16.Zadrugar 13

9 9 6 6 6 6 5 6 5 5 4 4 4 3 4 4

4 1 3 2 2 2 4 1 3 2 4 3 2 3 0 0

0 3 4 5 5 5 4 6 5 6 5 6 7 7 9 9

0:1 1:2 1:0 1:0 1:0 0:0 4:1 2:1

22:7 31 18:10 28 19:1821 18:11 20 14:13 20 18:20 20 14:1219 15:1719 13:1518 14:1917 16:15 16 22:19 15 12:16 14 8:13 12 9:16 12 17:28 12

U slede}em kolu (19/20.novembra) sastaju se: Veternik Viskol - Ba~ka Topola, TekstilacItes-Senta,CementKikinda, Sloga - Zadrugar, Radni~ki(NP)-Mladost(BJ), Dunav - ^SK Pivara, Pali} Dolina, Radni~ki ([) - Vr{ac.

Trijumf sigra~emmawe Dolina-Dunav0:1(0:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija N. Malixan(NoviSad),strelac:Kokir u 61. minutu. @uti kartoni: Ivani{evi}, To{kov, Tripkovi} (Dolina), Kokir (Dunav). Crven i karton: Kal ab a (Dunav). DOLINA:Aleksi}7,Mila{inovi} 7, Memovi} 6, Nedu~i} 6, O`egovi} 6, \okovi} 7 (Josimovi} -), Ivani{evi} 6, Staji}6,\akovi}7(To{kov-), Tripkovi}7,^i`ik7. DUN AV: Kne` evi} 7, @e`eq 6, Kalaba 6, Ilisi} 7, Javorac7,Kokir7(Vidakovi}-), Filipovi}7,Zogovi}6,Furtu-

la7(Gavrilovi}-),A{~eri}7, Jerkovi}7. U veoma tvrdoj i borbenoj utakmicegostiizStarihBanovacazaslu`enosugolomKokira u 61. minutu odneli tri boda iz Padine.Doma}ifudbaleriimali su inicijativu, ali jalovim napadima nisu uspeli da stvore ozbiqnijeprilikezagol.Gosti suuspeliod64.minutasadesetoricomigra~adasa~uvajugolpo{tojeKalabazbogdrugog`utog kartonanapustiteren.Broj~ana prednost igra~ima Doline ni{ta nije zna~ila, jer je golman Kne`evi} uvek bio na pravom mestu. B.Stojkovski


18

sport

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik

PRVALIGASRBIJE

Zrewanincipunomparom Potisje-Proleter2:5 KAWI@A: Sportska hala Bawa Kawi`a, gledalaca 100. Sudije: J. Buqov~i} (Subotica) i L. Bor{o{ (Senta). Delegat:G.Dedi}(Sombor).

66kg:Luka~evi}-[tefanek0:1 (tehn. tu{ u 3.minutu), 74 kg: Zeldi-Fiat0:1,84kg:MolnarBalo0:1,96kg:[uqok-Mijatov 0:1,120kg:Farago-Pe{i}1:0. Kawi`ani nisu vi{e od ~a-

lu. Zrewaninci su zaslu`eno slavili. Doma}ini nisu imali predstavnikau55kg,au60kgnijebilookr{ajajersugostipredali zbog povrede Marka Imbroweva. Reprezentativac Da-

lisuGoranFiat,TererBaloi BojanMijatov,madasuKawi`ani pru`ili solidan otpor. Posebno je bio neizvestan okr{aj ^abe [uqoka i Bojana Mijatova,kojijedobioMijatov.Uduelusuperte{ka{aKristijanFaragojebiouspe{nijiod@ivana Pe{i}aiubla`ioporaz. M.Mitrovi}

Odlu~ili superte{ka{i Senta-Randi~ki(S) 4:3

Davor[tefanekjebioubedqivprotivNikoleLuka~evi}a

Rezultati - 55 kg: Markovi} (Proleter) 0:1 bez borbe, 60 kg: Gazdag-Imbrowev1:0(predaja),

snog poraza mogli da ostvare protiv kvalitetnije ekipe Zrewaninakojapretendujenatitu-

vor [tefanek je dominirao protiv mla|anog Nikole Luka~evi}a,aserijupobedanastavi-

NAATINSKOMKLASI^NOMMARATONU

TrijumfiBubkera iElfne{e Marokanski trka~ AbdelkrimBubkerpobedio je na Atinskom klasi~nom maratonu, dok je u konkurenciji `ena naj-

goplasirani je bio Kenijac Semi Kipkosgei ^umba s mawe od dva minuta zaostatka za pobednikom. Tre}i je bio tako|e KenijacDanijelNderituGateru.

sekundi kasnije za wom je kroz ciq pro{la i Ruskiwa Kamila Kanipova. Atinski klasi~ni maraton tr~i se stazom od Maratonskog

SENTA: Sala O[ „Stevan Sremac”,gledlaca50.Sudije:R. A}i} (Kawi`a) i N. Nenadi} (Zrewanin).Delegat:M.Torbica(Zrewanin). Rezultati-55kg:Futo-[poqari} 0:1, 60 kg: Na| - Rizvanovi}1:0,66kg:Neme{-D.[tefanek1:0,74kg:Molnar-N.[tefanek1:0,84kg:[efer-Dokmanac0:1,96kg:TotRkman0:1,120 kg:Varga-Jurkovi}1:0. U neizvensom rva~kom me~u Sen}ani su ostvarili drugu pobedu,kojomsuprebrinulibrigu za opstanak. Posle vo|stva doma}inaod3:1,zahvaquju}ipobedama Sabol~a Futoa, Viktora Neme{a i Ako{a Molnara, Somborcisuuspelidaizjedna~e na 3:3, jer su iskusniji Slaven DokmanaciMilo{Rkmanbili uspe{nijiodAleksandra[eferaiOliveraTota.Odlukajepala u me~u superte{ka{a u kome jeZoltanVarganapoenesavladaoMilaJurkovi}a. M.Mr.

PRVAMU[KALIGA

Golmani blistali @elezni~ar-Jagodina 23:23(9:12) IN\IJA: Sportska hala, gledalaaca 100. Sudije: Risti} i Popov (Novi Sad). Sedmerci: @elezni~ar -, Jagodina 3( 2),iskqu~ewa:@elezni~ar6,Jagodina 8minuta. @ELZNI^AR: Kozomara 2, Savi} 1, Pavi} 6, Slijep~evi} 1, Duki} 1, [jakini} (1 odbrana, 1 sedmerac),Bali}3,Kri`anovski, Pavlovi}, Milojevi}, Pe{i} 1, Jezdimirovi} (22 odbrane), Mihajlovi},Pili}6,Pernar2. JAGODINA: Radisavqevi},M. Vujadinovi}, Trivi} 2, Mati} 7, Stevanovi},Avramovi}(9odbrana, 2 penala), Dra{kovi} (18 odbrana), Radojevi} 3, Popovi} 2, Ma.Avramovi}. Nere{enrezultatjenajrealniji ishod blede partije rukometa{a@elezni~araiJagodine.Jedinosugolmanipobraliaplauzemalobrojnih navija~a. Gosti su prvih 30 minuta re{ili u svoju korist,imalisutadanekoliko puta i tri gola razlike ( 7:10 i 8:11), alisusedoma}initrgliunastavku utakmice. Izjedna~ili su na 12:12,nekolikoputaprelazilisu u vo}stvo (20:18 i 22:20) da bi na kraju gosti zaslu`eno stigli do podeleplena.Doma}inisubiliu prilicidastignudopobede,imalisuposledwinapad,noodli~ni Dra{kovi}uspe{nojeintervenisao i rezultat je ostao nepromewen.Svetlefigurenasusretubilisu~uvarimre`eJezdimirovi} iDra{kovi}.Sudijskiparjedobrovodioutakmicu. Da.Vi}enti}

Realnapodelabodova VaradinBMGgradwa-Kolubara3:2 (25:17,25:14,20:25,21:25,15:13) NOVI SAD: Hala SC „Slana bara”, gledalaca250,sudije:Jankovi}(Ni{),Stevanovi}(Beograd). VARADIN BMG GRADWA: Mal~i}5,Radanovi}13,S.Jovi~i} 9, Iri~anin 19, Ra~i}, Mihajlovi} 14, Divac, Peri{i} 1, Stanimirovi} 1, J. Jovi~i} 7, Pu{owa(l1),Gaqak(l2). KOLUBARA: Jakovqevi} (l2),Mitrovi}1,Gaji}12,Stojkovi}3,Sredojevi}(l2),Vi}entijevi}, Stevanov 16, Grbi} 3, Bi{evac 20, An|elkovi}, Zlati}14,Atanasijevi}1. Odbojka{ice Varadina osvojilesudvabodauderbisusretu sKolubarom,alisuveomalako mogle do celog plena. Prva dva setavaradinkesudobilemuwevito, odigrale su bez gre{ke,

alisuseLazarev~ankeprobudileiuspeledasedomognuboda. Svejeuuvodnasetafunkcionisalokoddoma}ih.Dobarservis i prijem, te fanati~na odbrana zaslu`ni su za visoko vo|stvo.Raspucanesupopravilu bile Nevena Iri~anin i JovanaMihajlovi},aimalesupodr{kuusolidnojVawiRadanovi}. Kada je novajlija u ligi trebalodazavr{iposao,go{}e suproigrale. Predvo|ene Suzanom Bi{evac i Anom Stevanovi}, uspele su Lazarev~anke da izbore tajbrejki~akdado|ubli`epobedi. ImalajeKolubara13:12upetom setu, ali je Varadin uzvratiofinalnomserijom,apobedu jeasservisomzakqu~ilaJelena Stanimirovi}. M.Risti}

ZlatozaSila|ija

SAtinskogklasi~nogmaratona

Ve}aneizvesnostuciquvi|enajeu`enskojtrcigdejeElfne{eposle2sata,35minutai25 sekundi pobedila, a samo {est

poqadoAtine,kudaje490.godine p.n.e. Filipides tr~ao da bi doneovestsvojimsugra|animao pobedinadPersijancima.

BERNIEKLSTON,PRVI^OVEKFORMULEJEDAN

VerujemuBahrein, neiuOstin Prvi ~ovek Formule 1 BerniEklstonrekaojedaverujeda}etrkauBahreinubiti odr`ana slede}e sezone, alidanijesiguranzaVeliku nagradu SAD u Ostinu. Trka u Bahreinu nije vo`ena ove godine zbog nereda u toj zemqi, dok bi staza u Ostinu trebalo da ima svoj debi u {ampionatunarednegodine. -Za{tobismouop{testavqali Bahrein u kalendar akonismosigurnida}etrka mo}idabudeodr`ana-rekao jeEklstonuAbuDabiju.

Eklston je, ipak, izrazio pesimizampopitawupovratkaVelikenagradeSADukalendar prvi put posle 2007. godineinagovestiojeneslagawe me|u organizatorima trkeuOstinu. -Nebihsekladioda}ese trka u Ostinu odr`ati. Nadam se da }e biti vo`ena i sve }emo u~initi da se to i desi,alinemogudaka`emsa sigurno{}u.[toseti~eWujorka 2013. godine, nema nikakvihproblema-istakaoje Eklston.

BerniEklston

1. Partizan 2. Vojvodina 3. Metalopl. 4. Kolubara 5. Radni~ki 6. PKB 7. Jugovi} 8. Napredak 9. Naisus 10. C. zvezda 11. Rudar 12. Dinamo 13. Po`arevac 14. Obili} 15. Smederevo 16. Crvenka

8 8 7 8 7 8 8 8 8 7 8 8 8 7 8 8

8 6 5 5 4 4 3 3 4 3 2 2 2 2 2 1

0 2 1 1 1 1 2 2 0 1 1 0 0 0 0 0

0 0 1 2 2 3 3 3 4 3 5 6 6 5 6 7

262:21416 237:21114 215:17911 217:19811 195:177 9 209:217 9 203:202 8 223:225 8 243:261 8 179:173 7 188:208 5 219:234 4 207:223 4 190:214 4 181:205 4 206:232 2

Superliga(@) Radni~ki (BG) – @elezni~ar Jagodina – M. sport C. zvezda – Nopal

25:24 29:19 36:34

Prvaliga(M) @elezni~ar – Jagodina Proleter – Priboj Vrbas – N. Beograd Spartak – Zaje~ar Bane – Zlatar N. Pazar – Mladost TSK

23:23 23:19 29:28 24:25 31:31 35:30

Prvaliga(@) Radni~ki (Sv) – Metalac (Kv) Metalac (GM) – C. krst Ku~evo – Proleter Milenijum – Radni~ki

39:14 26:25 32:34 30:22

Drugaliga(M) Hajduk - Jedinstvo @SK - Somborelektro B. Karlovac - Apatin Hercegovina - Jabuka

37:32 26:28 30:30 30:30

Drugaliga(@) Apatin - Ravangrad Spartak - Spartak (D) Kikinda 2 - Lehel Vrbas - Temerin

27:24 21:37 43:33 26:29

VINER[TEDI[E@ENSKASUPERLIGA

SRBIJAGRANPRI-KUPZREWANIN2011

br`a bila Melaku Elfne{e iz Etiopije. Bubkerjestazupretr~aoza2 sata,11minutai40sekundi,dru-

Superliga(M) PKB – Dinamo 28:27 Vojvodina – Crvenka 32:25 Naisus – Rudar 34:33 Partizan – Smederevo 35:28 Jugovi} – Napredak 26:26 Kolubara – Po`arevac 30:28 Obili} – Radni~ki danas u 17.30 C. zvezda – Metalopl. danas u 18

Najboqi rezultat tre}eg dana pliva~kog mitinga Srbija Gran pri - Kup Zrewanin 2011 ostvario je Italijan Federiko Kolbertaldo (Veneto) na 1500 slobodno s vremenom 15:05,16 za {ta je zaradio 879FINAbodova. On je pobedio ispred [vajcarca Martina Hohla (Burgdorf) sa 16:03,97 (730) i Igora Mijatovi}a iz beogradskog Partizana16:04,13 (727). ^aba Sila|i iz zrewaninskog Proletera isplivao je odli~anrezultatna50prsnood27,86 (866)ipobediotikispredHrvata Ante Kri`ana iz Zagreba~kog pliva~kog kluba (27,89, 864), dok je tre}i bio wegov sunarodnik Sa{a Gerbec iz Primorja (28,00, 854). 100 m slobodno: 1. Boris Stojanovi}(Kikinde)48,77(864), 2. Mario Todorovi} (Zagreba~ki PK)49,13(845),3.RadovanSiqevski (Vojvodina, Novi Sad) 49,51 (826).200mdelfin:1.MarjanGoricki (Dubrave) (2:01,43, 772), 2. MarkoJovi}(Cr.zvezda)(2:05,25,

703), 3. Stefan Stojanovi} (SvetiNikola),Ni{(2:07,09,673). Koddamana400mslobodno:1. GajaNatla~en(Fuzinar)sa4:16,06 (822),drugaAwaTr{i}(Zagreba~ki PK) sa 4:16,83 (815), 3. [pela

SUPERLIGA(@) Varadin BMG - Kolubara 3:2 TENT - Vojvodina 3:0 Dinamo (P) - Vizura 3:1 Radni~ki (B) - NIS Spartak 0:3 C. zvezda - Jedinstvo (U) odgo|eno 1. Spartak 2. TENT 3. Varadin 4. Kolubara 5. C. zvezda 6. Vizura 7. Jedinstvo 8. Radni~ki 9. Dinamo 10. Vojvodina

5 6 6 6 3 5 5 6 6 6

5 4 4 3 3 2 2 2 1 1

0 2 2 3 0 3 3 4 5 5

15:6 13:7 14:10 13:10 9:2 11:11 10:11 7:16 8:16 5:16

13 12 11 10 9 8 6 4 4 4

SUPERLIGA(M) Vojvodina - Spartak (Q) @elezni~ar - Klek Partizan - C. zvezda Ribnica - M. radnik Radni~ki (K) - Jedinstvo (SP)

3:1 0:3 1:3 0:3 3:1

1. C. zvezda 2. Vojvodina 3. M. radnik 4. Radni~ki 5. Partizan 6. Klek 7. Jedinstvo 8. Ribica 9. Spartak 10. @elezni~ar

16 15 13 13 8 7 6 6 6 0

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 5 4 4 3 2 2 2 2 0

0 1 2 2 3 4 4 4 4 6

18:7 16:6 14:9 15:9 12:11 10:13 9:13 9:13 10:15 1:18

PRVALIGA(@) Jedinstvo (SP) - Radni~ki (K) Crnokosa - MD Zrewanin Sme~ 5 - Lazarevac

3:0 3:0 1:3

PRVALIGA(M) Spartak (S) - Novi Sad Obili} - Sterija \erdap - Jagodina Smederevo - N. Pazar VGSK - Borac (S) Vojvodina S. - Tami{ Metalac - Sloboda Smederevo - Borac Proleter N. - Sloga OKK Beograd - M. Vizura Napredak - Radni~ki

Persesa4:23,86(751).50le|no:1. Jovana Nikolovski  (Vojvodina) 29,30 (767), 2. Ivana Bolanca (Zagreba~ki PK) 29,76 (732), 3. Katarina Draganov (Proleter, Zrewanin)29,97(717).100mme{ovito:1. KatarinaDraganov1:05,70(752),2. An|elkaPetrovi}(Partizan,Beograd)1:05,41(762),3.DraganaIvanovi}(Partizan)1:07,24(702). [tafeta4h50me{ovito:1.Vojvodina (2:02,92, 664), 2. Fuzinar (Slovenija) (2:03,49, 655) 3. Crna Gora(2:04,07,646). G.M.

1. Vojvodina 6 2. Sloga 7 3. BKK Radn. 7 4. M. Vizura 7 5. Borac 7 6. Smederevo7 7. Tami{ 7 8. Metalac 7 9. Sloboda 7 10. Radn. FMP5 11. Proleter 7 12. OKK Beogr.4 13. @elezn. 5 14. Napredak 7

6 5 5 5 4 4 3 2 2 3 1 3 2 0

0 2 2 2 3 3 4 5 5 2 6 1 3 7

3:1 3:1 3:2 2:3 0:3 84:70 57:58 85:78 86:88 76:83 73:80

513:44312 633:58212 608:57912 605:58512 521:47711 579:58011 498:50210 543:568 9 511:589 9 398:388 8 535:586 8 334:297 7 411:426 7 491:578 7


SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINASRBIJAGASJURIKASUPERLIGI

ponedeqak14.novembar2011.

19

VOJVODINASATRE]EGMESTANAFAJNAL-FORKUPASRBIJE

Faliagresivnost Nekaserija pobedapotraje Nemaju milosti ko{arka{iVojvodineSrbijagas u ovogodi{wem takmi~ewu u Ko{arka{koj ligi Srbije. U prvih {est me~eva ostvarili su isto toliko pobeda,uprkos~iwenicidasu~ak ~etiri puta gostovali. Najnovija `rtvaambicioznihikvalitetnih crveno-belih bili su igra~i Tami{aizPan~eva(84:70). Trener Vojvodine Srbijagas Sini{a Mati}, videlo se to i u subotu uve~e u maloj sali SPC „Vojvodina”, ima na okupu odli~no selektiran tim, pa u svakom trenutku mo`e da ra~una na svih 12igra~a.Dodu{e,protivPan~evaca nije igrao Vuka{in Petkovi}kojiimapovreduramena,ali gajenaterenuzameniobratblizanacStrahiwa. Novosa|ani, op{ti je utisak, atletski deluju mo}no i znatno sna`nije od rivala s kojima se nadme}u,auloguliderapreuzeoje odli~ni plejmejker Slobodan Dun|erski. Ovaj momak je drugi put u Novom Sadu, a crveno-beli dresnosioje,dodu{enestoliko uspeha,iprenekolikosezona.On jeprotivTami{apostigao11poena,alijemnogobitnijeto{toje zabele`ioi{estasistencija,pet osvojenihloptiiimaopetskokova.Stakorazigranimplejom,{uteridobijajuupotrebqivelopte, panetrebada~udi{tojekapiten Radovan Markovi} zabele`io tri, a Stefan Stoja~i} ~etiri trojke. VelikiakcenattrenerMati} stavio je na odbranu i ona sada deluje izuzetno dobro. Novosa|anisuveomapokretqivaekipa,

bro odra|uju, {tite}i maksimalno svoj i napadaju}irivalovko{. Izuzetno veliki doprinos igrama i pobedama daju iuporniiuvekmaksimalno borbeniOgwenKu`eta,kao i drugi plejmejker, mladi reprezentativacSrbijeBogi} Vujo{evi}, tako da navija~i novosadskog kluba mogusvelikimoptimizmom dao~ekujunastavaksezonei ostvarewezacrtanogplana, atojeplasmanuSuperligu. - Ova ekipa je tako i selektirana,ana{ciqjepoznat: `elimo ove godine da u|emo u Superligu, a ve} u slede}ojsezoniambicija}e nambitiponovniplasmanu regionalnotakmi~ewe-rekaojepozavr{etkususreta sTami{omtrenerVojvodine Srbijagas Sini{a Mati}.-Imalismomawihproblema s povredama pojedinihigra~a,alinijetobilo ni{taozbiqnoiostvarili smo novu pobedu. Nadam se da}eovana{aserijapotraDraganZekovi} Foto:N.Stojanovi}jati{todu`e. [tetajejedno{tonatrio~igledno je da imaju snage i da binamanemavi{egledalaca,ali su motivisani, pa rivali nemaju jednomizgubqenopoverewejakoje ba{ mnogo izgleda da pobede u te{ko ponovo ste}i. Novosa|ani duelu s takvim suparnikom. Pod tomogudau~inejedinopobedama ko{em bedem ~ine sna`ni Dui dobrim rezultatima i oni to, {ko Buni}, Dragan Zekovi} i evo,~ine.Verujemoda}etribine Nikola Kalini}, kojima se po umalojsaliSpensa,nastaveliu potrebi pridru`uju i Bo`o \uovakvomtempu,ubrzoponovobiti mi}, odnosno Rado{ [e{lija. tesnedaprimesveonekojivoleda Slobodno mo`e da se primeti gledaju vrhunsku ko{arku i na{e kako dugajlije apsolutno prate najboqetimove. ritambekovaisvojdeoposladoA.Predojevi}

NAJBOQIIGRA^NBAEKIPEOKLAHOMASITI @ELIDAIGRA

Durent svebli`iEvropi

MiqanPavkovi}

NEVOQERADNI^KOG IZKRAGUJEVCA

BezPavkovi}a mesecdana Kapiten Radni~kog Miqan Pavkovi}mora}edaodsustvuje mesec dana s terena zbog povrede kolena na treningu. On sepovrediopredduelsaCedevitom,ukojemsuKragujev~ani pora`eni sa 83:80, kada mu je Lu~i}paoprekonoge. Iako se u prvi mah ~inilo dabipovredamogladabudedaleko ozbiqnija, detaqni pregledi pokazali su da je pred wimokomesecdanaoporavka. Pavkovi} }e rehabilitaciju sprovesti u Kragujevcu, a u najboqem slu~aju na teren }e sevratitisredinomdecembra.

Ko{arka{ Oklahoma siti Tandera Kevin Durent ne `eli da prisustvuje sastanku Unije NBA igra~a koji je zakazan za danas u Wujorku. Planirano je da na tom sastanku ko{arka{i donesuodlukuoposledwojponudi koji su dobili od vlasnika timova. -Znamdaponudanijedobraza nas.Tonijeono{tosmomi`eleli. To nije dobar sporazum i ne vidim za{to bismo trebali dagaprihvatimo,posebnoovako kasno-rekaojeDurent. Ako i slede}e nedeqe pregovori propadnu, Durent je najaviodabimogaodapotpi{eugovor s nekom evropskom ekipom. Jedan od najboqih igra~a NBA lige razmatra ponude {panske Valensije,Makabijainema~kog Bajrojta.Ukolikopotpi{eugovorsnekimodtihtimova,uwemu}epostojatiklauzulapokojoj ugovor isti~e po zavr{etku lok-auta. Durentjerekaoida}epodr`atisvakuodlukuizvr{nogdirektoraBilijaHanteraipredsednika Unije igra~a Derika Fi{era. - [anse da sezone 2011./2012. bude su 50:50. Ja sam optimista, ali su svi oko mene nervozni. Nadam se da }e se ne{to pozitivnodesiti.Voleobihdaiza-

Vaterpolisti Vojvodine osvojili su tre}e mesto u u Kupu Srbije pred zavr{ni turnir ~etiri najboqe ekipe, koji }e se odr`ati3.i4.decembra.Izabranici Dejana Stanojevi}a su u posledwem kolu u svom bazenu o~ekivanoiubedqivosavladaliekipuBeogradauborbizatre}upoziciju 12:5. Tako su skor kompletiralinatripobede(@AK,Bawica,Beograd)idvaporaza(Partizan,Crvenazvezda),pa}eupolufinalu fajnal-fora 3. decembra igrati s Crvene zvezde. ^etvrtoplasirani Beograd }e igrati sa prvoplasiranim Partizanom, kojiibranitrofej.Pobednicipolufinalnihme~eva}e4.decembra igratiufinalu.Novosa|anisuu prethodnedvesezoneigraliufinalu i oba puta su pora`eni od Partizana. Mada rezultatski mo`e biti zadovoqan utakmicom sa Beogradom,trenerVojvodineStanojevi} nijezadovoqaniigromsvojihpulena. -Nisamzadovoqanigrom.Iako to tako rezultatski ne izgleda, odigrali smo veoma te{ku utakmicusaBeogradom.Steta~kegledi{tamogudaka`emdanamjesvejednodali}enamrivalupolufinalu biti Partizan ili Crvena zvezda. Zato ponavqam, nisam zadovoqan i za ovakvo stawe ekipe preuzimam poptunu odgovornost. O~iglednodane{todobroneradimonatreninzimainekestvari }emomoratidaispravimo.^estitammomcimanapobedi,alimire-

{ewe za izlazak iz ove situacije moramona}i{topre,nezaradrezultata, nego zbog razvoja i napretkaigra~a-ka`eStanojevi}. Jo{uveknijeodre|enogde}ese igrati fajnal-for, Stanojevi} isti~edajetopoptunosvejedno. - Svakako da je lak{e kada se igra kod ku}e, ali mi moramo da

li na na{u vodenicu. Dodu{e, imalismogre{aka,koje}emomorati da ispravimo. I u duelu sa Zvezdomsmopraviligre{ke,koje u polufinalu ne bi smele da nam seponove. Na pitawe {ta to nedostaje igra~ima Vojvodine i {ta im je falilo u posledwemduelu, pa i u

Vo{amo`eboqe:NenadBosan~i}

imamo sportsko vaspitawe i da nam nije va`no to gde igramo utakmice,ve}kakoigramo-istakaojeStanojevi}. Jedanodnajiskusnijihuredove VojvodineNenadBosan~i}~estitaojesaigra~imanapobedi. -Svevremesmosigurnovodili isvesmotokomutakmicenavodi-

onima sa Crvenom zvezdom i [pandauom, Basn~i} je odgovrorio: - Nedostajala nam je agresivnostnapo~etkuutakmiceiume~u saCrvenomzvezdomisa[pandauomito}emomoratidapromenimo u predstoje}im me~evima - naglasiojeBosan~i}. G.Malenovi}

BKNOVISADOBELE@IOTRIGODINERADA

Rezultatii organizacijazaponos B i c i k l i s t i ~ k i klub Novi Sad obele`iojetrigodineveoma uspe{enog rada. Predsednikijedanodosniva~a klubaNemawaVajsuru~iojezahvalnice predstavnicima Sekretarijatazasportiomladinu Vojvodine, Upravi za sport i omladinuNovogSada,BSSrbije, JKP Parking servis Novi Sad, Planet bajku, Gimnas fitnes centru i novinarima Lazi Bakmazu (TV Vojvodina) i Branimiru Vasi}u (Info centar). Sve~anosti su prisustvovali Milorad Dokamanac, savetnik za vrhunski sport u SekretarijatuzasportiomladinuVojvodine, Petar Rokvi}, generalni sekretarBSSrbije,JasnaKov~in i Dragan Rudakov iz JPK

skihiprivrednihorganizacija NovogSada,VojvodineiSrbije, kao i vrednog i predanog amaterskogradasvih~lanovakluba – rekao je Nemawa Vajs. – Sami smo,ula`u}ipresvegaradina{e slobodno vreme, adaptirali prostorije i dobili veoam lep kutak,  a za{titni znak kluba postala je akcija Bicklizam u {kolama,kojusvakegdinesprovodimo uz podr{ku Ministarstva nauke i prosvete Srbije i Sekretarijata za prosvetu i obrazovawe Vojvodine. Kroz obuku, a potom i takmi~ewe u [kolskojligiNovogSada,pro{lojenekolikohiqada|aka. Klubjeorganizvaobrojnatakmi~ewa i prvenstva, rekreativneturenabiciklima,rolerima idaskamanato~ki}ima.

tinski uspeh. U~estvovala je na Letwim olimpijskim igrama mladihuSingapuru.MilicaRaki},MilutinZeqkovi},Slobodan  Stankovi}, sa dva trenara na{eg kluba Nemawom Vajsom i NemawomSomborcem,vozilisu na [ampionatu Evrope u planinskom biciklizmu za mla|e kategorije. Na brdskom {ampionatu Srbije u planinskom biciklizmu ~lanovi BK Novi Sad osvojili su~etiriprvaijednotre}emesto, a  u olimpijskom kros kantriju~etiriprvaidvadrugamesta i imaju tri prva mesta  u ekipnoj konkurenciji u ovoj disciplini. U drumskom biciklizmu imaju jedno drugo mesto na {ampionatu Srbije u vo`wi na hronometar. U Ligi Srbije u

- Sa ponosom i zadovoqstvom mogu da istaknem da smo ove godine i na sportskom planu me|u najuspe{nijim klubovima u Srbiji–naglasiojeVajs.-Jovana Crnograc  na{a najboqa takmi~arkauplaninskombiciklizmu zavr{ila je godinu na 86. mestu svetske rang liste u bodovawu ~ak 619 takmi~arki, {to je is-

planinskom biciklizmu osvojili su pojedina~no prvo i drugo mesto za mla|e kadete, prvo mestokodkadeta,prvoidrugomesto kod juniorki, prvo mesto za seniorkeiprvoidrugomestoza masterse.Uekipnojkonkurenciji pobedili su u kategorijama mla|ih kadeta, kadeta, juniorki imastersa.

KevinDurent

|emnatereniigram,alitonijejednostavno-dodaojeDurent. Ko{arka{Oklahomeinajboqi igra~ posledweg Svetskog prvenstvatokomprethodnihnedeqa odigrao je veliki broj egzibicionihutakmica. - Svi moji letovi i hotelske sobezameneimojubra}usupla}eni. Pla}en sam da igram, ali jatoivolim.U`ivawejeiza}i prednavija~e-istakaojeKevin Durent.

ISTRAGAPROTIVPREDSEDNIKAIHF-aU[VAJCARSKOJ

Mustafasesumwi~izaprimawemita Sedi{te Me|unarodne rukometne federacije(IHF)uBazelu bilo je u sredu predmet pretresa policije na zahtev javnog tu`ioca iz nema~kogHamburgakojiistra`ujeslu~ajkorupcije,rekaojejedan od zvani~nika kantonalne policijeBazela. - Izvr{ili smo pretragu u sedi{tu federacije u Bazelu, kaoiurezidencijipredsedni-

kafederacije,Egip}aninaHasana Mustafe koja se nalazi u Rajnfeldenu-rekaojepomenutizvani~nikzaFranspres. Uakcijipolicijekonfiskovanasudokumentafederacijei onasuposlatautu`ila{tvou Hamburgu. Mustafa nije bio prisutan tokom pretresa, rekaojeportparolpolicije. InternetstranicaHendwuz, kojasebavivestimaizrukometa, objavila je da je Mustafa

podistragomzbogprimawamitaprilikomodlu~ivawaoprodaji TV prava za Svetsko prvenstvo u rukometu koje je dobila agencija UFA Sport. SajtnavodiitodajeMustafa, poznat i kao faraon, predmet mnogih kritika u okviru saveza,adajepritu`buzbogkorupcije pokrenula agencija SportfajvizHamburgakojaje izgubila trku u dobijawu TV prava.

Detaqsasve~anostiBKNoviSad

Parkingsrevis,StanimirPauni},direktorO[„DositejObradovi}“,kaoivelikibrojzvanica iz sportskog i privednog `ivotaNovogSada. -Klubjezaovetrigodinepostigaomnogoinatakmi~arskom i na organizacionom planu i svih tih rezultata ne bi bilo bez pomo}i dru{tveno sport-


20

SveT POZnATiH

ponedeqak14.novembar2011.­

dnevnik

Л е д и Га г а  и необичан микрофон П

PAPARACO

евачица Леди Гага наступилаје нажурцинакон одржавања велике награде Индије у Формули 1. Звезда вечери био је микрофонмаскиранупенис. Поштојеодлучиладасена бинипојавиобученарелативно нормално, шок елемент вечери, уместо ње саме, био јемикрофонфалусногоблика. Леди Гага је испоштовала земљу која је прилично конзервативна попитањуоблачењажена,алијенаправиласкандалса„пенисом”уруци.Сликеиснимцињеног наступасубрзиноммуњепреплавилиинтернет,ајошбржесањегаискинути.

Кери,штатијетонаглави

Л

етећи тањир - не, то је шешир ирског дизајнераФилипаТрејсија,чијешашавеидејесмомоглида видимоусеријиифилмовима „Сексиград”. Сара Џесика Паркер (46), иакојеснимањеисерије,аи филмовадавнозавршено,све више подсећа на лик Кери Бредшоу,женеодстилакојује игралаупопуларномситкому. Славна глумица је током промоцијесвогновогфилма„I Don’t KnowXowShe Does it”,у мелбурнунаглави имала веоманебичан шешир,хаљину „шанел” од твида са дугмадимаинаравно„манолобланик” ципеле са високим потпетицама. ДалитоСара и даље глуми Кери,илијојсеовајликтопликоувукао подкожуда без њега

анђелинаизстарихдана

И

нтернет су преплавиле експлицитне фотографије амбасадорк е уницефаимајкешестородеце. Прошле године је магазин „Стар” објавио фотографије анђелинеЏолиизстарихдана

како након конзумирања хероиналежигола,аоковратаносиповодацзапсе. Сада су се на интернету појавилеостале фотографије из тог периода, на којима се види гола анђелина Џоли којој груди

прекривају само укрштене лепљиве траке и са каубојским шеширом итангагаћицама. Сликеје,наводно,направио њен бивши супруг Били Боб Торнтон, а објавио их је сајт Egotastic.com.

Л и н д з и  Л о х а н  ј о ш 30 дан  а  з а т в о р а више не може, никоме није јасно, али да јој све то одлично стојије несумњиво. Паркерова често носи Филипове необичне шешире,

онај са жиром, зеленом ружом, лептирићима је носила на лондонској премијери филма „Секс и град”2008.

Џексоновлекар нећесведочити Д

октор Конрад мареј неће испричати пред судом своју верзију догађаја у ноћикадајеумромајклЏексон. Лек ар оптужен за убиство краља попа неће сведочити пред поротом, преноси америчка штампа. Порота ће морати да одлучи да ли ће мареј бити ослобођен или осуђен на основу исказа 49 других сведока и материјалних доказа. марејјесудијиврховногсуда мајклу Пастору рекао да је „добро размислио” и одлучио да не изнесе своју верзију догађајаујавност. Одбрана и оптужба изнеће завршне речи у четвртак, а наконтогаћепоротаодлучитио судбини лекара оптуженог за убиствоизнехата.

а

меричкаглумицаЛиндзиЛоханосуђенајејуче у Лос анђелесу на 30 дана затвора због кршењапрописаусловногпуштањанаслободу,адруштвенокориснирадћеобављатиумртвачници. Линдзи(25)јепризналадајепрекршилаусловну слободуипропустиланеколикосастанакауцентру засоцијалнирадзажене,гдејетребалодаобавља друштвено користан рад због крађе огрлице. Глумицаћеказнупочетидаслужи9.новембра. СудијавишегсудаСтефаниСотнердозволилаје звездидабираизмеђу300даназатвораисмањене затворске казне од 30 дана уз строг програм друштвенокориснограда. Линдзије,одабралакраћуитежуказну,апоред тога што се од децембра до маја наредне године једноммесечноморадасепојавипредсудијом,а измеђусвакогпојављивањаморада12данаради у мртвачници у Лос анђелесу и да одржи четири сеансесапсихотерапеутом.

„ а н ђ ел и ”  п о н о в о  у  а к ц и ј и а

дријанаЛима,КендисСвонпул,ерин Хедертон, Лаиш рибеиру и Линдзи елингсонспремнесузазиму. Заштитна лица популарног бренда „викторија сикрет”,илипопуларни„анђе-

ли”,поновосусеокупилеиснимилејош једанпровокативнивидео,овогапутаза најновијипарфемовекуће. рекламајеснимананаулицамаПрага, а у њој се лепотице појављују у до-

њем вешу и са анђеоским крилима. модни бренд „викторија сикрет” ускоро ће лансирати и празничну колекцију сексепилног веша, најавили су из ове куће.

ЛиндзиЛоханјеподсудскомприсмотромјошод 2007.године,кадаједвапутаухапшеназбогвожње упијаномстању. Била је међу најпеспективнијим младим глумицама Холивуда, али њен необуздани дух је узеоданак.

Тајнајеувремену

Тр е н  и н г  к о ји  ј е  о бл  и к о в  ао т ел  о Џен  иф  е р  а н и с т о н К оимавременадасвакодневновежба 60 минута у теретани? За оне чији је темпо убрзанији, стиже добра вест. Стручњацизателесневежбе тврдедаје 20минутасвештовамтреба. Џенифер анистон се куне да своју линију одржава свакодневним 22-минутним кардио тренингом, баш као и манекенка Хелена Кристијансен, која каже: ‘Двадесет минута је довољно да срце почне да ми убрзано лупа, али да не будем исцрпљена.’

нијеруниБекам

К

адБекамглумизаводника, њему то и успе. Кад вејн рунипокушаисто...ондаје тоједноставносмешно”. Овим речима је већина британскихмедијапокушалачитао-

цимадаобјаснирекламузавино у којој се појављују Патрис евра, рајан Гигс и, наравно, вејнруни. Фудбалери су снимили рекламузачилеансковино„CasillerodelDiablo”,званичногпартнера манчестер јунајтеда, која је исмејана од стране медија и

„свихкојисујепогледали”,аондаоставилизанимљивекоментаренаТвитеру. „Покушава да изиграва заводника док замишљено гледа на Олд трафорд”, пише „Дејли мејл”.„ниевранијеништабољи,док се Гигс, наспрам ове двојице, показаокаоглумац”. Одмах нак он емитовање рекламе,Твитерзаједницаје„полудела”. „вејнруниглуми! Брате, изгледа и звучи као да је тек научио да говори”, био је коментар једног„твитераша”,докједруги написаодаје„лопта(којеинемауреклами)бољиглумац”. неки су у описивању рунијевог„мистичногизгледа”употребилиречкојомјекултниликиз серије „мућке” Делбој Тротер описивао свог млађег брата роднија-„плонкер”(тупаџија).


STUdenTSki dnevnik

c m y

dnevnik

MOGU]NOSTUSAVR[AVAWAUHOLANDIJI

Promocijafondacije „CheckMarkGervanMeel” Holandska fondacija „CheckMark Ger van Meel„ za unapre|ewe hemijskih nauka u Srbiji, organizuje izbor najboqih diplomskih i master teza u oblasti hemije, odbrawenih tokom prethodne{kolskegodine,nakomeu~estvujustudentisvihuniverzitetauSrbiji. Promocija Fondacije i programa koje nudi, odr`a}e se u  sredu, u Klubu nastavnika,uzgradidepartmanazafizi- kuizamatematikuiinformatiku. Fondacija promovi{e i stimuli{e fizi~ko-hemijske,hemijskeibiohemijskenaukeiobrazovaweuSrbiji,apru-

`a mogu}nosti za usavr{avawe srpskih studenata u holandskim kompanijama. Pro{le godine studenti Prirodnomatemati~kog fakulteta bili su me|u najboqima. Za najboqi master rad nagra|en je I  gor [imawi, studentkiwa masterstudijana biohemijiAnka Xigurski nagra|ena je za najboqi diplomski, dok je tre}a nagrada za najuspe{niji master pripala studentkiwi master studija na molekularnoj biologijiMariji Savi}. A.J.

ponedeqak14.novembar2011.

KONKURSZAGRAFI^KIDIZAJN^ASOPISA„ BIOLOGIJASERBIKA”

„ERIKSON”NAGRA\UJESA15.000EVRA

Nagrada50.000 dinara

Takmi~eweiz telekomunikacija

DepartmanzabiologijuiekologijuPrirodno-matemati~kog fakulteta raspisao je konkurs za grafi~ki dizajn biolo{kog nau~nog ~asopisa „Biologia Serbica„,koji}eobjavqivatiradovenaengleskomjezikuizsvihoblastibiologije.Autorizabranogre{ewa dobi}e nagradu od 50.000 dinara. Konkurs je otvorenzadizajneresiskustvom,studentedizajnai zazainteresovanapravnaifizi~kalica.Zadatakse mo`epreuzetinasajtuwww.dbe.uns.ac.rs jo{danas,a radove pod {ifrom elektronskim putem treba poslatinaadresubiologiaserbica@dbe.uns.ac.rs. do15.decembra2012.godine.Odlukuopobednikudone}eKonkursna komisija najkasnije 60 dana posle zatvarawa konkursaiobjavi}ejenasajtuDepartmana. A.J.

Kompanija „Erikson” organizuje me|unarodno takmi~ewe „Ericsson Application Awards„ sa temom „Umre`eno dru{tvo”. Pravou~e{}aimajusvistudenti, kao i zaposleni u malim i sredwim kompanijama (do 100 zaposlenih)kojeposlujuutelekomunikacionomsektoru. Ciqtakmi~ewajedaserazvije aplikacija na android platformi,kojaodgovaratemi konkursa. Sama aplikacija moradaomogu}idapojedinacili grupa korisnika dobiju efikasnijipristupinformacijamai daimadru{tvenikarakter.Tako|e,preduslovzasveu~esnike jedaprilikomweneizradekoristebaremjednuaplikacijaiz

BRUCO[IMASTUDIJAFIZIKEIMATEMATIKEDODEQENE23STIPENDIJE

Sawajuonastavni~kompozivu Na Prirodno-matemati~kom fakultetu Univerziteta u NovomSadupro{lenedeqesustudentima koji se {koluju za deficitarna nastavni~ka zanimawauosnovnim{kolamaiza op{teobrazovne predmete u

fizike,anovacjeobezbe|eniz buxeta Autonomne Pokrajine Vojvodinezasocijalnuza{titu uoblastivisokogobrazovawa. Zorica Savanovi}, student matematike,ka`edasustipendije pove}ale broj zaintereso-

seuveksvi|ala.@elimdabudemprofesoripodu~avamdecu. Jedan deo para od ove stipendije}udaostavimzaslu~aj akoneupadnemnabuxetslede}e godine, a deo }u da potro{im na stan, menzu, kwige i putnetro{kove po{to putuj em svak i vikend. I Mi li ca Bjeqin safizike `eli da predajeusvom rodnommestu, mada,kakoka`e, gde god da dob ij e pos ao bi} e joj dobro. - Nis am se pok aj al a {to sam upis al a, nij e te{ ko mad a treb a dos ta rad a Milica Bjeqin Kristina Sabado{ Sa{a Pali} Zorica Savanovi} ka`eMilica. Nastavnici ovih predmeta sredwim {kolama vezanim za vanihzastudirawematematike leo bih da ostanem na fakulnajvi{e nedostaju {kolama u prirodnenauke,sve~anouru~ei fizike. Ona }e polovinu do- tetu, ali mislim da su za to Vojv od in i. Ju` nob a~k om ne jednokratne stipendije Pobijenog iznosa da potro{i, a male{anse-ka`eSa{a. krajinskog sekretarijata za polovinu da ostavi sa strane. Kristina Sabado{, koja je okrug u ned os taj e prek o 160 profesora fizike i 300 proobrazovawe,upravuinacional@eqajojjedadobijestipendi- upisalafizikuizqubaviprefesoramatematike,adeficit nezajednice. juzastudijeu[paniji,ajednog maovompredmetu,bi`elelada potvr|uje i podatak da su to Ovegodineiznosodpo68.150 dana da bude profesor na fa- sevratiusvoju{koluuRuskom dva i po  puta vi{e tra`ene dinaradobiloje,posleprijemkultetu. Krsturuidatamopredaje. struke od ponude na tr`i{tu nogispita,13najboqeplasiraWenkolegaSa{a Pali} ta-Htelasamdaodaberemnarada. A.Varga nih bruco{a matematike i 10 ko|e se nada odlasku u ino- stavni predmet, a  fizika mi

21

stranstvo, mada je skepti~an potompitawu. - Znam koliko je te{ko dobiti stipendiju ili posao u inostranstvu.Upisaosamovaj smer jer pretpostavqam da }u imatiposaokadzavr{im.Vo-

„Erikson API” laboratorije. Nov~ana nagrada za prvoplasirani tim je, u obe kategorije, 15.000evra,odnosno10.000evra za drugoplasirani, uz poklon telefone kompanije Soni Erikson. Tre}eplasiranom timu pripa{}e nagrada od 5.000 evra. Prijavqivawe u~esnika za finalnufazutakmi~ewaotvoreno je do 28. februara 2012, dok }e pobednici biti progla{eni i nagra|eni na specijalnoj sve~anosti, koja }e biti odr`anaumaju.Vi{einformacija mo`e se prona}i na sajtu www.ericssonapplicationawards.com. A.J.

KOMPANIJA„KOKA-KOLAHELENIK”USRBIJI TRA@ITALENTE

Uzusavr{avawei 2.000evragodi{we Kompanija „Coca-Cola Hellenic„ Srbija, u saradwi s Ministarstvomprosveteinauke,univerzitetimaistudentskimorganizacijama, raspisala je konkurs za izbor {este generacije „Koka kola talenata“. Priliku da se usavr{avaju uz vrhunskestru~wake u kompaniji, steknuve{tineiznawa koja imaju konkretnu primenu i otvore sebi put ka uspe{noj poslovnoj karijeri dobi}e ove godine sedam novih talenata.Utokudvegodine,koliko programtraje,odabranistudenti }epro}ikroznizobukaiseminarakojiimajuzaciqwihovoprofesionalnousavr{avawe,aobezbe|enaimjeifinansijskapodr{ka u iznosu od 2.000 evra godi{weutokutrajawaprograma. -Una{emposlovnomsistemu {iromsvetaradivi{eod40.000

zaposlenih, a to bogatstvo razli~itih procesa rada, znawa i ekspertiza, dostupno je na{im budu}imtalentima-ka`egeneralni direktor Kompanije „Coca-ColaHellenic„ Srbija,Sotiris Janopulos. - Nastojimo da prepoznajemomladequdekojiimaju potencijal da izrastu u budu}e vrhunske menaxere, da im p r e n e s e m o stru~nost i i s k u s t v o koje imamo i obu~imo ih za poslovne izazove koji im predstoje. Od2006.godine,kadajepokrenutprogram,35studenataseusavr{avalouKompaniji„Coca-Cola Hellenic„ Srbija. Konkursjeotvorendo7.decembra,avi{einformacijaona~inu prijavqivawa i o programu mo`e seprona}inawww.cchbc-talents.co.rs, nafejsbukstraniciinatviteru. D.D.

RANG-LISTASVETSKIHUNIVERZITETAPREMAME|UNARODNOJKOMPANIJIQS

StudijenajkvalitetnijeuEngleskojiAmerici Me|unarodna kompanija QS WorldUniversityRankings 2011/12. – Top Universities, koja sastavqa rang-listuuniverzitetausvetu od2004.godinesavelikimautoritetom u akademskim krugovima, a koja je do pro{le godine svoju rang-listu jednom godi{we objavqivala u britanskom ~asopisu Times Higher Education svojrejtingovegodineobjavila je u saradwi s ameri~kim ~asopisom US News & World Report, aliimanazivQSWorldUniversity RankigsTM2011/12. Na rang-listi je 300 univerziteta,ame|udesetnajboqihsu {est ameri~kih i ~etiri britanskauniverzitetaprvinalisti je Kembrix sa 100 bodova, drugi je Harvard sa 99,34 boda, tre}i Tehnolo{ki institut u

Masa~usetsu sa 99,21 bodova, na ~etvrtom mestu je Univerzitet Jejl sa 98,84 bodova, petu poziciju QS liste zauzima Oksford sa 98 bodova,sledi Imperijal

Kalifornijski tehnolo{kiinstitut, kojijepoTajmsovom rejtingunaprvoj poziciji,uQS rejtingu tekna12.mestu kolex London sa 97,64 boda, na sedmom mestu je jo{ jedan univerzitetizLondona-UniverzitetskikolexLondonsa97,33boda,naosmojpozicijijeUniverzitetiz^ikagasa96,08bodova,

nadevetommestu-Univerzitet Pansilvanija sa 95,73 bodova,a deseti je Kolumbija univerzitetsa95,28bodova. Izme|udesetogidvadesetogmesta ove rang-liste na{lo se ~ak sedam ameri~kih univerziteta i po jedan iz Kanade, [vajcarske i Velike Britanije. Zanimqivo je da je Kalifornijski tehnolo{ki institut,kojijepoTajmsovomrejtingunaprvojpoziciji,uQS rejtingutekna12.mestu. Ovaj rejting je sastavqan na osnovuocenaizvedenihposlede}im pokazateqima: istra`iva~kadelatnost,mi{qewazaposlenih,predavawaiinternacionalni aspekt. Rejting je koristio kombinaciju me|unarodnih istra`ivawa i anketa, ukqu~ivao jeinformacijepoindeksuciti-

Kembriy, najboqi na svetu

rawapoSkopousu,najve}ojusvetubibliometrijskojbazipodatakaonau~nimpublikacijama.In-

deks akademske reputacije univerziteta je najva`niji pokazateqkojikoristiQS odprvogrej-

tinga2004.godineizasnivasena oceniuniverzitetaucelinikoju dajupredstavniciakademskejavnostii~ini0,4odstoustrukturi kona~ne ocene. Indeks akademske reputacije na osnovu mi{qewa zaposlenih ~ini 0,1 odstoustrukturikona~neocene Me|unarodna reputacija univerzitetaprou~avasesaspekta broja inostranih studenata na svakojvisoko{kolskojustanovi i to mi{qewe u~estvuje u kona~nojocenisa0,05. Pokazateq relativnog broja studenata na jednog predava~a ~ini 0,2 odsto kona~neocene.Uzimajuseuobzir ekvivalenti punih nastavnih programa. Broj citiranih nau~nih publikacija po jednom predava~u ~ini 0,2 u kona~noj oceni. A.Va.

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinskifakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{kifakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravnifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak14.novembar2011.

dnevnik

НА ФЕСТИВАЛУ У АМСТЕРДАМУ

ФЕСТИВАЛ АНГАЖОВАНИХ ФИЛМОВА У БЕОГРАДУ

Уз Фидела до краја

„Депонија” победник „Слободне зоне”

Дугометражни документарни филм „Уз Фидела до краја” српског редитеља и сценаристе Горана Радовановића биће приказан у такмичарском програму фестивала ИДФА у Амстердаму, обавестио је Танјуг аутор. Најзначајнији међународни документарни фестивал на свету одржава се овога пута од 17. до 27.новембра. Филм је настао током ауторовог једногодишњег боравка на Куби, као српско-кубанска продукција. Кубанска премијера биће одржана у оквиру такмичарског програма “Made in Cuba” почетком децембра на фестивалу у Хавани. Филм „Уз Фидела до краја”већ је откупљен за приказивање у Шпанији.

На 7. фестивалу ангажованих филмова „Слободна зона”победио је,на основу гласова публике,дугометражни документарац „Депонија”ауторке Луси Вокер,саопштили су организатори. Фестивал је од 4.до 9.новембра посетило више од 12.000гледалаца. У Дворани културног центра Београда и биоскопу Дома омладине

био је филм „Депонија”. Филм је сниман скоро три године и прати познатог уметника Вика Муниза на путу од његове кућне базе у Бруклину до родног Бразила и највеће светске депоније смећа,Жардим Грамачо,која се налази на периферији Рио де Женеира. Тамо фотографише еклектичну групу ‘катадореса‘ - самозапослених са-

није филм”редитеља Џафара Панахија и документарно дело тибетанског редитеља Нгванг Чофела „Тибет у песмама”,својеврсни буквар о кампањи кинеске владе за уништење тибетанске културе и сликовница о оним Тибетанцима који су пружили отпор. На петом месту је документарни филм „Нафтовод”, прича о борби

купљача материјала за рециклирање. На другом месту је играни филм „Зидови” шпанског редитеља Густава Тарета који је одушевио публику интелигентним миксом комедије,романсе и критике друштва. Следе филм који је отворио овогодишње издање фестивала, „Ово

малог ирског села против велике нафтне компаније. Приход од улазница ове године је намењен Свратишту за децу која живе и раде на улицама,док је приход од каталога намењен Дому за незбринуту децу „Дринка Павловић”. (Танјуг)

ПлакатзафилмГоранаРадовановића

Радовановићу ће ово бити четврто учешће у такмичарском програму фестивала ИДФА. Претходно су му у Амстердаму

приказани филмови „Kolumba urbica”, „Кастинг” и „Пилећи избори”,који је и награђен 2005. године.

„Параду” видело скоро 40.000 гледалаца Филм Срђана Драгојевића „Парада” у првој недељи приказивања у домаћим биоскопима

видело је више од 38.000гледалаца,саопштио је дистрибутер „Cinefest”. Почетак дистрибуције

„Параде”је,како је навео „Cinefest”, по гледаности у првој седмици веома сличан старту филма

„Монтевидео, Бог те видео”, за који је Драгојевић написао сценарио, а који је до краја дистрибу-

Додела Оскара без Марфија и Ратнера Амерички филмски радник Брет Ратнер поднео је оставку на место продуцента наредне доделе Оскара после „неопростиве” опаске на рачун хомосексуалаца, саопштила је Америчка академија за филм и науку.

БретРатнер

Како преносе агенције,Ратнер, који је режирао филм „Пљачка са врха” са Едијем Марфијем који би требало да буде домаћин наредне доделе Оскара, поднео је оставку усреду.. ”Урадио је добру ствар за Академију и за себе.Речи имају значење али и последице.Брет је до-

бра особа али су његови коментари неприхватљиви”, рекао је председник Академије Том Ширак. Ратнер, искусни редитељ и продуцент је прошле седмице говорећи о свом новом филму на питање како ради рекао да су „пробе за пе...е”што је изазвало бурне реакције у америчким медијима. Наредна додела Оскара биће одржана 26.фебруара. Ова изјава и поступак Ратнера за последицу имају још једно повлачење из церемоније доделе Оскара. Комичар Еди Марфи неће водити предстојећу доделу Оскара након што се из игре, због хомофобичних коментара, повукао и продуцент Ретнер, преносе агенције. ”Разумем како се Еди осећа због губитка креативног партнера Брета Ретнера и желим му све најбоље”, рекао је председник Америчке академије за филм Том Сирак. (Танјуг)

О љубавној афери принцезе Дајане Глумица Џесика Честејн играће принцезу Дајану у најновијем филму о њеном животу. Како преносе медији, филм под називом ‘’Кот ин флајт‘’ (Caught in Flight), који ће режирати Оливер Хиршбигел, говориће о тајној љубавној афери принцезе Дајане Спенсер и кардиохирурга Хасната Кана. Филм је описан као ‘’љубавна прича између принцезе закључане у кули и обичног човека‘’. Кан је скоро једну деценију ћутао о љубавној афери са принцезом Дајаном пре него што је 2008. године све испричао у интервјуу британском ‘’Телеграфу‘’.

ЏесикаЧестејн

Америчка глумица Честејн најпознатија је по својим улогама у филмовима ‘’Дрво живота‘’, ‘’Дуг‘’и ‘’Помоћ‘’. (Танјуг)

ције у Србији видело 515.595гледалаца. „Парада”је премијерно приказана 31. октобра у Сава центру, а филм је на репертоару биоскопа у Београду и Новом Саду. Ускоро стиже и у биоскопе широм Србије и региона, а прво гостовање имаће 10.новембра у Бањалуци. Продуцент филма Биљана Првановић је поводом успешног старта „Параде” изјавила да се трогодишњи труд да се овај филм сними „исплатио на најлепши могући начин”.Она је изразила очекивање да ће Министарство просвете подржати идеју новинара да „Парада”,као филм који говори о љубави и толеранцији међу људима, добије препоруку да средњошколци у Србији могу организовано да виде „Параду” и упознају се са темом филма који предлаже дијалог и ненасилну комуникацију. (Танјуг)

Изфилма„Депонија“ЛусиВокер

приказано је 40 филмова светске савремене ангажоване документарне и игране продукције. За прва четири филма на основу гласања публике биће откупљена права за телевизијско приказивања,као и за турнеју током године по градовима Србије. Убедљиво највећу просечну оцену (4,83) до-

ТРИБИНА О АНГАЖОВАНИМ Д��КУМЕНТАРЦИМА НА „СЛОБОДНОЈ ЗОНИ”

Аутори „суптилно пацификовани” Напротеклом фестивалу ангажованих филмова „Слободна зона” обележеноје 20година рада Фонда за отворено друштво у Србији низом пројекција, као и трибином на тему „Некад и сад: Могућности промене”.О томе су говорили редитељи различитих генерација -Горан Марковић и Јанко Баљак чији су документарци „обојили” деведесете године прошлог века, као и млађи аутори Андријана Стојковић и Срђан Кеча,а разговор у Дому омладине водила је новинар Даница Вучинић. Марковић,чији је филм „Полудели људи”(о учесницима грађанског протеста против режима Слободана Милошевића) приказан на ревији остварења снимљених уз подршку Фонда за отворено друштво, изјавио је да је у то доба осетио потребу за ангажованим документарцем којим би осветлио феномен побуне. ”Радио сам за своју душу. Увек сам гајио скепсу да филмови могу да мењају друштво,али сматрам да могу да мењају поглед појединца на свет”,рекао је он. Баљак,из чијег је опуса за ревију одабран познати филм „Видимо се у

читуљи” (о таласу криминала), рекао је да је „90-их овде било тако драматично да је било довољно отворити прозор,протурити камеру и добити материјал за документарни филм”. ”Ми смо тим документарцима са страшћу,енергијом,а и храброшћу, изражавали свој став према друштвеном уређењу које нас је гушило. То је било време ангажованих филмова, каквих данас, на жалост, нема”,оценио је Баљак.

Ко је непријатељ данас Млади ауторСрђан Кеча,који се школује у Лондону,изјавио је да је „ангажовани филм данас -филм затворених врата”,а не отвореног прозора и да то такође говори о овом времену. „Тражим ангажман на личном и интимнијем плану,да изнутра сагледам проблем.Тако видим свој задатак,а мислим да доста младих редитеља то покушава и овде и у свету.Тешко је наћи ко је непријатељ данас,то је дуг процес”,рекао је он. Он је приметио да смо после 5. октобра „изгубили омиљеног непријатеља”и да су аутори „суптилно пацификовани”,мада је стање и данас драматично, са проблемима незапослености,беспарице,кризе...

Педесет година каријере Америчка академија за филм одаће почаст глумици Ванеси Редгрејв за пет деценија на филму,док ће амерички глумац Џејмс Ерл Џонс добити почасног Оскара. Како преноси АП, глумици ће почаст бити одата у Лондону где глуми са Џејсмом Елром Џонсом у представи „Возећи мис Дејзи”. Сам Џонсje у суботу добиo почасног Оскара,заједно са шминкером Диком Смитом и Опром Винфри која су Академијину награду добилиза хуманитарни рад. У међувремену у Лондону 74-годишњој Ванеси Редгрејв биће уприличен омаж поводом 50 година рада на филму.Глумица је шест

”То се види и у политичком животу,велики је број апстинената који су ‘изгорели‘кроз низ протеста и избора,јер је њихова идеја о бољој будућности више пута изневерена, а отуда и криза ангажованог документарног филма”, додао је Баљак. Стојковићева је приметила да је њена генерација на Факултету драмских уметности стасавала 90их,током протеста и бомбардовања, па су им студентски филмови били

ВанесаРедгрејв

пута била номинована за Оскара а награду је добила за епизодну улогу у филму из 1977.„Џулија”.

ангажовани, али када је почетком 2000-их требало да пређу у професионалну продукцију дошло је до застоја. Она је изразила наду да ће дуго очекивани Закон о кинематографији

ипак помоћи да се услови за снимање побољшају. Марковић је рекао да није Милошевић,наравно,једини непријатељ и да увек постоји нека мрачна сила, а да је филм по својој природи субверзивна уметност. „Не можете се истински бавити филмом тако што ћете повлађивати друштву.Непријатеља неће фалити никада,само треба изабрати и онда се борити”,поручио је он. ”Демон не мора увек да долази споља.Интимистички филм,о личној прошлости,породици,фрустрацијама такође може бити ангажован”,додао је Марковић. На трибини је указано и на проблем пласирања документараца.Уз дигиталну технологију лакше је него некада да се филм сними,али је због медијске машинерије која форсира пуку забаву теже да се прикаже. Критике су упућене на рачун свих телевизија са националном фреквенцијом, уз подсећања да је ТВ Б92 некада не само приказивао него и продуцирао знатан број ангажованих документарних филмова. (Танјуг)

„Ана Карењина” у режији Џоа Рајта У продукцији „Воркинг тајтл филмс“ редитељ Џо Рајтјезапочео приупреме за снимање епске љубавне приче „Ана Карењина“,адаптације класичног романа Лава Толстоја,по сценарију оскаровца Тома Стопарда (”Заљубљени Шекспир“). Филм ће се снимати у Великој Британији и Русији. ”Ана Карењина“ће бити четврти Рајтов филм за студио „Воркинг тајтл“, после великих филмских хитова „Гордост и предрасуде“, „Покајање“,и „TheSoloist“. Кира Најтли, номинована за Оскара за филм „Гордост и предрасуде“,играће улогу Ане Карењине и ово ће бити њена трећа сарадња

КираНајтли

са Рајтом. Њеног мужа, Алексеја Карењина играће Џуд Лоу, а Ерон Џонсон ће играти грофа Вронског.


kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

23

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Пропалипројекти здравогдруштва DogsandDrugs,режијаАндрашУрбан,редитељисараднициЈеленаБогавац, ФеренцПетер,ЗолтанПушкаш,музикаАтилаАнтал,„КостолањиДеже“, Суботица

Пијаниста Кемал Гекић

ЦИКЛУСКОНЦЕРАТА УНОВЕМБРУ

СвираКемалГекић Музичка омладина Новог Сада најављује још концерата у овомесечном циклусу, који ће битинастављенвечерас у20часова у Градској кући наступом Камерног оркестра “СолистинижњегНовгорода” изРусије.Солиста на овом концерту је пијаниста Руслан Разгуљајев, a улаз јеслободан.НапрограмућебитиГригова„Холбергсвита“,БетовеновКонцертзаклавириоркестарбр.1,Валцерифинале из Серенадезагудаче Чајковског,и 1. став Глинкиног„Грандсекстета“. Овајоркестарјередовниучесникпознатихфестивалаширом Нижњеновгородске области, а оснивачјеиизвођачнеколицине уметничких пројеката, међу којимајенајпознатијиМеђународ-

ни фестивал “Барок и класицизам – Нижњи Новгород”. Ансамблсарађујесугледнимуметницима – солистима из Русије, али и изван граница те земље. Репертоар“Солиста”јеизузетно широкиобухватаделаодраздобљабарокапасведонајсавременијегдоба. СутраћеуСинагоги у 20 часованаступитиСимфонијскиоркестар Српског народног позоришта, са диригентом Микицом Јевтићем,исолисткињомнаклавиру Сањом Луковац.Студијеје СањаЛуковацзавршилауНовом Саду, а затим се усавршавала у Београду. Добитница је великог броја награда на домаћим и међународним такмичењима. наступала је као солиста, члан камерних ансамбала, и уз пратњу

оркестра. Овог пута ће извести Моцартов Концерт за клавир и оркестарбр.20у де-молу.УзБетовеновуУвертиру„Егмонт“,оркестар ће извести и Симфонију бр. 1 у Це–дуру. Улаз и на овај концертјеслободан. Јошједанпијаниста,намадобропознатиКемалГекић,свираће у Синагоги 25. новембра, на свечаном отварању фестивала „ФранцЛист“,којиповодом200. годишњице рођења овог композитора организује Академија уметности у Новом Саду. Улазнице заовајконцертсу 500 динара и продају се у Музичкој омладиниНовогСада(Католичка порта 2/2, тел. 021 452 344) или преко њиховог сајта www.muzickaomladina.org Н. П-ј.

УТЕМИШВАРУОТКРИВЕНАСПОМЕН-БИСТАДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

Европљанин инашсавременик У АлејивеликанауТемишвару протеклог викенда откривена је спомен-биста Доситеја Обрадовића,једног однајзначајнијихличностисрпскогнародаисрпскекултуре уопште. Свечаности су присуствовали покрајинскисекретарзакултуру и јавно информисање Милорад Ђурић, градоначелник Темишвара ГеоргеЋуханду,генералниконзул РепубликеСрбијеуТемишваруЛазарМанојловић,председникСавеза СрбауРумунијидрСлавомирГвозденовић,каоибројниграђани. - Овај дан је веома значајан за српскузаједницууРумунији,алии за српски народ уопште, јер је откривањем спомен-бисте у Темишвару, недалеко од родног места Доситеја Обрадовића, на неки начинодужендугпремаједномоднајзначајнијихпредставниканашегнародаикултуре–рекаојеМилорад Ђурић. -ДоситејОбрадовићјезначајнои велико име српске културе, човек који,иакојеживеопревишеоддва века, уизвесномсмислујестенаш савременик,јерсва питањаокојима је промишљао, важе и данас – рекаојеЂурићистакавшидајеДоситеј на најбољи начин показао да семожебитииЕвропљаниниприпадниксвојенације. ЂурићјепосебноистакаодаВладаВојводинеиПокрајинскисекретаријатзакултуруијавноинформисањевеликупажњупосвећујуприпаднициманашегнародаиочувању нашекултуреиванграницаСрбије, тедајесрпскамањинауРумунији, МађарскојиХрватскојнашпартнер

на племенитом задатку очувања српскекултурнебаштине. -Мултикултиралност итолеранција су принципи које заједнички живимоуБанату саобестранегранице,а укупниодносиРумунијеи Србиједобар су примериБалкануи Европиуцелини–рекаојеЂурић. ГрадоначелникТемишвараГеоргеЋухандуистакаојеСрбијаиРумунијаимајувеомадобрусарадњу удоменукултуреиобразова��а.Он је додао да је постављање споменбистеДоситејаОбрадовићауАлеји великана у Темишвару знак подршкерумунскихвластиочувањукултурног и националног идентитета српскезаједницеуРумунији. У оквиру  посете Румунији, покрајинскисекретарзакултуруијавно информисање Милорад Ђурић обишао је и Чаково, родно место ДоситејаОбрадовића,гдејеодржан пригодан програм поводом обележавања200. годишњице смртијед-

ног од највећих српских просветитеља. О Доситеју, његовом стваралаштвуипросветитељскомрадуговорили су Миодраг Стојановић, ЉиљанаЧубрићиБраниславаЈордановић,астиховеоДоситеју,каои цитате из његових дела читали су песници. Димитрије (монашко Доситеј) Обрадовић (Чаково,вероватно1739 - Београд 1811), српски просветитељ,писац,филозофипедагог,први министар просвете у обновљеној српској држави, једна је од најзначајнијих личности српског народа крајем18.ипочетком19.векаисрпске културе уопште. Приближио је Србији Европу и свет и отворио прозорзапродорновихкултурнихи цивилизацијскихтековина. Свечаносткојајеодржанапротеклогвикенда,деојеманифестације „Дани српске културе у Темишвару“.

Извођачкоумеће уПозоришту „Костолањи Деже“ доведено је доперфекцијеизаистајепосталотешкораздвојитикосавећом силином ваја слике – онај ко их осмишљаваилионикојиихматеријализују на сцени. Као да се отимају ко ће у томе бити уверљивији. Марта Береш, Арпад Месарош, Габор Месарош, Кинга Мезеи, Имре-Елек Микеш, Золтан Плетл, ипак су на истој страни са редитељем Андрашем Урбаном, који већ годинама, углавном у Суботици, развија препознатљивистил упредстави „DogsandDrugs“,практичнодемонстративно супериоран над свимосталим,пачакинадоним очемупредставаговори. Дасенебиогрешилиојошједанважанаспекатнајновијепродукције бренда „Костолањи Деже“,требанапоменути дајеУрбан овог пута сарађивао са три редитеља, Јеленом Богавац, Ференцом Петером, Золтаном Пушкашом,одкојихјесвако био задужен да на основу документарног материјала и рада са глумцима обликује сценски текст за један од три сегмента представе – насиље, дрога, секс. За то време, односнонаконњега,Урбанје испреплео све те приче уједнукарактеристично фрагментарну, заошијану целину која сваког тренуткапретидасеобрушинагледаоцепопут најстрашније могуће слике савременог друштва, ненаучно говорећи, првенствено његових основних јединки – породице и (синова) улице. СтилУрбановихпредставаидоминантнеигре сада нешто измењеног ансамбла „Костолањи Деже“, директна је последица Брехтове улоге у реформисању садржаја глуме. Зато је тако експресивна, емоције су радије физички материјализоване,пренегопсихолошкисугерисане - другим речима, скаче се, плеше,пева,вришти,алинеуекстази, него у строго контролисаној хармонији. Слике-сцене се смењујубрзиномсветлости,што уз упечатљиву ликовност, динамичан дизајн светла и звука, електронски инди рок саундтрек Атиле Антала атмосферу чини потпуно филмском, у позоришномсмислу–спектакуларном. Самчинназивањаликовавластитимименимаглумаца,одашиље чувениантрополошкиефекат отуђења, иронијске дистанце од изговореног,издејствованог.Елементи декламација, рецитација,

водвиља,кабареа,успешнесуреференце „Кишињевске руже“, „Урби ет орби“, „Турбо парадизо“, и других заштитних знакова репертоара „Костолањи Деже“ и Урбана.Светеконстантноактуелизованеауторефлексије,разлике укомуникативности,ичине узбудљивом дијалектику једног аутентичног ауторског стила (подтекстијестечињеницадасе њиховопозориштеназивалудим, наркоманским,гејфрендли...). Коначно, шта нам то покушавајурећи ауторииактериизСуботице, Београда, окупљени око документаризоване стварности у којојсвакаженабарједномдобије батине, свако дете бар једном проба дрогу, а сваки сексуални первертит оно што заслужује – слепу осуду тог истог друштва којегајепроизвелогрешног?! Представа почиње и у доброј мерисеразвијатакоштоселикови грче од разноразних (наркоманских, сексуалних, статусних,

сти дечјој игри (Имре-Елек Микеш)идесетини малихљуди-робота у свемирским скафандерима,а онда дођеродитељ(Золтан Плетл)ипокупиихсвеукутију. Глумачки,већсеможепрозвати антологијском сцена у којој КингаМезеиигранастрано-темпераментну учитељицу, Марта Береш штреберку, док су момци несигурни,акасније истрауматизовани,насилни дечкићи –тонам јенашеобразовањедало. Штосенаркотикатиче,амблематична је употреба радијатора, којиможедаподсећанатоплоту илипотребузањом,моженапоезију Ота Толнаија, а може да подсећа, као што се то дешава у самој представи, на полицијску станицу,гдекажудавезујууправозањих. Радијатор,испрвамалиапослегигантски,докрајапостаје глобална метафора грешне окованости. А пси? Хм, пси су најглупље животиње зато што су најбољи

алкохолних)апстиненција, уопомињућимсценама одсликавајући пропалепројектетипапородица, традиција, вредности, елита. Хомофобичнесилеџијесекријуиза пројеката повећања популације, курве иза досаде факултетских послова,наркоманиизапропалих родитеља, система едукације... Атмосфера је чудан хибрид Чаплина и Трејнспотинга. Четвртастоуоквиренитекстнацрнојпозадиниутоку немихсцена,урнебеснокакење,пишкењеиповраћање, чак и нешто као директна парафразачувеногцитатаМарка Рентона-штаћемивешмашина кад имам хероин. Само, има нешто у поетици представе што је болно и потресно, жене и деца као жртве, али не на патетичан, баналанначин,негопутемсценских алегорија у којој је најјача она у којој се позорница препу-

човекови пријатељи („Дилан Дог“).Срећашто судалекирођаци вукова, па зачас искезе очњаке. Сва тежина доминантно социјалноангажоване,запаљене тематикеимотива,биваолакшанакомиком.Тојепорталуоночудноватостањекојесвакустварчини вишедимензиналном.Приказивање људи смешнимузлукојечине,парадоксалночинидаодобравамо њихову делатност, заправо тражећи како да је превазиђемо. Утоме,пак,представа„Dogsand Drugs“,непомаже.Мождакараокехоће,илинекацрква,сигурна кућа, метадонска терапија, нова демократија... Знатели причукако је један наркоман за своје опредељење захвалиоуправородитељима и друштву које му је сталноуказивало нањих? Игор Бурић

ИЗЛОЖБАЈАСНЕМЕЛВИНГЕРУПЕТРОВАРАДИНСКОЈГАЛЕРИЈИ„ЈЕЛАЧИЋ”

Погледслиманскекуле

Конкурсзанаграду„ЛазаКостић” Поводом предстојећег 18. међународног салона књига уНовомСаду, којићесеодржатиод1.до6. марта 2012. на Новосадском сајму, расписан је конкурс задоделукњижевненаграде„ЛазаКостић„. За најбољекњижевностварењеизмеђудваСалонакњигамогудаконкуришусвикњижевнижанровидомаћихписаца,апризнањећеприпастиауторуделачији издавачучествујенаовојманифестацији. Конкурсјеотворендо31.децембраовегодине,а потребноједоставититрипримеркакњигекојаконкуришезанаграду,наадресуНовосадскисајамАД,

ХајдукВељкова11,21000НовиСад(занаграду„ЛазаКостић“) .ДосадашњилауреатисуНиколаМаловић,РадмилаЛазић,МилисавСавић,СветиславБасараиГоранПетровић. Овегодинепредседникжиријајепесник, књижевни критичар и издавач Ненад Шапоња, а чланови, писциикњижевникритичари ЗоранЂерић иЂорђе Писарев. ЖирићепредложитиидобитникеНаграде заиздавачкиподухватиСпецијалненаградесалона књигауНовомСаду. Р. Л. Са отварања изложбе Јасне Мелвингер

Фото:Б.Лучић

У петроварадинској галерији „Јелачић“овихданаутокујеизложба пејзажа и ведута познате новосадске књижевнице Јасне Мелвингер(1940).Речјеорадовимамалогисредњегформатау различитим техникама, који су насталитокомдеведесетихгодина прошлог века и до сада нису билиизлагани. Уметницајеобјасниладаихје сликала на тераси свог некадашњег стана на 15. спрату једне лиманске куле надомак Дунава. Њене радове, настале углавном комбинованом техником,  цртеже,аквареле,фротажеимонотипије, публика је видела на неколико изложби у Новом Саду. Сликала је углавном мртву природу, барокно дизајниране предметеипортрете. Изложбапејзажаиведутаугалерији „Јелачић“ отворена је до 24.новембра. Р. Л.


24

svet

ponedeqak14.novembar2011.

ITALIJANSKIPREMIJERBERLUSKONIPODNEOOSTAVKU

Konsultacijeonovom mandataru RIM: Italijanski predsednik hvatiojeBerluskonijevuostavku. \or|oNapolitanozapo~eojeju~e Odlazak Berluskonija, koji je u razgovoresapoliti~kimiparla- proteklih17godina,10proveona mentarnim liderima o mogu}emsastavunovevladeina~inudaseItalija izvu~e iz finansijske krize. Ugledni ekonomistaMarioMontismatra seglavnimkandidatomza mesto novog premijera. Silvio Berluskoni je u subotu uve~e podneo ostavkukao{tojeiobe}ao, odmah po{to je parlament usvojio paket mera{tedweireformi. Predsednik Italije \or|o Napolitano pri- MarioMarotii\or|oNapolitano

Pozitivanrazvojsituacije PredsednikSADBarakObamapozdraviojenajavuformirawa novihvladauGr~kojiItaliji,oceniv{idajetopozitivanrazvojdoga|aja,koji}edoprinetistabilizacijisvetskogfinansijskogtr`i{ta.Ameri~kipredsednikjeoceniodabicelaEvropatrebalodapodr`i17~lanicaevrozoneuwihovimnaporima dasere{idu`ni~kakriza,upozoriv{ida}edokonanebudere{ena,imatinegativanuticajnacelokupnusvetskuekonomiju.

ARAPSKALIGASUSPENDOVALASIRIJU IZAPRETILASANKCIJAMA

Diplomatska izolacijaAsada DAMASK, TRIPOLI: Desetine hiqada Sirijaca su se ju~e okupileucentruglavnoggradaDamaskaizra`avaju}ipodr{kupredsednikuBa{arual-Asaduiprotestuju}izbogsubotweodlukeArapske lige da suspenduje Siriju iz ~lanstva. „Narod `eli Ba{ara al-Asada!”, uzvikivali su demonstranti naTrguSabaBahrat,nose}isirijske zastave i portrete predsednika.”SirijskinarodpunitrgovedomovineinajavqujesvojeodbacivaweodlukeArapskelige”,ocenila jedr`avnatelevizijaukomentaru emitovanomuzsnimkeskupa. Arapska liga suspendovala je preksino}u~e{}eSirijeizapretilajojsankcijama,jernijeprimenila plan za izlazak iz vi{emese~nepoliti~kekrizepropra}ene `estokom dr`avnom represijom. Nakon te odluke Lige, nekoliko stotinademonstranataokupilose usubotuispredambasadaKatarai SaudijskeArabijeuDamasku.Saudijskaambasadajenapadnuta,javila je saud ijska novinska agencija Spa,preciziraju}idajenekoliko demonstranata uspelo da upadne u ambasaduiuni{tiprozoreiname{tajukancelarijama. Sirijska opozicija pozdravila jeju~eodlukuArapskeligedauvede sankcije toj zemqi. Sirijski NacionalnisavetodlukuArapske

lige„smatrakorakomuispravnom smeru i jasnom osudom sirijskog re`ima, koji je istrajao u svojoj ubila~koj i destruktivnoj kampawi”,rekaojeneimenovanizvani~nikopozicionogsavetaFranspresu.  Arapska liga je pozvala sve izaslanikearapskihzemaqadanapusteDamaskipostigladogovoro sankcijama,aistovremenoipozvalapredtavnikesvihstrujausirijskojopozicijidaseunarednatri dana sastanu u sedi{tu Arapske ligekakobiizradiliplanzaprelazniperioduzemqi.Arapskaligarazmatrarazvojmehanizmazaza{titucivilauSiriji,rekaojeju~etokomposetelibijskojprestonici Tripoliju generalni sekretar te organizacije, Nabil alArabi. Ameri~ki predsednik Barak Obama pozdravio je odluku Arapske lige da suspenduje Siriju iz ~lanstvateorganizacije,kaoimogu}nostuvo|ewaekonomskihsankcija zvani~nom Damasku, ocewuju}idajetimejo{vi{eizolovansirijskipredsednikBa{arAlAsad. „Ovi va`ni koraci pokazuju ja~awediplomatskeizolacijere`ima koji sistematski kr{i qudska prava i spre~ava pravo na mirne protesteuSiriji”,navodiseuju~era{wem Obaminom saop{tewu saHavaja,gdeseodr`avaAzijskoPacifi~kiSamit.

vlasti, ostavqa Italiju u politi~komvakuumu,paseo~ekujebrzo imenovawenovogmandatara. Neposredno pre nego {to je Berluskonipodneoostavku,hiqade demonstranata okupilo se ispred kancelarije predsednika ma{u}i italijanskim zastavama i nose}iplakatesanatpisima„Baj, baj,Silvio”. „Duboko sam ogor~en”, rekao je Berluskoni italijanskoj agenciji ANSA dok su demonstranti na uliciuzvikivali„Klovn!”i„Odlazi odmah”. Berluskoni je saradnicima iz partije Narod slobode (PDL)poru~ioda}epodr`atinovu prelaznu vladu koju }e voditi Monti, 68-godi{wi ekonomista kojiu`ivavelikiugled. Odlaze}ipremijerje,me|utim, dodao da }e PDL podr`ati vladu samo ako nastavi sa reformama u skladu sa zahtevima EU, i da, u protivnom, mo`e u bilo kom trenutku obustaviti podr{ku. Dowi dom italijanskog parlamenta usvojiojepredvadanapaketekonomskih reformi, {to je od ItalijezahtevalaEU,aistojeu~inio danranijeGorwidomparlamentaSenat.

Evakuacija turskih diplomata DAMASK, ANKARA: Odnosi dve doskora prijateqske zemqe,TurskeiSirije,na{li susenaproveri,{topotvr|ujunajnovijiprotestipristalica re`ima u Damasku ispred turskih diplomatskih predstavni{tavautojzemqi.Turska je odlu~ila da evakui{e ~lanove porodica svojih diplomatskihpredstavnikauSiriji posle napada na wene ambasadeutojzemqi,ukojima}e idaqeostatiosobqe,javilaje ju~eTVstanicaSi-En-En. KakoprenosiagencijaAnadolija, preksino} se ispred turske ambasade u Damasku okupilo nekoliko stotina pristalicare`imaBa{araal Asadakojesuuzvikivaleantiturske optu`be, bacali kameniceipoku{alidanasiluu|u u zgradu diplomatskog predstavni{tva u glavnom gradu Sirije. Demonstracije su u isto vreme odr`ane i ispred turskih konzulata u mestima Alepo i Latakia. Tom prilikom pristalice sirijskog re`imasuzapalileturskezastave.Premaizve{tajimaagencijeuovimprotestimanijebilo povre|enih me|u turskim diplomatamaidrugimosobqemu ambasadiikonzulatima. (Tanjug)

dnevnik [IRISEFRONTDEMONSTRACIJAPROTIVVOLSTRITA

Ameri~kapolicija uhapsilavi{eod40qudi VA[INGTON: Policija je uhapsilavi{eod40osobakojesu, pougledunawujor{ke,u~estvovaleudemonstracijamauameri~kim gradovima Sent Luis, Solt Lejk SitiiDenver.PolicijajeuSent Luisu,gdesenatrguucentrugrada okupilooko400qudi,uhapsila27 demonstranata zbog nepo{tovawa policijskog ~asa, saop{tile su vlasti.Demonstrantinisupru`aliotporpolicijiidoksuihvodiliupritvoruzvikivalisu„Na{a strastzasloboduja~ajenegova{ zatvor”. U~esnici protesta su najavili da }e borbu nastaviti i predsudom,jerimpravonaslobodu govora i okupqawa, zagarantovanoPrvimamandmanom,dajepravodaostanuuparku. USoltLejkSitijujenaprotestu u subotu u~estvovalo oko 150 qudi, a uhap{eno je 15 osoba, po{to su se oglu{ili na nare|ewe

zavac rasteruju}i demonstrante, zatimjeuklawaladu{ke,ro{tiq i{atorekojesuostavilinatrotoaru.Dveosobesuuhap{eneutom gradu. Demonstranti su organizovali protesteujo{nekolikogradovau

PucaliokoBeleku}e Ameri~ka policija blokirala je u petak celo podru~je oko Beleku}ekakobiutvrdila{taseta~nozbilou~etvrtakoko 21sat.Zbogdojaveopucwaviiza{lisunatereniubliziniBele ku}e na{li napu{ten automobil, ali ne i ispaqene metke.^lantajneslu`berekaojedasuuautuna{liikala{wikov, ali policija to nije `elela da potvrditi. Rekla je samo da je ameri~ki predsednik Barak Obama u vreme pucwave bio na sastankuuKalifornijiidasigurnostBeleku}enijeugro`ena. Nikogjo{nisuosumwi~ilizanapad.

vlastidanapustesvojekampovekojesupostaviliucentralnomparku,navelajepolicija.Zvani~nici su u pozivu na uklawawe parkova isticali zdravstvene i bezbednosnerazloge,preneojeRojters.PolicijauDenverujeupotrebilasu-

znak podr{ke pokretu „Okupirajte Volstrit” u Wujorku, protiv ekonomskenejednakostiiprevelikog uticaja korporacijskih interesa na politiku SAD. Demonstranti u Ouklandu, u ameri~koj saveznojdr`aviKaliforniji,kao

i u Portlandu, u Oregonu, tako|e suupozorenidanapustesvojekampoveiparkove.Drugiputodkako je po~eo protest zbog monopola finansijskih institucija oli~enih u Volstritu, gradske vlasti Ouklandaupozorilesuju~edemonstrantedanemajupravodakampuju natrguispredgradskeskup{tine, kaoida}ese,akoneposlu{aju,suo~itisahap{ewimaiuklawawem {atora, vre}a za spavawe i ostalihstvari. Taupozorewasudeoakcijekoja sesprovodi{iromSADdase{to preokon~ajudemonstracijeprotiv Vol strita, posle tri smrti u~esnikatihprotesta.Protestjezapo~eouseptembruuWujorkugdeje finansijska ulica i berza - Vol strit, a uperen je protiv pohlepnih finansijskih giganata i ekonomskenejednakosti.Urokuodnekoliko nedeqa, sli~ni protesti izbilisuudesetinamamawihgradova,podsloganom„Okupirajmo...” Demonstrantiseokupqajunagradskim trgovima kako bi izrazili svojstav.

Obamatra`ipodr{ku RusijeiKineprotivIrana VA[INGTON: Predsednik SAD Barak Obama izjavio je na Havajima, da }e sa svojim ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevom, prona}izajedni~kiodgovorkojim }enateratiIrandapo{tujeme|unarodnopreuzeteobavezeuvezisa nuklearnim programom.On se sa predsednikomRusijesastaousubotu uve~e na marginama AzijskoPacifi~kogsamitakojiseodr`avanaHavajima. Ameri~ki mediji navode, da je sastanak dvojice lidera bio prva prilika za razgovor o izve{taju Me|unarodne komije za atomsku energiju,kojajeupetaksaop{tila podatke o iranskom nuklearnom programu. Dvojica lidera su razmotrilaisituacijuuSiriji,Avganistanu,abilojere~iioraketnom {titu u Evropi. U obra}awu novinarima Obama nije `eleo da iznenedetaqerazgovoraoSiriji, dok je u vezi sa Avganistanom re-

kao da je sa ruskim kolegom govorioozna~ajupodr{kekojebiregionalne sile trebalo da pru`e vladiuKabulu.Medvedevjeistakao da postoji velika razlika u

Nedugo posle Medvedeva, ameri~kipredsedniksesastaoisasvojim kineskimkolegomHu\intaomkojigajeuveriodaKina`elidaosigura da Teheran po{tuje „me|una-

Antiameri~kiprotestiuYakarti Vi{e od 1.000 pripadnika radikalne muslimanske grupe HizbutTahrirprotestovalojeju~eispredAmabasadeSADuXakarti zbog predstoje}e posete ameri~kog predsednika Baraka ObameIndonezijiuvremesamitanaBaliju.Demonstrantisu nosilitransparentenakojimajepisalo„OdbijmoObamu,odbijmokapitalizamiimperijalizam”.Bezbednostizabrana{irewanuklearnognaoru`awasutemenakoje}eVa{ingtonstaviti naglasaknatomsamitu.

stavovimaMoskveiVa{ingtonau vezi sa planovima SAD da se u Evropi napravi raketni {tit, i dodao da }e razgovori o mogu}im re{ewima biti nastavqeni bez obziranasuprotstavqenestavove.

rodne propise i norme”.U kasnijim izjavama, me|utim, ni Medvedev,niHunisukomentarisalipitawe Irane, {to ukazuje da nema napretka u stvarawu jedinstvenog fronta,ocewujeagencijaAP.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI REYEPERDOGAN Turski premijer Rexep Tajip Erdogan posetio je zemqotresom pogo|eno podru~je. U zemqotresukojijepretridanapogodioisto~ni deo Turske poginulo je 40 osoba, saop{tili su zvani~nici.U saop{tewu jedinice za vanredne situacijesenavodidajedosadaspaseno30qudi.Zemqotresja~ine5,6stepeniRihteroveskalenajte`ejepogodiogradEdremit.

SAIFGADAFI NigerjeodobrioazilSaifuGadafiju,sinu ubijenogvo|esusedneLibijeMoameraGadafija,usprkosInterpolovuzahtjevuzaizru~ewem. PredsednikNigeraMahamadouI{oufoumuje odobrio azil iz „humanitarnih” razloga. PoredGadafijaazilsudobilijo{trigeneralai jo{ tri Libijaca koja su bili s wim i koji se tretirajukaoizbjeglice.

HASANMOGHADAM GeneralHasanMoghadamosniva~artiqerijskeiraketnejediniceuRevolucionarnojgardi, poginuojeuju~era{woj“slu~ajnojeksploziji” uskladi{tuoru`janedalekoodTeherana.Moghadam bio je trenutno zadu`en za program istra`ivawakojimjetrebalodaseosigurasamodovoqnostnaoru`awaelitnihiranskihjedinica.Poginulojejo{17,arawenasu23vojnika.

PolicijskeracijeuhavelamaRija RIO DE @ANEIRO: Elitne policijskejediniceuoklopnim vojnimvozilimaihelikopterimaizvelesupredzoruunajve}oj sirotiwskoj ~etvrti u Rio de @aneiru operaciju „~i{}ena” od narko bandi, najve}u do sada izvedenuutomgradu.Ciqracije je pove}awe bezbednosti i „~i{}ewe”gradaodte{konao- ru`anihnarkobandi,kojedecenijamavladajugradskimfavelama. Vlastisuobe}aleda}euspostavitibezbednostdoodr`avawaSvetskogprvenstvaufudbalu 2014. i Olimpijade 2016. godine.Akcijomu~etvrtiRosiwa zadat je „ogroman udarac strukturi trgovine narkoticima u Riode@aneiru”,rekaojesavetnikzabezbednostibiv{ikapetanuelitnojjedinicikojaizvodiracijuPauloStorani. „Rosiwajejednaodstrate{ki najva`nijihta~akakojepolicijatrebadakontroli{euRiode

@aneiru”, izjavio je Storani, dodaju}i da bezbednost u toj oblasti ima veliku va`nost zbog ogromnog broja qudi koji tuda cirkuli{u. Policija je u petakotvorenonajaviladaplaniradaizvr{iracijuuRosiwi. Tataktikajekori{}enairanije,atimeseposti`edabudema-

we vatrenih obra~una, a ~lanovi bande ili pobegnu ili se mirnopredaju. Policija je prethodnih dana postavila kontrolne punktove na ulazu u Rosiwu, na kojima proverava pe{ake i vozila. U ~etvrtakjeuhap{enjedanodvo|anarkokartelaAntonioBon-

fim Lopes, poznatiji kao „Nem”,kojijebionajtra`eniji krijum~arnarkotikauRiu,preneojeAP. Sirotiwski kvart Rosiwa, u kome`ivioko100.000qudi,nalazi se na obronku planine, blizu pla`e, izme|u dve bogate gradske ~etvrti. U wemu se odvija najve}a i najunosnija distribucija narkotika. U oko 1.000sirotiwskihkvartova`ivitre}inaod{estmilionastanovnika Rio de @aneira, a polovinom wih upravqaju narko bande. Policijaje2008.zapo~elaakcijeprotivnarkobandi,kojesu pro{log novembra uzvratili serijom napada, ukqu~uju}i paqeweautobusaioru`anepqa~kenaautoputevima,{ire}ihaosistrah.Unasiqujestradalo najmawe36qudi,verovatnousukobima policije i krijum~ara narkoticima. (Tanjug)


BALkAn

dnevnik VE]INAGRKAPODR@AVANOVUVLADUPAPADEMOSA

ponedeqak14.novembar2011.

25

USUSRETPARLAMENTARNIMIZBORIMAUHRVATSKOJ

InspektoriMMF Demokratski danasuAtini centarnalistiHDZ ATINA: Novigr~kipremijer Lukas Papademos pokrenu}e danasparlamentarnudebatuoprogramumerakojetrebadasprovede wegova vlada, koju parlament trebadapotvrdiglasawemusredu. Dodatnipritisakraspravidonosiidana{widolazakuAtinu inspektora „trojke” Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), evropske Centralne banke i Evropskeunije,prenosiRojters.

ZAGREB: Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) sklopila je ju~e predizborni koalicioni sporazum s Demokratrskim centrom, koji vodi Vesna [kareO`bolt,uskladusaranijimdogovorom dveju stranaka o saradwi. Premasporazumu,[kare-O`bolt }edobiti~etvrtomestonalisti u [estoj izbornoj jedinici, koja obuhvatajugoisto~nideoZagreba iSisa~komoslava~ku`upaniju. Dogovoreno je da DC podr`i HDZusvimizbornimjedinicama, a[kareO`bolt}e,uslu~ajuda bude izabrana, zamrznuti svoj mandat,re~enojenakonferencijizamedije.OvojedrugikoalicionisporazumHDZ-a,nakon{toje {tojeprenekolikodanapredsednicaHDZ-aJadrankaKosorsklopila koalicioni sporazum sa splitskim gradona~elnikom @eqkom Kerumom. [kare-O`boltjebilasaradnicahrvatskog

vedeprogrammerakoje je usvojila Evropska unija, kako bi se izbegaobankrotzemqekoji bimogaodaugrozimonetarni sistem cele EU. Gr~ki parlament u sredu u podne glasa o poverewunovojvladii gotovojeizvesnoda}e je podr`ati po{to koalicija tri stranke

UpozoreweParizaiBerlina Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nema~ka kancelarka Angela Merkel pozvali su, u telefonskom razgovoru,novoggr~kogpremijeraLukasaPapademosada sprovedereformenakojejeGr~kapristalauzamenuza slede}utran{ume|unarodnepomo}i. „Isplatanarednetran{epomo}inemo`esedogoditi ukolikonepostojiodlu~ankorakuovompravcu”,navodi seusaop{tewuJelisejskepalate.Urazgovorukojijezatim usledio, Merkelova i Sarkozi su „ponovili svoju potpunure{enostzaodbranuevra”,prenelesuagencije. Velika ve}ina gra|ana Gr~ke verujedakoalicionavlada,koju je Papademos formirao u petak, nudinajboqere{ewezaborbusa ekonomskomkrizom.Zadataknovevlade,koju~ini48~lanovaiz tri partije - dosad vladaju}eg PASOK-a, konzervativne Nove demokratije i krajwe desni~arskepartijeLAOS,bi}edaspro-

Papandreu~estitanovompremijeru Papademosu

kontroli{e 254 od ukupno 300 mestauskup{tini.Oko60odsto ispitanikaprihvatanovuvladu, dok je protiv we 35 procenata, navodiInstitutKapa. Ve}ina Grka podr`ava novog premijera Lukasa Papademosa kojijeizabrandavodiprelaznu vladujedinstvadovanrednihizbora, pokazali su rezultati an-

keta, objavqeni ju~e u dnevnim listovima.Pozitivnomi{qewe o novom premijeru ima 55 odsto ispitanika, 18 odsto ga ne podr`avaa27procenataGrkakojisu u~estvovaliuanketinemanikakvo mi{qewe o Papademosu, sude}ipoanketiJavnoginstituta kojom je obuhva}eno 1.200 qudi, objaviojelist„Katimerini”.

BUGARSKA

Eksplozijanagasovodu – poginulatriradnika SOFIJA: Na regionalnom gasovodu u blizini Plovdiva, u ju`noj Bugarskoj, do{lo je do eksplozije,aprilikompoku{ajapopravkedvaradnikasupoginula , a dva povre|ena. Do eksplozije je do{lo preksino}, na nekoliko kilometara severno od autoputa Trakija, a najverovatniji uzrok je visoki pritisakucevima. Re~jeoregionalnomgasovodu kojiizRumunijesnabdevagasom Gr~kuiMakedoniju.Oblastoko mestaeksplozijeblokiranajeu radijusuod150metara,azabrawen je pristup gra|anima i automobilima. Kompanija zadu`ena za isporukugasazapo~elajepostepeno smawewepritiskaucevima,kakobibioizvr{enuvidnalicu

HDZ-a i osnovala Demokratski centar.Jednovremejebilaministarka pravde u vladi Ive Sanadera,kojijujesmenio. Kosorova je tokom dana razgovaralasavi{eosobaskrajwedesnog dela politi~ke scene, me|u kojima i disidentom SDP-a ZdravkomTomcemisinompokojnog predsednika Tu|mana Miroslavom, posebno zbog dogovora okolisteza11.izbornujedinicu zadijasporu.Ko}ebitinalistama, odlu~i}e sutra Predsedni{tvoHDZ-a,nakon~ega}eliste dostaviti Dr`avnoj izbornoj komisiji.Zasadaseneznanigde}e bitiKosorova,alisenezvani~no saznajedabitomoglabitiPeta izborna jedinica, koja obuhvata Slavoniju. (Tanjug)

KerumnoviHDZ-ovjastreb Splitskigradona~elnikjepotpisaopredizbornisporazumsJadrankomKosor.Kerumovimqudimapripadatre}eidesetomestou splitskoj izbornoj jedinici i sedmo u zadarskoj. Kerum se gnu{ao HDZ-a,alimujeideolo{kiblizak,konstatujukomentatoriidodajudajetopotezdvostrukiho~ajnika. Kadsumuanketedalepo~etnu{ansu,Kerumsegnu{aoHDZ.-a. Nakon novih anketa koje su mu podrezale krila, predomislio se i odlu~iodaidesHDZ-om.Tozna~idamuistra`ivawasklonostibira~anedajunikakve{anse,paseodlu~iozasigurnuopciju. ZaHDZjetotako|epriznaweporaza.OdbilisukoalicijusHrvatskomseqa~komstrankom,jersesmatralodatakovelikastranka time priznaje slabost. No, sada su umesto umivenog HSS-a dobili razbaru{enog Keruma, koji }e biti jastreb nove koalicije. HDZ skre}eudesno,aRojsiAntoKova~evi}nemorajubrinuti:parlament}edobitidostojnognaslednika.

Skup{tina SDSSuKninu ZAGREB: Ju~e je u Kninu odr`ana sednica Glavneskup{tineSamostalnedemokratskesrpskestranke(SDSS),nakojojjepotvr|enaliste kandidatazaparlamentarneizbore4.decembra. SDSS}enaovimizborimau~estvovatiu12.izbornojjedinicizanacionalnemawine,gdesebiraosamposlanika,odtogatrisrpska,kaoiu9. izbornojjedinici,kojaobuhvataLikuiDalmaciju do Splita.                   (Tanjug)

MiloradPupovac

DEMOKRATSKISAVEZSLAVONIJEIBARAWE

mesta.Napopravcigasovodabilo je anga`ovano devet radnika firme „Bulgartransgas”, iz

Stare Zagore, saop{tila je bugarskaCivilnaza{tita. (Tanjug)

Poja~ansaobra}ajnaprelazuGradina SOFIJA: Saobra}aj na grani~nom prelazu Kalotina-Gradina,izme|uBugarskeiSrbijepoja~an je,abugarskagrani~napolicijapreporu~ilajevoza~imadakoristedrugeprelazeizme|udvezemqe. Nije saop{teno koji su razlozi pove}awa saobra~aja, ali je bugarska grani~na policija saop{tiladajepoja~anisaobra}ajnaprelazuKapetan Andrejevo,nagranicisaTurskom.Zatosepretpo-

stavqa da je razlog poja~anom saobra}aju pove}an brojputnikaizTurskekojisevra}ajuuzapadnoevropskezemqepo{tosuuotaxbinipredhodnihdana proslavqali veliki muslimanski verski praznikBajram. Kao alternativne prelaze izme|u Srbije i Bugarske policija predla`e Vr{ku ~uku, Bregovo, StrezimiorvciiOltomanci-Ribarci. (Tanjug)

cRnA GoRA

OdborzabezbednostCrneGore ovehabijskompokretu PODGORICA: Odbor za odbranu i bezbednost crnogorskog parlamenta obavi}e danas kontrolno saslu{awe direktoraAgencijezanacionalnu bezbednost Vladana Jokovi}a o delovawu vehabijskog pokreta u Crnoj Gori. Kontrolno saslu{awa obavi}e se na inicijativu lidera Pokreta za promene Neboj{e Medojevi}a,kojijeranijetra`io posebnu sednicu Odbora zaodbranuibezbednostposve}enu mogu}im opasnostima od delovawaislamskihekstremista. On je predlo`io razmatrawe pitawe bezbedonosnih rizika od

JadrankaKosoriVesna[kare-O`bolt

predsednika Frawe Tu|mana, a nakon 2000. godine iza{la je iz

napada islamskih ekstremista na diplomatska predstavni{tva u Crnoj Gori. Medojevi} je ocenio

da teroristi~ki napad na ambasaduSjediwenihAmeri~kih Dr`avauSarajevunijeizolovani akt {a~ice verskih fanatika i predlo`io da se na sednici Odbora raspravqati o bezbedonosnim rizicima da se takva ili sli~na akcija ne ponoviuCrnojGori. Prema procenama Uprave policijeiAgencijezanacionalnubezbednost,uCrnojGoridelujenajmaweoko150vehabija, a wihova glavna upori{tasuuPlavu,Ro`ajama,Beranama,BijelomPoqu,Ulciwui Tuzima. (Tanjug)

UmestoGlava{a, nosilacliste[i{qagi} ZAGREB:GlavniodborHrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Barawe (HDSSB) ju~e je jednoglasnoodlu~iodazanosioca izbornelistenaparlamentarnim izborima4.decembra,umestoBranimiraGlava{akojijeuzatvoru zbog ratnog zlo~ina, izabere predsednika stranke Vladimira [i{qagi}a. Glava{popravosna`nojpresudi za ratni zlo~in nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine izdr`avaosmogodi{wuzatvorsku kaznuuMostaru.Najavada}eGlava{ biti nosilac izborne liste izazvala je op{tu osudu me|u nevladinim udru`ewima, koja su oceniladajekrajweneprimereno

da ratni zlo~inac bude nosilac liste. Najavu su osudile i brojne stranke,pajeipremijerkaipredsednicaHDZ-aJadrankaKosorrekladabiHDSSB,zbognepriznavawa Ustava i pravnog poretka Hrvatske,trebaloraspustiti. Posle prekju~era{weg upozorewaUstavnogsudaHrvatskedase ranijomodlukomizbornekomisije(daGlava{nemo`ebitikandidatalimo`ebitinosilacizbornih lista HDSSB) ne osigurava za{tita temeqnih vrednosti hrvatskeiotvaraustavnopravnoneprihvatqiva mogu}nost, ju~e se oglasilaidr`avnaizbornakomisijasaop{tewemda}epo{tovati stavUstavnogsuda.

„Mine}emoreagovati,mi}emopo{tovatistavUstavnogsuda i to je jedini komentar koji vam mogu dati”, izjavila je potpredsednica izborne komisije AleksandraJozi}Ilekovi}novinarima koje je zanimalo ho}e li komisija reagovati na stav Ustavnogsuda. U pismu, koje je na sednici Glavnog odbora HDSSB-a ju~e pro~itao wegov predsednik DinkoBuri},Glava{navodida je po~astvovan odlukom da bude nosilacstrana~kihlistanaizborima,alidatuodluku,„uinteresucelestranke,uovomtrenutkunemo`eprihvatiti”. (Tanjug)

Kupcislovena~kogduga tra`eve}uzaradu QUBQANA: Slovena~ke dugoro~ne dr`avne obveznice su krajem nedeqe prvi put od preuzimawaevrainastupafinansijske krize 2008. godine pre{le granicu od sedam odsto.PrelazaktegranicejeIrsku,Gra~kuiPortugalijuprislio da prihvate finansijsku pomo}. Na Bankarskim danima na BrdukodKrawapro{lenedeqe je min is tar fin ans ij a

FrancKri`ani}tvrdiodaje dr`ava dobro snabdevena sa izvorimaidado2014.godine neo~ekujeve}eprobleme.Poznati slovena~ki ekonomista i ministar za razvoj Mitja Gaspari je me|utim uveravao poslanike u parlamentu da usvoje intervetne zakone i tvrdio da prelazak granice od sed am ods to preds tav qa ocenu me|unarodnih finansijskih tr`i{ta da Sloveni-

ja nije u stawu reagovati na nastaleprilike. U svom uveravawu nije bio uspe{an i interventni zakoni u parlamentu nisu bili usvojeni. Slovenija se posledwi put name|unarodnimfinansijskim tr`i{timazadu`ilapone{to ve}ojkamatnojstopiodpetodsto, a krajem nedeqe su kupci slovena~kog duga za ve}inu dugoro~nih obveznica tra`ili zaraduodokosedamodsto.


P

dnevnik

Pejza` sareke

olako se pribli`avam reci i ~ujem wen `uborkojitiho{apu}e.Sdrve}aokoreke~ujuse pticekojecrku}u. Rekajeplavqanegoina~e. Blagi talasi ulep{avaju ovajpejza`nadnurekemogu sevidetibelikamen~i}i,a oko wih plove ribice i jedna zlatna, koja im pokazuje kudadaplivajusasvojimle-

V

de^Ji dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

c m y

26

pim,rasko{nimperajem.Na povr{ini reke vidi se odsjajjorgovanaiwegovibeli cveti}i.kojilaganoplutaju. Sav ovaj mir rajske reke odjednom remeti `ena, koja `eli da opere ve{ u ovoj kristalnojvodi... MilicaVidovi},VIII-2 O[„\uraDani~i}” NoviSad

Daimam ~arobnumo}

olelabihdaimam~arobnumo}.Swombihstvarala mnogestvari.Uzpomo}mojemo}istvorilabihsebi krila, da mogu da letim, a i drugima bih pomogla. Stvaralabihimstvarikojenemogudana|uinadrugina~inpomagala.Kadabimemamaposlalauradwudane{to kupim, a toga nema, stvorila bih ga. Ako tati fali neki deo,stvorilabih.AkoMilicifalipelenailiDraganinekihstvari,stvorilabih. Mislimdasemoja`eqanemo`eostvariti,alibihvolela. KatarinaRadoni},III-3 O[„NikolaTesla” NoviSad

Katarina [vind, II-4, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Plodovi Jedanstari za n at jeseni Kada do|e jesen do|u i plodovi razni, kru{ke i jabuke zamiri{u i sve ru`ne mirise izbri{u. [arene pija~ne tezge mame qude, a oni zadivqeni, omamqeni trpaju u korpe gro`|e, kru{ke, bundeve...

Lazar Kopli}, II-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

N

M

ojdedajebiokova~.Tojestariilepzanat. Kova~kujeplugove,{parta~e,potkivakowe, popravqama{ine,vari,akosene{toizlomi.Radionicekova~asupunerazanihalata,kqu~eva,kqe{ta,~eki}a,testeraimnogo{rafova.Na srediniradionicejenakovaw,nakomesekuje.Vatragdesezagrevagvo`|esazidanajeizanakovwa ipokre}ejeventilator,anekadajededaimaomehove,kojejepokretaodrvenompolugom,nogom.Moj dedajekupio~eki}nastruju,damubudelak{eda kuje.Kadasambiomali,pomagaosamdedidausitwavaugaq,jersitnijiboqegori.Mnogosamvoleo daprovodimvremeuradionicisdedom. Mojdedajeumropreosamgodinaisadajeradionicaprazna.Ne~ujesezvukudarca~eki}aonakovaw.Ponekadmojte~ane{tootkujejerjenau~iomalooddedeitadaradobudemuradiniciswim. Mnogominedostajemojdeda,wegovaradionicai zvuk~eki}akadaudaraunakovaw.

Nevena Drini}, IV-c O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Papagajomanija

eg de veo m a, veo m a daleko, na nekoj dalekoj planti po imenuPapagajomanija,`ivesamopapagaji. Ovom plan et om vlad aju papagaji are, jer su oni najve}i i najja~i. Papagaji tigricesuslugeisprema~ice u velikom dvoru Sekvoja. Duginelolikesupeva~icei zabavqa~ice. Major Mi{el kakadujeglasnikkaoimala korela. @uto}ubi kakadu i belo}ubi kakadu brane zemquoddrugogzlogkraqevstvapapagaja,kojimvladaju

crn i palm ov i kak ad ui. U wihovojvojscisucrvenorepi crni kakadui i kee. Oni kidnapuju male pti}e papagaja i treniraju ih da budu wihoviratnici. Hajde da se sada vratimo nasvetgdenijesvetakocrno.Ono{tonismonapomenuli je da su `akoi glavni nau~nici. Oni se od malog perjau~edabudunau~nicii savetniciarama.Wihovposaojedaistra`ujusvemir, istor iju Pap ag ajom an ije, Pap ag ajol og iju, prou ~ av aju perjeiizumrlevrste.Ama-

Do`ivqaj smora

zoncisuizvi|a~i.Onirade na vrhu dvorca Sekvoja i osmatraju da li se pribli`ava vojska Crnog kraqevstva.Vladariaremorajuda pazenakidnapereizCrnog kraqevstva. Ovako odprilike izgleda papagajski `ivot u Papagajomaniji. Ima tu jo{ mnogo avantura, ali }emo o tome pri~ati u nekoj drugoj pri~i.

ioje1.avgust.Jedvasam~ekala 11 sati, jer smo tada B mamaijakretalenamore.Kre-

nule smo na stanicu, ~ekale smoautobus,akadajekona~no stigao, radovale smo se jer kre}emo na odmor. Dugo smo putovaleidosa|ivaleseikad smo kona~no stigle u Dubrovnik, oti{le smo u na{ sme{taj, koji je bio odmah pored mora.Morejebilosvetlucavo, anasuncusepresijavalotako danijebilosamoplavo,negoi crveno, naranxasto.Malo smo seodmorileusme{tajuioti{lenapla`u.Napla`ismose sun~aleikupale.Jasamna{la drugare i puno sam se igrala. Jednog dana desilo se ne{to zabavno.Mojidrugariijasmo oti{liu{etwuislu~ajnosmo pro{liporedpijace.Tamosmo videlisvakakavnakit,ode}ui qude.U{lismo,isva{takupili,cenkaliseiu`ivaju}iprovodili vreme zajedno. Kada je bilo ve} kasno, dogovorili smo se da se razi|emo. Jako namjebilo`ao,alismoznali i obe}ali sebi kako ovaj dan nikadne}emozaboraviti.

DanielDobromirov,V-a O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

Kakoqudizaga|uju prirodu

ekadadavno, premnogogodina, zemqaje bila~ista,aliod kadasmojemiugroN zili nije vi{e ista. Mi se pitamo kako to

qudizaga|ujuprirodu, ana`alostimidecaje zaga|ujemo.Danpodanprolazi, anasje svevi{enaplaneti.Qudisve vi{e bacaju sme}e.Umestodasme}eodla`emoukontenereonosenalazisvudaokolo.Postoji vi{evrstakontejnerazapapir,zastaklo,za plastiku,zametal.Mnogogodinatrebada serazlo`ijednakesa.Sun~evizracisusve ja~ikaodasunceho}edanamsepribli`i.

Qudi ~esto bacaju sme}e u vodu, brodovi ispu{tajunaftuuokean,izfabrikesedimi. Ribe u vodi nemaju kiseonika . Da nema drve}anebimi`ivelijerdrve}eproizvodi kiseonik ,a mi wemu ugqeni dioksid da bi ono `ivelo. Nekada padaju kisele ki{e paioneuni{tavajudrve}e.Ne{tosepod hitnomorapreduzeti! ZoranaKopli},IV razred O[“JovanPopovi}“ Bano{tor

NikolaDurowi},VII-5 O[„\uraJak{i}” Ka}

Lara Touati, I razred, O[ „Tulip”, Tunis

MilaPaji},II-1 O[„Petefi[andor” NoviSad


moja ku]a

dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

27

Д ај те  маш т и н а во љ у

Б

илодастеупотразизаидејамазауређењесвогновог стамбеног простора или стесезажељелинекихпроменау постојећем,мождавамовихнеколико савета добро дође као инспирација.Опште јепознатодасу укусиразличити,атакојеикадје упитањууређењедома.Некиће највише пажње поклонити кухињи,некидневнојсоби,анекиће удахнути дашак оригиналности чакинајмањемдетаљу.

Зашто би ваш животни простор,билодастесетекпреселилиуненамештенстанилистето већобавили,изгледаокаовећвиђени станови ваших пријатеља илионајизкаталоганамештаја? Узсамонеколикомаштовитих и оригиналних потеза, можете постићи неверојатан ефект. Ево како: Довољно је одабрати само једанзидудомунакоме ћетеналепити несвакидашњу тапету по

вашем избору, а избор је заиста велик.Акожелитеотићијошкоракдаље,одабранизидможетеи осликати! Зид додатно можете зачинити инекомполицом,којаћесесавршеноуклопити,аполицавамможе послужити и за необичну скулптуру,каоштојеружичаста птицаилинекузанимљивувазу, односно нешто друго по вашем избору. Ко каже да онај предимензиониранизиднисаткојисте добилиодтеткенапоклонмора бити на зиду? Одложите га на под, где ће доћи до изражаја, а опетникоменећебитинапуту. Некупросторијуудомуможете направити посебном и тако штоћетејојнаменитинеобичан и уочљив лустер или тако што ћетестарикаучпресвућииосвежитинекомбојом.Нећетепретератиниаконаправитесвето,па још на кауч набацате неколико украсних јастука с маштовитим узорком. Не знате што бисте с трпезаријом?Мождадајеосвежитенеком уметничком сликом или да дрвене столице обојите у неку другубоју,каоштосузеленаили тиркизна. Свему томе додајте и букетцвећа,паћетевидетикакве ће бити реакције ваших гостију,

наконштостесеисамиодушевилипроменом. И за крај навратимо у спаваћу собу.Јестелизналидајекарирано један од најмодернијих трендова кадјеуређењеентеријераупитању?Пасада,кадтознатеинакон штопогледатеједанодпредлогаза уређењеспаваћесобе,рецитедане изгледаједноставно–другачије! Поиграјтесеузорцимаибојамабезстраха,важноједасевамасвиђаидасеутојпросторији осећатеугодно.

K о  о ва ко  н е ш то  н е  б и п оже л e о  у  с вом д ому К

адајеупитањууређењеeнтеријера,некисусестручњациосврнулинасамоједандeодоматесаставилилистунајимпресивнијихрешењазакућнакина.Настранициarchitecturaldigest.comсаставилисулистудесетнајкућнихбиоскопа,којесусинекипознати и славни, уз помоћ дизајнера eнтеријера, приуштилизауживањеуседмојуметности. Вал Селек,архитектидизајнерeнтеријера усвојојјевилинаВестПалмБичу,Флорида,

подручјеокобазенатрансформираојеуневеројатанкућнибиоскоп наотвореном. УБелојкућитакођепостојидвораназагледањефилмоваукојојпредседнициипрведамемогууживатидокборавеуњојитооткада једовршена1800.године.Временомјепреуређивана. Дизајнерка Сандра Нунерли побринуласедасвојимклијентима,којисухтели нешто другачију и удобнију дневну собу, омогући врхунско гледање филмова. Осмислилајеелегантнуваријантудневнесобе,ко-

јасепопотребитрансформише укућни биоскоп.

Модни дизајнер Ралф Лаурен и његова супругаРики куплисувилунаРоундХилууМонтегоБаи пре20година,акакоРики каже:‘Тојеместонакојемзаиставолитедабудете.’Њиховкућнибиоскоп налази сеупросторијиукојојпревладавамахагони. Архитект Чемпион Плет и његова супругаТатјана реновиралисусвојдомкоји сеналазиуПалмБичу,Флоридаикућни су биоскоп такође направили на отвореном, поредбазена. ‘Хтео сам да осмислим нешто посебно за Марају Кери, па сам у просторији с кућнимбиоскопом додаоиакваријум тако да има утисак да гледа филмове под морем’,изјавиоједизајнерМарио Буата.

ВишештетенеГоКоРисти

најчешћегрешке причишћењудома

Н

екада ствари, и поре најбољих намерама, једноставноодуукривомсмеру.Чишћењедоманијеизузетак. Например,текстеопралипрозоре,аонисуцелиумрљани.Тонијеслучајност. Прочитајте савете професионалацаиизбегнитенајчешћегрешке приликом чишћења домова, теуштедитевреме,алииновац. Грешка1-Рибатемрљес тепиха Клекнетелиисумануторибате свакипуткадсепотепихуизлијечашавинаилисока?Рибањем заправотрајно оштећујетевлакна тепиха. Другим речима,иакостемрљу веројатно успели уклонити, више нећете моћи исправити оштећену тканину.Паметнијиначин је да прво све што можете уклоните сунђером. Затим по подручју тапкајте чистомбеломкрпом илипапирнимубрисом .Наставитетако све док се мрља не осуши (или ставите нањутежукњигу,мењајућикрпе редовно какобисеупилоштовишетечности).Текнаконтогатретирајтеместосредствомзауклањање мрља, али прво проверите даистинећеизбелитибојувашег тепиха. Грешка2-Перетепрозоре посунчаномдану Аковассунчаниданинспирише напрањепрозора,причекајте. Затаквихданаистакласуврућа, паћесесредствозапрањепребрзо сушити и остављати мрље на стаклу.Најбољегајепратикадје облачно и кад температура није вишаод21степен.

Сва средства за прање нису иста и потребно је мало времена како бисте прочитали упутства. Одређени делови стана, попуткухиње,кадеиквака(посебно ако је неко од укућана прехлађен) захтевају дезинфекцију како бисте се решили бактерија. Дакле, прочитајте декларацију и следите упутства – обично их је потребно држати неколикоминутанавлажнојповршини. Ако их пошприцате и одмах пребришете – нећете их дезинфиковати. Грешка 5 - Површине чиститекривимсунђерима

Грешка3-Користитеалкохолно сирће и лимун у свакодневномчишћењу Узнаглашавањештетностихемикалијакојимачистимодом,ни на крај памети вам није да би природна средства могла ичему штетити.Ипак,итосукиселине којемогуоштетитиприроднеповршинепопутмермера.Сирће је доброзауклањањемрљаодсапуна и каменца с керамичких плочицаилиручицетуша. Грешка4-Мислитедасвако средство за чишћење дезинфикује

но је тек пребрисати влажном крпом од микрофибера. Ако вамнакончишћењаостајутраговиводепонамештају,крпаје премокра. Грешка7-Користитепревишесредставазачишћење мислећидајевишебоље Коришћење превелике количине производа може оштетити површинуиостављатизасобом љепљивислој.Осимтога,тојеи непотребнотрошењепроизвода. Правило је јасно – држите се упутства истакнутих на производу.

Највећи ризик је да користите прегрубсунђер.Рецимо,сунђер с једном грубљом страницом добрајезакупатило илигрил,али не и за површине попут пластике,ламината ислично. Грешка6-Полиратенамештајсвакипутнаконбрисањапрашине Средства за полирање имала сусмислакаддрвенинамештај није имао заштитни спољни слој. Данас је то углавном непотребно. Ако сте неки комад наследили,повременокористите восак или уље за дрво. Намештај новијег датума довољ-

Бр e диАни стон последње ме се цепро ве лиов де

Ч

ини се како светска економска криза није заобишланибогатехоливудске звезде које су пожуриле са стављањемсвојихвиланатржиште по ‘папреним’ ценама, а управо тонаправиојеиБредПит. Брад је ово имање купио за отприлике 8.4 милиона долара 2004. године, и то неколико месеци прије него је његова тадашња супруга Џенифер Анистон поднеелазахтевзаразвод,ареч је о велелепном имању које се протежена5100квадратних метара у калифорнијском Малибуу. Глумац тренутно не живи у овој кући, јер с невенчаном супругом Анђелином Џоли углавномживиукућикојупаримау Њуорлеансу.Заправо,ПитсАнђелином ињиховошестородеце

живиунеколикокућадиљемземаљскекугле:удворцууФранцуској, стану у Лос Анђелесу, вилиуИталији,кућиуЊуорле-

ансу,викендициуГрчкојиимању у Лондону. Према нашој рачуници,тојепоједноимањеза свакодете.

Питовоимањенатржиштује од августа, но тек су сада објављенефотографијепоседаикућекојегБрадпокушавапродати за нешто више од 13 милиона долара. Ова кућа, изграђена 1962. године, садржи четири спаваћесобе,четирикупатила и око306квадратнихметарапросторазаживљење. Кућа је пре неколико година реновирана под будним оком познатог архитекта Криса Соренсона, тако да сада има стаклене зидове, под од тамног бамбуса, велики уграђени ормар и хладњачу. С имања се протежепредиванпогледнаТихиокеан,алииналитиценационалног парка Поинт Мугу, тако да је Бред дане у овој кући проводио уживајући у погледу наокеанипланине.


28

ponedeqak14.novembar2011.

OGLASi

dnevnik

EKSKLUZIVNO, VEOMA POVOQNO!!! prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5 m uz budu}i hotel „HOLYDAY INN” idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope- zgrada „Prezident”-a. Informacije na telefon 063/475-765. 41396 PRODAJEM veoma povoqno stan, na IV spratu 80m2, u strogom centru grada, u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41397 LOKAL u centru grada 16m2 kompletno opremqen u Prezindentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41398


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik LOKAL u centru grada 19m2 kompletno opremqen u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/47-57-65. 41399

MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non stop garancija. Telefon 021/6393-737, 064/160-47-25. 41261 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 41437

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 40986

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 40872 KUPUJEM kwige. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945-002, Mile. 41133 PRODAJEM bukova drva mo`e i usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/61722-19. 41381 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa uslugom rezawa i prevozom. Ta~na mera, isporuka odmah. Telefon: 069/691-722, 064/28-54-782. 41468

ponedeqak14.novembar2011.

29

S neizmernim bolom obave{tavam prijateqe da je moj voqeni suprug

Vladimir Nik~evi} Tvoj lik, ne mogu godine ki{a izbrisati, tvoj glas ne mogu gromovi zaglu{iti. Tebe nam, ne mo`e vreme oduzeti. @ivot udara kao pobesneli talasi, lome}i i sitne}i ostatke na{ih du{a raznose}i ih po dubinama ni{tavila. Onog 14. novembra kad se qubav i bol pokloni{e }utawu, ~e`wa i o~aj po~e{e da vape Tvoje ime. Svaka misao, uzdah, pogled, pokloweni su tebi. Srce ne`no, ne~ujno peva Tvoje ime. Qubav, povezujemo s onostranim, pa tako smo i tebi bli`e. Ipak, postoje se}awa koja postaju suze. Izvini. Vreme prolazi, sve te`e je. Volimo Te neizmerno. Tvoji mama i tata. 41346

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

GODI[WI POMEN

Radivoje Perovi} 1927 - 2011. posle duge i te{ke bolesti napustio ovozemaqski `ivot. Sahrana }e se obaviti danas, 14. novembra, 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru moj voqeni. Tvoja Margita. 41497

Jolan Tarjan

Milosavi - Mili Mali}

1935 - 2011.

1934 - 2010.

Sahrana je danas, 14. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Temerinu.

O`alo{}eni: suprug Tibor, sin Tibor, snaja Eva, unuci Tama{, Zoltan i Laslo sa porodicom.

Opra{tamo se od dragog, plemenitog i humanog prijateqa

Mila na{a mama i baba, nedostaje{ nam ti, tvoja nesebi~na i bezuslovna qubav, toplina, tvoje plemenito srce, tvoje vredne ruke pru`ene svima. Volimo te.

Tvoja }erka Du{ka i sin Dragan sa porodicama.

Radivoja Perovi}a na{eg ^i~e

DVADESETOGODI[WI POMEN jednoj jedinoj, voqenoj, nikad zaboravqenoj

Ivani \uri~in 21. 11. 1980 - 14. 11. 1991.

Hvala Ti za sve lepe godine dru`ewa. Radivoj - Radi}, Vera i Du{an Popov.

Tvoji: sestra Jelena sa porodicom, mama, tata, baka i ujak.

41503 41502

Posledwi pozdrav

Posledwi dragom

Radivoju Perovi}u

pozdrav

na{em

Mi{i Sobo~anu

41406

Posledwi pozdrav na{em drugu

Slavku Prekajcu

41473

GODI[WI POMEN

od: brata Bate, snaje Mice i bratanice Tamare sa porodicom.

Maja, Qiqa, Jovica, \uka i Dule.

41504

41500

41494

Oti{ao je u ve~nost ~ovek, drug i prijateq

Posledwi pozdrav na{em dragom dugogodi{wem drugu i prijatequ

1934 - 2010.

Radivoje Perovi} Doktor

Zahvalni dobrotu, veseqe.

smo ti za tvoju gostoqubivost i

Tvoji: Ru`a, Radivoj i Seka.

Posledwi pozdrav

Ode nam i Ve{o. Krhke grane se lome, povija i tvoj javor u Nov{i}u. Tu`na je jesen.

Mariji [pehar Sin Mile sa porodicom.

Brat Vojo i bratanci Du{an i Vladimir.

41495

41409

41405

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav

Qubomir Vojnovi} Slavku Prekajcu

Slavku Prekajcu

14. 11. 1990 - 14. 11. 2011.

Dr @arko Kne`evi}

Teta Mili - Seli

1951 - 2011. od \uri} Vladimira sa porodicom.

PETOGODI[WI POMEN mojoj voqenoj majci

Slavku Prekajcu

14. 11. 2003 - 14. 11. 2011.

Danas je ro|endan

Pavlu - Paji [uvakovi}u

Vrema prolazi, tuga ostaje. Prijateqi: Jontovi}, Makawi} i Niki}.

Civa, Sne`ana i Vladimir ^ovi}.

Smiqana i Stoj~e.

41498

41501

41493

Porodica Vasi}. Sin sa porodicom.

41492

40618

Jo{ uvek sawam da smo zajedno...

41375


tv program

ponedeqak14.novembar2011.

СЕРИЈА

07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј 7.дан Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Заувекмлад Обоје су велике глумачке звезде, слављене и хваљене на све стране... У браку су већ 30 година... Он је у годинама и има паничан страх од старости те због тога шармира млађе даме, а његова супруга Сандра је права дама којагаувекраскринка... Улоге: Аљоша Вучковић, Нада Абрус, Бранка Пујић (РТВ1, 16.15) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05

16.15 16.50 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 21.45 22.00 22.30 23.00 00.30 00.55 02.35

Добројутро, Војводино Једаннаједан Еко-Банатскимозаик Вести Стањенапутевима Чаририболова СећањенаПетраКраља Кухињица Вести Додатиживотгодинама Бразде Вести ХроникаСлавоније, БарањеизападногСрема Путевинаде Вестизаособесаоштећеним слухом Кадкућанијетесна Имемогсокака Кратакчаспрофесора Аркадија Заувекмлад Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице ТВДневник СудијаМастранђело Имемогсокака Војвођанскидневник Дунавзаувек Обмана,филм Једаннаједан СудијаМастранђело Брамс:Клавирскиконцертбр2

06.40 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.05 00.00

Кухињица(мађ) Најлепшебајкесвета Верскинедељник Путевинаде Бразда(мађ) Мађарсканароднамузика Певанапоезија2011. (мађ) Заљубљенагеографија (мађ) Урбанаџунгла (мађ) Вести(мађ) Заједно Живопис Телеклуб(рум) Добровече, Војводино(мађ) Културнимагазин(мађ) ТВМагазин(рум) ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица(мађ) Нашидани(мађ) Евамагазин (мађ) Мистеријаблизанаца ТВБаштина ТВПродаја

14.30 15.00 15.10 16.00 16.10

08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00

Храна и вино Интерна истрага Вести Радионица Ленија Крајња сила Вести

Ленија (НСТВ,10.30) 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.10 23.20

Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Ево нас код вас Вести Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

07.30 ТВС 10.00 АТПМастерсПариз,финале 12.00 ФАкуп:Свиндон –Хадерсфилд 13.45 КвалификацијезаЕПУ21: Енглеска–Исланд 15.15 ФАкуп:Халифакс–Карлтон 17.15 ПрегледАТПМастерсПариз 19.00 КопаделРеј:Хоспиталет– Барселона 21.00 ПрегледЕвролиге 22.00 ФАкуп 23.45 Евролига,магазин 00.50 Инмемориам: МаркоСимончели 01.15 Једрење–34.Америчкикуп

06.05 08.00 09.05 10.09 10.42 11.13 12.00 12.15 12.30 12.50 13.35

03.25 04.00 04.13 04.44

Јутарњипрограм Јутарњидневник Отворена врата Ловириболов Еко караван Атлассвета Дневник Спортплус Рукометна фантазија Злочиначкиумови Мекбрајд:Убиствауживо, филм ОвојеСрбија Породичноблаго ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Породичноблаго Песмабезграница Мртавладан,филм Дневник Јединица Мекбрајд:Убиствоуживо, филм Отворена врата Вести Око Породичноблаго

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.10 22.05 00.20 00.50 01.05

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Жене са Дедиња Филм:Поново у игри Експлозив Ексклузив Вампирски дневници

15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 22.09 00.05 00.20 02.00

Експлозив Емисија доноси дирљиву причу о Макрени Спасојевић,самохраној мајци из села Словац, којој је краљ Петар подигао споменик. Водитељ је Јасна Јовановић. (Прва,18.25)

ЈаснаЈовановић

08.00 08.06 08.29 08.42 09.06 09.23 09.52 10.05 10.11 10.43 11.05 11.39 12.08 12.43 13.44 14.08 14.25 14.54 15.07 15.14 15.43 16.28 16.58 17.11 18.13 18.40 19.07 20.00 20.35 21.04 21.15 22.12 00.25 01.24 02.21

Озибу ПчелицаМаја Томасидругари Загађеност Очима физике Књижевнашколица Једнасликаједнаприча Како су се волели наши преци Врелегуме МагазинЛигешампиона Клиникавет ЕвропаиСрби 10.међународнатрибина композитора Трезор Загађеност-аудио Очимафизике Књижевнашколица Једнасликаједнаприча Како су се волели наши преци Хроника52.октобарскогсалона Сат Свебојеживота Џоинт ПородицаСопрано Плавиоркестар Адлибитум ВерскимозаикСрбије Бинго Савременотумачењесрпске историје Џоинт ПородицаСопрано Филм:ПричаизБронкса СлађанаиДадо Трезор Савременотумачењесрпске историје

СЕРИЈА

Монк Детектив Адријен Монк, некадашњи најбољи детектив полиције Сан Франциска, познат јепо неконвенционалним методама, фотографском памћењу и способности да реши и најсложеније и најинтригантније случајеве,али одрастао је са блажим обликом опсесивно-компулсивног поремећаја и са тиковима... Улоге: Тони Шалуб, ЏејсонГреј-Станфорд Режија:ЕндиБрекман (Авала,19.00) 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

dnevnik

c m y

30

Чистрачун Маратон Кефалица Двоугао Изавести Милица² ЗдрављеиВи Отворенистудио Милица² Филм:Убијашме Вести Изавести Шарено Редизакон Чистрачун Вести Двоугао Коров Монк С.О.С. Милица² Филм:Паничнобекство НЦИС Вести С.О.С Милица² Филм:Неколиколекцијао љубави

06.15Долинасунца 07.00ВестиБ92 07.05СунђерБобКоцкалоне 07.30ПингвинисМадагаскара 08.00ВестиБ92 08.15Топшоп 08.30Долинасунца 09.30Хоћудазнам 10.00ВестиБ92 10.40Топшоп 11.05 СунђерБобКоцкалоне 11.30 ПингвинисМадагаскара 11.45 Филм:Чоколада 12.15Интернат 13.50ИстражитељиизМајамија 14.45Топшоп 15.00Доме,слаткидоме 16.00ВестиБ92 16.35Спортскипреглед 17.00Измеђудвеватре 17.30Свепосписку 18.00СунђерБобКоцкалоне 18.30ВестиБ92 19.05Пријатељи 20.05 ИстражитељиизМајамија 20.35Штребери 21.00Инсајдер 22.05Вишеодживота 23.00ВестиБ92 23.35Измеђудвеватре 00.05Стадаобучем? 00.10Доушници 01.15СаутПарк

Срећназвезда (Хепи, 12.40) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35

07.00Добројутро 10.00Путокосветабај ДулеиРадојка 10.30Свезаљубав Двострукиживот 13.30Сестре 14.30Квиз,породичниобрачун 15.00Гојковићи 15.30Ноћујуну 16.30Маланевеста 17.40Националнидневник 18.00Тајнаљубав 18.30Наслеђеједнедаме 19.30 Националнидневник 20.00Путокосветабај ДулеиРадојка 20.30Титоидража 21.00Гранднародпита 22.30Амиџишоу 23.30Јавнатајна 00.30Наслеђеједнедаме 01.30Ноћујуну 02.30Филм:Сезонаслова 04.30Филм:Еметовбелег

Јутарњипрограм Вести МалимедаЧарли Повратакмалогтигра БобаиБиба БајкаоТибету Метеоримоћникамиони Анђелинабалерина Срећназвезда –Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио АвантуремалогПере

СЕРИЈА

Сузе Босфора (Хепи,22.00) 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40

НаташаБеквалац

Амиџишоу Иовогпонедељка,ексклузиву коју није желела да подели са другим медијима, Наташа Беквалац, интригантно пред аудиторијумом Пинк открива у разговору са ОгњеномАмиџићем. (Пинк,22.30)

12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15

Метеоримоћникамиони Ноди МалимедаЧарли Торк Срећназвезда –Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести ЗвезданакапијаСГ-1 Црвениорао Телешоп Вести Главнаулога Телемастер Насловнастрана,квиз Црвениорао Вести Ћирилица Вести СузеБосфора ЗвезданакапијаСГ-1 Вести Црвениорао СузеБосфора ЗвезданакапијаСГ-1 7живота Ћирилица

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спорт из другог угла,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30Инфо К9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излог страсти,02.30Ноћни програм

12.00Срем на длану: С. Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника: Срем на длану: Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм: Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak14.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише: Милан Живановић 08.35 Све о псима, мачкама, љубимцима 09.30 Велики пројекти 10.25 Џон, Кејт и осморо деце 11.20 Мали људи, велики свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима, мачкама, љубимцима 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк: 20.00 Лепота по сваку цену 20.55 Тајна трудноћа 21.50 Гојазни тинејџери 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Лепота по сваку цену

08.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Вердијевим стопама 11.00 Пројекат Мендела 12.00 Героуов закон 13.00 Импресионисти 14.00 Породица која је преживела Хитлера 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Летећи носач авиона 18.00 Јелена Тројанска 19.00 Историја расизма 20.00 Убиство Анрија ИВ 21.30 У потрази за Трифоом 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Летећи носач авиона

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Шетња по сунцу Црна Марија Замена Мр 73 Фрик шоу Узаврели град Дворана греха Дневник навијачице Голе лепотице

Фрик шоу Компанија која се бави токсичним хемијским отпадом, покушава да промовише нови производ сумњивог квалитета. Улоге: Алекс Винтер, Ренди Квејд, Брук Шилдс, Кијану Ривс Режија : Том Стерн (Синеманија, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Краљ винограда 10.14 Земље-људи-пустоловине, док. серија 11.02 Код Ане 11.20 Благо светских пијаца, док. серија 11.47 Пастел 12.00 Дневник 12.35 Кад заволим, време стане 13.22 Све ће бити добро 14.18 Треће доба 14.49 Алиса, слушај своје срце 15.33 Глас домовине 16.03 Културна баштина 16.25 Хрватска уживо 17.41 8. спрат, ток шоу 18.30 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.35 Проводи и спроводи 21.10 Пулс Хрватске 22.27 Свет профита 23.07 Дневник 3 23.37 Документарни филм 01.35 Др Хаус

Мик Џегер

The Rolling Stones: Shine a Light Кад снаге удруже један од најславнијих бендова свих времена „Rolling Stones” и један од најпознатијих режисера данашњице Мартин Скорсезе, резултат мора бити фантастичан. Документарни филм доноси увид у стваралаштво непролазних рокера.. Режија: Мартин Скорсезе (ХРТ 1, 23.37)

07.54 08.24 08.45 09.30 10.00 10.45 12.15 12.40 13.08 14.37 15.02 15.24 15.54 16.09 16.20 16.49 17.10

07.30 09.00 10.35 12.15

07.45 08.15 09.45 11.20 12.45 13.45 15.25 16.45 18.00 20.05 21.00 21.55 23.50 00.20

Филмови и звезде Девојка на лошем гласу Шпијун из комшилука Нова фаца Пол Макартни: Добро вече, Њујорку Златокоса и разбојник Наопак дан Лорина звезда и тајанствени змај Ниан Дан заљубљених Камелот Царство порока Свеци против мафије 2: Сви свети Досадно на смрт На пола пута

Фојлов рат Неш Бриџис Закон и ред Фојлов рат Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Фојлов рат Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Хаваји Хладна фузија

07.35 09.45 10.30 11.25 13.15 14.10 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 22.40 00.35 00.50 01.35 02.35

Кобра 11 Ексклузив викенд Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Кости Хаваји 5-0 Ловци на благо, филм РТЛ вести ЦСИ Мајами Астро шоу ЦСИ Мајами

Ловци на благо

18.00 18.20 18.35 19.09 19.30 20.00 20.43 21.15 22.05 22.46 23.07 00.04 00.44 01.13 01.54

Брук Шилдс

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

14.00 15.30 17.15 18.45 20.15 21.55 23.30 01.00 02.50

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Четворо против З Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Јеловници изгубљеног времена Портрет, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Тон и тон Руперт Мала ТВ Аладинове пустоловине Хрватски краљеви, докиграна серија Регионални дневник Жупанијска панорама Мењам свет Патак Фрка Гаража Живот иде даље Трауматологија Др Хаус Без трага Путем европских фондова Жица Закон и ред Откад си отишла Монк Ноћни музички програм

Боље мртав него жив Преговарач Четврти спрта Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили Основне ствари Боље мртав него жив Преговарач Татини анђели Опседнута Правила опсесије Кад анђели наврате у град Живот пијанице Бекство са десет милиона долара

Дач Роштиљ Спитфајер Дивља вожња Чаура Чаура: Повратак Сањала сам праву љубав Мртав човек хода Човек који је плакао Даме ноћи Хотел за љубавнице

Година је 2048. Након што је читав низ природних катастрофа у само три године изазвао топљење поларног леда, Земља је потопљена, а неколико милијарди људи изгубило је живот. Они који су преживјели подијељени су на сиромашне и богате... Улоге: Џејмс Бролин, Јан Сомерхалдер, Џејми Томас Кинг Режија: Жан де Сегонзак (РТЛ, 22.40)

Џејми Томас Кинг

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање Опасан лов Угаљ Потрага за природним гасом Разоткривање митова Преживљавање Опасан лов

\08.30Мотоспортови 08.45 Билијар 10.30 Алпско скијање 12.00 Уметничко клизање 15.00 Алпско скијање 17.00 Дизање тегова 19.15 Билијар 20.45 Сви спортови 21.00 Рвање 22.25 Сви спортови 22.30 Борилачки спорт 23.30 Дизање тегова 00.30 Билијар

Od ta{te pobegao u manastir osti}eviprijateqi,presvegadrRadivoj vodila vi{e simpatija, a nikakav ra~un. Ali Simonovi},ve}1884.po~elisupripreme posledice su brzo pokazale da to nije bilo muzawegovu`enidbu.Otojtzv.veridbipo- dro. Zato se moram pogoditi sa materom. Jer stojedveverzije.PojednojjeLazapreodlaskau onako kako smo `iveli, tako se vi{e ne mo`e. CrnuGoruzaprosioJulijanu,alisusetome`ePitajume~akizMitrovicejeliistinadasam stoko usprotivile wena majka Ana i tetka MajaTebeostavio.JasvimagovorimkakosiTimorija, „jernikakonisuhteledopustitidaimjeralaostatikodmatereradiweneslabosti.„ dinica Jul~a otide tako daleko, gde je ne mogu Odmah posle maj~ine smrti Julijana je, bez pose}ivatiakamolisvakidanvideti,aosobiLazinog znawa, ostavila testament po kome je titamogdepu{keve~itopucaju”.Potojverziurediladaseod4000forintipodignu nadgrobji cetiwska „Crnogorka” objavquje vest da se nispomenikiporodi~nagrobnica, a„svesvoje „na{ genijalni pesnik imawe na u`ivawe, i Laza Kosti} vjerio sa to polusestri pokojna gospo|icom Julijanom mi oca Mariji PalaPalana~ki iz Sombona~ki, drugu polu pak ra”. Drugi Lazin biomom samom suprugu, a graf, dugogodi{wi seposle smrti tetke cekretar Matice srpske lu sermiju svoju mome Milan Savi}, pak, besuprugu da u`iva, i le`i: obratno.” „Jo{ pre odlaska u Nameravala je da SrbijuiCrnuGoruisizgradi srpsku pravoprosio je svoju budu}u slavnu{koluuSolar`enu. Julka pristane skom sokaku, gde je rado i privoli tako i imalaku}u,dokjedrusvoju mater. Posle vege dve zave{tala crridbe trebao je Laza kvi Sv. \or|a „da se ve~erati kod svoje neod prihoda tih ku}a veste, ali se u kavani svakegodinepodva|azakartao, a kad se seKratkojepesniku`ivaozaskupimpisa}imstolom ka srpske pravoslavne tio, bilo je ve} devet vere iz Sombora vassati,dakle, dockan.Onnastavikartawe,asutra pitavaju„. Zaizdr`avawezadu`bineostavilaje rano ujutro po{aqe nevesti kitu cve}a i izvii153jutrazemqe.Lazajenasledioisvunemalu nu. Mati vrati odmah oboje i pokvari veridbu, u{te|evinu iz Somborske {tedionice. Tako su na veliku `alost svoje k}eri. Vasa Pu{ibrk, kona~no zavr{ena egzistencijalna natezawa, profesor novosadske gimnazije, borave}i u to koja su godinama zagor~avala Kosti}ev `ivot, vreme u svom rodnom mestu, sastane se jo{ to jo{odvremenakadje,pomaloinepromi{qeno, prepodnesLazomiupitagakakoje.’Eh,kako’, pro}ardao velikoporodi~nonasledstvoodpreodgovori.’Prokartaosamno}as150.000forinko 100 jutara zemqe. Po nekim podacima, on je ti!’ Iodedaqe.„ to, bezbri`no sede}i u be~kim kafanama, proPravuistinujete{konaslutiti,jersulakardavaoprekoposrednika,nanevi|enoiispodcedija{eweikalamburacijabilisastavnideoKone,najvi{ezastoforintipojutru. sti}evog `ivota, sa povoKakoseKosti}sna{aou dom i bez povoda, ali uvek Somboru, pri~ao je uredna wegovu {tetu. O prvim PosleveridbetrebalojeLaza niku „Dnevnika” Qubi cetiwskim susretima sa Vukmanovi}u Du{an Bedave~erakodneveste,aliseu svojim budu}im prijateqem qanski, poznati ~ika Dukavanizakartaoikadsesetio, ca,Lazindugogodi{wikoSimaMatavuqpi{e: ve}jebilano}.Onnastavi „Pavlovi}minavjeruda ~ija{, koga je on odabrao ona bogata gospo|ica iz kartawe,sutraujutropo{aqe me|u pedesetak somborSombora ne}e se nastaniti nevestikitucve}aiizviwewe, skihfijakerista: na Cetiwu, a Lazo je opet „Moj otac je zajedno sa postavqa taj jedini uslov me|utim,qutitata{taraskinu na{om porodicom dugo veridbu braku. Sa svim respektima `iveo na sala{u Julijane premaLazu,jarekoh,onako Palana~ki, koju smo svi pravocrnogorski,daje’bepreweneudajezvalifrajstija’akototra`i!Natoseonglasnonasmejao la Nina. Bila je veoma lepa i ~esto je paradidodaodaod`enidbenemani{ta.” nim fijakerom dolazila. Ostane po sat, pa se Narednihsedamgodina povremenojojjepisao, vrati u Sombor. ’Frajla Nina, kuda }ete tako aobra}aosa: dragaPrijce.Aod1895.privikavabrzo, {to jo{ malo ne ostanete?’ - pitao ju je we Sombora na „razbaru{enog” pesnika, „~upamoj otac. ’@urim u pozori{te’, odgovarala je vogvilozofa”,iobratno,potrajalojeskorosvih na{agazdarica.Kasnije,kadseudala,retkoje poznih Lazinih dana i nije bilo bezbolno. Naji{la na predstave. Mnogo se ugojila pa ju je, vi{etrzavicaKosti}jeimaosasvojomta{tom, kakojedivanila,bilosramotadajesvettakvu itove}trisedmiceodpovratkasamedenogmevidi.” seca.Zasukobje,izme|uostalog,bio povod ipiPesnikov {ef, kako je Lazin zvani~ni fijasa}istokojijeLazanaru~ioodbe~kogmajstora keristasebeoslovqavao,~e{}emujevozioprTajbnera.Osimvisokecene, onjeta{tismetaoi tqagnegowegasamog. zbogzna~ajaipolo`ajakojijeimaouku}i,alii „Kadjenekudaputovao,pozivaomeje:’Hej,desvakodnevici neobi~nog zeta. Zbog wega, ali i rane,brzodo|i.’ Jabr`e-boqedokasaminafimnogo ~ega drugoga, Laza be`i u manastir Krujakerstavimwegovekofere,aliwega,kakavje {edol, gde ostaje do Marijine smrti februara tvrdoglavbio, nikadnisamuspeonagovoritida 1897.@enijepovremenopisao,izme|uostalog: seisampoveze,ve}jei{aope{ke.Ponekadbi „Jasamsestobomven~aobezikakvenagodne. mi,kadjemo`dabioiqut,govoriosrdito:’NiTojebilobezazlenoidovoqanjedokazdameje samjastrvinapadamekowivuku.’”

K

Књигу Милана Живановића „ЛАЗИН КРОС ЖИВОТУ УЗ НОС 1841–1910”, у издању “Прометеја” и „Тиског цвета” можете уз попуст од 20 одсто купити за 640 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 529–899). Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

ponedeqak14.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

NenaRadaшin, 14.novembar2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Иако је први радни дан у недељи, радије бисте се бавили својом породицом и укућанима него каријером. Притисак који доживљавате од претпостављених је условљен њиховом позицијом, која се рефлектује. Можете изаћи у друштву које вам прија, добро и опуштено се провести у неком ресторану или кафићу. Можете опајати по радњама, купити баш оно што вам треба или уређивати свој дом.

BLIZANCI Пословна ситуација и целокупна 21.5-21.6. атмосфера изискује сарадњу и поверење. Трошкови су готово неминовни. Љубавни јади или срећа су, у основи, претеривање с ваше стране. Ускладите се. RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

dnevnik

c m y

32

Месец плови кроз ваш знак данас и сутра па сте сензуалнији него иначе. Везани за породицу и драгу особу, очекујете подршку и упутства за употребу. Неке жене нису задовољне ни смирене. Атмосфера на радном месту је напета, ничим изазвано. Да ли зато што је понедељак, или се не зна шта су чије обавезе и надлежности. У свему треба наћи праву меру. Створите породичну атмосферу. Ваш Меркур је у лепом и топлом знаку Стрелца, што ће вам донети одређену усмереност, али и лакоћу, поготово ако сте у савезу с Венером, драгом особом. Тежите оптимизму, све је пролазно.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

Право је време да радите свој озбиљан посао, тим пре што је почетак радне недеље. Пред собом имате дане и сате па искоритите дате могућности и контакте. Не трошите енергију ван тога. Острашћени сте данас и ових дана па је само питање када ће вулкан у вама да проради и спржити све у окружењу. Поведите рачуна о толеранцији према извршиоцима и својим пријатељима.

STRELAC Фанатични сте, неумољиви и јаки 24.11-21.12. попут стене. Будите активни, само да сте у покрету. Дозволите симпатичним особама да вас воле на свој начин и будите фини према њима. Идете својим путем. JARAC 22.12-20.1.

Озбиљно схватате све што вам се дешава. Тим пре што осећате одговорност према укућанима. Ситуација у каријери није јасна и безбедна. Нико вас не угрожава, дистанцирани сте од свих.

Заносите се свим и свачим. VODOLIJA 21.1-19.2. Уметност и путовања вас фасцинирају. Немојте се надати немогућем! Радије порадите у реалној мате ри јал ној сфе ри на оно ме што можете и што очекујете од себе. RIBE 20.2-20.3.

Имате повољан уплив Месеца па сте изразито интуитивни. Имате потребу за смиреним стањем свести, без мисли и енергетских вулкана. Дишите, усамите се и више се одмарајте, сневајте, више спавајте.

TRI^-TRA^

Фото-мамац V REMENSKA

На доделу ЦМА награда за најбоље кантри музичаре, највећу пажњу је привукла глумица ЛаураБелБанди, након што је раширила своју хаљину у доњем делу и показала више него што су многи очекивали. У Нешвилу је приликом доделе награда Лаура мамила погледе захваљујући хаљини занимљивог кроја. Осим што је имала дубоки деколте, у једном тренутку је приликом позирања на црвеном тепиху раширила хаљину у доњем делу и показала витке ноге. Иако су на догађај дошле гламурозне и дотеране НиколКидман и Тејлор Свифт, нису успеле да дођу до изражаја од Лауре, која је најпознатија по својим улогама у мјузиклу „Лак за косу” и „Легална плавуша”.

PROGNOZA

VIC DANA

УјУТрУ

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

7

Vrbas

8

B. Palanka

7

Zreњanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

8

Panчevo

8

Vrшac

6

Srbija Beograd

8

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Niш

7

Evropa

мраз

Madrid

NOVI SAD: Ujutru mraz. U toku dana hladno uz du`e sun~ane Rim periode. Vetar slab, isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -5, a maksimalna 7 stepeni. London VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana hladno uz du`e sun~aCirih ne periode i postepeno naobla~ewe popodne na severu Vojvodine. Vetar slab, isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. MiniBerlin malna temperatura od -7 do -3 stepena, a maksimalna od 6 do 8 Beч stepeni. SRBIJA: Ujutru mraz. U toku dana hladno uz sun~ane periode. Varшava Vetar slab, isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. MinimalKijev na temperatura od -8 do -1 stepen, a maksimalna od 5 do 9 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak prolazna obla~nost ne}e usloviti padavine. Narednih dana bez bitnije proOslo mene. Bi}e suvo i prohladno, uz sun~ane periode, sa pojavom jutarSt. Peterburg wih mrazeva. U petak i za naredni vikend malo toplije.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ:

O~ekivane biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika. Preporuka za sve je umerena aktivnost i adekvatno odevawe u jutarwim satima. Izvestan oprez se savetuje astmati~arima, cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima. Potrebno je pove}awe pa`we u saobra}aju.

16 16 14 9 8 8 4

Дошла жена на гроб свога мужа Пере и каже му љутито: - Дабогда се окренуо у гробу онолико пута колико си ме преварио! Касније и она умре па на небу пита анђела за Перу. Анђео ће јој: - Који Перa? - Ма, знате мог мужа Перу. - А, тај, Перa вентилатор.

4 2 4 6

Atina

14

Pariz

17

Minhen

7

Budimpeшta

8

Stokholm

7

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-24 (-2)

Slankamen

112 (-9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

30 (-4)

Zemun

194 (-7)

Bogojevo

36 (-4)

Panчevo

226 (-12)

Baч. Palanka

62 (-7)

Smederevo

422 (-8)

Novi Sad

52 (-9)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

154 (0)

S. Mitrovica

34 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (-1)

Beograd

150 (-7)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

100 (-6)

NERA

Hetin

66 (6)

TISA

25 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 14.novembar 2011.