Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 14. JUN 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22747 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

DUNAV SVE VI[E PRETI

Vrh poplavnog talasa sti`e danas str. 7 i 15

NASLOVI

Politika 2 Sad gra|ani ~e{qaju spisak 3 Kod Pajti}a nova lica G17 plus?

Ekonomija 4 Para nemamo, a EPS jo{ ne damo? 5 Godine koje su presko~ile industriju

SSP kre}e iz Luksemburga

Novi Sad 9 S uginulim plodom 12 dana

Vojvodina

str. 2

11 Nasiqe u {koli bez nasiqa

Crna

Reporta`e 13 Lovca majka rodila u {umi

Dru{tvo

Foto: R. Hayi}

12 „Zemunci” padali zbog `ena 12 Kako rade srpski forenzi~ari

14 Sestra ro|ena da spase brata 15 Besplatne autobuske karte za |ake putnike

Filmska

VREME FUDBALA: Staro je pravilo da se fudbal ne gleda nasamo, u dru{tvu je pobedni~ko slavqe sla|e a gor~ina poraza se lak{e guta. ^ak i da nije poplavqena Dunavom, novosadska pla`a [trand ju~e popodne bila bi prazna, jer su se skoro svi posetioci omiqenog novosadskog kupali{ta skupili ispred video-bima da isprate premijerni nastup reprezentacije Srbije na Svet-

skom fudbalskom prvenstvu u Ju`noafri~koj Republici. Pravi mraviwak podr{ke „crvenima“. Pre utakmice, kolektivna `arka `eqa vrelija od upeklog sunca, posle we ekspres hla|ewe kakvo ne mogu da pru`e ni talasi narastaju}e reke... I to je fudbal. Bi}e jo{ toplije ovih dana, a bi}e, sva je prilika, i jo{ nervoze uz Anti}eve izabranike. I. S.

22 Zavr{en festival „Sinema siti”

Studentski 27 Srpsko-rusko ronila~ko kr{tewe

Upecali se na policijski mamac str. 12

BANAT LAK[E DI[E BEZ POLITI^KE BORANIJE I LIDERA KOJE NI UKU]ANI NE SHVATAJU OZBIQNO

PROPALA PRODAJA FABRIKE „UDARNIK”

Ministar ugasio stranku Bojana Kostre{a

^araparu niko ne}e str. 4

str. 13

str. 16 – 20

SPORT

„ SRBIJA IZGUBILA OD GANE

str. 3

U AKCIJI „[ETA^” UHAP[ENO DESETORO ^LANOVA DVEJU KRIMINALNIH GRUPA IZ BEOGRADA I NOVOG SADA

Predve~e osve`ewe

Najvi{a temperatura 33° S

Nema hajke na medije

„ IVANA [PANOVI] CIQA BARSELONU

„ \OKOVI] U DUBLU OSVOJIO KVINS


2

POLITIKA

ponedeqak14.jun2010.

DNEVNIK

NAKON OBJAVQIVAWA IMOVINSKIH KARATA ZA 700 SRPSKIH POLITI^ARA

Sad gra|ani ~e{qaju spisak Dugo o~ekivane imovinske karte funkcionera u Srbiji kona~no su pro{le sedmice objavqene na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Objavqivawe imovinskih karata za oko 700 dr`avnih funkcionera izazvalo je veliko interesovawe javnosti, ali i razo~arewe, jer zapravo nisu donele ni{ta novo niti iznena|uju}e u odnosu na ono {to su mediji ve} obelodanili. Naime, iz podataka Agencije jasno je da se iz imovinskih karata srpskih politi~ara zapravo ni{ta i ne mo`e videti, a da ono {to se da pro~itati ne im-

pesionira, jer su podaci toliko oskudni a kona~ni saldo imovine toliko mali da je sasvim sigurno da me|u gra|anima Srbije ima podosta onih koji su bogatiji od qudi koji ovu dr`avu vode. Tako su na{i politi~ari od mese~nih primawa prikazali samo ona koja se ispla}uju iz republi~kog buxeta, pa ~ak ni tu sva nisu navedena, dok su ona koja im sti`u sa strane izostala. O u{te|evini u doma}im i inostranim bankama postoje samo podaci “ima” i “nema”, ali ne i iznosi koji bi bili interesantni kako za javnost tako

i za dr`avne organe ~iji je zadatak da provere odakle novac poti~e. Neki politi~ari su promenili imovinsku kartu u odnosu na pre nekoliko meseci, kada su se utrkivali da javnosti, pre nego {to je istekao zakonski rok da Agenciji dostave podatke o imovini, obelodane {ta sve imaju i od ~ega `ive. Kako je za Agenciju jedino merodavno ono {to pi{e u imovinskoj karti, a ne i ono {to su mediji objavili na zvani~nom sajtu, upisano je mnogo mawa imovina i primawa nego {to su bila pomiwana. Vlada skromnih ministara, {ef dr`ave bez igde i~ega, poslanici koji pre`ivqavaju zahvaquju}i plati u Skup{tini Srbije koja nije mewana ve} dve godine, gradona~elnici i predsednici op{tina koji dele sudbinu siroma{ne dr`ave, vajkawe pojedinih {to nekoliko decenija po{teno rade i crn~e pa ipak nisu bogati. Sve u svemu, Srbiju zemqu sirotana vode sirota-

Za mesec dana novi podaci Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ^edomir ^upi} ka`e da }e u narednih mesec dana javnosti biti dostupni podaci o imovini svih 14.805 funkcionera koji su predali imovinske karte. On podse}a da su po zakonu o Agenciji izve{taje morali da podnesu svi koji su na funkcijama, dok politi~ari koji su u opoziciji i nemaju funkciju u bilo kojem obliku vlasti, upravnim odborima ili u drugim institucijama, to nisu morali da u~ine. One koji nisu predali izve{taje, dodaje ^upi}, Agencija }e pozvati da to u~ine, i bi}e ka`weni sa 50.000 dinara. - Nakon prekr{ajne prijave i ka`wavawa, funkcioner je du`an da u roku od 15 dana prijavi imovinu. U slu~aju da ne podnese izve{taj, podnosi se krivi~na prijava za koju su kazne od {est meseci do pet godina zatvora. Ukoliko su institucije odgovorne za to {to funkcioneri nisu predali izve{taj, nov~ano se ka`wava odgovorno lice i institucija - rekao je ^upi}.

„DNEVNIK” IMAO UVID U NACRT ZAKQU^AKA ZA SAVET MINISTRA EU O SRBIJI

SSP kre}e, kandidatura jo{ stoji (Od na{eg dopisnika iz Brisela )

su Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom na ratifikaciju nacionalnim parlementima dr`ava ~lanica EU“, pi{e u zakqu~ku, uz ohrabrewe Srbiji da nastavi putem reformi neophodnih za nastavak evropskih integracija. Srpska aplikacija za ~lanstvo podneta u decembru pro{le godine bi}e prodiskutovana na Savetu ministara, ali za sada ne}e bi-

ti prosle|ena Evropskoj komisiji na izradu mi{qewa po{to su se tom potezu usprotivile Velika Britanija, Holandija, Nema~ka i Litvanija. Holandija je uprkos neizvesnosti ko }e sastaviti vladu u Hagu posle parlamentarnih izbora, odlu~ila da ispo{tuje odluku donetu u decembru pro{le godine, odnosno da }e dozvoliti po~etak ratifikacije SSP-a ako izve{taj glavnog Ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca o saradwi Srbije sa Hagom bude pozitivan u junu kao {to je bio u decembru. Kao {to je „Dnevnik“ objavio prethodne nedeqe, izvodi iz najnovijeg Bramercovog izve{taja o Srbiji su oceweni kao dovoqno pozitivni za „zeleno svetlo Holan|ana“. @. Panteli}

REAGOVAWA \uki}-Dejanovi}: Ka EU sto posto po planu Predsednica republi~kog parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e da je uverena da je Srbija u~inila maksimum na putu evropskih integracija i da }e taj put biti otvoren od 14. juna. Ministri EU odlu~i}e danas {ta daqe, po{to glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc podnese izve{taj, koji }e biti preduslov da se razmi{qa o postupku rafifikacije SSP-a, rekla je \uki}-Dejanovi}. \uki}-Dejanovi} je naglasila da je skup{tina u po~etku, zbog blokada, neefikasnosti i odre|enih neadekvatnih poteza bila u izvesnom smislu ko~ni~ar evropskih integracija, ali da su, ipak, svi zakoni, koji su vezani za harmonizaciju doma}eg zakonodavstva sa evropskim, usvojeni. Po wenim re~ima, u~iweno je dosta, jo{ ne sve, i plan je da se kompletna zakonodavna aktivnost zavr{i do 2012. godine, a onda }e EU ocewivati da li je Srbija ispunila uslove i dati odre|ene sugestije {ta daqe treba da se radi. “Svoj posao smo izvr{ili sa 100 odsto u skladu sa nacionalnim planom vlade vezanim za integracije Srbije u Evropsku uniju”, zakqu~ila je ona.

SNS pozdravqa i pita {ta daqe Srpska napredna stranka pozdravila je ju~e najave zvani~nika iz EU da }e od danas zapo~eti proces ratifikacije SSP Srbije sa EU. ^lan Pravnog ti-

ti svi podaci koje su funkcioneri naveli u prijavama dostavqenim Agenciji. Tako nije objavqena imovina koja je u vlasni{tvu supru`nika ili maloletnog deteta politi~ara, ni prihodi koji ne poti~u iz buxeta. Provera verodostojnosti, tvrde u Agenciji, objavqenih imovinskih karata je u toku. Za one funkcionere koji ne

Proveravawe cele godine To {to su funkcioneri na po~etku godine podneli izve{taj o imovini ne zna~i i kraj pri~e, jer Agencija po zakonu ima obavezu da tokom cele godine proverava ta~nost i potpunost podataka. Ona zarad provere ima pravo da zatra`i od nadle`nih organa da pribave podatke od finanijskih organizacija, privrednih dru{tava i drugih lica i tako utvrdi da li se imovina uve}ala. Ako se utvrdi nesaglasnost izme|u podataka iz imovinske karte i stvarnog stawa ili nesklad izme|u uve}ane vrednosti imovine funkcionera i wegovih zakonitih i prijavqenih prihoda, Agencija utvr|uje razloge i o tome obave{tava organ u kome je postavqen ili izabran. ni. Kada se podvu~e crta ispod spiska 700 politi~ara, do|e se do ~iwenice da je danas u Srbiji predsednik Tadi} bez igde i~ega, da je premijer Mirko Cvetkovi} neka sredwa klasa, dok je najbogatiji ministar Bo`idar \eli}, koji je, ruku na srce, u Srbiju do{ao punog nov~anika 2001. Najbogatiji me|u poslanicima su Nenad Popovi} iz DSS-a i Aleksandar

ta agencija proveriti. Me|utim, uz prijavu, gra|ani moraju dostaviti i dokaze, pa je te{ko o~ekivati da }e obi~nim smrtnicima biti dostupne informacije koje bi se mogle uzeti kao relevatna ~itenica da neki politi~ar ima vi{e para ili nekretnina nego {to je objavqeno. S druge strane, va`no je napomenuti da prema Zakonu u imovinskoj karti nisu une-

prijave imovinu ili namerno daju la`ne podatke Zakon predvi|a zatvorske kazne od {est meseci do pet godina, a onom ko bude osu|en automatski prestaje javna funkcija i zabrawuje mu se obavqawe nove u narednih deset godina. Ako neko, pak, zakasni sa predajom podataka, slede prekr{ajne kazne koje mogu biti od 10.000 do milion dinara. Q. Male{evi}

RADNA TELA REPUBLI^KOG PARLAMENTA PRED REFORMOM

SRBIJA I EU

Savet ministara spoqnih poslova Evropske unije done}e danas u Luksemburgu odluku da nacionalni parlamenti dr`ava ~lanica EU po~nu proceduru ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom, ali sem rasprave u Savetu, srpski zahtev za status kandidata }e ostati u fioci. U nacrtu zakqu~aka za Savet ministara koje je pripremilo {pansko predsedni{tvo EU, u koji su „Dnevnik“ i „WAZ EUobserver” imali ekskluzivni uvid, navodi se odluka o po~etku ratifikacije, ali nema re~i o srpskoj aplikaciji za ~lanstvo u EU. „Pozivaju}i se na zakqu~ke Saveta ministara od 29. aprila 2008. i 8. decembra 2009. godine, ministri su se slo`ili da podne-

Vlahovi} iz DS-a, dok je najbogatiji lider Velimir Ili} iz NS-a. Dok Agencija ne obradi imovinske karte i ostalih politi~ara, a ima ih preko 14.000, gra|ani, koji imaju dokaze o tome da neki funkcioner ~ija je imovinska karata obelodawena poseduje i ne{to vi{e od onoga {to je navedeno, mogu da podnesu prijavu koju }e

ma SNS Nikola Selakovi} na konferenciji za novinare kazao je da takvi akti mogu biti samo na dobrobit svih gra|ana Srbije, ali da je “nepoznanica {ta vlast daqe radi na putu EU integracija”.”SNS pita aktuelnu vlast, koja EU integracije predstavqa kao najve}i uspeh, da li je u skladu sa tim integracijama korupcija, sve ve}i broj nezaposlenih gra|ana Srbije, a sve ve}i broj korisnika narodnih kuhiwa...”, upitao je Selakovi}. Wegov strana~ki kolega Marko \uri} ocenio je da je sve {to je “dosada{wa vlast pokazala u odnosu prema EU integracijama samo pretvarawe, jer pravi odnos ne le`i u retorici, ve} u delima”. “SNS smatra da aktuelna vlada, osim {to je socijalno neodgovorna, usporava put Srbije ka EU”.

Delevi} i \eli}: Nade u Bramerca i Holandiju Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi} o~ekuje da }e izve{taj glavnog ha{kog tu`ioca obezbediti saglasnost ministara EU za po~etak ratifikacije. “Znaju}i napore u ciqu hap{ewa preostale dvojice ha{kih optu`enika verujem da }e izve{taj Ser`a Bramerca biti takav da omogu}i po~etak ratifikacije SSP-a”, rekla je Delevi} za Tanjug. Sli~no o~ekivawe ima i vicepremijer Bo`idar \eli}, koji se, posle susreta s politi~kim direktorom ministarstva spoqnih poslova Holandije, zemqe koja se ranije protivila ratifikaciji, nada povoqnom ishodu.

Ministri }e polagati ra~une odborima Novi Poslovnik srpskog parlamenta trebalo bi da bude usvojen do 23. juna, kako su parlamentarci sami sebi dali u zadatak po slovu Zakona o narodnoj skup{tini. Nakon {to bude izglasan, u parlamentu bi trebalo da postoji mawe odbora, ali sa vi{e ovla{}ewa i efikasnosti. Nasuprot sada{wih 30, prema najavi {efa radne grupe za izradu Poslovnika Bo{ka Risti}a, srpski parlament ima}e 18 odbora. Jedna od planiranih novina je i ta da bi svaki ministar iz Vlade tromese~no podnosio resornom odboru izve{taj o svom radu. Isto tako, zakonski predlozi prethodno bi detaqno bili pretresani na odborima, a samo sporna pitawa na plenarnom zasedawu. Skup{tinski odbori su u ovom trenutku marginalizovani, neretko se de{avaju situacije poput one na posledwem zasedawu, da je Velimir Ili} kao predsednik Odbora sa saobra}aj i veze zakazao sednicu za 14 ~asova, a da je parlament pola sata ranije okon~ao na~elnu raspravu o predlogu zakona o elektronskim komunikacijama, bez mi{qewa resornog radnog tela. ^ak postoje i odbori, poput onog za privredne reforme koji se nije sastao ni konstituisao, iako od devet ~lanova, pet ima vlast, a samim tim i ve}inu za izbor predsednika. Politi~ke razlike me|u ~lanovima imaju velikog udela u blokadi odbora, naro~ito ako je na wegovom ~elu predstavnik opozicije, pa je ~esto i vlast u prilici da svojim bojkotom „minira“ neke ta~ke dnevnog reda. Pa tako retko zaseda Odbor za KiM, na ~ijem ~elu je radikal Qubomir Kragovi}, a sa ~elnog mesta Odbora za odbranu i bezbednost smewen je {ef kluba SRS Dragan Todorovi}, uz obrazlo`ewe da je odbor zloupotrebqavao za strana~ku promociju. Problem da sastavi kvorum ima i Odbor za lokalnu samou-

pravu na ~ijem ~elu je Jovan Palali} iz DSS-a. Tokom pro{le godine odbori su odr`ali 391 sednicu, ali tre}ina od ovog broja odr`ala su samo ~etiri odbora: Zakonodavni 41, ~iji je predsednik Vlatko Ratkovi} (DS), Odbor za finansije 36 na ~elu sa Zoranom Krasi}em (SRS), Administrativni odbor 26, koji vodi Nenad Konstantivoni} (DS) i Odbor za pravosu|e i upravu 25, kojim predsedava Bo{ko Risti}(DS). U prvom kvartalu ove godine od

gionalni razvoj i privatizaciju, odbori za energetiku i gra|evinarstvo… O~ekuje se i uvo|ewe odbora za planirawe skup{tinskog buxeta, koji bi zajedno sa ministarstvom finansija, brinuo o „kasi“ parlamenta. „Reformu“ ~eka i izbor predsednika Odbora za bezbednost, koga sada vodi zamenik Du{an Bajatovi} (SPS). Kako sada stvari stoje, bi}e oformqen odbor za odbranu i unutra{we poslove i komisija za kontrolu slu`bi bezbednosti. LDP predla`e uvo|e-

103 odr`ane sednice najvi{e je zasedao Zakonodavni odbor – 13 puta. Iako je po broju sednica najefikasniji, po kuloarima parlamenta ipak su kru`ile pri~e da se planira wegovo ukidawe, {to Ratkovi} demantuje u izjavi za na{ listi. - Sve je to jo{ radna vezija. U igri su tri varijante: da ostane u sada{woj formi, da dobije malo druga~ije nadle`nosti, ili da se integri{e i parlament dobije Odbor za ustavna pitawa i zakonodavstvo - obja{wava Ratkovi}. Postoje jo{ neke varijante „integracija“. Razmi{qa se o spajawu u jedan odbora za rad i socijalna pitawa i za siroma{tvo, odbori za ekonomiju i re-

we novog tela – Odbora za pra}ewe procesa stabilizacije i pridru`ivawa. Zamerke iz ove stranke sti`u i na predlog vlasti da se ukine Odbor za ekologiju, koji trenutno vodi lider LDP ^edomir Jovanovi}. U vladaju}oj koaliciji smatraju da za{tita `ivotne sredine treba da bude zajedno sa zdravstvom, dok Judita Popovi} (LDP) upozorava da je to besmisleno po{to je ekologija me|u najzna~ajnijim segmentima koje treba da uskladimo sa standardima EU. Nakon {to bude usvojen novi Poslovnik, bi}e izabrani novi ~lanovi i predsednici svih skup{tinskih odbora. S. Stankovi}

Uhap{en lider „Samoopredeqewa” Lider pokreta “Samoopredeqewe” Aqbin Kurti uhap{en je u Pri{tini, potvrdila je kosovska policija. Kurtija o~ekuje su|ewe zbog demonstracija koje je pokret “Samoopredeqewe” organizovao 10. februara 2007. godine u Pri{tini. Tada su ubijena

dvojica demonstranata, a 80 qudi povre|eno u intervenciji rumunske policijske jedinice koja je delovala u okviru snaga UNMIK-a, javila je albanska agencija Ata. Kurti je optu`en da je organizovao demonstracije koje su kasnije prerasle u nasiqe.


DA LI ]E BITI JO[ NOVINA U SASTAVU VLADE VOJVODINE

Kod Pajti}a nova lica G17 plus? Ukoliko se realizuju ambicije novog rukovodstva Pokrajinskog odbora G17 plus, moglo bi do}i do novih kadrovskih promena u Vladi Vojvodine. Naime, po saznawima na{eg lista, u toj stranci postoji ideja da novi {ef vojvo|anskog odbora Tomislav Stanti}, koji je tre-

slu~aju, ona bi morala da podnese ostavku, s obzirom na to da je “u nadle`nosti” G17 plus jo{ samo resor me|uregionalne saradwe koji vodi Boris Barjatarovi}, ina~e i potpredsednik u vladi APV. Barjaktarovi} je, podsetimo, bio i protivkandidat Stanti}u na unutarstrana~-

Sti`e li dr`avni sekretar u pokrajinsku vladu

nutno sekretar u Ministarstvu zdravqa, u|e u tim Bojana Pajti}a i to na ~elo resora za lokalnu samoupravu koji vodi wegova strana~ka koleginica Jadranka Beqan Balaban. U tom

kim izborima pre ne{to vi{e od mesec dana. Po nezvani~nim informacijama, ova ideja jo{ nije ozvani~ena po{to za to ne postoji saglasnost unutar te stranke u

Vojvodini, koja je ina~e posledpovodom, odgovoreno je da wih godinu dana u tragawu za dosad o tome nije bilo zvani~“novim idenetitetom”, po{to je nih ragovora unutar stranke ni nakon ostavke Ivane Duli} unutar vladaju}e koalicije, uz Markovi} na mesto predsednice opasku da }e se u budu}nosti vipromeweno nekoliko ~elnika deti da li }e se ne{to de{avatog ogranka. Naime, aktuelni ti u tom pogledu. potpredsednik Skup{tine VojNa ova unutarstrana~ka prevodine Branimir Mitrovi} na virawa u G17 plus i wihov odstrana~koj poziciji zadr`ao se raz na kadrovsku kombinatorisvega {est meseku u Banovini, ci, a isto toliko me|utim, nevoqna mestu v.d. ko gledaju koaliU G17 plus postoji predsednika PO cioni partneri, ideja da novi {ef G17 plus ostao je a posebno demoGoran Kauri}, vojvo|anskog odbora krate koji su stoina~e zamenik `er koalicije. Tomislav Stanti}, gradona~elnika Nakon iznenadne sada sekretar u Zrewanina. Na ostavke Tama{a Ministarstvu posledwoj izborKorheca na ~elnu noj skup{tini funkciju u Sezdravqa, u|e ~elnu poziciju kretarijatu za u Pajti}ev tim osvojio je Tomiupravu, propise i slav Stanti}. nacionalne zaU G17 plus ne jednice, u vlada`ele da potvrde informacije ju}oj koaliciji nisu ba{ skloda spremaju kadrovske izmene u ni novim talasawima u vojvoBanovini. Me|utim, oni te na|anskoj Vladi. Zvani~nici u vode nisu nikad ni demantovaBanovini ne kriju da su im poli. Naprotiv, i novi {ef znate namere partnera iz G17 Stanti} izjavio je nedugo po plus, ali ne `ele zvani~no da izboru na tu poziciju da o tom ih komentari{u. Veruju ipak da pitawu najpre mora da se po}e na ovonedeqnoj sednici stigne dogovor unutar stranke. Skup{tine Vojvodine izbor noAli, i na pro{lonedeqnoj konvog sekretara za upravu biti i ferenciji za novinare na dijedina kadrovska promena u rektno novinarsko pitawe tim Vladi. B. D. Savi}

POKRAJINA PRENELA UPRAVQA^KA PRAVA NAD ODMARALI[TEM U IGALU NA PRIVREDNU KOMORU VOJVODINE

Na letovawe s „Panonijom PKV” doo

Pokrajinska vlada prenela je Naime, odmarali{e ima stari Vlada Vojvodine nas je zadu`ila upravqa~ka prava nad odmarai novoizgra|eni deo, kao i objeza izna|emo pravni i ekonomski li{tem “Vojvodina” u Igalu na kat “Bife-terasa” na obali. Poprimeren oblik organizovawa preduze}e “Panonija PKV” doo krajina je u starom delu koriodmarali{ta. Novom organizasa sedi{tem u Novom Sadu, koje snik 20 soba, a u novom - dva cijom skinuli smo jednog buxetje krajem aprila osnovala Priapartmana i jedne sobe. Isto toskog korisnika, ~iji teku}i rasvredna komora Vojvodine. Direktor Uprave za op{te i zajedni~ke poslove pokrajinskih organa Marko Radosavqevi}, koja se do sada starala o tom odmarali{tu na crnogorskoj obali, ka`e da time vlasni~ki odnosi nisu promeweni. Zbog toga, po wegovim re~ima, nije bila potrebna saglasnost Republike, koja je po zakonu vlasnik imovine koju ina~e Pokrajina koristi. - Napravqen je osniva~ki akt po kome smo mi uneli 50 odsto, a PKV kao dosada{wi sufinansijer tako|e 50 odsto, pa i dobit, odnosno eventualni gubitak, delimo. Imovinska prava Uvlasni~ke odnose se nije diralo, ka`u nadle`ni su ostala netaknuta – ka`e Radosavqevi}. liko, u starom i novom delu, imahodi su pro{le godine bili 39 U vlasni~ke odnose se nije dila je i ima sada PKV, obja{wava miliona dinara, od ~ega je na ralo i to je, dodaje on, va`no isdirektor. U odmarali{tu je jo{ plate radnika odlazilo 13,3 mita}i i zbog ostalih 18 vlasnika 69 soba ~iji su vlasnici, dodaje liona, oko 11 miliona za hranu, odmarali{ta koji udela imaju on, pomenuti u~esnici u izgradpi}e, hemijska sredstva itd. Sakao sufinansijeri novog dela wi novog dela odmarali{ta. da tih tro{kova ne}e biti, a pezgrade, a me|u wima su La far`, - Kada je razmatrala Izve{taj toro radnika, koji su bili u DDOR, Inteza banka... o radu odmarali{ta za 2009, stalnom radnom odnosu kod nas,

pre{li su u novoosnovano privredno dru{tvo – navodi Radosavqevi}. Odmarali{te je lane poslovalo sa dobitkom od oko ~etiri miliona dinara. U odnosu na 2008. dobit je skoro udvostru~ena. Me|utim, Radosavqevi} ka`e da je zabele`en pad iskori{}enosti kapaciteta sme{taja, koji je sa 82 procenta od pre dve godine pao na 72. Sem toga, razlog za prenos upravqa~ih prava, po wegovim re~ima, le`i i u tome {to Pokrajina niti mo`e niti te`i tome da bude privrednik. Namera je da se buxet, dodaje, rastereti i da pojedini korisnici sami donose prihode. Ina~e, zaposleni u pokrajinskim organima i PKV ove godine mo}i }e na letovawe u odmarali{te u Igalo po povoqnijoj ceni nego 2008. i 2009. Sme{taj na bazi polupansiona (doru~ak, ve~era) ovog leta ko{ta 20 evra dnevno, dok je pro{le i pretpro{le godine iznosio 23, odnosno 21,5 evra. Za v.d direktora preduze}a “Panonija PKV” postavqen je Radovan Krnajski - Lazarev, zamenik generalnog sekretara Privredne komore Vojvodine. S. Nikoli}

REKLI SU

Bati}: Stop tajnom prislu{kivawu

Korhec: Ma|arska }e pomo}i Srbiji

Poslanik Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati} ocenio je ju~e da je predlog zakona o elektronskim komunikacijama u suprotnosti sa evropskim normama i Ustavom Srbije, zbog ~ega ga treba povu}i iz procedure. "Predlog zakona o elektronskim komunikacijama suprotan je stavovima Saveta Evrope, Evropske unije i u koliziji sa Ustavom Srbije pa zato predla`em da se odmah povu~e iz procedure", navodi se u pisanoj Bati}evoj izjavi dostavqenoj medijima. On je ocenio da nas "ovaj zakon vra}a u tamni vilajet tajnih slu`bi i jednoumqa" i postavio pitawe "kako to tajna slu`ba bez postupka i sudske procedure mo`e da prislu{kuje qude". Bati} je dodao da o~ekuje da vlada odmah povu~e ovaj predlog koji je "mimo svih standarda, ali i zdravog razuma".

Ma|arska je i do sada bila me|u najja~im saveznicima Srbije na putu evropskih integracija, ali moramo biti svesni da je najve}a prepreka u samoj Srbiji, izjavio je za Radio Slobodna Evropa profesor fakulteta Tama{ Korhec, jedan od favorita za prvog ~oveka Nacionalnog saveta Ma|ara. On je podsetio da je Ma|arska ponudila svakome ~oveku koji je imao svog pretka s ma|arskim dr`avqanstvom, mogu}nost naturalizacije, sticawe ma|arskog dr`avqanstva, bez odricawa sada{weg, bez useqavawa u Ma|arsku. "Ogroman broj qudi na ovim prostorima, i {to se ti~e Vojvodine i {to se ti~e Erdeqa i ostalih delova Karpatskog bazena, koji su bili delovi istorijske Ma|arske, dobijaju mogu}nost da steknu ma|arsko dr`avqanstvo, ukoliko znaju ma|arski jezik", dodao je on.

ponedeqak14.jun2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

INTERVJU BRANKO RU@I], [EF POSLANI^KOG KLUBA SPS–JS

Nema hajke na medije Doma}a javnost je naprasto izbombardovana temama koje se otvaraju iz ~asa u ~as, tajkunski patriotizam, nepristojno bogati, mediji koji preuzimaju izvr{nu vlast, i ne izve{tavaju sa puno istine... [ta se zapravo de{ava, posebno kada mnoge teme otvori {ef dr`ave i predsednik DS-a Boris Tadi} i kako ih tuma~e socijalisti, strate{ki partneri demokrata, za „Dnevnik“ neke odgovore daje {ef poslani~kog kluba SPS u Skup{tini Srbije Branko Ru`i}. z [ta zna~i izjava Tadi}a da su mediji preuzeli izvr{nu vlast? Da li vlast u nedostatku adekvatnih odgovora na krizu tra`i krivca u medijima? - Mediji nikada ne mogu biti krivci, a s druge strane oni su i Ustavom i zakonom obavezni da objektivno informi{u javnost, a ne da formiraju javno mwewe. I u tom smislu mislim da je istina negde izme|u, ali u svakom slu~aju dr`ava ima svoju sudsku, izvr{nu i zakonodavnu vlast koja je jasno definisana. Bitan segment u svakom dru{tvu su mediji koji mogu da uti~u na dru{tvene procese, ali nikako ne mogu biti u poziciji da imaju izvr{nu funkciju dr`ave. Mediji, naravno, da treba da povedu ra~una da imaju objektivisti~ki pristup realnosti i dru{tvenim procesima, a s druge strane Vlada, parlament, pravosu|e, moraju da rade svoj posao u skladu sa Ustavom. z Nije li ovo neka hajka na medije? - Pre svega, ne bih rekao da je to hajka na medije i da se to mora shvatiti u jednom prenesenom zna~ewu i mislim da to uop{te nije bila intencija predsednika. Oni koji nisu zadovoqni izve{tavawem medija ili ukoliko smatraju da na manipulativni na~in poku{avaju da formiraju javno mwewe imaju pravo da u skladu sa Zakonom pokrenu i odre|ene procese koji su predvi|eni. z Druga tema su nepristojno bogati qudi u Srbiji. Lider JS Dragan Markovi} Palma je rekao da treba krenuti od politi~ara koji se nisu ni~im drugim bavili do politikom, nisu pla}ali ni porez, a stekli su bogatstvo. - Mislim da smo mi 90-tih godina i 2000, 2001. i 2002, kada su obavqene pqa~ka{ke privatizacije, i socijalno i ekonomski neopravdane, pro`iveli jedan period koji se mo`e nazvati tranzicionim. Taj period nosi sobom dosta poslovawa u nekoj sivoj zoni i to se nije desilo samo u Srbiji. Pritom smo imali specifikum i ratna okru`ewa, {to je jo{ vi{e olak{avalo toj sivoj zoni da do|e, onako, na jedan ~udan na~in do kapitala. Smatram da je izgradwom demokratskih institucija dr`ava stala na noge i da sve ono {to je ura|eno u skladu sa zakonom ne mo`e biti

predmet revizije, ali mo`e da se sagleda mogu}nost da svi oni koji ose}aju taj ekonomski patriotizam, ako ga uop{te ose}aju, ponude projekte koji su od strate{ke va`nosti za dr`avu. z [to se to ovde nije uradilo na isti na~in kao {to je uradio Vladimir Putin tajkunima u Rusiji i da li je ova pri~a kod nas politi~ki marketing ili prebogati zaista treba ne{to i da u~ine?

- Smatram da je Srbija daleko od Ruske Federacije i predsedni~kog sistema koji tamo egzistira. Ne bih rekao da je ovo politi~ki marketing, ve} legitimni apel predsednika Republike koji ose}a dru{tvenu odgovornost i odgovornost prema gra|anima za ono {to se u dr`avi de{ava. To je samo apel, koji ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo: niko ne mo`e u skladu sa zakonom i Ustavom da uradi vi{e nego {to je na{im zakonodavstvom propisano. Dakle, ovo je apel koji bi shodno moralu i etici tih koji su do{li do basnoslovnih materijalnih dobara mogao da ih opredeli da uti~u, ukqu~e se, investiraju ili doniraju u neke projekte. To je naravno plod wihove slobodne voqe. z Sele li mo`da ti bogati kapital van Srbije? - Kapital je dimenzija koja nema rodno mesto i mo`e svuda da fluktuira, da se kre}e... a va`no je gde se taj kapital oplo|uje, gde se pravi dodatna vrednost, profit i gde se pla}aju porezi. Standardi u Evropi propisuju jasno mogu}nost da mo`ete da imate i of-{or kompanije, da kapital iselite. To je opet stvar onih koji kapital imaju... z Ili zbog toga {to su prozvani? - Ne smatram da prozivawem mo`ete da ugrozite nekoga. Ponavqam da ovo nije Ruska Federacija, ne mo`ete nekome da tako preko no}i oduzmete kapital i to nije u skladu sa demokratskim principima. z Ho}e li se patriotizam tajkuna zavr{iti kupovinom platana za Beograd? - Ima mnogo va`nijih pitawa od platana i to je bila pri~a koja je u pozadini imala politi~ki marketing jedne ili dve stranke koje su `elele da prikupe neki poen. Dragan Milivojevi}

BA^KA PALANKA

SNS se zbog mandata `ali Upravnom sudu Jo{ 31. maja petoro biv{ih odbornika Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka podnelo je zahtev Op{tinskoj izbornoj komisiji i predsedniku ovda{weg parlamenta, a tra`e da im se vrate mandati koji su im svojevremeno oduzeti na osnovu blanko potpisane ostavke. Osnov za podno{ewe zahteva je odluka Ustavnog suda Srbije. - Od pet biv{ih odbornika SRS, u redove SNS pri{lo je troje, a koliko znam, svi oni su uputili `albu Upravnom sudu, jer o~igledno je da im u Ba~koj Palanci mandati ne}e biti vra}eni – ka`e Aledsandar \edovac, predsednik op{tinskog odbora SNS. – Imam saznawa da svoj mandat potra`uje i jedan od biv{ih odbornika DS kome je, tako|e uzet po osnovu blanko ostavke.

Odbornici DS, SPS-PUPSPSS i G17 plus, wih 19 od 42 koliko broji lokalni parlament, jo{ 2. juna podnelo je zahtev za sazivawe vanredne sednice Skup{tine. Predlo`eno je da se na dnevnom redu na|e odlu~ivawe po zahtevima za izmenu Re{ewa o utvr|ivawu prestanka mandata odbornika Antala Turija, Mirjane Pejak, Borka Manojlovi}a, Nikole Vukovi}a i Gligorija In|i}a. Predsednik Skup{tine Mirosolav Rodi}, na toj funkciji je od 15. maja, kada je formirana nova skup{tinska ve}ina (SRS, DSS, Nova slova~ka stranka sa 23 odbornika), zakazao je redovnu sednicu za 16. jun, a na dnevnom redu na}i }e se i pomenuti zahtevi biv{ih i mo`da budu}ih odbornika. M. Suyum


4

EKONOMIJA

ponedeqak14.jun2010.

RASTE DEFICIT BUYETA

PROPALA PRODAJA FABRIKE „UDARNIK”

^araparu niko ne}e

Za zrewaninsku Fabriku ~arapa “Udarnik” definitivno nema zainteresovanih kupaca. Niko nije izrazio spremnost da

izdvoji 400 miliona dinara, koliko je iznosila po~etna cena na ovonedeqnom javnom nadmetawu u organizaciji Agencije za privatizaciju - Centra za spro-

liko navrata poku{ala da na|e kupca, ali bezuspe{no. Pre odluke ministarstva, poverioci „Udarnika“ nisu predlagali bankrot, niti je iko od wih do kraja zakonskog roka predlo`io reorganizaciju kao mogu}i na~in izlaska ~arapare iz krize. Sada se spomiwu dva mogu}a scenarija kako bi bili namireni poverioci “Udarnika” – ili da se imovina ste~ajnog du`nika proda u delovima ili da po~etna cena na narednom javnom nadmetawu bude smawena. Ve} dugo nije bilo nikakvih zvani~nih vesti iz ove fabrike. Poznato je da su je potresale krize u rukovode}oj strukturi, jedno vreme ovde ~ak nije bilo

Bajata tehnologija Osnovni problem u zrewaninskoj ~arapari je zastarela tehnologija u koju nije ulagano decenijama. Da je „Udarnik“ i prodat na nekoj od javnih aukcija, potencijalni gazda bi se suo~io sa vi{kom radnika, s obzirom da u fabrici ~arapa na jednoj istoj operaciji radi sedam qudi, a u nekoj italijanskoj firmi, recimo, samo jedna osoba. vo|ewe ste~ajnih postupaka, i tako postane gazda imovine nekada{weg uzora tekstilne bran{e u biv{oj Jugoslaviji. I pre nego {to je odlukom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja automatski uveden ste~aj u „Udarnik“, posle detaqne ekonomske analize da fabrika nema perspektivu za daqe poslovawe, ~arapara je u neko-

ni direktora, a posle automatskog uvo|ewa ste~aja rasformirani su svi organi upravqawa, pa je brigu nad “Udarnikom” preuzeo poverenik Centra za ste~ajeve. Radnici su posle nekoliko neuspe{nih poku{aja da se firma proda na aukciji prihvatili socijalni program i dobili otpremnine od oko 5.000 evra. @. B.

Odgovor Vojinu \or|evi}u Iznena|eni smo reagovawem gospodina Vojina \or|evi}a na na{ tekst „Neznawe tajkuna ili znawe me{etara“ (Gde je potonula imperija bra}e \or|evi}?), koji je u „Dnevniku“ objavqen 29. aprila. Najpre zbog toga {to su podaci iz teksta deo evidencije nadle`nih dr`avnih slu`bi, te su zbog toga, bar s na{e strane, nesumwivi. Zamera nam se {to smo u tekstu koristili izraz „imperija“. Imperija je ne{to veliko, sna`no i mo}no. Ne znamo za{to to smeta ~oveku koji je, u jednom momentu, u svojim rukama imao bar pet od 20 najve}ih srpskih brendova i koji je plenio svojom marketin{kom invencijom? Trgovinski sud u Subotici je 24. aprila oglasio po~etak ste~ajnog postupka u brojnim preduze}ima iz poslovnog sistema gospodina \or|evi}a. Nismo ulazili u razloge, niti smo dovodili u sumwu vrednost neizmirenih dugova, {to nam se sada zamera. Ali, ako su ta~ni podaci iz Planova reorganizacije, koje je inicirao sam gospodin \or|evi}, onda su neizmirene obaveze samo dva kolektiva („Premijum likvid“ i „Podrum Pali}“), daleko ve}e od sume koju smo mi pomenuli. ^ak i kad se ostave po strani ~udna interna potra`ivawa i dugovawa, sam

poreski dug, dug prema dr`avi, znatno je ve}i od brojke iz na{eg teksta. Da li smo lo{e procenili du`ni~ku sposobnost wegovih firmi? Osvrnu}emo se samo na jedan detaq. Plan reorganizacije „Premijun likvida“ pokazuje da je u nekoliko navrata ukwi`eno zalo`no pravo na samo jednoj nekretnini - Odmarali{tu i hotelu s wivom u Mionici. Vrednost tih zaloga vi{estruko prevazilazi vrednost hipoteke. ^ak i laici znaju da vrednost hipoteke treba da prevazilazi vrednost duga. Nijednom re~ju nismo opisivali kvalitet rada i poslovni uspeh Vojinovog brata @ivojina \or|evi}a. Ali, ako nam se ve} zamera da smo to uradili, onda preporu~ujemo da se pogledaju podaci Centra za bonitet NBS, gde se mo`e videti kolika je visina blokade dva najva`nijih wegova preduze}a. To nikako nisu brojke koje se mogu ignorisati. Ne pomiwemo iznose, oni su poznati gospodinu \or|evi}u i dostupni su javnosti. Da smo to uradili doveli bi u sumwu na{u iskrenu `eqa za uspeh gospodina \or|evi}a i oporavak wegovih brojnih preduze}a. Kako onih u ste~aju, tako i onih koja su, za sada, uspela da izbegnu zlu sudbinu. Redakcija

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,393

103,463

105,842

101,083

Australija

dolar

1

70,6427

72,0844

73,7423

70,4265

Kanada

dolar

1

81,011

82,6643

84,5656

80,763

Danska

kruna

1

13,625

13,9031

14,2229

13,5833

Norve{ka

kruna

1

12,8886

13,1516

13,4541

12,8491

[vedska

kruna

1

10,5826

10,7986

11,047

10,5502

[vajcarska

franak

1

73,1448

74,6376

76,3543

72,9209

V. Britanija

funta

1

123,2

125,714

128,606

122,823

SAD

dolar

1

83,6718

85,3794

87,3431

83,4157

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 6. 2010. godine

DNEVNIK

Rupa u dr`avnoj kasi 45 milijardi U prvih pet meseci ove godine deficit buxeta Srbije bio je 45,36 milijardi dinara, po{to su prihodi bili 248,15 milijardi dinara, a rashodi 293,51 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Najve}i prihod u prvih pet meseci ostvaren je od poreza na dodatu vrednost - ukupno 122,97 milijardi, a zatim od akciza 44,31 milijardi i poreza na doho-

dak gra|ana - 28,7 milijardi dinara. Prihod od carina bio je 16,74 milijardi, a od poreza na dobit preduze}a 14,42 milijardi, ostali poreski prihodi bili su 4,82 milijarde, a neporeski prihodi oko 16,18 milijardi dinara. Najve}i rashod buxeta u prvih pet meseci bili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa - 109,38 milijardi

dinara, a zatim rashodi za zaposlene - 75,09 milijardi dinara. Socijalna za{tita iz buxeta bila je 33,42 milijardi, transferi ostalim nivoima vlasti - 23,16 milijardi, rashodi za kupovinu robe i usluga - 14,57 milijardi dinara, subvencije - 14,07 milijardi dinara, a rashodi po osnovu otplate kamata 11,06 milijardi dinara. Kapitalni izdaci u prvih pet meseci bili su 3,08 mili-

jardi dinara. Primawa buxeta u maju bila su 52,32 milijarde dinara, {to je oko 756 miliona vi{e nego u aprilu, a izdaci su bili 63,53 milijardi dinara, {to je oko 620 miliona mawe nego u prethodnom mesecu. Zakonom o buxetu za 2010. godinu predvi|en je deficit od ukupno 102,2 milijarde dinara, odnosno prihodi od 660,7 milijardi dinara i rashodi od 762,9 milijardi dinara.

DA LI JE POSLE TELEKOMA NA REDU PRODAJA ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Para nemamo, a EPS jo{ ne damo? U Srbiji, posebno u vreme krize i te{ke ekonomske situacije, sve vi{e se pri~a o hitnoj prodaji i restrukturirawu javnih preduze}a. Posao koji, hteli ili ne, moramo da uradimo i koji nam preporu~uje i MMF. Uspeli smo Rusima da prodamo NIS, ovih dana aktuelna je pri~a o prodaji Telekoma, a uvek zanimqiva tema je i mogu}nost prodaje Elektroprivrede Srbije. Oko na~ina i mogu}nosti prodaje EPS-a sukobqena su dva mi{qewa, jedno je da se ova kompanija mora prodati, dok se drugi zala`u da „nacionalno blago” ostane u rukama dr`ave. Nije tajna da se u samom EPS-u zala`u za dokapitalizaciju, kroz strate{ke projekte i izgardwu novih objekata. - Privatizacija nije tabu tema u Elektroprivredi Srbije – rekao je novinarima generalni direktor EPS-a Dragomir Markovi}. - U neku vrstu privatizacije mi idemo 1. januara 2011. godine, podelom 15 odsto besplatnih akcija gra|anima. Zvani~ni stav na{e politike, bar prema izjavama predsednika dr`ave Borisa Tadi}a i premijera Mirka Cvetkovi}a, je da se ne}e i}i u privatizaciju Elektroprivrede Srbije, bar do 2015. godine. Jo{ jednom isti~em da

privatizacija EPS-a zavisi, pre svega, od politi~kog stava vlasnika kompanije, odnosno dr`ave Srbije. Markovi} je istakao i da u strategiji i planovima kompa-

dva osnovna modela privatizacije, jedan je prodaja odre|enog procenta, a drugi je dokapitalizacija. - Dr`avi, kao vlasniku, odgovara prodaja, po{to puni buxet,

Ki~ma Srbije Predsednik Tadi} je istakao da nikada ne}e predlo`iti privatizaciju Elektroprivrede Srbije i gasne privrede. - Postoje privatizacije koje kao predsednik Srbije nikada ne}u predlo`iti. To je privatizacija EPS-a, koja je ki~ma na{e ekonomije i mi bismo taj nacionalni resurs morali da zadr`imo za dr`avu. Tako|e i gasnu privredu - rekao je Tadi}. nije nije predvi|ena privatizacija.On obja{wava da, kao i za svaku kompaniju u svetu koja je u dr`avnom vlasni{tvu, postoje

a kompaniji odgovara dokapitalizacija, jer na taj na~in pove}ava wena vrednost, sti~u nova saznawa, a novac se ula`e u samu

kompaniju – ka`e Markovi}. – U praksi se naj~e{}e ta dva modela pribli`e jedan drugom i to se desilo u Crnoj Gori, od prodaje 40 odsto kompaniji A2A, polovina novca je uba~ena u buxet, a druga polovina se ula`e u razvoj i investicije Elektrodistribucije Crne Gore. Ocewuju}i mogu}nost da se prvo prodaju elektrodistributivna preduze}a iz sastava EPS-a, direktor Markovi} ka`e da to nije dobro re{ewe, mada je zakonski mogu}e. - Skoro sve zemqe u na{em okru`ewu su prodale distribucije i pokajale se. Sada imaju haos, jer se ne ula`e u razvoj i mre`u, po{to je osnovni motiv novog valsnika da {to pre vrati investiciju i napravi profit. Ja se nadam da ne}e biti prodavawa delova EPS-a, a ako ikada do|e do toga, ima smisla da to ide samo integralno, kao celina – naglasio je Markovi}. Ekonomista Jurij Bajec mi{qewa je da dr`ava ne sme da se odrekne svog kontrolnog paketa u Elektroprivredi Srbije i da vi{e niko ozbiqan ne govori o potpunoj prodaji. Bajec je napomenuo da to ne zna~i da ne treba da se odustane do zapo~ete transformacije te kompanije. A. Brzak

PREPORUKE MINISTRA TRGOVINE

Tajkune udariti porezom na of-{or prihode Srpskim biznismenima, koji na doma}em tr`i{tu posluju preko „of {or“ kompanija iz inostranstva, trebalo bi oporezovati prihode od dividendi kao deo koji ulazi u osnovicu za porez na dohodak gra|ana, izjavio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}. U komentaru na apel predsednika Republike Borisa Tadi}a da srpski tajkuni treba da poka`u ekonomski patriotizam i pla}aju porez u Srbiji, a ne u zemqama - „poreskim rajevima“, Milosavqevi} je Tawugu rekao da ipak ima prostora za promenu odre|enih doma}ih zakona, kako se ne bi sve prepu{talo

iznos zarade do koga se ne pla}a porez na li~na primawa i ta granica je pro{le godine iznosila oko 1,6 miliona dinara. Veliki broj najimu}nijih qudi u Srbiji ili uop{te nisu platili taj porez, zato {to su rezidenti nekih drugih dr`ava, ili najve}i deo li~nih primawa imaju kroz prihode od dividendi, odnosno od vlasni{tva. Prihodi od dividendi ne ulaze u li~na primawa i oporezovani su sa 10 odsto, podsetio je on. „Drugim re~ima, to zna~i da vlasnici velikog biznisa imaju ili male plate ili mo`da ne primaju platu, nego prakti~no primaju kroz dividendu ono {to wima pripada i na taj na~in ovu

Neki mo`da i poslu{aju Milosavqevi} je rekao da se on zala`e za ravnomernije raspore|ivawe poreskog tereta prema poreskoj snazi svakoga pojedinca. „To je ne{to {to je, posebno u vremenima krize i u vremenima borbe za o~uvawe `ivotnog standarda, izraz one iskonske qudske potrebe da poka`e solidarnost“, ukazao je Milosavqevi}. „Mislim da }e preporuku predsednika , oni na koje se ona odnosi - poslu{ati, verujem da }e neki od wih vratiti registraciju svojih firmi u Srbiju“, zakqu~io je ministar trgovine. voluntarizmu i ose}aju onih koji to treba da urade. Milosavqevi} je podsetio da se svake godine utvr|uje gorwi

obavezu poreza na li~na primawa ili u minimalnom iznosu pla}aju ili je ~ak ne pla}aju“, kazao je ministar trgovine.

Milosavqevi} je rekao da je konkretno wegov predlog da i prihodi od dividenti u|u u onaj oporezivi deo li~nih primawa, istovremeno izra`avaju}i ube|ewe da }e uvo|ewem tog na~ina oporezivawa republi~ki buxet biti puniji, a poreski teret ravnomernije raspore|en u zavisnosti od ekonomske snage poreskih obveznika. Na opasku da bi time bili nepravedno oporezovani mali akcionari i gra|ani koji su dobili besplatne akcije velikih javnih preduze}a, Milosavqevi} je objasnio da se danas prihod od

dividendi oporezuje sa 10 odsto, ali on ne ulazi u ukupna li~na primawa gra|ana, na godi{wem nivou. „Obi~ni gra|ani, mali vlasnici besplatnih akcija, naj~e{}e nemaju godi{wu zaradu ve}u od 1,6 miliona dinara, tako da se ovo ne bi odnosilo na wih, ve} na vlasnike velikih kompanija, na velike akcionare koji primaju stotine hiqada evra ili milione evra po osnovu vlasni{tva nad kompanijama ili akcijama kompanija i banaka“, pojasnio je ministar trgovine.


KANDIDAT ZA GUVERNERA DEJAN [O[KI]

Sudbina dinara u rukama privrede Predsednik Saveta Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} izjavio je da monetarna politika ne bi trebalo da u narednom periodu dozvoli ja~awe dinara prema evru, ukoliko ono nije pra}eno rastom produktivnosti, odnosno ukoliko ugro`ava konkurentnost doma}e privrede. [o{ki} je na predstavqawu "Kvartalnog monitora" ocenio da je proteklih dana do{lo do umerenog slabqewe dinara kao odraza konkurentnosti doma}e privrede i konkurentnosti Srbije kao investicione destinacije, na kojima bi, prema wegovim re~ima, treba-

lo jo{ poraditi kako bi se obezbedio ve}i priliv deviza. "Tako|e, treba imati u vidu, da zbog krize koja se de{ava u evrozoni, ~itav jugoistok Evrope je na izvestan na~in mawe atraktivan za ulagawa i to smawewe ili zadr{ka u dotoku investicija mora da se odrazi na devizne kurseve svih valuta u regionu", istakao je on. [o{ki} je istakao da slabqewe doma}e valute s jedne strane mo`e da omogu}i rast konkurentnosti doma}e privrede, tako da ona bude konkurentnija sa cenama na me|narodnom tr`i{tu, ali s druge strane ne sme se zaboraviti da promena deviznog kursa izaziva i ozbiqni problem kod du`nika koji su uzimali kredite u evrima. "Mislim da na tom problemu mora ozbiqno da se poradi u narednom periodu, i da se uz u~e{}e poslovnih banaka, predstavnika du`nika, dr`ave, NBS prona|e re{ewe koje }e obezbediti odr`ivost sistema kakav imamo", naveo je [o{ki}.

KAKVA JE BILA STRUKTURA PRIVREDNOG RASTA SRBIJE

Godine koje su presko~ile industriju [ta je primoralo Vladu Srbije da tako gromoglasno najavi odustajawe od dosada{weg privrednog modela i da apostrofira reindustrijalizaciju kao uslov bez koga nema oporavka nacionalne ekonomije? Razloge nije te{ko otkriti. Dr`avni buxet je od onog trenutka kada se globalna kriza prelila i na na{e tr`i{te stalno prenapregnut i neprestano se postavqa pitawe sanacije deficita, koji bi do kraja 2010. trebalo da dostigne 102,24 milijarde dinara (oko milijarde evra). Zastoj ekonomskih aktivnosti stalno preti sporijim puwewem dr`avnog prora~una i ta ~iwenica ne ostavqa bezbri`nim nikoga u ministarskom kabinetu. Po{to se dosada{wi model do sada, uglavnom, oslawao na unutra{wu tra`wu, koja je, zbog ~iwenice da se sve {to je imalo vrednost ve} privatizovalo, a i zbog pove}anog opreza stranog kapitala, postala mawe likvidna, onda se javio pad kowunkture i samim tim mawih dr`avnih prihoda. Kako je rekao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danijel Cvijeti}anin ono {to smo do sada praktikovali "pozajmi, privatizuj, prodaj" nije ni bio ekonomski model, zato se mora graditi ne{to {to }e garantovati trajan i odr`iv rast. Koliko je ono na ~emu je po~ivao privredni rast Srbije tokom ove decenije bilo tanko i te{ko odr`ivo govori sama struktura bruto doma}eg proizvoda. Srbija je od 2004. do 2008. godine imala stalne i prili~no visoke stope ekonomskog rasta. Vrhunac je dostignut 2004. kada smo postigli 8,3 posto,

najsporija, ali ipak prili~no dobra, bila je 2006. sa 5,2 posto, dok je petogodi{wi prosek bio zna~ajnih 6,3 procenta. Me|utim, studija "Model ravnote`e mora da se mewa", koju su sredinom pro{le godine ponudila ~etvorica ekonomista, koje je

predvodio Stojan Stamenkovi}, pokazala je koliko su bili veliki debalansi, koliko je taj rast zavisio od onoga {to nazivamo nematerijalnim dobrima i koliko je sve to bilo neodr`ivo. Vode}i srpski statisti~ar dr Miladin Kova~evi} izra~unao je da su tri sektora imala najve}i rast od 2000. do 2010. godine. To su bili saobra}aj, skladi{tewe i veze s prose~nom godi{wom stopom rasta od

{le godine ukupan pad prodaje na tr`i{tu bio oko 10 odsto. Mahot ukazuje da je i ove godine zadr`an rastu}i brend te da su na pravom putu da ostvare jo{ boqi rezultat i budu najve}a privara u Srbiji. Tome }e doprineti, nagala{ava on, i sada{wi porfolio brendova, koji je, u odnosu na zate~en, mnog druga~iji i boqi. Po wegovim re~ima, to je rezultat konstantnog po{tovawa visokih standarda proizvodwe i pravila "Hajnekena", a potvrda je i nagrada za kvalitet "pils

Fransoa Ksavije Mahota

Sirovine mahom iz Srbije Sirovne za proizvodwu piva u Ujediwene srpske pivare, najve}im delom su iz Srbije, ~ak oko 70 dosto, a po re~ima Fransoa Ksavije Mahota, kvalitet je~ma u Srbiji je odli~an. Po re~ima Mahota, sve sirovine koje zadovoqavaju internacionalne standarde kupuju se u Srbiji jer je to i pravilo kojeg se u "Hajnekenu" pridra`vaju - da se prioritet u proizvodwi daje lokalnim dobavqa~ima. likim problemima jer je pad na tr`i{tu bio veliki, a bio je i lo{ protfolio brendova - ka`e Mahot.

`i{tu imamo oko 14 odsto udela. To je, sigurno, dobar rezultat, posebno ako se ima u vidu da je pro-

Pivo se izvozi u niz zemaqa u okru`ewu Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Ma|arsku, ali i u Poqsku piva", kao i to da se internacionalno pivo "amstel", proizvodi u Srbiji. - U pivari u Novom Sadu specijalizovani smo za dva domena - proizvodwu piva vioske tehnologije kao {to je "amstel", te specijalizaciju proizvodwe za izvoz. Tako se iz ove pivare izvozi u niz zemaqa u okru`ewu - Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Ma|arsku, ali i neke druge zemqe, kao {to je Poqska, a na ovim proizvodima jasno se vidi da su proizvedeni u Srbiji ka`e Mahot. D. Mla|enovi}

Auto-industrija mami ulaga~e Od po~etka ove godine zabele`eno je vi{estruko ve}e interesovawe stranih investitora za ulagawe u Srbiju, u odnosu na pro{lu godinu, a najve}e interesovawe vlada za ulagawe u proizvodwu komponenti za automobilsku industriju, izjavio je Tanjug u savetnik u Agenciji za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) Aleksandar Miloradovi}. U posledwe vreme poja~ano je interesovawe za investicije u informacione i komunikacione tehnologije, uz ve} tradicionalno zanimawe za na{u poqoprivredu, sektor usluga

15,9 posto, trgovina koja je prose~no rasla za 14,6 procenata i bankarstvo sa prose~nih 9,3 posto. Dok su ti sektori 2001. godine u strukturi BDP u~estvovali sa mawe od 18 procenata, wihov udeo se 2008. popeo na ~ak 30 odsto. S druge strane,

Srbija mora izgraditi konkurentnu industriju, koja }e imati {ta da ponudi, s tim da ono {to budemo nudili mora da bude sposobno da izdr`i tr`i{nu utakmicu

„Hajneken�, a iz Novog Sada

- Na{e u~e{}e na tr`i{tu Srbije tada je iznosilo oko osam odsto, ali smo napredovali i sada na tr-

5

VESTI Odobreno 70.000 kredita Od po~etka primene programa subvencionisanih kredita za privredu i gra|ane za 2010. godinu, primqeno je 92.995 zahteva u vrednosti 1,33 milijarde evra, a odobreno je 72.447 kredita u vrednosti 849,72 miliona evra, pokazali su najnoviji podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.Primqeno je i 5.593 zahteva za subvencionisanu kupovinu automobila "fiat punto", a odobreno je 4.417 takvih kredita, u ukupnoj vrednosti od 30,9 miliona evra.

Gre{ke rodile bogata{e

UJEDIWENE SRPSKE PIVARE OSVAJAJU REGIONALNO TR@I[TE

Kompanija "Ujediwene srpske pivare" na srpskom tr`i{tu postoji dve godine, a po re~ima generalnog direktora Fransoa Ksavije Mahota, zahvaquju}i ulagawu i primeni visokih standarda u proizvodwi, postugnut je dobar rezultat i na planu kvaliteta, ali i udela na tr`i{tu. Mahot isti~e da je prioritet u radu u Srbiji zna~ajna promena pozicija u odnosu na onu koju su zatekli i da se od malog proizvo|a~a postane vode}i. To je, kako ka`e Mahot, podr`ano i planom investicija. Naime, od 2008. pa do 2011. godine bi}e ulo`eno 50 miliona evra, i to u proizvodowu, brendove i qude, {to bi trebalo da doprinese visokom mestu na tr`i{tu Srbije, ali i ve}em izvozu. - Kada smo 2008. godine do{li na ovo tr`i{te suo~ili smo se s ve-

ponedeqak14.jun2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

i metalsku industriju, naveo je Miloradovi}, uz napomenu da se interesovawe za investicije u Srbiju vra}a na stari nivo iz prethodnih godina. Prema wegovim re~ima,ove godine je najve}e interesovawe do{lo "na talasu FIAT-a", a radi se o lancima dobavqa~a, o "komponenta{ima" iz sektora auto-moto delova. Miloradovi} je podsetio da je Srbija od 2000. godine do danas realizovala 35 investicionih projekata iz automobilske industrije, od kojih je samo jedan FIAT-ov u Kragujevcu.

proizvodwa materijalnih dobara dramati~no je usporena. Prose~an godi{wi rast poqoprivrede bio je samo 0,3 posto, prera|iva~ke industrije 1,5 procenata, a gra|evinarstva ~etiri posto. Vitalne privredne grane, koje su 2001. ~inile 39 odsto BDP-a, pale su za samo sedam godina na 31 procenat ukupnog ekonomskog rezultata zemqe. [ta sada treba ~initi? Profesorka Ekonomskog fakulteta

u Beogradu dr Danica Popovi} ka`e da po{to vi{e nema propulzivne unutra{we tra`we, novi poslovi i novi profiti moraju se tra`iti na izvoznim tr`i{tima. Ali, da bi se izvozilo mora se i proizvoditi. Odnosno, Srbija mora izgraditi konkurentnu industriju, koja }e imati {ta da ponudi, s tim da ono {to budemo nudili mora da bude sposobno da izdr`i tr`i{nu utakmicu. Ona nije pristalica dr`avnog (nov~anog) stimulisawa nove industrije. Dr`ava to nikada nije dobro radila i dr`ava ne treba da bude tr`i{ni arbitar. Za ovu ekonomistkiwu jedino ispravno re{ewe je da srpske vlasti stvore takav privredni ambijent koji }e privu}i velike svetske kompanije. One }e doneti znawe, tehnologiju, poslovno ume}e i tr`i{ta. Na wih }e se nasloniti mali i sredwi sektor nacionalne privrede, koji bi, u~e}i od velikih, mogao da postane oslonac budu}eg odr`ivog razvoja. V. Harak

Profesor na Megatrend univerzitetu Oskar Kova~ izjavio je danas da su sistemske gre{ke i odsustvo definisawa zajedni~kih vrednosti na kojima po~ivaju ekonomija i politika pogodovale stvarawu tranzicionih bogata{a i odsustvu pravno utemeqenih "pravila igre". To je, tvrdi Kova~, upravo bila gre{ka u pristupu tranziciji, pa zbog toga sledi i logi~no pitawe - "ako je neki deo sistema kriv za propuste, da li se sme osu|ivati neko ko je iskoristio mawkavost tog sistema"."Neke istrage, koje se pokre}u ovih dana (u Srbiji) pokaza}e upravo to", rekao je on u intervjuu Tanjugu.

Ja~awe na{e valute Dinar }e danas neznatno oja~ati prema evru - jednu paru, ili 001 odsto, tako da }e zvani~ni sredwi kurs iznositi 103,4574 dinara za jedan evro, objavila je centralna banka. Najve}a pojedina~na intervencija NBS ove godine iznosila je 100 miliona evra, koje je centralna banka 4. juna prodala na deviznom tr`i{tu. Dinar je ove godine bio najja~i 4. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs bio 95,9679 dinara za evro.

ZA[TO SMO U SVETSKOM VRHU PO BROJU POGINULIH NA POSLU

Malo vredi radni~ki `ivot U Srbiji godii{we 40 qudi izgubi `ivot zbog povreda na radu, a to na{u zemqu svrstava na visoko mesto u svetu, u negativnom smislu, naravno. Na`alost, nije zabriwavaju}i samo broj poginulih na radu, ve} opomiwe i to {to se godi{we bele`i vi{e od 1.000 te{kih povreda i ~ak oko 25.000 lak{ih povreda na radu. Najvi{e povre|enih radnika je u oblasti gra|evinarstva, a ova privredna grana nosi polovinu svih smrtnih povreda na radu. Istovremeno, ti podaci, na`alost, ne ~ude, jer da bi povre|enih radnika bilo mawe neophodno je po{tovawe zakona, a to mnogi poslodavci izbegavaju. Naj~e{}e zato jer to iziskuje dodatne tro{kove na koje poslodavci nisu spremni. Sve dok se nesre}a ne dogodi, a i tada se, neretko, de{ava da se obaveze po{tuju kratko i nedovoqno, pa se prakti~no samo zadovoqava forma. I jo{ jedan podatak koji ne ~udi - u moru onih koji ne po{tuju odredbe vezane za za{titu radnika na radu predwa~e doma}e firme, dok strane kompanije koje posluju u Srbiji uglavom po{tuju minimum mera koje propisuje zakon. Verovatno zato {to stranci znaju {ta mogu izgubiti. Ali, o~ito je da i doma}i privrednici to znaju. I tako, kao i u mnogim drugim oblastima u Srbiji se i u oblasti za{tite na radu, postoje}i zakon ne po{tuje ili ne po{tuje dovoqno, ~ak i pored kazne od milion dinara ( oko 10.000 evra) koja je predvi|ena Zakonom o bezbednosti na radu. Taj iznos izgleda da nije dovoqno visok da bi poslodavci dosledno primenili wegove odredbe, pa su spremni da rizikuju inspekcije i odgovoraju}e

sankcije. Uz to, mo`da jo{ va`nije, kontrole nisu dovoqne ili se zna kada }e do wih do}i, pa se kazne nekako izbegavaju. Da li }e sve ve}i broj prekr-

po{ptovawem osnovnih odredbi Zakona o obezbednsoti na radu, svakodnevno svesno stavqa radnike u nezavidan polo`aj. Obezbe|ewe minimalnih

Mora se... Kad su radnici u pitawu, trebalo bi da se, pre nego {to po~nu da rade, upoznaju da li poslodavac obezbe|uje sve {to je potrebno da bi rad bio bezbedan, a u suprotnom da odbije posao. Da je tako ne{to bajka, trebalo bi da bude jasno svima jer je posla sve mawe, pa mnogi radnici jednostavno nisu u prilici da odbiju posao, ~ak i ako su svesni visokog stepena opasnosti. Primoravawem svakog radnika da se, uprkos postojawu zakona, kojim je poslodvac, bilo koji, obavezan da ga primewuje, sam bori za ono {to je ve} dr`ava propisala kao nu`nost u najmawu ruku je lo{e. Dr`ava i weni organi poluge su koje treba da obezbede radniku uslove koji }e spre~iti da povreda na radu bude ili ih svesti na najmawu mogu}u meru. {ajnih i krivi~nih kazni dovesti do poboq{awa stawa u ovoj oblasti te{ko je re}i, jer, je proteklih ~etri goidine oko 200 gra|evinskih radnika poginulo na radnom mestu. I to je naboqi pokazateq koliko vredi `ivot. Poslodavcu malo ili nimalo, jer zapo{qavawem radnika na crno i ne-

mera bezbednosti na radu - no{ewe sredstava li~ne za{tite, lekarski pregledi, stru~no osposobqavawe i odr`avawe sredstava i opreme, trebalo bi da bude potpuno uobi~ajena stavka u radu, a ne bespotrebno bacawe novca i ve}e tro{kove u poslovawu. D. Ml.


6

BERZA

ponedeqak14.jun2010.

EVROPSKA KRIZA

[panija nije tra`ila pomo} [pansko ministarstvo ekonomije saop{tilo je da nije zatra`ilo ekonomsku pomo} od Evropske unije, reaguju}i na novinske izve{taje da je EU spremna da aktivira jedan paket u slu~aju da ga Madrid zatra`i. „To je la`. Ne postoji paket za spasavawe. Ni{ta nije zatra`eno, niti }e biti. Ne znam odakle im to“, izjavio je za Rojters portparol ministarstva.

List „Fajnen{el tajms Doj~land“ je, ne navode}i izvore, objavio da se EU priprema da slede}ih meseci aktivira mehanizam podr{ke ~lanicama zone evra koje se suo~avaju s du`ni~kim problemima, sli~nim gr~kim. U ~lanku je posebno ukazano da bi [paniji mogla biti potrebna pomo} ukoliko se pogor{aju problemi u wenom bankarskom sektoru. Ipak je citiran i neimenovani portparol Evropske komisije koji je , me|utim, rekao da trenutno nema nikakvih znakova da }e [panija zatra`iti pomo}. Portparol Komisije Amadeu Altafah se na redovnoj konferenciji za novinare pridru`io demantiju Madrida, ukazav{i da [panija nije zatra`ila finansijsku pomo} i da Brisel ne priprema nikakvu pomo} za tu zemqu.

DNEVNIK

ANGELA MERKEL

ZATI[JE NA FINANSIJSKOM TR@I[TU

Mirno more na Beogradskoj berzi Tokom prethodne nedeqe nijedna od najlikvidnijih doma}ih kompanija nije ostvarila zna~ajniji promet, tako da je u ~etvrtak na Beogradskoj berzi prijavqen drugi najni`I promet u 2010. od 186.000 evra, ka`e broker KBC Sekjuritisa Vaso Dulovi}. Beleks15 otvorio je trgova~ku nedequ o{trim padom od 2,54 odsto , dok se u posledwa tri dana stabilizovao na malim obimima i nedequ zavr{io na 637,80 indeksnih poena. Dulovi} je izdvojio preduze}e Alfa plam iz Vrawa koje je objavilo podatke o poslovawu za prvo tromese~je 2010. godine. Zabele`ena je neto dobit od 80 miliona dinara. Poslovni prihodi tog preduze}a iznose 659,6 miliona dinara, {to je rast od 4,9 odsto u odnosu na isti period pro{le godine. Ostvareni poslovni do-

bitak iznosi 58 miliona dinara, {to je rast ne{to ve}i od procenta u odnosu na isti period lane. Ina~e, 17. juna odr`a}e se Skup{tina akcionara Alfa plama na kojoj }e, izme|u ostalih, biti doneta

odluka o preraspodeli neraspore|ene dobiti, kazao je Dulovi}. „O~ekivawa se kre}u oko 500 dinara dividende po akciji. Nakon 4,5odsto pada u ponedeqak, akcija Alfa plama se

oporavila, ali ne dovoqno da zatvori nedequ u zelenom“, napomiwe Dulovi}. On je podsetio da }e u julu ove godine biti interesantna vanredna Skup{tina Po{tanske {tedionice koja }e biti posve}ena pripajawu Privredne banke Pan~evo Po{tanskoj {tedionici. Najve}i nedeqni rast cene, od 21,22 odsto ostvaren je akcijama „Bambi Banata“, a najve}i pad, od 11,90 odsto pretrpele su hartije „Energomonta`e“ iz Beograda. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu je od 7. do 11. juna ukupan promet iznosio 35.803.760,00 dinara, {to je dvostruko vi{e nego pro{le nedeqe, objavila je ta berza. Prodato je ukupno 1.490 tona robe, {to je za 43 odsto vi{e nego pro{le nedeqe. Vrednost Prodeksa iznosio je 152,62 indeksnih poena.

Nema~ka se vra}a u 2008. Ekonomija Nema~ke }e se, ako bude sre}e, u periodu izme|u 2012. i 2013. godine vratiti na nivo iz 2008, izjavila je nema~ka kancelarka Angela Merkel. Ona je ukazala da je 2010. i daqe krizna godina, ali da je stabilan evro pomogao nema~koj ekonomiji, najve}oj u Evropi, preneo je Rojters. Isti~u}i da za wu ne postoji alternativa merama za buxetsku konsolidaciju i strukturne reforme, Mer-

kelova je u petak upozorila da solidne javne finansije moraju biti kombinovane sa jasnom strategijom rasta, prenele su agencije. Nema~ka koaliciona vlada je u ponedeqak dogovorila paket za kresawe buxetskih tro{kova i pove}awe poreza, kako bi do 2013. svela strukturni deficit u okvire limita EU. Te mere, koje se smatraju najstro`im u Nema~koj od Drugog svetskog rata, imaju za ciq da se idu}e godine ostvari u{teda od 11,2 milijarde evra i snizi buxetski deficit za koji se o~ekuje da u 2010. prema{i pet odsto bruto doma}eg proizvoda.

BIV[I PRAVNIK „JUKOSA” UPOZORAVA INVESTITORE

[TEDWA I NA DALEKOM ISTOKU

Opasno poslovawe u Rusiji

Japanu preti gr~ki sindrom?

Biv{i pravnik nekada najve}e naftne kompanije u Rusiji „Jukos“ Pavel Ivlev, koji je 2005. godine uspeo da prebegne u SAD, uputio je na hiqadu adresa stranih biznismena elektronska pisma u kojima ih upozorava na „izuzetno opasno“ poslovawe u Rusiji. Me|u primaocima pisma, upu}enog u~esnicima Ekonomskog foruma, koji }e se odr`ati u Sankt Peterburgu od 17. do 19. juna, su i izvr{ni direktor

sledwim redovima upozoravaju}eg pisma. Ivlev je u izjavi britanskoj agenciji precizirao da ne poziva na bojkot foruma, ve} savetuje stranim kompanijama da prestanu da zatvaraju o~i pred netransparentno{}u poslovawa i odsustvom vladavine zakona u Rusiji, nazivaju}i svoje pismo „pozivom na akciju“. Ivlev je sa porodicom uspeo da napusti Rusiju pre nego {to je podignuta me|unarodna po-

Poternica Ivlev je bio partner advokatske kancelarije „ALM Feldmans“, koja je zastupala „Jukos“. Na me|unarodnoj poternici se na{ao 2005. godine, zbog sumwe da je od 2001. do 2003, kao ~lan organizovane grupe, od ruske kompanije i wenih filijala prisvojio dobit u visini ve}oj od 14 milijardi dolara, a zatim taj novac „oprao“ isplatom dividendi. „Sitigupa“ Vikram Pandit i predsednik „KonokoFilipsa“ Xejms Malva, prenela je agencija Rojters. „Slu{aju}i kako ruski zvani~nici i preduzetnici investicije u Rusiju porede sa nalazi{tima zlata, ne zaboravite da tamo postoje i mnogobrojne rezerve mina“, navodi Ivlev u po-

ternica i sada je u SAD na ~elu Komiteta za ekonomsku slobodu Rusije. Prisustvo na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu potvrdilo je vi{e od hiqadu stranih i oko 1.300 ruskih privrednika, a o~ekuje se i dolazak {efova nekih zemaqa, me|u kojima je i predsednik Francuske Nikola Sarkozi.

Japan bi mogao da se suo~i sa finansijskim problemima poput onih u Gr~koj, ako se pod hitno ne uradi ne{to na smawewu naraslog javnog duga, upozorio novi premijer te dr`ave Naoto Kan. Kan je u prvom obra}awu parlamentu istakao da Japan, druga po veli~ini svetska ekonomija, ne mo`e da dopusti daqi rast duga dok su dr`avne finansije pod pritiskom starewa i smawewa populacije. „Te{ko je dr`ati se politike koja suvi{e zavisi od zadu`ivawa. Kao {to vidimo iz finansijske zbrke u Evropi zbog Gr~ke, na{e finansije mogle bi da krahiraju ako se izgubi poverewe u japanske obveznice i preostane, samo, sve ve}i dug“, objasnio je Kan. Japan ima najve}i javni dug me|u industrijski razvijenim zemqama. U pro{loj godini, prema

podacima Me|unarodnog monetarnog fonda, dug je dostizao 218,6 odsto japanskog bruto doma}eg proizvoda (BDP). [esti japanski premijer za ~etiri godine, koji je pre premijerske kratko bio na funkciji ministra finansija, obe}ao je i da }e vlada sara|ivati sa Bankom Japana da bi se izbeglo pove}awe deflacije,

Japan ima najve}i javni dug me|u industrijski razvijenim zemqama, koji je, prema podacima Me|unarodnog monetarnog fonda, 218,6 odsto japanskog bruto doma}eg proizvoda kao i da }e se fokusirati na razvoj „sveobuhvatne“ politike. Kan je najavio da }e detaqe plana ekonomskog razvoja saop-

{titi kasnije ovog meseca dodaju}i da ciqa na ekonomski rast ve}i od dva odsto godi{we do fiskalne 2020. godine.

Ina~e, Japanska privreda je u prva tri meseca ove godine ostvarila rast od pet odsto, ne{to ve}i nego {to se ranije procewivalo, saop{tila je danas vlada u Tokiju. Zvani~ni podaci pokazuju da je bruto doma}i proizvod (BDP) Japana u prvom tromese~ju porastao pet odsto na godi{wem nivou, dok je procena iz preliminarnog izve{taja, objavqenog pro{log meseca, iznosila 4,9 odsto. Ti rezultati potvr|uju solidan oporavak japanske privrede, {to je posledica rasta izvoza u ostatak Azije, a posebno Kinu, za koju se predvi|a da }e do kraja godine presti}i Japan i postati druga po veli~ini svetska privreda, prenela je agencija AP.

KOM[IJE NA NOVOM PUTU

NI[TA OD VELIKOG POSLA

Ma|arska obnavqa kapitalizam

Bugarska odustala od naftovoda

Zapadni, anglosaksonski kapitalizam je kriv za aktuelnu finansijsku krizu, i zbog toga moramo da razgovaramo o potpunoj obnovi kapitalisti~kog sistema, rekao je u Be~u ma|arski premijer Viktor Orban. Na konferenciji Me|unarodnog udru`ewa banaka (IIF), on je istakao da ekonomija 21. veka ne mo`e biti daqe vo|ena starim pravilima i da je izvla~ewe pouka iz krize najve}i izazov za ~itav svet. „Trebalo bi zajedno da na|emo put“, poru~io je ma|arski premijer, isti~u}i da nijedna dr`ava ne mo`e sama da iza|e iz krize . Orban je rekao da Evropa ne mo`e biti jaka bez Ma|arske i da glavni zadatak politike wegove vlade vidi u o~uvawu odre|enih

javnih dobara, kao i borbi za ekonomsku slobodu. Ma|arskoj privredi su, prema wegovoj oceni, sada potrebne sveobuhvatne strukturalne reforme i radikalne promene. „Potpuna reorganizacija ma|arske privrede je neophodna“, ocenio je on u izjavi za austrijsku novinsku agenciju APA. Govore}i o „veoma ozbiqnim problemima“ sa kojima je suo~ena ma|arska privreda, on je naglasio da, pre svega, treba pomenuti poreski sistem, koji je zasnovan na neta~nim podacima, i visoku dr`avnu zadu`enost, koja je od 2002. porasla sa 53 na 80 odsto. „To sam u ma|arskom parlamentu okvalifikovao kao zlo~in protiv zemqe“, rekao je Orban.

Bugarska je saop{tila da se povla~i iz projekta izgradwe naftovoda kojim bi se ruska nafta transportovala kroz Bugarsku do Gr~ke, navode}i razloge ekolo{ke prirode. Premijer Bugarske Bojko Borisov je izjavio, kako je obavestio ambasadore ~lanica Evropske unije, da }e se wegova zemqa povu}i iz projekta zbog toga {to se izgradwi protive gra|ani luke Burgas na Crnom moru, odakle je cevovod trebalo da krene, prenela je agencija AP. Izra`avaju}i zabrinutost povodom mogu}eg uticaja projekta na `ivotnu sredinu, Borisov je rekao da su „svi videli {ta se de{ava u Meksi~kom zalivu“, govore}i o izlivawu nafte koje traje jo{ od eksplozije na naftnoj platformi kompanije BP 20. aprila.

Planiranim naftovodom du`ine od 282 kilometra je trebalo da se ruska nafta transportuje od Burgasa do gr~kog grada Aleksandropolisa, zaobilaze}i ekolo{ki rawiv moreuz Bosfor. Ruski ministar za energetiku Sergej [matko je nedavno izjavio da ne iskqu~uje mogu}nost da projekat Burgas-Aleksandropolis bude zamrznut, nagla{avaju}i da je i daqe problemati~na bugarska podr{ka tom projektu. Krajem jula pro{le godine bugarski premijer je izjavio da se razmatraju uslovi u~e{hca wegove zemqe u izgradwi tog naftovoda. Kasnije je ruska strana saop{tila da Bugarsku zabriwava ekonomska strana projekta, a objavqeno je i da Sofija ve} du`e vreme ne pla}a bonuse za u~e{}e u projektnoj kompaniji.


Od opere bolesnima Opera “Nevidqivi Ciganin” autora Zorana Tairovi}a bi}e izvedena danas u 21 ~as u Sinagogi, a sav prihod od prodatih ulaznica namewen je Udru`ewu gra|ana “Alchajmer”. Pri~u o romskoj porodici predstavi}e vokalno-instrumentalni izvo|a~i: Ana Sofrenovi}, Davorka Bosni}, Goran Tairovi}, Jova Leti}, Florijan Bala`, Miroslav Tubi}, Slobo-

dan Telecki, Sa{a Uzelac, Branko Bo{kovi} i Vi{wa Obradovi}. Koncert je pod pokroviteqstvom Grada, inicijativu su pokrenule gradske uprava za socijalnu i de~ju za{titu i za kulturu, a podr{ku pru`ila Muzi~ka omladina. Karte po ceni od 500 dinara mogu se kupiti u Katoli~koj porti 2. I. D.

„Foto-maraton” na izlo`bi Izlo`ba fotografija s drugog "Novosadskog foto-maratona" bi}e otvorena danas u 19 ~asova u Pozori{tu mladih. Bi}e predstavqeno 100 najboqih fotografija na teme: "Prirodno", "Na radnom mestu", "Lice i nali~je" i "Par/nepar", a postavka }e biti otvorena do 20. juna. Otvori}e je direktor agencije "Aspekt", koja organizuje ovu manifestaciju, Tihomir La}arac i di-

Novosadska ponedeqak14.jun2010.

rektor pokrajinske Kancelarije za evropske poslove Predrag Novikov. Na otvarawu izlo`be bi}e progla{eni najboqi u~esnici, a nagrade }e uru~iti direktor "Monete" Milan Radulovi}. U okviru izlo`be bi}e predstavqeno digitalno izdawe kwige "Novosadski foto-maraton: zlatno izdawe", koje ~ini selekciju najboqih fotografija s prvog i drugog foto maratona. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

VRH POPLAVNOG TALASA STI@E DANAS

Mala Mo, Gvozdena lejdi i obna`ena Justicija

Dunav na 690 centimetara

B

ila je sredina jula 1990. godine. Zazvonio je telefon u “Novosadskoj hronici”. Javio se sugra|anin V. J. i postavio pitawe da li u Predsedni{tvu PK SKV postoji devoj~ica stara oko sedam godina?! Ne, nije ga udarilo junsko sunce ni fudbalska groznica “Italije ’90”, ve} je ugledao “Mercedes” (NS 02-03). Novinar “Dnevnika” istra`io je “slu~aj” i od “dubokog grla” – izvesnog Mileta – saznao da je to vozilo nameweno upravo vo`wi ~lanova nare~enog predsedni{tva. Ko je bila misteriozna devoj~ica koja je sa sedam godina ve} “zaradila” li~nog {ofera i luksuzni automobile, nikada nije otkriveno. Tih dana u “Novosadskoj banci” alarm je gre{kom ukqu~en i milicija je najverovatnije pozvana “pod psihozom” zbog ranije pqa~ke iste ekspoziture, Telep~ani su potpisivali ugovore za gasifikaciju, a u Malom likovnom salonu izlagao je Simon Basera, slikar iz Venecuele. U nedeqi koju su (kao {to }e se kasnije videti) obele`ile “tri gracije” Mala Mo, Gvozdena lejdi i obna`ena Justicija, u jednoj privatnoj pekari u gradu mi{ji izmet prona|en je u vekni hleba, a na onda{wem Istarskom keju demolirano je 11 klupa. Zbog tih i takvih seqa~ina i seqobera, pravi seqaci (oni koji se bave poqoprivredom) osnovali su Savez seqaka novosadske op{tine - strukovnu organizaciju koja se zalagala za dosledno

po{tovwe interesa seoskog gazdinstva i poqoprivredne proizvodwe. Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije “osu|ena je vladavina kulta Titove li~nosti”, a pokrajinska konferencija SSRN dala je podr{ku novoosnovanoj socijalisti~koj partiji. Naravno, zna se o kojoj partiji je re~. Nekako u isto vreme, Margaret Ta~er i Mihail Gorba~ov u Moskvi su dumali o jedinstvenoj Alemaniji i drugim “otvorenim pitawima” na planeti. Me|utim, iako se Nema~ka ujediwavala, a Jugoslavija (hroni~no) ~inila potpuno suprotno, u finalu pariskog Rolan Garosa Novosa|anka Monika Sele{ pobedila je [tefi Graf (7:6, 6:4). Ipak, tog juna 1990. godine, grupa novosadskih maturanata uspela je da ostvari jednu svoju malu pobedu. Budu}i pravnici “ogolili” su istinu i pravdu. Na wihovom maturskom panou pojavila se dama koja bi trebalo da aludira na bogiwu Justiciju, s tim {to je imala frizuru i nao~are u skladu sa tada{wom modom i bila je – gola. Modifikovana bogiwa, kao {to se naj~e{}e da videti, u jednoj ruci dr`ala je ma~ i u drugoj kantar, me|utim, potpuno avangardno, pokazivala je i obna`ene grudi. Ideja kompletne instalacije bila je da svaki prose~ni asfaltni {eta~, u zanosu pogleda ka venerinom bregu, penetrira u skrivenu istinu da na ovom svetu - pravda ne postoji. D. Apro

V REMEPLOV

Vepar pao na obali Dunava Johan Vampolo, iz Nema~ke, do{ao je u Novi Sad u goste jednom svom prijatequ i tu ~ekao dekret o svom postavqewu za {umara Sremske `upanije. Prekra}uju}i vreme, i{ao je sa tim prijateqem na pecawe. Desilo se da je 14. juna 1874. godine dok su pazili na udice, na desetak metara od wih na obalu iz ~estara, otprilike gde je danas Varadinski most, iza{la divqa sviwa da pije vodu. Vampolo, koji je kao {umar imao pravo uvek da sa sobom nosi pu{ku, odmah je ubio ovu opasnu zver, pove}eg vepra, kako je kasnije napisao u izve{taju Magistratu. Meso je brzo rasprodao, a ko`u dao tabaku, majstoru, da je u{tavi. N. C.

Dunav je ju~e narastao za 23 centimetra i dostigao kotu od 679 cm, a danas se, prema prognozama Republi~kog hidrometeorlo{kog zavoda, o~ekuje da dosegne vrh poplavnog talasa od 690 centimetara, za 10 mawe od granice vanredne odbrane od poplava. I dok velika reka ispuwava for-

land, odnosno suvo korito u koje su se smestila mnogobrojna vikend naseqa, dotle su svi delovi grada iza nasipa bezbedni od vode. Kako je Dunav rastao, tako su se mewale i prognoze o visini poplavnog talasa, koji je sada ~etrdesetak centimetara vi{i od prvobitno prognoziranog. Ipak, no-

voizgra|eni nasip i zid na Keju, donedavno najni`e ta~ke odbrambenog sistema na Dunavu, dostigli su visinu ostalih nasipa du` Dunava od 80,75 metara, {to je nivo najvi{eg procewenog vodostaja koji reka dosti`e jednom u 100 godina. Iz RHMZ-a prognoziraju da }e vrh talasa trajati do utorka,

kada sledi stagnacija, a zatim se o~ekuje i br`i pad vodostaja. Tako, Dunav ne}e ponoviti nivo koji je dosegao u prole}e 2006. godine od 745 cm, kada je ve} po~eo da plavi delove Tvr|ave, a kej je tada bio brawen xakovima s peskom. S. K.

PRED UVO\EWE OBRA^UNA NAPLATE GREJAWA PO UTRO[KU

Predstoji ulagawe u porozne fasade Novi tarifni sistem i obra~un naplate grejawa koji nas ~eka najverovatnije ve} na po~etku grejne sezone, potpisivawe memoranduma o saradwi republi~ke Agencije za energetsku efikasnost i Novog Sada, prvi su koraci ka odgovornijem, racionalnijem i efikasnijem tro{ewu energije u na{em gradu. Potrebno je jo{ dosta posla uraditi, na}i na~ina da se finansira nabavka termostatskih ventila i deliteqa toplote, kako bi svaki stan pla}ao onoliko koliko potro{i, ali ve} od oktobra ulazi }e pla}ati onoliko koliko potro{e toplotne energije. Ovo zna~i da }e zgrade sa slabijom i starijom izolacijom vi{e

pla}ati, a skup{tine stanara bi}e prinu|ene da na|u na~ina da re-

ZBOG POVEZIVAWA „SEVERA” i TE-TO

Ulica Jovana Cviji}a od danas slepa Izgradwa poveznog vrelovoda izme|u Toplane “Sever” i Glavne razdelne stanice (GRS) po~iwe danas, najavqeno je iz Toplane. Vrelovod, preko kojeg }e i “Sever”, nakon “Istoka” i “Juga” biti povezan sa TE-TO, du`ine je 1.800 metara, a prva deonica radi}e se u ulici Jovana Cviji}a, od Temerin-

ske do Kara|or|eve ulice. Za vreme radova Ulica Jovana Cviji}a posta}e slepa i u wu ne}e mo}i da se u|e iz Temerinske ulice. Posao je dobila “Elektromonta`a”, vrednost radova je oko 216.645.000 dinara (bez PDV-a), a rok za izgradwu je 85 kalendarskih dana. S. K.

konstrui{u i poboq{aju fasade i stolariju. Prema podacima Toplane, tokom snimawa stawa u Novom Sadu, u stanovima je, zbog neadekvatne izolacije temperature u pojedinim delovima iste zgrade variraju i do 15 procenata. To dokazuju i fotografije koje je Toplana snimila infracrvenom kamerom, koja snima toplotu, i obi~nim fotoaparatom. Na primeru zgrade na Limanu, vidi se da je naizgled monolitna fasada i te

Budu}i svet na fotografijama Izlo`ba fotografija i predstavqawe bro{ure projekta "Kakav to svet mladima ostaje?", koji je organizovala Omladinska grupa Helsin{kog odbora za qudska prava u Srbiji, odr`a}e se danas u 17 ~asova. Doga|aj }e biti uprili~en u kancelariji Odbora u Novom Sadu, u Ulici Ru|era Bo{kovi}a 2c. B. M.

kako porozna za toplotu. Proceweno je da je potrebno dvadesetak miliona evra za uvo|ewe naplate po utro{ku, a tu nije ura~unat novac potreban za poboq{awe izolacije i instalacija. Na gradu, pokrajini i dr`avi je da na|u na~in da se gra|anima olka{aju investicije na ovom planu, a kroz ostvarene u{tede taj novac }e se isplatiti u odre|enom roku. Svima je jasno da je vreme jeftine energijei “grejawa ulice” pro{lo, i da se verovatno ne}e nikad vratiti. S. K.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak14.jun2010.

KARLOVA^KI TAKSISTI KIVNI NA KOLEGE IZ TAKSIJA „NOVUS”

O@IVELO U PARKU KOD @ELEZNI^KE STANICE I BLOKA

Sva|aju se zbog putnika i parkinga Pojava taksija “Novus” u prevozu putnika od Sremskih Karlovaca do Novog Sada pre nekoliko meseci obradovala je `iteqe ovog mesta, jer se do glavnog vojvo|anskog grada u proseku voze za 90 dinara, jeftinije i od cene karte u autobusima JGSP-a ali je nai{la na ogroman revolt lokalnih taksista. Oni u tome vide nelojalnu konkurenciju. U dva navrata obra}ali su se nadle`nima u karlova~koj op{tini tra`e}i da ih za{titi pozivaju}i se na to da uredno pla}aju porez op{tini, za razliku, kako

Stajali{te Mandari} ka`e da “Novus” dnevno od Karlovaca do Novog Sada i obrnuto preveze izme|u 200 i 300 putnika i da ima u planu da zatra`i od op{tine odobrewe za taksi stajali{ta, jer se de{ava da vozila imaju pauzu, pa za to vreme vaqa da stoje na propisanom mestu. tvrde, od konkurentske firme, zbog koje im je promet opao, a samim tim i zarade. Wihovo nezadovoqstvo kulminiralo je pre desetak dana kada su “Novusovi” taksisti parkirali svoja vozila na taksi stajali{tima koja koriste lokalni prevoznici, pa je do{lo i do verbalnih konflikata. U op{tini ka`u da oni nikom ko je registrovan u Agenciji za privredne registre ne mogu da zabrane da radi, ali da su obavezni da kontroli{u da li to ~ine prema zako-

nu i propisima. U me|uvremenu je karlova~ki parlament doneo odluku o prevozu u drumskom saobra}aju na teritoriji op{tine, kojom je obuhva}en i taksi prevoz, {to je polazna ta~ka za kontrolu taksista. - Tom odlukom predvi|eno je da dozvolu za taksi prevoz mogu dobiti oni koji imaju odobrewe za kori{}ewe taksi stajali{ta i to su lokalni taksisti od nas tra`ili i dobili, plativ{i za godinu dana unapred - ka`e na~elnica Odeqewa inspekcije u karlova~koj op{tini Mirjana [olaja. – To isto treba da u~ini i “Novus”. U ovom trenutku ne mogu da ka`em da li }emo im odobriti kori{}ewe stajali{ta, ukoliko ga zatra`e. To izme|u ostalog zavisi od godi{weg plana potreba za auto-taksi prevozom, koji donosi predsednik op{tine. Vlasnik i direktor “Novus”-a Du{an Mandari} ka`e da je nedavno registrovao u Karlovcima izdvojenu poslovnu jedinicu sa tri vozila i da svaki element iz op{teg zakona o saobra}aju ispuwava, kao i to da su vozila pregledana, taksimetri ba`dareni, putnici osigurani. - Mi se ne bavimo linijskim prevozom, kao {to izgleda, nego klasi~nim taksi prevozom – obja{wava Mandari}. - Dolazimo po pozivu stranke i gledamo da u vozilu bude po ~etiri putnika, koji dele tro{kove, pa tako svakog od wih prevoz od centra Karlovaca do centra Novog Sada ko{ta 90 dinara. Sve preko toga opet dele. Taksimetar je ukqu~en tokom vo`we. Z. Milosavqevi}

DNEVNIK

Kom{ijsko dru`ewe rasteralo izgrednike Otkako je krajem pro{le godine u park kod @elezni~ke stanice postavqena nova javna rasveta, a sredinom maja otvoreno novo de~je igrali{te, ovo godinama zapu{teno mesto koje su prolaznici, zbog izgrednika, no}u zaobilazili u {irokom luku kona~no je “privedeno nameni” tokom celog dana, a otkako je lepo vreme ~esto i do duboko u no}, igrali{te je puno dece, a cele porodice iz kom{iluka izlaze u {etwu. Sli~an javni prostor i okupqali{te generacija nalazi se preko puta Bulevara Ja{e Tomi}a oko, tako|e, novog igrali{ta u Ulici omladinskog pokreta ispred broja 14. - Na igrali{tima i okolnim klupama skoro non-stop nekog ima. Roditeqi s decom,

re|ene javne prostore do`ivqavaju kao svoje - ka`e predsednik saveta Mesne zajedni-

Javna rasveta dogodine Direktor ZIG-a Borislav Novakovi} najavio je nedavno da bi do kraja godine trebalo da bude izra|ena projektna dokumentacija za izgradwu javne rasvete na podru~ju MZ “Omladinski pokret”. Ukoliko projekat u|e u program ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta, izgradwa bi mogla po~eti naredne godine. penzioneri, uve~e se okupqa omladina iz kraja. Kao pravi kom{iluk, svi u Bloku novou-

ce “Omladinski pokret” Marko Mirkovi}, uz napomenu da bi bilo dobro da, iako jo{ ni-

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

je bilo lomqewa rekvizita na igrali{tima i uni{tavawa klupa, okolo budu postavqene kamere za video nadzor koje bi odvratile potencijalne vandale. Prema wegovim re~ima, to sada ne bi bila velika investicija jer su nedavno du` Bulevara Ja{e Tomi}a polo`eni opti~ki kablovi. On tako|e navodi da gra|ani koji se javqju u sedi{te MZ s neo~ekivano velikom pa`wom prate najavqeno formirawe gradske komunalne policije od koje se o~ekuje da pomogne u re{avawu svakodnevnih pro-

blema koji neizostavno prate `ivot u urbanoj komuni, ali i da doprinese o~uvawu mira u kom{iluku. Sve {to je u posledwih godinu i po dana ura|eno u Bloku, ure|ewe parka, igrali{ta i sportskih terena, uglavnom je ostvareno u tesnoj saradwi sa Zavodom za izgradwu grada. Slede}i veliki infrastrukturni poduhvat na podru~ju MZ “Omladinski pokret” trebalo bi da bude sistemsko re{ewe javne rasvete, koje stanovnici navode kao jedan od glavnih problema ovog dela grada. Nova javna rasveta ve} je izgra|ena u parku kod @elezni~ke stanice, oko vrti}a “Kolibri” na Bulevaru Ja{e Tomi}a i u Ulici Paje Markovi}a Adamova. Me|utim, dobar deo rasvete ve} je dotrajao, a kao mra~ne ta~ke isti~u se prostor oko terena za basket u Ulici omladinskog pokreta 10 gde zbog kvarova na trafo stanici povremeno ispada ceo blok rasvete i prostor iza zgrada u Gagarinovoj 10 prema Bulevaru oslobo|ewa gde rasvete uop{te nema. I. S.

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Mina i Jovan na radost Kne`i}evih Blizanci: Mina i Jovan - Nata{e i Du{ana Kne`i}a, Marko i Vuka{in - Maje i \or|a Mari}a, Luka i Lazar - Radmile i Miroslava Pribi~evi}a, Kata i Mark - Judit Pataki Na| i ^abe Patakia, Miqana i Tamara - Mire i Dalibora Bili}a

Devoj~ice: Milica - Mirjane i Vuka{ina [akoti}a, Lara - Silvane i Aleksandra Grbi}a, Lara - Biqane i Dejana Mijatova, Vawa - Borke i Miroslava Subi}a, Valentina Sandre i Janka ^in~urka, Iva - Jovane i Uro{a Ke~a, Luna - Nata{e i Damira Milovi}a, Nikolina - Slobodanke i Radivoja Radosavqeva, Iva - Jasne i Branislava Cesnaka, Jovana - Danijele i Milo{a Pavlovi}a, Marijana - Danice i Gorana Pejakovi}a, Duwa - Slavice i Slobodana Jevi}a, Marina - @eqke i Qubomira Tomqanovi}a, Aleksandra - Nata{e Nedimovi} i @ivka Gavri}a, Anamarija - Marte i Florijana Bala`a, Ivona - Nade [imon i Igora Greksa, Teodora - Jelene i Milana Radujka, Duwa - Ivane i Bojana Spasojevi}a, Aleksa - Vukosave i Mladena Dobia, Mina - Dragane i Dragana Mali~evi}a, Lenka - Jelene i Predraga Jak{i}a, Sara Jane i Miloslava Kardelisa, Jana - Du{anke i Nenada Milovca, Una - Sne`ane i Orlena Vasi}a, Miqana - Jelice Tomi} i Miqkana \uki}a, Jovana - Jele i Jovice Repac, Milana - Ro`e i Milana Tepi}a, Sowa - Vesne Stojakovi} i Davorina Vrhovca, Teodora - Gordane i Vladimira Vojnovi}a, An|ela - Tawe i Sini{e Stan~evi}a, Natalija - Milice i Mom~ila Jak{i}a, Lana - Jelene i Dejana Simi}a, Timea Jarmile i Endrea Tota, Sawa - Biqane i Radovana Popovi}a, Jovana - Jovanke i Zorana Tomi}a, Kira - Kristine i Zoltana Kova~a, Svetlana - Danijele Luki}-Trifunovi} i Neboj{e Trifunovi}a, Vi{wa - Mine Stankovi} i Dejana \uri}a, Dina Stele Stehlik i Tomislava Vlaovi}a, Jana - Nele Jeli}-Kora} i Mihaila Kora}a, Lana - Danijele i Gorana Simi}a, Ena - Danojle i Robertta Penze{a, Mila - Sla|ane Santra~ Sredojevi} i Nemawe Sredojevi}a, Milica - Tamare Be{evi} i Dejana \urki}a, Dejana - Dubravke i Igora Stojanovi}a, Jelena - Selena [erfeze i Miroslava Kevre{anova, Anastasija - Silvije i Roberta Ostoji}a, Nastasija - Sawe i Marka Mom~ilovi}a, Bojana - Josipe i Aleksandre Drqan, Vawa - Mirjane i Jove Gavri}a, Anastasija - Tatjane i Velimira Lazarevi}a, Mia - Dragane i Zorana Ili}a, Iva - Marine i Jana Hr}ana, Jelena - Danijele i Dejana Neperga}e

De~aci: Vuk - Dragane i Vlade Bobare, Adam - Beate i Gabora Na|a, Aleksa - Danijele i Dragana Raj~evi}a, Ogwen - Milene i Viktora Qubani}a, Sini{a - Milice i Aleksandra Adamovi}a, Matija - Maje i Zorana Toma{evi}a, Boris - Nata{e i Zorana Milovanova, Ilija - Natalije i \or|a Borka, Luka - Laure i Gorana Luki}a, Aleksandar - Aleksandre i Lazara Dun|erskog, Vuka{in - Zlate Rakite-Vi}enti} i Slobodana Vi}enti}a, Andrej - Bojane i Slobodana ]ur~ina, Lazar - Jelene i Branislava ]eli}a, Leon - Milane Adamovi} i Gorana Prolu{i}a, Aleksandar - Zorice Vladimirov-AJeti i Saveta Ajetia, Nikola - Zorice i Milana Lon~ara, Strahiwa - Milice Okiqevi}-]u}uz i ]etka Okiqevi}a, Osman - Fihrete Ajvazi i Sultana Murina, Mihajlo Tamare i Vladimira Juoki}a, Stefan - Ivone i Predraga \aji}a, Vuk - Milke iSini{e \okovi}a, Danilo - Sowe i Neboj{e Mijovi}, Bogdan - Branislave i Dejana Tesle, Marko - Sowe i Dejana Tasi}a, Stefan - Ivane iSave Boti}a, Milo{ - Vesne i \or|a Pla~ki}a, Aleksa - Maje i Miroslava @ivkovi}a, Uro{ - Jelene i Du{ka Radovanovi}a, Milo{ - Duwe i Branislava Kosanovi}a, Ogwen - Tatjane i Branislava Vu~eti}a, Filip - Jasmine i Milana Bari{i}a, Luka Sla|ane Santra~ Sredojevi} i Nemawe Sredojevi}a, Andrija - Sandre Bili}-Kandi} i Vase Kandi}a, Bojan - Jelene i Dejana Sladi}a, Sr|an - Radmile Mili~i} i Bo{ka Vuji}a, Andrej - Daniele i Predraga Tanaskovi}a, \uro - Valentine i Petra \api}a, Stefan - Svetlane i @eqka Aleksova, Sa{a - Svetlane i @eqka Aleksova, Sa{a - Aleksandre Japunxe i Lazara Rajkova, Andrej - Gordane i Sr|ana Ki`dobranskog, Reqa - Jovane i Neboj{e Santra~a, Mateja - Sla|ane i Mirka Kozomore, Aleksa - Ankice i \or|a Nikoli}a, Vuka{in - Milane iJovana @ivkovi}a, Nenad - Rade i Blagoja Trivunovi}a, Uro{ - Sne`ane i Miroslava Andri}a, Bodan - Ane i Bojana Bogunovi}a, Jovan - Tawe i Vladimria Grwe, Luka - Milane i Blagoja Geli}a, Uro{ - Stefani i Gorana Vuji}a, Luka - Gordane i Gorana Zoranovi}a, Jovan - Biqane i Milana Bucala, Radoslav - Jasmine i Igora Dimitrova

Ven~ani:

Marko Predojevi} i Nikolina Popovi}

Slavica [odolovi} i Dalibor Burai, Kristina Cvrkaq i Vladimir Lekin, Milana Ceni} i Rastko Tomi}, Biqana Babi} i Sini{a Milo{evi}, Sawa Oqa~a i Igor Petrovac, Angelina Galetin i Ri~ard Nil, Brof, Sawa Mirkajlovi} i Dejan Makivi}, Marija Ujdurovi} i Aleksandar Sre}kovi}, Sawa Jani}ijevi} i Goran Vasiqevi}, Danijela Popovi} i Davor ]osovi}, Tatjana Radovi} i Marko Proki}, Monika Palatinu{ i \or|e Mili{i}, Tijana Barbul i Branko Papi}, Ninoslava Mili} i Mirko Milo{evi}, Biqana Mudrini} i Milo{ Kova~evi}, Dragana Vrawe{ i Marko Radosavqevi}, Marina Gavri} i Sr|an Ostoji}, Jelena Rajkovi} i Nikola Ninkov, Olga Bogi}evi} i Predrag Mati}, Senka Naran~i} i Daniel Manojlovi}, Ivana Haja{ i Aleksandar Jano{i, Sne`ana Katan~evi} i Bojan Raili}. PETROVARADIN: Ivona Krsti} i Vladimir Lazovi}, Dragna Najdanovi} i Sa{a Male{evi}, Aleksandra Denda i Bogdan Jokanovi}, Marijana Male{evi} i Ratko Nestorovi}, Qiqana Jakovqevi} i Aleksandar Petrovi}

Ivana i Sava Boti} sa sinom Stefanom

Umrli: Ru`ica Teofilovi} ro|. Milutinovi} (1932), Vidosava Marunovi} ro|. Peri} (1924), ^edomir Nerlovi} (1948), \or|e Risti} (1933), Milovan \urin (1944), Ana Srdi} ro|. Horvat 1932), Radojka ^oli} ro|. Panti} (1936), Bo`idar Radosavqev (1927), Jovo Miqevi} (1955), Vida Ka~avenda ro|. Santra~ (1924), Stevan Radojevi} (1956), Arkadija Segedinski (1926), Dragan Luka~ (1931), Zora Ili} ro|. Zemunac (1936), Nikola Latinovi} (1934), Andra{ Topol~awi (1963), Andrija [inka (1929), Jelenka Brati} ro|. [araba (1939), Aleksandar Iva{~enko (1953), Gojko Kolarov (1930), Stanko Plemi} (1936), Danica Babi} ro|. Nedeqkovi} (1916), Aleksandar Markovi} (1938), Stevan Ziramov (1927), Marioara Vojnovi} ro|. Baba (1950), @ivka Kruq ro|. ^oli} (1932), Vladana ^olovi} (1997), Qubomir \or|evi} (1923), Gradimir \or|evi} (1936), Perka Bjeli} ro|. Miqu{ (1937), Milina Bov|i{ (1961), Radomir Babi} (1928), Sreten Mitrovi} (1939), Dane Hini} (1942), Stana Marin ro|. Marin (1929), Miodrag Stepan~evi} (1937), Smiqa Kuri{ ro|. Balog (1956), Radojka ^ani} ro|. Zari} (1927), Sa{a Flavius Tiberiu (1981), Ivan Kova~evi} (1987), Vladimir Xuni} (1936), Sreten Uskokovi} (1949), Rosa Grgi} ro|. Wego (1932), Svetozar Vlaovi} (1930), Josip Kova~ (1927), Obrad To{i} (1951), Jela Jak{i} (1955), Sava Jokanovi} ro|. Simi} (1936), Vojislav Milovanovi} (1930), Dranci{ka Kri`an ro|. deivald (1924), Miodrag Peri} (1939), Qubomir @igi} (1930). PETROVARADIN: Stevan Popovi} (1927), An|elka Anti} ro|. Bo{wakovi} (1946), Milo{ Bi`i} (1952). SREMSKA KAMENICA: Niko Abramovi} (1938), Dimitrije Prekoga~i} (1930), Radmila Andrijevi} (1941), Vukica Fodor ro|. Kobilarov (1940), Zora Hajdanov ro|. A~anski (1935), Milo{ ^avi} (1924), Branka Anu{i} ro|. Agi} (1975), Dragi{a Stoiqkovi} (1953), Stevan Markovi} (1934), Bojadimir Mari} (1939), Boris Ilijevski (1936), Bosiqka Kaurin ro|. Biser~i} (1950), Soka Mitrovi} ro|. Babi} (1962), Ivan Belan~i} (1944), Krsta Ini} (1928), Ru`ica Nikolovski ro|. Roha~ek (1947), Stevan A~anski (1946), Slavko Kozarov (1936), Boris [oltis (1988), Julija Pekar ro|. [irka (1937)


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

NEDEQNA NAJEZDA NELEGALNIH PRODAVACA OKO NAJLONA

Trgova~ka slika u znaku sme}a i ilegale Nekoliko stotina samoproklamovanih pija~nih trgovaca (po{to ne pla}aju zakup prostora sa kojeg posluju), u posledwih nekoliko meseci, preplavili su trotoare ulica oko Najlon pijace. Na prostirke pred wima, mahom izla`u polovne stvari i otpad (kutije polupotro{enih lekova sa isteklim rokom trajawa, ambala`e od sokova, uqa, na~ete fla{e raznih alkoholnih pi}a, upotrebqene {tapi}e za u{i, sve`u re~nu ribu…), a ima i onih koji prodaju sve`e vo}e i povr}e, ba{tenske ukrase, pa i ~itave automobi-

le i delove za wih. Iz nedeqe u nedequ, biznis je sve masovniji, a problem je {to ovi prodavci za sobom ostavqaju velike koli~ine otpada, uzurpiraju mesta predvi|ena za parking, pa time uznemiravaju stanovnike Vidovdanskog naseqa, i ru`e sliku grada. Prisustvo pomenutih, najmasovnije je po trotoarima Primorske ulice i sa obe strane Temerinskog puta – gde su i problemi najve}i. Prema re~ima na~elnika Gradske komunalne inspekcije Sr|ana Jakovqeva, ve}ina prodavaca na stazi pored puta koji vodi ka Temerinu, nema kod sebe nika-

kvu legitimaciju {to ote`ava procesuirawe. - ^ak 90 odsto qudi koje svake nedeqe zati~emo kako prodaju na trotoaru na Temerisnkom putu su bez dokumenata, maloletni, sa prebivali{tem van Novog Sada ili su vra}eni u program readmisije. Zbog toga ne mo`emo ni da ih legitimi{emo, {to zna~i da bi wih sve trebalo privesti, a na pijaci je prisutna samo jedna policijska patrola. U Primorskoj ulici, podnosimo prekr{ajne prijave za bespravno zauze}e javne povr{ine i napla}ujemo mandatnu kaznu od

1.500 dinara. Ipak za svu prodaju i eventualno oduzimawe robe nadle`na je Tr`i{na inspekcija – kazao je Jakovqev. On obja{wava da ekipe komunalnih inspektora svake nedeqe patroliraju oko pijace, ali da bi za re{ewe svih , a posebno komunalnih, problema koje oni tamo prave, bila neophodna organizovana akcija svih nadle`nih institucija. Gomile sme}a koje za trgovcima ostaju, do redovnog dolaska ekipe “^isto}e” tek u utorak, raznosi se po ~itavom Vidovdanskom nasequ, tvrdi vi{i referent u toj Mesnoj zajednici Dragomir Qubinac.

Ponedeqkom na putu do posla, on se probija kroz gomile papira i kesa. Re{ewe se, kako obja{wava, ne nazire ni posle vi{e razgovora s nadle`nima. - Ti prodavci uznemiravaju gra|ane, parkiraju se gde stignu, ostavqaju gomile sme}a… Zbog toga smo nekoliko puta zvali policiju i “Parking servis”. Oni prodaju sva{ta na javnom zemqi{tu –trotoaru, do bankine. Kad vetar dune, wihovo sme}e se raznosi po okolnim ulicama, pa ~ak i do terena “Crvene zvezde”, a “^isto}a” odnosi sme}e tek utorkom i petkom u okviru svog redovnog programa. Ostalim danima, ~i{}ewe za wih predstavqa vanredni program, i ne dolaze dok ih mi ne pozovemo. “Tr`nica” ve} do popodne o~isti celu Najlon pijacu. To je wihova nadle`nost, i sa tim nema problema. Okolina pripada “^isto}i” – rekao je Qubinac, i dodao da bi svojim odlukama morao da reguli{e ~i{}ewe Vidovdanskog naseqa posle Najlona. Ekipe “^isto}e” ~iste samo pojedine delove oko Najlona, subotom i nedeqom od 15 do 19 sati, kazala je portparolka ovog preduze}a Milica Vlaisavqevi}. Ipak, to ne podrazumeva ~i{}ewe kompletnog de-

la grada od sme}a koje ostaje, nego samo pojedine lokacije koje su predvi|ene programom preduze}a a koje je odobrila Skup{tina grada. Predstavni-

Tro{ak svih nas Te{ka finansijska situacija mogla bi biti kvalitetan alibi, pri odlu~ivawu prodavaca da se na crno pojave po trotoarima oko Najlona nedeqom. Ipak, wihov tro{ak na cehu svih ostalih `iteqa na{eg grada mnogo je vi{i. Nepla}awe zakupa i neravnopravna trgovina u odnosu na uredne trgovce na pijaci, ostavqawe sme}a, ~ije ~i{}ewe kasnije ko{ta, uni{tavawe zelenih povr{ina, i jo{ drugih faktora vi{e svedo~e o tro{ku koji }e udariti na buxet grada, pa i na xepove Novosa|ana. ci MZ “Vidovdansko naseqe” bili su zbog svega i na razgovoru a direktorom “Tr`nice” Du{anom Baji}em, ali ovo preduze}e snosi odgovornost samo za ~isto}u u okviru pijaca, {to gra|ani ovog dela grada ne dovode u pitawe. S. Tanuryi}

S uginulim plodom 12 dana beba ipak nije `iva”. Zakazali su mi abortus tek osam dana kasnije, jer su drugi termini bili popuweni. Obja{weno mi je da su ograni~eni na samo pet takvih intervencija po danu, te ne postoji mogu}nost da se kireta`a obavi ranije. Uz nalaz mi je doktorka dala i sli~icu uginulog ploda sa ultrazvuka, ne pitaju}i me da li je uop{te `elim, {to me je dodatno istraumiralo – pri~a na{a sagovornica, dodav{i da su je lekari savetovali da, ako `eli odmah da uradi kireta`u, mo`e, ali samo u lokalnoj anesteziji. Shvativ{i da joj je no{ewe mrtvog deteta vi{e od nedequ dana i psihi~ko i fizi~ko optere}ewe, B. \. je oti{la na drugu kliniku, gde su joj dva dana kasnije izvadili plod. Na~elnica Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Vojvodine prof. dr Aleksandra Novakov Miki} ka`e da se oko tre}ine slu~ajeva kod kojih se utvr-

di da je do{lo do prestanka rada srca ploda u ranoj trudno}i zavr{i spontanim poba~ajem bez potrebe za evakuacionom kireta`om.

Slika samo po `eqi Dr Novakov-Miki} je jo{ rekla da se slika mrtve bebe s ultrazvuka, daje majci samo ukoliko ona izrazi `equ za tim. - U slu~ajevima kada do toga ne do|e, planira se evakuaciona kireta`a. Ukoliko se radi o ranoj trudno}i, {to je i naj~e{}i slu~aj kod tzv. „missed abortusa“, nema krvarewa niti ima bilo kakvih subjektivnih tegoba, zahvat se mo`e planirati u slede}ih nekoliko dana. U slu~ajevima kada do|e do krvarewa ili postoje bilo kakvi subjektivni

ili objektivni simptomi komplikacija, zahvat se radi odmah – ka`e dr Novakov-Miki}. Na pitawe za{to se ne daje primat ovakvim slu~ajevima nad abortusima koji nisu uslovqeni uginu}em ploda, ona obja{wava da se planirani prekidi trudno}e ne rade na istom odeqewu kao i evakuacione kireta`e zbog trudno}e kod koje je do{lo do prestanka rada srca ploda, te zakazane intervencije prekida trudno}e ne uti~u na planirawe ovih drugih. - Evakuacione kireta`e se zakazuju u slu~ajevima kada nema subjektivnih ili objektivnih simptoma ili kada pacijentkiwa `eli da se intervencija uradi u op{toj anesteziji za {ta, na`alost, nema mogu}nosti u de`urstvu – ka`e na~elnica Klinike, dodav{i da se prioriteti uvek daju hitnim slu~ajevima, a to su krvarewa, bolovi i temperatura. I. Brcan

VESTI Promocija dve kwige Kwige “^ajiranci” i “Engleska kwi`evnost kod Srba 1900 – 1945” autorke dr Mirjane N. Radovanov Matari} bi}e predstavqene danas i sutra u Galeriji KIC-a “Mladost” u Futogu. Obe promocije po~iwu u 19 ~asova, a adresa KIC-a je Ulica cara Lazara 42, a. I. D.

9

SREMSKI KARLOVCI

Zavr{ni ra~un pred odbornicima Karlova~ki parlament sasta}e se danas u 18 sati, dan pred istek roka za usvajawe zavr{nog ra~una buxeta op{tine, kako bi ispunio zakonsku obavezu i doneo odluku o zavr{nom ra~unu za 2009. Pred odbornicima }e se uz predlog odluke o zavr{nom ra~unu na}i i izve{taj nezavisnog revizora, koji je prvi put anga`ovan da prekontroli{e finansijsko poslovawe op{tine. Na dnevnom redu je i Masterplan za turisti~ku destinaciju

Sremski Karlovci sa Fru{kom gorom, kao i predlog odluke o pristupawu projektu formirawa i obuke me|uop{tinskog radnog tima za kontrolu i smawewe gubitaka vode u Ju`noba~kom okrugu. Odbornici }e se izja{wavati i o izmenama i dopunama regionalnog plana upravqawa otpadom za op{tine In|ija, Irig, Ruma, Sremski Karlovci, [id i Stara Pazova, te o izmenama odluke o odre|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta. Z. Ml.

U razgledawe brodom i vozi}em

@ENAMA DODATNO OTE@ANI PREKIDI TRUDNO]E

Sugra|anka B. \. je nedavno izgubila bebu, u osmoj nedeqi trudno}e. Osim stresa koji je do`ivela saznawem da je wenoj bebi prestalo da kuca srce, ona je pretrpela i traumu jer su doktori sa Klinike za ginekologije i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine mogli da joj urade kireta`u tek osam dana nakon kontrolnog pregleda, i 12 po{to je konstatovano da je srce prestalo da kuca, {to je, kako ona ka`e, psihi~ki gotovo neizdr`qivo. Doktorka u Domu zdravqa joj je prilikom ultrazvuka rekla da se ne ~uje sr~ana reakcija bebe i uputila je u Betaniju na kontrolni pregled i zakazivawe kireta`e. - Bio je petak kada sam i{la u Dom zdravqa, a u ponedeqak sam oti{la u Betaniju. Tamo mi je doktorka na ultrazvu~nom pregledu saop{tila “da se ipak ~uje bebino srce”, a posle dva minuta je rekla “a, ne, ne, va{a

ponedeqak14.jun2010.

Sutra dopunski izbori u Stepanovi}evu

„Portreti duhovnika”

Dopunski izbori za tri ~lana saveta mesne zajednice “Stepanovi}evo” bi}e odr`ani sutra. Stanovnici ove mesne zajednice mo}i }e da glasaju od 7 do 20 sati u sedi{tu MZ “Stepanovi}evo” u Ulici Vojvode Stepe Stepanovi}a 112. I. S.

Izlo`ba Zorana Sto{i}a Vrawskog pod nazivom „Portreti duhovnika crte`i 19631998“ bi}e otvorena danas u 19 ~asova u ogranku SANU u Platoneumu, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Govori}e istori~ar umetnosti Sava Stepanov. B. P. P.

Za dvadesetak osnovaca iz Novog Sada danas u 10 sati u Sremskim Karlovcima po~iwe goranski eko-kamp. Oni }e biti sme{teni u Ekolo{kom centru, a pridru`i}e ime se i vr{waci iz Sremskih Karlovaca i Kule. Tokom sedam dana, koliko kamp traje, deca }e upoznati najva`nije prirodne, istorijske i kulturne vrednosti Karlovaca, ploviti

Dunavom i obi}i Koviqsko-petrovaradinski rit, obi}i Stra`ilovo turisti~kim vozi}em. Pored toga predvi|eno je da posete Muzej p~elarstva, radionicu za izradu keramike i kuglofa. Ovo je novi kamp Pokreta gorana i volonterskog centra Vojvodine, koji se realizuje uz podr{ku Gradske uprave za obrazovawe Novog Sada. Z. Ml.

Kontrolom podataka do ve}e naplate Gra|ani Sremskih Karlovaca i oni koji poseduju nekretnine u tom mestu mogu do kraja juna da o~ekuju re{ewa za porez na imovinu za 2010. godinu. Porez }e, kako ka`u u op{tinskoj Slu`bi za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda, otprilike biti na pro{logodi{wem nivou. Poreski obveznici koji su platili prve dve rate na osnovu pro{logodi{wih re{ewa, po prispe}u ovogodi{wih, treba samo da uplate razliku. Re{ewa za pla}awe naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, komunalne takse za isticawe firme i porez na imovinu pravnih lica su ve} distribuirana. Neznatan broj ovih re{ewa ostao je neuru~en, za razliku od pro{le godine - ka`e {ef Slu`be za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda u karlova~koj op{tini Qiqana Jerkov. – To je rezultat na{eg anga`mana da sredimo bazu podataka, do|emo do adresa onih koji su se odselili, naslednika onih koji su preminuli i sli~no. Predstoji nam i daqe rad na a`urirawu te baze. Kadrovski smo poja~ani, Slu`ba sada ima, kako je sistematizacijom radnih mesta i predvi|eno, tri zaposlena, a uskoro sledi i tehni~ko unapre|ewe. Planiramo da ukrstimo podatke iz katastra i “Informatike” s na{im, kako bismo do{li do pravog stawa stvari. Nije iskqu~ena ni terenska kontrola. U ovoj slu`bi isti~u da je saradwa s gra|anima od kada je op{tinska uprava preuzela naplatu

javnih prihoda po~etkom pro{le godine, dobra i da je znatan broj wih ispunio zakonsku obavezu, podneo poresku prijavu i prijavio promene. Gra|ani su du`ni po zakonu da prijave imovinu i svaku promenu u tom pogledu u roku od pet dana – obja{wava Jerkov. - Primetili smo da qudi ne znaju da je to wihova obaveza i da misle da se to po automatizmu radi. Nama propisi dozvoqavaju da obavimo kontrolu unazad pet godina, pa ih zato pozi-

Prijave i informacije Prijave se mogu podneti u kancelarijama 51 i 52 u potkrovqu Magistrata, a sve informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 021/6853070, 685-3036 i 685-3083. vamo, pre svega vlasnike vikendica da pre sankcija i dok baza podataka nije kompletirana, prijave imovinu i sve promene. Bitno je da znaju da ih to {to im nije uru~eno re{ewe ne osloba|a obaveza, naprotiv. Tri dana od drugog poku{aja da uru~imo poreska re{ewa onima koji `ive izvan Karlovaca i nisu prijavili promene, smatramo da su ih dobili i od tada im teku obaveze. To }e uskoro biti primeweno i na one koji stanuju u Karlovcima Z. Ml.

Magistrat se umiva za nove stanare Do kraja juna Agencija za ruralni razvoj Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede trebalo bi da se useli u Magistrat u Sremskim Karlovcima, zbog ~ega majstori intenzivno rade posledwih nedeqa u levom krilu zgrade. Oko 90 odsto elektro radova je od ranije zavr{eno, ugradwa grejnih instalacija tako|e, a prethodnih nekoliko dana se kre~ilo. Od danas majstori postavqaju pod-

ne obloge i rok za zavr{etak im je 20. jun. - U toku su zanatski radovi u kancelarijama u prizemqu i na spratu, koje zahvataju vi{e od 600 kvadratnih metara - ka`e pomo}nik predsednika op{tine za urbanizam i komunalne poslove Brigita Dimitrijevi}. – Velika i sada{wa sve~ana sala bi}e naknadno zavr{ene, jer je osposobqavawe kancelarija za Agenciju bio prioritet.


ponedeqak14.jun2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Svet okeana“ 3D (18), “No} za pam}ewe” (19.30),”Robin Hud” (21) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Soul ki~n“” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a”, Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog “Wujork = Menhetn” (do 30. juna). Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. GMuzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”.

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ana I{tvana Srdi} (1932) u 11.45 sati, Eva Jo`efa Roginer (1961) u 12.30, Qubomir Sava [iqegovi} (1925) u 13.15, Miqana Milomira Stojanovi} (1964) u 14, Milovan Milo{a Mrkova~ki (1952) u 14.45, Miro{ka Jano{a \ur|evi} (1943) u 15.30, Juro Joza Lovri} (1937) u 16.15 i Borislav Slavka Liki} (1942) u 17 sati. Na Majurskom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawena Olga Stjepana Vidovi} (1926). Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 17 sati bi}e sahrawena Marija Ilije Janka (1919). Na Gorwem starom grobqu u Futogu u 17 sati bi}e sahrawena Milica Vase Buwev~ev (1922).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak14.jun2010.

11

ZREWANINSKI ODBORNICI DALI KONA^NU ODLUKU

Zvani~no u trci ka prestonici kulture Svaka disciplina bila atraktivna

PRVO TAKMI^EWE MALI[ANA U GRADU KRAJ TISE

„Bebi fest” razgalio Be~ejce

BE^EJ: Kada su direktni akteri u pitawu, onda je subotwi „Bebi fest” u centru Be~eja manifestacija sa najmla|im u~esnicima, odr`ana u gradu kraj Tise. Pravo da u~estvuju imala su deca od {est meseci do tri godine starosti, koja su se takmi~ila u raznim disciplinama, prilago|enim uzrastu aktera. Gotovo stotinak dece se takmi~ilo, ~emu treba dodati jo{ toliko starijih asistenata i bar dva do tri puta vi{e navija~a, u centru pa`we bili su mali{ani iz jaslica De~ijeg vrti}a „Labud Pejovi}”, gde su bile ukqu~ene i vaspita~ice. U~esnici „Bebi festa” bili su podeqeni u tri uzrasne grupe i svaka od wih je imala druga~ije

takmi~arske aktivnosti. Na kraju u~e{}a svako dete je dobilo po sok i malo pakovawe meda, a najboqi i diplome za plasman. U disciplini puzawe na {est metara pobedio je Filip Jankovi}, u trci roditeqa s kolicima izme|u ~uweva slavila je Linda Balzam, a u gurawu kolica prva je bila Jana Tesla}. Ana Fekete je pobedila u ubacivawu {to ve}eg broja lopti u korpu, a Dora Tot je bila najuspe{nija u preskoku i provla~ewu kroz obru~. Marko I}itovi} je bio najuspe{niji na poligonu s preprekama, Lidija Kerepe{ se pokazala najboqom u trci bicikala, a Suzana Joksimovi} u trci motori}a. V. Jankov

Hiqadu `eqa zaplovilo rekom qubavi NOVI BE^EJ: U okviru turti~ke ponude „14 vikenda u Novom Be~eju”, ovaj posledwi „^amac na Tisi – Tisa reka qubavi”, bio je najromanti~niji. Iako panonska lepotica ovih dana vaqa {iroke i mutne talase, na Tiskom keju, najlep{em {etali{tu uz obalu Tise, posle sparnog dana, u {etwi se okupilo nekoliko hiqada Novobe~ejaca i wihovih gostiju. U Restoranu Hotela „Tiski cvet” i ugiostiteqskim objektima uz reku,

ZREWANIN: Na 24. sednici Skup{tine grada Zrewanina, odr`anoj posledweg radnog dana minule sedmice, odlukom odbornika, ova banatska varo{ se i zvani~no kandidovala za „Evropsku prestonicu kulture 2020. godine”. Obrazla`u}i predlog o kandidaturi, predsednik lokalnog parlamenta Aleksandar Marton je ponovio da je ovaj projekat pokrenut 1985. godine od strane Evropske unije, kao i da }e 2020. godine jedan od odabranih gradova biti iz Srbije. Marton je rekao da u EU prevladava stav da

Nasiqe u {koli bez nasiqa VRBAS: U~enika tre}eg razreda O[ „20. oktobar” u Vrbasu V. ^. u {kolskom holu napao je i pretukao M. M. (39), otac wegovog druga iz razreda. Do incidenta je do{lo kada je M. M. do{ao u {kolu ne{to pre po~etka popodnevne smene, kako bi utvrdio ko je dirao wegovog sina, pri ~emu ovaj razulareni roditeq nije ni poku{ao da utvrdi {ta se desilo, ve} je odmah nasrnuo na de~aka V.^. Kojem je zadao nekoliko udaraca, nanev{i prestravqenom de~aku lak{e telesne povrede. Pored toga, on je de~aku zapretio da ne sme nikome da ka`e {ta se desilo. Me|utim ceo incident se odigrao pred velikim brojem dece koja su ~ekala da po~ne nastava, a po svemu sude}i batinawu deteta je prisustvovala i de`urna nastavnica Natalija Govqen, koja, me|utim, nakon konsultacija sa direktorom {kole Slavoqubom Kola{incem, nije `elela da javno komentari{e

[kola bez nasiqa?

u {koli, osudiv{i pona{awe ovog roditeqa. Prema nezvani~nim informacijama, {kolska uprava nije ~ak ni obavestila policiju o incidentu, ve} je to uradila majka pretu~enog de~aka, da

{eta~e su do~ekali veseli tambura{i i muzika Tawe Jovi}evi} i benda „Rich Bish”. Na obali je bilo najvi{e najvi{e mladih, koji su sa splava na obali spu{tali male ~amce sa upaqenim sve}ama da plove maticom niz Tisu, zamislili `equ i sada o~ekuju da se ona i ispuni. Pre po{tawa malog ~amca u vodu, svako ko je zamisli `equ, mogao je o~ekivati da se ona i ostvari. M. K.

TAKMI^EWE NA VELIKOM BA^KOM KANALU

Vi{e kajaka{a nego kajaka

revijalnog tipa sa ciqem promocije ovog sporta. - Imamo petnaestak momaka i devojaka koji treniraju, ali na `alost imamo svega par kajaka na kojima se mo`e trenirati rekao je Milovan~ev, ina~e direktor Sredwe tehni~ke {kole u Kuli. Svoje predstavnike u Kulu su poslali klubovi „Liman” i „Vojvodina” iz Novog Sada, „Sintelon” iz B. Palanke, „Zmaj” iz Zemuna, kao i ekipa „Dunav” sa Bezdana. N. P.

wanincima poginulim u ratovima na teritoriji biv{e SFRJ 1991-1999. godine. Spomenik bi se, po ve} ranije utvr|enim odlukama, podigao u vidu spomen-~esme ili fontane na platou ispred zgrade nekada{weg „Komiteta”, desno od spomenika @arku Zrewaninu. Na pro{lonedeqnom zasedawu odbornici su razmatrali i poslovawe javnih preduze}a i ustanova, a za skup{tinskom govornicom mogli su se ~uti i zahtevi opozicije da se {to hitnije re{i problem tranzitnog saobra}aja

POMAHNITALI RODITEQ PRETUKAO NEDU@NOG DE^AKA

Nata{a Mileti}, majka napadnutog de~aka

KULA: U subotu na Velikom ba~kom kanalu u Kuli odr`ano je prvo takmi~ewe kajaka{a u ovom gradu, koje je istovremeno bilo i promocija kajaka{kog sporta i novoosnovanog kluba u Kuli. Odr`ano je desetak trka u svim kategorijama od pionira do seniora. Glavna trka dana bila je trka na dva kilometra, koja je vo`ena od tzv. Vrbaskog mosta do splava „Verige”, koji se nalazi u centru Kule, a prema re~ima predsednika Kajaka{kog kluba u Kuli Miroslava Milovan~eva, sve su trke bile

mawi gradovi imaju nepisanu prednost prilikom kandidature u odnosu na prestonice, a da tradicija i dometi ustanova i pojedinaca iz Zrewanina u oblasti kulture u potpunosti opravdavaju kandidaturu. Skup{tina je izabrala i Radnu grupu, koja }e imati zadatak da preduzme pripremne radwe u vezi sa kandidaturom. Na predlog odbornika Srpske radikalne stranke Aleksandra Stoj{ina, Skup{tina je jednoglasno usvojila i dopunu dnevnog reda o obezbe|ewu sredstava za izgradwu spomen-obele`ja Zre-

{ta se desilo tog dana u {koli. Osim toga, direktor {kole tvrdi da svedoka ovom incidentu, osim dece, nije bilo kao i da se od dece ne mogu uzimati izjave koje bi svedo~ile u ovom slu~aju. Zbog ~ega direktor ove {kole poku{ava da zata{ka incident koji se dogodio pre nekoliko dana, nikome nije jasno, ali je u {koli o~igledno prisutan strah od toga da se govori o ovom doga|aju. Ni pedagog {kole u prvi mah nije `elela da govori o ovom doga|aju, a nakon konsultacija sa direktorom, {turo je objasnila da se takve stvari ne smeju doga|ati

Sne`ana Kova~

bi {kola, tek nakon nekoliko dana, sastavila neki izve{taj koji je prosle|en u policiju. Majka de~aka kojeg je napao ~etrdesetogodi{wak u {koli, je u najmawu ruku {okirana odnosom {kolske uprave prema onome {to se dogodilo. - Jednostavno, od momenta kada sam do{la u {kolu na poziv u~iteqice, imala sam utisak da svi poku{avaju da zata{kaju ovaj slu~aj. Prvo zato {to sam ja morala da pozovem policiju, a zatim kada mi je direktor rekao da niko od odraslih nije video {ta se desilo i da deca ne mogu biti pozvana da sve-

do~e, nisam mogla da verujem {ta mi govori, jer mi je ve} nekoliko qudi iz {kole reklo da je de`urna nastavnica poku{avala da spre~i incident. Zbog ~ega direktor to prikriva, zaista mi nije jasno i jedino {to mogu da pomislim jeste da ne `ele da se o ovom doga|aju sazna u javnosti, ili da {tite tog ~oveka koji mi istukao sina - ka`e revoltirana majka napadnutog de~aka Nata{a Mileti}. Ona je istakla da je jedino u~iteqica, koja nije prisustvovala incidentu, u potpunosti stala u odbranu deteta. Prema re~ima u~iteqice u ~ijem su odeqewu oba de~aka Sne`ane Kova~, desilo se nedopustivo, a najgore od svega je to {to je pretu~eni de~ak zapravo stalno branio svog druga, ~iji ga je otac brutalno prebio. - To su dobra deca i moram da ka`em da sam kao u~iteqica primetila da je V. zapravo branio svog druga kada su ga druga deca zadirkivala. ^ak i da se dogodi neki incident me|u decom, zna se kako roditeq treba da postupi. Prvo se mora obratiti neposrednom nastavniku ili u~itequ, a onda i pedagogu ili eventualno i direktoru, a ne da nasr}e na devetogodi{waka i brutalno ga prebije rekla je Sne`ana Kova~. Da stvar bude jo{ gora, O[ „20. oktobar” je jedina {kola u vrbaskoj op{tini koja je jo{ pre nekoliko godina u{la u Unicefov program {kole bez nasiqa, ali rukovodstvo ove {kole o~igledno nije ba{ svesno {ta to zna~i i kako se treba boriti protiv nasilnika. N. Perkovi}

Priznawa najhumanijim Novobe~ejcima NOVI BE^EJ: Povodom 14. juna – Me|unarodnog dana dobrovoqnih davalaca krvi, mesna organizacija Crvenog krsta Novi Be~ej preredila je u Lova~kom domu na Bisernom ostrvu sve~anost, na kojoj su pedesetorici vi{estrukih dobrovoqnih davalaca krvi iz Novog Be~eja dodeqena priznawa za huma- Arsen Dragi}, Stojan Lali} i Rudolf Horvat

nost i qudsku solidarnost. Predsednik organizacije Crvenog krsta Novi Be~ej Branislav Vesin uru~io je priznawa za pet, 10, 20, 35 i vi{e dobrovoqnih davawa krvi, a me|u najhumanijima ove godine su Arsen Dragi}, Stojan Lali} i Rudolf Horvat, koji su krv dali 75 puta. M. K.

kroz grad i zavr{i izgradwa obilaznice, a nakon sve u~estalijih `albi gra|ana u naseqima Gradnulica i [umice. Ovo zasedawe obele`io je, tako|e, novi transfer na zrewaninskoj politi~koj sceni. Naime, uo~i sednice, odbornik radikala Miroslav Ili} pismeno je obavestio predsednika Skup{tine grada o napu{tawu SRS i prelasku u Srpsku naprednu stranku. To je, u nekoliko navrata, izazvalo verbalne rasprave izme|u Ili}a i pojedinih odbornika iz wegove doju~era{we partije. @. B.

VESTI Posle ostavki imenovawa PAN^EVO: Na vanrednoj sednici skup{tine grada konstatovane su ostavke ~lana Gradskog ve}a zadu`enog za privredu Milanka Andreji}a direktora JKP „Higijena” Milana Bok{ana i direktorke Doma omladine u Pan~evu Maje Georgijevske, kadrova Nove Srbije, koja sa DS i DSS u Pan~evu ~ini vladaju}u ve}inu. Nakon toga odbornici su tajnim glasawem za novog gradskog ve}nika za privredu izabrali ekonomistu iz Pan~eva, direktora modne ku}e „Pasa`” Vladimira Mitrovi}a, koji }e funkciju ve}nika obavqati volonterski zbog obaveza u svojoj kompaniji. Za v.d. direktora „Higijene” imenovana je psiholog Jelena Novakov, koja je u Gradskoj upravi vodila kancelariju za upravqawe projektima, a za v.d. direktora Doma omladine filolog Jelena Angelovsla. Novoimenovani kadrovi su nestrana~ke li~nosti . L. L.

Akcija davawa krvi SUBOTICA: Na Pali}u je odr`ana Humana subota, velika akcija dobrovoqnog davala{tva krvi. Akcija je odr`ana od 7,30 do 11 ~asova kod Velike terase. Sakupqeno je 60,69 litara krvi i registrovano je jo{ 20 novih davalaca. - Humana subota se obele`ava deveti put ove godine i prikupqene zalihe bi}e dovoqne za period koji dolazi. Prijavilo se 148 dobrovoqnih davalaca krvi, a 118 je dalo dragocenu te~nost koja `ivot zna~i - rekao je sekretar Crvenog krsta u Subotici Mihaq Pece. Dobrovoqnim davaocima i wihovim porodicama na raspolagawu je bio ru~ak - vojni~ki pasuq, besplatna poseta Zolo{kom vrtu i besplatan autobuski prevoz, uz prikaz kwi`ice dobrovoqnog davaoca. A. A.

Koncert dua „Seme” NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej organizuje u ~etvrtk koncert dua „Seme”, koji sa~iwavaju Sowa Kalaji} (violina i testera) i Slobodan Milivojevi} (gitara). Duo „Seme” neguje klasi~nu, etno-muziku i xez. Pa`wu zavre|uje upotreba testere kao muzi~kog instrumenta. Sastav odlikuje smela interpretcija poznatih muzi~kih dela za violinu i gitaru i wena traskripcija. Koncert }e se odr`ati u Galeriji Tiske akademije akvarela (TAA), po~e}e u 20 sati, a ulaz je slobodan. M. K


CRNA HRONIKA

ponedeqak14.jun2010.

DNEVNIK

c m y

12

U AKCIJI „[ETA^” UHAP[ENO DESETORO ^LANOVA DVEJU KRIMINALNIH GRUPA IZ BEOGRADA I NOVOG SADA

Upecali se na policijski mamac Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutra{wih poslova u akciji „[eta~“, zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja i prawa novca, uhapsili su 10 pripadnika dve organizovane kriminalne grupe, koje su delovale na teritoriji Beograda i Novog Sada, saop{teno je ju~e iz MUP-a. MUP je u saradwi s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal uhapsio @eqka K., Tibora V., Jelenu M., Bojanu S., Qiqanu I. D., Branka \., Vladimira V., Aleksandra I., Gorana P. i Stanislava S. Organizatori i ~lanovi tih kriminalnih grupa su od 2006. do 2010. godine izvr{i-

li krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i prawa novca, tako {to su u Beogradu i Novom Sadu osnovali ve}i broj preduze}a na svoja ili imena tre}ih lica, koja se nisu bavila privrednom delatno{}u, ve} su iskqu~ivo sa~iwavala i overavala poslovnu dokumentaciju neistinite sadr`ine. Na osnovu te dokumentacije primane su `iralne uplate od oko 500 preduze}a s teritorije Srbije, a potom podizan gotov novac, navodi se u saop{tewu MUPa i dodaje da su organizatori i ~lanovi kriminalnih grupa zadr`avali proviziju od oko 10 odsto, dok su ostatak novca predavali vlasnicima tih preduze}a, ~ime su im omogu-

}ili da izvuku gotov novac sa poslovnih ra~una bez pla}awa poreza. Na taj na~in izvr{en je promet novca u ukupnom iznosu od 450 miliona dinara, a

ne tokove osnivawem novih preduze}a, kupovinom automobila i stanova na svoje ili imena drugih osoba, ~ime su izvr{ili i krivi~no delo prawa novca.

Organizatori i ~lanovi kriminalnih grupa su od 2006. do 2010. godine osnovali ve}i broj preduze}a na svoje ime ili imena tre}ih lica koja se nisu bavila privrednom delatno{}u, ve} su iskqu~ivo sa~iwavala i overavala poslovnu dokumentaciju neistinite sadr`ine organizatori i ~lanovi kriminalnih grupa su tako ostvarili protivpravnu imovinsku korist u iznosu ve}em od 45 miliona dinara, koje su daqe stavqali u legalne nov~a-

Iznos od preko 400 miliona dinara predstavqa protivpravnu imovinsku korist vlasnika oko 500 preduze}a, koji je izvu~en iz legalnih nov~anih tokova, navodi se u saop{tewu.

Iz MUP-a napomiwu da su u ciqu otkrivawa tih organizovanih kriminalnih grupa i prikupqawa dokaza po prvi put primewene mere sklapawa simulovanih pravnih poslova predvi|ene Zakonikom o krivi~nom postupku. Prikriveni islednik-policijski slu`benik registrovao je vi{e preduze}a na osnovu naredbe istra`nog sudije Posebnog odeqewa za organizovani kriminal Vi{eg suda u Beogradu, na ~ije `irora~une su, po nalozima organizatora kriminalne grupe, vr{ene uplate i podizan gotov novac s ra~una, pri ~emu je sa~iwavana poslovna dokumentacija neistinite sadr`ine.

„Na ovaj na~in prikupqeni su neposredni dokazi o protivzakonitim radwama organizotora i ~lanova ovih kriminalnih grupa, kao i vlasnika oko 500 preduze}a, koji su u ciqu izbegavawa poreskih obaveza vr{ili uplate na ra~un preduze}a koje je osnovala policija“, dodaje se u saop{tewu. Iz MUP-a napomiwu da }e prikupqeni materijalni dokazi omogu}iti da se krivi~na sankcija u potpunosti primeni, ne samo prema organizovanoj kriminalnoj grupi, ve} i prema vlasnicima svih preduze}a, koji su svesno u{li u protivpravne poslove u ciqu izbegavawa poreskih obaveza. (Tanjug)

ONE SU NAPRAVILE ONO [TO POLICIJE NIJE

„Zemunci” padali zbog `ena Razlog krvavog okr{aja dvojice srpskih kriminalaca kraj zagreba~kog jezera Rakitja bio je qubavni trokut. Ministar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko je izjavio da je utvr|eno da su se Sretko Kalini} (36) i Milo{ Simo-

Telo upotqenika izvu~eno na obalu

pili se i posva|ali zbog `ene, a Simovi} je zatim s dva hica ranio Kalini}a. Kalini}a, zvanog Zver, 2006. napustila je supruga, s kojom ima dvoje dece. Otad `ivi u Novom Sadu. On je navodno policiji priznao neka ubojstva, ali i otkrio gde se

nalnu bezbednost, jer je to bio wihov li~ni sukob i nije bio usmeren prema nikome drugome. Nije ovo prvi put da su pripadnici „zemunskog klana“, koji su dolijali srpskoj policiji, pali zbog `ena. Prvooptu`eni Milorad Ulemek Legija polici-

skrivaju odbegli ~lanovi zemunskoga klana. Karamarko je dodao da }e im celi sukob pomo}i da do|u do va`nih podataka o kriminalnom miqeu i da }e sigurno znati }e iskoristiti unutra{we sukobe. Ka`e i da je suludo govoriti da sukob ugro`ava hrvatsku nacio-

ji je ostavio trag nakon {to se porodila wegova supruga Aleksandra. Tad joj je u bolnicu poslao veliki buket cve}a. Dejanu Milenkovi}u Bagziju, svedokusaradniku, u trag se u{lo pratwom razgovora koje je iz Gr~ke vodio sa suprugom Jasnom. Tako|e, ona mu je bila i u poseti.

Ubijeni ~lan “zemunskoga klana” Zoran Povi} Pova redovno se sastajao sa suprugom dok je bio u bekstvu. Preko wive joj je dolazio u no}ne posete, nikad najavqen. Svoju su tajnu uspeli sa~uvati, a wegova supruga Biqana o wegovim je posetima

KOD GRADSKE PLA@E U KRAQEVU

Telo de~aka na|eno u Ibru Na Gradskoj pla`i na Ibru u Kraqevu ju~e posle podne prona|eno je telo 14. godi{weg de~aka Luke L. koji je nestao u petak predve~e dok se kupao u reci. Telo de~aka, koje je s licem u vodi plutalo sredinom Ibra, najpre je primetilo nekoliko mla|ih de~aka kojima je bilo sumwivo da neko mo`e toliko dugo da roni. Skrenuli su na to pa`wu starijim momcima u blizini i jedan od wih, 26. godi{wi Nenad P. je u{ao u vodu. „Odmah mi je proletelo groz glavu da bi to mogao biti de~ak koji se utopio. Kad sam stigao

do wega i dotakao ga, bilo mi je jasno da mu ne mo`emo pomo}i. Sa drugom sam izvukao telo na obalu”, rekao je Nenad P. Nestanak 14. godi{weg u~enika O[ „^ibukova~ki partizani“ Luke L. iz Kraqeva prijavqen je u petak oko 19 ~asova. U `eqi da obele`i kraj {kolske godine, grupa dece je oti{la do Ibra na vrlo pose}enu pla`u „Si|i do reke“. Posle ulaska u vodu, Luka je nestao i od tog momenta do ju~e za wim su intenzivno tragali policajci, ronioci, ekipe za spasavawe na vodi i kajaka{i. (Tanjug)

Milorad Ulemek i Aleksandra Ivanovi}

Bojana i Milo{ Simovi}

vi} (31) posva|ali zbog Simovi}eve supruge Bojane. Ona je kao kurir s la`nim dokumentima dolazila u Zagreb i donosila im novac. Simovi} je saznao da ga je navodno prevarila s Kalini}em. Kalini} i Simovi} su u utorak ro{tiqali na Rakitju, na-

govorila tek nakon {to je on ubijen, i to na poligrafu. Milo{a Simovi}a su u ~etvrtak popodne odveli u po`areva~ki zatvor „Zabela“, gde }e na u ~uvenom sedmom paviqonu slu`iti kaznu od 30 godina za u~estvovawe u ubistvu premijera Srbije Zorana \in|i}a. E. D.

U POSETI NACIONALNOM KRIMINALISTI^KO-TEHNI^KOM CENTRU MUP-a

Kako rade srpski forenzi~ari Ve{ta~ewa i forenzi~ki nalazi iz - gde su otisci prstiju po~inilaca kriSrbije prihva}eni su i izvan na{ih vi~nih dela”, naveo je Ne{i}. granica, a radni dan forenzi~ara u BeU bazu se sme{taju DNK profili sa ogradu - od uvi|aja do pravqewa DNK mesta gde je izvr{eno krivi~no delo, profila - izgleda ba{ kao u popularpa }e pripadnici NKTC biti u mogu}noj ameri~koj seriji „Istra`iteqi“ nosti da pretra`e bazu i da, eventual(CSI). no, tako re{e zlo~in i istovremeno ga Posledwih nekoliko godina u razvoj doka`u. forenzike u Srbiji ulo`eno je 10 miPosao forenzi~ara po~iwe na tereliona evra, pa Nacionalni kriminalinu, gde tokom uvi|aja prikupqaju matesti~ko-tehni~ki centar (NKTC) rijalne dokaze, a zatim se „seli“ u laMUP-a u Beogradu danas ima i specijalnu prostoriju u kojoj se ~uva DNK baza podataka - u koju se ulazi samo sa propusnicom i u posebnom odelu. Na~elnik Centra Lazar Ne{i} isti~e da se tu godi{we obavi oko hiqadu ve{ta~ewa, a da je DNK baza podataka „u formirawu“, pa za sada ima svega nekoliko hiqada DNK profila. U intervjuu Tanjugu, Ne{i} je rekao da o~ekuje da }e odgovaraju}a Balisti~ka laboratorija zakonska re{ewa, u skoroj budu}nosti, omogu}iti da se DNK baza boratoriju, gde stru~waci iz vi{e popuwava znatno ve}om dinamikom - kaoblasti obavqaju vi{e ili mawe komko bi poslu`ila rasvetqavawu i matepleksna ve{ta~ewa. Za DNK analizu rijalnom dokazivawu {to ve}eg broja potrebni su biolo{ki tragovi, za ~ije krivi~nih dela. su pronala`ewe zadu`eni forenzi~a“O~ekujemo da broj DNK profila u ri, a na~elnik NKTC je ukazao da je za bazi rapidno raste u budu}nosti i da rasvetqavawe krivi~nog dela potrebdostigne onaj u daktiloskopskoj zbirci no otkriti uzorke osumwi~enih osoba.

Na mestu zlo~ima, mogu se na}i tragovi vi{e osoba, pa jedno ve{ta~ewe mo`e podrazumevati nekoliko analiza, a u pojedinim slu~ajevima i nekoliko stotina. „Analiza DNK se obavqa u laboratoriji, i to u strogo odvojenim odeqewima - jedan je za forenzi~ke tragove, a drugi za referentne-nesporne uzorke. Laboratorijskom obradom se dobijaju DNK profili, koji se kasnije porede”, objasnio je Ne{i}. Procedura provere DNK identiteta, ako je ve{ta~ewe kompleksno, traje bar nekoliko dana, a za jednoslo`nu analizu je potreban, otprilike, jedan radni dan. “Forenzika je izuzetno multidisciplinarna i objediwuje dostignu}a prakti~no svih nauka, prvenstveno prirodnih i tehni~kih. Za mene je najzanimqiviji deo odlazak na uvi|aj, posebno kada je re~ o slo`enom krivi~nom delu”, opisao je Ne{i} „obi~an radni dan“ u Centru. Novinar Tanjuga nije imao priliku da „zaviri“ u DNK laboratoriju, jer je ulazak dozvoqen samo zaposlenima i to pomo}u magnetnih kartica, uz obavezna specijalna odela. NKTC ima stotinak zaposlenih, a rad Centra je, ka`u nadle`ni, iznad proseka u regionu. Po mi{qewu na~elnika Ne{i}a, s obzirom na problematiku kriminala i povr{inu zemqe, potrebno je udvostru~iti broj

DNK laboratorija

zaposlenih. U predhodnoj deceniji, forenzika u Srbiji je do`ivela veliki napredak i dostigla prose~an svetski nivo, a u tu oblast je investirano oko 10 miliona evra. “Novac je pre svaga ulo`en u obuku kadrova i opremu. Tako je DNK laboratorija tehni~ki vrlo dobro opremqena, skoro na najvi{em nivou kakav postoji u svetu”, ukazao je Ne{i}. Me|utim, dodao je, postoji prostor za daqa ulagawa. On je, kao primer, naveo fizi~ko-hemijsku laboratoriju u kojoj se nalazi desetak ure|aja za ve{ta~ewe droga, dok [vedska, koja ima sli~an broj stanovnika i problematiku kriminala, u forenzi~kom centru za ve{ta~ewe narkotika ima sto ure|aja.

Govore}i o tome u kojoj meri su analize NTKC validne u regionu, Evropi i svetu, on je objasnio da je kriterijum za validnost “akreditacija”, koju Srbija nema - kao ni ve}ina evropskih forenzi~kih dr`avnih centara. Akreditacija }e, kako je rekao, u skoroj budu}nosti biti najja~i paramentar za razmenu forenzi~kih dokaza me|u dr`avama, ali jo{ uvek nije obavezuju}a, pa su ve{ta~ewa i forenzi~ki nalazi iz Srbije “izvan granica” prihva}eni, na osnovu reputacije srpskih forenzi~ara u ostalim zemqama Evrope i sveta. NKTC je punopravni ~lan Evropske mre`e forenzi~kih instituta - jedinog udru`ewa te vrste u Evropi, koje okupqa 52 forenzi~ke dr`avne laboratorije iz 33 evropske zemqe. Kad je re~ o saradwi doma}ih sa forenzi~arima u inostranstvu, Ne{i} ka`e da se prvenstveno ogleda u “razmeni” znawa i iskustava. “Tako lak{e pratimo razvoj, koji ne podrazumeva samo investicije i nabavku novih ure|aja, nego i usvajawe novih metoda, na~ina rada, procedura…”, objasnio je na~elnik Nacionalnog kriminalisti~ko-tehni~kog centra.


REPORTA@E

DNEVNIK

ponedeqak14.jun2010.

13

BANAT LAK[E DI[E BEZ POLITI^KE BORANIJE I LIDERA KOJE NI UKU]ANI NE SHVATAJU OZBIQNO

Ministar ugasio stranku Bojana Kostre{a Tek kada je republi~ko ministarstvo za dr`avnu i lokalnu upravu obnarodovalo spisak stranaka brisanih iz zvani~ne evidencije, Zrewaninci su mogli da saznaju da su ih i imali u svojoj avliji. Ali, i wihove, ~esto samozvane lidere koji, ni najro|enije nisu uspeli da ubede da partijsku kwi`icu metnu u xep. Donedavno se, da je suditi po broju registrovanih stranaka, moglo zakqu~iti da u ovoj

sve ostale, Goran Kne`evi}. Iz te predizborne kampawe ostala je i anegdota kako su mu dokoni novinari, u trenucima inspiracije, smislili slogan, aludiraju}i na nadimak: „Ja vama Palac, vi meni sredwi prst“. Posle smrti Topalova, partiju je preuzeo @iva Vita, ugledni privrednik ovda{wi, koji je, nedugo posle – preminuo. Bilo je kasnije poku{aja da se stranka o`ivi, ideolo{kim nitima po-

kupiti dovoqan broj potpisa va`nih za registraciju. Imala je, me|utim, NKP nepromostivo te{ku nevoqu – falila im je kancelarija i kompjuteri, gde bi mogli evidentirati sve te silne potpise. Zaslu`io je Zrewanin da u|e i u enciklopedije politi~ke prakse, jer su u wemu ga{ene ne samo

partija a wihovi predstavnici i daqe sede u odborni~kim klupama i, zajedno sa ostalima iz vladaju}eg bloka, kreiraju `ivot u gradu. "Ravnopravnost" Zdravka Deuri}a, prvog ~oveka Fabrike lekova „Jugoremedija“ i negda{weg radni~kog lidera, ~ak ima i svoju odborni~ku grupu. Dodu{e, nedavno se ova lokalna

Zrewanina", me|u kojima je i doju~era{wi predsednik Ivan Devi}, u Gradsku ku}u u{li su zahvaquju}i toj lokalnoj partiji. Sem {to je ostao bez we, Devi}a strefila i druga neda}a. Zajedno sa Goranom Kne`evi}em optu`en je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal da je jedan od ~lanova gra|evinske ma-

Nova komunisti~ka partija se hvalila kako joj pristupa sve vi{e ~lanova razo~aranih u demokratiju. Imala je, me|utim, te{ku nevoqu – falili su joj kancelarija i kompjuteri, gde bi mogla evidentirati te silne pristalice banatskoj prestonici biti{e vi{e politi~ara nego u nekim ne previ{e ozbiqnim dr`avama. Kad nema{ {ta profitabilnije da radi{, a ti osnuj partiju. Nek’ se na|e na papiru. Kao bogojavqenska vodica, sigurno ne mo`e da {kodi. Prva me|u utihnulima je Banatska stranka, pokojnog predsednika Du{ana Topalova, mesne legende znane me|’ svetom i po nadimku Palac. Bio je on i kandidat za lordmera, ali nije uspeo. Prestigao ga, ba{ kao i

ve`e s drugima, no xaba. Odlukom ministarstva oti{la je u istoriju. Ni dobro obave{teni nisu znali da svoje poverewe mogu poveriti i partije sa jugoslovenskim i komunisti~kim prefiksom, poput Jugoslovenske radikalne zajednice, Pokret za ekonomsku obnovu Vojvodine – Jugoslavije, Nova komunisti~ka partija Srbije... Ova potowa se mnogo hvalila da joj pristupa sve vi{e ~lanova razo~aranih u demokratiju, pa }e sigurno pri-

^ankov zamenik gajio i rezervnu partiju

ego trip stranke, ve} i one koje su bile oficijelne ~lanice aktuelne lokalne vlasti. "Odbranu Zrewanina" i Pokret "Ravnopravnost" za to ovla{}en ministar Milan Markovi} je parafom obrisao sa liste validnih

Zrewaninom vladaju i uga{ene stranke

stranka, koja uglavnom okupqa biv{e radnike propalih firmi, prikqu~ila Socijaldemokratskoj partiji Rasima Qaji}a, ali je zadr`ala svoj izvorni, o~igledno rahmetli naziv. Neki, pak, od funkcionera "Odbrane

fije koja je, navodno, harala gradom i punila buxet. Al’ li~ni. A bez stranke ostade i Bojan Kostre{, predsednik pokrajinskog parlamenta u pro{lom sazivu! Ne, nije se desilo ni{ta spektakularno, ni skandalozno. Niti

je Liga socijaldemokrata Vojvodine uga{ena, niti ^anak, nedajbo`e, izbacio svojeg zamenika. Mawe je poznato da je jedan od najeksponiranijih liga{a imao na sebe registrovanu Politi~ku organizaciju „Slobodna Vojvodina“, sa sedi{tem u E~ki, selu tik do Zrewanina. Lalo{ki predznak nije pomogao jo{ nekima da o~uvaju svoje pozicije. Vojvo|anska stranka i Srpska vojvo|anska stranka, tako|e, od sada }e se spomiwati samo kao sporedna fusnota istorije vi{estrana~ja Srbije i Be~keraka. Ba{ kao i izvesna Ekolo{ka stranka. Me|u mesnim |ilko{ima, pa jo{ i politici sklonim, osta}e upam}ena i organizacija „Moderna politika Srbije“, ~iji se samoproklamovani predsednik, oku{ao i kao humanitarac. Prikupqao je, sa pajta{ima, od lakovernih a dobrodu{nih gra|ana novac, navodno da pomogne zdravstvenim ustanovama. I{lo to jedno vreme, dok tu`ila{tvo nije odlu~ilo da podigne optu`nicu zbog ordinarne prevare. Osta}e upam}ena i izjava lidera kako planiraju da pomognu osobi oboleloj „od neke multiple, neke skleroze“. Ako je i od toliko „moderne Srbije“, degutantno je. @eqko Balaban

POLICAJAC ODR@AVA RAVNOTE@U PRIRODE APATINSKOG ATARA

Lovca majka rodila u {umi

Projektant sahrawen iznad svog kanala

KAKO SU SE VOJVO\ANI OSLOBODILI KAQUGA DO PASA I KOMARACA VELIKIH KO RODE

Jendek „ludog inyiwira”

Da povremeno, kao ovih dana, zbog ki{urina ili otopqenog snega sa planina ne polude reke centralne Evrope, te{ko bi se obi~an svet u Vojvodini setio s kakvog zapravo tla 'leba jede. Lepo je Crwanski opisao "blagodat" u koji je do{la Srbadija ^arnojevi}em predvo|ena, ali malo se ~ita. Mo~vare i baru{tine tada su bile o~igledan relikt Panonskog mora, a pre~ane je mu~ila malarija i kaquga do pasa. S kraja 18. veka okolina Sombora, Vrbasa, Crvenke i Tor`e (aktuelnog Savinog Sela) opasivale su nepregledne mo~vare, a od komaraca velikih "k'o rode" nije se moglo oka otvoriti. Tek kad je }esarska Vijena planski po~elo naseqavawe nema~ke sirotiwe, dvorska kancelarija se ozbiqno zamislila nad zdravqem naroda mu. Jedino tako je mogla da pro-

ali i svojih kapetana sa granice ka Otomanima, pa su posle carskog patenta novci krenuli da se slivaju u namensko Akcionarsko dru{tvo. Gradwa kanala je po~ela 1793. izme|u Kule i Vrbasa, a kasnije su pro{irena od Dunava kod Ba~kog Mono{tora. Kako u ta vremena gotovo da nije bilo neke mehanizacije, najpre su prevashodno zarobqeni Napoleonovi vojnici, zaoravali povr{inski sloj, nastavqalo se lopatawem dok se ne do|e do muqevite zemqe, a onda je na red stupao primitivni bager, pokretan snagom ruku argata. Wegov prototip i danas vaqda skupqa pra{inu negde u upravi kanala DTD. U zama{an projekt "ugradili" su se i dosetqivi Somborci, pa je gradski kapetan i sudija Josif Markovi} doveo zvani~nu komisiju da je uveri u potrebu kanalisawa voda i u ataru wego-

Gradwi kanala najvi{e su se protivili veleposednici i aristokrate, mada su ve}i deo `ivota s familijama i kamarilom, provodili u „suvoti” letwikovaca rasutih po udobnijim delovima Evrope |e ideja mladih in`ewewera Jo`efa i Gabora Ki{a da ukrote vode po Ba~koj. Ki{ovi su prvi po~eli lobirati kod imperijalnih vlasti da ju`nu Ugarsku premre`e kanalima, {to je u ono vreme bila nau~na fantastika, pa nije ni ~udo {to su ceo projekat visprene bra}e, a nadasve Jo{ke, posprdno proglasili za "jednek ludog luterana". U tim intrigama su najuporniji bili veleposednici i aristokrate, jer su i onako ve}i deo `ivota s familijama i pripadaju}om kamarilom, provodili u "suvoti" letwikovaca rasutih po udobnijim delovima Evrope. Ipak, car Frawa Drugi je popustio pred `alopojkama bra}e,

ve "slobodne kraqevske varo{i". Carska Komora je izdvojila tada znatnih 14.000 zlatnih forinti, ali nesretni Jo`ika Ki{ nije imao priliku da u`iva u plodovima svog vizionarstva. Pred zavr{etka radova na mre`i koja je zametak dana{weg sistema DTD, maja 1802, pao je u nemilost dvora, pa za wega nije bilo mesta ~ak ni na zavr{noj sve~anosti. Umro je ogor~en i usamqen, a malo ko zna da se, po wegovoj posledwoj `eqi, grob ovog pre~anskog dobrotvora i "imperijalnog i kameralnog inxiwira" nalazi na uzvi{ici povi{e ustave na Starom kanalu kod Vrbasa. M. Miqenovi}

Kad su nekom i deda i otac bili {umari i lovci, pa jo{ i qubiteqi prirode, onda je gotovo podrazumqivo da se dinasti~ko nasle|e prenese i na Ferenca, tre}u generaciju familije Hegedi{, ina~e u apatinskoj filijali MUP-a vi{e puta nagra|ivanog pripadnika Odseka za vanredne poslove. – Rodio sam se u {umi gde su tada `iveli moji roditeqi i jo{ dok sam bio beba, otac me u ruksaku nosio svuda sa sobom – obja{wava Hegedi{ svoju vezanost za svaku vrstu flore i faune, a kao priqe`an ~lan Lo-

qubiteq prirode, ne znaju da upravo lovci odgajaju divqa~ i sve rade planski da se ne poremeti ravnote`a u prirodi. Argumentuje to i pri~ama koje zvu~e neverovatno, kao da su „lova~ke“. – Nedavno sam odstrelio lisicu koja je u zubima imala lane i zeca. Do tada nisam ni znao koliko {tete lisica mo`e na~initi u lovi{tu. Bilo mi je drago {to sam je odstrelio, koliko i kad sam nedavno na vreme uko~io automobil pred lanetom koje je prelazilo drum – se}a se Ferenc.

Mada zvu~i kao lova~ka pri~a, mo`e se i bez ~asne re~i verovati Ferencu Hegedi{u da je lisica koju je nedavno odstrelio u zubima nosila i lane i zeca va~kog udru`ewa redovno hrani divqa~ i spasava kad narastu vode. – ^im odem u {umu, srce mi druga~ije kuca i kad sam najumorniji, odem na ~eku i „napunim baterije“. Volim taj mir i nikad ga ne remetim ~ak ni muzikom. Mnogima nije jasno kako mogu biti lovac i istovremeno

Gostuje on po lovi{tima {irom Srbiji, a od trofeja s kojima se ~esto vra}a, dra`a su mu ste~ena dugogodi{wa prijateqstva. Ponosan je i na podrazumqiv egalitarizam koji vlada me|u lova~kom bratijom, jer niko nije privilegovan, bez obzira da li je lekar, portir, kon-

Hegedi{ okru`en trofejima, prijateqe rasuo po Srbiji

troverzni biznismen ili, pak, umetnik. Sve se kod Hegedi{ovih radi kolektivno, supruga i snaja su pridru`eni ~lanovi Lova~kog dru{tva, stariji sin lovac, a mla|i }e uskoro, ~im skupi dovoqno godina. Po tradiciji, svi su i p~elari. U podrumu wihovog doma uredio je radionicu, gde pravi postoqa za trofeje i satove. U lo-

va~koj sobi je vredna zbirka oru`ja i municije, ali i po ostalim delovima ku}e su trofeji: od kqova divqih sviwa i jelenskih rogova do raznih krzna, ali i preparirana divqa ma~ka. Zbog kaveza po kojem veselo skaku}e albino veverica, Hegedi{i ~esto imaju nenajavqene posete kom{ijske dece. J. Prel~ec

BO^ARSKI FOLKLORISTI ZAVA\ENI KAO DA SU PARTIJSKE FRAKCIJE

Sitna kolca tu|i opanci Bila je scena Doma kulture u naseqa Bo~ar kod Be~eja tokom minulih Dana kulture, pored nadmetawa u folklornom i peva~kom ume}u Kraji{nika iz Banatskog Velikog Sela, momaka i cura s rogqa u @abqu i, naravno, doma}ina, i svojevrsna etno izlo`ba. - Kuriozitet je da su sve no{we u kojoj su nastupali na{i ~lanovi delo vrednih ruku Bo~arki - prvo je ~ime se hvali predsednik mesnog Dru{tva za negovawe obi~aja, ujedno i {ef orkestra Milan Stupar. – Preko tri decenije sam igrao ili svirao harmoniku u raznim dru{tvima, a kad sam se vratio iz Kikinda u rodno selo, hteo sam da obnovim zamrli mesni KUD „Bratstvo“. No, upozoren sam da mnogo ne talasam, ve}, ako, ba{ toliko `arko `elim, osnujem novi! Shvatim da mi ozbiqno govore, pa sam ih pre dve godine i „poslu{ao“. Novi {ok do`iveh kad sam ih zamolio, jer dugo ni{ta ne rade, da nam daju na revers no{we. Odbijen sam, ali sad sam im na tome zahvalan. Para, naravno,

Qubica Stupar i Biqana Jeremi}

nije bilo, pa smo supruga Qubica i ja, znaju}i da {ta sve `ene Bo~ara umeju (mnoge su radile godinama u nekad uspe{nim, a sad propalim tekstilnim fabrikama), re{ili da sami pravimo no{we. Svaki dinar je odvajan za materijal, a onda su `ene po~ele da {iju ko{uqe, sukwe, jeleke, pantalone, druge ih vezle, tre}e

plele ~arape. Pogotovo zimi, kad je mawe posla napoqu - dodaje Stupar. Slavici Mijanovi}, za koju svi ka`u da ima „zlatne ruke“, prikqu~ile su se Biqana Jeremi}, Sofija Medi}, Du{anka Miji}, An|a Karan, \uja Kubet, Ilona Si~, Mara Slijep~evi}... - Kompletirali smo no{we iz Timo~ke krajine, [umadije,

okoline Ni{a, Banata, starogradske... Jo{ da imamo razboj, to bi bio pravi posao, jer bi bismo radili i za druge, a od tog novca kupovali materijal za izradu no{wi za nove koreografije – obja{wava Qubica Stupar. U Dru{tvu se nisu okupili samo radi foklora, ve} da prvo nau~e obi~aje, koji su niz godina bili marginalizovani. - U po~etku je bilo euforije, po~eli smo s oko 150 ~lanova, a sada{wih {ezdesetak je optimum. Imamo de~iji, ansambl starijih osnovaca, seniore i veterane. Tri puta nedeqno po 4 sata radi se pod vo|stvom umetni~kog rukovodioca Qiqana Gajski iz Kikinde, koja je godinama ~lan tamo{wih „Gusala“. Uigrali smo desetak koreografija, zna~i dovoqno za celove~erwi koncert. Rado se odazivamo na pozive, pa smo lane imali dvadesetak nastupa. Patimo se samo {to nemamo opanke, ~iji par ko{ta 2000 dinara, a bez wih nema nastupa. Prinu|eni smo da ih pozajmqujemo od prijateqskih dru{tava – vajka se Stupar. V. Jankov


DRU[TVO

ponedeqak14.jun2010.

c m y

14

VELI^ANSTVENA BORBA SABINE I SAMIRA TUTI]A ZA SVOJE DETE

Sestra ro|ena da spase brata Postoji jedno veliko uto~i{te za decu jedinstveno u Srbiji, ali i dr`avama eks Jugoslavije. Zove se Roditeqska ku}a, pri Institutu za zdravstvenu za{titu majke i deteta “Dr Vukan ^upi}” u Beogradu. Drugi stanovnik pod ovim krovom 15. marta postao je dvogodi{wi Tarik Tuti} koji, uz podr{ku svoje mame, tate i sestre ~eka transplantaciju ko{tane sr`i koja }e biti obavqena za nekoliko dana kada }e de~ak u}i u Sterilni blok. Mali Tarik nije ni svestan da se wegova sestra Amra rodila da bi mu spasila `ivot. Pri~a o bra~nom paru Tuti} i wihovoj deci, ja~a je od svih pro~itanih romana.

Samir Tuti}

Kako ka`e mama Sabina tokom na{e posete ovoj jedinstvenoj instituciji iza koje je stala “Zvon~ica”, udru`ewe roditeqa dece obolele od raka, sve ih `ivot vodi “nekim putevima”. Roditeqska ku}a u kojoj su deca kojoj je na Institutu ura|ena transplantacija ko{tane sr`i ili su na hemioterapiji otvorena je pre tri meseca. Weni stanovnici su mali{ani i wihovi roditeqi koji vode najodsutniju bitku, bitku za `ivot, a ima ih i iz Novog Sada, ~itave Vojvodine, Srbije, pa i okolnih zemaqa. - Tarik je ro|en je zdrav, a onda je, posle samo {est meseci, za dva dana sve palo u vodu - ka`e Sabina. Saznali su da im dete boluje od akutne limfoblastne leukemije. Otada im je va`na samo jedna stvar: wegovo izle~ewe. - Prvi put sam devet meseci provela sa wim u bol-

nici. Pro{ao je hemioterapiju, mislili smo da je sve u redu. Kada smo oti{li ku}i, Tarik je tek tada osetio {ta zna~i igra sa decom, prvi put je hodao po travi... Ose}ao se odli~no, a onda, posle samo pet meseci, ponovo je dobio temperaturu i morali smo nazad u bolnicu. Ponovo hemioterapija, pri~a Sabina. Krenula je borba sa te{kim oboqewem. Re|ali su se praznici, ro|endani, Nove godine u bolnici. Sabina je sve vreme sa wim, a tata Samir provodi vreme na putu izme|u Novog Pazara i Beograda. - Dovoqno je bilo da imam pet sati slobodno, pa da sednem u auto i da to vreme provedem sa wima. Zbog Tarikove bolesti, moramo da vodimo ra~una o higijeni, pa sam ja stalno nosio stvari ku}i na prawe, a onda ih vra}ao nazad. Do|em, vidim ih, donesem namirnice i odem nastavqa pripovest Samir. Mali Tarik, `ivahno i drago dete, uzima igra~ku i kre}e, kao i svaki mali{an wegovog uzrasta, da je strpa u usta. ^uje se jedno o{tro o~evo “ne!”, jer svaki bacil za Tarika mo`e da bude koban, kao i svaki udarac ili povreda. A Tarik ne miruje, i na prvi pogled sve nekako izgleda kao da smo u dru{tvu obi~ne vesele porodice. - Ako mi pokleknemo, kako mu mo`emo pomo}i? Udovoqavamo mu

Sabina, Tarik i Amra

Tokom 2008. godine kada je Tariku bilo dobro nakon pru`ene bolni~ke pomo}i, lekari su saop{tili Sabini i Samiru da bi na osnovu analiza bolest mogla da se vrati i da }e tada biti potrebna transplantacija ko{tane sr`i. - Rekli su nam da bi bilo najboqe koristiti za to mati~ne }elije iz pup~anika i da je re{ewe drugo dete. Amra je bila neplanirana, hteli smo da pomognemo Tariku. Ostala sam namenski u drugom stawu i porodila sam se u Beogradu da bih ostavili mati~ne }elije. Ispalo je kako su lekari prognozirali. Tariku se bolest vratila dva

Tarik obo`ava sestricu - Tarik, koji je nekada bio neverovatno vezan za mene, sada tra`i oca. Samir sa wime i daqe odlazi na hemioterapije, hrani ga, igra se s wim, ne razdvajaju se. Sestru Amru pritom obo`ava. Kada se vrati sa tatom sa hemioterapije u Roditeqsku ku}u, ponovo smo ovde u svom domu, svo ~etvoro - ka`e ova hrabra majka. u svemu, igramo se s wim, ~inimo sve samo da bi se on smejao. Bude trenutaka kada on zaspi, a mu` i ja sednemo i }utimo. Ne progovaramo, a znamo {ta onaj drugi misli. Kada se Tarik probudi, mi kre}emo opet sa istim elanom, `ivot je takav - stalo`enim glasom obja{wava ova velika `ena i majka, kojoj se grlo stegne samo u trenutku kada govori o patwama kroz koje je pro{lo weno dete.

meseca pre Amrinog ro|ewa i ta posledwa dva meseca trudno}e iznela sam uz moga sina, ovde u bolnici - prise}a se Sabina kako je u decembru pro{le godine ro|ena Amra, ~ije ime zna~i `ivot, spas. Tako je ro|ena sestra za spas svoga brata. - Najte`e mi je bilo tih sedam dana kad sam oti{la da se porodim. Tarika nisam mogla da vidim, a ni suprug nije mogao da do|e kod mene.

Ja sam ve} znala {ta zna~i hemioterapija i koliko }e suprugu biti te{ko da prolazi kroz to sa na{im sinom - ka`e Sabina. Po`rtvovani otac u bolnici se prvi put suo~io s tim da je sam sa malim detetom, koje je uz to i veoma bolesno. - Treba puno strpqewa da se sve to izdr`i. Mewawe pelena je najmawi problem, muka je gledati dete koje pati, a ne mo`e{ da mu pomogne{. Trebalo ga je nahraniti kad nema apetit, a nekad sam to morao da radim i silom. U to vreme mi je bilo te{ko {to ne mogu da budem uz suprugu koja se porodila, a Amru sam prvi put video posle nedequ dana, samo na pet minuta pri~a otac za koga je Tarik sada vi{e vezan nego za mamu. Samir je uzeo bolovawe kada je wegova supruga oti{la u porodili{te i od tada je svakog momenta uz svoga sina. Tarik, koji nije navikao na decu jer je odrastao u bolnici, do`iveo je da ostala deca sme{tena u Roditeqskoj ku}i i wegova sestra Amra, ro|ena da ga spase, sve to za kratko vreme promene. U me|uvremenu, promenio se i plan lekara, otkrivaju nam wegovi roditeqi, i ova pri~a, kao {to rekosmo na po~etku, mnogo je ja~a od svih romana. Amrine mati~ne }elije ostaju kao rezerva, a davalac ko{tane sr`i na predstoje}oj tansplantaciji bi}e ipak tata Samir! Dragan Milivojevi}

DNEVNIK

@VAKA IZ SOKAKA

^esmova~a u Gorwem ritu Dok je ovog prole}a mnogimre`a duga oko dvesta metara ma voda dozlogrdila, jer je kii napravqene dve javne ~esme. {e bilo i previ{e, pa i zbog - Uslovi za `ivot su nam olak{ani, ovim {to je ura|enabujalih reka, u romskom zano. U`asno je svakodnevno ru~seoku koje pripada nasequ no nositi vodu za pi}e, prawe Adorjan u kawi{koj op{tini i kupawe, pa smo mnogo zahvalradovali su se {to }e u svojim ni svima koji su doprineli da ku}ercima dobiti obi~nu ~edobijemo vodu. Jo{ bi bilo dosmova~u. Zaseok nezvani~nog bro da se asfaltira ovo malo naziva An|eli}evo podignut prilaznog puta, da mogu deca je 1971. posle velike poplave normalno da idu u {kolu u sena Tisi, a zvani~no Ulica lo, jer kada je lo{e vreme dok Gorwi rit, ima petnaestak dostignu i kaqavi su i mokri. mova sa preko stotinu du{a. Imali su siromasi u dnu [teta je da u 21. veku ostanu Gorweg rita zapu{teni bunar nepismeni - ka`e Milan Ki{. s ~esmom koja je gotovo presahnula, odakle su dugo vodu u vedrima do ku}a nosili. Zbog udaqenosti i raznih tehni~kih prepreka Gorwi rit nije bilo mogu}e prikqu~iti na mesni vodovod u Adorjanu, a da `iteqi Gorweg rita dobiju pija}u vodu, anga`ovali su se me|unarodna nevladina organizacija Ker Interne{nel u Srbiji, kawi{ka op{tina, me{tani i “Potiski vodovodi” iz Horgo{a. Ker Interne{nel skoro tri i po godine sprovodi projekat Milan Ki{: @ivot od danas do sutra osna`ivawa romskih zajedniOd ~ega `ive Romi u Gorca u Vojvodini parama Evropwem ritu? ske komisije i Ker Nema~ke, - Ne{to dobijamo od socia da se poboq{a vodosnabdejalnog, ne{to i zaradimo. Quvawe romskog zaseoka u Adordi su nezaposleni, ali niko ne janu, gde qudi `ive u odista be`i od posla. Ja sam radio u lo{im uslovima, trebalo je “Komunalcu” i GIK “Budu}vi{e od godinu. Zemqane ranost”, pa ostao bez posla. Sada dove su uradili `iteqi Gorskupqam gvo`|uriju, radi se weg rita, a od neophodnih miono {to se danas mo`e raditi, liona dinara po pola su obezni okopavawa useva nema kao bedili kawi{ka op{tina i nekad. Borimo se za `ivot. Ker Interne{nel. @ivimo od danas do sutra, ali “Potiski vodovodi” su tehnismo naviknuti da krademo i ni~ki osposobili postoje}i pravimo nevoqe. bunar sa hidroforskom ku}iFoto i tekst: com, izgra|ena je vodovodna Milorad Mitrovi}

PROF. DR MILAN IVANOVI] O ZNA^AJU STVARAWA ISTRA@IVA^KOG UNIVERZITETA

Proizvodwa znawa – formula opstanka - Paradigma savremenog razvoja je dru{tvo znawa, a nema dru{tva znawa bez materijalne proizvodwe, niti industrije bez nauke i tehnike i obrnuto. Potrebna je vizija zemqe u dru{tvu znawa, jer nema opstanka u savremenom svetu i budu}nosti bez preokreta u nauci - ukazuje dr Milan Ivanovi}, profesor Elektrotehni~kog fakulteta u Osijeku (autor vi{e od 200 stru~nih i nau~nih radova iz oblasti ekonomije i energetike, preko 20 kwiga, koordinator nekoliko vi{egodi{wih istra`iva~kih projekata...), koji je pro{le sedmice pohodio Univerzitet u Novom Sadu, da bi na PMF-u odr`ao predavawe o istra`iva~kom univerzitetu i proizvodwi znawa u dru{tvu znawa. Tema kojom se bavi nije samo aktuelna za zemqe u tranziciji, poput Hrvatske i Srbije, ve} “goru}a” i urgentno bi se morala o`ivotvoriti, ako ho}emo da opstanemo u savremenom svetu. - Idemo u dru{tvo znawa i zato preokret dru{tva mora po~eti od preokreta u nauci. Amerika, Japan i druge vode}e zemqe sveta ve} su u{le u dru{tvo znawa, a EU je taj ciq trasirala 2000. godine Lisabonskom strategijom. Stubovi dru{tva znawa su: privreda znawa, informati~ko dru{tvo, umre`eno dru{tvo i celo`ivotno u~ewe - ka`e za “Dnevnik” dr Ivanovi}. - Bit dru{tva znawa nisu samo univerziteti, ve} celi komleks odnosa u takvom modelu dru{tva, gde se znawe i informacije kapitalizuju i na kraju zavr{avaju u inovacijama i tehnologiji. Da

~etkom 20. veka bio do 100 godina, krajem 20. oko sedam, a po~etkom ovog veka ve} imamo nov koncept proizvodwe znawa u kontekstu primene. Skra}uje se vreme udvostru~avawa znawa i su`ava podru~je istra`ivawa. Ta dva elementa su strahovito va`na i ne mo`e se pratiti svetski razvoj i istra`ivati s dvostrukom normom nastave, kakvu imaju na{i doktori nauka, univerzitetski profesori. Bolowski proces, na koji smo mi svi skupa nesretno naseli, odnosno ta silna nastavni~ka aktivnost na univerzitetu ne ide s ovom potrebom. Zato se tre-

{tva znawa, isti~e na{ sagovornik i obja{wava: - Istra`ivawa su presudna za dru{tvo znawa, ali se ona dislociraju i vi{e nisu samo na dr`avnim univerzitetima i institutima, ve} i u bolnicima, nevladinim organizacijama, privatnim institucijama. Savremena istra`ivawa su transdisciplinarna, jer su problemi koje treba re{avati kompleksni, za {ta je potrebno i}i preko granica odre|enih nau~nih disciplina. - Ceo novi model proizvodwe znawa je zapravo “ponau~ewe” industrije, odnosno industrijalizacija primewenih

Stenford pravi znawe i pare

Foto: R. Hayi}

bi se to moglo dogoditi morate imati umre`eno dru{tvo. Tako|e, u dru{tvu znawa qudi stalno treba da u~e i nastoje da {to efikasnije rade u timu. On “proziva” nauku i vlast da moraju biti svesne toga da se znawe strahovito ubrzava, i da se stvari moraju iz korena mewati da bismo uhvatili prikqu~ak sa svetom. Period udvostru~avawa znawa je sve kra}i, pa se danas, recimo, u nanotehnologiji za dve godine udvostru~i svetsko znawe! - [to }e re}i da ako dve godine ne{to ne pratite, potpuno ste u autu. Danas se u svetu svaki dan ob-

javi 6.000-7.000 nau~nih radova, a trenutno izlazi 54.000 nau~nih ~asopisa. Takvu produkciju ne stignete pratiti i istra`iva~i bi trebalo da rade 28 sati dnevno samo da bi mogli da budu u toku s onim {to se zbiva u wihovoj uskoj nau~noj oblasti. To je, dakle potpuno druga~iji okvir i vizura nego {to je bio pre 10-15 godina - obja{wava Ivanovi} i podse}a da je agrarna civilazacija trajala oko 10.000 godina, industrijska oko 300, a informati~ka }e trajati oko 40 godina. - Period od nau~nog otkri}a, odnosno tehni~kog izuma do wegove primene je u 18, 19. i po-

Ameri~ki Univerzitet Stenford (osnovan 1891), jedna od vode}ih svetskih istra`iva~kih i obrazovnih institucija, vrhunski je “proizvo|a~ znawa”. Na ovom (privatnom) univerzitetu, s godi{wim buxetom od 3,8 milijardi dolara, izme|u ostalog, otkriven je laser, sinteza biolo{ki aktivnog DNK, magnetna rezonanca, GPS.., osnovano 40-ak kompanija (s godi{wim prihodom od 100 milijardi dolara) me|u kojima i “Cisko”, “Gugl”, “HjuliPakard”, “Najk”... ba opredeliti da li `elimo nastavni~ki ili istra`iva~ki koncept univerziteta. Ako ho}emo dru{tvo znawa logi~no je da nam treba istra`iva~ki univerzitet, ali i re{avawe strukturnih problema dru{tvenog i ekonomskog razvoja zemqe. Nauka treba da uka`e dr`avnoj, odnosno regionalnoj vlasti i privredi na nu`nost preokreta, da da viziju razvoja dru{tva i privrede u konceptu dru-

nau~nih istra`ivawa u ~emu, logi~no, predwa~e razvijene zemqe. Dr Ivanovi} podse}a da su prvi evropski univerziteti osnovani (u 9. - 10. veku) da bi {irili tradiciju, prenosili postoje}e znawe novim generacijama, a ne da stvaraju novo znawe. Temeq istra`iva~kom univerzitetu postavqaju Nemci, polovinom 18. veka, kada se profesori pored nastave po~iwu intenzivnije baviti istra`ivawem u svojim podru~jima, a Ame-

rikanci, pred kraj 19. veka, preuzimaju taj nema~ki model i razvijaju poslediplomske studije i izrazitiju istra`iva~ku aktivnost. SAD su izvanredno razvile saradwu industrije i univerziteta nakon dono{ewa takozvanog BayhDole-ovog zakona (1980) koji je univerzitetima, malom preduzetni{tvu i neprofitnim organizacijama dao kontrolu intelektualnog vlasni{tva i wihovih izuma koje proizilazi iz istra`ivawa finansiranih dr`avnim sredstvima. Sli~ne zakone su doneli Japanci (1995) i zemqe OECD-a (2000) i to je odmah uticalo i na pove}awe broja patenata u tim zemqama. - Ako `elimo da mewamo stvari, dr`ava mora odrediti bitna tehnolo{ka podru~ja, {ta je od interesa za wen razvoj, pa se onda u tim podru~jima osnivaju univerzitetski instituti, koji bi okupili doktore nauka s najboqim referencama. Tako|e sve institucije i preduze}a zainteresovana za neko podru~je istra`ivawa udru`uju se u klastere, naru~uju odre|eni projekat od instituta i pla}aju polovinu tro{kova tog istra`ivawa, a onda dr`ava plati drugih 50 odsto. Tako se zna~ajno smawuje buxetska potro{wa za nauku, a ono {to privreda naru~uje ne}e biti “lar pur lar” istra`ivawe, ve} }e se komercijalizovati - ka`e dr Milan Ivanovi} i zala`e se za stvarawe zajedni~kih hrvatsko-srpskih istra`iva~kih timova, jer pojedina~no nemamo dovoqno eksperata u nekim savremenim nau~no-tehnolo{kim oblastima. Vesna ^eki}


DRU[TVO

DNEVNIK

NA POTESU OD BEO^INA DO SUSEKA DUNAV I DAQE PRETI

Reka plavi sela Vodeni talas koji je stigao do nebrawenog dela desne dunavske obale u potezu od Suseka do Beo~ina, napunio ritove, odneo ba{te i povrtwake, naterao doma}ine u Suseku, Bano{tru i ^erevi}u da evakui{u stoku, pri~inio je ogromne {tete du` obale, {tete koje se ne mogu proceniti i platiti. Svake je godine tako - voda do|e, poplavi, poru{i, nakvasi ku}e i kad

nici se ne mogu preme{tati, ali nisam smeo da ~ekam da voda poplavi {talu – ka`e Nikola Lazi} iz Suseka. Voda je iza{la na put Beo~in – Ilok i prekinula saobra}aj. U ^erevi}u su \ura Pospi{iq i Nikola Popovi} pripremili ~amce, voda im je opkolila ku}e, napreduje prema centru sela. @ivot je poreme}en. Ba{te su stradale u prvom naletu vode,

Ze~ji nasipi U Bano{tru @ivko Kozar~i}, sa ocem i sinom, podi`e ze~ji nasip. Voda je na pet metara do ku}e, stoku je iselio, qut je na dru{tvenu nebrigu. - Evo, krenulo je i klizi{te, bojim se, pucaju mi nose}i zidovi – zaprepa{}en je Beo~inac Slobodan Teovanovi}. Voda poplavila dvori{ta i {tale

se povu~e, ostavi mnogo muke me{tanima, da ~iste blato po dvori{tima i objektima, da kre~e, dezinfikuju i da opet ~ekaju slede}i talas, da ih unesre}i, osiroma{i. - Stalno je ovako. Junad za tov, koje dr`im na svojoj farmi ovde u Suseku sam morao prebaciti u Grabovo, na Fru{koj gori. [teta je prevelika, tovqe-

sve je otvoreno, voda se slobodno razliva, plavi. U Suseku seoski pa{wak deluje kao more. Kad voda pro|e, jo{ mesec dana stoka ne}e i}i na pa{u. Starac Pera Ninkovi} iz Suseka samo {iri ruke i ka`e: - Sve je uni{teno, voda se prelila u ku}u. [ta da radim, ja osamdeset godina, a supruga bolesna. Ono malo stoke sam sklonio, na

vi{i teren, gde voda ne mo`e da do|e, a ja ~ekam da vidim ho}e li Dunav i daqe nadolaziti i divqati. Ceo vek se borim sa vodom, volim je kad je mirna, ali kad poludi, pa krene, onda samo be`ati! Slu{am ja kako se grade nasipi, a za{to ovde nema tog nasipa? Dunav do|e, sve nam odnese, tada po~nu pri~u o nasipu, kad se voda povu~e svi u}ute.

- U nasequ Dunav, kod Beo~ina, voda jo{ uvek ne ugro`ava celo naseqe. Samo su ~etiri ku}e ozbiqnije ugro`ene, nadam se da }e sve ipak pro}i mnogo lak{e nego pro{le godine, kada je voda u{la u mnoge ku}e u ovom nasequ – obja{wava predsednik Mesne zajednice Naseqe Dunav Miladin Bo`i}. S. Bojevi}

KWIGE UTISAKA – ZBIRKE VICEVA I PO[ALICA

Gladni studenti zahvaquju na sendvi~u Zalud udru`ewa za za{titu potro{a~a govore gra|anima da im kwige utisaka u trgova~kim i zanatskim radwama ili kafi}ima daju {ansu da iska`u mi{qewe u vezi sa robom ili uslugama koje su predmet kupovine. Mu{terije ove sveske naj~e{}e koriste za zbijawe {ala na ra~un prodavaca i konobara, pisawe viceva, crtawe karikatura… Dovoqno je obi}i nekoliko zrewaninskih ugostiteqskih i prodajnih objekata i uveriti se u to. „Lo{a usluga. U subotu sam tra`io paprika{ i konobari su me bledo gledali“, „Pasuq je bio qut ali ukusan“, „Jo`i najboqe kre{e upaqa~ na celom svetu“, neki su od komentara koji se mogu pro~itati u kwizi utisaka u jednom od najpoznatijih vojvo|anskih klubova – „Zelenom zvonu“. Sli~nim zafrkancijama ispuwena je cela sveska, a dopuwuju ih qubavne poruke, utisci dana, crte`i i potpisi. Da su zahtevi i problemi potro{a~a u Zrewaninu vrlo ~udni, mo`e se zakqu~iti

prelistavawem kwige utisaka u jednoj lokalnoj pekari. Tako je „zadovoqan“ kupac, aludiraju}i na reklamu, napisao slede}e: „Otkako jedem pica - jastu~e, le|a me vi{e ne bole“, dok je wegov kolega sa susedne stranice zatra`io broj telefona lepe radnice. Neki od wih nisu bili svesni da su u pekari, pa su hvalili poslasti~arnicu, dok su drugi hvalili uslugu re~ima „Hvala za sendvi~ od 60 dinara. Nama je i ovako va`niji kvantitet od kvaliteta, mada ni kvalitet nije lo{„, potpisuju}i se kao Gladni studenti“. Kwigu utisaka u glavnoj Po{ti izgleda da su shvatili krajwe ozbiqno, pa se tako pored svakog komentara mo`e videti crveno obele`je kao znak da je primedba primqena „k’ znawu“. Ipak, izgleda da sa glavnom primedbom, a koja se ti~e gu`ve na {alterima, imaju dosta problema, jer se ona

ponavqa na maltene svakoj stranici. Ipak, ima i onih drugih: „Sve pohvale za broj 14“, „Imate jako lepe slu`benice“, „Majo, hvala {to si mi sa~uvala kqu~eve“. Ni ovde ne mawka humora, pa je jedan od gra|ana prokomentarisao: „Danas smo hteli da po{aqemo pismo brzom po{tom. Rekli su da do|emo za 20 minuta. Do{li smo i rekli su nam da opet do|emo za 20 minuta“. Jedan potro{a~ re{io je da se po`ali na uslu`nost slu`benika primedbom: „Vi ste maratonci za tro{ewe vremena i ispijawe pozitivne energije kod korisnika“. Udru`ewa za za{titu potro{a~a obja{wavaju da se kwige utisaka danas ~esto tretiraju kao nametnuta obaveza ili kao mesto za ispisivawe raznih duhovitih primedbi, i time gube na zna~aju. Ako se odgovorno shvati, ovakav na~in komunikacije predstavqa veoma zna~ajnu pomo} u ukupnom setu mera kojim se ostvaruje za{tita potro{a~a. Kwige utisaka mogu poslu`iti i menaxmentu firme, jer niko ne mo`e toliko dobro videti i znati koji su zahtevi i problemi potro{a~a od wih samih. @. Balaban

PRIPREMA SE NOVI ZAKON O SOCIJALNOJ ZA[TITI

Vreme{ni vi{e ne mogu da ~ekaju Srbija je danas zemqa staraca i po prvi put u wenoj istoriji `ivi vi{e stanovnika starijih od 65 godina nego dece mla|e od 15 godina. Ako se nastavi trend negativne stope prirodnog prira{taja do 2030. godine, ima}emo 700.000 stanovnika mawe nego sada. Prose~no doma}instvo u Srbiji danas je tro~lano, a do pre desetak godina bilo je ~etvoro~lano, dok je prose~na starost stanovni{tva pove}ana za 13 godina u odnosu na po~etak pro{log veka. Lo{a ekonomska situacija i tranzicija osnovni su uzroci katastrofalne demografske slike dana{we Srbije, ali i siroma{tva u kojem ve}ina gra|ana tre}eg doba danas `ivi. Me|u najugro`enijima u Srbiji su danas, a nekada su oni bili wen ponos, stari na selima. Istra`ivawa pokazuju da srpsko selo danas karakteri{e sve ve}a materijalna beda ostarelih qudi koji su ostali u wima. Dokaz takvog stawa jeste ~iwenica da trenutno ima ~ak 1.961 selo u kojem nema `ive du{e. Kako na selima danas `ive mahom stari qudi koji su ujedno i wihovi posledwi stanovnici dr`ava, po oceni Nevladine organizacije “Amati”, u novom zakonu o socijalnoj za{titi mora obezbediti na~in i sredstva da im se pomogne jer malo je onih koji

ostvaruju pravo na redovnu penziju, dok ogromna ve}ina nema novca ni za hleb. Ova organizacija je uputila niz sugestija i predloga Ministarstvu rada i socijalne politike, koje treba da sa~ini kona~an nacrt novog zakona o socijalnoj za{titi i uputi ga na usvajawe Skup{tini Srbije. Prema podacima ove nevladine organizacije, skoro polovina starih qudi u Srbiji `ivi u po-

li za pristojan `ivot. Svaka dvanaesta starija osoba u Srbiji ne prima penziju samo zato {to nije ispunila zakonski minimum od 15 godina upla}ivawa doprinosa, pa bi dr`ava morala pod hitno uvesti socijalne penzije i na taj na~in im obezbediti sredstva za pre`ivqavawe. Posebna pri~a je i to da Srbija, iako zemqa starih, nema razvijene i uhodane institucije ~iji

Bolesni, goli i bosi Siroma{ni stari su socijano iskqu~eni i uskra}eni su im osnovne potrebe. @ive u neadekvatnim uslovima, koriste staro i dotrajalo poku}stvo, svega 65 odsto wih poseduje radio aparat. Ne kupuju ode}u, nose stare stvari, prepravqaju ode}u koju dobijaju od drugih. Obu}u kupuju samo kada se stara potpuno podere. Zdravstvena za{tita im je mawe dostupna jer su zdravstvene ustanove ~esto udaqene, a oni nemaju ni snage ni para da pose}uju doktora. Nemaju novac ni za prevoz, ni za kupovinu lekova. Tek svaki peti hroni~no oboleli uzima svoje lekove redovno. Vi{e od polovine najstarijih koji sada primaju socijalnu pomo} jede meso jednom nedeqno ili re|e. Polovina na selu, koja vi{e nije sposobna da opslu`uje stoku, pije mleko jednom nedeqno... rodici sa prose~nim mese~nim primawima koja su mawa od 4.000 dinara po ~lanu doma}instava, a ~ak 89 odsto siroma{nih i starih boluje od neke hroni~ne bolesti. Svega {est odsto starih prima socijalnu pomo} i oni su uglavnom direktni korisnici materijalnog obezbe|ewa porodice {to je nedovoqno za bilo {ta, a kamo-

bi primarni zadatak bio podr{ka i pomo} siroma{nim starijim licima. Nema dovoqno domova, gerontolo{kih centara, patrona`nih slu`bi, humanitarnih organizacija… Ova nevladina organizacija tvrdi da u novom zakonu o socijalnoj za{titi treba „omek{ati“ uslove za ostvarivawe prava na socijalnu pomo},

kako bi do we mogli sti}i i oni koji imaju wive ili drugo zemqi{te, a nisu u stawu da pla}aju doprinose. Naime, isti~e se da to {to stari imaju zemqi{te, pa ~ak i po nekoliko hektara, ne zna~i da su sposobni da ostvaruju bilo kakav prihod. Predla`e se uve}awe osnovice za socijalnu pomo} jer, kako obrazla`u u ovoj nevladinoj organizaciji, ukoliko ona i daqe bude 5.047 dinara, koliko iznosi po aktuelnom Zakonu o socijalnoj za{titi, ne}e se posti}i `eqeni efekti sa davawem pomo}i jer se postavqa veliko pitawe {ta pojedinac s tim novcem mo`e da uradi za mesec dana i da li bi sa wim uop{te odmakao od zone dubokog siroma{tva? Iz Ministarstva rada i socijalne politike poru~uju da dr`ava novim zakonom predvi|a ve}e iznose socijalih davawa. Planira se da novim zakonom bude obuhva}eno oko 40 odsto siroma{nih porodica, a da li }e se u tom „paketu“ na}i i socijalne penzije za stare koji je na drugi na~in nisu ostvarili, jo{ uvek se ne zna. Naime, prve ra~unice pokazuju da su za sprovo|ewe socijalne pomo}i koju bi doneo novi zakon potrebne dodatne tri milijarde dinara, a da li }e se one na}i u narednoj godini ostaje tek da se vidi. Q. Male{evi}

ponedeqak14.jun2010.

15

U NOVOJ CRWI I SE^WU

Besplatne autobuske karte za |ake putnike U Op{tinama Nova Crwa i Se~aw od naredne {kolske godine svi sredwo{kolci koji od ku}e do {kole putuju ima}e besplatan prevoz, a op{tine }e po 40 miliona dinara, koje su do sada izdavajale za regresirawe ovog prevoza, mo}i da utro{e za neke druge potrebe. Besplatan prevoz sredwo{kolci u ovim op{tinama ima}e zahvaquju}i autobusima dobijenim od „Borovica transporta“, u okviru akcije pokrajinske Vlade za pomo} najsiroma{nijim op{tinama. Pozivu uspe{nim kompanijama da budu socijalno odgovorni ova kompanija odazvala se kupovinom tri autobusa, tako da }e Vlada uskoro odlu~iti i kojoj op{tini }e, tako|e za prevoz |aka, pripasti tre}i.

za mnoge bio prevelik udar na ku}ni buxet. Zbog toga je Pokrajina svojevremeno po~ela da regresira deo tro{kova prevoza, kako sredwo{kolaca, tako i studenata. - Od 2002. godine, prema precizno utvr|enim kriterijumima, koji izme|u ostalog ukqu~uju broj |aka i studenata putnika, razvijenost op{tine i tro{kove prevoza, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe regresira deo ovih tro{kova, ka`e pomo}nik za finansije pokrajinskog sekretara za obrazovawe Jo{ka Kabok. - Za tro{kove prevoza sredwo{kolaca novac prosle|ujemo svim op{tinama, dok za studente nisu sve konkurisale.

Odeqewa sredwih {kola u osnovnim {kolama Pored regresirawa tro{kova prevoza, Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe protiv odliva dece iz {kolskog sistema posle osnovne {kole ove godine primenio je jo{ jednu meru. Naime, na zahtev op{tina ovaj sekretarijat je tra`io, a Ministarstvo prosvete odobrilo, da nekoliko sredwih {kola otvori odeqewa u osnovnim {kolama. Tako je u Osnovnoj {koli „Jovan Gr~i} Milenko“ u Beo~inu otvoreno odeqewe trogodi{weg smera za budu}e operatere ma{inske obrade Ma{inske {kole iz Novog Sada i ~etvorogodi{weg smera za tehni~are za visoku gradwu Tehni~ke {kole „Mileva Mari} Ajn{tajn“, tako|e iz Novog Sada. U osnovnoj {koli „Sveti Sava“ u @iti{tu otvoreno je odeqewe op{teg smera Zrewaninske gimnazije, a Hemijsko prehrambena i tekstilna {kola „Uro{ Predi}“, tako|e iz Zrewanina, upisa}e u ovom mestu po 15 u~enika na trogodi{we smerove za pekara i mesara, dok je u Totovom selu kod Kawi`e sen}anska Gimnazija „Boqai“ otvorila odeqewe op{teg smera za sportiste. Ina~e, ve} godinama prosvetne vlasti, posebno u Banatu, upozoravaju da se svake godine pove}ava broj svr{enih osmaka iz seoskih {kola koji ne nastavqaju {kolovawe jer wihovi roditeqi ne mogu da pla}aju putovawa do sredwih {kola. Ovaj problem postao je posebno izra`en posle privatizacije ve}ine dr`avnih prevoznika, s obzirom na to da oni koji su ih privatizovali nisu zadr`ali |a~ke povlastice, nego su i |aci morali da pla}aju punu cenu karte, {to je

I neke op{tine regresiraju jedan deo, ali neke ne, ve} zavisno od mogu}nosti i op{tinskih odluka, a u svakom slu~aju deo tro{kova ipak snose roditeqi. Po re~ima Jo{ke Kaboka ove godine za regresirawe putnih tro{kova sredwo{kolaca izdvojeno je 70, a za studente jo{ 40 miliona dinara. Polovina ove svote upla}ena je op{tinama, a druga polovina bi}e im upla}ivana od septembra, s obzirom da je u julu i avgustu raspust. D. Deve~erski

VESTI Vanredna odbrana na Savi Javno vodoprivredno preduze}e Beograd-vode proglasilo je ju~e vanrednu odbranu od poplava na reci Savi na delu od beogradskog U{}a do Umke. U saop{tewu je navedeno da su pove}ani vodostaj Dunava, preko 650 centimetara, i „uspor Dunava na u{}u Save u Dunav“, prouzrokovali pove}awe vodostaja Save koji prevazilazi kotu vanredne odbrane od poplava.

Monasi pisali Amfilohiju Grupa monaha koja je napustila nekoliko manastira Ra{ko-prizrenske eparhije, povodom smewivawa mitropolita Artemija, uputila je otvoreno pismo administratoru eparhije, mitropolitu Amfilohiju, u kojem tra`i kanonski otpust. U pismu se ka`e da su administrirawe eparhijom i postupci umirovqenog episkopa Atanasija, situaciju u eparhiji doveli do usijawa i pucawa. „Nemogu}e je o~ekivati normalan i miran nastavak na{eg mona{kog `ivota u eparhiji iz koje je prognan na{ duhovni otac“, ka`e se u pismu, i dodaje da je to „granica od koje ne}e odstupiti, odre}i se oca i duhovnika“. - Druga, za nas neprihvatqiva ~iwenica jeste stawe trenutne uprave u eparhiji, budu}i da su episkop Teodosije i i wegov zamenik, protosin|el Sava Jawi}, li~no imali velikog u~e{}a, ne samo u progonu na{eg i wihovog duhovnika, ve} su oni direktni uzro~nici i vinovnici podela i razdora, kleveta i nesloga u

eparhiji - ka`u monasi. Oni isti~u da je „nemogu}e o~ekivati i minimum poverewa prema takvoj upravi, koja je jo{ u samom po~etku pokazala neiskrenost u svom nastupu i svojim namerama“.

Vilovski u redu laika Veliki crkveni sud Srpske pravoslavne crkve (SPC) jednoglasno je odlu~io da podr`i presudu Crkvenog suda Eparhije budimqansko-nik{i}ke kojom je protosin|el Simeon, biv{i nastojateq manastira Bawska kod Zve~ana, li{en sve{tenomona{kog ~ina. On je vra}en u red laika sa svojim mirskim imenom Dejan Vilovski i iskqu~en iz crkvene zajednice na tri godine, saop{tila je Informativne slu`be SPC.

Recikla`ni centri Nedavno usvojenom Strategijom za upravqawe otpadom predvi|eno je da se do 2019. godine otvori 26 regionalnih centara u Srbiji, a stru~waci su naveli da su neki od wih ve} u izgradwi i da }e se wihovim otvarawem na boqi na~in tretirati otpad koji svakodnevno nastaje. Pomo}nik ministra `ivotne sredine i prostornog planirawa Aleksandar Vesi} izjavio je da se pu{tawe u rad tih regionalnih centara o~ekuje u narednih 10 godina, a da su neki ve} u fazi izgradwe, kao {to su u Somboru, Subotici, zatim Novom Sadu, Pan~evu, Vr{cu koji }e mo}i da po~nu sa radom ve} do 2014. godine.


SPORT

ponedeqak14.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI U DRUGOM ME^U E GRUPE: JAPAN ^EKA KAMERUNCE

Japanci bez samopouzdawa

BLUMFONTEJN: U drugoj utakmici prvog kola E grupe na {ampionatu sveta u Ju`noj Africi, u Blumfontejnu se sastaju reprezentacije Japana i Kameruna, ekipe koje start Mundijala do~ekuju sa dosta problema. Japanci su veoma lo{e odigrali sve kontrolne utakmice, a wihov selektor Take{i Okada pred novinarima nije krio da wegovim izabranicima nedostaje samopouzdawe i sigurnost i igri. Slabi rezultati i blede partije u pripemnim me~evima zna~ajno su umawili ambicije javnosti u zemqi izlaze}eg sunca, pa su tako japanski qubiteqi fudbala ve} pre`ali-

Verovatni sastavi JAPAN: Narazaki, U~ida, Nakazava, Tulio, Nagamoto, Nakamura, Endo, Hasebe, Matsui, Honda i Okazaki KAMERUN: Kameni, Mbiwa, Basong, Nkulu, Ekoto, Makun, Ewong, Song, Mandwek, Eto i ^upo-Moting rovatnije }e propustiti prvi me~ na Svetskom prvenstvu, iako Le Gven tvrdi suprotno. Iza nas su tri nedeqe napornog rada tokom kojih smo dosta pozitivnih stvari napravili. Za mene je najbitnije da su mi se tokom priprema ukazale ne-

U DRUGOM ME^U C GRUPE

Istorijski trijumf

E grupa

Holandija – Danska Japan – Kamerun

Slovenija - Al`ir 1:0 (0:0) POLOKVANE: Stadion „Peter Mokaba“, gledalaca 30.325, sudija: Batrez (Gvatemala). Strelac: Koren u 79. minutu. @uti kartoni: Radosavqevi}, Komac (Slovenija), Gezal, Jebda (Al`ir). Crveni karton: Gezal (Al`ir). SLOVENIJA: ^au{i, Jahia, Bougera, Hali~e, Belha|, Kadir (Gediora), Lacen, Ziani, Jebda, \ebur (Gezal), Matmur (Saifi). AL@IR: Handovi}, Bre{ko, Suler, Cesar, Joki}, Kirm, Koren, Radosavqevi} (Komac), Birsa (Pe}nik), Dedi~ (Qubijanki}). Fudbaleri Slovenije uspeli su da zabele`i prvu pobedu na Svetskim prvenstvima, posle premijernog u~e{}a sa dva postignuta gola i tri poraza u Japanu i Ju`noj Koreji. U drugom poku{aju, 19 godina od progla{ewa nezavisnosti, Slovenija je pobedila Al`ir sa 1:0. Odlu~uju}i gol postigao je kapiten tima Robert Koren u 81. minutu. Koren bi trebalo da ode do baze fudbalera Al`ira i da ~asti pi}em golmana „pustiwskih lisica“ Fauzija ^au{ija, koji se propisno obrukao na

Dana{wi program

F grupa

Italija – Paragvaj

I FIFA UME DA POGRE[I: Na zvani~nom sajtu Svetskog prvenstva, prate}i statisti~ke podatke pimetili smo gre{ku koja se potkrala qudima na odr`avawu trenutno sigurno najpose}enijeg sajta na svetu. Nedugo posle, ispostavilo se, pobedonosnog gola kapitena slovena~ke reprezentacije, na sajtu se pojavila neta~na inforamcija da je isti igra~ dva minuta kanije postigao jo{ jedan pogodak, {to su qudi iz FIFA-a prepravili posle nekoliko minuta. Korenov mlak {ut sa 18 metara. Poput golmana Engleske Roberta Grina u subotu uve~e, dan kasnije „suludo“ je reagovao

i ^au{i. Umesto rukama, kao da je krenuo grudima na nisku loptu Korena i... „Jabulani“ je zavr{io u mre`i - 1:0.

13.30 16 20.30

Bio je to, bez `eqe da umawujemo ulo`enu strast i napore obe selekcije, jedan od dva slu~aja vredna pomena sa polupraznog Peter Mokaba stadiona u Polokvaneu. Prvi detaq, dogodio se u 73. minutu, kada je rezervista Abdelkader Gezal napravio drugu, od dve gluposti od kada je u 53. minutu u{ao u {pic napada, sa klupe za rezerve. Gezal je dugu loptu poku{ao da umiri rukom pred golmanom Slovenije Samirom Handanovi}em, toliko providno i naivno da sudija Karlos Batres iz Gvatemale nije mogao da uradi ni{ta osim da mu poka`e drugi `uti karton! Ve} vi|enih 0:0 izostalo je zahvaquju}i 25-godi{wem golmanu Al`ira, koji }e po lo{em pamtiti 20. nastup za reprezentaciju. Posle remija Engleske i SAD, Slovenci imaju lepu priliku da eventualnim podvigom protiv Amerikanaca, 18. juna u Johanesburgu obezbede plasman u drugi krug ve} posle dva kola!

ITALIJA IGRA S PARAGVAJEM

Azuri kre}u u odbranu titule Selektor Japana Take{i Okada oprezan pred start

li dr`avni tim uvereni da on nema {ta da tra`i u izuzetno jakoj grupi u kojoj su jo{ Holandija i Danska. U timu samuraja bi}e iskusni [unsuke Nakamura, koji je na posledwem prijateqskom me~u uo~i Mundijala protiv Mozambika povredio ~lanak, ali se prema Okadinim re~ima oporavio i spreman we za najve}e napore. Japanski fudbaleri nikada do sada nisu pobedili na [ampionatima sveta koji su odigrani van wihove zemqe, a na {est utakmica na kojima nisu bili doma}ini, osvojili su samo jedan bod. Za razliku od japanskog kolege, francuski stru~wak na klupi kamerunskog dr`avnog tima Pol Le Gven najvi{e problema ima sa povredama. Golman Karlos Kameni i vezni igra~ Aleksandar Song najve-

ke nove ideje o koncepciji igre - optimisti~ki je rekao Le Gven. Nekada{wi trener Liona, PS@-a i {kotskog Glazgov renxersa preuzeo je Kamerunce usred kvalifikacija i na sjajan na~in izvukao tim iz nezavidne situacije i doveo ga do Ju`ne Afrike. - Gledao sam putem snimaka reprezentaciju Japana vi{e puta. Smatram da su wihovi napada~i veoma brzi i nezgodni za ~uvawe - ocenio je Le Gven. Kamerun je do sada na [ampionatima sveta nastupio pet puta, a lavovi nikada do sada nisu pora`eni na premijeri. Utakmica Japan - Kamerun igra od 16 ~asova na stadionu „Fri stejt“ u Blumfontewnu, a sudi Olegerio Benkuerenka (Portugalija) kome }e pomagati sunarodnici Hoze Kardinal i Bertino Miranda.

KEJPTAUN: Fudbalska reprezentacija Italije, koja je pre ~etiri godine na Svetskom prvenstvu u Nema~koj osvojila zlatnu medaqu, odbranu titule planetarnog [ampiona po~e}e u Kejptaunu utakmicom protiv veoma neugodne selekcije Paragvaja. Selektor Mar~elo Lipi, koji je 2006. godine predvodio azure u pohodu na ~etvrtu titulu, oslonio se na proverene snage, a iskusniji igra~i azura }e u Ju`noj Africi posledwi put nastupiti na velikom takmi~ewu. Kapiten Fabio Kanavaro koji j potpisao profesionalni ugovor s Al Ahlijuem ocenio je da su Italijani ekipa sa prepo-

Roke Santa Kruz, koji je pro{le sezone igrao za Man~ester siti. Selektor Herardo Martino insistirao je da Lukas Barios, kome je otac Argentinac, dobije paragvajsko dr`avqanstvo kako bi stekao pravo nastupa za reprezentaciju. Kako sada stvari stoje, Barios }e po~eti me~ protiv Italijana s obzirom da je Hose Kardoso povre|en i da nije spreman. - Drago mi je {to }emo prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu odigrati protiv Italije. Ne razmi{qamo previ{e daleko o u~inku na Mundijalu. Mislim da imamo {anse protiv svetskog prvaka - rekao je Martino, uz napomenu da je F grupa u kojoj se jo{

U Severnoj Koreji samo snimci Dr`avna televizija Severne Koreje emitovala je snimke tri utakmice sa Svetskog kupa u Ju`noj Africi, ali su izostale informacije o me~evima koje su igrali SAD i Ju`na Koreja. U subotu je emitovan snimak utakmice Ju`na Afrika - Meksiko, kojom je u petak otvoreno

prvenstvo sveta, a potom qubiteqi fudbala u Severnoj Koreji nisu mogli da ogledaju utakmice Francuska-Urugvaj i Argentina-Nigerija. Me~evi Ju`na Koreja–Gr~ka i SAD-Engleska nisu pomiwani. Severna Koreja nema diplomatske odnose sa Seulom i Va{ingtonom.

Fabio Kanavaro, kapiten Italije

znatqivim karakteristikama i impresivnom tradicijom“. Mislim da mo`emo da se ravnopravno nosimo sa svim rivalima i da smo takmi~arska ekipa - istakao je Kanavaro, koji nije `eleo da da konkretnu prognozu o dometu Italijana u Ju`noj Africi. U sastavu italijanske reprezentacije na me~u protiv Paragvaja ne}e biti Andree Pirla, koji je povredio list. Sasvim sigurno Pirlo }e propustiti i utakmicu drugog kola protiv dr`avnog tima Novog Zelanda. Reprezentacija Paragvaja va`i za veoma ~vrstu selekciju kojoj su odli~no postavqena odbrana i mali broj primqenih golova glavni aduti. Takav stil igre zada}e puno problema azurima. Paragvajce }e na Mundijalu predvoditi dobro poznati napada~

nalaze reprezentacije Slova~ke i Novog Zelanda veoma jaka. Utakmica Italija - Paragvaj igra se od 20.30 ~asova na stadionu „Grin Point“ u Kejptaunu, a sudi}e Benito Ar~undija

Verovatni sastavi ITALIJA: Bufon, Zambrota, Kanavaro, Bonu’i, Kjelini, Monotolivo, De Rosi, Markizio, Jakinta, \ilardino i Di Natale PARAGVAJ: Viqar, Bonet, Veron, Da Silva, Morel, Vera, Santana, Riveros, Tores, Santa Kruz i Barios (Meksiko) sa pomo}nicima Hektorom Vergarom (Kanada) i Marvinom Torenterom (Meksiko).

Denis Romedal (Danska)

NA PREMIJERI F GRUPE: HOLANDIJA-DANSKA

Danska bez pobede 43 godine JOHANEZBURG: Selektor fudbalske reprezentacije Holandije Bert van Marvajk izjavio je uo~i sutra{we utakmice protiv Danske, u prvom kolu E grupe Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, da }e se wegovi izabranici suo~iti sa dva problema - kvalitetnim protivnikom i izazovom prvog me~a na velikom takmi~ewu. Holan|ani su u kvalifikacijama delovali veoma ubedqivo, po{to su posao u grupi zavr{ili bez ijednog izgubqenog boda. Odli~ne igre lale su prikazale i na pripremnim utakmica, pa im je uloga favorita u E grupi sa razlogom dodeqena. Sla`em se sa ocenama stru~waka prema kojima smo do sada delovali odli~no na terenu, ali to ni{ta ne zna~i pred Mundijal - oprezan je Van Marvajk koji je dr`avni tim Holandije preuzeo 2008. godine nakon smene Marka van Bastena. On je istakao da wegovi saradnici i igra~i veruju da Holandija mo`e na [ampionatu u Ju`noj Africi daleko da stigne, a navija~i se rado se}aju 1974. i 1978. godine kada su lale igrale u finalu. Van Marvajk je ranije izjavio da u timu ne}e biti Arjena Robena koji se oporavio od povrede, ali ga ne}e staviti u tim po{to ne `eli ni{ta da rizikuje. Danski reprezentativac Denis Romedal ocenio je da su igra~i protivni~kog tima prili~no realni, ali da je javnost u Holandiji previ{e euofori~na uo~i starta wihovih qubimaca na planetarnoj smotri.

- Ne mo`emo ni{ta da izgubimo u duelu sa Holan|anima, po{to su skoro svi wima unapred upisali bodove. Pozitivnim rezultatom priredili bismo prijatno iznena|ewe - istakao je Romedal koji je najve}i deo karijere proveo u holandskim klubovima. Selektor Danske Morten Olsen zbog povrede najverovatnije u startnu postavu ne}e uvrstiti Niklasa Bedntnera,

Verovatni sastavi HOLANDIJA: Stekelenburg, Van der Vile, Heitinga, Matijsen, Van Bronkhorst, Kujt, Van Bomel, Snajder, De Jong, Van der Vart i Van Persi DANSKA: Sorensen, Ager, Kjaer, Jakobsen, Mtiliga, Poulsen, Jensen, Kalenberg, Romedal, Eriksen i Bendnter pa se o~ekuje da }e me~ po~eti Jon Dal Tomason ili Soren Larsen. Dana{wi rivali susreli su se 29 puta, a Danci nisu pobedili ~ak 43 godine. Najzna~ajniji susret odigran je 1992. godine u polufinalu [ampionata Evrope u [vedskoj, kada je Danska pro{la daqe nakon boqeg izvo|ewa penala. Utakmica Holandija - Danska igra od 13.30 ~asova na stadionu „Soker Siti“ u Johanezburgu, a sudi Stefan Lano (Francuska) kome }e pomagati sunarodnci Erik Danso i Loren Igo.


c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak14.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI SRBIJA POKLEKLA U PRVOJ UTAKMICI S GANOM

Gre{kama u poraz Srbija – Gana 0:1 (0:0) PRETORIJA: Stadion „Loftus Versfeld“, gledalaca 38. 833, sudija Baldasi (Argentina), strelac: Asamoa Gijan u 85. minutu (iz jednaesterca), `uti kartoni: Lukovi}, @igi} (Srbija), Vorsah, Tagoe (Gana), crveni karton: Lukovi} (Srbija).

GANA: Kingson, Pentsil, Vorsah, Mensah, Sarpej , Anan, K. Asamoa ( Apija), Ajev, Boateng (Api), Asamoa Gijan Ousu), Tagoe. Veliki pritisak na startu Mondijala reprezentativci Srbije nisu izdr`ali. U fini{u

ne{to boqe i preduzimqivije tokom utakmice. Uprkos ne{to slabijoj igri uspeli su na{i igra~i da kontroli{u situaciju na terenu i ~inilo se da }emo lako sti}i do boda, a onda kao iz vedra neba Lukovi} je na sredini

Duel Lukovi}a, Asamoe i Ivanovi}a

SRBIJA: Stojkovi}, Ivanovi}, Vidi}, Lukovi}, Kolarov, Milija{ (Kuzmanovi}), Stankovi}, Krasi}, Jovanovi} (Suboti}), @igi} ( Lazovi}), Panteli}.

me~a s Ganom orlovima je ponestalo koncentracije , napravili su dva nepromi{qena poteza i na kraju izgubili me~. Ovakav epilog malo ko je o~ekivo, bez obzira {to su Gawani igrali

terena napravio prekr{aj za drugi `uti karton, a u fini{u susreta Zdravko Kuzmanovi} je jednu visku loptu koja je preletala sve, zaka~io rukom. Naravno, sudija Hektor Bal-

dasi, koji je poznat da lako svira penale, iskoristio je priliku i pokazao na belu ta~ku. Poklon je u gol pretvorio najboqi igra~ Gane Asamoa Gijan. Orlovi su igrali ne{to slabije nego u kvalifikacijama. Nedostajali su nam prodori preko bokova. @igi} je nepotrebno tro{io energiju vra}aju}i se ~ak i u svoj {esnaesterc, a vezwaci Milija{ i Stankovi} delovali su neubedqivo. Ni Gawani nisu bili mnogo boqi, ali su igrali ne{to ubedqivije, predwa~ili su bo~ni igra~i Princ Tagoe i Dede Ajev, koji su stvarali probleme Kolarovu i Ivanovi}u. U prvom delu prakti~no prilika i nije bilo. Mi smo samo jednom pripretili, kada je Stankovi} s tridesetak metara umalo iznenadio Kingsona, a Gana nije uputila ni jedan udarac u okvir gola. Tek u nastavku borba se rasplamsala. Gawani su prvi pripretili, Ajev je glavom s pet petara proma{io gol, potom je opet Ajeb tukao pored gola. Mo`da bi sve bilo druga~ije da je @igi} posle centar{uta Panteli}a dobro postavio nogu, me|utim, on je s tri metara samo vratio loptu odbrambenim igra~ima Gane.

Pokisli na startu: Radomir Anti} i Re{ad Kunovac

A onda u 75. minutu usledilo je sporno iskqu~ewe Lukovi}a (sudija Baldasi na svakoj drugoj utakmici pokazuje crveni karton). ^inilo se da igra~ mawe ne predstavqa ve}i problem na{oj reprezentaciji, za kratko vreme izveli smo tri lepe kon-

vi} je loptu skinuo rukom, naravno, Asamoa Gijan, koji je ju~e odigrao svoj deseti me~ na Mondijalu, nije pogre{io, pogodio je mre`u s bele ta~ke. Poku{ali smo u fini{u ne{to vi{e da u~inimo, ali nije i{lo: udarci Ivanovi}a i Ku-

IZJAVE POSLE UTAKMICE

ZDRAVKO KUZMANOVI]:

Kriv sam za poraz

Tragi~ar poraza Srbije od Gane bio je Zdravko Kuzmanovi}. On je na teren u{ao u 62. minutu, a u 84. je skrivio penal, iz kojeg je Asamoa Gijan doneo pobedu svojoj ekipi. - Napravio sam sr.... {to bi se reklo na srpskom - izjavio je Kuzmanovi}, koji nije mogao da sakrije emocije posle utakmice, u kojoj je Srbija pora`ena na prvom nastupu pod tim imenom na Mundijalima - 0:1. Posle posledweg sudijskog zvi`duka vezista [tutgarta je plakao. - Nisam to uradio namerno, hteo sam da odigram glavom, a ruka je krenula mahinalno. Zbog mene smo izgubili - jasan je bio Zdravko Kuzmanovi}.

Razo~arawe me|u orlovima Odmah posle utakmice s Ganom selektor Srbije Radomir Anti}, kapiten Dejan Stankovi} i Milo{ Krasi} dali su specijalnu izjavu za RTS. Jasno je bilo da je razo~arawe preovladalo u taboru orlova, a selektor Radomir Anti} je rekao: - Igra je bila u skladu s po~etkom Svetskog prvenstva, oprezna i prili~no izjedna~e-

Rajevcu `ao Srbije Selektor Gane Milovan Rajevac ocenio da je ostvario veliku pobedu, ali da veruje da }e orlovi tek dokazati potencijal. - Utakmica je bila te{ka za vo|ewe. Ekipe igraju razli~itim stilovima i do kraja je bilo takti~ki te{ko. Trebalo je odr`ati koncentraciju u fini{u. ^estitam Srbima na izvanrednoj igri, a mojim momcima na upornosti. Srbija ima odli~an tim, koji igra takti~ki mudro, pa je mo`da i sre}a presudila. @elim Srbima da osvoje {est bodova u naredne dve utakmice Ovo je velika pobeda za mene. @ao mi je Srba, znam mnogo igra~a, radio sam sa wima... Znam kako im je.

Tuga Srba i radost Gawana

na. Nervozniji smo bili nego {to je trebalo da budemo. Na to je uticao i arbitar sa svojim kriterijumom dodeqivawa `utih kartona. Upravo je wegov kriterijum uticao na neke odluke i izmene koje sam morao da izvr{im. Znali smo da Gana ima kvalitetan kontranapad i zato smo nastojali da po~nemo mirno, ne i boja`qivo, uvereni da }e rezultat do-

}i i da }emo sti}i do pobede. Posle poraza, Gana je za nama i posle prospavane no}i okrenu}emo se Nemcima. Sada smo u druga~ijoj situaciji, koja nam nala`e da se druga~ije i pona{amo. Imamo pet dana, ne gubimo glavu mada nam je svima te{ko – rekao je Anti}. U istom tonu pri~ao je i kapiten Srbije Dejan Stankovi}. - Nismo leteli u nebesa posle pobeda, ne}emo potonuti ni posle ovog poraza. Bili smo na domak dobrog rezultata, imali smo boqe {anse od Gane, ali nam se nije namestilo. Odluke sudije su diskutabilne, olako je Lukovi}u dao prvi `uti karton, posle se nadomestio crveni, pa onakav penal...te{ko nam je, o~ekivali smo druga~iji po~etak, ali verujem i u mistera Anti}a i u saigra~e da mo`emo do kraja da popravimo utisak – smatra Stankovi}. Najpoti{teniji je bio Milo{ Krasi} od kojeg se vi{e o~ekivalo: - [ta da ka`em kada se izgubi golom iz penala u 85. minutu – pitawem je zapo~eo odgovor Krasi}. – Bio je to te`ak me~ za nas, razo~arani smo svakako, tu`no je da na ovakav na~in izgubimo utakmicu. Ipak, ostalo je jo{ {est bodova i ne}emo se predavati dok god bude postojala {ansa za prolaz u slede}i krug. Slede}u utakmicu u okviru D gupe reprezentacija Srbije igra}e s Nema~kom 18. juna u Port Elizabetu, a dan kasnije u Rustenburgu igra}e Gana i Australija.

Navija~ko prijateqstvo

tre, Lazovi} je uneo preokret i uz malo sre}e mogli smo i povesti. No, prvo je Krasi} s petnaestak metara neometan tukao pravo u Kingstona, a potom je Vidi} glavom s pet metara prebacio gol. I na kraju totalna dekoncentracija: iz ~ista mira Kuzmano-

zmanovi}a prohujali su iznad pre~ke. Na kraju je usledilo slavqe Gawana i dostojanstveno pona{awe Milovana Rajevca koji je postao tako {esti selektor na svetskim prvenstvima koji je uspeo da pobedi svoju zemqu. Ipak, kako je obe}ao, nije se radovao.


18

SPORT

ponedeqak14.jun2010.

DANAS (18, RTS) PO^IWE FINALNA SERIJA PLEJ-OFA IZME\U PARTIZANA I HEMOFARMA

Partizan brani, Vr{~ani napadaju Duga i izuzetno naporna ko{arka{ka sezona u Srbiji pribli`ila se, evo, samom kraju. Poznato je ko }e braniti ugled na{e ko{arke u NLB regionalnoj ligi, poznato je i ko je napustio elitno dru{tvo, a jedino se jo{ ne zna ko }e osvojiti {ampionsku titulu. E, o tome }e da odlu~uju finalisti plej-ofa Partizan i Hemofarm [tada, nema sumwe na{e dve najboqe ekipe u ovom trenutku. Finalna serija po~iwe danas u Beogradu, a {ampionski pehar podi}i }e ko{arka{i onog tima koji prvi stigne do tri pobede. Crno-beli imaju prednost doma}eg parketa, {to zna~i da }e, do|e li do we, majstoricu odigrati pred svojim navija~ima u Pioniru. Igra se po sistemu 1-1-1-1-1, odnosno, timovi }e se naizmeni~no smewivati kao doma}ini, a posledwi rok za zavr{etak finala je 22. jun. Partizan je, dakle, danas doma}in i crno-beli `ele da tribine beogradskog ko{arka{kog hrama budu ispuwene do posledweg mesta. Poseta u polufinalnim okr{ajima s Crvenom zvezdom, me|utim, nije bila na nivou o~ekivane, pa je rukovodstvo aktuelnog prvaka odlu~ilo da {irom otvori kapije ovog zdawa i omogu}i besplatan ulaz navija~ima. Crnobeli su {ampioni Srbije ve}

Partizan – Hemofarm [tada BEOGRAD: Dvorana Pionir, kapacitet: 7.000 mesta. Po~etak utakmice u 18 ~asova. PARTIZAN: 4. Roberts, 5. Sinovec, 6. Mekejleb, 7. Kecman, 8. Milo{evi}, 10. Ra{i}, 19. Mitrovi}, 20. Bo`i}, 21. Mari}, 24. Veseli, 31. \eki}, 33. Vrane{. Trener: Du{ko Vujo{evi}. HEMOFARM [TADA: 6. An|u{i}, 7.Kajl, 9. Markovi}, 10. Obranovi}, 11. Krstovi}, 12. [utalo, 13. Ma~van, 14. Kati}, 15. Borisov, 20. Marjanovi}, 21. Petrovi}, 35. Jagodnik. Trener: @eqko Lukaji}. se u tim vrati i iskusni plejmejker Miqan Pavkovi}, ali to se, ipak, ne}e dogoditi. - Ne, zaista ne znam otkud ta informacija o Pavkovi}evom povratku – rekao je trener Lukaji}. – Osloni}emo se na snage koje su iznele ~itavu sezonu i verujem da ‘emo se ravnopravno boriti s Partizanom za titulu. Imamo kvalitetan tim, igra~e koji se superpo{teno odnose prema Hemofarmovom dresu i nadam se samo

Finalna serija 14. jun (1): Partizan – Hemofarm [tada 16. jun (2): Hemofarm [tada – Partizan 18. jun (3): Partizan – Hemofarm [tada Ako bude trebalo: 20. jun (4): Hemofarm [tada – Partizan 22. jun (5): Partizan – Hemofarm [tada osam godina zaredom, `ele da osvoje i devetu titulu u nizu i wome zaokru`e izuzetno uspe{nu sezonu u kojoj su ve} osvojili Kup “Radivoj Kora}”, titulu u NLB ligi, a bili su i u~esnici F4 turnira Evrolige u Parizu. - Za nas su jako va`ne prva i tre}a utakmica – naglasio je Du{ko Vujo{evi}, trener Beogra|ana. - Verujem da to {to je ponedeljak radni dan, {to je termin u 18 ~asova i {to je po~elo Svetsko prvenstvo u fudbalu, ne}e smanjiti interesovanje i da }e publika u velikom broju do}i da nas bodri. Nadam se da }emo zajedno s njima odigrati utakmicu koja odgovara finalu doma}eg prvenstva i po anga`ovanju i kvalitetu. Do sada su u ovoj sezoni Partizan i Hemofarm odigrali ve} {est me~eva i odnos u pobedama je 5:1 za crno-bele. To, me|utim, ne pla{i ambiciozne i kvalitetne Vr{~ane koji imaju veliku `equ da osvoje prvu titulu prvaka Srbije u istoriji kluba. U pojedinim sportskim medijima nagove{teno je da postoji mogu}nost da

(18) (18) (18) (18) (18)

da }e i publika u Vr{cu to prepoznati, jer nam samo nedostaje wena ve}a pomo}. Poznajemo se jako dobro s crno-belima i tokom proteklih dana najvi{e smo radili na psiholo{koj pripremi igra~a. Na megdanu su, dakle, ostala dva najboqa tima u Srbiji. Do sada su me|usobno Partizan i Hemofarm odigrali {est neizvesnih i dramati~nih me~eva, pa nema razloga da ne verujemo da }e i u finalnoj seriji plej-ofa biti isti slu~aj. Samo nijanse su u proteklim utakmicama odre|ivale pobednika, [to zna~i da }e gledaoci u Beogradu i Vr{cu, ali i kraj TV prijemnika imati priliku da u`ivaju u kvalitetnoj ko{arci. Mo`da su {anse malo vi{e na strani osmostrukog uzastopnog prvaka, ali oduvek je bilo nezahvalno baviti se prognozama, pa to ne}emo u~initi ovoga puta. Neka pobede ko{arka, ferplej i sportsko pona{awe navija~a, a onda }e titulu osvojiti ekipa koja u datom trenutku bude spremnija, motivisanija i boqa. A. Predojevi}

DNEVNIK

OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE KRAJ TISE U BE^EJU

[tafeta Beogra|anki isplivala rekord Najboqi pliva~ svih vremena Be~eja i na{ najboqi prsa{ ^aba Sila|i obele`io je pred roditeqima i sugra|anima drugi dan Srbija opena 2010. U sprinterskoj trci na 50 metara prsno osvojio je najvi{e, ukupno 883 FINA poena, i zaslu`eno je nagra|en, pored zlatne medaqe, aplauzom prisutnih qubiteqa sporta. Wegov klupski i reprezentativni kolega Ivan Len|er u trci 100 metara delfin ukwi`io je 854, a na{a najboqa pliva~ica le|nim stilom Marica Stra`me{ter na stazi dugoj 100 metara stigla je do 830 FINA poena. Ali, aplauzom je nagra|ena i {tafeta 4h200 metara slobodno Beograda u sastavu: Jovana Nikolovska, Milica Ostoji}, Ma{a Seferovi} i Awa Mio~, koje su rezultatom 8:53,94 islivale novi nacionalni rekord! Organizator je odlu~io da, zbog tropske vri}ine, izmeni satnicu popodnevnih finala. Umesto u 17, atraktivne trke su krenule sat vremena kasnije. Isto tako, vaqa odati priznawe gledaocima, koji su, bez obzira na nezapm}enu vri}inu u ovo doba godine, u dobroj meri popunili tribine olimpijskog bazena OSC „Mladost“. Rezultati prvoplasiranih u trkama drugog dana: 50 metara slobodno – `ene: 1. An|elka Petrovi} (Valis - Vaqevo) 27,19, 2. Jovana Nikolovski (Beograd) 27,25 i 3. Rebeka Repman (Feniks – Sombor) 27,45, a mu{karci: 1. Boris Stojanovi} (Vojvodina - Novi Sad) 23,22, 2. Nikola Simi} (Vojvodina) 23,85 i 3. Mladen Seni~ar (Vojvodina) 24,31. 50

Marica Stra`me{ter

metara prsno – `ene: 1. Jovana Bogdanovi} (Dinamo – Pan~evo) 33,86, 2. Stefanija Draganov (Proleter – Zrewanin) 34,95 i 3. Jovanka Marjanovi} (Vojvodia) 36,43, a mu{karci: 1. ^aba Sila|i (Proleter) 28,67, 2. Momir Vujkovi}

(Spartak – Subotica) 31,18 i 3. Sava Ivanovi} (Sveti Nikola – Ni{) 31,24. 400 metara slobodno – `ene: 1. Rebeka Repman (Feniks) 4:33,04, 2. Katarina Simonovi} (Proleter) 4:33,16 i 3. Milana Ba{i} (Vojvodina) 4:42,66, a mu{karci: 1. Ste-

PRIJATEQSKA ME\UNARODNA UTAKMICA U SOMBORU

Crnogorci slavili u fini{u Srbija - Crna Gora 0:1 (0:0) SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca oko 200, sudija: Vasi} (Novi @ednik). Strelac: Jakovqevi} u 84.minutu. SRBIJA: Stefanovi}, Petkovi}, Roga~, ]irkovi}, Vitas, Mrkela, Bra{anac, Miqevi}, Rundi}, Truji}, Markovi}. Jo{ su igrali: Despotovi}, ]au{i}, Kuzmanovi}, Srni}, Milunovi}. CRNA GORA: Qujanovi}, Lekovi}, Bogdanovi}, Boji}, Bakra~, Ali}, Agovi}, Jankovi}, Mugo{a, Pejakovi}, Vu~ini}. Jo{ su igrali: \ura{ko-

vi}, Pr`ica, Kosovi}, Jakovqevi}, Vuk~evi}, Kalu|erovi}. U Somboru je odigrana prijateqska me|unarodna fudbalska utakmica mladih reprezentacija Srbije i Crne Gore do 18 godina. Neo~ekivano, ali zaslu`eno, u fini{u susreta ta~ku na ishod me~a stavio je izvanredno raspolo`eni Dragan Jakovqevi} koji je efektnim {utem sa 12 metara matirao Stefanovi}a. Izabranici Tomislava Sivi}a bili su nadmo}niji u prvom poluvremenu, a posle odmo-

ra selekcija Crne Gore diktirala je tempo i preuzela je inicijativu. Sve u svemu, prikazani fudbal zadovoqio je gledaoce na Gradskom stadionu, a akteri obe selekcije itekako su se namu~ili s obzirom da je ova revijalna utakmica odigrana po nesnosnoj tropskoj vru}ini. Boqi od ostalih u reprezentaciji Srbije bili su: Stefanovi}, Mrkela, Despotovi} i Kuzmanovi}, a u redovima Crne Gore komplimente zaslu`uju Jakovqevi}, Boji} i Vu~ini} A. Sekeq

fan [orak (Banat – Kikinda) 4:10,91, 2. Aleksandar Mileti} (Osnabrik – Nema~ka) 4:20,05 i 3. Kosta Ivan~evi} (Vojvodina) 4:20,96. 100 metara le|no - `ene: 1. Marica Stra`me{ter (Srbija) 1:04,15, 2. Divna ]osi} (Proleter) 1:08,41 i 3. Jelena Petrovi} (Partizan – Beograd) 1:11,41, a mu{karci: 1. Lazar Bogdanovski (Vojvodina) 58,18, 2. Igor Vule{evi} (Proleter) 1:01,78 i 3. Sava Ivanovi} (Sveti Nikola) 1:01,88. 100 metara delfin – `ene: 1. Tijana Vukanovi} (Vojvodina) 1:03,36, 2. Awa Mio~ (Beograd) 1:04,83 i 3. Katarina Simonovi} (Proleter) 1:04,89, a mu{karci: 1. Ivan Len|er (Proleter) 54,53, 2. Radovan Siqevski (Vojvodina) 56,05 i 3. Ga{per Senica (Qubqana – Slovenija) 58,55. 400 metara me{ovito – `ene: 1. Jovana Bogdanovi} (Dinamo) 5:08,36, 2. Stefanija Draganov (Proleter) 5:20,78 i 3. Aleksandra Crvenko (Vojvodina) 5:35,15, a mu{karci: 1. Radomir A{}eri} (Vojvodina) 4:52,49, 2. Jasmin Kuki} (Vojvodina) 4:55,25 i 3. Todo \urovi} (Beograd) 4:56,09. [tafeta 4x200 slobodno – `ene: 1. Beograd (Nikolovski, Ostoji}, Seferovi}, Mio~) 8:53,94 (nacionalni rekord), 2. Vojvodina (Ba{i}, Vukobrat, Pla~kov, Vukanovi}) 9:30,11 i 3. Novi Sad (Kesi}, Todorovi}, Beglerbegovi}, Dimitrijevi}) 10:24,71, a mu{karci: 1. Vojvodina (Simi}, Stojanovi}, Bogdanovski, Siqevski) 7:56,59, 2. Proleter (Trajkovi}, Salma, Vule{evi}, Paska{) 8:10,62 i 3. Kikinda (Jovi}, M. Udicki, Morotvanski, B. Udicki) 8:11,61. V. Jankov

DANAS NA IGRALI[TU KABELA

Veterani za pehar

Zavr{nica Lige veterana u fudbalu u okviru FSGNS odr`a}e se danas u Novom Sadu na igrali{tu FK Kabel. Od 16.30 sati za tre}e mesto igra}e Borac s Klise i Indeks, a od 18 ~asova za prvo mesto sasta}e se Sloga iz Temerina i Metalac iz Futoga. Pobednik finala igra}e 19. juna na zavr{nom turniru za prvaka Srbije u Ma~vanskoj Mitrovici. S. S.

SA SEDNICE OLIMPIJSKOG KOMITETA 10. SORV

Pamti}e se igre u Ba~koj Palanci Olimpijski komitet (OK) Desete sportske olimpijade radnika Vojvodine, koja }e se odr`ati slede}e godine u Ba~koj Palanci, odr`ao je sednicu u gradu doma}inu najve}e manifestacije radni~kog sporta. Otvaraju}i sednicu predsednik OK dr Milorad Mijatovi} je pozdravio novog-starog predsednika Ba~ke Palanke Dragana Bozala i istakao wegov veliki doprinos {to je ova velika smotra sporta radnika dodeqena ovom gradu. O izve{taju o radu OK govorio je Milorad Peri{i}, predsednik Izvr{nog odbora 10. SORV, i istakao {ta je sve ura|eno tokom 2009. godine i {ta bi jo{ trebalo da se uradi do po~etka 10. SORV. - Svaki izve{taj, ubudu}e, trebalo bi da bude detaqan i da sadr`i izve{taje komisija, organa i tela OK i Pripremnog odbora kako bi se moglo reagovati na vreme na uo~ene propuste i slabosti ukoliko ih je bilo, odnosno da vidimo {ta smo uradili, a {ta ni-

smo, kojim objektima Ba~ka Palanka raspola`e, a kojim ne. Tek kada sve to znamo, mo}i }emo da reagujemo na vreme - rekao je u diskusiji dr Milan Ne{i}, ~lan OK. O radu Pripremnog odbora govorio je wegov doskora{wi predsednik Goran Mili} i istakao da je bilo te{ko da se radi jer je sastav ovog tela tri puta mewan, pre svega zbog isto toliko promena u vlasti u gradu. Ipak, detaqno je sagledano stawe sportskih objekata i konkurisalo se za tri projekta kod Vlade Vojvodine, a jedan je prihva}en, onaj najve}i vredan 47 miliona dinara, za renovirawe sportske hale i ure|ewe svla~ionica i sanitarnih ~vorova. Me|utim, do sada jo{ nije upla}en nijedan dinar, pa se zapitao da oni mo`da nisu taoci politike zbog raspodele u sada{woj vlasti u gradu doma}inu Olimpijade. Tako|e, istakao je da su samo dve mesne firme dale svoj sponzorski doprinos za

Sa sednice Olimpijskog komiteta 10. SORV u Ba~koj Palanci

ovu manifestaciju, „Sintelon“ i „Sebastijan“, ali da se to o~ekuje i od drugih firmi, a ima ih dobrostoje}ih u ovom gradu koji poma`u atraktivne sportove u dr`avi pa bi mogli da pomognu i svojoj sredini.

- Ponovo se zahvaqujem svim ~lanovima OK koji su nam u Adi dodelili doma}instvo Olimpijade i uveravam vas da imamo isti motiv, `equ i poriv da organizujemo 10. SORV kao kada smo je i dobijali. Ukqu~ili smo sve struk-

ture u organizacju, i opoziciju, jer ovo je manifestacija svih nas. Trebalo je do sada da imamo generalnog sponzora, a podseti}u da nam nisu ispuwena obe}awa iz Ade data od vode}ih qudi u vlasti Vojvodine. Ipak, Olimpijada u Ba~koj Palanci }e se pamtiti, to vam garantujem. Ukoliko Vlada AP ne uplati odre|ena nam sredstva do 1. septembra sve }emo pokriti iz buxeta grada. Novac posle tog roka sti}i }e kasno, a mi ne mo`emo odustajati od zapo~etih radova, obnavqawa terena i wihove rekonstrukcije - istakao je u svom obra}awu Dragan Bozalo. Sportski odbor OK je pripremio predloge izmena i dopuna odluka o propozicijama, uvedene su i neke nove discipline (basket 3na3), smawene su du`ine staza u maratonu, a sve te odluke usvojio je Izvr{ni odbor, a Olimpijski komitet treba da ih sada usvoji i verifikuje, obrazlo`io je kratko Miodrag Bradowi}, potpredsednik OK.

Zbog odre|enih promena u Zoni Srem izabran je novi ~lan OK Miroslav Dragojlovi} iz In|ije, a u Sportski odbor iz ove zone izabran je Sa{a Radmanovi}, a u ovo telo jednog predstavnika treba da da i grad doma}in 10. SORV. U~estvuju}i u diskusiji Branko Vujovi}, iz Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, uputio je doma}ine da se wihovi klubovi obrate ovom sekretarijatu sa zahtevom i projektom za obnovu ili renovirawe nekih od postoje}ih objekata, jer za to postoje planirana sredstva i da ne zavise od trenutnog odnosa politi~kih snaga, oni se bave samo sportom i wegovim unapre|ewem. Svi izve{taji su usvojeni, a primedbe prihva}ene. Na kraju, predsednik OK dr Mijatovi} se zahvalio u~esnicima i istakao da im je sada prevashodni ciq da se na 10. SORV dovedu zaista najboqi i najkvalitetniji i da se {to pre razre{e dileme, ako postoje, oko bilo ~ijeg u~e{}a. S. Jakovqevi}


INTERVJU

ponedeqak7.jun2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

19

IVANA [PANOVI], ATLETSKA BUDU]NOST SRBIJE

Prvi ciq finale na EP u Barseloni Pred pro{lo leto, nekako pred po~etak Evropskog juniorskog prvenstva u Novom Sadu, skaka~ica udaq Ivana [panovi} pripremala se za zavr{etak karijere u mla|im uzrasnim kategorijama. @elela je da jedan lep i uspe{an deo svog `ivota zaokru`i osvajawem zlatne medaqe na stadionu „Kara|or|e“, uprkos problemima koje je imala s povredama. Nije u naumu

tre}a na IAAF mitingu u ju`nokorejskom gradu Daegu, a nedavno si osvojila i peto mesto na mitingu Dijamantske lige u Oslu. Kakve su tvoje prve impresije? - U Daegu, u prili~no jakoj konkurenciji, bila sam tre}a. Bilo je to moje prvo pojavqivawe na jednom ovakvom takmi~ewu i, s te strane, moram da budem zadovoqna. Pred po~etak sezone, tokom priprema u Spli-

GORAN OBRADOVI]:

Kockice se jo{ nisu slo`ile Ivana [panovi} je tokom protekle zime promenila tehniku skakawa. Za to je najzaslu`niji trener Goran Obradovi}, koji je ovako prokomentarisao wene domete: - Trenutno se Ivana nalazi na nivou od oko 6,60 metara, jer se kockice iz mozaika koji ~ine uspe{an skok jo{ nisu u potpunosti slo`ile. Popravila je brzinu, po~ela je da koristi kora~nu tehniku skoka i veoma brzo o~ekujem da po~ne da ostvaruje mnogo ve}e daqine. Ivana uspela... Darija Kli{ina, skaka~ica iz Rusije, „otela“ joj je zlato, a [panovi}eva je osvojila „samo“ srebrno odli~je, uz dr`avni seniorski rekord od 6,71 metara. Pamtimo i danas: pored zaleti{ta jo{ dugo posle takmi~ewa Ivana je sedela i plakala.  Da li si uspela da preboli{ neispuweni san od pro{le godine? - Imala sam pred pro{lo leto problema s povredom i sezona mi nije krenula onako kako sam `elela - odgovara lepotica s atletske staze. - Istina je da sam `elela da pred mojom publikom osvojim zlatnu medaqu, oborim seniorski rekord Srbije i na taj na~in zaokru`im juniorski sta`. Nisam uspela... - Prebolela jeste, ali zaboravila nije - ukqu~io se u razgovor i Ivanin trener Goran Obradovi}. - Vodi}e Ivana jo{ mnoge velike bitke s Kli{inom u godinama koje slede i bi}e prilike da joj se revan{ira.  Odradila si dva prva velika takmi~ewa u seniorskoj konkurenciji. Bila si

tu, moj menaxer je meni i treneru Obradovi}u dao listu takmi~ewa da izaberem gde `elim da se pojavim pre Kupa Evrope i Evropskog prvenstva u Barseloni. Pored Ju`ne Koreje, odabrala sam i miting u Oslu i na wemu sam se prvi put na{la u najja~oj svetskoj konkurenciji u skoku udaq. Ne, nisam bila impresionirana {to ska~em protiv

najboqih na svetu, bila sam skoncentrisana na skokove i poku{ala sam da presko~im granicu od 6,71 metara, koliko iznosi moj li~ni i rekord Srbije. Dosko~ila sam na 6,65 metara, ali samo takmi~ewe se jako sporo odvijalo i zato sam zadovoqna postignutim. Napredovala sam tokom zime u vi{e segmenata, promenila sam tehniku skoka i rezultati boqi od rekorda }e do}i.  Promenila si trenera, pa je sada uz tebe Goran Obradovi} umesto Janija Hajdua. - Pro{le godine dobila sam stan u Novom Sadu i zavr{ila sredwu {kolu u rodnom Zrewaninu, pa je prakti~no bilo pitawe dana kada }u se preseliti u najve}i vojvo|anski grad. Re{ila sam da ne{to promenim u karijeri, jer, rekao si i sam, ulazila sam u seniorsku konkurenciju. U Zrewaninu sam imala dobre uslove za treninge tokom zime, ali leti na stadionu nije bilo tartana i svaki dan sam morala da putujem u Novi Sad. To me je optere}ivalo i zato sam se, evo, preselila i promenila trenera. Dugo sam sedela s Janijem Hajudom, kome dugujem puno za sve ono {to sam napravila u mla|im kategorijama, i dogovorili smo se da je za mene najboqe da se preselim i nastavim da radim s Goranom. Upisala sam i poslovnu ekonomiju na FABUS fakultetu ~iji sam stipendista

Organizacija vremena  Da li, kao jedna dvadesetogodi{wa devojka, ima{ vremena za izlaske, upitali smo Ivanu. - Imam, jer sve to zavisi samo od dobre organizacije vremena odgovorila je [panovi}eva. Kada je sezona treninga i takmi~ewa, s dragim qudima na|em se na dnevnoj kafici, jer moram da po{tujem ritam koji s trenerom dogovorim. Bude tu, kada vreme dozvoli, i no}nih izlazaka. - [to se toga ti~e, Ivana je pravi profesionalac i problema nema - dodao je Goran Obradovi}.

- Sada su na delu najstarije i najiskusnije skaka~ice koje ska~u na iskustvo, a onda nailazimo mi, mladi, koji `elimo punu afirmaciju. Ma, samo da me mimoi|u povrede, do}i }e sve na `eqeni nivo, a mene jako raduje to {to znam da mogu mnogo boqe od ostvarenih 6,65 metara u Oslu.  Profesionalni sport u sebi nosi dozu gladijatorstva. Da li se snalazi{ u tome? - Istina je da je to moderno gladijatorstvo, ali u wemu nema mr`we. Psihi~ki i fizi~ki mora{ da bude{ spreman i samo takmi~ewe uvek mi je fokusu. Ne optere}ujem se rivalkama, sve mi smo me|usobno dobre, ali nije to dru`ewe. Svaka misli o onom {to }e na zaleti{tu da uradi.  Izbila si u fokus interesovawa javnosti u na{oj zemqi. Sjajno ska~e{, lepo izgleda{, pametna si mlada dama koja zna {ta `eli u `ivotu. Da li ti smeta to {to

Tetova`a

i kojem, tako|e, dugujem veliku zahvalnost.  Prva seniorska takmi~ewa pokazala su da je pred tobom sjajna budu}nost. Da li u woj vidi{ skokove preko granice od sedam metara? - Sada redovno ska~em preko 6,50 metara. Planiram da do ili na Evropskom prvenstvu popravim rekord Srbije, a one prave daqine, me|u kojima je magi~nih sedam metara, verujem da }u presko~iti idu}e godine.  Koji su ti kratkoro~ni, a koji dugoro~ni ciqevi u sportu? - Pre svega, u Barseloni `elim da se plasiram u finale, a {ta }e posle toga biti, zavisi od puno faktora. Va`no je da ovo takmi~ewe do~ekam potpuno spremna, a onda bih mogla da u|em i u borbu za medaqe. Pre

KAD STVARALA[TVO NEMA CENU

toga me ~eka Kup Evrope u Beogradu i bi}e to dobra prilika da osetim pritisak velikog takmi~ewa zbog novih pravila u ovom nadmetawu. Dugoro~no, sve ovo {to sada radim s trenerom Obradovi}em, u sklopu je priprema za Olimpijadu u Londonu 2012. godine. Tamo bih `elela da osvojim jednu od medaqa...  U mla|im kategorijama redovno si osvajala najsjajnija odli~ja. Kad si ve} spomenula sawanu medaqu u Londonu, kada }e{ po~eti da ih osvaja{ u seniorskoj konkurenciji? Nekako si nas navikla na to... - Nije mi toliko va`no kada }u po~eti da osvajam medaqe. To ne mogu da obe}am, ali da }u trenirati najja~e i najboqe, to tvrdim!

U intervjuu koji je dala za zvani~ni sajt Evropske atletike, jedno od pitawa na koje je [panovi}eva odgovorila odnosilo se i na to da li bi pre uradila neki pirsing ili tetova`u. Tamo je odgovor glasio: tetova`u, a sada je na{a rekorderka u skoku udaq kratko prokomentarisala: - Pirsing ve} imam i zbog toga tetova`i dajem prednost. javnost `eli da sve o tebi sazna? - Ne, ne smeta mi ta vrsta pa`we. Ne ose}am nikakav pritisak zbog toga, sve dok je interesovawe izazvano rezultatima koje ostvarujem. Imala sam priliku da spoznam i negativnu stranu uslovno re~eno popularnosti i zato se uvek fokusiram na takmi~ewa i treninge, odnosno da ne slu{am pri~e kojih uvek ima - rekla je na kraju Ivana [panovi}. Aleksandar Predojevi}

ZA ME^ DEJVIS KUPA PROTIV SRBIJE

Ajaksova cvetna ba{ta Samo u novosadskom FK Ajaks znaju kako je te{ko voditi spor s mo}nicima i uporedo stvarati fudbalere i zdrave li~nosti. I dok jo{ uvek klub s novosadskog “Sajmi{ta” lebdi izme|u zemqe i neba ~ekaju}i da se neko urazumi i stavi ga u ravnopravan tretman s ostalim klubovima iz novosadskog podru~ja, glavni trener Svetozar ^i~a sa svojim saradnicima Du{kom Draginom, Enisom Turkovi}em, Sini{om Rajkovim i Vladimirom Baqom moralnosportsku satifakciju dobio je u generaciji ro|enoj 1993. godine koja je u B grupi Podru~ne lige kadeta osvojila drugo mesto s tri boda mawe od prvog Cementa iz Beo~ina (74).

Hrvati izabrali podlogu Hrvatska teniska Dejvis kup selekcija izabrala je podlogu na kojoj }e se igrati protiv Srbije od 9. do 11. jula u Splitu. Radi se o rukorthardu, tvrdoj podlozi sredwe brzine, a igra}e se sa „Hed“ lopticama. Selektor Srbije Bogdan Obradovi} zadovoqan je uslovima igrawa u ~etvrtfinalu protiv Hrvata. - O~ekivali smo ovu podlogu jer se ona uvek bira prema najbo-

sve vi{e reklamira po beogradskim bilbordima – ka`e Obradovi}. Odavno je poznato da Obradovi}u ovoga puta ne}e pomagati Nikola Pili}, ali je sasvim izvesno da }e Srbija igrati u najja~em sastavu - Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi}. Sa druge strane, Hrvati imaju problema jer jo{ nije poznato ko }e im biti drugi reket, posle neprikosnovenog ^ili}a. Ivo

Prvi izdanci Svetozar ^i~a s posebnim emocijama pri~a o prvom izdanku Ajaksa Draganu Mihajlovi}u (1988) golgeteru novosadskog @elezni~ara, kao i o nadi kanarinaca Marku Ze~evi}u (1990) koji se kali u Crvenoj zvezdi s Vidovdanskog naseqa. Ajaks se ponosi time {to je na zelenom pravougaoniku sva tri puta bio uspe{niji od prvaka (3:0, 5:0 i 2:1), kao {to je i sportski ~estitao tre}eplasiranoj Slaviji posle dva poraza 0:3 i 0:1 i remija 0:0. Miroslavu Spasojevi}u, Petru Vrawe{u, Milanu Santra~u, Bojanu Dragi~evi}u, Nemawi Badwa-

Generacija novosadskog Ajaksa ro|ena 1993. godine

ru, Dejanu Devi}u, Borisu Saka~u, Bojanu Sankovi}u, Marku Milovanovi}u, Slavku Ili}u, Darku Ercegu (na slici) i Jovanu Mir~eti}u letwi dani prote}i }e u nadi da }e i na jesen braniti boje mati~nog kluba, ali i strepwi da }e, ukoliko se desi ono {to niko ne `eli, morati da mewaju klupske boje. No, kada smo ve} kod toga, Ajaksova cvetna ba{ta iznedrila je niz talenata, pa tako

danas izdanci sa “Sajmi{ta” igraju u klubovima saveznog ranga, poput Ili}a, Gaji}a, Iveqe, Lalatovi}a, Kova~evi}a, Komarice (1998), Stankovi}a, Koj~i}a, Milo{evi}a, Kari{ika (1997), Vukaqevi}a, [qivan~anina, Beri}a, Jeremi}a, ]ulibrka (1996), Feratija (1994), M. Gulevskog (1993) i [u{wara (1992) u Vojvodini. U Partizanu su Miqevi} (1997), Crvenoj zvezdi Matarugin (1996) i Roga~ (19992), No-

vom Sadu Poznanovi}, Pejakovi}, [ari} (1998), Rai~evi}, Simi}, Galowa, Spasenovi}, Savanovi}, [ovqanski, Cmiqanovi}, Bogdanovi}, Krstevski (1997) i Magov~evi} (1996), ^SK-u Saki} (1996), Milakovi}, Gavrilovi}, Radovanov (1995), \urica (1994), a od lokalnih klubova kompletna generacija 1998. je u Indeksu, dok je okosnica ekipe 1994. godi{ta u Slaviji. S. S.

Dejvis kup reprezentacija Srbije

qem igra~u, a poznato je da rukorthard najvi{e odgovora Marinu ~ili}u. Na{i igra~i najboqe rezultate ostvaruju ba{ na ovoj podlozi. Psiholo{ki smo spremni za me~ sa Hrvatskom, ne pla{imo se ni~ega i verujemo da }e biti dobri doma}ini. Uostalom, wihovo more se

Karlovi} je povre|en, Mario An~i} je bolestan, pa hrvatski mediji prenose informaciju da }e u timu najverovatnije biti Roko Karanu{i} i Antonio Vei}. Me~evi izme|u Hrvatske i Srbije na programu su od 9. do 11. jula u Splitu.


20

SPORT

ponedeqak14.jun2010.

\okovi} i Erlih osvojili Kvins Srpski teniser Novak \okovi} i Izraelac Xonatan Erlih osvojili su ATP turnir u Kvinsu u konkurenciji dublova. \okovi} i Erlih pobedili su u finalu Slovaka Karola Beka i ^eha Davida Sko~a rezultatom 2:1, po setovima 6:7 (6), 6:2, 10:3. Pobednicima turnira u Kvinsu pripala je nov~ana nagrada od 29.300 evra i 250 poena za ATP listu, dok su pora`eni osvojili 15.600 evra i 150 bodova za svetsku rang listu. \okovi} je u singl konkurenciji u tre}em kolu pora`en od Belgijanca Ksavijera Malisa 6:3, 4:6, 6:2. ATP turnir u Kvinsu igrao se za nagradni fond od 713.950 evra.

Novak \okovi} i Yonatan Erlih

TROFEJ SK VOLEJ NOVI SAD 2010.

U znaku NS tima i Futog vesta Pobednici drugog po redu street-volley turnira za devoj~ice, Trofeja Sportskog kluba Volej „Novi Sad 2010“ su ekipe NS tima (u konkurenciji 6. i 7. razreda) i Futog Vesta (u konkurenciji 4. i 5. razreda). Te ekipe su najvi{e pokazale na dvodnevnom takmi~ewu, te su i zaslu`eno slavile na terenima prelepog kompleksa SC „Volej“, na Adicama.

najboqa tima plasirala su se u ~etvrfinale i nastavili daqe borbe za plasman. U finalu je NS tim savladao @OK Futog 2:0, dok je u borbi za tre}e mesto Futog Vest pobedio Novi Sad 2:1. Drugog dana snage je odmerilo 15 timova, od kojih su ~etiri pobednika grupa ostvarili plasman u polufinale. U me~u za pehar Futog Vest bio je boqi od Lavica (2:1), dok je, dok je u due-

Andrija Geri} s odbojka{icama Futog vesta

Prvog dana u starijem uzrastu u~estvovala je 21 ekipa. Posle takmi~ewa po grupama (ukupno ~etiri grupe) po dva

lu za tre}e mesto NS tim savladao Partizan 2:0. Rezultati utakmica za plasman – prvi dan, ~etvrtfinale:

Futog Vest – Partizan 2:1, Vojvodina – NS tim 0:2, Novi Sad – Vrbas 2:1, Futog – NS Volley 2:0. Polufinale: Futog Vest – Futog 2:1, NS tim – Novi Sad 2:0. Me~ za tre}e mesto: Futog Vest – Novi Sad 2:1. Finale: NS tim – Futog 2:0. Drugi dan, polufinale: Futog Vest – NS tim 2:1, Lavice – Partizan 2:0. Me~ za tre}e mesto: NS tim – Partizan 2:0. Finale: Futog Vest – Lavice 2:1. Svi u~esnici su dobili diplome, a pehare je najboqima dodelio Andrija Geri}. Pobednici su dobili i lopte erea. Geri} je posle dodele priznawa ~estitao svima na ulo`enom trudu i poru~io: - Mnoge od vas pokazale su da imaju potencijal. Ja vam svima `elim mnogo sre}e u budu}nosti. Treba da znate da je potrebno rada, strpqewa i odricawa, ali zbog svega toga ne smete da zapostavite {kolu – rekao je Geri}. U organizaciji, osim vlasnika Miji}a i Geri}a, mo`da i pre svih, treba ista}i trenera Slobodana Velemira. Turnir je opravdao sva o~ekivawa, ~emu u prilog ide i `eqa u~esnika da se takmi~ewe ponovi u septembru, ukoliko to vremenski uslovi dozvole. Ako, turnir }e se ponovo odr`ati slede}e godine, tako|e u junu, ali u po podnevnom programu, sa atraktivnim ve~erwim finalnim me~evima pod reflektorima.

ODBOJKA NA ULICI PRIVUKLA PA@WU DEVOJ^ICA U BE^EJU

Talenti kao pe~urke Prava propaganda odbojka{kog sporta! To bi u najkra}em moglo da se konstatuje posle ikebane koja se videla u subotu po podne na centralnom gradskom trgu u Be~eju. Na ukupno {est improvizovanih terena raspore|enih po trgu odr`an je turnir u odbojci na ulici (Street volleyball), gde je u ~etiri uzrasne kategorije u~e{}e uzela 21 ekipa iz Ba~kog Gradi{ta, Vrbasa, Temerina, Turije i, naravno, Be~eja. - U okviru „Bebi festa“, koji je organizovala lokalna samouprava za najmla|e sugra|ane, odlu~ili smo da se i mi ukqu~imo s ne{to starijim uzrastom devoj~ica i `eqom da propagiramo na{ sport i time se ukqu~imo u projekat: Afirmacija `enskog sporta u AP Vojvodini, rekao nam je jedan od trenera pri [koli odbojke u Be~eju Mate Radina. Prva najmla|a kategorija, u~enice 1. i 2. razreda osnovnih {kola, brojala je ~etiri ekipe, kao i ne{to stariji uzrast 3. i 4. razreda. U konkurenciji devoj~ice 5. razreda bilo je {est, a uzrasta 6. razreda sedam ekipa. Op{ti utisak je da imamo dosta talentovanih devoj~ica u okru`ewu, koje bi uz stru~an nadzor i uporan rad mo-

gle vremenom da izrastu u prave odbojka{ke asove. Turnir je, bez obzira {to se igrao po tropskoj vru}ini, privukao i zapa`en broj posetilaca, koji su videli da, poput pe-

U konkurenciji 3. i 4. razreda pobedile su Temerinke, Vrba{anke su bile druge, a Ba~kogrado{tanke tre}e. Kod devoj~ica 5. razreda najvi{e razloga za radost imale su ~lanice eki-

Odbojka na centralnom be~ejskom trgu

~uraka, talenti mogu da rastu i na asfaltu. Na kraju evo i tri prvoplasirane ekipe u ~etiri uzrasne kategorije. Kod najmla|ih najboqa je bila ekipa Libero iz Ba~kog Gradi{ta, drugo mesto osvojila je ekipa Grbi} iz Temerina, a tre}e su bile Be~ejke.

pe Grbi}, drugo mesto osvojile su odbijla{ice Vrbasa, a tre}e Libera. Najzad, u konkurenciji 6. razreda dominirale su Vrba{anke, jer je pobedila prva ekipa, a drugo mesto osvojila je druga ekipa OK Vrbas, dok su „bronzane“ bile devoj~ice iz Turije. V. Jankov

DNEVNIK POSLE POBEDE SRBIJE NAD ^E[KOM

^etiri gola solidna prednost Rukometna reprezentacija Srbije nakon pobede protiv ^eha u prvoj utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u [vedskoj protiv ^e{ke 27:23 na revan{ u Plzen naredne subote odlazi sa predno{}u od ~etiri gola. Prednost koju imaju na{i reprezentativci mo`e biti dovoqna, ali samo ako ekipa Veselina Vukovi}a pru`i jo{ boqu partiju na te{kom gostovawu. Poznato je u ranijim duelima ove dve selekcije da je odlu~ivao vi{ak postignutih golova u gostima a to mo`e da se desi i ovoga puta, mada }e rival na svom terenu sigurno odigrati mnogo boqe nego {to je to bilo u Ni{u. Iako su u pojedinim trenucima utakmice srpski orlovi imali i osam golova vi{ka na{i najboqi rukometa{i su zadovoqni i samtraju da prednost od ~etiri gola treba da im omogu}i plasman naredne godine u [vedsku. @arko [e{um najefikasniji u na{em dr`avnom timu sa osam pogodaka ovako procewuje {anse za plasman za svetski {ampionat. - Mislim da je ~etiri gola razlike sasvim solidna prednost. Ta~no je da smo trebali da ostvarimo ubedqiviju pobedu, jer je bilo prilike za to, ali u pojedinim trenucima, naro~ito u fini{u me~a osetio se umor zbog velike vru}ine i sparine u hali, to nas je malo omelo a ^esi su znali da iskoriste svaku {ansu i da do|u do znatno povoqnijeg rezultata nego {to je to izgledalo tokom cele utakmice. Ne smemo dozvoliti da i u revan{ me~u imamo pad u igru {ta nam se desilo u posledwih desetak minuta u Ni{u. Smatram da ova selekcija mo`e mnogo boqe i to naro~ito u fazi odbrane koja mora biti znatno ja~a i ~vr{}a. U Ni{u smo zaustavili najboqeg ^e{kog igra~a Jihu a to moramo poku{ati i u slede}em me~u, ali znatno ja~om i agresivnijom odbranom. Verujem u na{ prolaz na Svetsko prvenstvo. Dimitrije Pejanovi} golman srpskog dr`avnog tima. - Me~ u Ni{u je samo prvo poluvreme ovog te{kog duela

@arko [e{um

sa ^esima. Znamo se odli~no i ve} na ovoj prvoj utakmici se pokazalo da imamo neugodnog protivnika koji zna {ta ho}e i ni u jednom trenutku ne gubi glavu, ~ak i kada su imali mawak od osam golova razlike. Zaista je {teta {to nismo ostvarili ubedqiviju pobedu, ali i ovih ~etiri razlike treba da budu dovoqni za prolaz. Mislim da smo pravi tim koji ve} nekoliko sezona igra zajedno i mi protiv ^eha moramo da se iskupimo za neuspeh u Austriji. Uslovi u hali ^air bili su dosta te{ko, tako da nas je i to malo poremetilo u samom fini{u me~a, jer je te{ko stalno dr`ati isi nivo igre u takvoj situaciji gde temperatura prelazi tridesetak stepeni. Me|utim, kako je nama tako je i protivniku. Ne pla{imo se gostovawa u Plzenu iako }e sigurno atmosfera biti paklena, jer {est wihovih reprezentativaca iz tog grada, ~ak }e nam goditi da igramo u takvoj atmosferi. Verujem u uspeh, jer imamo dobru ekipu, imamo talente i uz pravi stru-

TURNIR OLIMPIJSKIH NADA

Maksimovi}eva druga u Plzenu Juniorska reprezentativka Srbije Ivana Mamismovi} (Novi Beograd U{}e), ~lanica {ampionske srpske reprezentacije sa E[ u Merakeru vazdu{nom pu{kom osvojila je srebrnu medaqu na jakom omladinskom turniru Olimpijske nade u Plzenu u ^e{koj u disciplini MK pu{ka 3 puta 20 metaka sa 676,8 (578) krugova. Imala je najboqu finalnu seriju od 98,8 krugova, ali nije uspela da nadoknadi zaostatak iz osnovnog dela u odnosu na pobednicu Austrijanku Ungernik koja je zavr{ila me~ sa 678,2 (584) kruga. Tre}e mesto pripalo jer Ma|arici Vere{ sa 676 (578) krugova. Finale je vredelo 576 krugova. U ekipnoj konkurenciji Srbija (Maksimovi}, Biser~i} i Bogatinovski) sa 1.702 kruga je deveta, medaqe su pripale ^e{koj B sa 1.722 kruga, Austriji sa 1.721 i ^e{koj A sa 1.720 krugova. Juniorska mu{ka selekcija Srbije sa 1.756 krugova (Maziwanin 588, Trifuwagi} 584, @ivi} 584) zauzela je tre}e mesto iza Austrije sa 1.774 i Ma|arske sa 1.759 krugova. U finalu posledweg dana turnira ga|ao je i Borislav Maziwanin, juniorski reprezentativac Policajca ~lan {ampionske reprezentacije Srbije koja je pobedila u Evropskoj ligi mladih, koji je peti vazdu{nom pu{kom sa 679,2 (588) krugova. Pobedio je

Ivana Maksimovi}

Matis (Austrija) sa 697 (595) krugova ispred Ma|ara Matkovskog sa 694,5 (592) i Austrijanca Rumpera sa 693,1 (594) kruga. Finale je vredelo 586 krugova. Za finale je rapsucavao ui Stevan Aleksnadrovski ali nije uspeo... Plasmani ostalih srpskih strelaca – MK pu{ka 3 puta 20 metaka, juniorke: 26. Katarina Biser~i} 571, 60. Jelena Zeqaji} 557, 51. Natalija @ugi} 556, 66. Ta{ana Bogatinovski 553, 69. Du{ica Antonijevi` 550, 72. Marina Simi} 546, 74. Duwa Dragin 543 kruga itd. Vazdu{na pu{ka, juniori: 14. Stefan Aleksandrovski 586, 17.@arko Trifuwagi} 584, 18. Igor ^otra 584, 19. Marko @ivi} 584 kruga.

~an rad siguran sam da }emo se vratiti tamo gde nam je i mesto a to je, ako ne na sam vrh, ali da budemo u korak sa najboqim svetskim selekcijama. Darko Stani} golman na{e reprezentacije do`iveo je neugodnu povredu kolena i wegovo u~e{}e je neizvesno u ^e{koj. - Iako mi je `ao {to sam se povredio, jo{ uvek ne znam te`inu povrede, danas }u i}i na snimawe ali po onome kako se trenutno ose}am mislim da su male {anse da mogu da istr~im na teren u ^e{koj. Nadam se samo da povreda nije takve prirode da }u morati du`e da odsustvujem sa terena. Nadam se da }e ekipa i bez mene uspeti da odbrani ova ~etiri gola prednosti i da se na|emo na Svetskom prvenstvu u [vedskoj. Srpski reprezentativci imali su ju~e slobodan dan a danas u podne ponovo su se okupili u Kovilovu gde }e trenirati do ~etvrtka, a u petak rano ujutru avionom putuju u ^e{ku na revan{ susret koji }e se odr`ati 19. juna u 15 ~asova. S. Anti}

REVIJALNA UTAKMICA

Prvak boqi od selekcije Kikinda III - Druga liga Banat 23:20 (11:8) KIKINDA: Hala SC „Jezero“, gledalaca 50, sudije: Toki} (Kikinda) i ^oli} (Zrewanin). Sedmerci: Kikinda 3 2 (2), Reprezentacija druge lige Banat 10 (9), iskqu~ewa: Kikinda 3 6 minuta, a Reprezentacija druge lige Banat 4 minuta. KIKINDA III: Vin~i}, Sole{a 1, M. Agbaba 4 (1), @ivkov 3, Zeqkovi}, Novakovi}, Rosi}, S. Goli}, J. Agbaba 4 (1), Iki}, Belo{ 1, Raki}, Andrejin 10, Golu{in, Dimitrijevi}. REPREZENTACIJA DRUGE LIGE BANAT: Tatomirov, Vigwevi} 1, Vi{wi} 2, Hajnal, G. Grubi} 4 (2), Go. Grubi} 10 (7), [turc 1, Grbin 1, Jari}, Tati}, Dujmovi}, Mi{kovi}, Varezi} 2. Prvak Druge lige Banat tre}a ekipa Kikinde u revijalnom rukometnom me~u protiv Reprezentacije ovog stepena takmi~ewa sastavqene mahom od igra~ica Sloge iz Ostoji}eva, savladala je svoje go{}e rezultatom 23:20. Komesar za takmi~ewe Vladimir An|elov predao je kapitenki doma}ina Jeleni Agbabi pehar za osvojeno prvo mesto i po`eleo puno uspeha u vi{em rangu - Vojvo|anskoj `enskoj ligi. M. S.


ri spomenu malog broja stambenih kvadrata, ve}ina pomi{qa na zbijenost i nemogu}nost organizacije stambenog prostora. Ponekad to zaista izgleda tako zbog lo{eg rasporeda i dimenzija name{taja. Ali, pravilnim izborom elemenata opreme prostora i wihovom dobrom prostornom dispozicijom, mali prostor mo`e da pru`i potreban komoditet. Uspe{nost zadovoqavawa potreba zavisi i od broja ~lanova porodice koji `ive u zajedni~kom doma}instvu. Samac ili tro~lana porodica sme{tena u 40 kvadrata sigurno }e imati razli~ite zahteve, ali najva`nija ~iwenica je da i ovako mali stan

P

Kako opremiti mali stan ima potencijal da zadovoqi sve wihove potrebe. Bitna ideja pri opremawu malog stana jeste multifunkcionalnost. Poigravawe s namenama razli~itih prostorija stvori}e ose}aj dodatnog prostora. Funkcionalna i ma{tovita re{ewa rezultira}e stambenim prostorom koji }e dnevni boravak prema potrebi pretvarati u spavaonicu, radni prostor ili igraonicu, spava}u sobu u biblioteku ili radni kutak, a kupatilo u prostor za opu{tawe ili perionicu. Ovakvom izmenom uloga bi-

}e zadovoqene sve potrebe nametnute savremenim stanovawem. Dinamika prostora mo`e se posti}i iskori{tavawem vertikalne komponente prostora. Ukoliko to postoje}a visina stana dozvoqava, iskoristite mogu}nost nivelisawa i stvarawa novih stambenih kvadrata. S obzirom na to da su gorwi nivoi obi~no ni`i od visine potrebne za normalno funkcionisawe, koriste se kao prostor za spavawe dostupan strmim stepenicama ili merdevinama.

Napravite svoju radionicu nakita ez obzira na to pravite li nakit iz hobija ili zapo~iwete posao izrade nakita, treba}e vam prostor koji }e podsticati va{u kreativnost i omogu}iti vam lak{u koncentraciju. Provedite malo vremena planiraju}i i organizuju}i radionicu nakita pre nego {to zapo~nete, tako da budete {to produktivniji kada krenete sa radom. Rasveta je vrlo bitna u pravqewu nakita. Prona|ite sobu sa prozorom, kako biste imali {to vi{e svetla, a ako nemate odgovaraju}i prostor ulo`ite ne{to novca u alternativno osvetqewe. Postoje posebne sijalice i svetla koja simuliraju prirodnu sun~evu svetlost. Tako|e bi trebalo da organizujete i pripremite sav alat za izradu

B

nakita i materijal, kao i radnu povr{inu ili sto na kojem }ete raditi. Profesionalni stolovi za pravqewe nakita su skupi, pa ne mo`ete da ga priu{tite, potra`ite ne{to sli~no u salonu name{taja. Potra`ite krupan, ~vrst sto, dovoqno {irok i dubok, koji }e vam dati dovoqno radnog prostora. Ne mora da ima fijoke, jer ormari} s fijokama mo`ete posebno da kupite. Za po~etak, dobar je i onaj plasti~an. Mo`ete ga iskoristiti za spremawe va{eg nakita i spremawe materijala. Treba}e vam stolica. Prona|ite pravu fotequ za sedewe, u kojoj }ete provesti ve}i deo

c m y

MOJA KU]A

DNEVNIK

vremena dok sedite za stolom. Foteqa bi trebalo da bude udobna i da ima to~ki}e, jer }ete tako bez problema kliziti po radnom mestu. Ukoliko ne mo`ete odmah da ulo`ite novac u budu}i name{taj, nemojte dozvoliti da vas to obeshrabri. Va{ kuhiwski sto }e za po~etak biti sasvim dovoqan za radnu plo~u. Mnogi su zapo~eli na taj na~in.

Materijal i alat potreban za izradu nakita Kle{ta - Postoji {irok izbor kle{ta i no`i}a za izradu nakita, a svaki alat ima svoju svrhu. Ve}ina profesionalnih i iskusnih umetnika koji rade nakit ima veliku kolekciju tih alata

pri ruci, ali za po~etnike to nije potrebno. Treba}e vam samo par alata za po~etak. Kle{ta se prave u raznim oblicima, a neka od wih su napravqena s oprugama. Opruge vam omogu}avaju da kontroli{ete napetost `ice. Postoje i najlonska kle{ta koja onemogu}avaju o{te}ewa na `ici. Pqosnata kle{ta - Izvrsna su za dr`awe, ravnawe i ispravqawe `ice. Mo`ete ih koristiti kako biste napravili uglove od `ice. Okrugla kle{ta - okrugla kle{ta su izvrsna za izradu pregiba, savijawe i izradu petqi. Tako|e su dobra za detaqan i precizan rad.

Kle{ta za se~ewe `ice - Dobra kle{ta za se~ewe `ice prese}i }e zlatnu, srebrnu, bakrenu ili mesinganu `icu, a ostavi}e pravilan rez. @ica – Mo`ete nebaviti `ice raznih dimenzija i materijala. Mawe `ice imaju ve}i broj: na primer `ica sa brojem 28 ima mawi promer od `ice sa brojem 14. Za svoje prve komade nakita verovatno je boqe da zapo~nete sa `icom sa ve}im brojem, jer }ete lak{e raditi sa wom. Jednom kad se izve{tite, mo`ete po~eti raditi sa debqim i ja~im `icama. Okrugla `ica je najpopularnija za izradu nakita, ali drugi oblici mogu va{em nakitu dati jedinstven i zanimqiv izgled.

Izrada va{eg prvog komada nakita Kad prona|ete mesto za izradu nakita, imate osnovne alate i materijal, vreme je da po~nete da stvarate prvi komad nakita. U po~etku }e vam biti veliki izazov da prona|ete svoj dizajn, ali na sre}u postoji ~itav niz kompleta za izradu nakita koji }e vam pomo}i. Prona|ite kwigu ili idite na kurs izrade nakita kako biste znali od kuda da po~nete. Mo`ete prona}i i gotove pakete sa priru~nikom za izradu nakita za po~etnike.

Bitan faktor pri opremawu i postizawu kona~ne udobnosti u malom stanu jeste dimenzija odabranog name{taja. Veliki masivni elementi, koji dominiraju oblikom, bojom ili na~inom obrade, nisu preporu~qivi za ovakve prostore. Name{taj sitnijeg formata, poput stolica bez rukohvata, garnitura za sedewe koje se ne isti~u masivno{}u ili uzorkom, stolovi i komode u transparentnijoj varijanti – na primer od stakla, kao i visoki elementi koji }e se stopiti s bojom zidova i biti nenametqivi, stvori}e ose}aj pro-

zra~nosti u prostoru. Svetle i otvorene boje, u~ini}e prostor vizuelno ve}im dok }e ga tamnije zatvoriti i u~initi te{kim. Materijali pojedina~nih elemenata, a pogotovo kada se radi o jedinstvenom prostoru gde su kuhiwa, boravak, pa ~ak i spavaonica vizuelno povezani, treba da budu isti, kako bi {to mawe opteretili prostor ispuwen ve}im brojem komada name{taja. Naglaske u boji i materijalu treba posti}i kroz detaqe, npr. zavese i roletne, uzorke na stolicama ili podnim prekriva~ima.

ponedeqak14.jun2010.

21

Iskori{tavawem svakog ugla stana stvori}e se dovoqno prostora za sme{taj osnovnih elemenata, ali i dekoracije, koja prostor ~ini posebnim. Neobi~na re{ewa, podstaknuta potrebom „funkcionalnog“ pove}awa stambenog prostora, mogu sama po sebi biti prakti~na i vrlo dekorativna kroz interesantne forme name{taja. Ispuwavawem osnovnih stambenih potreba, bez uno{ewa estetskih elemenata koji podi`u vrednost prostora, mali }e stanovi izgledati hladno i nezanimqivo. Zato stvorite stambeni prostor pro`et funkcionalno{}u i estetikom kako biste doista u`ivali u svom malom, ali prijatnom stanu.

^ime hraniti ma~ku K ad se radi o hrani, ma~ke su uglavnom poput dece: treba im balansirana ishrana kako bi pravilno rasle. Saznajte kakvu vrstu hrane je va{a ma~ka dobijala pre nego {to ste je kupili i, ako je mogu}e, nastavite da je hranite tom vrstom hrane. Ako `elite da poboq{ate wenu ishranu, u~inite to postepeno. Po~nite tako da izmewujete novu i staru vrstu hrane. Posle nekog vremena, sve vi{e joj dajte nove hrane i polako povla~ite staru. Naposletku }ete je hraniti samo sa hranom za koju mislite da je najboqa za wu.

gurni da ste odabrali proizvod koji sadr`i dovoqno proteina koji su va{oj ma~ki potrebni za rast. Generalno, suva hrana trebalo bi da sadr`i oko 30% proteina i oko 15% masti, dok je kod konzervisane hrane razmera za proteine 10%, a za masti oko 6%. Vi{ak proteina ne}e na{koditi ma~ki. Ali, konzervi-

Suva ili konzervisana hrana Pre nego {to odaberete novu vrstu hrane kojom }ete hraniti svoju qubimicu, odlu~ite da li `elite da je hranite konzervisanom ili suvom hranom. Neki veterinari insistiraju na tome da je suva hrana najboqa za ma~ke, dok drugi tvrde da je konzervisana isto tako zdrava. Dodu{e, suva hrana je prakti~nija jer je ma~ka ne mo`e proliti.

Oznake na proizvodima ^itajte oznake na pakovawima ma~je hrane kako biste bili si-

rana hrana ne bi trebalo da ima vi{e od 78% vode. Ma~kamasu potrebne i aminokiseline u ishrani. Sastojci od mesa i ribe obi~no sadr`e visoke koncentracije aminokiselina. Taurin je isto tako neophodna hranqiva materija iz mesa i ribe. Aminokiseline i taurin mo`da ne}ete na}i na oznaci proizvoda, ali ako su meso, piletina i riba na-

brojani kao prvi sastojci, te hranqive materije su obi~no prisutne. Ako je va{a ma~ka mu{kog pola, odaberite hranu koja ima smaweni udeo magnezijuma kako `ivotiwa u budu}nosti ne bi imala urinarnih te{ko}a.

U~estalost Ma~ke obi~no jedu tri puta na dan do {est meseci starosti i dva puta na dan do godine dana starosti. Odrasle ma~ke jedu jednom na dan ako imaju suvu hranu koju mogu da stalno grickaju. Odraslim ma~kama ne treba tolika koli~ina proteina kao kad su male, pa se prebacite na hranu za odrasle ma~ke kada ona dostigne godinu dana starosti. Veterinar }e vam preporu~iti koliko i kako ~esto treba da hranite ma~ku. Uobi~ajeno je da osetite wena rebra kad je mazite, ali ona nikako ne bi trebalo da {tr~e i da sevide jer to zna~i da je ma~ka pothrawena.

Mleko Kada ma~ka bude dovoqno stara da mo`e da po~ne da pije vodu, vi{e ne}e imati enzime u `elucu pomo}u kojih vari mleko. Zato }e im prilikom konzumirawa mleka pozliti.

Uklopite TV u dnevnu sobu ada se radi o va{em dnevnom boravku i TV setu, veli~ina je bitna, a zavisi od toga gde }ete televizor postaviti. Ako se dvoumite o tome koju veli~inu TV ekrana odabrati pri kupovini, postoje odre|ena pravila koja vam u tome mogu pomo}i. U zavisnosti od razme{taja sedewa, {to daqe sedite, to bi ekran trebalo da bude ve}i. Ako imate dnevnu sobu dovoqno veliku da mo`ete smestiti ve}u grupu qudi, recimo na gledawe utakmice ili ve~erwe dru`ewe, odlu~ite se za ve}i ekran. Obavezno prilagodite veli~inu televizijskog ekrana prema veli~ini prostora kako bi se uklopio u prostor. Ako je prostorija vrlo velika, nemojte u wu staviti mali ekran jer }e se ~initi jo{

K

mawim nego {to je, a i bi}e nemogu}e sedeti na drugom kraju sobe i gledati televizor. Generalna razmera za veli~inu televizijskog ekrana prema veli~ini sobe jeste 1/3, to jest veli~ina ekrana trebalo bi da ~ini jednu tre}inu du`ine od udaqenosti mesta gde sedite kada gledate TV.

Kada kupujete televizor, imajte na umu da se veli~ina ekrana determini{e dijagonalnim merewem od ugla do ugla. Isto tako, mislite i na polo`aj televizora. Ako }e se ve}inom gledati sede}i, nemojte ga smestiti previsoko, tako da ne bi svi gledaju}i izvijali vrat. S obzirom na svoj li~ni komfor i okolnosti, odaberite set koji je u rasponu cene koja vam odgovara i pristaje prostoru u koji `elite da ga smestite. Ako ne mo`ete da priu{tite najve}i televizijski set, zadovoqite se sredwom veli~inom i pa`qivo prilagodite raspored name{taja, to jest sedewa. Va`no je samo da proporcije televizijskog ekrana ne budu minimalizovane zbog veli~ine sobe.


22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak14.jun2010.

DNEVNIK

ZAVR[EN FESTIVAL „SINEMA SITI”

Najboqi „Zima do kostiju” i „@ena sa slomqenim nosem” Posle osam festivalskih dana, vi{e od sto filmova (od autorskih do komercijalnih i od animiranih, kratkih, dokumentarnih, eksperimentalnih do celove~erwih igranih, u dvanaest programa sa tridestak premijera, preksino} je u Katoli~koj porti u Novom Sadu, u bioskopu na otvorenom, progla{wem dobitnika i uru~ewem nagrada sve-

vi} i Stefan Vink za najboqi film (pripada mu statueta Ibis i nov~ani iznos) je proglasio ostvarewe “Zima do kostiju” ameri~ke rediteqke Debre Granik. Kako stoji u obrazlo`ewu `irija, filmu je nagrada pripala “za po{tewe, iskrenost i autenti~nost opisivawa dru{tvenog miqea, jednim upe~atqivim i efektnim stilom”.

pripala je Emiru Kusturici za ulogu u filmu “Afera Zbogom”. Kako stoji u obrazlo`ewu ‘irija, Kusturica ovog puta kao glavni glumac, nagradu je dobio “za suptilnost i humanost u prikazu razli~itih karakteristika jedne li~nosti”. Emir Kusturica je li~no, pozdravqen velikim aplauzom, primio ovu gluma~ku nagradu ista-

Sa ceremonije zatvarawa i uru~ewa nagrada

~ano zavr{en 3. internacionalni festival filma i medija “Sinema siti”. Po proceni organizatora na Festivalu je bilo 80.000 gledalaca. Me|unarodni `iri selekcije “Egzit point” koji je radio u sastavu Ninos Fenek Mikeldis (predsednik), Albert Vider{pil, Gi @ak, Kalina Kova~e-

Ovaj `iri je nagradu za najboqu re`iju dodelio kineskom autoru ^uan Luu za film “Grad `ivota i smrti” za “istorijsku vrednost i postignut balans izme|u epskog i individualnog u impresivnoj, bolnoj i realisti~noj re`iji”. Nagrada za najboqu mu{ku ulogu u selekciji “Egzit point”

kav{i “da je glumu diplomirao na dublovima, kao evropski rediteq koji ih tokom snimawa najvi{e napravi,” te je gluma~ko ume}e “izgradio na onom {to se tokom snimawa odbacuje”. U ovoj selekciji nagrada za najboqu `ensku ulogu, pripala je {panskoj glumici Loli Duewas za “toplinu i prikaz ~itave pa-

NOVI DOKUMENTARNI FILM @AN - LIKA GODARA

Neumorni kriti~ar dru{tva (Specijalno za „Dnevnik” iz Pariza) Na kanskom festivalu u maju prikazan je dokumentarac «“Film socijalizam“» velikog rediteqa i politi~kog aktiviste levi~ara, @an - Lika Godara. Kada mu je 1965. Luj Aragon postavio pitawe «{ta je, po vama umetnost,u francuskom casopisu „Les Lettres françaises”, veliki sineasta mu je „odgovorio“ pravqewem ~uvenog filma «“Pjero-luda“. Obo`avan i ~esto porican od strane francuske kritike, veliki majstor i pesnik filmske trake, Godar je nekoliko decenija bio jedan od ~etiri stuba koji su nosili francusku kulturu, da bi se po~etkom devedesetih sasvim povukao u osamu i kontemplaciju, zanemaruju}i filmsku indistruju. Wegova odluka nas ni malo ne iznena|uje- ovaj veliki avangardni sawar i inovator u domenu kinematografije (Alfavil, Do posledweg daha, Napravqeno u Americi), je pre svega filozof filma i neumorni kriti~ar dru{tva. Kao takav, on mu se ne ulaguje i od wega ne tra`i subvencije- komercijalizacija filma i gubitak svake wegove estetske vrednosti potpuno se

poklapa sa nestankom sa scene ovog majstora, me|utim, ove godine on nas je prijatno iznenadio svojim prisustvom u Kanu. « „Film socijalizam“ je dokumentarac pravqen tokom posled-

we tri godine Godarovog `ivota sa peva~icom Pati Smit, filozofom Alan Badjuom i teniserkom Kati Tanvije. Ovaj kola`/pasti{ tvorca filmskog Novog talasa prati, na veoma poetski na~in, kretawe broda koji

se kre}e ka Palestini, broda koji nam ukazuje na ~iwenicu da je Evropa rediteqa razo~arala jer, po Godarovim re~ima «ne samo da se od tragedija nije pro~istila ve} se jo{ ve}ma pokvarila i korumpirala. Naravno, ni u ovom filmu nema mnogo filmskih detaqa niti neke posebne pri~e koju sledimo od po~etka do nekog imaginarnog kraja. Godar je pre svega dete strukturalizma i wegovi kadrovi, koje brzo smewuje i suprostavqa jedan drugom, pri~aju pri~u neke druge vrste od one trenutno popularne, nau~no-fantasti~ne ili pak, akciono-komercijalne. Kritika dru{tva uop{te, naracito francuskog je i ovde o{tra, ali za razliku od mladog Godara, ona danas vi{e govori u prilog tradiciji i velikoj kulturnoj ba{tini Francuske. I kada prodava~ica benzina na pumpi odbije da uslu`i mu{teriju jer je zauzeta ~itawem Balzakove kwige, ona svoj dijalog zavr{ava re~cima «“Ne dajem ja mog Balzaka“ {to je negde i moto ovog najnovijeg Godarovog ostvarewa. Nina @ivan~evi}

NOVI FILM DARKA LUNGULOVA GOSTUJE PO SVETU

„Tamo i ovde” u bioskopima Ju`ne Amerike Srpski igrani film „Tamo i ovde“, koji se ve} prikazuje u bioskopima Evrope i SAD, otkupqen je i za distribuciju u zemaqama Ju`ne Amerike, obavestio je Tanjug rediteq i scenarista Darko Lungulov.Na redovnom repertoaru „Tamo i ovde“ }e biti u Argentini, ^ileu, Paragvaju i Urugvaju. Upravo je po~elo prikazivawe tog filma u [vajcarskoj, a trenutno je jo{ uvek na progra-

mu u bioskopima u Nema~koj, kao i u SAD. Posle uspe{nih premijera u Wujorku i Los An|elesu, sada se prikazuje u tri ameri~ka grada. Sledi susret sa publikom u jo{ 14 ameri~kih gradova, do kraja avgusta. Odli~ne kritike u vode}im ameri~kim glasilima, kao {to su „Wujork tajms“, „Los An|eles tajms“, „Holivud reporter“, „Vilix vois“, uticale su da na{ film bude na petom mestu

po gledanosti me|u nezavisnim filmovima i to bez ikakve reklame, istakao je Lungulov. Uz pomenutih sedam zemaqa, „Tamo i ovde“ je otkupqen za prikazivawe i u Ma|arskoj, Gr~koj i Makedoniji. Ovaj film je do sada u~estvovao na vi{e od 30 internacionalnih festivala i osvojio ~ak 15 nagrada, a nedavno je pozvan na vode}i festival u Irskoj „Galway Film Fleadh“.

lete emocija” u filmu “Ja tako|e”. @iri selekcije “Egzit point” je dodelio i specijalne nagrade reditequ Muhamedu Al Dari|iju za film “Sin Vavilona” i glumcu Pablu Piwedi, partneru Loli Duewas u {panskom filmu “Ja tako|e”. Najboqim u selekciji “Nacionalna klasa” progla{en je film “@ena sa slomqenim nosem” u re`iji Sr|ana Koqevi}a, kojem je nagradu uru~io austrijski ambasador u Srbiji dr Klemens Koja. Me|unarodni `iri ove selekcije koji je radio u sastavu: Kiril Razlogov (predsednik), Albert Vider{pil, Dejan A}imovi}, Jelka Stergel i Ture Munkholm u svom obrazlo`ewu za nagradu Koqevi}evom filmu ka`e da mu priznawe dodequje “za izuzetnu produkciju, lako}u sa kojom komunicira sa publikom i izuzetan umetni~ki domet. Ovaj film je dovitqivi komentar na ‘ivot u multikulturalnom Beogradu danas”. Sr|an Koqevi} je dobio i nagradu za najboqi scenario, a Neboj{a Glogovac za najboqu ulogu upravo u filmu “@ena sa slomqenim nosem“. Koqevi}evom filmu koji je preksino} osvojio najvi{e priznawa pripala je i nagrada na Festivalu akreditovanih filmskih kriti~ara i novinara, kao U ovoj selekciji nagrada za najboqu ‘ensku ulogu dodeqena je glumici Nikolini \or|evi}, u filmu “32. decembar” za prikaz “lika ‘ene bez nade koju sopstveni vapaj za qubavqu vodi u bezizlaznu situaciju”. Specijalno priznawe-plaketa za umetni~ki doprinos u okviru takmi~arskog programa ’’Nacionalna klasa’’ dodeqeno je glumcu u filmu „\avoqa varo{“, Vlastimiru Velisavqevi}u. U tre}oj, “Up to 10.000 buc-

Slovena~ki film „Zauvek” Film slovena~kog autora Damjana Kozole „Zauvek“ (Za vedno) na redovnom repertoaru bioskopa Kolosej Multipleks u Beogradu, najavqeno je iz distributerske ku}e „Sinears“.Radwa te filmske pri~e odvija se tokom jedne no}i u stanu u Qubqani, a zasnovana je na verbalnom konfliktu dvoje glavnih likova, na wihovim re~ima punim mr`we i na neizmernom psihi~kom stresu. Tawa ima 35 godina i uspe{nu karijeru. Wen suprug Mare je arhitekta. Jedne ve~eri, Tawa kasno dolazi ku}i. Mare je qubomorani zapo~iwe sva|u. Sledi no} puna re~i mr`we i, korak po korak,na videlo izlaze sve mra~ne tajne wihove veze.Iza fasade uspe{nog para razotkri}e se neo~ekivani ose}aji inferiornosti, slabosti, prevare, frustracija i trauma iz detiwstva.Glavne uloge tuma~e Marjuta Slami} i Dejan Spasi}.

„Motel Nana” i „Srpski film” Blok festivalskih premijera u zavr{nici “Sinema sitija” zatvoren je ostvarewima “Motel Nana” u re`iji Predraga Velinovi}a, a po scenariju Ranka Bo`i}a i prvim, u Srbiji, prikazivawem “Srpskog filma” rediteqa Sr|ana Spasojevi}a i scenariste Aleksandra Radivojevi}a. Produkciono, formalno i stilski “Motel Nana” odaje utisak televizijskog filma, nepretenciozne drame malo qubavne, a malo i dru{tveno kriti~ke. Vreme je dana{we kada normalnim qudima nije nimalo lako. A ako puknu sledi im kazna. Tako mladi profesor istorije po{to je o{amario |aka bogatih roditeqa ide da po kazni bude u~iteq u bosanskom selu. Usput sre}e devojku koja se vra}a iz Nema~ke u rodni kraj. Ali i u Bosni je, na prvi pogled boqe , isto samo malo druga~ije , a `ivot je za mladi par negde drugde. I tu je kraj ovog ostvarewa u kojem igraju pored ZijahajSokolovi}a, u glavnim ulogama i Dragan Mi}anovi} i Nikolina \or|evi}. Kona~no “Srpski film”, kojeg od po~etka snimawa prate kontroverze zbog eksplicitnih scena seksa i ekstremnog nasiqa, na{ao se pred , dodu{e probranom, festivalskom publikom i onima koji su bili spremni (projekcije u posle pono}nim satima) da podnesu ks” (filmovi snimqeni s buxetom do 10.000 dolara) takmi~arskoj selekciji festival “Sinema siti”, me|unarodni ‘iri koji su ~inili Duwa Kusturica (predsednica), Ogwen Glavoni} i Gutijer Moraks za najboqi film proglasio je ”^etvrtak” rediteqa Nikole Quce. Ovaj

sve {to je u ta~nim najavama za ovo ostvarewe obe}avano. Film govori o penzionisanom, ocvalom porno glumcu Milo{u (Sr|an Todorovi}) koji da bi obezbedio budu}nost svojoj mladoj porodici, za velike pare ulazi u novi projekat o kojem ni{ta ne zna. A kada sazna, ve} je suvi{e kasno, u`as ~ije je akter i svedok, ne svojom voqom, vodi ga na put bez povratka. Film obiluje scenama u`asa kakve u doma}em filmu jo{ nisu vi|ene. Pozajmqene iz filmske industrije koja delom egzistira i van zakonskih okvira, tu su da, vaqda, uzdrmaju publiku. Uslov je naravno da ona to i po`eli da vidi. Prvi utisak je da su sami autori bili toliko fascinirani onim {to im se na{lo u rukama, da su nesumqivo sna`an vizuelni aspekt pri~e pretpostavili ostalim, tako|e, bitnim elementima za uspeh, delotvornost i potpunu smislenost jednog ‘anrovskog filma. Otud pored dobrog celokupnog dizajna filma i neka, mogu}e je nehoti~na stripovska “lako}a” u prikazivawu pakla na zemqi, spram kojeg }e, ne}e biti ~udo, mnogi ipak ostati ravnodu{ni. U filmu igraju, pored Sr|ana Todorovi}a, Sergej Trifunovi}, Jelena Gavrilovi}, Katarina @uti}, Slobodan Be{ti}, Ana Saki}, Lena Bogdanovi} i drugi. `iri dodelio i tri ravnopravna specijalna priznawa: reditequ Danetu Komqenu za film “Ja ve} jesam sve ono {to `elim da imam”, Lujzi Botkaj Kosijer za ostvarewe “Beskoristan predeo” i Zoranu Tairovi}u za film “Crvenkapa”. Vladimir Crwanski

HOLIVUDSKI ANIMIRANI FILM SINHRONIZOVAN NA SRPSKI

Pri~a o igra~kama 3 Holivudski animirani film „Pri~a o igra~kama 3“ (Toy Story 3) premijerno je prikazan sinhronizovan na srpski jezik ju~e u beogradskom Sava centru, saop{tio je distributer „Taramaunt“.

Na{i glumci koji daju glasove glavnim junacima kauboju Vudiju i astronautu Bazu su Gordan Ki~i} i Dragoqub Qubi~i}-Mi}ko, a tuma~i ostalih uloga u sinhronizovanoj verziji su Voja Brajovi}, Nada

Blam, Dubravko Jovanovi}, Lazar Dubovac i drugi. Sinfronizovani film kompanije Dizni i studija Piksar bi}e prikazivan od 17. juna i u 3D verziji u beogradskim bioskopima „Roda“, „Takvud“ i u Domu sindikata. „Vudi i Baz su prihvatili ~iwenicu da }e wihov vlasnik Endi jednog dana odrasti, ali {ta }e se desiti kad taj dan do|e? U tre}em nastavku Endi se priprema da krene na kolex, a za sobom ostavqa verne igra~ke koje su na muci zbog neizvesne sudbine“, navodi „Taramaunt“. Animirana „Pri~a o igra~kama“ iz 1995. godine dobila je 1999. godine isto tako popularan nastavak, a oba su pro{le godine obra|ena u 3D tehnologiji. Prvi deo u 3D tehnici u{ao je samo titlovan u doma}e bioskope u februaru, a potom u aprilu drugi deo sinhronizovan na srpski jezik, sa glasovima Ki~i}a, Qubi~i}a, Jovanovi}a, Dubovca i drugih. Tre}i deo „Pri~e o igra~kama“ kre}e u svetu od 18. juna.

U FILMU PO BIOGRAFIJI EGIPATSKE KRAQICE

An|elina Yoli kao Kleopatra Holivudska zvezda An|elina Xoli mo`da }e na filmskom platnu biti nova Kleopatra, objavio je ~asopis Helou. An|elina Xoli bi egipatsku kraqicu igrala u filmu koji se sprema po kwizi Stejsi [if, a po mi{qewu autorke biografije, oskarovka „fizi~ki savr{eno odgovara“. Producent filma Skot Rudin, koji je radio na ostvarewima „Revolucionarni put“ i „Nema zemqe za starce“, potvrdio je da

je projekat o Kleopatri prilago|en ba{ An|elini Xoli. Po nepotvr|enim informacijama, wen `ivotni saputnik Bred Pit tako|e bi mogao da igra u tom filmu, i to Kleopatrinog qubavnika Marka Antonija. Elizabeta Tejlor najpoznatija je filmska Kleopatra, iz filma snimqenog 1963, u kojem je Marka Antonija igrao Ri~ard Barton, za kojeg se kasnije dva puta udavala.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

SVE^ANOST POVODOM STO GODINA OD RO\EWA SLAVNOG REDITEQA I OSNIVA^A JDP

Vek Bojana Stupice Sve~ani program povodom obele`avawa 100 godina od ro|ewa rediteqa, dramaturga i jednog od osniva~a Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP) Bojana Stupice, bi}e odr`an ve~eras u beogradskom Narodnom pozori{tu, pre po~etka izvo|ewa predstave “Dervi{ i smrt” u re`iji Egona Savina. U saop{tewu Narodnog pozori{ta se navodi da }e se na sve~anosti prisutnima obratiti ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} i upravnik nacionalnog teatra Bo`idar \urovi}. Sve~anosti }e prisustvovati i supruga Bojana Stupice, glumica Mira Stupica, kao i prijateqi i kolege ~uvenog rediteqa i dramaturga. Bojan Stupica ro|en je 1910. godine u Qubqani, gde je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu, a ubrzo je po~eo da se bavi pozori{tem. Nakon Drugog svetskog rata bio je postavqen za pomo}nika upravnika

Drame Narodnog gledali{~a u Qubqani, gde je uradio 10 predstava sa sopstvenim scenografijama. Elaborat za osnivawe JDP-a predao je Komitetu za umetnost i kulturu u Beogradu 1946. godine, a kao umetni~ki direktor u tom teatru radio je od 1947. do 1955. godine. U tom periodu re`irao je desetak predstava, me|u kojima je i “Dundo Maroje”, koja je izvo|ena u Parizu, Be~u, Budimpe{ti, Var{avi, Moskvi, Kijevu i Veneciji. Kada je pokrenuta istraga o wegovim ideolo{kim opredeqewima, Stupica se preselio u Zagreb, gde je radio u Hrvatskom narodnom kazali{tu, a nakon dve godine se vratio u Beograd, gde je radio kao rediteq i umetni~ki rukovodilac u Narodnom pozori{tu. Upravnik JDP-a postao je 1968. godine, gde zavr{ava teatar, koji } nakon wegove smrti 1970. godine, dobiti ime “Bojan Stupica”.

Rediteq zapawuju}e fleksibilnosti Reditequ @elimiru @ilniku je u subotu uve~e u Galeriji “Haos” u Beogradu uru~ena nagrada Fonda za afirmaciju stvarala{tva “Mi}a Popovi}”. Na dan ro|ewa Popovi}a, laureatu su uru~eni nov~ani iznos, skulptura sa likom na{eg slikara ~ije ime nosi nagrada, koju je uradio vajar Miroqub Stamenkovi} i plaketa koju je kreativno osmislio Miodrag Bata Kne`evi}. Pozori{ni kriti~ar Ivan Medenica kazao u ime `irija da je @ilnik “vibrantni umetnik koji se stalno mewa, ali je zadr`ao ~istotu i ostao je svoj”. On je dodao da rediteq poseduje zapawuju}u fleksibilnost i da je odoleo svim pritiscima i uticajima, kao i da je stvaralac koji je sve pojednostavqivao u svom umetni~kom opusu. @ilnik je kazao da je wegov filmski jezik razli~it, ali ono {to je jedinstveno u svim wegovim ostvarewima jeste pitawe

Istorijski enformel Po Trifunovi}u, „enformel je odlu~no presekao ´kontinuitet´ srpskog modernog slikarstva... On je umesto mlake, beskrvne i u osnovi gra|anske ideologije

Rad Mi}e Popovi}a

„Od istorijskog enformela do postmodernisti~kog neoenformela“. Na izlo`bi }e biti predstavqeni radovi istorijskog enformela koji je promovisao wegov prvi kriti~ar i kasnije istori~ar Lazar Trifunovi}.

predlo`io destrukciju, pobunu, raspravu s dru{tvom... On je bio prvi stvarno moderni pokret u srpskom slikarstvu – dubok, slojevit, potpun... Posle enformela vi{e nije moglo ni da se slika ni da se misli na stari na~in“.

Iz beogradske grupe predstavnika enformela na izlo`bi }e biti zastupqeni radovi svih wenih predstavnika - Vere Bo`i~kovi}-Popovi}, Mi}e Popovi}a, Branka Filipovi}a Fila, Lazara Vozarevi}a, Branislava Proti}a, Zorana Pavlovi}a, Vladislava Todorovi}a [iqe i @ivojina Turinskog, dok se od protagonista enformela u Vojvodini, koji se razvijao paralelno sa beogradskim, predstavqaju radovi Jo`efa A~a, Pala Petrika i Bogdanke Poznanovi}. Od predstavnika „novog enformela“, koji nastaje u na{oj sredini osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka, na izlo`bi }e biti predstavqeni radovi Perice Donkova, Slobodana Peladi}a, Aleksandra Rafajlovi}a, Sava Pekovi}a, Mihaila Petkovi}a, Branka Rakovi}a, Du{ana Juna~kova, Jarmile Ve{ovi}, Zorana Dimovskog, Zvonimira Santra~a. Svi izlo`eni radovi predstavqaju deo Vuji~i} kolekcije, koja ovom izlo`bom nastavqa niz izlo`benih aktivnosti planiranih za teku}u godinu, koje za ciq imaju promociju srpskog umetni~kog stvarala{tva dvadesetog veka, odnosno onog perioda srpske umetnosti koji ~ini jezgro ove kolekcije. Izlo`ba }e biti otvorena do 10. jula.

PETI FESTIVAL KRATKE PRI^E

Na „Kikinda {ortu” pisci iz 17 zemaqa Peti festival kratke pri~e “Kikinda {ort”, koji }e biti odr`an 30. juna i 1. jula u Kikindi, a 2. i 3. jula u Beogradu okupi}e 25 pisaca iz 17 zemaqa, a wegov moto je “Peta strana sveta: PRI^A!” Kako su saop{tili organizatori Sr|an Papi} i urednik festivalaSr|an Srdi} gosti su dobitnici Gardijanove, Andri}eve i Goranove nagrade, kao i nagrade “Mina Kaucki”, nagrade “Gerhard Bajer”, Sinko nagrade kao i Be En Ge kwi`evne nagrade.Oni pi{u za “Wujork tajms”, “Indipendent”, “Gardijan”, “Frankfurter Algemajne Zajtung”, “Zajt”, slova~ku “Pravdu”, srpski “Blic”. Pi{u ~ak i na ran~evima koje ku}i odnose dobitnici “Zlatne palme” u Kanu.

Zemqa specijalni gost festivala je Holandija ( Saneke van Hasel, Ton Rozeman, Martje Vortel ) a specijalni gost su i direktor za odeqewe fikcije u izdava~koj ku}i “ Faber i Faber” Li Brekston i urednik “ Koma presa” Xim Hinks. Svoje price u rukopisu ~ita}e An-

23

@ELIMIRU @ILNIKU URU^ENA NAGRADA „MI]A POPOVI]”

U POKLON ZBIRCI RAJKA MAMUZI]A RADOVI IZ KOLEKCIJE VUJI^I]

U galeriji Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a u Novom Sadu , u petak, 18. juna u 18 ~asova otvara se izlo`ba slika iz Vuji~i} kolekcije, pod nazivom

ponedeqak14.jun2010.

drea [tift, Kornelia Travni~ek (Austrija), Muharem Bazduq (Bosna i Hercegovina), Emanuil A. Vidinski (Bugarska), Antonija Novakovi}, Alen Kapixi} (Hravtska), Lars Frost (Danska), Maike Vecel(Nema~ka ), Kristos Asteriou (Gr~ka), Orsoqa Ben~ik, Laslo Ki{ (Ma|arska). Pri~e }e ~itati i Vladimir Martinovski (Makedonija), Radu Pavel Geo (Rumunija), Gustav Murin (Slova~ka), Matja` Brulc (Slovenija), Santiago Pajares ([panija), Aleksandar Gatalica, Milo{ Ili}, Milo{ Krneta (Srbija), Lujis Krofts, Krejg Tejlor (UK) and Petina Gapah (Zimbabve) Informacije o festivalu “Kikinda {ort” mogu se na}i na sajtu: kikindashort.org.rs.

Nagradu @elimiru @ilniku uru~io Qubomir Simovi}

aktera “{ta da se radi...”, u okolnostima u kojima `ivimo, naveo je primer. On je rekao da su wegovi projekti ra|eni istra`iva~ki, posle ~ega izabere ono {to mu se dopadne i napravi film. Ovom prilikom prikazan je film u trajawu od oko 15 minu-

ta u okviru kog su prikazani inserti iz wegovih ostvarewa u proteklih 15 godina. @iri je radio u sastavu Qubomir Simovi}, Vida Ogwenovi}, Du{an Ota{evi}, Du{an Kova~evi}, Mira Stupica, Du{an Makavejev, Predrag Ko-

raksi} Koraks, Jago{ Markovi}, Radoslav Petkovi}, Miodrag Bata Kne`evi}, Jovan Despotovi}, Aleksandar Kosti}, Bo`o Koprivica, Ivan Medenica, Ivan Tasovac, Qiqana ]inkul, Lana \uki} i Borka Bo`ovi} @ilnik je ro|en u Ni{u, 1942. godine, autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan je od za~etnika `anra doku-drama. Nagra|ivan je na doma}im i internacionalnim filmskim festivalima. Od samog po~etka profesionalnog rada na filmu, okrenut savremenim temama, koje ukqu~uju dru{tvenu, politi~ku i ekonomsku kritiku svakodnevice.Neka od wegovih ostvarewa su “Druga generacija”, “Lijepe `ene prolaze kroz grad”, “Tako se kalio ~elik”, “Tvr|ava Evropa”, “Stara {kola kapitalizma”, “Gde je dve godine bio Kenedi”, “Evropa preko plota” i drugi. (Tanjug)

FORUM ZA NOVI PLES SNP PRIPREMA NOVU PREDSTAVU

„Duet 012” i „[ampawac i jagode” Forum za novi ples Srpskog narodnog pozori{ta priprema novu predstavu, koja }e premijerno biti izvedena 25. juna na otvarawu Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra (Infant) u Novom Sadu. Radi se o diptihu koji ~ine koreografije “Duet 012” i “[ampawac i jagode” autora Rosane Hribar i Gregora Lu{teka, poznatog koreografskog tandema iz Slovenije. “Duet 012” }e na premijeri izvesti Rosana Hribar i Gregor Lu{tek, trebalo je da potom u wemu zaigraju i novosadski plesa~i, me|u wima i Flavijus Sasu, koji je na veliku `alost pre nekoliko dana tragi~no nastradao, tako da tu mora do}i do izmena. - Drugi deo ovog hepeninga je premijerno izvo|ewe nove predstave “[ampawac i jagode”, s podnaslovom “Life warrant gratis” napomiwe Rosana Hribar za na{ list. - Kad smo po~eli s istra`ivawem koncepta za ovu predstavu, interesovala nas je op{ta komercijalizacija, u dru{tvu, li~nom `ivotu, pa ~ak i ona koja se uvukla u kulturnu sferu i koja nas nekako najvi{e boli, jer se i kod nas u Sloveniji smawuju sredstva za kulturu i samo je zanimqiva tr`i{na vrednost predstava. Igraju se samo predstave koje prodaju dovoqno karata, odnosno moraju da se rade samo one koje su u trendu, za {iru populaciju, a one koje su za ciqnu publiku nekako ne dolaze vi{e u obzir, nemaju prostora. Bila nam je namera da progovorimo o tome. Zato su po~eli da rade ovu plesnu predstavu s pomenutim naslovom, u kojoj je glavni protagonist Du{an Muri}, jedini savremeni plesa~, kako navodi Rosana Hribar, dok su sve ostalo baletski igra~i. Time su dobili opoziciju i baletsku formu koja dobro do|e da prika`e op{ti sistem dru{tva i, po re~ima Rosane Hribar, protagonistu koji `eli nekako da se sna|e u toj komercijalizaciji `ivota. On ne `eli da dozvoli da ga mewa ovo potro{a~ko doba, ve} da ostane ~ist, kako isti~e Rosana Hribar, i to je princip cele prestave. Vezano za samu koreografiju, Rosana Hribar obja{wava da je uvek te{ko pri~ati o plesu, jer je bez teksta, i zato je uvek tu prisutan faktor apstraktnosti. Publika, kako ona navodi, mora na svoj na~in da prikupqa asocijacije i ideje da bi shvatila, i mo`da }e neki shvatiti, a neki mo`da ne}e. Kostime kreira Marina Sremac, i oni bi trebalo da odr`avaju urbani, fe{n stil, kako pomiwe Rosana Hribar, ne{to nalik onome iz na{ih `ivota, ako

ve} predstava govori o komercijalizaciji dru{tva. Scenografije nema, jer, po mi{qewu Rosane Hribar, ples i ne treba scenografiju, i takvo idejno re{ewe za wu potpisuju sami koreografi ove predstave, kao i izbor muzike.

Ovaj koreografski par sara|uje sa mnogim kqu~nim autorima savremene plesne scene i ve} du`e od decenije zajedno stvara, ple{e i izu~ava brojne plesne stilove i tehnike. Oboje su ~lanovi Plesnog teatra Qubqana. U vi{e od 45 celove-

Iz „Dueta 012”: Rosana Hribar i Gregor Lu{tek

U predstavi “Jagode i {ampawac” igraju: Jelena Markovi}, Frosina Dimovska, Bojana Mati}, Sowa Bati}, Sara To{i}, Jelena Alempijevi}, Igor Pastor i Du{an Muri} /Andreja Kule{evi}/. “Polaze}i od temeqnih dualizama (mu{ko – `ensko, spoqa{we – unutra{we, ~isto – prqavo...) sortiramo, rekombinujemo, uslo`wavamo, sakrivamo golo, diferenciramo, formatiramo... gradimo mno{tvo prelaza, nijanse duge koja i pored (ali i zbog) sve {arenijih boja, postaje elegantno sivilo. Potra`wa za jeftinim (ili skupim) ~udima u nijansama sivog stvara neonski osvetqenu `equ i provocira u sebe zapakovan ne`ni proizvod odricawa od `ivota. @ivota koji dospeva na rasprodaju! Lifetime warranty gratis! “, navode autori ove predstave u propratnom tekstu.

Foto: Miha Fras

~erwih plesnih predstava Rosana Hribar je u~estvovala kao igra~ica, glumica ili koreograf. Wen plesni izraz je izgra|en na poznavawu klasi~nog i xez baleta, kao i mnogih savremenih tehnika koje je u~ila od vrhunskih plesnih pedagoga. Gregor Lu{tek je studirao na Fakultetu za sport Qubqanskog univerziteta. Wegovo plesno iskustvo obuhvata razne plesne tehnike klasi~nog, xez i modernog plesa, a osnovu wegovog izraza ~ini mek, a istovremeno atletski pokret. Ima vi{e od deset godina pedago{kog iskustva u institucijama i radionicama kod ku}e i u inostranstvu. Kao igra~ i koreograf u~estvovao je u vi{e od sto plesnih i pozori{nih predstava, ali je nastupao i u filmovima, {ou programima, reklamama... Nata{a Pej~i}


24

SVET

ponedeqak14.jun2010.

^etvrt veka [engena BRISEL: Evropske unija }e danas, na ministarskom sastanku u Luksemburgu, obele`iti 25. godi{wicu potpisivawa [engenskog sporazuma, kojim je stvoren zajedni~ki prostor bez unutra{wih granica koji danas obuhvata 25 zemaqa. Obele`avawu te godi{wice prisutvova}e i predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Jer`i Buzek, prneli su mediji. Tim povodom Luksemburg i Evropska komisija organizovali su niz manifestacija koje su zvani~no po~ele danas, a

odr`ava}e se do kraja meseca. [engenski sporazum potpisale su 14. juna 1985. godine u malom mestu [engen, u Luksemburgu, Belgija, Nema~ka, Francuska, Luksemburg i Holandija. Sporazum i prate}a konvencija usvojeni su 1990. godine da bi se obezbedila wegova primena koja ukida grani~ne kontrole izme|u zemaqa potpisnica, pa samim tim omogu}ava slobodu kretawa qudi. Do danas [engenski sporazum je potpisalo 25 zemaqa, ~ime je omogu}eno da vi{e od 400 miliona qudi slobodno putuju od Finske do Gr~ke, od

Portugala do poqske granice, bez obaveze da pokazuju paso{. Me|u starim ~lanicama EU jo{ su Velika Britanija i Irska van [engenskog prostora, ali su zato tri zemqe koje nisu u Uniji u{le u tu zonu [vajcarska, Norve{ka i Island. Bugarska, Rumunija i Kipar samo delimi~no primewuju {engenske propise jer jo{ nisu zavr{ene provere na granicama tih zemaqa.[engenska zona ima 42.673 kilometara spoqnih morskih i 7.721 kilometara kopnenih granica. (Tanjug)

DNEVNIK

Britanija uvodi testove za strance LONDON: Imigranti koji dolaze u Veliku Britaniju da bi se ven~ali ili pridru`ili svom partneru uskoro }e morati najpre da pola`u test engleskog jezika.Svi imigranti izvan evropskih dr`ava mora}e da doka`u da poseduju osnovne sposobnosti komunikacije koje im obezbe|uju snala`ewe u svakodnevnim `ivotnim situacijama, pre nego {to dobiju vizu, pi{e "Independent". Svako ko `eli da `ivi u Britaniji mora}e najpre da doka`e da govori engleski na istom nivou kao i kvalifikovana radna snaga pri-

ETNI^KI SUKOB NA JUGU KIRGIZIJE, BIV[E REPUBLIKE SSSR-a

Svrgnuti predsednik pori~e vezu s pobuwenicima BI[KEK: Vi{e od 100 qudi poginulo je u nemirima koji su u gradu O{, na jugu Kirgizije, izbili u ~etvtak uve~e izme|u Uzbeka i Kirgiza. Vanredno stawe uvedeno je u celoj oblasti Xalalabada, na jugu Kirgizije, zahva}enoj nemirima, saop{tila je prelazna vlada te zemqe. Uzrok sukoba nije jo{ utvr|en. Prema nekim navodima po~elo je u O{u sukobom dve bande Uzbeka i Kirgiza, koji se ubrzo pro{irio na celo stanovni{tvo.

Zbegovi upla{enih Uzbeka

Ruska agencija Itar-TAS S navodi da }e vanredno stawe biti na snazi do 22. juna. Na~elnik vojnog odseka u Bi{keku Talaibek Mirzabajev rekao je agenciji AP da je u selu Suzak, u oblasti Xalalabada, ubijeno 30 Uzbeka.Susedno selo Dostuk, naseqeno ve}inom Uzbecima, je spaqeno, ali se ne zna da li ima `rtava. U me|uetni~kim nemirima koji su izbili u gradu O{u, a zatim se preneli na okolne oblasti, ubijeno je vi{e

od 100 qudi, preko 1.000 je raweno, a vi{e od 600 hospitalizovano. Smeweni predsednik Kirgizije Kurmanbek Bakijev porekao je ju~e bilo kakvu ume{anost u etni~ko nasiqe koje je izbilo na jugu zemqe, u kome je poginulo vi{e od 100 qudi. Bakijev, koji se nalazi u Belorusiji, je u saop{tewu naveo da su izve{taji o wegovoj ume{anosti u te nemire "besramne la`i" i da se prelazna vlada, uspostavqena posle wegove smene, u aprilu, pokazala nesposobnom da re{i stawe u zemqi, preneo je Rojters. Pre toga predsednica prelazne vlade Roza Otunbajeva optu`ila je pripadnike porodice Bakijeva da su podstrekivali nemire da bi poremetilo i ustavni referendum zakazan za 27. jun. Po{to nemiri ne prestaju, snage reda su dobile dozvolu da pucaju na demonstrante, a progla{ena je i delimi~na mobilizacija. Ministarstvo zdravqa Kirgizije je saop{tilo da je 1.117 qudi zatra`ilo medicinsku pomo}, od kojih je 614 zadr`ano na bolni~kom le~ewu. Polovina od hospitalizovanih qudi je u te{kom stawu, ka`u lekari, preneo je Itar-TAS S. Me|utim, vrlo je verovatno da je broj `rtava daleko ve}i, smatraju lekari i humanitarci, jer su etni~ki Uzbeci suvi{e upla{eni da bi potra`ili medicinsku pomo} u bolnicama. Prelazna vlada Kirgizije uvela je u petak uve~e vanredno stawe i policijski ~as u O{u i u nekoliko susednih gradova, a vojska je poslata da kontroli{e situaciju u tim oblastima. U subotu nemiri su nastavqeni posle relativnog zati{ja tokom no}i. Kirgizi iz

Grad u plamenu

raznih delova zemqe, ukqu~uju}i i u glavnom gradu Bi{keku, okupqali su se s namerom da odu u O{. Neki od wih su se probili uprkos naporima vlasti da ih spre~e. Ve}i deo grada O{a, drugog po veli~ini u zemqi od 5,2 miliona stanovnika, je spaqen, radwe su opqa~kane, ve} ponestaje hrane, a

ralni sekretar te organizacije sa sedi{tem u Xedi, u Saudijskoj Arabiji, Ekmeledin Ihsanoglu pozvao je, u ju~e objavqenom saop{tewu, na "hitno uspostavqawe mira u Kirgiziji, posle sukoba u oblasti O{a". On je zatra`io od svih zajednica u Kirgiziji da se "uzdr`e od nasiqa i nastave zajedni~ki `ivot u miru". Tako|e je

Rusija (jo{) ne}e slati vojnike u Kirgiziji Predsednica prelazne vlade Roza Otunbajeva zatra`ila je ju~e od ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da ruski vojnici interveni{u kako bi se situacija smirila u zemqi.Portparolka ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, Natalija Timakova, izjavila je da }e Rusija ponuditi humanitarnu pomo} i pomo}i evakuaciju rawenih iz O{a, ali da, zasad, ne}e slati vojnike u Kirgiziju, jer su nemiri unutra{we pitawe Kirgizije. vi{e hiqada Uzbeka je napustilo svoje domove i uto~i{te potra`ilo u Uzbekistanu, javio je AP. Portparol kirgiske privremene vlade saop{tio je da mnogi etni~ki Uzbeci be`e u susedni Uzbekistan gde su ve} uspostavqeni prihvatni logori za one koji nemaju ro|ake u toj zemqi. Organizacija islamske konferencije pozvala je ju~e na uspostavqawe mira u Kirgiziji. Gene-

pozvao vlasti Kirgizije da preduzmu sve neophodne mere kako bi "obezbedile povratak reda i spre~ile sli~ne tragi~ne doga|aje u budu}nosti".Kirgizija je jedna od 57 ~lanica Organizacije islamske konferencije. Ovo su najkrvaviji sukobi od prevrata u kojem je u aprilu proteran s vlasti biv{i predsednik Kurmanbek Bakijev. Tada je poginulo 87 qudi. (Tanjug )

mqena na osnovu bodovnog sistema. Mera, koja treba da stupi na snagu ove jeseni, primewiva}e se i za supru`nike i za neven~ane parove koji ve} `ive u Velikoj Britaniji, kao i za one koji tek dolaze u tu zemqu. Uvo|ewe testa znawa engleskog jezika bio je jedan od ~etiri kqu~na elementa u izbornom programu Konzervativne stranke. Wen lider, novi premijer Dejvid Kameron, izjavio je da `eli da "promovi{e integraciju prido{lica u britansko dru{tvo". Zamenik premijera, liberal-demokrata Nik Kleg, dovodio je u pita-

we sli~ne poteze pod vla{}u laburista, navode}i da bi Britanci mogli da imaju probleme u inostranstvu, ako bi druge dr`ave primenile takve testove. Pored najnovije mere, britanska vlada razmatra limit na radne vize i efikasan sistem za studente koji dolaze u Veliku Britaniju. U Velikoj Britaniji je pro{le godine odobreno 38.000 viza za supru`nike, a oko 21.000 qudi su dobili pravo na neograni~en boravak. Najvi{e je bilo qudi iz indijske, pakistanske i banglade{ke zajednice u Velikoj Britaniji. (Tanjug)

Arapska liga tra`i ukidawe blokade Gaze TEL AVIV, GAZA: Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa izjavio je ju~e u pojasu Gaze da blokada te palestinske teritorije mora biti prekinuta. "Ta blokada, kojoj se svi mi ovde suprostavqamo, mora biti prekinuta i pozicija Arapske lige je jasna", rekao je Musa, nakon {to su ga do~ekali predstvnici svih palestinskih organizacija u pojasu. On je ju~e doputovao iz Egipta, preko grani~nog prelaza Rafa, u pratwi egipatskih bezbednosnih oficira. To je prva poseta visokog arapskog zvani~nika Gazi, otkako je islamisti~ki Hamas silom preuzeo kontrolu nad pojasom sredinom 2007. Izrael i Egipat su tada poja~ali blokadu te teritorije. Poseta Muse smatra se znakom promene u politici, nakon smrtonosnog izraelskog upada na brodove sa 10.000 tona pomo}i Gazi, pre dve nedeqe, u kome je poginulo devet propalestinskih aktivista. Egipat je dan posle tog incidenta otvorio granicu s pojasom Gaze na neodre|eno vreme, omogu}iv{i Palestincima s urednim dokumentima da pre|u granicu. Poseta sekre-

Amr Musa

tara arapske lige je unapred koordinisana s Palestinskom upravom na drugoj palestinskoj teritoriji, Zapadnoj obali, i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, vo|om umerenijeg Fataha.Me|utim, izraelski mediji isti~u da hamasovci smatraju da je to prvo zvani~no arapsko priznawe kontrloe Hamasa nad pojasom Gaze. U Gazi se nadaju da }e sada pritisak na Izrael da ukine blokadu biti znatno ve}i, iako posetu ocewuju pomalo zakasnelom. (Tanjug)

Slova~ka: Pirova pobeda Fica BRATISLAVA: Slova~ke opozicione partije desnog centra osvojile su ve}inu na parlamentarnim izborima na kojima se bira 150 poslanika jednodomog parlamenta Slova~ke, pokazuju ankete pravqene po izlasku glasa~a sa birali{ta. Gotovo 4,3 miliona glasalo je u subotu na oko 6.000 bira~kih mesta, biraju}i izme|u 2.400 kandidata iz 18 stranaka. Prema anketama koje su objavile dve privatne TV stanice, pet opozicionih partija osvojilo je izme|u 51,8 i 52,1 odsto glasova, dok su stranke iz koalicione vla-

de levog centra dobile od 33,7 do 35,8 procenata glasova, preneo je Rojters. Partije desnog centra, ukqu~uju}i dve koje predstavqaju ma|arsku mawinu, dobile su izme|u 89 i 91 mesta od 150 poslanika u parlamentu, pokazuju ankete. Analiti~ari ukazuju da su ovi izbori ispit za pre`ivqavawe sada{we koalicione vlade stranke premijera Roberta Fica SMER, preneo je AP. Slova~ki predsednik Ivan Ga{parovi~ rekao je ju~e da }e poveriti sada{wem premijeru Robertu Ficu da poku{a da sastavi vladu . (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAMID KARZAI Predsednik Avganistana Hamid Karzai pozvao je ju~e lidere u Kandaharu da podr`e NATO kampawu ~iji je ciq da se u~vrsti bezbednost u toom upori{tu talibana. Karzai je pozvao narod da sara|uje sa wegovom vladom, radi vra}awa dostojanstva. NATO je ve} po~eo operaciju i o~ekuje se da kampawa bude jo{ ja~a slede}ih meseci, naveo je AP. Karzai je ponovo pozvao talibane na pomirewe.

MI[LIN KALMI-REJ [vajcarska ministarka inostranih poslova Mi{lin Kalmi-Rej doputovala je ju~e u Tripoli na razgovore. Libija i [vajcarska }e uskoro potpisati memorandum o razumevawu, kojim bi, kona~no, bio okon~an dugi diplomatski spor dve zemqe, saop{teno je ju~e.Odnosi su naru{eni 2008. godine, kada je u @enevi uhap{en jHanibal, jedan od sinova pukovnika Gadafija

KIM KATRAL Ameri~ka glumica Kim Katral, koja se proslavila ulogom neobuzdane, seksi Samante Xons u seriji "Seks i grad", izjavila je nedavno da vi{e nema nameru da se pojavquje naga na filmu. "Kada sam napunila 50 godina, odlu~ila sam da se vi{e ne}u fotografisati niti pojavqivati naga na filmu.Popularna glumica je ina~e tokom svoje karijere snimila vi{e od 5.000 goli{avih scena.

Amerika daje stimulacije za mr{avqewe ATLANTA: Bar tre}ina poslodavaca u SAD nudi radnicima nov~anu stimulaciju za gubitak vi{ka kilograma - od 100 do 500 dolara.Prema re~ima dr Kevina Volpa, direktora Centra za zdravstvene inicijative Univerziteta u Pensilvaniji, prosto je neverovatno koliko je ova ideja dobila na popularnosti u posledwe vreme. U Ohajohelf bolni~kom lancu ve}ina zaposlenih ima prekomernu te`inu, pa je kompanija pro{le godine pokrenula program pla}awa zaposlenima za no{ewe pedometara. [to vi{e su hodali, to su dobijali vi{e novca.Polovina od 9.000 zaposlenih u pet najve}ih bolnica tog zdravstvenog lanca dobila je oko 377.000 dolara nagrade, a veliki broj wih morao je da kupi garde-

robu maweg konfekcijskog broja. Direktor Centra Rad za politiku ishrane i gojaznost pri Univerzitetu Jejl Keli Braunel smatra da je to gubqewe vremena. Samo 15 do 20 studija u Americi poku{alo je da oceni efekat finansijske stimulacije na gubitak kilograma, ali ve}ina tih studija nije se bavila tim problemom sveobuhvatno. Za sada

jo{ niko nije ponudio odgovor na pitawe koliko novca je potrebno da qudi trajno zadr`e novu liniju. Prema studiji koju je uradio Univezritet Kornel, rezultati su pora`avaju}i - prose~an trajan gubitak te`ine iznosio je tek pola kilograma. S druge strane, ne{to boqi rezultati su ostvareni kod ostavqawa cigareta - za nekoliko stotina dolara nagrade broj pu{a~a je smawen za tre}inu. "Hranu je mnogo te`e ostaviti nego cigarete", izjavio je profesor epidemiologije Stiven Kelder sa Univerziteta u Teksasu za AP . ^ovek ne mora da pu{i da bi `iveo, s hranom je druga~ije.Brza hrana i slatka gazirana pi}a, koja najvi{e goje, svuda su oko nas.

Psiholozi ka`u da su qudi vi{e motivisani kada rizikuju da izgube novac nego kada ga dobijaju, pa u skladu s tim i predla`u druga~iji sistem: volonteri potpisuju ugovor da }e izgubiti odre|ni broj kilograma u odre|enom vremenskom roku ili gube depozit koji su dali. U studiji Univerziteta iz Pensilvanije je pokazano da su qudi koji su rizikovali sopsteveni novac izgubili pola kilograma vi{e prose~no, nego oni koji su narga|ivani. Zdravstveni stur~waci u Americi isti~u da vi{e od dve tre}ine Amerikanaca ima prekomernu te`inu, a da je jedna tre}ina gojazna. Pove}ana te`ina izaziva ozbiqne bolesti: pove}ani {e}er i sr~ana oboqewa. (Tanjug)


BALKAN

DNEVNIK

BERLUSKONI LI^NO ^ESTITAO BORISOVU 51. RO\ENDAN

U Sofiji otkriven spomenik Garibaldiju SOFIJA: Bugarski i italijanski premijeri, Bojko Borisov i Silvio Berluskoni, otkrili su ju~e u Sofiji spomenik

Spomenik Garibaldiju u Sofiji

italijanskom nacionalnom heroju \uzepe Garibaldiju. Berluskoni je izjavio da su odnosi izme|u Italije i Bugar-

ske u usponu, kako na politi~kom tako i na kulturnom planu. On je po`eleo italijanskim investitorima u Bugarskoj uspeh, a bugarskim gra|anima da im se ostvare sve `eqe.Italijanske investicije u Bugarskoj su u posledwoj godini opale za 68 procenata. Prema re~ima premijera Borisova, podizawe spomenika Garibaldiju u Sofiji je nastavak saradwe izme|u Bugarske i Italije, budu}i da je samo pre tri nedeqe u Rimu otkriven spomenik velikog bugarskog kwi`evnika Ivana Vazova. Italijanski mediji objavili su ju~e da Berluskoni u Sofiji boravi kako bi svom kolegi Borisovu ~estitao 51. ro|endan.Iz bugarske prestonice, gde je boravio samo tri sata, Berluskoni je otputovao u Libiju na sastanak sa tamo{wim liderom Muamerom Gadafijem. Bugarski premijer Bojko Borisov ne}e, kako je ranije naja-

vqeno, za svoj 51. ro|endan dobiti `ivog jaguara, ve} }e novac namewen za ro|endanski poklon biti dat za modernizaciju kaveza porodice lavova u sofijskom Zoolo{kom vrtu. [ef poslani~ke grupe Gra|ani za evropski razvitak Bugarske (GERB) Iskra Fidosova izjavila je da su ~lanovi partije odlu~ili da ro|endanski poklon u iznosu od 15.000 evra, koji je bio namewen lideru partije i prmijeru Bojku Borisovu, bude upotrebqen za modernizaciju kaveza porodice lavova Kirila i Sofije, koji o~ekuju prinove oko Nove godine. U GERB-u smatraju da treba modernizovati kavez lavova, spoqa i iznutra, ugradwom specijalnih stakala umesto re{etki. Fidosova je ranije najavila da }e poslani~ka grupa GERB-a u Narodnom sobrawu svom lideru Borisovu za 51. ro|endan pokloniti `ivog jaguara, jer on odgovara karakteru bugarskog premijera. (Tanjug)

ponedeqak14.jun2010.

Dunav i daqe raste kod Vukovara VUKOVAR: Dunav je u Hrvatskoj i ju~e je bio u blagom porastu nizvodno od Aqma{a prema Vukovaru, gde je zabele`en vodostaj od 687 centimetara, {to predstavqa porast od 12 centimetara u protekla 24 sata, dok se vrh vodenog talasa o~ekuje kasnije tokom dana. „Blagi porast Dunava u Vukovaru o~ekuje se sve do kraja dana s vodostajem od oko 690 centimetara“, potvrdio je {ef odbrane od poplava Vukovarsko-sremske `upanije Mario Spaji}, javila je Hina. On je istakao da se stawe na reci kontinuirano prati i da su „Hrvatske vode“ i svi drugi koji su ukqu~eni u odbranu od poplava spremni da interveni{u u svakom trenutku. Spaji} je rekao da je u pripravnosti i hrvatska vojska, koja do sada nije bila anga`ovana na podru~ju ove `upanije.Vrh vodenog talasa Hrvatsku bi trebalo da napusti u ponedeqak. Vukovarac @eqko Ma|ar, dok je u ~etvrtak obi{ao vikendicu, prona{ao je dva laneta.

Nuklearna elektrana „Kozloduj”

Bugarska je posle delimi~nog zatvarawa „Kozloduja“ pokrenula inicijativu za izgradwu nove nuklearke, koja bi se tako|e nalazila na Dunavu. Bu-

Se}awe na Bitku na Sutjesci TJENTI[TE: Na Tjenti126.000 pripadnika okupator{tu je ju~e obele`ena 67. goskih snaga, sa ve}im brojem di{wica Bitke na Sutjesci u tenkovskih i artiqerijskih jeorganizaciji Odbora za negodinica i avijacije, dok je malovawe tradicija odlobodila~brojnije partizanske snage od kih ratova Vlade Republike 20.000 vojnika bile svrstane u Srpske (RS). Zvani~ni RS po~etiri divizije. lo`ili su vence i cve}e na U Petoj neprijateqkoj ofanspomenik i spomen kosturnizivi poginulo je vi{e od 7.000 cu na Tjenti{tu. partizana, me|u kojima i 43 naNa Tjenti{tu je prire|ena rodna heroja. Ovo je bila i po izlo`ba fotografija posve}eobimu i po broju poginulih vojna bitki na Sutjenika, najve}a do sci, poznatijoj kao tada preduzeta Peta ofanziva, kooperacija na proja je trajala od 15. storu Jugoslavije, maja do 15. juna a karakteri{e je 1943. godine, i kulkrajwe zalagawe turno-zabavni provojnika obe strane gram. Za bitku na na izuzetno teSutjesci u jugoslo{kom terenu. U posebno tevenskoj istorio{koj situaciji grafiji odoma}en bila je operativje i naziv operacina grupa NOVJ, ja „[varc“ wema~koja je na slabo kih trupa. Ciq nastawenom podoperacije bilo je ru~ju ostala bez razbijawe grupa izvora hrane. I otpora i uspostapored gladi, vrlo vqawe ~vrste kon- Ivan Ribar i raweni mar{al Tito te{kih gubitaka, trole nad jadranekstremnih fizi~kih napora i skim zale|em za slu~aj iskrcaneprekidnih o{trih borbi vawa saveznika. snage NOVJ zadr`ale su visok Borba je po~ela 15. maja, moral, disciplinu, borbenu koncentri~nim nastupawem koheziju i ubojitost, {to im je protiv glavnine partizanskih priznao i neprijateq. snaga na prostoru Sand`aka i Bitka na Sutjesci je zbog toseverne Crne Gore, a zavr{ila ga postala simbol izuzetnog se 15. juna 1943. probojem obrupo`rtvovawa, hrabrosti i ~a i probojem glavnine snaga moralne ~vrstine u najte`im Narodnooslobodila~ke vojske isku{ewima, podse}a Srna. Jugoslavije (NOVJ) u BiH. U (Tanjug) ovoj bici bilo je anga`ovano

garski premijer Bojko Borisov je prilikom nedavne posete Beogradu, pozvao Srbiju da se ukqu~i u izgradwu nuklearke „Belene“. (Tanjug)

@eqko Ma|ar

„Doneo sam ih doma jer bi uginuli gde god da ih ostavim. Kad god se Dunav digne, oni stradavaju. I pro{le godine sam ih spasio sedam. Plivali su jadni u krug, a onda gotovo usko~ili u ~amac kad sam im se pribli`io. Posle sam ih odnio u {umu, ali ne znam jesu li pre`iveli. Ove sam male doneo ku}i jer kod mene imaju vi-

{e {anse da ostanu `ivi - ka`e @eqko. Majka ko{uta verovatno je pobegla od vode, a tri nedeqe staru mladun~ad ostavila da se sami izbore za `ivot. Podivqali Dunav nije ih odneo samo zato {to su se zapleli u grawe. Pregledao ih je veterinar. Porodica ih hrani kozjim mqekom“, pri~a @eqko. (Tanjug - 24 ~asa)

Erdogan: Turska ne okre}e le|a EU

Peti reaktor nuklearke „Kozloduj” ponovo radi SOFIJA: Bugari su pustili u rad peti reaktor jedine nuklearne elektrane u zemqi „Kozloduj“, koji je zbog renovirawa bio van opticaja od 26. aprila ove godine. Tokom redovnog remonta izvr{ena je modernizacija, a peti 1000-megavatni energo blok napuwen je sve`im nuklearnim gorivom, saop{teno je iz nuklearne centrale. [esti reaktor atomske centrale radi punim kapacitetom, dodaje se u saop{tewu, koje ju~e prenose bugarski mediji. Nuklearka „Kozloduj“ nalazi se na severu zemqe, na Dunavu. Sastavqena je iz {est reaktora, ali su prva ~etiri iz bezbedonosnih razloga zatvorena neposredno pre ulaska zemqe u Evropsku uniju. Peti i {esti reaktor su ruske proizvodwe, novije generacije.

25

ANKARA: Zvani~na Turska je odbacila sumwe koje su se pojavile na Zapadu da okre}e le|a Evropskoj uniji i da se u posledwe vreme nagla{eno priklawa islamskom svetu - Iranu i arapskim zemqama. „Mi ozbiqno radimo da postanemo ~lan EU. Na{ glavni pregovara~ sa Briselom ~esto ide u posete zemqama ~lanicama Unije…Mi se ne}emo okrenuti protiv ~lanstva u EU“, preneli su dana{wi turski mediji izjavu premijera Tajipa Erdogana, koji je govorio na jednoj sve~anosti u Trabzonu. Na zapadu su se u posledwe vreme pojavile sumwe da Turska pravi zaokret u spoqnoj politici, {to se dovodi u vezu sa „diplomatskim ratom“ sa Izraelom i glasawem protiv uvo|ewa sankcija Iranu na posledwoj sednici Saveta bezbednosti

UN. Podozrewe izaziva i nagla{eno pribli`avawe Ankare arapskim zemqama i najave osnivawa neke vrste unije sa tim regionom, odnosno formirawa zone slobodne trgovine i

ukidawa viza od Turske, preko Bliskog istoka do Maroka i Mauritanije. U Ankari, me|utim, tvrde da to nije alternativa Evropskoj uniji. Turska je pre 10 godina postala kandidat za ulazak u

EU, a krajem 2005. je po~ela pristupne pregovore. Zbog rezervi koje prema wenom ~lanstvu imaju neke zemqe - Francuska i Nema~ka pre svih - pregovori jo{ nisu okon~ani ni u jednom od ukupno 35 poglavqa, tako da je proces pribli`asvawa prakti~no jo{ na po~etku. Velike rezerve prema ~lanstvu Turske ima i Kipar, po{to Ankara jo{ nije priznala vladu u Nikoziji i ne dozvoqava gr~kim brodovima da koriste turske luke i aerodrome, iako je potpisala sporazum o carinskoj uniji sa EU. U Va{ingtonu, strate{kom savezniku Ankare, zabrinuti su zbog ovakvog razvoja, i upozoravaju svoje saveznike u Evropi da bi daqi zastoj u pribli`avawu Turske EU, mogao jo{ vi{e da okrene Ankaru prema islamskom istoku. (Tanjug)

Evroposlanici tra`e pregovore s Makedonijom SKOPQE: Grupa poslanika Evropskog parlamenta upitila je pismo zvani~nicima Evropske unije u kome predla`e da Evropski savet utvrdi datum za po~etak pristupnih pregovora Makedonije i Unije. U pismu se nagla{ava da bi daqe odlagawe pregovora bilo negativan signal i pretwa balkanskoj stabilnosti i dovelo bi u pitawe kredibilitet spoqne politike Unije prema zapadnom Balkanu. Poslanici Evropskog parlamenta se nadaju da }e vlada u

Zoran Taler

Atini ovo prihvatiti kao veliko ohrabrewe i da ne}e, zbog spora oko naziva Makedonije, daqe blokirati po~etak procesa pristupnih pregovora Skopqa i Brisela. Deset poslanika iz osam zemaqa ~lanica EU, me|u kojima je i izvestilac EP za Makedoniju Zoran Taler, pismo su uputili Evropskom savetu, ministrima spoqnih poslova zemaqa EU i {efu evropske diplomatije Ketrin E{ton.

Oni su podsetili da se u posledwem izve{taju Evropske komisije konsatatuje da je Makedonija postigla napredak u reformama, prenela je agencija MIA. Gr~ka i Makedonija se ve} godinama spore oko naziva Makedonija, po{to u Atini smatraju da je to ime wene severne provincije. Svi dosada{wi poku{aji UN da se na|e kompromis bili su bezuspe{ni. Atina, me|utim, zbog toga blokira Makediju na putu ka EU i NATO. (Tanjug)

Silajyi} }e posetiti Beograd kada se ispune uslovi BAWALUKA: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} izjavio je da nije odustao od namere da poseti Beograd, navode}i da se za to „moraju ispuniti odre|eni uslovi“. Silajxi} nije naveo o kakvim je uslovima re~, dodaju}i da oni podrazumevaju mnogo toga. On je odbacio tvrdwe srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Neboj{e Radmanovi}a da u Predsedni{tvunema dogovora o mnogim pitawima, poput onog o glasawu u Savetu za qudska prava u @enevi za rezoluciju o napadima izraelskih snaga na humanitrni konvoj. Kabinet Radmanovi}a je bio kontaktiran,

ali se javio tek nakon {to je glasawe bilo zavr{eno, rekao je Silajxi} novinarima u Br~kom, gde je u subotu prisustvovao sahrani ekshumiranih Bo{waka, koji su tokom rata u BiH stradali na tom podru~ju.Silajxi} ka`e da se „bar o tom pitawu zna kako BiH treba da glasa“. „Pa vaqda se zna kako treba da glasa BiH. Mi znamo {ta su izbeglice, {ta su patwe tog naroda, {ta je ubijawe, mi znamo {ta je kr{ewe svih qudskih prava. Zato je iz BiH mogao oti}i samo jedan glas, a to je protiv nasiqa u Gazi“, rekao je, kako prenose lokalni mediji, Silajxi}.


K

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak14.jun2010.

DNEVNIK

c m y

26

Na kraju IV razreda

ada sam krenuo u {kolu, u prvi razred, malo toga sam znao. Po koje slovo i po koji broj. Ali uz pomo} u~iteqice, ve} do kraja te {kolske godine nau~io sam da ~itam i pi{em }irilicu, da sabiram i oduzimam do sto. U drugom razredu smo ste~eno znawe obogatili novim pismom-latinicom. Gradivo iz ostalih predmeta smo pro{irili. Tre}eg razreda

se skoro i ne se}am. Pro{ao je nekako neprimetno i neupadqivo. Pripremao sam se za veliku promenu- novu {kolu, nove drugove i naravno, drugu u~iteqicu. Moram priznati da sam se pomalo bojao, jer nisam znao {ta me ~eka. Ali, na moje veliko iznena|ewe i zadovoqstvo, uklopio sam se veoma brzo. Ose}ao sam se kao da sam sa ovim drugarima zajedno od prvog razreda. Ta-

man sam se navikao na novu u~iteqicu, sad me ~eka nova promena, odlazak u peti razred. Svi pri~aju da je taj peti razred stra{an! Novi predmeti, novi nastavnici, a {ta }e zapravo biti i {ta me tamo ~eka, to }u sam morati da otkrijem. Petar Obradovi}, IV-7 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

Vladimir Martinovi}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}”, Sombor

J

Ku}ni qubimac

a imam jednog malog hr~ka. Zove se Gricko. On ima velike crne o~i, meko sivo telo koje izgleda kao loptica i mali beli repi}. Lagan je kao pero. Gricko `ivi u svom terarijumu. Obo`ava kada mu stavim semenke u ~iniju, a voli i jabuku i {argarepu. Svakodnevno mu dajem malo vode. On ima svoju ku}icu i to~ak za vrtewe, a ja volim da ga gledam dok se igra. Sara Uzelac, I-3 O[ „Ivo Lola Ribar” Novi Sad

Prole}e Jo{ jedno zeleno prole}e na krilima vetra dole}e. Raduje se sve drve}e zatreptalo je od sre}e cve}e. Da li su stigle selice? „Dolaze!“ zazuja{e u glas p~elice. Od sre}e sve proklija kad prole}no sunce zasija. Uro{ Mu{kiwa, I-d O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Duwa Ivanovi}, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Moj sme{an doga|aj

Pri~a o pri~i Pri~a o pri~i, o bilo ~emu; o jednoj ki{i, poplavi, problemu... Pri~a o pri~i, o sva{ta stvari; o mi{u, swegu i jednoj lali... Pri~a o pri~i govori, nikako da se zaustavi, od tu`nog po~etka, i jednog zanimqivog kraja, od hladnog januara, do veselog maja, od pepequge, do princeze, od vrbe, pa do breze, od mene same i sre}nog zavr{etka, od jednih zatvorenih re{etaka, sve do same sre}ne pri~e, sve do kraja qepe sre}e, svo carstvo, talenat umje}e, iskazano, propri~ano, pri~ano Pri~i o pri~ama!!! An|ela Dragovi}, VI-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

ilo je jedno popodne kad sam se igrala sa mojim drugaricama i drugovima. Bili smo nesta{ni. B Moja drugarica Marija je vozila rolere i udarila u neku tetu. Teta i Marija su zajedno pale, a nama je to bilo sme{no. Svi smo se smejali, a teta je grdila Mariju. Isidora Bigovi}, I-1 O[ „23 oktobar” Sremski Karlovci

Moja drugarica

S

ve drugarice su dobre, ali imam jednu koju jako volim. Moja najboqa drugarica se zove Sara Miokovi}. Ona ima devet godina. Sara ima sme|e o~i,bele zube, kratku kosu i mali nosi}. Sara i ja uvek sve delimo. Kad meni ne{to ostane od u`ine dam woj, a ona meni da duplo vi{e. Kad se ja posva|am s nekim, ona do|e i pomiri nas. Sara voli da se igra sa Vinks lutkom. Lepo peva. Voli da ~ita i da u~i. Nosi lepa odela i wena mama ima prodavnicu koja je jako velika. Sara mi je najboqa drugarica zato {to je dobra i slatka i ne bi volela da Sara ode u drugu {kolu. Jovana Kalajyi}, III-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Jelena \uri}, IV-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}


STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak14.jun2010.

27 Foto: S. [u{wevi}

MOGU]NOST ZA LETWI ODMOR

Zlatibor po pristojnoj ceni

USPEH STUDENATA GLUME NOVOSADSKE AKADEMIJE NA „ARTORIJUMU 2010“ U SLOVA^KOJ

Majerina klasa prva klasa

Na Me|unarodnoj smotri studentskih ostvarewa “Artorijum 2010”, od`anoj u Banskoj Bistrici, u Slova~koj, studenti prve godine glume na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu osvojili su prvo mesto u gluma~kim improvizacijama. Novosadski studenti glume na srpskom jeziku u klasi profesora Quboslava Majere i saradnika Predraga Mom~ilovi}a tako|e su nagra|eni diplomom za uspe{nu prezentaciju Akademije. Tokom smotre, odr`ane od 3. do 6. juna, studenti glume iz Bratislave, Var{ave, Praga,

Klu`a, Novog Sada i Banske Bistrice, koji su bili doma}ini skupa, izvodili su predstave, u~estvovali na zajedni~kim radionicama i predstavqali svoje akademije. U jedanaesto~lanoj novosadskoj trupi nastupali su studenti Aleksandra Belo{evi}, Una \elo{evi}, Kristina Jevtovi}, Tatjana Mate{a, Aleksandra Peji}, Nikolina Spasi}, Vladimir Maksimovi}, Uro{ Mladenovi}, Milan Novakovi}, Ugqe{a Spasojevi} i Nikola [urbanovi}. I. S.

Konkurs za letwi odmor u Studentskom odmarali{tu “Ratko Mitrovi}” na Zlatiboru koji organizuje Zdravstveno-potporno udru`ewe Novog Sada namewen buxetskim studentima svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, otvoren je do 30. juna. Cena desetodnevnog aran`mana na bazi punog pansiona je 7.500 dinara, koje treba uplatiti najkasnije deset dana pre polaska. Iz Udru`ewa podse}aju da u cenu aran`mana nisu ukqu~eni tro{kovi prevoza. Boravak u odmarali{tu organizovan je po smenama tokom jula i avgusta. Prva smena po~iwe 5. jula, a posledwa 24. avgusta. Obrazac za prijavu na konkurs koji treba overiti na fakultetu mo`e se dobiti u sedi{tu Zdravstveno – potpornog udru`ewa u @elezni~koj ulici 9 u Novom Sadu, gde se tako|e predaju ispuweni formulari i objavquju rezultati konkursa. Potpunije informacije o letwem odmoru na Zlatiboru mogu se dobiti na telefone ZPU- a 021/6350-475 i 064/814-00-52, ili pisawem na mejl zpuns@eunet.rs. Konkurs za boravak u odmarali{tu “Ratko Mitrovi}” na Zlatiboru Ministarstvo prosvete Republike Srbije i Zdravstveno-potporno udru`ewe raspisuju dva puta godi{we, tokom sezone zimskih i letwih odmora. I. S.

PRVI ME\UNARODNI AKADEMSKI VESLA^KI DERBI U NOVOM SADU

Zagreba~ki osmerac najbr`i Vesla~ki ork{aj u stilu Oksford-Kembrix odr`ao se pro{le sedmice na dosta nabujalom i ubrzanom Dunavu kraj gradske pla`e [trand u Novom Sadu. Re~ je o prvoj me|unarodnoj univerzitetskoj regati osmeraca “Novi Sad 2010” na kojoj je pobedila prva posada Sveu~ili{ta u Zagrebu, drugo mesto su zauzeli doma}ini s Univerziteta u Novom Sadu, dok je osmerac Univerziteta u Beogradu stigao tre}i. ^etvrto mesto zauzela je druga ekipa Univerziteta u Zagrebu, dok je kao petoplasirana doveslala posada Univerziteta “Etve{ Lorand” iz Budimpe{te. Za vo|stvo u trci dugo su se borili novosadski i beogradski osmerac, negde na polovini trke doma}ini su dominirali. Na 350 metara do ciqa prva posada Zagreba~kog sveu~ili{ta naglo je

ubrzala i fini{irala na prvom mestu, a ostale u~esnike trke ostavila za du`inu ~amca. Jedan od ~lanova trijumfalne posade Zagreba~kog sveu~ili{ta Nikola Grba{i} ka`e za

Nikola Grba{i}, ~lan pobedni~ke posade

“Dnevnik” da su upravo ovakva takmi~ewa korisna za akademce. - Ovakvi susreti su bitni kako bi se sport afirmisao na univerzitetima, a na alternativni na~in stvaraju se i radne navike i obaveze. Veslawe je tipi~an sport za sve evropske univerzitete, i to je dobra tradicija koju smo mi ovde na skroman na~in zapo~eli- prokomentarisao je prili~no zadihan posle neizvesne trke Grba{i}. Doma}in i organizator univerzitetske regate bio je Univerzitet u Novom Sadu jer ove godine predsedava Dunavskom rektorskom konferencijom, ali i zbog ~iwenice da ova visokoobrazovna ustanova obele`ava pola veka postojawa. Suorganizator regate bio je Vesla~ki klub “Danubijus 1885”, ~iji su ~lanovi svi vesla~i ekipe Novosadskog univerziteta. N. V.

STUDENTI CIVILNE ZA[TITE IZ SANKT PETERBURGA I NOVOG SADA NA ZAJEDNI^KOJ OBUCI

Srpsko-rusko ronila~ko kr{tewe Novosadska Visoka tehni~ka podrazumevalo je teorijski i ostane bez vazduha. Nakon sa{kola strukovnih studija od 30. prakti~ni deo. Iskusni invladavawa osnova ronila~ke maja do 9. juna ugostila je trojistruktori iz ronila~kog klutehnike, devet na{ih i trojicu studenata sa Univerziteta u ba “Mornar” podu~ili su noca ruskih studenata zaronilo Sankt Peterburgu Andreja Pervosadske i ruske studente o je u Dobrodolsko jezero na lina, Sergeja Iqwickog i Aleksandra ^e{ina, kako bi sa svojim ovda{wim kolegama, studentima prve godine civilne za{tite, pro{li obuku rowewa. Visoka tehni~ka {kola ima uspe{nu saradwu s Univerzitetom u Sankt Peterburgu, koji je organizovan kao vojna akademija, pri Ministarstvu za vanredne situacije Rusije. Saradwa se ostvaruje razmenom predava~a i studenata u ciqu usavr{avawa u ovoj oblasti, pa je tako krajem marta troje novosadskih studenata boravilo je deset dana u Rusiji, Prvo rowewe u otvorenoj vodi pod budnim okom instruktora gde su zajedno s ruskim pitomcima pro{li su speopremi i medicini rowewa. Fru{koj gori, nedaleko od macijalisti~ku obuku iz bezbednoKako da koriste vazduh iz bonastira Kru{edol. sti i za{tite od po`ara, a poce, isprazne regulatore i ma- Ovo iskustvo nam je zaista tom je usledila uzvratna poseta. ske i primene bratsko disawe, korisno, jer na na{em univerziU~ewe ronila~ke ve{tine ukoliko jedan od ronilaca tetu ne postoji obuka spasavawa

na vodi – rekao je Andrej i dodao da je ova obrazovna srpskoruska saradwa uspe{na i zato {to su „slovenska bra}a vrlo prijatna“.

kako da se izbore s muqem u jezeru. - Ova obuka obezbedila im je samo osnovno znawe iz rowewa, {to podrazumeva mirnije vode,

roniti s ispru`enom rukom kako bi za{titila glavu od grawa i drugih prepreka u mutnoj jezerskoj vodi. Izrawaju}i s pet, {est metara dubine, instruktor Ivan Milanovi}, koji je sve vreme ronio pored studenata kako bi im “~uvao strah“, upu}ivao ih je da otplivaju nazad do obale. Posle rowewa, sve je ~ekao okrepquju}i ro{tiq, koji je spremio direktor Visoke tehni~ke {kole dr Bo`a Nikoli}. Uz ro{tiq u hladovini novaci u rowewu pretresali su utiske, a pridru`ile su im se i kolege ekolozi, s profesorkom Delijom Balo{, koji su okolinu jezera ~istili od otpada, kao i studenti tre}e godine civilEkolozima nije bilo lako da o~iste ovoliko sme}e Foto: R. Hayi} ne za{tite koji su, Na jezerskoj obali momci su gde nema re~nih struja – naglapod rukovodstvom pukovnika nestrpqivo ~ekali svoj red da sio je Slobodan Kosti} iz roBranka Babi}a, uspe{no obaobuku ronila~ko odelo i zarone nila~kog kluba “Mornar”, a vili zadatak snala`ewa u priu otvorenu vodu po prvi put, wegov kolega Gavrilo Ostoji} rodi. slu{aju}i savete instruktora objasnio je da se obavezno mora Ines Dragi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


28

ponedeqak14.jun2010.

OGLASI

DNEVNIK

GARSOWERA komforna 30m2 strogi centar iza pozori{ta od 1 jula, 150e. Telefoni: 552-270, 064/1136-076. 2305 IZDAJEM jednosoban komforna name{ten stan Paje markovi}a 13. Telefon 062/334-704. 2321

KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 1880 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosi: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 1889 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 064/4000-817, 065/543-6896. 1614 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, malterisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno. Telefoni: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888. 1820 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika-vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424-716, 063/8426-848. 1821


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

ponedeqak14.jun2010.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom

29

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu opra{tamo se od na{e voqene

POTREBNI bravari i varioci i radnici u Kisa~u. Javiti se na 069/394-75-29, 063/528-130. 1994

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 2242

od porodice Risti}: Dragice, Aleksandra i Bore.

1926 - 2010.

1942 - 2010.

Miqani Stojanovi}

Sahrana je u ponedeqak, 14. 6. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: Supruga Svetlana, sinovi Slavko i Du{an, snaje Slavica i Tawa i unuk Aleksandar. 2421

2418

Osta}ete zauvek upam}eni u mom srcu kao veliki ~ovek i uzor. Puno Vam hvala na svemu. Stevan Novkovi} sa suprugom Marijanom i sinom Aleksandrom.

Sahrana je danas, 14. 6. 2010. godine, u 15 ~asova, na Novomajurskom grobqu. Zauvek }emo te se se}ati i ~uvati u na{im srcima i mislima. Porodice Vidovi} i Nemet.

2434

2438

Iskreno sau~e{}e porodici Liki} i posledwi pozdrav

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom dedi

14. 6. 2005 - 14. 6. 2010.

Olge Vidovi}

~ika Bori

Borislav Liki}

Posledwi pozdrav

Tihomir Trnini} Vidosava Vuka{evi}

1943 - 2010.

Bori

ro|. Prqa Na{em dragom Tiji, bratu, deveru i stricu, posledwi pozdrav od: Borivoja, Borke i Mirjane.

Pr{lo je pet dugih i tu`nih godina od kako nisi sa nama.

OG-1

2419

Borislavu Liki}u Wegov unuk Sale.

Uspomenu na tebe ~uvaju: suprug Milo i sin Slobodan sa porodicom. 2422

Borislavu Liki}u

Sa po{tovawem, porodica Novkovi}.

od porodice Lazarevi}.

2433

2426

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav dragom {ogoru

Posledwi pozdrav svom dragom bratu, ujaku i ro|aku

Tihomir Trnini} 1943 - 2010.

Qubi [iqegovi}u

Borislavu Liki}u

Bori

Dragi ~ika Tijo, posledwi pozdrav i po~ivaj u miru.

Uvek }e{ biti u na{im srcima. Du{anka i Mi{o Vu~kovi}.

Porodica Raki}.

Porodica ^eki}: Biqana, Milan, Milana i Tijana.

Dragom stricu

2432

2423

2431

OG-2

Sestra Mila, porodice Bijelica, Todosijevi}, Popovi} i Kova~ev.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom nam

Qubomiru [iqegovi}u prestalo je da kuca veliko srce 11. 6. 2010. godine. Pokazao si nama kako se bori i `ivi. S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu.

Bori

Borislavu Liki}u

Porodica Stanimirovi}.

Prijateqi: Petar, Zorka i @ivan Ne{kovi}.

2424

2430

Tvoji: sinovci Milan, Dragan i Ratko sa porodicama. 2420

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ tata i deda

Posledwe zbogom po{tovanom kumu

Posledwi pozdrav najdra`em bratu

Borislav Liki}

Jure Lovri}

Bori

1937 - 2010. Sahrana je u ponedeqak, 14. 6. 2010. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Goran, snaja Sandra i unuka Jelena. 2425

Borislavu Liki}u

dipl. in`. ma{instva

Porodici iskreno sau~e{}e.

Rastajemo se od na{eg dragog i plemenitog kuma.

Brat Budislav, snaja Olivera, sinovica Jelena, zetovi Slobodan i Du{an, unuci Nata{a, Stefan i Jana.

Tugujemo za wim. Milica, Draga i Tawa.

2428

Brena, Ivana, Du{an, Aleksandar i Joca. 2427

2429


06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35

TV PROGRAM

ponedeqak14.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Losos Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz matice Kosmos Premijerni koncert Eliza iz Rivombroze

08.00 09.00 10.00 10.32 11.02 12.00 12.15 12.15 12.31 13.20

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 18.00) 07.30 08.00 09.00 10.20 11.00 11.45 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Vju Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine @abaq Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Pri~e iz prirode

Vitorija Pu~ini

SERIJA

04.30

Jutarwi dnevnik Vru} vetar Lov i ribolov Eko karavan Jesen sti`e duwo moja Dnevnik Johanesburg: Ku}a orlova ili Sport plus Mesto zlo~ina Fudbal: SP, Holandija - Danska, prenos Gastronomad Fudbal: SP, Japan - Kamerun, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik Fudbal: SP, Italija - Paragvaj, prenos Sportski program Mesto zlo~ina Dnevnik [erif Fudbal: SP, Holandija - Danska (r) Fudbal: SP, Italija - Paragvaj (r) Fudbal: SP, Japan – Kamerun (r)

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.35 11.50 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.25 00.30 02.30

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Kako je sniman Seks i grad 2 Banzuke Film: Ikona Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: ]erka musketara Foks vesti Film: Incident kod Ogala Soba 401

15.36 15.50 17.57 18.56 19.30 20.20 22.20 23.31 00.20 00.41 01.27 03.30

Eliza iz Rivombroze Intrige i predrasude visokog dru{tva su pobe|ene, Eliza i Fabricio su krunisali svoju vezu brakom i ro|ewem }erke Agnes. Me|utim, uskoro se problemi nadvijaju nad porodicu Ristori... Uloge: Vitorija Pu~ini, Alesandro Preziosi, Luka Vard, Antonela Fatori, Pjerlui|i Kopola, Fran~eska Retondini (RTV 1, 15.10)

07.00 08.30 09.00 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.45 23.30

Porodica serano Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Bati Konc @u`ana, emisija iz kulture (ma|) Divqi de~aci, film Zajedno Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Supa ^ari ribolova Teleklub (rum) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Porodica Serano Zlatno tele Igra

09.00 10.00 10.30 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.30 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino 7 NS dana Baltazar Tajanstvene pri~e Lenija Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Objektiv Novosa|anka Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Popodnevni program Objektiv Serija Radionica Istraga Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Serija

07.30 09.30 10.00 11.00 12.30 14.30 16.30 18.45 19.15 21.00

ATP Hale, finale Svetski Sport magazin Ful Tilt poker VTA Hertogenbo{ ATP Hertogenbo{ VTA Hertogenbo{ ATP Hertogenbo{ Pravi NBA ACB Liga Finalna igra 2 NBA Finalna igra 5: Boston – LA Lejkers 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Profi boks

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.05 16.00 16.35 17.00 18.00

Gregori Pek

Momci iz Brazila Lovac na naciste Ezra Liberman poku{ava da prona|e i privede pravdi zloglasnog nacisti~kog doktora Jozefa Mengelea, poznatog kao „An|eo smrti”. Naime, Mengele je uspeo da od DNK Adolfa Hitlera stvori 94 de~aka sa kojima }e ponovno poku{ati da uspostaviti nacisti~ki zlo~ina~ki poredak. Uloge: Gregori Pek, Lorens Olivije, Yejms Mejson Re`ija: Frenklin [afner (RTS 2, 22.01) 06.45 07.00 07.30 08.20 08.31 09.30 10.01 10.30 10.45 11.00 11.30 12.00 12.29 13.00 14.02 15.00 15.24 16.00 16.45 17.00 17.20 17.52 19.29 20.01 21.00 22.01 00.28 00.55 03.00 03.25 04.23

Nastasja Kinski

]erka musketara Odanost francuskog naroda podeqena je izme|u dr`ave i crkve, kardinala i kraqa. Kardinal ima svoju gardu, a kraq regrutuje svoje musketare. Ali postoji jedan musketar koji se izdvaja od ostalih: ona je nasledila maj~inu o~aravaju}u lepotu i o~ev legendarni ma~. Uloge: @erar Depardje, Majkl Jork, Nastasja Kinski, Suzi Ejmi Re`ija: Stiv Bojum (Foks, 21.00)

Agroinfo Kuvati srcem Gomboce Pepa prase Tajni `ivot slonova Stvarawe istorije Vrele gume Total tenis Reli Evropa i Srbi Porodi~ni krugovi Operska galaksija Metropolis u Soko Bawi Trezor Tajni `ivot slonova Stvarawe istorije Tehnologija danas Ovo je Srbija Yoint program Dnevnik RT Vojvodina Tranzionik Ko{arka: Plej of, polufinale 1, prenos Razglednica Nadomak ktaha hrane Izvo|a~i Momci iz Brazila, film Biciklisti~ka trka kroz Srbiju: Beograd - Zaje~ar Egzit interaktiv Tehnologija danas Trezor Ko{arka: Plej of, finale

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Non-stop 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Crtani film 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Terminator 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Izbaci mamu iz voza 03.00 Gor{tak 04.00 Dokumentarni program 05.00 Film: Izbaci mamu iz voza

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Svetiwama u pohode, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Digitalni svet, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Dobro ti ve~e, 22.00 Objektiv, 22.30 Mra~ne strane digitalnog sveta, 23.00 Vip slede}i, 00.30 Slavi parovi

DNEVNIK

c m y

30

18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.35 01.30 02.05

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti B92 za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Utisak nedeqe Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Insajder Ros Kemp Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

Insajder U vanrednom izdawu, Insajder istra`uje ko svih ovih godina {titi pripadnike zemunskog klana koji su u bekstvu? Za{to je i daqe na slobodi ~ovek koji godinama radi za pripadnike zemunskog klana i poma`e im da se bezbedno kriju? ... (B92, 22.00)

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.30 01.45 02.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma – u`ivo Siti kids Plavi an|eo Siti Farma – u`ivo Balkan parti Siti Farma – u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma – u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - u`ivo, izbor sluga Siti Film: Prst sudbine

05.00 07.00 07.45 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.55 13.58 15.15

Muzi~ki spotovi Plejers Pit stop formula @irko hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Vesti @ivot je lep Rebelde

16.00 16.15 17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 00.10 02.00 03.00 04.00 04.55

Tele{op ^ovek lav Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Telemaster Zakumi Tagart ]irilica Turisti~ki vodi~ Luda ku}a Doma}i film Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza

Drago Vukovi}

Turisti~ki vodi~ (Ko{ava, 22.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem


DNEVNIK

ponedeqak14.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 7

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi}

Bjanka Gvakero

Potera Luka se nalazi sa svojom sestrom Martinom na aerodromu kako bi zapo~eli svoj odmor iz snova. Odlu~e da ga provedu na putu kroz pustiwu.Uz put povezu dvojicu mu{karaca koji su pre toga ubili ~oveka i opqa~kali kazino... Uloge: Antonio Kupo, Bjanka Gvakero, Kapris Buret, Vini Yons, Bred Renfro Re`ija: Fabio Segatori (Nova TV, 21.05) 08.00 08.10 10.10 11.10 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.20 17.40 18.35 19.15 20.05 21.05 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15

Bumba, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Farma Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma Potera, film Ostati `iv, magazin Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV Post mortem

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.12 Dolina sunca 10.15 Azijska pustolovina, dok. film 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Romi u Evropi: ^e{ka U~ini ne{to!, dok. serija 15.05 Felisiti: Pustolovine mlade Amerikanke, film 16.55 Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Verovawa, dok. serija 21.30 Potro{a~ki kod 22.05 Dnevnik 3 22.50 Dobre namere 23.40 Igrana strana serija 00.30 Fudbalsko SP: Holandija Danska, snimak 02.15 Fudbalsko SP: Japan - Kamerun, snimak 04.00 Fudbalsko SP: Italija Paragvaj, snimak

08.15 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.40 Dvorac igra~aka 09.00 Daleko od doma 2 09.25 Blaga svetske civilizacije 09.50 Tri Hil 10.30 ]erke jedinice, film 11.50 Ritam nedeqe 12.30 Put do Ju`ne Afrike: Obala Slonova~e i Novi Zeland, sportsko-dok. serija 13.00 Fudbalsko SP - emisija 13.20 Fudbal, SP: Holandija Danska, 1. poluvreme 14.25 Fudbal, SP: Holandija Danska, 2. poluvreme 15.20 Fudbalsko SP - emisija 15.50 Fudbal, SP: Japan - Kamerun, 1. poluvreme 16.55 Fudbal, SP: Japan - Kamerun, 2. poluvreme 17.50 Fudbalsko SP - emisija 18.10 Yivs i Vuster 19.10 Afrovizija - emisija 20.20 Fudbal, SP: Italija - Paragvaj, 1. poluvreme 21.25 Fudbal, SP: Italija - Paragvaj, 2. poluvreme 22.20 Afrovizija - emisija 23.30 Prqavi seksi novac

SERIJA

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00

22.00 23.00 00.00 01.00

Mi Evropqani Drevni plasti~ni hirurzi Yingis Kan Abrahomova deca @uta ku}a Zaboravqeni bogovi Ko si zapravo ti? Najva`nija utakmica u `ivotu Moj dnevnik Telo… U potrazi za Betovenom Kako se raspao Sovjetski savez Dnevnik skulptura [pijuni koji su do{li sa mora Posledwi bastion samuraja Nebeski put ~aja Moj dnevnik Telo…

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Normalni qudi Marion – kraqica lopova ^ovek iz grada Veliko drve}e Ke{ern Svemirci su krivi za sve Manija za orgijawem Goli{ave lepotice Do koske

06.00 07.45 08.10 09.40 11.15 12.05 13.35 15.00

Klub qubiteqa Yejn Ostin Filmovi i zvezde Henkok Ima{ petqu? Betonski faraoni Voz za Daryiling Dave` Angus, tange i savr{eni poqupci Nalo`eni Kutija Mra~na ulica Pacifik Tri igle @enski agenti Erotska nacija 1. deo Erotska nacija 2. deo Dvoje qubavnika Holivud na snimawu

16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

16.40 18.10 20.05 21.30 22.20 00.25 02.20 03.05 03.40 05.30

Prqavi seksi novac Nik poku{ava da sazna ko je ubio wegovog oca. Yulijet se duri u svojim odajama u luksuznom hotelu... Uloge: Piter Krause, Donald Satrlend, Vilijam Boldvin, Natali Zia, Glen Fitcyerald, Samair Armstrong, Set Gabel Re`ija: Yek Bender (HRT 2, 23.30)

Natali Zia

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 S vetrom u le|a Saut Park Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava But Hil Intermeco 3 Ve{tac 3: Kraj nevinosti Saut Park ep Nulta ta~ka obru{avawa @ene fudbalera Dolazi Valdez

12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Situacija Detroit, grad roka Svi pravi pokreti Trgovac snovima Puder Pobuna u {koli Povratak ku}i 1.

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Jurwava za sudbinom Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Pakao pakla: Bitka Meri Kej Vo`wa ka uspehu @urka bez prestanka Pusti kawon Dodir an|ela

Robert de Niro

Analiziraj ono Svakoga dana zloglasni mafija{ Pol Viti nekontrolisano bauqa svojom }elijom, povremeno se upu{taju}i u jedva prepoznatqive interpretacije raznih pesama. FBI nije siguran da li Viti do`ivqava nervni slom ili je to samo gluma kako bi ranije iza{ao iz zatvora... Uloge: Robert de Niro, Bili Kristal, Liz Kudrou, Yo Vitereli, Keti Moriarti, Yoi Dijaz Re`ija: Harold Rejmis (RTL, 20.00) 07.15 RTL ritam zona - Pop hitovi 09.35 Bibin svet 10.30 Kobra 11 11.30 Ekskluziv 12.20 Ve~era za 5 13.15 Najlep{i urok 14.00 Drugo lice 15.40 Kobra 11 16.30 Kraq Kvinsa 17.00 Pod istim krovom 17.25 Rejmond 17.55 Bibin svet 18.55 Ekskluziv 19.10 Ve~era za 5 20.00 Analiziraj ono, film 21.45 Talasi smrti, film 23.50 Sara Konor: Hronike 01.25 Astro {ou 02.25 Analiziraj ono, film

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Usporen snimak Kako se pravi? Megagraditeqi Auta po meri 2008. Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Ameri~ke drvose~e Ekstremne drvose~e Crno zlato U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 13.10 14.30 15.30 15.40 16.30 18.00 18.10 19.00 20.45 21.00 22.25 22.30 23.00 00.30

Reli Automobilizam Fudbal Biciklizam Tenis Fudbal Automobilizam Biciklizam Fudbal Tenis Automobilizam Fudbal Tenis Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Borila~ki sport Fudbal

Sudbina je ono {to ~inimo sebi N

ije mali broj onih koji gaze zadatu re~, iztitet kolektiva, dok se prema spa{enom `ivotu neveravaju sebe i odustaju od svojih `ivotiskazivao podrazumevaju}i ose}aj vrednosti. Sanih idela, ciqeva i kriterijuma. Iako ~uvani `ivot je samo formalno i deklarativno svojom nedosledno{}u samo upotpuwavaju sliku o imao vrednosni prioritet, ali se u kontekstu hesebi, radikalnom promenom svog stava daju povoda rojske etike, podviga i juna{tva, stvarno i suda se o wima misli kao o nepouzdanim osobama ko{tinski mawe cenio od izgubqenog `ivota. Upraje su izneveriv{i sebe nedvosmisleno stavile do vo zato {to je pre`iveo Kosovski boj u kojem su znawa da }e to isto u~initi i drugima. Kr{e}i mnogi srpski junaci poginuli, Vuk Brankovi} je, principe kojih su se dosledno pridr`avali, pravizme|u ostalog, postao izdajnik u narodnom tumadaju se `ivotom, koji je, kako ka`u uz ono prigod~ewu ishoda ovog boja. Principijelnost u dosledno „na `alost”, uvek takav. nom izvr{avawu svojih vojni~kih du`nosti pretVelika promena se ogleda u odluci vojnog komandanta da postupi druga~ije od o~ekivanog. Naime, iako se ~itavog `ivota obu~avao da se suprotstavi neprijatequ, proceniv{i u ratnim okolnostima da bi otpor bio uzaludan odlu~uje da nakon pregovora preda naoru`awe i ustupi polo`aj, a da se za uzvrat uz garancije bezbedno povu~e sa svojim vojnicima na sigurnu teritoriju. Ovako je septembra 1991. postupio i general JNA Vladimir Trifunovi}, komandant Vara`dinskog korpusa. Wegov postupak je dobio sudski epilog po kojem je ka`wen jedanaestogodi- Trifunovi} nije hteo da vojnici budu glineni golubovi {wim zatvorom. Paradoks je {to je istovremeno i postaqa podvig ili `rtvu. Tu du`nost profiliu Hrvatskoj osu|en u odsustvu, ali kao ratni zlo{e tradicionalni moralni kodeks vezan za kosov~inac na zatvorsku kaznu od petnaest godina. Naski mit u koji su ugra|ena i osnovna hri{}anska i kon tri godine oslobo|en je daqeg izdr`avawa pravoslavna eti~ka na~ela. U okolnostima koje kazne, ali su ga wegove kolege nazvale izdajnikom. name}u nu`nost izbora, mitski kontekst sakraliO Trifunovi}evoj sudbini sa~inio je 2009. potrezuje samo`rtveni princip koji postaje obaveza u sno svedo~ewe @elimir Gvardiol u dokumentarpona{awu pojedinaca i kolektiva. S tog stanovinom filmu Predstava: „Izdajnik protiv zlo~in{ta, svako drugo pona{awe, bez obzira na svoj ca”. efekat, dobija negativno eti~ko zna~ewe. Zato u Sa stanovi{ta vojne obaveze, general je suprotna{oj javnosti takvo druga~ije pona{awe ne naino o~ekivawima vrhovne komande izneverio lazi na odobravawe, jer je wime uzdrman eti~ki osnovni princip svog poziva. Me|utim, s aspekta kodeks vezan za temeqe nacionalnog duhovnog humanosti i morala, svojom odlukom spasao je identiteta. brojne svoje vojnika, ali i one na protivni~koj Premda pravila i principi postoje da bi ih strani, sigurne smrti. Identi~an postupak je izse pridr`avali, wihovo dubqe zna~ewe je vezano ra`en i odnosom prema okupatoru sa kojim se, za mogu}nost wihove relativizacije, osporavazbog procene wegove prewa, kr{ewa i mewawa. mo}i i uzaludnog oru`aSvaka dramati~na egziMitski kontekst sakralizuje nog otpora u tom trenutstencijalna situacija ku, uspostavqa saradwa. stavqa u pitawe na~elsamo`rtveni princip koji postaje U odnosu na heroje koji se no opredeqewe za prinobaveza u pona{awu. Zato u na{oj bespogovorno suprotstacipijelnost ili pragjavnosti druga~ije delawe uzdrmava vqaju neprijatequ bez mati~nost. To pitawe je eti~ki kodeks u temequ nacionalnog utoliko obzira na cenu pla}enu izra`enije duhovnog identiteta tu|im `ivotima, kolaboukoliko smo svesni poracionisti, poput Milasledica sopstvene dona Nedi}a, koji u te{koj slednosti koja bi se situaciji nastoje da olak{aju `ivot pripadnicitragi~no odrazila na `ivote drugih i u kona~ma svog naroda tako {to svesno `rtvuju svoju ~ast nom ishodu iskazala wihovim `rtvovawem. U da bi umawili zlo i spasili tu|e `ivote, postaju tom smislu se ne mo`e nezavisno od situacije negativci. postavqati eti~ki imperativno bilo principiUkoliko bi se sagledao u~inak i jednih i drujelnog ili pragmati~nog pona{awa, jer ono {to gih, onda je jasno da je wihovo karakteristi~no postoji kao norma pretpostavqa kontekst i `ipona{awe u datim okolnostima rezultat izbora. vot koji tra`i sinergi~nost suprotnih princiU odnosu na o~ekivanu principijelnost, pragmapa: borbu i kompromise, doslednost i konformiti~na odluka se pokazala efektnijom i plodozam. tvornijom. Me|utim, bez obzira na stvarni u~iU realnosti u kojoj se sve mewa i preobra`anak spa{enih `ivota pona{awe koje izneverava va, pragmati~ko preispitivawe postoje}ih praobrazac nacionalne ratni~ke tradicije formivila i zakona ima za ciq uspostavqawe novih. ran u okolnostima borbe za slobodu dobija negaNeka od tih pravila sti~u se i u iskustvu da od tivno zna~ewe. Budu}i da je sloboda uslov adenas najpre zavisi {ta }e nam se dogoditi, a svest kvatnog vrednovawa svega, `ivot `rtvovan da bi o tom iskustvu postaje saznawe koje omogu}uje se ostvario taj ciq dobio je ve}u vrednost od sakriti~nost prema saoobmanama kojima opravda~uvanog `ivota. U poznatim parolama „Boqe grob vamo sopstvene neuspehe. U samozavaravawu smo nego rob” i „Boqe rat nego pakt”, sa`eto je to skloni da svoje neuspehe pravdamo voqom vi{e osnovno eti~ko na~elo. Izgubqeni `ivot vrednosile, nesvesni da je sudbina upravo ono {to sami van je tako {to je sakralizovan i ugra|en u idensebi ~inimo. Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

ponedeqak14.jun2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

14. jun 2010.

Ponedeqak je gotovo produ`etek vikenda, jer ste usredsre|eni na porodicu. Saradnici }e vas animirati na sastanke i dogovore. Napeti ste a da to i ne prime}ujete. Ali, to svi drugi prime}uju.

BIK 20.4-20.5.

Drugi vas uznemiravaju vi{e nego {to mo`ete podneti. Iako ste tolerantni, izbegavajte nepotrebne kontakte i razgovore, od kojih nemate ni{ta, ~ak ni zadovoqstvo. Imate puno posla. Qubav je u krizi.

VAGA 23.9- 23.10.

Opu{tate se, kako vreme prolazi i kako Venera izlazi iz znaka, tako da vam nije do preteranog rada, ve} do odmora. Samo opu{teno, u`ivajte dok traje, jer su na vidiku promene i aktivnosti.

[KORPION 24.10- 23.11.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Va{ nesta{ni Merkur je u va{em radoznalom i zanimqivom znaku, pa ste svoji na svome. Sunce vam daje energiju, a Merkur inicijativu i zainteresovanost za sve i sva{ta. Dru{tveni ste.

STRELAC 24.11- 21.12.

RAK 22.6-22.7.

Mesec danas plovi kroz va{ znak, {to doprinosi da se vi{e bavite sobom i svojom porodicom. Mo`ete da okupite decu oko sebe i poka`ete svoje pravo i lepo lice. Qubav traje i traje.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ambiciozni ste i to na duge staze. Imate povoqne okolnosti za re{avawe nekretnina, zemqe, i za trgovinu. Dobro organizujete poslove. Saradwa s odre|enom osobom od iskustva vam pogoduje. Ostvarujete dobre odnose s pretpostavqenima i mo`ete da napredujete u karijeri, a sve zahvaquju}i sopstvenom trudu i radu. Slu`ite kao uzor kolegama, jer s lako}om re{avate probleme.

Zavr{ava se jedna situacija i zapo~iwe nova, na ne ba{ lak na~in. Ne mo`ete verovati saradnicima i klijentima, ali ni vi niste od ju~e. Vi{e partnera je u igri, koja nije naro~ito vesela. @elite sve, i jo{ mnogo vi{e. Strpqewe vas ne}e izneveriti, mada poneki saradnici i situacije ho}e. Naplatite dugovawa, da biste mogli po~eti novo poslovawe s boqe pozicije. Partner preteruje.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mo`ete imati zvani~nih problema, lo{e poslovawe i te{ko}e sa zakonom. Bilo bi dobro da budete realni i odmereni, da ponudite i drugo, tre}e, re{ewe. Sagledajte data pravila i ograni~ewa.

Emotivno niste usagla{eni sami sa sobom, a s drugima jo{ mawe, pa se opustite i di{ite. @enske osobe vas iritiraju, dok vas partner razume i podr`ava. Problemi s putovawem. Pretrpani ste poslom, nemate dovoqno novca, ali imate svoje snove i planove, koje }ete ostvariti uprkos svemu. Potrebno je pomiriti nepomirqivo i usaglasiti neusagla{eno. Pove`ite veze.

TRI^-TRA^

Opet gola, opet savr{ena V REMENSKA

PROGNOZA

PREDVE~E

Vojvodina Novi Sad

33

Subotica

32

Sombor

32

Kikinda

32

Vrbas

32

B. Palanka

33

Zrewanin

32

S. Mitrovica 32 Ruma

33

Pan~evo

33

Vr{ac

33

Srbija Beograd

34

Kragujevac

35

K. Mitrovica 35 Ni{

36

Manekenka Hajdi Klum, koja je udata za peva~a Sila, razgolitila se za julski broj nema~kog izdawa magazina „GQ� i pokazala savr{eno telo. Iako ve}ini manekenki karijera zavr{ava u kasnim dvadesetim, Hajdi kao da je tek na po~etku iako ve} ima 37 godina i ~etiri poro|aja. - Svesna sam svojih godina i da nisam savr{ena, majka sam ~etvoro dece. Ipak, za{to se ne bih skinula, nemam ~ega da se stidim. Lepota zna~i sre}u koju treba pokazati - rekla je Hajdi. Manekenka je priznala i da obo`ava da pozira naga, te da su zidovi wenog i Silovog doma ispuweni wenim goli{avim fotografijama.

Evropa

OSVE@EWE

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo. Krajem dana su mogu}i lokalni pquskovi. Vetar slab, jugozapadni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 22 ujutru oko 33 stepena popodne. VOJVODINA: I daqe toplo i prete`no sun~ano. Popodne sledi razvoj oblaka, koji predve~e mo`e ponegde usloviti lokalne pquskove s grmqavinom. Vetar slab, jugozapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 20 do 22 stepena, a maksimalna od 32 do 34. SRBIJA: Vrlo toplo i prete`no sun~ano. Tokom popodneva i ve~eri na severu su mogu}i povremeni pquskovi s grmqavinom. Vetar slab, jugozapadni i zapadni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura od 16 do 24 stepena, a maksimalna od 32 na severu do 36 stepeni na jugu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Nekoliko dana jo{ }e biti vru}e. Od petka postepeno osve`ewe, svakog dana pomalo ni`e temperature i povremena pojava ki{e i pquskova. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Velike vru}ine utica}e nepovoqno na ve}inu qudi, a posebno na meteoropate i hroni~ne bolesnike. Svima je neophodna adekvatna za{itita od sunca i izbegavawe ve}ih aktivnosti na otvorenom u najtoplijem delu dana. Indeks UV zra~ewa bi}e vrlo visok, pa je potrebna za{tita, pogotovo dece. Mogu}nost toplotnog udara je velika za osetqive osobe ukoliko du`e borave bez za{tite od sunca na otvorenom prostoru od 10 do 17 ~asova.

Madrid

24

Rim

27

London

20

Cirih

22

Berlin

20

Be~

25

Var{ava

20

Kijev

28

Moskva

20

Oslo

16

VIC DANA Razgovaraju dva Piro}anca: - Nisi zaboravio da si mi du`an pare? - Ne, ne, pamti}u to do kraja `ivota.

SUDOKU

St. Peterburg 19 Atina

32

Pariz

20

Minhen

20

Budimpe{ta

30

Stokholm

18

2 7

7

5

1

8

6

5

6

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

9 6 1 3 8 5 7 2 4 TISA

SAVA

714 (-6)

Slankamen

705 (17)

Apatin

780 (1)

Zemun

651 (8)

Tendencija opadawa

Senta

725 (13)

Bogojevo

764 (9)

Pan~evo

632 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

634 (14)

Tendencija porasta

Smederevo

684 (6)

Titel

715 (17)

NERA

Novi Sad

679 (23)

Tendencija porasta

Hetin

230 (-16) N. Kne`evac

3

Bezdan

Ba~. Palanka 692 (21)

Ja{a Tomi}

182 (-22)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

727 (12) S. Mitrovica 454(-26) Beograd

4

Kusi}

6

8

3

4 3 8 7 6 2 1 5 9

2

3 8

83 (-4)

2 7 5 4 1 9 6 8 3 5 8 3 1 7 6 9 4 2

599 (7)

1

Tendencija porasta

4

9 6

7 2 6 9 4 3 5 1 8 1 4 9 5 2 8 3 7 6

2

6 9 2 8 5 1 4 3 7

1 9

2 2

9

3 7

3 5 7 2 9 4 8 6 1 8 1 4 6 3 7 2 9 5 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 14.jun 2010.