Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK14.FEBRUAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ22989 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BEOGRADINOVISADIMAJUPRIHODEVI[EOD170POSTOVE]EODOSTATKADR@AVE

Topqeweevrapotopilo istandardVojvo|ana str. 5

MAJAGOJKOVI]

Sistem „velikogbrata” nedonosi boqitak

str. 3

„dnEvnikOvA” TEmA

nASLOvi

Politika

RAZBOJNI[TAVAUJU@NOJBA^KOJMAWE,ALIIMAIHSKOROSVAKIDAN

2 Partije alave na novac iz buyeta 3 Dinki} ne tra`i promenu premijera

Gazduzatvorili utoalet paodnelimeso

Ekonomija 4 Vo`wa u Srbiji postaje luksuz 4 Dinar ja~a, dinarske rate ska~u

str. 13

NoviSad

SU TRA JE SRE TE WE DEJAN[O[KI]

Zauzdavawe cenatek odjula

str. 5

Praz  nik srps  ke  dr`  av  e, ustavn  os  ti i Vo js  ke

7 Hit predstave u novom ambijentu 9 Za zaqubqene Venecija, a po krpice u Be~

Vojvodina 11 Zrewanin: Neredovne plati{e na sudu 11 Stara Pazova: Leteli materijali i mikrofoni

Crna

12 [ari}ev novac i Legijine ku}e

Reporta`e 15 Noge bose zdravqe iz Kine donose „VAJERLES”INTERNET NAIZVOL’TE, SVUDAOKONAS

Delimi~no obla~no

Kra|apreko nepostoje}e `ice str. 14 SPORT

st r . 2 str. 16 – 19

Najvi{a temperatura5°S REPORTA@E

NE[TINCIPROSLAVQAJUSVETOGTRIFUNA

Dan zaqubqenih uvino

str. 15

n KUGLA[ISRBIJESEPOZLATILIUESTONIJI

n FUDBALERIVOJVODINESEVRATILIIZCRNEGORE

n PE\ASTOJAKOVI]ME\UNBAVELIKANIMA

n VATERPOLODERBIODU[EVIONOVOSA\ANE


POLiTikA

ponedeqak14.februar2011.

SUTRAJESRETEWE

Praznik srpske dr`ave, ustavnosti i Vojske Dandr`avnosti,15.februar, ove godine }e, u organizaciji Vlade Srbije, biti obele`en nizom izlo`bi i drugih manifestacija, a, kako je Sretewe i DanVojskeSrbije,obele`enoje ipokaznomvojnomve`bomuBeogradu.PovodomDanadr`avnosti predsednik Srbije Boris Tadi} dodeli}esutraodlikovawa gra|anima, pripadnicima Ministarstva unutra{wih poslovaiVojskeSrbije,atogdana polo`i}e i venac na grob Neznanog junaka na Avali. Izlo`beuBeogradu,Kragujevcu,Novom Sadu, Ni{u i Vaqevu bi}e posve}enesimbolimasrpskedr`avnosti–ustavima,zastavama, odlikovawimaivladarskiminsignijama.Sretewejezanacio- nalni praznik Dan dr`avnosti progla{eno1.jula2001.godine. Niz manifestacija povodom Dana dr`avnosti bi}e poruka kojatrebadastignedodu{ana{ihgra|ana,jer}emotadapromovisati dan Srbije, koji smo do sada negovali na razli~ite na~ine,izjavilajeza„Dnevnik“ predsednica Skup{tine Srbije Slavica\uki}Dejanovi}. Na izlo`bama, koje }e biti istovremeno otvorene u ~etiri grada,poobja{wewu\uki}Dejanovi}, bi}e predstavqeni svi dr`avni simboli - zastave, ordewe i originali ustava, od Sretewskog,tokomperiodakne`evine i kraqevine Srbije. PredsednicaSkup{tineSrbije je dodala da otvarawe te izlo`bepratiposebnoose}awepripadawaSrbiji. - To jeste poseban, sve~ani ~in,aliiposebnaporukazabudu}e generacije - gde se Srbija znawem ~uva. Znawem, koje se ugra|uje u taj osnovni akt, koji reguli{e pravni `ivot svake dr`ave,naglasilajepresednica srpskogparlamenta. PoprviputizArhivaSrbije koji je i organizator izlo`be „UstaviKne`evineiKraqevine Srbije” u Kragujevcu  }e se predo~imajavnostina}ioriginalisvih{estustavaiztogperioda.NaverskipraznikSreteweGospodwe1804.godineuOra{cukodTopolepodignutjePr-

U[]e 2011: Pripadnici Vojske Srbije su ju~e na beogradskom U{}u odr`ali ve`bu operativnih sposobnosti povodom obele`avawa 15. februara, Dana Vojske Srbije, a javnosti su prvi put predstavqene jedinice za u~e{}e u mirovnim misijama UN. U Parku mira i prijateqstva bio je prisutan veliki broj gra|ana. Ve`bi su prisustvovali predsednik Srbije BorisTadi}, premijer MirkoCvetkovi}, ministar odbrane Dragan[utanovaci na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}, zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova IvicaDa~i}, predstavnici diplomatskog kora, strani vojni izaslanici, kao i brojni gra|ani. U ponedeqak, 14. februara, |aciosnovnihisredwih{kola prvi ~as posveti}e negovawu

izlo`eni ustavi Kne`evine i KraqevineSrbije,simbolidr`avnosti koji do sada nisu iz-

se}awanabogatutradicijuSrbije,atoginarednogdanabi}e

no{eni iz trezora nacionalnogarhivauBeogradu.Togdana

bije Mirko Cvetkovi} u ime Vladeoda}epo~astvo`duKara|or|u u crkvi svetog \or|a u Topoli. Na Sretewe 1804. godine u Ora{cuje\or|ePetrovi}Kara|or|e zapo~eo Prvi srpski ustanak.Ustani~ka,Kara|or|eva, Srbija osloba|aju}i se od vi{evekovne osmanlijske vlasti, uspela je da formira dr`avni aparat, redovnu vojsku, slobodnu trgovinu, stanovni{tvo je oslobodila feudalnih obaveza, a podizane su {kole, me|u kojima i Velika {kola kao prete~a univerziteta – na ~ijem~elusubiliDositejObradovi}iIvanJugovi},aosnovala je i privremene bolnice. Prvi srpski ustav, poznatiji kaoSretewski,donetje1835.u Kragujevcu.Uporticrkveutada{woj prestonici Kragujevcu, u vreme vladavine kneza Milo{aObrenovi}a,od14.do16.fe-

c m y

2

dnevnik

ZA[TOVLADANIJERASPRAVQALAOZAKONU OFINANSIRAWUSTRANAKA?

Partije se poalavile na novac iz buyeta alisuizovepartijeituinforRasprave na sednici Vlade o macijudemantovali. predloguZakonaofinansirawu politi~kih stranaka protekle Predlog zakona o finansiranedeqenijebilo.Iakonajavqiwu stranaka jo{ u toku izrade vanoza~etvrtak,glasaweoovom dovodio je partije u sukob cele zakonskom re{ewu je odlo`eno proteklegodine.Opozicijanije „na neodre|eno” bez ikakvog u~estvovala u wegovom kreiraobrazlo`ewa. Razlog je novac. wu, osim LDP-a, a pojedina rePojedine stranke, kakosaznajemo,nisu zadovoqne koli~inomnovcakoju zakon predvi|a za wih iz dr`avnog prora~una. Osimtoga,partije nisu zadovoqne visinom dozvoqene uplate na wihov ra~un preko uplatnice. Zakonodavac je predvideo da stranke godi{we mogu podeliti izme|u sebe 0,15 odsto od ukupnog buxeta. [to se ti~e ke{a, odre|eno je da je 1.000 dinara maksimalan iznos koji neko mo`e da imuplati. Ujavnostiseposledwa dva dana pojavila spekulacija o tome da iza stopirawa ovog zakona stoji {ewa su povla~ila za sobom stranka G17 plus koja zahteva da o{tre kritike nevladinog seksrpskibuxetnagodi{wemnivou tora i pojedinih evropskih instrankama daje duplo vi{e nego stitucija. Bilo je najavqivano {totozakonpredvi|a–0,3odsto. da }e u skup{tinsku proceduru S druge strane, u}i jo{ krajem partijaMla|ana Pojedinestranke,kako pro{le godine, Dinki}a zala`e ali se to ne dosaznajemo,nisu sezatodaiznos ga|aniufebruzadovoqnekoli~inom aru. koji partiji mo`ebitiupla}en [ef Vladine novcakojuzakon bude pove}an na Kancelarije za predvi|azawihiz nekoliko desesaradwu s medidr`avnogprora~una tina hiqada dijima Milivoje nara po osobi, Mihajlovi} iz{tobiobesmislilopoentuzakojaviojedajenacrtzakonaofina,kojivi{enebimogaodakonnansirawu stranaka povu~en sa troli{e uplate u ke{u i spre~i sednice Vlade Srbije da bi malverzacije. stru~neslu`bena~inile„pravSuzanaGrubje{i} jeume|uvreno-tehni~ku redakciji”, ne `emenudemantovalaovakvenavodei lev{i da pojasni {ta to konoptu`ila dr`avnog sekretara kretnozna~i.

Blagojevi}:Krizavladeiusvajawe zakona

vi srpski ustanak, koji je predvodio \or|e Petrovi} Kara|or|e, a 1835. u Kragujevcu, u Kne`evini Srbiji, usvojen je Ustav,prviumodernojistoriji na{edr`ave.

organzovana i manifestacija „Daniotvorenihmuzeja”,tokom koje}egra|anibesplatnomo}i da posete muzejske postavke u Srbiji. U okviru izlo`be koju }eugalerijiNarodnogmuzejau Krag uj evc u dan as otvoriti predsednic a Skup{tin e Srb ij e Slav ic a \uk i}-Dej an ov i}, premijerno }e na jednom mestu biti

uNovomSadu,ministarodbrane Dragan [utanovac i gradona~elnikNovogSadaIgorPavli~ i} otvor i} e u Gal er ij i Maticesrpskeizlo`bu„Odlikovawa Kne`evine i Kraqevine Srbije”, na kojoj }e biti predstavqeno oko 100 ordena, medaqa, spomenica, poveqa i diploma iz kolekcije Vojnog muzejauBeogradu. Na sam Dan dr`avnosti, 15. februara,predsednikVladeSr-

Se}awenakraqaMilana Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} polo`io je ju~e venac u fru{kogorskom manastiru Kru{edolnagrobkraqaMilanaPrvog,povodom 110.godi{wicewegovesmrti.Kne`eviniSrbiji je,naime,tokomvladavinekneza,apotomikraqa Milanapriznatanezavisnost. Sre}kovi}jepodsetiodaseMilanPrviObrenovi}previ{eodjednogvekazalagaokoduticajnih dr`ava da Srbija na Berlinskom kongresu 1878.kona~nodobijenezavisnostinesamodajeuspeoutome,ve}jebioiprvisrpskivladarkojije dr`avnupolitiku~vrstousmeriokazapadnojcivilizaciji. „Danas Srbija ima podjednako te`ak zadatak da uredi dr`avu po modelu razvijenih i stabilnihevropskihzemaqaiubrzaprocesevrointegracija,poru~iojeSre}kovi}.

bruara zasedala je Narodna skup{tina, a drugog dana zasedawa,naSretewe,usvojenjeprvi najvi{i pravni akt zemqe. Napisao ga je sekretar kneza Milo{a Obrenovi}a, svestranoobrazovaniDimitrijeDavidovi},pouzorunatada{wenajliberalnije evropske ustave. Ustav je bio podeqen na vi{e glava, imao je 142 ~lana. Wime je Srbija definisana kao nezavisna kne`evina, podeqena u okruge,srezoveiop{tine.Najvi{im pravnim aktom zemqe bili su regulisani dr`avni simboli, uloga Dr`avnog saveta, Skup{tine i samog kneza. Iskoristiv{i negodovawe AustrijeiRusijekojenisuimale razumevawa za liberalizam Davidovi}evog pravnog akta, knez Milo{ je u martu ukinuo Ustav. Sretewe se obele`ava i kao DanVojskeSrbije,jersesmatra da su uspesi u Prvom srpskom ustankuvodilikastvarawuvojskeidr`aveu19.veku. Dan dr`avnosti Srbije, 15. februar,premaZakonuodr`avnim i drugim praznicima, jeste neradnidan. D.M.

ProgramskidirektorCentrazaslobodneizboreidemokratijuMarkoBlagojevi} oceniojeju~edasekrizauVladiSrbijepoklapasdono{ewemzakona o finansirawu politi~kih stranaka. Blagojevi}jezaTVB-92rekaodanemo`e da tvrdi da postoji su{tinska veza izme|ukrizeuVladiidono{ewazakonaofinansirawupoliti~kihaktivnosti,alidajekrizanastalaonogtrenutkakadajepredVladomtrebalodasena|eusvajawetogzakona. Osvr}u}isenaistupeikritikelideraG17plusiministarekonomijeiregionalnograzvojaMla|ana Dinki}a, Blagojevi} je rekao da je wegovo kritikovawe vlastiukojojjeisamve}vi|enopona{awe. –KadagodjeinsistiraonanekakvojodluciVlade,adapritomenijebilosasvimsigurnoda}eVladatuodlukudoneti,onje imaoovakveisli~nenastupe.KadajetrebalousvojitiZakono javnominformisawuitadajebilomaloagresivijihnatupaministraDinki}a–naveojeBlagojevi},ioceniodaDinki}nataj na~inpoku{avadaiza|eususretsopstvenimpotrebama. Slobodana Homena da stoji iza takvih„dezinformacija”,tedaon imaodgovornapitaweza{toseo zakonunijeraspravqalo. Ova dva zahteva, koje god stranke stojale iza wih, nisu opasnakolikotre}i,kojibimogaoupotpunostiobesmislitizakoniukinutikontrolutro{ewa novca u strankama. Radi se o predlogu da se ukine nekoliko stavovazakonakojigovoreofinansirawu Agencije za borbu protivkorupcije.Ovanezavisna institucija bi trebalo da kontroli{e stranke i to kako tro{e novac. Ukoliko taj predlog pro|e,stranke}emo}idanastave dosada{wu praksu zgrtawa i tro{ewanovca~emunikonemo`eu}iutrag. Izaovajpredlog,tvrdeizvori iz Vlade, zaslu`an je G17 plus,

Tekst zakona je, ina~e, ve} predat Evropskoj komisiji na uvid,bezobziranato{topartijskizahtevinisuusagla{eni, {to }e uskoro dovesti do jo{ ve}e kompromitacije ovog zakonskogre{ewaiVlade.Naro~itoakozakonbudeiskasapqen ovakvim zahtevima u posledwi ~as. Spornipredlogzakona,ina~e, predvi|a kontrolu tro{ewa novca u partijama, koju }e sprovoditiAgencijazaborbuprotiv korupcije, a za nepravilnosti u radu predvi|a visoke nov~ane kazne. S druge strane, zakon ograni~ava finansirawe stranaka,izbacujeanonimnedonatore, a trebalo bi i da obezbedi transparentnostutro{ewunovcakojionedobijajuizbuxeta. P.Klai}


4

ekonomija

ponedeqak14.februar2011.

dnevnik

GORIVOPOJEFTIWUJESAMOAKODR@AVAOBORIAKCIZE

Vo`wauSrbijipostajeluksuz Cena sirove na nafte na svetskom tr`i{tu je sve vi{a i sve nestabilnija, a sli~no je i s cenom goriva na srpskom tr`i{tu koje je skupqe nego po~etkom godine. Tako je sada za litar goriva, benzina i dizela, u zavisnosti od pumpe, potrebno od oko 113 dinara pa i do iznad 135, {to je u odnosu na po~etak godine, u zavisnosti od derivata – skupqe od oko nekoliko dinara, pa i do iznad deset dinara, a osim poskupqewa nafte, na ovo je uticalo i pove}awe akciza. Kupovna mo} potro{a~a u Srbiji, koji svakog dana za istu koli~inu nekog proizvoda mora da plati vi{e nego ju~e, po svemu sude}i i daqe }e padati. Najava daqeg pove}awa cene goriva svakako }e potro{a~e dodatno opteretiti jer pove}awe cene enrgenata uti~e i na rast mnogih drugih cena. Vo`wa automobi-

lom odavno je postala luksuz, ali kako cene idu navi{e, luksuz }e postati i javni i me|ugradski prevoz. Da se osnovne namirnice zanemare.

Potro{a~i, na`alost, u narednom periodu mogu o~ekivati daqi rast cene goriva na pumpama u Srbiji jer nafte i daqe poskupquje. Po re~ima zamenika predsednika

Nafta{kakonkurencija I pored svega i ~ak i ako se na prvi pogled ne ~ini, na doma}em naftnom tr`i{tu od 1. januara primetne su promene u odnosu na godine iza nas. Naime, tr`i{te je liberalizovano, omogu}en je uvoz derivata, a dr`ava vi{e ne odre|uje maksimalnu cenu litra goriva ve} se cene forimarju slobodno. Upravo to je i razlog {to cene na pumpama razli~itih u~esnika na tr`i{tu nisu iste i {to se ne mewaju istovremeno. Nafta{i su u prilici da potra`e (na|u) najpovoqnijeg partnera za kupovinu derivata i da cene formiraju u skladu sa sopstvenom poslovnom politikom. Naravno, razlika u ceni litra goriva, u principu, nije velika i kre}e se u okviru nekoliko dinara, {to je oko litra goriva po rezervoaru. U situaciji kada su nov~anici sve prazniji, i ta u{teda zna~i, a uz to, nafta{i su zna~ajno obogatili ponudu pa svako zaustavqawe na pumpi zna~i i eventualnu potro{wu vi{e.

@IVNU]ETR@I[TE NEKRETNINA

Udru`ewa privatnih benzinskih stanica Srbije BorislavaTati}a, cena goriva u na{oj zemqi formira se slobodno i direktno zavisi od svetske cene, te ukoliko se nastavi sada{wi trend rasta cene nafte – a ima naznaka da ho}e, posebno zbog posledwih de{avawa u Africi – i na srpskom tr`i{tu treba o~ekivati rast cene goriva. Tati} ukazuje na to da je cena goriva na svim pumpama od po~etka godina vi{a, a da je promet uobi~ajen za januar i da je na nivou pro{logodi{weg u istom mesecu. Ipak, treba podsetiti na to da je u januaru 2010. godine zabele`en zna~ajan pad prometa na pumpama u Srbiji koji je dostigao i oko 30 odsto u odnosu na januar 2009. godine. Ukoliko se sada{wi trend rasta cene nafte nastavi, ukazuje Tati}, dr`ava bi mogla preduzeti

korake koji bi spre~ili jo{ vi{e cene litra goriva – odnosno smawiti akcize. U ovakav korak te{ko je poverovati jer bi to zna~ilo da se dr`ava, koja ve} odavno muku mu~i s praznom kasom, odrekne prihoda koji se, preko svakog litra benzina slivaju u buxet. Zbog zna~ajnog pada prometa u pr-

^ESTITKA„LUKOILA” ZADANDR@AVNOSTI

KREDITIUDOMA]OJVALUTIPRAZNENOV^ANIKE

Malipomak zastanove Direktor konsultantske kompanije za promet nekretnina „King Sturge„ Sr|an Vuji~i} ocenio da }e ove godine do}i do pomaka na tr`i{tu nekretnina, iako se kraj krize nazire tek krajem godine.

– Ova godina ipak donosi neki pomak na tr`i{tu nekretnina, iako strani institucioni investitori – a pod tim podrazumevamo zna~ajne koorporacije – jo{ srpsko tr`i{te smatraju za rizi~no ili sekundarno – kazao je on. Vuji~i} ocewuje da je region pro{le godine bio duboko pogo|en krizom, da su mo}ne koorporacije koje su imale novca zaustavile investicije na tom prostoru i da su i daqe atraktivnije Poqska, Slova~ka ili ^e{ka. On je kazao da je kriza na srpskom tr`i{tu nekretnina po~ela sredinom 2009, najve}im delom kao posledica svetske ekonomske krize. On smatra da je prodaja stanova poprili~no usporena od polovine 2009. i da ova godina ne}e doneti zna~ajnije promene. – Ipak, odre|eni kvalitetniji projekti }e imati pro|u – ka`e on.

Dinarja~a,dinarske rateska~u Cele pro{le godine klijenti banka koji su otpla}ivali zajmove indeksirane u evrima zavideli su onima koji su imali dinarske obaveze. Bilo je razloga: dok je evro rastao a euroribor bele`io skok, dinari su mirovali, referentna stopa padala i bilo je povoqnije za du`nike koji su imali obaveze u doma}oj valuti. Danas se situacija okrenula. Evro blago gubi na vrednosti, euroribor miruje, istovremeno dinar ja~a a referentna stopa raste. Od septembra pro{le godine do janaura ove NBS ju je pove}ao 4,5 procenta i sada iznosi 12 posto. Zato dinarski du`nici u ovom trenutku prolaze ne{to gore nego devizni. Tako to deluje na prvi pogled, a na drugi... Stepen evroizacije u Srbiji je izuzetno visok i, po procenama Narodne banke Srbije, iznosi izme|u 70 i 80 odsto, tako da nema mnogo onih koji }e ovom merom biti pogo|eni. Najvi{e dinarskih zajmova u doma}oj valuti gra|anima je lane odobreno preko programa subvencija Vlade Srbije. Bili su to potro{a~ki i gotovinski zajmovi s grejsperiodom od godinu dana. U tom periodu korisnici su pla}ali samo kamate, a ovih dana po~iwu i otplatu glavnice. Ali, kamata

ITparkkre}enaprole}e Izgradwa IT parka u In|iji nijednog trenutka nije bila dovedena u pitawe, potvrdio je za Radio-televiziju Vojvodine predsednik Op{tine In|ija GoranJe{i}. On je napomenuo da je po~etak radova bio odlo`en zbog krize, ali da na prole}e izgradwa sigurno po~iwe.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

101,2420

103,3080

105,6840

100,9320

Australija

dolar

1

74,4534

75,9729

77,7203

74,2255

Kanada

dolar

1

74,9383

76,4677

78,2265

74,7089

Danska

kruna

1

13,5750

13,8520

14,1706

13,5334

Norve{ka

kruna

1

12,7330

12,9929

13,2917

12,6941

[vedska

kruna

1

11,4775

11,7117

11,9811

11,4423

[vajcarska

franak

1

76,9899

78,5611

80,3680

76,7542

V.Britanija

funta

1

119,6990

122,1420

124,9520

119,3330

SAD

dolar

1

74,6510

76,1745

77,9265

74,4225

Kurseviizovelisteprimewujuseod11.2.2011.godine

Ako je neko uzeo zajam od 100.000 dinara na rok otplate od pet godina, pre godinu dana kamata mu je bila 16,40 posto a rata 2.500 dinara, dok je sada kamata 18 ,04 posto a rata 2.750 dinara je tu ugovorena fiksno za ceo period otplate i kre}e se od 7,5 do 8,9 posto godi{we. Rate }e im biti iste od prve do posledwe. Wima najnovija kretawa vezana za dinar ne}e nauditi. Promene na dinarskom tr`i{tu najvi{e }e osetiti oni koji su se zadu`ili u doma}oj valuti s varijabilnom stopom. Kamata tu uobi~ajeno ima fiksni deo koji se sabira s beliborom. To je stopa po kojoj banke na na{em

tr`i{tu jedna drugoj prodaju dinare – pandan euroriboru za evro. Kada do|e do wenog pove}awa, kao sada, onda se i dinarske stope uskla|uju s wom. Belibor je pove}an i sada iznosi 13,7 procenata. S ovom stopom banke uskla|uju varijabilne kamate na dinarske zajmove svaka tri meseca. U brojkama to izgleda ovako: ako je neko uzeo zajam od 100.000 dinara na rok otplate od pet go-

voj polovini 2010. godine s vi{e strana ukazivano na to da je potrebno smawiti akcize, takvu mogu}nost su najavqivali i neki ministri, ali se, naravno, u tom pravcu nije desio pozitivan pomak. Naprotiv, od po~etka ove godine akcize su vi{e. D.Mla|enovi}

Tridana jeftinijeg goriva

Naftna kompanija „Lukoil–Beopetrol” re{ila je da u ~ast Dana dr`avnosti Republike Srbije spusti cene svih naftnih derivata i te~nog naftnog gasa.

dina, pre godinu dana kamata mu je bila 16,40 posto a rata 2.500 dinara. Sada za isti iznos i uz iste uslove mo`e o~ekivati kamatu od 18,04 posto i mese~nu obavezu od 2.750 dinara. To nije mnogo, ali s obzirom na politiku koju su najavile i po~ele da sprovode i Vlada i Narodna banka, ne bi trebalo o~ekivati slabqewe dinara i velike pogodnosti za zajmove u doma}oj valuti. Sni`ewe cena se kre}e od jeVe}ina gra|ana koja ovih dana dan dinar, koliko }e pojeftiniplanira da se zadu`i pita se ti motorni benzini evropremi{ta da izabere – dinarske zajmojum i premijum od 95 oktana, 1,9 ve ili one indeksirane u evridinar, koliko }e pojeftiniti dima. Ako se radi o zajmovima na zel D-2, sve do tri dinara, koliko kra}i rok i klijenti `eli istu }e biti umawena cena auto-gasa. ratu, najboqe je izabrati dinarske kredite s fiksnom stopom. Akcija }e trajati 14, 15. i 16. Na du`i rok bankari ni kod nas februara na svim benzinskim kao ni u zemqama Evropske unistanicama kompanije. je ne daju kredite s nepromenqivom stopom ve} je vezuju za eurobor ili belibor. Klijent tu neminovno mora da preuzme rizik. [to se ti~e dinarskih pozajmica, kod nas su najpopularniji Dinar }e danas oslabiti predozvoqeni minusi i rivolving ma evru 0,01 odsto, tako da }e zajmovi putem kartica. Tu su kazvani~ni sredwi kurs biti mate paprene i kre}u se od 24 do 103,3208 dinara za jedan evro, ob26 posto na godi{wem nivou pa javila je Narodna banka Srbije. ih svakako treba izbegavati. Po zvani~nom sredwem kursu Uvek je boqe izabrati kredit, NBS-a, evro }e ko{tati jednu pa bio on u dinarima ili indekparu vi{e nego ju~e, kada je siran. sredwi kurs bio 103,3079 dinara D.Vujo{evi} za evro.

Dinarmalo slabiji

ZREWANINSKAKOMPANIJAUPROGRAMUO@IVQAVAWASRPSKEVAGONOGRADWE

„[invozu”posaood 100milionadinara – Zrewaninska fabrika za remont {inskih vozila „[invoz” prvi put je uvr{}ena u Program o`ivqavawa srpske vagonogradwe koji finansira Vlada Srbije – izjavio je agenciji Beta direktor tog preduze}a RadomirMiqu{. On je kazao da su u protekle dve godine u taj program preko „@e le zni ca Sr bi je” bi le ukqu~ene sve fabrike u Srbiji koje se bave remontom {inskih vozila osim „[invoza”, a sada }e i ta fabrika biti u rav no prav nom po lo `a ju s osta lim re mon te ri ma u ze mqi. – Na{im iskqu~ivawem iz tog programa prakti~no smo ostali bez posla. Imali smo sre}u da pro{le godine grad Beograd finansira za svoje po tre be re mont elek tro mo tornih vozova. Posao je ura|en na vreme, ali, to je zavr{eno – rekao je Miqu{. Zbog situacije u kojoj se na{lo preduze}e, reagovalo je 250 radnika, zahtevaju}i nedavno od ministra ekonomi-

je i regionalnog razvoja Srbije Mla|ana Dinki}a da „[invoz” ukqu~i u Program o`ivqavawa jer su, kako su naveli, zbog smawenog obima posla ugovori po~etkom godine produ`eni za samo pedesetak radnika.

Po najavi generalnog direktora „@eleznica Srbije” Milovana Markovi}a, za naknadno ukqu~ene zrewaninske remontere Vlada Srbije opredelila je 100 miliona dinara i planirano je da „[invoz” popravi dve dizelke i

jednu elektro-lokomotivu, a da jo{ na 25 lokomotiva zameni banda`e i popravi osovinske sklopove. – Nije to veliki novac. Od tih sto miliona oko 60 odsto }e oti}i na nabavku materijala i rezervnih delova, a 40 odsto je rad koji treba da se plati. Me|utim, zna~ajno je da u|emo u taj program, da se verifikujemo, a samim tim kasnije nastupamo na tenderima i dobijamo poslove. Da ponovo budemo u `elezni~kim poslovima – kazao je Miqu{. On je naveo da bi posao najpre obavqalo pedesetak qudi, a o~ekuje se da }e na prole}e u fabrici ponovo biti zaposleno wih 200 do 250. @.Balaban


ekOnOMiJA

dnevnik ITALIJA GLAVNA UZDANICA NA[EG IZVOZA

Najgore prolazimo sRusima

GlavniizvoznipartnerSrbije2010.godinibilajeItalija,u kojujeizvezenarobavredna1,12 milijardu dolara, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, odaklejeuvezenarobaza2,16milijarde, pokazali su podaci Republi~kogzavodazastatistiku. U izvozu, glavni spoqnotrgovinskipartneri,posleItalije, bilesu BosnaiHercegovina,gde jeizvezenarobaza1,09milijardu dolara,iNema~kas1,01milijardom. Glavni spoqnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije,

ponedeqak14.februar2011.

GUVERNER NBS-a DEJAN [O[KI]

Zauzdavawecenatekodjula GuvernerNarodnebankeSrbije javiti onih meseci kada se pro- deksapotro{a~kihcena,kojimmeDejan[o{ki} izjaviojedasepad {le godine dogodio inflatorni rimoinflaciju,poti~eodhranei inflacijeuSrbijimo`eo~ekiva- udarnastranihrane,odnosnouju- poq op riv redn o-preh ramb en ih ti od jula ove godine, kao i da }e lu,avgustuizatimdokrajagodi- proizvoda,otudajekretawenatom inflatornastopazavisitiodkre- ne. tr`i{nom segmentu izuzetno vatawacenahranenadoma}emime–Pro{legodinesmoimalice- `nozakretaweukupneinflacije |unarodnomtr`i{tu,cenaenerge- novni {ok na strani hrane, koji u na{oj zemqi, kao, uostalom, i nataicenapodkontrokretawe u domenu lomdr`ave. kontrolisanih cena, – Statisti~ki poDo pada cena, me|ugodi{we mereno, do}i koje u strukturi insmatrano,padinflacideksa potro{a~kih }e onih meseci kada se pro{le godine jename|ugodi{wemnicenauti~usvi{eod dogodio inflatorni udar, odnosno u julu, vou mo`e se realno 20odsto. avgustu i zatim do kraja godine o~ekivati tek kada On je podsetio na pro|e prvih nekoliko to da je inflacioni meseci,sobziromnato ciq do kraja godine da smo u prvom delu 2010. imali jo{ uvek postoji, ne samo kod nas 4,5posto,plus-minus1,5odsto. niske mese~ne stope inflacije – negoiusvetskimrazmerama,ide–Tojeopsegkojibismosmatrali ukazaoje[o{ki}uintervjuuTa- finitivno uti~e na kretawe in- prihvatqivim,ikadabiseinflanjugu. On je precizirao da }e se flacijeuna{ojzemqi–istakaoje cijadokrajagodinena{lautomoppad cena, me|ugodi{we mereno, [o{ki}. –Po{to 37,8 posto in- segu, mogli bismo re}i da je mone-

tarna politika, ali i ukupno fiskalnaimonetarnapolitika,ispu-

BEOGRAD I NOVI SAD IMAJU PRIHODE VI[E OD 170 POSTO VE]E OD OSTATKA DR@AVE

bilesuNema~ka,odaklejeuvezenarobavredna1,77milijardudolara, i Italija s 1,43 milijardom. Spoqnotrgovinska robna razmenabilajenajve}asazemqamas kojimaimamopotpisanesporazumeoslobodnojtrgovini,azemqe ~laniceEvropskeunije~inevi{e od polovine ukupne razmene. Drugi po va`nosti partner Srbije su zemqe CEFTA sporazuma, s kojima imamo suficit u razmeni od 1,36 milijarde dolara, a koji je rezultat uglavnom izvozapoqoprivrednihproizvoda. Posmatrano pojedina~no po zemqama,najve}isuficiturazmeniostvarenjesCrnomGorom, BosnomiHercegovinomiMakedonijom. Najve}i deficit javqa seutrgovinisRuskomFederacijom zbog uvoza energenata, pre sveganafteigasa. Po odsecima Standardne me|unarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najve}e u~e{}e imali su gvo`|e i ~elik – 953 miliona dolara, obojeni metali –696miliona,elektri~nema{ineiaparati–591milion,`itarice i proizvodi od wih – 579 miliona i povr}e i vo}e – 529 miliona. Prvih pet odseka s najve}im u~e{}emuuvozubilisunaftai naftni derivati – 1,49 milijardudolara,prirodnigas–948miliona, obojeni metali – 667 miliona,elektri~nema{ineiaparati–643miliona igvo`|ei~elik–583milionadolara,awihovuvoz~ini25,9odstoukupnog uvoza. Odsek „nerazvrstana roba„, u koji se sada ukqu~uje i roba na carinskomskladi{tu,imavisoko u~e{}e u ukupnom uvozu od 16,9odsto.

5

Topqeweevrapotopilo istandardVojvo|ana BeogradiNoviSad, kao sedi{ta dr`avne uprave, javnih preduze}aiuvoznoorijentisanihkompanijaibanaka imaju, po oceni ekonomiste Miroslava Zdravkovi}a, neuporedivo ve}i fond zarada postanovnikuodostatka Vojvodine i centralne Srbije. On isti~edasupredvegodine, to jest 2008, BeogradiNoviSadimali prihode163postove}e od zarada po stanovniku od ostatka Vojvodine i centralne Srbije, da je 2009. godine ova razlika pove}ana na 177,5postodabiupro{lojbila smawenana173,8. Kako nagla{ava Zdravkovi}, ostatak Vojvodine i centralne Srbijejeznatnostarijipaimai ve}irelativanzna~ajodisplata penzija u odnosu na centralne gradove,{tosmawujerazlikuna oko100odsto.Jo{jeu2009.godini,zbogpove}awapenzijauoktobru2008.godineod14posto,wihova isplata ubla`avala pad prihodauop{tinamaukojimaje brojpenzionerave}iodbrojazaposlenih,doksuselaneop{tine razlikovaleudinamicidohotka u skladu s promenom broja zaposlenihlica.Drugimre~ima,kakojeopadaobrojzaposlenihuve}ini gradova Vojvodine i centralneSrbije,takosesmawivalaizaradapostanovniku.Tako|e, mi plate primamo u dinarima,adoma}avalutajezaposledwedveipogodinedobranoizgu-

bila na vrednosti, tako da je i wenotopqewe potopilo veliki deostandaradaVojvo|ana. Iz podataka koje je prikupio Zdravkovi}jasnojedasuzaradeu Vojvodiniuprotekledvegodine

jo{ gora jer podaci ka`u da je 2008. godine po stanovniku prosekbio75,9evraapro{lesamo 65,9.Uistovreme,madasetvrdi daNoviSadkaosedi{tePokrajinenajboqeprolazi,podacigo-

Beograd i Novi Sad su 2008. godine imali prihode 163 posto ve}e od zarada po stanovniku od ostatka Vojvodine i centralne Srbije, dok je 2009. godine ova razlika pove}ana na 177,5 procenata, da bi lane bila smawena na 173,8 odsto znatno opale, kako zbog krize, takoizbogkursa.Naime,popodacima, zarada po stanovniku u Vojvodini je 2008. godine bila 95,3 evra dok je pro{le pala na 81,4evro.Me|utim,akosepogledajupodacizaVojvodinubezNovog Sada, onda je slika bede po stanovniku na ovim prostorima

vore da su i Novosa|ani znatno osiroma{ili.Takosenavodipodatakdajezaradapostanovniku u Novom Sadu 2008. godine bila 220evraapro{le161,{tozna~i dajezasamodvegodineopalaza 59evra. S druge strane, podaci o smawewu broja zaposlenih u Vojvo-

dini bez Novog Sada pokazuju da je u protekle dvegodineonihsradnom kwi`icom 22.801 mawe. U isto vreme, u Novom Sadu broj zaposlenih smawen je za 12.213, {to pokazuje da je u ostatku Vojvodini bez posla ostalo10.000radnikavi{enego{tojetouSrpskojAtini. No, kada se celokupni podaci o standardu stanovnika pogledaju izra`eniuevrima,jasnojeda susvivojvo|anskigradovi skupo platili krizu jer se u protekle dve godinesvizabele`ilipad. Iztabelesevididajei jedna od najsiroma{nijih vojvo|anskih op{tina, Plandi{te, kojanipreekonomskekrizenije imala velike zarade po stanovnikuuevrima–svega39,9evra– sada jo{ vi{e „pada” i pro{lu godinu zavr{ila s 37,2 evra. Ni „glavna” u Sremu Sremska Mitrovica,gdeseupro{lojgodini bele`i najve}e zapo{qavawe, nijedobropro{lakrozekonomskukrizujerjeitustandardsa 61,9 evra po stanovniku opao na 56,8 u pro{loj godini. Sli~nu sudbinu do`iveo je i Ba~ki Petrovac, gde su po stanovniku 2008.godinezabele`ili48evra a pro{le svega 43,1. I tako redom. Me|u retkima koji se mogu pohvaliti da im je u protekle dve godine bilo boqe jeste op{tina Ba~, gde je 2008. po glavi stanovnikazabele`eno61,4evro apro{le65,9. Q. Male{evi}

nilaciqkojisepostavqazaovugodinu–naglasioje[o{ki}. SRBIJI NU@AN NOVI ARAN@MAN

MMFtreba daostane Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk \okovi} izjaviojedajestavtogministarstvada bi ugovarawe novog aran`mana s Me|unarodnim monetarnim fondom bilo pozitivno za Srbiju jer bi time bila uspostavqena ja~a kontrolanadsprovo|ewempolitikepotrebnedabizemqabilafinansijskistabilna. – Stav Ministarstva finansija je da bi ili produ`etak ovog, ili jo{ boqe novi ispregovarani

aran`man,biodobarusmisluja~e kontroleiuvo|ewanovihpolitika, pre svega vezano za strukturne reforme, poja~avawe administrativnih kapaciteta i boqe upravqawe dr`avnom administracijom – istakao je \okovi} u intervjuuTanjugu. NemapotrebedaseSrbijakroz novi aran`man dodatno zadu`uje kod MMF-a jer nije povukla sav novacniodpostoje}egaran`mana, naveojeon,podsetiv{inatodataj novac ne ide u potro{wu ve} u devizne rezerve Narodne banke Srbije. \okovi} je istakao da aran`mansMMF-om,osimfinansijske podr{ke, ima i druge pozitivne efekte, kao {to je uspostavqawe poverewa investitora u Srbiju jer postojawe aran`mana s tom me|unarodnom finansijskom institucijom {aqe signal da se radi o dr`avi koja odgovorno i disciplinovano upravqajavnimfinansijama.Onje ocenio da }e i sedma, posledwa revizijastend-bajaran`mana,koja jeutoku,bitiokon~anauspe{no.

TE[KA EKONOMSKA SITUACIJA NA BRDOVITOM BALKANU

Biv{abra}avrlosli~naposiroma{tvu Siroma{tvo sve ozbiqnije oko650.000qudikojisu`iveli –sadaoko300.000odukupnodva kuca na vrata svih dr`ava biv- ispod granice siroma{tva ili milionagra|anatezemqe jedva {e SFRJ pa se tako procewuje na woj, uprkos ~iwenici da sastavqakrajskrajem,{toznadajeuSrbijiubedi`ivivi{e su cene osnovnih prehrambenih ~idasemogusvrstatiukategood 650.000 qudi, u Mkedoniji proizvodaibezalkoholnihpi}a riju siroma{nih. Broj nezapotre}inapopulacije,oko300.000 u na{oj zemqi oko 30 odsto nislenihseuSloveniji,ubrzonaSovenaca jedva sastavqa kraj s `eodprosekaEvropskeunije. konizbijawasvetskeprivredne krajem.... Slovenija,nekadanajbogatija krize,uve}aoiznad„opasnogniSavetnicapredsednikaSrbi- jugoslovenskarepublika,aod1. voa” od 100.000 lica, a ~etvrtije za socijalna pitawa Gordana maja 2004. godine ~lanica EU, nastanovni{tvasvete`enamiMatkovi} izjavila je pro{le sadajetako|esuo~enasasvema~e pare za najosnovnije namirsedmice da postoje nice, ukazali su realne osnove da predstavnici sindiSi ro ma {tvo u Sr bi ji je bi lo pre po lo vqe no `ivotni standard kata kada su lane oru periodu od 2002. do 2007. godine, ali je socijalno najugroganizovali masovne `enijih gra|ana u socijalne proteste u 2008, a posebno u 2009. ponovo, usled 2011. u na{oj zemqi „de`eli” zbog „velisvetske ekonomske krize, broj socijalno bude,uprkosteku}oj kogsocijalnograslougro`enih pove}an krizi, ipak boqi javawa i pojave manegopro{legodine. sovnogsiroma{tva„. Ona je podsetila na to da se sovnijom pojavom siroma{tva Siroma{tvo je sna`no pogosiroma{tvo u Srbiji prepolokoje je podstaknuto spoqnom dilo i susednu Hrvatsku. Na vilouperioduod2002.do2007. ekonomskom krizom, ali i sve ivici siroma{tva u toj zemqi godine,alidasu2008,aposebno te`omsituacijomuprivredite je, po pisawu rije~kog „Novog u 2009. godine ponovo, usled zemqe. lista”, vi{e od 856.000 lica, svetske ekonomske krize, broj Qubqanskidnevnik „Delo”je ilisvakipetistanovnik. socijalnougro`enihqudiineobjavio izve{taj nacionalne PredsednikHrvatskeIvoJozaposlenost pove}ani. Stru~statistike u kojem se navodi da sipovi} je tako|e, sumirajuwaciupozoravajunatodajekrau Sloveniji – zbog ekonomske }i bilans zemqe u pro{loj gojemminulegodineuSrbijibilo krize i socijalnog raslojavawa dini,upozorionarastu}esiro-

ma{tvo,ozna~iv{igakaojedan od najve}ih izazova s kojima }e sevlastiuZagrebusuo~ititokom2011. Analiza stru~waka Ujediwenih nacija pokazuje da, uprkos stabilnom ekonomskom rastu tokom protekle decenije, gotovo jedno od pet doma}instava u BiH sada `ivi ispod granice siroma{tva. Podaci zvani~ne statistike pokazuju da sada oko tre}ina stanovni{tva Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije pripada grupi siroma{nih, a sve meritorne analize upu}uju nazakqu~akdajebrojlicasveoma niskim standarom naglo uve}antokomminuledvegodine iuCrnojGori. Pogor{aweekonomskesituacije pogodilo je i sve druge zemqe na{eg regiona, celu Evropu,atako|ei`iteqeNema~ke, ~ija ekonomija je bez premca u zonievraicelojEU. Broj siroma{nih qudi u svetumogaobiseovegodineuve}ati ukoliko do|e do daqeg dra-

sti~nograstacenahrane,navi{eod1,4milijardu,adugoro~ne procene me|unarodnih eksperataukazujunatodadosredine~etvrte decenije ovog veka treba o~ekivati„dramati~anrastsiroma{tva”, posebno u najmawe razvijenimzemqama.^akiSje-

diwene Ameri~ke Dr`ave, ~ija ekonomijaobuhvataoko25odsto vrednosti svetskog BDP-a, suo~avaju se, od izbijawa svetske finansijske krize u leto 2008. godine,sdramati~nimporastom siroma{tva. E. Dn.


6

berza

ponedeqak14.februar2011.

dnevnik ISTRAGA NA KINESKOJ @ELEZNICI

PROMET NA BERZI DESET MILIONA EVRA

Neslavninastup beogradskogAerodroma CENE KRENULE DOLE

Jeftinija naftazbog Mubaraka

Sirova nafta je na svetskim berzama pojeftinila kao reakcija na osatvaku egipatskog predsednika Hosni Mubaraka, usled ~ega su popustile tenzije oko mogu}eg poreme}aja snabdevawa u regionu Bliskog istoka. Cena ameri~ke „lake” nafte za terminsku isporuku u martu je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 23 centa na 86,50 dolara za barel, dok je istovremeno evropska „brent” nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 24 centa na 101,11 dolara za barel, preneo je Rojters. Egipat nije jedan od zna~ajnih svetskih proizvo|a~a nafte, ali su protesti u toj zemqi izazvali zabrinutost da bi moglo da do|e do poreme}aja u transportu nafte kroz Suecki kanal i obli`wi naftovod, ili da bi nemiri mogli da se pro{ire na zemqe-proizvo|a~e nafte na Bliskom istoku. Pored toga, ostavka Mubaraka je izazvala pojeftiwewe zlata na 1.364 dolara za finu uncu (31,1 gram), kao i pad obveznica ameri~kog ministarstva finansija, dok su sa druge strane porasli indeksi na svetskim berzama akcija.

Vrednost ostvarenog prometa u evrima na Beogradskoj berzi pro{le nedeqe bio je 10,04 miliona evra {to je ne{to vi{e od pro{lonedeqnog, odnosno predstavqa po ve}awe od 9,80 odsto. Po red po ve}awa prometa tr`i{te bele`i osetan rast broja transakcija, od 21,49 odsto na nedeqnom nivou, is takao je Du{an Mar ko vi} broker KBC Sekjuritisa . Oba doma}a indeksa bele`e sna`an rast i to Beleks15 nedequ zavr{ava na nivou od 774,96 poena, odnosno u porastu je za 3,41 odsto u odnosu na nedequ dana ranije, dok Belekslajn trgova~ku nedequ zavr{io je na nivou od 1.434,41 poena {to na nedeqnom nivou iznosi pove}awe od 2,14 odsto. Najve}i rast vrednosti akcija ove nedeqe ostvarila je Lasta iz Beograda od 11,78 odsto sa izuzetno malim obimom realizacije, kazao je Mar ko vi} ko men tari {u}i tregovawe na Berzi ove sedmice. Globos osigurawe je poskupelo 10,44 odsto a slede ih Putevi Dobitnici Lastaa.d.,Beograd Globososigurawea.d.,Beograd Putevia.d.,U`ice Gubitnici AerodromNikolaTeslaa.d. Telefonijaa.d.,Beograd Politikaa.d.,Beograd

REFORMISATI SVETSKI MONETARNI SISTEM

Sejeseseme budu}ekrize

U sedi{tu Me|unarodnog monetarnog fonda u Va{ingtonu odr`ana je panel diskusija o reformi me|unarodnih finansija pod nazivom „Ka stabilnijem me|unarodnom monetarnom sistemu”.

Izvr{ni direktor Me|unarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan upozorio je da pomawkawe akcije na reformisawu me|unarodnog monetarnog sistema mo`e posejati seme slede}e krize i pozvao na unapre|e-

oblasti reformi, od kojih je jedna ja~awe saradwe u vo|ewu ekonomske politike. Kao {to je saradwa pomogla u izvla~ewu globalne ekonomije iz krize, daqa saradwa bi sada mogla stvoriti osnovu za stabilniji globalni rast. Druga oblast za reformisawe su tokovi kapitala sa ciqem smawivawa tokova kapitala i nestabilnosti valutnih kurseva. Jo{ jedna oblast za reformisawe je obezbe|ivawe likvidnosti u vreme ekstremnih nestabilnosti sa ciqem pove}awa finansija. Stros-Kan je pozvao i na ja~awe uloge specijalnih prava vu~ewa (SDR) u me|unarodnom monetarnom sistemu, ukazav{i da bi takav korak mogao doprineti smawewu globalnih neravnote`a i spre~iti budu}e krize. „Pove}awe koli~ine SDR u svetu moglo bi pomo}i u ubla`a-

Velikiinestabilnitokovikapitala,pritisci, vezanizavalutnekurseveiubrzano nagomilavawerezervi-ponovougro`avaju ekonomskustabilnost we me|unarodne saradwe radi uspe{nijeg i ja~eg globalnog oporavka. „Globalne ekonomske neuravnote`enosti su za nama, a pitawa koja su nas zabriwavala pre krize - veliki i nestabilni tokovi kapitala, pritisci, vezani za valutne kurseve, ubrzano nagomilavawe rezervi - ponovu su u prvom planu i ugro`avaju ekonomsku stabilnost”, rekao je StrosKan. Direktor MMF-a je ukazao da bi „reforme me|unarodnog monetarnog sistema mogle podsta}i i globalni ekonomski oporavak i oja~ati sposobnost tog sistema da spre~ava budu}e krize”, objavqeno je na sajtu Fonda. StrosKan je posebno izdvojio tri

vawu globalnih neuravnote`enosti putem smawewa potrebe za prevelikim nagomilavawem deviznih rezervi”, ukazao je Stros-Kan. Do pove}awa uloge SDR, koji se sada sastoje od dolara, britanske funte, evra i jena, trebalo bi da do|e tokom vremena, ali }e za to biti potrebna ve}a me|unarodna saradwa, ukazao je StrosKan. Prvi ~ovek MMF-a je, tako|e, izrazio voqu da u korpu valuta SDR bude ukqu~en i juan, objasniv{i da bi „ukqu~ivawe valuta tr`i{ta u usponu, kao {to je juan, moglo pomo}i procesu internacionalizacije tih valuta, {to bi doprinelo me|unarodnom monetarnom sistemu u celini”.

iz U`ica ~ije su akcije na nedeqnom nivou poskupele 9,90 odsto i Metalac iz Gorweg Milanovca sa rastom od 8,77 odsto. Najve}i pad vrednosti bele`e akcije Aerodroma „Nikola Tecena na zatvarawu

sla” koje su izgubile ~itavih 26,52 odsto, a slede ih akcije Telefonije sa padom od 10,36 odsto i Politike ~ije akcije su ove nedeqe opale za 9,91 odsto. Na listi najtrgovanijih harti-

promena cene(%)

vred. prometa

598

+11,78%

497

+10,44%

459.065

1.099

+9,90%

1.764.960

cena na zatvarawu

promena cene(%)

98.852

vred. prometa

471

-26,52%

28.848.933

1.125

-10,36%

130.083

100

-9,91%

27.870

ja na tr`i{tu ponovo su akcije Naftne industrije Srbije sa prometom od 2,32 mili o na evra. Slede akcije AIK banke sa prometom od 1,70 miliona evra a na ovonedeqnoj listi najtr go vani jih ak ci ja ponovo su se na{le hartije Komercijalne banke, sa ostvarenim pro metom od preko milion evra, podsetio je broker KBC Sekjuri ti sa. Ove nedeqe zapo~elo je trgovawe pete kompanije na A listingu - aerodroma „Nikola Tesla.” Prva nedeqa trgovawa tom har ti jom zavr{ena je u pogledu kretawa cene vrlo neslavno i u suprotnosti sa op{tim pozitivnim sentimentom tr`i{ta, pa je cena tokom cele sedmice bila u konstantnom padu, od po~etne 641 dinar za akciju do 471 dinar na kom nivou je zavr{eno trgovawe u petak, naveo je broker Du{an Markovi}. Od prvog dana trgovawa (hartijom aerodroma) primetan je sna`an pritisak na strani prodaje kao i vrlo uzdr`ana tra`wa mada je zadweg trgova~kog dana do{lo do delimi~nog pove}awa tra`we kao i ne{to ve}eg broja transakcija na toj hartiji, zakqu~io je broker KBC Sekjuritisa.

Ministar ukorupciji

Ministar `eleznica u vladi Narodne Republike Kine Liu Xijun je pod istragom zbog navodne “te{ke povrede discipline,” objavila je nacionalna novinska agencija Sinhua. Na Internet stranici Sinhua je u subotu preneto saop{tewe Centralne komisije za inspekciju discipline (CKID) u Komunisti~koj partiji Kine (KPK) u kome nisu navedeni drugi detaqi. No, Organizaciono odelewe Centralnog komiteta KPK je objavilo da je Liu (58), smewen sa mesta partijskog sekretara u Ministarstvu `eleznica. Liu je od 2003. bio na ~elu gigantskog `elezni~kog sistema u najmnogoqudijoj zemqi na svetu.

Sinhua konstatuje da je Liu posledwi u nizu visokih zvani~nika u NR Kini koji }e biti podvrgnut istrazi u borbi dr`ave protiv korupcije. Prema podacima CKID, tokom 2010, {irom NR Kine je 146.517 zvani~nika bilo ka`wenoi zbog kr{ewa discipline. Po~etkom pro{log meseca je predsednik NR Kine i generalni sekretar KPK, Hu \intao izjavio kako korupcija predstavqa veliku brigu i obe}ao da }e se protiv we vlada boriti sa ve}om odlu~no{}u i sna`nije. Predsednik Hu je na plenarnoj sednici CKID kazao da }e biti ulo`eni ve}i napori za utvr|ivawe “lopovluka u kqu~nim industrijama I na kqu~nim mestima,” prenela je Sinhua.

„GASPROM” NAJAVIO POVE]AWE CENA

Ruskigasposkupquje zaEvropu Ruski „Gasprom” prognozira rast cene gasa za Evropu na 352 dolara za 1.000 kubnih metara, {to je za 46 dolara ili 14 odsto vi{e od cene po kojoj se gas 2010. godine isporu~ivao evropskim potro{a~ima. Prose~na cena gasa za zemqe Zajednice Nezavisnih Dr`ava ove godine }e biti na nivou od 250 dolara, prenela je agencija Interfaks, pozivaju}i se na izvor u ruskom holdingu. „Gasprom” u isto vreme planira da za devet odsto pove}a izvoz gasa u zapadnu Evropu, na 152 milijarde kubnih metara. Ruski gas podmiruje 25 odsto potreba zapadne Evrope za ovim energentom. Ruski izvoz gasa u Evropu je u januaru porastao za {est odsto, zahvaquju}i ve}im isporukama u Italiju i Tursku, koje su ranije zna~ajno smawene. Izvoz u zemqe ZND i Pribalti~ku regiju, kako se o~ekuje, po-

Ruski„Gasprom”prognozirarastcenegasaza Evropu14postovi{eodcenepokojojse 2010.godineisporu~ivaoevropskimpotro{a~ima ve}a}e se za 4,2 milijarde kubnih metara na 73 milijarde. Predstavnici holdinga su nedavno prvi put zvani~no priznali

da su pro{logodi{we isporuke gasa Evropi bile mawe u odnosu na 2009. godinu, uprkos oporavku evropskog tr`i{ta.

Do tada, „Gasprom” je ukazivao na simboli~an rast ili rezultat na nivou 2009. godine. Zamenik izvr{nog direktora koncerna Valerij Golubjev je nedavno izjavio da su isporuke ruskog gasa evropskim potro{a~ima lane opale za 2,1 milijardu kubnih metara, na 138,6 milijardi. „Gasprom” planira da ove godine proizvede 506,7 milijardi kubnih metara gasa, a zavisno od tr`i{ne dinamike, mogu}a je i eksploatacija na nivou od 515 milijardi kubnih metara. Ruski dr`avni gasni monopolista je pro{le godine proizveo 508,6 milijardi kubnih metara, deset odsto vi{e nego 2009. godine. Tr`i{ne cene gasa u Evropi su u proseku znatno ni`e od „Gaspromovih”. Do sredine novembra 1.000 kubnih metara gasa u EU je ko{tala u proseku 260 dolara, za 15 odsto mawe od prose~ne cene ruske kompanije.

GUBITAK NEMA^KE FINANSIJSKE KU]E 3,7 MILIJARDE EVRA

Politi~ariugrobarili Bavarskubanku Za gubitak Bavarske pokrajinske banke od 3,7 milijardi evra najodgovornija su dva visoka funkcionera, tada{wi mini star fi nan si ja Bavar ske Kurt Fal tlhauzer i biv{i {ef nema~ke banke „[parkase” Zigfrid Nazer, proizlazi iz izve{taja istra`ne komisije. Kako je izvestila nema~ka medijska ku}a Doj~e vele (DV), komisija tereti Faltlhauzera i Nazera da, kao tada{wi {efovi upravnog odbora banke, nisu iscrpno istra`ili posledice kupovine ionako vec rizi~ne austrijske „Hipo alpe

adrija banke”. Istra`na komisija banke je posledwih godinu dana ispitivala sve aktere po~ev{i od samog politi~kog vrha, tada{weg predsednika Vlade Bavarske Edmunda [tojbera i wegova dva ministra - privrede Er vi na Hubera i unutra {wih po slo va Gin tera Bek {tajna. Niko od wih do danas nije priznao krivicu, niti je uputio zvani~no izviwewe. „Iz vi wewe podrazumeva krivicu. Rekao sam ve} da smatram da mi ni u kojem slu~aju nismo krivi za sve {to se desilo“, izjavio je Huber, dok je

Bek{tajn prokomentarisao da se „ne de{ava samo jedanput u `ivotu da ste tek posle pametniji nego pre“. Visoki strana~ki zvani~nici naj ja~e bavar ske stran ke Hri {}an sko-so ci jal ne uni je, koji su istovremeno bili i ~lanovi upravnog odbora Bavarske pokrajinske banke bili su du`ni da tu banku kontroli{u, naveo je DV. Na pitawe za{to su se svojevremeno odlu~ili za kupovinu „Hipo alpe adrija banke”, Falfhauzer odgovara kako jeste bilo mnogo rizika koji su bili poznati, „ali hteli smo da rea-

gujemo poslovno. U~inilo nam se da su {anse mnogo ve}e od poznatih rizika.“, naveo je on. U Fal tlhauzeru is tra`na komisija danas vidi najve}eg krivca, naveo je DV.


DANASISUTRA

Besplatno u Muzej grada Muzej grada Novog Sada danas i sutra organizuje besplatne obilaske muzejskih postavki u centralnoj zgradi Muzeja na Petrovaradinskoj tvr |a vi, u Za vi ~aj noj zbir ci u Sremskim Karlovcima i Spomenzbirci Jovana Jovanovi}a Zmaja u Srem skoj Ka me ni ci, po vo dom dr `avnog praznika Sretewe -Dana dr`avnosti Republike Srbije.

Po se ti o ci mo gu po gle da ti po stavke u muzeju na Tvr|avi i u Zavi~ajnoj zbirci od 9 do 17 ~asova, odnosno od 9 do 16 ~asova u Spomenzbirci Jovan Jovanovi} Zmaj. Zbirka strane umetnosti u Dunavskoj 29 ne }e ra di ti zbog re no vi ra wa, a Pod zem ne ga le ri je su za tvo re ne zbog havarije. J.Z.

Izlo`ba „Odlikovawa Kne`evine i Kraqevine Srbije” bi}e otvorena danas u 11 ~asova u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Ovom doga|aju prisustvova}e ministar odbrane Dragan [utanovac, a govori}e i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i predsed-

Novosadska ponedeqak14.februar2011.

Na poklon hronika Novog Sada daje ~ak i komentare na svetska doga|awa. Kwiga je upotpuwena velikim brojem fotografija i poseduje dodatak na kraju u obliku kolornih reprodukcija najva`nijih objekata u Novom Sadu tog perioda, raznih dokumenata i sli~no. Autor obja{wava nedoumice u vezi sa Danom oslobo|ewa grada. Preko {ezdeset godina Novosa|ani su ube|ewa da je grad oslobo|en 23. oktobra 1944. godine. Nekoliko generacija Novosa|ana pamte da je svakog 23. oktobra otvarana neka samousluga ili mle~ni restoran, pu{tan most, svi zna~ajni urbanisti~ki poduhvati u tih narednih pedesetak godina dozirano su zavr{avani ili su otvarani ba{ tog 23. oktobra. A grad je oslobo|en 22. oktobra. Kao krunski dokaz ~itaocima se nudi integralni tekst tada{weg paroha Uspenske crkve prote Alimpija Popovi}a „[etwom do slobode„, koji pi{e o tome {ta se dogodilo u Novom Sadu u nedequ 22. oktobra 1944. godine. A.J.

„Qubav (ni)je samo re~” Ve~e de~je qubavne poezije „Qubav (ni)je samo re~” odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova, na Dan zaqubqenih, u Galeriji kulturno - informativnog centra „Mladost” u Futogu, Ulica Cara Lazara 32. Stihove }e govoriti nagra|eni u~esnici konkursa za mlade pesnike, uzrasta od 7 do 14 godina, a wihove pesme bi}e izlo`ene u Galeriji Centra. U muzi~kom delu programa nastupi}e AleksaMi{i} i u~enici Muzi~ke {kole „Isidor Baji}”, iz odeqewa u Futogu. T.L.

LSV: U Temerinu istekli mandati Mandati ~lanovima sve ~etri temerinske mesne zajednice istekli su 6. februara; te nije jasno za{to u skladu sa Odlukom o mesnim zajednicama predsednik Skup{tine op{tine Temerin Mihaq Matu{ka nije raspisao izbore 6: janu-

Autobusi gradskog prevoznika sutra }e i}i po prazni~nom redu vo`we, kao subotom. Na linijama 5, 7, i 8 bi}e poja~an sa o bra }aj pre ma pri grad skim naseqima, u jutarwim i popodnevnim satima. Z.D.

nik Vlade AP Vojvdine Bojan Pajti}. Nakon toga, u 12.30 ~asova na Trgu slobode predvi|en je egzicir garde vojske Srbije. Povod za ova dva doga|aja je obele`avawe 15. februara Dan dr`avnosti. A.J.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih sedam nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe prvi jave na navedeni telefon, dobi}e besplatan primerak kwige “Novi Sad: hronika 19441969 ” autora VladimiraVrgovi}a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. Vrgovi}va hronika o Novom Sadu potvr|uje neminovnost pojave retrospekcije u `ivotu svakog ~oveka, obuhvataju}i periodu od 1944. do 1969. Ovu kwigu ~ini preplet istorijskih ~iwenica, pri~a i doga|aja o gradu. Pisana je uz kori{}ewe obimne literature, neobjavqenih rukopisa i novinskih natpisa. Autor daje preseke kroz sve aspekte `ivota Novog Sada i wegovih stanovnika, pa i malo {ire,

Sutra autobusi kao subotom

Obele`avawe Dana dr`avnosti

ara, pita se u ju~era{wem saop{tewu Lige socijaldemokrata Vojvodine. Tako se kr{i Ustav, zakoni i statut op{tine Temerin, a iz LSV-a podse}aju da je samodoprinos u sve ~etiri mesne zajednice, tako|e, istekao. A.L.

V remeploV

Rat prekinuo umetni~ku karijeru Sedamnaestogodi{wa Dubrov~anka, Tatjana Far~i}, balerina i koncertna igra~ica, sna`no je zasijala u umetni~kom svetu Jugoslavije. Na sceni Doma kulture u Novom Sadu nastupila je 14. februa- ra1941. u pratwi operskog orkestra Novosadskog pozori{ta kojim je dirigovao Silvije Bombardeli. I ovde je, kao i prethodno u Beogradu i Zagrebu, postigla veliki uspeh i kod stru~ne kritike i kod {iroke publike. Ali, ubrzo, sve je propalo. Drugi svetski rat se pro{irio i na na{u zemqu. N.C.

POZORI[TEMLADIHOVEGODINEO^EKUJERENOVIRAWE

Hit predstave u novom ambijentu Pozori{tu mladih, jedinstvenoj umetni~koj ustanovi koja svoj repertoar posve}uje deci svih uzrasta, ove godine, bar prema zakqu~cima sa posledwe sednice Skup{tine grada, sledi renovira-

Skup{tini grada, iz buxeta grada se o~ekuje ne{to vi{e od osamdeset miliona dinara, od ostalih nivoa vlasti ova ustanova kulture bi trebalo da dobije milion i po dinara, a o~ekivani prihodi od

Na scenu je postavqeno vi{e od 300 naslova, odigrano vi{e od 20.000 predstava, koje je videlo blizu tri miliona gledalaca we. U planu je rekonstrukcija velike sale, kao i zamena instalacija. Naime, ovogodi{wi buxet za kulturu ve}i je za 22 odsto, u odnosu na pro{logodi{wi i iznosi 897 miliona dinara. Po re~ima ~lana Gradskog ve}a za kulturu Andreja Bursa}a 614,5 miliona nameweno je ustanovama kulture, a investicije }e biti uve}ane za 45 procenata. Sude}i po ovogodi{wem finanskijskom planu, koje je Pozori{te mladih podnelo

prodaje karata iznose ne{to vi{e od 11 miliona dinara. Ono {to }e u najskorije vreme obradovati posetioce Pozori{ta mladih je predstava na Sceni za decu - „Pinokio”, u re`iji i adaptaciji Emilije Mrdakovi}. Ina~e, za bezmalo osam decenija postojawa na scenu je postavqeno vi{e od 300 naslova, odigrano vi{e od 20.000 predstava koje je videlo blizu tri miliona gledalaca, bilo da se radi o lutkarskim i dramskim predstavama na Sceni za de-

Iskqu~ewa struje NoviSad:od11do13.30~asova ]irpanova ulica od 33b do 43 i Ulica Branislava Nu{i}a 14 - 22; ^ortanovci:od8do13 ~asova povremeo deo vikend naseqa Banstol; Budisava:od8do13 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa; Koviq: od 9 do 13.30 ~asova Ulica 1. jula od S. Pe{i}a do Vojvo|anskih brigada i Ulica vojvo|anskih brigada; Ka}:od10do13~asovadeo naseqa od ulaska iz Novog Sada do Ulice Petra Drap{ina.

Ve~e kamerne muzike Ve~e kamerne muzike, u organizaciji Departmana muzi~ke umetnosti Akademije umetnosti, odr`a}e se ve~eras u 19 ~asova, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7. Nastupaju studenti u klasama kamerne muzike redovne profesorke Sowe Antuni} i docentkiwe Timee Kalmar. Ulaz je slobodan. T.L.

Qubavna poezija u Muzeju Vojvodine Ve~e qubavne poezije sa dramskim umetnikom Tomom Jovanovi}em i solistom SNP-a FlorijanomBala`om povodom Dana zaqubqenih bi}e odr`ano ve~eras u Muzeju Vojvodine u 19 ~asova. Ovo dru`ewe organizuje se i povodom izlo`be ~estitiki „Sre}a putuje” na kojoj je predstavqeno preko 500 starih ~estitiki koje su stizale u vojvo|anske domove od kraja 19 veka. Izlo`ba }e biti otvorena do 10 marta, a ulaz je slobodan. A.L.

Predavawe u MZ „Narodni heroji” Predavawe i diskusija na temu „Civilizaciona simbolika Lepenskog vira” odr`a}e se danas u mesnoj zajednici „Narodni heroji” u Majevi~koj ulici 2b u 18 ~asova. Organizator „Udru`ewe za razvoj nauke Nikola Tesla” predstavi}e predava~a StanislavaNovakovi}a. Ulaz je slobodan. A.L.

cu ili dramskim predstavama na Dramskoj sceni. Teku}i repertoar ovog pozori{ta obuhvata i izvo|ewe predstava iz prethodnih sezona, koji podrazumeva 26 lutkarskih i de~ijih i petnaest dramskih, ve~erwih predstava. Ono {to je nagla{eno u programu rada za ovu godinu, Pozori{te mladih

je uvek posebno vodilo brigu o najmla|oj publici koja u pozori{tu sti~e prve utiske o muzi~ko-scenskoj umetnosti, stoga je repertoar zasnovan na klasi~noj kwi`evnosti za decu, bajkama i pri~ama o `ivotiwama ali i na komadima savremenih pisaca. J.Z.

TRGOVCIIMAJUSVOJETRIKOVEDAUNOV^EDANZAQUBQENIH

Cena i bar-kod za qubav Dan zaqubqenih, koji se obele`ava 14. februara, kao da ve} godinama predstavqa sistem kako dobro unov~iti ose}awe zvano „qubav”. Proizvo|a~i igra~aka utrkuju se u tome ko }e napraviti najinteresantnijeg pli{anog medu sa srcem ili posebno srce, dok eksperti za reklame poku{avaju da osmisle {to „sla|u” ~estitku koja }e izmamiti osmeh ili suzu onome kome je namewena. Turisti~ke agencije organizuju romanti~na putovawa za dvoje po specijalnim cenama, a u prodavnicama se mo`e prona}i „uparena„ roba, poput seta {oqa za zaqubqene ili komplet bade-mantila za „romanti~ne kupke”. Znaju}i da nijedan praznik ne mo`e pro}i bez poklona, trgovci su napunili svoje radwe i ukrasili izloge raznim proizvodima u obliku i znaku srca. Pli{ani medvedi hit su i ove godine, a cene variraju izme|u 200 i 1.500 dinara, zavisno od veli~ine, da li imaju dodatak u obliku srca ili xempera, te od kvaliteta „krzna”. Nezaobilazni su i pli{ani jastuci, koji se mogu na}i po ceni izme|u 300 i 600 dinara. Kerami~ka srca ili kutije u tom obliku ko{taju 300 dinara, a uvek su vrlo popularni i takozvani aksesoari, nakit i modni detaqi. Ni hipermarketi nisu po{te|eni ove marketin{ke jurwave pa su organizovani popusti na odre|ene kozmeti~ke proizvode, setove kupki, mirisnih krema, dezeodoransa. Novosa|ani izgleda, ipak, nisu imuni na ovaj datum pa neki ve} nekoliko dana pre 14. februara pripreme poklon. – Kupio sam devojci ne{to za ~im je patila mesecima. Ovo je odli~na prilika da joj to poklonim, a i da obele`im dan svetog Valentina, jer mi se ~ini da je devojka-

ma to od izuzetne va`nosti – rekao je student AleksandarVuji}. Neki ka`u da im je ovaj dan isti kao i svaki drugi, ali sti~e se utisak da i oni ipak vode ra~una o nekim detaqima.

Zapadwa~kamoda U hri{}anskoj epohi Valentin je bio svetiteq koga su po{tovale mlade devojke nesre}ne u qubavi. U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada Svetom Trifunu. S pojavom zapadne mode kod nas je prihva}eno slavqe Dana zaqubqenih. Najpopularniji je me|u mladima izme|u 17 i 25 godina. – I}i }emo bioskop, ali, to smo svakako planirali. Posle toga u {etwu pa na kola~e. Ne o~ekujem ni{ta za Dan zaqubqenih, meni je taj dan svaki dan, a i sutradan mi je ro|endan – ka`e uz osmeh sredwo{kolka Sandra^uru{ki. Svaka firma ima neki svoj trik, a kwige }e vam poboq{ati odnos sa drugom polovinom, na kojem god nivou imali ko~nicu. Ameri~ki proizvo|a~ iga~aka „Mattel„ odlu~io da, na Dan zaqubqenih, „pomiri” Barbiku i Kena, omogu}uju}i qudima da na sajtu firme glasaju za ili protiv ovog spoja. ^asopisi nas o zatrpavaju savetima kako da „obradujemo na{eg dragog ili na{u dragu”. A trgovci, pak, veselo trqaju {ake, znaju}i da }e taj jedan dan qubav biti „obele`ena” vi{e nego tokom ostatka godine. A.Jerini}

c m y


ponedeqak14.februar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Tarausre}ila SandruiIvana Beleslina Blizanci Ana iMarija -Radinke\urakovOqa~eiGoranaOqa~e,Natalija iNikola -TatjaneiAleksandraMiqkovi}a,Jovana iValentina -AleksandreGaji}iKrstaBjeki}a,Jovan iMilan -RankeiMladenaKupre{~anina.

De~aci Helena -SaweMileti}-Jalovi}iAlekseja Jalovi}a,Katarina -JeleneKrmpoti}Borbeq iRobertaBorbeqa,Lena -Nata{eiVeselina Ra{kovi}a,Katarina -DanijeleiDaneta@egarca,Biqana -MirjaneiNeboj{eMilo{evi}a,Dorotea -@eqkeiRadomiraPjevca,Noemi -TerezieiLaslaKelemena,Milica -Marijane i Vladimira Erdeqana, Kristina - Gordane i MiroslavaObrenova,Natalija -Du{iceiGorana Gu`vi}a, Nata{a - Aleksandre i Daria Danojevi}a, Tijana - Jelene i Darka Miokovi}a,Ma{a -Natalije[okolova~kiStani~kovi Nikole Stani~kova, Miqana - Alekdandre i Milana Kantara, Emina - Marine i Daniela ^asara, Teodora - Nata{e i Dragana Kova~a, Kristina - Milane Jevri} i Rajka Aniki}a, Ivana -TijaneiNeboj{eRadoji~i}a,Sofija Ru`ice i Miodraga Kova~evi}a, Tamara - JasmineiRadivojaMarkovi}a,Monika -Dragane iRobertaNa|a,Ivana -SandreiAndrijeDudoka,Kristina -SandreiRajkaTuci}a,Tara SandreiIvanaBeleslina,Ana -MarijeiDejanaKozline,Kalina -DanijeleiDenisaRodi}a, Nikolina - Marine i Bojana Stojanovi}a,

Melisa -SabineiSr|ana\or|evi}a,Jovana TijaneiBrankaKosovca,Elena -JeleneiIvanaPihlera,Isidora -SaweMikulinaciNevenaHrn~i}a,Marija -IvaneiQubomiraRadanova, Ma{a - Dragane i Aleksandra Krsti}a, An|ela - Mirjane i Marka Milovca, Tatjana Marije i Radoslava Tepi}a, Jovana - Silvie i MarkaVuleti}a,Aleksandra -KlareeLineti StevanaKlipaGavanskog,Elena -SaweBabi} -Doroslova~kiiPetraDoroslova~kog,Lenka JeleneiBrankaMarkovi}a,Tijana -MajeGan iMilisavaOr{i}a,Ma{a -StanislaveSoviq - Gmizi} i Dragana Gmizi}a, Marina - Bojane Mati}iOgwenaSuxuma,Ivana -SaweiIgora Brankovi}a,Lena -AleksandreiSa{eCvijanovi}a,Duwa -JovaneJeli}iDarkaKolovi}a, Helena - Iboje i Norberta [arwaija, Awa MilunkeiBojanaKrpjana,Milica -Andreei Miroslava Kresovi}a, Vesna - Dare i Mirka Kruni}a, Nastasija - Adrijane i Sr|ana Markovi}a,Nikolina -QubinkeiSavaVukovi}a, Tina -DragiceProleiZoltana\oki}a,Jovana - Valerije Tot i Vujadina Baqka, Sofija SandreiAleksandraRa{kovi}a.

Ven~ani AleksandraLapadat i Sr|anLaki}, Ferzan Ko|eqi i Sahid Krasni}, Du{ankaMacura i @eqkoVitas, An|ela@ivoti} i Branko Stojanovi}, KsenijaBumbi} i Milan\uri}, DaraLatinovi} i Vladan Latinovi}, Qubica Varja~i} i Stevan Aleksi}, Vedrana Ibrahimovi} i Vladimir Gruji},Kristina Gligorijevi} i Goran \uki~in, Du{ica [o{ki} i Qubomir Jovanov, Brankica Nikoli} i Dejan Bogunovi}, Miqana Gatalo i Du{an Grujin, Dragana Novakovi} i Mladen @ivkovi}, Ivana Vujin i Milan @ivkovi}, Ana Vujin i Dejan ^olovi}, Tawa [umar i Aleksandar Mi}evi}.

GoraniDanijelaVukanacibebaMina

Devoj~ice Zoran - Katarine i Jovana Georgijevi}a, Aleksandar -DragiceiSaveParo{kog,Arpad EstereiGezeBartusa,Rastko -DijaneiDraganaRadi}a,Luka -AleksandreAleksi}iQubomiraVeselinovi}a,Aleksandar -DanijeleiZoranaDobromirova,Vuk -MajeiGoranaDavidovi}a,Lazar -MilaneiMilanaKne`evi}a,Darko -Sne`aneiSini{eCuci}a,Lazar -Radmile i Vladimira Petrovi}a, \ura| - Miwe i PredragaKowevi}a,Mihal-Matej -VlasteiDanka Kolara,Mi{a -Nata{eiStevanaHi`e,@arko -JeleneMihajlovi}iRadoslavaObrenova,Vasilije -JasneiMilanaMarkovi}a,Strahiwa Dragane i Branislava Dodera, Aleksa - Milke Vukeli} i Aleksandra Lovrekovi}a, Petar AneiRadomiraLeki}a,Nikola -RenateiMilanaVidovi}a,Viktor -AgoteiJovanaMarjanovi}a,Aleksa -GoraneiSr|anaSteki}a,Mihailo -SvetlaneiBorisaBulaji}a,David -VesneRaduliJoceRadua,Andrej -SvjetlaneMika~Jovanovi}iPavlaJovanovi}a,Adem -QuntunijeNezirii[aina[akolija,Du{an -Miroslave Panevski Golub i Dejana Panevskog, Milo{ -DraganeiMiqanaStani}a,Predrag DanijeleiPavlaUrumovi}a,Despot -Nedeqke iDraganaDamjanovi}a,Milan -RadmileiLaza

Mili}a, Radivoj - Milice i Draga Krkeqa{a, Marko - Sowe i Vladana Pra{~evi}a, Du{an DanijeleiMarkaOkuke,Milan -GordaneiRadivoja Brkqa~a, Vuka{in - Jovanke i Rista Alempi}a, Marko - Nade i Predraga Ti{me, Nik{a - Sande i Marka Kopawe, David - Tawe OctoveiMihala[tefanaOcta,Danilo -Maje i\or|aStanivukovi}a,^edo -QiqaneiDraganaKecmana,Neboj{a -GoriceMarkovi}iPetra Stojanovi}a, Aleksa - Sawe i Vladimira Stajina, Filip - Dragane i Ogwena Zeca, Tristan - Marije i Ogwena Mu~ibabi}a, Maksim SandreiBrankaDivqana,Ilija -ZoreiDejana Martinovi}a,Sebastian -ErikeiGaboraVe~ere,Damjan -JelenePopr`enDraga{iSlobodanaDraga{a,Mihajlo -VasilijeiZoranaJari}a, Svetozar -QiqaneiMiroslavaTrajkovi}a,Jovan -Nata{eiMilanaBurke,Veqko -Tatjanei QubomiraBogunovi}a,Veqko -SmiqaneiMarkaKokota,Ogwen -Maje[kori}MiliniJoviceMilina,Natanail -JeleneiDavida\emrovskog,Marko -JeleneiQubomiraRudi}a,Uro{ - Maje Spasi} i Milorada Vukadinovi}a, Kristian - Ane i Miroslava Anu{iaka, Aleksa Katarine Duleti} ]ur~in i Dejana ]ur~ina, Deni -JuditiTonijaMihajlovi}.

Umrli Josipa Monarev ro|. Trava{ (1941), Miqa Arbutina ro|. Cvetkovi} (1934), Sretko @ivkovi}(1932),MilicaDamjanovi}ro|.Vuji~i} (1953),An|elkaJovanovi}(1926),KristinaRajevi}ro|.Ko~ovi}(1925),ZdravkoIli}(1936), Save Mitrovi} ro|. Vukasovi} (1934), Ana Farka{ro|.Kolompar(1928),BoraBorojevi} (1927),An|elkoRa|enovi}(1951),MilicaSkaki}ro|.Radlovi}(1922),MilkaZlatovi}ro|. Mio~inovi} (1948), Boro Jovi{i} (1956), Mamut Useni (1923), Julka Nikoli} ro|. Dimi} (1947),ZoranCrwanski(1943),IlonkaGajdo{ ro|. Ko~i{ (1953), [arlota Vasiqevi} ro|. Driwovski(1918),MilanTankosi}(1947),Ana Kovaq ro|. Dacko (1929), Jelena Srdi} ro|. Markovi}(1940),MilojePavlovi}(1940),NikicaKolarovi}(1974),JustinaVagnerro|.Vinaji (1926), Marija Gudeq ro|. Tordaji (1921), Danica Alavawa ro|. Cupa} (1934), Desimir Ristivojevi}(1935),MelanijaVrap~evro|.Pastovwicki (1948), Ratko Prpa (1943), Marko Maqevi}(1936),MilanJakovqevi}(1922),OlgaStan~i}ro|.Ili~i}(1924),@ivkoPauni} (1919),MilojkaPerovi}(1937),CvijetaOrlovi} ro|. Kowikovac (1944), Svetislav Ostojin (1947), Lazar Bosiqki} (1950), Dragica Pekarovi} ro|. Marijanovi} (1926), Laslo Ki{ (1945), Julijana Avdi (1958), Katica Sabo ro|. [imon (1938), Miroslav Markovi} (1938), IvanKolano(1942),SlobodanPetrovi}(1943), Du{an Dimi} (1941), Radivoj Medakov (1931), AleksandraLapadatiSr|anLaki}

Sima Suba{i} (1926), Gezim Graboci (1985), StankaGavrilovi}ro|.Pla~kov(1916),Milena Klipa ro|. Todorovi} (1913), Rade ]opi} (1938), Miroslav Stojanovi} (1977), Tatjana Momirovi}ro|.Viculin(1928),\or|eMilenkovi} (1953), Rajko Novakovi} (1931), Stojan Borojevi} (1954), Luka Qubi~i} (1925), KatarinaPeradze(2008),KaticaZadravecro|.Kohanec (1922), Mladen Mirilov (1972), Petra Milakovi} ro|. Kajgani} (1937), Leposava Alvirovi} ro|. Mati} (1936), Milan Tucakov (1938), Margita Vereckei ro|. Farka{ (1927), Milo{Jakovqev(1931),Nata{aGostovi}ro|. [kuraw (1950), Adem Greku (1947), Jovan Gu`vica (1940), Jolanka ^esko ro|. Sel (1954), Petar Nikoli} (1940), Miodrag Duki} (1940), Milivoje Jankovi} (1949), Svetko Ti{ma (1930), Ratko Do{en (1942), Qubica Marinkovi} ro|. Brkovi} (1943), Ilonka Moj`e{ ro|. Septe(1957),ZorkaProti}ro|.Vijatov(1936), RadojkoRajkovi}(1931),VesnaMaji}ro|.Stavjel(1956),NikolaMati}(1930),AnaAlma{i ro|.Komarek(1937),An|elijaMilunovi}ro|. Milutinovi} (1937), @ivojin Branova~ki (1953), Du{an Popovi} (1928), Petar Jankovi} (1951),KaticaAlargi}ro|.Samek(1958),Slobodan Bara~kov (1945), Vidosava ^e{kovi} ro|.Jovi~i}(1932),MilivojSamolovac(1946), SlavkoPopov(1953),BosiqkaBulaji}ro|.Karan(1940),Nikola[kori}(1931),DraganVeqkovi}(1967).


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak14.februar2011.

9

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

EDUKATIVNI PROGRAMI U GALERIJI PAVLA BEQANSKOG

Slikebudema{tumali{ana Izlo`ba de~jih radova koji su nastali u okviru interaktivnog edukativnog programa „[ta slika skriva?” koji je trajao tokom pro{le godine u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog mo`e se pogledati u ovoj galeriji do 27. februara, a kao deo prate}eg programa izlo`be 17. februara u 10 ~asova mla|a, ali i starija publika mo}i }e da u`iva u odabranoj epizodi legendarne de~je serije „Kocka, kocka, kockica” sa popularnim Brankom Mili}evi}em. Snimqena u Somboru, emisija izme|u ostalog, predstavqa voditeqa Branka Kockicu koji svoje drugare vodu u posetu poznatom slikaru Milanu Kowovi}u. - Na{a galerija ima dugu tradiciju organizovawa razli~itih

koja je pro{le godine vodila mali{ane kroz projekat „[ta slika skriva?”. Specifi~nost pro{logodi{weg programa sastoji se u tome {to je po prvi put Milica, kao kustos, i{la u vrti}e kako bi deci, u wima poznatom okru`ewu, pribli`ila pojmove koji su deo galerijskog `ivota. Ujedno, to je bila prilika i da boqe upozna mali{ane sa kojom }e kasnije raditi. To svakako, nije bio mali posao, s obzirom na to da je u programu u~estvovalo 250 dece iz desetak vrti}a Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo”. - U vrti}ima sam decu upoznavala sa tim {ta sve muzej sadr`i, obja{wavala im {ta radi kustos, {ta podrazumeva kolekcionarstvo i na kraju kako se uop{te

Mali{anima je predstavqeno pet dela na{ih poznatih autora koja skrivaju neku poznatu li~nost, tako da su wihovi radovi nastali inspirisani slikama „Ksenija Atanasijevi}” Nade`de Petrovi}, „Figura” Petra Dobrovi}a, „Devojka sa kwigom” Jovana Bijeli}a, „]ira Falcione” Milana Kowovi}a i „Mali Milan” Nedeqka Gvozdenovi}a. Ove godine Spomen-zbirka Pavla Beqanskog slavi jubilej 50 godina od osnivawa pa }e tema ovogodi{weg edukativnog pro-

saradnica za likovno Jelena Ti{ma u saradwi sa kustosom Spomen-zbirke dr`i edukativne programe namewene vaspita~icama PU „Radosno detiwstvo„. Za one koji jo{ uvek nisu posetili ovu va`nu kulturnu ustanovu i ne znau gde se nalazi, adresa je Trg galerija 2 a radno vreme je sredom, petkom, subotom i nedeqom od 10 do 18 ~asova i ~etvrtkom od 13 do 21 ~as, kada je ulaz za individualne posete besplatan. Pojedina~ne ulaznice ko{taju 100 dinara dok deca, studenti i

Pri~e o odlikovawima

edukativnih radionica namewenih deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, jo{ od 1979. godine. Radionice su tada mahom bile usmerene na kopirawe slika, a sada je to naravno umnogome druga~ije, no su{tina ostaje ista usmeravawe mladih na kulturu i isticawe zna~aja muzeja i uloge koju oni imaju u o~uvawu kulturne ba{tine. Naravno, na deci prijem~iv na~in - obja{wava kustos Milica Orlovi}-^obanov

pona{a u galeriji. Jedan dan sam ja wima pri~ala, a drugi dan su oni dolazili kod nas da skiciraju radove koje }e kasnije pod nadzorom svojih vaspita~ica zavr{avati. Obezbedili smo obiqe informacija o stvarnim likovima sa umetni~kih dela iz kolekcije Pavla Beqanskog, pa je svaka grupa odabrala onog ko im se najvi{e dopao - ka`e Milica koja nagla{ava kako je dru`ewe sa decom izuzetno iskustvo.

Povodom oble`avawa Dana dr`avnosti Srbije na Trgu galerija u petak 18. februara bi}e odr`ana stru~na tuma~ewa postavki izlo`be „Odlikovawa Kne`evine i Kraqevine Srbije” . U Galeriji Matice srpske o odlikovawima }e se govoriti u 18 ~asova, a u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog na temu „Zbirke odlikovawa Pavla Beqanskog” u 19 ~asova. O odlikovawima Pavla Beqanskog govori}e kustoskiwa Milica Orlovi}-^obanov, a Spomen-zbirka bi}e otvorena u ~etvrtak 17. februara od 10 do 18 ~asova i u petak od 13 do 21 ~as. Ulaz je slobodan. A. L. grama, koji je ve} uveliko u pripremi, biti kolekcionarstvo i sam Pavle Beqanski, odnosno ^ika Paja, kako ga deca obi~no nazivaju. U me|uvremenu, svakog ~etvrtka u ovom mesecu, stru~na

FEBRUARSKA PONUDA TURISTI^KIH AGENCIJA

ZazaqubqeneVenecija, apokrpiceuBe~ Dok ve}ina sastaqa kraj s krajem, oporavqaju}i se od brojnih praznika, oni sre}niji Novosa|ani obilaze turisti~ke agencije kako bi uplatili aran`man za pravu zimsku idilu na planinskim vrhovima. Pored ponuda za evropski poznata skijali{ta, poput onih u Francuskoj i Austriji, sugra|ani se ipak, verno dr`e tradicije, pa uglavnom izaberu Kopaonik ili Jahorinu. Iako se raspituju za zimovawa u jednoj od ovih ekskluzivnih destinacija, pri izboru prevagne du`ina puta, s obzirom na to da ve}ina agencija

}ewa s doru~kom ko{ta 405 evra, ali uz sopstveni prevoz. Ista ponuda u Italiji iznosi 475 evra, a na Pirinejima u Andori zimovawe ko{ta od 310 do 390 evra. Iz agencije „Grand” Olivera Dejanovi} ka`e da se za Austriju naj~e{}e odlu~uju porodice, ve{ti skija{i, koji sebi mogu da priu{te ovo zadovoqstvo svake sezone, a sedam no}ewa s doru~kom u ovoj zemqi ko{ta 270 evra, bez organizovanog prevoza. Ona nam je, tako|e, potvrdila da se ipak najvi{e upla}uju arn`mani za Kopaonik, Jaho-

Cene zimovawa po osobi u evrima, za polupansionsku uslugu: destinacija

19.02 - 26. 02.

Austrija

295 - 405

355

405

Slovenija

420

385

385

Jahoriia

150

140

140

ne nudi organizovani prevoz do pomenutih zemaqa. Idealno odredi{te za zimske sportove je Austrija, zahvaquju}i Alpima, na kojima, preko agencije „Maestral”, sedam no-

26. 02 - 05. 03. 05. 03 - 12. 03.

rinu i Bugarsku, a slede}a na spisku je i Slovenija. U apartmanu na Kopaoniku jedan dan iznosi 60 evra po osobi, sedam dana u Sloveniji uz polupansion je 250, a cena zimovawa u Bugar-

skoj je 150 evra. Kao hit ponudu ove godine Olivera navodi obilazak dvoraca Bavarske, koja }e biti aktuelna u martu i aprilu, a tri no}ewa s doru~kom u Minhenu iznose 219 evra. Nisu zaboravili na zaqubqene i romanti~ne du{e koje ne propu{taju obele`avawe Svetog Valentina ili, pak, `ele da se osame i lepo provdu. Za wih organizuju posetu Veneciji i Veroni, gde tri dana ko{taju 109 evra, a tu je i „zlatni” Prag za koji treba izdvojiti 119 evra. Za qubiteqe sredwovekovnog duha, zanimqiva ponuda je Karneval u Veneciji, koja od 25. februara do 1. marta ko{ta 125 evra. U agenciji predla`u primamqivu {oping turu u Be~u, koja se organizuje svakog petka, a celodnevni boravak ko{ta 40 evra. Ve}ina novosadskih agencija je pripremila sijaset zanimqivih aran`mana za prole}e, koji podrazumevaju posetu najlep{ih evropskih metropola, poput Praga i Be~a, severne Italije, Istanbula, Pariza, Minhena, a me|u wima je i obilazak jedinstvene Azurne obale, pa ko voli, neka izvoli. I. Dragi}

Malitrgovciigradponovoorenti Danas bi trebalo da se odr`i jo{ jedan sastanak predstavnika Vojvo|ankog udr`ewa malih trgovaca i ~lanice Gradskog ve}a za komunalne poslove Gordane Pu{i} u vezi zakupa javne povr{ine na kojoj su kiosci i monta`ni objekti. Sastanak treba da bude uprili~en prema dogovoru posle prvog susreta, za koji Slavica Brki} iz Udru`ewa malih trgovaca, ka`e da je bio formalan. Ova grupa privrednika tra`i da se ukine godi{wa renta, za koju ka`u da nikada do sada nije postojala, dok grad insistira na pla}awu da`bine u 12 rata. Uz to, grad nudi i da redovnim plata{ama automatski ugovor o zakupu produ`i na nov petogodi{wi period. Od nedavno se u raspravu o renti ukqu~ilo i Vojvo|ansko udru`ewe malih trgovaca, ~iji pred-

sednik Mom~ilo Krstanovi} ka`e da esnaf predla`e da se Odluka o lokalnm taksama promeni, {to prema ranijim izjavama Gordana Pu{i} nije mogu}e. Po Krstanovi}evim re~ima mali trgovci predla`u da se komunalna taksa umawi za 70 odsto, da se na licitaciju stave samo nove lokacije i da se malim trgovcima daju pogodnosti kao {to se to nudi stranim firmama, zatim da se umawi taksa za isticawe firme. Vlasnici kioska i monta`nih objekata ,kako ka`e jedan od wih Vojislav [kori} podr`avaju koleginicu Slavicu Brki}, imaju}i u vidu da u Vojvo|anskom udru`ewu malih trgovaca ima i ~lanova koji posluju u kioscima i monta`nim objektima. Z. Deli}

penzioneri imaju popust pa je za wih cena upola mawa. Detaqne inormacije mogu se na}i na internet stranici www.pavle-beljanski.museum. J. Zdjelarevi} Foto: S. [u{wevi}

„Vrtise,velikisvete” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Vrti se, veliki svete” Koluma Mekena. Re~ izdava~a: Veli~anstvena kwiga, vi{eslojna, duboko ose}ajna i zabavna. Ovaj Irac napisao je jedan od najboqih romana o Wujorku svih vremena. Na svakoj stranici ima toliko strasti, humora i ~iste `ivotne radosti da se ~itaocu zavrti u glavi. Wujork, avgust 1974. Jedan ~ovek hoda po nebu. ^itav grad se zaustavqa u strahopo{tovawu. Izme|u tek sagra|enih Kula bliznakiwa neko kora~a, skaku}e i razme}e se kroz vazduh. Sto deset spratova ispod wega `ivoti osam qudi vrte se jedni oko drugih. Korigan, neobi~ni stratsveni irski redovnik radi u Bronksu s grupom prostitutki; Kler, prefiwena imu}na doma}ica oporavqa se od

pogibije svog sina u Vijetnamu; wen mu` Solomon, cini~ni sudija, deli pravdu sitnim kriminalcima; Lara, mlada umetnica rve se s zavisno{}u od droge i brakom u raspadu; Fernando, trinaestogodi{wi fotograf istra`uje podzemne grafite; Glorija, ~vrsta i ponosita uprkos decenijama te{ko}a; Tili, hrabra prostitutka s nekada{wim snovima o boqem `ivotu i Xezlin, wena prelepa lakomislena k}i odrasla na snovima dalekose`nijim od wujor{kih oblakodera. Sme{teni u vreme dubokih politi~kih i dru{tvenih promena, od bunta protiv rata u Vijetnamu i nagove{taja sablasti naftne krize do za~etaka interneta – u vreme koje je odraz dana{wice – ovi o~ajni `ivoti sudari}e se u senci jednog lakomislenog i prelepog ~ina i zauvek }e se preobraziti. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. A. V.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

ponedeqak14.februar2011.

САВЕТОДАВАЦ ПРОИЗВОЂАЧА ВИНА НА ВИНИЈАДИ У БЕРКАСОВУ

Каква винапијемо?

БЕРКАСОВО: На Светог Трифуна данас стручни жири 16. винијаде у Беркасову прогласиће најбоље вино у том делу Срема. Председник стручне комисије за проглашење најбољих вина ове Винијаде, стручњак и саветодавац произвођача вина на Сремској винијади проф. др Слободана Јовића објашњава шта је добро вино. - Ово је друга година како оцењујем вина у Беркасову. Кад уопштено говоримо о вину за њега кажемо да је то културно пиће. Да би уживали у његовом садржају треба да му дамо оно што од нас тражи. Шта је добро вино сазнаћемо упознавањем са малом винском таблицом. Уз њену помоћ добићемо вински кључ у руке за винско небо - каже др Јовић. Професор Јовић истиче да квалитетна вина поред осталих могу бити и стона вина са својим пореклом. - Добро вино је оно које вреди онолико колико сте новца дали за њега. Имамо вина, истиче Јовић, која су декласирана у боцама као јако добра, али нису прошла законску процедуру. На њима није урађен одговарајући елаборат и немају право од стране Министарства да носе назив врхунско квалитетног вина - истиче Јовић. Он даје савет произвођачима да засаде треба да подижу врло одго-

ворно, а то значи да се квалитет вина пројектује већ на самом почетку садње. - За произвођаче је веома важно да знају какво земљиште имају. Друга важна обавеза јесте сазнање да ли

Проф. др Слободан Јовић

баш њихова жељена сорта винове лозе одговара том земљишту. Да ли је она компактна са њим и климом. Потребно је знати нагиб земљишта, ружу ветрова и још много тога. Ако се све то испоштује ви добијате вино које има особине препознатљивости. Узмите ризлинг, измештајте га са свим својим врстама вина, ја ћу га ипак препознати, јер је у питању микро клима земљишта и винова лоза

има у њој специфичан укус. Кад обављате бербу по ниским температурама имате ниске приносе. Особине које има бобица грожђа, директно се преносе на вино у интеракцији са земљиштем, е то су посебна вина која могу да буду и врхунска. Супротно томе су бербе на ниској температури, али са високим приносима. То је оно што даје печат препознатљивости вина уништеног високим приносом, јер нема и не носи у бобици онај мирис материје и оно што даје фотосинтезу земљишта. Проф. Јовић каже да сваки произвођач жели да има вино које се не квари . Када се подигне виноград доброг квалитета, погодимо и сорту винове лозе, дамо јој добар облик, има и узгој на висини, оберемо грожђе и идемо на прераду. Имамо и добру технологију и поред тога добијемо често жуто, црвенкаст, оксидирано вино, што је неприхватљиво. То значи, да произвођач вина мора да примени не само врхунску технологију и прераду грожђа, он мора да подеси температуру, време обављања поступка у раду. . - Произвођач вина од њега може солидно живети, али се мора придржавати свих правила да би постигао цену једну бутељке вина од 400 до 500 динара – закључује Јовић. Д. Савичин

НовипројекатЦентра заподршкуженама КИК ИНД А: У кикиндском Центру за подршку женама, у сарадњи са Фондом за отворено друштво, започет је пројекат под називом „Креирање и развој локалних политика – европска димнезија“. Активно сти се реализују у сарадњи са београдским Центром за безбедно сну политику, покрајинским Секретаријатом за спорт и омладину и покрајинском Службом за запошљавање. -Циљ пројекта је да се, кроз реализацији одабраних активно сти, убр за прихватње и примена

европских модела у креирању и спровођењу политика на локалном нивоу. Обухватиће три области: политика за младе, политика људске безбедно сти и политика запошљавања - истакла је директорка Центра за подршку женама МаријаСрдић Пројекат ће имати девет локалних тимова, који ће бити разврстани у три групе: млади, безбедност и запошљавање. За почетак, ових дана биће урађено истраживање за све три области у 15 општина и то средњег, северног Ба-

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(12,­15,­18,­19,­19.30,­21,­22,­22.30), „Til­va­ro{„­(18.30),­„Me­dved­Jo­gi”­(12.20,­14,­15.40),­­„Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­ (16.30),­ „Tu­ri­sta”­ (22.20),­ „Gu­li­ve­ro­va­ pu­to­va­wa”­ (12.45),­ „Ha­ri Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(13,16),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(14.45,­16.15), „Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(12.15,­14.15),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40), „Ar­tur­ i­ rat­ dva­ sve­ta­ (12.30,14.30),­ „Le­to­pi­si­ Nar­ni­je­ 3D”­ (17),­ „Bez oba­ve­ze”­(17.30,­20,­22.10),”Si­ne­ma­ko­mu­ni­sto”­(18.15,­20.15),­„Mo­tel­Na­na”­(20.30). Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„rec­2”­(21.30).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­ „]e­la­va­ pe­va­~i­ca” (19.30),­Ka­mer­na­sce­na­„Ne­spo­ra­zum„­(20.30). Pozori{te mladih ve­li­ka­ sa­la­ „^a­rob­ni­ca­ iz­ Uli­ce­ Bon­`ur”­ (11),­ ma­la sa­la­„Vi­ta­no­va”­(20).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­ra­ 18, 063/8826675­(15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­Trg­ga­le­ri­ja­1,­4899–000­(uto­rak–su­bo­ta­10–18, pe­tak­12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­Trg­ga­le­ri­ja­2,­528–185­(10–18,­~e­tvr­tak­13–21):­stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20. ve­ka”

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragoslava Radmila Bewak (1927, urna) u 9.45 ~asova, Julijana Ramadana Avdi (1958) u 10.30, Du{an Nikole Popovi}a (1928, urna) u 11, \or|e Selimira Milenkovi} (1953) 11.15, Gezim Ramadana Graboci (1985) u 12, \uro Antuta @ivkovi} (1928) u 12.45, Branko \ure Mari~i} (1931) u 13.30, Vinko Marije An~i} (1940) u 14.15 i Du{an Bo`idara Boji} (1953) u 15 ~asova. Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen u 13 sati Blagoje Petra Kr{i} (1935)

нат и дела Бачке. На крају пројекта имаћемо неку врсту видљивог резултата у одабраној области који ће се тицати грађана. У пројектним активно стима директно ће бити обухваћено 70 уче сника и уче сница и још око 50 чланова и чланица, активиста и активисткиња организација цивилног друштва и запо слени у стручним службама. Пројектне активно сти трајаће девет ме сеци до септембра 2011. године, а за ову намену одобрено је 2,1 милион динара. А. Ђ.

ШЕСТА „ШВАРГЛИЈАДА“ У ЛОКВАМА

Здравахрана одсвињарија

ЛОКВЕ: Шта све може да се извоз. И ове године учесници су освојила месара „Пап“ из Сконаправи прерадом свињетине донели квалитетну шварглу и реновца, која има продавнице у могло је да се види и окуси на није скупа, највише 190 динара Вршцу, Ковину, Смедереву и традиционалној туристичко при- за килограм, а нама из жирија Мелој Цркви и запошљава 50 вредној манифестацији, шестој неће бити лако да изаберемо нај- радника. Друго место освојила по реду „Шварглијади“ минуле боље шваргле – рече председник је месара „Мориц“ из Јерменосуботе у Локвама. Ту су своје жирија ветеринар др Нелу Ар- ваца, а треће месара „Тури Лапрерађевине, у првом реду дељан. још“ из Скореновца. шваргле, изложили бројни прерађивачи махом из бројних места Војводине. „Шварглијаду“ су посетили бројни љубитељи и сладокусци ових прерађевина који су уживали у дегустацији овог, за сада занатског производа, а потом га заливали домаћим вином локалних виноградара. - Знате шта, паори из села Војводине после свињокоља нису толико богати да нешто одбаце. Од свега се понешто правило, највише шунки, кобасица, кавурми, белих кобасица, а од кожура меса са главе и остало спављала се шваргла и свако има споствени рецепт по којем прави ову изврсну прерађевину. И није истина да је то јако калорична храна, на��ише саПобедници са пехарима, Штанд месаре „Пап” држи желатинских материја из кожуре, финих врста неИ заиста из изложбеног павиСвечано отварање обавио је масних меса изнутрица и то је љона Дома културе посетиоци помоћник покрајинског секретакод врсних мајстора права дије- су износили велике кесе са ра за пољопривреду, водопритална посластица. Ако је масна, шварглом, домаћом сланином, вреду и шумарство Душан Кутај који је спремио није познава- кобасицом, шунком и другим зман и рекао да је „Шварглијалац начина припреме шваргле – прерађевинама којих је било у да“ значајна за производњу здрарече један домаћи мајстор за изобиљу, један од посетилаца ве хране и развој сеоског турисправљање шваргли. рече да је укус и мирис онај зма. Председник општине Али- Овде већ годинама долазе прави какав памти из детињ- бунар Данијел Кишмартон се произвођачи шваргли и из годи- ства, кад је још деда свињарије захвалио бројним излагачима и не у годину овај специјалитет је правио. А око поднева швагле рекао да ће општина и даље још све бољи и укуснији. Наш циљ је више није било, па су победни- више помагати развој малих да се производња шваргли про- ци у полумраку проглашени. привредника и сеоских газдиншири и да постане наш бренд за Велики пехар и прво место става. Р. Јовановић

telefoni

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

ponedeqak14.februar2011.

ДИРЕКЦИЈАЗА ИЗГРАДЊУИУРЕЂЕЊЕГРАДАЗАПРЕТИЛАНОВИМТУЖБАМА

Нередовне платише на суду

ЗРЕЊАНИН:Јавно предузеће „Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина“најавило је да ће наставити да подноси тужбе против грађана који нису измирили дуговања за рачуне Система обједињене наплате (СОН),односно за пружене комуналне услуге.У Дирекцији кажу да су на ове непопуларне и крајње мере принуђени како би комунални систем града на Бегеју што

боље функционисао, а то не може уколико се гомилају дугови корисника.Како кажу,због тога су угрожена сва градска комунална предузећа,али и редовне платише. -Сви грађани који имају дуговања из 2010.године требало би да заостале обавезе измире у што краћем року.У супротном,наше предузеће ће бити приморано да их утужи,што је чинило и у претходном

Правне заврзламе Ефикаснијој наплати дугова раније се испречила правна нејасноћа.Тужбе је,наиме,требало да пише Градски јавни правобранилац,који то није чинио,уз образложење да се у уговорним односима са корисницима не појављује град,него Дирекција.Неки су мишљења да није било ни политичке воље за вођење поступака против неуредних платиша,како би се очувао “мир у кући”.Минулог лета “правна празнина”је,ипак,отклоњена и Дирекцији је дато “зелено светло”за утуживање.

периоду -поручила је референткиња за односе са јавношћу у Дирекцији Биљана Јовановић и нагласила да су нередовне платише са јанурским рачуном СОН-а добиле и опомене пред утужење због прошлогодишњих дугова. Дирекција омогућује бескаматно рефинансирање дуга из СОН-а

ПРОТЕСТЗБОГУВРЕДЕЧУРУШКИХЖРТАВА

Критикемађарском амбасадору ЖАБАЉ: Меморијално друштво „Рација 1942.”критиковалоједанасамбасадораМађарскеу Србији Оскара Никовица зато што током посете ОпштиниЖабаљнијеобишаоместастрадањанемађарскихжртаваизДругогсветскограта. „Вашупосетубисмогледалисаапсолутнимпоштовањем,данијебиласелективнапопитањусећањанажртвеДругогсветскограта”,наводисеусаопштењузајавност. Амбасадор Мађарске је у петак обишао римокатоличку цркву у Жабљу и православну цркву у суседном Чуругу, као и споменик мађарским цивилним жртвама из 1944. и 1945. године које су страдале за време Војне управе у Војводини на крају Другог светског рата. Он није обишаоместастрадањапосвећенцивилимакојису

побијенитокомфашистичкерацијеизјануара1942. годинеуШајкашкојобласти,НовомСадуиБечеју, којујеорганизовалатадашњамађарскафашистичка окупаторскавојска. Меморијалнодруштво„Рација 1942.” је посвећено очувању сећања на невине жртве Рације. То друштво је навело да је број цивилнихжртаварацијемноговећиодбројажртава чијиспоменикјепосетиоНиковиц.Оценилисуда језлочиниз1942.годинебио„планиранигеноцид”, док је злочин након ослобођења почињен „из освете”. „Искреносенадамодајеовакавпропустучињен ненамерноидамождаодстраневашегпротоколаи представника Општине Жабаљ, нисте упознати са наведенимспецифичностима”,пишеусаопштењу. Е.Д.

НАСЕДНИЦИСОСТАРАПАЗОВА

Летелиматеријали имикрофони

СТАРАПАЗОВА: Одсамог почетка 29. седнице Скупштине општинеСтараПазова,којаје у петакпочеласаоко45минутазакашњења, било је јасно да следи бурнарасправа.Већнастартуодборници Српске радикалне странке су кренули са примедбаманазаписниксапретходне радне седнице којајезбогинциденатаодржаванадвадана.Сматрали су да је седница била нерегуларна,дасеприсуствограђанамора најавитиполасатараније, захтевалидасе прогласиништавном. Председник СО Стара Пазова Милош Црномарковић је одговарајући на примедбе, рекао да Пословникпредвиђаангажовање обезбеђења,адајепопословнику могућеизрећимеруудаљења са седнице и пре изрицања три опомене,акосерадиофизичком насртају. Драган Стаменковић одборникСРС ипоредупозорењапредседавајућегдајеистекло време предвиђено за излагање нијежелеоданапустиговорницу, тврдиоједајеЦрномарковићин-

тервенисаодаонбудекажњенна послуупредузећуукојемради,а Црномарковић је негирао његове тврдње.ПоштојеСтаменковићи даљестајаозаговорницом,добио јепрвуопомену,апотомјеЦрномарковићдаопаузу. Унаставку,Скупштинајевећином гласова одбацила тврдњу да је председавајући прекршио Пословникораду,аонда су уследилереплике,па репликанареплику између Срђе Комазеца, шефа одборничкегрупеСРС и Милоша Црномарковића, председника СО. Закључујући расправу о записнику са претходне седнице председавајући је позвао одборнике да се изјасне, а пред сто председавајућих дошао је Срђо Комазецвичући,побацао материјале са стола, флаше са водом, обориомикрофонтврдећидарасправа о записницима није ни отворена. Црномарковић је тврдиодајестеиподсетиодасуодборници већ износили примедбе на записнике. Комазецу је већиномгласоваизреченамераудаље-

„Ромео и Јулија“у Бачком Градишту БАЧКОГРАДИШТЕ:Огранак Народне библиотеке Бечеј у Бачком Градишту наставља с лепом традицијом организовања књижевне вечери посвећене драмском великану какав је Виљем Шекспир. Данас од 17 сати с Бачкоградиштанцима ће бити велики љубитељ стваралаштва Виљема Шакспира и професор енглеског језика Душанка Видић,која ће одржати пригодно предавање о драми „Ромео и Јулија“. - Душанка Види�� је добро знано име међу мештанима, јер је већ одржала предавање о делима као што су „Хамлет“, „Ричард Трећи“... Данашње дружење је посвећено драми „Ромео и Јулија“. С разлогом, пошто се данашњи дан,готово,у целом свету обележава као Дан заљубљених - рекла је у име организатора данашње Књижевне вечери у Бачком Градишту Маријана Ђаковић. С обзиром на начин презентације, где дела Виљема Шекспира повезује с ситуацијама из стварног живота и у знатној мери га актуелизује, после сусрета с Душанком Видић великан енглеског и светског драмског стваралаштва постаје приступачнији широј читалачкој публици.Управо због тога,очекује се да сарадња с Душанком Видић буде настављена и,самим тим,дела Виљема Шекспира буду разумљиво и радо читано штиво Бачкоградиштанаца. В.Ј.

њасаседнице, којуонопетније испоштовао, у салу су затим ушли припадници Агенције за обезбеђење Г4с, окружили су га кодговорнице,миркрофонисуна захтев председавајућих пребачени на другу страну стола, и седницајенастављена.Већиномгласова усвојени су записници са претходних седница, приликом утврђивања дневног реда већином гласова одбачени су захтеви за повлачење неких тачака са дневног реда. Одборници су већином гласова прихватили програмифинансијскиплан„Чистоће“ каоиодлукуопаркингсервису. У наставку, без расправе , су прихваћени програмифинансијски план „Водовода и канализације“ за текућу годину, одлука о ангажовањуревизоразаекстерну ревизијузавршнограчунабуџета запрошлугодину,затим,одлукао допунама одлуке о утрврђивању зона у насељним местима., извештај о раду Општинског јавног правобраниоца 2010.и сведруге предложенетачке. А. Мали

Изложба накита ЖИТИШТЕ: Поводом Дана заљубљених, данас ће у просторијама “Инфо центра”у Житишту,тачније у холу Дома културе,бити одржана прва самостална изложба уникатног накита, цртежа и хаљина ауторке Гордане Гаврић из Равног Тополовца.Отварање изложбе заказано је за 17 часова, а сви заинтересовани могу погледати ручно изграђене експонате до 19.фебруара у периоду од 9до 14часова. Ж.Б.

Грип редуковао посете ЗРЕЊАНИН: Због проглашења епидемије грипа у Војводини,у зрењанинској Општој болници “Др Ђорђе Јоановић”посете болесницима су ограничене на један сат. Портпаролка болнице Маја Сладојевић каже да су обиласци пацијената дозвољени од 14до 15часова,и то по принципу једна посета -једна особа. Ж.Б.

на рате, чији је максималан број десет.Уколико се корисници одлуче на овакав начин измирења обавеза,потребно је да дођу у просторије Дирекције,у Улици Слободана Бурсаћа 4,и са собом обавезно понесу важећу личну карту. -Поштујући Закон о извршном поступку,Дирекција ће 21.фебру-

ара Основном суду у Зрењанину поднети предлоге за принудну наплату против свих који до предвиђеног рока не измире заостале обавезе. Тада ће они морати да, поред дуга, плате и судске трошкове који често превазилазе висину основице –апеловала је Јовановићева и обавестила грађане којима су већ уручене тужбе за претходна дуговања да су судски извршитељи отпочели попис њихове имовине. Видевши да су упозорења узалудна, Дирекција је прве тужбе поднела крајем прошле године.У првом кругу послато је 1.312 тужби,а суду су пријављени дужници чија су дуговања била већа од 10.000 динара. Тада је укупан износ дуга,само у овом случају,износио 21милион динара. Ж.Балабан

11

Препливали Саву СРЕМСКАМИТРОВИЦА: У Сремској Митровици данас је првипуторганизованопрепливавање Саве од цркве Светог Стефана,слевеобалереке,падоцрквеСветогНиколенадеснојобали,аповодјебилообележавање црквеног празника Света три Јерарха. Реку је први препливао БожидарДакић (48)изСремске Митровице, за 3,56 минута, а поред њега учествовао је и МилованЈеремић (60)изБачке Паланке. Стаза је била дуга 400 метара, температура воде три и по,аспољнаседамстепени. Овојејединственслучајдасе наспрам реке налазе две православне богомоље, а жеља организатора, Свебор клуба „Свети Димитрије”, је да ова манифестација постане Е.Д. традиционална.

АНОНИМНИДОНАТОРПОКРЕНУОНАРОДНУКУХИЊУУВРШЦУ

Добротворхрани сиротињу

ВРШАЦ: Непознати донатор који је прошле године у обнову спорстких објеката у Вршцу уложио250хиљадаевраопетсејавио. Овогапута Црвеомкрстунајавившидаће финансирати седам народних кухиња у Војводини,међу којима је наравно и његов родни Вршац.Захваљујући овомчовекуод прошле недеље укухињиЦрвеног крста се припрема 300 оброка дневно за оне који немају ни за прехрану. У овој установи кажу да су од 2009.године у програму Владе Србије, али су добијали само намирнице и делиле је у виду ланч пакета.Сада кувају 300оброка да би испоштовали вољу донатора, али за то намирница имају само за три месеца,за осталих осам тражиће помоћ од локалне самоуправе. -Оброци се деле по листи приоритета Центра за социјални рад има их 300,али како смо почели са кувањем јавља се велики број нових лица који су у заиста тешкој ситуацији и боре седа преживе –истиче

директор Црвеног Крста Бошко Митрашиновић.Додаје да ту једино могу да помогну Влада Србије и општина Вршац. Очигледно је да ће овом донацијом непознати добротвор натерати и одговорне органе власти у републици и локалу да

одреше кесу и обезбеде паре за намирнице, па и за припрему хране, јер их Црвени крст нема, а све на радост сиротиње која нема хлеба за пуко преживљавање.А непознатог донатора Вршчани кују у звезде и дижу у небеса. Р.Јовановић

НАГРАЂЕНА КРЕАТИВНОСТ УЧЕНИКА БЕЧЕЈСКЕ ОШ „СЕВЕР ЂУРКИЋ“

ПЕТ-амбалажом до лаптопа

БЕЧЕЈ: Ученици одељења трећегједан на мађарском наставном језику с наставницом Габриелом Потребић-Тежер бечејске ОШ „Север Ђуркић“показали су,да се уз мало креативности и уложеног заједнич-

фотографисали и „фотку“ послали, а онда је месец дана трајало гласање на друштвеној мрежи „Фејсбук“. Обрадовала нас је могућност да учествујемо на овако креативном конкурсу,а немам речи да опишем ко-

Награда је стигла у праве руке и у право време

ког рада, може доћи до знатног побољшања средстава за наставу. - Крајем децембра реномирана фирма „Минаква“расписала је конкурс за најкреативније окићену новогодишњу јелку.Одлучили смо да наш разред окити јелку украсима које смо направили од ПЕТ-амбалаже „минакве“.Направили смо звончиће и друге украсе. Окићену јелку смо

лико смо се обрадовали када смо сазнали да смо добили највише гласова, победили на конкурсу и да ће нам бити уручен лаптоп, који ћемо користити да унапредимо наставу искрена је наставница Габриела Потребић-Тежер. Када је дошао тренутак предаје награде,у име школе госте из „Минакве“ поздравила је директорка

Прекогранична сарадња

АПАТИН:Општинско веће је подржало иницијативу да апатинска општина и град Баја у Мађарској,код европских фондова конкурише са два пројекта.Један је везан за уклањање дивљих депонија,укупне вредности од око 150.000евра,а други је везан за туризам и заштиту културне и природне баштине,вредан 300.000 евра. У случају да се средства одобре, свака страна из оба пројекта располагала би са пола поменуте суме,с тим да општина треба да уложи и 15одсто сопствених средстава. Ј.П.

Бранкица Тапавица. Милица Митровић са сарадницима је прво деци поделила лепезу производа „Минакве“, наставници Габриели Потребић-Тежар уручила лаптоп. -Допала нам се фотографија јелке коју сте нам послали. Посебно нас је обрадовала чињеница да сте то заједнички урадили. Видим да сте врло креативни,пошто вам је и учионица украшена разним рукотворинама од наше ПЕТ-амбалаже. Будите и даље тако маштовити и весели.На конкурс је стигло117фотографија. Ваша јелка је добила 980 гласова и заслужено вам је припао лаптоп, другопласирани су били предшколци новосадског Дечјег вртића „Палчић“које ћемо наградити једном луткарском представом, а свим осталим учесницима с територије читаве Србије уручићемо робне награде,газиране и негазиране производе наше фирме -рекла је Милица Митровић. Деца су се захвалила и даровали су „минакву“ заједничким ручним радом.На крају је у име ЛПА за децу општине Бечеј Марија Лучев уручила ученицима одељења треће једанпригодан поклон. В.Јанков


12

ponedeqak14.februar2011.

crna hronika

dnevnik

SPECIJALNISUDUBEOGRAD

Procesosumwi~enimaza prawe[ari}evognovca PalatapravdeuSubotici

UVI[EMSUDUUSUBOTICI

Re{enisvi gra|anskipredmeti OsnovnisudiVi{isuduSuboticiostvarilisunajboqerezultate u okviru USAID-vog projekta podele vlasti i podr{ke sudovima u Srbiji. Ciq projekta je br`e i efikasnije sudstvo, kao i da se smawi procenatstarihpredmeta. –Odjunadokrajapro{legodine u radnim sporovima primqeno je 225 starih predmeta, odkojihsure{ena72–reklaje menaxerkaprogramapodelevlastiUSAID-aSowaProstran.– U Osnovnom sudu u Subotici pro{le godine primqeno je 7.539 predmeta starijih od dve godine, a re{eno je 6.769. Gra|ansko odeqewe Vi{eg suda u

Suboticipro{legodinejeprimilo1.100predmetaisvisure{eni, s tim da je ukupno primqeno3.060predmetaodkojihje 2.265re{eno. Re~ je o petogodi{wem programu koji }e biti zavr{en do 2013.godine.Projekatseodnosi na reformu sudske uprave, ubrzavawe sudskih postupaka, re{avawe starih predmeta i smawewe odlagawa ro~i{ta. Sowa Prostran je istakla da, iako je sprovedena reforma sudstva, oni su nastavili da sara|uju sa sudovimakojisuod2008.godine uprogramu,jeriakosusepromenilesudije,problemisuostali isti. A.A.

Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas bi trebalo da po~ne su|ewe okrivqenima za navodno prawe novca odbeglog Pqevqaka Darka [ari}a, ~ije jeimena~elnommestuutojoptu`nici, drugoj po redu koju je protiv wega u toku pro{le godine podiglo Tu`ila{tvo za organizovanikriminal. Optu`nicaobuhvatade{avawa od 2008. do 2010. godine, a Tu`ila{tvojeiznelosumweda jeutomperioduukupnooprano oko20milionaevratedaihje Darko [ari} navodno stekao krijum~arewem kokaina iz Ju`ne Amerike u zemqe Zapadne Evrope,odnosnokrivi~nimdelom ilegalnog prometa narkotaka,sa~imsenikakonedovode u vezu ostali osumwi~eni u predmetu „prawe novca“. Specijalni tu`ilac Miqko Radisavqevi} je u avgustu pro{le godine,prilikompodizawaoptu`nice,rekaodaostalioptu`eni u predmetu „prawe novca“,izuzev[ari}a,uop{tenisu povezni s krijum~arewem droge. Po navodima optu`nice, Darko[ari}je„prqavinovac“ prao uvode}i ga u legalne pri-

vredne i finansijske tokove – investiraju}iufirme,kupovinu luksuznih stambenih i poslovnihnekretnina,privatizaciju preduze}a, turisti~kih i ugostiteqskihobjekata. Specijalni tu`ilac Radisavqevi} je svojevremeno izjavio daseoptu`nicomuvezisinvestirawem spornog [ari}evog novcaupostupkuprivatizacije pojedinih firmi ostali optu`enisumwi~e narazli~itena~ine i uvezi s razli~itim radwamaiokolnostima. Zakrivi~nodeloprawa novca, osim [ari}a, optu`nicom su osumwi~eni i advokat Radovan[trbac,wegovasuprugaDubravka [trbac, Stevica Kosti},Zoran]opi},AndrijaKrlovi},MarinkoVu~eti} iPredragMilosavqevi}.Uoptu`nici jeiime Neboj{e Jestrovi}a kojijeume|uvremenudobiostatussvedoka-saradnika. Tu`ilacRadisavqevi}jenaveodaseistragomdo{lodopodatakadajesporni[ari}evnovac ulo`en u„Mladiborac“iz Sonte, novosadski „Putnik“, „Mitrosrem“ iz Sremske Mitrovicei„Pali}“izSubotice. Ume|uvremenujeSpecijalni

sud prihvatio zahtev Tu`ila{tvazaprivremenooduzimawe imovine Darka [ari}a, ~lanova wegove porodice i bliskih muosoba,aodfirmi u[ari}evom vlasni{tvu ili onih koje seswimdovodeuvezu,privremenosuoduzeteakcije~ijomsu

[ari}u po prvoj optu`nici, podignutojprotivwegapolovinomaprilapro{legodine,kojom se sumwi~i za doga|aj iz „oktobra 2009, poku{aj krijum~arewe iz Urugvaja u Zapadnu Evropu 2.174 kilograma kokainakojijezaplewenuluciSan-

Upravnazgrada„Mladogborca”uSonti

kupovinomupostupkuprivatizacije stekle vlasni~ki udeo u pojedinim biv{im dru{tvenim preduze}ima. Ina~e, jo{ 20. septembra 2010. godine pred Specijalnim sudom je po~elo su|ewe Darku

taLusianajahti„Maui„hrvatskog dr`avqanina Anastasija Martin~i}a“, dok se po optu`bama za u~e{}e sudi jo{ sedamnaestorici okrivqnih, uglavnomizKragujevcaiizCrneGore. J.J.

Ro~i{tezaoduzimawe Legijineku}e

PO@ARUKRAQEVA^KOMPREDUZE]U ZAIZRADUNAME[TAJA

Zgrada„Jasena” uplamenu Vatrogasci su posle osam satiuspelidaugasepo`arkojije ju~e ujutro izbio u upravnoj zgradipreduze}azaproizvodwu name{taja „Jasen” u Kraqevu, alijezgradaupotpunostiizgorela. Povre|enih nije bilo u po`arukojijeizbiooko6:40satiauga{enjeoko14~asova. Prema re~ima na~elnika Odeqewa za vanredne situacije u Kraqevu Radoice Ko~ovi}a, velikim naporom vatrogasaca po`arjebrzolokalizovantako danijezahvatiookolnepogone. „U neposrednoj blizini upravne zgrade je lakirnica, kaoidrugiobjektisalakozapaqivim materijalima. Dobro je {tosmobrzouspelidaspre~imo{irewepo`ara,jerublizini su i druga preduze}a”, rekao jeKo~ovi}zaTanjug.

Upravna zgrada AD „Jasen”, koju je koristilo i preduze}e „MTI”, imala je oko 1.300 kvadrataibilajemonta`nogtipa, od drvene gra|e, tako da je po`ar vrlo brzo zahvatio ceo objekat. „Ga{ewejepotrajalo~itavih osam sati, jer se u jednom trenutku zgrada uru{ila, a na paqevinujepaometalnikrov.Bilojete{ko}adasedopredo`ari{ta vatre ispod velikih metalnihdelova”,izjaviojeKo~ovi}. Uga{ewupo`arasuu~estvovale ekipe vatrgogasno-spasila~kejediniceOdeqewazavanredne situacije u Kraqevu, vatrogasci iz Fabrike vagona i ~uvari„Jasena”,avodusudopremale cisterne „Vodovoda” i „Ccisto}e”.

STARICASTRADALAUSMEDEREVU:U po`aru, koji je oko 11 ~asova izbio u tro{noj ku}i u Partizanskoj ulici u Smederevu, smrtno je nastradala Z. M. (71). Vatrogasci su po`ar brzo ugasili, tako da je spre~eno {irewe vatre na obli`we ku}e, ali za nesre}nu `enu nije bilo spasa.

Spec ij aln i sud u Beo g radu razmat ra} e dan as zaht ev Tu`il a{ tva za org an iz ov an i krimin aldasebiv{emkomadant u Jed in ic e za spec ij aln e oper ac ij eMil or ad uUlemek u Leg ij i oduz me deo ku} e na Cer ak u. Glavno ro~i{te u ovom postupku bi}e odr`ano u Okru`nom zatvoru u Beogradu, a Ulemek bi trebalo da u raspravi u~estvuje putem videokonferencijske veze iz Specijalnog zatvora u Po`arevcu, gde slu`i jednistvenu kaznuod40godinazatvorazbog ubistvapremijera,krivi~nih dela „zemunskog klana”, zlo~ina na Ibarskoj magistrali iubistvaIvanaStamboli}a. Ovojepon ov qen arasp rav a o zaht ev u Tu` il a{ tva, po{tojeApel ac io n isud27.jula 2010. god in e ukin uo prv ostep en u odl uk u Spec ij aln og sudaotrajn omodu z imaw udela ku} e od Ulemek a. Apel acio n i sud je nal o` io da se rasp rav a pon ov i zbog bitn ih pov red a odr edb i kriv i~n og

pos tupk a i jer pres ud a sad r`i ner az umqiv u izr ek u i nepotp un outvr| en o~iw en i~n o staw e. Na nov om su| ew u, po nal oguApel ac io n ogsud atreb ada sedet aqn oprei s pit anakoj i na~ in je Ulem ek do{ ao do sporn ogstan a,daliodnovc a Dr` avn e bezb edn os ti, u koj oj jerad io,ilinanel eg al anna~in i kak o su vr{en e sve te trans akc ij e.

Su|ewe„SMS-mafiji” zbogprevara Su|ewe grupi poznatoj kao “SMS-mafija”zbogoptu`bida jeprevaramaunagradnimigama na sre}u, slawem poruka s mobilnih telefona, uzela pet stanovai125automobilaukupnevrednostivi{eod150milionadinara,trebalobidapo~ne usredu,16.februara,predSpecijalnimsudomuBeogradu. Organizatori ovih igara na sre}ubilisuDr`avnalutrija Srbije, RTS licitacija, „Grand auto„ i „Grand licitacija„,aemitovanesunaRadiotelevizijiSrbijeinaTeleviziji „Pink„. Cene poruka koje sugra|anislalisvakove~elicitiraju}iuigrikretalesuse od50do70dinaraplusporez. Za SMS-prevare optu`eno je17osoba,kojeseteretedasu tokom2009.i2010.godinesvi{e od 200 mobilnih telefona, ure|ajem za povezivawe komunikacija mobilnim telefonima i kori{}ewem softvera, uticalinaishodigaranasre}uiosvojiliukupno130nagradanatakozvanimtelefonskim licitacijama. Na taj na~in su uzelipetstanovai125putni~-

kih motornih vozila, od kojih 107„fijatapunto”,devet„{kodaoktavijatur1.4”,pet„{koda oktavijaambijent”,jednu„{kodufabija„itri„folksvagena pasat„.Mawideonagradaoptu`eni su zadr`ali za sebe, dok suostataknudilinaprodaju. Odmah po otkrivawu prevare,ponalogutu`iocazaorganizovani kriminal, od okrivqenihsuoduzetasvavozilai stanovi. Optu`nicajepodignutaprotiv Predraga Be}iri}a (40), Ogwena Petra Todorovi}a (31),MarijaneMijanovi}(39), Milo{a Banduke (30), Marka Banduke (25),Milo{aMiri}a (25), Darka Dragosavqevi}a (24), Viktora Vickova (31), Vladimira Sladi}a (26), Milo{a \urana (23), Nenada Vukovi}a (25), Mileta Jak{i}a (25), Marka Vukojevi}a (23) i MiliceMiri}(28),sviizBograda. Optu`eni su i Bo{ko Ivo{evi} (29), Bojana Tutunovi} (32)izIn|ije,kaoiRobertBala` izSremskeKamenice(33). (Tanjug)

U ovom pos tupk u ter et dokaz iv aw a je na opt u` en om, tak odaUlemekmor adadok a`e da je sporn u nek retn in u stek aozak on it o. Biv{i komad ant JSO-a je naprip remn omro~ i{tuuoktob ru u cel os ti ospor io zahtev da mu se trajn o oduz me imov in a, ist i~ u} i da je u vi{e nav rat a Tu` il a{tvo mewal o sad r` in u svog zaht ev a, neuspev aj u} idapov e` espor-

nu nek retn in u s niz om krivi~n ih del a za koj a je prav osna` no osu| en na vi{ed ec ijsku kaz nu zat vor a. Izn e| u ostal ihdok az akoj e}enaro~i{tu preds tav it i Ulemek ova obran a, sud ij a Vel im ir Laz ov i} je naj av io da }e sud pok u{at idaodBezb edn os noinf ormat ivn eagenc ij enab avi dok ument ac ij u o tome da lisunek ad anaUlemek ovra~unizv r{en eve} euplat ekojenis ubil eplat a. Tu`ila{tvo zahtevom tra`idaseUlemekuoduzmestan u ku}i na Ceraku od oko 178 kvadratnihmetarajersmatra da nije ste~en legalnim prihodima. Tu`ila{tvo smatra da je Ulemek nekretninu kupio novcem proisteklim iz niza krivi~nih dela, najve}imdelomodotkupaodotmica koje je vr{io „zemunski klan”. Drug ideoku} esudnij eoduz eo od Ulemek ov e por od ic e jer je weg ov a sup rug a dok az aladajeleg aln oste~ en. (Tan jug)

Uskoropresuda Stanajevojgrupi Su|ewe grupi optu`enih za {verccigareta,na~elusPodgori~aninom Antonom Stanajem, kojaseteretidaje{vercomcigareta o{tetila dr`avu za 65 miliona evra, nastavqa se u sredu, 16.februara,uSpecijalnomsudu u Beogradu izlagawem zavr{nih re~iTu`ila{tvaiodbrane.Po-

Hap{eweAntunaStanaja

slezavr{nihre~i,sud}e,nakon dveipogodinesu|ewa,zakazati izricawe prvostepene presude ~lanovimategrupe. Stanajevagrupateretisedaje od 2004. do 2007. godine {vercovalacigaretetako{toihjeuvo-

zila u Crnu Goru, la`no prikazivala da su prodate u crnogorskim fri-{opovima, a onda ih krozSrbijukrijum~arilaiprodavala u Srbiji, zemqama regiona i Zapadne i Isto~ne Evrope. Cigarete su, po optu`nici, uvo`ene preko firme „Rok{ped”, ~ijijevlasnikStanajikojajegodinamabilajediniovla{}eni uvoznik cigareta zaCrnuGoru,aliiovla{}eni distributer „folksvagena” i „audija”,uvoznikuqa„{el”i guma„pireli”. Stanajposedujei{est benzinskih pumpi na atraktivnimlokacijama, rentakar agenciju, kao i hotel„Galeb”uUlciwu. Uz Podgori~anina Stanaja,optu`enojejo{ 26qudi,odkojihjepetu pritvoru, a ostali se branesaslobode. Stanaj je uhap{en 12. septembra 2007. godine na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla”, a su|ewewegovojgrupipo~elojeseptembra2008.godine. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik

„DNEVNIKoVa” TEMa

ponedeqak14.februar2011.

13

RAZBOJNI[TAVA U JU@NOJ MAWE, ALI IMA IH SKORO SVAKI DAN

Gazduzatvoriliutoalet paodnelimeso Svako raz boj ni {tvo je pri~a za sebe, po ne~emu karak teri sti~ no, ali pro {lo nedeq na pqa~ka novosadske mesare „Aco” kod Sajma na Bulevaru kraqa Petra Prvog po ne~emu {tr~i. Vlasnik radwe je opqa~kan drugi dan od otvarawa, izgrednici su odneli samo sirovo meso a ne i novac, a prodavnica je zatvorena zauvek, dva dana nakon toga. – To zasigurno nije jedini razlog za zatvarawe mesare, ali je doga|aj mnogo doprineo toj odluci. Ovo je veoma lo{e iskustvo. Pla{im se, no}u ne spavam, nije mi svejedno kad iza|em na ulicu – ka`e za „Dnevnik”sad ve} biv{i preduzetnik Mesara otvorena dva dana pre i zatvorena dva dana posle pqa~ke AleksandarP.– Bilo ih je dvojica. Nisu bili maskiratra desetak minuta pa pozvao no ranili prodava~icu kad se ni. Jedan je u{ao i napomenuo da policiju. Nisu tra`ili novac, a pobunila. Po svoj prilici, u velikom ima nameru da kupi dosta mesa, i da jesu, nije vi{e ni{ta ostabroju nasilnih imovinskih dela ali da prethodno mora nekog da lo u kasi. Bio sam zapawen i nije zanemrqiv socijalni momeisplati pred mojim lokalom, nazbuwen, sve vreme smo }askali nat, ipak u policiji nam iskusni vodno, zato {to ga je kvrcnuo dok sam pripremao poruxbinu, i operativci govore da, osim teautomobilom, pa sam mu pozajni{ta mi nije li~ilo da }e do}i levizijskog vaspitawa sa scenamio iz pazara 1.000 dinara da se do razbojni{tva. Sli~nih slu~ajeva je sijaset. ma nasiqa, koje je ~esto zameniraskvita s tom osobom. Isekao lo roditeqsko pa ~ak i uli~no, sam mu sviwskog i june}eg mesa, Svojevremeno je novosadska ponajve}u „zaslugu„ za ekspanziju filea i vrata i spremio but, licija uhvatila maloletnika pqa~ki u svetu, pa i kod nas, ima ukupno oko 20 kila, sve u vredo- koji je slu{ao raspravu rodira{irena upotreba droga. Iako sti ve}oj od 200 evra, onda me je teqa o tome kako kubure s pase neki olako odlu~uju na razbojon odjednom zamolio da mu poka- rama i nemaju ih da plate izni{tvo misle}i da }e brzo i la`em gde je toalet i kad sam mu na najmqeni stan, a on je oti{ao u ko do}i do novca, nije retkost da wegov zahtev pokazivao gde se pqa~ku i zavr{io s lisicama se do|e do momenta iz kojeg nema pali svetlo, iznanada me je uvu- na rukama. U jednoj pqa~ki na povrtaka. Nisu retki slu~ajevi kao u tu prostoriju i uz pretwu Novom nasequ maloletnici su, da lo{a ideja, pre svega golono`em zapretio da mi da ga ni- inspirasni filmom, oti{li u bradih narkomana, zavr{e dugokako ne pratim. Ostao sam unu- radwu iz kom{iluka i ozbiq-

[EF PRAVNOG TIMA ZA ODBRANU LIDERA RADIKALA ZORAN KRASI] NAJAVQUJE:

Povoqnapresuda [e{equ krajemmarta

[ef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava[e{eqaZoran Krasi} izjavio je ju~e da o~ekuje povoqnu presudu Ha{kog tribunala lideru radikala krajem marta i wegov skori dolazak u Srbiju. Krasi} je na konferenciji za novinare podsetio na to da }e prethodno 7, 8. i 9. marta i [e{eq i Tu`ila{tvo izneti argu-

Vojislav [e{eq

mente da bi sud mogao utvrditi da li je Tu`ila{tvo uspelo da doka`e krivicu lidera radikala. On je najavio da }e se 22. februara odr`ati pretpretresna konferencija u postupku protiv [e{eqa za nepo{tavawe suda i da }e se tada obelodaniti da li }e biti nastavka su|ewa. Krasi} je potvrdio da }e 19. februara u Beogradu u organizaciji SRS-a biti odr`an me|unarodni nau~ni skup povodom osam godina otkako je [e{eq u pritvoru Ha{kog tribunala. Skup ima naziv „Osloba|aju}a presuda po pravilu ’98 bis’ jedini je mogu}i pravni rezultat fijaska Ha{kog tribunala u

procesu protiv dr Vojislava [e{eqa”, podsetio je Krasi}. Po wegovim re~ima, na skupu u Centru „Sava” u~estvova}e 16 predstavnika iz Rusije, iz svih poslani~kih grupa Dume, ruskog komiteta za za{titu [e{eqa sa SergejomBaburinomna ~elu, a o~ekuje se i dolazak francuskog advokata @anaVer`esa. Krasi} je istakao da je u toku preko op{tinskih odbora SRSa priprema peticije za osloba|awe [e{eqa, i pozvao sve gra|ane koji dele mi{qewe te stranke da se obrate aktivistima radikala i potpisom daju podr{ku, ukoliko smatraju da je lider radikala nevin. [e{equ se u Hagu sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, od 1991. do 1993. godine. On je 21. januara 2009. dodatno optu`en za nepo{tovawe Tribunala zbog obelodawivawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka ~iji je indetitet, po nalogu pretresnog ve}a, bio za{ti}en od javnosti. [e{eq je 24. jula 2009. osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i ta kazna mu je potvr|ena 19. maja 2010. On je 4. februara 2010. drugi put optu`en zbog objavqivawa u kwizi podataka o 11 za{ti}enih svedoka. Li der ra di ka la se do bro voqno predao Ha{kom tribunala u februaru 2003, a su|ewe mu je po~elo novembra 2007. godine. (Tanjug)

godi{wom robijom, a da pri tome nedu`ni qudi budu povre|eni. Pro{le godine je bilo mnogo razbojni{tava na podru~ju ju`ne Ba~ke (429), u proseku vi{e nego jed no dnev no, ali ipak znatno mawe nego prethodne (575). Rasvetqeno je vi{e od polovine ovih dela. – Ovi razbojnici su, po svoj prilici, uzeli meso da bi obezbedili pare za narkotike. To su ozbiqna krivi~na dela, ali za zavisnike je to najbr`i na~in da do|u do novca. Ra~unaju i planiraju kako da najbr`e do|e do para da bi kupili drogu pa upadaju u prodavnice, po{te, trafike i mewa~nice, gde uz pretwu uzimaju pazar – ka`e za „Dnevnik„ {ef grupe u novosadskoj Policijskoj upravi za suzbijawe imovinskih delikata uz upotrebu nasiqa Ranko Markovi}. – Kad „odrade„ radwu, bude i mawih iznosa, tako da im je taj novac dovoqan za drogu samo za dan ili dva, posle toga opet ~ine razbojni{tva. U 90 odsto slu~ajeva re~ je o povratnicima u tim delima, a oni su se opredelili za taj na~in sticawa para. Wih, ve}inom, ne interesuje posao za 200 ili 300 evra i ako bi im ga neko ponudio. Toliko ponekad uzmu dnevno kroz tu|e pazare. Policajci i drugi radnici i slu`benici nekad rade ceo mesec za onoliko koliko oni uzmu za jedan dan.

Po re~ima na{eg sagovornika, razbojnici naj~e{}e obilaze i razgledaju situaciju, a sve u nameri da izvr{e delo u objektu koji je slabije obezbe|en, odnosno tamo gde nema ve}e frekvencije qudi i gde je, samim tim, mawa opasnost da budu snimqeni, zapa`eni i uhva}eni. – Bez obzira na to {to su zavisnici od droge, oni detaqano planiraju i ~ine razbojni{tva. Kad u|u u fazu da nemaju para za kupovinu doza nakon {to su prodali sve iz ku}e, u tom o~aju ne vide drugi na~in za sticawe pa-

vali ili drskoj kra|i, moraju ih prodavati da bi do{li do para – ka`e Markovi}. On dodaje da se u razbojni{tvima po~iwenim na podru~ju Ju`noba~kog okruga zati~u uglavnom mla|i punoletni Novosa|ani, a ima ih ~esto i iz Beograda, [apca, Sombora, Subotice, Zrewanina i drugih mesta. – Oni iznajmquju stanove. U Novom Sadu obi~no imaju nekog prijateqa koji im poma`e i bude logistika kroz obezbe|ewe sme{taja i narkotika. Misle, vaqda, da ih ovde niko

@ene naj~e{}e `rtve Po re~ima Ranka Markovi}a, razbojni{tva se naj~e{}e de{avaju zimi kada svi nose kape i {alove zbog hladno}e, pa se i pqa~ka{i tako maskiraju i upadaju u objekte, i to neretko od 19 do 22 sata u urbanim delovima grada. Takvi kriminalci obi~no prete radnicama, devojkama i `enama, koje nemaju ni teoretske mogu}nosti da im pru`e otpor. – Savetujemo sve radnice u pomenutim objektima da ne pru`aju otpor i ne preduzimaju ikakve mere koje bi mogle iziritirati izgrdenika jer je bilo slu~ajeva da se u takvim sitaucijama upotrebi sila i oru`je i bude povre|enih radnika. O doga|aju treba odmah obavestiti policiju i opisati izgrednika i eventaualno kazati pravac u kojem je oti{ao. Tako|e, vaqalo bi da vlasnici firmi obezbede kvalitetan video-nadzor da bi za{titili osobqe i imovinu – napomiwe Ranko Markovi}. ra sem razbojni{tva. Oni naj~e{}e svakog trenutka misle samo na drogu i kako da do|u do we pa se mahom odlu~uju za ova dela. Naravno, ima i lica koja nisu narkomani, pa i starijih, koji upadaju u objekte i obezbe|uju na taj na~in pare za provod. Naj~e{}e uzimaju novac. To je najjednostavnije i najbr`e jer ako uzmu druge stvari, makar i u pro-

ne}e prepoznati. Svakodnevno vr{e razbojni{tva, a pobegnu iz svog mesta mo`da zato {to ih tamo policija tra`i. Nekad ni ne prete oru`jem ve} samo verbalno. To su nau~ili kao povratnici – da }e na taj na~in biti mawe tere}eni i dobiti bla`e kazne kad ih uhvatimo – obja{wava Markovi}. M. Vuja~i}

ZBOG ^EGA JE U PRVOM OVOGODI[WEM TERMINU IZOSTALO SU\EWE STANKU SUBOTI]U?

Canetovaodbranatra`i izuze}edvojesudija Su|ewe biznismenu Stanku Suboti}u Canetu i grupi s wim saoptu`enih pred Posebnim odeqewem Vi{eg suda u Beogradu u predmetu »„duvanska afera”« nije odr`ano u prvom ovogodi{wem terminu jer je Suboti}ev advokat Milan Vukovi} podneo zahtev za izuze}e predsednice i ~lana sude}eg ve}a sudija Milene Ra{i}i BiqaneSinanovi}, koje su u decembru 2009. izabrane u najvi{e sudove u dr`avi – Apelacioni sud u Beogradu i Vrhovni kasacioni sud. Po Zakonu o sudijama, navodi advokat Vukovi}, sudija mo`e najdu`e na godinu dana biti upu}en na rad u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno ni`eg stepena. Tako|e ukazuje na to da su “sudija Ra{i} iz Apelacionog i Sinanovi} iz Vrhovnog kasacionog suda tokom 2010. godine ve} bile upu}ene u Posebno odeqewe Vi{eg suda i da je taj period istekao 31. decembra”. Nagla{ava i da je sudija Sinanovi} iz Vrhovnog kasacionog upu}ena na rad u dva stepena ni`i sud. Advokat Vukovi} iznosi stav “da je daqi rad sudija Ra{i} kao sudije Apelacionog suda i Sinanovi} kao sudije Vrhovnog kasacionog suda, u ovom postupku protivan odredbama Zakona o sudijama, kao i Zakonika o krivi~nom postupku“. Tako|e, iznose}i mi{qewe da o zahtevu za izuze}e mo`e odlu~iti samo op{ta sednica Vrhovnog kasacionog suda, advokat Vukovi} je zatra`io izuze}e i vr{ioca funkcije predsednika Vi{eg suda u Beogradu, Apelacionog suda u Beogradu i predsednice Vrhovnog kasacionog suda. – Postoje razlozi i za izuze}e predsednice Vrhovnog kasacionog suda jer je odluku o upu}ivawu sudija ~ije se izuze}e tra`i doneo Visoki savet sudstva ~iji

Stanko Suboti} Cane

je ona istovremeno predsednik – navodi Vukovi}. U izjavi za „Dnevnik«” advokat Vukovi} isti~e da je zahtev za izuze}e dvoje sudija podneo tek nakon {to je odbijen wegov prigovor na sastav sude}eg ve}a te da, shodno odredbama zakona na koje se poziva, o~ekuje da zahtevi budu uva`eni. – Po mom stavu, ovakvim sastavom postupaju}eg ve}a u ovom predmetu oni ~ine apsolutno bitnu povredu postupka, odno-

sno Zakonika o krivi~nom postupku, ~ija je pravilna primena garancija da }e se pravilno primeniti materijalno pravo, to jest Krivi~ni zakonik – ka`e Vukovi}. On nagla{ava da je osnovno na~elo ZKP-a da niko nevin ne bude osu|en, a da se krivcu izrekne odgovaraju}a sankcija u zakonito sprovednom postupku uz po{tovawe pretpostavke nevinosti i prava na pravi~no su|ewe pred prirodnim sudijom. Vu-

kovi} dodaje da je sredinom devedesetih godina pro{log veka bio branilac u dva predmeta u kojima su postupale delegirane sudije, te da su, kako navodi, „okrivqeni bili osu|eni na visoke kazne, a sudije su napredovale pa mu je do danas ostala dilema li je to bila samo koincidencija“. – Ciq ograni~ewa koja su predvi|ena u ZKP-u i jeste da se obezbedi pravilna primena KZa. U suprotnom, sve mo`e izazivati sumwu kod odbrane na postojawe zahteva da se presudi na odre|en na~in. Zna~i, smatram da bi one povrede na koje ukazujem morale da se otklone – navodi Vukovi}. On je bio iznena|en na{im pitawem da li mu argumente izbija ~iwenica da nisu samo sudije u predmetu wegovog klijenta ve} i ve}ina sudija Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu, koje su krajem 2009. godine izbarane u sudove vi{eg stepena nadle`nosti, tako|e po~etkom ove godine po drugi put upu}ene u Posebno odeqewe te da postupaju u brojnim predmetima. – Pa to zna~i da je daqi rad i ostalih sudija koje su po drugi put upu}ene na rad u Posebno odeqewe Vi{eg suda u tim drugim predmetima tako|e apsolutno bitna povreda ZKP-a – odgovorio je advokat Vukovi}. On dodaje da “smatra da pravni standardi i prirodan sastav ve}a podrazumevaju da ve}ina ~lanova ve}a nekog suda treba da budu sudije tog suda, a u konkretnom slu~aju – Vi{eg suda u Beogradu”. – U svakom slu~aju, ovakvo postupawe Visokog saveta sudstva i Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu podse}a na feudalno doba kada su sudile putuju}e kraqevske sudije – navodi advokat Milan Vukovi}. J. J.


14

dRU[TvO

ponedeqak14.februar2011.

„VAJERLES” INTERNET NA IZVOL’TE, SVUDA OKO NAS

Kra|apreko nepostoje}e`ice Pristup internetu ima vi{e od polovine doma}instava u Srbiji, ka`e statistika, a bezmalo 70 odsto gra|ana svakodnevno koristi blagodeti „neta„. Svako za namenu koja mu je najmilija, razume se, od ~etovawa do pornografije i tek ponekad, ne{to malo u obrazovne i informativne svrhe. Me|utim, za{to dolazi do disproporcije kada se broj deklarisanih korisnika uporedi s brojem stvarnih, zvani~nih, onih koji za to pla}aju i pretplatu nekom od tridesetak licenciranih operatera u Srbiji? Jednostavno, dok jedni od internet-opreme imaju kompjuter, iznajmqeni modem i mese~ni ra~un od minimalno 1.300 dinara, drugi od opreme imaju laptop s ugra|enim „vajerles” risiverom i – KOM[IJU! O ~emu se radi? Be`i~ni internet je i daqe preskup, ali u eri savremene tehnologije, kada prakti~no sve oko nas radi na struju, odsustvo `ica i kablova je retka blagodet i sve se vi{e qudi odlu~uje da svoj standardni

nih rasprava o tome. Oni koji se `ale zbog kra|e nezakqu~anog signala uglavnom bivaju ismejani zbog svoje nesmotrenosti i drugi u~esnici u diskusijama se logi~no pitaju o~ekuju li tom logikom da }e i otkqu~ani bicikl ili automobil zate}i na mestu gde su ga ostavili. Na`alost, naravno da ne}e jer je vreme vite{kih bajki odavno pro{lo, a moral i po{tewe su ustupili mesto logici potro{a~kog dru{tva da “ono {to nije ni~ije, mora da je moje”. A opet, donekle opravdano, takvi qudi strahuju {ta bi se moglo desiti ako onaj ko se slobodno slu`i wihovim signalom “daunlouduje”, recimo, de~iju pornografiju i ako bi revnosna policija s tim u vezu dovela i onoga ko obezbe|uje logistiku – slobodan pristup “vajerles” internetu. Kako posle opravdati sebe i razjasniti svoju neume{anost u prqave rabote? Jednostavno, zakqu~ati signal na vreme! Istina, ni to ne pru`a potpunu za{titu jer ne postoji {ifra koju hakeri ne mogu pro-

dnevnik

NOVI DOKAZI O [TETNOSTI DUVANSKOG DIMA STI@U IZ SAD

U`ivaweuradioaktivnim materijama? Stupawem na snagu Zakona o za- ~ajnih kancerogenih agenasa. Ra{titi stanovni{tva od izlo`eno- dioaktivni izotopi u duvanu su otsti duvanskom dimu u javnosti su kriveni {ezdesetih godina probuknule rasprave o tome da li je {log veka, a ova saznawa su ~uvana duvanski dim zaista toliko {te- kao najve}a tajna duvanske indutan po zdravqe ili se radi o iskri- strije. vqenoj i nedovoqno ta~noj slici Istina je isplivala u javnost o duvanu. Novi, pora`avaju}i poda- kada je u decembru pro{le godine ci o {tetnosti duvanskog dima, kontrola duvana u SAD iz Ministi`u iz SAD. U poznatom nau~- starstva poqoprivrede pre{la u nom ~asopisu „ScientificAmerican”u ruke Agencije za lekove i hranu, januarskom broju objavqen je tekst koja je vrlo brzo do{la do podatapod naslovom „Puka i objavila ih. O {ewe radioaktivkolikoj koli~ini Akonekogodi{we zra~ewa iz duvana nih materija„. U svakidanpopu{i wemu se navodi da se radi najboqe gose u cigareti nalavore slede}i podakutijuipo ze opasni izotopi ci: ako neko godicigareta,uneseu kao {to su radoak{we svaki dan posebetoliko tivni izotop olopu{i kutiju i po radioaktivnosti va, uranijuma, radocigareta, unese u kaodajeutoku na, kao i najopasnisebe toliko radioji – polonijum 210. aktivnosti kao da godineprimio Kako se navodi, je u toku godine zra~eweod300 biqka duvana je vrprimio zra~ewe od sni m a w aplu } a lo podlo`na uzi300 snimawa plumawu radioaktiv}a. Samo ovaj nih izotopa iz zemqe i vazduha. uzro~nik, kako tvrde istra`iva~i Kod prerade duvana, radoaktivni u SAD, mo`e dovesti do vi{e od izotopi ostaju u duvanu i prili- 1.000 smrti godi{we. kom pu{ewa ulaze u plu}a. Kako su Duvanska industrija je do sada svi, sem radona, dugo`ive}i radio- poku{avala da napravi modifikaaktivni izotopi, stalno emituju ciju biqke duvana koja ne}e tolizra~ewe u plu}ima. Unutra{we ko upijati radoaktivne izotope. zra~ewe je jedan od izuzetno zna- Poku{alo se i s pravqewem spe-

cijalnih filtera koji bi zna~ajnije smawivali ulazak radioaktivnih izotopa u plu}a, ali pored svih poku{aja i svega {to je ura|eno, cigarete i daqe sadr`e odre|enu koli~inu polonijuma. Od Zakona o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu svakako se ne o~ekuje da strastveni pu{a~i ostave cigarete preko no}i, ali se ra~una na smawewe broja popu{enih cigareta. Ukoliko se budu po{tovale zakonske odredbe, smawi}e se i broj pasivnih pu{a~a. Sude}i po rezultatima ostvarenim u drugim zemqama, gde ovakvi zakoni postoje deceniju, mo`emo ra~unati na to da }e

se u narednom periodu smawiti broj obolelih od raka plu}a. – U onim zemqama koje su ograni~ile pu{ewe do{lo je do zna~ajnog smawewa broja obolelih od raka plu}a, {to je direktan putokaz da su cigarete jedan od glavnih uzro~nika tog karcinoma – ka`e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{anJovanovi}. – Najboqi primer je Luksemburg, koji je prvi uveo zabranu pu{ewa u zatvorenom prostoru gde je posle deset godina – jer je za takve pokazateqe potrebno vreme – obolevawe od raka plu}a smaweno za vi{e od 12 odsto i taj trend je i daqe prisutan. J. Barbuzan

U ZREWANINU VE[TACI BOLESNIKE PREGLEDAJU U VOZILIMA

Za sadabezdobrogre{ewa ADSL-modem zameni “vajerles” ruterom, prave}i mali “hot spot” od sopstvenog `ivotnog prostora. I milina jedna! Nema kablova koji sapli}u noge, a internet je i daqe tu, i to ne samo na mati~nom desktop kompjuteru ve} i na laptopu s kojim se mo`e slobodno cirkulisati po `eqi – u jedinu sobu gde je dozvoqeno pu{ewe, kupatilo, na terasu... Ali {ta ako u sitnim `ivotnim radostima koje

valiti, a na internetu se ~ak mogu i skinuti uputstva i programi za tu namenu, ali onaj ko tako ne{to ume, mo`e napraviti i kudikamo ve}e i ozbiqnije probleme tu|im kompjuterima od sitne kra|e “vajerles” signala i takve de~je igre im, sre}om, uop{te ne predstavqaju dovoqan izazov. S druge strane, ima to i poneku svoju dobru stranu jer }e mnogi koji su se slobodno ka-

Slika lekara koji nasred ulice pregleda pacijenta ili korisnika socijalne pomo}i izgleda da je u Zrewaninu odavno postala uobi~ajena. A to se doga|a zato {to mnogi objekti u gradu nisu prilago|eni osobama s invaliditetom ili su na neodgovaraju}im lokacijama. Na to je ovih dana ukazao i direktor zrewaninske filijale Fonda penzijskoinvalidskog osigurawa Milan Zveki}. Obja{wavaju}i proceduru odobravawa nadoknade za tu|u negu i pomo}, koja trenutno iznosi 13.700 dinara, Zveki} je otkrio da je veliki problem ovda{we ispostave Fonda PIO taj {to se, po zakonu, pregledi radi

ve{ta~ewa moraju obaviti u slu`benim prostorijama ove ustanove. – Po{to je na{a zgrada u pe{a~koj zoni, u glavnoj gradskoj ulici, oni koji dovode bolesne na ve{ta~ewe nemaju gde da parkiraju automobile. Bolesni uglavnom ne mogu da iza|u iz auta, niti pratioci mogu da ih iznesu, pa na{i ve{taci silaze do vozila i tu pregledaju korisnike. Tra`imo re{ewe da to bude humanije i boqe, ali ga za sada nemamo – prepri~ao je Zveki} kako to izgleda u sumornoj svakodnevici. Ranije je i predsednica Udru`ewa paraplegi~ara Banata

Kristina @ivanki} upozorila na to da osobe s invaliditetom trpe poni`ewa jer nisu u mogu}nosti da u|u u pojedine ambulante pa lekari izlaze napoqe da bi ih pregledali ili im dali injekciju! Ona je, ipak, ocenila da je situacija u banatskoj prestonici, po tom pitawu, mnogo boqa nego u nekim drugim sredinama, naro~ito seoskim. Ali, za to da bude jo{ kvalitenija mora}e da se pobrine lokalna samouprava. Jer, odlukom Skup{tine grada Zrewanina krajem minule godine osnovan je Savet za unapre|ewe polo`aja osoba s invaliditetom. Wegov ~lan je i Kristina @ivanki}, koja godinama ukazuje na to

da ulazak u Gradsku ku}u ~esto predstavqa ogroman problem za invalide. Ukoliko `ele da odu u kabinete gradona~elnika ili wegovog zamenika, koji su na prvom spratu, moraju bukvalno da ih nose na rukama, sve s kolicima! To je do sada iskusila i Kristina @ivanki}, a ova neprijatna i ru`na situacija ponavqa}e se i kad bude morala da ide na sastanke nedavno formiranog Saveta. – Na{a ideja je da se izgradi jedan ulazni lift. On ne bi remetio izgled zgrade. Potrebna je samo dobra voqa. Kad we bude, na}i }emo i re{ewe – istakla je Krisitna @ivanki}. @. Balaban

ODEQEWE FTN-a U IN\IJI

Softverskoin`ewerstvo iprogramirawe

Mo`dajeipaknajdaqeoti{aonepoznati vlasnik“vajerles”signalaublizini „Dnevnika”,kojisenijetrudiodazakqu~asvoju mre`ualijujezatoduhovitonazvao „Za{toKradeteTu|Net”

ste namenili sebi po`ele da u`ivaju i va{e kom{ije? Naime, domet iole pristojnog signala s “vajerles” rutera nije ve}i od dvadesetak metara, a na wegovo umawewe dodatno uti~u i pregrade poput zidova, plafona i podova, ali i to mo`e biti sasvim dovoqno da se signal, namerno ili ne, podeli s kom{ilukom. Naravno da svako ko ne `eli da ne{to {to sam pla}a xabe ustupa i nekom drugom, mo`e svoj be`i~ni internet signal za{tititi {ifrom i tako onemogu}iti ili makar ote`ati neovla{}ene upade na “svoj posed”, ali mnogi qudi to ne rade. Za{to? Zapravo, niko se kod nas nije preterano potrudio da istra`i ovaj fenomen. Jednostavno, mnogi nisu ni svesni toga da signal progresivno slabi proporcionalno pove}awu broja naka~enih kompjutera, pogotovo ako se radi o nekom obimnijem skidawu sadr`aja s interneta. Drugi nisu dovoqno upu}eni u tehniku pa ni ne znaju kako da podese {ifru, dok tre}e jednostavno nije briga. Za to vreme, internet-forumi su prepuni kukwava zbog neovla{}enog kori{}ewa “vajerles” signala i proprat-

~ili na tu| signal, jednom kada vlasnik napokon zakqu~a svoj “vajerles” ili se jednostavno odseli i po~ne da wime ~a{}ava nekog drugog, nepovratno navu~eni na ovu slatku beneficiju koja olak{ava `ivot verovatno i sami napokon uplatiti internet. I ko zna, mo`da }e iz zahvalnosti prema onome ko im je omogu}io bezbri`ne godine i sami ostaviti slobodan, otkqu~an signal... U me|uvremenu, oni koji svoj internet pla}aju i ovi drugi koji im ga kraduckaju ili se jednostavno poslu`e ne~im {to im je slobodno dostupno, nastavi}e da `ive u neraskidivoj simbiozi. Neki su ~ak imali dovoqno duha da od svega toga naprave dobar {tos, te se tako jedna devojka pre izvesnog vremena, odlaze}i na {kolovawe u inostranstvo, na svom “Fejsbuk” statusu qubazno i kulturno zahvalila svom neznanom kom{iji u ~ijem je otvorenom “vajerles” signalu u`ivala prethodnih godina. Mo`da je ipak najdaqe oti{ao nepoznati vlasnik “vajerles” signala u blizini “Dnevnika”, koji se nije trudio da zakqu~a svoju mre`u ali ju je zato duhovito nazvao „Za{toKradeteTu|Net”. A. Grube{a

Od ove {kolske godine u In|iji }e po~eti da radi odeqewe Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu. U odeqewe, potpuno opremqeno najsavremenijim laboratorijama i neophodnom ra~unarskom opremom, sme{teno u centru In|ije, bi}e upisano 120 studenata, a za wih 40 bi}e obezbe|ena i {kolarina. Predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} istakao je da }e Fakultet }e biti dom Novosadskog univerziteta, a in|ijska op{tina logisti~ka podr{ka. Po re~ima pokrajinskog sekretara za obrazovawe dr Zoltana Jege{a, otvarawe ovog odeqewa ne}e samo pove}ati broj stru~nih mladih qudi koji }e u In|iji na}i i svoje radno mesto nego }e uticati i na daqi razvoj ove op{tine. – Studenti treba da znaju da se ovde otvaraju studije za kojima postoji velika potreba u privredi i da }e nakon {to dobiju diplome mo}i

da na|u posao u svojoj struci – rekao je Jege{. Dekan Fakulteta tehni~kih nauka prof. dr Ilija]osi} je naglasio da je ovo prvi sudijski program koji FTN izvodi van sedi{ta fakulteta: – Imamo tri ciqa: da obrazujemo dovoqno stru~waka koje tra`i privreda u op{tini In|ija, da {to ve}em broju dece omogu}imo studirawe da bismo stigli Evropu s visokoobrazovanim kadrovima i da pomognemo razvoju Srema kao regiona. Profesorka Zora Kowevi}, koja }e voditi odeqewe u In|iji, ka`e da je osnovni ciq obrazovawe onih kadrova koji su ovom gradu sada najpotrebniji, a to su, kako je istakla ITstru~waci. – Studijski program je takav da studenti na prvoj godini imaju zajedni~ke predmete, a ve} od druge po~iwu da se usmeravaju na u`u speci-

jalnost. Specijalizacija se grana na tri usmerewa: softversko in`ewerstvo i programirawe, razvoj elektronskog poslovawa i ono {to do sada u Srbiji nije postojalo – upravqawe informati~kim resursima u preduze}ima – rekla je profesorka Kowevi}. Studentima odeqewa FTN-a u In|iji se pru`a mogu}nost zapo{qavawa u kompanijama koje se bave razvojem softvera i pru`awem informati~kih usluga. Izgradwa kompleksa namewenog informacionim tehnologijama u In|iji, u kojem }e biti locirane najpoznatije svetske kompanije kao {to su „Microsoft„, „Hewlet Pacard„, „Siemens„, IBM i druge predstavqa novu etapu u razvoju In|ije koja }e dovesti do potrebe za stru~nim kadrovima iz oblasti informatike, moglo se ~uti na konferenciji za {tampu. S. Lap~evi}

VESTI Obradovi}:Kraj {trajka? Uo~i za danas najavqenog sastanka sa sindikatima prosvete ministar prosvete Srbije @arko Obradovi} izjavio je da bi svi u Vladi Srbije `eleli da zarade zaposlenih budu ve}e, ali je pitawe realnih mogu}nosti za tako ne{to. On je rekao da se vidi kraj {trajka prosvetnih radnika i da veruje da postoji dobra voqe obe strane da se na|e prihvatqivo i mogu}e re{ewe.– Mi }emo od sindikata dobiti zahteve, sesti za sto i

razgovarati – rekao je Obradovi}, i dodao da }e posledwu re~ o svemu dati ministarka finansija DianaDragutinovi}, koja je i projektovala buxet.

Policajci iministarka finansija Predstavnici Policijskog sindikata Srbije razgovara}e danas s ministarkom finansija Srbije Dianom Dragutinovi} o pronala`ewu novca neophodnog za period dok kolektivni ugo-

vor za pripadnike policije ne stupi na snagu. Policijski sindikat Srbije nije povukao odluku o {trajku, koji je najavqen 18. februar. Zahtevi ovog sindikata ti~u se usvajawe kolektivnog ugovora i dodatno obezbe|ivawe para do po~etka wegove primene.

Snaga pacijentima Seminar za zastupnike prava pacijenata odr`an je ovih dana u Novom Sadu. Organizator je nevladina organizacija Inicija-

tiva „Snaga pacijentima„. Ovo je prvi od ukupno {est ovakvih seminara koji }e biti organizovani {irom Srbije. Kako je istakao predsednik te organizacije IvanMilo{evi}, mnoga udru`ewa pacijenata u Srbiji bila bi uspe{nija da su boqe potkovana znawem. Posledwe tri godine buxet Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe realno se smawuje, {to se odra`ava na ostvarivawe prava pacijenata. Ciq te organizacije je zastupawe prava pacijenata, a u osnovi je usmerena na pove}awe zdravstvenog buxeta. J. B.


c m y

dnevnik

RePORTA@e

ponedeqak14.februar2011.

15

BE^EJCA ZORANA PETKOVI]A MUKA NATERALA DA POTRA@I SPAS U TRADICIONALNOJ MEDICINI

NogebosezdravqeizKinedonose Dobro zdravqe i dug `ivot preko 300 hiqada qudi ~ija je vekovne je `eqa svakog ~oveka. profesijaidanasuKiniveoma Narodni lekari su bili posebpriznata. Najvisprenijima je no ceweni, jer su im metode za omogu}eno da se vremenom dopoboq{awe zdravqa i dugove~{kolujuisteknudiplomuizvanosti bili najbli`i obi~nom we lekara, prenosi ono {to je ~oveku.Vremenomjenau~name~uoodprofesora\uZongKsidicina toliko napredovala, da anga (88)jedanodwegovihovdaje tradicionalna medicina to{wih u~enika Be~ejac Zoran talno marginalizovana. Ipak, Petkovi}. pitawejedalisetrebalotako Predvegodinejeisamstekao lako odre}i vekovnih znawa znawe identi~no onom koje se predaka. Tradicionalne kinepru`a „bosonogim lekarima“, skemedicinepogotovo,jeronai alinawegovojdiplomipi{eda danas ima svoje mesto u najmnogoqudnijojzemqisveta. - S obzirom na brojstanovnika,Kinezisuoduvekimali dvaozbiqnaproblema: kako prehraniti narodikakomuodr`avatizdravqe.Pogotovo u mawim mestimaudaqenihisiroma{nihprovincija,gdejeproizvodwa pirin~a `ivot zna~ilaigdejezdravqe bilo ~esto ugro`eno. U takvim sredinamasusebiralimalo vispreniji mladi qudiiupu}ivalina ZoranPetkovi},„bosonogi”lekarizBe~eja obuku za takozvane „bosonoge se obu~io iz oblasti kineske lekare“,gdesusticaliprvistemikromasa`etelaiuha-akumpenmedicinskogznawa,kakobi presure. pomogli kraju u kom su `iveli. -AkumpresurajesamostiskaZbog toga {to su, kao i ostali we odre|enih ta~aka, a nas su sunarodnici, bosih nogu sadili obu~ili i nekim drugim tehnipirina~uvodenimpoqimaitek kama.Tokomdvogodi{weprakse po pozivu bavili tradicionalobradio sam skoro ~etiri stonom kineskom medicinom, natine pacijenata, ~ime sam teozvali su ih „bosonogi lekari“. riju spojio s praksom. Kako me A u pitawu je ~itava armija od je, prilikom boravka u Srbiji,

profesor \u Zong Ksiang apostrofirao kao jednog od boqih u~enika na ovim prostorima, omogu}eno mi je da se do{kolujem u Pekingu na Institutu za istra`ivawe akupunkture i, akozadovoqimnaispituvratim sesdiplomomlekaratradicionalnekineskemedicine.Nadam seda}emiseispunitiova`eqa. Ne zato da bi ispred svog imena imao titulu „dr“, ve} da obogatimznaweuzemqikojaje, izme|u ostalog, izmislila ovakavna~inle~ewaqudi,nadase Petkovi}. Zanimqiv je lik 52-godi{wi junakna{epri~e.Poobrazovawumeteorolog,dugojebiozaposlenuHidrometeorolo{komzavodu Vojvodine. Odli~no mu je i{ao i kompjuteski dizajn. Me|utim, dugo sedewe za ra~unarom donelo mu je profesionalnooboqewevrata,desnogramenairuke.Terapijeirehabilitacija u zdravstvenoj ustanovi nisuurodileplodom.Mukagaje teraladana|enovina~inle~ewa. Slu~ajno je sredinom 2008. godine saznao da Jano{ Kakusi izNovogKne`evcauspe{nole~i sli~ne bolesti putem kineske tradicionalne medicine i {tamujedrugopreostalo,nego da spas potra`i u gradi}u kraj Tise. -Ve}priprvomtretmanuruka mi je znatno mawe bila utrnuta i bolovi smaweni. Odmah samshvatiodanisamuzaluddoputovao u Novi Kne`evac. TolikomisesvideoJano{evpristupina~inrada,dasampo`eleoisamdaseoprobamusvemu, kako bih drugome pomogao.

Imaosamsre}udase Jano{, pored le~ewa, bavio i obukom z a i n t e r e s o v a n i h . Ubrzo me je po~eo uvoditiutajnekineskogna~inazadobro zdravqe i dugove~nost,  s primetnim zanosom pri~a Zoran. SaznajemodajeSistem meridijana  jezgro ne samo akupunkture,ve}~itave kineske tradicio- nalne medicine. To je, zapravo, sistem zdravstvene nege u qudskom telu. Sve bolesti, tvrdi profesorKsiang,nastaju gubitkom kontrolenadmeridijanima, doksule~eweirehabilitacija bolesti Izgleda{a{avo,aliposletretmanabolovajesvemawe posledice uspostavqawa funk- li{u funkcije organa, posebno prehladeiakutnogihroni~nog cijameridijana.Kakomeridija- nervnog i respiratornog siste- bronhitisa, bronhijalne asme, ninisuprimetqivi,stogaqudi ma.Najzad,tre}isegmentuovom preko zuboboqe, bolesti u podmaloznajuowimaimaloihce- programujesvesnove`baweobe ru~ju `eluca, hemoroida, upala ne,aonisunajva`nija~iweni- nogeutrajawuoddesetakminu- sinusa, krajnika, creva, jetre, cakojauti~enaravnote`uqud- ta.Jednomaktiviranimeridija- `u~nihputeva,limfnih~voroskogtela. ni}euravnote`itisveorganeu va, tetiva, dojke, materice i ja- Svako mo`e da izdvoji dva- telu,kaoiwihovefunkcije,po- jovoda, poreme}aj menstruacije, desetak minuta dva puta dnevno ja{wavaprogrammeridijanskih akutne i bolne iskrivqenosti za izvo|ewe ve`bi meridijana ve`biZoranPetkovi}. vrata, bolova u zglobovima, ra„3-1-2“. To podrazumeva masiraOptimalan na~in terapije je menu, laktu, lumbalnom delu, wetribitneakuta~kedvaputa dvatretmananedeqno,{tozna- kod dece se uspe{no le~e kratdvenvno po pet minuta, ~ime se ~i da se za pet do {est nedeqa kovidost, no}no mokrewe, zaustimuli{umeridijaneitimese zavr{i kura le~ewa. U te`im {waci,de~ijaparaliza,azapaodr`avaju vitalni organi u do- slu~ajevima vaqa sve produ`i- `eni rezultati se posti`u i broj kondiciji. Isto toliko ti,akodnekihseose}apoboq- kodsr~anihsmetwi,povi{enog vremena vaqa utro{iti na ve- {awe ve} posle pet-{est tret- krvnog pritiska, {oka, mo`da`be abdomenalnog disawa, koje mana. [irokom dijapazonu bo- ne kapi... zavr{ava ispovest stimuli{udevetmeridijanako- lesti tradicionalna kineska „bosonogilekar“sTise. ji prolaze abdomenom i stimu- medicina poma`e. Od obi~ne Vlastimir Jankov

RUDARI SEWSKOG RUDNIKA USKORO ODLAZE U ISTORIJU, A KOPOVI POSTAJU „ZAMKA ZA TURISTE”

Duplaqutagrlovi{e neispira ^udna je istorija: ne{to zatre izaboravi,ane{topreuveli~ai u~inibitnijimno{tojeste.Sre}om, stranice istorije industrijalizacije Srbije, dobrim delom pisaneugqemizSewskogrudnika kod Despotovca, ipak ne}e nestatizajednosnajupornijimse}awimanajstarijih,jersekrozpargodina u rudni~ke jame vi{e ne}e spu{tatirudari,negoturisti,da odzaboravaotrgnupri~uopotrazizamrkimugqemkojijeodigrao zna~ajnu ulogu u oslobodila~kim ratovimaprotivOtomanskogcarstva. Konzervacijuipretvarawenajstarijeg srpskog rudnika u grad muzejfinasijskisupodr`aliEU i Ministarstvo kulture, tako da }e Evropa, koja je svojevremeno itekako koristila tamo{we ugqane naslage, samo u prvu fazu preure|ewa ulo`iti 1,5 miliona evra,jerjeprojekatrevitalizacije ocewen kao najboqi me|u 26 prispelihizJugoisto~neEvrope. Za~etak gra|evinskih radova se

Ovakonekadbe{euSewu

rudarskognaseqai~itavaovanekadaveomacewenaprofesijaspo~etka19.veka.Pritom}ejednaod najve}ih atrakcija sigurno biti autenti~niparnilift,kojimse rudari, kako ka`u, neprekidno spu{tajuuoknojo{od1872.godine!

Uskorokamaradiuistorijuodo{e

o~ekujepo~etkomslede}egodine, a ~im se u narednih nekoliko godina zavr{i komercijalna eksploatacija rudnika u kome se neprekidnokopave}vekipo,izlo`beniprostorposta}eipotkopi irudni~kejame.Osnovnimuzejrudarstvatamopostojive}tridesetakgodina,aliidejajedaseposetiocimado~arajuduhiatmosfera

Prema zvani~noj verziji, ugaq jeuovimkrajevima1849.prviotkrio lokalni me{tanin iz sela Sewa Lazar Pandurovi} koji je, dokje~uvaosviwe,ugustojbukovoj{umislu~ajnona{ao„nezdrav kamen“ neobi~nog izgleda i boje, {tosepretvaraouu`arenuloptu kadasebaciuvatru.Retkopismen onovremeni seqak se zaintereso-

vao i „nezdravi kamen“ odneo na analizuu]uprijuapotomiuBeograd,gdesuodli~noznalikakvo jeblagoLazarprona{ao.Sobziromdajenekakoba{utovremesagra|ena Topolivnica u Kragujevcu, za ~iji je rad trebalo obezbediti pogonsko gorivo, Pope~ateqstvo finasija-rudarsko odeqewe nije gubilo vreme i prva, povr{inska iskopavawa mrkog ugqapo~iwuve}1853,dabikragujeva~ka Topolivnica ve} naredne godine dobila prvu, veliku po{iqkudragocenesirovine.Ugaq seisprvakopaosamopovr{inski istihijski,{tojedovelodovelikogjamskogpo`ara1856,kojijes velikom mukom kona~no uga{en tek {est godina kasnije!  Me|utim, s izgradwom pruge Beograd]uprija-Ni{1884,nakojusuubrzo prikqu~eni i sewski kopovi, po~iwe pravi procvat rudnika ~ija ruda postaje sve tra`enija i cewenija. U potrazi za poslom, radnici sa ~itavim porodicama po~iwudasedoseqavajuuSewski rudnik, pa tako polako buja i okolno istoimeno rudarsko naseqe, koje 1869. dobija i osnovnu {kolu, „britansku kasu“, ma{inskuseparacijuinovaokna. Tamankadajepo~etkom20.veka smatran najperspektivnijim rudnikommrkogugqauzemqi,21.jula1903.dogodilasevelikatragedijakadajepoginula~itavasmena

rudara. Tri godine kasnije, me{tanipodi`ucrkvuSvetogProkopijaiovajdatumuSrbijipo~iwedaseobele`avakaoDanrudara.Nesre}auoknuizazvalajedevetodnevni{trajkrudara6.avgusta,zbog~egasukomunistizasvoj Dan rudarstva izabrali upravo ovajdatum.Krajemdevedesetihgodina pro{log veka, istina nezvani~no, ponovo se vra}a Sveti Prokopije, koji je i danas slava naseqa Sewski rudnik. Naseqa koje polako ali sigurno nestaje jerje,sapreko2.000stalnih`iteqa u svom zenitu, na posledwem popisustanovni{tvaspalonajedva475du{a.Logi~no,toseodrazilo i na poslovawe glavnih lokalnihinstitucijauSrba-kafana,kojesuovdenicalekaope~urkeposleki{ejerse,pri~ajuupu}eni, ugqana pra{ina ni~im ne spira tako dobro kao duplom qutom. Me|utim, osipawe rudara uslovilojedaseionejednazadrugom zatvaraju a da wihovi birta{i sre}u potra`e negde drugde. Takojedanaspreostalasamojedna -kafana„Prole}e”;onaprvobitnaprakr~ma{tojesvojavrataprvi put otvorila iste godine kada jesagra|enaicrkva. Na`alost,mnogiodtamo{wih rudara}euskoroostatibezposla, drugi}esvojznojemoblivenhleb pota`itiutamidrugogmajdana,a neki }e postati kustosi u novoj „zamcizaturiste”resavskogkraja.Jednaodatrakcijakoju}epokazivati sigurno }e biti i jo{ funkcionalni izvozni toraw sa parnim izvoznim strojem, {to ga sewski rudari dvadesetih godina pro{logvekadobi{eodkolegaiz rudnikauVrdniku.Itektusevidikolikaje{teta{tosenikoovda{wi nije dosetio da sli~nu stvar osmisli u ovom ve}ini ve} potpunozaboravqenomrudarskom Vavilonu, {to je, ne tako davno, namalomprostoruobjediwavao20 i kusur nacija pod istim rudarskim {lemovima. Toliko o naprednojbliziniVojvodineiEUi wenojuspe{nostiunagla{avawu sopstvenemultikulturalnosti... Aleksa Grube{a

Vinogradupa`weiblagoslovatreba

NE[TINCI PROSLAVQAJU SVETOG TRIFUNA

Praznik zaqubqenih uvino

Udru`ewe vinara, vinogradaraivo}araizNe{tinajednojeodretkihkoje“„imapravo“ da slavi Svetog Trifuna, jer ovde kako je sveta i veka postojevinogradi,vino,burad i podrumi. Danas, bi}e saop{tenoono{toseznaloodpre pardana–ukonkurenciji176 takmi~ara za najboqe vino je progla{enoonokojejeprikazaoZoltanBohotski izTemerin a, a najb oq u rak ij u ima Slavko[krbi} izNe{tina. - Posebno bih istakao da smo ove godine „Zlatnu Plaket u“, za pos eb an dop rin os razv oj u ving rad ars tva i vinarstva dodelili posthumno Petru Mini}u, ~oveku koji je ovde bio ono {to svaka dr`avatrebadaradi,atojeznawe o vinogradarstvu, podrumarstvu i vinarstvu – ka`e u subotuuve~e(tadasusedodeqi-

vala priznawa pobednicima) SlavkoVlajkovi}, ~lanIzvr{nogodboraUdru`ewa.–Moja porodica je jedna od najstarij ih vin og rad ars ko, vo} arsko,vinarskih„doma}ihradinosti“naovimposledwimobroncima Fru{ke gore, odnosno na{ eg Bord oa (po geo grafskoj{irini). Vlajk ov i}, ~ij a je ku} a u „~ar{iji“, kao i svi iz Ne{tina, od Zveriwaka, Doweg [ora, Pajte, Zlatne grede... pozivajugostedadanas14.februara, dodju u ovo  selo na granici s Hrvatskom. Ali, od 1. februara ove godine ni jedan autobus iz pravca Novog Sada,prekoBeo~inaiSuseka ne prevozi putnike do zadweg sel a koj e adm in is tar atvni, kao i susedni Vizi}, u Sremu prip ad aj u Ba~k op al an a~k oj op{tini... M. Suyum


SPORT

ponedeqak14.februar2011.

NA[ASU[AOUISTORIJUNBALIGE

SVETSKIKUPUESTONIJI

Pe|a~etvrtinalisti najboqihtrojka{a Predrag Stojakovi} upisao je 1.723. trojku u karijeri, pogodiv{ijeupobediDalasanad Hjustonom (106:102). Time je na{ as stigao do ~etvrtog mesta najboqih trojka{a NBA ligesvihvremena. Maveriksisuslavilinagostovawu u Hjustonu svoju 38. pobedu ove sezone, uz fantasti~nu partiju Predraga Stojakovi}a.Biv{ireprezentativac Srbije upisao je 22 poena, uz ~etiri skoka, prikazav{i najboqu igru u nekoliko posledwih sezona. Za razliku od

nekih prethodnih me~eva, Pe|a je ostvar io veo m a dob ar skor u {utevima za tri poena (4/6), ~ime je stigao do ~etvrtogmestalistenajboqihtrojka{auistorijiNBAlige.On jeukarijeriupisao1.723„bombi”izdaqine,azasadaispred wega su Rej Alen, koji je pre neki dan preuzeo lidersku poziciju sa 2.562 trojke, penzio- nisani Rexi Miler (2.560) i Xejson Kid na tre}em mestu (1.756). -Lakojeigratisovimmomcima, jer svi imamo prostora

PredragStojakovi}(Dalas)

dasepoka`emo.Poku{avamda budemukqu~enuofanzivu,ada toneoduzimani{taekipikojatove}dugovremenaradisjajno.Zasadatosveizgledaveomadobro-rekaojeStojakovi}, poslenajboqepartijeoddolaskauDalas. As iz Srbije je ove sezone samojedanputupisao20poenau oktobru, kao ~lan Wu Orleansaume~uprotivOrlanda. Odli~nupartijuprikazaoje iDirkNovicki,zabele`iv{i tako|e 22 poena, ali i {est skokovaidveasistencije.Kod doma}ihistakaoseKajlLouri s26pogodakaiosamasistencija.ZanimqivojedajeDalasna posledwih11me~eva~ak10puta upisao vi{e od 100 poena. Ove sezone Maveriksi su prebacili100poena~ak29putai ostvarili skor od 27 pobeda i dvaporaza. Odigranojeosamutakmicai interesantan je podatak da su svi gostuju}i timovi ostvarilipobede.Rezultati:Atlanta[arlot 86:88, Wu Xersi - Wujork 95:105, Wu Orleans - ^ikago 88:97, Minesota - Filadelf ij a 87:107, Va{ington San Antonio 94:118, Hjuston Dalas 102:106, Milvoki - Indijana 97:103,  Sakramento OklahomaSiti97:99.

DANASPO^IWETURNIRDAMAUDUBAIJU

Srpskitrio ukonkurenciji Srbija }e na turniru u Dubaiju, koji po~iwe danas, imati ~ak tri teniserke u glavnom`rebu.UzJelenuJankovi}, kojajepostavqenaza{estognosioca, igra}e i Ana Ivanovi}, 14. favorit za titulu i Bojana Jovanovski, koja je dobila specijalnu pozivnicu organizatora. Na turniru u Dubaiju, ~iji je ukupni nagradni fond 2.050.000 dolara, Jelena Jankovi} bi}e slobodna u prvom kolu, Ana Ivanovi}prvo}eigratiprotiv [vajcarkiwe Peti [nider, a BojanaJovanovskisasta}esesa Janinom Vikmajer iz Belgije. Jelena Jankovi} u drugom kolu igra}e protiv boqe iz duela kvalifikantkiwe i Ruskiwe MarijeKirilenko. Zanimqivo je da su sve tri srpskeigra~icesvrstaneuistu polovinu`reba,pabiJelenai Anamogledaodmeresnageu~etvrtfinalu, dok bi sa Bojanom mogle da se sretnu u polufinalu.VajldkardzaovajturnirdobilajeiJelenaDoki}. Prvi nosilac u Dubaiju je Dankiwa Karolina Vozwiacki, a pobednici turnira pripa{}e ~ekod360.000dolara.

Vilmo{Zavrako,LiviaSantoiRobertErw{i

ZlatazaLivijuSanto iRobertaErwe{ija Srpski kugla{i osvojilisudvezlatneisrebrnumedaqu na Svetskom kupu u TalinuuEstoniji.Zlatnetrofeje osvojili su juniori Livija Santo i Robert Erwe{i, dokjesrebropripalosenioru Vilmo{u Zavarku. U osmini finalaispalajeseniorkaNevenkaJokovi}.UbodovawunacijazajunioreSrbijajeprva,a za seniore duga iza Slova~ke. Vilmo{Zavarkojeufinaluu te{komme~usaSlovakomIvanom ^ehom  izgubio na vi{e obvorenih ~uweva 614:601. U setovimajebilo2:2. -Nisamimaoigru,trihica odigram dobro, potom tri lo{e, tako da sam se stalno mu~io – rekao je Zavarko  koji

ima11svetskihpojedina~nihi ekipnih kadetskih, juniorskih iseniorskihtrofeja,akolekciji od tri pojedna~na srebra dodaojei~etvrto. Kugla{kamladostSrbijese pozlatila u Talinu. Livija Santo je savladala u finalu Noru Sajerman (Ma|arska) sa 3:1 (151:139, 163:143, 138:149, 148:143). - Presre}na sam, ovo mi je prva svetska zlatna medaqa. Bila sam svetska vice{ampionkazaseniorkeuBawalucii tre}a na juniorskom Svetskom kupu u Gostinu. Veoma sam zadovoqna kako sam igrala– reklajeLivijaSanto. Robert Erwe{i je u finalu sa Austrijancem Lukasom Huberom igrao  2:2 u setovima

(154:148, 142:158, 142:152, 167:132), ali je presudio boqi ukupni rezultat od 605:590 za Erwe{ija, pa mu je pripalo zlato. - Imam zlato sa kadetskog svetskogkupauRijecipro{le godine,sadasammudodaoijuniorsku titulu, ali ne razmi{qamoseniorskojjertujeVilika – na{alio se Robert Erwe{i,kogajepublikaispratilaovacijama. Srbijijeuovojkonkurencijipripalozlatoutakozvanom bodovawunacijagdesesabirajunajboqirezultatijuniorai juniorke.Sa600~uwevaLivije Santo i 605 ~uweva Roberta Erwe{ijaSrbijajesa1.205~uweva ubedqivo prva ispred HrvatskeiSlovenije.

NAMITINGUUBOSTONU

MarinaMun}anrekordno

BojanaJovanovski

FINALEDUBLOVAUROTERDAMU

Zimowi}iQodrabeztitule

NenadZimowi}

dnevnik

c m y

16

Srpsko-francuskidvojacNenad Zimowi} - Majkl Qodra pora`en jeufinaluturnirauRoterdamuod Austrijanca Jirgena Melcera i NemcaFilipaPe~nerasa2:1usetovima, po setovima 4:6, 6:3, 5:10. Zimowi}takonijeuspeodaodbranitituluuovomholandskomgradu, gde je pro{le sezone trijumfovao u paru s Kana|aninom Danijelom Nestorom. -JirgeniFilipsuodigraliodli~an me~. Bez obzira na poraz, hteobihdazahvalimsvomparneru Qodri,jerjeovotekna{drugizajedni~ki turnir i stigli smo do finala.Nismoniimalisre}e,ali samzadovoqanprikazanomigromistakaojeZimowi}posleporaza. Zimowi} i wegov saigra~ osvojili su 37.230 evra u~e{}em u finalu turnira, ~iji je ukupni nagradnifondiznosio1,15miliona evra.

Da je atleti~arka MarinaMun}anupunoj formi za Evropsko prvenstvo u dvorani potvr|uje wen novi rezultat na 800 metara.Naime,onajenamitingu u Bostonu zabele`ila vreme od 2:05,75 minuta, {to je novi dr`avni rekord Srbije na 800 metaraudvorani. Poslesjajnogrezultatanajednu miqu, Mun}an se ponovo upisala na listu rekordera Srbije. Prethodnirekordna800metarau dvorani postignut je davne 1988. godineuTorinu,kadajeOlivera Stankovistr~alavremeod2:07,05 minuta. Marina Mun}an je rekord Srbije upotpunila pobedom u

MarinaMun}an

trci na 800 metara, ~ime je na najboqi na~in okon~ala nas-

tupe pred Evropsko prventvo u Parizu.

NAKADETSKOMPRVENSTVUSRBIJEUNI[U

Vojvo|anima11zlatnihmedaqa

Kawi`aninNemawaNikoli}pobedioje ukategorijido90kg

NakadetskomprvenstvuSrbijeuxudou,kojejeodr`anouNi{u,dominiralisuVojvo|anisaosvojenih11zlatnih medaqa,{estu`enskojipetumu{koj konkurenciji. Nastupilo je 159 takmi~ara, od kojih105umu{koji54u`enskojkonkurenciji. Odkadetkiwapozlatilesuse:do40kgNina Krivokapi} (Proleter, Zrewanin), do 48 kg AnaBosni}(TSK,Temerin),do57kgNata{a [imonkovi} (Ruma), do 63 kg Hedviga Valter (NoviSad),do70kgSaraTintor(TSK)i+70 kg Jovana Radovanovi} (Slavija, Novi Sad), a kod kadeta prvaci su: do 55 kg Denis Juraki} (Partizan,Kikinda),do60kgOgwenLe|anac (Slavija),do81kgBo`oElezovi}(Partizan, Kikinda),do90kgNemawaNikoli}(Kawi`a) i+90kgMladenBuqa(Dinamo,Pan~evo). M.Mr.


SPORT

dnevnik

ponedeqak14.februar2011.

17

TRENERVOJVODINEZORANMILINKOVI]SUMIRADVONEDEQNEPRIPREMEUCRNOJGORI

Rad umesto lakih obe}awa priviknu na travu. Ukupno gledaju}i, nosimo iz Budve pozitivne utiske. l Vojvodina je odigrala pet utakmica, pobedila je Petrovac2:0(Ili},Stevanovi}) i Novi Pazar 2:0 (Ili} 2), remizirala s Mogrenom 1:1(Jao)iRadni~kimizKragujevca1:1(Tumbasevi})iizgubilaodGrbqa0:1. - Generalna ocena, kada su utakmice u pitawu, je da je sve {to smo postigli u nivou o~ekivanog. Zbog ~ega to ka`em? Igra~i su uporedo bili izlo-

(Od na{eg specijalnog izve{ta~a) BE^I]I: Retko na licu trenera Vojvodine Zorana Milinkovi}a mo`ete uhvatiti osmeh. Ne zbog toga {to je pesimista, ve} iz razloga {to i kada “spava���, misli o svom poslu. Wegova briga je znak da uprkos svemu do sada ura|enom, od kako je seo na klupu Vojvodine, uvek mo`e boqe. Rad i samo rad, odgovornost i kontinuitet su postulati na kojima bazira svoju fudbalsku filozofiju. - Najlak{e je davati laka obe}awa, a to nikada nije bio moj manir. Opredelio sam se za mukotrpan rad, pa tako i prilazim obavezama koje u Vojvodini zaista nisu male – ka`e na po~etku razgovora Milinkovi}. l Iza vas su dvonedeqne pripremeuCrnojGori,kakva je ukupna slika pre|enog puta? - Nije stereotip ako ka`em da smo sve {to smo planirali uspeli i da uradimo. U protekle dve sedmice ve`bali smo dva puta dnevno, odigrali pet utakmica i imali dva slobodna dana. Ova faza obuhvatila je obiman nivo izuzetno zahtevnog rada na koji su na{i igra~i odgovorili kao vrhunski profesionalci. Uslovi u kojima smo se pripremali bili su vrhunski, od sme{taja, ishrane i qu ba znog i pred u sre tqi vog osobqa hotela “Splendid”, a jedini problem predstavqalo nam je svakodnevno trenirawe na ve{ta~koj travi. Igra~i su se `alili da ose}aju tegobe, a posledice smo iskusili u utakmici s Grbqom, jedinoj koju smo iz gu bi li u Cr noj Go ri. Zbog toga smo i odlu~ili da se vratimo dve nedeqe pre po~etka prole}ne sezone, koliko je, prema na{im saznawima, potrebno da se igra~i potpuno

da su im noge propadale prilikom tr~awa. Sve to stvorilo mi je odre|ene nedoumice, ali `elim da verujem kako je to bio samo lo{ dan. Po povratku u Novi Sad ~eka nas adaptacija koja je veoma bitna za ono {to nas o~ekuje. l Zdravstvena situacija sa {toperima je takva da ekipa, objektivno, ulazi u problem? - @alim zbog povrede Karana koji je izuzetno radio od prvog dana okupqawa u Novom Sadu i pokazao da je fizi~ki dominan-

Od danas u Novom Sadu Fudbaleri Vojvodine sino} su se iz Crne Gore vratili u Novi Sad, a prvi trening ima}e u utorak u svom FC “Vujadin Bo{kov”. U sredu }e crveno-beli, tako|e u SC “Vujadin Bo{kov”, odigrati prijateqski me~ s Radnikom iz Bijeqine (13 ili 14 sati), u kom }e {ansu dobiti dva tima po 45 minuta. Generalna provera je za subotu sa Temi{varaom u Rumuniji, a Milinkovi} }e izvesti postavu koja }e istr~ati na megdan Jagodini u prvom prole}nom kolu, 26. februara.

`eni svakodnevnom zahtevnom radu, a to iziskuje dodatni napor. U premijernom susretu s Mogrenom, uprkos dobroj igri, sekundi su nas delili od pobede, a ve} u slede}em duelu s Petrovcem mnogo toga bilo je jo{ boqe. I u danu kada su dva tima odigrala dve utakmice ostavila su dobar utisak. Pokazali su igra~i visok nivo fizi~ke pripremqenosti i profesionalizma. l Lo{utisakostaviojejedinoporazodGrbqa? - Bili smo ispod nivoa kluba u tom me~u. Ne `elim da bude opravdawe, ali smo duel odigrali bez petorice reprezentativaca i Vuli}evi}a koji nema pravo da igra u prvom kolu. Uz sve to, igra~i su se zaista `alili da im je promena podloge te{ko pala, da su se ose}ali kao

Imamestazadovoqstvu:ZoranMilinkovi}

tan. Kao takav je veoma va`an deo ekipe, ali se povredio na prvom treningu u Crnoj Gori i sada mu predstoji du`a pauza. [to se Milka Novakovi}a ti~e, nadam se da }e se brzo vratiti u trena`ni proces, ali me hrabri ~iwenica da Vojvodina ima vi{e polivalentnih igra~a koji mogu adekvtano da odgovore obavezama u datim okolnostima. To je pokazao i me~ s Radni~kim iz Kragujevca. l Ekipa je od najstarijeg do najmla|eg delovala kao skladnacelina. - Insistirali smo od prvog dana na zajedni{tvu, koje se, verujem, jasno vidi i na terenu i van wega. Nikola Lazeti} sa 33 godine je pravi primer ovoga {to sam rekao, ba{ kao i {esnaestogodi{wi Neboj{a Kosovi}. Mnogi su nam rekli da

ovako disciplinovana ekipa odavno nije gostovala u Budvi, a to i jeste na{ ciq, da od kvalitetnih fudbalera napravimo i dobre i vaspitane qude. l Dalivasbrine~iwenica da uz reprezentativca @eqka Brki}a kao drugog golmana imate omladinca FilipaPajovi}a? - Verujem da tu ne}emo imati problema. Uostalom, i Pajovi} je reprezentativac, jo{ jedan iz plejade darovitih momaka na{e omladinske {kole, a na ovim pripremama je pokazao da, ukoliko zaista bude u prilici, apsolutno mo`e da odgovori postvaqenom izazovu. l Kako poredite letwe pripreme, kada ste do{li u Vojvodinu, sa ovim zimskim? - Letos sam imao mnogo slo`eniju situaciju. Promene u timu su bile ogromne, smewivali su se odlasci i dolasci igra~a. Ovo je mirna zima. Osim Milovi}a niko prakti~no nije oti{ao, ali nam niko nije ni do{ao. Ekipa je zajedno {est meseci, pro{la je zajedni~ki rad, kontinuitet, dakle, ve} postoji i samo smo nastavili tamo gde smo jesenas stali. U najkra}em, u prednosti smo u odnosu na leto. l Prole}na sezona da}e praviodgovornasveizre~eno. - Pomak u radu kod svih igra~a je evidentan. Upornim radom unapredili smo i ubrzali igru. Verujem da }e to na{i navija~i prepoznati, a da }emo im mi izdawima i rezultatima, po~ev{i ve} od utakmice s Jagodinom, vratiti, kako bismo se zajedni~ki radovali ostvarewu zacrtanog ciqa, a to je plasman u Evropu – istakao je na kraju {ef stru~nog {taba Vojvodine Zoran Milinkovi}. S.Savi}

PREDSEDNIKVOJVODINERATKOBUTOROVI]O(NE)MOGU]OJSARADWISRFKNOVISAD

Namere ~asne, a motiv sportski BE^I]I: Predsednik FK Voj vo di na Rat ko Bu to ro vi} proveo je {est dana s ekipom na pripremama u Crnoj Gori, a stigao je tik posle Skup{tine RFK Novi Sad na kojoj je kao gost prisustvovao sa ~lanom Uprav nog od bo ra cr ve no-be lih Du{anom Vlaovi}em. Od tog doga|aja i, tada jednoglasnog za saradwu, izde{avalo se jo{ {to-{ta, {to je, naoko, gotov dogovor dva kluba ne sa-

{kov” gde bi svakodnevno trenirali, dok bi mla|e kategorije ve`bale i daqe na Detelinari. Daqe, re{ili bismo dugovawa prema igra~ima, a onima koji su o`eweni i imaju decu obezbedili bismo adekvatan sme{taj. Kada prvenstvo u Prvoj ligi po~ne, Novi Sad bi svo je me ~e ve kao do ma }in igrao na “Kara|or|u”, pa bi Novosa|ani svake subote ili nedeqe mogli da gledaju super-

Grafiti Prema informacijama koje sti`u iz Novog Sada, stadion na Detelinari osvanuo je ispisan grafitima koji jasno poru~uju da navija~i kanarinaca “ ne `ele Butorovi}a”? - [ta da ka`em, osim: deca ko deca… mo dovelo u pitawe, ve}, kako stvari sada stoje, zatvorilo vrata dobrim namerama. Ratko Butorovi} bio je svakodnevno na telefonskoj vezi s Novim Sadom, slu{ao {ta se doga|a, vagao, konsultovao se se izabranim pregovara~kim timom kluba, ali kako su signali iz `uto-plavog tabora bili sve negativniji, a na kraju i otvoreno protiv saradwe, wegovo raspole`ewe se promenilo. - U FK Novi Sad o~igledno nisu razumeli {ta je Vojvodina htela – ka`e Butorovi}. – Koliko vidim, na{e kom{ije i sportski prijateqi postavqaju se tako kao da su svoj klub dali na tender i ~ekaju najboqu ponudu. Mi tako nismo shvatili wihov poziv za pomo}. Kada smo ih na Skup{ti ni sa slu {a li, otvo re no sam rekao {ta Vojvodina nudi. l [tajeponudila? - Spremni smo bili da pokrijemo wihove dugove od 15 miliona dinara, da seniorsku eki pu od mah po {a qe mo na pripreme u Ohrid, da im damo dva terena u FC “Vujadin Bo-

liga{ku i prvoliga{ku utakmicu – nabraja Butorovi}. l [tatonijeodgovaralo kanarincima? - Na{e izri~ito stanovi{te da bi ubudu}e bili filijala Vojvodine. l Pojasnite. - Filijala ne zna~i to da bi Novi Sad morao da mewa ime, klupsku boju i grb. Ne daj Bo`e, jer tako ne{to mogao bi da uradi samo lud ~ovek, a mi ludaci nismo. Na{e namere bile su ~asne, a motivi sportski. @eleli smo da na{e talentovane igra~e {aqemo u Novi Sad, da igraju u prvoliga{kom rangu i da se kao takvi vra}aju u Vojvodinu. I ne samo to. Kada bi sa zre li za ino stra ni transfer, od svakog fudbalera koji bi se s kaqewa vratio u Vojvodinu, a potom i potpisao za neki strani klub, Novi Sad imao bi 20 posto od obe{te}ewa. Time bi klub sa Detelinare obezbedio vremenom buxet za nesmetano funkcionisawe. Ako sve ovo {to pri~am li~i na prevaru, onda ne znam {ta vi{e da ka`em.

l @uto-plavi se, navodno, pla{e da bi pro|u imali samo igra~i ponikli u Vojvodini. - Pa, molim vas, ko danas ne `eli dobrog igra~a? Svako ko poka`e talenat, a potom i vidan napredak kroz dobar rad, imao bi ravnopravnu {ansu da zaigra u Vojvodini, a potom i vremenom obezbedi egzistenciju prelaskom u strani klub. l Nekima se, o~igledno, ne dopada ideja da fudbaleriizNovogSadaprelaze uVojvodinu,kaonitodabi navija~ikanarinacado{li u situaciju da navijaju za igra~e Vojvodine u `utoplavimdresovima? - ^uo sam i ja dokle su stigle pri~e…Te, da }e se Novi Sad zvati Vojvodina B, te da }e igrati u crveno-belim dresovima…Ni{ta od toga, naravno, nije ta~no. A {to se ti~e igra~a koji bi dolazili iz Vojvodine u Novi Sad i obrnuto, pa zar istorija dva kluba, uprkos svim animozitetima koji su vladali, nije pokazala da je takvih prelazaka bilo. Igrali su nekada na Dete li na ri Br zi}, Pir ma jer,

Pin ta }a, na {eg da na {weg trenera Jela~i}a, sportskog di rek to ra Pan te li }a, Dun |erskog, Baj~eti}a, Kovrlije, Anti}a, ^uqka i da ne nabrajam daqe! Ove zime ustupili smo im Mudrinskog i Zogovi}a. l Jedino{tobiizostalo u budu}nosti bio bi gradskiderbi,zakojimNovosa|anitoliko`ude? - Postoji minimum ispod kojeg se ne mo`e. Upravo zbog toga sam bio precizan i jasan kada sam rekao da }e Novi Sad u slu~aju postizawa sporazuma o saradwi s Vojvodinom biti na{a filijala. Nismo `eleli ni{ta da uvijamo, zamotavamo, lakiramo…pa da posle ispadnemo prevaranti. E sad, ako ni to nekome ne odgovara…a vidim da FK Novi Sad ima i druga ~i ja re {e wa. On da, dra gi sportski prijateqi sa Detelinare neka vam je sre}no. Samo, za sve ovo {to se kanarincima de{ava neko bi morao da snosi odgovornost, naro~ito ako im ta, druga varijanta propadne. Mi nismo `eleli da licitiramo, ve} smo ponudili kon kret nu po mo}, a dru ga

Ko bi me oprao! S obzirom na sve izvesniji epilog o nemogu}oj saradwi dva kluba, Ratko Butorovi} ka`e: - Mo`da je i boqe {to se sve ovako zavr{ilo. S obzirom na to da su i stadion i tereni na Detelinari u vlasni{tvu Grada Novog Sada, ko zna kada bi gradskim vlastima na pamet palo da klub izmeste i tu ne{to po~nu da grade {to nema veze s fudbalom? U tom slu~aju, niko me ne bi oprao i svi bi rekli -Eto zbog ~ega je Bata pomogao kanarincima… Bekvalac, Jovani}, Maras, Jokanovi}, Vje{tica…Zar nije No vi Sad pru `ao od li~ ne partije kada su u `uto-plavom dresu naj~asnije igrali, pa i do ka pi ten ske tra ke mno gi sti za li, po put Or lo vi }a,

strana samo je trebala da nam ka`e da ima i drugu varijantu. Vojvodina rezervna varijanta ne `eli da bude nikome, a Novi Sad }emo, bez obzira na rasplet i wegovu sudbinu, i daqe po{tovati i smatrati

RatkoButorovi},predsednikFKVojvodina

svojim klubom, bez namere da branimo bilo kome da u FC “Vu ja din Bo {kov” ula zi sa `utom majicom. l Kada ka`ete svojim, na ~egakonkretnomislite? - Pa i Vojvodina je novosadski klub. ^esto sam ~uo vapaje kanarinaca da Grad Novi Sad treba da stane iza kluba koji nosi wegovo ime. Zbog ~ega onda Grad ne bi stao i iza Vojvodine ili jo{ preciznije - zbog ~ega onda AP Vojvodina ne bi stala iza FK Vojvodina, jer

na{ klub nosi ime pokrajine? Mislim da su ta vremena odavno pro{la, a {ta zna~i voditi klub, bez obzira u kom rangu se takmi~i, zna samo onaj ko se zaista prihvatio te du`nosti i odgovornosti. Ne vidim da u FK Novi Sad takvi qudi postoje i zato su kanarinci, na `alost, do{li u sitaciju iz koje, pla{im se, nema izlaza, ili }e on, ukoliko ga i prona|u, biti kratkog daha – zavr{io je Ratko Butorovi}. SavaSavi}


18

sport

ponedeqak14.februar2011.

dnevnik

ZAVR[ENFINALNITURNIRKUPA„RADIVOJKORA]”U@ELEZNIKU

SAPRIPREMASPARTAKAZLATIBORVODEUPULI

^etvrtiuzastopni SjajniSuboti~ani trijumfcrno-belih SpartakZV-Ferencvaro{3:0(1:0)

FMP-PartizanMTS73:77(22:12,16:17,19:22 BEOGRAD: Hala @eleznik, gledalaca: 2000, sudije: Belo{evi}, Juras, Vojinovi} (svi Beograd). FMP: ^ovi} 12, Kuveqi}, Ili} 17, Lazi} 6, Jeli} 4, Smiqani}, Stojadinovi}, Radivojevi} 16, Iveqa 7, Dimi} 2, Milutinovi} 6, @ivanovi}. PARTIZAN MTS: Xerels 19, Kecman 9, Jaramaz, Lu~i}, Milosavqevi} 7, Kati} 8, Xavai 10, Be{ovi}, Bo`i} 3, Gist 13, Veseli 5, \eki}.

pa, 12 ukupno u bogatoj klupskoj istoriji. Ko{arka{ica Partizana pored zlatnih medaqa i „@u}kove levice”, pripala je i nov~ana nagrada od 500.000 dinara. Za najboqeg igra~a finalnog turnira, progla{en je organizator igre crno -belih, Amerikanac Kurtis Xerelas. Odavno crno-beli nisu tako te{ko do{li do trofeja, ali su na kraju u~inili dovoqno da nastave dominaciju, koja na doma}im parketima - ukqu~uju}i Jadransku ligu - traje od aprila 2007. FMP je

predvodio je pobednike sa 20 poena, Xejms Gist dodao je 13, a Nejtan Xavai deset. Ipak, ~ovek odluke je po ko zna koji put bio Jan Veseli, koji je 26 sekundi pre kraja prikucao u ko{ proma{aj Du{ana Kecmana za tri poena i doneo crno-belima ~etiri poena prednosti - 74:70. Na drugoj strani je Mile Ili} proma{io oba penala, Xerels iskoristio jedno, a Filip ^ovi} trojkom doneo tra~ak nade FMP-u za 75:73. Andreja Milutinovi} faulirao je Veselog, kojem nije

Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode revan{irali su se ekipi Ferencvaro{a za jedini poraz u pripremnom periodu. Posle neuspeha u Subotici (0:1) pred polazak na pripreme, Suboti~ani su u Puli uverqivo savladali Fradi sa 3:0. Golove su postigli Miri} u 18. i Veselinovi} u 75. i 85. minutu. Do kraja priprema Spartak Zlatibor voda }e odigrati jo{ jednu utakmicu nakon ~ega sledi povratak u Suboticu. Naredni rival Suboti~anima }e biti doma}a ekipa Istra, me~ je zakazan za utorak. Za Spartak ZV su igrali: Aleksi}, Stevanovi}, Brati}, Antoni}, [arac, Milankovi}, Simovi}, Nikoli}, Miri},

Trenutak iz me~a Spartak ZV - Ferencvaro{

Avri}, Vujaklija. U igru su u{li: ^ovilo,Torbica, Veseli-

novi}, Pu{kari}, Veselinov, Noskovi}, Boki}.

SAPRIPREMAIN\IJEU[PANIJI

Kona~nopobeda In|ija-Vi|ev(Lo|)1:0(1:0)

Radost ko{arka{a Partizana posle osvojenog Kupa

U finalnoj utakmici Kupa Radivoja Kora}a, koji se protekla ~etiri dana odr`ao u @elezniku, ko{arka{i Partizan MTS - a posle velike borbe, preokreta i rezultatske drame u samom fini{u susreta do{li su do pobede protiv doma}ina FMP @eleznika 77:73 i tako uspeli da odbrane naslov osvojen pro{le godine u Ni{u. Ovo je crno -belima ~etvrti uzastopni trofej nacionalnog Ku-

februara te godine u Kragujevcu bio posledwi tim na prostorima eks Juge, koji je u jednom finalu bio boqi od Partizana. Malo je panterima nedostajalo da posle ta~no ~etiri godine naprave pravi sportski podvig. Bez respekta su krenuli na favorita, vodili 35 minuta, me|utim, na kraju su postali samo jedni od mnogih koji nisu imali snage i kvaliteta da re{e enigmu zvanu Partizan - 73:77. Kurtis Xerels

Brinuvetaririvalza~etvrtak

VojvodinaNIS-Maribor 77:73 Vo`dovac-Partizan 65:71 53:67 [ibenik-Gospi} Medve{~ak-Ceqe 76:81 RadivojKora}-Lupa (19.30) Jedinstvo-^elik (19.30) 20 20 20 19 17 19 18 19 20 19 19 20

18 16 15 13 11 9 8 7 6 6 5 1

2 4 5 6 6 10 10 12 14 13 14 19

1734:1286 1543:1345 1435:1311 1336:1201 1155:1101 1257:1317 1232:1267 1292:1392 1225:1341 1145:1276 1318:1537 1202:1500

38 36 35 32 28 28 26 26 26 25 24 21

1.FMP 2.Beograd 3.Metalac 4.M.Vizura 5.NoviSad 6.Sloga 7.Tami{ 8.Sloboda 9.Proleter 10.Napredak 11.Vojvodina 12.Borac 13.Crnokosa 14.Superfund

20 20 20 20 20 21 20 21 21 21 20 20 21 21

19 15 13 13 11 10 11 10 9 8 8 8 7 1

1 5 7 7 9 11 9 11 12 13 12 12 13 20

81:72 89:75 75:68 (20.30)

1757:1383 1657:1502 1615:1548 1740:1699 1611:1599 1702:1696 1411:1408 1606:1678 1664:1754 1610:1621 1390:1492 1444:1550 1594:1697 1681:1774

39 35 33 33 31 31 31 31 30 29 28 28 27 22

PRVALIGA(@) Kovin-^elarevo Student-Hemofarm C.zvezda-Proleter Radni~ki-Loznica Radni~ki-slobodan. 1.Hemofarm 2.C.zvezda 3.Spartak 4.^elarevo 5.Kovin 6.Student 7.Proleter 8.Radni~ki 9.Loznica

15 15 15 15 15 15 15 16 15

15 10 10 10 8 5 4 3 3

0 5 5 5 7 10 11 13 12

Crno-beli treniraju u jakom ritmu u drugom delu priprema u Ujediwenim Arapskim Emiratima. Problem im predstvaqa sna`an vetar, ali i ~iwenica da

jo{ uvek nije poznato ime wihovog slede}eg protivnika. Operativci crno-belih ~ine sve kako bi {to pre re{ili ovaj problem.

Nik Hajdfeld

POSLETESTIRAWAUHEREZU

PRVALIGA(M) Sloboda-Superfund Crnokosa-Napredak Sloga-Prol.Naftagas NoviSad-Metalac

70:68 46:103 91:57 56:52

1281:739 1228:1108 1091:1009 1113:1063 1108.1184 968:1128 871:1016 1032.1213 799:1031

utakmice, prokockali su nekoliko povoqnih prilika da pove}aju prednost, a odbrana je odigrala dosada najboqe, tako da fudbaleri iz Lo|a prakti~no nisu imali {anse da zatresu mre`u.Neziri je odigrao svoju prvu utakmicu za In|iju. Da.Vi}enti}

SPRIPREMAPARTIZANAUDUBAIJU

IVBLLIGA(@)

1.Gospi} 2.Partizan 3.Ceqe 4.[ibenik 5.Jedinstvo 6.Lupa 7.R.Kora} 8.^elik 9.Vo`dovac 10.Vojvodina 11.Maribor 12.Medve{~ak

zadrhtala ruka. Najlo{iji Partizanov penalxija ove sezone oba puta je bio precizan i to je bio kraj pri~e za ovo finale. Ili} je postigao 17, Vuk Radivojevi} 16, a ^ovi} 15 poena za „pantere”, koji su Kup Kora}a osvajali 2003, 2005. i 2007. Crno-beli su prethodna tri osvajali u Ni{u 2008, 2009. i 2010. Ukupno u vitrinama imaju 12 kupova, dok FMP ostaje na ~etiri, ukqu~uju}i onaj iz Ni{a 1997.

SEVIQA: Olimpijski stadion, gledalaca 50. Sudija: Miguel San~ez ([panija). Strelac: Madera (autogol) u 10. minutu. @uti kartoni: Tomanovi} (In|ija), [ernas, Gr`el~ak, Ben Adija (Vi|ev). IN\IJA: Vujasinovi}, Novakovi}, Jak{i}, Tanasijevi}, Joksimovi}, Misini, Vukobratovi}, Kosti}, Davidov, Bubalo, Mladenovi}. Igrali su jo{: Neziri, TomaTrenutak iz me~a In|ija- Vi|ev novi}, Slovi}, Isidorovi}, Antoni}. stopna poraza, fudbaleri In|iVI\EV: Kaniecki, Budka, je su re{ili u svoju korist. SaUkah, Madera, Dudu, Gri{ok, vladan je Vi|ev, 12-to plasirana Panka, Pineiro, Gr`elak, Riski, ekipa najkvalitetnije poqske [ernas. Igrali su jo{: Bjeniuk, lige. Gol odluke, posle prodora Gr`el~ak, Bro`, Laki}evi}, @i- Bubala, postigao je {toper Logajevs, Mrozinski, Ben Radia. |a Madera. Petu utakmicu na pripremaZeleno-beli su, ina~e, imali ma u [paniji, posle tri uza- inicijativu tokom ve}eg dela

30 25 25 25 23 20 19 19 18

Hajdfeld svebli`i Renou

Nik Hajdfeld radi svoj posao odli~no, {to je najboqa preporuka ~elnicima Lotus Renoa da bi mogli da ga anga`uju umesto povre|enog Roberta Kubice ove sezone. Nemac je na testirawu u Herezu ostvario najboqe vreme u Renoovom bolidu R31, izvezav{i 86 krugova. On je ostvario vreme 1:20,361 minuta, ostaviv{i iza sebe Fernanda Alonsa, koji je imao desetinku sporije vreme i veterana za volanom Mercedesa Mihaela [umahera, koji je bio sporiji za sedam desetih delova sekunde. Aktuelni svetski {ampion Sebastijan Fetel, ~lan Red Bula, nije se proslavio posle 98 izvezenih krugova, zabele`iv{i tek {esti rezultat drugog dana testirawa na Herezu. Ekipa Renoa suzila je izbor za drugog voza~a, koji }e voziti uz Vitalija Petrova. Osim Hajdfelda, kome se daju najve}e {anse, na spisku su i Bruno Sena, Vitantonio Quci i Pedro De la Rosa.

Duel Zvonimira Vuki}a i Marka Jovanovi}a

Aleksandar Stanojevi} mo`e da bude zadovoqan trenutnom formom i na~inom na koji wegovi u~enici prilaze zadatim obavezama. Parni vaqak }e prvi kontrolni me~ imati danas, kada }e snage odmeriti s lokalnim Al Nasrom, koga trenira biv{i {ef stru~nog {taba Crvene zvezde Valter Zenga. Nije mnogo trebalo igra~ima Partizana da opet u|u u ritam priprema. Bli`i se po~etak prvenstva, pa je rad pod komandom Aleksandra Stanojevi}a sve `e{}i. Bedogra|ani su ve} dva dana u Dubaiju, gde ih je u subotu na popodnevnom treningu iznenadila pe{~ana oluja. Uprkos jakim naletima vetra i velikoj ko-

NA[REPREZENTATIVACBLISTAONASICILIJI

Qaji}tvorac preokreta

Fudbaleri Sini{e Mihajlovi}a napravili su preokret protiv Palerma i sa 4:2 (1:1) doneli osmu pobedu Fiorentini u sezoni. Qubi~asti su na Siciliji gubili 2:1 do 70. minuta, izjedna~io je Kamporeze, a onda je u 76. u igru u{ao Adem Qaji}. Dva minuta kasnije posle wegovog centar{uta Bovo je postigao augool. Mladi srpski fudbaler pobrinuo se da Fiorentina osigura tri boda tako {to je asistirao Montolivu za kona~nih 4:2. Strelci za Palermo bili su Pastore i No}erino, \ilardino je postigao prvi gol za Violu.

li~ini peska u vazduhu, {to zna da bude veoma neprijatno ako niste zakloweni, Stanojevi} je sproveo u delo svoje zamisli. Igralo se pet na pet, deset na deset, s kratkim pauzama izme|u serija. Trening je vi{e li~io na prvenstveni okr{aj, {to dovoqno govori koliko su se igra~i u`eleli utakmica, onih prvenstvenih. Iznena|en je bio i kondicioni trener Dejan Ili}. Pa`qivo je na specijalnom ure|aju uz pomo} laptopa pratio sr~ani ritam svakog igra~a, a rezultati su bili sjajni za ovaj period priprema. U trenutnu formu uverio se i predsednik {ampiona Dragan \uri}, koji je u sportskoj opremi kluba pa`qivo pratio trening, ali i o~itavawa na kompjuteru. Zbog jakog ritma na dva subotwa treninga, fudbaleri su ju~e prepodne imali slobodno, ali su zato u ve~erwim satima opet pakleno radili. Superliga(m)

NISVojvodina-Spartak(Q) Partizan-Jedinstvo(SP) Radni~ki(K)-M.radnik

Superliga(`)

Dinamo(P)-Klek Kolubara-Vizura Po{tar-Radni~ki(B) TENT-Jedinstvo(U) Spartak-C.zvezda

Prvaliga(m)

Bavani{te-Obili} VGSK-Ni{ Borac-KlekS. Mladost-Jagodina Spartak(S)-Crnokosa

Prvaliga(`)

Adem Qaji} (u sredini)

Sme~5-[umadija VaradinBMG-Lazarevac Radni~ki(K)-NoviSadPP Jedinstvo(SP)-Gimnazijalac VizuraSN-Spartak(Q)

3:0 3:0 2:3 3:0 2:3 2:3 3:0 0:3 3:1 3:1 0:3 0:3 3:0 3:1 3:0 2:3 3:2 3:0


SPORT

dnevnik

ODGOVORFSS-aNAOPTU@BEPREDSEDNIKA OKSRBIJEVLADETADIVCA

Ocenebez vaqanihdokaza Fudbalski savez Srbije (FSS) odgovorio je na optu`be predsednika Olimpijskog komiteta Vlade Divca, obelodaniv{i pismo koje je predsednik Saveza Tomislav Karaxi}premesecdanauputio OKS-u, u kojem se odbacuju tvrdwe da je srpska ku}a fud- balatra`ila novaczau~e{}e naOlimpijskimigramauLondonu 2012. godine. FSS podse}a se da su ~elnici fudbalske organizacije predlo`ili sastanak s rukovodstvom OKS kako bi razgovorima bili re{enisviproblemi.

}e taj sportski kompleks koristiti za pripreme i drugih sportista, ne samo fudbalera. - Sada ve} mo`emo da ka`emo da }e nas kompletna izgradwa Sportskog centra ko{tati oko 14 miliona evra. @elimo posebno da istaknemo da je Ministarstvo omladine i sporta u izgradwi Centra do sada u~estvovalo sa iznosom od 3.150.000evra,adajeostatak sredstava obezbedio FS Srbije prvenstveno iz svog profita, a zatim i kroz

Tomislav Karayi}, predsednik FSS

Tako|e, Karaxi} je na tom sastanku`eleo idauka`ena neadekvatan polo`aj FSS u Olimpijskomkomitetu,kaoi da predstavnici OKS ne informi{u ~elnike FSS o finansijskom poslovawu OKS, sprovo|ewu programskihaktivnosti,pripremama za takmi~ewa, planovima i ciqevima u vezi sa u~e{}em srpskih sportista na Olimpijskimigrama2012.godine. -Me|utim,nana{u`alost, izOKSrbijenamjepisanim putem predlo`en samo jedan terminodr`avawasastanka9.februarovegodine,nadan kada su na{e A i mlada reprezentacija igrale prijateqskeutakmiceuIzraelu -navodiseuodgovoruFSS. NasajtuFSS objavqenoje icelopismokojejeKaraxi} uputio Divcu 20. januara, u kojem je predlo`en sastanak zato {to odnosi dve organizacije „nisu bili na potrebnojvisini”iuz`equdaseu duhu sportskog fer-pleja re{esvinesporazumi. - Jedinstveni zakqu~ak ~lanova najvi{eg tela fudbalskeorganizacijeuSrbiji jedajedonaru{avawaodnosa do{lo zbog neodmerenih i pau{alnih ocena predsednika Olimpijskog komiteta SrbijeoraduFSSrbije,koje su se kasnije poja~ale u mnogim segmentima i izazvale potrebu da se o tome raspravqa na sednici Izvr{nog odbora FSS. Po{to FS Srbije nema svog predstavnika u Predsedni{tvuOKS,nijenampoznatodalisteikadanasednicama raspravqali o radu FS Srbije, donosili odre|ene zakqu~ke, a {to bi predstavqalo osnovu za izjave predsednika OKS, o slabom radu FS Srbije (i Ko{arka{kogsavezaSrbije),{toje bioipo~etaknapadanaFSS -napisaojeKaraxi}. Predsednik FSS je imao potrebu da u pismu upozna Divcasradom,rezultatimai planovima fudbalske organizacije i da mu doka`e da svi rade u interesu sporta i fudbala. Kao najboqe rezultateFSSuproteklojgodini, Karaxi} je naveo plasman fudbalske reprezentacije, u visokomstilu,naMundijalu Ju`noj Africi, potom zavr{etak radova na izgradwi Ku}e fudbala u Staroj Pazovi, uz veliki trud, entuzijazam, energiju i ulagawa,posebnopodvukav{ida

odre|enu pomo} FIFA i UEFA. Tako|e smo ponosni na~iwenicudasusveobaveze prema trenerima, zaposlenima, slu`benim licima i drugima,kaoinagradezaostvareniplasmannaPrvenstvo sveta 2010. godine u Ju`noj Africi u celosti ispla}ene uskladusaunutra{wimaktima FS Srbije - naglasio je Karaxi}. On je istakao i da je FSS svestanproblemakojesrpski fudbalima,anajve}ijeslaba infrastrukturanastadionima u Srbiji, {to je naveo i kao glavni prioritet u radu fudbalske organizacije u narednomperiodu. - Nesporna je ~iwenica da su stadioni u lo{em stawu i da zaostaju u odnosu na evropske standarde u ovoj oblasti...  Na`alost, op{ta ekonomskasituacijauzemqi, svetska ekonomska kriza, slabe finansijske mogu}nosti klubova, neregulisanost vlasni~kih odnosa na sportskim objektima-stadionima, uticalisunatodave}~itav niz godina imamo samo pet stadiona na kojima se mogu igratiutakmiceUEFAklupskih takmi~ewa - naveo je Karaxi} i naglasio da je FSS zna~ajnim sredstvima pomogao klubove {irom Srbije da bar malo poboq{aju uslove na stadionima. Osim toga, ciq FSS je i zajedni~ka borba sa dr`avom protiv nasiqa na stadionima,kaoipovratakpublikena tribine-dodaojeKaraxi}. Predsednik FSS je naglasio i da je op{ta ocena svih relevantnih fudbalskih faktora da su takmi~ewa u JelenSuperligiiPrvojligi Srbije sportska i regularna, {to je tako|e bio odgovor na Div~eve ranije ocene o „name{awu” pojedinih utakmicaudoma}imtakmi~ewima. - Na `alost, (predsednik OKS) je te ocene izneo bez ikakvih relevantnih i pravno vaqanih dokaza, iako je i sam kao jedan od rukovode}ih qudi FK Sloga iz Kraqeva, u~esnik u fudbalskimtakmi~ewima.Takva pau{alna procena i ocena takmi~ewa koje se odvija u sedam rangova i gde aktivno u~estvuje 2.247 klubova, samo doprinosi dezinformisawu sportskejavnostiiogor~ewu kod velikog broja fudbalskih radnika - istakao je Karaxi}.

ponedeqak14.februar2011.

19

UDERBIJUPRVEALIGEVOJVODINASAVLADALAZVEZDU

Publicinajvi{epohvala Pravi praznik vaterpola dogodio se u subotuuve~enabazenu Slana bara u Novom Sadu.Predprepunimtribinama snage su odmerili Vojvodina i Crvena zvezda, pretendenti na drugu poziciju u Prvenstvu Srbije,po{tojeonaprvarezervisana za Partizan. I pored gre{akaipropu{tenihprilikasa obe strane, publika je mogla da vidi atraktivne poteze igra~a, kaoIsjajneodbraneoba~uvara mre`e, Milo{a Marinkovi}a (Vojvodina) i Gojka Pijetlovi}a(Crvenazvezda).Boqiutisak u prvom delu me~a ostavili su iskusnijigosti,kojisuutre}oj deonici vodili sa dva gola prednosti(5:3).Ondasusesrdenimotogperiodaigreprobudili doma}i igra~i i uz freneti~nupodr{kusatribinauspeli su da preokrenu rezultat u svoju korist( strelci su bili Miroslav Ran|i} i Boris Vapenski,8:6).Kona~an rezultat (7:8) pet sekundi pre kraja postavio je najiskusniji vaterpolistaubazenuDejanSavi}. -Ipreutakmicesamgovorio da}eovobitipraznikvaterpola,{tosunakrajupokazalota~nim.Biojeovodueldvesna`ne odbrane, a i jedna i druga ekipa supokazalevisoknivoigre.Mislim da je u ovom me~u odlu~io igra~vi{e,odnosnomawe,pogotovoukwu~nimmomentima.Psiholo{kimomenatjebionastrani Vojvodine - istakao je posle utakmicekapitenCrvenezvezde inekada{witrofejnireprezentativacDejanSavi}. [ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi} se slo`io sa Savi}em da je publika mogla da u`iva u svojevrsnom prazniku vaterpola, ~estitao

Vaterpolisti Vojvodine slave pobedu u derbiju sa Zvezdom

svojim igra~ima na pobedi i Zvezdinamu{kojigri. -Mojimocisuodigraliveoma borbeno, ali su napravili i dosta gre{aka. Pobedili smo srcem, nekada se i tako pobe|uje, ali nije dobro da igra~i pomisledamo`euvektakodabude.U nekimelementimaigresmobili dobri,aliunekimveomaslabi. Zvezda je u prve dve ~etvrtine biladominantnija.Psiholo{ki smopalikadasuutre}oj~etvrtini poveli sa dva razlike, ali smoondadobroodigralinekolikoodbranainatajna~insevratiliume~.Nisamzadovoqanrealizacijom igra~a vi{e, ali na

toje,pretpostavqam,uticalava`nost me~a i atmosfera u kojoj je odigran. Iako smo pobedili, {to je va`no, treba da iz ove utakmice izvu~emo pouke i ispravimo uo~ene gre{ke. Zahvalio bih se publici, smatram da su navija~i pravi pobednici u ovom me~u. Atmosfera je bila fantasti~na, poru~ujem im da budu i daqe uz nas, jer }emo i u narednimutakmicamadavatisve odsebe-rekaojeStanojevi}. GolmanMilo{Marinkovi}je kakojeutakmicaodmicalabivao sveboqiiboqiijedanjeodzaslu`nijih{tosutribodauderbiju ostala u Novom Sadu. I on

Foto:F.Baki}

se zahvalio publici {to ih je podr`ala i priredila fantasti~nuatmosferu. - Imali smo mali pad na po~etku, ali smo uspeli da se vratimoudrugomdeluutakmiceida nakrajutrijumfujemo.Mo`daje na pad koncentracije na startu uticalaiprevelika`eqazapobedom.Ciqkojemte`imojedrugo mesto u prvenstvu, a posle u plej-ofudapoku{amodaiznenadimoiPartizan.Nadamseda }enasnavija~iidaqeovakopodr`avati,ami}emoseodu`iti borbeno{}uidobrimpartijama -rekaojeMarinkovi}. G.Malenovi}

UPRVANIODBORRSS-a

Podr{kaselektoruVukovi}u Selektorrukometne reprezentacije Veselin Vukovi} dobio je podr{ku UO Rukometnog saveza Srbije nakon {to je podneopismeniizve{tajou~e{}unaSPu[vedskoj. -Evidentnojedanamfalime|unarodnogiskustva.Najve}adobit je {to smo uve}ali ukupan broj nastupa za 150. Na sastanku posleposledweutakmice,ostali smodvasata.^itavapri~asvela senanedostataksamopouzdawai psiholo{kupripremu.Ozbiqnije}emoseposvetititome.QubicaBa~anacjeizuzetanstru~wak iz te oblasti i ve} je radila sa nama-rekaojeVukovi}. StrategorlovasmatradaSrbijanijedalekoodnajkvalitetnijihselekcija. - Blizu smo ve}ini najuspe{nijih reprezentacija, a ra-

[kolovawe trenera Biciklisti~ki savez Srbije, u sardwi sa Sportskim savezom Srbije, po~eo je {kolovawe trenera na Visokoj sportskoj izzdravstvenoj{koliuBeogradu. -Biciklizmusupotrebni{kolovanistru~wacibezkojihnemakvalitetnogradauklubovimaireprezentacijama-naglasiojegeneralanisekretarBSSPetarRokvi}. -Tako|e,inoviZakonosportu predvi|a da u granskim sportskim savezim i organizacije morajudaradestru~wacisazvawem operativnog trenera, pa }e ova {kola i sa te strane doneti boqitakna{emsportuukomesesavremena teorija i praksa u svetu mewajuinapredujuizdanaudani potrebno je kvalitetno znawe i obu~enostdaseprate. [kolu}epoha|ati:DraganDostani},Radi{a^ubri},AleksandarMari},IvanDavosir,Nemawa Vajs, Du{an Goji}, Predrag \or|evi}, Branislav Mati}, a prijavqenasuidvojicareprezentativaca Dragan Spasi} i PredragProki},kaoiDraganNikoli}iDraganMarkovi}.

di}emo na unapre|ewu i tog segmenta - psiholo{ke pripreme. Za konkretne analize stojimnaraspolagawutrenerskoj organizaciji - dodao je Vukovi}. Predsednik UO RSS VelimirMarjanovi}smatradajeSP u[vedskojnapravqenpomakna planuimixareprezentacije. -Prepetgodinasmozatekli diskontinuitetirasturenureprezentaciju za koju niko nije biozainteresovan.Iporedrezultatskognazadovawa,mislim da su mnoge utakmice, na primeronasaPoqskom,pokazateq da smo bli`i vrhu. Zato podr`avam stru~ni {tab. O~ekujemo vanredan napor stru~nog {taba i igra~a, a samim tim i boqi rezultat na Evropskom prvenstvu naredne godine - rekaojeMarjanovi}.

SVETSKOPRVENSTVOUGARMI[PARTENKIRHENU

Jo{jednozlatozaGerglovu Austrijska skija{icaElizabetGerglokitilasejo{jednomzlatnom medaqom na SvetskomprvenstvuuGarmi{partenkirhenu.Posletrijumfausuperveleslalomu, Gergl je osvojila i zlatnumedaquuspustu. Austrijanka je kroz ciq pro{lazaminut,47sekundii24stotinke.Drugomestoisrebrnamedaqa pripala je Amerikanki Lindzi Von, koja je bila sporija 44 stotinke, dok je bronzano odli~je osvojila Nemici Mariji Ri{, koja je za pobednicom zao- stala60stotinki. - Mislim da je ovo najlu|a nedeqa u mom `ivotu. Radila sam ono{tovolim,atojedaskijam. Poku{alasamdaskijamnajboqe {tomogu,potrudilasamse,odgovaralisuusloviisveseuklopilo.Nisampravilagre{keiose}amsezaistaneverovatno-izjavilaje29-godi{waGergl. Austrija je pobedom Elizabet Gergl potvrdila dominaciju na SP,budu}idajeiAnaFeninger u superkombinaciji osvojila zlatnu

Elizabet Gergl je osvojila dve zlatne medaqe na SP

medaqu. Na programu svetskog {ampionata danas je superkombinacija u konkurenciji mu{karaca, dok }e skija{ice naterenponovou~etvrtak,za kadajezakazanveleslalom. Rezultatiju~era{wegspusta: 1. Elizabet Gergl (Austrija) 1:47,24, 2. Lindzi Von (SAD) 1:47,68, 3. Marija Ri{

(Nema~ka)1:47,84,4.LaraGut ([vajcarska) 1:48,18, 5. Tina Maze (Slovenija) 1:48,22, 6. Xulija Mankuzo (SAD) 1:48,30, 7. Danijela Merigeti (Italija) 1:48,66, 8. Dominik @isin([vajcarska)1:48,70,9. Andrea Fi{baher (Austrija) 1:48,86, 10. Loren Ros (SAD) 1:48,87minutaitd.


20

ponedeqak14.februar2011.

filmska planeta

КАКОЋЕСЕОБЕЛЕЖИТИГОДИНАФИЛМАУСРБИЈИ

dnevnik НАПРЕДСТОЈЕЋЕМФEСТУ

Панорамасветскогфилма Институционалне стваринапрвомместу У Министарству културе СрбијејепренеколикоданаодржанаконститутивнаседницаОдборазаобележавањеГодинефилма уСрбији,накојојсепоредпланиранихпрограмазапериодкојипочињеујуну,заДанкинотеке,каобитнатеманаметнуопроблем,заштојошнијеусвојенЗакон о кинематографији. Уз министраНебојшуБрадићанаседници су били директор Кинотеке Радослав Зеленовић, редитељи Горан Марковић, Горан Паскаљевић, Срђан Карановић и Емир Кустурица, глумци Милена ДравићиВелимирБата Живојиновић, историчар филма Дејан Косановић и критичар Милан Влајчић, а одсутан, због боравка у иностранству,биојесценаристаГорданМихић. Брадић је најавио да ће “отварање зграде Југословенске кинотеке означити Годину филма” и казао да је “то прилика да ову годину посветимо глумцима, редитељима, сценаристима, филмским радницима и публици, као идаозначимоповећану бригуоуређенимусловимаукојима ће се развијати српска кинематографија”. “Наша платформа за Годину филмаупрвомредусуинституционалнествари””,рекаојеони навеодаћеКинотекадобитинову димензију са новом зградом, да је у плану трансформација

ПодсетившидасеуаприлузавршаваГодинакњиге,онјеистакаода“тедвеобластиудомену креативних индустрија могу да буду важан потенцијал не само за културу већ и за економију Србије”. Марковић је истакао да филм представља једну од важнијих позитивнихиуспешнихствариу овој земљи. Према његовим ре-

ПИТЕРЏЕКСОН ПОТВРДИО

чима,Годинафилмаје“некаврстапритиска”дасеусвојиЗакон окинематографији,којиипоред великогтрудафилмскихрадника да се нацрт направи, још није дошаодоСкупштине. Кустурица је указао да је “потпунонедозвољиводаминемамо Закон о кинематографији”

Дигитализованакопија„Карађорђа” КадајеречоГодинифилма,Зеленовићјеподсетиодаје1911. симљенпрвисрпскиигранифилм„Животиделабесмртногвожда Карађорђа”инајавиодаћеуоктобру,тачностогодинаодпремијере,битиновапремијераиторестаурисанеидигитализованекопије. Обележавање Године филма, Кинотека ће почети одмах по уласкууновузграду,штосепланиразаДанкинотеке-6.јун(датумпрвефилмскепројекцијеуБеоградуинаБалкану1896.године).ВећјеизашлакњигаоредитељуиглавномглумцуфилмаоКарађорђу-ЧицаИлијиСтанојевићу.НаДВДформатубићеобјављено 12 играних филмова и 24 документарца из српске продукције 1911-1943.година,амеђуразноврснимпрограмимајечакивидео игрица„ПронађиКарађорђа”. “Филмских новости” у аудиовизуелни архив, а да је жеља Министарствакултуредауовом периоду буде донет Закон о кинематографији. Брадићједодаодасузначајни сегменти активности и међународнапромоцијасрпскогфилма, подршка развоју биоскопске мреже и трансформацији филмскихманифестација.

Кустурица је у претходном мандату био председник УправногодбораФилмскогцентраСрбије (ФЦС) и на то место дао оставку, исто као и његов наследник Предраг Мики Манојловић. “Прихватио сам се тог посла верујућидајемогућедасеутиче на стање у кинематографији. МислимдајеМикиурадиоисто

Међу централним програмским целинама предстојећег, 39. Фестаналазисе“Панорамасветскогфилма”са16игранихостварења која ће се приказивати углавном у Дому омладине и Двораникултурногцентра,уздодатне пројекције одабраних наслова у „Сава центру”, најавила јеДирекцијаФеста. “Панорама светског филма” је део традиције популарног београдског фестивала, а осмислио ју је један од његових најбољих селектораНебојшаЂукелић. Тај програм је био саставни деоФестаод1990.до1992.годинеиприказаојенекеданаскултне филмове аутора као што су Сергеј Бодров, Аки Каурисмаки, МајклКатонЏонса. Нова “Панорама светског филма”, у концепцији новог уметничког директора и селектораФеста-БориславаАнђелића и Ивана Карла, остаје доследнаизворнојвизијидапредставља филмове са различитих иудаљенихстранасвета.Тежиште је на кинематографијама којетрадиционалнонисузаступљененадомаћембиоскопском репертоару.

и да она “мора да добије своју формуисвојеместоуовојдржави”.Напомињућидајеважнода сеактуелизујепозицијафилмске уметности, он је објаснио да “у малој држави нема тржишта и затоопстанакфилмаморадаиде кроз државу, а овај скуп својим угледомможедадопринесетоме да добијемо закон који ће регулисатипродукцијуибуџете”.

Снимање „Хобита” одмарта

Из филма „Насиље” Такешија Китана

Ове године Панорама доноси филмове из Аргентине, Јужне Кореје, Ирака, Ирана, Кубе, Канаде, Јапана, жанровски и продукционоразличитаделааутора особених естетика и стилова. Међу њима су најновије остварења Такешија Китана, трилер, „Насиље”, драма, „Детектив Ди и мистерија фантомског пламена” Цуиа Харка, лка и драма”Жив закопан” Родрига Кор-

теза,номинованизаОскараукатегорији најбољи страни филм. Атусуи„Изванзакона”Рашида Бухареба и „Згаришта” Дениса Вилнева. Од25.фебруарадо6.мартана Фестућебитиприказанооко70 филмова у шест целина. Поред главногпрограмаиПанораме,то су„Холивуд”,„ЕвропаванЕвропе”, „Европа у Европи” и „Изабранидокументарци”.

ЗАВРШЕНФЕСТИВАЛQUEERФИЛМА „МЕРЛИНКА”

„Доротинаципелица” занајбоље

каоија,дајесхватиодајетоједан надувани балон који служи као неке маскирне униформе, као-мисебринемоокултури”, рекаојеКустурицанамолбуновинара да коментарише ове оставке. “Дође угледан човек који то покрененаначиннакојитоМикијестехтео,аијапрењега,али онда схвати да то нема никакве основе, да је то пуста илузија, којаморадасерешипретогау закону.Чинимиседатаоставка није никаква мистерија, да она проистиче из овога о чему сада говоримо”,рекаојеКустурица. Паскаљевић је истакао да је суштинасвегаузаконукојитребапрецизнодаформулишеулогу ФЦС-а, који је сада “чардак нинанебуниназемљи”. „Овајскупнетребадабудецеремонијалан. Не да куцамо на вратанегодаихногомразвалимо акотреба”,сликовитосеизразио Паскаљевић који је заједно са МанојловићемиМарковићемрадионацртпоменутогзакона. Онјепризнаодасуњихтројица још јесенас размишљали о оставкама,јерјејавнадискусија о нацрту завршена у јануару 2010. године и био је најављен улазак у скупштинску процедуруупролећетегодине. (Танјуг)

Послевишемесечногодлагања, снимањефилма“Хобит”почећеу марту на Новом Зеланду., саопштиоједанасњеговредитељПитер Џексон. Први дан снимања филмакојићекоштати500милионадолара(365милионаевра)биће21.март,навеојеЏексон. “Упркос кашњењу, потпуно смоспремниивеомасмонестрпљиви”, навео је у саопштењу Џексон,којије2003.добиоОскара за режију филма „Повратак краља”изсеријала„Господарпрстенова”. Почетак снимања филма по толкиновом„Хобиту”омелајесерија тешкоћа, укључујући сукоб са новозеландским синдикатом глумаца. Снимање на Новом Зеландубилоједоведеноупитање доктамошњавладанијеизменила одређене законске прописе како биолакшаларадфилмскојекипи. Због неизвесног почетка снимања, Гиљермо дел Торо одустаојепочетком2010.одрежије филма.ЗамениогајеЏексон,који је то тада најављиван као једанодпродуцената. Џексон је прошлог месеца оперисанзбогперфорацијечира нажелуцу.Изболницејеизашао 3.фебруара.

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Сценарио и режија: Мила Турајлић Продуценти: Драган Пешикан,Мила Турајлић, Ива Племић Дивјак,ДејанПетровић Монтажа: Александра Миловановић Директор фотографије: Горан Ковачевић Дизајнер звука: Александар Протић Композитор: Немања Мусуровић Филм произведен у сарадњи: DribblingPictures,3KPorductions &IntermedaNetwork

“Cinema Komunisto” је дугометражни документарни филм који себавиЈосипомБрозомТитомкао филмофиломииницијаторомјугословенскогфилмскогчуда,“ХоливуданаИстоку”којијешездесетих и седамдесетих година прошлог века оличавала “Авала филм” са својимфилмскимградомуКошутњаку. У филму се користе архивскидокументарниснимци,бројни инсерти из  играних филмова из тог времена о Народноослободилачкој борби. О Титу као филмском гледаоцу и оном званичном, режимском делу СФРЈ кинематографије,којајеишлаусветалига и доводила овамо, говоре Лека Константиновић,Титовличникинооператер32године,једаноддиректора “Авала филма” Гиле Ђурић, Вељко Булајић, редитељ, ВелимирБатаЖивојиновић,глумац. Све почиње оснивањем Централног филмског студија, касније “Авалафилма”1947.саидејомда сетуснима100филмовагодишње, обезбеди значајан прилив девиза али и, испоставило се, створи нешто још важније. Завршава се 1991.отказивањем Пулског филмскогфестивала..Занеколикодана почеојеновират.

Уновијојисторијисрпскекинематографијеби„CinemaKomunisto” требало да остане упамћен не само као једини дугометражни документарацкојијепоредтекуће,запаженеиуспешнефестивалскепромоцијеусвету,храброушаоиуовдашњубиоскопскудистрибуцију, већ и по томе што у готово епско документаристичкој форми живо осликава величину и механизам, својевремено општепрожимајућег мита једног друштва – такозваних партизанских филмова и Титове улогеокоњихиуњима.Такође,уовомсвомдебитантскомостварењу,накојемјесаекипомсарадникарадилачетиригодине,МилаТурајлићнам,пратећиуспонипадјугословенскогзваничног,државно репрезентативног филма, предочава из специфичног угла историју једнеземље,учијимсекулисама,докихветарунутрашњииспољни нијеразвејао,приличноугодноживело.Наравно,некомјеусвемутомебилобоље,анекомгоре.НекокаоТитојеусвојојприватнојсали током32годинегледаоупросеку275филмовагодишње.Највишевестернеиратне.Већинуновихдомаћихоствaрењајепрвооноцењиваоиодлучиваооњиховој,исудбиниаутора.Могаојеиданаредида сеизбуџетскихрезервииздвојитадашњих400милионадинара(проценаједајетобилооко30милионадолара)заснимањефилма“БитканаНеретви”,даРичардаБартонаизаберезаулогуфилмскогТитау “Сутјесци”…Тојетекделићизнизавишеилимањепознатихбисера, у круговима југословенских синеаста, на колико омиљену, толико и омраженутему.Речјеоогромнојколичинифилмскогматеријаласпојеногуизванредногледљивуцелинукојапресуптилнозаводиипровоцира, каткад фином иронијом па и избором саговорника сведока, углавномнаклоњенихТитовомвремену.Чиниседајеауторскажеља да се најпре провери актуелност и моћ поменутог мита данас, него експлицитнокритикујеауторитарнивођа,којијеглавни(анти)јунак овепричекаоједанодреткихнапланетикојијезаживотаимаоиприликуисредствадаиживисопственимит.Замислећеггледаоца,овај филмизмеђуредова,постављапитањехоћемолисеопетпредатиили смотовећучинили,некомодуововремеисфорсиранихмитовасанесагледивимпоследицама. В. Црњански

УчетвртакјеуДомуомладинеБеоградазавршендругиМеђународнифестивалqueerфилма„Мерлинка”.Запетданаколикојефестивалтрајао,приказано је 47 филмова геј, лезбеј-

ске и транс тематике из различитих земаља региона и света. Фестивал је посетило преко 500гледалаца. На крају фестивала додељенесуинаградезанајбољефилмове. „Доротина ципелица” за

најбољи кратки филм припала је остварењу „Tools 4 Fools” (Играчке за будале) америчке режисерке Кејат А. Брант, које обрађује тему шта радити са половнимсексиграчкама. „Доротина ципелица” за најбољи документарни филм припала је швајцарском филму „Fam il ie nasche” (Породичне ствари) режисерке Саре Хорст, који прати младића чији отац је геј, а мајка лезбејка.”Доротинаципелица”занајбољииграни филм припала је америчкој комедији „The BigGayMusical”(Великигејмјузикл)који подписујуKасперАндреас и Фред М. Kаруyо, а који прати позоришнутрупукоја радимјузикл„Адами Стева каквим их је богстворио“. Трећи Мерлинка фестивал планиран је за децембар 2011. године.Мерлинкафестивалзаједничким снагама организују Геј лезбејски инфо центар и ДомомладинеБеограда.

REPERTOAR

Film

Cinema Komunisto


kultura

dnevnik

INTERVJU

АРПАД ВИЦКО, КЊИЖЕВНИ ПРЕВОДИЛАЦ

Писана реч – меморија сваке културе Међу четворо добитника годишњих награда Завода за културу ВојводинејеиАрпадВицко(1950) књижевни преводилац и новинар изНовогСада.ОнјенаграђенМедаљомкултурезамултикултуралност и интеркултуралност. Вицко дугинизгодинарадинаразвијању вишејезичности и културне баштине националних заједница у Војводиниидоприносимеђусобномупознавањуиуважавањураз-

личитих језика, култура и верои- сповести,реченојеуобразложењу награде. Арпад Вицко преводи с мађарског поезију, прозу, драму, есејистику и научну литературу. Од 1976. године до данас објавио је

диоНовогСаданамађарскомјезику.ЧланјеДруштвакњижевникаикњижевнихпреводилацаВојводине од 1976, члан Мађарског савезаписацаод1990,чланСрпскогП.Е.Н.центраод1996,чланоснивач Асоцијације средњоевропских књижевних преводилаца(2000). Добитник награде за преводилаштво „Бажаликом” (1986. и 2007.), награде Друштва књижев-

никаВојводинезанајбољупреведенукњигугодине(1991),награде за преводилаштво „Милан Фист” Мађарскеакадемијенаука(1999)и награде Удружења књижевних преводилаца Србије „Милош Н. Ђурић”запреводпрозе(2002).

Кохерентна духовна линија -Постојаојеједан,изузетноплоданпреводилачкипериод-присећа сеАрпадВицко.-Убеоградској„Просвети“је1987.годинеобјављен роман„Губитник“ЂерђаКонрада,итодвегодинепренегоштосепојавионамађарскомјезику.ТајроманјеутадашњојЈугославијинаишаонаодличанпријем,пајеуследилоидругоиздање,умекомповезу,уданасневероватнихтридесетхиљадапримерака.Овекњигевишенеманиуантикварницама. УследиласуускороноваКонрадовадела,најпреромани„Посетилац“и„Оснивачграда“.УколикојмерисеКонрадовапроза,анешто касније и његови есеји, нарочито они који су сабрани под насловом „Искушењааутономије“(Сарајево,1991)и„НапупкуЕвропе“(Београд,1995),органскиуградилиусвестсрпскекултурнеелите,најбољесевидипотомештосуоваделаврлочестоцитирана.Нањихсе позивалаевропскиоријентисанасрпскаинтелигенција. На сличан одјек је у српској култури наишао и Конраду духовно близакновосадскиписацЛаслоВегел,којијекрајемосамдесетихи почеткомдеведесетихгодинасвојадела–својеврснуесејистичкупрозу, критике и расправе - објављивао скоро искључиво у преводу на српскијезик,изахваљујућитимпреводимапостаојеусрпскојкњижевности и публицистици најцитиранији војвођански мађарски писац. Алиову,помомуверењукохерентнудуховнулинијуодражавајуи преведенекњигеОскараЈасија,ИштванаБибоа,алинарочитоЈаноша КишаиИштванаЕршија.

педесетак самосталних књига превода.Поредосталог,четрнаест романа и есејистичких збирки ЂерђаКонрада,деветкњигаЛасла Вегела, три књиге Ота Толнаија, теделаИштванаЕршија,Иштвана Еркења, Петера Естерхазија, Имреа Кертеса и других, као и двадесетак драмских текстова савременихмађарскихаутора. Ради као уредник културних и литерарнихемисијапрограмаРа-

l Објавили сте преко педесет жанровски различитих књига превода с мађарског језика, углавном савремених аутора. Да ли сте ви бирали те књиге, или су оне проналазиле вас, питали смо Арпада Вицка? -Одпочеткасамсетрудиода преводим и да у српску писану реч – а писана реч је меморија свакекултуре,свакецивилизаци-

је – укључим дела оних мађарских аутора са којима сам, пре свега,личноосећаоодређенудуховну сродност, и који би, према мом суду, могли да ступе у дијалог са српском књижевношћу. Сходнотоме,савремена,модерна мађарскакњижевностјебиламој свестан избор, трудио сам се да створим естетички релеватне преводеида,имајућинаумуразвојнетенеденцијесрпскогдуховног контекста, те преводе укључим у крвоток српске културе. У томе сам понекад успевао, понекаднисам. l Шта је за вас књижевно превођење? - Ролан Барт пише: књижевност казује оно што казује и, осимтога,јошсамотодајекњижевност.Акочовекнебизнаода јеоноштоузимаурукекњижевност,биобипредтимфеноменом беспомоћан. Једна од могућих прафразаовеБартовемисли,моглабидагласиовако:преводказује оно што казује оригинално делои,осимтога,јошсамотода јепревод. У том смислу, занат преводиоца, по својој природи, сродан је опсенарству-последњипутјеколегиницаБисеркаРајчићписалао томедасупреводиоцачестоназивали„чаробњаком”или„чаробњакомречи”.Онизврћенештошто, заправо,инемасвојеналичје.Изновастварајединственодело,понавља нешто што је, у принципу, непоновљиво. l Кога и шта сад преводите, какви су вам планови, имате ли неостварених преводилачких жеља? -УправосамзавршиократкироманПетераЕстерхазија„Помоћни глаголи срца“, роман необичне емотивности, својеврсни (борхесовски) опис мистерије смрти. Започеосампреводновекњигеесеја ЛаслаВегела.Волимдапреводим есеје - есеј на овим просторима у последње време иступа као доминантнареторичка,каоparexcellence критичка изражајна форма која се, речима Предрага Палавестре, „самимсвојимкарактеромпротиви глупости и догматизму” – а есеји ЛаслаВегеласубаштакви.Потом мечекановироман„Камичак“ИлдикоЛоваши,унекимпаузама,да уредим, допуним књигу прозних текстоваОтаТолнаија. Знампоузданоштабихмораода радим, рецимо, наредних седамосамгодина,дабисекоднасуобличила једна колико-толико обухватна слика савремене мађарске прозеи,рецимо,филозофијеполитике. l Шта вам значе награде, добили сте их с обе стране границе... -Добиосамвишенаграда,била су то стручна признања, и у Србији,иуМађарској.ОвамедаљаЗаводазакултуруВојводинеје прво друштвено признање мога рада.Ижелимдаистакнемдаје то једна од ретких награда на овомтлукојапримећујеиуважавачињеницудасеуовојпокрајиникултураствараистворенонегује,дасезнањеисећањезаписујенавишејезика.Алисеувексетим и шта је један колега преводилацрекао:ниодједненаграде постојећи преводи неће бити бољи. Нити гарантују да ће будући битидобри. Радмила Лотина

ПРИЗНАЊА ЗА ДОПРИНОС РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ

Уручене Вукове награде Вукованаградаза2010,којуКултурно-просветна заједница Србије додељујезаизузетандоприносразвојукултуреуСрбијиисвесрпском културномпростору,урученајелауреатимаоритекленедељеуСкупштине града Београда.Награда је урученаакадемицимасликаруВладимиру Величковићу, историчару Чедомиру Попову и композитору Ивану Јевтићу. Међу лауреатима једног од најзначајнијих признања уобластикултуре,наукеиобразовања,суикултурнипосленик,књижевник др Слободан Ристановић, песникБлагојеБаковић,уметнички

фотограф Рајко Каришић, редовни професор Универзитета уметности уБеоградудрЉиљанаМркићПоповић,диригентмрМилованПанчић,театрологЈованЋирилов.НаградуједобилаиКућаЂуреЈакшићауБеограду. Председник Културно-просветнезаједницеСрбијеЉубивојеРшумовић, честитајући добитницима Вуковенаграде,рекаодајеовоприлика да се још једном, у Години књигеијезика,„опоменемокакосе премакњизиичитањуодносимои какосвојјезикчувамо”. Академик Чедомир Попов је у име лауреата

захвалио на награди  и указао да живимоувременуукомесеусвим областима производи више интелектуалног квантитета него истинског квалитета, па смо суочени са необичним парадоксом да је „све вишенаграда,штојемањевисоких вредности”. Поповјеипакакценат усвомобраћањуставионапозитиван „учинак” награда, које сваком човеку значе, ма колико та радост билакраткаипролазна,јерје„свакиистинскиинтелектуалацсвестан данаградедолазеипролазе,адела остајуупркоснемилосрдномсечивувремена”.

ponedeqak14.februar2011.

21

„НОЋ ОТВОРЕНИХ АТЕЉЕА“ ВЕЧЕРАС У ПАНЧЕВУ, БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ

Уметност, вино, љубав... Отварајући врата сликарских радионицатрудећиседаповрате дух умности, племенитости, ведрине и топлине, организација „Фрактал3” вечерас од 18 до 2 часа реализује „Ноћ отворених атељеа”, манифестацију која ће се симултано одржавати у Панчеву,БеоградуиНовомСаду. Отварање  манифестације „Ноћ отворених атељеа” у НовомСадућесеодржатиукафегалеријиГрадић, Беог радска11, уПетроварадинуу18часова,а затимсепрограминастављајуу појединиматељеима.

Атељеи ће поред публике, приматиигостеиздругихуметничкихдисциплина,аорганизаторирачунајудаћепразниквинаизаљубљенихдодатноутицати на позитивну атмосферу. У Новом Саду највећи број атељеа,њихдвадесетак,бићеотворено на Петроварадинској тврђави,ајошдесетакуграду.Маја Ердељанин, Лазар Марковић, Слободан Недељковић, Младен Маринков,БаћаВасиљевић,Бошко Шево, само су неки од новосадских уметника који учествујууовомпројекту.

Центар новосадског дела манифестацијебићекафе-галерија „Изба”, а посебан програм посвећен уметицима-бескућницимаприпремаАртклиника. Свакисликарбићезадуженза програмусвоматељеу.Публика ћемоћидаседружисњима,да ихзапиткујесвештоихзанима, амоћићеидакупује... У организацији „Фрактал3” се надају да ће „Ноћ отворених атељеа” постати традиционална манифестација, са што више градоваиуметникаукључениху програм. И. Бурић

НОВОСАДСКО ПОЗОРИШТЕ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗ С УСПЕХОМ ГОСТОВАЛО У САРАЈЕВУ

Глумци три пута враћани на сцену ГлумциНовосадскогпозоришта /УјвидекисинхазуправосусевратилиизСарајева,гдесусвеликим успехомизвелипредставу„Човековатрагедија“ИмреаМадачаурежији Кокана Младеновића, на тамошњем познатом Интернационалномфестивалу„Сарајевсказима”којитрајетокомцелоговогме-

ПубликауНародномпозоришту уСарајевунијекрилаодушевљење глумицом Емином Елор и њеним тумачењемликаЛуцифера,учему заистабриљира,аотомесведочии неколиконаградакојеједосаддобилазатуулогу. ВеликупажњумедијауСарајеву,изазвалисуглумци,каоиреди-

тар Скопље, љубљанско Народно позориште, Словенско људско гледалишчеизЦеља,ГрадскитеатаризОхрида,тузланскоНародно позориште, сарајевски Камерни театар55. „Сарајевсказима“сеовегодине одржаваподслоганом„Artoflove“ иузнакујевеликихсветскихјуби-

тељКоканМладеновићкојијетакође био тамо присутан. Добром делуглумацаовојебиопрвиодлазакуБосну,аисамопозориште је последњи пут тамо гостовало преравно25годинанафестивалу МЕСС. Оугледу„Сарајевскезиме”говорисампрограм,изузетнобогат и разноврстан, јер обухвата и драмске,музичке,ликовнеикњижевне садржаје. Позоришни програмјетакођебогат.Нафестивалу учествује дубровачко Казалиште“МаринДржић“,Турскитеа-

леја композитора Франца Листа, ГуставаМалера,каоиписацаИве Андрића, Чеслава Милоша, Тина УјевићаиОмараХајама.Посетиоцифестиваламогудапратеимузичку,филмскуивидеоартпонуду као и домете из визуелне уметности, пројекте који презентују културно наслеђе, панел дискусије, литерарнеимузичко-поетскевечери,тедечјипрограмнапоменуту тему. Гост домаћин овогодишњегфестивалајеРепубликаМађарскакаопредседавајућиЕУ. Н.Пејчић

Из представе „Човекова трагедија”

сеца.ЧактрипутасуНовосађани моралидасевратенасценунакон извођења „Човекове трагедије”, једне од најгледанијих представа овогпозоришта. Глумцисунаграђенибурними дугимаплаузима,укојимајебило садржаноиодушевљењеипомало иневерицадапостојиоваквопозориште,стаквимглумцимаипредставом.КакокажууНовосадском позоришту, многи нису ни знали дауНовомСадуделујеоваквопозориштеизањихјеовајсарајевски сусретсањимбиооткровење.

ПОЗНАТИ ЧЕШКИ УМЕТНИК ПОСТАВЉА ДЕЛО СЕРГЕЈА ПРОКОФЈЕВА „ЗАЉУБЉЕН У ТРИ НАРАНЏЕ”

Менцл режира оперу у Београду ПознатичешкиредитељЈиржи МенцлпоставићеуНародномпозориштууБеоградуоперуСергеја Прокофјева „Заљубљен у три наранџе” у корежији са управником БожидаромЂуровићем.Менцлсе протеклихсастаосаекипомпредставе,асолистимајепоручиодасе узајамнослушајуииграјузаједно. -Урадиосамдосадатри-четри опере.Тојебилавеликаавантуранавеојечешкиредитељ. Оноштојенаучиоизпретходнихоперскихрежијапренеојеи својимбудућимсарадницима,замолившиихданеузимајуствари исувишеозбиљноидасепотрудедаиграјуипевају,каодаиграјузасебе. -Неволимдаствараммодерно позориште-модернудраму,волим смех. Не волим ефекте, гледалац јединоморадавидидаједелорежирано-кажеМенцл. Усвакомслучајубићетоизазов и за Јиржија Менцла и за велику екупу која ће радити на овом делу.Прва проба биће одржана 22. фебруара,апремијерајепланираназа6.априлнаВеликојсценина-

ционалногтеатра.ДиригентћебитигостизХоландијеДавидПорселајн. НовојпродукцијиНародногпозориштауспехјепожелеоиминистар културе Небојша Брадић,

подсетивши да наша опера последњих година има изузетан успехкакоумузичком,такоиуизвођачкомсмислу.Брадићјенавео даочекуједаћесарадњасаМенцлом„битијошједанкоракдаљеу настојањуданашаоперабудезаистареферентнанесамоовде,него иусвету”.

У ансамблу су Драгољуб Бајић и Михајло Шљивић, Дејан Максимовић и Хон Ли, Наташа ЈовићТривић,НебојшаБабићи Александар Стаматовић и други.Угледнигостјеизложиоконцептраданаопериучетиричина,којајепремијерно изведена 30. децембра 1921. године у Чикагу. ДиректоркаОпереКатарина Јовановић истакла је даделоПрокофјеваимавеомамалосоломоменатаи да је реч о ансамбл представи која захтева тимски рад. Опера „Заљубљен у три наранџе”јебеоградскупремијеруималајош1959.године,асауспехомјеизвођенанесамо у Народном позоришту, него и на сценама широм Европе, подсетилајеЈовановићева. Оскаровац Менцл (за филм „Строго контролисани возови” из 1967.године)већјесауспехомрежираоуБеоградуШекспирове„ВесележенеВиндзорске”(2007).


22

Svet

ponedeqak14.februar2011.

dnevnik

EGIPATSKA VOJSKA PREUZELA VLAST

Suspendovan Ustav i raspu{ten Parlament KAIRO: Vrhovni savet egipatske vojske, koji je preuzeo vlast u zemqi nakon ostavke predsednika Hosnija Mubaraka, raspustio je ju~e parlament, suspendovao Ustav i osnovao komisiju za wegovu izmenu, javile su strane agencije. Period politi~ke tranzicije traja}e {est meseci, navodi se u saopstewu Saveta koje je pro~itano na dr`avnoj televiziji. Agencija AP ocewuje da su time ispuwena dva osnovna zahteva demonstranata, pored ostavke predsednika Mubaraka. Egipatska vlada prethodno je ju~e pre podne odr`ala prvu sednicu nakon ostavke Mubaraka nakon koje je saop{teno da je wen prvi zadatak ponovno uspostavqawe bezbednosti u zemqi. Sada{wa egipatska Vlada upravqa}e dr`avom dok ne bude formirana nova, saop{tili su predstavnici vojske, koji su preuzeli vlast, posle odlaska Hosnija Mubaraka i dodali da }e vojska nadgledati tranziciju Egipta ka civilnoj dr`avi. Egipatski premijer Ahmed [afik, koga je vojna vlast zadu`ila za obavqawe unutra{wih poslova zemqe, izjavio je ju~e da se upravqawe dr`avom odvija na isti na~in kao tokom predsedni~kog

mandata Hosnija Mubaraka, koji je pre tri dana podneo ostavku. „Sva pitawa se predstavqaju vrhovnom savetu i predsedniku vr-

vojni savet doneti odluku o budu}oj ulozi Omara Sulejmana, koga je Mubarak nedavno imenovao za potpredsednika Egipta.

Prodemokratski aktivisti na Trgu Tahrir

hovnog saveta, kao {to su predstavqana predsedniku republike”, rekao je [afik na konferenciji za novinare, jo{ ne nagove{tavaju}i promenu u sistemu vlasti, koju su demonstranti tra`ili tokom 18dnevnih protesta. „Nema promena u formi ili metodu ili procesu rada. Situacija je u potpunosti stabilna”, istakao je egipatski premijer, a preneo Rojters. [afik je, tako|e, kazao da }e

Egipatska ekonomija je „~vrsta”, rekao je [afik i dodao da dr`ava raspola`e „dovoqnim rezervama u predstoje}em periodu” tako da je situacija „veoma zadovoqavaju}a”. Ukoliko se, me|utim, nestabilnost u zemqi nastavi „mogu se pojaviti neke prepreke i mo`e biti nekih odlagawa”, poru~io je egipatski premijer, bez navo|ewa detaqa. [afik je, tako|e, obe}ao da }e se wegova vlada boriti protiv

korupcije i vratiti narodu sva prava. Egipatski premijer je rekao da veruje da se Mubarak nalazi u [arm-el-[eiku, poznatom turisti~kom mestu na obali Crvenog mora, preneo je AFP. Portparol egipatskog kabineta je ju~e saop{tio da dosad nije bilo zahteva za blokirawe Mubarakovih bankovnih ra~una u inostranstvu, ali da }e „to biti u~iweno ako bude bilo potrebe”. Na trgu Tahrir u Kairu ju~e je uglavnom uspostavqen saobra}aj po{to se ve}ina demonstranata zaputila ku}ama, dok su u javnim i drugim institucijama Egip}ani sa zidova skidali Mubarakove slike. Predsednik Egipta, koji je tri decenije bio na vlasti, podneo u petak ostavku, posle protesta gra|ana koji su tra`ili wegov odlazak, a vlast je preuzeo Vojni savet egipatskih oru`anih snaga. Zvani~nicima egipatske Vlade zabrawen je izlazak iz zemqe bez odobrewa dr`avnog tu`ioca ili oru`anih snaga. Egipatske vlasti saop{tile su da su pokrenule istragu o optu`bama protiv biv{eg premijera, ministra unutra{wih poslova i ministra za informisawe.

DOMINO EFEKAT U ARAPSKIM ZEMQAMA

Al`irci tra`e demokratiju, u Jemenu sukobi AL@IR, SANA: Vi{e hiqada qudi okupilo se na trgu u al`irskoj prestonici Al`iru, uzvikuju}i anti-vladine parole. Wih je okru`ilo 25.000 policajaca koji nisu dozvoqavali da se protest otme kontroli i ponovi egipatski scenario. Organizatori tvrde da se na trgu Prvi maj, blizu centra Al`ira, okupilo 10.000 qudi, novinari sa lica mesta izve{tavaju da se radi o 2.000 osoba, a policija je saop{tila da nema vi{e od 800 demonstranata, navele su agencije. Demonstranati, okupqeni na trgu Prvi maj, uzvikivali su „Buteflika odlazi”, dok su pojedini mahali novinama na kojima je pisalo „Mubarak je pao”. Po izve{tajima o~evidaca, bilo je sporadi~nih ko{kawa sa policijom, pa su usledila i hap{ewa demonstranata.Predstavnici opozicije saop{tili su da je policija uhapsila oko 1.000 demonstranata, dok je Ministarstvo unutra{wih poslova reklo da je 14 osoba zadr`ano i odmah pu{teno. Predstavnici opozicije zahtevali su demokratske promene i otvarawe novih radnih mesta. Vlada je poru~ila da radi na otvarawu

novih radnih mesta i izgradwi novih ku}a i obe}ala uvo|ewe ve}ih demokratskih sloboda. „@ao mi je da vidim da je vlast poslala ovoliko policije za na{ miran mar{. To nije dobro za imix Al`ira”, rekao je lider Lige za qudska prava Mustafa Bu~a~i. U skladu sa vanrednim stawem, koje je u Al`iru na snazi od 1992. godine, demonstracije su zabrawene, ali brojna upozorewa vlade da demonstranti ne izlaze na ulice o~igledno nisu urodila plodom. Vlasti su saop{tile da su odbile da izdaju dozvolu za protestni mar{ zbog opasnosti po naru{avawe javnog reda i mira, a ne zato {to poku{avaju da ugu{e bilo ka-

kvo neslagawe sa zvani~nom politikom. U centru prestonice odr`an je i mawi kontra-miting. Na wemu su uzvikivane parole „Ho}emo mir, a ne haos” i „Al`ir nije Egipat”. Kao lan~ana reakcija, posle Tunisa i Egipta, promene na pomolu i u Jemenu. Pripadnici policije sukobili su se ju~e, tre}eg dana antivladinih protesta zaredom, sa demonstrantima koji tra`e ostavku predsednika Ali Abdulaha Saleha Povre|eno je nekoliko demonstranata, a 23 osobe su privedene, javio je AP, pozivaju}i se na izjave o~evidaca. U prestonici Sani vi{e hiqada demonstranata, ve}inom mladih qudi, poku{alo je da

Kraq deli novac uo~i protesta MANAMA: Bahreinski kraq odlu~io je ju~e da svakoj porodici u zemqi pokloni po 1.000 dinara (2.650 dolara), u novom poku{aju da pridobije naklonost javnosti uo~i protesta koji su planirani za ovu sedmicu. Ve}ina analiti~ara smatra da u ovom trenutku u Bahreinu ne postoji rizik od narodnog ustanka i obarawa re`ima, po ugledu na Tunis i Egipat, ali se sla`u da je ova arapska zemqa najosjetqivija na nemire u regionu Persijskog zaliva, preneo je Radio slobodna Evropa.

IRAK

U napadu stradalo 38 qudi BAGDAD: U samoubila~kom bomba{kom napadu na {iitske hodo~asnike u ira~kom gradu Samari, poginulo je 38 osoba, me|u kojima ima `ena i dece, a povre|ena su 74 ~oveka. Policija navodi da je samoubica sa bombom u{ao u autobus sa vernicima i da je aktivirao eksploziv na prebukiranom parkingu, oko ~etiri kilometra od d`amije. Napad je izveden u blizini d`amije Al Askari. To je drugi veliki napad za posledwa dva dana na {iitske vernike u blizini te d`amije. Neimenovani vojni izvor iz Samare je saop{tio da je u prsluku koji je bomba{ samoubica nosio bilo najmawe 10 kilograma eksploziva. Prethodno je, u ~etvrtak, osam qudi poginulo, a 30 povre|eno kada je bomba{ samoubica napao grupu {iitskih hodo~asnika koji su i{li u Samaru, gde obele`avaju godi{wicu smrti Hasana al-Askarija, jednog od 12 imama koji se smatraju duhovnim i politi~kim naslednicima proroka Muhameda. Sunitski pobuwenici ~esto su posledwih godina izvodili napade na {iite, ~iji su verski praznici bili zabraweni tokom vladavine Sadama Huseina, koji je bio sunit.

ITALIJA

Stiglo jo{ 1.000 Tuni{ana RIM: Na italijansko ostrvo Lampeduza, gde je italijanska vlada proglasila vanredno stawe zbog humanitarne krize, izazvane prilivom vi{e hiqada ilegalnih imigranata iz Tunisa, u no}i izme|u subota i nedeqe je stiglo jo{ skoro 1.000 Tuni{ana, saop{tila je ju~e obalska stra`a. „Na Lampeduzu je posle pono}i stiglo jo{ 977 qudi. Situacija na ostrvu je veoma te{ka, budu}i da brodovi sa ilegalnim imigrantima neprestano pristi`u”, izjavio je {ef obalske stra`e u Lampeduzi Antonio Morana. Hiqade Tuni{ana po~ele su da sti`u u Italiju, preko Mediterana, uglavnom u malim ribarskim bro-

dovima, pre mesec dana, kada su okon~ane uli~ne demonstracije u kojima je s vlasti zba~en biv{i predsednik Tunisa Zin el Abidin Ben Ali. Prema procenama policije, na Lamenduzi je ostalo vi{e od 2.000 ilegalnih imigranata, uprkos nastojawima vlasti da budu preba~eni u centre za identifikaciju na jugu Sicilije, naveo je AFP. Neki imigranti su sme{teni u hotele, ali stotine wih spavaju na otvorenom zbog nedostatka sme{taja na ostrvu, na kome nema ni dovoqno pija}e vode. Italija je formalno zatra`ila od Evropske unije pomo} u borbi protiv ove humanitarne krize.

IRAN

Zabrawen skup opozicije TEHERAN: Iranske vlasti ne}e izdati dozvolu za odr`avawe skupa reformisti~ke opozicije, najavqenog u znak podr{ke egipatskom narodu izjavio je visoki zvani~nik vlade u Teheranu. Ti qudi su potpuno svesni da wihov zahtev nije legitiman i oni znaju da ne}e dobiti dozvolu da odr`e protest”, rekao je zamenik direktora politi~kog sektora u Ministarstvu unutra{wih poslova Irana. Kako je prenela agencija Fars, ni ranije nije bilo naznaka da bi vlada mogla da dozvoli ovakvu vrstu skupa. Dvojica kandidata na predsedni~kim izborima 2009. godine, koji nisu uspeli da osvoje mesto {efa dr`ave, Mehdi Karubi i Mir Hosein Musavi, tra`ili su od vlasti dozvolu da u ponedeqak organizuju skup u znak podr{ke narodu Egipta i Tunisa, podsetio je Rojters.Teheran je proteste u Egiptu predstavio kao „bu|ewe islamizma”, sli~no Iranskoj revoluciji 1979. godine, a hiqade qudi iza{lo je u petak na ulice Teherana kako bi obele`ilo 32. godi{wicu tog doga|aja, u organizaciji iranskih sve{teni~kih krugova, a u znak solidarnosti sa „islamisti~kim” protestima u Kairu.

NIGERIJA Ali Abdulah Saleh

do|e do centralnog trga, ali su policajci upotrebili palice kako bi ih u tome spre~ili. Demonstranti su pozvali sunarodnike na dizawe sopstvene revolucije. „Posle Mubaraka, red je na Alija”, „Narod `eli da re`im padne” i „Jemenska revolucija posle egipatske”, su neke od parola koje su uzvikivali demonstranti. Jemen je najsiroma{nija arapska zemqa i postao je uto~i{te ekstremista al-Kaide.

Tragi~ni stampedo PORT HARKUR: U stampedu u Nigeriji koji je nastao tokom skupa u znak podr{ke kampawi predsednika Gudlaka Xonatana u gradu Port Harkur poginulo je najmawe 11 qudi. Nekoliko hiqada simpatizera vladaju}e partije okupilo se ispred gradskog stadiona, gde je predsednik Xonatan dr`ao govor, dok je vi{e stotina ostalo ispred kapije. Stampedo je nastao kada je jedan policajac pucao u vazduh kako bi rasterao gomilu koja je napu{tala stadion, saop{tili su

svedoci. Jedan od svedoka rekao je da je video tela tri `ene, dok je izvor iz zdravstvene slu`be potvrdio da je u stampedu poginulo 11 qudi, preneo je Rojters. Tokom nesre}e, vi{e qudi izgubilo je svest i oni su sme{teni u bolnice. Xonatan je kasnije izjavio da je {okiran zbog gubitka `ivota i naredio hitnu istragu o ovom slu~aju. Skup pristalica Narodne demokratske partije organizovan je uo~i predsedni~kih, parlamentarnih i lokalnih izbora.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIOBERLUSKONI Vi{e stotina qudi je lupawem u {erpe protestovalo u centru Rima zahtevaju}i ostavku italijanskog premijera Silvija Berluskonija. Ostavka, ostavka, ostavka!”, „Posle Mubaraka, Silvio Berluskoni!”, uzvikivali su demonstranti i pevali partizansku pesmu „Bela }ao”, preneli su italijanski mediji. Na protest je pozvao pokret italijanskih blogera „Popolo viola”.

KENETKLARK Sada{wi britanski ministar pravde, a nekada{wi ministar finansija, Kenet Klark, upozorio je ju~e da sredwa klasa jo{ uvek ne shvata istinske razmere drasti~nih mera {tedwe koje }e je tek pogoditi punom snagom kasnije ove godine. Ministar Klark, nudi vrlo sumorno vi|ewe britanske ekonomije koja se, kako smatra, ne}e brzo oporaviti.

[ARLIZTERON Holivudska glumica [arliz Teron uvr{tena je u gluma~ku postavu filma „Prometej” u re`iji Ridlija Skota, preneo je dnevnik „Varajeti”. Ostvarewe je bilo najavqeno kao prednastavak nau~nofantasti~ne fran{ize „Osmi putnik” ali je potom odlu~eno da pri~a novog filma bude zasebna. [arliz Teron je 2004. dobila Oskara za ulogu u filmu „Monstrum”.

[ta pokre}e bomba{e-samoubice? MOSKVA, TEL AVIV, VA[INGTON: Posle najnovijeg teroristi~kog akta u Moskvi, u kom je na aerodromu „Domodedovo” 24. januara poginulo 36 osoba iz nekoliko zemaqa, a raweno pribli`no 200, ruska {tampa u tra`ewu mogu}eg motiva bomba{a-samoubice 20-godi{weg `iteqa Ingu{etije, pi{e da je u pitawu „porodi~ni teroristi~ki akt”. Saop{teno je da je ekspertizom DNK iz posmrtnih ostataka na aerodromu potvr|eno da je samoubica bio Magomed Jevlojev iz sela Ali-jurt u Nazrawskoj oblasti te ruske republike. Zbog sau~esni{tva uhap{eni su i wegov 16-godi{wi brat i 22-godi{wa sestra, za koju mediji navode da je bila `ena jednog od lidera nelegalne oru`ane formacije Bekhana Bogatirjeva, ubijenog u antiteroristi~koj operaciji federalnih snaga bezbednosti 12. avgusta pro{le godine. U nekoliko ranijih teroristi~kih akata sa mnogobrojnim civilnim `rtvama bile su anga`ovane i `ene-samoubice ili „{ahide”. Po izvorima iz policijsko-pravosudnih organa Ingu{etije, ekspertizom DNK iz tela samoubice sa Domodedova prona|ene su velike doze psihotropnih supstanci, a predsednik Ingu{etije Junus-Bek Jevkurov izjavio je da teroristi ~esto kao samoubice iskori{}avaju qu-

de te{ko obolele kako od fizi~kih, tako i od du{evnih bolesti. Teroristi, prema wegovim re~ima, tra`e potencijalne samoubice koriste}i bezizlazne situacije u kojima se nalaze bolesni, kako bi ih ukqu~ili u teroristi~ke aktivnosti, prenela je agencija RIA Novosti. Jevkurov je rekao da su u najnovijim teroristi~kim aktima bili upotrebqeni qudi oboleli od raka, a neki su bili du{evno bolesni. Pored mi{qewa da su teroristi prete`no narkomani sa odre|enim psihi~kim poreme}ajima, postoji i mi{qewe da se oni biraju me|u povodqivim osobama.

^elnik Dr`avnog nau~nog centra socijalne i sudske psihijatrije „Serbski”, Zurab Kekelidze, smatra da se teroristi biraju me|u odre|enom vrstom qudi, koji su povodqivi i imaju slab instinkt za samoodr`awe. Posle potpisivawa prvog mirovnog sporazuma Izraelaca i Palestinaca, septembra 1993. godine talas samoubila~kih bomba{kih napada preplavio je Izrael. Sve samoubice-bomba{i u to vreme bili su mu{karci, dok 2001. u samoubila~ke misije nisu krenule i `ene. Izraelske snage su se najpre usredsredile da spre~e takve akcije mu{karaca starosti od 18 do 45 godina, ograni~avaju}i im pre svega ulazak u Izrael. Novinari, psihijatri, psiholozi postavqali su pitawe {ta navodi mladog ~oveka da se digne u vazduh u autobusu, u kafi}u, me|u masom tinejxera ispred disko kluba. Palestinski psihijatar Ijad al-Sara|, direktor Mentalnog zdravstvenog programa u Gazi, prou~avao je palestinske mu~enike, kako samoubice-bomba{e zovu Palestinci, do{av{i do zakqu~ka da je ve}ina imala traumati~no iskustvo u detiwstvu, da su se osetili bespomo}no kao deca, a posebno je na wih delovalo poni`ewe kome su izraelski vojnici izlagali wihove o~eve. (Tanjug)


balkan

dnevnik

ponedeqak14.februar2011.

PORUKAIVEJOSIPOVI]A

USKOPQUOBRA^UNMAKEDONSKIHIALBANSKIHGRUPA

Tukli se no`evima, palicama, kamewem... SKOPQE: Nekoliko osoba povre|eno je ju~e u tu~i na skopskoj tvr|avi Kale u centru grada. Vi{e pripadnika make-

Sukob na tvr|avi Kale

donskih i albanskih udru`ewa gra|ana i drugih neformalnih grupa kao i navija~a vi{e makedonskih fudbalskih timova sukobili su se i tukli no`evima, kamewem, palicama i drugim predmetima. U incidentu u kome je jedna osoba zadobila povrede no`em, policija je intervenisala da bi spre~ila ve}i sukob. Pre dva dana na istom mestu odr`an je protest pristalica vladaju}ih, ali i opozi-

cionih albanskih partija u Makedoniji koji se ne sla`u da se na tvr|avi gradi muzej u obliku crkve, a ~iju je izgradwu podr`alo ministratvo kulture Makedonije. Pripadnici Demokratske Unije za integracije (DUI), koja jepartner vladi, u toku slede}e no}i sru{ili su ono {to je do tada bilo izgra|eno.Me|u wima su bili i zamenik ministra policije iz ove partije, ~lanovi partijskog rukovodstva i gradona~elnik jedne op{tine u Skopqu u kojoj ve}insko stanovni{tvo ~ine Albanci. Policija je saop{tila da je istraga o ovom incidentu u toku i najavila krivi~ne prijave.

CRNA GORA

Luk{i} mo`e biti u nevoqi ako dira u Mila? PODGORICA: Crnogorski premijer igor Luk{i} mo`e se na}i u nevoqi ako pritisak da se Crna Gora „po~isti”

sti”. „Oksford analitika” je firma koja radi analize i savetovawa i koja koristi makro ekspertsku mre`u da bi saveto-

Svetozara Marovi}a, u analizi se isti~e da je taj potez poslao {okantne talase DPS-ovim krugovima. U tekstu se ocewuje da je Luk{i} ovom akcijom poslao i nekoliko drugih zna~ajnih signala. Pokazao je, kako se navodi, vlastima EU da je Vlada predana u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala., a hap{ewem Dragana Marovi}a, Luk{i} je zna~ajno oslabio Svetozara Marovi}a i poslao upozorewe drugima koji bi eventualno mogli da mu ugroze poziciju. Crnogorski premijer Igor Luk{i} u analizi Oksford analitike okarakterisan je kao mladi tehnokratski premijer koji unosi novi stil u rad Vlade, sa akcentom na modernosti, `eqi da komunicira sa protivnicima i na sna`no izra`enoj predanosti da ispuni ciqeve za prijem u EU. Luk{i}eva poseta Srbiji, neposredno nakon naimenovawa na zapreti vrhu organizovane movala svoje klijente u vezi sa premijersku funkciju, se ocewu}i, navodi se u analizi „Oksstrategijom i delovawem na trje kao „pragmati~ni potez na koford analitike” uz ocenu da je `i{tima, navodi list. U analiji se gleda kao na poboq{awe on spre~en da to uradi zbog obazi se napomiwe da je Luk{i} naodnosa sa onim Crnogorcima koveze prema svom prethodniku, javio da }e pokazati da je spreji se deklari{u kao Srbi”, presada lideru vladajunose podgori~ke }e Demokratske par„Vjesti”. Luk{i}evaposetaSrbiji,neposredno tije socijalista MiStru~waci „Oksnakonnaimenovawanapremijersku lu \ukanovi}u. ford analitike” su funkciju,ocewujesekao„pragmati~ni „Verovatno je da ocenili i da dolazak potez”nakojisegledakaonapoboq{awe Luk{i}a na premiLuk{i}ev mandat ne}e doneti radikalni jersku funkciju moodnosasaonimCrnogorcimakoji prekid sa pro{lo`e biti uslovqen desedeklari{ukaoSrbi {}u i da }e uloga lom i zbog oklevawa Mila \ukanovi}a EU da podr`i daqi kao predsednika vladaju}eg man da ispuni sedam prioriteta napredak Crne Gore ka ~lanstvu DPS-a prolongirati wegov utiEvropske komisije, ali to, ne}e u EU dok je \ukanovi} na vlasti. caj i li~no ga za{tititi od bilo „dirati \ukanovi}a, ~lanove U tekstu „Oksford analitikakvih istraga za navodnu ukquwegove porodice ili bliske sake” se ocewuje da nema naznaka ~enost u korupciju i organizoradnike”. da opozicija mo`e da prevazi|e vani kriminal za vreme svog Povodom hap{ewa budvanskih svoju slabost i podeqenost, kako mandata”, oceweno je u tekstu funkcionera i Dragana Marovibi stvorila bilo kakav ozbiqan koji prenose podgori~ke „Vije}a, brata biv{eg vicepremijera izazov Luk{i}u. (Tanjug)

Hrvatska mora pomo}i drugima da u|u u EU ZAGREB: Hrvatska je pred zavr{etkom pregovora za EU i uskoro }e postati ~lanica, ali to nije dovoqno, izjavio je hrvatski predsednik Ivo Josipovi}, isti~u}i da Hrvatska mora i svojim susedima pomo}i da u|u u EU. Kako izve{tava Nova TV, Josipovi} je to rekao posledweg dana posete SAD na predavawu koje je odr`ao na Harvardu, a na temu ulaska Hrvatske u EU, 15 godina Dejtonskog sporazuma i 20 godina od po~etka rata. „Region mora biti svestan da Evropa nije potpuna bez svih jugoisto~nih evropskih zemaqa”, rekao je Josipovi}. „Moramo izgraditi poverewe u regionu, moramo se suo~iti s pro{lo{}u, moramo poku{ati na}i zajedni~ku istoriju. Prili~no sam siguran da ne mogu svi u svim tim zemqama imati isti pogled na pro{lost, ali moramo imati iste osnove i iste vrednosti”, rekao je hrvatski predsednik koji Hrvatsku u EU vidi kao most izme|u Evrope i ostalih. „Ve} sprovodimo tu politiku. Dali smo hrvatski prevod pravne tekovine Evropske unije

QUBQANA: Protiv „Hipo Alpe Adrija” banke i „Hipo Lizinga” u Sloveniji se vodi vi{e pretkrivi~nih postupaka u saradwi sa bezbednosnim slu`bama drugih dr`ava me|u kojima je i Austrija. Slovena~ka

policija proverava dve ustanove u vezi s prometom nekretnina, finansijskim transakcijama u inostranstvu i sumwama u zloupotrebu od strane odgovornih lica. Sumwa se u finansijske nepravilnosti, koje su i{le preko razli~itih ustanova i poslovnih subjekata u Lihten{tajnu. Slovena~ki list „Dnevnik„ pi{e o brzoj promeni rukovodstva dve slovena~ke banke iz te grupe sa sedi{tem u Klagenfurtu. Novi predsednik uprave” Hipo Alpe Adrija” banke postao je Aleksander Piker, koji je u proteklih sedam godina bio izvr{ni direktor }erki firmi „Unikredit” u Srbiji i Kazahstanu, a za novog ~lana uprave je imenovan Matej Falatov, koji je vodio oblast poslovawa sa preduze}ima i javnim sektorom u Hipo Slovenije.

BiH i Srbiji i to je simboli~ni prvi korak”, rekao je Josipovi} i ukazao na va`nost bezbednosti i ekonomske saradwe u regionu.

rijera - bili smo neprijateqi, a sad moramo postati prijateqi. Tu je problem nestalih, problem izbeglica, ratnih zlo-

Ivo Josipovi}

„Regionalno tr`i{te je ono na kome mi mo`emo pokazati svoju sposobnost”, rekao je i naglasio nu`nost saradwe u borbi protiv organizovanog kriminala. „Ali postoje i drugi problemi koji se jo{ uvek trebaju re{iti. Tu je i psiholo{ka ba-

~ina i ratnih zlo~inaca. Moramo priznati da nisu samo drugi ~inili ratne zlo~ine, ima ratnih zlo~inaca i me|u nama, i moramo imati iste kriterijume za procesuirawe ratnih zlo~inaca”, rekao je hrvatski predsednik.

Glava{ vratio odluku o oduzimawu odlikovawa ZAGREB: Branimir Glava{, osu|en na osam godina zatvora zbog ratnih zlo~ina nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine, vratio je predsedniku Hrvatske Ivi Josipovi}u odluku o oduzimawu vojnih odlikovawa koja mu nedavno dostavqena putem suda BiH, javili su ju~e hrvatski mediji. Glava{ je u pismu koje je Josipovi}u ju~e uputio iz zatvora u Zenici naveo da je razlog vra}awa odluke „nekakva presuda” Vrhovnog suda Hrvatske koju on ne priznaje, niti }e je ikad priznati. „Javnosti je, a i Vama li~no, dobro poznato da je takozvana presuda na koju se pozivate rezultat montiranog politi~kog procesa. Budu}i da bi po profesiji trebalo da budete pravni stru~wak, trebalo bi Vam biti poznato da takve presude ne proizvode nikakve pravne u~inke”, napisao je Glava{ u pismu. On je u pismu jo{ zamolio Josipovi}a da ga vi{e ne uznemirava i ne do-

sa|uje mu u BiH, prenose hrvatski portali. „Sama ~iwenica da sam izme|u Va{e ‘nove pravednosti’ i BiH kazamata odabrao ovo drugo dovoqno govori {ta mislim o Va-

Branimir Glava{

ma, ali i o politici koju kao ~elni ~ovek ove nesretne dr`ave ve} vi{e od godinu dana provodite, a ~iji ja zato~enik ne nameravam biti”, naveo je Glava{. On se u pismu potpisao kao general-ma-

jor u penziji Hrvatske vojske. Glava{u je 7. februara putem suda BiH dostavqena odluka hrvatskog predsednika o oduzimawu odlikovawa zbog presude za ratni zlo~in nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine. U obrazlo`ewu odluke donete 19. septembra 2010. godine navedeno je da se odlikovawa oduzimaju na osnovu Ustava i Zakona o odlikovawima i priznawima, a zbog postupawa protivno pravnom poretku i moralnim na~elnima u Hrvatskoj. Odlukom Ive Josipovi}a septembra 2010. godine Glava{u je oduzet i ~in general-majora. Zbog pravosna`nih presuda za ratne zlo~ine ~inovi su oduzeti i generalima Mirku Norcu, Tihomiru Ore{kovi}u i Sini{i Rimcu. ^in generala oduzet je i Vladimiru Zagorcu na osnovu presude Vrhovnog suda kojom je zbog zloupotrebe polo`aja i ovlasc}ewa osu|en na kaznu zatvora u trajawu od sedam godina.

EU disciplinuje politi~are u BiH SARAJEVO: Uz imenovawe ambasadora, Evropska unija analizira i sve opcije poja~anog anga`mana u BiH, ali i sankcije za nekooperativne politi~are, na-

SLOVENIJA

Istraga protiv „Hipo Alpe-Adrija” banke

23

Ketrin E{ton

vode sarajevski mediji. Ministri spoqnih poslova 27 dr`ava ~lanica EU, kao i zvani~nici Evropske komisije razmatraju detaqan plan o Bosni i Hercegovini, koji bi trebalo da bude javnosti predstavqen 21. februara. Konsultacije s dr`avama ~lanicama EU su u toku, a u diplomatskim krugovima kao mogu}i ambasadori EU u BiH spomiwu se kandidati iz Nema~ke, Italije i Velike Britanije. Kona~nu odluku o tome done}e Ketrin E{ton, visoka predstavnica za spoqnu politiku i bezbednost. Sarajevski mediji navode da je EU odlu~na da se maksimalno posveti Bosni i Hercegovini i da se u tom kontekstu razgovara i o mehanizmima disciplinovawa bosanskih politi~ara. EU je za BiH u ovoj godini dala na raspolagawe

izme|u 102 i 108 miliona evra pomo}i, a ambasador EU bi u svom mandatu imao pravo da zaustavi i preusmeri deo tih sredstava, zavisno od saradwe politi~ara u BiH. „Tako|e, EU mo`e zabraniti bilo kom bosanskom politi~aru dolazak u Brisel ili bilo koju od zemaqa ~lanica Unije”, navodi list i dodaje da su mogu}e sankcije i zamrzavawe imovine. Me|utim, definisawe nove strategije EU prema BiH te{ko se odvija zbog dubokih podela me|u dr`avama ~lanicama. Tako na primer, Velika Britanija insistira na „o{trom mandatu” ambasadora EU i istom takvom setu sankcija, dok s druge strane [vedska zagovara koncept „minimum akcije, minimum me{awa”, kako bi probleme po~eli da re{avaju politi~ari u BiH.

ta oboqevawa. U Op{toj bolnici u Zvorniku po~etkom februara zabrawene su posete bolesnicima, kao preventivna mera zbog {irewa gripa. Protiv gripa vakcinisano je 1.000 gra|ana Zvornika. Ta op{tina ima oko 65.000 stanovnika.

Vlasnici koji ne stave ~ipove psima u roku od {est meseci od stupawa naredbe na snagu bi}e ka`weni sa 500 leva (oko 250 evra). ^ipovi }e biti postavqeni i psima lutalicama kojih u Sofiji ima oko 9.000 prema trenutnim podacima. Problem s psima lutalicama je jedan od velikih problema Sofije i jedan od prioriteta za re{avawe, saop{tila je zamenica gradona~elnika za ekologiju Marija Bojaxijska. Po wenim re~ima, ciq ove naredbe i uvo|ewa ~ipova je utvr|ivawe ta~nog broja doma}ih pasa i pasa lutalica.

UKRATKO U Zvorniku 96 obolelih od gripa ZVORNIK: U Zvorniku, u Republici Srpskoj, do ju~e je registrovano 96 obolelih od gripa, saop{tila je gradska Higijensko-epidemiolo{ka slu`ba. Kod osam pacijenata laboratorijskim testovima potvr|ena je bla`a klini~ka slika virusa H1N1 i oni se le~e kod ku}e. Novinarima je re~eno da je pove}an broj obolelih od gripa normalan za ovo doba godine i da se uskoro o~ekuje smawewe intezite-

Psi s ~ipovima oko vrata

SOFIJA: Svi psi u Sofiji }e nositi ~ipove oko vrata, predvi|a nova naredba o ~uvawu dama}ih `ivotiwa, a ~ipove }e pla}ati op{tina, a ne vlasnici `ivotiwa.


24

de^Ji dnevnik

ponedeqak14.februar2011.

^ast ^ast je voqen biti, a jo{ ve}a druge voleti.

dnevnik

14. februar

U~iteqica

Kad dan qubavi do|e, Januar odmah pro|e.

Kad u {kolu do|em ja, ~eka me moja u~iteqica. Uvek lepa, nasmejana, weno ime je Sne`ana.

On se stalno okre}e I svakom donese mnogo sre}e.

^ast je prave prijateqe ste}i, pa preko neva`nih problema lako pre}i.

Osim qubavi donosi i prole}e. To se zove qubavno ve}e. Stevan Jeli}, IV-2 O[ ,,Du{an Radovi}’’ Novi Sad

^ast je qudima pra{tati i prave vrednosti pravilno shvatiti.

Sve zadatke i sva slova, nau~ila me je ona. Za sve znawe {to mi je dala re}i }u joj: „Veliko hvala”. Milica Skopqak, III-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Srbobran

^ast je postati neko i ne{to i svoje du`nosti obavqati ve{to. ^ast je u svojoj zemqi `iveti i wenoj lepoti se svakodnevno diviti. Tamara Panti}, VII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Zoran Stevanovi}, I-6, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

Do`ivqaj koji }u pamtiti

B

io je lep i su~an dan. Tog dana bili smo veoma sre}ni jer je do{ao dan kr{tewa. Krstili smo se moj brat Vuka{in, sestra Ivana i ja. Do{li su nam skoro svi. Naravno do{li su nam bra}a i sestre iz Nevesiwa i Nik{i}a. Kada je do{ao i taj ~as bili smo mnogo ushi}eni, a kada nas je pop polivao, svi su nam se smejali. Krstili smo se u crkvi. Kada smo zavr{ili svi su nam ~estitali i oti{li smo u restoran Romanov.

Tamo smo proslavili na{e kr{tewe i Vuka{inov prvi ro|endan. U restoranu smo u`ivali i mnogo lepo igrali. Bila je muzika, pa smo |uskali. Kada smo oti{li ku}i, otvarali smo poklone. Nadam se }emo imati ne{to sli~no jo{ nekad. JovanaTorovi},II-7 O[„SvetozarMarkovi}Toza” NoviSad

Anastasia I{tvanov, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

M

Moja tetka

oja tetka se zove Dragana Grkovi}, ima trideset osam godina i `ivi u Novom Sadu. Rodila se u Novom Sadu i poha|ala je Osnovnu {kolu „@arko Zrewanin”. Jo{ od malih nogu je `elela da bude lekar za srce. Wen san se ostvario. Zavr{ila je Medicinski fakultet i danas radi kao kardiolog specijalista na Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Ima kratku crnu kosu, svetao ten, braon o~i, pomalo {iqast nos, tanke usne i sredweg je rasta. Zbog wene lekarske profesije moja tetka je uvek spremna da drugima, a posebno bolesnim qudima, pru`i pomo}. ^esto je van radnog vremena, zovu na posao da pru`i lekarsku pomo} bolesnim qudima, pri ~emu dolazi do izra`aja wena po`rtvovanost i humanost. Moja tetka je veoma zainteresovana da upoznaje kulturu `ivo-

ta drugih naroda i civilizacija i zbog toga svake godine po nekoliko puta boravi u afri~kim, evropskim i azijskim zemqama. U svojoj mladosti je trenirala ko{arku, koju i danas strastveno voli. Taj sportski stil `ivota ogleda se u wenom dana{wem na~inu obla~ewa, jer je uvek sportski i le`erno obu~ena. U svom dru{tvu je omiqena, cewena i rado vi|ena. Slobodno vreme provodi ~itaju}i kwige i dru`e}i se sa svojim drugaricama i sa mnom. Pored toga, ona je veoma stroga i pravi~na, pomalo tvrdoglava, a smeta mi {to ponekad na mene povisi ton i {to me previ{e kontroli{e. Ona je meni jako dobra tetka i voleo bih da i ona ima decu da bi bilo jo{ vi{e qudi koji }e je voleti. VukLe~i},V-4 O[„@arkoZrewanin” NoviSad

Zimski raspust

Jelena Milo{, I-d, O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

Ovaj zimski raspust provela sam kod ku}e. Najlep{e mi je bilo kad je bilo snega, pa smo se sankali od jutra do mraka. Spu{tali smo se niz breg sankama, leteli kao ludi. Pravila sam velikog Sne{ka. Za poklon sam dobila nove ~izmice i kompjuter. Ovog raspusta mi je bilo super. AnastasijaDragi}II-5 O[„JovanPopovi}“ Bano{tor

Svi smo se smejali

Dunav

Z

a pro{lu Novu godinu razmi{qala sam kako da iznenadim brata i sestru. Odlu~ila sam da se maskiram u Deda Mraza. U prodavnici sam kupila kostim veli~ine koja meni odgovara i napravila sam masku za lice od vate koja je predstavqala sedu bradu Deda Mraza. Kada je pao mrak mama, tata, brat i sestra su se spremali da idu na spavawe. Ja sam iznenada do{la nose}i u rukama novogodi{we poklone i rekla: „Dobra ve~e draga deco, ja sam Deda Mraz. Dolazim sa severnog pola. Vozim se u saonicama sa puno poklona koje vuku irvasi. Poklone donosim onoj deci koja su cele godine bila dobra i slu{ala roditeqe. Ovde imam tri poklona da uru~im: za tebe Vu~e, za tebe Tamara i za Teodoru. Ne vidim Teodoru. Gde je Teodora?” Vuk i Tamara su se iznenadili i obradovali dolasku Deda Mraza, ali je Tamara pogledala u moje ~izme, i rekla: „To su ~izme Teine, to je Tea!” Vuk se nasmejao i rekao: „To su Teine o~i, Deda Mraz je Tea”! Tako sam ja podelila novogodi{we poklonebratu i sestri. Nasmejemo se svi i danas kada se setimo tog doga|aja. TeodoraPudar,II-1 O[„NikolaTesla” NoviSad

U velikom Novom Sadu blizu lepe Fru{ke gore i sad te~e jedan Dunav velik skoro kao more. U rumeno-`utu jesen pod nogama li{}e {u{ti, Novi Sad je mnogo lep{i kad nad rekom ki{a pqu{ti. Ogromna je Dunav reka, prepozna se iz daleka.

Jelena Elez, IV 4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

Momir Stojanovi}, III-1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Stipendije japanske ambasade Ambasada Japana u Srbiji raspisala je konkurs za stipendirawestudenatadiplomskihipostdiplomskih studija japanologije, kao i nas tavn ik a u osnovn im i sredwim {kolama, koje dodequje Ministarstvo obrazovawa,sporta,naukeitehnologijeVladeJapana. Stud ent i koj i `el e da apliciraju moraju biti dr`avqaniSrbijero|eniizme|u 2. aprila 1981. i 1. aprila 1993. godine. Prilikom prijavqivawa mora se pred at i aplik ac io n i formular, tri fotografijestarenajvi{e{estmeseci, uverewe o upisu na fakult et, kao i uver ew e o trenutnoj poziciji na fakultetu. Tako|e, obavezno je i pismo preoruke, a ukoliko studenti imaju polo`enenivoeznawajapanskog jez ik a, treb a da pril o` e dokaz o tome. Jedna od obavez nih stavk i je i zdravstvenouverewe. Stipendija se nudi i dr`av qan im a ro| en im 2. aprila1976.godineilikasnij e, s univ erz it ets kom dip lom om ili zav r{ en om

u~iteqskom{kolomisnajmawe pet godina predava~kog isk us tva u osnovn oj, sredwoj ili drugoj {kole za predava~e. Ovi kandidati, osim navedenog, moraju dostaviti dokaz o trenutnom zaposlewu, kao i preporukuposlodavca.Tako|e, me|u prijavnom dokumentacijommorasena}idiploma fakulteta koji su kandidati zav r{ il i kao i transkriptiocenasasvihgodinastudirawa. Jednogodi{wastipendija japanske vlade pru`a prilikudaseusavr{ijapanski jezik i nau~i mnogo toga o istorijiikulturioveazijske zem qe. Stip end ij a se dobija na osnovu rezultata testa koji se pola`e na japanskomjezikukaoiintervjua. Svi kand id at i bi} e dir ektn o obav e{ ten i o vremenuimestuodr`avawa isp it a. Rok za pred aj u aplikacijaje25.februar,a det aqn e inf orm ac ij e zainteresovani mogu preuzeti na int ern et-adres i japanske ambasade u Srbiji www.yu.emb-japan.go.jp. A. J.

ponedeqak14.februar2011.

USPEH STUDENATA BEOGRADSKOG FON-a GORANA JANKULOSKOG I MILANA VIGWEVI]A

Vice{ampionisveta udebatovawu Studenti Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu Goran Jankuloski iMilanVigwevi} su vice{ampionisvetautakmi~ewu udebatovawunaengleskomjeziku. NaSvetskomuniverzitetskomprvenstvu u debati (WUDS) odr`anomuBocvani,ukonkurenciji316 timovaiz50zemaqaispredwihsu ukategorijitakmi~aravanengleskoggovornogpodru~jabilisamo studentiizJapana. – Interesantno je da smo izgubili od ekipe Tokio B, koju smo, ina~e,nadma{iliupolufinalu– ka`e za „Dnevnik“  Vigwevi}, i dodaje,danebudezabune,nijere~ o vice{ampionskoj tituli u besedni{tvu,kojejedrugastvar,ve} debati,kojomseonibave. Zauzimawem vice{ampionske titulenaplanetiudebatiJankuloskiiVigwevi}suinaovajna~in doprineli renomeu koji ova visko{kolskaustanovaima,nesamouSrbijive}iusvetu. RektorUniverzitetauBeogradu prof. dr Branko Kova~evi} vice{ampionimajeodaopriznawe,rekav{i da wihov uspeh pokazuje da sumladiuSrbijinadobromputu. –Oninetrebadarobujuautoritetimave}daverujuusebe,imaju radne navike i stalno pro{iruju svojainteresovawa–rekaojerek-

tor Kova~evi}. – Ova dva sasvim obi~na momka, lepo, odmereno i sigurno govore i imaju svoj stav. Tosupokazaliu Bocvanikadasu ustali u odbranuperspektive i otvarawa m o g u } n o s t i stan ovn i{ tva „Tre}eg sve-

ma, a dobar debater. Kao {to to obi~nobiva,uspehnepadasneba, panijenisrpskimvice{ampionimaudebatovawu.Onisume|uprvim debaterima FONa, a Debatni klub ovog falukteta, koji vodi asistentkiwaSvetlana Jovanovi} s Katedre

MilanVigwevi}iGoranJankuloski

ta“ u debati: „Ovaj fond bi vi{e daosiroma{nima”. Ina~e,Vigwevi}jestudentmasterstudijamenaxmentanaFONu,aJankuloski,{tojejo{interesantnije, apsolvent na informacionim sistemima i tehnologija-

profesorke Mirjane Drakuli}, za~etje2007.godine. –Ijedinismokojivodimostudente na me|unarodna takmi~ewe jer smo shvatili koliki je zna~aj debate.Zatosesvakegodineplanira novac u buxetu, pripreme su

FILOZOFSKI FAKULTET OTVARA VRATA BUDU]IM STUDENTIMA

stalne i zna se gde treba i}i na me|unarodna takmi~ewa kao priprema za nastup na evropskom i svetskom–obja{wavaasistentkiwa Jovanovi}, ponosna na postignutiuspehpitomacawenogDebatnogkluba. StudentisezadebatunaFON-u pripremajustudiozno,krozradionice i seminare koje odr`avaju najeminentniji svetski stru~waci,adosadasuihvodilieksperti izSADiVelikeBritanije. Da bi se debata pribli`ila gra|anstvu, FON od slede}eg ~etvrtka kre}e sa specifi~nom radionicom i u Kulturnom centru Beogradavodi}esedebataoaktuelnoj temi autorskih prava, za{titi intelektualne svojine, problematikomSOKOJ-a. Vice{ampioni sveta ima}e priliku da poka`u {ta je snaga argumenata,~iwenica,jerve{tina debatovawa nau~i qude da s drugomstranomsagledajuisvoji wihov ugao ~itavog problema o kojem razgovaraju. FON je pripremio„podmladak“koji}ename|unarodnoj sceni zameniti vice{ampione debate Vigwevi}a i Jankuloskog,amla|imapreostaje dauSrbijudo|ukaoprvinasvetskomstudentskomtronu. Dragan Milivojevi}

TAKMI^EWE U RE[AVAWU STUDIJA SLU^AJA

NoviSadjedan oddoma}ina polufinala

Pripremeza prijemniiz psihologije Odsek za psihologiju Filozofs kog fak ult et a u Nov om Saduorganizujepripremnunastavuzaprijemniispitizpsihologijeipedagogije,uokviru Centrazaprimewenupsihologiju.Predvi|enasudvatermina nastave, od kojih polaznik bira jedan – od 2. aprila do 7. maja,iliod14.majado18.juna. Nastava }e se odvijati svake subotenaFilozofskomfakultetu,aplaniranoje24~asapo ciklusu. Naknada za poha|awe priprema iznosi 6.000 dinara, arokzaprijavuje1.april,ili doksegrupanepopuni. Zainteresovanisemoguprijaviti na telefon 021/458–948 ili na i-mejl: psih olog@ff.uns.ac.rs, a vi{e informacija mogu dobiti od Veqka Jov an ov i} a na 062/156-56-18, ili od Jelene Matanovi} na 062/156–56-19. U okviru priprema bi}e organizovaniiinformativnisastanci „Dani otvorenih vrata za stud ij e psih ol og ij e” za {kolsku 2011/2012. godinu, namew en i zai nt er es ov an im a za upis na stud ij e psih ol og ij e. Termini za „Dane otvorenih vrata„su26.februar,26.mart, 30.aprili28.maj,u11~asova. O svim aktivnostima u okviru priprema za prijemni mo`e se inf orm is at i i put em sajt a: www.psihologija.edu.rs. A. V-a

25

RuskikadetiinovosadskistudentinaKopaoniku

RUSKI I SRPSKI STUDENTI CIVILNE ZA[TITE ZAJEDNO PRO[LI OBUKU NA KOPAONIKU

Savladaliskijawe ipre`ivqavawe

PitomciFakultetabezbednostiiza{titeodpo`araEMERKOM iz Sankt Peterburga (Rusija) boravili su na Kopaoniku, gde su zajedno sa studentima Civilneza{titeispasavawauvanrednim situacijama Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija izNovogSadapoha|aliobukuiz skijawa, pre`ivqavawa i rada u zimskimuslovima.Teorijskanastavaiprakti~naobukaobavqenesuokviru6.me|unarodnogsavetovawa „Rizik i bezbednosni in`ewering”,od29.januarado5. februara.Novosadskistudentii

ruski kadeti izu~avali su razne tematske oblasti: procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, bezbednost i zdravqe na radu, standarde kvaliteta u oblastibezbednosti,za{tituod po`ara, za{titu `ivotne sredine, vanredne situacije i mnoge drugekojesuuskladuswihovom budu}omprofesijom. Visokatehni~ka{kolauNovom Sadu ve} godinama uspe{no sara|uje s Univerzitetom u SanktPeterburguiFakultetom za{titeodpo`araEMERKOM, koji je organizovan po strogim

na~elima Ministarstva za vanrednesituacijeRusije.Saradwa seogledaurazmenipredava~ai studenata, organizovawu konferencija, a prethodne godine VT[ je kao uspe{an partner EMERKOM-a nagra|en ordenom zaslugaMinistarstvazavanrednesituacijeRepublikeRusije. Za naredni period planirane su razli~ite zajedni~ke aktivnosti, kao {to je obuka u rowewu,koja}eseodr`atiumaju,kada}eseruskiisrpskistudenti ponovosastatiuNovomSadu. I. Dragi}

Takmi~eweure{avawustudije slu~aja „TIMES SEMIFINALS„bi}eodr`anood25.do 28. feb rua r a na Fak ult et u tehn i~k ih nau k a. TIM ES je projekatEvropskogudru`ewa studenataindustrijskogin`ewerstvaimenaxmentaESTIEM ipredstavqanajve}etakmi~ewere{avawastudijeslu~ajau Evrop i. Pol uf in al a }e se, osimuNovomSadu,odr`atii uDarm{tatu,Drezdenu,Ilmenau u, Ist anb ul u, Lio n u i Trondhajmu. Na FTN-u }e se takm i~ it i dev et ekip a iz osam dr`ava: Zagreb (Hrvatska), Istanbul (Turska), Bremen(Nema~ka),Bukure{t(Rumunija),Budimpe{ta(Ma|arska), Beo g rad i Krag uj ev ac (Srbija).EkipaizNovogSada }esetakmi~itiuIstanbulu. Pobednici ovih polufinala pro}i }e daqe u finale, koje }e biti organizovano u Lisabonu,gde}esetakmi~iti za zvaw e „Najb oq i stud ent Industrijskog in`ewerstva i menaxmentauEvropi”. Studenti }e se takmi~iti u stud ij i slu~ aj a, dis cip lin i koja predstavqa izu~avawe i re{avawe realnih poslovnih problema i situacija gde odlukamorabitidoneta.Takmi-

~ariimajupotrisatadaizu~estudijuslu~aja,kaoidaodlu~ekojebire{ewebilonajboq e za dat u sit ua c ij u. Na krajustudentiprezentujusvoje re{ewe i odgovaraju na pitawa koja im postavi stru~ni `iri. Polufinale i finale bi}eodr`aninaengleskomjeziku. ESTIEM je osnovan 1990. godineuAjndhovenu,Holandija, s ciqem da pove`e studente {irom Evrope iste struke – Industrijskog in`ewerstva i men axm ent a. Dan as ova organiz ac ij a ima 64 lok aln e grupeu26evropskihzemaqai preds tav qa jedn u od najr azvijenijih studentskih organizacijauEvropi,soko47.000 ~lanova. Lokalna grupa „Novi Sad„ je ~lan ove organizacije od 2002.godine,trigodinenakon otvarawa smera za Industrijsko in`ewerstvo i in`ewerskimenaxmentnaFTN-uuNovomSadu.Tokomposledwe~etiri godine, Lokalna grupa „Novi Sad„ je me|u pet najaktivnijih grupa ESTIEM-a: organizovalajevi{eod18doga|aja u Novom Sadu i ugostila vi{eod150studenataizinostranstva. A. Varga

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.


26

LekAR

ponedeqak14.februar2011.

dnevnik

Duvanuti~e nadu`inu`ivota mrtnost izazvana duvanomuti~esa40do60odstonarazlikuudu`ini `ivotaizme|umu{karacai`ena u Evropi, osim u Danskoj,

S

Portugalu i Francuskoj gde je procenatmawiinaMaltigdeje ve}i (74 odsto), pokazali su rezultati istra`ivawa objavqenogu„onlajn”izdawuspecijali-

zovanog ~asopisa „Kontrola duvana”. Nau~nicisudo{lidotog zakqu~ka koristiv{i posledwe podatkeSvetskezdravstveneorganizacijeiz2005.godineostopismrtnostiizme|umu{karaca i `ena u 30 evropskih zemaqa, uzimaju}iuobzirsveuzro~nike, paiduvanialkohol(razlikaizme|umu{karacai`enaod20odsto), prenele su svetske agencije. Istra`ivawe je pokazalo da procenatve}esmrtnostiizazvane duvanom me|u mu{karcima negome|u`enamauvelikojmeri varirauzavisnostiodispitivanezemqe.Ve}inazemaqasatom razlikom izme|u mu{karaca i `ena koja je izra`enija nalazi seuisto~nojEvropi. Belgija, [panija, Francuska, Finska i Portugalija, tako|e, imajuvelikurazliku.Nau~nici, me|utim, smatraju da bi velike promene u konzumirawu duvana trebalo da doprinesu smawewu razlikeusmrtnostime|upolovimatokomnarednihdecenija. (Tanjug)

Otroviizprvog udisajadima rvi udisaji duvanskog dima za nekoliko minuta dovode do o{te}ewauorganizmunagenetskomnivouiopasnostiod pojave raka, pokazali su rezultati ameri~kog istra`ivawa. Dejstvo je toliko brzo da je istovetno direktom ubrizgavawu supstanciizduvanaukrv,istaklisunau~niciuzakqu~cimakoji premawimapredstavqajuvelikoupozorewezapu{a~e.Toistra`ivaweobavqenojenapu{a~imadobrovoqcimasakojimasunau~nici izvr{ili ispitivawe tragova toksi~nih supstanci iz duvana. Rakplu}a,kogaizazivakonzumiraweduvana,predstavqa vrsturakakojajenajsmrtonosnijainajvi{ese{iriusvetu,jersegodi{we registruje 12 miliona novih slu~ajeva te vrste raka od koje umre okoosammilionaqudi,prenelesusvetskeagencije.Oko90odsto smrtnihslu~ajevarakaplu}aje,kakosuobjavileagencije,izazvano konzumirawemduvana. (Tanjug)

P

Statinenetreba olakoprepisivati i{taneukazujedabilekoveizgrupestatinatrebalomasovno prepisivatiiosobamakojeprethodnonisubolovaleodsrca, poru~ilisustru~waciuVelikojBritaniji.Osobamapodmalimrizikomodkardivaskularnihbolesti,ovelekovebitrebalodavati uz oprez, mi{qewe je stru~waka Grupe Kohrejn za sr~ane bolesti pri Londonskoj {koli za higijenu i tropsku medicinu. Stru~waci su razmotrili rezultate osam testirawa statina,kojimajeukupnobilaobuhva}ena28.161osoba.Zakqu~akjedastatini smawuju smrtnost iz bilo kojeg uzroka na osam sa devet slu~ajeva na svakih 1.000 osoba koje ga koriste, da smawujuu~estalostinfarkta,{logai bajpashirur{kihintervencija,kaoi da sni`avaju holesterol. Britanski tim, kojim je rukovodila Fiona Tejlor,skre}e,me|utim,pa`wudasusva taistra`ivawa,osimjednog, naru~ilefarmaceutskekompanije,zbog~ega biwihovirezultatimoglidonekleda budunejasni,selektivniipristrasni.Itojejedanodrazlogadalekaristatineneprepisujuolakoosobamakojenepateodbolestisrcai krvnihsudova,poru~ilisutistru~waci. (Tanjug)

N

sobekojeredovnopiju ve}e koli~ine alkoholasupodpove}anim rizikom od atrialne fibrilacije,jednevrstenenormalnog sr~anog ritma, utvrdili su japanski stru~waci s Instituta za klini~ku medicinu Univerziteta Cukuba. U istra`ivawu obavqenom na ~et rn ae st stud en at a, tim stru~waka, koje je predvodio SatoruKodama,jeutvrdioda najve}a verovatno}a od atrialn e fib ril ac ij e pos toj i kod onih koji su najvi{e pili. Me|u svetskim stru~wacima, ina~e, postoje neslagawaokotoga{tazna~ikonzumirati mnogo alkohola - za neke su to dve i vi{e ~a{e svaki dan za mu{karce ili jednaivi{eza`ene,dokdrugi smatraju da isuvi{e piju tekonikojikonzumirajupet, {est ili vi{e pi}a dnevno. Dosad je ve} utvr|eno da povremenoopijawemo`edaizazov e epiz od e atria ln e fibrilacije, ali japansko istra`ivawe je pokazalo da i konstantno pijewe ve}ih koli~ in a alk oh ol a pov e} av a riz ik od tog por em e} aj a.

O

DALIJEDORU^AKNAJVA@NIJIOBROK

Va`nijeje{tajedemo negokoliko ema~ki nau~nici objavilisurezultateistra`ivawakojiru{emito zdravoj prehrani koja se, ime|u ostalog,baziranatomedavaqa jestiobilandoru~akkakobise sakupilasnagazaradnidan.Naime, smatralo se da obilan do-

N

{enegoonikojisusipriu{tili kalorijama skromniji doru~ak.Pokazalosedaonikojisu ve} na po~etku dana uneli 400 kalorijavi{kajeduru~akive~erukaodasujelimawiobrok za doru~ak. Drugim re~ima, na tajna~insu„spremili”vi{ak odoko400kalorijau zalihe, {to zapravo zna~i - debqawe.Zakqu~akjedaqudijeduistukoli~inuhrane za ru~ak i ve~eru bezobzira{tosudoru~kovali obilniji obrok. Me|utim,stru~waci ka`u da ho}e li neko posle obilnog doru~ka unositi mawe ili vi{e hrane za ru~ak i ve~eru je individualnastvar.Uztovaqa uzetiuobzirito{tasedoru~kujeanesamokolikokaoizanimawe kojim se neko bavi odnosno koliko kalorija neko tro{iuradnovreme.Nutricionistisavetujudadoru~aktrebapo~eti~a{omvodeilisoka, najboqe sve}e ce|enim bez dodataka {e}era. Zatim  treba nastavitisaslo`enimugqenohidratima, odnosno pecivom ilihlebomodintegralnih`itarica,zatimtrebajestihranu bogatuproteinimauoblikunamaza (sir) ili popiti mleko ilijogurt,zamenamo`ebitii jaje. Doru~ak treba zavr{iti vo}em. Izme|u doru~ka i ru~ka dobro je uzeti me|uobrok. To mo`e biti jogurt , vo}e ili {aka ko{tuni~avogvo}a.Me|utimza sve one koji `ele da odr`e vitak stas ili da ga steknu, vaqa re}i da ni jedan re`im shrane ne}ebitiefikasanukolikose redovnoneupra`wavafizi~ka aktivnost. J. Barbuzan

ru~ak ne}e na{koditi vitkoj liniji, jer }e slede}i obroci tada biti mawe obilni. Ali premaovomistra`ivawukalori~andoru~akjekontraproduktivan jer vi{ak kalorija koji sakupimo ujutro ne}e smawiti koli~inujelaudrugimobrocima,panema~kinau~nicipreporu~ujumawiunoskalorijazadoru~ak. Veruju da bi to pomoglo qudimakojiseboresdebqinom dalak{egubekilograme. Ustudijijetokomdvenedeqe sudelovalo 400 osoba s prekomernom ili normalnom te`inom. Oni su vodili dnevnik prehrane u koji su upisivali koli~nu hrane koju su jeli tokom dana za svaki dan. Neki su jeli bogat doru~ak, drugi su imali siroma{nije tawir, a neki su ga preskakali.Osobe koje su jele obilan doru~ak u prosekusujele400kalorijavi-

Zloupotrebaalkohola rizikzasrce

Atrialnafibrilacijajenajuobi~ajeni oblik abnormalnog sr~anog ritma i sama po sebi nije opasna po `ivot, alisuonikojiodwepatepod

znatn o ve} im riz ik om od {loga. Wene posledice mogu dabuduipalpitacije,gubqewe svesti, bol u grudima i kongestivna sr~ana slabost.

S godinama ovo oboqewe se ~e{}e javqa, a rizi~ni faktori za wega su i povi{en krvni pritisak, dijabetes i gojaznost. Japanski stru~waci su utvrdili da su ispitanicikojisunajvi{epilibili pod 51 odsto ve}im rizikomodatrialnefibrilacije uodnosunaonekojisuretko pili ili uop{te nisu pili. Kom ent ar i{ u} i ovo ist ra`iv aw e, jed an od weg ov ih u~esnika, HirohitoSone,napomiwedasukoronarnesr~ane bol es ti znatn o ~e{ }i uzrok smrti nego posledice atrialne fibrilacije. Zbog toga,poSoneu,umerenopijewe (jedna, najvi{e dve ~a{e dnevno) za ve}inu qudi ipak predstavqazdravunavikujer sepokazalodautojkoli~ini alkohol povoqno deluje na srce. (Tanjug)

Antitelimaprotiv sviwskoggripa acijenti koji sute{kooboleli od sviwskoggripa,dobroreaguju na tretman antitelima, uzetim od osoba koje su pre`iveleovubolest,utvrdio je tim stru~waka Hongkon{koguniverziteta. Ve}ina pacijenata koji zapadnu u kriti~no stawe, nakon zaraze virusom H1N1,do|eubolnicu prili~no kasno - pet dosedamdanaodpojave simptoma, a tada antivirusni lekovi ne deluju najboqe, obja{wava vo|atimaKvok-JungJuen.Hongkon{kimistra`ivawembilasu obuhva}ena 93 pacijenta, primqena u bolnice zbog ozbiqne infekcije virusom sviwskog gripa H1N1 izme|u septembra 2009.ijuna2010.Dvadesetorood wih je pristalo da primi antitela,doksuostaliodbilipasu

P

le~eni „tamifluom”. U prvoj grupi je umrlo 20, a u drugoj 55 odstopacijenata. - Po{to bi primili antitela, kod pacijenata je do{lo do dramati~nog smawewa prisustvavirusaurespiratornomsekretu,atako|esuzna~ajnoopali i parametri zapaqewa -konstatujeJuen. (Tanjug)


MOJA kU]A / OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak14.februar2011.

Akvarijum–vodeniraj uva{ojku}i K

ada se odlu~ite da nabaviteakvarijumpredvama je mno{tvo egzoti~nih vrstakojeserazlikujunesamopo uslovimakojejeneophodnoobezbediti-(odgovaraju}atemperatura,kiselosttj.phvrednost,aeracija i osvetqenost prostora u kom`ive),ve}ipoosnovnomna~inu`ivotaipona{awu.Nemojtezaboravitidajeneophodnoda im obezbedite najboqe mogu}e uslovekakobibileuvekzdravei vesele. Za po~etak razmislite o veli~iniakvarijuma,kolikitrebadabude,gde}etegapostaviti, kakvim biqem }ete ga ukrasiti…Imajte u vidu da ribica du`ine3-4cmzahteva3-5lvode.

Priprema Iprenego{tonapuniteakvarijum vodom potrebno je da ga smestite na odgovaraju}e mesto. Tonikakonesmedabudesun~ano mesto, niti u blizini prozora ilielektri~nihaparata. Najboqe mesto za akvarijum je najtamnijiugaouprostorijiavodite ra~una da postoqe bude dovoqnosna`noiobezbediteodgovaraju}e ve{ta~ko osvetqewe.

Kakoseradioelektri~nojstrujiizmre`e(220V)koja}enapajati osvetqewe, najsigurnije je da naovompoquuop{teneimprovizujete ve} da nabavite lampu napravqenu za akvarijum koja }e imatiodgovaraju}eoslonce/nosa~e kao i adekvatnu izolaciju kablovaiprekida~a. Usamakvarijumprvostavqate odgovaraju}u podlogu, a zatim sme{tateopremu-filterzavodu, greja~, raspr{iva~ vazduha i biqe,kaoiglineneposudicekojeslu`ekaoskrivali{ta.Postojivi{evrstafilterauzavisnostiodveli~ineakvarijuma(icene tj. kvaliteta). Najboqa varijantasuvi{eslojnispoqnifilteridubineivisinesamogakvarijuma. Za po~etak }e i unutra{wifiltersa3-4slojarazli~itihpre~i{}iva~abitidovoqan. Va`nojedaaktivniugaqmewate uzatopredvi|enimintervalima. Kadastesvepore|ali,polako nalivatevodukojajeodstajala35danaiizgubilamirissupstancikojesekoristezawenopre~i-

{}avawe,aeventualnane~isto}a jepalanadnouvidutaloga.Preporu~ujeseda,prenego{todonesete ribice, filter pro~i}ava vodu najmawe 24 sata, dok je obaveznodagreja~voduzagrejedoodgovaraju}e temperature. Dogodi}eseverovatnodauprve2nedeqe voda naglo potamni “izgubi providnost”dabiposlepardana ponovo dobila svoju prvobitnu boju i providnost. Nemojte zbog toga brinuti, niti bilo {ta mewati,jersvakiakvarijum“tj.mi-

ni ekosistem” mora da pre`ivi ovu fazu sazrevawa. Po{to ste pripremili akvarijum mo`ete kupitiribice. Za po~etnike se preporu~uju zlatne ribice („japanke”), gupi, moli, plati (ma~onosac), zatim zebrice, mrenice… Izaberite vrstuokojojmakarne{toznate,i gledajte da primerci budu dobre uhrawenosti, `ivahni i `veseli`. Popri~ajte sa prodavcem, koji }e vam naj~e{}e vrlo rado re}iodakleribicapoti~e,kolikojestara,~imesehraniikakvog jekaraktera(nemogusekombinovati sve vrste ni zbog temperamenta). Svaka riba koju kupite treba da prvo pro|e kroz karantin,tj.danajmawe14dana`iviu odvojenoj posudi. Tako }ete, ukolikojeribicabolesna,toprimetiti na vreme i sa~uvati ostale stanovnike va{eg akvarijuma od eventualnezaraze.Istova`iiza biqke koje ste tek kupili. Wih najpre dezinfikujte blagim rastvoromkalijumpermanganata(hipermangan)azatimdobroisperi-

gledalima,kojamogubitipravilnih,kao inepravilnihoblika,mo`esestvoriti impresivan enterijer. Posebnu pa`wu treba posvetiti pravilnom rasporedu ogledala u prostoru, ~ime mo`ete proizvesti zanimqiveefekte,aliiprikritimawenedostatkeu prostoriji. Ogledalo u hodniku, osim {to je funkcionalno, idealan je na~indavizuelnopove}ate ovaj obi~n o ne ba{ prostran deo stana. U ostalim prostorijamamo`emogapostavitiinavrataormarai plakara, a za rasko{niji izgled prostorije - iznad kaminailikreveta.

Pazitegde postavqate ogledalo U blizini ogledala lepo }e izgledati ukrasne biqke i dekorativni predmeti uz efektnoosvetqewe.Asobziromnatodaseuwemureflektuje prizor pred kojim

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mirko Veselinovi}

te~istomvodomiostavite3-4danauodvojenojposudisavodom. Nemojte `uriti da nahranite ribice ~im ih donesete ku}i. Gladovawe3-4dana}eimnaneti mawe{tetenegoakobisteimdali neodgovaraju}u hranu. Ribice sehranejednomdnevnoinesmeju nigladovatinitiseprehrawivati…Dajteimpoprstohvathrane nekolikoputa-kolikodapojedu za10minadanemaostatakajerje naj~e{}i problem po~etnika preterivawe sa koli~inom date hrane.Nijelo{eidejadanapravitesamiilikupitehranilicu, zapravo plasti~no crevce pre~nika 4-5mm koje je spojeno sa samimsobomukrug,takodavodane ulaziucrevo,tj.daplutanapovr{ini.Ovim}eteobezbeditida se hrana ne `razleti` po celoj povr{inivodeidamnogidelovi padnunadnoikrenudaseraspadajuadaihribiceineprimete. Sa hranilicom }ete mo}i veoma efikasnodakontroli{etedaribice pojedu ba{ sve {to ste im sipali. Temperaturauakvarijumutrebadajeuvekistainebistesmeli dopustitivarirawave}aod2-3 stepenauodnosunapreporu~enu. Imajtenaumuidarazli~itevrstetra`erazli~iteuslovepase neke kombinacije i zbog toga ne mogudr`atiuistomakvarijumu.

Milimojtata, ne postoje re~i koje mogu opisati moju tugu i bol, a suze kojesamprolilanemaihvi{e, presu{ile. Nisi ih voleo, a zna{dasamsve~iniladabude{ sre}an.JaznamdasiTiuzmene i da me gleda{, da mi daje{ snagu da idem daqe. Obe}avam Tida~ovekkao{tosiTi,pun bezgrani~ne qubavi i dobrote prema svima, kojim sam se ponosila i divila ne mo`e se i ne}e nikada zaboraviti.

SLOBODAN mu{karac (okolina Novog Sada) 50 godina, `eli poznanstvo `enske osobe, do 40 godina, bez obaveza, radi dru`ewa braka.Avantureiskqu~ene. Radovan. Telefon 062/19-00343. 21576

Vreme prolazi, Ti ostaje{ da `ivi{ u mom srcu, punom ponosa i sre}e {to sam Te imala.

Tvoja}erkaSne`ana.

21950

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Spavajuliribice? Da, kada primetite da pliva u mestu sa jedva vidqivim pokretima bo~nih peraja-ona spava. Dok spavadisawejeusporeno,a~estose prime}ujeidajepromenilaboje.

Daliprepoznaju vlasnika? Mo`edavididobrodoudaqenosti od 10 m i mnogi akvaristi tvrdedaihwihoviqubimciprepoznaju.

[taraderibice uodsustvuvlasnika? Svizdraviiodrasliprimerci bez te{ko}a mogu da izdr`e bez hraneivi{eoddvenedeqe.^ak imtoprinudnogladovaweiprijajer}eteposleovogperiodaribice zate}i br`e i vitalnije. Biqke iz akvarijuma }e tada nekim vrstama poslu`iti kao odli~na“vegetarijanskadijeta”.

Ogledalokaopotreba izadovoqstvo O

27

senalazi, obratitepa`wunatogdegapostavqate.Danasjeizborogledalajakoveliki,od malihsvedomodelakojiprekrivajucelezidove prostorija, sa ramovima napravqenim od razli~itihvrstamaterijalaiumnogorazli~itihboja.Navamajesamodaodlu~itekoje}e senajboqeuklopitiuva{prostor.

Osvetlite prostoriju ogledalom l Pravilno usmereno, ogledalo }ereflektovatisvetlost i osvetliti mra~ne deloveprostorije l Velika ogledala postavqena nasuprot izvoru prirodne svetlosti ostavi}e utisak dodatnogprostora l Prekrijte ceo zid ogledalomiprostorija}eizgledatielegantnoineuporedivove}a l Udnevnomboravkuogledalomo`eefikasnozameniti~akiumetni~kusliku.

DVOSOBAN 55m2 preko puta @elezni~ke stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, ukwi`eno. Hitno!Telefon063/518-781. 21865

EKSTRA vikend ku}a 90/1500m2 ukwi`ena name{tena sva infrastruktura, spratna, bez ulagawa, vo}wak potok iz Fru{ke gore. Bano{tor cena 22.000e. Telefon 066/5210425. 21932

Mirko Veselinovi} Dragideda, malo je re}i da sam sretan {to sibiomojdedakadsitoznaoi sam. Koliko sam ti samo puta govorio da te obo`avam. Trudi}usedabudemdobar~ovek u`ivotujerimaosamodkogato da nau~im. Znam da sam ti bio sva radost na ovom svetu, a na tom putu gde si oti{ao nekatean|eli~uvaju.

TvojunukUro{.

21948

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 21452

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata,srebra,dijamanata,brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.Nov~anepozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine,{porete,karoserije,prodajemugaq.Telefoni: 6618-846,063/8485495. 21095 PRODAJEM bukova drva mogu}arezawaicepawaprevoz gratis. Telefon 063/7719-142,061/617-22-19. 21667

Petar ^oni}

Posledwipozdravdragombratu istricu. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji Galovi}i.

22020


28

^iTUQe l POMeni

ponedeqak14.februar2011.

^ETRDESETODNEVNI POMEN kumu

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. februara u 78. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deka i tast

S bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

BranislavRadosavqev Sahrana je danas, 14. 2. 2011. godine u 13 sati, na grobqu u ^urugu. Postoja}e{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene koje }e bolno podse}ati na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. O`alo{}eni: majka Ranka, supruga Swe`ana, sinovi Bo`idar i Miroslav, snaja Jovana, unuk David.

MirkuVeselinovi}u od kuma Du{anaQubi~i}a sa porodicom.

22004

21946

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN dobrom ~oveku i mom dobrom stricu

dragom suprugu i ocu

TomislavIli} MirkuVeselinovi}u

MirkuVeselinovi}u Sa tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu plemenitost, dobrotu i qubav koju nam je pru`ao.

Sahrana je u utorak, 15. 2. 2011. godine u 15.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Supruga Perka i sin Goran Veselinovi}.

Nema vi{e: „Gde si strikane�? Tvoj sinovac DragomirVeselinovi} sa suprugom Milenom, k}erkom Draganom i unukom Aleksom. 21995

21947

O`alo{}eni: supruga Jonka, }erke Svetlana i Nevenka, unuke Jovana i Isidora i zet Dejan.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako sa nama nije na{ stric i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. 2. 2011. u 62. godini preminula na{a voqena

22015

MirkoVeselinovi}

Posledwi sestri}u

pozdrav

bratu

i

Sre}ni smo {to smo te imali, a jako tu`ni {to vi{e nisi sa nama jer smo te svi obo`avali.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. februara u 64. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, tast i deda

Dobrila-BobaIvkov Sahrana je u ponedeqak, 14. 2. 2011. u 13 sati, na grobqu, u Nadaqu. O`alo{}ena porodica Ivkov.

S qubavqu tvoji: Maja,Neda, Duwa,To{ai Jadranka.

OG-1 21951

POMEN

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Petar^oni}

Branetu

Sahrana je danas, 14. 2. 2011. godine, u 14 sati, u Novom Slankamenu. od porodica: Dujin, Milisavqevi} i Adamovi}.

MirkoVeselinovi} Neka Te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav. Hvala ti {to si bio deo nas. Nikada te ne}emo zaboraviti. Uro{,\oko,Biqana,Ma{a i AwaVeselinovi}.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Neka te an|eli ~uvaju.

Hvala za svaki zagrqaj, za toplu re~, savet, nesebi~nu qubav i podr{ku. Sve lepo i plemenito krasilo je tvoju du{u u kojoj je bilo mesta za sve nas. O`alo{}eni: supruga Svetlanka, }erke Sawa i Beba, zet Zoran i unuci Nikola i Aleksa.

Branislav Radosavqev

od porodica Ili} i Kopitovi}.

22025

od Tikei Verice.

OG-3

OG-2

Sa neizmernom tugom i bolom posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom prijatequ

prim.dr VinkuAn~i}u

Dobrici

od: Mirjane,Dragana i Marine.

22018

22014

21980

DobriliIvkov

Desilo se iznenada i oti{ao si tako brzo ne ostvariv{i mnoge `ivotne ciqeve, a nama ostavio do`ivotnu tugu ali divno se}awe na pro{lost. Neka te sada ~uvaju i paze an|eli. S po{tovawem i zauvek tvoji: {ogor Gojko, sestra Mira, Milani Bo{koRadi}. 22005

Petar^oni} Dragi na{ tata, ponosne smo {to smo te imale, a neute{ne {to smo te izgubile. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i bi}e{ uvek u na{im mislima. Tvoje }erke Sawa i Beba. 22019

pozdrav

dragom

Branislavu Radosavqevu

Branetu

1.9.1946-13.2.2011.

Posledwi prijatequ

Sestra Buba, {ogor Miroslav i sestri}i Slavko i Radoslava sa porodicama Stanisavqev i Aleksi}.

22006

Bol nije u re~ima i suzama, ve} u srcima onih koji te puno vole. Neka te an|eli ~uvaju. Porodice: Stoisavqevi}, Popovi}i Taskovi}. 22023


^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak14.februar2011.

3

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 67. godini preminuo na{ dragi brat, ujak i stric

29

Dana 11. 2. 2011. godine prestalo je da kuca srce na{eg dragog oca, dede i pradede

Nakon dugih godina patwe i bola, u 58. godini, prona{la je svoj mir na{a draga majka i baka

Stevana Stankovi}a

Petar Kati}

1922 - 2011.

Sahrana je u [vedskoj.

Vera Dejanovi}

O`alo{}eni: sestra Jelica sa }erkom Tawom, bra}a Vinko i Stanko sa porodicama.

Zauvek weni najmiliji: }erka Olivera, zet Darko, unuci Stefan, Milo{ i prijateqi.

22007

22003

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminuo na{ dragi

Na{em dragom zetu i te~i

Sahrana je u sredu, 16. 2. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 21999

Posledwi prijatequ

3

pozdrav

dragom

Odselio se u raj

Na{em dragom suprugu i ocu

dr Branko Mari~i}

Slobodan Ivkov Sahrawen je 13. februara u ^urugu. Ve~no }e `iveti u na{im srcima. O`alo{}eni: supruga Marija, }erka Zorica, zet \or|e, unuci Slobodan i Stevan, snajka Savka i praunuk \or|e. 21996

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

spec. Ftiziolog

Nedeqku Mihajlovi}u

Branku Mari~i}u

Ostali smo uskra}eni za divno prijateqstvo i dru`ewe.

advokatu u penziji od porodice Ali{i}.

Nedeqku Mihajlovi}u advokatu u penziji Hvala ti na velikoj qubavi i dobroti koje si nam neprestano i nesebi~no pru`ao.

S qubavqu i po{tovawem, svastika Kaja sa porodicom.

Iskreno saose}aju i tuguju sa tvojima, porodice Komar~evi}. 22000

21848

posledwi pozdrav. Hvala ti za svu qubav, dobrotu i razumevawe koje si imao za nas i davao nesebi~no.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 51. godini preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragom kumu

na{em

Sahrana je u ~etvrtak, 17. 2. 2011. godine u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 22016

Slobodanu Ivkovu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 59. godini preminula na{a voqena

Duboko o`alo{}eni: supruga Milica i sin Sini{a.

od: Miqe, Slobodana i Verice Petkovi}.

Sava Mi{kovi} Sahrana je danas, 14. 2. 2011. godine u 15.30 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica Mi{kovi}.

Savi od porodice Mi{kovi}: kuma Jovice, kume Qiqe, kumi}a Marinka, Marine i Marije.

22017 21998

22001

Tu`nim srcem javqamo da je posle duge i te{ke bolesti u 63. godini, preminula na{a draga i mila majka i supruga

Posledwi pozdrav dragoj snahi, jetrvi i strini

21997

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

dragom

Olgica Ninkovi} ro|. Nedeqkov

Radoslav Luci} Danas, 14. februara 2011. navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama. Tuga je prisutna, a se}awe ve~no.

Sahrana je danas, 14. 2. 2011. godine, na grobqu, u Ba~kom Petrovcu, u 14 sati.

Olgici Ninkovi} ro|. Nedeqkov O`alo{}eni: suprug Slavoqub i unuka Tamara.

Tvoji: Dobrila, Milan i Branislav.

Du{ku

Milica Kuzmanovi}

od Borka sa porodicom.

Sahrana je u sredu, 16. 2. 2011. godine u 9.45 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: k}erka Gordana, sin Goran i suprug Mile.

21994

Posledwi pozdrav dragom zetu

od brata Radivoja Nedeqkova sa porodicom.

Branislavu Radosavqevu

22009

22008

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav dragom

Zdravku Sre}kovu

Du{ku

od: Du{anke i Sr|ana Petri}a sa porodicom.

od porodice Smederevac.

Porodica Niki}.

22011

22012

22024

22026

22010

Opra{tamo se od prerano preminulog, velikog ~oveka i humaniste

Posledwi pozdrav na{em dragom i velikom prijatequ

Milici Kuzmanovi} od: devera Zdravka Kuzmanovi}a, jetrve Milice sa decom Aleksandrom i Vesnom. 22013

Posledwi pozdrav prijatequ

dr Vinka An~i}a

Vinku An~i}u

prim. dr Vinku An~i}u

Sa velikim po{tovawem, Mitar Kresi} sa porodicom.

od porodice Frane Remi}.

od porodica Zari} i Pevac.

22021

21993

22002


30

Нина Мартиновић

Космос Заштоплачемочимсеродимо?Чемусвеслужесузеи заштоихронимо?Којијехемијски састав суза? Гости: Милорад Голијан, протојереј и ставрофор у пензији, Владан Беара, психолог и психотерапеутиТатјана Ћебовић, фармацеут, доцент наМедицинскомфакултетуу НовомСаду. Ауторка и уредница: Нина Мартиновић (РТВ 1, 22.30) 06.30 08.20 08.40 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.15 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.10

Јутарњи програм Микијева кујна Тролови Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Знање Знање имање Кухињица Вести Додати живот годинама Таблоид Вести Пусти пуже рогове Путовање са Теријем Вести Гњурац,филм Десило се ТВ Дневник Тајна хране:Мандарине Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија Дуел струна Центар света Војвођански дневник Космос:О сузама Микијева кујна Силиконске груди,филм Концертзазаљубљене,муз. програм

06.30 06.55 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30

Кухињица (мађ) Мој брат је постао пас,филм Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заљубљенагеографија (мађ) Мађарскамузика Осамнаест година касније, филм Путеви наде Вести (мађ) Заједно Микијева кујна Чари риболова Телеклуб (рум) Добро вече Војводино (мађ) Културни магазин (мађ)(Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Медена,филм Јермолови ТВ Продаја

12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.15 00.05

tv program

ponedeqak14.februar2011.

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Љубав на продају Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Арена инфо Вести укратко Хроника општине Врбас Свет пољопривреде Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Дигитални свет Природно из Србије Војвођанске вести Љубав на продају Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Иза мреже Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Портфолио Вести Жива ватра Вести Неми сведок Вести Агро дан Јована суботом Неон сити Вести Разоткривени Вести Ленија Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Квадрат вароши Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Жива ватра Објектив Разоткривени Неми сведок

10.00 11.00 13.15 13.45 14.15

Фул Тилт покер АТП Ротердам,финале Преглед НХЛ Ускијавање Премијер лига:Ливерпул – Виган НБА:Орландо –ЛА Лејкерс Преглед холандске лиге Преглед Премијер лига Менаџер прес конференс Премијер лига:Фулам -Челси Фул Тилт покер Преглед Премијер лига

16.00 18.30 19.30 20.30 21.00 23.00 00.00

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спорт из другог угла,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30Инфо К9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излог страсти,02.30Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 12.00 Без цензуре, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају,17.00Ретроспектива недеље,18.00Године пролазе,19.00 Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,22.00Објектив,22.30 Кућа 7жена,04.00Филмски програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 09.44 10.00 10.04 10.34 11.05 11.10 12.00 12.15 12.30 12.36 12.52 13.34 14.41 15.05 15.15 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.58 19.30 20.05 20.55 22.05 23.03 23.50 00.05 00.14 01.00 01.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњипрограм Бољи живот У здравом телу Вести Лов и риболов Еко караван Вести Очајне домаћице Дневник Спорт плус Евронет Пелине ђаконије Касл Руски уметнички експеримент Задња кућа Србија Вести Високи напон Вести Мирис кише на Балкану Дневник РТ Војводина Шта радите бре Београдска хроника Око Слагалица,квиз Дневник Бела лађа Песма плус Бинго Упитник Касл Дневник Евронет Шериф ТВ продаја Величанствени емигрант, филм

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.20 01.00 01.22 01.40 02.40

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Цена среће Филм:Откуцаји смрти Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм:Бели амбис Филм:Није крај Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

Робин Тјуни

Белиамбис Питерризикујеживоткакоби спасиосвојусеструЕниињене колеге,суочавајућисесаневероватноммоћиприроде,алии са сопственим ограничењима. Они су заробљени у леденом гробунависиниод8.000метара -  у зони изнад вертикалне границегдељудскотелонеможедугоостатиживо. Улоге: Крис О’Донел, Робин Тјуни, Стјуарт Вилсон, Оги Дејвис, Темуера Морисон Режија:Мартин Кембел (Прва, 21.00)

dnevnik

Џејк Гиленхал

Браћа Осимсличнихплавихочију,СемиТомсубраћакојасе потпуно разлик ују. Старији Семожењенједевојкомкоју воли од средње школе и са којомимапородицу,докмлађиТомсамоштојеизашаоиз затвора. Улоге: Тоби Мегвајер, Џејк Гиленхал, Натали Портман Режија:Џим Шеридан (РТС 2, 22.18) 07.10 Кувати срцем:дрЈелицаБлажић 07.24 Датум 07.42 Зелено светло 07.47 Пепа прасе 07.52 Оливија 08.03 У ноћној башти 08.31 Алекс у џунгли 08.40 Тумачење књижевног дела 09.10 Једна слика,једна прича 09.23 Метла без дршке 09.52 Досије икс и окс 09.59 Енциклопедија 10.06 Вреле гуме 10.37 Тотал тенис 10.51 МагазинЛигешампиона 11.15 Наука 2011. 11.38 Некад и сад 12.10 Мађарски национални балет 12.47 Верскикалендар 13.05 Трезор 14.00 Тумачење књижевног дела 14.16 У сенци облака 14.30 Једна слика,једна прича 14.43 Метла без дршке 15.14 Досије икс и окс 15.22 Енциклопедија 15.30 Породичникругови 16.00 Ово је Србија 16.35 Енергетскипасош 17.03 Некиновиклинци 17.53 Кадсесаноствари 18.30 Разгледница 19.04 Виа милитарис -Коридор 10 19.45 Датум 19.52 Верскикалендар 20.04 Можемо ли веровати науци 21.00 Очајне домаћице 21.48 Никита Михалков на Кустендорфу 22.18 Браћа,филм 00.08 ТВ продаја 00.38 Шоу Иване Јордан

07.30 07.45 08.00 10.00 10.10 11.05 12.00 12.10 13.40 14.00 14.35 15.00 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Вести Отворени студио Инфо Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Милица² Вести Иза вести Инфо Слике живота Копаоник Вести Љубав у залеђу Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм:Брзина Доктор Хаус Вести Милица² Филм:Дублерка

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40 Веб џанк 12.00 Хроника општине С. Митровица, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита,15.45Кухињица,16.15Пут вина,16.45 Мобил Е,17.00Новости 1,17.15Хроника општине Шид,18.10Бунтовници,19.00 Новости 2,19.30Ши-Ра,20.00Кармелита,20.45Спорт СТВ-а,21.15Вашар таштине,22.00Новости 3,22.30Бунтовници,23.15Џубокс,00.00Глас Америке.

06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести за особе оштећеног слуха 10.35 Квиз:Супер геније 11.00 Трнавчевићи у дивљини 11.30 Топ шоп 12.00 Наша мала клиника 14.00 НГ и Би-Би-Си на Б92:Изгубљенисветкомунизма 15.10 Најбоље године 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз:Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 НГ и Би-Би-Си на Б92:Чуда Сунчевог система 21.00 Вратиће се роде 22.00 Инсајдер 23.00 Вести Б92 23.35 Филм:Тајни одред 01.10 Флеш Гордон 02.00 УкључењеуБ92Инфо

ЧудаСунчевог система Од невероватних тренутака потпуног помрачења Сунца у Индији, преко спектакуларне борбе између земљиног магнетног поља и сунчевихветровакојасеодвијана норвешком Арктику, све до предвиђања о експлозивним тренуцимасмртиовезвезде, видећетеинаучитисвеолепотиимоћицарстваСунца. (Б92, 20.00)

Абу Уједномдалекомкраљевсту некада давно владао је Краљ диносаурус... И све је било прелепо, док једна лисица, ђаволски чаробњак са двора, није бацила чини на краљаињеговосрцепретворила из доброг у зло. Краљевством је завладао страх... (Хепи, 09.15) 05.30 Јутарњи програм 08.00 Ноди 08.10 Мала принцеза 08.30 Са Бо у авантуру 08.50 Мегаминималс 09.05 Здраво,Кити 09.15 Абу 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Ангелина балерина 10.30 Југио 11.00 Бакуган 11.20 Винкс 11.30 Сирене 12.00 Квизић 13.00 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови 15.00 Јелена 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 ТНТ 17.00 Парови 17.55 Телемастер 18.25 Црни Груја 19.00 Парови,преглед дана 19.55 Вести 20.00 Ћирилица 21.00Парови,уживо 23.00 ТНТ 23.55 Вести 00.00 Парови,уживо 03.00 ТНТ 04.00 Забавни програм 05.00 Јелена

Тријумф љубави Двор Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Двор Балкан парти Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Двор-избор слушкиње и надзорника 21.15 Гранд –народ пита 23.00 Двор 01.00 Филм:Седам секунди 05.45 06.30 07.00 10.00 11.40 12.00 13.00 14.00 15.00 16.50 17.20 18.15 18.30 19.30 20.00 21.00

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине,15.30Серија,16.00Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15 Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм 08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak14.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

SlavNiStRaNcigoStiSRbiJe

Pi{e:RadovanPopovi} 07.00 09.10 10.10 11.00 11.10 12.00 12.16 12.34 13.20 14.20 14.55 15.25 16.00 17.25 18.15 18.38 19.30 20.10 21.10 22.20 22.55 23.35 00.30

КетринЗета-Џонс

Љубимица Америке КикиХарисонјеоданаасистенткињапрелепојинарцисоидној глумачк ој звезди ГвенХарисон.Кикијеуједно и њена сестра. Живот с познатом сестром никад није био лак несигурној Кики, но постаће и тежи када пристанедапомогнеГвенињеном отуђеном мужу Едиу да се споје за последњи заједничкијавнинаступ... Улоге: Џулија Робертс, БилиКристал,КетринЗетаЏонс,ЏонКјузак,ХенкАзариа Режија:ЏоРот (НоваТВ22.15) 08.05 08.30 09.30 10.25 11.55 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.15 00.45 02.50 03.45 04.35 05.20

ГосподинМагу Бумба Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувекзаљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Љубимица Америке,филм Имаш поруку,филм Брачневоде Хероји ЕзоТВ Бракнабрзака,филм

01.25 02.05 02.30 03.30

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.35 09.45 11.30 13.15 14.55 16.30 18.00 20.05 21.05 21.35 23.10 00.05 01.45 03.25

ГрофМонтеКристо Маласирена Маласирена Путописнаемисија Црнамачкабелимачор Путокосвета Секретарица Непланирановенчање Вавилон ПричаоЏејн МатриxXXX Голискандал1 МР73

Само Пек Сумрак Сага:Млад месец Сумња Алисауземљичуда2010 Приче за лаку ноћ Евет,пристајем Четири божића Tи га просто не занимаш Царствопорока Наистокидоле Ггола истина Великаљубав ив.еп 38 Панишер:Ратна зона Живот без граница Афрички сан

07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 01.10 03.40 04.40 06.20

Меклаудовећерке Филм:Љубав заувек Адвокатоваказна НешБриџис Филм:Савршен план Филм:Убиства у Мидсамеру Браћаисестре Дијагноза:Убиство НешБриџис Браћаисестре Дображена Триреке Филм:Дивљи у срцу Дализнатекосте? Дображена Адвокатова казна

08.10Бибинсвет 09.05ЕксклузивсТатјаномЈурић 10.15Вечераза5 11.05Езел 12.50Клон 13.55Аурора 15.10Свештојебитно 16.15Мењамжену,док.сапуница 17.25Бибинсвет 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.001001ноћ 20.50Кисмет 21.40Дух,филм 23.55РТЛВести 00.10Режиме 00.50Уводуанатомију 01.40Астрошоу 02.40РТЛДанас 03.15Сломљенакрила,филм

Дух

АмандаДетмер

Доласцииодласци ВилиЏејнживеуДенверу, обоје су растављени. Џејн имакћеркуКлару,аВилсина Бена.Њиховпрвисусретбио јенааеродромузаједанБожић.Другипутсусесусрели завремелетнихпразника... Улоге:СкотВулф,Аманда Детмер, Рејчел Лефевр, ЕдиМеклинток Режија:СтивенРобман (ХРТ2,23.25) 08.00 08.30 08.55 09.45

14.50 15.30 15.45 16.30 17.15 17.40 18.05 18.50 19.40 20.45 21.30 22.30 23.25 00.50

МалаТВ ЛагодниживотЗекаиКодија Школскипрограм Гармиш-Партенкирхен: Светскоскијашкопрвенство Гармиш-Партенкирхен: Светскоскијашкопрвенство– суперкомбинација:Спуст(М), пренос Твојасамсудбина Јеловнициизгубљеног времена Лепомнашом МалаТВ Гармиш-Партенкирхен: Светскоскијашкопрвенство– суперкомбинација:Слалом (М),пренос Школскипрограм Жупанијскапанорама Студио60наСансетСтрипу Оверленд3,док.серија ХанаМонтана СлеџХамер ПунакућаРафтера Чудеснапланета,док.филм Хитдана Глее Завршниударац Лажими Доласцииодласци,филм Ноћнимузичкипрограм

05.50 07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Неугроженаслобода Светромулеђа Интермецо1 Рембрант Интермецо2 ХарииХендерсонови Светромулеђа Љубавници ДосијеДрезден ХарииХендерсонови Интермецо3 Дебелаладовина ДосијеДрезден Частсилника Пруга29 Корумпирани

06.10 08.10 10.00 12.00

Зашто се будале заљубљују? Муљатори Енџи Енглез који се попео на брдо, а сишао са планине Госпођа Софел Лепи и блесави Оскар и Лусинда Скупље од драгуља Црвенописмо Једна дивља и луда ноћ

09.50

08.00 Овојецивилизација 09.00 Путовањаиоткрића 10.00 НелсонМендела–Човек мира 11.00 Суђењенацистимау Нирнбергу 12.00 ЗаљубљенуБарбару 13.30 Светновца:Малепрљаве тајне 14.00 Косизаправоти? 15.00 Експлозивнират:Ратна Доломитима 16.00 Најгорипословиуисторији 17.00 Мач 18.00 Хендл,животпопиконе 19.00 Дешифранти 20.00 КајањеЏејнОстин 21.30 Сведок:Сабалконасобе306. 22.00 Снимањерата 23.00 Небескипутчаја 00.00 Најгорипословиуисторији 01.00 Мач

Добројутро,Хрватска Студио60наСансетСтрипу Чудеснапланета,док.филм КодАне Трећедоба Дневник ТВкалендар Морељубави ПунакућаРафтера Научнапетица Мојапородица Гласдомовине Хрватскауживо 8.спрат,токшоу КодАне Твојасамсудбина Дневник Грунтовчани Л.А.недовршено,док.филм Дневник3 Светпрофита Лицанације П.И.Чајковски:Шеста симфонија:Берлинска филхармонија Ксена-принцезаратница ДрагиЏоне Завршниударац Лажими

11.00 11.50 12.15 13.15 13.50

14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.10

Сем  и Моли срећан су и заљубљен пар који ужива у свакомзаједничкомтренутку. НапослуСемоткријенеправилности у банковним рачунимасвогпријатељаиколеге Карлаитомупријавитесе понудидапроучислучај.Али Карлистрагупреузиманасебе.ЈедневечерилоповсмртнорањаваСема... Улоге:ПатрикСвејзи,ДемиМур,ВупиГолдберг,ТониГолдвин,РикАвилес Режија:ЏериЦукер (РТЛ,21.40)

ДемиМур

09.05 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Паметњаковић Америчкедрвосече Хотродшегрт Генералка Прљавипослови Америчкедрвосече Преживљавање Справицебудућности Разоткривањемитова ПограничнаполицијаСАД Какосеправи? Какотораде? Чудовиштаизреке Страственириболовци Породицаајкула ПограничнаполицијаСАД Хотродшегрт Прљавипослови

08.30 09.45 11.15 11.45 12.15 13.15 14.00 15.00 18.00 18.15 18.45 20.00 20.45 20.50 21.00 21.30 22.25 22.30 00.30

Скијашки скокови Алпско скијање Биатлон Биатлон Скијашки скокови Алпско скијање Алпско скијање Билијар Алпскоскијање Фудбал Фудбал Биатлон Сви спортови Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Билијар Алпско скијање

Поланског смирује само Карађорђева шницла

Ј

едан од највећих савремених америчких писаца, су Керуак, Кесиди, Орловски, ја... Имали смо жељу Џон Апдајк, чији је роман „Парови“ за веома не само да истину о томе да се сви налазимо у ’прократко време у Југославији доживео четири изда- бушеном чамцу за спасавање’ кажемо један другом ња, боравио је октобра 1978. у нашој престоници. О већ је саопштимо јавно. Желели смо да напустимо својим књигама је рекао: традиционални, аутоматски академски ритам и го„Хероји мојих књига су и добри и зли истовремено. воримо у изворном америчком ритму. Тако је доОни се сами налазе пред моралним питањима која тре- шло до извесних покрета друштвене искрености, ба да реше. Хришћански морал на којем су васпитани као што су хомосексуална и сексуална слобода, секстворио је у њиховој свести моралну конфузију. Ја не суална револуција, револуција црнаца. Тих шездежелим да се моје мишљење, као нека врста одговора, сетих схватили смо да треба веровати сопственим осети у мојим књигама. Ја само постављам личности чулима и да поуздано можемо да кажемо да је све у одређене ситуације а одговоре тражи сам читалац. што новине саопштавају обично срање“. ’Парови’, као и каснији моји радови, дела су стариСтрасни заљубљеник у џез-музику једно вече нијег човека, мање невина, што је можда добро, можда је одолео – пратио је самог себе на малом хармонилоше. Али нема неке велике прекретнице у мом живо- јуму док је рецитовао. ту и стваралаштву. Неке моје књиге које веома волим, врло су тешке за превођење, због много непреводивих игри речима“. *** Грејем Грин, један од највећих енглеских писаца, дошао је у СФРЈ 1978. Присећао се времена када се бавио новинарством у „Тајмсу“: „Био сам несрећан што сам морао да жртвујем новинарство ради књижевности. Мој први роман ’Човек са унутрашње стране’ представљао је доживљај, а други је већ био дужност писаца, јер се човек тад претвара у дугопругаша пред којим је негде далеко, све до краја живота, постављена невидљива победничка врпца. Успех за правог писца само је приви„Урлик ума”Боба Дилана и Гинзберга дан, тачније, то је одгођен неуспех, тај успех никад није потпун, јер се амбиција Гинзберг је био поново у Београду 1986. након писца, па и кад се сам хвали успехом, не задовољава, што је седам дана у Будимпешти био гост познатог као што, рецимо, бизнисмен може да се хвали и буде мађарског писца Иштвана Ершија. Јован Ћирилов задовољан јер мери свој успех профитом“. је овако описао сусрет с Гинзбергом у возу Бео- Причао је и о својој збирци слика, углавном покло- град–Будимпешта: на пријатеља из света, затим о колекцији романа из „Најпре сам најнеконвенционалнијем песнику викторијанске епохе (од 1840. до 1900) и колекцији од кога читам предложио да се ослободи кравате јер је 120 различитих боца вискија. било 40 степени! ПослуНекада је писао 500 речи дневшао је и већ лакше дисао. но, а сада 300! Пише одмах ШокираосеАленГинзбергкадје, Нисам могао поднети да после доручка, а после вечере песник ’Урлика ума’ изглестигавшиухиперинфлаторну исправља написано. да као мало неконвенциоЈугославију,промениодесет *** налнији конгресмен. За дадолара,постаомилијардер У Београд је дошао и Роман љу еволуцију имиџа сам се Полански, са својим филмом побринуо. Након пола саипомислиодајебогатији „Теса“, и био својеглав, нета, упитао је како се пита иодЏор џ аСо р о с а предвидљив и нељубазан. кад се унапред зна одгоОтишао је љут јер је најављевор: ’Да ли ће, ако свучем но да ће филм бити приказана уз симултано превође- и кошуљу, то бити схваћено као нешто против југоње, а не титловано. Није имао времена да чека два да- словенског социјализма?’ Ослободио се кошуље на пројекцију филма јер је промењен термин који је после учтивог смеха на његову духовитост„. њему јављен! Љутњу на организаторе није крио: Најпознатији амерички бит-песник био је један „Напуштам овај град и ову земљу.“ од ретких угледних стваралаца који је у јеку потпуИпак, пред полетање авиона, отишао је у земунски не изолације дошао у СР Југославију и приредио ресторан „Дунавски цвет“ и с уживањем ручао српски књижевне вечери у Београду и Новом Саду, где је специјалитет „карађорђеву шницлу“. рекао: *** „Прва ствар коју сам видео у Југославији биле су Амерички песник бит-генерације Ален Гинзберг новчанице од милијарде динара и помислих да сам био је највиђенији страни писац на Октобарским књи- прави милијардер, богатији и од Сороса. Променио жевним свечаностима у Београду 1980. Стигао је „све- сам само десет долара и постао богаташ. Покренуже обријан, конвенционално обучен, тих и неупа- ћу кампању за укидање културне блокаде; ни медидљив“. Био је нераздвојан од Питера Орловског, тако- цинска не сме да постоји, а питање је да ли је пође песника, али и интимног пријатеља. Новинарима је требна и нафтна, која не погађа војску већ обичан казао: народ. Под притиском блокаде, ову земљу је напу„Другарство, пријатељство, нежност – то је била стило више од 200.000 људи и то подсећа на збиваосновна идеја бит-покрета међу писцима као што ња током културне револуције у Кини“. KwiguRadovanaPopovi}a„SLAVNIGOSTISRBIJEXX VEKA” mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odsto,po910dinara,ilinaru~itiputemtelefona021/6622–609ilii-mejla knjizara4@slglasnik.com.

Prvibroj Slobodnevojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazavojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. od1.januara1953. Slobodnavojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSvetoZaRMaRKovi]toZapogubqenodokupatora9.februara1943. izdava~„Dnevnikvojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,bulevaroslobo|ewa81.telefaksredakcije021/423-761. elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, internet:www.dnevnik.rs. glavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).generalnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.besplatnimalioglasizaoglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:aiKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

ponedeqak14.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

14. februar 2011.

Понедеqак је, а вама се ради. Породично сте оријентисани, брижни за децу и кућане.Марс у ваздушном, интелектуалном знаку Водолије доноси вам многа иск ушења. Одолети им или не? Ваша богиња и заштитница Венера излази из загрљаја мрачног Плутона и улази у конфронтацију с тешким Сатурном.Повољна вест је да сте реални и умете да цените праве вредности,љубав и новац.

BLIZANCI Динамични дани су пред вама па 21.5- 21.6. морате бити што практичнији. Добар план рада је пола урађеног посла, кажу. Рачунајте на неурачунљиве околности и изненађења свих врста.Друштво.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Право је време за уређење и декорацију стамбеног простора и некретнина. Враћање дугова такође. Оно што сте уштедели, можете плански и да инвестирате.Нови послови су под блокадом.

[KORPION 24.10- 23.11.

Водите рачуна о свом здравственом стању и одређеним отежавајућим околностима. Имате осећај да можете све што и хоћете,али не губите из вида начин на који ћете то остварити.

STRELAC На радном месту су присутни 24.11- 21.12. озбиљнији и темељнији пословипа будите тачни,вредни и конструктивни. Неко све то негде евидентира. Нова љубав је на видику, али неће дуго потрајати.

RAK 22.6-22.7.

Месец је запловио кроз вашзнак па сте емотивно преосетљиви. На нападе реагујете повлачењем, али сте генерално веома активни и амбициозни. Партнер делује дистанцирано,али вам је веран.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Покушајте да остварите контакте с иностраством,уз пуно уважавање дате ситуације. Нека обећања ће се испунити, а нека и неће. Међутим, отворите могућности за измене и допуне.

Динамични дани све један другог VODOLIJA 21.1-19.2. сустижу. Немојте бити у хаосу већ радите с околностима онако како вам се сервирају и дешавају.Не постоји ни јуче ни сутра,већсамо данас.

DEVICA 23.8- 22.9.

Данас баши није неки дан за сарадњу и договоре.Пријатељи и познаници су вам наклоњени,очекујући разумевање. Имајте на уму да је готово немогуће свима угодити.Угодите себи.

RIBE 20.2-20.3.

Утемељени сте и неприкосновени на личном плану, што сви други примећују и уважавају. Делујете озбиљно и поуздано па можете аванзовати у каријери.Многи би да чују ваше савете.

Диван дан за љубав,иако је понедељак.Дан Месеца,дан емоција и интуиције,стваралаштва и маште. Па и путовања. Шта ћете од свега тога изабрати, на вама је. Једно друго не искључује.

TRI^-TRA^

Неспособан заводник V REMENSKA

PROGNOZA

Д елимично

Vojvodina Novi Sad

Иако га називају великим заводником играч крикета Шејн Варн се избламирао када је на свом Твитер профилу од фанова тражио савет где да изведе прелепу глумицу Елизабет Харли током њеног боравка у Аустралији. - Које је најсексепилније место на које бих могао да изведем Елизабет? Молим вас за сугестије - написао је велики заводник који је наводно спавао са хиљаду жена, а своју бившу супругу преварио неколико пута, и због којег је лепа Лиз оставила свог супруга богаташа Аруна Наyара. Док Шејн на Твитеру тражи савете попут правог неспособњаковића, Лиз је на свом Твитер профилу написала да воли Аустралију. Иначе, Шејн је преварио и Лиз, али му је она опростила.

4

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

3

Vrbas

4

B. Palanka

4

Zrewanin

4

S. Mitrovica

4

Ruma

5

Panчevo

4

Vr{ac

3

Srbija Beograd

4

Kragujevac

5

K. Mitrovica

8

Ni{

7

Evropa

облачно

Madrid

НОВИСАД:Делимичнооблачновреме.Ветарслабисточни.Притисак Rim изнаднормале.Минималнатемпература-1,амаксималнаоко4степени. ВОЈВОДИНА: У понедељак ујутру понегде слаб краткотрајни снег London илисуснежица,атокомданасувоипроменљивооблачновреме.Ветар слабисточнихправаца.Притисакизнаднормале.МинималнатемператуCirih раод-2до1,амаксималнаод3наистокуВојводинедо5степениназаBerlin паду. СРБИЈА: УпонедељакујутрупонегдеслабкраткотрајниснегилисуBeч снежица, а током дана суво и променљиво облачно време. Ветар слаб Var{ava источнихправаца.Притисакизнаднормале.Минималнатемператураод3до1,амаксималнаод3насеверудо9степенинакрајњемјугуСрбије. Kijev ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: ОдуторкаћепочетидадуMoskva вакошаваупоморављуиподунављукојаћебитипојачанаусредуичетвртаксаударимаод60до80км/х,анајугуБанатаидо100км/х.Биће Oslo прохладно у уторак, а од среде, четвртка постепено топлије. У четвртак наоблачењесакишом.Упетакслабиветариокрећенасевернисмеруз St. Peterburg кишуипадтемпературе.Завикендхладније,понегдесамогућимснегом Atina усуботу. Pariz

БИОметеОРОлОшкА пРОгНОзА зА СРБИЈу: Због стабилногвременабиометеоролошкеприликећебитирелативно повољне,узадекватноодевањеифизичкеактивностиускладуса очекиванимдневнимтемпературама.

Minhen

9 14 9 8 2 4 -6

VIC DANA ОдлучиоЛаладасезаразивирусом сиде.Запањеномдокторуобразлаже својуодлуку. -Ондакби‘ ја,наравски,заразиоСосу. Аонабиначелниказапривреду,његова женабиветеринара,ањеговаМилаби заразилапекара,аон,нануму‘ебем, опсов’омиланематер.

-9 -14 -7 -12 16 9 7

Budimpe{ta

5

Stokholm

-6

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

201 (-6)

Slankamen

316 (0)

Ja{a Tomiћ

Apatin

262 (-4)

Zemun

344 (0)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

220 (-5)

Baч. Palanka 237 (-6) Novi Sad

244 (0)

Panчevo

350 (0)

Smederevo

494 (2)

Tendencija stagnacije i opadawa

154 (-16)

STARI BEGEJ Hetin

112 (-4)

Tendencija opadawa

TISA

SAVA

N. Kne`evac

298 (2)

Senta

320 (1)

S. Mitrovica

214 (-7)

Beograd

291 (0)

Novi Beчej

293.(0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

324 (0)

NERA

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

72 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 14.februar 2011.