Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK14.JUL2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23135 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZBOGDUGOVAPRESTAJEODR@AVAWEVODOPRIVREDNIHOBJEKATAUPOKRAJINI?

Potapawe dru{tvenih vodoprivrednih preduze}a str. 4

FI NI[ UPI SNOG RO KA NA NO VO SAD SKOM UNI VER ZI TE TU

MIROSLAV[PANOVI], POTPREDSEDNIKPUPS-a

INTERVJU

U Vojvodini nam nakloweniji DS nego SPS

Sebi posao na{lo 260 Vojvo|ana

str. 3

NASLOVI

Politika 2 Prijateqska grupa, prepiska i gafovi 3 Da~i}: Ne mo`e pobednik u ratovima biti gubitnik u miru

Ekonomija

str. 4

NoviSad 7 Mirova}e cene vrti}a 8 Avgust, po~etak zavr{etka dva bulevara

Vojvodina 12 Pravno nasiqe umawilo zarade

4 Novi „punto” za Crna neregistrovan auto 5 Pove}awe plata i penzija 13 Dr`avqanin Srbije vozio Hrvatskom spram gubera 224 na sat

Nov~anik

6 I Srbija uvodi poreze na nezdravu hranu?

Stanovi kriminalaca De~jem selu

Dru{tvo 14 Ne}e da budu crno robqe

SVAKO^ETVRTOPREDUZE]EUSRBIJINEMA NIJEDNOGZAPOSLENOG

str. 5

Foto: R. Hayi}

Pqa~kaju nas trange-frange firme

str. 14

Indeksi na Medicinskom str. 15

SPORT

str. 16 – 20

n VO[ADANASULIHTEN[TAJNUIGRAZAMIRANREVAN[

SKUP[TINAZREWANINAUSVOJILA REGIONALNIPLANUPRAVqAWAOTPADOM

Kupali{te bez zaga|ewa

str. 24

n JAKIVKOVI]EVRITAMUROTENBURGU

Vru}e Najvi{a temperatura38°S

UV zra~ewe 9


2

POLiTikA

~etvrtak14.jul2011.

dnevnik

AMBASADA IRANA PROTESTOVALA ZBOG IZJAVE DRAGOQUBA MI]UNOVI]A

Prijateqskagrupa, prepiskaigafovi AmbasadaIranauBeogradu uput il a je prot estn o pis mo povodomstavovakojejeoIranu izneo Dragoqub Mi}unovi},navode}idaIrannijedemok rats ka dr` av a. Prot est povodom izjave Mi}unovi}a, poslanikaDS-aipredsednika

vi}odgovorio:„Irannijedemokratskadr`ava”. Ambasador Irana AbolghasemDelfi jeizrazionaduda}e se „delotvornim anga`ovawem” ministraVukaJeremi}a spre~iti ponavqawe „neodgovornih i zabriwavaju}ihizjava”ida}ese

{tine Srbije daje izjave na ra~un zemqe, kao {to je Iran, koja ima prijateqske odnose sa Srbijom, a nadamoseda}eovobitiposledwi put”,navodiseuprotestnompismu upu}enomministruJeremi}u. Predsednik Odbora za inostraneposloveDragoqubMi}u-

skup{ tins kog Odb or a za spoqneposlove,upu}enjeMinistarstvu spoqnih poslova Srbije. Tokom ju~era{we rasprave, {ef poslani~ke grupe DSS-a Milo{ Aligrudi} je rekao da Skup{tina Srbije jo{ nema formiranu grupu prijateqstva sIranom,na{tamujeMi}uno-

preduzetimerezawihovoispravqawe.AmbasadorjeMi}unovi}evu izjavu ocenio kao „neosnovanu i neodgovornu”, istakav{i u pismu, koje je dostavqeno Tanjugu,dawegovazemqaimajednu od najdemokrati~nijih vlada u regionuBliskogistoka”. „Ovonijeprviputdapredsednik Odbora za spoqne poslove Skup-

novi}biojeju~eiznena|enzbog protestnog pisma, koje je ambasadorIranaAbolghasemDelfi uputio je Ministarstvu spoqnihposlovaSrbije. –Ju~eprepodnenisamnibio na sednici Skup{tine i za~udio sam se {to ambasador Irana polemi{e sa mnom, {ta sam rekao. O~igledno je neobave-

Aligrudi}: Istrgnuto [ef poslani~kog kluba DSS-a Milo{ Aligrudi}ju~ejekonstatovaodajecelastvaripak „maloistrgnutaizkonteksta“wegovediskusije. – Napao sam aktuelnu vlast, kontekst je bio sasvimdrugi–dasesvigafovi,kao{tojeslu~ajsdelegacijamaAl`iraiMaroka,kodBorisaTadi}a de{avajuba{onimdr`avamakojenisupriznalenezavisnostKosova–rekaojeAligrudi}. – Onda sam naveo kao primer da imamo formiranu grupu prijateqstva sa Saudijskom Arabijom,saSAD,akarakteristikaobedr`ave jedaimajusmrtnukaznuiodre|enenedemokratskeelementeusvojojstrukturi.Zatimsamnaveo damijeMi}unovi}nedavno,namojeinsistiraweda~ujemzbog~egadveipogodinenijeformirana grupa prijateqstva s Iranom jer Iran

Vladao Akcionom planu VladaSrbijetrebalobi danas da usvoji izve{taj o sprovo|ewu Akcionog plana za ispuwavawe preporuka Evropske komisije radibr`egsticawastatusakandidataza~lanstvou EU,re~enojeagencijiBetauVladi.VladaSrbijeje u decembru 2010. izradila Akcioni plan za sticawe statusa kandidata, u kojem su pobrojane preporuke Evropske komisije ~ija primena zavisi od Vlade Srbijeipredvi|enirokovi za wihovo ispuwavawe. Srbija je, po prvom izve{taju Kancelarije za evropske integracije u martuovegodine,urokui upotpunostiilidelimi~no ostvarila oko 70 odsto preporuka iz Akcionog planapredvi|enihzaprvo tromese~je2011.godine. Dir ekt ork a Kanc el arij e Vlad e Srb ij e za evropskeintegracijeMilica Delevi} izjavila je da je u drugom tromese~ju ura|enomnogo,alidaima jo{dostaposla.Sekretar Skup{tineSrbijeVeqko Odalovi} ju~ejerekaoda poslanicitrebadaizglasaju jo{ samo dva zakona koja su na evropskoj agendi– orestitucijiiojavnojsvojini.PoAkcionom planu, ti propisi trebalo je da budu usvojeni do kraja juna. Predstavnici vlasti sada najavquju da }e zakoni biti usvojeni najesen.

gajitakveodnosepremaSrbijiinepriznajenezavisnostKosova,odgovoriodaIrannemadovoqan demokratski kapacitet, da ima smrtnu kaznu, pona{aju se ne znam kako prema `enama i sli~no... Odgovor koji sam od wega dobio nije nikakvatajna,ontopri~asvakomekogasretne. Nisam ~uo da je Mi}unovi} to bilo gde rekao javno,tojejedanrazgovorkojisamswimvodio, koji nije bio privatan, ve} razgovor potpredsednikaipredsednikaOdborazainostraneposlove.Menijevrlo`ao{tojetosvetakoispalo, ali nisam ja izazvao problem ve} je on izazvantime{tosedveipogodinejednauosnovi prijateqskadr`avadr`i„naledu“zaformirawe grupe prijateqstva, {to je potpuno nedopustivo.

{ten. Nekorekatan je bio {to seti~etogpisma–rekaojeMi}unovi} novinarima u Skup{tiniSrbije. Povod za diplomatske nesuglasicenastaojenakon{tojeu okvirudelaskup{tinskesednice namewenog poslani~kim pitawima, {ef poslani~kog kluba DSS-a Milo{ Aligrudi} optu`io Mi}unovi}a daspre~avaformirawe grupe prijateqstva s Iranom jer je re~ o nedemokratskoj zemqi. –^uosamdajeAligrudi}isamdemantovao tvrdwe, rekav{i da je to neki na{ usputni razgovor, {to nemo`ebitipredmet nikakve rasprave, pogotovo ne reagovawa samog ambasadora – objasnio je Mi}unovi},najavquju}ida}enapisati „gospodinu amabsadoru pismo, za razliku od wega, vrlo qubazno,ne}umupretiti,ali}umu re}i da u na{oj skup{tini, demokratskoj, poslanici mogu da govore{tagodho}eidasevrlo ~esto o mnogim zemqama ovde kriti~kigovori,postojestrankekojeumesto’dobrojutro’napadnu Ameriku ili Evropu ili bilokojudruguzemqu“. –Tojestvarslobodnedebate, aono{tojezvani~anstav,zato neka se obrate Ministarstvu. Ovdenemanikakvezvani~neizjave,janiojednojzemqinikada javno ne bih dao bilo kakve kvvalifikacije – izri~it je Mi}unovi}.  Po wegovim re~ima, „ambasador Irana je mogao dado|eidaseinformi{e,ali tonijeuradio“. Ujedno,ontvrdidanijebilo predloga za formirawe grupe prijateqstva s Iranom i kada „neko sklopi grupu, onda }emo raspravqatiotome“. S. Stankovi}

DIJALOG BEOGRADA I PRI[TINE

Stefanovi}:Naredna rundakrajemjula –NarednarundadijalogaBeo- gradaiPri{tinebi}enajverovatnijedokrajameseca,arazgovara}e se o elektri~noj energiji, Telekomu, katastru, kao i o carinskimpe~atima–izjavioje ju~e {ef beogradskog tima Bo-

rislavStefanovi} poslerazgovorasevropskimposrednikomu ovom dijalogu Robertom Kuperom.

UizjavizaTanjug,Stefanovi} jerekaoidao~ekujeidasenada da }e petorica sprskih mladi}a kojisuuhap{enizavremeproslave Vidovdana na Kosovu i Metohiji biti pu{teni na slobodu u najskorijevreme. –Iskoristilismo prilikudapodsetimo na neprihvatqivost pona{awa vlasti u Pri{tini prema SrbimanaKosovu,kojima su poku{avali da oduzmu srpska dokumenta,itra`ilismo daseunajkra}emroku petorica mladi}a uhap{enih tokom proslave Vidovdana hitno oslobode – rekaojeStefanovi}. On je podsetio na to da je ovo bio jo{ jedanunizuredovnihsastanakas evropskim posrednikom, a u sklopupripremazanarednurundudijalogaBeogradaiPri{ti-

ne,dasurazgovoribiliproduktivni i konstruktivni, kao i uvek.Iovogputatojebilaprilika da se ~uju stavovi na{e straneopitawimakojapoku{avamodare{imodijalogomi,kako je naglasio Stefanovi}, Kuperjemogaoda~ujekojesuna{e pozicijeuodnosunare{ewakojanas,kakojedodao,o~ekujutokomslede}erunde. –Na{epozicijesujasne,kao i ranije – dodao je Stefanovi}. –Poku{a}emo da na|emo re{ewa koja }e pomo}i gra|animanaKosovuiMetohiji,naro~ito Srbima, da imaju normalan i siguran `ivot. Poku{a}emo da na|emo re{ewa za predvidivo i sigurno okru`ewe tim qudima i da pri tome neugrozimona{suvereniteti na{ stav o statusu Kosova jer tojene{to{toukrajwemslu~ajunikoodnasnijenitra`io niti }e tra`iti, a i kada bi tra`ili, mi na tako ne{to ne bismopristali”.

poslani^ke teme

Blankoostavkeodlaze islokala Skup{tina Srbije danas }e glasati o svim ta~kama dnevnog redaproteklesedniceizapo~eti novuraspravomoizmenamaZakona o lokalnim izborima. Nakon {tosublankoostavkeukinutena republi~kom nivou, to }e biti u~iwenoiulokalnimparlamentima. Predlo`enim izmenama Zakona o lokalnim izborima, koje je Vlada Srbije prosledila parla-

tridanaoddanaovere.Predsednik skup{tine jedinice lokalne samouprave je du`an da podnetu ostavkustavinadnevniredskup{tinenaprvojnarednojsednici, spredlogomdatobudeprvata~ka dnevnogreda. Ure|eni su i mandati odbornikakojisuprestalizbogpreuzimawa funkcije predsednika op{tine ili gradona~elnika, odnosno zamenika predsednika

mentu, preciziran je na~in podno{ewaostavkiodbornika,propisanojedasemandatidodequju poredosledusliste,aliiobaveza da na izbornim listama svaki tre}i kandidat mora biti `ena, odnosnomawezastupqenpol.Odbornici}e,ukolikopredlo`ene izmene budu usvojene, ostavke podnositili~no,overenekodorgananadle`nogzaoverupotpisa, predsedniku skup{tine jedinice lokalne samouprave, u roku od

op{tine ili zamenika gradona~elnika.Takoje,kaoiuZakonu o izboru narodnih poslanika, predvi|eno da oni ponovo mogu dobiti mandat u istom sazivu skup{tine, ali pod uslovom da su im prestale te funkcije, da postoji upra`weno odborni~ko mesto koje pripada istoj izbornoj listi i da je izbornoj komisijijedinicelokalnesamoupravekandidatpodneozahtevzadodelumandata.

Prihva}en amandmanSVM-a Poslanici su ju~e razmatrali amandmane koji su podneti na predlo`eneizmenezakonaoosnovamasistemaobrazovawaivaspitawaiodoprinosimazaobavezno socijalnoosigurawe. Na predlo`ene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovawa podnetoje57amandmana,odkojih jeVladaSrbijeprihvatila11,me|u kojima i amandman Saveza vojvo|anskihMa|ara.Wimejepredvi|enodanacionalnisavetnacionalnemawineusredwojstru~noj {koli,ukojojseuve}iniodeqewaradizvodinajezikunacional-

Medijskastrategija Pos lan i~k a grup a maw in a ocenila je ju~e kao neprihvatqiv osnovni koncept nacrta medijske strategije, prema kojem svi mediji treba da budu privatizovani, osim ustanova javnih radiodifuznih servisa Srbije i Vojvodine. Predsedniktogposlani~kogklubaBalintPastor (SVM)rekaojena

Da~i}iBogdanovi} saSrbimasKosova Ministri Ivica Da~i} i Goran Bogdanovi} razgovaralisuju~euBeogradusna~elnikomKosovskomitrova~kog okruga Radenkom Nedeqkovi}emipredsednicimaop{tinaLeposavi},KosovskaMitrovica,ZubinPotokiZve~an.Kako se navodi, razgovaralo se o bezbednosno-politi~kojsituacijiuPokrajini,nastalojnakonizvr{rotacijeiprestankaradnogodnosauKPSudelupolicijskihslu`benikaizredovasrpske zajednice. Sagovornici su se dogovorili da na

konstruktivanna~in,ukontaktusEuleksom,re{avaju nastale probleme i prona|u re{ewe za funkcionisaweiorganizacijuKPS-ausrpskim sredinama.Slo`ilisusetako|eutomedaseu procesu imenovawa komandira policijskih stanicamorauva`itipredloglokalnihsamoupravaidaEulekstrebadaimazna~ajnuuloguuorganizacijipolicijskekomandnestruktureusrpskimsredinamanaKosovuiMetohiji,navedeno jeusaop{tewu.

nemawine,ilizakojujeutvr|eno dajeodposebnogzna~ajazanacionalnumawinu,uorganupravqawa predla`enajmawejednog~lana,od tri,izredapredstavnikasocijalnih partnera iz podru~ja rada {kole. Na predlo`ene izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalnoosigurawepodnetojeukupno 13amandmana,odkojihVladaSrbijenijeprihvatilanijedan. Poslanici su teku}u, {estu vanrednusednicu,zapo~eli5.jula inawojraspravili13zakonskih predlogaidrugihakata.

konferenciji za novinare u parlamentudamedijskastrategija mora sadr`ati mogu}nost dalokalnesamoupraveinacionalni saveti budu osniva~i medija.Uprilogtome,Pastor jenaveodasudosada{waiskustvaprivatizacijelokalnihi regionalnih medija, posebno

onihkojiprogramemitujuina jezicimanacionalnihmawina, izuzetnonegativnaidanepostoji nijedan uspe{an primer. On je pozvao i poslanike drugihstranakadadanasdo13sati potpisima podr`e zahteve te poslani~ke grupe, koji }e bit i pros le| en i prem ij er u Mirku Cvetkovi}u, ministru kulture, informisawa i informacionog dru{tva PredraguMarkovi}u,kao i radnoj grupi koja pi{e nacrt medijske strategije.Uzakqu~cimasenavodi da bi “nasilna privatiz ac ij a med ij a ~ij a su osniva~ka prava preneta na sav et e nac io n aln ih mawina, a koji funkcioni{u u formi privrednihdru{tavailiustanova, predstavqala nezamislivpresedan”. – Ne postoji nijedan evropskipropisilistandard koji bi obavezao dr`avenatodasepovukuiz vlasni{tva u medijima – tvrdi Pastor, uz upozorewenatodaje“nadeluponovni poku{aj zloupotrebeevropskihintegracija”. PoslanikBo{wa~kedemokratske stranke Sanxaka Esad Xuxevi} zahtevao je da seumedijskojsatrategijiostvari prostor i za formirawe regionalnihjavnihservisa,dokje ~elnik PDD-a Riza Halimi upozorionatodanaRTS-unema ni minut programa na albanskomjeziku. S. Stankovi}


INTERVJU

MIROSLAV [PANOVI], POTPREDSEDNIK PUPS-a

U Vojvodini su nam naklowenije demokrate nego socijalisti Potpredsednik PUPSa Miroslav[panovi} izjavio je da ta stranka ne}e dozvoliti da se „Dinki}ev zakon” o finansirawu lokalnih samouprava „prebije preko le|a penzionera”. On je u intervjuu za „Dnevnik” kazao da za pove}awe sredstava u lokalnim buxetima nisu obezbe|ene pare u republi~koj kasi, ali da je novac za pove}awe penzija, koje o~ekuje ove jeseni, zagarantovan. – Pare za pove}awe penzija ve} su obezbe|ene u buxetu, po{to rast BDP-a prati pove}awe plata u javnom sektoru, pa i pove}awe penzija. I to je daleko je realnije od zakona URS-a o pove}awu sredstava lokalnim samoupravama, jer te pare ne postoje. I mi kao partija ne}emo dozvoliti da se taj nepromi{qen ~in prebije preko le|a penzionera i socijalno ugro`enih – poru~io je [panovi}, koji je i prvi ~ovek vojvo|anske organizacije PUPS-a. l A ima li indicija da postoji namera da se pare za pove}awe penzija preusmere na lokalne samouprave? – Oni to mogu samo poku{ati i da istog tog trenutka padne Vlada. To ne dolazi u obzir! Mi za zakon URS-a nismo glasali zato {to je nerealan jer nema

u celom regionu penzije sni`avaju, dok je u evropskoj Gr~koj to smawewe je i{lo do 30 procenata. I ne}emo dozvoliti da se tu bilo {ta mewa. Tako|e, ne}emo prihvatiti nikakvo produ`ewe radnog veka za `ene. I to ne}e mo}i da pro|e. Pa ne}emo da dozvolimo da se zakoni mewaju zato da bi se neka politi~ka opcija o`ivela, a nakon {to je prethodno obe}avala narodu koje{ta. Da ne spomiwem onih hiqadu evra za akcije... Mi smo partija mudrih i obrazovanih qudi, obrazovanih u smislu da

I Statut i Brisel l PUPS se ipak u mawoj meri izja{wava o politi~kim temama kad je re~ o Vojvodini. Mislite li da su teme poput vojvo|anskog statuta ili kancelarije u Briselu mawe va`ne, ili...? – Za nas tu nema nikakvog spora. Vojvo|anski statut je apsolutno u skladu s Ustavom Srbije. A kamo sre}e da je ta kancelarija u Briselu otvorena te da i druge regije u Srbiji imaju predstavni{tva u sedi{tu EU. pokri}e u buxetu. A pove}awe penzija je ve} re{ena stvar, pitawe je samo da li }e to biti pet ili pet i po procenata. l Da li je je to razlog aktuelnog sukoba va{e stranke s URS-om Mla|ana Dinki}a? – Nema tu nikakvog sukoba. Ne mo`e Dinki} o~ekivati da predsednik PUPS-a Jovan Krkobabi} podr`i ne{to za {ta nema novaca. Mi ne znamo na {ta oni ra~unaju, a znamo da za taj zakon nema para. A mi smo se za pove}awe penzija ve} izborili. I MMF je to ~ak prihvatio. Mislimo da je to za nas veliki uspeh, posebno zbog toga {to se

imamo obraz. Mi smo u ovu vladu u{li s namerom da se uzajamno po{tujemo i da ona traje do kraja mandata. ^esto nam neke juno{e prebacuju da ucewujemo velike stranke – pa ~ak i da je tako, to je daleko boqe za demokratiju nego da velike stranke ucewuju celu zemqu i da dobijemo diktaturu. l Da li je PUPS odlu~io kako }e nastupiti na narednim izborima i kad ih o~ekujete? – Budite sigurni u to da }e izbori biti u redovnom terminu. Na po sled woj sed ni ci Predsedni{tva odlu~eno je da

idemo samostalno na svim nivoima, ali kona~nu odluku donosi na{ Glavni odbor. Ve} smo samostalno nastupili na izborma u {est mesnih zajednica u Subotici, gde smo u ~etiri pro{li, a u dve smo pobedili. To je trenutna procena jer smatramo da se ne mo`e ujediniti rad i nerad, a mi smo vrlo mnogo radili. l To zna~i da niste zadovoqni ni delovawem partnera iz SPS-a i JS-a? – Ne. Mi u Vojvodini nismo zadovoqni anga`ovawem na{ih najbli`ih partnera iz „male koalicije”. l Zna~i li to da, u slu~aju da se odlu~ite za predizbornu koaliciju, to onda ne bili isti partneri, ve} ko? – Ako se desi da neko prihvati na{ ekonomski program i princip socijalne pravde, kao i zahteve da se {to vi{e studenata upisuje na buxet, te mere podsticawa nataliteta – ne znam za{to ne bismo prihvatili takvo partnerstvo. l Ima li stranaka s kojima ne mo`ete sara|ivati? – Da, to je LDP. S wima u vladu ne bismo i{li ni u kojem slu~aju, zato {to se zala`u za to da se ekonomski problemi re{avaju preko le|a penzionera. l Vi ste sigurni u to da ulazite i u narednu vladu? – Na{a namera je da na narednim izborima osvojimo izme|u 20 i 25 mandata u Skup{tini Srbije, te da u vojvo|anskom parlamentu dobijemo pet do sedam poslanika. l A URS? – Mi s Dinki}em mo`emo da se dogovorimo ako on kona~no po~ne da se dogovara umesto da samo gura ne{to svoje samo zato da bi o`iveo sebe kao politi~ara. l Napredwaci ili demokrate? – Sve zavisi od navedenih uslova, odnosno saglasnosti politi~kih i ekonomskih programa. Ja u ma|ioni~are ne verujem, tako da bismo najpre morali da vidimo programa SNS-a, koji jo{ nismo videli. Kad je re~ o demokratama, mogu da ka`em da su nam oni u Vojvodini bili nakloweniji ~ak od na{ih partnera iz SPS-a. l [to su vam se toliko zamerili socijalisti u Vojvodini? – Nismo zadovoqni {to na{i koalicioni partneri iz SPS-a nisu do{li ni na jednu od preko 40 tribina {irom Vojvodine. A nisam ~uo da su sami odr`ali

niti jednu tribinu. Znam da ih nema u Subotici, Kawi`i, Senti... Gde god smo poku{ali da ostvarimo neku politi~ku saradwu na lokalu, nismo videli da oni ne{to rade. I zato smo nezadovoqni jer bismo voleli da su oni prisutni na terenu i da delujemo zajedni~ki po{to su nam programi veoma sli~ni. l A kad ka`ete da je PUPS dosta radio, {ta je to {to }ete na predstoje}im izborima ponuditi bira~ima u Vojvodini? – Ne}emo mi wima ni{ta nuditi. Kaza}emo im {ta smo uradili za prethodne ~etiri godine i {ta }emo do tih pet stvari koje jesmo uradili poboq{ati u narednom periodu. Dakle, gra|anima }emo re}i samo istinu. Ni{ta ne}emo obe}avati, nema kod nas „{ala mala”, ili „obe}awe ludom radovawe”. Ono {to ka`emo, to }emo i uraditi. To zna~i da }emo i daqe inistirati na principu socijalne pravde. A svakako }emo i daqe podr`avati princip da rast penzija prati rast BDP-a jer, ako mi ne budemo u vlasti, ne verujem da }e se taj zakon odr`ati. U svim op{tinama u kojima je na{a koalicija na vlasti uspeli smo da obezbedimo besplatan prevoz za starije od 65

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak14.jul2011.

3

Da~i}: Ne mo`e pobednik u ratovima biti gubitnik u miru Predsednik SPS-a i zamenik premijera Ivica Da~i} izjavio je u Ni{u da }e se SPS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, PUPSom i JS-om, osim insistirawa na za{titi nacionalnih interesa, boriti i za pravnu dr`avu i dr`avu socijalne pravde. On je rekao da je jug Srbije neopravdano zapostavqan od svih vlada koje je Srbija imala od svog osnivawa do danas, a da bismo sa~uvali Srbiju, moramo sa~uvati wen jug. – Ni{ i jug Srbije zaslu`uju vi{e od ove dr`ave jer on ne

mo`e da bude pobednik u ratovima, a gubitnik u miru – kazao je Da~i}, i pozvao predstavnike drugih politi~kih opcija koji dolaze s juga Srbije da se bore za boqi politi~ki tretman tih op{tina i gradova. – Me|u gra|anima Srbije podjednako su zastupqewa dva mi{qewa – Srbija se pla{i daqeg separatizma, daqeg cepawa. S drge strane, Srbija se zala`e i za decentralizaciju, odnosno ravnomerniji razvoj regiona. Zato moramo vi{e da branimo interese juga Srbije.

LETWA POLITI^KA SCENA BA^KE PALANKE

Pripreme za izbore ve} po~ele Ovo leto, ~ini se, u Ba~koj Palanci ne}e biti mirno kada je re~ o politici jer se ovda{we, pre svega opozicione stranke, pripremaju kao da }e lokalni izbori biti ne na prole}e ve} ove jeseni. Izborne aktivnosti u pojedinim strankama

za javnost, a skup{tinska ve}ina se na to ne osvr}e. Kao da su se svi nekako pomirili sa ~iwenicom da novih promena odnosa snaga u lokalnom parlamentu ne}e biti, a da jedinu {ansu predstavqaju lokalni izbori, ma kada oni bili.

su zavr{ene, a u drugima je do{lo do smene, odnosno na ~elo su do{li novi qudi, kao {to se desilo u SPO-u. Najve}a novost ovog leta u ovoj op{tini je odlazak sa ~ela Op{tinskog odbora SPS-a Slobodana [kori}a, jednog od doajena ovda{we politi~ke scene. Poslo gotovo ~etvrt veka anga`ovawa na lokalnoj politi~koj sceni, wega je na mestu lidera socijalista zamenio BojanRadman, a to se, izme|u ostalog, tuma~i podmala|ivawem partije. Do primena je do{lo i kod demokrata: Kosta Staki} vi{e nije predsednik op{tinskog ogranka DS-a, a za poverenika je postavqen Milo{ Gagi}. Napredwaci se kritikom vladaju}e koalicije SRS–DSSa ogla{avaju putem saop{tewa

Dodu{e, ovda{wi SPO, koji na prethodnim izborima nije uspeo da u|e u lokalnu Skup{tinu, najavquje da }e na osnovu odluke Ustavnog suda dobiti neke odborni~ke mandate, ali izgleda da je to na duga~kom {tapu. Navodno, neki od radikala koji su napustili [e{eqa sada su pre{li kod Vuka Dra{kovi}a, pa po{to su odbornici vlasnici mandata, treba da im se vrate. Da li }e se to desiti, i kada, niko ne zna, ali ovde svi isti~u da su ba{ oni oni pravu i da im je glavni zadatak da do izbora osvoje simpatije novih, pre svega mladih bira~a, koji se ovde smatraju i najnezadovoqnijim delom bira~kog tela. Pripreme za izbore s obe}awima ve} su po~ele i nikome ne smeta paklena `ega. M. Suyum

Mi u Vojvodini nismo zadovoqni anga`ovawem na{ih najbli`ih partnera iz „male koalicije” godina, kao i socijalnu pomo}. Na{ program podrazumeva zakone koji }e omogu}iti stvarawe zdravije, po{tenije i bogatije Srbije. Ne}emo mi da iznosimo la`na obe}awa. Ne}emo da u~estvujemo u ne~emu {to ne mo`emo obezbediti. A osnov oporavka Srbije je poqoprivreda, i kad u|emo u vladu s vi{e od 20 poslanika, vide}ete kako }e rasti poqoprivredna proizvodwa u Vojvodini. To do sad nije bilo mogu}e zbog lo{e ekonomske politike. Bi}e i „Gorewa„ i „Zastave„..., ali ne mo`e biti pomaka bez ulagawa u poqoprivredu. Onda }e i sve drugo da krene. U Vojvodini je, ina~e, 65 odsto stanovni{tva starije od 65 godina, a od toga 91 odsto penzionera izdr`ava ili sina, ili snaju, ili zeta, ili }erku, a unuke obavezno. Pa {ta mislite za koga }e glasati na{a deca, na{e snaje, na{i unuci? B. D. Savi}

REklI sU Gojkovi}: Strah recikliranih kadrova

[arovi}: Jurili nas po Bratuncu

Stevanovi}: Dan se}awa bez politike

„Mo gu }e raz dvajawe lokalnih izbora od parlamentarnih izazvalo je pravu paniku kod nekih stranaka i po jedi naca koji poku{avaju da demago gi jom i po puli zmom, kao i la`nim istra `i va wi ma javnog mwewa, stvore referendumsku atmosferu u kojoj bi bilo mnogo navijawa, a malo glasawa„, saop{tio je u pisanoj izjavi potpresednik SPO-a @ika Gojkovi}. „Iza svega se krije strah velikog broja nekvalitetnih recikliranih politi~kih kadrova, koji }e, na ovaj na~in, morati da iza|u iz senke svojih ’velikih vo|a’ i bira~ima ponude svoje ime i prezime, a ne tu|e. Upravo je to razlog za{to Srpski pokret obnove podr`ava odvajawe lokalnih izbora jer }emo tako glasati za svoje kom{ije i sugra|ane s imenom i prezimenom, a ne za ’bezimene’ ~ija se sva snaga krije u imenu ispred wihovog, bez obzira na to da li tamo pi{e Toma, Aleksandar... ili neko drugi„, napisao je Gojkovi}.

Poslanici Srpske radikalne stranke negodovali su ju~e {to ih je policija prekju~e udaqila s vojni~kog grobqa u Bratuncu, po{to su na parastosu stradalim Srbima razvili zastave s likom RatkaMladi}a i Vojislava[e{eqa. Po tvrdwama poslanika SRS-a Nemawe[arovi}a, policija je radikale „isterala s grobqa” i kasnije „jurila” po Bratuncu, zbog {irewa mr`we. – Do`iveli smo da nas policija i specijalci bukvalno isteruju s grobqa i nakon toga u samom Bratuncu jure po restoranima i saslu{avaju, navodno po nalogu Tu`ila{tva iz Sarajeva, zbog toga {to smo, isti~u}i zastave s likom Mladi}a i [e{eqa, navodno {irili nacionalnu, versku i rasnu mr`wu i netrpeqivost – rekao je [arovi}. On je kritikovao predsednika Srbije {to nije do{ao u Bratunac da oda po{tu srpskim `rtvama. – Istovremeno se prema navodnim `rtvama drugih naroda pona{a kao profesionalna baba narika~a – rekao je [arovi}.

Gradona~elnik Kragujevca VeroqubStevanovi} ocenio je ju~e da ini ci ja ti va Grad skog od bo ra De mo krat ske stranke o progla{avawu 21. oktobra za Dan se}awa na `rtve fa{izma u Srbiji, treba da bude iznad dnevnopoliti~kih prepucavawa. – Namera je da se ova bolna uspomena od nesumwivog nacionalnog pijeteta i ponosa nad srpskim doprinosom antifa{isti~koj borbi, preko uglednih institucija i dr`avnih organa izdigne iznad dnevno po li ti~ kih pre pu ca va wa – re kao je Stevanovi}. Srbija jo{ traga za zajedni~kim upori{nim ta~kama svih wenih gra|ana i Kragujevac se di~i doprinosom na tom poslu. Demokrate isti~u da je, s obzirom na to da su datum 21. oktobar 1941. godine i kragujeva~ke [umarice vreme i mesto najbrutalnijeg stradawa u Srbiji u Drugom svetskom ratu, prirodno da Kragujev~ani pokrenu ovu inicijativu.

ISTRA@IVAWE

Stranke glavni igra~i Centar za primewene evropske studije predstavio je ju~e istra`ivawe o politizaciji javnih preduze}a u kojem se navodi da su politi~ke partije dominantni igra~i u funkcionisawu dr`avnih preduze}a, a na wih se uti~e preko imenovawa i kontrole wihovog rukovodstva, {to direktno vodi u niz spornih odluka i negativnih posledica. Istra`ivawe je pokazalo da su polo`aj stranaka, slabosti izbornog sistema i ustavnih odredbi, praksa stroge podele ministarskih resora, sektora i pozicija za{ti}ena koalicionim sporazumima. U sprezi s nedovoqnim kapacitetima medija i gra|ana za obavqewe nadzora, to, kako se pokazalo, omogu}ava partijama da se pozicioniraju kao najva`niji u~esnici u upravqawu dr`avnim poslovima i dru-

{tvenim procesima. Rezultat istra`ivawa je i da institucije, norme i propisi, koji bi trebalo da obezbede za{titu javnog interesa u oblastima koje reguli{u rad dr`avnih preduze}a ostaju nepotpuni, slabi ili ure|eni na na~in koji omogu}ava politi~kim partijama da odluke donose proizvoqno. Ovako rawive institucije, kako je nagla{eno, nisu u mogu}nosti da obuzdaju politizaciju i uspostave praksu u kojoj se gra|anima pola`u ra~uni za ostvarene rezultate. Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stoiqkovi} je naglasio da je neophodno ograni~iti zonu raspodele politi~kog plena. On je rekao da javna preduze}a zapo{qavaju 115.000 qudi i slu`e za „udomqavawe partijskih kadrova”.


4

ekonomija

~etvrtak14.jul2011.

dnevnik

REPUBLIKAIPOKRAJINAIZDVOJILE158MILIONADINARAZAPODSTICAJESAMOZAPO[QAVAWA

Sebiposaona{lo260Vojvo|ana Za programe subvencionisawa samozapo{qavawaovegodineizdvojenoje,izrazli~itihbuxeta, 158 miliona dinara, a potpredsednicaVladeSrbijeVericaKalanovi}, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} i direktor Nacionalneslu`bezazapo{qavawe Dejan Jovanovi} ju~e su u NovomSaduuru~ili260ugovora za samozapo{qavawe u Vojvodini.Re~jeosubvencijiod160.000 dinara, koja se dodequje nezaposlenimasevidencijeNSZ-akoji sudostavilinajboqeidejeiprojekte za pokretawe sopstvenog biznisa–odpru`awarazli~itih usluga, do zanatskih i proizvodnihpogonazahvaquju}ikojima}e seotvaritinovaradnamesta. – Potpisivawem ovih ugovora {aqemodveveomazna~ajneporuke–reklajeVericaKalanovi}.–

Jednu poruku {aqete vi, kao budu}i preduzetnici, jer pokazujetedastespremnidatra`iteposao,anedaga~ekate,adrugu{aqemomi,izdr`avnihorgana,kojompokazujemoda}emopodr`ati va{eidejeiprojekte. Verica Kalanovi} je istakla da je nezaposlenost u Srbiji je-

danodnajve}ihproblemaidaje zatopotrebnopreduzetinizakativnihmerakoje}eslikupromenitinaboqe. –Qudibezposlanevideperspektivu,napu{tajusredineukojima`iveiseleseuvelikegradove. To, svakako, nije dobro i moramodau~inimosvedasetone

Mawenezaposlenihnego2004. Pokrajinskisekretarzasocijalnupolitiku,rad,zapo{qavawe iravnopravnostpolovaMiroslavVasin istakaojedajenezaposlenostvelikiproblem,kojise,uprkossvemu,dobrore{ava.Po wegovimre~ima,uVojvodinije2004.godinebilo270.000nezaposlenih,asadaihjeoko205.000. –O~ekujemodadokrajagodineuNovomSadubudeotvorenEdukativnicentarzaobukunezaposlenih,~imesepridr`avamonajvi{ihevropskihstandardauovojoblasti,aprogramikoji}epomo}ismawewubrojanezaposlenihidaqe}eimatina{upodr{ku –rekaojeVasin.

de{ava,{tojeupravoposledwih nekolikodanauVojvodiniividqivojerjepo~elaizgradwanekoliko novih fabrika, u kojima bitrebalodaseotvorioko8.000 novih radnih mesta. To je dobro, alitrebanastavitiutomsmeru, a podr{ka samozapo{qavawu je

IZMEWENAUREDBAOSUBVENCIONISAWU KUPOVINEDOMA]IHAUTOMOBILA

ZBOGDUGOVAPRESTAJEODR@AVAWEVODOPRIVREDNIHOBJEKATAUPOKRAJINI?

Potapawedru{tvenih vodoprivrednih preduze}a Poslovno udru`ewe vojvo|anskih vodoprivrednih preduz e}a, u kojem je wih 18, najavilo je da }e mo`dave}odsutraobustavitisve radovenaodr`avawuvodoprivrednihobjekata,ukolikoimJavnovodoprivrednopreduze}e„VodeVojvodine”hitnoneisplatizaostala dugovawa za ura|ene poslove. Ova odluka doneta je na nedavnom sastanku udru`ewa, s kojeg je, osim isplate dugova, od „Voda Vojvodine”zatra`enoivra}aweugovorene dinamika redovnog odr`avawa kanalskemre`e.Akosutraradnici dru{tvenih vodoprivrednih preduze}a napuste vodoprivredne objekteuVojvodini,kao{tojedogovoreno,funkcionisawesistema odbraneodspoqnihiunutra{wih vodabi}edovedenoupitawe. Uzocenudaje„neodr`ivolo{a” situacija u dru{tvenim vodoprivrednimpreduze}imanastalaupravozbogtoga{to„VodeVojvodine„ nisuplatileradove,{tosuuobavezi, u saop{tewu dostavqenom „Dnevniku” Poslovno udru`ewe navodi da to javno preduze}e nije ispo{tovalo nijedan od zahteva firmi koje su pred kolapsom. U razgovoruza„Dnevnik”predsednik Skup{tineovogudru`ewaVladan An|eli} nije mogao da precizira koliko iznose ukupna dugovawa prema18dru{tvenihvodoprivrednihpreduze}a,rekav{idabi„Vode Vojvodine”trebalodaodgovorena to pitawe. U „Vodama Vojvodine”, me|utim,tvrdedajera~un~istida suobavezeizmirene. „Javnopreduze}enemanikakvog posrednogilineposrednoguticaja

PokrajinskisekretarzapoqoprivreduDanielPetrovi}podse}anatodaseelaboratotransformacijiovogdelavodoprivredeu„VodeVojvodine”uMinistarstvufinansija„kr~ka”ve}tri godine.Tako|e,nijedonetaniuredbaonaknadizaodvodwavawe tenibuxetskiFondzavodeAPVnijeprofunkcionisao.Podsetimo,ovajfondjeutvr|enprviputuovogodi{wempokrajinskom buxetuite`akjeoko3,5milijardedinara. na transformaciju vodoprivrednih dru{tvenih preduze}a. Vodoprivrednimpreduze}imaneispla}ujemoplate,negopla}amoradove pougovoru.Sveobavezepougovoru suizmirene,adeoradovajepla}en avansno„,navodiseuodgovoruovog javnog preduze}a dostavqenom „Dnevniku”. Ukazuje se i na ~iwenicu da je poslovawe svakog preduze}a pojedina~no, te je wihova i odgovor-

nost,a„VodeVojvodine”susamojedan od naru~ilaca. Dakle, oni su odgovornizasopstvenoposlovawe, nagla{avajuujavnompreduze}u. Problemi u vojvo|anskoj vodoprivredi,na`alost,mnogosuslo`eniji i situacija u dru{tvenim vodoprivrednimpreduze}ima,koja po osnovu ugovora s JVP-om, odr`avaju sisteme za odvodwavawe i za{titneobjekte,samosudeowih. Moglibisepodelitiudvasegmen-

REKORDNAPOTRO[WAELEKTRI^NEENERGIJE

Klimegutajustruju Prose~na dnevna potro{wa strujeuSrbijipove}anajeoko desetpostozbogsveve}egbroja klima-ure|aja i dostigla je 87 miliona kilovat-~asova dnevno, saop{tila je  ElektroprivredaSrbije. Kakosenavodiusaop{tewu, rekordna dnevna letwa potro{waod87,09milionakilovat~asova zabele`ena je 11. jula, kada je izmereno 37 stepeni Celzijusa, a novi rekord u potro{wi od 88,5 kilovat-sati o~ekujesesutra,kada}etemperaturabitiod38stepeni. U odnosu na letwi prosek, kada se klima-ure|aji koriste sporadi~no,potro{wastrujeje ve}asedamdoosammilionakilovat-satidnevno.Zatudodatnu potro{wu EPS mora da anga`uje blok od 300 megavata. Svakog dana za rad tog bloka potrebno je da se sagori 11.000 tonaugqa,{tozna~idaklimaure|aji u Srbiji svakog dana

tro{e 11.000 tona ugqa, saop{tiojeEPS. Od ukupne snage EPS-ovih elektranakojetrenutnoradei nisu u remontu, samo klimaure|aji anga`uju, u periodu od 10do15sati,kadjeoptere}ewe najve}e, 12 odsto kapaciteta EPS-a. Do ovog leta ostvarena maksimalna dnevna letwa potro{wabilaje86,9milionakilovat ~asova, zabele`ena 16. jula 2010. godine, uz maksimalnu dnevnutemperaturuod33,8stepeniCelzijusa.

12. 07. 2011.

Kompanija „Fijat automobili Srbija„saop{tiladaseizaneregistrovane automobile mo`e koristiti subvencija od 1.000 evra prikupovininovog„punta„proizvedenoguSrbijiuokviruprograma„Starozanovo”.

strovana vozila u voznom stawu. Na taj na~in i vlasnici neregistrovanihvozilaimajuprilikuda ostvaresubvencijuido|udonovog automobila, kao i da doprinesu o~uvawu `ivotne sredine, reciklirawem starog vozila. Kompa-

I za neregistrovane automobile mo`e koristiti subvencija od 1.000 evra pri kupovini novog „punta” proizvedenog u Srbiji kroz program zamene starog za novo Kakosenavodiusaop{tewu,to je omogu}eno izmenama Uredbe Vlade Srbije o subvencionisanoj prodajiautomobiladoma}eproizvodwe. Izmenama Uredbe, koja je stupila na snagu po~etkom jula, ukupaniznossubvencijazatajprogramsmawenjes550milionadinarana250milionaiomogu}enoda sesubvencijedobijajuizaneregi-

nija FAS nedavno je obezbedila kupcima inovativne na~ine finansirawa za kupovinu „fijata punto klasik”, ali i automobila iz svog raznovrsnog uvoznog programa. U saradwi s partnerskim bankama,FASjeomogu}iofinansiraweobaveznogu~e{}akrozdinarskigotovinskikredit,navedenojeusaop{tewu. E.Dn.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom [ajka{ka fabrika {e}era a.d.

Promena %

Cena

Promet

13,10%

820

1.640

Informatika a.d. , Beograd

3,75%

2.600

8.996.000

TE - TO a.d. , Senta

3,57%

2.900

1.046.900

AIK banka a.d. , Ni{

1,50%

3.043

11.661.673

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,50%

3.851

15.404

Promena %

Cena

Promet

Vojvodinaput Zrewanin a.d.

-11,89%

682

4.774

Energomonta`a a.d. , Beograd

-11,09%

4.001

572.143

Nova prosveta a.d. , Beograd

-10,91%

245

490

Pet akcija s najve}im padom

BELEH 15 (726,40 0,12) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

1,50%

3.043

11.661.673

Imlek a.d. , Beograd

-0,05%

2.100

1.262.158

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

451

119.930

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,02%

12.987

90.909

Agrobanka a.d. , Beograd

0,05%

7.400

22.200

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,50%

3.851

15.404

Aerodrom Nikola Tesla a.d

0,89%

564

5.148.602

NIS a.d., Novi Sad

-1,64%

721

4.897.742

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,39%

772

1.643.673

Energoprojekt holding a.d.

0,13%

774

414.869

Tigar a.d. , Pirot

0,13%

790

113.041

Lasta a.d. , Beograd

-0,28%

356

7.476

Imlek a.d. , Beograd

-0,05%

2.100

1.262.158

Promena %

Cena

Promet

TE - TO a.d. , Senta

3,57%

2.900

1.046.900

Razvojna banka Vojvodine

0,00

2.709

0,00

Crvenka fabrika {e}era a.d.

0,00%

4.150

415.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

900

0,00

Inter{ped a.d. , Subotica

0,00%

370

254.930

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.355

0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

451

119.930

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.175

0,00

Jedinstvo a.d. , Kova~ica

0,00%

117

108.693

Vojvo|anskih top-pet akcija

1.316,47647

Novi„punto”za neregistrovan auto

ta–sjednestranesuproblemistausne i organizacione prirode, a drugi su finansijske. Podsetimo, nakon dono{ewa „omnibus-zakona„,Skup{tinaVojvodine2002.godine donela je odluku o osnivawu JVP „Vode Vojvodine” a tada nije regulisan polo`aj vodoprivrednihdru{tvenihpreduze}a.Onasu idan-danas„dru{tvena”,apritom suizaglibqenauprocesuprivatizacije u kojem se obja{wava da ta preduze}a treba reorganizovati a ne privatizovati. Elem, vodoprivredna dru{tvena preduze}a sada nemajustabilanizvorfinansirawa,izgubqenasuukolizijiZakona ovodamaiZakonaoklasifikacijidelatnosti... „Dokjebrojzaposlenihu’Vodama Vojvodine’ drasti~no rastao, vodoprivredna preduze}a spala su naprosja~ki{tapido{launeravnopravan ugovara~ki polo`aj s JVP-om, gde se iz godine u godinu smawuje fizi~ki obim radova na terenu i time ugro`ava opstanak dru{tvenih vodoprivrednih preduze}aiufinansijskomsmisluiu smislu obavqawa vodne delatnosti„,navodeuUdru`ewuvodoprivrednihpreduze}a. Nejasno}e postoje i u Zakonu o vodama, koji ne defini{e jasno pojmove„pravoupravqawa”i„pravo kori{}ewa”... Elem, odnosi JVP-a i vodoprivrednih dru{tvenihpreduze}asunejasni,akaoposledicuceletezavrzlameVojvodina ima zapostavqene vodne objekte, nepro~i{}ene kanale, vodu na wivama, neprocewivu {tetu u poqoprivredi.... S.Glu{~evi}

Kr~kawetransformacije

jo{ jedan pozitivan korak koji omogu}avanaredak–reklajeVericaKalanovii}. Predsednik Vlade Vojvodine BojanPajti}istakaojedajePokrajinska vlada u prethodne dve godine, zahvaquju}i anga`ovawu resornogsekretarijata,fondova

iraduRazvojnebankeVojvodine, omogu}ilaotvarawe24.000novih radnihmesta. –Naravno,ne}esestatinatome, naprotiv, ovo je tek po~etak na{e saradwe i dobar korak ka razvoju,ana{apodr{kane}eizostati–rekaojePajti}.Pore~imadirektoraNSZ-aDejanaJovanovi}a,saradwasrepubli~kimi pokrajinskimorganimausprovo|ewuaktivnepolitikezapo{qavawa je izuzetno dobra, a u posledwe vreme sve je boqa i s lokalnim samoupravama, koje su se ukqu~ile u otvarawe novih radnihmestausvojimsredinama.Tako}e,ukazaojeJovanovi},ovegodineuSrbiji,uzpomo}lokalnih samouprava, biti otvoreno 7.000 radnihmesta,akrozprojekatsamozapo{qavawa samo u Vojvodinijo{1.000. D.Mla|enovi}

Sviiznosisudatiudinarima


c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak14.jul2011.

5

MINISTARSTVO FINANSIJA

Zapelo okoruskog kredita

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

–Neizvesnojekada}ebitinastavqeni pregovori o ruskom kredituod800milionadolaraza izgradwu infrastrukture u Srbiji – izjavio je ju~e pomo}nik ministra finansija Srbije Zoran]irovi} agencijiBeta.–Ruskipregovara~ijo{~ekajudaim srpskastranadostavikompletne projektekoji}ebitifinansirani. On je istakao da }e se tek kad tra`ena dokumentacija bude dostavqenapregovaratipouslovimakredita.

Pove}awaplatai penzijaspramgubera Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} oceniojeju~eda}eseprognozeNarodnebankeSrbijeojednocifrenoj inflaciji do kraja godine ostvariti i da }e se pribli`iticiqanomrasponuodtri do{estposto. –Inflacijasepratinamese~nom nivou i zadovoqstvo mi je {to se ona smiruje – kazao je Cvetkovi} prilikom obilaska radova na stambeno-poslovnom kompleksu na mestu nekada{we

kasarne „Stepa Stepanovi}” u Beogradu.

Premijerjedodaodasepratii brutodoma}iproizvod,inajavio

Mo`da ve}e stambene subvencije PremijerSrbijejerekaoidapostojimogu}nostdaVladaSrbijepove}asubvencijezastambenekredite,kaoidazadvadotrimesecaponovorazmatrasNarodnombankomSrbijeodlukuopove}anomu~e{}uzatuvrstupozajmica. –Mipratimokretawekreditaiakounarednadvadotrimeseca do|edosmawewabrojastambenihkreditazbogpove}anogu~e{}a, ponovo}emootvoritirazgovoresNBS-om–rekaojeCvetkovi}.

da}eseuseptembruuraditiitre}apocenawegovograsta.Onjenaveodajeskoroura|enanovaprocenarastaBDP-akojisadaiznosi jedanpostoikojijemawiodprethodnoutvr|enog1,8procenta. Na pitawe novinara da li se mo`e o~ekivati rast penzija i plata,Cvetkovi}jekazaoda}e,po

SVAKO ^ETVRTO PREDUZE]E U SRBIJI NEMA NIJEDNOG ZAPOSLENOG

Posledwa runda pregovora o ruskomkreditu,kakojepodsetio ]irovi}, koji je na ~elu srpske pregovara~ke delegacije, odr`ana je krajem janura ove godine u Moskvi. Ruskim kreditom bi}e finansiranzavr{etakprugeodVaqeva do Loznice, obnova pruge Beograd–BardogranicesCrnomGorom i zavr{etak izgradwa Beogradskog`elezni~kog~vora. Pregovori o ruskom kreditu, ukupnevrednostimilijardudolara, po~eli su krajem oktobra 2009. godine i do sada je povu~en deood200milionadolarakojise odnosi na podr{ku republi~kom buxetu.Srpskastrananijeimala spremne projekte za koje je tra`ilapozajmicu,zbog~egasupregovori o delu kredita za infrastrukturuzastali. Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi} izjavio je nedavno da o~ekuje da ruskimkreditomod1.avgustabude finansiranarekonstrukcijabarske pruge kao i deonica od BeogradadoPan~evaiodVaqevado Loznice. Mrkowi} i predsednik „Ruskih dr`avnih `eleznica” Vladimir Jakuwin potpisali su 15. aprila u Beogradu protokol o etapnoj realizaciji ruskog kredita.Okvirnojeplaniranodaod ruskog kredita u Beogradski `elezni~ki~vorbudeulo`eno182,5 milionaevra,od~egaupruguBeograd–Pan~evo45miliona,utehni~ko putni~ku stanicu „Zemun” 29 miliona i stanicu „Beograd centar” 108,5 miliona evra. Za izgradwu pruge Vaqevo–Loznica predvi|enoje276milionaevra,a za obnovu pruge Beograd–Bar krozSrbiju,odnosnodoVrbnice, 200milionaevra.

Dr`avupqa~kaju trange-frangefirme Gazda je osniva~, direktor, sekretrica,~ista~icaisveostalo. Jedini radnik u svojoj firmi. To proizlaziizpodatakaAgencijeza privredneregistrezapro{lugodinukojipokazujudasvaka~etvrta firma u Srbiji nema nijednog zaposlenog.Odukupnoregistrovanih privrednih dru{tava u Srbiji, oko 28.865 nema nijednog zaposlenog, a oko 20.000 ima samo jednogradnika.^ak27.034firmeima izme|udvaipetradnika,dok8.343 preduze}azapoq{avaizme|u{est idesetradnika. Kako se Zakon o privrednim dru{tvima ne bavi brojem zaposlenih,nemapravnihpreprekaza registrovaweovakvefirme.Ima gazda koje zaista sami obavqaju sve poslove, ali po oceni samih poslodavaca, ovoliki broj fantomskihfirmiposledicaje,kako isti~u, „snala`qivosti” prezadu`enih vlasnika koji, da bi izbegli bankrot, naj~e{}e otvore jo{ jednu radwu na koju prebace deoprometaakojaninemapotrebazaradnicima. Dragoqub Raji} iz Unije poslodavacaSrbijeobja{wavadasu neki poslodavci toliko nagomilalidugovedaimjespasjedinou tomedaotvore–ilisutove}u~inili–jo{jednufirmu„zasvaki slu~aj”. – Ima onih koji otvore jo{ po jednu firmu jer im je poslovawe neizvesno pa,  u slu~aju da neko blokiraprvu,posloveprebacena drugu–rekaojeRaji}.–Mnogi,zapravo, unapred otvore rezervnu firmuiprenego{tooduuste~aj

Podr{ka preduz  etnicama Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija UN zarodnuravnopravnostiosna`ivawe`enapo~elisuju~erealizaciju projekta „Unapre|ewe podr{ke `enskom preduzetni{tvu u Srbiji”. Kakojesaop{tenoizMinistarstva,ciqprojektajedase`ensko preduzetni{tvo u Srbiji podigne navi{inivo.Dr`avnasekretarka uMinistarstvuekonomijeiregionalnograzvojaDragijanaRadowi}-

Petrovi} je rekla da u Srbiji raste broj `ena u preduzetni{tvu, alidajemogu}eunapreditipostoje}euslovezawihovobr`eilak{eukqu~ivaweuposao. –Iporedtoga{tojeekonomska kriza do sada najvi{e uticala na delatnostiukojimasuzastupqeni takozvani mu{ki poslovi, prisutnojezna~ajnosmawewebrojazaposlenih`ena,dokpreduzetnice~ine~etvrtinuodukupnogbrojaprivrednikauSrbiji–istaklajeona.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,8063

101,8430

104,1860

99,5008

Australija

dolar

1

75,7715

77,3179

79,0962

75,5396

Kanada

dolar

1

74,0458

75,5569

77,2947

73,8191

Danska

kruna

1

13,3758

13,6488

13,9627

13,3349

Norve{ka

kruna

1

12,7600

13,0204

13,3199

12,7209

[vedska

kruna

1

10,8178

11,0386

11,2925

10,7847

[vajcarska

franak

1

85,7369

87,4866

89,4988

85,4744

V. Britanija

funta

1

113,5450

115,8630

118,5270

113,1980

SAD

dolar

1

71,3513

72,8075

74,4821

71,1329

Kursevi iz ove liste primewuju se od 13. 7. 2611. godine

Ta{na i ma{na Stru~wacismatrajudabisetakozvaneta{na-ma{nafirme, kojeseosnivajuzaobavqawenekihposlovaakojenaosnovuugovoraiznajmqujuradnikeipla}ajuihnarukeaprikazujudanemajuzaposlenog,mogleprevestiulegalnetokovejedinosmawewemporeza,poja~anominspekcijskomkontrolomive}imovla{}ewima inspektora rada, kao i o{trijim ka`wavawem utajiva~aporeza.Svetopomoglobinesamodadr`avadobijevi{e novcaubuxetodposlodavacave}idamnogiradnici,onikoji sadadobijajunovacnarukealibezpla}enihdoprinosa,pre|uu legalnetokove,odnosnoredovanradniodnos. pajezatvorekadimseposlovawe normalizuje. Situacijanijebilamnogoboqa ni pro{lee godine jer je tako|e vi{e od ~etvrtine privrednih dru{tava bilo bez zaposlenih, a vi{e od polovine zapo{qavalo jednogdopetradnika.Izanalize Agencije za privredne registre proizlazilojedajesmawewebroja zaposlenih 2009. u odnosu na

2008.izra`enijekodmalihisredwih privrednih dru{tava, gde je padbio6,2,odnosno7,3odsto,nego kodvelikih,gdejeiznosio4,7odsto. Poseban problem u svemu ovome predstavqaju takozvane ta{na-ma{na firme koje se i ne osnivajusa~asnimnamerama.Naime, Poreska uprava najvi{e problemaswimaimakodnaplate

poreza,anajve}ibrojutajaporeza ide upravo preko ovih firmi kojeseotvarajudabisezavr{io odre|eni posao, pokupio novac, izbeglopla}aweporezainakrajuistazatvorila.Po{tojedopozit za isnovawe firme mali, i osniva~odgovaraimovinomsamo do tog iznosa. Te firme javqaju seinatendere,posredujuizme|u naru~ioca posla i onih koji ga moguobaviti. –Tosutakozvaneta{na-ma{na firmekojenemajupravereferenceapojavqujuseuprocesimajavnih nabavki ili slu`e za prawe ve}ihkoli~inanovca.Oneodrade nekoliko poslova i zatim bivaju uga{ene. Ideja je da tro{kovi firmebudumawidabinovacmogao lak{e da se iznese s ra~una. Poslesetoprika`ekaodaimaju gubitkepaihondagase–obja{wavaRaji}. Po wegovim re~ima, ova varijanta„ta{na-ma{na„firmijenaj~e{}a u lokalnim samoupravama jer, kako obja{wava, zbog ro|a~kihidrugihvezamo`eseuticati nadobijawetendera.Unijaposlodavaca Srbije procewuje da je izme|u2.500i3.000firmiosnovano upravoizovihrazloga.Raji}dodaje da neki koji se pojavquju kao „Katicazasve”,odnosnobuduigazda i zaposleni i zbog toga {to, kadado|udogranicePDV-a,otvorenovufirmuadugneplate.Dakako,tunajve}ucenupla}adr`ava koju, zapravo, gazde osnivawem fantomskih firmi varaju izbegavaju}i da plate ono {to bi svuda morali. Q. Male{evi}

zakonskimre{ewima,biti„odre|enognivoarasta”. –Sigurnojeda}eplatepratiti realnu kupovnu mo} stanovni{tva i bi}e uve}ane za polovinu rastaBDP-auprethodnojgodini– rekao je on, i dodao da }e u tome pomo}inovaprocenaBDP-auseptembru.

Ukinuti propisi doneli u{tede Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)objavilajeju~edajedosada ukinuto 195 nepotrebnih zakonaipropisa,{to}eprivre-

di omogu}iti godi{wu u{tedu od121,1milionaevra. Kakosenavodiukvartalnom izve{tajuNALED-a,upostupku ukidawa je jo{ 36 nepotrebnih propisa, {to bi trebalo da donese u{tedu jo{ 25,8 miliona evragodi{we.Jedinicazasveo- buhvatnu reformu propisa (SRP)dalajepreporukuzaukidaweukupno340zakonaipropisa, ali je od 36 preporuka odustala. Uz ukidawe preostalih propisa, po novoj proceni, ukupne godi{weu{tedefirmiiznosile bi 183,1 miliona evra godi{we. Po NALED-ovoj oceni, u drugomkvartaluovegodineostvarenjedosadanajve}ipomaku sprovo|ewu regulatornih reformiuSrbiji,kojesupo~ele udecembru2009.godine. Navodisedajeutomperiodu zabele`en odre|en pomak, pre svega tamo gde su se preporuke SRP-a i NALED-a poklapale, odnosno gde su preporuke NALED-a kori{}ene kao polazna osnova za izradu preporuka SRP-a.

NELIKVIDNOST SREDWOBANATSKIH PREDUZE]A

Du`nicivukunadno iuspe{nekompanije Nelikvidnost privrede sredwobanatskogregiona,posmatranokrozblokaduteku}ihra~una, izuzetno je visoka, konstatovanojeupolugodi{wemizve{taju zrewaninske Regionalne privrednekomore.Odukupno5.294 registrovana ra~una preduze}a i preduzetnika, po podacima Narodne banke Srbije, odnosno Odeqewa za prinudnu naplatu, do 30. juna bilo je blokirano 1.288, ili 24,3 odsto. Dakle, gotovosvaki~etvrtira~unbioje u blokadi. U pore|ewu sa stawem likvidnosti privrede na kraju 2010. godine mo`e se zakqu~iti da je broj blokiranih ra~una neznatno porastao, s 1.281na1.288,dokseiznosblokadesmawios3.028milionadinara na 1.456 miliona, odnosno 48 odsto. Ipak, mogu}e je da je ukupaniznosblokadeive}ijer su banke u prinudnu naplatu po istom osnovu blokirale istovremeno glavne du`nike i jemce, {to ovde nije uzimano u obzir. – Do dvanaest meseci neprekidnojenelikvidno496ra~una, dokjegodinudanaidu`eublokadi 792 ra~una privrednih su-

Automatski ste~aj –Popodacimakojisuobjavqenizakqu~nos30.junom,uSredwobanatskomokruguima160privrednihsubjekata~ijisura~uni blokiranidu`eoddvegodineinadkojimasepokre}eautomatski ste~aj.Me|utimpreduze}imazna~ajanjebrojonihkojiimajujednogzaposlenog,kojinepla}ajuporezeidoprinoseikojipreko novootvorenih paralelnih firmi i daqe posluju {ire}i tako ionakoprekomeranlanacnelikvidnosti–upozoravaNikol~i}. bjekata – saop{tio je ju~e ekonomista Mom~ilo Nikol~i} iz Regionalne privredne komore

Zrewanin. – Ogroman iznos i izuzetnoduga~akbrojdanablokadeproizvelisunizmultipli-

kovanih negativnih efekata na sveostalesubjekteprivre|ivawa koji potra`uju novac od nesolventnihdu`nika.Osimugro`avawa wihove likvidnosti, nesolventni du`nici su nepla}awemobavezaprimoravalipoverioce na kreditno zadu`ivawezaobrtnasredstvaposkupim kamatama, ~ime su direkto uticali na wihovu profitabilnost. Wegovojemi{qewedabi,bez dvojbe,biloneophodnopreduzetienergi~nijemerenasankcionisawuovakvogpolo`ajafirmi kroz proces pokretawa ste~ajnogpostupka,odnosnoplanareorganizacijeodve}inskihpoverilacapreuvo|ewaste~aja,ina taj na~in prekinuti du`ni~ku agoniju i propadawe kapitala. Uprilogovojkonstataciji,nagla{avaNikol~i},idei~iwenicadaseod1.aprila2010.godine u Srbiji primewuje automatski ste~aj preduze}a, udru`ewa, zadruga i sportskih dru{tava~ijisura~uniblokirani trigodineilidu`e,odnosnood 1. januara 2011. s du`inom blokadeoddvegodineidu`e. @. Balaban


6

nOv^Anik

~etvrtak14.jul2011.

dnevnik

POSLE MA\ARSKE, I NA[A DR@AVA PLANIRA DA UDARI NA LO[U ISHRANU

ISrbijauvodiporeze nanezdravuhranu?

ANTIMONOPOLSKA KOMISIJA JU^E DALA ZELENO SVETLO

„Delez”mo`e dau|eu„Maksi” Komisija za za{titu konkurencije odobrila je belgijskom „Delezu„ da preuzme 100 odsto „Delta–Maksija!, potvr|eno je u Komisiji. Komisija je utvrdila da belgijska kompanija ne ograni~ava, naru{ava, niti spre~ava, konkuren-

pitivawa da li „Delez„ tom kupovinom naru{ava konkurenciju u Srbiji. Sticawem direktne kontrole nad „Delta–Maksijem„, „Delez„ bi, kako je navedeno u obrazlo`ewu Komisije, stekao i indirektnu kontrolu nad firmama „Ce-market„,

Predstavnici„Deleza”i„Deltaholdinga” potpisalisu3.martaugovorokupovini 100odsto„Delta–Maksija”po932,5milionaevra, kaoipreuzimawu300milionaevradugova ciju u Srbiji. Iz Komisije je re~eno da }e tokom dana objaviti saop{tewe za javnost. Predstavnici „Deleza„ i „Delta holdinga„, u ~ijem je sastavu „Delta–Maksi„, potpisali su 3. marta ugovor o kupovini 100 odsto „Delta–Maksija„ po 932,5 miliona evra, kao i preuzimawu 300 miliona evra dugova tog lanca. Komisija za za{titu konkurencije objavila je 21. aprila da je odbila „Delezov” zahtev da po ubrzanoj proceduri odlu~uje o zahtevu te kompanije za preuzimawe „Delta–Maksija„, i potvrdila da }e po slu`benoj du`nosti obaviti is-

„Pekabeta„, „Primer Ce”, TP „Srbija„, „Zvezdara„, „Bel investment properti„ i TP „Stadel„. „Delez„ je u prijavi koju je dostavio Komisiji naveo da }e wegov tr`i{ni udeo posle koncentracije biti isti kao udeo „Delta–Maksija„, odnosno 37,20 odsto u Beogradu i 22,40 u Srbiji. Zakonom o za{titi konkurencije na tr`i{tu su dozvoqene koncentracije, osim ako znatno ne ograni~avaju, naru{avaju ili spre~avaju konkurenciju, posebno ako je naru{avawe konkurencije rezultat stvarawa ili ja~awa dominantnog polo`aja.

U Ma|arskoj }e od septembra po~eti da se primewuje dodatni porez na „nezdravu” hranu, ~ime ona sledi mnoge evropske zemqe koje ve} imaju ovakvo oporezivawe hrane koja obiluje zasi}enim i transmastima, soli, {e}erom, ve{ta~kim bojama... Da li }e i kod nas biti uveden dodatni porez na ovakvu hranu za sada je neizvesno. Ministar zdravqa dr ZoranStankovi} ka`e da }e razmisliti o mogu}nosti da Vladi predlo`i ovakve ili sli~ne mere. U organizacijama za za{titu potro{a~a to pozdravqaju, ali isti~u da najpre treba da re{imo elementarna pitawa vezana za bezbednost, odnosno kvalitet hrane, pa tek onda da idemo daqe. – Ako je to ~ist politi~ki marketing i prikupqawe politi~kih poena, takva nam pri~a ne treba, ve} smo se sli~nih dovoqno naslu{ali – ka`e za „Dnevnik” predsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije GoranPapovi}. – Imamo li uop{te procenu rizika i da li je definisano {ta je to nezdrava hrana? Ali, ve}i je problem nepo{tovawe zakona koje smo doneli. Naime, nemamo ni kompletan registar proizvo|a~a, ne znamo ko je uveo sistem HACCP, dobru higijensku i dobru proizvo|a~ku praksu, {to zna~i da ne mo`emo biti sigurni u bezbednost i kvalitet hrane. Papovi} podse}a na to da je Srbija donela Zakon o bezbednosti hrane ali da nedostaju prate}i dokumenti, te da se ni taj zakon ne po{tuje. To je o~ito jer je, shodno zakonskoj regulativi o hrani i veterinarstvu, dosad svi koji proizvode hranu biqnog i `ivotiwskog porekla trebalo da imaju HACCP i dru ge stan dar de, ali smo daleko od toga.

DIREKTOR UPRAVE ZA VETERINU ZORAN MI]OVI]

Mesoutrgovinskim lancimanajbezbednije – Meso u trgovinskim lancima je prakti~no najbezbednije meso koje mo`emo zate}i u prometu – izjavio je direk-

biti na raspolagawu potro{a~ima u ciqu obezbe|ivawa bezbedne i kvalitetne hrane. Kada je re~ o {vercu mesa, Mi}ovi} je naglasio da je Uprava za veterinu nakon uo~enog problema sa {vercom mesa intenzivirala nadzor u ciqu iskqu~ivawa mogu}nosti da se hrana proizvedena od {vercovanog mesa na|e na srpskom tr`i{tu, kao i da u me|uvremenu nije bilo prijava carinskih organa i policije, niti saznawa da se organizovano obavqa {verc mesa. Ko men ta ri {u }i pri menu Zakona o bezbednosti hrane, Mi}ovi} je kazao da je taj akt na novi na ~in de fi ni sao od go tor Uprave za veterinu Zoran uzorkovawa hrane u prometu nisu vornosti svih karika u lancu Mi}ovi}. – Veliki trgovin- ukazala na probleme zdravstvene hrane i postavio vrlo visoke ski lanci su kao sistem bez- ispravnosti hrane animalnog postandarde koje na{i proizvo|a~i te`e da dostignu. bednosti hrane odavno uveli rekla – naveo je on. Mi}ovi} je dodao da uzorko– Od go vor nost za bez bed HACCP standard i od svojih vawa hrane nije realizovala nost hrane je u potpunosti podobavqa~a zahtevaju isto. verena subjektu u On je naglasio po slo va wu hra da ekvivalentnost Tokomleta,kadasurizicinajve}i, nom, a uloga inu standardima doinspekcijskeslu`be}eusvakodoba spekcije je da se bavqa~a s lancem postara da proizma lo pro da je ga bitinaraspolagawupotro{a~ima, vo |a ~i uskla de ran tu je bez be dan uciquobezbe|ivawa svo je po slo va we proizvod, napomibezbedneikvalitetnehrane sa zakonom – rewu}i da su snabdekao je Mi}ovi}. – va~i velikih trsamo Veterinarska inspekciU prvim danima, a mo`e se regovinskih sistema iskqu~ivo ja, ve} i pojedina udru`ewa }i i u godinama primene Zavelike kompanije – industrijproizvo|a~a. kona o bezbednosti hrane, poske klanice, prerade i druge. On je istakao da je u letwoj trebno je raditi na uspostaGovore}i o zdravstvenoj issezoni, kao potencijalnoj rivqawu sistema dobre proizpravnosti namirnica `ivotiwzi~noj, nadzor u proizvodwi i vo|a~ke, higijenske i distriskog porekla na srpskom tr`iprometu uvek intenziviran, a butivne prakse, kao i sistema {tu, Mi}ovi} je u intervjuu za da }e inspekcijske slu`be u HACCP kod svih u~esnika u „Agrobiznis magazin” kazao da svako doba i u svakom slu~aju lancu hrane. „uop{te gledano, gra|ani Srbije jedu bezbednu hranu”. – Subjekti u poslovawu hranom su pod redovnim nadzorom Veterinarske inspekcije, a dosada{wa

Pomenimo, kod nas hrana s visokim procentom masti, soli i {e}era... nije ni posebno ozna~ena, a deklaracije o sastavu namirnica ispisane su toliko sitnim slovima da je potro{a~u potrebna lupa da bi je pro ~i tao. Za naj ve }i broj gra|ana nazna~ene koli~ine masti ili soli u nekom proizvodu ni{ta ne zna~e jer

sti stanovni{tva. Jedan od va`nih ~inilaca nastanka ovih bolesti je i prekomerna telesna masa. Odavno se zna da gojaznost, koja poprima epidemijske razmere, nije samo estetski problem. Rezultati istra`ivawa sprovedenih u Srbiji pokazuju da je gotovo svaki dugi stanovnik gojazan ili sklon gojaznosti, odnosno 18,3 odsto

Mar`e do 70 odsto – Zahtev potro{a~a da se ukine PDV na najva`nije namirnice godinama stoji u fioci. A najve}e mar`e i jesu na namirnice bez kojih se ne mo`e. Ina~e, trgova~ke mar`e na hranu kre}u se od 40 do 70 odsto. Tako|e, trgovci najvi{e zara|uju i na najpoznatijim brendovima – ukazuje Goran Papovi}. nema uporednih vrednosti koje bi jasnije pokazale wihov procenat u nekoj namirnici. Poznata je izreka: ka`i mi {ta jede{ pa }u ti re}i kakvo ti je zdravqe. Dijabetes, kardiovskularne bolesti, karcinom... najzastupqenije su bole-

je gojazno a 36,2 odsto predgojazno. Posebno zabriwava podatak da je sve vi{e prekomerno uhrawenih u {kolskom uzrastu. Gojaznost u mladosti jedan je od glavnih uzroka nastanka brojnih oboqewa u kasnijem `ivotnom dobu. I u Vojvodini

procenat gojazne dece sve je ve}i. Tako je 1973. godine bilo deset odsto mladih s prekomernom telesnom te`inom, a 2003. godine 15 odsto. O zdravim stilovima `ivota danas se mnogo zna i mnogo go vo ri, ali u sva ko dnev nom `ivotu jo{ uvek zaboravqamo na wih. Po{to deca kopiraju odrasle u mnogo ~emu, to se odnosi i na na~in ishrane i stilo ve `i vo ta. U sva re me nom tem pu `i vo ta opre de qu je mo se za ono {to odnosi mawe vremena, {to je tu, nadohvat ruke, pa zdravqe, svesno ili ne, guramo u drugi plan. Umesto spremawa zdravih obroka, ishrana se svodi na brzu hranu, sve`e povr}e zamewuje se ke~apom i majonezom, a vo}e slatki{ima. Veliki doprinos nezdravom na~inu ishrane daju i agresivne reklame grickalica, slatki{a, hamburgera... koje ovakvu hranu ~ine „in”. J. Barbuzan S. Glu{~evi}

DOBRO IDE KUPOVINA P[ENICE ZA ROBNE REZERVE

Dr`avatvrdidaje 100.000tonadovoqno – Dr`ava je do sada kupila vi{e od 45.700 tona p{enice ovogodi{weg roda, po 20 dinara kilogram, a to je gotovo polovina predvi|ene koli~ine – kazao je ju~e na Produktnoj berzi u Novom Sadu direktor Direkcije za robne rezerve GoranTasi}. On je najavio da }e prvi kupoprodajni ugovori s poqoprivrednim proizvo|a~ima biti potpisani danas u [idu. Po wegovim re~ima, dve milijarde dinara obezbe|ene su za kupovinu hlebnog `ita, a odluka Vlade Srbije o ovoj intervenciji predvi|a da ratarima p{enica bude pla}ena u roku od 15 dana nakon potpisivawa ugovora. Ina~e, vi{e od 92 odsto p{enice do sada otkupqene za potrebe Republi~ke direkcije za robne rezerve je iz Vojvodine, saop{tio je direktor Produktne berze Novi Sad @arkoGaletin, napomiwu}i da `etva u centralnoj Srbiji po~iwe kasnije i da je to osnovni razlog za{to je mawe od osam odsto da sada otkupqeno p{enice s poqoprivrednih gazdinstava iz Srbije. Od vojvo|anskih paora je kupqeno oko 43.000 tona hlebnog zrna. – Vi{e od 90 odsto otkupqene p{enice je s registrovanih individualnih poqoprivrednih gazdinstava, a ispod deset odsto od zemqoradni~kih zadruga – kazao je Galetin, navode}i da u trgovawu p{enicom predwa~e Ju`noba~ki, Zapadnoba~ki i Sremski okrug. Ukoliko pojedini regioni ne ispune svoje kvote, bi}e napravqen plan za eventualnu preraspodelu na druge, u zavisnosti

od posejanih povr{ina, prinosa i drugih ~inilaca. Direktor Robnih rezervi je objasnio da su kvote za otkup p{enice bile odre|ivane po zvani~nim statisti~kim podacima o zasejanim povr{inama i

novac, i oni se ukqu~e u trgovinu – kazao je on. Tasi} je ocenio da poqoprivrednici mogu biti vi{e nego zadovoqni cenom koju im je dr`ava dala jer je oko deset posto boqa nego {to je berzanska ce-

Ukolikopojediniregionineispunesvoje kvote,bi}enapravqenplanzaeventualnu preraspodelunadruge,uzavisnosti odposejanihpovr{ina,prinosa... o~ekivanim prinosima, i dodao da je vi{e p{enice zasejano u centralnoj Srbiji nego u Vojvodini. Po wegovim re~ima, osim {to `etva u Srbiji po~iwe kasnije, qudi u centralnoj Srbiji su „malo sporiji u trgovawu preko berze”. – Ima tu i izvesnog nepoverewa iz pro{lih vremena, odnosno uverewa da s dr`avom nije dobro raditi, ali kada poqoprivrednici vide da kom{ije prodaju p{enicu i za wu dobiju

na u Srbiji. Ukazao je i na to da je koli~ina od 100.000 tona dovoqna za Robne rezerve po{to u skladi{tima ve} postoji vi{e od 100.000 tona p{enice, a do kraja avgusta o~ekuje se jo{ 15.000 tona iz robnih razmena, {to zna~i da su obezbe|ene dovoqne koli~ine da u slu~aju vanrednih okolnosti doma}e tr`i{te bude pokriveno tri meseca. Tasi} je naglasio i da je p{enica ove godine vrhunskog kvaliteta. S. G.


ISPRED SPENSA

UNI[TAVAWE NEPOPULARNOG KOROVA

Zanatskaku}adooktobra

Naambrozijupunomsnagom

novi Sekcije starih zanata Udru`ewa zanatlija, koje okupqa preko 20 ~lanova,anaovajna~in}eturistima idoma}imposetiocimamo}idaponudesvojezanatskeproizvode,presvega suvenire, i tako doprinesu ukupnoj turisti~kojponudigrada. Posebno}ebitiinteresantnemajstorske radionice za one koji `ele danau~ene{tootradicijiiizradi zanatskogproizvoda. I. D.

Radnici „Gradskog zelenila” suzbijaju amroziju u Industrijskoj zoni jug, na Adicama, Salajci, Temerinskom i Sentandrejskomputuidolmi,odUliceherojaPinkijadopeskare„Karinkomerc”.Posle17dana od po~etka ove akcije, poko{eno je oko 140hektarakorovskihpovr{ina,anajvi{e u [angaju, Petrovaradinu i Sremskoj Kamenici.Hemijskasredstvaupotrebqenasu

Novosadska ~etvrtak14.jul2011.

Sme}epostaje nevidqivo

jemo,zlobnicibireklidanam ni{tanevaqa,alidemantitakveeventualnetvrdwesti`eu redovimakojislede.^ininam se da je varijanta sa podzemnim kontejnerima postavqenim na dva mesta u gradu odli~na,itoiznekolikorazloga.Presvegaestetskisudalekoboqiodwihovihnadzemnih ro|aka,uwihstajesme}akoliko u ~etiri klasi~na kontejnera,miomirisisene{ire,nisu “pogodni”zapaqewe,prevrtaweiliupotrebuuuli~nimde-

monstracijama. Mislimo da je zbog svega navedenog potez „^isto}e” odli~an i bilo bi superkadabiseovikontejneri ra{irili po celom gradu jersu,kao{tosmove}kazali, prednostivi{estruke. Jo{ kada bi se pojedinci nau~ilidasme}enetrebada fiju~e kroz prozor, da se bacanaulicuigdesestigne, po{to`ivotugradupodrazumevanekapravila,kona~nobi u`ivaliuprizorimakakvise sre}uugradovima„prekograne”. Vrlo je izvodqivo, samo treba okrenuti prekida~ u glavi. B. Markovi}

DANAS NA SPENSU

Pijaca„Mojsala{”idiplome Pijaca„Mojsala{„odr`avase danasod14do20~asovanaplatou ispred Spensa kada }e, prilikom otvarawa,bitidodeqenediplome proizvo|a~ima organske proizvodwe.Diplomeza10proizvo|a~a ozavr{enojobucidodeli}e~lan gradskogve}azadu`enzaprivredu Marko Naran~i} uz podr{ku Zelenemre`eVojvodinekojajebila zadu`enazaedukacijupolaznika.

Pijaca }e okupiti u~esnike iz Qutova,Srbobrana,Kisa~a,Bege~a,Kikinde,Apatina,Temerinai drugihmestakoji}e,podsloganom „Organska poqoprivreda - dobra zatebe,dobrazaprirodu”,prikazati razne vrste povr}a, sira i wegovihproizvoda,kola~a,medai drugog. Usledi}e letwa pauza, a narednidatumodr`avawazakazan jeza11.avgust. A. J.

Suveslavine Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e danas ostatiTrifkovi}evtrgiokolneuliceod11do15~asova.Suveslavineod8do19~asovabi}eiuKosovskojuliciodDani~i}evedo ulice\or|aJovanovi}a. T. M.

V remeploV

c m y

hronika OLAK[AVAJU]A VEST ZA RODITEQE

Mirova}ecenevrti}a Mnog i rod it eq i mog u da odahnu,jerposvemusude}ijo{ uvekne}edo}idoposkupqewa vrt i} a u „Rad os nom detiwstvu”. Istina je da petina prih od a u gradskom buxetu odlazi na finansirawe pred{ kols ke ustan ov e, {to je veliko optere}ewe grads ke kas e, ali ipak pitawe pos kup qew a boravkadeceuvrti}ima se jo{ neko vrem e ne} e na} i nadnevnomredu. ^lan Grads kog ve} a zad u` en za obraz ov aw e Milan \uki} rekao jeza„Dnevnik”da zaht ev ove pred{kolske ustanove za pos kup qew em postoji ve} du`e vreme, ali da ono zav is i od finansijske procene i mogu}nosti buxeta. -Odekomonskecenezaboravakdeceuvrti}ima,roditeqi izdvajajudesetdo20odsto,dok ostalodotiraGrada.Tosudve stavke koje moraju da prate jedna drugu, ako pove}ate izdvajawe roditeqa, onda mora-

Vezili},svestraniuporan nema~ko-slavenoserbski re~nik, ~ak i jedan pravno-administrativnipraktikum...Unijatskosve{tenstvosenasvakina~inborilo protiv Vezili}a, jer im je smetao kao prosvetni delatnikpravoslavac. Umoran od pregawawasawima,verovatnoibolestan, Vezili} se povukao u mir, doseliouNoviSadiubrzo,1791. tuiumro. N. C.

te pove}ati buxetska izdvajawa, a buxetsko izdvajawe za “Radosno detiwstvo” nije pove}anove}trigodine-navodi \uki}.

dalitete,presvegaonesocijalno prihvatqive. To zna~i da bi trebaloizvr{itipove}awecene,aliuskladusaskalamaisocijalnimkategorijama.

Onsmatradabitrebalokorigovaticeneboravkadeceuvrti}ima, me|utim, kako ka`e, jo{ uvek nije prona|en adekvatan modelzaformirawecenovnika. Prema wegovim re~ima, grad je poku{ao da vidi razli~ite mo-

- Na`alost, to nije nai{lo na neku {iru podr{ku, u smisludasvidr`avniorganimogu da nam pomognu da ta~no utvrdimokakvisuprihodiroditeqaiprostoostajeovazakons ka mog u}n ost lin ea rn og

Astronomskikamp naLetenki Me|unarodni kamp na Letenkiodr`a}eseod21.do24. jula uz u~e{}e preko dve stotine astronoma i mladih qubiteqanaukeizsvihzemaqau okru`ewu. Prijavqivawe za ovogodi{wi jubilarni deseti kamp mo`e se obaviti i na promociji ovog doga|aja, ve~eras

Aleksije Vezili}, u~iteq narodne {kole u Sremskim Karlovcima,14.jula1787. postavqen je za inspektora pravoslavnih srpskihirumunskih{kolauVelikovaradinskom distriktu na prostoru dana{we Rumunije. To je bilo svojevrsno priznawe wegovoj svestranoj delatnosti. PisaojepoezijuuduhuDositejevih prosvetiteqskih ideja, objavio

menke,Stepanovi}eva,Futoga,^eneja,[angajaiPeji}evihsala{akojiprimeteambrozijunajavnimpovr{inama,trebatodaprijavePoqoprivrednomfakultetunatelefon 6350-557. @iteqi Novog Sada, Sremske Kamenice,NovihiStarihLedinacaiBukovca povodom ovakve situacije treba da se jave Prirodno-matemati~kom fakultetu, Departmanuzabiologiju,na485-2666. A. J.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ako smo u ovim pisanijima K sklonivazdadane{touka`emo,opomenemoiiskritiku-

u blizini deponija u Petrovaradinu, Rumencii[angaju,auskoro}eseto~initii nadeponijiporedkanalauKa}u.Vlasnici privanih parcela i gra|evinski invstitoridu`nisudasamiukloneambroziju,agra|anikojijeprimetetrebadaseobrateKomunalnojinspekciji. StanovniciPetrovaradina,Bege~a,Budisave, Veternika, Ka}a, Kisa~a, Koviqa, Ru-

u 21 ~as u holu Pozori{ta mladih u Ulici Igwata Pavlasa4. Pokroviteq kampa je Pokrajinskisekretarijatzanau- ku i tehnolo{ki razvoj AP Vojvodine, Prirodno matemati~kifakultet-Departmanza fiziku,Astronomskimagazin iMalavelikakwiga. A. L.

pove}awa, ali bez rebalansa buxetanemo`edado|edopove}awaceneionozasadanije na dnevnom redu - predo~ava \uki}. S druge strane, direktor te ustanove Borislav Samarxi} isti~e da zbog mawka novca iceneboravkakoja nije mewana nekolikogodina,raste minus na ra~unuustanove. Navodi i da je svestandasebuxet ne pun i kak o je plan ir an o i da Grad ne mo`e vi{edarebalansira i da pokriva tro{kov e pred{ kolske ustanove. Me|ut im, min us na sald u je prep u{ten pred{ kolskoj ustanovi koja ne}e mo}i ve~ito da ne pla}a svoje obaveze prema dobav qa~ im a, neg o tuo~ekurazumevaweosniva~a. Sam arx i} smat ra da bi takozvan i „beo g rads ki mod el” bio najboqe re{ewe, odnosno da se cen ovn ik form ir a u skladusasocijalnimstatusom roditeqa. Q. Nato{evi}

@urkaubelomna „Vagabundu” @urkaubelom,kojuorganizuje Old Time Disco Gang, odr`a}e sesutrau21satnabrodu„Vagabundo„ koji se nalazi na Keju prekoputaTvr|ave.Tokomve~eri dominira}e latino, disko, rokenrolihaosmuzika,adixejing}ebitikombinovansaudaraqkama. Predvi|ene su i masovne koreografije u kojima }e

animatori i instruktori plesa predvo|eni Sre}kom posetioce pokrenutinazajedni~kiples,a dixejDekipredstavi}enekeod svojih autorskih radova. Organizatori kao posetioce najavqujuipoznateli~nostiizsvetamuzike,sportaimedija.Bela garderobajeobavezna,aulazna `urkustaje100dinara. N. R.

Po`ar u„\avi” Po`ar mawih razmer, izbio je ju~e oko 13 sati u poznatom novosadskom klubu„\ava”naPetrovaradinskojtvr|avi. Vatra je izbila, kako smo mogli saznati, u magacinu gde su se nalazili led om at i i fri` id er i, a najv er ovatnije zbog lo{ih elektri~nih instalacija. Po`arjebrzouga{en,akakonamje rekao komandir Vatrogasne brigade Svetozar Gaji} u akciji ga{ewa u~estvovalo12qudiitrivozila. G. ^.

Foto:N.Stojanovi}

Zanatskaku}a,kojusuorganizovaliUdru`ewezanatlijaNovogSadai Turisti~kaorganizacijaNovogSada, bi}eotvorenanaplatouispredSpensadokrajaoktobra.Udrvenojku}ici od50kvadratapokrivenojtrskomzajednosusena{likerami~ari,u`ari, kova~isproizvodimaodkovanoggvo`|a, tka~i s odevnim predmetima i ukrasima za doma}instvo, vinari i sara~i, drvorezci… Svi su oni ~la-


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak14.jul2011.

dnevnik

ZAVODZAIZGRADWUGRADAIMAKRUPNEPLANOVEZALETO

Foto: B. Lu~i}

Avgust,po~etak zavr{etkadvabulevara Jezikspona saEvropom U~enike, u~esnike projekta „Jezik vi{e za Evropu“ ju~e je u Gradskoj ku}i primio ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}. U ovom projektu upoznavawa drugih jezika i kultura u~estvuju deca, omladina i wihovi roditeqi u Srbiji i [vajcarskoj, savremeni umetnici, obrazovne ustanove, kao i pozori{ta, muzeji i biblioteke, a aktivnosti u okviru projekta podrazumevaju uzajamnu posetu dece Vojvodine deci [vajcarske. Realizacija projekta omogu}ena je finansijskim sredstvima Vlade AP Vojvodine, Grada Novog Sada i OTP banke, a ciqevi projekta su o~uvawe i ja~awe veza mati~ne dr`ave s dija-

sporom, promocija Vojvodine i Novog Sada, kao i ~uvawe i negovawe srpskog jezika i }irili~nog pisma, predstavqawe na{eg osnovno{kolskog sistema, usavr{avawe jezi~kih sposobnosti i upoznavawe sa evropskim obrazovnim sistemom. -U~e{}em u ovom projektu uti~ete na formirawe svojih stavova i sti~ete znawa o kulturi i tradiciji drugih naroda, a sve to kroz razvijawe tolerancije prema razli~itosti. Istovremeno, kroz predstavqawe svog jezika kulture i obi~aja drugim mladim qudima, pribli`avate na{e narode jedan drugome - poru~io je deci Milan \uki}. A.V.

Nastavak izgradwe posledwe, ~etvrte, deonice Bulevara Evrope, zavr{etak Somborskog bulevara, rekonstrukcija ulica Branka Baji}a i Ma`urani}eve u Petrovaradinu i pro{irewe Sentandrejskog puta od Uli ce Te o do ra Man di }a do pri la za mo stu pre ko ka na la DTD, poslovi su koji }e zapo~eti tokom leta, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Do

i bicklisti~ke staze, parkinzi i prilazi pasa`ima. Izvo|a~ radova je „Karin-komerc MD“ iz Veternika, vrednost posla iznosi 109.868.964 dinara, a rok je 60 kalendarskih dana. I Ma`urani }eva ulica dobi}e novo ruho, po~ev{i od kraja jula. „Put- invest“ ima zadatak da za 88 dana i 89.675.608 dinara re-

dve go di ne na kon {to je iz gra |e na de o ni ca od Fu to {kog pu ta do Uli ce Jo `ef Ati le. Oda tle }e bu le var u pu nom pro fi lu, sa po dve sa o bra }aj ne tra ke u oba sme ra, raz del -

Po~etkom avgusta sledi probijawe Somborskog bulevara do Bulevara Evrope, a u avgustu izgradwa dela Bulevara Evrope od Rumena~kog puta do autoputa kraja nedeqe po~iwe pro{irewe Sentandrejskog puta, oko 25. jula kre}u putarski radovi u Ulici Branka Baji}a, krajem meseca trebalo bi da po~nu radovi u Ma`urani}evoj ulici, po~etkom avgusta nastavi}e se

konstrui{e 450 metara ko lo vo za {i ri ne {est metara. Pe{a~ka staza bi}e izgra|ena s jedne strane u delu ulice koji je jednosmeran, a s obe strane u

Ovuda }e Somborski bulevar do Bulevara Evrope

nim ostr vom, par kin zi ma i bi ci kli sti~ kim i pe {a~ kim sta za ma s obe sta ne, nasta vi ti do Bu le va ra Evro pe, s ko jim se ukr {ta kru `nom ras kr sni com s dve sa o bra }aj ne tra ke. U na stav ku, do Uli ce ca ra

„DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

„Pri~eore~ima” Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa po kwigom. Oni koji se prvi jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak. Danas poklawamo kwigu „Pri~e o re~ima„ autora Milana [ipke. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most”, Ulica Zmaj Jovina 22, telefon 529-899.

U lingvisti~koj, pa i pedago{koj literaturi retke su kwige ove vrste. Od srodnih publikacija kod nas i u svetu ona se razlikuje po tome {to je na popularan na~in predstavila ceo jedan leksikon (od blizu hiqadu re~i) s kojima se sre}u najmla|i ~itaoci, iako nije namewena samo wima. Kwiga je pisana uzornim jezikom i stilom. A. J.

Izdava~ka ku}a „Stilos Art„ u saradwi s „Dnevnikom” u narednom periodu dariva}e svakog radnog dana na{im ~itaocima po dve kwige. Danas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige “ Otkrivawe stranaca” autora Rudija Vajba. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Stilos” u Jevrejskoj ulici 28, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. [ta biva kada se mala grupa britanskih oficira na svojoj ekspediciji na dalekom severu susretne sa starosedeocima? Roman je baziran na istinitim doga|ajima. A.L.

„DNEVNIK”I„MONOIMAWANA”POKLAWAJU

„Dvoje” IrisHanike

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a koji do sada u ovoj akciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana „Dvoje„ Iris Hanike, u izdawu „Mono i Mawane“.

VESTI Istorijat „Albusa” Predavawe i tribina o istorijatu i statusu starih industijskih objekata fabrike „Albus” u Radni~koj ulici odr`a}e se danas u 19 ~asova, u Dru{tvu arhitekata grada, Ulica Svetozara Mileti}a 20. Govori}e Aleksandar De|anski. J.K.

[aba~ki umetniciizla`u Izlo`ba Udru`ewa likovnih stvaralaca [apca bi}e odr`ana sutra u 20 sati, u Klubu „Tribina mladih”, Katoli~ka porta 5. Izlo`ba je u selekciji istori~ara umetnosti Filipa Kova~evi}a. I.T.

Iris Hanika je dobitnica zna~ajne kwi`evne nagrade Evropske unije 2010. godine, a „Dvoje“ jeste wen debitantski roman o sudbinskom i fatalnom susretu dvoje sredove~nih qudi. Kada se pojavio u Nema~koj, ovaj roman je odmah prodat u preko 100. 000 primeraka. [ta se de{ava kad qubav zaista po~ne? Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”. A.V.

ulicama Heroja Pinkija i Cara Du{ana i Bulevarom cara Lazara. Za putarske poslove „Putinvest“ ima rok od 75 dana, a vred nost in ve sti ci je je 329.965.559 dinara. Kompletirawem 2,5 kilometara Somborskog bulevara u ZIG-u navode da }e se u mnogome izmeniti

Do kraja nedeqe po~iwe pro{irewe Sentandrejskog puta, oko 25. jula putarski radovi u Ulici Branka Baji}a, krajem meseca radovi u Ma`urani}evoj ulici

„DNEVNIK”I„STILOSART”DARUJUKWIGE

„Otkrivawestranaca”

skim bulevarom. Tu je u pitawu 160 metara bulevara, a kako se pro{iruju prilazni bulevari, bi}e rekonstruisane i postoje}e ras kr sni ce na ko ji ma se Ulica Iva Andri}a ukr{ta sa

Direktor ZIG-a Borislav Novakovi}

probijawe Somborskog bulevara do Bulevara Evrope, a u avgustu kre}e izgradwa dela Bulevara Evrope od Rumena~kog puta do autoputa. U Zavodu za izgradwu grada navode da su investitori izabrani za sve poslove sem onog na Bulevaru Evrope, po{to je otvarawe javnih ponuda zakazano za 18. jul. Prvi posao koji ZIG finansira sa 109.365.148 dinara jeste pro{irewe Sentandrejskog puta sve do mosta preko kanala. Izvo|a~ radova je Put-invest iz Sremske Kamenice, koji ima rok od 90 dana da napravi jo{ dve saobra}ajne trake, pe{a~ke i biciklisti~ke staze i rekonstrui{e raskrsnicu Ulice Teodora Mandi}a i Puta novosadskog partizanskog odreda. Nakon izgradwe vodovoda i kanalizacije du` 830 metara Ulice Branka Baji}a po~e}e i rekonstrukcija nadzemnog dela ulice. Predvi|en je kolovoz {irine {est metara, pe{a~ke

dvosmernom delu Ma`urani}eve ulice. Ko na~ no }e i Sombor ski bu le var bi ti za vr {en u ce lo sti,

Du {a na Som bor ski bu le var ima }e po tri sa o bra }aj ne tra ke u oba sme ra. Ukup no se gra di 790 me ta ra Sombor skog bu le va ra. U okviru ovog posla i Bulevar Evrope bi}e pro{iren do punog profila, sa po tri saobra}ajne trake u oba smera, od Ulice bra}e Grulovi} do raskrsnice sa Sombor-

Bulevar Evrope iza}i }e na autoput

slika grada. Tako }e biti zavr{en deo ju`nog gradskog tranzita u pravcu budu}eg novog mosta na Dunavu, smawi}e se gu`ve na najoptere}enijim gradskim uli ca ma Fu to {koj, Je vrejskoj i Bulevaru Mihajla Pu pi na, a ka ko po ru ~u ju iz ZIG-a, stvori}e se i uslovi za ekonomski razvoj mawe razvijenih delova grada, kao {to su Telep i Adice. I na kraju, najve}i posao, izgradwa deonice od 3,1 kilometra Bulevara Evrope po~e}e tokom avgusta. Kada }e biti zavr{en i koja je cena posla, ne}e se znati do otvarawa ponuda i izbora najpovoqnijeg izvo|a~a, a budu}eg pobednika tendera ~eka izgradwa dve kolovozne trake sa po dve saobra}ajne trake, obostrane pe{a~ke i biciklisti~ke staze, postavqawe javne rasvete, izgradwa dve kru `ne ra sr sni ce: jed na pre kanala DTD kao veza s Privrednikovom ulicom, i druga posle kanala za vezu sa Primorskom ulicom. Tako|e, bi}e izgra|e i nadvo`wak preko `elezni~kog depoa i Privrednikove ulice od 450 metara du`ine i most preko kanala DTD od 176 metara i sa 210 metara prilaza mostu. S.Krsti}

STE^AJNIUPRAVNIKATP„VOJVODINA”NIKOLAPAVLOVI]:

Reorganizacijaspasodbankrota Uo~i Skup{tine poverilaca ATP „Vojvodna”u ste~aju zakazane za ponedeqak u devet ~asova, ju~e je konferenciju za no vi na re dr `ao ste ~aj ni uprav nik Ni ko la Pa vlo vi}, smatraju}i da pojedini mediji „ne pi{u objektivno o ste~aju i sudskom postupku, koji se vodi izme|u Grada i preduze}a„. Pavlovi} je naveo da tro{kovi postupka, dugog vi{e od dve i po godine, iznose oko 60 miliona dinara, da je ve}i deo tog iznosa stvoren od prihoda tokom ste~aja, a vrlo malo para je potro{eno od prodaje imovine preduze}a. Kako

je rekao, program reorganizacije koji je sa~inio, predvi|a da Me|umesna autobuska stanica radi, s ~ime se slo`ilo 60 odsto poverilaca, dok su banke i Poreska uprava, kao najve}i poverioci, bile za to da se plan doradi, {to je, kako je naveo nedavno i u~inio. - Reorganizacija preduze}a je spas od bankrota. Prilikom zahteva za o{tetu tra`io sam da se utvrdi {teta {to stanica ne radi. Tra`ewe da se utvrdi {teta i po drugim osnovama, jer firmu nije ~inila samo stanica ve} se bavila i drugim poslovima je dug posao, utopija, posao koja bi mogao da traje

u nedogled i pitawe koliko bi se takva {teta mogla dokazati - naveo Pavlovi}, smatraju}i da su nerealni zahtevi biv{eg

ko kako je napisano u presudi Apelacionog suda - finansijsko ve{ta~ewe po svim osnovama delatnosti firme.

Devi}:O`ivetisve - Da sam bilo {ta radio mimo zakona bio bi odavno u zatvoru - kazao je ju~e za „Dnevnik” Ilija Devi} i naveo da wegova reorgnaizacija preduze}a predvi|a o`ivqavaqe svih delatnosti preduze}a, a ne samo rad stanice i vra}awe svih radnika na posao. vlasnika i ume{iva~a u sudskom procesu izme|u Grada i preduze}a Ilije Devi}a. Ovaj biv{i vlasnik tra`i da se obra~una sva {teta, ona-

Pre ma po da ci ma ko je ima Agencija za licencirawe ste~aj nih uprav ni ka od mar ta 2009. godine do sada, za advokatske i kwigovodstvene tro-

{kove ATP „Vojvodina”u ste~aju je potro{ila oko 8,2 miliona dinara. Iz izve{taja se vidi da je u tom periodu do sada Pavlovi} na ra~un dobio kao nagradu oko 2,5 miliona dinara i jo{ oko 770 .000 dinara kao naknadu za tro{kove. Ste ~aj ni uprav nik je ju ~e kazao da prima mese~nu platu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednost i jo{ 30.000 dinara za naknadu tro{kova i podvukao da taj iznos nije sam sebi odredio, ve} Agencija za licencirawe ste~ajnih upravnika. Z.Deli}


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak14.jul2011.

9

U@IVAJU U ^ARIMA DUNAVA

^amcisuwihovevikendice Mnogitvrdedauletwemperiodunemaboqegiprijatnijegodmoraodvo`we~amcempolepom plavom Dunavu i ~ini se da su potpuno u pravu. Posledwih godina sve je ve}i broj onih koji `eledaimovakavvidodmorabudeletwasvakodnevica,paDunavom iz godine u godinu krstari sve ve}i broj plovila, od obi~nih malih ribarskih ~amaca, do velikih ekskluzivnih jahti, kakve smo doskoro imali priliku davidimosamonateleviziji. Zanauti~areiqubiteqerekeuNovomSadu,najva`nijije kompleks Ribarskog ostrva. U rukavcu koji odvaja ostrvo od grada, nalazi sevi{enauti~kih klubova u kojima mo`ete ostatinaprivezunekolikodana ikojinudesnabdevawestrujom, vodom i stalnu ~u va rsku slu`bu. Ulaz u rukavac je na 1.257 kilometru pored [tranda, tako da prilikom uplovqavawa treba veoma voditi ra~una o kupa~ima. Za kra}a zadr`avawa putnika namernika  najpogodnije je pristani{te vesla~kog kluba

Danubius 1885. koji je na otvorenoj vodi. Me|utim, za u`ivawe na reci, pijuckawe pi}a uz dobar zalogaj, najboqi jeDunavac.Ovdeletisvepros-

Foto: S. [u{wevi}

to vrvi od sugra|ana koji godi{wi odmor i slobodne dane provode na reci. Tako svakodnevno u prepodnevnim i kasnim popodnevnik satima ekipa iz nauti~kog Kluba

Produ`enkonkurs „MojNoviSad” Nagradni konkurs gradskog odbora Lige socijaldemokrataVojvodine„MojNoviSad” produ`en je do 1. septembra, kada }e zainteresovani mo}i da po{ aq u krat ak film o gradu.Filmnasmebitidu`i od pet minuta i treba da se snimi kamerom mobilnog telefona. Stru~ni `iri odabra}e tri najboqa rada a za prvo mesto obezbe|en je mobiln i tel ef on sa and roid platformom, drugo mesto dobija digitalni fotoaparat a tre} e kwig u „Gram at ik a films kog jez ik a” Dan ij el a Erid`ona.

“Liman” , pijuckaju}i pivo, sabira utiske s reke. Za velikim stolom standardna ekipa,nekiodlaze,nekidolaze sDunava,aponekisvratesamo

Od poj ed in ih kad rov a iz filmovanapravi}eseobjediwenifilm. Svi snimqeni filmovi bi}e u programu jednodnevnog festivala ~iji }e se termin odr` av aw a utvrd it i. Film u~esnici{aqunamejladresu snimi svojfi lm@gmail.com, i li ga mogu doneti u Gra dsk i odborLSV,Trgmladenaca10, uz  svoje podatke, kontakt telefon i adresu, i, naravno, nazivdela. Vi{e informacija o ovom konkursu mo`e se na}i na fejsbuk stranici www.facebook.com/LigaNS. A. J.

dasejave.Ovajklubbrojivi{e od 300 ~lanova i preko 120 vezova,takoda~estoovdepristanu i qudi iz drugih gradova, ali i inostranstva. Qubiteqi Dunava ka`u da su oni

uglavnom i zimi i leti tamo. Zimi~istesneg,ijedva~ekaju da otopli, da bi leti mogli da u`ivaju na vodi. Na Dunav sti`u ve} oko ~etiri sata ujutro, svako odlazi na svoj ~amac, plovi, peca, a predve~e se vra}aju i prepri~avaju dogodov{tine. Sem toga, ro{tiqaju, kuvaju gula{, proslavqaju ro|endane. Svi se u jednom sla`u i  navode da najlep{tetrenutkeprovodena vodi, jer je tada ~ovek daleko odproblema,alipo{tujujedno pravilo, a ono se zove  “ solidarnostnavodi”. To zna~i, ako se nekom od wih,recimokodBe{kepokvari motor na ~amcu - penta, ekipa dolazi po tu osobu, ka~i wegov ~amacisvizajednosevra}ajuu Novi Sad. Ipak, koliko god da je na Dunavu lepo, ima i onih koji odustaju od ovog skupog sporta. Po{to neki imaju luksuzne barke, potrebno je da boravak na vodi plate i do 70.000 dinara, {to u dana{we vremenijemalastavka. Q. Nato{evi}

RADIONICE „NOVOSADSKOG DE^JEG LETA”

„Biserolimpijada” Smehotresna“Biserolimpijada„, koja se organizuje u okviru „Novosadskog de~jeg leta”, odr`a}e se danas od 10 do 13 sati u kreativnom kampu u dvori{tu O[ „\or|e Nato{evi}”, ulaz u dvori{teizRadni~keulice.Decu od ~etiri do 12 godina u ovoj aktivno kreativnoj radionici zabavqa}e maskota Biserko. Prijavesuobaveznenabrojtele-

fona063/521123i060/6014456, au~estvovawejebesplatno.„Letwa {ahovska {kola” odr`a}e se danas od 10 do 13 sati u de~jem kulturnom centru, Ulica Mite Ru`i}a1.Namewenajeuzrastuod petdo12godina,adecasemoraju prijaviti na brojeve telefona 064/5116887i063/8743520.Participacijazaovuradionicustaje 150dinara. N. R.

GeriWumenuu{ima HitoveGerijaWumena qubiteqimuzikeosamdesetihmo}i}edaslu{aju danas u 17 sati u slu{aonici u dvori{tu Omladinskog centra CK13,UlicavojvodeBojovi}a13.Pu{ta}eseprva~etirialbumaove zvezdeelektropopa.U21satnaistommestuorganizovanajeirevijakubanskogfilma„@ivotjezvi`duk”.Ulazjeslobodan. N. R.

Foto: R. Hayi}

U FUTO[KOM PARKU TRAVA POD KONAC

Novatehnika, novafrizura

Futo{kiparkzaposelesuju~ekosilice,kojesudo{leglavetravi.Sude}ipofotografiji,travajepedantnoo{i{ana,a zasluge za to pripadaju kosa~icama i radnicima koji su wima

upravqali.. Na delu je ju~e pored stare bila i nova crvena “rondo” kosa~ica sa kabinom i spremnikom, koja pru`a boqe uslovezarad„kosa~a”. Z. Ml.

INKLUZIVNI PROJEKTI GRADSKE BIBLIOTEKE

Decinale~ewu duhovnahrana

Gradska biblioteka u Novom Sadu pokre}e ovog leta dvaprojektakojizaciqimaju ink luz ij u disk rim in is an ih grup a qud i. Kak o ka` u iz Gradske biblioteke, u okviru ovihprojekatainiciraserad sa osobama sa invaliditetom, nac io n aln im maw in am a, rekonvalescentima, sa decom i mladima naru{enog zdravqa kaoisaosobamasasmawenom mogu}no{}ukretawa. Projekat„Stvarnaigra:zabava + kwiga„ nastao je u saradw i sa De~j om boln ic om Klini~kog centra Vojvodine, asastoja}eseuradionicamau koj im a }e u~es tvov at i dec a kojasunale~ewu.Re~jeokre-

ativnim,likovnimiliterarnimsadr`ajimakojisuuuskoj vezi sa kwigom i ~itawem,  a kojisupotporabolni~komle~ewu, korisna i kvalitetna zabava. Drugi projekat - „Pismeno: ravnopravno” nastao je u saradwisapokrajinskomKancelarijom za inkluziju Roma i podr az um ev a kurs funkc io nalnog opismewavawa dece i odraslih u prigradskom nasequ [angaj, u ogranku Gradske biblioteke „Trifun Dimi}” kojiimajedinstvenfondkwiga na romskom jeziku. Radionice koje su u vezi sa ovim projektima po~e}e narednog meseca. J. Z.


NOVOSADSKA­HrONIKA

~etvrtak14.jul2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena: „Su­per­8”­(16.15,­18.20),­„ran­go”­(14),­„Pi­ra­ti­sa­Ka­ri­ba:­na­~ud­nim­ pli­ma­ma”­ (17.30,­ 20.10,­ 22.40),­ „De­ve­ru­{e”­ (20.20,­ 22.35),­ „rio”­ 3D (13.20),­„Kung­fu­pan­da­2”,­3D­(14.20,­15.20,­16.20,­18.20),­„Zla­to­ko­sa­i raz­boj­nik”­(14.20),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(20.30,­22.30),­„Tran­sfor­mer­si”­(16,­19,­22,) „Vi­ni­Pu”­(14.45,­16.10),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­2 (15.15,­17.20,­17.45,­20,­20.15,­22.30,­22.45) Jadran:­„rio”­(19),­„Su­ma­su­ma­rum”­(19),­„Bit­ka­za­Los­An­|e­les”­(21.00) KCnS:­„@e­na­za­ukras”­(19),­„Usa­mqe­nost­pro­stih­bro­je­va”­(21)

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta -­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941 -­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­ra­ 18, 063/8826675­(15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od utorka, 12. jula, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: DejanaMari~i}, IvanaBeara i MarijaZuber iz Novog Sada, Andrijana Grguri~in iz Iriga, Bogdana @ivkov iz Ba~kog Gradi{ta, PetraPani} iz Vilova i OliveraSimi}iz Siriga, DE^AKE:RenataKasalica, Sne`anaRusmir, AnaKri{ko, Ivana Kne`evi} i Biqana Grandi} iz Novog Sada, Tatjana Nedeqkovi} iz Kikinde, AleksandraLazendi} iz Futoga i QiqanaBaji} iz Be{ke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an Slavka Pajovi} (1942) u 10.30 sati - ispra}aj, Dane Rada Milo{evi} (1930) u 11.15 - ispra}aj, To{a \oke Strajni} (1919) u 12, Rade Stoj{e Beko (1940) u 12.45 - ispra}aj, Qubomir Radmila Mazi} (1958) u 13.30, Dragomir Gvozdena Nedeqkovi} (1927) u 14.15, Branislava Save Radi} (1936) u 15 i Gojko Lazara Jovi} (1930) u 15.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Milan Bo{ka Nikoli} (1947) u 13 sati.

c m y

10

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik „ЗЕЛЕНО ЗВОНО” ВЕЧЕРАС СЛАВИ

Прве две деценије

ЗРЕЊАНИН: Позоришни клуб “Зелено звоно” у Зрењанину вечерас ће прославити вредан јубилеј – две деценије постојања. У 20 часова премијерно ће бити приказан филм “Првих 20“, компилација утисака “случајних“ пролазника – сарадника и гостију “Зеленог звона“ од којих је затражено да одговоре на три једноставна питања о клубу. Овом приликом наступиће и врхунски џез састав “Гyасс“ који кроз своје наступе изграђује нови музички израз назван управо по њему. Чланови бенда већ годинама свирају у пратњи на наступима виртуоза на виолини Лајка Феликса, који ће се, такође, ове вечери представити пријатељима “Зеленог звона“. Тамбурашки оркестар “Мелем“ наступиће након поноћи.

Рециклажни центар у Сомбору

СОМБОР: Сомбор ће бити један од 16 градова и општина у Србији у којима ће се градити рециклажни центри, а средства за изградњу и опремање обезбеђује Влада Србије. Уговором који су представници локалне самоуправе потписали у Министарству заштите животне средине, рударства и просторног планирања предвиђено је да Фонд за заштиту животне средине, према фазама изградње обезбеди 45 милиона динара, колико је потребно за изградњу и опремање рециклажног центра. Овај центар у Сомбору биће подигнут у кругу машинске радионице ЈКП “Чистоћа”, а сакупљаће се папир, пет амбалажа, стакло и старе гуме. - Већ расписујемо тендере како би што пре почела изградња. Надамо се да ће центар у функцији бити од почетка децембра, капацитет прераде биће девет тона у смени, а у почетку ће бити запослено десетак радника - каже директор ЈКП “Чистоћа” Андрија Пензеш. Ј. П.

Можемо се похвалити бројем од 1.500 успешних концерата најразличитијих музичких уметника, како из земље, тако и из региона и иностранства, преко 500 друштвено ангажованих трибина на којима су говорили неки од најистакнутијих државника, новинара, књижевника, више него 400 промоција књига, часописа, публикација... “Зелено звоно“ је за 20 година било домаћин председницима, амбасадорима, државницима, глумцима, редитељима, сликарима, фотографима, музичарима, књижевницима, спортистима и другим сасвим обичним, а “Зеленом звону“ веома драгим људима – каже ПР клуба Хелена Декањ. Само од јануара 2011. године, Позоришни клуб је угостио ле-

гендарног Бориса Ковача, Дарка Рундека, Ратка Дивјака, бендове “Дарквуд Даб”, “Канда, Коџа и Небојша”, “Велики Презир”, “Обојени програм”, “Бјесови”... А у петак зрењанинској публици ће се представити и чувени Стјепко Гут. На концерту у “Зеленом звону“, који се одржава у оквиру турнеје која ће обићи Стару Пазову, Крагујевац, Руму и Панчево, Стјепко Гут наступиће у пратњи квинтета ког чине врхунски музичари: Милош Милојевић – тенор, сопран саксофон, Сава Милетић – клавир, Душан Симовић - контрабас, и Александар Цветковић – бубњеви. Карте за овај концерт, могу се по претпродајној цени, свакодневно купити у клубу. Ж. Б.

~etvrtak14.jul2011.

11

ДАНАС ПОЧИЊЕ ТРОДНЕВНА МАНИФЕСТАЦИЈА „ЧИКЕН ФЕСТ”

Окршај код Рокија Балбое

ЖИТИШТЕ: Јубиларна, пета по реду житиштанска манифестација “Чикен фест”, у организацији општине Житиште и компаније “Агрожив”, а уз помоћ Владе Војводине, почиње данас и трајаће до 17. јула. Уз културно - уметнички и забавни програм, као пос��бна атракција овог хепенинга најављено је спремање омлета од 1.005 јаја. Атрактивна ће бити и “Роки боксерска ревија”, организована на петогодишњицу од постављања статуе филмском јунаку Рокију Балбои, кога је на филмском платну овековечио Силвестер Сталоне. Наиме, удружење грађана “Роки Балбоа”, које окупља углавном млађе Житиштане, пре пет година је у средишту ове средњобанатске вароши изградило споменик целулоидном боксеру, што је тада изазвало огромно интересовање домаће и светске јавности. У центру

Житишта, у оквиру хепенинга, биће организовано и такмичење у кувању пилећег паприкаша као и надметање у једењу виршли. Према традицији, биће отворено и етно село. На главној бини посетиоце ће вечерас забављати Халид Муслимовић и сарајевска група “Црвена јабука”, у петак ће наступити Звонко Богдан и трубачи Данијела Јовановића, док ће последњег дана “Чикен феста”, у суботу, за добар штимунг бити задужени “Рибља чорба” и Елвис Ј. Куртовић. Овогодишња манифестација има и хуманитарни значај. Њен промотер је одбојкашица Милица Кнежевић, средњошколка из Честерега, која је тешко повређена у саобраћајној несрећи, па ће део средстава бити усмерен за њено лечење у Русији. “Чикен фест” је први пут организован пре пет година, у част жи-

винарства, које је последњих деценија међу Житиштанима препознато као значајан економски потенцијал. У многим мини фармама, наиме, отпочео је узгој живине и производња јаја. Такође, не треба заборавити и стотине људи који раде у компанији “Агрожив”, једном од лидера у преради живинског меса, смештеној у срцу житиштанске општине. Организатори “Чикен феста” веле да у овим тешким економским приликама многи млади људи виде своју перспективу и егзистенцију наслеђујући или ширећи производњу коју су започели њихови очеви и дедови, било то узгајање пилића или производња јаја. Зато је одлучено да најзначајнији бренд општине Житиште буде пиле, као симбол традиције и привређивања. Ж. Балабан

БОЈАН ПАЈТИЋ ПОСЕТИО ЈУЧЕ АДУ

Обновавртића нарадостмалишана

АДА: Председник Владе Војводине БојанПајтић је јуче предао на употребу обновљену зграду забавишта „Дуга”, Предшколске установе „Чика Јова Змај” у Ади. Малишани из забавишта су покрајинске и општинске званичнике дочекали пригодним програмом. Предшколску установу „Чика Јова Змај” у 30 одељења у 12 објеката похађало је у прошлој школској години 525 деце. Девет објеката се обнавља или је већ обновљено средствима Фонда за капитална улагања АП Војводине, у вредности 20 милиона динара. Директорка установе ВикторијаФеренци и председник ађанске општине Золтан Билицки зхавалили су на подршци за ова улагања, која обезбеђују да деца имају пријатан амбијент за предшколско васпитање и образовање. Билицки се захвалио и родитељи-

ма деце, који су се потрудили да својим радом улепшају објекат и његову околину. Бојан Пајтић је истакао да се са општином Ада остварује изузетна сарадња, где су реализоване неке од највећих пројеката у Покрајини, попут изградње моста на Тиси, затим изградња Великог молског пута, а да су улагања обнову објеката предшколске установе изузетно значајна за будућност деце, да би имали прилику да одрастају у условима какви приличе 21. веку. - Све оно што чинимо, чинимо због будућности деце, која су нам

приредили диван програм. Покрајинска влада је решила да пружи снажну подршку реконструкцији предшколских објеката на терито-

рији општине Ада, да би деца од септембра имала прилику да одрастају не у зградама које су трошне и лоше изгледају, него да имају прилику да детињство проводе у стандарду и начину живљења какви приличе овом веку - рекао је Пајтић. - И убудуће ћемо са општином Ада реализовати пројекте који ће се сводити на то да ће стандард живљења грађана бити бољи. Свакако да људи могу бити задовољно ако су деци пружили леп живот, а надам се да смо овим пројектом бар делимично тај циљ постигли. М. Митровић

Обавезно туширање БАЧКАПАЛАНКА: Надлежни у Бачкопаланачкој општини, односно из Јавног предузећа Спортско–рекреацини центар „Тиквара“ упозорили су грађане да квалитет воде у Дунаву на градској плажи и заливном језеру Тиквара не одговара квалитету друге категорије. Због тога је туширање после купања обавезно – каже се у саопштењу. Ово је важно упозорење, јер током ових тропских дана на две плаже расхлађење потражи неколико хиљада Паланачана и њихових гостију. Квалитет воде једино одговара бројним лабудовима који владају овим обалама током ноћи и у раним јутарњим часоовима. М. Сџ.

И КОМШИЈЕ ДОЛАЗЕ У БЕЧЕЈ ДА СЕ РАСХЛАДЕ

У базену као у кошници

СРБОБРАНЦИ ПРОСЛАВИЛИ ГРАДСКУ СЛАВУ ПЕТРОВДАН

Свечарскорасположење насвакомкораку

СРБОБРАН: Шести по реду но-уметничка друштва из Субо- ком никога у публици није оста„Србобран фест“ одржан је прек- тице, Темерина, Врдника, Бач- вио равнодушним. На самом красиноћ на тргу испред зграде Оп- ког Петровог Села, као и овда- ју вечери, публика у Србобрану штине у Србобрану. Овај, сада шња културно – уметничка дру- је уживала у наступу легендарног већ традиционални фестивал ет- штва КУД „Ром“, Клуб за него- Звонка Богдана који је својим но и тамбурашке музике званич- вање традиција и обичаја свих препознатљивим гласом и невено је отворио Покрајински секре- народа и народности Војводине роватним шармом успешно затар за културу Милорад Ђурић и КУД „Владислав Каћански творио овогодишњи „Србобран фест“ и заказао наредни састанак који је изразио задовољство што Бард“. Права посластица за све Србо- следеће године у исто време и на му је, како је рекао, припала част да отвори овогодишњи „Србо- бранце, али и многе друге који су истом месту. Осим „Србобран феста“, свепристигли из разних делова Војбран фест“. - Србобран није само географ- водине, био је Тамбурашки фе- чарско расположење у Србобрану осетило се на сваком ско срце Бачке већ је кораку. Улице које воде и културно срце ВојАтмосферусупосебнозагрејалечетири према Градском тргу водине у дану када девојкеизгрупе„Фрајле“,којесупосетио- врвеле су од људи. Сви се одржава „Србокафићи у Србобрану су бран фест“. У Војвоцеподсетиленанекестарепесме,али били препуни и ретко дини тамбурашка иизвеленеколикоауторскиххитова где се могло наћи сломузика има посебно бодно место. Сви који место и у тој музици је сва музика овог поднебља и за- стивал „Србобран фест“. Уверти- су пристигли прексиноћ у Србото је важно да се негује овај део ру за вече препуно добре музике бран могли су пазарити шта им наше богате културне и музичке дао је гајдаш из Сивца Максим душа жели на вашару. Од традитрадиције – рекао је Ђурић при- Мудринић, затим Милан Пру- ционалних војвођанских ђаконија ликом отварања и честитао Србо- нић, као и оркестар ШенаИгна- попут свилених бомбона и кретобранцима градску славу – Пе- ца. Атмосферу су посебно загре- ша до гардеробе и ципела, а било јале четири девојке из групе је и оних који су окушавали срећу тровдан. Петровдан, као слава свих ме- „Фрајле“ које су све посетиоце у вашарским томболама. Све манифестације које су праштана ове војвођанске општине подсетиле на неке старе песме, обележена је низом програма. У али и извеле неколико ауторских тиле обележавање славе града поподневним сатима на Тргу ре- песама. Након њих, наступио је одржане су под покровитељпублике у оквиру Фестивала познати састав „Гарави сокак“ ством општине Србобран. М. Kековић фолклора наступили су култур- који својим препознатљивим зву-

БЕЧЕЈ: Тек током тропских јулских температура види се значај географског положаја Бечеја, који је добрим делом заокружен Тисом и Великим бачким каналом. Дода ли се томе да је у центру града комплекс отворених базена, онда је то, за разлику од многих других средина, ресурс какав се само пожелети може. Примети се то, поготово у поподневним сатима, на базенском комплексу. Стижу купачи из околних места, па у олимпијском базену „врви као у кошници“. Многи, деца и старији посебно, налазе задовољство у мањим базенима с лековитом жутом водом богатом јодом. - У почетку овогодишње сезоне временске прилике нам нису, баш, ишле на руку, али сада је све кренуло на нашу воденицу - примећује директор ОСЦ „Младост“ Атила Касаш. Купачи могу да се освеже у нашим базенима и током врелих ноћи, пошто смо од 22 до два сата иза поноћи отворени за оне који желе овакво уживање. Улазница за ноћно купање је иста, 130 динара, као и за дневно, које је у термину од девет до 19 сати. За сталне кориснике имамо и погодности, а то су претплатне карте по цени од 2.640 динара за 35 улазака. Ко одлучи да купи улазницу с десет улазака треба да из-

двоји 1.000 динара. Најзад, породична улазница, важи за четири особе, кошта 360 динара. Много је оних који више воле да се у Тиси расхладе, па је и простор викенд насеља уз реку препун купача. На жалост бројних обожавалаца Тисе, вишедеценијска идеја да се уреди градска плажа још није спроведена у дело.

Позивзауређење гробља

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Имајући сазнање у каквом је стању православно гробље у Бачком Градишту, група грађана позвала је на радну акцију чишћења и уређења тог простора. - Плакатима по читавом селу позвали смо мештане, а позив за учешће у радној акцији упућен је и на Фејсбук страници. Окупићемо се у суботу, 16. јула, од 8 сати

до поднева - каже један од иницијатора акције Владимир Јовановић. Свако би требало да понесе одговарајуће алатке за рад, пошто ће се крчити коров на гробљу и уклањати смеће. На овај начин желимо да искажемо поштовање према прецима, који су се далеко боље односили према селу и свим садржајима у њему, кажу организатори акције. В. Ј.

Било је неких покушаја, али... За сада је све препуштено предузимљивости појединих угоститеља, који су поставили сплавове за улазак у реку и сунчање испред својих објеката. Најбоље пролазе власници чамаца, који исплове и имају задовољство купања у свом импровизованом делу реке. В. Јанков


vojvodina

~etvrtak14.jul2011.

dnevnik

c m y

12

СПРЕМАЈУ СЕ ДРУГИ „ТИСКИ ДАНИ“ У БЕЧЕЈУ

Уживањеукрчкању ипримамљивенаграде БЕЧЕЈ: Последњег јулског викенда у Бечеју ће, поводом Дана општине, Удружење спортских риболоваца „Шаран” организовати дводневну манифестацију „Тиски дани”. Прва оваква масовна забава организована је лане, а захваљујући ентузијазму риболоваца, сада је продужена и садржајно богатија. Све информације поводом атрактивне манифестације, која окупља кулинаре и пецароше, могу се добити на фејсбук страници: Тиски дани 2011. или путем телефона: 063/8436354, 063/7006653 и 063/361331. Леп „мамац” за потенцијалне учеснике у кулинарском такмичењу је укупан наградни фонд од 150.000 динара.

Првопласираном ће припасти признање победника „Златног котлића Тисе” за најбоље скувану рибљу чорбу, али и 110.000 динара, другопласираном припада 25.000, а трећепласираном 15.000 динара. Три првопласирана кувара ће добити пехаре и медаље. Преосталих седам кулинарских екипа које остваре пласман до 10. места добиће утешне робне награде. - Лане смо окупили 137 екипа у кулинарском такмичењу из читаве Војводине, а желимо да их ове године буде још више и да нам се придруже кулинари с друге стране Дунава и Саве - каже секретар УСР „Шаран” Синиша Ерак и подсећа да је прошлогодишњем победнику Тихомиру

Плавшићу из Бачке Паланке то било прво кулинарско такмичење. - Није ово такмичење само за искусне мајсторе с варјачом у руци. Овде треба скувати тог дана рибљу чорбу по укусу жирија. Управо због тога позивамо све, без обзира на искуство, који имају жељу да се опробају у кулинарском надметању. Никада се не зна коме ће се посрећити да после 90 минута кувања буде богатији за дивно искуство и вредну награду - поручује Ерак. Другог дана ће спортски риболовци опробати своје умеће у три дисциплине. Први ће у лов на сома Тисом кренути такмичари у бућкању, затим ће се у оквиру „Купа шарана”, који је позивног

карактера, на риболовачкој писти дуж Великог бачког канала надметати спортски риболовци из земље и иностранства у пецању на пловак, а чланови УСР „Шаран” ће имати прилику да се у оквиру клупског такмичења опробају у пецању слободним стилом. Котизација за „Златни котлић Тисе” је 3000 динара по котлићу, пријаве се примају до 25. јула, али ће заборавни и неодлучни моћи да уплате котизацију и на сам дан одржавање такмичења. Организатор обезбеђује три килограма исеченог шарана, дрва за кување, јер је употреба бутана забрањена, шаторска крила као заштиту, сто с клупама за екипу и пријатеље и поклон пакет орга-

низатора. Окупљање је заказано за подне, свечано отварање је у 14 сати, а проглашење победника за 20 сати. Уз мајсторство у кувању „кибицовање” ће бити најјача дисциплина током поподнева 30. јула, а организатор је припремио низ пратећих такмичења ревијалног карактера за све који се тог дана нађу на бечејској обали Тисе. Најављује се крбање, надвлачење

СИНДИКАТ КИВАН НА РУКОВОДСТВО ПОЗОРИШТА И ГРАД ЗРЕЊАНИН

Правно насиље умањило зараде

Мото-сусрет

АПАТИН: У организацији Мото-клуба „Пантер“ у Апатину и уз помоћ Скупштине општине и Министарства унутрашњих послова у Апатину је одржан шести мото-сусрет на којем се окупило више од 1.200 мотора са око 2.000 моториста и сувозача. Мотористи су стигли из свих крајева Србије, али и из Словеније, Словачке, Македоније, Аустрије и Хрватске. Током четвородневног боравка у кампу поред канала Дунав-Тиса–Дунав мотористи су имали богат програм уз наступе рок група из Србије, а за узврат они су грађанима Апатина припремили дефиле када су показали и своја умећа на двоточкашима. Ј. П.

ЗРЕЊАНИН: Ионако врело лето још је врелије када је у питању зрењанинско Народно позориште “Тоша Јовановић”. Независни синдикат радника у култури Војводине оптужује руководство ове установе културе и локалну самоуправу, иначе оснивача овдашњег театра, да спроводе “правно насиље” и свесно одбијају да се придржавају колективног уговора. Последица тога је да су неким радницима позоришта плате поприлично умањене, а епилог би, упозорава синдикат, могао да буде подношење тужби против града Зрењанина. Да би се то избегло, синдикалци позивају градске челнике на разговор и постизање договора који би био од обостране користи. - Од Министарства рада и социјалне политике затражили смо разјашњење да ли је у Народном позоришту “Тоша Јовановић” и даље на снази колективни уговор. Помоћница министра Радмила Букумировић Катић одговорила нам је да је овај уговор потписан 10. фебруара 1998. године, на неодређено време, према тада важећим прописима, и да он остаје на снази док се не откаже или до закључења новог. Али, руководство позори-

Најављена отпуштања Град Зрењанин и руководство позоришта и раније су били на мети Независног синдиката радника у култури Војводине. Пре неколико месеци синдикат је упозоравао да у театру следе нова отпуштања, мада је ова установа и до сада понела највећи терет при рационализацији радних места у локалној самоуправи. На основу најава, без посла би требало да остану спремачице и портири, али до тога, како нам је рекао Ранко Хрњаз, за сада није дошло. шта, уз помоћ града, спровело је правно насиље и доношењем правилника суспендовало колективни уговор.

ПРИВРЕДНИ СУД ДОНЕО ПРИВРЕМЕНУ МЕРУ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Општинаушлаупосед зградепозоришта

БАЧКАПАЛАНКА: После неколико година, колико траје судски спор између Општине Бачка Паланка и ДОО „Зечевић“ као извођача радова, чини се да се десио први помак када је реч о згради Позоришта чија је градња почела још 1992. године. Привредни суд у Новом Саду донео је привремену меру којом се извођач радова обавезује да одмах преда Бачкопаланачкој општини на чување и одржавање објекте зграде Позоришта са етажним јединицама у корисној површини од 812 метара квадратних, као и све заједничке просторије. Овим решењем се, кажу надлежни, забрањује фирми ДОО „Зечевић“ отуђење и оптерећење непокретности ових објеката. Ова привремена мера биће на снази до право-

снажног окончања поступка који се води пред Привредним судом у Новом Саду. О згради Позоришта у овом граду прича се и пише годинама, а прелепо здање у којем свој простор има општина, али и инвеситор радова, већ скоро две деценије

представља велик проблем. Зграда је завршена само споља и покривена, али и то што је урађено годинама пропада. Последње решење Суда као да је унело мало оптимизма да ће се овај маратонски спор решити, а да ли ће Бачка Паланка добити позориште нико не зна. Додуше, има и оних који сматрају да је много јефтиније овај објекат продати, а позоришну зграду изградити на новој локацији за годину-две. Ова идеја поткрепљује се чињеницом да је зграда направљена, додуше у центру града, али је са свих страна заклоњена вишеспратницама, па испада да се налази у нечијем дворишту. М. Суџум

Лицитације за државну земљу

КИКИНДА: Од 13. до 20. јула у Кикинди ће бити одржано јавно надметање за издавање државног земљишта у закуп. Право учешћа имаће сва физичка и правна лица. Када се изузму парцеле које су намењене сточарима, земљорадницима ће бити на располагању око 11.000 хектара истакао је саветник за пољопривреду председника општине Владо Крејић и додао: Када је прикупљања документација конкурисања за право пречег, материјал је прослеђен Министарству пољопривреде. На списку предузећа која су имала право

пречег су: „Козара” из Банатског Великог Села, АД „Галад“, АД „Топола“ и АД „Једиство”. - Комисија је била принуђена да тражене парцеле смањи. А у оптицају је била и одлука да се закупцима са територије других општина забрани учешће на лицитацији, што се ипак није догодило - рекао је Љубан Средић председник комисије - близу сто хектара општина је бесплатно уступила Пољопривредној стручној служби Кикинда, више од 350 хектара дато је у закуп по основу инфраструктурних објеката и 4.300 хектара дато је у закуп на основу узгоја животиња. А. Ђ.

Илустрације ради, то би било исто као када бисмо ми усвајањем неког правилника суспендовали Устав Србије –

казао је на конференцији за новинаре синдикални активиста Ранко Хрњаз. По његовим речима, овакав, једнострани корак, довео је до тога да значајном броју запослених зараде буду умањене и до 30 одсто. Сад, како тврди, постоји ситуација да поједини радници у позоришту имају плате као чистачица. - Позивам локалну власт да се уразуми, јер ћемо у супротном бити принуђени да подносимо тужбе, па ће градска каса бити олакшана за неколико милиона динара. То се већ дешавало, пошто смо, у другим случајевима, тужили због неисплаћених јубиларних награда и путних трошкова, и добијали спорове. Поново се показује да о градском буџету више рачуна води синдикат, него локална самоуправа, јер у случају тужби плаћају се и не баш мале судске таксе – нагласио је Хрњаз и додао да је о свему обавештена и инспекција рада. Он очекује да ће инспекција ускоро утврдити чињенично стање и наложити послодавцу да се убудуће придржава колективног уговора, с обзиром на то да га, како истиче, нико од потписника није отказао. Ж. Балабан

конопца, гађање из риболовачке праћке, брзо испијање пива, а за децу такмичење у једењу шампита... Све ће бити пропраћено музичким програмом тамбураша и рок састава, да би народна забава била потпуна. Прошле године је права олуја растерала госте, па се сви надају да ће ове године уз пријатно време надокнадити пропуштено. В. Јанков У БАЊИ ЈУНАКОВИЋ

Игренаводи АПАТИН: На отвореним базенима Бање Јунаковић од 21. до 23. јула поново се, након дужег времена, организују „Игре на води - Забава без граница”. Учествоваће осам екипа које ће се надметати у 11 дисциплина, а сваку чине четири мушка и три

женска такмичара и капитен екипе. Они ће се надметати у мимоилажењу на греди, музичким питањима, бушењу балона, пренопшењу воде у бушним кофама, слагалицама, штафети, брању кокосовог ораха, пирамиди на платформи, тражењу терета, цеђењу сунђера.... Забава је прилагођена свима који имају спортско-такмичарски дух. Све три вечери такмичења почињу у 20 часова, а улаз се не плаћа. Ј. П.

„ЗЕЛЕНИ ЧЕТВРТАК” НА ОСИЈЕЧКОЈ ПИЈАЦИ

Понудасасалаша у„Еко–маркету”

АПАТИН-СОМБОР: Кластер „Сомборски салаши” из Сомбора и Апатина представио је своју туристичку и еко-гастрономску понуду у оквиру традиционалне акције „Зелени четвртак”, овај пут на пијаци у Осијеку. Као један од партнера у пројекту „Традиција за будућност”, прекограничне сарадње из програма ИПА, чији је носилац са српске стране Општина Апатин, „Сомборски салаши” представили су свој „Еко–маркет”. Главну улогу у пројекту који ће трајати 18 месеци, имају произвођачи еколошких и традиционалних производа повезаних с руралним туризмом.

Осијечку тржницу, овом приликом, преплавили су мириси, укуси и боје са салаша и пољопривредних газдинстава. Поред дегустације сира, медењака, шваргле и димљене беле рибе, продавали су и производи из понуде „Еко маркета”. Посебну улогу у пријатној и срдачној атмосвери имали су и тамбураши које је за ову прилику ангажовала Осијечка тржница. „Хеј, салаши на северу Бачке”... и друге тамбурашке песме са ових простора сатима су увесељавале и госте и домаћине. Као пословни партнер у пројекту „Традиција за будућност” своју по-

нуду је на Осијечкој тржници представила и Бања Јунаковић из Апатина. Овакве промоције требало би да се устале и поспеше прекограничну сарадњу, дајући подстрек произвођачима еколошких и традиционалних производа са обе стране границе. Од пре две недеље „Еко маркет” је свечано отворен на првом спрату Пословног центра „Ребрача” у Сомбору. Сваког четвртка и петка су промоције производа чланова кластера из Сомбора и Апатина, а ту је и понуда других удружења и организација из земље и иностранства. Ј. П.

ЗАДОВОЉСТВО НА КРАЈУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У БЕЧЕЈСКОЈ МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ

Највишебудућихвиолиниста итамбураша

БЕЧЕЈ: Ученици Музичке школе, њих 15, изборили су најбоље пласирана места на такмичењима инструменталиста, а двоје ученика се с републичког такмичња у соло певању вратило с похвалама. Задовољни смо њиховим радом током школске године и освајањем 13 првих, девет других и два трећа места, поносно саопштава директорка Музичке школе „Петар Коњовић” у Бечеју Тамара Крајтмар. Једанаестогодишњи Мартин Крајтмар већ трећу годину заредом има запажена учешћа на разним такмичењима, а ове године је нај-

престижније прво место на Међународном такмичењу у Бјељини. Школа је изнедрила 37 матураната, од којих је 31 инструменталиста, а шесторо су соло певачи, док се Никола Мандаџић определио да настави школовање на одсеку тамбуре у Суботици. У овој школи с вишедеценијском традицијом не брину за подмладак, јер ће од јесени 59 деце овде почети музички да се образује. У припремно одељење уписано је 16 деце, четворо је на одсеку соло певања, а 39 их је на пет одсека инструменталиста. Највише је буду-

ћих виолиниста - 12, док се деветоро определило тамбуру, осморо за клавир и по петоро за гитару и хармонику. Поред наступа на званичним такмичењима, ученици Музичке школе су неизбежни учесници свих забавно-музичких програма у општини. Запажени су били њихови наступи у овдашњем серијалу „Клавир за сто динара“, као и предновогодишњи концерт у Градском позоришту Бечеј, односно завршни концерт на крају школске године у Народној библиотеци. В. Јанков


crna hronika

dnevnik

~etvrtak14.jul2011.

13

ZBOGBOLESTIJEDNOGODOKRIVQENIH

Odlo`enosu|ewezaaferuaerodrom Vi{isud uBeogradu,odlo`iojeju~eza31.oktobarpo~etak su|ewa u slu~aju u javnosti nazvanom afera aerodrom, po opt u` nic i koj a sedm or o okriv qen ih, me| u kojima i biv{u ministarku saobra}aja i telekomunikacija Mariju Ra{etu-Vukosavqevi},  sumwi~i za krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja, zbog, po stavu optu`be, spornih okolnosti u vezi s projektima rekonstrukcije na delu aerodroma „Nik ol a Tes la“ od mart a 2003.doaprila2004.godine. Zbogodlagawa,ju~enijeni pro~itanaoptu`nicaVi{eg tu`ila{tvauBeogradukojom suobuhva}enii:biv{igeneralni direktor beogradskog aerodromaBranislavVitasovi}, biv{i zamenik direktora Du{ ko Gril ih es, biv{ i pomo}nik generalnog direktoraSla|anIkovi},vlasnik predu z e} a „Term oe n erg o-in`ewering”Jovan\enadi},te

suvlasnici preduze}a „Kolubar a inv est gradw a” Dej an Mi{ovi} iLazarBun~i}. Nai me, pos le ju~ er a{weg otvarawa sednice ve}a kojim predsedava sudija Dragomir

Marija Ra{eta-Vukosavqevi}

Gerasimovi},advokatiodbrane su saop{tili da se  iz opravdanihrazloganijepojavio okrivqeni  Jovan \enadi},kojise,kakojenavedeno, zbog te{ kih zdravs tven ih

problema nalazi  u bolnici naBe`anijskojkosi. Istragauovompredmetu,u {ir oj javn os ti naz van om „afera aerodrom“, pokrenuta jekrajemnovembra2004.godine, protiv ukupno 11 osoba, pov od om sumw i da je bil o spornih okolnosti u vezi s procedurom dodele projektnih rad ov a rek ons trukc ij e Terminala-2 ,  kao i u vezi s VIP sal on om i weg ov im opremawem,upogleduvrednostinabavqeneopremeiizvedenih radova. Okrivqenima supripisivanesumwe izanavodno„nezakonitopribavqenuimovinskukoristuiznosu vi{em od milion i po dinara“. Poslenepunetrigodineistrage,15marta2007,tada{we Okru`no tu`ila{tvo u Beo- gradu je  podiglo prvu optu`nicuprotiv svihjedanaestoro osumwi~enih. Prvobitna optu`nicajesedammesecikasnije, u novembru  2007, u po-

stupku sudske kontrole, pril ik om razm at raw a prig ov or a, odl uk om Krivi~nog vanraspravnog ve} a tad a{ weg Okru`nogsudauBeogradu, vra}enanadopunuistrag e rad i obav qaw a e k o n o m s k o - f i n a n s i j skog i gra|evinsko- arhit ekt ons kog ve{ ta~ ewa.Posledveipogodinetrajawadopuneistrage kojajezavr{enaujunu 2010.godine,useptembru iste godine, beogradsko Vi{ e tu` il a{ tvo je obelodanilodruguoptu`nic u, prot iv ukupn o sedmorookrivqenih. Prema javno dostupniminformacijama,tokom  istrage biv{a ministarkaiostaliokrivqeni su negirali opSporni VIP salon na beogradskom aerodromu tu`be. Prv o poj av qiv aw e okria kako je odlo`eno, javnosti suadvokatiodbraneju~enazivqenihpredsudombilojezasu do daqeg ostali nepoznati vali„izmewenaoptu`nica“. kazano za ju~era{wi termin, detaqi nove optu`nice, koju J.Jakovqevi}

PREMAINFORMACIJAMAIZBiH

ODLUKOMPRVOGOSNOVNOGSUDAUBEOGRADU

Darko[ari} vi|enuDrvaru?

Obustavqenpostupak protivBosiqkeMladi}

Jedan od najve}ih narkobosova u Evropi Darko [ari}, koji se mesecima nalazi u bekstvu zbog optu`nice za {verc vi{e od dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike,nedavnojevi}enuDrvaru(BiH),objavilesuju~ebawalu~ke„Nezavisnenovine”. Utekstusenavodidajevi{e izvora bawalu~kom listu potvrdilodasupripadniciObave{tajno-bezbednosne agencije BiH(OBA)iDr`avneagencije za istrage i za{titu (SIPA)locirali[ari}auDrvaru,alida,uprkostome,nisuuspeli da ga uhvate. [ari} je, prematiminformacijama,pre desetakdanaboravionaimawu jednogodsvojihbliskihsaradnika i telohraniteqa ~iji su koreni sa podru~ja tog kraji{koggradi}a.

Odbegli narko-bos se prilikom tajnog boravka u BiH, premapisawulista,sastaoisaNa-

Darko [ari}

serom Keqmendijem, jednim od istaknutih vo}a sarajevskog podzemqa albanskog porekla, koji se dovodi u vezu sa tr`i{tem droge Balkana i EU. Dr`avne bezbednosne agencije BiHnisu,me}utim,navremereagovale na pristigle obave{tajnepodatkesaterena,pi{e list, dodaju}i daje to [ari}u dalo dovoqno vremena da ilegalnoiza}eizBiHiponovoizbegnerukupravde. Me}unarodna poternica za [ari}emraspisanajeponalogu istra`nogsudijePosebnogodelewauBeogradukojevodiopse`nuistraguprotivkriminalne grupeoddvadesetakqudikojisu osumwi~enidasudeolancakrijum~arewa kokaina iz Urugvaja za Evropu preko Crne Gore i Srbije. (Tanjug)

VESTI Dr`avqaninSrbije vozio224nasat Hrvatska policija presrela je i kaznila jo{ jednog dr`avqanina Srbije zbog prebrze vo`we, jerjenadeoniciautoputaBeograd-ZagrebkodBabineGredeuSlavonijivozio~ak224kilometra na~as. Voza~ iz Srbije, 25-godi{wak, vozio se sino} svojim„mercedesom”,kadagajehrvatskapolicija svojimbrzimvozilompresrelaizaustavila.Osim kazneod7.000kuna(947evra),wemujezabraweno da u narednih godinu dana upravqa vozilima na podru~juHrvatske,odnosnodakoristiinostranu voza~kudozvolunawenompodru~ju. DeoniceautoputaBeograd-Zagrebkojeprolaze slavonskomravnicomzamnogevoza~emo}nihkolasuizazovdapotegnuiznatnovi{eoddozvoqenih130nasat,pasulovqeniionikojisudostizali250kilometarana~as. (Tanjug)

Uhva}eni pqa~ka{izlatare Policija je uhapsila dve osobe iz Beograda zbogsumwedasuuzpretwupi{toqemoduzelioko 2,5kilogramazlatnognakita,vrednogokotrimilionadinaraizzlatareuPara}inu,saop{tioje ju~eMUP. Uhap{enisuAleksandarPopr`en (25)iDejan Amanovi} (30)kojisu,kakosenavodiusaop{tewuupqa~kudo{liukradenimautomobilom„audi 80”.  Prilikom bekstva ostavili su vozilo, koji su prethodnog dana oduzeli u Beogradu, navodi MUPdodaju}idajeutrenutkuhap{ewakodosumwi~enihprona|enooko4,5kilogramazlatnognakita. PolicijasumwasasuPopr`eniAmanovi}izvr{iliidrugakrivi~nadelanapodru~juSrbije. (Tanjug)

Opqa~kanabanka uTavankutu Poslovnica Banke „Inteza„ u Tavankutu, selu koji se nedaleko nalazi od Subotice, opqa~kana je prekju~e oko 16 ~asova. Maskirano nepoznato

lice uz pretwu pi{toqem je iz banke odneo dva milionadinara.Naposlusubiledveradnicekojesuzatvaraleobjekatutrenutkukadajepqa~ka{ nai{ao.Uvi|ajsuobavilijavnitu`ilaciistra`nisudija.Istragajeutoku. A.A.

Spre~eno krijum~arewezlata Upravacarinasaop{tilajeju~edajenagrani~nomprelazuGradinaspre~enpoku{ajkrijum~arewaprekotrikilogramazlatnognakita~ija sevrednostprocewujenavi{eod~etirimilionadinara. Carinicisuusaradwisapograni~nompolicijomspre~ilikrijum~arewevi{eod400prstenova,oko70min|u{a,vi{eod60lan~i}ai17 narukvica. Tekoli~inena|enesudetaqnomkontrolom kombijamarke„renaulttrafik”,ma|arskihregistarskihoznaka,uprostoruzaakumulator. (Tanjug)

Prvi osnovni sud u Beogradu, brojnih medija, a ve}e je, shodno predkojimsesudilosupruziha- na~elu javnosti, saop{tilo raz{kog optu`enika generala Rat- loge za dono{ewe odluke o obuka Mladi}a, Bosiqki Mladi} stavqawu krivi~nog postupka po optu`bi za nedozvoqeno dr- protivBosiqkeMladi}. `aweoru`jauporodi~nojku}i, Sudijajepodsetilanatodaje obustavio je ju~e taj krivi~ni kao predsednica ve}a u postuppostupak jer je prethodno Tu`ila{tvo odustalo od wenog krivi~nog gowewa, razmotriv{i predmet povodom iskaza koji je posle hap{ewadaoMladi}–daje oru`je wegovo iz davnih vremena,tedajesamoonza wegaznao. Podsetimo, Bosiqka Mladi} je na ro~i{tu odr`anom po~etkom aprila ove godine u odbrani pred sudom navela da „uop{te nijeniznaladapostojine- Bosiqka Mladi} ko oru`je u porodi~noj ku}i do ku protiv Bosiqke Mladi} u pretresakojijeobavilakomisi- pritvoru Specijalnog suda saja4.decembra2008,kadgajeprvi slu{ala  Ratka Mladi}a nakon putvidelaisaznaladajeprona- {to je krajem maja uhap{en i |enouormanuwenogsupruga“. preizru~ewaHa{komtribunaJu~esuseusudniciubeograd- lu,kadjeonizjaviodajeoru`je skojPalatipravde,osimtro~la- wegovo. nogsudskogve}akojimpredsedava –NakontogaTu`ila{tvoje8. sudijaVesnaAdamovi}, udeluza julauzelo predmetnarazmatrawe publiku na{li samo novinari i odustalo od krivi~nog gowewa

HA[KITRIBUNAL

Mladi}mewa[aqi}a,ili musuddodequjebranioca Ratko Mladi} }e morati da izaberedrugogadvokata,umesto Milo{a [aqi}a, a ako to ne u~ini Tribunal }e mu imenovati branioca, rekao je Tawugu predstavnik Ha{kog suda MartinPetrov. PremapravilimaTribunala, Sekretarijat mo`e da dodeli

vi{evolelidaizbegnemotusituaciju”,kazaojePetrov. Powegovimre~ima,uprocesu imenovawa Mladi}evog pravnog timaipakjepostignutizvestan napredak, ali „ne poma`e” to {tooptu`enikinsistiradawegovglavniadvokatbude[aqi}, kojineispuwavasvekvalifika-

Ubijenturista, ~etvoricarawena -Nagr~komostrvuZakintosju~ejeubijenjedanbritanskiturista,doksu~etvoricamladi}a te{korawenausukobusadvojicomdoma}ihtaksi voza~a. Dokrvavogobra~unajedo{lopo{tosubritanskituristi,ina~emladi}idvadesetihgodina,laserom zaslepqivali dvojicu taksista dok su doru~kovaliujednomrestoranubrzehrane. Posle nekoliko upozorewa da prestanu da ih uznemiravaju,jedantaksistajeizkolauzeono`i nalicumestausmrtioturistuizBritanije,dok suostala~etvoricazavr{ilaulokalnojbolnici sate{kimpovredama,javilesuagencije. NaostrvuZakintos,ina~e,svakegodineletuje desetinehiqadamladihizVelikeBritanijegde seopijajupo{tojealkoholjeftinipravebahanalije.Tove}du`evremeizazivaprotestelokalnogstanovni{tvakojetra`idaihza{titeodpijanihturista. (Tanjug)

BosiqkeMladi}.ZbogtakveodlukeTu`ila{tva,sudjedoneore{ewe kojim se obustavqa postupak protiv Mladi}eve supruge. Tro{kovipostupkapadajunateretdr`ave–kazalajesudijaAdamovi}. Po re~ima sudije Adamovi}, tokom ju~era{weg prepodneva sudu se obratio pravni zastupnik Bosiqke Mladi}sobave{tewemdaje wegova klijentkiwa dobila dozvoluodHa{kogtribunala da poseti svog supruga u pritvoru u [eveningenu, te da je molio da se uva`e ti razloziodustvovawa,ipredlagaodasero~i{teodlo`i. Optu`nica protiv BosiqkeMladi}jepodignutau septembru pro{le godine, a nateretjojjebilostavqano nedozvoqenodr`aweoru`jakoje je, 4. decembra 2008. godine tokom pretresa wihove ku}e na BanovombrduuBeogradu,prona|enou ormanuwenogsupruga ito,ponavodima: jedna lova~ka pu{ka, automat „hekler i koh”, ~etiri pi{toqa „zastava” i vi{e desetinametaka. J.J.

Ratko Mladi}

pravnog savetnika optu`enom u roku od 30 dana od prvog pojavqivawausudu,auslu~ajuMladi}a-kojiinsistiradagazastupa [aqi} - produ`en je rok za re{avawetogpitawado4.avgusta. „Ukolikoseovopitawedotada ne re{i, Tribunal mora da dodeli advokata, ali mi bismo

Milo{ [aqi}

cije,izme|uostalogzato{tone govoriengleskijezik. „Uspeli smo da olak{amo susrete izme|u Mladi}a i dvojice advokatakojejeizabrao-[aqi}a i (ruskog advokata Aleksandra) Mezjajeva„ rekao je Petrov, isti~u}idasutisusretiodr`ani po~etkom sedmice, a da su narednizakazaniuwenomnastavku.

Pored toga, Petrov je naveo danapredakuovomprocesu~ini ito{tosuobaadvokataupotpunilaaplikacijezapristupspisku advokata, tako da Tribunal sadaposedujesvapotrebnadokumenta. „Problemjeutome{toMladi} insistira da [aqi} bude wegov glavni advokat, a tonijepremapravilima Tribunala,jeronneispuwava sve uslove u pogledu kvalifikacija, {to je i sam rekao ve} nekolikoputa”,kazaoje Petrov. Proces odobravawa pravnog tima optu`enog,ukolikoseizabere advokat koji je kvalifikovan,mo`edasezavr{iurokuodsamonekoliko sati. „To mo`e daseuradiveomabrzoi spremni smo da delujemo {to br`e,samodosadanismodobili takav zahtev”, dodao je Petrov. Preds tavn ik Ha{ kog tribunala je izrazio uverewe da}eseodsadauprocesuodlu~ivawa o ovom postupku br`e napredovati, verovatno u narednihnekolikodana. (Tanjug)


dru[tvo

~etvrtak14.jul2011.

VLADA VOJVODINE DOBIJA PRIVREMENO ODUZETU IMOVINU

Stanovikriminalaca ustupqeniDe~jemselu Vlada AP Vojvodine prihvatila je na ju~era{woj sednici informacijuRepubli~kedirekcije za upravqawe oduzetom imovinom, da joj takvu imovinu ustupanakori{}ewe.Tristana oduzeta osobama koje su ih stekle kriminalom, na predlog

predsednika Pokrajinske vlade Bojana Pajti}a, data su SOS „De~jem selu”, s ~ime se saglasioigradona~elnikNovogaSadaIgorPavli~i}. De~jeseloimadugutradiciju pomagawa mladima u okviru programa „Ku}a na pola puta”, kad a dec a nak on izl as ka iz ustanove `ele da nastave {kolovaweilido{kolavaweitada mogu stanovati u stanovima

De~jeg sela. Na taj na~in ova ustanova doprinosi wihovom boqem, bezbri`nijem i kvalitetnijem `ivotu jer se i daqe brineowima. ^lanoviVladeAPVojvodine donelisure{eweokori{}ewu novcazarealizacijuprojektaza kori{}ewe solarneenergijezapripremu tople potro{nevodeuspecijalnim bolnicama za psihijatrijske bolesti u Pokrajini. Osim toga, novac }e se koristiti i za pripremu tople potro{ne vode i u sportskim halama ~iji je osniva~ gradiliop{tina. Pokrajinski sekretar za energetikuimineralnesirovineRadoslavStrikovi} obrazlo`iojedasuobaprojektauvezis promocijom obnovqivih izvora eneregije,~ijapraksajezapo~elapro{legodine,kadasu{kolski domovi u Vojvodini opremqeni. solarnim kolektorima Za opremawe bolnica i sportskihhalaovegodineizdvojenoje 24milionadinara. P. K.

ZA ZBRIWAVAWE IZBEGLIH I RASEQENIH 1,3 MILION EVRA

Novacza gra|evinski materijal

PotpredsednikVladeSrbije zadu`en za socijalna pitawa JovanKrkobabi} uru~iojeju~e predstavnicima 46 op{tina i gradova re{ewa o dodeli nov~anepomo}izaintegracijuizbeglica i poboq{awe `ivotnihuslovainternoraseqenihs Kosova i Metohije i u samoj Pokrajini.Fondodukupno130 mil io n a din ar a (1,3 mil ion evra)obezbediojeKomesarijat za izbeglice iz republi~kog buxeta. Krkobabi} je objasnio da je ovajnovacnamewenzakupovinu 160 paketa gra|evinskog materijala za zavr{etak zapo~etih stambenihobjekataiadaptacijuneogovaraju}ih,kaoidodelu 480 paketa za dohodovno privre|ivawe, odnosno ekonomsko osna`ivawe izbeglih i internoraseqenihlica. Nasve~anostiuPalati„Srbija„Krkobabi}jepodsetiona to da u Srbiji ima jo{ oko 75.000izbeglicaizHrvatskei Bos ne i Herc eg ovin e i oko 230.000 intern o ras eq en ih s KosovaiMetohije.Onjedodao da je zatvarawe kolektivnih

centara veliki i te`ak problem, i naveo da je ove godine plan ir an o zatvar aw e 10, od ukupno52kolektivnacentra. Srpskikomesarzaizbeglice VladimirCuci} naveojedajeu protekle tri godine iz republi~kogbuxetaizdvojenoukupno 5,4 miliona evra i da je, zahvaquju}itojpomo}i,stambeni problem re{ilo 1.200 izbegli~kih i raseqenih porodica, a 1.400 je dobilo podr{ku koja imjeomogu}ilaekonomskoosamostaqivawe.Cuci}jenaveoda je u tom periodu, zahvaquju}i UNHCR-uidonatorima,ukupno naovajna~inzbrinuto5.436porodica. Istovremeno je zatvoreno 28 kolektivnih centara, iz kojih je iseqeno i stambeno zbrinuto2.828korisnika. Srpskikomesarzaizbeglice je najavio da najve}i posao tek predstoji jer su odr`ani tehni~ki razgovori za pripremu regionalne donatorske konferencijeiz~ijegfondabiSrbijatrebalodadobijeoko300milio n a evra za zbriw avaw e 16.780najugro`enijihporodica izbeglihiraseqenih.

RRA OBUSTAVIO POSTUPAK PROTIV TV PRVA

Pinkka`wenzbog „Trenutkaistine”

Savet Republi~ke radiodifuz ne agenc ij e (RRA) sao p{tiojeju~edanijebilogovora mr`we u emisiji „Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em” TelevizijePrva,aTVPinkjenov~ano ka`wena sa 750.000 dinara zbog emisije „Trenutak istine”, emitovane oktobra 2009. Savet RRA je saop{tio da je obustaviopostupakzaoduzimawe dozvole, pokrenut protiv Televizije Prva zbog emisije „Ve~esaIvanomIvanovi}em”, smatraju}idanijebilogovora mr`we, niti elemenata kr{ewaZakonaoradiodifuziji. Agencija je na osnovu izve{tajasvojihslu`biiizja{wewa emitera istovremeno prihvatilaiuveravawada,bezobziranapriroduemisije,nesamo da ne}e biti povre|en Zakon o radiodifuziji i Kodeks emitera, ve} }e uredni~ki kolegijum TV Prva ubudu}e s du`nom pa`wom voditi ra~una danebudepre|enagranicado-

brogukusa.Usaop{tewujenavedeno da je Prekr{ajni sud u Beogradu, po prijavi RRA povodom emisije „Trenutak istine”, emitovane oktobra 2009, izrekao TV Pink kao pravnom licu kaznu od 750.000 dinara, dokjeodgovornomlicuizre~enakaznaod40.000dinara. „Sudjeovomodlukomstao nastanovi{tedanavedeniprogram,kakojetonavedenouprijavi RRA, protivan odredbama Zakonakojimase{titifizi~ki, mentalni i moralni razvoj deceiomladine”,smatraAgencija. Uskladusaodlukom Saveta, navedeno je u saop{tewu, vlasni~ka struktura svih nacionalnih emitera bi}e u najkra}em roku objavqena na sajtuAgencije. Savet RRA je svim kablovskim operaterima uputio apel da u svoju ponudu uvrste programe regionalnih i lokalnih emitera na podru~jima za koje tiemiteriimajudozvolu.

dnevnik

c m y

14

OSNOVANO NEZAVISNO UDRU@EWE NEZAPOSLENIH VOJVODINE

Ne}edabudu crnorobqe Sindikalno su se do sada udru`ivaliradnici,taksisti,umetnici,naposletkusutimputempo{li i nezaposleni. Pre mesec i po osnovano je Nezavisno udru`ewe nezaposlenih Vojvodine i do sada je, samo u Zrewaninu, uspelo da privu~eblizu3.500~lanova.Ainteresovaweje,ka`uuovojorganizaciji,idaqeizuzetnoveliko. –UVojvodininaposao~ekavi{eod200.000qudi,asamouZrewaninu blizu 13.000. Ra~unaju}i i ostale op{tine sredweg Banata, bez posla je 22.000 osoba. Pojedina~no,te{kojeizboritiseskrizominedostatkomposla,inikone `eli da saslu{a. Upravo zato osnovano je udru`ewe nezaposlenih jer samo skupa i objediwenih glasovamo`emo,imoramoseizboritizapromene–kazaojenakonferencijizanovinarepredsednik NUNV-a Ranko Hrwaz, i napomenuodazaovuorganizacijuvladaveliko interesovawe {to je, po wegovom mi{qewu, samo pokazateq pravogstawaudr`avi. Prvekonkretnekorake,najavio jeon,NUNV}eu~initizalagawem zaizmenuidopunuZakonaozapo{qavawu,kojomsepredvi|adasvi nezaposlenikojisunaBiroudu`e od godinu dana primaju 70 odsto

@estoko}emoseboritiiprotivtogadabudemo jeftinaradnasnaga.Ne`elimodabudemoni~ije crnorobqe,ve}`elimodanastretirajukao kvalitetnu,anejeftinuradnusnagu prose~neplate,{toiznosi24.753 dinara,zatimdaseporodicamasa ~etvoro i vi{e ~lanova u kojima niko ne radi ispla}uje 70 odsto prose~ne potro{a~ke korpe (35.000 dinara), a da se i jednoj i

drugoj kategoriji upla}uju doprinosi za penziono i zdravstveno osigurawe. –@estoko}emoseboritiiprotiv toga da budemo jeftina radna snaga.Ne`elimodabudemoni~ije

“crno robqe”, ve} `elimo da nas tretirajukaokvalitetnu,anejeftinu radnu snagu. Tako|e, bori}emo se protiv korupcije pri zapo{qavawu–istakaojeHrwaz. Narednog meseca, kako je najavqeno, bi}e organizovano prikupqawe potpisa podr{ke peticiji podnazivom“Dalismosvijednaki?”,sciqemdaseuka`enamogu}nost izjedna~avawa stranih i doma}ihinvestitora. –Za{tona{igra|anisaspiska Nacionalneslu`bezazapo{qavawenebizasamozapo{qavawedobijalipribli`noistokolikodobijaju i strani investitori za otvarawe novih radnih mesta? – upitaojeHrwaz. Predsednica gradskog ogranka NUNV-auZrewaninuNelaLivija Hartih naglasilajeda~lanoviove novoosnovane organizacije nisu samo nezaposleni ve} i radnici kojinisuzadovoqnitrenutnimpolo`ajem u firmi. Od 3.500 ~lanova, koliko ih je u Zrewaninu, po wenim re~ima, podjednak je broj svr{enih sredwo{kolaca i fakultetlijakojinemogudana|uposao,aliiiskusnihradnikakojima jeostalonekolikogodinadopenzije,akojisu,ume|uvremenu,ostalibezposla. @. Balaban

KAKO ^UVATI HRANU NA VISOKIM TEMPERATURAMA

Bakterijevrebajuuzalogaju Letwi,toplidanipogoduju{irewu brojnih mikroorganizama u hranipasu~e{}atrovawahranom. Zatose~uvawuipripremawuhranemorapoklonitiposebnapa`wa. Dozaga|ewanamirnicamo`edo}i narazli~itena~ine:izzemqi{ta ivodegdeseuzgajaju,~akizaga|enog vazduha, nepravilnim rukovawem namirnicama tokom dostave, skladi{tewa, prodaje i pripreme hrane i preko insekata, glodara i drugih {teto~ina. U svakom od ovihlanacaneophodnojeprimewivati sve mere opreza i prevencije dabihranabilabezbedna. Zakonom o bezbednosti hrane je uspostavqen lanac kontrole od

uzorkovawe,proveruprimenepropisairevizijusvihsubjektaulancuodgovornosti. Ona obuhvatakako higijenske uslove za objekte, ure|aje,opremuipribor,takoihigijensko postupawe s hranom i uslovewenog~uvawa.Kontroli{u sei licakojarukujuhranom. Sprovodi sekontrolasvihfaza procesa poslovawa s hranom, po~ev{iodprimarneproizvodwe,na mestimaproizvodwe,skladi{tewa i rukovawa hranom, kao i prodaje na veliko i malo. Svaki proizvod jeobele`enkontrolnimbrojemiz Centralnogregistra, ukojemsupodaci o vrsti proizvodwe, objektu, kapacitetimaipodacimaoposled-

Brza hrana posebno rizi~na Prilikomkupovine„brzehrane”,poputpqeskavica,posebnu pa`wutrebapoklonitihigijenicelogkioskailiobjektagdese prodaju.Ukolikoviditedamesoisirovepqeskavicestojevan fri`idera,najboqejedanekupujeteutimobjektima.Istose odnosi na kola~e i torte, koji tako|e spadaju u vrlo osetqivu hranupodlo`nuvisokomkontaminirawu. wive do trpeze da bi se osigurala bezbednost hrane, a na tr`i{tu svakipotro{a~ biosigurandahranakojukoristi ispuwavasvezahteve zdravstveno-higijenske ispravnostiidajepropisanogkvaliteta. Toseposti`euspostavqawemCentralnog registra svih subjekata u proizvodwihrane,{tojeprvikorak u uspostavqawu odgovornosti onih koji posluju s hranom. Ministarstvopoqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravqaobezbe|ujudanateritorijiSrbijehranabude bezbedna. Slu`bena kontrola se sprovodi kroz inspekciju, nadzor, monitoring,

wimkontrolamainalazimatekontrole. Na taj na~in se analizira rizik i kategorizuju svi objekti kojisenaosnovuizvr{eneanalize mogu staviti pod poja~an nadzor ukolikojetoneophodno. Dabiseizbeglaopasnostodtrovawa,neophodnojedaserukovawu, ~uvawuipripremihraneiudoma}instvuposvetiposebnapa`wa. – Opasnost od trovawa hranom mo`esesmawitiakosepo{tujunekaosnovnapravilakojihbisetrebalo uvek pridr`avati – ka`e nutricionistadrTatjanaProstir.– ^uvawehranenahladnomusporava razmno`avawe bakterija. Tako se

sve namirnice koje se lako kvare, posebnomeso,peradiriba,moraju ~uvatinahladnommestu.Pravilno kuvawehraneubijasveilive}inu bakterija, a dr`awe hrane na dovoqno niskoj temperaturi nakon kuvawaspre~avarazmno`avaweve}ineopasnihbakterija.Mesoijelakojasadr`emesouvekbitrebalodobrotermi~kiobraditi,kaoi jaja. Pripremqenu hranu treba jesti~imjeskuvana,aukolikose~uva,nesmese~uvatinatoplomili nasobnojtemperaturijersutetemperatureidealnezabrzrastbakterija. Hranakojajehermeti~kizatvorena u konzervama mo`e se ~uvati na sobnoj temperaturi sve dok se konzerveneotvore.Kadaseotvore, hranubitrebaloodmahpojestiili stavitiu~istu,pokrivenuposudui ~uvatinahladnommestu.Hranase ne sme ostaviti u konzervi nakon otvarawa.Vo}eipovr}evaqaoperatiu~istojteku}ojvodi,biloda sekonzumirajuusve`emstawuili

dasepripremajuzakuvawe.Sirovu hranutreba~uvatiodvojenoodkuvane. Pri prawu posuda i drugog pribora,kao{tosuno`evi,viqu{ke i ka{ike, obavezno treba koristitideterxentzaprawesudova, apotomihdobroispratiu~istoj vodi.Prqavosu|enetrebaostavitidastojijersebakterijevrlobrzorazmno`avaju. –Ukolikohranapromenimiris ili boju, ili izgleda pokvareno, baciteje.Neostavqajteotpatkeod hrane okolo da se bakterije ne bi pro{irilenanamirnicekoja}ese kasnijepripremati.Mlekoimle~niproizvodi,meso,posebnomleveno,peradiribazahtevajuposebnu brigu. Naro~ito je osetqivo meso koje je bilo zale|eno. Meso vaqa brzozaleditiibrzootapati,ane da zamrznuto meso stoji na sobnoj temperaturiipolakoseodmrzava. Jednom otopqeno meso vi{e se ne sme zale|ivati – ka`e na{a sagovornica. J. Barbuzan

ZDRAVSTVENE USLUGE ZA INOSTRANE OSIGURANIKE

Pomo}zavisiodme|udr`avnihugovora Inostrani osiguranici za vreme privremenog boravka u Republici Srbiji ostvaruju pravo na hitnumedicinskupomo}naosnovu dvojezi~nihobrazacakojisupredvi|eni za svaku dr`avu s kojom je zakqu~en sporazum. Potrebno je da se obrate nadle`noj filijali radi izdavawa Obrasca Ino-1. Ovaj obrazac predstavqa zdravstvenilistkojisezamewujeunadle`nojfilijalinaosnovukojegse ostvarujepravonahitnumedicinskupomo}. ObrazacIno-2jeobave{teweo bolni~kom le~ewu inostranih osiguranika koji popuwava zdrav-

stvenaustanovakojajeprimilana le~eweosiguranika,aoveravafilijalakojajeizdalaobrazac.Ukoliko inostrani osiguranik nema jedan od ovih odgovaraju}ih obrazaca,zdravstvenaustanovakojaga je primila na le~ewe popuwava Obrazac Ino-3 – izjavu kojom se osiguranaosobaobavezujenatoda }e snositi tro{kove pru`ene zdravstveneza{tite. Zdravstvena za{tita (op{ta i specijalna nega) s osiguranicima iz Velike Britanije, Bugarske, Slova~ke,PoqskeiMa|arskeregulisana je po principu reciprociteta,{tozna~idaoviosigura-

nici pravo na hitnu medicinsku pomo}imajunateretRepubli~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, uzurednuputnuispravuidokazda su zdravstveno osigurani u svojoj dr`avi. Za [vajcarsku, [vedsku, Norve{kuiDanskuva`iprinciprefundacije, {to zna~i da osiguranicisamipla}ajutro{kovezdravstveneza{titekojaimjepru`ena za vreme privremenog boravka u Srbiji, a zdravstvene ustanove su du`ne da im izdaju ra~une za pru`eneuslugenaosnovukojihusvojoj zemqi mogu refundirati tro{kove.

Po dogovoru koji su zakqu~ile Srbija i Slovenija, za pru`awe hitnemdicinskepomo}iod1.januaraovegodinekoristiseEvropska kartica izdata od nadle`nog slovena~kog nosioca koja mora sadr`ati oznaku SI u gorwem desnom ugluiliSertifikatkojiprivremeno zamewuje evropsku karticu kojijeispisankompjuterskiioveren pe~atom bez potpisa. Slovena~kiosiguranicise,prenastanka osiguranogslu~aja,obra}ajumesno nadle`nojfilijaliradiizdavawa obrascaIno-1.Telefonzadodatne informacije je 021/4885–648 i 021/4885–610. I. D.


dru[tvo

dnevnik

~etvrtak14.jul2011.

NASTAVQASEUPISUSREDWE[KOLE

Danas`eqeudrugomkrugu Jo{ danas u~enici raspore|eni u prvom upisnom krugu upisiva}e se u svoje nove {kole. Po prvim podacima, i ove godine je najve}i broj svr{enih osmaka ve} zauzeo sredwo{kolske klupe, a neraspore|enih je ostalo tek nekoliko procenata. Ipak, mada je im je izbor prili~no su`en, svi }e se upisati jer je mesta u prvim razredima sredwih {kola ~ak 11.000 vi{e nego malih maturanata. Ina~e, raspored po sredwim {kolama ni ove generacije malih maturanata ne razlikuje se mnogo

Tako mesta jo{ ima u Gimnaziji u Srbobranu, ali i na ~etvorogodi{wim smerovima u Tehni~koj {koli „Mileva Mari}-Ajn{tajn” u Novom Sadu za tehni~ara modelara ode}e, konfekcijskog tehni~ara, dizajnera proizvoda od ko`e, tehni~ara za lovstvo i ribarstvo, za odr`avawe objekata... U Poqoprivrednoj {koli u Futogu ima mesta na ~etvorogodi{wim smerovima za tehni~are poqoprivredne tehnike i hortikulture, a u {koli „Pavle Savi}” za prehrambenog tehni~ara, dok u Ma-

Nikonijebiozainteresovanzasmerzamehani~are uStarojPazovi,zakonobareuKuli,ma{inbravare uSremskojMitrovici,bravareuTemerinu, mu{kefrizereu^okiiBa~kojTopoli od rasporeda ranijih generacija. U prvom krugu popuwene su prvo gimnazije, ekonomske i medicinske {kole u ve}im mestima, dok u mawim i u ovim {kolama ima pokoje slobodno mesto. Mawe slobodnih mesta, i to uglavnom na trogodi{wim smerovima, ima i u elektro-{kolama, dok u svim ostalim stru~nim {kolama na ve}ini smerova, naro~ito trogodi{wih, ima jo{ mesta.

{inskoj u Novom Sadu ima mesta na smerovima za ma{inske i tehni~are za robotiku. Ipak, najvi{e praznih klupa posle prvog upisnog kruga ostalo je na trogodi{wim smerovima, a sva je prilika da mnogi ne}e biti popuweni ni posle drugog upisnog kruga. Primera radi, u prvom upisnom krugu nijedan u~enik nije upisan na trogodi{we smerove za mehani~ara gasnih i pneumo po-

Foto:B.Lu~i}

strojewa ni u Novom Sadu, ni u Kuli, niko nije bio zainteresovan ni za smer za mehani~are u Staroj Pazovi, za konobare u Kuli, ma{inbravare u Sremskoj Mitrovici, bravare u Temerinu, mu{ke frizere u ^oki i Ba~koj Topoli, ali ni za ogledno odeqewe poqoprivrednih tehni~ara u Ba~u. Sredwe {kole u kojima je ostalo slobodnih mesta ta mesta su oglasila ju~e, a danas su osnovne {kole primale formulare svojih doju~era{wih u~enika sa spiskovima `eqa za popunu ovih mesta, ali samo od u~enika koji nisu raspore|eni u prvom upisnom krugu.

Oni koji su u prvom upisnom krugu raspore|eni, ali nisu zadovoqni, mo}i }e eventualno da mewaju {kolu ili smer tek posle zavr{etka drugog upisnog kruga i raspore|ivawa sada neraspore|enih u~enika. Oni }e tada mo}i da se upi{u direktno u sredwim {kolama, ali samo na jo{ uvek nepopuwena mesta. Spisak primeqenih u~enika u drugom krugu osnovne {kole objavi}e najkasnije u subotu, a toga dana }e se ovi u~enici i upisati u svoje nove {kole, te }e tako i ovogodi{wi upis u sredwe {kole biti zavr{en. D.Deve~erski

FINI[UPISNOGROKANANOVOSADSKOMUNIVERZITETU

ProzivkanaMedicinskom nekimadonelaindeks Ve }i na fa kul teta Uni ver zi te ta u No vom Sadu ve} je za vr {i la upis stude nata u pr vu go di nu osnovnih i in tegri sa nih stu di ja u 2011/12, a jo{ da nas i su tra svega ne ko li ko fakul teta de li }e in dek se kan di da ti ma ko ji su stekli pravo na upis. Na Me di cin skom fakul te tu ju ~e je oba vqe na jav na pro ziv ka jo{ neupi sanih kan -

onih pla si ra nih iz nad cr te ni je upi sa lo. Novosadski Medicinski ju~e je ispunio svoju du`nost organizuju}i prozivku koja je bila masovno pose}ena jer je za studije na ovom fakultetu interesovawe ogromno pa je broj kandidata koji su polo`ili prijemni dva, pa i tri puta prema{io broj mesta na ve}ini studijskih progra-

Foto:R.Hayi}

di data ko ji su se na ko na~ noj rang-li sti pla si ra li iz nad cr te, ali u da ni ma za to pred vi |e nim ni su do {li po in deks, od no sno da se upi {u. U ta kvim slu~a jevi ma, pro pi sa no je, cr ta na ko na~ noj rangli sti kli zi nani `e i {an su, na ravno, po redo sledu kako su pla si ra ni na li sti, do bi je ono li ko kan di data ko li ko se

ma, pre svega medicini, farmaciji, stomatologiji, medicinskoj rehabilitaciji... Od vru}ine i uzbu|ewa zajapurene kandidate pratili su i mnogobrojni roditeqi, bra}a, sestre ..., pa je amfiteatar s 250 sedi{ta „pucao po {avovima” dok „pratioci” nisu zamoqeni da iza|u. Potpredesednik Centralne komisije za prijemni doc. dr Igor

Raspitujusezapro{irewekvote Najva`nije pitawe kandidata upu}eno prodekanki Brki} na ju~era{woj prozivci bilo je da li postoji mogu}nost da se Medicinskom fakultetu odobri pro{irewe upisne kvote zbog velikog broja kandidata koji su polo`ili prijemni, ali nisu mogli da budu upisani. Odgovor na ovo pitawe zna}e se tek krajem avgusta. S obzirom na to da Medicinski fakultet ima dozvolu za rad s ne{to ve}im brojem studenata na integrisanim studijama, postoji mogu}nost da, eventualno, od osniva~a, odnosno Vlade Vojvodine, tra`i dozvolu za pro{irewe kvote (na samofinansirawu). Veselinovi} obavio je kompletnu prozivku, a prodekanka Medicinskog fakulteta za nastavu prof. dr Sne`ana Brki} odgovarala je na pitawa kandidata. Na integrisanim studijama medicine, gde je planiran upis ukupno 180 buxetskih studenata, a van kvote (s polo`enim prijemnim) ostalo jo{ 197(!), troje kandidata odustalo je od upisa. Wihova imena dr Veselinovi} je pro~itao jo{ jednom pa po{to ni ju~e nisu do{li, sre}a se osmehnula i indeks donela kandidatima plasiranim na 181. mestu (ova kandidatkiwa, ina~e, ima identi~an broj bodova kao 180. na kona~noj listi), 182. i 183. mestu. Na integrisanim studijama stomatologije, gde je za 45 buxetskih mesta prijemni polo`ilo ~ak 89, ju~e je javno obznaweno da se osam kandidata plasiranih iznad crte nije upisalo pa je isto toliko onih is-

pod crte dobilo pravo na indeks, s tim {to se na prozivci nisu pojavili ni neki od kandidata neposredno ispod crte pa je ona ne{to vi{e klizila nani`e, zakqu~no s 56. na rang-listi koji se, dakle upisuje kao 45. buxetski bruco{ na stomatologiju. Na integrisanim studijama farmacije, gde je planiran upis ukupno 70 bruco{a (55 na buxet i 15 samofinansiraju}ih), a van kvote (s polo`enim prijemnim) ostalo ~ak 118 kandidata, od upisa je odustao jedan kandidat s buxetske liste i tri sa samofinansiraju}e. Zato je pravo upisa na buxet dobila kandidatkiwa koja je bila prva ispod buxetske crte, odnosno prva na samofinansirawu, pa su tako jo{ ~etiri kandidatkiwe koje su bile prve van upisne kvote sad dobile {ansu za upis uz pla}awe {kolarine. V.^eki}

STUDENTISJUGANANOVOSADSKOMUNIVERZITETU

NoviSadidealan zarazumevawerazli~itosti – Bitan korak u realizaciji programa Vlade Srbije za integraciju mladih iz Bujanovca, Medve|e i Pre{eva u dru{tveni `ivot zemqe je promocija studirawa na univerzitetima u Srbiji – rekao je ministar za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} prilikom do~eka 11 studenata iz ovih op{tina koji }e studirati u Novom Sadu. On smatra da je ovaj grad najboqe mesto da mladi razumeju koje bogatstvo predstavqa zajedni~ki `ivot razli~itih kultura i upoznavawe raznih obi~aja. – U ciqu razvoja visokog {kolstva otvorili smo i dvojezi~na odeqewa Pravnog i Ekonomskog fakulteta u Medve|i, a ove godine otvaramo odeqewe

Ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, koji }e tako|e biti dvojezi~no – dodao je Markovi}. [est studenata srpske i pet albanske nacionalnosti po-

zdravio je i rektor Univerziteta dr MiroslavVeskovi}, a sve~anom ~inu su prisustvovali i pokrajinski sekretar za obrazovawe, upravu i nacionalne za-

jednice AndorDeli i wegov zamenik ZoltanJege{. – Siguran sam u to da }e im sredina Novog Sada i Vojvodine omogu}iti da se ose}aju dobro jer na{ univerzitet i na{a pokrajina imaju veliko iskustvo upravo u su`ivotu i radu razli~itih nacionalnih zajednica – rekao je Veskovi}. Milo{ Kosti} iz Bujanovca jedan je od studenata koji je za svoje daqe obrazovawe odabrao je Univerzitet u Novom Sadu. – Upisao sam engleski jezik na Filozofskom fakultetu. Za mene Novi Sad predstavqa primer grada koji je fantasti~no organizovan i multietni~ki. @eleo bih da ovde nau~im o toleranciji i kulturi i ta znawa da primenim u svom rodnom mestu – rekao je Kosti}. A.Varga

15

U^ITEQIIVASPITA^INEZNAJUDASPROVEDU INKLUZIVNOOBRAZOVAWE

Odbojnostimalo, neobu~enostiprevi{e Za godinu dana primene inkluzivnog obrazovawa u {kolskom sistemu Srbije uo~en je niz problema, i op{ta je ocena da vaspita~i i u~iteqi nisu dovoqno pripremqeni da bi se taj proces mogao sprovoditi kvalitetno, na korist sve dece u razredu, pokazala je anketa beogradskog Instituta za pedago{ka istra`ivawa (IPI). – Vi{e od 80 odsto vaspita~a i 70 procenata u~iteqa ocenilo je u istra`ivawu da se ne ose}aju profesionalno spremnim da rade u redovnoj nastavi i da nastavu prilagode uslovima inkluzivnog obrazovawa – rekla je Tanjugu nau~na savetnica IPIja SlobodankaGa{i}-Pavi{i}.

studija nisu stekli dovoqno znawa i ve{tina za rad s decom koja imaju smetwe u razvoju. Tako|e, ni obuka koju je organizovalo Ministarstvo prosvete i nauke nije bila dovoqna, rekla je ona, i ukazala na to da je problem pripremqenosti stru~nog kadra za rad u inkluzivnom obrazovawu prate}a pojava i u zemqama koje su taj proces po~ele mnogo ranije. Inkluzija, kako je podsetila savetnica IPI-ja, ne obuhvata samo decu sa smetwama u razvoju nego i onu iz marginalizovanih sredina, neuspe{ne |ake, decu iz interno raseqenih sredina i sve one koji iz socijalnih razloga imaju problema u {koli.

Nemaniliterature – Za uspe{nu inkluziju nedostaje i stru~na literatura, ali i individualna pa`wa da bi obrazovne potrebe te dece bile zadovoqene – navela je Slobodanka Ga{i}-Pavi{i}. – To tra`i i druga~iju metodi~ku organizaciju nastave u {kolama jer uglavnom vi{e ne funkcioni{e frontalna nastava, trebalo bi da bude individualizovana, diferencirana, da se zadaci odre|uju prema mogu}nostima svakog deteta, a ne samo dece sa smetwama u razvoju... Ona je istakla da vaspita~i i u~iteqi ve}inom nemaju odbojnost prema radu s decom koja imaju smetwe u razvoju. Imaju, me|utim, bojazan zbog toga {to se ne ose}aju sigurnim u profesionalnom pogledu jer prosto ne znaju kako s tom decom da rade na najboqi na~in, da ti |aci budu zadovoqeni u svojim posebnim obrazovnim potrebama, a da istovremeno i obrazovne potrebe druge dece budu ispuwene na kvalitetan na~in, rekla je Slobodanka Ga{i}-Pavi{i}. Zakonom od 2009. godine predvi|eno je uvo|ewe inkluzije u sve nivoe {kolskog sistema, a za godinu dana wene primene, kao jedna od prepreka uo~ena je nepripremqenost vaspita~a i u~iteqa za rad u ovim uslovima. Slobodanka Ga{i}-Pavi{i} je podsetila na to da budu}i u~iteqi i vaspita~i u toku svog redovnog {kolovawa za vreme

Iskustvo govori da bi trebalo bar godinu dana pre uvo|ewa inkluzije da se sprovede obuka u~iteqa i nastavnika za taj rad, rekla je savetnica IPI-ja, i ukazala na jo{ neke prepreke – nedovoqnu opremqenost {kola, broj dece u vaspitnoj grupi... – Ako imate u razredu 30 |aka i jedno dete ~ije je pona{awe takvo da nije u stawu da sedi u klupi, vi{e je napoqu nego u u~ionici, mora da se vodi ra~una o wegovoj bezbednosti kada je van, a u~iteq ne mo`e da ostavi razred i da istr~i za tim detetom, onda su tu zaista te{ki uslovi – objasnila je Slobodanka Ga{i}-Pavi{i} jednu od situacija s kojima se susre}u prosvetni radnici. Ona je kao dodatnu prepreku navela i to {to u~itequ ili vaspita~u nije obezbe|ena dodatna pomo}, {to je, ina~e, predvi|eno zakonom, ali nije realizovano.

ODUZIMAWELICENCILEKARIMA

Nijehtelada pregledapacijenta Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavqevi} izjavila je ju~e da je Sud ~asti LKS-a oduzeo na devet meseci licencu doktorki iz Beograda koja nije pregledala pacijenta, a jo{ jednom lekaru je zabraweno da se bavi homeopatijom. Ona je Tanjugu objasnila da je to prva licenca koju je Sud ~asti oduzeo bez krivi~nog postupka, a da je zahtev za to uputila porodica pacijentkiwe. Kada je re~ o doktoru koji se bavio homeopatijom, Tatjana Radosavqevi} je kazala da je bilo pritu`bi na wegov rad, ali da za sada ne mo`e da ka`e koliko }e wegova kazna biti vremenski ograni~ena. – Da bi bilo koji lekar mogao dobiti dozvolu da se bavi alternativnom medicinom, uslov je da ima na{u licencu – rekla je ona, dodaju}i da dozvolu za bavqewe

homeopatijom ili sli~nim oblicima alternativne medicine daje Ministarstvo zdravqa. Svi detaqi o tim slu~ajevima bi}e poznati posle 15. avgusta, kada }e kompletna presuda biti objavqena u zvani~nom glasilu Lekarske komore „Glasniku”. Tatjana Radosavqevi} je podsetila na to da je pred Vrhovnim sudom ~asti u procesu `albe nekoliko predmeta i da }e javnost, kada one postanu provosna`ne, biti obave{tena o tome. Ona je podsetila na to da je pred Sudom ~asti 415 predmeta i da je re{eno 97, a da je za 272 slu~aja su|ewe u toku. Po wenim re~ima, nedavno je doneta jedna presuda kojom je lekar koji je osu|en na kaznu zatvora za te{ko delo protiv zdravqa qudi automatski trajno izgubio licencu.

INOVACIJETREBADAPOVEZUJUNAUKUIPRIVREDU

Kreativno{}uprotiv konkurencije

Kreativne osobe pozvane su da iskoriste {ansu i u~estvuju u takmi~ewu za najboqu tehnolo{ku inovaciju u 2011, koje je otvoreno do 18. jula, saop{tila je Privredna komora Srbije. Ovo takmi~ewe je objavqeno na skupu u Regionalnoj privrednoj komori u Ni{u tokom promociji projekta „Razvoj novih proizvoda za potrebe regionalne industrije”. [est miliona dinara je po~etni nagradni fond za takmi~ewe koje Ministarstvo za prosvetu i nauku realizuje ve} sedmu godinu u saradwi s Fakultetom tehni~kih nauka iz Novog Sada i PKSom. Na skupu je ukazano na to da

su preduze}a, suo~ena s rastu}om konkurencijom na tr`i{tu, primorana da razvijaju kvalitetne proizvode uz mnogobrojne novine jer je inovativna proizvodwa pokreta~ privrednog razvoja. Kako je oceweno, nove ideje i re{awa moraju da se realizuju za kratko vreme, a kompanije u Srbiji treba da tr`i{tu predstave inovativne, kvalitetne i konkurentne proizvode. Tako|e je istaknuto da su obrazovani kadrovi, ~ija su osnova nau~na istra`ivawa koja se kasnije pretvaraju u sofisticirane tehni~ke proizvode, najpouzdaniji motor privrede.


SPORT

~etvrtak14.jul2011.

VOJVODINA VE^ERAS (20) IGRA U LIHTEN[TAJNU SA VADUCOM

Zamiranrevan{ Fudb al er i Vojv odin e otp ut ov al i su ju~ e prep odn e avio nom za Cir ih. Iz ovog {vajcarskog grada potom su se autobusom prebacili do Kne`evine Lihten{tajn, gde ve~eras igraju prvu utakmicu 2.kolakvalifikacijazaLigu Evrope,adoma}in}eimbiti timVaduca. Utisakjedanikakvihnepoznanica nema, jer trener Novosa|ana Qubomir Ristovski imaojeprilikudau`ivovidi riv al a u due l u s nem a~k im drug ol ig a{ em Grojt er Firtom(0:4),aprekoprijateqaje obezbedioinekolikosnimaka utakmica Vaduca. Svoja zapada` aw a je, kroz razg ov or e, preneo igra~ima novosadske ekipe, sugeri{u}i im na koji na~in treba da igraju kako bi ve} u prvom me~u obezbedili rezultatkojiihvodiunarednu rundu kvalifikacija, a samimtimimiranreva{nastadionu“Kara|or|e”. - Od po~etka priprema insistiramnatomedauovu,kao i u svaku narednu utakmicu, moramo da u|emo maksimalno ozbiqno i odgovorno – jo{ jednomjeponovioRistovski.– Mi jesmo veliki favoriti za prolazakunarednurundu,ali da bismo to opravdali, moramodaodigramopunomsnagom, odgovorno i ozbiqno. Ako u tomeuspemo,nevidimnijedan razlog zbog kojeg se ne bismo na{liunarednomkolukvalifikacija.Mislimdasmokvalit etn ij i i fiz i~k i boq e pripremqeni i to treba da iskoristimo kao prednost na terenu. Govore}iove~era{wemrivalu,Ristovskijedodao: -Re~jeoekipikojaimaiskustva u evropskim me~evima, jer je redovan u~esnik kvali-

fikacija za Ligu Evrope. To samo pove}ava na{ oprez, ali netrebadanaspla{i.Imamo kvalitetan i jak tim, nismo punotogapromeniliuodnosu na pro{lu sezonu i verujem u ekipu. Imao sam odre|ene dileme vezane za startnih jedanaest igra~a, ali do po~etka

stor.Razgovaralismostrenerom Ris tovs kim, mis lim da smodobroupoznaliigrurivala i imamo pravo da budemo optimisti, odnosno da verujemo da ve} ve~eras mo`emo da izb or im o dob ar rez ult at i mir an rev an{ pred na{ im gledaocima.

SlobodanMedojevi},kapitenVojvodineiBranaIli}

utakmice}emomojisaradnici ijadobroodmeritikoudatom tren utk u mo` e da najv i{ e pru`inaterenu. I igra~i Vojvodine su umereni optimisti. Veruju u svoj kvalitet, ali nikako ne potcewuju suparnika iz Lihten{tajna. -^iwenicajedaVaducigra udrugoj{vajcarskojligi,{to svedo~iokvalitetuteekipe– napomenuo je Branislav Trajkovi},jedanodstubovaodbrane Novosa|ana. – Imaju fizi~kijakuivisokuekipu,ali imamoimiodgovorzawihovo eventualno nabacivawe visokih lopti u na{ kazneni pro-

Veomajebitnoto{tosupovrede Vuli}evi}a i Mojsova deo pro{losti i {to su oni spremni,kakojepotvrdioQubom ir Ris tovs ki, da zau z mu mesto u prvoj postavi. Vaduc je prava legija stranaca, jer u postavi ima trojicu doma}ih fudbalera, dok su ostali skupqen i s razl i~ it ih stran a sveta.Najboqiigra~jeBrazilac Rafiwa i na wega }e odbranacrveno-belihmoratida obrati posebnu pa`wu, a pored asa iz Brazila za Vaduc igraju i trojica [vajcaraca, dvojicaAustrijanaca,tepojedanDanaciSrbin.@eqafudbalera Vojvodine je da poku-

RAD DO^EKUJE OLIMPIJAKOS IZ VOLOSA

IGrciimajunedostatke TrenerfudbaleraRadaSlavkoPetrovi}oceniojedawegovoj ekipi „ne}e biti lako” protiv „iskusne i ozbiqne” ekipeOlimpijakosVolosau2. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. - O~ekuje nas duel sa iskusnomiozbiqnomekipom.Ne}e nambitilakoimora}emodadamo sve od sebe za plasman u narednokolo-kazaojePetrovi} novinarimanastadionuRada. Prvime~izme|uRadaigr~kogklubaigraseu~etvrtaku 17 na stadionu Obili}a, a revan{je21.julauVolosu.

{ajudaizboreplasmanugrupnufazuLigeEvrope.Naputu do ispuwewa snova, ukoliko elimini{u Vaduc, mora}e da presko~ejo{jednupreprekuu kval if ik ac ij am a. Me| ut im, kapiten Slobodan Medojevi} iwegovisaigra~itvrdedasu seodli~nopripremilizaiza-

-Zavr{ilismodoma}izadatakipregledalisnimkesapet utakmica Olimpijakosa. Svesnismodaseradioekipikoja jeja~anegopro{lesezone.Doveli su novog trenera i imaju puno stranaca u timu. Na{li smoim,me|utim,imanekoje}u analizirati sa igra~ima - istakaojetrener„gra|evinara”. Rad je u 1. kolu dva puta pobedio Tre Pene iz San Marina, sa 6:0 i 3:1, a Petrovi} ka`edajetobio„samouvod”. - Me~evi sa Tre Peneom bili su samo uvod. Sigurno je da sada ne}emo mo}i tako dobro

da otvorimo utakmicu. Mora}emo da budemo strpqiviji i boqi - poru~io je Petrovi} misle}inaprvime~saekipom izSanMarinakadasu„gra|evinari” ve} posle 25 minuta imaliprednostod3:0. Tren er beo g rads kog klub a rekao je da }e me~ u ~etvrtak po~eti „isti sastav” koji je 7. jula igrao u revan{u sa Tre Peneom, ali da }e za duel u Gr~koj Rad „biti oslabqen” neigrawemAleksandraPanti}aiAndrejaMrkele,zbogobavezauomladinskojreprezentacijiSrbije.

zove koji su pred wima, a to mo`e da probudi optimizam kodnavija~ada}eovejeseniu Novom Sadu gledati evropske me~eve,ukojima}eakteribiti i wihovi miqenici. No, o tom–potom,sadajenajbitnije da doka`u snagu i ono {to umeju s loptom u Vaducu i da napraveprvikorakurealizacijiplana. Ve~era{wime~po~iweu20 ~asova na “Rajna stadionu” u Vaducu, a zanimqivo je da su iz Vojvodine najavili da }e nav ij ac i nov os ads kog klub a mo}i da prate on-lajn prenos nazvani~nominternetportalukluba. A. Predojevi}

Danassednica Izvr{nog odboraFSV Danas u Kikindi odr`a}e se sednica Izvr{nog odbora FudbalskogsavezaVojvodine, izme|u ostalog  verifikova}esesastavilige,done}ese kalendar o takmi~ewu, utvrdi}eselistasudijaidelegata, naravno usvoji}e i izve{tajezaminulusezonu. SednicaIzvr{nogodbora FSVodr`a}eseufazanerijiMlakauKikindi,apo~iwe u13sati.

c m y

16

dnevnik

DRUGO KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE

Danas Karagandi - Sent Patriks Metalurg Rustavi - Irti{ Slask - Dandi Rad - Olimpjakos Volos KUPS - Gaz Metan Fqamurtari - Jablonec Iskra Stal - Vara`din Tauras - Den Hag Rudar - Austrija (B) TPS - Vesterlo Santa Julija - Bnei Jahuda Minsk - Gaziantep Orebro - Sarajevo [ahtjor - Vebtspils Valarenga - Mika Ferencvaro{ - Alesund Haken - Honka Anartozis - Gagra Floriana - AEK Makabi (TA) - Hazar Lankaran Laneli - Dinamo (T) Suduva - Elfsborg Olimpija - Bohemijans Diferan` - Levadija Tirana - Spartak (T) TNS - Mitjiland Vaduc - Vojvodina Strejmur - Karabah Pak{ - Tromso Ke~kemet - Aktobe @elezni~ar - [erif Juvenes Dogana - Rabotni~ki Liepajas - Salzburg Vlaznija - Tun Metalurg (S) - Lokomotiva (S) Glentoran - Vorskla Krusejders - Fulam Dom`ale - Split Rejkjavik - @ilina Hafnafjordur - Nacional Revan{ susreti na programu su 21. jula

(15) (16) (16.45) (17) (17.30) (17.30) (18) (18) (18) (18) (18.30) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19.30) (19.30) (19.50) (20) (20) (20) (20) (20) (20) (20) (20) (20.15) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (21.15) (21.15)

Maldininajboqi Biv{i italijanski fudbalski reprezentativac Paolo Maldini progla{en je za najboqeg svetskog odbrambenog igra~a u protekloj deceniji, u anketi koju je sproveo portalGoal.com. Legendarnom prvotimcuMilana,koji je karijeru okon~ao 2009. u 40. godini, ukupno 1.399 registrovanih korisnika tog portala PaoloMaldini dodeliloje32,16postoglasova. Nesta 10,98 posto glasova. DaZanimqivojedadrugoitre- qe slede Brazilac Roberto }emestouizboruzauzimajuta- Karlos, Argentinac Havijer ko|eItalijani.FabioKanavaZaneti,[panacKarlesPujoli roosvojioje25,05,aAlesandro FrancuzLilijanTiram.

Rangniknera~una naRaula

RaulGonzales

[panski fudbaler i ~lannema~kog[alkeaRaul Gonzales najverovatnije }e napustiti tim iz Gelzenkirhena po{to trener Ralf Rangnik ne ra~una na wega. -BildprenosidaRangniku u napadu trebaju brzi i pokretni napada~i, a da se iskusni 34-godi{wi [panac ne uklapa u taj mozaik. Iz osvete, Raul nije `eleo da se slika sa navija~ima [alkea,kaoidadajepredsezonskeintervjue. Interesantno, od dolaskaRangnikanaklupu[alkea u martu, procenat realizacije Raula se pove}ao sa 0,34 na 0,44 golova po utakmici. Tako|e, nema~ki mediji prenosedabiRaulmogaoda okon~a karijeru odlaskom iz[alkeaivratiseuReal Madrid, gde bi dobio funkcijutreneraumla|im kategorijama.

IRINA I DEJSI NAVIJAJU ZA MESIJA: U Argentini je u toku Kopa Amerika koja okupqa reprezentacije iz Ju`ne Amerike. Naravno, na tribinama je vru}e, Ju`noamerikanci su vatreni, za sada predwa~e dve Peruanke Irina i Dejsi, koje pored svoje zemqe navijaju i za ASrgentinu, ka`u wihov qubimac je najboqi fudbaler sveta Lionel Mesi, `elele bi da s wim proslave pobedu gau~osa na Kopa Amerika.


c m y

dnevnik

I TO JE MOGU]E U ELITI

NoviPazardoma}in uIvawici Tek{tojeIOFSSpromovisao administrativnim putemNoviPazaruSuperliga{a, uz obrazlo`ewe da }e to po gledanosti biti tre}i klub u zemqi, stigao je „{amar“. Stadion Pazaraca je u rekonstrukciji i izgleda da radovine}ebitiokon~anido starta{ampionata.Zbogtoga jenovi~laneliteponudioalternativu, da utakmice organizujeuIvawici,ave}jeizgleda sklopio i neophodni

ugovor sa Javorom. Dakle, pored BSK-a i Metalca ima}emojo{jednogpodstanaraunovojsezoni,aba{jeZajednica Superliga{a preporu~ila da se ovakva „pojava“ lagano izbaciizupotrebe. Apsurdnozvu~iovakavrasplet, nakon silnog ushi}ewa ~elnika FSS {to su dali {ansu klubu u eliti koji }e pratitiizme|u8i10.000gledalaca. Samo jo{ da se to i ostvariuIvawici. Z. R.

Luizao~eka, metaMojsov? To}ebitiiposledwitestza brazilskog{toperaLuizaKarlosa Nascimenta @uniora koji je protiv Jagodine ostavio skromanutisak. - Jo{ nema odluke o Luizau. Ne}emo na silu da anga`ujemo igra~a, niti da `urimo, makar ne prijavili novog {topera ni za slede}e kvalifikacion  o kolo.Krstaji}jeve}mogaodazavr{i posao sa dvojicom igra~a, aline}emodolaskeredaradi.-

kluba, rivale s kojima se bori zanajvi{iplasman. -Ve}smounekolikonavrata rekli da je taj na{ stav pogre{noprotuma~en,pa}uponoviti i u ovoj prilici. Ne odbijamo mogu}nost da pregovaramo s Partizanom ili Crvenom zvezdom oko nekog na{eg igra~a, aliuzuslovdadautimkontaktima “ve~iti rivali“ ne nastupajuspozicijesileimo}i,nego dapo{tujutr`i{te.

SPORT

~etvrtak14.jul2011.

17

DIREKTOR ZVEZDE IVAN AYI] NAJAVIO NOVA POJA^AWA

Sti`euskoro{toper PrelaznirokzaCrvenu zvezdu nije zavr{en,iakosebli`iizlazak na evropsku pozornicuipo~etakkvalifikacija za Ligu Evrope. Sportski direktorIvanAxi}imapuneruke posla,trebaanga`ovatijo{neka poja~awa,osna`ititim. -Veomabrzosti`e{toper,jer namjetogoru}iproblem,potrebannamjeigra~natojpoziciji. Postoje konkretni pregovori, ~ekamo odgovore dvojice fudbalera,alinebihoimenima-istakaojeAxi}. Situacijaokoanga`manaiskusnog Ivice Dragutinovi}a i daqejenejasna.Biv{ireprezentativactvrdidanijebilokontakta sa ~elnicima crveno- belih, wegov menaxer (Veki}) tako|e potvr|uje tu informaciju uz napomenu da o~ekuju bogate ponude izinostranstva,alineiskqu~ujeimogu}nosttransferanaMarakanu. -Na{trenerProsine~kirazgovaraojesaDragutinovi}em,kojiuskorotrebadaseoglasi,aako izrazi`equdaobu~ena{dresna scenustupa„administracija“kakobisveformalnostibileobavqene-odgovoriojeAd`i}. Niprvaakvizicija,Milo{Dimitrijevi}, jo{ uvek nije sredio svu„papirologiju“,pasedovodiu pitawe licenca za wegov nastup name|unarodnojpozornici.

MomenatspripremaCrvenezvezdeuAustriji

-Sve}ebitiura|enonavremekonstatovaojeAxi}. Upotrazisteizaalternativnim re{ewem nakon te{ke povredePa{eka. - Zadesio nas je veliki maler, ali Prosine~ki ima zamene, uigrava ekipu u Austriji. Poku{avamodadovedemoigra~anapozajmicu, koji bi pokrio tu poziciju,dokseBrazilacneoporavi-

najaviojedirektorBeogra|ana. Kalu|erovi}a }e karijeru nastavitiuZvezdi,iakojebilonekih opcija za odlazak preko granice. -Nemaprodajefudbalerakoji su bitni za tim- kratko }e Ad`i}. Na kraju operativac crvenobelihponoviojekakvisuciqevi upredstoje}ojsezoni.

- Titula je imperativ, bez we smo ~etiri godine, a dugo nismo igrali ni u Ligi Evrope. Sazna}emo uskoro ime rivala, lakih protivnika nema. Li~no, ne bih voleo da se u ovoj fazi takmi~ewa sastanemosaHajdukom,madabitobio spektakl za pun stadion- zakqu~iojeAxi}. Z.Rangelov

JEDAN OD NAJSTARIJIH KLUBOVA U GRADU AKCENAT STAVQA NA MLA\E KATEGORIJE

Kraj[trandakaonekad

Luizaojo{nijepolo`iotest

rekao je trener Aleksandar Stanojevi}.- Direktor u`urbano radi na pronalasku zamene Stefanu Savi}u. Ne smemo da pogre{imo,mada`eqeimogu}nosti su ~esto u raskoraku. Na primer,moje`eqenisurealne. - nasmejao se Stanojevi}, obja{wavaju}i potragu za {toperom. Kao potencijalno poja~awe u odbraniposledwihdanasespekuli{e o {toperu Vojvodine, Makedoncu Danijelu Mojsovu. Sportskidirektor“lala”Miodrag Panteli} ne odbacuje mogu}nost dogovora i saradwe sa beogradskim rivalom, iako je Vojvodinajo{prenekolikogodina javno saop{tila da ne}e poja~avati na{a dva najve}a

Ukonkretnomslu~aju,direktorNovosa|anapotvr|ujedado sadaizPartizananijebiloponudazaMojsova. - Nismo zvani~no kontaktirani od strane Partizana, ali odre|enih najava je bilo, ne{to kao opipavawe pulsa. Ako biseispostavilodaseneradi o spekulacijama Partizan bi u timpregovorimamoraodapristanenapolo`ajkaobilokoji drugi doma}i ili strani klub. Zna~i,igra~imatr`i{nucenu ionabi,akosepostignesporazum, morala da bude pla}ena. Dak le bez ikak vih pos ebn ih uslova i posredovawa bilo kojih pojedinaca ili ne znam kakavih autoriteta. - rekao je Panteli}.

Jedan od sinonima grada Novog Sada, fudbalski klub Kabel,osnovanjedaleke1932.godin e kao sports ki kol ektiv radn ik a novos ads ke fab rik e kablova. Atraktivna lokacija stadio n a na Liman u 1, kraj [tranda, decenijama u nazad bila je steci{te zaqubqenika ufudbalskuigru,ageneracijamaunazadKabeljebiopolazna stanica  mnogih poznatih imena koja su afirmaciju i prve fudb als ke kor ak e na~ il in a

vqen na rad sa najmla|ima i omasovqavawu najpopularnije igrenasvetu,naterenimakraj [tranda. Kako se posledwih godina, {to zbog besparice, {to zbog nemara, omladinska {kola nekakona{lauzape}ku.Esadasu unovosadskomfudbalskomklubure{ilidastanunaputtome, idaposvetepunupa`wuradus najmla|ima. Pretrimesecazadirektora omladinske {kole Kabela po-

ma da radimo na omasovqavawu ija~awupionirskog,kadetskog i omladinskog pogona. Ciqa nam je da u narednom periodu {to ve}i broj de~aka animiramodasebavefudbalom,kakobi na{a{kolafudbaladobilana brojnosti,auistovremedapoja~amoikvalitetsvihpostoje}ih selekcija kluba - kazao je Brki}. Kakoisti~uuKabeluposebno su ponosni na trenere koji radeuklubu,avelikapa`wase

[kolapo~ela daradi Iako je to{plo leto, [kola fudbala Kabela je po~ela s radom, svi zainteresovanimoguve}sadadase javetrenerimamla|ihkategorije,a informacije se mogudobitikodtreneraomladinske{kole,naslede}etelefone: Boris Ze~evi} 060/4044081,NedeqkoBabi} 062/750062, Vlada Savi} 063/8318851.

VETERNI^ANI PO^ELE PRIPREME

Memedovi}obavio prozivku I pored veom sparnog vremenakojeneprijanikome,sapuno elana i `ara prozivku za predstoje}u sezonu obavio je novi strateg Veterni~ana Puni{ Memedovi}. Poklopile su se `eqetrenerai~elnikaplavobelih da se ove godine izbori plasmanuPrvuligu,ono{toje plavo-belima izmicalo posledwedvegodine. - Imamo zaista optimalne uslovedaostvarimoplanirano. Zadovoqansamusvimsegmentima kako igra~kim kadrom, koji }emibitinaraspolagawutako i pomo}nikom Borom Zagorcem -ka`eMemedovi}. Planpripremave}na~iwen. -Prvihnekolikodanabi}eu neku ruku upoznavawe i {timungzapaklenirad.Program}e bitiveom  azgusnut,jerzadvadesetakradnihdanaplaniramoda odigramo osam pripremnih utakmica. Po rasporedu prvu igramousubotusaprvoliga{em NovimSadom,najverovatnijena na{emterenu.Radi}emodvaputa dnevno u ambijentu Fudbal-

skogcentra,auplanujeiodlazaknasedmodnevnepripreme. Odolascimanaprozivkuokosnicatimabi}eizpro{lesezone? - Za taj deo posla zadu`en je potpredsednik Sini{a [obot, alijesigurnoda}eigra~kipogonpretrpetineznatneizmene. Svimauklubuitekakojedrago {tosuzaprvoliga{keokr{aje u na{oj sredini sazreli Sr|an Be~eli}, Danijel Faber i GoranBani}kojisubilinosioci igre.@elimimsusre}uunovim sredinamauzwihzadadasuoti{liilinenovekluboveprona}i Vukov, Stankovi} i Qubi~i},kaoiAmixi}iHamzi}kojima je istekla pozajmica. StiglisuRadojeDoki}(Vrbas),Wego{No`ini}(BigbulRadni~ki) i Mirko Pekez (Novi Sad) a, narednih dana ekipi }e se prikqu~iti nekoliko iskusnih igra~a.Uzsastavizpro{legodine ciq nam je da napadnemo vi{irang-optimistajeMemedovi}. M. Popovi}

setqivijihjerjesponaizme|u pionirksog uzrasta i omladinaca radi isksuni vuk Vlada Savi}, legenda kluba, o kome netrebatro{itipunore~i,a zaradsaomladincimazadu`en je Nedeqko Babi} vlasnik B licenceFSS-a,kojijetako|e na pragu da dobije A licencu odjeseni.Sveovogovorikoliko smo pa`we posvetili kako edukacijiigra~atakoitrenera i uveren sam da }e se na terenimaKabelaodjeseniponovobitikaoistaravremenakadajenastotinede~akasvihuzrastajurilozabubamarom-kazao je dir ekt or Omlad ins ke {kole Radoslav Brki}. - Mo-

OmladinciKabelaprvaciPodru~neligeNoviSad

upravonaterenimaKabela.Izli{nojenabrajatisvefudbalskeveli~inekojesuproteklih 80 godina iza{la iz omladinskogpogona,akasnijeiseniorske ekipe i svoj zvezdani put nastavila na terenima {irom Jugoslavije,SrbijeiEvrope. U godini jubileja 80 godina postojawa kluba, uprava Kabela odlu~ila se da se vrati na staze uspeha, a akcenat je sta-

stavqen je Radoslav Brki}, jedan od zaslu`nih „kabelovaca” ilegendaklubakoji}eunarednom periodu poku{ati da profesionalnimpristupomimaksimalnom posve}eno{}u afirmi{enekenoveklince: - Preuzeo sam brigu o funkcionisawu omladinske {kole pre par meseci i u saradwi sa trenerimaomladinskogpogona, poku{a}emozajedni~kimsnaga-

RamosiPepeprodu`ili ugovore FudbaleriRealMadridaSerhioRamosiPepeprodu`ilisusada{we ugovore sa „kraqevskim klubom”. Ramosu novi sporazum sa Madri|animaisti~euleto2017.godine,dok}ePepebitiugovorom vezandokrajasezone2015/16. [panskimedijiprenoseda}eSerhioRamosponovomugovorugodi{wezara|ivati~etiriipomilionaevra,dok}ePepeimatisezonskaprimawauiznosuod~etirimilionaevra

pola`einawihovuedukaciju. -Uradusamladimigra~ima, odvelikogjezna~ajaipedago{ki pristup, a na{i treneri su poktovani i afirmisani. S pionirima radi mladi stru~wak Boris Ze~evi} koji je zavr{io Fakultet fizi~ke kulture i odslu{ao je predavawe za B licencu koju bi trebalo da dobije u septembru. Kadetskuekipukojajejednaodnajo-

ram ista}i da imamo odli~nu saradwu sva svim klubovima i {kol am a fudb al a u grad u i okolini, a posebno smo ponosni na saradwu sa superliga{em Vojvodinom na koju smo posebno ponosni i koju }emo u narednomperiodupoku{atida produbimo na obostrano zadovoqstvo. Odslede}esezoneomladinci Kabela takmi~iwe se u Kvalitetnoj ligi Vojvodine, kadeti (1995. i 1996) nastupa}e kao predigraprvomtimuiujednose oprobati u konkurenciji sa dve godine starijim vr{wacima, a pioniri (ro|eni 1997/98), takmi~i}eseuligiNovogSada. I. Grubor

Napolipredstavio Inglera Italijanski fudbalski klub Napoli na spektakularan na~in predstavio je 18 miliona evra vrednopoja~aweizUdinezea,GohanaInlera. Predsednik Napolija AureliodeLaurentis,ina~epoznati

italijanskire`iser,potvrdioje kolikojema{tovitnatompoqu. Naime,zajednosaInlerompojaviosepredpredstavnicimamedijanaluksuznojjahti,apoja~awe Inler pojavio se sa maskom lavanaglavi!


18

sport

~etvrtak14.jul2011.

dnevnik

VOJVODINA DOBILA JO[ JEDNOG GOLMANA

Jano{evi}potpisao natrigodine Ju~e poslepodne fudbaleri Vojvodine dobili su jo{ jednog golmana. Redove novosadskog superliga{a,naime,poja~aojedosada{wi ~uvar mre`e Jagodine Budimir Jano{evi} (23 godine, 191 cm, 85 kg), s kojim su crvenobelibilidu`evremeukontaktu. -Jano{evi}jepotpisaougovornu obavezu na tri godine – rekao je sportskidirektorVojvodineMio- dragPanteli}.–Onne}edanasputovatisekipomuVaduc,ali}ese posletogapridru`ititimuipoja~atikonkurencijuza~uvaramre`e. PosleNeboj{eSupi}a,prido{lice iz Javora, dakle, trener QubomirRistovskisadamo`eda NajboqejuniorkeikadetkiweSrbijesatreneromMiloradomGli{i}em

JUNIORKE I KADETKIWE SRBIJE ZAVR[ILE PRIPREME U KAWI@I

Spremneza plasman me|unajboqe Najboqe juniorke i kadetkiwe Srbije zavr{ile su ju~e zavr{ ne prip rem e u Kawi`izaodlazaknaprvenstvo Evrope koje se od 15. do 24.jul a odr` av a u Kaz aw u (Rusija).Selektorna{ihdevojaka Milorad Gli{i} ka`edasusvespremnezaputu Rusiju, na koji se kre}e sutra,u~etvrtak14.jula. Od juniorki na prvenstvo Star og kont in ent a put uj u Dij an a Hol ok, Aleks and ra Radowi}, Anelia Lupulesku, Aliz\ur~ikiAnetaMaksuti i kadetkiwe Branislava PopoviIvanaVejnovi},koje su marqivo i vredno pro{le sve tri faze priprema obavqene u dobrim uslovima u Kawi`i, pod vo|stvom selektora i trenera Milorada Gli{i}a. Sa na{im devojkama do 10. jula trenirale su i reprezentativkeHrvatske. Kapiten juniorskog sastava  Dijana Holok ka`e da su pripremebilenaporneodzajedni~kih kondicionih sa juniorimaikadetima,posleje usledila Balkanijada u Smederevu,abru{eweformebilojesavr{wakiwamaizHrvatske. - Mislim da smo spremne, imamo kvalitetan sastav da u|emome|u~etirinajboqeu

Evrop i i osvjim o med aq u. Nadamseda}esetamojao~ekivawa,aiostalihigra~ica izsastavaostvariti.Dvaputa sam nastupala na kadetskom prvenstvu Evrope, ovo mi je tre}e u juniorskoj konkurenciji. Ne}e biti ni malolako,jersutuFrancuskiwe,Nemiceijo{nekeselekcije, ali smatram da i  mi spadamoureprezentacijekojeimajutajkvalitet,kojinas svrstava me|u favorite, me|utim,trebatoispratitido kraja dobrim igrama i sti}i u zav r{ nic u {amp io n at a o~ekovawasuDijaneHolok. Kadtkiwa Branislava Popov do sada nije imala ve}eg isk us tva na me| un ar odn oj sceni,pa}eseprviputna}i me|unajbol~jimvr{wakiwamaEvrope. -Zadovoqnasam{todobijampriliku,pripremesubilesuper,radiloseizuzetno. Spremnasaminadamseda}u pos ti} i rez ult at koj im }u opravdatiukazanopoverewe. Na zav r{ nic i prip rem em a imala sam dosta te{kim me~ev a sa rep rez ent at ivk am a Hrvatske, neke sam dobila, neke gubila, ali sve u svemu koristilisumi.Nadamseda }emo ponoviti dobre igre sa BalkanijadeuSmederevu,gde smoekipnozauzeledrugome-

sto - dodaje kadetkiwa Popov. Selektor i trener juniorki Milorad Gli{i} tako|e smatradajezajedni~kiradsa Hrvaticama koristio na{im devojkama. - Tren ir al i smo i igral i me~ ev eukoj im asmonas toj ali da sprov ed en o nek e takti~k e zam is li, a rez ult at i su bil i u drug om plan u - napom iw e Gli{ i}. - Bil o je i pob ed aipor az a,na{ edev ojke nis u lo{ e prol az il em prot iv Hvat ic a koj e imaj u kval it et an sas tav. U ~et vrtak kre} em o za Rus ij u, a najva` nij e je da su svi prob lemisapov red am asan ir an i.U po~ etk u najv i{ e nev oq a zbog pov red e palc a imal a je Aliz \ur~ ik, {to je sad a ve}rpro{ lost,unov ij evreme sa le| im a je prob lem a imal a Anel ij a Lup ul es ku, me| ut impos ledw ihdan ajei ona tren ir al a pun om par om, tak o da sve dev ojk e spremn o do~ ek uj u prv ens tvo Evrop e, na koj em o~ek uj em da se ostvar i zac rt an i ciq, da se na|em omes tome| uosamnajb oqih u Evrop i, a ako bud e sre} e sa `reb om i tren utnom ins pir ac ij om mog li bi pos ti} iivi{ e. Tekst i foto: M. Mi trovi}

UPRKOS SILNIM HAP[EWIMA

Turcimogu uLigu{ampiona Uprkossilnimhap{ewima i optu`bama da su name{tawem utakmica stigli do Lige {ampiona, UEFA dozvolila Feneru i Trabzonu da igraju Ligu {ampiona. Evropska fudbalska unija (UEFA) dozvolilajeturskimklubovimaFenerbah~euiTrabzonsporudau~estvujuuLigi{ampiona, iako su funkcioneri oba klubahap{eniuistraziokorupciji. -Ovojeslo`enslu~aj.Premainformacijamakojesmodobili, zakqu~ili smo da ne postojini{taupravilimaistatutu Uefe na osnovu kojih bismo odbili ulazak bilo kom klubukojijedeoistrageuTurskoj. - navodi se u saop{tewu izNiona. UEFA je tako prihvatila predlog Fudbalskog saveza Turske (TFF) da dozvoli u~e{}e ovim klubovima u najpresti`nijem klupskom fudbal-

skom takmi~ewu, uprkos brojnimtvrdwamadasuekipepodmi}ivale i name{tale me~eve dabido{lidoprvadvamesta uprvenstvu. Trabzon }e u~estvovati u `rebu za tre}e kolo kvalifikacija, dok {ampion Fenerbah~e ima obezbe|en direktan plasmanufazupogrupamaLige{ampiona. TFFjeuponedeqakodlu~io daodlo`ipravneakcijeprema klubovima dok se ne donesu sudskepresude.Liga{ampiona zahteva pisane garancije da klubovinisuname{talime~eveod2007.godine. Evropska ku}a fudbala upozorilaje,me|utim,daklubovi mogu biti ka`weni „~ak i posle ulaska u takmi~ewa UEFA”. -Odlukadaseklubiskqu~i iz takmi~ewa ili iz bilo kog drugog evropskog takmi~ewa nanekibrojgodinamo`ebiti doneta bilo kada ako se ispo-

stavidaseklubkvalifikovao putemmanipulacijeilikorupcije. - pi{e se u saop{tewu UEFA. NavodiseidaUEFApomno i svakodnevno prati situaciju i da je u stalnom kontaktu sa TFF-ompotompitawu.Tu`ioci su optu`ili desetine osumwi~enih, ukqu~uju}i i predsednika Fenerbah~ea, da jenamestio19prvoliga{kihi drugoliga{kihutakmica. Predsednik Trabzonspora u ponedeqak je priveden zbog ispitivawa.Fenerbah~ejeosvojio titulu zahvaquju}i boqoj golrazlici, po{to je u zavr{nici pobedio u 16 od posledwih 17 utakmica.Bursasporjebilatre}a,adajeTurskafudbalskafederacija reagovala, mogla je da postane {ampion i u~estvuje u unosnojLigi{ampiona. Policija je u utorak privelajo{osumwi~enih,ukqu~uju}iidvojicuvisokihfunkcioneraBe{ikta{a.

DRUGO KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA

Liteks slavio u Budvi, sjajni Plzen Pjunik - Plzen Valeta - Ekranas Maribor - Dudelan` Mogren - Liteks Slovan (B) - Tobol [amrok - Flora Revan{i su na programu i 20 jula

BudimirJano{evi}

ra~una i na Jano{evi}a, a u kombinacijizamestoizme|ustativa jeiDamirDrini}. A. P.

0:4 2:3 2:0 1:2 2:0 1:0 19.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

DRUGA FAZA EVROBASKETA ZA DEVOJKE (U-20) U NOVOM SADU I ZREWANINU

PonotamaAjdukovi}eve Srbija - Litvanija 78:72 (22:26, 18:13, 21:10, 17:23)

NOVI SAD: Mala dvorana SPC”Vojvodina”, gledalaca: 500, sudije: Miestre (Francuska), Obradovi} (BiH) iKudatadze(Gruzija). SRBIJA: ^oli} 18, Stankovi} 2, Markovi} 12, @ivadinovi},Prvulovi}3,Stan~i},Nikoli}4,Vu~urovi}16,Krwi}4, Ajdukovi}19, LITVANIJA: Kaminskite8, Saurazaite 8, Visgaudaite 10, Okokite18,Sniokite2,Svarite 9, Mazionite 10, Druskite, Girgalaskite3,Skadaite4. Mlade ko{arka{ice Srbije zabele`ilesunovupobeduudrugom krugu Evropskog prvenstva kojeseodr`avauNovomSadui Zrewaninuod7.-17.jula,iobezbedileplasmanu~etvrtfinale, asakojepozicije}eu}iuzavr{nicu {ampionata bi}e poznato nakon duela sa reprezentci-

jomRusije.Izabraniceselektora Mr|e imale su za rivala odli~nu selekciju Litvanije koja je propisno namu~ila na{e devojke pogotovo u prvoj ~etvrtini. Ali, sino} su borbene Srpkiwe predvo|ene Tijanom Ajdukovi}iSne`anom^oli}uspele

{aokvalitetna{ereprezentacije koja je sa sjajnom Krwi} u odbrani i raspucanom Ajdukovi},Vu~urovi}i^oli},uspela vrlo brzo da postavi stvari na svojemesto,pajeSrbijanakrajuslavila78:72. Danas,uposledwemkoludru-

E grupa (Novi Sad) Turska - Ukrajina Poqska - Rusija Srbija - Litvanija 1. Srbija 4 2. Rusija 4 3. Poqska 4 4. Ukrajina 4 3. Litvanija 4 6. Turska 4

3 3 3 2 1 0

1 1 1 2 3 4

62:74 72:66 78:72 296:252 7 258:244 7 272:261 7 241:261 6 251:269 5 173:192 4

F grupa (Zrewanin) Letonija - Holandija Francuska - V. Britanija Italija - [panija 1. [panija 4 4 0 2. Francuska 4 3 1 3. Italija 4 2 2 4. V. Britanija 4 2 2 5. Letonija 4 1 3 6. Holandija 4 0 4

67:58 50:62 39:65 286:152 8 251:240 7 199:205 6 200:239 6 239:271 5 196:264 4

TijanaAjdukovi}

da se vrate u `ivot u nastavku susreta, anuliraju vo|stvo rivalki i na odmor odu sa minimalnompredno{}u40:39. Sjajnomigrom,presvegauodbrani, Ajdukovi} i drugarice uspelesunastartutre}e~etvrtinedazaustaveLitvankeido|udoubedqivogvo|stvakojeje uo~i posledwe deonice susreta iznosilo velikih 61:49. Ipak, borbene Litvanke uspele su da furioznom igrom u prvih pet minuta nastavka (35. minut) stignu do izjedna~ewa (63:63) i u~ine fini{ utakmice neizvesnim. Ipak, do izra`aja je do-

gogkruga,na{edevojkeo~ekuje i najte`i protivnik selekcija Rusije,kojajeizgubilaodPoqske. U slu~aju da na{e devojke slaveuovomsusretu,aPoqakiwe izgube od Turske, na{a reprezentacija }e u ~etvtfinale sa prve pozicije i time }e dobitiinajlak{egrivalanaputu do zavr{nice i jedne od medaqa. Kako bilo, izabranice Milkana Mr|e jo{ jednom su pokazale pobedni~ki karakter isigurnoda}edokraja{ampionata publika u Spensu imati ~emudaseraduje. I. Grubor

TUR D FRANS

Grajpelpobednik 10.etape Nema~ki biciklista Andre Grajpel pobedio je  u 10. etapi tradicionalne trke „OkoFrancuske”,a`utumajicu ugeneralnomplasmanuzadr`ao je doma}i takmi~ar Tomas Ve-

kler.StazuodOrilakadoKarmoa dugu 158 kilometara Grajpeljepre{aozatrisata,31minuti21sekundu,auistomvremenukrozciqjepro{lavelika grupa biciklista. Britanac Mark Kevendi{ bio je drugi,

Biciklistisuvozilipoveomate{kojstazi

dok je tre}e mesto zauzeo [panacHoseHoakinRohas. Kevendi{jeufini{une{to ranije zapo~eo sprint {to je omogu}iloGrajpeludauposledwih20metaraprestignebiv{eg koleguizHTCtima. Rezultati 10. etape: 1. Andre Grajpel (Nema~ka) 3:31,21 sati, 2. Mark Kevendi{ (Velika Britanija), 3. Hose Hoakin Rohas ([panija), 4. Tor Hushovd (Norve{ka), 5. Roman Fejlu (Francuska),6.DanijelOs(Italija), 7. Sebastijan Ino (Francuska), 8. Borut Bozi~ (Slovenija), 9. Xerent Tomas (Velika Britanija), 10. Samjuel Dimolen (Francuska), sviuvremenuGrajpela. Gen er aln i plas man: 1. Vekler 42:06,32 sati, 2. San~es +1:49 minuta 3. Kejd el Evans (Austral ij a) +2:26, 4. Frank [lek (Luks emburg) +2:29, 5. End i [lek (Luks emb urg) +2:37.


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak14.jul2011.

19

REPREZENTACIJADANASPUTUJENAFINALNITURNIREVROPSKELIGE

ANDRIJAPRLAINOVI]REPREZENTATIVACSRBIJE

Idemopotre}utitulu

Medaqaje`eqasvih

Najboqe srpske odbojka{ice imaju isti ciqnafinalnomturniru Evrospke lige, kaoiprethodnedvegodine-da osvoj e trof ej.Sel ekt or `enskeodbojka{kereprezentacije ZoranTerzi}izjaviojedao~ekuj e da }e weg ov a ekip a na finalnom turniru Evropske lige tre}i put zaredom osvojiti titulu. Reprezentacija Srbije danas putuje u Istanbul. Sutra  se u polufinalu sastaje sa ^e{kom, dok }e u drugom polufinalu igratiTurskaiBugarska. - O~ekivawa su uvek ista. Idemo u Tursku da pobedimo, odigramo najboqe mogu}e i ako mo`emo, pobedimo u obe utakmice.Nadamseda}emorezultat iz predtakmi~ewa, kada smo pobedili u svim utakmicama, preto~itiutre}uzaredomtitulu u Evropskoj ligi. - rekao je Terzi}. Onje,me|utim,dodaodatreba biti realan, jer Srbije ove

Odbojka{ice Srbije

godineneidenazavr{nitutnir kaofavorit. -Sve~etirireprezentacijepo kvalitetuzaslu`ujudaosvojeprvo mestoitakoidolazenafinalni turnir. Mi se uzdamo u to kako igramo,una{kvalitetidasmou odnosunaovedrugevi{enavikli dapobe|ujemo.-rekaojeTerzi}.

On ocewuje da }e najte`e biti u me~u sa Turskom, jer je favorit. - Turska }e igrati pred pet, {est hiqada svojih navija~a. Sve tri druge ekipe su po|ednakog kvaliteta, tako da }e takmi~ewe biti veoma zanimqivo.-rekaojeTerzi}.

KOPAAMERIKA

^ile,UrugvajiPeru u~etvrtfinalu Fudb als ke rep rezent ac ij e ^il ea, Urug vaj a i Per ua plasirale su se u ~etvrtf in al e Kup a Amer ik e. ^il e je prot iv Per ua (1:0) osigurao prvo mesto u grupi autogolom Andrea Kariqa u nadoknadivremenaiu~etvrtfinalu }e izbe}i doma}ina Argentinu. Oni sada ~ekaju drugoplasiranitimgrupeB,a

ukonkurencijisuBrazil,ParagvajiVenecuela. ^ileiPerusuutakmicuzavr{ili sa igra~em mawe, jer su zbog me|usobnog sukoba u 62.minutiiskqu~eni@anBose` ur (^il e) i \ank arl o Karmona(Peru). U drugoj utakmici grupe C Urugvaj ja savladao Meksiko rezultatom1:0,pagaunastavku takmi~ewa ~eka okr{aj sa

Predsednik fudbalskog kluba KorintijansAndresSan~ezporu~io je Man~ester sitiju da je ponudaod40milionaevrazaargentinskognapada~aKarlosaTeveza kona~naidajene}euve}avatina 56miliona.Sitijeodbioponudu Korintijansa s nadom da }e oni platiti16milionaevravi{eza nezadovoqnogArgentinca. - Ako Siti `eli 56 miliona evra,ondanekaTevezostaneuEngleskoj.Korintijansne}epodizatiponudu.Akonedogovorimosve donedeqe,ondasvepropada.-rekaojeSan~ezidodao:-Moglobi da se pregovara o pozajmici, ne mo`emodagakupimo.Tasumaod 56milionajeapsurdna,nemogu}a zabrazilskeklubove.Prvi~ovek Korintijansaka`edasusvidetaqisaTevezomdogovoreniidaje on~akpristaonasmaweweplate jerzaistaimaveliku`equdase vratiuJu`nuAmeriku.

Def anz ivn i fudb al er rep rez ent ac ij e Braz il a Sandro ne}e mo}i vi{e da igra za svoj tim na Kopa AmerikauArgentinizbog povrede kolena. Lekar reprezentacije Rodrigo Lasmar objavio je Sandro napustio trening u ponedeqak, `ale}i se na bolove. Kasniji pregledi su pokazalida}emoratidaidena operaciju meniskusa levog kolena. Igra~Totenhematako|e se `alio na bolove u mi{i}imauobenoge.O~ekujeseda}eodsustvovatimesecdanaposleoperacije. - Mnogo sam tu`an {to napu{tam tim u ovako va`nom trenutku svoje karijere. Stvarno nemam sre}e {to sam se upravo sad povredio.-rekaojeSandro. Brazil brani titulu na Kop a Amer ik a, a sut ra igra protiv Ekvadora posledwime~ugrupi,ukome mu treba samo bod da bi pro{aodaqe.

i napravimo dobar rezultat. Imamo obavezu, svetski smo prvaciistogamoramoaseuzemqu vratimosanekomodmedaqaoko vrata.Toje`eqasvihnasida}emosveodsebedajeiostvarimo. Naputukamedaqina{imomci}eimatimnogorivala. - Ima puno ekipa koje }e u [angaju konkurisati za visok

plasman.PorednastusuiHrvati, Ma|ari, Crnogorci, [panci, sve boqi Italijani, kao i Amerikanci i Australijanci. Svetsko prvenstvo je uvek atraktivnoineizvesno,pajete{koprognoziratiko}enakraju osvojiti zlato - zakqu~io je Prlainovi}. G.Malenovi}

^AVI]PREDSVETSKOPRVENSTVO

Moguidoodli~ja,ali Felpsjenedosti`an Najboqisrpskipliva~priznajedajeFelpsnedosti`anu [angaju,alineimestonapobedni~kom postoqu. Milorad ^avi} bez pritiska }e u~estvovati na Svetskom prvenstvuu[angaju.Onjeve}ranije najavio da posle operacije ki~me ne mo`e da dostigne `eqenuformuida}eduelsa najve}i m riva lo m Majklo m

budem pr av i konkurent Majklu.Realnojedadosegnemdo srebra,adasezazlatosawim borim u Londonu. Ali nikad se ne zna. V erujem da  mi medaqu donosi 51,5 sekundi, a bio bih zadovoqan kada bih plivao51,2. Sadaje te{koo~ekivati da plivam ispod 51 sekund e”, do dao je  n ajboq i srpski pliva~,isti~u}idaje

pouzdawe,verujemdajerealno da se popnem na pobedni~ko post oqe. - opt imista je ^avi}. On ka`e da je veoma sre}an zbog usp eh a Veli mi ra  S tjepanovi}a,kogasuve}prozvali„mali^avi}”. -Lepojeto~uti.Nadamse dasamuticaonaplivaweuSrbiji,insipirisaoidrugeq-

pauza ostavila „najvi{e traga na ek spl oz ivnost  n eophod nu za start trke, koja pliva~u donosiprednost. On je rekao da naporno treniraalidabivrhunskerezultate treba lo o~ekivat i teknaOlimpijadi. -Udobrojsamformi,aline i u onoj na koju sam navikao. Ima}u godinu dana da se pripremim i verujem da }u u britanskoj prestonici biti na vrhuncu. S ada  je  bilo  ko ja medaqa veliki uspeh. Uspesi iz pro{losti daju mi samo-

ude, kao {to je Velimir. Dragomijezbogwega.Vidisedajevrlotalentovan.Tehnika mu nije najsjajnija, ali to je dobar znak. Jer kada je popravi, dosta }e napredovati. Velimir je tra`en pliva~ i bilo bi dobro da ode u neki ameri~ki klub, jer se tamo radi najboqe na svetu. posavetovao je ^avi} talentovanogStjepanovi}a,kojije naEPuBeograduosvojiodva zlata - na 100 metara delfin i 100 metara slobodnim stilom.

Arg ent in om.Jed in i pog od ak nautakmicipostigaojeAlvaroPereirau15minutuposle slobodnog udarca Dijega Forlana. ^ile je pobednik grupe sa sedam osvojenih bodova, Urugvaj je drugi sa pet, Peru tre}i sa ~etiri, dok je Meksiko zauzeoposledwemesto.

Dijego Forlan

Tevezjo{ uSitiju

Brazilbez Sandra

Andrija Prlainovi} je ove sezone sa Partizanom stigao do evropske vaterpolo krune, a onda je zajedno sa sai- gra~em Du{kom Pijetlovi}em potpisaonatrigodinezaekipu koju je pobedio u finalu - Pro Reko.Najbogatijiklubnasvetu anga`ovao je dvojac Partizana `eqan da trofej vrati u svoje vitrine. -Partizanjevelikiklub,ali do{aojetrenutakdaodemdaqe. Prvenstveno sam se na odlazak odlu~io zbog finansijske situacijekojanijeba{blistavani uPartizanu,kaoniujednomna{emklubu.Trenutakdaodemje biovi{enegoidealan,osvojena jeevropskatitulainapravqen najve}i uspeh na{eg klupskog vaterpola posle Be~eja, koji je trofejuzeo2000.godine.Hvala bodu,paseizameneizaDu{ka Pijetlovi}a zainteresovao najmo}nijievropskiklub,pasenadamda}emounarednetrigodinedasedomognemojo{trofeja - rekao je Andrija Prlainovi} pre puta u Singapur sa reprezentacijom Srbije na zavr{ne pripremezaSvetskoprvenstvo, koje}eseod16.do31.julaodr`atiukineskomgradu[angaju. Delfini su glavni ovogodi{wi ciq, a to je „overa” olimpijskevizeostvarilipobedomu Firenci na finalnom turniru Svetskelige.Ali,na{imomci u[angajubraneizlatosaplanetarne smotre u Rimu od pre dvegodine. - Svetsko prvenstvo igra se svake dve godine i mi branimo zlato.UzOlimpijskeigretojei najzna~ajnije takmi~ewe za svakogvaterpolistu.@eqanamjeda seu[angaju{toboqepoka`emo

ARSENVENGERTVRDI

Arsenalpostaje maliklub Menaxer Arsen Venger ka`edaArsenalvi{ene}emo}i da se svrstava u „velike klubove” ukoliko ovog leta proda kapitena Seska Fabregasa i francuskog fudbalera SamiraNasrija. Ovaizjavasamojejo{jedan o~ajni~kipoku{ajVengerada zadr`i dvojicu najtra`enijih igra~a, ali i priznawe da }e ih wihov odlazak dramati~no oslabitiuborbizatitulu. - Zamislite najgoru mogu}u situaciju - ostanemo bez FabregasaiNasrija.Posletoga ne}emo mo}i da ubedimo qude dasmoambiciozni.Nemo`ete tada da se pretvarate da ste veliki klub jer oni pre svega ~uvaju svoje velike igra~e. rekaojeVenger.

On se naqutio i na prvog ~oveka Barse Sandra Rosela jer tvrd i da Fab reg as sad a vredi mawe nego pro{log leta. -Ovojepotpunonepo{tovaweSeska.Zameneonjenajboqi igra~, vrhunski, sigurno me| u pet najb oq ih vez nih igra~asveta.Tovi{enijepitawenovcave}daliSesk`eli da ostane sa nama. Bori}emo se do posledwe sekunde da gazadr`imo. Fabregas (24) ima ponudu Barselone,dokNasri(24)ima jo{ 12 meseci pre isteka ugovora i ponude dva man~esterska klub a odn os no ^els ij a. Arsenaljeve}ostaobezGaela Kli{ija,kojijepre{aouSiti.

Milorad ^avi}

Felpsom,ovoga putaizostati. Up rk os ~i wenici da je pet mese ci  je bi o van baze na , najboqi srpski pliva~ veruje damo`esti}iizaFelpsa,odnosnodosrebrnemedaqeutrcina100metaradelfin. -Ukolikotoostvarim,bi}u prvi pliva~ koji se vratio i osvojiomedaquna svetskom,i na evropskom  nivou, posle operacije ki~me. To jo{ nikomenijepo{lozarukom.Bio bih prviiplaniramdabudem prvi. -izjavio je ^avi}. - Ne o~ekujemdanaovomprvenstvu


20

sport

~etvrtak14.jul2011.

PRIPREMEREPREZENTACIJEUROTENBURGU

DANASPO^IWEPRVENSTVOEVROPE(20)

JakritamIvkovi}a Nenad Krsti} jedva ~eka da po~ne EP u Litvaniji. Priznaje da nije u formi, ali obe}ava da }e do turnira biti maksimalno spreman.Dva sata tre-

nametnuo selektor Du{an Ivkovi} izaziva uobi~ajene posledice, pre svih upalu mi{i}a. Ali, tako i treba da bude, jer se „orlovi” spremaju za najva`nije takmi~ewe ove godine.

Nema mnogo vremena za opu{tawe. Neko ~ita kwigu, neko gleda filmove ili slu{a muziku, na terasi hotela popijemo pi}e izme|u dva treninga i to je uglavnom sve {to radimo

ReprezentativciSrbijenatreninguuRotenburgu

ninga pre, dva sata treninga posle podne. U pauzi izme|u treninga, odmor u sobama ili pi}ence na terasi hotela „Gebels” u nema~koj bawi Rotenburg. Tako izgleda svaki dan srpskih ko{arka{a koji se pripremaju za Evropsko prvenstvo u Litvaniji. Jak ritam koji je

Kapiten Nenad Krsti} ne `ali se na takav ritam. Ni sekund. - Radi se jako i ozbiqno, kao i svaki put kad su u pitawu pripreme reprezentacije. Stigle su i prve upale mi{i}a i sitne povrede, ali to je sasvim normalno za ovaj period rada.

u trenucima predaha. Tako treba i da bude, jer smo do{li u Rotenburg da se {to boqe pripremimo za {ampionat u Litvaniji. - ka`e Krle. Kapiten je propustio prvi deo priprema nacionalnog tima u Beogradu, jer je zavr{avao tran sfer u mo skov ski

CSKA. Iskreno priznaje da nije u pravoj formi, ali dao je obe}awe. - Istine radi, dva meseca nisam ozbiqno trenirao, trenutno nisam u `eqenoj formi, ali sam uveren da }u kad bude najpotrebnije, na {ampionatu u Li tva ni ji bi ti mak si mal no spreman. - ka`e Krsti}. Do Evropskog prvenstva u Litvaniji treba proliti jo{ mno go zno ja na pri pre ma ma. Ali, Krsti} isti~e da i on i ostatak ekipe jedva ~eka prvo pod ba ci va we za lop tu na evropskoj ko{arkakoj smotri. - Pro{lo je skoro godinu od Svetskog prvenstva u Turskoj, a jo{ nisam preboleo ~iwenicu da nas nije bilo u finalnoj predstavi i borbi za zlatnu medaqu. Radili smo naporno kao i sada, `estoko se pripremali dva meseca i ne na{om krivicom ostali smo bez finala. Jo{ od poraza od Turske nestrpqivo ~ekam {ampionat u Litvaniji. Svestan sam da }e turnir biti ja~i nego ikad, sa najve}im brojem u~esnika i da je ulog nikad ve}i - plasman na Olimpijske igre u London. To je na{ krajwi ciq, a za wegovo ostvarewe u Rotenburgu pravimo prvi veliki korak. Samo maksimalno spremni mo`emo protiv svake ekipe da se ravnopravno borimo za pobedu. rekao je Krsti}. Svi igra~i su u trena`nom procesu. Nemawa Bjelica i daqe ne radi sa loptom, dok Novi ca Ve li~ ko vi} od ra |u je kom ple tan deo kon di ci o nih priprema, a u~estvuje u pojedinim se ge men ti ma ko {ar ka {kih treninga u dvorani.

Rakovi} zavr{io uLitvaniji Iako je bilo glasina o transferu u Olimpijakos, stameni centar Montepaskija oti{ao je na pozajmicu u @algiris. Nesu|eni reprezentativac Srbije Milovan Rakovi} (26 godina, 208 cm) prove {}e sle de }u se zo nu u trofejnom @algirisu. Samo dan po{to se u medijima podigla pra{ina oko prelaska u Olimpijakos, sna`ni ko{arka{ prihvatio je @al gi ri so vu „po nu du koja se ne odbija”, kako je iz ja vio we gov me na d`er Dragan Deli}. Deli} je rekao da Montepaski nije imao ni{ta protiv transfera, samo je tra`io da se Rakovi} 2012. vrati u Sijenu i odradi

Divacorganizovao kampu^ikagu

MilovanRakovi}

Rusiprvirival Mlada ko{arka{ka reprezentacija Srbije otputovala je na Evropsko prvenstvo koje }e od danas do 23. jula biti odr`an u {panskom Bilbau. Bez povre|enog lidera generacije Dejana Muslija, “Orli}i“ imaju iste, zlatne ambicije, a svoj niz zapo~e}e protiv selekcije Rusije nakon ~ega ih o~ekuju susreti protiv odgovaraju}ih reprezentacija Slovenije i Crne Gore. Selektor mlade ko{arka{ke reprezentacije Srbije Aleksandar Xiki} ne `eli da se osvr}e na objektivne probleme kroz koje je pro{la na{a selekcija i

liko }e to biti dovoqno i kakav }e biti na{ kona~an plasman, te{ko je predvideti pre po~etka turnira, prvih utakmica. [ampionat }e biti veoma kvalitetan i ujedna~en. - izjavio je Xiki}. Iako selekcija ne zavisi od pojedinca, selektor isti~e da je izostanak Dejana Muslija veliki hendikep. - Povre|eni Dejan Musli je bio veoma va`na karika ove generacije. Definitivno, bez wega se mewa fizionomija na{e igre. Ne}emo imati dominatnog igra~a u reketu, odre|enu prednost pod oba ko{a. Me|utim,

Mladako{arka{kareprezentacijaSrbije

ambiciozno najavquje pohod ka novom trofeju. Izostankom Dejana Muslija koji je lider ove generacije „orli}a“ novi kapiten mladih je Branislav \eki}, a ovaj tanentovani ko{arka{ skromno, kao i uvek, isti~e da }e dati sve od sebe u svakom me~u na turniru i ako bude tako nema razloga da se ponove uspesi koi su ostvareni prethodnih godina. Bek mlade ko{arka{ke reprezentacije Srbije Danilo An|u{i} isti~e da je prvi me~ na turniru uvek najte`i i najva`niji i veruje da }e on i wegovi saigra~i u~initi sve kako bi ba{ protiv selekcije Rusije zapo~eli svoj trofejni put. Reprezentacija Srbije sastavqena od igra~a do 20 godina spremno do~ekuje start Evropskog prvenstva u Bilbau. Selektor Aleksandar Xiki} ne `eli da daje prognoze oko krajweg dometa na {ampionatu. - Postavili smo ciq da na svakom me~u pru`imo maksimum. @elimo da posle svakog me~a ka`emo da smo dali sve od sebe, da ne bude kajawa da smo mogli i vi{e da pru`imo. Ko-

nije bez razloga odavno re~eno, da koga nema, bez wega se mo`e i mora. Zato }emo sve karte baciti na kolektivnu igru. Srbija }e igrati u grupi A sa selekcijama Rusije, Slovenije i Crna Gore. - Grupa je veoma jaka. Prema informacijama do kojih smo do{li na{i rivali dolaze u kompletnim, najja~im sastavima i sa ozbiqnim pretenzijama na visok plasman. Naravno, ni mi nismo do{li bez ambicija. Ova generacija je {ampionska, navikla je da pobe|uje i sigurno }e se voditi velika borba. Prvi me~ na {ampionatu reprezentacija Srbije igra danas (15.45 ~asova) u Bilbao Areni protiv selekcije Rusije. - Poznato je koliko je va`an premijerni me~ na svakom {ampionatu. Nosi sa sobom odre|enu dozu pritiska, ali pozitivan ishod daje ogromnu koli~inu samopouzdawa pred naredne izazove. Bilo bi sjajno da startujemo pobedom, U~ini}emo sve da tako bude”, zakqu~io je Aleksandar Xiki}, ~iji }e tim u petak igrati protiv Crne Gore (18.30 ~asova), a u subotu sa Slovenijom (20.45).

Sa{aVuja~i} sti`euPionir? Divacsu~esnicimakampau^ikagu

jo{ jednu godinu ugovora potpisanog letos. @algiris je u aktuelnom prelaznom roku ve} doveo centra Robertasa Javtokasa iz Valensije, dok je iz Toronto Reptorsa stigao bek Soni Vims. Rakovi} je imao poziv da se prikqu~i pripremama na ci o nal nog ti ma za Evropsko prvenstvo, ali je izostao zbog „porodi~noprivatnih problema”, kako je objasnio selektor Du{an Ivkovi}.

dnevnik

Ana i Vlade Divac (HOD) organizovao je tokom juna u ^ikagu omladinski ko{arka{ki kamp. Devedesetoro dece uzrasta od osam do 17 godina treniralo je ko{arku sa Vladom Divcem. - deja kampa bila je da okupi {to ve}i broj dece, i omogu}i im da kroz zabavu i igru u~e ne samo o ko{arci, ve} i o vrednostima neophodnim za odrastawe. Tako|e, tokom odr`avawa kampa, odr`ana je donatorska ve~era na kojoj su prikupqena sredstva za daqe aktivnosti Fonda. - ka`e se u sap{tewu HOD-a. Kako se navodi, od 20. do 24. juna, vi{e od 90 dece imalo je priliku da sazna vi{e o ko{arci od dugogodi{we zvezde NBA lige. - Na prvim treninzima, mladi ko{arka{i i ko{arka{ice u~ili su tehniku kretawa po terenu, dodavawa lopte i brojne ko{arka{ke trikove, {utira-

li su na ko{ i igrali se. - ka`e se daqe u saop{tewu. Izuzetno sam ponosan {to se veliki broj mali{ana pridru`io kampu i doprineo da kroz u~ewe i dru`ewe svi zajedno postignemo mnogo vi{e od same igre. U ovoj maloj {koli, pored u~ewa ko{arke, ciq je bio da deci poka`emo na koji na~in bi trebalo da se postave prema svom timu, saigra~ima i trenerima, jer smatram da su pona{awe u ekipi i timski duh od presudne va`nosti za razvoj jednog mladog ~oveka. - rekao je Divac. On je istakao da je organizovawe kampa bilo prilika da se prikupe donacije za re{avawe stambenih problema izbeglih i raseqenih lica. Kampu se pridru`io i velikan ameri~ke ko{arke, Skot Polard, koji je nekada, zajedno sa Divcem, igrao za ~uveni klub Sakramento Kings, i na taj na~in omogu}io mladim ko{arka-

{ima da u`ivaju u dobroj ko{arci i otkriju svoje skrivene talente. Posledweg dana kampa u sve~anoj sali manastira Nova Gra~anica odr`ana je velika donatorska ve~era, na kojoj je vi{e od 150 qudi doniralo oko 15.000 dolara. Sva prikupqena sredstva bi}e upotrebqena za re{avawe trajnog sme{taja izbeglih i raseqenih porodica koje i daqe `ive u kolektivnim centrima u Srbiji. Svake godine Vlade Divac organizuje kampove u kojima u~i decu ko{arka{kim ve{tinama, timskoj i fer igri. Posledwih godina organizovani su kampovi u Sakramentu, Los An|elesu, i u nekim gradovima Azije, a sredstva koja su prikupqena upotrebqena su za realizaciju projekata ~iji je ciq da poboq{aju uslove `ivota dece lokalnog okru`ewa, i dece {irom sveta.

U ekipi Efesa, koja }e u prvom kolu Evrolige gostovati Partizanu mt:s, mogao bi da se na|e osvaja~ NBA {ampionskog prstena i verenik Marije [arapove! Dugogodi{wi bek Los An|eles Lejkersa, a od pro{le zime Wu Xersi Netsa, nalazi se u poodmakloj fazi pregovora sa ekipom Anadolu Efes, objavio je turski list „Milijet”.

asistencije po utakmici. Vuja~i}u je istekao trogodi{wi ugovor vredan 15 miliona dolara i sada je slobodan agent, ali mu „lokaut” u NBA ligi brani da stupi u pregovore sa bilo kojim tamo{wim klubom. Dvadesetsedmogodi{wi bek, poznat i po vezi sa ruskom teniserkom Marijom [arapovom, sa Lejkersima je osvojio {am-

Marija[arapovaiSa{aVuja~i}

Efes je nedavno raskinuo saradwu sa Igorom Rako~evi}em, ali nije uspeo da dovede Vasilisa Spanulisa iz Olimpijakosa, pa je sve napore usmerio ka Sa{i Vuja~i}u. Slovena~ki internacionalac je sredinom decembra 2010. „trejdovan” u Wu Xersi, gde je bele`io 11,4 poena, 3,2 skoka i 2,3

pionski prsten 2009. i 2010. godine. Mada je ro|en u Mariboru, u Evropi je igrao samo za italijanski Snajdero (20012004). Efes }e u C grupi Evrolige 2011/12 igrati protiv Reala, Makabija, Partizana, Armanija i pobednika kvalifikacija.


kULTURA

c m y

dnevnik

СТВОРЕНЈЕДАНОДПРЕДУСЛОВАЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНАО КУЛТУРИ

Конституисан Национални саветзакултуру Национални савет за културу састајаће се сваке прве среде у месецу, договорено је на конститутивној седници, која ће бити настављена 7. септембра, када ће бити изабрани председник и потпредседник Савета. Председница парламента Славица Ђукић Дејановић отварајући конститутивну седницу подсетила је да је Скупштина крајем маја изабрала 19 чланова Савета, на предлог законом одређених предлагача. На седници, одржаној у Дому Народне скупштине, министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић је указао на значај формирање тог савета, саопштило је Министарство културе, информисања и информационог друштва. Национални савет за културу, као стручно-саветодавно тело, формира се ради обезбеђивања сталне стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе, рекао је Марковић. Народна скупштина је 25. маја за чланове Националног савета за културу са мандатом

на пет година изабрала: Милету Продановића, Весну Ињац Малбашу, Милицу Тодоровић, Душана Ковачевића, Марину Нешковић, Душка Паунковића, Александра Денића, Слободана Вујовића, Душана Оташевића, Мира Вуксановића, Егона Савина, Гордану Комад Арсенијевић, Кароља Вичека, Мухедина Фијуљанина који су присуствовали конститутивној седници, као и Горана Паскаљевића, Исидору Жебељан, Мирослава Могоровића, Ивану Стефановић и Жарка Драгојевића. Чланови Националног савета учествоваће у изради предлога стратегије развоја културе, предлагати критеријуме за стицање статуса истакнутог уметника и давати сугестије за уређење других питања битних за област културе и међуресорне сарадње. Почетак рада Националног савета један је од предуслова за успешно спровођење Закона о култури, наводи се у саопштењу. (Танјуг)

~etvrtak14.jul2011.

ХОР „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ ОСВОЈИОШЕСТНАГРАДА НАТАКМИЧЕЊУУГОРИЦИЈИ

ФантастичануспехНовосађана Мешовити хор КУД- а „Светозар Марковић“ под вођством диригента Божидара Црњанског из Новог Сада, постигао је изузетан успех на јубиларном педесетом такмичењу „Concorso Internationale di Canto CoraleSeghizzi 2011“ у Горицији у Италији, освојивши укупно шест награда. Од селектованих двадесет ансамбала из 18 земаља света (Индонезија, Естонија, Украјина, Чешка, Аустрија, Иран, Румунија, Нови Зеланд, Италија, Словенија, Русија, Словачка, Шпанија, Пољска, САД, Велика Британија и Србија), Новосађани су забележили фантастичан успех на овом такмичењу. - Освојили смо златну медаљу у категорији музике XIX века, две сребрне медаље у категоријама традиционалне музике и музике XX века, затим две специјалне награде међународног жирија за интерпретацију савременог програма (Премио „Cecilia Seghizzi“) и изузетну изведбу религиозне композиције (Премио „Rachele Basuino“) – каже диригент хора КУД „Светозар Марковић“ Божидар Црњански - Освајањем наведених награда хор се нашао у самој завршници фестивала, међу шест најбољих ансамбала на такмичењу за велику награду XXIII Grand prix seghizzi 2011. Након натпевавања, хор „Светозар Марковић“ се заједно са ансамблом из Естоније и Словеније пласирао међу три најбоља на фестивалу, освојивши Плакету председника Ре-

Хор КУД -а „Светозар Марковић” на такмичењу у Италији

публике Италије и новчану награду од 3.000 евра. Фестивал у Горицији, који се ове године одржавао од 4. до 11. јула, у асоцијацији је најзначајнијих хорских фестивала на свету (Арецо, Марибор, Дебрецин, Толоса, Варна, Тур), подсећа Црњански и напомиње да се на њему окупљају, кроз претходне селекције, само врхунски ансамбли. - Организација фестивала у Горицији, који се одржава под покрови-

тељством председника Италије, на највишем нивоу медијски је испратила све наступе нашег хора на којима су достојно репрезентовани наш град и држава. Након завршетка такмичења, у непосредном контакту са члановима Одбора фестивала и жирија, нашем хору су упућене највише честитке и позиви за гостовања у Француској, Белгији и Холандији – каже Црњански. Овај изузетан резултат на међународној сцени додатно потврђује висо-

Заборављенаместаживота БиљанаСрбљановић,Нијесмртбицикло(датигаукраду),режијаСлободанУнковски,Југословенскодрамскопозориште беле, девојчице која осим што одраста без стално заузетих родитеља, одбија да иде у школу. Савремена педагогија у овоме види врхунац погубљености свих родитеља овог света, а покрети за укидање школе као институције све су бројнији. Али, није (само) фатализам оно о чему пише Биљана Србљановић. Најважније је што она пише, позоришним речником говорећи, тачно – онако како јесте у самој сржи проблема. А у тој сржи, у драми „Није смрт бицикло...“, млади су препуштени сами себи, тојест свом младалачком комодитету јер „они су мали и ништа не знају“, због чега ваљда о томе не треба ни бринути, а стари – и они су препуштени сами себи, ако не и својој деци од четрдесет, педесет која „не умеју да се снађу“. И у другој равни – равни односа међу половима – нит су ти мушкарци, ти „Валтери“, достојни (женске) љубави, нит су те жене, жене-мајке, љубавнице. Све је то недоречено, засутављено на пола. Све то чини, да се још једном послужимо ауторкиним речима, „диван и страшан и опасан и тужан свет који више нигде не постоји“. Шта са њим ради редитељ Слободан Унковски? Прво, поставља га у рушевине. Сценографија (Валентин Светозарев) креирао је трибину из чијих стубова и мостова вири арматура, трибину стадиона или древног, цивилзацијског амфитеатра, али радња се одвија испад ње, дакле не испред, на

сцени, иако ликови каткад, попну се на њу па гледају тамо негде, у оностраност, шта ли. Ово „испод, а не испред“ може да означава маргинализованост или наличје, кад је реч о свету са ових простора у глобалном контексту великогзападног-царства. У раду са глумцима, раду на сценама, Унковски се определио

као томе да целу ствaр олакша, комички потпуно пребоји иронију и тугу у и између редова драме, егзистанцијалну безизлазност, друштвену огољеност система моћи и манипулације (политика, здравство, војска, медији). У последњим сценама Надежда (Анита Манчић) која у болници негује свог Тату (Војислав

за доминантно класичну театрализацију. И ово решење на трагу је самог дела које међу последњима радовима Биљане Србљановић први пут не поставља метафизичке, нити претерано поетизоване дијалоге и ликове. Чак у првој дидаскалији пише: “све је тако једноставно“. У целини, режија „Није смрт бицикло...“ ипак није продубила или заоштрила теме које се виде као позадина свих односа и ситуација. Унковски је више смерао

Брајовић) који је, практично већ извесно, на самрти, почиње компулсивно да га љуби. Он ће нешто касније, иако мртав (ето мало старих Биљаниних „зачина“), узвратити. Ово љубакање и све што исијава из режије Унковског, показује да ј можда љубав, или бар мало више ње, оно што ствари сигурно неће спасити, али хоће учинити подношљивијим. Исти случај је и са избегавањем да деца која пребијају Ропца, једног од занимљивијих, мистични-

СВЕТСКИХИТИЈАНАФАЛКОНЕРАЗАДЕЦУ

Авантуре љупке прасице Оливије Издавачка кућа „Booka” која је у протекле две године објавила запажена дела стране књижевности за одрасле, сада је штампала први пут књигу за најмлађе „Оливија” Ијана Фалконера, која је светски хит. Серијал књига „Оливија„ о авантурама љупке прасица са сопственим стилом и чврстом вером у себе, која са шест година тачно зна шта хоће и има безграничну машту, преведен је на десетине језика и продат у више милиона примерака широм света. Прва књига у серијалу освојила је престижну „Калдекот” медаљу која се још од 1938. године додељује за најбоље сликовнице за децу. Аутор и илустратор Ијан Фалконер је креирао јединстевну серију у

свету дечјих сликовница коју одликује необични минимализам. Он се опредлио за непретрпане црно-беле цртеже који повремено забљеште црвеном бојом. У свакој следећој књизи у серијалу пажњиво је додавао по једну нову боју оригиналним црно-бело-црвеним цртежима. Приче о Оливији су крајње једноставне, описују лудорије хиперактивне прасице која испитује стрпљење своје маме. Оливија црта по зиду, плеше, пева песмице по цео дан, не жели да спава у време спавања, има сјајне идеје кад им време није, и понаша се као свако дете. Пре две године настала је анимирана серија о авантурама несташне

ки квалитет нашег хора и надовезује се на фантастичан низ успеха на интернационалним фестивалима, од када је под руководством диригента Божидара Црњанског (за осам година рада) освојио укупно 16 међународних награда и признања. Након заслуж��не паузе, хор „Светозар Марковић“ наступиће у оквиру фестивала „Кантат Нови Сад“ у августу, а потом и на затварању манифестације Вуков сабор у Тршићу. Н. П-ј.

УЗРЕЊАНИНУ

ПОЗОРИШТЕ

У најновијем комаду Биљане Србљановић доста опоро шаљивог, ако не и сакрастичног наслова „Није смрт бицикло (да ти га украду)“, поново сусрећемо Надежду. Због тематизовање односа деца-родитељи, у њој се лако тражи или препознаје Надежда из „Скакаваца“. Она сада има скоро четрдесет, али више нема моћи да види будућност. Питање је да ли будућности, не само за њу, уопште има. Није само Надежда припадна „Скакавцима“. Ту су исте заврзламе живота у којем се јаз генерација очитује као провалија, небрига и немоћ за наставак живота, а тешки осећај јаловости преселио се из драме „Барбело, о псима и деци“, што успоставља не само тематски, него и поетски континуитет у стваралаштву Биљане Србљановић, у којем је све више интимног тона. Смрт је, дакле, главни лик. А она није бицикло. Смрт је присутна свуда, избија из сваке поре дела. Она обједињује јунаке драме који се, драматуршки гледано, окупљају у болници, а фрагментишу по својим скупим собама и мање скупим, чак јефтиним животима. Смрт је прописана и Валтеру, Југословенској народној армији, јединим ликовима који (бар у сећању) имају позитивна својства. Дакако, то изражава колико је пропаст бивше државе на овим просторима везана за осећај пропасти једног система вредности. Распад тог система вредности најбоље се очитује кроз лик Де-

21

Оливије и њене породице. Серија је рађена у 3Д техници, и приказивала се и код нас, на другом програму РТС-а. Фалконер (52) је сликар и илустратор чији су цртежи украшавали многе насловнице магазина „Њујоркер„. Креирао је костиме и сценографије за многе оперске куће, а Оливија је његова прва књига за децу. Серијал књига о Оливији инспирисан је сестричином аутора и илустратора Фалконера, који каже да га је од првог сусрета опчинила. „Желео сам нешто одмах да јој поклоним, и тако сам почео да радим на књигама о Оливији”, изјавио је аутор.

јих и вишезначнијих ликова драме, буду недвосмислено иста она деца из круга Дебеле. У том смислу, емотивном, представа у Југословенском драмском позоришту испуњава сва (велика) очекивања. Као да им је задатак био да остваре готово типске улоге обичних људи, људи са свим својим слабостима и манама, иако су неки од њих на необично одговорним положајима у поменутим друштвеним институцијама, глумци су некако остали ауторски инхибирани захтеваном комиком и „сувом“, реалистичком експресивношћу, патосом из контре. Њихове радње и дејства су углавном очекиване, као она у којој се Ивана Вуковић као Дебела бацака по поду као права размажена клинка, или оних у којима се Горан Шушљик као Алекса, у стилу правог педесетогодишњака који се разводи, понаша као тинејџер, отпањује музику, излуђује мајку... И даље, они (поред поменутих у представи још играју Бранислав лечић, Светлана Бојковић, Слобода Мићаловић, Љубомир Бандовић, су потпуно у функцији представе која баш као што је Биљана Србљановић на неки начин очекивала, жели да помоћу једноставних ствари прикаже сву сложеност кључних места наше пропасти и пре него што она буде „пука“ пропадљивост. Да прикаже заборављена места живота, пре смрти. Игор Бурић

Акварели младих уметника Изложба акварела петоро младих уметника који су учествовали у недавно одржаној Уметничкој колонији Ечка биће отворена 18. јула у Салону Савремене галерије у Зрењанину. На изложби под називом „Уметник као акварелиста„ биће изложени радови Андрее Ивановић - Јакшић, Иване Ивковић, Тадије Јаничића, Марка Стојановића и Милице Шкрбић, најавили су организатори. Петоро младих стваралаца користе различите медије, међу којима су и неки традиционални, али се пре колоније никада нису сусретали с техником акварела. Суштина одлуке селектора да се ови уметници позову у колонију акварела, како је наглашено, јесте у тежњи Савремене галерије као организатора Уметничке колоније у Ечки и Сусрета акварелиста, да се формира квалитетна уметничка збирка. Збирка Савремене галерије Зрењанина повезана је с радом Уметничкe колоније у Ечки јер је углавном чине дела аутора који су боравили у тој колонији. Овогодишња Ликовна колонија Ечка одржана је од 9. до 13. јуна, у оквиру 32. Сусрета акварелиста.

ДОДЕЉЕНА НАГРАДА„КЕЈН“

Добитница НоВајолет Булавајо Књижевница НоВајолет Булавајо из Зимбабвеа добитница је овогодишње награде „Кејн„ која се додељује писцима из Африке и сматра водећом афричком литерарном наградом, јавио је Би-Би-Си. Књижевница рођена у Зимбабвеу, која се школовала у САД, награђена је за причу „Hitting Budapest„ о гладној деци из нехигијенског насеља која краду храну с градске пијаце. Жири је у саопштењу навео да „сиромашна и злостављана„ деца из њене приче „подсећају на актере `Паклене поморанџе‘„. НоВајолет Булавајо је изјавила да „ настоји да пише приче о којима се обично не говори„. Уз награду која носи име сер Мајкла Кејна који је 25 година био на челу комитета награде Букер, лауреату припада и чек на 10.000 фунти. То признање се додељује од 2000. године.


22

svet

~etvrtak14.jul2011.

Spasiociizvukli 92telaizVolge

KAZAW: Ruski spasioci uspeli su do sada da iz Volge izvuku 92 tela putnika potonulog broda „Bulgarija”, a 73 `rtve su identifikovane, izjavio je ministar saobra}aja Igor Levitin. On je kazao da }e isplata od{tete porodicama `rtava po~eti danas sredstvima koja }e iz federalnog buxeta biti preba~ena u buxet republike Tatarstan, preneo je preksino} ItarTass. Svaka od porodica, koje su nekog od bli`wih izgubile u nesre}i, dobi}e od republi~kih

vlasti po 300.000 rubaqa, javila je ruska agencija pozivaju}i se na izvore iz republi~ke vlade. Do 100.000 rubaqa bi}e ispla}eno povre|enima zavisno od stepena povrede, a oko 10.000 rubaqa na ime izgubqene imovine. Potraga za nestalim putnicima „Bulgarije” se nastavqa, a u akcijama spasavawa anga`ovano je oko 170 ronilaca, koji pretra`uju vode u {irine od 130 kilometara. Tokom istrage o nesre}i broda „Bulgarija” do

sada su privedeni generalna direktorka kompanije „ArgoRe~Tur” koja je iznajmila brod Svetlana Iwakina i vi{i ekspert Kamske filijale Ruskog re~nog registra Jakov Iva{ov, izjavio je predstavnik Istra`nog komiteta Vladimir Markin agenciji Itar-Tass. Protiv wih je pokrenut krivi~ni postupak za pru`awe usluga koje ne odgovaraju zahtevima bezbednosti, zbog kojih je !zbog neopreznosti izazvana smrt dva i vi{e lica”. Brod

„Bulgarija” je proizveden 1955. godine u ^ehoslova~koj, a tu`ila{tvo navodi da je posledwi generalni remont obavqen pre 30 godina, kao i da brod nije imao va`e}u dozvolu za prevoz putnika. Prema podacima Istra`nog komiteta, na brodu, predvi|enom za prevoz 140 qudi, u trenutku potonu}a bile su 192 osobe, a ministar za vanredne sitaucije Sergej [ojgu rekao je da je bilo 208 qudi, od kojih 25 nije bilo registrovano. (Tanjug)

SAOP[TEWE„HJUMANRAJTSVO^A”

LIBIJA

Pobuwenicipale,pqa~kaju imaltretirajucivile TRIPOLI: Snage libijskih pobuwenika odgovorne su za kra|u, paqewe i zlostavqawe civila u ofanzivi ka Tripoliju, saop{tila je ju~e organizacija za za{titu qudskih prava „Hjuman rajts vo~”. Ova grupa je saop{tila da je „sama bila svedok nekih od ovih prestupa, da je o drugima ispitala svedoke, a da je sa jednim pobuweni~kim komandantom razgovarala o zlostavqawu”, javio je AFP. U saop{tewu se navodi da su se ovi prestupi dogodili u junu i julu dok su se pobuweni~ke snage probijale kroz planine Nefusa ka jugu prestonice. „U ~etiri grada koja su pobuwenici osvojili proteklog meseca u planinama Nefusa, pobuweni~ki borci i wihovi sledbenici nanosili su {tetu imovini, palili ku}e, pqa~kali bolnice, domove i radwe, i pretukli su nekoliko qu-

di koji navodno podr`avaju vladine snage”, naveo je HRV. Francuska agencija ocewuje da bi ove optu`be mogle da ugroze sliku o pobuwenicima kao za{titnicima qudskih prava u Libiji, kao i da pokrenu pitawa u vezi sa vojnom podr{kom koju zemqe NATO pru`aju libijskim pobuwenicima u okviru misije pod mandatom UN ~iji je ciq za-

{tita civila. „Pobuweni~ke vlasti su du`ne da za{tite civile i wihovu imovinu, naro~ito bolnice, i da kazne svakog ko je odgovoran za pqa~ku ili drugi prestup”, rekao je zamenik direktora HRV za Bliski istok i severnu Afriku Xo Stork. Libijski pobuwenici demantovali su danas optu`be Hjuman Rajt Vo~a da su odgovorni za pqa~ku i druge zloupotrebe na osvojenim teritorijama. Mahmud Xibril je priznao da je bilo „nekoliko slu~ajeva zloupotreba” u prve dve nedeqe pobune sredinom februara. „To vi{e nije slu~aj u oslobo|enim oblastima”, tvrdi Xibril u

izjavi novinarima u Briselu posle susreta sa ministrima spoqnih poslova Belgije, Luksemburga i Holandije, prenela je agencija AFP. Gadafijeve snage u kontranapadu jugozapadno od Tripolija. Snage lojalne libijskom vo|i Moameru al Gadafiju izvr{ile su ju~e kontranapad jugozapadno od Tripolija, pregaziv{i polo`aje pobuwenika. Libijska vojska, kako prenosi AFP, razorila je polo`aje pobuwenika oko Guali{a i napreduje ka selu Kikla. Vladine snage su preuzele polo`aj Guali{, kqu~nu raskrsnicu na putu ka glavnom gradu, koju su preuzeli pobuwenici pro{le nedeqe. Prema izve{ta~u AFP sa terena, samo mali broj pobuwenika se nalazi na putu ka mestu Kikla, a ve}ina pobuweni~kih snaga koje se povla~e u fazi su pregrupisavawa. (Tanjug)

ZemqeBeneluksapriznalerevolucionare BRISEL: Belgija, Holandija i Luksemburg priznale su danas pobuweni~ki Nacionalni prelazni savet Libije za legitimnog predstavnika naroda te afri~ke zemqe. „@elimo da saop{timo da nameravamo da produbimo odnose sa Nacionalnim privremenim savetom i mi wega (to telo pobuwenika)

zvani~no smatramo legitimnim predstavnikom libijskog naroda u prelaznom periodu”, izjavio je begijski {ef diplomatije Steven Vanakere, prenose agencije. Ministar Vanakere i wegove kolege iz Luksemburga i Holandije sreli su se ju~e u Briselu sa diplomatskim predstavnikom po-

buwenika Mahmudom Xibrilom, posle ~ega su saop{tili da priznaju wihov Savet. Nacionalni privremeni savet, koji su pobuwenici u Libiji formirali u Bengaziju, dosad je priznalo dvadesetak zemaqa me|u prvima Francuska i Britanija. (Tanjug)

dnevnik

OSU\ENNAPADNAAMBASADEUDAMASKU

Parizkritikuje RusijuiKinu WUJORK, VA[INGTON: Zvani~ni Pariz ju~e je osudio blokirawe usvajawa rezolucije Ujediwenih nacija (UN) u kojoj se osu|uje krvavo suzbijawe antire`imskih protesta u Siriji od strane Kine i Rusije. „To je nepristojno, jer je (sirijski predsednik) Ba{ar al Asad mobilisao neverovatne resurse za neutralisawe wegove opozicije”, izjavio je francuski ministar odbrane @erar Longe za Vesti televizije LCI. „Zemqe poput Kine i Rusije moraju da prihvate zajedni~ka pravila - ne obra~unava se sa svojom pozicijom topovskom vatrom”, dodao je francuski ministar, prenela je agencija AFP. Francuska, Velika Britanija, Nema~ka i Portugalija predlo`ile su rezoluciju kojom se osu|uje nasiqe re`ima sirijskog predsednika Asada nad demonstrantima i zahteva da se humanitarnim timovima omogu}i ulazak u sirijske gradove. Rusija i Kina su sna`no suprostavile takvom Nacrtu rezolucije UN-a, dok su Brazil, Ju`ne Afrika i Indija imale o{tre primedbe na tekst predloga. Ujediwene nacije i Bela ku}a osudile su napad na francusku i ameri~ku ambasadu u Damasku, koji su izvr{ile pristalice sirijskog predsednika Ba{ara alAsada, u znak protesta zbog toga {to su ambasadori tih zemaqa posetili Hamu, koja je posledwa tri meseca bila epicentar prodemokratskih demonstracija. Savet bezbednosti UN najo{trije je prekju~e osudio napade na ambasade SAD i Francuske i pozvao sirijske vlasti da za{tite diplomatsko osobqe i imovinu, navodi se u saop{tewu koje je pro~itao nema~ki amba-

sador u UN Peter Vitig, koji ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti. Bela ku}a je kritikovala sirijske vlasti zbog toga {to su, kako je rekla, dozvolili „razbojnicima” da napadnu ameri~ku ambasadu u Damasku, i kazala da je neprihvatqivo to {to vlada nije uspela da za{titi `ivote Amerikanaca i imovinu ambasade. „Nedopustivo je dozvoliti razbojnicima da napadnu ambasadu i to smo jasno stavili do znawa sirijskoj vladi. Wihova je odgovornost - kao i svih zemaqa doma}ina u svetu - da obezbede strane amabsade, u ovom slu~aju ameri~ku”, poru~ila je Bela ku}a. Francusko ministarstvo spoqwih poslova je saop{tilo da je troje zaposlenih u francuskoj ambasadi povre|eno kada su Asadove pristalice poku{ale da u|u u zgradu, primoravaju}i obezbe|ewe da ispali tri hica upozorewa. Asadove pristalice su polupale prozore na francuskoj ambasadi i uni{tile automobil ambasadora, dok su sirijske snage bezbednosti sve to mirno posmatrale, navelo je francusko ministarstvo. Samo nekoliko minuta po{to je Vitig pro~itao saop{tewe SB, sirijski ambasador u UN Ba{ar Xafari optu`io je SAD i Francusku da iskrivquju i preuveli~avaju ~iwenice o napadima, javqaju agencije. Xafari je novinarima rekao da su sirijske vlasti poku{ale da za{tite strane ambsade i da su neki od demonstranata koji su u~estvovali u napadima na diplomatska predstavni{tva u Damasku uhap{eni i da }e biti izvedeni pred lice pravde. (Tanjug)

Ma|arska{tedi otpu{tawemnovinara BUDIMPE[TA: Otpu{tawa u medijima javnog servisa Ma|arske su u punom jeku, pi{e austrijska {tampa ukazuju}i da je vlada u Budimpe{ti, odmah posle okon~awa predsedavawa EU, po~ela sa otpu{tawem ve}eg broja zaposlenih u medijima. U prvom talasu, pismo o otkazu dobilo je 550 zaposlenih u javnom servisu, a do jeseni je planirano otpu{tawe jo{ 400 do 450. Ovom merom vlada `eli da smawi broj zaposlenih u javnom servisu za jednu tre}inu, ~ime bi se u{tedilo tri milijardi forinti (11,12 miliona evra) u buxetu. Me|u otpu{tenim se nalaze i nagra|eni novinari, kao i jedan dobitnik Pulicerove nagrade.U izve{tajima televizije i dr`avnog

radija masovno otpu{tawe novinara nije objavqeno. Vlasti obrazla`u otpu{tawa „stvarawem transparentnijih, efektivnijih medija javnog servisa i otklawawe preklapawa“. Sindikati najavquju demonstracije, koje }e trajati sve dok se ne zaustavi talas davawa otkaza i zapo~nu pregovori.Sindikati isti~u da paraleno sa davawem otakaza nije predstavqen nikakakav plan restrukturirawa. Mediji podse}aju da o otkazima odlu~uje glavni urednik centralne ma|arske medijske redakcije Danijel Pap, koji je predstavqen kao novinar, koga je karijera preko desni~arsko-radikalne partija „Xobik“, desni~arske televizije „Eho“ i „Fidesz-MPSZ“ dovela na vrh ma|arske medijske redakcije. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI YORYBU[ Me|unarodna organizacije „Hjuman rajts vo~” pozvala je predsednika SAD Baraka Obamu da naredi istragu o svom prethodniku Xorxu Bu{u i drugih tada{wih visokih funkcionera zbog mu~ewa zatvorenika. „Postoji ~vrsti razlozi da se otvori istraga o Bu{u, Diku ^ejniju, Donaldu Ramsfeldu i Xorxu Tenetu jer su dozvolili mu~ewe ratnh zarobqenika.

YULIJANASAN@ Optu`be za seksualno zlostavqawe na ra~un osniva~a veb-sajta Vikiliks Xulijana Asan`a usmerile su pa`wu svetskih medija na [vedsku. I dok wegov tim za odbranu, ali i brojni me|unarodni komentatori, odbacuju optu`be i ~ak ukazuju da su one politi~ki motivisane, dotle je debata,vi{e usmerena na sam problem seksualnog zlostavqawa, odnosno silovawa.

UGO^AVES Predsednik Venecuele Ugo ^aves, koji se oporavqa posle operacije kojom mu je odstrawen maligni tumor, obe}ao je da }e izvr{iti socijalisti~ku tranziciju u Venecueli. Jedina tranzicija koja je u toku i koju moramo ubrzati i oja~ati je tranzicija iz kapitalisti~kog u socijalisti~ki model”, isti~e predsednik Venecuele, prenosi AP.

Mestokr{tewaIsusaHrista naturisti~kojkartiIzraela TELAVIV: Izrael je ove nedeqe otvorio za svakodnevne posete tradicionalno mesto kr{tewa Isusa Hrista na Zapadnoj obali du` granice sa Jordanom. Otvarawe mesta, za koje mnogi veruju da je u wemu Jovan Krstiteq krstio Isusa u vodi reke Jordan, jednog od najva`nijih u hri{}anstvu, zahtevalo je saradwu s izraelskom vojskom i ~i{}ewe obli`weg minskog poqa. Ranije je pristup bio dozvoqen nekoliko puta godi{we, jer je to teritorija koju je Izrael osvojio od Jordana, zajedno sa preostalim delom Zapadne obale u {estodnevnom ratu 1967, podse}a Aso{eijtid pres. Mesto se nalazilo na ni~ijoj zemqi du` granice s neprijateqskom zemqom sve dok Izrael i Jordan nisu potpisali mirovni sporazum 1994. godine. Jordan, me|utim, tvrdi da je mesto kr{tewa na drugoj strani reke

u toj zemqi, u nastojawu da privu~e hri{}anske turiste.Palestinski ministar turzima Kalud Daibes ozna~io je otvarawe nelegalnim i delom izraelske „okupacije i monopola” nad palestinskim istorijskim i turisti~kim odredi{tima. Izrael se nada da }e privu}i hri-

{}anske vernike i turiste koji dolaze u sve ve}em broju u posledwih nekoliko godina. „To je mesto na okupiranim teritorijama i {ta god izraelske vlasti rade na palestinskim mestima smatramo nelegalnim i delom otimawa povezanim sa okupacijom i

izraelskim mopolom nad na{im istorijskim i turrsti~kim odredi{tima”, rekao je Daibes. Od 3,45 miliona turista koji su do{li pro{le godine, 69 procenata je bilo hri{}ana, a 38 odsto je reklo da je su do{li u hodo~a{he, prema podacima Ministarstva turizuma. Izrael je u renovirawe mesta kr{tewa ulo`io 2,3 miliona dolara i uklonio neke od mina. Ceremowi otvarawa prisustovao je izraelski ministar za regionalni razvoj Silvan [alom i predstavnici hri{}anskih crkvi u Svetoj zemqi, ali jordanskih i palestinskih zvani~nika nije bilo. Mitropolit Isikios, predstavnik gr~kog pravoslavnog patrijarha pozvao je Izrael da otkloni preostale mine kojih ima na hiqade kako bi se mesto kr{tewa” pretvorilo u podru~je mira, a ne podru~je okupacije i mina. (Tanjug)


c m y

dnevnik

BALkAn

CRNAGORAOBELE@ILA70-GODI[WICUTRINAESTOJULSKOGUSTANKA

ZaDandr`avnostinarodni zboroviisve~aneakademije PODGORICA: Dr`avne i op{tinske delegacije polo`ilesuju~evenceicve}enapartizanske spomenike i spomenobele`ja , povodom 70. godi{wice Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori, 1941. godine. Venci su polo`eni na SpomenikPartizanuborcunaGorici kodPodgorice,zatim,naBrezi kodKola{ina,uVirpazaru,pod TrebjesomkodNik{i}a,naspomeniknabrduStra`icauPqevqima,kaoinadrugimmestima. Navi{emesta,povodomDana dr`avnosti Crne Gore, odr`avajusenarodnizborovi,aorga-

nizovane su i sve~ane akademije.Glavna sve~anost ord`ana je sino} na Cetiwu, gde je predsednik Crne Gore FilipVujanovi}priredio prijem za doma}e zvanice i diplomatske predstavnikedrugihzemaqa. TrinaestijulseuCrnoj Gori slavi kao Dan dr`avnosti, jer je tog datuma 1878. godine, odlukamaBerlinskogkongresa, Crnoj Gori i formalno priznata dr`avna samostalnost. A

INTERVJUMILA\UKANOVI]ALISTU„POBJEDA”

Srpskinacionalisti svojatajuCrnuGoru PODGORICA: Predsednik vladaju}e crnogorske Demokratske partije socijalista Milo \ukanovi} ocenio je da „srpski velikodr`avni nacionalisti i daqe svojataju Crnu Goru i negiraju crnogorski nacionalni, kulturni i verski identitet”. \ukanovi} je u intervjuu za ju~era{wu “Pobjedu” optu`io „crkvene,akademske,kulturnei druge elitne krugove javnosti Srbije” da „kontiunirano odr-

`avaju ideju velikodr`avnog nacionalizma, kroz otvorenu demonstraciju ili neskrivenu koketeriju”stomidejom. Kako je ukazao, „kratka i u slu~aju Crne Gore nepotpuna pauza” postojala je u doba srpskogpremijeraZorana\in|i}a i bila je „oro~ena, na`alost, wegovimprekratkimdr`avni~kimtrajawem”. Prema re~ima \ukanovi}a, SrbijaCrnojGori{aqe„kobajagibratskepreporuketipadobro,nezavisniste,aliokanite se pri~e o nacionanom identitetu, o svojoj kulturi, jeziku,

crkvi”.„Svikojinastosavetuju,neradetoizbratskihpobuda negoostavqaju{ansenekomeda nasza10ili20godinaopetpita:padobro,po{tosmousvemu isti,{ta}enamdvesrpskedr`ave, jedna pored druge”, kazao je\ukanovi}. Premawegovimre~ima,tobi bio „novi krug u prazno” i mogu}nost da se poku{a likvidacija Crne Gore kao samostalne dr`ave,kao{tosetodogodilo 1918. godine, kada je odlukama nelegalne Podgori~ke skup{tine pripojena onda{wojSrbiji. \ukanovi} je rekao da je deoopozicijeuCrnojGori u~itavomproteklomdu`em periodu,uanga`ovawuprotiv nezavisnosti dr`ave, dobijao „svekoliku, ukqu~uju}iifinansijsku,podr{kuSrbije”. Prema re~ima \ukanovi}a,„tosusaznawakojase te{komogudokumentovati u pisanoj formi”, ali postoje„politi~kapriznawa partneraizBeograda”. „Novi prilog koji nas uveravautakvimna{imsaznawima su dokumenta koja suovihmesecibiladostupnajavnosti,akojasusastavni deo sudskih spisa povodom procesakojisepokre}uuSrbiji”, rekao je \ukanovi}. Biv{i crnogorski premijer je u tom kontekstu pomenuo iskaze koje je pred pravosudnim organima dao biv{i direktor C-marketa SlobodanRadulovi}. \ukanovi}jerekaodajewegovaodlukaopovla~ewusadr`avnihfunkcijabilaispravna,jer se,kakojeobjasnio,javnostbila zamorilaodwega,aonse„zasitio”politike.Biv{ipremijer jekazaoda}eseubudu}e„ravnomjernije” baviti politikom i biznisom.

ustankom 13. jula 1941. godine, crnogorski narod je krenuo ne samo u borbu protiv okupatora ve}iuobnovusuverenostiCrne Gore koja je pre toga, bez svog imena,bila1918.godinepripojenaKraqeviniSrba,Hrvatai Slovenaca. Istori~arika`udajeucrnogorskom Trinaestojulskom ustanku, pod oru`ejm, u~estvovalooko30.000boraca.Ustanici su za 20 dana oslobodili gotovoceluCrnuGoru,osimnekoliko ve}ih gradova, vezuju}i za sebe oko 100.000 italijanskih vojnika.

Princzadovoqan statusomdinastije PODG OR IC A: Prau n uk crn og ors kog kraq a Nik ol e, princ Nikola Petrovi}, izrazio je zadovoqstvo zakonskim regulisawem statusa potom ak a din as tij e Pet rov i}. Skup{tina Crne Gore usvojila je pre dva dana poseban zakon o statusu potomaka dinastije Petrovi}, kojim je zvani~no priznata dinastija Petrovi},~iji}epotomciimati odre|enastatusnaprava,alii privilegije. Zakon predvi|a da se za potomke dinastije Petrovi} na Cetiwupodigneposebnarezidencijalna zgrada, a u Podgorici}eimbitidodeqenveliki stan. Potomcima dinastije Petrovi},tako|e,bi}evra}en deo nekretnina koje su nekad prip ad al e crn og ors koj kraqevskoj porodici. Bi}e formiranaiFondacijaPetrovi}, sa zadatkom da afirmi{e cr-

nog ors ku kult ur u. Pot omc i Petrovi}a}eimatiiodre|enepoliti~ko–reprezentativneobavezepremaCrnojGori. PrincNikolaPetrovi}je, povodomusvajawazakonaodinastiji,izjaviodajejetimaktom vra}eno dostojanstvo wegovim precima. Odredbu u zakonu o statusu dinastije, kojom je konstatovano da je nad Crn om Gor om 1918. god in e, wenimprisajedniwemSrbiji, izvr{ena „nasilna aneksija”, princ je ocenio kao istorijskuikaomoralnurehabilitacij u din as tij e Pet rov i}. Princ Nikola Petrovi}, sin Mih ai l a Pet rov i} a koj i je 1941. godine odbio da od italij ans kog okup at or a prim i crnogorsku krunu, poru~io je da je sves tan odg ov orn os ti prema slavnom imenu svojih pred ak a i prem a gra| an im a CrneGore.

Luk{i}:Rezultati popisapotvrdili multietni~nost PODG OR IC A: Rezultati popisa stanovni{tva potvrdilisudajeCrnaGoramultietni~koimultikulturnodru{tvo, ocenio je crnogorski premijerIgorLuk{i}. „Tojena{avrednostibogastvo. I do sada smo bili primer sklada u tom smislu, i tu vrednostmo`emosna`nopromovisati u daqim evropskim integracijama”, rekao je Luk{i}uMojkovcu. On je kazao i da rezultati popisa pokazuju poboq{awe administrativnih kapaciteta Crn e Gor e. Prem a weg ov im re~ima,iztihrezultatadobi}e se niz korisnih inputa za daqevo|ewepolitike.

„Svakoseizjasnionana~in kako smatra da treba, i ~ini mi se da je, u odnosu na te podatke, jednako va`no i to da }emo iz budu}ih faza obrade pod at ak a dob it i niz veo m a kvalitetnihinputazavo|ewe daqe politike“, kazao je Luk{i}. U Crnoj Gori se 44,9 odsto gra|ana izjasnilo kao Crnogorci, a 28,77 odsto je Srba, saop{teno je ju~e u Podgorici. Prema podacima Zavoda za statistiku(Monstat)uCrnoj Gori,naaprilskompopisuse izjasnilo da govori srpskim jezikom43,88odstogra|ana,a crnogorskim36,97odsto.

~etvrtak14.jul2011.

23

MAKEDONIJA

Postignutdogovor ovladiizastavama SKOPQE: Mandatar za sa- pripada nekoj etni~koj zajednistavnovemakedonskevladeNi- ci, wena zastava mo`e da bude kola Gruevski danas }e parla- postavqena, zajedno sa dr`avmentuuputitipredlogzasastav nom, ali mora biti za tre}inu wegovogkabinetaiprogramra- mawaodzastaveMakedonije. da, po{to je o tome postignut kona~an dogovor koalicionih partnerakojisuosvojili vlast na parlamentarnim izborima odr`anim 5. juna. Iz najve}e vladaju}e stranke VMRODPMNEpotvr|enoje da su wen lider Grujevski i vo|a DUI Ali Ahmeti postignut kona~an dogovor o NikolaGruevski svim otvorenim pitawima, mejDog ov or en o je, tak o| e, da dukojimaiopodeliresora. prip adn ic im a nek ad a{ we Pre nego {to bude saop{ten ONA, ~ije je lider bio Ali sastav nove vlade, parlamentu Ahmeti, status bude re{en u }ebitidostavqenizakonikoji- skladusapostoje}imzakonima. masepreciziraono{tojedogo- Albanski jezik ne}e biti druvoreno izme|u Gruevskog i Ah- gislu`benijeziknateritorimetija.Jedanodwih}eseodno- ji~itavedr`ave,kao{tojenasiti na autenti~no tuma~ewe vodn o ins is tir ao Ahm et i. sudskihslu~ajevakojipoti}uiz Predsedavaju}i sobrawa ne}e vojnogkonfliktaiz2001.godi- mo}i da vodi sednicena albanne,zakojeHa{kitribunalnije skom jezijku, ali }e ministri poveo postupak i bili su osta- mo}i da odgovaraju na albanvqeni doma}im sudovima. Koa- skom ukoliko im pitawa budu licijski partneri su dogovori- upu} en a na tom jez ik u. Nij e liiizmeneidopuneuzakonuza prihva}enzahtevDUIdasudiupotrebuzastavezajednica.Wi- jeuzvani~nojkomunikacijikoma je predvi|eno da u op{tina- ristealbanskijezik. magdenajmawe50odstogra|ana (Tanjug)

RUMUNIJA

Izbegnutskandal BUKURE[T:RumunijaiAlbanijana{lesusenaivicidiplomatskogskandala~emusudoprinelimedijiiznekolikozemaqa i jedan haker, navodno iz Srbije. Kako prenosi rumunska agencija Mediafaks, sve je navodno po~elo od neproverene informacije, koju je prenela jedna italijanska novinska

agencija, da je na jednom diplomatskomskupupredsednikRumunije Trajan Basesku dao rasisti~keizjaveoAlbancima. NavodnouvredqiveBaseskuove ocene na ra~un Albanaca su prevadanaprvoprenelialbanski mediji, a potom i mediji sa Kosova. Potom je rumunski ambasador u Tirani pozvan u Mi-

nistarstvo spoqnih poslova Albanijedaobjasnisituaciju,a Bukure{tjenatoreagovaoulagawemzvani~nogprotesta. Na kraju se otkrilo da je sve todelojednog,navodnosrpskog, hakera koji je upao na sajt novinskeagencijeipodmetnuola`nuinformaciju.Rumunskoministarstvospoqnihposlovasaop{tewem je izrazilo nezadovoqstvo zbog „neobi~nogpona{awa albanskog m i n i s t a r s t v a spoqnih poslova” koje je od rumunskom ambasadora tra`ilo razja{wewe. Rumunski ambasadoruTirani je odmah tvrdio da se radi o dezinformacijamai jo{ jednom potvrdio principijelnistavRumunijeuvezisaKosovom,naglasiv{idajetajstav poznatsvimsaveznicimaipartnerimauEvropskojunijiiNATO.StavRumunijepotompitawusezasnivanaosnovnimprincipima me|unarodnog prava, precizirarumunskomionisatrstvo.

Umro\uroBrodarac,optu`enzamu~eweSrba ZAGREB: Smrt \ure Brodarca,kojijepretrisedmice uhap{enipritvorenzbogistrage o mu~ewima 69 i ubistvima31srpskogcivila,podigla je politi~ke tenzije, pre sveg a izm e| u HDZ-a i stranke Hrvatski demokratskisavezzaSlavonijuiBarawu (HDSSB) koja po mi{qewu vode}ih politi~kih stranak a na Brod ar~ ev oj smrt i poku{avaosvojitipoliti~ke poene. Nakon {to je prekju~e iz osje~kog zatvora preba~en u bolnicu zbog problema s disawem, Brodarac je umro ju~e ujutronaodelewuintenzivne nege kardiologije, a nije mu pomogli ni prikqu~ewe na res pir at or. Sva ~et vor ic a poslanikaHDSSB-aizba~ena su s rasprave u saboru kad su poku{ali u dnevni red uvrstiti pauzu u kojoj bi poslanik Dinko Buri} govorio o Brodar~evoj smrti u osje~koj bolnici.

Kako{efSaboraLukaBebi} nije ispunio wihov zahtev,nakonraspravasvasu~etvorica udaqena iz dvorane, nakon ~ega su organizovali improvizovanu konferenciju zamedijeuhodnikuSabora. „Smrt hrvatskog generala \ur e Brod arc a nij e ni{ ta drugonegoubistvospredumi{qajem, a ubice \ure Brodarca su izdajnici iz vrhova HDZ-ove politike na ~elu s premijerkom Jadrankom Kosor i potpredsednikom Sabora Vladimirom [eksom”, rekaojeBuri}.Onjerekaoida po „nare|ewima iz Vo{ingtonaiBriselahrvatskigenerali zavr{avaju u zatvorima, a sada i umiru u kazamatima, bilouHrvatskojiliusvetu”. Pon a{ aw e HDSSB-ovac a DragutinLesarizHrvatskih laburista nazvao je predizbornomlakrdijomkojaimaza ciq zgad it i nar od u parl amentiparlamentarneizbore i smawiti odaziv bira~a na

izbore. Pona{awe poslanika osudio je i Josip \aki} iz HDZ-a,rekav{idajepona{awe HDSSB-a nemoralno kori{teweSaborakakobisebe predstavili i stavili u kontekstbrigezaveterane. Opt u` bam a HDSSB-ovac a da je Brodarac kao te`ak bolesnik koji je pio 12 lekova

neadekvatno sme{ten u pritvoru, prikqu~io se i wegov advokat Petar [ale, oceniv{idajeBrodaracubijenjerje pritvorenbezpotrebeidase onikojisugazatvoriliznali dabiBrodaracmogaoumreti. Tezuoneadekvatnomsme{teju demantovaojeupravnikosje~kog zatvora Tomislav Cvita-

nu{i}, rekav{i da je, iako je zatvor prenatrpan, Brodarac biosme{tenunajboqusobui tamo dobijao sve lekove, odbiv{imogu}nostdabudesme{tenizdvojeno. Hum an i tretm an svak ak o nis u imal i srps ki civ il i, wih 70-ak, koji su hap{eni i mu~eni, a 31 i ubijen u prve dveratnegodineaza~ijepatwe i smrt se kao naredbodavcisumwi~eBrodaraciwegov ratni zamenik Vladmir Milankovi},akaovo|alikvidacije osmoro civila i Drago Bo{wak. Brodarac je u prve dve ratne godine bio na~elniksisa~kePolicijskeuprave, na~elnik {taba Komande banijsko-kordunskogpodru~ja i ~lan Regionalnog kriznog {taba za Sisak i Baniju. On je li~no nare|ivao protivzakonitazatvarawave}egbroja srpskihcivilaiu~estvovaou wihovomzlostavqawu. Iakosuubistvainestanci prijavqivani vrlo brzo, si-

sa~kotu`ila{tvonijere{avalo zlo~in niti je iko osu|en zbog wih, zbog ~ega je dr`avnitu`ilacMladenBaji} pro{le jeseni slu~aj Sisak oduzeo sisa~kom i delegirao osje~kom tu`ila{tvu. U zahtevuzaistragupomiwesecifra od 31 ubijenog, me|utim, pojedine navladine organizacij e bar at aj u mnog o ve} im brojem. „U Sisku je u ratu ubijeno ukupno 121 lice”, rekao je u jednomodretkihrazgovoraza hrvatske medije Stjepan Komarac, osniva~ sisa~kog Forumazaqudskaprava. „Tu`ila{tvo u Sisku poslalojeuOsijekla`anizve{taj koji se odnosi na podatkeo35`rtavakojisuobra|eni i registrovani do 2002. a nijeuzetouobzirjo{86`rtava ~ija su ubistva potvr|ena tokom zadwih godina”, rekao je Komarac za nedeqnik „Novosti”. (Tanjug)


24

ekoLoGiJA

~etvrtak14.jul2011.

KROZ PROJEKAT „ORGANIKA.NET” U SUBOTICI

GRA\ANI VIDE NAPREDAK U ZA[TITI @IVOTNE SREDINE

Srbija na zelenom putu

Najve}i napredak Srbija je postigla u oblasti `ivotne sredine, smatraju gra|ani, a pokazalo je najnovije istra`ivawe Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije. U istra`ivawu koje je sprovedeno u periodu od 16. do 23 juna, a 14 odsto gra|ana je navelo `ivotnu sredinu kao oblast u kojoj je najvi{e ura|eno. Podsetimo, tre}ina propisa koju je neophodno usaglasiti sa zakonodavstvom EU spada u oblast `ivotne sredine. Kao jedan od prioriteta dr`ave Vlada Srbije je odredila ispuwavawe neophodnih zadataka u procesu evropskih integracija. U skladu sa tim Ministar-

stvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa je ispunilo sve obaveze u pogledu dono{ewa planiranih propisa u skladu sa Nacionalnim programom za integraciju RS u EU

(NPI). Ministarstvo je pre postavqenog roka odgovorilo na 129 pitawa iz Upitnika Evropske komisije. I u narednim godinama prioritet rada Ministarstva }e biti evropske integracije, kroz dono{ewe neophodnih propisa i realizaciju infrastrukturnih projekata iz predpristupnih fondova EU. Trenutno se u Ministarstvu realizuje osam projekata finansiranih iz IPA fondova, a u toku su pripreme za povla~ewe raspolo`ivih sredstava iz predpristupnih fondova i dostupnih povoqnih zajmova za realizaciju svih definisanih velikih infrastruktirnih projekata.

dnevnik

Zdrava hrana uskoro u vrti}ima U Suborici se realizuje projekat „Organika.net” u okviru koga je odr`an dvodnevni seminar za vaspita~e i kuvare Pred{kol ske usta no ve „Na {a ra dost”. Bila je to prilika da se ne{to vi{e ~uje na temu zdrave is hra ne, kva li te tu `i vot nih namirnica, kao i kontroli i sertifikaciji organskih proizvoda. Projekat Organika.net je podr`an od strane Evropske unije, kroz IPA program prekograni~ne saradwe Hrvatske i Srbije. Glavni partneri u projektu su Udruga za kreativni razvoj “Slap” iz Osijeka i Udru`ewe “Teras” iz Subotice. U projektu kao partneri, tako|e u~estvuju i Pred{kolska ustanova „Na{a Radost” iz Subotice i Centar za pred{kolski odgoj Osijek.

- Pro{le godine u okviru „Ekodoksa” prikazan je francuski film pod nazivom „Da nas sutra na{a deca ne optu`uju”, koji govori o incijativi gradona~el-

Odr`andvodnevni seminarzavaspita~e ikuvarePred{kolske ustanove „Na{aradost” nika jednog francuskog gradi}a da se u {kolama komzumira organska hrana - obja{wava Tereza Horvat Skenderovi} iz Udru`ewa “Teras”. - U filmu je izneto niz podataka koji pru`aju nezabele`en primer kako politi~ari upozoravaju javnost i nosioce vlasti na zloupotrebe ekonom-

skog sistema koji profit i interes stavqa iznad zdravqa stanovni{tva. To je bio povod da pokrenemo projekat koji }e se baviti pitawem kvaliteta ishrane kod dece. Jedan od ciqeva projekata je i da se u ishranu dece koja idu u Pred{kolsku ustanovu „Na{a radost” uvedu zdravi obroci. Ona obja{wava da ukoliko bi `eleli da se zdravo hranimo iz ishrane bi trebalo da izbacimo ili izbegavamo belo bra{no i proizvode od wega, crvena mesa, mle~ne proizvode, masno}e, mesne prera|evine, alkoholna pi}a i druge namirnice sa konzervansom koje su proizvedene uz kori{}ewe pesticida, insekticida i ve{ta~kog |ubriva. U jelovnik bi trebalo uvrstiti integralno pecivo, `itarice, pahuqice, proizvode od soje i drugo.

SKUP[TINA ZREwANINA USVOJILA REGIONALNI PLAN UPRAVqAwA OTPADOM

Kupali{te }e biti po{te|eno zaga|ewa OVIH DANA U ADI I MOLU

Uni{tavawe ambrozije Na podru~ju Ade i Mola organizovana je pro{log vikenda akcija na sistematskom uni{tavawu korovske biqke ambrozije. Akcija je pokrenuta pro{le na inicijativu op{tinskog Foruma `ena Demokratske stranke Ade, jer je sve vi{e `iteqa i na ovom podru~ju alergi~ni na polen ambrozije. Predsednica Op{tinskog Foruma `ena DS ZitaMiricki

Dragin ka`e da su u~esnici u akciju uni{tavawa ambrozije bili ~lanovi Mesnog odbora iz Mola i ~lanovi Kluba Demokratske omladine. U Adi i Molu su prihvatili ~iwenicu da je ambroziju va`no uni{titi pre cvetawa, jer polen izaziva alergijske reakcije, pa }e se akcija nastaviti i u narednom periodu. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Odluke za boqe sutra U ciqu sprovo|ewa principa Arhuske konvencije, osna`ivawa gra|anskog dru{tva i podsticawa partnerstva izme|u civilnog sektora i vlasti, Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) u Srbiji podr`ala je pravni tim regionalnog Arhus Centra u Kragujevcu u izradi modela pravnih akata za jedinice lokalne samouprave koji omogu}avaju sistematsko ukqu~ivawe gra|ana u proces dono{ewa odluka vezanih za za{titu `ivotne sredine na lokalnom nivou, slobodniji

pristup informacija vezanim za `ivotnu sredinu i besplatnu pravnu pomo} u sporovima vezanim za `ivotnu sredinu. Ovi modeli imaju za ciq da omogu}e uspostavqawe „saveta za za{titu `ivotne sredine” i uvo|ewe „zelene skup{tinske stolice”, „zelenog telefona” i „zelenog ombudsmana” u jedinicama lokalne samouprave. Modele pravnih akata je usvojila Stalna konferencija gradova i op{tina i Skup{tina Grada Kragujevca krajem 2010. godine.

Odbornici Skup{tine grada Zrewanina, na posledwoj sednici, pred letwu pauzu, prihvatili su predlog Odluke o usvajawu Regionalnog plana upravqawa otpadom za grad Zrewanin i op{tine Se~aw, Titel i Kova~ica. Tim dokumentom predvi|ena je gradwa deponije, ukupne povr{ine petnaest hektara, izme|u Zrewanina, Aradca i Mu`qe. Za prvu fazu izgradwe potrebno je vi{e od ~etiri miliona evra, a za drugu jo{ oko pola miliona. Predlog odluke stru~no je obrazlo`io docent dr GoranVuji} sa Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, koji je zajedno sa stru~wacima iz Zrewanina, radio na izradi Regionalnog plana upravqawa otpadom. Kako je objasnio, kqu~ne stvari koje su predvi|ene jesu tretman otpada i wegovo sakupqawe, na na~in koji je prihvatqiv za gra|ane regiona i koji nije razli~it od onih koji se primewuju u celoj Srbiji. Naravno, uz usagla{enost sa Strategijom i Zakonom o upravqawu otpadom. Po re~ima Vuji}a, predvi|ena je izgradwa savremene, sanitarne deponije, a akcenat je dat na recikla`i, pri ~emu }e se ispuniti kqu~ni zahtevi odr`ivog na~ina upravqawa otpadom - za{tita `ivotne sredine i zdravqa gra|ana. Vuji} je istakao va`nost Zrewanina, kao centra sredwobanatskog regiona, koji }e upravqati svojim resursima i kontrolisati otpad uz odr`ivi sistem, ~ime bi se otvorila nova radna mesta i prostor za nove investicije. Stru~ni tim je pri izradi dokumenta odbacio mogu}nost ra-

znih inovativnih tehnologija, jer nisu primenqive u Evropskoj uniji i svetu, ali i zbog zahtevnosti i velikih operativnih tro{kova, {to bi bilo znatno skupqe za gra|ane Zrewanina. Vuji} je zakqu~io da je ovakav plan u saglasnosti sa idejama i zahtevima EU, jer predvi|a postupno re{ewe za uvo|ewe boqih tehnologija, koje ne {kodi ni zdravqu qudi ni `ivotnoj sredini. O Regionalnom planu upravqawa otpadom izjasnio se i na~elnik za za{titu `ivotne sredine u Gradskoj upravi DejanJovanov. - S jedne strane, to je zakonska obaveza, a s druge - gradimo proizvodnu i poslovnu {ansu u otpadnoj industriji koja se sve vi-

votne sredine po standardima Evropske unije – podvukao je Jovanov i ve} najavio aneks plana jer }e mu se pridru`iti i @iti{te.

Nova radna mesta Odbornici su na sednici pozitivno ocenili mogu}nost izgradwe postrojewa, kojim bi se iskori{}avali izvori obnovqive energije i {tedeli oni konvencionalni, a kojima bi se otvorila mogu}nost za otvarawe novih radnih mesta u Zrewaninu. Regionalnom deponijom, kako je predvi|eno, upravqa}e novo javno preduze}e. No, s obzirom na to da je priprema tehni~ke dokumentacije duga i zahtevna, na regionalnu deponiju mo`e se ra~unati u najboqem slu~aju tek za 4-5 godina. {e razvija, i koja }e doneti otvarawe i novih radnih mesta. Ovde nije re~ o deponiji opasnog otpada, i ona ukqu~uje separaciju i recikla`u, kao i za{titu `i-

Naglasio je da }e sada{we gradsko smetli{te biti u potpunosti sanirano i zatvoreno, a nova regionalna deponija nalazi}e se u blizini, ali sa dru-

ZELENO SANDU^E U BE^EJU PUN POGODAK

Predlozi, `albe i sugestije za ~istiju op{tinu Epitet „zeleni“ Odseku za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa op{tine Be~ej ve} du`e vreme s pravom pristaje. Ne zato {to su prva lokalna samouprava u Srbiji koja je zeleno sandu~e postavila u Gradskoj ku}i i time omogu}ila sugra|anima da aktivno u~estvuju u kreirawu za{tite `ivotne sredne, ve} zato {to stalno iniciraju akcije iz svoje oblasti. - Komunikacija sa sugra|anima putem zelenog sandu~eta je svakodnevna. Stiglo je mno{tvo pritu`bi, komentara i sugestija, ali je bilo i pohvala. Smatramo da je to pun pogodak i da se efekat ve} vidi. Nadle`ne slu`be i organi Op{tinske uprave svakom pristiglom papiri}u poklawaju du`nu pa`wu i u kratkom vremenskom periodu odgovaraju ili uo~eni problem razre{avaju. Tako|e, smatramo da je edukacija vrlo bitan segment u na{em radu, kako sugra|ana tako i nas koji smo zaposleni u Odseku za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa, pa mu pridajemo du`nu pa`wu. Upravo je zavr{en serijal napisa u lokalnim novinama na temu„ Pravilno upravqawe otpadom“. Zapo~eli smo saradwu sa {kolama u oblasti za{tite `ivotne sredine. Prva u ni-

Projekat „Tisa je na{ biser” ulazi u zavr{nu fazu

zu je bila po imenu „O~istimo zajedno Be~ej“ u okviru koje su be~ejski {kolarci sakupqali staru hartiju. Znamo i raduje nas {to je na{ trud prepoznat. Od sugra|ana posebno, ali i u nedavnom konkursu Pokra-

jinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine, gde smo u kategoriji op{tina povodom Dana planete Zemqe dobili nagradu po imenu „Moje zeleno delo“, rekla nam je {ef odseka za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Op{tinske uprave Be~ej mr BojanaBo`i}. Zna~ajni datumi iz oblasti `ivotne sredine propra}eni su aktivnostima u re`iji pomenutog odseka. Najmasovnija je, svakako, bila po imenu „Promenom za promene“, gde su plasti~ne kese zamewane onima od razgradivog materijala. - Imaju}i u vidu aktuelnu situaciju u zemqi, mnogi sugra|ani ne}e, kao nekada, godi{wi odmor provesti u nekoj atraktivnoj doma}oj ili inostranoj turisti~koj destinaciji, pa lokalne resurse, pogotovo Tisu i weno priobaqe, `elimo da im pribli`imo. Upravo je u zavr{noj fazi projekat „Tisa je na{ biser“, koji }emo povodom Dana op{tine Be~ej promovisati i odmah zatim fazno realizovati, otkriva za „Dnevnik“ planove odseka na ~ijem je ~elu mr Bojana Bo`i}. V. Jankov

ge strane najpopularnijeg ovda{weg kupali{ta Peskara. To zna~i da }e biti vi{e udaqeno od Peskare nego {to je postoje}e smetli{te, {to je ujedno i jedan od glavnih zahteva gra|ana – da se kupali{te, na kom mnogi tra`e spas od tropskih vru}i na, sa~uva od {tetnih uticaja. Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} kazao je da }e regionalnim planom biti re{en problem koji imaju i svi gra|ani Evrope i sveta. On je upozorio da postoje}a deponija ve} ugro`ava stanovnike zrewaninskog prigradskog naseqa Mu`qa i Mu`qanske kolonije, i da je na lokalnoj samoupravi da sistemski re{i postoje}e stawe putem institucija koje su stru~ne u toj oblasti. @. Balaban

PROMET AMBALA@NOG OTPADA

Nizak nivo recikla`e

U Srbiji je 2010. godine u prometu bilo oko 430.000 tona razne ambala`e, od ~ega je ponovo iskori{}eno, odnosno reciklirano 19,6 odsto, {to je oko 84.000 tona, navodi se u izve{taju o upravqawu ambala`om Aencije za za{titu `ivotne sredine. - U organizovanom sitemu upravqawa nalazi se oko 75 odsto ambala`nog otpada, odnosno 15 do 17 odsto firmi u Srbiji - rekao je na okruglom stolu o upravqawu ambala`nim otpadom u Srbiji savetnik u ministarstvu `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa LukaStar~evi}. On je objasnio da Izve{taj o upravqawu ambala`om i ambala`nim otpadom u Srbiji u 2010. godini pokazuje da je ukupna koli~ina ambala`e stavqena na tr`i{te Srbije pro{le godine bila oko 328.000 tona, od ~ega je 295.000 tona bilo u sistemu operatera za upravqawe ambala`nim otpadom. Prema wegovim re~ima, proceweno je i da oko 100.000 tona ambala`nog otpada nije bilo u organizovanom sistemu prikupqawa, jer mnoga mala i sredwa preduze}a nisu prenela svoje obaveze na operatera za upravqawe otpadom, niti su Agenciju za za{titu `ivotne sredine izvestile o koli~inama plasirane ambala`e, {to su bili du`ni da u~ine.


GLOBUS

dnevnik

Ожениосепрви путу99.години

А

мериканацГилбертХерик чекао је пуних 98 година „онуправу”инашаојује уходникустарачкогдома! У 99. години, ветеран Другог светског рата и пензионисани радник поште недавно се ожениоВирџинијом Хартман (86), удовицом са петородеце,аупознали су се 2010, у ходнику старачког дома у којем обоје живе. Послетогајује,каже,уњеној собипосећиваосвакогдана. Парјепослеизвесногвремена пожелеозаједничкусобу,алито је према правилима старачког

домабиломогућесамоакосуу браку. С обзиром да су се нашли у „безизлазнојситуацији”,Вирџи-

нијајебилатакојасеодлучила насудбоносникоранизапросилаГилберта,авенчањејеодржано6.јунаусвечанојсалистарачкогдома.

С

П

Причаоизгубљеномпингвинује истраживачеподсетиланапричуиз цртаног филма „Хепи Фит”, у којем једно истраживачко путовање пингвина одведе далеко од куће. Због тога је залутали пингвин већ добионадимак„Хепи Фит”. Истраживачи процењују да је пингвинстардесетмесециидага јенаНовиЗеланддовелапотрагаза храном.Верујеседасеупотразиза лигњама изгубио међу леденим плочамаАнтарктика.Премадругој теорији,пингвинједопловионаледенојплочиблизуНовогЗеландада бизатимдопливаодообале. Царскипингвинипливајубрзиномидо24километранасат,али збогчињеницедајенасвомпуту мораодасеодмара,процењујесе дајењеговопутовањетрајалодужеодмесецдана.

ливајући леденим водама Антарктика, погрешно скретање је једног царског пингвина довело до НовогЗеланда,чакшестхиљадакилометарадаљеодњеговог природногстаништа. Пингвинсепојавионајужној обали Северног острва, а први сусрет са необичном животињом имала је Кристин Вилтон докјеплажомшеталапса. Пингвин је једноставно изашао из воде и стао испред ње. „Мислиласамдамисепривиђа”,реклајеВилтонова. На Антарктику постоји око 12 колонија ових пингвина, а овојепрвипутнакон44године да се један од њих појави на НовомЗеланду,преносипортал Сарајево-x.

Т

Кадтепољуби добравила…

К

стилисумедамуприђем”,реклајехрабратинејџерка. Она је, на запрепашћење свиханарочитопотенцијалног самоубице, притрчала човеку, загрлилагаи„изсвеснаге”га пољубилаууста.

Н

виделе - била је то љубав на првипоглед! „Пси се обично боје примата,алиовдетонијебиослучај. Кадасмопсапримилиурезерват, покушали смо да нађемо власника, али нико се није јавио,такодајеРосакосаданаш стални станар, а и Сарија је пресрећансањим.”

Освојиомилионфунти папозваошефа...

акон што је на игри на срећу освојио милион фунти Британац Глен Кристи урадио је оно о чему многи маштају - позвао је свог шефа и демонстративно дао отказ. „Можеш да набијеш свој посао у д...!”, узвикнуо је свом шефу тридесетосмогодишњак који је освојио вредну награду налутрији. Прошле недеље, пре одласка на посао, он је открио да је постао богатији за невероватних милионфунти,пајеуместозамењивања покварених водоводних цеви, одлучио да позове шефа и даотказ.

Иајкуле воледасе играју

да је опазила гужву на спрату. Виделајечовекакојијестаона симс последњег нивоа, и претиодаћескочити,докгајемасаприсутнихмолиладасепредомисли. „Осетила сам да морам нештодаурадим.Обезбеђењенијехтелодамепусти,пасамих слагала да је то мој дечко и да хоћедасеубијезбогсвађе.Пу-

Искористивши тренутак непажње, један од припадника обезбеђења притрчао му је и обојеиходвукаосасимса. „Није имао речи да ми објасни колико ми је захвалан. Рекао је да потиче из растурене породице, као и ја, и помогла саммујерсамосетилатренутну повезаност са њим”, рекла једевојка.

Помагајте, заглавиосамсе

рогодишњидечакчудеснојепреживеопадсаосмогспрата, поштосезаглавиоизмеђузидаиклимауређаја.НеименованитрогодишњакбиојесамустанунаосмомспратусолитерауПекингу,кадајеуспеодаизађенатерасу,оклизнесеи падне. Његов„лет”саосмогспратачудеснојезаустављен,поштојемалишануспеодаупаднеизмеђуклимеизиданаседмом,изаглависе. Комшије су чуле како вришти, и двојица њих изашла су на други балкон.ВангиЖу,којирадеуоближњојпродавници,једвасууспели дагаизвукуизаклимеипребаценасуседнибалкон. Полицијајепокренулаистрагуотомезаштојемалишанбиосаму стану,ародитељибитребалодаодговарајупредсудом.

ла сликовницу о Сарију и Роскоу, двојици тако различитих пријатеља. На једној фотографији тврдоглави Роско одбија да једе бананекојемунудињеговпријатељ, док на другој Сарија у прслуку бдије над Роском док

онплива.Нанекимфотографијама ове две животиње остављају утисаккаодасунаодмору-дашетају,позирају... Бхагаван Антле, оснивач резервата, каже да су се животиње спријатељилечимсусе

инеска тинејџерка прославила се тако што је спасилаживотстранцупољупцем. Лиу Веншију (19) била је у куповини са пријатељицама у тржномцентрууШенжену,ка-

25

Требалоједаскренемлево кодАлбукеркија

Љубавпсаимајмуна усрет је био случајан. Налетели су један на другог у резервату за угроженеживотињеиодтадасу нераздвојни,сверадезаједно... Необично пријатељство пса и мајмуна је инспирисало и једнукњижарукојајенаправи-

~etvrtak14.jul2011.

С

урферинаФлоридиималисунеочекиванодруштвоједнаајкулаимсепридружилауигри.Призорајкуле унепосреднојблизинисвакакојеноћнаморасваког сурфера,алиовинисуималичегадасеплаше,пише„Чикаготрибјун”. СнимаккојијезабележиофотографЏејкобЛангстонобишаојесвет.ФотографјенаплажиЊуСмирнаснимаопријатеље како сурфују, а онда запазио да су имали и „незваног госта”-ајкуладужаодметраискочилајеизводе,прелетела једногодсурфераивеселонаставиладасепраћака. „Овакве ајкуле нису опасне по људе, јер су њихови зуби кртијиимањи,поштоједумалерибе”,објасниојеЛангстон, којијесвомпријатељуипактекпоизласкуизводерекаода јесањим„сурфовала”иајкула.

„Наконштосамсазнаода самдобионовацналутрији, позвао сам шефа да га обавестим да дајем отказ, вратио сам службени аутомобил и отишао да славим”, одушевљено је рекао Кристи, који је додао да је наредног понедељка ипак назваоједногодбившихколегаипитаодалијешефљут нањега,алишефјеусвему видеосмешнустрануиније сенаљутио. Добитник вредне новчане наградеизјавиоједаћепрво даотплатисведугове,азатим ћесасупругомдаодлучичимежелидасебавиуживоту.


@enska posla

~etvrtak14.jul2011.

Плетеница фризура сезоне

Д еч к о  д а н а

Б

ити другачији, стално различит и иновативан није лаган задатак, а ако говоримо о фризурама –мало која може постићи то што може плетеница. Наиме,плетеница се може носити на дугу косу,но може сенаправити и с краћом (наравно,можете ставити и „плетеницу уметак“),можете је направити било да имате танку или густу косу,равну или коврчаву… Плетеница може бити дебља или тања,само једна или више ситнијих, једноставна или компликована, може бити глатка или рашчупана, а коса коју „плетете“ може бити потпуно обухваћена и подигнута или пак полу-распуштена. Кад говоримо о плетеницама,краја комбинацијама збиља нема, а с обзиром да је она хит летне сезоне, због чега не бисте испробали неку од фризура које ћемо вам овде понудити –оне варирају од потпуно једноставних (које можете направити без имало муке)преко компликованих (за које ће вам веројатно требати помоћ фризера)и до потпуно откачених,за жене које воле помицати границе и које се усуде бити другачије. Ево предлога које нам стручњаци за фризуре препоручују за ово лето.

Рамиро Фумацони, манекен

Д

Затегнитетело уз четиривежбе

обро је позната чињеница да су већини жена „критичне” телесне зоне–стражњица,трбух,надлактицеибедра.Затосепо правилукадавежбајуивећиномконцентришу натаподручја,међутимфокусирањесамонаодређенаместаможедовестидо мишићне неравнотеже,штоузрокујеболиповећава ризик од озледе. Уз то пропуштате искоришћавањепуногпотенцијаласвог тела.Решење?Позабавитесезанемареним подручјима - листовима, леђним мишићима, стражњим делом натколеницаимишићимарамена–докистовремено вежбате цело тело чиме „пржите”масноћеиубрзаватеметаболизам. Вежберадитетрипутанедељно.Понављањасвакевежбенаправитебезпаузи,аодмарањеизмеђусвакевежбенека буде максимално 30 секунди. С временомповећајтециклусевежби(направитеподваилитрипутациклуспонављањасвакевежбе).

типремадоле.Закорачитесдесномногомиспредлеве,савијтеколена,илагано се нагните напред. Повуците тегове ка струку,ротирајућидлановепремавашемтелу.Полакосевратитенапочетак. То је једно понављање, направите их 10-15.

„Т”савијање

3

Подлактицеослонитенанаслонстолице,лактовисуокренутипремаспоља,затим главу ослоните на руке. Подигните левуногуизавасдовисинебокова,десно колено је мало савијено. Полако савијте лево колено, приближујући пету стражњици. Полако се вратите у почетну позицију.Тојеједнопонављање,напра-

1

3

вите их 10 - 15, а затим исто учините с другомногом.

4

Станите са стопалима раширенијим од ширине кукова и држите пар тегова испред вас. Колена су благо савијена, дланови окренути један према другом. Нагнитеторзонапред,ротирајтесеудесноиподигнитедеснурукупремастропу.Вратитесеупочетниположај.Поновите у леву страну, направите наизменичноукупно20понављања.

2

1

Балетско подизање

Станитеузстоспетамаскупљеними прстимаиспруженимпремаспоља уоблику латиничног слова В. Десну руку ставитенастолицу,алевунабок.Полако се подигните на прсте највише што можете. Задржите ту позицију три секунде, а затим полако вратите на почетак. То је једно понављање, направите их10-15.

2

Ротационо веслање

Узмитетегове иподигнитеихиспред васувисинирамена,длановисуокрену-

Ветрењача

4

c m y

26

dnevnik


oglasi

dnevnik

U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefoni: 021/461072, 00-382-31-684-719. 29234 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097. 31968 APARTMANI luks sa bazenom (15h5m), hidromasa`ni bazen, Radovi}i Crna Gora, Plavi hori zonti. Klima, TV, kuhiwa, parking, blizu mora. strahinja.freshcreator.com. Telefon +38269399886. 32022 RISAN - Boka Kotorska, sobe sa lepim hladovitim pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, 6e, fotografije {aqemo mejlom. Telefon 0038232371657. 32738 SOBE I APARTMANI Utjeha kod Bara, blizu mora. Telefoni: 021/6363291 i 064/316-2303. 32992

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 32943

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 32944

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Tele fon 021/6399-305. 32945

IZDAJEM nov jednoiposoban name{ten stan, 40m2, Grbavica, Ul. Tolstojeva 20, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 180E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 33027 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 33028 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2 u Rumena~koj ulici, lift, terasa, dvori{no orjentisan, cena povoqna 130E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 33030 IZDAJEM nov, name{ten jednoiposoban stan 33m2, Ul. Branka Baji}a 56, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 160E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 33031

IZDAJEM jednoiposoban prazan stan 40m2, Ul. Novosadskog sajma, sa kuhiwskim elementima, prvi sprat, terasa, cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 33032 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan, 50m2, Mi~urinova 38, drugi sprat, klima, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefon:021/544-540, 063/517-290. 33033 BETANIJA, 39m2, izdajem jednoiposobni stan na me{ten, CG, 200e+ depozit+ parking mesto. Te lefon 062/837-4805. 32348 IZDAJEM dvosoban na me{ten stan kod @elezni~ke stanice. Cena 220 evra. Telefon 063/77-22321. 32581 IZDAJEM trosoban name{ten stan u Ulici Laze Kosti}a. Cena 250 evra. Telefon 063/77-22321. 32582 IZDAJEM jednosoban komforan stan u Otokara Ker{ovanija ulici u Novom Sadu. Telefon 063/718-90-33. 32886 H. RUVIMOVA-SAJAM izdajem name{tenu dvokrevetnu novu garsoweru, 1. sprat 27m2, CG, zaspolenim samcima studentima 100e+depozit, 20e re`ije. Telefon 063/161-28-73, 064/596-58-74. 32895 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 65m2 u Bulevaru oslobo |ewa 2, slobodan od 1. 8. 2011. cena 200evra. Telefon 063/80994-70. 32907 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten nov stan 56m2, Bulevar oslobo|ewa. Telefon 064/1147-741. 32908 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 063/8877-972. 32909 IZDAJEM garsoweru nepu {a~u, Liman III. Telefon 425-935. 32959 IZDAJEM pod kiriju jednosoban stan, nova zgrada, 2. sprat, Polgar Andra{a 20, Suboti~ki bulevar. Telefoni: 864-673, 064/05960-79. 32960 LIMAN III, Narodnog fronta 28/IV, izdajem prazan jednoi posoban stan 43m2, kuhiwski elementi, bela tehnika, klima, terasa, lift. Telefoni: 062/166-2041, 021/641-7165. 32976

~etvrtak14.jul2011.

IZDAJEM name{tenu garsoweru, povoqno. Telefon 021/780-792. 32979

LIMAN kod „Merkatora� ukwi`en stan od 40m2 po ceni od 41.200. Telefon 636-8429. 15011 LIMAN, ukwi`en, useqiv stan od 52m2 po ceni od 46.500. Telefon 636-8429. 15012 NOVO NASEQE, ukwi `en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 636-8429. 15013 LIMAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 78.300. Telefon 636-6952. 15014

PRODAJEM garsoweru sa terasom, dvori{no okrenuta, telefonom, kablovskom. Odvojena kuhiwa sa velikim prozorom. Hitno, povoqno. Telefoni: 063/507-097 i 021/29-77-565. 32850 BEZ POSREDNIKA, jednosoban stan na Novom nasequ 42m2, 39.000E, nov, dobra izolacija, miran kraj. Telefon 065/546-9865. 33047 LIMAN, kod pijace, odli~an ukwi`en 1.0 stan po ceni od 32.600. Telefon 636-6952. 15001 GARSOWERU 24m2, 2. sprat, bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505. 10001

VLASNIK, bez posrednika prodaje ukwi`en stan 51m2, Bulevar oslobo|ewa, ukwi`en, useqiv, peti sprat sa liftom, mo`e na kredit. Telefon 064/1284749. 32986 GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 46m2, cena 44.300. Telefon 6366952. 15002 BULEVAR OSLOBO \E WA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2 cena 40.000. Telefon 636-6952. 15003 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 42.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Tele15004 fon 063/828-83-77.

27

BULEVAR - okolina Novosad skog sajma, ukwi`en, nov ne useqavan 2.0 stan, cena 56.600. Telefon 6366952. 15005 CENTAR, u blizini Keja, klasi~an ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 56.500. Telefon 636-6952. 15006 BEZ POSREDNIKA! Useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Te lefon 421-437 ili 063/534505. 10002

HITNO nov ukwi`en trosoban stan 73m2, sa novim name{tajem, ^ika Stevina 5, dva sanitarna ~vora, 73.000E. Telefon: 021/544540 i 063/517-290. 33029 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 65m2 po ceni od 64.000. Telefon 636-8429. 15007 GRBAVICA, odmah useqiv ukwi`en 3.0 stan od 76m2 na II spratu po ceni od 64.000. Telefon 63-68-429. 15008 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421-437, 063/534-505. 10003

PRODAJEM ~etvorosoban stan 118m2. sa klimom. ul. Stra`ilovska 37, IV sprat sa gara`om, Telefon 064/888-20-45. 32946 BULEVAR, u Ulici Bore Prodanovi} noviji ukwi`en 3.5 stan od 73m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-8429. 15009 CENTAR, odli~an, ukwi`en, noviji 4.0 stan od 110m2 po ceni 120.000 Telefon 064/220-9565. 15010

EKSKLUZIVNO prodajem ku}u na Popovici 160m2+40m2 podrum, 1.000m2 plac, front 30m, Struja, voda, gas, telefon, alarm, kamere, kamin, velika gara`a, letwikovac, ro{tiq, veliko zimzeleno drve}e, legalizovano, glavni put. Telefon 063/597404. 32511


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak14.jul2011.

HITNO prodajem vikend ku}u sa 10 ari placa pogodan jo{ jedan objekat prilaz sa dve strene, struja, voda. Salaksije Telefon 627-58-58. 32613 DESET jutara zemqe u komadu za jesewu sadwu, 800 metara od asfalta i Fabrike vode Jazak. Telefon 064/401-41-80. 32974 PRODAJEM ukwi`enu komfornu vikend ku}u blizu ^ortanovaca, 70+20 plac 12 ari. Telefon 064/310-14-66. 32984

DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 di nara. Telefoni: 061/17437-26, 063/817-57-22, 064/2611-741. 32950 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495. 32331

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u petak, 15. 7. 2011. godine, navr{ava 40 dana od smrti na{eg voqenog

SE]AWE

Branislav Krasi}

An|elka Vla{kali} 14. 7. 2008 - 14. 7. 2011. Mama, ~uvamo te u srcu. Tvoji, Pera i Milica.

IZDAJEM lokal u Mi~urinovoj, 50 m2 izlog do ulice, tri odvojene celine pogodan za apoteku. Cena 200E. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 33034

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Tele fon 421-437 ili 063/534-505. 10004

Posledwi pozdrav dragom i plemenitom

33062

na{em

33077

33076

Upokojila se u miru Bo`ijem na{a ujna

Milka Tepi}

Qubu Mazi}u

Jawa Miqevi}

Po~ivaj u miru.

preminula 12. 7. 2011. godine u 84. godini. Sahrana je danas, 14. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, na Dowem grobqu - Magar~ev breg u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: suprug @ivko, sinovi Dragan i \or|e, snajke Danka i Ivana, unuci Jawa i @ivko i praunuci Isidora i Ivan.

Kako re}i srcu da ne boluje, du{i da ne tuguje, kad smo te izgubili, a neizmerno voleli. Ako ti neko remeti mir i ru`an san, jecajem i uzdahom du{e bolne, znaj da su to oni koji te najvi{e vole.

Dragica Gon~in ^uvaju je od zaborava Goga i Vlada sa porodicama.

Tvoj suprug Nikola, sin Zoran i }erka Zorana.

33074

33072

33081

Draga na{a

Sa tugom i bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 54. godini preminuo moj suprug

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: prasi}e, sviwske polutke, pili}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 32720

Tvoja supruga Mirjana. POMEN

33084

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegla. Cvijanovi}, Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 31478 PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Tele fon 063/521-546, 021/6212780. 32370 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 32776

Branislava Krasi}a Pomen }e biti odr`an u 10 sati, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Dragan, snaja Gordana i unuci Goran i Milica.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

Sawa i Ratko Vojinovi}.

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispuna, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034. 32534

Dani brzo prolaze kao otkucaji sata, ali ovog puta bez tebe. Te{ko mi je bilo da nastavim sama ne{to {to smo godinama zajedno gradili stalo je, ali vodim se mi{qu i `eqom da u tome opstanem zbog tebe, na{eg deteta i dva divna unuka. U srcu zauvek.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. jula u 82. godini preminula na{a draga

Branislava Radi} Qubomir Mazi}

1936 - 2011.

Sahrana je danas, 14. 7. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka, svekrva i baba preminula u 76. godini.

O`alo{}ena supruga Sne`ana.

Dragica Gon~in

Sahrana preminule je 14. 7. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Jevti}. 33073

33085

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Brankice

hvala ti {to si bila deo na{ih `ivota.

voqenom

Sahrana je danas, 14. 7. 2011. godine, na grobqu u Beo~in Selu.

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege zbog smrti majke

Qubomiru Mazi}u

33078

33079

Zaposleni JKP „Tr`nica� Novi Sad.

59627/P

33086

Posledwi pozdrav najboqem kumu na svetu

O`alo{}eni suprug Rajko Gon~in.

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od dragog prijateqa, kolege i profesora

Branislave Radi}

Zauvek o`alo{}eni: majka Petru{a i brat Bo{ko.

Vukica, Sta{a i Lole.

Sa tugom i izuzetnim po{tovawem, opra{tamo se od na{eg biv{eg kolege

dr \or|a Ar{inova

Qubu

Zaposleni Visoke poslovne {kole strukovnih studija u Novom Sadu.

Du{ana Pajovi}a dipl. pravnika

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 900. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25. 32951

Zauvek }emo srcima.

te

nositi

u

Porodica Vasin. 33087

Zaposleni u JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad. 599626/P

334/P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Godinu dana nije sa nama na{ mili

Posledwi pozdrav kom{iji

~etvrtak14.jul2011.

Danas se navr{avaju dve godine ispuwene tugom od kako nas tragedija rastavi sine i brate

Pavlu Jeli}u

29

TU@NO SE]AWE

Stanari zgrade Jiri~ekova 3 Novi Sad.

33045

Petru Mi{kovi}u od: Milice, Milo{a, Sla|ane i Milana ]ur~i}a.

Aleksa Ore{~anin

TROGODI[WI POMEN

\or|e Babi} Ne postoji vreme koje mo`e ubla`iti tugu, postoji qubav, lik jednog |aka.

Baka Soka, deda Stevan i ujak Zoran Pavlovi} sa porodicom.

O`alo{}eni: mama Vinka, tata Gojko i sestra Sla|ana.

Katica

Nikola

1917 - 1995. godine

1917 - 1981. godine

Gradojevi} Na{e drage roditeqe s po{tovawem i ponosom ~uvamo od zaborava. K}erka Qiqana i sin Jovan sa porodicama. 33025

33061

Voqenom sestri}u, bratu, ujaku i {ogoru

32988

3

33035

Milka Tepi} ro|. Bla`i} 1966 - 2008.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Znala si koliko te volimo, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. S ponosom te pomiwemo, u srcima ~uvamo. Tvoji: majka Qubica, brat Nedeqko i tvoja deca Zoran i Zorana.

POMEN Dana, 14. 7. 2011. godine, navr{avaju se ~etiri godine od smrti na{eg dragog i voqenog

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe, poznanike i kom{ije da je preminuo u 92. godini na{ dragi otac, deda i pradeda

33075

Milanu Nikoli}u Bati posledwe zbogom! an|eli ~uvaju.

Neka

te

Milanu Nikoli}u Bati

POMEN Danas, 14. 7. 2011. godine, u 10 ~asova, na Alma{kom grobqu dajemo ~etrdeset dana na{oj dragoj mami, babi i svekrvi

To{a Strajni} Bapa

Gorana Tomova

krznar

Uspomenu na tebe ~uva}emo ve~no u na{im srcima.

Tvoji: tetka Katica, sestre Vera i Danica sa porodicama.

od kume Ka}e Dimitrijevi} sa porodicom.

33066

33051

33040

Dugo i hrabro se borila, na kraju je posustala na{a draga snaha, ujna i baka

Posledwi pozdrav dragom dugogodi{wem prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Porodica Tomov.

Sahrana je danas, 14. 7. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: Strajni} i Ekres. 33043

Posledwi pozdrav Sowinom tati

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Milo{u Nedi}u

Milo{u Nedi}u

Zorki [e{evi} 1926 - 2011. Sin \or|e sa porodicom. 32879

Dragica Gon~in Tuguju: Persida i Vladimir sa porodicom.

Sahrana je danas, 14. 7. 2011. godine, u 14 ~asova, u Belu}i, Velika Krsna.

od wegovih prijateqa Sa{e i Jelene Stanojevi}.

33026

33065

Sa velikim bolom u srcu, opra{tamo se od na{eg brata i ujaka

Prvoslav Krupe`evi}

Petru Dragi}u Pekiju

SE]AWE

14. 7. 1946 - 21. 2. 2011.

O`alo{}eni: supruga Zorka, brat Dragoslav i mnogobrojna rodbina. 33059

Mara Vasi} ro|ena Jakovqevi} 1948 - 2001. Dana, 15. 7. 2001. oti{la si bez pozdrava. Mirno po~ivaj, uvek `ivi{ u na{im srcima. Suprug Du{an, sinovi Stevan i Marko, snaja Branka, unuk Du{an.

Smrt nije ni{ta drugo osim san bez snova.

Tata, hvala za sve.

Stanari Sterijina 5.

]erka Sowa i unuk Milo{.

33042

33041

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ suprug, otac i deda

32856

Milana Nikoli}a Bate Po~ivaj u miru.

Milan Kure{evi} Tvoja voqa i `eqa za `ivotom ne mogu se zaboraviti. Danas ti je 65. ro|endan koji slavi{ sa an|elima.

Tvoji: Slavko, Vida, Omer i Pavle.

Tvoj brat blizanac Mi}o Kure{evi}.

33058

33013

Danas, 14. 7. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

JEDNOGODI[WI POMEN

Pro{la je godina dana.

Botlik Geza 1944 - 2010.

Vukoman Jankovi}

Petar Mi{kovi}

Prete{ko je na ovom svetu `iveti bez tebe, a to najboqe znamo mi koji te volimo, a prerano smo te izgubili. Uvek si u na{im mislima i s’qubavqu ~uvamo uspomenu na tebe.

Uz se}awe, qubav i po{tovawe tvoji sinovi, Predrag i Igor.

Tvoji: supruga Radmila, sinovi Robert i Emil, snaje Tatjana i Gabriella i unuke Nina, Lana i Laura.

32910

33039

Nikola Mihi} Porodice: Mihi} i Vulin.

preminuo posle duge i te{ke bolesti u 70-oj godini. Ispra}aj je danas, 14. 7. 2011. godine, u 12 ~asova, na ^enejskom grobqu. Polazak iz ku}e `alosti je u 11.30 ~asova. O`alo{}eni: supruga Jelica, sinovi Nenad i Milan, snaje Sla|ana i Marija i unuci Uro{, Mia i Vladimir. 33048

32999


Салвадор Дали

ФОЛДЕРКУЛтУРА:

Далијеви „Божански светови” У најновијој емисији гледаћете како је протекао 11.Егзит, сазнаћете зашто и после пола века од Хемингвејевог самоубиства не престаје интересовање за пишчев физички крај, открићете новог Салвадора Далија на изложби Божански светови,видети нове фотографије Предрага Узелца и слике Зорана Палуровића.У емисији неће изостати ни прегршт вести из иностраног света културе и уметности. Уредница је Сташа Јамушаков (РТВ1, 22.30) 09.00 09.30 10.05 10.08 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.00

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 13.50 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.20

tv program

~etvrtak14.jul2011.

На трагу природе Бајко квиз Стање на путевима Еко Дадиља Ана Кухињица Вести Космос Без упута Вести Српски екран –емисија МтВ-а На трагу природе Вести Концерт:АрсенДедић Дадиља Ана Десило се тВ Дневник тајна хране:Малина Кухињица Разгледнице тВ Дневник Портрети војвођанских уметника народне музике Имам једну жељу Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Фортепијано Делови тела,филм Концерт године

Кухињица –мађ. Документ Класик рок Грување Из студија „М“-Најважнија адреса та дивна створења Маштаоница Доколица Пословниуспех(мађ) Вести (мађ) ФстивалКалина-Инђија 2011.(укра) Циганско срце Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) тВ Магазин (рус) тВ Дневник (хрв) тВ Дневник (слов) тВ Дневник (рус) тВ Дневник (рум) тВ Дневник (ром) тВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рус) Прекинута веза,филм Циганско срце

07.30 08.00 10.00 11.00 11.45 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.45 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Освета Вреле гуме Вју Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Вју Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке

07.05тајанствене приче 08.00Вести 08.05Река наде 09.05Храна и вино 09.30НС клинци 10.00Вести 10.05Авантуре Шерлока Холмса 11.00Вести 11.05тајанствене приче 11.35 Агродан 11.45 Неонсити 12.00Вести 12.05тајанственеприче 13.05Одељење за убиства 14.00Вести 14.05Путовањесербеззадовољства 15.00Вести 15.05Авантуре Шерлока Холмса 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив (мађ) 16.45Цртанифилм 17.30Новосадско поподне 18.30Цртани филм 18.35Неон сити 18.45Агро дан 19.00Објектив 19.30Храна и вино 20.00Лична грешка 20.30Витраж 21.00Одељење за убиства 22.30Авантуре Шерлока Холмса 23.20тајанствене приче

10.00 11.00 12.00 12.30 15.30 16.00 17.45 18.15 19.00 19.30 20.00 23.00 00.00 00.45 01.15 02.15 02.45 03.45

Фул тилт покер Преглед Дејвис куп Фудбал мондијал магазин Копа дел Реј,финале: Барселона –Реал Мадрид Премијер лига,класик: Болтон -Њукасл Клупске тВ Премијер лига,класик: Челзи -Евертон Вести Премијер лига,Магазин Мобил 1 Лига куп Шкотске: Селтик –Ренџерс Фул тилт покер ВЕСтИ Атлетика Преглед Дејвис куп Премијер лига,Магазин трка –Финска Премијер лига,класик: Болтон -Њукасл

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени,10.30Цртани филм,11.00 Репризе вечерњих емисија,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Метрополе и регије света,16.00Инфо К9, 16.45Бибер,17.00Главни осумњичени,18.00АБС шоу,18.30Инфо К9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спорт из другог угла,22.15 Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

03.00 03.19 03.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Улица липа Вести Сасвим природно Свет риболова Дизни на РтС Дневник Спорт плус Евронет тихи сведок Летњи биоскоп: Књига о џунгли,филм Ово је Србија Позориштеукући Гастрономад Дневник Рт Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Разгледница Слагалица,квиз Дневник Камионџије Амерички нинџа,филм Вести Око Злочиначки умови Дневник Евронет Распуштени Гари Ноћни биоскоп:Удар,филм Балканскомулицом: ИванБосиљчић Вести(04.00,05.00по 3.00’) Гастрономад Свет риболова

05.00 05.45 06.00 06.30 07.20 08.15 09.15 10.30 13.55 14.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.10 22.15 23.30 02.00 03.00

Бандини Експлозив Ексклузив трачара Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм:Нерон Аурора Када лишће пада Галилео трачара Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Радна акција Жене Филм:Мостови округа Медисон Радна акција Жене

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 10.00 10.04 10.36 11.05 12.00 12.15 12.30 12.36 13.32 15.25 16.07 16.47 17.00 17.20 17.45 18.21 18.56 19.30 20.05 20.55 22.41 22.45 23.15 00.05 00.20 00.30 00.51 02.26

06.48 07.28 07.33 07.38 07.52 08.15 08.28 08.57 10.00 10.00

Слагалица,квиз Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја томас и другари Вечни сјај детињства Призори из Кине Играј фудбал,буди срећан СедницаСкупштинеРепублике,пренос упаузискупштинскогзаседања 14.00 Породичникругови програмзависиодпреноса седнице 10.30 Српске спортске легенде 10.49 У свету

Говорићемо о великом успеху наших представника на Специјалној олимпијади у Атини, о раду Параолимпијског комитета Србије и припремама за Параолимпијске игре у Лондону,али и о глувом брачном пару чија деца немају оштећење слуха, и успеху Дринске регате за особе с инвалидитетом. Уредник и водитељ емисијеje Милан Добричић. (РТС2,20.00)

00.30 01.46

траг у простору СО РтС Беокулт ЛиковнаколонијаРтС трезор Вечни сјај детињства Призори из Кине Балканском улицом: ИванБосиљчић Бициклизам: тоур де Франце,пренос Ружна Бети Породичникругови Музичкипрограм Зелено светло Френине ципеле Пчелица Маја Бољедазнаш Место за нас Метрополис Ружна Бети Породичникругови Артзона Бардови театра: Мирјана Карановић Бициклизам:тоур де Франце, преглед Смак поново у Београду трезор

07.00 08.00 08.39 09.00 10.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Маратон Милица² Уловитрофеј Отворени студио Љубав у залеђу Филм:Језичак Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Инфо Отворени студио Вести Чист рачун Милица² Без трага Филм:Мало сутра Доктор Хаус Вести Милица² Филм:тајна Друга страна Србије

11.14 11.41 12.17 12.47 13.11 14.16 14.45 15.45 16.20 17.14 18.00 18.28 18.58 19.08 19.20 19.43 20.00 20.30 21.00 21.47 22.18 22.58 00.01

Жене Свако има право на рад, на слободан избор запослења, на праведне и повољне услове рада и на заштиту од незапослености.Али у највећем броју случајева,један од услова послодаваца у Србији је да кандидат за радно место не сме бити старији од 45 година!Ретко,али дешава се и то,фирме не запошљавају млађе од 30 година... О старосној дискриминацији приликом запошљавања Наташа, Маја, Марија, Ирина и Ивана разговарају са Небојшом Атанацковићем, председником Уније послодаваца и Дејаном Јовановићем, директором Националне службе за запошљавање. (Прва,22.15)

09.00 09.35 10.00 10.35 10.55 11.20 11.45 12.05 13.00 13.55 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35 23.40 00.00

Местозанас

08.15Бање Србије,08.45топ шоп,09.00Ауто шоп,09.10туристичке,09.25тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 тандем,16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 туристичке, 00.00 Вести, 00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамб��ре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.00 03.30 05.00

Вести Б92 топ шоп Све о животињама Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара трнавчевићи у дивљини топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм:Кавгаџије Вести Б92 Спортски преглед Доме,слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм:Градскаскупштина Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм:Страх од разоткривања

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре ДобровечеСрбијо Гавриловићи Мала невеста Национални дневник тријумф љубави Поље лала Национални дневник 48сатисвадба Све за љубав Наслеђе једне даме (Не)могућамисија Лас Вегас Црна хроника Филм:Чистачи мина Филм:Олујна времена Филм:Дивљи цимери

Анђелина балерина (Хепи, 09.00) 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 17.55 18.20 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 00.00 02.00 03.30

Вести Чаробњак магичне фруле Здраво,Кити Мале принцезе Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене телешоп Вести Здраво,Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантасично путовање Сирене Квизић Пресовање телешоп Вести Луде године Империја Ћин телешоп Вести Малдиви телемастер Заклети на ћутање, док.серија Други светски рат, док.програм Вести Ризница Малдиви Империја Ћин Малдиви Филм Заклети на ћутање, док.серија

ДолфЛундгрен

Чистачимина Кристијан Ериксон је вођа хуманитарног витешког реда назадатакууАнголи.Његов задатакјечишћењетериоторије насељене локалним становништвомодзаосталих мина и експлозива који свакодневно односи животе невинихљуди,пресвегаженаи деце. За време једне операције, Кристијана посети његов 11-годишњи син који, наконнападапоабуњеника,нагазинаминуигине... Улоге: Долф Лундгрен, БрусПејн,КлерСтенсфилд Режија:КиониВаксмен (Пинк,02.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30тВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak14.jul2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

15

31

ТАЈНЕ МИКРОКОСМОСА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Пише: др ИванНастовић 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40 02.40 03.35

Л.А. Инк Мајами инк Девојчице и дијадеме Четири венчања Обрачун посластичара Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Све о мачкама Велики пројекти Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Обрачун посластичара Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Све о мачкама Обрачун посластичара

08.00 Ово је цивилизација 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град 11.00 Египат 12.00 Вол Сојинка, дете шуме 13.00 Ловци на нацисте 14.00 Тајм тим година 15.00 Заборављена убиства 16.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 16.30 Мистерије историје 17.00 Путовања и открића 18.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 19.00 Непотопиви Титаник 20.00 Господар Сипана 21.00 Тајни ратови 22.00 Тајм тим година 23.00 Заборављена убиства 00.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 00.30 Мистерије историје 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Златна гуска Дигсвил 26. Ози Бу Зли дуси Дигсвил 1. Филм: Бекства Филм: Београд 011 Филм: Орлови рано лете Филм: Исповест опасног ума Филм: Гувернанта Филм: Опасне игре Еротски филм Еротски филм Филм: Београд 011

Опасне игре Славни режисер Еди Израел одлази у Калифорнију да сними свој најновији филм о жени која покушава да натера мужа да промене свој бурни живот, препун дроге и алкохола и уђу у мирне брачне воде. Напушта жену и сина и у наручју најновије љубавнице почиње снимање... Улоге: Харви Кејтел, Мадона,ЏејмсРусо Режија: АбелФерара (Синеманија,22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Тајни живот слонова, док. серија 11.00 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.31 Господарица твога срца 13.20 Капри 14.23 Пустоловина у Хрватској 14.53 Хебранг, док. серија 15.48 Културна баштина 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.00 Хрватска уживо 17.40 Све ће бити добро 18.29 Дневник плавуше 18.40 Летња слагалица 19.30 Дневник 20.11 Капри 21.15 Боје туризма 22.10 Разред 2011. 23.00 Дневник 3 23.45 Пула поверљиво, док. филм 00.58 Цмок-цмок, банг-банг, филм 02.37 Бостонско право

Цмок-цмок, банг-банг Хери, симпатичан тип који се бави ситним лоповлуцима, игром случаја упадне на аудицији за холивудски детективски филм. На аудицији импресионира продуценте својом експресивном глумом те га узимају за главну улогу и шаљу у Холивуд... Улоге: Роберт Дауни Џуниор, Вал Килмер, Мишел Монаган,КорбинБернсен Режија: ШејнБлек (ХРТ1,00.58)

08.20 08.50 09.10 09.20 09.35 10.00

01.05 01.15 01.40

Жутокљунац Конор на тајном задатку 2 Изнад црте Кокице Обична клинка Пренос седнице Хрватског сабора Шаолински пажеви Жутокљунац Лагодни живот Зека и Кодија Јаова година, филм Дени на мору 1, док. серија Сити Фолк 2011. Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Отварање 57. сплитског лета: Ла Ђоконда, пренос отварања и 1. чина Сплитско лето - док. филм Отварање 57. сплитског лета: Ла Ђоконда, пренос 2. чина Културна баштина Отварање 57. сплитског лета: Ла Ђоконда, пренос 3. и 4. чина Дневник плавуше Пријатељи Слеџ Хамер

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

О људским оковима Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сфинга Невероватне приче Иза закључаних врата Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Трава Невероватне приче Мистерије Трава Мој човек Годфри Боксер Кукавица

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00

Бели песак Срећни бројеви Флерт Подизање Аризоне Улице Малибуа Дохвати стену Откачени професор 2: Клампови Стриптиз клуб Признање Лезбејке ухваћене на делу Младе, влажне и напаљене

13.30 13.55 14.25 14.48 16.13 16.40 17.05 17.50 18.43 19.20 19.35 20.08 21.00 22.25 22.50

06.00 07.50 09.20 11.00 12.35 14.30 16.40 18.25 20.05 22.05 22.45 00.15 01.55 03.35

Ухвати ритам 3Д Кад си у Риму Образовање Буденброкови 2 Принц од Персије: Песак времена X-Мен 2 План Б Све моје бивше Ноториус Биг Ограда Десети круг Мамурлук у Вегасу На ивици лудила Посматрај и пријави

20.00 22.00 00.00 02.00

Дијагноза: Убиство Судија Ејми Судија Ејми Жељна славе Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Заслепљујуће везе Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Медијум Ђаволова љубавница Медијум Продаја невиности Убиства у Мидсамеру

06.40 Аурора 07.40 Драгон Бол З 08.00 Ексклузив таблоид 08.25 Вечера за 5 09.35 Аурора 10.40 Наследници 11.35 Врата раја 12.25 Кобра 11 14.15 Стаклен дом 15.35 1001 ноћ 17.05 Не дај се, Нина! 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Стаклен дом 21.20 Менталист 22.10 ЦСИ: Лоши момци 23.50 ЦСИ: Њујорк 00.40 РТЛ Вести 00.55 Кости 01.45 Астро шоу 02.45 Кости

СЕРИЈА

МишелМонаган

23.35 23.55

Мадона

06.20 07.20 08.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 00.40 01.40 03.30

ЦСИ: Лоши момци Вероника Бредли умрла је насилном смрћу. Истрага започиње испитивањем Арона Прата, аутистичног младића с којим је радила и који је видео њено убиство... Улоге: ВилијамПетерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан,ЏорџИдс,ПолГилфојл (РТЛ,22.10)

МарџХелгенбергер

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 08.45 10.00 10.15 11.15 17.30 20.00 23.00 00.35 00.50

Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Капетан нуклеарне подморнице Мајстори за оружје Борна кола на фронту са Мајком Бруером Иза решетака у туђој земљи Амерички чопери Генералка Капетан нуклеарне подморнице

Рели Фудбал Светски куп Бициклизам Бициклизам Атлетика Борилачки спорт Бициклизам Рели Атлетика

У гроб однео тајне које није смео да открије

Т

есла је имао свој лични мит јер „оно што је становишту које други сматрају невероватним па човек по својој унутрашwој представи, са чак и суманутим. По Теслиним речима: „Бити становишта вечности може се изразити је- сам, то је стаwе у којем се рађају идеје“, чак и ондино путем мита, који изражава живот тачније да кад смо дубоко несрећни. Но, Јунг је сматрао него што то чини наука јер се она служи појмови- да усамqеност не представqа нужну препреку ма просечности“ (Јунг). И Елијаде је тврдио да су митови најранији облик науке. То је дубоко у себи знао и Тесла па је у свом чланку „Свет чуда који ће створити електрицитет„ 1915. писао: „Ко год жели да добије праву слику о величини нашег доба, треба да проучи историју развоја електрицитета. Ту ће наћи причу чудеснију од ма које приче из ’Хиqаду и једне ноћи’. Она почиwе кад су Талес, Тео- фраст и Плини причали о магијским својствима електрона – скупоцене материје ћилибара – насталог од чистих суза Хелиадеса, сестара Фетона, несрећног младића који је покушао да се вози ужареним кочијама Феба и умало што није запалио Земqу. Бујна машта Грка је мистериозне појаве приписивала натприродном узроку, дарујући ћилибару живот и душу. Празноверје старих народа, ако га је уопште било, не може се узети као поуздан доказ wиховог незнаwа, већ се може само нагађати колико су они знали о електрицитету. Ретки записи нас уверавају да је мало посвећених qуди имало дубqе знаwе о феноменима ћилибара. Један је био Мојсије, несумwиво практичан и вешт електричар, далеко испред свог времена“. Као човек не само испред већ и изнад свог вреНипослесмртинијесхваћен мена, Тесла је отишао ван граница егзактне науке, да би не само предвидео будућност већ и ви- дружеwу јер нико није осетqивији на дружеwе део оно што други не виде. Али, упркос својим од усамqеног човека. огромним заслугама, Тесла није био довоqно У својој аутобиографији Јунг каже: „Многе схваћен и прихваћен, ни у своје време, а, нажа- qуде сам увредио јер, чим бих увидео да ме не лост, ни данас. Упркос светској слави, за редов- разумеју, ствари би, за мене, биле завршене. Моног члана Српске краqевске академије наука и рао сам да идем даqе. Нисам имао стрпqеwа с уметности изабран је тек 1937. у својој 81. годи- другима – само са својим пацијентима“. ни, пуне 43 био је wен дописни члан, мада је још Такав је и став Тесле, који је био нетрпеqив не 1892. предложен за статус бесмртника. само према глупостима и нехату већ и површноУ Теслиним речима – да је „велики човек онај сти и баналности у комуникацији, те леwости, који својим умним способностима наткриqује која се није уклапала у wегову натприродно велиостале qуде, који, као што ку радну енергију. О сусрету пчел е прикупqају мед, с Теслом наш амбасадор у прикупqа знаwа и открива Упркос светској слави, Тесла САД Владислав Савић је занове истине, а све то крунише је за редовног члана Српске писао: qубавqу према човечанству“ „Кад сам га упитао шта га краљевске академије наука – препознаје се wегова личпокреће на неуморан рад с тои умет но сти иза бран тек ност, која је својим способнолико одушевqеwа, рекао ми 1937, у својој 81. години, стима „натк рил ил а“ остал е је: Уверен сам да је цео коqуде. Али, управо је зато че- пуне 43 био је њен дописни смос обједиwен, како у матесто био несхваћен, чак и интеријалном, тако и духовном члан, мада је још 1892. лектуа лно поткрадан, исмепогледу. Постоји у васиони предложен за статус ван и нападан, против чега се неко језгро од куда ми добијабесмртника стоички борио, а да себи није мо сву снагу, сва надахнућа, дозвоqавао западаwе у дубооно нас вечно привлачи, ја ку малодушност. осећам wегову моћ и вредност коју оно емитује Амерички физичар Xон Стоун каже: „Сви смо целој васиони и тиме је одржава у складу. Ја нипогрешно разумели Теслу, који је био толико ис- сам продро у тајну тог језгра, али знам да постопред свог времена да су га и најбоqи међу нама ји и кад хоћу да му придам материјални атрибут, погрешно сматрали саwарем“. Дешавало се да онда мислим да је то светлост, а кад покушам да Тесла западне и у финансијске потешкоће па је га схватим духовно, онда је то лепота и самиwегов колега и одани поштовалац Б. А. Беренд с лост“. правом рекао да је нечувено да човек који је ствоПопут Јунга, он би могао рећи: „Највећа разлирио модерно доба електричне енергије, мора да ка између мене и већине qуди је у томе што је се бори да очува хотелски кров над главом. ’преградни зид’ за мене прозиран. Други налазе Упркос свему, Тесла, говорећи о својим изуми- да су ти зидови толико непрозирни да се иза wих ма, каже: „Чврсто верујем у закон компензације. не може видети ништа и стога мисле да тамо ниИстинске награде су увек сразмерне уложеном чег нема. Qуди који ништа не виде, немају раду и пожртвоваwу“. Али, нажалост, није увек осећаwе сигурности и нису у стаwу да извлаче тако. Често је потребно да прође много времена, закqучке – или, уколико то чине, не верују у wих а признаwа неретко долазе сувише касно, ако јер нису обдарени храброшћу која је садржана у уопште и дођу. Управо је „наткриqиваwе“ дру- једностраности„. А Тесла је у своје закqучке вегих qуди Теслу учинило усамqеним јер, ако чо- ровао, истовремено познајући тајне које из више век зна више од других, постаје усамqен, а поне- разлога није смео или није могао да открије. И то кад, споqа гледано, чини се да је и игнорисан. је допринело непотпуном разумеваwу Тесле и Теслина усамqеност, као, рецимо, и Јунгова, wегових дела, од којих ће нека вероватно вечно ниј е пот иц ал а из одсус тва жеqе за друг им остати недешифрована, вечна тајна. qудима, већ немогућности да се другима саопКРАЈ ште битне ствари јер човек стоји на одређеном Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak14.jul2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Четвратак је дан за дипломатију, што вам и није јача страна. У каријери је дата ситуација, коју не можете битно мењати, али можете водити своје битке. Коминукативни сте, интелектуално и физички активни.

BIK 20.4-20.5.

Дуга љубавна веза траје, упркос свему. Градите је на рационалан начин, а посесивност прикријте колико год можете. Имате много посла па раније устаните и укључите се у радне обавезе и могућности.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. jul 2011.

Партнер вам може пружити значајну подршку из сенке, уколико је будете затражили. На личном плану сте ангажовани и преко својих очекивања. Краћа путовања и пословање су ОК.

Месец данас плови окамењеним знаком Јарца па сте амбициозни и опрезни. Суштина је најважнија, али и опредељеност да успете у каријери, у љубави, па нек траје колико треба да траје. Стрпљење.

Данас се нећете најбоље усагласити с партнером, мада сте на изврестан начин суочени, и то директно, лице у лице. Сутра ујутру је пун Месец, што наглашава значај љубавног односа. Претеривање.

Пословна и финансијска ситуација се не мења, генерално, и поред пролазних догађања, прихода и расхода. Дакле, ту сте стабилни. Зближавате се с претпостављенима и стичете искуство. А љубав?!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Утемељени сте у свему, па и у љубави. Партнер би више светла, ватромета, промена и узбуђења. Да ли сте спремни на тај вид жртвовања, или сте већ уморни од свега и свих? У каријери – динамика!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На радном месту се ових дана дешавају повољне околности и састанци. Будите присутни да не бисте остали необавештени. Изгледа да сте склони трошењу новца више но што је потребно. Шопинг?

Кроз ваш знак је упловио Месец, који ће се сусрести са Сунцем. Немојте се изненадити ако откријете да имате осећања која нисте били свесни да постоје. И ви сте осе}ајно, емотивно биће! Волите!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Имате озбиљне планове, али неозбиљне ситуације у вези с њиховом реализацијом. Будите пажљиви данас и сутра у контактима с драгим бићима. Али, не морате имати осећај да дугујете било шта.

Не очекујте превише од потенцијалног, измишљеног или пролазног партнера, јер свако има своје могућности. Радије се посветите послу и сновима које имате, планирате, стварате. Путујте.

Умете добро да успоставите контакте са свима, чак и са зараћеним странама. Није на вама да их мирите јер тај потенцијал можете боље применити у својој п��ичи, љубавној или пословној.

TRI^-TRA^

Отац поткрадао Бијонсе? V REMENSKA

Врућина

Vojvodina Novi Sad

37

Subotica

35

Sombor

36

Kikinda

36

Vrbas

36

B. Palanka

37

Zrewanin

37

S. Mitrovica 38 Ruma

38

Pan~evo

38

Vr{ac

36

Srbija Beograd

38

Kragujevac

38

K. Mitrovica 38 Ni{

Певачица Бијонсе Ноулс (29) у марту је окончаласвојпословниодноссаоцемМетјуом (60),којијебиоњенменаџерјошод кадајебиладевојчица.Тадајепевачицанавела да је разлаз био „пријатељски”, али светска штампа пише да је отац заправо поткрадао. -Метјујеприсвојиоогромнусвотуновца одњенепоследњесветскетурнеје,икомпанија „Лајв нејшн” упозорила је Бијонсе да отац краде од ње. Проверила је папире и схватиладајезаистаузеоновацкојимуне припада,итадагајеотпустила - рекаојеизворблизакпевачици. ТатаНоулссадазахтеваодсудадамудозволи да испита представнике „Лајв нејшна”, како би проверио њихове наводе и доказаоданијекраоодћерке.

PROGNOZA

38

Evropa

НОВИСАД: Сунчано и веома топло. Ветар умерен југоисточни. Притисак око нормале. Минимална температура 21, а максимална 37 степени Целзијуса. ВОЈВОДИНА: Сунчано и велика врућина. Ветар умерен југоисточни, у јужном Банату повремено појачан. Притисак око нормале. Минимална температура од 19 до 25, а максимална од 35 до 38 степени. СРБИЈА: Сунчано и велика врућина. Ветар слаб до умерен југоисточни и источни. Притисак око нормале. Минимална температура од 17 до 25, а максимална од 35 до 39 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У петак такође врло топло, али поподне и крајем дана су могући пљускови уз освежење. У суботу пријатније температуре, а у недељу и понедељак поново вруће. У уторак и среду свежије са кишом повремено. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Очекивани временски услови неће пријати особама са срчаним и психичким проблемима, као и астматичарима, па им се саветује опрез. Могући су главобоља, вртоглавица и замор. Препоручује се, и здравима и оболелима, избегавање дужег излагања топлоти, као и адекватна заштита од очекивано високих вредности UV зрачења, око 9. Повећање пажње је неопходно свим учесницима у саобраћају.

Madrid

30

Rim

30

London

22

Cirih

18

Berlin

21

Be~

25

Var{ava

29

Kijev

30

Moskva

28

Oslo

22

St. Peterburg 23 Atina

36

Pariz

21

Minhen

18

Budimpe{ta

32

Stokholm

21

VIC DANA Чак Норис је и на Ђурђевдан са оном коју воли.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

112 (-19)

Slankamen

242 (-11)

Ja{a Tomi}

Apatin

172 (-22)

Zemun

273 (-6)

Bogojevo

164 (-21)

Pan~evo

292 (-8)

Smederevo

470 (2)

Ba~. Palanka 187 (-17) Novi Sad

176 (-16)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA N. Kne`evac

255 (-2)

S. Mitrovica

62 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

300 (-3)

Beograd

227 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

348 (14)

Tendencija stagnacije

Titel

240 (-16)

NERA

Hetin

64 (-2)

SAVA

-4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

48 (2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 14.jul 2011.