Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 14. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23316 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PUMPA[I I NAFTA[I I AKCIZE PI[U NOVE CENOVNIKE

Gorivo poskupquje za ~etiri dinara?

str. 4

I N T E R V J U : ^EDOMIR JOVANOVI], PREDSEDNIK LIBERALNO-DEMOKRATSKE PARTIJE

^LANOVI INICIJATIVE ZA DRU[TVENI CENTAR NAPUSTILI KASARNU „DR AR^IBALD RAJS”

LSV i DS krivi za jeftinu imitaciju autonomije Vojvodine str. 3 NA LISTI LEKOVA O TRO[KU DR@AVE

Pet novih citostatika

str. 13

Vojna policija naredila, aktivisti oti{li

NASLOVI

Ekonomija 4 U Srbiji mawe i zaposlenih i nezaposlenih

Novi Sad

Vojvodina 11 Temeqac za jo{ jednu fiskulturnu salu

Dru{tvo 13 Izvor zaraze jo{ uvek zagonetka

Crna

8 Satima pred „Informatikom” 15 Tu~a i pucwava kod „Lazinog sala{a” 9 Veternik dobija kanalizaciju

KOMPANIJA IZ SREMSKE MITROVICE PRAVI POSAO U CRNOJ GORI

Italijani iz Srema kupuju nik{i}ku @eqezaru? str. 5

Foto: R. Hayi}

Politika 2 ^lanstvo u EU podr`ava 51 odsto gra|ana

str. 7

Hladno i vetrovito

str. 16 – 19

SPORT

n AVRAM GRANT TRENER PARTIZANA

n ORLOVI SPREMNI DA PI[U ISTORIJU

Najvi{a temperatura 5 °S

n PREMINUO MIQAN MIQANI]

n NOLE ODBRANU TITULE PO^IWE PROTIV LORENCIJA


2

POLiTikA

subota14.januar2012.

Dobri}: Referendum ne deli Srbe Predstavnicilokalnihsamoupravaistaklisuju~edaodr`avawe referenduma na severu Kosova ne predstavqa odvajawe odSrbaju`noodIbra.Predsednikskup{tineop{tineZve~an Dobrosav Dobri} izjavio je na konferenciji za novinare i da referendum nema nikakve veze sa otcepqewem od nepriznate Republike Kosovo jer bi u suprotnomreferendumskopitawe bilo druga~ije.„Referendumsko pitawejejasnoiwimesepotvr|uje samo da narod koji `ivi u op{tinama na severu Kosova `eli ili ne `eli institucije tzv.Republike Kosovo. Jasno je datopotvr|ujedamiostajemoi borimo se za institucije RepublikeSrbijeuna{imop{tinama, za{ta se zala`u i Vlada i predsednik Republike Srbije”, rekao je Dobri}.Predsednici skup{tina op{tina na severu Kosovasaop{tilisudakomisije za sprovo|ewe referenduma

rade na a`urirawu bira~kih spiskovakakobiseutvrdioukupanbrojbira~ausvakojop{tini. Komisije }e imenovati bira~ke odbore i odredi}e broj bira~kih mesta.Odbornici skup{tina op{tina Kosovska Mitrovica,ZubinPotokiZve~an su na vanrednim sednicama krajem decembra doneli odluke daseutimop{tinamaraspi{e referendum na kojem }e se gra|aniizjasnitidaliprihvataju institucije tzv. Republike Kosovo sa sedi{tem u Pri{tini, dok su odbornici Skup{tine op{tine Leposavi} odluku doneli po~etkom januara. Referendum bi, kako je najavqeno, u Leposavi}u trebalo da bude odr`an 15. februara, dok bi u ostale tri op{tine trebalo da seglasai14.februara.Naglasa~kom listi}u gra|ani treba da se izjasne zaokru`ivawem jednogoddvaponu|enaodgovora -„da”ili„ne”.

Kurti: Miran protest bez blokade puteva LiderPokreta„Samoopredeqewe”AqbinKurti izjaviojeda }edana{wiprotestnaadministrativnimprelazimaMerdarei Belazemqabitimiranidane}ebitiblokadeputeva.Pokret „Samoopredeqewe”janajaviodane}eblokiratiputeveidane}eprovociratinasiqe,ali}esamospre~itiulazakkamionasa srpskomrobomnateritorijuKosova.Naju~era{wojkonferencijizanovinareKurtijerekaoda}ebitiprisutannaprelazu kodMerdaraidodaodaneo~ekujebilokakavincidenat,najavquju}ida}eoko200aktivista„Samoopredeqewa”voditira~unadaprotestbudemirnogkaraktera.Lider„Samoopredeqewa” je naveo da je svrha protesta samo da se primeni odluka Skup{tineKosovazareciprocitetsaSrbijom,kojunesprovodikosovskavlada.

U PONEDEQAK U BEOGRADU

Ambasadori na okupu UBeogradu}euponedeqakbitiodr`anaambasadorskakonferencija na kojoj }e se diplomatskim predstavnicima Srbije u svetuobratitipredsednikSrbijeBorisTadi} iministarspoqnihposlovaVukJeremi}. Kakoje najavilo je Ministarstvo spoqnih poslova Srbije, na ambasadorskojkonferenciji}ekaospecijalni gost govoriti ministar inostranih poslova Portugalije PaulPorta{.Dosadasuodr`ane tri ambasadorske konferencije,anamerajedaokupqawesrpskihdiplomatapostanetradicionalno, kao {to je to slu~aj u mnogimzemqamasveta.Naprvom skupu srpskih ambasadora u Beograduspecijalnigostjebio{ef {panske diplomatije Migel Anhel Moratinos a na drugom JorgosPapandreu,kao{efgr~kediplomatije, a pro{le slova~ki ministarspoqnihposlovaMikula{Dzurinda.Obra}aju}iseu~esnicima skupa pro{le godine, Tadi}jeporu~iodaSrbijanema boqualternativuodu~lawewau Evropskuunijuidaevropskeintegracijeostajunajva`nijipoliti~kiciqSrbijeutojisvimbudu}im godinama.Kao drugi ciq Tadi}jenaveoodbranunacionalnih interesa na Kosovu i Meto-

hiji,aukazaojeinazna~ajregionalne saradwe. Kao isku{ewa pred kojima }e se dr`ava na}i u 2011. godini, predsednik Srbije jepro{legodinenaveoiekonomskuobnovuizavr{etakpravosudnih reformi. Jeremi} je me|u glavne ciqeve za pro{lu godinu tako|e naveo napredak ka ~lanstvu u EU, miroqubivu odbrana ustavnog poretka Srbije, ja~awe regionalne stabilnosti i saradwe i ekonomskih odnosa {irom sveta. Strate{ki prioriteti za pro{lu godinu bili su, kako je rekao tada, sticawe statusa kandidataza~lanstvouEU,odre|ivawedatumapo~etkapregovorao pristupawu Uniji, kao i to da Sporazumostabilizacijiipridru`ivawu ratifikuju i one dr`ave ~lanice EU koje to nisu. ZbogkrizenaseveruKosova,kao ikrizeuevrozoni,nadecembarskomsamituuBriseluipaknije donesena odluka o dodeqivawu statusa kandidata Srbiji, a jo{ ranijejebilojasnoda}eodlukao datumuzapo~etakpregovoramoratidasa~eka.Kadajere~oratifikacijiSSPtajprocesjeu{ao u zavr{nu fazu i sada su ostale ~etirizemqekojetrebadaratifikuju taj dokument - Rumunija, Belgija,HolandijaiLitvanija.

NS: Patolo{ko pona{awe vlade Funkcioner Nove Srbije BorislavBorovi} izjaviojeju~eda VladaSrbije„nastavqasapatolo{kimpona{awem”idaseve} napo~etku2012.godinezadu`ila zanovih160milionaevra.„Uprvih13danau2012.godine,odkojihsutriili~etiribiliradni, Vladajeluda~kimtempomuspela dasezadu`iza160milionaevra prodajom kratkoro~nih hartija od vrednosti”, rekao je Borovi} nakonferencijizanovinare.Taj dug, napomenuo je, dolazi na naplatuujunu,aaktuelnaVladaje budu}ojVladiostavilajo{ve}i dug,kojije„davnoprobio”granicuod45odstobrutodoma}egpro-

izvoda,~imejeovavlada„u{lai u protivzakonito pona{awe”. „Ko god da formira novu Vladu ima}e velike i nepremostive probleme. Ipak, mislimo da }emosana{impartnerimaunovoj Vladi uspeti da po~nemo u normaludavra}amodr`avukojajena pragu gr~kog scenarija”, upozorio je Borovi}. Prema wegovim re~ima, objavqivawe spiska najve}ihporeskihdu`nikaje„nevi|enabrukaiblama`a”,aNS,kakojerekao,zahtevaodgovornost direktoraPoreskeuprave,alii ministra finansija Mirka Cvetkovi}a kojije,„na`alost,i premijer”.

dnevnik

ISTRA@IVAWE KANCELARIJE VLADE SRBIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

^lanstvo u EU podr`ava 51 odsto gra|ana Da gra|ani Srbije danas odlu~ujuou~lawewuzemqeuEU, 51 odsto wih glasalo bi za, {to pokazuje porast podr{ke tom ciqu, prvi put nakon {to je ona pro{le godine pala is-

{eod30odstogra|ana.Ukoliko bi sutra bio raspisan taj referencum, prema rezultatimaistra`ivawa,nebiglasalo 18 odsto gra|ana. Na pitawe za{tobiglasaliprotivu~la-

pod 50 odsto, pokazalo je redovn o ist ra` iv aw e javn og mwewakojejesprovelaKancelarija Vlade Srbije za evropske integracije. Isto istra`ivawepokazalojeida53odsto ispitanika smatra da su vlastirukovodstvodr`aveodgovorni{toSrbijanijedobilastatuskandidata,awih~ak 75 odsto da odnose Beograda i Pri{tine treba re{avati nezavisnoibezobziranaevropskeintegracijezemqe. Spram51odstogra|anakoji bi glasali za ~lanstvo u EU, protiv bi glasalo 28 odsto, {to je smawewe u odnosu na prethodnaistra`ivawa,nakojima je takav odgovor dalo vi-

vlast,asmawioonihkojizato „okrivquju”EU. U skladu sa tim, 53 odsto gra|ana za nedobijawe statusa kandidata u decembubru odgovornimsmatravlast,petodsto situaciju na Kosovu, ~etiri odstosamnarod,a32odstoEU. Iako, prema ovom istra`ivawu,70odstogra|anasmatrada je Kosovo glavni uslov {to Srbija nije dobila kandidatu-

lo ekonomsku propast i zadu`ivawe,10odstosmatradaEU nema budu}n ost, a {est kao razl og nav od i uslov qav aw e Kosovom... DirektorkakancelarijeMilica Delevi} rekla je na konferencijizanovinaredajeistra`ivawe pokazalo i da gra|ani Srbije racionalnije gledajunaprocesevropskihintegracijazemqe,daneidealizuju EU,alidashvatajudabi~lanstvodonelokoristdr`avi. U tom smislu, istra`ivawe je pokazalo da u~lawewe u EU korisnim smatra 39 odsto gra|ana,lo{im26,anitidobrim nitilo{im35odsto. Me|u onim gra|anima koji u~laweweuEUsmatrajukorisnim, 41 odsto isti~e da }e to doneti vi{e mogu}nosti zapo{qavawa, isto toliko da }e voditi boqoj budu}nosti mladihqudi,35odstozbogmogu}nostidaslobodnoputujepoze-

Pove}ao se broj gra|ana koji odgovornim za de{avawe na poqu evropskih integracija smatraju vlast, a smawio se broj onih koji za to okrivquju EU ru, wih ~ak 75 odsto istu~e da bi probleme Beograda i Pri{tinetrebalore{avatinezavisnoodevropskihintegracija. Tako|e, 19 dosto gra|ana smatradasesaPri{tinomne treba dogovarati o bilo ~emu, dok o ovoj temi stav nema pet odstogra|ana. Ist ra` iv aw e Kanc el ar ij e pokazalo je i da ~ak 85 odsto gra|anasmatradabistrukturne reforme dru{tva trebalo sprovoditi i da nisu uslov za integracije. Radiseoredovnomistra`ivawukojeKancelarijasprovodidvaputagodi{we,sprovedeno je 22 decembra, nakon odluke Evrospkog saveta da se odlo`idodeqivawestatusakandidataSrbiji,aobuhva}enoje 1.031ispitanik.

[vajcarska, Nema~ka i Norve{ka kao uzori NapitawekojebimodeleSrbijatrebalodaslediuizgradwi sopstvene budu}nosti, gra|ani isti~u model [vajcarske, Nema~keiNorve{ke,saukupno65odsto. Gra|aniSrbijesumawiidealistikadajeupitawubudu}nostiUnijeiwih37odstosmatradaonane}euspetidaprevazi|e probleme,da}esepotpunozatvoritiili~akraspasti. wewazemqeuEU,23odstogra|anasmatradabiimtodonelo vi{e {tete nego koristi, 15 odstokaorazlognavodiucene, pritiskeiuslovqavawa,13odsto isti~e da to nije najboqe re{ewe,12odstodabitodone-

mqamaEU,a28odstoda}epomo}iseuredistaweudr`avi. Zanimqivo je da se u ovogodi{wem ist ra` iv aw u pov e} ao broj gra|ana koji odgovornim za de{avawe na poqu evropskih int eg rac ij a smat raj u

OD OVE GODINE U RESTORANU SKUP[TINE SRBIJE

Zabraweno to~ewe alkohola OdNovegodineposlanicima izaposlenimauSkup{tiniSrbije vi{e ne}e biti dozvoqeno da konzumiraju alkohol u skup{tinskom restoranu. U proteklih mesec i po dana u tom restoranupopilose30litaraalkohola. Slobodan Kne`evi}, {ef restorana Skup{tine Srbije,ka`edasedosadanaj~e{}e pilo vino, pivo, pelinkovac. „Zna~i, ni{ta stra{no, u su{tini pre ru~ka, mo`da posle nekopivo„,navodiKne`evi}. SekretarSkup{tineVeqko Odalovi}, me|utim, re{io je dazavedereduku}iizabranio to~ewe alkohola. O odluci je obavestioposlanike.Kakoka`e, o~ekuje da }e se naredba po{tovatiida}etodoprinetiugleduparlamenta. Kap koja je prelila ~a{u za zabranualkoholaipakjebioincident u skup{tinskim prostorijama,ka`eTomislavNikoli}, lidernapredwaka,kojijeposlanikve}dvedecenije.

U proteklih mesec i po dana u skup{tinskom restoranu popilo se 30 litara alkohola „^ujemdajebilonekogekscesa, negde oko Nove godine, dasenekoodosobqaozbiqno napio,zatojeiuvedenazabra-

na.Pomenijetouredu,jaalkohol ne koristim u radno vreme”, ka`e Nikoli}. „Za ovu 21 godinu bogami vi|ao

sam sva{ta, ~ak i za govornicom poslanike u alkoholisanom stawu„, navodi lider napredwaka. DraganTodorovi} izSrpske radikalne stranke ka`e da }e se oni koji konzumiraju alkoholprepoznati. „Znaju i poslanici i zaposlenikosuqubiteqi~a{iceu parlamentu,nesamouovomsazivu, ve} i u prethodnim„, navodiTodorovi}. Aleksandar Jugovi} iz Srpskog pokreta obnove ka`e da kod kolega nije primetio „ni ~a{icu vi{e ni ~a{icu mawe„. „Primetio sam u nekoliko navrata da neke kolege, na primer, popiju fla{u piva„, isti~eJugovi}. U skup{tinskom restoranu sadasemo`esamopopitikafa ilisok.A,osimzabranealkohola, novi poslani~ki saziv sa~eka}e i novi kodeks pona{awa,kojijeupripremi. (RTS)

Ristivojevi}: Katastrofalni rezultati vladavine LSV i DS Rezultati dugogodi{we vladavine Lige socijaldemokrata Vojvodine i DemokratskestrankeuVojvodinisukatastrofalni i te partije bi trebalo da snose odgovornost za „katastrofalno ekonomsko stawe” pokrajine i weno propadawe, izjavio je ju~e predsednik Pokrajinskog odboraDemokratskestrankeSrbijeBranislavRistivojevi}. Ra~unaju}iod2000. godine, stranke koje se sada „takmi~e u qubavi prema Vojvodini” - LSV i DS, u pokrajinivladajuneprekidno12godinaa narepubli~komnivousuuvlastiod2000. do 2004. i od 2008. do danas, naveo je Ristivojevi} u saop{tewu. To zna~i, dodao jeon,dasu„od24mogu}egodinepokrajinske i republi~ke vlasti LSV i DS bili vlast20godina,pakoondatrebadaodgovara za stawe u Vojvodini osim wih samih”. „Ako neko treba da snosi odgovornost zakatastrofalnoekonomskostaweuVoj-

vodiniiwenopropadaweondasuto svakako LSV i DS, a zatim i weni pokrajinski i republi~ki partneri SPS,SVM,LDPisli~ni”,naveoje Ristivojevi}.On je ocenio da me|u timstrankamanemanikakverazlike „bezobziranatokolikosunare~imavelikiuqubavipremaVojvodini i koliku su karijeru u ‘profesiji Vojvo|anin’dosadanapravili”ipozvaogra|aneupokrajini„danenasedajunanovela`iVojvo|anapoprofesiji”. Te „profesionalne Vojvo|ane” }e prepoznati po tome {to su „najglasniji u navodnoj qubavi prema Vojvodini, koja je samo paravan za wihovu stvarnuqubavpremavlasti,privilegijama i novcu”, naveo je Ristivojevi}.On je dodaodaseovihdaname|usobnonapadaju prvaci stranaka koje dr`e pokrajinsku vlast u ovom mandatu, Nenad ^anak i

Aleksandra Jerkov iz LSV s jedne i BojanPajti} iDu{anElezovi} izDSsdrugestrane.„Oniseme|usobnooptu`ujuko jeizdaointereseVojvodineapritomese kunu da su ve}i Vojvo|ani od onih drugih”,istakaojeRistivojevi}.


INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

^EDOMIRJOVANOVI],PREDSEDNIKLIBERALNO-DEMOKRATSKEPARTIJE

ILigaiDSsukrivi zajeftinuimitaciju autonomijeVojvodine Lider Liberalnodemokratske partije ^edomir Jovanovi} optu`io je vladaju}e strankeuVojvodini,a prenstveno Ligu socijaldemokrata Vojvodine i Demokratsku stranku,dasuidejuvojvo|anske autonomije svelenaatmosferubuvqepijaceukojojratujume|usobnodvestruje istevlastiuPokrajini i Beogradu. U intervjuu za „Dnevnik” Jovanovi}jekazaodaje LDP u{ao u javnu polemikusvojvo|anskim politi~kim akterima snameromdase„razdrmata`abokre~ina”,za {ta su, kako je naveo, neophodine ustavne promene,odnosnopoliti~kipreokretiuVojvodiniiuSrbiji. -Smetanam{toseVojvodina,a izme|uostalihjeiLSVdeovlasti ve} 12 godina, na lokalu i du`e, svelanafrazu,vicikompenzaciju zaizgubqenukosovskubitkusada{we vlasti. Zato je Pokrajina u memli, cela je pretvorena u muq Velikogba~kogkanala,izweodlazefirme,curi`ivot.IVojvodini i wenoj unutra{woj politi~koj sceni je potreban dubinski preokret na izborima. Prvo politi~ki,aondaipersonalni,po{toje,

zna~aj, ucewiva~ki potencijal i borbuzakvoteuvlasti-ocenioje Jovanovi}.  U kojoj meri je aktuelna medijska polemika motivisana predstoje}im izborima, s obzirom da unazad ~etiri godine nismo mogli da ~ujemo kritike i optu`be koje sad me|usobno iznose i LDP i LSV? -Naravnodaseradioizborima, to je sredstvo LDP da afirmi{e svojupolitiku,zawudobijupodr{kuipotomjesprovede.Sveostalojestatiraweucirkusubezidej-

EvropudavratimouVojvodinu  S obzirom da LSV-u, DS-u, odnosno pokrajinskoj Vladi zamerate da nisu uspeli da defini{u model vojvo|anske autonomije koji bi mogao dobiti politi~ku podr{ku i u Vojvodini i na nivou ceqe zemqe, ima li LDP takav predlog? -Ima,alitajmodelnijemogu}eodvojitiodpreokretaireforme celeSrbije,wenihinstitucija,odnosapremagra|anima,teritorijalnim,ekonomskimilinacionalnimzajednicamaicelinama.Mora seodmahpo~etiradnaizmeniUstava,alinenaprincipimafraza. UbrzanatransformacijaSrbijeuevropskuzemqumoradabudenajefikasnijauVojvodiniitojeprviprincip.TaEvropanijesamo fond za pomo}, komesari ili vojvo|anska kancelarija u Briselu. Naprotiv,ona jesistemvrednostikojije,prenego{tojenapravqenaZajednicazaugaqi~elik,pre60godinapostojaouVojvodini.To jetajistorijskiikulturnikontinuitetsazapadnimsvetomkojije namava`an.MiEvroputrebadavratimotamogdejeonaoduvekpostojala,uVojvodinu,naprostorgdesui}irilicailatinica,sve verzije hri{}anstva, islam i judaizam bili ravnopravni pre nego {tosupostaliravnopravni{irommoderneEvrope.Tuidejudruga~ijepozicioniranaioja~anaVojvodinatrebadauneseuzatrovanu Srbiju. Zato mi, za razliku od centralista ili vojvo|anskog DS, LSV ili SVM, kao polaznu osnovu vidimo afirmaciju tr`i{ta, efikasnogupravqawa,privatnogvlasni{tva,napu{tawasada{weg modelapoliti~kimotivisanogulagawakrozFondzakapitalneinvesticijekojijeproto~nibojlerivojvo|anskaimitacijaNIP-a. sa ove margine na kojoj se nalazi, Vojvodina davno prestala da bude politi~ki relevantna u srpskoj politici,Vladi,parlamentu,privredi i ekonomiji, medijima, institucijama.Dostanamjepodeqenih karata po principu „Reci mi protiv koga si, lako }emo daqe.“ Jedni su, kao, protiv Beograda, a oniizBeogradasuprotivVojvodine–ietostalnogsukobaiosnove za wihov izma{tani politi~ki

nihfrazakojeslu{amoizme|uizbora,pla{ewave}imzlom,zaklawawe nesposobnih i udobno zavaqenih vojvo|anskih politi~ara i monopolistanapitawaautonomije iza ne~ega {to je bilo toliko neuspe{nokaokonceptuprethodnih20godina,anakrajusesvelona ^ankovo podr`avawe barikada na severu Kosova. Kad se vodi tako kratkovidapolitika,kadse„autonoma{ka“ stranka sama ponudi da

bude razglas DS u odbrani gubitni~kepolitikepremaKosovu,ondajeovozaistaposledwitrenutak dasetakvom{tetnompristupusuprotstavimoipoku{amodanaizborima, izbornim rezultatom LDP, defini{emo druga~iji pravaczaSrbiju,aliizaVojvodinu.  No, vama zameraju da se Vojvodine setite pred izbore. Da li ste, iako opoziciona stranka, i sami zatajili unazad ~etiri godine na promovisawu re{ewa koja sad zagovarate za Vojvodinu? - Vojvodina je talac dve vrste politi~kog primitivizma. Unitarnog,kojibidaPokrajiniuzme pravo da o bilo ~emu odlu~uje, i drugog,lokalnog,kojizasve{toje lo{e krivi Beograd. Politiku prema Vojvodini, kao i generalnu politiku zemqe, koja je brutalno osakatila Vojvodinu, definisale suitvrdoglavovodilestrankekojesunavlasti.Onisumeruautonomije na{le i nametnule kroz interpretaciju Ustava koji je ponizioVojvodinutako{tojesveona tu`nuijeftinuimitacijuautonomije, kroz puze}i prenos nadle`nosti u kojem jednu neefikasnu administracijuzamewujedruga,lociranauNovomSadu.Panitakav Statutnisuuspelidasprovedudo

tojenajve}agre{kaiBojanaPajti}a i vojvo|anskih regionalnih partija.BuxetVojvodineje650milionaevra,tojemnogomawenego {toizrepubli~kogbuxetaodesamonasubvencijepropalimgubita{imailinapomo}zanekolikodesetina hiqada Srba na Kosovu. A Vojvodima je tre}ina Srbije, dva miliona qudi `ivi, radi i pla}a porezeuwoj.Wihnikopoliti~ki ne predstavqa u Beogradu. To ne mogudaradepojedina~niposlanici, nema zakonskih predloga Pokrajine,nekoristese~akniminimalnemogu}nostisada{wihUstavaizakona.Zatojejedanoduzroka atrofirawaVojvodineuodumirawuisamocenzuripolitikeipoliti~kihidejauwojsamoj,boja`qivosti formalno visoko pozicioniranih qudi u upravi, rukovodstvimastranakaiuVojvodiniina centralnomnivou.  Kakvu korist gra|ani Vojvodine mogu imati od toga {to }e se u predstoje}oj kampawi politi~ki akteri dokazivati u autnoma{ewu, dok pokrajina, prema zvani~nim ekonomskim pokazateqima, sve vi{e siroma{i? - U politici je koren ekonomskog osiroma{ewa, izolovanosti Vojvodine, marginalizacije wene

Smetanam{toseVojvodina,aizme|uostalihjei LSVdeovlastive}12godina,nalokaluidu`e,svela nafrazu,vicikompenzacijuzaizgubqenukosovsku bitkusada{wevlasti kraja,negoihdanaspredUstavnim sudom i medijima razvla~i ukopani i glasni front centralista sa kojima su zajedno i usvajali taj Ustav,ilijo{gore,uslu~ajuLSV, biliprotivUstavaalionda~etirigodineupornou~estvovali~ak iuwegovomkr{ewu.  [ta su po vama trebali da urade predstavnici pokrajinske vlasti da bi omogu}ili da APV zaista preuzme nadle`nosti koje su joj zakonski poverene, ili pak da uti~u na promenu politike koja je dovela u pitawe proces evropskih integracija Srbije? -Pokrajinskipremijermorabitiakter,sna`anlider,nekokoodlu~uje i u politici cele zemqe, bezkoganemakqu~nihstrate{kih i operativnih dr`avnih odluka. Umestotoga,premijerVojvodineje danaspotpredsedniknajve}evladaju}estrankepokqu~u,uznepoverqivodnossopstvenestrankeipremawemuipremacelojVojvodini. Vojvo|anski parlament je mawe uticajanodonoguMilo{evi}evo vreme,sastajesetriputagodi{we, jerzadinami~nijiradinepostoji prostor.Uwemuuglavnomsedepoliti~ari ograni~eni na predstavqawesvojihop{tinauinternim vojvo|anskimprepucavawimaipoku{ajima da se izmoli {to vi{e odina~ebednogvojvo|anskogbuxeta.Samisusesvelinatuulogu,i

ekonomije,agrara,svihdrugihpotencijala koji ubrzano propadaju. Politika „gledawa svog posla i dvori{ta“jeolak{alasistemuiz Beograda da krajem osamdesetih slomi ki~mu Vojvodini, zatim je pretvori u predvorje ratne zone, usputnu stanicu za Erdut i Vukovar,mapukasarniilogorazaratne zarobqenike, izvor resursa, hraneinaftezavo|ewepolitike VelikeSrbije,anakrajusvedena najbli`euto~i{tezastotinehiqadanesre}nihizbeglicai`rtavapolitikekojaseslomilanavojvo|anskim kolima. Va`no je da Vojvodinau~estvujeuemancipacijiceleSrbije.Nemani{taodmoderneautonomijeakoSrbijaostane feudalna. Nema ni politi~ke autonomije,jerseonanemo`edelitipobabuistri~evima,niekonomske,dokseuSrbijiizdr`ave kontroli{e60odstocena.Dokje tako,nemaautonomije,nego}erefleksborbezalegitimneinteresebitiosu|ennapovremenevarijante „bune protiv dahija“, kao u pro{logodi{woj pobuni seqaka. Zatomipoku{avamodaizvedemoi SrbijuiVojvodinuiztogrataparolama „autonoma{a“ i „centralista“ koje apsolutno ni{ta ne zna~e, osim {to stalno antagonizujudru{tvoguraju}iqudeurovove,nabesmislicamairazmenisaop{tewa. B.D.Savi}

REKLI SU

Vu~i}:OkandidatuSNSza premijera23.januara Glavni odbor Srpske napredne stranke 23. januaradone}eodlukuko}ebitikandidatnapredwakazapremijeranapredstoje}imparlamentarnimizborima,najaviojedanaszamenik predsednikatestrankeAleksandarVu~i}kojisezala`ezaodr`avaweizboranasvimnivoimaistovremeno. Vu~i}jenakonferencijizanovinarerekao da se li~no nada da }e kandidat za premijera SNSbitiwenliderTomislavNikoli}, dodaju}ida}ekandidatzapredsedni~keizborebitipoznatondakadatiizboribudunapragu.On jerekaodanapredstoje}eparlamentarneizborenapredwaciizlazesciqemdapobedeiomogu}epromeneuSrbijiiistakaodaSNSzahteveodvlastidase„neigrajusnarodomidaizboreraspi{u{topre,jerje{tetakojunanose dr`aviizdanaudansveve}a”.Vu~i}je,odgova-

raju}inapitawavezanazaEUidaliSNSima kapacitetdauvedezemquutuorganizaciju,naveodaseuprethodnih12godina„pokazalodaje Demokratskastrankazatonesposobna”,ada}e napredwacitou~initi{tite}inacionalnei dr`avne interese.Obe}av{i da }e SNS, ukoliko nakon izbora formira vladu, smawiti brojagencija,upravaidirekcijasa150,kolikoihimasada,namaweod50,onjenaveoprimere Nema~ke koja ima {est, Slova~ka osam, ^e{ka11iHrvatska40agencija. Vu~i}jerekaoidajealarmantanpodatak dajeupravnimodborima571javnogpreduze}a, koji na godi{wem nivou ko{taju poreznike 155milioonaevra,sedioko12.000partijskih kadrovaidajetoneophodnopromentiiprednostdatistru~nosti,znawuiobrazovawu.On jerekaodabisvakoguzemqitrebalodaza-

brine i podatak da 70 odsto zaposlenihradiujavnom dr`avnom sektoru, a svega 17 odsto u prizvodnimdelatnostima i naveo da zbog nepostojawa e-uprave privreda tro{i izme|u450i520milionaevrananepotrebne admistritativneprocedure. Vu~i}jeponovoizneokritikenara~unmedija,tvrde}idajeanalizavestinaStudijuB, kojujesprovelatastranka,pokazaladajegradona~elnikBeogradaDragan\ilas,uposledwiih {est meseci pro{le godine bio zastupqensadvasata,17minutai42sekunde,dokje ondobioutimvestima30sekundiunovembru.

subota14.januar2012.

3

REPUBLI^KAIZBORNAKOMISIJAPOTRA@UJE 39,1MILIONDINARAZAIZBORNIMATERIJAL

Kupujuse kutije,lampe, paravani... Republi~ka izborna komisija usvojila je ju~e Odluku o utvr| ivaw u godi{weg plan a nabavki kojom je predvi|eno 39.100.000dinarazanabavkumaterijala i softvera potrebnog za sprovo|ewe izbora u 2012. godini. Odlukom je za nabavku i isporuku 2.000 glasa~kih kutija predvi|eno13milionadinara, a za 9.000 UV lampi i 25.000 fla{ica spreja za obele`avaweprstabira~a20milionadinara. Za 36.000 setova karton-

skih paravana dva miliona dinara, za 20.000 vre}a za transport izb orn og mater ij al a 1.100.000 din ar a i za izr adu kompjuterskog softvera za podr{ku rada RIK-a predvi|eno je tri miliona dinara. RIK je odredioisedmo~lanukomisiju za sporovo|ewe tih nabavki u kojoj su i predstavnici opozicionihstranaka,ana~ijem~elujeVesna]iri} izDemokratskestranke. KakojerekaosekretarRIKa Veqko Odalovi}, sve se radi usklopupripremazapredstoje}e parlamentarne izbore i objasniodasuovomodlukomstvo-

reniuslovidasekreneutajpostupak. Odalovi}jepovodomprimedbi ~lana RIK-a iz SNS da se stalno kupuju nove stvari kao {tosukutijeiliparavani,rekaodasekutijekoristeizaizbore koji su se de{avali u me|uvremenuod~etirigodine,da je deo uni{ten u tom procesu ili prilikom transporta i da je o~ito da su se negde neodgovornopona{aliprematommaterijalu, ali da se one moraju nabaviti. Na primedb e iz SNS da je softver preskupOdalovi}je rekao da i ta strankaimapredstavnika u Komisiji koja }e sebavitinabavkama pa mo`e da kontroli{eproce{nabavke,aliidajesoftver potreban ne samo za preds toj e} e izb or e ve} i za preds edn i~k e i za druge koji }e kasnije uslediti tako da on predstavqa „trajno dobro”. Prema weg ovim re~ ima, UV lampe i sprejevi koji }e se nabavitiima}eroktrajawaod12 meseci pa }e se koristiti i za predstoje}epredsedni~keizbore ~ime }e biti napravqena u{teda. Prilikom glasawa za softver 16 ~lanova RIK-a bilo je za, a ~lan iz SNS protiv, dok su za sastav Komisije za javnu nabavku svi bili jednoglasni Vreme za pokretawe postupka zanabavkejejanuar,azarealizaciju mart, dok je za izradu softveratajrokmart-septembar.

PONOVOSVA\AUSPO

Grupakoja ne}eVuka Sedam funkcionera Srpskog pokretaobnoveizbeogradskog op{tinskogodboraSPOzatra`ilojeju~eostavkupredsednika stranke Vuka Dra{kovi}a, saop{tili su ovi funkcioneri upisanojizjavidostavqenojmedijima.OstavkuDra{kovi}ju~e suzatra`ilai~etirifunkcionera SPO iz Bora. Ostavku su zatra`ili predsednik op{tinskog odbora (OO) SPO Vo`dovac Qubomir Sokolovi}, predsednikOOSPORakovicaMom~ilo [aji}, predsednica OO SPO Vra~ar Ru`ica Vemi}, predsednik OO Mladenovca Vladan Ivanovi}, odbornica SPO u Skup{tini op{tine MladenovacMarijaObradovi}, odbornicaSPOuSOPalilula Aleksandrija Kova~evi} i od-

bornik SPO u SO Vo`dovac ZoranVelisavqevi}. Oni su Dra{kovi}evu ostavkuzatra`ilizbog,kakonavode, „ kr{ewa statuta i programa strankekaoisveop{tegstawau SPO”.”Posle21godineodosnivawa SPO danas ima najmawu podr{ku i poverewe gra|ana {to je pre svega odgovornost predsednika stranke. Vo|ewem pogre{ne politike, suprotne programu SPO kao i stalnom kr{ewustatutaiobra~unavawa sa neistomi{qenicima unutar stranke doveli su stranku na ivicuopstanka”,navodiseusaop{tewu.Saop{tewe sa istim navodima i razlozima za Dra{kovi}evu ostavku prekju~e su dali i funkcioneri SPO iz Bora.

Jugovi}: Falsifikatihajka Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Jugovi} izjavio je ju~e da zahtev za neopozivu ostavku lidera strankeVukaDra{kovi}a predstavqa falsifikat i la`no predstavqawe, jer su neki od potpisnikave}smeweni,doksu neki demantovali da su bilo {tapotpisali.„Upitawujemedijskaipoliti~kahajkakojase vodi protiv SPO zbog Preokreta, potpuno ista kao i devedesetih godina za vreme Milo{evi}eve vladavine”, rekao je Jugovi} u izjavi FoNetu. On je napomenuo da je faks sa zahtevom za ostavku Dra{kovi}a pu{ten sa privatnog broja telefona,aneizslu`benihprostorija stranke. Jugovi} o~ekuje „svakakvapodmetawa”io~ekuje

da predstoje}a kampawa bude najprqavijakampawauistoriji Srbije,jermnogimaneodgovara ulazakzemqeuEvropskuuniju.


4

ekonomija

subota14.januar2012.

POSKUPQUJU CIGARETE OD PONEDEQKA

BROJ RADNIH MESTA NASTAVIO PAD, ALI...

Pu{ewe skupqe od 5 do 10 dinara Cigareteni{kekompanije„FilipMorisoperej{ns”odponedeqka}ebitiskupqezapetdo10dinarapopaklicizbogpove}awaminimalneakcize.Novacenapaklice crvenog „marlboroa” iznosi}e 170 dinara, umestosada{wih160 dinara,acrvenog i srebrnog „bond strita”105dinara, umesto sada{wih95dinara. „Best blue” ~ija je cena sada 110 dinara, ko{ta}e 120 dinara,a„klasik100s”plaviicrveni 110 dinara umesto sada{wih 105 dinara. „Drina”tvrdopakovaweko{ta}e105dinarapopaklici,mekopakovawe 100 dinara, a „filip moris”silverired140dinara.Stara

vanenezaposlenostikojajeunovembru2011.iznosilaje27,21odsto u pore|ewu sa oktobarskih 27,13odsto. Sveve}anezaposlenostdefinitivno je glavni ekonomski

problemnesamoSrbijeve}izemaqa{iromsveta.UEvropskoj uniji je tako u oktobru zabele`ena rekordna nezaposlenost, pajetrenutnobezposla~ak23,6 milionaqudi.

Po~etkomovegodine,cenepojedinihproizvodaoti{lesuzanekoliko procenata na ni`e, ali taj trend,posvemusude}ine}epratiti cene derivata. Naime, cena goriva napumpamauSrbijipraticenederivata u okru`ewu, pa su neke naftne kompanije koje posluju na na{emtr`i{tu,zbogpove}awaveleprodajnihcena,zanekolikodinarapove}alecenegoriva.Uzonekojesutou~inile,imaionihkojeto nisu uredile, pa iz Naftne industrijeSrbijeisti~udasecenegorivanawihovimpumpamanisumewaleuodnosunaoneizpro{legodine. Ono{tosedoga|anana{emtr`i{tuderivatadoga|aseiuEvropi,jerjenagotovosvimtr`i{tima uEvropi,litaruproteklihneko-

vaTeheranada}eblokiratikqu~nurutuzatransportnafte,Ormo{kimoreuz.Tako|e,krivacmo`e bitiija~awedolara.

gorivospro{logodi{wominflacijom za sedam posto. Iako se jo{ uvekneznakada}eakcizebitipove}ane, to }e se desiti relativno

Spoqni dug 23,77 milijarde evra

ridinara,trebao~ekivatiizadrugevrstegoriva,pabitakonadoma}em tr`i{tu evropremijum 95 mogaodako{taiiznad142dinara,dok bi litar evrodizela prose~no ko{taooko140,50dinara.Uzpove}anuakcizusamolitardizelaD2prodavaobisezamaweod130dinara, kolikobiprose~nolitraovoggorivamogladako{ta. Generalni sekretar Udru`ewa naftnih kompanija Srbije TomislavMi}ovi}ukazujedabitecene trebalo o~ekivati ukoliko se akcizapove}azasedamodstoiukoliko naftne kompanije celokupno uve}awe akciza prenesu na kupce, odnosno ukalkuli{u ga u cenu litrenapumpama. -Uovomtrenutkunaftnekompanije nemaju dovoqno prostora da

PROMENAISTRUKTURACENEGORIVAUZRASTAKCIZEODSEDAMODSTO(svecenedateudinarima) Kompanijski deocene

Sada{wa akciza

Novaakciza

PDV (18posto)

Sada{wacena

Novacena

Promenacene

EvropremijumBMB95

68,04

49,50

53,00

21,79

138,69

142,83

4,14

Evrodizel

79,50

37,00

39,60

21,44

137,47

140,54

3,07

DizelD2

70,31

37,00

39,60

19,78

126,63

129,69

3,06

PremijumBMB95

63,82

49,50

53,00

21,03

133,72

137,85

4,13

likodanaposkupeo.Uticajnacenu gorivaimanizfaktora,ame|uwima su, svakako i politi~ki. Me|u najzna~ajnijim razlozima za poskupwew goriva navodi se tenzija izme|u Irana i Zapada oko nuklearnog programa i poo{travawa sankcijaSADprotivIranainaja-

kommaja”,ka`eNeboj{aZdravkovi}, zamenik gradona~elnika Kragujevca. U Ministarstvu ekonomije, “Fijat”iuSrbijisprovodiposlovnu politiku koja je identi~nazasvewegovekompanijeu svetu. Wihov interes je da komponenta{i budu {to bli`e i uglavnom na samoj mati~noj lokaciji fabrike. Zato su svi proizvo|a~i velikih i vitalnihdelovazawegovavozilave} prikrajugradwepogonaukrugu odparkilometara. Prema re~ima ministra Neboj{e]iri}a,ukruguFijatasu lociranedvefabrikegrupacije “Maweti”kojepraveizduvnesisteme i kontrolne table, i “Xonsonkontrol“kojiizra|uje enterijer.

Dakle,dalijeto,iline{todrugo,gorivojeuSrbijimahomjeskupqezanekolikodinara,aono{to potro{a~isigurnonebi`elelida ~ujujedajeuskoromogu}edodatno poskupqewe. Na to, me|utim, ne}e uticatisvetskotr`i{teilicena nafte, ve} uskla|ivawe akciza na

brzo,paseuskoro,na`alost,mogu o~ekivatiive}ecenelitregoriva. Takobilitarbezolovnogbenzinakojisadaprose~noko{taoko133 dinara,mogaodabudeskupqiza4,13 dinaraidaseprodajepoprose~noj ceniodgotovo138dinara.Sli~no pove}awecene-odokotrido~eti-

Najve}u stopu nezaposlenosti,od22,8odsto,ima[panija,a sasveve}imbrojemqudikojisu ostali bez posla suo~avaju se i mnoge zemqe iz regiona. Tako Makedonijakuburisastopomnezaposlenostiod~ak30,9odsto,a BiHod27,6odsto.UGr~koj,koju trese du`ni~ka kriza, nezaposlenostjepove}anana18,3odsto, Letonijajeubele`ila16,2odsto nezaposlenih, dok su najni`u stopuimaleAustrija-4,1odsto, Luksemburg 4,7 i Holandija 4,8 odsto.Interesantnojeito{to jeupore|ewusaprethodnomgodinomuEUpove}anbrojmladih kojisubezposla,itoza222.000, pa je u oktobru ove godine ova stopabila~ak22odsto.

SMAWENO ZADU@EWE PREKO GRANICE

Naftna kriza di`e cene goriva za ~etiri dinara?

Zavr{ene fabrike za kooperante Fijata UParkuGro{nica,kojikaoi fabrika“FijatautomobiliSrbija” ima status slobodne carinskezone,proizvodnehalesu zavr{ile~etirikompanije. Fabrike su izgra|ene na 35.000 kvadrata, a sa radom }e po~eti do kraja januara. Ina~e, na mati~nu lokaciju fabrike automobile do{le su jo{ tri velikefirmekojepravedelove za prvu ugradwu “Fijata” a svoj dolazaka su najavile jo{ tri kompanije. “CelaindustrijskazonaGro{nica ima povr{inu od 29,7 hektara, a do sada je zauzeta samo polovina. U ~etiri hale je instalirana i oprema sa svim ma{inamaisvejegotovozapo~etak proizvodwe novog automobila “l zero” koja treba da krenekrajemaprilailipo~et-

UkupanbrojzaposlenihuSrbijikrajemnovembra2011.godineprocewujesena1.743.411,{to predstavqasmaweweuodnosuna prethodnimesecza1.261,navedeno je u ~asopisu „Kowukturni trendovi Srbije”, koji izdaje PrivrednakomoraSrbije.Upore|ewu s januarom 2011. godine, brojzaposlenihuSrbijijesmawenza1,8odsto. Nezaposlenihjeposledwegdananovembra2011.godineukupno bilo735.053,{tojeza2.817qudi maweuodnosunaprethodnimesec. U pore|ewu sa novembrom 2010.godine,ukupanbrojnezaposlenihve}ijeza1,8odsto. Sdrugestrane,ono{toposebnozabriwavajestoparegistro-

PUMPA[I I NAFTA[I I AKCIZE PI[U NOVE CENOVNIKE

Inflacija }e padati

u 2011. godini, merena indeksompotro{a~kihcena, bilajesedamodsto,dokje udecembruzabele`enpad cenaod0,7odsto. Kak o je nav el a NBS, kqu~n i dezi nf lat orn i faktoriunarednomperiodu bi}e oslabqeni tro{kovnipritiscipoosnovu regulisanih cena i cena hrane, niska agregatna tra` wa, kao i nas tav ak pada inflacionih o~ekivawa. Brzina pada inflacije zavisi}e od ostvarivawa riz ik a u me| un ar odn om okru`ewuiuoblastifiskalne politike, ukazala jecentralnabanka.

U Srbiji mawe i zaposlenih i nezaposlenih

cenatihcigaretaiznosiredom95 dinara,90dinarai130dinara.U Slu`benom glasniku izdatom 23. decembra kompanija „Filip Moris”objavilajemaloprodajnecene duvanskihprera|evinakojestupaju na snagu 16. januara 2012. godine. Skup{tina Srbije usvojila je 29. decembra izmene Zakona o akcizama, prema kojima }e minimalna akciza po paklici cigareta od 1. januara bitipove}anasadosada{wih61na 71dinar. Ministarstvo finansija predvi|ada}eizmenamaakcizanacigarete godi{wi prihodi buxeta bitipove}anizaoko1,3milijarde dinara.

NBS

Pad me| ug od i{ we inflacije }e se, prema proceniNarodnebankeSrbije,nastavitiiunarednom per io d  u i me| ug od i{ wa inflacija}eseugranicama dozvoqenog odstupawa odciqana}iuprvomtromese~ju2012.godine,objavilajecentralnabanka. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku,inflacijauSrbiji

dnevnik

pove}aweakcizeamortizujusmawewem svojeg dela cene u gorivu, kao {tojetoura|enoujunupro{legodine, kada pove}awe akciza nije u istojmeriuticalonapove}awemaloprodajnecenegoriva-ka`eMi}ovi}. D. Mla|enovi}

Spoqni dug Srbije posledwegdanaoktobra2011. godineiznosioje23,77milijardi evra, {to je smaweweod86milionaevrau odnosu na prethodni mesec,navedenojeu~asopisu „Kon junkt urn i trend ov i

Srbije”, koji izdaje PrivrednakomoraSrbije. Odukupnogspoqnogdugadospelaglavnicananaplat u je 1,28 mil ij ard i evra, a red ovn a kam at a 253,6 miliona. Javni sektorduguje10,42milijarde, a priv atn i sekt or 13,35 mil ij ard i evra. Got ov o dve tre}ine privatnog dugoro~nogdugaodnosisena predu z e} a, a sam o jedn a tre}inanabanke. Kratkoro~ni dug, u iznos u od 804,4 mil io n a evra, u celosti se odnosi na priv atn i sekt or, u okvir u koj eg dug ban ak a iznosi735,3milionaevra, a dug preduze}a svega 69,2 miliona.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (486,67 -0,09)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

@itopromet Mlinpek, St. Pazova

18,06

340

17.814.300

Go{a monta`a, Velika Plana

11,49

2.260

15.820

AIK banka, Ni{

0,78

1.543

169.748

Napred Razvoj, Beograd

11,11

3.000

60.000

NIS, Novi Sad

0,00

600

7.227.477

8,97

1.700

326.360

2,78 Promena %

925 Cena

32.375 Promet

-7,69

1.200

132.000

Vital, Vrbas Filip Moris Operej{ns, Ni{ Pet akcija s najve}im padom PIK Kovin, Kovin Agrobanka, Beograd

-5,80

2.599

5.928.570

Telefonija, Beograd

-5,45

520

20.280

^a~anska banka, ^a~ak [ajka{ka {e}erana, @abaq Vojvo|anskih top-pet akcija @itopromet Mlinpek, St. Pazova

-5,00

9.500

9.500

-3,70 Promena %

1.300 Cena

39.000 Promet

18,06

340

17.814.300

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.701

0,00

Imlek, Beograd

-1,08

2.371

1.209.300

Soja protein, Be~ej

-1,89

520

3.279.640

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,42

499

7.763.986

Energoprojekt holding, Beograd

2,28

404

14.016.718

Jubmes banka, Beograd

0,02

12.980

129.800

Agrobanka, Beograd

-5,80

2.599

5.928.570

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.570

183.690

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.300

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

0,00

NIS, Novi Sad

0,00

600

7.227.477

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,89

520

3.279.640

Tigar, Pirot

0,00

490

39.200

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,48

916

1.210.064

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

322

32.200

Danubius, Novi Sad

0,00

10.600

381.600

Svi iznosi su dati u dinarima


FONDPIO

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota14.januar2012.

5

CMAOBJAVIOSPISAKDR@AVAKOJEBIMOGLEZAPASTIUOZBIQNEPROBLEME

Prodaja firmi ko~i doprinose Direktorka Republi~kog fonda za penzijsko i invalidskoosiguraweDraganaKalinovi} rekla je danas da pojedini procesi koji su doneti kako bi seolak{alaprivatizacijako~e i smawuju mogu}nosti za naplatu doprinosa za socijalno osigurawe. „Malijemanevarskiprostor zanaplatudoprinosa,anaro~itojete{koobavitinaplatuako jepreduze}euste~ajnompostup-

ku”, kazala je Kalinovi} novinarimauBeogradu. Onajepreciziraladasupojedinipropisidonetikakobise olak{ala privatizacija, jer, kakojerekla,„nijemoglodruga~ijezato{tonikonebikupio preduze}asatolikimdugovawima”. Finansijski direktor fonda IvanMimi} najaviojedabiod februaravojnipenzioneritrebalo da dobijaju penzije o|ednom,ane,kaodosada,izdvaputa,kaoida}eprimawabitiispla}ivana {estog u mesecu. Plan fonda je, prema wegovim re~ima,dado2015.godinenamiri sva dugovawa prema vojnim penzionerima koja su nastala izme|u2004.i2006.godineupla}ivawem mawih iznosa penzija od onih koji su postojali u re{ewima.

Srbija za dlaku izbegla bankrot listu Kompanija CMA (Credit Market Analysis)objavilajeglobalniizve{tajorizicimazabankrotzatre}ikvartalovegodineiuwemu,me|u 68 zemaqa, nema Srbije. Na{i ekonomski stru~waci poru~uju da joj na neslavnoj listi nije ni mesto,alidabivrlolakonawumogladospetinarednegodine. Po izve{taju CMA najve}e {anse da bankrotira ima Gr~ka 90,6posto,dokNorve{kaimanajmawe {anse za bankrot 4,4 posto. Drugazemqasvelikim{ansamaza bankrot tako|e je iz euro zone Portugalsa61,3posto.Slede,prema prora~unima CMA, Venecuela sa58,7odsto{ansidabankrotira, Argentina sa 53,2 i Pakistan sa 51,8. - Srbija nije ugro`ena i verovatnone}ebititokomceleovegodine,alive}je2013.godinakada}e imatisvevi{eobaveza,tojestbi}ejojpotrebnosvevi{efinansijskihsredstavazaizmirivaweobavezapremainostranimkreditorima - ka`e za „Dnevnik” saradnik IZIT-aSa{a\ogovi}.-Pretpostavqaseda}enovavladapokrenutiprodaju„Telekoma„dabimogla da odgovori novim izazovima u smislu vra}awa ranije preuzetih obaveza. I ako se nastave takve tendencije daqeg zadu`ivawa dr`ave,aizostanetransformisawe javnogsektora,upravejavnihpreduze}a, nestvrawa klime poverewa kroz efikasnu dr`avnu administraciju,zaista}emoido}isapredvorjanaglavnupozornicunakojoj seigragr~kisirtaki. Na{sagovornikukaujedapostoji mogu}nost da iza|emo iz predvorjabankrota,odnosnodaustuk-

[tajeto... U praksi bankrot dr`ave pre svega zna~i udar na {tedwu u bankama,odnosnodagra|anine}evi{emo}idapodi`usvojnovac,ogromanrastnezaposlenostiteradikalnosmawewekupovnemo}iobi~nihgra|ana.Toujednozna~ida}e,recimo,gra|ani izvlastitihsredstavapla}atiuslugezdravstva,apla}a}esei {kolovawe.Penzioneri}eseoslawatinavlastitu{tedwu,odnosnosopstvenezalihe... nemokorakunazadukolikobudemo imali autoritativne krteatore ekonomskepolitikekojiimajuvaqanu strategiju. U suprotnom, bi}emouba~eninaglavnupozornicu, {to bi moglo da nosi sve konsekvencekojedanasimaGr~kaigraju}isvojples Tastrategijabi,velion,trebalo da se zasniva na kresawu javne potro{weitotako{to}enapokon da se revitalizuju @eleznice Srbije,{to}eseElektoprivredi Srbije na}i strate{ki partner

KOMPANIJAIZSREMSKEMITROVICEPRAVIPOSAOUCRNOJGORI

Italijani iz Srema kupuju nik{i}ku @eqezaru?

Kompanija „Metalfer stil mil” iz Sremske Mitrovice zainteresovana je za kupovinu nik{i}ke @eqezare, za koju je raspisao tender, a po~etka prodajna cena je 30 miliona evra. Ste~ajni upravnik @eqezare Veselin Peri{i} kazao je da je delegacija kompanije Metalfer Stil Mil obi{la nik{i}ku fabriku, {to je prava poseta @eqezari od 5. januara kada je objavqen oglaszaprodaju. Peri{i} je, kako prenose podgori~ki mediji, rekao da je „Metalferstilmil”respektabilnakompanija,tedasuozbiqnozainteresovanizanik{i}ku @eqezaru,alidatrebasa~eka-

tizavr{etakoglasaipregledatieventualneponude. „Metalfer stil mil”, koji poslujeuokviruMetalfergrupe,~ijijeve}inskivlasnikitalijanska kompanija STG grup,

ima vaqaonicu u Sremskoj Mitrovici,abaveseiuvozom i veleprodajom robe crnemetalurgije.Na teritoriji Srbije, gde su prisutni od 2002. godine, imaju vi{e svojih predstavni{tava kao i u nekoliko zemaqa regiona. Iz @eqezare, kojaseve}osammeseci nalazi u ste~aju, ranije je saop{teno da je ciq ~etvrte privatizacije da fabrika dobije strate{kog partnera, a zainteresovanih kupaca ima iz Nema~ke, Ukrajine, Turske, Slova~ke, Indije i Rusije. Posledwi vlasnik je holandska kompanija Montenegro spe{liti stils, kojajenapustilafabrikuuprole}epro{legodine.

Jeftinije JAT-om KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

102,2712

104,3584

106,7586

101,9582

Australija

dolar

1

82,2116

83,8894

85,8189

81,9599

Kanada

dolar

1

78,1412

79,7359

81,5698

77,9020

Danska

kruna

1

13,7470

14,0276

14,3502

13,7050

Norve{ka

kruna

1

13,2491

13,5195

13,8304

13,2086

[vedska

kruna

1

11,5007

11,7354

12,0053

11,4655

[vajcarska

franak

1

84,3405

86,0617

88,0411

84,0823

V.Britanija

funta

1

122,2317

124,7262

127,5949

121,8575

SAD

dolar

1

79,4525

81,0740

82,9387

79,2093

Kurseviizovelisteprimewujuseod13.1.2012.godine

JatErvejzsaop{tiojeju~edaod 16.do31.januaratrajeperiodpromotivnihcenaaviokarata,paseza 103evramogukupitipovratnekarte za putovawa do Soluna, Diseldorfa, [tutgarta, Podgorice, Tivta, Sarajeva, Skopqa, Ohrida, Dubrovnika i Istanbula. U saop{tewusenavodidatokomovogperiodapovratnakartadoBe~ako{ta99evra,dokpovratnekartepo ceniod133evrava`ezaputovawa do Atine, Rima, Milana, Ciriha, Berlina,Frankfurta,Kopenhagena,Stokholma,GeteborgaiBrisela.Za163evraJatoviputnicimogukupitikartuzaletdoPariza, LondonaiAmsterdama.ZapovratnoputovaweizgradovauregionuPodgorice,SarajevaiSkopqa,ka destinacijama u Evropi, putnici bitrebalodaizdvoje203evra.

koji }e pokrenuti nova ulagawa a ne da se isisavaju iz buxeta sredstvakrozinvesticije.Tako|e,podrazumeva se i re{ewe problema JAT-a,kakosenebidaqeoptere}ivaobuxet,atujeikresawejavne administarcijeinarepubli~kom, inapokrajinskom,ilokalnomnivou. -Nikakonebismelodasedo|e usituacijukojusadaimamo,recimo, u Kr{umliji, gde su lokalne vlasti,nabazizakonaofinansirawulokalnesamoupravekojimse

najve}ideosredstavaizrepubli~kogbuxetapoosnovuporezanadoprinose odvaja op{tinama, dodelilisebi13platu,anisupreuzelinikaveobaveze-poru~uje\ogovi}.-Naravno,nephodnajepravna infrastruktura, nezavisno, kredibilno sudstvo koje }e {tititi poveriocaanedu`nika,kaoipo{tovawerokovapla}awa,adr`avatutrebadadaprimer.Tojedavnotrebalodaseu~ini.Pogotovo jetrebalodavodira~unaovavlada u posledwem aran`manu s MMF-omJer,kadadobijetekredit trebadagaiskoristitedane{to uradite a ne da stvorite privid makroekonomske stabilnosti uz kozmeti~keprepravke.Prinu|ena }estogabitinovavladadanapraviklasi~an„stendbaj„ara`mnan saMMF-om,kakobimogledakrenuprekopotrebnereforme.Vratimo se na svetski izve{taj o brankotu.HrvatskasepremaCMA grupi za posqedwi kvartal 2011. godine, nalazi na visokom 11. mestunasvetupoverovatno}ida}e upasti u bankrot. Naime, CMA grupa predvi|a kako postoji 32,5 odsto {ansi da Hrvatska uskoro prestanedapla}asvojefinansijske obveze prema kupcima dr`avnih obveznica. Ovi susedi stoje ne{to ne{to malo boqe od Ma|arske gde se verovatnost od bankrota procewuje na 35,3 odsto i Italije koji su na 34,9 odsto, ali stojine{tolo{ijeod[panijekojaima28,6odsto{ansedapropadne.NavrhulestviceidaqejeGr~kasa93,8odstoverovatnostibankrota,asledePortugals60,8postoiPakistans50,9posto. S.Glu{~evi}

MRE@AZARESTITUCIJU

Ko }e vra}ati oteto

Mre`azarestitucijuuSrbiji saop{tila je  da }e uputiti premijeruSrbijeMirkuCvetkovi}u iostalim~lanovimaVladeizri~it zahtev da u novoformiranu Agenciju za restituciju ne smeju dasezapo{qavajukadrovipostoje}eAgencijezaprivatizaciju. Oni}etako|etra`iti,kakose navodi u saop{tewu, da u novoformiranu Agenciju za restitucijunesmejudasezapo{qavajuni osobe koje su na bilo koji na~in kaosaradniciAgencijezaprivatizacijubileukqu~eneuprocese takozvaneprivatizacijedru{tvene svojine u posledwih 15 godina.Usaop{tewupi{eda}eMre`azarestitucijutajzhtevuputitiuskladusanajnovijimnacrtom Rezolucije o Srbiji, o kojem je raspravqao spoqnopoliti~ki Komitet Evropskog parlamenta. Oni smatraju da }e Vlada Srbije do1.marta,kada}eEvropskiparlamentglasatioovojRezoluciji, imatidovojnovremenadapostupcima u procesu restitucije doka`e svoje sposobnosti da zapo~ne istinsku borbu protiv sistemske korupcije kao proizvoda isprepletanih interesa politi~kih stranakaitajkuna. Ima}e,tako|e,dovoqnovremenaidastvoriuslovezasmawewe monopola, detaqno istra`i i preispita brojne neregularnosti upostupcimatakozvanihprivatizacijaijavnihnabavkiipomogne nadle`nimadaseodgovorniprivedupravdi.

PRIVREDNICIOUSVOJENIMMERAMADR@AVNEPOMO]I

Paket dobar, ali poluprazan Privredna komora Srbije (PKS)podr`alajemereVladeSrbijezapomo}industrijioceniv{i da,{topre,trebastrate{kitreba re{avatistatusdoma}ihproizvo|a~amotornihi{inskihvozila. „Privredna komora Srbije u potpunosti daje podr{ku merama Vlade doma}im kompanijama koje se bave proizvodwom kamiona, autobusa, traktora kao i {inskih vozila,alisutokratkoro~nemere imorasepohitnompostupkustrate{kire{avatiwihovstatus”,rekaojeQubi{aObradovi}, sekretarUdru`ewaPKSzametalskui elektroindustriju. VladaSrbijeusvojilajeju~epaketmerapomo}iprivredi,kojizajednosao~ekivanompodr{komindustrijivagonogradweidu}enedeqe, predvi|a ukupnu pomo} od sedammilijardidinara.Usvojenisu ipaketkreditnepodr{keprivredi od 2,5 milijardi dinara preko Fondazarazvoj,kaoiprogrammerazaubla`avawenegativnihefekata ekonomske krize vredan 600 miliona dinara koji obuhvata pomo} doma}im kompanijama koje se bave proizvodwom kamiona, autobusaitraktora.

„Generalno, svaki potez koji olak{ava poslovawe privrede je dobrodo{ao i privreda }e to pozdraviti.Subvencionisanikreditisubiliinterventnamerakojaje u jednom trenutku dala odre|ene

da tako|e treba smawiti obimnu dr`avnuadministraciju. Podsticajne mere  nisu ni{ta novo i ne}e re{iti su{tinske problemesakojimajesuo~enasrpska privreda, ocenio je po~asni

rezultatealisvakakonatekreditenijemoglodugoro~nodasera~una,naro~itosada,kadaimamoproblem sa finansirawem republi~kogbuxeta”,rekaojeTodorovi}. Ovaj preduzetnik je naveo da su privrednici u vi{e navrata ape-

predsednikkompanije„Tarket”iz Ba~ke Palanke Nikola Pavi~i}, navode}idasesamokorenitimreformama mo`e poboq{ati privredniambijentuSrbiji. „Ceopaketmeranijenovostni zapoqoprivredunizaindustriju. Poqoprivredi se daje ono {to je predvi|eno buxetom, ne{to malo vi{e nego lane, ali je i daqe poqoprivredni buxet mali, dok je mawi obim pomo}i za industriju negolane”,rekaojeonTawugu. Predstavnici Vlade Srbije, NarodnebankeSrbijeibanakamoradasednuzastoidasedogovore kakobisena{lokonkretnore{ewezafinansiraweprivredeioptimalnekamatnestope,dodaojeon. „Akokamateidaqebuduvisoke ima}emo problem finansirawa privrede i mawu zaposlenost”, upozoriojePavi~i}. OnjedodaodasepreblemiuSrbijire{avajuvrlosporojerzato ne postoji politi~ka voqa, navode}idatrebadaseugledamonaEU ukojojsereagujeodmahipreduzimajusekonkretnemerekojedonose re{ewa. E.Dn.

Trebalovi{epara Predsednik Udru`ewa korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojevi} izjavio je  da je dobro {to je Vlada Srbije usvojilapaketmerapomo}iprivrediioceniodajemehanizam kreditirawa preko Fonda za razvoj boqi od subvencionisanog kreditirawaprekobanaka. „[toseti~eiznosaodsedammilijardidinarapomo}i,onje mogaodabudeive}i,aliimaju}iuviduvelikeproblemesadeficitom u buxetu, treba da budemo u ovom momentu zadovoqni postignutim”,kazaojeon. Vlasnikmodnekonfekcije„Todor” Mirko Todorovi} pozdravio jedono{ewenovogpaketapomo}i privredi i model kreditirawa prekoFondazarazvoj,alijeistakaodabibilouputnijedadr`ava krene u pravcu rastere}ewa privredeismawewatro{kovaposlovawa.

lovalidaseuvede~vrstamonetarnaifiskalnadisciplinaidadaqeinsistirajunatome. „Ne mo`e se dozvoliti da neko milioneimilijardedinradugujei dazatoneodgovara.Trebadavidimoza{tosetotolerisalo,jersve nateretonihkojifunkcioni{ui rade”, kazao je Todorovi} i naveo


6

POQOPRivRedA

subota14.januar2012.

PRODAJESESUBOTI^KI„AGROKOMBINAT”

„Kolubara” naseveruBa~ke zasedammiliona? Nekada{wi poqoprivredni gigant “Agrokombinat” 18. januara na}i}esenajavnojlicitacijikoja}ebitiodr`anauTrgovinskom sudu u Subotici. Kombinat je posle neuspe{nih reorganizacija iz ste~aja pro{le godine, 24. marta, pre{aoubankrot. Predstavnik Skup{tine malih akcionara Josip Ivankovi} isti~edasenenadamnogoda}ekombinatbitiprodatidajedoneklezadovoqan jer procewena vrednost

Pravanaakcijeima1.366akcio- nara, a ima preko 22.000 akcija. Ivankovi}ka`edaneznajudalije nekouplatio1,5milionaevradepozitazakupovinu„Agrokombinata“,kolikijedugprema„Agrobanci“, isti~u}i da iako su podneli krivi~ne prijave protiv rukovodiocafirme2009.godine,alione dodanasnisuprocesuirane. -Kombinatjebiovelikopredu- ze}e. Imao je silose i oko 8.000 hektara zemqe. Niko ne zna da li

dnevnik

RASTUCENENAPRODUKTNOJBERZI

Kukuruz17dinara, p{enica20 Po~etak godine karakteri{e op{ti rast cena svih roba kojim se trgovalo na „Produktnojberzi“uNovomSadu.Rastjeo~igledan,aliio~ekivan. Najzna~ajnije promene su se desile na tr`i{tu kukuruza, ka`u na Berzi i podse}aju dajetrgovaweupro{lojgodinijezatvoreno cenomod15,50dinarakilogrambezPDV,dok jeve}uprvojradnojnedeqi2012.godinekukuruzomtrgovanoipoceniod17,00dinara. Cenaoverobesetakopolakousagla{avasa cenamaname|unarodnimtr`i{tima. -Za~itavovajscenariounajve}ojmerizaslu`najepove}anaizvoznatra`wa,odnosno vodostajDunavakojijekona~noomogu}ioizvoznicima kori{}ewe ove transportne komunikacije. Izvoznici sasvim opravdano smatrajudabibezobziranarastkursaevra, trenutna dinarska cena ponovo mogla da usporiizvoz,{tobimoglodaproizvedepo-

vratniefekatnasmawewetra`we,odnosno zaustavqawe daqeg rasta cene. Ina~e prose~na cena trgovawa u ovom nedeqnom izve{tajnomperiodujeiznosila18,01dinarakilogram(16,68bezPDV),atojeza~ak8,08odstovi{enegouposledwojnedeqi2011.godine-navodiseusaop{tewuBerze. P{enicajetako|eprijatnonovogodi{we iznane|ewezana{epoqoprivredneproizvo|a~e.Cenajenaglosa18,50dinarakilogram bez PDV do{la ~ak do 20,00 dinara krajem drugenedeqejanuara.Ponovoovarobazavre|uje epitet jedne od najskupqih u regionu. Prose~nacenatrgovawaunedeqizanamaje iznosila21,13dinara(19,57bezPDV),atoje cenovniskokod4,98odstouodnosunaposledwunedequupro{lojgodini. Sojajetako|euporastu.Prose~nacenatrgovawa iznosila je 38,50 dinara kilogram (35,65bezPDV),{tojerastod2,72odsto

VLADASRBIJEUSVOJILAUREDBUOISPLATILAWSKIHSUBVENCIJA

iznosi7,6milionaevra.Akcionari smatraju da je vrednost mnogo ve}a,barem10milionaevra. „Agrokombinat”je44odstou vlasni{tvu dr`ave, a preko 54 posto su vlasnici mali akcionari. -Nalicitacijiseprodaje1.358 hektarazemqekojapripada„Agrokombinatu“, a ostala imovina je rasprodataod2004.godineodkada jepokrenutste~aj.Nekadajepreduze}eimalooko600radnika,asada svega24zaposlena.Mineznamoda lisudu`niciispla}eni,aisamo pokretawe ste~aja je bilo sumqivo,apolovinapreduze}ajerasprodata.Kombinatjeopqa~kanafirmaiverujemodasuupqa~kuume{ane mnoge osobe sa vrha vlasti, kako politi~ari, tako i policija isudstvo.Mismopogre{ili{to ih onda, pre nekoliko godina, nismooteralimotkama–ka`eIvankovi}.

se napla}ivala renta za zemqu i gde taj novac zavr{ava, a kamoli pare od drugih ovbjekata koji su prodati.Kadajeprogla{enste~aj procewenavrednostjeiznosila16 milionaevra,asadajeprocewena vrednost 7,6 miliona evra. Ovo je “Kolubara” na Severu-ba~ke – rekao je predsednik Samostalnog sindikataMilanPopovi}. Sadrugestrane,maliakcionari obja{wavaju da u planu reorganizacije je predvi|eno da se uplati novacste~ajnomupravniku,alipo{tojeprogla{enbankrotre~jeo neuspe{nojprivatizaciji. Radivoj Belan~i} iz firme „Brokers“jeistakaodacenaakcijaza“Agrokombinat”nepostojii dasuotvarawemste~ajaakcionari izgubili svoja prava. Kada predu- ze}ebudeprodato,ukolikoostane novca,onda}eseonoraspodeliti malim akcionarima, obja{wava Belan~i}. S.I.

Poskupela paorskaroba Proizvo|a~kecenerobaizsektorapoqoprivredeiribarstvaza jedanaestmeseci2011.bilesuvi{e za 19,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku (RZS). Proizvo|a~ke cene u poqoprivredi su od januara do novembra bile vi{e za 20 odsto, ratarstvu za 26,5 odsto, sto~arstvuza18,8odsto,doma}ojpreradi za 40,4 odsto i ribarstvu za 5,2odsto. Pad cena zabele`en je jedino u sektoru vo}arstvo i vinogradarstvo-za18,1odsto.Najve}eposkupqeweuosmatranomperiod u,43,7

odsto,evidentiranojekodp{enice,dokjenajvi{epojeftinilopovr}e,itoza35,9odsto.Cena`ita, kaogrupeproizvoda,ve}ajeza35,2 odsto,aporedp{enicejeiposkupeokukuruz,itoza33,1odsto. Industrijskobiqebilojeskupqeza19,8odsto-krompirza21,3 odsto, pasuq za 16,4 odsto, dok je cenavo}aza11mesecibilani`a za 19,6 odsto. Proizvo|a~ka cena stokezaklawebilajevi{aza12,6 odsto, i to goveda za 18,1 odsto i sviwaza10,3odsto.Mlekoimle~ni proizvodi bili su skupqi za 23,9odsto,dokjecena`ivineijajabilavi{aza20,9odsto.

Dr`avaseqacima prvopla}a14.000 dinara,paonda... Do kraja januara ove godine, kao {to je ratarima i obe}ano, bi}epla}enesubvencijepohektaru.Naime,naosnovuZakonao buxetuza2012.godinuVladaRepublike Srbije je na prekju~era{woj sednici usvojila Uredbukojajeosnovdapoqoprivrednim proizvo|a~ima bude ispla}en preostali novac na ime regresazaratarskuproizvodwuza 2011. godinu u iznosu od 14.000 dinara. Na ovaj na~in bi}e izmireneobavezeuskladusadogovoromkojijepostignutsapoqoprivrednicima. UMinistarstvupoqoprivredeza„Dnevnik”jepotvr|enoda }e celokupna poqoprivredna politika za 2012. godinu biti utvr|enakrozuredbeidrugeodlukeVladeRepublikeSrbijedo kraja meseca. U tom minisatrstvupodse}aju dajewihovbuxet ve}iza47 odstoodlawskogina taj na~in je stvorena pretpostavkazauve}awepoqoprivredne proizvodwe i boqu zaradu poqoprivrednika. Aagrarnim buxetom za 2012., naime,odre|enajesumaodukupno 30,3 milijarde dinara za funkcionisawe resornog ministarstva i subvencionisawe i regresirawe poqoprivredne proizvodwe. - To je za 40 odsto vi{e nego pro{legodine,atrebalodabi,

Celokupnapoqoprivrednapolitikaza2012.godinu bi}eutvr|enakrozuredbeidrugeodluke VladeRepublikeSrbijedokrajameseca akoseupotpunostirealizujui ako vremenski uslovi ne budu toliko ekstremno nepovoqni kaopro{legodine,daobezbede dinami~nu stopu rasta poqoprivredneproizvodweodtrido 3,5odstou2012,kaoipove}awe izvozakojive}bele`iodli~ne rezultate, ocenio je stru~wak PKSVojislavStankovi}.

DASEDR@AVAPOZABAVIZADRUGARSTVOM

UMLINU„KAWI@A”[TRAJKUJUMESECDANA

Te{kojeselukojezadrugunema - Osnivawe zemqoradni~kih zadruga najlak{i je na~in da mladi ostanuda`iveururalnimsredinamaidana|uposaouzadrugamailiu kooperacijama. Zadruge moraju biti nezaobilazan faktor u malim sredinama -  ocenio je predsednik Zadru`nogsavezaVojvodine(ZSV) RadislavJovanov napredstavqawu projekta„Osnivawe,razvojirevitalizacija zemqoradni~kih zadrugauVojvodini”. Onjenaglasiodaje`eqaZSVda usvakommestuupokrajiniradibar jednazadruga.UVojvodiniihjetrenutno aktivno 440, a osnivawe novih omogu}ilo bi organizovaniju proizvodwu i plasman robe poqoprivrednih proizvo|a~a, poru~io je Jovanov navode}i da postoje}e imajuoko5.000zaposlenih.^lanovizadrugasu20.000individualnih poqoprivrednihproizvo|a~aioko 100.000kooperanata. -Izuzetnojeva`nodazapo~nemo realizacijuovogprojekta,jerjeGeneralnaskup{tinaUjediwenihnacija proglasila 2012. za godinu za-

drugarstva,kaonajboqegvidaudru`ivawapoqoprivredihproizvo|a~a,rekaojeJovanov. DirektorZemqoradni~kezadrugeKuzminDu{anTadi} rekaojeda bidr`avnapolitikauoblastipoqoprivrede trebala da podsti~e osnivaweirazvojzadrugarstva. -Gdenepostojezadrugepoqoprivrednicimorajudaiduudrugamestainudesvojeproizvode,{toim mo`estvoritipote{ko}e.Zadatak zadrugajedasveposloveokoplani-

rawaproizvodweiprodajeuradiza svoje~lanove,rekaojeTadi}. Vojvo|anskisekretarzaradizapo{qavaweMiroslavVasin rekao jeda}eVladaVojvodinepo~etirealizacijuprojekatazao`ivqavawe sela i organizovane organske proizvodwe seoskih `ena, za koje je preduslovpostojawezemqoradni~kihzadruga. -Zadrugemorajubitiinstrument koji}eobjedinitiotkuppoqoprivrednihproizvoda,subvencijekoje

Onjekazaoda}epodsticajne merezapoqoprivreduovegodine biti pravovremene i prvi put }e ratarima omogu}iti da proizvodwu planiraju pre prole}nesetve. -Zarazlikuodprethodnihgodinaonebitrebalodaodmahna po~etku godine omogu}e proizvo|a~ima da na po~etku godine

naprave dobru ra~unicu kojom }e se biqnom ratarskom proizvodwombaviti,jerprviputujanuaru dobijaju odre|ena sredstva planirana buxetom, naglasiojeon.Stankovi}jeukazaoda }e poqoprivrednici mo}i da pravovremeno donesu poslovne odluke,{tobitrebalodaobezbedi dinami~niji razvoj poqoprivredne proizvodwe i obimniju ponudu robe znatno vi{eg kvaliteta, ali i obezbe|ivawe zna~ajnihrobnihfondovazaizvoz radi o~uvawa postoje}ih spoqnotrgovinskihbilansa. Premijazamlekoipodsticaji za genetsko unapre|ewe sto~arstva omogu}i}e stabilnu, ~ak i pro{irenu proizvodwu mleka,daqustabilizacijuponude na doma}em tr`i{tu, kao i zna~ajne koli~ine mleka i mle~nih prera|evina za izvoz, rekaojeon.Genetskounapre|ewesto~arske,presvegagovedarskeproizvodwe,doprine}eunapre|ewuipove}awubrojasteonihjunica,muznihkrava,atime se obezbe|uje i podmladak za tov,objasniojeStankovi}.Ukazaojeinazna~ajizdvajawasredstava za anga`man stru~waka koji treba da doprinesu savremenom razvoju poqoprivredne proizvodweiunapre|ewuirazvoju{umarstvauSrbiji. S.Glu{~evi}

dajedr`avazasetvuikoordinisan rad svih wenih ~lanova, kako bi i mali proizvo|a~i bili uspe{ni, rekaojeVasin. Uznajavuda}eVladaVojvodine ove godine podsta}i zapo{qavawe pripravnikauzemqoradni~kimzadrugama,Vasinjeoceniodajeveoma va`nodadr`ava{topredonesenoviZakonozadrugarstvu.Premawegovimre~ima,zadrugebitrebaleda organizujuipreciznuevidencijuo proizvodwi i prodaji poqoprivrednih proizvoda u Vojvodini, {to}everovatnopromenitiisliku o Vojvodini kao nerazvijenom regionu u Srbiji. Glavni ciqevi predstavqenog projekta su stvarawe mre`e aktivnih zemqoradni~kihzadruga,kojapokrivasvanaseqenamestauVojvodiniipove}awe broja zaposlenih, zadrugara i kooperanata u zadrugama u ruralnim sredinama. Nosioci projekta su ZSViPokrajinskisekretarijatza rad,zapo{qavaweiravnopravnost polova. S.G.

Po~e}edamese kaddobiju petplata

Zahtevi radnika u Mlinu „Kawi`a”DOOuKawi`ikoji{trajkuju ve} mesec dana samo su mawimdelomispuweni,jersuodzaostalih primawa uo~i praznika dobiliplatusamozajedanmesec. Nezadovoqni mlinari su odlu~ili da nastave sa obustavom rada dok im se ne izmire i preostala potra`ivawaodpetzaostalihzarada. U Mlinu „Kawi`a” od 13. decembra {trajkuje 20 radnik iz proizvodwe,nezadovoqnizbogka{wewa plata i {to direktor i vlasnikJovanNedeqkovi}izNovogSadanijeispunioobe}awada }e zaostala primawa biti ispla}ena. ^lanovi[trajka~kogodborai nezadovoqni radnici su kategori~nida}eproizvodwunastaviti tek kada dobiju i preostalih pet plata koje im firma duguje. Oni

ka`udaimjeudopisudirektorai vlasnika 14. decembra najpre saop{teno da se radi na re{avawu wihovihzahtevaida}eimzaostale plate biti ispla}ene naredne nedeqe,do~eganijedo{lo,adasu jedini susret sa Nedeqkovi}em imali19.decembra,kadanisuprihvatiliwegovoinsistirawedase {trajk prekine i otpo~nu sa radom posle isplate jedne mese~ne zarade. Ka{wewauisplatizaradaradnicimabilojeiuvremeprethodnog vlasnika Rudolfa Domonko{a izSente,kojijekawi{kufirmukupioupostupkuprivatizacije 2005. godine. Posle je u Mlinu „Kawi`a”vo|eniste~ajnipostupak koji je obustavqen 26. maja 2009. godine, da bi potom firmu preuzelanovosadskafirme„Wholemark„JovanaNedeqkovi}a. M.Mitrovi}


Skulptureu Kulturnomcentru Izlo`ba skulptura Gorana Marini}a „Tekst - objekti” odr`a}e se u ponedeqak u Likovnom salonu Kulturnog centra u 20 sati. Autor za svoj po~etak rada na skulpturama ka`e da je krenuo „na nekim ostacima starih sesija koje su bile me{avina nadahnutog istra`ivawa i o~aja, kada se pojavio i svojevrstan zapis”. Izlo`ba }e trajati do 28. januara, a Kulturni centr se nalazi u Katoli~koj porti 5. A. L.

TOKOM VIKENDA

[alterizaregistracijuradedopono}i Zbog velikih gu`vi koje se stvaraju ispred {alter sale policije na Bulevaru kraqa Petra Prvog, radno vreme {altera do ponedeqka bi}e produ`eno do pono}i. Na vratima sale istaknuto je obave{tewe da }e svim gra|anima biti omogu}eno da obave svoje obaveze od 7 ~asova do pono}i danas i sutra. Kako }e raditi {alteri od nedeqe, za sada nije poznato.

Redovi za registraciju vozila bili su svakodnevne pojava, a gu`ve su se pove}ale nakon {trajka policije i praznika. Kako je pre Nove godine najavio vr{ilac du`nosti na~elnika PU Novi Sad Stevan Krsti} policija }e „imati razumevawa” za gra|ane koji zbog {trajka nisu stigli da izvade novu saobra}ajnu dozvolu i zamene stare registarske

Novosadska

ciju mogu zakazati putem interneta na sajtu www.euprav.gov.rs, a gra|ani mogu zakazati jedan termin u 14 dana. Detaqnije informacije o potrebnim dokumentima i taksama mogu se na}i na sajtu www.mup.gov.rs i na oglasnoj tabli policijske uprave na Bulevaru kraqa Petra Prvog 11. A. J.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ne}evetar nositikese ini se da su se podzemni ^ kontejneri, koji su postavqeni na nekoliko gradskih

lokacija, pokazali kao dobro re{ewejer}e“^isto}a”nabaviti jo{ 110 ovakvih “kanti”. Izgleda da polako klasi~ni kontejneriodlazeupro{lost jernovina~inodlagawasme}a ima vi{estruke prednosti. Elimini{eserasutoiispreturano sme}e na sve strane, uklawaju se neprijatni mirisi, a generalno sve izgleda estetskije. Da se mi pitamo, ovakvi kontejneri nalazili bi se po celom gradu jer je razlika u odnosunaklasi~neposude,ne-

boizemqa.Akouztododamo i ~iwenicu da su obi~ni kontejneri ~esto meta, zbog prevrtawa, lomqewa i paqewa onda podzemni kontejneri zaslu`ujujo{jedanplus.Kadase sve sabere ra~unica je jasna, jersveideuprilogpomenutoj novotariji. Ostajenamsamodaapelujemonasugra|aneda~uvajunove kontejnerekadastignujeroni doprinose i ukupnoj slici ~isto}augradu.Aonimakojise zabavqajutime{toih{araju i lome `elimo da negativnu energiju utro{e pametnije i kreativnije. B. Markovi}

Laganimhodom odParagova Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar” organizuje sutra pe{a~ewe od Paragova preko Vage, Srebra, Kraqeve stolice do Popovice. Staza je duga oko 15 kilometara, a vodi~ }e biti Milivoj Mali~evi}.

Polazak je u 8.50 sati ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije broj 72 za Paragovo. Sve bli`e informacije mogu se dobiti na broj telefona 064-810-6178. A. L.

[kolaklizawa Na Spensu je po~eo upis u {kolu klizawa i umetni~kog klizawa a ~asovi po~iwu u utorak. [kola podrazumeva 12 nastavnih ~asova koji }e se odr`avati utorkom i ~etvrtkom od 16 do 17 i subotom i nedeqom od 8.30 do 9.15 sati. Cena {kole je 2.000 dinara. B. M.

V remeploV

„@ena”pred~itaocima Prvi broj mese~nika „@ena”, prevashodno namewen `enskom ~itala{tvu, sve brojnijem i obrazovanijem, pojavio se u Novom Sadu 14. januara 1911. Ure|ivala ga je Milica Tomi}, k}i Svetozara Mileti}a i supruga Ja{e Tomi}a. ^asopis je obuhvatao sve oblasti dru{tvenog `ivota. Veliku podr{ku ~asopisu, ta~nije supruzi, pru`ao je Ja{a Tomi}, koji se u politici zala-

c m y

Foto:F.Baki},R.Hayi}

subota14.januar2012.

tablice, i ne}e ih rigorozno ka`wavati. Krsti} je ranije izjavio da su se, za vreme {trajka, nagomilali zahtevi za registrovawe vozila {to je uzrok velikim gu`vama, ali je i dodao da smatra da }e za desetak dana situacija biti normalizovana. U Ministarstvu unutra{wih poslova podsetili su da se termini za registra-

gao za bezrezervnu jednakost polova. „@ena” je po~etkom prvog svetskog rata kao i sva ostala srpska {tampa bila zabrawena, ali se prva pojavila posledwih dana rata i izlazila jo{ dve godine. Tada je i Vidovdanskim ustavom Kraqevine SHS ukinuto `ensko pravo glasa, koje je u Vojvodini progla{eno po oslobo|ewu krajem 1918. N. C.

^LANOVI INICIJATIVE ZA DRU[TVENI CENTAR NAPUSTILI KASARNU „AR^IBALD RAJS”

Vojnapolicijanaredila, aktivistioti{li Aktivisti i ~lanovi Inicijative za Dru{tveni centar ju~e su prinu|eni da napuste kasarnu „Dr Ar~ibald Rajs„, u koju su u{li i u woj boravili i radili od 22. decembra pro{le godine. Ta kasarna Vojske Srbije pre tog 22. decembra bila je napu{tena. Ju~e oko devet ~asova ujutro u kasarnu je do{la vojna policija zajedno sa pripadnicima MUP-a, legitimisala prisutne aktiviste i naredila im da zajedno sa stvarima napuste kompleks. Policajci su zatvorili ulaz u kasarnu iz Ulice Branislava Nu{i}a i postavili znakove za zabrawen ulaz. Kapija je ostala zatvorena, a tokom dana ispred we okupqali su se oni koji podr`avaju ideju Dru{tvenog centra. Iznena|eni aktivisti iz Inicijative prili~no su emotivno reagovali, jer su u protekle tri nedeqe ulo`ili trud i energiju za ure|ewe prostora i organizovawe celodnevnih programa koji su dali `ivot Dru{tenom centru. - Pokazali smo i dokazali da je ideja legitimna i za wu }emo nastaviti da se borimo. ^ekamo rekacije i obja{wewe, pa }emo onda odlu~iti {ta da radimo. Ovo nikako nije kraj Dru{tvenog centra ve} po~etak - rekla je JasminaBo{kovi} iz Inicijative za Dru{tveni centar. Ju~e se naga|alo odakle je potekla odluka o iseqavawu Dru{tvenog centra, a iz Inicijati-

ve ka`u da su dobili informacije da nije Vojska Srbije odlu~ila, ve} neko iz civilnog sektora. Kako ka`u, neko ko ima novac.

Dru{tveni centar je, pored mno{tva pojedinaca i organizacija iz Novog Sada, Srbije i gradova u regionu, podr`ala i beogradska Gradska uprava, od-

Ju~eokodevet~asovaukasarnujedo{lavojna policijazajednosapripadnicimaMUP-a, legitimisalaprisutneaktivisteinaredila imdazajednosastvarimanapustekompleks - Prikupqa se dokumentacija kako bi se kasarna prodala. Prema na{im informacijama, prvo }e biti ponu|ena Gradu, a ako Grad odbije, bi}e na tenderu. Za sada ne znamo kakav je stav Grada povodom preuzimawa objekta - dodaje Bo{kovi}eva.

nosno Agencija za evropske integracije i saradwu. Dru{tveni centar podr`ao je i Grad Novi Sad, ali sve je ostalo na re~ima. ^lanovi Inicijative ju~e su se obratili gradona~elniku Igoru Pavli~i}u, ~lanu Gradskog ve}a zadu`enom za kulturu, Andreju Bursa}u i predsedniku

Skup{tine grada Aleksandru Jovanovi}u. Jovanovi} je izjavio da podr`a va Ini ci ja ti vu i iz ra zio `aqewe {to su ostali bez prostora za rad. Me|utim, dodao je da ne mo`e da podr`i bezakowe, odnosno situaciju u kojoj neko zauzima ne{to {to nije we go vo vla sni {tvo, u ovom slu~aju kasarnu Vojske Srbije. - U gradu ima drugih prostora koji bi odgovarali Dru{tvenom centru, kao {to je, na primer, Kineska ~etvrt. Grad ve} godinama ima problem nedostatka javnih prostora, me|utim re{avawu tog problema mora se pristupiti strate{ki - rekao je Jovanovi}. Iz Inicijative za Dru{tveni centar ka`u da se nisu borili da osvoje ili uzurpiraju kasarnu, ve} su `eleli da poka`u da Dru{tveni centar ima mnogo programa koje mo`e da ponudi gra|anima. - Nastavi}emo sa programima na nekom drugom mestu i pokaza}emo da je Dru{tveni centar potreban gradu. Dru{tveni centar nije luksuz ve} treba da bu de sto `er ci vil nog dru{tva - ka`e Boris Popov iz Dru{tvenog centra. ^lanovi Inicijative proveli su dan ispred zatvorene kapije kasarne u znak mirnog protesta zbog izbacivawa. Pozvali su sugra|ane da im se prikqu~e i podr`e ideju Dru{tvenog centra. J. Zdjelarevi}

„^isto}a”ure|ujeokoSpensa Radnici „^isto}e” ure|iva}e rejon oko Spensa, gde }e se od 15. do 29. januara odr`ati Evropsko prvenstvo u rukometu. Sakupqa}e sme}e, a ~istilicama }e se uklawati pra{ina i zemqa sa ivi~-

waka i kolovoza, od Bulevara oslobo|ewa do Stra`ilovske ulice. Sve povr{ine bi}e oprane cisternama, a ure|ewe }e se obavqati u tri smene i tokom prvenstva. A. J.

„Kosilisica” uPozori{tumladih Na sceni za decu Pozori{ta mladih danas }e, umesto “An|eoske bajke”, biti odigrana predstava “Kos i lisica”. Predstava po~iwe u 11 sati. G. M.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

subota14.januar2012.

dnevnik

NISKOPODNI AUTOBUSI S RAMPOM ZA LAK[I @IVOT OSOBA S INVALIDITETOM

Svimapristupa~no 26busevaGSP-a

Foto:S.Mileti}

Satima~ekali ispred„Informatike” Na Novom nasequ ju~e se mogao primetiti duga~ak red ispred JKP „Informatika”. Kako se polako pribli`ava 20. januar, a sa wim i rok za pla}awe ra~una, sugra|ani su po`urili da bi na vreme izmirili svoje obaveze. Da li zbog plave ra~unaqke i skupqawa ta~kica koje }e im jednog meseca smawiti tro{kove, gra|anima nije smetalo

U okviru akcije „Javni prevoz pristupa~an za sve” ju~e su na liniji broj 12 promovisani niskopodni autobusi sa rampom, koji omogu}avaju osobama sa invaliditetom da bez i~ije pomo}i u|u u autobus. Predsednik Skup{tine grada AleksandarJovanovi} istakao je da postoji jasna vizija, ciq i strategija Grada i gradskih institucija da se ispravi svaka nepravilnost koja se ti~e pristupa~nosti. -Treba konkretno raditi da bi imali ravnomerne uslove `ivota za svakog u gradu. Ovo je samo jedna

od akcija koje je Centar „@iveti uspravno” uradio zajedno sa Gradskim saobra}ajnim preduze}em, postigli su da se kupuju niskopodni autobusi, {to }e se nastaviti i ubudu}e. Pozdravqam ovu akciju i nadam se da }e grad nastvaviti nego i drugim, da pru`a usluge kako bi se svi ose}ali ravnopravnim gra|anima ovog dru{tva- rekao je Jovanovi}. Promotivnoj vo`wi prisustvovala je i zamenica predsednika Skup{tine grada Marija Vrebalov koja je izrazila zadovoqstvo {to sada i korisnici invalid-

da na hladno}i provedu dosta vremena. Stari, mladi, penzioneri i roditeqi sa decom strpqivo su ~ekali svoj red ispred „Informatike”. Ipak, kako nezvani~no saznajemo, u jednom trenutku su u redu izbili i mawi neredi, ~iji uzrok nije poznat. Ali jedno je sigurno, nikom ~ekawe u redu ne predstavqa prijatno iskustvo. A. Va.

KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE GRA\ANA

Mukeokovodomera inadstre{nice

@iteqi zgrade u Ulici Maksima Gorkog 50a trebali bi da podnesu zahtev „Vodovodu i kanalizaciji” za novi prikqu~ak ili ugradwu drugog vodomera, re~eno je u odgovoru ovog preduze}a koji je ju~e analizirala Komisija za predstavke i predloge gra|ana, u Skup{tini grada. Kako se navodi u dopisu „Vodovoda” prijava novog vodomera se mo`e primiti, a naplata uro{ene vode i{la bi preko „Informatike”, s tim da pre ugradwe treba proveriti postoje li tehni~ki uslovi za izmenu trenutnog na~ina isporuke i merewa utro{ene vode. Skup{tina stanara pomenutog objekta treba da se obrati slu`bi „Operativna priprema „ u sektoru „Tehni~ka priprema sistema” u vezi sa ovim problemom. Komisija je dobila i odgovor Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove u vezi sa `albom gra|ana u Ulici Vladimira Nikoli}a 2, koji su smatrali da

investitor nije ispo{tovao odredbe urbanisti~ke dozvole izgradiv{i nadstre{nice pod podu`nim terasama. Kako je Uprava navela, tvrdwa stanara ne stoji, jer je izdata upotrebna dozvola u skladu sa urbanisti~kim uslovima, nakon {to je investitor prilo`io dopunu glavnog arhitektonskog projekta. Na sednici je razmatrana `alba Ivane^ankovi} iz Gogoqeve ulice 22, u kojoj ona ima cve}aru.^ankovi} je navela da joj firma „Zlatibor invest” i „Haus majstor i higijena”, preko “Informatike”, napla}uju usluge odr`avawa zgrade, koju ona ne koristi jer u objekat ne ulazi, s obzirom na to da joj je lokal „uli~ni”. Komisija }e ovu `albu uputiti Upravi za komunalne poslove koja treba da objasni na osnovu ~ega se vr{i naplata i navede odluku koja ovo defini{e. Rok za odgovor je 25. januar. A. J.

KoncertuAkademiji umetnosti Koncert kamerne muzike u izvo|ewu studenata Akademije umetnosti, kao i koncert studenata violine odr`a}e se u ponedeqak u 18 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulice \ure Jak{i}a 7. Na programu }e se na}i dela Hendla, Mocarta, Vjewavskog i drugih. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

Foto:R.Hayi}

skih kolica mogu nesmetano da se voze gradskim prevozom. - Strategija pristupa~nosti Grada Novog Sada je ne{to {to bi trebalo da bude doneto marta 2012. godine. Pove}avawem nivoa usluga Grad ide dobrim putem, ja sam time zadovoqna i mislim da }e strategija u 2012. godini doprineti tome da Novi Sad bude jedan od prvih gradova u Srbiji koji je napravio ovakav jedan korak- rekla je Vrebalov. Predsednica Centra „@iveti uspravno” Milica Mima Ru`i~i}Novkovi} potvrdila je da je grad sada mnogo pristupa~niji u odnosu na prethodne godine. GSP trenutno u svom voznom parku ima 92 niskopodna autobusa, od kojih je 26 pro{le godine opremqeno rampom. Osim za osobe sa invaliditetom ulazak u ove autobuse olak{an je i roditeqima sa decom, kao i svima koji koriste pomagala. Direktor ovog preduze}a Branislav Bogaro{ki istakao je da GSP u ovoj godini planira kupovinu jo{ niskopodnih autobusa.

- U redu vo`we ozna~eni su polasci niskopodnih autobusa. Potrebno je samo da putnik, kome je potrebna rampa za ulazak u vozilo, ode do prvih vrata kod voza~a i zamoli ga da spusti rampu - istakao je Bogaro{ki i dodao da se od dispe~erskog centra mogu dobiti informacije na kojim linijama }e saobra}ati autobusi sa rampom. N. R.

NA LINIJI GSP-a ZA SUR^IN PREKJU^E BIO 16. JANUAR

Skupqukartuprodali preposkupqewa Cena autobuske karte Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad” iz na{eg grada do aerodroma u Sur~inu ko{ta}e u jednom pravcu od sutra 15. januara 950 dinara, umesto sedam stotina dinara. Poskupqewe se obrazlo`e time da stara cena od sedam stotina dinara nije bila ekonomska, dok }e sada nova pokrivati tro{kove preduze}a, odnosno prevoza. A u pri~i {to sledi nije toliko bitan razlog za poskupqe we, ko li ko po slov nost preduze}a. Uprkos tome {to novi cenovnik stupa na snagu tek 16. januara, GSP je ve} u ~etvrtak (12. januara) po`urio da prodaje karte do aerodroma u Sur~inu po novoj ceni.

Na to nam je ukazao Novosa|anin, ~ije ime je poznato Novosadskoj hronici. - Bio sam neprijatno iznena|en, kada mi je u ~etvrtak

rao da izbrojim 250 dinara vi{e - ka`e na{ sagovornik. U gradskom prevozniku to opravdavaju ~iwenicom {to vo`wa putnika za Sur~in ni-

Novicenovnikva`i}eodponedeqka,aGSPve} u~etvrtakprodavaokartedoaerodroma uSur~inupovi{ojceni.Predsednik Nacionalnogudru`ewazaza{titupotro{a~a GoranPapovi}smatradajeGSPprekr{io Zakonoza{titipotro{a~a blagajnica na {alteru naplatila kartu po 950 dinara, dok sam na internet prezentaciji gradskog prevoznika video da karta ko{ta sedam stotina dinara. Kartu sam kupio za put u nedequ 15. januara, ali to mi nije vredelo, pa sam tako mo-

je deo poslovawa preduze}a koji se odnosi na linije u gradskom i prigradskom prevozu na podru~ju Novog Sada. Po sredi su, ka`e, portparolka u GSP-u Sne`anaJakovi}, komercijalni poslovi predze}a. Ona isti~e da nema ni{ta

sporno {to je karta putniku napla}ena po skupqoj ceni, jer je to isto „ kao kada hleb unapred naru~i{, pre dva, tri dana, i odmah tu namirnicu mora{ da plati{ po ceni koja se primewuje na dan kada ti treba”. Predsednik Nacionalnog udru`ewa za za{titu potro{a~a Goran Papovi} druga~ijeg je mi{qewa. Smatra da je to “nepo{tewe u trgova~koj praksi” i da Novosa|anin koji nam se `alio treba da se obrati Tr`i{noj inspekciji. - Gradski prevoznik je prekr{io Zakon o za{titi potro{a~a i to ~lanove od 19. do 23. pomenute regulative, bez obzira na to {to je javno preduze}e - rekao je Papovi}. Z. Deli}

065/47-66-452

Znakoviprotivdivqawanaputu Molimo saobra}ajnu policiju da na Novosadskom putu (prema Futogu) postavi znake za ograni~ewe brzine, jer voza~i „divqaju”, blicaju, trube itd. 064/1701... *** Redovno nas izve{tavate o sramoti ispred MUP-a, za dobijawe dokumenata. [ta je sa kol centrom Doma zdravqa ili sa zakazivawem u Klini~kom centru? To je prava lutrija dobiti jednom mese~no termin za pregled. I lutrija i sramota od organizacije. Dobiti telefonom je ravno bingu, a nisu svi u mogu}nosti da do|u li~no u KCV. A, oni se hvale savr{enim sistemom zakazivawa. 065/4057... *** Konkurs za radno mesto menaxer za mahinacije, izvo|a~ {tosova na ko`noj fruli, broj izvr{ilaca 1. Sve po zakonu. Ba{ takvog ste tra`ili. Sre}na 2012. godina. ]ao 062/8578... *** Da li postoji neko da za{titi nedu`an narod? Policija se smeje dok narkomani bacaju petarde i kamewe na ku}u u kojoj `ivi malo dete. 060/3011... *** ^ekaju}i u redu ispred SUP-a moj suprug umalo ne dobi batine od policije, zato {to nije dozvolio `eni ispred wega da uzme brojeve za desetoro. Ona je, naime, ~ekala red za wih 10. Pa mo`e li se tako? Sa kim radi policija? 064/1202...

*** Gde su sad oni {to tvrde kako je Srbija prezadu`ena zemqa, kako nema iz ~ega vratiti ono {to je pozajmqeno i kako }e na{a deca i unuci sve to morati vra}ati do kraja `ivota. I jo{ ka`u kako ova vlast ne vaqa, da nema viziju, da je treba pod hitno mewati. A ova vlast na{la pare! Svaki doma}in u Srbiji, du`an je na ime poreza, od par hiqada do nekoliko miliona dinara! A kad se sve to lepo slije u buxet, i haaa, ko }e nam biti ravan?! 063/1050... *** Obo`avam policiju Novog Sada! Najboqi su u stvarawu haosa u narodu! Niko ne zna kao oni da brqaju! Kad bi ih ocewivali od 1 do 5, ja bi dao duplu nulu! Obo`avam ih zato, jer da wih nema, neko drugi bi bio najgori u gradu i okolini! Kad ne znaju da rade svoj posao, neka budu po{teni pa neka ustupe poslove onima koji znaju, zarad sigurnosti gra|ana! Onda }emo ih po{tovati jo{ vi{e! S’po{tovawem! 063/5230… *** U Srbiji je registrovano Udru`ewe nam}ora, baksuza i ugursuza. E ba{ me `ivo interesuje ho}e li neko od wih u petak 13 - g, na lotou dobiti sedmicu?! 063/1050... *** Oko podneva, 11. januara. Autobus 68. Sve lepo. Qubazan voza~, kontrolori. Svi putnici

imali kartu. Voza~ na pitawe odgovara da ne ide u Institut Kamenice. Kulturni putnici iza|o{e, idu uzbrdo prema Institutu, zaduvali se, a autobus, ipak, ide u dvori{te pomenute ustanove, da li zbog nekog svog ili da se nama pe{acima smeju. Sram vas bilo i voza~u i kontrolori! Broj autobusa i ta~no vreme nisu zapisani zbog neverice! 063/5549… *** „Agencije za registraciju vozila anga`uju batina{e i ~eka~e” je naslov u novinama. Znao sam, ali nisam verovao sam sebi. Oti{ao sam ispred policije i uverio se u to! Kad ima{ novaca, mo`e sve! Pitao sam koliko? Ka`e: 3.000 dinara. Pitam, a koliko dobija policija od toga? Ka`e: za ovo mo`e{ da dobije{ batine! Au, ba{ lepo! A policije - nigde! Vaqda zato da se ne blamira. S’po{tovawem! 063/5230… *** Ko je to nacionale u ovom posustalom dru{tvu gde su jedni nostalgi~ni i hteli bi na staro, a ovi koji su za novo dru{tvo nisu na~isto {ta je to nacionalno, a vredno i da li ga ima, najboqi poznavaoci teme su oni koji su se provukli do nacionalne penzije, bez da su na{u naciju ne~im obasjali, a ima ih popril~no, uglavnom su nostalgi~ari. ^ika Krkobabi} je krenuo na te zaslu`ne, da li na vreme i {ta se krije u tom `bunu? 064/5447...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota14.januar2012.

9

PETICIJAUDRU@EWA„SPANS”

Kad}evi{e azilzapse?

PO^ELAIZGRADWAKOLEKTORASACRPNIMSTANICAMA

Veternikdobijakanalizaciju Radovinaizgradwikolektorasacrpnim stanicama, u Ulici Dragoslava Srejovi}a po~elisuju~e.Prilikomobilaskagradili{tagradona~elnikIgor Pavli~i} jerekao daposleSajlovapo~iweiizgradwakanalizacijeuVeterniku. -Kolektorprofilafi500bi}edu`ine 2.250metara,acrpnestanicepoveza}enovu mre`usapostoje}imkanalizacionimsistemomNovogSada.Radovinakolektoruika-

nalizacijibi}egotoviutokugodineito}e Veterni~animaomogu}itinormalan`ivot. Asfalt }e se odmah postavqati kako koja deonicabudegotova.Okotogane}ebitizastojajersume{tanidozvolilidaseasfaltirajuuliceprekowihovogzemqi{ta-objasniojePavli~i}. Direktorka Zavoda za izgradwu grada Mirjana Dejanovi} naglasila je da se izgradwom kolektora sa crpnim stanicama

stvaraosnovnipreduslovzaizgradwukanalizacijezanaseqeVeterni~karampaiulice u Veterniku koje se nalaze severno od Novosadskog puta. Dejanovi} je istakla da }e po zavr{etku ovog posla, ulagawa u Veternikdosti}i300milionadinara. Vrednostinvesticijeje31,5milionadinara,aizvo|a~radovaje„GraditeqNS”.Rokza zavr{etakje120kalendarskihdana. D.Ig. Foto:F.Baki}

Tu`baizKuvajtazbog zaboravqenog„25.maja”

IZLO@BAUMUZEJU VOJVODINE

Stradawe uPan~evu1941. Izlo`ba „Pan~evo 1941-mesta stradawa” Zavoda za za{tituspomenikakultureizPan~eva,NarodnogmuzejaizPan~eva i Istorijskog arhiva Pan~eva odr`a}eseuutorak,17.januara, u12~asovauMuzejuVojvodine, Ulica Dunavska 37. Autori izlo`be su vi{i konzervator Slobodanka Perovi}, vi{i kustos istori~ar Sr|an Bo`ovi} iarhivistamrIrena Spasovi}. Izlo`bu }e otvoriti predsednik Skup{tine grada Pan~eva Tigran Ki{. A.Va. NAPREDLOGRAZVOJNE BANKEVOJVODINE

Sudoste~aju u„Motinsu”

UPrivrednomsuduza~etvrtak 19. januar zakazano je prvo ro~i{te za otvarawe ste~aja u AD„Motins„.Predlogzauvo|ewe ste~aja podnela je Razvojna bankaVojvodinekaonajve}ipoverilac. Ukoliko se prihvate prdlozibanke,Privrednisud}e imenovatiste~ajnogupravnika. Fabrika motornih delova „Motins„neradiodpo~etkajunapro{legodine,asredinomdecembra 2011. godine odlu~eno je dasepokreneste~aj.„Motins„je bilanajuspe{nijafabrikaumetalskom kompleksu Novog Sada, pa i {ire, a skoro cela proizvodwa bila je za kupce na stranimtr`i{tima. Prekidproizvodwenastaoje zbog duga za struju kada je ovaj enrgent preduze}u iskqu~en, a prekotristotineradnikajelane, krajem decembra upu}eno na Tr`i{terada. Z.D.

sumporara|enoguIraku,uluci Shauiba. Prema zahtevu tu`iocavrednostsporaje280,2milionakuvajtskihdinara.Sporjeiskazanukuvajtskimdinarima,jer jepravnoliceizKuvajta,sako-

por u~ uj u da su 15. dec emb ra pro{legodinezaprimilipresudu Privrednog Apelacionog suda,od1.decembra2011.godine,kojomjeodbijena`albatu`iocakaoneosnovanaipotvr-

Tu`ilacJasemMohamedAl-Khars,tu`enGrad, pravnisledbenikATRO„25.maj”,zbog neiskori{}enogvremenaanga`ovanema{inerije, opremeiqudstvaprilikomutovaraiistovara sumporauIraku.Uparni~nipostupak Gradu{ao1993. jim je ATRO „25. maj” zakqu~io ugovor i isplatu u kuvajtskim dinarima. U parni~ni postupak Novi Sad, je u{ao nakon zavr{etka ste~ajnog postupka nad  ATRO „25.maj”,1993.godine.IzGradskog javnog pravobranila{tva

|ena presuda Trgovinskog suda u Novom Sadu, od 5. oktobra 2009. godine, kojom je odbijen tu`beni zahtev tu`ioca kao neosnovan. Dono{ewem presudePrivrednogapelacionogsuda presuda Privrednog suda u Novom Sadu je postala pravo-

sna`na. Me|utim, Gradsko javnopravobranila{tvoupozoravadaprotivovepresudetu`ilac ima pravo da podnese vanrednipravnilekodnosnoreviziju,urokuod30dana,oddana kada mu navedena presuda bude dostavqena. Kako obja{wavaju u gradu, re~jeospicifi~nomsporugde je do{lo do pravnog sledbeni{tva na obe strane. Tako|e, u vi{enavratabilojepotrebno anga`ovawe sudskog tuma~a za arapski jezik, radi prevo|ewa kuvajtskihpropisa,dokumentacijeiprepiskekojajevo|ena izme|uparni~nihstranaka,ai predmetnipostupakjepopravnim lekovima stranaka vi{e puta vra}an na ponovni postupak.Tosurazlozizbog~egaje ovajparni~nipostupaktoliko dugotrajao. D.Igwi}

„STAN”PRO[IRUJESARADWUSASTRANIMPARTNEROM

Sti`ejo{ beloruskihliftova Programom poslovawa za ovu godinu „Stan”je predvideo da ugradi 20 novih liftova u stambenim i poslovnim zgradama, a ve} sada ima osam sklopqenih ugovora o ugradwi beloruskih liftova iz tamo{we fabrike „Litfma{„,skojomovopreduze}esara|ujedu`eodpolagodine. Premare~imadirektoraRajka Boj~i}a uplanujedaseposlovna veza „Stana”i „Liftma{a„ unapredi formirawem Centra za konsignacione poslove, kao {to

Unarednomperiodu „Stan”planiradase bavii~i{}ewemi odr`avawemdimwaka je to primer u ovda{woj poslovnojvezisabeloruskimtraktorima iz fabrike „Belarus”. Radi precizirawa,iliboqere}ipro{irivawasaradwe,ka`eBoj~i}, zakazan je sastanak u beloruskoj ambasadiuBeogradu. Prose~na starost oko hiqadu liftova koje „Stan„ odr`ava u gradu je oko tri decenije, pa s „Liftma{om” vredi raditi, jer

osim {to fabrika proizvodiiugra|ujeliftove,obezbe|ujeirezrevne delovezatr`i{te. U narednom periodu „Stan”planiradasebavii~i{}ewemiodr`avawem dimwaka. Formiranajeekipazatekomunalneposlove,aliseod Grada ~eka cenovnik, te jo{uveknemogudakrenusnovomdelatno{}u. -Vi{eekipave}neko vreme radi na termografskom snimawu zgrada, a prioritet su de~ji vrti}iigradskeustanove. Radi se u poslepodnevnimsatimaizasada sepravesamofolderi,jerIn`ewerska komora Srbije, pod nadzorom Ministarstva `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa, nije jo{ izradila softvere.Dosada{waenergetska ispitivawa pokazala su da se energijaraspipa,daduvanaspojevimazidovaikodprozora-istakaojedirektorBoj~i}. Preduze}e„Stan”zavr{iloje 2011.godinuublagomminusu,ali

da je to posledica lo{eg poslovawafirmeodprenekolikogodina. -Vratilismoskorosvedugove iz2009.i2010.godineiuplatili doprinoseiporezezaradnikeiz 2004. i 2005. Ove godine”Stan” trebadadobije35milionadinara iz buxeta grada za kapitalne subvencije, {to je dovoqno za planiranu nabavku opreme - naveojeBoj~i}. Z.Deli}

LSVZAHTEVAHITNORAZJA[WEWE

Zbog~egajepretu~enBahrijaBuli} Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine zahteva da se hitno razjasni {ta se ta~no dogodiloizbog~egajepretu~enBahrija Buli} naAdamovi}evomnasequ,ka`eseusaop{tewu ovestranke.Ukolikosezaistaispostavidaje, kao{tojeobjavqenoumedijima,prebijenzbog

gradwi i udru`ewa. Tako|e, tra`isespre~avawenapu{tawaievidencijavlasnikai~ipovawe qubimaca i da se Zakonodobrobiti`ivotiwadoslednoprimewuje,kaonaprimer, zakonska obaveza gradskih vlasti da pru`e veterinarske usluge napu{tenim i izgubqenim`ivotiwama. Peticijusupodr`alarazna dru{tvazaza{titu`ivotiwa izMladenovca,BeogradaiSrbobrana,amogujepotpisatii gra|ani na raznim lokacijama u gradu poput radwi za ku}ne qubimce u Wego{evoj ulici 13,CaraDu{ana32,KraqaPetraPrvog28,Kisa~koj38,Zmaj Jovinoj18,naBulevaruJovana Du~i}a 1, kao i u veterinarskim ambulantama u Matice srpske 16, Branislava Borote 19iDrageSpasi}2a. A.J.

UNARODNOJKUHIWIUKARLOVCIMA

KOJEODGRADATRA@IO95MILIJARDIDINARA

Protiv grada Novog Sada se vodi360sporovaukupnevrednosti3,4milijardedinaraijedan spor vrednosti 316.589.527 kuvajtskih dinara, pokazuju podaci Gradskog javnog pravobranila{tvaodmaja2011.godine.Iznos kuvajtskih dinara pretvorenuna{uvalutupokazujedaje re~ o sporu vrednosti 95 milijardi dinara, {to je ravno cifriod~etiribuxetagrada. IzGradskeku}esuobelodanili da je re~ o sporu pred PrivrednimsudomuNovomSadu,gde je tu`ilac Jasem Mohamed al Khars,kojijepravnisledebenik Mustafe Ak- Khars iz Kuvajta. Tu`en je Novi Sad, kao pravni sledbenikATRO„25.maj”izNovogSadauste~aju,azbogneiskori{}enog vremena anga`ovane ma{inerije, opreme i qudstva prilikom utovara i istovara

Udru`ewezaza{titu`ivotiwa „Spans” odlu~ilo je da pokrene peticiju, kako bi se neefikasno re{avawe problemanapu{tenihpasauNovom Sadu prekinulo, navdeno jeusaop{tewuoveorganizcije. Iz ovog Udru`ewa navode dasuproteklihmeseciprimali brojne apele drugih udru`ewaigra|anaidasuzbogtoga organizovali prikupqawe potpisa, ne bi li uticali na gradske vlasti. U saop{tewu je re~eno da potisnici tra`e sa se sada{we prihvatili{te zatvori, jer ne zadovoqava osnovneuslovezasme{tajnapu{tenih `ivotiwa, da se utvrdi odgovornost nadle`nih ako se prihvatili{te u izgradwi ne otvori u zakonskom roku i da se ostvari saradwa prihvatili{ta u iz-

svojenacionalnostiidasuzbogtogauznemiravana i wegova deca, liga{i zahtevaju najte`e kazne za napada~e. Novi Sad je bio i bi}e grad koji se ponosi svim nacionalnim zajednicama kojeuwemu`ive. A.L.

Tawirpuncele2012. Zahvaquju}i anonimnom donatoruizBeogradanarodnakuhiwa u Sremskim Karlovcima radi}e tokom ~itave 2012. godine. Kako saznajemoodsekretarakarlova~kog Crvenog krsta Dragane Kqaji}, prema nedavno sklopqenom ugovoru sa ovim darodavcem, mese~no}ezaishranunajugro`enijih Karlov~ana donator davati namirniceuvrednosti1.026evra, a 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti}eupla}ivatinara~un

sawu narodne kuhiwe dao i Fakultet za menaxment sa ukupno 600.000dinara. - Veliku zahvalnost dugujemo FAM-uzato{tojepro{legodine daju}i 50.000 dinara mese~no pomogaodazana{ih200korisnika pripremamo po jedan topli obrok dnevno - ka`e Dragana Kqaji}.-Ovegodinene}emomo}i dara~unamonapomo}ovogfakulteta,alijelanesumakojunamje daobilavi{enegodragocena.

Odop{tine90.000dinaramese~no Me|uonimakojipoma`uCrvenomkrstuuKarlovcimajesteilokalnasamouprava.Karlova~kaop{tinanastavi}eiovegodinemese~nodaizdvajaodre|enusvotu.Pro{legodinejetobilo80.000dinara,aovejetasumaza10.000ve}a.Tepare,pore~imaKqaji}eve, koristi}ezaredovneaktivnostiorganizacijeire`ijsketro{kove. ove organizacije za teku}e tro{kove.Podtimsepodrazumevaju tro{kovistruje,vode,odno{ewa sme}a, sredstava za higijenu, dve plateikupovinaza~ina,odnosno namirnica koje nedostaju za pripremuobroka. Kqaji}evaka`edajeovajdonator i pro{le godine, od septembra, finansirao pripremu obroka socijalno ugro`enima u Karlovcimauplativ{i400.000dinara. Lane je doprinos funkcioni-

Na spisku korisnika je 200 qudi,a15wihjenalisti~ekawa. Kqaji}eva ka`e da }e ovih dana napraviti presek stawa i one koji ne dolaze redovno po obrokskinutisaliste,aubacitionekoji~ekajudapostanukorisnici. Napomiwe da je pro{le godine bilo znatno vi{e onih koji su ~ekali mesto u narodnojkuhiwi,alinijeznalada ka`e{tajerazlogsmawewaliste~ekawa. Z.Ml.

AKCIJANOVOSADSKOGPOZORI[TA

Zastariokvir–ulaznica Novosadskopozori{tepokloni}egra|animabesplatnekarte zapredstaveukolikodonesustare okvire za fotografije. Svi koji donesu ram, jedan ili vi{e wih, dobijaju ulaznicu za jednu oddvepredstave:„^arobwakiz Oza”,~ijesuprojekcije16.i17. januara, i „^ovekovu tragediju” koja se izvodi 19. i 21. januara. Ovaakcijaorganizujeseusklo-

pu obele`avawa 37. ro|endana Novosadskog pozori{ta, koje priprema izlo`bu fotografija predstavaiglumacakojisuobele`ili `ivot ove pozori{ne ku}e. Publiku pozivaju da se pridru`i nastajawu izlo`be, tako{to}euovajteatardoneti stareokvire.Okvirisemogudoneti16.i17.januaraod9satido uve~e,uholovogteatra. A.J.


NOVOSADSKAHRONIKA

subota14.januar2012.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te:scena„PeraDobrinovi}”drama„Rodoqupci” (19.30) Pozori{temladih:malasala„Kosilisica”(11) Novosadskopozori{te:„Onimi”(19)

BIOSKOPI Arena „Parada” (15, 17.15, 22.30, 22.20), „Najmra~niji sat” (18, 20.30, 22.25), „Alviniveverice3:urnebesnibrodolom”(12.20,14.15,16),„Novagodina uWujorku”(20.10,22.40),„MisijaspasitiBo`i}”(11.10,15.10),„[erlok Holms:igrasenki”(17.30,20,22.35),„Ma~aku~izmama”(11,14.1013.45, 15.30,17.45),„Nemogu}amisija:protokolduh”(19.45),„Sumraksaga:praskozorje”(18.10),„Pono}uParizu”(22.15),„Kungfupanda2”(12),„Deda Mrazovmalipomo}nik”(13.15),„Hepifit2”(11.15,12.10,13.10,16.10), „Mu{karcikojimrze`ene”(19.30,22.20),„Mapetovci”(14,16.15,18.15)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakAd9do19sati,subotanedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini19411945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: DraganaKne`evi}iz Ba~ke Palanke (obe devoj~ice), DEVOJ^ICE: BojanaVagi}, MilenaStan~i} i MirjanaMilanovi} iz Novog Sada, SawaParavina iz Ba~ke Palanke, JelenaRadujkovi} iz Veternika, Nevena Sreti} iz Sombora, Milupka Kuku~ka iz Silba{a i MartaMesaro{ iz Malog I|o{a, DE^AKE: Jelena Jovin, Aleksandra Staki}, Maja Tarbuk Rokvi}, Ivana Gu{i} i Ivana Zlatkovi} iz Novog Sada, Milica Brankovi}Jele~aniniz Petrovaradina, Vesna[qivarBo{kovi} i DanijelaMla|an iz Sremske Kamenice, MarijanaStojanovi} iz Titela, KristinaTopalovi} iz Iriga i VladimiraDor~ovaValtnerova iz Magli}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Valentina Viktora Zasedateleva (urna) (1948) u 9.45 sati, Ban Milivoja ^eli} (urna) (1931) u 10.30 ~asova, Pavle Grgura Kalmar (1953) u 11.15, Dobrila Cvete Krsti} (1930) u 12 ~asova, Nikola Damjana A~anski (1926) u 12.45, Mara Save Nedeqkovi} (1928) u 13.30 i Qubi{a Aleksandra Georgijevi} (1921) u 14.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Nikola Jozefa Brenesel (1939) u 13 ~asova.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik НЕЈАСНОЋЕОКОПРЕНОСАВЛАСНИШТВА НАДНЕКРЕТНИНАМАЈОШНИСУРЕШЕНЕ

Опетнапочетку СУБОТИЦА: Пресудом Вишег Суда у Суботици утврђено је да је препис имовине, односно пословних простора у граду извршен на незаконит начин, рекао је Мирко Бајић, који се јавности обратио као грађанин.Бајић ће поднети писмени захтев министру полиције Ивици Дачићу и министарки правде Снежани Маловић да се спроведе поступак утврђивања одговорности Жељка Шуковића, тада судије Основног суда у Суботици и других лица који су у наведеним радњама учествовали. - Када сам ово питање покренуо 2003. године, као председник Анкетног одбора града Суботице, било је око 100 пословних простора у самом центру који су отуђени на незаконит начин. Ја ћу министрима послати документацију за Прву предузетничку банку, Народно позориште и простор на адреси Матије Гупца број 17. У сва три случаја ради се о незаконитом преносу власништва у корист приватних лица и фирми. Пословни простори су били у власништву државе и без сагласности Владе Републике Србије није био могућ пренос власништва. На тај начин отуђен је, у само ова три случаја, где постоје егзактни докази о незаконитом оту-

ђењу, 21 пословни простор и један двособан стан укупне површине од 2.500 квадратних метара и то у најстрожем центру града.Верујем да је реч о спрези криминалаца који у вези са отуђењем пословних простора у Суботици и поред налаза надлежних државних органа, полиције и Управе за борбу против организованог криминала, до данас није предузето ништа по питању утврђивања одговорности. Виши суд у Суботици је укинуо пресуду Основног суда и сада се враћа на првобитни поступак. Што значи да се враћамо на почетак од пре 10 година. Требало је да се пресуда прогласи ништавном, што значи да би били у обавези да плате заостале кирије - рекао је Мирко Бајић. Овим проблемом се бави и Удружење за заштиту права грађана Суботице, СПАС које је оптужило запослене у Општинском и Вишем суду у Суботици да не раде по закону. Сматрају да Виши суд у Суботици није био у праву када је укинуо пресуду Основног суда који је 2001. донео решење којим је у земљишне књиге уписано да је општина са Првом предузетничком банком, данас НЛБ банка мењала непокретности и због тога се предмет враћа на првостепени поступак. С.И.

УСПЕЛААКЦИЈА„ЗАНАШЕБЕБЕ”

Стоза термореанимацију КИКИНДА: Почетком децембра Црвени крст Кикинда покренуо је акцију „За наше бебе”. Циљ је био сакупљање новца ради купиовине термореанимационог стола, неопходног Одељењу неонатологије кикиндске Болнице. Иако се новац и даље прикупља, извесно је да је акција успела: - Прикупили смо новац од донатора и спонзора у нашим предновогодишњим и празничним акцијама - каже секретарка кикиндског Црвеног крста Аранка Фелбаб. - Продавали смо честитке настале у ликовној радионици, млади волонтери организовали су акцију „Чај од срца”, а драмска секција припремила је новогодишњу представу и сакупљени су добровољни прилози. Очекујемо

да ће, у току овог месеца, бити прикупљен потребан износ и да ћемо уплатити термореанимациони сто. Наши суграђани су заиста хумани имају потребу да помогну, и ми смо им захвални. На одељењу неонатологије у кикиндској Болници постоји термореанимациони сто стар 20 година, и у веома лошем стању. Уређај се користи за новорођенчад која имају проблема са адаптацијом па им се на овом столу одржавају температура и остали витални параметри. Цена боље опремљеног термореанимационог стола је око милион динара, а у Црвеном крсту очекују да ће овог месеца сакупити довољно за куповину скромније варијанте, вредне 718.000 динара. А.Ђ.

УРЕЂУЈЕСЕРАДНАЗОНАУОЏАЦИМА

Инвеститорима намењена23хектара ОЏАЦИ: Планови развоја малих и средњих предузећа у општини Оџаци, створили су потребу за уређењем радне зоне, која је урбанистичким планом зацртана још давне 1974. године. Спровођење овог пројекта поверено је Дирекцији за изградњу општине Оџаци. - Реч је о наставку парцелације и инфраструктурног опремања блока 46, који се налази у непосредној близини града, тачније поред пута 410, према Бачком Грачацу и захвата 23 хектара земљишта. До сада је изграЗоранПеракнапутукараднојзони ђена саобраћајница широка шест метара, а дуга пола киломе- ског завода у Оџацима - рекао нам тра кроз улични коридор за потре- је дипл.инг. Зоран Перак, дирекбе парцела. Парцеле унутар радне тор Дирекције за изградњу. Наставак радова подразумева зоне су величине од 1-2,5 ха и уредно су уведене у Катастар не- изградњу једне велике монтажнопокретности Републичког геодет- бетонске трафо станице, затим изградњу водовода, као и атмосферске и фекалне канализације. У оквиру радне зоне се такође налази и главна мерно-регулаторна станица оџачког гасовода. По речима директора Перака, инве ститор овог веома значајног објекта је Фонд за капитална улагања АП Војводине. Завршетак радова на уређењу радне зоне и предаја на коришћење се очекује у јуну. Осим зоне у Оџацима и у свим другим местима ове општине, одређене су локације радних зона, а њихово уређење ће зависити од заинтересованости потенцијалних инвеститора. С.Милер

subota14.januar2012.

11

ПРЕДСЕДНИКВЛАДЕВОЈВОДИНЕБОЈАНПАЈТИЋУМИХАЈЛОВУ

Камен темељац за још једну фискултурну салу МИХАЈЛОВО: Након полагања камена темељца за нову фискултурну салу у Основној школи “Братство” у Арадцу, председник Владе Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов исто то јуче су учинили и у Основној школи “Соња Маринковић” �� Михајлову. За изградњу ове две спортске хале, преко потребне тим сеоским образовним установама, локална самоуправа у Зрењанину издвојила је око 57 милиона динара.Пајтић је јуче изјавио да је покрајинска Влада инвестирала у преко 300 објеката на територији Војводине и да је готово свако село добило важне грађевине. -Посебно желимо да улажемо у оне средине које су мање, из којих људи одлазе и којима треба додатна подршка за развој. Похвалио бих градоначелника и руководство града Зрењанина који настављају такву политику и улажу управо у насељена места којима је потребна подршка, како би

млади људи остајали у њима. Јер, тужно је да у 21. веку деца обављају физичко и баве се спортом у школском холу. То просто није прихватљиво – рекао је Пајтић. Градоначелник Михајлов је казао да је полагањем камена те-

мељца у Михајлову практично настављена, пре неколико дана у Арадцу започета акција “ниједна школа без фискултурне сале”. -Очекујемо да ће деца у следећој школској години фискултуру радити у новој сали – додао је

Михајлов и нагласио да је предрачунска вредност радова 29,4 милиона динара. Задовољство због јуче започетог посла изразила је и директорка школе “Соња Маринковић” Гизела Катона. Она је напоменула да су деца изузетно активна када је реч о спорту и да је управо због тога веома важно да наставу физичког васпитања не похађају у школском холу, већ у адекватном простору. Основна школа у Михајлову истурено је одељење ОШ “Соња Маринковић” из Зрењанина, у којој се настава одвија на српском и мађарском језику. У михајловачком објекту смештено је и забавиште. У склопу школе, изграђене пре тридесетак година, није постојала фискултурна сала, па су деца, њих близу стотинак, до сада часове физичког васпитања, у зависности од временских услова, имали у школском холу или на спортском терену у дворишту школе. Ж.Балабан

КАНЦЕЛАРИЈАЛОКАЛНОГСАВЕТАЗАЗАПОШЉАВАЊЕПРОУЗРОКОВАЛАТИХИРАТИЗМЕЂУДСИЛСВ

Новозапослени изазвали реплику

ЗРЕЊАНИН: Предизборне трзавице између коалиционих партнера Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине са покрајинског нивоа очито су се пренеле и на локал. Почетку тихог препуцавања градских функционера из редова ДС и ЛСВ допринело је овонедељно отварање канцеларије Локалног савета за запошљавање у просторијама Културног центра Зрењанина. Свечаности је присуствовао председник Скупштине града и високи функционер Лиге Александар Мартон, а у очи је одмах упало да су са овог догађаја изостали функционери локалне самоуправе који носе дрес ДС. Мартон је, том приликом, изјавио да је прошле године у граду на Бегеју отворено неколико десетина нових радних места, што је већ наредни дан, чим су медији објавили ову информацију, изазвало реакцију градоначелника Милете Михајлова (ДС). Наводећи да је отварање канцеларије Локалног савета за запошљавање, прве те врсте у Србији, “вредан и користан пројекат који ће допринети повећању броја запослених у нашем граду у наредном пе-

МилетаМихајлов

риоду”, Михајлов је кориговао Мартона, када је реч о досадашњем учинку локалне самоуправе на пољу отварања нових радних места. -Колега Мартон је био скроман када је, на отварању канцеларије, рекао да је крајем прошле године у Зрењанину отворено неколико десетина нових радних места. Подсећам га, као и целокупну јавност, да је лане у нашем граду посао добило више од 1.000 људи. Начини запошљавања били су различити: кроз

АлександарМартон

реализацију нових инвестиција, субвенције покрајинске владе за додатно запошљавање, као и кроз оживљавање неколико великих зрењанинских предузећа која су била у приватизационом или неком другом спору – истакао је зрењанински лордмер у реакцији на говор спикера локалног парламента и додао да су доказ његовим тврдњама и подаци Регионалне привредне коморе који бележе пад незапослености за 2,5 одсто у Зрењанину и околини.

Михајлов је изразио веровање да ће тај тренд пада бити и нешто виши када се укалкулишу и прошлогодишњи подаци. Наводећи да пад незапослености мора бити заједнички циљ, градоначелник је поручио да новој канцеларији Локалног савета за запошљавање жели много успеха у раду и обећао “отворену сарадњу са наше стране”. -У то име, подржавам ову иницијативу коалиционог партнера Демократске странке у извршној власти Зрењанина - Лиге социјалдемократа Војводине, која је овај пројекат и реализовала и за чији ће успех, самим тим, сносити највећу одговорност – закључио је Михајлов. Канцеларију су у среду свечано отворили Мартон и координаорка Локалног савета за запошљавање Ливиа Хартих, која је казала да очекује да ће канцеларија оправдати своје постојање, јер ће омогућити активније учешће свих социјалних партнера, како би објединили све ресурсе и заједничким снагама и радом допринели стварању амбијента и услова за већу стопу запошљавања. Ж.Балабан

УШТЕДАНАГРЕЈАЊУКРОЗАЛТЕРНАТИВНАРЕШЕЊА

Соларнаенергијау друштвенимобјектима

КИКИНДА: Покрајински секретар за енергетику и минералне сировине Радослав Стриковић посетио је јуче Кикинду и обишао Дом ученика и Спортски центар „Језеро” где су прошле године постављени соларни колектори. Истичући добру сарадњу са представницима локалне самоуправе Стриковић је известио намерама неколико мађарских компанија, као и НИС-а да искористе алтернативне изворе енергије које има кикиндска општина. - Могућа су и два инвестициона подухвата у кикиндској општини. Познато је да су Секретаријат и кинеска компанија потписали протокол о сарадњи у изградњи соларне електране од 30 киловата. У наредних месец дана биће формирано заједничко предузеће Покрајине и кинеске компаније које ће моћи да реализије изградњу соларне електране. У Кикинди постоји велика шанса за когенерацију-комбиновану производњу електричне и топлотне енергије путем геотермалних ресурса. Постоји бушотина која има температуру воде вишу од 85 степени тако да су за њу заинте-

ресоване мађарска компанија и НИС, а крајем јануара биће одржан састанак у Кикинди ради договора о даљој сарадњи - рекао је Стриковић. Председник Општине Кикинда Илија Војиновић подсетио је на пројекте којима је Општина успешно конкурисала код Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине. Реч је о уградњи соларних колектора на Дому ученика и Спортском центру „Језеро” и санацији језера у Банатском Великом Селу. - Намера нам је да конкуришемо за средства за постављање соларних колектора у Општој болници, Народној кухињи и Геронтолошком центру јер желимо да што више искористимо алтернативне изворе енергије - најавио је Војиновић. У Дому ученика соларни колектори раде три месеца и за то време забележена је уштеда од 30 процената. Директор Спортског центра „Језеро” Милован Ранђић додаје да су колектори у функцији тек неколико дана те да ће се њима грејати санитарна вода:

ОбилазакСЦ„Језеро”,гдесе планирасоларногрејање иводе убазенима

-Уштеда ће бити 60 до 70 одсто. Ове године требало би да реализујемо и другу фазу пројекта грејање воде у затвореним и отвореним базенима соларним колекторима, за шта нам је неопходно 3,5 милиона динара. Из буџета општине Кикинда за енергенте издваја се око 300 милиона динара, а намера је да се уз по-

моћ соларних колектора издвајања умање за 100 милиона динара. За соларне колекторе у Дому ученика и Спортском центру „Језеро” утрошено је 6,5 милиона динара. Средства су обезбеђена преко Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине и у локалној самоуправи. А. Ђуран


subota14.januar2012.

c m y

12

vOJvOdinA

dnevnik

РАДНОАНГАЖОВАЊЕОСОБА СПОСЕБНИМПОТРЕБАМА

Отворенапродавница „Плавептице”

Полицијиново теренсковозило ТЕМЕРИН:Полицијска станица у Темерину добила је данас ново теренско возило Лада-Нива,које је на основу предлога општинског Савета за безбедност обезбедила локална самоуправа. -Имамо велики број салаша,нажалост и крађа у атару. Недавно формирана пољочуварска служба није имала адекватну подршку од полиције, па ће им обострана сарадња бити од значаја –истакао је

председник општине Темерин АндрашГустоњ. Командир Полицијске станице у Темерину Лајош Мишколци се захвалио локалној самоуправи,која је набавком новог возила реализовала један од закључака општинског Савета за безбедност у Темерину и грађанима на разумевању на превазилажењу застоја у радовима полицијске станице на управним пословима. М.М.

Заштитаопљачкане породичне гробнице АПАТИН: Општински одбор Демократске странке у Апатину покренуо је иницијативу и пронашао донаторе који ће омогућити да се заштити породична гробница Виендлових на Градском гробљу са које су прошле године непознати лопови однели бакарни кров.Главни извођач радова је грађевински предузимач Миленко Гнендингер. - Док локална самоуправа настоји да подигне што више нових споменика постојећи пропадају.Тако није реаговала ни када су лопови однели бакарни кров са гробнице породицеВиендл, која представља изузетан Споменикпокривензахваљујућидонаторима примерак сакралне архитектуре у нашем граду, јединствен ња одлучили смо да окупимо донаје у Војводини,па тако представља торе који су вољни данабавематеобјекат од изузетног културно исто- ријалирадекакобисеобјекатзаријског значаја.Како локална само- штитио - рекао је Горан Орлић, управа није ништа учинила да се председник Општинског одбора објекат заштити од даљег пропада- ДС. Ј. П.

Пензионерисерадоокупљајуусвом дому

Успешанрад Домапензионера

ТЕМЕРИН: На данашњи дан 2011.године пензионери из Месне заједнице Старо Ђурђево добили су нови дом од стотинак квадрата, који користи шест стотина чланова. Више од једне деценије старији из овог дела Темерина окупљали су се у подруму испод бине Дома културе,који је у неколико наврата био поплављен. -Иницијативу за изградњу Дома пензионерапокренули су наши најстарији чланови,који су добили подршку од МЗ Старо Ђурђево.Добровољни рад и прилози, помоћ у средствима, грађевинском матери-

јалу, посебно предузетникаобезбедили су услове за нове,топле и светле просторије. Тако је квадратни метар Дома пензионера, са централним грејањем, стајао мање од 200 евра – каже председник МО пензионераСтојанДондур. Дом пензионера у овој Месној заједници је отворен сваког дана од 8до 22часа.Бољим условима за рад приметна је већа ангажованост руководства месне организације,чланова,па и жена пензионера. Овај пријтни кутак користе и чланови других цивилних организација. М. М.

Добародзивдавалацакрви ТЕМЕРИН:У првој овогодишњој акцији добровољног давања крви у Темерину,позиву на хуманост одазвало се 106суграђана,а крв је дало њих 94.У Црвеном крсту Темерина и Заводу за трансфузију крви су изузетно задовољни. -Имајући у виду да смо последњу акцију имали 26.децембра,а хуманост је исказало 109грађана,Темерин одскаче и у овој години -истиче др Ванеса Убавин из Завода за трансфузију крви.-Општина Темерин је на добром путу да по трећи пут узастопно и за 2011.годину буде проглашена за најхуманију средину. М.М.

КУЛА: За чланове Друштва за помоћменталнонедовољноразвијенимособама„Плаваптица“изКуле, који су већ неко време радно ангажовани на различитим пословима, отворена је продавница у којој ће они продавати производе са радне терапије,алиипружатиуслугефотокопирања. Захваљујући пројекту „Инклузија особа са инвалидитетом”,уновоотворенојпродавнције ангажовано пет особа са посебним потребама,докјошпетљудикојису чланови удружења МНРО ради у мобилномтимуукулскомЈКП„Комуналац“,каоиуцрвеначкомЈКП „Водовод“.ОпштинаКулајеобезбедилапросторипредвиделаодређена средствазаподршкурадногангажовањаујавнимпредузећима,апројекат је финансирао Балкански фонд залокалнеиницијативеиДелегацијаЕвропскеунијеуСрбији. -ПоредДневногцентра,становања уз подршку „Предах”, раног третмана и дијагностике, превоза

Члановиудружења„Плаваптица” испредпродавнице

особасаинвалидитетом,кулскаопштинаовимпројектом пружаподршкуизапошљавањулица сапосебним потребама - рекао је председник Привременог органа Жељко Ковач идодаодасурадноангажованеособезадовољнеипоносне,јер

сада имају своју улогу у друштву, каоиосећајдасудрушвенокорисни иодговорни. Према речима председника Друштва за помоћ МНРО „Плава птица“ Марка Кошутића, успостављенајевеомадобра сарадњасако-

муналнимпредузећимауКулииЦрвенки у којима чланови овог друштва обављају послове разврставањаПЕТамбалажеисортирање,фарбањекантизасмећеишахтова.ЗапосленичлановиУдружења„Плава птица“уовимкомуналнимпредузећимарадесамосталноузнадзоринспекторакојијесањиманатерену. Чланови „Плаве птице“ раде и у пластеникуукомеузгајајуразличитепољопривреднеклутуре,али иу отворенојбаштигдеузгајајусезонско поврће и зачинско биље, затим обављајупословекројења ишивења и тако израђују одевне предмете, торбе, јастучнице, салвете и многе друге ствари, а баве се и грнчарствомиузпомоћрадногинструктора самостално припремају глину и израђујупредметекојиимајуестетскуиупотребнувредност.Одкадаје отворенапродавницакојасеналази узградиопштинеКула,свепроизводесаовихрадионицасадаимајугде идапродају. М.Кековић

НОВА ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА У СРЕМУ

Плажаикамп најезеруЈарковци

ЈАРКОВЦИ:Блатњав пут,неочишћена обала и шибље, прва су слика на коју наилазите када ових дана прилазите језеру Јарковци,које се налази на територији општине Иђија.Ово језеро лоцирано је четири километра југоисточно од језера Шеловренац и исто толико од центра Инђије. Ширина му је око 300 метара,а дужина око два километра и захвата површину од 35 хектара. Користи се за наводњавање пољопривредних површина,за снабдевање индустријских погона техничком водом, као рибњак, али и за лов и риболов. Године неодржавања допринеле су да се смањи број оних који уживају у чарима овог природног добра,а како би се то променило и ружна слика овог природног добра постала прошлост, Општина

Инђија преузела је надлежности и у току 2012.године у плану је да се од овог места направи прави туристички центар. - До сада смосе само ми из Месне заједнице са нешто мало средстава борили да прелепо језеро не зарасте у коров и амброзију.Тако да смо,колико смо имали могућности,а имали смо веома мало, неколико пута уклонили око језера флаше,папире и оне отпатке које су риболовци остављали и покушавали да покосимо нешто од амброзије и траве -каже председник МЗ Јарковци Драган Стојаковић. Надлежни тврде да ће овај будући туристички центар бити потпуно комунално и инфраструктурно опремљен,а очекује се да ће поред уређења плаже бити изграђен и камп за

Од запуштене баре до туристичког центра

све оне који буду хтели да се дуже задрже.Сви планови везани за будући туристички центар у Јарковцима допринеће развоју туризма у инђијској општини.Овај пројекат биће ве-

ЈУЧЕ СВЕЧАНО ОТВОРЕН СЕТВЕНИ САЈАМ У БЕЧЕЈУ

Представилисесеменари изаштитарибиља БЕЧЕЈ: Покрајински секре- унапређења пољопривредне де- сајамску манифестацију Сајам тар за рад, запошљавање и рав- латности у Војводини. пољомеханизације, који ће се ноправност полова Мирослав Директор актуленог троднев- одржати од 16.до 18.марта,реВасин јуче је свечано отворио ног сајма Давор Бошковић за- као је Давор Бошковић. Сетвени сајам у Бечеју.То је пр- хвалио се свим излагачима,генеПосетицима се у име Асоцијава у низу овогодишњих бечеј- ралном спонзору водећој компа- ције пољопривредних произвоских сајамских манифестација у нији у производњи семена „Пио- ђача Војводина Аграра обратио области пољопривреде, чиме се Бечеј доказује као регионални пољопривредни центар Потисја. -Бечеј је одувек важио за пољопривредни центар, па је разумљива идеја да и путем сајамских активности израсте у регионални пољопривредни центар- нагласио је Васин.-Томе у прилог иде чињеница да успешно реализујемо пројект опоравка ПИК Бечеј и његовог повратка на старе стазе успеха. Томе ваља додати да су овдашњи пољопривредници вредни и узорни домаћини, који миран период на њивама користе за едукацију.Новосадски сајам као светски признату манифестацију овог профила, неопходно је да прати низ мањих мани- Велик одзив гостију на свечаном отварању Сетвеног сајма фестација сличних садржаја.Актуелни Сетвени сајам у Бе- нир дупонт”, и није крио задо- истакнути бечејски пољопричеју је наменски посвећен јед- вољство што се већ на свечаном вредник Блажа Стајић, а о саном од најважнијих процеса у отварању окупио завидан број радњи пољопривредника са мепољопривредној делатности, ко- посетилаца, чиме је уложени дијима говорио је уредник телејој Влада АП Војводине посве- труд организатора добио одгова- визијске емисије о пољоприврећује велику пажњу. рујућу сатсфакцију. ди „Откос“Славиша ДабижљеСекретар Васин осврнуо се и -Ово је изложбено-едукативна вић. Поред презентација воденазначај пројекта гајења произ- манифестација намењена пољо- ћих фирми семенске и заштитарводње органске хране у Војводи- привредним произвођачима,који ске производње, овог викенда ни,чиме се отвара могућност из- су добили прилику да на једном под кровом спортског центра воза оригиналних производа на месту сазнају све што их интере- „Младост”у Бечеју су своје проевропско тржиште. Он је подсе- сује о долазећој сетви од најква- изводе изложили винари и протиодасеинтензивнорадинаре- литетнијих произвођача семена извођачи хране,па има шта и да афирмацији задругарства, јед- и фирми које се баве заштитом се дегустира. ном од основних процеса у циљу биља. Већ сада најављујем нову В.Јанков

ома значајан и за локално становништво, а већ од ове године можемо очекивати Јарковце на туристичкој мапи Европе. Ј.Антић

Изложба бачких писмоноша

БЕЧЕЈ:Удружење одгајивача расних голубова,живине и кунића „Голуб 72“из Бечеја ове године обележава вредан јубилеј – четири деценије постојања и успешног рада.Тим поводом, биће организовано низ пригодних манифестација. Прва је данас у бечејском Дому „Славко Симин“,где ће се одржати специјална изложба бачких изложбених голубова писмоноша. У питању је специјална врста голуба п��смоноше, коју су бечејски одгајивачи створили пре пола века и која се раширила широм Војводине, па и шире. -Пријављено је 128младих и старих голубова из Кикинде,Ковиља,Новог Бечеја, Сомбора, Суботице и, Бечеја.Долазак излагача очекујемо између 8и 10сати,троје судија ће до 12,30 сати оцењивати голубове,а онда ће до 14сати суграђани моћи да разгледају изложбу, после чега ћемо уручити признања најуспешнијима -рекао је у име организатора Жарко Грчић. В.Ј.

Чокански сувенир ЧОКА: Општина Чока је у циљу препознатљивости туристичког потенцијала и промовисања ове средине као туристичке дестинације расписала јавни позив за избор чоканског уникатног сувенира.Могу се јавити грађани, који могу допринети да Чока добије свој први званични сувенир. Позив је отворен до 6. фебруара ове године, а идејна решења у електронској форми достављају се на адресу cokanskisuvenir@gmail.comили лично на адресу општине Чока,Потиска улица 20,23320Чока.У критеријумима је назначено да идејно решење треба да обухвати симболе који се повезују са Чоком, или уради иновативно ново решење,да реплика може бити урађена у глини,а да у случају да сувенир садржи текст он буде двојезичан на српском и мађарском.Комисија за избор сувенира резултате ће објавити 16.фебруара ове године. М.Мр.


dru[tvo

dnevnik USKOROLISTALEKOVAOTRO[KUDR@AVE

Petnovih citostatika

Od naredne nedeqe, 19. januara, primewiva}e se nova lista lekova koji }e se tokom ove godine prepisivati i izdavati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa. Listu lekova ~ine oni koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta - lista A, zatim oni koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta a koji imaju terapijsku paralelu lista A 1, lekovi koji se izdaju na nalog - lista B, lekovi sa posebnim re`imom izdavawa - lista C i lekovi koji nemaju dozvolu u Srbiji a neophodni su u dijagnostici i terapiji takozvani neregistrovani lekovi lista D. - Novim pro{irewem liste lekova koji se izdaju na teret sredstava RFZO, a koja }e stupiti na snagu 19. januara, paci-

}aju pacijenti u iznosu od 50 dinara za svaku koli~inu izdatog leka. Za lekove sa liste A 1 participacija se odre|uje u procentualnom iznosu od 10 do 90 odsto od cene leka na malo i wu pla}aju sva lica. Izuzetno participaciju za lekove sa internacionalnim neza{ti}enim imenom diklofenak ne pla}a se participacija. Za ampulirane lekove sa liste B koji se aplikuju u zdravstvenim ustanovama na primarnom nivou utvr|uje se participacija od 50 dinara po jednom nalogu. Za lekove sa lista A i A 1 koji se koriste tokom bolni~kog le~ewa pacijenti ne pla}aju participaciju. Za lekove sa lista C i D pacijenti ne pla}aju participaciju. Za lekove sa liste onih koje je osigurano lice nabavilo u inostranstvu utvr|uje se participacija u iznosu od 20 odsto od dinarskog iznosa cene leka po jednom pakovawu. Participacije za lekove sa lista A i B oslobo|eni su ratni i civilni invalidi rata, slepa lica i trajno nepokretni, kao i oni koji ostvaruju nov~anu naknadu za tu|u pomo} i negu drugog lica, deca, u~enici i studenti do kraja {kolovawa a najkasnije do navr{enih 26 godina `i-

Konkurencijaproizvo|a~a smawilacenuleka Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe pro{le godine je pro{irio Listu lekova i sa takvom praksom nastavio i ove, i to zahvaquju}i zna~ajnim u{tedama koje su pro{le godine ostvarene kao i pove}awem konkurentnosti me|u proizvo|a~ima lekova. To je omogu}ilo da se kona~no na listi lekova na|u savremeni, inovirani lekovi kojima su pokrivena i nova indikaciona podru~ja. Lista lekova je sa~iwena tako da pospe{uje konkurenciju pa su se mnogi proizvo|a~i, kako bi se upravo wihovi lekovi na{li na woj, smawili cenu. Na`alost, neki to nisu hteli pa je to uticalo da se lekovi sa A liste prebace na listu A1, odnosno na one sa doplatom. jentima obolelim od glaukoma omogu}uje se kombinovana terapija kapima - obja{wava za „Dnevnik” SawaMirosavqevi}, potparol Republi~kog fonda zdravstvenog osigurawa. Prvi put se, nagla{ava Mirosavqevi}, uvodi revolucionarni lek „rilutek“ u le~ewu ALS - amiolateralne skleroze (te{kog neurolo{kog oboqewa). Tako|e, pacijentima u terminalnoj fazi bubre`ne insuficijencije bi}e omogu}en lek „mimpara“, a obolelima od astme, kao i hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a, omogu}ena je ve}a dostupnost lekova. Bolesnicima na parenteralnoj ishrani pro{iren je broj lekova koje mogu koristiti. Prema Pravilniku, za odre|ene lekove koji se propisuju utvr|uje se ograni~ewe, a pri uvo|ewu novog leka u terapiju na jedan lekarski recept mo`e se propisati najvi{e jedno pakovawe tog leka. Za lekove sa liste A, kojih je najvi{e i pokrivaju skoro sve bolesti, utvr|uje se participacija koju pla-

vota i `ene u toku trudno}e, poro|aja i godinu dana nakon wega. Na ovom novom spisku lekova koje obezbe|uje dr`ava na}i }e se oni koji su uvedeni u julu pro{le godine kada je RFZO pro{irio listu za 238 novih lekova od kojih su 106 potpuno nove aktivne supstance, razli~itih oblika, ja~ina i pakovawa. Stavqeni su lekovi za le~ewe esencijalne hipertenzije, hepatitisa B, lekovi koji se koriste kod aktivnog infarkta miokarda, karcinoma bubrega, vakcina protiv oboqewa disajnih puteva koje izaziva respiratorni virus kod dece sa visokim rizikom od nastanka novog oboqewa, kao i nova generacija lekova protiv epilepsije i depresije. Tako|e, lista je pro{irena i sa pet potpuno novih citostatika za bolesti koje se do sada nisu le~ile. Pro{irena je i indikacija za lek „pegilovani interferon alfa“ koji se do sada koristio u le~ewu hepatitisa C a od sada }e se koristiti i za obolele od hepatitisa B. Q.Male{evi}

Izve{tajosmrti bebeuponedeqak Izve{taj Komisije novosadske Klinike za ginekologiju i aku{erstvo o smrti bebe Milice@dero i Sa{eStankovi}a nije ju~e, kako je bilo najavqeno, predat Zdravstvenoj inspekciji rekao je za „Dnevnik” v.d. upravnika primarijus dr DraganBudakov. - Izve{taj }e biti poslat po{tom u ponedeqak. Narednih dana u Klinici za ginekologiju i aku{erstvo odr`a}e se konferencija za novinare na kojoj }e javnost dobiti vi{e informacija o ovom slu~aju - rekao je dr Budakov. Ina~e, Klinika za ginekologiju i aku{erstvo dobila je 6. januara nalog od Zdravstvene inspekcije da formira komisiju i ispita uzrok smrti bebe Milice @dero. Komisija je razmatrala dokumentaciju koja se nalazila u porodili{tu kao i onu koju je naknadno dostavila pacijentkiwa i sa~inila izve{taj koji }e biti predat Zdravstvenoj inspekciji. Pored ovog izve{taja Zdravstvena inspekcija ~eka i obukcioni nalaz bez kojeg ne mo`e utvrditi da li je re~ o lekarskoj gre{ci ili su na nesre}an ishod uticale neke druge okolnosti. Q.M.

subota14.januar2012.

13

USENTIDOSADAODHEPATITISABOBOLELO11PACIJENATA,AKODWIH49OTKRIVENVIRUS

Izvorzaraze jo{uvekzagonetka Op{ta bolnica u Senti u saradwi sa Zavodom za javno zdravqe Kikinda i Institutom za javno zdravqe Vojvodine u Novom Sadu sprovela je sve protivepidemijske mere u skladu sa Zakonom o za{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti za suzbijawe epidemije hepatitisa B, koja je registrovana me|u pacijentima koji su le~eni u Onkolo{kom dispanzeru. Izvor infekcije virusom hepatitisa B me|utim jo{ uvek predstavqa zagonetku za epidemiologe. Pokrajinski sekretar za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju AP Vojvodine dr Atila ^engeri i direktor Op{te bolnice u Senti dr Mihaq Va{a{ predo~ili su ju~e na konferenciji za novinare da se sve nalo`ene mere i daqe sprovode jer jo{ uvek traje epidemiolo{ko ispitivawe. Preduzimaju se mere kontrole, strogo asepti~an rad i kontrola sterilizacije instrumenata, organizovawe rada Onkolo{kog dispanzera u dve smene, kontrola vakcinalnog statusa zaposlenih, a tako|e i dodatna edukacija zaposlenih. Mada je osniva~ Op{te bolnice Vlada Vojvodine, predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova je rekla da i op{tinsko rukovodstvo budno prati situaciju nastalu u Onkolo{kom dispanzeru, tako da }e op{tina kao osniva~ Doma zdravqa u ~ijim prostorijama se nalazi dispanzer, pru`iti neophodnu pomo} u pronala`ewu re{ewa za prevazila`ewe nastale situacije. Saop{teno je da je od juna 2011. godine do sada od hepatitisa B obolelo 11 pacijenata, a da je kod jo{ 49 pacijenata ustanovqeno prisustvo virusa hepatitisa B koji do sada nisu oboleli. ^engeri je rekao da je ciq posete Op{toj bolnici u Senti bio da se proveri kako se sprovode nalo`ene mere, kao i da se sagleda koja su re{ewa mogu}a da Onkolo{ki dispanzer nastavi sa radom, pa su u nala`ewu re{ewa ukqu~eni direktor Doma zdravqa Senta i predsednik sen}anske op{tine, jer je osniva~ Doma zdravqa lokalna samouprava op{tine Senta. Svi pacijenti koji su le~eni u Onkolo{kom dispanzeru u prethodne dve godine, wih 256 iz Sente i okolnih potiskih op-

{tina, podvrgnuti su testirawu na prisustvo virusa hepatis B. Samo mali broj pacijenata jo{ se nije odazvao pozivu na ispitivawa. Rad Onkolo{kog dispanzera je reorganizovan da bi se

Komplikovanimanalizamadoistine:drMihaqVa{a{, drAtila^engeriiAniko[irkova

obezbedili savremeni uslovi rada i maksimalna bezbednost pacijanata, a sprovode se dodatna ispitivawa da bi se utvrdili uzroci koji su doveli do infekcije. - U radu dispanzera kod novih pacijenata sada se ve} sprovodi

lekularna inspitivawa na tipizaciju virusa, kako bi se utvrdilo da li postoji zajedni~ki izvor zaraze ili su pacijenti ve} bili pozitivni. Problem je tim ve}i jer se radi o obolewu koje ima dosta dug period inkubacije, od dva do devet meseci, a me|u is-

Nemarazlogazapaniku U Op{toj bolnici u Senti ju~e je nagla{eno da zbog epidemije hepatitisa B nema razloga za paniku i izbegavawe pacijenata da dolaze na le~ewe. Na le~ewe u Op{toj bolnici u Senti pored pacijenata iz sen}anske upu}eni su i `iteqi kawi{ke, ~okanske, a|anske i novokne`eva~ke op{tine. - Pacijenti koji dolaze u Op{tu bolnicu na bolni~ko le~ewe i ispitivawe su bezbedni, te ne treba da strahuju od mogu}nosti dobijawa infekcije hepatitisa B. Op{ta bolnica }e u~initi sve neophodno da se pomogne svim pacijentima i da se spre~e te`e posledice obowewa - ka`e dr Mihaq Va{a{, koji tvrdi da je i pre pojave epidemije sve ra|eno prema propisanim standardima, da jo{ uvek nije poznat izvor infekcije, te da }e se kod svih novih pacijenata dispanzera pre terapije ubudu}e raditi ispitivawe na prisustvo antitela, kako bi se utvrdilo da li su ve} bili u kontaktu sa virusom hepatitisa B. Dr Atila ^engeri je rekao da se rade dodatne genetske analize pa }e se na osnovu kompletnog antigenog statusa virusa odrediti da li su pacijenti bili nosioci virusa hepatitisa B, odnosno da li je za sve inificirane jedan ili vi{e izvora zaraze. Zbog toga {to nije utvr|en izvor zaraze, jo{ se ne mo`e gvooriti o odgovornosti za propuste, jer je ve}ina pacijenata pored Onkolo{kog dispanzera u Senti le~ena i u drugim zdravstvenim ustanovama. testirawe da se utvrdi eventualno prisustvo infekcije virusom hepatitisa B, jer me|u onima koji su se le~ili u Onkolo{kom dispanzeru u Senti ne znamo da li su neki on wih inficirani ranije ili su se ovde infi-

JEDINSTVENASARADWAUNIVERZITETAUNOVOM SADUIMARIBORU–ZAJEDNI^KEMASTERSTUDIJE

Logistikava`na iuekonomiji Univerziteti u Novom Sadu i Mariboru svoju vi{egodi{wu saradwu konkretizova}e, pro{iriti i u~initi jedinstvenom uvo|ewem zajedni~kog programa akademskih master studija Logistika sistema u ekonomiji, koji su zajedni~ki pripremili i realizova}e ga, verovatno ve} od {kolske 2012/13. godine (predstoji da program akredituju nadle`ne nacionalne komisije Slovenije i Srbije) Ekonomski fakultet u Subotici (ali na svom Odeqewu u Novom Sadu) i Fakultet za logistiku u Cequ. Sporazum o izvo|ewu zajedni~kog master programa ju~e su na UNS-u potpisali wegov rektor prof. dr Miroslav Veskovi}, dekan EF prof. dr Nenad Vuwak i dekan Fakulteta za logistiku prof. dr MartinIvanLipi~nik. Ovaj sporazum utvr|uje i postojawe zajedni~ke diplome, a svr{eni masteri mo}i }e u zemqama EU da se zaposle bez nostrifikacije tog dokumenta. Podsetiv{i da je UNS „samo delimi~no integrisan univerzitet, a da je Univerzitet u Mariboru potpuno integrisana institucija, rektor Veskovi} naglasio je „da zajedni{tvo na na{em Univerzitetu funkcioni{e na dobar

cirali prilikom le~ewa - ukazao je ^engeri. - Da bi se dobila precizna slika o stawu epidemije organizovali smo da Institut za javno zdravqe Vojvodine obavi i dodatna testirawa, mo-

na~in i da je inicijativnost svakog pojedina~nog fakulteta, u ovom slu~aju Ekonomskog, veoma va`na”. - Zato je na{ univerzitet u na{em regionu, Podunavskom, pa i {ire prepoznat kao univerzitet koji donosi akcije, na kojem se ne{to de{ava - istakao je rektor i dodao da }e saradwa kakvu je EF iz Subotice ostvario s Fakultetom za logistiku iz Ceqa biti ponu|eno kao model i drugima u sastavu UNS-a. Dekan Lipi~nik posebno je zadovoqan {to je uspe{no zaokru`en zajedni~ki program koji su dva fakulteta uspe{no napravila u posledwih godinu dana i tako|e podsetio na duge korene saradwe i prijateqstva ova dva univerziteta. - I kada smo postali dr`avqani dve razli~ite dr`ave znali smo da za obrazovawe i nauku nema granica i tra`ili smo re{ewe koje bi bilo dobro za studente i u Srbiji i u Sloveniji - istakao je Lipi~nik i naglasio da su u ovom zajedni~kom masteru zdru`ena dva dobra programa: ekonomije (posebno finansija i bankarstva i biznisa ) i logistike, te }e se „na{a znawa dopuwavati”. V.^eki}

pitanim pacijentima najve}i broj je asimptomatski. Epidemija je registrovana posle pet slu~ajeva i broj obolelih se kasnije pove}ao. Reorganizacijom posla i pro{irewem prostora ste}i }e se savremeni uslovi za le-

~ewe pacijenata i smatramo da }e se preduzetim merama lanac obolevawa prekinuti, ako je problem bio u radu Onkolo{kog dispanzera u Senti. Onkolo{ki dispanzer nalazi se u zgradi Doma zdravqa Senta, ali od reorganizacije Zdravstvenog centra „Dr Gere I{tvan”, organizaciono pripada i radi u sklopu Internog odeqewa Op{te bolnice. Onkolo{ki dispanzer funkcioni{e preko 20 godina i do sada su u wemu le~ene stotine pacijenata. U posledwe vreme prime}eno je da se broj obolelih od hepatitisa B koji su le~eni u sen}anskom dispanzeru pove}ao u odnosu na uobi~ajen slu~aj ili dva godi{we, pa je zbog toga odmah i alarmiran Zavod za javno zdravqe Kikinda i Institut za javno zdravqe Vojvodine. Direktor sen}anske bolnice Va{a{ konstatuje da je, od kada je dispanzer po~eo da radi, pove}an broj malignih obolewa, pa se veliki broj le~ewa sprovodi na sekundarnom, pa i primarom nivou zdravstvene za{tite, a ranije se to uglavnom radilo na klinikama. On je dodao da je frekvencija u dispanzeru prevelika, te da je prilikom sagledavawa stawa evidentno bilo da u postoje}im sku~enim uslovima ne}e mo}i daqe da se radi, tako da je na|eno privremeno ali odgovaraju}e re{ewe za nastavak rada dispanzera: ubudu}e }e se raditi u dve smene i na pro{irenom prostoru. - Ako je gre{ke bilo i do nas, onda }e ovim merama sigurno propust biti otklowen. Kod infekcije virusom hepatitisa B period inkubacije je dug i nije lako da se utvrdi kretawe zaraze, zato je u epidemiolo{ko ispitivawe ukqu~en {irok krug stru~waka, a meni kao direktoru bolnice je najva`nije je da pacijenti koji su oboleli i inficirani budu na odgovaraju}i na~in le~eni uz pomo} infektologa iz Kikinde. Kad se aktivno tra`i bolest, kao {to je to slu~aj sa ispitivawem pacijenata le~enih u dispanzeru, onda se vi{e bolesti i otkrije pa su prona|eni uglavnom lak{i slu~ejavi hepatitisa B, a neki su ve} prakti~no i izle~eni. Po{to je re~ o podmukloj infekciji mo`emo o~ekivati jo{ obolelih - ka`e Va{a{. M.Mitrovi}

PRIPREMNANASTAVA ZAPRIJEMNIISPITNAFTN-u

Matematikaza budu}ebruco{e Na pojedinim studijskim programima i departmanima fa kul te ta Uni ver zi te ta u Novom Sadu pripremna nastava za polagawe prijemnih ispita za upis na studije u 2012/13. startovala je jo{ u zimskom semestru, ali }e ve}ina fakulteta koja organizuje neki od vidova pripreme maturanata za prijemni ispit – kon sul ta ci je, kra }a ili du`a nastava... to uraditi u let wem se me stru 2011/12. Fakultet tehni~kih nauka, koji prose~no upisuje 1.500-1.600 bru co {a(!) na razli~ite in`ewerske programe osnovnih akademskih i osnovnih strukovnih studija, tra di ci o nal no or ga ni zu je pripreme iz matematike, pa }e to u~initi i ove godine, u dva termina, po~ev od 11. februara. Predavawa }e dr`ati profesori i asistenti Katedre za matematiku FTN-a, a nastava za maturante koji name ra va ju da kon ku ri {u za upis na ovaj fakultet bi}e organizovana vikendom. Po-

laznici }e biti podeqeni u tri grupe, zavisno od programa koji nameravaju da upi{u, pa }e u grupi A biti oni koji bi na: elek tro teh ni ku, gra|evinu, saobra}aj, mehatroniku, geodeziju, animaciju u in`ewerstvu, ma{instvo ili menaxment; u grupi B: grafi~ko in`ewerstvo i dizajn ili za {ti tu `i vot ne sredine, dok }e u C biti poten ci jal ni bru co {i ar hi tekture. Grupa A poha|a}e ciklus od ukupno 40 ~asova, B od 30, a C – 20 ~asova. Prvi termin pripremne nastave je od 11. februara i namewen je maturantima koji se prijave za A, odnosno B grupu, dok }e 10. marta startovati drugi ciklus priprema koji }e biti organizovan za sve tri grupe polaznika. Cena kursa je 9.500 dinara (A grupa), 7.800 (B) i 4.800 dinara (C). U junu }e se, ako bude zainteresovanih, odr`ati dodatni kursevi matemati~kih priprema za polagawe prijemnog na FTN-u. V.^.


crna hronika

subota14.januar2012.

dnevnik

c m y

14

KRIVI^NAPRIJAVAPROTIVPRIPADNIKAMUP-aUKIKINDI

Policajacseteretizaneovla{}eno podizawetu|egnovca Protiv policajca D. L. (1974) iz Kikinde policija u tom severnobanatskom gradu podnela je krivi~nu prijavu, zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela iz oblasti privrendog kriminala. Iz Policijske uprave Kikinda ju~e je saop{te-

no da je osumwi~eni krajem decembra 2011. godine, na bankomatu u Kikindi, koriste}i prona|enu platnu karticu, neovla{}eno s tu|eg ra~una podigao novac. U PU Kikinda saznali smo da je osumwi~eni policajac D. L., koji je u slu`bi ne{to vi{e od deset

godina, suspendovan s posla. On je na ulici u Kikindi na{ao nov~anik u kojem se nalazila i platna kartica zajedno s pin kodom, pa je umesto da na|eni nov~anik s dokumentima bude vra}en vlasniku, pao u isku{ewe i na bankomatu podizao gotovinu.

Saznajemo da je osumwi~eni policajac prona|enom karticom s tu|eg ra~una podigao gotovinu u iznosu od 50.000 dinara, ali da je, dok nije otkriven u nezakontoj raboti, registrovano i vi{e neuspelih poku{aja podizawa novca iz bankomata. M.Mr.

ODPONEDEQKAPRIMENAODREDBINOVOGZAKONIKAOKRIVI^NOMPOSTUPKU

APATINODPO^ETKAGODINEPOTRESLETRAGEDIJE

Trisamoubistva zasedamdana

Tri mu{karaca oduzela su sebi `ivot u Apatinu, a sva tri samoubistva dogodila su se u samo nedequ dana, {to je dodatno {okiralo stanovnike tog grada u Vojvodini. Re~ je o tri osobe razli~ite starosne dobi, a wihove odluke predstavqaju svojevrsnu tragediju koja se ne pamti u ovom mestu, pi{e lokalni nedeqnik „Novi glas komune”. Razlozi ovih nesre}a se jo{ uvek utvr|uju. ^etvrtog dana ove godine, prvo je sebi oduzeo `ivot Marko Lovri} (34) tako {to je popio ve}u koli~inu lekova. Telo mladi}a u porodi~noj ku}i na{ao je wegov prijateq Branko Zori}, kome je Marko posvetio jedno od tri opro{tajna pisma. U wemu je napisao samo „Izvini”, a opro{tajna pisma je ostavio i biv{oj devojci i policiji. Prema re~ima wegovih prijateqa i kom{ije, Marko je imao te`ak `ivot i velike finansijske probleme, radio je u preduze}u „Dunav”, gde radnici nekoliko meseci nisu dobili plate, a mu~ile su ga, tvrde, i uspomene s rati{ta na Kosovu. Samo dva dana kasnije, na Badwe ve~e, malo iza pono}i, Du-

{an Kraguqac (59), pucao je pi{toqem sebi u glavu, a u opro{tajnom poruci je napisao da ga sahrane pored roditeqa. Wegova snaja Milena, koja ga je prona{la mrtvog kada je do{la da mu ~estita Bo`i}, ka`e da je Du{an te{ko prihvatao siroma{tvo, a da se ve~e pre samoubistva prijatequ poverio da ne mo`e vi{e da izdr`i svoju nemo} i nema{tinu. U {esto~lanoj porodici Kraguqac, kako se navodi, niko nije zaposlen i `ive od socijalne pomo}i, koja iznosi 12.000 dinara, po{to su, nakon privatizacije fabrika u kojima su radili, postali tehnolo{ki vi{kovi. Sedmog dana od prvog samoubistva, grad je potresla jo{ jedna tragedija. Zdravko Guzijan (84) oduzeo je sebi `ivot ve{awem. Telo Zdravka, koji se obesio o rog drvene konstrukcije krova gara`e iza porodi~ne ku}e, prona{ao je wegov sin Dragan. Zdravkove kom{ije su za „Novi glas komune” ispri~ali da se on ve} neko vreme borio s opakom bole{}u. (Tanjug)

ME[OVITOVE]EOKRU@NOGSUDAUPRIZRENU

Osmoricaosu|ena zbogtrgovine maloletnicima

Osmoro lica s Kosova progla{eno je krivim i osu|eno na ukupnu kaznu zatvora u trajawu od 12 godina zbog trgovine maloletnicima iz Albanije, saop{tio je ju~e Euleks. Me{ovito ve}e, kojim je predsedavao Euleksov sudija, donelo je u Okru`nom sudu u Prizrenu, 11. januara, ovu presudu u predmetu trgovine qudima, navodi se u saop{tewu dostavqenom Tanjugu. Kako je navedeno, jedna maloletnica je bila prinu|ena da radi kao plesa~ica i naterana da

|ih od 16 godina i kr{ewe prava iz radnog odnosa, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od dve godine. Enver Krueziju i Musqa Kastrati, progla{eni krivim za krivi~no delo trgovine qudima i kr{ewe prava iz radnog odnosa, osu|eni su na kaznu zatvora u trajawu od 15 meseci, odnosno 13 meseci. Samedin Beri{a, progla{en krivim za krivi~no delo trgovine qudima i seksualno zlostavqawe lica mla|ih od 16 godina, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu

Prizren

vr{i seksualni ~in na vi{e lokacija u Kamenici i na prostoru Prizrena, izme|u novembra 2010. i po~etka 2011. godine. Za to vreme, ona je poku{ala da pobegne ali je vra}ena pod prisilom i uskra}ena joj je sloboda. [}ipron Ga{i, progla{en krivim za krivi~no delo trgovine qudima, protivpravno uskra}ivawe slobode i kr{ewe prava iz radnog odnosa, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od ~etiri godine i mesec dana. Dijamant Beri{a, progla{en krivim za krivi~no delo trgovine qudima, seksualno zlostavqawe lica mla-

od 13 meseci. Izmir Iseni i RabitKastrati, progla{eni krivima za krivi~no delo trgovine qudima, pojedina~no su osu|eni na kaznu zatvora u trajawu od godinu dana. Visar Mehmeti, progla{en krivim za krivi~no delo nemarnog omogu}avawa trgovine qudima, osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od sedam meseci. Jo{ jedno lice, koje je delovalo kao sau~esnik, jo{ uvek je na slobodi i istraga je u toku. Ina~e, istragu je vodio me{oviti tim Euleksovih i doma}ih tu`ilaca, navodi se u saop{tewu.

Tu`ila~kaistragaza zlo~ineikriminal Tu`ila{tvo za organizovani kriminal i Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine od ponedeqka, 16. januara, postupa}e po odredbama novog Zakonika o krivi~nom postupku koji }e im pre svega omogu}iti da od istra`nih sudija „u svoje ruke” preuzmu sprovo|ewe i rukovo|ewe istra`nim postupkom. Ostala vi{a i osnovna javna tu`ila{tva u Srbiji sa~eka}e jo{ godinu dana (do 15. januara 2013.) na preuzimawe pune

}e odlu~ivati da li }e da podignu optu`nicu protiv nekog lica, i u tom poslu ne}e imati pomo} istra`nog sudije, kao {to je sada slu~aj. Ovaj model istrage bio je karakteristi~an za dr`ave u anglosaksonskom pravnom sistemu, ali postaje sve dominantni-

brana tra`i prikupqawe nekih dokaza, a tu`ilac to odbije da u~ini. Sudija tada ima mogu}nost da, ukoliko predlog odbrane uva`i, naredi tu`iocu da takav dokaz pribavi. Svaka optu`nica }e biti sudski kontrolisana i samo ona koja bude potvr|ena od suda mo}i

ji u svetu. Susedne dr`ave Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i druge ve} postupaju po tom modelu vi{e godina unazad. Istra`ni sudija u konceptu tu`il~ke istrage prerasta u sudiju za prethodni postupak i stara se o za{titi slobode i prava osoba protiv kojih postupak vodi, odlu~uje o ograni~ewima tih sloboda i prava i daje „zeleno ili crveno svetlo” za neke aktivnosti javnog tu`ioca koje zadiru u ta prava. Sudija za prethodni postupak }e izuzetno mo}i da se ukqu~i u „dokaznu pri~u”, i to kada od-

}e da bude osnov za glavni pretres, odnosno su|ewe. To bi trebalo da bude „filter” za neutemeqene optu`nice, koje imaju neke nedostatke. Na pripremnom ro~i{tu, koje se uvodi kao novina, tu`ilac i odbrana }e se izja{wavati koje }e dokaze da izvedu, koje su ~iwenice za wih sporne, a koje nisu. Nesporne ~iwenice i za stranke i za sud ne}e biti predmet dokazivawa na glavnom pretresu, i samo ono {to je ostalo kao otvoreno pitawe, bi}e predmet dokazivawa, pre svega tu`ila{tva.

Ku}nipritvor Zakon, tako|e, predvi|a da bi osumwi~eni i optu`eni za krivi~na dela mogli da se, po odluci suda, tokom krivi~nog postupka, umesto iza re{etaka, na|u u ku}nom pritvoru, {to je humanije re{ewe za pritvorenika, a donosi i u{tedu dr`avnom buxetu od vi{e miliona evra godi{we.

kontrole u istrazi, kao i primene ostalih re{ewa ZKP. Tu`ila~ka istraga iz korena mewa krivi~ni postupak i najbitnija je novina u pravosudnom sistemu Srbije, ali ZKP uvodi niz novih re{ewa koja bi krivi~ni postupak trebalo da u~ine br`im i efikasnijim u korist optu`be i odbrane, ali i suda. Tu`ioci za organizovani kriminal i ratne zlo~ine od polovine januara bi}e zadu`eni za prikupqawe dokaza (materijalnih dokaza, ve{ta~ewa i saslu{awa svedoka) na osnovu kojih

Samo su|ewe, odnosno glavni pretres, je ure|eno na na~in koji je sli~an dana{wem glavnom pretresu, mada su uvedeni mehanizmi pomo}u kojih je mogu}e izbe}i klasi~no su|ewe i predmet re{iti na pojednostavqen, ubrzan na~in. Ubudu}e }e s tu `i la {tvom spo ra zu me o svedo~ewu u postupcima za krivi~na dela organizovanog kriminala i ratnih zlo~ina mo}i da zakqu~e lica koja su okrivqena ili osu|ena za bilo koje krivi~no delo, a ne, kao {to je to sada slu~aj, samo okrivqeni ili osu|eni za dela organizovanog kriminala i ratne zlo~ine. Umesto dosada{weg naziva „svedok saradnik”, zakonodavac pravi razliku izme|u okrivqenog saradnika i osu|enog saradnika. Osu|eni za bilo koje krivi~no delo mo}i }e da zakqu~i sporazum s tu`iocem i kada se ve} nalazi na izdr`avawu sankcije i tako izdejstvuje ubla`ewe kazne. Ova re{ewa tako|e bi trebalo da doprinesu br`em i lak{em rasvetqavawu mnogih krivi~nih dela. Zakonik uvodi i vi{e mera koje bi trebalo da obezbede prisustvo okrivqenog bez wegovog boravka u pritvoru. Tako }e se jemstvom ubudu}e garantovati za okrivqenog da }e se odazivati na pozive suda, ne samo kada postoji opasnost od wegovog bekstva, kao {to je do sada bio slu~aj, ve} i ako postoji opasnost da }e okrivqeni na slobodi da u~ini novo krivi~no delo ili zavr{iti poku{ano. (Tanjug)

POSLEVI[EODTRIGODINE,BLI@ISEKRAJUSU\EWEOPTU@ENIMA USLU^AJU„BAYINAGRUPA”

Zavr{ne re~iufebruaru? Su|ewe u predmetu “Baxine grupe”, koje je pred Specijalnim sudom u Beogradu po~elo pre vi{e od tri godine, devetorici optu`enih za navodno u~e{}e u {vercu cigareta tokom 1997. godine, primaklo se finalu, pa bi se u terminu glavnog pretresa zakazanom od 1. do 3. februara moglo o~ekivati izvo|ewe posledwih dokaza. Kako saznaje „Dnevnik“, nije iskqu~eno da bi u tom prvom ovogodi{wem terminu su|ewa moglo po~eti izlagawe zavr{nih re~i Tu`ila{tva i odbrane. Podsetimo, krivi~ni postupak traje od jula 2007. godine, kada je pokrenuta istraga u vezi s nelegalnim prometom cigareta tokom 1997. godine, protiv devetorice okrivqenih, a na ~elnom mestu se na{ao Sini{aStoj~i}, koji je ozna~en kao organizator sa sada pokojnim bratom Radovanom Stoj~i}em–Baxom, koji je tokom devedestih godina pro{log veka bio na~elnik Resora javne bezbednosti.

Specijalno tu`ila{tvo je u decembru 2007. godine podiglo optu`nicu na kojoj su se pored vlasnika firme „R 5 kompani” iz Ni{a Sini{e Stoj~i}a na{li i vlasnik sokobawske firme „Deks” DejanMilenovi}, te biv{i direktor Carine Mihaq Kertes, wegov savetnik Petar Milenkovi}, pripadnik ekipe vanrednih mera kontrole Carine Neboj{a Nikoli}, nekada{wi pomo}nik ministra policije Stojan Mi{i}, biv{i na~elnik SUP-a Ni{ RadisavGvozdenovi}, biv{i na~elnik SUP-a Zaje~ar Nenad@ivadinovi}, kao i ZdravkoHristov. Optu`ba je iznela sumwu da su Stoj~i}i za sporni promet cigareta koristili poslovnu strukturu preduze}a „R 5 kompani”. Nekada{wim funkcionerima MUP-a Mi{i}u i Gvozdenovi}u, optu`ba pripisuje navodno spre~avawe kontrole poslovawa preduze}a „R 5 kompani” u relevantnom periodu.

Specijalnisud

Izneta je sumwa da su , u periodu obuhva}enom optu`nicom, cigarete koje su tada bra}a Stoj~i} uvozili preko firme „R 5 kompani” „deklarisane kao toalet papir“. Optu`ba je iznela procenu da je nelegalnim prometom cigareta navodno pribaviqena protivpravna imovinska korist oko 1,8 miliona ameri~kih dolara.

Proces u predmetu u javnosti nazvanom „Baxina grupa“ jedan je od najdu`ih u Specijalnom sudu, odmah iza su|ewa u slu~aju „ste~ajna afera“. Svi okrivqeni su u odbrani pred sudom u postupnosti odbacili sve navode optu`nice i negirali bilo kakvu vezu s krivi~nim delom i spornim radwama koje im se stavqaju na teret. J. J.

BAWALUKADEMANTUJENAPISEHRVATSKIHMEDIJA

Paraviwanijepretu~enuzatvoru Dragan Paraviwa (43), optu`en za ubistvo Antonije Bili} (17) iz Drni{a, nije pretu~en u Kazneno-popravnom zavodu (KPZ) Bawaluka, izjavili su ju~e ministar pravde Republike Srpske XerardSelman i direktor tog zatvora Pero Duwi}. Bawalu~ke „Nezavisne novine” pi{u da je Paravawa u zatvoru na Tuwicama sme{ten na-

kon {to je u Okru`nom sudu u Sokocu osu|en na dve godine i deset meseci zatvora zbog poku{aja silovawa u Palama 2002. godine. Na taj na~in nadle`i su prakti~no demantovali pisawe pojedinih hrvatskih medija prema kojima je Paraviwa navodno pretu~en u sukobu s pritvorenikom JelenkomSjenicom]elom (39),

jednim od, kako se navodi, najopasnijih bawalu~kih kriminalaca s debelim me|unarodnim dosijeom. Zagreba~ki „Jutarwi list” preneo je ju~e da je Paraviwa pretu~en u zatvoru u Bawaluci. List navodi da je se to dogodilo ove nedeqe. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik ZREWANINSKAPOLICIJARASVETLILALOPOVLUK UMU@QI

Na|eno 40 ukradenih znakova

Zrewaninska policija je prilikom pretresa stana Pavla K. (51)na{la40saobra}ajnihznakova, koje je, navodno, ukrao krajem pro{leipo~etkomovegodine,saop{tilajeju~epolicija,prenosi Radio-televizijaVojvodine.Kako senavodi,sumwasedajePavleK. ukrao oko 40 tabli saobra}ajnih znakovanateritorijimesnezajedniceMu`qauZrewaninu. Protiv osumwi~enog }e biti podneta krivi~na prijava nadle`nomtu`ila{tvu. Stru~na slu`ba javnog preduze}a Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada Zrewanina je prilikomredovnogobilaskaterenau utorak, 10. januara registrovala

ve}a o{te}ewa vertikalne saobra}ajne signalizacije. To preduze}ejeusaop{tewunavelodaje na teritoriji Mu`qe sa stubova skinuto oko 50 aluminijumskih saobra}ajnihznakovaidajetime pri~ewena materijalna {teta od oko150.000dinara. Zamena i postavqawe jednog novog saobra}ajnog znaka ko{ta 3.000dinara. Referentzaodnosesjavno{}u u Direkciji Biqana Jovanovi} kazala je za RTV da se u tom preduze}usvakodnevnosusre}usraznim o{te}ewima saobra}ajne signalizacije,alidajeovobioprvi put da se to de{ava u tolikom obimu.

UHAP[ENOTROJEOSUMWI^ENIHBEOGRA\ANA

Lisice zbog pqa~ki banaka

Beogradska policija je ju~e uhapsila troje osumwi~enih za pqa~kuekspoziture„Vojvo|anske banke“uUliciJurijaGagarinau Novom Beogradu, iz koje  su razbojnici, prekju~e, uz pretwu vatrenim oru`jem, oteli oko tri milionadinara. Policijajeobelodaniladasu uhap{eniFilipM.(24), Danijel G. (22) i Milica G. (23), za koje postoji sumwa da su izvr{ili razbojni{tvo usaizvr{ila{tvu. SumwasedasuFilipM.iDanijel G. na teritoriji Beograda, odavgusta2011.godinedojanuara ove godine, po~inili jo{ ~etiri razbojni{tvaubankama,tako{to su maskirani i uz pretwu vatrenimoru`jemulaziliuekspoziture , odakle su oduzimali novac i oru`jeodradnikaobezbe|ewa. Naspiskurazbojni{tavazakojasu osumwi~eni FilipM.iDanijel G. su pqa~ka ekspoziture

banke«IntezauBeogradu uUlica Jurija Gagarina 30. avgusta pro{le godine, iz koje je, uz pretwu vatrenim oru`jem, oteto oko 250.000 dinara. Zatim sledi  razbojni{tvo po~iweno  15. septembra2011.godine,kadjeizekspoziture „Srpske banke», u  Ulici Aleksina~kih rudara uz pretwu vatrenimoru`jemodnetooko410 evrai516.000dinara. Na spisku su  i dva razbojni{tva po~iwenapro{legodineu dve ekspoziture „Alfa“ banke u Boegradu:17.oktobrauekspozituri u  Ulici Pilota Mihajla Petrovi}a iz koje je, uz  pretwu vatrenim oru`jem, oteto oko 300.000 dinara, dok je  11. novembra u ekspozituri u Gandijevoj uliciotetooko250.000dinara. Polcijajenavelada}eosumwi~eni  uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Vi{egsudauBeogradu. J.J.

BEOGRA\ANINLI[ENSLOBODE

Osumwi~en za nedozvoqenu trgovinu preko interneta Slu`bazaborbuprotivorganizovanog kriminala, u saradwi s kraqeva~kom policijom, li{ila je slobode Petra R. iz Beograda, osumwi~enogzanedozvoqenutrgovinu, prawe novca, davawa mita i neovla{}enodr`aweopojnihdroga, saop{tilo je ju~e Ministrastvounutra{wihposlova. SumwasedasePetarR.vi{eod 10godinaneovla{}enobavioprodajomrobeprekoInternetaidaje natajna~inostvarioprotivpravnu imovinsku korist u iznosu vi{emod100.000evra.Kakojenavedeno,postojeosnovisumwedajetaj novac delom transferisao na ra~une osoba koje su neprijavqeno radilezawega,adelomdeponovao uinostranstvu. Natajna~inje,usaradwisnadle`nimorganimaAustrije,Petru R.nara~unufirme„MCLInternationalltd”sasedi{temnaSej{elskim Ostrvima, koja je imala otvoren ra~un u jednoj banci u Austrija,blokirano80.000evra. Osumwi~eni,kodkogajeprilikom li{ewa slobode na|eno oko

75.000evraurazli~itimvalutama, po{tojezawimve}bilaraspisanapotraga,poku{aojedapodmiti policijskogslu`benikanude}imu 500evra,la`nosepredstavqaju}i, sve u ciqu da se ne utvrdi wegov identitetidaostanenaslobodi. Prilikom pretresa dva iznajmqenastanauBeogradukojejeosumwi~eniPetar.Rkoristio,prona|enisuimawakoli~inasupstance zakojusesumwadajeopojnadroga, ve}a koli~ina robe koja je bila spremna za slawe kupcima u inostranstvu, evidencije o kupqenoj robi(fakture,dostavnice),kaoi ve}ibrojra~unarakojesukoristile osobe koje su kod osumwi~enog radileneprijavqeno. Pored osumwi~enog Petra R, zbogosnovanesumwedasuizvr{ilikrivi~nodelopomo}u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela li{enisuslobodeiKristinaV. i Stevica M. iz Beograda. Osumwi~eni}e,uzkrivi~nuprijavu,biti privedeni istra`nom sudiji Vi{egsudauBeogradu. (Tanug)

Tu~a i pucwava kod „Lazinog sala{a” Za sada nepoznata osoba ispalilaje uno}iizme|u~etvrtkaipetka vi{ehitacaizvatrenogoru`ja ispred restorana „Lazin sala{„ u NovosadskojUliciLazeTele~kog. Prema saop{tewu novosadske policije,u pucwavinikonijepovre|en,aprethodilajojjesva|aitu~a ispredlokala. U ovom ugostiteqskom objektu nisu`elelidakomentari{unemilidoga|ajodpreksino},alokalje ju~e tokom dana normalno radio i pripremao se za proslavu pravoslavneNovegodine. Kakavjebiopovodtu~eipucwave nisu znali ni u okolnim kafi}ima, jer se incident odigrao oko 2.40 posle pono}i, kada je ve}ina lokalauovojulicive}bilazatvorena. Policija intenzivno radi na rasvetlqavawu svih okolnosti ovog doga|aja io~ekujeseda}eovajdoga|ajuskorobitirasvetqen. N.P.

NAKONTRAGI^NESMRTINENADABOROJEVI]A

Postupak za oduzimawe imovine nastavqa se protiv naslednika Pos tup ak za odu z im aw e imov in e biv{ eg dir ekt or a Ins tit ut a za rad io l og ij u i onkologiju Nenada Borojevi}a, prvoooptu`enog u aferi „cit os tat ic i”, bi} e nas tavqen u odnosu na wegove naslednike po{to je preminuo, izjavilajeju~eTanjuguporta-

za trajno oduzimawe stana od Borojevi}eveporodicezavisi od odluke Tu`ila{tva za organizovani kriminal, naglasilajeKova~evi}. Kova~evi} je ukazala da }e zbogsmrtiBorojevi}a,kojije

smrti znamo samo iz medija, a naosnovutogasudnemo`edonositi nikakve odluke - kazalajeKova~evi}. Prema wenim re~ima, krivi~ni postupak }e re{ewem suda biti obustavqen samo u

Danassahrana Doktor Nenad Borojevi} (52), nekada{wi direktor Institutazaonkologiju,~ijejetelona|enopretridanauKo{utwaku,danasupodne }e biti sahrawen u Beogradu. prol Specijalnog suda Maja Kova~evi}. Kova~evi} je ukazala da na odlukuSpecijalnogsudauBeogradu,kojimjeodBorojevi}a i wegove supruge, privremeno oduzetjedanstanucentruBeograda, ~lanovi wegove porodice, imaju pravo da ulo`e `albuinapomenulada`albenirokjo{nijeistekao.Dali }e biti pokrenut i postupak

Dr Borojevi}u oduzet stan u centru Beograda

u sredu prona|en mrtav u {umiKo{utwakuobe{enodrvo, bitiobustavqensudskipostupak koji je u fazi su|ewa, po{tosuddobijezvani~niizve{tajowegovojsmrti. - Mi u sudu o Borojevi}evoj

odnosu na Borojevi}a, dok }e se u odnosu na ostale optu`enenastaviti. USpecijalnomsuduBorojevi}u se sudilo zbog optu`bi dajeuvi{enavratanaplatio 11,2milionadinara.Onseop-

tu`nicom tu`ila{tva za organizovani kriminal tereti da je s jo{ osmoro optu`enih odmarta2007.do2009.godine, s predstavnicima farmaceutskihku}adogovoraodaimunapreddajupodatkeopotro{wi citostatika,kaoioplaniranim postupcima javnih nabavki. Na po~etku su|ewa u Specijalnomsuduonjenegiraoda jeprimaomitokaoidajebio na ~elu grupe optu`enih za name{tawetenderaprilikom nabavkicitostatika. Borojevi}jeuhap{en30.juna2010.godineuokvirupolicijs ke akc ij e „Krab a”, zbog sumwe da je primao mito od farmaceutskihku}a.Baniose saslobodeodoptu`bizazloupotrebuslu`benogpolo`aja, ali uz elekt rons ki nadz or Uprave za putem elektronske narukvice.Wemujeprethodno ukinutprtivoriodre|enazabran a nap u{ taw a mes ta boravka, odnosno bilo mu je dozvoqenokretawepoBeogradu uzelektronskinadzorUprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija, umesto zabrane da napu{taku}uodnosnoku}nogpritvora.

PROFESORKAPRAVNOGFAKULTETA„UNION”VESNARAKI]-VODINELI]OCEWUJE

Rad VSS-a nelegitiman

ProfesorkaPravnogfakulteta „Union” Vesna Raki}-Vodineli} ka`edajeizjavaza{titnikaprava

kom savetu sudstva, Skup{tini iVladiSrbijemi{qewekojim je sugerisao da je rad Visokog

Izru~en SAD zbog krijum~arewa qudi preko meksi~ke granice u SAD svakegodine.JednaodNik}ijevih operacija krijum~arewa rezultiralajesmr}ustanovnikaKosovau Teksasu 2010. godine, navodi se u saop{tewu. Paralelnosovimistragama,koje su sprovodili organi SAD, Euleksovi tu`ioci sprovode sopstvenuistraguokrijum~arewuqudi, povezanu s Nik}ijem. Nik}i i wegovipomaga~isuosumwi~enida suprokrijum~arilinepoznatbroj stanovnikaKosovauSevernuAmeriku daju}i im la`ne paso{e i upu}uju}i ih koje puteve treba da prate. (Tanjug)

15

PROVODZAVR[ENPOTEZAWEMPI[TOQAUCENTRUNOVOGSADA

VLASTIUTIRANIDEPORTOVALE KOSOVSKOGALBANCA

Osumwi~eni za upravqawe me|unarodnom mre`om krijum~arewaqudiDemeNik}i izPe}iizru~enjeizAlbanijeuSAD,gde}ese suo~iti s podignutim optu`bama, saop{tiojeju~eEuleks. Euleksjepru`iopomo}sudskim organimauSADnaosnovusvojeistragevo|eneprotivNik}ija,~ije je izru~ewe sprovedeno u pro{li petak.Nik}ijasu4.oktobrauhapsili nadle`ni organi Albanije, na osnovu crvene poternice Interpola,prilikomprelaskasKosovauAlbaniju. Prema sudskim dokumentima SAD, Nik}i je osumwi~en da je prokrijum~ario na stotine osoba

subota14.januar2012.

Vesna Raki}-Vodineli}

gra|ana Sa{e Jankovi}a da je rad VSS-anelegitiman,istinita. Podsetimo,za{tinikgra|ana Sa{a Jankovi} uputio je Viso-

savetasudstvapostaonelegitimanipreporu~iodabitrebalo daprestanesradomusada{wem, nepotpunomsastavu.

Jankovi}jeukazaoidaodlukekojejeVrhovnisavetsudstva doneobezve}inesudijausvojim redovima treba da budu poni{tene. Prema mi{qewu za{titnika gra|ana, u sada{wim uslovima, Vrhovni savetsudstvanemo`edagarantujenezavisnostsudovaisudija. VesnaRaki}Vodineli}ka`e za B92 da su Jankovi}eve tvrdwe potpuno istinite i zasnovane na zakonu i da je Visoki savet sudstva postao nelegitiman i nelegalan jo{ onog trenutkakadajepo~etkomoktobra pro{le godine u pritvor odvedensudijaizredaprekr{ajnih sudovaBlagojeJak{i}. - Kako ta izjava politi~ki zvu~i nekome, da li }e ona ote`ati, olak{ati ili u~initi ne znam ni ja {ta u vezi s pridru`ivawem Srbije EU, to nema nikakvog zna~aja. Va`nojesuo~itisesonim{ta su ~iwenice i onim {to je stvarnost, a to je da Visoki savet sudstva radi ne samo nelegitimno,negoinelegalno, {to dovodi u pitawe

punova`nost wegovih odluka i da je wegova dosada{wa delatnostutakozvanojreformisudstvabilaveoma{tetna-kazala jeona. Profesorka Raki} Vodineli} isti~e i da pomenuta reforma sudstva nije uspela, odnosno da stawe u pravosu|u nijeni{taboqe,adaimaindicija i da je gore. Prema wenim re~ima, to je ono {to treba da se prihvati kao ~iwenica i da se vidi {ta sve treba da se uradidaseuklonesvinedostacidosada{wereforme. Onatako|epodse}adauovom trenutku Visoki savet sudstva nemadva~lanaizredasudijai da je jo{ jedan ~lan sporan sa stanovi{ta Agencije za borbu protivkorupcije,{toradovog tela~inineustavnim. Podse}amo, po Ustavu Republike Srbije, Visoki savet sudstva ~ini 11 ~lanova, od kojih ve}ina moraju biti sudije. Do hap{ewa jednog od ~lanova i podno{ewa ostavke drugogsudijebiloihje{est,a sadaihjesamo~etvoro.


subota14.januar2012.

SPORT

c m y

16

dnevnik

U PONEDEQAK PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO ZA VATERPOLISTE U AJNDHOVENU

1. Slobodan Soro Pozicija:golman Klub:Partizan

2. Aleksa [apowi} Pozicija:levastrana Klub:Berklikoley

AmbicijeSrbije uveknajvi{e Prvi put }e vaterpolisti odigrati Evropsko prvenstvo u zimu, a takmi~ewe najboqih reprezentacijapo~iweuponedeqak, 16. januara, u holandskomgraduAjndhovenu.Titulu }e braniti Hrvati, koji se na tron popeli 2010, na {ampio- natu odr`anom u wihovoj zemqi.DrugisubiliItalijani, aSrbitre}i.Nadosadodr`anim prvenstvima na{i reprezentativci, koji su nastupali pod imenom Jugoslavije, SrbijeiCrneGoreiod2006.godine Srbije osvojili su do sada

ugrupi,aposletoga}esvezavisiti od na~ina razigravawa -rekaojeUdovi~i}predputu Ajndhoven. Onjeoceniodasupripreme protekle dobro, ali i da postoje problemi sa zdravstvenim staw em kap it en a Vaw e Udov i~ i} a, Nik ol e Ra| en a, Du{ ka Pij et lov i} a, @ivk a Goci}a i golmana Slobodana Sora. No, to ne}e uticati na ambicijereprezentacije. Voqom`rebareprezentacijaSrbijena{laseuveomate{kojBgrupisa[panijom,Cr-

psihofizi~ki spremni da se podredekolektivu. Udovi~i} je kao posebno te`ak zad at ak nag las io prv u utakmicuprotiv[panijeidodao da }e veoma va`an faktor bitisu|ewe. - Imam ose} aj da [panc i protiv nas uvek igraju sa 200 posto snage. Bi}e to otvorena utakmica i najva`nije je da imamo isti tretman u dosu|ivawu faulova na pet metara. Ispada da smo mi najgrupqi tim, a tvrdim da smo tehni~ki najpotkovaniji.

dosta pehova. Ipak, bori}emo sekolikogodbudemomogli. Onjedodaodaigra~inetreba da se optere}uju su|ewem, negosamoonim{tosede{ava ubauenu. -Ne`elimodaseoptere}ujemo time da li nas neko voli iline,madasmotokompripremanajvi{eve`baliodbranusa igra~em mawe - napomenuo je Filipovi}. Predsednik Saveza Velibor Sovrovi} je reprezentativcimapo`eleodabuduzdraviida pru`emaksimum,kaoiuvekdo

3. @ivko Goci} Pozicija:desnastrana Klub:Solnok

4. Vawa Udovi~i} Pozicija:bek Klub:MladostZagreb

5. Milo{ ]uk Pozicija:levastrana Klub:Partizan

Dejan Udovi~i} selektor

Vladimir Pavlovi} trener

Dejan Stanojevi} trener

18 medaqa (~etiri zlatne, devet srebrnih, pet bronzanih). Od osamostaqivawa 2006. SrbijajeosvojilazlatouBeogradu, srebro u Malagi (2008) i bronzuuZagrebu(2010). Sel ekt or Dej an Udov i~ i} odlu~io je da za ovo Evropsko prvenstvo malo prome{a karte,pa}etakoumestoGojkaPijetlovi}nagolu,uzSlobodana Sora, biti Branislav Mitrovi}, a umesto Marka Avramovi}a {ansu je dobio Aleksa [apowi}. -Zaoveigra~esamprocenio da su trenutno najspremniji. Mislimomaloinabudu}nost, alisviigra~ikojisubilina pripremasu deo tima. Na pripremamsamprobaomladeigra~e i dobio sam ono {to sam o~ekivao. Na{ prvi ciq je da sena|emome|uprvetriekipe

nomGorom,Hrvatskom,Nema~komiRumunijom.UAgrupi}e se nadmetati Ma|arska, Italija, Gr~ka, Makedonija, Turskaidoma}inHolandija.

Najboqivaterpolistasveta zaproteklugodinuFilipFilipovi} istakao je da je ekipa spremna i da je najva`nije da zdravaodenaturnir.

Sastavigrupa A grupa Makedonija Gr~ka Ma|arska Italija Holandija Turska -Grupajestete{ka,alitui jeste dra` sporta da oni koji su favoriti na papiru nemaju zagarantovane pobede. U svaku utakmicuulazimokaodajeposledwa, a igra~i su voqni i

B grupa Srbija Nema~ka Hrvatska Rumunija CrnaGora [panija -Znasekojisuna{iciqevi i{taEvropskoprvenstvozna~i za svakog sportistu. Ne}e nambitilakougrupi.@eleli smo da odemo zdravi na prvenstvo,alina`alostimalismo

sada. Generalni sekretar MarkoStefanovi}dodaojedauAjndhovenu vlada veliko interesovawe za Evropsko prvenstvo, dasuprodatesvekartezapolufinaleifinale,kaoidajenajavqen dolazak na{ih navija~a izHolandijeiokolnihzemaqa. Vat erp ol o rep rez ent ac ij e danasputujeuAjndhoven,{ampionat po~iwe u ponedeqak i trajedo29.januara.Bezobzira {to je EP usputna stanica do Olimpijskih igara u Londonu, ambicijereprezentacijeSrbijesuuvekpobedni~ke,pa}etakobitiisada. -Mislimdasmodostapri~ali,idemonanajvi{iplasmani vide}emo dokle }emo sti}i poru~io je pred put u Ajndhoven najboqi vaterpolista svetaFilipFilipovi}. Gordana Malenovi}

13. Branislav Mitrovi} Pozicija:golman Klub:Debrecin

12. Stefan Mitrovi} Pozicija:levastrana Klub:Partizan

DOSADA[WI OSVAJA^I MEDAQA

6. Du{ko Pijetlovi} Pozicija:centar Klub:ProReko

7. Slobodan Niki} Pozicija:centar Klub:Kamoqi

8. Milan Aleksi} Pozicija:bek Klub:Partizan

1926.(Budimpe{ta):1.Ma|arska,2.[vedska,3.Nema~ka 1927.(Bolowa):1.Ma|arska,2.Francuska,3.Belgija 1931.(Pariz):1.Ma|arska,2.Nema~ka,3.Austrija 1934.(Magdeburg):1.ma|arska,2.Nema~ka,3.Belgija 1938.(London):1.Ma|arska,2.Nema~ka,3.Holandija 1947.(MonteKarlo):1.Italija,2.[vedska,3.Belgija 1950.(Be~):1.Holandija,2.[vedska,3.JUGOSLAVIJA 1954.(Torino):1.Ma|arska,2.JUGOSLAVIJA,3.Italija 1958.(Budimpe{ta):1.Ma|arska,2.JUGOSLAVIJA,3.SSSR 1962.(Lajpcig):1.Ma|arska,2.JUGOSLAVIJAiSSSR 1966.(Utreht):1.SSSR,2.DRNema~ka,3.JUGOSLAVIJA 1970:(Barselona):1.SSSR,2.Ma|arska,3.JUGOSLAVIJA 1974.(Be~):1.Ma|arska,2.SSSR,3.JUGOSLAVIJA 1977.(Jen~eping):1.Ma|arska,2.JUGOSLAVIJA,3.Italija 1981.(Split):FRNema~ka,2.SSSR,3.Ma|arska 1983.(Rim):1.SSSR,2.Ma|arska,3.[panija 1985.(Sofija):1.SSSR,2.JUGOSLAVIJA,3.FRNema~ka 1987.(Strazbur):1.SSSR,2.JUGOSLAVIJA,3.Italija 1989.(Bon):1.FRNema~ka,2.JUGOSLAVIJA,3.Italija 1991.(Atina):1.JUGOSLAVIJA,2.[panija,3.SSSR 1993.([efild):1.Italija,2.Ma|arska,3.[panija 1995.(Be~):1.Italija,2.Ma|arska,3.Nema~ka 1997.(Seviqa):1.Ma|arska,2.JUGOSLAVIJA,3.Rusija 1999.(Firenca):1.Ma|arska,2.Hrvatska,3.Italija 2001.(Budimpe{ta):1.JUGOSLAVIJA,2.Italija,3.Ma|arska 2003.(Kraw):1.SRBIJAICRNAGORA,2.Hrvatska,3.Ma|arska 2006.(Beograd):1.SRBIJA,2.Ma|arska,3.[panija 2008.(Malaga):1.CrnaGora,2.SRBIJA,3.Ma|arska 2010.(Zagreb):1.Hrvatska,2.Italija,3.SRBIJA

11. Andrija Prlainovi} Pozicija:levastrana Klub:ProReko

10. Filip Filipovi} Pozicija:desnastrana Klub:ProReko

Filip Filipovi}, najboqi vaterpolista sveta u 2011.

9. Nikola Ra|en Pozicija:bek Klub:Hios


SPORT

c m y

dnevnik

subota14.januar2012.

17

E V R O P S K O  P R V E N S T V O  R U K O M E T A [ A  U  S R B I J I  ( 1 5 – 2 9 .  J A N U A R )

Orlovispremni dapi{uistoriju Evropsko prvenstvo za rukometa{e, koji se odr`ava u ~etiri srpska grada, samo {to nije po~elo. Do zvani~nog starta i duela Srba i Poqaka, odnosno Nemaca i ^eha ostalo je jo{ ne{to vi{e od 20 sati. Reprezentacije polako pristi`u, kao i navija~i, zvani~nici i predsednici rukometnih federacija Evrope i sveta. U taboru orlova, ka`u, ~ekaju nedaqu u nikad boqoj atmosferi. - U ime reprezentativaca mogu da potvrdim da svi funkcio-

Kovilovu i spremni do~ekati me~ sa Poqskom - naveo je selektor i dodao: - Pripreme su bile izuzetno kvalitetne i posebno me raduje ~iwenica da smo bez povreda do~ekali po~etak {ampionata. Spremni smo i motivisani da osvojimo prve bodove protiv Poqske. Realno je za o~ekivati da ostvarimo san i osvojimo medaqu. Realno je o~ekivati da imamo pravo da sawamo. Nenad Vu~kovi} rekao je da bi uspeh za reprezentaciju na EP predstavqao plasman na Olimpijske igre u Londonu, {to zna~i igrawe u polufinalu. - Sigurno da bi uspeh bio plasman na Olimpijske igre. To u nekom smislu garantuje igrawe u polufinalu. Tako da jedna stvar ide sa drugom. Igrawe u polufinalu bi zadovoqilo sve nas, ali mislim da nas ne bi zaustavilo. Gledali bismo da odemo korak, dva daqe - izjavio je Vu~kovi}. Prema wegovim re~ima, reprezentacija Srbije se ne boji nijednog protivnika. - Nekako bih, ipak, voleo da iz beg ne mo Fran cu ze. Ako je

DANSKASPREMNAZAEP

Vilbek izabrao

Reprezentacija Danske kompletirala je sastav pred put u Srbiju. Selektor Ulrik Vilbek najverovatnije }e za prvu fazu prijaviti 15 igra~a, a po potrebi, u zavisnosti od situacije sa povredama, kao i formom bekovskog dvojca Boa Spelerberga i Lase Boesena, 16. igra~ }e biti pridodat. Sastav Danske - golmani: Niklas Landin (BSV), Markus Kleverli (KS Vive Kilce), krila: Lase Svan Hansen (Flensburg), Hans Lindberg (HSV Hamburg), Anders Egert (Flensburg), Lars Kristijansen (KIF Kolding), pivotmeni: Mihael V. Knudsen (Flensburg), Rene Toft Hansen (Kopenhagen), bekovi: Tomas Mogensen (Flensburg), Mads Kristijansen (TVIS Holstebro), Nikolaj Markusen (Atletiko Madrid), Kasper Sondergard Sarup (Skjern), Mikel Hansen (Kopenhagen), Kasper Nilsen (BSV), Rasmus Lauge (Silkeborg).

Karterasprodate Rukovodstvo Rukometnog saveza Srbije izrazilo je zadovoqstvo dosada{wom organizacijom EP i saop{tilo da su karte za sve me~eve rasprodate, sem u Vr{cu, gde je u prodaji jo{ mawi kontigent. - Mogu da ka`em da }e sve biti kako je EHF (Evropska rukometna reprezentacija) zahtevao. Za utakmice postoji ogromno interesovawe, sve karte za me~eve u Ni{u, Beogradu i Novom Sadu su rasprodate, a uskoro }e biti i za vr{a~ku halu Milenijum. U Srbiju }e do}i vi{e od 300.000 navija~a - rekao je generalni sekretar RSS Bo`idar \urkovi}.

\urkovi} je dodao i da }e utakmice jubilarnog 10. prvenstvo Evrope biti emitovane u 70. zemaqa i najavio da }e se na tribinama na}i i mnogi uva`eni gosti iz sveta. Predsednik Saveza Velimir Marjanovi} potpisao je ugovore o sponzorstvu reprezentacije sa Ministarstvom odbrane i kompanijom Vino @upa, ~ime je zaokru`en sponzorski pul, u kome se nalaze i Telekom Srbija, EPS, Po{ta i Srbijagas. Prvi ~ovek Saveza pozvao je navija~e da navijaju fer i korektno i da na utakmice dolaze na vreme. - Reprezentacija zaslu`uje veliku podr{ku, neka navija~i navijaju korektno i neka pozdravqaju i svoj i protivni~ki tim. Da prihvatimo goste kako dolikuje i da doka`emo tradicionalno srpsko gostoprimstvo - istakao je Marjanovi}. Francuska reprezentacija je aktuelni evropski, svetski i olimpijski {ampion i na EP u

IPoqaciotkrilikarte NenadVu~kovi}pri`eqkujeigraweSrbijeupolufinaluEP

ni{emo besprekorno, kolektivno kao nikad do sad. Ovo je veliki izazov za generaciju i mislim da mo`emo da napi{emo istoriju srpskog rukometa - rekao je Momir Ili}. Efikasni bek jo{ jednom je apelovao na navija~e da pomognu orlovima i poguraju ih do dobrog plasmana. - Imamo veliku {ansu i nadam se da }e nam publika pomo}i da odigramo tih par procenata iz-

nad na{ih mogu}nosti - dodao je on. S wim se slo`io i selektor Veselin Vukovi}. [ef stru~nog {taba reprezentacije rekao je da je na pripremama u~iweno i vi{e od planiranog. - Ura|eno je dosta, i vi{e od planiranog. Ju~e smo trenirali dva puta, a za naredne dane proveri}emo zauzetost hale Pionir. U svakom slu~aju, sigurno }emo trenirati u na{oj bazi u

Selektor reprezentacije Poqske Bogdan Venta objavio je 16 putnika za Srbiju. U Srbiju sti`u - golmani: Marcin Vihari (Orlen Visla Plok), Pjotr Vizomirski (Azoty Pulavi), krila: Toma` Tlu~inski (Libeke), Adam Vi{wevski (Orlen Visla Plok), Patrik Kuharski (Vive Targi Kielce), Robert Orzehovski (MMTS Kvidzin), bekovi: Bartolomej Ja{ka (Berlin), G`ego` Tka~ik (Vive Targi Kielce), Mihal Jurecki (Vive Targi Kielce), Marius Jurkievi~ (Atletiko Madrid), Karol Bielecki (RNL), Mateu{ Zaremba (Vive Targi Kielce), K{i{tof Lijevski (RNL), pivotmeni: Barto{ Jurecki (SC Magdeburg), Zbigwev Kvatkovski (Orlen Visla Plok), Kamil Siprzak (Orlen Visla Plok). mogu}e da se sa wima sretnemo {to kasnije. Ako bog da u finalu.

Srbiji dolazi kao glavni favorit za zlatnu medaqu. Rukome ta {i Sr bi je igra }e pr vi

me~ sutra sa selekcijom Poqske. - Pripreme privodimo kraju. Ostaje nam da jo{ neke detaqe doteramo i da se osve`imo, kako bismo Poqake do~ekali {to spremniji. Treba ostati koncentrisan i, naravno uz publiku, sigurno je da se nadamo najboqem. O~ekujem prvu pobedu u nedequ. Reprezentativac Srbije istakao je da je relativno zadovoqan svojom formom, koju je dostigao do kraja polusezone u Bundesligi. - Na po~eku sezone bio sam povre|en i zbog povrede ramena propustio sam prvih pet utakmica. Drago mi je da sam do okupqawa reprezrntacije uspeo da se oporavim i vratim u tu neku formu, u kakvoj sam bio recimo pro{le godine - rekao je Vu~kovi}.

OTVORENOPRVENSTVOAUSTRALIJE

NovakstartujesLorencijem @rebom u Melburnu odre|eni su parovi prvog kola Otvorenog prvenstva Australije, na kojem }e branilac titule u mu{koj konkurenciji i prvi reket sveta Novak \okovi} igrati protiv Italijana Paola Lorencija. Uko li ko pre bro di start nu prepreku \okovi} bi se u na-

stavku sastao sa pobednikom me~a izme|u Kolumbijca Santjaga \iralda i kvalifikanta, a potom bi wegovi rivali mogli da budu ^eh Radek [tepanek, u 4. ko lu En di Ro dik (SAD, 15), Milo{ Raoni} (Kana da, 23) ili Lej ton Hju it (Australija), a u ~etvrtfinalu David Ferer ([panija, 5), Jan-

AleksandraKruni}

Kruni}evanakorak doelite

Aleksandra Kruni} (18) plasirala se u tre}e kolo kvalifikacija za Australijan open, po{to je pobedila veteranku Xil Krejbas sa 6:3, 7:6 (7-5). Za prolaz u glavni `reb Kruni}eva }e se boriti sa 11. nositeqkom Varvarom Lep~enkom iz SAD. Varvara Lep~enko ima 25 godina, ro|ena je u Ta{kentu u Uzbekistanu i igra levom rukom. Najboqi plasman u karijeri joj je 74. mesto na VTA listi, a trenutno je na 127. poziciji. Amerikanka je u prve dve runde dobila Elitsu Kostovu iz Bugarske i Marijanu Duke-Marino iz Kolumbije. Ukupno je osvojila 10 ITF titula, a Aleksandra Kruni} do sada se nije sastajala sa Lep~enkovom. Mlada Srpkiwa trenutno je 225. na svetu.

ko Tipsarevi} (Srbija, 9) ili Ri{ar Gaske (Francuska, 17).[panac Rafael Nadal i [vajcarac Roxer Fede rer su na dru goj strani `reba i sa wima \okovi} ne mo`e da se sretne pre finala.Potencijalni rivali najboqeg tenisera sve ta u po lu fi na lu bili bi Endi Marej (Velika Britanija, 4), @o-Vil frid Con ga (Fran cu ska, 6), @il Si mon (Fran cu ska, 12) i Viktor Troicki (Sr bi ja, 19).Ako bi sve pro te klo pre ma o~e ki va wi ma, \o ko vi} bi u borbi za odbranu tilule trebalo da se sastane sa Rafaelom Nadalom ([panija, 2), Roxerom Federerom ([vajcarska, 3), To ma {em Ber di hom (^e{ka, 7) ili Mardijem Fi{om (SAD, 8). Jan ko Tip sa re vi} se na startu sastaje sa Rusom Dmitrijem Tursunovim, dok je rival Novak\okovi}branititulu Vik to ra Tro ic kog [pa nac Huan Kar los Fe re ga verovatno ~ekali Francuz ro.Tipsarevi}a je `reb odreGael Monfis i Britanac Endi dio za potencijalnog \okoviMarej.Tre}i reket Srbije je u }evog protivnika u ~etvrtfi- pred i gri Austra li jan ope na nalu. Prethodno bi, pored Turdo`iveo dva poraza. Naime, na sunova, Janko morao da presko- startu turnira u Sidneju izgu~i verovatno Francuza Ri{ara bio je od Aleksa Bogomolova, a Gaskea, [panca Davida Ferera onda se na brzinu prijavio za ili Argentinca Huana Ignasi- takmi~ewe pripremnog karakja ^elu.Troicki bi u drugom tera u Kujongu (nema ATP poekolu mogao da se sastane sa jo{ na) gde je tako|e pora`en, sajed nim [pan cem, Gi qer mom vladao ga je Amerikanac Sem Garsijom Lopezom, a potom bi Kveri - 3:6, 3:6.

U konkurenciji teniserki Jelena Jankovi} u prvom kolu igra protiv kvalifikantkiwe, dok se Ana Ivanovi} sastaje sa Lurdes Domingez Liwo iz [panije. Protivnica Bojane Jovanovski je Australijanka Kejsi Delakva.Jankovi}eva bi, ukoliko pobedi na startu, mogla da igra u nastavku sa Hrvaticom Petrom Marti} i eventualno kasnije sa ^ehiwom Lusi Safarovom i Dankiwom Karolinom Vozwac-

ki. Anu Ivanovi} bi u slu~aju pobede u prvom kolu ~ekala pobednica me~a izme|u Nemice Kristine Barois i Holan|anke Mihaele Kraji~ek, a potom eventualno Ruskiwa Anastasija Pavqu~enkova i ^ehiwa Petra Kvitova. Jovanovski }e, ukoliko pobedi Delakvu, u nastavku turnira najverovatnije igrati sa tre}om teniserkom sveta, Beloruskiwom Viktorijom Azarenkom.


18

sport

subota14.januar2012.

REPREZENTACIJA USLOVENIJI

Mislena Finsku Turnir u slovena~komgraduRu{e(danasi sutra)jedanjeodposledwih kontrolnih pred [ampinat Evrope (od 14. do 18. februara) u Finskoj, na kome }e evropski strleci imati priliku

VOJVODINASRBIJAGASVE^ERAS GOSTUJEOKKBEOGRADU

Rastere}eni imotivisani Ko{arka{i VojvodineSrbijagas,lidera natabeliAgro`ivmu{ke ko{arka{ke lige Srbije,ve~erasigrajuprvuovogodi{wuprvenstvenuutakmicu. Rival}eim,od20.30~asova,bitiOKKBeogradiovajme~jesigurno derbi 15. kola, po{to }e snageodmeritidvatimakojara~unaju na plasman u Superligu. Dodu{e, Novosa|ani su mnogo bli`itomciqu,doksuBeogra|ani imali nekoliko kikseva u prvomdeluisadaiho~ekuje`e-

miuprestonicuputujemorastere}eni,aliimotivisanidanastavimo seriju od pet vezanih pobeda.Imalismomawihzdravstvenihproblema,alio~ekujem da }emo na parket  istr~ati u kompletnomsastavu. Dalitozna~idajenastavqenasaradwasaStrahiwomMilo{evi}em? -Da,Milo{evi}jeprodu`io ugovordokrajasezoneitojeza nas veliko poja~awe, kako zbog wegovih igra~kih, tako i zbog qudskihkvaliteta.

Danas

GoranMaksimovi}

daizvadevizezaOlimpijskeigre. Ju~e je autobus sa 38 putnika krenuouSloveniju,aodprijavqenihjeizos talasamoLidijaMihajlovi},posavetulekara.Mihajlovi}avoj je pre godinu dana presa|enbubreg. -Ru{ejezameneprilikadare{imnekemaledilemeokosastava ikadasevratimoposla}uprijavu zaPrvenstvoEvrope,areprezenatativci}eposledwime|unarodni test imati na turniru u Minhenu krajemmeseca–ka`ev.d.selketora Goran Maksimovi}. - Na ovom turniru u~estvuju o tro{ku OKS svistrelcikojisuosvojiliolimpijskevize,kaoiolimpijskikandidati, dok za ostale tro{kove pla}ajuklubovi. SPARTAKVOJPUTPO^EO PRIPREME

Do{li Bo`ovi}i Jovanovi}

Trener rukometa{a SpartakaVojputVukRoganovi} obavio je prozivku i krenuo sa pripremama za nastavak prvenstva u Prvoj ligi. Pored starosedelaca, na prozivci su bili i novajlije Mom~iloBo`ovi}(do{aoizCrvenke)iBaneJovanovi}(do{aoiz Po`arevca).Tokom pauze klub je napustioMilivojeAbazovi}(oti{aouzrewaninskiProleter). -Pripreme}emoobavitiuSubotici. Verujem da }emo do prve prvenstveneutakmicebitispremnizaizazovekojinaso~ekujuida }emosti}idociqa,atojeosvajawejednogodprvadvamestakojavode u elitnu ligu. Imamo uslove, ekipu,strukuiambicijeismatramo da }e se od jeseni u Subotici igratisuperliga{kirukomet-optimista je direktor kluba Ratko Vujovi}. S.St.

ABA mu{ka liga -KRAGUJEVAC:Radni~ki-PartizanMTS (19, TV Arena sport), DOM@ALE: Helios - Hemofarm [tada (17,TVArenasport),Budu}nost-Zagreb(20),[IROKIBRIJEG:[iroki-Krka(19),ZAGREB:Cibona-Makabi(18) M@RKL `enska liga - NOVI GRAD: Sloboda - Hemofarm [tada(19.30) Agro`iv mu{ka liga -BEOGRAD:OKKBeograd-Vojvodina Srbijagas (20.30), SMEDEREVO: Smederevo - Radni~ki FMP (17),^A^AK:Borac-BKKRadni~ki(19),KRAQEVO:SlogaMega Vizura (19.30), KRU[EVAC: Napredak Rubin - Sloboda (20) Prva A `enska liga -^ELAREVO:^elarevo-Loznica(19), STARA PAZOVA: Stara Pazova - [abac (18), SUBOTICA: Spartak - Vrbas Medela (20), BEOGRAD: Crvena zvezda - Beo~in(17),KRAGUJEVAC:Radnip~ki-Proleter(16) stoka borba na putu ka ispuwewuciqa. -Imalismopauzuod~itavih pet dana, kojom smo na svojevrstan na~in nagradili igra~e za u~inakuprvomdelulige-jasan je bio Sini{a Mati}, trener VojvodineSrbijagas.-Nastavilismosradomipotpunospremni do~ekujemo utakmicu. OKK Bedograd je, dolaskom trenera \urovi}a, podigao formu i u posledwe vreme igra veoma dobro, tako da je sigurno da nas o~ekuje te`ak posao. Me|utim,

Slobodan Dun|erski je kreatorigrecrveno-belih,alijedo pro{lesezonenosiodresupravoOKKBeograda. -Na{rivalimadobruekipu i igra sve boqe - rekao je on. Nemamo optere}ewe u ve~era{wemduelu,ali}emonastojati da ne prekinemo niz pobeda. Li~no, ~iwenica da sam nosio dres OKK Beograda daje mi dodatnimotivdaodigramdobroi pomognem drugovima na putu ka ispuwewuciqa. A.P.

NoviSad-^oka Stonoteniserke NovogSadai^okeodigra}edanasme~desetog kolauSpensu.Po~etak jeu17sati.

S.S.

IN MEMORIAM

Preminuo MiqanMiqani} Biv{i predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije i selektor na{e reprezentacije MiqanMiqani}preminuojeu petak,13.januara2012.godine, u82.godini`ivota. Popularni ^i~a preminuo je u Beogradu,potvr|enojeMONDUuFudbalskomsavezuSrbije. Miqani}, biv{i fudbaleritrenerCrvenezvezde,aliiRea- la iz Madrida i Valensije,ro|enje4.maja1930.godineuBitoqu, a za `ivota odlikovan je ordenom za hrabrost,ordenomNemawe drugog reda, kao i ordenom FIFA za zaslugeurazvojfudbala. Miqani} je za sobom ostavio suprugu Oliveru, sina Milo{aik}erkuZorku. Sa Zvezdom (1966 1974) je osvojio deset trofeja (~etiri titule, tri kupa) dok je sa „kraqevskim klubom” (1974 - 1977) osvojio „dup lu krun u” u sez on i 1974/1975. Urpkos dobrim rezultatimakojejeimaouprethodnim klubovima, sa Valensijom (1979 - 1982) je u sezoni 1982/83zavr{iotekna17.mestu {panskog prvenstva. Bio jeprvitrenersaovihprosto-

ra koji je trenirao Real Madrid. Kao selektor jugoslovenske reprezentacijeu~estvovaojena dvasvetskaprvenstva,uNema~koj1974.i[paniji1982.godine.

Naklupi„plavi”biojeudva navrata od 1973. do 1974. i od 1979.do1982.godine. NaMundijalu1974.zauzeoje osmo mesto, dok je u [paniji Jugoslavija ispala odmah nakonutakmicapogrupama. Miqani} je upam}en i kao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije. Na ~elno mestuFSJdo{aoje1992.godine

i ostao sve do odlaska u penziju2001. Autorjevi{ekwiga,aneke od wih su obavezna literatura u najboqim {kolama koje su specijalizovane za edukaciju fudbalskih stru~waka. Va`nija dela su: „Praktikumzafudbalske sudije”, „Edukacija u primeni psihologije na fudbal”, „Fudbalski trening: metodski pristup ; periodizacija-prakti~anprikaz”, „Jugoslovenska {kola fudbala”... Pod okriq em UEFA i FIFA dr`aojeseminarenagotovosvimkontinentimagdeseigrafudbal, rameuzramesalegendamaevropskogisvetskogfudbala. Jozef Blater, predsednik FIFA, predlo`iojemarta2002.godine po~asnog predsednika FSJ Miqana Miqani}a za odlikovawe „Orden zasluga” svetske ku}e fudbala. Miqan Miqani} je nagradu primio na kongresu FIFA, 29. maja iste godine u Seulu. Miqanovo ime se tako na{lo uz najve}a imena svetskog fudbala, poput ser Stenlija Rausa, dr @oao Avenlan`a,serBobija^arltona,DinaZofa,Pelea,LavaJa{ina...

MIROSLAVRADUQICAPOSLESJAJNEPARTIJE UDOM@ELAMA

Pobedadonela samopouzdawe CentarPartizanamt:sMiroslav Raduqica izjavio je da je odli~na partija u pobedi nad Heliosom uticala da mu se poboq{asamopouzdawe. -Nerazmi{qamopri~amasa strane,svakoimapravonasvoje

{io. Naravno, Helios je samo jednautakmicaunizuinaosnovu tih 40 minuta ne mo`e da se sudiobilo~emu,pogotovo{to ve}zadvadanaPartizan~ekaju novaisku{ewa-rekaojecentar Partizana,kojijeuDom`alama

Ronaldiwo ideiz Flamenga? Brazilski fudbaler Ronaldiwo mogao bi da napusti Flamengo jer mu taj klub duguje oko dva miliona dolara, rekao je wegovagentibratRobertodeAsi{. -@elimdasepostignedogovor kako bi Ronaldiwo mogao da se fokusiranaKopalibertadoreskazaojeAsi{. On je istakao da Ronaldiwo ima ponude klubova iz [panije, Italijeidrugihzemaqa. -Neko}eiskoristitiovusituacijuakoonineplate.Pro{loje petmesecikoliko~ekamoi~ini seda}ebitite{koposti}idogovor.Ni{tazasada.Tri~etvrtineRonaldiwoveplatefinansiraju marketin{ke agencije. Predsednica Flamenga Patrisija Amorim nedavno je ocenila da stvariidunapred.

dnevnik

DvajtHauard(Orlando)

NBALIGA

MiroslavRaduqica

mi{qewe. Drago mi je da sam pru`iodobrupartijuzbogPartizanaisebekakobihdo{aodo neke sigurnosti. Sigurno je da samizgubiomalosamopouzdawa irutine,kojibipolakotrebalodamisevra}aju.Verovaosam usvakomtrenutkuda}esvedo}i nasvojemestoidanisampogre-

imao31poeniosamskokova. - Ose}ao sam se stvarno dobro, krenulo me je od samog po~etka,aiostalimomciodigralisuva`nuulogu.Videlisuda sam dobro raspolo`en, pa su skorosveloptespu{talidole, amenijeostaolak{ideoposla -dodaojesjajnicentar.

EjsiLouOlimpijakosu? Ameri~kiko{arka{ibiv{i~lanPartizanaEjsiLokarijeru bimogaodanastaviupirejskomOlimpijakosu.Lojedospeou`i`u interesovawaekipeDu{anaIvkovi}a,nakon{tojepropaoposao saLietuvosRitasom,izkojegjetrebalodado|esrpskireprezentativacAleksandarRa{i}. Ejsi Lo je pred po~etak sezone do{ao u Partizan iz NBA lige, gdejepro{lesezonenosiodresGoldenStejtVoriorsa.Nijeispunioo~ekivawa~elnikaklubaizHumske,apoispadawuizEvroligeodbiojedanastavisaigrawemzacrno-beleiakomuugovoristi~enakrajusezone. Nakontoga,suspendovanjeodstranePartizana,kojijenajavioda }eza{tititisvojeintereseuovomslu~aju.

Neuhvatqivi DvajtHauard Na NBA terenima odigrano je pet utakmica, ali je udarna vest povreda Ala Horforda. SkupucenuplatilajeAtlantau o~ekivanoj pobedi nad [arlotom (111:81). Odli~ni krilni centarpovrediojeramejo{tokomprve~etvrtineipremaprvim prognozama odsustvova}e najmawe tri, a mo`da ~ak i ~etiri meseca! Xo{ Smit je bio najubedqiviji u ekipi Atlante sa 30 poena i 13 skokova, dok je Xo Xonson dodao 23. Vladimir Radmanovi} proveo je u igri 36 minuta, ubacio sedam poena i uhvatio osam lopti. Na drugoj straniBajronMalensjebionajefikasniji-21. Najubedqiviju partiju dana pru`iojeDvajtHauard.Centar Orlanda dao je 45 poena i imao ~ak 23 skoka! Ujedno, oborio je

rekord Vilta ^embrlena star skoro50godinapobrojuizvedenih slobodnih bacawa na utakmici.Hauardjepogodio21iz39 poku{aja. ^embrlenov rekord iznosio je 34.Magi~ni su trijumfovali na gostovawu GoldnenStejtu-117:109.MontaElis jezadoma}inaubacio30poenai imao 11 asistencija, ali je wegovu~inak,naravno,ostaousenci Hauardovog. Povredio se i Karmelo Entoni, ali wegova povreda nije ozbiqna kao Hofordova. NajboqistrelacWujorkaizvrnuojezglobtokomtre}edeoniceme~asaMemfisom.Nijese vra}aonaparket,awegovtimje pora`enkaogost-83:94.Entoni nije `eleo da predvi|a kada }e opet zaigrati, samo je rekao da ne}e forsirati povratak. Naj-

ve}e zasluge za uspeh Grizlija pripadajuRudijuGeju-26poena, pet skokova. Entoni se zaustavio na 14 poena, koliko je do krajazaWujorkpostigaoiBil Voker.Milvoki je kod ku}e savladao Detroit 102:93 najvi{e zahvaquju}i25poenaipo{est skokova i asistencija Stefona Xeksona, dok je kod gostiju iz grada motora najboqi bio Greg Monro - 32 poena i 16 skokova.Klivlend je bio uspe{an u Finiksu-101:90uzrekordkarijereKajrijaIrvinga.Novajlija u NBA ligi je ve} u svom desetom nastupu uspeo da ubaci 26 poena (uz {est asistencija). Rezultati:Atlanta-[arlot 111:81, Mivoki - Detroit 102:93, Memfis - Wujork 94:83, Finiks - Klivlend 90:101, GoldenStejt-Orlando109:117.


SPORT

c m y

dnevnik

VARADINKEDO^EKUJUBEOGRADSKIRADNI^KI

Trener tra`i ozbiqnost Odbojka{ice Varadina BGM gradwe u prvom delu sezone su dobrim igrama skrenule pa`wu na sebe i zaradile naziv jednogodnajve}ihiznena|ewaprvenstva. Nizale su dobre igre i rezultate,pasuprvideozavr{ile na viskom petom mestu. Iako novajlijeuligi,trenerCakovi} je odli~no pripremio ekipu za izazove u srpskoj odbojka{koj eliti, pa su pred Varadinkama oru`je polo`ili Vizura, JedinstvoizU`ica,Kolubara...

NevenaIri~aninuzdanica Varadinki

-Uprvomdelusezoneu~inili smovi{enego{tosmomoglida o~ekujemo i veoma smo zadovoqni.Pokazalismokonstantnosti isplatili su se ulo`en trud i rad,aline`elimodasezaustavimo. Poku{ati da ostanemo na istom nivou i da {to du`e pru-

Danas Viner {tedi{e `enska superliga - NOVI SAD: VaradinBMGgradwa-Radni~ki(B)(20),PAN^EVO: Dinamo Azotara - TENT (18), U@ICE: Jedinstvo Vizura(19) Viner{tedi{emu{kasuperliga- BEOGRAD:Partizan - @elezni~ar (18), PO@AREVAC:MladiradnikSpartak(Q)(19) `amoigrekaouprvomdelusezone-rekaojetrenerVaradinkiJovoCakovi}. DanasVaradindo~ekujebeo- gradski Radni~ki, ekipu koja je pre`ivela mnogo turbulencijauposledwevremeinalazi senapretposledwemmestuliga{ketabele. - Mnogo }e zavisiti od na{e igre. Radni~ki je solidna ekipa, sada s novim trenerom Radivojevi}em, a do{la im je i prima~ servisaKosti}izCrvenezvezde. Bez obzira na wihov trenutni lo{ plasman, moramo da ostanemoozbiqniidaodigramonanajvi{emnivou,jersamotakomo`emodasenadamonovimbodovimaistakaojeCakovi}. U Varadinu ne}e biti sredweg blokera Sne`ane Joviv~i} koja je nedavno operisana, a novoprido{la Nikolina A{}eri} iz Vojvodine odli~no se uklopilaibi}eukonkurenciji zasastavtima. Utakmica Vardin - Radni~ki igraseuhalinaSlanojbariu20 ~asova. Drugi novosadski superliga{VojvodinagostujeCrvenoj zvezdiuBeogradu. M.R.

subota14.januar2012.

UPRAVNIODBORPARTIZANAODLU^IO

Grant umesto Stanojevi}a NasedniciUpravnog odbora Partizana smewen je {ef stru~nog {tabaAleksandarStanojevi} ~ije }e mesto zauzeti izraelski stru~wak Avram Grant.UO Partizana izdao je saop{teweukomejeobja{wenoza{tojeStanojevi}uuru~enotkaz: „Upravni odbor Partizana razre{iojeAleksandraStanojevi}a du`nosti trenera prvog tima.Odlukajedonetausledpovreda Statuta i op{tih akata kluba i ugovora o radu izvr{enih od strane Aleksandra Stanojevi}a izno{ewem i podr`avawemizno{ewaneta~nihpodataka o radu kluba. Te`ina povrederadnihiugovornihobaveza je takve prirode da je do{lo dotrajnogipotpunognaru{avawaodnosaisaradweizme|uorganaklubaiAleksandraStanojevi}a i wegov rad u Partizanu vi{enijemogu}”. Usaop{tewusedaqepodse}a da je Stanojevi} izjavqivao da je „biv{i trener” posle smene sportskog direktora Mladena Krstaji}a. „Svojimizjavamadatimjavnosti24.i26.12.2011.godine,kada je izvr{io povredu radnih i ugovornih obaveza, Aleksandar Stanojevi} je jasno i nedvosmisleno saop{tio da vi{e nije

trener Partizan, ~ime je ozbiqno ugrozio funkcionisawe kluba. Upravni odbor kluba je doveden u situaciju da u kratkom vremenu prona|e adekvatnore{ewezajednoodnajzna~ajnijihradnihmestau klubu. Promena trenera prvogtimauovomtrenutku nije bila planirana i prouzrokovana je iskqu~ivopona{awemAleksandraStanojevi}a”. Dakle, uzalud je Stanojevi} poru~io ~lanu UO Albertu Na|u da `eli da ostanenaklupi. „Odmah nakon uvida u izjaveAleksandraStanojevi}a Upravni odbor je otpo~eo sa intenzivnim aktivnostimanapronalaAvramGrantiAleksandarStanojevi} `ewu kadrovskog re{ewa koje bi obezbedilo ostvariva- me i mesto promocije bi}e nawetakmi~arskihciqevakluba. knadnoodre|eni. Izjava data jednom od ~lanova „Upravni odbor je odlu~io Upravnog odbora pre sedam dada za trenera prvog tima pona od strane Aleksandra Stastavi Avrama Granta, izraelnojevi}adajepromenioodluku skogstru~waka,biv{egtreneida`elidaostaneuklubunira engleskih klubova ^elsija, jeuticalanateaktivnosti,jer Portsmuta i Vest Hema, vi{e nijeotklonilaposlediceidejizraelskih klubova, kao i sestvoizvr{enihpovredaradnih lektora najboqe selekcije te obaveza”. zemqe. Upravni odbor je uveU novog {efa struke bi}e renda}ePartizansaAvramom promovisanAvramGrant,avreGrantom na ~elu struke ostva-

DOGOVORILISEVOJVODINAIBORAC

Bilbija u Bawaluci Napada~ Vojvodine i kap it en mlad e rep rezentacije BiH Nemawa Bilbija prove{}e narednih {est meseci u dres u svog mat i~n og kluba Borca iz Bawaluk e kao ustup qen igra~, ozvan i~ en o je klupskomsajtunovosadskogsuperliga{a. Upravedvaprijateqskaklubaslo`ilesuse dajezaBilbijunajboqe re{ ew e da prol e}n i deosezoneprovedeutimuizsvogrodnoggrada, kakobiimaokontinuitetigara. Ugov or o ustup aw u tal ent ov an og igra~ a potpisalisugeneralni sekretar Vojvodine Radis av Rab ren ov i} i direkt or Borc a Radmilo[ipovac. A.P.

TADIJAKA^ARODUGOGODI[WOJKRIZI NA[EGBOKSA

Nema mesta optimizmu Srpskiboksjeve}decenijamau velikojkrizi.Tekponekadpojavi senekaiskricaumraku,atrenutnojetoAleksandarDrenovak,koji je obezbedio u~e{}e na OI u Londonu,a{ansuimaiBranimir Stankovi}.Me|utim,medaqasvelikih takmi~ewa u seniorskoj konkurencijiodavnonemaurinicama.Natutemurazgovaralismo slegendarnimTadijomKa~arom. Zbog~egajeovakvostaweuna{ojplemenitojve{tini? - Zato {to su raspadom biv{e SFRJ, a time i veoma funkcio- nalnog sistema u oblasti sporta, „mali”sportoviostalibezprave podr{kesmatraTadija. Kojijerazlogizostankapodr{ke? -Paonamjestandard,atimei ulagawausport.Svetoizazvalo jeneravnopravneraspodeleiono malo sredstava koje dru{tvo izdvajazasport. Da li postoji nada da pesni~ewe, ipak, krene uzlaznom putawom? - Za sada ne! Godinama pri~am dasestrukommorajubavitimladiiobrazovaniqudi,kojetreba adekvatnonagraditi.Uovomtrenutku trenera koji rade u boksu

NemawaBilbija

RUSKEBAHANALIJE

TadijaKa~ar

u~e{}a na adekvatnim takmi~ewima i adekvatnu opremu. Me|utim,ostalojesvepostarom,amo`dajeigorenego{tojebilo. Zar to nije suvi{e pesimisi~nogledawe? -Na`alostnije.Nemogudaka`em za ne{to da je lepo i dobro akonijetako.Recimo,pro{legodinepetna{ihdevojakaosvojile sumedaqenaPrvenstvuEvropei jednu na svetskoj smotri. Umesto dazatobudunagra|eneistipendirane, same sebi postavqaju pi-

Za Yu`aka 19 miliona Letedolariievriporuskim fudbalskim terenima. I nije samoAn`ijevakasadovoqnoduboka da kupuje, a da ne pita za cenu.Na{aoseklubkojikupuje odAn`ija.MoskovskiDinamoje kupioBala`aXu`akaza19milionaevra.Ma|arskireprezentativacjepresamopolagodine do{aouMaha~kaluizPSV-aza 14,5milionaevra,ave}sadase selinanarednustanicu.

U profi boksu uspe{ni qudi Profiboksjeuekspanzijinaovimprostorima.Kakonatogledate? - Profesionalni boks je uvek bio atraktivan i medijski pra}en, jerna{apublikavoliistinske{ampione,poistove}uju}iseswima. ^estitamsposobnimiuspe{nimposlovnimqudima,kojijo{bespovratnoula`uli~nisredstvadabisebokseriafirmisaliiuradili ne{tokorisnoizasebeizaplemenituve{tinu-rekaojeKa~ar. ima mawe nego prstiju na jednoj ruci.Drugisubjektivniproblem jenizaknivokultureve}inequdi,kojisutrenutnouovomsportu.Wimanijeciqdane{tounapredeinapraveboqim,negokako nekogli~nodauvrede,ilioteraju.Nadaosamseda}eprimenanovog Zakona o sportu obavezati ~elnequdebokserskeasocijacija da ga primewuju i da buxetska sredstva usmeravaju u dobrom pravcu. Time bi obezbedili talentovanim bokserima i bokserkama stimulativne stipendije,

tawedaliimasmisladaseidaqe bave ovim te{kim olimpijskim sportom.Sama~iwenicadasredinomjanuaranemamokalendartakmi~ewazaovugodinugovorisveo zainteresovanosti i znawu vode}ihqudiuboksu.Kakoplanirati pripreme za turnire, pojedin~na prvenstvaiostalatakmi~ewakada se jo{ ne zna kog datuma }e se odr`ati.Uure|enimsavezimakalendar se usvaja ve} u novembru ili decembru prethodne godine istakaojeTadijaKa~ar. M.Pavlovi}

19

Bala`Yu`ak

Naime, namera 25-godi{weg krilnognapada~jedaigrauLigi{ampiona,{tojeAn`ijuvan doma{aja,pajeizrazio`equda napustiklub,kojimujeiza{ao u susret. Sa Dinamom je potpisaougovorna~etirigodine.Dinamo,zakojiigrasrpskiinternacionalacMarkoLomi},nalazisenatre}emmestuprvenstvenetabele,sa58bodova,posle32 kola i deobe lige na Grupu za prvakaiGrupuzaispadawe(po osamklubova).An`ijesedmisa 52boda.LiderjeZenitsa65bodova,drugijeCSKAsa59...

riti rezultate koji su planiraniio~ekivaniodarmijenavija~a. Nakon sednice Upravnog odbora pristupi}e se zakqu~ewu ugovora sa gospodinom Grantom. Visina ugovora }e biti uskla|ena sa realnim mogu}nostimakluba,merilima prim ew iv an im u preth odn oj deceniji i neuporedivo mawa od neta~nih informacija koje su se pojavile u javnosti”, zakqu~ujeseusaop{tewu. IZFKVOJVODINA

Okupqawe u ponedeqak [efstru~nog{tabafudbalera Vojvodine Dejan Vuki}evi} prozivku i prvi trening zakazaojezaponedeqak,16.januara,kada}eizvani~nocrveno-beli po~eti pripreme za prole}ni deo prvenstva Jelen Superlige. Pola sata pre zvani~nog okupqawa, koje je zakazano za 10 ~asova, Vuki}evi} }e se obratiti predstvanicima medija i predo~iti im plan priprema, koje }e, kao {to je poznato, u prvom delu Novosa|ani odraditi u svom FC „Vujadin Bo{kov, a potom }e se na dve nedeqe preseliti u Antaliju.UTurskoj}e,kakojepredvi|eno, odigrati pet kontrolnihutakmica,aondasledipovratakuNoviSadigeneralna probanawihovomterenu. Prvi trening Vojvodine u ovoj godini po~e}e u ponedeqak, u 14 ~asova, na terenima FC„VujadinBo{kov“. A.P.

MARKOPANTELI]DO@IVEOTE[KUPOVREDU

Bog me spasao MarkoPanteli}jedaodvagola u pobedi Olimpijakosa nad Trasivulosom(3:0)uKupuGr~ke, a onda je bio `rtva neopreznog startaprotivnika. -Mogaosamdapovisimna4:0,a onda mi je igra~ Trasivulosa sa obe noge u{ao u koleno. Ko`a se pocepala gotovo 15 centimetara naprevojukami{i}u,otvorilase kao{toseustaotvaraju.Brzosam uhvatiotomestoistegaoga.Sva{tamisemotalopoglavidoksu igra~i okretali le|a ne `ele}i dame gledaju -  istakao je iskusni napada~idodao:-Bogmespasao. Ranajeu{ivena,stavqenomijedevetkop~i.Skinu}uihzasedamdanaivra}amseutrena`niproces. Panteli} je u odli~noj formi ovesezone.Postigaoje13golova, devetuprvenstvui~etiriuKupu.

MarkoPanteli}(usredini)

Ipak,idaqenijestandardanutimu{panskogtreneraValverdea. - U`ivam u lepim stvarima... Jo{kadabihizkolaukolodobi-

jao {ansu da igram od prvog minutazadovoqstvobibilopotpuno.Uvekpostojiali-istakaoje MarkoPanteli}.

Monako ho}e Radovi}a Predsvakiprelaznirokitokom wegovog trajawa godinama unazadpri~aseda}eMiroslav Radovi} napustiti Legiju, a on je stanovnik Var{ave ve} pet i po godina.Posle jedne od najboqih polusezona od prelaska iz PartizanauPoqsku,zasrpskog internacionalca interesovawe jepokazaoMonako.Premapisawupoqskihmedija,kne`evinude 1,3 miliona evra, a Legija tra`idvamilionazaigra~ako-

MiroslavRadovi}

me ugovor va`i do 2014. godine.Pregovorisuutoku. Monako je trenutno fewera{ufrancuskojDrugojligi. Ima samo 13 bodova posle 18 kola, ali opstanak nije nedosti`an, jer novi vlasnik kluba, ruski milijarder Dmitrij Ribolovqev, `eli da ulo`i sredstva kako bi ispunio taj ciq. Le Man, prvi iznad crte za ispadawe, be`i Monaku samotriboda.


20

GLOBUS

subota14.januar2012.

dnevnik

Има једну годину, а зна све холивудске фаце

К

М

Лего просидба

ушкарац из Атланте запросио девојкупомоћувидеаукојемглавне улоге„играју”Легофигурице Шта све можеш са Лего коцкицама? Можешданаправишшефуауто,направишпометњунаплажи,алиизапросишдевојку. Управо ово последње је урадио Волт ТомпсонизАтлантекојијепомоћуЛегофигурица, с којима је снимио филм, запросио девојку.

Волт је данима сликао фигурица, а онда ихмонтираоуромантичанфилм.Кадајепрвенацбиоснимљен,напремијерујепозвана само његова девојка Нили. Волт је обратио пажњунасведетаље-јунакејеобукаоуодећукојаналикујеонојкојусуносиликадасу сеупознали. Ипак,накрајувидеајемалопретерао,јер имјенавенчањедошаоиИндијанаЏоунс... Реклаје„да”.

Црква светог „скидања”

Ра то в и п о р н о - з ве з д а В

У

Шведскојјезваничнопризнатарелигијадељењаинформацијапутеминтернета. Црква копимизма, која слави „копи-пејст”каосветињуисматра шеровање фајлова светим чином, званично је призната од стране шведскихвласти. ОснивачИсакГерсон(19)рекао је локалној штампи да жели да скренепажњуназначајподелеинформација.

„За нашу цркву, информација је светиња која садржи вредност по себи, и по ономе што садржи у себи. Та вредност се умножава дељењемпрекоинтернета,икопирањејецентралнисветичин”,објасниојеон. Међутим, стручњаци из индустријесматрајудаГерсонињегови следбеници једноставно славе пиратерију. „Шведскавластјестеихпризнала, али то не значи да ће црква копимизмауспетиданелегалнодаунлоудовање учини легалним. Призната је и црква џедаја, па не видитехиљадељудикакотрчкарају наоколонаоружанисветлоснимсабљама”,рекаојемузичкианалитичарМаркМалиганза„НМЕ”.

Што је добар овај Индијана Џонс

Д

оброчуванатајнајенапокон откривена - Харисон Форд никаданијепогледаофилмоИндијани Џонсу! На Jутјуб каналу сепојавиошаљививидеоукојем холивудска легенда Харисон Фордоткрива„тајнукојујегодинамачувао”,атоједанијепогледао ниједан од филмова о славном авантуристи у којима је играоглавнуулогу.Насмешном снимку се види како Харисон Форд нетремице буљи у телевизор и гледа самог себе говорећи „ово је невероватно” и „никада нисамвидеооваконешто”.

ојебебакојасепојављујена црвеном тепиху сваки пут када нека холивудска фаца дођенапремијерусвогфилмауВеликуБританију? Једна од насликанијих личности на црвеном тепиху у Лондону ове године нису били ни „Бонд”, ни „Форест Гамп”, ни „Џек Спероу”, већједногодишњаТајлеркојумама водинасвемогућепремијерехоливудскихблокбастера. Захваљујући мами, Тајлер Серкромб(1)имафото-албумдругачији одњенихвршњака.Докосталиједногодишњацинапородичнимсликама „показују” како се једе, спава и хода,ТајлерпоказујекакоједружитисаТомомКрузом,ЕнХатавеј,ЏонијемДепом,ЏорџомКлунијем... МамаДона(31)почелаједаводи ћеркицу на премијере холивудских филмовакадајеТајлерималасамо месецдана.Одтадасуњихдвеодгледале60филмоваиупозналеоко 130 познатих личности. Наравно, Тајлерсесликаласасвимањима.

П

родукцијскакућафилмовазаодраслеВивид Ентертаинмент, снимила порно пародију легендарних„Ратовазвезда”. ФилмјережираоАлексБраун,принцезуЛеју глумиЕлиХејз,ЛукаСкајвокераСетГембл,аиз компаније „Вивид” поручују да је ово један од

А

идео трогодишње СофијеВокериспредкавеза са лавовима постао хит на Интернету. Клинци се башничеганебоје.Већинанас се згрози и саме помисли да у зоолошком врту држи змију или стоји мирно испред лава

због тога што „огромна цицамаца” у једном тренутку почиње да бесни, риче и канжама гребе по стаклу, покушавајући дадопредоСофије. Док гледамо лава како луди, ни не приметимо да је Софија једваустукнула.

који риче, али не и једна мала СофијасаНовогЗеланда. Снимак трогодишње девојчице која се, преко заштитног стакла, гледа очи у очи са лавом,обишаојесветнезбогтога што је видео „сладак”, већ

Онасвевреме,идаљесарукаманастаклу,гледау„нервознумацу”.Овајвидеојепостао вестиналокалнојТВстаници, за који је ��рабра девојчица изјавила да једва чека поново да видилава.

најскупљихфилмоваизњиховепродукције.Као и оригинал Џорџа Лукаса, филм „Ратови звезда XXX” почиње добро познатим текстом исписаним преко екрана у којем се говори о „далекој, далекој пародији”. Улоге су „репризирали” и Р2Д2,Чубака,ХанСоло...

Мама, срам те било

мериканканабизаранначин „ућарила” још недељу дана одмора - јавила јешефовимадајојјеумрлаизмишљенаћерка. ЏоанБарнетизЊујоркапозаконуимавишеоддвамесецаодмораушколиукојојради,алијој тоочигледнонијебилодовољно. Билајесадвећеркенаодморуна Костарики, када је одлучила да ипак продужи уживанцију још недељудана. Она је најпре једну од својих ћерки натерала да позове њене послодавцеуЊујорку,икажеим да је њена трећа ћерка, која не постоји,доживеласрчаниудар. И сама Барнетова касније је позвала школу, и саопштила им да због неочекиване трагедије мора да остане још недељу дана на Костарики, како би средила папирологију и организовала бдењеисахрану.

Што се љутиш, цица-мацо

Ево шта ја мислим о уметности

А Она је по повратку са одмора донелаумрлицунаименепостојеће ћерке Синије Дејли Барнет, али су у школи постали сумњичавијерјебилоочигледнодана документунисукоришћениисти словнифонтови.

мериканка голом задњицом оштетила слику вредну 30 милиона долара. Кармен Тиш (36) била је под утицајем алкохола када је у музеју у Денверу скинула панталоне и голом задњицом неколико пута протрљала слику америчког апстрактног им-

проценилидајепијанаавантураТишовенанелаштетуодоко 10.000долара. Кармен је ухапшена и одређенјојјепритвор,потврдилаје ПР тужитеља Денвера Лин Кимбро. Онаједодаладаћештетананета слици бити санирана, али

пресионисте Клифорда Стила „1957-Јно.2”. Вредностсликејеоко30милиона долара, а стручњаци су

да власник сматра да јој је нанета непоправљива штета јер ће јавност запамтити шта се слицидогодило.

Барнетовајекаснијепризналадајојсебашостајалонаегзотичном одмору, па је зато „сахранила”ћеркукојуи нема. Добила је отказ, и одговара предсудомзбогпревареифалсификовања.

Будала на шофершајбни

Н

а Јутјуб каналу објављен видео мушкарца који сурфује на шофершајбниаутомобилаупокрету. „Пијана будала” је направила пометњу на Интернету након штојеобјављенвидеоукојемсепоказујекакоможетесурфоватипослепарпића. Потребноје,пише„Сан”битибудалаипуститимузику„додаске”,аондаизаћикрозкроваутомобилаупокретукакобисурфовањемоглодапочне. МладићкојијепоставиовидеонаЈутјуб,„сурферов”пријатељ,написаоједајебилотешковозитиисниматиуистовреме.


kultura

c m y

dnevnik

subota14.januar2012.

21

ЛИКОВНИУМЕТНИКИЗНОВОГСАДАДОБИОПРИЗНАЊЕЗАИЗЛОЖБУ „ЛЕПУСИНФАБУЛА”

Николи Џафу „Политикина”награда Уметник из Новог Сада Никола Џафо добитник је „Политикине„ награде за 2011. годину за ликовну уметност, основану као Награда из Фонда „Владислав Рибникар”.Никола Џафо ( Нови Сад, 1950) је награду добио за изложбу под називом „Лепус ин фабула„ (лепус-зец), која је приређена у Музеју савремене уметности Војводине, у фебруару прошле године. Награђена изложба, како пише „Политика„, објединила је многобројне сегменте Џафовог вишедеценијског рада, мада је уметник избегавао да је назове ретроспективом. Никола Џафо је 69. добитник „Политикине„ награде, коју је донео жири у саставу Љиљана Ћинкул (историчарка уметности и ликовна критичарка листа), Саша Јањић (историчар уметности) и уредница Културне рубрике „Политике„ Марија Ђорђевић. Изложба, чији је кустос био Живко Грозданић, компонована је од неколико елемената: Зечје опере (драма с музиком), изведене на отварању, и инсталације зечева, које се могу покренути као да скачу уз пратеће фотографије с истом тематиком. Изложба је

одржана у години зеца, а ова животиња је стални мотив и живи актер у Џафовом стваралаштву од 1994. године. Никола Џафо је културној јавности познат пре свега по својим уметничким акцијама које је доследно спроводио од 90-их година прошлог века до данас. Дипломирао је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1978, магистрирао 1981. Од 1990. пасивизира бављење сликарством и максимално се активира у борби за друштвене вредности. Идејни је творац и покретач групе „Лед арт” (1993), суоснивач је Центра за културну деконтаминацију у Београду (1995) и Мултимедијалног центра „Лед арт” у Новом Саду (2000). Исте године покреће Арт клинику, с како је говорио утопијском идејом да уметност може да мења и лечи свет. Изложба слика Николе Џафа је тренутно у току у београдској галерији „Нова” на Андрићевом венцу у Београду. Свечано уручење „Политикине” награде је 25. јануара, на Дан „Политике”.

ПРЕДСТАВА „ОН И МИ„ ПРЕМИЈЕРНО ВЕЧЕРАС У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ /УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

УКУЛТУРНОМЦЕНТРУНОВОГСАДАФИЛМОВИИРАЗГОВОР

Заштонеобраћамопажњу једнинадруге На Ђачкој сцени „Шарене искрице“ Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз вечерас ће премијерно бити изведена представа „Он и ми”, инспирисана делом Душка Радовића. Редитељ ове представе је Роберт Ожвар, један од чланова ђачке сцене, иначе студент Факултета техничких наука. Ожвар је до сада играо у неколико представа Ђачке сцене Ново-

постигну сами, без моје и помоћи мојих колега, који смо ових петнаест година утирали тај њихов пут − каже Терезија Фигура. − Одатле је потекла та идеја, која се надовезала на пројекат с конкурса Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, а тиче се полних односа, то јест како млади виде разлике између полова. Сетила сам се да смо давно на академији на вежба-

СпробеновепредставенаЂачкојсцени

садског позоришта, између осталог и у мјузиклу „Фолк енд свинг“, као и на омладинској сцени у Суботици у „Лету изнад кукавичијег гнезда“. Већ четири године члан је „Шарених искрица“, а ово му је прва режија у животу. У цео овај пројекат укључени су средњошколци и студенти, њих 18, старости од 15 до 23 године. Они су сами превели текст, глуме у представи, такође су и сценографи и костимографи, и ово је заправо први пут да све раде сами. Глумица Новосадског позоришта Терезија Фигура, која води ову сцену, каже да је идеја била да се у овој представи позабаве дана-

ма користили Душана Радовића који заиста има фантастичне текстове базиране на односима међу половима. То је била нека база одакле су кренули ови млади глумци. Ја сам им задала задатак, имали су на располагању финансијску потпору коју смо добили од поменутог покрајинског секретаријата и Бетлем Габор фондације, и остало је само да покушају да на ову тематку ураде нешто сами, без наше помоћи, без професионалаца, да видимо где су и шта су научили од нас свих ових година. Редитељ Роберт Ожвар добро познаје све који играју у представи. Он указује да је можда баш

ТридесетакпредставанаЂачкојсцени На Ђачкој сцени Новосадског позоришта је током петнаест година настало тридесетак представа, међу њима и: „Ноћ животиња”, „Много буке ни око чега”, „Негде у Европи”, „Удовице”, „Јерма”, „Ишла бих кући а код куће сам”, такође и прошлогодишњи врло успешни мјузикл “Фолк енд свинг” који је још увек на репертоару Новосадског позоришта. шњим односом међу половима који су константно у некој врсти несклада и сукоба. − Поента овог пројекта била је, пошто ђачка сцена постоји већ петнаест година, да овог пута урадимо представу на нешто другачији начин. Мене је веома интригирало да видим шта ће се догодити ако професионалци не раде са овом омладином, ако није све на тацни стављено пред њу, односно који уметнички ниво они могу да

због тога помало стрепео како ће сарађивати са њима. − Бринуо сам се хоћемо ли се озбиљно схватити, јер ово је уистину био велики рад и посао. Али врло одговорно смо сви прионули да истражујемо то деликатно питање мушко-женских односа. Поставили смо гомилу питања, покушали да нађемо одговоре и пронашли само један, да универзалног одговора нема. Зашто не обраћамо пажњу једни на друге у

љубавним везама, питање је питања а одговор је увек у нама самима, у сваком појединачно – закључује Ожвар. Како он објашњава, истраживали су различите карактере и стављали их разне у ситуације у којима су мислили да би се могли наћи. − Неке сцене сам измислио, а затим смо одредили карактере,

Сусретсаредитељем МилчомМанчевским Културни центар Новог Сада и Завод за културу Војводине приређују овог викенда сусрет са познатним македонским и светским редитељем и сценаристом Милчом Манчевским (Скопље, 1959). Публика ће вечерас и сутра имати прилике да види три његова филма, а затим и да присуствује разговору са овим истакнутим филмским аутором. Вечерас од 19 часова у Културном центру Новог Сада, у Католочкој порти, биће прво приказан филм „Пре кише“ из 1994, по сценарију и у режији Манчевског. Његов фокус је на ратном фотографу Александру, који је изгубио илузије и који, пошто је био сведок погубљења у Босни, одлучује да се врати у своје македонско село... У филму играју Катрин Кертлиџ, Раде Шербеџија, Лабина Митевка и други. Филм „Пре кише“ је био номинован од америчке Академије за најбољи страни филм, а награђен је са преко 30 награда, укључујући “Златног лава” за најбољи филм у Венецији, награде Индепендент спирит, ФИПресци, Унеско, најбољи филм године у Аргентини, Италији, Швед-

Фото:Б.Лучић

причали о њима, о томе какав је који, како се понаша у неким ситуацијама, и тако смо полако напредовали. Мој задатак није био само да режирам, него мало и да их учим да глуме и да лепо причају. Требало је да их координирам, јер има ту и деце којој треба рећи шта да се ради. Наш циљ је био да не останемо на истом нивоу, него да подигнемо ниво глуме - истиче Ожвар за наш лист. Међу глумцима је и Дуња Субашић, која признаје да јој се у почетку чинило да јој је то о чему се ради у овој представи доста страно. − Ми смо још сви помало млади за тако озбиљне односе између мушкараца и жена, али како смо почели да анализирамо текст и да се мало више бавимо њиме, схватила сам да је то ипак нека свакодневица и нешто што нас све окружује. Све те ситуације могу се приметити око нас. То нам је пуно значило у анализи и карактера и текста – каже Дуња Субашић. − Глумим на мађарском језику, члан сам Ђачке сцене већ седам, осам година, тако да сам играла у више представа, чак и на мађарском. Већина нас овде је већ од малих ногу, али то сада није била нека велика предност, будући да ова представа јесте мало другачија. Онај ко је режира, успут је и наш пријатељ, и то нам је можда доста помогло у раду. Али, било је другачије, зато што ми се чини да је овај карактер доста другачији од досадашњих које је требало да интерпретирам. Н. Пејчић

ској, Турској, и остале награде у Аустрији, Белгији, Бразилу, Пољској, Порторику, Русији итд. “Њујорк тајмс” уврстио га је на листу 1000 најбољих филмова свих времена. УУПИДИВ-у ЗАНОВЕЧЛАНОВЕ

Конкурсза пријем Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине - УПИДИВ објављује конкурс за пријем нових чланова у 2012.години. Пријава кандидата обавиће се од 16. до 30. јануара уз потребну документацију. Пријем радова по правилнику и пропозицијама је у термину од 6. до 20.фебруара. Пријаве се подносе у просторијама УПИДИВ-а у Новом Саду, Илије Огњановић 3, на телефон 021/ 524-481 и 427-630, и-мејл office@upidiv.org.rs од 11 до 13 часова сваког радног дана до затварања конкурса.

Вечерас од 21 час на програму је филм „Прашина“ из 2001, такође по сценарију и у режији Милчевског, чија је радња смештена у 1900. годину, на америчком Западу, где се два брата заљубљују у француску проститутку Лилит. Сто година касније, у Њујорку, пљачкаш Еџ покушава да украде животну уштеђевину једне старице. Али она се не одваја лако од своје збирке древних златника, све док он не саслуша причу о два брата који су се заљубили у исту жену, једном давно на Дивљем западу... Улоге тумаче Давид Венхам, Џозеф Фајнс, Николина Кујача, Владо Јовановски и други. Сутра у 18 часова премијерно ће бити приказан нови филм Манчевског „Мајке“ Филм се састоји од три приче смештене у три града – Скопљу, Мариову и Љубици – и приказује судбине три мајке. Улоге тумаче Ана Стојановска, Владимир Јацев, Димитар Георгиевски, Ратка Радмановић, Салаетин Билал, Емилија Стојковска, Милијана Богданоска, Диме Илијев, Ма-

рина Панкова и други. Филм „Мајке“, као и претходни „Сенке“ били су македонски кандидати за “Оскара”, а филм „Мајке“ је приказан у селекцији “Панорама” Берлинског филмског фестивал 2011. По завршетку филма у 20 часова одржаће се разговор са редитељем Милчом Манчевским, у коме ће учествовати мр Андрија Димитријевић, Биљана Мицков, др Даница Аћимовић, Ђорђе Каћански, Драгана Латиновић, Бранислава Ловре. Филмови Манчевског приказивани су на више од 100 међународних фестивала, а дистрибуирани у 50 земаља за приказивање у биоскопима, ТВ, кабловским системима и видеу. Његови филмови су саставни део универзитетског проучавања широм света, као и бројних тематских конференција. Објављивао је чланке и есеје у престижним часописима. Аутор је књиге “Дух моје мајке” и две књиге фотографија “Улица” (1999) и “Пет капи сна” (2010), које обухватају и изложбе, од којих је “Пет капи сна” реализована децембра прошле године у Новом Саду у Музеју савремене уметности. Предавао је на бројним универзитетима, кинотекама, музејима уметности и уметничким институтима.

ПОСЛЕЧЕТРДЕСЕТГОДИНАРАДА

Удружење композитора проглашенорепрезентативним На недавно одржаној годишњој скупштини Удружења композитора Војводине, његов председник, Јован Адамов, саопштио је да је уредбом Министарства културе Републике Србије, после четрдесет година постојања ово удружење проглашено „репрезентативним“. Ова ласкава титула није само слово на папиру, већ статус који обезбеђује бројне бенефиције, између осталог, предност у конкурсним процедурама министарства, могућност обезбеђења положаја „слободних уметника“ у пољу музичког

стваралаштва и многе друге. Захваљујући вишедеценијском успешном раду и важном јубилеју који се ове године обележава, управни одбор овог удружења, кога чине председник Мирослав Штаткић и чланови Јован Адамов, Стеван Дивјаковић, Милан Прунић, Милован Мишков, Дубравко Исаков, Ладо Леш, Александра Степановић и Ира Проданов Крајишник, најављује бројне активности као што су концерти, публикације и серије предавања и презентација о стваралаштву војвођанских композитора. И. П. К.


22

svet

subota14.januar2012.

KAZAQKANA„SATUZASUDWIDAN”POMERENAMINUTUNAPRED

AMERI^KIMINISTARODBRANELEONPANETA

Svetbli`inuklearnoj propasti

^IKAGO: Katastrofaujapanskojnuklearki Fuku{imi, promena vlasti u Severnoj Koreji i daqi razvoj nuklearnog programa u Iranu uznemirili su svetsku javnost,aliigrupunau~nika iz Sjediwenih Ameri~kihDr`avakojimere koliko smo blizu smaka sveta. Prema navodima Biltena atomskih nau~nikaiz^ikagasvet,jeza minut bli`i nuklearnoj propasti. Ameri~ki nau~nici pomerili su kazaqku na takozvanom satu za sudwi dan, koji simboli~no meri nuklearnu opasnost, minut unapred, zbog nedovoqnognapretkaure{avawu nuklearnih i klimatskih problema. Elison Mekfarlan

iz Biltena atomskih nau~nika ka`edajenasatupropastisada petminutadopono}i.Biltenje satnapravio1947.godine,auzavisnosti od stepena nuklearne opasnosti, kazaqke se pomeraju napredilinazad.

UjekuHladnogratastiglesu do dva minuta do pono}i. Danas nau~nicitvrdedasuAmerikai Rusija postigle napredak o tom pitawu, ali da neke zemqe zaostaju. „Moramo odvratiti dr`ave poput Irana, Pakistana i SeverneKorejeod`eqedapribave, pa ~ak i upotrebe nulearno naoru`awe. One smatraju da je to dobro, a nije”, ka`e Lorens Kraus iz Biltena atomskih nau~nika. Ipak,nijesvetakocrno.Nau~nicika`udavelikoohrabrewe predstavqaju protesti {iromsveta,kao{tosutakozvano „arapskoprole}e”idemonstracijeuAmericiiRusiji,ukojimagra|anitra`eda`iveuboqem svetu. Bilten navodi da imanadedasesatponovopomeriunazad.

dnevnik

SADpovla~e7.000 vojnikaizEvrope VA[INGTON:SADplaniraju dapovukuoko7.000odukupnooko 81.000 svojih vojnika iz Evrope, najavio je ameri~ki ministar odbrane Leon Paneta. U intervjuu „Vojnojpresslu`bi”Panetajerekao da }e 7.000 vojnika, odnosno dvebrigadebobenihtimova,biti povu~enoizEvrope,dok}eostale jedinice odr`ati sna`no prisustvoSADuregionu. Portparol Pentagona Xorx Litljestimuvezi,kakoprenosi AFP,rekaodasuministarodbraneidrugizvani~niciobavilitesnekonsultacijesaevropskimsaveznicima o novoj strategiji. On je dodao da privr`enost SAD EvropiiNATO-uostajenepromewena. Povla~ewevojnikajedeodesetogodi{weodbrambenestrategije predsednika Baraka Obame, u kojoj se strate{ki prioritet preu-

@OZEMANUELBAROZOUKOPENHAGENU

UJu`nom Sudanu57 mrtvih

Ma|arskada po{tujezakoneEU

YUBA: Najmawe57qudi je poginulo u najnovijim etni~kim sukobima u Ju`nomSudanu,saop{tilaje vlada te najmla|e dr`ave nasvetu. Kako je saop{tio ministar informisawa Barnaba Marijal Benxamin, od ubij en ih su sam o 11 mu{karci,aostalisu`enei dec a, uglavn om, ~lan ov i porodica, preneo je Frans pres. Prema wegovim re~ima, jo{ 53 osobe su povre|ene u nap ad u na sel o Vek u okrug u Uror, u sred u. Francuskaagencijanavodi daje60pripadnikaplemena Murle u oblasti Xonglej, obu~enih u vojne uniforme, izvelo taj napad, otev{i 20.000 grla stoke od sup arn i~k og plem en a Nueruznakosvete. „Ovo je def in it ivn o osveta”,rekaojeBenxamin za najnoviji napad. Ju`ni Sudan proglasio je Xonglejnacionalnomobla{}u pog o| en om kat as trof om, dok su Ujed iw en e nac ij e najavile da }e pokrenuti obimnu operaciju pomo}i za pribli`no 60.000 qudi pogo|enihnasiqem. UN su saop{tile pro{le godine da je u nasiqu izme|u dva plemena poginulooko1.100qudi,adasu desetinehiqadaraseqene, kaoidasenevididasukob jewava.

KOPENHAGEN:PredsednikEvropskekomisije @ozeManuelBarozoizjavio je da }e u~initi sve {tojeuwegovojmo}ikako bi naveo Ma|arsku da po{tuje zakone Evropske unije. „U~ini}emo sve {to mo`emo kako bi Ma|arska po{tovala propise EU”,rekaojeonnakonferencijizanovinareuKopenhagenu, gde se obele- @oze Manuel Barozo `ava po~etak predsedavawa Dan{aonaudarume|unarodneidomaskeEU,prenelajeagencijaAFP. }e javnosti zbog reformi Ustava Barozojedodaodajeuistovreme koje je wegova skup{tinska ve}iohrabren signalima iz Budimpe- na usvojila krajem decembra, a {te da je konzervativna vlada Evropskakomisijajeju~ezapretipremijeraViktoraOrbanasprem- lada}eMa|arskutu`itiakone na da raspravqa o najspornijim ukine te promene. Kriti~ari kata~kama. Premijer Orban se na- `u da su promene Ustava, koje su

stupilenasnagu1.januara,naru{ileravnote`u izme|u tri stuba vlasti i pove}ale kontrolu premijera Orbana nad pravosu|em i centralnom bankom, da su izmenile izborni sistem u koristwegovestrankei ograni~ile slobodu {tampe. Ma|arska je ranije zbogekonomskihproblema zatra`ila kredit od EU i Me|unarodnog monetarnog fonda(MMF)vredanizme|u15i 20milijardievra(20-25milijardi dolara). Pregovori su, me|utim, u zastoju po{to su pro{log mesecaprekinutizbogzabrinutostiEUposlenovogbankarskogzakonaMa|arske. (Tanjug)

Novove{ta~ewezaBrejvika OSLO: Norve{kisudzatra`i}enovopsihijatrijsko ve{ta~ewe psihi~kog stawa Andersa BeringaBrejvika,kojijepro{logjula,uteroristi~kimnapadima,ubio77qudiRanijipsiholo{kitestovipokazalisudaBrejviknijeura~unqiv.Onje, pro{log leta, u odvojenim napadima, na sedi{te vladeiostrvoUtoja,ubio77qudi. Sud u Oslu odredi}e dva nova psihijatrijska stru~waka,kojibitrebalodaprocenementalno zdravqe 32-godi{weg ekstremiste, objavio je list „Verdens gang”. Brejvik je priznao ubistva 77qudi22.jula,tvrde}idajetakopokrenuorat protiv „muslimanske invazije” u Evropi. On je 22.jula,najpreispredvladinezgradeuOsluaktiviraoeksplozivuautomobilu,kadajepoginu-

loosamqudi,apotomjenaUtoji-oko40kilometaraseverozapadnoodOsla,predstavqaju}ise kao policajac, ubio iz vatrenog oru`ja jo{ 69 osoba,u~esnikaletwegomladinskogpoliti~kog kampa.Ve}ina`rtavanaostrvubilajemaloletna,podse}aFranspres. Uranijudijagnozu,pokojojBrejvikpatiodparanoidne {izofrenije, sumwaju advokati koji predstavqaju56pre`ivelihiporodice`rtavanapada.Onisupo~etkommesecauputilipismosuduu Oslu,ukojemsunavelidatrojicapsihologaijedan psihijatar, koji su posmatrali Brejvika u zatvoru,premavestimaumedijima,nisuuo~iliznakeparanoidne{izofrenijeilisamoubila~kete`we,zbog~egasuzatra`ilinovove{ta~ewe.

Leon Paneta

smeravanaAzijuiPacifik,kao iregioneSredwegistoka. „Mi }emo nastaviti da odr`avamo na{e prisustvo kako na Sredwemistoku,takoiuAziji”, objasniojePanetadodaju}ida}e sezadr`atiprisustvomornarice

ivazduhoplovnihsnaga,alidaiskustvo pokazuje da su potrebne i kopnene snage. Strategija, koju je predstavioObama,predvi|avojni odgovor na rastu}u mo} Kine i izazove koji bi mogli do}i iz Irana.

Identifikovani marincisasnimka VA[INGTON: Najmawedvojica od ~etvorice ameri~kih marinaca, koji se vide na snimkukakoskrnavetelamrtvihtalibana u Avganistanu, su identifikovani. Kako je saop{tio zvani~nik mornarice SAD vojska smatra da je snimak, koji je postavqen na internetu, autenti~an,zbog~egajepokrenutaistraga. Na snimku na „Ju tjubu”, koji traje kra}e od 40 sekundi, vide se~etvoricaameri~kihvojnika kako uriniraju po trojici mrtvih talibana. Dvojica identifikovanih vojnika sa snimka pripadajujedinici3.bataqona, 2.mornari~kogpuka,kojijeu~e-

stvovao u brojnim borbenim i mirovnim misijama u Iraku, AvganistanuibaziGvantanamo naKubi,kaoiuga{ewupo`ara uAjdahu.Bataqonjesme{tenu vojnoj bazi Le`en u Severnoj Karolini,ukojojsenalazioko 40.000 marinaca. Ta jedinica je poslatauAvganistanpo~etkom 2011.godine,avratilaseuseptembru ili oktobru, prenose mediji. Predsednik Avganistana HamidKarzaio{trojeosudiodoga|aj zabele`en na video snimkuinazvaoganehumanim~inom. Ameri~ke vojne vlasti su obe}ale da }e temeqno i do kraja istra`ititajincident.

TURSKA

Uhap{enizbog podr{keKurdima ANKARA: Turska policija uhapsilajeju~e{iromzemqevi{eod30osobazakojesesumwada podr`avaju kurdske separatiste iteroriste.Ovaakcijajeizvedenauokviru{ireoperacije,koja trajemesecima,protivpripadnika Unija kurdskih zajednica, organizacije za koju se sumwa da je politi~ko krilo zabrawene pobuweni~ke Radni~ke partije Kurdistana(PKK).U17gradova li{enasuslobode33lica.UAnkaritvrdedatagrupapoku{ava daorganizujepobunuidarasturi dr`avne institucije na istoku i jugoistoku zemqe, gde prete`no `ive Kurdi. Tokom akcije uhap{ena su dva biv{a poslanika, a

pretresene su i kancelarije LejleZane,kurdskogposlanika,koja je odranije poznata kao veliki boraczave}apravainezavisnost Kurda koji `ive u Turskoj.  Na udaru su se na{le i kancelarije prokurdskePartijemiraidemokratije u Dijarbakiru, mestu na jugoistoku Turske u kome ve}inom`iveKurdi. U prokurdskoj Partiji mira i demokratijesuizjavilidaizaju~era{wih hap{ewa stoji vlada odnosno vladaju}a partija. Snage bezbednostiTurskeve}du`evreme hapse kurdske aktiviste, koji navodno odr`avaju kontakte sa pripadnicimaPKKkojeoptu`uju zaterorizamiseparatizam.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI AUNG SAN SU ]I FrancuskipredsednikNikolaSarkoziobavestio jelideraopozicijeuMjanmaruAungSanSu]ida}e primitiodlikovawekomandantLegije~asti.PredsednikFrancuskerekaojedobitniciNobeleovenagradezamirda}ejojodlikovawebitiuru~enozadva danakadajebudeposetioministarinostranihposlovaAlan@ipe.Sun]ijeprovela15godinauku}nom pritvorunakojijeosudilavojnahunta.

YIMI KARTER Biv{i predsednik SAD Ximi Karter smatra da}evojnivrhuEgiptuverovatnozadr`atideo mo}iinakonodr`avawapredsedni~kihizborau ovojzemqi.”Kadasamsesusreosavojnimliderima,stekaosamutisakdaonio~ekujupovla{}en polo`ajispecijalneprivilegije~akinakonizborapredsednika”,rekaojeKarterreporterima uEgiptu.

@IL @AKJE U Francuskoj je po~ela istraga o ubistvu novinara televizije „Frans 2” @ila @akjea u sirijskomgraduHomsu,kojijeepicentardesetomese~nihantivladinihprotesta,@akjeovo(43)telojevra}enouFrancuskuju~eujutro,aobdukcijajeobavqenakasnijeutokudana.Onjepoginuo ugranatnomnapadu,dokjebioupratwivojnika sirijskogpredsednikaBa{araal-Asada.

Gurke,ratnicipredotkazom LONDON: Oko 4.500 pripadnikaOru`anihsnagaUjediwenog Kraqevstva bi}e progla{eno tehnolo{kim vi{kom. BrojpripadnikaBritanskearmijebi}emawiza2.000do3.000, Kraqevskihvazdu{nihsnagaza 1.000,amornariceza500. Britanska armija je pod najve}im pritiskom i o~ekuje se da ove godine wen broj bude smawen za 2.000 do 3.000 mesta, dok bi do 2020. godine svoju borbenu snagu sa vi{e od 100.000 trebalo da smawi na 82.000vojnika,pi{elondonski „Gardijan”. Prema pisawu tog lista, Gurke su bile na udaru prvog talasaotpu{tawauvojscipro{legodineioniverovatnoni Za{titni znak no` kukri ovogputane}ebitipo{te|eni,jerministar- wima nije bilo onih koji su se dobrovoqno stvoodbranesmatradajetabrigadaposledprijavilidabudutehnolo{kivi{ak,aista wih godina postala prekobrojna.  Vi{e od situacijao~ekujeseiovogputa.Gurkesuu~epolovinepro{logodi{wihvi{kovabilesu stvovaleuoperacijamauAvganistanuiodiGurke, koje su regrutovane sa Nepala. Me|u gralekqu~nuuloguuobuciavganistanskepo-

licije, po{to su lokalni regrutiboqeprihvataliwihnego oficire iz drugih zemaqa NATO-a,navodilist Me|utim, ministarstvo odbrane tvrdi da je brigada od 3.500 vojnika prekobrojna, jer jenastaviladaregrutujeistom brzinomipo{tojedu`inaslu`bezaGurkepove}anauskladu sa ostatkom vojske, navodi „Gardijan”. Gurke su narod iz Nepala,kojijepoznatiposvojoj hrabrosti i disciplinovanosti u britanskoj i indijskoj vojsci,~ijisuelitnidelovi. Ministarstvo odbrane potvrdilojeda}eprogramosloba|awa od tehnolo{kog vi{kauvojsciu}iudrugufazu slede}eg utorka. Pripadnici vojske koji trenutno slu`e u Avganistanu ilikojisuseskorovratiliizoperacijau inostranstvu verovatno }e biti izuzeti iz programa,osimakone`eledobrovoqnoda napustevojsku.


balkan

c m y

dnevnik

VLADAHRVATSKEUVODIREDME\UPOVLA[]ENIMA

Vra}enekstraporezna mobilnutelefoniju ZAGREB: Hrvatska vlada usvojila je odluku o uslovima kori{}ewa slu`benih automobila, mobilnih telefona, poslovnih kreditnih kartica, redovnih avionskih linija, sredstava za reprezentaciju i na~inu odobravawa slu`benih putovawa. „Vlada }e insistirati na transparentnosti i jasno}i u poslovawu. Kako }emo se pona{ati, tro{iti, kako }emo to pravdati, koliko }emo biti transparentni, samo po tome }e nas vrednovati, a ne po onome {to pi{e u ovoj odluci, koja je opravdano predmet interesa javnosti”, rekao je hrvatski premijer Zoran Milanovi}. „Kartica ne sme biti privilegija. Ona je sredstvo transparentnog pla}awa i traga novca, i moderne dr`ave prakti~no izbacuju gotovinsko pla}awe”, rekao je Milanovi}, prenose hrvatski mediji. Odlukom vlade, funkcioneri su podeqeni u grupe. U prvoj su ~lanovi vlade, u drugoj {ef kabineta vlade, sekretar i zamenici ministara, a u tre}oj grupi su direktori poreske, carinske i policijske uprave, pomo}nici ministra, portparol vlade i glavni dr`avni blagajnik. Po novom pra-

Zoran Milanovi}

vilniku, samo prve dve grupe imaju pravo na 24-~asovno kori{}ewe slu`benih automobila sa slu`benim voza~em. ^lanovi vlade imaju pravo na kori{}ewe slu`benog vozila gorwe klase, a {efovi i zamenici na automobil gorwe sredwe klase. Tre}a grupa iskqu~ivo mo`e da koristi automobile za slu`bene potrebe. Prva i druga grupa mogu da koriste mobilne telefone bez ograni~ewa dok je tre}a ograni~ena sa potro{wom od ne{to vi{e od 50 evra mese~no. Tro{kovi iznad tog iznosa bi}e odbijeni od plate.

Poslovne kartice ostaju samo drugoj grupi dr`avnih zvani~nika i slu`benicima koji za to dobiju posebne dozvole. Premijer Milanovi} nagla{ava da }e wegova vlada insistirati na transparentnosti i jasno}i u poslovawu i da }e sve javne nabavke biti objavqene na internetu. Mobilni operatori ponovo }e pla}ati porez od {est odsto na SMS i MMS usluge. Tu naknadu, operatori su pla}ali i ranije, ali ju je prethodna vlada ukinula na jednoj od svojih posledwih sednica.

subota14.januar2012.

EUpozdravqaizbor BevandeuBiH SARAJEVO: Delegacija Evropske unije u BiH pozdravila je u ~etvrtak odluku o imenovawu Vjekoslava Bevande na du`nost predsedavaju}eg Saveta ministara. Delegacija je izrazila nadu da }e raspodela ministarskih mesta biti ekspeditivna da bi novi Savet ministara mogao da po~ne rad na dugo o~ekivanim i neophodnim reformama u vezi sa evropskim integracijom BiH. „Novim vlastima BiH i daqe }emo pomagati da bi se ostvario napredak u ispuwavawu programa EU”, poru~io je portparol Delegacije EU Endi Mekgafi.

Vjekoslav Bevanda

Poslanici Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{t-

Stani{qevi}se teretizaterorizam BAWALUKA: Bo`idar Stani{qevi}, ~ije je oru`je prona|eno u bawalu~koj hali „Bo-

rik”, dan uo~i proslave Dana RS, osumwi~en je za krivi~no delo terorizma

Luk{i}nematajnio privatizaciji„Telekoma” mene, Andrija Mandi} i Neboj{a Medojevi}, saop{tili su ranije da }e opozicija pokrenuti parlamentarnu istragu o koruptivnim radwama prilikom privatizacije „Telekoma Crne Gore”. Mandi} i Medojevi} su naveli da }e opozicija predlo`iti da se u okviru parlamentarne istrage saslu{aju svi mogu}i akteri afere, me|u kojima i Luk{i}, kao i wegov prethodnik na funkciji premijera Milo \ukanovi}. Ameri~ke finansijske vlasti utvrdile su da je „Doj~e telekom”, preko svoje podru`nice „Ma|ar telekoma”, pri kupovini „Telekoma Crne Gore” podmitio vi{e crnogorskih zvani~nika sa ukupno 7,35 miliona evra. Crnogorsko tu`ila{tvo ranije je saop{tilo da se ve} godinu vodi istraga o privatizaciji „Telekoma”. Ma|arski „Telekom” je 2005. godine za paket dr`avnih akcija Vladi Crne Gore platio 114 miliona evra i skoro 23 miliona mawinskim akcionarima.

slovenija

Vladajo{neizvesna QUBQANA: Sloveniji se nastavqaju konsultacije oko formirawa nove vlade, ali jo{ nije jasno kome }e predsednik Danilo Tirk poveriti novi mandat. Qubqanski dnevnik „Delo” u ju~era{wem komentaru kritikuje politi~are - kojima su puna usta obe}awa o transparentnosti i politi~koj principijelnosti - da vode ra~una samo o tome kako }e wima biti boqe. „Neki `ele da izbegnu kriminalne optu`be i da zadovoqe manija~nu glad za vla{}u, dok drugi ovo vide kao veliku priliku da u~estvuju u distri-

buciji onoga {to je jo{ preostalo”, isti~e „Delo”. Lider Slovena~ke demokratske stranke Janez Jan{a i predstavnici stranaka koje su bliske wemu optu`io je preksino} Zorana Jankovi}a da je „neuspe{no poku{ao da kupi glasove wihovih poslanika”. Sada je na potezu predsednik Tirk koji posle konsultacija sa liderima politi~kih partija treba da odredi novog mandatara. U ovom ~asu jo{ nije jasno ko }e uspeti da obezbedi ve}inu u parlamentu. Alternativni kan-

didat je Jan{a ~ija partija je na izborima 4. decembra dobila 26 poslanika, ali do kraja se ne mo`e iskqu~iti ni Zoran Jankovi} ukoliko obezbedi dovoqnu podr{ku u skup{tini. Nedeqnik „Mladina” predvi|a da }e novu vladu formirati Janez Jan{a, a da }e predsednik „Pozitivne Slovenije” Jankovi} biti lider opozicije. Predsednik Tirk }e, kako se najavquje, idu}e sedmice saop{titi svoju odluku, mada se do kraja ne mogu iskqu~iti ni novi parlamentarni izbori.

Jankovi}zareforme iizopozicije QUBQANA: Zoran Janko- zabrinutost situacijom u Slovi}, koji nije dobio podr{ku veniji. Peterle je izrazio nadu parlamenta za mandatara, rekao da }e u dr`avi biti okon~ano je da }e wegova stranka biti saglasna sa neophodnim reformama i ako bude u opoziciji. Jankovi} je razgovarao sa liderima Socijalnih demokrata Borutom Pahorom i Stranke penzionera (Desus) Karelom Erjavecom o politi~koj situaciji u zemqi nakon {to nije izabran mandatar za sastav vlade. Ju~e je odr`ana i konferencija za novinare slovena~kih po- Zoran Jankovi} slanika u Evropskom parlamentu Lojza Peterlea, Iva takvo stawe i izabrana nova Vajgla, Tawe Fajon i Romane vlada kao i da }e prestati opaJordan Cizeq koji su izrazili dawe boniteta Slovenije u ino-

stranstvu. „U vremenu smo kada su nam potrebne brze odluke”, rekla je Tawa Fajon. Evropski poslanici su ju~e izrazili uverewe da }e referendum Hrvatske o ulasku u EU biti okon~an pozitivnom odlukom bira~a kao i da }e Srbija uskoro dobiti datum za pocetak pregovora o ulasku u EU. Kada je re~ o BiH, poslanici su izrazili nadu da }e ona dobiti operativnu vladu, ugledati se na susede i ubrzati proces evroatlantskih integracija. Prema op{tem mi{qewu poslanika, Crna Gora je najbli`a tome da nakon Hrvatske postane ~lanica EU.

ine BiH potvrdili su u ~etvrtak u Sarajevu imenovawe Vjekoslava Bevande, kandidata Hrvatske demokratske zajednice BiH, za predsedavaju}eg Ve}a ministara BiH. Ve}e ministara BiH nije imenovano od o p{tih i zb ora u BiH, odr`anih pre 15 meseci - oktobra 2010. godine. Bevanda je u ~etvrtak predstavio program svog rada, u kojem je istakao „ekonomsko ja~awe, rast standarda, sigurnost, stabilnost, zdravqe gra|ana, te o~uvawe i za{tita okoline”, uz rad budu}e vlade na evrointergraciji BiH.

SLU^AJ„BORIK”

crna gora

PODGORICA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} poru~io je da }e se odazvati eventualnom pozivu za davawe podataka o privatizaciji „Telekoma”, ukoliko do|e do parlamentarne istrage o toj aferi. Ukoliko se formira posebno skup{tinsko telo i pokrene parlamentarna istraga o korupciji u privatizaciji Telekoma, odazva}u se eventualnom zahtevu za davawe podataka u ovom slu~aju, rekao je Luk{i} za podgori~ki „Dan”. Crnogorski premijer je, me|utim, ukazao da aferu „Telekom” treba da re{ava Tu`ila{tvo, a ne Skup{tina Crne Gore. Uva`avaju}i ingerencije Skup{tine i institut parlamentarne istrage, smatram da, po ovim pitawima, pre svega, treba da postupaju nadle`ne pravosudne institucije, koje treba da utvrde osnovanost navoda koji se iznose, a potom daju svoj sud i o tome donesu kona~nu odluku. Lideri opozicionih Nove srpske demokratije i Pokreta za pro-

23

Kako je Tanjug u rekao direktor srpske policije Milorad Veqovi}, Stani{qevi}u je produ`en pritvor do 30 dana. Veqovi}, koji u Bawaluci boravi radi zajedni~kog rada s kolegama iz Srpske na toj istrazi, ka`e da je Stani{qevi}u u podne istekao pritvor od 72 sata i on je predat Tu`ila{tvu BiH na daqe postupawe. Stani{qevi}, me|utim, poku{ava da negira bilo kakvu povezanost oru`ja i skupa koji je u ponedeqak odr`an u sportskoj hali „Borik”, kome su prisustvovali dr`avi vrh Srbije, Republike Srpske i Srpske pravoslavne crkve, rekao je Veqovi}.

Vehabijapu{tenizpritvora BAWALUKA: Vehabija Nexad Ke{ko, osumwi~en da je pomagao teroristima odgovornim za napad na policijsku stanicu u Bugojnu juna pro{le godine, pu{ten je ju~e iz pritvora. Sud BiH ukinuo je optu`enom pritvor i odredio mere zabrane napu{tawa mesta boravi{ta. Tako|e, oduzeti su mu li~ni dokumenti i izre~ene mere zabrane kontaktirawa sa odre|enim osobama. Optu`eni je obavezan da se sedmi~no javqa nadle`noj policijskoj stanici, saop{teno je iz suda, preneli su bawalu~ki mediji.

Ke{ko se tereti za pomo} teroristima Harisu ^au{evi}u, Adnanu Hara~i}u i Naseru Palislamovi}u, nakon napada na policijsku stanicu u Bugojnu 27. juna pro{le godine. U ovom teroristi~kom napadu poginuo je policajac Tarik Qubu{ki}, a vi{e qudi je povre|eno. Kao pripadnik vehabijskog pokreta Ke{ko ne priznaje institucije BiH, {to je pokazivao tokom procesa kada je na pitawe sudije da li se ose}a krivim odgovorio pitawem: „[to vas to zanima?”

PomilovanNaserOri} SAR AJ EV O: Ne ka da {weg komandanta muslimanske vojske u Srebrenici Nasera Ori}a pomilovao je predsednik Federacije BiH @ivko Budimir i ukinuo mu uslovnu kaznu od ~e ti ri go di ne za tvora zbog nelegalnog no{ewa oru`ja i municije Budimir je tako omogu}io Ori}u da ponovo nosi oru`je bez straha da }e ponovo zavr{iti iza re{etaka, s obzirom da je uslovna ka zna pred vi |a la da, ako „okrivqeni” ponovi krivi~no delo, odmah ide u zatvor, pi{e „Pres” u izdawu za Republiku Srpsku. Uz Ori}a, Budimir je pomilovao jo{ nekoli ko za tvo re ni ka, me |u ko jima su i ubice, pqa~ka{i i seksualni prestupnici, navodi „Pres”. Obrazla`u}i odluku, Budimir je rekao da su svi pomilovani u potpunosti rehabilitovani i da „ne predstavqaju nikakvu opasnost za dru{tvo”.

^lan Odbora Narodne skup{tine Republike Srpske za pra vo su |e Ne nad Ba {ti nac ka`e da pomilovawe ratnog komandanta u Srebrenici govori o pravoj prirodi vlasti

u Federaciji BiH i da se takvom odlukom {aqe ru`na poruka `rtvama svih zlo~ina u kojima je u~estvovao Ori}. Bawalu~ki advokat Miroslav Mike{ smatra da Budimir u obrazlo`ewu o pomilovawu Ori}a i ostalih, narodski re~eno, me{a babe i `abe

i da mu se ~ini, kada je re~ o Ori}u, da iza svega stoje politi~ki i drugi ciqevi. Ratni komandant srebreni~kim muslimana, kojem je zbog ratnog zlo ~i na bi lo su |e no u Ha {kom tribunalu gde je pro gla {en ne vi nim, osu|en je u junu 2009. godine u sarajevskom op{tinskom sudu na dve godine zatvora. Godinu dana kasnije ta odluka je preina~ena na ~etiri godine uslovno. Naser Ori} je biv{i bo {wa~ ki ko man dant koga je Ha{ki tribunal osu dio za rat ne zlo~ine po jednoj ta~ki optu`nice na 2 godine zatvora za indirektnu odgovornost za smrt 7 i mu~ewe 11 srpskih zarobqenika u peri o du od 1992. do 1993. godine. Kasnije, nakon `albe na presudu, Ori} oslobo|en i progla{en nevinim, {to je izazvalo veliko negodovawe u srpskoj javnosti koja je i prvu presudu smatrala sramno blagom.

Vozio247kilometaranasat ZAGREB: Hrvatska policija je na autoputu Beograd-Zagreb zaustavila motociklistu iz Srbije koji je vozio 247 kilometara na sat. Motociklista je zaustavqen u ~etvrtak kod Brodskog Stupnika u Slavoniji, na delu autoputa gde je brzina ograni~ena na 130 km na sat. Kako je saop{tila policija, motociklista je ka`wen sa 10.500 kuna (1.394 evra) i zabranom kori{tewa voza~ke dozvole u Hrvat-

skoj narednih godinu dana. Ka`weni motociklista je tako „oborio rekord kolege” iz Srbije koji je po~etkom septembra pro{le godine uhva}en kod @upawe jer je vozio 237 kilometara na sat. Rekord u toj „disciplini” ipak dr`i poqski motorista koji je sredinom avgusta 2010. na autoputu A4 (od Zagreba do ma|arske granice) vozio 248 kilometara na ~as.


24

porodica

subota14.januar2012.

Н

П

Иочевипатеод постпорођајне депресије

остпорођајна депресија ибебyвежесеузмајке, но новија истраживања су показала како од њих пате и мушкарци.Америчкинаучници суоткрилидаскоросвакидесетимладиотацпатиодовеврсте депресије,докјекодженабројкаипакнештовећа. Новопечене очеве неиспаваност, изненадна одговорност и велике промене у животу могу учинити несретним, а такође долазидопојавеновихстрахова. До тих резултата су дошли научници Медицинске високе школе у Норфолку након што супроучиличак43истраживањакојасупроведенанаовутему. На тај начин су начници проу ч ил и и упор ед ил и чак 28.000родитељаиз16различитихземаља. Типични симптоми постпорођајне депресије су раздражљивост, физичка исцрпљености, страх да се више ништа неће у животу постићи, мањак апетита, али и напади преједања,мањакконцентрације,про-

М

блемисаспавањемилошерасположење. Каоикодженапостпорођајна депресија се и код мушкараца већиномјављатекнакончетири недеље па до шест месеци наконпорода,нонијенеобичнода се јави и након годину дана. Стручњаци такође наглашавају да ако мајка пати од постпорођајнедепресије,вероватноћеод истогпроблемапатитииотац. „Ако се један родитељ лечи одпостпорођајнедепресије,ондабиидругитребаодапосети лекара„, саветују амерички научници. Занимљиво је да мушкарци патеодпостпорођајнедепресијебезобзираштонисуродилии не пате од промене нивоа хормона.Стручњацисматрајудасе кодмладихочеваоваболестјављајернисуумогућностидасе носе се с притиском те се боје да не испуне очекивања, попут зарађивања довољне количине новца, али и страхова повезанихоковаспитањадететаиопштебудућности.

dnevnik

Јелимоједете хиперактивно

овеигрице,скакање,певање...деци свако мало нештоновопадненапамет. То је чудесно и занимљиво, но понекад зна бити итекаконапорно.Поготовокададете није само „живо” – него је хиперактивно. Могућност концентрисања и трајањесамеконцентрацијекод деце је мања него код одраслих особа.Честосмозадивљениколико енергије и маштовитости поседују.Бититогасвеснијевеомаважнокакобидететупомоглиупроцесуучења.Имајтена умудадецапостепеноразвијају концентрацију. Што су старија то се лакше и успешније концентришу. Концентрисани смо када се посвећујемоједнојактивностии притомесеискључимоодсвета око себе и у потпуности се посветимо дотичној активности. Оваспособностнамјеурођена. Наравно,неможемоупоређиватимоћконцентрацијекоддвогодишњег детета и оног на прагу адолесцентскедоби.

Узроци хиперактивности До сад се заправо не знају тачни узроци хиперактивности, нонаучници сматрајудаузроци могу бити генетски и психосоцијални . Узрок могу бити и променеуметаболизму,одређене алергије и злостављање. Неки научници иду толико далеко дакаоузрокнаводеипретерано гледањетелевизијеииграњевидео игрица, но треба напоменутидатинисунаучно доказани. Симптом е овог пор ем ећ ај а можемо сврстати у три групе, а тојепоремећајпажње,хиперактивностииимпулсивност.

Конкретнисимптоми?

Дужинаконцентрације зависиод година На пример, код малишана до три године није потребно тражити више концент рације од десет минута. Потребно је или мењати активност, или детету пружитидовољнопауза.Стручњацинаглашавајукакојеважно да се играте са својим дететом, те путем забаве учите како се посветитиједнојактивности. Деца у доби између три до шест година способна су одвојити10минутазаодређенуобавезу и 20 минута за слободне активности.Уовомпериодудецутребатеданаучите дапостојеизадацикојеможданеволеи нису заб авн а, али их мор ај у обављати. Децаодшестдодесетгодина способна су концентрисано се пос вет ит и једн ој акт ивн ос ти пуних пола сата, а тога су свесни и учитељи који ће тих 30 минутаискориститизаучење,а с малим паузама ће се деца одморити и припремити за нове задатке.

Какобизналиколикојеваше дете способно да се сконцентрише, морате га проматрати. Најбољи начин је да га гледате док нешто чита. Колико је способно посветити се тексту без дамунештоскренепажњу?Немојтевећприпрвоммерењузакључитикакоонопатиодхиперактивности.Поновитетествише дана за редом, јер на нашу пажњу утичу и одређени спољни фактори. Истраживања су показала да скородветрећинедеце,којапате од потешкоћа с учењем, су заправо деца с дефицитом пажње.Доксејошнекад сматрало какосузатаквопонашањекри-

ви родитељи или је дете једноставно „злочесто” данас је хиперактивност призната као реалнипроблем.Свакодетејетокомодрастањабилоунемирном периоду, но то не значи да је оно хиперактивно. Тек када се симптоми протежу кроз дужи период и нису повезани с дететовомдоби,говоримоотакозваном дефициту пажње, односно хиперактивномпоремећају. Поремећајсенајчешћеоткрије кад дете постане део једног колектива, например кад крене у школу. Истраживања су такођепоказалакакоједефицитпажњечакчетирипутачешћикод дечаканегокод девојчица.

Вашедетепрелазисједнеактивностинадругу,апритомене завршаваоноштојезапочело. Имапроблемаприликомпамћењаупута. На питања одговара брзо и без размишљања. Често особе прекидауразговору. Ваше дете је све време у покрету и не може да седи мирно наједномместу. Ушколиимапроблемапроводитивремеуклупиизнанапуштатисвојерадноместо. Има проблема посветити се детаљима. Честорадипогрешкеизпуког немара. Неслушаупутекојесумудиректно усмерене. Тешко извршава домаће задатке, пос ебно оне писмене, које изгледају збрчкано и неуредно. Увекјеу„погону”,трчи,пење сеиврпољинаједномместу. Честородитељинисуспособниобјективноразмотритипонашање свог детета. Због тога буду конфронтирани с овим проблемомодстранететеувртићу или учитеља. Ако сматрате да вашедетепатиоддефицитапажње, обратите се психологу, а помоћ можете затражити и од вртићаилишколекојувашедете похађа. Немојте игнорисати ов��јпроблем,јерузстручнупомоћ свом детету ћете олакшати процесучења.

Одабирименаутиче нанашкарактер

арија,Владимир,Марина–имеговоримногоо особи. А, како га носимосасобомцео живот,родитељи би при одабиру имена требали добро да размисле. Јер кривим одабиром рескирате доживотно незадовољствовашегдетета. Класична имена, дуга или кратка, нова и модерна – многа именанудесекаоодабир.Управо због тога је тешко бити сигуран јесмолидонелиисправнуодлуку. НохоћелиТомиславуистинубитиуспешан,аЛолабитиправазаводницакојаломисрца,сучиста нагађања...Или? Бројнистручњаци,попутНемца Јоакима Шафера који се специјализовао заистраживањаименаињиховогутицаја,наглашавајудаимеимаитекаковеликозначење у животу сваке особе. Он иде толико далеко да објашњава како име утиче и на наш карактер.Поњеговоммишљењусамо имепоседујекарактеринатајначинутиченаживотноситељатог имена. Истраживања проведена од стране америчких научника, подржавају Јоакимово стајалиште. Студије су показале да имена имају врловеликиутицајнанаш живот.Напримерженесименом Лоуиз честосеселеуЛоуизијану, амушкарцисименомФилип бирају Филаделфију. Резултати истраживањаидучактоликодалеко,даговорекаковласнициимена Марша бирају чоколадицу

Марс, уместо било које друге сластице,аженесименомКоринапијуКокаколу,амушкарацса именом Петар чешће бира Пепси. Психолози и маркетиншки

стручњациобјашњавајудаљуди радо бирају производе који су слични њиховим именима. Тај феноменсеназиваи„Немлетер брендинг“. Уз имена се вежу и одређене карактеристике. Неким именима дајемо властита и приватна значењаиособине. Напримеракосе нашамајказовеМарија,аувекје брижна,драгаинежна,узтоиме ћемо увек везати дотичне карактеристике.Једнакојезаименакојанасподсећајунаособекојесу насизневерилеилинисуоставиле најбољи утисак. Можда име

Данијелајелепоипопуларно,но ако се наша најљућа непријатељица зове тим именом, мала је вероватност да ћемо своје дете назватитако.

Особине уз имена не вежемо самоизвластитихискустава.Велики утицај има и култура и окружењеукојемживимо.Бројнаистраживањасупотврдилада ипренегоштоупознамоодређенуособу,приписујемојојособинекојеповезујемосњенимименом. Једно истраживање је тражилоодиспитаникадаоцене60 типичних мушких и женских имена,иданатемељуњиходреде године, атрактивност и интелигенцију власника имена. Резултати су итекако занимљиви. Носиоци модерних имена опи-

сивани су редом као млађи, док они с традиционалним именима суоцењеникаоособестариједоби. А како су испитаници власнике модернијих имена оцениликаомлађе,тојесасобомповлачилоивећуатрактивност,па чакиинтелигенцију. Психолозитакођернаглашавају да родитељи требају бити опрезни при одабиру имена јер оноподсвесноутиеченавласника. Наиме,какосеузименавежу одређенеособинетакосеодвласниканештоиочекује.Такозвана снажнаиутицајнаимена,уједно стварају притисак, а то на неке особеможенегативноделовати. Одређена имена се годинама држе на листи популарности. Стручњаци објашњавају да то могу захвалити њиховој повезници са социоекономским статусом.Истраживањасупоказала да родитељи који су образовани и добростојећи, редом бирају именаузкојесевежутекарактеристике, а не она модерна и тренди. Мождавамсечинисимпатично назвати сина по лику ваше најдражетурскесапунице,ноколикооноимазавасинтимнијеги дубљегзначењаиколикоћебити трендиза10-такгодинајеупитно. Приликом одабира имена имајтенаумудаћевашедетеса њим живети цели свој живот. А чиниседаоноутиеченанашкарактер и живот више него што смомислили.

Исхранаможе да промени ДНКвашебебе

С

вака мајка жели да пружи само оно најбоље свом детету: Здравље, весеље, образовање. А један од важних фактора здравља је и идеална и здрава тежина сваког појединца. Чини се да оно што једете током трудноће можете итекако утицати наДНКвашегдетета. Нијереткостдатокомтрудноће мањепазимонакилограмеичесто уналетугладиједемосвештонам стижеподруку,тачнијеууста.Не може шкодити? Боље јести што више. То одавно није нит водиља трудничкепрехране. Истраживањасупоказаладанапади глади и преједања будућих мама утече и на здравље те килограме још нерођеног детета. Стручњаци наглашавају како намирнице које уносимо тоеком трудноћеимајумоћмодификације генетикевашегдетета.

Према резултатима истраживања проведеног на америчком Универзитету уСаутхемптонуу сарадњи са стручњацима из Сингапура, прехрана труднице утиче на ДНК бебе. Наравно, главна структура остаје непромењена, но повећавају се ризици оболевања од одређених болести,алидетеимауједнои повећан ризик од претилости током свог живота. Резултати су показали да је чак 25 посто деце,чијамајкајенеконтролирано јелатокомтрудноће,билосклоније дебљању и проблему с килограмима. Збогтогаипакприпазитешто једете током трудноће. Једите здраво и разнолико, а клоните се оне хране која можда јест слатка и укусна, али нема састојке неопходне за развој вашегмалишана.


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota14.januar2012.

25

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 44973 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44983

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom kom{iji

KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/621-52-60, 021-66-21-797. 45167

GARSOWERA, Valentina Vodnika, 1. sprat, 25.000e, jednosoban, Temerinska, visoko prizemqe, idealan za lokal, 28.000e, Cvi ji}eva, 36m2, 29.000. Te lefoni: 061/601-93-93, 021/6621-797. 45168 PRIPREMNA nastava za polagawe prijemnog ispita za arhitekturu. Predava~i sa iskustvom!. Telefoni: 063/8-941-058, 063/8-441-538. 45157 ^ASOVI matematike i fizike. Profesor dolazi ku}i. Telefoni: 021/526-774, 064/953-83-78. 45123

VEOMA POVOQNO useqiv stan, 77m2, na prvom spratu, ugao Suboti~kog Bulevara i Futo{kog puta, Prezidentova zgrada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45104

VEOMA POVOQNO useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 45102

IZDAJEM lokal od 30m2 u Ul. Vuka Karaxi}a za sve vrste delatnosti. Te lefon: 6571-844 i 0621596585. 44985 LOKAL izdajem ili prodajem, ful 43m2, Ul. Zmaj O. Vuka. Telefon 065/5510-655. 45068

IZDAJEM poslovni objekat 720m2 na Novom nasequ. Telefoni: 0049-17-6968-25-856. 45147

KUPUJEM auta, sve vrste novija i starija, mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 021/822714, 063/70-81-939. 45185

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44990 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 45045 POPRAVQAM: slavine, kotli}e, bojlere, elektri~ne {porete, brave, {arke, TA pe}i, plafowere, sitne elektri~ne popravke. Telefon 062/972-08-41. Stojan. 45148

Qubi{i Georgijevi}u od kom{ijazgrade StevanaMusi}a6, NoviSad.

45267

Poslednji pozdrav dragom

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44672

Nikoli PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 45049

od Bebe i Zdenka.

45265


26

^iTUQe l POMeni

subota14.januar2012.

dnevnik

POMEN

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da nas je zauvek napustila 13. 1. 2012. godine na{a voqena i nikad pre`aqena majka, svekrva i baka

Milica Vezmar - \armati Navra{ava se 2. godina od kako nisi sa nama majko, bako, suprugo. Se}a}emo se tebe, zauvek. Kristian, Aleksandra, Silvia, }erke Maja i Ru`ica i suprug, zetovi Sa{a i Djon. 45247

Posledwi pozdrav mojoj seji

Nevenka Miodragovi} Nevenki Miodragovi}

ro|. Brzak 1932 - 2012.

ro|. Brzak ro|ena 1932. u ^eneju

Mari Nedeqkovi} iz Novog Sada

Sahrana je danas, 14. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Hvala ti za sve {to si mi pomogla u `ivotu, neka te an|eli ~uvaju.

Mila moja i voqena, od tvoje Dragice.

Ve~no o`alo{}eni: sin Miodrag, snaja Milija i unuci Aleksandar i Slobodan.

Sestra Jelica, Pera i Gordana sa porodicom.

45257

45234

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

POMEN

POMEN

45270

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Branko Po~ek

Preminula je na{a draga sestra

Mara Nedeqkovi} 1928 - 2012. Sahrana je danas, 14. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 45235

Dobrila Krsti}

Pavle Kalmar

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

1953 - 2012.

2007 - 2012.

Mara Radi}

Qubav i se}awe ~uvamo u svojim srcima. An|ele moj, ~etrdeset dana nisi sa nama, ku}a prazna najve}a je kazna. Za sve ti hvala, {to si me rodila i boqi `ivot mi dala. O majko maj~ice, o du{o du{ice, o bajko baj~ice, o princezo moja, s Tobom je umro deo mene.

Tvoji najmiliji. 45255

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav stricu i deveru

Sin tvoj, tvoj Ranko. Sahrana je danas, 14. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Draga Selo, po~ivaj u miru, a mi koji smo te voleli ~uva}emo uspomenu na tebe.

45246

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Qubica Kotur

Dobrili Krsti}

Brenesel Nikoli

1940 - 2012. O`alo{}eni: supruga Zuzana i sin Petar.

Tvoje sestre Radoslava i Qubica sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 14. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

od: Qubi{e, Dragice i Mladena Kowovi}a sa porodicom.

Porodice Topi} i Brenesel iz Titela.

45260

45258

O`alo{}eni sin sa porodicom. 45248

45253

Posledwi pozdrav

45262

POMEN suprugu, ocu i dedi

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog kuma i prijateqa

GODI[WI POMEN

Marijana Dubravac ro|. Nikoli}

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Pavle Kalmar

Milovanu Pavlovi}u 1937 - 2011.

Ranku Spasojevi}u Posledwi pozdrav od porodice Ili}.

45251

Brenesel Nikole

od porodice Grubni}.

Porodice: @ur`ul i Haben{us.

45233

45261

Tvoji tata Du{an i Cuka.

45254

Navr{ava se ~etrdeset dana tuge i bola za tobom. Pomen }e se odr`ati u Mo{orinu, 14. 1. 2012. godine, u 10.30 sati. Tvoji: supruga, k}eri, sin, unuci, praunuci, zetovi i snaja. 45269

Draganu Roganovi}u Gagi 16. 1. 2010 - 16. 1. 2012. Ni posle dve godine ne mo`emo se pomiriti sa surovom istinom da smo te zauvek izgubili. Nikada te ne}e zaboraviti: tvoja tetka Anka, te~a Pavle i bra}a Zoran i Bojan Simeonov. 45268


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi voqenoj

Tu`nog srca javqamo da je na{a majka

preminula 12. 1. 2012. godine, u 88. godini Sahrana }e se obaviti 14. 1. 2012. u 13 ~asova, na Mesnom grobqu, u Ka}u. O`alo{}eni: sinovi Niko i Milan sa porodicama. 45242

Posledwi pozdrav dragoj baki

An|i

An|i Jovi~i} od: unuka Jovi~i} Aleksandra, Gabriele, Milana i Marka.

45241

45243

An|i Jovi~i}

[ESTOMESE^NI POMEN

3

Dana V. Reqin

1930 - 2012.

Pavle @ivanov

koja nas je ostavila iznenada, bez re~i. Ve~na tvoja slika }e ostati u na{im srcima. Sahrana }e se odr`ati 14. 1. 2012. u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Tvoji: Perica, Zorica, Mira i Duca.

iz Koviqa U subotu, 14. 1. 2012. godine, u 10 ~asova, na [ana~kom grobqu, u Koviqu poseti}emo wegovu ve~nu ku}u.

45219

45226

na{oj

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se 20. 1. 2012. godine navr{ava godina od kako nas je napustila na{a majka, ta{ta i baka

Posledwi voqenoj

pozdrav

Dobrili Krsti} Bobiki

od sina Nike i wegove porodice.

Posledwi pozdrav dragoj mami

na{oj

27

Dobrili Krsti}

An|a Jovi~i}

Posledwi pozdrav majki

pozdrav

subota14.januar2012.

Posledwi pozdrav dragoj baki

Porodica @ivanov.

Dana, 15. 1. 2012. godine, u 11.15 sati, na Alma{kom grobqu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj voqenoj supruzi, mami i baki. Ve~no o`alo{}eni: suprug Du{an, sin Proka sa porodicom i }erka Milica sa porodicom. 45200

Dana, 15. januara 2012. godine, navr{ava se tu`nih godinu dana od kada nije sa nama

\uja Radi{i}

Quban Reli} 1951 - 2011.

od porodica Bukinac i Mr{i}.

Pomen obele`avamo u nedequ, 15. 1. 2012. godine, na Gorwem starom grobqu, u Futogu, u 11 ~asova. Osta}e deo na{eg `ivota i na{ih uspomena. Weni najmiliji.

45220

45232

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi tata, deda i pradeda

SE]AWE Danas, 14. 1. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, poseti}emo ve~nu ku}u na{eg prijateqa

Ve~no sa nama, tvoji: Verica, Mile i Mima. 45197

POMEN

2004 - 2012. Sa puno qubavi i po{tovawa, ~uvamo te od zaborava, dragi na{

Nikola A~anski

An|i Jovi~i}

od sina Milana i snajke Mioqke.

od: unuke Jevti} Bo`ane, Gorana, An|ele, Aleksandre i Andreja.

Sahrana je danas, 14. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Veca, Milica, Branislav, Nada, Qubomir i Andrej.

45244

45245

45229

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 1. 2012. godine, u 73. god. preminuo na{ dragi

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ plemeniti

Milane M. Drezgi}u Radovana Gavrilova Magile

Tvoja porodica: supruga Petronela, }erka Smiqka i unuka Tamara. 45188

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada je oti{ao u jedan drugi svet na{ dragi Magila ali uspomena na na{e zajedni~ke trenutke osta}e zauvek u na{im srcima.

JEDNOGODI[WI POMEN

Drugari Grbavica, Rotkvarija, Panda.

45221

Danas se navr{avaju 3 godine od kako je moja supruga

Ranko Spasojevi} Sahrana je u ponedeqak, 16. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Radoslavu Veqkovi}u obele`i}emo danas, 14. 1. 2012. godine, u ^erevi}u, na Novom grobqu. S qubavqu, po{tovawem i tugom, porodice Veqkovi} i Su`wevi}.

Wegovi najmiliji. 45191 45231

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

i

Saveta Vu~eti}

Nikola Brenesel Sahrana je na Uspenskom grobqu, u subotu, 14. 1. 2012. godine, u 13 ~asova.

Qubi{a Georgijevi} O`alo{}eni: supruga Milica, }erka Mirjana, sin Dragan, snaja Maja i unuci Nikola i Aleksandar.

POMEN

1921 - 2012. Sahrana je danas, u subotu, 14. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

oti{la u ve~nost, kod na{eg sina. Nije mogla da podnese da wega nema i tuga je pobedila. Hvala Ti za 50 godina zajedni~kog `ivota, za vernost, za qubav, za po{tovawe. Hvala za sve. Sad je u meni tuga, `ivot bez tebe je te`ak, `ivim za unuke i za uspomene. Tvoj Zoran.

@ivan Kozarski @ika 14. 1. 2011 - 14. 1. 2012. S qubavqu, tvoji: Dejan, Milan i Ro`a.

O`alo{}ena porodica. 45237

45236

45223

45228


28

^iTUQe l POMeni

subota14.januar2012.

DESETOGODI[WI POMEN

Dana 15. 1. 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od kada nije sa nama na{

dnevnik

POMEN

ZAHVALNICA Zahvaqujemo se ro|acima, kumovima i prijateqima koji su pokojnika ispratili do wegove ve~ne ku}e.

Pro{lo je sedam tu`nih dana od kako nije sa nama otac i suprug

Vasa ^e~uk

Vasa ^e~uk

Devet godina je od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

Uro{ Simi}evi} Ve} deset godina nosimo bol u srcu i se}awe na dan kada si nas napustio. Sa qubavqu i setom ~uvamo uspomenu na tebe i sa suzama u o~ima listamo na{e fotografije. Sestra Sowa sa porodicom. 45216

\ura| Antoni}

Petar Krajnovi}

iz Koviqa

iz Koviqa

Posebno se zahvaqujemo Domu zdravqa Koviq i „ku}nom le~ewu� Doma zdravqa Novi Sad. Sin Stevan i supruga Tinka. 45119

Sa qubavqu i ponosom ~uvamo te u na{im srcima.

DESETOGODI[WI POMEN Majka Vida, supruga Bo`ana, }erke Milica i Vesna i bra}a Zdravko i Savo sa porodicama.

O`alo{}eni: sin Stevan i supruga Tinka.

Se}awe na tvoj dragi lik i tvoju dobrotu nikad ne}e izbledeti. Tvoji najmiliji: supruga Milica, sin Milan i }erka Jelena sa porodicama. 44946

45121

Danas je deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

POMEN

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i tastu.

45208

Uro{ Simi}evi} Praznina je velika. Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i qubav koja }e ve~no trajati u na{im `ivotima.

^ETRDESET DANA nije sa nama na{ dragi suprug i otac

Radoslav Veqkovi}

Milan Jovanov

2011 - 2012.

14. 1. 2009 - 14. 1. 2012.

Voqeni na{, vreme prolazi, a tuga za tobom ostaje ve~no. Zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima jer voqeni nikad ne umiru. Pomen }emo davati u subotu, 14. 1. 2012. u ^erevi}u, na Novom grobqu, u 11.30 ~asova. Supruga sa decom.

Tvoji roditeqi.

Uspomene i se}awe na Tebe ~uva porodica.

Vasilije Vujovi} Zauvek }emo Te pamtiti i ~uvati u na{im srcima. Tvoja porodica.

45138 45143

44835

GODI[WI POMEN Pro{la je tu`na godina od kada nas je napustila na{a voqena mama - majkica

Navr{ava se godina dana od smrti na{eg supruga, oca i dede

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od kako nije vi{e sa nama na{a mila i voqena

Zora Stoj{i}

Milana Pa{i}a

ro|. Sre}kov 26. 1. 2011 - 26. 1. 2012.

1950 - 2011.

45215

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragoj sestri, {ogorici, tetki i baki

Jovanki Jovanovi} ro|. Ogwenovi} Voqena seko, kako re}i srcu da ne boluje, du{i da ne tuguje kada smo te izgubili, a neizmerno voleli. Voqeni nikada ne umiru ve} u na{im srcima `ive dok je nas. Tvoja sestra Bojana sa porodicom.

Tomislav Olu{ki dipl. in`. elektrotehnike Pomen obele`avamo u ponedeqak, 16. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu. Izra`avamo zahvalnost svim dragim qudima koji su bili uz nas u najte`im trenucima. Posebno se zahvaqujemo svim zaposlenim na Urolo{koj i Neurohirur{koj klinici na nesebi~noj brizi i nezi tokom bolesti. Hvala i kolegama iz SUP-a na dirqivim re~ima opro{taja. Supruga sa decom.

Danas, 14. 1. 2012. godine navr{ava se jedanaest godina od kada vi{e nisi sa nama.

iz \ur|eva

Gordan Mil~i} Gode Sa tugom u srcu i mislima ~uvamo te od zaborava.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tata Dragan i brat Zvezdan sa porodicom.

45217

45149

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milanu Pa{i}u

obele`i}emo danas, 14. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Ka}u. Uvek }e{ biti u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Tvoji najmiliji: suprug Dejan, sin Du{an, }erka Teodora, svekar Du{an, svekrva Nena, dever Sa{a, snajka Vesna i Mihajlo. 45176

Vasa Mati} iz Rakovca

Ostavio si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} istinu da sa bolom `ivimo. ^uvamo te u mislima i na{im srcima. Neute{na majka Lepa i brat Sa{a. 45214

JEDNOGODI[WI POMEN

Slavko Duki}

Slavko Duki}

Tvoja unu~ad: Slavko, Sawa i Vawa. 45163

iz Stepanovi}eva Sa qubavqu i ponosom ~uvamo te od zaborava. Tvoja sestra Mira, zet Milorad, sestri} Predrag i sestri~ina Dragana sa porodicama.

44995

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mara Radi} Vreme neumitno te~e, a mi s mnogo qubavi, ponosa i tuge ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam podarila. Hvala ti majko na svemu. Po~ivaj u miru, i neka te an|eli ~uvaju. Tvoja }erka Rada sa porodicom.

45132

JEDNOGODI[WI POMEN

Dragi na{ deda, svaki dan te spomiwemo, `eqni tvoga zagrqaja i toplih re~i. Bio si i ostaje{ voqen, nikad pre`aqen.

Tvoji najmiliji: suprug Mitar, sin Ranko, }erka Rada.

45131

GODI[WI POMEN mom voqenom bratu

Marijani Dubravac

Todor ]ur~i}

DVADESET TROGODI[WI POMEN

Tvoji najmiliji: supruga Nada, sin Neboj{a i }erka Tawa sa porodicama.

45184

POMEN

Mara Radi} Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe. Tuga zbog rastanka ne prolazi. I daqe nam puno nedostaje{.

Po~ivaj u miru!

45153

45230

DEVETOGODI[WI POMEN

Pomen }emo obele`iti danas, 14. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, u ^enejskoj crkvi. Sa bolom u srcu, weni najmiliji.

POMEN

44994

POMEN

POMEN Navr{ava se godina od kako nema na{e najdra`e

Branislav Gajinov

iz Ka}a

Mirjane Vlaovi}

iz Turije 16. 1. 1988 - 16. 1. 2012.

Mnogo je suza palo kada je tvoje srce stalo, a bol i tuga su postali jo{ ve}i jer nam ni zbogom nisi uspeo re}i.

Pomen obele`avamo u nedequ, 15. 1. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

U na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: supruga Ru`ica, sinovi Zoran i Slobodan, snaja Jovanka i unu~ad, Slavko, Sawa i Vawa. 45162

Tvoji najmiliji: }erka Vesna, unuci Milan, Milo{ i Marko i zet Aleksandar.

Tvoji najmiliji.

44961

44997


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Navr{ava se 40 tu`nih dana od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deka i tast

JEDNOGODI[WI POMEN

Cvetanu Bati}u

Lazar Lukaji} 1934 - 2011.

obele`avamo danas, 14. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Mo{orinu.

Ostaju qubav i se}awa...

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: majka Anica, supruga \ur|ija i sinovi Sima i Miroslav sa porodicama.

45083

45069

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

POMEN

subota14.januar2012.

TU@NO SE]AWE Pre godinu dana, na Bogojavqewe zauvek nas je napustio na{ dragi

Paja Moga

Uvek }e{ srcima.

biti

u

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jovanki Jovanovi}

Jovanka Jovanovi}

I posle 40 dana - svuda kud mi oko krene, ja te vidim dobra mati, tvoju }erku usamqenu, svuda tvoja slika prati.

29

Po~ivaj u miru. ^uvamo te od zaborava. Tvoja porodica.

obele`i}emo danas, 14. januara u 11 ~asova. Jovanka, najve}a moja sre}o i qubavi, oprosti {to je osmeh nestao sa moga lica, oprosti {to su moji obrazi vla`ni i {to me samo}a bez tebe vre|a i boli. Bila si moj ponos i dika. Hvala ti za neizmernu dobrotu i qubav kojom si me obasipala. Tvoj o`alo{}eni suprug Sima. 45109

45112

na{im

TU@NO SE]AWE Navr{ava se osam godina od kako nije sa nama na{

SE]AWE

]erka Mirjana, zet Mi{ko, unuk Stefan.

45146

\ur|inka Stanojevi} Mer|anovi}

Lazaru Lukaji}u 1934 - 2011.

SE]AWE na moje drage roditeqe.

Milica Novakovi} Milan Vidi} 13. 1. 2004 - 13. 1. 2012.

1932 - 1977. Se}awe na po{tovanog kom{iju ~uvaju stanari Bulevara oslobo|ewa 48.

Uvek si u na{im mislima, svakog dana u na{im pri~ama. Tvoja porodica. 45115

45116

ro|. Grujin

Dana, 14. januara navr{ilo se deset godina od smrti na{eg dragog brata

Pro{la je godina od smrti na{e drage i plemenite sestre

Stojan Svilar

Milorada Biki}a

Stojanke Radoj~i} Ilinke

45011

POMEN Navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ suprug otac i deda

Vinka Svilar Petar Stanojevi} Dajka

Dve godine bez tebe i nepregledna praznina, jer ni{ta vi{e nije kao pre. Ostala su samo se}awa kao prozori kroz koje te mogu videti kad god po`elim. Za prazninu u mojoj du{i i srcu, vreme nije lek ve} tiha patwa. @ivim od uspomena na sre}ne dane na{eg zajedni~kog `ivota. ^uvam Te u srcu svom zauvek. Tvoj Radomir.

1899 - 1977.

Du{an Gostoji} Velika praznina je u srcima nas koji smo te voleli. Voqeni nikad ne umiru. @ive}e{ ve~no u na{im mislima. Tvoja supruga Jelena, }erke Maja, Sne`a, zet Gara, unuke Jelena, Dragana, Du{anka, Sara.

Jovanka Stanojevi} 1911 - 1983.

Uvek ih se se}aju wihovi najmiliji.

^uvaju Vas od zaborava va{i najmiliji.

45035

44949

15. 1. 2007 - 15. 1. 2012.

Tamajka Gabor Pro|o{e, dragi Gabore, tri najtu`nije godine u na{im `ivotima. Ne izbrisa{e nam tvoj dragi lik, prelepi osmeh i nenadma{nu dobrotu. Ne umawi{e na{u tugu i bol. Uvek }e{ ostati u na{im mislima i srcima.

Brat Pero i sestre Zora i Vera sa porodicama.

Stevan ^onki} Popa

Sa po{tovawem, porodica Barjaktarov.

Tvoja supruga Dana i najmiliji.

ro|. Beli} Weni: sestre Danica i Bisa, brat Svetislav i snaja Julkica sa porodicama. 45117

45091

45137

SE]AWE

TROGODI[WI POMEN

Vreme prolazi, a ti si uvek u na{em se}awu.

Navr{ava se tu`na godina od kako vi{e nije sa nama na{a draga mama i baka

Stojanka Radoj~i} ro|. Beli} 1933 - 2011.

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je zauvek napustila na{a draga

Olgica Krsti} Vreme ne mo`e da ubla`i prazninu i tugu od kada nisi sa nama. ^uvamo te u mislima i u na{im srcima.

Nedostaje{ nam puno. Sa qubavqu i po{tovawem sinovi Miroslav i Dragan sa porodicama.

Tvoji: suprug Stevan, }erke Du{ica i Qubica sa porodicom. 45072

44815

45055

45082

Prolazi ~etvrta godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Na dana{wi dan navr{avaju se 4 tu`ne godine od kada nije sa nama na{

Navr{ava se 40 dana od kako vi{e nisi sa nama

GODI[WI POMEN

Vojislav - Voja Dankuc

Mirko Suji}

Olga Krsti}

Rajko Panteli} Pr`a

ro|. Arsenov

2008 - 2012.

U nedequ, 15. januara 2012. godine, u 11 ~asova, odr`a}emo ~etvorogodi{wi pomen. S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u nosimo ga u srcima i ~uvamo od zaborava. Wegovi najmiliji. 45053

ali si u mom srcu zauvek. Velika praznina je u srcima nas koji smo te voleli. Tvoja supruga Qiqana, sin Neboj{a i }erka Mirjana. 45089

Tvoja sestra Quba sa porodicom. 45080

Ostavio si veliku prazninu, ali se}awem na veliku radost i qubav koju si nam dao, ispuwen nam je svaki dan. Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati. Majka Ana i }erka Gabrijela sa porodicom. 44817


tv program

subota14.januar2012.

07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.10 Коњићгрбоњић,позоришна представазадецу 08.45 Цртанифилмови 09.00 Вуковвидеобуквар-слово„Ђ“ 09.30 Хајдесамномуобданиште 10.00 Питамсе,питамсе:Селоселу „Ђурђево“ 10.30 Зимзарије,дечијипрограм 11.00 Путевинаде 11.30 Агромозаик 12.00 Вести 12.10 Знање-160годинасрпскечитаоницеуИригу 12.35 Плавикруг 13.05 Безупута 14.00 Биографије 15.00 Вестизаособесаоштећеним слухом 15.10 Петказање 16.20 Свеоживотињама 17.00 ТВДневник 17.20 Политбиро 17.55 Златниглас,филм1. део 19.30 ТВДневник 20.10 Серијанедеље:Рим 21.00 Фаца 22.00 Војвођанскидневник 22.30 Изнашегсокака 23.25 Серијанедеље:Рим 00.10 Златниглас,филм1. део 01.45 Политбиро 02.10 Путевинаде

08.15 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Причеизкњижаре Будиродитељ ЕТВ Е-ТВ Ногенапуту Хало,председниче Простор Бели лук и папричица Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм:Исподвулкана

06.05 08.00 09.05 11.05 12.19 12.48 13.05 13.20 13.35 14.10 15.05 15.57 16.50 18.30 19.00 19.30 20.05 21.00 22.42 01.15 02.03 02.50 03.20 03.50 04.25 04.53

Јутарњипрограм ЈутарњиДневник Жикинашареница ДизнинаРТС Плаваптица Гастрономад Дневник Спортплус Увиђај ВииМираАдањаПолак ТВ лица...каосавнормалан свет Непобедивосрце Поаро:Трећадевојка,филм Квадратуракруга Слагалица, квиз Дневник Непобедивосрце Механичар,филм Миленијум:Мушкарцикоји мрзежене, филм ВииМираАдањаПолак ТВ лица...каосавнормалан свет Квадратуракруга МојалепаСрбија Увиђај Лети, летипесмомојамила Непобедивосрце

Златниглас Упразничномрасположењу погледајте дирљиву причу о таленту,успонимаипадовима, лажима и обманама, смештеним између чаробног француског сеоцета и великог канадског пространства зачињену добром музиком и златним гласовима главних протагонисткиња.Љубавиупорности правиталенатдоводедо... Улоге: Селин Боније, Сами Божила,Софи Долче Режија: Мишел Ален, Патрик Волсон (РТВ1,17.55)

06.30 10.00 10.30 11.00 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Филм:Лепаприча Безвизе Времејенамојојстрани Филм:Пишчевизлочини Неонсити Вести Евонаскодвас Вести ИнспекторМорс Вести Серијскипрограм Вести Филм:МанииЛо СедамНСдана Објектив Документарнипрограм Најбољилек СедамНСдана Серијскипрограм Објектив Личнагрешка ИнспекторМорс

НумиРапас

АТПСиднеј,финале Ускијавање КопаИталија:Наполи–Цесена Први део триологије „МиПремијерлига,класик:Ливерпул–Челси ленијум”. Пре четрдесет го14.00 Премијерлига,Магазин динаХаријетВангерјенеста14.30 НајаваПремијерлиге ла с породичног окупљања 15.15 ПравиНБА на острву које поседује моћ16.00 Премијерлига: ТВБаштина ни клан Вангер. Њен ујак је Челси–Сандерленд Кухињица–мађ. 18.15 Премијерлига,Магазин уверен да је у питању убиДобровече, Војводино(лов) 19.00 НБАакција Калвадовдар,словачки ство и да је убица неко из 19.30 Португалскалига: филмсатитломнасрпски кругапородице. Бенфика–Сетубал Вести (мађ) Улоге: Мајкл Нигвест, Ну21.30 Португалскалига: Осећајтесекаокодкуће, Порто–РиоАве ми Рапас, Лена Ендре, Пенамађ.сатитл.насрпском 23.30 Премијерлига: терХабер Концерт-Мораитика Ливерпул–Стоук Режија: Нилс Арден Карла,филм 01.15 Фудбалпријатељска: Програмзадецу Оплев (РТС1,22.42) Палмеирас–Ајакс Хајдесамномуобданиште Вуковвидеобуквар-слово„Ђ“ Питамсе,питамсе:Селоселу „Ђурђево“ Трећедоба:Добринкаи Бранко 05.30 Дођинавечеру ТВДневник(хрв) 08.00 Домаћин ТВДневник(слов) 09.00 Филм:Самопрекоњемртве ТВДневник(рус) 10.30 Филм:Манекенкаидектив ТВДневник(рум) 12.15 Филм:ХариПотер ТВДневник(ром) У новом издању емисије,поизатвореникизАскабана ТВДневник(мађ) 15.00 Жене Спортскевести(мађ) ред редовних рубрика вести и 16.00 Жене са Дедиња Кухињица–мађ. продуктна берза, гледаоци ће 17.00 Раднаакција Добровече, Војводино(мађ) видети и прилоге о најзначај18.00 Галилео Културнимагазинна нијим догађајима у години која 19.00 Вести мађарском(Јелен-лет) је иза нас:прилог о Данима па19.15 Аси Емисијанамађарском 20.00 Кад лишће пада радајза, прилог о компанији Музичкипрограм (мађ) 21.00 Будванапјенуодмора Новогодишњиконцерт Агрожив и још много тога. 22.00 Филм:ЏингисКан-Ратник Војвођанскихсимфоничара (КТВ,12.00) ивладар ТВПродаја

Селин Боније

06.30 09.00 10.00 11.25 12.30 12.40 13.10 14.00 15.40 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

Миленијум: Мушкарци којимрзежене

09.00 11.00 11.30 13.15

Зрно по зрно

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда,09.00Жива ватра,10.00Шоу -Парови,12.00Зрно по зрно,13.30У међувремену,14.00Топ 10,15.00Пипи шоу,17.00Суботом поподне,20.00Филмски програм,22.00Ретроспектива недеље,23.00Фешн стори,01.00Суботом поподне,04.00Освета 08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00Филм,13.00Филм,14.30Водич кроз уметност и науку,15.00Филм,16.30Бибер,17.00Дечији програм,18.00У нашем атару,18.30Бибер,19.00Кад порастем бићу..., 20.00Прес пресек ,21.00Филм,22.30Бибер,23.15Филм,00.15Бибер,00.30 Ноћни програм

Рускикубањски козачкиансамбл Државни ансамбл руске федерације,кубањскикозачки хор је најсветлији представник хорске, музичке и фолклорне козачке културе чијуславујепронеосталним гостовањима широм планете. Кубањски козачки хор се представио београдској публици 21. октобра у Сава центру. (РТС2,16.35) 06.17 Бразде 07.15 ТВ лица:НемањаРадуловић 08.00 Колибри,новогодишња честитка 08.01 Ајронмен 08.21 Бернард 08.24 Срећниклинци 08.46 Блеја2 08.59 Колибри,новогодишња честитка 09.10 Рускебајке 09.23 Вилењаци 09.45 ВерскимозаикСрбије 10.29 Колибри,новогодишња честитка 10.30 КлиникаВет 11.00 Профилипрофит 11.30 Књигаутисака 12.10 Светздравља 12.40 МојалепаСрбија 13.10 Грађанин 13.40 Лети,летипесмомојамила 14.19 Колибри,новогодишња честитка 14.20 Студеница-бисеркултуре 14.50 Дивљидечаци,филмзадецу 16.35 Рускикубањскикозачкиансамбл,1.део 17.25 Врелегуме 17.55 Тоталтенис 18.10 Рукометнафантазија 18.25 Олимпијскикругови 18.55 Игралеседелије...играле (Српскановагодина) 19.54 Колибри,новогодишња честитка 20.00 БеоградскиновогодишњиконцертСимфонијскогоркестраи хораРТС 22.00 Хоризонт 22.56 КонцертгрупеГалија 23.58 Рели:ДакарсеријаАргентинаЧиле, преглед 00.25 Врелегуме 00.55 Олимпијскикругови 01.39 Игралеседелије..играле, играле 02.09 Књигаутисака

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.30 16.00 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон ЗдрављеиВи Фуснота Филм:Шарлотинамрежа Топшоп Сваштарица ЗдрављеиВи Уловитрофеј Мајсторски Прљавиполицајци Шарено Филм:Војниковаљубав Лажиме Универзум Филм:Какоизгубитимомка за10дана Филм:НестанакАлисКрид Фринџ Филм:Војниковаљубав Шарено Филм:Какоизгубитимомка за10дана

dnevnik

c m y

30

05.30 08.00 09.00 11.00 11.35 13.15 13.55 16.00 16.35 17.00 18.30 19.00 21.00 21.20 23.00 23.35 23.55 02.10 02.55

Индија Знањенапоклон Цртанифилмови ВестиБ92 Пријатељи Штребери Филм:Бетмензаувек Вести Пријатељи Филм:Родеумагли2.део Вести АБАлига:Олимпија -Црвеназвезда Штребери Филм:Полицијскаакадемија 6:Опсадаграда ВестиБ92 Спортскипреглед Филм:Циганскамагија СаутПарк Филм:КакојеХари постаодрво

Миломир Марић 07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.30 16.00

Добројутро Викендвизија Грандзагревање Немогућамисија Животутренду Голдмузичкимагазин Маланевеста

Голи живот Др Милован Милутиновић, некадашњи Младићев помоћник за информисање и пропаганду, сада је као декан Факултета политичких наука у Бањалуци, докторирао на српском медијском поразу,који је изгледа био неупоредиво судбоноснији од свих војничких битака. Аутор:Миломир Марић (Хепи,21.30) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.00 03.30 04.55 05.30

Јутарњипрограм Торк Метеорипријатељи Мегаминималс МедаЧарли Телешоп Вести Барбиумоднојбајци Хорсленд Магичначигра Фантастичнопутовање Подивљалидиносауруси Пресовање Телешоп Вести Филм Телешоп Вести Парови–уживо Тајнанечистекрви Телемастер МојаСрбија Парови–прегледдана Парови–уживо Голиживот Парови–Ноћ Филм Голиживот МојаСрбија Мојподвиг

Концерт Лепе Брене (Пинк,21.00) 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.30 01.30 03.30 05.00

Магазинин Националнидневник Новекурсаџије КонцертЛепеБрене Филм:Идимидођими Пелјбој Филм:Гоустрајдер Филм:Мотелужаса Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30Кућни видео,13.45Топ шоп,16.00НС Индекс,16.25Фокус,17.05Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.45 Инфо Пулс,21.20Филм,23.00Бање Србије,23.30Фокус,00.00Инфо Пулс, 00.30Туристичке разгледнице,00.40Ауто шоп,00.45Фокус,01.15Ски Јахорина,01.45Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30Дечија серија,10.05Икс арт,11.20Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00Акценти,14.10Пун гас,15.00Презент,16.00Акценти,16.30Откос, 18.00Акценти,18.15Писмо глава,20.00Филм Инфо,20.30Везе,21.00Токови моћи,21.30Изазови истине,22.00Сајам Инфо нет,22.30Акценти дана,23.00Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови,00.50Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30Храна и вино,20.00Панорама општине Житиште,20.30Филм,2.део, 22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

subota14. januar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

36

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу:Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

08.00 09.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30

Девојчицеидијадеме Џон,Кејтиосмородеце Обрачунпосластичара Стручњакзаторте Штанетребаобући Удварањеумраку Богатамлада,сиромашна млада Л.А.Инк Уштедетикупујући Краљпосластичаракаокувар Нисамзналадасамтрудна Храна-Одзадовољствадо зависности Дечијирођенданиза памћење Четиривенчања-Америка Необичансекс ПолицајкеокругаМарикопа Л.А.Инк Храна-Одзадовољствадо зависности Дечијирођенданиза памћење Четиривенчања-Америка

ПроблемсаТолстојем Великебританскевојсковође ВајатЕрп Силверадо Египат Колонија ДанкадајеумроЏемсДин ТајмтимгодинаX Севдах Укрупномкадру Звездесребрногекрана Једнакостзасве:Тусен ЛувертириХаићанска револуција Човековаисторија Римнијеизграђензаједан дан Какосунаправљени „Мајмуни“ ТајмтимгодинаX Севдах Укрупномкадру

Граница ПричасеодвијауВојводини, на југословенско-мађарској граници, у раздобљу од 1945. до 1948. године. Две породице,мађарскастароседелачка, и српска, досељеничка,заједнопреживљавају прведанеслободе... Улоге: Мирјана Јоковић, Давор Јањић, Ла зар Ристовски, Зоран Цвијановић Режија: Зоран Маширевић (Синеманија, 16.00)

07.58 Кинотека-циклускласичног вестерна:Ступовинеба, филм 09.28 Док.филм 10.09 Кућниљубимци 10.43 Азијскеразгледнице:Уграду ТаџМахала,док.серија 11.13 Нормаланживот 12.00 Дневник 12.30 Ветеранимира 13.15 Духовниизазови 13.45 Призма 14.32 Мањинскимозаик 14.48 Јеловнициизгубљеног времена

Мајкл Најквист

Миленијум: Девојкакојасе игралаватром Поштојепровелагодинудана на путовању, сада врло имућна Лизбет Саландер враћасеуСтоколмиживиуновом раскошном стану, оставивши старинакоришћењеповременојљубавнициМиријамВу... Улоге:Нуми Рапас, Мајкл Најквист, Лене Ендре, Петер Андерсон, Георги Стајков Режија:Данијел Алфредсон (ХРТ 1, 23.20)

19.40 20.00 22.05 23.35 00.20

Операбокс ПатакФрка Девојчицаизбудућности МалаТВ Балтазар Даницаимедведићи Чаробнаплоча Тролови ГосподинАтлас,филм Венген:Светскискијашкикуп -спуст,пренос Документарнифилм КСАутомагазин Мењамсвет 4зида Звукгрмљавине,филм Кошарка,АБАлига:ЦибонаМакаби,пренос Музика,музика... ЦиклусМајклаМура: Фаренхајт9/11,док.филм Транспортер2,филм Љубавнице Фринге-наивици

Мирјана Јоковић

06.00 08.00 09.40 10.10 11.45 13.15 14.50 16.45 18.25 20.05 21.45 23.20 00.50 02.25 03.40

Ослони се на мене Срећно до краја живота Холивуд на снимању Драга,смањио сам децу Викинг Вики Како да дресирате свог змаја Вечера за глупане Права љубав Тамо где су дивље ствари Најбољи тата на свету Кад водењак пукне Паранормална активност 2 Сусрети четврте врсте Тантра Генсбур:Херојски живот

РТЛДанас Емператриз Икс-Мен ПопПикси Училица,квиззадецу Ружаветрова Божићнидухови,филм ПројекатИкс,филм СпасавајућиСаруКејн,филм Бетовен5,филм РТЛДанас Галилео Умримушки4,филм Ратсветова,филм Изгубљеноунеповрат,филм Астрошоу,емисијауживо РТЛДанас Зораживихмртваца,филм

После изненадног губитка супруга Стивена, Одри се осећа изгубљено и не може дасеносиснесрећом.НеочекиванапомоћстижеодЏерија, старог Стивеновог пријатеља и бившег зависника одхероина,којијезбогдроге изгубиосве... Улоге: Дејвид Ду ховни, Хале Бери, Бенисио дел Торо Режија:Сузан Биер (РТЛ, 00.25)

15.08 Екозона 15.34 Експедицијатигар,док. серија 16.29 Евромагазин 17.21 Репортери 18.21 Потрошачкикод 18.50 Глобалносело 19.30 Дневник 20.00 Дневникплус 20.11 Звездепевају 21.55 Најмоћнијеженесвета: МадамЧанкКаи-Шек,док. серија 22.50 Дневник3 23.20 Вечерњапремијера: Миленијум:Девојкакојасе игралаватром,филм 01.26 Филмскимаратон:Повратака Једноруког,филм 03.08 Филмскимаратон:Дечкиза повјест,филм

13.39 14.35 15.08 15.35 16.10 17.55

Дигсвил Покемон7:Судбинадеоксис Путујућеприче Суперкрос БилоједномуКини2 Граница Интервјусаубицом Рикошет Триамигоса Еротскифилмови

06.10 06.45 07.35 08.00 08.40 09.15 11.10 12.55 14.55 16.45 18.30 19.10 20.00 22.20 00.25 02.30 03.30 04.05

УбиствауМидсамеру Ургентницентар Монк Краљевскиболесници Филм:Ејсвентура Филм:Наћисрећу

Изгубљено унеповрат

08.31 09.04 09.27 09.50 09.55 10.05 10.10 10.20 10.47 12.25

08.00 09.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 10.00 15.00 20.00 21.00 23.00

06.20 Осамнаестианђео 08.00 Викенднаселу 09.30 Жена,мајка,убица: ПричаМариХили 11.05 Једноубиство 12.40 Бољемртавнегожив 14.15 ПослеЏимија 15.45 Основнествари 17.20 ПовратакнаулицеСан Франциска 18.55 Смртнаопасност 20.55 ГосподинШав 22.30 Четвртиспрат 00.00 Бекствосадесетмилиона долара

06.00 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Телма и Луиз Само Синатра Новине Неконтролисана моћ Боб Робертс Експлозивна мисија Момци Обучена да убије Бронсон Изгубљен међу звездама Женско вече

Хале Бери

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Људскихрукудело–Азије Невероватнабрзина Великеселидбе Потрагазаприроднимгасом Браћаизмочваре Мегаградитељи Употразизазабавом Какосеправи? Какосетоправи Људскихрукудело–Азије Врхунскоградитељство Великеселидбе Какосеправи? Човек,жена,дивљина Преживљавање Позадинаавионскихнесрећа ОбноваЊујорка Великеселидбе Човек,жена,дивљина

08.30 09.15 10.15 12.00 12.30 13.45 15.45 16.15 17.30 18.45 19.45 22.00 23.00 23.45 01.15

Рели Скијашки скокови Алпско скијање Скијашки скокови Алпско скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон Скијашки скокови Сви спортови Пикадо Борилачки спорт Рели Скијашки скокови Рели

Udru`enimalogra|ani, liberaliinacionalisti svom dnevniku Dorowski bele`i kako je o federacije“, jer je ona u realno-politi~kom smirazgovoru sa Titom i wegovom nezadovostvu slu zna~ila potpunu podre|enost srpskom polistawem u Srbiji informisao i Marka Ni- ti~kom centru sa poznatim posledicama. Zato i kezi}a. „Bio sam korektan i prema Titu i wemu. nije bilo iznena|ewe {to je Dorowski bio protiv Marko se boji da }e sa uspostavqawem sekretara u tada{we, ina~e liberalne ekipe na ~elu SKS u BeIzvr{nom birou do}i do koncentracije vlasti u ogradu. SK i kako je to mogu}nost da se razvije borba za Dorowski je u svom govoru napomenuo: „Kod nas vlast. Ne delim wegovo mi{qewe. Svi se boje da se je sve te`e da se izrazi kriti~ko mi{qewe, a da vra}amo na stare odnose, a ne vide da partija nestaje, gubi sposobnost rukovo|ewa“. Samo sedmicu kasnije, na Brionima, 8. januara 1972. Dorowski je podneo Titu izve{taj o politi~koj situaciji posle 21. sednice Predsedni{tva SKJ: „U Srbiji su o`ivele razne konzervativne snage. Srpski nacionalisti ne mogu da se elemini{u sa konzervativnih pozicija. Oni se javqaju kao saveznik jugoslovenskog centralizma, a ne separatizma. Jedan talas srpskog nacionalizma javqa se kao ’spasilac Jugoslavije’. Napada se, navodno, srpsko rukovodstvo da je ’srbijansko’, jer se odreklo ostalih Srba. Govori se da je do{lo vreme da se vodi u Jugoslaviji i jedna srpska politika. I u Makedoniji su prisutne nacionalisti~ke pojave. Te`i se reviziji 1941. i glorifikuje ideja [arla [atorova.“ Dorowski je celim tokom 1972. vrlo aktivan, naro~ito kada su na dnevnom redu privredna pitawa. Na sednici Izvr{nog biroa SKJ, upozorio je na negativno stawe u poqo- Titovgnevseobru{ioinaLatinkuPerovi} privredi, izazvano op{tim prilikama u privredi: to ne nai|e na intrige. Neki krugovi ~ak i kriti„Mi smo 27 godina navikli da jeftino jedemo. Mi ku druga Tita tako do~ekuju, sa ve} poznatim pitawem: a {ta stoji iza toga? Seju sumwu i u Titove smo to tada stvarno podredili ciqevima na{e rere~i i namere. Ako taj korov pusti dubqe korene volucije i nismo pogre{ili, jer smo svesno podru SK, ne}e biti politi~ke a`urnosti. A delova}e `avali industrijalizaciju. Ali sada u izmewenim destimulativno na qude, {kopiti dijaloge, miuslovima i SKJ zauzeo je jasan stav, da prelivawa sao, ideje i stvarala{tvo. Tavorili bi u razlikadohotka nema“. ma, sve dok opet drug Tito ne bi pokrenuo raspraIzgleda da mu je Dolanc protivre~io, pa je Dovu. Do ovakvih situacija i dolazi jer nisu dovoqrowski nastavio: „Ne mo`e se poqoprivreda razno razvijeni demokratski vijati na niskim cenama svoodnosi u na{im forumima. jih proizvoda.“ Dorowskijezaziraood U takvim uslovima pojedine U julu 1972. odr`ana su dva grupe se bore za funkcije, zna~ajna sastanka na osnovu koncepcijekojujeMirko te`e}i da kroz izbor kadrokojih se moglo zakqu~iti da ^anadanovi}izraziostavom va obezbe|uju tzv. jednomiraste pritisak na rukovodda„Vojvodinanetrebada {qeni{tvo, a u stvari prestvo Srbije. Dr`e}i se ~vrkomunicirasaSrbijompreko vagu u odnosu snaga. A da bi sto Titovog politi~kog kur{alterafederacije”,jerjeto se u~vrstio monopol, plete sa, Dorowski }e se uz wega svrstati i prilikom krupvodilopotpunojpodre|enosti se svim mogu}im sredstvima mit o progresivnosti jednog obra~una sa srpskim posrpskompoliti~komcentru nih, od kojih navodno zavisi liti~kim rukovodstvom. Zasudbina nacije, i konzervavr{na faza po~ela je tokom tivnosti drugih. Doista su jake pozicije tehnopoznatog „razgovora“ Tita sa pro{irenim polibirokratizma u Srbiji. To, dodu{e, nije iskqu~iti~kim aktivom Srbije, 9 -11. oktobra 1972. nakon vo wena specifi~nost, ali ovde su te snage ja~e koga su Nikezi} i Perovi}eva, odmah podneli nego u drugim republikama. Te snage mogu, ako ve} ostavke. Tito je o{tro kritikovao partijsko rukonisu, da postanu realni politi~ki oslonac nacivodstvo Srbije. Na ovom obra~unu sa „liberalionalizma. Ne znam za{to se toliko okleva u akcisti~kim kursom“ u Beogradu, Dorowski je bio uz ja protiv institucija koja su `ari{ta tehnokragrupu kriti~ara Nikezi}a i Perovi}eve, a koju su, tizma i nacionalizma? U proteklom periodu bio {to je paradoksalno, predvodili qudi sa kojima se je karakteristi~an forumski na~in rada. Sve je odavno nije slagao: Dra`a Markovi} i Petar to dovelo do razo~arewa radnika, pa mnogi izlaze Stamboli}, i koja je, zapravo, bila u mawini. iz SK. Zanimqivo je da kad god `elimo da povedeMada je potpuno na Titovoj generalnoj politi~mo bitku za rehabilitaciju vrednosti SK, na{a koj liniji, Dorowski je bio na ovom odlu~uju}em htewa se progla{avaju birokratskim, zavo|ewem sastanku srpskog politi~kog aktiva veoma o{tar u ~vrste ruke, staqinizmom. Nije ni ~udno. Ovakvo kritikama Nikezi}eve politike - i jer je wegov stawe u SK upravo odgovara birokratima, naciotakti~ki ciq u tom trenutku bio da do|e do kanalistima, malogra|anima. Oni `ele da potisnu drovskih promena i u Vojvodini, jer nije ima poveSK na periferiju dru{tveno-politi~kog `ivota. rewa u ^anadanovi}a i wegovu ekipu. A Dorowski Popustiti malogra|anskoj stihiji, tehnobiroje znao da je smena u Beogradu, pretpostavka one u kratizmu, anarholiberalizmu i drugim klasnim Novom Sadu. Naime, Dorowski i wemu bliski quprotivnicima, zna~ilo bi izlo`iti na{u revoludi u Vojvodini pre svega su zazirali od koncepcije ciju i radni~ku klasu najve}im isku{ewima i pokoju je ^anadanovi} izrazio re~ima „da Vojvodina razima.“ ne treba da komunicira sa Srbijom preko {altera

U

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000динара купити код издавача,Музеја Војводине (Дунавска 35,тел.021/525–059,бр.рачуна 840–539668–54) Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar De|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,421-674,faks6621-831), Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Petar Tomi} (svet480-6882),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6820),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

subota14.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Викендје,авашаВенерајеуправоупловилауромантичнизнакРиба,гдеманифестујесвојенајлепше утицаје.Дакле,заваснаступамногобољипериод,усвему.Романтичнисте,креативниизаљубљени.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. januar 2012.

Токомпреподневасенеморатежуритиуновеактивностијерсенећелепоилакореализовати.Радијенамиру попијте своју јутарњу кафицу или топличајпадоброразмислитеотоме штавамјечинитиодпонедељка.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Враћавамсеоптимизамибоља ситуацијаукаријеријерћетеимати подршкуисимпатијеодређенеособе.Данассеопуститеусвомдомуи не очекујте ништа претерано. Потребанвамјеодмородсвега.

Тешко ћете уклопити обавезе и очекивањавамадрагихособа.Љубав изискује адаптацију и прилагођавање,којенијелакореализовати. Изгледаданеконезнатачношта и какохоће.Краћипут.

Пружате и трошите више но што је рационално. Неки вид заводљивостииинспирацијеупартнерском односуполакобледидабиуступио место авантуризму и променама. Иматемногопосла,чакивикендом.

Активнисте,ифизичкииментално. Партнерски однос се развија у љубавну поему, било с актуелном или неком новом особом. Нисте и нећетебитисами.Приметитеиценитеоноштовамсепружа.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Усвомдомуможетеорганизовати празник,безповодаилисњим.Нека сви укућани буду задовољни. Друштвенистеидаљепаувекнађетеначинаивременазасвојепријатеље.Концентрација.

Није време за посао ни каријеру, већзанештосасвимдругачије.Можете се наћи с друштвом у неком кафићу, на чашици разговора, или трчатидужкеја,бавитисеспортом, уколиконепутујете.

Стабилни сте на личном плану, смирениисвоји.Али,нисусвитако. Понеко би вас могао разочарати својим наступом или понашањем. Имајте у виду да сви имају своје различитенивоемогућности.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Сведођеипрође,авиопстајете каостубиосновасвогживота,партнерског односа, породице и посла. Није лако, али има својих предности.Данасбитребалодаослушнетесвојездравственостање.

Окрећетесеономештовреднујете као приоритете, а то су љубав, провод иновац.Путовањасеподразумевају. Повећање прихода и прилив новца ће вас орасположити и растеретити.Желитеушопинг?

Драга особа се данас помало губи у ономе шта би и како би. Али, затостевитудаосмислителепои корисно.УвашзнакјеушлаВенера и донела вам љубав, дотеривање, естетику,уметност,романтику...

TRI^-TRA^

Опасанмикс V REMENSKA

PROGNOZA

ХладнО

Vojvodina Novi Sad

ГлумицаизвездасеријеМелроуз Плејс ХедерЛоклир завршилајеу болници пошто јој је позлило од мешања алкохола и таблет а у њеном дому. Како јављају страни медији,хитнупомоћпозвалајеглумичина сестра, а када су болничари видели у каквом је стању, Хедер Локлирсубрзопревезлиуболницу, гдејеизадржана. Извориизполицијепотврдилису какосесумњадајезвездаМелроуз Плејс аузелакомбинацијутаблет аи алкохола.Овоје,нажалост,самоједанунизуинциденат апознатеглумице.Пречетиригодинебилајена рехабилит ацији због депресије и анксиозности, недуго након чега је иухапшенадокјевозилаупијаном стању. Глумица је пре два мес еца објавилакакојераскинулаверидбу с колегом из серије Џеком Вагнером,скојимјебилаод2007.

4

Subotica

4

Sombor

5

Kikinda

4

Vrbas

4

B. Palanka

4

Zreњanin

4

S. Mitrovica

5

Ruma

5

Panчevo

4

Vrшac

3

Srbija Beograd

4

Kragujevac

3

K. Mitrovica

3

Niш

3

Evropa

и ветрОвитО

Madrid

НОВИСАД: Хладнијеиветровитоузпроменљивуоблачност.Могућаје краткотрајнасуснежицаиснег,пресвеганаФрушкојгори.Ветарумерендо Rim појачансеверозападни.Притисакмалоизнаднормале.МинималнатемпераLondon тура-1,амаксимална4 степена. ВОЈВОДИНА: Постепено захлађење уз променљиву облачност са маCirih њомшансомзакраткотрајнусуснежицуиснегнајугуијугоистокуВојводине инаФрушкојгори.Увећинипределаипакостајесуво.ВетарумерендопојаBerlin чансеверозападни.Притисакизнаднормале.Минимална температура -2,а Beч максимална 5 степени. СРБИЈА: Постепенозахлађењеузпроменљивуоблачностсашансомза Varшava краткотрајну суснежицу и снег, пре свега у западним, централним и јужним пределима.Ветарумерендопојачансеверозападни.ПритисакизнаднормаKijev ле.Минимална температура -2,амаксимална 5 степени. Moskva ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Нареднихданасвехладнијеи већиномоблачносаповременимслабимснегом.ВећашансазаснегјеуценOslo тралнимијужнимпределимаСрбијеунедељуипонедељак,докјеууторак снегмогућувећиникрајева.Ветарумерендопојачансеверозападни.Одпо- St. Peterburg недељкаћемоиматиледенеданејердневнатемпературанећепрелазити0 Atina степениумногимместима.

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Биометеоролошка ситуација и даље ће неповољно утицати на све хронично оболеле. Посебнаопрезностпрепоручујесецереброикардиоваскуларнимболесницима.Реуматскиболовиинерасположењемогусејавитикаометеоропатскареакцијакодосетљивихособа.Усаобраћајусесаветујеопрезност.

12 12 7 1 7 6 1

VIC DANA СтижемалиПерица кући иговоримами: -Наставницаисторије мије далаједансамозатоштонисам хтеодабудем цинкарош. -Акогајетребалооцинкарити? -Онекојисуубили ЈулијаЦезара.

1 -2 -3 -2 14

Pariz

6

Minhen

3

Budimpeшta

4

Stokholm

-1

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

241 (2)

Slankamen

260 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

297 (2)

Zemun

292 (-4)

Bogojevo

252 (3)

Panчevo

310 (0)

Baч. Palanka

247 (4)

Smederevo

470 (0)

Novi Sad

226 (4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

180 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

241 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

250 (1)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 167 (-15) Beograd

Kusiћ

244 (0)

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 14.januar 2012.