Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

13. DECEMBAR 2009. GODINE Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

m y

N

GODINA LXVII BROJ 22571 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

ZAVR[ENA RASPRAVA O KOSOVU U ME\UNARODNOM SUDU PRAVDE U HAGU

Kraj Zlatice rastu Veliki ispit }ure}i bataci za me|unarodno pravo

str. 4

***

NOBELOVA NAGRADA ZA KWI@EVNOST: HERTA MILER

NASLOVI

Druga strana logorskog `ivota Vladimir Pi{talo

str. 3

str. 5

***

KONFERENCIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA U KOPENHAGENU

Vreme je za promene!

str. 5

KAKO NOSITI PARE U INOSTRANSTVO [OROM, S BOROM

Tako je govorio Yavra

str. 9

Hladnije

Sitni{ dovoqan

str. 6

Foto: M. Mitrovi}

INTERVJU NEDEQE

str. 9

Magija aramejskih predawa Put kroz kamenitu pustiwu postaje pitomiji dok grabimo ka Madabi, prete`no naseqenoj hri{}anskim `ivqem. Smewuju se planta`e povr}a i vo}a s veli~anstvenim vilama od kojih zastaje dah. Kroz drvored s jedne strane isko{en ka zemqi pod udarima pustiwskih vetrova, pred nama se otvara pogled na stari grad koji se u Bibliji pomiwe kao Medba, dana{wu Madabu. Ruinirana je oko 10. veka pre na{e ere kada su je napali Aramejci i Amoniti, ali je ubrzo obnovqena. Vrhunac istorije i razvoja Madabe poklapa se s ranim dobom hri{}anske ere, kada je pod vizantijskom dominacijom postala centar {kole majstora za mozaike. I danas su glavna atrakcija u gradu koji mo`e da se pohvali ~uvenim majstorskim radovima iz 19. veka, o~uvanim na podovima crkava. Onaj zbog kojeg dolazimo je na podu hrama Sv. \or|a i predstavqa Hristove staze biblijskim zemqama. str. 10

Najvi{a temperatura 3°S

S P O R T

„ ZVEZDA JESEWI PRVAK

str. 12–16

„ SILA\I UZEO BRONZU


nedeqa13.decembar2009.

MINISTARKA FINANSIJA SRBIJE DIANA DRAGUTINOVI]

Ve} slede}e nedeqe o rebalansu buyeta Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} izjavila je da je rebalans buxeta za 2009. godinu zavr{en i da }e slede}e nedeqe biti predlo`en Vladi Srbije. „Rebalans buxeta je gotov i po~etkom slede}e nedeqe treba da bude predlo`en vladi“, rekla je Dragutinovi} novinarima u Skup{tini Srbije. Komentari{u}i navode pojedinih poslanika koji su izrazili bojazan da penzije mo`da ne}e biti redovno ispla}ivane, ona je rekla da „sada{we stawe likvidnosti buxeta ne daje mesta nikavoj sumwi

Zavr{eni pregovori s Rusijom

Diana Dragutinovi}

Vojvodini oko 50 milijardi dinara Ministar finansija Diana Dragutinovi} izjavila je da buxet Vojvodine iznosi sedam odsto prihodne, a ne rashodne strane republi~kog buxeta, i da }e biti oko 50 milijardi dinara. „Sedam odsto Vojvodini sam izuzetno precizno ra~unala. Postoji definicija {ta je buxet i u odnosu na buxet Srbije sedam odsto koje bi eventualno trebalo da bude buxet Vojvodine iznosi oko 50 milijardi dinara“, rekla je ona novinarima u parlamentu. Dragutinovi} je objasnila da je poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor do iznosa od 55,6 odsto milijardi dinara za vojvo|anski bud`et, koje predstavqaju sedam odsto republi~kog bud`eta, verovatno do{ao tako {to je ra~unao rashodnu, a ne prihodnu stranu. „Nije u redu da buxet Vojvodine bude ve}i {to je deficit republi~kog buxeta ve}i, tih sedam odsto buxeta definisano je na osnovu prihoda i to }e Vojvodina imati“, rekla je ona. „Mora}u da pogledam amandman SVM i onda }emo se dogovoriti“, zakqu~ila je Dragutinovi}eva. o redovnoj isplati penzija“. Ministarka je kazala da je potreban novi zakon o penzijskom i invalidskom osigurawu kojim bi se usporio priliv novih penzionera.

Govore}i o zamerkama Saveza vojvo|anskih Ma|ara da buxet nije u skladu sa Ustavom Srbije, ona je navela da je precizno ra~unala da Pokrajina dobija sedam odsto koliko joj po Ustavu i pripada.

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} izjavila je da su pre desetak dana zavr{eni pregovori sa Rusijom o kreditu i navela da bi rusko Ministarstvo finansija trebalo da odobri taj kredit Beogradu. „Deo pregovora koji se odnosi na podr{ku Rusije buxetu Srbije zavr{en je pre desetak dana i Ministarstvo finansija Rusije treba da odobri kredit od 200 miliona dolara“, kazala je Dragutinovi} novinarima u parlamentu. „Red veli~ine kamatne stope je 3,57 odsto {to je najpovoqniji kredit za finansirawe buxetskog deficita koji smo dobili“, rekla je Dragutinovi}. Dragutinovi} je dodala da je tih sedam odsto, odnosno oko 50 milijardi dinara, definisano na osnovu prihoda. Ministarka je odbacila kritike opozicije da buxet za narednu godinu nije razvojni. „Ako 106 milijardi fiskalnih podsticaja nije dovoqno razvojno, ja ne znam {ta onda jeste“, kazala je ona. Govore}i o subvencijama predvi|enim buxetom za narednu godinu, Dragutinovi} je rekla da svaka dr`ava subvencije ula`e u `eleznice, istra`ivawe i razvoj, kao i poqoprivredu, pa isto ~ini i Srbija.

POSLANIK SAVEZA VOJVO\ANSKIH MA\ARA BALINT PASTOR

Za investicije dve milijarde mawe Poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara (SVM) Balint Pastor izjavio je da Predlog buxeta za 2010. godinu nije u skladu sa Ustavom Srbije zato {to pokrajini nisu dodeqena dovoqna sredstva za kapitalne investicije koja su propisana tim aktom. „Jo{ od usvajawa Ustava 2006. godine nijednom se nije desilo da Vlada uputi buxet koji je u saglasnosti sa Ustavom, a to je na `alost i ove godine tako. Za razliku od prethodnih godina Vojvodina }e dobiti sedam odsto iz buxeta, ali ovog puta nedostatak je to {to nisu opredeqena dovoqna sredstava za kapitalne inevsticije“, rekao je Pastor tokom rasprave u republi~kom parlamentu.

On je dodao da je za kapitalne investicije pokrajina dobila dve milijarde dinara mawe. Kako je naveo, u delu za kapi-

talne investicije navedena su i neka sredstva za kulturu i informisawe, ali i sa tim sredstvima fale dve milijarde dinara. On je rekao da }e podneti amandman kako bi se na{lo re{ewe za nastali problem i naveo da ukoliko ne bude prihva}en wihov amandman ta stranka ne}e mo}i da glasa za buxet. On je kazao da }e pokrajina bankrotirati za nekoliko meseci jer ne}e mo}i da izvr{ava svoje nadle`nosti prema Ustavu i zakonu i to ne zato {to se nenemenski tro{e sredstva, ve} zato {to pokrajina ne}e dobiti efektive novce za finasirawe svojih nadle`nosti.

PROFESOR EKONOMSKOG FAKULTETA MILOJKO ARSI]

Izostala reforma poreskog sistema

Osnovne karakteristike predlo`enog buxeta za 2010. godinu su relativno konzervativna procena prihoda, sporiji rast rashoda od o~ekivanog rasta bruto doma}eg proizvoda i poboq{awe ekonomske strukture rashoda, ukazao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsi} Osnovni nedostatak buxeta Srbije za 2010. godinu jeste u tome {to su glavna prilago|avawa ostvarena putem „ad hok“ mera, {to izaziva sumwu u pogledu wihove dugoro~ne odr`ivosti, ocenio je on u novom broju „Kvartalnog monitora“. Osim toga, vi{e puta najavqivane reforme poreskog sistema su izostale, dok su pravci i dinamika reformi najva`nijih buxetskih korisnika – penzijski fond, zdravstvo, obrazovawe, neiz-

vesni, naveo je Arsi}. Prema wegovom mi{qewu, fiskalna politika za 2010. godinu definisana je u odr`ivim okvirima, me|utim, wena sredworo~na odr`ivost zahteva uvo|ewe striktnih pravila kojima bi se spre~ile wene zloupotrebe tokom politi~kog ciklusa. Iako su tokom 2009. godine predstavnici Ministarstva finansija vi{e puta najavqivali su{tinsku reformu poreskog sistema od po~etka 2010. godine - ona je ipak izostala, naveo je on. Najavqivane su reforma poreza na dohodak gra|ana, reforma poreza na imovinu, kao i to da }e se preispitati poreske olak{ice kod poreza na dobit i poreza na dohodak. O~igledno je da u okviru vladaju}e koalicije, bar za

DNEVNIK

c m y

2

sada, ne postoji saglasnost o tome da li je i kakva reforma poreskog sistema potrebna, ocenio je Arsi}. U 2011. i narednim godinama o~ekuje se spor rast BDP-a od tri do ~etiri odsto godi{we, iz ~ega sledi da realni rast penzija i plata treba da bude jo{ ni`i, da bi se wihovo u~e{}e u BDP-u smawivalo, objasnio je Arsi}. Ocewuje se da }e to biti te{ko izvodqivo, nakon dve godine nominalnog zamrzavawa plata i penzija. Te{ko}e u sprovo|ewu takve politike su jo{ ve}e ako se uzmu u obzir i politi~ki ~inioci, kao {to su popustqivost vlade pred izbore, stavovi nekih koalicionih partnera o odnosu minimalne penzije i zarade, kao i o pravilu indeksacije penzije, istakao je Arsi}.

PREDSEDNIK SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE SRBIJE RASIM QAJI]

Potreban dogovor vlasti i opozicije

Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Rasim Qaji} rekao je otvaraju}i Kongres SDPS, da ta stranka afirmi{e brigu o obi~nom ~oveku i brigu o dr`avi i pozvao vlast i opoziciju na dogovor o najva`nijim dr`avnim pitawima. Ukazuju}i na potrebu za{tite radnika pogotovo u vreme krize, Qaji} je rekao da je „de-

set qudi kupilo pola Srbije i pola preduze}a“, kao i da su mnogi vredni qudi postali socijalni slu~ajevi. Qaji} je uputio „jasan signal“ sindikatima za uspostavqawe novog politi~kog, socijalnog i svakog drugog partnerstva, radi za{tite radnika i socijalnog i ekonomskog boqitka Srbije. Navode}i da je na Kongres

SDPS pozvao stranke vlasti i opozicije, Qaji} je objasnio da su Srbiji potrebni mirnija politi~ka scena i novi pristup u odnosima vlasti i opozicije. Oko bazi~nih pitawa decentalizacije, regionalizcije, re{avawa budu}eg statusa Kosova, i svih drugih va`nih dr`avnih pitawa ne sme biti nadmudrivawa i nadglasavawa ve} dogovora, ina~e }emo imati samo nove probleme, rekao je Qaji}. On je istakao da je SDPS dr`avotvorna stranka, koja {titi integritet Srbije, podse}aju}i na va`nost pristupawa Evropskoj uniji (EU) i ocenio da Srbija ima sve potencijale da bude vode}a zemqa u regionu i wegov lider, ali samo ako afirmi{e znawe, rad i po{tewe. Ovo je na{a zajedni~ka ku}a, drugu dr`avu nemamo, i moramo je stalno ure|ivati, rekao je Qaji}, koji je poru~io da su potrebne stabilnije institucije, efikasnije uprava, vlada sa 15 ministara i parlament 150 poslanika.

Moratinos: [panija }e pomo}i Srbiji Ministar spoqnih poslova [panije Migel Anhel Moratinos izjavio je u Beogradu da }e [panija kao predsedavaju}a zemqa Evropske unije (EU) u~initi sve da pomogne Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. „[panija }e od 1. januara 2010. godine biti predsedavaju}a EU i u~ini}e sve {to je u wenoj mo}i da snovi i te`we Srbije postanu realnost, a to je da u|e u EU“, rekao je Moratinos novinarima posle sastanka sa srpskim kolegom Vukom Jeremi}em. Moratinos, koji boravi u zvani~noj poseti Srbije, rekao je da }e [panija pokrenuti sve instrumente kako bi do{lo do ratifikacije sporazuma Srbije-EU, i za podr{ku kandidaturi za prijem Srbije u EU. [panski ministar je rekao da su bilateralni odnosi u usponu i iz-

Jeremi} (levo) i Moratinos ju~e u Beograd

razio nadu da }e 2010. godina biti jo{ boqa za odnose Srbije sa EU i sa [panijom. Jeremi} je na istoj konferenciji za novinare izrazio „dubo-

ku zahvalnost {panskoj Vladi za svu podr{ku Srbiji“. Srpski ministar je rekao da je 2009. godina bila dobra za Srbiju na putu ka EU.

[EF GRUPE ZA PRA]EWE PANDEMIJE NOVOG GRIPA PREDRAG KON

Korisno da ranije po~ne zimski raspust

Predsednik Radne grupe za pra}ewe pandemije Predrag Kon izjavio je da je korisno da zimski raspust u {kolama po~ne ranije i da je re~ o preventivnoj meri, jer se poku{ava odlo`iti masovnije oboqevawe od novog virusa gripa. „Smatramo da je korisno preventivno doneti takvu odluku i bez obzira {to to mo`da iritira qude, mora se tako uraditi. Ukoliko se popravi situacija onda bi povukli takav predlog“, kazao je Kon agenciji Beta. On je naveo da }e u ponedeqak biti dovoqno podataka prema kojima }e biti odlu~eno da li }e se uvoditi mere vanredne epidemiolo{ke situacije, koje

podrazumevaju zatvarawe {kola, odnosno raniji po~etak zimskog raspusta. Dodao je da je Radna grupa za pra}ewe pandemije za utorak zakazala naredni sastanak, kao i da }e epidemija oboqevawa od novog virusa trajati jo{ nekoliko meseci i da treba pa`qivo postupati. Kon je naveo da je po~eo porast oboqevawa od respiratornih infekcija u {kolskom uzrastu, ali da pomerawe zimskog raspusta nije predlo`eno zbog broja obolelih, ve} se poku{ava odlo`iti masovnije obolevawe. Vakcinacija protiv virusa H1N1 treba da po~ne u ~etvrtak, 17. decembra, a prioritetna grupa su hroni~ni bolesnici svih uzrasta.

PORODICE NESTALIH LICA U MERDARU

Predati ostaci tela osoba ubijenih na KiM Porodicama nestalih lica na Kosovu su u Merdaru predati ostaci tela Bojana Cvetkovi}a, Dragana Vu~eti}a, Smiqka Milovanovi}a i Radosava Da{i}a. Bojan Cvetkovi} iz Ni{a i Dragan Vu~eti} iz sela Uzovnica kod Qubovije su kidnapovani na Kosovu 11. aprila 1999. godine, a ostaci wihovih tela su prona|eni u selu Kle~ka kod Lipqana. Smiqko Milovanovi} iz sela Vrbovac kod Blaca je nestao 21. maja 1999. godine, a wegovo telo je prona|eno u Pri{tini. Radosav Da{i} iz Rudice kod Kline je kidnapovan 17. juna 1999. godine, a ostaci tela su prona|eni u selu Berkovo. Ostaci ~etiri tela }e prema navodima wihovih porodica biti sahraweni u centralnoj Srbiji, a ju~e su ~lanovima porodica pre-

dati ostaci tela Radomira Milovanovi}a, prona|enog u Berkovu kod Kline i Magdalene Lazovi}, ~iji su ostaci tela prona|eni u Suvoj Reci. Milovanovi} je sahrawen u selu Opra{ke kod Kline, a Lazovi}eva na grobqu u Pe}i. Predsednik Republi~ke ko-

misije za rasvetqavawe nestalih i ubijenih Srba na Kosovu Veqko Odalovi} je kazao da se radi o osobama ubijenim za vreme NATO agresije i kidnapovanim i ubijenima nakon rata 1999. godine. „Sa na{e liste tra`we imamo jo{ 537 lica. Do sada smo preuzeli 309. Ove godine smo preuzeli 26 tela. Proces poku{avamo da ubrzamo tako {to na sastancima Radne grupe u kojoj su i predstavnici iz Pri{tine, tra`imo uporno nove informacije od kosovskih institucija, Ha{kog tribunala koji je na Kosovu ekshumirao preko 4.000 tela, od Kfora ~iji su predstavnici bili svedoci stradawa i ubistava“, rekao je Odalovi}.


DNEVNIK

nedeqa13.decembar2009.

INTERVJU NEDEQE

VLADIMIR PI[TALO, PISAC

^ovek se postaje u pacovskoj trci ada je predsednik Srbije Boris Tadi} rekao da ne}emo u EU “bez identiteta”, hteo je da ohrabri qudi koji se pla{e da }e ga izgubiti. Ima dosta qudi koji misle da }e se, onako, Srbin @ika probuditi jedno jutro i vi{e se ne}e zvati tako, nego Hans. Te strahove je hteo da razbije, a EU ne}e ukrasti identitet nikome - rekao je za “Dnevnik” Vladimir Pi{talo, profesor i pisac, pro{logodi{wi laureat NIN-ove nagrade za roman “Tesla, portret me|u maskama”. Ro|eni Sarajlija je doktorirao na temi vi{estrukog identiteta srpskih iseqenika u SAD, a danas predaje svetsku i ameri~ku istoriju na Beker kolexu, u Vusteru u dr`avi Masa~usec. Nismo hteli da ostavimo ve} na~etu temu, pa ga pitamo da li se identitet uop{te mo`e izgubiti, ili ukrasti? - Mo`e ako ga nemate. z Kako mi tu stojimo? - Boqe nego {to se bojimo. z Balkanski kamen spoticawa je...? - Nezgodno mesto, pre svega. Bosna je najboqi primer tog pitawa “ko }e se kome prilagoditi”. Ve}ina misli da drugi treba da se prilagode wima, to je kamen spoticawa, a zapravo, svi treba da se prilagode svima. z ^er~il je rekao da Balkan ima vi{e istorije nego {to mo`e da svari? - U Americi qudima istorija nije toliko va`na. Postoji i termin “that’s history”, za ne{to {to je voda pod mostom, a kod nas je svakodnevna tema. z Za{to `ivite i radite u Americi? - Kada sam oti{ao bila je 92’, 93’ i to je odgovor sam po sebi.

K

uslovno govore}i bio obi~an ~ovek. Darovit nau~nik, ali ne s najve}im talentom. z Za{to je va{a biografija Tesle lirska? - U prozi bez poezije nema ni~ega za mene. z Lirski ste tip? - Ne u razne`enom smislu. Da bi ~ovek izrazio emociju mora to da uradi {krto i kontrolisano. Bez poezije bilo bi besmisleno pisati. z Da li bi Tesli bilo boqe danas? - U izvesnom smislu, jer postoje fondovi dr`ava koji obezbe|uju ogromna sredstva za istra`ivawa koja je on radio, ali mislim da su wegove ambicije bile tolike da ni ti fondovi ne bi bili dovoqni. z NIN-ova nagrada dala vam je “osvetqeno postoqe i dostojanstven ram”, rekli ste, a u ramu je? - Pitawe je {ta nagrada uop{te zna~i. Da li je postignu}e samo po sebi ili priznawe postignu}u. Mislim ovo drugo. z Kako bi ste prepoznali

Ohrabrewe za za~u|ene Prethodni gost “Intervjua nedeqe” Efraim Zurof pitao je “na nevi|eno” Vladimira Pi{tala koju poruku nosi wegov rad. - Ne verujem da iko kompletno shvata svet, imamo parcijalne uvide. Mo`da je ono {to ja razumem korisno nekom drugom, mo`da su moji odgovori pomo} nekom ~oveku koji se nalazi u odre|enoj situaciji, to se meni de{avalo s drugim piscima. Da ohrabrim qude u generalnoj za~u|enosti pred `ivotom. Stvarawe je banka van vremena. Ose}awa i misli koje ula`emo – to je pisawe - ka`e pisac. z Tesla u jednoj re~i? - Misti~ar. Sre}an ~ovek, nalazio je sre}u u svom radu. z Rekli ste jednom da je imao tajnu harizmu? - O~igledno. Kada bi ga videli, qudi bi ose}ali to prisustvo u sobi. Harizma je mo} koju ne daju titula i nasle|e, ve} izbija iz li~nosti. Imao je to sigurno. z [ta je imao {to drugi velikani, Pupin i Milankovi}, nisu? - Milankovi}a ne poznajem dovoqno, mada sam ~itao wegove kwige. Za Pupina znam, on je

srpskog pisca? - Po koraku lakom, ne znam... li~no, ili po onom {to pi{e? z Kombinovano. - Ne mislim da je pisac neko ko nalepi etiketu i ka`e “ja sam pisac”. Moram videti {ta je u ~oveku. Kada sam po~iwao, to je bila surova stvarnosna proza i to se pomerilo u regione gde ima vi{e ma{te, raznovrsniji su nego ranije. z [ta bi ste rekli potencijalnom piscu? - Da bude iskren prema sebi. z Sarajevo onda i sada? - Bio sam nekoliko puta od ra-

ta. Prvi put je bilo najuzbudqivije, bilo je stra{no, najdu`a opsada stole}a. Qudi govore da je grad izgubio duh, ne mogu ni sa kim da se sporim, ako oni tako ose}aju... Ja to nisam tako osetio. z Jedna va{a pri~a o razli~itim qudima nosi naslov “Nesli~ni”? - To je pri~a u o multikulturalnosti. Li~no sam uvek u`ivao u razli~itostima, da ~ovek mo`e da jede marokanske masline, italijansko vino, sir iz Sirije i da imate qude iz celog sveta koji `ive oko vas. ^itava pri~a je komentar, pomalo ironi~an, o multikulturalizmu. S druge strane, oni jesu nesli~ni, to je zanimqiva situacija bazirana na napetostima. z Koliko je to (be)zna~ajno u pore|ewu sa sli~nostima? - Ja instistiram na sli~nosti-

to ide sporo, ali to ako uradi podi}i }e mu spomenik. Ogromna je stvar {to je crnac najmo}niji ~ovek na svetu, to samo po sebi jeste ne{to. Ali osim toga... Osetili smo neko odahnu}e. Qudi su odahnuli od Bu{a ali ne treba o~ekivati ~uda. z Za{to Amerikanci ne vole strane filmove? - Ne razumeju ih, obi~ni qudi. To je veliko ostrvo i hrani se svojim kulturnim sadr`ajem. Obi~an narod, pa i moji studenti, imaju problema s ~itawem titlova. z Ukidaju nam se vize, ho}e li to pomo}i mentalitetu? - Hvala Bogu! Ova na{a zatvorenost nikad nije prestajala do ovog trenutka. Mislim da je ovo prvo pravo otvarawe od tada. z Cinici ka`u da, ko je hteo, putovao je i bez viza, a ko ne}e...? - Pravi problem je novac. Imate mlade iz Bugarske, Poqske, koji su prodavci u Gr~koj. Ni{ta ne brani ~oveku iz Ni{a

ma, wih prvo vidim me|u qudima. z Ameri~ka i srpska demokratija? - Demokratija ina~e ima elemente manipulacije, ali i to je boqe od nasiqa, {ti je alternativa. U po~etku vam izgleda da su razlike izme|u Amerikanaca, Srba, Hrvata... ogromne. [to du`e `ivite tamo, vidite sli~nosti, stvari ma~em odeqene postaju maglovitije. Razlika je {to imaju stvarno sudstvo koje funkcioni{e besprekorno i pla}aju se potra`ivawa. z Da li je zato obe}ana zemqa? - Nikada nisam mislio da je obe}ana. Qudi su odlazili u Ameriku da bi bili slobodni ili se obogatili, ja sam oti{ao zbog stra{nog pritiska, se}ate se televizije devedesetih... Tre}ina se posle vrati. z Da li je Barak Obama realna promena dru{tva ili medijska? - Mislim da je vi{e naduvan medijski. Znate, u Americi 40 miliona qudi nema zdravstveno osigurawe, on se bori oko toga i

da radi u Portugalu i da bude tamo celo leto. Vi{e }e qudi putovati i gleda}e stvari druga~ije. z Da li dijaspora gaji vi{ak emocija i mawak informacija? - Ako takvi ho}e da budu. z Za{to se Srbija ponekad stidi dijaspore? - Ne znam da li se stidi. Dijaspora je bila jako radikalna za vreme rata, mo`da zato mislite. Ima jako pametnog sveta me|u wima, s kojima bi se morali ponositi. z Kada bi sutra bio Armagedon, uzrok bi bio...? - Jedna vrsta efikasnosti na{e civilzacije koja je zaboravila razloge za tu efikasnost. z Kada ste posledwi put sreli ^oveka? - Znam qude s velikim “^”. z [ta im daje veliko “^”? - Doslednost i neka vrste ideje da na ovom svetu treba da postoji pametan i dobar ~ovek, da uprkos pacovskoj trci, kakav je `ivot, imate obavezu prema drugim qudima.

(S)LAGALICA

bi svakom bile ponu|ene i dodatne besplatne akcije, recimo - farmaceutske industrije.

USKORO DRASTI^NIJE KAZNE ZA HULIGANE

Ispipavawe ozbiqnosti dr`ave

uligane u Srbiji uskoro o~ekuju drasti~no pove}ane kazne za izgrede, jer }e biti usvojene izmene zakona koje to omogu}avaju. Ali, prva reakcija nasilnika me|u navija~ima na najavqeni obra~un je upravo pove}ana agresija – pretwe se nastavqaju. Izmene Zakona o spre~avawu nasiqa u sportu i Zakona o prekr{ajima bi}e usvojene u najskorije vreme i nakon toga se u narednih par godina mo`e o~ekivati drasti~no opadawe broja najte`ih huliganskih ispada, izjavio je Slavi{a Zlatanovi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu Srbije za omladinu i sport: “Ja sam siguran da }e, kao i u Engleskoj koja je imala i ve}i problem sa huliganima nego Srbija, na{a dr`ava u ovoj borbi iza}i kao pobednik. Taj novi zakon mora da za`ivi, i nakon nekoliko prvih izgrednika koji dobiju zaslu`ene kazne siguran sam da }e sve to polagano u}i u normalne tokove.” Izmenama zakona predvi|ene su znatno o{trije nov~ane i zatvorske kazne za huligane i organizatore sportskih priredbi koji ne po{tuju propise, koje su za pojedine prekr{aje i do 10 puta ve}e od dosada{wih. Namera je i da se ubrzaju sudski postupci. Me|utim, reakcija huligana na objavu rata nasiqu veoma je o{tra, i oni nastavqaju sa agresivnim pona{awem. Najekstremniji navija~i Partizana skandirali su na utakmici Evrolige uvredqive i prete}e poruke na ra~un novinarke televizije B92 Brankice Stankovi}, autorke emisije u kojoj je razotkrila brojna krivi~na dela vo|a navija~kih grupa, i kojoj su zbog toga prethodnih dana pretili smr}u elektronskom po{tom. Glumicu Bojanu Maqevi} huligani su u Beogradu napali na ulici samo zato {to je nosila ki{obran sa logom B92. Psiholog Dragan Popadi}, profesor na Beogradskom univerzitetu, ka`e da je takva reakcija nasilnika bila o~ekivana jer oni upravo na taj na~in proveravaju da li je dr`ava ozbiqna u svojoj nameri: “Navija~i znaju, a znali su to i ranije, da su za nasiqe predvi|ene kazne koje su mogle da budu o{tre. Ali su navikli da je to samo na papiru i da }e im biti opro{teno. Dakle, dr`ava bi trebalo da se potrudi da im prosto poka`e i doka`e da povratka na staro nema.” Od, na primer, stotinu privedenih, u posledwe tri godine procesuirano je negde 50 odsto. A od tih 50 odsto samo pet odsto dobilo je kona~an sudski epilog. Prema istra`ivawu Ministarstva za sport, jedan od najve}ih problema u dosadaswoj

H

borbi protiv nasilnika me|u navija~ima bila je dugotrajna sudska procedura. “Od, na primer, stotinu privedenih, u posledwe tri godine procesuirano je negde 50 odsto. A od tih 50 odsto samo pet odsto dobilo je kona~an sudski epilog, [to zna~i da 95 odsto nije dobilo kona~an sudski epilog. Ja zaista ne bih znao da vam ka`em {ta bi to moglo da bude, da li je korupcija, ili su mo`da pretwe, ili ne{to tre}e…”, ka`e Slavi{a Zlatanovi}. Navija~ beogradskog fudbalskog kluba Rad, ~ije pristalice va`e za najekstremnije u Srbiji, pre nekoliko dana osu|en je na 30 godina zatvora zbog ubistva no`em jednog navija~a Vo`dovca, i to je do sada najve}a kazna izre~ena za ubistvo koje je u~inio neki huligan. Do sada je protiv pedesetak najekstremnijih huligana podignuto nekoliko stotina krivi~nih prijava, ali ve}ina nije procesuirana. Slobodan Homen, dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde, izjavio je da je pravosudna procedura do sada nije bila efikasna: “Recimo, i ranije je postojala mogu}nost da se izrekne zabrana prisustvovawa sportskim doga|ajima, i osoba kojoj je ta mera izre~ena morala je da se javi u policijsku stanicu. Ali zakonodavac je propustio da ka`e {ta }e se desiti ako se taj huligan ne pojavi u policiji. Sada smo uneli novu zakonsku odredbu koja ka`e: Za osobu koja se po ranijem nare|ewu ne pojavi u policijskoj stanici izre}i}e se kazne zatvora od 30 do 60 dana i nov~ana kazna. Nedostatkom ove sankcije ceo taj zakon je bio obesmi{qen.” Dragan Kokovi}, sociolog sporta, ka`e da }e jo{ dosta vremena prote}i pre nego {to }e publika u Srbiji bezbri`no i}i na stadione, ali zakqu~uje da je i to mogu}e: “Mi moramo imati normalizaciju na{e svakodnevice… Ne samo sportskog okru`ewa nego i svega ostalog u dru{tvu. Sve {to se de{ava u ~itavom dru{tvu lako se prelije na stadione i onda imate jedno polarizovawe tih nasiqa. Pola je na stadionu, a pola izvan. Tako da je skoro ~itava ta sfera pro`eta nasilni~kim obrascima.” Novim zakonom kazne za klubove koji se ne pridr`avaju propisa za organizaciju utakmica pove}ane su na dva miliona dinara, dok za huligane iznose do 150.000 dinara i zatvor do 60 dana. Za nasiqe u grupi kazna zatvora je do osam godina, dok je za kolovo|e maksimalna zatvorska kazna 12 godina. „ Zoran Glavowi} Radio Slobodna Evropa)

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

(S)lo`io Dejan Patakovi} Gra|ani }e telefonom biti pozivani da prime vakcinu protiv novog gripa. Odziv bi mogao da bude veliki ukoliko

3

Gra|evinarstvo je u sve ve}oj krizi. Ne}e biti ni{ta ~ak ni od rekonstrukcije vlade. Po{to su penzije zamrznute do aprila 2011, jadni penzosi mole da im se ovog puta omogu}i da preko reda direktno u|u u 2011. godinu. Neboj{a Medojevi} tvrdi da odnosi Srba i Crnogoraca nikad nisu bili gori. Ako je za utehu, veze Crnogoraca i Crnogoraca u Srbiji su sve boqe. Velimir-Veqa Ili} u Novoj godini ima samo tri `eqe: da ponovo bude ministar, da ponovo bude ministar i da ponovo bude ministar. PS Veliki brat je samo vrhunac na{e burazerske politike.

Nekako mi do|e neprirodno... Posle pobede na drugi put ponovqenim izborima u beogradskoj op{tini Vo`dovac, predsednik SNS Tomislav Nikoli} ka`e za Politiku kako je „prirodno“ da tamo koaliciju ponudi narodwacima. O tome da li DSS-NS vidi kao „najprirodnije“ partnere i posle narednih republi~kih izbora odgovara kako se „ne mo`e praviti koalicija sa nekim ko je odustao od ulaska u EU“, te da }e „Ko{tunica do izbora sigurno morati da se izjasni o tome“. A da li je onda mogu} savez sa DS-om: „O tome je sad zaista te{ko govoriti, pitawe je koliko }e ko glasova dobiti. Nekako mi do|e neprirodno da nemamo jaku opoziciju.“ *** Posle vo`dova~kih izbora stigla je ostavka ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a na mesto predsednika gradskog odbora G17 plus, koja na tim izborima nije pro{la cenzus. Ve~erwe novosti pi{u da iako je taj gest odmah doveden u vezu sa neuspehom G17 plus, u ovoj stranci odbacuju ovakve tvrdwe. I u DSu tvrde da nisu tra`ili ostavke svojih op{tinskih funkcionera, ve} da je u pitawu ”li~ni ~in odgovornih qudi”, ka`e portparolka Jelena Trivan: „Kao {to nismo ~elnike lokalnih odbora u Vrbasu i Kosjeri}u, posle dobrih rezultata DS na tamo{wim izborima, dizali u nebesa i postavqali za ministre,

tako ni sada nemamo nameru da sprovodimo kadrovsku ~istku.“ *** Na~elnik Unutra{we kontrole Uprave carine Neboj{a Jovanovi}, pi{e Pres, dovodi u pitawe istra`ivawe „Galupa” po kome su carinici, uz politi~are i lekare, najkorumpiraniji u Srbiji: „Pitawe je da li je iko od tih ispitanika ikada pre{ao granicu. Verovatno su samo ~uli da je neko dao mito. Evo, i ja sam ~uo da je pao neki svemirski brod, pa ne ocewujem NASU.“ Po istom istra`ivawu, me|u najmawe korumpiranima je crkva. To poverewe gra|ana je sasvim zaslu`eno, smatra vladika Grigorije: „Naopako da je druga~ije, po{to Crkva ima direktni nadzor od Boga.“ *** Popularni roker Bora ^orba imenovan je za jednog od urednika ~asopisa Istok, otkriva list Pres. Wegovo imenovawe usledilo je posle Borine vi{egodi{we saradwe sa novinarima Istoka. On je izjavio da je imenovan za urednika naslovne strane te revije i da mu je to jedna od najdra`ih titula do sada. Isto tako: „Kad dajem intervju, neko tu uvek interveni{e, a sada }u biti sam svoj urednik!“ „ Sne`ana Nikoli}


4

DNEVNIK

nedeqa13.decembar2009.

ZA PO KU]I

ZAVR[ENA RASPRAVA O KOSOVU U ME\UNARODNOM SUDU PRAVDE U HAGU

Protest

Veliki ispit za me|unarodno pravo

ekada, kada je tegobnost `ivota bila ustaqena pojava, navika, obavezan smotuqak u providnoj kesi svakodnevnice u kojoj su hleb, mleko i novine, pomenuti {trajk bio je ~in ravan veleizdaji koje je tih gorkih godina i onako bilo previ{e. De{avalo se, me|utim, da odnekud kao eho, kao laki vetar u prole}e, prostruji vest o {trajku, koji su vi~ni politi~ari tada{wim dru{tveno-politi~kim radnicima – novinarima, predstavili i diskretno sugerisali kao obustavu rada. Se}am se da je deda Milorad jednog popodneva stigao umoran ku}i, spustio pomenutu kesu na ro{avo lice kuhiwskog stola, a svoje umorno telo na klimavu stolicu, i tiho da ne ~uju deca i kom{ije, rekao baki Dragiwi da ni danas nema plate, ali {to je najgore, ne zna se pouzdano ni kada }e je isplatiti. Baka kao i svako `ensko, brzopleto i nesmotreno, odmah je ciknula, zajaukala glasno. ^ula je cela ulica pa se zapitala: te {ta oni misle i kakav je to red, i da ne bi on, deda Milorad, mnogo razmi{qao, posavetovala ga da vidi sa sindikatom, da preduzmu ne{to i organizuju obustavu rada do ispuwewa zahteva, to jest do isplate plate. Racionalan kako ga Bog dragi dao, deda Milorad je gutaju}i bes, al’ jo{ ti{e, jer ne vaqa da kom{ije ~uju kako se oni do wih sva|aju, rekao da ne govori sva{ta, jer ako ne bude radio u Slogi ne}e mo}i da radi ni kod ku}e, a tu svakako vi{e zara|uje nego {to mu dr`ava za mesec dana odlaska na posao pla}a. To je bio neoborivi argument jer popravke su bile neophodne, svakodnevne, pla}alo se odmah u novcu, ali kad treba i jajima, sve`im mesom i rakijom. Jer, staviti flekice po’ |ona, popraviti klimavu {tiklu, bilo je jeftinije nego kupiti novi par cipela izra|ivan u dr`avnoj fabrici. Kada je deda zaspao osmelio sam se i pitao baku {ta zna~i {trajkovati, a ona mu je odgovorila jetko da je to, dete, protest protiv nepravde. Bilo je to prvi put da sam ~uo tu stra{nu re~ „obustava rada“ ili „{trajk“, mada nije prvi put da se to dogodilo. Se}am se da je i gospodin Nestor jednom, kada

N

mu je dosadilo stalno proveravawe i policijske pretwe, obukao uniformu kraqevske vojske, na glavu metnuo {ajka~u s srebrnom kokardom koja je svetlela boqe nego plasti~na petokraka, i oti{ao pred op{tinu. Ka`u da je ozbiqan, u stavu mirno, stajao pred masivnim vratima op{tine dok nisu do{la dva mla|a druga u plavim policijskim uniformama sa {apkama sa plasti~nom petokrakom na glavi i odveli ga. Oni koji su ga videli ka`u da se nije obazirao na zadirkivawe dece koja su tuda i{la u {kolu, psovke proverenih kadrova i tihu podr{ku tajnih opozicionara. Nije se, tvrde, opirao ni hap{ewu, nego je mirno pustio je da ga ulisi~e i hodao je polakao kao kada nedeqom popodne odlazi na utakmicu, ili kad na{i gostuju, do centra varo{i na pivo i deset s’ lukom… Znam da se vratio posle mesec dana, u ko{uqi i gologlav, tih kao {to je uvek bio, sam kako mu je su|eno. Tako|e, dobro pamtim da mu vi{e policija na vrata nije dolazila… Moja baka tada je rakla deda Miloradu, da, eto, svi, al’ ba{ svi mogu da se odupru i istraju u protestu, osim wega i wegovih {ustera… Deda je }utao, kao svako mu{ko u takvim situacijama, a onda je seo na bicikl, marke partizan subotica, i oti{ao.... Vratio se posle dva dana. U ko{uqi i gologlav… Baka je }utala. Ni dan danas ne znam da li je protest uspeo… Al znam, vidim nesto drugo Danas, je doba sasvim drugo. [trajk se odoma}io u re~niku, u javnosti. I toga smo svedoci svakog dana i {irom zemqe. Nezadovoqni radnici dolaze pred zgradu vlade, osvajaju privatizovana preduze}a, zauzimaju puteve i pruge, poput neke tek stvorene gerile, postavqaju barikade, di`u zastave i duhovite parole. Te{ko je u ovakvoj situaciji i napadati, a jo{ te`e na}i opravdawe za bilo koga u ovom beskrajnom krugu bez zvezde, a daleko da se tom kolu mo`e nazreti kraj. Otuda i ovaj mali podsetnik, ~isto iz potrebe da se ne zaboravi, da se ka`e kako pre nije bilo ba{ toliko boqe, koliko je sada lo„ Milo{ Latinovi} {e.

Palati mira u Hagu okon~ana je devetodnevna rasprava o pitawu legalnosti secesije Kosova pred Me|unarodnim sudom pravde. Petnaest sudija MSP prou~i}e i izvagati iznete argumene za i protiv secesije i ve}inom glasova, kako se o~ekuje najkasnije polovinom idu}e godine, doneti savetodavno mi{qewe o legalnosti secesije Kosova. Profesor dr Predrag Simi} isti~e da smo za devet dana ~uli ono {to smo i o~ekivali, a to je da dr`ave ostanu podeqene po pitawu legalnosti nezavisnosti Kosova i da, nakon onoga {to su politi~ki u~inile, sada poku{aju i pravno da obrazlo`e. - Petnaest sudija MSP imaju veoma te`ak posao da se opredele ne samo izme|u dva politi~ka stava, ve} i izme|u dva principa me|unarodnog prava onako kako je to u Helsin{kom aktu napisano. Radi se o sukobu izme|u na~ela broj 3 - zna~i teritorijalni integritet dr`ave, i na~ela broj 7 - pravo na samoopredeqewe. Te{ko je o~ekivati da MSP sme dopustiti da bude nedore~en u svom mi{qewu jer bi to ugrozilo i wegov presti` a i ostavilo veliki problem Organizaciji ujediwenih nacija. Dakle, radi se o jednom zaista ozbiqnom me|unarodno pravnom pitawu koje u ovom trenutku prosto ne mo`e biti zadovoqeno nekakvim neodre|enim stavovom koji bi bio politi~ki opasan. Neodre|eno mi{qewe bi dalo i jednoj i drugoj strani mogu}nost da proglasi pobedu {to ne bi donelo ni{ta dobro – ocewuje za na{ list profesor Simi}. On kao poseban utisak iz rasprave iznosi istupe pojedinih dr`ava kao {to je to bila Argentina ili neke druge koje su vrlo argumentovano branile stav suvereniteta, ali i ~iwenicu da je, kako ka`e, ovo su|ewe dosta zateglo odnose me|u pojedinim zemqama zapadnog Balkana...

U

- Paralelno sa raspravom u MSP de{avala su se i druga zao{travawa dobrosusedskih odnosa zbog pitawa Kosova jer su neki na{i susedi, kojih tamo nije bilo, izrazili `equ u pogledu uspostavqawa diplomatskih odnosa sa Pri{tinom. Takvim svojim potezom nisu samo povredili Beograd ve} su i javno demonstrirali da ih uop{te ne zanima mi{qewe MSP ~ime su stavili do znawa da ga ne po{tuju. Poseban dan u raspravi je bio 8. decembar kada su svoje argumente izneli Va{ington i Moskva jer se tu radilo i o po-

treba da izme|u tako o{tro polarizovanih pogleda na|u odgovor na pitawe koje im je uputila UN – zakqu~uje profesor Simi}. Za dobrog poznavaoca me|unarodnog prava profesor dr Radoslava Stojanovi}a protekla rasprava u MSP nije donela ni{ta novo, odosno ni{ta {to se do i sada nije znalo. - To se mo`e naro~ito videti u ameri~kom pristupu, ali i drugi su tako nastupali, ~ak i Bugarska i Hrvatska. Nije bilo nikakvih iznena|ewa. Ima dve stvari koje su me iznenadile, odnosno za~udile:

Humanitarni problem ve}i od nekoliko koraka granice - ^iwenica je da je 200.000 Srba proterano sa Kosova i oni `ive danas u bednim usllovima u Srbiji. Oni ne mogu da se vrate svojim ku}ama. To je poznato celom svetu jer Srbi i drugi nealbanci na Kosovu `ive i danas u getu i mogu iz wega da iza|u samo uz oru`anu pratwu. Kako mo`emo da zamislimo da se oni sada vrate u takve uslove `ivota na Kosovu? Zato je postojala mogu}nost, a postoji i daqe ako se pametno vodi, da se tra`i da se oni nasele na prostoru severnog Kosova koje ina~e albanske privremene vlasti ne kontroli{u i da se omogu}i tim qudima pristojan `ivot. To je argument koji na`alost niti na{a dr`ava niti bilo ko ko napada ili brani odluku ne pomiwu, a to je surovo jer najva`nija je stvar kako }e se re{iti humanitarni problemi a ne kako }e se re{iti granica, da li }e i}i 20 koraka tamo ili 2 kilometara onamo - zakqu~uje profesor Stojanovi}. liti~kim, ali i vrlo argumentovanim pravnim stavovima dve vode}e zemqe u svetu. Kako su obe dr`ave od trenutka priznawa odnosno nepriznawa Kosova promenile li~ne stavove prema nekim drugim dr`avama, one su u ovoj raspravi na neki na~in nastojale da opravdaju i svoje nove politi~ke stavove i poglede na pravo na samoupredeqewe. Jer, nakon Iraka i Avganistana Va{ington ima promewene okolnosti pa vi{e ne mo`e da bude zarobqenik jedne opcije koju je primenio za Kosovo dok je ruski premijer Putin ve} izjavio da izme|u Kosova i Osetije ima dosta sli~nosti. Zato }e dodatni problem sudijama u Hagu biti to {to

da i oni koji tvrde da je ovo u skladu sa me|unarodnim pravom i oni koji tvrde da ovo nije u skladu jednostavno nisu na{li za potrebno da navedu da ako, recimo nema izri~itih pravila me|unarodnog prava o secesiji, dakle niti se zabrawuje niti se odobrava, nisu naveli da kada MSP o tome raspravqa on po Statutu ima pravo i obavezu da se pozove na doktrinu me|unarodnog prava kao pomo}ni izvor prava, ako nema drugih pravila. To niko nije u~inio, od Amerikanaca pa nadaqe. Zatim, oni koji su dokazivali da postoje pravila me|unarodnog prava, ni oni se nisu na to pozvali, a sasvim je sigurno da sud mora da se pozove na to:

ako nema pravila po Statutu MSP doktrina – teorija me|unarodnog prava izre~ena od visokih stru~waka me|unarodnog prava mora biti uzeta kao pomo}ni izvor prava da bi se jedno pitawe re{ilo – obja{wava za na{ list profesor Stojanovi}. - Ako bi svaka nacionalna mawina imala pravo na otcepqewe - smatra Stojanovi} - a sasvim je logi~no da nacionalna mawina `eli da `ivi u svojoj mati~noj dr`avi, onda bi nastao op{pti haos. Albanci na Kosovu su pravno nacionalna mawina. Taj argument sam isticao u nekim svojim zvani~nim kontaktima koje sam imao u svetu i meni je odgovor u SAD bio da su Albanci postali toliko nadmo}ni broj~ano na Kosovu da su oni prerasli polo`aj mawine i postali narod. Moj kontraargument je bio da tako jednostavno ne mo`e da se raspravqa jer su oni i daqe mawina u Srbiji jer su wen deo, administrativno pravni koja se zove KiM. Jer, ako bi bilo ta~no da su oni iz mawine prerasli u narod, onda bi time mogli do}i do situacije da recimo okrug koji ~ine Senta, Ba~ka Topola, Kawi`a i druge op{tine gde Ma|ari ~ine 80 ili 90 odsto, da oni sada mogu da proglase otcepqewe. To niko nije na sudu koristio, a moglo je i trebalo. Ono {to je bilo ozbiqno i {to je pravno relevatno je da su oni koji su bili protiv toga da je pravno zabraweno otcepqewe jednostavno zanemarili jednu ~iwenicu: ta~no je da dr`avni integritet ima prioritet u odnosu na pravo na samoopredeqewe, ali istovremeno, ako teritorijalna dr`ava u~ini nasiqe prema grupi koja izrazi voqu na samoupredeqewe, tada ta dr`ava gubi taj prioritet i tada grupa koja izra`ava voqu za samoopredeqewem mo`e da se jednostrano otcepi. „ Qubinka Male{avi}

HRVATI BIRAJU TRE]EG PREDSEDNIKA

Ivo i „otpadnici” najbli`i Pantov~aku Ponuda od 12 kandidata je takva da mnogi hrvatski bira~i duboko u sebi `ele ono {to je aktuelni predsednik Stjepan Mesi} nedavno bez srama rekao naglas: da on ostane do`ivotni predsednik RH o }e biti tre}i hrvatski predsednik? Na desetu godi{wicu smrti prvoga, Frawe Tu|mana, koji se voleo di~iti titulom tvorca hrvatske dr`ave, ali i nakon 10 godina mandata predsednika gra|anina, Stjepana Mesi}a, koji je, pak, uspeo da sru{i tu|manov{tinu kao vrhovni politi~ki zakon, Hrvati tra`e najnoviju o~insku figuru. U prvi krug izbora iza}i }e tri dana nakon svog najve}eg praznika, Bo`i}a, 27. decembra, te birati izme|u dve kandidatkiwe i 10 kandidata koji dolaze iz tri najja~e stranke, ili su nezavisni. Predsednika hrvatski bira~i ipak ne}e dobiti pre Nove godine, ve} }e i}i u drugi krug po~etkom januara. Ova predsedni~ka kampawa ima tri karakteristike: neizvesnost, dosada i - otpadnici. Dok je na pro{lim izborima bilo jasno da Mesi}a ne mo`e dotaknuti ni HDZ-ova kandidatkiwa Jadranka Kosor, na ovim izborima

K

svaki politi~ki pol ima i vi{e od dva jaka kandidata: desni centar predstavqaju Andrija Hebrang za HDZ, te ~ak dva kandidata koji su `rtvovali pripadnost HDZ-u zbog kandidature, Nadan Vido{evi} i Dragan Primorac. SDP je istaknuo Ivu Josipovi}a, koji zasad ima najvi{e {ansi za ulazak u drugi krug, ali i ne preveliku podr{ku stranke. I najja~a hrvatska opoziciona stranka ima otpadnika. Milan Bandi}, nedodirqivi zagreba~ki gradona~elnik, `rtvovao je ~elnu poziciju kako u glavnom gradu, tako i u zagreba~koj podru`nici SDP-a za kandidaturu. No, sve vi{e se ~ini da se zaleteo. Bandi}, iako najvi{e od svih kandidata puca na populizam i koji je pateti~no sa Sqemena zapo~eo kampawu obe}awem da }e “orati za Hrvatsku kao kow”, sve br`e gubi popularnost: i neprijateqi i mediji izvla~e mu mnogobrojne afere, gafove poput elementarnog nepoznavawa stranih jezika (spiking kroej{n...), ali ga presti`u i ostali kandidati sli~nog politi~kog mentaliteta. Jedine dve `ene u kampawi zapravo nemaju prevelike {anse: Vesna [kare-O`bolt, koja jo{ jednom poku{ava da se na velika vrata vrati u politiku i napusti marginu u koju je potonula sa svojom strankom Demokratski centar jo{ na parlamentarnim izborima 2004. Vesna Pusi}, iako verovatno ima najboqe

predispozicije za predsedni~ku funkciju – profesorica, dugogodi{wa politi~arka liberalne orijentacije, posledwih nekoliko godina vrlo aktivna u Saborskom odboru za spoqnu politiku – no, hrvatska javnost joj

je mlatio `enu... na kraju je osu|en na dva meseca uslovno jer je klevetao predsednika Mesi}a. Uglavnom, u Hrvatskoj nema ama ba{ nikakav kredibilitet ili politi~ku pozadinu, pa ga je na kandidaturu verovatno motivi-

dan-danas ne opra{ta izjavu da se hrvatska vojska borila u BiH, a wena Hrvatska narodna stranka ve} dugo nema neku pro|u na izborima. Preostali kandidati su mawe-vi{e bizarni likovi poput ameri~kog Hrvata Borisa Mik{i}a koji se ve} jednom kandidovao za predsednika. Ta kampawa zavr{ila je groznim povla~ewem Mik{i}a po blatu uz optu`be da je proneverio novac, da

sala iskqu~ivo solventnost hrvatske dijaspore u SAD-u. Istrijan Damir Kajin, saborski enfant terrible, prvi je krenuo sa o{trom kampawom, no sva wegova uverqivost istopila se u preduga~kim tu`balicama na ama ba{ svaku temu koja ga se ti~e i ne ti~e. Miroslav Tu|man koji igra na, doslovce, lik, ime i delo svoga oca, verovatno upravo zato nema prevelike {anse jer wegov otac nije ostao

po pozitivnom zapisan u kolektivnoj svesti hrvatskog naroda. Stoga Tu|mana mla|eg, ina~e univerzitetskog profesora, javnost uglavnom ignori{e iako mu se znaju potkrasti vrlo uverqiva i argumentovana razmi{qawa o va`nim nacionalnim temama. Preostala dvojica kandidati su kakvi prate sve izbore: dosad javnosti potpuno nepoznata lica - istori~ar desni~arskih stavova Josip Jur~evi}, koji je postao poznat uglavnom po ~iwenici da ima sedmoro dece s nekoliko `ena, te Slavko Vuk{i}, automehani~ar i - vlasnik aviona! Me|utim, niko od wih, bez obzira na kvalifikacije ili posebnost, bira~ima nije ponudio nikakav novi momenat, ~ak ni najsitniji detaq zbog kojeg bi zaslu`io da postan predsednik dr`ave. U nema{tovitoj kampawi uglavnom se bave praznim obe}awima koja ~ak ne spadaju u predsedni~ki resor. Svi najavquju obra~un s korupcijom zbog koje je Hrvatsku posebno pri~epila EU. No, ruku na srce, tu im je ulogu svima vrlo ve{to otela nametnuta premijerka Jadranka Kosor, u ~ijem su kratkom mandatu otvorene velike korupcijske afere u dr`avnim preduze}ima. Stoga kandidatima nije preostalo mnogo: nove tehnologije i internet nisu iskoristili ni pribli`no koliko su mogli i trebali pa su se okrenuli lo{em humoru i vre|awu. Najvi-

{e su se po~upali upravo HDZovi otpadnici: Dragan Primorac koji celu kampawu bazira na svojoj nekorumpiranosti optu`io je Nadana Vido{evi}a da je kao predsednik Hrvatske privredne komore zaposlio svoje ne}ake. Ovaj mu je vrlo o{tro uzvratio kako “Primorac tu~e `ene”! Biv{i Sanaderov ministar obrazovawa vrlo je lo{e primio taj udarac i u posledwe dve nedeqe trke u{ao je izuzetno nervozno. S druge strane, kampawu je donekle podigao Andrija Hebrang koji je usred kampawe potpuno okrenuo plo~u i od ukru}enog radikalnog HDZovca postao najduhovitiji kandidat koji sebe naziva „Dugim zna se za{to!“ i ismejava ostale kandidate. No, prema posledwim anketama, ni to mu ne}e pomo}i da u|e u drugi krug, a kamoli da osvoji izbore. Ulazak u drugi krug, uprkos anemi~nom nastupu i slaboj podr{ci stranke, jedini zasad hvata SDP-ov Ivo Josipovi}. Za drugo mesto i mogu}u izbornu pobedu bori}e se redom desni kandidati: Nadan Vido{evi}, Milan Bandi} i Dragan Primorac. A onda su sve opcije otvorene i o tre}em hrvatskom predsedniku odlu~iva}e nijanse. Iako, zapravo, mnogi hrvatski bira~i duboko u sebi `ele ono {to je Stjepan Mesi} nedavno bez srama rekao naglas: da on ostane do`ivotni predsednik RH. „ Ana Dasovi}


DNEVNIK

nedeqa13.novembar2009.

KONFERENCIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA U KOPENHAGENU

Vreme je za promene U glavnom gradu Danske, Kopenhagenu, od 7. do 18. decembra odr`ava se Petnaesta konferencija dr`ava ~lanica Okvirne konferencije Ujediwenih nacija o promeni klime. Ovaj, mo`e se re}i istorijski skup, okupio je delegacije iz vi{e od 190 dr`ava, koje }e voditi razgovore o novom sporazumu i merama koje }e wihove vlade preduzeti u borbi protiv klimatskih promena i zaga|ewa atmosfere. Na samitu se o~ekuje usvajawe novog me|unarodnopravno obavezuju}eg dokumenta, kojim bi bile

skim liderima koji }e u~estvovati na samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu da briga o bo`joj kreaciji zahteva trezvenost i odgovornost. Zajedno sa zemqama jugoisto~ne Evrope u Kopenhagenu nastupa i na{a zemqa. Konferencija je otvorena emitovawem video snimka sa simboli~nim pozivom deteta politi~kim liderima da pomognu da se planeta Zemqa sa~uva od zaga|ewa, za budu}a pokolewa. Obra}aju}i se prisutnima, danski premijer Lars Leke Rasmusen je istakao odgovornost

Redovna zasedawa Okvirna konvencija UN o promeni klime usvojena je na Konferenciji UN o razvoju i `ivotnoj sredini 1992. godine u Rio de @aneiru, kada je istu potpisalo 166 zemaqa. U martu 1994. godine Konvencija je stupila na snagu, a danas broji 192 zemqe ~lanice. Godinu dana kasnije u Berlinu, odr`ano je Prvo zasedawe Konferencije zemaqa ugovornica Konvencije i od tada se godi{wa zasedawa redovno odr`avaju. utvr|ene obaveze zemaqa ~lanica Konvencije u periodu posle 2012. godine, odnosno postKjoto protokolu. Jedan u~esnik skupa ocenio je konferenciju u Kopenhagenu kao „najte`e pregovore u koje se ~ove~anstvo ikad upustilo“, s obzirom da ostaje otvoreno pitawe da li }e delegati uspeti da donesu konkretne odluke ili }e se, kao ~esto do sada i kako strahuju ekolo{ke organizacije, sve zavr{iti na praznim obe}awima. Koliki se zna~aj pridaje skupu najboqe pokazuje ~iwenica da }e se me|u 15.000 u~esnika, na}i i stotinak {efova dr`ava ili vlada, a me|u wima i lideri dva najve}a svetska zaga|iva~a, Kine i SAD – Hu \intao i Barak Obama, a o~ekuje se i prisustvo ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. Vatikan, koji u Ujediwenim nacijama ima status posmatra~a, tako|e {aqe delegaciju u Kopenhagen. Papa Benedikt XVI poru~io je svet-

svih zemaqa sveta prema o~uvawu budu}nosti Planete i nu`nost da vratimo svetu ono {to nam je poverio: nadu u boqu budu}nost. Pred u~esnicima samita je te`ak zadatak, da usaglase pozicije zemaqa kako bi se postigao dogovor o smawewu emisija gasova s efektom staklene ba{te za 25 do 40 odsto do 2020. godine i za 50 odsto do 2050, {to bi omogu}ilo da se globalno zagrevawe ograni~i za dva stepena Celzijusa i izbegnu katastrofalne posledice. Na uspeh samita svakako }e u velikoj meri uticati i stavovi najve}ih zaga|iva~a SAD (koja nije potpisnica Kjoto protokola), Kine i Indije i u kom obimu su spremne da se obave`u i smawe zega|ewe. Naime, ciq EU je da ostvari ve}e smawewe koli~ine {tetnih gasova koje ispu{ta u atmosferu u odnosu na ve}inu drugih razvijenih industrijskih zemaqa i weni lideri su obe}ali da }e umesto za 20 od-

sto u odnosu na nivo iz 1990. godinu, smawiti koli~inu {tetnih gasova u zemqama EU za bar 30 odsto, ako se i ostali budu pona{ali u tom duhu. Do 2050. godine EU `eli da prekinu ispu{tawe ve}ine {tetnih gasova koji danas zaga|uju atmosferu i izazivaju klimatske promene, a postavqeni ciq je prekid ispu{tawa 95 odsto gasova koji danas odlaze u atmosferu. S druge strane SAD razmatraju mnogo mawe smawewe emisije {tetnih gasova, 17 posto u odnosu na stawe 2005. godine, {to je 3,5 odsto u odnosu na nivo iz 1990, iako na tu zemqu, po glavi stanovnika, otpada dvostruko ve}a emisija {tetnih gasova u pore|ewu sa evropskim zemqama. Upravo skup u Kopenhagenu dokazuje da su klimatske promene jedan od najve}ih problema savremene civilizacije i da uti~u na svaki aspekt dru{tva, kao ozbiqna pretwa ciqevima odr`ivog razvoja. Podaci klimatskih osmatrawa u posledwih 200 godina pokazuju da je globalna godi{wa temperatura vazduha u toku 20. veka porasla za 0,7 stepeni Celzijusa, dok u podru~ju iznad Evrope taj rast iznosi 0,95 stepeni Celzijusa. Prema izve{tajima Me|uvladinog panela za promenu klime (IPC) do 2100. godine se o~ekuje nastavak globalnog zagrevawa atmosfere, koje }e dovesti do porasta globalne temperature vazduha od 1,8 do 4 stepeni Celzijusa. Ova godina }e verovatno biti peta najtoplija godina u istoriji, a prva decenija ovog veka najtoplija otkad je po~ela da se vodi evidencija, saop{tila je Svetska meteorolo{ka organizacija (SMO). Imaju}i na umu ove ~iwenice, ve}ina dr`ava je priznala da globalno zagrevawe predstavqa pretwu `ivotu na Zemqi i saglasila se da je vreme da se ozbiqno razmotri {ta se mo`e u~initi da se ono smawi. „ Aleksandra Brzak

U SENCI KLIMATSKOG SAMITA

Ledeni meda i besplatne no}ne frajle Kopenhagen je, ina~e, poznat po tome {to ve}ina stanovnika ili vozi bicikle ili koristi javni prevoz. Automobili se u tom gradu smatraju baha}ewem senci velikog klimatskog samita gde se {efovi svih dr`ava sveta nate`u oko procenata ugqendioksida, Kopenhagen `ivi `ivotom koji diktiraju ekolo{ki aktivisti i entuzijasti sa svih globusovih strana. Na sve na~ine poku{avaju u~esnike da animiraju u dono{ewu {to kvalitetnijih odluka. Kako god to radili, poruka je jedinstvena: ili danas dogovor ili sutra katastrofa. Tako je nikla skulptura polarnog medveda isklesana u bloku devet tona leda, koja je bila postavqena ispred kongresnog centra “Bela” u Kopenhagenu. Oganizatori su se nadali da }e ledena figura koja se tokom zasedawa istopila, navesti u~esnike da preduzmu prakti~ne mere i spre~e daqe globalno zagrevawe. Na nekoliko trgova postavqene su gigantske kugle veli~ine dvospratnice. Svaka je napuwena sa po tonu ugqendioksida. Poenta ovih kugli je da slikovito prika`u koliku koli~inu CO2 godi{we ispusti svaki ~ovek svojim aktivnostima. U proseku to je oko 8,5 tona.

U

Ve}ina u~esnika samita u Kopenhagenu slo`ilo se da te ogromne kugle, pre svega, izazivaju jezu. I najpoznatija ekolo{ka organizacija “Grinpis” je prisutna. U obiqu aktivnosti, prikazan je i sjajni film “Vreme glupih” re`iserke Freni Armstrong. Film govori o arhivaru koji `ivi u ruiniranom svetu 2055. godine, gleda prizore iz 2008. i pita se zbog ~ega nismo zaustavili klimatske promene dok smo jo{ imali {anse... Popularne su i dve pri~e o biciklima. Prva ka`e da su organizatori obezbedili veliki broj bicikala kojima u~esnici i turisti u vreme samita mogu da se {vr}kaju gradom. Kopenhagen je, ina~e, poznat po tome {to ve}ina stanovnika ili vozi bicikle ili koristi javni prevoz. Automobili se u tom gradu smatraju baha}ewem.

Druga pri~a o biciklu ima i konkretnog heroja. Australijanac Kim Gajen seo je na bicikl i verglao od svog vrelog kontinenta do Kopenhagena. Od avgusta 2008. godine do pro{le nedeqe, pre{ao je 15 000 kilometara, probu{io 10 guma i stigao taman na po~etak, pra}en sa oko 70 biciklisti~kih entuzijasta iz cele Evrope. I, na kraju, vest koju su mediji rado prenosili. Naime, prostituke jednog danskog udru`ewa ponudile su besplatne usluge u~esnicima samita u znak protesta zbog operacije protiv prostitucije koju su povele gradske vlasti. Vlasti Kopenhagena su po hotelima grada postavile razglednice u kojima se poziva da se ne tra`e usluge prostitutki, {to je razqutilo kopenha{ke no}ne frajle. Tek da se zna: prostitucija u Danskoj je legalna. „ Petar Klai}

5

NOBELOVA NAGRADA ZA KWI@EVNOST: HERTA MILER

Druga strana logorskog `ivota

obelova nagradu za kwi`evnost za 2009. godinu uru~ena je pro{le nedeqe Herti Miler, Nemici ro|enoj u Rumuniji. I ranijih godina je weno ime figuriralo me|u nominovanima, ali se ovoga puta delo Herte Miler uklopilo na najboqi na~in u vi|ewa Komiteta koji je odlu~io o laureatu. Ova go-

N

kojan gra|anski `ivot, verovali u sve to u {ta danas komunisti~ki pokajnici poku{avaju da se presvuku. Svet o kome ona pi{e iskusio je najmonstruoznije izume „proleterskih“ umova, opijenih ideologijom koju ni sami nisu razumeli. Bilo je bitno da im je vlast dala mo} nad drugim qudima, naro~ito nad onima ko-

dina je godina jubileja, dve decenije od pada komunizma i ujediwewa Nema~ke, a to su zapravo one stranputice i qudska iskliznu}a na koja Milerova upire prstom. U zemqi u kojoj je Herta Miler ro|ena i gde je vi{e poznata kao „slu~aj“, emigrantkiwa koja je imala problema s ^au{eskuovom diktaturom, kulturna i naj{ira javnost je reagovala razli~ito. Za rumunske izdava~e delo Herte Miler nije nepoznato. Ipak, ona je bila samo mawinka koja je prona{la svoj mir u mati~noj zemqi, u Nema~koj. Rumunski izdava~i, oni koji neguju antikomunisti~ku viziju kulture, objavili su {est wenih kwiga. Me|utim, te su kwige, sve do odluke Nobelovog komiteta, smatrane osredwim {tivom i prodavale su se po cenama koje su bile pet puta ni`e od realnih. Onda je tokom jedne no}i literatura Herte Miler postala bestseler. Na ovom na{em Balkanu je savim normalno, prirodno i o~ekivano da i pisci i politi~ari najboqe komuniciraju sami sa sobom. Dok se umivaju i gledaju u ogledalu, obo`avaju svoj izgled, pamet, ideje...U toj komunikaciji sa sobom, uvek su „naj, naj“ i malo ko im je ravan u svetu. Upravo zbog toga Herta Miler je slu~aj i primer, pou~an i vredan svake pa`we za dozivawe pameti umi{qenih nacionalnih veli~ina. Oni koji nisu ni{ta znali o Herti Miler po~eli su da istra`uju, da se interesuju {ta je ona sve objavqivala i kako da je weno delo promaklo budnom oku dela kritike koja voli da lobira i pre svih najavi nove zvezde. U predstavqawu ovogodi{weg nobelovke treba po}i od biografije. Wen `ivot i `ivot mnogih drugih mawinaca i Rumuna koji su pro{li golgotu diktature je dovoqan za stotine romana. Wene kwige su posve}ene komunisti~koj torturi i one su pisane iz potrebe da se du{a oslobodi strahova nagomilanih u detiwstvu. Ti su strahovi uzrokovani dvojakom nepravdom: prema precima, ali i prema nezaslu`enom teroru i kazna zarad spokoja nekog paranoi~nog „druga“ u vrhu vlasti. Kwi`evni opus novog laureata opisuje mu~ewa nevinih qudi, onih koji su u predve~erje komunizma vodili spo-

jima ina~e ne bi mogli ni da pri|u. Razumqivo je za{to Herta Miler sa skepsom gleda i na mnoge dana{we reforme i tranziciju u eks komunisti~kom svetu. Ona prepoznaje situacije gde se drugopozivni red, jednostavno probio na ~elo kolone, mewao diskurs, a u su{tini sve je ostalo po starom, iako „wega nema“. Namerno nagla{avamo da je novi nobelovac mawinka, jer je to ~ini posebnom, razli~itom od drugih nobelovaca. Od svog rodnog Nickidorfa kod Temi{vara do svetske klase pisaca, Herta Miler je morala da pobedi dve intelektualne elite. Svaki mawinac koji dosegne zvezde se na tom putu se bori protiv dve ve}ine. Prva elita ili ve}ina su intelektualci dr`ave u kojoj je ro|en kao pripadnik mawine.U ovom slu~aju se radi o nema~koj mawini, o jeziku koji je deo svetski priznate kulture. Nemci u Rumuniji, i pored svih nevoqa s diktaturom i tajnom policijom, nisu to nikada zabo-

nacionalnih vrednosti i ideja. Pi{u}i o `ivotu kojim je `ivela, o mukama koje su pretrpeli woj sli~ni i bliski qudi, delo Herte Miler postaje za~in koji u svekolikom kwi`evnom stvarala{tvu Nema~ke ima druga~iju boju i aromu. Ulaskom biv{ih komunisti~kih zemaqa u EU, o~ekivalo se da }e ove zemqe umeti da poka`u tom zapadnom svetu kao se `ivelo s druge strane gvozdene zavese, za ~ije podizawe i taj zapad snosi punu odgovornost. Rumunija ima bogata istra`ivawa o komunisti~kim zlo~inima, ali je to {tivo uglavnom ostalo na nau~no istorijskom nivou. Prava je {teta {to oni intelektualci koji misle da stvaraju vrednosti svetskog ranga nisu iskoristili i ovu temu i ponudili je svetu kao kwi`evno {tivo. Istorija je relativna stvar, uvek je pi{u pobednici, a onda kada pobe|eni postanu pobednici, ispravqaju nepravdu koju su u~inili doju~era{wi pravednici. U tim cikli~nim procesima te{ko je obi~nom ~oveku da razabere ko je stvarno u pravu. Nisam ube|en da je Herta Miler pisala od prvog dana s ciqem da juri Nobelovu nagradu. Weno je pisawe, kako je to ispravno primetila kritika, kao nekakva konvulzija. Pi{u}i, ona prazni du{u, osu|uje, brani i tra`i obja{wewa za toliko zlobe u qudima. Istorija literature pokazuje da ose}awe teskobe naj~e{}e izbacuje velike vrednosti. Malo je velikih dela koja govore o lepoti `ivota. Sti~e se utisak da stvarala{tvo koje nastaje iz patwi ili govori o nesre}i, lak{e i br`e uspostavqa komunikaciju sa publikom i to na svim komtinentima. Herta Miler je tako dospela u centar pa`we `irija, a posle wegove odluke u centar interesovawa miliona ~italaca, zbog svoje biografije, zbog pesama i proze koje je napisala i zbog tematike koja nadopuwuje na poseban na~in svetsku monumentalnost pisane re~i. Ako vrhunsku kwi`evnost zami{qamo kao nekakav spomenik, delo Herte Miler predstavqa onu ciglu, onu kockicu u mozaiku koja nedostaje. Wena dela produbquju i bacaju potpuniju svetlost

ravili i te`ili su da to i poka`u u svakoj prilici. To nije uvek bilo po voqi intelektualcima ve}ine. U svakoj zemqi, od Finske do Gr~ke, ili od Rusije do [panije, mawinama je definisan odre|eni prostor ili geto za negovawe nacionalnih obi~aja, tradicija i jezika. To je prostor koji je i Herta Miler imala u Rumuniji. Emigracijom u Nema~ku, zna~i opet prinudnim putem, Herta Miler se domogla mati~ne zemqe i nema~ke izvorne kulture. Stala je na crtu svojima, koji su bili ona druga ve}ina koja apriori smatra da dijaspora ili „restlovi nacije“ nisu nosioci kqu~nih

ostvarewa drugih velikana pre we. Nadovezuje se tamatski na Sol`ewicina i mo`da jo{ neke druge iz plejade nobelovaca. U isto vreme, obja{wava drugu stranu logorskog `ivota koji je pre we opisao i ma|arski nobelovac Imre Kertes, nedavni dobitnik istog priznawa. Me|u nobelovcima i dobitnicima i drugih presti`nih priznawa za kwi`evnost, ima dosta autora koji upozoravaju ~ove~anstvo, opisuju}i logore, te najmonstruoznije izume bolesnih umova zaslepqenih ideologijom, rasizmom, verskim fanatizmom i drugim vidovima dru{tvene patologije. „ Petar Tomi}

Nobelova nagrada mo`da ne ide uvek u ruke najboqem piscu u godini u kojoj se dodequje, ali delo svakog nagra|enog pisca uvek, na ~udan na~in upotpuwuje to svetsko kwi`evno delo. U godini u kojoj se nalazimo Herta Miler je ponudila ciglu za to monumentalno zdawe koja i po formatu i po boji pro{iruje poqe zapo~etog mozaika


6

DNEVNIK

nedeqa13.decembar2009.

„HOLCIMOVU” FABRIKU U PRAHOVICAMA POKRE]E OTPAD

BERZA

Cementare }e ~istiti po Srbiji

Ameriku kriza ko{tala 141 milijardu Ministarstvo finansija SAD objavilo je, prvi put, da je izgubilo 61 milijardu dolara u dva kqu~na programa usmerena ka izvla~ewu privrede iz krize. Vlada gubi vi{e od 30 milijardi dolara na spasavawu xinov-

skog osiguravaju}eg dru{tva AIG, saop{tilo je ministarstvo. Tako|e gubi preko 30 milijardi dolara poma`u}i posrnulim proizvo|a~ima automobila Krajsleru i Xeneral motorsu. Ministarstvo ka`e da su gubici delom ubla`eni profitima koje je dr`ava zaradila od programa za spasavawe banaka. Zarada na kamatama od novca pozajmqenog bankama done}e poreskim obveznicima 19,5 milijardi dolara, dodaje ministarstvo. Ceni se da }e gubici dr`ave iz programa spasavawa biti oko 141 milijardu dolara - 200 milijardi dolara mawe nego {to se predvi|alo pre dva meseca.

^e{ka iza{la iz recesije Bruto doma}i proizvod ^e{ke u tre}em tromese~ju zabele`io je rast od 0,8 odsto u odnosu na prethodni kvartal, ~ime je zemqa iza{la iz recesije, objavila je ^e{ka agencija za statistiku. U pore|ewu s periodom od jula do septembra pro{le godine, privreda je zabele`ila pad od 4,1 odsto. Prema ekonomistima, privreda se budi iz recesije, ali }e na stvarno o`ivqavawe morati jo{ da se sa~eka. Na privredu je najve}i uticaj imao godi{wi pad industrijske proizvodwe. Od ostalih zna~ajnih oblasti, ispod pro{logodi{weg nivoa su ostale trgovina i energetika. U pore|ewu s prethodnim tromese~jem, rast je zabele`en pre svega u oblasti finansija i osigurawa, gra|evinarstvu, saobra}aju i uslugama.

Rastu potrebe za energijom O~ekuje se da }e ove godine kao posledica svetske ekonomske krize tra`wa energije pasti. Takav trend, me|utim, nema izgleda da se nastavi na du`i rok, pa }e potro{wa nastaviti da raste ako se ne promene energetske politike mnogih vlada u svetu, upozoreno je u izve{taju Me|unarodne agencija za energiju. Do 2030. bi}e potrebno obezbediti 10.500 milijardi dolara za investicije u energetske projekte s niskom emisijom ugqendioksida. Govore}i na jednoj konferenciji za novinare u Istanbulu, prvi ekonomista pomenute organizacije Fatih Birol rekao je da }e prema scenariju iz izve{taja globalna energetska tra`wa u zadatom periodu porasti oko 40 procenata, {to bi odgovaralo iznosu od 16,8 milijardi tona nafte.

Folksvagen kupuje deo Suzukija

ako beo~inska fabrika cementa „Lafar` BFC“ od ukupno potrebne energije za rad svojih pogona koristi samo 8 odsto od otpadnih guma, gra|ani su uvo|ewem ovog goriva burno reagovali, a i danas se boje za svoju `ivotnu sredinu, uprkos tome {to u Beo~inu postoje ~ak dve merne stanice za kontrolu vrednosti imisije, koja je uvek u okviru dozvoqenih granica. Me|utim, sude}i po „Holcimovoj“ cementari u Prahovicama, udaqenoj 130 kilometara od Praga, strahu nema mesta jer ova fabrika cementa koristi ~ak polovinu pogonskog goriva iz alternativnih izvora - ~vrstog otpada, otpadnih uqa, ko{tanog bra{na, guma... u mestu od 20.000 stanovnika nema ni jedne merne stanice, tek dr`avna inspekcija dolazi dva puta godi{we, a niko od stanovnika okolnih sela ne strahuje od zaga|ewa. Dr`avni sekretar u Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Miladin Avramov ka`e da je u Srbiji niska svest i o kori{}ewu alternativnih izvora energije, i o potrebi o~uvawa neobnovqivih izvora energije, kao i o za{titi `ivotne sredine. On veruje da bi cementna industrija mogla o~istiti Srbiju od sme}a izgradwom pogona za preradu otpada u blizini sve tri na{e cementare, a jedan se ve} gradi u blizini „Holcimove“ fabrike u Popovcu. Kako ^e{ka ve} ima iskustvo u oblasti upravqawa otpadom, jo{ pre tri godine potpisan je memorandum o saradwi na{eg i ~e{kog ministarstva `ivotne sredine. „Holcimova“ cementara u ^e{koj dobar je primer kako se otpad koristi kao gorivo, bez opasnosti po `ivotnu sredinu. Zamenik ministra `ivotne sredine ^e{ke Karel Blaha ka`e da je me|u vi{e na~ina uni{tavawa otpada spaqivawe u cementarama najprihvatqiviji na~in, pod uslovom da raspola`e savremenom tehnologijom. Blaha je izjavio na{im novinarima u Pragu da je tamo{we ministarstvo spoqnih poslova pripremilo program saradwe sa Srbijom, koji omogu}ava da se anga`uju pri-

I

vatne kompanije iz ^e{ke da u Srbiji rade na programu ~i{}ewa i ratom zahva}enih podru~ja. On je potvrdio da je u po~etku i u ^e{koj bilo negativnih reakcija stanovni{tva na upotrebu alternativnog goriva, sve dok se nije po~ela primewivati savremena tehnologija prerade otpada. S obzirom na to da i Srbija pretendira na ~lanstvo u EU, Blaha ka`e da }e ^e{ka nastaviti da nam poma`e. Majk Suter, tehni~ki direktor „Holcimove“ cementare u Prahovicama, koja je locirana u lepim Gvozdenim planinama i u za{ti}enom podru~ju, rekao nam je da je wihova kompanija davno shvatila da samo odr`ivi razvoj omogu}ava ekonomski, ekolo{ki i dru{tveni razvoj, {to zna~i da fabrika pru`a dru{tvu uslugu tako {to re{avawem problema otpada {titi `ivotnu sredinu i smawuje zavisnost od skupih i neobnovqivih prirodnih izvora energije. Procesni in`ewer Piter Gajdu{ek podse}a da je glavno gorivo i u toj cementari najpre bio skupi gas, koji se danas koristi samo za prethodno zagrevawe rotacione pe}i, a ostatak je ~vrsti otpad, otpadno uqe, ko{tano bra{no, silicijum dioksid i drugo. Ove godine

da poseduju pet pogona za preradu otpada, koji isporu~uju u osam cementara, a nalaze se u ^e{koj, Ma|arskoj, Hrvatskoj, Austriji i Slova~koj, uskoro }e biti i jedan u Srbiji. Razgovara se o otvarawu novih pogona i u drugim zemqama, a u Bugarskoj je upravo potpisan

Startuje „Ekorek - Srbija” Direktor „Ekoreka-Srbija“ Aleksandar Trwakovi} ka`e da su jo{ polovinom ove godine dobili saglasnost o uticaju na `ivotnu sredinu za kori{}ewe alternativnih goriva u „Holcimovoj“ cementari u Popovcu. Procewuje da bi se postrojewe za rad moglo izgraditi do polovine 2010, za {ta jo{ treba oko 2,5 miliona evra. Ina~e, ukupna vrednost jedne platforme za preradu otpada iznosi oko 12 miliona evra. - Fokusira}emo se na industrijski, sortirani komunalni i ambala`ni otpad - ka`e Trwakovi}. - Godi{we }emo mo}i preraditi do 30.000 tona otpada. Da isto toliko preradi „Lafar`“, upola mawe „Titan“, to je mawe od ukupnog otpada u Srbiji, tako da cementare ne}e mo}i re{iti ukupan problem sme}a. One mogu da re{e problem u krugu od 200 kilometara, {to zna~i da }e Beograd morati posebno da re{ava ovaj problem. cementara je utro{ila blizu 50.000 tona alternativnog goriva. ^vrsti samleveni otpad cementari isporu~uje pogon „Ekorek“, koji se nalazi u blizini fabrike, a vozi se specijalnim vozilima. Regionalni direktor Ekoreka za isto~nu Evropu Johan Agner ka`e

ugovor sa Sofijom. Dozvola za rad obuhvata 230 zakona i podzakonskih akata EU, kontrolu inspekcije, nevladinih organizacija, cementare i stanovni{tva. Firma sama prikupqa stare gume, kroz proizvodwu je ve} pro{lo 50.000 tona guma, a dozvoqen

je i uvoz iz drugih zemaqa. Tona guma ima istu kalorijsku mo} kao tona ugqa, koji se tako ~uva, a sme}e pravilno uni{tava i ne ostavqa trag u prirodi. Godi{we mogu da prerade 50.000 tona uqa, me|utim, najvi{e koriste neopasni ~vrsti otpad koji se ne mo`e reciklirati - ambala`ni materijal, industrijski i razvrstani komunalni otpad. Godi{we se preradi vi{e od 200.000 tona. Tako ~vrsti otpad kao dopunsko gorivo u~estvuje s 35 odsto u ukupnim potrebama za energentima. ^e{ko iskustvo upu}uje na to da sav posao mora da krene od obrazovawa stanovni{tva, koji treba da sortira otpad, zatim od tra`ewa re{ewa za odlagawe opasnog otpada, koga, istina, nema mnogo u doma}instvima, tek baterije i neke boje, no, ipak, to mora odvojeno da se odla`e u svim mestima. U ^e{koj sva deca jo{ u obdani{tu u~e koje boje kontejner je za koji otpad, tako da se ne mo`e desiti da kasnije ispuste iz ruke sme}e tamo gde mu nije mesto. Ukoliko `elimo imati ~istu `ivotnu sredinu, tim putem moramo i sami krenuti, po~ev{i od najmla|ih, kako zbog wih, tako i onih koji }e se tek roditi.  Ranka Dautovi}

KAKO NOSITI PARE U INOSTRANSTVO

Platna kartica i sitni{ dovoqni

D Nema~ki Folksvagen }e kupiti 20 procenata japanske korporacije Suzuki Motors za 222,5 milijardi jena (2,5 milijarde dolara). Suzuki je saop{tio da }e sa svoje strane kupiti deonice Folksvagena u vrednosti do polovine uloga nema~kog prozvo|a~a motornih vozila. Dve kompanije }e zajedni~ki raditi na razvoju vozila, proizvodwi i prodaji. To novo savezni{tvo treba da podstakne prodor dveju kompanija na kinesko i indijsko tr`i{te

automobila. Suzuki, koji je mawi od doma}ih rivala kao {to je Tojota, ka`e da je te{ko odr`ati konkurentnost u okru`ewu brzog razvoja automobilske tehnologije i potrebe da se {tedi, {to ~ini partnerstvo neophodnim. Japanski mediji pi{u da dva proizvo|a~a te`e da oja~aju svoje prisustvo na tr`i{tima u brzom usponu. Suzuki ima veliki tr`i{ni udeo u Indiji, dok je Folksvagen jak u Kini.  Pripremio: V.^vorkov

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

94,0131

95,9317

98,1381

93,7253

Australija

dolar

1

58,4694

59,6627

61,0349

58,2905

Kanada

dolar

1

60,6693

61,9074

63,3313

60,4835

Danska

kruna

1

12,6304

12,8882

13,1846

12,5918

Norve{ka

kruna

1

11,117

11,3439

11,6048

11,083

[vedska

kruna

1

8,9996

9,1833

9,3945

8,9721

[vajcarska

franak

1

62,1656

63,4343

64,8933

61,9753

V. Britanija

funta

1

104,077

106,201

108,644

103,759

SAD

dolar

1

63,8069

65,1091

66,6066

63,6116

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 12. 2009. godine

olazak Srbije na belu {engen listu otvorio je niz novih tema: gde na}i najjeftinije avio karte, najpovoqniji aran`man, koliko novca poneti u inostranstvo...Budu}i putnici ve} obilaze agencije i sajtove u potrazi za korisnim informacijama. A kada prona|u ono {to su tra`ili trebalo bi da znaju kako da ispune svoje finansijske obaveze. Bankari beli {engen nisu do~ekali nespremni. Na na{em tr`i{tu se ve} desetak godina masovno, uz teku}i ra~un, nude karice iz programa Viza i Masterkard koje se mogu koristiti za pla}awa u inostranstvu, kao i Dajners i Ameriken Ekspres. A kako i koliko zavisi od tipa kartice i sume novca koju klijent ima na ra~unu. Doma}a Dina kartica mo`e se koristiti samo za pla}awa kod nas, a uprkos brojnim najavama da }e je kobrendirati strane karti~arske kompanije, to se jo{ nije dogodilo. Pored ~iwenice da se sa karticom mo`e go-

tovo sve platiti, bilo bi dobro na put poneti i gotovinu. Debitne kartice mogu se korisiti za gotovinska pla}awa o tome kako to funkcioni{e direktor za korporativne komunukacije Hipo Alpe Adrija banke Rade [evi} ka`e: -Ukoliko klijent kod nas ima otvoren dinarski teku}i ra~un i banka mu je izdala Viza Elektron debitnu karticu, on mo`e da je koristiti za pla}awe roba i usluga i podizawe gotovine u inostranstvu. Transakcije }e iz mati~ne valute biti prera~unate u dinare i ra~un }e biti zadu`en po va`e}em kursu. Klijent }e platiti naknadu za konverziju za inostranu transakciju od 1,5 odsto kod kupovine, a ako se na bankomatima ili {alterima podi`e novca provizija je dva odsto. To va`i za sve zemqe obuhva}ene {engenskim sporazuma. Provizije se ne pla}aju na transakcije u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. [to se ti~e kursa nije lo{e

imati na umu da se u inostranstvu, bez obzira na nacionalnu valutu zemqe u kojoj se ona koristi, sve obra~unava po sredwem kursu evra koji primewuju Masterkard, Viza ili Ameriken. Kod kreditnih rivolving kartica va`e isti uslovi kao i na doma}em tr`i{tu. Zavisno od banke do banke i od tipa katice mese~no se vra}a 5,10 ili 15 odsto duga. Kamate za wih vi{e su nego za obi~ne kredite, me|utim, za pojedine transakcije ve}e vrednosti, kao {to je recimo iznajmqivawe autombila u inostranstvu, pla}awe se mo`e obaviti samo kreditnom karticom. To treba da imaju na umu oni koji `ele ovu uslugu u inostranstvu. Banke su spremne da klijentima ponude i nove usluge. Sosijete `eneral banka je izmenila uslove kori{}ewa i odobravawa Viza Gold kreditne kartice, pa se tako rivolving kre}e ve} od pet odsto mese~no. Banka je za inostrane putnike pripremila

specijani paket u saradwi sa Unika osigurawem. To je putno zdravstveno osigurawe koje va`i za korisnika kartice i ~lanove wegove porodice. Na ovaj na~in klijent mo`e da u{tedi i do 150 evra godi{we. Izvesno je da }e ovih koktel aran`mana banaka i osiguravaju}ih kompanija biti sve vi{e, posebno na leto. Za{to onda uop{te nositi novac na put? Pa, podizawe gotovine na {alterima banaka u inostranstvu prati provizija koja mo`e i}i i do 10 odsto. Pored toga, zbog smetwi na vezama transakcija mo`e biti odbijena pa to za putnike mo`e biti veoma neprijatno. Recimo u restoranu, kada nakon obroka ili ture pi}a treba platiti ra~un. Novina za na{e qude koja }e biti sve interesantnija je mogu}nost da unapred rezervi{u sme{taj u hotelu u inostranstvu i ostvare popuste ,a tu treba ovladati pla}awem putem interenta. To je ono {to nas ~eka.  Du{anka Vujo{evi}

Gr~ka pred bankrotom Da li je Gr~ka pred bankrotom, postavqa pitawe londonski „Dejli telegraf“ posle objavqivawa podataka o deficitu buxeta, koji je dostigao 12,7 odsto BDP-a. Izbegavawe pla}awa poreza, koje je u toj zemqi {iroko rasprostraweno, deficit buxeta i ogromna rupa u penzijskom fondu doveli su Gr~ku na ivicu bankrota, navodi list.

Vlasti u Atini ve} godinama tro{e mnogo vi{e nego {to zara|uju i otvara se pitawe da li }e Gr~ka biti u stawu da servisira svoje dugove ili joj , mo`da, preti bankrot. Nova socijalisti~ka vlada Jorgosa Papandreua, koja je izabrana pro{log meseca, nije gubila mnogo vremena pre nego {to je u poznatom stilu gr~ke politike optu`ila

svoje konzervativne prethodnike za o~ajno stawe javnih finansija. Posle hitno izvr{ene revizije glavnih ekonomskih indikatora objavila je da }e buxetski deficit ove godine biti 12,7 odsto, dakle ~ak ~etiri puta vi{e od dozvoqenog limita Evropske unije od tri odsto, a da javni dug, dakle zadu`enost svih nivoa vlasti u zemqi, izno-

si 113 odsto bruto doma}eg proizvoda, {to je skoro dva puta vi{e od limita Evropske Unije od 60 procenata.


c m y

DNEVNIK

nedeqa13.decembar2009.

7


nedeqa13.decembar2009.

U P O T R E B A

DNEVNIK

c m y

8

@ I V O T A

Francuz iz „Srnda}a” vakodnevna euharistija kafane. ^ovek pije pelinkovac. I pu{i malboro. Taj periodi~ni gost “detiweg” lica, ili lica starmalog deteta, omawe gra|e, star sedamdeset zima, nazovimo ga Francuz, lociran za (slu`benim) stolom u bliskom okru`ewu raspucketane pe}i stejanova~ke lova~ke kancelarije “Srnda}” – birtija iz koje, zbog “Dnevnika”, ne izbivam, evo, ve} ~etvrtu nedequ! – ~ovek o~igledno u tranzitu, le`erno nalegnut podlakticama iznad staklenog naprstka pelinkovca, gorkog sjaja kao lampion, i dve paklice malbora u celofanu, crvene kao tre{we, polo`ene kraj pepeqare na sne`nom stolwaku, za{u{kan u crnoj jakni s kapuqa~om filovanom krznom, zaobqenog, vinski prokrvqenog, purpurnog lica u zgrudvanim re`wevima glaziranih, `ili~astih obraza, konstantno osmehnutog, hedonisti~kog i “veseqa~kog” izraza u sitnim, be{enova~ko azurnim o~ima, zarubqenim u obraze (kao da se rodio s osmehom) pod `utobraonskim obrvama, to je, da se odmah razumemo, isti onaj periodi~ni gost arapske kafane “Trijunf”, parisko predgra|e Bawole (“Odlazim tamo posledwih deset godina.”), s tom razlikom {to mu je tamo na stolwaku, umesto stejanova~kog pelinkovca, pariski viski. Ali i s tom razlikom {to u “Srnda}u” Francuz sedi za stolom sa Milenom Ivanovi}, konobaricom koja upravo fru{tukuje (svojom svastikom, ~iji je mu` Petar, a Francuzov brat od strica, kafexija, umro pre pet godina), a tamo, u “Trijunfu”, sedi sa wenom ro|enom sestrom, a svojom suprugom Milicom, koja je ranije sa wim dolazila iz Pariza u Stejanovce, i odavno ve} ne dolazi... Vi{e joj se dopada Pariz. Taj Francuz, to jest francuski penzioner, nazovimo ga sada }irili~nim kr{tenim imenom Jovan Ivanovi}, momak koji je s Fru{ke gore, pre vi{e od ~etrdeset zima, odmaglio u Francusku (“...kao mnogi momci iz Srema u to doba.”) s idejom da se finansij-

S

ski potko`i i, naravno, da kupi qubimca i na|e {tiklu, i prvih nekoliko meseci u Parizu – dani koji se kao prvi ma~i}i u vodu bacaju, a voleo bih da vidim toga ko ih baca! – potucao se besposlen kroz “galamu svetlosti” (Z. Herbert) pod gvozdenim granama Ajfelove jelke i no}ivao sa klo{arima i glodarima u buxacima podzemne `eleznice (“Para nisam imao ni za voz da se vratim, a teo sam da se vratim...”), to je isti onaj moler iz Male Remete, planinski kom{iluk Stejanovaca, koji se slede}ih ~etrdeset zima, najpre verao po gra|evinskim skelama u Parizu, zatim dletovao i bojadisao tamo{we stanove i, potom, dvadeset pariskih zima crn~io u sopstvenoj molerskoj firmi. U me|uvremenu, ali to je bilo tako davno, prilikom jednog od trijunfalnih povrataka na Fru{ku goru, span|ao se u Stejanovcima “preko brata i snaje” sa Milicom Vu~enovi}; ovde su se i ven~ali, i s tom `enom ma~vanskog porekla, ro|enom u No}aju – ~ija sestra Milena, kada ne {trika ili ne hekla, poslu`uje u stejanova~koj lova~koj birtiji – stvorio je ~etiri mu{karca: Borisa, Sa{u, Radomira i Vladimira, svi su proplakali u Parizu, tamo i `ive. U li~noj karti tog ~oveka pi{e da je ro|en u Zemunu, ali mogao je da se rodi i na Jelisejskim plo~nicima – {ta vredi, kada je u pelenama dislociran u Malu Remetu (ili u Remeticu, kako ve} sa`imaju stejanova~ki lingvisti), kr`qavo, zaba~eno, frustrirano selo u dva krezuba reda sazidana na izlokanoj nizbrdici pod za~e{qanom {umom, rodno mesto wegovog oca Bo{ka Ivanovi}a, poreklom iz familije Medakovi (“Na{i preci doselili su u Remeticu odozdo iz Medaka, pa otuda {picnamet Medakovi.”), koji je zapatio mali problem sa oficijelnom `enom, ili `ena sa wim, ne zna se... “Da, ne zna se zbog ~ega, ali ~iwenica je da je moja mati Jovanka, rodom iz [uqma, napustila tatu i mene...”

“Bili ste tada jo{ dete?” “Da-da, sasvim malo dete... Tako da ja svoju biolo{ku majku i ne pamtim, niti sam, iskren da budem, imao `equ da je upoznam. Umrla je. Pri~alo se da je ~etrdeset druge pobegla sa nekim usta{kim vojnikom. Ali, to je verzija koju su ispri~ali meni... [ta je istina, bog zna!” “I vas je u Maloj Remeti odranio otac?” “Otac se o`enio i mene je, zapravo, odranila ma}eha, `ivi u Zemunu... Ma}eha mi je bila boqa od majke! Mo`da }u u Zemun na do~ek Nove godine, tamo mi, osim ma}ehe Jagode, `ive i sestra i zet... Ili }u u Pariz? [alim se. Ne-ne!... Dosta mi je Pariza! Do-sta!” “Zar nekome mo`e da dojadi Pariz?” A Francuz (otpija pelinkovac): “^ujte, tamo sve znam, sve sam video {to sam imao da vidim... Meni je u Parizu dosadno! Nemam dru{tva. Dok mi je bilo lepo, bilo je, sada mi je lep{e u Stejanovcima.” “Ali, u Parizu su vam `ena, sinovi, unuci... ’Trijunf’, podzemna `eleznica ...skoro ceo va{ `ivot odvijao se pod Ajfelovom kulom!” “Sve je relativno, pa i Pariz!... Moja `ena ovde vi{e ne}e da do|e. Marim ja! Kupio sam u Stejanovcima ku}u. I ovde o}u da umrem!” “Dobro, vra}ate se u Pariz kod svojih... Dobri ste sa `enom?” “Neko vreme sam tamo, onda do|em ovde. Putujem u Pariz idu}e nedeqe i vra}am se u Stejanovce pred Novu godinu!” “A svetlosti Pariza? A vatromet iznad crkve Notre Dame? A lampioni na Ajfelovom gvozdenom drvcetu? A kurve na Kli{iju?” A Francuz (smeh): “Nagledo se... Dosadno! Sada mi sasvim lepo sija i ona lampa na banderi {to {kiqi na raskr{}u kod stejanova~ke crkve!” Blista se misti~nim sjajem ikonostas {anka. ^ovek pije pelinkovac. I pu{i malboro. Taj Pari`a-

SAVKA SUBOTI], AUTORKA PRVOG SRPSKOG BRENDA

Srpsko platno na carskom dvoru ovi Sad je jedan od retkih gradova ~ije ulice nose imena bra~nih parova, naravno, svakog supru`nika ponaosob. Tako svoju ulicu ima Mileva Mari}, ali i Albert An{tajan. Uz Jovana Suboti}a, pak, tu je i Savka Suboti}. Novosa|ani }e za prve tri li~nosti lako izre}i nekoliko biografskih podataka kao obrazlo`ewe za ~ast da pomenute ulice nose ba{ ta imena, ali kod Savke Suboti} ve}ina samo zapiwe. Na `alost, u slu~aju Savke Suboti} re~ je o nedopustivoj nemarnosti na{eg kolektivnog pam}ewa, u kojem, izgleda, {to je biografija blistavija – to je pam}ewe tamnije. Savka Suboti} je ro|ena 1834. godine u Novom Sadu u uglednoj i bogatoj porodici Jovana Polita i Julijane Desan~i}. Rasla je u izuzetno uticaj-

N

nom okru`ewu koje je nastalo naglim rastom srpske inteligenicije po~etkom i sredinom 19. veka. Wena porodica je bila oro|ena s Haxi - Sveti}ima i porodicom Savi} odakle poti~e i Anica Savi} Rebac. Udajom za Jovana Suboti}a, doktora prava, uglednog srpskog pisca i politi~ara, i Savka postaje aktivnom u~esnicom u kulturnom, a kasnije i politi~kom `ivotu s kraja 19. i po~etka 20. veka. Da wen ugled i uticaj nisu bili samo lokalnog karaktera, ograni~en na prostor ju`noslovenskog `ivqa u Austrougarskoj, svedo~e brojni ~lanci u najuglednijim novinama i ~asopisima od Rima do Stokholma. Wena prepiska sa najuglednijim intelektulacima Evrope, dobrim delom sa~uvana u Rukopisnom odeqewu Matice srp-

ske, tako|e svedo~i o svestranom anga`ovawu izvanredne Novosa|anke, o kojoj, na `alost, srpska {tampa i izdava{tvo onog a i ovog doba, nije ostavilo zna~ajnijeg traga. Savka Suboti} bez obzira na izuzetan govorni~ki dar i sjajan analiti~ki um koji je nadrastao svoje vreme, nije ostavila literaturnu zaovstav{tinu, osim jedne kwige pedago{kodidakti~kog karaktera „O na{im narodnim tkaninama i rukotvorinama“, koja je izdata 1904. godine u Novom Sadu. Savka Suboti} je puno radila i na afirmaciji pokreta za `ensku politi~ku i ekonomsku emancipaciju. Dok joj je suprug bio pod`upan Sremske `upanije, porodica Suboti} je 1861. godine `ivela u Vukovaru. Savka tih godina obilazi okolna sela naseqena srpskim `ivqem

i u~i `ene pravilnoj higijeni, obrazovawu i doma}oj radinosti. Tokom dvogodi{weg rada s `enama ona je pripremila oko 240 komada tkanina, }ilima i kompletnih odela. Okupila je oko 80 `ena koje su radile prema wenim uputstvima. Na izlo`bi u Pe{ti Savka je s eksponatima tradicionalnih rukotvorina postigla izvanredan uspeh koji je oven~an priznawem cara Franca Jozefa. Ode}a od doma}eg srpskog platna zainteresovala je carsku porodicu, posle ~ega ta tkanina postaje tra`ena u svetu. Bio je to jedan od prvih srpskih brendova. Na Svetskoj izlo`bi u Parizu 1889. godine Savka ponovo dobija priznawe za spoj tradicionalnog i modernog afirmi{u}i srpske }ilime. Rade}i sa seoskim `enama Savka Suboti} shvata da su one

Jovan Ivanovi}: “Dosadio mi je Pariz, sve je relativno...” Foto: @. Markovi}

nin iz Male Remete, u{an~en za stolom, prema svakodnevnoj proceduri, sa svastikom Milenom (koja {trika u predahu izme|u dve poruxbe), pored zacrvewene pe}i u zlatnom preseku stejanova~kog birta “Srnda}”, uro|eno nasme{enih, be{enova~ko plavih o~iju, koji s flegmati~nom nadmo}no{}u nafatiranog francuskog penzionera, udi{e toksi~ne obla~i}e, s oporom kapqom pelinkovca na jeziku, i nadvikuje se, preko pepeqara, s prepodnevnom mu{kom klijentelom lova~ke kancelarije, to je isti onaj Princip i ^ovek, da se razumemo, ameri~ki planetarni putnik iz ne~ije anegdote (i moje pri~e o prekookeanskom mornaru Gezi iz Hrtkovaca), koji je posle svih svojih putovawa i bog zna kakvih poslovnih uspeha po svetu, kada se vratio u rodni Boston, prvo oti{ao do one male ulice da proveri da li pekar Kovalski jo{ uvek pravi onako dobre perece.  @eqko Markovi}

stub ekonomije i zala`e se za wihovu ekonomsku emancipaciju, {to ju je dovelo do va`nosti `enskih politi~kih prava.^uven je wen govor na VII Kongresu Me|unarodnog saveza za `ensko pravo glasa u Budimpe{ti 1913. kada je Savka imala 78 godina. Rekla je: „^oveku je uro|ena te`wa za emancipacijom. Mewa se samo spoqa{wost i na~in izra`avawa, osnova ostaje: prirodna potreba za hlebom, slobodom i jednako{}u. Socijalno i `ensko pitawe sve ja~e kuca na vratima pravi~nosti. I opet duh vremena ka`e „Unutra“! U su{tini oba pitawa su samo zahtev: da se razba{tiwenima vrate wihova prirodna prava.“ Savka Suboti} je bila po~asna ~lanica „Kongresa za `ensko pravo glasa“ u Stokholmu , „@enskog dru{tva iz Amsterdama“, Srpskog narodnog `enskog saveza, Kola srpskih sestara i svih dobrotvornih zadruga Srpkiwa toga doba. Wen uticaj je bio toliki da se Lav Tolstoj

preko Savke Suboti} „zahvalio srpskom narodnom `enskom savezu na ~estitkama za 80-ti ro|endan“. Savka o privatnom `ivotu, pa i o svojoj deci, nije ostavila mnogo podataka. Zna se da je 1852. u Be~u rodila sina Dejana, kasnije ruskog generala, potom 1859. Vojislava, 1867. Branislava i 1873. Ozrena. Savka ne pomiwe ni tragi~ne doga|aje kao {to je smrt wene dece: @arka, Vide i Verice. Vojislav Suboti} }e kasnije biti jedan od osniva~a Medicinskog fakulteta u Beogradu, Branislav }e postati diplomata, a Ozren je zapam}en kao novinar. Savka Suboti} je umrla u Novom Sadu 25. novembra 1918. na dan Velike revolucionarne skup{tine u Novom Sadu. Samo tri kwige u rasponu od osam decnija, napisane su o woj. Pera su se prihvatile Darinka K. Suboti}, Anica Savi}-Rebac i Ana Stoli}.  Jelena Perkovi}


[ O R O M

c m y

DNEVNIK

S

Tako je govorio Yavra

avek kad pro|em niz mo{orinski breg od [ajka{a kroz Vilovo prema Titelu i kad do|em do raskrsnice di se put odbija desno za Lok, setim se kako je tu kadgod bilo. Tu pod bregom je kadgod bila kafana, imali su i pevaqku. Oma tu preko, malko u {reg je prvi izvor vode a malko napred, kod oni topola curi voda i iz onog drugog izvora. Kafana, pevaqka i te dve ~esme su za qude a dva |erma i dva bunara su za ovce i za marvu {to pase izme|u brega i sela, kod vrba. E, ondak je na jedared kafana izgorela, pevaqka nije imala di pa je o~la, a izvori su ostali tu di su, iz wi curi voda, ona ne ume na gore, a ima i di bi. Nose je puno za pi}e, svi {to su je ko{tali ka`u da je lekovita i dobra za stomak. Oni {to su pevaqku ko{tali se}aju se da je i ona bila lekovita, al voda je navek fri{ka i boqe gasi `e| a smeli su i ku}i da je nose. U Loku i dan danas u sred sela stoji krst, ogra|en, oko wega ide

N

R A Z G O V O R I

put okolo, ko {to je kadgod bilo maltene u svakom selu. U jednom od tih {orova {to od krsta idu na kraj sela `iveo je deda Xavra opan~ar i wegova baba. Baba je imala devedesetdve a Xavra devedesetosam godina kad sam im bio u gostima jedno poslepodne, taman dovoqno dugo da ih upamtim za ceo `ivot. Kad se Xavra `enio nije mu trebo provodaxija, sam je na{o pravu za sebe i s wom je sedamdesetpet godina provo. Nikom nije bilo po voqi kad je bacio oko na devojku, ni wenima a ni winoj keri. Lajala je otud kera kadgod je Xavra i{o flasterom nuz winu ku}u. Jedva je ~eko da vidi udava~u, te zabrawene qubavi su najvi{e opevane i najvi{e spomiwane. Od taki qubavi leka nema. Imala je deda Xavrina baba prliku da se uda u kom{iluk, za Cvetu Otickog, ~estit deran je bio, imo je i ku}u, al je nije volo zdravo ko Xavra. Xavra je bio otvoren, umo je lepo da divani, zagrlio je vi{e puta, poqubio i eto. Nije im ni trebalo ni{ta, uzeli se, o~li u kiriju i ostali tri frtaqa veka jedno s drugim. Trebal lep{e i trebal to braniti? Da su znali weni kakva je to qubav, ni kera lanula ne bi. Xavra je bio opan~ar, u ono doba va`an i cewen zanat i majstor, puno mu{terija i puno novaca. Wegova majka je bila iz Koviqa, zvala se baba Gana, bila je zdravo bogata i zdravo prgava, imala je puno dukata, nosila ih oko vrata i udarala s wima o astal. Kad se Xavra mom~io bio je ista ona, na wu je kanda malko povuko. Puno je zara|ivo a puno je i tro{io, bio je zdravo galantan. ^im ga \ozika vidi da je u{o u kafanu, oma litra i soda idu prid wega a malo bure piva za celu kafanu, umo je

N A

da tro{i. E, kad se o`enio, o~li su wih dvoje u kiriju, ko dve goqe, ni{ta imali nisu sem qubavi i grdwe s mladine strane. Danas se uzeli, u slami prespavali, ka`e baba, buwu napravili pa se zavukli u slamu, a oma sutra ajd u nadnicu, za osam dinara, da zarade za `ivot i da po~nu da se ku}e. Od tog doba tvr|eg na nov~aniku od

Xavre nije bilo. Sedili su u kiriji, radili i stekli sebi ku}u, stan u Novom Sadu, sedamnaest lanaca zemqe i `ivotno iskustvo za tri romana. Kako i ne bi kad su zajedno imali skoro dvesta godina. Ako ima{ qubav, sve ti u ku}i ide kako treba, divanila je baba. Deda Xavra je bio na oca, wegov baba je `ivio sto godina. U~io me je deda Xavra za to jedno poslepodne da treba da bude svega u ku}i. Onaj ~ovek koji nije sposoban da nakupi, ne treba da `ivi. On i baba su i u tim poznim godinama od zemqe `ivili, nisu je radili, naopako kad bi to morali. Prodavali su lanac po lanac i od tog su `iveli, ~uvarni su bili i sad, nije bilo razbaciva-

wa. I te godine je bilo vina iz wine ku}e, imo je deda lozu oko ku}e i sam je vino cedio. Po kile crvenog svaki dan, to mu je bio lekar i mera. Setio se kad je bio u ropstvu skoro ~etir godine, kako je piso pismo ku}i, ka`e kad on pi{e a svi se okupe oko wega i dre~e, tako je umo da napi{e lepo. Bilo ih je tamo skoro sedamdeset i nekolko, spavali su u jednoj sali velikoj i radili kod [vaba. Xavra je radio u nekoj cve}ari, lo`io ugaq, guro zemqu, vredan je bio i gazda ga je volo, ru~ali su posle za istim astalom. Al Xavra se ~uvo i pazio. Bile su tamo dve devojke, [vabice brezobrazne, se}a se deda, pa su se skidale goli{ave i kupale se u bazenu u cve}ari. Jedan Laza {to je bio s wima u ropstvu se nije ~uvo pa kad su ih uvatili, da prostite, na gomili - wega ubiju a wu o{i{aju. Mlado je mlado, brate slatki, divanio je deda Xavra. “E, tako je deco, pro{lo je to i evo do`ivio sam te godine, fala je Bogu. Nek vam da Bog ono {to `elim meni. Kako vodite ra~una tako }ete `iviti. Ni{t vi{e ne}u da vam ka`em”, govorio je Xavra kad smo odlazili. Pro{li smo pred lekovitog izvora, pored temeqa od one kafane, jo{ miri{e na pevaqkin parfem, pored brega u sred Ba~ke, puno eliksira a ni jedan ko deda Xavrin. Kanda je i tamo gore ~uvaran, ne ~ujem ga da udara o astal od oblaka, ko {to je wegova baba Gana koviqkiwa udarala s dukatima {to su joj visili oko vrata. Kanda i tamo ima lozu, vidim ponekad da se nebo zacrveni, ko wegovo crveno. Nazdravim mu tada za ve~nost i lep divan tog jednog poslepodneva u Loku. „ Bora Oti}

S O K A K U

Kraj Zlatice rastu }ure}i bataci ato }uraka oglasilo se kada sam se spontano obreo u jednosmernoj ulici Branka Radi~evi}a obilaze}i Padej, nadomak reke Zlatice poznate i kao Aranka. U delu sela koji me{tani zovu Segedin, okrenutom prema u{}u Zlatice u Tisu i ~uvenoj skeli Divan, razigrane }urke i }urane sa ispa{e ku}i je usmeravao kr{ni, vitalni penzioner Martin [egavac (69). Obradujem se odmah u startu, jer je raspolo`en za divan i slikawe, a dodatno

J

no mi je bilo odakle }u i}i na teren po Vojvodini, Srbiji, Bosni... @ivot mora da te~e lagano, kao ravni~arska Zlatica, pa sam se prilagodio novoj sredini i sa`iveo sa kom{ijama i svim ovda{wim qudima - pri~a Martin. U Martinovom jatu na broju je bilo svih 26 }uraka i }urana, a 25 gusaka ostalo je samostalno da pase na obali Zlatice. Sin mu se bavi ovcama, ima u stadu oko 60 komada, a zaqubqenik je i u egzoti~ne ptice.

Martin i Katica [egavac i wihovo jato

kada re~e da mi je zemqak rodom Sremac iz Nikinaca, ali da je ve} odavno Padejac. Dok }urke nestrpqivo nadi`u graju Martin se prise}a da je u Padej do{ao pre ~etiri i po decenije. Supruga mu Katica (73), devoja~ko Mac, rodom iz Mola, gotovo ceo radni vek je odradila kao prosvetar u Padeju, a Martin je bio i ostao ve~iti terenac u istom preduze}u koje se transformisalo kroz vreme, mewalo imena i status. Najpre je po~eo u novosadskom “Izvoru”, potom nastavio u”Hidrosondi” i penziju do~ekao u “Naftagasu”. - Stalno sam radio na terenu, pa sam suprugu Katicu upoznao kada smo radili u fabrici “Zora” u Molu. Ona je ve} radila u Padeju, uzeli smo se i ovde ostali. Svejed-

9

MAJSTORI: KORPAR STANIMIR LUKI]

B O R O M

Nikom nije bilo po voqi kad je bacio oko na devojku, ni wenima a ni winoj keri. Lajala je otud kera kadgod je Yavra i{o flasterom nuz winu ku}u

nedeqa13.decembar2009.

Foto: M. Mitrovi}

- Sve su ovo doma}e }urke - otkriva Martin. - Imali smo i one hibridne, ali nije to ono pravo, na {ta smo od malena navikli, mnogo boqe su na{e doma}e, bez obzira {to one rasne dosti`u i preko trideset kilograma, pa imaju ve}e batakove, karabatkove i belo meso. Va`no je da }uri}i dok su mali ne ozebu i ne pokisnu, a kada stasaju problema nema, lo{e vreme im ne {kodi. Od prole}a pa do decembra, dok ne prispeju za prazni~nu trpezu, doma}e }urke budu pet-{es’, a }urani koji kilogram vi{e. Mi ih ne dr`imo zbog biznisa, nego za svoje potrebe. Na ispa{u ih teramo ne zbog hrane, nego ~isto da malo pro{etaju i razvijaju mi{i}e, pa kada me kom{ije pitaju {ta radim odgovaram im: “Idem da gledam kako rastu ba-

takovi!”. Ovog puta smo i{li skroz do {ume, gde su kraj Zlatice ostale na{e guske. Wih isteramo oko devet ujutro, a de{ava se da i po nedequ dana ne dolaze ku}i i tamo prespavaju na reci. I ne izgube se, ili ne odlepr{aju? - Nisu guske glupe da se izgube, ali desilo se jedne godine da je nestalo dvadesetak komada, odneli ih drugi za prazni~nu supu i pe~enicu. Taj ko je to u~inio, pohvatao ih, poklao i pojeo i opet nema, a mi opet imamo jato. ]uri}i i gu{~i}i su iz na{eg doma}eg legla, uglavnom za na{e potrebe, a nekolicina se i proda dok su mali. Moja `ena to voli da radi. Svaku }urku koja s prole}a sedi na jajima izjutra iznese na ulicu da pase i pro{eta, vrati nazad na gnezdo, dok drugi to ne}e. Sve zavisi od qubavi prema `ivini. De{avalo se da zbog priploda }urani budu pozajmqivani kom{ijama koji ih nemaju, ali [egavac pri~a da se to pokazalo neprakti~no. ^udna je }ure}a narav. Kada se }uran vrati od kom{ijskih }urki, }urke iz wegovog jata ne}e da ga prime natrag, pa mora da zavr{i u loncu. Martin uverava da ni }urke ni guske nisu glupe. Kada se isteraju na ispa{u }urke ta~no na vreme znaju kada treba krenuti ku}i, znaju da se vrate same, a dok smo zadr`avali Martina, wegovo jato se pokazalo snala`qivim, zastav{i pred obli`wom gara`om u nameri da sa kom{ijskom dru`inom kqucaju zrnevqe kukuruza. - Dok sam jo{ radio po terenu u Srbiji, ~uo sam da se cena }uretine ravna sa cenom {arana, po{to je kilogram {arana, toliko je i kilogram }uretine `ive vage. De{ava se da se neko raspituje da kupi, pa kada im ka`em cenu, preskupo im i po~ne cewkawe, kao, mo`e na pijaci u Adi da se kupiti jeftinije. Guske idu po ceni tovnih pili}a, a nekada je va`io i paritet da se za kilo perja dobije me-

tar kukuruza, samo {to ovi na{i Romi, koji trguju perjem ne}e toliko da plate, pa perje i ne ~upamo. Martin napomiwe da kada se sve izra~una dr`awe }ure}eg jata u dvori{tu nije isplativo, same sebe pojedu od maja do kraja novembra ili polovine decembra. - Sobzirom da smo u penziji na{ trud ne ra~unamo, a i treba nam malo razonode - veli Martin. Nestrpqewe je raslo u jatu, sve dok nam se nije pridru`ila Martinova supruga Katica, na ~iju komandu su se }urke u horu odazivale. - Neke smo ve} klali, pribli`avaju se praznici pa bi trebalo i ostale strpati u zamrziva~, ali nemaju jo{ dovoqno mesa - napomiwe Katica. - Vaqalo bi da se malo kqukaju kukuruzom, ali nemamo zemqe, pa ako bi se sve {to je potrebno kupilo, ko zna kakva bi ra~unica bila. Nije se ba{ isplatilo {to sam u~ila i ~etiri decenije radila, a ne isplati se gajiti i paziti }urke i guske, ali im je meso zdravo. Guske ste trebali da nam snimate, da vidite kada se na{i guskovi potuku. Tako su `estoki da su nas nagovarali da ih nosimo na gusanijadu u Mokrin, ali ne bih ja to mogla. Jo{ kao mala u Molu zavolela sam guske, patke, }urke i svu `ivinu koju smo uvek dr`ali. Guske najvi{e volim i cenim, zapamtila sam {to mi je moja baba govorila da su one najrentabilnije, pa sam uz prosvetarsku penziju postala gu{~arka. S prole}a nose jaja pa ih mo`emo koristiti, nasadimo ih pa gu{~i}a bude i za prodaju, ~upalo se i perje dok je bilo na ceni, u jesen ih je moja baba kqukala. Mama je nosila gu{~iju xigericu u Novi Sad i prodavala u bolnici, a bilo je mesa i za na{u trpezu. Mi, kao deca, nismo imali televizora, ni kompjutera, ~uvali smo guske i to nam je bila najve}a razonoda. „ Milorad Mitrovi}

Korica hleba uz pomo} pletiva od pru}a zrada predmeta i name{taja od vrbovog pru}a zpo~iwe zapravo znatno pre no {to bi se moglo i pretpostaviti. Put do gotovog proizvoda vodi od podvodnih, mo~varnih terena na kojima se stvara takozvani repro materijal, odnosno uzgajaju vrbovi pruti}i. Takva, bogom dana poqa postoje uz Dunav u Braziliji, selu u beo~inskoj op{tini gde `ivi Stanimir Luki}. Taj ~ovek od svoje sedamnaeste godine plete pru}e prehrawuju}i na taj na~in porodicu. Ali, pre no {to u svojoj radionici zapo~ne pletivo, mora da skuva vrbove gran~ice, oguli ih , osu{i i tek onda krene… - Po~eo sam ovim zanatom da se bavim 1980. godine kao sedamnaestogodi{wak u rodnom mestu nadomak Grada~ca u Bosni pripoveda nam Stanimir. - U to vreme postojala je firma “Metkovi} razvitak” koja je u svom sastavu imala korpare u [amcu, Grada~cu, Ora{ju, Apatinu i Ni{u. “Razvitak” je bio veliki izvoznik. Tih osamdesetih godina im je trebalo radnika. Do{li su u moje mesto, u kom se time do tad niko nije bavio. Bilo je to nekako u zimsko vreme, kad u selu nema puno posla. Pitali su ima li zainteresovanih i prijavi se nas ~etrdesetak. Tri meseca je trajao kurs. Obu~avala su nas dva majstora iz korpare. Sve su nam obezbedili - {ablone, korpe, pru}e, ali su nas nau~ili samo jednu vrstu korpi da pravimo. I tako je krenulo. Radilo se po ku}ama. Donesu nam prera|eni, gotov materijal. Ni{ta mi nismo znali, niti smo i{ta imali sa pripremom pru}a. To je tako funkcionisalo do rata. Radio sam bez prekida, osim kad sam bio u vojsci, dok su ostali za 10 godina bezmalo svi prestali. Danas je on sa 46 godina najmla|i korpar u Vojvodini. Iz Bosne se doselio 1992. godine. Ka`e da je imao sre}e {to se nastanio u Braziliji, jer se tu gajilo vrbovo pru}e. Radio je to Rasadnik Nacionalnog parka “Fru{ka gora”, svojevremeno i izvozio pru}e u Bosnu. Do{av{i u Braziliju rekli su mu da ima tu neko vrbovo pru}e, oti{ao je da pogleda i shvatio da je dobrog kvaliteta. Napravio je ma{inu za guqewe, doneo iz Bosne i kazan i nastavio ovde posao. - Nije ba{ k’o {to ka`u, samo ode{ i nabere{ pru}e i gotova korpa – ka`e Stanimir. – Sam se~em, kuvam, sve radim sam. Dodu{e, supruga Du{anka mi dosta poma`e, ukqu~ena je u pripremu, doradu, lakirawe. Uvek ima posla. Pru}e je namensko, za korpe. Nije to obi~na vrba. Na pripremqeno zemqi{te posade se reznice kao {to se to radi i kad su druge vrste u pitawu. Svake se godine se~e, mo`e ru~no, mo`e kosa~icom. Onda se klasira, odvaja od trave, sortira po du`ini. Zatim sledi kuvawe u trajawu od 8 do 10 sati da bi se uni{tili svi insekti i na kraju zato da bude elasti~nija, da se lak{e plete. Skuvana vrba se guli. Ja to radim ma{inski, ali nekad se to ~inilo iskqu~ivo ru~no - jedna po jedna. Potom se ostavi da se

I

osu{i i tek onda se mo`e plesti. De{ava se da odstoji du`e, a da je ne upotrebim i tada kad naumim da platem, potopim je u vodu da omek{a. Kad se isplete, predmet se su{i, lakira, ali i ne mora. Sve zavisi od prohteva i `eqa mu{terija. U ovom poslu, veli Stanimir, mora stalno da se u~i. Po~eo je od obi~ne korpice, a sada mo`e da napravi {ta god mu{terija po`eli, od najmaweg cegera, preko stolica, kreveta, komoda, kompletne opreme za kupatila. Kako ka`e, prilago|ava se zahtevima tr`i{ta. Kad ne{to ne zna, ne libi se da uzme uzorak i tako “skine” mustru.

Foto: S. [u{wevi}

- Treba imati dobru voqu i puno strpqewa za ovaj posao. Vaqa sedeti dugo u istom polo`aju. Najte`e je za le|a. Glavno nam je tr`i{te u Novom Sadu, na Najlon pijaci. Tokom cele godine radimo, osim kad su sveci. Dnevno po 10, 12 i 16 sati. Kad nema da se plete, radimo pripremu. U Bosni sam pravio samo jednu vrstu proizvoda, a sad moram da sva{tarim da bih opstao i imao posla. Popravqam sve {to mi donesu, {to retko ko ho}e da radi. Opravqam stvari stare 40 godina, a imao sam na popravci predmete stare i 70 godina. [ta mu{terija zamisli, ja napravim. Korpe za ku}ne qubimce su nam glavni proizvod sada. Ni jednu kolevku ne uradimo, ali zato korpe za kuce i mace samo pletemo. Kao i ve}ina starih zanata i ovaj je u odumirawu. Po Stanimirovom mi{qewu osnovni problem je {to je malo zainteresovanih. Za 20 godina koliko je u Brazliji imao je nebrojeno puta priliku da ~uje i vidi kako se mnogi odu{evqavaju onim {to radi, ali se niko ne hvata za pru}e da proba da plete. Svoju decu Milicu i Milo{a polako uvodi u tajne zanata. Bitno je, kako ka `e, da ih nau~i, a na wima je da li }e to raditi. - Imamo sre}u {to je Vojvodina podunavska zemqa. Uz Dunav mo`e da raste sva{ta. Ovo je dokaz da zemqi{te koje nije za obradu, nije za `itarice i neke druge kulture, mo`e da se iskoristi. Malo je te{ko braniti ga od korova, ali uspeva, ide ve} nekako. Ja nisam ni od koga dobio nikakvu pomo}, ali bi mi odgovaralo da dr`ava ne tra`i puno. Trebalo bi ne{to u~initi, jer }e mnogi zanati nestati. Nas korpara ve} nema dovoqno i bilo bi dobro da neko nau~i zanat da ne i{~ezne. „ Zorica Milosavqevi}


DNEVNIK

c m y

10

nedeqa13.decembar2009.

NA BIBLIJSKIM STAZAMA SIRIJE I JORDANA

Magija aramejskih predawa otkrivawe Jordana, Sirije i Libana kre}em s beogradskog aerodroma avionom Turki{ erlajna, preko Istambula put drevnog Amana. U ha{emitskoj kraqevini otpo~iwemo odiseju xipom, pe{ice i kamilama, kroz biblijsku pri~u za sva vremena. Jordan je u srcu Bliskog istoka okovan nepreglednom pustiwom, a izlazi na dva mora: Mrtvo i Crveno. Po{to smo se smestili u malom ali ~istom hotelu Al Midan, u centru starog dela Amana, sre}a nam se osmehnula zahvaquju}i predusretqivim Jordancima. Za {ofera je odredila Samira, taksistu koji je dobar deo `ivota proveo rade}i u Dubaiju gde je zaradio novac kojim je, kako nam je ispri~ao, othranio decu i dao im fakultetske diplome. Put kroz kamenitu pustiwu postaje pitomiji dok grabimo ka Madabi, prete`no naseqenoj hri{}anskim `ivqem. Smewuju se planta`e povr}a i vo}a s veli~anstvenim vilama od kojih zastaje dah. Kroz drvored s jedne strane isko{en ka zemqi pod udarima pustiwskih vetrova, pred nama se otvara pogled na stari grad koji se u Bibliji pomiwe kao Medba, dana{wu Madabu. Ruinirana je oko 10. veka pre na{e ere kada su je napali Aramejci i Amoniti, ali je ubrzo obnovqena. Vrhunac istorije i razvoja Madabe poklapa se s ranim dobom hri{}anske ere, kada je pod vizantijskom dominacijom postala centar {kole majstora za mozaike. I danas su glavna atrakcija u gradu koji mo`e da se pohvali ~uvenim majstorskim radovima iz 19. veka, o~uvanim na podovima crkava. Onaj zbog kojeg dolazimo je na podu hrama Sv. \or|a i pred-

Iznad tog mesta je nekada bio vodopad pod kojim je Jovan Krstiteq krstio bo`ijeg sina. Danas toga vi{e nema jer se reka pomerila 25 metra, ali je u me|uvremenu sru{ila i crkve podignute u doba Vizantije. Lokalitet je okru`en ostacima starih }elija u kojima su `iveli monasi, izvorima sve`e vode, delovima nekada{we bazilike koja je podignuta upravo na mestu gde se desio veliki hri{}anski doga|aj. Dvoje Rusa pripremqenih za sveti ~in presvla~e se u duge

U

metara nadmorske visine. Grad je nadvisio veli~anstven pravoslavni manastir Svete Bogorodice u kome se ~uva ~udotvorna ikona Presvete Device. Podigao ga je Justinijan koji je ovde dolazio da lovi jelene. Jednog dana se pojavila Bogorodica rekav{i mu da joj izgradi kapelu da bi iskajao grehove svojih ubijawa. U~inio je to, ka`e predawe utkano u ikone, tek nakon tri godine – pohodila ga je i opomiwala svaku no}. Tu, u ti{ini zdawa izniklog u steni, blagoslovila nas je mo-

Sa Milevom kroz Teklin klanac Put ka manstiru Svete Tekle - Petke je izazov za svakog hri{}anina. Ona je, naime, progowena od Rimqana i Jevreja stigla do stenovitog brda i nije mogla daqe. Bog je raspolutio stenu, Petka je pro{la i za wom je potekla voda. Tu smo do`iveli dobrodo{licu na aramejskom, a malo daqe i neobi~an susret – prelepa devojka u pratwi u klancu. Pita nas {ta da poseti, ko smo. Kada je ~ula odakle dolazimo, na lo{em srpskom je uzviknula: “I ja sam Srpkiwa, zovem se Mileva Hermoina Macura.” Mileva je promoterka na TV Dubaiju, me|u najpoznatijim novinarima tog dela sveta. Ro|ena je u Australiji, od oca Srbina i majke angloindijskog porekla. S Milevom Hermoinom nastavqamo putevima Svete Petke koji kroz klanac vode do mesta koje su joj po predawu golubovi pokazali. Pohode ga qudi iz celog sveta, svih boja vera i nacija. I tra`e spas za svoje boqke. stavqa Hristove staze biblijskim zemqama. Samir nas strpqivo ~eka u crkvenom dvori{tu. U hri{}anske hramove ne ulazi, {to ina~e ne va`i za ve}inu muslimana koji su nas pratili u svojstvu vodi~a ili voza~a. Iz Madabe nastavqamo put planine na koju je, prema Starom zavetu, Bog rekao Mojsiju da se popne i ugleda Obe}anu zemqu (Palestinu) pre no {to se preseli u carstvo nebesko. Odatle puca pogled ka Jerihonu i Jerusalimu i ka Antiohijskoj dolini, gde je Isus u svojoj 30-toj godini `ivota stigao na reku

Jordan. Uz na{u je i grupa turista iz Rusije kojima vodi~, Palestinac Eli, obja{wava: “Mojsije je dovde doveo Jevreje i Bog nije `eleo da ih prevede preko reke do Obe}ane zemqe jer je znao {ta }e se desiti. Zato je prorok ovde zavr{io svoju misiju u 120 godini `ivota. Ali tada Jo{ua, Noin sin, predvodi Jevreje i odvodi ih u Jerihon gde je nastao pakao. Pobili su sve wegove stanovnike od beba u kolevci do staraca, posekli svu {umu, napravili pusto{ i nastanili se...” Na Mojsijevoj gori se mogu na}i ostaci bazilike i mozai-

ka iz 6. veka, koji i danas nose potpis tada{wih majstora. Wihovu tradiciju slede i danas u {kolama mozaika – prodavnicama na~i~kanim uz krivudavi put podno gore. Ostaci Kapele Majke bo`ije nalaze se u ju`nom delu crkve i poti~u iz prve dekade 7. veka. Mozaik na podu oslikava gazele, motive biqaka i dva bika, koja ilustruju psalm iz Biblije ~iji tekst mo`e da se pro~ita na zidu iznad. Me|u turistima iz Japana i tri Palestinca – kada su ~uli da smo iz Srbije na na{em jeziku zapevali su „Molitvu“ Marije [erifovi} i iskazali `aqewe {to nisu uspeli da stignu u Beograd kada je bio doma}in Evrosonga. Mojsijev izvor ne presu{uje ni danas, {to je za~u|uju}e u zemqi koja kuburi s vodom. Sve je mawa reka Jordan i sve ni`i nivo Mrtvog mora. Put nas vodi kroz naseobine beduina koji se naziru po vrletima sa svojim ovcama, kozama i kowima. Dah zastaje pred lepotom okoli{a. Starosedeoci Jordana poput ste}aka stoje uz put kao da je vreme stalo. Spu{tamo se na obode Mrtvog mora u dolinu koja je neverovatnih 400 metara ispod morske povr{ine. Oko nas kukuruzna poqa, qudi u `ivopisnim no{wama, i{arani kamioni prepuni mini banana. Preko Mosta kraq Husein put nas vodi pravo u mesto Isusovog kr{tewa. Velika kamena vrata i natpis pokazuju da smo na domak ciqa; za ulazak na sveto mesto pla}am 15 jordanskih dinara (15 evra). Iz auta prelazimo u veliki xip s turistima iz Australije, [pa-

bele ko{uqe i ulaze u Jordan u koji zarawaju tri puta. Zapadna obala, izraelska strana, na nekoliko metara je od “Mesta prelaza” gde je po Bibliji prorok Ilija “razgrnuo” vodu i pre{ao reku pre nego {to se uzdigao u vatrenim ko~ijama putem Raja. Napu{tamo reku Jordan, koja svake godine sve vi{e opada i predstavqa sve mawu granicu izme|u dve zemqe razli~itih veroispovesti. Voza~ Samir obja-

nahiwa, mati Antoninija. U Sidnaji je i manastir Sveti \or|e i crkva Svete Sofije, ali i kapela u kojoj se ~uva glava apostola Tome. U blizini je manastir ^erubim iz 3. veka, na visini od 2000 metara. Ovde je nekad bilo sedi{te Stare patrijar{ije Antiohije. Selo Sidnaja se direktno ume{alo u doga|aje iz Biblije: ovde se to desilo, tu je Kain ubio Aveqa. Mesto je poznato po svojoj odanosti pravoslavqu.

{wava da muslimani samo prilaze vodi, `ene se ogledaju da bi bile lep{e, ali ne ulaze u wu – wihova vera im to zabrawuje. Ali zato ni oni, kako smo se uverili nekoliko kilometara daqe, na pla`i Mrtvog mora, ne odolevaju ~arima kupawa, ni lekovitim svojstvima koje ima ova voda bogata mineralima. Po woj plutaju dok s

Vijugavim putem kroz okamewene planine idemo ka selu Malula. Isklesano je u stenama planine Anti Liban. Ku}e se terasasto ni`u kao grozdovi, a nad okolinom dominira velika statua Isusa. Jedan od trgovaca, Aramejac Eli, pokazuje nam sa svoje terase manastir sv. Ilije i obja{wava da je ispred nas pravoslavni `ivaq, u daqini muslimanski, a iza planine katoli~ki. @ive u miru i me|usobnom po{tovawu od iskona. Iz svog doma nas ispra}a s fla{om ~uvenog vina iz Malule, ka`e, po recepturi iz Isusovih dana. Aramejci s ponosom ukazuju i na svoju ru`inu vodu koja je tako|e nadaleko poznata. Ovo `ivopisno selo krasi 14 manastira. Dominiraju manastir Svete Tekle odnosno Petke iz 4. veka, i manastir posve}en Svetim Ser|u i Bahusu. Govori se aramejskim jezikom iz kojeg su nastali arapski i hebrejski, kojim je i sam Isus govorio u Maluli gde je proveo prvih 11 godina `ivota. U Malulu su Aramejci sa~uvali i usmeno predawe da je upravo tu boravio i Sveti Sava, i odatle i{ao daqe ka Antiohijskoj dolini. Napu{tamo visove na~i~kane svetiwama, a prijateqski narod Malule izlazi iz svojih radwi i dugo ma{e, uzvikivaju}i “sre}no” jezikom kojim je govorio Isus, isto onako kako nas je i do~ekao. „ Dragan Milivojevi}

Oltar star 1700 godina Na vrhu planine iznad Malulue kamena gra|evina iz 3. veka. Manastir Svetih Ser|a i Bakusa, autenti~ne unutra{wosti. Tu je napravqen prvi hri{}anski oltar u kamenu pre 1700 godina. Imao je zaobqene ivice poput paganskih oltara i sazdan je tada i nikada vi{e – svedo~i o prvim danima hri{}anske vere. U ti{ini manstira s vratima starim hiqadu godina, ~uva se i vi{evekovna ikona dva sveca, rimskih oficira koji su pre{li u hri{}ansku veru. Po wima zdawe i dobi ime. nije, Kanade, Rusije i Engleske i upu}ujemo se ka odredi{tu. Vodi~ Ismail pokazuje nam mesto odakle je prorok Ilija najavio Isusov dolazak. U biblijskoj istoriji reka Jordan se javqa kao mesto nekoliko ~uda. Drve}e koje vodi ka mestu gde je kr{ten Isus je za Australijance ~udno, vide ga prvi put. Ispred nas se uzdi`e hram Jermenske pravoslavne crkve, u daqini se vide koptska i velika ruska crkva u izgradwi. Na samoj reci Jordan, na mestu za pogru`ewe, nalazi se gr~ka crkva, a odmah ispred we hri}anska magija – tu je kr{ten Isus Hrist.

obale dopiru zvuci orijentalne muzike. Put iz Jordana vodi nas na le|ima kamila starovremskim Xeradom, pa xipom ka Siriji, biseru Bliskog istoka. Nedaleko od Damaska, grada koji `ivi ve} pet milenijuma i ima najstariju ulicu na svetu zvanu [are (tj. Ulica), kojom je Isus poslao apostola Pavla da {iri hiri{}anstvo na Zapad, sme{tena su dva svetili{ta pravoslavnog sveta. Veli~anstvena Sidnaja i Malulu, grad u kome Aramejci i danas pri~aju Isusovim jezikom. Sidnaja, ili lovi{te, se nalazi 30 kilometara od glavnog grada na 1313


DNEVNIK

nedeqa13.decembar2009.

11

SVET [IROM SVETA ODR@ANI PROTESTI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Mewajte sistem, a ne klimu! Danska policija je ju~e posle podne blokirala deo u~esnika protesne kolone i uhapsila 400 osoba, odnosno celu grupu iz koje su bacane kamenice i fla{e na zgradu Danskog ministartva inostranih poslova i filijalu Danske Banke. Za to vreme glavni deo kolone od nekoliko desetina hiqada demonstranata, koji su ranije ju~e krenuli u protestnu {etwu od centra Kopenhagena, mirno je stigao do Bela centra, gde je u toku samit o klimi.

Policija u punoj opremi je zaustavila i opkolila nekoliko stotina demonstranata sa za~eqa kolone odakle su ba~ene kamenice i fla{e, a zatim ih, bez sukoba, jed-

nog po jednog izdvojila iz grupe stavqaju}i im lisice na ruke. Demonstranti su, okru`eni velikim brojem policijskih vozila i policajcima sa psima, najpre postavqeni da sede na ulici, u nekoliko kolona, da bi potom u grupama bili odvo`eni autobusima u pritvor. Policija je navela da je me|u demonstrantima uo~ila pripadnike ekstremnih grupacija iz severnog dela Evrope, pod imenom „Blek bloks“. „Pripadnici Blek Bloksa su vi|eni kako uzimaju kamenice, kojima su potom ga|ali zgradu biv{e berze, kao i prozore Ministarstva spoqnih poslova i fasade jedne banke“, navodi se u saop{tewu policije. Ju~era{we demonstracije su organizovale brojne nevladine organizacija za zastitu klime, iz Danske i celog sveta, a wihove procene o broju u~esnika demonstracija se znatno razlikuju od policijskih. Dok su organizatori saop{tili da u protestnoj {etwi u~estvuje oko 100.000 demonstranata, policijske procene su da ima oko 35.000 u~esnika. Oko 50.000 qudi iza{lo je ju~e na ulice vi{e australijskih gradova u nameri da izvr{e pritisak na u~esnike me|unarodne konfe-

rencije o klimatskim promenama u Kopenhagenu da usvoje obavezuju}i sporazum. U vi{e svetskih gradova za danas su, tako|e, najavqena okupqawa gra|ana koji zahtevaju postizawe sporazuma, a najve}i skup pod sloganom „Mewajte sistem, a ne klimu!“ se o~ekuje tokom dana u samom Kopenhagenu. Vi{e hiqada Australijanaca okupilo se danas ispred zgrade parlamenta u Kanberi, dok se oko 10.000 okupilo u Sidneju. „Kqu~no je da se tokom naredne sedmice na{i lideri jo{ vi{e anga`uju u borbi protiv klimatskih prome-

na“, izjavila je Tri{a Felman, jedna od organizatorski skupa u Melburnu. U Pekingu, Tajpeju i Xakarti okupilo se nekoliko stotina qudi koji protestuju iz istih razloga. Danska policija uhapsila je u petak 68 demonstranata u Kopenhagenu koji su protestovali zbog uticaja kompanija na globalne pregovore o klimi. Na konferencija UN o klimi koja se odr`ava u glavnom gradu Danske od 7. do 18. decembra, predstavnici 192 zemqe pregovaraju o sporazumu kojim bi se usporilo globalno zagrevawe.

BIV[I BRITANSKI PREMIJER OSTAO DOSLEDAN

HRVATSKA PREMIJERKA JADRANKA KOSOR

Bler: Napad na Irak bio opravdan

Po{tova}emo odluku Ha{kog suda

Uklawawe ira~kog lidera Sadama Huseina sa vlasti bilo bi opravdano ~ak i bez dokaza da je posedovao oru`je za masovno uni{tewe, smatra Toni Bler. Bez tvrdwi o oru`ju za masovno uni{tewe, bilo bi potrebno „iskoristiti i primeniti druga~ije argumente kada je re~ o prirodi pretwe“, rekao je biv{i britanski premijer Toni Bler u intervjuu za BBC. „Do`ivqavali smo ga kao pretwu po region, ~iji je deo nesumwivo bio razvoj oru`ja za masovno uni{tewe... i hemijsko oru`je koje je koristio protiv vlastitog naroda“, rekao je Bler i dodao da su „Ujediwene nacije 12 godina i{le napred nazad po pitawu“ oru`ja koje Irak poseduje. Govore}i o biv{em ira~kom lideru, Bler je rekao da ne mo`e da zamisli da bi „bilo boqe da su on i dvojica wegovih sinova jo{ na vlasti“, ali da je „izuzetno te{ko“, kao i „da saose}a sa qudima koji su bili protiv (rata)“, me|utim da je odluka, naposletku, bila na wemu. Intervju Blera BBC-ju dolazi u trenutku kada u Londonu traju javna saslu{awa u okviru istrage o u~estvovawu britanskih snaga u Iraku, o ~emu }e Bler svedo~iti po~etkom slede}e godine. Britanska vlada objavila je 2002. godine dosije u kome se nalazila sa-

da odba~ena tvrdwa da bi Irak mogao da upotrebi oru`je za masovno uni{tewe u roku od 45 minuta od Sadamovog nare|ewa, podsetio je britanski radio. Biv{i ameri~ki predsednik Xorx Bu{ prvi je izneo tvrdwu da Irak poseduje oru`je za masovno uni{tewe. Posle neuspelog poku{aja da Ujediwene nacije izglasaju rezoluciju kojom se podr`ava vojna intervencija u Iraku SAD su 17. marta 2003. postavile ultimatum da Husein mora da napusti Irak u roku od 48 sati ili }e do}i do rata. Po{to se to nije dogodilo, SAD su sa koalicijom 48 dr`ava zapo~ele invaziju na Irak, u kojoj ira~ki lider svrgnut sa vlasti.

Hrvatska }e po{tovati odluku Sudskog ve}a Ha{kog tribunala o privremenoj zabrani hrvatskim vlastima da raspola`u dokumentima i kompjuterima oduzetim u nedavnoj policijskoj akciji protiv ~lanova odbrane Ante Gotovine, rekla je ju~e premijerka Jadranka Kosor. Ona je novinarima rekla da se Hrvatska „ponekad nalazi u neobi~noj situaciji da se s jedne strane od we tra`i da prona|e odre|ena dokumenta, a s druge strane postaje upitan na~in na koji se oni tra`e“. „Mislim da }emo ubrzo do}i do ta~ke kada }emo mo}i da ka`emo da smo u~inili apsolutno sve {ta smo mogli i prona{li {ta smo mogli i sasvim sigurno objasniti tok dokumenata“, izjavila je hrvatska premijerka.

Sudsko ve}e Ha{kog tribunala prihvatilo je u petak zahtev odbrane generala Ante Gotovine i izdalo nalog Hrvatskoj da prekine pretra`ivawe dokumenata koji su prona|eni u policijskoj akciji potrage za artiqerijskim dnevnicima 9. decembra, do daqe odluke suda. Obja{weno je da se dokumenti moraju zape~atiti, odnosno da ih ne smeju koristiti neovla{}ena lica.

Protest zbog zakona o minaretima Najmawa 500 osoba, ve}inom muslimana, protestovalo je ju~e ispred {vajcarskog parlamenta zbog referendumske odluke o zabrani izgradwe novih minareta u toj zemqi. Demonstranti su nosili transparente „Mi smo muslimani, nismo Hitler“. Organizatori skupa su naveli da `ele da uvere narod da je islam miroqubiva religija koja u~i

vernike da po{tuju druge religije.Na referendumu u [vajcarskoj 29. novembra ve}ina bira~a, 57,5 odsto, glasalo je za usvajawe zakona kojim se zabrawuje izgradwa novih minareta. [vajcarska vlada je posle referenduma saop{tila da novi zakon „ne zna~i odbacivawe muslimanske zajednice, religije i kulture“.

Otmi~ari osloba|aju taoce Otmi~ari koji na jugu Filipina dr`e u zato~eni{tvu 46 talaca, postigli su dogovor sa pregovara~ima i obe}ali da }e ih osloboditi, saop{tio je vladin portparol. Alfredo Placa, portparol lokalne vlade pokrajine Ju`ni Agusal, rekao je i da }e taoci biti oslobo|eni kao i da }e se otmi~ari predati vlastima. „Postigli smo dogovor. Zadovoqni smo {to je slu~aj razre{en na miran na~in“, rekao je Placa novinarima. Napada~i su 10. decembra iz jedne osnovne {kole i okolnih ku}a na ju`nom filipinskom ostrvu

Mindanao oteli 75 osoba, a kasnije tokom dana su oslobodili 18 talaca, me|u kojima 17 dece. [ef vladinog pregovara~kog tima Hosefina Bahade izjavila je da su otmi~ari tra`ili odbacivawe optu`bi koje ih teret za ubistvo. Od policije su, tako|e, zahtevali da razoru`a wihove suparnike iz plemena Manobo. Krajem novembra, 57 osoba me|u kojima 30 novinara, ubijeno je na jugu Filipina, kada je oko 100 naoru`anih qudi napalo konvoj sa ~lanovima protivni~ke porodice, koji su krenuli da u ime jednog ro|aka podnesu kandida-

Ukinuto ratno stawe na jugu Filipinska predsednica Glorija Makapagal Arojo ju~e je ukinula ratno stawe u ju`noj filipinskoj pokrajini Maguindanao, saop{tila je wena pres slu`ba. U pokrajini Maguindanao pro{le subote je progla{eno ratno stawe zbog mogu}nosti pobune posle hap{ewa guvernera provincije Andala Ampatuana starijeg, na vlasti od 2001. godine. Pripadnici klana Ampatuan bili su glavni osumwi~eni za ubistvo 57 qudi koji su putovali u predizbornom konvoju 23. novembra.

turu za guvernera provincije za op{te i lokalne izbore, koji se odr`avaju u maju slede}e godine. Me|uplemenski sukobi ~esti su na jugu Filipina, navela je britanska agencija. Prema podacima ameri~ke Agencije za

me|unarodni razvoj iz 2007. godine, od 30-ih godina pro{log veka na jugu Filipina je bilo vi{e od 1 200 slu~ajeva me|uplemenskih sukoba u kojima je poginulo skoro 5 000 qudi, a raseqeno desetine hiqada.

Morales: SAD praktikuju terorizam Predsednik Bolivije Evo Morales odbio je indirektne optu`be za terorizam, u odgovoru na opasku ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton kako neke latinoameri~ke zemqe flertuju sa Iranom. „SAD nemaju nikakvog autoriteta da govore o terorizmu dok one same praktikuju terori-

Evo Morales

zam {aqu}i svoje vojnike u druge zemqe i instaliraju (vojne) baze u drugim svetskim regionima i kontinentima“, rekao je Morales novinarima.

Bolivijski predednik je rekao da SAD tvrde kako Iran izvozi terorizam, ali „same SAD su te koje praktikuju i provociraju terorizam u ovom trenutku“. Pro{le godine Bolivija je uspostavila diplomatske odnose sa Iranom, a iranski predsednik Mahmud Ahmedinedzad je

Hilari Klinton

dva puta od tada dolazio u Boliviju kako bi konkretizovao trgovinske sporazume, ~ija ukupna vrednost prevazilazi milijardu dolara.

[panci protestvovali protiv nezaposlenosti Nekoliko desetina hiqada qudi iza{lo je ju~e na ulice Madrida, na poziv dva vode}a {panska sindikata, protestuju}i protiv socijalne politike i rastu}e nezaposlenosti koja je dostigla 18 odsto. Okupqeni pod sloganima „prvo posao“, „za socijalni dijalog“ i „bez profitirajna od krize“, demonstranti poru~uju poslodavcima i vladi da je re~ o ~etiri miliona qudi bez posla i da je situacija urgentna.

Demonstranti pozivaju na generalni {trajk, ali tu opciju ne zagovaraju centralni {panski sindikati. Oni se pripremaju za novi socijalni dijalog sa predstavnicima poslodavaca, po~etkom naredne godine, sa ciqem da se u aprilu zakqu~i vi{egodi{wi ugovor. [ef socijalisti~ke vlade, Hoze Luis Rodrigez Zapatero, tra`io je po~etkom ovog meseca od socijalnih partnera reformu tr`i{ta rada po ugledu na nema~ki model.

Iran spreman na zamenu Iran je spreman da zameni do 1.200 kilograma oboga}enog uranijuma za cilindre nuklearnog goriva, rekao je ju~e u Manami iranski ministar spoqnih poslova Manu{er Motaki. U glavnom gradu Bahreina odr`ava se {esti „Dijalog u Manami“, forum posve}en bezbednosti u Persijskom zalivu na kome u~estvuju predstavnici Iraka, Irana, Pakistana, Avganistana i SAD. Motaki je rekao da Iran u po~etnoj fazi predla`e razmenu oko 400 kilograma oboga}enog uranijuma na ostrvu Ki{ u Persijskom zalivu. Me|unarodna agencija za atomsku energiju u oktobru je predlo`ila Iranu da 3,5 odsto svog obo-

ga}enog uranijuma {aqe na daqu obradu u Francusku i Rusiju. Motaki je rekao da se Iran u osnovi sla`e sa tim predlogom, ali da postoje razlike u mehanizmu razmene. SAD, Velika Britanija i Francuska u ~etvrtak su u UN upozorile Iran da rizikuje poo{travawe sankcija ukoliko odmah ne po~ne da po{tuje niz rezolucija Saveta bezbednosti koje se ti~u nuklearnog programa. Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts u petak je, prilikom posete Iraku, upozorio vlasti u Iranu da im prete skore sankcije i dodao da sve mogu}nosti, ukqu~uju}i i vojnu akciju, moraju da ostanu na stolu.

Razbijena mre`a krijum~ara antikviteta Italijanska policija razbila je mre`u pqa~ka{a drevnih grobnica koji su na|ene antikvitete ilegalno izvozili u zemqe me|u kojima su SAD, saop{tili su italijanski zvani~nici. Tokom istrage koja je trajala vi{e od godinu dana, na|eno je gotovo 1.700 umetnina me|u kojima su statue, vaze i drugi artefakti koji datiraju iz rimskog doba. Antikviteti u najve}oj meri poti~u iz grobnica u podru~ju Napuqa i Venecije. Me|u na|enim dragocenostima je bista cara Avgusta, saop{tila je carinska policija u Rimu. Deo antikviteta prokrijum~aren je u SAD radi prodaje kolekcionarima. Italijanske i ameri~ke vlasti na{le su 47 kerami~kih i bronzanih statua iz 5. i 6. veka pre nove ere, koje su iskopane iz grobnica na jugu Italije.

Proteklih decenija, hiqade antikviteta izneseno je u tajnosti iz Italije i prodato muzejima i privatnim kolekcionarima {irom sveta. Italija je posledwih godina pokrenula me|unarodnu potragu za izgubqenim dragocenostima, razbila ilegalno tr`i{te umetninama i posvetila se postizawu dogovora sa muzejima kako bi joj vratili artefakte iz opqa~kanih grobnica.


12

nedeqa13.decembar2009.

SPORT

USPEH EVE HALA[I U PROFESIONALNOM ME^U U FUL KONTAKTU

Evropska titula u sedam rundi Naizgled krhka Sen}anka Eva Hala{i, ~lanica Boks kluba „Ring fajter promo{en“ iz Kawi`e, izraslog iz sekcije za ringovne sportove kawi{kog Aikido kluba „Gozo [ioda“, ostvarila je najzna~ajniji uspeh pobediv{i u profesionalnom me~u za titulu prvakiwe Evrope u ful kontaktu. Nadomak francuske prestonice Pariza, u gradu Reimsu koji je me|u najzna~ajnijim centrima u disciplini ful kontakt u kikboksu, odakle je rodona~elnik ful kontakta i jedan od osniva~a kik-boksa u Francuskoj Filip Kutelas u ~iju ~ast je prire|en memorijalni turnir, na kojem je Eva Hala{i kao izaziva~ica pobedila wegovu }erku Eleonor Kutelas i osvojila titulu profesionalne {ampionke Evrope. Hala{i je protiv Francuskiwe u kategoriji 66,7 kilograma uspela borbi u sedam rundi nadvisila dosada{wu {ampionku i osvoji {ampionski pojas i veliki pehar. - Eva je u veoma te{kom i napornom me~u svih sedam rundi vladala ringom, ~ak je mogla i da nokautira protivnicu, ali je titulu osvojila odlukom sudija i pred oko dve hiqade posetilaca, koji su zdu{no bodrili Francuskiwu - ka`e trener Boks kluba „Ring fajter promo{en“ Mihaq Halas. Eva Hala{i napomiwe da je me~ u Reimsu bio veoma te`ak protiv takmi~arke koja je davala sve od sebe, jer je izuzetno motivisana, po{to joj je otac osniva~ discipline ful kontakt. - Protivnica je svih sedam rundi i{la napred, napadala me, obasipala me jakim udarcima, ali dobro sam nau~ila kretawe u ringu, pa sam je eskivirala. Ipak, pored toga {to sam dobila dosta udaraca i jo{ me boli ~eona kost, uspe{no sam sakupqala poene. Kada se zavr{ilo, na progla{ewu nisam mogla da verujem da sam pobedila Fransuckiwu, jer sam imala ne-

ME\UNARODNI TURNIR „SREM 2009“

Revija mladih samuraja

Tradicionalni Me|unarodni turnir mladih kategorija xudista „Srem 2009“ odr`a}e se danas u mitrova~kom PSC „Pinki“. Ovu, 15. po redu mladih samuraja organizuje xudo sambo klub LSK iz La}arka, jedan od najuspe{nijih i najtrofejnijih sportskih kolektiva na gradskom podru~ju Sremska Mitrovica. Turnir se odr`ava povodom 15 godina postojawa i uspe{nog rada LSK-a. Po re~ima osniva~a kluba i predsednika Organizacionog odbora turnira Bogdana Joveti}a, na ovoj jedinstvenoj manifestaciji mladosti u~estvova}e oko 800 takmi~ara iz 16 zemaqa. U~esnike turnira pozdravi}e predsednik Xudo saveza Srbije Ivan Todorov, a turnir }e otvoriti, kao {to se o~ekuje, predstavnik ruske ambasade u Beogradu. R. A. PRVA LIGA SRBIJE Novi Sad - Napredak 70:80 (17:17, 18:21, 18:26, 17:16)

Eva Hala{i i trener Mihaq Halas sa {ampionskim pojasom i peharom osvojenim u Reimsu Foto: M. Mitrovi}

prijatno iskustvo dve nedeqe ranije sa pristrastnim doma}im sudijama u Marsequ, na finalnom me~u za svetsku titulu u savate boksu - pri~a Eva Hala{i. Eva ka`e da }e posle ove naporne sezone u kojoj je imala vi{e te{kih profesionalni i amaterskih me~eva u vi{e disciplina, tako|e i polagawe za crni pojas realnog aikida, usledi}e kra}i odmor, a potom nastavak intenzivnih priprema za nove izazove na ringu. Eva je

prisutna u realnom aikidu od 2002. godine, a posledwe tri godine bavi se kik-boksom, savete boksom i boksom. - U savateu ima mnogo vi{e kretawa na ringu nego u kikboksu, a zahvaquju}i prednom radu sa trenerom Halasom ima i rezultata. Verujem da mogu ostati u ringu jo{ bar pet godina i ciq mi je da osvojim titulu profesionalnog prvaka sveta u disciplini K-1, tako|e i u fol kontaktu, da na neki na~in naplatim bar deo velikih ulaga-

wa i odricawa kojih je bilo do sada. Do sada sam puno trenirala i dala sve od sebe. Puno mi zna~i podr{ka porodice, majke Er`ebet, oca Jo`efa i bra}e Jo`efa i Lasla. Nisu ba{ odu{evqeni {to sam se opredelila za borila~ke sportove, ali kada sti`u uspesi zajedno se radujemo. U `enskoj profesionalnoj konkurenciji nema velikih para, pa i mu{koj, izuzev za me~eve u te{koj kategoriji - ka`e Eva. Hala{i je ove godine u dva navrata imala me~eve za titule u savate boksu kao ~lanica kluba iz Sente, od kojih je me~ za titulu za 2008. godinu zbog povrede na{e takmi~arke u 70 kg preba~en za februar ove godine u Vara`din, pa je Hala{i umesto we prihvatila me~ iako dve kategorije lak{a i pobedila takmi~arku Hrvatske Kseniju Koprek i osvojila evropsko zlato. Na eliminacionim me~evima u Novom Sadu plasirala se za finalni me~ Svetskog prvenstva koji je odr`an 23.novembra ove godine u Marsequ, gde je na`alost izgubila od francuske takmi~arke, koja je prqavo boksovala i imala naklonost francuskih sudija. Eva se ove godine ogledala i u profesionalnom boksu za dame, ali je kao izaziva~ica izgubila me~ za svetsku titulu u Dizeldorfu protiv Xesike Balogun. - Eva je na vrhu rang lista kao izaziva~ i slede}e godine nameravamo da se vi{e posvetimo profesionalnim me~evima u borila~kim sportovima koji nisu olimpijski poput savatea i kik-boksa, pa se vrhunac ispoqava u profesionalnoj konkurenciji. Ako ikako bude mogu}e, posle osvajawa evropske titule u Reimsu u ful kontaktu, nastoja}emo da se Eva ove godine bori za svetsku profeionalnu titulu u disciplini K-1, ili orijentalnom boksu, da taj spektakl bude u Kawi`i, jer u ovoj disciplini ve} je osvajala titulu u amaterskoj verziji - predo~ava planove trener Mihaq Halas. M. Mitrovi}

Kontador bi hteo u tim sa Lensom Aktuelni pobednik „Tur d’Fransa“ Alberto Kontador nije odbio mogu}nost da ponovo bude timski kolega Lensa Armstronga, uprkos odnosu koji su imali u Astani. Amerikanac je od povratka posle troipogodi{we pauze branio boje kazahstanske ekipe, a od tada je osnovao svoj tim Radio[ek, koji }e svoj debi imati naredne sezone. [panac je, s druge strane, odlu~io da ostane u Astani, iako je pretio da }e napustiti ekipi i po{to je po~eo pregovore sa rivalskim timova. Kontador i Armstrong su imali nesuglasice oko uloge lidera tima Astane tokom ovogodi{weg „Tura“, ali je [panac rekao da je sve to ostavio iza sebe. - @elim da razmi{qam samo o sportu, ne interesuju me polemike. Za mene je ova sezona zavr{ena i sada ho}u samo da mislim na treninge i svoje ciqeve - rekao je Kontador, „Stvari su bile te{ke tokom „Tura“, koji je, tako|e, bio pun stresa, ali je, ipak, to bilo jedno dobro iskustvo za budu}nost. Sazreo sam i

Lens Armstrong i Alberto Kontador

nau~io sam da ostanem miran. Sigurno je mogu}e da }u biti prijateq ili saveznik sa Lensom u budu}nosti. U sportu nikad ne reci nikad“. [panac je, tako|e, istakao da }e wegov glavni ciq naredne godine biti „Tur“, jer Astani nedostaju iskusni voza~i od Armstrongovog odlaska, iako je kazahstanska ekipa od tada dovela pobednika najpresti`nije

trke na svetu iz 2006. godine Oskara Pereire. - Ovaj tim nema velika imena, a mi moramo da vidimo tim na drumu pre nego {to ka`emo bilo {ta. Ipak, nadam se da }emo imati jaku ekipu na „Turu“. U 2010. godini ne}u mo}i da vozim na dve trke iz „veli~anstvene trojke“, tako da }e „Tur“ zato biti moj glavni ciq - dodao je dvostuki pobednik „Tura“.

CRVENA ZVEZDA ZIMUJE NA ^ELU MOL KIKINDA - NOVI BE^EJ

Prvo mesto prija Ruskoselcima Crvena zvezda iz Ruskog Sela }e zimu provesti na tronu Me|uop{tinske fudbalske lige Kikinda-Novi Be~ej. Zavr{ili su puleni trenera Dejana Kne`evi}a jesen bez poraza, {to nije uspelo nikom u ovom rangu takmi~ewa. Imali su Ruskoselci naj~vr-

{}u odbranu a na zatvarawu jesewe sezone fudbaleri su se namu~ili protiv neugodnih Kuman~ana i upisali samo minimalac. Posle me~a usledile su brojne ~estitke predsedniku kluba Medi ^o~aju i treneru Dejanu Kne`evi}u, a slavqe je nastavqeno u

klupskim prostorijama Crvene zvezde. - Lepo nam je na ~elu kolone i u nastavku prole}ne sezone ulo`i}emo maksimum da tu i ostanemo ka`e strateg Ruskoselaca. - [to se ti~e u~inka fudbalera Crvene zvezde bezkompromisno su delo-

vali golman Savin, zatim igra~i Rodi}, [erbexija, Dejan Kne`evi}, Zoran Kne`evi} a u napadu bili su zapa`eni Klasni}, Jamin Mujki}. Ruskoselcima ipak nedotaje jo{ jedan golgeter, jer su na svakom me~u napada~i prokockali po 4-5 dobre {anse. M. Ra~i}

DNEVNIK PARTIZAN SE VRATIO S TITULOM [AMPIONA EVROPE

Crno-beli dosawali san Rva~i Partizana, koji su pre nedequ dana osvojili titulu prvaka Evrope ju~e su doputovali u Beograd. Nakon {to su u finalu Lige {ampiona u Novosibirsku savladali ekipu Sibirjaka iz Rusije, za koju nastupa svetski i olimpijski {ampion Aleksej Mi{in, re-

kali najboqi evropski rivali. Nismo `eleli spektakularan do~ek. Do{li smo na mesto odakle smo i krenuli ka evropskom vrhu. Drago mi mi je {to smo uspeli da savladamo Ruse, na{e doskora{we u~iteqe to na wihovom terenu. Mala Srbija bacila je na kolena veliki Rusiju u sportskom smislu. Na trijum-

Rva~i Partizana

zultatom 4:3, ekipa srpskom {ampiona u~estvovala je na turniru u Omsku gde su osvojene tri medaqe. Crno-beli su na finalnom turniru u Rusiji pobedili i ukrajinski Peremog sa 6:1, a bili su uspe{niji i od najboqih turskih klubova. Osvajawem evropske titule Partizan je na~inio istorijski podvig, po{to je ovo najve}i uspeh u 60-godi{woj klupskoj istoriji, ali i srpskog rvawa uop{te. Na skromnom do~eku po `eqi samih aktera na stadionu Partizana bilo je veselo uz truba~e i {ampionsku tortu. Direktor Rajko Balti} ovako je ocenio veliki uspeh. - Ostvarili smo san mnogih pretgodnih generacija partizanovih rva~a. Nije bilo lako pre svega jer smo imali ogromnih finansijskih te{ko}a da odemo na takmi~ewe, a tamo su nas ~e-

fu nam je ~estitao i moj kum ina~e veliki prijateq na{e zemqe Aleksandar Kareqin. Ovo je dobra uvertira i najava za Olimpijske igre u Londonu gde }e ove momci pokazati da ovaj uspeh nije slu~ajan-istakao je Balti}. Kapiten Radomir Petkovi} jo{ uvek pod utiscima trijumfa je rekao. - Jo{ uvek nismo svesni {ta smo uradili. Pobediti Ruse na wihovom terenu je fantasti~an rezultat. Sre}ni smo i u`ivamo u uspehu, koji smo ostvarili. Hvala svima koji su bili uz nas. Titulu prvaka Evrope osvojili su: Aleksandar Makismovi}, Goran Bulatovi}, Nikola Kne`evi}, Vladimir Radosavqevi} Davor [tefanek, Gruzijac Artur [aginijan, Rus Rustam Totrov, Kristijan Fris, Radomir Petkovi} i trener Bo{ko Kecman. S. Anti}

BELOCRKVANSKI SPORTSKI SAVEZ NAJZAD DOBIO PREDSEDNIKA

Izbor tek iz tre}e ruke Posle {est meseci i dva neuspela poku{aja, belocrkvanski Sportski savez , najzad je dobio predsednika. U narednom ~etvorogodi{njem periodu predsednik Sportskog saveza Bele Crkve bi}e Sini{a Markovi}- Skaki, predstavnik karate kluba CBS, a podpredsednici Slobodan Savatovi} iz Kluba za podvodne aktivnosti i Stevica Lazarevi} iz xudo kluba Bela Crkva. Prva izborna skup{tina odr`ana je juna meseca, predlo`eni kandidati bili su Slavko Jovanovi} i Sini{a Markovi}, ali ni jedan od kandidata nije uspeo da dobije polovinu glasova od ukupnog broja ~lanova Saveza. Izbori su zatim ponovqeni novembra, a kandidati su ovoga puta bili Sini{a Mrakovi} i Stefan Cvetkovi}, predsednik FK BAK. Ni ovog puta kandidati nisu imali dovoqan broj glasova, pa je nova sednica zakazana za 10.decembar. Tre}oj izbornoj sednici prisustvovalo je 25 od 29 ~lanova Sportskog saveza. Po proceduri predvi|enoj Stautom Saveza pet ~lanova predla`e kandidata za predsednika i ovoga puta predlo`en je Sini{a Markovi}. Jedan od ~lanova Saveza predlo`io je Stefana Cvetkovi}a, ali je skup{tina ve}inom glasova odlu~ila da on ne bude predlo`en za izbor zato {to nije prisutan, a nije nekog ovlastio da ga predstavqa, pa bi ukoliko bi bio izabran do-

veo u pitawe rad na samoj sednici. Tako se glasalo samo za jednog kendidata i on je ovoga puta izabran ve}inom glasova ~alanova Saveza. Markovi} je zatim predlo`io ~lanove Upravnog odbora {to je dovelo do rasprave, jer su neki ~lanovi Saveza smatrali da se ne po{tuje Statut i da nisu zastupqeni svi spotrovi. Predlo`en je zatim jo{ jedan broj kandidata, ali je nakon glasawa uglavnom zadr`ana Markovi}eva lista. ^lanovi novoizbranog Upravnog odbora Spotrskog saveza postali su predstavnici Xudo kluba Bela Crkva, [ah kluba, Kluba za podvodne aktivnosti, Streqa~ke dru`ine Odbrana, Fudbalskog saveza op{tine, Vaterpolo kluba Jezero, FK Vuluturuliz Grebenca, FK Dunav iz Bantske Palanke, predstavnik {kolskog sporta i Ribolova~kog kluba Kapitalac. ^lanovi nadzornog odbora postali su Vladimir [in`ar, predstavnici Moto kluba RIP i Dru{tva za sport i rekreaciju invalida. Iako u Upravnom i nadzornom odboru nema predstavnika najmasovnijih klubova, FK BAK, Omladinskog rukometnog kluba Mladost, ko{arka{kog kluba i odbojka{kog kluba Markovi} je obe}ao da oni ne}a biti marginalizovani, da }e se o svim zahtevima raspravqati ravnopravno i da ni jedan sportski kolektiv ne}e biti o{te}en. M. Vitomirov


SPORT

DNEVNIK

Stojakovi} ubacio 16 poena protiv Wujorka, odli~no ve~e Nenada Krsti}a, Radmanovi} solidan u porazu Golden Stejta od ^ikaga, {est poena Sa{e Pavlovi}a. Oklahoma je protiv Memfisa stigla do 12. pobede u sezoni i to najvi{e zahvaquju}i odli~noj igri u posledwoj ~etvrtini (36:24). Veoma dobro ve~e imao je kapiten srpske repreznetaci-

Od srpskih ko{arka{a u no}i izme|u petka i subote nastupio je i Sa{a Pavlovi}. Wegova Minestota do`ivela je u Los An|elesu 20. poraz u sezoni. Lejkersi su do 18 pobede stigli zahvaquju}i Kobi Barjantu, koji je i pored povrede ka`iprsta desne ruke u prvoj ~etvrtini nanizao 20 poena. Pavlovi} me~ zavr{io sa 6 ko{eva. Klivlend je bio boqi od Portlanda (104:99). Lebron Xejms

Nenad Krsti} je Nanad Krsti}, koji je za 28 minuta postigao 15 poena, a zabele`io je i osam uhva}enih lopti. Golden Stejt je pora`en na gostovawu u ^ikagu. Bulsi su slavili sa 96:91, dok je Vladimir Radmanovi} kao starter za Voriorse postigao devet poena i zabele`io sedam skokova. Wujork je ostvario ubedqiv trijumf u Wu Orlenasu (113:96). Predrag Stojakovi} igrao 39 minuta i ubacio 16 poena.

upisao je 33 poena, sedam skokova i sedam asistencija. Na drugoj strani najboqi je bio Brendon Roj sa 23 poena. Rezultati: Indijana - Wu Xersi 107:91, Filadelfija- Hjuston 91:96, Toronto - Atlanta 89:111, Majami - Dalas 93:106, ^ikago Golden Stejt 96:91, Klivlend Portland 104:99, Memfis - Oklahoma 94:102, Wu Orleans - Wujork 96:113, San Antonio - [arlot 104:85, LA Lejkers - Minesota 104:92 Finiks - Orlando 106:103.

POZNATI SVI U^ESNICI SVETSKOG PRVENSTVA U TURSKOJ

Vajld karte za Litvaniju i Rusiju Poznate su sve reprezentacije koje }e u~estvovati na narednom Svetskom prvenstvu u ko{arci. Mundobasket se 2010. godine odr`ava u Turskoj, a jedina nedoumica bila je oko toga kome }e FIBA uru~iti specijalne pozivnice. Na sastanku Centralnog borda FIBA, koji je odr`an u Istanbulu, odlu~eno je da se “vajld karte” uru~e Nema~koj, Litvaniji, Rusiji i Libanu. Pored “sre}nih dobitnik” u konkurenciji su bili jo{ Kamerun, Nigerija, Ju`na Koreja i Velika Britanija. Srbija je osvajewem drugog mesta na Evropskom prvenstvu u Poqskoj obezbedila vizu za Svetsko prvenstvo. Pored pomenutih reprezentacija i doma}ina Turske u~esnici Mundobasketa su jo{ Angola, Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Hrvatska, Francuska, Gr~ka, Iran, Obala Slonova~e, Jordan, Novi Zelnad, Portoriko, Slovenija, [panija, Tunis i SAD. @reb za Svetsko prvenstvo je 15 decembra u Istanbulu. Turnir u Turskoj po~iwe 28. avgusta i traje do 12. septembra, a igra}e se u ~etiri grada Ankari, Istanbulu, Kajzeriju i Izmiru. Titulu prvaka sveta, osvojenu 2006. godine u Japanu, brani [panija.

VE^ERAS (18) DUEL OKK BEOGRAD - VOJVODINA SRBIJAGAS

Novosa|ani veruju u pobedu Pred ko{arka{ima Vojvodine Srbijagas ve~eras se nalazi ozbiqan i izuzetno te`ak zadatak. On se sastoji u tome da crveno-beli poku{aju da, u derbiju kola Prve lige Srbije, ostanu nepora`eni u beogradskom “Pioniru”, u me~u s vode}im timom na tabeli OKK Beogradom. Beogra|ani su u pro{lom kolu bili ubedqivi u derbiju u Zrewaninu i pokazali su svu snagu u okr{aju s Proleter Naftagasom, ali ne treba zaboraviti da novosadska ekipa u ovom prvenstvu boqe igra u gostima i da, izme|u ostalog, u tome u~enici trenera Radenka Varagi}a tra`e svoju {ansu. - Ve~eras je na programu istinski derbi - rekao je Radenko Varagi}. - OKK Beograd igra najlep{u ko{arku u Prvoj ligi i ima izuzetno dobar i jak sastav koji se poja~ao tokom prvenstva Stefanovi}em, Lepojevi}em i

Mi}ovi}em. Znamo koliko je ozbiqan zadatak koji nas o~ekuje, ali se pripremamo da svaku {ansu iskoristimo i zabele`imo pobedu. Gde se nalazi {ansa va{e ekipe? - Beogra|ani igraju na veliki broj poena, a mi smo ekipa koja je primila najmawe ko{eva u ligi odgovorio je Varagi}. - Zna~i, slavi}e onaj tim koji uspe da nametne svoj stil, a ja verujem da }emo to biti mi. Mora}emo da odigramo maksimalno anga`ovano tokom svih 40 minuta, posebno u odbrani, jer onda bismo stekli realnu {ansu za ispuwewe ciqa. Dobra stvar za nas je {to }emo nastupiti kompletni i {to nemamo povre|enih ili bolesnih igra~a. Cenimo ekipu OKK Beograda, ali verujemo u svoj kvalitet i pred sebe smo postavili ciq koji nije neostvariv, a to je pobeda u derbiju. A. P.

13

EVROPSKO PRVENSTVO U ISTANBULU

NBA LIGA

Krsti} slomio Memfis

nedeqa13.decembar2009.

Sila|i uzeo bronzu Srpski reprezentativac u plivawu ^aba Sila|i osvojio je bronzanu medaqu u disciplini 50 metara prsno na Evropskom prvenstvu u malim bazenima, koje se odr`ava u Istanbulu. On je ovu deonicu isplivao za 26,31 sekundu, zlato je uzeo Norve`anin Aleksandre Hetland (26,19), a srebro Italijan Alesandro Terin (26,24). Interesantno je da je Sila|i i u kvalifikacijama i u polufinalu imao tre}e vreme. Dan ranije je je 19-godi{wi ^aba Sila|i zauzeo 10. mesto na duplo du`oj deonici. Za razliku od Sila|ija na{a najboqa pliva~ica Na|a Higl nije uspela da se plasira u finale u disciplini 100 prsno, iako je u polufinalnoj trci za pola sekunde oborila dr`avni rekord. Vreme od 1:06:41 bilo je dovoqno samo za jedanaesto mesto, pa }e Na|a tako biti prva rezerva i u finalu }e plivati ukoliko neka od takmi~arki odustane od nastupa. Posle srebrne medaqe na 200 metara prsno, sada je plivala i duplo kra}i deonicu, koja joj nije specijalnost, i nema sumwe da je obarawem dr`avnog rekorda ostavrila svoj ciq. Ni Marica Stra`me{ter nije uspela da se plasira u finale trke na 50 le|no. Ona je polufinalnu trku isplivala u vremenu od 27 sekundi i 65 stotinki, {to joj je bilo dovoqno tek za 14. mesto. U polu-

^aba Sila|i

finale nisu uspeli da se plasiraju Jovana Bogdanovi} na 100 prsno, Milica Ostoji} na 400 slobodno i Boris Stojano-

vi} na 100 me{ovito. Bogdanovi}eva je zauzela 32. mesto u kvalifikacijama, rezultatom 1:09,21 minut. Ostoji}eva je

Jo{ pet svetskih rekorda Francuska pliva~ica Dijan Bui Dije oborila je svetski rekord na 100 metara leptir stilom u polufinalnoj trci prvenstva Evrope u Istanbulu u malim bazenima, preplivav{i tu deonicu za 55 sekundi i pet stotinki. Prethodni najboqi rezultrat iznosio je 55,46 sekundi, a postavila ga je Australijanka Felisiti Galves 10. novembra ove godine u Stokholmu. Ruski pliva~ Arkadij Vja~anin oborio je svetski rekord na 100 metara le|no u polufinalnoj trci preplivav{i tu deonicu za 49 sekundi i 17 stotinki. Vja~anin je za tri stotinke nadma{io prethodni najboqi rezultat svih vremena (49,20), kojeg je 21. decembra pro{le godine u Madridu postavio [panac A{vin

SVETSKI KUP

Valhofer najboqi Austrijanac Mihael Valhofer trijumfovao je na drugom superveleslalomu ovogodi{weg Svetskog kupa koji je odr`an u francuskom Val d’Izeru. Valhofer je pobedom nastavio niz uspeha Austrijanaca u francuskom ski centru po{to je u petak u superkombinaciji trijumfovao wegov sunarodnik Bewamin Rajh. Valhofer je do pobede do{ao u vremenu od 1:20.78, s predno{}u od 28 stotinki u odnosu na Amerikanca Teda Ligetija, dok je tre}e mesto zauzeo Verner Hil iz Italije.

Trijumf Tese Vorli Francuskiwa Tesa Vorli pobednica je veleslaloma koji je u okviru Svetskog kupa odr`an u {vedskom Oreu. Vorlijeva je do pobede do{la ukupnim vremenom od 2:23.22 minuta, ispred Tine Maze iz Slovenije, koja je imala zaostatak od 57 stotinki, dok je tre}e mesto pripalo Austrijanki Katrin Cetel, koja je imala za 69 stotinki slabije vreme od pobednice. Slovenka i Cetelova su ujedno jedine skija{ice koje su imale zaostatak mawi od sekunde u odnosu na Vorlijevu. Jedina srpska predstavnica u Svetskom kupu Jelena Lolovi} imala je 47. vreme u prvoj rundi pa se nije kvalifikovala za drugu.

Faber Vildeber. Slovena~ki pliva~ Petar Manko~ oborio je svetski rekord u polufinalu trke na 100 metara me{ovito preplivav{i ovu deonicu za 50 sekundi i 76 stotinki. Prethodni najboqi rezultat svih vremena iznosio je 50,95, a postavio ga je Rus Sergej Fesikov 14. novembra ove godine na mitingu u Berlinu. Hrvatica Sawa Jovanovi} oborila je svetski rekord na 50 le|no sa vremenom 25,70. Dosada{wi svetski rekord dr`ala je Kineskiwa @ao Jing postignut u Stokholmu 10, novembra ove godine (25,82). Svetski rekord isplivala je i `enska {tafeta Holandije na 50 me{ovito. [reder, Nijhuis, Deker i Kromovixojo isplivale su 1:26,69. Popravile su svoj rekord iz Rijeke pro{le godine (1:45,73)

VOJVODINA DO^EKUJE PRIBOJ (18)

Put za Evropu Danas u malu dvoranu Spensa rukometa{ima Vojvodine @elezni~ar u goste sti`e borbeni sastav Priboja. Utakmica koja mo`e da odredi daqu sudbinu Novosa|ana. Naime, pobedom izabranici Darka Jevti}a olak{ali bi sebi posao do krajweg ciqa, izlaska u Evropu, pak porazom put bi im bio posut trwem. Nemawa Suxum je jedan od rekovalescenata koji se na svoju ruku, mimo dozvole lekara, stavio na raspolagawe {efu struke Darku Jevti}u ne `ele}i da saigra~e ostavi na cedilu u trenucima kada se re{eva daqa Vo{ina sudbina. Pa, Suxume, ho}e li Vojvodina kona~no zaigrati u pobedni~kom stilu? - O~igledno zapali smo u malu krizu, bilo je dekoncentracije i izostanka sre}e, ali se isto tako iskreno nadam da je to za nama - ka`e desno krilo Novosa|ana. - Mo`da na na{u igru ostavqa i traga to {to ve}ina od nas trenira samo jednom dnevno, ~ak i one termini koje imamo nisu odgovaraju}i. Primera radi ju~e nismo imali termin, a u petak trenirali smo u velikoj sali, na pola terena, a oko nas treniraju odbojka{ice, atleti~ari i ko zna ko je sve bio na terenu. Suxum remi u Zrewaninu smatra kiksom i da posle toga vi{e nema pravo da ka`u da su favoriti.

Nemawa Suyum

- Posle kiksa i onako lo{eg izdawa u Zrewaninu ne smemo da preuzimamo ulogu favorita u ve~era{wem me~u, pogotovo {to ekipa Priboja je izuzetno kvalitetna i podjednako dobro igra i u gostima i kod ku}e. Meni se jako svi|a kako oni igraju, jer su borbeni, agresivni su u odbrani. Zato ih ni jednog sekunda ne smemo potceniti. Moramo odigrati disciplinovano, posebno u odbrani, a u napadu smawiti gre{ke i proma{ene zicere. Ako `elimo da idemo zacrtanim putem, onda je pobeda pod imperativom - kategori~an je Suxum. Utakmica Vojvodina @elezni~ar - Priboj igra se u 18 ~asova u maloj sali SPC Vojvodina. J. Gali}

400 slobodno isplivala za 4:13,92 minuta {to je bilo 27. vreme, dok je Stojanovi} bio 32. na 100 me{ovito, u vremenu 55,52 sekunde. Zlatnu medaqu na 1.500 metara Osvojio je Jan Vofgarten iz Nema~ke (14:20,44) ispred Italijana Kolbertolda (14:25,68) i Glesnera (14:26,74). Na 400 slobodno titula je pripala Francuskiwi Korali Belami (3:56,55), a srebro i bronza Dankiwi Fris (3:59,06) i Francuskiwi Etjen (3:59,94). Na 100 me{ovito zlato je uzela Holan|anka Hinkelin [reder (57,05 rekord prvenstava) ispred Ma|arice Verasto (58,21) i Finkiwe Sepale (58,86). Na 200 metara leptir titulu je uzeo Rus Nikolaj Skvorcov (1:49,46, evropski rekord) ispred Poqaka Korzenovskog (1:50,13) i Austrijanca Juki}a (1:50,32). Na 100 slobodno je slavio Francuz Amari Levo (45,56) ispred Rusa Izotova (45,70) i Lagunova (46,06). G. M.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko{arka Prva mu{ka liga Srbije BEOGRAD: OKK Beograd Vojvodina Srbijagas (18). Prva A `enska liga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Loznica (20), BEOGRAD: Crvena zvezda - Vo`dovac (20). Prva srpska `enska liga Sever - TURIJA: Srbobran Reahem - Proleter MT (15), KIKINDA: Gimnazija - Vrbas Medela (17). Druga srpska mu{ka liga Sever - IN\IJA: Hajduk (B) Hajduk (K) (20), PAN^EVO: Dinamo - Stara Pazova (18.30), APATIN: Apatin top (18).

Rukomet Superliga (m) - NOVI SAD: Vojvodina – Priboj (18), BEOGRAD: Partizan – Kolubara (19), NI[: Naisus – Radni~ki (18.30). Druga liga (m) - ZREWANIN: Gradnulica – Hercegovina (18). Druga liga (`) - VRBAS: Vrbas – Ravangrad (17), BANATSKO NOVO SELO: Spartak – Lehel (20).

Vaterpolo Prva B liga - OBRENOVAC: [abac - Spartak (20.30), BEOGRAD: Singidunum - Go~ (19.30).


14

SPORT

nedeqa13.decembar2009.

TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Prijave sti`u i vikendom Iako ju~e nije bio dan za prijave jo{ nekoliko ekipa je potvrdilo u~e{}e na tradicionalnom 47. „Dnevnikovom“ turniru u malom fudbalu, {to samo potvr|uje da je ineresovawe za na{ turnir prema{ilo sva o~ekivawa. Dakle, oni koji su zakasnili, a ima ih dosta do srede kada }emo obaviti i `reb u Kafeu Indeksova tribina mogu da prijave svoje timove za ovogodi{wu smotru mini fudbala u Novom Sadu. Prve utakmice turnira odigra}emo 20. decembra,a razmatramo mogu}nost da igramo i u subotu ali samo do 16 sati, ali to }emo re{iti u saradwi s ekipama na `rebu u sredu. I ove godine prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000

Qaji} dobio od Man~estera 100.000 funti Fudbaler Partizana Adem Qaji} dobio je od Man~ester junajteda oko 100.000 funti, prenosi „Telegraf“. Taj novac Qaji} je dobio kao deo dogovora izme|u Man~estera i Partizana pro{log decembra, a za prvao prve opcije kupovine mladog igra~a. Istina je da sam bio na platnom spisku Man~estera, ali i Partizan je dobio novac. Kolika je suma u pitawu ne znam, mora}ete da pitate qude u klubu. - rekao je Qaji}. Englezi jo{ navode da je Qaji} bio deo zajedni~kog transfera za Zoranom To{i}em, i da je ceo posao trebalo da ko{ta 17 miliona funti.

Milovanovi} napu{ta Lans Fudbaler francuskog Lansa Dejan Milovanovi} mogao bi da napusti taj tim u zimskom prelaznom roku. Milovanovi} je nezadovoqan minuta`om u ekipi i u narednih nekoliko dana na}i }e se na sastanku sa ~elnicima kluba sa severa Francuske. Dejan Milovanovi} je u Lans stigao iz Crvene zvezde leta 2008. godine.

Skala preuzima [kote Italijanski stru~wak Nevio Skala (62) priznao je da je zainteresovan da preuzme fudbalsku reprezentaciju [kotske.Skala nema posla ve} nekoliko sezona, posle otkaza u moskovskom Spartaku. Najve}e uspehe ostvario je sa Parmom i Borusijom iz Dortmunda. Sa Parmom je osvojio Kup pobednika kupova, Kup UEFA i Superkup Evrope. - Veoma sam zainteresovan da budem selektor [kotske. Imaju nekoliko fudbalera sa potencijalom, i mislim da bih imao dobru saradwu sa igra~ima koja bi garantovala uspeh. - rekao je Skala engleskim medijima. [kotska je otpustila selektora Xorxa Barlija posle neuspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Srna u ^elziju za 11 miliona evra Kapiten hrvatske fudbalske reprezentacije Dario Srna pre}i }e iz [ahtjora u ^elzi za 11 miliona evra. Srnin ugovor sa [ahtjorom isti~e 2011. godine, ali predsednik kluba Rinat Ahmetov obe}ao je hravtskom reprezentativcu da mo`e da ide ukoliko dobije ponudu nekog velikog kluba. Srna je u [ahtjoru od 2003. godine i Ukrajinci su sada spremni da pregovaraju o wegovom odlasku, jer im je pomogao u osvajawu Kupa UEFA pro{le godine. Srna je potvrdio da ima ponude velikih klubova, ali nije `eleo da otkrije kojih. - Istina je da imam dve ponude od klubova koji su u evropskom vrhu vrhova, ali ne smem da ka`em o kojim se ekipama radi - rekao je Srna.

Momenat s pro{logodi{weg turnira

dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru.

Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove revije. Zbog toga smo

odlu~ili da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000). Dakle, prijave za turnir primamo sve do srede 16. decembra u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu radnim danom od 10 do 14 sati, i na `iro-ra~un [ahovskog kluba « „Dnevnik»“ 340 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. G. Kova~

PRED IZBORE U FK PARTIZAN

Milo{evi} `eli evropski vaqak Za sad jedini kandidat za predsednika Partizana Savo Milo{evi} novinarima je, u hotelu Hajat, predstavio plan i program rada, ukoliko postane prvi ~ovek crno belih. Tri ta~ke su se izdvojile: poboq{awe rada omladinske {kole, boqi rad marketinga kluba i za{tita interesa Partizana i zaposlenih u wemu prilikom procesa privatizacije. Nekada{wi golgeter crno – belih `eli da od vaqka stvori moderan evropski klub, a tvrdi da to nije mogu}e ukoliko se ovi uslovi ne ispune. Milo{evi} ne spori da je omladinska {kola kluba kvalitetna, ali smatra da mora biti uzdignuta na jo{ vi{i nivo, ukoliko se `eli napredak prvog tima. - Zemunelo dobro radi, me|utim, mo`e i mora jo{ boqe. Ako se uzme u obzir da se klupski buxet ~ak 80 odstao zasniva na mla|im kategorijama jasno je kakav kvalitet {kole je onda neophodan. Produkcija mora biti jo{ dinami~nija, a to mo`e jedino ako se napravi poseban program za razvoj

Savo Milo{evi}

igra~a. To podrazumeva kako tehni~ko – takti~ki tako i psiholo{ki aspekat – rekao je Milo{evi}. Biv{i reprezentativac tvrdi da marketing kluba uop{te ne postoji. Udeo od dva, tri odsto u bud`etu je, za wega, pora`avaju}i. - Igrao sam u Evropi i znam kako se tamo radi. Ova delatnost je

Podr{ka Osim novinara izlagawu Save Milo{evi}a prisustvovala su i neka dobro poznata lica. Tako su u Hajatu bili i predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac, doskora{wi Sekretar za sport gradske vlade Igor Mikqa kao i biv{i saigra~i :Zoran Mirkovi}, Dragan ]iri} i \or|e Tomi}. Po pri~ama prvi je planiran za neformalnog savetnika predsednika, drugi za generalnog sekretara dok bi Tomi} bio sportski direktor crno - belih.

Zamerke Radnoj grupi ^a{u `u~i prosuo je Milo{evi} po Radnoj grupi, zadu`enoj za organizaciju Skup{tine. Utisak je, potpuno u pravu. Neshvatqivo je da osam dana pred izbore niko ne zna ime drugog kandidata. - To {to oni rade je potpuno nemoralno. Iako su priznali da imaju svog ~oveka sve vreme izbegavaju su~eqavawe samnom. O zakazanim Zborovima ne obave{tavaju medije, uop{te sve rade ,,iza kulisa’’. To ne prili~i velikom klubu – rekao je Milo{evi} i dodao – ako ovaj UO ostane na vlasti zbog propalog transfera Qaji}a Partizan }e uskoro ostati bez pola tima.

Korejci u polufinalu Fudbaleri korejskog Pohang stilersa savladali su afri~kog {ampiona Mazembe rezultatom 2:1 (0:1) u me~u ~etvrtfinala Svetskog prvenstva za klubove u Abu Dabiju. Prvak Azije }e u polufinalu, 15. decembra, igrati sa {ampionom Ju`ne Amerike, argentinskim Estudijantesom. Danas je na programu drugi ~etvrtfinalni me~ izme|u australijskog Oklenda i meksi~ke Atlante.

jako profitabilna i donosi oko tre}inu ukupne zarade. Partizan nije dovoqno plasiran kao brend, samim tim i nepristupa~an je mladima, koji su i najve}i konzumenti ove igre. Znatno {irim i dinami~nijim akcijama poku{ali bismo da to postavimo na zadovoqavaju}i nivo. Svakako, presudni za razvoj srpskog fudbala su dono{ewe zakona o sportu i privatizacija. Milo{evi} opomiwe da to mo`e biti jako bolno za crno – bele. - Ukoliko ne postoje dobre namere klub mo`e biti uru{en i prodat za male pare. Partizan ima potencijal svoje ime da unov~i na pravi na~in i treba to iskoristiti. Stabilan i jak daleko bi boqe pro{ao na ,,berzi’’. I dr`ava mora biti zadovoqena, ali pre svega to je sam klub. Mimo o~ekivawa, konferencija Save Milo{evi}a bila je dosta povr{na. Usledilo je i obja{wewe zbog ~ega: - O svojim saradnicima i konkretnim potezima pri~a}u na Skup{tini. Pre toga jedino ukoliko se pojavi jo{ neki kandidat, sa kojim bih su~elio sve svoje ideje – istakao je Milo{evi}. I. Lazarevi}

DNEVNIK NOVOSA\ANI DANAS GOSTUJU U KRU[EVCU

Pobedom u zimski san

Fudbaleri Vojvodine danas gostuju u Kru{evcu u utakmici koja istovremeno ozna~ava odlazak na zimsku pauzu. To je posledwi me~ jeseweg dela Jelen superlige i za Novosa|ane bi pobeda do{la kao melem na ranu posle dva uzastopna poraza. - Jasno je da bismo pobedom nad Napretkom popravili utisak koji smo pokvarili porazima od Rada i Javora. Ti gubici bodova do{li su kao plod gre{aka pojedinaca i verujem da je takvim malerima do{ao kraj. Ni pod Bagdalom ne}emo odstupiti od prepoznatqivog stila. Napada~kom igrom poku{a}emo da osvojimo bodove. Doma}in ima dobre igra~e, posebno jake u veznom redu. Wihove perjanice su Krwinac, Bini}, Puno{evac, Pavlovi}, a da umeju da budu veoma neugodni pokazali su u duelu sa Crvenom zvezdom – rekao je trener Vojvodine Branko Babi}. Slobodan Medojevi} je nedavno kao kapiten omladinske reprezentacije Srbije koja je dobila nagradu za fer-plej na EP u Ukrajini bio nagra|en od UEFA da izvla~i parove za novi ciklus takmi~ewa mla|ih selekcija. Danas }e, posle povratka iz Niona, biti u sastavu Vojvodine koji }e poku{ati da pobedi u Kru{evcu. - Recept za uspeh je jasan, svi za jednog-jedan za sve. Samo takvim pristupom mo`emo da se nadamo pobedi. Posle dva kiksa du`ni smo i sebi i navija~ima da se iskupimo. ^eka nas te`ak teren, pa samim tim i zadatak, ali smo svi svesni koliko bi lep{e bilo da pobedni~ki odemo na pauzu – ka`e Medojevi}. Slaven Stjepanovi} ostao je nedore~en u jeserwoj polusezoni. Me|utim, wegov gol po sli~nom vremenu i terenu u Jagodini doneo je Vojvodini bod u nadoknadi vremena. I danas }e biti

Slaven Stjepanovi} u me~u Foto: F. Baki} s Javorom

jedan od Babi}evih aduta u Kru{evcu. - Znamo da nas o~ekuje motivisan doma}in koji tra`i {ansu da pobegom pobegne iz opasne zone. Na{ ciq su tri boda. Verujemo u sebe, u na{ kvalitet i preostaje nam da ga na terenu prika`emo i osvojimo ceo plen. Na taj na~in u prole}e bismo u{li s ve}im elanom i {ansama da bar smawimo zaostatak za vode}ima – istakao je Stjepanovi}. U timu Vojvodine danas ne}e biti po`utelog Marsela Ple~a. Umesto \or|a [u{wara koji je na pripremama omladinske reprezentacije na klupi }e se na}i oporavqeni Mihael Hici{vili. Prema svemu sude}i zbog obnovqene povrede izosta}e Xozef Kizito, dok se o~ekuje da uprkos bolovima, mesto u postavi zauzmu Danijel Aleksi} i Darko Lovri}. O~ekuje se da trener Babi} danas u Kru{evcu izvede postavu: Brki}, Vuli}evi}, Lovri}, Pekovi} (Karan), Gvozdenovi}, Medojevi}, A|uru, Aleksi}, \urovski (Stjepanovi}), Tadi}, Mr|a. S. Savi}

NEMA^KA BUNDES LIGA

Mo}ni Bavarci Bavarci su uspe{u seriju nastavili i u prvenstvu - demolirali su Bohum - 5:1. Posle sedam kola probudio se i Hamburg.Bajern se zahuktao. Iako i daqe bez Riberija i Klosea, kao i Robena koji je do 57. minuta sedeo na klupi, demolirao je Bohum - 5:1 (3:0).Tako su Bavarci pri{li lideru, Bajeru, na samo dva boda posle remija ekipe iz Leverkuzena u petak u Berlinu (2:2). Bajern nije osetio gor~inu poraza u posledwih devet prvenstvenih utakmica, a ubedqiv trijumf u Torinu (4:1 protiv Juventusa) i plasman u osminu finala Lige {ampiona dali su mu dodatnu snagu.

usledio niz od sedam kola bez pobede. Hamburg ga je prekinuo u Nirnbergu - 4:0. Gosti su slomili otpor doma}ina tek u drugom poluvremenu. U Menhenglabahu je vi|en vatromet golova. Borusija je na kraju pobedila Hanover 5:3. Doma}in je sve vreme be`ao, a gosti prilazili. Ipak, kada je u 84. minutu iskqu~en dvostruki strelac za Hanover, Konan Ja iz Obale Slonova~e, doma}in je potvrdio pobedu. Rezultati 16.kola: Bohum Bajern Minhen 1:5 (0:3) (Fuks 76 - Gomez 23’, Mavraj autogol 33, Oli} 43’, 50’, Prawi} 56’), Frajburg - Keln 0:0, Hofen-

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Pobeda Aston vile na Old Trafordu U utakmicama 16. kola engleske Premijer lige postignuti su slede}i rezultati: Stouk Vigan 2:2 (1:1) (Tun~aj 37’, [oukros 74’ - Bojs 16’, Figueroa 73’), Birmingem - Vest Hem 1:0 (0:0) (Bojer 52’), Bolton - Man~ester siti 3:3 (2:2) (Klasni} 12’, 53’, Kejhil 44’ - Tevez 28’, 77’, Ri~ards 53’), Barnli - Fu-

lam 1:1 (0:0) (Elito 60’ - Zamora 50’), ^elzi - Everton 3:3 (2:2) (Drogba 18’, 59’, Anelka 23’ ^eh 12’ag, Jakubu 45’, Saha 64’), Hal - Blekburn 0:0, Sanderlend - Portsmut 1:1 (1:0) (Bent 23’ Kabul 90’), Totenhem - Vulverhempton 0:1 (0:1) (Dojl 3’), Man~ester junajted - Aston vila 0:1 (Agbonlahor 21’)

Junajted produ`ava ugovore sa Gigsom i Skolsom Fudbalski klub Man~ester junajted ponudi}e nove ugovore veteranima Rajanu Gigsu (36) i Polu Skolsu (35). Obojica igra~a sada{wi ugovori sa engleskim {ampionom isti~u na kraju sezone, a menaxer Aleks Ferguson `eli da oni potpi{u nove jednogodi{we sporazume.

- Svaki igra~ koji pre|e 30 godina `ivota po~iwe da razmi{qa o tome {ta i kako daqe. Oni nemaju tih problema jer }emo im ponuditi nove ugovore koje }e, nadam se, prihvatiti. Kada pogledate {ta su sve uradili za na{ tim ove sezone, nema razloga da isto mogu da urade i slede}e godine. - rekao je Ferguson.

Radost fudbalera Bajerna

Gosti su svih pet golova u Bohumu postigli sa udaqenosti od sedam-osam metara od gola (ukqu~uju}i i autogol Mavraja) {to dovoqno svedo~i o wihovoj dominaciji, odnosno nemo}i rivala.To je bio deveti duel protiv Bajerna, koji Bohum nije dobio. Probudio se i Hamburg. Dugo je ove jeseni slovio za jednog od glavnih kandidata za osvajawe „salatare“, a onda je

hajm - Ajntraht 1:1 (1:0) (Salihovi} 9’ - [vagler 61’), Borusija Menhegladbah - Hanover 5:3 (2:1) (Fromlovic 15’, Fernd 22’, \akpa 58’, Bredli 68’, Hagui 90’ - Ja Konan 36’, 69’, [ulc 87’), Nirnberg Hamburg 0:4 (0:0) (Elia 47’, 74’, Jansen 60’, Torun 66’), Herta - Bajer 2:2 (1:0) (Ramos 8’, 93’ - Kros 76’, Kaplan 90’), Verder - [alke 0:2 ( Kurawi 47’ i Moravek u 86’).


c m y

SPORT

DNEVNIK

nedeqa13.decembar2009.

15

ZAVR[EN JESEWI DEO JELEN SUPERLIGE 15. KOLO IVAWICA: Habitfarm Javor - Hajduk PO@AREVAC: Mladi radnik - Partizan BEOGRAD: OFK Beograd - BSK SMEDEREVO: Smederevo - Jagodina KRAGUJEVAC: Metalac - Rad ^A^AK: Borac - ^ukari~ki Stankom BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak Z.V. Danas KRU[EVAC: Napredak - Vojvodina 1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. OFK Beograd 5. Spartak Z.V. 6. Jagodina 7. Javor 8. Smederevo 9. Borac 10. Hajduk 11. BSK Bor~a 12. Mladi radnik 13. Rad 14. Metalac 15. Napredak 16. ^ukari~ki

15 15 14 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 14 15

13 11 7 7 6 6 4 5 6 4 4 3 3 4 3 2

1 4 3 3 5 3 7 4 1 5 4 7 6 3 4 2

1:1 (0:1) 1:1 (0:1) 0:2 (0:1) 2:0 (2:0) 1:1 (1:1) 2:1 (2:1) 5:2(3:1) (13,TV) 1 0 4 5 4 6 4 6 8 6 7 5 6 8 7 11

29:6 31:10 21:8 17:13 19:13 18:18 11:12 15:18 13:19 16:18 11:18 10:18 14:19 8:19 12:19 10:27

40 37 24 24 23 21 19 19 19 17 16 16 15 15 13 8

U prvom kolu prole}nog dela prvenstva (27. i28. februara) sastaju se- NOVI SAD: Vojvodina - Hajduk, IVAWICA: Habitfarm Javor - ^ukari~ki Stankom, ^A^AK: Borac - Partizan, PO@AREVAC: Mladi radnik - BSK Bor~a, BEOGRAD: OFK Beograd Spartak Z.V. , Crvena zvezda - Jagodina, SMEDEREVO: Smederevo - Rad, KRAGUJEVAC: Metalac - Napredak.

Va`an bod Kuqana Habitfarm Javor - Hajduk 1:1 (0:1) IVAWICA: Gradski stadion: 400, sudija: Vlaji} (Beograd). Strelci: Dragovi} u 56. za Javor, ai Radovanovi} u 17. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Dragovi} i Milanovi} (Javor), Radovanovi} (Hajduk). HABITFARM JAVOR: Kahriman, Milovanovi}, Dragovi}, Ili}, Pavlovi}, Gogi}, Silva ( od 56. Stojanovi}), Lukovi} (od 46. Egharevba), Nikitovi}, Stojakovi} (od 90. ^uki}), Pani}. HAJDUK: Manolov, Duki}, Kozo{ ( od 58. Top~agi}), Radanovi}, Trajkovi}, Ki{ (od 74. Pawkovi}), Maksimovi} ( od 46.

Komazec), Bogi}, Jovanovi}, @ivanovi}, Davidov. Javor je posle uspeha u Novom Sadu pro{log vikenda razo~arao igrom u prvom poluvremenu duela sa Kuqanima, koji su tako|e bili osokoqeni prethodnim rezultatima - „vezali“ su dve pobede. Gosti su poveli preko Radanovi}a ve}? u 17. minutu, potom imali jo{ nekoliko oprilika do odmora. U drugom delu Ivawi~ani su se probudili i us{peli da po~etkom drugog dela izjedna~e preko Radovi}a. Doma}i su fini{u imali jo{ nekoliko prilika ali se istakao golman Manolov.

Sigurni oklopnici Smederevo - Jagodina 2:0 (2:0) SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 500, sudija D. Santra~ (Pavli{), strelci: S. Rankovi} u 16. i 44. minutu. @uti kartoni: Miovi}, Miqkovi} i Komadina (Smederevo), \or|evi}, Beqi} i Luki} (Jagodina). SMEDEREVO: D. Rankovi} 7, Stamenkovi} 7, Atanackovi} 7, Miovi} 7, Miqkovi} 7, Komadina 7, ]eran 7, @ivkovi} 7 (Milosavqevi} -), Mladenovi} 8 (Bojatovi} -), Jovanovi} 7, S. Rankovi} 8 (Stojanovi} -). JAGODINA: Ze~evi} 6, Cilin{ek 6 (Mihajlovi} -, M. @ivkovi} -), \or|ei} 6, Beqi} 7, Nikoli} 6, Ogwnovi} 6, B. @ivkov} 7, Novkovi} 6, \ilas 6 (Vusqanin 6), Luki} 6, Bojovi} 7.

Sa dva gola Sa{a Rankovi} je Smederevcima obezbedio zaslu`eno pobedu i dovoqno bodovnu zalihu za bezbri`no prole}e. Prvi put se na{ao u prilici posle centar{uta Atanackovi}a ali je wegov {ut glavom Ze~evi} paradom prosledio u korner, pa ipak tri minuta kasnije dobro uba~enu loptu od ]erana Rankovi} je prihvatio pogodio mre`u Ze~evi}a. Imali su Jovanovi} i @ivkovi} prilike da udvostru~e prednost, ali je to ipak u~inio ponovo Rankovi} u 44. minutu sjajnim lob udarcem sa preko 16 metara poslav{i lob udarac ispod pre~ke istr~alog golmana Jagodine. T. Gli{i}

Zvezdi jesewe po~asti Crvena zvezda - Spartak Zlatibor voda 5:2 (3:1) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 14.000, sudija Stojanovi} (Ni{), strelci: Kadu u 24. (iz penala), Perovi} u 26. i 54. Bla`i} u 28. Jefti} u 90. za Crvenu zvezdu, a Jawu{ u 13. i Noskovi} u 76. minutu za Spartak Zlatibor vodu. @uti kartoni: Savio, \or|evi} (Crvena zvezda), Popovi} (Spartak Zlatibor voda). CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 6, Savio 6, Igwatijevi} 7, Leki} 7, Viloti} 6 (Savi} -), \or|evi} 6, Kadu 7 (Jefti} -), Perovi} 8 (Lazovi} -), Ninkov 7, Bla`i} 7, Nikoli} 7. SPARTAK ZLATIBOR VODE: Jovani} 5, Pu{kari} 6, [arac 6, Simovi} 5 (Bo{kovi} -), Brati} 5, Miji} 6 (Misini ), Torbica 6, Jawu{ 6, Veselinov 6, Oletu 5 (Noskovi} 6), Popovi} 5. Crvena zvezda je pobedom protiv Spartaka, trinaestom u {ampionatu stavila ta~ku na rezultatski uspe{nu jesen. Beogra|ani }e zimsku pauzu do~ekati na liderskoj poziciji s plus tri boda u odnosu na ve~itog rivala, {to je svakako izuzetan uspeh novoformiranog sastava. Duel na Marakani bio je zanimqiv uz dosta lepih poteza, a svakako vredi ista}i i sjajan ambijent na na{em najve}em stadionu. Na Marakani se okupilo gotovo 15.000 gledalaca, sve vreme orila se pesma a delije su obele`ile i vredan jubilej dve decenije od osnivawa. Gosti su, kao i nedavno u Kupu, u me~ u{li re{eni da se nadigravaju sa favoritom i to im je na startu po{lo za rukom. Posle nekoliko dobrih akcija u 13. minutu Suboti~ani sti`u do vo|stva. Posle solo akcije Miji}a i pravovremene asi-

Slavqe fudbalera Zvezde

stencije Jawu{ je efektnim udarcem iz okreta matirao golmana Stamenkovi}a. Vo|stvo gostiju kao da je razqutilo crveno-bele koji su dodali gas i krenuli u napad. Ve} u 24. minutu rezultat je izjedna~en. Popovi} je u kaznenom prostoru sru{io Leki}a, a sudija Stojanovi} je bez mnogo razmi{qawa pokazao na belu ta~ku. ^ini se da je ovo bila i sporna situacija, a Brazilac Kadu koji je najzad dobio {ansu penal je pretvorio u pogodak.

Vaqak zaribao na kraju Mladi radnik – Partizan 1:1 (0:1) PO@AREVAC: Stadion Mladog radnika, gledalaca 4000, sudija: Veselinovi} (Vaqevo). Strelci: Lazi} u 64, za Mladi radnik, a Moreira u 18. minutu, za Partizan. @uti kartoni: Lomi}, Petrovi}, Moreira (Partizan). MLADI RADNIK: Pejovi} 6, Risti} 6, Ja{i} 6 (Nedeqkovi}

PARTIZAN: Bo`ovi} 6, Stevanovi} 7, Lomi} 6, \or|evi} 6, Krstaji} 6, Fejsa 6, Petrovi} 6, Qaji} 7 (Tomi} 6), Moreira 7, Ili} 6 (Va{ington , Bogunovi} 6), Diara 7. Fudbaleri Partizana u najgorem trenutku su zaribali. Odigrali su nere{eno protiv Mladog radnika pokvarili su uti-

Sve u prvom delu Borac - ^ukari~ki Stankom 2:1 (2:1) ^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 200, sudija I. Paunovi} (Kladovo), strelci: Mugo{a u 17. Grkajac u 27. za Borac, Nedeqkovi} u 38. minutu za ^ukari~ki Stankom. @uti kartoni: Grkajac, Pejovi}, Grahovac (Borac), Zavi{i}, An|eli} (^ukari~ki Stankom). BORAC: Grahovac 7, Anti} 7, Pejovi} 8, Alver 7, Dmitrovi} 7, \okovi} 7, Grkajac 7, Mugo{a 8 (Mili~i} -), Milovanovi} 6 (Spasojevi} 6), Stoj~ev 6, Prtewak 6 (Kne`evi} -). ^UKARI^KI STANKOM: Isailovi} 6, @ivanovi} 6 (Zavi{i} -), Popovi} 6, Keceqi 6, An|eli} 6, Kiso 6, Muwev~evi} 6 (Raji} 6), Kr~marevi} 6, Pavlovi} 6, Stani} 6 (Morariu -), Nedeqkovi} 7.

Tek {to je po~eo me~ Milovanovi} je posle brzog napada glavom dobro {utirao, ali udarac je zavr{io tik pored stativa. Igra se rasplamsala, Borac igra dominantnije, br`e, stvara {anse da bi najboqi igra~ Mugo{a iskosa sa leve strane iz slobodnog udarca sa 18 metara savladao Isailovi}a. Bio je to znak da }e Borac krenuti jo{ `e{}e i to se i potvrdilo pa je Grkajac posle brzog napada po desnoj strani iskosa {utirao, a Isailovi} je bio nemo}an. Otvorio je ^ukari~ki i uspeo da posle jedne gre{ke u odbrani Borca do|e do po~asnog pototka, i to zaslu`eno. Mnogo lepih prilika bio je i u nastavku. A. Stefanovi}

Razmahali su se crveno-beli i prakti~no za samo pet minuta postigli tri pogotka. U 26. minutu raspolo`eni Perovi} bio je na pravom mestu posle gre{ke odbrane Suboti~ana da bi Bla`i} u 28. minutu rezantnim {utem nakon duplog pasa s Perovi}em jo{ jednom zatresao mre`u gostiju. I prakti~no tada su sve rezultatske dileme bile otklowene. Zvezda je nastavila u istom ritmu, re|ale su se prilike, ali i proma{aji. U 54. minutu

Moreira jedini strelac za Partizan

7), Lazi} 7, Ceni} 6 (Mileti} 7), Vasiljevi} 6, Luka 7, \or|evi} 6, Frenklin 6, Pej~i} 6, Stoki} 6.

sak iz posledwih nekoliko utakmica. Opet, mo`da se ovo moglo o~ekivati, s obzirom na

Metalac - Rad 1:1 (1:1) KRAGUJEVAC: Stadion „^ika Da~a“, gledalaca 900, sudija: Kaurin (Sombor). Strelci: Misdongard u 9. minutu za Metalac, a Kalu|erovi} u 33. minutu za Rad. @uti kartoni: Vasi}, Gojak (Metalac), Deli}, Andri}, Maili{i}, Raspopovi} (Rad). METALAC: @ivkovi}, Vasi}, Nenadi}, Rako~evi}, Ota{evi}, Gojak, Krasi} (Pavlovi}), Teodorovi} (Obradovi}), Savi}evi} (Jovanovi}), Simovi}, Misdongarde.

RAD: Danilovi}, Mali{i}, Todorovski, Ran|elovi}, Stojakovi}, Kalu|erovi}, Deli} (^otra), Raspopovi}, Andri} (Risti}), Petrovi}, Radivojevi} (Petronijevi}). Midongard je ve} u 9. minutu doneo nadu navija~ima Metalca. Ipak, Radivojevi} je u 33. minutu „izbacio“ dvojicu doma}ih igra~a i asistirao Kalu|erovi}u, koji je „gra|evinarima“ zapakovao bod.

de{avawa u klubu ovih dana. [ampion je pred me~ imao samo jedan ciq – pobedu.. I krenulo je dobro – vaqak je zagospodario terenom i ve} u 18. minutu poveo. Ceni} je lo{e intervenisao, loptu je uzeo Qaji} i proigrao Moreiru, kojem nije bilo te{ko da savlada Pejovi}a. Malo pre toga sa distance za malo je proma{io Qaji}, a i doma}in je poku{ao sa ivice {esnaesterca. Istakao se i Luka u 24. minutu, {utem s 18 metara. Po~etak nastavka ponovo je pripao gostima koji u 48. minutu imaju {ansu. [ut Qaji}a sa 14 metara dobro je zaustavio Pejovi}. Ulazak Mileti}a u igru, umesto Ceni}a promenio je odnos snaga na terenu. Doma}in je krenuo odlu~nije i u 64. minutu izjedna~io. Centrirao je iz slobodwaka Mileti}, a glavom loptu u mre`u sproveo Lazi}. Partizan je poku{ao uvo|ewem u igru Tomi}a i Va{ingtona da ne{to promeni, ali se Brazilac u igri zadr`ao samo desetak minuta. Zbog povrede je mesto ustupio Bogunovi}u, a posledwu {ansu propustio je Moreira u 90. minutu, kada posle pasa Diare loptu s pola metra od gola nije sproveo u mre`u. I. L.

posle solo akcije Igwatijevi}a po levoj strani i centar{uta u {esnaestercu se jo{ jednom odli~no sna{ao Slavko Perovi}, svakako najzapa`eniji akter utakmice. Spartak, bez ozbira na visoko vo|stvo nije gubio nadu, nastavio je sa smi{qenim akcijama i u 76. minutu Noskovi} je uspeo da matira golmana Stamenkovi}a. Ta~ku na goleadu stavio je rezervista Jefti} u 90. minutu. Z. Rangelov

Ki{a ne prija romati~arima OFK Beograd - BSK 0:2 (0:1) BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca: 200, sudija: Gogi} (Novi Sad).Strelci: \uki} u 5. i Savi} u 79. minutu za BSK Bor~u. @uti kartoni: Jeli}, Oumarou, Krsti} (OFK Beograd), \uki}, ]esarevi}, Topi} (BSK). OFK BEOGRAD: [aranov, Plani}, Skopqak, Stankovi}, Nikoli}, Markovi} ( od 60. @eravica), Krsti}, Beqi}, Simi}, Mili} ( od 46. Oumarou), Jeli} ( od 65. Jeli}). BSK : Jankovi}, Milo{evi}, Vukadinovi}, Savi}, Radunovi}, Topi}, ]esarevi} ( od 67. Kajevi}) , @arkovi}, Krsti} ( od 28. Mati}), \uki} ( od 90. Memi{evi}), Alivodi}. U malom gradskom derbiju, u kome su se sastale ekipe koje dele Omladinski stadion dogodilo se iznena|ewe. Bor~anci su zaslu`eno osvojili ceo plen. Ve} u uvodnim minutima utakmice su stekli prednost Milo{evi} je „izbacio“ kompletnu odbranu OFK Beograda i prona{ao \uki}a, koji nije proma{io zicer. Kona~an rezultat u fini{u postavio je Savi}.


SPORT

nedeqa13.decembar2009.

[terbik mora na operaciju Golman Siudad Reala Arpad [terbik trebalo bi da operi{e koleno 21. decembra, posle posledweg me~a jeseweg dela {ampionata i Kupa Asobal. Hiru{kim zahvatom otkloni}e se bolovi koje novope~eni reprezentativac [panije ose}a kao posledice prethodne povrede ukr{tenih ligamenata.[terbik }e odsustvovati sa terena samo desetak dana, tako da selektor [panije Valro Rivera mo`e da ra~una na wega za Evropsko prvenstvo koje se od 19. do 31. januara odr`ava u Austriji. Biv{i reprezentativac na{e zemqe debitovao je za nacionalni tim [panije 1. novembra u prijateqskoj utakmici sa olimpijskim i svetkim {ampionom, selekcijom Francuske. Siudad Real se nalazi na prvom mestu tabele {panskog

Arpad [terbik

Asobala sa maksimalnim u~inkom iz prethodnih 14 kola. Do kraja prvenstva, {ampionu [panije je ostala jo{ utakmica sa Kvenkom, kao i me~ sa Vaqadolidom u Kupu Asobal.

DNEVNIK

c m y

16

U IZBORU AMERI^KOG ^ASOPISA „ASKMEN“

Ana me|u najpo`eqnijima Srpska teniserka Ana Ivanovi} je tre}u godinu za redom uvr{tena u 99 najpo`eqnijih `ena sveta u tradicionalnom izboru uticajnog ameri~kog ~asopisa „Askmen“. Glasawe za najpo`eqniju me|u po`eqnima traje do 19. januara i obavqa se preko zvani~nog sajta „Askmen“ (www.askmen.com), koji mese~no ima sedam miliona poseta. Od svih glasa~a se o~ekuje da u obzir ne uzimaju samo seksepil kandidatkiwa, ve} i wihovu harizmu, inteligenciju, humor, ambiciju i sve one karakteristike koje bi moderan mu{karac voleo da wegova `ivotna saputnica poseduje. Ani je pripala ~ast da se tre}i put na|e u ovom izboru, a dru{tvo joj prave koleginica Marija [arapova, srpska snajka Adrijana Lima, Amerikanka srpskog porekla Danica Patrik, i jo{: Eva Hercigova, @izel Bund~en, Hajdi Klum, Ivanka Tramp, Karolina Kurkova, Kejt Mos, Keti Prajs,

Keli Hejzel, Leticija Kasta, Petra Nemcova, Tajra Benks... Ispod Anine atraktivne fotografije stoji napomena da je tenutno 22. na VTA listi, ali da bi na Askmen listi mogla da bude boqe rangirana. Ponovo se citira izjava 22-godi{we Beogra|anke da je veoma polaskana, i da kao i sve `ene voli da prima takve komplimente, ali ih ne shvata previ{e ozbiqno, jer su svi weni ciqevi vezani za uspeh na teniskom terenu. Prema glasovima ~italaca Ivanovi}eva trenutno zauzima 82. mesto. Boqe je rangirana kod uredni{tva, na ~ijoj listi je 75. Oni isti~u da bi, ocewuju}i seksipil, bila na 72. mestu i opisuju je kao srpsku devojku iz kom{iluka. S obzirom da ove godine nije blistala na teniskim terenima, prema uspehu su je svrstali na 77. poziciju. Ana Ivanovi} je u istom ovom izboru za 2008. godinu zauzela 73. mesto, dok je za 2009. na 96. poziciji.

[umi vozi za Mercedes Mihael [umaher (40) vra}a se u Formulu 1! Slede}e godine vozi}e za ekipu Mercedes GP, tvrdi tira`ni nema~ki dnevnik „Bild“. Navodno, ovaj dogovor bi trebalo naredne nedeqe da bude i zvani~no potvr|en. „Dragi qubiteqi Formule 1, molimo vas ve`ite svoje pojase-

Mihael [umaher

ve. Rekorder po broju titula svetskog prvaka Mihael [umaher slede}e sezone }e biti na startu u bolidu novih srebrnih strela i time proslaviti jedan od najve}ih povrataka u istoriji sporta“, pi{e „Bild“ u tekstu pod naslovom „[umi i Mercedes: Sada nedostaje jo{ samo potpis“. Tako|e, isti izvor raspola`e informacijom da je postignut usmeni dogovor oko jednogodi{weg ugovora izme|u sedmerostrukog biv{eg svetskog F1 prvaka i ekipe nastale iz Braun GP. „[umi i Mercedes - ispuni}e se san svih nema~kih navija~a Formule 1“, dodaje se u istom tekstu. Potpis je samo formalnost. [umaher se ose}a zdravo i spremno. Posledwi testovi su bili u potpunosti pozitivni. On gori od nestrpqewa da se vrati i ne mo`e da do~eka novu saradwu sa Rosom Braunom - rekao je neimenovani izvor za „Bild“.

ZBOG SKANDALA

Tajger Vuds se povla~i Najboqi svetski golfer Amerikanac Tajger Vuds saop{tio je da se na neodre|eno vreme povla~i iz golfa i priznao razo~arewe i patwu koju je wegovo „neverstvo“ nanelo wegovoj porodici. - Duboko sam svestan razo~arawa i patwe koje je moje

pred svoje ku}e u Floridi 27. novembra, kada je udariv{i kolima u drvo zadobio mawe povrede. Mediji su izvestili da je udesu prethodila sva|a izme|u supru`nika zbog wegovog navodnog neverstva. Vuds (33), jedan od najcewenijih sportista na planeti i

Kraj u Abu Dabiju [ampionat sveta Formule jedan naredne godine }e biti zave{en trkom za Veliku nagradu Abu Dabija 14. novembra, umesto trkom za Veliku nagradu Brazila, saop{tila je Me|unarodna automobilisti~ka federacija. Prema prvobitnom planu takmi~ewa, trka u Abu Dabiju trebalo je da bude pretposledwa u sezoni, ali je odlu~eno da 7. novembra bude vo`ena trka u Brazilu. Sezona po~iwe 14. marta trkom za Veliku nagradu Bahreina. FIA je saop{tila i da }e od naredne sezone biti primewivan novi na~in bodovawa. Po{to je broj ekipa pove}an na 13, bodove }e dobijati deset prvoplasiranih voza~a. Pobednik }e dobijati 25 bodova,

drugoplasirani 20, a tre}eplasirani 15 bodova. Voza~ima koji osvoje od ~etvrtog do desetog mesta pripa{}e 10, 8, 6, 5, 3, 2, i 1 bod. Do sada su bodove dobijala osmorica najboqe plasiranih, a pobedniku je pripadalo deset bodova. Kalendar za narednu sezonu: 14. mart - Bahrein, 28. mart Australija, 4. april - Malezija, 18. april - Kina, 9. maj [panija, 16 maj - Monako, 30. maj - Turska, 13. juni - Kanada, 27. juni - Evropa (Valensija), 11. jula - Velika Britanija, 25. jula - Nema~ka, 1. avgusta Ma|arska, 29. avgusta - Belgija, 12. septembra - Italija, 26. septembra - Singapur, 10. oktobra - Japan, 24. oktobra - Ju`na Koreja, 7. novembra - Brazil, 14. novembra - Abu Dabi.

Tajger Vuds

neverstvo nanelo mnogim qudima, na prvom mestu mojoj `eni i deci. @elim ponovo da ka`em svima da mi je iskreno `ao i da tra`im opro{taj. Mo`da ne}e biti mogu}e da popravim {tetu koju sam naneo, ali `elim da poku{am navodi se u Vudsovom saop{tewu objavqenom na wegovom veb sajtu. - Nakon puno preispitivawa, odlu~io sam da se na neodre|eno vreme povu~em iz profesionalnog golfa. Potrebno mi je da svoju pa`wu usmerim da budem boqi suprug, otac i ~ovek - dodao je Vuds. Ameri~ki golfer na{ao se u centru medijske pa`we posle saobra}ajne nesre}e is-

otac dvoje dece, kao odgovor na medijsku buru o wegovim brojnim avanturama, priznao je da je „gre{io“. Wegova ranija savr{ena slika bila je magnet za unosne sportske ugovore i sponzore, a prema magazinu „Forbs“ re~ je o prvom sportisti koji je zaradio milijardu dolara, ~ime je postao jedan od najbogatijih na tom poqu u svetu. Iako su wegovi glavni sponozori, me|u kojima je i kompanija „Najki“ (Nike), saop{tili da ga podr`avaju, podaci pokazuju da su sve reklame u kojima se golfer pojavqivao skinute sa ameri~kih TV stanica ubrzo nakon izbijawa skandala.


Novosadska nedeqa13.decembar2009.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop „Jadran“: „Pada}e }ufte“ (11 i 18.30), „Posledwa ekskurzija“ (20 i 21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma, „Kenedi se `eni“, „Kravari} Marko“, „Dobrodo{li u Italiju“, „Poema za ki{{u suza“, „Posledwe labudovo jezero“ (od 17), „Ja, Don \ovani“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“ Tradicionalni festival „Zlatna tamburica“, izbor najlep{e vojvo|anske pesme (20) Pozori{te mladih mala sala „Tri praseta“ (11).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“, Tematska izlo`ba „Kada u kujni vlada red...“ Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERILE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“

Besplatan bioskop za mlade Animirani film „Persepolis“ iranske autorke Marjan Satrapi bi}e prikazan u ponedeqak u 20 sati, u Omladinskom centru CK 13, Uloca vojvode Brajovi}a 13. Projekcija ovog filma organizovana je u okviru projekta Omladinskog centra „Besplatan bioskop za mlade“. I. D.

V REMEPLOV

NEZADOVOQNI @ITEQI ULICE NIKOLE TESLE

Video nadzor naru`io sokak @iteqi Ulice Nikola Tesle o~ajni su jer im je, kako ka`u, ceo sokak raskopan i tako stoji ve} dve nedeqe. Razlog tome je ugradwa video nadzora u vrti} u blizini Jodne bawe za {ta je zadu`eno preduze}e “Informatika”. - Da bi provukli opti~ke kablove, celu ulicu su raskopali. Nadzorni organ je preduze}e “Informatika”, a izvo|a~ radova je beogradska firma “Telefonija”. Posle wih je ostala prava pusto{. Nekada najlep{a novosadska ulica, sada je pravo ruglo. Skroz je uni{tena, posekli su stabla, iako za to od “Zelenila” nisu dobili dozvolu. Kada su po~eli s radovima, kom{ijama su zatrpali kanalizaciju, pa su i tu morali da interveni{u radnici iz “Vodovoda i kanalizacije” – rekla za na{ list Svetlana Paji} koja stanuje u toj ulici. Stanari su slu~aj prijavili gradskoj inspekciji, koja je odmah iza{la na teren, ali do danas ni{ta nije ura|eno. Tako|e su kontaktirali i “Informatiku”, ali ni tamo nisu dobili nikakav odgovor.

Georgije Konstantinovi}, gra|anin novosadski, obavestio je pismeno Magistrat 13. decembra 1825. da je „doznao da pozori{tu preti da se sru{i, ako se brzo ne oporavi“. Magistrat je odmah izaslao zamenika kapetana policije, ujedno i gradskog mernika Lazara Uro{evi}a da pregledaju zgradu i da „ako na|u opasnost, odmah zabrane predstave“. U Arhivu nije sa~uvan podatak o sudbini

te pozori{ne zgrade, koja se nalazila otprilike na mestu dana{weg trga Koste Trifkovi}a. Izgleda da je zgrada obnovqena, jer se zna da su pozori{ne trupe i daqe prire|ivale predstave u Novom Sadu. Ali, pozori{te je do temeqa sru{eno 12. juna 1849. prilikom bombardovawa Novog Sada topovima s Petrovaradinske tvr|ave. N. C.

De`urna apoteka danas }e biti „Sajmi{te“, Ulica Rumena~ka 106. Apoteke rade s pacijentima od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, Bulevar Mihajla Pupina 7, od 20 do 7 ~asova narednog dana, kao i subotom posle 14 sati. B. M.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Pravoslavne crkve

Portparol u “Gradskom zelenilu” Ivan No`ini} ka`e da svaki investitor koji `eli da ukloni drvo za vreme gradwe mora da ima i dozvolu od tog preduze}a, {to u ovom slu~aju nije dobijeno. - To preduze}e iz Beograda nije dobilo dozvolu za se~u stabala. Ukoliko su to uradili, a

da nikoga nisu obavestili, mogu se zakonski sankcionisati – objasnio No`ini}. S druge strane, PR menaxer u “Informatici” Gordana Gale{ev ka`e da su oni svoj deo posla zavr{ili, no fotografija koju je napravio na{ foto-reporter Filip Baki} pokazuje da nije tako. Q. Na.

Uskoro glatko preko pruge Do kraja godine u potpunosti }e biti zavr{en pru`ni prelaz u Ulici Radomira Ra{e Radujkova kao i razdelno ostrvo, saznajemo u ZIG-u. Mesec i po nakon zavr{etka izgradwe kolovoza na Bulevaru Evrope, jo{ uvek nedostaje habaju}i sloj asfalta izme|u pru`nog prelaza i raskrsnice s Haxi Ruvimovom ulicom. Razlog za ka{wewe radova, kako se navodi iz ZIGa je nabavka betonsko-gumiranih uvoznih plo~a, {to je posao “@eleznica Srbije”. S. K.

Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve

Foto: N. Mihajlovi}

Ukloniti vikendice, ~amce, traktore Posle vra}awa zemqe manastiru Koviqu, apeluje se na vlasnike bespravno izgra|enih vikendica na potezu Arkaw da ih do 31. decembra uklone s manastirskog imawa. Tako|e i vlasnici koji dr`e ~amce, pontone, traktore i druge pokretne stvari dr`e na potezu od Tikvare do Arkawa trebalo bi da ih izmeste u istom roku s manastirskog imawa. - Molimo gra|ane da u okviru imawa vi{e ne

napasaju stoku i ne bacaju sme}e. Ukoliko vlasnici do 1. januara 2010. godine ne sklone svoje stvari, manastir }e po~eti s uklawawem svih stvari sa svog imawa, a tro{kove za izme{tawe snosi}e wihovi vlasnici – ka`e se u saop{tewu Manastira Koviq. Informacije o mestu gde }e se nalaziti stvari nakon izme{tawa mogu se dobiti na broj telefona 064/641-65-15. Q. Na.

Prevencija gripa u po{tanskim sandu~i}ima Novosa|anima su u po{tanske sandri~i}e po~eli da sti`u letci o prevenciji novog gripa, koje je {tampao i distribuirao Grad. Prvi na redu su bili Limanci, koji su mogli da se informi{u o prevenciji u borbi protiv ove zarazne bolesti, a ujedno su imali i informacije kome da se obrate u slu~aju da naglo dobiju visoku temperaturu. Detaqni

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva

POSLE VRA]AWA ZEMQI[TA MANASTIRU KOVIQU

Pozori{tu pretilo da se sru{i

De`ura apoteka „Sajmi{te”

podaci odnose se na de`urne slu`be u Domu zdravqa i Zavoda za hitnu medicinsku pomo}. Telefoni su dati za pedijatriju (6624668), slu`bu op{te prakse (4879000) i za hitnu pomo} (4790584). Ju~e nismo uspeli da saznamo koliko lekata }e grad distribuirati i koliko dugo }e akcija trajati. Q. Na.

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova


18

DNEVNIK

nedeqa13.decembar2009.

LITERATURA I SVAKODNEVICA: URBANE LEGENDE

UZDIZAWE HIBRIDNE EKONOMIJE

Istinite la`i {irokom korpusu onoga {to se lakonski naziva svakodnevni `ivot analiti~ari pronalaze (ili je boqe re}i identifikuju) brojne slojeve odnosa koji se uzimaju „zdravo-za-gotovo“ a ~iji su koreni vijugavi i zapreteni u mnogim institucijama nasle|enim iz primarnijih oblika organizovawa qudskog `ivqewa. Relativno je lako pratiti smerove proizvodwe-potro{we ili dr`avne prinude, oblike kroz koje se sprovodi socijalizacija mladih li~nosti ili se „kroti“ wihova energija kanalisawem u mawe destruktivne sfere ({to omogu}ava vlastodr{cima da wihov polo`aj nije pre~esto na probi i pod sumwom). No, pored racionalno obja{wivih pojava (kakve su {kole, sudovi i zatvori, fabrike, pijace i sl.), sociolozi, udru`eni sa antropolozima i istori~arima, ukazuju na skrajnutu ali u svim dru{tvima prisutnu liniju dru{tvenog `ivota koja se prilago|ava promenama i opstaje kako u tzv primitivnim zajednicama tako i u visoko urbanizovanim sredinama. Tu „sivu zonu“ ~ine krajwe bizarni segmenti kakvi se sujeverje (o zlo}udnosti crnih ma~aka, {tetnosti prolaska ispod merdevina...), rituali toliko srasli sa na{im bi}ima da ih gotovo i ne prime}ujemo (kucawe u drvo ili „dr`awe figa“ za sre}u, izbegavawe baksuznog broja 13), pravilnosti u pona{awima slu~ajno sastavqenih grupa (u redovima pred {alterom, na kolektivnim putovawima) i sl.. Pone{to od ovakvih de{avawa nau~no je obja{wivo - tako je Erik Bern svojim teorijama o igrawu dru{tvenih igara (po~ev od kwige „Koju igru igra{?“) ukazao na obrasce kojih

U

se nesvesno ali uporno dr`imo u odre|enim situacijama - ali i daqe mno{tvo pojava ostaje mawevi{e izvan analiza. Takav je slu~aj sa tzv. „urbanim legendama“. Kao i tra~evi (koji su prostorno ograni~eni) urbane legende se prenose „od-usta-do-usta“, ne zna im se „autor“ ali {etaju iz grada u grad, sa kontinenta na kontinent (naravno, u okviru jednog civilizacijskog modela, ovde mislimo na tzv. zapadni svet). Poku{aji omalova`avawa „priru~nih legendi“ odnosno wihovog svrstavawa u ni`e oblike pona{awa praksa neprestano demantuje: uprkos podizawu tzv. obrazovnog i kulturnog nivoa stanovni{tva ove „pou~ne“ pri~e opstaju u milionskim megapolisima kao i u malim naseqima Starog ili Sredweg veka, odnosno varo{icama i gradovima kapitalisti~kog dru{tva pro{lih vekova. Razvoj medija nije uni{tio te (ne)proverene glasine; naprotiv, moglo bi se re}i da im je dao nova krila a internet ih je definitivno ra{irio oko Zemaqske kugle na~iniv{i od wih globalni fenomen. Urbane legende de{avaju se, kako im to ime ka`e, u ve}im qudskim naseqima (mada bi se moglo raspravqati koliki broj qudi u nekom mestu je potreban da bi se legenda svrstala u urbanu, a ne ruralnu); ~ini se, me|utim, da urbano nije pitawe broja tj. kvantifikacije ve} odre|enog pozicionirawa u odnosu na Prirodu - u pitawu je odmak od Prirodnog okru`ewa i zatvarawe u artificijelnu sredinu. Seoski na~in `ivota, pak, podrazumeva potpuno jedinstvo sa Prirodom pa otuda nosi i druga~iji (izbalansirani) pogled na `ivot qudi i wihove zajednice u „prirodnom okru`ewu“. No, ma

koliko se qudi zatvarali me|u zidove ku}a, u ulice, blokove i gradove i postajali (naizgled) nezavisni od primarne sredine u kojoj su kao vrsta nastali, ti isti qudi ne mogu pobe}i od ve{ta~kog sveta koji su stvorili i, kona~no, ne mogu pobe}i od sebe. Gradovi i civilizacija olak{avaju `ivot ali ga ne li{avaju opasnosti i rizika; s druge strane sigurnosti, dakle, i daqe postoji ono prete}e nepoznato i tajanstveno. Kad se ovome dodaju tamni ponori qudskog bi}a i sile koje odatle mogu da „isko~e“ o~ito je da se civilizovani ~ovek 21. veka i daqe ima ~ega bojati. U prostore nejasnog, neobja{wivog uska~u urbane legende - „proverene“ pri~e o ~udnim i stra{nim stvarima koje su se desile u drugom soliteru, ulici iza ugla, delu istog grada; a kako su se daqine u na{oj civilizaciji drasti~no „skratile“, i drugi gradovi-dr`ave-kontinenti vrlo su blizu (ili, preciznije, nisu dovoqno daleko). Pri~e (koje kao da dolaze u talasima) o pomahnitalim ma{inama i qudima, o slu~ajevima koji nikako nisu mogli da se dese ali su se desili, o nemo}i i rawivosti ~oveka usred urbanih xungli, kru`e kroz razgovore poznanika, na stranicama novina, u etru i virtuelnoj stvarnosti. Ma koliko bile stra{ne one istovremeno skre}u pa`wu, upozoravaju - daju savete za goli opstanak. Naravno, urbane legende ispuwavaju i bazi~nu potrebu ~oveka da u obliku pri~e do`ivi drugi svet i `ivot; okupqawe oko logorske vatre zamenili su kafi}i, televizori ili kompjuterski ekrani ali je i daqe ostala potreba da se, u relativnoj sigurnosti, radujemo i pla{imo za nekoga drugog (a ne samo za sebe).

Operacije u sivoj zoni

Najve}i problem sa hibridnim kompanijama je da su one same po sebi konfuzne organizacije, optere}ene svim vrstama protivure~nih pritisaka Ove potrebe i`ivqavaju i namiruju pri~e sakupqene u kwigu „Istinite la`i - Pri~e o urbanim legendama“ koju je priredio i nedavno objavio Goran Skrobowa. Dvadesetdva doma}a autora ispisala su svoje urbane legende, od onih koje su „`ive“ do potpuno novih/ sve`e izmi{qenih; legende su sme{tene u pro{lost, sada{wost ili budu}nost (tek da se poka`e da im vremenska odrednica ni malo ne „{kodi“), ispri~ane konsekventno (od po~etka do kraja) ili na preskok i sa razli~itim zavr{ecima (kakve legende i trebaju da budu). Koliko god raznorodne, ove (ve}inom) stra{ne pri~e otkrivaju krhkost sjajnih fasada kojima smo okru`eni jer iza wih stoje nemerqive sile destrukcije ili puke slu~ajnosti (spram kojih smo sitni i jadni i nemo}ni), a koje mirno ~ekaju svoj trenutak koji }e, naravno, pre ili kasnije, ali sigurno - do}i. A tada }e se obistiniti svi ko{mari i no}ne more koje smo, hteli-ne hteli, nasledili od svojih predaka, nekada zbijenih oko vatre sred mra~ne i nepoznate zemqe, ispod isto takvog neba.  Ilija Baki}

NAJVE]E SPORTSKE PREVARE

Pobeda opravdava sredstvo Sestre Tamara i Irina Pres, ukrajinske Jevrejke, bile su velike sportske zvezde Sovjetskog Saveza koje su svojim neverovatnim dostignu}ima u bacawu diska, disciplini koja se tradicionalno smatrala mu{kom, navele svet da se zapita nisu li sestre zapravo bra}a edavno smo mogli da ~ujemo dobrovoqno priznawe o mnogobrojnim prevarama posrnulog sina jednog od najve}ih igra~a „belog sporta“, Andrea Agasija, koji je pod stare dane odlu~io da olak{a du{u i jednom za sva vremena ra{~istiti sa pro{lo{}u; no, nisu svi prevaranti bili pokajni~kog duha, poput Agasijevog. Uz postignute vrhunske sportske rezultate dolazile su ogromne zarade, popularnost i ugled, a mnogi da bi stigli do tog ciqa nisu birali sredstva. Naposletku, malverzacije u svetu sporta uglavnom bi bivale otkrivene, no tek nakon detaqnih istraga i naj~e{}e sa velikim zaka{wewem. [panska ko{arka{ka reprezentacija je na Paraolimpijskim igrama odr`anim 2000. godine u Sidneju osvojila zlatnu medaqu. Dva meseca kasnije otkriveno je da do medaqe nisu do{li napornim radom i po{tenom igrom, ve} prevarom. [panska ekipa je pobedila ostale i osvojila najsjajniju medaqu, no po~ele su kru`iti glasine da neki igra~i nisu osobe sa invaliditetom nego zdravi tre}erazredni igra~i. Karlos Ribagorda, novinar na tajnom zadatku, ukqu~io se u ekipu kako bi istra`io taj slu~aj. Otkrio je neverovatan podatak: ~ak 10 od 12 igra~a iz ekipe bile su osobe bez invaliditeta. Tim je diskvalifikovan, a titula {ampiona im je oduzeta.

N

Boks je zbog strogih pravila i ~iwenice da protivnika nije dozvoqeno udarati dok je na podu dobio epitet “plemenite ve{tine”. No, u jednoj od najve}ih borbi u istoriji ovog sporta, u me~u izme|u dvojice bokserskih legendi Kasiusa Kleja i Sonija Listona 1964. godine, kori{ten je toliki broj nedozvoqenih trikova kao da je re~ o uli~noj, a ne bokserskoj borbi za titulu svetskog prvaka. Dvadesetdvogodi{wi Amerikanac Kasius Klej, koji je kasnije pre{ao u islam i promenio ime u Muhamed Ali, izazvao je dotada{weg svetskog prvaka u te{koj kategoriji Sonija Listona da brani naslov prvaka. Me~ je odr`an u Majamiju na Floridi. Liston je bio iskusan borac i opklade su bile na wegovoj strani, no Ali je prve tri runde s lako}om dominirao ringom. Kako je sam za sebe rekao “letio sam poput leptira, a ubadao poput p~ele”. Na kraju tre}e runde, Liston je svoje rukavice namazao ma{}u za zatvarawe rana, koju bokseri koriste tokom borbe, kako bi Aliju zasuzio o~i i na taj na~in ga oslabio. Ali je u ~etvrtoj rundi primio nekoliko udaraca u glavu i mast s Listonovih rukavica mu je iziritirala o~i zbog ~ega je skoro napustio borbu. Izdr`ao je ~etvrtu rundu, a Liston je u sedmoj odustao od borbe `ale}i se na povredu ramena. Xokej Silvester “Slaj” Karmu{ iskoristio je vremenske neprilike i pobedio u kowskoj trci odr`anoj 1990. u Delta Taunu u Lujzijani. Publika je ostala {okirana kada je uprkos lo{im prognozama na kladionici ba{ kow sa ovim jaha~em na ciq stigao prvi. Zbog lo{ih vremenskih uslova deo staze je bio obavijen gustom maglom u koju se “Slaj” sakrio i pustio da ostali takmi~ari odja{u krug bez wega. Pri~ekao je da se pojave iza wega na stazi pa naterao kowa u galop kad su mu se pribli`ili, a na ciq je stigao sa neverovatnih 60 metara prednosti. Ostali takmi~ari su tvrdili da nisu videli kada ih je pretekao i prevara je otkrivena, a “Slaj” je umesto trofeja zaradio desetogodi{wu zabranu takmi~ewa.

Moderni petoboj je sport koji se sastoji od takmi~ewa u 5 razli~itih disciplina, a kona~an plasman se dobija zbirom rezultata iz svih sportova. Xim Foks, takmi~ar u modernom petoboju, isticao se u svih pet disciplina: ma~evawu, streqa{tvu, jahawu, plivawu i tr~awu. Predstavqao je Veliku Britaniju na Olimpijskim igrama odr`anim 1976. godine u Montrealu gde je razotkrio prevaru Borisa Oni{~enka, predstavnika Sovjetskog Saveza u petoboju. Oni{~enko je smatran najboqim ma~evaocem na takmi~ewu. Osim ma~a i za{titne opreme, svaki ma~evalac povezan je odgovaraju}im `icama koje omogu}uju da automatski elektri~ni sistem registruje pogotke. Sistem je napravqen tako da se na dodir oru`ja s protivnikovom za{titnom opremom strujni krug zatvara {to se registruje paqewem svetla na kontrolnoj tabli. Ciq igre je ubosti protivnika, ali samo u strogo odre|eni deo tela, a pobednik je ma~evalac koji prvi skupi odre|eni broj pogodaka. Ispostavilo se da je Orni{~enko na svoj ma~ spojio skriveni ure|aj koji je osim stvarnih zbrajao i nepostoje}e i neva`e}e pogotke. Prevara je izazvala skandal na Olimpijskim igrama, a Foks je osvojio zlato. Sestre Tamara i Irina Pres, ukrajinske Jevrejke, bile su velike sportske zvezde Sovjetskog Saveza koje su svojim neverovatnim dostignu}ima u bacawu diska, disciplini koja se tradicionalno smatrala mu{kom, navele svet da se zapita nisu li sestre zapravo bra}a. Sestre su osvojile 5 olimpijskih zlatnih medaqa, jednu srebrnu i jo{ nekoliko medaqa na drugim zakmi~awima, a ~ak 26 puta su obarale svetski rekord. Kru`ile su glasine o tome da su sestre hermafroditi ili da uzimaju mu{ke hormone kako bi bile sna`nije. Sumwu je dodatno pove}alo wihovo naglo povla~ewe iz sporta i daqeg takmi~ewa u trenutku kad je na Olimpijske igre uvedeno genetsko testirawe za dokazivawe pola. Sestre nikada nisu formalno optu`ene za prevaru, a Rusija ih i danas slavi kao sportske legende.

“Tur d Frans” je najve}a i najpresti`nija biciklisti~ka utrka na svetu. Takmi~ar Hipolit Akuturijer odlu~io je da trku 1904. godine osvojitpomo}u trika. Jedan kraj `ice je zavezao za branik automobila, a {tap zavezan za drugi kraj, dr`ao je u ustima. Na tom, drugom po redu “Tur d Fransu” staza se sastojala od 6 etapa, a Akuturijer je osvojio 4 etape, no na ciq nije stigao prvi. Komisija zadu`ena za ispitivawe ispravnosti takmi~ewa ustanovila je da su ~ak prva 4 takmi~ara varala zbog ~ega su bila diskvalifikovana. Tako je prvo mesto osvojio petoplasirani Henri Kornet, koji je zbog eksera na stazi na ciq stigao s probu{enim gumama. Trku su od samog osnivawa obele`ile prevare, a takmi~ari su koristili sva mogu}a sredstva da bi pobedili. Naj~e{}i oblik prevare bilo je podmetawe pra{ka koji izaziva svrab u {orcu protivnika. Towu Harding }e istorija sporta pamtiti kao prvu ameri~ku kliza~icu koja je uspela izvesti trostruki skok na takmi~ewu, ali i po poku{aju da se na brutalan na~in re{i konkurencije. Na prvenstvu SAD-a u umetni~kom klizawu 1994. godine biv{i mu` Towe Harding unajmio je pla}enika da obogaqi favoritkiwu prvenstva Nensi Kerigan i tako osigura pobedu biv{oj supruzi. Napada~ [ejn Stent je odmah nakon probe pri{ao Nensi i pred novinarima ju udario metalnom palicom po kolenu. Kerganova je zbog zadobijene povrede napustila takmi~ewe, a Hardingova je osvojila prvenstvo. Stent je uhap{en i otkriveni su nalogodavci, a Hardingova je osu|ena i ka`wena sa 160.000 dolara i 500 sati dobrotvornog rada. Naslov {ampionke joj je oduzet, a uz to dobila je i zabranu takmi~ewa. Samo mesec dana nakon napada, a nekoliko meseci pre stupawa na snagu zabrane takmi~ewa, Towa je nastupila na Zimskim Olimpijskim igrama na kojima je osvojila tek 8. mesto, a Nensi Kerigan, uprkos posledicama povrede, osvojila srebrnu medaqu.  Aleksandar Devetak

onekad se u pometwi mo`e vi{e nau~iti nego u normalnom stawu. Mu~enici iz Dubaji Inc izazvali su sukobe komentatora oko pravog opisa „sveta Dubaija“ i wegovih raznoraznih sirena. Poku{alo se s razli~itim formulacijama – da ih kontroli{e dr`ava, da ih ispoma`e, da je to kvazi- i paradr`avna organizacija, a da se pri tome ne zna o ~emu se govori. A Dubai nije jedino mesto koje na taj na~in predstavqa izazov za poslovni re~nik. Gdegod da pogledate mo`ete videti bujawe hibridnih organizacija koje cvetaju na granici izme|u javnog i privatnog sektora. To niti su nacionalizovane kompanije po starinskom modelu, dizajnirane kao ekonomski dinosaurusi, niti klasi~ne firme iz privatnog sektora koje se dave ili plivaju u skladu s vlastitim snagama. Umesto toga to su zbrkani entiteti koji, ~ini se, laviraju izme|u jednog i drugog sveta kako bi postigli vlastiti ciq. Nekakvo zamagqivawe granice izme|u javnog i privatnog sektora sre}e se i u svetu bogatih. Francuzi su oduvek imali firme s delimi~no dr`avnim vlasni{tvom. Amerikanci koriste Fani Mi i Fredi Mak kao ba{tinike doma}eg tr`i{ta. Aktuelni finansijski tajfun primorao je vlade sa svih strana da ubrizgaju novac u kompanije kako bi ih spasile od sloma. Ali moda hibrida prete`na je u zemqama u razvoju. Kina i Rusija vode svet ka {irewu takvih organizacija. Hiqade kineskih kompanija kotrqa se zajedni~ki sa centralnom i lokalnim vladama. Rusija je stvorila veliku klasu „dr`avnih kompanija“ e da bi ubla`ila pritisak privatnog sektora na obarawe cena. Tako|e, vlada ima bliske veze s mnogim najja~im kompanijama u zemqi i uglavnom je nemogu}e re}i gde zavr{ava re`im a gde po~iwe korporativni sektor. Hibridi tako|e bujaju u energetskoj industriji. Najve}ih 13 svetskih naftnih kompanija, mereno po rezervama, kontroli{u vlade. Ali te kompanije su sasvim druga~ije tvorevine od wihovih prethodnica. One posluju {irom sveta. Poslovodstva malezijske i Kineske nacionalne korporacije (CNPC), na primer, imaju biznis u preko 30 zemaqa. Imaju pristup zna~ajnom privatnom kapitalu i prefiwenom „nou hau“. Norve{ki Statojl, kineski CNOOC i indijski ONGC su javna preduze}a. Takav je i brazilski Petrobras, koji operi{e u sivoj zoni vi{e od bilo koje druge naftne kompanije. [ta bi trebalo da radimo s tim hibridnim organizacijama? Wihovi pobornici ve} du`e vreme argumentuju da je re~ o spajawu najboqih strana oba sveta: sigurnosti javnog sektora i deregulaciji privatnog. One mogu da koriste globalno bogatstvo i resurse zarad doma}e privrede. Mogu da pozajmquju novac po povoqnim kamatama zahvaquju}i „podra-

P

zumevaju}im“ garancijama vlada. Mogu da koriste svoje politi~ke mi{i}e da bi izigrale slabije protivnike. Dr`avne naftne kompanije, na primer, ne sklapaju najboqe poslove kod ku}e. One su za{ti}ene od upada sa strane: poput onih iz Kazahstana i Venecuele koje su mnogo mawe sklone u~estvovawu u korporativnoj strci ako misle da }e dobiti pozitivan odgovor Pekinga. Ali krah u Dubaiju sugeri{e da najboqe iz oba sveta vrlo lako mo`e da se preokrene u najgore iz oba sveta. Najve}i problem sa hibridnim kompanijama je da su one same po sebi konfuzne organizacije, optere}ene svim vrstama protivure~nih pritisaka. To zna~i da se wihove unutra{we operacije te{ko mogu razumeti, a wihovo pona{awe je te{ko predvideti. Objava vlade u Dubaiju da ne}e jem~iti za dugove „Sveta Dubaija“ bila je {ok za ve}inu investitora, bez obzira {to je ta vlada oduvek tako ne{to „{tampala“ malim slovima u fusnoti. Abdulrahman al-Saleh, {ef Biroa za finansije Emirata, sna`no je argumentovao da su ulaga~i sami odgovorni za svoje odluke u toj zemqi i da bi trebalo da razlikuju dr`avni od privatnog sektora. A „Svet Dubaija“ je dan dawi u odnosu na ve}inu kineskih hibrida. Hibridne kompanije su, uop{te, ve}inom ispolitizovane. To ~esto zna~i davawe posla politi~kim aparat~icima:

kineske firme su toliko srasle s komunisti~kom partijom da qudi po~iwu da govore o „crvenim preduzetnicima“. A to ujedno ukqu~uje i borbu za mo}. U Rusiji korporativne odluke ~esto lutaju izme|u struja u Kremqu i wihovih strate{kih procena. Taj problem nije samo svojstven za zemqe u razvoju: pre no {to su skinute s dnevnog reda, Fani Mi i Fredi Mek bili su sveprisutne sile u politici Va{ingtona, za{ti}ene od kritika ne samo od wihovih dare`qivih sponzora nego i od politi~ara koji su im rukovodili. Mnogi politi~ari rado odaju utisak da razumeju problem. Kinezi tvrde da su hibridne kompanije samo stepenik u evoluciji do potpunih kapitalisti~kih organizacija. Ruski predsednik je upravo objavio da dr`avne kompanije koje su „van kontrole“ moraju biti povra}ene. Ve}ina zapadnih vlada zakliwe se da `eli da proda svoj udeo u spasavanim firmama {to pre. Nadajmo se da svi oni misle ono {to govore. Jer, jasno razgrani~ewe izme|u dr`avnog i privatnog sektora, boqe je za obe strane. Ekonomist (Preveo i priredio: R. K.)


DNEVNIK

OGLASI

nedeqa13.decembar2009.

19


20

nedeqa13.decembar2009.

KOPAONIK - izdajem apartman 2 - 7 osoba preko puta „Ma{inca“. Telefoni: 011/3246828, 063/301975, 063/370787. 87931 ZLATIBOR, izdajem komforan apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa, vansezonski popust. Telefoni: 031/511-159, 065/511-159-9, 064/23-71-985. 92210 ZLATAR, na najle{em mestu ugostiteqski objekat - Gnezdo izdaje povoqno sobe sa kupatilom i kolibu. Telefon: 033/64428. 92077 ZLATIBOR - izdajem petokrevetne apartmane, CG, 50m2. Telefon: 063/7588677. 92449

VI[I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24. 92345

DEDA MRAZ i dobra vila uz pesmu i igru ove godine donose radost va{oj deci. Telefoni: 6339-220, 064/181-00-77. 91572

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 92136 ISKUSAN profesor dr`i ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062. 92066 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 92135 PODU^AVAWE: ^asovi matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6311-482. 92185 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 92099

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Povoqno. Po potrebi i sudski pe~at. 92068 Telefon 063/583-062. PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 92137

IZDAJEM name{tenu sobu sa dva le`aja, centralno grejawe i upotreba kupatila, 1. sprat, Satelit, 60 evra po le`aju. Telefon 769-176. 92368 IZDAJEM jednokrevetnu name{tenu sobu, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 92420

PASTEROVA - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en dvosoban stan 50m2 ni`e spratnosti. Zamena za troiposoban ili ~etvorosoban. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 254818 NOVO NASEQE troiposoban stan, 85/3, mewam za 40m2 uz doplatu. Telefon 061/21-058-48. 90602 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja za mawi u Novom Sadu, uz dogovor. Telefon 063/ 7113762. 92498 MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 92156

IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Telefoni: 021/66-22-746, 063/286-647. 255080

OGLASI

IZDAJEM dvosoban stan 41m2, na Grbavici, prazan odmah useqiv, II sprat, potpuno nov. Cena dogovor! Telefoni: 021/66-22-746, 063/400-360. 255084 IZDAJEM dvosoban stan komplet name{ten kod Sajma, odmah useqiv. Telefoni: 021/6622-746, 063/400-360. 255093 SAJAM, izdajem nov dvosoban stan, 53m2, 1. sprat, lift, terasa, Ul. Haxi Ruvimova, 180E! Tel. 021/6337-037, 064/829-5009. 255060 BULEVAR OSLOBO\EWA izdajem nov, dvosoban name{ten ili prazan stan, 1. sprat, odmah useqiv! Tel. 021/6337037, 063/826-1253. 255061 CENTAR, izdajem dvosoban stan 48m2, Ul. Kosovska, 3. sprat, lift, useqiv 170E, mese~no pla}awe! Tel. 064/8295005, 063/826-1253. 255062 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod Dnevnika 160E. Tel. 021/6337037, 064/826-1253. 255058 LIMAN IV 38m2, jednosoban name{ten stan, lift, terasa 160 evra. Tel. 444-107, 633-7853. 255013 IZDAJEM {estosoban stan od 200m2, salonac, Ul. Matice srpske, prvi sprat, visina 4m, centralno grejawe, idealno za firme, ordinaciju! Tel. 064/134-0459. www.solis-nekretnine.com. 254882 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u [ekspirovoj ulici, 50m2, renoviran, 200 evra. Tel. 065/2019-016; 021/451-570 ({ifra: 11411). www.solis-nekretnine.com. 254887 IZDAJEM useqiv jednosoban stan u Ul. Stevana Mokrawca, 40m2, terasa, lift, kuhiwski elementi, povoqno! Tel. 065/2019-016 ({ifra: 11417), www.solis-nekretnine.com. 254888 SAVINA, izdajem poluname{ten stan od 31m2, drugi sprat, velika terasa, dve ostave, biciklana, hitno i povoqno! Tel. 065/2019-004, 065/2019-016 ({ifra: 10197). www.solis-nekretnine.com. 254889 IZDAJEM na Novom nasequ u Savini na drugom spratu kompletno name{ten dvosoban stan odmah slobodan. Telefon 528-137. 254988 IZDAJEM u Danila Ki{a i Radni~koj odli~ne garsowere, ekstra opremqene novim name{tajem, svaka za dve osobe. Telefon 528-137 254989

IZDAJEM trosoban komforan stan u centru grada, tri spava}e sobe, kuhiwa, trpezarija, dnevni boravak, terasa, kupatilo i wc, 350 evra mese~no! Tel. 065/2019-004. www.solis-nekretnine.com. 254884 USEQIVA, name{tena novija garsowera na [onsiju, 27m2 na prvom spratu, cena izdavawa dogovor! Tel. 065/2019-016. www.solis-nekretnine.com. 254885 LIMAN 1, kompletno name{ten stan od 40m2, 1. sprat, blizu fakulteta, 200E mese~no. Telefoni: 425-205, 425-210. 254842

IZDAJEM - Maksima Gorkog, u blizini Suda, prazan dvoiposoban stan u visokom prizemqu odli~an i za poslovni prostor. Telefon 063/502-526. 254827 IZDAJEM novu samostalnu, spratnu ku}u 200m2, Sr. Kamenica, gas, gara`a! Tel. 063/8261253, 021/6337-037. 255059 IZDAJEM mawi jednosoban super komforan stan, Spens M. Gorkog. Telefon: 021/420792. 91820 IZDAJEM nov prazan komforan jednosoban stan od 33 m2 sa terasom kod Ma{inske {kole za 160 evra mese~no. Telefon 443-445 92560 PRAZNA garsowera 30, 5m2 visoki parter, za porodicu, na du`i period, super konforna, Bistrica, S.Stanojevi}a 4. 140E mese~no + 100E depozit. Tel. 063/80-74-411. 92287 IZDAJEM dvosoban stan 51 m2/III sprat na Detelinari, standardne gradwe sa nus prostorijom. Telefon 061/810-1497 92285 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Telefoni: 021/6369-163, 064/304-75-99, 064/179-68-48. 91712 LIMAN 4, izdajem dvoiposoban kompletno name{ten stan 67m2, CG, tehnika, KTV, klima, internet za 250E+depozit. Telefon 063/8-97-97-53. 89786 IZDAJEM jednosoban stan na keju. Telfeon: 013/646-116. 92588 IZDAJEM na du`e vreme noviji stan, jednosoban, potpuno name{ten u Mi~urinovoj ulici, cena 170E plus depozit 150E. Telefon: 064/1372108. 92051 IZDAJEM dvosoban, prazan konforan stan od 56 m2 na Bulevaru oslobo|ewa, pla}awe mese~no + depozit. Telefon 021/300-613, 061/136-78-92 92532 BALZAKOVA ulica, izdajem prazan 3- soban stan 75m2 dnevna velika, 2 spava}e i odvojena kuhiwa sa trpezarijom, usqivo. Telefon 064/0907-889, 021/547-920 92579 IZDAJEM luks name{ten stan od 100m2, na Limanu 1, 600 evra mese~no. Telefoni: 021/6621-618, 063/196-02-04. 92269 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 name{ten Sremska Kamenica kod Instituta. Telefon 021/465-815, 064/20-44-331 90966

DNEVNIK

IZDAJEM stan 63m2, CG, klima, sa name{tenom kuhiwom, Ul. Mileve Simi} 8, Slana Bara. Telefon 4780-380, 064/1360012. 90817 IZDAJEM konforan jednosoban name{ten stan sa terasom, telefonom od 01.01.2010 god. kod @eqezni~ke stanice. Telefon 063/891-4433 92139 IZDAJE se ku}a 150m2 u redu vila u centru prem Spensu, CG, klima, 4 telefonske linije, parking, dvori{te, podrum. Telefon 062/8854446. 91741 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefoni: 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 92474 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85, kablovska, internet. Telefon 064/153-20-10. 92211 IZDAJEM na du`i period name{ten dvosoban stan na Limanu I. Kontakt telefon: 063/7535-382. 92455 POVOQNO izdajem poluname{ten trosoban komforan stan, I sprat na du`e kod `elezni~ke stanice, cena 200E. Telefoni: 021/6337-446, 063/8099470. 92550 IZDAJEM jednosoban stan, 29m2 na Detelinari, 150E. Telefon 061/14757-28. 91953 IZDAJEM komforan jednoiposoban prazan stan 42m2, Liman IV, nije za studente, CG, telefon, interfon. Telefon 021/461-979, 063/10-318-10. 92601 IZDAJEM jednoiposoban, name{ten stan Liman 4, useqiv 1. 1. 2010. Telefon: 063/599-895. 92451 IZDAJEM name{ten jednosoban stan kod @elezni~ke stanice. Telefon 021/505-217. 92496 IZDAJEM trosobnu ku}u, komplet name{tenu, blizu Jodne bawe, telefon, KTV, klima, eta`no grejawe na gas. Telefoni: 021/548-231 i 063/549-105. 92172 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 42 m2, Ul. Lov}enska br. 9 kod Spensa u Novom Sadu. Telefon: 063/511-939. 91532 IZDAJEM praznu garsoweru sa ugra|enom komplet kuhiwom, nova, kod Socijalnog. Telefoni: 525-110, 064/528-58-02. 92371 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 064/810-70-96. 92394 IZDAJEM name{tenu garsoweru, terasa, {pajz, telefon, kablovska, proto~na topla voda. Cena 110 evra. Telefon 063/88-23-902. 92376 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru u Temerinskoj ulici, 29m2, sve novo, 165 evra. Telefon 063/225-545. 92377 IZDAJEM od 1. 1. 2010. godine name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 063/8877-797. 92380 IZDAJEM jednosoban stan u Maksima Gorkog, 43 m2 grejawe, telefon, kablovska. Telefon 061/600-5485 91837


OGLASI

DNEVNIK

LIMAN, izdajem jednoiposoban, name{ten ili prazan stan, 48m2, odmah useqiv. Telefoni: 6332-384, 063/80-99-424. 92258 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenim 120 eura . Telefon 521-362, 064/236-280-9 92223 IZDAJEM name{ten, dvosoban stan, 50m2, Liman 1, Ulica Veqka Petrovi}a, 200E+depozit na du`e vreme zaposlenim osobama. Telefon 064/41-81240. 92405 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan na Keju. Telefon 064/583-18-20. 92088 GRBAVICA, Gogoqeva ulica, izdajem jednosoban stan, nova zgrada, drugi sprat, terasa, {pajz. Prednost zaposleni. Telefon 063/18-28-647. 92164

HITNO potrebni name{teni ili prazni stanovi svih struktura! Tel. 065/2019-016; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 254883 AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Tel. 021/6337-037, 064/829-5005. 255057 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Tel. 064/829-5005 021/6337-037. 255063 TRO^LANA porodica iz Sombora tra`i za zakup prazan ili mame{ten stan u Novom Sadu na du`i period, pla}awe unapred. Telefoni: 021/6622-746, 063/286-647. 255091 HITNO potrebni kvalitetni, novi i luksuzni stanovi od 60 - 100m2 za izdavawe. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefoni: 021/55-75-92 i 063/519-533. 92475

OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/ 19 05 278. 92533 POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451472, 6621-797, 6618-184, 063-598463. 91840 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523380. 92476

KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 254990 KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do jeseni 2009. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Telefoni: 021/66-22-746, 063/400-360. 255076 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Telefoni: 021/66-13-466, 063/80869-62. 255077 KUPUJEMO stanove koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Telefoni: 021/66-22746, 063/808-69-62. 255078 KUPUJEM ukwi`en stan, 1/1, CG, do 35-6.000 EUR, bez posrednika. Isplata gotovinom. Prednost Liman, centar. Telefon 062/1643716. 92531 KUPUJEM dvosoban stan do 55m2 od vlasnika za gotovunu, nije agencija, do 4 sprata sa liftom. Telefon: 064/612-512-1. 92599

nedeqa13.decembar2009.

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 91838

NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Povoqno! Tel. 063/101-0668. 254731

LEP ukwi`en dupleks kod Alma{ke crkve, 100m2 u novoj zgradi, odli~an raspored!. Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 10209). www.solis-nekretnine.com. 254969

STAN u izgradwi u Ulici patrijarha ^arnojevi}a 56,5m2, VP, ima terasu. U cenu ura~unat PDV. Tel. 063/101-0668. 254730 STAN u izgradwi 56m2, u Ulici Novaka Radowi}a. IV sprat, lift, terasa. Direktna prodaja. Tel. 063/775-9121. 254728 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3. Telefon 061/21-058-48. 90603

STAN, 37m2 VII (lift) Bate Brki}a, 37.000 E, stan, 57 m2 IV Futo{ki put 47.000 e, stan 40 m2 VII, Narodnog Fronta 53.600 E. telefon 021/400-148 92526

PRODAJEM stan 69m2, Bul. Despota Stefana, bez agencije. Telefon: 064/203-7085. 92072

NOVA DETELINARA - U novijoj zgradi ukwi`ena garsowera 24m2, jugo-isto~no orjentisana. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826. 254825 PRODAJEM garsoweru od 25m2 na Novoj Detelinari, novija zgrada, ukwi`ena, lift, terasa, povoqno. ({-10098). Tel. 021/654-6609, 063/885-6290. 254873 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom II sprat gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 254774 PRODAJEM dve garsowere na Suboti~kom bulevaru na I i II spratu. Telefoni: 021/4722061; 063/1020-733. 254805

21

@. STANICA 25m2, klasi~na garsowera, 2. sprat, terasa, cena 26.000E. Telefoni: 064/8236617, 6614-200. 254768 USEQIVA garsowera 20m2, ukwi`ena 1/1, cg, lift, cena 26.000E. Telefoni:064/8236610, 542-779. 254764 KLASI^NA garsowera 25m2, 1. sprat, sa terasom od 1m2, cg, lift, cena sa PDV-om 27.000E. Telefoni: 064/823-6606, 542779. 254745 SOCIJALNO 31m2, 2sprat, terasa, nov, useqiv, cena sa PDV-om, cena 41.500E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 254751 GARSOWERA 28m2, 2. sprat, odvojena kuhiwa, useqiva, cena sa PDV-om 34.000E. Telefoni: 064/823-6608, 424-963. 254742 TEMERINSKA, nova garsowera, 21m2, IV sprat, lift, terasa, 25.000 sa PDV-om. Tel. 063/880-3593. 254697 GARSOWERA na Detelinari, IV sprat, gradsko grejawe, ukwi`ena, cena 20.600. Tel. 421-185. 254698 CARA DU[ANA, ukwi`ena garsowera, odmah useqiva za 15.500. Tel. 421-185. 254699 BUL. OSLOBO\EWA, garsowera na II spratu, useqiva, ukwi`ena, cena samo 28.840. Tel. 422-149. 254700 CENTAR, kod Dunavske, garsowera, novija, ukwi`ena, cena 26.780 sa name{tajem. Tel. 472-1660. 254701 HAXI RUVIMOVA, ukwi`ena, useqiva garsowera sa terasom, cena 30.900. Tel. 472-1661. 254702 VLASNIK prodaje garsoweru na Grbavici, pet godina zgrada, Aleksandar gradwa za 28.500. Telefon 062/247-524. 254994


22

nedeqa13.decembar2009.

JOVANA BO[KOVI]A stan 29m2 na tre}em spratu, stara gradwa, useqiv, ukwi`en, povoqno. Telefon 528137, 661-2262. 254995 KOLO SRPSKIH SESTARA odmah useqiva garsowera 21m2, Aleksandar gradwa. Telefon 063/538-166. 254996 DETELINARA 14m2, ukwi`ena garsowera 19.500. Tel. 444-107, 633-7853. 255017 BULEVAR 25m2, ukwi`ena garsowera , terasa 34.800. Tel. 444-107, 633-7853. 255018 BRZO USEQIVA GA 30m2, Somborski bulevar, I sprat, lift, terasa, nov, dvori{na strana, cena: 31.500 sa povratom poreza! Tel. 021/6616-324, 425-653. 255037 NOVA garsowera Bul. oslobo|ewa, III sprat, lift, perfektna, mo`e i sa name{tajem, cg, odmah useqiva, cena: 24.800. Tel. 021/425-653, 6616324. 255039 HITNA PRODAJA!!! Nova GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, V. Masle{e, lift, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cena sa porezom 27.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 255042 ODMAH USEQIVA GA 26m2, Koste [okice, IV sprat, lift, odv. kuhiwa sa trpezarijom, sig. vrata, kl. parket, grejawe, cena: 31.900. Tel. 021/6616-324, 425-653. 255045 TELEP - uz Somborski bulevar, garsowera od 25m2, useqiva do 03. 10. 2009., cena 31.600 evra! Tel. 064/157-1297; 021/520-231; ({ifra: 17419) www.solis-nekretnine.com. 254917 GARSOWERA renovirana, kod po{te na Detelinari, odvojena kuhiwa, cena 31.000 evra. Tel. 064/216-5290; 021/427-277 ({ifra: 10649), www.solis-nekretnine.com. 254918 NOVA, useqiva garsowera, Somborski bulevar! Tel. 064/216-5290; 021/451-570 ({ifra: 19831) www.solis-nekretnine.com. 254919 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa. Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10826). www.solis-nekretnine.com. 254920 GARSOWERA na prodaju, Suboti~ki bulevar, 24m2, tre}i sprat, lift, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa gleda na Fru{ku goru. Cena 33.000 evra! Tel. 065/2019-004; 021/520-231 ({ifra: 18913), www.solis-nekretnine.com. 254921 GARSOWERA na Savini, zidala Budu}nost, ukwi`ena, mo`e kredit, IV sprat, bez lifta, odli~na, kvalitetna gradwa, fasadna cigla, ekskluzivna prodaja, 29.000 evra! Tel. 065/2019-011; 021/451-570 ({ifra: 11001). www.solis-nekretnine.com. 254922 GARSOWERA, Nova Detelinara, 28 m2, useqiva, 30.900 evra fiksno. Tel. 021/450-417; 064/189-3887. 254978 GARSOWERA nova 27m2, centar grada-Temerinska ulica, useqiva. Cena 36.000E. Telefoni: 021/66-22-746, 063/400360. 255075 OKOLINA BULEVARA, prodajem odli~nu, ukwi`enu garsoweru za izdavawe po ceni od 30.900. Telefon 636-8429. 255100 BRZO USEQIVA garsowera, 2. sprat, @. stanica 24m2 26.000+PDV. Telefon 065/5120-221. 255127 JEDNOSOBAN stan 28m2, III sprat, terasa, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 34.000E. Telefoni: 021/526-387, 063/400-360. 255094 JEDNOSOBAN 41m2, Lo`ioni~ka, 1. sprat, terasa, cg, useqiv 38.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 255945

MAWI jednosoban stan 24m2, Kara|or|eva, 1. sprat, terasa, cg, useqivo za 2 meseca 24.000E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 255946 JEDNOSOBAN, 39m2, Pariske Komune, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, renoviran 44.300E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 255950 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, nov, useqiv, ukwi`en 1.0 stan od 31m2 sa terasom po ceni od 36.000. Telefon 636-8429. 255101 [IRI CENTAR, prodajem klasi~an 1.0 stan od 30m2 za 32.000. Telefon 636-8429. 255103 PODBARA, prodajem ukwi`en, useqiv 1.0 stan od 31m2 sa stvarima po ceni od 37.000. Telefon 636-6952. 255104 N. NASEQE, prodajem odli~an, ukwi`en stan od 40m2 na II spratu, u zgradi od fasadne cigle. Telefon 636-6952. 255106 JEDNOSOBAN stan 28m2, IV sprat, ]irpanova ulica, useqewe kraj godine. Cena 1.250E/m2! Telefoni: 021/6622-746, 063/808-69-62. 255087 JEDNOSOBAN, Cara Du{ana, 44m2, I sprat, lift, 46.500 evra. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 254984 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan od 39m2 kod @elezni~ke stanice! Tel. 063/8557109; 021/427-277; ({ifra: 10117). www.solis-nekretnine.com. 254923 PRODAJEM jednosoban stan od 40m2, Ul. Novosadskog sajma, renoviran! Cena 49.000 evra! Tel. 064/216-5290; 021/520-231 ({ifra: 10651) www.solis-nekretnine.com. 254924 PRODAJEM ukwi`en jednosoban stan od 36m2 na prvom spratu, povoqno! Tel. 063/8557109; 021/520-231 ({ifra: 10717). www.solis-nekretnine.com. 254925 NOV, odmah useqiv jednosoban stan od 32m2 na Novom bulevaru, cena 35.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/451-570 ({ifra: 10321). www.solis-nekretnine.com. 254926 PRODAJEM jednosoban ukwi`en stan u centru. Povoqno! Tel. 065/2019-009; 021/520-231 ({ifra: 10770), www.solis-nekretnine.com. 254927 UKWI@EN jednosoban stan sa terasom, 30m2, Novo naseqe, hitna prodaja! Cena 34.000 evra. Tel. 065/2019-011; 021/451570 ({ifra: 11002), www.solisnekretnine.com. 254928 UKWI@EN mawi jednosoban stan 24m2 kod hotela „Park“. Telefon 6615-117. 255066 LIMAN III, ukwi`en jednosoban stan 43m2 kod Limanske pijace, dobra zgrada, mogu}nost prepravke u jednoiposoban. Telefon 6615-117. 255067 GRBAVICA, noviji ukwi`en stan 38m2, odli~an raspored, odvojena kuhiwa, terasa, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 255069

OGLASI

OMLADINSKOG POKRETA!!! Jednosoban stan ni`e spratnosti u odli~nom stawu. Pozovite!!! 063/500-213, 063/8680335. 255049 NOVO NASEQE 30m2, klasi~an jednosoban stanna drugom spratu 35.000. Tel. 444-107, 6337853. 255019 PARISKE KOMUNE 38m2, klasi~an jednosoban, lift, terasa 41.200. Tel. 444-107, 6337853. 255020 STANICA, 30m2 kompletno renoviran jednosoban stan, odmah useqiv 36.000. Tel. 444-107, 633-7853. 255021 LIMAN III 37m, klasi~an jednosoban, lift, terasa, ukwi`en 45.700. Tel. 444-107, 6337853. 255022 NOVO NASEQE jednosoban stan 32m2 na zgrada 15godina sa liftom za 36.000. Telefon 528137, 661-2262. 254997 NOVI BULEVAR odmah useqiv nov stan 26m2, odvojena mala soba, na tre}em spratu sa liftom. Telefon 528-137, 6612262. 254999

GRBAVICA, prodajem ukwi`en jednosoban stan na IV spratu za 40.800. Tel. 064/3454417. 254703 KOD STANICE prodajem jednosoban stan na II spratu, sa gara`nim mestom, 34.000 sa PDV-om. Tel. 421-185. 254704 SAJAM, jednosoban 32m2, odmah useqiv, ukwi`en, za 35.020. Tel. 422-149. 254705 UKWI@EN jednosoban stan od 32m2, visoko prizemqe, ulica Stevana Divnina Babe na Detelinari. Tel. 063/101-0661. 254720 USEQIV 28m2, ukwi`en, jednosoban, terasa, cg, cena 34.600E. Telefoni:064/8236608, 021/6614-200. 254752

U NOVOSADSKOG SAJMA 28m2 terasa lift jednosoban. Tel. 451-318, 523-193. 254775 N. BULEVAR, brzo useqiv 1.0 stan od 29m2, terasa, cg, lift. Direktno od investitora. Cena 32.000E. Telefoni: 425-205, 425-210. 254841 PRODAJEM nov, jednosoban stan kod Futo{ke pijace za 39.000 evra sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 254879 NARODNOG FRONTA - u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en renoviran jednosoban stan 40m2, mo`e i zamena za ve}i. Telefoni: 021/528-399; 063/502526. 254830 [IRI CENTAR, odli~an nov, odmah useqiv 1.0 stan na 3. spratu, lift, terasa, cg. Cena 36.000E. Telefoni: 425-205, 425-210. 254838 NOVO NASEQE - odli~an jednosoban stan 36,45m2 na prvom spratu, u zgradi od fasadne cigle. Cena 38.000 evra. Telefoni: 021/472-2060; 061/1672826. 254817 SAJAM - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an jednosoban stan 36m2 ni`e spratnosti. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 254824 ODMAH USEQIVA dvori{na GA 21m2, B. Nu{i}a, I sprat, renovirana, poseban ulaz, cena: 15.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 255040 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa. Tel. 063/777-6233. 254719 JOAKIMA VUJI]A, N. Detelinara 32 m2 na 1. i 3. spratu. Telefon 062/543-816. 92441 CARA Du{ana, Nov useqiv 27m2, prvi sprat, terasa, cena 36.000 E. Bez posrednika. Telefon 064/2255020. 92547 GARSOWERA u Stevana Sremca, 1. sprat, hitno. Telefon 062/543-816. 92439 JEDNOSOBAN mawi, 28m2 pred useqewem, Novo naseqe, 1. i 3. sprat. Telefon 063/530-983. 92471 PRODAJEMO klasi~an jednosoban stan na Novom Nasequ za 35.000, stan je odmah useqiv. Telefon: 6447-622. 92568 PRODAJEMO jednosoban stan od 33m2 na Limanu za 39.000. Telefon 6447-622. 92573

DNEVNIK

PRODAJEM stan 29m2 u blizini SUD-a, VP, idealan za kancelariju. Telefon: 021/302010. 92590 NOVA garsowera, pred useqewem 23m2, drugi sprat, lift, terasa, cena 28.600E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 92548 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon 063/389-962. 92315 PRODAJEM potpuno nov stan na Somborskom bulevaru od 37m2, bez posrednika. Telefon: 063/77-89-233. 92421

PODBARA, ukwi`en 1.5 stan od 37m2, terasa, cg. Cena 32.960E. Telefoni: 425-205, 425-210. 254839 CENTAR, nov, useqiv 1.5 stan. Cena 33.990E. Telefoni: 425205, 425-210. 254832 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan od 37m2 kod Ribqe pijace. Cena 33.000 evra. ({-11974) Tel. 021/654-6609, 063/885-6290. 254876 PRODAJEM odli~an, ukwi`en jednoiposoban stan od 45m2 na Limanu 3, lift, terasa. Cena 51.500 evra. ({-11446) Tel. 021/654-6609, 063/885-6290. 254867 PRODAJEM noviji, ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2 na Novoj detelinari. Cena dogovor. ({-10652) Tel. 021/6546609; 063/581-997. 254874 PRODAJEM nove jednoiposobne stanove od 33 i 43m2 kod Futo{ke pijace. Cena sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/6546609, 064/150-0867. 254871 NA SOMBORSKOM BULEVARU jednoiposoban stan na prvom spratu 38m2 pred useqewem izlakirani parketi 42500, {ifra 34702. Tel. 451318, 063/1088-993. 254776 NA NOVOM NASEQU prazan useqiv jednoiposoban stan odvojena kuhiwa 37m2 cena 33000, {ifra 40815. Tel. 451318, 065/4443455. 254777 UKWI@EN 39m2 Bulevar oslobo|ewa, odmah useqiv, jednoiposoban, lift, cg, renoviran, cena 47.400E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 254767 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Telefoni: 021/6622412; 063/1020-731. 254802 PODBARA 35m2, 2. sprat, jednoiposoban, nov, useqiv, terasa, cg, cena 42.250E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 254738 JEDNOIPOSOBAN 33m2, 3. sprat, useqiv, terasa, lift, cg, odli~an raspored, cena 37.100E. Telefoni: 064/8236621, 021/66-14-200. 254739 JEDNOIPOSOBAN 40m2, useqiv, 1. sprat, lift, terasa, grejawe, Novi bulevar, cena 45.300E. Telefoni: 064/8236618, 424-963. 254744 JEDNOIPOSOBAN 38m2, Somborski bulevar, 1. sprat, useqiv u decembru, terasa, lift, cg, cena 41.100E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 254760

JEDNOIPOSOBAN odmah useqiv 36m2, 3. sprat, terasa, lift, cg, odli~an raspored, Nova Detelinara, cena 44.500E. Telefoni:021/542-779, 064/823-6621. 254761 JEDNOIPOSOBAN, 41m2, cg, odli~an raspored, terasa, lift, gradi Dinamika, brzo useqiv, cena 50.700E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779. 254762 LIMAN 40m2, 2. sprat, useqiv odmah, ukwi`en, lift, terasa, odli~an raspored, cena 41.200E. Telefoni: 064/8236610, 542-779. 254763 LUKIJANA MU[ICKOG jednoiposoban, 2. sprat, terasa, cg, useqiv za mesec dana, cena sa PDV-om 54.800E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 254747 @. STANICA 33m2, jednoiposoban, odmah useqiv, lift, cena sa name{tajem, cena 31.000E. Telefoni: 064/8236617, 542-779. 254769 HITNO prodajem 44m2 u ]irpanovoj ulici, II sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Povoqno! Tel. 064-2700-102. 254725 HITNO prodajem 45m2 u Ul. Maksima Gorkog kod {kole \. Nato{evi}, III sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! Tel. 063-7776-233. 254722 JEDNOIPOSOBAN stan 44m2 u B. Prodanovi}a, odli~an nov stan bez ulagawa, izuzetna gradwa. Tel. 472-1661. 254706 P. ^ARNOJEVI]A, jednoiposoban stan od 35m2 sa terasom, na II spratu, useqiv, prodajem za 42.230. Tel. 422-149. 254707

SOMBORSKI BULEVAR, brzo useqiv jednoiposoban stan 38m2, I sprat, lift, terasa, samo 41.100. Tel. 421-185. 254708 JEDNOIPOSOBAN 35m2 centar-P. Drap{ina noviji stan na izuzetnoj lokaciji, 5. sprat, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7333-621. 254695 LIMAN JEDAN stan 40m2 u funkciji jednoiposobnog, ima terasu, za 46.400. Telefon 528137, 661-2262. 255005 GRBAVICA nov odmah useqiv, jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, Aleksandar gradwa, ukwi`en, ima lift, terasa. Telefon 528-137, 6612262. 255006 LIMAN TRI odli~nog rasporeda stan 43m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en povoqno. Telefon 528-137, 661-2262. 254998 JEDNOIPOSOBAN, Liman II, III sprat, lift, 53m2, komforan, lep raspored, dobra orijentacija, povoqno. Tel. 021/450-417; 064/189-3887. 254983 BULEVAR, 34m2 jednoiposoban, nov, drugi sprat, lift, terasa, odmah useqiv 43.800. Tel. 444-107, 633-7853. 255023 EKSTRA STAN!!! JIS 33m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, nov,odv.kuhiwa, dvori{na strana, useqiv, cena: 37.500 sa porezom. Tel. 021/425653, 6616-324. 255038 MAKSIMA GORKOG, ukwi`en stan 45m2, u funkciji jednoiposobnog, terasa, lift. Telefon 6615-117. 255068 HITNO!ODLI^AN JIS 56m2, Novo naseqe, I sprat, terasa, odv. kuhiwa, bez prolaznih soba, cena: 51.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 255047


OGLASI

DNEVNIK

IZUZETNO FUNKCIONALAN JIS 27m2, P. Baki}a, nov, bez prolaznih soba, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom 17.200!!! Tel. 021/425-653, 6616-324. 255043 ODLI^NA PRILIKA!!! Nov JIS 32m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, cena sa porezom 34.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 255044 BRZO USEQIV JIS 33m2, V. Jagi}a, nov, pvc sa za{titnim roletnama, I klasa keramike, grejawe, cena: 33.900. Tel. 021/425-653, 6616-324. 255036 PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban stan na Grbavici, mo`e kredit! Tel. 063/8557109; 021/427-277 ({ifra: 10512). www.solis-nekretnine.com. 254929 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan kod Socijalnog, 40m2, cena 51.500 evra.. Tel. 064/157-1297; 021/427-277 ({ifra: 10631). www.solis-nekretnine.com. 254931 CENTAR - Ribqa pijaca, jednoiposoban stan od 30m2 na tre}em spratu, izgradwa, gradi „Budu}nost“. Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 10231), www.solis-nekretnine.com. 254932 KOMPLETNO renoviran, jednoiposoban stan na drugom spratu, dvori{no orjentisan po ceni od 36.000 evra! Ukwi`en! Tel. 063/855-7109; 021/451570 ({ifra: 10061). www.solisnekretnine.com. 254933 PRODAJEM nov, useqiv jednoiposoban, ukwi`en stan od 38m2 na Grbavici. Cena dogovor! Tel. 063/855-7109; 021/427277 ({ifra: 15415), www.solisnekretnine.com. 254934 DETELINARA, 1.5 ukwi`en stan od 47m2 na 1. spratu, lift, cg, renoviran stan. Cena 43.260E. Telefoni: 425-205, 425-210. 254836 SOCIJALNO, prodajem nov 1.5 stan, odli~nog rasporeda po ceni od 48.200. Telefon 6368429. 255108 JEDNOIPOSOBAN 34m2, Centar, Dostojevskog, 2. sprat, lift, terasa, cg, novo, useqivo 43.800E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 255951 JEDNOIPOSOBAN 38m2, ugao Suboti~ke ulice i Somborskog bulevara, 1. sprat, lift, terasa, cg, brzo useqiv 41.100E sa PDV-om. Tel. 6613259, 063/748-0229. 255952 JEDNOIPOSOBAN, N. naseqe, 51m2, Branislava Borote, 3. sprat, terasa, cg, ukwi`en, bez ulagawa 47.000E. Tel. 6613259, 063/748-0229. 255940 JEDNOIPOSOBAN stan, 30m2, Novo naseqe, Bul. v. Stepe, 2. sprat, cg, ukwi`en, useqiv, 35.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 255943 BUL. KRAQA PETRA 40m2, 1.5 - 34.000. Telefon 065/120122. 255124 ODLI^AN stan, hitna prodaja 2.0, lift, terasa, 46m2, 47.400. Telefon 065/5120-122. 255125 LIMAN III, odli~an raspored ukwi`en, useqiv dvosoban 66m2 - 72.100. Telefon 065/5120-221. 255128 DVA DVOSOBNA stana kod Sajma, \. Joanovi}a, 1. sprat 44m2, lift, terasa, cg, ukwi`en 49.850E i 36m2, vp, cg, ukwi`en 41.950E. Tel. 6613259, 063/748-0229. 255938 DVOSOBAN 55m2, Sajam, Stevana Mokrawca, kod ABC, 6. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 56.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 255939 DVOSOBAN 47m2, Novi bulevar, vp, nov, useqiv 48.500E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 255944 DVOSOBAN, 39m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, useqiv, 42.250E sa PDV-om. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 255942

DVOSOBAN 51m2, N. Detelinara, Janka ^melika, 5. sprat, lift, terasa, cg, novo, useqivo 49.900E. Tel. 661-3259, 063/7480229. 255949 OKOLINA BULEVARA, prodajem kompletno renoviran 2.0 stan od 53.5m2 za 53.500, mogu}a zamena. Telefon 063/82-88-377. 255107 @. STANICA, prodajem prazan, ukwi`en 2.0 stan od 50m2 za 48.900. Telefon 636-8429. 255110 BULEVAR, prodajem nov, odmah useqiv stan od 57m2 po ceni od 67.000 sa povratom PDVa. Telefon 636-8429. 255111 NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an 2.0 stan na I spratu od 60m2 za 61.800. Telefon 636-8429. 255112 NOVA DETELINARA, prodajem noviji odli~an, 2.0 stan od 43m2. Telefon 636-6952. 255113 DVOSOBAN stan 58m2, V sprat + stepenice iz dnevnog boravka gore 46m2, dva kupatila, dve terase. Mo`e zamena za mawi stan. Telefoni: 021/526387, 063/808-69-62. 255085 DVOSOBAN stan 41m2, Grbavica - Do`a \er|a/B. Ribnikara, II sprat, potpuno nov, prazan, useqiv odmah. Cena 59.000E. Telefoni: 021/526387, 064/318-79-24. 255086 DVOSOBAN nov stan, 50m2, Joakima Vuji}a, gradila „Budu}nost“, II sprat, useqiv. Samo 1.250E/m2... Bez posrednika. Telefoni: 021/526-387, 063/400360. 255081 IZVANREDAN dvosoban stan na Grbavici sa lepom terasom, 62m2, noviji, ukwi`en, cena 67.000 evra! Tel. 065/2019-013; 021/520-231 ({ifra: 19196); www.solis-nekretnine.com. 254935 IZUZETNO dobar dvosoban stan od 40m2 na Grbavici, zgrada od fasadne cigle, stan ima terasu, na prvom je spratu, odmah useqiv, cena samo 41.200 evra!. Tel. 064/2003-103; 021/427277 ({ifra: 19857). www.solisnekretnine.com. 254936 PRODAJEM nov useqiv ukwi`en dvosoban stan od 43m2, Centar, prvi sprat! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 10438). www.solis-nekretnine.com. 254937 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u blizini @elezni~ke stanice sa terasom, dvostrano orjentisan, po ceni od 48.400 evra, ukwi`en.. Tel. 063/855-7109; 021/451-570 ({ifra: 10673). www.solis-nekretnine.com. 254938 HITNO prodajem dvosoban stan od 65m2 na Limanu III, vlasnik 1/1! Tel. 064/216-5290; 021/427-277 ({ifra: 10417). www.solis-nekretnine.com. 254939 PRODAJEM stan u izuzetno dobrom stawu od 51m2, cena 51.500 evra. Stan se nalazi na Detelinari. Tel. 065/2019-009; 021/451570 ({ifra: 10659), www.solis-nekretnine.com. 254940 ATRAKTIVAN dvosoban stan u blizini Socijalnog, Ul. vojvode [upqikca, 46m2, drugi sprat, terasa, lift, ukwi`eno, u ceni i ugradna kuhiwa. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 18997). www.solis-nekretnine.com. 254941 NOV dvosoban, useqiv stan na Novoj Detelinari! 50m2, cena 1.230 evra/m2! Tel. 065/2019013; 021/427-277 ({ifra: 10379). www.solis-nekretni254942 ne.com. DVOSOBAN ukwi`en stan na Limanu, 53m2, savr{enog rasporeda, drugi sprat, lift, dve terase, sve prostorije imaju prirodnu ventilaciju, sun~ana strana, 64.000 evra! Pogledajte skicu na sajtu Solisa.... Tel. 065/2019-011; 021/520-231 ({ifra: 10071). www.solis-nekretnine.com. 254943

IZUZETNA PRILIKA, odli~an dvosoban stan na Novom nasequ u blizini Doma zdravqa, 42m2, cena 43.300-eur, useqiv do marta 2010.god.. Tel. 065/2019-010; 021/427-277 ({ifra: 10219). www.solis-nekretnine.com. 254944 DVOSOBAN stan na Limanu III, [ekspirova ulica kod parka, 49m2 na desetom spratu, stan ukwi`en, hitna prodaja, 55.000 evra! Tel. 064/2003-103; 021/427277 ({ifra: 11003). www.solisnekretnine.com. 254945 HITNO! Dvosoban stan od 64m2, ukwi`en, cena 64.000 evra! Tel. 065/2019-004; 021/520231 ({ifra: 10705), www.solisnekretnine.com. 254946 BRZO USEQIV DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odli~an raspored, odv. kuhiwa, dvori{na strana, pvc stolarija, cg, kl. parket, cena: 45.500. Tel. 021/425-653, 6616-324. 255041 NOV DS 42m2, V. Masle{e, I sprat, lift, terasa, odli~an raspored, prvoklasna gradwa, pvc, kl. parket, cena: 45.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 255048 LIMAN I, dvosoban stan 60 m2 u Drage Spasi}, bez ulagawa. Telefon 6615-117. 255070

DUNAVSKI PARK!!! Odli~an klasi~an dvosoban stan u maksimalno korektnom stawu useqiv po dogovoru. Tel 4740064, 063/8680335. 255050 LIMAN III!!! Kod vrti}a u Narodnog fronta jedan dvosoban od 62m2 drugi dvoiposoban 74m2 useqivi po dogovoru. Tel. 474-0064, 063/8680335. 255051

SATELIT, 48m2 dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv 41.200. Tel. 444-107, 633-7853. 255024 DETELINARA, 47m2 dvosoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 41.200. Tel. 444-107, 633-7853. 255025 LIMAN I, Jiri~ekova, 57m2 klasi~an dvosoban stan na drugom spratu 67.000. Tel. 444-107, 633-7853. 255026

nedeqa13.decembar2009.

STANICA 48m2, odli~an dvosoban, terasa, sa name{tajem, ukwi`en 48.500. Tel. 444-107, 633-7853. 255027 LIMAN I 50m2, dvosoban, drugi sprat, lift, terasa 64.000. Tel. 444-107, 633-7853. 255028 LIMAN III 52m, dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 55.600. Tel. 444-107, 633-7853. 255029 BRANIMIRA ]OSI]A 60m2, dvosoban stan na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en 68.000. Tel. 444-107, 633-7853. 255030 CENTAR dvosoban nov stan 50m2, na prvom spratu, odmah useqiv, gleda na dvori{te, ima terasu. Telefon 528-137, 661-2262. 255007 SREMSKA ulica kod Spensa dvosoban stan 49m2 dvostrano orjentisan, ima terasu, veoma korektan. Telefon 528-137, 661-2262. 255000 NOVO NASEQE - Tozin Sokak ekstra dvosoban stan 58m2 na prvom spratu, komplet renoviran. Telefon 528-137, 063/538-166. 255001 KOD @ELEZNI^KE STANICE klasi~an dvosoban stan 51m2 u zgardi sa liftom, ukwi`en, 52.500. Telefon 528-137, 661-2262. 255002 DETELINARA odli~an dvosoban stan 50m2 odli~nog rasporeda, kompletno renoviran, ukwi`en, ima terasu za 46.300. Telefon 528-137, 661-2262. 255003 LIMAN JEDAN dvosoban stan 57m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, ima terasu. Telefon 528-137, 661-2262. 255004 BULEVAR EVROPE, dvosoban stan, 40m2, izuzetna gradwa. Tel. 065/912-3321. 254711 NOVI BULEVAR, na II spratu dvosoban stan od 49m2, lift, terasa, lep raspored. Tel. 063/101-0684. 254709 STAN u novogradwi u Ulici Bogoboja Atanackovi}a, 49m2, ima terasu, gleda na ulicu. Tel. 063/775-9121. 254723 BULEVAR OSLOBO\EWA u blizini Futo{ke pijace, ukwi`en stan od 47m2, V sprat, lift, terasa. Tel. 063/101-0668. 254724 DVOSOBAN 59m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, terasa, grejawe, mo`e na kredit, cena 48.600E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 254734 DVOSOBAN 54m2 preko puta RK „Merkur“ stan klasi~nog rasporeda, okrenut na dve strane jug-istok, 6. sprat, lift, terasa, ukwi`en, 48.750E. Telefoni: 065/555-7758, 021/55-77-58. 254694 DVOSOBAN 50m2, ukwi`en mo`e na kredit, terasa, totalno sre|en, cena sa name{tajem 48.500. Telefoni: 064/823-6608, 021/424-963. 254766 DVOSOBAN stan 57m2, odmah useqiv, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 47.000E. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614-200. 254748 DVOSOBAN 50m2, ukwi`en, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, cg, @. stanica, cena 46.350E. Telefoni: 064/823-6621, 6614200. 254737 ODLI^AN!!! 57m2, dvosoban, renoviran, ukwi`en, 2. sprat, klasi~an raspored, terasa, cg, cena 55.000E. Telefoni: 064/823-6621, 424-963. 254746 NOVO NASEQE, 54m2, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, cg, perfektan, bez ulagawa, mo`e na kredit cena 53.600E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 254753 [ONSI 64m2, 1. sprat, cg, ukwi`en, useqiv, dvosoban, mogu} dvoiposoban, terasa, lift, cena 65.900E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 254754 HITNO !!! 55m2, Stevana Mokrawca, dvosoban, terasa, lift, cg, ukwi`en, useqiv, cena 57.000E. Telefoni: 064/8236617, 542-779. 254756

23

DVOSOBAN 61m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, mogu} kredit, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 50.300E. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200. 254757 RADNI^KA - ukwi`en dvosoban stan 58m2, dvostrano orjentisan. Mo`e i sa gara`om.Telefoni: 021/472-2060; 063/502526. 254806 U BLIZINI @. STANICE ukwi`en klasi~an dvosoban stan 50m2 dvostrano orjentisan. Cena 46.500 evra. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826. 254808 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2 I sprat odvojena kuhiwa ostava terasa lift gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 254778 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran cena 51000. Tel. 451318, 065/4443-455. 254779 DRUGI SPRAT 48m2 kod sportskog centra na N. nasequ ukwi`en odmah useqiv komplet sre|en, 43250. [ifra 41047. Tel. 451-318, 523-193, 063/8168-920. 254780 KLASI^AN dvosoban stan kod Kornelija Stankovi}a 57m2 drugi sprat komplet renoviran ukwi`en 56600. Tel. 063/8168-920, 523-193. 254781 NA [ONSIJU prazan useqiv stan 55m2 na prvom spratu terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom 2 sobe cena samo 57000. Tel. 523-193, 065/4443-455. 254782 NA BULEVARU SUBOTI^KOM 42m2 dvosoban stan pred useqewe terasa lift cena 41000. Tel. 523-193, 065/4443455. 254783 ODLI^AN dvosoban 62m2 u {irem centru, terasa cena 58800, {ifra 41253. Tel. 523193, 063/7730-577. 254784 U UL. LAZE KOSTI]A dvosoban stan useqiv stan sa upotrebnom dozvolom 57m2 korisne povr{ine (za kwi`ewe 36) cena 50000. Tel. 451-318, 063/7730-577. 254785 NA [ONSIJU odli~an dvosoban stan 64m2 mo`e biti dvoiposoban prvi sprat 65850, {ifra 41306. Tel. 523-193, 063/7730-577. 254786 PRODAJEM dvosoban, ukwi`en stan od 50m2 kod @elezni~ke stanice. Cena 46.350 evra. ({-7575) Tel. 021/6546609, 063/885-6290. 254877 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 u funkciji dvoiposobnog, isto~no orjentisan. Mo`e zamena za mawi na Novom nasequ. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 254826 DETELINARA, ukwi`en 2.0 stan od 51m2, terasa, cg. Cena samo 41.200E. Telefoni: 425205, 425-210. 254840 N. DETELINARA, ukwi`en 2.0 stan od 43m2+5m2, lift, cg. Cena 41.200E. Telefoni: 425205, 425-210. 254834 BULEVAR OSLOBO\EWA u novijoj ukwi`enoj zgradi odli~an, funkcionalan dvosoban stan 48m2. Telefoni: 021/4722060; 061/167-2826; 063/502-526. 254822 LIMAN III - ukwi`en dvosoban stan odli~nog rasporeda, dvori{no orjentisan. Hitno! Telefon 063/495-490. 254823 NOVA DETELINARA - odli~an noviji dvosoban stan 45m2, dvori{no orjentisan na tre}em spratu. Telefoni: 021/528399; 061/167-2826. 254820 BORE PRODANOVI]A, dvosoban dupleks, 66m2, nov, odli~an, odmah useqiv. Tel. 421185. 254710 \UR\A BRANKOVI]A, 32m2, jednoiposoban stan odli~nog rasporeda.Izgradwa. Cena 1300E/m2 sa PDV-om. Tel. 063/777-6233. 254721 PRODAJEM ukwi`en dvosoban stan na Limanu 69m2, 63.000E, odmah useqiv. Telefon: 064/113-5407. 92169


24

nedeqa13.decembar2009.

BORE PRODANOVI]A, nov jednoiposoban stan, 44m2, visoki parter, dvori{no orijentisan, odli~no mesto za ambulante, kancelarije. Cena 58.000E. Telefoni: 021/446-952, 064/4984-605. 92264 DVOSOBAN stan, 42m2 u Marka Miqanova I sprat useqewe april 2010. godine terasa gleda na ulicu. Telefon 062/8590481 91066 JEDNOIPOSOBAN stan, 35m2 u Vojvode [upqikca 28, 2.sprat, useqewe februar 2010. terasa, gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481. 91063 PRODAJEM jednoiposoban stan, Nova Detelinara, bez posrednika. Telefon 062/261-160. 91869 PRODAJEM dvosoban stan, Nova Detelinara, bez posrednika. Telefon 063/849-34-77. 91871 PRODAJEM nov ukwi`en jednoiposoban stan na novom nasequ za 46.500 stan je na drugom spratu sa lifotom. Telefon 6447-622, 063/540-165 92565 HITNO prodajem dvosoban stan 47m2, IV sprt, CG, Bul. Ja{e Tomi}a 16, ukwi`en, vlasnik. Telefon: 063/549-749. 92386 PRODAJEM dvosoban, ukwi`en, name{ten stan 53 m2 I sprat, terasa, vlasnik 1/1. Kornelija Stankovi}a, cena 42.000 E. Telefon 064/256-4716, 062876-0641 92517 HITNO! odmah useqiv ukwi`en dvosoban komforna stan, 47m2/III, terasa, Cg, parket u Katarine Ivanovi}, 43.600 nije fiksno. Telefoni: 021/444101, 063/7504187. 92510 POTPUNO nov, uskoro useqiv jednoiposoban komforan stan, 37.5/VP, terasa, parket, CG u Kopernikovoj ulici, 38.600E. sa pdv-om. Telefoni: 021/444-101, 063/7504187. 92509 DVOSOBAN, Liman 1, ukwi`en, lift, 3. sprat, 57 m2, 68.000. Telefon 064/24-66-206 92469 DVOSOBAN 61m2, {esti sprat, Cara Lazara kod Spensa, cena 70.000E. Telefon 064/2466206. 92466 NOVI Bulevar, dvosoban 53m2, terasa, cena 43.700E, hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 92542 JEDNOIPOSOBAN 33m2, kod Sajma 1, 2 i 3. sprat, useqivi u januaru. Cena 36.000. Telefon 064/24-66-340. 92463 NOVIJI jednoiposoban stan 31m2 /36m2/. Bulevar oslobo|ewa (Futo{ka), 39.900 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 92546 PRODAJEMO dvosoban ukwi`en i odmah useqiv stan od 47m2 na prvom spratu za 41.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165. 92566 PRODAJEMO jednoiposoban stan na Limanu dva za 44.000. Telefon: 6447-622. 92567 PRODAJEMO nov jednoiposoban stan kod sajma na 2. spratu sa liftom za 43.500 sa PDV. Telefon 6447-622. 92569 PRODAJEM dvosoban stan 53m2 na Staroj Detelinari, bez posrednika. Telefon 063/890-1789. 92436 PRODAJEMO lep dvosoban stan od 51m2 na Novom Nasequ za 52.500. Stan je na drugom spratu. Telefon 6447-622. 92570 DVOSOBAN stan, 55m2, drugi sprat, renoviran, vlasnik, ukwi`en, terasa, prirodna ventilacija, dve telefonske linije, kablovska. Cena 60.000 evra. Telefon 063/518-781. 92433 PRODAJEM nov ukwi`en jednoiposoban stan na Grbavici za 53.500E. Telefon 021/6447622. 92572 PRODAJEM nov ukwi`en jednoiposoban stan na bulevaru kraqa Petra kod ma{inske {kole. Telefon 6447-622. 92574

LIMAN i, dvosoban-dvoiposoban stan, Drage Spasi}, blizu [tranda i Fakulteta, odmah useqiv. Telefon 064/0944122 i 459-046. 92416 ODLI^AN nov useqiv jednoiposoban 37m2, gradila „Vizija“ kod Socijalnog, cena 51.500E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188. 92545 PODBARA, nov jednoiposoban stan 27, 5m2 useqiv u januaru cena 27.500E. Telefon 064/09-07-889, 547-919 92581 PRODAJEM nov jednoiposoban stan kod Socijalnog na drugom spratu za 44.500. Stan je ukwi`en. Telefon 021/6447622. 92571 PRODAJEM stan dvosoban, Liman 4, Ul. Balzakova, 68m2, tri terase, 78.000E. Telefon: 063/7-1201-86. 92388 PAP PAVLA, odli~an, nov, ukwi`en dvosoban stan 43, 5m2 II sprat odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 547-919. 92578

RADOJA DOMANOVI]A funkcionalan dvoiposoban stan 67m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Povoqno! Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 254821 NA LIMANU sre|en dvoiposoban stan ukwi`en lift terasa cena 72100, {ifra 35875. Tel. 523-193, 063/550-387. 254787 DVOIPOSOBAN nov stan u Ul. Koste Racina pred useqewem. Prvi sprat cena samo 67000. Tel. 451-318, 063/1088993. 254788 NOVO NASEQE - ukwi`en dvoiposoban stan 76m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, isto~no orjentisan. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 254807 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Telefoni: 021/6622-412; 063/1020-731. 254803 DVOIPOSOBAN 61m2, 1. sprat, odmah useqiv, Bistrica, cg, ukwi`en, cena 59.700E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200. 254758 DVOIPOSOBAN 48m2, ukwi`en, odmah useqiv, terasa, cg, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6606, 542-779. 254736 ]IRPANOVA ulica, ukwi`en stan novije gradwe od 71m2 na prvom spratu. Lift, terasa. Tel. 063/775-9121. 254726 MAKSIMA GORKOG u blizini Suda, 71m2 na tre}em spratu, terasa, gleda na dve strane. Tel. 063/777-6233. 254727 CENTAR pe{a~ka zona, novija zgrada, dvoiposoban stan 60 m2, ukwi`en. Telefon 6615117. 255071 STAN na Limanu IV sa pogledom na Dunav! Odli~an, renoviran, veliko kupatilo i kuhiwa. Dvoiposoban od 78m2, cena 82.400 evra. Tel. 065/2019-010; 021/451-570 ({ifra: 19668); www.solis-nekretnine.com. 254947 PRODAJEM nov, useqiv dvoiposoban stan na drugom spratu, dve terase, mo`e kredit, cena 60.400 evra sa PDV-om. Tel. 063/855-7109; 021/451-570 ({ifra: 18510). www.solis-nekretnine.com. 254948 ODLI^AN ukwi`en dvoiposoban stan u okolini Socijalnog, prvi sprat. Isto~no orjentisan stan, poseduje i podrumsku prostoriju.. Tel. 063/520-296; 021/451-570 ({ifra: 10736). www.solis-nekretnine.com. 254949 DVOIPOSOBAN stan odli~nog rasporeda na Novom nasequ, 71m2, cena 69.000 evra.. Tel. 065/2019-013; 021/520-231 ({ifra: 18021). www.solis-nekretnine.com. 254950 DVOIPOSOBAN nov stan 70m2, centar grada-Vojvode [upqikca, II sprat, preduseqewem. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/66-22-746, 063/808-69-62. 255082

OGLASI DVOIPOSOBAN stan 68m2, II sprat, Liman III-Park City, useqewe kraj godine. Cena 1.300E/m2. Telefoni: 021/526387, 063/808-69-62. 255089 CARA DU[ANA, prodajem noviji odli~an 2.5 ukwi`en stan za 65.000. Telefon 6368429. 255114 BALZAKOVA, prodajem ukwi`en 2,5 stan na II spratu od 65m2 po ceni 72.100. Telefon 636-6952. 255116 LIMAN, prodajem noviji 2,5 stan u zgradi od fasadne cigle od 67m2 za 64.900. Telefon 6366952. 255117 LIMAN, prodajem luksuzno sre|en, ukwi`en stan, na odli~noj lokaciji u novijoj zgradi. Telefon 063/516-478. 255118 SAJAM, prodajen ukwi`en, odli~an 3.0 stan od 73m2 za 75.000. Telefon 636-6952. 255119 NOVA DETELINARA, prodajem nov useqiv 3.0 stan od 72m2 po ceni 77.900 sa PDV-om. Telefon 636-8429. 255109 TROSOBAN nov stan 84m2, III sprat, Grbavica dupleks, odmah useqiv. Cena 94.000E. Telefoni: 021/526-387, 063/400-360. 255083 HITNO! Trosoban 62m2, Stara Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat, nije posledwi, cg, terasa, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv 51.100E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 255947 TROSOBAN 74m2, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, prazan, odmah useqiv 72.100E sa PDV-om. Tel. 6613259, 063/748-0229. 255948 LIMAN, kod parka, prodajem 3.0 stan, renoviran od 78m2 za 81.900. Telefon 636-6952. 255122 PRODAJEM trosoban stan idealnog rasporeda, na II spratu, dvostrano orjentisan, na dobroj lokaciji - u blizini {kole i obdani{ta. Tel. 063/855-7109; 021/520-231;({ifra: 19460); www.solis-nekretnine.com. 254951 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u ul.Stevana Mokrawca, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, topla voda, hitna prodaja!!! Tel. 064/134-0459; 021/451-570 ({ifra: 19732). www.solis-nekretnine.com. 254952

UKWI@EN trosoban stan na Limanu, 67m2, mo`e kredit! Tel. 065/2019-013; 021/427-277 ({ifra: 16974) www.solis-nekretnine.com. 254953 ODLI^AN stan u dve eta`e dupleks od 77m2 sa velikom terasom i tri spava}e sobe, iza Sajma, Haxi Ruvimova ulica, cena 60.000 evra. Tel. 064/2003103; 021/451-570 ({ifra: 10634), www.solis-nekretnine.com. 254954 PRODAJEM trosoban stan 75m2 na prvom spratu, nov, odmah useqiv, lift, terasa, ulica K. Stankovi}a, „Budu}nost“! Tel. 064/134-0459; 021/520-231; ({ifra: 18674). www.solis-nekretnine.com. 254955 PRODAJEM odli~an trosoban stan, savr{enog rasporeda u Ul. Omladinskog pokreta! Ekstra povoqno, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009, 021/520-231 ({ifra: 10697). www.solis-nekretnine.com. 254956

NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, cena 89.000 evra! Tel. 065/2019-010; 021/427-277 ({ifra: 10822). www.solis-nekretnine.com. 254957 LIMAN II, odli~an trosoban stan u blizini {kole i fakulteta. Tel. 064/157-1297; 021/427277 ({ifra: 10069). www.solisnekretnine.com. 254958 PRODAJEM stan od 54m2, trosoban u dva nivoa, ~etvrti sprat, bez lifta, centar, vredi videti, odli~an, cena 62.000 evra!. Tel. 064/134-0459; 021/451570 ({ifra: 10923). www.solisnekretnine.com. 254959 TROSOBAN i ukwi`en 81m2, stan na Limanu I, blizu [tranda i fakulteta, klasi~nog rasporeda, cena 103.000 evra. Pogledajte skicu na sajtu Solisa.... Tel. 065/2019-011; 021/520231 ({ifra: 10645). www.solisnekretnine.com. 254960 TROSOBAN – mo`e troiposoban, Liman I, 92m2, novija zgrada, ukwi`en, bez ulagawa. Tel. 021/450-417; 064/189-3887. 254980 TROSOBAN, Liman II, 75m2, mo`e troiposoban, ukwi`en, 80.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-3887. 254986 TROSOBAN, Grbavica, 78 m2, ukwi`en, 73.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 254975 LIMAN II kod [tranda, ukwi`en trosoban stan 73m2, u dobrom stawu. Telefon 6615117. 255072 KOD [KOLE \OR\E NATO[EVI]!!! Trosoban stan za kompletnu adaptaciju, lepo orijentisan sa dve terase. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 255052 MAKSIMA GORKOG!!! U blizini Suda trosoban stan pogodan za kancelariju, trostrano orijentisan. Tel. 063/500-213, 6363-307. 255053 SAVINA - Novo naseqe kod crkve trosoban stan 82m izuzetno lepog rasporeda, ukwi`en. Telefon 528-137, 063/538166. 255009 SAVINA, Vladike ]iri}a 85m2 trosoban, drugi sprat, ukwi`en 87.600. Tel. 444-107, 633-7853. 255031 TROSOBAN stan 82m2 u novoj useqivoj zgradi u Ulici Vuka Karaxi}a. III sprat, lift, terasa. Tel. 063/101-0661. 254729 CENTAR, Vuka Karaxi}a, nov trosoban stan, 82m2, III sprat, lift, terasa, odmah useqiv, odli~an! Tel. 421-185. 254712 PRODAJEM nov trosoban stan u Toplice Milana, 70m2, izuzetan kvalitet, odmah useqiv. Tel. 472-1660. 254713 UKWI@EN noviji trosoban stan u ]irpanovoj na I spratu, izuzetna gradwa, cena 89.000. Tel. 422-149. 254714 TROSOBAN 95m2, centar-R. pijaca prodajem ili mewam za mawi stan do 50m2, prednostcentar, noviji stan na 2. spratu, 2 terase, ostava, tenda, klima, ukwi`ena zgrada, bez posrednika. Telefon 063/7-333621. 254691 TROSOBAN 82m2 Liman-okolina „Park City-a“ ekstra stan na 3. spratu, lift, 3 terase, ukwi`en, prazan i odmah useqiv, zgrada od crvene fasadne cigle. Telefoni: 021/55-77 -58, 063/7-333-621. 254692 TROSOBAN 79m2 Liman 1-zgrada „Dinamike“ noviji ekskluzivan stan na izuzetnoj lokaciji, 4. sprat, lift, 2 terase, 2 kupatila, visina plafona 290cm, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-38-23. 254693 RADOJA DOMANOVI]A, prodajem odli~an trosoban stan od 86m2, na prvom spratu, ekstra gradwa, pouzdan investitor, bez posrednika. Povoqno! Telefoni: 021/4722061, 063/102-0733. 254801

DNEVNIK NA BULEVARU OSL. kod Lutrije 73m2 prvi sprat ukwi`en 75300, {ifra 20542. Tel. 451318, 063/7730-577. 254793 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom III sprat gradi Moj dom projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523193. 254789 U MAKSIMA GORKOG 82m2 III sprat sa liftom 2 terase 3 velike sobe odvojena kuhiwa sa trpezarijom i ostavom cena 81500, {ifra 40970. Tel. 451318, 063/1088-993. 254790 NA LIMANU II trosoban stan kod parka svetao stan na drugom spratu mirna ulica parking sre|en ukwi`en cena 88000. Tel. 451-318, 063/1088993, {ifra 40659. 254791 LIMAN 1, 3.0 ukwi`en stan od 78m2, lift, terasa, cg. Cena 71.000E. Telefoni: 425-205, 425-210. 254835 PRODAJEM nov trosoban stan od 68m2 kod Futo{ke pijace, u zgradi sa liftom. Cena sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 254872

PRODAJEM odli~an salonski stan povr{ine 75m2 blizu Keja i Izvr{nog ve}a, bez ulagawa. Hitno i povoqno. ({10246) Tel. 021/654-6609, 063/885-6290. 254875 PRODAJEM noviji trosoban stan od 74m2 kod Sajma, lift, dve terase, hitno, povoqno. ({-9872) Tel. 021/654-6609; 063/581-997. 254869 PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika. Telefoni: 021/472-2061, 063/102-0733. 254804 NA NOVOJ DETELINARI 80m2 lep veliki trosoban dupleks sa velikim dnevnim boravkom 62850. Tel. 451-318, 063/7730577, {ifra 40969. 254792 FRU[KOGORSKA, trosoban, prvi sprat, ukwi`en, odmah useqiv, adaptiran, velika terasa, blizina [tranda. Vredi pogledati. Telefon: 064/0944122, 459046. 92415 PRODAJEM dvoiposoban stan na Limanu kod NIS-a. Telefon: 021/302-010. 92589 NOV useqiv trosoban stan 68 m2 u odli~noj zgradi na Grbavici. Cena 83.500 E /mogu}nost povrta PDV-a. Telefon 654-863, 065/3333-177, 065/3333-188 92549 TROSOBAN, 87m2, A. [anti}a, tre}i sprat, ukwi`en, noviji, cena dogovor. Telefon 064/24-66-206. 92468 PRODAJEM konforan, ukwi`en, trosoban stan, u Novom Sadu, 2. sprat, 73m2, na Bulevaru kod autobuske stanice. Telefoni: 022/627-725, 064/07392-06. 92392 PRODAJEM useqiv, ukwi`en, potpuno sre|en trosoban stan, 75m2, Novi Sad, Takovska 22. Telefon 063/85-75-333. 92259 PRODAJEM stan od 75m2 u odli~nom stawu u Kosovskoj ulici. Telefon: 523-792 i 064/24101-55. 92399 KEJ, dvoiposoban stan 74m2, ul. Du{ana Vasiqeva, visoki parter i gara`a, 20m2. Telefoni: 021/526-502, 063/514-984. 92260 TROSOBAN stan Drage Spasi}a 74m2, V sprat, odmah useqiv, M. Gorkog kod suda, 70m2, I sprat. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 92608

KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2 III sprat, gara`e lift terasa gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 254794 INVESTITOR prodaje troiposoban stan kod stanice od 90m2 na II spratu, cena 1.050 sa PDV-om. Tel. 421-185. 254715 TROIPOSOBAN nov, Kraqevi}a Marka, perfektan raspored, odmah useqiv, lift, terasa, 2 kupatila, cg, cena sa PDVom 74.650E. Telefoni: 064/8236617, 542-779. 254733 LIMAN II 80m2, troiposoban, komplet renoviran, pvc stolarija, lift, terasa, jug-istok, cena 92.700E. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779. 254765 TURGEWEVA, troiposoban, ukwi`en, 97m2, gleda na dve strane, lift, terasa. Tel. 444107, 633-7853. 255032 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefon 528-137, 063/811-7331. 255008 LIMAN JEDAN ekstra sre|en stan 92m2 na prvom spratu sa liftom u novijoj zgradi, kwi`en. Telefon 528-137, 063/811-7331. 255010 CENTAR blizu Bulevara salonac 91m2, odli~nog rasporeda, lepa terasa, dvostrano orjentisan, vi{enamenski. Telefon 528-137, 063/811-7331. 255011 IZVR[NO VE]E!!! Ali bli`e Dunavskom parku troiposoban salonski stan u dobrom stawu na prvom spratu. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 255054 NOVO NASEQE, troiposoban, ukwi`en stan 76m2, dobra zgrada. Telefon 6615-117. 255073 TROIPOSOBAN, Liman II, 78m2, renoviran, pvc stolarija, V sprat, 2 lifta, 1200 evra/m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 254985 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orjentisan, jedinstvena ponuda na tr`i{tu.. Tel. 064/2003-103; 021/451-570 ({ifra: 19599). www.solis-nekretnine.com. 254961 PRODAJEM klasi~an troiposoban stan od 87m2, ukwi`en, po ceni od 82.400 evra! Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 19866). www.solis-nekretnine.com. 254962 BRZO USEQIV troiposoban stan na Grbavici, u dva nivoa, odli~na gradwa, lep raspored, 64m2 korisne povr{ine, dowi nivo oko 40m2, lift, terasa, mo`e kredit, cena samo 75.500 evra! Pogledajte skicu na sajtu Solisa... Tel. 065/2019-011; 021/451-570 ({ifra: 10522); www.solis-nekretnine.com. 254963

GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Tel. 064/134-0459; 021/520-231 ({ifra: 18652) www.solis-nekretnine.com. 254964 EKSTRA useqiv troiposoban stan u Kraqev}a Marka 69m2, 74650+PDV. Telefon 065/5120221. 255126


OGLASI

DNEVNIK

TROIPOSOBAN nov stan 70m2, na Grbavici-Tolstojeva ulica, useqivo. Fiksno 79.500E. Telefoni: 021/526387, 063/808-69-62. 255088 PETOSOBAN stan 132m2, nov luksuzan odmah useqiv u „Zonedovoj“ zgradi na Novom bulevaru. Cena 1.150E/m2. Telefoni: 021/526-387, 063/808-69-62. 255092 OKOLINA BULEVARA, Turgeweva ulica, prodajem odli~an 4.0 stan od 100m2, ukwi`en. Telefoni: 063/828-83-77, 636-8429. 255120 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv 4.0 stan od 109m2 na I spratu. Telefon 636-6952. 255121 ^ETVOROIPOSOBAN dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv 76.000E. Tel. 661-3259, 063/748-0229. 255941 KLASI^AN ~etvorosoban stan od 100m2 u zgradi od fasadne cigle. Dvostran, veliki dnevni boravak, stan je odr`avan i ukwi`en.... Tel. 065/2019010; 021/427-277 ({ifra: 19845). www.solis-nekretnine.com. 254968 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10789). www.solis-nekretnine.com. 254970 ATRAKTIVAN, nov stan na Grbavici, u dve eta`e, dva odvojena stana, garsowera i trosoban dupleks, ukupno 111m2 i gara`no mesto u dvori{tu.... Tel. 064/2003-103; 021/520-231 ({ifra: 10917). www.solis-nekretnine.com. 254971 ODLI^AN petosoban stan na Grbavici, 107m2 na prvom spratu, nov, dnevni boravak 40m2, lift, terasa, odli~na gradwa, cena 1.240 evra/m2 sa PDV-om. Mo`e kredit! Pogledajte skicu na sajtu Solisa.... Tel. 065/2019-011; 021/520-231 ({ifra: 10521) www.solis-nekretnine.com. 254972 KOD SPENSA!!! ^etvorosoban stan na prvom spratu u novijoj zgradi sa lepim terasama. Tel. 474-0064, 063/8680-335. 255055 LIPOV GAJ odli~an, odmah useqiv, petosoban stan, izuzetno svetao, ukwi`en. Telefon 063/811-7331. 255012 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwi`en, hitno. Tel. 444-107, 6337853. 255033 KA]E DEJANOVI] 106m2, petosoban, ukwi`en, renoviran. Tel. 444-107, 633-7853. 255034 GRBAVICA 112m2 useqiv odmah, petosoban, lift, terasa, dva kupatila, ogroman dnevni boravak, mirna ulica, cena sa PDV-om 121.200E. Telefoni: 064/823-6608, 542-779. 254743 ^ETVOROSOBAN - 90m2, 1. sprat, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored, cena-87.500E nije fiksno. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 254740 ^ETVOROSOBAN 132m2 Spens-Sremska ulica nov ekskluzivan stan u dva nivoa bez kosina, 2 kupatila, 4 terase, okrenut na dve strane, odmah useqiv, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58. 254696 USEQIV 83m2, 4-soban, Cankareva ulica, terasa, lift, cg, cena sa PDV-om 72.700E. Telefoni: 064/823-6601, 66-14-200. 254735 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Cena 1250E/m2 sa PDV-om. Tel. 063/101-0661. 254732

U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban gara`e lift 2 terase gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 254797 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Tel. 063/7537-823. 254798 BALZAKOVA - ukwi`en ~etvoroiposoban stan 113m2+23m2 odli~nog rasporeda. Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/472-2060; 063/502526. 254816 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 90m2 kod Futo{ke pijace, ekstra gradwa, odli~an raspored, luks oprema. Cena 135.000 evra sa ura~unatim PDV-om. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 254878 CARA DU[ANA, nov, useqiv 4.0 stan od 84m2. Direktno od investitora. Cena 77.870E. Telefoni: 425-205, 425-210. 254833

MAKSIMA GORKOG - kompletno renoviran ~etvorosoban salonski stan 105m2 na prvom spratu dvostrano orjentisan sa lepom terasom. Telefoni: 021/661-5124; 063/502-526. 254819 NA SOMBORSKOM BULEVARU troiposoban dupleks stan u zgradi useqenoj pre dva meseca cena 69900. Tel. 063/1088-993, 451-318. 254795 KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi Moj dom projektno finansirawe 523-193 451-318. 254796 DIREKTNO od investitora, troiposoban dupleks, 93m2, 83.600 sa PDV-om. Tel. 422-149. 254716 NOV ukwi`en luks 172m2, II sprat, cena 200.000 E. Vredi pogledati! Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 92538 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 91528 LIMAN II, prodaje se 3, 5 stan, 100, 5m2, Ul. Resavska, 138.000. Telefon 064/1535-455. 91886 NOV useqiv odli~an stan 120 m2 po 810 E/m2 na Novoj Detelinari! Mogu}nost povratka PDV-a. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 92541 PETROVARADIN, nov stan dupleks 102m2, useqiv odmah, sa urednim papirima od zgrade, cena 820E/m2. Telefon 063/152-052-1. 92362 ^ETVOROSOBAN stan 81m2, odmah useqiv, nov, dupleks, Cara Du{ana, prodajem ili mewam za mawi uz doplatu. U obzir dolazii auto do 20.000E. Telefon 063/537-446. 92370 VLASNIK prodaje ~etvorosoban stan, na Bulevaru oslobo|ewa u vojnoj zgradi. Ukwi`en, odli~an raspored. Telefon 064/927-1233. 92481 PRODAJEM stan kod Izvr{nog ve}a, 45m2+11m2 terasa, 110.000 evra fiksno u gotovom. Telefon 061/800-86-18. 92425

KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322. www.solis-nekretnine.com. 254891 TRA@IMO ku}u za ru{ewe ili adaptaciju, deo uz Novi bulevar, Cara Du{ana ili @. stanicu. Nudimo stan u Beogradu ili u Novom Sadu i doplatu! Tel. 065/2019-010; 021/520-231. www.solis-nekretnine.com. 254892 KU]A na Grbavici, ukwi`ena 100m2 stambeno+nusprostorije, mogu}nost adaptacije tavanskog prostora, samostalna parcela od 300m2, mogu} dogovor. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019011. www.solis-nekretnine.com. 254910 KU]A u Adicama, 150m2 stambeno, 335m2 plac, novija gradwa, samo 65.000 evra! Hitno! Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Tel. 065/2019011; 021/427-277 ({ifra: 30412). www.solis-nekretnine.com. 254911 KU]A u pe{a~koj zoni, pogodna za poslovni prostor, 350m2 izlazi na dve ulice. Pozvati na tel. 063/520-296; ({ifra: 30431). www.solis-nekretnine.com. 254912 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno pr+I+potkrovqe. Tel. 444107, 633-7853. 255015 KOD BETANIJE ku}a 100m2, petosobna, plac 370m2, cg, ukwi`ena, sre|ena, odmah useqiva, cena 155.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200. 254750 KU]A u Sr. Kamenici 120m2 na placu od 780m2, legalizovana, povoqno! Tel. 065/2019-013. www.solis-nekretnine.com; ({ifra: 30290). 254908 PRODAJEM trosobnu ku}u od 130m2 u Srem. Kamenici, odli~na lokacija, lep plac od 620m2, front 15 metara, plus gara`a, podrum, grejawe eta`no na gas! Tel. 064/134-0459; www.solis-nekretnine.com. 254909 KU]A, S. Kamenica, Vojvode Mi{i}a – blok vila, 190 m2 sa placem od 530 m2, ukwi`ena, odmah useqiva, hitno, samo 115.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 254973 KU]A - Veternik 130m2, nova, luks sre|ena, 4-sobna, 600m2 plac, kolski ulaz, cena 87.600E. Telefoni: 064/8236601, 424-963. 254749 PRODAJEM novu luksuznu ku}u na Telepu, plac 1.200m2. Cena 480.000 evra! Tel. 063/527459 ({ifra: 30211), www.solisnekretnine.com. 254913 PRODAJEM staru ku}u na Telepu, plac 450m2, cena 130.000 evra! Tel. 063/527-459 ({ifra: 30433), www.solis-nekretnine.com. 254915 HITNO prodajem monta`nu ku}u od 100m2, po~etak Adica, u fazi legalizacije. Tel. 065/2019-013; 021/427-277 ({ifra: 30465). www.solis-nekretnine.com. 254916 SLANA BARA, spratna ku}a 154m2, poslovni prostor za malu privredu 150m2, plac 800m2, kolski ulaz, ukwi`ena. Tel. 444-107, 633-7853. 255016 NA NAJLEP[EM DELU ^ARDAKA odmah useqiva ku}a 200m2 (130 stambeno + 80 suteren), plac 1400m2 ekstra pogled 98000. Hitno. Tel. 451-318, 523-193. 254772

RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Telefon 063/538-166. 254993 NA SALAKSIJAMA ku}a 60m2 na placu od 950m2 izlazi na Beo~inski put voda struja gas do ku}e cena 28500. Tel. 065/4443455, 451-318. 254773 SZ AKTIVA GRADWA, tra`i lokacije za izgradwu stambenih zgrada, mogu} svaki dogovor. Telefoni: 021/472-2061, 063/102-0733. 254799 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac. Vlasnici, javite se!! Telefoni: 021/526-387, 063/808-69-62. 255079 PRODAJEM gra|evinski plac na Telepu povr{ine 1500m2, sa mawim objektom na placu, predvi|eno za izgradwu objekta za stanovawe i poslovawe. Cena dogovor. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 254880 PLAC za poslovni obekat P+1+Pk 900m2, Sentandrejski put, izgra|enost cca 700m2 neto, cena 85.000E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779. 254741 PLAC za poslovnu zgradu P+2+PK neto 2400m2, Temerinski put kod Matijevi}a, povr{ine 100m front h 20m dubina, cena dogovor. Telefoni:021/424-963, 064/823-6601. 254759

PLAC u Veterniku 466m2, pored struja, voda, gas.... Telefon 063/538-166. 254992 PLACEVI Mi{eluk, 826 m2 i 1402 m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97 254977 PRODAJEM plac sa ukwi`enom ku}om za ru{ewe! 695m2 plac, ku}a 70m2, struja, voda, gas, telefon iza Belih Dvora na putu za Veternik. Cena povoqna! Prodaja hitna! Tel. 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com 254899 PRODAJEM plac na Tatarskom brdu, 740m2 na odli~nom mestu, sa sru{enom ucrtanom i ukwi`enom ku}om od 97m2, svi prikqu~ci na placu. Vredi videti! Tel. 064/134-0459. www.solis-nekretnine.com. 254900 PRODAJEM gra|evinski plac u Ul. Petefi [andora, 410m2, cena 70.000 evra! Tel. 064/157-1297; 021/427-277 ({ifra: 70175). www.solis-nekretnine.com. 254901 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod Auto-ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103 ({ifra: 70147). www.solis-nekretnine.com. 254903 ^ORTANOVCI kod vile „Stankovi}“, plac od 1.800 m2 sa stambenim objektom, sve to za 19.000 evra. Pozovite... Tel. 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 254904 PLAC za malu privredu, Temerin kod Avia pumpe, 16.700m2, mo`e parcelizacija na mawe parcele, sva infrastruktura. Tel. 021/450 417; 064/189-3887. 254979

nedeqa13.decembar2009.

PLACEVI Bocke, gra|evinska zona, asfalt, struja, gas, telefon, odli~no locirani, prelepa panorama, 20 – 30 evra/m2. Tel. 064/189-3887. 254976 PLACEVI Ledinci – Liparje i Torine, pogled, povoqno. Tel. 021/450-417; 064/189-3887. 254981 PLAC, Popovica, 1700m2, ekstra plac s predivnim pogledom na grad, ekstra povoqno. Tel. 063/128-97-97. 254982 PLAC, Rakovac – Arsin do 23.000m2, 12km od grada, predivan pogled, ravan, zanimqivo za etno selo, bolnicu, hotel, sportski kamp i sli~no, veoma povoqno, mo`e zamena. Tel. 063/128-97-97; 064/189-3887. 254974 VIKENDICA na Banstolu od 55m2, 13 ari placa, vo}wak, vinograd, struja, voda. Cena 25.000E! Tel. 063/855-7109 ({ifra: 30198). www.solis-nekretnine.com. 254907 PRODAJEM mewam dve ku}e Koviq - \ur|evo mo`e zamena za stan. Telefoni: 064/1143675, 0666-55-20-80 \or|e. 92093 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540. 92112 RAKOVAC - Salaksije, ku}a novija 90m2 sa centralnim grejawem, plac 450m2, ogra|en, svi prikqu~ci, samo 55.000E, vredi videti. Telefon: 021/6614694, 063/587-602, 063/200-512. 92604 TEMERIN, renovirana ku}a 10 X 9m+ hala 20X7m + pomo}ni objekat 6X4, plac 1800m2, hitno, 52.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602. 92605 KRU[EDOL, vikendica oko 60m2 sa kupatilom name{tena struja, voda, bunar, plac 860m2, samo 18.000E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 92606 PRODAJEM ru{evnu ku}u plac 2200 m2, Rumenka, centar za poslovnu delatnost. Telefon 6215-584, 064/114-84-27 92270 KU]A, 80m2, plac 500m2, 20m X 25m, dvoiposobna, useqiva, 42.000E. Telefon: 542-779 i 064/823-6601. 92607 PLAC na Telepu blizu {kole Jo`ef Atila. Telefon 062/543-816. 92437 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6, 5 E mogu} dogovor. Telefon 064/314-3714 92108 PRODAJEM ve}u povr{inu zemqi{ta pored auto puta, industrijska zona. Telefon: 021/6543-395, 064/130-50-88. 92141 PRODAJEM ku}u na Salajci, 100m2 sa nusprostorijama na placu 1568m2. Telefon 063/545-613. 92200 PRODAJEM ku}u, 160m2, centar Novog Sada, gradsko grejawe, odmah useqivo. Telefon 063/501-962. 92179 PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2, cena povoqna, ku}a ukwi`ena. Telefon 064/503-8504. 92174 KUPUJEM zemqi{te u okolini Novog Sada. Telefon 064/16-10-111. 92491 PRODAJEM plac 660m2 i ku}u za ru{ewe 60m2 u ulici Ilariona Ruvarca na Telepu 92.000E. Telefona 063/77-43985. 92493 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad, Gorwe Sajlovo 15h385m (5780m2) pored put, na 100m struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 063/811-43-40. 92385

25

PETROVARADIN - ku}a u glavnoj ulici na placu 770 m2 dozvoqeno P+1+PK mo`e zamena za stanove. Telefon 063/152-052-1 92367 PRODAJEM 4.5 jutra zemqe u ^erevi}u. Telefon 876-362. 92274 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene, ukwi`ene placeve u Rumenci od 560 m2. Telefoni: 6215-584, 064/114-84-27 92268 PETROVARADIN - ku}a sru{ena ukwi`ena 125m2, plac 750m2, dozvoqeno P+1+PK 480m2, lepa lokacija, cena 46.000E. Telefon 063/585-076. 92360 PETROVARADIN, novija ku}a p+1+pk sa lokalom i radionicom, blizu {kole i pijace, cena 125.000E. Telefon 063/152052-1. 92361 PRODAJEM plac u Vrdniku 6.300m2 iznad hotela „Termal“, dozvoqena gradwa. Telefon 063/514-984. 92261 ZLATIBOR, ku}a 140m2 na placu 400m2, ukwi`ena, centralno grejawe, mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu, cena 98.000E. Telefon: 063/585-076. 92363 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 8000m2, na raznim lokacija. Cena od 15E/m2 - 75E. Telefon 063/585-076. 92364 U MO[ORINU prodajem novu ku}u sa potkrovqem, 120m2. Cena 16.300 evra mo`e i dogovor. Telefon 064/547-23-43. 92432 VETERNIK - kod S.C. „Vujadin Bo{kov“ prodajem plac 1100 m2 na asvaltu. za samo 15.000 eura. Telefon 063/585076 92366 POTREBNA lokacija za igradwu zgrade. Telefon 063/3333-177. 92536 NA DUNAVCU, oko 3 km od [angaja prodajem 2, 5 jutra zemqe pogodne za vo}wak i sala{. Telefon 065/8562-051 92379 PRODAJEM 4, 5 jutara zemqe na asfaltu, blizu centra ^eneja, blizu telefon, struja. Pogodno za hale i magacine. Telefon 064/122-08-86 92222 PRODAJEM na Klisi jutro zemqe, 5500 m2 uz put, front 400 metara, cena 10 E/m2. Telefon: 064/314-43-44. 92411 PRODAJEM u Ledincima na lepom mestu, 1, 5 zemqe 8300 m2, blizu voda i struja, mirno mesto, cena 10E/m2. Telefon: 064/314-43-44. 92412 PRODAJEM komfornu ku}u, od 100m2, u Novom Sadu, Sentandrejski put, preko puta sportske hale, plac 530m2. Cena dogovor. Telefoni: 6416732, 064/304-78-56. 92414 KU]A, 80m2, plac 500m2, 20m x 25m, dvoiposobna, useqiva, 42.000E. Telefon: 542-779 i 064/823-6601. 92607 NE[TIN selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629. 92418 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10x10, dozvoqena gradwa. Cena 28.000. Telefon 063/152052-1. 92365 PRODAJEM ku}u 150m2+60m2, plac 720m2 na glavnom putu Novi Sad - Veternik kod Grasa. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 92576 PLAC Kamenica, Vojvode Mi{i}a, blok vila, 630m2, mo`e zamena. Telefon 063/1289797. 92554 PRODAJEM vikendicu na Stra`ilovu 24 ara plac, 40m2 vikendica, struja, voda, tvrd put, cena 14.000E. Telefon 065/2404-048. 92562


26

nedeqa13.decembar2009.

PRODAJEM vikend plac u Rakovcu, Salaksija, 1500m2, gra|evinska zona, struja, voda, gas, tel. kablovska, put, cena 6.000E. Telefon 065/2404-048. 92563 VI[E PLACEVA po 450m2, mo`e spajawe, izme|u N. naseqa i Veternika, cena po placu 10.000E, hitno. Telefon 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 92544 KA], noviju spratnu ku}u, luks opremqenu, 165m2, 8ari placa, zatravqeno progajem mewam za stan, mo`e dupleks. Telefon 064/21-77-440. 91678 ^ENEJ, me|unarodni put prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 91551 DVE ku}e na prodaju (centar i sajam), starije ukwi`ene, cene - dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 92540 PRODAJEM ku}u 150m2+60m2, plac 720m2 na glavnom putu Novi Sad - Veternik kod Grasa. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 92575 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000Evra. Telefon 065/5037199. 91518 PLAC 522m2, glavni put za Veternik, iza „ Belih Dvora „, Ulica Nova 92. Telefon 504194. 90889 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, kod Fabrike vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 90707

IZDAJEM povoqno - odli~an poslovni prostor u Fru{kogorskoj ulici, povr{ine 250m2. Prvi sprat, vi{e prostorija, CG, klima, telefoni... Tel. 063/527-459. www.solis-nekretnine.com. 254905 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 254906 KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefon 528-137, 063/538-166. 254991 IZDAJEM uli~ni lokal, Jevrejska 60m2, useqiv! Tel. 064/829-5005, 063/826-1253. 255064 PEKARA kod Spensa u prizemqu, oko 130m2, izdaje se na du`e... Pozovite 064/2003-103. www.solis-nekretnine.com. 254886 PRODAJEM lokale od 38m2 i 24 m2 kod Futo{ke pijace, izgradwa. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 254870 NA SUBOTI^KOM BULEVARU prodajem uli~ni lokal 28m2. Telefoni: 021/662-2412; 063/1020-731. 254800 NOVI BULEVAR, Ul. Veselina Masle{e lokali u novogradwi veli~ine od 13 do 300m2 gradi Moj dom. Tel. 451318, 063/1088-993. 254771 U NEPOSREDNOJ BLIZINI SPENSA, nov poslovni prostor od 53m2 po ceni od 56.500E. Tel. 063/101-0668. 254718 MAKSIMA GORKOG 105m2, uli~ni lokal, veliki izlog, ukwi`en. Tel. 444-107, 6337853. 255014 SAJAM - Mi~urinova, odli~an uli~ni lokal od 40m2, sanitarni ~vor i jo{ dve prostorije. Odmah useqiv. Mo`e i izdavawe! Tel. 063/520-296 ({ifra: 80219). www.solis-nekretnine.com. 254893

NOVI SAD - mega market, parcela 60.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega market. Tel. 064/2019-322. www.solis-nekretnine.com. 254894 LOKAL, 60m2, N. naseqe, Todora Toze Jovanovi}a, trenutno funkcioni{e kao dva lokala od po 30m2, 46.350E Tel. 6613259, 063/748-0229. 255954 JEVREJSKA ULICA, izdajem odli~an uli~ni lokal 75m2, veliki izlog, pogodan za sve namene. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547-920. 92577 BULEVAR OSLOBO\EWA izdajem nov uli~ni lokal 164 m2, prizemqe 84 m2 sprat 81m2 preko puta „Dnevnika“ idealan za sve delatnosti. Telefon 064/09-07-889, 547-920. 92580 IZDAJEM lokal povr{ine 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30a. Telefoni: 498-775, 445919. 92464 IZDAJEM povoqno lokal stan 35m2, ul. Bore Stankovi}a u blizini Najlon pijace. Telefon 063/8733-330 ili 410518. 92429 IZDAJEM lokal na N. Detelinari za mewa~nicu i trafiku. Telefon 062/543-816. 92442 LOKAL p-24m2, u prizemqu, uli~ni, prilago|en za mini pekaru idr..delatnosti. Bul.Jovana Du~i}a 35, na du`i period! 250h3. Telefon 063/8074-411. 92286 PRODAJEM kiosk u strogom centru Novog Sada sre|en i razra|en. Telefon 063/52-9939. 89771 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon 063/89-23-168. 92273 IZDAJEM lokal, sre|en od 30m2 u centru (polusuteren), mo`e kozmeti~ki - frizerski salon, 100 evra mese~no. Telefoni: 063/196-02-04, 021/66-21618. 92271 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, konforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014-945. 92071 IZDAJEM lokal 37m2, Temerinska 67, Novi Sad sa parkingom i dva ulaza. Telefon 422 409. 92479

IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 92113 IZDAJEM kancelarijski prostor u centru, 50 m2, CG, klima, interfon, 2 telefona, parking, prizemqe. Telefon 062/29-18-29. 92289 PRODAJEM na Telepu opremqenu preradu mesa u HACCP sistemu. Telefon 063/500-370. 92157 POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 92404 IZDAJE se ku}a 150m2 kao poslovni prostor u redu vila u centru prem Spensu, CG, klima, 4 telefonske linije, parking, dvori{te, podrum. Telefon 062/8854446. 92140 IZDAJEMO name{tene kancelarije, novogradwa, Futo{ka 50. Telefoni: 547-861, 062/504-986. 92262

OGLASI z ^ITUQE PRODAJEM magacinski - poslovni prostor 185m2 u Cara Du{ana pogodan za razne delatnosti, cena 490 eura/m2, ukwi`en. Telefon 064/6-182182 92495

IZDAJEM halu (distributivni centar) 300m2, dvori{te 2000m2, na kraju Bulevara Vojvode Stepe, tranzitni put, neometan prilaz {leperima. Telefon 063/6669-69. 92490

VASE STAJI]A prodajem gara`u 14m2, u blizini @elezni~ke ulice. Telefon 063/538-166. 254987 PRODAJEM ukwi`enu gara`u 21 m2 na uglu \ur|a Brankovi}a i Kraqevi}a Marka. Telefon 064/157-0304 92282 GARA@A u Branimira ]osi}a 15m2, ukwi`ena. Telefon 062/543-816. 92438

PASAT ’87 dizel, registrovan do marta 2010. Telefon 064/2072355. 92596 PRODAJEM „Fiat stylo karavan“ 1.9 JTD 2004. godi{te sa svom opremom, povoqno. Telefon: 062/504-310. 92158 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/708-1939, 021/822714. 89856 OTKUPQUJEM auta ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, procena, isplata, odmah. Telefon 064/150-1200, 824885. 90273 OPEL SENATOR 2, 5E registrovan, u voznom stawu, malo havarisan, cena 50.000 din. Telefon 021/6319-776. 92435 DACIA LOGAN 1.4, 2006. god, ful oprema, klima, plin, pre{la 40.000 km, metalik crvena, cena: 6.000E. mo}e i na lizing. Telefon 063/306-843. 92612 „RENO“ stariji modeli, povoqno, vrata, stakla farova, glava 1.6, 2., 1.4, blatobrani „de karbon“ amortizeri i dr. Telefon: 063/502-930. 92417 KUPUJEM sve vrste auta, mo}e i havarisana. Pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77695, 824-611. 91703

BANSEK stolarski za drvo BLACE, prodajem. Telefon: 021/890-216. 91412

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 92391

KUPUJEM polovan name{taj: ugaone garniture, regale, sto i stolice, garnitura trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032 i 063/7356-243, Mirjana. 92529 PRODAJEM sobni name{taj, kuhiwski name{taj, ovalni drveni trpezarijski sto sa {est stolica i limene radijatore. Telefoni: 021/371-643. 92280

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefon 6612-570, od 9-12 i 15-19 . 92440 USLU@NO farbawe masiva i medijapana - povoqno i kvalitetno. Telefon: 021/890-216. 92015 POVOQNO presvla~im name{taj, sre|ujem mehanizme i puknutu drvenariju, mewam federe i tapaciram vrata. Telefoni: 064/144-32-58, 6610-230. 92138 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non-stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25 92582 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334. 91045 ODGU[EWE kanalizacije brzo i stru~no ma{inskim putem sa ispirawem pod pritiskom. Telefon 065/501-4477, 064/61592-92 92103

SE^EMO i orezujemo kriti~na stabla (drve}e) sa i bez dizalice. Telefon: 063/84-26-876. 91713 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 92459 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-1863. 91569 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 92497

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD playere, muzi~ke linije! Non stop, Mladen! Telefon: 421516 i 064/1572-514. 92074 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/1572514. 92073

DNEVNIK

KUPUJEM ordewe, medaqe, sabqe, bajonete, bode`e, stare satove, stari novac, vojne oznake, {lemove i ostalo. Telefon 063/196-4817. 92087 KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 92318 PENZIONER ide posledwi put u Segedin po lekove 17. 12. 2009 - ~etvrtak. Telefon: 064/424-14-61, 021/63-96-855. 92408

PRODAJEM debele sviwe i polutke. Telefon 6416-874, 063/774-85-78 92288

KUPUJEM prokromske cevi, pivsku burad, motori}e od brisa~a. Telefon 064/568-4577. 92173 PRODAJEM drva hrast grab, bagrem, bukva u metarice 2700 din. iscepano- izrezano 2800. sa prevozom. Telefon 064/369-180-8. 92226 PRODAJEM ve}u koli~inu balirane slame i deteline. Telefon 021/6212-167. 92452 PRODAJEM kotli}e, oranije, ro{tiqe, sa~eve, talandare, gorionike, prokromske ra`weve, ma{ine za meso, punilice za kobasicu, sje~ke za meso. Tel. 064/568-4577. 92171 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85496

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

PRODAJEM pi{toq kalibra 9. marke CZ M-88, nov ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629 92422

@ENA 42 godine, upoznala bi ozbiqnog slobodnog ~oveka, antialkoholi~ara do 50 godina, radi zajedni~kog `ivota. [ifra „Budu}nost“. 92216 STARIJI gospodin, stanbeno i materijalno obezbe|en, penzioner tra`i slobodnu, zdravu `enu, obrazovanu, skromnih osobina, ~iste pro{losti, 58 65 godina, radi zajedni~kog `ivota i vo|ewa doma}instva. Po mogu}nosti dostaviti noviju fotografiju i kratku biografiju. [ifra: zajedni~ka budu}nost. 91373 RADO bih upoznao slobodnu, kulturnu, iskrenu i vitku `enu, 55, koja voli prirodu, putovanja.batabanat8@yaho.com 91164 AGENICJA organizuje do~ek nove godine u Novom Sadu 2990 trodnevni ara`mani „Bus iznena|ewa“ 10.990. „Sarajevo“ 125 E. Ohrid 2.440 za sve slobodne. Telefon 021/496-382. 92527

KORISNICIMA usluga nudimo: medicinske, gerentolo{ke higigijeni~arske, kurirske usluge, peglawe, kuvawe. Vr{imo stru~nu obuku sa dobijawem serfitikata za negovateqice i poslove. Telefon 021/400-148. 92525 EVROPA: potrebni kuvarice, konobari -ce, pomo}ne radnice i bebisiterke. Hoteli Dubai tra`e: ugostiteqske radnice, sobarice sa znawem engleskog jezika. Telefoni: 021/522-999. 92524 POTREBNA dva mesara za rad u Beo~inu. Kontakt telefoni: 063/500-418, 021/870-604. 92338 @ENA 50 godina, VSS, tra`i povremeni posao u administraciji, pomo} starijima, spremawe poslovnog prostora i sli~no. Telefon 061/1122-793. 92478

PRODAJEM: espreso aparat sa mlinom, pica pe} dvoeta`nu, pe} za grejawe 24kw, komplet. Telefon 063/597-404. 92298

Qupko Mitrovi} Sahrana je 13. 12. 2009. godine, u 13.30 sati, na ^uru{kom grobqu.

O`alo{}ena supruga Jawa, i sin Zoran sa porodicom.

OG/9

Posledwi pozdrav dragom

Qupku Mitrovi}u

od sina Stevana sa porodicom.

OG/10

Posledwi pozdrav dragom

Qupku Mitrovi}u

od }erke Qiqane sa porodicom.

OG/11


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Bio si na{ najboqi drug

nedeqa13.decembar2009.

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena supruga, majka, baka i prabaka

Mi{ko, Bla`o, Vlada i Karan.

Sahrana je 14. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Nikola, }erke Branislava i Sne`ana, zetovi Zoran i Vlada, unuci Bane, Jasmina i Stefan.

121209/P

92687

Dru`ili smo se od mladosti, stasavali zajedno, radovali se `ivotu, na{oj deci, unucima - sada tugujemo. Oti{ao je u ve~nost predobar ~ovek, pravi prijateq.

Bace Bukurov

Dana, 14. 12. 2009. godine, navr{ava se godina dana od smrti na{e drage majke, sestre i nane

Posledwi pozdrav sinovici

Bosiqke - Bose Naran~i}

Ne mo`emo te zaboraviti. Ostalo je mnogo uspomena. Dejan, Vinka i Miwa sa porodicom. 92672

3 Na dana{wi dan pre 10 godina prerano nas je napustila na{a draga, dobra

Vreme prolazi, ali qubav i se}awe na tebe ~uva}emo u na{im srcima.

Wen voqeni unuk Branislav - Bane Kurti} sa suprugom Jelicom i sinom Aleksom.

Prijateqi: Lidija i Slobodan Kozarski.

92689

92690

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Vladimiru Be~i}u 1996 - 2007. Kad surova sudbina uzme ono {to beskrajno voli{, utehe nema, zaborav ne postoji.

Bacetu

Porodica Majtan.

Tvoji: baka, uja, deda i Nena.

92708

92395

Stric Bracika sa decom.

92682

Mom unuku

ro|. Vladimir 1949 - 1999.

Na{em unuku

ro|. Dovijarov 1935 - 2009.

92583

Olga Breberina

Ani

Nadi Ne{in

Tragi~no preminula 20. 11. 2009. godine u Vankuveru.

Tvoja deca: Marija i Mi{a, sestre Jelena i Qubica, unuka Sawa, unuk Sa{a i praunuke Simona i Andrea i porodica Rami} iz Nove Crvenke.

Posledwi pozdrav dragoj

Ani Nem~ev

Ana Nem~ev

Bace

Posledwi pozdrav dragoj baki i prabaki

27

Posledwi pozdrav po{tovanom profesoru i drugu

Posledwi pozdrav sestri

S qubavqu i po{tovawem se}aju je se weni: Mi{a, Nemawa, Ana i Marko. 92684

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Posledwi drugaru

pozdrav

velikom

Vladimiru Be~i}u

Nadi Ne{in ro|. Dovijarov 1935 - 2009. Tragi~no preminula, 20. 11. 2009. godine u Vankuveru.

Bacetu od Bature.

O`alo{}eni: brat Braca, snaja Stojanka, deca Branislava i Branislav, zet Stevan, unuke Aleksandra, Ivana, An|ela i Mina. 92681

92691

Posledwi drugaru

pozdrav

dragom

prof. @arku Bukurovu Bacetu

prof. dr @arku Bukurovu

1996 - 2007.

3

... I pro|e druga godina, a tebe nema. Odlepr{ale su nade u nepovrat, odmaglio je osmeh u ve~itu tugu, otr~ala je radost u beskrajni bol Vladimire moj.

Isija.

Tvoja Nena. 92397

92703

S bolom u srcu opra{tamo se od na{eg supruga, oca i dede koji je iznenada preminuo u 82. godini.

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

Jole i Veronika.

92680

Opra{tamo se {kolskog druga

od

na{eg

Bacetu

\or|e Milutinovi}

Qubica Mi}ovi}

pukovnik u penziji

ro|. 1934. Sahrana je danas, 13. 12. 2009. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Temerinu.

@arka Bukurova Baceta

Bata, Lija, \uka, ^eda, Stipe, Bla`a.

O`alo{}eni: sin Sini{a, snaje Branka i \eni, unuci Nemawa, Marija, Marko i An|ela.

Uvek }e ga se se}ati wegovo VIII D Gimnazije „Svetozar Markovi}�, generacija 1956/57. 92693

92709

92678

Sahrana je u ponedeqak, 14. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Radmila, porodice Mi{kov i Perovi}.

92662


28

^ITUQE z POMENI

nedeqa13.decembar2009.

Posledwi pozdrav dragom

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mami, baki i ta{ti

Dobrila - Mira Vu~kovi} Neboj{i

od porodica: Bio~anin i Krtini}.

preminula 12. 12. 2009. godine u 56. godini. Sahrana drage nam pokojnice je 13. 12. 2009. godine, u 13 ~asova na grobqu u Vrbasu. Izjave sau~e{}a primamo u kapeli od 10 ~asova. O`alo{}eni: }erka Danijela, sinovi Vuk i Vojislav, brat Rajo, snaja Dragana, zet Goran, unu~ad i ostala mnogobrojna rodbina.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 12. 2009. godine preminula na{a draga

Desanka Babi} ro|. 1933. Sahrana je u ponedeqak, 14. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}eni: sin Radoslav, unuke Nata{a i Aleksandra i snaha Mira.

Desanki

OG/1

92665

OG/3

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Tu`nim srcem javqamo svoj rodbini, prijateqima da je na{ dragi drug i brat

Posledwi pozdrav ujni od porodice Zabrdac: Mire i Steve.

92667

Posledwi pozdrav dragoj strini

Neboj{i

Neboj{a Gajicki Gaja

od: ~ike \or|eta, strine Zore, brata @eqka i sestre Bube.

tragi~no preminuo u 26. godini. Sahrana je u Zmajevu, 13. 12. 2009. godine, u 14 sati.

Neboj{i

od ujka Gradimira i ujne Ro`ike.

Desanki

Desanka Babi}

O`alo{}ena porodica Gajicki. OG/4

OG/5

OG/2

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

POMEN

od porodica Dragoquba i Qubomira Savanovi}a.

Majko! Posledwi pozdrav {aqe ti }erka Grozda tvoja, da mirno spava{ pored oca moga. U du{i svojoj steza}u bol, a lik va{ ve~no }e biti u srcu mom.

Desanki

92671

92669

Posledwi pozdrav dragoj babi

Gaji

Ani Nem~ev

od porodice \ure Babi}a.

Milan Radakovi} od drugara: Pugija, Bobana, Bo`e, Steve, Sr|ana.

Porodica Milanovi}.

OG/6

92705

14. 12. 1999 - 14. 12. 2009. Tuga nam je ukrala sve, ali ne i se}awe na tebe. 92666

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege Mi}e

Tvoji: supruga Milena, sin Rade, }erka Vesna, unuci Nenad i Milica i zet @eqko.

Desanka Babi} Baki! Posledwi pozdrav od: unuke Jelene, unuka Gorana i zeta Radoslava.

92561

Posledwi pozdrav kolegi

Desanki

prof. dr @arku Bukurovu

Jeleni Miqenovi}

od porodice Marka Savanovi}a. Spavaj nam u miru Bo`ijem.

Kolege iz redakcije „Dnevnik�.

[tefica i Sini{a Nikoli}.

OG/7

92697

92670

92668

Posledwi pozdrav

Opra{tamo se od drage majke

Posledwi pozdrav na{em finansijskom direktoru, gospodinu

Neboj{i Gajickom Gaji

Jelene Miqenovi} 1923 - 2009. Sahrana je u Somboru na Velikom pravoslavnom grobqu, u nedequ, 13. decembra 2009. godine, u 14 sati.

od drugara iz G.P.T. Komad Miroslav, Dane, \oka, Pale, ]ira, Beli, Camovi}, Igor i \or|e.

baba Ani

Jovanu Vu~kovi}u

Porodica Stefanovi}.

Sin Mili} - Mi}a, snaha Jasna i unuk Luka. OG/8

OG/12

92704

Sa zahvalno{}u i toplim se}awem, radne kolege iz Neobusa. 2697/P


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

GODI[WI POMEN dragom tati

GODI[WI POMEN

nedeqa13.decembar2009.

Posledwi pozdrav na{em cewenom i omiqenom biv{em treneru

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

29

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

i

dragom dedi

Slobodanu \or|evi}u

Slobodan Grbi}

obele`i}emo danas, 13. 12. 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. U ve~noj ti{ini neka te prati na{a qubav. Tvoji najmiliji: supruga Irena i sinovi @arko i Zoran sa porodicama.

Mihajlu Tumbasu iz Sremskih Karlovaca

Mihajlu Tumbasu

Wegovi: k}erka Bogdanka, unuk Sa{a i zet Toma. 92453

GODI[WI POMEN na{oj voqenoj ne pre`aqenoj

Wegove unuke: Sawa i Nata{a sa porodicama.

Igra~i, uprava i ~lanovi Kluba „Index�.

92450

Gorici Davidov Pomen daju: }erka Mira, zet Dragan, unuci Igor i Nata{a sa porodicama.

92663

TU@NO SE]AWE

14. 12. 1999 - 14. 12. 2009.

Du{an Ivan~evi}

JEDNOGODI[WI POMEN

Teodor @ivkovi} To{a

Pro{lo je deset godina od kako na{ tata nije sa nama. Sa ponosom ~uvamo uspomenu na wega. S qubavqu i po{tovawem, supruga Katarina, sinovi Vladimir i Davor sa porodicom.

Se}awe na tebe traje u nama neprekidno. Qubav prema tebi traja}e sve dok je nas.

92686

92587

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Danas se navr{ava pet tu`nih godina od kako nije sa nama

Dobrili Ore{~anin odr`a}e se na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u utorak, 15. decembra 2009. godine, u 11 ~asova.

13. 12. 2008 - 13. 12. 2009.

12. 2. 1934 - 13. 12. 2004.

Tvoji najmiliji.

92683

92702

92706

Dragi kume

Pap Stevan

Milorad - Miki Rodi}

Zauvek si u na{im mislima i srcu.

Ne pro|e dan bez se}awa na Tvoju mladost i Tvoj osmeh.

Supruga Ru`a, k}erke Ema i Mira sa porodicama i sestra Emica.

Stanko [u{war sa porodicom.

92696

92707

92698

Bilo je zadovoqstvo imati te za druga i ku}nog prijateqa dragi

POMEN Pro{lo je {est tu`nih meseci od kada je preminuo na{ dragi

Stevane

Aleksandar Putnik Aca

Hvala ti za dugogodi{we nesebi~no prijateqstvo.

Pomen }emo obele`iti 13. 12. 2009. godine na grobqu u [ajka{u.

Isa i Milan Sekicki sa porodicama.

Neute{na majka Nada, sestra Julkica sa porodicom.

92699

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je na{ suprug, otac, deda, tast i svekar

Stevan Igi}

92660

Pro{lo je dvadeset pet godina od smrti na{ih dragih

Mileve Beli}

1941 - 2009. Sahrana je u ponedeqak, 14. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Puno nam nedostaje{.

Porodica Ore{~anin.

2004 - 2009.

od koleginica i kolega sa posla.

Porodica.

Milenko Radoj~i}

O`alo{}ene: }erka Beba i supruga Doka. POMEN

92600

Sahrana je u ponedeqak, 14. 12. 2009. godine, u 12 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

13. 12. 2003 - 13. 12. 2009.

Posledwi pozdrav ocu na{eg saradnika Milana

Stevanu Igi}u

1928 - 2009.

Violeta, Marko i Marina.

92700

Sne`ane Jan~uri} Ova tuga je neprolazna, a suze nepresu{ne. Davala si nam poseban smisao u `ivotu i tvoj odlazak nam je ostavio ogromnu prazninu u wemu. Tvoja mama Ivanka, sestra Mirjana sa decom Draganom i Gagom.

1935 - 2009.

Stevanu Igi}u

iz Sremskih Karlovaca

92207

POMEN Pro{le su tu`ne dve godine bez na{e najdra`e

Stevanu Igi}u

Supruga Pavica, sin Milan i }erka Katarina sa porodicama.

Stevana Beli}a

ro|. Vujkov 14. 12. 1984.

28. 12. 1984.

Sa qubavqu i po{tovawem va{i najmiliji. 92407

92676

92291

POMEN

SE]AWE

Posledwi pozdrav na{em dragom dedi

Dragica Mi{kov

Savo Radi~evi}

Nikoli Sarijanovi}u

Dana, 14. 12. 2009. godine navr{ava se pet godina od kako nisi sa nama. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Na dana{wi dan, pre deset godina, oti{ao si u svet se}awa, dragi na{ o~e, none i svekre. S qubavqu te se se}amo.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: sinovi, snaje i unuci.

92679

Stevanu Igi}u

92143

od: }erke Katarine, zeta Zorana i unuka Jovane, Ivane i Milo{a. 92694

Milenko Mi{kov U~a

Sr. Karlovci Sr. Karlovci 9. 10. 2009. 15. 12. 1982 - 15. 12. 2009. Borili smo se za vas, svim svojim bi}em i qubavqu. Hvala za svu dobrotu koju ste nam pru`ili. Ve~no }e vas u srcu nositi i od zaborava ~uvati va{i najmiliji. Porodica. 92309


30

TV PROGRAM

nedeqa13.decembar2009.

07.00 TV ba{tina 08.00 Vesti 08.05 Bibi ~arobnica i tajna plavih sova, film 10.00 Cvrletova ma{taonica 10.30 Putevi nade 11.00 Znawe imawe 12.00 Vesti 12.05 Koliko se poznajemo, kviz 13.05 Dodati `ivot godinama 14.00 Sredina 14.30 Zajedni~ko ven~awe-hotel “Park” 15.35 Me|uprostor 16.00 PCTV 16.30 Ta divna stvorewa 17.00 TV Dnevnik 17.20 Tajna hrane 17.30 [tikla papu~a

08.00 08.30 08.35 09.50 12.00 14.30 15.30 17.00 18.30 19.00 20.00 20.50 23.00 23.35 23.55

Glas amerike Barometar Nedeqom u Panoniji De~iji program Ubistva u Midsameru, film Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-tv Vrele gume Hronika Op{tine Be~ej Modni magazin Ubija{ me, film Vojvo|anske vesti Beli luk i papri~ica Glas Amerike

06.05 08.00 09.05 11.05 11.36 13.00 13.13 13.15 13.30 14.10 14.50 15.05 15.12 15.13 16.03 16.50 16.52 17.55 18.22 18.55 18.56 19.30 20.10 20.17 21.05 23.00 00.00 00.15

DNEVNIK

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Hana Montana Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Kulinarski letopis Vesti Na{ auto na{im gledaocima Sat Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima Bra}a po oru`ju Robna ku}a Sasvim prirodno Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Ono kao qubav Mamin sin, film Ri~ijevi Dnevnik Egzit

07.00 08.30 09.00 11.00 11.30 12.00 12.05 12.55 13.00 14.00 16.00 16.35 17.00 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 00.10 01.00 01.25

FUDBAL

Napredak - Vojvodina

18.30 19.00 19.30 20.10 21.30 22.00 22.25 22.50 00.05 00.30 01.05

07.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

^ari ribolova Stil i grad TV Dnevnik Zlatna tamburica 2009., prenos festivala -takmi~arski deo Me|uprostor Vojvo|anski dnevnik Zlatna tamburica 2009., prenos festivala -progla{ewe pobednika Hasanaginica, film Koncert Vojvo|anskih simfini~ara, solista Sergej Kuzwecov, klavir Dnevnik bicikliste Iz na{eg sokaka

Porodica Serano Qudi i mesta u Africi Kina, nebesko carstvo Duhovka Emisija za selo (slov) TV magazin (rum) Brazde (ma|) Vive 2009., izvorna narodna (ma|) Zajedno Ose}ajte se kao kod ku}e Kultura i tradicija Roma Koncert nagra|enih u~esnika II vojvo|anskog festivala klasi~ne gitare Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Frej`er TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) TV magazin (rus) Teleklub (rus) TV sport (ma|) Usta na usta, film

10.00 12.00 12.45 13.45 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30

NS klinci Najboqi lek Dok. program Boqe ikad nego nikad, film @ivot na Marsu Hrana i vino Integracija Katapultura Novosa|anka Objektiv Evo nas kod vas @ivot na Marsu Objektiv Buntovnici

(RTS 2, 12.55) 07.00 07.45 08.00 09.00 09.30 09.45

Ana Faris

Mamin sin

Yon Sim

SERIJA

@ivot na Marsu (Apolo, 21.00)

08.30 ACB Liga: Hoventud – Kaha Laboral 10.00 NBA: Majami – Dalas 12.30 ACB Liga: Kajasol – Mursija 14.30 NBA U`ivo 15.00 Serija A 16.00 Austrijska liga: [turm – Austrija V 18.00 Evroliga Magazin 18.30 NBA: Toronto – Hjuston 21.00 Francuska liga: Lion – Bordo 23.00 Dejvis kup – Godi{wi pregled 23.45 NBA U`ivo 00.00 EBEL: Medve{~ak – Jesenice

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Ekscentri~ni Yefri Manus je 29-godi{wak koji i daqe `ivi u ku}i sa svojom mamom Yen. On ne vidi ni jedan razlog zbog koga bi po~eo da `ivi sam, ali wegov savr{eni svet bi}e poquqan kada Yen upozna Merta... Uloge: Jon Heder, Dajen Kiton, Yef Danijels, Ana Faris Re`ija: Tim Hamilton (RTS 1, 21.05) 02.09 02.53 03.41 04.19 04.50 05.15 05.48

Ono kao qubav Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno Slagalica TV prodaja Verski kalendar

05.25 06.25 07.00 08.20 09.00 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00

Mame u {trajku e-TV Doma}in Puka Serbijan open Survajver Survajver specijal Survajver profil Na terapiji Film: D’Artawan i tri musketara Mame u {trajku Kviz: Ke{ taksi Film: Pilence Film: Ruski specijalista Fajront republika Ameri~ko rvawe - do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Ni~ija zemqa Film: Te{ko je biti fin Ameri~ko rvawe - do koske

17.30 18.25 19.00 21.00 23.00 23.35 00.25 01.00 02.00 03.30 05.00

Skajlend (Hepi, 12.46 i 15.10)

Zlatna tamburica 2009. Pogledajte direktan prenos 21. izbora za najlep{u novu vojvo|ansku pesmu „Zlatna tamburica” koji }e se odr`ati u SNP. (RTV 1, 20.10)

Film: Kraq i ptica Trnav~evi}i u divqini Znawe na poklon Veliki brat, u`ivo Nadrealiti {ou Vesti za osobe o{te}enog sluha Veliki brat, u`ivo Dvougao Potraga specijal Film: Antonia Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Popodne Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: U {etwi sa dinosaurisima Veliki brat Utisak nedeqe Vesti B92 Kalifornikacija Jelen Top 10 Vrlo va`ni Oplaneti se

10.00 10.30 11.00 12.00 12.25 12.55 14.50 15.30 15.56 16.25 16.55 18.55 20.30 21.20 22.45 23.34 00.30 01.00 02.40 04.20

06.00 06.30 08.00 08.45 09.10 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 16.30 17.00 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 23.00 00.30 01.00 04.00

Amen a|es Agroinfo Dozvolite Pustolov Valerijine re~i, EBU dok. program Devoj~ica na maratonu, EBU drama Akva viva derbi Moj qubimac Znawe imawe UNHCR - Povratak: Kosovo Interfejs Fudbal: Jelen super liga: Napredak - Vojvodina, prenos Osvrt na `ivot i delo Kulturako aresipe Mir na Balkanu Magazin lige {ampiona Kombinovani prenos: Fudbal Liverpul - Arsenal i Plivawe EP Rukomet - PS: Partizan - Kolubara, prenos Horizont Slu~aj Harms, film Detektivske pri~e Ba~ka filharmonija: Koncert u [angaju 2009. Vikend evronet Fudbal: Jelen super liga: Napredak - Vojvodina (r) Fudbal: Premijer liga: Liverpul - Arsenal (r) Rukomet - PS: Partizan - Kolubara (r)

Glas Amerike SMS - omnibus Na{a formula zdravqa Oranica Genius Domus Top {op Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Top {op Film: Sumwivo lice Sva{tarica Pop mjuzik Vesti Zaustavno vreme Volim `ivot Tuk na luk Qubav za sva vremena Pop mjuzik Glas Amerike Qubav za sva vremena Doma}a muzika

07.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.15 17.45 18.45 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 02.45 03.00

Jutro sa Ne{om Risti}em Farma (u`ivo) Film: Kona~na fantazija Siti Grand hitovi Farma (u`ivo) Vi pitate Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma (u`ivo) (Ne)mogu}a misija Nacionalni dnevnik Farma Grand - Narod pita Farma (u`ivo) Film: Javni neprijateq broj 1 Siti 2 Film: Na krovu sveta

Ming Na

Kona~na fantazija

06.22 06.47 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.47 10.00 10.30 11.20 11.50

16.05

Skipijeve avanture Nodi novi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi novi Meda Rupert Eon kid Papirmanija Sporti} Dinosaur king Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Idemo u`ivo Skajlend Taina [aman king Sa Sa{om u avanturu Idemo u`ivo Skajlend Bekstvo sa ostrva [korpiona Film

18.00 18.55 19.20 19.30 21.10 22.00 23.00 23.55 00.10 00.50 01.40 02.30

Riznica Telemaster Rekord Film Srce Klinika Biseri Telemaster Fritajm Nije lako biti ja Budi faca Film

12.20 12.46 13.08 13.35 14.18 14.43 15.10 15.33

Ova epska avantura, inspirisana popularnom video igrom, prvi je film snimqen potpuno u kompjuterskoj i digitalnoj tehnologiji. Vlast nad zemqom 2065. godine preuzela su fantomska stvorewa. Uloge: Ming Na, Alek Boldvin, Ving Rejms, Stiv Bu{emi, Donald Saterlend Re`ija: Hironobu Sakagu~i, Moto Sakakibara (Pink, 10.00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film.

12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Zoo Hobi, 15.00 Film, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.00 Mobil E, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.


DNEVNIK

nedeqa13.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Briyit Vilson

Bra~na klopka Dejvid Kolins je poslovan ~ovek iz Los An|elesa koji se boji ozbiqne veze. To veoma uznemirava wegovu dugogodi{wu devojku Saru koja je direktorica u marketin{koj kompaniji. Nakon nekog vremena Sara odlu~i da postavi ultimatum Dejvidu, ozbiqna veza ili raskid, a on ima dva meseca za odluku... Uloge: Yeri O’ Konel, Briyit Vilson, Rajan Rejnolds, Bil Belami, Alisa Milano Re`ija: Volt Beker (Nova TV, 21.00) 07.35 Superheroj Spajdermen, crtani 08.00 Graditeq Bob, crtani 08.15 Vinks, crtani 08.40 Dora istra`uje, crtani 09.05 Ulica se}awa 10.05 Automotiv 10.35 Magazin Lige prvaka 11.05 Novac 11.35 Kevin Hil 12.20 ^arobni de~ak, film 14.05 Yek Frost, film 15.50 Vesti 16.00 Supertalent 19.15 Dnevnik 20.00 Nad lipom 35 21.00 Bra~na klopka, film 22.45 Red karpet, {oubiz 00.35 Posqedwe Kristovo isku{ewe, film 02.15 Jakuza, film

08.00 Mikelan|elo superstar 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Qubavni problemi 10.00 Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington 11.00 @iveo Pakistan 12.00 Grobqe gladijatora 13.00 Ku}a iz ~etrdesetih 14.00 Genije fotografije 15.00 Izdaja 16.00 Zaboravqeni bogovi 16.30 Misterije mumija 17.00 Tajne dubina 18.00 Ohbergovi siro~i}i 19.00 Berlinski vazdu{ni most 20.00 Zaqubqen u Barbaru 21.30 Svet novca: Koka kola pred nestajawem? 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Izdaja 00.00 Zaboravqeni bogovi 00.30 Misterije mumija 01.00 Tajne dubina

07.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Malo Korigan 09.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.00 Crni lepotan 12.00 Nema malih Bogova 14.00 Mortadelo i Filemon 16.00 Hajduk 18.00 Vasabi 20.00 Savr{eno stvorewe 22.00 Divqe ulice 00.00 F.S.I.

06.00 07.50 08.20 09.40 11.40 13.20 14.45 16.20 17.45 19.30 20.05 22.00 22.55 00.55 02.15

Cimeri Bioskop, bioskop, bioskop Putovawe na koley Madona. Lepqivo i slatko: U`ivo u Buenos Ajresu Traga~: Dolazak tame Prole}ni raspust Stari morski vukovi Besramnici Pas i dijamanti Holivud na snimawu @ene Prava krv - Nikada me ne ostavqaj Velika qubav Hladnokrvna osveta Sunce

08.10 Hajdn od [angaja do Zagreba 09.10 Opera boks 10.25 Monk 12.00 Dnevnik 12.13 Vreme 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.55 Bogovi su pali na teme 2, film 17.35 Lijepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.15 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.15 Starci, TV drama 22.50 Filmski vikend Smrtonosnog oru`ja: Smrtonosno oru`je 2, film 00.45 Lijepom na{om 02.15 Opera boks 03.40 U istom loncu 04.20 Plodovi zemqe

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Dodir an|ela U divqini Divqi u srcu Pomorska patrola Put ka Bo`i}u An|eo u porodici Mirna luka Ubistva u Midsameru Yordan Viktorijina prekretnica Medijum Zakon i red Advokatova kazna U divqini Divqi u srcu Dodir an|ela

08.50 Bikeri s Marsa, crtani 09.15 Ben 10, crtani 10.00 Diskaveri: Dubai - Grad ~uda, dok. film 10.50 Jedna od momaka 11.15 Najve}a hrvatska misterija 12.15 Roboti, film, animirani 13.50 Policijska akademija 7: Moskovski zadatak, film 15.20 Odred za ~isto}u, dok. emisija 15.50 Jezikova juha 16.55 Premijer liga: Liverpul Arsenal, prenos 19.40 Ekskluziv 20.00 Ri~i Ri~, film 21.40 CSI Majami 22.30 Tekila sanrajz, film 00.30 @estoki momci, film

Tekila sanrajz Petsi Kensit

Smrtonosno oru`je Veliki organizovani kriminal sakriva se iza diplomatskih krugova Ju`noafri~ke Republike. To otkrivaju dvojica poru~nika losan|eleske policije: Martin Rigs i Royer Murtag. Ali Rigs, kom je `ena poginula u saobra}ajnoj nesre}i, otkriva da je jedan od ~lanova bande, kriv za wenu smrt... Uloge: Deni Glover, Mel Gibson, Yo Pesci, Yos Akland, Derik O’ Konor, Petsi Kensit Re`ija: Ri~ard Doner (HRT 1, 22.50)

07.50 San o slavi 08.20 Prijateqi 09.20 Are: Svetski ski kup (@) slalom, 1. vo`wa 10.10 Val Dizer: Svetski ski kup - veleslalom (M), prenos 1. vo`we 11.00 Re~ica: Misa, prenos 12.00 Biblija 12.10 Fotografija u Hrvatskoj 12.25 Are: Svetski ski kup (@) slalom, 2. vo`wa 13.10 Val Dizer: Svetski ski kup - veleslalom (M), prenos 2. vo`we 14.25 Ples sa zvezdama 15.55 Istanbul: Plivawe, EP (25 m), prenos 18.00 ^udo u 34. ulici, film 19.35 Magazin fudbalske Lige prvaka 20.10 Moje pesme, moji snovi, film 23.00 Dobre namere 23.50 Sportske vesti 00.00 Odbojka, Kup Hrvatske 00.10 Nove avanture stare Kristine 00.30 Vreme je za yez

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Moja slatka debequca Pejyer Neugro`ena sloboda 29-ta ulica Opasna zona Gor{tak 2. Ubrzawe Uzaludan qubavni trud Lovac na `ene

04.00 07.00 08.50 10.20 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Zelena miqa Odrobadogroba Do gole ko`e Poverewe Nebo u oktobru Bejb: Prase u gradu Teorija prozora Pedeset pilula Ed TV Od roba do groba Topqeni u`itak Kupawe

Mek Mekusik je diler koji o~ajni~ki `eli da krene pravim putem, ali na tragu mu je Nik Freskija, policajac koji je ujedno wegov stari i najboqi prijateq, jo{ iz {kolskih dana. Nik se zbli`ava s Yo En vlasnicom restorana u koju je zaqubqen i Mek... Uloge: Mel Gibson, Mi{el Fajfer, Kurt Rasel, Raul Yulija, Yej Ti Vol{, Gebrijel Dejmon Re`ija: Robert Taun (RTL, 22.30)

Mi{el Fajfer

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45

17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

O~evidac Najsmrtonosniji Trka do Dakara Ameri~ki ~operi Kako pre`iveti u opasnim situacijama Ekstremne drvose~e Prqavi poslovi Vremenska kriva Kako pre`iveti u opasnim situacijama Nagazi gas Ameri~ki ~operi Uli~ni obi~aji 2008. Razotkrivawe mitova Moja neverovatna pri~a Mekintajer Nevoqe u raju Megapqa~ke Vremenska kriva

08.35 08.40 09.30 10.00 10.45 12.30 13.00 14.00 15.45 16.25 16.30 18.00 19.00 21.00 00.00 01.25

Zimski sportovi Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Nordijsko skijawe Biatlon Alpsko skijawe Nordijsko skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Zimski sportovi Plivawe Biatlon Bilijar Bilijar Skija{ki skokovi Zimski sportovi

13.40 14.35 15.30 16.25

No} du`a od ve~nosti amoubistvo je zauvek. Ose}ati se suicidno je, moubistvom. Ako predvi|ate grozne stvari – razvod, generalno, privremeno ili povremeno. Me|ubankrot, probleme sa zakonom, javno poni`ewe ili tim, iskustvo praznine i patwe pokazuje tente{ku bolest – jednostavno odbijte da legnete i denciju da oscilira, iako se, kad ste u wemu do gu{e, umrete. Mo`da gre{ite u pretpostavci da }e se ove mo`e ~initi da traje ve~no. Ose}aj da nema izlaza u`asne stvari dogoditi ili da }e vas zauvek uni{tiosim samoubistva je surova iluzija. A postoji vrlo ti ako se dogode. Ako mo`ete da se odr`ite u `ivotu jednostavan izlaz – prolazak vremena. Naravno, ne jo{ neko vreme, a onda jo{ malo du`e, mo`da }ete zna~i da treba samo da sedite i ~ekate i uprkos sveutvrditi da su va{i najgori strahovi bili neosnovamu se nadate da }ete uskoni. Otkri}ete da bi bio ro po~eti da se ose}ate apsolutni gubitak da ste boqe. Postoje ~itave se ubili jer ne biste postrategije da “doplivate {tedeli sebe ni~ega sa do druge obale”. ~im niste mogli iza}i na Prvi korak u „odga|akraj. wu“ poku{aja samoubistva Ovaj princip je iluje da na vrhuncu o~aja odstrovan u zavr{noj sceni lo`ite postupak da sebi [ekspirovog “Romea i Junaudite. To nekad mo`e lije”. Nakon {to je na{ao trajati samo jednu no}, ono {to je mislio da je beiako se to mo`e ~initi `ivotno telo wegove vokao ve~nost. Ovo je vreme qene Julije, Romeo se iskad ste najskloniji da sebe hitreno ubija, veruju}i da povredite, ali i vreme kad je sve izgubqeno i da je neste najmawe sposobni da stalo sve zbog ~ega vredi donosite racionalne od`iveti. Nekoliko trenuluke o tome {ta bi trebataka kasnije, Julija se bulo da vam se dogodi. Ako di iz „smrti“ uzrokovane `ivot prema vama nije bio napitkom. Da je Romeo bio pravedan, vi sebi dugujete u stawu da odlo`i svoj imda budete pravedni prema puls da se ubije, ponovo sebi i sa~ekate dok se bio zajedno sa svojom quemocije ne sti{aju da bibqenom. Umesto toga, ste mogli jasnije razmioboje su okon~ali kao `r{qati. Ako verujete da je tve impulsivnog samoubisamoubistvo samo po sebi stva. Nikada ne donosite Sve bi bilo druga~ije da Romeo „pravedan“ izbor, mo`da velike odluke, koje mewaju nije imao “kratak fitiq” zato {to verujete da ne za`ivot, dok ste u emocioslu`ujete boqe, onda barem sa~ekajte da pro|e neko nalnoj krajnosti. Mnogi qudi su uni{tili ili izguvreme da biste mogli pa`qivije odmeriti opcije. bili svoje `ivote jer su dopustili da negativne emoMorate sebi dozvoliti privilegiju da sumwate, jer cije donesu wihove najva`nije odluke. se samoubistvo ne mo`e poni{titi. Suicidna stawa sa sobom po pravilu nose gotovo [ta se sve mo`e uraditi da biste odagnali trenutneopisiv ose}aj usamqenosti. Osobe koje se ose}aju ni impuls da naudite sebi? Jedna od strategija je makao da su same na svetu gotovo uvek previ|aju qude kolo zdravog sna. Smrt se, ina~e, naziva „veliki san“. jima je stalo do wih i koji bi poku{ali da pomognu Ako vam je potreban privremeni beg od bola, san je kada bi im se pru`ila prilika. Izbezumqeni ~lanoodli~an izbor. Posebno vi porodica terapeutima kad ose}ate da vas je `ivot su kroz suze govorili: „Da Ako `ivot prema vama nije bio iscrpeo ili ste na izmaku mi je samo rekao kako se snaga. Ako, iz bilo kojeg pravedan, vi ste obavezni da budete ose}a, uradila bih ne{to razloga, ne mo`ete da spa- pravedni prema sebi i sa~ekate da se da mu pomognem“. Su{tivate, probajte drugu strana je u tome da, ako ste na ekstremne emocije sti{aju da biste ivici samoubistva, treba tegiju: razgovarajte s nemogli jasnije razmi{qati o tako kim. Bez obzira na doba dada zapamtite da postoji na ili no}i. Nemojte da neko ko }e biti spreman fatalnom i kona~nom ~inu kao umrete sami. Pove`ite se da vam pomogne ako vi to {to je samoubistvo s nekim i `ivite. Izabedozvolite. rite osobu koju po{tujete Mo`da ste zabrinuti i kojoj verujete. Izaberite qude koji su u pro{losti {to druge optere}ujete svojim problemima. Ukoliko pokazali zabrinutost. Podignite slu{alicu i pozoje tako, razmislite o teretu koji }e qudi kojima je vite. Ako `ive u blizini, posetite ih. Ili kontakstalo do vas osetiti kad vas ne bude, veruju}i da su tirajte s wima putem Interneta, ali nemojte da patimogli ne{to uraditi da vam pomognu. Ili mo`da te sami. smatrate da je poni`avaju}e re}i nekome da se ose}a^ak i kad niste na samom dnu, mo`ete se zate}i kate suicidno? Ako je tako, zapitajte se zbog ~ega. Da ko ipak pravite plan da se ubijete. Ali, razmi{qajuli je to zbog toga {to se pla{ite da vas ne}e razume}i o onome {to niste uradili, vide}ete koliko jo{ ti? Pru`ite im {ansu! Ako osoba kojoj ste odlu~ili nedovr{enog posla imate u `ivotu. Svakom qudskom da ka`ete „ne shvata“, poku{ajte s nekim drugim. Mobi}u, takvim kakvi jesmo – skloni gre{kama, dogodi `da }e vas iznenaditi ako nai|ete na nekoga ko je i se da nekad ne uspe da istraje u svojim planovima i sam bio suicidan i stoga vrlo dobro razume ono kroz najboqim namerama. Odlagawe nije ne{to ~ega se {ta vi trenutno prolazite. treba stideti. Veliki Xorx Barns je jednom rekao: Razloga zbog ~ega mo`da oklevate da stupite u kon„Ne mogu sebi priu{titi da umrem – previ{e sam zatakt s nekim kad razmi{qate o samoubistvu je misao: uzet.“ „Sve su to ve} ~uli ranije i sigurno im je ve} dosta Slede}a strategija za odupirawe impulsu da se mojih problema“. To je opasno arogantno, jer ako ste ubijete posebno je primewiva kad ste uvereni da }e se vi izgubili toleranciju za sebe, ne zna~i da i drugi uskoro dogoditi ne{to grozno, a vi }ete to izbe}i sadele taj ka`wavaju}i stav. KRAJ

S

OD SUTRA NOVI FEQTON

Uspon i pad Nikolaja ^au{eskua Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

nedeqa13.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je, ali ne i opu{tena, mada bi mogla biti. Emotivno niste sasvim spokojni, pa su fizi~ke aktivnosti preporu~qive, u onoj meri koja vas ne}e dodatno iscrpqivati. Sve` vazduh i {etwe, tr~awe.

BIK 20.4-20.5.

Vreme ja za odmor i kulirawe, jutarwe izle`avawe i kaficu u krevetu! U`ivajte koliko mo`ete jer zima je za spavawe. @elite da dostignete i uhvatite voqenu osobu, ali vam stalno izmi~e, za korak-dva.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

13. decembar 2009.

Povedite vi{e tra~una o svom zdravstvenom stawu i nemojte se iscrpqivati. Ne preuzimajte na sebe obaveze koje niste sigurni da }ete biti u stawu da ispunite. Uostalom, nedeqa je! Opu{teno. Mesec je i danas, kao i ju~e, kao i sutra {to }e biti, u znaku [korpije, pa ste veoma odre|eni i opredeqeni. Ta~no znate {ta i kako ho}ete, `elite, bez pogovora. Iskqu~ivost u qubavi, strasti i drame. Nedeqa je dan Sunca, va{ dan, pa ga provedite s partnerom, po svome. Naime, draga osoba se trudi da unese vi{e ~arolije i inspiracije u me|usobni odnos, ali je nepohodna i va{a inicijativa. Poku{ajte da se odmorite od posla i zaboravite na obaveze. Posvetite se poboq{awu svoje zdravstvene situacije, vi{e se odmarajte i mawe brinite. S partnerom je uvek prisutna neka dinamika.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Imate povoqnu situaciju za dru{tveni `ivot, klupske sastanke, kulturolo{ka de{avawa, pa posetite prijateqe ili neku izlo`bu. Porodica, a pogotovo deca, ra~unaju na saradwu s vama. Zadovoqstvo.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Mo`ete posetiti daqu rodbinu ili prijateqe koji su na koji kilometar od vas. Mo`ete se dru`iti i komunicirati, ili samo ~itati neko zanimqivo {tivo, stru~no ili beletristiku, ili ~asopis. Kontakti. Tro{karite novac, onako spontano i neplanski, vi{e drugih radi, nego sebe radi. Ula`ete u prijateqe, veruju}i u prijateqstvo, cene}i zanimqiva zajedni~ka iskustva. Sve to vam oboga}uje `ivot.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Atmosfera u va{em domu je zanimqiva i isprepletana razli~itim ukusima i potrebama uku}ana. Me|utim, svima je zajedni~ka i povezuje vas pretprazni~na neizvesnost i razdraganost.

Kroz va{ znak prolazi fluidni Mesec, {to vam unosi dodatni nemir. Sve biste hteli, istovremeno ako mo`e! Mo`da i mo`e. Kada je uspevalo Napoleonu, {to ne bi i vama? [etajte se i di{ite! Prija vam da boravite u zatvorenom prostoru, povu~eni i skriveni od svega i svih. Jedino voqena osoba ima pristupa u va{ magi~ni svet. Ovo je jedan od onih dana koji su potpuno va{i u svakom pogledu.

TRI^-TRA^

Sin mi je najve}i fan Svetska pop-diva Madona otkrila je da je wen najve}i obo`avalac wen usvojeni ~etvorogodi{wi sin Dejvid, koji je fasciniran ode}om koju ona nosi na nastupima. - On zna svaku moju pesmu, svaku re~, svaki korak i `eli da nosi moje kostime. Najvi{e mu se svi|a haqina koju nosim u spotu „La isla bonita”, ka`e Madona i dodaje da i osmogodi{wi sin Roko, iz braka s Gajem Ri~ijem, voli wen posao, te da joj se pridru`io na pozornici za vreme turneje „Sticky and Sweet”, {to je odu{evilo jer je ina~e introvertan. - Mislim da se moja deca dobro nose sa svime {to slava donosi - ka`e Madona.

HLADNIJE

Vojvodina Novi Sad

2

Subotica

1

Sombor

2

Kikinda

2

Vrbas

1

B. Palanka

2

Zrewanin

2

S. Mitrovica

2

Ruma

2

Pan~evo

3

Vr{ac

1

Srbija Beograd

3

Kragujevac

2

K. Mitrovica

1

Ni{

2

Evropa Madrid

NOVI SAD: U nedequ jo{ malo hladnije i obla~no vreme, a samo povremeno je mogu} slab sneg. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak izRim nad normale. Temperatura od -1 do 2 stepena. London VOJVODINA: U nedequ jo{ hladnije i obla~no vreme uz povremene sne`ne padavine. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak izCirih nad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 2 stepena. SRBIJA: U nedequ jo{ malo hladnije i prete`no obla~no vreme. Berlin Povremeno je mogu} slab sneg, ali sa vrlo malom koli~inom padavina. Be~ Vetar slab severnih i isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna 3 stepena. Var{ava Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak ujutru slab Kijev mraz, pre podne mogu}i kratkotrajni sun~ani intervali, a zatim dolazi do naobla~ewa koje se prostire sa jugozapada. Krajem dana sneg na Moskva zapadu Srbije i u centralnim predelima. U utorak poja~an isto~ni i jugoisto~ni vetar uz sneg na zapadu i severu Srbije , a na jugu ki{a i suOslo sne`ica uz malo toplije vreme. U sredu sli~no vreme, a u ~etvrtak i St. Peterburg petak u svim krajevima hladnije sa snegom. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa Pariz se period relativno nepovoqnih vremenskih uticaja na hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i Minhen saveta lekara. Mogu}i su glavoboqa, vrtoglavica i reumatski boloBudimpe{ta vi kao meteoropatske reakcije. U~esnicima u saobra}aju je neophodna dodatna opreznost. Stokholm

VIC DANA

10 12 7 -1 1 2 -2

Kom{inica Juli{ka dolazi kod Lale, pa ka`e: - Kom{ija Lala, ja uhvatila va{a Sosa i moja Pi{ta tamo iza sena. Ja bi’ da se mi wima osvetimo. Odu oni i osvete se, ali Juli{ka sutra ponovo do|e kod Lale. - Lalo, dajte da se mi wima opet osvetimo. - Znate Juli{ka, nisam se ja ba{ toliko najedio.

-5

SUDOKU

-6 -1 -2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

12 3

4

8

9

2

5

-1 1

8

7

3

4

1

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

91 (11)

Slankamen

214 (6)

Ja{a Tomi}

Apatin

154 (9)

Zemun

290 (14)

Bogojevo

139 (7)

Pan~evo

306 (16)

Ba~. Palanka

143 (4)

Smederevo

482 (24)

Novi Sad

150 (4)

Tendencija porasta

3 9 6 2 5 8 7 1 4 TISA

SAVA

N. Kne`evac

196 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

255 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

210 (6)

NERA

Hetin

92 (12)

2

-4 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 328 (51) Beograd

5

6

Kusi}

3

5 2 7 1 9 4 3 6 8

3

7

8 4 1 7 6 3 5 9 2 1 5 9 6 7 2 8 4 3

244 (16)

8

Tendencija stagnacije

9

4

6

1

7 3 4 8 1 5 6 2 9

4

8

6 8 2 3 4 9 1 7 5 4 1 8 9 3 6 2 5 7

54 (0)

7 9

2

6

2 3

3

9 6 3 5 2 7 4 8 1 2 7 5 4 8 1 9 3 6 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 13.decembar 2009.