Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 14. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23434 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

PROPISI O BEZBEDNOSTI HRANE SE UGLAVNOM PO[TUJU, ALI IMA I VRDAWA

VaraweZakonaimu{terija umlevenommesu?

str. 4

NASLOVI

Politika

P R E DS E D N I^K A TRK A Novi Sad

2 Pastor: Da se ponovo glasa u Subotici 3 Tadi} i Nikoli} ja~i od svojih saveza

Ekonomija 4 Agonija „Jugoremedije” se nastavqa 4 U selima 50.000 ku}a prazno 5 Tajkuni bi da kupe neku doma}u banku?

Berza 6 Sve kompanije podelile 65 miliona evra

7 Neustra{ivi borci protiv vatre

Vojvodina 11 Vi{ak u~iteqa, mawak matemati~ara

Dru{tvo 13 I fizikalna terapija o tro{ku osigurawa

LIDER DS-a BORIS TADI]

TOMISLAV NIKOLI] PRELOMIO

Trebanam mirme|u nama

Idem udrugi krug

str. 3

NOVOSADSKE GRADSKE TAKSE PREVISOKE ZA URE\IVAWE ZGRADA

Foto: R. Hayi}

Obustavqenaizgradwa kosihkrovova

Sajamska hronika

str. 9

NAKON RAWAVAWA PRO[LE SREDE NA NOVOSADSKOJ GRBAVICI

str. 12

str. 15

str. 16 – 19

SPORT

n JO[ KORAK DO EVROPE

@abaciza{aoizkome

n PARTIZANU KUP SRBIJE

n PO OLIMPIJSKU VIZU U JAPAN

Hladno, ki{a, vetar

Najvi{a temperatura 12 °S


2

ponedeqak14.maj2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI2012. * IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012. * IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012. LIDERSVM-aI[TVANPASTOR PRIZNAJEREZULTATEIZBORA,OSIM...

Daseponovo glasauSubotici – Nikada nismo bili zagovornici haosa, niti se pridru`ivali nosiocima takvih ideja – rekao je lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor, i zamolio svoje predstavnike u Republi~koj izbornoj komisiji da glasaju za progla{ewe rezultata izbora. On je daqe objasnio da bi, ukoliko se ne usvoje progla{eni rezulati izbora, dr`ava bila u “haosu” i moglo bi do}i do destabilizacije zemqe.

O svom susretu s liderom DS-a Borisom Tadi}em nakon konvencije koja je odr`ana u centru Subotice Pastor je rekao da }e nastaviti da budu partneri na zajedni~kim interesima, a to je evropski put Srbije. – Moram re}i da sam s Tadi}em razgovarao u ~etiri oka i upoznao sam ga sa sumwom u pravilnost lokalnih izbora i problemima koji optere}uju Suboticu. Mi smo prikupili kompletan materijal i podne}emo tu`iocu krivi~nu prijavu protiv N N lica. Pravosudni organi imaju 30 dana da reaguju, a vide}emo da li }e da se postupi po istom principu kao u nekim gradovima u Srbiji gde su ponovqeni izbori. Podr`a}emo Vladu ako je DS formira na republi~kom i pokrajinskom nivou, a {to

se ti~e Subotice, ostajemo pri svom stavu odranije: ne}emo se udru`ivati s onima koji ru{e dr`avu i ne grade normalnu Srbiju – rekao je Pastor. [to se ti~e uvida u bira~ki materijal, predsednik GO SVM-a u Subotici JeneMaglai je rekao da su u dve vre}e s glasovima prona|ena 103 glasa~ka listi}a ~ija boja se razlikuje od ostalih. Maglai daqe isti~e da su doveli i profesionalno lice iz {tamparije koje im je

potvrdilo da su listi}i {tampani na drugom mesti i da se boja razlikuje. – Predstavnici DS-a su uradili sve da bi nas spre~ili da obavimo uvid u bira~ke spise. Na{i kontrolori su bili izlo`eni torturi. I ja sam 2000. godine bio ~lan izborne komisije u Subotici i mogu da ka`em da je Biserka Krpi} (SPS) gospo|a u odnosu na funkcionere DS-a koji su bili u komisiji. Osim razlike boje u listi}ima, bilo je mawe listi}a, nije bilo potpisa glasa~a i sli~ne nepravilnosti – kazao je Maglai. – Problem nije nastao na bira~kom mestu, nego nakon wega – istakao je Pastor, i jo{ jednom ponovio da tra`e da se ponove lokalni izbori. S.Ir{evi}

NOVISAD

RomskaDSzaTadi}a – Romska demokratska stranka podr`a}e u drugom krugu izbora za predsednika Srbije kandidata Demokratske stranke Borisa Tadi}a – ka`e predsednik Politi~kog saveta RDS-a Nikola]irovi}. To je, po wegovim re~ima, jednoglasno odlu~eno na sastanku Politi~kog saveta RDS-a preksino} u Novom Sadu. Na sastanku je odlu~eno i da RDS podr`i svih sedam predstavnika DS-a koji su se u sedam izbornih jedinica u Novom Sa-

du kandidovali za drugi krug izbora za pokrajinske poslanike po ve}inskom sistemu. – Sama re~ ka`e: romska demokratska, mi smo demokratski orijentisana stranka, i u celosti podr`avamo DS – naveo je ]irovi}. Romska demokratska stranka je na lokalnim izborima u Novom Sadu 6. maja osvojila 10.640 glasova, odnosno {est mandata, od ukupno 78, koliko ih ima gradski parlament. S.N.K.

Pogodak „Ninamedije” Agen ci ja “Ni na me di ja” je jo{ pre dve nedeqe u istra`ivawima u Beogradu do{la do rezultata da je Demokratska stranka 13 procenata u prednosti u odnosu na Srpsku naprednu stranku, i to s ta~no predvi|enim procentima od 37 odsto u korist DS-a, naspram 24 odsto, koje je ostvario SNS, saop{tila je ova agencija. “U kontinuiranim istra`iva wi ma iz bor nih prog no za, koje je agencija ’Ninamedija’ sprovodila posledwa dva meseca za ’Prvu televiziju’, pokazao se apsolutni pogodak. Rezultati telefonskih anketa koje su svakodnevno objavqivane na ’Prvoj televiziji’ poklopili su se s ostvarenim izbornim rezultatima dve najve}e stranke u Srbiji, a poseban rezultat postignut je na nivou Beograda, gde je predvi|en gotovo stoprocentni ostvareni

rezultat. Pra}eni trendovi za predsedni~ke izbore su, po istra`ivawu ’Ninamedije’, sve vreme prognozirali prednost Borisa Tadi}a, s naznakom da se razlika u posledwim trendo vi ma sma wi va la u ko rist Tomislava Nikoli}a. Nismo omanuli ni kod rezultata ostvarenih u birawu poslanika za republi~ki parlament. ’Ninamedija’ je jedina agencija koja je prognozirala svakodnevne trendove na malu prednost Koa li ci je DS–SDPS–LSVDHSS-a ’Izbor za boqi `ivot’, u odnosu na Koaliciju SNS–NS-PSS-a ’Pokrenimo Srbiju’. Ipak, po istra`ivawu ’Ninamedije’, Srpska napredna stranka je bele`ila rast po sled wa ~e ti ri da na pred par la men tar ne iz bo re, {to se po objavqivawu rezultata moglo i uo~iti”, ka`e se u saopte{wu “Ninamedije”.

POLITIKOLOGDU[KORADOSAVQEVI]

Da~i}iuVojvodini uboqojpoziciji nego^anak Predsednik Vojvo|anske politikolo{ke asocijacije analiti~ar dr Du{koRadosavqevi} smatra da su pri~e o izbornoj kra|i posledica nervoze zbog ve}ih izbornih o~ekivawa kod nekih politi~kih aktera. Tako|e, on je ocenio i da su izbori „izuzetno aqkavo tehni~ki odra|eni”, {to je, po wemu, bilo povod za sumwu koju je u izborni proces izrazilo vi{e stranaka. Kad je re~ o rezultatima vojvo|anskih izbora, Radosavqevi} za „Dnevnik” ocewuje da je na wima evidentan zna~ajan uspeh Lige socijaldemokrata Vojvodine, kako na gradskim izborima u Novom Sadu, ta ko i na po kra jin skim za Skup{tinu Vojvodine. Ipak, zna~ajan korpus glasova i ve}i broj mandata koji je ta stranka osvojila u novosadskom i u vojvo|anskom parlamentu, smatra Ra do sa vqe vi}, ne omo gu }a va Ligi poziciju kakvu je u posti zbor nim do go vo ri ma ste kla koalicija oko Socijalisti~ke partije Srbije, koja je ostvarila najzna~ajniji rast

ga nikad ne mo`e napraviti koaliciju sa SNS-om! Jedna auto no ma {ka stran ka ni kad ne bi mogla biti partner tvrde srpske desnice, dok socijalisti sebi mogu dozvoliti takvu vrstu koalicionog muvawa. Ali, liga{i mogu, ako se sve koalicione pri~e na razli~itim nivoima uve`u u jed-

Fenomen„Dveri” On je kazao da se DS-u obilo o glavu i „pre}utno koketirawa sa strankama koje imaju izra`eniji nacionalni ose}aj, a sa `eqom da se oslabi SNS, DSS i neki drugi”. – Zato nije ~udno {to su u Vojvodini neke od tih stranaka pro{le boqe nego na republi~kom nivou jer su radikali u{li u vojvo|anski parlament, dok su „Dveri” dobile odbornike u gradskoj skup{tini u Novom Sadu – smatra na{ sagovornik. On je dodao da je uspeh „Dveri” mnogo {iri fenomen, koji mora da se analizira ne samo na osnovu rezulata ve} i zato „da bi se videlo ko je wima pomogao, ko ih je finansirao i iz kojih izvora”. na parlamentarnim izborima. – Uprkos izbornom uspehu u Vojvodini, Nenad ^anak ipak nije u poziciji kao IvicaDa~i}, koji meri foteqe u Republi~koj vladi, da mo`e da bira izme|u toga da li }e dobiti mesto predsednika Skup{tine Voj vo di ne, pred sed ni ka Po krajinske vlade, ili gradona~elnika Novog Sada – ka`e Radosavqevi}. – Zato {to Li-

na ~vor, da izvuku zna~ajne pozicije u Vojvodini, pre svega mesto gradona~elnika u Zrewaninu, gde imaju i jakog kandidata za tu funkciju, zamenika predsednika stranke BojanaKostre{a. On misli da je ta opcija mnogo realnija nego da se Ligi ustupi mesto gradona~elnika Novog Sada, za {ta se, ina~e, kandidovala portparolka

MILANKRKOBABI]OCEWUJEIZBORE

PUPS}epraviti promajuuSkup{tini – Poslani~ki klub Partije ujediwenih penzionera Srbije s 12 poslanika bi}e peti po snazi u novom sazivu parlamenta, a u op{tinama u kojima smo na izbore iza{li samostalno, osvojili smo isto ili vi{e glasova od koalicionih partnera, Socijalisti~ke partije Srbije i Jedinstvene Srbije – izjavio je potpredsednik PUPS-a MilanKrkobabi}. – Mi }emo u Skup{tini biti glasni, ne}emo se bojati promaje u Skup{tini ve} }emo da pravimo promaju, da oduvamo sve {to ne vaqa i u parlamentu i u Srbiji. On je na pres-konferenciji rekao da je PUPS u Loznici samostalno osvojio pet odbornika, SPS je u koaliciji sa SDPS-om Rasima Qaji}a osvojio {est, a JS ~etiri. Kao posebno zna~ajan, Krkobabi} je naveo i priimer ]uprije, gde je PUPS osvojio vi{e glasova od koalicionih partnera. – Znate gde je ]uprija? Blizu Jagodine. Tu }e PUPS imati pet, a SPS i JS ~etiri odbornika – rekao je Krkobabi}. U Skup{tini Vojvodine PUPS }e imati dva poslanika, u Skup{tini Beograda pet, a u Skup{tini Novog Sada dva odbornika. On je naglasio da }e Koalicija SPS–PUPS–JS-a u drugom krugu predsedni~kih izbora podr`ati

Borisa Tadi}a, ali su „druga~iji motivi” SPS-a i PUPS-a za tu podr{ku. – Mi smatramo da je Tadi} garant onoga na ~emu smo insistirali, a to su redovne penzije – istakao je Krkobabi}. Govore}i o novoj vladi Srbije, Krkobabi} je naveo da PUPS nije tra`io nijedno ministarsko mesto, niti }e ga tra`iti, ali }e, kako je rekao, kao peta stranka po snazi u Skup{tini svakako u~estvovati u razgovorima o formirawu vlade. Na pitawe da li bi u PUPS-u vi{e voleli da u vladu u|u ministri iz Ujediwenih regiona Srbije ili „Preokreta„, Krkobabi} je konstatovao da „ne voli ni jedne ni druge”, da vlada treba da se formira ne po emocijama nego po programskim saglasnostima. Krkobabi} je zamolio novinare da u izve{tajima ne koriste izraz „koalicija oko SPS-a„ ve} da upotrebqavaju izraz „Koalicija SPS–PUPS–JS-a„. Govore}i o optu`bama Srpske napredne stranke o kra|i glasova na izborima, Krkobabi} je ukazao na to da postoje}i sistem ne dozvoqava mogu}nost bilo kakve manipulacije glasovima. – Ali, ko zna... ovo je Srbija, zemqa ~uda, sve je mogu}e – dodao je Krkobabi}.

stranka je na ovim izborima dobila vi{e glasova nego rani je, za hva qu ju }i bi ra ~i ma koji u Ligi jo{ uvek vide „zadwu liniju odbrane Vojvodine”. – Nisu to glasovi koji su zara|eni nekim velikim politi~kim uspesima, ili dobrobiti koju je Liga donela Novom Sadu i Vojvodini. Ali, to je ipak neka politika koja je prepoznata, iako ona jo{ uvek ne donosi neke rezultate. Uz to, mislim da je LSV uspeo da ubedi qude koji tradicionalno glasaju za tu stranku da iza|u na izbore, {to demokratama o~ito nije uspelo – smatra on. Komentari{u}i lo{iji izborni rezultat SVM-a na pokrajinskim izborima, ali i na te stranke Aleksandra Jer- lokalnim u sredinama u kojikov, jer, kako je naveo, ne veru- ma su do sad tradicionalno doje da bi demokrate sebi dozvo- mi ni ra li, Ra do sa vqe vi} je lile „luksuz” da drugi grad u ocenio da }e ta stranka to modr `a vi i pr vi u Voj vo di ni rati da analizira unutar sebe. prepuste koali– A mislim da ci o nom part ne }e pre svega moRealnijejedaLiga ru iz bilo koje rati da sagledaju dobijemesto grupacije. koliko im je u gradona~elnika Po we go vim kam pa wi po mo re ~i ma, vid no glo ili odmoglo uZrewaninunego slabiji izborni go sto va we VikuNovomSadu skor de mo kra ta tor a Orb an a, na vojvo|anskim ali i nefleksiiz bo ri ma po sle di ca je to ga bilno upravqawe Ma|arskim {to „DS ve} 12 godina upra- nacionalim savetom – ukazao vqa Vojvodinom a da za to vre- je on. me Pokrajina nije dobila neKad je re~ o rezultatima ke zna~ajnije benefite, a koje SPS-a u Vojvodini, Radosabi bira~i mogli prepoznati vqevi} ka`e da su oni tek rekao efekat te vladavine„. fleksija uspeha te stranke i – Ne ka`em da su efekti te wene koalicije na republi~vladavine negativni, ali se ne kim izborima, koji je usledio vide ni pozitivni aspekti. S po{to su socijalisti bira~druge strane, zemqa je objek- kom telu uspeli da se prika`u tivno u krizi, za {ta gra|ani kao neko ko zna posao. sma tra ju od go vor nom vlast, – DS je sebi dozvolo luksuz tako da su ovo {to je DS dobio da za predsednika Vlade dr`i omogu}ili samo tvrdi glasa~i slabog i mlitavog politi~kog te stranke jer su demokrate ~oveka, pored koga je Ivica ipak izgubile neke koji su im Da~i} li~io na Supermena. I bili skloni kad su perspekti- o~igledno je da je SPS najvive izgledale boqe – ukazao je {e profitirao od tog istoon. rijskog pomirewa s demokraIako je, kako je naveo, i tama, dok su se gresi Vlade LSV tako|e zajedno s demo- uglavnom pripisivali DS-u – kratama upravqao Vojvodinom ocenio je Radosavqevi}. u pro te klih 12 go di na, ta B.D.Savi}

ANALITI^ARI

Todori}: Neodlu~niNikoli} Direktor Centra za nove politike Vladimir Todori} ocenio je ju~e da predsedni~ki kandidat Koalicije „Pokrenimo Srbiju” Tomislav Nikoli} pokazuje „potpunu dezorijentisanost i neodlu~nost u dono{ewu politi~kih odluka”. – Ako je ju~e Nikoli} rekao ‘ja sad idem da podi`em bunu’, da bi danas rekao ‘ja idem u drugi krug’ – zna~i potpuna dezorijentisanost i neodlu~-

nost u dono{ewu politi~kih odluka, i to jo{ u izbornom procesu. A kako bi bilo sutra kada bi bio predsednik? – rekao je Todori}, gostuju}i na B-92. Po wegovim re~ima, u Srbiji postoji odre|eno socijalno nezadovoqstvo na koje Nikoli} mo`e ra~unati kad poku{ava da ga artikuli{e „u smeru nekakvih velikih poziva na protest, potpuno neodgovornih”.

Goati:Zapisnicisu najva`niji Direktor „Transparentnosti Srbija” Vladimir Goati izjavio je da su za regularnost izbora najva`niji zapisnici s bira~kih mesta koje potpisuju ~lanovi svih stranaka koje su u~estvovale u izbornom procesu. Goati je kazao i da za sve stranke koje u~estvuju u izbornom procesu postoji nekoliko odbrambenih mehanizama, a koje se upravo ogledaju u ~lanovima stalnih i pro{irenih sastava bira~kih odbora koji kontroli{u glasawe i potpisuju zapisnike. On smatra, aludiraju}i na xak s gla-

sa~ kim li sti }i ma ko je su predstavnici Srpske napredne stranke pokazali novinarima, i da „izru~enih nekoliko stotina glasa~kih listi}a” ne mogu uticati na regularnost izbora. – Te{ko je na osnovu toga tra`iti ponavqawe izbora – rekao je Goati, dodav{i da bi za neregularnost izbora dokaz bili falsifikovani zapisnici s bira~kih mesta ili da je dr`ava {tampala vi{e glasa~kih listi}a, kao {to je to ra|eno sredinom devedesetih godina pro{log veka.


c m y

politika

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. T E M A D N E V N I K A : BIRA^I RAZLI^ITO CENILI KANDIDATE ZA PREDSEDNIKA I WIHOVE PARLAMENTARNE IZBORNE LISTE

Po~elo{tampawe glasa~kihlisti}a U {tampariji „Slu`benog glasnika” ju~e ujutro je po~elo {tampawe 6.803.863 glasa~ka listi}a za drugi krug predsedni~kih izbora u Srbiji koji }e biti odr`an 20. maja. Prvi na listi}u, koji }e biti svetlodrap, bi}e predsedni~ki kandidat Koalicije „Izbor za boqi `ivot„ Boris Tadi}, a drugi kandidat SNS-a TomislavNikoli}. Glasa~ki listi} }e se {tampati u pet razli~itih jezi~kih varijanti, u zavisnosti od toga koji su jezici i pisma u slu`benoj upotrebi u pojedinim jedinicama lokalne samouprave. Li-

LIDER DS-a BORIS TADI]

Trebanammir me|unama Predsedi~ki kandidat liste „Izbor za boqi `ivot” Boris Tadi} ocenio je ju~e da izborni proces u Srbiji mo`e biti ugro`en izbijawem nasilnih protesta, i svima koji na proteste pozivaju poru~io da razvoj dr`ave direktno zavisi od toga da li je u inostranstvu do`ivqavaju kao ure|en sistem.

biji nastaloj nakon zahteva SNS-a da izbori budu poni{teni zbog neregularnosti, rekao da posledica pona{awa onih stranaka koje ne pristaju na to da se wihovo nezadovoqstvo re{ava u institucijama sistema mo`e biti ukidawe demokratije jer }e uvek neko ko nije zadovoqan postignutim izbornim re-

Zvuk kroz vodu – Ideja je, o~igledno, da se delegitimizuju izbori, da se Srbija unizi u me|unarodnoj zajednici. To sve ide kao zvuk kroz vodu ka investitorima, a posle }e biti kukawa za{to `ivimo lo{e. Taman smo postali {ampioni u regionu u privla~ewu investitora, sada ovde imamo qude s politi~kom kulturom koja je potpuno van vremena – zakqu~io je Tadi}. – Ako iz Srbije {aqemo sliku neure|ene zemqe, u kojoj institucije ne re{avaju probleme ve} se ponovo vra}amo u devedesete godine pro{log veka kada su se problemi re{avali na ulici, nasiqem, to je vrlo lo{a slika koja ide u svet i niko od investitora, koji su ovoga trenutka u niskom startu da do|u u Srbiju, ne}e do}i – upozorio je Tadi}. On je, razgovaju}i s novinarima o politi~koj situaciji u Sr-

Tadi}iNikoli} ja~iod svojihsaveza

sti} u prve tri jezi~ke varijante bi}e {tampan na hartiji formata A-5, a jezi~ke varijante ~etiri i pet na formatu A4.Za drugi krug predsedni~kih izbora bi}e od{tampano 0,5 posto vi{e glasa~kih listi}a od ukupnog broja bira~a u Srbiji, odnosno 33.850 rezervnih listi}a. Kontrolni listi} bi}e boje starog zlata. Po kona~nim rezultatima, u prvom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji Tadi} je osvojio 25,31 odsto glasova, odnosno 989.454, a Nikoli} 25,05 odsto, odnosno 979.236.

zultatima mo}i da ka`e da je pokraden. – Takvo pona{awe vi{e ne postoji nigde na evropskom kontinentu niti izvan evropskog kontinenta, i to je direktna posledica uru{avawa politi~ke kulture – rekao je Tadi}, koji je apelovao na mir i po{tovawe uloge demokratskih institucija. Kako je rekao, nedemokratski je tokom izbornog procesa uop{te pozivati gra|ane na proteste.

LIDER NAPREDWAKA TOMISLAV NIKOLI] PRELOMIO

Idemudrugikrug

Kandidat Srpske napredne diplomom ~ak i kada su sprovestranke za predsednika Srbije dene sve inspekcije u vezi s tom TomislavNikoli} izjavio je ju- temom. ~e da ne priznaje rezultate izLider napredwaka je naveo i bora odr`anih 6. maja, ali da }e da nije zvani~no obave{ten o u~estvovati u drugom krugu odr`avawu TV-duela s Tadi}em, predsedni~kih izbora da bi „po- ali da je video da ga RTS najakazao koliko voli Srbiju i ceni vquje za sredu. Nikoli} je dodao wene institucije”. da nije istina da se pla{i duela – Ja vi{e nemam na~ina da is- i da je Tadi}u predlagao da svaterujem pravdu u Srbiji, a da bih koga dana bude odr`ano su~eqavam pokazao koliko volim Srbi- vawe na svim televizijama s naju i koliko cenim wene institu- cionalnom frekvencijom. cije, idem u drugi krug – kazao je – Ja }u iza}i na taj duel jer je Nikoli}. to prilika da Tadi}u ka`em u On je na predizbornom skupu u o~i u {ta se pretvorio za ovih Zrewaninu rekao da }e nastavi- osam godina vladavine i {ta miti da se bori za slim da Srbija istinu o izborimo`e o~ekivati Yak s li sti }i ma je ma, i izrazio ako on ponovo poiz ju`nog Banata uverewe da, ako u bedi – kazao je drugom krugu ne Nikoli}, i dodao bude „drasti~ne kra|e, Boris da }e, s druge strane, Tadi} imaTadi} ne mo`e da pobedi”. ti priliku wemu da ka`e da je On tvrdi da je na bira~kom „zaista lo{ ~ovek kao {to plamestu u ju`nom Banatu, odakle, }a televizije da me pquju u pronavodno, poti~e xak s listi}ima vla~e kroz blato”. koji su napredwaci predstavili Nikoli} je rekao i da je ovo kao dokaz izborne kra|e, predjedinstven slu~aj da stranka kosednica bira~kog odbora bila ja je pobedila na izborima traiz Srpske radikalne stranke. `i wihovo poni{tavawe, i na– Sad mu smeta i {to sam ja glasio da je uveren u to da je Kofakultet zavr{io za ~etiri goalicija „Pokrenimo Srbiju„ dine a on za osam. A studirao je pobedila s mnogo ve}om razlina fakultetu na kojem su mu prekom. On je dodao da aktuelna davali i otac i majka – rekao je vlast „ne bi mogla formirati Nikoli}, i dodao da nije dobio vladu da su prikazani stvarni izviwewa zbog optu`bi u vezi s rezultati”.

PROTESTNA VO@WA NAPREDWAKA

Kojekupovaoglasovenaizborima? Aktivisti ve}inom Srpske napredne stranke su ju~e oko podne odr`ali protestnu vo`wu u vi{e gradova u Srbiji, zbog, kako ka`u, te{ke izborne kra|e koja se desila 6. maja. – Ceo grad pri~a i bruji da su glasovi kupovani i kojim hemijskim olovkama su qudi morali da glasaju da bi dokazivali koliko su glasova kupili – rekao je predsednik novosadskog odbora SNS-a Milo{Vu~evi}. – Policija je hapsila ispred bira~kih mesta one koji su kupovali, ali nikada nismo dobili odgovor na pitawe ko je to organizovao i ko je to finansirao.

On je najavio da 20. maja wegova stranka ne}e dozvoliti nikakvu kupovinu glasova, po ceni i da prekinu izbore na svim izbornim mestima. – Sramota je da Novosa|ani }ute a da znaju da glas ko{ta dve hiqade dinara. Svi koji ste uzeli te dve hiqade dinara, ~uvajte ih, duge su ~etiri godine pod ovim re`imom! Nikada nismo imali problem da priznamo kada izgubimo izbore, ali da meni neko objasni kako je Romska demokratska stranka pobedila u Bukovcu, kakva je to demokratija? – nastavio je Vu~evi}. A. L.

Foto: N. Stojanovi}

REKLI SU Vu~i}:Pobedi}e olovkomipapirom

Obradovi}:Nastavak fantasti~nesaradwe

Jovanovi}:Srbiji trebaijedanidrugi

Pristalice SNS su ju~e u koloni vozila do{le ispred sedi{ta RIK-a u Beogradu u znak protesta zbog navodne kra|e izbora, a zamenik predsednika napredwaka Aleksandar Vu~i} rekao je da }e ta stranka nastaviti proteste i da }e lider SNS-a TomislavNikoli} u drugom krugu pobediti „olovkom i papirom”. – Za razliku od nasm koji nikada nismo `eleli nasiqe i u~estvovali u nasiqu, za BorisaTadi}a i JelenuTrivan imam jednu poruku – nasiqem ste do{li na vlast, paqewem Skup{tine i Televizije i premla}ivawem politi~kih protivnika, a mi }emo vas da smenimo na izborima olovkom i papirom – rekao je Vu~i}. – Vide}ete da nedostaje ne jedna, ne dve nego vi{e stotina vre}a, i narodu }emo mo}i da poka`emo ko su kriminalci koji upravqaju Srbijom. Ali za to nam je potrebna pobeda Nikoli}a u drugom krugu izbora.

– Ja sam pre {est meseci prvi javno rekao da bi u novoj vladi Ivica Da~i} trebalo da bude predsednik. Da~i} ima mnogo toga {to ga preporu~uje kao najboqeg ministra, a sada, bogami, i rezultate. Ali, o tome }emo tek posle predsedni~kih izbora – rekao je potpredsednik SPS-a @arkoObradovi}, i dodao da socijalisti `ele da Da~i} bude premijer, a BorisTadi} predsednik. – Nama je bilo va`no da se s DS-om konstatuje, potvrdi i nastavi ova fantasti~na saradwa, koja se pokazala dobrom za Srbiju, a apsolutno korisnom i za obe stranke i, naravno, za na{u koaliciju. Drugi }e re}i da smo iznena|ewe, ja }u re}i pobednik izbora, analiti~ari }e re}i koalicija koja je najvi{e napredovala. Mi smo posmatrali brojke, Da~i} je dobio 557.000 glasova, a koalicija duplo ve}i broj glasova nego pre ~etiri godine. Samo po sebi to ima svoj zna~aj i svoju te`inu.

Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi} pozvao je lidera SNS-a Tomislava Nikoli}a da prizna izborne rezultate. On je rekao da ne postoje ozbiqni argumenti u prilog tome da se u Srbiji desila velika izborna kra|a. Lider LDP-a je ukazao na to da u Srbiji postoje aqkavosti i nepravilnosti, ali da u tome ne treba tra`iti alibi za izborni neuspeh. – Uvek je do sada znao da prizna izborni rezultat. Neka to u~ini i ovoga puta – poru~io je Jovanovi} Nikoli}u. On je, tako|e, istakao da je u Srbiji potreban dogovor i da je, pre svega, potrebno pozvati sve gra|ane da iza|u na drugi krug predsedni~kih izbora. –Potrebni su i napredwaci i Nikoli}, i Demokratska stranka, i ono {to mi imamo. Potrebni smo jedni drugima – kazao je Jovanovi}.

Dva kandidata koja su u{la u drugi krug izbora za predsednika Srbije, Boris Tadi} i Tomislav Nikoli}, ja~i su po broju osvojenih glasova od svojih politi~kih saveza koji su ih predlo`ili za {efa dr`ave i ujedno u~estvovali na iz bo ri ma za srp ski par la ment. Ta razlika se kod Tadi}a meri s vi{e od 126.000 glasova, a kod Nikoli}a s oko 38.500. Naime, Boris Tadi} je u prvom krugu predsedni~kih izbora osvojio 989.454 glasova, a izborna lista wegove koa-

govog saveza SPS–PUPS–JSa na republi~kim izborima (567.689). Vo ji slav Ko {tu ni ca s 290.861 glasom ima rezultat koji je za oko 17.300 glasova boqi od rezultata DSS-a. Tu stranku je podr`alo 273.534 bira~a. Vi{e glasova od svog predlaga~a ima i Zoran Stankovi}. On je osvojio 257.054 glasova, a URS 215.666, {to je razlika od skoro 41.400. ^edomir Jovanovi} ima mawe glasova od „Preokreta„, a u ovom slu~aju razlika je go-

Tadi} boqi u Vojvodini, Nikoli} u centralnoj Srbiji Po rezultatima Republi~ke izborne komisije, u centralnoj Srbiji, predsedni~ki kandidat Boris Tadi} osvojio je 692.813 glasova, a Tomislav Nikoli} 744.733 glasa. U Vojvodi ni, Ta di }a je po dr `a lo 287.534 bi ra ~a, a Ni ko li }a 222.516. Na Kosovu i Metohiji, za Tadi}a je glas dalo 6.931 bira~, a za Nikoli}a 7.971.

Grad Beograd Novi Sad Kragujevac Ni{ Jagodina K. Mitrovica Subotica Zrewanin Kikinda Pan~evo Sombor S. Mitrovica

B. Tadi} (glasova) 250.678 51.905 22.602 28.292 7.094 856 25.060 16.451 8.742 15.134 12.611 13.388

licije „Izbor za boqi `ivot” 863.294 glasova na istovremenim izborima za republi~ki parlament. Za Tomislava Nikoli}a je glasalo 979.216 bira~a, a za wegovu parlamentarnu listu „Po kre ni mo Sr bi ju” – 940.659. Bira~i su i prilikom izbora za druge kandidate razli~i to ce ni li wih i wi ho ve pred la ga ~e, {to ve ro vat no govori o tome da su imali podr{ku i mimo svojih partijskih, od no sno ko a li ci o nih simpatizera. To je slu~aj i kod predsedni~kih kandidata Vojislava Ko{tunice, ZoranaStankovi}a i ZoranaDragi{i}a i DaniceGruji~i}. S druge strane, mawe glasova od svojih predlaga~a, odnosno stranaka i saveza imaju predsedni~ki kandidati Ivica Da~ i}, ^ed om ir Jov an ovi}, Jadranka [e{eq, Vladan Gli{ i} i I{tvan Pastor. Ivi ca Da ~i} je osvo jio 556.013 glasa, {to je za oko 11.600 mawe nego u~inak we-

T. Nikoli} (glasova) 239.761 39.543 26.033 39.300 7.148 979 9.694 15.938 8.931 15.535 9.443 11.200

tovo 58.800 glasova. On ima 196.668, a „Preokret” 255.546 glasova. S osvojena 147.793 glasa, Jadranka [e{eq ima rezultat koji je za oko 32.700 glasova sla bi ji od par la men tar nog skora wenog SRS-a (180.558). Kod Vladana Gli{i}a, s podr{kom 108.303 bira~a, razlika u odnosu na rezultat republi~ke liste „Dveri za `ivot Sr bi je„ iz no si go to vo 61.300 glasova. „Dveri” je podr`alo 169.590 bira~a. Glasa za I{tvana Pastora dalo je 63.420 bira~a, a za SVM 68.323. Iza Zorana Dragi{i}a je stalo 60.116 bira~a, a iza Pokret radnika i seqaka 57.199. Danica Gruji~i} je kao kandidatkiwa Socijaldemokratskog saveza pridobila 30.602 bira~a, a SDS 16.572 na izborima za narodne poslanike. U trci za predsednika bio je i Muamer Zukorli}, osvojio 54.492 glasa, a predlo`ila ga je, kako je pisalo na glasa~kom listi}u, „grupa gra|ana”. S. N. Kova~evi}

Ju~eseponovo glasalo Pojedini glasa~i u Srbiji ju~e su ponovo bili na birali{tima. Glasawe se ponavilo na 17 bira~kih mesta u Ni{u, dva u Vojvodini i 16 u Beogradu. Vojvo|ani su ju~e ponovo glasali na jednom bira~kom mestu u Pan~evu i jednom u Titelu, a rezultat }e pokazati ko ide u drugi krug za izbor pokrajinskih poslanika po ve }in skom si ste mu.

Glasawe u Pan~evu je ponavqeno jer je predat prazan zapisnik, a u Titelu jer je prekr{en izborni proces. I na 16 bira~kih mesta u Beogradu gra|ani su ponovo glasali za odbornike svojih op{tina. Kada je u pitawu ponavqawe izbora za gradsku skup{tinu Beograda, oni }e biti odr`ani istovremeno s drugim krugom predsedni~kih izbora.


4

ekOnOMiJA

ponedeqak14.maj2012.

NEMO@ESE@IVETISAMO ODPOQOPRIVREDE

Uselima 50.000ku}a prazno

U Srbiji danas ima oko 50.000 napu{tenih ku}a na selu, a u narednih petnaestak godina nesta}e oko 1.200 takvih naseqa To je izjavio predsedenik Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) za selo Dragan [kori}, navode}i da `iteqi selo napu{taju u potrazi za boqim `ivotom po gradovima.

U uvod nom iz la ga wu na Okruglom stolu „Selu u susret”, akademik [kori} je naveo je da od oko 4.600 sela u Srbiji, oko 1.900 je potpuno napu{teno. Akademik [kori} je tako|e ukazao da na selu gde `ivi oko 180.000 poqoprivrednih penzionera, ~ija su prose~na primawa oko 8.000 dinara mese~no, „{to je veoma malo”. Bavqewe poqoprivredom na usitwenim porodi~nim gazdinstvima ne omogu}ava ekonomsku odr`ivost sela u Srbiji i zato se wima mora omogu~iti di ver si fi ka ci ja de lat no sti, izjavio je Miladin [evarli}. [evarli}, profesor na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu je objasnio da ta seoska doma}instva moraju da se, osim poqoprivredom, bave doma}om radino{}u, seoskim turizmom i danas sve aktuelnijim - informati~kim delatnostima. [evarli} je ustvrio da je tokom 2011. dr`ava „likvidirala” oko 200 zemqoradni~kih za dru ga, a wi ho vu imo vi nu, umesto da vrati zadru`nim savezima za osnivawe novih ili poboq{awe rada drugih postoje ~ih za dru ga, ras pro da la u bescewe preko Republi~ke direkcije za imovinu. [evarli} je predlo`io da deo od 1.500 mladih agronoma, koje je dr`ava zaposlila po selima, bude anga`ovan da radi u zadrugama i o`ivi wihov rad. Na taj na~in bi, po [evarli}u, bilo obezbe|eno uspe{ni je po slo va we po qo pri vrednih zadruga, a prometom preko zadruga umesto u zoni „sive” ekonomije i vi{e sredstava za agrarni buxet u Srbiji i vi{e novca za subvencije u poqoprivredi. Navode}i primer iz prakse u svetu, [evarli} je napomenuo da je 2008. godine 300 zadru`nih sistema u svetu napravilo prihod od 1.400 milijardi dolara, a dve godine kasnije oko 1.678 milijardi dolara.

dnevnik

TRA@ISELEKZAZREWANINSKUFABRIKULEKOVA

Agonija„Jugoremedije”senastavqa Predstavnik akcionara „Ju- no pada, dug fabrike 11. maja je goremedija 3“ Jelena Medarevi} 320,7 miliona dinara, ra~un je u saop{tila je da je Privredni neprekidnoj blokadi 172 dana“, sud u Zrewaninu, po drugi put, upozorili su akcionari koji su prihvatio zahtev tog udru`ewa pozvali rukovodstvo fabrike i i nalo`io Upravnom odboru a.d. predsednika Upravnog odbora „Jugoremedija“ da, najkasnije, do Mehu Omerovi}a, kao zastupni6. juna sazove vanka dr`ave, da sarednu Skup{tinu zovu vanrednu „Ju g o r e m e d i j a”zbog akcionara, radi skup{tinu. razmatrawa odgo- posledicanezakonite Zbog finasijvornosti uprave privatizacijetra`i skih, kadrovskih za lo{e poslovne i drugih proble111milionaevra rezultate. ma u „Jugoremediod { te t eoddr ` a v e Udu`ewe „Juji”, republi~ka goremedija 3“, kovlada je krajem je ima 758 akcinara i objediwu- 2011. osnovala tro~lanu minije 13 odsto ukupnog broja akcija, starsku komisju sa zadatkom da podetilo je da jo{ od februara „na|e lek za ozdravjewe zrewazaheva sazivawe vanredne skup- ninske fabrike lekova”. {tine, radi razmatrawa izveAkcionare posebno brine {taja o finsijskom poslovawu {to je kapital rasprodat i pod koji preti ste~cajem i likvida- hipotekom raznih banaka, {to cijom fabrike. ne postoji plan za izlazak iz „Proizvodwa lekova je obu- krizne situacije, {to, po wihostavqena, vrednost akcija stal- vom mi{qewu, ne reaguju dr`av-

ni organi u ~ijem je vlasnitvu 42 odsto kapitala. Deo nezadovoqnih radnika i Udruzewe akcionara „Jugoremedija 3” tra`e, tako|e smenu i v. d. direktora „Jugoremedije” Zdravka Deuri}a. Deuri}, nekada{wi lider u radni~kim protestima, sada predsednik Pokreta „Ravnopravnost” i glavnog poslodavca, za finasijski kolaps i dugove fabrike je okrivio dr`avne organe, a za posledice nezakonite privatizacije tra`i nagodbu i od{tetu od 111 miliona evra. Deuri} je ustvrdio kako je fabrika lekova Republi~kom javnom pravobranila{tvu podnela predlog za mirno re{avawe spora i toliko obe{te}ewe, “na osnovu nezakonite privatizacije koju je Republika Srbija sprovela preko svojih organa, Agencije za privatizaciju, kao samostalnog pravnog subjekta i

danas kao pravnog sledbenika Akcijskog fonda, kao i preko Centralnog registra hartija od vrednosti.” Deuri} daqe odbija da podnese ostavku i tvrdi da nije

PROPISIOBEZBEDNOSTIHRANESEUGLAVNOMPO[TUJU,ALIIMAIVRDAWA

VaraweZakonaimu{terija umlevenommesu? Od juna pro{le godine, od kada se u potpunosti primewuje Zakon o bezbednosti hrane, mesare i supermerketi ne smeju da prodaju ve} pripremqeno mleveno meso, ali to nije slu~aj. Mleveno meso ne bi smelo da stoji u vi-

Povu~ene ~etiritone Od po~etka godine u Srbiji je iz prometa povu~eno 2.614 kilograma mesa i 1.642 kilograma proizvoda od mesa. Meso je iz radwi skloweno jer nije bilo bezbedno po potro{a~e: ili mu je istekao rok trajawa, ili je bilo bez deklaracije, neobele`eno `igom, neadekvatno uskladi{teno, promewenih organolepti~kih osobina, mikrobiolo{ki neispravno... trinama kao posebna kategorija ve} bi trgovci trebalo da ga mequ kada potro{a~ na licu mesta zatra`i da se kroz ma{inu provu~e neki komad. Me|utim, propisi se zaobilaze jer je tako zgodnije - obi~no trgovci zapo{qavaju malo mesara, te se mleveno meso priprema unapred kako bi se izbegle gu`ve i kako potro{a~i, na kraju krajeva, ne bi puno izvoqevali tra`e}i da im se sameqe, recimo, 200 grama sviwetne od komada koji su bezecovali, pa 200 grama junetine iako na drugom tawiru ve} stoji pripremqena gomila, pa da se sve to pome{a... Inspektora nema do-

voqno kako bi se svi trgovci dr`ali na oku, a zapravo to i nije posao inspekcije jer je odgovornost na onima koji se bave prodajom hrane. Ali, kako nisu svi savesni u toj meri, tu se odmah postavqa i pitawe kvaliteta mesa koje se porto{a~ima nudi. - Pored redovnih slu`benih kon tro la, ve te ri nar ski inspektori planiraju i sprovode takozvane akcijske kontrole maloprodajnih objekata. Tako utvr|uju da li trgovci, odnosno mesari, po{tuju op {te i po seb ne uslo ve u skladu sa va`e}im pravilnicima - ka`e za „Dnevnik” na~el ni ca Ve te ri nar ske in spekcije Ministarstva poqoprivrede Sawa ^elebi}anin dodaju}i da je kontrola mesa usmerena na rukovawe wime, skladi{tewe na mestu prodaje, preradu, pripremu i isporuku krajwem potro{a~u.

- U objektima koji su predmet kontrole, veterinarskom inspektoru se daju na uvid dokumenta (deklaracija sa oznakom `iga objekta za klawe i datumom klawa i dostavnica o isporu~enenim koli~inama) ~ime se dokazuje sledqivost za svo zate~eno meso u rashladnoj vitrini nameweno prodaji. Kontroli{u se propisani temperaturni re`im rashladnih vitrina i fri`idera, ispravnost ambala`nog pakovawa kao i organolepti~ke osobine hrane - obja{wava na{a sagovornica navode}i da se ovakve kontrole planiraju i sprovode u svih 25 okruga u Republici Srbiji, kontinuirano i u ciqu za{tite potro{a~a i u ciqu plasirawa bezbedne hrane `ivotiwskog porekla namewene tr`i{tu. Veteri nar ski in spek to ri Beograda su, recimo, pro{log meseca obavili akcijske kon-

trole maloprodajnih objektata: „Deleze”, „C market”, „Roda – Merkator”, „Idea”, „Dis”, „Vero” i „Intereks”, a gledali su upravo kako se odvija promet usitwenog mesa u maloprodajnim objektima. Od 37 konrolisanih objekata, sve`e usitweno (mleveno) meso zate~eno je u samo ~etiri objekta u rashladnim vitrinama, nameweno prodaji i to u ukupnoj koli~ini od 12 kilograma. Po re{ewu veterinarskog inspektora odmah je povu~eno iz prometa. U ostala 33 kontrolisana objekta utvr|eno je da se izlo`eno komadno meso meqe od odabrane kategorije po zahtevu potro{a~a u trenutku kupovine, navodi Sawa ^elebi}anin. Ina~e, ukoliko se u objektu ne mo`e dokazati sledqivost i poreklo mesa, veterinarski inspektor postupa u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i za celokupnu koli~inu zate~enog mesa kao nebezbednog za ishranu qudi, nala`e ne{kodqivo uni{tavawe. Protiv onih koji ovakvu namirnicu stavi u promet, pokre}e se prekr{ajni postupak ukoliko se radi o fizi~kom licu ili preduzetniku, ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu. Ina~e, Sawa ^elebi}anin nagla{ava da je Zakon o bezbednosti hrane, koji je u potpunosti po~eo da se primewuje u junu pro{le godine, dao pozitivne efekte, {to potvr|uju svakodnevne kontrole veterinarske inspekcije. S.Glu{~evi}

kriv za finasijski kolaps fabrike, a da neosnovani napadi na wega dolaze od raznih lobija, pre svega iz farmaceutske industrije i dr`avnih institucija. NOVEINVESTICIJE

IKineziu Smederevu? Lokalne vlasti Smedereva pregovaraju o dolasku investitora iz Kine, ka`e gradona~elnik Predrag Umi~evi}. Kako je naveo, radi se o poten ci jal nim ula ga ~i ma ko ji bi iz gra di li ne ko li ko fa brika u tom gradu. „Sa potencijalnim investitorima iz Kine pregovaramo o mogu}nosti izgradwe tri fabrike, za sklapawe rashladnih ure |a ja, za pro iz vod wu plo~ica i za {tampawe krojenih tekstila”, objasnio je gradona~elnik Umi~evi}.

Umi~evi} je podsetio da je 21. aprila u Smederevu na povr{ini ve}oj od 100 hektara otvorena Slobodna zona koja treba da omogu}i ekonomsku sta bi li za ci ju tog kra ja i otvarawe novih radnih mesta. Umi~evi} je podsetio da se u toku godine o~ekuje po~etak izgradwe rafinerije u koju }e ameri~ki konzorcijum „Komiko” ulo`iti 250 milona dolara. Predvi|eno je da }e u rafineriji biti zaposleno oko 550 radnika dok }e na poslovima izgradwe koja }e trajati tri godine biti anga`ovano vi{e od 2.000 radnika, {to je, kako je rekao, perspektiva i za gra|evinsku operativu.

BRITANSKO-SRPSKAKOMORA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

109,9952

112,2400

114,8215

109,6585

Australija

dolar

1

85,6127

87,3599

89,3692

85,3506

Kanada

dolar

1

84,7421

86,4715

88,4603

84,4827

Danska

kruna

1

14,7922

15,0941

15,4413

14,7469

Norve{ka

kruna

1

14,5018

14,7978

15,1381

14,4575

[vedska

kruna

1

12,2287

12,4783

12,7653

12,1913

[vajcarska

franak

1

91,5330

93,4010

95,5492

91,2528

V.Britanija

funta

1

137,1340

139,9327

143,1512

136,7142

SAD

dolar

1

85,0500

86,7857

88,7818

84,7896

Kurseviizovelisteprimewujuseod11.5.2012.godine

LondonskaOlimpijada {ansaizaprivredu Predsednik Britansko-srpske privredne komore Pol Xax ocenio je da se tr`i{te u Srbiji otvara, pogotovu otkako je potvr|ena kandidatura zemqe za ~lanstvo u Evropskoj uniji (EU). „Vlada je po~ela da usvaja politiku, koja pogoduje poslovawu”, rekao je Xax koji je odnedavno na ~elu Komore. Xax je kazao kako ga je vi{egodi{we poslovawe u Srbiji uverilo da najve}i ekonomski potencijal zemqe u sektorima poqoprivrede i finansijskih usluga. „Razmatramo mogu}nost da u Londonu izdamo obveznice, vredne 100 ili 200 miliona evra i taj novac ponudimo u mawim tran{ama od, na primer, pet ili deset miliona evra, preduze}i-

ma u Srbiji, koja `ele da izgrade novu fabriku, pro{ire se

ili ulo`e novac u nove tehnologije”, kazao je Xax.

Britansko-srpska privredna saradwa finansijski je uravnote`ena, ali jedva da prelazi 240 miliona evra godi{we. Xax tvrdi da su predstoje}e Olimpijske igre u Londonu prilika za veliku, ne samo sportsku, ve} i privrednu, promociju Srbije. Xax je rekao da u londonskom Sitiju, vode}em svetskom finansijskom centru, deluje veoma aktivna srpska zajednica „Srpski Siti klub” koji ima vi{e od 1.000 ~lanova, kao i veliki broj uspe{nih Srba u tamo{wim finansijskim institucijama. Xax pomno }e pratiti i uspeh srpskih tenisera na Vimbldonu idu}eg meseca, jer, kako ka`e, svaka prilika da se ~uje za Srbiju, a kroz to i za wenu privredu u Britaniji, ne bi smela da se propusti.


SESVANREDNO OGRA\EVINI

Prepolovqen brojdozvola

Iz Socijalno-ekonomskog saveta (SES) je saop{teno da }e danasuBeograduwegovi~lanovi odr`ati drugu vanrednu sednicu u 2012, a da  }e centralna tema biti analiza stawa u sektoru gra|evinske industrije Srbije i preporuke za izlazak izkrize. Socijalno-ekonomski savet Srbije (www. socijalnoekonomskisavet. rs) ~ine predstavnici vlade,poslodavacaidvareprezentativnasindikata-Savezsamostalnih sindikata Srbije i Ujediweni granski sindikati „Nezavisnost”.Gra|evinskaindustrijajejednaodoblastikoja je najvi{e „osetila” udar ekonomskekrize. Prema broju gra|evinskih dozvola izdatih u februaru, u Srbiji je prijavqena izgradwa 531stana,za59,4odstomawenegouistommesecu2011.Kakoje objavio Republi~ki zavod za statistiku (RZS), prose~na povr{ina novih stanova iznosi 70,6kvadratnihmetara.Najve}a gra|evinska aktivnost, zabele`enajeuGraduBeogradu,nakoji otpada 40,3 odsto od predvi|ene vrednosti novogradwe u Srbiji. Slede moravi~ka oblast sa 12,6odsto,sremskasa10,6ini{kasa5,6odsto,dokseu~e{}a ostalihoblastikre}udo3,8odsto.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

5

SRPSKIBANKARSKISEKTORPREDNOVOMVLASNI^KOMPODELOMKARATA

Tajkunibidakupe nekudoma}ubanku? Svesuprilikeda}eseovegodinestrukturavlasni{tvaubankamakodnasprili~nopromeniti, apostojeinezvani~neinformacijeizsamihfinasijskihku}ada suudru`enidoma}itajkunispemnidakupenekuoddoma}ihbanaka. Spisakbanakakojesunaprodaju,preuzi,maweilidokapitalizacijujedu,aimapunoimogu}ihi zainteresovanih kupaca i to od velikihsvetskihigra~apadove} pomenutihdoma}ihbogata{a. Komercijalna banka bi trebalo da dobije novog gazdu. Doj~e banku.Dokrajajuna20,36odstokapitalakojegr~kaATEbankaima una{ojAIKbancitrebadapre|e u ruke novog kupca. Stranci merkajuiSrpskubanku.Ulazakna ovotr`i{tegodinamajenajavqivala Gasprombanka, a nedavno je podnela i zahtev za dozvolu Narodnoj banci Srbije. Tu je ve} Sberbanka iz iste zemqe, koja je do{lanakon{tojekupilaFolksbanku u ve}ini isto~noevropskih zemaqa pa i kod nas. Stru~waci smatraju da je, po{to nas je na po~etku tranzicije zapqusnuo zapadni talas kod privatizacije finasijskihku}a,sadanareduisto~ni.Novikupcimoglibido}i ne samo iz Rusije ve} i iz drugih biv{ihrepublikaSovjetskogSaveza. Osim toga, kao mogu}i novi igra~i na tr`i{tu se jo{ mogu pojaviti finansijeri iz Poqske iTurske.[u{kaseme|utim,dasu inekidoma}itajkuniveomazainteresovani da kupe neko od doma}ihbanaka. Jedan poznati doma}i ekspert obja{wavadajeekspanzijabanaka iz razvijenih evropskih zemaqa naIsto~nuEvropubarprivreme-

nozaustvaqena.Dosredineovegodine bankari moraju da ispune normeizakta„Bazel3”.Topodrazumevapove}aweosnovnogkapitalanadevetodsto.Ve}inanovca}e zato ostati kod ku}e. Privrede tranzicionihzemaqanisuvi{eu ekspanziji.Dostaevropskihbanaka koje su se ra{irile po celom regionu Balkana i {ire poku{avadaprodasvojeku}euovomdelu sveta,alitote{koide.Belgijsk KBCjenajvioprevi{eodgodinu danaodlazakizSrbije,alijejo{ tu.Sadabisekaonovegazdemogli pojaviti bankari iz Poqske, zemqe koja od svih tranzicionih najlak{epodnosikrizu,iTurske, kojasetako|edobrosnalazi.Wi-

FIRMEuSRBIJIzAINTERESOVANEzARAzVOJINOVAcIJA

hovebankesuve}ukom{iluku,u BosniiHercegovini.Napodru~jubiv{eSFRJsepomnopratikakokoposlujepasve{tosedoga|a na srpskom bankarskom tr`i{tu zaTurkenije{panskoselo. Ko je za za nas zainteresovan moglibismovidetive}kodprodaje AIK banke, mada ta ku}a ba{ ne}e biti najboqi primer. ATE banka prodaje u~e{}e od 20,3 odsto,odnosno1.774.114obi~nihakcijai316.766kumulativnih.Problem je u tome {to }e budu}i kupacuovimkriznimvremenimabitispremnijidaizdvojinovacako mo`edaostvarikontrolunadposlovawembanke,za{tajepotrebno malo vi{e od 50 odsto. ^ak i

ako cena bude povoqna, te{ko da }esena}ikupac.USrbijiimadostabankaukojimadr`avaimamaweod50odstoudelapanikoine pita za wih iako bi dr`ava rado na{lakupcaipopunilabuxet. – Kod prodaje banaka bitna je vlasni~ka struktura. Kada ponuditeku}usmnogoakcionara,pasu jo{nekiodwihuste~aju,te{ko da }e neka od ozbiqnijih banka po`eletidaponudisumukojuprodavac o~ekuje – pa, niko ne}e da kupuje te{ko}e! – obja{wava stru~wak Sini{a Ostoji}. – Za Srbiju bi bilo najboqe da ovde do|uve}ebanke.Utompogledunajavu dolaska Doj~e banke treba shvatikaopozitivansignal. Jo{kadajepo~eodolazakstranihfinansijskihku}anana{etr`i{te,bilojeprimedbidaseone najvi{ebavestanovni{tvomida zapostavqaju privredu. Rusi najavqujuzaokretikreditiraweprivrednihaktivnosti,itonesamou mati~noj zemqi nego i na tr`i{tubiv{egSSSR-a. A po vlasni~koj strukturi, u Srbijijejo{uveknajvi{edr`avnih banaka – osam, po ~etiri su privatne, gr~ke, odnosno austrijske,trifrancuske,auskoro}etoliko biti i ruskih. Ostalih su skromnije plasirani, s tim {to Italija s Intezom i Unikredit bankom ima zna~ajan udeo na na{emtr`i{tujersuobeku}epo uspe{nosti poslovawa me|u prve tri.RazdvajaihRajfajzenbanka. Odnovihte{komo`emoo~ekivati ni`e kamate i povoqnije uslove kreditirawa. Dok ne popravimokreditnirejting,promene, pa i naboqe, bi}e tek kozmeti~ke. D.Vujo{evi}

BuYETSVEPRAzNIJI

Opasno skrivawe minusa

Minus u dr`avnoj kasi u prvomtromese~jubezmalojeudvostru~enuodnosunaplan. Umesto  26, razlika izme|u prihodairashodanakrajumartabilaje48,5milijardidinara. Minusjejo{ve}ikadsenato dodajusviizvorifinansirawa, {to je u skladu sa metodologijom MMF-a. Tada iznosi 52,7 milijardidinara. Iakosusedr`avnizvani~nici prilikom zamrzavawa aran`mana sa Me|unarodnim monetarnim fondom zaricali kako }e se dr`ati dogovora i da }e pratiti kvartalne ciqeve kad je re~ o bud`etskom mawku, u praksisetonijedogodilo. Ovakav rezultat Fiskalni savet je ve} predvideo kada su objavqeni podaci o februarskim prihodima i rashodima iz dr`avnekase.Ve}uprvadvameseca deficit centralne kase dostigaojevi{eod37milijardi, dok je konsolidovani (ukupni)biooko{estmilijardidinaramawi.Me|utim,tosuujednoiposledwipodaciobud`etu kojejeMinistarstvofinansija objavilo. U vreme dok je ministarka bila Diana Dragutinovi} uvedenajepozitivnapraksa daseprvenedeqeumesecuobjavqujupodaciobud`etskimprihodimairashodimaizprethodnog meseca. U posledwe vreme topravilojenaru{eno,pasesa objavom podataka kasni ve} dva meseca.

GDESu„IzVORI”DEVIzNOGPRILIVAKOJIBISTABILIzOVAOKuRS?

Odmobilnihtelefona Stabilnostdinaramora doprepoznavawagovora dazaradiprivreda DirektorkaFondazainovacionudelatnostQiqanaKundakovi} izjavilajedasenajavnipozivtog fonda za finansirawe firmi u ranimfazamarazvojaprijavilo58 projekata,adajeodobrenofinansiraweprojekata11kompanija. Ovo su odobreni projekti za javnipozivkojijebiosproveden

od5.decembra2011.do31.janua- ra 2012, a Fond je 5. aprila ve} objavioimena11kompanijakoje sudobileprilikuzasufinansirawe. „Kompanije koje }e biti finansiranesurazli~ite.Tosuporodi~nefirme,ukojimaimadvoje ili troje zaposlenih, dok neke dolaze iz tradicionalne industrije, bave se proizvodwom ma{ina”, izjavila je direktorka Kundakovi}  na konferenciji „Inovacije i preduzetni{tvo sredstvauspehauEU”. Ugrupifirmi~ijisuprojekti odobreninalazeseikompanijeiz informacionih tehnologija (IT), rekla je Kundakovi} i precizirala da je od ukupno odobrenih projekata 30 odsto kompanija izITsektoradobiloprilikuza sufinansirawe. „ImamokompanijeizBeograda iNovogSada,kojesebaveaplikacijamazamobilneaparate,pored

ostalogizaprepoznavawegovora. Re~ je o kompanijama koje su ve} ukqu~eneusvetsketokove”,kazalajeKundakovi}. Kundakovi}jenavelakaokoje danas zna~ajno promewen na~in finansirawanaukeiznawa,uve}oj meri se nov~ano podr`avaju inovacijekojesuufunkcijiraz-

Programranograzvojajenamewen privatnim mikro i malim preduze}ima u ranim fazama razvoja,kojaposedujusposobnosttehnolo{keinovacijeiimajupotencijalzastvarawenoveintelektualnesvojine,kaoijasnutr`i{nu potrebu. CiqtogProgramajepodsticawe stvarawa inovativnih kompanija zasnovanih na znawu, kroz privatna „start-up” (kompanija kojajeuprvojfazisvogdelovawa) ili „spin-off” preduze}a (stvarawe nezavisne kompanije prodajomilipodelomnovihakcijave} postoje}e firme), tako {to }e obezbediti finansirawe tr`i{no orijentisanih inovativinih tehnologija i usluga sa visokim potencijalom komercijalizacije. Fondzainovacionudelatnostnajaviojeranijeda}eorganizovati predstavqawe svoja dva kqu~na programa-Programaranograzvoja i Programa sufinansirawa inovacija,uokviruProjektapo-

Finansijeipodr{ka Programranograzvoja,otvoren5.decembra2011,finansira do85odstoukupnihtro{kovaprojektainovativnihkompanijau iznosudo80.000evrazaaktivnostikao{tosuizradaprototipa,dokazivawekonceptaipripremaposlovnihplanova. Program sufinansirawa inovacija, otvoren 29. marta 2012, pokrivado70odstoukupnevrednostiprojektauoblastitehnolo{kograzvojaikomercijalizacijeuukupnomiznosudo300.000 evra. Projekat podr{ke inovacijama u Srbiji se finansira krozpretpristupnefondoveEvropskeunije(IPA)isprovodi seusaradwisaSvetskombankom. voja privatnog sektora i omogu}avajudamladiqudizavr{efakulteteinetra`eposaoujavnom sektoru i u nau~no-istra`iva~kim institucijama, ve} i kompanijama i industriji. Kompanije kojekonkuri{uzaprogrameFonda za inovacionu delatnost mogu seprijavitiubilokomtrenutku, presekseradidvaputagodi{we, azatimseprojekti{aqunavrednovawe.

dr{ke inovacijama u Srbiji, u gradovimaSrbijeuperioduod11. do 24. maja 2012. Tom prilikom, predstavnicikompanija-dosadau Ni{u(11.maj),anarednihdanau Novom Sadu (15. maj), Zrewaninu (16.maj)...-kojisuzainteresovani da prijave projekte za Programe kojesprovodiFondzainovacionu delatnost, ima}e priliku da se upoznajusadetaqimaProgramai procesuprijavqivawa.

Srbijaimaprivrednepotencijalezaprivla~ewevi{edevizau zemqu, kao {to postoje i izvori zawihovuve}aniprilivuzemqu, {to bi doprinelo stabilizaciji doma}e valute i kursa, smatraju ekonomskistru~waci. ProfesornaFakultetuzaekonomiju, finansije i administracijuNeboj{aSavi} rekaojedasu

~etiriglavnaizvorave}egpriliva deviza: devizne doznake, pove}awe izvoza, strane direktne investicijeiprivatizacija. Nema druge alternative, osim davamnekopoklonipare,primetiojeSavi}kojiodbijadasvrsta koncesiju, javno-privatno partnerstvoilinekuvrstuulagawau istra`ivawa rudnog bogatstva, kaoizvordodatnihdeviznihprihoda. „Ukolikomo`emodapove}amo priliv stranih direktnih investicija, devizne doznake, izvoz i akone{touprivatizacijimo`emodauradimo,bi}edobroisveto jeuzbiruono{tomo`emo.Nema drugog re{ewa”, kategori~an je Savi}. Profesorjeistakaokako„najkvalitetniji i najstabilniji izvorpredstavqaizvoz,dokjeprivatizacijadobra,alisamonakratakrok”. Savi} nije dao precizan odgovornapitawekojibiodvelikih

javnih sistema mogao u Srbiji da budeprivatizovanidalipostoji bankakojabimogladabudeprodata,alijeistakaodanijere{ewe niprodatidoma}ubanku,uzetidevizeizatimtajnovacpodelitina isplatuplata. „Pri~asestalnosvodinatoda vi{etro{imonego{tozara|ujemo.Mimoramodapo~nemodara-

Javnisektor da{tedi... Piti}tako|esmatrakako su najve}i resusr u Srbiji u{tedeujavnomsektoru. „Ogroman rezervoar se nalazi u dr`avnom sistemu, odjavnihnabavki,dopove}awaefikasnostijavnihpreduze}a. Sve je to tro{ak dr`avnih para koje su mogle produktivnije da se upotrebe”,zakqu~iojePiti}. dimo. Na{ problem je velika potro{wa i Srbija mora da se kona~nosuo~isatimdanemo`eda tro{iono{tonijezaradila”,naglasiojeovajekonomista. Predsednik Upravnog odbora „Sosijete `eneral banke” Goran Piti} izjaviojeTanjugudajeperiodpoliti~keneizvesnostiuticao na slabqewe doma}e valute,

teda}eformirawenovevladei dolazak Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) promeniti tu situaciju. Piti} nekada{wi ministar u vladi Srbije zadu`en za me|unarodne ekonomske odnose, istakao jekakoprilivinostranogkapitala nije i{ao potrebnom dinamikomdabibiloobezbe|enoovi{e sredstavazaodr`avawestabilnostipajevidqivodasudvainstitucionalnasegmentava`nazadugoro~nustabilnostkursa. Prvainstitucionalnapretpostavkajeformirawevladekojabi se opredelila za ozbiqniji reformski proces, {to bi bio signalkojibiNarodnojbanciSrbijepomogaodasmawiinterevencije na deviznom tr`i{tu, a investitori ohrabrili da do|u u Srbiju. Nastavak aran`mana sa MMF je tako|e va`an segment, naveo je on. Piti} je konstatovao da nije realnoo~ekivativelikeprivatizacijeunarednomperiodu,imaju}iuviduponudufirmizakojebi strancibilizainteresovani. „Tobimo`dabiojedandeotelekomunikacija, segment osiguravaju}ihku}a,bankeilinekiuvek atraktivni resursi. Mislim da postoji zainteresovanost za realizaciju grinfild investicija, a tutrebapresvegara~unatinaizvoz„Fijata”.Tomo`edovestido ozbiqnogprilivadeviza”,naglasiojePiti}. O~ekivawasu,poPiti}uida projektiusektoruenergetikedajudoprinosupoboq{awuplatnog bilansa zemqe, a eventualno impulsmogudapru`eunekekompanije koje bi postale strate{ki partneridoma}imfirmamaurestrukturirawu. „To nisu preveliki prilivi, alikadaseposmatravi{etihsegmenatamo`esedo}idonekeve}e sume,”primetiojePiti}. E.Dn.


6

berza

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

KOJESUFIRMENABERZILANEISPLATILEDIVIDENDE

Svekompanijepodelile 65milionaevra STVARASEREGIONALNA AVIOKOMPANIJA

Nemamesta zaJAT? Mogu}ejestvaraweholdinga spajawem Kroacija Erlajnska i slovena~kog Adria Ervejsa,ka`ehrvatskiministar Sini{aHajda{Don~i}. Dodao je da ve} postoje odre| en a razm i{ qaw a koj a ukqu~uju CA, Adriju i Montenegro dok JAT u po~etnoj fazinebibioukqu~en. „Vaz du{ ni prev oz nic i s podr u~j a biv{ e Jug os lav ij e moralibidasepove`eteako `eledapre`ive,aipreko500 vazduhoplovnihkompanijakolik o ih je reg is trov an o u Evropskojunijiosetnojeprevi{e”, izneo je pre nekoliko mes ec i gen er aln i sek ret ar Evropskogudru`ewazavazdu{ni prev oz (AEA) Ulr ih [ultStrathaus. „^iwenica je da je nekada{wezajedni~kojugoslovensko vazduhoplovno tr`i{te sada fragmentirano, a pojedina~niprevoznicipremaliineefikasni. Regiji treba kompanija koja bi delovala globalno, pokrivala bi lokalne potrebe i povezivala se sa inostranstvom preko me|unarodnih vaz duh op lovn ih ~vor i{ta„,rekaoStrathaus.

SvekompanijenaBeogradskoj berzi isplatile su pro{le godine oko 6,6 milijardi dinara dividende (65 miliona evra), a najve}i deo isplata su ostvarila akcionarska dru{tva Filip Moris iz Ni{a (biv{i DIN), {e}erane Crvenka i [ajka{ka, kao i Imlek iBambi,izjaviojeglavni broker Sinteza investa NenadGujani~i}. U slu~aju {e}erana i Salfordovih kompanija („Imlek”, „Bambi-Banat”, „Kwaz Milo{„ i „Suboti~ka mlekara”), glavni motiv isplata dividendi nije  bio nagove{taj razvoja korporativne kulture, ve} o~ekivana prodaja ovihpreduze}a,{tojebio iglavniokida~masOvnijih isplata dividendi svim akcionarima, rekao je Gujani~i} za najnoviji broj mese~nika „Biznis i finansije”. Kada su u pitawu besplatne akcije koje su podeqene gra|anima, NIS jo{ nije isplatio dividendu,jeruprkostrenutnom

profitabilnomposlovawunije uspeo da pokrije gubitke iz ranijihgodina,kazaojeon. Aerodrom „Nikola Tesla”, lanejedr`aviisplatiooko1,1 milijardu dinara na ime divi-

dende,gruboo{tetiv{isveinvestitore koji su akcije ove kompanijekupovalinaBeogradskojberzi,retroaktivnomobjavom dana dividende odnosno datuma koji odre|uje pravo na isplatu,podsetiojeGujani~i}.

trebi korporativizacije dr`avnih(javnih)preduze}a. „Stoga,dividendnapolitika doma}ihnajve}ihkompanijasvodiseobi~nonabuxetskepotrebedr`avekojauretkimprofitabilnimkompanijama(kao{to

Akcije Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

Banka Po{tanska {tedionica

13.800

+20,00%

vred. prometa 1.297.200

Sacen a.d. , Novi Sad

1.668

+20,00%

6.171.600

Nafta a.d. , Beograd

12.500

+13,64%

625.000

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Energoprojekt Visokogradwa

385

-17,56%

225.516

Go{a FOM a.d. , S. Palanka

355

-15,48%

9.375

Gumins a.d. , Novi Sad

132

-12,00%

132

NAJAVE]AAMERI^KABANKAUVELIKOMMINUSU

J.P.Morganizgubio dvemilijarde J.P.Morgan,najve}aameri~kabanka,priznala je enorman gubitak od 2 milijarde dolara nastao odkompleksnihulagawasvojihtrgovacauposledwih{esttrgova~kihnedeqa. Gledano sumarno, nakon {to se ura~unaju svi dobici i gubici od ulagawa u periodu januar-martkrajwinegativnirezultatsepopeo na ~ak 800 miliona dolara. „Gubici bi mogli

narastiinamilijardudolara“,rekaojeizvr{nidirektorXejmiDimon,prenosibritanskiBBC. NakonoveobjaveceneakcijanaWujor{kojberzisupalezapreko6odsto. „Strategija investicionog sektora je bila rizi~nija,nesigurnijaimaweefektivnijanego{to seranijeverovalo.Bilojepunogre{aka,nepa`we i lo{ih procena. To su bile jako velike gre{ke. Sami smo ih u~inili,atonijena~innakoji`elimoposlovati”,objasniojeDimon. Investicionigubitak}esenegativno odraziti na celokupne rezultate banke u drugom tromese~juistavqajeuveomaneugodnu situaciju, procewuju analiti~ari. J.P.Morganseizfinansijske krize2008.izvukaoupunoboqem stawu od ve}ine svojih konkurenata, jer su izbegavali rizi~na ulagawakojasuna{tetiladrugima.„Prizna}emogre{ke,nau~iti iz wih, popraviti ih i krenuti daqe”,rekaojeDimon

SVETSKOTR@I[TEP[ENICOM

Rusko`itouofanzivi Nakon zabrane izvoza Rusko hlebno`itoponovoosvajasvetskupijacu,aovadr`avasepewe nalistinajve}ihizvoznika,gde sadazauzimadrugomesto,odmah iza Sjediwenih Ameri~kih dr`ava. Rusijajeuprvomkvartaluizvezla 3,196 miliona tona p{eniceuvrednostiod833,9milionadolara. URusijijeuperioduodjanua- radojuna2011.bilanasnazizabrana izvoza glavnih vrsta `itarica, objavqeno je internet straniVesti.ru. Ruskoministarstvopoqoprivrede je u februaru pove}alo prognozu izvoza `itarica u teku}oj poqoprivrednoj sezoni koja traje do 1. juna 2012. sa 25 milionatona,na27do28milionatona.

Iako je decenija akcionarstvazanama,ovda{wakorporativna kultura je, prema oceni Gujani~i}a,idaqenaprili~no niskom nivou, pa se nije mnogo odmakloodraspraveopukojpo-

Ministarka poqoprivrede Jelena Skriwik je ranije izjaviladajeizvozruskih`itaricauteku}ojsezonido23.aprila izneo23,6milionatona.

Prv i vic ep rem ij er Rus ij e Viktor Zubkov je ukazao da ne vidi neophodnost ograni~avawa izvoza `itarica u ovoj godini.

je Telekom) pokupi najve}i deo dobiti putem dividende”, oceniojeon. Kada su u pitawu istinske korporacije kotirane na Beogradskoj berzi, slika nije previ{e svetla s obzirom na to da mnoge od wih imaju ve}inske vlasnike koji se te{ko mire sa eventualnom~iwenicomdabiimaliakcionarimoglidapodjednakou~estvujuudobiti, zakqu~iojeGujani~i}. Ina~e,indeksiBeogradske berze nastavili su posledweg dana trgovawa pro{le sedmice rast Bleks 15 za 0,35 odsto, na 488,96 indeksnih poena, a belekslajnza0,11odsto,na 972,74poena. Premaizve{tajuBerze, akcijama i obveznicama je trgovano za 45.106.138 dinara(401.872evra),bezmalodvostrukovi{enegojdanranije. Ne{to mawe od polovine dnevnogprometa-20.946.225dinara, ostvareno je akcijama „Metalca”, hartijama „Naftne industrijeSrbije”(NIS)trgovano je za 8.094.407, „Kosmaj mermera”,za2.733.604,„Veterinarskog zavoda Subotica”, za 2.119.480,a„StarogTami{a”iz Pan~eva, za 2.067.000 dinara. „Dunavosigurawe”jezabele`ilo najve}i rast cene akcija, od 12,27odsto,aliuzprodatusamu jednu akciju po ceni od 988 dinara...Straniinvestitorirealizovalisu62,19odstotrgovawaakcijama,uzudeoukupovini od69,55,auprodajiod54,84odsto.

NOVOLICEKINE

U[angaju 370.000 milionera U [angaju danas `ivi 370.000 qudi ~ija se imovina procewuje na{estmilionajuana950.000dolara. Odnosno svaki 65. stanovnik ovoggradaod23milionastanovnikaimagodi{wuzaraduodskoromiliondolaragodi{we. Najbogatiji su vlasnici firmi, investitori u nekretnine, profesionalniinvestitori,navodi se u izvje{taju o bogatstvu [angajacaza2012.kojijeuradio Hurun riport, a objavio list ^ajnadejli. Ukupno140.000qudiu[angaju imali~nobogatstvood10milionajuana,{tojepove}aweod6,1 odstouodnosunapro{lugodinu. Onipredstavqaju13,7odstonajbogatijihpojedinacauKini. U gradu ima 8.200 “superbogatih” pojedinaca, sa imovinom preko100milionajuana,odnosno za5,1odstovi{enegoprethodne godine. Me|u najbogatijim u [angaju, 75 odsto su vlasnici poslovnih firmi,15odstosuinvestitoriu nekretninea10odstosuprofesionalniinvestitori.

BANKESEPRIPREMAJUZADRAHMU

Evrozonaho}e daizbaciGr~ku Izjave evropskih zvani~n ik a o mog u}n os ti izlaska Gr~e iz evrozonezao{trilesusetoliko da gotovo izgleda da kada bi se to dogodilo, niko ne bi bio iznena|en. Pitawejedaliseradi o istinskim namerama ili tek svojevrsnoj verbalnoj pretwi gr~kim vlastima da shvate da moraju da ispuwavaju finansijskeobaveze. Gr~ka je zapala u politi~ku i institucionalnukrizujer}ete{kous2009.,kadjeizbilafinansij- konskih i prakti~nih propetidaformiravladuposle skakrizauGr~koj,obja{wa- blema bankama. Velik proizb or a pro{le nedeq e, na vaHartmutGrosmanizsave- blem bankama evrozone bila koj im a su ve} in u osvoj il e tod avn e komp an ij e ICS bi gotovina koju bi morale partije koje se protive draRisk Advisors, koja radi za imati za pojedince ili komkonskimmerama{tedwe. bankenaVolStritu. panije koji posluju sa Gr~Za Gr~ku su te mere uslov „Mnogekompanije,nesamo kom. za dobijawe 240 milijardi u Evropi, nego i ove ovde, Nadaqe, problem bi bio evra (311milijardi dolara) odavn o to razm at raj u”, jer kojukursnustopuprimeniti, pom o} i za spas av aw e od „izlazak Gr~ke iz evrozone a to bi zavisilo o zakonima EvropskeunijeiMe|unarod- nije nova ideja”, ka`e GrokojebidonelaAtinazatrgonog monetarnog fonda kako sman. vinu drahmi. Ako Gr~ka, na biizbeglabankrot. Grcive}inom`eleostati primer, nametne kursnu stoS druge strane, banke se uevrozoni,aliipaksumnopu jedan evro za jednu novu prip rem aj u za pos lov aw e gi na ned eqn im izb or im a drahmu, to bi moglo doneti gr~k om nac io n alvelike gubitke stranom val ut om koj u nim bankama jer se Izjaveevropskihzvani~nika nekenisuniizbritakavkursnebiodrsale iz sistema ot- omogu}nostiizlaskaGr~keizevrozone `ao na tr`i{tima. zao{trilesusetolikodagotovo kakojeprevi{eod Drahmabibrzogubidec en ij e Gr~k a la na vrednosti zbog izgledadakadabisetodogodilo, prihvatilaevro. te{kog stawa gr~konikonebibioiznena|en No, povratak na ga privrede, {to bi drahm u don eo bi svim zajm od avc im a niz tehni~kih te{ko}a, pi- pov er ew e dal i strank am a uzrokovaloproblemeokoto{e agencija Rojters, poziva- koje se protive strogim megavratitisvojnovac. ju}i se na ocene stru~waka. rama{tedwenakojeseGr~Bankesuprou~ilenekoliOdraspadaSovjetskogSave- ka obavezala u zamenu za nako opcija kako bi se za{tiza banke su se izve{tile u stavak dobijawa zajma. Dok tile,pi{eRojters,tedodaje uvo| ew u nov ih val ut a, od strana~ki prvaci vrlo muda je pred wima niz neodgoestonskekrunedokazahstan- kotrpnopoku{avajusastavivor en ih pit aw a. Najm aw i sketenge,anaposeprispro- ti vladu, sve se glasnije goprob lem bi} e {tamp aw e vo|ewu najve}eg posla - uvo- vori o novim izborima te nov~anica i kovawe drahmi, |ewaevra. izgonuGr~keizevrozone. jer Gr~ka nacionalna banka Plan ir aw e pov ratk a na Me|utim,gr~kiizlazakiz ima sopstvenu {tampariju i drahmu banke razmatraju od evrozone stvorio bi niz zakovnicunovca.


„More,kamen,grad” Izlo`ba slika „More, kamen, grad”, Muzeja grada Rijeka, bi}e otvorenasutrau19~asovauMuzejuVojvodine,UlicaDunavska35. Ulazjebesplatan. G. ^.

Ispitzataksiste Pismenideoispitaopoznavawugradaiopoznavawupropisakojireguli{utaksiprevozbi}eodr`an29.majauSkup{tinigrada od15.30~asova.ObrasciprijavazapolagaweispitakandidatimogupreuzetinaportirniciSkup{tinegrada.PrijavesepodnosesekretarukomisijeuSkup{tinigradanadrugomspratu,ukancelariji39,od13do14~asova. B. M.

Zasuzbijaweambrozije 30miliona Iovegodinepreduze}e„Gradskozelenilo“ zadu`eno je za suzbijawe ambrozije na terotoriji op{tine Novi Sad. -Ceoprogramostaojenepromewenu odnosu na 2011. godinu – ka`e portparol ovog preduze}a Ivan No`ini}. Zaposao, kojipo~iweujunuitrajedo po~etkaoktobra, izdvojenoje30milionadinara.Odtoga29,4milionadina-

Novosadska ponedeqak14.maj2012.

Romanjednog jednostavnog~oveka kwizi}egovoritiizdava~Reqa Dra`i}, prevodilac Silvija Dra`i} i Gordana Todori}. Odlomke iz kwige ~ita}e Predrag MocaMom~ilovi}. I. D.

NA 164-GODI[WICU MAJSKE SKUP[TINE

Polo`enivenci krajspomen-plo~e Povodom 164-godi{wice Majske skup{tine ju~e su kraj spomen-plo~e na zgradi Magistrata u Sremskim Karlovcima, u kojoj se 13. maja 1848. godine odigrao taj zna~ajni istorijski doga|aj, polo`eni venci. Na ovaj na~in se}aweipo{tovawesuiskazali ~lanovi Republi~kog i Pokrajinskog odbora Saveza potomaka ratnikaSrbijeod1912-1920.godine,  in|ijska organizacija Saveza, kao i Skup{tina op{tine SremskiKarlovci. Nakon minute }utawa ispred Magistrata prisutnima se obratio predsednik Republi~kog odbora Svaza potomaka ratnika Srbije od 1912-1920. godine Qu-

Osrpsko -rumunskimvezama Me|unarodniokruglisto„Srpsko-rumunskekulturne sredwovekovne veze” bi}e odr`an sutra u 10 sati u Galeriji „Most”, Ulica vojvode Putnika 2. Prisutne}epozdravitidirektorZavodazakulturu VojvodineTiborVajda.Otemi}egovoritirumunski arhiepiskop od Ar|e{a i Mus}ela Kalinik, profesoriVasilijeNikoare iEmilijaUrsein,dr Milan Mici}, mr Sne`ana Bo`ani} i mr Boris Stojkovski. N. R.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U KLUBU JEVREJSKE OP[TINE

Kwiga„Jov-romanjednogjednostavnog~oveka”autoraJozefa Rota bi}e predstavqena ve~eras u18~asovauKlubuJevrejskeop{tine,Jevrejska2,prvisprat.O

ra je zama{inskoko{eweovogalergena,aoko600.000zahemijskouni{tavaweambrozije,tamogdetoneugro`ava zdravqestanovni{tva,odnosnoublizini gradske deponije i oko potoka u prigradskim naseqima gde postoji velikibrojdivqihdeponija.Akcijomje obuhva}enooko800hektarakorovskih povr{ina,koje}eseuve}inislu~ajevapre}idvaputa. Q. Na.

U GALERIJI „MOST”

bomir Markovi}, podse}aju}i, izme|uostalog,nazna~ajiokolnosti odr`avwa Majske skup{tine. -Okupqamoseovdesvakegodinedabismoizrazilizahvalnost precima, ali i da bi svojim potomcima ukazali na potrebu negovawa ove tradicije - rekao je Markovi}.-Istorijaopomiwei govori da svi, a naro~ito mladi nara{tajimorajupoznavatipro{lostdabisedobrosnalaziliu sada{wostiibudu}nosti. U sve~anoj sali Magistrata posle polagawa venaca odr`ana jesednicaRepubli~kogiPokrajinskog odbora Saveza potomaka ratnika. Z. Ml.

U RUMENKI JU^E ODR@ANI MAJSKI SUSRETI VATROGASACA

Neustra{iviborci protivvatre Izuzetnihladnoiki{ovito vremenijeju~eomelovatrogasce da poka`u svoje ume}e, brzinu i sprtnost na tradicionalnim Majskim susretima vatrogasaca, odr`anim u Rumenki na novom igrali{tu, iza Penzionerskog doma. Ciq ovihsusretajeafirmacijavatrogasnih dru{tava, ali i demonstracija ve{tina i spremnostidasesvakizadatakuspe{norealizuje. Naovogodi{wo,j32.poredu manifestaciji,kojajeimalai sve~arki karakter po{to doma}insusreta,Dobrovoqnovatrogasnodru{tvo(DVD)izRumenkeobele`ava80godinapostojawa, u~estvovalo je preko 50 vatrogasca iz vatrogasnih savezaNoviSad,u~ijemsusastavusuDVDBege~a,Budisave, Ka}a,PetrovaradinaiRumenke,au~estvovalisuivatrogasci iz JGSP “Novi Sad” i “Novkabela”. Zatim takmi~ili su se vatrogasci iz Ba~a, Ba~kog Novog Sela, Selen~e, Ba~ke Palanke, Silba{a, De-

Foto:S.[u{wevi}

bave ovim opasnim i humanim poslom. Natakmi~ewujesvojeume}e pokazalo pet `enskih, 13 mu{kihidveveteranskeekipe,a onisuimalinekolikokategorijaukojimasupokazalisvoje ume}e. Nadmetali su se i pioniri, sedam ekipa devoj~ica i

pojedinigra|anibiliokupani svodom,anajgoresupro{lina~elnik Uprave za vanredne situacije Bo{ko Pilipovi} i fotoreporter“Dnevnika”Slobodan[u{wevi}. Iako rade u izuzetno te{kim uslovima, u ve}ini slu~ajeva sa opremom koja je uve-

{to je na ovogodi{woj manifestaciji u Rumenki u~estvovao veliki broj mladih qudi, kojisusvojimume}emodu{evilistarijekolege. Majski susreti vatrogasaca ustanovqeni su posle velikog po`ara u fabrici tepiha “Sintelon” u Ba~koj Palanci,

12 ekipa de~aka, koji su svoje zadatke obavqali kao pravi velikiprofesionalci. Iakojevremebiloveomalo{e,velikibrojme{tanado{ao

likospremnazazamenu,dobrovoqna vatrogasna dru{tva i daqe opstaju zahvaquju}i vrhunskojobu~enosti,ume}u,oni uspe{no obavqaju ovaj humani

u~ijemga{ewusuu~estvovale vatrogasne jedinice iz osam op{tina, Ba~a, Ba~ke Palanke, Ba~kog Petrovaca, Beo~ina,NovogSada,Oxaka,[idai Vukovara. Tradicija se nastavila, ali sesusretisvakegodineodr`avajuudrugojop{tini. - O spretnosti i brzini odlu~uju sekunde. Rekord do sada je postavqawe jedinice i ukidawemeteza17sekundi,rekla jeza“Dnevnik”QubicaKrwai} izVatrogasnogsavezagrada NovogSada. Q. Nato{evi}

V remeploV

Proslavakrunisawa britanskihvladara UdvoraniBanskeuprave uNovomSadu14.maja1937. sve~anomakademijomiprate}im kulturnim programom zavr{ena je proslava krunisawabritanskogvladaju}eg para, kraqa \or|a {estogikraqiceElizabete. Proslavu je priredio novosadski Anglo - ameri~ko-jugoslovenskiklub kojijeve}petgodinaznatno doprinosio upoznavawu i zbli`avawu Jugoslavije i Britanskogcarstva.Uuvodnomblagodarewu, molitve su ~itali pravoslavniparoh,rabin,evan-

gelisti~ki pastor i sve{tenik starokatoli~ke crkve, koji je jo{ istakao i bliskost wegove crkve sa engleskom anglikanskomcrkvom. N. C.

spotova, Pivnica, Ba~kog Petrovca,Beo~inaiRakovca.Na Susretima se izvode brze vatrogasneve`benavatrogasnim vozilima (odrasli) i na brenta~i(deca). Zbog svoje ve{tine, spremnosti hrabrosti, po`rtvovanostiitrudakojiula`uuposaokojiobavqajuoviqudizaslu`uju po{tovawe. Sa vatrogascima se gra|ani ose}aju sigurnijeibezbednije,asveono {to rade je za dobrobit dru{tva i treba da bude inspiracija za sve koji po`ele da se

Hladnoiki{ovitovremenijeomelovatrogasce dapoka`usvojeume}e jedabodriovehrabrequde,ada se nikad ne zna {ta mo`e da krene po “zlu” govori i situa- cijadaseujednommomentucrevo pod mlazim otvorilo, te su

posao {tite}i `ivote qudi, materijalna i kulturna dobra i `ivotnu sredinu. Da }e dobrovoqna vatrogasna dru{tva idaqeopstajati,pokazujeito

c m y


8

ponedeqak14.maj2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizancistigliupetporodica Blizanci Aleksandar i Anka - Danijele Qubi{i} i Sla|ana Risti}a, Lena i Mladen - Du{anke Savanovi} i Igora Pe{i}a, Du{an i Stefan - Ivane i Sr|ana Ercega, Lazar i Strahiwa - Julijane Surop i Luke Bijeli}a, Vuk i Ana - Svetlane Debeqa~ki-Ali} i Vojkana Ali}a.

Devoj~ice Sara - Adrijane i Darka Sabova, Katarina Aleksandre i Bojana \uki}a, Milica - Aleksandre Uvali} i Igora Banduke, Andrea - Ane i Bojana Rabota, LunaPaulina - Ane Ja{kove i Damira Palu{kaja, Milica - Anete i ^edomira Lalovi}a, Darija - Biqane i Borisa Miloradova, Teodora Biqane i Dra`ena \ur|i}a, Milica - Biqane i Milutina Jaji}a, Hana - Biqane i Perdraga Kanazira, Filipa - Bjanke i Oskara Suroka, Bjanka Bo`ane i Bojana Radmana, Ivana - Bojane i Dragana Mo{mondora, Helena - Branislave i Darka Jovanovi}a, Jawa - Verice Kozarev-Klari} i Maria Klari}a, Una - Vesne i Dejana Jovanova, Anastasija - Vesne i Joce Radua, Ena - Vesne i Miroslava Vuki}evi}a, Natalija - Vesne i Radomira [urlana, Miona - Vesne Jovi} \or|i} i Dejana \or|i}a, Dragana - Vesne Radosavqevi} i Dragoquba Topi}a, Andrea - Gordane i Dejana Vukobratovi}a, Hana - Divne i Bo`idara Vujanovi}a, Jelena Dragane i Milenka \akovi}a, Teodora - Dragane Lakato{ i Marka Mili~i}a, Teodora - Dragice i Milorada Kosi}a, Milica - Du{ice i Dejana Isakova, Mina - Du{ice i Marka Milosavqevi}a, Katarina - Du{ice i Sawina Milovi}a, Ana - Eme i Branislava Poli}a, Adelina – Emine i Damira [aprancija, Teodora - @ivane i Aleksandra Obrenovi}a, Sara - Ivane i Alekse Todorovi}a, Duwa - Ivane i Dra{ka Nedimovi}a, Tara - Ivane i Jovana Milo{eva, Awa - Ivane i Sergeja Je~menice, Leontina - Ivane Kova~ i [andora Vidaka,

Mirjana - Jadranke i Danila Bjelorgli}a, Duwa Jelene i Aleksandra Vidi}a, Katarina - Jelene i Aleksandra ^ipli}a, Mirna – Jelene i Borisa Popovi}a, Anastasija - Jelene i Dejana Prola, Teodora - Jelene i Du{ana Male{evi}a, Lara - Jelene i Predraga Teki}a, Lena - Jelene Radovanov i Petra Rado{evi}a, Lola - Jelene Stoj~i} i Milo{a Male{evi}a, Klara – Libu{e i Branislava Kokaveca, Jelena - Qube i Sr|ana Vidovi}a, Duwa - Maje Jovanovi} i Slobodana Trifunovi}a, Ekatarina - Marice Velemir i Dejana \ilasa, Milica - Milane i Dragana Smoqanski, Brankica - Milane i @ike Tamajke, Sara - Milene i Dragana Luki}a, Ana - Milijane i Vlatka Tarbuka, An|ela Milice i Ivana Pilipovi}a, Dejana - Mirjane i Dejana Keglovi}a, Anastasija - Mirjane i Milorada Kova~a, Lenka – Mirjane i Nenada Kosti}a, Duwa– Nata{e i Dejana Despotova, Teodora - Nevene i Dejana Konstandina, Sara - Nikoline i Radmila Svrdlina, Milana - Nikoline i Slavoquba Bandulaje, Sofija - Olge i Mirka Milo{evi}a, Nina - Ru`ice i Janka Macaka, Helena - Sabine Lakato{, Jelena - Sawe i Dalibora Mi}i}a, Na|a - Sawe Mari} i Josipa Dragi}evi}a, Ramajana - Senade Selimi i Arhana Alijia, Ma{a - Sla|ane i Dejana Solda, Danijela - Stevanke Vidakov i Manojla Nikoli}a, Ines - Suzane i Hasidina Alije, Kalina - Tatjane i Stevana Nastoski, Tatjana - Tijane i Davora Tipure, Duwa - Tijane i @arka Popadi}a.

Ven~ani MamudijaBeri{a i BranimirOsmanovi}, VanesaUbavin i Sr|anKrivo{ija, IvanaBalunovi} i SlobodanBogojevi}, BiqanaPanti} i RadoslavPiqa, JelenaRomi} i IvanGafur, QiqanaTucakov i Stef~e Jakimov, SawaJo{evi} i MirkoSuboti}, Qubinka\a~i} i DejanJe~menica, JelenaRadin i BojanBaji}, SawaMalobabi} i @arko@ivkovi}, @eqka Boloban i DraganMom~ilovi}, TamaraMatovi} i BojanMarjanov, JelenaPapi} i Branimir]ur~ija, TatjanaKrli}i Dragan@ivkovi}, @eqanaTrifunovi} i Slobodan[ebez, GordanaTomi} i IgorMarku{i}, JovanaVidari} i GrejmYonMorton, SandraKerkez i SamirBarakat, TamaraGavrilovi} i DejanMedi}, MilicaMuti} i NemawaPepi}, OlgaBorota i DraganGovedarica, MilicaIn|i} i Du{anPrelevi}, TatjanaRadosavqev i Ivor Miqkovi}, TamaraMiqatovi} i AleksandarStojanovi}, BojanaPetrovi} i IvanVasi}, SawaIkoni} i MiodragJovanovi}, Dragica^udei Aleksandar[e}erov.

Ta­ta­@eq­ko,­ma­ma­Du­wa­i­ma­la­Sve­tla­na­Mr­|i}

De~aci Damjan - Gabriele i Sini{e Trkuqe, Dimitrije - Aleksandre i Strahiwe Terzi}a, Oliver - Angeline Sre}kov i Mi{e Jovanovi}, Milan - Biqane i Nikole Mladenovi}a, Novak Biqane i Sa{e Vuleti}a, Dimitrije - Bojane i Gojka Vla{ki, Filip - Verice i Slobodana Jo{i}a, Bojan - Vesne i Jovana Isakova, Dario Dajane i Miroslava Kolara, Bogdan - Dragane i Igora [u{kala, Matia - Emilije Kolarski i Vladimira Stani}a, Konor - Estere i Dejana Bekvalca, Pavle - Zorice i Borislava Zeremskog, Mirko - Zorice Flori} ^anadanovi} i Vladimira ^adanovi}a, Stefan - Ivane i Darka Balinovi}a, Luka - Ivane Muni{i} Jovanovi} i Dragana Jovanovi}a, Vuka{in - Jasmine i Miodraga Berbera, Stefan - Jelene i Dejana Jefteni}a, Milan - Jelene i Dejana [a{i}a, Vuk - Jovane i Vladimira Peri}a, Florian – Karoline i Sabol~a Fajke, Filip - Ka}e i Aleksandra Ostoji}a, Luka - Kristine Gluvai} i Qubomira Mitrovi}a, Milan - Qubice Vukas i Zorana [esto, Mateja - Marije i Slavka ]upa, Du{an - Marije ^i~urak i Maria ^in~urka, Kosta - Marijane i Adrijana Bandu, Vladimir -

Marine i Miroslava Krasi}a, Luka - Melinde i Bojana Spasojevi}a, Aleksa - Milane Kruq Peri} i Bojana Peri}a, Lazar - Milice Zari} i Gorana Alasova, Ivica - Milke i Milomira Feratovi}, Gavrilo - Mire i Zorana [akote, Lazar - Mirele i Milo{a Popovi}a, Damjan Mirjane i Predraga Po~u~e, Stefan - Nade i Daria Momi}a, Emanuel - Nadice Faude i A{medina Ametija, Stefan - Nata{e i Davida Babi}a, Vuk - Nata{e i \or|a Milosavqei}a, Nikola - Nede i Lazara Niki}a, Luka - Nikoline i Milana Mihajlovi}a, Sr|an - Sabine i Dejana Mr|enovi}a, Nemawa - Sandre i Darka Trivunovi}a, Nikola - Svetlane i Predraga Ivkovi}a, Milan - Slobodanke i Steve Grubi}a, Mihajlo - Slobodanke i Radivoja Vajagi}a, Aleksa - Sne`ane i Branislava Dimitrijevi}a, \or|e - Sretine i \ure Dragi~evi}a, Jovan Suzane Stoj{i}, Denis - Sun~ice i Habita Koske, Mihajlo - Tamare i Gorana Terzije, \or|e - Tawe i Pavla Vuletina, Du{an- Tatjane \uri}-Jerkovi} i Bojana Jerkovi}a, Stefan - Tatjane i Bobana Kri{anovi}a, Kosta - Tijane Cvijovi} Saka~ i Miroslava Saka~a.

Umrli

­Bi­qa­na­La­ki­}e­vi}­i­Alek­san­dar­Vu­ko­je­vi}

Marin Jeger (1941), Slobodan Jeleni} (1951), Du{an Jovi} (1919), Du{an ]ur~i} (1922), Nada Ak{amovi} ro|. Popovicki (1922), Ana Aleksander (1930), Spasenka Andri} ro|. Rajkov (1939), Vera Andri~ek ro|. Pujin (1935), @ivka Baj~i ro|. Arsi} (1947), Milorad Beloci} (1937), Radomir Bire{ (1965), Katica Boji} ro|. Feher (1946), Natalija Bojovi} ro|. A{anin (1933), Qubica Bogunovi} ro|. Li~ina (1946), Valerija Veka{ (1939), @ivojin Vladulovi} (1924), Aleksandar Gajin (1988), Antal Galko (1928), Zorka Galovi} ro|. Vru}ini} (1927), Ana Dudvarski ro|. Til (1927), Dragan Karan (1930), Vida Kojadinovi} ro|. Popovi} (1941), [andor Kozma (1933), Desanka Koler ro|. Mati} (1951), Ranka Krsti} ro|. Daki} (1956), @ivko Luki} (1924), Jelena Maglovski ro|. Miklu{ (1945), Radmila Mari} ro|. Stra`in (1919), Verica Marinkov ro|. Kva{~ev (1934), Milovan Marinkovi} (1934), Milovan Marinkovi} (1934), Milka Miqkovi} ro|. Kraguqac (1941), Radojka Milenkovi} ro|. Rajakov (1923), Movo Miri} (1941), Leonida Nikitovi} ro|. Radin (1916), Katica Nikoli} ro|. Kolompar (1930), Milica Panteli} ro|. Maxarev (1949), Vladimir Papi} (1928), Mara Perdan ro|. Daki} (1933), Dragoqub Peskarov (1936), Qiqana Petkovi} (1999), Borislav Pilipovi} (1946), Stana Popovi} ro|. Radosavqevi} (1922), Gospava Pua~a ro|. Jawi} (1934), Jovanka Purti} ro|. Krneti} (1942), Radosav Radoje-

vi} (1942), Mara Radovi} ro|. Baburski (1932), Milivoj Raki} (1932), Danica Ra~ovi} ro|. Kori}anac (1923), Mihailo Rni} (1948), Sima Roksandi} (1923), Kata Simi} ro|. Bege~ki (1931), \uka Simixija ro|. Hajder (1936), Gordana Smiqani} ro|. Radoj~i} (1961), Bogosav Stevanovi} (1927), Vuk Stelki} (2009), Zdravko Stojanovi} (1927), Novak Subi} (1928), Zorka Tomi} ro|. Belenzada (1923), Danka Trifunovi} ro|. Ili} (1927), Koviqka Trkuqa ro|. ]u}uz (1938), Milena Hubani} ro|. Milutinovi} (1935), Milo{ ^avi} (1938), Vinko ^a~i} (1933), Gizela [alanki ro|. Deslop (1933), Vidosava [imi} ro|. Grli} (1932), Svetislav [imi~i} (1937), Slobodanka [krbi} ro|. Mi}i} (1964), Olga [ulder Tama{i ro|. Bognar (1925), Quban Kli~kovi} (1923), Vera Ukropina ro|. Da~i} (1933), Qubi{a Babi} (1927), Lucija [ulen~enko ro|. Ore~ (1930), Savka Jer~evi} ro|. Radosavqevi} (1926), Radoslav Jovanovi} (1950), Nenad \eli} (1953), Jelica Be`i} (1930), Milorad Vukoslavovi} (1958), Jelena @i`akov ro|. \ur|evi} (1936), Uro{ Igwi} (1946), Du{an Kuzmanovi} (1953), Jovan Kuru{i} (1936), Du{an Marjanovi} (1939), Radovan Mari} (1938), Mirko Marinkovi} (1954), Stevo Mili}evi} (1926), Grozda Ninkovi} ro|. Ninkovi} (1926), Mileva Numan ro|. Mikin (1929), Zoran Rajakovac (1949), Julka Roksandi} ro|. Petrovi} (1930), Tomo Uli}evi} (1926), @ivojin Cvjeti}anin (1934), Dane [epa (1932).


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GIMNAZIJA „SVETOZAR MARKOVI]” ORGANIZUJE ZANIMQIVA PREDAVAWA

ponedeqak14.maj2012.

9

I KU]NI QUBIMCI OPTERE]UJU KU]NI BUYET

Uz„[koluroditeqstva”svejelak{e Glodariidealna opcija

Gimnazija „Svetozar Markovi}”poredredovnenastaveivan{kolskihaktivnostizau~enike ve} ~etiri godine organizuje i predavawazaroditeqeuokviru projekta „[kola roditeqstva”. Napredavawimaseobra|ujurazli~itetemekojemogupomo}iroditeqima da boqe razumeju potrebesvogdeteta. „[kolaroditeqstva”predstavqajedancukluspredavawakoja su tematski interesantna roditeqima na{ih u~enika. rekla je direktorka Gimnazije Tatjana

Vukadinovi}. - Ideja je nastala jersmoprimetilidasudanasnapu{teni neki tradicionalni obrasci pona{awa roditeqa i ostao je jedan prazan prostor prepundilemaotomekojijeispravan i podsticajan stav koji onitrebadazauzmu,dabisedete razvilo na najboqi mogu}i na~in. Uticaj {kole i porodice morabitiusagla{en,jer}etako decapreusvojitiispravnestavoveizdravenavike. Na predavawima se obra|uju najrazli~itije teme kao {to su

problem narkomanije, zavisnosti od interneta, odgovrnost roditeqa za uspeh u~enika, zdravqe i mnoge druge. [kolski psiholog Qiqana Ara|anski Rajkov ka`e dasupredavawainteraktivnogtipaida{kolasara|ujesagradskim ustanovamakojesebaveproblemimavaspitavawaadolescenata. -Roditeqiaktivnou~estvujuu stvarawu programa. Zajedno sa wima odre|ujemo teme koje su namzna~ajneiondazovemougoste stru~na lica koja bi voleli da ~ujemo. Naj~e{}e su to qudi

iz savetovali{ta za mlade. Ponekadisamiroditeqivodepredavawaiuveknakrajume|usobno razmewuju iskustva. Predavawa seodr`avajuotprilikejednomu dvameseca,{tonijeoptere}uju}e za roditeqe - ka`e Qiqana Ara|anski-Rajkovidodajedaje danas veoma bitno da {kola paralelnoradiisaroditeqimana razvijawu wihovog stava prema decijermnogiproblemiu{koli nastaju upravo zbog toga {to ti me|usobni odnosi nisu dovoqno usagla{eni. I. Jovanovi}

GRADSKE TAKSE PREVISOKE ZA URE\IVAWE ZGRADA

Obustavqenaizgradwakosihkrovova MadauNovomSaduimaoko800 objekata sa ravnim krovom, koji predstavqajupravuno}numoruza stanare, JKP „Stan” morao je da obustavi izgradwu kosih krovova zbog previsokih gradskih i republi~kih taksi. Kako ka`e direktor ovog preduze}a Rajko Boj~i}

tro{kovi adaptacije ravnih krovovabilibiprevelikijerbiizgardwa krova za 400 kvadratnih metara stambenog prostora iznosilavi{eodpetmilionadinara. -Na{a kona~na ra~unica pokazuje da bi samo proizvodna cena

kvadratnogmetranovogstanabila860evra,{tobi„Stan”odvelo ugubitkejernebibiloniminimalne zarade. Visoki tro{kovi posledica su visokih taksi za gradsko gra|evinsko zemqi{te i naknade za skloni{ta - kazao je Boj~i}. Dodao je da preduze}e nije moglo da se uklopi u planiranu proizvodnu cenu od 670 evra po kvadratu, odnosno kona~nu od 750 evra, sa kojom bi se iza{lo pred potencijalne kupce. Napomenuo je da suupitawubili stanovi koje bi kupovali mladi nau~nici, sportisti i vi{e~lane porodice, Foto:F.Baki} pri~emubipreduze}e ostvarilo minimalni profit. - Da bi se program nastavio, moradasepromeniregulativai uvedustimulativnemerezainvestitore.Nagradskomnivoumora dasedoneseodlukaonaknadiza

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena:„Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (13.50), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.45, 15.45), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (17.30), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.15), „klip” (20.05), „Bojni brod” (17.45, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Lok aut” (22), „Osvetnici” (14, 16.50, 17, 19.30, 20, 22.10, 22.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirkastraneumetnosti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, vase Staji}a 1: stalna postavka;

SAHRANE NaGradskomgrobquuNovomSadudanas}ebitisahraweniJelica Branka Sliva  (1953) u 10.30 ~asova, Milan Obrada Ke~a (1922)u11.15,VladimirQubomiraDeleti}(1934)urnau12,KatarinaJovanaProboj~evi}(1926)u12.45,RadovanDragaPetrovi} (1954) u 13.30, Jovanka Milana Tokin (1925) u 14.15, Petar Mihajla Vukoti} (1912) u 15 i Jano{ Petera Letonai (1941) u 15.45~asova. NaAlma{komgrobqubi}esahrawenaSne`anaTodoraPe{kan (1955)u13~asova.NacentralnomgrobquuFutogubi}esahrawen @ivojinSvetozaraVladulovi}(1924)urnau11~asova.

gradsko zemqi{te koja bi se odnosila samo na nadogradwu ravnihkrovova.Morajuseizmeniti zakonskipropisikojinala`uda jeinvestitordu`andaplatidva odsto od vredosti gra|evinskih radovazaJP„Skloni{ta”-objasniojedirektor„Stana”Boj~i}. Premawegovimre~ima,kosi krov je samo vrh ledenog brega jersemorajuure|ivatiifasa-

tegorijama A, B i C, gde C predstavqa najni`u prihvatqivu kategoriju. Svi objekti kojima }e biti dodeqena ni`a kategorija, smatra}e se energetskineefikasnimobjektima, {to}eimatiuticajanaformirawe cene stanova u budu}nosti.Boj~i}jeupozorioda}ese uzgradamaobra~unavatipotro{ena energija i da energetski

Zakon vezao ruke investitorima Zakonovanrednimsituacijamapredvi|adainvestitorimoraju da plate dva odsto od vredosti gra|evisnkih radova JP „Skloni{ta”. Rukovodilac novosadske poslovnice ove firme SpasojeSekuli}kazaojedasutodr`avnipropisiidasesituacijanemo`emewati. -To je naknad dr`avi koja se brine o skloni{tima i od tih sredstava}esekasnijepro{irivatikapacitetitihskloni{ta. Dograwomsepove}avabrojstanarauzgradi,askloni{taimau svojelimite-rekaojeSekuli}. deiuvestinovatermoizolacija,ugraditiliftovi,obnoviti sistemgrejawa,kaoikanalizaciona i vodovodna mre`a. Sve tosemoraregulisatijer}eod 1.oktobrasvezgrademoratida imajuenergetskipaso{,ukojem }e pisati kategorija energetske efikasnosti. Energetska efikasnostobele`ava}eseka-

neefikasni objekti mogu u}i u blok tarifu, koja }e biti veomaskupa. -Poentajedazgraduu~inimo gotovo novom, sredimo je tako dabudedugove~naikvalitetna i time u~inimo `ivot wenim stanarima boqim i kvalitetnijim - zakqu~io je Rajko BojA. Jerini} ~i}.

storusvomdomu,glodarisuidealanizbor.Morskiprasi}i,hr~ci ize~evimoguseprona}iugotovo svakompet{opu,dokse~in~ile, degujiililete}evevericeve}te`enalazeiko{tajuvi{eodtradicionalnih qubimaca. Iako se prilikom kupovine razlikuju po ceni,odr`avaweimjeveomasli~noipristupa~nosvakomxepu.Piqevinaiznosiod50do200dinara, zavisno od koli~ine. Hrana za

morske prasi}e i hr~ke se mo`e na}iiza60dinara,dokjezamalo egzoti~nije `ivotiwice skupqa, tako za lete}u vevericu  ko{ta 250dinara,aza~in~ilu500dinara. Ovojesamodeotro{ova,kojimavaqadodatiioneza~etke,posudezahranu,igra~kezazube,kai{eve, povoce, prostirke, kaveze iliterarijumezaglodareihiqadesitnicakojeseprilikomposete pet {opu ~ine tako neophodnim.Daqubimcinisujeftiniza odr`avawe, zna svaki odgovorni vlasnik, ali je tako|e i svestan ~iwenice da }e od svog mezimca uvek imati bezuslovnu qubav i vernogdrugara. A. Varga

VODI^

tELEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Svaki qubiteq `ivotiwa pre nego{tousvoj`ivotuvedemalog krznenog ili pernatog stvora, mora biti svestan  da `ivotiwe nemoguda`iveodqubavi.Kupovina ku}nog qubimca je samo po~etnitro{ak,dokzawegovoodr`avawe svakog meseca iz buxeta odletiodre|enasumanovca. Svaki po~etak je najte`i, a u slu~ajuku}nogqubimca,inajskupqi. Ku~i}i u prvim mesecima morajutriputadaprime vakcinu, od kojih svakako{taod1.000do 1.500 dinara. Vakcina protivbesnila,kojase daje jednom godi{we, iznosi kod novosadskihveterinaraod800 do 1.000 dinara, dok je ~ipovawequbimcaoko 800dinara.Cenahrane za pse veoma varira u odnosu na koli~inu i kvalitet. Konzerve se moguna}ive}za50dinara,acenaimsekre}e do 250 dinara. Granule u malim pakovawimako{taju80dinara, dok veliko pakovaweod15kilogramadosti`ecenuido4.000dinara. Slatki{i, nameweni posebno psima,odli~ansuna~indasequbimacpohvaliilidresira.Nema togpsakojinevolidajedeine}e uraditisvekakobiosvojiotajmali komad poslastice. U svakom pet{opusenakasimoguna}ikeksi}iuraznimoblicima,kojiko{tajuodjedando10dinara. Qubiteqima~akasvogmezimca morajuodvestinavakcinuprotiv zaraznihbolesti,kojako{taoko 1.200dinara.Hranazama~keuvidugranulako{taod40dinarado 3.000, dok kesice takozvane „vla`ne”hraneiznoseod20do300dinara. Za osobe koje vole vi{e male `ivotiweilinemajuvelikipro-

420-374

ZDRAVStVEnASLU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555, 525-261, radnimdanom od8do20, subotomod8do14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul.MihajlaPupina15, tel:6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka34, tel:639-5825,520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevaroslobo|ewa48/I Tel:442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad, Resavska3, svevrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel:6350-664, 6350-740


ponedeqak14.maj2012.

c m y

10

dnevnik

„Dnevn  i k o v  a” gal  er  i ja  m a l  ih mat  ur  an  at a

S

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`eweostanezauveksjajnaperlauniskise}awa,„Dnevnik”svakogdanaosimnedeqeobjavqujezajedni~kefotografijemalihmaturanataiz{kolasateritorijeGradaNovogSadaiizSremskihKarlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malihmaturanataizNovogSadaiselakojapripadajuGradu,kaoi76maturanataizSremskihKarlovaca.Prodefilova}etakokrozovumalomaturantskugalerijuslike141odeqewaiz35osnovnih{kola,ukojimase nastavaodvijanasrpskom,slova~komima|arskomjeziku.

Osnovna{kola„Milo{Crwanski”,NoviSad

VIII1

VIII2

VIII3

VIII4

Osnovna{kola„Jo`efAtila”,NoviSad

VIIIa

Sutra:O[„Jo`efAtila”iO[„Petefi[andor”,NoviSad

VIIIb


vojvodina

dnevnik

11

НЕСКЛАД У ПЕДАГОШКОМ КАДРУ У АПАТИНУ

КЊИГЕ ЗА ТРИ ХИЉАДЕ ПРЕДШКОЛАЦА У ЈУЖНОБАЧКОМ ОКРУГУ

Дечјаправа услициистиху БАЧКИПЕТРОВАЦ: Поподсекретар за крајински здравство, социјалну политику и демографију Новка Мојић посетила је Предшколску установу „Вчиелка” („Пчелица”) у Бачком Петровцу, где се састала са директорима предшколских установа Јужно-бачког округа и уручила им књиге „Дете има право да зна своја

ponedeqak14.maj2012.

Према речима Новке Мојић, Предшколска установа у Бачком Петровцу је на завидном,европском нивоу, како по свом изгледу,опремљености и чистоћи,тако и по залагању директорке и колектива. -Влада Војводине је још 2006. године помогла изградњу објекта предшколске установе у Бачком Петровцу, захваљујући, између

Вишак учитеља, мањак математичара АПАТИН: На Заводу за запошљавање уАпатинунајвише је учитеља,васпитача,струковних економиста шестог степена,али нема математичара,физичара и професора енглеског језика.Нескладуструктурипедагошког кадра настао је школовањем великог броја младих Апатинаца на Учитељском факултету у оближњем Сомбору, с обзиром на то да родитељи немају довољно новца да им омогуће студије у Новом Саду или Београду. Тако данас није неуобичајено у Апатину наићи на продавачицу са дипломом Учитељског факултета. Бранка Драгаш,нијемоглауНови Сад где је желела да студира право,билајеодличанстудент Учитељскогфакултета,али,ка-

ко сама каже, ни после десет година од дипломирања није успела да стекне ни дан стажа уучионици,пагубисвакунаду да ће радити посао за који се школовала. Они који могу да студирају у великим центрима, углавном тамо остају, а у Апатин долазе млади из свих крајева Србије у потрази за послом,па је већина школа углавном решила проблем наставног кадра. У Машинској школи тврде да у овој школској години нису имали проблема са стручним наставним кадром. -У потрази за послом млади нам долазе чак са магистратуром из већих градова што донедавно није био случај -каже Милорад Јелача,директор ове школе.

У Гимназији и Стручној дрвопрерађивачкој школи,које се налазе у истој згради, наставу општеобразовних предмета изводи исти професорски кадар. За сада сви су предмети стручно покривени, али ускоро би могао да се појави недостатак математичара и професора енглеског, јер одлазе у пензију, а на бироу их нема, каже Милован Блануша, директор Дрвопрерађивачке школе. У највећој основној школи „Жарко Зрењанин“ кажу да се мањкови и вишкови појединих профила утврђују на крају школске године те да су они проблем професора физике решили,али не и математике. - Дешава се да учитељице успешно завршавају физику,да

проблем појединих наставника решавамо и флуктуацијом, јер они долазе из мањих у нашу школу. Крајем маја ће се утврдити укупне потребезанаставним кадром- каже Нада Здравковић,директорка школе. У музичкој школи „Стеван Христић“ недостаје професор гитаре, пијаниста и корепетитор, док су остале недостајуће наставнике хармонике, солфеђа, гитаре, решили кадровима са стране. - Од седам донедавно недостајућих профила музичара расписивањем конкурса решили смо углавном проблем. Дошли су нам млади,талентовани музичари,од којих неки чак из Шапца - каже директор Ференц Ковач. Ј. Прелчец

МЕЂУНАРОДНО МУЗИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ У „ФАНТАСТУ” КОД БЕЧЕЈА

права”. Реч је о издању које уз адекватне илустрације у стиховима набраја и објашњава све чланове Конвенције о правима детета. Књига је штампана на свим језицима који су у службеној употреби на територији АП Војводине и ромском језику.Са територија општина Бач, Бачки Петровац, Бачка Паланка, Беочин, Врбас, Бечеј, Жабаљ, Темерин, Србобран и Тител,ову књигу добиће 3000деце најстаријег предшколског узраста.

Боцес кисеоникому амбулантама ГЛОГОЊ: Здравствена станицауГлогоњудобилајесистем за терапију кисеоником и резервну боцу. Истоветну опрему добилесуиамбулантеуБрестовцу, Старом Тамишу, затим Диспанзер за жене, Школски диспанзер и амбуланта у центру Панчева. Набавка шест боца са кисеоником и 15 резервних коштала је 450 хиљада динара. Терапија је важна у лечењу плућног едема, пулмологији, кардиологији, али иприликомтровања. - Ми лекари ћемо бити сада спокојнији, а пацијенти мирнији - изјавила је др Мирела Петровић,изамбулантеуГлогоњу. У употреби су до скоро биле велике и тешке металне боце са кисеоником, које су често биле неисправне,садаћетерапијакоја сеиначедајеуболницибитидоступнаиудомовимаздравља. З. Дг.

осталог залагањима представника ове општине у Покрајини и моја жеља је да нам све установе у Војводини буду на овом нивоу. Покрајински секретаријат за здравство,социјалну политику и демографију и Влада Војводине залажу се за децу и то не само декларативно,већ кроз мере пронаталитетне политике, као што је суфинансирање боравка трећег и четвртог детета у предшколским установама и кроз друштвену бригу о деци -изјавила је Новка Мојић. В. Х.

Устаромздањузвуци новихталената

БЕЧЕЈ: Музичка школа „Петар Коњовић” први пут организуј�� међународно музичко такмичење на којем ће ученици свирати на инструментима заступљеним у школи организатора:виолини,гитари,клавиру, хармоници и тамбури. Такмичење почиње данас и трајаће до 18.маја,а одржаће се у некадашњем дворцу Богдана Дунђерског,хотелу „Фантаст”.Котизација за сваког учесника износила је скромних 1.500 динара, а

жири,од којих ће један члан бити из иностранства,а остали ће бити бивши ученици наше школе који су сада реномирани музичари. Иначе,стижу нам гости из бројних градова Србије, али и из окружења Мађарске, Румуније и Хрватске.Биће то прави мали фестивал инструменталиста, који ће,верујемо,прерасти у традицију -рекла нам је директорка бечејскешколеТамара Крајтмар. Такмичарски део ће се одржати у великој свечаној сали

дворца, која је изузетно акустична и биће право уживање такмичарима да свирају и посетиоцима да слушају. Најуспешнији учесници такмичења по имену „Фантаст 2012.“ добиће пригодне награде,а специјалне награде намењене су најмлађем учеснику,затим професору који доведе највише ученика,и на крају школи која буде најмасовније заступљена на такмичењу. В. Ј.

СЕЋАЊЕ НА КЊИЖЕВНИКА ЈАНОША ХЕРЦЕГА

Награда Јожефу Богдану из Торде

СОМБОР: Поводом обележавања 103године од рођења сомборског академика и књижевника Јаноша Херцега на његов гроб на Великом католичком гробљу положено је цвеће, а почаст сомборском и ве-

блиотека „Карло Бијелицки”, Демократска заједница војвођанских Мађара и Савез војвођанских Мађара. Након церемоније на гробљу у просторијама Џепног позоришта

БУДИ уПанчеву ПАНЧЕВО: Од15.мајадо15. јунабиће одржано4.међународно бијеналеуметничкогдечјегизраза (БУДИ) уорганизацијиКултурног центра.Посетиоцићемоћидавидеделачијисуауторидецаитоу области филма, позоришта, балета,музике,каоиизложбе. У оквиру позоришног програма на више локација у Панчеву биће одигран низ представа од којих су неке попут „О нотама, Хендлу и колачима”намењенедеци узраста изнад седам година,док најмлађе очекују луткарске адаптације бајки „Необична прича о три прасета”и „Црвенкапа”.Осим позоришних биће и балетских изведби и то ансамбла Српског народног позоришта из Новог Сада „Пипи Дуга Чарапа”. Изложба плаката чији су аутори студенти Факултета примењених уметности у Београду биће у поставци од 15.до 29.маја у фоајеу Културног центра Панчева. Све радионице су бесплатне, али је потребно резервисати учешће што пре, јер је број места ограничен. З. Дг.

пријавило се чак 217 такмичара. Најбројнији су пијанисти,јер су стигле 125 пријаве такмичара за свирање на клавиру које ће,због масовности,трајати два дана. Остали инструменти су заступљени у мањем броју и сваког дана ће бити други инструмент на репертоару.Виолиниста је 45, гитариста 16, хармоникаша 17и тамбураша 14. -У свакој категорији такмичаре ће оцењивати четворочлани

ликану мађарске књижевности и културе уопште у Војводини одали су Град Сомбор,Џепно позориште „Берта Ференц”, Мађарска грађанска касина, МКУД „Мориц Жигмонд” из Дорослова, Градска би-

„Берта Ференц” Јожеф Ј. Фекете објавио је име добитника књижевне награде „Јанош Херцег”.Она се додељује ауторима који кроз свој рад препознају и представљају особености регије у којој живе,у скла-

ду са филозофијом Јаноша Херцега. Једногласном одлуком жирија у саставу др Ержебет Чањи, Јожеф Ј. Фекете, Золтан Шандор и др Иштван Шилинг, књижевна награда „Херцег Јанош”Џепног позоришта „Берта Ференц”из Сомбора припала је песнику Јожефу Богдану,свештенику из Торде. У поезији Јожефа Богдана налазимо човека и Створитеља,свештеничку професију,породицу,народ и домовину у сликама сатканих од скептицизма,понизности,самоспознаје и самоироније.Налазимо грешност и опраштање.У његовим песмама ниједна реч није неутрална, свака преноси песниково запрепашћење и тензију његових живаца, наводисеуобразложењужирија. Поезија Јожефа Богдана везује се за регионализам,за доживљај сопствене околине, за хуманитет, за спознају прошлости и разумевање данашњице,за карактеристике дела Јаноша Херцега кроз директан доживљај народног живота и анализе сопствених дилема од којих је створио посебан тон у књижевности Мађара у Војводини, закључио је жири. М. Миљеновић

ЗАВРШЕН „НЕВЕНОВ” ФЕСТИВАЛ

НајбољапоетесаизБелогПотока

САВИНОСЕЛО: Традиционални „Невенов” фестивал деце песника одржан је протеклог викенда у Савином Селу. Жири на челусапесникомПером Зубцем одлучиоједапрвунаградузапоезију додели Ани Мијајиловић, ученициседмогразредаОсновне школе „Васа Чарапић” из Белог Потока. Прва награда за прозно стваралаштво „Никола Путић“ припала је Тамари Станковић, ученициосмогразреда исте школе. На овогодишњи Невенов фестивал,којитрајепуне24године, пристиглоје567радоваито450 песамаи117прича. - Било је година када смо мислили да нећемо издржати, али

ипакпоследњихгодинасвевише децеучествујеитонесамоизнашеземљевећиизБоснеиХерцеговине, Црне Горе и Хрватске. Деца су врло даровита што се и понавља сваке године - рекао је Зубац. Овогодишњифестивалотворио је председник општине Врбас др Жељко Видовић и похвалио организаторе фестивала, нагласившиданиједандинаркојијеизопштинског буџета издвојен за ову манифестацију није улудо потрошен.„Невенов”фестивалјеначин да се деца упознају и друже и да имтапознанстваостануикасније, казао је Видовић. Добродошлицу свим присутним учесни-

цима и гостима фестивала пожелеојеипредседникОрганизационог одбора Невеновог фестивала децепесникаНово Ћулафић. На завршној манифестацији овогодишњегфестивалаучествовалоје15финалистакојејежири одабрао, а у оквиру Невеновог фестиваладецепесника отворена јеиизложбарадоваучесникаЛиковнеколоније„Триангл2012”. Невенов фестивал деце песниканастаоје1988.године.Духовни покретач ове својеврсне смотре лирског ставралаштва био је НиколаПутић,дугогодишњипрофесорсрпскогјезикауовдашњој основнојшколи. М. Кк.

СВЕЧАНОСТ У СТАРОПАЗОВАЧКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА

Медицинскесестре заслужујупохвале

СТАРАПАЗОВА: Медицинске сестре и техничари Дома здравља „Др Јован Јовановић Змај” који, прославили су по други пут светски дан медицинских сестара,12. мај. Њих 170 чине половину овог великог колектива који покрива здравственом заштитом десет насеља старопазовачке општине.Билајеовоприликанаподсећање на Флоренс Најтингел, као утемељивача ове хумане професије која се доказала у ратовима и у миру. Здравље је веће од свега осталог, здрав просјак је срећнији од болесног краља, цитирала је Шопенхауера главна медицинска сестра старопазовачког Дома здравља Слађана Грујић. Каоиницијаторка обележавања овог датумаонајезахвалиланаподршцидиректору др Жељку Катићу и руководству Дома здравља. -Верујем да цео тимможе да се развија и даље и прерасте оквире ове општине, а сви ви, медицинске сестре и теничари сте основни стубови функционисања сваке здравствене установе,па и Дома здравља у Старој Пазови-рекаојеКатић. На скромној свечаности подељенесупохвалнице „сестрама које су,међу вредним и мар-

љивим радницима ипак отишле корак даље”, како је речено у образложењу.Похвале су добиле Бојана Вукадиновић, Славица Војнић, Љиљана Младеновић, Ксенија Качар, Марица Пецић, Слађана Тукелић,  Марија Фолћан, Весна Мрђић, Јасмина Ћурчин, Ана Улемек, Златуша Шипицки, Радмила Кујунџић, Наташа Утвић, Јармила Подлавицка, Добрица Борисављевић, Гордана Миљевић, Бранка Келић, Ана Барнак, и тимови Центра за хемодијализу и физиотерапију. На свечаности у част медицинских сестара наступио је Градски хор Стара Пазова. А. Мали


SAJAMSkA HROnikA

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

c m y

12

ХРОНИКА 79. МЕЂУНАРОДНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА У НОВОМ САДУ ДЕЛТА ЂЕНЕРАЛИ ОСИГУРАЊЕ – ГЕНЕРАЛНИ СПОНЗОР

Сајамскепогодности за осигурањеродаистада ГенералниспонзорСајма,Делта Ђенерали Осигурање припремило је низ погодности за пољопривреднике, ратаре, воћаре и сточаре који се определе да путем осигурања финансијски заштите своју имовину и производњу. Друга највећа осигуравајућа компанија у Србији и један од лидера у осигурању привреде на нашем тржишту, за посетиоце Сајма и своје клијенте нуди погодности у погледу цене осигурања. У зависности од величине осигураних површина, претходно уговорених осигурања и уговореног трајања осигурања (вишегодишња осигурања)ценесуниже идо20одсто.Поред тога компанија омогућава плаћање премије у агро роковима, након завршетка жетве или бербе.Ако се пољопорвредни произвођач одлучи да премију плати одједном, добија попуст од 10 одсто, бесплатно

осигурање од незгоде и несрећног случаја за њега и чланове његове породице у трајању од годину дана. Компанија омогућава пољопривредницима осигурање производње од различитих тзв. стандардних ризика,али и једина у овом делу Европе у понуди има осигурање од суше и прекомерних падавина. Посетиоцима и излагачима ће свакако бити интересантан и јединствен производ на нашем тржишту,„Премиум осигурање животиња”,који покрива ризике несрећног случаја,болести и порођаја укључујући и болести настале услед недовољне и неправилне исхране животиња и болести законом обавезне за пријављивање,што је до сада било искључење по условима свих осигуравајућих кућа. Поред тога, Делта Ђенерали до краја маја одобрава 10 одсто

комерцијалног попуста за каско осигурање пољопривредне механизације. И ове године Делта Ђенерали са Банком Интеза омогућава плаћања премије осигурања путем повољних кредита. Субвенција Министарства пољопривреде (40одсто премије осигурања) и попусти које одобрава Делта Ђенерали, појефтињују кредит до минималне каматне стопе. Сваког дана, на штанду компаније у Аули Новосадског сајма, стручњаци за различите области осигурања заинтересованим посетиоцима даваће свеобухватне информације о производима којима могу заштитити своје домаћинсто, економске објекте, залихе, механизацију, возила, као и о могућностима које пружају животно, здравствено и осигурање од незгоде и добровољни пензијски фонд.

НОВОСАДСКИ „ГРАНД М” НА САЈМУ

Фордовавозила по шампионским ценама Међу бројним експонатима на Сајмуће бити и путничка и лака комерцијална возила „Форд”. Представља их новосадски „Гранд М”, продавац и сервисер возила ове познате марке. Аутомобили ће бити изложени на штанду компаније „Рес Трејд”,на којем ће заинтересовани моћи да добију све информације о техничким карактеристикама,перформансама,ценама и условима продаје.Сајамјеидеална прилика да се по изузетним условима купи и кући одмах одвезе нови форд.Од 14.до 26.маја у продајној мрежи у Србији „Форд” спроводи продајну кампању „Акција без продужетака”, током које се будућим власницима нуди ограничена количина аутомобила ове марке по изузетно повољним,и до 5.000евра нижим ценама.На тај начин „Форд”и његови продавци у Европи обележавају финале УЕФА Лиге шампиона, чији је један од поносних, а уједно и најстарији спонзор управо „Форд”. Из компаније „Гранд М”посебно скрећу пажњу на неколико у свему

изузетно атрактивних аутомобила, а посебно по новим,осетно нижим ценама.Тако се само од 14.до 26. маја модел Mondeo са петоро врата, дизел мотором од два литра и 140 КС, врло богатим пакетом опреме тренд плус (у који,између осталог, спадају и грејачи ветробрана, алуминијумски наплаци од 16 инча и темпомат),металик бојом и дневнм ЛЕД светлима може купити и одмах преузети за само 19.990евра (у динарској противвредности),што је

За „беларусе” и „махиндре” 500 евра попуста

Фото:Р.Хаџић

Кренулапродаја механизације

На изузетно квалитетној изложби пољопривредне механизације приказанојевише од 150брендова, познатих светских произвођача. На отвореном сајамском простору заиста има шта да се види,а како би се омогућила лакша куповина,излагачи су понудили посебан, сајамски попуст. Захваљујући доброј понуди и повољнијим условима куповине од уобичајених на тржишту, већ су обављене и прве куповине. Тако се приликом куповине трактора „беларус“и „махиндра“,које је изложила новосадска Компанија „Агаропанонка МТЗ Финке”одобрава попуст од 500евра,фирма VAIT,заступник познатих аустриј-

ских произвођача пољопривредних машина, нуди специјални сајамски попуст од 10одсто за „Кејсов” трактор од 155 коњских снага, а сличне попусте одобравају и остали иизлагачи пољопривредне механизације.. Цене трактора зависе од врсте, јачине мотора и нивоа опреме,па сепонудакрећеодонихпо 8.000 евра,али и изнад 60.000евра.Слободно се може рећи,да је,у зависности од потреба и могућности,понуђена пољопривредна механизација и за мале купце,али и оне којима је потребна снажнија и јача машина за обраду већих површина. Д. М.

Храна и зачини из Индонезије Већ трећу годину Република Индонезија,на свом штанду у хали 1, представља посетиоцима Сајма своје прехрамбене производе.На штанду су изложени индонежанска чоколада, чај, кафа, палмино уље, разне врсте инстант тестенина и велики број егзотичних зачина, који ће ускоро моћи да се купе у маркетима у нашој земљи. Присутни су и пословниљуди изИндонезије,којимајеово прилика за склапање послова у приватном сектору у пољопривреди. Ове године договорено је да ће Индонезија,нанаредном, 80.Међународном пољопривредном сајму бити интернационални партнер. Како су навели представници из Џакарте, циљ им је да Србијапостане центар извоза

индонежанскихпроизводаудругеземљејугоисточнеЕвропе.До сада су наше земље потписале три уговора везана за економију. Потписан је уговор о економској

за чак 5.570 евра ниже од досадашње цене за тако опремљен аутомобил. Нови Focus, који у Србији носи титулу аутомобила године, такође са петоро врата, бензинским мотором нове генерације од 1,6литара са 85 КС,  пакетом опреме амбијент, клима уређајем и аудио системом (радио/ЦД/МП3),у наредне две недеље се може купити за 11.690евра, а то је 3.415евра испод редовне цене за тај аутомобил.

сарадњи,о промоцији и заштити инвестиција и о укидању двоструког опорезивања,чиме се сарадња знатно олакшава. Г. Ч.

Врући „фура” колачи

НаСајмусеувекдоброједе,а оникојипреферирајусладакзалогајмогудасеупутенаштанд фирме „Шома” из Суботице где сепредкупцимаправеипродају „фура”колачи.Овајколачпосут шећером наштандусемеси,печеипродаје.Упонудису разни додаци - орах, цимет, какао, ванилаикокос.

Надметањеиноватора Привредна комора Србије, у сарадњи са Факултетом техничких наука, представила је јуче у хали 12 Такмичење за најбољу технолошку иновацију у Србији.Ово је осма година да се додељује награда,а право учешћа имају сви грађани Србије, који имају већ реализовану или иновацију која је пред непосредном реализацијом,уз услов да су оформили тим од најмање три члана.До сада је на такмичењу учествовало преко 5.000иноватора,а од ове го-

дине укључени су и иноватори из Републике Српске.Овогодишњи наградни фонд износи 5,5 милиона динара,а рок за пријаву истиче 25. маја.Такође,у овој хали отворена је и прва Изложба агроиновација, а посетиоци ће моћи да виде 51.иновацију из разних области аграра, производње и прераде воћа и поврћа, фитофармације, амбалаже, процесне и пољопривредне технике, као и пројекте за увођење иновација у агробизнису. Г. Ч.

Јапанскоуље„јинјанг” У оквиру изложбе органске пољопривредне производње, у хали 4 представиласеиаустријскафирма„Bestofnature“,којанудипроизводелековитогстародревногјапанскогбиљногуља„јинјанг“.Овајпроизводкористисезаинхалацију,алиимасажу,спортскутерапију,негу ногу,каооблогилизасмиривањекоже,услучајууједаинсеката.Посетиоцимогудапробајуикупеовепроизводе,аценанајмањегпаковањаје1.000динара.Приликомкуповине,паковањаод100милилитара,којекошта3.000динара,купцидобијајупоклон. А. В.

Они који нису спремни да на слепо изваде паре из новчаника могуодмахдасеувереуквалитетипробајупарчеовогслаткиша.Свежи,врућиколачитекизашли из пећи ретка су појава на оваквим манифестацијама, тако да прави сладокусци неће оклевати да за ово задовољство издвоје150динара. А. В.


dru[tvo

dnevnik

U JUNU KRE]E „JADRAN EKSPRES”

Karte ve} od 15. maja Deca do {est godina, za koje „@eleznice Srbije„ }e 15. maja po~eti da prodaju karte nisu rezervisana posebna meza voz „Jadran ekspres”, koji sta, prevoze se besplatno, a ona }e od 15. juna do 1. septembra do 14 godina pla}aju 50 odsto saobra}ati jednom nedeqno na jeftiniju kartu, dok rezervarelaciji Beograd–Split–Be- cije mesta (sedi{te, le`aj ili ograd, sa zaustavqawem u Kni- postequ) pla}aju u punom iznosu. Putnicima „Jadran eksprenu i Perkovi}u. Sezonski voz „Jadran eks- sa„, koji izlaze i ulaze u stanipres” }e polaziti iz Beograda cu Perkovi}, va`i}e karte u lokalnim vozovima Hrvatskih svakog petka u 15.16 sati, a iz Splita svake subote u 18.43 `eleznica za putovawe do [isati, najavqeno je iz @ele- benika i od wega. Posebna ponuda u vozu „Jaznica. Karte se prodaju po „globalnoj ceni”, koja ukqu- dran ekspres” jeste i prevoz automobila, ko~uje kartu s ji u jednom smere zer va ci jom mesta, sedi- Posebnaponudauvozu ru ko{ta 40 {te, le`aj ili „Jadranekspres”jeste evra. Ukoliko dve postequ, i za iprevozautomobila, ili vi{e osoba koju ne va`e kojiujednomsmeru putuju u vagoninikakve druge ko{ta40evra ma za sedewe povlastice. ili ku{et koVozna karta u jednom smeru na relaciji Beo- lima, uz povratne karte po grad–Split ili Split–Beo- „globalnoj ceni”, prevoz autograd u vagonima za sedewe ko- mobila napla}uje se samo za je{ta 37,50 evra, a s le`ajevima dan smer. Za putnike u „singl kabini”, kao i za dva ili vi{e 45 evra. Za putovawe u „turist kabi- putnika u „dabl” ili „turist” ni” karta je 50 evra, u „dabl” kabinama, uz karte po „global60, dok za „singl kabinu” tre- noj ceni”, prevoz automobila je ba izdvojiti 80 evra. Karta od u oba smera besplatan. Broj meBeograda do Knina ili od sta za prevoz automobila je Knina do Beograda u vagonima ograni~en. Karte za „Jadran ekspres” za sedewe iznosi 32,50 evra, a u ku{et kolima 40 evra. Vozne pla}aju se u dinarskoj protivvrednosti i mogu se kupiti na karte u „turist”, „dabl” i „singl” kabini staju 45,55 od- {alterima ve}ih `elezni~kih stanica. nosno 75 evra.

PREKOGRANI^NA SARADWA VOJVO\ANA S RUMUNIJOM

Korist za sve od evropskih para Projekat prekograni~ne saradwe s Rumunijom „Pove}awe turisti~kih kapaciteta u Banatskom regionu”, finansiran iz IPAprograma Evropske unije, op{tina Kawi`a privodi kraju s partnerima iz Vojvodine i rumunskog pograni~nog grada @omboq. Op{tina Kawi`a je posredstvom Informacionog centra za razvoj Potiskog regiona (ICR) vode}i partner na projektu vrednom 570.195 evra, zapo~etom krajem pretpro{le godine, u kojem jo{ u~estvuju op{tina Novi Kne`evac i grad Pan~evo, dok je partner iz @omboqa Udru`ewe za ravoj naseqa mikroregije „Banat Ripensis”.

ziva IPA-programa prekograni~ne saradwe, kojim su bile obuhva}ene 22 turisti~ke destinacije. – Ciq ovog projekta je bio da se ukqu~e nova mesta iz Srbije i Rumunije, a svi u~esnici imaju i konkretne koristi – ka`e Dragana Luki}-Bo{wak. – Ura|eno je vi{e studija izvodqivosti za ulagawa koja se planiraju u funkciji razvoja turizma, odnosno modernizacije i unapre|ewa javne infrastrukture s obe strane granice, a u Kawi`i i @omboqu su realizovana i konkretna ulagawa. U Kawi`i su, osim studija izvodqivosti za unapre|ewe infrastrukture Glavne ulice, Ribarskog trga i „[tranda”, na

ponedeqak14.maj2012.

13

U 2011. ODOBRENO 91 KLINI^KO ISPITIVAWE LEKOVA

Bez ispitivawa nema ni registracije U Srbiji je pro{le godine, po podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), odobreno 91 klini~ko ispitivawe lekova, a stru~waci smatraju da zdravstveni sistem ima kapacitet i za 400 takvih ispitivawa godi{we. Po re~ima direktorke ALIMS-a Tatjane [ipeti}, za prva ~etiri meseca ove godine odobreno je oko 30 klini~kih studija i uglavnom je re~ o ispitivawima lekova koji se koriste u onkologiji, kardiologiji, neurologiji i psihijatriji. Ona isti~e da se odobrewe za klini~ko ispitivawe daje samo onda kada postoji sigurnost da je odnos koristi i {tete za pacijenta minimalan:

– Va`no je da se zna {ta se studijom `eli posti}i, odnosno kakvi rezultati – navodi Tatjana [ipeti}. Po wenim re~ima, pacijent daje pismeni pristanak za u~e{}e u

mo`e povu}i i odustati od ispitivawa u svakom trenutku. Tatjana [ipeti} je ukazala na to da lek za koji se odobrava klini~ko ispitivawe mora biti napravqen u skladu s dobrom proiz-

Odobrewezaklini~koispitivawedajesesamo ondakadapostojisigurnostdajeodnoskoristii {tetezapacijentaminimalan studiji, a najpre lekar treba da mu objasni koji je ciq ispitivawa, kako da koristi terapiju, kada dolazi na kontrole, da li postoji opasnost ili mogu}nost nekog ne`eqenog dejstva... Ukoliko ne `eli vi{e da u~estvuje, pacijent se

vo|a~kom praksom i imati odobrewe eti~kog odbora zdravstvene ustanove u kojoj }e biti obavqeno istra`ivawe: – Studije koje se sprovode u Srbiji su multicentri~ne – sprovode se u vi{e centara i vi{e zema-

qa istovremeno, a Agencija je nadle`na i za nadzor ispitivawa koje odobri – obja{wava ona. Ukazav{i na to da lek mora imati podatke iz klini~kih ispitivawa da bi bio registrovan, Tatjana [ipeti} je naglasila da je zbog toga svaka studija izuzetno va`na.

NOVINA U SPECIJALNOJ BOLNICI „MERKUR” U VRWA^KOJ BAWI

I fizikalna terapija o tro{ku osigurawa Osim dijabeti~ara, u Specijalnu bolnicu za le~ewe i re ha bi li ta ci ju „Mer kur”u Vrwa~koj bawi o tro{ku Repu bli~ kog fon da za zdrav stveno osigurawe osiguranici odnedavno mogu i}i i na fizikalnu terapiju i rehabilitaciju. Izmenom Uredbe o pla nu mre `e zdrav stve nih ustanova, koja je stupila na snagu 30. aprila, u „Merkuru” je promewena struktura posteqa pa je umesto 20 za le~ewe i 300 za rehabilitaciju endo kri no lo {kih bo le sni ka, sada 70 posteqa predvi|eno za le~ewe, a 250 za rehabilitaciju. Tako je omogu}eno da se pro{iri lista bolesti koje se mogu tretirati ovde, i to na ne u ro lo {ka, re u mat ska oboqewa, povrede i oboqewa lokomotornog sistema. Kao {to je poznato, od 2008. go di ne Spe ci jal na bol ni ca „Merkur” postala je Nacionalni centar za prevenciju i edukaciju dijabeti~ara koji su na terapiji insulinom. U Srbiji ima vi{e od 90.000 registrovanih insulin-zavisnih bo le sni ka. U okvi ru pe to dnevnog boravka u toj ustano-

vi, jednom u sedam godina, osiguranici stariji od 18 godina dobijaju kompletnu medicin-

sku pretragu, a u okviru edukacije prolaze kroz „{kolu di ja be te sa”. Ciq pro gra ma,

Promewenajestrukturaposteqa,pajeumesto 20zale~ewei300zarehabilitaciju endokrinolo{kihbolesnika,sada70posteqa predvi|enozale~ewe,a250zarehabilitaciju

koji se sprovodi u skladu s Nacionalnim vodi~em za dijabetes, je da se na vreme otkriju komplikacije {e}erne bolesti. Za fizikalnu terapiju i reha bi li ta ci ju „Mer kur” je opremqen svim oblicima terapije: termoterapijom, elektroterapijom, magnetoterapijom, sonoterapijom, laserotera pi jom, ki ne zi te ra pi jom... Kako ka`u u toj ustanovi, zna~ajno mesto u rehabilitaciji pacijenata zauzima hidroterapija. Ona se sprovodi u toploj mineralnoj vodi temperature pribli`ne temperaturi tela, {to je od velikog zna~aja jer je izbegnuta faza prilago|avawa i optere}ewa srca. Dodatna primena podvodne ma sa `e vo de nim mla zom ima efekte mehanoterapije. Kriterijumi i uslovi odlaska osiguranika na fizikalnu terapiju odre|eni su pravilnikom, a ocenu o upu}ivawu osiguranog lica na rehabilitaciju o tro{ku RFZO-a dono si u sva kom kon kret nom slu~aju lekarska komisija filijale. J. Barbuzan

DVE TRE]INE ONKOLO[KIH PACIJENATA SE ALTERNATIVNO LE^I

Niko ne}e re}i: nemoj

DelegacijaKawi`eiNovogKne`evcasdoma}inimau@omboqu

Pri zavr{etku projekta proteklog vikenda predstavnici Kawi`e i Novog Kne`evca bili su u studijskoj poseti mikroregiji „Banat Ripensis” koja, osim @omboqa, obuhvata jo{ deset naseqa ovog dela rumunskog Banata u @upaniji Timi{, a posetili su i Temi{var. U @omboqu su goste do~ekali gradona~elnik GaborKaba i direktor Udru`ewa „Banat Ripensis” ArpadOrdodi, koji su istakli izuzetno dobru saradwu i iskustva u ostvarivawu projekata prekograni~ne saradwe. Osim ovog projekta, u koji se ukqu~io kao partner Kawi`i, @omboq je do sada realizovao vi{e projekata s partnerima iz Novog Kne`evca, Kikinde, Nove Crwe i Vojvode Stepe, a dobru saradwu ostvaruje i s drugim vojvo|anskim mestima. Asistentkiwa na projektu „Pove}awe turisti~kih kapaciteta u Banatskom regionu” Dragana Luki}-Bo{wak iz kawi{kog ICR-a isti~e da je to na neki na~in nastavak saradwe ostvaren u okviru projekta „Banat 22” iz prethodnog po-

Tisi ura|eni novi pristani za ~amce i grad je dobio novu pokretnu letwu pozornicu s prate}om tehni~kom opremom neophodnom za odr`avawe najva`nijih manifestacija. Novi Kne`evac dobija potrebnu projektnotehni~ku dokumentaciju za revitalizaciju dva plemi}ka dvorca. Grad Pan~evo, koji je bio vode}i partner prethodnog projekta „Banat 22”, gde su u~esnici s na{e strane jo{ bili Kawi`a i Zrewanin i s rumunske Temi{var, u~e{}em u ovom projektu dobija studiju izvodqivosti za revitalizaciju objekta Crvenog magacina, starog zdawa iz 19. veka na Tami{u, koji preure|ewem treba da dobije novu namenu za potrebe turizma i kulture. Partneri iz @omboqa su ovaj put dobili novi {ator za 500 osoba za potrebe raznih manifestacija. Zavr{na konferencija projekta predvi|ena je 25. maja u @omboqu i nedequ dana kasnije u Kawi`i. M. Mitrovi}

Dve tre}ine onkolo{kih pacijenata s metastatskom bole{}u koristi i neku alternativnu terapiju, pokazuju ankete sprovedene na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, dok lekari upozoravaju na to da od we najvi{e koristi imaju oni koji prodaju „~udotvorne preparate”. – U posledwih deset godina dva puta smo anketirali na{e pacijente. Rezultat je slede}i: kada je metastatska bolest u pitawu, dve tre}ine uzima “ne{to” – izjavio je direktor Slu`be za nau~noistra`iva~ku delatnost Instituta dr sci med Sini{aRadulovi}. On isti~e da „alternativna” sredstva generalno nemaju nekog efekta i da od wih najve}u korist, zapravo, imaju prodavci koji umeju da budu prili~no agresivni i nastupaju s fascinantnim, ali nei-

stinitim pri~ama o izle~ewu u koje te{ko bolesni, hvataju}i se za slamku, lako poveruju: – Te{ka je bolest i ne mo`e{ qude da osu|uje{. Ne mo`e{ da im zabrani{, nema ni razloga. Niko pacijentu ne}e re}i: nikako nemoj – ka`e dr Radulovi}. Po wegovim re~ima, pacijenti su u jednom trenutku, 1996. godine, vi{e tro{ili za alternativu nego {to je ko{tala hemioterapija, a me|u najdrasti~nijim primerima je bio „nekakav ~aj koji je morao da se pokvari u buradima da bi delovao”. Kako je istakao, u svetu je ta tema stavqena na dnevni red pa su mnoga „alternativna” sredstva, poput hrskavice ajkule, ispitivana kao da je re~ o pravim lekovima. Lekari pacijentima savetuju da vode ra~una o tome {ta koriste.

– Na primer, pojavio se lek iz Kanade koji je po~eo je da se razvija kao antidepresiv, ali je izba~en jer je toksi~an. Pa-

luje dok dve nemaju nikakav efekat. Mo`da }e to jednog dana i biti lek, kada se boqe ispita.

U apotekama samo pomo}na sredstva U apotekama se, po re~ima predsednice Saveza privatnih apoteka Srbije AleksandreSalom, mogu na}i samo pomo}na lekovita sredstva, poput imunostimulansa i vitamina: – Takva sredstva ja~aju organizam i mogu olak{ati razli~ite lekarske tretmane, poput hemioterapije i radioterapije – obja{wava sagovornica. Ona je podvukla da proizvo|a~i pomo}nih lekovitih preparata nemaju pravo da pacijente dovode u zabludu nekorektnim reklamirawem. cijentima pove}a apetit i oni se boqe ose}aju, ali nema efekta – izjavio je Radulovi} Tanjugu. – Tu je i sredstvo koje sadr`i otrov {korpiona. U wemu samo jedna supstanca de-

Alternative preparate pacijenti naj~e{}e pronalaze putem interneta, ali nije retkost i da ispred zdravstvenih ustanova nalete na oglase, pa ~ak i prodavce…

Kako spre~iti diskriminaciju? Poverenica za za{titu ravnopravnosti Nevena Petru{i} smatra da je za spre~avawe diskriminacije potrebno napraviti strategiju u ~ijoj izradi bi u~estvovali svi relevantni dr`avni organi, ali i organizacije civilnog dru{tva: – Iz dobijenih pritu`bi se mo`e zakqu~iti da je diskriminacija najizra`enija na osnovu nacionalne pripadnosti i pola, kao i da su Romi naj~e{}e `rtve diskriminacije – navodi ona. Da je neophodno doneti nacionalnu strategiju za borbu protiv diskriminacije smatra i predsednica organizacije za za-

{titu prava i podr{ku `enama s invaliditetom „Iz Kruga – Beograd” LepojkaCarevi}-Mitanovski, koja ka`e da u suzbijawu diskriminacije treba delovati preventivno: – Zakonom o zabrani diskriminacije deluje se na posledice, a to nije dovoqno u borbi protiv diskriminacije u Srbiji. Neophodno je delovati na uzrok – smastra ona. Da bi se spre~ila diskriminacija, po wenim re~ima, neophodno je delovati preventivno na otklawawu uzroka diskriminacije.


RePORTA@e

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

c m y

14

MLAdIrOdAC, POVrE\ENUTE[KOJsAOBrA]AJKI,sPrEMANdAPrOdU@IdINAsTIJUPOsLEOPOrAVKANAPALI]U

Zaqubqeni „Be~ejac” stradao zbog `enske Letos povre|eni mladi mu`jak rode u Be~eju, uspe{no se oporavio u azilu Zoolo{kog vrta na Pali}u pa sad u`iva u ambijentu najsevernijeg srpkog azila za faunu. – „Be~ejac“, kako smo ga nazvali po wegovom „zavi~aju”, skroz je oja~ao i dobio status slobodwaka. Iako je invalid, jer mu je desna noga ostala fali~na, dobro se snalazi u prirodi. Ne pla{i se qudi, dobro lovi, leti i, {to je najbitnije, spreman je da stvara potomstvo – obja{wava biolog zoo-vrta Kristiјan Ovari. Ko zna, mo`da se jednog dana vrati u mati~ni Be~ej i na|e „prvu qubav“ zbog koje je, osnovano se sumwa, umalo izgubiо `ivot. Jer, redak je slu~aj da rodu povredi automobil na kolovozu, i to u nasequ. Mora da se na~isto zatre-

skao i dok je aterirao, neoprezni voza~ crvenog „golfa„ ga je udario i pobegao. Neko je rodca, ipak, prihvatio, zavio mu nogu i pustio ga. Povreda je bila bolna i mladi mu`jak je uspeo samo da se dogega do `buna u Ulici [ipo{ Jano{a, gde su ga na{la deca. – Tri nedeqe smo ga hranili. Prvo nalazili `abe i davali mu, ali nije hteo da ih jede. Mo`da je bio previ{e upla{en i pio je samo vodu – pri~a mali Nikola Proti}. – Tek kad sasvim iznemogao, pristajao je na sve {to mu donesemo. Naj~e{}e kukuruz, a kasnije i hurku iz zamrziva~a, koju smo otopili da se ne prehladi. Zvali smo i veterinara, ali po{to nismo imali novca da platimo pregled, sami smo se brinuli o na{em bolesniku. Kad se malo oporavio, izvodili smo ga do obli`we wive i

kom zime na nedostupna mesta pa se, da bi opstale, rode zbog toga sele u krajeve gde ima hrane. „Be~ejac” je lak{e podneo rehabilitaciju jer je kod nas imao dru{tvo jo{ nekoliko roda. Timariteq je danono}no radio s wim i brzo je po~eo da letucka po trening-avlijanumu. Kriti~no je bilo tokom februara zbog polarnih temperatura, kad je trebalo grejati veliki zatvoreni objekat gotovo mesec dana. Kasnije smo se dogovorili sa Zavodom za za{ti-

Fali~anunoguposlesudaras„golfom”

pomagali da poleti. Poku{ao je da se vrati u svoje gnezdo, ali je dospeo samo do dvori{ta kom{ija Aleksandra i Dobrile Be~ejac, koji su pozvali tetka Bojanu. Kako je postao gradski qubimac, {efica Odseka za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa mr Bojana Bo`i} odmah je stupila u kontakt s resornim republi~kim ministarstvom i pokrajinskim sekretarijatom, koji su je uputili na pali}ki zoo jer ima azil za povre|ene za{ti}ene vrste `ivotiwa. – Po{to je bio iznuren i imao temperaturu, re~eno nam je da ga udomimo da bi se oporavio i mogao da izdr`i transport. Prihvatio ga je radnik na{eg odseka Robert Buta{, ~iji se otac svojevre-

Rodacseodoma}ionaseveruBa~ke

K

meno bavio sokolarewem i zna dosta o pticama, a sestra mu je budu}a veterinarka. Nakon mesec dana, rodac je bio spreman za put do Pali}a – ka`e mr Bo`i}. Bilo je to pre oko devet meseci, a Robertova supruga Marija treba da se uskoro porodi. Pa, kako onda sumwati da rode donose bebe! – Povre|ena roda je kod nas stigla ba{ pred migraciju i morali smo da joj obezbedimo izuzetno kvalitetan obrok, vitamine, minerale i negu. Zbog polomqene noge, vaqalo je nadoknaditi joj kalcijum – nastavqa pri~u Ovari. – Za rode nisu toliko problemati~ne niske temperature, koliko nedostatak hrane. @ivotiwe kojima se hrane su, prete`eno, hladnokrvne i zavuku se to-

Rekonvalescentudo{ligostiizzavi~aja

tu prirode da izmestimo rode iz zatvorenog volijera od preko hiqadu kvadrata u otvoreni barskog tipa, gde ima `aba, riba i drugih `ivotiwa, ali mi na{e „pitomce” redovno hranimo. Ina~e, u pali}kom zoo-vrtu rode borave sve dok im prija, a kad osete potrebu, odlaze u prirodu da

Jelena Vuki}. Sem sa svojim qubicem, dru`ili su se s lavovima, tigrovima, majmunima, slonom, `irafom, zebrom, papagajima... Posebno je ekskurzijom bila o~arana najmla|a Jelena, koja je kraj jezera proslavila deveti ro|endan uz mega-~okoladu, dar tetka Bojane. VlastimirJankov

ZAKQU^ANIQUBAVNIKATANCINAVArAdINsKOMMOsTU

PRE^ANSKA LEKSIKA ad majska voda do|e vrbama iznad `ila a ribolovcima do kolena, rade ko{are. Skida se s tavana ko{ara bez dna ostavqena tamo jesenas, ili se izbije dno najstarijoj korpi u kojoj su do ju~e bili klipovi, {apurike ili ~ak okruweno zrno. Za sezonski juri{ na {arance, deverike, krupatice, sad naj~e{}e na srebrne kara{e, zvane melezima, babu{kama, ukr{tewacima, mora se na}i odgovaraju}i alat za jedan od najstarijih na~ina hvatawa riba. Ko{arawe je, naime, zaokru`ivawe ribe poklapawem u plitkoj vodi pa onda pipawem i hvatawem rukama prisvajawe plena. Svim ribolovcima ulov izgleda uvek stra{no va`an, spremni su i da urane i da okasne, da pokisnu, da se pr`e na suncu, sve za punu ~uvarku, za bar polupun yak, bar lepu povorku, makar jednu tepsiju, mali tigaw... Ko{arawe je, zato, veoma uzbudqiv lov jer se riba ose}a direktno prstima i dlanovima, zna da klizne, zna da se sakrije, ali i da pra}akne kada najmawe o~ekuje{, da isko~i iz ruku maltene kada joj je glava ve} uronila u yak ili drugu, suvu, kotaricu. Ko{arawe je sada zabraweno. Iz vi{e razloga. Nije sportski ribu li{iti i najmawe {anse da spase `ivot, a osim toga, ko{arawe se praktikuje naj~e{}e ba{ u doba mresta gotovo sve {aranske ribe. Dakle, u maju, re|e junu, kada se reke izlivaju, napu{taju korita i pokrivaju plitkim slojem vode doju~era{we livade, rupe u forlandu, onom delu koji je izme|u nasipa i normalnog korita. Ta voda je prvo bistra, potom se ugreje na ve} jakom suncu dugog dana, namami ribe da u woj ostavqaju ikru, privu~e ih da ba{ tamo zaigraju iskonsku qubavnu igru koju qudi nazivaju “tu~om” jer im tako izgleda. Tamo ponekad voda bukvalno vrije od uskome{anih telesa matice (recimo {arana) i celog ~opora wenih “qubavnika”, mu`jaka, koji tiskawem i stiskawem zamute vodu ne samo blatom s dna ve} i

se osamostale. Neke su se toliko odoma}ile da su napravile gnezdo i petu godinu zaredom izvode svoje potomstvo i u proseku svake godine tri ptice napuste gnezdo. Mr Bo`i} se interesovala o rodcu i kad je saznala da se oporavio, povodom Dana planete Zemqe, „kvartet“ iz O[ „[amu Mihaq“ koji se u najkriti~nijem periodu brinuo o raweniku, povela je na Pali}. U ekspediciju su uvr{}eni osnovci, brat i sestra Nikola i Sandra Proti}, odnosno Nikola i

Ko{arawe ili lov u plitkoj i mutnoj vodi ikrom i mle~com. Iskusni majstori ko{arawa vrebaju ba{ te trenutke kada je riba zabavqena razmno`avawem, poklapaju maticu, najkrupniju, ili bilo {ta drugo {to mogu da dohvate gacaju}i po vodi ili stoje}i nepomi~no da bi ostali neprime}eni do fatalnog zamaha. Ka`u da su nekad u Koviqskom ritu lovcima bile male korpe iz ~ardaka pa su “ko{are” pravili od ~eli~nih {ina s to~kova zapre`nih kola, na koje su navla~ili ili pleli mre`e. Ve}i je promer, {ina te{ka, brzo tone, mo`e i da se baci, a {aran poklopqen. Samo ga napipa{, stisne{ na dno, dogura{ do {ine i ugura{ u yak. Oni kojima su obi~ne korpe za kukuruz bile male ili plitke, naru~ivali su {ire i vi{e, ali opet ne jako velike da ih je te{ko nositi i po wima roniti. Korpe se, naravno, pletu od vrbovog pru}a, posle moraju malo da odstoje na suvom, da postanu lak{e i trajnije. Nije se ko{aralo samo u maju i po poplavqenim terenima ve} svuda gde voda nije dubqa od {ezdesetak centimetara, dakle pri obali, a naro~ito tamo gde ima pokoji busen rogoza, ostrvce site ili drezge gde se riba sklonila u hlad i do{la da potra`i hranu. Ko{arawe je u prenosnom smislu poku{aj da se {togod u}ari nasumice, plasirawe neke la`ne vesti, pa ako upali – upali. I neiskreno udvarawe, zbog koristoqubqa ili ~istog hira, s odustajawem kod prvog neuspeha, zvalo se ko{arawem. PavleMale{ev (Kwigu „Trired riba pliva” mo`ete kupiti u novosadskim kwi`arama „Most” i „Mala velika kwiga”)

dok nas alimentacija ne razdvoji Ba{ pred Prvi svetski rat, koji niko u Srbiji nije mogao predvideti jer su se svi odmarali i vidali rane od dva prethodna balkanska, zavoleli su se u~iteqica Nada i oficir Reqa. Zavoleli se i jedno drugom obe}ali. Bila je ta qubav glavna tema ~ar{ijskih razgovora u Vrw~koj bawi, ali su onda pucwi Gavrila Principa tumbe prodrmali `ivote ~itave planete. Nakon silnih bitaka i mitskog povla~ewa preko albanskih gudra sa srpskom vojskom, Reqa je stigao do Egejskog mora i odatle se vi{e nikada nije vratio. Zaqubio se tamo u prelepu Grkiwu i raskinuo zaruke. [ta je s wim daqe bilo ne pamte ni palana~ke hronike, ali od prevelike tuge, ostavqena verenica je svakim danom kopnela i naposletku umrla, mlada i nesre}na. Potre{ene wenom sudbinom, devojke su po~ele da, u spomen na ovu veliku qubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju ih za ogradu mosta na kojem su se ~esto sastajali Nada i Reqa a kqu~eve simboli~no bacaju u reku. Do{ao je novi rat i jo{ ve}a stradawa a obi~aj je zaboravqen, sve dok Desanka Maksimovi}, tokom neke od mnogih poseta Bawi, nije ~ula ovu tragi~nu pri~u i po wenim motivima napisala jednu od svojih najlep{ih pesama „Molitvu za qubav„. Inspirisani wome, mladi parovi su

Novaromantikanajvi{eobradovalagravere

o`iveli tradiciju „vezivawa” na maloj }upriji koju su prozvali Most qubavi. Ova urbana legenda „primila” se i u Novom Sadu, pa su stotine katanaca s ugraviranim imenima, datumima, srcima, probodenim strelicama i obe}awima tipa „samo tvoja”, „zauvek”, „volim te”, ili „nikad se ne}emo rastati” zaqubqeni parovi po~eli da ka~e na ogradi Varadinskog mosta. Najvi{e su se obradovali vlasnici graverskih radwi jer im naglo sko~io promet. Ima najrazli~itijih `eqa, ali majstori uslugu u proseku napla}uju 600 dinara. Tako su Mima i D. diskretno na katanac stavili samo svoja imena,

stotine kowa upregnuto pod hauBama: Umesto parade kowa i zaprega, u Tre{wevcu kod Kawi`e ustalio se „Festival traktora”, koji je uprili~en peti put. [epurilo se vi{e od sto ma{ina, od „arheologije” iz pedesetih pro{log veka pa do onih najmo}nijih i najmodernijih. Kao da je izlo`ba modela „Formule 1”, do{lo nekoliko hiqada fanova i radi atraktivnog nadmetawa u vu~ewe betonskih gromada i vo`wi kroz blato na Jara{u, kraj Garden kluba „Atlantis”, dok su se mali{ani takmi~ili u hvatawu prasadi i jari}a. M.Mitrovi}

Marija i Sr|an ovekove~ili i wima neki va`an datum, a na brojnim katancima su inicijali ili odabrani stihovi. – Momak i ja smo pre dve godine bili u Vrwa~koj bawi i na wihov ~uveni Most qubavi oka~ili katanac. Nedavno smo krenuli na \avu i na Varadinskom mostu videli da to rade i ovda{wi parovi pa smo odlu~ili da obnovimo na{ zavet – pri~a Novosa|anka Mira. Ina~e, obi~aj da se katancem javno prizna qubav poti~e iz Italije, odakle se pro{irio po celom Starom kontinetu. Pa i Dunavom do Ba~ke. QiqanaNato{evi} Foto: r.Hayi}


CRnA HROnikA

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

15

NAKONRAWAVAWAPRO[LESREDENANOVOSADSKOJGRBAVICI

@abaciza{aoizkome Neboj{a T. (1960), zvani @abac,iz^elareva,sboravi{temu Novom Sadu, koji je hicem iz rafalne paqbe te{ko rawen u sredu, 9. maja, u ba{ti picerije „Aleksandar” na Grbavici, iza{aojeizkome,saop{tenojeju~eu Klini~komcentruVojvodine.

~estgost,zadobiojete{kupovreduusreduoko18satiiubrzonakontogajeoperisan. Posleovogdoga|aja,policijaje tragalazamla|immu{karcemvisokim oko 180 centimetara, obu~enimucrno,snavu~enomribolova~komkapomprekoglave,kojije

Povre|enijeju~edaokratkuizjavuistra`nim organimaipritomeizjaviodanemanikakvevezes klanomDarka[ari}a,aliidamujedan novosadskibiznismendugujepoprili~nusumunovca

Foto:S.[u{wevi}

UCENTRUNOVOGSADA

Povre|en motora{ Dragan M. (1981) je zadobio te{ke telesne povrede prekju~eokodevetsatiucentruNovogSadakadase,voze}imotor „jamaha 600”, sudario s „fijatom doblo” kojim je upravqao MilenkoS. (1957). Povre|eni voza~ motocikla nije u `ivotnoj opasnosti. On jeprevezenuKlini~kicentar Vojvodine u svesnom stawu, s vi{estrukim povredama, gde je

sme{ten na Odeqewu neurohirurgije. Istraga }e utvrditi kako je do{lo do udesa, a mogu}i uzrok je neustupawe prvenstva prolaza.Motora{,kojijevatrogasac, u civilu se kretao ka VatrogasnojbrigadiuUliciJovanaSuboti}a, dok je „doblo”, po svoj prilici,hteodaskreneuWego{evuulicu,saznajemonezvani~no. M.V.

UMO[ORINU

Potraga zabomba{em Policijatragazaosobomkoja jeupetak,satposlepono}i,bacilaru~nubojevubombudesetak metara od portirnice u dvori{tu firme „Titel agro” u Mo{orinu.Povre|enihnijebilo. Policijajeobavilauvi|aj,a prikupqeni dokazi su poslati naanalize.

Zbog ovog doga|a podneta je krivi~na prijava protiv N N po~inioca za krivi~no delo izazivawaop{teopasnosti,saznaje„Dnevnik”nezvani~no.Istragajeutoku.Nijeiskqu~eno da doga|aj ima politi~ku pozadinu. M.V.

OSU\ENIZANAPADBAKQOMNA@ANDARMA MORA]EDAODSLU@ICELUKAZNU

OdbijenMi{i}ev zahtevzauslovnu slobodu Molba navija~a „Crvene zvezde” Uro{a Mi{i}a (23) za uslovno pu{tawe na slobodu s izdr`avawa zatvorske kazne pravosna`nojeodbijenaion}e morati da odslu`i celu kaznu odpetipogodinazatvora,koja

uslovni otpust – rekla je portparolka suda Du{ica Risti}, a prenosiRTS. To re{ewe je, kako ka`e, potvrdioiApelacionisuduBeogradu, po{to je odbio `albu Mi{i}evogbranioca. Mi{i}eva odbrana podnela je sudu molbu za uslovno pu{tawe na slobodu posle dve tre}ine izdr`ane kazne, {to je 5. jul ove godine.Po{tojemolba pravosna`no odbijena, on }e morati da odslu`i punu zatvorsku kaznu od pet i po godina koja mu isti~e 5.junaidu}egodine. Mi{i}u je posle dve prvostepene presude, kojima je bio osu|en na deset godina zatvora zbog krivi~nog dela te{kog ubistva u poku{aju, Apelacioni sud prepolovio kaznu i pravosna`nogaosudiona petipogodinazatvora zbog krivi~nog dela nano{ewa te{kih telesnih povreda. Tu odluku je potvrdio i Vrhovni kasacioni sud, odbiv{i zahtev Tu`ila{tva za za{tituzakonitosti. Uro{Mi{i}uvaqevskomzatvoru Mi{i}, koji je na isti~epo~etkomjuna2013.godi- fudbalskoj utakmici u decemne. bru 2007. godine napao `andar– Vi{i sud u Beogradu je 14. ma Neboj{u Trajkovi}a upaqemartadoneore{ewekojimjeodnom navija~kom bakqom, kaznu bijena Mi{i}eva molba za izdr`avauzatvoruuVaqevu.

Povre|eni je ju~e dao kratku izjavuistra`nimorganimaipri tomeizjaviodanemanikakveveze sklanomDarka[ari}a,aliida mujedannovosadskibiznismenduguje poprili~nu sumu novca. Pri tome je napomenuo da nikome ni{tanedugujeidaniskimnijeu zavadi,saznajena{listizpouzdanihizvora. @abac,kojijesedeozastoloms vi{e osoba u lokalu gde je bio

pobegao prema obli`woj Medicinskoj {koli. @abac je, kako se saznaje,bioudru{tvuvi{eimu}nihmladihqudi,asedeojeupiceriji prekoputa policijske ispostave „Liman”, {to je zakomplikovaloistraguipodiglojenanajvi{inivopadosadanijepotvr|enodajeba{onbiometanapada. Neboj{a T. je poznat policiji odranijeinekimedijisugadovodiliuvezusDarkom[ari}em,ko-

Letwaba{taukojojjepucanonaNebo{uT.

ji je nedostupan na{im organima reda, ali nije okrivqenen posle 2007. godine i nikada nije optu`enzakrivi~nadelauvezisdrogomisli~nate{kadela,iakosu mu to neki pripisivali. Protiv wegasu,posaznawima„Dnevnika”, podno{ene krivi~ne prijave za

dela privrednog kriminala kao {to su prevara, zloupotreba slu`benog polo`aja, falsifikiovawe isprava pa i slu`benih, prikrivawe,ujednomslu~ajunano{ewe telesnih povreda, za {ta je obi~noosu|ivanuslovno. M.V.

UO^INAJAVQENOGSU\EWAUHAGUBIV[EMKOMANDANTUVRS-a

Mladi}evaodbrana tra`iizuze}eOrija Odbrana Ratka Mladi}a, optu`enogzagenociduBiH,zatra`ilajeizuze}epredsedavaju}egsudijeAlfonsaOrija izHolandijei, doknebudeimenovannovisudija, odlagawepo~etkasu|ewa,zakazanogza16.maj. Mladi}evbranilacBrankoLuki} je zahtev za izuze}e zasnovao natvrdwidajesudijaOriudosada{wem postupku ostavio utisak pristrasnosti na {tetu optu`enog. Odbrana tvrdi i da sudija Orinemo`ebitinepristrasani zato {to je iz Holandije, ~iji su vojnici u sastavu Unprofora bili direktni u~esnici doga|aja u Srebreniciujulu1995.godine. Mladi}, tada{wi general i komandant Vojske Republike Srpske, optu`en je za genocid nad vi{e od 7.000 srebreni~kih muslimana u danima po{to je VRS 11. jula 1995. zauzeo tu enklavupodza{titomUNuisto~noj Bosni. Optu`en je i za progon muslimana i Hrvata {irom BiH, za terorisawe stanovni{tva Sarajeva kampawom artiqerijskihisnajperskihnapadai uzimawe pripadnika mirovnih snagaUNzataoce. Uzahtevuodbranatvrdiidaje sudija Ori pristrasan zato {to

RatkoMladi}usudniciTribunala

je bio u raspravnim ve}ima koja su po sli~nim optu`nicama ve} osudilabosanskeSrbe,poputgenerala Stanislava Gali}a zbog granatirawa Sarajeva i Mom~ilaKraji{nika zbogprogonanesrpskog stanovni{tva. Ve}e sudije Orija je Gali}a osudilo na 20godinazatvora,alije`albenove}ekasnijetukaznupove}alo na do`ivotni zatvor. Kraji{nik je prvostepeno bio osu|en na 27 godina zatvora, ali mu je

`albeno ve}e kaznu smawilo za sedamgodina. Utisak pristrasnosti, po braniocima, sudija Ori je ostavio i kadajeinsistiraonatomedatokomprvadvaMladi}evapojavqivawausudnici,pro{logleta,budupro~itaniglavnidelovioptu`nice, iako se Mladi} izri~ito odrekao tog prava. Kako pi{e u podnesku,predsedavaju}isudijaje time odstupio od uobi~ajene praksesuda.

O zahtevu Mladi}eve odbrane zaizuze}epredsedavaju}egsudije Orija odlu~iva}e predsednik Tribunala Teodor Meron. Druga dva ~lana ve}a koje }e suditi Mladi}u su Bakone Moloto iz Ju`neAfrikeiKristofFlige iz Nema~ke. Su|ewe bi trebalo da po~ne 16. maja uvodnom re~ju optu`be. Mladi}asuuhapsilevlastiSrbije26.majapro{legodineuLazarevu kod Zrewanina, a u Hag je izru~en {est dana kasnije. U dva prva pojavqivawa pred sudijom Orijem, po~etkom juna i jula, Mladi} je odbio da se izjasni o krivicipota~kamaoptu`nice,a optu`be je nazvao monstruoznim, posle~egajesudija,uskladuspravilima,uspisuneodajeoptu`eni izjaviodanijekriv. Su|ewe Mladi}u po~e}e uvodnomre~juTu`ila{tva,aMladi}eva odbrana je navela da u ovoj fazipostupkane}edr`atiuvodnure~,kaoidaseoptu`enine}e obra}ati Sudskom ve}u. Tokom su|ewabitrebalodabudesaslu{ano 413 svedoka Tu`ila{tva, me|ukojimadvave{taka.Planiranojedasaslu{aweprvihsvedoka i izvo|ewe dokaza optu`be po~ne29.maja.

RATNONASLE\EJO[MU^ISRBIJU

Minena13milionakvadratnihmetara Direktor republi~kog Centra za razminirawe Petar Mihajlovi} izjavio je dasemineikasetnamunicija,kaoratno nasle|e Srbije, nalaze na povr{ini od oko13milionakvadratnihmetara,inajavioda}e~i{}eweKopaonikabitizavr{enodokrajajulaovegodine. – Postoji jo{ oko pet miliona kvadratnih metara sumwive povr{ine koja jepredmetstalnogizvi|awa,ira~unamo da }e deo biti progla{en bezbednim, a mora}ese~istitimiliondomilionipo kvadratnihmetara–rekaojeMihajlovi} novinarima u Komandnom centru „Emerikona”kodPara}ina. Onjekazaodapostojeozbiqneindicijedasena44lokacijenalazeneeksplodiranaubojitasredstva,anaoko105lokacija se sumwa da ime kasetne municije, avionskihbombiiraketa.Onjenaglasio da}erazminiraweKopaonikabitizavr{enodokrajajulaovegodine,kada}ecelaplaninabitibezbednaibezmina. – Do sada su na Kopaoniku o~i{}eni sportski tereni, svi prilazi hotelima, ceoSportsko-turisti~kicentar,aostalo je jo{ ne{to terena za ~i{}ewe na Suvom rudi{tu, koje }e biti o~i{}eno ove godine. S Kaopanikom }e biti o~i{}eniideloviop{tinaKraqevoiBrus –dodaojeon,inaveodasuupripremi~i{}ewa op{tina Kni}, Stara Pazova i jo{nekih. Mihajlovi}jekazaodasetrenutno~istetrilokacije,me|ukojimajeiop{ti-

na Pre{evo, navode}i da se obavqaju pripreme za ~i{}ewe Kur{umlije. Po wegovim re~ima, ~i{}ewa Pre{eva i Kur{umlijefinansiravladaNorve{ke poprojektimaCentrazarazminirawe,a uzsrpskeinorve{kesnage,ukqu~enisu itimoviizregiona.Na~i{}wuKur{umlijeradi}esenarednih18meseci,rekao je Mihajlovi}, i dodao da je za ~i{}eweprostoraSrbijeodminaidrugih ubojitihsredstavapotrebnoizme|u14i 20milionaevra. – U dogovoru smo s Me|unarodnom fondacijomzarazminirawedaseovegodine raspi{e tender za razminirawe jo{osamprojekatakojejeuradioCentar zarazminirawe,za{tajenovacobezbe|en–rekaojeMihajlovi},iobjasnioda jevladaSADzaovugodinuprekoMe|unarodne fondacije za razminirawe Srbijiodobrila2,8milionadolara. Mihajlovi} je rekao da nije zadovoqan tempom kojim se razminirawe obavqa. – Brzina je uslovqena parama koje se obezbe|ujuzaovajposao–rekaojeon,i dodaodajeSrbijajednaodretkihdr`avakojarazminiraweobavqaiskqu~ivo izstranihdonacija. –Drugezemqeuregionutoradeizbuxeta – kazao je on i naveo da }e Srbija najverovatnije2013.ili2014.godinemoratidaizna|esopstveneparejersedonatori sele na neka druga podru~ja, gde sunedavnovo|eniratovi.(Tanjug)

Minena|eneokoPara}ina


SPORT

ponedeqak14.maj2012.

c m y

16

dnevnik

VELIKANAGRADA[PANIJE

UO^IKVALIFIKACIJADAMAZAOLIMPIJADUUJAPANU

Maldonadojunak Kataluwe

Povredekroje na{tim

Pastor Maldonado za volanom Vilijamsa iznenadio je konkurente na stazi Kataluwa u Barseloni i zabele`io prvu pobedu u Formuli jedan na Velikoj nagradi [panije. Venecuelanac je Vilijamsu doneo prvo slavqe od 2004. i trke u Brazilu, kada je pobedio Huan Pablo Montoja. Drugo mesto u [paniji osvojio je doma}i takmi~ar Fernando Alonso u Ferariju, a tre}e Finac Kimi Raikonen u Lotusu. Maldonado je ina-

Dva dana pred put u Japan, na turnir Interkontinetalnih kvalifikacija za Olimpijske igre, odbojka{ice Srbije su u lo{oj situaciji. Sve je vi{e devojaka koje ne}e mo}i da nastupe zbog povreda. Zgusnut raspored takmi~ewa, kao i kvalitetna i naporna prvenstva u kojim ve}ina nastupa, uzeli su danak i veliko je pitawe u kakvom }e sastavu nastupiti aktuelen prvakiwe Evrope u zemqi izlaze}eg Sunca.

Rezultati 1. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 1:39:09.145, 2. Alonso ([panija, Ferari) +3.195, 3. Raikonen (Finska, Lotus) +3.884, 4. Gro`an (Francuska, Lotus) +14.799, 5. Kobaja{i (Japan, Zauber) +1:14.641, 6. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +1:17.576, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +1:17.919, 8. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +1:18.140, 9. Baton (V. Britanija, Meklaren +1:25.246, 10. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) +1 krug, 11. Veber (Australija, Red Bul) +1 krug, 12. Verw (Francuska, Toro Roso) +1 krug, 13. Rikardo (Australija, Toro Roso) +1 krug, 14. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +1 krug, 15. Masa (Brazil, Ferari) +1 krug, 16. Kovalainen (Finska, Katerhem) +1 krug, 17. Petrov (Rusija, Katerhem) +1 krug, 18. Glok (Nema~ka, Marusja) +2 kruga, 19. De la Rosa ([panija, Hispanija) +3 kruga.

Voza~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 61, 2. Alonso ([panija, Ferari) 61, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 53, 4. Raikonen (Finska, Lotus) 49, 5. Veber (Australija, Red Bul) 48, 6. Baton (V. Britanija, Meklaren) 45, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 41, 8. Gro`an (Francuska, Lotus) 35, 9. Maldonado (Venecuela, Vilijams) 29, 10. Perez (Meksiko, Zauber) 22, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 19, 12. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 15, 13. Sena (Brazil, Vilijams) 14, 14. Verw (Francuska, Toro Roso) 4, 15. Hilkenberg (Nema~ka, Fors Indija) 3, 16. Rikardo (Australija, Toro Roso) 2, 17. Masa (Brazil, Ferari) 2, 18. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 2.

Konstruktori 1. Red Bul 109, 2. Meklaren 98, 3. Lotus 84, 4. Ferari 63, 5. Vilijams 43, 6. Mercedes 43, 7. Zauber 41, 8. Fors Indija 18, 9. Toro Roso 6.

Nikoli}, Bri`itka Molnar je jednom u{la nakratko u igru, a Sawa Malagurski je jo{ u istom nere{enom statusu (oporavak od povrede). Najnoviji izostanak je Ana Antonijevi} koja mora na operaciju tetive, a treningu se vratila samo Stefana Veqkovi}. - Situacija je gotovo nepromewea u odnosu na pro{le kvalifikacije gde smo nastupili s kombinovanim timom. Takva sudbina nas izgleda ponovo o~ekuje jer smo sada ostali bez An-

Sigurniu~esnici Na Olimpijskim igrama u Londonu igra}e 12 reprezentacija, a pored doma}ina (Velika Britanija) za sada je mesto obezbedilo jo{ sedam reprezentacija: Italija, SAD i Kina (sa Svetskog Kupa 2011. godine), Al`ir (Afrika), Dominikanska Republika (Severna Amerika), Turska (Evropa) i Brazil (Ju`na Amerika).

FernandoAlonso,PastorMaldonadoiKimiRaikonen

~e, prvi Venecuelanac koji je pobedio u najbr`em cirkusu na svetu, a slavqe je potpuno zaslu`io odli~nom vo`wom, kao i taktikom tima ~uvenog Frenka Vilijamsa, koji je tako nadmudrio Ferari. Maldonadu je ovo bila 24. trka u karijeri, a lidersku poziciju je preuzeo posle drugih odlazaka u boks i do kraja je uspeo da osujeti napade iskusnog Alonsa. Peta trka sezone je tako dobila i petog pobednika. Posle Xensona Batona (Australija), Alonsa (Malezija), Nike Rozberga (Kina) i Sebastijana Fetela (Bahrein) sada je slavio Maldonado. Posledwi put to se desilo 1983. godine. - ^uvali smo gume tako da nisam mogao da idem do maksimuma. Bilo je trenutaka kada je Alonso bio veoma blizu. Ipak, uspevao sam da odr`im prednost i kontroli{em situaciju. Tempo je bio dobar i bolid je bio fantasti~an. Cela ekipa obavila je odli~an posao i pored gre{ke koju smo imali to-

da su ga stjuarti diskavilifikovali i umesto sa prvog morao je da krene sa za~eqa kolone. Sa pol pozicije je tako krenuo Maldonado. U prvom delu trke dominirao je Alonso, koji je ve} u prvoj krivini sa druge pozicije dospeo na prvu, ali ju je posle drugih odlazaka u boks izgubio. I Alonso i Mladonado su po tri puta odlazili u boks, Venecuelanac posledwi put u 42, a [panac u narednom krugu i vratio se iza voza~a Vilijamsa. Tada se izme|u wih na{ao Raikonen, koji je dodatno zadr`ao Alonsa, pa ovaj nije uspeo da sustigne Maldonada. Raikonen je na kraju zavr{io kao tre}i, a uspeh Lotusa upotpunio je Francuz Roman Gro`an osvajawem ~etvrtog mesta. Peti je bio Japanc Kamui Kobaja{i u Zauberu, {esti je na ciq stigao aktuelni svetski prvak i trenutni lider {ampionata Nemac Sebastijan Fetel u Red Bulu, a sedmi je bio wegov sunarodnik Niko Rozberg u Mercedesu.

Eksplozija uVilijamsovojgara`i Pit lajn na stazi Kataluwa je evakuisan nakon velikog po`ara koji je izbio u gara`i Vilijamsa, neposredno posle pobede wihovog voza~a Pastora Maldonada. Vatru je verovatno izazvala eksplozija u podru~ju gde se radi na bolidima. Pretpostavqa se da je do{lo do eksplozije KERS sistema na Senninom bolidu. Vatrogasci i ambulantna slu`ba su stigli na lice mesta, a ima i povre|enih me|u mehani~arima Vilijamsa i Fors Indije.

Obnovilapovredu:AnaAntonijevi}

Na nedavnim Kontinentalnim kvalifikacijama za reprezentaciju nije nastupila Jelena

toinijevi}eve, ~ije mesto je zauzela @ivkovi}eva koja je prekomandovana iz tima koji }e nastu-

Sedamme~evazadevetdana kom posledweg pit stopa - rekao je Maldonado posle pobede. Pored Maldonada i Alonsa, velike ~estitke zaslu`uje i Luis Hamilton, koji je imao pol poziciju, ali mu je ista oduzeta, pa je krenuo sa 24. pozicije i na kraju uspeo da zauzme osmo mesto. Naime, Britancu su posle zavr{enih kvalifikacija radiom iz boksa naredili da zaustavi bolid, a posle se ispostavilo da nije imao dovoqno goriva koliko je propisano na kraju kvalifikacija, tako

Osmi je bio malerozni Hamilton, a bodove su jo{ uzeli i wegov sunarodnik i klupski kolega Xenson Baton, te Nemac Niko Hilkenberg iz Fors Indije. Trku je obele`ilo i nekoliko incidenata od kojih je najozbiqniji bio onaj izme|u Mihaela [umahera i Bruna Sene. [umi je u 12. krugu otpozadi udario Brazilca, pa su obojica ostala bez plasmana. Slede}a trka vozi se 27. maja za Veliku nagradu Monaka. G.M.

Na Interkontinentalnim kvalifikacijama u Japanu }e u~estvovati osam reprezentacija: Japan (doma}in), Kineski Tajpeh, Ju`na Koreja i Tajland (po plasmanu s Azijskog {ampionata od pro{le godine) i Srbija, Rusija, Kuba i Peru (prema FIVB rang listi). Prvi me~ Srpkiwe }e igrati u prvom kolu s Tajpehom (19. maj, 2 ~asa), u drugom kolu s Tajlandom (20. maj, 2), u tre}em s Korejom (22. maj, 7), u ~etvrtom s Kubom (23. maj, 7), u petom s Rusijom (25. maj, 4.30), u {estom s Peruom (26. maj, 2) i u posledwem kolu s Japanom (27. maj, 12.05). S Interkontinentalnog turnira }e mesto na Olimpijadi obezbediti tri najboqe reprezentacija, kao i najboqa azijska ekipa (bez obzira da li }e biti me|u prve tri ekipe).

piti u Evropskoj ligi. Za sada imamo dovoqan broj devojaka za treninge i ne verujem da }emo zvati jo{ neku dobojka{icu rekao je selektor Zoran Terzi}. Po{to je put u Japan zakazan za sredu, kada mo`e da se o~ekuje kona~ni spisak putnika. - Kona~ni spisak }u predati u posledwem momentu, posle sutra{weg ve~erweg treninga. I}i }e 12 igra~ica, ali za sada ne mogu sa sigurno{}u da ka`em ko }e biti na spisku putnika. Sigurno je samo da ne}e i}i Molnar, Antonijevi} i \erisilo, a 99 odsto Nikoli}eva ne mo`e da nam pomogne, tako da }emo biti u problemu - istakao je Terzi}. M.R.

UZISTORIJSKIUSPEHFUTO@ANKI

Prvaligakaopotvrdakvaliteta

Odbojka{iceFutoga,nove~lanicePrvelige

Odbojka{ice Futoga ostvarile su istorijski uspeh plasmanom u Prvu ligu, u 37 godina dugoj klupskoj istoriji. Futo`anke su odigrale kvalitetnu i, pre svega, zrelu sezonu u severnoj grupi Druge lige i slede}u sezonu igra}e u drugom rangu takmi~ewa. Nisu Futo`anke u posledwih nekoliko godina imale sre}e da odu u vi{i rang, iako su bile najboqe u svojoj ligi, ali kroz bara`e su ostajale kratkih rukava. U prvoj sezoni, u kojoj se bara` nije igrao, ostavile su iza sebe Prvi tempo, in|ijsku Mladost i mitorva~ki Srem i zaokru`ile uspe{nu godinu. Posle prvog dela sezone imale su izabranice trenera Spasoja Mili}evi}a maksimalni u~inak i ~inilo se da }e lagano da zadr`e prvu poziciju, ali je mali pad forme samo dodao dozu zanimqivosti u posledwim kolima. - Imali smo problema s pripremnim periodom pre po~etka drugog dela sezone, pojavio se pritisak kod devojaka zbog dobro odigrane polusezone i malo su se te`e nosile sa ulogom favorita. Ipak, veoma smo zadovoqni uspehom, uprkos ne{to slabijim izdawima u nastavku sezone. Imali smo dobru zalihu na liga{koj pauzi i najve}i uspeh kluba je morao da do|e - ka`e trener Futo`anki Spasoje Mili}evi}.

Tek sada ekipu iz Futoga o~ekuju veliki projekti, vi{i nivo organizacije kluba i priprema za Prvu ligu. - Sigurno je da }e nam glavni zadatak u debitantskoj sezoni u Prvoj ligi biti da obezbedimo opstanak. Sve nas ~ekaju nova priloga|avawa, jer }emo morati vi{e da treniramo, da ozbiqnije shvatamo sportske obaveze, a na to }e da se nadove`u ja~i protivnici i du`a putovawa. Uprava kluba intezivno razmi{qa o planovima za predstoje}u sezonu i sigurno }emo spremni do~ekati premijerni nastup u vi{em rangu. Prirodno, mora}e i igra~ki kadar da pretrpi izmene i da bude oboga}en za kvalitetnije izazove. - Osta}e sve devojke koje su u protekloj sezoni iznele najve}i teret, a planiramo dovo|ewe poja~awa. Najpre }emo da razgovaramo s mladim igra~icama iz okoline, a bi}e neophodno da dovedemo jednu ili dve igra~ice koje imaju iskustvo igrawa u Prvoj ligi. Svesni smo {ta nas o~ekuje u sezoni koja dolazi i nadam se da }emo letwi period iskoristiti da sve podignemo na vi{i nivo neophodan za konkurentan nastup u drugom po ja~ini rangu u zemqi - istakao je Mili}evi}. M.Risti}


c m y

dnevnik

SPORT

TRENERVOJVODINEZLATOMIRZAGOR^I]POSLEPOBEDEU^A^KU

Jo{korakdoEvrope Fudbaleri Vojvodine ostvarili su veoma zna~ajnu pobedu u due- lu s Borcem u ^a~ku. Slavili su golovima Stevanovi}a i Bojovi}a. Pred tu utakmicu {ef struke Zlatomir Zagor~i} isticao je da je pobeda jedina opcija za wegov tim. Ne bez razloga, jer novosadski superliga{ `eli da se na|e na evropskoj sceni, da se plasmanomna3.mesto,kojesadazauzima,krozkvalifikacijedomogne LigeEvrope.Doostvarewa`eqeostaojejo{samokorak,pobeda u subotu nad Crvenom zvezdom. U ^a~ku su Novosa|ani bili na isku{ewima do 38. minuta, kadjeMiroslavStevanovi}zatresaoBor~evumre`u. - Sam po~etak utakmice u ^a~ku,moramtodapriznam,bio je te`ak za nas - rekao je {ef strukecrveno-belihZlatomir Zagor~i}. - Posle smo, da tako ka`em, u{li u utakmicu. Igrali smo posle postignutog gola mnogo te~nije i boqe. Istina, imali su ^a~ani svoje {anse, ali oba {uta su oti{la pored gola.Ustvari,onisu~etiriputa uputili loptu prema na{oj mre`i, a tri lopte su oti{le poredstativa. Trener je naglasio da su sve linijeutimudobrofunkcionisale.

-Zadwalinijafunkcionisala je odli~no. Video sam na terenu mnogo pozitivnih stvari u na{oj igri. Igrali smo fudbalinadigravalises rivalom,astvorilismoi nekoliko izglednih prilika. Naravno, obradovala me je i ~iwenica {to smoimalimnogoigra~au zavr{nicama akcija. Verovatno je to posledica toga {to smo to radili natreninzimai{tosmo touspelidasprovedemou delo. Zagor~i} nije najavio Stefena Apiju kao startera, a odluku je promeniopredpo~etakutakmice. - Imali smo problema okopovredeMarkaPoletanovi}a i zbog toga je izuzetni profesionalac Apijazaigraoodpo~etka. Me|utim,dogovorilismo se da javi onog trenutka kadvi{enebudemogaoda igra.Onjetoiu~inio,pa jeu{aoPoletanovi}.Dakle, wih dvojica podelili su vreme provedeno u MilanBojovi},strelacdrugogVo{inoggolau^a~ku igri. Dabibilisigurnida}eigra- Nemamo {ta da kalkulisve je podre|eno  utakmici sa tiuEvropi,Novosa|animoraju {em o. Pob ed a nam {ir om Zvezdom - naglasio je Zlatou subotu da pobede Crvenu zve- otvara vrata kvalifikacija mirZagor~i}. zdunasvomterenu. za plasman u Ligu Evrope i M.Pavlovi}

UZPOBEDUPARTIZANAUKRAGUJEVCU

Prevazi{li neda}e FubaleriPartizanapreboleli su poraz od Crvene zvezde i u Kragujevcu savladali Radni~ki-1:0.Crno-belisu pru` il i pros e~n u part ij u, alisuitakvibiliprejakiza ekipu koja je pretendovala za Evropu. Beogra|ani }e u posledwem kolu do~ekati Metalac kada }e i primiti pehar

timve}i.Ninkovi}jebiosjajan i nastavi}emo da dajemo {anse mla|im igra~ima - rekaojeGrant. Radni~ki je hit prvenstva, odmah po ulasku u Superligu do{aojeusituacijudaseborizaEvropu.Zbogtogajeduel saPartizanombioprogla{en derbijemkola.Pohvalenara~un Krag uj ev~anaizneojei trener crno belih. - Ter en je dobar.Mislim da je to najva`nije  s obzirom da ve}ina drugihnijepA je i to pomogloRadni~kom da bud e tak o usp e{ an ove sez on e. Moj utis ak je da krag uj ev a~ ak a ekipa igra vrlo org an iz ovan fudb al, nijelakoigrati prot iv we.Mi smo u drug om pol uvrem en u bil i Hvaligatrener:NikolaNinkovi} pod prit inamewen{ampionuSrbije. skom.^estitaobihRadni~kom Trener Avram Grant zado{to je po ulasku u Superligu voqan je prikazanim u Kraguodmah stigao do pozicije koju jevcu. zauzima-naglasiojeGrant. - Dobro je da smo pobedili, Zajednica liga{kih menaovo nije bila laka utakmica xera Engleske uputila je poprotiv ekipe koja ove sezone ziv Avramu Grantu da prisuigra dobro. Stvorili smo pu- stvuj e cer em on ij i bir aw a no {ansi, na `alost opet ih najboqih trenera sve ~etiri svenismoiskoristili.Imali divizije. Wu ~ine biv{i i smo puno problema sa povre- sada{wi menaxeri u EngleI.Lazarevi} |enim igra~ima, pa je uspeh skoj.

SUBOTI^ANI@ALEZAPRILIKAMAUBOR^I

Zaslu`ilibod

Uutakmiciukojojnijednaekipanijeimalaimperativpobede,fudbaleriSpartakaZlatiborvodepora`enisuodBSK-ana gostovawu (0:2). Iako poraz nije ugrozio poziciju Suboti~ana, iz tabora superliga{a sa severa Ba~ke `ale za propu{tenim {ansama. –Mo`dabinajrealnijebilodajerezultatbionere{en.^inimisedajenerealnodasmoovakoizgubili,jernasBSKnije nadigrao.Ovakonstatacijapogotovova`izaprvopoluvremeu kome smo bili boqi rival. Stvorili smo nekoliko odli~nih gol prilika, a za proma{aje smo ka`weni u nastavku. Gol smo primili posle prekida, pala nam je koncetracije u kriti~nom momentu.Tajdetaqje,pomeni,odlu~ioutakmicu–rekaojedefanzivacSuboti~anaVladimirOta{evi}idodao:–Spremi}emosedobrozanarednogrivalapredna{imnavija~ima,kojima dugujemodobrupartijuipobedunakrajusezone. N.S.

ponedeqak14.maj2012.

^A^AK:Borac-Vojvodina U@ICE:SlobodaPoint-Hajduk NOVIPAZAR:NoviPazar-OFKBeograd LU^ANI:Metalac-Jagodina KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-Partizan BEOGRAD:Crvenazvezda-Rad SMEDEREVO:Smederevo-Javor BEOGRAD:BSK-SpartakZV 11.Partizan 12.Crvenazvezda 13.Vojvodina 14.Jagodina 15.Sloboda 16.Radni~ki1923 17.OFKBeograd 18.SpartakZV 19.Javor 10.Rad 11.Hajduk 12.BSK 13.Smederevo 14.NoviPazar 15.Borac 16.Metalac

29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

25 21 13 13 14 11 12 10 10 9 8 7 9 6 4 2

2 5 10 9 6 14 4 10 6 7 6 9 2 10 7 9

17 0:2(0:1) 4:2(2:1) 2:1(2:0) 0:1(0:1) 0:1(0:1) 3:1(1:0) 0:1(0:1) 2:0(0:0)

2 3 6 7 9 4 13 9 13 13 15 13 18 13 18 18

66:12 56:16 42:25 33:20 41:35 37:25 34:35 29:30 26:32 31:30 25:43 18:37 21:39 21:40 15:43 14:47

77 68 49 48 48 47 40 40 36 34 30 30 29 28 19 15

Uposledwemkolu(19/20.maja)sastajuse-NOVISAD:VojvodinaCrvenazvezda,KULA:Hajduk-Smederevo,IVAWICA:Javor-BSK, SUBOTICA: Spartak ZV - Borac, BEOGRAD: Rad - Radni~ki 1923, Partizan-Metalac,OFKBeograd-SlobodaPoint,JAGODINA:Jagodina-NoviPazar.

ZVEZDAPOTVRDILADOBRUFORMU UO^IFINALAKUPA

Trofejsesme{i Fudbaleri Crvene zvezde  su pobedomume~usRadom(3:1)napravili odli~nu uvertiru pred finaleKupa,me~protivBorca koji ih o~ekuje u sredu u Kru{evcu. U sjajnom ambijentu na Marakani,poslesolidnepartije,slomqenjeotportvrdihgra|evinara u fini{u verovatno

padajuina{imnavija~imakoji sunasnosilidotrijumfa.Veoma je va`no {to smo osvojili bodove, radi samopuzdawa i sigurnostiuo~ime~aukojemtreba da osvojimo najzad `eqeni trofej. Ako ga osvojimo, a uveren sam da ho}emo, time bi se baremdelimi~noodu`ilinavi-

TRENERRANKODELI]OPORAZUHAJDUKA UU@ICU

Lakoodustajawe

Fudbaleri Hajduka su na gostovawu u U`icu izgubili od SlobodePointsa4:2.Ususretu koji za Kuqane nije imao nikakavtakmi~arskizna~aj iuz~iwenicu dasunastupilibezPeri}a, Pauqevi}a, Mujdragi}a, ^ovilaiGolo~evca,adasudoma}inisilno`elelipobedukakobiprodu`ilievropskanadawa,porazinijeprevelikoiznena|ewe.

- U U`icu nam se desilo ono {tonamsede{avaiunekoliko prethodnihutakmica.Poslena{eg vo|stva do{lo je do pada u igria posleizjedna~uju}eggola

mivi{enismobiliistaekipa. Istinajeitodasmonastupili sa {arenim sastavom, {to ne mo`edabude opravdawezalako odustajawe za dobrim rezultatom.Udrugompoluvremenu primili smo dva jeftina gola, a ulazakBo{kovi}aiZoricepodigao je na{u igru na sredini terena, dali smo drugi gol i imali priliku i za tre}i, {to biutakmicuu~inilo neizvesnijom.Nismodalitajgolijedino nam je preostalo da ~estitamo doma}inu na zaslu`enoj pobedi – ka`e trener Hajduka Ranko Deli}. Dalije~iwenicadaje Hajduk obezbedio opstanak uticala na igruKuqana? -Svakakodajebilotogaida jeitoimaloudelauna{emporazu. Kozaslu`ujedabudeposebno istaknut? - Te{ko je u porazu izdvajati bilokoga,nokaoiuNovomPazaru tako je i u U`icu zapa`en bio na{ najmla|i igra~ Varga. Pokazao je potencijal i nagovestioda}eunarednojsezonibiti jedanodnosilacaigreHajduka– istakao jeDeli}. \.Bojani}

PREMIJERLIGA

LudnicauMan~esteru, Siti{ampion! ^udosedogodilonaItihadu,Ma~nestersitijesadvagolau nadoknadivremenasavladaoKvinsParkRenxers3:2iosvojiotituluprvakaEngleske.Sitijesaigra~emvi{egubiood66.minuta,dabiEdinXekou92.iSerhioAguerou94.postiglidvagola idonelenestvaranpreokretzatitulugra|ana. Man~esterjunajtedjeslaviouSanderlendugolomVejnaRunija,alisucrveni|avoliuposledwadvaminutasezoneostalibez titule. Bolton je ispao u ^empion{ip, Arsenal je tre}i, a TotenhemuLigi{ampiona.

BobanBajkovi}jesjajnobraniouduelusRadom

najboqeg me~a koji je ovog prole}a vi|en na na{em najve}em stadionu. - Zanimqiv duel, pravi spektakl.Nastavilismonizpobeda, {to nam je bilo potrebno uo~i borbe za trofej. Imamo pravi ambijent, formu u usponu. Nadamseda}emosaniratipovrede kojemu~eEvandra,Miki}a,Dimitrijevi}a,Kasalice,Miri}a i Maksimovi}a- nada se trener RobertProsine~ki. Iskusni Du{ko To{i} odigraojejo{jednuvrhunskuutakmicu. - Publika je u`ivala u dobromfudbalu.Trgaonasjeprimqenigolinateraodapoka`emokvalitetvi{e.Zaslugepri-

ja~imazasveono{tosuradili zanastokomprole}nogdelasezone-ka`eTo{i}. Boban Bajkovi} je sa nekoliko bravoruoznih interevencija poguraoekipudonovepobede. - Trenutak neopreznosti kod primqenog gola mogao je da zakomplikujesusret.Ipak,delije sunatrbinamadodalegas,ami to uradili na terenu. Odu`ili smo im se dobrom i efikasnom partijom za veliku podr{ku. Okre}emoseBorcu,jerne}ebiti lagan taj duel. Na talonu je silan ulog, trofej. Uveren sam da}emobitipraviuKru{evcuporu~io je verovatno novi golmansrpskereprezentacije. Z.Rangelov


18

sport

ponedeqak14.maj2012.

PRVALIGASRBIJA Sloga - In|ija Mladost (L) - Radni~ki (S) Novi Sad - Proleter Banat - Radni~ki (N) Dowi Srem - ^ukari~ki Napredak - Srem Sin|eli} - Kolubara Teleoptik - Be`anija Mladenovac - Mladi radnik 1. Radni. (N) 29 15 7 7 39:27 2. D. Srem 29 13 11 5 27:14 3. Sloga (K) 29 14 7 8 31:27 4. Napredak 29 12 10 7 30:24 5. In|ija 29 12 8 9 29:26 6. Be`anija 29 9 16 4 25:13 7. Proleter 29 12 7 10 26:24 8. Teleoptik 29 10 11 8 36:23 9. Mladost 29 9 13 7 29:23 10. Novi Sad 29 10 10 9 32:31 11. Banat 29 9 12 8 33:32 12. Mladen. 29 9 10 10 40:42 13. Kolubara 29 10 6 13 30:35 14. Radn. (S) 29 9 8 12 18:27 15. M. radnik 29 7 8 14 20:33 16. Sin|eli} 29 6 10 13 27:34 17. ^ukari~ki 29 6 10 13 23:38 18. Srem 29 3 8 18 21:43

0:0 1:1 0:0 1:0 1:1 1:0 1:0 3:3 2:1 52 50 49 46 44 43 43 41 40 40 39 37 36 35 29 28 28 17

U slede}em kolu (19/20.maja) sastaju se: Proleter - Sloga, Srem - Sin|eli}, Radni~ki (S) - Dowi Srem, In|ija - Mladenovac, Mladi radnik - Banat, Radni~ki (N) - Napredak, ^ukari~ki - Novi Sad, Kolubara - Teleoptik, Be`anija - Mladost (L).

SRPSKALIGAVOJVODINA Zadrugar - Senta 1:0 Dolina - Cement 1:0 Mladost (BJ) - Ba~ka Topola 4:0 ^SK Pivara - Tekstilac 2:2 Vr{ac - Sloga (T) 2:0 Radni~ki ([) - Radni~ki (NP) 1:1 Kikinda - Veternik 3:0 (pf) Pali} - Dunav 1:1 1. Radni. (NP) 25 16 8 1 41:17 2. ^SK Pivara 25 13 6 6 31:23 3. Radn. ([) 25 11 9 5 30:22 4. Dunav 25 12 4 10 33:28 5. Pali} 25 9 10 6 32:23 6. Mlad. (BJ) 25 10 7 8 31:22 7. Sloga (T) 25 11 4 10 26:27 8. Senta 25 10 6 9 33:31 9. Tekstilac 25 9 7 9 26:25 10. Cement 25 9 5 11 30:28 11. B. Topola 25 8 6 11 19:24 12. Zadrugar 25 8 4 13 28:37 13. Kikinda 25 8 4 13 27:37 14. Dolina 25 7 6 12 23:34 15. Vr{ac 25 7 3 15 20:42 16. Veternik 25 6 5 14 29:37

56 45 42 40 37 37 37 36 34 32 30 28 28 27 24 23

U slede}em kolu (16.maja) sastaju se: Dunav - Radni~ki ([), Vr{ac - Radni~ki (NP), Sloga (T) - Dolina, Cement - ^SK Pivara, Tekstilac - Mladost (BJ), Ba~ka Topola - Zadrugar, Senta - Kikinda. Slobodan je Pali}.

Odluka s penala Dolina-Cement1:0(1:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 350, sudija P. Radoj~i} (In|ija), strelac \akovi} u 25. minutu (iz penala). @uti kartoni: Tripkovi}, ^erwo{, \akovi}, Karanfilovski, Jefti},V.Duda{(Dolina),Suba{i}, ^ovi}(Cement). DOLINA:Jefti}7,Ivani{evi}7,Karanfilovski7,Memovi} 7, Mila{inovi} 7 (V. Duda{ 7), Josimovi} 7, Tomin 7 (S. Duda{ 7),^erwo{8,Medu~i}7(^i`ik 7),Tripkovi}8,\akovi}8. CEMENT: Suba{i} 7, Bursa} 6, ^ovi} 6, Ki{ 6 (^ankovi} 6), Milovi} 7, \eri 7, Ili} 7 (Xari}7),Mili~evi}6(Raki}6),Radoja7,Grkovi}6,Kalinov7. Doma}i fudbaleri u tvrdoj i neizvesnojutakmicizaslu`enosu osvojili tri boda koja im mnogo zna~iuborbizaopstanak.Golodlukepaojeu25.minutukadajeTomindugomloptompro{aoKaranfilovskogagostuju}igolmanjeu naletu sru{io doma}eg igra~a i sudijajeopravdanopokazaonabeluta~ku.Siguranrealizatorbio je\akovi}.Doma}iigra~iimali sunekolikoprilika,kaoigostuju}iau48.minutuIvani{evi}je imaoprilikukadajesatrimetra proma{ioceogol. B.Stojkovski KUPNEMA^KE

Pehar Borusiji Dortmund slavi prvu „duplu krunu” u istoriji kuba! Borusija jenazavr{etkusezoneuNema~koj potvrdiladominaciju,kojajeuodnosu na pro{lu godinu jo{ izra`enija. Tituli {ampiona pridodatjeinacionalniKup.Borusija Dortmund - Bajern Minhen 5:2 (3:1)!KlubzakojinastupaNeven Suboti} napunio je mre`u najboqegnema~koggolmanave}uprvom poluvremenu. Manuel Nojer je za 45minutaprimio~aktrigola,u drugomjo{dva.

dnevnik

BARA@ZAPOPUNUPRVEFUTSALLIGE

TURNIRUMADRIDU

Be~ejci se vratili u elitu Be~ej–NoviPazar9:2(3:0) BE^EJ: Sportska dvorana OSCMladost,gledalaca500.Sudije: Zoran Bogdanov (Vr{ac) i Damir Radovi} (Beograd). Strelci:Sekuli}u3.i19,[}epanovi} u12,Bla`inu24,Kobiqskiu26, Grbi}u27,Arvaiu28,Jovanovi} u 37. (6 metara) i Bakra~ u 40. (6 metar)zaBe~ej,aRexevi}u24.i E. Bihorac u 39. minutu za Novi Pazar. @uti karton: E. Bihorac (Novi Pazar). Crveni karton: Vladimir Jovanovi} (trener NovogPazara)u37.minutu.

Ova utakmica je podse}alo na lepa sportska vremena u gradu kraj Tise. Pod krovom legendarnog sportskog objekta okupio se zavidan broj qubiteqa sporta i svevremesuzdu{nobodrilisvoje qubimce,kojisuimdobromigrom prosto izmamili aplauze. Uostalom,nedajese,makariufutsalu, ba{ ~esto devet golova, uz napomenu da je najboqi igra~ gostiju bio~uvarmre`eMirzaHot,{to najboqekazujedasuBe~ejciimalijo{prilika.

Bara` Ovo svih rezultata u bara`uzapopunufutsaleliteSrbije:NoviPazar–Pirot1:1, Be~ej–Pirot2:3,NoviPazar –Be~ej3:4,Pirot–NoviPazar 4:3, Pirot – Be~ej 10:4 i Be~ej–NoviPazar9:2. 1. Pirot 4 3 1 0 18:10 10 2. Be~ej 4 2 0 2 19:18 6 3. N. Pazar 4 0 1 3 9:18 1 Viktorija Azarenka i Serena Vilijams

Serena lako do trofeja Serena Vilijams osvojila turnir u glavnom gradu [panije, lako izvojevanom pobedom nad Viktorijom Azarenkomufinalu(6:1,6:3).SereniVilijamsprijaplava{qaka. Amerikanka je osvojila turnir nanev{i Beloruskiwi dru-

gi uzastopni poraz u finalu u Madridu. Serena je igrala boqe, delovala spremnije od po~etkadokrajailakoizvojevala sedmupobeduuosamme|usobnih duela sa Azarenkom.Koliko je lakoosvojila41.trofejukarijerigovoriito{tojeme~trajaosamo64.minuta.

SVETSKIKUPUSLOVENIJI

Devojke zlatne, mu{karci bronzani

Igra~i Be~eja }e naredne sezone igrati u najboqoj futsal ligi

BE^EJ: Andri}(11odbrana)8, Vu~kovi}7,Stanojev8,Kobiqski 7, Arvai 8, Bo`i~i} 7, [}epanovi}8,Bla`in7,Sekuli}9,Grbi} 7,Jovanovi}7,Bakra~(5odbrana) 7. NOVIPAZAR:Hot(15odbrana) 7, Deli} 5, Muratovi} 5, M. Bihorac6,Red`evi}6,Dolovac5, Sadovi}5,E.Bihorac6. PoslePiro}anacaiBe~ejcisu kroz bara` izborili plasman u PrvufutsalliguSrbije.Takosu sepomenutedveekipavratilegde supregodinudanabile.Zemunci suve}posleprvogkolabara`ai poraza(4:5)nasvomterenuodBe~ejaca odustali od daqe trke, a Novopazarci }e morati da ~ekaju novu{ansu.

Prvi snajperista sa Tise Neboj{a Sekuli} je ve} u 3. minutu otvorio seriju golova, potom je [}epanovi}{utiraoi,uzpomo} Dolovca, povisio na 2:0, a Sekuli} u samom fini{u prvog poluvremenaobezbediolepuprednost preodlaskanaodmor. Unastavkupravagoleada.Gosti su lepr{avu igru u poqu uspeli dvaputadamaterijalizuju,alisu doma}i ~ak sedam puta zatresli mre`uNovopazaracairazumqivo je bilo odu{evqewe na tribini, kaoinaterenu.Pogotovopozavr{etkuutakmice. -Velikijeulogbiouovojutakmici,alismojeizvanrednootvorili i kasnije ispo{tovali sve dogovoreno, pa je zadovoqstvo

SVETSKOPRVENSTVOUKINI

Pobeda Marije Stojanovi} Marija Stojanovi} plasiralaseudrugokolo na Svetskom prvenstvuuboksuukineskom ]inhuangdau.Onajeukategoriji do64kilogramauprvomkolubilaboqaodNemiceJanineBonorden,napoene20:15.Uborbiza~etvrtfinale Stojanovi}eva }e u

utorak boksovati sa Indijkom MinomRani. Posle Bojane Rani}, Marije DivjakiNineStojanovi}{ampionatjeuprvomkoluzavr{eniza Mirelu Baruxi}. Pinki Xangra izIndijeubedqivojeukategorijido48kilogramasavladalapredstavnicuSrbije,napoene18:1.

Pro Reko prvak Evrope Italijanski „drim tim” posedmiputnajboqi u Evropi. U finalu u Oradei Pro Reko pobediorije~koPrimorje11:8.Partizan je pro{le godine uzeo trofej Pro Reku namewen prvaku Evrope na, prakti~no, wegovom terenu, u Rimu. Pro Reko, me|utim,ovegodinenijedozvoliobilo kakvo iznena|ewe. Te`e nego {to se o~ekivalo, Pro Reko je u finalu zavr{nog turnira Lige {ampionaurumunskojOradeipobedo rije~ko Primorje 11:8 (4:1, 2:3,3:3,2:1). Poslevisokogvo|stvauprvoj ~etvrtini, o~ekivalo se da Pro Reko sameqe protivnika, kao {to je to bilo u finalu regionalne Jadranske lige sredinom marta(15:4).Me|utim,predvo|en Ma|arom Dene{om Vargom, tim iz Rijeke je stigao do izjedna~ewa4:4.Usledilasudvanovagola Pro Reka za prednost od 6:4. ImaojeProRekoitrigolavi{kautre}oj~etvrtini(8:5),ali je Primorje ponovo pri{lo na golminusa(7:8).GolomNorberta Madara{a u fini{u tog dela

igre,ProRekojevratiodvagola prednosti (9:7). Po~etkom posledweg dela An|elo [etka je postigaosvojdrugigoliponovo pribli`ioPrimorjenagolzaostatka, ali je potom Andrija Prilainovi}, sa igra~em vi{e, postigao verovatno kqu~ni gol za trijumf ekipe iz \enovskog zaliva.PotomiBorisZlokovi} posti`egolza11:8isvejebilo re{eno. Najefikasniji igra~ finala bio je Crnogorac Aleksandar Ivovi}, ~lan Reka, sa tri gola. FilipFilipovi}iAndrijaPrilainovi} dali su po jedan gol za ekipu iz Italije. Ovo je ina~e druga uzastopna titula klupskog prvakaEvropezadvojicusrpskih reprezentativaca Du{ka Pijetlovi}a i Andriju Prlainovi}a, koji su pro{le godine osvojili trofej sa Partizanom. Pro Reku jeovosedmatitulaprvakaEvrope uwegovojistoriji,po~emuseizjedna~iosaPartizanomiMlado{}u. Tre}e mesto pripalo je zagreba~kojMladosti,kojejepobedilo Va{a{11:7.

potpuno.Hvalanavija~imanapodr{ciimislimdasmoimseoduNaSvetskomkupuu `ili na najlep{i mogu}i na~in. La{kom(Slovenija)u Narednesezone}eimatipriliku stonom tenisu za osodau`ivajuugledawuna{ihnajbobe s inval iditetom qih ekipa. Nama sada predstoji Srbija je osvojila dve medaqe. zaslu`eno radovawe, a onda }emo @enska reprezentacija stigla razmi{qati o novoj sezoni - rejedozlata,amu{kadobronze. kao je posle utakmice trener – BorislavaPeri}Rankovi}i igra~DejanStanojev. NadaMati}uodlu~uju}emdue- Na kraju vaqa naglasiti da }e lu za prvo mesto pobedile su nekada sportski Be~ej, posle vaslova~ko-engleskukombinaciju terpolista i vaterpolistkiwa, Kanova–Gilroj3.1. ko{arka{ica, rukometa{a, Zlatko Kesler, Ilija \urasportskihribolovacaifudbale{inovi}, Mitar Paliku}a i ra,sadaimatipredstavnikaufutNeboj{aIli}osvojilisutresalelitiisvisenadajudatone}e mesto po{to su pobedili }ebiti,kaoupremijernomnastu^e{ku 3:0. Prethodno su u popu,samojednasezona. lufinalu izgubili od Egipta V.Jankov 1:3.

Borislava Peri}

Bila je ovo jo{ jedna dobra provera pred Paralimpijske igreuLondonukojena{ereprezentativceo~ekujuuseptembru. S.S.

DRUGOKOLOKUPASRBIJEMKORU@JEM

Stefanovi} i @ivkovi}eva najboqi pu{kom Milutin Stefanovi}, ~lan kragujeva~kog „^ika Mate” i Jelana @ivkovi} iz Jagodine pobedilisuudiscipliniMKpu{ka60le`e}iudrugomkoluKupa Srbijeuga|awumalokalibarskim oru`jem u Novom Sadu. Stefanovi} je zabele`io 592 kruga isto koliko i drugoplasirani Borislav Maziwanin, junior beogradskogPolicajca,alijeimaovi{e unutra{wih centara, 37 u odnosu na28.Tre}ijebioIgor^otraiz beogradskeZvezdaresa589krugova.^otrajedanranijeutrostavu biodrugiuseniorskojiprviujuniorskoj konkurenciji. Trojica prvoplasiranihsaprvogkolaKupa Srbije Nemawa Mirosavqev, Stevan Pletikosi} i Milenko Sebi} nisu nastupili, po{to su otputovalizaMilanonaSvetski kup. @ivkovi}eva je sa odli~nih 595krugovapobedilaispredJele-

Milutin Stefanovi}

Jelena @ivkovi}

neBanovi}izPolicajcasa592i MarteBire{izJedinstvasa589. AndreaArsovi},IvanaMaksimovi}iDraganaTodorovi}nisunastupilezbogputauMilano. Kod juniora najboqi MK pu{kom60le`e}ibiojeMaziwani,

ispred^otreiStefanaAleksandrovskog (Jedinstvo, Stara Pazova) sa 587 krugova. Kod juniorki prva je bila Bire{ova, koja je imalaistibrojkrugova,589,kaoi Natalija @ugi} iz Zvezdare, ali jeslavilazbogve}egbrojaunutra{wihcentara31,naspram30.Tre}emestopripalojeTijaniKolarik,~laniciPan~eva1813sa584 kruga. Pi{toqem na 50 metara pobedio je Uro{ Ka~avenda, ~lan Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 sa 543 kruga ispred Du{ka PetrovaizPolicajcasa532iSa{e Mudrini}a iz Akademca sa 529. Andrija Zlati}, Damir MikeciDimitrijeGrgi}nisunastupili (oti{li u Milano). Kod juniora slavio je Milo{ Lazi}, ~landru`ine„FilipKqaji}”iz Mladenovca sa 503 kruga ispred Aleksandra @ivanovi}a (Kolubara)sa499iNemawe@ivkovi}a (Vo`dovac)497. G.M.


c m y

dnevnik

UZ PORAZ VOJVODINE SRBIJAGASA OD BKK RADNI^KOG

Tre}apozicija -teorija Malo ko je verovao da }e ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa izgubiti, kao gosti, duel od BKK Radni~kog. Podsetimo da su Novosa|ani u prvom delu Superlige na svom terenu slavili s trideset ko{eva razlike. Me|utim, {ef struke crveno belih Sini{a Mati} je u najavi me~a istakao da moraju wegovi

Sini{a Mati}

u~enici da igraju maksimalno koncentrisani. Vo{a je po~ela dosta dobro i imala prednost i od dvanaest ko{eva razlike. Me|utim, tim je nekako pao u posledwoj deonici i to u samom fini{u, a trojka Osmorkovi}a odlu~ila je pobednika i na kraju bilo je 81:80 za Beogra|ane. Te{ko je pao poraz crveno belima, ali i daqe su na ~etvr-

toj poziciji, koja garantuje plasman u plej - of. Ipak, Sini{a Mati} je rekao da ni sada ne bi promenio svoju odluku da brani napad. - Posle neiskori{}enog drugog slobodnog bacawa od strane Zekovi}a, Osmorkovi} se dokopao lopte i pored na{e odbrane, na veoma neobi~an na~in, pogodio za tri poena - rekao je Mati}. - To je bio kraj na{ih nadawa, mada smo kontrolisali utakmicu do posledwih sekundi. Tada su usledili na{i proma{aji sa linije bacawa, {to nas je malo izbacilo iz ravnote`e. Uz to, doma}i su poga|ali onda kad je bilo najva`nije. Te`ak je ovo i neo~ekivan poraz, ali i mi smo tako slavili u nekim utakmicama. Novosa|ani su u prethodnih jedanaest kola ostvarili {est pobeda i pet poraza i daqe ostaju u trci za plej - of. Me|utim, prvu od tri utakmice u kojima su ra~unali na pobede su izgubili. - I pored svega dr`imo se plana. Sada je sve u na{im rukama i jednostavno moramo da slavimo u naredna dva susreta kod ku}e. Dolaze nam Mega Vizura i Radni~ki FMP, a u goste idemo Partizana. Ovaj nesre}ni poraz odvojio nas je od osvajawa tre}eg mesta i ta pozicija je sada u domenu teorije. U sredu u Spens sti`e Mega Vizura, moramo da pru`imo i vi{e od maksimuma istakao je Sini{a Mati}. M. P.

SPORT

ponedeqak14.maj2012.

19

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Peharcrno-belima Partizan - Spartak Vojput 23:22 (12:12) BOR: Sport ska dvo ra na „Mla dost„, gledalaca: 2.500, sudije: La zi} (Ko sov ska Mi tro vi ca) i Ar se ni je vi} (Ni{). Sedmerci: Partizan 4 (4), Spartak 2 (1), iskqu~ewa: Partizan 12, Spartak 14 minuta. Crveni karton: Kostadinovi} (Partizan). PARTIZAN: Vasi} (5 odbrane), Milo{evi} 1, V. Ili}, Mandi} 4, Radanovi}, Maksi} 4, Kladarin, Radivojevi}, Mr{uqa, Babi}, N. Ili} 1, Milini} 4 (4), Kostadinovi} 4, Rado va no vi} (10 od bra na), Me {ter 5, Marseni}. SPARTAK VOJPUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Vru}ini}, Pavlovi}, Ratkovi} 3, Rojevi}, Todorovi}, Ristovski, Jovanovi} 3, Kuki} (17 odbrana), Distol 7, Papi} 4 (1), Bo`ovi} 5, \ukanovi}. Rukometa{i Partizana osvojili su Kup Srbije po{to su u finalnoj utakmici u Boru pobedili ekipu suboti~kog Spartaka Vojputa 23:22 (12:12). Ovo je deseti trofej u Kupu koji su osvojili crno-beli, a za najboqeg igra~a utakmice progla{en je golman Suboti~ana Milan Kuki}. Ekipa Aleksandra Brkovi}a tako }e imati priliku da se domogne duple krune, po{to tri kola pre kraja {ampionata ima ~etiri boda prednosti u odnosu na Vojvodinu. Suboti~ani, ina~e prvoliga{i „navija}e” za crno-bele, jer }e im wihovo osvajawe titule omogu}iti izlazak na evropsku scenu slede}e sezone. Ina~e, Beogra|ani su u polufinalu eliminisali Kolubaru (27:26),

Rukometa{i Partizana osvaja~i Kupa Srbije

dok su Suboti~ani do najve}eg uspeha u klupskoj istoriji do{li po{to su posle boqeg izvo|ewa sedmeraca bili boqi od Jugovi}a iz Ka}a (32:31). Partizan nije lako opravdao ulo gu fa vo ri ta u fi na lu. Spartak se sve vreme dr`ao i na kraju imao nekoliko sekundi da organizuje napad za izjedna~ewe. Suboti~ani su jo{ jednom potvrdili da nisu se slu~ajno na{li u finalu Kupa, a na tom putu eliminisali su ~ak tri superliga{a PKB, Crvenu zvezdu i Jugovi}. I u finalu iza bra ni ci Vu ka Ro ga no vi }a pru`ili su dostojan otpor naj-

Foto:D.Vukovi}

boqoj srpskoj ekipi, koja je tek u sa mom fi ni {u utak mi ce obezbedila trijumf. Spartak je bio boqi u prvom poluvremenu, kada je imao i ~etiri gola prednosti, ali su crno-beli do odmora uspeli da stignu do izjedna~ewa. Igrali su Suboti~ani u tom peridu kvalitetno i pametno, na golu je blistao Milan Kuki}, ali su onda napravili nekoliko neshvatqivih gre{aka, zaradili su i iskqu~ewa, {to su crnobeli uspeli da iskoriste i na odmor odu bez zaostatka. Ne iz ve sna i iz jed na ~e na borba vodila se i u nastavku

utakmice, a Partizan nije uspeo da stvori prednost ve}u od dva gola. Ivan Distol i Mom~i lo Bo `o vi}, uz is ku snog Ratkovi}a, zadavali su velike probleme Beogra|anima. Me|utim, iskusniji Partizan u igra wu ova kvih utak mi ca, pred vo |en Ne na dom Mak si }em, Milo{em Kostadinovi}em uspeo je da odoli Suboti~anima. Pobednik je odlu~en minut i deset sekundi pre kraja, kada je Vladimir Mandi} po sti gao gol za vo| stvo od 23:21, koje Suboti~ani nisu uspeli da stignu. J. Gali}

PRVA MU[KA LIGA

Mokrin~anizasijali uTemerinu Mladost TSK – Crvena zvezda (M) 23:26 (11:12) SUSRET S NENADOM KA^AROM, VATERPOLISTOM ITALIJANSKOG MUOTA

Izringasko~io ubazen

Vaterpolista Nenad Ka~ar je jedan od izdanaka ove poznate i brojne sportske porodice. Otac Tadija i stric Slobodan su legende na{eg i svetskog boksa, a sjajni fudbaler Gojko mu je brat od strica. Nenad je prvo navukao rukavice i dva puta bio prvak dr`ave za pionire.Ovaj stasiti i sna`ni momak pet godina je istovrmeno trenirao i boks i vaterpolo i redovno poha|ao {kolu. - Kad sam napunio petnaest godina odlu~io sam se samo za vaterpolo, jer sam sa ~etrnaest ve} igrao za prvu ekipu Vojvodine – ka`e ~lan italijanskog A 1 liga{a Muota iz Katanije. – Imao sam problema s vidom i lekari su mi kaza-

sam u Muoti, klubu koji se takmi~i i elitnoj diviziji. Dobro mi, imam i posao, tako da mi je dan potpuno ispuwen. O`enio sam se Italijankom i imam petomese~nu }erku Ninu, koju sam doveo da je krstim u sremskokarlova~koj Sabornoj crkvi. Na{ sagovornik prati srpski vaterpolo i smatra da je veoma kvalitetan. - Partizan, Vojvodina i Crvena zvezda su odli~ne ekipe. Me|utim, u Italiji je liga kvalitetnija. Odska~e Pro Reko, a kad se izuzme taj klub onda mo`e svako svakoga da pobedi, {to ligi daje kvalitet i rezultatsku neizvesnost. Uspeo je Ka~ar da uz sve sportske obaveze diplomira na Fakul-

TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 200, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova), sedmerci: Mladost TSK 2 (1), Crvena zvezda 3 (3), iskqu~ewa: Mladost TSK 14, Crvena zvezda 22 minuta. Crveni karton: Kosanovi} (Mladost TSK) u 26. minutu. MLADOSTTSK: Milosavqev (12 odbrana), Milan Kne`evi} 5 (1), Okuka 2, Lau{ev, R. Kne`evi} 5, Tankosi}, Kosanovi}, \uri} 3, Starovlah, Pokrajac 4, Lisica 3,

\. Kne`evi}, Panteli}, Milo{ Kne`evi}, Marjanovi} 1, Savanovi}. CRVENA ZVEZDA: Tepavac (sedmerac), Lazi}, Terek, Komarek, Dukatarov 4, Veki} 3, Belo{ 4, Toki}, Kewalo 5, Stepanov 2, Mi{kov (17 odbrana), Pa{i} 6 (3), Babi} 2. Bez obzira na ~iwenicu da me~ nije imao rezultatski zna~aj, nervoza je bila prisutna u visokoj dozi, pa su sudije Bura i Perendija ~estim iskqu~ewima smirivale uzavrele strasti. Verovatno je i tradicionalni

rivalitet Jara~ana i gostiju iz Mokrina uticao da se igra mu{ki i o{tro, kao da im gori pod nogama. Rezultatska klackalica trajala je sve do fini{a, kada je Zvezda zasijala punim sjajom i podigla se iz pepela, poput Feniksa. Doma}i su imali sigurno vo|stvo (17:12 i 18:13), ali u posledwih deset minuta usledio je pad wihovog ritma, {to su gosti iskoristili i na krilima golmana Slavka Mi{kova pobedili. M. Meni}anin

Familijazaponos - Sam sebi sam kr~io sportski i `ivotni put. Otac Tadija je istinska bokserska legenda. Nisam `eleo da budem samo wegov sin, nego da imam svoje ime i prezime. Zaista porodica Ka~ar ima sportski gen: ro|eni brat Nikola bio je odli~an pliva~ i vaterpolista, brat od strica Gojko je poznati fudbaler, stric Slobodan je svetski profesionalni prvak i olimpijski {ampion u boksu, a }erke mu se bave tenisom – podsetio je Nenad. li da }e mi on slabiti ako nastavim da se bavim boksom, pa sam se odlu~io i zbog toga za vaterpolo. U sezoni 1999/2000. godina pre{ao je u tada{wi na{ najja~i klub Be~ej, iz koga je poneo najlep{e uspomene. - S Be~ejem sam osvojio duplu krunu i titulu {ampiona Evrope, a u ekipi su bili sve sami reprezentativci. Posle dva leta vratio sam se u Vojvodinu, da bih 2005. oti{ao u Italiju. Igrao sam za Kataniju i \enovu, a sad

tetu tehni~kih nauka – odsek industrijski menaxment u Novom Sadu. - Uporno{}u i radom uspeo to da postignem. Kad se ho}e, sve se mo`e, poslovica je koje se dr`im. Vaterpolo }u igrati dokle god budem ose}ao da mogu da pru`am maksimum. Za sada nemam nikakvih tegoba i odli~no se ose}am. Kad do|e do zamora materijala zavr{i}u karijeru – kazao je Nenad Ka~ar. M. Pavlovi}

BRONZAZAVOJVODININEVATERPOLISTEDVANAESTOGODI[WAKE: Posle{ampionskihnaslovavaterpolista Vojvodineuzrastado15i13godinadvanaestogodi{wacisuuzelibronzunaprvenstvuSrbije,~ijijetreniraMiroslavBajin. Suprefinalniturnirodr`anjeuBeogradu,VojvodinajesavladalaRasinu10:4,apora`enajeodprvogidrugogtimaPartizana10:2,odnosno5:2.ZlatoisrebrouzelisuprvaidrugaekipaPartizana,dokjeRasina~etvrta. Bronzusuosvojili:StefanStanojevi},Du{anRisti},MiwaMatkovi},IgorA}imovi},MilanProli},Milo{Mi}unovi},FilipBa~ulov,Ili}Milutin,Milo{Mili~i},Kristian[ulc,JovanLaki},Uro{Mari},Milo{Popadi},LukaParivodi}iVoja Markovi}. G. M.


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

НА ФЕСТИВА ЛУ „СИНЕМА СИТИ”

У програму „Up to 10,000 bucks” 26 филмова За међународни фестивал СинемаситиуНовомСаду,којиће бити одржан од 16. до 23. јуна, одабрано је 26 филмова за програм„Up to 10,000bucks -Young Talent‘s Competition„. Остварења младих таленат а снимљена са буџетом до 10.000 доларабираојетакођемлади,али већ афирмисани српски редитељ НиколаЛежаић. На конкурс је пријављено око 200филмоваизцелогсвета,абиће приказано 26 из Србије, Хрватске, Израела, Пољске, Италије, Велике Британије, Мађарске, Швајцарске, Аргентине, Норвешке,Бразила,Немачке,Холандије,САДиШпаније. Пор ед тог а, бић е предс тављена три филма („Гордон„, „Катарина„и„Поладесет„)који су део резулт ат а „Cinema Contact-а„, у оквиру ИПА прекограничногпрограмасарадње Мађарска - Србија, који суфинансираЕвропскаунија. Премаречимаселектора,било језанимљивовидетикакоразмишљају млади аутори из разних

Никола Лежаић

крајева света и како се довијају, сналазе и т��уде да финални рад остане некомпромитован упркос скромним буџетима којима располажу. Са квантитетом расте и број квалитетних филмова, оценио је

Лежаићидодаодамујежаошто у програм није могао да уврсти јошвишенаслова. Уселекцијусуушлифилмови различитихжанрова-играни,документарни, анимирани и експериментални, а продуцирани су

Филм о Радивоју Кораћу на фестивалу у Москви Играно-документари филм Гордана Матића „Жућко - прича о Радивоју Кораћу” биће приказан на Међународном филмском фестивалу„Златнивитез”,којисеодржаваод22. до29.мајауМоскви,најавилајеауторскаекипа. Тојефилмолегендарномкошаркашуипрвој аутентичној светској кошаркашкој звезди са ових простора, али и прича о једном времену, бившој Југославији која се 50-тих и 60-тих

година 20. века почела отварати према Западу прекоспорта,музике,филма,моде,подсетилису аутори. „Жућко - прича о Радивоју Кораћу” на програмуфестивалаје24.маја.„Златнивитез”је фестивал са дугогодишњом традицијом, који је основао чувени руски глумац, редитељ, сценариста и продуцент Николај Петрович Бурљајев.

Холивудски класици на отвореном Америчка академија за филм организоваће овог лета отворени биоскоп у Холивуду како би и туристи и локалци уживали у америчким класицима под отвореним небом. Председник академије Том Ширак јуче је представио отворени биоскоп и најавио да ће серија „Оскари напољу„ почети 15. јуна пројекцијом „Казабланке„. Филмови ће бити приказивани сваког петка и суботе увече до 18.августа. Биоскоп на отвореном део је холивудског кампуса Академије за филм који укључује и филмску архиву и Пикфордов центар за филмске студије,преноси АП.

Из филма „Казабланка“

Деп дугује Бартону Холивудски глумац Џони Деп изјавио је да своју успешну каријеру дугује редитељу Тиму Бартону,преносе британски медији. Глумац који је осам пута сарађивао са Бартоном -последњи пут на филму „Мрачне сенке„рекао је острвским медијима да би највероватније радио као глумац у Б филмовима да није било Бартона. „Тим је велики пријатељ и сјајан редитељ.Да није било Тима, вероватно бих био минорни глумац у хорорима Б продукције. Тим се борио да би ми дали улогу у филму ‘Едвард Маказоруки‘ 1990. године када сам био још увек непознат и увек је био уз мене када ми каријера није ишла најбоље„,рекао је Деп. Звезда серијала „Пирати са Кариба„каже и да је близак пријатељ са Бартоном коме дугује много јер је веровао у њега од почетка. „Играо бих било коју улогу у било којем филму који затражи из чисте захвалности. Волим га ко брата„,рекао је Деп.

Мишелу Пиколију награда „David di Donatelo” Француски глумац Мишел Пиколи проглашен је за најбољег глумца у Риму где му је за улогу у филму „Имамо папу„ (Habeamus papam) Италијанска филмска академија уручила награду „David di Donatelo„, најзначајније италијанско филмско признање. У овом филму Нанија Моретија, који ће иначе председавати овогодишњим Канским фестивалом, 86-годишњи глумац игра кардинала успаниченог на вест да је изабран за римокатоличког поглавара. Славни глумац је током каријере, започете 1954. године, играо у више од 170 филмова. Освојио је „Златну палму„за најбољег глумца у Кану 1980. за један други италијански филм, „Скок у празно„Марка Белокија. „Давид„за најбољу женску улогу отишао је у руке кинеске глумице Џао Тао за филм „Ја сам Ли„(Io Sono Li)о имигранткињи која ради као келнерица у једном лучком

граду на северу Италије.Браћа Паоло и Виторио Тавијани освојили су награду за најбољи филм „Цезар мора да умре„(Cesare deve morire). Ова слободна адаптација Шекспировог комада „Јулије Цезар„, у целости снимљена у римском затвору Ребибија, већ је награђена „Златним медведом„ на претходном Берлиналу. Награда за најбољи сценарио припала је Паолу Сорентину и Умберту Контарелу за филм „Ово мора да је то место„ (This Must Be The Place) у којем Шон Пен глуми бившу рок звезду у потрази за нацистичким злочинцем. Уручујући награде, италијански председник Ђорђо Наполетано заложио се за „обнову културне,моралне и идеалистичке димензије филма„. „Филм може да допринесе обнови поверења у нашој земљи„, нагласио је италијански лидер,преносе италијански медији. (Танјуг)

буџетима у распону од 250 до 10.000долара.Лежаићистичеда јепредностовогпрограматошто је продукциони аспект филмова стављен у други план, а оно на чему се инсистира је креативност,штомујеибиоглавникритеријумприизбору. „У скромним условима аутор морадабудесвестансвојихограничењаидапробаданађеначин да дата ограничења претвори у својупредност.Уовојселекцији имајефтинијихискупљихпокушаја, разних формата, трајања, жанра, али сви су вођени креативношћу„,додајеон. Програм „Up to 10,000 bucks„ почиње другог дана фестивала у КултурномцентруНовогСада,а последњег дана биће додељена награда за најбољи филм. Ове године, захваљујући ИПА програму, биће додељене и две додатненаграде-занајбољимађарски и за најбољи српски филм,сациљемподстицањакреативног рада и сарадње младих филмских аутора у пограничној области. (Танјуг)

Српски филмови на маркету у Кану На предс тој ећ ем филмскомфестивалууКанусрпска кин ематог раф иј а ниј е заступљена у главном програм у, али ће бит и представљена на маркету - Marche du Film Cannes Film Festivala, у оквиру Регионалногпавиљона. Осамземаљапотрећипут ће заједнички наступити на најваж ниј ем филмс ком маркету на свету - Босна и Херц егов ин а, Црн а Гор а, Бугарска, Хрватска, Кипар, Макед он иј а, Слов ен иј а и Србија. Сарадња која је на Канском фес тивал у поч ел а 2010. године, наставља се овог пролећа на задовољство партн ер а, орг ан из атора,учесникаигостију,најавиојеФилмскицентарСрбије(ФЦС). Рег ио н алн и пав иљ он је заједничкипросторнакојем

могу да се окупе филмски ствараоци из земаља-партнера,дасесретнусаколегама, организују састанке и нађу начине за реализацију својихпројеката. ФЦС ће, под пок ров иМин ис тарс тва тељством културе,информисањаиинформационог друштва Србије,представљатинашуземљуикинематографију. На маркету Канског фестивала 17. и 18. маја биће приказанадвадомаћафилма новијепродукције. То су „Устаничка улица„ (Redemption street)редитеља Мирослава Терзића у продукц иј и „Филм комб ајн а„ (Бео г рад) и „Pakt Media„ (Љубљана), као и „Бели лавови„ (White lions) Лазара Рис товс ког у прод укциј и „Зилион филма (Београд) и „Интерфилма„ (Загреб)

УСПЕХ ДОКУМЕНТАРЦА МИЛАНА МИЛЕТИЋА

„Murder revisited” најбољи у Лос Анђелесу Филм Милана Милетића „Murder revisited„освојио је на Фестивалу југоисточног европског филма у Лос Анђелесу (SEE Fest 2012)награду за најбољи кратки документарни филм. Филм Милетића се бави околностима под којим је убијен француски навијач Брис Татон у центру Београда. Уописуфилма„Murderrevisited„насајтуSEEFest-анаводисе да филм истражује хулиганско насиље које врше млади у Србији, где насумични акти насиља остају често некажњени иводедокултурестраха. Фестивал је завршен пројекцијом турског епа „Future Lasts forever„Еџкана Алпера који је награђен у категорији најбољи дугометражни филм на фестивалу, саопштили су данас организатори СЕЕ Феста. Почасну награду медијског спонзора фестивала „Филм без граница„ добио је турски филм „Do not forget me Istanbul„, омнибус од седам прича седам редитеља. Жири од 17чланова чинили су људи из индустрије који су Кристини Николовој из Бугарске доделили награду за најбољи деби за филм „Фаитх, Лове анд

Том Круз као Ван Хелсинг? Холивудски суперстар Том Круз наводно ће глумити чувеног ловца на вампире Ван Хелсинга у покушају да се оживи франшиза покренута 2004. године у којој је глумио Хју Џекмен. Круз ће наводно, како преносе британски медији, продуцирати и глумити у новом филму. Пројекат је један од првих филмова договорених уговором компаније „Universal„ и сценаристичко/продуцентског тима Алекс Курсман и Роберто Орци. Пар већ ради на новом наставку филма „Мумија„а сада ће писати и сценарио за Ван Хелсинга. Гиљермо дел Торо раније је повезиван са пројектом оживљавања приче о холандском лекару и борцу против вампира Абрахаму Ван Хелсингу познатом из романа Брема Стокера „Дракула„. Курцман и Орци до сада су радили на филмовима „Звездане стазе„, „Трансформерси„ а били су сценаристи Крузове „Немогуће мисије 3”.

Из филма „Murder revisited”

Њхискеy„. Филм о словачким Ромима „Cigarettes and Songs„ Марека Шулика и Јане Ковалцикове проглашен је најбољим документарцем. Почасна награда уручена је хрватском филму „Габриел„ Влатке Воркапић, док су два кратка филма „The Visit„ Словенца Михе Мацинија и „Cold Shover„ Орсја Нађпала добили награду за најбољи кратки филм.

Добитник награде публике фестивала је румунска романтична комедија „Hello! How Are You?” Александруа Мафтеија. Фестивал југоисточног европског филма одржан је седми пут и представља прозор у другачију кинематографију америчкој публици. SEE Fest одржан је у Бриџис театру Универзитета у Калифорнији. (Танјуг)

Мел Гибсон у „Мачети”? Холивудски глумац и редитељ Мел Гибсон у преговорима је за улогу у наставку филма Роберта Родригеза „Мачета„.Како преносе амерички сајтови, Дени Трехео репризираће своју улогу у другом делу филма „Machete Kills„(Мачета убија). У другом делу,Мачету регрутује америчка влада како би у Мексику пронашао дилера оружјем пре него што лансира ракету. У филму би осим Гибсона требало да заигра и Мишел Вилијамс.

ФИЛМ О ЛЕГЕНДАРНОМ ГИТАРИСТИ

Андре 3000 као Хендрикс Музичар Андре 3000 глумиће легендарног Џимија Хендрикса у филму „All Is By My Side„,преносе амерички меди-

Андре 3000 као Хендрикс

ји. Филм о легендарном гитаристи бавиће се периодом када је Хендрикс снимио свој албум „AreYouExperienced„из 1967. године који се сматра једним од најбољих рок албума икада. Снимање почиње за три недеље и пратиће успон Хендрикса до рада на чувеном албуму. Филм ће режирати Џон Ридли који је недавно написао сценарио за филм „Red Tails„ са Кубом Гудинг Џуниором и Теренсом Хауардом у главним улогама. Андре 3000,рођен као Андре Бенџамин, глумио је у филму „BeCool„са Џоном Траволтом и Умом Турман као и у филму „Четири брата„са Марком Валбергом. (Tанјуг)


kultura

c m y

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

21

НОВА КЊИЖЕВНА ИЗДАЊА: „БОГДАНКА И ДЕЈАН ПОЗНАНОВИЋ“ МИШКА ШУВАКОВИЋА

Двоје као један пар Институт за истраживање авангарде(Загреб) усарадњиса Музејом савременеуметностиВојводине(НовиСад)икућом„Орионарт“ (Београд),недавнојеобјавио књигу„БогданкаиДејанПознановић“ МишкаШуваковића.Какоиподнаслов каже, нова књига нашег угледногтеоретичаракрозједанод најутицајнијих(уметничких)паровакадсуупитању„превратнички“ трендови у наслеђу авангарде, заправо се бави уметношћу, медијимаиактивизмомнакрајумодерне. Боданка (1930)иДејанПознановић (1929 - 1996) су својевремено оставили неизбрисив траг на локалној (Нови Сад), али и широј уметничкој сцени (Југославија, Европа) и данас нема уметника склоног отворености савременог контекста који их не спомиње као кључнељудеувластитомпрофесионалном формирању, поготово уметницизачијијепробојбилазаслужна тадашња Трибина младих, данас Културни центар Новог Сада.КаснијећесеуНовомСадуза презиме Познановић везивати и рад Атељеа ДТ20, у којем су се увек могле пронаћи релевенатне

информацијеиподршкаактуелним уметничким стремљењима. Њиховосаучесништво,аодатлеуправои полази Шуваковићева књига („Двоје се указује као пар и као партнерскиодносуисторијиуметности и културе“), потрајало је до срединедеведесетих,откадјеБогданкамораладанастависама. Поред исцрпног приказа њиховихиндивидуалнихииспреплетаних живота, богато документованогиилустрованогграђомизприватнихијавнихархива,штокњигу због концепта невидљиве уметностиитихогактивизмаПознановићевих чини још ексклузивнијом, „откровенијом“, Мишко Шуваковић све време води рачуна да она теоријски и историјски веродостојно прикаже уметност и културу 20. века у време када су била пројектована два утопијска идеалитета, онај о апсолутној промењивостиионајкојимуимплицитноследи–дајепроменаотворена еманципацији новог света као бољег, што је значило отворенијег и слободнијег. Почетна, условно речено биографска поглавља, смењују увиди

ублискуповезаностДејанаПознановићасасоцијалистичкиммодернизмом и надреализмом (Давичо, Ристић, Крлежа, Константиновић, Бора Ћосић) у књижевности, са новомуметношћушездесетих,односно Богданке Познановић са лирскомапстракцијомиенформеломусликарству. Изтога,ауторће врло лепо развити везу са даљим тенденцијамауњиховомрадукоји се код Дејана развијао у правцу превођења словеначке књижевности,драме,усредсређеностнаексперименталну уметничку праксу, есеј и теорију, а код Богданке у правцу постсликарских пракси: визуелне поезије, концептуалне уметности,новихмедија,тадавиђених искључиво у контексту видеоарта. Духом, образовањем богати, у пракси радни и вредни људи, БогданкаиДејанПознановићсеиспостављају као драгоцене парадигме свегаоногштосеудругојполовини20.векаууметностиимоглодоживети,искусити,баркадјеречо њеном интелектуално напредном, активно освешћеном делу културне сцене. За њихов рад можда као

ИЗЛОЖБА У САВРЕМЕНОЈ ГАЛЕРИЈИ У ЗРЕЊАНИНУ

кључно,намећесетадаврлочесто постављано питање шта је уметност: „Васисткунст?“ Интердисциплинарност, хибридност, истраживање, преиспитивање, креативност,еманципција,интервенција, експеримент, партиципација, комуникација,некасуодглавнихтеоријскихпојмовакојимаМишкоШуваковић барата како би приближио све оно што је домишљатост тадашњихуметниканапредихпракси могладаосмислиинасценипонудикао сасвим легитимно, чак и суштинско бављењеестетичкимдисциплинама. Књига„БогданкаиДејанПознановић – Уметност, медији и активизам на крају модерне“ са 150 страна, на благо модификованом А4 фоормату, сасажеткомнаенглеском,иаконема тврдекорице,ималуксузанизглед– лепо уклопљен садржајан текст и слике.Поштосенадомаћојуметичкојсценичестоговориодисконтинуитетуипотребизаревалоризацијоми попуњавањемрупаунаучнообрађеној историји и естетичкој мисли, књига Мишка Шуваковића сигурно ћенаићинапозитиванодјекибарделимично материјализовати слику „једногпара“. Игор Бурић

НА ФЕСТИВАЛУ ДЕЧЈЕГ СТВАРАЛАШТВА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Уметничка колонија Ечка Награде писцима и деци Поводом обележавања 50 година постојања Савремене галерије Зрењанин вечерасу19часовабиће отворена изложба „Златно доба: 19561962“,чијијеауторСлавица Попов,

колоније. У том периоду колонија има своју концептуално-уметничку делотворност, проналази свој аутентичан начин деловања и оправдава своје постојање. Успева да развија

симовић, Иван Радовић, Јован Бијелић, Александар Луковић, Миодраг Б.Протић, Лазар Возаревић, Зоран Петровић...)из фонда Савремене галерије Зрењанин настале у Уметнич-

Тродневни Фестивал дечјег књижевног стваралаштва „Машта и снови”, одржан по други пут у Сремској Митровици у организацији Центра за културу „Сирмијумарт”,завршенје11.маја.Наовој јединственој манифестацији код нас, намењеној дечјем стваралаштву која има фестивалски карактер представилисусемладикњижевниствараоципоузраснимкатегоријамаосновнеисредњешколе. Првипутдодељенесуновоустановљененаградезакњижевноделои подстицај дечјег стваралаштва -

„Сунчани сат” статуета и плакета фестивала које су добили писци: Стеван Бељански из Новог Сада, Милијан Деспотовић из Пожеге и Недељко Терзић из Сремске Митровице. Наградезанајуспешнијерадове добили су: Милан Петровић, ученикОШ„ДушанЈерковићУча”из Карловчића, Андреј Јаковљевић, ученик ОШ „Соња Маринковић” изСуботицеиПредрагОбрадовић, ученик Математичке гимназије из Београда. Додељена су и посебна признања, а међу добитницима су

и деца из Републике Српске, ХрватскеиЦрнеГоре.Наградеипризнањајеуручиодиректор„Сирмијумарта” Андреј Шпановић, а токомфестивалскихдананакњижевнимвечеримапредставилисусеи млади талентовани музичари из Сремске Митровице, уз стихове награђенихписацаипесника:СпоменкеЛазић,ВереСладић,Секуле Петровића и Александра Будошана. Награђени и најуспешнији радовимладихпесникаштампанису узборнику„Маштаиснови-2”којијеприредилаВеснаГрабић.

У БУДУЋОЈ ЗГРАДИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СУБОТИЦИ

И театар и биоскоп Милaн Коњовић, Жито, 1956.

кустоскиња Савремене галерије Зрењанин. Изложба „Златно доба: 19561962“истражује период од оснивања Уметничке колоније Ечка 1956.године до њеног институционалног конституисања, односно до оснивања Савремене галерије Зрењанин 1962. године која преузима бригу о даљем раду Уметничке колоније Ечка,као и о збирци која је настала током рада

ликовни живот у малој средини као што је тада био Зрењанин и формира галерију савремене уметности што је био основни циљ. У том периоду у Уметничкој колонији Ечка боравила су најзначајнија имена српске и југословенске уметности. На изложби ће бити представљено 18 слика значајнијих српских уметника (Милан Коњовић, Бошко Петровић, Милан Керац, Стеван Мак-

кој колонији Ечка у периоду од 1956 –1962.године. Изложба ће бити отворена до 28. јуна,а посетиоци ће моћи и да је погледају и током Шесте зрењанинске Ноћи музеја у суботу 19.маја од 18 до2часапослепоноћи. Реализацију изложбе омогућили су Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине и Град Зрењанин.

Реконструкција и санација зграде Народног позоришта у Суботици, која је најављивана као најважнији пројекат културе у Србији стоји. Градилиште је ��разно. Реконструкција позоришта је почела 2007.године у јуну и рок за завршетак радова је до сада неколико пута био померан.Комплетна градња је обустављена пре нешто више од годину дана јер извођачи радова нису били плаћени.Према речима градоначелника, Саше Вучинића решење је понудио глумац Лазар

тица ће и даље остати град културе,а и завршићемо део зграде – рекао је градоначелник Саша Вучинић. „Синеплекс“планира да уложи три милиона евра и да већ крајем новембра или почетком децембра Суботичани имају прилику да гледају филмове у модерном и савременом биоскопу. -Суботица као град фестивала и културе заслужује прави биоскоп, а објекат Народног позоришта је идеално место за наше модерне биоскопе.Изнајмиће се 1800квадрат-

према којој ће у будућој згради Народног позоришта у Суботици бити смештен мултиплекс-биоскоп,а изјаву су потписали градоначелник Суботице Саша Вучинић, Игор Станковић, директор компаније „Синеплекс Србија“ и председник Управног одбора Народног позоришта у Суботици Јожеф Каса. Јожеф Каса је на питање новинара: колико је новца потрошено до сада у реконструкцију позоришта, рекао да не зна,јер није припремио те податке.Изразио је задовољство

Ристовски предложивши да се део зграде претвори у биоскоп. Ову вест су многи Суботичани дочекали са одушевљењем,јер како немамо позориште, немамо ни прави биоскоп. - Град је у обавези да финансира опремање дела зграде и очекујемо да паре набавимо из програма помоћи грађевинској индустрији и Фонда за капитална улагања Војводине.Субо-

них метара простора и у плану је отварањепет сала са 600седишта. Поред пројекција филмова имамо у плану да организујемо и уживо преносе из Метрополитен опере, Миланске скале и сличне спектакуларне програме - каже директор компаније „Синеплекс Србија“ Игор Станковић. У време првомајских празника потписана је изјава о намерама,

збогпотписивање изјаве онамерамајерму тодаје наду да ће се радови наставити, али и огорчење што нико не брине како ћесе објекат финансирати. По свему судећи, Суботичани коначно добијају биоскоп, а позориште ако се набави новац.Реконструкција позоришта би требало да кошта око 24милиона евра. С. И.

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Различите индивидуалне енергије МартовскасвескаЛетописаМатицесрпске,каоштојеуобичајено, почиње блоком књижевних новитета. Поезију су објавили Мирослав Максимовић, Петко Војнић Пурчар,НенадМитров,ВинкоШелогаидвојицапознатиххаикупесника- Зоран Антонић и Витомир МилетићВитата. ТусуидвеприповеткепреведенесаенглескогРебекеМакајииБ.Вонгара,каоиодломци романа у настајању Јована Премеруа. Рубрика Огледи посвећена је размишљањима о савременим домаћимауторима.„Фарсаутрагедији:Ћосићево „Време власти“ као репликаMанове„СмртиуВенецији“, оглед је Петра Пијановића, а Јелена Боровина је ауторка огледа „Историја одређена данашњицом: О роману „Судбина и коментари“ РадославаПетковића. Сведочанства започињу „Записом и житијима“ Милана Радуловића,аследиблоктекстоваоСрп-

скојенциклопедијиизпераНиколе Хајдина, Мирa Вуксановића, ЂорђаЗлоковића,ДаркаТанасковићаи ИванаНегришорца.Утексту„Српскаенциклопедија:концептуализацијазнањакаосистемифеноменолошкиописњенихоспоравалаца“, Негришорац одговара онима који сусезалагализаукидањеЗаконао Српскојенцинклопедији. -Српска енциклопедија није тек обичан посао међу енциклопедијским пословима: она представља подухват од великог практичног, али и симболичког значења и значаја. Тај подухват сведочи о многимнашимслабостимаиомутним склоностимадапочинимооношто намможенанетипревасходноштету.АлиЕнциклопедијасведочиио једној јединој, али великој нашој врлини: о способности да хармонизујемо различите индивидуалне енергије,падаодтаквогамноштва успемоданачинимоједнуцелину, један тим, способан да побеђује у

овом енциклопедистичком такмичењусасамимсобомисадругима - објашњаваНегришорац. У рубрици Сведочанства може се, између осталог, прочитати запис Љубомирке Кркљуш „Уједињење 1918“, „Прилог тумачењу Костићеве песме „Међу јавом и међ`сном“ПредрагаЛазаревићаи текст Дејана Милорадова „Нечедна лексика у речницима српскога језика и проблем њене стилистичкеквалификације“. ЧитаоциЛМСмогудасазнајуи којеБ.Вонгар,крозтекстовеМилетеАћимовићаИвковаиДрагана Драгојловића. реч је о врло узбудљивој,скороневероватнојживотнојпричиСретенаБожића,познатог и награђиваног аустралијског писцапорекломизШумадије,који данасживимеђуАбориџинима. Мартовска свеска ЛМС, као и претходне,завршавасекритичким приказима. Р. Лотина


22

svet

ponedeqak14.maj2012.

GODI[WICAPOKRETAZBOGEKONOMSKEKRIZE

Vi{eod100.000 [panacanaulicama MADRID: Vi{e od 100.000 [panaca, gnevnih zbog te{ke ekonomske situacije, iza{li su na ulice {panskih gradova kako bi jo{ jednim protestom obele`ili prvu godi{wicu pokreta koji je inspirisao sli~na oku-

pqawa u drugim zemqama pogo|enim ekonomskom krizom. Desetine hiqada qudi preplavile su centralni trg Puerta del Sol u Madridu u nameri da tu ostanu tri dana, ali su vlasti upozorile da nikome ne}e dozvoliti da no} provede na trgu, dok se o~ekuje da }e na du`nosti no}as biti 2.000 policajaca.

Protesti su organizovani i u Barseloni, Bilbau, Malagi i Seviqi, dok su se simpatizeri {panskog pokreta „Indignados” („Ogor~eni”) okupili i u drugim evropskim gradovima, ukqu~uju}i London, a najavqeni su skupovi i u ju`noameri~kim zemqama Brazilu i ^ileu. Protesti u [paniji po~eli su 15. maja pro{le godine i privukli stotine hiqada qudi, a kako je ja~alo nezadovoqstvo zbog mera {tedwe koje su uvodile vlasti, demonstracije su se pro{irile na celu zemqu i Evropu. Pre godinu dana, u~esnici demonstracija u [paniji okupirali su gradske trgove vi{e nedeqa i sukobqavali se s policijom, koja je na kraju intervenisala i rasterala ih. [panija je u veoma te{kom ekonomsko polo`aju, zbog ~ega u evrozoni vlada zabrinutost da }e joj biti potreban paket pomo}i kakav je odobren Gr~koj, Irskoj i Portugalu. [panija je u recesiji, a stopa nezaposlenosti najvi{a je u celoj evrozoni i iznosi 25 odsto, dok je me|u mla|ima od 25 godina ~ak 50 odsto. (Tanjug)

MA\ARSKA

AVGANISTAN

Madrid

Ultradesni~ari protestovali BUD IMP E[ TA: Oko 2.500 pristalica ma|arske ultradesni~arske stranke Jobik, predvo|ene liderom partije Gaborom Vonom koji je o{tro kritikovao vladu, odr`alo je protest u Budimpe{ti zbog strogih mera {tedwe. Vona je, na skupu ispred sedi{ta vladaju}e stranke Fides, rekao da su vlada desnog centra premijera Viktora Orbana i prethodne vlade predvo|ene socijalistima uni{tile Ma|arsku u protekle 22 godine od pada komunizma: Lider ma|arskih ultradesni~ara je kazao da su prethodne i sada{wa vlada to u~inile prodaju}i zemqu stranim bankama i me|unarodnim kompanijama i finansiraju}i „ekonomsku i politi~ku mafiju” koja ih okru`uje: Pored toga, Vona je kritikovao i homoseksualce i pripadnike romske mawine, a za Jevreje u Ma|arskoj je rekao da su „antima|arski”. Jobik je druga po veli~ini opoziciona partija u ma|arskom parlamentu. Na izborima 2010. godine osvojila je skoro 17 odsto glasova i 46 od ukupno 386 mesta u parlamentu. (Tanjug)

FRANSOAOLANDODUTORKAIZVANI^NOPREDSEDNIKFRANCUSKE

Berlinprva inostranaposeta PARIZ: Novoizabrani predsednik Francuske Fransoa Oland i zvani~no }e preuzeti du`nost {efa dr`ave 15. maja, ~ime }e Francuska, posle 17 godina od okon~awa mandata Fransoa Miterana, ponovo dobiti socijalisti~kog predsednika.Oland }e predsedni~ku zakletvu polo`iti u utorak, a nakon toga }e otputovati u prvu inostranu posetu u Berlin, gde }e razgovarati s nema~kom kancelarkom Angelom Merkel. Novi francuski predsednik najavio je da o~ekuje formirawe nove vlade dan posle svoje inauguracije, po{to je dosada{wi premijer Fransoa Fijon pro{le sedmice podneo ostavku, imaju}i u vidu redovnu proceduru u zemqi da premijer podnosi ostavku vlade odlaze}em {efu dr`ave, pre stupawa na du`nost novoizabranog predsednika.Oland je, prema kona~nim rezultatima drugog kruga predsedni~kih izbora 6. maja, osvojio 51,6 odsto glasova, ostaviv{i iza sebe dosada{weg {efa dr`ave Sarkozija sa 48,4 odsto glasova.

Oland je, pod sloganom „Vreme je za promene”, najavio uvo|ewe poreza od 75 odsto bogatima, spu{tawe starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 60 godina, otvarawe 60.000 radnih mesta i nove pregovore o fiskalnom sporazumu zone evra.Upravo ponovno pokretawe pregovora o sporazumu o buxetskoj disciplini, koji je osmislila Nema~ka, kod pojedinih ekonomista izaziva strah od povratka u krizu evrozone. Du`ni~ka kriza zemaqa evrozone, kako se o~ekuje, bi}e i centralna tema Olandovih razgovora s nema~kom kancelarkom Angelom Merkel, koju }e posetiti u Berlinu samo nekoliko sati posle svoje predsedni~ke inauguracije. Najavqene su i konferencija za novinare i radna ve~era dvoje zvani~nika koji su dobili zajedni~ki nadimak „Merkoland’’, posle „Merkozija”, nadimka koji je Merkelova delila sa Sarkozijem. Merkelova je izjavila da o~ekuje dobru saradwu sa novoizabranim predsednikom Francu-

FransoaOland

ske, svesna koliki zna~aj imaju saradwa i dobri odnosi dva suseda, ne samo za Pariz i Berlin, ve} i za funkcionisawe Evropske unije u celini. Ona se, kao nijedan wen prethodnik ranije, direktno ume{ala u izbornu trku u jednoj susednoj zemqi, davawem javne podr{ke Sarkoziju na izborima, zbog ~ega je bila suo~ena sa o{trom kritikom wenih politi~kih oponenata. Olanda mnogi vide kao politi~ara koji bi mogao da izazove

„redefinisawe francusko-nema~ke osovine”, a i nema~ki analiti~ari ocewuju da }e on kancelarki biti „te`ak pregovara~„, kakav glas prati i wu. Izabrav{i Olanda ili „gospodina Normalnog” - nadimak koji je stekao tokom kampawe, Francuska je dobila {efa dr`ave koji }e putovati vozom, zara|ivati mawe od svog prethodnika, i}i kao i dosad u nedeqnu kupovinu i podnositi javnosti dvaput godi{we izve{taje o radu. Oland (58) je iskusan politi~ar i bio je poslanik u parlamentu, ali mnogi mu zameraju to {to nikada nije bio ni na kakvom polo`aju u vladi. Novi stanovnik Jelisejske palate obe}ao je da }e smawiti platu {efa dr`ave za tre}inu i da }e ukinuti predsedni~ki imunitet. Najavio je borbu protiv korupcije, pove}awe poreza za bogate i ve}a socijalna davawa. Obe}ao je i da }e za{tititi Francusku od globalnih tr`i{ta kapitala. (Tanjug)

LIDERIKINE,JU@NEKOREJEIJAPANA ZASMIREWETENZIJAUREGIONU

Ubijenva`an~lan savetazamir KABUL: Bitan ~lan avganistanskog Visokog saveta za mir i bliski saradnik predsednika Hamida Karzaija Maulvi Arsala Rahmani ubijen je u Kabulu, potvrdili su wegova porodica i avganistanski bezbednosni zvani~nik. Kqu~ni pregovara~ u Savetu koga je imenovao Karzai da bi vodio mirovne pregovore sa talibanskim pobuwenicima u Avganistanu, umro je u kabulskoj bolnici. Rahmani je biv{i ministar zba~ene avganistanske talibanske vlade i biv{i poslanik

dnevnik

avganistanskog parlamenta koji je nedavno uspostavio kontakte sa va`nim talibanskim liderima.Wegova smrt se smatra velikim udarcem Karzaijevim mirovnim naporima, navodi AFP i podse}a da je Rahmani bio talibanski najobrazovaniji ministar tokom talibanske vlade od 1996. do 2001, odnosno ameri~ke invazije na Avganistan i bio je jedan od 70 najuticajnijih Avganistanaca koji se prikqu~io naporima predsednika Karzaija za uspostvqawe mira u zemqi.

Provokacijeseverne Korejeneprihvatqive PEKING: Lideri Kine, Ju`ne Koreje i Japana izjavili su da }e raditi zajedno u poku{aju da smire tenzije na Korejskom poluostrvu i da su predu-

ne trgovine. Ju`nokoreanski predsednik Li Mjung Bak rekao je, posle razgovora sa kineskim premijerom Ven \iabaom i japanski premjierom Jo{ihiko

RUSIJA

Kontrolna{etwaumetnika MOSKVA: Moskovski pisci i muzi~ari stavili su na probu slobodu okupqawa i kretawa gra|ana tako {to su ih pozvali u „kontrolnu {etwu” po centru grada koja zvani~no nije imala politi~ki karakter.Prema proceni policije, okupilo se oko 2.000 qudi. [etwa je organizovana kao odgovor na pro{lonedeqnu akciju policije kada je privedeno oko 400 u~esnika protestnog mitinga opozicije koji su se odvojili od skupa i poku{ali da zaustave saobra}aj. Kolona od oko 1.000 qudi, predvo|ena piscem i kolumnistom nedeqnika „Profil” (rusko izdawe nema~kog [pigla) Dmitrijem Bikovim, formirana je na Pu{kinovom trgu odakle je krenula u {etwu.”Kontrolna {etwa” organizovana je po ideji popularnog pisca Borisa Akuwina. Policija je zatvorila za automobile delove ulice kojima se kolona kretala i nije ometala odr`avawe {etwe. Jake policijske snage su bile raspore|ene u okolnim bulevarima, ali je mali broj wih bio du` trase kojom se kretala kolona gra|ana. (Tanjug)

Pjongjang

zeli korake u pravcu produbqivawa me|usobnih ekonomskih odnosa, uz polagawe temeqa za regionalnu zonu slobod-

Nodom, da su se sve tri zemqe slo`ile da su bilo kakve budu}e provokacije Severne Koreje neprihvatqive. Kineski pre-

mijer je istovremeno pozvao sve zainteresovane strane da se „vrate na dobar put dijaloga i pregovora.’’ Kina, Japan i Ju`na Koreja su postigle i dogovor da pokrenu pre go vo re o spo ra zu mu o slobodnoj trgovini koji bi mogao da pomogne da se izbegne globalna ekonomska kriza, mada se o~ekuje da }e razgovori biti dugi i te{ki zbog decenijskog ri val stva. Bri tan ska agencija podse}a da su tri zemqe glavni svetski trgovci i da zajedno imaju u~e{}e od 19,6 odsto u globalnom bruto proizvodu i dr`e 18,5 odsto ukupnog svetskog izvoza u 2010. godini. Agencija dodaje da regionalna zo na slo bod ne tr go vi ne „na stolu” ve} deceniju i da ne}e biti lako realizovati je, jer su prve „kom{ije” podeqene zbog politi~kog nepoverewa i trgovinskih barijera, kao i regionalne brige o ekspanziji kineske ekonomske i vojne mo}i. Lideri su potpisali investicioni sporazum koji je usagla{en po~etkom godine, posle 13 rundi pregovora u proteklih pet godina. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI HAJNCFI[ER

]ERKAKUBANSKOGPREDSEDNIKA[TITIPRAVAHOMOSEKSUALACA

Predsednik Austrije Hajnc Fi{er savetuje Ukrajini da bude obrazriva u opho|ewu prema biv{oj premijerki Juliji Timo{enko.On je naveo da politi~ko rukovodstvo Ukrajine treba da se brine o zdravstvenom stawu Tomo{enkove i da obezbedi punu transparentnost sa stranim posmatra~ima na su|ewu protiv biv{e premijerke.

Legalizovatiistopolnebrakove

ZORANMILANOVI] Premijer Hrvatske Zoran Milanovi} izjavio je da ono {to se moglo ~uti na komemorativnom skupu u Blajburgu nije govor tolerancije i razuma. Kako je rekao, ~ini se da „pojedini tamo pre svega dr`e komemoraciju vojsci NDH, koja se u Drugom svetskom ratu borila zajedno s Tre}im rajhom”.

MAHMUDAHMADINE@AD Predsednik Irana Mahmud Ahmadine`ad rekao je da rat nije neophodan kako bi se postiglo „uni{tewe” Izraela. Ako zemqe u regionu prekinu veze sa cionistima i bace qagu na wih, to }e izazvati kraj tog marionetskog re`ima. Smatra da jevrejska dr`ava pred sta vqa „zlo }ud ni tu mor” ko ji tre ba ukloniti iz regiona.

HAVANA: ]erka kubanskog predsednika Raula Kastra, Marijela Kastro izjavila je na skupu za za{titu prava homoseksualaca, da se wen otac zala`e za iskorewivawe seksualne diskriminacije i ponovila da se nada da }e u wenoj zemqi uskoro biti legalizovani istopolni brakovi. Marijela Kastro, poznata zagovornica prava homoseksualaca i direktorka kubanskog Nacionalnog centra za seksualnu edukaciju, tako|e je rekla da pozdravqa izjave koje je u javnosti dao ameri~ki predsednik Barak Obama, podr`avaju}i brakove izme|u osoba istog pola. Ona je ocenila da Obamine izjave o tom pitawu „imaju veliku vrednost zbog uticaja koje bi mogle da imaju” na druge. ]erka kubanskog predsednika ipak je naglasila da bi ameri~ki lider morao da svoje re~i

MarijelaKastrosezala`ezaiskorewavaweseksualnediskriminacije

sprovede u dela. Kastro je ove izjave dala na skupu oko 400 boraca za prava homoseksualaca odr`anom u Havani. Ovaj skup povezan je sa Me|unarodnim danom borbe protiv homofobije

koji se obele`ava 17. maja. Me|u u~esnicima su bili i transvestiti i transrodne osobe. Kastro, koja je godinama predvi|ala da }e kubanski parlament legalizovati gej brakove, sada je

rekla da o~ekuje da }e se to dogoditi na slede}em sastanku parlamenta u julu. Marijela Kastro rekla je i da je wen otac privatno podr`ao ovu ideju vi{e puta. - To je sigurno deo wegove taktike i strategije: u wegovom stilu - smatra ona. -Ne}u da vr{im pritisak na wega da govori ne{to javno, jer me vi{e interesuju konkretni rezultati. Prvih godina posle revolucije Fidela Kastra 1959. godine, homoseksualnost je na Kubi izazivala podozrewe, a mnogi homoseksualci su otpu{teni s posla, zatvarani i poslati u radne logore ili su oti{li iz zemqe.Fidel Kastro se kasnije izvinio zbog diskriminacije i rekao da su wegovi stavovi o homoseksualnosti bili pogre{ni i da su predstavqali „produkt vremena”.


BALkAn

c m y

dnevnik

POSLESASTANKALIDERATRINAJVE]EGR^KEPARTIJE SPREDSEDNIKOMPAPUQASOM

Radikalnalevicaprotiv koal  icionevlade ATINA: Lider konzervativne Nove demokratije Antonis Samaras izjavio je, posle zajedni~kog sastanka lidera tri najve}e gr~ke partije sa predsednikom Karolosom Papuqasom, da se lider radikalne levice SIRIZA Aleksis Cipras protivi da pristupi ili pru`i podr{ku budu}oj koalicionoj vladi. - SIRIZA ne samo da odbija formirawe odr`ive vlade, ve} ne

Atina

`eli ni da pru`i podr{ku vladi koja bi u{la u nove pregovore sa Me|unarodnim monetarnim fondom i Evropskom unijom -rekao je Samaras novinarima. Lider Svegr~kog socijalisti~kog pokreta - PASOK Evangelos Venizelos izjavio je na partij-

skom skupu, odr`anom posle sastanka sa Papuqasom, da „gaji ograni~en” optimizam po pitawu formirawa koalicione vlade. Venizelos, biv{i ministar finansija, rekao je da je, i pored nade koju ima, spreman da ide na nove izbore ako bude potrebno. On je ocenio da su razgovori sa Novom demokratijom i SIRIZA „upali u }orsokak”, ukazuju}i da se sada nada saradwi sa Demokratskom levicom Fotisa Kuvelisa. Sastanak lidera Nove demokratije, PASOK-a i radikalne levice SIRIZA, ~iji poku{aji da formiraju vladu nisu uspeli, zavr{io se posle sat i po vremena. Samaras je rekao je novinarima uo~i sastanka da smatra da bi Gr~ka trebalo da dobije privremenu vladu na period od dve godine sa ciqem da zemqa ostane u evrozoni. - Gr~ki narod nam je dao mandat da sara|ujemo kako bismo promenili politiku, a istovremeno ostali u evrozoni. Mandat te odr`ive vlade trebalo bi da traje

bar do izbora za Evropski parlament (2014. godine) -rekao je Samaras. Posle sastanka sa liderima tri gr~ke vode}e partije, koje su na parlamentarnim izborima 6. maja dobile najvi{e glasova, Papuqas }e kasnije popodne imati odvojene sastanke i sa liderima mawih partija koje su osvojile dovoqno glasova za formirawe parlamentarne ve}ine, ukqu~uju}i i lidera ekstremno desni~arske partije Zlatna zora. Lider partije Nezavisni Grci, Panos Kamenos, ~ija stranka je ~etvrta po broju osvojenih glasova, kritikovao je {to Papuqas vodi odvojene razgovore sa politi~kim liderima, upozoriv{i da takvi razgovori ne poma`u iznala`ewu dogovora.On je ocenio da posle razgovora velikih i malih partija, moraju da uslede razgovori politi~kih aktera za istim stolom. Lider Demokratske levice Fotis Kuvelis izjavio je da }e oti}i na sastanak sa predlogom da vladu formiraju sve partije koje se protive nepopularnom planu pomo}i MMF-a i EU gr~kim vlastima, a za ostajawe su u evrozoni.Ukoliko ne bude postignut dogovor o formirawu vlade, Gr~ku ~ekaju novi izbori. (Tanjug)

TURSKA

Novinarstrahovaoza`ivot ISTANBUL: Turski novinar Adem Ozkose, koji je otet i dr`an dva meseca u zato~eni{tvu u Siriji, izjavio je po povratku u domovinu da se pla{io da }e tamo okon~ati `ivot. - Posle otmice, `iveli smo 11 dana u senci smrti . Dr`ali su nam pi{toq na slepoo~nici naveo je Ozkose po dolasku iz

Irana sa turskim snimateqem, Hamitom Xoskunom, tako|e oslobo|enim iz sirijskog zato~eni{tva. Wih dvojica su ubrzo po ulasku u Siriju, gde su do{li da snimaju dokumentarni film o nasiqu u toj zemqi, nestali 9. marta u blizini pobuweni~kog upori{ta Idlib, po{to su nai-

{li na grupu od oko 70 naoru`anih pripadnika prore`imske milicije, koji su im vezali ruke i stavili poveze na o~i.Posle 11 dana provedenih u podzemnom skrovi{tu dvojicu turskih novinara je preuzela druga grupa koja ih je 55 dana dr`ala u sku~enim }elijama. (Tanjug)

ponedeqak14.maj2012.

23

POKU[AJOTMICEBUGARSKOGAMBASADORAUJEMENU

Ambasadaprivremeno neradi SOFIJA: Ministar spoqnih poslova Bugarske Nikolaj Mladenov potvrdio je da je izvr{en poku{aj otmice bugarskog ambasadora u Jemenu Borisa Borisova. On je rekao da ambasada u Sani zbog toga ne}e raditi nekoliko dana. Komentarisao je mogu}e razloge za poku{aj otmice, ali je pozvao jemenske vlasti da preduzmu hitne mere da prona|u po~inioce i spre~e sli~ne incidente u budu}nosti. - Maskirani naoru`ani qudi zaustavili su automobil Borisova da bi ga kidnapovali, me|utim ambasador je uspeo da pobegne i sakrio se u obli`wu prodavnicu rekli su za AFP jemenski bezbednosni izvori u Sani. Poku{aj otmice Borisova i wegove supruge dogodio se u ulici

Al`ir, glavnoj saobra}ajnici u jemenskoj prestonici. [ef bugarske diplomatije Mladenov je u saop{tewu naveo da je „{okiran i ogor~en zbog poku{aja otmice i nasiqa prema bugarskom ambasadoru u Sani, Borisu Borisovu”. Prema Mladenovu, jedno pik-ap vozilo presrelo je i blokiralo diplomatsko vozilo kojim je Jemen upravqao Borisov. ^etvorica naoru`anih qudi iz vozila su prvo pucali u vazduh, a onda razbili {ofer{ajbnu i voza~evo staklo na automobilu. - Oni su poku{ali da silom odvuku Borisova iz automobila, udarali su ga u lice i po rukama. Jedan

od napada~a je kroz suvoza~eva vrata u{ao u vozilo i zapretio no`em Borisovu - rekao je Mladenov. Borisov se uskoro vra}a u Sofiju zbog lekarskog tretmana, a ambasada u Sani bi}e zatvorena nekoliko dana. (Beta)

CRNA GORA

Tra`eostavku vlade

PODGORICA: Organizatori ~etvrtog gra|anskog protesta koji }e u utorak, 15. maja, krenuti sa platoa ispred Univerziteta Crne Gore tvrde da bi mogao da se „preseli” u vladine kancelarije, pi{u podgori~ke „Vijesti”. Organizatori gra|ane pozivaju da se okupe u {to ve}em broju i na taj na~in poka`u svoje nezadovoqstvo socio-ekonomskom situacijom u Crnoj Gori. - Vi{e sam nego zadovoqan {to je inicijativa Unije slobodnih sindikata za pokretawe protesta, zbog te{kog stawa gra|ana, dobila podr{ku MANS-a, slobodnih gra|ana, intelektualaca, studenata, penizionera, tako da na{ otpor iz dana u dan sve vi{e ja~a- izjavio je predsednik Sindikata @elezare i predstavnik Ujediwenog saveza sindikata Crne Gore Janko Vu~ini}. Vu~ini} je kazao da je namera organizatora protesta da ponovo tra`e ostavku vlade koja, kako tvrdi, evidentno ne radi u interesu gra|ana. - Ovaj protest ima o{tricu da pose~e stablo re`ima koji zbija {alu na ra~un osiroma{enih gra|ana. Bojim se da ovaj protest mo`e da se ispred vlade preseli u wihove kancelarije - kazao je on na konferenciji za novinare u Podgorici. (Tanjug)

^etvrtinaCrnogoraca naoru`ana

PODGORICA: Od oko 450.000 punoletnih Crnogoraca, wih 103.743, odnosno skoro svaki ~etvrti, ima dozvolu za posedovawe oru`ja, a u policiji procewuju da nelegalnog naoru`awa ima mnogo vi{e. Prema podacima Ministarstva unutra{wih poslova Crne Gore, najvi{e oru`nih listova poseduju Podgori~ani - 24.304, {to ~ini ~etvrtinu od ukupnog broja dozvola za posedovawe oru`ja. Posle stanovnika glavnog grada Crne Gore, oru`je najvi{e vole Nik{i}ani, gde ima 9.900 dozvola, zatim Barani sa 8.390 dozvola, Bjelopoqci koji imaju 6.970 dozvola, pa Pqevqaci sa 6.250 oru`nih listova. Najmawe dozvola za posedovawe oru`ja ima u Andrijevici - 690. U odnosu na broj punoletnih stanovnika, najvi{e dozvola za posedovawe oru`ja imaju stanovnici @abqaka gde od oko 1.670 punoletnih, wih 1.040 ima legalno naoru`awe. Podaci govore i da oru`je sa dozvolom poseduje svaki tre}i stanovnik Mojkovca i Kola{ina, a svaki ~etvrti Pqevqak, Baranin i Plavqanin. Prema podacima policije, pro{le godine zapleweno je 747 komada oru`ja, za koje nije bilo posedovne dozvole.U prva ~etiri meseca ove godine oduzeto je ne{to mawe od 200 komada oru`ja, najvi{e pi{toqa. Me|u zaplewenim oru`jem nalazi se i 18 automatskih pu{aka, tri poluautomatske pu{ke i jedan pu{komitraqez. (Tanjug)


24

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

STUDENTKIWESPECIJALNEREHABILITACIJEPOBEDNICEKONKURSA „SUPSTANCUNADISTANCU”

Inspirisane Faustovomsudbinom

Studentkiwe druge godine – Htele smo da uradimo ne{to osnovnih akademskih studija spezajedno, ne{to {to }e ostaviti cijalne rehabilitacije Medicintrag, a svaka od nas da bude deo toskog fakulteta Univerziteta u ga. Ovaj konkurs smo prepoznale Novom Sadu pobedile su na konkao savr{enu priliku za to, a imakursu za amaterski film, pod namo dobro predznawe jer su bolesti zivom „Supstancu na distancu”. zavisnosti i inkluzija `ivotni Sowa Bulatovi}, Tatjana Maksiput koji smo odabrale – ka`e sagomovi}, Branislava Dobra{, Mavornica. rija Radovanovi}, Mia Jureki}, Milica Milankov i Nikolina Babi} osvojile su prvo mesto u konkurenciji studentskih radova zahvaquju}i edukativnom filmu o prevenciji bolesti zavisnosti. Sowa Bulatovi} obja{wava da ih je veoma zainteresovala tema konkursa, koji je raspisao Institut za javno zdravqe, te da su je prepoznale kao „dobru priliku da se probudi svest o zloupotrebi psihoaktivnih supstan- Pobedni~kasedmorkasMedicinskogfakulteta ci koje su vrlo dostupne svim poFilm je namewen mladima uzrapulacijama”. Film je bio inspiri- sta od 13 do 18 godina, s ciqem da san Faustovom pri~om. im skrene pa`wu na posledice ko– Da bi dobio ne{to {to mu je je nastaju prilikom zloupotrebe nedosti`no, Faust je prodao du{u alkohola i najra{irenijih psiho\avolu, prividno dobio to {to je aktivnih supstanci kod mladih – `eleo, ali u tome nije mogao da marihuane, ekstazija i heroina. u`iva jer je ostao bez sebe – opisuTako|e ukazuje na predrasude u veje si`e pri~e Sowa, i otkriva da zi sa zloupotrebom alkohola i je inspiracija potekla iz ideje da droga, ali daje i odgovore na naju~ine ne{to lepo i korisno i za ~e{}e dileme, upu}uje na stru~sebe i za Katedru specijalne reha- wake i ustanove koje poma`u mlabilitacije i edukacije. dima u le~ewu zavisnosti od psi-

U kategoriji zavr{nog razreda osnovne {kole na konkursu „Supstancu na distancu” pobedili su |aci O[ „Mihajlo Pupin” iz Veternika, a nagra|en je film autora JeleneTasi}, Andreja Trifkovi}a i Ilije Deli}a. Me|u sredwo{kolcima naboqi su bili: Tibor Varga, David Ali}, Zoran Radulovi}i RastkoIli} iz novosadske Sredwe {kole za dizajn „Bogdan [uput”. hoaktivnih supstanci, podsti~e na konstruktivnu organizaciju slobodnog vremena i aktivno re{avawe problema. Studenkiwama je trebalo oko 20 dana da se dogovore kad }e zapo~eti snimawe, zbog kolokvijuma i drugih obaveza koje su imale. Skupile su se dan uo~i zatvarawa konkursa i – napravile film. – Osmi{qavawe cele ideje je trajalo du`e od snimawa filma. Htele smo ne{to originalno i bilo je veoma te{ko ~ak i za nas sedam da to smislimo. Kad smo skupile materijal, snimawe je trajalo jedno ve~e. Kod montirawa su nam dosta pomogli na{i prijateqi Ogweni BorisCveki}. Imali smo podr{ku studenata Medicinskog fakulteta, ali bih posebno izdvojila prof. dr SpeluGolubovi} – objasnila je Sowa Golubovi}. A.Jerini}

Velikozanimawezapredavaweuglednogfotografa

MODNIFOTOGRAFPAULOVINCENTRENFTLEIZITALIJEGOST AKADEMIJEUMETNOSTI

Filmi~nescenena „Otvorenojkatedri” Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu organizovala je nedavno jo{ jedno u nizu predavawa u okviru „Otvorene katedre„, koje su imale vi{e nego dobar prijem kod ovda{wih studenata. Ovoga puta govorilo se o modnoj fotografiji, a gost predava~ bio je ugledni italijanski fotograf iz Kremone, PauloVincentRenftle. Svoje dugogodi{we iskustvo iza objektiva i saradwu s poznatim italijanskim, francuskim i ameri~kim agencijama Paulo je preneo studentima, a pohvalno je {to su osim studenata fotografije s Departmana likovnih umetno-

sti, predavawu prisustvovali i mnogi studenti glume, te dizajna svetla i zvuka. Renftleove fotografije svakako zalaze i u wihovu profesiju svojim uvek zanimqivim svetlosnim postavkama i filmi~nim scenama u koje sme{ta svoje modele. Ako je istina da slika govori vi{e od re~i, onda je samo jedan pogled na prepunu salu studija “Berar” bio dovoqan da poka`e kako su „Otvorene katedre„ veoma popularan i uvek dobrodo{ao vid komunikacije. Mo`e se re}i da koncept „Otvorene katedre„ ~ini same temeqe obrazovawa u modernom

svetu, s obzirom na to da se informacije vi{e nego ikada prosle|uju, znawe deli, preporu~uje, skida s neta i na taj na~in velikom brzinom {iri. Jednu stranu umetni~kog obrazovawa ~ini sve ono {to tokom dana prelistamo i zapamtimo surfuju}i internetom, utisci iz virtuelnih muzeja, retkih kolekcija, dnevnih `urnala ili ~asopisa. Tu je i druga strana, sre}om jo{ uvek va`nija od izolovanog u~ewa, a koja po~iva na direktnom kontaktu sa znawem, umetni~kim delima i onima koji su ih na~inili. Mia]uk,studentkiwaAU

PromocijauBiblioteciUNS-a Promocija novih servisa firme „Tomson Rojters” bi}e odr`ana sutra u 11 sati u Centralnoj biblioteci Univerziteta u Novom Sadu, Ulica Dr Ilije \uri~i}a 3. O servisima }e govoriti

Vojislav Milovanovi}, predstavnik nau~nog odeqewa firme „Tomson Rojters „ za Balkan koje pokriva teritoriju Jugoisto~ne Evrope. A.Va.

NAGRADEAUTORIMARE[EWAZAADAPTACIJUOBJEKTA„TARKETAKADEMIJE”

NARODNABANKASRBIJEMISLI NAMLADENAU^NIKE

Nagradezaradove izmakroekonomije ifinansija Nau~nici koji se bave makroekonomskom problematikom i finansijama i objavquju svoje radove mogu da osvoje lepe nov~ane nagrade, od 50.000 do 500.000 dinara, na konkursima koje je raspisala Narodna banka Srbije. Nagrada „Dr Dragoslav Avramovi}”, u iznosu od pola miliona dinara, dodeli}e se za najboqi nau~noistra`iva~ki i analiti~ki rad iz oblasti makroekonomije, finansija, supervizije finansijskih institucija i finansijske stabilnosti. U wemu moraju biti kori{}eni podaci sa srpskog tr`i{ta. Radovi se podnose do 1. jula na srpskom ili engleskom jeziku u elektronskom formatu. Odluka o nagradi bi}e doneta do 15. septembra ove godine. Za druge tri grupe nagrada konkurs je otvoren do 1. decembra. Uslov je da su radovi objavqeni ili }e to biti od 1. novembra 2011. do 15. novembra ove godine. Va`e isti formalni uslovi . Za najboqu doktorsku disertaciju predvi|ena je jedna nagrada a

Nagra|eni osnovcii sredwo{kolci

iznos je isti kao i za” Avramovi}a”, kao i oblasati u koje su obuhva}ene. U kategoriji najboqih master radova predvi|ene su nagrada od 300.000 dinara za prvo mesto i 200.000 za drugo.Tema mora biti iz oblasti makroekonomije i finansija, a radovi moraju biti odbraweni na univerzitetima u Srbiji. Autori koji se bave nau~noistra`iva~kim radom iz oblasti makroekonomije i finansija, a radove su objavili u renomiranim me|unarodnim ~asopisima (na SSCI listi) tako|e imaju {ansu da nagra|eni. Nov~ana suma zavisi}e od broja nagra|enih, a ne}e pre}i visinu od 500.000, 150.000 i 50.000 dinara. Nov~ane iznose nagra|eni }e dobiti u neto iznosu sa pla}enim porezom na dohodak gra|ana. Detaqnije informacije mogu se na}i na sajtu NBS. Svi fakulteti na kojima su predmeti iz oblasti makroekonomije i finansija su na svojim sajtovima skrenuli pa`wu studentima na ove konkurse. D.V.

Uspeoizazovzabudu}earhitekte Studentima Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu pobednicima na konkursu projektnog tima „Tarket akademija„ pro{le nedeqe

{ewe nagra|ene JovanaMilovi} i IvanaKne`ev, kao i tim u sastavu: Milica Vujovi}, Petar Peji} i BogdanIli}. Nagradu su osvojili i ~lanovi studentskog tima „Model

Rodi}u i, za zajedni~ki rad, Biqani Viloti} i Ivani Bobar. - Stalno se prijavqujemo na konkurse a ovaj nam se u~inio zanimqivim jer je ipak re~ o

sve~ano su uru~ene nagrade. Sa po 30.000 dinara nagra|ena su ~etiri re{ewa, a dva rada su pohvaqena a autori su dobili zahvalnice. Nagradu za svoje radove primio je student Milenko Radovi}, dok su za zajedni~ko re-

arta” s ovog departmana, koju ~i ne: Slob od an Ars en ov i}, Slaven Stojanovi}, Dejan Mitrov i}, Krs to Rad ov an ov i}, Bojan Mitrov i Jelena ^obanovi}. Za u~e{}e na konkursu pohvale su pripale Ogwenu

gra|evini u malom mestu - ka`e ~lan „Model arta„ Dejan Mitrovi}. -Po{tujemo to {to je kompanija „Tarket„ re{ila da preuredi staru zgradu, izvu~e maksimum iz we i da studentima pru`i priliku da se doka`u.

Nagradu od 30.000 dinara ne}emo me|usobno deliti, ve} }emo je kao tim ulagati u slede}e projekte. Konkurs koji je kompanija „Tarket„ iz Ba~ke Palanke raspisala 20. februara u saradwi s Fakultetom tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu imao je za ciq da unapredi i razvije koncept „Tarket akademije„ kao jedinstvenog centra za edukaciju, prakti~nu obuku, servis i razvoj podr{ke koju ova kompanija pru`a svojim klijentima. Zadatak u~esnika konkursa bila je izrada idejnog re{ewa za adaptaciju postoje}eg objekta za potrebe „Tarket akademije„. O nagradama je odlu~ivao peto~lani `iri u sastavu: dr Jelena Atanackovi}-Jeli~in, Slobodan Petrovi}, OliveraSemiz-^erga, SawaGrabe` i KsenijaAn|eli}. Vlasni{tvo nad pristiglim re{ewima zadr`ala je kompanija „Tarket„, a u~esnicima konkursa je priznato autorstvo bez posebne nadoknade. Svi autori re{ewa koja }e biti u sklopu projekta bi}e ozna~eni kao saradnici. A.V-a.

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinskifakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{kifakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravnifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentskidomovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentskemenze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


MRe@A

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

25

МАЛА СТВАР КОЈА ЈЕ ПРОМЕНИЛА СВЕТ

О

„Фејсбук” купио „Гленс”

П

осле Инстаграма за који је издвојио чак милијарду долара, Фејсбук је купио још једну апликацију Гленс (Glancee). Само неколико недеља након куповине популарне апликације Инстаграм која служи за дељење фотографија, Фејсбук је купио још једну мобилну апликацију. Реч је о апликацији која „вреба пријатеље”. Наиме, Гленс помаже потенцијалним пријатељима да се међусобно повежу на основу сличних интереса. Овом куповином Фејсбук намерава да још више унапреди своје сервисе базиране на локацији корисника.

ју за дељење локације. Разлика у односу на Хајлајт је у томе да он показује тачну локацију особе на географској карти, док вам Гленс казује само да су неки ваши пријатељи у близини. Стручњаци кажу да Гленс ипак није нови Инстаграм који тренутно има 35 милиона корисника и који је представљао претњу чак и самом Фејсбуку. Гленс је до сада даунлоудован 30.000 пута, а у позадини ради на 20.000 корисничких Ајфона. Засада није познато колико је Фејсбук платио Гленс. Ипак, Фејсбук је одлучио да направи успешном посебице пошто његова апликација

Рођендан СМС-поруке

ко 4 милијарде људи на свету има мобилне телефоне, што значи да исто толико особа има приступ слању СМС порука, које ове године славе свој 20. рођендан. СМС поруке утицале су на животе људи више него што је ико у почетку замишљао. Чак и најједноставнији и најјефтинији мобилни на свету имају могућност слања и примања СМС порука. Њихов утиецај на животе људи далеко је већи него што су се творци СМС-а могли надати пре 20 година. Прве идеје о размени поруке између ГСМ уређаја датирају из 80-тих година прошлог века. Међутим, оне нису биле масовно кориштене све до 90-тих година. Прва техничка имплементација је настала 1982. године. Основни технички проблем је био у томе што је ГСМ стандард првобитно био предвиђен за телефонију, а поруке су бинарни подаци. ГСМ предвиђа две врсте комуникацијских канала; један је сигнални, а други податковни. Сигнални канал се користио за комуникацију између уређаја и мобилног оператера, за разлику од податковног који је био предвиђен за разговоре. Идеја је била да се искористи сигнални канал за време док мобилни нема потребу за њиме. Због природе тог протокола, по-

руке су морале бити ограничене на 128 бајтова. Због тога су поруке требале да буду врло кратке. Тај нови комуникацијски канал није одмах заживио међу корисницима јер тадашњи ГСМ уређаји нису били предвиђени за писање и читање порука. Године 1990. у неким ГСМ мрежама први пут се појавила услуга СМС-а намењена врло

уским потребама мрежне сигнализације и контроле, те у неким строго пословним доменима. Када се појавила нова услуга, није се сматрало да ће се почети масовније употребљавати, највише због компликованог начина употребе и неприпремљености већине уређаја за ту услугу. На почетку је СМС био бесплатан.

СМС је у својим почецима био базиран на 7-битном протоколу, који је могао слати само текстуалне поруке. 2000. године Нокиа је стандардизовала 8-битни протокол, који је требао да се користити за информацијске сервисе, али тај протокол се данас највише користи, уз стандардне поруке, за слање и размену позивних тонова и једноставних графика.

ИЗ „ШАРПА”

Гленс тражи корисникову локацију и предлаже вам оне пријатеље који имају сличне профиле на Фејсбуку (али и Твитеру). У ту сврху упоређује интересе, активности и остале кориничке податке. Оне људе које корисници желе да упознају стављају под фаворите. Ова апликација другачија је од Форсквер апликације која омогућава истраживање локација и проналажење пријатеља на основу сличних интереса, но разликује се од њега по томе што корисници не морају да кликћу на „чек ин” јер апликација ради у позадини све док не пронађе „пријатеља” који вам одговара. Гленс апликација је била фаворит и на овогодишњем SXSW фестивалу и очито је импресионирала Фејсбук више него Хајлајт, сличну апликаци-

„Плејсис” није наишла на добар одазив код корисника. Фејсбук је још прије купио апликацију Говала која је имала сличну функцију, али је већ месец дана касније повукао. Такав потез изазвао је скептицизам код неких технолошких веб страница и аутора као што су Џоли О’Дел која пише за ВентуреБит. Она је рекла: „Нажалост, за кориснике апликације, то је грабеж талената.Изгледа да Фејсбук гаси Гленс; корисницима се нуди прилика да преузму своје податке, а апликација је избачена из Еп Стора и Гугл Андроид Плеј трговине апликацијама”. Хоће ли Фејсбук наставити даље да развија Гленс или ће ова апликација доживјети исту субину као и Говала, остаје да се види.

Не купујте деонице „Фејсбука”и„Гугла”

Л

егендарни инвеститор Ворен Бафет, познат и као пророк из Омахе, изјавио је да не би улагао у Фејсбук и Гугл јер не може да одреди вредност тих компанија. Бафет је за америчку ТВ мрежу ЦНБЦ изјавио да не би куповао деонице Фејсбука и Гугла јер не може да процени како ће те фирме пословати у будућности. Иако је Бафет познат по томе да ретко улаже у деонице технолошких компанија, улагачки свет је прошле године изненадио улагањем 10,7 милијарди долара у деонице ИБМ-а. Гугл је јавна компанија још од 2004, а отада је, упркос економској кризи, вредност деоница компаније знатно порасла. Фејсебук тек треба да изађе на берзу и то ће се догодити 18.

Усисивачкоји снимаиприча К

омпанија Шарп представила је почетком месеца свој нови роботизовани усисивач Кокоробо (Cocorobo - комбинација јапанских израза за “срце” и “робот”) који има неке нове и напредније функције у односу на сличне уређеје те врсте. Кокоробо је први уређај у серији нових кућних апарата које Шарп намерава да развије. Осим што треба да обављају свакодневне задатке које им власници задају, ти уређаји ће бити способни и да донекле комуницирају са њима. За разлику од ранијих роботизованих усисивача, Кокоробо има неколико нових могућности, као што су видео камера, подршка за бежично повезивање и уграђени пречистач ваздуха. Корисници могу да управљају усисивачем помоћу апликације за мобилне телефоне или табличне рачунаре, која има улогу даљинског управљача. Апликација омогућава да се на екрану телефона или

табличног рачунара приказује видео који је снимила и проследила камера усисивача. Такође, подршка за препознавање гласа омогућава да власник усисивача или

Мање оптужби између „Епла” и „Самсунга”

Епл и Самсунг, смањили су узајамД вене компаније, оптужбе у САД за кршење патената, објављено

маја ове године. Али, Бафет неће стајати у реду за куповину, између осталог зато што не воли да улаже у ИПО јер сматра да су јавне понуде готово увек лоше инвестиције. Бафет каже да „не треба куповати на основу наслова у новинама, већ треба проценити како ће нека компанија пословати у идућих десетак година.” Извор: www.b92.net/tehnopolis

је на веб сајту „цлубиц.цом„. У Калифорнији, где би у јулу могао да буде започет процес између Самсунга и Епла, ако две компаније не дођу до споразума до краја маја, две компаније су у великој мери смањиле број спорних патената како би процес био поједностављен. Ради се о потезу који би требало да омогући савезном суду да боље сагледа ситуацију, иако се ривалство измедју две компаније наставља. Епл је упола смањио листу патената за које каже да их је прекршио Самсунг, док је Самсунг смањио своју првобитну листу од 12 патената за пет, објавио је блог „Фос патентс”. Састанак двеју компанија на коме ће се покушати постићи договор како би била решена ситуација у САД, требало би да буде одржан 21. и 22. маја.

чланови његове породице сниме задатке које задају усисивачу. Кокоробо има три ултразвучна сензора који му омогућавају да током рада заобиђе препреке. Уси-

сивач препознаје команде као што су “Очисти” или “Иди кући”, а када наиђе на зид одговара власнику узвиком “Ух!”. Осим тога, робот је способан да изговори 36 фраза на јапанском, кинеском и енглеском језику, као и на дијалекту Кансаи, којим се говори у југозападном Јапану (тај дијалект се у Јапану сматра духовитијим од стандардног јапанског). Представници Шарпа саопштили су да ће се основна верзија усисивача почетком јуна појавити у јапанским продавницама по почетној цени од око 90.000 јена или 1100 америчких долара. Верзија усисивача са свим могућностима продаваће се по цени од око 130.000 јена (око 1600 УСД). Након Јапана, Кокоробо ће се продавати у Кини, а затим и у другим азијским земљама. Представници компаније саопштили су да постоје планови о продаји усисивача Кокоробо и у Европи и САД, али нису изнели никакве детаље о томе. Извор:www.mirko.rs


de^Ji dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

c m y

26

Maj~inaqubav

S

vakoimamajkualisvesenanekina~inrazlikuju.Jedino{toimjezajedni~ko je qubav prema svom detetu. Majkajena{najboqiprijateq,wojmo`emo svepoveriti.Uvekjetuzanas,kadasmobolesni, kada nam treba pomo} oko u~ewa. Jednom sam se jako razbolela. Imala sam stoma~ni virus, ni{ta nisam jela. Samo samle`alaukrevetuispavala.Alinikad

dosta nevoqa, pa sam jo{ dobila visoku temperaturu i boleli su me glava i grlo. Mamasenijeodvajalaodmene.Stalnomeje obilazila, merila temperaturu, mewala oblogeidavalalekove.Nijejojbilote{ko damiskuvavi{estvariodjednom,samoda ne{topojedemiprikupimmalosnageItata nije sedeo skr{tenih ruku. Trkom bi i{aouprodavnicuiapotekuakone{toza-

treba.Alimamajetakojajede`uralaidan ino},doksenisamoporavila.Uvek}ubitizahvalnamami{tojetuuvekzamenei {tomipru`asve{tomijepotrebno,anajvi{esvojuqubavipa`wu. MarijaGrahovac,V-5 O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

Baka

sobakojajenanekina~in obele`ila moje detiwO stvojemojabaka.

Moja baka ima pedeset devetgodina,kwigovo|ajeiinteresujujekwigeicve}e.Ona ima braon o~i i kestewastu kosu.Kadasamimaladveipo godinebakamejeodvelaubibliotekuiu~lanila.Takosam jo{odranogdetiwstvapo~eladaseinteresujemzakwige. Zbogtogasamidandanaszahvalnabaki.Uvekkadasamtu`na baka popri~a sa mnom i ute{ime.Volimmojubakujer uvekna|ere{ewezabilokojiproblem.

Bojana Jorgi}, IV-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

Prole}eumom kraju

Boje prole}a Stiglo nam je prole}e i vesele boje, opet lasta dole}e u dvori{te moje. Drve}e je obuklo haqine zelene, a p~elice zuje svuda oko mene.

TamaraMili},IV-2 O[„IsidoraSekuli}” [ajka{

U

prole}esuveseliidu`idani.Vremejetoplo,aponekadpadaiprole}naki{a.Prirodajepo~eladasebudi. Naolistalimgranamapticepraveudobnognezdo.Tojeku}a za wihove mladunce. Mravi i bubice izlaze iz skloni{ta.Onitr~karajupomladoj,zelenojtravi.Iznadlivade zujevrednep~eliceiskupqajupolen. Zbogovogbu|ewaprirodeijaseose}amradosno.Stalno bihseigralanapoqu.Zbogsvegaovogaprole}ejemojeomiqenogodi{wedoba. Na|aKrsti},I-5 O[„Prvavojvo|anskabrigada” NoviSad

Mija Delevi}, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Omiqenaigra~ka

oje omiqene igra~ke su maca, meda i kuca. Moja maca se zove Lili, kuca se M zove @u}ko, a meda nema ime. Ja jako volim da ih ujutro kupam. Kada idem da ru-

~am, wima dam da spavaju na mom najmek{emjastuku.

LenkaKalabi},II-6 O[„JovanGr~i}Milenko” ^erevi}

Iz zelene trave visibaba viri, a zumbul po poqu svuda miris {iri. Ja prole}e volim, kad je sve u cvetu, tada je lepo i ptici u letu. TeodoraStanimirov,V O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

Korina Moja igra~ka zove se Korina i vrlo je fina. Oklop sa {arama i {e{ir zeleni daju joj izgled medeni. Ima srce veliko, skoro kao ja pa mi tako poput sunca svakog jutra sja. Svuda oko mene igra~aka puno ima, ali je samo jedna korwa~a Korina. TeodoraLukovi},V-2 O[„\uraDani~i}” NoviSad

Sara Popov, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Mojatetka

ormalno je da dete ima jednu mamu i to je divno. Kad imate dve - to ve} nije lako. Moja druga mama je moja N tetka.

Zove se Sawa i ro|ena je sestra moje majke. One su kao blizanci:istasme|akosa,svetleo~iivitakstas.Qudiih ~estome{aju,adoksambiomaliisamsamseponekadbunio.Obemeoduvekpaze,mazeikontroli{u,{tojeve}muka.Poizgledusumo`dasli~nealinarav-niblizu.Dokje mojamamaozbiqna,uvekzabrinutaipomalohladna,Kakaje vesela,zabavnaiopu{tena.Volidaglumi,zbija{aleisve zasmejava.Maskiraseipreru{ava,aosme{nimtelefonskimpozivimababamaisestramadanegovorim.Daobjasnim:svetetkeuna{ojfamilijizovemoKake.Nadimaknijeba{zaponosalimojojtetkiba{pristaje.Naporodi~nimskupovima,gdesusviozbiqniivodeva`nerazgovore, mojatetkajepravoosve`ewe.Ponekadubedibakeidekeda pevaju,amidecau`ivamo. Idokdrugetetkegu{eizasipajuvaspoqupcimaidosadnimpoklonima,mojaKakajevelikodetekojesviobo`avamo. Zakraj,daotkrijemjednutajnu:stalnometeradanapi{emsastavba{owoj. Poklawamjojsastaviporu~ujemkolikojevolim!

IlijaZubac,III-7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

Awa Gruji}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad


dnevnik

oglasi

ponedeqak14.maj2012.

27


28

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak14.maj2012.

dnevnik

Posledwipozdravsvomprijatequ

Poslekratkeite{kebolestiumrojena{

Dragica[upica

PejoKezi}

ro|.Pali} 2002-2012

Peji

Nismozaboravili{tasi~inila zanas.HvalaTi! odGorana iCice.

Duwa,Danilo, Marko iMilica.

53001

52942

Sahranajeuutorak,15.5.2012.godine,u14.15~asova,na GradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}eni: suprugaBranka,sinGoran ita{taVera. 52987

Posledwi {ogoru

P O M E N

pozdrav

dragom

Posledwipozdravdragomkumu

14.5.1987-14.5.2012.

AngelaGovedarica ro|.Banaj 1999-2012.

T U @ N O  S E ] A W E

MileSalapura

Jano{u

Peji

Nikadpre`aqenizaboravqen.

Gdezauvekostajequbav-zaborav nepostoji.

Po~ivajumiru. Ferenc,Marija, Gabi,Daca i Sa{a.

Zauvektvoji:suprugVladimir i}erkaMaja saporodicom. 52981

52973

S E D M O G O D I [ W I P O M E N

Posledwipozdrav

Tvoji:otacNikola, suprugaSlobodanka, k}erkeNena iMaja saporodicama.

odporodice^alaki}.

52945

52988

Posledwipozdravdragombratu,deveruistricu

DesankiStipi} 1941-2005.

Peji

od [tukiceiRute.

Godine prolaze, ali bol ne prestaje. Nosimo te s qubavqu u na{im srcima. Tvoji:sinZoran, snajaMarijana i unuciNemawa iBojan.

53002

SOKOBAWA - sobe i apartmani za odmor, super komfor. U`i centar. Povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880100. 52923

S velikom tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 53. godini preminuona{sin,otacibrat

Marinko(Du{an) Ani~i} BEO ^  IN ku} a 140m2 vel ik o dvor i{ te, tri lok al a, gar a`a, pom o}n e pros tor ij e, 40.000E. Tel ef on 063/845-8757. 52811

Peji

DesankaStipi}

Sahrana je u utorak, 15. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem novomgrobquuFutogu. O`alo{}enaporodica: majkaMileva,sinGoran, sestraAn}elka,zetMilan, sestri~ina@ana iostala mnogobrojna rodbinaiprijateqi.

odJasnePo~ek saporodicom.

OG/2

OG/1

odJosipa,Du{anke, Ivane iDanila. 52995

52858

Danas,14.5.2012.godinenavr{ava sesedamgodinaodkadanijevi{e sanamana{avoqenamajkaibaka

Posledwipozdrav

Peji

Zauveksiuna{imsrcima,stalno u na{im mislima i uspomenama. Tvoji:}erkaQiqana iunukStefan.

Posledwipozdravdragombratu

Peji Nikadatene}uzaboraviti. SestraVera saporodicom. 52999

52958

Posledwipozdrav [KODA 120L87registrovana u dobrom stawu. Telefon 064/260-42-88. 52965

VODOINSTALATER pru`asve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsneokokade. I vangrada.Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 52790

KUPUJEM stareautomobiledo 200E,starogvo`|e,ve{ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943,063/84-85-495. 52356

Posledwipozdravmomnajboqemkumu

MarinkuAni~i}u

odsestreVere i brataMilana saporodicama. OG/3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 5. 2012. godineu58.godinipreminuona{dragi

RadovanuPetrovi}u

RadovanPetrovi}

Kume moj, dok mi `ivimo, i ti }e{ `iveti u na{im srcimaimislima. Nekatijeve~naslavaihvala. KumoviTomi}:Milomir,Marija, Gorani Dejansa porodicama. 52983

Sahrana je danas, 14. 5. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na GradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}eni:suprugaZorica,sinoviNenad, Dalibor i}erkaDaliborka saporodicama. 52982


^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. maja preminulana{adragamajkaibaka

Ru`icaRaki}

MilanPerovi}

Sahrana je u utorak, 15. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, naGradskomgrobquuNovomSadu. Porodica. O`alo{}eni:sinPavle saporodicom. 52974

Posledwi pozdrav dragom ujki ibratuodstrica

Sne`i

1925-2012.

Pro{lojepolagodine.

Posledwipozdrav

29

RankuRokvi}u

Voja[krbi} safamilijom.

Qubav sestre prema bratu je nezaboravna. Mirno spavaj obasjansvetlo{}u. TvojaJela saDraganom iZokom.

52972

53000

52993

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminulana{a draga

Posledwipozdravdragojtetki

BranislavKrsti}

DraganaStefanovi}

JovankiTokin

1953-2012.

1995-2012.

3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada 11.majapreminuona{dragiivoqeni

Sa velikim bolom opra{tamo se od na{eg dragog supruga,oca,dedeisvekra

Sahrana je danas, 14. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na PravoslavnomgrobquuSrbobranu. O`alo{}enaporodica:supruga Du{anka, }erkeDejana iSandra saporodicama. 52989

Sahrana je u utorak, 15. 5. 2012. godine,u14~asova,uKru{edolu.

RadivojaMi{kova 1930-2012. Sahrana je u utorak, 15. maja, u 15 ~asova, na Gradskom grobquuNovomSadu.

An|elena{,po~ivajumiru. Zauveko`alo{}eni: mamaDubravka,tataQubi{a, babaLata, sestreMira i Sla|a. 52976

Posledwipozdravna{oj

Posledwi pozdrav najmilijem zetuite~i

od: DareKockarevi} i SvetlaneKova~evi} saporodicama.

52985

Posledwipozdravdragoj

O`alo{}eni:suprugaStana, sinIvica,unuciNikola iAleksandar isnaha Du{ka.

52994

BranislavKrsti} Banetu

1953-2012.

P O M E N

Bilonamjezadovoqstvodru`iti sestobom.

dragom suprugu, tati, svekru, dedi

od:Nene,Slobodana, Marije,Jelene iMirka.

Porodice: Mesak,Mojsilovi}, Avramovi}iPopovi}.

52990

52991

Posledwezbogomdragomte~i

MilovanuPankovu

Sa neizmernom tugom javqamo da je posle kratke i te{ke bolesti u 83. godini preminuo na{dragiivoqeni

Bezbroj je `eqa koje si nam ispunio,jo{vi{eradosti{to sinampodario.Aotkakosinas napustio, milioni suza niz na{alicaseslilo,jeriznenada sanamatevi{enijebilo.

odporodiceVukoji~i}.

52977

52986

Posledwipozdravbaba

RadivojuMi{kovu

od kom{ijaiz Ul.SaveKova~evi}abr.9.

52996

Tvoji:supruga \ur|inka, sinAleksandar, snajaDragoslava unukMilovan.

52992

52980

Biqana,Kosovka, Ksenija,Silvia,Kristina, JovaniFeli~e.

Stugomobave{tavamorodbinu iprijateqedajepreminulana{a dragaivoqena

KregVladimir

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N

Tvoji:babaMira, tetkeDaniela iDaliborka saporodicama.

14.5.2003-14.5.2012.

Banetu Sahrana je u utorak, 15. 5. 2012. godine,u13.30~asova,naGradskom grobquuNovomSadu. O`alo{}ensinMarjan sarodbinom.

JovankiTokin

Posledwipozdravna{oj

Posledwipozdravdragom

1

Dragani

3

Dragani

Jovanki

TetkaSla|a, sestreIvana iVida.

PorodicaZukovi}.

52978

52997

52891

Posledwipozdravna{oj

Posledwipozdravdragoj

Posledwipozdravbaka

Darinka-Daca Radosavqevi}

Dana,15.maja,u10~asova,na{oj

laborant 14.6.1945-12.5.2012. Sahranajedanas,14.5.2012.godine, u15~asova,naAlma{komgrobqu.

RadinkiStevanovi}

\or|eSladek

Nemani~egbolnijegodgubitka voqeneosobe.Na{atugazatobom jeve~na. Hvalatizatvojuveliku,nesebi~nu qubavkojusinampru`ila.

Daci

ro|.Cvejanovi}

1931-2006. SinAleksandar saporodicom.

dajemo~etrdesetodnevniparastos na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Jovanki

Dragani

od: Ivane,Dore, Fredija iBrankice.

Tvojinajmiliji: tetkaBuca,sestraNena, zetVasa,ne}aciAca iMilan saporodicom.

od:zetaBorka, sestreMire, prijeVukice iMla|e.

Porodice: Bugarski i Ki{.

52984

52975

52979

52998

O`alo{}enaporodica. 52935

52859


tv program

ponedeqak14.maj2012.

06.00 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Анали Улови трофеј Тема недеље Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Анали Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Мари-Франс Писије

СЕРИЈА

Ловац Једногласно проглашена као најбоља серија произведена у Француској у последњихнеколикогодина.Акциони трилер са обртима у свакојепизоди. Улоге: Jаник Солиjе, Мари-Франс Писије, Милан Харбон (РТВ 1,20.10) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.05 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.35 23.05 23.50 00.15 00.40 01.05 01.50

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

Добро јутро,Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко Вести Гимназијалци Кухињица Изборна хроника Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Све(т)око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Откривање алтернатива Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Изборна хроника ТВ Дневник Ловац Вреди знати: Шта је акупресура? Живопис Војвођански дневник Злогласни атентати Ловац Један на један Вреди знати: Шта је акупресура? Живопис КонцертуСинагоги Све(т)око нас

Кухињица –мађ. Нови таблоид НС Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Бразда-Сајам(мађ) Мађарска народна музика Заљубљенагеографија(мађ) Урбанаџунгла(мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак у село Телеклуб (рум) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Наши дани (мађ) Емисија на мађарском Биографије ТВ баштине

06.30 08.30 09.00 09.10 10.05 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Повезивање Објектив (слов) Објектив (мађ) Витраж Храна и вино Новосадско поподне Сремски Карловци,од суботе до суботе Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

СремскиКарловци, одсуботедосуботе (НовосадскаТВ,18.30)

09.30 11.00 23.00 23.10 00.45 01.00 02.45 03.15 05.00 05.30

НБА плеј оф АТП Мастерс Рим Мастерс Студио Преглед Премијер лиге НБА уживо НБА плеј оф Прави НБА НБА плеј оф Преглед швајцарске лиге Преглед Чемпионшипа

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.30 12.35 13.20 14.25 15.00 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 21.55 22.00 23.00 23.05 23.50 00.05 00.10 00.55

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Више од игре Вести Лов и риболов Еко караван Ћелија Дневник Спорт плус Евронет Место злочина:Њујорк Недеља драмског писца-Мирјана Лазић Ромчевић:Приче са краја ходника,филм Задња кућа Србија Ово је Србија Село гори,а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Село гори,а баба се чешља Песма без граница Вести Упитник Вести Место злочина:Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Премотајте,молим филм

Ловириболов: Ловтуне УнекадашњојвеликојЈугославији далматинско острво Висбилојевојноподручјезатворенозастранце. Данасна њега долазе гости из целог света привучени чистим морем, очуваном природом и амбијенталнимцелинаманасељенихместа. Аутори: Јован Симоновић иСрђанДеспот (РТС1,10.05)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.20 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Повратак у цивилизацију Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм:Жена мачка Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Теслин библиограф Двадесет минулих година физичар Милован Матић приљежно сакупља, објављује и истражује грађу о Николи Тесли и његовој породици. Ове године објавио јетрикњиге,посвећене„изумитељузатрећимиленијум”. (РТС2,20.35) 06.02 06.59 07.17 07.22 07.32 07.37 07.43 07.54 08.04 08.15 08.27 08.56 09.25 09.39 09.42 09.47 09.56 10.26 10.50 11.22 11.54 12.30 13.00 14.00 14.29 14.58 15.12 15.50 16.40 17.10 18.10 18.40 19.10 20.00 20.35 21.05 22.05 01.00 02.25 03.25 04.10 04.40 05.30

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Ози бу Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Успон идеје Датум Верски календар Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника вет Контекст Гитар арт фестивал Емисија из екологије Трезор Зоотека плус Змајева библиотека У сенци облака Успон идеје Сат Све боје живота Капри Самертајм фестивал Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Теслин библиограф Капри Леди Четерли,филм Црвена јабука Трезор Сат Све боје живота Верски мозаик Србије Ад либитум

06.00 06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 14.50 15.30 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.30 02.30 03.30 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Двоугао Слике живота Филм:Принц Египта Топ шоп Љубавузалеђу Топ шоп Биљаназавас Уловитрофеј Србија у ритму Европе Слике живота Монк Доктор Хаус Филм:Месец од порцелана СналажљивиТед Обични људи Филм:Свето место Филм:Прогласите ме кривим Ред и закон Филм:Боксер из сенке Доктор Хаус Ред и закон Домаћа музика Филм:Боксер из сенке

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 22.00 23.35 00.15 01.05 03.00 03.45 04.05 05.35

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм:Опасна романса Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз:Пут око света Вести +Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Ноћни ТВ пројекат Вести Режи ме Филм:Старији син Увод у анатомију Саут Парк Филм:Завера УкључењеуБ92Инфо

Ивана Милићевић

Старијисин Макс Сарафанов жели да његова деца верују у могућност да учине велике ствари са својим животима. Али, ћерка Лолита планира да се уда за војног пилота и пресели у Хјустон,док је њен млађи брат Никита опседнут лепом наставницом из комшилука. Улоге: Лили Собјески, Шејн Вест, Раде Шербеџија,Ивана Милићевић Режија: Маријус Балчунас (Б92,01.05)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Окторберфест Романтични момак са незапосленим друговима обилази уобичајена састајалишта градске омладине,живећи у социјалној изолованости. Притиснут подметнутим грехом из пр��шлости када му је одузет пасош, он машта о одласку и промени једноличног и спутаног живота. Улоге: Светислав Гонцић, Зоран Цвијановић, Жарко Лаушевић,Владислава Милосављевић, Весна Тривалић, Татјана Пујин, Ружица Сокић Режија:ДраганКресоја (Хепи,15.55) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.55 14.00 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Авантуре малог Пере Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Октоберфест, филм Насловна страна –квиз Телемастер Јелена Црни Груја Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Филм

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне-живо Папарацо лов Курсаџије Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм:Арктичка туга Калифорникација Чистахемија Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9,15.00Оф Роад,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Зелена патрола,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворени екран -Ретроспектива,21.15Концерт,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30 Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak14.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

31

ОВОГ ПУТА КРИЗА(НИ)ЈЕДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен РејнхартиКенетРогоф 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Штанетребаобући Четиривенчања-Америка Највећигубитник Џон,Кејтиосмородеце Малиљуди,великисвет Л.А.Инк Стручњакзаторте Најбољиамеричкикувар Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Четиривенчања-Америка Највећигубитник Мајамиинк Исповестисакупљача животиња Гојазнитинејџери:борбаса килограмима 24сатауУргентномцентру ДрЏи:Форензичнипатолог Л.А.Инк Исповестисакупљача животиња

ЏимМорисон

ДОКУМЕНТРАНИФИЛМ 08.000,9Ампера 09.00Заборављена убиства 11.00 Побуна на броду робова 12.00Бо Брумел –тај дивни човек 13.30Сведок:Са балкона собе 306. 14.00Ко си заправо ти? 15.00Тајм тим година X 16.00Гиганти готике –поглед у небо 17.00Хитлерови фалсификатори 18.00Вакцина која је одјекнула ветом 19.30Животиње које су ушле у историју 20.00Ћелија 21.00Изгубљена крсташка тврђава 22.00Други светски рат у боји 23.00Тајм тим година X 00.00Гиганти готике –поглед у небо 01.00Хитлерови фалсификатори

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ружнопаче ИвицаиМарица Прасетовелагарије Петородецеижељосаур ТајнаНиколеТесле Рикошет ДневникЈангаТровача Назмајевомпуту Маршал Еротскифилм Еротскифилм

Назмајевомпуту Напетаакцијакојаговорио напорима једног човека да одбранисвојупородицу.Прилик ом посете породичном ресторану у Италији, схвата да их банда локалних гангстерарекетираионжелито даоконча... Улоге: Брус Ли, Чак Норис Режија:БрусЛи (Синеманија,20.00)

БрусЛи

06.00 07.35 09.10 10.45 12.10 12.35 14.15 15.50 17.30 19.10 20.05 21.05 22.35 00.10 00.40 01.10 02.45 04.15

Рупа Посебнавеза Греговдневник Каопасимачка:ОсветаКити Галор Васпитањезапочетнике Картамилости Шпијунизкомшилука Упознаћешвисоког,црног мушкарца Образовање Камелот Играпрестола ИзПаризасљубављу Дечкокојинеобећава Калифорникација Девојке СимонКониански Мачори Лудавожња

TheDoors-When You’reStrange Филм награђиваног сценаристаиредатељаТомаДикилоа открива никад пре виђене снимке познатог бенда и даје нови увид у револуционарниутицајњиховемузикеи њиховог наслеђа. Наратор је ЏониДеп. (ХРТ1,00.15) 07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.10 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.05 17.28 18.20 19.12 19.30 20.05 20.10 20.35

02.40 03.25

Добројутро,Хрватска Лугарница Бесмртнестанице,док.филм ДебиТревиспреуређује Дневник Спорт Кадзаволим,времестане ДрОз,токшоу Трећедоба Гласдомовине ПоносРаткајевих Алиса,слушајсвојесрце Хрватскауживо 8.спрат,ток-шоу 20пет,квиз Дневник Вечерас Бинго Југословенскетајнеслужбе, док.серија ПулсХрватске Реконструкција Дневник3 Светпрофита Дорси,музичко-док.филм Југословенскетајнеслужбе, док.серија Инмедијасрес ДрХаус

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 10.40 11.05 11.30 11.45 12.45 13.35 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.40 21.15 22.05 22.50 23.35 00.20 00.50 01.20 02.05 02.50

МалаТВ Псећаопходња Х2ОУзмаловоде! Школскисат Алиса,слушајсвојесрце ДеграсиНовинараштај Бетменихрабрисуперјунаци Музика,музика... Лепомнашом Плодовиземље ФренкииХејзел,филм ДеграсиНовинараштај Олујнисвет Школскисат МалаТВ Љубавузалеђу Регионалнидневник Жупанијскапанорама ДунтаунЕби Поринкласик,пренос Топгир10,док.серија ДрХаус Трачара Закониред СестраЏеки Безодушевљења,молим! Родитељиидеца Злочинибезсанкција Ноћнимузичкипрограм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Долинасветлости Биографија-МариоПузо Градбезневинихдуша Долинасветлости Биографија-МетјуПери Мојадевојка Нитивидим,нитичујем Биографија-МариоПузо Долинасветлости Биографија-МетјуПери Окрутненамере Танкалинијасмрти

21.35 22.35 23.10 23.45 00.15 01.45

08.00Наша кућа из снова 10.00Пронађени рај 12.00Жена француског поручника 14.00Ејс Вентура,шашави детектив 16.00Дивља вожња 18.00Џувана Ман 20.00Прича о сексу 22.00Мизери 00.00Сомот 02.00Еротскифилм

УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Дијагноза:Убиство Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство Монк Видовњак Дображена Скандал Филм:Животснепријатељем

07.15Кобра11 09.15Ексклузиввикенд 09.58Куварипо 10.00Вечераза5 11.10 Ватренонебо 12.00Ружаветрова 13.10Крвнијевода 14.00Сурвајвер:Повратаку цивилизацију 15.05Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.10Вечераза5 17.58Куварипо 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 20.50Уводуанатомију 21.45Сурвајвер

Ексклузивтаблоид (РТЛ,18.05)

ЕдитаМисирић 22.50Слободнипад,филм 00.40РТЛвести 00.55ЦСИМајами 02.30Астрошоу 03.30ЦСИМајами

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора Амерички чопери Прљави послови Опасан лов: Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Ловци на олује Пут торнада Како преживети катастрофу Трава –за и против Разоткривање митова Ловци на олује Пут торнада

08.30 08.45 09.45 10.45 11.00 12.45 13.45 17.30 18.30 21.00 22.30 22.45 23.30 01.15

Мотоспортови Бициклизам Уметничкагимнастика Олимпијске игре Тенис Фудбал Бициклизам Фудбал Тенис Рвање Сви спортови Фудбал Бициклизам Фитнес

Ч

Опијеност јача од историје

ак и ако су кризе неизбежне, мора да посто- оправдане поукама из историје тржишта у настајаје барем неки основни увиди које можемо њу. Циклуси токова капитала и престанка отплате стећи из овако обимног прегледа финансиј- дугова постоје још од 1800, ако не и раније, и нема ске непромишљености. Већ смо расправљали о то- поузданих доказа о томе да ће у скорије време преме колико је важно да се развију боље временске се- стати. рије за проучавање историје криза, што је главна Историјска поука је, дакле, да чак и уколико се тврдња ове књиге. институције и људи који одређују мере политике Прво, за ублажавање и управљање дужничким и побољшају, увек ће постојати они који ће бити у исинфлационим кризама суштински је важно да има- кушењу да правила избегну. Као што и појединци мо потпуну слику јавне задужености јер се ниједна могу банкротирати, и финансијски систем може се смислена процена одрживости спољног дуга не може дати уколико се у обзир не узму величина и одлике постојећег унутрашњег јавног дуга, који би у идеалном случају укључивао и потенцијалне обавезе. Затим, тестови одрживости дуга морају бити засновани на реално могућим сценаријима привредних кретања јер докази не подржавају мишљење да земље једноставно могу „израсти„ из дугова. То ограничава могућност владама које су наследиле велике дугове. Једноставно речено, оне треба да узму у обзир могућност „наглог прекида„ токова капитала јер се ти прекиди увек изнова дешавају у свим, осим у баш највећим привредама на свету. Такође, изгледа да и инфлациони ризик којем је изложен оквир монетарне политике, било да је девизни курс фиксан или флексибилан, на важне начине повезан с нивоом унутрашњег дуга. Многе владе подлегле су искушењу да инфлацијом избришу Фластер је брз колико и власт унутрашњи дуг. Они који одређују мере политике морају да схва- сломити под притиском похлепе и лоше политике, те да банкарске кризе имају тенденцију да се одуже. невезано за то колико је добро регулисан. ТехнолоВласти су неке епизоде криза отегле још више јер су гија се променила, висина људи се променила, продуго порицале стварност. Када се јавни приходи менила се и мода, али способност влада и улагача смање у периоду после криза, а трошкови спасава- да се заваравају, и тако проузрокују периодичне нања се нагомилају, то веома погађа јавне финансије. лете еуфорије који се обично завршавају сузама, изОбимно обухватање банкарских криза мало шта го- гледа је константна. Никога ко је пажљиво читао вори о ефикасности пакета стимулативних мера као Фридмана и Шворцову неће изненадити тврдња да начина да се скрати трајање су владе способне да управљају кризе и ублажи привредни пад. финансијским тржиштима јер Контрацикличне мере фискалје то кључна тема њихове анаПолитичари морају да не политике ретко су употрелизе. И Кинделбергер је мудро схвате да банкарске кризе бљаване као одовор на банкарпрво поглавље своје класичне имају тенденцију да се ске кризе пре Другог светског књиге назвао „Финансијске рата, а у бројним јаким банкаркризе: издржљива многогодиодуже,а власти су ским кризама на тржиштима у шња биљка„. неке епизоде криза отегле настајању пакети стимулативОкренули смо пун круг и још више јер су дуго них мера фискалне политике вратили се на концепт финанпорицале стварност нису били могући јер владе нисијске крхкости у високо задусу имале приступ међународженим привредама. Превише се ним тржиштима капитала. Повећање јавних расхода често дешава да до периода великог задуживања доу овим епизодама примарно је одражавало трошко- лази када су присутни и мехури и да ти периоди ве спасавања и знатно повећање трошкове отплате трају изненађујуће дуго. Али, високо задужене придугова. вреде, посебно оне у којима непрекидно револвираОпасно је извлачити закључке о делотворности ње краткорочних дугова одржава искључиво повепакета стимулативних мера из само једне епизоде. рење у релативно неликвидну носећу активу, ретко Међутим, нагло повећање јавног дуга после кризе преживљавају заувек, посебно ако коефицијент запредставља важан чинилац који се мора узети у об- дужености настави неконтролисано да расте. Мозир када се разматра шта владе треба да учине да би жда делује да је овог пута другачије, али пажљивинеутралисале негативне последице криза по при- ја анализа показује да то није случај. Охрабрује што вредну активност. Ова порука је суштински важна, историја заиста указује на неке знаке упозорења копосебно за земље с историјом нетолерантности пре- је они који одређују мере политике могу користити ма дугу, које се могу суочити с тешкоћама у отпла- да би проценили ризик, само ако не постану превити дуга чак и на његовом релативно умереном ни- ше опијени својим успехом заснованим на мехуру воу. зајмова и поверују, као што су и њихови претходниПостојало је раширено уверење да су дужници и ци вековима веровали у то да је – „овог пута другазајмодавци научили из својих грешака и да се фи- чије„. нансијске кризе неће вратити веома дуго. Али, прославе могу бити преурањене. Оне сигурно нису КРАЈ

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

ponedeqak14.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Сунцејејошувек увашемзнаку, инаосновутренутнеситуацијеможете предвидети даљи ток догађаја,досрединејуна, азатимзапочињефркаидинамика,упословању, пресвега.Штедња.

BLIZANCI 21.5-21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

14.maj2012.

Понедељак ћете провести радно. Некитајнисусретиилиоколности вас могу узнемирити па сте склони промени расположења и окружења. Уколико бисте да путујете, нека то буделепо,романтично место.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Предсобомиокосебеиматенеке нове циљеве и интересовања, занимљиве ликове и садржаје, па похитајтеу свимправцима. Наличномпланусте свеактуелнији,дали збогпролећаилиљубави?!

Нисте довољно концентрисани на посао, а утисци од викенда су још увек присутни. Припремите се за среду, када ћете се покренути у пуноминтензитету.Данјеповољан засусретудвојеиопуштање.

Требадаприхватитесвојемогућности као позитивне и на званичан начин.Пословнаситуацијасеодвија у позитивном правцу напретка и повећања прихода. Можда и сувишелаганозавашукусиочекивања.

Свешторадите,постижетесами, самостално.Иакосуидругиузвас, туитамо, иницијативајепотпунона вама. Не можете рачунати на туђу помоћ и подршку у овом периоду. Љубавназаводљивост.

NenaRadaшin, astrolognena.r@eunet.rs VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс се креће релативно споро,алитемељно.Зато ћереализација и резултати вашег труда доћинештоуспореније,касније.Уљубавном односу сте стуб и ослонац партнеру,алиисеби.

Јупитердоброисигурнонапредује крозземљанизнакБика,штодоприноситомедаутврдитесвојупословнуифинансијскуситуацијуипозицију, посебно у приватном бизнису, и побољшатематеријалнуситуацију.

Пословна ситуација је под неизвесним околностима, али сте ви стабилнопозиционираниукаријери иналичномплану.Заваснемазиме, поготово лети. Консолидујете се,емотивноифинансијски.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Немојтенишаи сувишеозбиљно да схватате. У потрази за истином, чакикадаоназакуцанавашаврата,уколикосевежетезању,забило шта,тоћенестати.Контролајесамопролазнипривид.

Креативнисте,аливамнедостаје новацзасвежељеизамисли. Уређујетесвојживотнипростор,купујетенамештај,уживатекодкуће.Љубавсетемељинапријатељству.Изласцидоносенекеновесусрете.

Раднаатмосфера изискуједабудетеприсутниитуитамо,акоможе истовремено,дарадитевишествари у исто време, тако да сте под тензијомистресом.Вишесешетајтеибољеорганизујте.Љубав?

TRI^-TRA^

Никонежели Мерилин Монро V REMENSKA

ХладНо, киша, ветар

Vojvodina NoviSad

11

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

11

Vrbas

12

B.Palanka

11

Zreњanin

12

S.Mitrovica 11 Ruma

11

Panчevo

11

Vrшac

10

Srbija Beograd

14

Kragujevac

15

K.Mitrovica 14 Niш

15

Фотографије обнажене МерилинМонро,којесуснимљенешестнедеља прењенесмрти 1962. године, нису пронашле купца на аукцији одржанојовенедеље. Колекција фотографија је процењенанаизмеђу18.000и 25.000 долара, међутим није достигла унапред резервисану цену и враћена је у архив до неке наредне аукције. ФотографијејеснимиоБерт Стерн токоммаратонскогснимањаза магазин„Вог” 1962.године,аверујеседајетобилоипоследњеснимањекојејеурадиланајпознатијаплавуша напланети. Холивудскадиваснимљенајеголадокдржичашушампањцауруци,излежавасенакреветуилисаподигнутимрукамазаводљивогледауобјектив,алиниконијебиоспремандаиздвојинипочетнусуму. Мерилинјепронађенамртваусвомкреветууавгусту1962.године,анаконобудкцијејесаопшенодасепредозиралатаблетамазаспавање.Међутим,сведоданаспостојенагађањадајеМерилинубијеназбогвезесабратомЏонаФ. Кенедија.

PROGNOZA

Evropa

NoVI SAD: Hladno s ki{om. Vetar umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 8 stepeni, a maksimalnado11. VoJVoDINA: Hladnoski{om.Duva}eumerenseverniiseverozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalne temperatureod7do9stepeni,amaksimalneod10do12. SRBIJA: Ostajehladnoski{om.Uvi{implaninama}epadatisneg.Duva}eumerenseverniiseverozapadnivetar.Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 6 do 10 stepeni, a maksimalneod9 nazapadudo14najugoistoku. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Narednihdanamawiporasttemperature,alisezadr`avahladnovremezaovodobagodine.Ki{a}epadatiuutoraki~etvrtak,dok}eusredubitiisun~anihperiodaikratkotrajneki{e.Upetakprestanakki{eizanarednivikendsun~anoitoplije. BIoMETEoRoLo[KA PRoGNoZA ZA SRBIJU: O~ekuju se termi~ki uslovi u domenu ekstremno hladno, pa se svim hroni~nim bolesnicima, a naro~ito kardio i cerebrovaskularnim, savetuje opreznost. Osetqive osobe mogu ose}ati poja~ane meteoropatske reakcije u vidu razdra`qivostiineraspolo`ewa.

Madrid

33

Rim

22

London

15

Cirih

17

Berlin

17

Beч

17

Varшava

17

Kijev

15

Moskva

12

Oslo

12

St.Peterburg 15 Atina

25

Pariz

19

Minhen

18

Budimpeшta

15

Stokholm

14

VIC DANA Разговарајудвапријатеља: - Јелиистинадасидобиосина? - Да,ипресрећансам. - Асупруга? - Онајошништанезна.

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

215(-12)

Slankamen

298(-13)

JaшaTomiћ

Apatin

287(-14)

Zemun

337(-16)

Bogojevo

259(-14)

Panчevo

350(-12)

Smederevo

496(-14)

Baч.Palanka 266(-12) NoviSad

249(-17)

Tendencijaopadawa

SAVA

N.Kneжevac

223(-3)

S.Mitrovica

197(-4)

Tendencijastagnacije

Senta

275(-1)

Beograd

283(-15)

STARIBEGEJ

NoviBeчej

323(0)

Tendencijaopadawa

Titel

291(-15)

NERA

Hetin

110(-6)

TISA

86(-2)

Tendencijastagnacije

Tendencijastagnacije

Kusiћ

60(0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 14.maj 2012.