Issuu on Google+

POSLODAVCI SE PRERA^UNAVAJU

ZAJEDNI^KA AKCIJA MUP SRBIJE I CRNE GORE

Grip i bolovawa odnose milijarde

str. 5

NOVI SAD *

Lisice i za auto-mafiju

c m y

str. 13

PETAK 13. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22541 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

EVROPSKI PARLAMENT PODR@AO STAVQAWE SRBIJE NA BELU [ENGENSKU LISTU

„Punto” mewa 5.000 kr{eva

Do{lo vreme za kraj izolacije

str. 2

Politika

2 Podr{ka Rima na{im evropskim aspiracijama 3 SPS i PUPS jo{ ~itaju statut

Ekonomija

NOVOSADSKI PIJA^NI BAROMETAR

str. 5

NASLOVI

Ume jesen da bude vru}a

Karijera u dimenzijama ve~nosti

4 Visoke kamate gule gra|ane 5 U Vojvodini ve} povezano 117.000 godina 5 Fali nam 12.000 evropskih standarda

Novi Sad

7 ^etiri dana prekinuta Hayi Ruvimova 9 Kori{}ewe maske mnogima enigma

Vojvodina

str. 22

11 Sudski sporovi ojadi}e palana~ki buyet

Dru{tvo

str. 8 PRIJAVE ZA LEGALIZACIJU NEKRETNINA I DAQE U GRADSKOJ UPRAVI

Trafiking kriminalcima uzima ku}e? str. 13

Jeftinije i jednostavnije do stana

14 Skupo roditeqe ko{taju potomci intelektualci 14 Fioke prazne samo oni s osnovnom {kolom

Lov

str. 8

15 Uvesti premije za odstrel lisica

ZAPLENA NA PRELAZU GRADINA

U rezervnom to~ku 16 kila ha{i{a

Najvi{a temperatura 14°S

Toplije

str. 13

SPORT

„ ORLI]I EFIKASNI U BEO^INU

str. 16 – 20

„ NOVOSA\ANI DANAS DO^EKUJU LIDERA

„ NOLE ISPRA[IO I KLEMONA

„ POMO] KLADIONI^ARIMA


POLITIKA

petak13.novembar2009.

EVROPSKI PARLAMENT PODR@AO STAVQAWE SRBIJE NA BELU [ENGENSKU LISTU

Do{lo je vreme za kraj izolacije Evropski parlament ju~e je usvojio rezoluciju o ukidawu evropskih viza za gra|ane Srbije, Crne Gore i Makedonije po~ev od 19. decembra. Za predlog rezolucije, koju je predstavila izvestiteqka Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tawa Fajon, glasala je velika ve}ina poslanika. Fajonova je izrazila zadovoqstvo takvim ishodom i podsetila na to da su gra|ani tih zemaqa zbog viznog re`ima Unije izolovani, dok su u biv{oj Jugoslaviji imali vi{e prava i sloboda za putovawa. Sednici je prisustvovao i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}, koji je ocenio da „vi{e nema dvoumica oko evropske budu}nosti Zapadnog Balkana“. Rezolucija Evropskog parlamenta je, ina~e, konsultativna i ima vrednost politi~ke preporuke, dok kona~nu odluku o

Ubedqiva ve}ina u EP podr`ala viznu liberalizaciju

ukidawu viza treba da donese Savet ministara EU do 30. novembra. Odluka bi, po svemu sude}i, stupila na snagu 19. decembra. Ina~e, tokom rasprave u Evropskom parlamentu o ukidawu viza Srbiji, Crnoj Gori i

Makedoniji, evropski komesar @ak Baro nazvao je taj ~in u neku ruku istorijskim. On je, me|utim, odmah predo~io i „~vrstu re{enost Evropske komisije da pomno prati ispuwavawe svih merila utvr|enih u putnim mapama – programima mera za

sve zemqe kojih se to ti~e“. Kako je objasnio Baro, Makedonija je ve} ranije ispunila sve uslove, a u oktobru su dve misije stru~waka Evropske komisije ustanovile da su sve tra`ene reforme i mere u putnim mapama vaqano ispunile i Srbija i Crna Gora. Baro je rekao i da razume politi~ki motivisane pozive nekih grupa i krugova u Evropskom parlamentu da se i Albaniji i BiH, pa i Kosovu pomogne da u mawe-vi{e dogledno vreme ispune uslove i do|u do slobodnog viznog re`ima za „{engenski prostor“ EU. U tom kontekstu, on je naglasio da je Evropska komisija spremna da pomogne i vlastima BiH i Albanije da sprovedu nu`ne standarde i polovinom idu}e godine do|u tako|e, ako je mogu}e, do {engenskog slobodnog viznog re`ima Evropske unije.

HOLANDIJA STIDQIVO MEWA STAV PREMA SRBIJI

Ferhagenu dat prostor da se prilagodi „Ministar spoqnih poslova Holandije Maksim Ferhagen ocenio je da postoji boqa saradwa Srbije s Ha{kim tribunalom. No, to istovremeno ne zna~i i promenu stava Holandije u pogledu nastavka evropskih integracija Beograda”, izjavio je portparol holandskog Ministarstva spoqnih poslova Bert Rejs. Ferhagen je, naime, tokom rasprave o pro{irewu EU u Dowem domu holandskog parlamenta, izjavio da je „primetna uzlazna linija” u saradwi Srbije s Tribunalom. „To jo{ nije maksimum, ali postoji napredak“, rekao je ministar, i najavio da }e Holandija svoje daqe poteze za-

snivati na tome kako }e saradwu Srbije s Ha{kim tribunalom oceniti glavni tu`ilac Ser` Bramerc u izve{taju koji }e Savetu bezbednosti UN podneti 3. decembra u Wujorku. „Ako Bramerc oceni da vlasti u Beogradu ~ine sve {to mogu da prona|u, uhapse i u Hag izru~e optu`ene begunce Ratka Mladi}a i Gorana Haxi}a, Holandija se ne}e protiviti daqem pribli`avawu Srbije Evropskoj uniji, pre svega u trgovinskim odnosima, ali i ukidawem viznog re`ima“, rekao je {ef holandske diplomatije.

Partije u holandskom parlamentu su na kraju rasprave „dale prostor Ferhagenu“ za prilago|avawe stava prema Srbiji, uz uslov da prethodno budu konsultovane. Ve}ina poslanika izrazila je, ipak, protivqewe prebrzom pribli`avawu Srbije EU sve dok Mladi} ne bude uhap{en. Portparol holandskog Ministarstva spoqnih poslova potvrdio je, ina~e, da Ferhagen i daqe smatra da Srbija ne bi trebalo da preuraweno podnosi zahtev za status kandidata u EU, uz napomenu da }e Holandija biti „stroga, ali pravi~na“ prema zemqama koje te`e statusu kandidata u evropskom bloku.

DNEVNIK

c m y

2

REAGOVAWA

Jovanovi}: I \in|i}eva pobeda [ef poslani~ke grupe Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je da ga putovawa bez viza podse}aju na politiku ubijenog premijera Zorana \in|i}a, „najsna`nijeg simbola slobodne Srbije“. „Mi-

Ru`i}: Prepoznali su nas [ef poslani~ke grupe SPS–JS-a Branko Ru`i} ocenio je da je usvajawe preporuke Evropskog parlamenta za ukidawe viza za gra|ane Srbije „uspeh Vlade, resornih ministarstava i gra|ana”. Ru`i} je dodao i da je veoma va`no to {to su i evropski parlamentarci „stekli svest o iskrenim namerama Srbije da ide putem evropskih integracija”.

Kolunyija: Na dobrom putu [efica poslani~kog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija ocenila je da je usvajawe preporuke o ukidawu viza za gra|ane Srbije potvrda da je Srbija na dobrom putu ostvariva-

Martinovi}: Slaba vajda

Pastor: Zaslu`nih ima vi{e [ef poslani~ke grupe mawina i poslanik SVM-a Balint Pastor ukazao je, povodom odluke Evropskog parlamenta da preporu~i ukidawe viza, da se to ne mo`e upisati na konto jednog pojedinca ili stranke, „bez obzira na to

Predsednici Tadi} i Napolitano

PREDSEDNIK SRBIJE ZAPO^EO TRODNEVNU POSETU ITALIJI

Podr{ka Rima na{im evropskim aspiracijama jem }e biti potpisana zajedni~ka Predsednik Srbije Boris Taizjava o strate{kom partnerstvu di} otpo~eo je ju~e, susretom s dveju dr`ava. „Nalazimo se pred italijanskim kolegom \or|om potpisivawem state{kog partNapolitanom, trodnevnu posetu nerstva s Italijom, i to je veliItaliji. Nakon razgovora Tadi} ki uspeh za Srbiju i wene gra|aje izjavio da je dobio jasnu podne. To je rezultat vrlo bliske sa{ku Italije za u~lawewe Srbije radwe dva naroda i dr`ave tokom u Evropsku uniju. On je naglasio decenija i predstavqa novu etapa i da Italija, i pored toga {to je razvoja odnosa Srbije i Italije priznala jednostrano progla{e”, izjavio je Tadi}. Na samitu, u nu nezavisnost Kosova, po tom okviru kojeg }e se pitawu ima izbapredsednik Srbilansiran pristup, je sastati i s pre„{to pokazuje i Tadi} dobio mijerom Italije odlukom da ne}e blagoslov SPC za Silviom Berluu~estvovati u javrazgovor s papom skonijem, bi}e noj raspravi pred potpisan i niz biMe|unarodnim sulateralnih sporazuma iz oblasti dom pravde”. Po Tadi}evim re~iinfrastrukture, energetike, poma, va`ne teme razgovora s Napoqoprivrede, vojne saradwe, unulitanom bile su i bilateralni tra{wih poslova, kulturno-proodnosi, te investicije italijansvetne i nau~no-tehni~ke saradskih kompanija u srpsku ekonowe. U subotu }e, pak, Tadi} u Vamiju. Tadi} je ju~e razgovarao i s tikanu razgovarati s papom Bepredsednikom Doweg doma italinediktom XVI. Tim povodom mijanskog parlamenta \anfrankom nistar spoqnih poslova Srbije Finijem, a u centru pa`we su biVuk Jeremi} zatra`io je ju~e i le evropske integracije Srbije. dobio blagoslov Svetog sinoda Danas }e, ina~e, biti odr`an i Srpske pravoslavne crkve. italijansko-srpski samit, na ko-

Susedi bi morali da imaju u vidu svu delikatnost kosovskog pitawa (@ivorad Kova~evi}) wegovim re~ima, susedi Srbije trebalo bi da imaju u vidu delikatnost situacije u kojoj je srpska politi~ka elita. „Ta elita je dovela sebe u situaciju da ne mo`e da odustane od stava da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, i to }e verovatno trajati godinama“, napomenuo je predsednik EPuS-a. Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov rekao je da je, osim prio-

{to je ve} po~elo prisvajawe zasluga”. On je naglasio da to ne mo`e biti zasluga ni pojedinca, ni stranke, ni samo Skup{tine Srbije i aktuelne Vlade, jer su na tome da do|emo na „belu listu“ radili mnogi u prethodnim godinama.

Seni}: Simbolika 19. decembra Zamenik {efa poslani~ke grupe G17 plus Vlajko Seni} izjavio je da ima simbolike u tome {to se ukidawe viza najavquje za 19. decembar jer su na taj datum pre 19 godina odr`ani prvi vi{estrana~ki izbori. „Bile su potrebne dve decenije otkako su odr`ani ti izbori da se vratimo u normalu i da se u potpunosti pribli`imo evropskoj porodici naroda u formalnom smislu – barem {to se putovawa ti~e“, kazao je Seni}.

Svi smo u istom ~amcu izbeglica, prognanih, kao i nezavr{ena sukcesija i granice, ali su uzdrmani i progla{ewem nezavisnosti Kosova. „Treba onemogu}iti da pitawe Kosova bude regionalna jabuka razdora i ne dovoditi u pitawe ni~iji osnovni stav, odnosno prihvatiti Bajdenovu izjavu tokom posete Srbiji ’sla`emo se da se ne sla`emo’“, naveo je Kova~evi}. Po

wa punopravnog ~lanstva u EU. „To je istovremeno potvrda da se srpsko dru{tvo reformi{e su{tinski, u skladu s evropskim standardima“, istakla je Nada Kolunxija.

Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a Aleksandar Martinovi} ocenio je da }e “vizna liberalizacija verovatno poslu`iti kao jedan od aduta Borisu Tadi}u na nekim narednim izborima, za neku narednu izbornu kampawu”. “Ali sumwam da }e sama ta ~iwenica da }emo mo}i da putujemo bez viza u nekoj ve}oj meri poboq{ati `ivotni standard gra|ana Srbije”, rekao je Martinovi}.

DR@AVE REGIONA MORAJU SE ME\USOBNO POMAGATI NA EVROPSKOM PUTU

^lan Saveta Igmanske inicijative @ivorad Kova~evi} ocenio je da su odnosi u regionu boqi nego {to su bili, ali da su jo{ daleko od toga kakvi bi trebalo da budu, pa su samim tim i podsticaj i ko~nica na putu ka EU. „Me|usobni odnosi zemaqa u regionu su i podsticaj u meri u kojoj napreduju, a ko~nica zbog toga {to nisu jo{ dobri... Svi mi u regionu moramo da razvijemo jaku svest o tome da smo svi u istom ~amcu i da nema stabilnosti regiona bez stabilnosti zemaqa koje ga ~ine“, poru~io je Kova~evi} povodom decenije postojawa Igmanske inicijative. On je objasnio da su te{ko}e koje je Hrvatska imala u pristupnim pregovorima s EU zbog blokade Slovenije usporile napredovawe celog regiona ka Uniji, i naglasio da je potrebno regionalno zalagawe i po pitawu „bele {engenske liste“, odnosno da treba pomo}i i BiH da {to pre do|e na wu. Kova~evi} je, me|utim, ukazao i na to da su me|usobni odnosi u regonu jo{ optere}eni i nere{enim pitawima ratnog nasle|a, u koja spadaju i pitawe

slim da }e taj 19. decembar svakako biti dan koji je nezamisliv bez \in|i}a i onoga {to je on sa svojom politikom i svojom vizijom, koja i danas `ivi makar i kroz tu veliku pobedu, prisutan me|u nama“, rekao je Jovanovi}.

riteta da sve zemqe regiona budu u sistemu vizne liberalizacije, za tu inicijativu veoma va`no i da do|e do trajne suspenzije viznog re`ima izme|u Srbije i Hrvatske. Kopredsednik Igmanske inicijative za Hrvatsku Zoran Pusi} naveo je da je Hrvatska u sporu sa Slovenijom na te`ak na~in nau~ila lekciju da ne blokira druge dr`ave regiona na putu ka EU, i naglasio da }e u tom smislu Hrvatska ostalim zemqama pomo}i, jer }e i svaka dr`ava pojedina~no napredovati ako ceo region bude napredovao. Kopredsednik Igmanske inicijative iz BiH Vehid [ehi} je, pak, govore}i o unutra{wim problemima u toj dr`avi, istakao da se tamo jo{ ne shvata da su Srbija, Hrvatska i Crna Gora inostranstvo kao {to su i sve druge zemqe. Igmanska inicijativa, podsetimo, okupqa vi{e od 140 nevladinih organizacija iz Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore, a ciq joj je normalizacija odnosa u regionu, o~uvawe qudskih prava i razvoj saradwe u oblasti politike, ekonomije i kulture.

VESTI Pouzdan partner Predsednik vojvo|anske vlade dr Bojan Pajti} ugostio je ju~e u Banovini ambasadora [vajcarske u Beogradu Ervina Helmuta Hofera. Govore}i o dosada{woj saradwi, Pajti} je istakao da je [vajcarska dobar i pouzdan partner Srbiji i Vojvodini u ja~awu civilnog dru{tva i gra|anske svesti, ali i u brojnim investicijama. „Vojvodina je otvorena za daqa ulagawa i pru`a svu neophodnu logistiku za razvoj privrede. Veoma je va`na i univerzitetska saradwa, jer Novi Sad je, pored svega, drugi po veli~ini univerzitetski grad u Srbiji”, rekao je Pajti}. Ambasador [vajcarske je, pak, naveo da je veoma va`na razmena iskustava i znawa u oblasti obnovqivih izvora eneregije, jer u tome je budu}nost celog sveta. P. K.

\urin u Skopqu Ukazom predsednika Srbije Borisa Tadi}a, novi ambasador Srbije u Makedoniji je Tomislav \urin. \urin }e na mestu na{eg diplomatskog predstavnika u Skopqu zameniti dosada{weg ambasadora Zorana Popovi}a koji je opozvan s te du`nosti.

Milinkovi} ambasador Srbije pri NATO-u Predsednik Srbije Boris Tadi} postavio je Branislava Milinkovi}a za ambasadora – {efa Misije Srbije pri NATO-u u Briselu. Milinkovi} je do sada bio specijalni izaslanik Ministarstva spoqnih poslova Srbije pri NATO-u. Ambasador Milinkovi} je prvi predstavnik Srbije u Zapadnom vojnom savezu. Pre wega, u vreme postojawa

zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore, vojni ambasador SCG u Monsu, gde se nalazi komanda NATO-a, bio je general-poptukovnik Milan Zari}. Na tu du`nost general Zari} je imenovan krajem marta 2005. godine, a misiju u Monsu, predgra|u Brisela, zavr{io je potkraj 2008. Bilo je to vreme kada je po~eo da tiwa sukob izme|u ministra od-

brane Dragana [utanovca i tada{weg na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Zdravka Pono{a. Nakon povratka u Srbiju neki mediji su spekulisali da bi dvojica generala mogli da zamene uloge – Zari} da postane prvi operativac Vojske, a Pono{ da ode u Mons. Ipak, ni{ta od toga se nije obistinilo. M. B.

Branislav Milinkovi}


POLITIKA

DNEVNIK

PREPRAVQENI NAJVI[I PRAVNI AKT VOJVODINE NAPOKON DOPUTOVAO U BEOGRAD

SPS i PUPS jo{ ~itaju statut Predlog statuta Vojvodine napokon je ju~e predat u ruke narodnih poslanika i, kako su prokomentarisali pojedini iz kluba ZES-a, „dosta je putovao, pa se kona~no udomio u Domu Narodne skup{tine“. Iako je bilo spekulacija o tome da je dokument stigao u srpski parlament u sredu uve~e, na od{tampanom predlogu statuta jasno pi{e da je zaveden na pisarnici ju~e i poslat na {tampawe tek ne{to pre 13 ~asova. Niko od predstavnika vlasti ju~e, ina~e, nije imao promedbi na novoprido{li tekst, jedino je ostao nejesan stav socijalista, jer je {ef poslani~kog kluba te stranke Branko Ru`i} u kontaktima s novinarima isticao da treba jo{ da prou~e pristigli dokument i da u okviru svoje koalicije razjasne da li je to ono {to su tra`ili. Prvi ~ovek poslani~ke grupe PUPS-a Momo ^olakovi} ka`e za „Dnevnik“ da su prilikom ~itawa predloga dostavqenog statuta „primetili da sve nije ba{ onako kako je trebalo da bude u skladu s amandmanima koji su na statut usvojeni“. – Kona~an stav o tome kako }e glasati na{a koalicija bi}e poznat nakon konsultacija, koje }e biti odr`ane najverovatnije ve} danas – ka`e ^olakovi} za „Dnevnik“. Crv sumwe unela je poslanica SNS-a Jorgovanka Tabakovi}, koja je i pre nego {to je statut podeqen rekla da ima nezvani~ne informacije o tome da su se “neke gre{ke opet potkrale, jer prakti~no ostaje dvojnost forme za Novi Sad, i da je i glavni grad i da je administrativni centar”. – Pretpostavqam da nam ne}e podeliti tekst u kojem svako mo`e da progla{ava svoju pobedu, {to gra|ani Novog Sada ve} imaju prilike da vide na bilbordima kojima im Nenad ^anak ~estita glavni grad, a to }e se svakako kositi s onim {to je Da~i} rekao da je wegova zasluga – prokomentarisala je Jorgovanka Tabakovi}. Za LSV je, kako je ponovila narodna poslanica te stranke Aleksandra Jerkov, bilo va`no da naslov iznad ~lana 10. ostane „Glavni grad AP Vojvodine“, zato {to je tuma~ewe pravnika da ono {to je napisano u nekom u ~lanu, zapravo,

Sve je po Ustavu „Za nas je va`no da je sadr`aj statuta i zakona u najve}oj mogu}oj meri iscrpeo ustavne mogu}nosti za ostvarivawe punog sadr`aja autonomije i da istovremeno nije prekr{en Ustav. To {to se javqa kao nekakva vrsta polemike, po meni je na nivou povr{nog, jer ne postoji ustavno ograni~ewe koje se bavi time da li postoji ne{to {to je glavni grad ili nije glavni grad AP. Nigde Ustav nije ograni~io mogu}nost da se administativno sedi{te AP nazove glavnim gradom i u tom smislu za nas ne postoji nekakav poseban spor o tome”, tvrdi Nada Kolunxija.

A {ta ako bude amandmana na zakon Na molbu da ka`e da li postoji sumwa da bi tekst statuta mogao ponovo biti mewan, Aleksandra Jerkov nije iskqu~ila tu mogu}nost. „S obzirom na to da Predlog statuta nije usagla{en sa zakonom o prenosu nadle`nosti, ve} sa predlogom tog akta, koji mo`e amandmanski biti mewan u parlamentu, mogu}e je da statut predlaga~ opet povu~e, ukoliko ga bude bilo potrebno ponovo usagla{avati. Ali to sve opet ide, da tako ka`em, na ra~un predlaga~a, a ne nas koji smo bili protiv promena“, obrazlo`ila je poslanica LSV. predstavqa definiciju toga naslova. – Tako da je taj na{ uslov ispuwen, uskla|en s Predlogom zakona o prenosu nadle`nosti i {to se nas ti~e, ukoliko Predlog statuta ostane u formi u kakvoj jeste, LSV }e ga podr`ati – izri~ita je Aleksandra Jerkov. Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} (DS) ka`e za „Dnevnik“ da u dostavqenoj verziji statuta ne vidi ni{ta sporno, niti bilo kakav razlog za primedbe koalicionih partnera „s obzirom na prethodni konsenzus o statutu i zakonu, a potom i pravno-tehni~ku redakciju Predloga statuta“. – Po{to su prihva}eni amandmani na{ih koalicionih partne-

ra SPS-a, LSV-a i ostalih stranaka, o~ekujem sada jedinstven stav u raspravi o ovim dokumentima – navodi Ratkovi}. Ni {efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija ne vidi nijedan su{tinski razlog za eventualno ponovno vra}awe predlo`enog statuta Skup{tini Vojvodine. – Ne vidim da postoji ne{to {to je su{tinski sporno sa stanovi{ta Ustava, a ono {to je na{e polazi{te i granica jeste Ustav – objasnila je Nada Kolunxija. – Dakle, ja ne vidim razlog da se taj proces vra}a unazad. Po wenom uverewu, sada je najva`nije to da je poslanicima prosle|en tekst statuta i zakona o

prenosu nadle`nosti, {to zna~i da }e, u skladu s poslovni~kim rokovima, sednica na kojoj }e se raspravqati o ova dva va`na dokumenta biti zakazana u najkra}em mogu}em roku. U tom se kontekstu, kako „Dnevnik” saznaje, spekuli{e da bi se pred poslanicima vojvo|anski akti mogli na}i slede}eg ~etvrtka. Poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor nagla{ava da, po informacijama kojima on raspola`e, nijedna nadle`nost Pokrajine nije izbrisana iz statuta, “{to je za SVM najbitnije”. – Ni do sada se nismo bavili simboli~kim stvarima, za nas je bitno da Vojvodina ima maksimum nadle`nosti koje va`e}i Ustav omogu}ava, a ne preambula, odredbe o glavnom gradu i druga simboli~ka pitawa. Kad pitate gra|ane na ulici, wih 80 odsto }e re}i da je Novi Sad glavni grad Vojvodine, bez obzira na to {ta pi{e u statutu – isti~e Pastor. Zamenik {efa poslani~kog kluba G17 plus Vlajko Seni} ka`e da }e ta stranka podr`ati statut, ali se i nada, „zbog gra|ana Vojvodine pre svega”, da }e sve nejasno}e biti otklowene. – Malo je ru`no postalo posledwih nekoliko dana preotimawe politi~kih poena kada se govori o statutu. Ispalo je da je mnogo ve}a briga ko }e izvu}i politi~ku korist ili pretpreti politi~ku {tetu nego {to svi zajedno brinemo {ta }e taj statut doneti gra|anima – prime}uje Seni}. Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} procewuje da je pora`avaju}a „slabost i nemo}, pre svega DS-a, koji ima ve}inu u vojvo|anskom parlamentu”, da se tako ozbiqno pitawe kao {to je statut APV „svede u okvire gramatike i besmislenih bravura”. – Svo|ewe na poziciju ta~ke i zareza u pojedinim ~lanovima statuta ili zakona govore o slabosti i nemo}i unutar sistema ove dr`ave koji ne mo`e sam od sebe da se promeni. To nas zabriwava, jer statut Vojvodine jeste pokazateq potencijala za onu vrstu politike koja Srbiju mora pribli`iti EU kroz proces unutra{wih reformi – upozorio je Jovanovi}. S. Stankovi}

DSS TVRDI DA ODBOR ZA PROPISE SKUP[TINE APV NIJE SMEO DA MEWA STATUT

Novi tekst jedini je lek

Predlog statuta Vojvodine koji je Narodnoj skup{tini u ime pokrajinskog parlamenta uputio potpredsednik Martin Zloh predstavqa falsifikat i jo{ jednu u nizu prevara pokrajinske vlasti, tvrdi Pokrajinski odbor Demokratske stranke Srbije. “Skup{tina Vojvodine je na sednici od 8. novembra ove godine usvojila zakqu~ak o pravno-tehni~kom usagla{avawu predloga statuta s predlogom zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine i

ovlastila Odbor za propise da u tekst predloga statuta ugradi usvojene ispravke i da pre~i{}eni tekst uputi Narodnoj skup{tini radi davawa saglasnosti, a ne da ga mimo voqe poslanika samovoqno dopuwava”, izjavio je Tanjugu portparol PO DSS-a Milenko Jovanov. Po wegovim re~ima, u novom tekstu predloga statuta, osim same preambule, nezakonito su dopisane jo{ i odredbe o teritoriji, glavnom gradu, simbolima, imovi-

ni, kao i nadle`nostima Vojvodine. “I ovo poigravawe Skup{tine APV s najvi{im pokrajinskim pravnim aktom pokazuje da je samo wegovo potpuno povla~ewe jedini pravi na~in da se do|e do novog statuta, koji }e biti u potpunosti zasnovan na Ustavu Srbije i koji }e predstavqati ~vrstu branu svim separatisti~kim namerama. Usvajawe statuta nije javna zabava za gra|ane jer je u pitawu o~uvawe na{e dr`ave”, dodao je Jovanov.

NE SMIRUJU SE POLITI^KE STRASTI U NOVOM BE^EJU

Pqu{te optu`be na sve strane Inicijativa LDP-a za smenu predsednika Skup{tine op{tine Novi Be~ej Matije Kova~a (DS) uzburkala je politi~ke strasti u ovoj sredwobanatskoj varo{ici a “pale” su i prve `e{}e optu`be. Odborni~ka grupa LDP-a u lokalnom parlamentu, da podsetimo, na posledwoj sednici je podnela predlog za razre{ewe Kova~a, wegovog zamenika Dobrivoja Abramovi}a i direktora JP “Direkcija za planirawe i izgradwu” Ivana Bo{waka, a ovaj zahtev jednoglasno su podr`ali i predstavnici SRS-a. Posle toga Kova~ je prekinuo zasedawe, pravdaju}i ovaj postupak time da je neophodno obaviti konsultacije. Odmah se pronela pri~a da su liberali i radikali zajedni~kim snagama odlu~ili da sklone trojicu funkcionera DSa, {to je predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov

(LDP) u izjavi za “Dnevnik” derazvojnih planova i budu}nosti mantovao. On je pojasnio da je weop{tine, nego oko foteqa i toga gova stranka podnela inicijativu ko }e kontrolisati pare – kazao je za smenu Kova~a, Abramovi}a i na ju~era{woj konferenciji za Bo{waka tek ponovinare predsedsle konsultacija s nik novobe~ejskog Iza celog Pokrajinskim odogranka SRS-a Zoslu~aja stoji borom DS-a, koji ran Ran|elovi}. Milivoj Vrebalov je, kako je naveo, O inicijativi koji time `eli da nezadovoqan dosaza opoziv progoda{wim u~inkom vorio je i Kova~, skrene pa`wu sa wih trojice. najbitnijih doga|aja koji u prvom treJu~e su se o ovom nutku nije detaqza gra|ane pitawu oglasili i nije komentarisao (Matija Kova~) novobe~ejski raditrenutna zbivawa kali, odbaciv{i i na lokalnoj polisvaku pomisao o navodnoj saradwi ti~koj sceni. On je u obra}awu mes LDP-om. dijima izrazio uverewe da iza ce– Mi ve} nekoliko meseci zahlog slu~aja stoji predsednik optevamo Kova~evu smenu zbog nera{tine Vrebalov koji time `eli da Skup{tine, ali i kra|e izbora da skrene pa`wu sa, za gra|ane, u Novom Milo{evu. Zato smo glanajbitnijih doga|aja. sali kao i LDP. Tu`no je {to se – Re~ je o tome da izvr{na vlast vladaju}a koalicija ne sva|a oko na ~ijem je on ~elu nema nikakve

rezultate. Za wegove vladavine nestalo je 1.000 radnih mesta, a u gradu se samo afirmi{e manifestacija “Velikogospojinski dani”, na koju se nekontrolisano tro{i novac – proziva Kova~, optu`uju}i Vrebalova ~ak i za raspu{tawe Op{tinskog odbora DS-a! Po wegovoj pri~i, Vrebalov je intervenisao u Novom Sadu i Beogradu, u vrhu Demokratske stranke, gde ima dobre veze, kako bi eliminisao svoje protivnike u lokalu! – Da bi to ostvario, on je ~ak u{ao i u savez s radikalima – dodao je Kova~. Lokalni parlament u Novom Be~eju, ina~e, broji 31 odbornika, od kojih vladaju}u ve}inu ~ine LDP (11), DS (pet) i G17 plus (dva), dok su u opoziciji SRS, SVM i Grupa gra|ana. @. Balaban

petak13.novembar2009.

3

FILOZOF I PUBLICISTA TOMISLAV @IGMANOV ZA „DNEVNIK”

Dr`ava mora reagovati na govor mr`we Filozof i publicista Tomislav @igmanov ocenio je da poruke koje u akciji protiv statuta APV ovih dana iznosi Demokratska stranka Srbije predstavqaju “demonstraciju o~aja nemo}nih koji ne biraju ni sredstva ni na~in da u svom protestnom delovawu iznose vrednosni okvir koji nije primeren demokratskim dru{tvima”. Podsetimo, DSS, nakon subotweg performansa s deqewem jogurta i banana pred Skup{tinom APV, organizuje ovih dana proteste po gradovima Vojvodine protiv usvajawa predlo`enog statuta. U okviru ovih akcija u Pan~evu su tako aktivisti DSS-a prekju~e delili letke s porukama da “Statut Vojvodine cepa Srbiju”, a funkcioneri te stranke izjedna~ili su opasnost od “autonoma{tva” s

On ka`e da se Vojvo|ani danas suo~avaju s ve}im problemima, pre svega, egzistencijalne prirode, te da “ve}ina wih statut percipira kao mehanizam koji mo`e biti u funkciji razre{ewa wihovih vrlo konkretnih i realnih `ivotnih problema”. – A ta grupa qudi koja ovih dana ide od jednog do drugog mesta po Vojvodini, to je ve} vi|eno, i sigurno ne}e imati nikavu te`inu – ka`e na{ sagovornik. @igmanov je uveren i u to da ovi protesti protiv usvajawa vojvo|anskog statuta ne}e u zna~ajnijoj meri ni radikalizovati politi~ki scenu, niti polarizovati javnost u Srbiji i Vojvodini u odnosu na ovo pitawe. – ^ak i ako DSS za ovo dobije podr{ku i drugih protivnika vojvo|anske autnomije kroz polemiku u republi~kom parlamentu o statutu APV, ta euforija }e trajati nekoliko dana. Niti DSS ima snagu da mobili{e javnost

Akcije protiv statuta ne}e nai}i na zna~ajniju podr{ku u vojvo|anskoj javnosti

virusom novog gripa. Tako|e, onu su gra|ane upozoravali i na to da ubudu}e ne}e mo}i da dobiju zdravstvenu negu u Beogradu niti }e tamo mo}i da studiraju. – Na`alost, to ~ini stranka koje je do ju~e bila na vlasti, a koja neke elementarne stvari, kao {to su procesi regionalizacije i decentralizacije, ne razume. Oni od toga prave manifestaciju nezadovoqstva, ali, po meni, benignu, jer verujem da ipak ne}e nai}i na zna~ajniju podr{ku u vojvo|anskoj javnosti – ocenio je @igmanov u izjavi za na{ list.

oko ove teme, niti druge stranke sli~nih gledi{ta na Vojvodinu imaju potencijala za tako ne{to – smatra @igmanov. Me|utim, on upozorava i na to da se u ovakvim situacijama, kad se u javnosti plasiraju poruke koje sadr`e govor mr`we, moraju oglasiti organi i institucije koje se bave za{titom qudskih prava. – Vide}emo li ho}e li se povodom takvih poruka izjasniti i pokrajinski i republi~ki ombudsman, ali i sama dr`ava. Jer, separatizam je ka`wivo delo, pa bi se, prema tome, morale sankcionisati i neutemeqene optu`be za tako ne{to – istakao je @igmanov. B. D. S.

NEMA VI[KA ZAPOSLENIH U OP[TINSKOJ UPRAVI U BA^KOJ PALANCI

Palana~ke }ate mirno spavaju

Mada Zakon o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji jo{ nije zvani~no objavqen u „Slu`benom glasniku“, u Ba~koj Palanci dr`avne }ate mogu biti spokojne. Kada se saznalo da zaposleni u javnim preduze}ima i pred{kolskim ustanovama nisu ura~unati u potro{a~e op{tinskog buxeta (mada to jesu na neki na~in), ispada da se op{tina Ba~ka Palanka ta~no uklapa u kvotu od ~etiri zaposlena ~inovnika na hiqadu stanovnika. – Po posledwem zvani~nom popisu stanovni{tva, na{a op{tina ima oko 61.000 stanovnika, a spisak onih kojima se iz buxeta op{tine ispla}uje zarada svodi se na 259 – ka`e na~elnik Op{tinske uprave SO Ba~ka Palanka Branimir Kuzman~ev. – Dodu{e, vi{ak je mali, ali ako znamo da do kraja godine nekoliko radnika treba da ode u

penziju, kao i da su dva radnika samoinicijativo oti{la, onda vidimo da ovde nema vi{ka administrativnih radnika. On navodi da je sa 124, kada je re~ o zaposlenima u op{tinskoj upravi, broj smawen na 114, s tim da uskoro o~ekuje da }e se svesti na 100. – Kod nas je mo`da problem u tome {to ima dosta funkcionera, wih 15, ali to nije u mom domenu, mada, i od toga broja ~etovoro je u radnom odnosu. Najbitnije je {to po novom zakonu Ba~ka Palanka sa 61.000 stanovnika mo`e imati 250 radnika koji plate primaju iz buxeta op{tine. To je ispo{tovano – navodi Kuzman~ev. Najmirniji treba da budu zaposleni u dr`avnoj upravi u Palanci, ali, ka`u nadle`ni, jo{ uvek ipak treba sa~ekati da pomenuti zakon i zvani~no stupi na snagu. M. Suyum

Za siroma{ne od milion do sedam miliona Vlada Srbije donela je ju~e zakqu~ak o pomo}i od 200 miliona dinara za 63 nerazvijene i siroma{ne op{tine. Sredstva }e biti vra}ena kao jednokratna pomo} za 40 najnerazvijenijih op{tina, kao i za 23 op{tine u kojima su prihodi po stanovniku bili ni`i od 12.000 dinara u pro{loj godini, i to iz buxetskog fonda za re{avawe problema prouzrokovanih negativnim efektima svetske ekonomske krize. Op{tine ne}e dobiti podjednak iznos, ve} }e se on kretati od milion do sedam miliona dinara, u zavisnosti od visine op{tinskog buxeta, odnosno rashoda op{tine po glavi stanovnika.


4

EKONOMIJA

petak13.novembar2009.

INVESTITORI VARAJU ZAKON O PLANIRAWU I IZGRADWI

Divqa gradwa uzima maha Novi Zakon o planirawu i izgradwi, koji je na snazi od 11. septembra ove godine, izazvao je do sada toliko polemike u javnosti da je pomo}nica ministra za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} izjavila na ju~era{woj tribini, organizovanoj na Novosadskom

pisan rok do kad moraju da donesu prostorni plan i plan generalne regulacije, u suprotnom }e biti raspu{tena op{tinska skup{tina, a razmi{qa se i o uskra}ivawu novca op{tinama. Novi zakon je dao ve}a ovla{}ewa gra|evinskim inspektorima, koji, u ciqu suzbijawa bespravne izgradwe, mogu zatvoriti gradili{te i zape~atiti ma{ine ukoliko neko poku{a da gradi bez gra|evinske dozvole, s tim {to }e se to kvalifikovati kao krivi~no delo, sve s ciqem da se divqa gradwa zaustavi u temeqima. Pomo}nica ministra je rekla da je prvobitno planirano da se legalizuje samo ono {to je izgra|eno do 2003. godine, ali se popustilo pod pritiskom gotovo svih gradona~elnika op{tina, koji su tra`ili da se omogu}i legalizacija svega izgra|enog do stupawa zakona na snagu. Me|utim, otkako je to prihva}eno, Aleksandra Damwanovi}-Pe-

NAKON JU^ERA[WE VANREDNE SEDNICE SKUP[TINE AKCIONARA

Kraj prinudne uprave u Metals banci Metals banka ju~e je dobila novu upravu: na 36. vanrednoj sednici Skup{tine akcionara izabran je novi Upravni odbor. Konstituisawem novih organa banke stekli su se uslovi da se u ovoj finansijskoj ku}i ukine prinudna uprava koja je odlukom Narodne banke Srbije uvedena 24. oktobra pro{le godine. Od jula ove godine Metals banka je u ve}inskom vlasni{tvu Izvr{nog ve}a AP Vojvodine, koje poseduje 61,9 odsto akcija banke. Drugi ve}inski akcionar je DDOR “Novi Sad”. Novi Upravni odbor izabran je u skladu sa svojinskom strukturom. Predsednik je Qiqana Sredojev iz Pokrajinskog sekretarijata za finansije, a ~lanovi stru~wak i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu dr Stevan [ogorov, direktor novosadskog “Parking servisa” Ivan Ferko,

lo primedbi koje je na ceo postupak i tok same sednice imao mawinski deo akcionara, u ~ije ime se akcionarima obratio nekada{wi direktor Banke Ananije Pavi}evi}. Po wegovom mi{qewu, prinudna uprava NBS-a je trajala do 23. oktobra te saziva-

we vanredne sednice Skup{tine akcionara nije u skladu s propisima. Dijalog izme|u wega i prinudnog upravnika Petrovi}a pretvorio se u `u~nu rasparavu o tome ko je koga zaposlio i koji akcionari najvi{e duguju banci. D. Vujo{evi}

Visoke kamate gule gra|ane

Samo jedna banka

trovi} ka`e da je krenuo veliki talals nove bespravne izgradwe. Na tribini je re~eno da sve op{tine i gradovi u Srbiji moraju do 11. decembra dostaviti Ministarstvu podatke o broju nelegalno izgra|enih objekata, da bi se znao ta~an broj. Za objekte do 100 kvadrata naknada je umawena za 60 odsto od redovne cene koju propisuje lokalna samouprava, ali to va`i samo do kraja slede}e godine. R. Dautovi}

koji je nekada radio na brokerskim poslovima u Metals banci, i dva italijanska kadra: prvi ~ovek DDOR-a Kristijan Oto Noi te dr \ulio Base|o. Broj ~lanova je s prvobitnih devet smawen na pet da bi upravqawe Bankom bilo operativnije. Izabrani ~lanovi }e dobijati mese~nu naknadu u visni jedne prose~ne plate u banci. Kako saznajemo, novi Izvr{ni odbor ima}e tri ~lana, a za prvog ~oveka predlo`en je dosada{wi prinudni upravnik Sr|an Petrovi} ~iji }e izbor postati zvani~an kada to potvrdi Agencija za privredne registre. Usvajwe zapisnika s prethodne sednice te glasawe i izbor novog Upravnog odbora i spoqnog revizora za 2009. – izabrana je revizorska ku}a “Dilojt” – trajalo je mawe od sat. Verovatno bi sednica bila i kra}a da nije bi-

NBS OBORILA REFERENTNU STOPU PET ODSTO, ALI BANKE ZA TO NE MARE

Da bi pomogli bespravnim graditeqima da lak{e plate legalizaciju, Ministarstvo je u{lo u pregovore s poslovnim bankama o kreditirawu. Me|utim, do sada se pozivu odazvala samo Prokredit banka. sajmu, da su u Ministarstvu uo~ili propuste i da }e se i}i na izmene i dopune tog propisa. Da je u Zakonu mnogo nejasno}a, videlo se i iz prepune sale “Master centra” u koju svi zainteresovani nisu ni stali, pa je tribina preme{tena u amfiteatar. Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} je obe}ala da }e Ministarstvo pomo}i lokalnoj samoupravi i sufinansirati izradu planske dokumentacije, i podsetila op{tine na to da moraju da po{tuju zakonom pro-

DNEVNIK

Smawewe referentne kamatne stope u Srbiji ne zna~i i da banke smawuju kamate na kredite, iako bi u normalnim okolnostima trebalo da bude tako. Referentna kamatna stopa koju odre|uje centralna banka smawena je od po~etka godine sa 17,75 posto na sada{wih deset procenata. S obzirom na to da se na osnovu we formiraju i kamate koje nude banke, gra|ani, s pravom, o~ekuju jeftinije dinarske kredite. Banke se, me|utim, jo{ ne odri~u velikih kamata iz kojih }e pokriti gubitke izazvane krizom. Ako gubitaka ne bude, te rezerve pretvori}e se u zaradu. Gra|ani Srbije najradije {tede i zadu`uju se u evrima, a kada im ponestane para, onda obavezno idu u minus i tro{e dinare. Uprkos nebrojenim apelima da su ovi zajmovi papreni i da su obi~ni krediti jeftiniji, minusi i pozajmice po osnovu kreditnih kartica su najpopularnije dinarske pozajmice kod nas. Kada se pomenu visoke kamate koje klijenti pa}aju kada se zadu`e, uvek ima nekoliko obja{wewa. Prvo se odnosi na referentnu kamatnu stopu. Po~etkom ove godine bila je 17,75 posto. Nadle`ni iz Narodne banke Srbije su lepo objasnili da, dogod nam preti opasnost da inflatorna stopa bude iznad planiranih osam posto, od sni`ewa nema ni{ta. Inflatorna kretawa nam i nisu bila tako nepovoqna, pa je i osnovna dinarska stopa po~ela da kli-

Referentna kamatna stopa, koju odre|uje centralna banka smawena je od po~etka godine sa 17,75 na 10 posto, pa gra|ani s pravom o~ekuju jeftinije dinarske kredite zi. Tako je u januaru kliznula na 16,5 posto, u aprilu na 14, u junu i julu na 12, odnosno 11 posto. Trend se nastavio pa je pro{le sedmice Monetarni odbor NBS-a odlu~io da je snizi na deset posto. Od po~etka godine do sada to je ~ak 7,75 odsto za bankarske brojke, {to je drasti~na razlika. Uprkos ovom ne padu ve} survavawu, kamate na kartice i minuse ostale su prili~no visoke i kre}u se iznad 20 posto na godi{wem nivou. O tome {ta treba da se dogodi pa da i tu do|e do smawewa Zoran Trpovski iz Nove qubqan-

ske banke – biv{a Kontinental – ka`e: – Pozjamice po osnovu kartica i prekora~ewa po ra~unu su instant-krediti i oni su u svim zemqama skupi jer spadaju u rizi~nu grupu – obja{wava Trpovski. – Tako je to i u zemqama koje imaju godi{wu stopu inflacije od tri~etiri posto. Recimo, u Velikoj Britaniji, uprkos skromnom rastu cena, na kartice se pla}a kamata od 17 posto godi{we. Na{i klijenti koji otpla}uju dinarske zajmove ve} imaju koristi od pada referentne stope jer su sve na{e kamate iskazane jasno: referent-

na stopa plus bankarska mar`a, tako da su rate za dinarske kredite cele godine padale. Isto va`i i za devizne zajmove, ali je tu sve vezano za libor ili euribor. Sve ove bankarske usluge su na raspolagawu klijntima pa mogu da biraju. O tome sli~an stav imaju i u Findomestik banci: – Da, od po~etka godine referentna stopa je smawena, ali ne treba zaboraviti da je to jo{ visokih deset posto. Euribor je sada pao na samo jedan procenat – ka`e prvi ~ovek Findomestika Vlada Markovi}. – Kod dinarskih kredita se, kao i druge kolege bankari, susre}emo sa slabim dinarskim izvorima. Svi znamo da gra|ani {tede listom u evrima, tako da i to ostvaqa dinarske kamate na prili~no visokom nivou. Drugim re~ima, qudi radije {tede u evrima, a bankari dinare radije plasiraju u doma}e hartije od vrednosti pa neke promene u ceni dinarskih plasmana ne treba o~ekivati skoro. D. Vujo{evi}

11. 11. 2009.

1.121,45409

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Dunav Grocka, Grocka

Promena %

Cena

BELEX 15 (763,18 -1,01%)

Promet

11,76

95

27.645

Jugorendgen, Ni{

8,49

115

69.000

Fabrika {e}era, Crvenka

7,63

3.499

Galenika Fitofarmacija, Zemun

3,24

Dimni~ar, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,05

2.835

32.493.162

209.940

Komercijalna banka, Beograd

-2,87

34.000

102.000

6.399

345.548

Energoprojekt holding, Beograd

-0,41

977

865.922

3,11 Promena %

11.600 Cena

394.400 Promet

Agrobanka, Beograd

-2,15

10.710

2.027.046

Univerzal banka, Beograd

-0,81

7.356

125.060

Univerzal - holding, Beograd

-12,05

511

1.533

Soja protein, Be~ej

0,57

1.056

1.182.185

Swisslion Miloduh, Kragujevac

-12,00

5.250

26.250

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,19

2.619

995.123

Kompanija Mi{i}, Po`arevac

-11,89

778

7.780

Imlek, Beograd

0,17

1.727

613.050

^oka duvanska industrija, ^oka

-11,76

1.500

748.500

Metals banka, Novi Sad

-0,23

7.982

678.460

-11,22 Promena %

870 Cena

4.350 Promet

Privredna banka, Beograd

0,24

827

627.329

Tigar, Pirot

-0,23

850

4.371.780

0,57

1.056

1.182.185

Meser Tehnogas, Beograd

-0,54

7.758

814.550

[umadija, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej ^oka duvanska industrija, ^oka Metals banka, Novi Sad

-11,76

1.500

748.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.350

9.350

-0,23

7.982

678.460

Telefonija, Beograd

0,00

1.906

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,84

610

348.120

Veterinarski zavod, Subotica

1,84

610

348.120

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

313.310

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

POKRAJINA SPREMNA DA POMOGNE POVEZIVAWE STA@A RADNICIMA

JO[ VOZILA U PROGRAMU STARO ZA NOVO

U Vojvodini ve} povezano 117.000 godina

„Punto” mewa 5.000 kr{eva

Vlada Srbije odobrila je ju~e prodaju dodatnog kontingenta od 5.000 “punta” uz subvenciju od 1.000 evra, potvrdio je posle sednice Vlade Srbije ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}. Kako je ranije najavqeno, Ministarstvo ekonomije predlo`ilo je Vladi Srbije da subvencioni{e kupovinu jo{ 5.000 “punta”

petak13.novembar2009.

Naredne nedeqe bi}e formirano koordinaciono telo u kojem }e biti predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Regionalne kancelarije Agencije za privatizaciju, Pokrajinskog fonda PIO i Poreske uprave, koje }e uskla|ivati aktivnosti u Vojvodini oko povezivawa sta`a radnicima kojima poslodavci od 1. januara 2004. do polovine ove godine nisu uspla}ivali penzijske doprinose. Tako|e, od nedeqe }e, po re~ima pokrajinskog se-

kretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina, biti odr`an sastanak s predstavnicima lokalnih samouprava da bi se aktivnosti oko ispuwewa zahteva poslodavaca za povezivawe sta`a radnicima pratile i na nivou op{tina. Pokrajinski sekretar Vasin je na ju~era{woj konferenciji za {tampu ponovio uslove pod kojim poslodavci mogu dobiti kredit za povezivawe sta`a radnicima i ukazao na to da postupak zapo~iwe podno-

{ewem obrasca Poreskoj upravi Stari grad u Beogradu, gde }e biti centar za celu Srbiju. Direktor Pokrajinskog Fonda PIO Slavko Imri} je ocenio da su oni spremni da u {to kra}em roku sprovedu postupak povezivawa sta`a i tako omogu}e radnicima da popune rupe u sta`u, podse}aju}i na to da je u prethodnom poslu, kada je povezivan sta` od 2000. do 2003. godine, u Vojvodini bilo 90.000 zahveta i da je tada ukupno priznato 117.000 godina sta`a. Q. M.

POSLODAVCI PRAVE RA^UNICU KOLIKO ]E IH KO[TATI NOVA ZARAZA

iz Kragujevca kroz program zamene starih automobila za nove. Za kupovinu “punta” odobravaju se subvencionisani krediti sa kamatom od 4,5 odsto godi{we i rokom otplate od sedam godina. To je tre}e pro{irewe programa stari automobil za novi Fijatov “punto” proizveden u Kragujevcu, koji se primewuje od aprila ove godine. U prvom navratu odobrena je zamena 5.000 automobila sa motorima koji ne ispuwavaju standard “evro 3”, a zatim je program u avgustu pro{iren za jo{ 5.000 automobila.

Fabrika u Obrovcu Na Sajmu investicija u Novom Sadu direktor Poslovnoproizvodnog centra „Ba~ka Palanka“ Slobodan [kori} potpisao je ugovor (kona~no pismo o namerama) s firmom „Retal“ DOO iz Novog Sada o otvarawu fabrike za preradu vo}a i povr}a u Obrovcu kod Ba~ke Palanke. Nova fabrika zauze}e halu od 900 kvadratnih metara, a to je samo jo{ jedan novi objekat od 15 proizvodnih hala u obrova~koj poslovnoj zoni, a radi}e u okviru Poslovno-proizvodnog centra koji posluje u gradu i selima ba~kopalana~ke op{tine. Za `iteqe Obrovca i okolnih sela je najbitnije to {to }e nova fabrika zaposliti oko 50 radnika, a od 50 do 100 }e mo}i raditi u sezoni. M. Suyum

Grip i bolovawa odnose milijarde Broj radnika koji su koristili bolovawa od kraja pro{le godine do sada smawio se gotovo ~etiri puta, a tome nisu doprinele samo poo{trena kontrola ve} prvenstveno strah od otkaza i globalne ekonomske krize. ^esto se prethodnih meseci doga|alo da radnici dolaze na posao ~ak i kada su ozbiqno bolesni, odbijaju}i da idu na bolovawe iz straha da bi im poslodavac nakon povratka mogao uru~iti otkaz. Radnici su bolovawa proredili i zbog toga {to su skidawa sa zarade za vreme bolesti velika. Razlog se mo`e tra`iti i u ~iwenici da bolovawe do 30 dana pla}a poslodavac, dok za du`a odustva pare izdvaja Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, a na te novce se malo du`e ~eka. Taman su radnici zbog krize po~eli da izbegavaju bolovawe i da i s temperaturom i bolovima dolaze na posao, nai{la je epidemija gripa, koja }e, po prvim procenama, zna~iti da }e izme|u 90.000 i 150.000 zaposlenih do kraja aprila naredne godine odustvovati s posla. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramovi} ocewuje da }e progla{ewe epidemije gripa u Srbiji dovesti do opadawa produktivnosti i profatibilnosti u firmama, a poslodavci }e biti izlo`eni velikim tro{kovima. Unija procewuje da }e prose~an izostanak s posla za mu{karce biti osam, a

Bez ra~unice Ministar ekonomije Mla|an Dinki} o~ekuje da }e {teta po privredu zbog epidemije novog gripa biti na nivou posledica sezonskog gripa, dodaju}i da wegovo ministarstvo nije pravilo procene o tome koliku }e {tetu privreda pretrpeti zbog novog gripa. Predsednik Privredne komore Beograda Milan Jankovi}, pak, smatra da }e privreda Srbije zbog novog gripa do}i u nezavidnu situaciju ako ne bude saradwe dr`ave, privrednika i sindikata, ali je naveo da jo{ ne mo`e da proceni veli~inu mogu}e ekonomske {tete. On tako|e ukazuje na to da jo{ nije jasno ni ko }e podneti teret ukoliko 40 odsto radno sposobne populacije – koliko se o~ekuje da }e tokom osam nedeqa odustvovati s posla – ne bude moglo obavqati svoje obaveze, dodaju}i da dr`ava nema slobodnih para kao neke druge zemqe koje planiraju da pomognu poslodavcima. za `ene 12 sati, zbog nege bolesne dece. U slu~aju zatvarawa obdani{ta, ukazuje Avramovi}, mnogi radnici roditeqi }e morati da uzmu bolovawe i odsu-

U Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad ju~e je preduze}e “Ipsilon” predstavilo poslovni softver “akord” koji je delo doma}e pameti, odnosno stru~nih programera sa Slobodanom Suminom na ~elu. Radi se o programskom paketu koji se, prakti~no, mo`e primeniti u svim delatnostima, kako u samostalnim kompanijama, tako i u poslovnim sistemima koji se sastoje iz vi{e preduze}a ili onima koji posluju u vi{e dr`ava. Po re~ima direktora “Ipsilona” Zdravka Jelu{i}a, na ovom softverskom paketu po~elo je da se radi 2007. godine, a prvi put je implementiran ove godine u Bo-

sni i Hercegovini. On ka`e da }e “akord”, osim u Srbiji, u narednom periodu po~eti da se koristi i na tr`i{tu Rumunije. Kao savremeno softversko re{ewe, “akord” podr`ava poslovne procese koji se odvijaju u svakoj kompaniji iz domena trgova~kih i uslu`nih delatnosti, nezavisno od veli~ine i podru~ja delovawa, a s druge strane, dovoqno je fleksibilan da bi se prilagodio specifi~nostima svake od wih. Ova poslovna alatka je vrlo jednostavna, a korisnicima je omogu}en brz i efikasan rad s podacima koji su potrebni u odre|enom trenutku. A. B.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

92,372

94,2571

96,425

92,0892

Australija

dolar

1

57,5025

58,676

60,0255

57,3265

Kanada

dolar

1

58,9973

60,2013

61,5859

58,8167

Danska

kruna

1

12,4071

12,6603

12,9515

12,3691

Norve{ka

kruna

1

11,0168

11,2416

11,5002

10,983

[vedska

kruna

1

9,0327

9,217

9,429

9,005

[vajcarska

franak

1

61,133

62,3806

63,8154

60,9458

V. Britanija

funta

1

102,057

104,14

106,535

101,745

SAD

dolar

1

61,5649

62,8213

64,2662

61,3764

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 11. 2009. godine

VESTI Demanti o izgradwi rafinerije Gradona~elnik Smedereva Predrag Umi~evi} demantovao je da je s predstavnicima kompanije “Komiko oil” potpisao memorandum o izgradwi rafinerije u tom gradu. – Odgovorno tvrdim da nisam potpisao taj memorandum. Danas sam ispitao slu~aj i utvrdio da se ta informacija potkrala kao gre{ka u medijima – rekao je gradona~elnik na konferenciji za novinare u Semederevu, i dodao da je bio pozvan kao gost od Instituta CIP koji je ju~e u Beogradu potpisivao memorandum za izradu projekta s firmom “Komiko oil”, ali da on nije ni{ta potpisivao.

U „Vip mobajlu” 1,1 milion korisnika “Vip mobajl” je saop{tio da je na kraju septembra ove godine imao 1,1 milion korisnika, {to je rast korisni~ke baze od 42,2 posto u odnosu na 800.000 korisnika na kraju istog meseca 2008. Tr`i{no u~e{}e kompanije na kraju tre}eg kvartala iznosilo je 11,5 odsto, u pore|ewu sa 7,9 procenata u isto vreme lane. Tokom tre}eg kvartala 2009. godine, “Vip” je pove}ao prihode na 22,7 miliona evra, odnosno 43,7 posto u pore|ewu s 15,8 miliona iz istog kvartala 2008.

Saradwa Novosadskog sajma i PKS Novosadski sajam i Privredna komora Srbije potpisali su ju~e protokol o saradwi, kojim je predvi|eno unapre|ewe poslovne saradwe i promocije Sajma na doga|ajima u kojima u~estvuje PKS. Prilikom potpisivawa, predsednik PKS Milo{ Bugarin ocenio je da je taj protokol zna~ajan i da }e srpski privrednici od wega imati vi{estruke koristi. – Imamo sporazum s 36 zemaqa i poma`emo nastup srpskih privrednika u inostranstvu – rekao je Bugarin, i dodao da saradwa s Novosadskim sajmom mo`e poslu`iti za pro{irivawe saradwe s doma}im i stranim sajmovima. Direktor Novosadskog sajma Goran Vasi} rekao je da je potpisivawe protokola vi{estruko korisno jer se kreativnost uspe{nih kompanija najboqe mo`e videti na sajmovima ili kori{}ewem komorskog sistema.

NEDEQA KVALITETA U SRBIJI 2009.

PREDSTAVQEN POSLOVNI SOFTVER „AKORD”

Brzo i efikasno poslovawe

stvuju s posla, a prema va`e}im propisima, tro{kove za prvih mesec dana pla}a poslodavac, {to }e zna~iti dodatno optere}ewe gazda.

Avramovi} obja{wava da ra~unice UPS-a pokazju da }e na mese~nom nivou poslodavac za deset dana bolovawa ispla}ivati 6.786 dinara po radniku. Ako se uzme u obzir ra~unica o oboqevawu 150.000 zaposlenih i kada se taj broj pomno`i s tro{kom od 6.786 dinara po odsutnom, odnosno bolesnom radniku, dobija se ukupno oko 1,1 milijarda dinara, upozorava Avramovi}. Osim ove direktne {teta, dodaje Avramovi}, mnogo ve}a }e biti od toga {to se mo`e dogoditi da ~etvrtina ili tre}ina zaposlenih odsustvuje s posla u istom trenutku, ~ime }e veliki deo radnih aktivnosti u firmi biti blokiran. –- To }e u situaciji ina~e smawewe likvidnosti i pada prometa zbog ekonomske krize dovesti do dodatnih gubitaka i smawewa efikasnosti u radu preduze}a. Procene ovih gubitaka – pod pretpostavkom da samo osmina od ukupnog broja zaposlenih u prose~nom preduze}u bude van stroja zbog gripa – je ukupni gubitak od 1,17 milijardu dinara mese~no. U slu~aju da se ovakve prognoze zaista i ostvare, i da toliki broj radnika odsustvuje s posla, poslodavci }e biti prinu|eni ili da anga`uju dodatnu radnu snagu ili da smawe obim posla, {to }e izazvati dodatni gubitak jer }e, osim bolovawa, morati dodatno da plate privremeno zaposlenog – rekao je Avramovi}. Q. Male{evi}

5

Fali nam 12.000 evropskih standarda Ju~e, na Svetski dan kvaliteta, na Fakultetu tehni~kih nauka sve~ano je otvorena JUSK – Evropska nedeqa kvaliteta u Srbiji, koja se pod motom “Kvalitet ~ine razlike” do 13. novembra odr`ava u Novom Sadu. Otvaraju}i ovu me|unarodnu konferenciju, u ~ijem radu u~estvuju univerzitetski profesori i stru~waci iz Hrvatske, Austrije, Republike Srpske, Crne Gore, Rusije i Srbije, potpredsednik Skup{tine Vojvodine Sini{a Lazi} naglasio je da uspostavqawem odre|enih standarda treba pre svega da se socijalno odgovorno odnosimo prema sredini u kojoj `ivimo i radimo, kao i da na{u ekonomiju u~inimo komparativnom sa svim ekonomijama u okru`ewu i Evropi. – Samo na takav na~in na{a ekonomija mo`e do}i u situaciju da izvozi svoje proizvode na tr`i{ta koja su, naravno, limitirana odre|enim standardima i uslovima, jer i te zemqe u kojima `elimo da nastupimo pre svega {tite sopstveno stanovni{tvo i okru`ewe i tako nas teraju da budemo komparativni i da mo`emo da izvozimo svoje proizvode – istakao je Lazi}. – Sigurno }e trebati nekoliko godina da se svi ti standardi uspostave, ekonomija prilagodi, a svakako je najboqi put da takve inicijative kre}u s Univerziteta i

ovakvih me|unarodnih skupova, gde se na neki na~in i meri gde smo bili pre godinu dana a gde smo sada. Sigurno da u ovom trenutku na{a ekonomija nije apsolutno komparativna sa svim tr`i{tima, ali mislim da smo bli`e tome nego {to smo bili pre 2000. godine. Taj proces jo{ nije zavr{en, otvaraju se neka nova tr`i{ta, ali danas nema nijednog tr`i{ta gde se mo`emo pojaviti bez odre|enih standarda i prodavati proizvode. Predsednik Jedinstvenog udru`ewa Srbije za kvalitet (JUSK) prof. dr Dragutin Stanivukovi} nagla{ava da u razvoju nacionalne

slim da ne mo`emo pratiti razvijene evropske zemqe. Pro}i }emo verovatno kao Bugarska, koja je u jednom danu usvojila nekoliko hiqada zakona u skup{tini prostim dizawem ruku – ka`e dr Stanivukovi}. – Ovaj je posao vrlo ozbiqan i tu dr`ava mora da zalegne ako `eli da stvarno budemo ravnopravan ~lan EU. Ako bismo bili samo ~lan kojeg }e tretirati kao neku “aut dr`avu”, onda boqe da ne idemo u takvu vrstu udru`ivawa – ka`e Stanivukovi}. On isti~e da je proizvodwa hrane komparativna prednost Srbije. Za razliku od razvijenih zemaqa

Uru~ene Zlatne poveqe JUSK-a JUSK svake godine nagra|uje pojedince i radne organizacije koji su se posebno istakli u negovawu i unapre|ivawu kvaliteta u svojim sredinama. Dobitnici Zlatne poveqe JUSK-a za 2009. su dekan Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu prof. dr Ilija ]osi} i “Apoteke Subotica”. strategije kvaliteta proizvoda i usluga, da bismo se uop{te pribli`ili zemqama EU, moramo formalizovati oko 12.000 standarda, osim standarda vezanih za kvalitet, proizvode, da po{tujemo evropske direktive i tek onda }emo mo}i da budemo ravnopravni. – S ovim zaka{wewem u razvoju kvaliteta proizvoda i usluga mi-

koje su zagadile svoje tle pesticidima, herbicidima… mi jo{ uvek proizvodimo zdravstveno bezbednu hranu i to je na{a {ansa da napravimo prodor na evropsko tr`i{te. Povodom spekulacija o tome da bi Srbija lak{e mogla prodavati hranu na ruskom nego na evropskom tr`i{tu, Stanivukovi} ob-

ja{wava da ne treba imati takvih iluzija. – U Rusiji je formirana Sveruska organizacija za kvalitet, koja je vrlo rigorozno, preko instrumenata dr`ave, propisala {ta je to. Srbija svojim resursima ne mo`e hraniti Moskvu, koja ima dvadesetak miliona stanovnika i tro{i pet puta vi{e energije nego na{a zemqa. Te pri~e da }emo mi izvoziti sve u Rusiju ne stoje jer i tamo je vrlo, vrlo rigorozno sve definisano. Pro{la su vremena kad smo Rusiji prodavali na{e proizvode koji nisu mogli da pro|u na zapadnom tr`i{tu. Toga vi{e nema. Nama su sva tr`i{ta ravnopravna ako budemo mogli da ih osvojimo, bilo zapadna, bilo isto~na – nagla{ava Stanivukovi}. V. ^eki}


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

POSTAVI]EMO VISOKO LESTVICU ZA[TITE MAWINSKIH PRAVA Pi{e: BELA AJZENBERGER

R

epublika Srbija je naj{areniji deo nekada{we Jugoslavije po etni~kom i verskom sastavu svog stanovni{tva. Podaci sa popisa iz 2002. godine (na kojima nije obuhva}eno Kosovo i Metohija) ka`u da se od 7,5 miliona stanovnika Srbije oko 800.000 izjasnilo kao pripadnici jedne od etni~kih/nacionalnih mawinskih zajednica. Pitawe prava nacionalnih mawina je zbog toga vrlo osetqivo i va`no za Srbiju, pogotovu imaju}i u vidu te{ko nasle|e naru{enih me|unacionalnih odnosa iz 90-ih godina pro{log veka. Jedan od na~ina ostvarivawa prava ovih mawinskih zajednica je i organizovawe u nacionalne savete. Po ranijim zakonskim odredbama bilo je uspostavqeno 16 nacionalnih saveta koji su imali odre|ene nadle`nosti, ali je nedostajala konkretnija razrada wihovih prava i obaveza. Usvajawem novog Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina i wegovim stupawem na snagu 11. septembra 2009. godine mo`e se re}i da je po~ela nova faza u razvoju mawinskih prava u Srbiji. Zakon je dao vrlo konkretan okvir svih prava i obaveza za nacionalne savete i omogu}io im je da se bave {irokim spektrom tema iz oblasti kulture, obrazovawa, upotrebe jezika i informisawa. Ohrabruju}e je da su po novim odredbama mawinske zajednice pokrenule proceduru za uspostavqawe jo{ ~etiri nacionalna saveta: Albanaca, A{kalija, Slovenaca i ^eha, {to }e ukupan broj Saveta zaokru`iti na 20. Od tog broja 19 }e u~estvovati na izborima, jer je Jevrejskoj zajednici jo{ po prethodnoj legislativi priznata postoje}a organizacija kao mawinski savet – ne bi imalo smisla ru{iti tradicionalnu strukturu Jevrejskih op{tina i drugih tela koja dobro funkcioni{u, kada se trudimo da upravo za{titimo wihova prava i pomognemo mawinskim zajednicama da se konstitui{u. No, da bi primena svih odredbi Zakona dobila svoj puni efekat, prvo je potrebno sprovesti izbore po novim pravilima. I u ovoj oblasti data su re{ewa koja su na prvi pogled kompleksna, ali i nu`na kako bi se iskoristio pun kapacitet u uspostavqawu i funkcionisawu Saveta. Tako|e, potreban je izbalansiran pristup koji }e motivisati potencijalne glasa~e na mawinskim izborima da se izjasne kao pripadnici mawina, jer samo tako mogu da ostvare deo svojih mawinskih prava, ali i da sa druge strane ne budu obele`eni u dru{tvu zbog toga. Najve}a razlika u odnosu na redovnu izbornu proceduru je to to {to zainteresovani glasa~i moraju prethodno da se prijave za glasawe i da budu upisani u Posebni bira~ki spisak za odre|enu mawinsku zajednicu. Podaci koji se tra`e za upis su standardni podaci koji se prakti~no nalaze u na{im li~nim kartama. Vi{e informacija o upisu na Poseban bira~ki spisak, formularima i procedurama mo`e se na}i

na na{em internet sajtu www.ljudskaprava.gov.rs. O~ekujte za nekoliko dana da na tom mestu objavimo i spisak odgovornih lica i kontakte za prijavqivawe, jer su ve} odra|eni treninzi za slu`benike po op{tinama koji u~estvuju u registraciji bira~a. Ministarstvo za qudska i mawinska prava je potpuno svesno osetqivosti ovakvih podataka i potrebe za visokim stepenom za{tite, {to je i bilo ~esta tema na{ih razgovora sa na{im partnerima u organizovawu izbora – Misijom OEBS-a u Srbiji, CeSID-om i Nacionalnim demokratskim institutom (NDI). Poku{a}u u kratkim crtama da napravim pregled osnovnih aktivnosti koje obuhvataju izbori, kako bi se boqe razumeli svi mehanizmi koji su razra|eni za balansiran pristup mawinskom bira~kom telu: - Upis u posebne bira~ke spiskove za svaku mawinsku zajednicu po~eo je 9. novembra 2009. i traja}e do 9. marta 2010. godine. Tokom ovog perioda bi}e organizovana kampawa za upis koja }e obuhvatiti celokupnu teritoriju Srbije kroz medije i kroz direktnu kampawu u lokalnim sredinama. - Svako ima pravo da se prijavi na svom materwem jeziku i formulari su tako i napravqeni. - U periodu od 9. do 16. marta 2010. bi}e zakqu~eni posebni bira~ki spiskovi i na osnovu broja upisanih za svaku zajednicu (u odnosu na brojno stawe zajednice po popisu iz 2002. godine). Ministarstvo }e doneti odluku o tome koja zajednica ide na direktne izbore, a koja na indirektne (elektorske skup{tine). - Oko 16. marta 2010. godine bi}e raspisani izbori za sve mawinske zajednice i od tog trenutka po~iwe izborna kampawa. - Svi izbori – direktni i indirektni, za sve savete – bi}e odr`ani u jednom danu koji }e biti odre|en izme|u 16. maja i 16. juna 2010. godine. Naravno, ovo su samo najosnovnije konture svih aktivnosti, jer je }e jo{ biti potrebno organizovati izborna mesta, bira~ke odbore, postaviti infrastruktura na terenu u svakoj op{tini, kompjutere, programe, odraditi treninge za kandidate, re{ava}e se brojna prakti~na pitawa... Dakle, veliki je posao pred nama – 800.000 potencijalnih glasa~a na celokupnoj teritoriji Srbije, u preko 170 op{tina, u~estvova}e na 19 istovremenih izbora, sprovedenih na najmawe 9 jezika u slu`benoj upotrebi, kroz 2 izborna sistema, odr`anih u jednom danu! Zadatak sigurno nije lak, ali }e taj jedan dan u prole}e slede}e godine biti veliki dan za sve nacionalne mawine i za celu Srbiju – postavi}emo lestvicu standarda za{tite mawinskih prava visoko i bi}emo lider u regionu u ovoj oblasti. (Autor je pomo}nik ministra za qudska i mawinska prava)

VESTI vropski pokret u Srbiji, uz podr{ku MiniE starstva omladine i sporta, raspisao je konkurs “E, mogu i ja! 2009”, namewen omladinskim organizacijama civilnog dru{tva koje se bave mladima i neformalnim grupama mladih od 15 do 25 godina. Konkurs }e trajati do 25. decembra i predlozi za re{avawe konkretnih problema mladih mogu se podneti putem prijava dostupnih na adresi www.resivoje.rs. Finansijsku podr{ku u iznosu do 50.000 dinara i neophodnu logisti~ku pomo} za realizaciju predloga mladih, koja }e se odvijati tokom februara i marta 2010. godine, dobi}e 12 najkreativnijih predloga. vropska komisija objaE vi}e po~etkom decembra konkurs za op{tine i

gradove u Srbiji za u~e{}e u programu “Eks~ejny 3”, ~iji je fond {est miliona evra. “Ukupna vrednost projekta je deset miliona evra. Za konkurs u decembru izdvojeno je {est miliona evra, dok }e preostala ~etiri miliona biti podeqena u drugom pozivu maja 2010. godine”, kazao je predstavnik Stalne konferencije gradova i op{tina Vladimir Zamfirovi}. Po wegovim re~ima, u prvom pozivu mo}i }e da konkuri{u op{tine i gradovi

astavqaju}i svoj obiN lazak AP Vojvodine s ciqem upoznavawa lokalnih

samouprava s mogu}nostima koje se otvaraju preko Programa prekograni~ne saradwe, predstavnici Kancelarije za evropske poslove boravili su u Srbobranu. Glavna tema edukativno-informativnog seminara je bila da se, kako ~elnici lokalne samouprave, tako i zaposleni u ostalim institucijama sa teritorije op{tine, upoznaju detaqnije sa programom prekograni~ne saradwe Ma|arska – Srbija, kako bi se {to boqe pripremili za kreirawe zajedni~kih projekata. Podsetimo, u okviru ovog konkursa, koji je otvoren do 31. decembra, na raspolagawu je oko 16, 6 miliona evra.

[vedsko predsedni{tvo Evropske unije sazvalo je vanredni samit 19. novembra u Briselu, kako bi se odlu~ilo o novim funkcijama u Uniji. Lisabonski sporazum o reformi evropskih institucija, koji bi trebalo da stupi na snagu 1. decembra, predvi|a uspostavqawe funkcija predsednika Saveta EU i ministra spoqnih poslova Unije. Trenutno se kao glavni favorit za predsednika Saveta pomiwe belgijski premijer Herman van Rompui, a za ministra spoqnih poslova biv{i italijanski premijer Masimo D’Alema

U

okviru projekta priprema Srbije za prikqu~ewe Evropskoj uniji, grupa novinara i savetnika za medije premijera i kqu~nih ministara Vlade Srbije u~estvovala je u stru~nom seminaru “Communicating Europe”, koji je po~etkom meseca odr`an u Briselu. Projekat koji je gostima iz Srbije trebalo da poka`e na koji na~in s javno{}u, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, komuniciraju evropske insitucije, zajedni~ki su realizovali Briselska kancelarija Kraqevine Norve{ke i Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije. Novinari, i savetnici koji su to `eleli, imali su priliku da razmene iskustva i mi{qewa sa {efovima pres slu`bi Saveta ministara EU i Evropskog parlamenta, kao i s nekoliko doma}ih stalno akreditovanih novinara u Briselu. Ipak, najzanimqiviji i najkorisniji susreti svakako su bili oni sa {eficom komunikacionog sektora Generalnog direktorata za pro{irewe EU pri Evropskoj komisiji Gizelom Gaugel-

PRIKQU^EWE ZAVISI OD NAS SAMIH

Podr{ka gra|ana Srbije pristupawu Evropskoj uniji raste zbog najavqene liberalizacije viznog re`ima. Prema posledwem istra`ivawu CeSID-a, pristupawe Srbije EU podr`ava ~ak 71 odsto gra|ana. „[to Evropa deluje bli`e Srbiji, to je u bira~kom telu ve}a podr{ka evropskim integracijama”, obrazlo`io je Marko Blagojevi} iz CeSID-a. Protiv ulaska Srbije u EU je 14 odsto gra|ana Srbije, a svaki deseti ne bi glasao na referendumu o ulasku na{e zemqe u Uniju. Istra`ivawe CeSID-a je sprovedeno polovinom oktobra, na uzorku od 1.600 gra|ana Srbije

iz Srbije sa partnerima iz Srbije, dok }e u drugom pozivu partneri op{tina i gradova iz Srbije morati da budu iz Evropske unije. “Vrednost pojedina~nog projekata je do 300.000 evra, a praksa EU je da u~e{}e op{tina i gradova bude od 15 do 20 odsto od ukupno odobrenih sredstava”, objasnio je Zamfirovi}. On je precizirao da Evropska komisija u okviru “Eks~ejny 3” programa ne}e finansirati investicione projekte, ve} }e prednost imati projekti razmene iskustva i prakse izme|u partnera koji na wih zajedni~ki konkuri{u.

Robinon i nekada prvim ~ovekom ~e{kog pregovara~kog tima iz vremena wihove pripreme za ulazak u Uniju Pavelom Teli~kom. Od prve sagovornice mogle su se ~uti veoma ohrabruju}e tendencije {irewa EU nakon usvajawa Lisabonskog sporazuma. Naravno, uz konstataciju da poenta pridru`ivawa Uniji nije u licitirawu datumima, kako to ~esto manifestuju doma}i politi~ari, ve} u ozbiqnom i dugotrajnom procesu dalekose`nih reformi ~itavog dru{tva; te da, samim tim, datum prikqu~ewa EU zavisi ponajvi{e od nas samih. S druge strane, Teli~ka je izneo ~itav niz interesantnih momenata i me|usobnog nadigravawa iz vremena ~e{kih pregovora s EU, te brojne savete Srbiji za vreme kada se i sami na|emo u pregovara~koj poziciji. On je pritom posebno istakao va`nost medija u tom procesu i pohvalio otvarawe evropskih institucija ka sedmoj sili, koje je u me|uvremenu nastupilo, dok medijsku situaciju u Srbiji nije vredelo komentarisati. Ni{ta mawe interesantno nije pro{ao ni susret s evropskim poslanikom i reizabranim izvestiocem EP-a za Srbiju Jelkom Kacinom, koji smatra da Srbija mora jo{ puno toga da uradi pre nego {to je EU prepozna kao istinski ozbiqnog partnera. Po wegovim re~ima, glavna prepreka za odmrzavawe procesa pribli`avawa Srbije EU ostaje hap{ewe i izru~ewe biv{eg generala RS Ratka Mladi}a Ha{kom tribunalu. Naime, Kacin nije ube|en u mogu}nost da bi Holandija mogla ubla`iti svoj stav o saradwi Srbije s Hagom i odblokirati odmrzavawe SSP-a. Iako u neformalnom razgovoru, Kacin je jasno poru~io da o~ekuje ili da Mladi} bude izru~en do kraja godine, ili da, ako se to ne desi, ministar Rasim Qaji}, koji je na ~elu dr`avnog Saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom, podnese ostavku; kako je to javno i obe}ao. Tako|e, izvestilac EP-a za Srbiju, koji se s u~esnicima seminara susreo neposredno pre sastanka s {efom srpske diplmatije Vukom Jeremi}em, izrazio je i prili~nu rezervu prema sre}nom epilogu Jeremi}eve najave da bi Srbija odmah po stavqawu na belu {engen listu mogla podneti i zvani~nu kandidaturu za ulazak u EU. „ A. Grube{a

@

ivim ovde ve} ~etiri godine i vidim koliko va{im gra|anima te{ko pada vizni re`im i ote`ano putovawe u zemqe Evrope. E, sada zamislite situaciju u Isto~noj Nema~koj pre pada Berlinskog zida. Mi nismo mogli ba{ nigde da idemo – rekla je direktorka Fondacije “Konrad Adenauer” Klaudija Kroford, na tribini “Dalekose`ni efekti pada Berlinskog zida”, odr`anoj u Nezavisnom dru{tvu novinara Vojvodine, povodom dvadeset godina od ru{ewa ovog simbola podele sveta. Ona je istakla da se razlika izme|u nekada{we dve Nema~ke topi, ali da je i posle 20 godina od ujediwewa ima. Ona je istakla kako je pad Berlinskog zida imao uticaj na ceo svet, a jedan od wegovih najve}ih benefita je kreirawe Evropske unije kakvu danas imamo. Istori~ar ^edomir Anti} objasnio je kakve su bile okolnosti u podeqenoj Nema~koj i u svetu, koje su dovele do pada zida. On je ispri~ao i kako je na jednom od sastanaka izme|u Nikite Hru{~ova i Josipa Broza Tita, na kojem se raspravqalo o ideji nesvrstanih, ruski predsednik izjavio da Berlinski zid {titi blokovsku podelu u Evropi te da bi, u slu~aju da padne, propao i socijalisti~ki poredak, a samim tim bi propala i socijalisti~ka Jugoslavija. – Pokazalo se da se ta vrsta proro~anstva ispunila. Za razliku od rugih dr`ava u Isto~noj Evropi, koje su se osloba|ale komunizma, Jugoslavija je srqala u rat – rekao je Anti}.

PAD ZIDA UJEDINIO EVROPU Govore}i o posledicama pada Berlinskog zida, pokrajinski ombudsman, ina~e dugogodi{wi diplomata Dejan Jan~a, naglasio je da su oni nepregledni i da ne mogu samo da se smeste u kontekst Evrope. – Ru{ewe granice izme|u Isti~ne i Zapadne Nema~ke u tom momentu imalo je lokalni uticaj, na sam Berlin. Odmah posle toga ostvaren je narodni uticaj, ujediwewem nema~kog naciona. Uticaj na Evropu je neosporan, a danas mo`emo re}i i da su posledice globalne, gledaju}i odnose SAD i Rusije. Ipak, jedan od va`nijih uticaja izvr{en je na unapre|ivawu qudskih i gra|anskih prava, koja su dosta uznapredovala od tada – naveo je Jan~a, dodaju}i da se danas, na`alost, o qudskim pravima sve mawe pri~a jer svetom dominiraju druge, “va`nije” teme. O razli~itim efektima pada Berlinskog zida na pojedine dr`ave govorila je i Kerin Mar{al, {efica odeqewa za kulturu Ambasade Nema~ke u Beogradu. Po wenim re~ima, jedan od benefita je bio i osloba|awe medija iz jednoumqa i cenzure. – Dobar primer je Ukrajina, ~ija vlast je nastavila sa komunisti~kim metodama obuzdavawa medija i posle osamostaqewa. Tek nakon naranxaste revolucije mediji su postali slobodniji i raznovrsniji – istakla je Mar{alova. „ P. Klai}


Kontrola liftova Majstori preduze}a “Stan” danas kontroli{u liftove u ulicama Jovana Bo{kovi}a 2, Vojvode Putnika 6 i 9, Vladike Platona 10, Ive Lole Ribara 2 i 2a, zatim na Bulevaru Mihajla Pupina 18 i 18a, 19, 20 i 22. Tako|e, provere se sprovode i u ulicama Polita Desan~i}a 1, Sowe Marinkovi} 17 i na Beogradskom keju 27, 29, 31, 33, 35, 37 i 41. Q. Na.

BULEVARI U POTPUNOSTI GOTOVI DO KRAJA MESECA

Staze i parkinzi zavise od meteorologije Do kraja meseca i preostali radovi na Bulevaru Evrope i Somborskom bulevaru trebalo bi da budu zavr{eni, ali to najvi{e zavisi od vremenskih uslova, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Na Bulevaru Evrope ostalo je jo{ da se izgrade delovi pe{a~ke i biciklisti~ke staze izme|u Futo{ke ulice i Haxi Ruvimove ulice, dok na Somborskom bulevaru rade

parkinge, a ostali su trotoari i biciklisti~ke staze. Kako najavquju iz ZIG-a, prioritet }e imati staze ispred useqenih zgrada. Saobra}aj na oba bulevara pu{ten je 1. novembra, kao {to je direktor ZIG-a Borislav Novakovi} najavio prilikom po~etka wihove izgradwe. U me|uvremenu, odlu~eno je i da se pro{iri pru`ni prelaz kod raskr-

Novosadska petak13.novembar2009.

Mutni investitori opet zaboravqeni

slavio ministra Olivera Duli}a, najavqivan je kao revolucionaran, jer treba da re{i decenijski problem u Srbiji – zaustavi bespravnu gradwu. Me|utim, brojne nedoumice i pitawa onih koje se zakon direktno ti~e, ostavqaju prostora za sumwu da se tako ne{to mo`e dogoditi. Upu}eni zameraju na opet presko~enom pitawu re{avawa imovinsko-pravnih odnosa, koje je i do sada ko~ilo zna~ajan broj predmeta a prevarene kupce nezavr{enih stanova brine da li }e dr`ava ikada nesavesnim investitorima stati na put. Kako dr`ava zbog brojnih obaveza ne mo`e da misli na sve, ministar

Duli} nam je objasnio da je vodila ra~una o ve}ini i wima dala popuste. Tako da pored vlasnika nekretnina do 100 kvadrata, kojima je popust zagarantovan, mogu da se vesele i `iteqi Ribwaka, jer oni se sada uz dobre veze mogu ukwi`iti. Ipak, ~ini se da }e se najvi{e od svih radovati kom{ije s Kamewara. Wih je i ovaj zakon zaboravio, to jest nije im ostavio mogu}nost da legalizuju (privatizuju) obalu Dunava. A te{ko da }e ih ru{iti. Svi ostali, onih 20.000, koji na dozvole ~ekaju godinama, kao i jo{ uvek neprocewen broj drugih koji su gradili bez dozvole, imaju priliku da do|u do papira. Koliko }e ih to ko{tati odlu~i}e nadle`ni ovih dana. L. Nikovi}

„Srpski Sion” u Gradskoj biblioteci U Gradskoj biblioteci, u Dunavskoj ulici, ve~eras u 19 ~asova bi}e odr`ana promocija zbornika Ra{e Peri}a „Srpski Sion“ ( pesnici o Karlovcima, Stra`ilovu i Branku). O kwizi }e govoriti Slobodan Rakiti}, Milica Jeftimijevi}-Lili} i Milutin-Lujo Danojli}, a pesme }e ~itati sremskokarlova~ki i novosadski pesnici i glumica Verica Milo{evi}. B. P. P.

SUTRA U „STUDIJU M”

Ve~e slova~kih kompozitora Koncert Slova~kog kvarteta iz Bratislave odr`a}e se sutra od 19 ~asova u Studiju “M” u ulici Igwata Pavlasa 3, u okviru „Ve~eri slova~kih kompozitora“. Prva violina kvarteta je Juraj Tomka, a uz wega nastupaju violinista Eduard Pingicer, violista Julius [o{ka i Martin Ta`ki na violon~elu. Na programu su kompozicije Vladimira Godara, Martina Burlasa, Ladislava Kupkovi~a, Iqe Zeqenka, Petera Zagara, Jana Cikera i Eugena Su{ona. Ulaz je slobodan. S. T.

V REMEPLOV

hronika

c m y

REKONSTRUKCIJA PRU@NOG PRELAZA ZATVARA SAOBRA]AJ

^etiri dana prekinuta Hayi Ruvimova Na delu Haxi Ruvimove ulice od Ulice Stojana Novakovi}a do Bulevara Evrope od danas u 6 ~asova do ponedeqka u pono} privremeno }e biti obustavqen saobra}aj. Re{ewem Gradske uprave za saobra}aj i puteve, privreme-

no se zatvara saobra}aj na ovoj deonici, zbog rekonstrukcije pru`nog prelaza i pro{irewa kolovoza. Zbog toga se voza~ima preporu~uje da koriste alternativne pravce. B. M.

SRPSKI POKRET OBNOVE O ZAHTEVU DA SE DP „NOVI SAD – GAS” VRATI GRADU

Odbornici u ponedeqak pi{u Vladi U ponedeqak }e se na inicijativu gradona~elnika Igora Pavli~i}a, sastati predstavnici svih odborni~kih grupa Skup{tine grada, da bi usvojili zajedni~ki zakqu~ak i uputili ga Vladi Republike Srbije, kako bi vratili preduze}e DP “Novi Sad – Gas” pod okriqe Novog Sada, najavio je ju~e potpredsednik Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove Nemawa Starovi}. Starovi} je na konferenciji za novinare izjavio da je ovo za SPO prva dobijena runda u borbi za sprovo|ewe nove energetske politike grada, ~iji je kona~ni ciq izjedna~avawe individualnih potro{a~a gasa sa korisnicima daqinskog sistema grejawa.

- Posle skoro godinu i po dana i preko 20 tribina odr`anih u svim mesnim zajednicama i velike podr{ke gra|a-

KOMISIJA ZA TENDER U GSP RAZMATRA PONUDE

Sti`e elektronska naplata karata

[arlah ukinuo pri~e{}a Uprava srpskih naronih {kola objavila je 13. novembra 1907. zabranu pri~e{}a {kolske dece, koju je odmah javno podr`ao i u~iteqski zbor. Odustajawe od ovog verskog ~ina, koji je bio redovan svake godine pred bo`i}ne praznike, opravdano je pojavom oboqewa dece od skrleta, kako je u narodu nazivan {arlah, od mrasa,

vati zapadno od Temerinske petqe i nadvo`waka na Sentandrejskom putu. Izgradwa kanalizacije i vodovoda na Somborskom bulevaru, od Ulice Jo`efa Atile do Futo{kog puta, po~ela je 17. jula, zatim je usledila izgradwa skoro tri kilometra vrelovoda, i na kraju su do{li i putarski radovi. Cela investicija ko{ta oko 740 miliona dinara. S. K.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ropra}en uz zna~ajnu medijsku pompu novi Zakon o plaP nirawu i izgradwi koji je pro-

snice Bulevara Evrope sa Haxi Ruvimovom ulicom. Da podsetimo, oko 1.420 metara drugog dela Bulevara Evrope ko{ta}e Novosa|ane oko 600 miliona dinara. Radovi su po~eli 17. avgusta, a nastavak ove velike saobra}ajnice vodi}e (u budu}nosti) od Ulice Kornelija Stankovi}a, preko kanala DTD sve do autoputa, na koji }e se ukqu~i-

ta~nije malih bogiwa i od difteritisa. To su sve bili pojedina~ni slu~ajevi koji su vrlo lako mogli da se pove`u u smrtonosnu epidemiju. A qudi su se se}ali nekoliko takvih po{asti od pre desetak i vi{e godina kada je od raznih de~jih bolesti u Novom Sadu umiralo i vi{e od stotinu dece godi{we. N. C.

Za uvo|ewe sistema elektronske naplate karata u autobusima Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ (GSP) javilo se sedam firmi, od kojih su dve nove, jer do sada nisu u~estvovale na javnom oglasu. To su „ORT tehnoloies“ i „KVOUCHER“ , obe sa sedi{tem u Beogradu. Na tender gradskog prevoznika i ranije su se javqali “Panos in`ewering“ iz Pule, „AP trans“ iz Belgije, „Simens” iz Beograda, „Penta“ iz Pule i SDDITG iz Beograda. Na javnom oglasu za kupovinu {est autobusa na prirodni gas ponude je predalo pet ponu|a~a, ali je posle otvarawa ponuda

ustanovqeno da uslove javnog oglasa ne ispuwavaju preduze}a „Vulovi} transport“ i „JU auto“. Konkurisali su jo{ „General auto“, „Mercedes benc“ i „Tedom“ iz ^e{ke. Na postupak otvarawa ponuda ovla{}eni predstavnici ponu|a~a nisu imali primedbe. Komisija za tender pri Gradskom saobra}ajnom preduze}u treba da za 15 dana pregleda ponude i izabere najboqu. Potom sledi rok tokom kojeg ponu|a~i imaju pravo da ulo`e `albu na izbor najboqeg ponu|a~a. @albu mogu da ulo`e republi~koj Komisiji za za{titu prava ponu|a~a. Z. D.

na koju smo dobili, napokon, na{u inicijativu podr`ale su sve politi~ke partije i ta borba vi{e nije samo na{a.

Ona od ponedeqka postaje borba u koju su ukqu~ene sve nadle`ne institucije Novog Sada – rekao je Starovi} i napomenuo da }e vra}awe DP “Novi Sad - Gas” pod okriqe grada biti povratak jednog va`nog instrumenta za sprovo|ewe energetske politike u ruke lokalne samouprave. - Na{ kona~ni ciq jeste uspostavqawe nove energetske politike koju }e krasiti ve}a proizvodwa jeftinije toplotne energije na podru~ju grada, efikasnija potro{wa, naplata po utro{ku za sve korisnike, uz obilatu pomo} onim kategorijama potro{a~a kojima je ona potrebna – objasnio je Starovi}. S. K.

UPRAVNI ODBOR SPENSA SASLU[A]E USKORO @ALBE

Zakupcima lokala visoka kirija

Na sastanku Upravnog odbora Spensa, koji }e najverovatnije biti odr`an naredne nedeqe, predstavnici zakupaca poslovnih prostora u Sportskom i poslovnom centru „Vojvodina“ izlo`i}e svoju situaciju, ~lanovima Odbora i menexmentu preduze}a, ka`e direktor pomenutog preduze}a Zvonimir Kaprocki. Predstavnik „Zakupaca poslovnog prostora SPC „Vojvodina“ Rajko Imbrowev kazao nam je da su oni tra`ili da se sastanu sa rukovodstvom Spensa kako bi im izlo`ili svoje probleme. Imbrowev dodaje da su glavne primedbe zakupaca visoka kirija i da se po uslovima koji su trenutno utvr|eni, gotovo, ne mo`e poslovati. On ka`e da zakupci `ele da se utvrde realne cene zakupa i realne cene efektivnih tro{kova, odnosno cene struje, grejawa, klimatizacije...Po wegovim re~ima oni `ele da budu u ravnopravnom polo`aju sa ostalim zakupcima u gradu jer je, kako ka`e, zakup lokala na Spensu u pore|ewu sa lokalom iste kvadrature na adekvatnoj lokaciji u gradu, koji izdaje „Poslovni prostor, duplo skupqi. B. M.

U nedequ premijera u „Veseloj korwa~i” Premijera predstave “Doktor Stida” igra se u nedequ od 17 sati na sceni za decu pozori{ta “Vesela korwa~a”, u ulici Nikole Pa{i}a broj 34. Komad po dramskom tekstu Pavla-[oleta Jankovi}a re`irala je Nevena Radakovi}, a uloge tuma~e Vi{wa Obradovi} i Ervin Haximurtezi}. Kompozitor je Ferenc

Kova~ a za kostime i scenografiju zadu`ena je Bogdanka Sopka. Izvedba je edukativnog karaktera, koja na uzbudqiv i duhovit na~in oslikava lekarsku ambulanta. Prva repriza zakazana je za subotu 21. novemra u 17 ~asova. Ulaz je 150 dinara. S. T.


NOVOSADSKA HRONIKA

petak13.novembar2009.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” LISTAJU PRO[LOST NOVOG SADA

Dunav i s le|a napao grad Kwiga „Hronika Novog Sada 1944 - 1969“ Vladimira Vrgovi}a koja }e biti objavqena sredinom decembra u izdawu novosadskog „Prometeja“ bavi se ne tako davnom pro{lo{}u koja jo{ uvek `ivi u se}awima mnogih sugra|ana. Me|utim, usled brzog razvoja i velikih promena koje se de{avaju u Novom Sadu, ~ak i te uspomene su sve maglovitije a ~esto i zauvek izgubqene. Vrgovi} se u ovoj hronici bavi velikim doga|ajima i

va, kojom je tokom ~itave kampawe rukovodio hidrotehni~ki in`iwer Dimitrije Mita Milovanov. Dunav sti`e do 631 sm. Tada je ve} po~ela gr~evita odbrana grada: nizvodno od mosta Mar{ala Tita u du`ini od pola kilometra izgra|en je „ze~ji nasip“, a na sremskoj strani ve} je uveliko bilo poplavqeno priobaqe Kamenice, Petrovaradina i Sremskih Karlovaca. Na Dan mladosti, 25. maj, voda prodire na Liman, nedequ dana

c m y

8

DNEVNIK

PRIJAVE ZA LEGALIZACIJU NEKRETNINA I DAQE U GRADSKOJ UPRAVI

Jeftinije i jednostavnije do stana Gra|ani koji jo{ uvek nisu prijavili bespravno sagra|ene objekte, prema novom Pravilniku o legalizaciji, zahteve }e i daqe predavati u Gradskoj upravi za urbanizam. Uz zahtev prila`u dokaz o pravu svojine iz katastra i fotografiju objekta. DU roku od dva meseca od podno{ewa zahteva, Gradska uprava trebalo bi da na osnovu dobijene dokumentacije izda obave{tewe o uslovima lega-

lizacije, ali i obra~un tro{kova. Podsetimo, do sada su gra|ani informaciju o visini naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta dobijali u Zavodu za izgradwu grada. Iz ovog preduze}a apeluju na gra|ane da iskoriste mogu}nost koju pru`a novi zakon i prijave nelegalizovane objekte do 11. marta, kako bi pod povoqnijim uslovima, do{li do gra|evinske dozvole. L. Nikovi}

PIJA^NA VAGA: UME JESEN DA BUDE VRU]A

Patliyan oti{ao uvis Po izobiqu kiselog kupusa, salate, vezica belog luka i izlo`enim teglicama meda, ju~e se na novosadskim pijacama ose}alo da zima samo {to nije stigla. Utisku su doprineli i plodovi ju`nog vo}a - tipi~ne poslastice za predstoje}e hladne dane.

Kej u prole}e 1965. godine

malim temama, istorijskim li~nostima i neobi~nim qudima, nekada{wim gradskim vestima sa naslovnih strana i pri~ama s posledwih strana... zato }e ovu kwigu voleti svako ko voli Novi Sad, poru~uju iz „Prometeja“. *** Novi Sad je od osnivawa trpeo hirove Dunava, {to je uostalom usud svakog grada izgra|enog na obalama mo}ne reke. Ve} 1770. godine, bio je poplavqen mesec dana a stanovni{tvo se rasulo {irom Ba~ke. Stotinak godina kasnije, 1876, Novosa|ane su iz grada evakuisali parobrodi a Dunavskom ulicom su plovili ~amci. Tokom poplave 1926. godine kraq Aleksandar je morao da urgira da se gradu odobre krediti i pomo} za obnovu, dok je 1940. Dunav poplavio Telep. Iako je Dunav pretio i pre par godina, jo{ se pamte poplave iz 1965. godine, kada je Bege~ platio danak nabujaloj reci... Po~etkom aprila 1965, na Sajmi{tu je svirao Luis Armstrong - Sa~mo, u Zvezdi su prikazivane „Ptice“ Alfreda Hi~koka, a Dunav kod Novog Sada je bio na vodostaju + 452 sm ... i rastao petnaestak centimetara dnevno. Dunav je 21. maja pre{ao nivo od 605 sm. Nare|en je po~etak vanredne odbrane od popla-

^ITAOCI PI[U SMS

kasnije Dunav je ve} na 682 centimetara, a po gradu izbijaju podzemne vode. Sredinom juna kod Bogojeva je probijen nasip, Apatin je „ostrvo“ opkoqeno nasipima a u Novom Sadu je vodostaj na koti 739 cm - brodovi ukotvqeni na Keju ve} su iznad nivoa ulica. Mobili{u se vojska, civilna za{tita i omladina da rade na nasipima. Dunav se 27. juna probio kod ^elareva, Bege~ je poplavqen, a me{tani se iseqavaju. Da bi se smawio pritisak, nasipi kod „otpisanog“ mesta su minirani. Me|utim, Dunav je ubrzo uzvratio udarac: izlio se u staro korito i preko poqa s’ le|a napao grad. Vi{e od 15.000 Novosa|ana na tri fronta se suprotstavqalo reci koja je 30. juna narasla na 778 cm, {to je najvi{i vodostaj ikada izmeren kod Novog Sada . Preko 90 odsto teritorije grada tada je bilo ispod nivoa vode... Nasipi su odoleli, Dunav je krenuo u povla~ewe. Uprava [tranda vratila je novac kupcima sezonskih karata, jer kupawa skoro da nije ni bilo. *** Pretplate za kwigu „Hronika Novog Sada 1944 - 1969“ se primaju u kwi`ari „Most“ u Zmaj Jovinoj broj 22, na telefon 0800/323-323 i na mejl adresu pretplata@prometej.co.rs.

Ribqa pijaca

25-35 dinara

15-30 dinara

{argarepa

30-50

20-80

zelena salata

20-50

20-50

rotkvice

20-25

40

kesten

100

100

gro`|e

50-70

75-80

jabuke

20-50

15-50

jaja

6-11

5-10

Cene u skladu sa nadolaze}om smenom godi{wih doba, variraju u zavisnosti od proizvoda. Vrhunac sezone vidqiv je kod prodavaca krastavaca koji se mogu pazariti po 150 dinara za kilogram, a tikvice ~ak i po 180 dinara, {to je isto kao i prethodne nedeqe. Za plavi patlixan potrebno je izdvojiti

~ak od 200 do 250 dinara, koliko ko{ta i kilogram mladog ili podlivenog sira. Karfiol ko{ta od 25 do 70 dinara, a paprika od 50 do 130 dinara. Paradajz je poskupeo za 20 odsto, i najni`a cena ju~e je bila 70, a najvi{a 100 dinara. Me|u tezgama sa vo}em, nije bilo bitnih promena cena u od-

nosu na pro{lu nedequ. Kru{ke i daqe variraju od 80 do 100 dinara, mandarine i naranxe ko{taju od 90 do 140 dinara, a grejpfrut se ju~e i na Ribqoj i na Futo{koj pijaci prodavao za 130 dinara. Za kilogram banana treba izdvojiti od 40 dinara za one zrelije, do 80 dinara za zelenije. S. Tanuryi}

U LAGUMIMA PETROVARADINSKE TVR\AVE SLEDE]EG ^ETVRTKA

Mlada vina pred Novosa|anima Manifestacija pod nazivom „Vinski lavirint“, na kojoj }e posetioci mo}i da u`ivaju u tek sazrelom mladom vinu „bo`ole“ i drugim sortama, bi}e odr`ana u ~etvrtak, 19. novembra, u podzemnim vojnim galerijama Petrovaradinske tvr|ave. Tre}eg ~etvrtka u novembru {irom sveta odr`avaju se festivali posve}eni mladom vinu, a na takvoj svetkovini na Tvr|avi nastupi}e oko 40 doma}ih i stranih vinarija, u~esnika ovogodi{weg Festvala vina, a jedan od dva uvoznika “bo`o-

065/47-66-452 & 063/366-977

Ra~un Toplane ispostaviti suncu Ponedeqak, Vr{a~ka ambulanta, popodnevna smena. Oti{la sam da se mom ocu ispi{u recepti jer je on slabo pokretan. Doktorica izuzetno fina, medicinske sestre tako|e; vredne, kulturne, strpqive. E, ali ima dosta bahatih pacijenata (vreme{nih), galame, guraju se na {alteru kao da nikada ne}e sti}i na red. Vrlo ru`na slika. 064/1701... *** Toplana puno u{tedi po{to ne ukqu~uje grejawe kad je ovako lepo vreme, a ne sni`ava cenu. A da je hladno poskupeli bi odmah. 063/7244... *** Sramota je za SBB {to ukida Rai Uno i ostale kanale stranih televizija! Ne}u da gledam tetovirawe i japanske crta~e s trookim agresivnim ~udovistima! 063/545... *** Toplana iskqu~ila grejawe jer je „spoqna temperatura visoka“. Ba{ me interesuje ho}e li smawiti i ra~un za grejawe! Znam da ne}e, ali }u ga sa~ekati pa napisati komentar {ta mislim o wima. 063/541... *** Da li se to Novosadska toplana, udru`ila sa farmaceutskom mafijom, pa tako jadno greje da se svi razbolimo? 064/1442...

Futo{ka pijaca krompir

*** Kod procene vrednosti nekretnina mora se odbiti na ime skupqawa li{}a, pakovawa istog, ko{ewa trave i pakovawa iste, ~i{}ewa snega i svih ostalih aktivnosti, po{to smo gra|ani nultog reda i nemamo pravo na jedan besplatni mesec. Izbori nisu daleko, a za ovu vlast neka glasaju ti povla{}eni, nadam se da niko iz grupe diskriminisanih ne}e. 063/8789... *** Ra~uni informatike sti`u par dana pre roka pla}awa, mogli bi da stignu i ranije, kako bi stigli da platimo na vreme. 064/1849... *** Molila bih da me neuku i neupu}enu informi{ete kome se mo`e obratiti kad se promeni kriterijum za po~etak i trajawe grejne sezone i kad, umesto u 21 ~as i kasnije, temperatura treba da bude ispod 12 stepeni da bi se ukqu~ilo grejawe. Sad ispadne da ako je u podne 12 stepeni nema grejawa. Po{to je monopolska „Toplana“ gluva na silne pozive, ko mo`e pomo}i da se vratimo na stare kriterijume? 063/559...

lea” u Srbiji ponudi}e gostima i to vino. - Kada smo prvi put videli podzemne vojne galerije u Petrovaradinskoj tvr|avi, ideja da organizujemo ovakvu manifestaciju ba{ tu, nametnula se sama - rekla je na ju~era{woj konferenciji za novinare direktorka Interfesta Nata{a Budisavqevi}. - Lagumi su ne{to {to je sasvim druga~ije od svega vi|enog i te no}i }e biti posebno ure|eni, a svi u~esnici odeveni u kostime, koje }e obezbediti Srpsko narodno pozori-

{te. Uz interesantan muzi~ki program bi}e to no} za pam}ewe. Cena ulaznice bi}e 200 dinara, koliko ko{ta i ina~e ulaznica za muzej. Gosti na ulasku kupuju ~a{u iz koje }e piti i vau~er za degustaciju koji ko{ta 50 dinara. Zamenik gradona~elnika Novog Sada dr Sa{a Igi} rekao je da gradska vlast, podr`avaju}i ovu vinsku fe{tu, ujedno `eli da promovi{e i lagume, koji su otvoreni za posetioce u maju, a nisu do sad bili dovoqno pose}eni. Naglasio je da }e se gradska

vlast truditi da ubudu}e u podzemnim galerijama organizuje vi{e programa, kako bi lagume pribli`ili sugra|anima. Direktorka Muzeja grada Vesna Nedeqkovi}-Angelovski izrazila je zadovoqstvo {to }e fortifikacioni prostori Tvr|ave koji su u pro{losti slu`ili za odbranu, dobiti novu namenu i zahvalila se Interfestu i Turisti~koj organizaciji Novog Sada zato {to }e organizovawem “Vinskog lavirinta” promovisati muzej me|u Novosa|anima. Z. Ml.

SARADWA „POR[EA” I AKADEMIJE UMETNOSTI

Studenti kreiraju auto-salon Preduze}e „Por{e Novi Sad“ uru~ilo je ju~e predstavnicima Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu donaciju vrednu preko 100.000 dinara, kojom }e biti kupqena ra~unarska oprema za akademijski Odsek dizajna svetlosti. Pored toga, studenti Akademije }e u~estvovati u kampawi „U Novom Svetlu“, koju „Por{e“ organizuje uo~i otvarawa prodajno-servisnog centra ove auto ku}e u Novom Sadu, tako {to }e kreirati vizuelnu koreografiju salona. Kako treba da izgleda anga`man studenata Akademije umetnosti u preduze}u „Por{e Novi sad“, Novosa|ani }e mo}i

da vide na doga|aju koji ova auto - ku}a organizuje sutra u 17 ~asova na Trgu Slobode. Prodajno-servisni centar koji „Por{e“ i „Folksvagen“ otvaraju na autoputu Subotica-Beograd bi}e najmoderniji auto salon u ovom delu Evrope. Centar ima preko 3.500 kvadratnih metara prostora, zapo{qava}e 40 radnika, a vredan je oko 5, 5 miliona evra. Tim povodom „Por{e“ je organizovao i konkurs za najzanimqiviju fotografiju Folksvagenovih automobila. Fotografije se mogu postaviti na sajt www.unovomsvetlu.rs. I. S.


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak13.novembar2009.

9

FARMACEUTI DIGLI U NEBO CENU ZA[TITNIH MASKI

Papreno ko{ta spas od virusa Op{ta panika zbog epidemije gripa H1N1 odrazila se na xepove sugra|ana. Pre samo nedequ dana hirur{ke maske doma}eg proizvo|a~a prodavale su se u apotekama po ceni od osam do deset dinara za komad, a epidemiolo{ke maske bile su ne{to skupqe i iznosile su oko 140 dinara. Jedno vreme ih nije bilo ni za lek, a ove nedeqe su ponovo po~ele da se prodaju u novosadskim privatnim apotekama, ali po znatno vi{im cenama. U privatnoj apoteci “Lauris” ka`u da su dobili maske uvezene iz Nema~ke i da je wihova cena znatno vi{a u odnosu na doma}u proizvodwu. - Dobili smo dve vrste maski mehani~ke koje staju 80 dinara i koje uglavnom koriste qudi kada prskaju vinograd, a stigle su i hirur{ke maske, po ceni od 112 dinara po komadu. Obe vrste su za jednokratnu upotrebu i moraju da se mewaju posle dva sata

no{ewa - re~eno nam je u ovoj apoteci. Saznali smo da gra|ani ipak kupuju maske, bez obzira na cenu, a naj~e{}e dolaze roditeqi ~ija deca poha|aju osnovne i sredwe {kole. U apoteci “Tilija” tako|e nema maski koje se proizvode u Srbiji, ali su zato dobili hirur{ke maske iz Engle-

ske i za jednu treba izdvojiti ~itavih 250 dinara. Imaju}i u vidu da su i ove za jednokratnu upotrebu, dnevno je po osobi, za 10 sati za{tite, potrebno pet maski. A ako je jo{ u pitawu ~etvoro~lana porodica, ra~unica pokazuje da je samo za jedan dan za{tite potrebno izdvojiti 5.000 dinara! U “Tiliji” ka`u

da prodaju maske, ali ne{to slabije nego pre nedequ dana. U apoteci “Zdrava planeta” nema maski, niti su ih naru~ivali jer, kako ka`u, ne isplati im se da uzimaju uvozne, po{to ne znaju da li }e se prodavati zbog cene. Ni u apoteci “Biqana” za sada nema maski, a farmaceuti ka`u da onih od doma}ih proizvo|a~a ne}e ni biti. - Naru~ili smo po~etkom nedeqe maske iz uvoza. Re~ je o epidemiolo{kim maskama, proizvedenim po nano tehnologiji i cena }e im biti oko hiqadu dinara. U veleprodajama wihova nabavna cena je oko 800 dinara – istakli su u ovoj apoteci. Ina~e, u svim privatnim apotekama nam je re~eno da ne veruju da }e dobijati maske doma}eg proizvo|a~a, jer se one sada iskqu~ivo proizvode za prioritete, odnosno za domove zdravqa i bolnice. Q. Nato{evi}

Autor: Margerita Milo{evi}

Fotografija: To the Moon, Eli

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Fotke defiluju pred publikom

Na stranama “Novosadske hronike” po~eli smo da objavqujemo fotografije s Me|unarodnog festivala uli~nih svira~a pristigle na fotokonkurs koji su organizovali Centar za kulturnu animaciju i “Dnevnik”. Svakog dana, sem nedeqe, bi}e objavqena po jed-

na fotografija od svakog autora. @iri }e izabrati tri najboqe, a wihovi autori dobi}e po fotoapart. Najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni i na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em Festivalu uli~nih svira~a. A. V.

[TA JE SVE NOVOSA\ANE ZBUNILO U STRAHU OD NOVOG GRIPA

Kori{}ewe maske mnogima enigma

Majka {estogodi{weg deteta pozvala je Dom zdravqa da upita da li sada, kada je napoqu otoplilo, sme da skine svom {estogodi{wem sinu masku s lica. Na zaprepa{}ewe doktorke, koja je primila poziv, majka je objasni-

la da za{titnu masku skida samo kada dete treba da jede. Ovaj slu~aj, od pre nekoliko dana, nagnao nas je da informi{emo o tome kako se pravilno koriste hirur{ke, epidemiolo{ke i nano-maske.

Vrti}e prazne roditeqi Na sednici Gradskog ve}a ju~e je odlu~eno da }e, ukoliko se vrti}i zatvore, roditeqi koji su zaposleni u javnim preduze}ima mo}i da ostanu kod ku}e sa decom. U vrti}ima Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” ju~e boravilo 2.832 mali{ana, {to je tek 20 odsto od ukupnog broja. To ne zna~i da je sve vi{e dece bolesno, ve} se roditeqi pla{e da decu stavqaju u vrti}ima.

Stigle maramice iz Londona Londonske maramice sa sertifikatom da uni{tavaju virus H1N1 stigle su ju~e u apoteke. Direktor Apotekarske ustanove „Novi Sad“ Du{an Milo{evi} ka`e da se one za sada prodaju samo u apotekama „Bulevar“, „1.maj“ i „23.oktobar“, u pakovawima od 40 komada, po ceni 203 dinara i od 200 komada, ~ija je cena 825 dinara. Maske bi trebalo da u novosadske apoteke stignu za nekoliko dana.

VESTI Oslikani vojvo|anski motivi Izlo`ba slika akademskog slikara Borislava Brace Jak{i}a iz Be~eja bi}e otvorena ve~eras u 20 ~asova u ~ardi “Jedro” na Sun~anom keju 2. Inspiracija za uqe na platnu, autoru su vojvo|anski motivi i Tisa, i najlep{e radove selektovao je wegov kolega, novosadski slikar Sa{a Dobri}. Otvarawu }e prisustvovati kustos Muzeja Vojvodine Mile Igwatovi}, a najavqen je nastup i dvojice gitarista. S. T.

Koncert Ivane Jurce U Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Ulici \ure Jak{i}a 7, ve~eras u 20 ~asova odr`a}e se solisti~ki koncert flautistkiwe Ivane Jurce, uz klavirsku saradwu Milke ]a}i}. Na programu su dela klasika. Ulaz je slobodan. B. P. P.

- ^ini mi se da je strah od bolesti ubio racionalno razmi{qawe kod qudi, pa im ~esto, ono {to ina~e sigurno znaju, sada deluje nepoznato. Pitaju da li umesto maske mogu da koriste iskuvane krpe a neki maske koriste i po ku}i, gde osim wih ne boravi vi{e niko. Potra`wa za maskama je ogromna, a narod gotovo da ne zna kako zapravo treba da ih koristi, kako bi one imale efekta – ka`e za „Dnevnik“ na~elnica Slu`be op{te medicine u Domu zdravqa dr Svetlana ^voki}. Prema wenim re~ima, najopravdaniji razlog za kori{}ewe maski za lice imaju oni sa simptomima gripa, a maska tad ima svrhu da za{titi okolinu obolele osobe. Zdrava osoba mo`e da nosi masku ukoliko u svojoj neposrednoj blizini ima zara`enu osobu, te ako pose}uje ambulante i bolnice, gde bolesni cirkuli{u. Maska tada ima svrhu da pove}a intenzitet

za{tite. Mada, epidemiolozi ne preporu~uju no{ewe maski za lice kod zdravih osoba, te ^voki} ka`e da je besmisleno nositi masku u toku {etwe gradom ili u sopstvenoj ku}i. - Hirur{ke maske se mewaju na svaka dva sata, dok epidemiolo{ke, koje boqe {tite od virusa, mogu da budu na licu i po osam sati. Kada se od daha navla`e iznutra, one vi{e nemaju efekta, pa se obavezno moraju promeniti. Tako|e, ne smeju se dirati rukama, jer je spoqna strana najzaga|enija. Ruke se moraju prati odmah po pipawu maske, {to malo ko ~ini. Kada se jednom maska skine, mora se baciti, a ne vra}ati kasnije na lice – ka`e na~elnica ^voki}. Sagovornica „Dnevnika“ tvrdi da je dokazano najboqa za{tita od gripa temeqno i ~esto prawe ruku, te nagla{ava da su i vla`ne maramice, za koje va`i da uni{tavaju virus H1N1, boqa za{tita nego maske. I. Brcan

ODLUKA KOJA JE TRAJALA KRATKO

U Socijalno s maskama samo jedan dan Odluka da gra|ani koji dolaze u Socijalno moraju da nose maske bila je na snazi svega jedan dan! Oni koji su ju~e dolazili poslom, nisu morali da ih nose, a od prodavaca obrazaca i folija za kwi`ice koji stoje ispred ove zgrade saznajemo da je odluka povu~ena nakon kriti~kog pisawa o svemu ovome u “Dnevniku”. - U sredu su svi morali da nose maske, posebno oni koji idu u {alter salu. Me|utim od danas ta odluka ne va`i. Neki qudi su jutros dolazili s maskama, ali su ih ubrzo skidali, jer im nisu bile potrebne. Dodu{e, kako sam saznao od qudi koji ovde dolaze poslom, kretawe im je ipak delimi~no ograni~eno po zgradi – rekao je ju~e ovaj prodavac i dodao da gra|ani mogu samo da ulaze u {alter salu, a ukoliko ho}e da idu na sprat moraju da se prijave portiru. Saznali smo da su se ispred Socijalnog prekju~e prodavale maske po ceni od 20 do 30 dinara po komadu. Na{ sagovornik ka`e da

je i ju~e rano ujutru bio prodavac s maskama, ali da je vrlo brzo oti{ao, jer mu je prodaja slabo i{la.

- Ma danas nema ni gu`ve, {alter sala je poluprazna. Qudi su se vaqda upla{ili {to je progla{ena epidemija gripe. Mada je po meni to ~ista glupost, ako je su|eno da dobije{ grip, dobi}e{ ga bez obzira na prawe ruku i no{ewe maske – zakqu~io je on. Direktorka Zavoda za zdravstveno osugurawe u Novom Sadu Gordana Cvjeti~anin rekla je za “Dnevnik” da stranke koje dolaze kod wih ne moraju da nose maske niti su to morale da ~ine. - Ta pravila je uveo Zavod za penziono i invalidsko osigurawe, a po{to se nalazimo u istoj zgradi qudi nas stalno brkaju. Na{i radnici ne nose maske, niti su ih nosili, a to ne zahtevamo ni od stranaka – navela je Cvjeti~anin. Q. Nato{evi}

Mira Bawac u Gradskoj ku}i Dan posle proslave gluma~kog jubileja Mire Bawac, novosadska glumica posetila je Gradsku ku}u gde ju je primio gradona~elnik Igor Pavli~i}. Mira Bawac je {est decenija svog bogatog umetni~kog rada i stvarala{tva proslavila u sredu uve~e na sceni “Jovan \or|evi}” Srpskog narodnog pozori{ta uz u~e{}e velikana srpskog teatra. Slavqenica je sa prvim ~ovekom grada razgovarala o stawu u kulturi u Novom Sadu. D. A.

Literarno ve~e Krisa Ka~era Literarno ve~e Krisa Ka~era odr`a}e se danas u 16 ~asova u Ameri~kom kutku, u ulici Petra Drap{ina 3. Dolazak nagra|ivanog i ~esto zabranjivanog ameri~kog pisca, koji se bavi

problemima mladih u savremenom ameri~kom dru{tvu, pomogla je Ambasada SAD. Za prisustvo je potrebna prijava na mejl americkikutak@nscable.net ili na telefon 021/47-22-840. M. L.

U ULICI KRAQA ALEKSANDRA

I lift u toaletu U toku su pro{irewe i dogradwa javnog toaleta u Ulici kraqa Aleksandra, koji }e novi izgled dobiti krajem godine. Izvo|a~ investicije, vredne skoro 12 miliona dinara, je “Stan”, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Toalet }e se pro{iriti na ra~un podruma Gradske ku}e, a bi}e postavqen i lift za osobe s posebnim potrebama i de~ija kolica. Zaposleni }e dobiti svoju prostoriju s ostavom, ka`u u Zavodu. Mu{ki toalet }e imati ~etiri kabine, pet pisoara i linijski umivaonik, a `enski sedam kabina, toalet za osobe s posebnim potrebama, decu i previjali{te za bebe. Podovi i zidovi bi}e oblo`eni granitnim plo~ama, a pregradni zidovi sanitarnih kabina u vidu boksova, bi}e od aluminijuma. Mnogi Novosa|ani su do sada odlazili u obli`wi toalet na spratu “Mek Donaldsa”, ali se osobqe dosetilo, pa onima koji ne nose gore tacnu s jelom, zabranili prolaz. Javni toalet u Dunavskom parku odr`ava “Gradsko zelenilo”. Otvoren je od 6 do 22 sata, a cena usluge je 10 dinara. B. P. P.


petak13.novembar2009.

JAVNI RADOVI U KAWI@I

Podr{ka osobama s invaliditetom KAWI@A: Dru{tvo za pomo} i za{titu interesa mentalno i fizi~ki o{te}enih lica „S tobom - za wih” iz Kawi`e, tre}i put se svojim projektom ukqu~ilo u javne radove, na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova AP Vojvodine, s ciqem da se poboq{a `ivotni standard osoba sa invaliditetom i socijalno ugro`enih lica. Prema re~ima kooordinatorke projekta Monike ^esko anga`ovano je 16 nezaposlenih s evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, koji su se prijavili na posledwem „Sajmu zapo{qavawa”, kao i oni koji su ve} uspe{no radili na ovim poslovima. - Me|u anga`ovanima su nezaposleni raznih zanimawa, od kojih je troje s vi{om stru~nom spremom, 12 sa sredwom {kolom i jedan sa

osnovnom, a me|u wima jedna `ena starija od 50 godina i jedna osoba sa invaliditetom. Zaposleni rade razne poslove u na{em dnevnom boravku i na terenu, kao sprema~ica, voza~, medicinski tehni~ari, fizioterapeut, majstor starih zanata i saradnici na drugim poslovima - ka`e ^esko. Ona dodaje da su ih za rad u dnevnom boravku „Svetlosna barka” za decu i omladinu s posebnim potrebama pripremali stru~waci Udru`ewa defektologa severne Vojvodine „Pu`i}”. Sprovo|ewe projekta je po~elo pre dva meseca i uspe{no se sprovodi, a traje ukupno {est meseci. Vrednost ovog projekta je 3,6 miliona dinara, od ~ega je najve}i deo iz pokrajinske kase, a 10 odsto je u~e{}e lokalne samouprave op{tine Kawi`a. M. Mr.

BIOSKOPI

„Koko [anel”

SUBOTICA ART SINEMA „Koko [anel” (18, 20) IN\IJA KULTURNI CENTAR „Ma~ak u ~izmama” (18) „Gola istina” (20) „Bra}a Blum” (21.30) APATIN „Prokletnici” (20)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Tatjana Reqanovi} iz Temerina( devoj~ice), DEVOJ^ICE: Milana Mijatovi}, Tawa Segi} i Bogdanka Tasev-Perinovi} iz Novog Sada, Vesna Milivojev iz Turije, Sla|ana Radivojevi} iz In|ije, Mirjana Tarla} i Ivana Vekow iz Temerina, DE^AKE: Olivera Ili}, Radmila Simonovi}, Dragana Tadi}, Gordana Mirkajlovi}, Tawa Gavrani} iz Novog Sada, Violeta Vejin-Valka iz Apatina, Svetlana Sto{i} iz Temerina i Mirjana Ivi} iz Ka}a.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

DELEGACIJA IZ RE[ICE U VR[CU

PREDSTAVQENA IDEJA O REGIONALNOM VODOVODU

Pija}a voda i za kom{ije BE^EJ: Odbornici be~ejskog parlamenta usvojili su na posledwoj sednici Odluku o snabdevawu vodom, kojom se be~ejskom Javnom preduze}u „Vodokanal” poverava snabdevawe korisnika vodom na teritoriji ~itave op{tine. S obzirom na ~iwenicu da je kapacitet be~ejske fabrike vode 260 litara u sekindi, a da su potrebe grada Be~eja u ovom trenutku 100 litara u sekundi, ovakva odluka se name}e kao preka potreba u ciqu boqeg poslovawa ovog javnog preduze}a. Ali, da bi se kvalitetna pija}a voda isporu~ivala korisnicima u Ba~kom Gradi{tu, Ba~kom Petrovom Selu, Mile{evu i Radi~evi}u, neophodne su desetine miliona evra. Dok se ne obezbede potrebna sredstva i steknu uslovi za to, „Vodokanal” }e u naseqenim mestima voditi brigu o odr`avawu postoje}ih lokalnih vodovoda i javnih bunara i snabdevawu tehni~kom vodom. - Za snabdevawe kvalitetnom pija}om vodom naseqenih mesta u be~ejskoj op{tini uposlenost na{e fabrike vode bila bi uve}ana za 70 litara u sekundi, {to zna~i da imamo na raspolagawu jo{ oko 90 litara u sekundi do punog kapaciteta fabrike. U ciqu {to ekonomi~nijeg poslovawa, do{lo se na ideju da bi i susedni Novi Be~ej mogao da se snabdeva kvalitetnom pija}om vodom preko na{e fabrike vode iz ovda{weg izvori{ta.

O studijama i vetru

Pogled na be~ejsku fabriku vode

Jer, potrebe Novog Be~eja, bez naseqenih mesta susedne op{tine, su oko 50 litara u sekundi. Da bi se ideja daqe razvijala, potrebno je uraditi detaqna hidrogeolo{ka istra`ivawa, studiju izvodqivosti i idejni projekat, a u kasnijoj fazi glavni projekat i obezbediti saglasnosti i dozvole za realizaciju projekta. Naravno, i ne mala sredstva. Kako su nam u posledwe vreme dostupni pretpristupni fondovi Evropske unije, a do potrebnih sredstava mo`e da se do|e i konkurisawem kod raznih razvojnih banaka i razli~itih investicionih fondova, to zna~i da ideja o Regionalnom vodovodu mo`e itekako da bude interesantna - rekla je tehni~ki direktor JP „Vodokanal” Svetlana Karaba{. Ideja o Regionalnom vodovodu nije ostala mrtvo slovo na papiru,

jer se ovih dana predstavqena u Gradskoj ku}i Be~ej predstavnicima obe zainteresovane kom{ijske lokalne samouprave. Sti~e se utisak da je sve primqeno sa odre|enom dozom rezerve, ali je ohrabruju}e {to ni{ta nije odba~eno, ve} je ostavqeno da stru~waci jo{ jedanput sagledaju sve potrebne aspekte i onda da se ponovo sedne za isti sto i razgovara o mogu}oj realizaciji Regionalnog vodovoda. Udaqenost nije problemati~na, jer od fabrike vode preko mosta na Tisi do Novog Be~eja ima 12 kilometara, koliko i do Ba~kog Gradi{ta, Ba~kog Petrovog Sela. Ono {to je u ovom trenutku glavna nepoznanica, je kapacitet izvori{ta. U svakom slu~aju, stru~na istra`ivawa bi mogla da daju odgovore na mnoga u ovom trenutku nejasna pitawa. V. Jankov

VR[AC: U Vr{cu je boravila delegacija `upanije Kara{– Severin u Rumuniji, povodom prezentacije zajedni~kog projekta u kori{}ewu obnovqivih izvora energije – vetra. Postignut je dogovor o stipendirawu studenata iz Srbije na Dr`avnom univerzitetu „Efimije Murgu” u Re{icama. U delegaciji iz Re{ica bili su potpredsednik @upanijskog saveta Dojna Frunzaverde, koja je istovremeno i rektor Univerziteta u Re{ici, zatim izvr{ni direktor @upanijskog saveta i profesor dr Viorel Kampian, koji je nosilac projekta o kori{}ewu vetra. Na prezentaciji projekta bilo je vi{e privrenika iz Vr{ca i kako se sa tim poslom podosta odmaklo u oba grada, bila je to zanimqiva rasprava o mogu}nostima za {to br`u realizaciju. Rektorka Dojna Frunzaverde sa saradnicima razgovarala je na vi{e skupova sa rukovode}im qudima iz obazovawa, a potom i sa direktorima {kola iz ovog grada. Ona je rekla da iz Srbije na fakultetima u Rumuniji studira oko 80 studenata iz Srbije, a na wenom samo jedan. Ukazala je na visoku stru~nu osposobqenost profesora na desetak fakulteta i dobru osposobqenost stru~waka koji ovde zavr{e studije za obavqawe poslova u privredi i drugim oblastima. Rekla je da tu studuje mawe ko{taju u na odnosu druge u Rumuniji i govorila o mogu}nostima za dobijawe rumunskih stipendija. R. Jovanovi}

^etiri i po decenije „Drugog oktobra” VR[AC: Jedno od najuspe{nijih vr{a~kih preduze}a je svakako Dru{tveno komunalno preduze}e „Drugi oktobar”. Osnovano je daleke 1964. godine i proslavilo je 45 godina rada. Bavi se pru`awem komunalnih usluga kao {to su distribucija vode, gasa, odr`avawem kanalizacije, daqinskog grejawa, ~isto}e, gradskog zele-

nila, grobqa... Tako|e pru`aju gra|evinske i zanatske usluge, bave se i ugostiteqstvom. Izgradili su fabriku vode na ~uvenim Mesi}kim izvorima koji su od davnina ~uveni po kvalitetnoj vodi za pi}e. Odnedavno tu se u modernim postrojewima puni ve} na tr`i{tu dobro prihva}ena „Moja voda”.

- Uskoro se ovde zavr{ava fabrika za briketirawe biqnih ostataka i to je prilika za otvarawe radnih mesta. Sada je na redu podizawe regionalne deponije za odlagawe i preradu sekundarnih sirovina iz otpada koji }e se prikupqati iz op{tina Bela Crkva, Alibunar i Plandi{te – ka`e direktor Qubisav [qivi}. R. J.


VOJVODINA

DNEVNIK KU]NI BIZNIS UZ NEGOVAWE TRADICIJE

Grn~arija spasava od krize KULA: Nakon velikog odziva za kurs grna~arije i ukrasne keramike, koji se realizovao u okviru projekta „Obuka mladih u ruralnim sredinama za etno manofakturu”, Udru`ewe `ena „Veliko srce” iz Kule, po~etkom decembra ove godine }e zapo~eti realizaciju projekta „Negovawe tradicije kao mogu}nost zapo{qavawa u seoskim sredinama”. Predsednica Udru`ewa `ena „Veliko srce” Biqana Leovac potpisala je u Izvr{nom ve}u Vojvodine Ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, kojim je ovom udru-

`ewu odobreno 200.000 dinara. Ciq projekta je pomo} pri zapo{qavawu, kroz obuku za pokretawe sopstvenog posla, za izradu tkanih radova i suvenira sa etno motivima. - Tokom prethodne godine odobrena su nam dva projekta „Obuka mladih u ruralnim sredinama” i projekat javnih radova „^uvawe multikulturalne tradicije i izrada suvenira”. Za ta dva projekta odobreno nam je oko dva miliona dinara, a ovim posledwim `elimo da omogu}imo usavr{avawe `ena koje su se obu~ile za kurs grn~arije i ukrasne keramike da rade neke

FABRIKA SPECIJALNIH AUTOMOBILA „ZASTAVA” U SOMBORU

Sudbina neizvesna, ali posla ima SOMBOR: Somborska fabrika „Zastava specijalni automobili ”- u restruktuirawu, zahvaquju}i pomo}i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nastavila je program proizvodwe specijalnih automobila oslowenih na gamu sada ve} nekada{wih „zastavinih” modela „florida” i „skala”.

bili”, tri puta do sada poku{ali da prodaju fabriku, ali na licitacijama nije bilo zainteresovanih kupaca. U somborskoj fabrici se nadaju da }e Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za privatizaciju ipak uspeti da prona|e strate{kog partnera za „Zastava specijalni automobili”.

Pogon somborske fabrike

Prema re~ima direktora marketinga u ovoj fabrici Radivoja Romi}a od po~etka godine, u wenim halama je proizvedeno 135 vozila. - I pored te{ko}a u poslovawu, zbog posledica ekonomske krize koja je najvi{e pogodila upravo autoindustriju, rukovodstvo i zaposleni nastoje da do kraja godine proizvedu i prodaju jo{ 74 vozila - nada se Romi}. - Za 30 godina, sa proizvodnih traka fabrike, koja je nekada bila sastavni deo kragujeva~kog giganta, iza{alo je 120.000 vozila, a ova najnovija su modifikovana i imaju pogon na gas. Kao da nikada nevoqa ne ide sama, pored svetske krize somborske proizvo|a~e specijalnih automobila mu~i i pitawe wihove sudbine po{to su Grupa „Zastava” i Fond za razvoj Republike Srbije, koji zajedno imaju 99,23 odsto vlasni{tva u fabrici „Zastava specijalni automo-

U Somboru je, ka`u u ovoj fabrici, nedavno boravila ekipa ve}inskog vlasnika iz Grupe „Zastava”, koja je sagledala mogu}nosti fabrike i zatim dala sugestije ministarstvu i agenciji da na trenutno aktuelnim novim pregovorima sa „Fiatom”, obezbedi novi proizvodni program, proizvodwu, ili sklapawe vozila, kako bi se ipak obezbedila egzistencija za trenutno anga`ovanog 191 radnika. - Otpremnine, obezbe|ene posredstvom Ministarstva ekonomije, nedavno je uzelo 58 zaposlenih, dok jo{ troje radnika ~eka re{ewa -ka`e predsednik samostalnog sindikata u fabrici Drago Bo{wakovi} i dodaje da ovi radnici dobijaju otpremnine od {est prose~nih bruto zarada na nivou dr`ave i mese~nu naknadu do sticawa uslova za penziju u visini od 60 odsto od zarade. M. Miqenovi}

U APATINSKOJ LOKALNOJ ADMINISTRACIJI TRI ZAPOSLENA VI[AK

Plate zamrznute, bonusi ukinuti APATIN: Iz op{tinskog buxeta se u apatinskoj op{tini finansiraju 137 radnika. Od toga je u lokalnoj samoupravi stalno zaposleno 88 i {est funkcionera, a preostali su zaposleni u Kulturnom centru 15, devet u Narodnoj biblioteci i u mesnim kancelarijama i mesnim zajednicama. Na odre|eno vreme ima 12 zaposlenih. Ukoliko se prihvati predlo`eni Zakon o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, u apatinskoj bi tri zaposlena bila vi{ak.

- O smawewu tro{kova vodimo ra~una od po~etka godine i zarade su na po~etku godine smawene, tako da nije do{lo do porasta od 7,8 nego samo 6,5 odsto. Zaposleni u op{tini za devet meseci ove godine primali su neto platu u proseku 32.997 dinara, {to je pribli`no kao i lane. Plate nisu smawene, ali su zamrznute, a ove godine nisu se delili ni bonusi u visini od 30 odsto na neto plate - rekla je rukovodilac Odeqewa za finansije Sowa Tepavac. J.P.

komercijalne proizvode, kao i da im se pru`i {ansa da se ekonomski osna`e. - rekla je Biqana Leovac. Nakom zavr{ene obuke, planira se promotivna izlo`be radova i izrada bro{ure. Projekat treba da omogu}i lak{e prevazila`ewe ekonomske krize, anga`uju}i `ene da, kroz izradu tra`enih etno i grn~arskih proizvoda i primenom ostalog ste~enog znawa tokom realizacije ovog projekta, a ujedno i neguju}i tradiciju, obezbede dodatak ku}nom buxetu, kroz formirawe ku}nih radionica. N. Perkovi}

petak13.novembar2009.

PLAN MAJ[ANSKE PETQE PRED USVAJAWEM

Ru{i se 30 ku}a SUBOTICA: Izgradwa Maj{anske petqe u Subotici umnogome bi rasteretila saobra}aj na Maj{anskom putu i okolini. Dnevno kroz tu ulicu pro|e preko 100 kamiona i automobila. Gra|ani se `ale da je bezbednost u saobra}aju ugro`ena, da nije dovoqno {irok trotor i biciklisti~ka staza, tako da se pe{aci i biciklisti ~esto sudaraju. - Planskim regulisawem Maj{anskog puta, umnogome bi se re{ili problemi stanovnika „@eqezni~kog naseqa”. Glavni problem je {to je ulica saobra}ajno preoptere}ena, putevi su lo{i, a nije ni bezbedna zbog velikog protoka automobila. Izgradwom Maj{anske petqe saobra}ajno bi se rasteretila – obja{wava predsednik SMZ @elezni~ko naseqe Zoltan Terek. Izgradwom Maj{anske petqe planirano je da se poru{i 30 objekata i ku}a, me|u kojima je i zgrada Mesne zajednice @elezni~ko naseqe. Gradwom novog mosta preko pomo}nih saobra}ajnih krakova pomenuto naseqe bi se spojilo sa centrom grada.Saobra}ajni planer u Zavodu za urbanizam Stipan Jaramazovi} ka`e da je plan detaqne regulacije za Maj{anski petqu ura|en i da treba samo da ga usvoje odbornici lokalnog parlamenta u Subotici. A. A.

KO ]E BITI KRIV ZA MAWAK U KASI BA^KOPALANA^KE OP[TINE

Sudski sporovi ojadi}e buyet BA^KA PALANKA: Op{tinsko ve}e u Ba~koj Palanci predlo`ilo je lokalnom parlamentu da formira anketni odbor koji bi utvrdio za{to u nekoliko godina unazad Op{tina nije pla}ala preuzete obaveze. Povod je, izgleda sudska presuda kojom Op{tina treba da plati 2,2 miliona dinara firmi „Sirovina promet” koja je pre nekoliko godina buldo`erom radila na regulaciji zalivnog jezera „Tikvara”. Da je plaZgrada Op{tine Ba~ka Palanka }eno odmah, ka`u upu}eni, cena izvedenih radiva iznora na pitawe – zbog ~ega nije sila bi 900.000 dinara. pla}eno ono {to je bila obaveOvo nije jedini sudski spor za? Li~no }u insistirati na koji mo`e da se zavr{i lo{e po utvr|ivawu odgovornosti bez Op{tinu. U toku su sudski spoobzira ko kojoj politi~koj rovi oko naknade nastale {tete stranci pripada. Zbog ovakvih vezane za zakup teniskih terena stvari, koje vi{e nikada ne}emo u Sportsko rekreacionom cendozvoliti da se dese, neko treba tru „Tikvara”, pa zakupa Gradske da ide i u zatvor, ako poreski obpla`e, dugovawa po osnovu izveznici moraju da plate ne~iji gradwe stanova solidarnosti i nemar ili inat. zgrade pozori{ta, te preuzetih Na ideju o formirawu anketobaveza prema `enskom Rukometnog odbora naj`e{}e je reagovao nom klubu „Nopal” od strane lo{ef odborni~ke grupe SRS Drakalne samouprave. gan Bozalo, ina~e do pre godine -Ukoliko kojim slu~ajem izgudana bio je ~etiri godine predbimo ove sudske sporove, a jedan sednik op{tine. Navodno, po jesmo, u op{tinskom buxetu za gradu se pri~a da je re~ o wegovoj idu}u godinu moramo da planiraodgovornosti i da }e protiv wemo 100 miliona dinara za pla}aga biti podneta krivi~na prijawe onoga {to je trebalo biti va. Predsednica lokalnog parlapla}eno pre nekoliko godina, a menta Zdravka Milenkovi}, obsada su tu i kamate i sudski trojasnila je da nije re~ o utvr|iva{kovi – rekao je na sednici wu odgovornosti biv{eg predSkup{tine ba~kopalana~ke opsednika ve} o tra`ewu odgovora {tine wen potpredsednik Mirona sve sporove koji mogu skupo da slav Rodi}. - Ve}e je predlo`ilo ko{taju lokalnu samoupravu. formirawe anketnog odbora ne Dobro upu}eni, tako|e tvrde zbog pojedinaca ve} zbog odgovoda nije re~ (samo) o biv{em

Dan prisajediwewa matici Srbiji SOMBOR: Grad Sombor danas obele`ava Dan prisajediwewa matici Srbiji, koji se obele`ava kao dan kada je 1918. srpska vojska vojvode Petra Bojovi}a, koju je predvodio major Nikola Ili} - Bajka, u{la u Sombor, i time ga oslobodila austrougarske vlasti i pripojila matici Srbiji. Gradona~elnik mr Du{an Jovi} primi}e predstavnike Vojske Srbije, a potom }e zajedni~ka delegacija na spomenik borcima poginulim u I Svetskom ratu i na grob majora Ili}a Bajke polo`iti vence. Obele`avawe Dana prisajediwewa }e biti nastavqeno na nekada{wem somborskom vojnom aerodromu. Pored sve~anog prijema kod komandanta pukovnika @eqka Obradovi}a, posetioci }e se upoznati sa stepenom obu~enosti pripadnika ove jedinice i prisustvovati sve~anom otvarawu spomen sobe Prvog CO VS. M. M}

predsedniku, jer jo{ nema pravosna`ne i izvr{ne presude za (ne)u~iweno. Posebna je pri~a {to se pojedini sudski sporovi prote`u kroz prethodna tri mandata, pa i ranije, a wih nije stvorio Bozalo. Ako, kako upozoravaju pojedini op{tinski funkcioneri, uskoro Op{tina izgubi dugogodi{we sudske sporove koji se bli`e kraju, neko }e morati da polo`i ra~une za deficit od 100 miliona dinara u op{tinskom buxetu. S obzirom na to da je re~ o novcu poreskih obveznika, stvar se mora isterati na ~istac, jer ukoliko aktuelna lokalna vlast to ne}e da uradi mora}e to da uradi nadle`an dr`avni organ. Ako gra|ani „zaglave” zatvor za dvadesetak hiqada dinara, koje nisu uplatili za potro{ene komunalne usluge, jer nemaju novca, onda neko mora odgovarati za, eventualnih 100 miliona dinara buxetskih para. M. Suyum

ZAVR[EN FOTO-KONKURS „JA VOLIM PAZOVU”

„Muwa” osvojila 30.000 dinara STARA PAZOVA: Fotografija „Muwa 2”, in`ewera iz Stare Pazove Dragoquba Teklerovi}a odnela je prvu nagradu na prvom Foto-konkursu „Ja volim Pazovu”, koji je ove godine organizovao Centar za kulturu Stara Pazova pod pokroviteqstvom Op{tine. U~estvovalo je 16 fotografa amatera sa 80 radova. Teklerovi} je nagra|en sa 30 hiqada dinara, druga na- Dragoqub Teklerovi} ispred grada od 20 hiqada dinara nagra|ene fotografije je pripala Aleksandru Pfi}eru protekla godina bila vrlo uspeiz Novih Banovaca, za fotogra{na, ali da mu je `ao {to na konfiju „Ne~ija baka”, tre}a, u iznokursu nije bilo jo{ vi{e fotosu od 10 hiqada dinara pripala je grafa-amatera. Oni koji su u~eZoranu Mili}u iz Stare Pazove, stvovali pokazali su veliku za fotografiju „Maca koja je vospretnost sa fotoaparatima i izlela brodove”, a dodeqene su i tri uzetno zanimqiv izbor tema i moute{ne nagrade, mladom fototiva, rekao je Bako i najavio novi amateru Pavelu Milnaru, Bo`anfoto-konkurs za narednu godinu. ki Hric i Tijani Grumi}, svi iz Qubiteqi dobre fotografije moStare Pazove. V.d. direktor Cengu ovu izlo`bu da pogledaju u gatra za kulturu Aleksander Bako je leriji Centra za kulturu do 2. dena otvarawu izlo`be ocenio da je cembra. A. N.

11

PO^ELO URE\IVAWE JEVREJSKOG GROBQA U BE^EJU

Spomenici se ne vide od rastiwa BE^EJ: Umesto letos, kada je Pokrajinski sekretarijat za rad i zapo{qavawe odobrio projekte na konkursu javnih radova, ure|ewe Jevrejskog grobqa u gradu po~elo je ovih dana. - Ta~no je da je niz godina Jevrejsko grobqe u na{em gradu bilo zanemareno i ne samo da se na-

Nadgrobni spomenici na Jevrejskom grobqu

lazi u veoma lo{em komunalnom stawu, ve} je postalo i svojevrsna deponija staklene ambala`e, automobilskih, kamionskih i traktorskih guma. Namera nam je da ispravimo nepravdu prema nekada{wim sugra|anima, ~iji su potomci, pritisnuti istorijskim ~iwenicama, vremenom napustili na{u sredinu i nadgrobne spomenike je zub vremena, ali i na{ nemar, doveo u veoma lo{e stawe. Krajwi ciq je da trajno re{imo pitawe ure|ewa i odr`avawa Jevrejskog grobqa u na{em gradu - rekao je u ime lokalne samouprave ~lan Op{tinskog ve}a Dragan Mesaro{. Vrednost odobrenog projekta je 816.000 dinara. Ali, da bi se posao uradio kako treba, bi}e neophodno daleko vi{e sredstava i radnih sati. Ne samo qudskog rada, ve} i mehanizacije. - S obzirom na to da je na ulazu u grobqe prava deponija starih guma raznih vozila, te da je prostor od oko 1,5 hektar obrastao rastiwem, potrebno je anga`ovati mehanizaciju. Bi}e posla za nas u DTD „Sredwa Ba~ka”, po zavr{etku dvomese~nog javnog rada anga`ovanih qudi, jo{ najmawe toliko vremena kako bismo prostor doveli u stawe za koje smatramo optimalnim. Me|utim, sve }e biti uzaludan trud ako se ne obezbedi odr`avawe tog prostora u daqem periodu, dodao je u ime DTD „Sredwa Ba~ka” Svetozar Midi}. V. Jankov STRATEGIJA PETOGODI[WEG RAZVOJA PALANA^KE OP[TINE

^ekaju finansijsku podr{ku EU BA^KA PALANKA: Odbornici Skup{tine u Ba~koj Palanci usvojili su Strategiju razvoja do 2014. godine. Sve je zapisano na 116 stranica, a predsednica lokalnog parlamenta Zdravka Milenkovi}, zbog zna~aja teme, nije `elela da ograni~ava vreme za diskusiju, mada je po poslovniku mogla da ga skrani na pet minuta. To su najboqe iskoristili radikali, ina~e, ovde jedina opozicija, pa je tako Zoran Jovi~in za govornicom proveo vi{e od dva sata. Ipak, pored svih zamerki opozicije, koalicina ve}ina je sa olak{awem izglasala ovaj dokument o kome se dugo govorilo, jer, nije tajna, da bez Strategije ne}e biti novca iz evropskih i dr`avnih fondova, ali i od potencijalnih investitora iz Srbije i inostranstva. - Izradom ovog strate{kog dokumenta uvrstili smo se u red op{tina koje planiraju svoj razvoj i svoju budu}nost – rekao je predsednik op{tine Kosta Staki}. – Zadatak Strategije razvoja je da pru`i viziju budu}nosti, razvoja, re{ewe dru{tevnih, ekonomskih i institucionalnih problema, te da uka`e na efikasnije kori{}ewe resursa. Strategija treba da nam omogu}i uspe{no upravqawe, projektno planirawe i dobijawe finansijske podr{ke od Evropske unije. Izradu ovog dokumenta finansirao je Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu. M. Suyum


12

CRNA HRONIKA

petak13.novembar2009.

DNEVNIK

SASLU[AWE SVEDOKA IZ SJEDIWENIH DR@AVA U SLU^AJU MILADINA KOVA^EVI]A ODLO@ENO ZA DVE NEDEQE

Video-link s Amerikom 1. decembra Pred Drugim op{tinskim sudom u Beogradu, koji vodi istragu protiv biv{eg studenta u SAD Miladina Kova~evi}a, osumwi~enog da je 4. maja pro{le godine kao jedan od aktera tu~e u studentskom baru u Bingamtonu, u~estvovao u nano{ewu te{kih telesnih povreda studentu Brajanu [tajnahueru, ju~e zbog tehni~kih problema nije obavqeno ranije zakazano saslu{awe svedoka iz Amerike putem video-konferencijske veze. Sekretar Drugog op{tinskog suda Nada \or|evi} izjavila je ju~e za „Dnevnik“ da je saslu{awe svedoka odlo`eno za 1. decembar.

– Ministarstvo pravde SAD je obavestilo istra`nog sudiju Sne`anu Stojanovi} o tehni~kim problemima zbog kojih je saslu{awe svedoka iz Amerike putem video-konferencijske veze odlo`eno za 1. decembar – izjavila je za „Dnevnik“ sekretar tog suda Nada \or|evi}. Ranije se pomiwalo da bi u ovom predmetu moglo biti saslu{ano osam svedoka iz SAD, me|u kojima su o~evici, akteri nemilog doga|aja, kao i sam [tajnhauer. U istom predmetu pred Drugim op{tinskim sudom se vodi i istraga i o okolnostima pod kojima je Kova~evi}u u na{em konzulatu u Wujorku

PREKSINO] INCIDENT KOD DE^ANA

Kamenovana kolona Ha{ima Ta~ija Nekoliko osoba napalo je preksino} na izlazu iz De~ana kolonu vozila u kojoj je bio premijer Kosova Ha{im Ta~i kamenicama, ali on u napadu nije povre|en. U saop{tewu Kosovske policije navedeno je da su zbog napada uhap{ena tri mladi}a, a po nepotvr|enim navodima, u blizini mesta napada ~ula se i pucwava, prenele su novinske agencije. Po policijskom saop{tewu,

Saveza za budu}nost Kosova, ~iji su odnosi s vladaju}im DPK-om veoma napeti. Ta~ijeva stranka optu`ila je lidera AAK-a Ramu{a Haradinaja da je direktno podstakao i organizovao napad, prenela je hrvatska novinska agencija agencija Hina. Povod za napad je, kako je saop{teno iz Alijanse za budu}nost Kosova (AZBK), koja je direktno od DPK-a optu`ena za kamenovawe, bila ~iwenica da

O{tre osude napada Ameri~ka ambasada u Pri{tini saop{tila je da incidenti, poput napada na obezbe|ewe kosovskog premijera, nanose {tetu predizbornoj kampawi za lokalne izbore na Kosovu. Ambasada je preksino} navela da je preizborna kampawa na Kosovu ve}im delom bila nenasilna i da „nasiqu nema mesta u kampawama, na izborima ili u demokratskom procesu“. Ovaj napad o{tro su osudili i ambasada Velike Britanije u Pri{tini, te predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, koji je pozvao politi~ke stranke i nezavisne kandidate da obezbede da predizborna kampawa protekne u miru i bez incidenata. o{te}eno je nekoliko vozila u Ta~ijevoj pratwi. Incident se dogodio neposredno posle zavr{etka predizbornog skupa Demokratskog saveza (DPK) ~iji je Ta~i predsednik, a dva dana pre zavr{etka kampawe za lokalne izbore koji }e biti odr`ani u nedequ. Pokrajinska vlada je najo{trije osudila napad. De~ani su va`no upori{te opozicionog

su neke pristalice vladaju}e stranke navodno pretukle nekoliko mladi}a koji su na skupu uzvikivali parole podr{ke Alijansi i wenom lideru Ramu{u Haradinaju. I AZBK je, me|utim, osudio incident i pozvao sve politi~ke partije da se kampawa i izbori okon~aju u fer i demokratskoj atmosferi. (Tanjug–FoNet)

HA{KI TRIBUNAL

Dragomiru Milo{evi}u mawa kazna Ha{ki tribunal ju~e je pravosna`no osudio penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Dragomira Milo{evi}a na 29 go-

Dragomir Milo{evi}

dina zatvora zbog zlo~ina nad civilima u Sarajevu 1994–95. Apelaciono ve}e Tribunala delimi~no je usvojilo `albu odbrane i generalu Milo{evi}u, u kriti~no vreme komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, smawilo prvostepenu kaznu od 33 godine zatvora, izre~enu u decembru 2007. General Milo{evi} (67) pravosna`nom presudom je oslobo|en krivice za granatirawe sarajevske pijace Markale, 28. avgusta 1995. u kojem je poginulo 38 civila, zato {to je utvr|eno da je on u to vreme bio na le~ewu u Beogradu. Milo{evi} je presudom progla{en krivim po pet ta~aka optu`nice – za terorisawe stanovni{tva Sarajeva, ubistva civila i druga nehumana dela tokom kampawe artiqerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu s polo`aja korpusa pod wegovom komandom 1994–95. (Beta)

Miladin Kova~evi}

izdata privremena putna isprava pomo}u koje se vratio u Srbiju nakon {to je uz kauciju i oduzimawe paso{a pu{ten iz pritvora u Americi. U vezi s okolnostima izdavawa sporne privremene putne isprave, Tu`ila{tvo sumwi~i biv{e vicekonzula i konzula u Wujorku Igora Milo{evi}a i Slobodana Nenadovi}a za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u vezi s falsifikovawem isprave, a Miladina Kova~evi}a za isto delo u podstrekavawu. Po saznawima na{eg lista, u delu istrage koji se odnosi na spornu ispravu u me|uvremenu su obavqena grafolo{ka ve{ta-

~ewa i izvedeni ostali dokazi predlo`eni u zahtevu za sprovo|ewe istrage. Do polovine marta ove godine protiv Kova~evi}a je zbog “slu~aja [tajnhauer“ paralelno vo|ena istraga i u Americi i u Srbiji. Posle pregovora izme|u predstavnika Vlade Srbije i nadle`nih ameri~kih organa, te ispo{tovanog dogovora da Srbija porodici [tajnhauer uplati 900.000 dolara na ime tro{kova le~ewa wihovog sina, ameri~ki dr`avni tu`ilac je po~etkom aprila saop{tio da je predmet “Kova~evi}“ formalno ustupio srpskom pravosu|u. J. J.

IZRA\EN NACRT PRAVILNIKA O BROJU OSOBQA U NOVOJ MRE@I SUDOVA

Svakom sudiji po pomo}nik – Ministrastvo pravde Srbije izradilo je nacrte pravilnika prema kojima }e se ubudu}e, shodno broju sudija i tu`ilaca, utvr|ivati broj sudskih i tu`ila~kih pomo}nika, pripravnika i savetnika – izjavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen Tanjugu. – Pravilnike o merilima za utvr|ivawe broja osobqa u novoj mre`i sudova i javnih tu`ila{tava trebalo bi da do kraja godine usvoji Visoki savet sudstva, odnosno Dr`avno ve}e tu`ilaca. Pravilnici reguli{u i merila koja su osnov za odre|ivawe potrebnog broja zapisni~ara-daktilografa, zatim osobqa na administrativnim, informati~kim, tehni~kim poslovima, kao i na poslovima odr`avawa ~isto}e i drugim. Broj sudijskih pomo}nika i pripravnika za osnovni, vi{i i privredni sud odre|uje se tako {to na jednog sudiju dolazi po jedan sudijski pomo}nik ili pripravnik, s tim da ukupan broj sudijskih pomo}nika ne bude ve}i od dve tre}ine, a broj sudijskih pripravnika od jedne tre}ine u odnosu na ukupan broj sudija u sudu. Za prekr{ajni sud predlo`eno je isto pravilo, s tim {to na tri sudije dolazi po jedan sudijski pomo}nik ili po jedan pripravnik. Nacrt pravilnika predvi|a da se broj sudijskih pomo}nika za Apelacioni sud, Privredni apelacioni sud i Vi{i prekr{ajni, kao i Upravni sud odre|uje prema broju sudija, tako da na jednog sudiju dolazi po jedan sudijski pomo}nik.

Novosadski Op{tinski sud

Broj sudskih savetnika u Vrhovnom kasacionom sudu odre|uje se prema broju sudija, tako da na jednog sudiju dolazi po jedan sudski savetnik. Nacrt tako|e predvi|a da se broj sudskih savetnika u pripremnom odeqewu Vrhovnog kasacionog suda odre|uje tako da na jedno ve}e dolaze po dva sudska savetnika. Za odeqewa sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda predvi|eno je da u svakom bude najmawe jedan, a najvi{e tri sudska savetnika. Odeqewe sudske prakse ima}e i sekretara. Broj tu`ila~kih pomo}nika i pripravnika za osnovno i vi{e javno tu`ila{tvo odre|uje se

tako {to na dva tu`ioca dolazi po jedan pomo}nik, ili po jedan pripravnik, s tim da ukupan broj tu`il~kih pomo}nika ne bude ve}i od dva-tri, a broj tu`ila~kih pripravnika od jedan do tri u odnosu na ukupan broj javnih tu`ilaca i wihovih zamenika. Za apelaciono javno tu`ila{tvo broj tu`ila~kih pomo}nika odre|uje se, po nacrtu pravilnika, tako da na tri tu`ioca dolazi jedan pomo}nik. U Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine na dva tu`ioca dolazi po jedan pomo}nik, a u Tu`ila{tvu za organizovani kriminal na jednog tu`ioca jedan pomo}nik.

Nacrtom je predlo`eno da broj savetnika u Republi~kom javnom tu`ila{tvu bude odre|en tako da jedan savetnik dolazi na tri tu`ioca, dok se broj vi{ih savetnika u tom tu`ila{tvu odre|uje tako da bude do pet izvr{ilaca s tim zvawem. Na poslovima izvr{ewa i zemqi{nih kwiga u osnovnom sudu na svakih 1.300 predmeta godi{we do}i }e po jedan izvr{ilac, kao i na poslovima izvr{ewa u vi{em, privrednom i prekr{ajnom sudu, ali na svakih 3.000 predmeta godi{we. Pravilnicima je regulisan i broj zapisni~ara-daktilografa, zatim osobqa na administrativnim, informati~kim i tehni~kim poslovima. Broj sudskog osobqa na poslovima odr`avawa ~isto}e odre|uje se prema veli~ini prostora za odr`avawe u sudu, tako da na 400 kvadratnih metara dolazi jedan izvr{ilac. Potreban broj sudskog osobqa za druge poslove u sudu (lektor, portparol, sudski tuma~, bibliotekar, me|unarodne integracije), odre|uje se tako da za tu vrstu poslova u sudu bude obezbe|en najmawe jedan izvr{ilac. Upra`wena radna mesta u sudu popuwavaju se ako su predvi|ena aktom o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta, u skladu s odobrenim kadrovskih planom za teku}u godinu.

ZAHTEV DRU[TVA SUDIJA SRBIJE

Kompletirati Visoki savet sudstva Dru{tvo sudija Srbije obratilo se predsednici Narodne skup{tine, pozivaju}i je, kako navode, da „ispuni svoju obavezu bez odlagawa stavi na dnevni red izbor ~lana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta, obezbe|uju}i tako uslove za delovawe Saveta u punom sastavu, u skladu s Ustavom i Zakonom“. „Iako op{ti izbor i reizbor svih sudija, koji je u toku, treba da bude okon~an do kraja ovog meseca, Visoki savet sudstva, konstituisan u nepotpunom sastavu po~etkom aprila ove godine, u takvom sastavu radi i daqe. Nedavni izbor ~lana iz reda advokata ovo nije otklonio, po{to ~lan iz reda profesora jo{ uvek nije izabran“, isti~e se u dopisu predsednici parlamenta Slavici \uki}-Dejanovi}. Dru{tvo sudija tvrdi da je zajedni~ka sednica dekana svih

pravnih fakulteta, saglasno zazna~aja, Ustav ga defini{e kao konu, jednoglasno predlo`ila nezavisan i samostalan organ koprofesora dr Zorana Tomi}a ji obezbe|uje i garantuje nezavikao kandidata za ~lana Visokog snost i samostalnost sudova i susaveta sudstva iz reda profesora dija. Jasno je da Ustav reguli{e pravnih fakulteta, te da je taj samo institute koje smatra najpredlog prosle|en 28. septembra va`nijim za dobro funkcionisa2009. godine, blawe dr`ave Srbigovremeno, pre jeje, zasnovane na ^lan iz reda seweg skup{tinvladavini prava i skog zasedawa. profesora jo{ uvek socijalnoj pravU dopisu se izdi, na~elima granije izabran nosi ocena da je |anske demokra„te{ko zamislivo tije, qudskim i da bi jedinstveni ponovqeni mawinskim pravima i slobodama predlog svih pravnih fakulteta u i pripadnosti evropskim prinSrbiji mogao biti sporan i da bi cipima i vrednostima. ova ta~ka dnevnog reda mogla do„Osim predsednika Vrhovnog vesti do odugovla~ewa rada Skupkasacionog suda, ministra nad{tine po ostalim pitawima“. le`nog za pravosu|e i predsedUvereni smo, pi{u sudije nika nadle`nog odbora Narodne predsednici parlamenta, u to da skup{tine, kao ~lanova po poloste svesni ogromnog zna~aja `aju, Visoki savet sudstva ima funkcije Visokog saveta sudstva jo{ osam izbornih ~lanova. Izkao vrhunskog sudskog rukovodborne ~lanove – {est sudija i nog tela. Zbog takvog wegovog dvoje uglednih i istaknutih

pravnika s najmawe 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta, bira Narodna skup{tina, u skladu s odredbama Zakona o Visokom savetu sudstva. Imaju}i u vidu zna~aj Visokog saveta sudstva, pitawe obezbe|ewa wegovog rada u ustavnom, punom, sastavu, su{tinski va`no za legalan i legitiman rad Saveta, daleko prevazilazi ’kadrovsko popuwavawe’ nekog dr`avnog organa“, navodi Dru{tvo sudija. Zakon o sudijama propisuje da }e se izbor sudija za novu sudsku mre`u „izvr{iti najkasnije do 1. decembra 2009. godine“. Na konkurs za 2.425 sudija, koji je zatvoren 30. jula, kako je zvani~no saop{teno, stiglo je ukupno 5.200 prijava. Nova sudska mre`a trebalo bi da po~ne da funkcioni{e od 1. januara slede}e godine. J. Jakovqevi}


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak13.novembar2009.

13

ZAJEDNI^KA AKCIJA MUP-ova SRBIJE I CRNE GORE

Lisice i za auto-mafiju Srpska policija uhapsila je, u saradwi s crnogorskim MUPom, organizovanu kriminalnu grupu zbog osnovane sumwe da se u du`em periodu bavila kra|om motornih vozila, a potom ih krijum~arila i prodavala na teritoriji Crne Gore, potvrdio je ju~e MUP Srbije. Policijski slu`benici MUP-a Srbije – Slu`be za borbu protiv organizovanog kri-

minala su 11. novembra, u saradwi s policijom Crne Gore, sinhronizovanom akcijom uhapsili organizovanu kriminalnu grupu, navedeno je u saop{tewu. Ova organizovana kriminalna grupa je neke od ukradenih putni~kih motornih vozila vra}ala vlasnicima uz nov~anu nadoknadu. Na teritoriji Srbije uhap{eno je osam osoba, a pripadni-

ci MUP-a Crne Gore su, tako|e, uhapsili osam osoba. Policija je u automobilu jednog osumwi~enog prona{la alat specijalno napravqen za kra|u vozila. Bile su tu takozvane kutijice, dekoderi za kra|u „audija“, „folksvagenovih“ vozila, „renoa“. Na|ene su i rukavice koje lopovi koriste da bi prikrili otiske prstiju, a u jednoj keseci su bili i loma~i

SOMBORSKI POLICAJCI OPET ME\U NAJBOQIMA

jedan izgubqeni `ivot razlog za nezadovoqstvo, treba ista}i da je preventivni rad saobra}ajne policije doveo do pada broja saobra}ajnih udesa i nesre}a, pa smo u ovoj godini imali tre}inu mawe poginulih u saobra}aju. Nadam se da }e novi Zakon o bezbednosti saobra}aja i wegove odredbe, koje prvi put tretiraju i neke do sada zakonski nesank-

Mirjana Cvijanovi} i Sa{a Dmitra{inovi}

Upoznavawe gra|ana sa zakonom Podse}aju}i na, od antike usvojenu, pravnu maksimu da „nepoznavawe zakona {kodi“, na~elnik PU Sombor Sa{a Dmitra{inovi} je najavio akciju somborske policije kojom bi se gra|ani bli`e upoznali s odredbama novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju. – Ovaj zakon stupa na snagu 10. decembra, pa }emo se truditi da u saradwi s lokalnim pisanim i elektronskim medijima {to boqe upoznamo sugra|ane s wegovim odredbama, da ne bi dolazili u situaciju da nesvesno i u neznawu po~ine prekr{aj ili krivi~no delo – najavio je Dmitra{inovi}. Sa{a Dmitra{inovi}, govore da u gotovo svi segmentima ovda{wa policija predwa~i. – U ovoj godini uspe{no su otkriveni svi po~inioci ubistava i oni koji su poku{ali da izvr{e ovo najte`e krivi~no delo, uspe{no smo razre{ili i dva postoje}a slu~aja otmice, od kojih jedno u roku od samo 45 minuta. Ozbiqan i uspe{an rad na{ih operativaca je, ube|eni smo, i razlog za blagi pad broja krivi~nih dela, pogotovo onih najte`ih, koja su rasvetqavana u procentu od 75 odsto – pohvalio je, ne bez razloga, svoje saradnike na~elnik somborske PU. – Posebno sve nas raduje i blagi pad slu~ajeva reme}ewa javnog reda i mira, i to u situaciji kada smo s kolegama iz ostalih policijskih uprava bili zaista mnogo anga`ovani na masovnim okupqawima i manifestacijama kao {to je leto{wa Univerzijada u Beogradu, fudbalske utakmice... Osim toga, iako je i

cionisane prekr{aje, doprineti daqem pove}awu sigurnosti na na{im putevima. Kako osim represivne i preventivne, policija ima i ulogu svakodnevnog javnog servisa gra|ana, portparolka PU Sombor Mirjana Cvijanovi} je istakla ~iwenicu da su {alteri za izdavawe li~nih dokumenata u Somboru, ali i policijskim stanicama u op{tinama Apatin, Kula i Oxaci koje operativno pokriva PU Sombor, otvoreni za gra|ane od 8 do 20 ~asova. – Do sada je izdato 20.000 novih li~nih karata, od kojih je ~ak 90 odsto onih s ugra|enim ~ipom. Putne isprave, nove biometrijske paso{e je dobilo 25.000 `iteqa zapadne Ba~ke, ali mawe probleme izaziva ~iwenica da ima gra|ana kojima su li~ni dokumenti izra|eni a jo{ uvek ih nisu i preuzeli – apelovala je na „zaboravne“ Mirjana Cvijanovi}. M. M}

Zbog trafikinga kriminalci i bez imovine Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e da u borbi protiv trgovine qudima {to pre treba primeniti Zakon o oduzimawu imovine ste~ne izvr{ewem krivi~nih dela. Ona je poru~ila i da je Vlada Srbije odlu~na da se suprotstavi svim vidovima kriminala, ukqu~uju}i i trgovinu qudima. Prilikom potpisivawa sporazuma o saradwi u oblasti borbe protiv trgovine qudima i o obrazovawu Saveta za suprotstavqawe ilegalnim migracijama, ona je istakla da Srbija time {aqe „jasnu i nedvosmislenu poruku o odlu~nosti Vlade da se borba protiv ilegalnih migracija i trgovine qudima sprovodi svim raspolo`ivim kapacitetima“. Sne`ana Malovi} je podsetila na to da su prilikom formirawa Vlade zacrtana dva ciqa – borba protiv kriminala i korupcije i evropske integracije, isti~u}i da potpisivawem ovih sporazuma posti`emo oba ciqa. – Borba protiv trgovine qudima jedna je od najva`nijih tema na putu evropskih integracija, a Srbija od po~etaka puta ka EU mora da sankcioni{e takve stvari jer }e posle liberaliza-

cije viznog re`ima biti vi{e problema kada su u pitawu ilegalne migracije – rekla je ona. Po wenim re~ima, u toj borbi neophodna je dobra koordinacija dr`avnih organa, regionalna

protiv te nelegalne aktivnosti. Ministarka pravde je dodala i da su srpski stru~waci pozvani da u ime UN u~estvuju u izgradwi zakona koji treba da predstavqa pravni okvir za sva

saradwa kao i saradwa s medijima i prosvetnim ustanovama. Sne`ana Malovi} je rekla i da je Srbija ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope protiv trgovine qudima, koja je najsavremeniji pravni akt za borbu

nacionalna zakonodavstva, a koji govori o trgovini qudima. Ona je podsetila na to da se procewuje da u svetu godi{we ima tri miliona `rtava trgovine qudima, ostvaruje se dobit od oko 13 milijardi evra, {to uka-

zuje na to da je to jedna od najprofitabilnijih kriminalnih aktivnosti. Sne`ana Malovi} je naglasila i da je u Srbiji promewen Krivi~ni zakonik i da je sada krivi~no delo trgovine qudima potpuno uskla|eno s Konvencijom Saveta Evrope. Po wenim re~ima, i{li smo i daqe od preporuke Konvencije i zabranili ubla`avawe kazne za trgovinu qudima, tako da je sada za osnovni oblik trgovine qudima minimalna zapre}ena kazna od tri godine zatvora. Sporazume su na konferenciji za novinare u Vladi Srbije potpisali zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, ministri i predstavnici vi{e resornih ministarstava: ministar odbrane Dragan [utanovac, finansija Diana Dragutinovi}, prosvete @arko Obradovi}, pravde Sne`ana Malovi}, rada i socijalne politike Rasim Qaji} i zdravqa Tomica Milosavqevi}, kao i predstavnici ministarstava spoqnih poslova i ekonomije i regionalnog razvoja i Komesarijata za izbeglice. (Tanjug)

IZ NEMA^KE I AUSTRIJE, PO POTERNICI INTERPOLA

Begunci izru~eni Srbiji Nema~ka i austrijska policija izru~ile su Srbiji po jednog begunca za kojima su izdate poternice radi izdr`avawa zatvorske kazne, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{nih poslova Srbije. Za Daliborom Miqevi}em (1974), koji je iz-

ru~en na frankfurtskom aerodromu, poternicu je izdao Op{tinski sud u Somboru. Miqevi}a je na godinu i po dana zatvora osudio Vrhovni sud Srbije zbog saobra}ajne nesre}e u kojoj su dve osobe izgubile `ivot.

Milan Krsti} (1966), uhap{en u Austriji i izru~en na osnovu Interpolove poternice, osu|en je na zatvorsku kaznu zbog falsifikovawa isprava i pomagawa u falsifikovawu, naveo je MUP, ne preciziraju}i kolika je kazna. (Beta)

ISTRAGA O STRADAWU FRANCUSKOG NAVIJA^A

Za{ti}eni svedoci o ubistvu Tatona U istrazi protiv osumwi~enih za ubistvo francuskog dr`avqanina Brisa Tatona, koju vodi Okru`ni sud u Beogradu, svedo~i}e dva za{ti}ena svedoka, re~eno je ju~e Tanjugu u tom sudu.

U [APCU PRITVORENA TROJICA OSUMWI^ENIH

Maloletnice za prostituciju

Istra`ni sudija Okru`nog suda u [apcu ju~e je odredio jednomese~ni pritvor trojici mu{karaca osumwi~enih za trgovinu qudima i posredovawe u prostituciji s maloletnicama. Pritvor je zbog sumwe da su podvodili maloletnice odre|en Q. V. (31) i J. V. (31), a M. \. (44) je pritvoren zbog kori{}ewa usluga devoj~ica. Po navodima iz {aba~kog Okru`nog suda, Q. V. i J. V. su vrbovali i posredovali u seksualnom iskori{}evawu dve devoj~ice, u~enice osnovne {kole, starosti 14 godina. Wihove usluge posledwi je koristio M. \. Za seks s maloletnicama optu`eni su napla}ivali 25 evra, a devoj~icama su davali 300 dinara. Po nezvani~nim informacijama, devoj~ice su seksualno iskori{}avane du`e od godinu dana. (Beta)

Hap{ewe jednog od osumwi~enih

MINISTARKA PRAVDE SNE@ANA MALOVI] O BORBI PROTIV TRGOVINE QUDIMA

Sve vi{e reda i mira

Statistika kao jedan od modela kojima se mo`e proceniti rad policije, nedvosmisleno pokazuje da se u slu~aju somborske Policijske uprave radi o jednom od najboqih delova srpskog Ministarstva unutra{wih poslova. Podaci koje je predstavnicima medija podastro prvi somborski policajac, na~elnik Policijske uprave u Somboru

za brave. U policiji procewuju da je lopovima s ovim alatom potrebno izme|u 15 i 30 sekundi da vozilo odvezu s lica mesta. Srpska i crnogorska policija nastavqaju rad na ovom predmetu, na prikupqawu dokaza i identifikaciji, kako osumwi~enih, tako i o{te}enih lica, dodaje se u saop{tewu. E. D.

Bris Taton

Portparolka suda Ivana Rami} precizirala je da }e istra`ni sudija saslu{ati dva svedoka kojima su prethodno obezbe|ene mere za{tite. Ona je dodala da wihov idenditet i datum planiranog svedo~ewa ne}e biti saop{ten javnosti, kao i da }e biti preduzete i druge mere za{tite.

Ivana Rami} je kazala da je istra`ni sudija ju~e saslu{ao jednog svedoka, dok se dva nisu odazvala pozivu suda. Wihovo saslu{awe bi}e zakazano naknadno. Okru`ni sudu u Beogradu vodi istragu protiv ukupno 13 osumwi~enih za u~e{}e u ubistvu navija~a francuskog fudbalskog kluba „Tuluz“, od kojih su dvojica u bekstvu, dok se protiv jednog osumwi~enog istraga vodi zbog krivi~nog dela pomo} u~iniocu posle izvr{ewa krivi~nog dela i on se jedini brani sa slobode. Za \or|em Preli}em i Dejanom Puziga}om raspisane su poternice zbog bekstva, a oni se sumwi~e da su organizovali napad na francuskog navija~a. Taton, koji je te{ko povre|en 17. septembra, kada je grupa huligana u centru Beograda napala francuske navija~e uo~i po~etka fudbalske utakmice „Partizan“–“Tuluz“, preminuo je 29. septembra u Urgentnom centru.

ZAPLENA NA PRELAZU GRADINA

U rezervnom to~ku 16 kila ha{i{a – Na grani~nom prelazu Gradina na srpsko-bugarskoj granici carinici su ju~e zaplenili 15,59 kilograma ha{i{a – izjavio je Tanjugu upravnik carinarnice u Dimitrovgradu Ivan Stimenov. On je precizirao da je droga bila sakrivena u rezervnom to~ku automobila “volvo karavan” britanskih registarskih oznaka. Objasnio je da su voza~ i wegov saputnik, engleski dr`avqani turskog porekla, uhva}eni na prelazu iz Bugarske, gde su drogu najverovatnije preuzeli. Droga i automobil su zadr`ani, a osobe kod kojih je droga na|ena predate nadle`nim organima.


14

DRU[TVO

petak13.novembar2009.

DNEVNIK

EPIDEMIJA NOVOG GRIPA I VAKCINACIJA STANOVNI[TVA

Zdravi u {kolu od ponedeqka Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} izjavio je da je Vlada Srbije ju~e potvrdila odluku o nabavci vakcina protiv novog gripa, a da bi Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe trebalo najkasnije danas da potpi{e tenderski ugovor sa {vajcarskom farmaceutskom ku}om „Novartis“. Milosavqevi} je na konferenciji za novinare rekao da je podneo izve{taj Vladi o progla{ewu epidemije novog gripa. On je naveo da je do sada potvr|eno 266 slu~ajeva oboqevawa, od kojih je kod osam pa-

cijenata bolest zavr{ila smrtnim ishodom. Ve}ina obolelih je starosti sedam do 19 godina. Odgovaraju}i na pitawe da li }e biti razloga da se produ`i jesewi raspust za |ake, ministar je kazao da za tim nema potrebe i da od ponedeqka, 16. novembra, deca nesmetano mogu nastaviti na poha|aju ~asove. Na pitawe da li je „Novartisova“ vakcina pouzdana, rekao je da je taj lek dobio sertifikat Evropske agencije za lekove „tako da je izli{no govoriti o dobroj i lo{oj vakcini“.

U Vojvodini 93 u bolni~koj posteqi Na teritoriji Vojvodine, na bolni~kom le~ewu zbog inficiranosti virusom gripa H1N1 nalazi se 93 pacijenta, saop{tili su ju~e Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i Radna grupa PIV-a za pra}ewe pandemije gripa. Situacija se i daqe pa`qivo prati i preduzimaju se sve raspolo`ive mere za brzo dijagnostikovawe, izolovawe i medicinsko tretirawe obolelih od virusa gripa H1N1, navodi se u saop{tewu u kome se stanovni{tvu preporu~uje da u slu~aju iznenadne pojave visoke temperature (preko 38 stepeni C) i suvog ka{qa ili ote`a-

nog disawa, pra}enog bolovima u mi{i}ima i zglobovima, prvo kontaktiraju telefonom svog izabranog lekara u domu zdravqa, kao i da do postavqawa dijagnoze maksimalno izbegavaju kontakte sa zdravim osobama. Podse}a se i na op{te mere prevencije: odr`avawe udaqenosti od najmawe jednog metra od osobe koja ima simptome sli~ne gripu, prekrivawe nosa i usta prilikom kijawa i ka{qawa papirnim marmicama koje potom treba bezbedno odlo`iti, redovno prawe ruku sapunom i vodom ili brisawe vla`nim maramicama na bazi alkohola, provetravawe prostorija.

Za{to je odabrana ba{ {vajcarska vakcina Vakcinu protiv novog gripa prate brojne diskusije: za{to je do sada ve} nismo nabavili, kako to da su neke zemqe vakcinaciju po~ele pre vi{e od mesec dana, a kod nas je jo{ nema... Kada je objavqeno za kojeg proizvo|a~a vakcina smo se opredelili, tek su nastupile nove dileme. Naj~e{}e se pomiwe kvalitet vakcine, jer smo navodno mogli da dobijemo i „kvalitetniju“ s „mawe prate}ih efekata“, kao i sumwe za{to smo izabrali ba{ proizvo|a~a „Novartis“. Zbog za{tite stanovni{tva od epidemije gripa, Vlada Srbije je 2. novembra zadu`ila Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe da hitno nabavi tri miliona doza vakcina protiv gripa A (H1N1). S obzirom na to da u Srbiji vakcina nije registrovana, Republi~ki zavod je uputio poziv za preuzimawe dokumentacije za u~e{}e u javnoj nabavci svim proizvo|a~ima vakcina za koje je imao saznawa da su registrovane u Evropskoj agenciji za lekove. Poziv je upu}en proizvo|a~ima „GlaxoSmithKline“, „Baxter“, „Novartis“ i „Sanofi Pasteur“. Do ponedeqka, 9. novembra, kada je zakazano otvarawe ponuda, stigle su tri ponude, kao i zvani~an odgovor proizvo|a~a „GlaxoSmithKline“, da nisu u mogu}nosti da dostave ponudu. Proizvo|a~i „Baxter“ i „Novartis“ dostavili su ponude preko svojih zastupnika, a Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak“ se pojavio kao zastupnik kompanije „Elbijor dooel exp imp“ iz

STUDENTSKA [KOLARINA U ALBANIJI, HRVATSKOJ, CRNOJ GORI I SRBIJI UGLAVNOM VE]A OD PROSE^NIH PLATA

Skupo roditeqe ko{taju potomci intelektualci

U zemqama Zapadne Evrope visokim obrazovawem obuhva}eno je prose~no 67 odsto generacije od 18 do 25 godina, u na{em okru`ewu taj procenat varira od 15,8 u Albaniji do ~ak 66,7 u Sloveniji, dok je Srbija, sa 43 odsto, reklo bi se u „zlatnoj sredini“. Da se taj broj pove}a dr`ava treba da najzad utvrdi strategiju razvoja visokog obrazovawa, kao i model wegovog finansirawa. Odli~an materijal za sagledavawe prilika u visokom obrazovawu u regionu nudi proje-

kao simboli~na, tzv. sufinansiraju}a {kolarina 1992. (danas nema te kategorije), a onda je 1998. ozakowena i tre}a kategorija studenata dr`avnih fakulteta – samofinansiraju}i. Najve}e reforme visokog obrazovawa u zemqama regiona pokrenuo je Bolowski proces, kojem se prva pridru`ila Slovenija 1999, zatim Hrvatska 2001, a Albanija, Crna Gora i Srbija 2003. Na visoko obrazovawe se tro{i od 1,26 odsto BDP-a u Sloveniji do 0,72 u

finansirawe: jedan broj najboqih studenata se obrazuje na teret buxeta, a ostali pla}aju {kolarinu. Wihovi iznosi u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori su visoki i po evropskim merilima, pa od zemaqa EU mnogo ve}e {kolarine imaju samo Holandija, Velika Britanija i Letonija! Prose~na {kolarina u zemqama regiona uglavnom je ve}a od prose~ne plate – ona je u Albaniji (2005. godine) bila 161 evro, a prose~na {kolarina 200. U ostalim zemqama po podacima iz 2007. je ovako: u Crnoj Gori mese~no se prose~no zara|ivalo 338 evra, a {kolarina u proseku bila 500 (najskupqa 1.000), u Hrvatskoj plata 681 evro, {kolarine 750 do 1.250, a u Srbiji plata 385, prose~na {kolarina 750 (raspon od 375 do 3.000). Pride, uglavnom svi akademci pla}aju kwige i druge potrep{tine, ali, isti~e se u studiji, nema podataka o tome koliko u proseku tipi~nog akademca ko{ta {kolovawe. Po studentskom xepu udaraju i dodatni tro{kovi, ~iji iznos i tip utvr|uju same institucije, a one su naro~ito u Srbiji vrlo invetivne, pa se napla}uju: prijemni Pitomci dr`avnog univeziteta u Tirani ispiti, godi{wa upisnina, overa kat beogradskog Centra za obraHrvatskoj. Srbija ima najvi{e semestra, izdavawe diplome, prozovne politike „Finansirawe viuniverziteta, samostalnih famene ispitiva~a ili datuma ispisokog obrazovawa u jugoisto~noj kulteta i visokih {kola – 67 ta, dok neki uvode i „kaznene“ troEvropi: Albanija, Hrvatska, Cr(privatnih 34), sledi Hrvatska s {kove za one koji studiraju du`e na Gora, Slovenija, Srbija“, koji 39 (18), Sloveniod o~ekivanog je finansirao Fond za otvoreno ja s 29 (25), Albaili viOd dr`ava EU, znatno perioda dru{tvo Srbije. Autori Martina nija s 26 (15) i {e puta padaju ve}e {kolarine nego Vukasovi}, Mihajlo Babin, Vawa Crna Gora pet ispit. Crna Gora u Srbiji, Hrvatskoj i Ivo{evi}, Predrag La`eti} i (~etiri). Iako je i Slovenija zaKlemen Miklavi~ uspeli su u nasvuda prili~no Crnoj Gori imaju jedino konom ograni~ameri da „ponude materijal za {imnogo privatluvaju administraHolandija, Velika rewe i produbqivawe postoje}e ka, ipak vi{e od tivne takse koje Britanija i Letonija debate o finansirawu visokog 80 odsto studenamogu uvesti faobrazovawa u regionu i vaqan ta u svim zemqakulteti, dok su se pregled trenutne situacije“. ma upisuje dr`avne fakultete i kod nas namno`ile najrazli~itije Sem Albanije, ostale zemqe visoke {kole. Na wima je u Srbida`bine, a prihodi fakulteta tatretirane u ovoj studiji imale su ji 222.000 studenata (na privatko ste~eni su – „poslovna tajna“. zajedni~ku pro{lost u ve}em delu nim 16.710), u Hrvatskoj 136.093 Prenos dela tro{kova na stu20. veka, pa i status visokog obra(553), Sloveniji 86.884 (4.989), dente uo~qiv je trend u svim zezovawa. Finansirawe u socijaliAlbaniji 69.052 (5.018) i Crnoj mqama regiona, {kolarine su pozmu je bilo iskqu~ivo dr`avno, Gori 4.443 (800). stale znatan izvor prihoda, a centralizovano i, naravno, bez Dok u Sloveniji na dr`avnim osnovni uzrok je ograni~enost dr{kolarina. U Srbiji je studentfakultetima nema {kolarina za `avnog buxeta i rast upisa na drsko pla}awe na dr`avnim instiprvi i drugi stepen studija, u osta`avne fakultete i visoke {kole. tucijama uvo|eno postepeno, prvo lim zemqama je uglavnom dvojako V. ^eki}

prema ponudi koju je dostavio, mogao bi da isporu~i samo nekoliko hiqada doza vakcina u decembru, februaru i martu, a najve}u koli~inu od tri miliona doza tek u junu 2010. Zastupnik „Novartisa“ dostavio je neophodnu dokumentaciju, kao i garanciju da 500.000 doza vakcina mo`e da isporu~i za 25 dana od dana potpisivawa ugovora sa Zavodom, a ostalih 2,5 miliona tokom januara, februara i marta 2010.

Vakcinom koja }e sti}i u na{u zemqu do sada vakcinisano vi{e od 40 miliona qudi u Evropi i nije zabele`en nijedan ozbiqniji negativan efekat. Ova vakcina ima sve neophodne setrifikate i dozvole kako Evropske agencije za lekove, tako i brojnih nacionalnih agencija. Zalagawa pojedinaca da smo trebali da zanemarimo zakonske odredbe i da se ipak opredelimo za kineskog proizvo|a~a vakcine koja ne is-

Jedan u milion slu~ajeva

Makedonije, koja je dobavqa~ vakcine proizvo|a~a „Zhejiang Tianyan Biopharmaceuticals“ iz Kine. „Torlak“ je dostavio izjavu da mogu da ponude vakcinu kineskog proizvo|a~a. Me|utim, kako ka`u u Zavodu, wihova ponuda je bila nepotpuna jer, izme|u ostalog, nije dostavqen dokaz da su ovla{}eni zastupnici kineskog proizvo|a~a, potvrda da je vakcina registrovana u Evropskoj agenciji za lekove, kao i garanciju o rokovima isporuke. Iz tog razloga wihova ponuda je odbijena. Nakon otvarawa ponude zastupnika komapnije „Baxter“, utvr|eno je da je ponu|a~ u mogu}nosti da u kra}em vremenskom periodu isporu~i veoma male koli~ine vakcina. Naime, wihov zastupnik,

- Sve tri vakcine registrovane u Evropi imaju sli~ne karakteristike - ka`e ~lan Radne grupe za pra}ewe pandemije gripa dr Branislav Tiodorovi}. - Sve sadr`e tiomersal, u koli~ini koja vakcinu {titi od zaga|ewa, i mrtvi virus, u koli~ini koja dovodi do bu|ewa imunog sistema. Rizik uvek postoji, kao i kod primene bilo kojeg leka, ali korist je daleko ve}a nego {teta od ne`eqenih efekata koji su uglavnom blagi lokalni otok ruke dan-dva i mogu}nost pojave blago povi{ene temperature. U jedan na milion vakcinisanih javqa se @ilijen Barov sindrom sve do paralize udova koji mo`e da izazove antigen u vakcini, ali wega mo`e da izazove i bilo koji drugi virus. S obzirom na to da je zastupnik „Novartisa“ jedini ponudio da u najkra}em roku, ve} tokom 2009. isporu~i ispravnu i registrovanu vakcinu u zna~ajnoj koli~ini, Zavod je pristupio zakqu~ivawu ugovora o nabavci vakcina protiv gripa A (H1N1), po ceni od 799 dinara po dozi. Kao {to je poznato, prva koli~ina od 500.000 doza treba da stigne do polovine decembra, a o~ekuje se da }e „Novartis“ mo}i da i ostale koli~ine isporu~i i pre predvi|enih rokova.

puwava tra`ene uslove nerazumna je, jer smo upravo zbog bezbednog le~ewa stanovni{tva i donosili zakone i osnovali Agenciju za lekove i medicinska sredstva. Ostaje pitawe kako bi gra|ani reagovali da smo se opredelili za kineskog proizvo|a~a koji nije ispunio na{e zakonske uslove kad te{ko prihvata i vakcinaciju sa proverenom vakcinom renomirane farmaceutske ku}e kakva je „Novartis“? J. Barbuzan

^estitke za 67. ro|endan „Dnevnika” ^estitke povodom 67. godi{wice na{eg lista, koju „Dnevnik“ obele`ava 15. novembra, generalnom direktoru “Dnevnik Vojvodina presa“ Du{anu Vlaovi}u i glavnom i odgovornom uredniku „Dnevnika“ Aleksandru \ivuqskom ju~e je uputio predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine dr Bojan Pajti}. „’Dnevnik’ je list koji nesumwivo ima tradiciju na teritoriji AP Vojvodine, {to potvr|uje kontinuitet u neprekidnom izdava{tvu. U ciqu {to boqeg informisawa na{ih gra|ana, `elim vam jo{ ve}u efikasnost, dostupnost informacijama i svaka-

ko nastavak zajedni~ke uspe{ne saradwe“, pi{e u ~estitki Bojana Pajti}a. ^estitke su uputile i kolege novinari i urednici iz drugih medija, nekada{wi zaposleni i saradnici, izme|u ostalih, glavni i odgovornni urednik „Politike“ Dragan Bujo{evi} i bard

novosadske i jugoslovenske fotografije Jovan Vajdl. „Svima u redakciji ’Dnevnika’ srda~no ~estitam 67. godi{wicu izla`ewa lista. @elim vam svakog dana vi{e ~italaca i jo{ vi{e wihovog poverewa. Iskustvo ste~eno tokom deset uzbudqivih godina u ’Dnevniku’ bilo mi je dragoceno u svim kasnijim novinarskim avanturama”, pi{e znameniti vojvo|anski novinar Mihal Rama~. Danas }e sve~ano biti uru~ene i tradicionalne godi{we novinarske nagrade „Dnevnika“. E. D.

IZ BANATSKOG PRAVOSU\A MALO KO BI DOBROVOQNO U PENZIJU

Fioke prazne samo oni s osnovnom {kolom Za dobrovoqni odlazak s posla, uz otpreminu od 4.000 evra, prijavio se svega 21 zaposleni u zrewaninskom pravosu|u, koje obuhvata i odeqewa u Novom Be~eju i Se~wu. Na spisku spremnih da isprazne svoje fioke na{lo se sedmoro radnika zrewaninskog Op{tinskog suda, ~etvoro iz Okru`nog i troje iz Trgovinskog. Iz Op{tinskog javnog tu`ila{tva stigla je jedna prijava, uz ~etiri iz Prekr{ajnog organa. U odeqewu u Novom Be~eju za odlazak se upisalo dvoje, dok u Se~wu niko nije izabrao takvu opciju. Po podacima Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije, ve}ina prijavqenih je s osnovnom {kolom i penzija im je, ako ne blizu, bar na vidiku. Predsednica Sindikata u Zrewaninu Zora Jaji} priznaje da se za dobrovoqni odlazak nije odlu~io o~ekivani broj zaposlenih. – U svim sudskim organima na teritoriji Zrewanina ima vi{e od 400 radnika. Mali je broj onih koji ispuwavaju uslove za penziju jer smo pre dve godine imali sli-

~an akcioni plan, u okviru kojeg je mnogo qudi oti{lo. Jo{ mawe prijavqenih je u Kikindi, svega {estoro – ka`e Zora Jaji}. Ona ima spreman odgovor na pitawe za{to je tako mali odziv za dobrovoqni odlazak iz pravosudnih organa. S otpremninom od 4.000 evra ne mo`e se ni{ta uraditi, Polovina vi{ak u zrewaninskoj Palati pravde niti zapo~eti bilo kakav posao, pa je gubitak posla otpremninom, odnosno da imaju mnogo skupqi od ove jednokratne ista prava. Posebno jer je akciosume. nim planom predvi|eno da se obezKako po novoj sistematizaciji bede otpremnine za 2.500 odlazepravosu|u treba mnogo mawe qud}ih u srpskom pravosu|u – isti~e stva, i to izme|u 30 i 50 posto, neZora Jaji}, i upozorava na to da }e izvesno je {ta }e biti s vi{koviposeban problem biti daqe funkma i kako }e se re{avati wihova cionisawe pravosudnih organa – sudbina. ne}e biti dovoqno izabranih i – Na{ sindikat, kao drugi repostavqenih lica, niti ostalih prezentativni, tra`io je da i oni zaposlenih, da bi sudstvo radilo koji kasnije odu budu ispra}eni s br`e i efikasnije. @. Balaban


c m y

LOV

DNEVNIK

petak13.novembar2009.

15

NAKON NOVE POJAVE BESNILA, DIREKTOR NOVOSADSKOG PASTEROVOG ZAVODA PREDLA@E

Uvesti premije za odstrel lisica Usvojen Nacrt zakona o divqa~i i lovstvu Ministarstvo poqoprivrede, {umarsta i vodoprivrede sa~inilo je Nacrt zakona o divqa~i i lovstvu, koji je Vlada Srbije usvojila na ju~era{woj sednici, i prosledilo predlog na usvajawe Skup{tini, saop{tilo je to ministarstvo. Ministar Sa{a Dragin je tokom oktobra i novembra odr`ao vi{e sastanaka s predsednicima Lova~kog saveza Srbije i Lova~kog saveza Vojvodine i od oba saveza dobijena je podr{ka za dono{ewe zakona o divqa~i i lovstvu, krovnog akta u ovoj oblasti, navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

LOVA^KI GLOBUS

Najve}i jelen je los Najve}i ~lan porodice jelena je los. Ova `ivotiwa nastawuje Kanadu, Aqasku, Skandinaviju i severne delove Rusije. Visok je (do grebena) oko dva metra, te`ak i do 800 kilograma, s tim {to mu`jak te`i izme|u 540 i 720, a `enka oko 400 kila. Davne 1897. na Aqasci je otkriven los koji is ada dr`i rekord najve}eg svetskog jelena: bio je visok 2,34 metra, a te`ak 825 kila. Imao je ogromne rogove raspona 199 centimetara. Losovi, kada be`e od grabqivaca, mogu da ratviju brzinu od 55 kilometara na ~as. U stawu su da preplivaju 19 kilometara za dva sata brzinom od 10 kilometara na sat.

Nakon {to je na sala{u izme|u Kikinde i Banatskog Velikog Sela prona|ena besna lisica, Kikinda je prekju~e progla{ena mestom zara`enim besnilom, a Nakovo i Banatsko Veliko Selo su postali ugro`ena podru~ja od ove bolesti. U skladu s praksom u ovakvim slu~ajevima, veterinari su na terenu i popisuju pse i ma~ke u svim doma}instvima u pomenutim mestima. Pored toga, protiv besnila se vakcini{u `ivotiwe starije od tri meseca i lova~ki psi kojima je isteklo {est meseci od posledwe vakcinacije. Me{tanima je sugerisano da prijave svaku lisicu koju vide na ulici ili u ataru. Besnilo je, na`alost, postao ovda{wi stereotip i velika muka u Srbiji. Ova bolest gotovo je iskorewena u dr`avama centralne Evrope, dok je kod nas situacija potpuno druga~ija. Primera radi, u Ma|arskoj u 2007. i 2008. godini registrovano je samo dve besne lisice, zahvaquju}i vakcinaciji i lisica i lovaca. Direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu prof. dr Du{an Lalo{evi} ka`e da je u na{oj zemqi situacija izmakla kontroli, jer se je iz godine u godinu broj zara`enih lisica isti, a u nekim krajevima ~ak u porastu. - Epidemija lisi~ijeg besnila pro{le godine pokazala je sve osobine karakteristi~kog cikli~nog kretawa i preno{ewa na doma}e `ivotiwe. Kada je najvi{i stadijum bolesti, a to se de{ava svake ~etvrte – pete godine, pojavquju se i slu~ajevi besnila me|u nevakcinisanim

Dru`ina nakon uspe{nog lova

Foto: J. Pap

OBELE@AVAWE LOVA^KOG PRAZNIKA

Ze~ji beri}et u Ruskom Krsturu Obele`avaju}i svoj praznik - 4. novembar, dan kada je pre vi{e od veka sa~iwen prvi dokument o zakupu zemqi{ta (ina~e od{tampan na latinskom jeziku), lovci Ruskog Krstura su minulog vikenda iza{li u lov na ze~eve. U lovi{te se krenulo jo{ u petak, kako bi se nabavio „materijal“ za ze~ji paprika{ s kojim je trebalo do~ekati goste. Tog dana 11 lovaca je odstreli-

lo 18 za~eva, dok je sutradan, u subotu, 40 lovaca odstrelilo 38 ze~eva. Sa tim su, kako ka`u u Ruskom Krsturu, prezadovoqni, a i generalnom ~iwenicom da u lovi{tu imaju mno{tvo ze~eva, pa je sasvim realna mogu}nost da se u narednom periodu posvete hvatawu `ivih primeraka. Na vi{ak ze~eva, kako ka`u, `ale se i brojni zemqoradnici ovog kraja kojima dugouhi glodari o{te}uju useve. D. Kn.

TRA@IMO ZA VAS

Toplo i jeftino Zima se polako pribli`ava, hladni dani su pred nama, pa lovci polako ali sigurno obla~e ode}u predvi|enu za jutra kada `iva na termometru ne mo`e da prebaci preko nule. Tragaju}i za jeftinom lova~kom opremom zadovoqavaju}eg kvaliteta, u novosadskoj prodavnici „Jelenik“ prona{li smo pamu~ne kape, ~arape i rukavice koje sve ko{taju po 230 dinara. D. Kn.

doma}im `ivotiwama – ka`e Lalo{evi}. Pro{la godina bi}e upam}ena po velikom broju besnih ma~aka u centralnoj Srbiji, a naro~ito u Sremu i [umadiji. Lalo{evi} ka`e da je bilo 23 doma}e i ~etiri divqe ma~ke zara`eno besnilom, kao i sedam pasa. Registrovano je i blizu 200 besnih lisica, tri {akala i dva jazavca. Zabele`eno je mnogo slu~ajeva napada besnih ma~aka na qude, a najvi{e takvih slu~ajeva zabele`eno je u Ra~i Kragujeva~koj, gde je jedna besna ma~ka napala sedam osoba – ka`e Lalo{evi}, dodav{i da su naj~e{}e `rtve bila deca. - Mo`e se zakqu~iti Predator koji naj~e{}e prenosi besnilo da su sva podru~ja u Srbiji zaralih `ivotiwa po pravilu je fu`ena besnilom, a po{to trenutrioznost, a ma~ke su poznate po no vlada nesta{ica seruma i tome {to naska~u i nanose dubovakcine protiv ove po{asti, jeke ujedne rane. Tako|e i ove go-

Besnilo je velika muka u Srbiji, ovda{wi stereotip, ali je gotovo iskorewena u centralnoj Evropi. U Ma|arskoj su u 2007. i 2008. godini registrovane samo dve besne lisice, zahvaquju}i vakcinaciji i lisica i lovaca dina mera borbe protiv besnila za sada je lov. Zato bi, pri ovakvoj ra{irenosti, trebalo uvesti premije za odstrel lisica, kako u Vojvodini tako i u Srbiji – predo~ava Lalo{evi}. Osnovna karakteristika besnih ma~aka, pasa, lisica i osta-

dine se nastavqa nepovoqnost besnila, a posle vi{e godina bez slu~ajeva ove bolesti u Ba~koj, u op{tini Subotica registrovana je jedna besna lisica, pa se mo`e o~ekivati da za dve do tri godine cela Ba~ka bude ponovo zara`eno podru~je.

Ipak, u Srbiji du`e od 28 godina nema registrovanih smrtnih slu~ajeva besnila kod qudi. Prema wegovim re~ima, lovce koje ujedu `ivotiwe trebalo bi odmah da se obrate Zavodu, kako bi se izbegao rizik od oboqevawa od virusa besnila. - U Srbiji se od 1994. godine pove}ava broj dijagnostikovanih slu~ajeva besnila `ivotiwa. U Evropi se ozbiqno radi na preventivnoj vakcinaciji lisica, zbog ~ega je bolest gotovo iskoreweno, jer su lisice weni glavni prenosioci – navodi na{ sagovornik i dadaje da je i po~etkom ove godine na teritoriji op{tine Kikinda progla{eno besnilo, nakon ~ega su lovci krenuli u hajku na lisice. Q. Nato{evi}


petak13.novembar2009.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

ORLOVI DANAS LETE NA OSTRVO

Anti} tra`i nastavak niza Bane Ivanovi}

Bosingva na operaciji, Ivanovi} u timu Ovo je, prema svemu sude}i, sezona u kojoj }e Branislav Ivanovi} zacementirati svoje mesto u startnoj postavi ^elsija. Pored neospornog kvaliteta, sposobnosti da pokrije dve pozicije i poverewa koje u`iva kod trenera Karla An}elotija, u prilog reprezentativcu Srbije idu i povrede konkurenata za mesto u timu. Najnovija vest sa Stamford Brixa ka`e da }e Portugalac @oze Bosingva, zbog povrede kolena, morati da odsustvuje sa terena najmawe tri meseca. On se povredio sredinom oktobra, u porazu od Aston Vile, a po{to terapije nisu dale rezultata, nekada{wi

bek Portoa mora}e na operaciju. Prostor uz desnu aut-liniju mo`e da pokrije i drugi Portugalac, Paulo Fereira, me|utim, wegova karijera se ve} nekoliko sezona nalazi u nizlaznoj putawi. Branislav Ivanovi} ove jeseni je odigrao sedam utakmica za ^elsi u Premijer ligi, na kojima je ekipa ostvarila {est pobeda i jedan poraz. U Ligi {ampiona nastupio je na tri od ~etiri me~a, a u Liga kupu Engleske na dva. Jo{ uvek se ~eka wegov prvi gol. Pro{le sezone postigao je dva i to na istoj utakmici, protiv Liverpula u ~etvrtfinalu Lige {ampiona.

LEGENDARNI BOKSER PONOVO U ZATVORU

Tajson nokautirao fotoreportera Legendarni bokser Majk Tajson vratio se onom {ta najboqe radi – udarawu.Na`alost, biv{i svetski {ampion u te{koj kategoriji nije se vratio u ring ve} je u sredu nokautirao jednog paparaca na aerodromu u Los An|elesu. Tajson (43) je jednim udarcem poslao na pod fotoreportera Tonija E~e-

Postoje razli~ite verzije ovog incidenta, a {ta se ta~no de{avalo zna}emo kasnije. Neki svedoci podr`avaju Tajsonovu pri~u, a neki pri~u fotoreportera - izjavio je narednik aerodromske policije Xim Holkomb On je dodao da je Tajson bio vrlo korektan prema policajcima nakon privo|ewa.

Majk Tajson

variju koji je zavr{io na u{ivawu ~ela u bolnici, a nakon incidenta iza re{etaka zavr{ili su i slavni bokser i paparaco. Posekotinu na ~elu, paparaco nije zadobio od udarca, ve} kada je pao. E~evarija je najavio tu`bu protiv Tajsona zbog navodnog napada, ali bokserova portparolka Temi Bruk izjavila je da je Majk to u~inio u samoodbrani i da }e on tu`iti paparaca. Ona je navela da je Tajson zajedno sa suprugom Lakijom Spajser (32) i desetomese~nom k}erkicom Milan, bio na putu iz Evrope ka Las Vegasu, kada ga je „napao vrlo agresivni paparaco, a Tajson je u~inio sve da za{titi svoje dete“.

Majk Tajson je 1986. godine postao najmla|i {ampion u te{koj kategoriji osvojiv{i titulu sa samo 20 godina, ali je nakon tog wegov `ivot obele`en skandalima. Gvozdeni Majk 1992. godine osu|en je zbog silovawa i naredne tri godine proveo je u zatvoru. Me~ sa Ivanderom Holifildom 1997. godine trebao je da bude wegov veliki povratak u ring, ali je zavr{io tako {to je Tajson odgrizao protivniku deo uha, pa je diskvalifikovan. Tek nedavno, Tajson i Holifild pomirili su se i to u`ivo u emisiji Opre Vinfri. Slavni bokser bankrotirao je 2003. godine, a pre dve godine uhap{en je zbog posedovawa kokaina.

Reprezentacija Srbije pripreme za Mondijal po~iwe britanskom turnejom i prijateqskim utakmicama protiv Severne Irske u Belfastu (14. novembra) i Ju`ne Koreje u Londonu (18.novembra). Ekspedicija orlova put Ostrva kre}e danas u nekompletnom sastavu. Selektor Anti} morao je usled velikog broja povreda da koriguje spisak. Prakti~no u svim linijama tima ima problema, po~ev{i od izostanka golmana Brki}a, pa potom pouzdanog Dragutinovi}a, zatim kapitena Stankovi}a i na kraju napada~a Panteli}a. Rovit je i Nemawa Vidi}. Praznine su donekle popuwene naknadnim pozivima tandemu mladih defanzivaca Tomovi} (\enova) i Vukovi} (PSV), te debitantu Dejanu Leki}u golgeteru crveno- belih. - Te{ko}e na koje nailazimo nikada nismo re{avali suzama. Ne oslawamo se na improvizaciju. Bez obzira na kadrovske rokade plan se ne mewa. Va`an je sadr`aj na predstoje}im duelima, mogu}nost da isprobamo i neke alternativne sisteme u igri. Logi~no, na snazi ostaje deviza da se od pro{losti i starih zasluga ne `ivi, da krediti ne postoje - konstatovao je selektor crvenih Radomir Anti}. Kratke pripreme u Kovilovu, bez ja~eg intenziteta prijale su igra~ima.

Stojkovi}, Milija{, Kuzmanovi} i Suboti}

- Lepo je bilo okupiti se ponovo nakon ostavrenog uspeha, plasmana na SP. Nema vi{e pritiska koji nosi takmi~asrki imperativ. Naravno, to ne}e promeniti na{ pristup predstoje}im obavezama. Pona{a}emo se kao da je re~ o kvalifikacionim susretima, potruditi se da izborimo dve pobede - napomenuo je na pres konferenciji u Kovilovu Nenad Milija{.

@reb je (ne)bitan Tokom priprema u Kovilovu neizbe`no pitawe novinara reprezentativcima se odnosili na `reb grupa za Svetsko prvenstvo koji je na programu 4. decembra. Op{ti je zakqu~ak da niko nema posebnih `eqa, i da se o samom `rebu ne razmi{qa mnogo. - ^ekamo nestrpqivo epilog, ali ne vredi se baviti mnogo stvarima na koje ne mo`emo da uti~emo. Uostalom, treba sa~ekati i bara` duele pa da spisak putnika za Ju`nu Afriku bude kompletan- ka`e Bane Ivanovi}. Nenad Milija{ je bio kratak. - Bilo bi dobro da nam `reb bude naklowen, ali te{ko je u ovom trenu re}i {ta to ta~no zna~i. Izvesno je da, bez obzira na ime rivala, ekipa ho}e i mora da pru`i svoj maksimum. Neven Suboti} je diplomatski dodao. - Na okupu }e biti kvalitetne reprezentacije, pa jednostavno lakih rivala nema.

Fudbaler osu|en na 40 udaraca bi~em Nigerijski fudbalski internacionalac i ~lan sudanskog prvoliga{a Al Mereika Stiven Vorgu osu|en je na 40 udaraca bi~em, po{to je konzumirawem alkohola prekr{io {erijatski zakon koji va`i u severnom delu Sudana. Vorgua je sud kaznio i sa 250 sudanskih funti, odnosno 100 ameri~kih dolara, zbog toga {to je vozio u pijanom stawu. Dvadesetogodi{wi fudbaler je u sudanski klub pre{ao iz nigerijskog prvoliga{a Enimbe za sumu od 2,8 miliona dolara, {to je jedan od najve}ih transfera u afri~kom fudbalu. Vorgu je 2008. godine bio najboqi strelac u afri~koj Ligi {ampiona sa postignutih 13 golova. Da li }e kazna biti i izvr{ena zavisi od toga da li }e `alba Vorguovog advokata biti usvojena.

Ruski sudija poku{ao samoubistvo Ruski fudbalski sudija Almir Kajumovas poku{ao je da se ubije, skokom sa prozora svog stana u Moskvi i trenutno se oporavqa u bolnici, saop{tio je ministar sporta te zemqe Vitalij Mutko.Ministar, me|utim, nije objasnio razloge zbog kojih je 44-godi{wi sudija probao da sebi oduzme `ivot. - Stawe Kajumovasa je zadovoqavaju}e u ovom trenutku - izjavio je Mutko, dodav{i da je istraga o ovom slu~aju u toku.

Trenutno, u fokusu je prvi megdan protiv Iraca. - Upoznajemo wihove karakteristike, pripremamo takti~ke varijante. Borbeni su, jaki u duelu, posebno u skok igri. Tipi~an predstavnik engleske {kole fudbala. Veliki broj fudbalera nastupa u Premijer ligi. Zadatak nije lagana, ali ulo`i}emo maksimum truda i znawa da iza|emo kao pobednici sa Vindzor parka - smatra Milija{. Identi~na su i razmi{qawa Nevena Suboti}a. - Svaki duel je komplikovan na svoj na~in, a protiv specifi~nog stila Iraca treba samo da igramo fudbal onako kako znamo, kako smo se predstavili tokom kvalifikacija. Uz ulo`enu energiju i puno tr~awa mo`emo do novog trijumfa. Bane Ivanovi} postao je jedan od stubova odbrane ^elsija koji ove sezone u furioznom tempu ru{ili rivale. - Guramo stvarno dobro. Imamo puno samopouzdawa, a tome su doprinele i pobede na doma}em terenu u dva derbija,

protiv Liverpula i Man~estera. Trener An}eloti je formirao {iri krug fudbalera i uz dosta rotacije odr`avamo visok nivo forme, odnosno ritam u svakom me~u. Ipak, pred nama je jo{ mnogo isku{ewa, crta se podvla~i na kraju sezone - veli Ivanovi}. Snagu Iraca defanzivac ^elsija dobro poznaje. - Jako ozbiqna selekcija, posebno na doma}em terenu, gde uvek imaju maksimalnu podr{ku publike. @ele}e pobedu, satisfakciju za propu{tenu priliku da se na|u na Mondijalu. Mi smo izgradili „bazu“, nastavqamo svojim putem re{eni da {to spremniji do~ekamo SP. Zna}emo da uzvratimo pravom merom - zakqu~io je Ivanovi}. Orlovi }e ve~eras odraditi trening u Belfastu na kojem }e selektor Anti} „prona}i“ startnu postavu sposobnu da parira ratobornim Ircima i obezbedi pozitivan rezultat. Z. Rangelov

PETKOVI] IZUZETNO CEWEN U BRAZILU

Rambo u Ku}i slavnih Srbija je u svojoj istoriji iznedrila mnoge velike fudbalere, Srbi }e se te{ko slo`iti oko imena jednog od wih, ali Brazilci nemaju dilemu oko toga ko je najboqi igra~ iz na{e zemqe... Zbog svega {to je uradio i {to radi u brazilskom fudbalu, Dejan - Rambo Petkovi} posta}e tek tre}i

Evropqanin u Ku}i slavnih na brazilskoj „Marakani“. Pre wega, u dru{tvo Pelea, Garin~e, Zika, Falkaa, Dunge, Romarija, Ronalda, Bebeta, Kake i ostalih, u{li su samo Nemac Franc Bekenbauer i Portugalac Euzebio, iako wih dvojica nikada nisu igrali u Brazilu.

Dejan Rambo Petkovi}

Kada je i zvani~no potvr|eno da }e se 20. novembra ove godine wegov otisak stopala na}i na plo~niku ispred „Marakane“, Petkovi} je gotovo zanemeo: - Ovo je jedan od najzna~ajnijih trenutaka u mom `ivotu. Na~uo sam jo{ pre dva meseca da }u biti u Ku}i slavnih na Marakani. Veoma sam uzbu|en, pogotovo sada, kada je to potvr|eno, jer je to ogromna stvar za mene. Ne znam gde }u zavr{iti karijeru i gde }e me `ivot daqe odvesti, ali znam da }e moje ime ve~no biti zapisano na jednom od naj~uvenijih stadiona na svetu - rekao je Petkovi}. Rambo u Brazilu trenutno igra za najpopularniji tim Flamengo i u 37. godini trese mre`e kao od {ale. Osam puta u karijeri, od kada je stigao u Brazil, pogodio je gol iz kornera, a pored Flamenga, igrao je jo{ za Vasko da Gamu, Santos, Fluminenze, Atletiko Mineiro, Gojas, Vitoriju...

Prandeli produ`io ugovor s Fiorentinom Trener fudbalera Fiorentine ]ezare Prandeli produ`io je ugovor sa tim klubom na jo{ tri godine. Prandelijev dosada{wi ugovor isticao je 2011. godine i prema wemu je imao godi{wa primawa od milion i 800.000 evra. Po novom

sporazumu, koji }e trajati do 2014, ima}e ve}u platu, ali klub nije saop{tio o kojoj je sumi re~. ]ezare Prandeli je trenutno trener sa najdu`im sta`om u jednom klubu u Seriji A, po{to predvodi Fiorentinu od leta 2005. godine.


SPORT

DNEVNIK

Suspendovan Aleks Ferguson Engleska fudbalska asocijacija (FA) kaznila je menaxera Man~ester junajteda Aleksa Fregusona zabranom vo|ewa ekipe na ~etiri utakmice, od kojih na dve uslovno, zbog toga {to je javno kritikovao sudiju. U odluci se navodi da uslovna kazna najtrofejnijem britanskom treneru isti~e po zavr{etku sezone 2010/11. Ferguson je posle remija u me~u sa Sanderlendom (2:2) po~etkom oktobra rekao da sudija Alan Vajli „bio fizi~ki nespreman“, {to je FA ocenila nedoli~nim komentarom. - Svi ~lanovi Disciplinske komisije uva`avaju ogroman doprinos ser Aleksa Fergusona na{em fudbalu. Upravo zbog toga mu je i re~eno da wegov status podrazumeva i pove}anu odgovornost za javno izgovorenu re~ - rekao je predsednik komisije Piter Grifits. [ezdesetsedmogodi{wi Ferguson, koji }e na ime kazne morati da plati FA 20.000 funti, ranije se izvinio sudiji Vajliju. - Izviwavam se Vajliju ukoliko sam ga li~no uvredio, kao i engleskoj FA - izjavio je Ferguson. On je precizirao da mu je namera bila da uka`e na to da sudije moraju biti u dobroj kondiciji kako bi mogle da isprate sve doga|aje na terenu.

petak13.novembar2009.

USPELA PROVERA MLADE REPREZENTACIJE

Orli}i efikasni u Beo~inu Srbija – Vuji} voda 5:0 (3:0) BEO^IN: Stadion FK Cement. Gledalaca 350. Sudija: Brdar (Novi Sad). Strelci: Aleksi} u 6, Qaji} u 15. i 28. i Perovi} u 58. i 63. minutu. @uti karton: Cvetkovi} (Vuji} voda). SRBIJA: Danilovi}, Stevanovi}, Gulan, Jovanovi}, M. Milanovi}, Mati}, Fejsa, Qaji}, Milinkovi}, Sulejmani, D. Aleksi}. Igrali su jo{: @ivkovi}, Jano{evi}, Savi}, Tomi}, Perovi}, Tadi}, Igwatovi}, Medojevi}, Bre`an~i}, \uri~i}. VUJI] VODA: A. Mitrovi}, Ili}, M. Mitrovi}, Selakovi}, B. Milanovi}, M. Stevanovi}, Cvetkovi}. [e{lija, Z. Aleksi}, Ra{evi}, Popovi}. Igrali su jo{: Vesi}, Rajovi} i ]irovi}. Mlada fudbalska reprezentacija odigrala je odli~nu proveru u Beo~inu sa ~etvrtoplasiranim timom Srpske lige – zapad, Vuji} vodom iz Vaqeva i pobedila 5:0. FK Cement iza{ao je u susret Dujkovi}evim izabranicima, kojima u nedequ predstoji imperativni me~ s Norve{kom u kvalifikacijama za EP u Danskoj 2011. godine. Orli}i su poveli golom Vo{inog golgetera Danijela Aleksi}a, a onda je na scenu stupio tandem Miralem Sulejmani – Adem Qaji}. Sulejmani je bio

Momenat iz ju~era{we utakmice u Beo~inu

asistent, a Qaji} strelac slede}a dva pogotka za Srbiju. U nastavku me~a na terenu je Dujkovi} ostavio Jovanovi}a i Gulana, ali je i takozvana druga postava igrala po ukusu selektora, brzo i efikasno. Ovoga

KULSKI HAJDUCI VREDNO RADE

Pauza u najboqi ~as Zbog prijateqskih utakmica reprezentacije Srbije u prvenstvu Jelen superlige je pauza. Hajduk iz Kule je vezao tri uzastopna prvenstvena poraza. Uvek iznova se postavqa pitawe je li pauza dobro do{la fudbalskim kolektivima. - Ova pauza nam je dobrodo{la da analiziramo te tri izgubqene utakmice, da vidimo kako smo i gde gre{ili, kako bi te gre{ke otklonili. Radimo dva puta dnevno i ja sam veoma zadovoqan anga`ovano{}u igra~a na treninzima, {to mi govori da su porazi zaboravqeni, te da su sve misli okrenute upravo fini{u jeseni - ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak. Nakon poraza od Crvene zvezde u minulom kolu prvenstva strateg Hajduka je isticao da mu je u pauzi najva`nije da ekipa koja je igrala na Marakani ostane „~itava“, odnosno da se neko ne razboli ili povredi. Pa, kakvo je stawe u igra~kom pogonu? - Igra~i koji su igrali protiv Crvene zvezde su potpuno zdravi, niko ne odsustvuje sa treninga, a prezadovoqan sam i uslovima u kojima radimo. Imamo na raspolagawu teretanu i odli~ne terene u na{em kampu na Va{ari{tu. U rad smo ukqu~ili i trenera omladinaca Ranka Deli}a, kako bi vi{e pa`we posvetili individualnom delu rada sa decom koja sa nama treniraju i poku{ali da ispravimo neke stvari kako bi lak{e mogli da do|emo do protivni~kog gola - isti~e Korak. U ve} pomenutom porazu od Crvene zvezde bilo je i ne~eg dobrog po Hajduk. Naime, dobijena su dva

igra~a: Aleksandar Jovanovi} se nakon du`e pauze vratio na teren, a debitovao je i mladi Pauqevi}. - Svi su se pitali odakle nam taj mali Pauqevi}, ali on je ve} du`e vreme u trena`nom procesu, mlad je igra~, izuzetno brz, sa odli~nim fizi~kim predispozicijama. Ukazanu priliku je iskoristio. A o Aleksandru Jovanovi}u je dovoqno re}i da je u pro{loj sezoni bio jedan od najboqih igra~a Hajduka. Mnogo nam zna~i wegov povratak i od wega o~ekujemo da u fini{u jeseni da jo{ ve}i doprinos na{oj igri. Vratio nam se i mladi Sa{a Ki{, u{ao je u trena`ni proces tako da }u i na wega mo}i da ra~unam u predstoje}em susretu sa OFK Beogradom - zadovoqno je konstatovao Korak. Aleksandar Jovanovi}, Pauqevi}, Ki{... novi vetar u jedra Hajduka pred zavr{nicu jeseweg dela prvenstva. - Upravo tako, i jedva ~ekamo susret sa OFK Beogradom. Dobro radimo i po igra~ima se vidi da i oni jedva ~ekaju „romanti~are“ zato {to znaju da mogu vi{e nego {to su do sada pru`ili - istakao je {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak. Fudbaleri Hajduka }e proveriti {ta su uradili u prvenstvenoj pauzi. Naime, u subotu }e na Krivaji odmeriti snage sa Spartak Zlatibor vodom iz Subotice. Susret }e po~eti u 13 sati. \. Bojani}

Foto: R. Hayi}

puta u oba navrata kao asistent nametnuo se Marko Jovanovi} koji je sa mesta centralnog {topera preme{ten uz desnu aut liniju, dok se pogocima istakao Zvezdin centarfor Slavko Perovi}.

Sve u svemu, prema prikazanom u beo~inskih 90 minuta, orli}i su najavili dobro izdawe u me~u s Norve{kom koje ih u nedequ od 13 sati o~ekuje na stadionu “Kara|or|e” u Novom Sadu. S. S. – B. S.

17

Interova transfer lista Mesta Rikarda Kvarezme, Amantina Mansinija, Davide Santona, Davida Suaza i Marka Arnautovi}a u svla~ionici, najbli`a su izlaznim vratima sa \uzepe Meace. Ova petorica fudbalera Intera u italijanskim medijima ozna~ena su kao favoriti za odlazak iz kluba tokom januara. Najve}e iznena|ewe svakako je Santon, momak od 18 godina, koji je privukao pa`wu pro{le sezone. Tada ga je jo{ golobradog trener @oze Muriwo gurnuo u vatru i u nekim va`nim utakmicama koristio na poziciji levog beka. Ispostavilo se da je mladi} potom „sagoreo“ i da mu, prema re~ima trenera, nedostaje samopouzdawa, tako da }e karijeru verovatno graditi na drugom mestu, gde pobede nisu imperativ, a ve} su se javili Parma i \enova. U ovaj drugi klub letos su odbili da pre|u Mansini i Kvare`ma i to u trenutku kada je Inter kupovao igra~e \enove, Tijaga Motu i Dijega Milita. Sada verovatno `ale zbog toga, jer ni ove sezone nisu uspeli da se izbore za minute u `estokoj konkurenciji. Jo{ mawe je igrao Suazo, povratnik sa pozajmice u Benfiki, a Arnautovi} }e verovatno biti upisan na podu`i spisak Interovih „biser“ poja~awa.

NOVOSADSKI PRVOLIGA[KI DERBI OPRAVDAO O^EKIVAWA

Sa{a Bogunovi} proma{io trojku

Odigran je dugo o~ekivani prvoliga{ki kom{ijski derbi izme|u Proletera i Novog Sada. Na kraju su mre`e golmana Drini}a i Vesi}a ostale neosvojive tvr|ave. Gledaoci mogu biti zadovoqni, prisustovali su fer, borbenoj i korektnoj igri do posledweg sudijinog zvi`duka, zato svi akteri zaslu`uju pohvalu. Rivalima je pripalo po jedno poluvreme, doma}i su bili agilniji u prvom, ali su svi pristupi golu bili dobro ~uvani i ono malo prilika Vislavskog, [arca i kapitena @igi}a nisu realizovane. U fini{u prvog dela Drini}u je pripretio ^ovilo, u nastavku su `uti boqe otvorili utakmicu. \uki}, Stevan~evi} i Sa{a Bogunovi}, su imali lepe {anse, pre svih Sa{a Bogunovi}. Trener Proletera Qubomir Ristovski isti~e: - Tvrda utakmica, znali smo da }e biti sa puno naboja. Jedna gre{ka bi mogla da odlu~i. U prvom delu smo bili konkretniji, imali {anse, Novi Sad u je u nastavku imao zicer, ali posle 90 minuta nadmudrivawa i rezultat je najrealniji. Imamo jo{ tri utakmice do kraja jeseni, bi}e te{ko, moramo di}i glave i krenuti napred. U nadoknadi vremena talentovani Damir Drini} spasao je tim poraza, pa je posle me~a primio ~estitke. - Nemamo za ~im da `alimo, kom{ije su odigrale odli~no i za-

Duel Bogunovi}a (Novi Sad) i Kova~evi}a (Proleter) Foto: F. Baki}

slu`eno odnele bod. [to se {ase Bogunovi}a ti~e nisam ni trenutka oklevao, istr~ao sam na vreme i spre~io najgore. Trener Novog Sada Dragan Radoji~i} napomiwe neiskori{}ene {anse. - Derbi je opravdao o~ekivawa, nedostajali su golovi, a zbog nere{nog rezultata voleo bi vi{e da se zavr{io -2:2. Da ne budem dosadan i stalno ne jadikujem, videli ste {ta smo opet proma{ili. Ostaje `al za pobedom, jer smo ulo`ili puno truda i zalagawa. Kao i igra~i Proletera od srca im ~estitam. Gledaoci koji su do{li moraju biti zadovoqni, bio je to pravi derbi pun ritma, tr~awa po odli~nim uslovima koje je pru-

`io odli~no pripremqen teren, ali da `alim {to nismo pobedili. Kada je rezervista Ekvadorac Batioja u nadoknadi vremena pripremio {ansu utakmice Sa{i Bogunovi}u, ~inilo se da }e bodovi oti}i na Detelinaru. - @ao mi je {to nisam uspeo da savladam Drini}a, sve sam {kolski uradio, ali na moju i nesre}u saigra~a, golman Proletera pro~itao je moju nameru i pored ove prilike mislim da je na kraju rezultat realan. Za oba rivala nema odmora jer se u subotu igra redovno kolo u kome }e Novi Sad od 13 ~asova do~ekati Be`aniju, dok se Proleter u Kraqevu sastaje sa Slogom. M. Popovi}

POSLE 15 GODINA, GUTI ODLAZI IZ REALA

Zaratio s upravom i navija~ima

PO^ELA S RADOM [KOLA FUDBALA FK FUTOG GALE: Pre nekoliko dana je u Futogu po~ela s radom {kola fudbala „FK Futog - Gale“, vlasnika Zorana Gali}a, nekada{weg igra~a Novog Sada i Metalca Asko Vidak, sada prvotimca Proletera sa Slane bare. S wim je i poznati fudbalski radnik s mla|im kategorijama Milan Jeli~i}-]ole, a za prvo vreme u stru~nom radu pomaga}e im trener Milenko Vuk~evi} i profesor Zoran Bani}evi}. Prvog dana {kola je po~ela rad sa 25 klinaca uzrasta od 5 do 10 godina, za sada trenira}e u hali DSR „Partizan“ i u hali sportova u Futogu, a u planu je da se na prole}e naprave klupski tereni. Ciq ove {kole fudbala je da se de~aci, pored trenirawa, edukuju i dru`e, kao i da sara|uju sa vr{wacima iz okolnih mesta, ali i da se vremenom formiraju timovi svih uzrasta mla|ih kategorija. S decom (svi iz Futoga) }e raditi i mla|i treneri, a ~elnici ove {kole pozvali su sve fudbalske qude na saradwu, kako bi svo bogato iskustvo preneli na mlade i da se nastavi sa stvarawem boqih uslova za rad futo{ke dece. M. R.

Vezni igra~ madridskog Reala Guti (33) sve je bli`e izlaznim vratima Santijago Bernabea, iako je u klub do{ao kao osmogodi{wak 1984. godine, potom igrao za C, B i kona~no A tim slavnog kluba. Ipak, razvoj doga|aja u Madridu vodi ka tome da Hoze Marija Gutierez Hernandez u 34. godini bude skinut sa liste malog broja fudbalera koji su u istoriji ove igre proveli celu karijeru u jednom timu. Guti se na{ao u nemilosti trenera Pelegrinija i uprave nakon {to je na me~u sa Alkorkonom (0:4) u Kupu kraqa navija~ima pokazao sredwi prst, a zatim se posva|ao sa trenerom Pelegrinijem zbog ~ega je i nov~ano ka`wen.

Vezista Madri|ana nastavio je rat sa ~elnicima kluba izjaviv{i da situacija u Realu od dolaska Florentina Pereza na ~elo kluba nije ba{ najboqa, a posebno je potka~io poja~awa za koja je Real ovog leta platio vi{e od 250 miliona evra. - Pelegrini i ja smo u te{koj situaciji - kratko je prokomentarisao Guti sukob sa ~ileanskom trenerom, koji je tako|e na listi fudbalera koji su ~itavu karijeru proveli u jednom klubu, s tim da je Pelegrini igrao samo za Univezidad de ^ile. Guti se potom okrenuo novajlijama u klubu, kakvih se nagledao od kada je debitovao za prvi tim 1995. godine.

- Neki strani igra~i jednostavno ne shvataju {ta je Real Madrid - istakao je Guti, koji na kraju ipak nije dobio „do`ivotni ugovor“ kao dvojica fudbalera koji tako|e ceo `ivot igraju samo za Real, Raul Gonzales i Iker Kasiqas. Guti se na{ao na udaru zbog burnog no}nog `ivota, od kada se ovog leta razveo od popularne TV voditeqke Aran~e de Benito. - Ja sam momak koji nikada ne staje, ni no}u, ni dawu. U`ivam u no}nim izlascima sa prijateqima. Kada budem imao 60 godina ne}u u diskotekama ostajati do jutra, ali sada to radim - rekao je Guti.


18

SPORT

petak13.novembar2009.

DNEVNIK MASTERS TURNIR U PARIZU

Nole ispra{io i Klemona

Delegacija Olimpijskog komiteta Srbije u [efildu

OLIMPIJSKI KOMITET SRBIJE U ENGLESKOJ

Kamp u [efildu baza orlova U maju 2009. godine, na konferenciji u Beogradu, potpisan je Memorandum o saradwi izme|u [efilda, Lidsa i Olimpijskog komiteta Srbije. Sa ciqem upoznavawa mogu}nosti predolimpijskih kampova u [efildu i Lidsu, delegacija OKS boravila je od 9. do 11. novembra u zvani~noj poseti ovim centarima. Delegaciju Olimpijskog komiteta Srbije ~inili su predsednik Vlade Divac i generalni sekretar \or|e Vi{acki. Prilikom ove posete imali su priliku da obi|u Sportsko nau~ni centar „Halam” Univerziteta u [efildu, Sportski centar Ponds Forx, Engleski institut za sport (centar za pripremu engleskih sportista za OI), Metropoliten univerzitet u Lidsu, Sportski centar Xon ^arls itd. Prilikom obilaska bazena sportskog centra „Ponds forx” u [efildu, delegacija OKS susrela se sa predsednikom Organizacio-

nog komiteta Olimpijskih igara u Londonu 2012, lordom Sebastijanom Koom. ^elnici OKS upoznali su ga sa aktivnostima i planovima na{eg nacionalnog Olimpijskog komiteta vezanim za predolimpijske kampove u Engleskoj. Dogovoreno je da se razgovor ~elnika OKS i lorda Sebastijana Koa nastavi u decembru prilikom posete OKS Organizacionom komitetu Olimpjskih igara u Londonu 2012. Na{a delegacija posetila je i ko{arka{ki klub [efild [arks i tom prilikom predsednik Divac dobio je na poklon dres sa svojim imenom i brojem 12. Tokom boravka, za delegaciju Olimpijskog komiteta Srbije uprili~en je i prijem kod gradona~elnika [efilda. @eqa OKS je da na{im vrhunskim sportistima obezbedi kori{}ewe ovih centara, pre svega za predolimpijski kamp uo~i Igara u Londonu 2012.

Prilikom ove posete delegacija OKS uverila se da su uslovi koje pru`aju ova dva centra izuzetni i da sportistima omogu}avaju vrhunske pripreme. Nau~na dostignu}a u sportu i saradwa sa trenerima je na najvi{em mogu}em nivou i to je ono {to doprinosi odli~nim rezultatima britanskih sportista na Olimpijskim igrama (na Igrama u Pekingu osvojili su 19 zlatnih, 13 srebrnih i 15 bronzanih medaqa). Olimpijski komitet Srbije je prvi nacionalni komitet koji je svoje sportiste, pliva~e, bicikliste, gimnasti~are i skaka~e u vodu ve} slao na pripreme u Lids, krajem 2008. godine. Ovom prilikom dogovoreno je da srpski pliva~i u martu koriste kapacitete bazena „Xon ^arls” u Lidsu i da ~lanovi olimpijskog tima za i Olimpijske igre za mlade u Singapuru 2010. odrade svoje finalne pripeme u ova dva centra.

Francuz Arno Klemon zadr`ao je Novaka \okovi}a sat i 15 minuta na terenu i za to vreme uspeo da osvoji ~etiri gema u duelu sa tre}im teniserom sveta. Po dva u svakom setu - 2:0 (6:2, 6:2). Rutinskom pobedom, Beogra|anin je napravio korak vi{e u odnosu na u~inak na Mastersu u Parizu 2008. godine i plasirao se u ~etvrtfinale, gde }e peti put u karijeri igrati protiv (9) Robina Soderlina.\okovi} i daqe nema poraz od [ve|anina, koji je u ~etvrtak izbacio (6) Nikolaja Davidenka sa 2:1 (6:3, 3:6, 6:4). Posledwi put, \okovi} i Soderling igrali su ove jeseni u polufinalu ATP turnira u Pekingu, kada je na{ as bio boqi sa 2:0 (6:3, 6:3). Tre}i nosilac 2.750.000 evra vrednog turnira u Dvorani Bersi bio je jo{ ubedqiviji protiv Klemona (93. ATP, 32 godine) nego dan ranije u susretu drugog kola sa Argentincem Huanom Monakom, kojeg je dobio sa 2:0 (6:3, 7:5). Duel sa

Novak \okovi}

Klemonom, ~ovekom koji je u drugom kolu izbacio Nemca Tomija Hasa, po~eo je sa tri uzastopna brejka, od kojih je \okovi} napravio dva. Od trenutka kada je prvi put osvojio svoj servis gem i poveo sa 3:1, Novak se nije osvrnuo do kraja seta - 6:2. U istom stilu nastavio je i u drugom setu, u kojem je na servis Klemona

FRANCUZ IZNENADIO FEDERERA

Beneto plakao zbog pobede Pariska publika u sredu uve~e je gledala me~ koji dugo ne}e zaboraviti. Doma}i teniser @ilijen Beneto plasirao se u osminu finala turnira ATP Masters serije, po{to je u neverovatnom naletu inspiracije savladao Roxera Federera rezultatom 2:1, po setovima 3:6, 7:6, 6:4. Francuz, koji zauzima 49. mesto na ATP listi, pao je na kolena i po~eo da pla~e, kada je u zavr{nom gemu, pri rezultatu 40:15 odservirao as. Pomalo nekorektno, a pre svega nepotrebno, najboqi teniser sveta je pokvario trenutak zatra`iv{i “~elenx”!? Servis je, naravno, bio @ilijen Beneto potpuno ispravan... Federer je do`iveo drulih 16 pretendenata na trofej gi poraz u razmaku od tri dau Parizu. Drugi nosilac, Rana, po{to ga je Novak \okofael Nadal, eliminisao je zevi} u nedequ pobedio u finamqaka Nikolasa Almagra tek lu turnira u Bazelu. Sa Benepo{to je u drugom setu odbratoom se prethodno sastao dva nio pet me~-lopti! Na kraju je puta (2007, 2008) i zabele`io slavio rezultatom 3:6, 7:6, 7:5. dve rutinske pobede. U tre}em setu Almagro je voIna~e, malo je nedostajalo dio 5:3, ali se povredio, uhvada Novak ostane najboqe rantio ga je gr~ i prakti~no je do girani teniser me|u preostakraja me~a statirao.

imao prvu me~ loptu pri rezultatu 5:1, ali je ipak morao da servira za prolaz u ~etvrtfinale - 6:2. Plasman u ~etvrtfinale, \okovi}u je doneo ~ek na 55.000 evra, a ukoliko posle trijumfa nad Federerom u finalu Bazela pro{log vikenda, osvoji i Pariz, zaradi}e 450.000 evra i 1.000 ATP bodova.

Troicki zavr{io sezonu Viktor Troicki stao je u drugom kolu pariskog turnira Masters serije, po{to ga je ubedqivo pobedio ^eh Radek [tepanek - 6:4, 6:0. Troicki je na startu me~a napravio brejk, poveo sa 2:0, ali je 14. reket sveta ekspresno preokrenuo na 2:4. Ste~enu prednost sa~uvao je do kraja seta, dok u drugom delu me~a nije bilo prave borbe. Viktor se u pauzi po`alio na bol u predelu kuka, dobio je lekarsku pomo}, ali je u preostalih {est gemova prakti~no statirao na terenu . Troicki je ovim porazom zavr{io sezonu, u kojoj je generalno ostvario dobre rezultate. Po~etkom avgusta bio je 24. na ATP listi, {to mu je najboqi plasman u karijeri, a u 2010. godinu }e verovatno u}i kao teniser iz Top 30. U NOKSVILU

Bozoqac me|u osam Srpski teniser Ilija Bozoqac plasirao se u ~etvrtfinale ~elenxer turnira u ameri~kom gradu Noksvilu.Bozoqac je plasman me|u osam najboqih izborio pobedom nad takmi~arem sa “vajld kartom” Kadenom Henseleom iz Australije rezultatom 2:1, po setovima 6:2, 5:7, 6:0. Srpski teniser }e u borbi za polufinale igrati protiv 246. na ATP listi, Ramona Delgada iz Paragvaja, koji je deklasirao Hrvata Roka Karanu{i}a (6:1, 6:0). Turnir u Noksvilu igra se na tvrdoj podlozi za nagradni fond od 50.000 dolara.

NOVOSA\ANKE PREKO SUPERLIGA[A ME\U OSAM U KUPU

Odlu~io timski duh

Napravile su pravi podvig odbojka{ice Novog Sad Pionir petrola i savldav{i vi{estrukog prvaka u`i~ko Jedinstvo i na{le svoje mesto me|u osam najboqih ekipa u nacionalnom kupu. @eqa za dokazivawem prevladala je u duelu proliga{a i supeliga{a i Novosa|anke su gotovo rutinski, bez mnogo padova u igri, pre{le preko U`i~anki i postigle najve}i uspeh u klupskoj istoriji. - Ovo nam je bio prvi zvani~i me~ sa superliga{kim ekipama i ma kako zvu~alo apsurdno, pokazalo se da timovi koji treniraju tri puta nedeqno, kao mi, mogu da savladaju one koji rade dva puta dnevno. Odli~no smo se takti~ki pripremili za me~ sa Jedinstvom, ali sve to ne bi

imalo efekta da je izostao motiv kod igra~ica. Pokazali smo veliko zajedni{tvo i `equ, pa

@reb u utorak U osmini finala kupa Srbije za odbojka{ice postignuti su slede}i rezultati: Vojvodina - Klek 0:3, Novi Sad Pionir petrol - Jedinstvo (U) 3:1, Radni~ki - Po{tar 1:3, Kolubara - Tent 0:3, Lazarevac - Radni~ki NIS petrol, Vizura - Spartak (S) 1:3, Student - Dinamo Azotara 0:3, Libero - Crvena zvezda 0:3. @reb ~etvrtfinala je u utorak, i be}e poludirigovan, a nosioci su Crvena zvezda, Po{tar 064, Dinamo Azotara i Spartak iz Subotice.

smo savladali protivnika koji je olako, bez pripreme u{ao u me~, o~ekuju}i vaqda mnogo lak{i posao u Novom Sadu. Prebrodili smo odre|ene probleme kojih je bilo proteklih dana i no{eni publikom ostavrili smo najve}i klupski uspeh - rekao je trener Novosa|anki Vladimir Medenica.Kup zapravo takmi~ewe superliga{kih ekipa i da tu malo ima mesta za timove iz ni`ih rangova, ali je isto tako specifi~no nadmetawe gde uvek ima iznena|ewa. Nemamo velikih ambicija, ali sve zavisi od protivnika kojeg dobijemo `rebom. Mi smo se orijentisali na prvenstvo, `elimo me|u prve ~etiri ekipe u Prvoj ligi, gde nam je mesto - zakqu~io je Medenica. M. Risti}


SPORT

DNEVNIK

19

petak13.novembar2009.

DANAS NOVOSA\ANI DO^EKUJU PROLETER NAFTAGAS

SVETSKI KUP U MALIM BAZENIMA

Odbranom na lidera Na|a opet zlatna Ko{arka{i Novog Sada odigra}e i tre}i uzastopni derbi. Iz me~eva sa OKK Beogradom i Tami{ Petorhemijom imaju skor jednu pobedu i jedan pioraz, a danas im na noge dolazi trenutni lider i najprijatnije iznena|ewe {ampionata Proleter Naftagas. Zrwaninci su u {est kola samo jednom poklekli i odli~nim {utem, pre svega za tri poena, zaposeli su prvo mestu u najkvalitetnijoj ligi u Srbiji. Novosa|ani }e osokoqeni pobedom na vru}em terenu u Pan~evu jo{ jednom juri{ati na trijumf protiv favorita, ali ponovo u sastavu ne}e biti prvog centra Du{ka Buni}a, koji ve} nedeqama vu~e povredu le|a. - Dolazi nam u goste lider i sjajna {uterska ekipa. Iskusni su, strpqivi i razigravaju se {utevima iz daqine. Udarne igle su im @arkovi}, Vukosavqevi} i Rajkovi}, ali ne treba zaboraviti ni kvalitetnog Vulina. Snimili smo dobro Zrewanince.Na{i glavni zadaci u dana{wem me~u bi}e re{avawe wihove odli~ne zonske odbrane i stopirawe {uta za tri poena. - rekao je trener Novog Sada Nemawa Danilovi}. Najboqi igra~ Novog Sada u ovoj sezoni je mladi plejmejker Miqan Raki} koji pored toga {to razigrava saigra~e je trenutno i sedmi igra~ na listi strelaca u ligi je optimista.

Pan~evka Na|a Higl ponovo je obradovala naciju! Na Svetskom kupu u malim bazenima u Stokholmu, Na|a je osvojila prvo mesto u finalu trke na 200 metara prsno i postavila novi dr`avni rekord! Ona je plivala u vremenu dva minuta, 18 sekundi i 54 stotinki. Srebrnu medaqu osvojila je danska pliva~ica Moler-Rike Pedersen s vremenom od 2:18.73, dok je bronza pripala japanskoj takmi~arki Rie Kaneto sa 2:18.80. Higl je pre podne u kvalifikacijama ostvarila drugo vreme (2:21,50 minuta), dok je „bronzana“ Kaneto bila za 28 stotinki br`a. Na Svetskom kupu su nastupila jo{ dvojica reprezentativa-

Na|a Higl

ca Srbije. Ivan Len|er je u kvalifikacijama na 100 metara leptir imao 16. vreme (51,20 se-

@ENSKA SUPERLIGA

PRVA MU[KA LIGA

Knegiwe bu}nule u jezero Kikinda - Kwaz Milo{ 33:32 (16:17) Miqan Raki}

Foto: F. Baki}

- Trijumfom u Pan~evu pokazali smo koliko vredimo. Idemo da pobedimo lidera. Proleter je ekipa sa dobrim igra~ima na svim mestima, forsiraju igru dva na dva i upo{qavaju centra, a kaa im to ne ide vra}aju se na spoqne pozicije gde imaju odli~ne {utere. Iskusni Vid @arko-

vi} je motor ekipe i ako wega zaustavimo, mislim da }emo pobediti - istakao je Miqan Raki}. Utakmica Novi Sad - Proleter Naftagas igra se u maloj sali SPC Vojvodina od 18 ~asova uz direktan televizijski prenos, a ulaz je slobodan. M. Risti}

KIKINDA: Hala sportstkog centra Jezero, gledalaca 820, sudije: Niskin (Sombor) i Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Kikinda 3 (2), Kwaz Milo{ 5 (3), iskqu~ewa: Kikinda 12, a Kwaz Milo{ 10 minuta. KIKINDA: \or|evi} 4, Kresoja 4, @ivkovi}, Roki} 2, [tevin 3, Gruji}, Mati} 7, To-

Superligi do{le te`e nego {to se to o~ekivalo. U prvom poluvremenu doma}e rukometa{ice dva puta su imale vo|stvo od ~etiri pogotka, ali su go{}e iz Aran|elovca oti{le na odmor s golom prednosti. Me~ je odlu~io fini{. Go{}e iz Aran|elovca imale su u 54. minutu vo|stvo od 31:28, da bi potom Mati}eva smawila na

Pobeda Kavsa u Orlandu U NBA ligi odigrano 12 me~eva a u derbiju Istoka Klivlend je ostvario veliku pobedu u Orlandu, gde je dobio doma}u ekipu rezultatom 102:93. Ekipa Majka Brauna tako je prekinula niz od {est uzastopnih poraza u Orlandu, a najzaslu`niji za to je bio je fenomenalni Lebron Xejms, koji je ubacio 36 poena, dok je Mo Vilijams dodao 28. [ekil O’Nil obavio je veliki zadatak u odbrani zaustaviv{i Dvajta Hauarda na 11 poena i sedam skokova. Vins Karter je predvodio pora`ene sa 29 ko{eva. Oklahoma na{eg Nenada Krsti}a (10p,4sk) pobedila je LA Kliperse (79:83), a najefikaniji bio je \urant sa 30 ko{eva i 10 skokova. Boston je na svom terenu dobio Jutu rezul-

PRVA LIGA SRBIJE

A grupa Cibona - @algiris Fenerbah~e - Sijena Barselona - Asvel 1. Sijena 2. Barselona 3. Fenerbah~e 4. @algiris 5. Cibona 6. Asvel

4 4 4 4 4 4

4 4 2 1 1 0

0 0 2 3 3 4

64:52 83:87 76:62 338:252 316:250 287:307 257:277 225:285 255:307

8 8 6 5 5 4

B grupa Orlean - Unikaha 74:86 Lijetuvos - Partizan sino} Olimpijakos - Efes P. sino} 1. Unikaha 2. Olimpijakos 3. Lijetuvos R. 4. Efes Pilsen 5. Partizan 6. Orlean

4 3 3 3 3 4

4 2 2 1 1 0

0 1 1 2 2 4

337:294 259:231 219:229 235:237 209:220 279:327

8 5 5 4 4 4

C grupa Marusi - Kaha Laboral 86:103 CSKA - Olimpija 79:69 Lotomatika - Makabi sino} 1. Kaha Lab. 2. Lotomatika 3. CSKA 4. Makabi 5. Marusi 6. Olimpija

4 3 4 3 4 4

3 3 2 2 1 0

1 0 2 1 3 4

336:320 234:205 268:279 237:205 303:327 285:326

7 6 6 5 5 4

D grupa Prokom - Panatinaikos 65:75 Oldenburg - Real 61:104 Aramni yins - Himki sino} 1. Real 2. Panatinaikos 3. Himki 4. Prokom 5. Oldenburg 6. Aramni y.

4 4 3 4 4 3

3 3 2 1 1 1

1 1 1 3 3 2

tatom 105:86, uz 18 poena Kevina Garneta, dok su za goste iz Solt Lejk Sitija Roni Bruer i Deron Vilijams ubacili po 13 poena. Feniks je pobedio Wu Orleans (124:104) uz odli~nu rolu Amarija Stodemajera (21p). Na drugoj strani Kris Pol dao je 25 poena, dok Predrag Stojakovi} iz osam poku{aja nije uspeo da se upi{e u listu strelaca. Detrot je u svojoj dvorani dobio [arlot 98:75. ^arli Viqanuva bio je najboqi sa 30 poena, dok je sa druge strane Vladimir Radmanovi} presedeo me~ na klupi. Atalanta je pobedila Wujork, za koji Darko Mili~i} nije nastupao, dok je Aleksandar Pavlovi} bio solidan (13p) u porazu Minesote od Portlanda (84:107).

Nenad Krsti}

359:287 321:278 227:254 306:339 290:341 229:233

7 7 5 5 5 4

Vo{a meqe redom Vojvodina - Vo`dovac 79:66 (25:13, 22:14, 22:17, 10:22) NOVI SAD: Mala sala SPC “Vojvodina“, gledalaca: 200, sudije: Novakovi} i Golu{in (Zrewanin), Vild (Subotica). VOJVODINA: Ninkovi}, ^abarkapa 18, Ostoji} 14, Karaka{evi} 11, Du{ani} 6, Krwetin 9, Miti}, Stankovski, Stupar 18, Terzi} 3, Maxarevi}. VO@DOVAC: Mesaro{ 3, Radovi}, Prqa 11, Adamovi}, Radovi}, Papi}, Radi{i} 11, Krstovi} 17, Nikoli} 9, Belanovi} 2, Re{imi}, Vukoje 13. U premijernom susretu 6. kola Prve lige Srbije, ko{arka{ice Vojvodine zabele`ile su ~etvrtu prvenstvenu pobedu, savladav{i vi{e nego ubedqivo ekipu Vo`dovca 79:66. Do tre}eg uzastopnog slavqa izabranice trenera Trivana do{le su posle odli~nog starta i dopadqive igre, pogotovo u prvom poluvremenu. U 15. minutu posle kontre Latinke Du{ani}, crveno -bele su stekle velikih 21 poena razlike (41:20), koje su najvi-

{e zahvaquju}i triju Ostoji}, ^abarkapa, Karaka{evi} sa~uvale do odlaska na odmor (47:27). Nastavak utakmice doneo je jo{ boqu igru doma}ih ko{arka{ica, koje su odnelu prevagu u skoku i uz odli~nu realizaciju u fazi napada uspele da povedu 60:33 u 25. minutu i prakti~no ve} tada re{ile pitawe pobednika. Beogra|anke su u poslednoj ~etvrtini iskoristile opu{tawe crveno belih i serijom 22:10 uspele da ubla`e poraz. U redovima Vo`dovca boqe od ostalih bile su Krstovi} sa 17, Vukoje sa 13 i Prqa sa 11 poena, dok je u pobedni~kom sastavu predwa~ila iskusna Stojanka Ostoji} koja je pru`ila odli~nu partiju i postigla 14 poena, a uz rame bile su joj ^abarkapa i Stupar sa 18 ko{eva. Narednu utakmicu ko{arka{ice Vojvodine NIS igraju u subotu u Mariboru u okviru Regionalne lige. I. Grubor

kundi), dok je ^aba Sila|i diskvalifikovan na 100 metara prsno.

Bujanov~ani pocrveneli Mladost TSK – BSK Heba 41:23 (20:12) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca: 100, sudije: Ban~ov (Pan~evo) i Ivankov (Star~evo). Sedmerci: Mladost TSK 4 (2), BSK Heba 6 (5). Iskqu~ewa: Mladost TSK 14, BSK Heba 20 minuta. Crveni kartoni: Sto{i} u 29. i Ta{kovi} (BSK Heba) u 41. minutu. MLADOST TSK: Sinadinovi} (13 odbrana, sedmerac), Okuka 2, Pili} 6, N. Kosanovi} 8, R. Kosanovi}, [panovi}, Gruji~i} 8 (1), Bjeqac 4, Pokrajac 6, ]etkovi} 2, Lisica 3 (1), Pe{i} 2, Krsti}, Manojlovi} (6 odbrana). BSK HEBA: Vladisavqevi} (7 odbrana), Luki}, Stojanovi}, Petkovi} 3, Ta{kovi} 3, Den~i} 1, Miqkovi} 1 (1), Jovanovi} 7, Sto{i} 6 (3), Lazarevi} 2 (1). Brojnim iskqu~ewima i sa dva crvena kartona, gosti iz Bujanovca, promovisali su doma}ina u pobednika okr{aja nekada{wih superliga{a. Jara~ani su odigrali rutinski, prvo poluvreme je obele`io kapiten Nenad Gruji~i}, dok je nastavak protekao u znaku Neboj{e Kosanovi}a, ko{arka{ki visokog beka. M. Meni}anin

DRUGA LIGA RUKOMETA[A Katarina Krpe`

{ovi} (18 odbrana), Mahiqina 3, Krpe` 6 (2), Evrokimovi} (3 odbrane i sedmerac), Rajovi} 4, Ni{avi}, Ristanovi}. KWAZ MILO[: Mihajilovi} (2 odbrane), Boj~i} 3, ]osovi}, ^olovi} 4, Petrovi} 2 (2), Kuharovi} 2 (1), Radoi~i} 4, Rankovi}, Timotijevi} 3, Pavlovi} 6, Oqa~a (2 odbrane i sedmerac), Kuki} 4, Agatunovi} 4, Ugr~i} (15 odbrana). U sudaru dve najboqe ekipe u zaostalom me~u 6. kola zaslu`eno su dobilee doma}e rukometa{ice koje su imale vi{e `ivaca u fini{u ovog dinami~nog me~a odigranog pred prepunim tribina Sportske hale Jezero. Kikin|anke su do pete pobede u

gol prednosti, u tom trenutku iskqu~ena je gostuju}a igra~ica na dva minuta. To je dobro do{lo ekipi novog trenera Viktora Felbaba, koja je sa igra~icom vi{e postigla izjedna~ewe (31:31), potom sledi pogodak Mati}eve za vo|stvo (32:31), da bi kapiten Kikin|anki [tevinova postigla 33. pogodak. Nekoliko sekundi pre kraja go{}e su samo ubla`ile poraz. U pobedni~koj ekipi Kikinde odli~na je bila To{ovi}eva, potom Mati}eva, a u pojedinim tenucima \or|evi}eva i Kresoja. Sudije ovog me~a imale su u pojedinim trenucima donile lo{e odluke, koje sre}om nisu uticale na kona~an rezultat. M. S.

@elezni~ar - Apatin Sombor - Jedinstvo Jabuka - Metalac AV Titel YD - Radni~ki (NS) Milicionar - @SK Hercegovina - Radni~ki ([) Proleter Agro`iv - Vojput 1. Vojput 10 2. Radn. (NS) 10 3. @elez. 10 4. @SK 10 5. Ruma 9 6. Milicio. 9 7. Jabuka 9 8. Titel YD 9 9. Gradnulica 8 10. Hercegovi. 9 11. Hajduk 9 12. Jedinstvo 9 13. Sombor 9 14. Proleter 8 15. Apatin 9 16. Metalac AV 7 17. Radn. ([) 10

9 9 8 7 6 6 5 4 4 3 3 2 3 2 2 1 0

0 0 0 0 1 0 1 1 0 1 0 2 0 1 0 1 0

1 1 2 3 2 3 3 4 4 5 6 5 6 6 7 6 10

22:11 27:26 32:30 23:29 27:26 38:29 27:35

320:248 332:278 281:234 325:288 315:278 264:229 240:256 282:255 256:235 237:256 249:269 223:248 272:343 264:293 237:276 217:240 282:364

18 18 16 14 13 12 11 9 8 7 6 6 6 5 4 3 0

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka Prva mu{ka liga Srbije: Novi Sad - Proleter Naftagas (18, TV). Prva B mu{ka liga: FMP 2 - Jug (16). Prva srpska mu{ka liga, sever: Topola - Sveti \or|e (19.30). Prva srpska `enska liga, sever: Sivac - Topol~anka (20.15).

Rukomet Druga mu{ka liga, sever - NOVI SAD: Radni~ki - Milicionar (16.30), FUTOG: Metalac AV - Titel XD (18). Druga `enska liga, sever - BAJMOK: Radni~ki - Ravangrad (20). Prva vojvo|anska mu{ka liga - SOMBOR: Kqaji}evo - Radni~ki (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - KOVIN: Radni~ki - Naftagas (16); BAWA KAWI@A: Obili} - Jadran Lider (19.30), KIKINDA: Kikinda 2 - Topola (14).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - BEOGRAD: Partizan - Radni~kim (17), Crvena zvezda - Smederevo (20). Viner {tedi{e `enska superliga - SUBOTICA: Spartak - Dinamo Azotara (19). Prva mu{ka liga - KLEK: GIK Banat - Putevi Ivawica (18). Prva `enska liga - LAZAREVAC: Kolubara Vizura Super nova (20). Prva vojvo|anska mu{ka liga, sever - PETROVARADIN: Dunav volej - Mladost (21.30).


20

SPORT

petak13.novembar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA BARA@ ZA SVETSKO PRVENSTVO Subota Novi Zeland - Bahrein (prvi me~ 0:0) (08.00) Rusija - Slovenija (17) Gr~ka - Ukrajina (19) Irska - Francuska (21) Portugalija - BiH (21.30) Nedeqa Kostarika - Urugvaj (03.00) KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO 2010. AFRIKA Grupa A Subota Maroko - Kamerun (16.30) Togo - Gabon (16.30) 1. Kamerun 2. Gabon 3. Togo 4. Maroko

5 5 5 5

3 3 1 0

1 0 2 3

Grupa B Subota Kenija - Nigerija Mozambik - Tunis 1. Tunis 2. Nigerija 3. Mozambik 4. Kenija

5 5 5 5

3 2 1 1

2 3 1 0

Grupa C Subota Zambija - Ruanda Egipat - Al`ir 1. Al`ir 2. Egipat 3. Zambija 4. Ruanda

5 5 5 5

4 3 1 0

1 1 1 1

Grupa D Subota Sudan - Benin Nedeqa Gana - Mali 1. Gana 2. Mali 3. Benin 4. Sudan

5 5 5 5

4 2 2 0

0 2 1 1

1 2 2 2

0 0 3 4

0 1 3 4

7:2 9:6 2:7 3:6

9 5 3

(14) (14)

7:3 11 6:2 9 2:5 4 3:8 3

(14.30) (18.30) 9:2 13 7:4 10 2:5 4 1:8 1

(18) 1 1 2 4

(18)

7:1 12 6:5 8 4:5 7 1:7 1

Grupa E Subota Obala Slonova~e - Gvineja (17) Burkina Faso - Malavi (17)

1. O. Slonova~e 2. B. Faso 3. Malavi 4. Gvineja

5 5 5 5

4 3 1 1

1 0 1 0

0 16:4 13 2 9:11 9 3 4:10 4 4 7:11 3

ITALIJA – SERIJA B Nedeqa Salernitana - Empoli (12.30) Ankona - Vi}enca (15) Citadela - Galipoqi (15) Frosinone - Bre{a (15) Mantova - ]ezena (15) Modena - Krotone (15) Pja}enca - Torino (15) Re|ina - Sasuolo (15) Triestina - Askoli (15) Le}e - Padova (20.45) Ponedeqak Groseto - Albinolefe (20.45)

1. Le}e 13 2. Ankona 13 3. ]ezena 13 4. Padova 13 5. Torino 13 6. Sasuolo 13 7. Frosinone 13 8. Empoli 13 9. Modena 13 10. Bre{a 13 11. Groseto 13 12. Citadela 13 13. Vi}enca 13 14. Triestina 13 15. Askoli 13 16. Galipoqi 13 17. Albinolefe13 18. Krotone 13 19. Mantova 13 20. Re|ina 13 21. Pja}enca 13 22. Salernit. 13

7 7 5 5 6 5 6 6 6 5 4 4 3 4 3 3 3 3 2 3 2 1

3 3 2 4 7 1 7 1 3 4 6 2 3 4 3 4 2 5 3 5 6 3 5 4 8 2 5 4 6 4 6 4 5 5 6 4 6 5 3 7 3 8 2 10

11:9 24 9:10 23 16:6 22 17:10 22 20:12 21 20:12 21 11:6 21 19:16 21 12:14 20 17:15 18 17:18 18 17:15 17 14:12 17 14:16 17 17:21 15 10:15 15 15:19 14 10:15 13 14:17 12 12:21 12 10:20 9 9:24 5

[PANIJA – SEGUNDA Subota Levante - \irona (18) Rekreativo - Hueska (18) Albasete - Sosijedad (18) R. Vaqekano - Mursija (18) Real Union - Las Palamas (18) Kasteqon - El~e (18) Viqareal 2 - Kadiz (18) Nedeqa Kordoba - Salamanka (17) Herkules - Numansija (17) Kartagena - Gimanstik (19) Betis - Selta (21) 1. Kartagena 11 2. Sosijedad 11 3. Herkules 11 4. Levente 11 5. Betis 10 6. Vaqekano 11 7. Numansija 11 8. Salamanka 11 9. Kordoba 11 10. Las Palmas11 11. Rekreativo11 12. Gimnastik 11 13. El~e 11 14. Albasete 11 15. \irona 11 16. Kadiz 11 17. Viqareal 10 18. Real Union 11 19. Hueska 11 20. Selta 11 21. Mursija 11 22. Kastelon 11

6 6 5 4 4 4 4 4 4 4 5 4 4 4 3 3 3 3 2 2 0 2

5 3 4 5 4 4 4 4 4 3 0 3 3 3 4 4 3 2 5 5 7 1

0 2 2 2 2 3 3 3 3 4 6 4 4 4 4 4 4 6 4 4 4 8

19:7 23 15:11 21 15:7 19 15:12 17 18:10 16 16:11 16 16:14 16 13:13 16 11:13 16 11:11 15 11:12 15 9:10 15 16:19 15 18:22 15 12:15 13 11:15 13 12:15 12 11:12 11 9:11 11 9:12 11 11:17 7 13:22 7

NA[ PREDLOG

Portugalci bez Ronalda tra`e pobedu

(1.40) Portugal - (3.80) BiH (7.50)

Da li }e ]iro Bla`evi} napraviti jo{ jedno ~udo i na}i se na korak od plasmana na Svetsko prvenstvo sa reprezentacijom Bosne, bi}e mnogo jasnije posle prve utakmice sa Portugalom u Lisabonu. Udarni kvartet Xeko, Ibi{evi}, Pjani}, Misimovi} igra u odli~noj form. dok je strateg Portugala Karlos Keiro{ u velikim je problemima jer }e duel u Lisabonu propustiti prva zvezda Kristijano Ronaldo. Doma}in je u fini{u kvalifikacija nanizao {est pobeda, ali ipak nisu uspeli da izbegnu bara`. Simao, Deko, Nani, Karvaqo mora}e propisno da zapnu ukoliko `ele da mirno otputuju na revan{ ~etiri dana kasnije. Na{ predlog: 0 - 2

(2.15) Gr~ka - (3.00) Ukrajina (2.95) Najneizvesniji par u bara`u za odlazak u Ju`nu Afriku je svakako duel Gr~ke i Ukrajine. Ove dve ekipe su su posledwi put sastale u kvalifikacijama 2006 godine, a vi{e uspeha ima-

„Trikolori“ sutra gostuju u Dablinu, u prvoj utakmici bara`a za odlazak na Svetsko prvenstvo, po{to su u kvalifikacionoj grupi zauzeli drugo mesto, iza Srbije. - Oni imaju zvezde, a mi smo tim koji vredi vi{e nego prost zbir pojedinaca. [ta Francuzima vrede igra~i svetske klase, kada ih trenira ~ovek koji radi kao da

6 6 5 5 6 6

1 17:2 15 1 15:5 15 2 12:7 9 2 4:7 7 4 3:13 4 6 0:17 0

Grupa 2 Subota Gruzija - R. Irska Jermenija - Estonija Turska- [vajcarska

(11) (12) (18)

5 4 4 3 4 4

5 5 3 2 1 0

(14) (14)

0 0 0 1 1 0

1. Vels 2. Ma|arska 3. Italija 4.Luksemburg 5. BiH

3 3 2 1 0 0

1 0 1 1 3 0

5 3 3 6 3

4 2 1 1 0

1 0 1 1 1

1 10:5 10 1 9:6 9 1 5:5 7 1 5:3 4 1 3:6 3 4 4:11 0

(16) (18)

0 13:3 13 1 5:4 6 1 4:3 4 4 2:11 4 2 1:4 1

Grupa 4 Danas [panija - Finska (19) Holandija - Lihten{tajn (19.30)

Fudbaleri Bosne i Hercegovine pod vo|stvom ]ire Bla`evi}a pripremali se za me~ s Portugalom

li su [ev~enko i drugovi koji su slavili u Atini 1:0, a remizirali kod ku}e (0:0). Bi}e ovo pravo takti~ko nadmudrivawe Rehagela sa jedne i Mihail{~enka sa druge strane. Adut doma}ina je „granitna“ odbrana i timska igra koju predvode prvi strelac Gekas i Haristeas. Grci }e igrati oslabqeni bez povre|enih Amantidisa, Seitaridisa i Patacoglua, a naknadno su pozvani napada~ Olimpijakosa Mitroglu i Torisidis. Ukrajinci na Olimpijski stadion doleze bez bele zastave, a glavni aduti su napada~i [ev~enko i Nazarenko. Na{ predlog: 0 - 2

(3.00) Irska - (3.00) Francuska (2.20) Posle neuspeha u kvalifikacijama i direktnog plasmana na Svetsko prvenstvo, „galski petlovi“ idu na popravni u Dablin na duel protiv Irske. Sigurno je da }e stadion Kruk Park biti ispuwen do posledweg mesta, a dali }e to pomo}i izabranicima starog vuka, \ovanija Trapatonija ostaje da se vidi. Uz kapitena Kina koji je

`eli da ih upropasti - izjavio je {toper Aston Vile. - Ako ih stavimo pod pritisak i uspemo da povedemo, ne verujem da }e znati da se vrate u me~. Moramo da pretvorimo utakmicu u bitku, jer ose}amo da i na klupi i na terenu imamo sna`nije karaktere. Dan je podsetio na detaq sa teniskog Masters turnira u Parizu, zabele`en u ponedeqak posle podne, kada se Domenek pojavio na tribinama u dru{tvu fudbalera. Kada su ga prikazali na velikom ekranu, cela dvorana mu je zvi`dala, a igra~i se smejali. Selektor Irske, Italijan \ovani Trapatoni, nije `eleo da pri~a o svom kolegi, ali je istakao da Francuzi nisu favoriti. - Imaju igra~e u Realu, Marseju, Bordou, velikim engleskim klubovima... ali to nije dovoqno. Fudbal se igra samo jednom loptom, a wima je potrebno pet.

I Benajun i Rijera povre|eni Menaxer Liverpula Rafa Benitez nalazi se u jo{ ve}im problemima nakon {to je saznao da zbog povreda u narednih mesec dana ne}e mo}i da ra~una na dva prvotimca, Jusija Benajuna i Alberta Rijeru. Oba igra~a povredila su butni mi{i} u me~u protiv Birmingema (2:2).

1. Rusija 2. Rumunija 3. Letonija 4. Moldavija 5. F. Ostrva 6. Andora

Grupa 3 Danas Ma|arska - Italija Nedeqa Luksemburg - Italija

Irci se uzdaju u Domeneka Defanzivac Republike Irske Ri~ard Dan opisao je selektora Francuske Rajmona Domeneka kao „nesre}nu figuru, sposobnu samo da upropasti“.

Grupa 1 Subota Rumunija - Letonija Moldavija - Rusija

1. [vajcarska 2. Turska 3. Estonija 4. Gruzija 5. R. Irska 6. Jermenija

(1.35) Rusija - (4.00) Slovenija (7.00) Reprezentacija Rusije u prvoj utakmici bara`a za odlazak na Svetsko prvenstvo do~ekuje u Moskvi na stadionu Lu`wiki selekciju Slovenije. Izabranici Gusa Hidinka predvo|eni Ar{avinom, @irkovim, Ker`akovim i @irjanovim, poku{a}e da ubedqivom pobedom u prvom me~u re{e pitawe prolaza, kako nebi strahovali u revan{u u Qubqani. „Zbornaja“ je posledwa dva susreta u kvalifikacijama osvojila samo jedan bod i to u duelu sa Azerbejxanom (2:2), a pora`eni su u odlu~uju}em susretu protiv Nema~ke (1:0). Na drugoj strani, selektor Slovenije Matja` Kek uzda se u kolektiv i timsku igru i sigurno je da bi nere{en rezultat u Moskvi bio zadovoqavaju}i za momke u zelenim dresovima. Samir, Novakovi}, Koren vode}i su igra~i i timu i od wihovog raspolo`ewa zavisi}e i igra gostiju. Na{ predlog: 1, 3+

KVALIFIKACIJE ZA EP 2010. (U 21)

Benitezu se zbog lo{ih rezultata ekipe sprema otkaz, a najnovije povrede dva standardna prvotimca, jo{ }e mu vi{e ote`ati posao. Trenutno su van terena najboqi strelac Fernando Alonso, Dani Ager i Glen Xonson. Dobre vesti za sve fanove „crvenih“ je povratak na teren kapitena Stivena Xerarda.

oslonac ekipe, Dojla, Vilana i O [eja o~ekuje te`ak zadatak, kako zaustaviti sjajnu ofanzivnuliniju Francuza. Rejmond Domenek uzda se u proverene asove Anrija, Grukufa, Sawu. Gosti u prvu utakmicu ulaze bez kadrovski problema, pa tako treba o~ekivati bespo{tednu borbu svih 90 minuta. Irci u bara` ulaze posle dva remija u grupi, protiv Crne Gore (0:0) i Italije (2:2), doke ni sjajna serija od sedam utakmica bez poraza nije bila dovoqna Francuzima da se na|u ispred Srbije. Na{ predlog: 2 - 3

(6.00) Mozambik - (4.00) Tunis (1.45) U posledwm kolu kvalifikacija za odlazak na Svetsko prvenstvo afri~ke zone, reprezentacija Tunisa igra odlu~uju}i susret u Maputu protiv ve} otpisanog Mozambika. „Pustiwskim ratnicima“ koje se nalaze na liderskoj poziciji grupe B, dovoqan je i bod kako bi i definitivno izborili plasman na zavr{nu smotru najboqih reprezentacija naredne godine. Selektor Koeqo ima kvalitet-

nu ekipu predvo|enu prvi strelcem Jomom, Mikarijem i Ben Sadom. Na drugoj strani doma}in je na stadionu Makava poku{ati da iznenadi Tuni`ane i tako otvore put Nigeriji za odlazak na Svetsko prvenstvo. U pro{lom kolu Mozambik je pora`en od Nigerije 1:0, a istim rezultatom Tunis je slavio protiv Kenije. Na{ predlog: 2, 3+

(2.70) Kostarika (3.00) Urugvaj (2.40) Petoplasirana selekcija ju`noameri~ke zone Urugvaj, kartu za u~e{}e na Svetskom prvenstvu mora}e da potra`i u dvome~u protiv selekcije Kostarike. Izabranici Oskara Tabareza u fini{u kvalifikacija ostvarili su dve pobede da bi u posledwem kolu porazom od Argentine 1:0 u fini{u susreta, postali tragi~ari. Suarez, Forlan i Abreu favoriti su u duelu sa Kostarikancima, tako da bi i nere{en ishod na gostovawu u San Hozeu bio rezultat po meri. Na{ predlog: 2 I. G.

Vra}a se Del Pjero As Juventusa Alesandro del Pjero oporavio se od povrede i bi}e spreman za naredno kolo Serije A. Kapiten torinskih crno-belih ove sezone je odigrao samo jednu utakmicu, a wegov povratak o~ekuje se 22. novembra, kada se Juventus sastaje sa Udinezeom. - Dobro sam. Odradio sam ceo trening i o~ekujem da }u tako nastaviti. Bi}u na raspolagawu treneru Ferari za duel sa Udinezeom. - rekao je Del Pjero. - Jedva ~ekam da iza|em na teren, po{to dugo nisam igrao. Radujem se saradwi sa Dijegom i ostalim saigra~ima.

Iako na zalasku karijere, Del Pjero (35) je pro{le sezone postigao 20 golova za Juventus u svim takmi~ewima.

3 5 2 4 4

3 3 2 1 0

0 0 0 0 0

Grupa 5 Danas San Marino - Island S. Irska - Nema~ka 1. ^e{ka 2. Island 3. Nema~ka 4. S. Irska 5. San Marino

4 4 2 3 3

4 3 1 0 0

0 0 0 0 0

Grupa 6 Subota Crna Gora - Izrael Nedeqa [vedska - Kazahstan 1. [vedska 2. Izrael 3. Crna Gora 4. Kazahstan 5. Bugarska

3 3 4 7 5

2 2 2 1 1

1 1 1 2 1

Grupa 7 Subota Kipar - Hrvatska Nedeqa Srbija - Norve{ka 1. Slova~ka 4 3 1 2. Hrvatska 3 2 0 3. Srbija 4 2 0 4. Norve{ka 4 1 1 5. Kipar 5 1 0 Grupa 8 Danas Slovenija - Malta Belgija - Ukrajina 1. Francuska 2. Ukrajina 3. Belgija 4. Slovenija 5. Malta

4 4 4 4 4

2 2 2 1 0

2 2 2 0 0

5 3 3 5 4

4 2 1 0 0

1 1 1 2 1

Grupa 10 Danas Albanija - Belorusija Subota Azerbejyan - [kotska

On je sa 262 pogotka na vi{e od 600 utakmica najboqi strelac u istoriji kluba. Crnobeli dres nosi ve} 16 godina, otkako je 1993. doveden iz Padove.

wol. U revan{u bilo je 1:1, dok je prvi me~ dobio Hetafe sa 2:0. Daqe je pro{la i ekipa Santandera koja je u revan{u pobedila ekipu Salamanke 4:1, nakon 0:1 iz prvog duela. Tako|e, u osmini finala je i Majorka koja je eliminisala Vaqadolid zbog gola u gostima (1:0, 1:2).Svakako najve}e iznena|ewe je eliminacija Reala od tre}eliga{a Alkorkona.

0 2 0 3 4

1. [kotska 2. Belorusija 3. Austrija 4. Albanija 5. Azerbejyan

4 4 4 5 3

3 3 3 1 0

0 0 0 0 0

7:0 9:7 6:0 5:5 0:15

9 9 6 3 0

(20.30) (20.30)

0 14:1 12 1 16:5 9 1 7:2 3 3 3:10 0 3 0:22 0

(14) 0 0 1 4 3

(17)

5:2 7:5 6:4 6:12 8:9

7 7 7 5 4

(15) 0 1 2 2 4

0 0 0 3 4

Grupa 9 Danas Litvanija - Makedonija Subota Engleska - Portugal 1. Gr~ka 2. Engleska 3. Portugal 4. Makedonija 5. Litvanija

Rajo eliminisao Bilbao

Fudbaleri drugoliga{a Rajo Vaqekana napravili su iznena|ewe po{to su u {esnaestini finala Kupa kraqa eliminisali pro{logodi{weg finalistu Atletik iz Bilbaa. Posle pobede u prvom me~u 2:0, Rajo je uspeo da u revan{u na „San Mamesu“ izbori 2:2 i tako se plasira u osminu finala.Me|u najboqih 16 je i ekipa Hetafea koja je izbacila iz daqeg takmi~ewa Espa-

1. Holandija 2. Poqska 3. [panija 4. Finska 5. Lihten{tajn

0 0 1 3 3

(15) 6:3 10 6:4 6 5:5 6 6:7 4 3:7 3

(16) (16)

7:3 6:3 4:1 3:7 0:6

8 8 8 3 0

(17) (13.30) 8:3 13 9:5 7 6:4 4 7:13 2 2:7 1

(14) 1 1 1 4 3

(16)

7:3 9:6 7:4 6:13 3:6

9 9 9 3 0

ME\UNARODNE PRIJATEQSKE UTAKMICE Subota Ju`na Afrika - Japan (14.30) Estonija - Albanija (15) Slova~ka - SAD (16) Vels - [kotska (16) Makedonija - Kanada (17) Poqska - Rumunija (17) [vajcarska - Norve{ka (17.45) Brazil - Engleska (18) Severna Irska - Srbija (18.30) Luksemburg - Island (19) Danska - Ju`na Koreja (19) Nema~ka - ^ile (20.30) Belgija - Ma|arska (20.45) Italija - Holandija (20.50) Honduras - Letonija (22) [panija - Argentina (22) Nedeqa UAE - ^e{ka (19)


MU[KA POSLA

DNEVNIK

petak13.novembar2009.

21

Stvari koje privla~e `ene e radi se samo o telu Davida Bekama ili licu Breda Pita. Postoje stvari `enski pol. Vama verovatno nema ni{ta zanimqivo u va{em {aqivo dosetqivom iliti unikatnom izdawu, ali `enama to ~esto mo`e biti neodoqivo privla~no. ^esto to predstavqa malo dubqi razlog privla~nosti, kao sofisticiranost, misterija ili `ivota na ivici. Kad igrate na kartu onoga {to vas ~ini jedinstvenim, ne zaboravite da izvu~ete samopouzdawe koje je na kraju svakome presudno.

N

O`iqci Devojka s kojom ste na ve~eri po prvi put ne zna pri~u koja se krije iza te oznake na va{oj ko`i koja joj pomalo li~i na {korpiju, i smatra je ba{ fascinantnom. Ako sumwate u privla~nu mo} o`iqaka, samo pogledajte peva~a Sila. Wegovi o`iqci su ga u~inili zanimqivijim nego {to bi bio bez wih ({to o~ito misli i wegova

supruga Hajdi Klum). O`iqci mu{karcima daju dozu sirove mu{kosti i misterije, {to je `enama uvek seksi. Postoje neka istra`ivawa koja pokazuju da `ene o`iqke povezuju sa zdravqem i hrabro{}u. Naime, o`iqci pokazuju da ste ne samo hrabar mu`jak koji se ne boji sukoba, nego i da ste dovoqno ~vrsti da ih nadja~ate. Suzdr`ite se od ubijawa misterije pri~awem pri~e kako ste taj o`iqak na ~elu zaradili nespre}nim padom u dvori{tu kad ste se pijani vra}ali ku}i.

Ku}ne biqke Naravno da `ene `ele da ste pa`qivi, ali kako }e fikus podi}i weno mi{qewe o vama? Evo kako: `ena }e primetiti kako se odnosite prema `ivom bi}u koje, za razliku od we, na `elite da odvedete u krevet. To zna~i da }e primetiti ako va{e biq~ice dobijaju dovoqno pa`we, vode, i imaju zeleno li{}e i o~igledno se za wih neko brine. @ena kojoj se svi|a va{

zdravi i sre}ni fikus u glavi ima mnogo {iru sliku od one o~ite. Istra`ivawa u SAD su pokazala da `ene kao jednu od najprivla~nijih mu{kih osobina smatraju brigu za okolinu. Ako usvojite neku zelenu naviku, vi ste na dobitku, ne samo planeta. Isto tako, 30-minutna nedeqna briga za vrt ili neka zelena aktivnost poboq{ava va{e zdravqe i performans u krevetu. ^ini se kao dovoqno dobar razlog da pod{i{ate zaraslu zelenu ogradu, zar ne?

Znoj Da, znoj mo`e biti seksi. Upitajte se za{to va{a devojka voli s vremena na vreme da pogleda fudbal s vama ili teniski me~? Zato jer je zanimaju ofsajdi i {esnaesterci ili Novakovi asovi? Razmislite opet. Ima ne{to uzbudqivo u mu{karcima koji tr~karaju okolo na terenu dok im znojna ~ela bqeskaju pod reflektorima a majice se lepe za zgodna uzavrela tela, vape}i za hladnim tu{em. Hmmm.... Ono

{to su nas stru~waci ve} nau~ili jeste da je sve u hemikalijama u na{em prirodnom mirisu. Ta~nije, androstadion je hemikalija u mu{kom znoju koja prouzrokuje skakawe `enskih hormona i podi`e seksualno uzbu|ewe. Zato, slede}i put kad se budete dogovarali za sastanak, pozovite je da vam se pridru`i u poslepodnevnom xogirawu. Dok vi budete izlu~ivali androstadione, wen sr~ani ritam }e se ubrzavati iz vi{e razloga. Pazite, ovime ne govorimo da treba da prestanete da se tu{irate. Znojewe je rezervisano za poneke aktiv-

nosti, za ve}inu ostalih koristite antiperspirant.

Seda kosa U dana{wem dru{tvu koje stalno {aqe poruke da je samo mlado privla~no, mnogi mu{karci pribegavaju farbawu kose. Ali, seda kosa `enama nije obele`je dedice, i na mla|im mu{karcima mo`e izgledati itekako seksi (u svakom slu~aju vi{e seksi nego neprirodna crna kosa). Osim toga, na poznatom internet portalu, anketa je pokazala da 72% `ena sedu kosu smatra privla~nom.

Nao~are Ko bi rekao da {treberi mogu `enama da budu seksi? Prema jednom istra`ivawu, `ene vi{e privla~e mu{karci koje nose nao~are od onih koji ih ne nose. Ne treba da budete genije da shvatite za{to; deluju inteligentne. Iz toga proizlazi da mu{karac koji je inteligentniji boqe zna da mentalno stimuli{e svoju `enu. Mnoge `ene }e vam re}i da ih ni{ta ne impresionira vi{e od dosetqivog, pametnog razgovora.

Deset zapovesti Depresiju mu{ke mode le~ite hranom edan od deset qudi pati od depresije. Depresija se u medicinskim uslovima defini{e kao poreme}aj raspolo`ewa, gde ~ovjek gubi mo} kontrole. Depresija ~esto prouzrokuje ose}aj bezvrednosti i sumwe u samog sebe. Ba{ kao {to ima mnogo nivoa depresije, tako postoje i mnoge metode wenog re{avawa. Ako niste od onih koji vole da se kqukaju lekovima, poku{ajte s ovim prirodnim strategijama. Depresija se mo`e le~iti hranom. Po-

J

Mu{karci nikada ne pla~u ome zastane knedla u grlu dok gleda nekakav sentimentalan film? Koga toliko ponese uzbu|ewe da ska~e i grli potpune strance? Iznena|uju}i odgovor: re~ je o mu{karcima. Dobro, film }e verovatno biti “Hrabro srce”, a taj izliv emocija }e se dogoditi na stadionu, ali svejedno – emocije su tu. Naime, ne morate vi{e skrivati da imate emocije jer je najnovije istra`ivawe otkrilo da je emocionalni `ivot mu{karca slo`en i bogat kao i kod `ene, ali to ~esto ostaje tajna svima. U analizi emocionalne inteligencije kod 500.000 odraslih osoba, emocionalna svest mu{karaca je ocewena jednako visoko kao i kod `ena. Me|utim, mu{karci su neprecizniji u tuma~ewu gestova, izraza lica i tona glasa, i mawe intenzivno reaguu na emocije - i br`e ih zaborave. Stru~waci tvrde da mu{karci skrivaju svoje emocije jer se boje {ta bi moglo da se dogodi ako im se prepuste. Ipak, brojni stru~waci dodaju i da }e vas, ukoliko ne

K

nau~ite da se nosite sa svojim emocijama, obuzeti strah i nikad ne}ete biti ~ovek koji biste mogli da budete. Evo nekoliko saveta za pomirewe sa sopstvenim emocijama: Bavite se nekim kreativnim hobijem. Hobi kao slikawe ili svirawe mzi~kog instrumenta mo`e pomo}i u istra`ivawu emocija i stawa va{e du{e. Re{ite se stresa i qutwe kroz telesnu ve`bu. Kad se razbesnite oko ne~eg, brzo na pod i radite sklekove. Za po~etak poku{ajte da izra`avate „malo“ emocija. Zapo~nite s ose}awima koje mo`ete kontrolisati, na|ite saose}ajno uho i koristite termin „malo“. Ka`ite da se ose}ate „malo“ tu`no ili „malo“ upla{eno i ose}a}ete se sigurnije nego da izrazite odmah svu va{u rawivost. Kako biste nau~ili da upravqate svojim emocijama, treba mnogo vremena i prakse jer bitno je istrenirati sopstveni mozak. Vremenom, to postane lak{e i vi{e vas nikad ne}e biti strah zbog neke emocije koju imate.

Brze lepiwe Potrebno je: 1kg bra{na, 250 ml vode, ka{i~ice sode bikarbone, ka{i~ica soli Prosejano bra{no pome{ati sa sodom bikarbonom (rastvoriti sa pola ka{i~ice hladne vode), dodati so, mlaku vodu i zamesiti glako testo. Od testa uzimati – kidati mawe delove (veli~ine mawe jabuke), razviti na debqinu 0,5 cm i pe}i na zagrejanoj ringli, ro{tiqu ili u podmazanoj tepsiji. Pe~ene zaviti u ~istu kuhiwsku krpu, ostaviti malo da se prohlade i slu`iti uz kajmak, sir, suvo meso, ro{tiq. Ako se poga~ice peku na ro{tiqu ili ringli, ispod wih postaviti foliju, malo je premazati uqem. Pri pe~ewu u rerni, pe}i na 220 stepeni oko 10–12 minuta, u zavisnosti od {poreta.

trebno je napraviti samo tri promene da bi se raspolo`ewe popravilo: 1. pove}ati unos proteina, 2. smawiti unos jednostavnih {e}era i aditiva, 3. smawiti ili ukinuti unos kofeina. Hrana bogata proteinima sadr`i mnoge aminokiseline, od kojih su neke kqu~ne za pravilan rad mozga. Na primer, Ltriptofan je aminokiselina koja se nalazi u mozgu, i odgovorna je za na{e dobro raspolo`ewe. Ako je nema, nema ni ras-

polo`ewa. Uz ovu aminokiselinu jo{ je nekoliko veoma va`nih, a to su, triptofan, glicin, izoleucin i valin. Osim aminokiselina, i neki vitamini mogu pridoneti dobrom raspolo`ewu. Najva`niji takav vitamin je B6 koji se nalazi u p{eni~nim klicama, bananama, avokadu, spana}u, pasuqu i soji. Kako neka hrana pogoduje dobrom raspolo`ewu, tako neka odma`e. To su prvenstveno {e}eri. Takvu hranu treba zameniti vo}em, i ne}e biti nikakvih problema. Uz {e}ere, tu su jo{ i ve{ta~ki {e}eri, kao aspartam, askul-

oput 10 bo`jih zapovesti postoji nekoliko stilskih pravila za mu{karce. Potrudite se da ih sledite. Po{tuj svog kroja~a ^ak su i najboqim odelima potrebne prepravke. Pantalone se moraju skratiti, jakne se moraju suziti, rukavi se moraju poravnati, a dugmad se moraju uskladiti s rupama. Nosite patike za mu{karce Duboke patike nosite iskqu~ivo na ko{arka{kom treningu ili na basketu u kraju, a za normalnu {etwu gradom birajte jednostavne i klasi~ne oblike.

P

fam K i ostali, koji osim raspolo`ewa mogu znatno naru{iti i celo zdravqe organizma. Kao i {e}eri, kafa tj. kofein i ostali stimulansi itekako mogu naru{iti ravnote`u u telu, pa tako i raspolo`ewe. Mnogo kafe, ba{ kao i neke droge, dovodi vas do neispavanosti. Neispavanost dovodi do umora i anksioznosti. Svakako izbegavajte mnogo kofeina, ili ako je mogu}e, izbacite ga potpuno iz ishrane.

Ulo`ite u sat Kvalitetan sat izgleda dobro na farmerice koliko i na odelo, stoga predstavqa vrlo isplativu investiciju. Ne nosite pretanke kravate Ukoliko ne spadate u grupu tipova koji su uvek obu~eni po posledwoj modi, kravate ne smeju da budu pretanke. Idealna {irina wenog naj{ireg dela mora biti 4,5 centimetara. Svoj nov~anik stavite na dijetu On ne sme biti debeo kao sendvi~. Zapravo, najboqe je da ga bacite. Za kartice koristite etui, a za novac koristite klip. ^lanske karte video klubova i teretana stavite u fijoku, a slike svoje mame, sestre ili devojke na policu.

Neka va{e cipele uvek odgovaraju boji ~arapa Nema goreg nego videti kako iz sme|ih cipela vire plave ~arape. Nau~ite da razlikujete i uskladite boje. Ukoliko ne znate, birajte samo crne ~arape. Nosite sme|e cipele Najlak{e je nositi crne jer one pristaju uz gotovo sve. Ali, sme|e cipele pokaza}e da se ne bojite raznovrsnosti. I qudi }e to primetiti. Ipak, radije birajte tamne nego svetle. Pantalone normalne du`ine Zna~i, dovoqno duge da prekriju cipelu ili patike, a istodobno dovoqno kratke da ta ista obu}a ne bi gazila po wima. Bez dvorednog zakop~avawa Mornarski stil odavno nije u modi, a dvoredno zakop~avawe samo }e ista}i pivski pojas za{tite koji negujete posledwih godina. Sakoi i kaputi s jednorednim zakop~avawem produ`i}e i suziti va{u figuru. Recite „ne” pe~atnom prstenu Osim ako niste vo|a narkoklana, pa vam je on na~in raspoznavawa. Ako `elite da budete druga~iji, birajte prstewe od hirur{kog ~elika. Bar }ete u ne~emu podse}ati na hirurga – princa na belom kowu ve}ine `ena.


22

KULTURA

petak13.novembar2009.

DNEVNIK

MIRA BAWAC PROSLAVILA 60 GODINA UMETNI^KOG RADA

U VI[E GRADSKIH GALERIJA I IZLO@BENIH PROSTORA

Karijera u dimenzijama ve~nosti U prisustvu brojnih kolega, obasuta wihovim velikim komplimentima, na{a poznata glumica Mira Bawac proslavila je sve~ano 60 godina umetni~kog rada i 80 godina `ivota preksino} na sceni “Jovan \or|evi}” Srpskog narodnog pozori{ta, na koju je nebrojeno puta izlazila, na radost publike koja ju je oduvek volela i po{tovala. Svoju gluma~ku karijeru je upravo tu zapo~ela, a onda je potom sedamdesetih godina nastavila u Ateqeu 212. Publika je i ovog puta uzvratila Miri Bawac tako {to je, kao i na predstavama, na wenoj proslavi tako|e ispunila do kraja ogromnu salu i balkon SNP -a, do~ekuju}i je na nogama i upu}uju}i joj dug aplauz, tek kako je kro~ila pred wu. Uostalom, i Mira Bawac joj se jo{ jednom odu`ila time {to je nazvala sve~ani program svoje proslave “Publici u ~ast”. Ru`ica Soki} je na sve~anosti rekla da je Mira Bawac institucija, i verovatno da nema protivnika tih re~i koje govore ne samo o tome da je igrala u blizu 150 filmova i tv - serija i mnogim predstavama, ve} i kako je sve te uloge u wima odigrala. Svako od nas ima ne{to {to ga odvaja od ostalih, primetila je Renata Ulmanski, a kod Mire Bawac je to “ne{to” {to ona ne bledi, ve} isijava sve sjajnijom svetlo{}u. O “na{oj” Miri govorili su ne samo glumci, ve} i rediteqi, pisci i upravnici. Pisac Du{an Kova~evi} rekao je da je ona jedna od najve}ih srpskih glumica koja je obele`ila 20. vek, i uveliko je

po~ela da radi i u 21. Duhovito primetiv{i da je Mira Bawac `ivi primer toga {ta je najva`nije u pozori{tu - da malo mo`e da bude ogromno, rediteq Dejan Mija~ je istakao da je ona u pozori{tu umela da sekund predimenzionira u ve~nost, da bude i opstane na sce-

zar Ristovski, Goran Paskaqevi}, Kokan Mladenovi}, Milivoje Mla|enovi}, Olivera Bala{evi}, Dragan Bjelogrli} i Milorad \uri}. Bilo je re~i i o kwigama “Mira Bawac i weni filmski portreti” Petra Volka, kwizi intervjua “Mira Bawac wom sa-

Publici na dar: ogromna slavqeni~ka torta za veliki jubilej

ni, ali i da u|e i iza|e sa scene. Mo`da bi se uz to moglo re}i i da je wena duga karijera ve} dobila dimenzije ve~nosti u na{oj pozori{noj i filmskoj umetnosti. Na jedinstvenu Miru Bawac i wene neponovqive gluma~ke kreacije, ali i Miru privatno kroz razne anegdote, podse}ali su te ve~eri jo{ i Jelisaveta Sabli}, Sowa Stipi}, Gorica Popovi}, La-

mom” Vesne Kr~mar koja je govorila o tome, kao i direktor Pozori{nog muzeja Vojvodine Zoran Maksimovi} o monografiji “Mira Bawac”. Na sve~anosti su pro~itane ~estitke koje su Miri Bawac uputili i wene kolege Bata @ivojinovi}, Rade [erbexija i Svetlana Bojkovi}, kao i predsednik Srbije Boris Tadi}. U muzi~kom delu

DANAS U BEOGRADSKOJ ARENI

Koncert ve~itog Toma Yonsa Nakon 45 godina bavqewa muzikom i niza uspe{nih singlova, jedan od najslavnijih peva~a dana{wice, Tom Xons predstavi}e publici sutra u Beogradskoj areni svoj novi album “24 ~asa” (24 hours). Xonsu (69) je uspelo ne{to {to samo retkima uspeva - nakon 45 godina bavqewa muzikom, saradwe sa svim poznatim muzi~kim imenima od Elvisa Prislija do grupe “Kardigans” i prodatih vi{e od 100 miliona albuma, izdao je novi materijal koji je krtika jednoglasno proglasila najboqim do sada. Razlog tome je {to se po prvi put ovaj slavni vel{ki peva~ oprobao i u ulozi tekstopisca ve}ine pesama koje, svaka na svoj na~in, simbolizuju wegov `ivot i sadr`e mno-

{tvo autobiografskih elemenata. Po~ev{i svoju muzi~ku karijeru pevu{e}i u rudnicima rodnog grada Ponteprida (Vels) gde je radio, Xons se tokom niza godina muzi~ke karijere oku{ao u svim muzi~kim pravcima i `anrovima i to s velikim uspehom. Na pragu 70. godine odlu~io je da krene na intimno retrospektivno putovawe kroz svoj `ivot, a rezultat je novi CD na kome se izdvaja pesma ‘’The Road’’ koju je posvetio svojoj obo`avanoj supruzi sa kojom je u braku vi{e od 50 godina. Kako mu je ideju za po~etak stvarawa albuma dao frontmen grupe “U2” Bono, odlu~ili su da tu saradwu realizuju i u pesmi „Sugardady’’. Turneju, na kojoj

predstavqa ovaj autobiografski album, po~eo je u junu koncetima u SAD, a zavr{i}e serijom koncerata u Las Vegasu. Xons se probio 1965. godine kada je wegov singl “It’s Not Unusual” dospeo na prvo mesto najprodavanijih u Velikoj Britaniji, usledila je naslovna tema u filmu o Xejmsu Bondu “Thunderball” i hitovi “What’s New Pussycat”, “Green Green Gra{ Of Home”, “I’ll Never Fall In Love Again”, “Delilah”, “Help Yourself”, “Without Love”, “She’s a Lady”. Xons je obele`io svetsku muzi~ku scenu posledwe ~etiri decenije, pru`aju}i publici jedinstveno i neponovqivo vokalno iskustvo, bilo da peva u kasinu u Las Vegasu ili na prepunom Vembli stadionu. (Tanjug)

NA „DANIMA ITALIJANSKOG FILMA” DANAS

„Skitnica” i „Nepoznata `ena” Na “Danima italijanskog mu igraju: Franko ^iti, Franka filma” u Novom Sadu, koji i ove Pasut, Silvana Korsini, Paola godine nude kvalitetan program Guidi, Adriana Asti, Lu~ano u Art bioskopu “Vojvodina”, veKonti, Lu~ano Gonini, Renato ~eras su na programu dva filma. Kapona... Od 18 sati se u okviru retrospektive Pjera Paola Pazolinija prikazuje wegov prvi film “Skitnica” (1961). To je gorko-realisti~na studija o rimskim svodnicima. Vitorio Akaton nije radio ni jedan dan u svome `ivotu, ali je dobro `iveo zahvaquju}i prostituisawu wegove prijateqice Madlene. Weno hap{ewe doprinelo je wegovoj propasti; gladan, on Iz filma „Nepoznata `ena” Od 22 sata na programu je prosi po crkvama i ~ak pose}uje film iz 2006. godine “Nepoznasvoju napu{tenu `enu i sina. ta `ena” \uzepa Tornatorea. Kada Stela, qupka i potpuno Wegova pri~a je sme{tena u vebezazlena seoska radnica u|e u liki italijanski grad, a “nepowegov `ivot, Vitorio poku{aznata `ena” je Irena. Do{la je va da prona|e bilo kakav posao, u Italiju pre mnogo vremena iz kako bi povratio dobru sre}u i Ukrajine i danas `ivi izme|u otpo~eo po{ten `ivot. U fil-

duhova pro{losti i tragawa za sada{wo{}u... To je, kako se najavquje, ~udna filmska pri~a visoke tenzije u kojoj se vremenski nivoi prepli}u, a tu je i zagonetka: ko je Irena zaista? Izbegla iz Isto~ne Evrope kao i mnoge druge mlade `ene, nakon pre`ivqavawa istinski dramati~nog putovawa, lako je postala `rtva nemoralnog beskrupuloznog ~oveka. Pretrpela je neopisive brutalnosti i poni`ewa one vrste koja je stalno potresaju i kojih nikako ne mo`e da se oslobodi. Postoji samo jedno divno se}awe koje Irena ima u obliku melanholi~ne, srcolomne posledwe qubavi... Muziku za film je komponovao Enio Morikone. “Nepoznatu `enu” je kritika u svetu ocenila vrlo dobrim i odli~nim ocenama. V. C.

Novosadski strip vikend

programa \or|e Bala{evi} je, po `eqi slavqenice, izveo pesmu “Ne lomite mi bagrewe”, a nastupili su i Biqana Krsti} i grupa “Bistrik”. Naravno, slavqe Mire Bawac, najpoznatije Sremice, okon~ali su tambura{i orkestra “Jo{ ovu no}”, uz neizbe`nu

Foto: B. Lu~i}

ogromnu tortu kojom je slavqenica ~astila svoju vernu publiku. Ve~e je po~elo stihovima Mike Anti}a koje je govorio Petar Kraq, i zavr{ilo se wegovom poemom “Vojvodina” koje je sama Mira Bawac po`elela da ka`e na kraju ove sve~anosti za pam}ewe zbog jedne prebogate karijere koja ju je svakako zaslu`ila. N. Pej~i}

Izlo`bama “50 godina Asteriksa” u Francuskom kulturnom centru, “Obla~i}i u {tampi” i “Kratka istorija italijanskog stripa” u galeriji “Nova” Srpskog narodnog pozori{ta, Studentski kulturni centar Novi Sad je prethodnih nedeqa najavqivao Vojvo|anski strip festival koji po~iwe danas u Pozori{tu mladih. U ciqu popularizacije stripa i legitimisawa ove forme kao ravnopravne umetni~ke discipline, tre}e izdawe novosadskog strip vikenda, kako se ova manifestacija popularno naziva, zapo~e}e ve} u ranim popodnevnim satima slobodnom berzom - mestom za prodaju i razmenu stripova - a u 20 ~asova festival }e biti i zvani~no otvoren. Ta ~ast pripala je @oani Markade koja je u Francuskoj objavila izdawe “Stripovi, stripovi”, posve}eno balkanskoj i alternativnoj strip sceni uop{te. Regionalni dignitet novosadskog vikenda posve}enog stripu, brani}e predstavnici hrvatske scene. U subotu se o~ekuje promocija hvarskog junaka Lavander mena, predstavqawe Udruge qubiteqa stripa iz Osijeka, ali i Me|unarodnog salona stripa iz Beograda, ~asopisa “Dinamit”, idava~ke ku}e “Komiko”... Publika }e biti u prilici da se upozna s autorskim projektom Ivice Stevanovi}a “Gnusobno-spodobni slu~ajevi, ili udesi”, a specijalni gost subotweg programa i celog 3. vojvo|anskog strip festivala bi}e Aleksa Gaji}, kreator aktuelnog animiranog filma

“Tehnotajz - Edit i ja”. Tre}i posledwi dan, nedeqa popodne, rezervisana je za predstavqawe fanzina i sajtova posve}enih stripu. Tokom trajawa strip festivala u Novom Sadu, Pozori{te mladih }e se pridru`iti Francuskom kulturnom centru i galeriji “Nova” SNP kao prostor izlo`bi na kojima }e biti predstavqani suboti~ki ~asopis “Symposion” u celosti posve}en stripu i kwi`evnsoti, i strip table “Kosmi~ke {tale” Vladana Nikoli}a i Danila Milo{eva Vostoka. I. B.

PO^IWE ODBROJAVAWE FESTIVALU „INTERZON”

Ga{ewe na deseti ro|endan Me|unarodni festival aktuelne muzike “Interzon” zahva}en neda}ama oko finansirawa uskoro po~iwe odborojavawe vlastitog ga{ewa, javqaju organizatori iz Kamernog pozori{ta muzike “Ogledalo”. Koncerti, performansi, predavawa i podse}awa na proteklih devet godina u jubilarnom desetom “izdawu” broja}e 11 doga|aja (od deset do nula), do kona~nog kraja, a prvi u nizu programa je muzi~ki nastup slovena~kog dua “Wanda+Nova deViator” koji }e se odr`ati prekosutra, u nedequ, u Omladinskom klubu “CK13” (20 ~asova). “Interzon” je festival koji je do sada u Novom Sadu ugostio 103 izvo|a~a iz 33 zemqe, predstavqaju}i 247 umetnika i 74 umetnice, dok je publika imala prilike da slu{a muziku izvo|enu na 64 instrumenta. Od 2007. “Interzon” se profilisao forsirawem promocije rodne ravnopravnosti, sa naglaskom na muzi~ku upotrebu novih tehnologija. Pored koncertnog, prakti~no muzi~kog, “Interzon” je nastojao da u pro-

gramima sadr`i i teorijski diskurs, tako da su iz godine u godinu organizovane radionice, predavawa ili prire|ivane specijalne publikacije poput festivalskih novina.

ra{woj konferenciji za novinare se za finalno odbrojavawe i privo|ewe kraju skoro desetogodi{we prakse ironi~no zahvalila Gradskoj upravi za kulturu ~ija je finansijska podr{ka od

Na po~etku odbrojavawa: duo „Wanda+Nova deViator”

Kriti~ki se odnose}i prema aktuelnom odnosu i komunikaciji sa predstavnicima novosadskih i vojvo|anskih vlasti zadu`enih za kulturu, direktorka Me|unarodnog festivala aktuelne muzike “Interzon” Ivana In|in na ju~e-

500.000 dinara bila dovoqna taman za to - za ga{ewe. Pokrajinski sekretarijat za kulturu je u potpunosti odustao od prvobitne projekcije finansirawa desetog “Interzon” festivala u iznosu od 800.000 dinara. I. Buri}

JU^E U IZVR[NOM VE]U VOJVODINE

Kinoteci vojvo|anski filmovi U Izvr{nom ve}u AP Vojvodine ju~e je pokrajinski sekre-

tar za kulturu Milorad \uri} sa direktorom Jugoslovenske ki-

Radoslav Zelenovi} i Milorad \uri} potpisali ugovor Foto: F. Baki}

noteke Radoslavom Zelenovi}em potpisao ugovor o predaji na ~uvawe filmskog fonda Vojvodine. Tako }e ovoj instituciji biti ustupqeni na restauraciju i ~uvawe izvorni materijali, negativi igranih, dokumentarnih i kartkometra`nih filmova, kao i filmska i foto dokumentacija. Re~ je o veoma vrednoj foto i filmskoj gra|i koja zahteva posebne uslove ~uvawa za koje Jugoslovenska kinoteka ima odgovaraju}e resurse. Ciq ove saradwe je da se sa~uva dragoceni materijal, koji je godinama propadao deponovan u neadekvatnim uslovima, kako bi kona~no postao dostupan za korisnike, istra`iva~e filmske gra|e i sve one koje brinu o kulturnom nasle|u.


KWIGA

DNEVNIK

GLAS IZDAVA^A

petak13.novembar2009.

zdava~ka ku}a „Sezam buk“ iz Zrewanina ove godine obele`ila je pet godina uspe{nog rada. Od jula 2004. godine, kada je osnovan, do danas, zrewaninski izdava~ je na tr`i{te plasirao stotinak naslova, {to stranih, {to doma}ih autora. Urednica „Sezam buk“-a Jasmina Bukvi} izdvaja bisere na{eg nobelovca Iva Andri}a – „Na Drini }uprija“, „Znakovi pored puta“, „Prokleta avlija“, „Jelena, `ena koje nema“, „Omerpa{a Latas“ i druge. Pod etiketom ovog izdava~a iza{la su i dela Dragana Dragojlovi}a, pesnika i proznog pisca - „Doktorova qubav“ i „Pod ju`nim krstom“. Posebno mesto, kada su doma}i autori u pitawu, zauzima i „Istorija srpske kwi`evnosti“ Jovana Dereti}a, luksuzno izdawe na preko hiqadu strana. - Da bismo se na neki na~in pribli`ili {to {irem krugu ~italaca, u posledwe vreme odlu~ili smo da radimo i krimi-

I

Benoa i Isaija Janakone. Tako|e, zapo~eli smo i jedan de~iji serijal holandske autorke Fransine Omen – „Rozine najgore godine“, u kome autorka na zanimqiv na~in obra|uje qubavne probleme tinejxera. Ove kwige trebalo bi da pro~itaju ne samo deca, ve} i wihovi roditeqi. Jasmina Bukvi}. od novih izdawa naro~ito preporu~uje „Tamnu stranu qubavi“, sirijskog autora Rafika [amija, koji `ivi i radi u Nema~koj. Mada je [ami u ve}em delu kwige opisao svoj rodni grad Damask, pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, predstavqaju}i ga bez pristrasnosti i prikazuju}i i wegovu tamnu stranu, ovo je, pre svega, ep o qubavi. Pri~a je to o krvavom sukobu izme|u klanova Mu{tak i [ahina, koji su smrtni neprijateqi, i jednoj qubavi, zabrawenoj zato {to u starim odnosima unutar porodica nema pomirewa. - Imamo i izdawa takozvane popularne psihologije, ka`e urednica. Tu je, pre svih, kwiga

za{to i kako mu{karci i `ene razli~ito reaguju na iste stvari. „@enski mozak“ preporu~ujem pre svega mu{karcima . „Sezam buk“ je postao prepoznatqiv i po zdravstvenoj literaturi dr

U susret TV seriji Ovih dana Televizija Beograd po~iwe da emituje seriju „Greh wene mame“, koju je re`irao Zdravko [otra, a scenario je nastao prema istoimenom romanu Milice Jakovqevi}-Mir Jam. Tu kwigu je objavio „Sezam buk“, na talasu velikog interesovawa {irokog ~itala~kog kruga za stvarala{tvo autorke sentimentalnih romana. Veruje se da }e i ovaj roman i TV ekranizacija ste}i popularnost prethodnog romana Mir Jam i serije „Raweni orao“. U storiji „Greh wene mame“, glavna junakiwa je Neda, koja posle smrti oba roditeqa ostaje potpuno sama. Primorana je da napusti roditeqsku ku}u, gde je bila u{u{kana qubavqu i materijalnim blagostawem i suo~i se sa stvarnim svetom, u kome vladaju mu{ka pravila. nalisti~ke romane, obja{wava glavna urednica Jasmina Bukvi}. Od autora tu su Linvud Barkli, Igal [amir, Mi{el

KWIGA ZAUVEK

zabrati za jedne ima zna~ewe kazne, a za druge nagrade. “Umetnik u gladovawu”je Kafkina pri~a koja nam kao parabola mo`e mnogo re}i o na{em vremenu. Iako sam svestan da se parabole vi{e ne ~itaju, i da su wenim lukavstvima ~itaoci ve} nevi~ni. U tradicionalnom smislu izbor je tra`io obrazlo`ewe, dugotrajne i strpqive procedure tuma~ewa, u dana{wem vremenu on se saop{tava kao znak iza kojeg stoji odlu~nost, uverenost koju ne bi trebalo obja{wavati. Vi{e nema napetosti izme|u odbacivawa i prihvatawa, postoje samo intenziteti, nijanse u regiji postojawa. Sugeri{e nam se da je sve tu, da odbacivawe ne postoji. ^ak ni ni{ta. Izbor se

psihijatra Luen Brajzendin „@enski mozak“, a uskoro izlazi i „Mu{ki mozak“. Vrlo je edukativno {tivo i obja{wava

Pitera D’Adama. Sva ova izdawa predstavili smo na nedavno zavr{enom Beogradskom sajmu kwiga.

Umetnika izdvaja askeza

podupire pripisivawem op{te voqe o kojoj se zna pre nego {to se i{ta zna o samoj stvari. Uzimaju}i izbor kao ne{to dato, istovremeno vam se vra}a priznawe da ste i vi izabrani. Predmet se kao vrednost legi-

timi{e tako {to se prikazuje kao nagrada, kao dobitak. U svetu robe nema kazne. U jeziku reklame ima ne~eg misti~kog, ne~eg predrazumskog {to deluje ubedqivije nego bilo koji gest kritike koja bi trebalo da vas preko znawa uvede u svet vrednosti. Taj jezik je u{ao i u kwi`evnost i tuma~ewe ~ini izli{nim. Romanti~arski ekskluzivizam li~nosti i mit o wenoj osetqivosti i va`nosti nestaju i pojavquje se konsenzus koji promovi{e izli{nost znawa, znawa o razlozima vrednosti. Iz hermeneutike, iz kritike se silazi na scenu reklame, nagovarawa, zavo|ewa, politike. O tome govori i ~uvena pri~a Franca Kafke “Umetnik u gladovawu”. Umetnik je okru`en tajanstvom voqe koju publika poku{ava da razabere. To {to se ne

KWI@EVNA BA[TINA

Be~ki period srpskih novina ovine serpske iz carstvuju{~ega grada Vijene pokrenuli su studenti medicine Dimitrije Davidovi} i Dimitrije Fru{i}, osamnaest godina posle ukidawa “Slavenosrpskih vjedomosti”, kada su Srbi ostali bez novina. Prvi broj iza{ao je iz {tampe 23. avgusta 1813. pod nazivom „Novine serpske iz carstvuju{~ega grada Vijene“. Od 1816. {tampane su pod skra}enim nazivom – „Novine serpske“. Bile su to prve novine na narod-

Jasmina Bukvi} je zadovoqna u~e{}em na ovoj manifestaciji jer je, kako napomiwe, to bila prilika da se posetioci na najboqi na~in uvere {ta je „Sezam buk“ postigao za prvih pet godina rada. Ono {to ~itaoci nisu mogli da primete, a {to mali izdava~i, poput ovog iz Zrewanina, ve} godinama ose}aju, jeste izostanak bilo kakve pomo}i od strane dr`ave. Po re~ima Bukvi}eve, kada se raspi{e republi~ki otkup kwiga mali izdava~i jednostavno ne mogu da do|u na red od onih velikih. - Strane izdava~ke ku}e koje poseduju predstavni{tva u Srbiji i isto tako imaju prava da konkuri{u pri dr`avnom otkupu kwiga, nama su nelojalna konkurencija. Oni pokupe znatan deo sredstava, a nama ne ostane skoro ni{ta – obja{wava Bukvi}eva, ocewuju}i da bi trebalo uspostaviti neku vrstu pozitivne diskriminacije prema mawim izdava~ima. Isto tako, mali izdava~i o~ekuju pomo} odre|enih institucija. „Sezam buk“ je, recimo, dobio pomo} od Geteovog instituta za prevo|ewe nekih kwiga. - Mi se rado odazivamo na sve humanitarne akcije. Poklawali smo kwige deci bez roditeqa, biblioteci u De~ijoj bolnici u Tir{ovoj, Sigurnoj ku}i u Beogradu, op{tinama. Mislim da bi dr`ava i wene institucije trebalo da imaju vi{e sluha za kulturu, a naro~ito za kwigu kao osnovno kulturno dobro – zakqu~uje Jasmina Bukvi}. @eqko Balaban

JOVAN ZIVLAK, KWI@EVNIK I IZDAVA^

I

N

TOP-LISTA

JASMINA BUKVI], „SEZAM BUK“ U ZREWANINU

Po{tujemo ~itala~ke ukuse

nom jeziku, otvorene za sve srpske kwi`evnike, wihove ideje i polemike. U wima je Vuk Karaxi} objavqivao svoje polemike i kwi`evne oglase na svoja dela. Obustavqene su nalogom austrijskih vlasti od 16. marta 1822, kada se zvani~no zavr{ava be~ki period srpskih novina. One }e ponovo biti pokrenute u Beogradu 1834. godine. U Biblioteci Matice srpske ove novine postoje u originalnom i fototipskom izdawu.

znaju povodi gladovawa, koje je, u svakom slu~aju podvig po sebi, postaje misterija koja izaziva radoznalost. Askeza izdvaja umetnika, ona postaje stvar po sebi, skrivaju}i istinu umetnosti. Umetnik koji se odri~e je zato~enik svog herojstva. On izaziva divqewe, iako je, kako se kasnije otkriva, wegovo u`ivawe u gladovawu izraz neslagawa sa svetom. Neslagawa koje svet odbija. Na kraju odbija i askezu i prihvata suprotnosti: u`ivawe, snagu, lepotu, rasko{. Jednom re~ju spektakl. Kafkina parabola o nadirawu politike spektakla i neuspe{nosti umetnosti da joj se prilagodi pri~a je o na{em vremenu. O u`ivawu u `ivotu koje se ~ini da nosi slobodu, o kavezu koji stvara privid da je askeza ukinuta i o pretenzijama umetnosti da izrazi ne{to {to je prevazilazi: samu istinu.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Mala velika kwiga” 1. “Mo} sada{weg trenutka u praksi”, Ekart Tol, “^arobna kwiga” 2. “Otmenost je`a”, Mjuriel Barberi, “^arobna kwiga” 3. Pobednik je sam”, Paolo Koeqo, “Paideia” 4. “Nova zemqa”, Ekart Tol, “^arobna kwiga” 5. “Koliba”, Vilijem Pol Jang, “Laguna” 6. “Kako pre`iveti svoju porodicu”, Robin Skiner i Yon Kliz, “Odiseja” 7. “Pri~i nikad kraja”, Gorica Ne{ovi}, “Buking” 8. “Voda iz kamena”, Qiqana Habjanovi}-\urovi}, “Globosino” 9. “Novi po~etak”, Toni Parsons, “Laguna” 10. “Ho}u da mi se ne{to lepo desi odmah”, Marko Vidojkovi}, “Samizdat B92”

ANTOLOGIJSKA IZDAWA

Potraga za identitetom ajnoviju antologiju rusinske poezije “Oslepqeni slavuj”, u izdawu na srpskom jeziku, sastavio je akademik Julijan Tama{ i ona obuhvata bezmalo ceo vek rusinskog poetskog stvarala{tva. Izdava~i su NIU “Ruske slovo” Novi Sad i Zavod za kulturu vojvo|anskih Rusina. Istorijske okolnosti na tlu ju`ne Panonije, gde `ive vojvo|anski Rusini, na~elno definisane kao smene carevina, kraqevina i republika, odredile su i karakter duhovnosti ove malobrojne nacionalne zajednice. Kulturolo{ka mimikrija duboko je usadila u rusinsko poetsko bi}e potrebu za utemeqewem vlastitog istorijskog identiteta kao elementa duhovne razli~itosti, koja istovremeno po prirodi stvari `eli i prikqu~ak u veliki tok vi{evekovno negovane multikulturalnosti, bez koje se vojvo|anski duhovni prostor ne mo`e zamisliti. Antologija obuhvata 37 pesni~kih imena i po~iwe dr Gavrilom Kostelnikom (18861948), utemeqiva~em rusinskog kwi`evnog jezika i umetni~ke kwi`evnosti, a zavr{ava se pesnicima ro|enih sedamdesetih godina pro{log veka. Prevod sa rusinskog na srpski jezik uradio je tim od 20 prevodilaca, a me|u wima su i sami autori pesama. Zna~aj ovog izdawa je pre svega u ~iwenici da je ovo prvi, antologijski pregled rusinske poetike na srpskom jeziku takvog karakterta. Ta ~iwenica daje mogu}nosti za vi{estruka sagledavawa koja ovakav projekat donosi. Na prvom mestu, antologija “Oslepqeni slavuj” ~ini rusinsku poeziju i rusinske pesnike vidqivijim u okru`ewu a izbor

N

Strip na Balkanu o~eci stripa u Srbiji vezuju se za drugu polovinu 19. veka, kada su se u humoristi~kim, de~ijim listovima i raznim tada popularnim kalendarima razvili iz karikature. Posle du`e pauze zbog ratova (Balkanski, Prvi svetski) sredinom tridesetih godina po~iwe takozvano zlatno doba srpskog stripa. Strip je u Srbiji imao jo{ dva zlatna perioda, po~ekom 70-ih i sredinom 80-ih godina, kada je, recimo, tira` stripa “Mirko i Slavko” dostizao sto hiqada primeraka, a “Politikin zabavnik” ~ak dve stotine hiqada. Raspadom SFRJ i strip se skoro ugasio, a stara publika nikako nije mogla da prihvati nove verzije nekada{wih izdawa u kojima je u`ivala. Kao {to je nama nedostajala jaka hrvatska {kola stripa, tako su wima falili stripovi koje su licencno objavqivale srpske izdava~ke ku}e. Poku{aji da se izdawa posrbe i pohrvate nai{la su na `estok otpor qubiteqa stripa, naviklih na fore i fazone svojih ju-

P

23

naka na starom jeziku. Takav je slu~aj, recimo, bio sa stripom “Alan Ford”, na ~iju smo hrvatsku varijantu toliko navikli, da {tosevi na srpskom ne zvu~e dovoqo dobro. Me|utim, situacija se polako mewa. Iako je u Srbiji posledwih 15 godina strip bio skrajnut do ga{ewa, nekolicina entuzijasta je uspela da ga odr`i u `ivotu. Porastom popularnosti japanskih crtanih filmova anime i manga, poraslo je i interesovawe za strip. Tako su se pojavile i brojne internet stranice i forumi posve}eni stripu, gde ~lanovi mogu da se upoznaju sa de{avawima na doma}oj strip sceni, novostima iz strip sveta, kao i da razmene, kupe i prodaju kolekcionarske primerke stripova – i onih najpoznatijih, ali i onih retkih. Ono {to je u svemu najboqe, jeste ~iwenica da je strip zajednica ostala ona SFRJ-ovska. Tako su me|u cewenijim sajtovima srspki www.stripvesti.com i hrvatski www.stripovi.com koji objavquju vesti i doga|aje sa celog Balkana bez

akademika Tama{a daje mogu}nost komparacije sa pesni~kim stvarala{tvom drugih jezika iz ~ega sledi i mogu}nsot ta~nije procene stvarala{tva u okviru rusinskog jezi~kog podru~ja. Ovaj projekat antologijske prezentacije rusinskog poetskog stvarala{tva na srpskom jeziku ima dodatnu du{tvenu dimenziju.

“Oslepqeni slavuj”, ~ije izdawe na rusinskom jeziku {tampano 2005. godine u izdawu NIU “Ruske slovo” na srpski jezik je preveden uz podr{ku suizdava~a, Zavoda za kulturu vojvo|anskih Rusina, najmla|e rusinske institucije koja je u skladu sa svojom osnovnom misijom prepoznala kapitalni zna~aj prevo|ewa ovakvih kwige na srpski jezik ~iniv{i ih dostupnim za ~itawe za sve po{tovaoce kwi`evnosti. Recenzenti ovog izdawa su kwi`evnik Mihal Rama~ i dr Jakov Ki{juhas. Finansijsku podr{ku izdawu je dao Sekretarijat za kulturu Izvr{nog ve}a Vojvodine. Jelena Perkovi}

O[E ] T NE

izuzetka, uz razmenu stripova, ankete i recenzije stripova doma}ih i stranih autora. U celu pri~u lepo su se uklopili i razni festivali stripa, od kojih je za nas najinteresantniji Novosadski strip vikend. Tre}i vojvo|anski strip festival “Novosadski strip vikend” odr`a}e se od 13. do 15. novembra 2009. godine u Pozori{tu mladih u Novom Sadu. Gost na otvarawu festivala }e biti hrvatski strip crta~ Igor Kordej. Bi}e to prilika da se u Novom Sadu okupe qubiteqi stripa iz regiona, a na festivalu }e pored doma}ih strip izdava~a biti predstavqeni i regionalni strip sajmovi, festivali i internet sajtovi, a bi{e organizovana i berza stripa. Dobro do{li! I. Vujanov


24

SVET

petak13.novembar2009.

UKRATKO

DNEVNIK

AUSTRALIJA

Nesre}a u rudniku AKRA: Najmawe 18 osoba poginulo je u nesre}i u nelegalnom rudniku zlata na zapadu Gane, saop{tila je ju~e lokalna policija. Od ukupnog broja nastradalih u privatnom rudniku, blizu grada Dompoase, bilo je 14 `ena, preneo je Bi-Bi-Si. U vreme nesre}e u rudniku je radilo oko 30 qudi, a policija strahuje da bi broj `rtava mogao biti ve}i. “Ovo je najte`a rudarska nesre}a koja se dogodila u Gani”, ocenio je na~elnik policije zapadne oblasti Koxo Antivi Tabi, dodaju}i da vlada mora da preduzme mere da kontroli{e aktivnost tih rudnika. Gana je druga afri~ka zemqa po proizvodwi zlata, ali je broj nelegalnih rudnika porastao posledwih godina. (Tanjug)

Ubistvo u Pe{avaru

SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA UPOZORILA

Ekstradicija Zentaija Ma|arskoj ADELEJD: Australijska vlada ju~e je odobrila ekstradiciju ^arlsa Zentaija, koji je u Ma|arskoj optu`en da je po~inio ratni zlo~in tokom Drugog svetskog rata. Ministar unutra{wih pooslova Australije Brendan O’Konor rekao je da ta zemqa ratne zlo~ine shvata veoma ozbiqno i da ne}e biti uto~i{te za optu`ene kriminalace. Ma|arske vlasti su optu`ile australijskog d`zavqanina Zentaija (88) da je jedan od trojice qudi koji su mu~ili i ubili jednog mladog Jevrejina u Budimpe{ti 1944. gdine zato {to nije hteo da nosi zvezdu koja bi ga idetifikovala kao Jevrejina. Zentaji, koji je emigrirao u Austra-

liju 1950. godine, rekao je da je nevin i da ~ak nije bio u Budimpe{ti u to vreme. On se predao australijskoj polciji u gradu Pertu po{to je pro{le godine iscrpio sve pravne mogu}nosti. O’Konor je rekao da se wegova odluka ne odnosi na utvr|ivawe krivice ili nevinosti Zentaija, ve} da se rukovodio australijskim zakonima o ekstradiciji i me|unarodnim obavezama zemqe. Centar “Simon Vizental”, sa sedi{tem u SAD, navodi Zentajija me|u 10 najtra`enijih osumwi~enih nacisti~kih ratnih zlo~inaca zbog u~estvovawa u progonima i ubistvima Jevreja u Budimpe{ti 1944. godine. (Beta-AP)

POSLE KRATKOG OKR[AJA U @UTOM MORU

PE[AVAR: Naoru`ani napada~ ubio je ju~e Pakistanca zaposlenog u iranskom konzulatu u pakistanskom gradu Pe{avaru, saop{tila je policija.Abul Hasan Xafri, slu`benik za odnose s javno{}u u iranskom konzulatu u Pe{evaru, ubijen je kada je iza{ao iz ulice u kojoj `ivi, a napada~ je pobegao i niko nije uspeo da ga vidi, rekao je Rojtersu {ef policije u ovom gradu Liakat Ali Kan, odbijaju}i da spekuli{e o motivu ubistva. Pakistanski ministar spoqnih poslova [ah Mehmud Kure{i osudio je “grozan zlo~in” i rekao da }e krivci biti privedeni pravdi. Iranski konzul u Pe{avaru Abas Ali Abdolahi rekao je da je taj incident bila zavera zajedni~kih neprijateqa Irana i Pakistana s ciqem da naru{i odnose dve zemqe. Portparol iranskog ministarstva spoqnih poslova saop{tio je da je ubistvo Hasana “teroristi~ko i nehumano delo”, zahtevaju}i od Islamabada da preduzme “ozbiqne korake” da za{titi wihove qude. (Tanjug)

Pjongjang zapretio Seulu SEUL: Severna Koreja je zapretila da }e kazniti Ju`nu Koreju posle wihovog kratkog okr{aja na moru ove nedeqe. Pjongjang je optu`io ju`nokorejsku vojsku da je izazvala incident da bi na{kodila dijalogu izme|u dve zemqe. Severnokorejski i ju`nokorejski ratni brodovi u utorak su se sukobili u @utom moru i tada je, prema navodima

rejske brodove. Jo{ jedan severnokorejski dr`avni list “Miwxu Xoson” tako|e je upozorio da }e se Ju`na Koreja suo~iti sa “te{kim posledicama” zbog ovog incidenta. Ju`nokorejski zvani~nici su odbacili pretwe i naveli da su spremni da {tite svoju granicu. Ju`nokorejski izvori saop{tili su ranije povodom

@ENEVA: SZO saop{tava {tewe ukrajinskog Ministarda }e virus novog gripa nastavistva zdravqa. ti da se {iri, uprkos tome {to - Zbog rizika epidemije nosve zemqe mogu na po~etku da ga vog gripa u ^e{koj su zatvorene uspore o{trijim merama poput prve dve {kole, u Hebu na zapazatvarawa {kola. “Mnogobrojne su mere koje mogu biti preduzete u ranoj fazi pandemije, i one }e je najverovatnije usporiti, ali ipak ne}e spre~iti daqe {irewe virusa”, rekao je za AP portparol Svetske zdravstvene organizacije Gregori Hartl. On je podsetio je da se bolest ve} veoma pro{irila na oko 200 zemaqa i teritorija, ali je odbio da poredi razli~ite sisteme odbrane protiv novog virusa koje se preduzimaju, ukqu~uju}i zatvarawe {kola i karantine. U Ukrajini je laboraUprkos merama, bolest se {iri torijski potvr|eno 85 slu~ajeva novog pandemijskog du zemqe i Olomoucu na istoku, gripa A (H1N1) a 16 pacijenata gde su |aci do narednog utorka je umrlo, saop{tila je glavni dobili vanredni raspust. ^elekar centralne sanitarno-epi{ki epidemiolozi procewuju da demiolo{ke slu`be te zemqe je samo pitawe dana, najvi{e Qubov Nekrasova, prenela je sedmica, kada }e i ^e{ka proruska agencija Interfaks. Preglasiti epidemiju novog gripa, ma navodima agencije RIA Nopo{to se virus ubrzano {iri u vosti, do preksino} je ukupno od susednoj Nema~koj i Austrigripa i akutnih respiratornih ji.Epidemiju bi ^e{ka proglainfekcija u Ukrajini umrlo 213 sila u trenutku kada na 100.000 osoba. ^eha bude vi{e od 2.000 oboleOd izbijawa epidemije, ukuplih. no je u zemqi od gripa i te{kih [irom Francuske ju~e je porespiratornih infekcija obo~ela masovna kampawa vakcinalela 1.192.481 osoba, navela je cije protiv virusa H1N1, pri agencija, pozivaju}i se na saop~emu bi gotovo {est miliona

qudi trebalo da primi vakcinu, kao prioritetna kategorija pacijenata. Vakcinu }e mo}i da prime samo oni koji su dobili specijalno uverewe od francu-

skog sistema socijalne za{tite, u 1.060 centara {irom zemqe, preneli su francuski mediji. Opse`na kampawa u sredstvima informisawa i komunikacija, ukqu~uju}i internet, TV spotove, bilborde i radio poruke, ipak nije uspela da ubedi Francuze, pa tako najnovija anketa pokazuje da 76 odsto francuske populacije ne `eli da bude vakcinisano. Svaki tre}i Evropqanin mogao bi da bude zara`en virusom H1N1 narednih nekoliko meseci, rekla je evropski komesar za zdravstvo Andrula Vasiliu. (Tanjug-Beta)

MEKSIKO

Uni{teno 2,2 miliona mina @ENEVA: Tokom posledwih 10 godina u svetu je uni{teno vi{e od 2,2 miliona nagaznih mina, saop{tila je ju~e organizacija Me|unarodna kampawa za zabranu mina (ICBL) sa sedi{tem u @enevi. Mine su uni{tene na povr{ini od 3.200 kvadratnih kilometara, {to bi odgovaralo povr{ini dva puta ve}oj od one na kojoj se prostire London, naveli su organizaciji, koja je 1997. godine nagra|ena Nobelovom nagradom za mir. Od 1999. godine uni{teno je i 250.000 nagaznih mina za vozila i 17 miliona eksploziva drugih vrsta. ICBL u svom godi{wem izve{taju, istovremeno, upozorava da nagazne mine jo{ uvek nisu uni{tene u vi{e od 70 zemaqa. (Tanjug)

Bolest se pro{irila na 200 zemaqa

Narkobos me|u najmo}nijima u svetu

Nedavni brodova Severne i Ju`ne Koreje

medija, te`e o{te}en severnokorejski brod, dok je na ratnom brodu Ju`ne Koreje na~iwena mawa {teta. Severnokorejski dr`avni dnevnik “Rodong Sinum” u ju~era{wem izdawu navodi da incident nije slu~ajan ve} je rezultat zavere ju`nokorejske vojske ~iji je ciq da na{kodi atmosferi dijaloga izme|u Seula i Pjongjanga putem “vojne provokacije”. U komentaru, list navodi da se ne}e tolerisati da Ju`na Koreja {aqe ratne brodove u teritorijalne vode Severne Koreje i da puca na severnoko-

incidenta da je ju`nokorejski brod otvorio vatru na patrolni brod Severne Koreje koji je navodno pre{ao preko sporne demarkacione linije i koji se nije zaustavio nakon upozorewa. Sa severnokorejskog broda uzvra}ena je vatra. Severna Koreja je, me|utim, navela da se radi o “ozbiqnoj vojnoj provokaciji” i istakla da severnokorejski ratni brod nije pre{ao u teritorijalne vode Ju`ne Koreje, zatra`iv{i izviwewe od Seula. Incident se dogodio nekoliko dana uo~i posete ameri~kog predsednika Baraka Obame Aziji. (Beta)

MEKSIKO: ^asopis “Forbs” stavio je narko bosa Hoakina “El ^apa” Guzmana, begunca od pravde koji se krije u planinama na severu Meksika, na svoju listu “Najmo}nijih qudi sveta”. Guzman se nalazi na 41. mestu i boqe je plasiran od predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, Francuske Nikole Sarkozija i Venecule Uga ^aveza. “Forbs” je, objavquju}i listu, naveo i da se Guzman bavi trgovinom narkotika. “Ovo rangirawe ima nameru da zapo~ne kontroverzu, ne da bude posledwa re~”, navodi se u prate}em tekstu uz retori~ko pitawe da li za “nedostojne kri-

minalce” poput narkobosova uop{te ima mesta na takvoj listi. Meksi~ke vlasti su pro{log marta kritikovale “Forbs” zbog odluke da Guzmana uvrsti na listu milijardera. Tada je ~asopis procewivao wegovo bogatstvo na milijardu dolara. Za sada nema reakcija meksi~kih vlasti na ju~era{wu listu. Guzman navodno predvodi jednu od najmo}ijih meksi~kih narko bandi - kartel Sinaloa i ima “legiju” pla}enih ubica. Smatra se najtra`enijim beguncem u Meksiku, a vlada je ponudila nagradu od 2,3 miliona dolara za informacije koje bi do-

vele do wegovog hap{ewa. U Meksiku je poginulo vi{e od 13.800 qudi od 2006. godine, kada je predsednik Felipe Kalderon pokrenuo veliku akciju policije i vojske protiv narko kartela. Na Forbsovoj listi najmo}nijih qudi sveta nalazi se jo{ jedan Meksikanac - biznismen Karlos Slim Helu koji se bavi telekomunikacijama. On je ina~e na listi najbogatijih na tre}em mestu, a na listi najmo}nijih se nalazi na {estom mestu. Prvo mesto na listi 67 najmo}nijih qudi sveta zauzima ameri~ki predsednik Barak Obama. (Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMITRIJ MEDVEDEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev istakao je da Rusija ne mo`e da krivi spoqne faktore za trenutnu ekonomsku krizu, usled koje je vi{e od milion gra|ana pod pretwom da izgubi radna mesta. “Konkurentnost ruske proizvodwe je sramotno niska. Na{a ekonomija je te`e pogo|ena globalnom krizom nego ekonomije drugih velikih zemaqa”, rekao je Medvedev.

KARL-TEODOR GUTENBERG Nema~ki ministar odbrane Karl-Teodor Gutenberg je, iznenada i bez najave, posetio Avganistan, gde je od predsednika Hamida Karzaija zatra`io jasne ciqeve za daqi razvoj te centralnoazijske zemqe. „Mi `elimo da vidimo uspeh’’, rekao je Gutenberg. Po izboru za ministra odbrane, Gutenberg je najavio mogu}nost diskusije o povla~ewu nema~kih vojnika iz misije u Avganistanu.

MAJKL KEJN Engleski glumac Majkl Kejn izjavio je da mu je uloga u filmu “Hari Braun” mo`da posledwa “ako ne dobije ponudu koju ne mo`e da odbije”, objavio je ju~e Bi-Bi-Si. Kejn (76) koji je za du`e od 40 godina karijere snimio vi{e od 100 filmova, “Ja imam izbor. Ne moram vi{e da zara|ujem za `ivot, samo sedim i ~ekam da nai|e pravi scenario”, objasnio je.

KRADQIVCI GRE[KOM UKRALI VOZILO SA CIRKUSKIM LAVOM

Cezar je mirno le{kario BERLIN: Kradqivci automobila u zapadnonema~kom gradu Vupertalu gre{kom su ukrali jednog cirkuskog lava, saop{tila je ju~e policija u tom gradu. Pet godina stari i 150 kilograma te`ak lav Cezar spavao je pretpro{le no}i u kamionetu koji su ukrali nepoznati lopovi. @ivotiwa spoqa nije mogla da se vidi, a na transporteru nije bila oznaka cirkusa. Policija nije mogla da rekonstrui{e {ta se posle kra|e dogaalo, ali je rano ju~e ujutro bila obave{tena o transporteru koji je udario u saobra}ajni znak. Patrola nije prona{la ni voza~a ni eventualne putnike u transporteru, ali ni policajci nisu primetili da se zadwem delu vozila nalazi Cezar. Zato to ni-

je ni bio kraj odiseje cirkuskog lava, koji je ju~e sate i sate proveo na parkirali{tu preduze}a za odno{ewe vozila sa ulice. Tek kada su iz cirkusa pozvali da prijave nestanak lava i transportera, u policiji su se prisetili o{te}enog vozila prona|enog na ivici kolovoza. Policajci su zatim ukrotiteqku lavova otpratili do parkiranog vozila u kojem je Cezar i daqe mirno le{kario, a u upravi cirkusa su ocenili da strpqewe nije izgubio samo zato {to je u vozilu imao dovoqno vode, iako ne i hrane. Cirkus je naveo da vrednost gre{kom ukradenog lava, koji }e od danas ponovo nastupati pred publikom, iznosi 10.000 evra. (Beta)


BALKAN

DNEVNIK

petak13.novembar2009.

25

NA MEMORANDUMIMA SKUP[TINE CRNE GORE NOVI PRAVOPIS

[EFOVI DIPLOMATIJA ITALIJE, RUMUNIJE I MA\ARSKE U BUKURE[TU

Pred{jednik umesto predsjednika?

Integracija Zapadnog Balkana prioritet

PODGORICA: Skup{tina Crne Gore prva je institucija koja }e u zvani~noj korespodenciji primewivati novi pravopis crnogorskog jezika. Na memorandumima koje svojeru~no potpisuje predsednik parlamenta Ranko Krivokapi} ubudu}e }e re~ „predsjednik“ biti napisana sa jednim od dva nova slova u crnogorskom jeziku, mekim „{„. „@eqa nam je da po{tujemo pravopis i re~nik crnogorskog jezika. U me|uvremenu potro{eni su memorandumi na kojima je pisalo predsjednik, sada je naru~ena nova koli~ina sa pravopisom crnogorskog jezika“, saop{teno je podgori~kim „Vijestima“ iz kabineta predsednika. Novi pravopis crnogorskog jezika ozvani~en je po~etkom jula. Ministar prosvete Crne Gore Sreten [kuleti} izjavio je tada da standardizovani crnogorski jezik ima dva nova slova, a to zna~i dva nova glasa, koji se pi{u kao s i z latinicom, sa apostrofom iznad slova, {to su, zapravo meke varijante glasova „{„ i „`“. U skladu sa time, re~ kao „sjekira“ i „sjutra“, sada se, na osnovu pravila „Pi{i kao {to zbo-

Skup{tina Crne Gore

ri{, a ~itaj kako je napisano“, mogu izgovarati i onako kako se to uglavnom govori u narodu u Crnoj Gori, objasnio je [kuleti}. Tako|e, usvojena je i varijanta po kojoj su u crnogorski pravopis u{li glasovi i slova „}“ i „|“, pa }e se mo}i govoriti „}erati i „tjerati“, kao i „|ed“ i „|ed“ (d-j-e-d). Jedan od ~lanova ekspertske grupe za izradu pravopisa Milenko Perovi} rekao je tada da je cr-

nogorski jezik sastavni deo novo{tokavskog jezi~kog sistema, i objasnio da }e lingvisti~ki „biti u pravu“ i oni koji su „do sada izgradili kulturu ijekavskog srpsko-hrvatskog jezika i oni koji koji budu govorili i pisali po novom pravopisu“. „I{li smo na varijantu naj{ire mogu}e dubletizacije pravopisnih normi“, rekao je tada Perovi}. U Crnoj Gori u upotrebi su i latinica i }irilica.

BUKURE[T: Ministri spoqnih poslova Italije, Rumunije i Ma|arske zalo`ili su se ju~e u Bukure{tu za integraciju svih zemaqa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. „Nijedna zemqa Zapadnog Balkana ne treba da ostane izvan Evropske unije i integracija celog Zapadnog Balkana treba da bude prioritet“, rekao je ministar spoqnih poslova Franko Fratini u Bukure{tu na ministarskom sastanku zemaqa Centralno-evropske inicijative (CEI). Fratini je tako|e naglasio da Moldaviju, Ukrajinu i Belorusiju, koje su ~lanice CEI, treba pribli`iti Evropskoj uniji. Ministar spoqnih poslova Ma|arske Peter Bala{ je tako|e rekao da najzna~ajniji ciq CEI treba da bude integracija zemaqa Zapadnog Balkana u EU i pribli`avawe Uniji Moldavije, Ukrajine i Belorusije. [ef rumunske diplomatije Katalin Predoju istakao je da Rumunija podr`ava evropsku integraciju Srbije i svih zemaqa Zapadnog Balkana. U Bukure{tu je ju~e otvoren sastanak ministara spoqnih

SUD U BARIJU ODLU^I]E PO^ETKOM IDU]E GODINE O EVENTUALNOM POKRETAWU SUDSKOG POSTUPKA ZA [VERC CIGARETA

Milo bez komentara o duvanskoj mafiji BARI, PODGORICA: Sud u italijanskom gradu Bariju odlo`io je za januar odluku o prihvatawu optu`nice protiv grupe dr`avqana Crne Gore, Italije i Srbije za u~e{}e u {vercu cigareta u periodu od 1994. do 2000. godine. Odluka o eventualnom pokretawu sudskog postupka bi}e, kako su preneli elektronski mediji u Podgorici, razmatrana 18. januara 2010. godine. Na spisku optu`enih za {verc cigareta su,

odgovornost vrha vladinih institucija Crne Gore u procesu koji je definisan kao kupola kamoristi~no-mafij{kog tipa“. „Crna Gora je skoro deceniju bila raj za ilegalnu trgovinu, gde su neka`weno delovali kriminalci, dok su Luke Bar i Kotor kori{}ene za logisti~ke baze motornih ~amaca, sa za{titom koja je bila zagarantovana od strane vlasti“, navodi se u sudskoj dokumentaciji.

Kako je Alka Vujica tra`ila „~iroki” Ivo Pukani} je u svedo~ewu pred tu`iocem Regionalne direkcije za borbu protiv mafije \uzepom [elzijem 18. jula 2002. godine doveo u vezu Stanka Suboti}a i Mila \ukanovi}a, objavio je „Nacional“. Pukani} je ispri~ao da je u toku slu~ajnog razgovora sa poznatom hrvatskom peva~icom Alkom Vujicom saznao da je Suboti} organizator brojnih „sve~anosti“ u Crnoj Gori, na kojima je obavezni gost bio \ukanovi}. „Na jednoj od zabava Suboti} je pitao kako joj mo`e pomo}i i {ta joj treba. Po{to joj skromnost nije vrlina, odmah je rekla da bi bilo lepo zameniti stara kola. On je upitao {ta bi `elela da vozi, na {ta mu je odgovorila da bi rado vozila terenac „~iroki“. Suboti} joj je odgovorio da nema problema, ali da ipak mora prvo pitati {efa. Nakon otprilike 10 minuta pokraj wega je pro{ao Milo \ukanovi} i Cane mu je rekao: Pri~ekaj malo, trebam te, Ovo, je na{a prijateqica Alka, zamolila me da joj kupimo jedan xip grand ~iroki, a on je odgovorio: Nema problema. Cane je zatim kazao: Ali, u svakom slu~aju morao sam te pitati. Tada je Milo odgovorio: Za na{u prijateqicu nema i nikad ne}e biti problema, naravno da }emo joj kupiti automobil. „Tada sam shvatio jaku vezu izme|u Caneta i Mila i shvatio sam da je on {ef“, rekao je Pukani}. Od Alke Vujice je saznao da je prilikom putovawa u Crnu Goru to ~inila privatnim avionom Suboti}a, i da pored srpskog paso{a, Suboti} ima i hrvatski. „Kasnije sam doznao kako je Suboti} dobio paso{ hrvatske i ko mu ga je iz hrvatske policije obezbedio, kao i za veliki {verc cigarima“, navodi se izme|u ostalog u svjedo~ewu Pukani}a. pored sedam dr`avqana Italije, crnogorski dr`avqani Du{anka Jekni}, Veselin Barovi}, Branko Vujo{evi}, Miroslav Ivani{evi} i Branislav Mi}unovi} i dr`avqani Srbije Stanko Suboti} i Andrija Dra{kovi}. Sudski proces za {verc cigareta po~eo je u novembru 2001. godine, a tu`ilac Regionalne direkcije za borbu protiv mafije \uzepe [elzi ranije je u istragu o {vercu cigareta ukqu~io i ispitivawe navodne uloge u tim poslovima crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a. Obimni materijal Direkcije po~iwe uvodnim delom, u kojem pi{e da se „optu`nicom `eli dokazati krivi~na

\ukanovi} je pro{le godine bio u Bariju, gde je odgovorio na sva pitawa u dr`avnom tu`ila{tvu, a nakon toga je, kako je ranije saop{teno, predmet u vezi sa wime arhiviran.Crnogorski premijer je nedavno u parlamentu izjavio da se nikada nije pozvao na imunitet da bi izbegao sudski postupak za navodno u~e{}e u me|unarodnom {vercu cigareta. Povodom polemike oko toga da li je premijer \ukanovi} zatra`io da se proces arhivira na temequ me|unarodnog prava zbog u`ivawe diplomatskog imuniteta, listu „Vijesti“ je iz tu`ila{tva u Bariju obja{weno „da je sud dobio zahtev iz ureda advoka-

Milo \ukanovi}

ta Enrika Tu}ila za saslu{awem wegovog klijenta koji se dobrovoqno prijavio“. Iz zapisnika sa saslu{awa nema pozivawa premijera Crne Gore na arhivirawe predmeta na temequ diplomatskog imuniteta, ve} je insistirao na tome da je sve radio u skladu sa aktuelnim i va`e}im zakonima svoje zemqe“, preneo je sagovornik crnogorskog lista.

Italije, imaju}i u vidu da se radi o viskom politi~kom funkcioneru iz druge zemqe. Odgovor je stigao tek nakon nezavisnosti Crne Gore“, rekao je sagovornik. Ovu izjavu je potvrdio i javni tu`ilac Antonio Laudati iz Barija koji je naglasio da je „onog trenutka kada je Crna Gora postala nezavisna dr`ava, automatski aktiviran mehanizam diplomatskog imuniteta za najvi{e dr-

\ukanovi} sa Suboti}em? Hrvatski dnevnik „Nacional“ nedavno je objavio da se premijer Milo \ukanovi} po~etkom novembra navodno sastao sa srpskim biznismenom Stankom Suboti}em. „Svedoci su ispri~ali da su \ukanovi}a i Suboti}a videli u utorak, 3. novembra 2009. godine u hotelu u @enevi For Sizns de Ber`e i da su zajedno sedeli uz pi}e najmawe pola sata izme|u 19.50 i 20.20 sati“, pi{e „Nacional“. Dodaje se da postoji nekoliko svedoka, gra|ana Hrvatske, koji su ih u videli u tom luksuznom hotelu. „Nemamo komentar“, odgovoreno je „Vijestima“ iz Vladinog Biroa za odnose sa javno{}u, na molbu da odgovore da li su ta~ne informacije koje je objavio „Nacional“. Sagovornik podse}a da se godinama na sudu u Bariju raspravqalo o tome da li je Crna Gora, dok je bila sastavni deo Jugoslavije, samostalna dr`ava, ili nije. „Ideja o diplomatskom imunitetu bila je stalno prisutna, tra`ilo se i stru~no mi{qewe Ministarstva inostranih poslova

`avne funkcionere na temequ me|unarodnog prava“. Na pitawe {ta }e biti u slu~aju odlaska sa funkcije osobe koja u`iva diplomatski imunitet, Laudati je odgovorio da „da sve zavisi od suda i tu`ilaca, ako sudije ponove tu`bu, po~iwe se sve od po~etka“.

poslova CEI na kojem u~estvuje i {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}. Glavna tema sastanka je definisawe daqeg funkcionisawa CEI u sada{wim uslovima kada su

potpredsednik vlade Bo`idar \eli}. Na samitu }e u~estvovati i predstavnici Crne Gore, BiH, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Italije, Ma-

Franko Fratini

mnoge zemqe te inicijative postale ~lanice Evropske unije i NATO-a. Pod predsedavawem Rumunije, danas }e biti odr`an samit zemaqa CEI, na kojem }e Srbiju predstavqati

|arske, Moldavije, Poqske, ^e{ke, Slova~ke, Albanije, Ukrajine, Belorusije i Bugarske. Najavqeno je tako|e u~e{}e predstavnika me|unarodnih finansijskih institucija.

HRVATSKA

Norac ne}e pomilovawe od Mesi}a ZAGREB: Iako je stekao sve zakonske uslove, general Mirko Norac koji je osu|en za ratne zlo~ine nad civilima srpske nacionalnosti u Gospi}u i Meda~kom xepu, ne}e tra`iti pomilovawe od predsednika Stjepana Mesi}a. To je danas za „Dnevnik“.hr izjavio wegov advokat @eqko Oluji}, po{to je Norca ju~e ujutro posetio u zatvoru u Glini. Oluji} je naveo da odluku o pomilovawu mora doneti sam general, ali iz verovatno li~nih razloga, ne `eli Mesi}a da moli za Mirko Norac oprost. „ako se u to bude uklopio NoMesi} je nedavno izjavio da rac ili neko drugi, ja }u rearazmi{qa o pomilovawu gegovati“. nerala Norca, koji slu`i Norac je odslu`io osam od 12-godi{wu zatvorsku kaznu ukupno 12 godina zatvora na zbog ratnih zlo~ina u Gospi}u koje je osu|en zbog zlo~ina u 1991. Objasnio je da se poGospi}u 1991. godine. U memilovawe koristi kod osu|uvremenu se o`enio i ima de|enika kod kojih su nastale te, pa se to smatra novim nove okolonosti s obzirom na okolnostima. one u vreme izricawa kazne, i (Beta)

Skup porodica nestalih BEOGRAD, OSIJEK: U Osijeku je odr`an sastanak predstavnika udru`ewa porodica nestalih lica iz Hrvatske i Srbije i predstavnika vladinih tela za tra`ewe nestalih osoba dve dr`ave. Komisija za nestale Vlade Srbije saop{tila je ju~e da je sastanak odr`an u Osijeku u utorak, 10. novembra, i da je predlo`eno da se ovakvi sastanci redovno odr`avaju. Ciq sastanka je bio da se predstavnici udru`ewa porodica nestalih informi{u o procesu pronala`ewa, ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka `rtava u okviru aktivnosti na re{avawu slu~ajeva osoba koje se vode kao nestala na podru~ju Hrvatske, u vezi sa oru`anim sukobima na prostoru biv{e SFRJ. Sastanku su prisustvovali predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veqko Odalovi}, predsednik Poverenstava za zato~ene i nestale Vlade Hrvatske Ivan Gruji}, predsednica Me|unarodne komisije za nestala lica Ketrin Bromberger, kao i predstavnici Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta i nacionalnih dru{tava Crvenog krsta. U razgovoru predstavnika nadle`nih vladinih tela i udru`ewa porodica nestalih lica razmatrani su predlozi i aktivnosti koje bi trebalo da doprinsu ubrzawu procesa re{avawa ovog humanitranog pitawa. „Na sastanku su donete i konkretne preporuke koje treba da doprinesu unapre|ewu procesa, ja~awu me|usobnog poverewa i stvarawu povoqne politi~ke klime za realizaciju svih aktivnosti od zna~aja za re{avawe problema nestalih“, navodi se u saop{tewu.


26

petak13.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

petak13.novembar2009.

KUPUJEM polovne stvari, regal, trosed, dvosed, foteqa, ugaone garniture, trpezarijske stolice, kuhiwe i komode. Telefoni: 021/6617782, 064/336-2847, Joca. 88607

TAPACIRAWE i restauracija sve vrste name{taja. prevoz besplatan. Telefon 021/6414-126, 060/38-999-44. 88661 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 88371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 89298

SLIKE kupujem: Graovac, Kowovi}, Bo{ko Petrovi}, Ke~i}, Zec, Branko Proti}, Jona{, Karlavaris, Radovi} kao i ostale jugoslovenske slikare. Telefon 063/22-8322. 87891

IZDAJEM jednokrevetnu, name{tenu sobu za radnike sa kupatilom i posebnim ulazom. Cena sa svim tro{kovima 9.000 dinara Telefon 527-993. 89414

IZDAJEM prazan, dvosoban stan u Gunduli}evoj ulici, 180E + depozit. Telefon: 063/244-759. 89346 IZDAJEM ve}u sobu sa kuhiwom i kupatilom praznu ili name{tenu blizu mesare „Matijevi}“ na Rumena~kom putu. Telefon: 6319-989. 89466 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 89268

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 89297

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, velike parcele od vlasnika, hitno potrebana garsowera do 30.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 89296

NA PRODAJU drva bukva hrast cer, grab u metrice 2700 iscepano, izrezano sa prevozom 3000din. Telefon 061/6248-980. 89505 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 89378 HIT povoqne cene drveta, bukva, grab, bagrem, cer, hrast 2800 dinara, sa rezawem 3000 dinara, sa prevozom. Telefon: 064/27-69-458. 89238 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 89229 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3500 iscepano i izrezano, u cepanicama 3300 sa prevozom. Telefoni: 064-138-77-36, 062-8999-321, 061-19-60-888. 89457 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/512-86-35. 89228 NUDIM ugaq najpovoqnije cene, kostolac, komad i kocka 3.800 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 4.500. Telefoni: 064-13877-58, 021-6-416-020. 89459

27

NA PRODAJU drva bukva, hrast, grab i bagrem u metrice 2700 izrezano iscepano 3000 sa prevozom. Telefon 064/144-2533. 89504 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/444-26-29, 062/871-29-18, 062/871-2927. 89227 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19142, 021/6413-575. 89100

JEDNOGODI[WI POMEN mom voqenom suprugu

Savi Jovanovi}u

obele`i}emo u subotu, 14. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa. Kako da mi dan bude lep, kada samo u mislima mogu da te ~ujem i vidim. Kako da mi dan bude lep kada miris cve}a koje si mi brao, ~vrst zagrqaj i radost iz o~iju tvojih, samo u mislima mi dolaze. Kako da mi dan bude lep, kada te uporno ~ekam i tra`im, trudim se da mi bar na tren bude lep, jer iz mog srca nikada iza}i ne}e{.

Voli te tvoja supruga Zlatka.

89557

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Miri Jan~uri} od stanara Narodnog fronta 20, Novi Sad.

89654

Dana 12. 11. 2009. godine, umrla je na{a voqena tetka

Mirjana Jan~uri} 1922 - 2009. Sahrana je u rodnom mestu Staparu, 13. 11. 2009. godine, u 12 ~asova.

KU]A na prodaju odmah useqiva, centralno grejawe, nema ba{tu i gara`u, cena 700E/m2 i poslovni prostor. Telefon 063/501-962. 89330

O`alo{}eni: Du{ica, Vlada, Nada i Ivica sa porodicama. 89634


28

^ITUQE z POMENI

petak13.novembar2009.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

DNEVNIK

Posledwi pozdrav voqenoj sestri, tetki i baki

na{em dragom

Trajku Lazi}u

An|elki

obele`i}emo u subotu, 14. 11. 2009. godine, u 10 sati, na grobqu u Novim Ledincima. Hvala ti za svu qubav i dobrotu. Tvoji: supruga Rosa, sin Nikola, snaja Jasmina i unuka Vawa.

Draga Seko, vole}u te dok sam `iv. Braca Galovi} sa porodicom, brati}i Branko i Milan, snaja Zoja, unuci Marko, Jelka i Du{an. 89528

89632

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Miletu

An|elka Galovi}

An|elka

na{a,

Posledwe zbogom na{oj baka Seki, dragoj i po{tovanoj priji.

Jeka, Tika, Aca.

Porodica Ga}a{.

89518

89520

Babu{ka, baba volimo te puno.

Seko

Posledwi pozdrav

Novaku Stoj{inu

Stevan, Aristea i Amelia.

od brata Rade sa porodicom.

89622

89517

Posledwi pozdrav dragoj na{oj strini

Nadi Gojkovi} od: Zeleta, Zore, Milo{a i Danice.

Marija Be{li}

89596

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Preminula je

Mariji Be{li}

Posledwi pozdrav

Nikad te ne}emo zaboraviti. Ostaje{ u na{im srcima dokle god je `ivota. Puno }e{ nam nedostajati. Po~ivaj u miru Bo`ijem. Tvoja Ana, Vera i @eqko sa porodicom.

1952 - 2009. Draga na{a suprugo, majko i bako, tvoju dobrotu i tvoj dragi lik nikada zaboraviti ne}emo. Neka te an|eli ~uvaju. Po~ivaj u miru. Sahrana je danas, 13. 11. 2009. godine, u Rumenki. Neute{na porodica: suprug Jozo, k}i Sawa i unuka Ivana. 89511

89512

Posledwi pozdrav maloj

POMEN

@ivanu Radi}u

Milovanu

Nadi Gojkovi}

Neka ti je ve~na slava. od: Ne{e i Biqane Anu~in.

od Tvog Vojina.

Porodica Stojanovski.

89545

89598

89536

An|a Ke{eq Sa velikom tugom obave{tavamo da nas je napustila na{a najboqa majka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Aleksandri

Majko draga i mila, dani idu brzo a godine jo{ br`e, ali, je velika re~ re}i meni majko. Tvoja unu~ad, praunu~ad, snaje i }erka Dobrila.

Miodrag Panovi} Mile

od porodice [trbac iz Futoga.

Neka te an|eli ~uvaju.

89526

89549

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Tu`na srca obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{a supruga, majka, svekrva i sestra

preminuo, 11. 11. 2009. godine, u 78. godini. Sahrana je danas, 13. 11. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica Panovi}.

Nada Gojkovi}

89524

Posledwi pozdrav na{em dragom Sahrana je u subotu, 14. 11. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sinovi Milo{ i Marko i rodbina.

Miodragu Panovi}u Miletu od porodica: Erdevik i Bosanac.

89579

Julijana Hubert ro|. Sajler 1937 - 2009.

preminula 9. 11. 2009. godine. Sahrana je u subotu, 14. 11. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

An|elija Hajdukovi} nakon duge i te{ke bolesti preminula u 79. godini. Polagawe urne obavi}emo 14. novembra 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu uz prisustvo u`e porodice i prijateqa.

K}i Magdalena i zet Jurgen.

O`alo{}eni: Pajo, Miroslav, Danica, Sofija i Dara.

89525

89428

89597


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Duboko o`alo{}eni obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je na{ dragi supurg, otac i deda

Sa dubokom tugom opra{tamo se od na{eg dragog tate, dede i tasta

petak13.novembar2009.

POMEN

Bo{ka Hrwakovi}a

veterinar u penziji

preminuo 12. 82. godini.

11.

2009.

u

Sahrana je u petak, 13. 11. 2009. godine, u 15 sati, iz kapele, na Titelskom grobqu.

Do`ivotno }emo ~uvati uspomenu na qubav i pa`wu koju nam je nesebi~no poklawao.

POMEN

POMEN

Du{an - Dule Jevrosimov

Stanko Jevrosimov Batica

Dana, 20. novembra navr{ava se 6 meseci od kako sa nama nije vi{e

Olga Tuni} Bo{ko Hrwakovi}

29

Dana, 14. novembra, u 10 ~asova poseti}emo ve~nu ku}u na{e drage supruge, majke i babe. Weni najmiliji: suprug Spasoje, }erke Zorka i Vukosava, zet Radi{ko, unuke Sowa, Marijana i Aleksandra.

Tvoja odsutnost je i daqe bolna i te{ka. Tvoji: Stanko, Jaca, supruga i majka.

89548

89448

SE]AWE Danas, 13. 11. 2009. godine, navr{ava se 10 godina od kako nas je napustila na{a voqena

POMEN Danas, 13. 11. 2009. godine navr{ava se sedam godina od kako nije sa nama na{a draga mama, baka i ta{ta

Se}awa ne tebe ne blede. Tvoji: supruga Ranka, unuci, snaja i sestra Marica.

89449

GODI[WI POMEN Godina je pro{la a tvoj lik i dela ni{ta ne mo`e da izbri{e.

Porodica Cvjetkovi}. Porodica.

89604

89607

Dragom ocu, milom dedi i svekru posledwi pozdrav.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

Milinka Maravi}

Nada Topalov

ro|. Kne`evi}

ro|. Mirkovi} Sa nama si u srcu i se}awu. Majka Dragica, sin Sa{a i seja Beba sa porodicama. 89387

Mama, neka te an|eli ~uvaju u tvom ve~nom snu, a mi te ~uvamo u srcima. Sa ponosom i tugom te se se}aju: }erke Milena i Qiqana sa porodicama.

Krstan Slep~evi} S qubavqu i s ponosom te pomiwemo. Tvoje }erke Stanislava i Oqa sa porodicama. 89057

89513

POMEN

Pre ~etrdeset dana sa tugom na du{i, sa suzom u oku, na ve~ni po~inak ispratili smo na{eg dragog zeta

Bo{ko Hrwakovi}

POMEN

16. 11. 2008 - 16. 11. 2009.

Marjanu Rako~evi}u

odr`ati u subotu, 14. 11. 2009. god, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Jovan, Qubica, Olivera i Sowa.

Darinka Mitrovi} - Babi}

Nikolu Bo`i}a O`alo{}ena porodica Rako~evi}.

Postoji ne{to {to ne umire, to su qubav i se}awe na tebe.

1938 - 2009. iz Bu|anovaca Porodice Radovi}: Baje, Slavka i Slavice.

Godi{wi pomen }emo obele`iti u subotu, 14. novembra, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji najmiliji.

89608

89534

89613

Branka Radi}

[ESTOMESE^NI POMEN Navr{ava se bolnih {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni i nepre`aqeni suprug i otac

1926 - 1996.

Petar S. Mi{i}

Vera Tabak

U subotu, 14. 11. 2009. godine, u 11 sati, poseti}emo wegov grob i odati mu po{tu.

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od smrti na{e drage bake, majke, ta{te i svekrve Draga Brano, vreme ne mo`e ubla`iti na{u tugu i bol. Neizmerno ti hvala za svu qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no poklawala.

Porodica.

ro|. Vujovi}

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Pro{la je godina... Koliko nam nedostaje{ nikad ne}e{ saznati a ovaj bol u nama nikad ne}e prestati. Porodice, Porobi} i Crvenko.

89458

89439

POMEN Danas, 14. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu odr`a}emo {estomese~ni pomen na{em ocu, dedi i pradedi

Vere Moji} Milo{u Vuceqi Mi}i

Nedostaje{ nam jako na{a maj~ice.

89415

89421

Veri Porobi}

Tuguju za wim wegove: Linka, Sa{ka i Maja. 89535

Tvoja Milena sa porodicom.

JEDNOGODI[WI POMEN obele`i}emo u subotu, 14. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, na{oj dragoj

1940 - 2009. 13. 11. 2007 - 13. 11. 2009.

Dragi babo moj, znao si koliko sam te volela, ali nikada ne}e{ znati koliko mi nedostaje{.

89417

POMEN

POMEN

Slavko Mikanov 15. 8. 1926 - 13. 11. 2009.

Unuka Olivera, }erka Zorica, sin Miroslav, zet Ilija i snaja Zlata.

Uspomenu na wega ~uvaju: }erka Sne`ana, zet Pipa, unuk Nikola i unuka Maja, zet Branko i praunuka Duwa.

89529

89600


30

06.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.10 13.10 13.35 14.00 14.05 15.10 15.30 17.00 17.20 17.30 18.00

TV PROGRAM

petak13.novembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Zlatno runo PCTV Dokolica - Milan Mumin Kuhiwica Tabloid @ivopis Ru~ak na lepe o~i Vesti Gitar art NS fest Frej`er Opasan prelaz, film TV Dnevnik Tajna hrane: Ren Most u Bruklinu Razglednica

Tin in (Panonija, 12.20) 08.00 09.00 11.00 12.20 12.30 14.30 15.30 16.00 18.00 20.00 20.30 22.00 22.40 00.30

U susret suncu U ogledalu Lice s naslovnice Tin in Hedonist Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

Marion Ros

SERIJA

Most u Bruklinu Saga o jevrejskoj porodici 50-tih godina u Bruklinu. Serija prati wihovog sina, wegove uspehe u sportu, u~ewu i qubavi… Uloge: Deni Yerard, Metju Luis Stigel, Piter Fridman, Adam la Vorna, Marion Ros Re`ija: Sends Vajsman (RTV 1, 17.30) 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.40 00.00

Plej gejms Agromozaik TV Dnevnik Skrivena kamera Frej`er Majstor i Margarita Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Opasan prelaz, film

07.00 07.25 08.05 08.30 09.45 10.10 10.30 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 17.00 18.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 22.30

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Neverovatne pri~e Petkazawe Zabavni program ^emu... pevawe Porodica Serano Ose}ajte se kao kod ku}e Vesti (ma|) Wu{kawe Pravo na odbranu Paideja: Mozaik Les u Vojvodini Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Takmi~ewe recitatora (slov) Emisija za selo (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Horor autobus, film

10.00 11.10 12.00 12.30 13.10 13.35 14.05 15.10 15.35 16.45 17.00 17.10 18.15 19.00 19.50 20.00 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Crta NS klinci Karmelita Sprint Buntovnici Katapultura Sprint Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Objektiv Neon siti Lenija Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

06.00 11.15 11.30 13.30 14.00

ATP Masters Paris NBA u`ivo Kopa Del Rej NBA akcija ATP Masters Pariz 1/4 finala (direktno) Pregled Evrolige NBA u`ivo ATP Masters Pariz 1/4 finala (direktno) Evroliga: Partizan – Orlean ATP Masters Pariz 1/4 finala NBA: Wu Orleans – Portland (direktno) NBA lajv

18.00 19.15 19.30 23.00 00.30 02.00 04.30

08.00 09.06 09.22 09.36 10.03 10.31 11.04 12.00 12.13 12.15 12.31 12.46 13.33 14.15 15.08 15.10

02.04 02.55 03.54

Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica: Kuvajt Na skriveno te vodim mesto Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Vreme je za bebe Sat Na{ auto na{im gledaocima Tv lica.. kao sav normalan svet Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Visoki napon Da, mo`da, ne [ark Dnevnik No}ni bioskop: Zak i Reba, film Visoki napon, kviz Da, mo`da, ne Na skriveno te vodim mesto

07.00 07.20 07.55 08.50 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.30 22.00 23.10 00.00 00.05 00.50 00.51 01.20 03.30 06.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Izgubqene Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Cni gruja Foks dosije Survajver specijal Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Poqubac smrti Sibil Survajver - Bez cenzure

16.05 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.06 20.13 21.09 22.10 23.15 00.05 00.30

Foks dosije Autor dokumentarne emisije otvara policijske dosijee otkrivaju}i pozadinu kriminala. Srpski „Foks krajm“ rekonstrui{e zlo~ine koji se odvijaju pred na{im o~ima. Autor: Ma{an Leki} (Foks, 21.30)

PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

Ulrih Mije

@ivot drugih Kapetan Gerd Visler je agent isto~nonema~ke tajne policije [tazi. Nedugo po{to ga biv{i {kolski drug, poru~nik Grubic pozove da pogledaju pozori{nu predstavu proslavqenog dramskog pisca Georga Drejmana, ministar Bruno Hemf obave{tava Vislera da misli da je Drejman i daqe disident. Uloge: Ulrih Mije, Ulrih Turkur, Sebastijan Koh, Martina Gedek Re`ija: Florijan Henkel von Donersmark (RTS 2, 21.54) 07.09 07.40 07.44 08.11 08.37 08.45 08.49 08.57 09.15 09.30 09.48 09.55 10.05 10.09 10.34 11.06 11.30 12.03 13.00 13.59 15.13 16.00 16.37 17.55 20.00 20.26 21.00 21.54

02.02 03.00

Radio Novi Sad

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 15.00

00.22 00.53

Ma{an Leki}

DNEVNIK

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 18.00 18.35 19.15 20.00 21.00 23.00 23.45 00.15 00.45 01.00

Kuvati srcem Adi pod morem Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Adi pod morem Sva|alice Matemati~ke zagonetke Sazve`|a i legende Religije sveta Dosije iks i oks Ku}a matematike Adi pod vodom Kontekst @ivot i standardi Metropolis Put humanizma Koncert SO FMU Trezor ju~e ^arli ^en u Monte Karlu, film Moja ulicao vreme Ovo je Srbija Jugoslavija u ratu 1941-1945. Ko{arka - PS: Novi Sad - Proleter Naftagas, prenos Dosije o... Lov i ribolov Izvi|a~i Dani nema~kog filma: @ivot drugih, film Poziv na ples: Sav taj sving ^arli ^en u Monte Karlu, film Trezor ju~e Ko{arka- PS: Borac - Novi Sad - Proleter Naftagas

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Fojlov rat Slavni Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Fojlov rat

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Hajfaj, 01.15 Fokus. 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 00.15 01.20

TV dizawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Film: Afriko, qubavi moja Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronike o divqini Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob kockalona Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Moje drage kom{ije Film: Bdewe Neda Divajna

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.50 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 00.00 00.30 02.40

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Yoan od Arkadije Farma (u`ivo) Nevina Farma Petkom u dva ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma (u`ivo) Mu}ke Film: Kao na nebu Film: Kratki rezovi

Riz Viderspun

Kao na nebu

[aman king (Hepi, 11.40 i 16.00) 07.00 07.30 07.45 07.55 08.25 09.15 09.45 10.00 10.50 11.40 12.00 12.30 12.50 13.00 13.15 13.35 13.55 14.35 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00

Engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Divqa planeta Kenguri ko{arka{i ^eli~ni alhemi~ar Presovawe Lude godine Skloni{te [aman king Denis napast Yem Nodi Presovawe Meda Rupert Mala princeza Divqa planeta Kenguri ko{arka{i ^eli~ni alhemi~ar [aman king Skloni{te Lude godine Presovawe Yem

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.00 23.55 00.05 00.10 01.10 02.00 03.00 04.00 04.40 05.10 05.25

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Sponzoru{e Telemaster Budi faca, rialiti {ou Biseri Istra`iva~ka jedinica Telemaster Vremenska prognoza Slike iz regiona Dok. program Istra`iva~ka jedinica Arena/U ~etiri oka Kartel Kineski dok. program Brzotrz, kviz Sponzoru{e

Usamqeni udovac se zaqubquje u duh prelepe devojke koja je nekada `ivela u stanu koji je on nedavno iznajmio i koja ga progawa jer ne `eli da mu ustupi svoj stan... Uloge: Riz Viderspun, Mark Rafalo, Donal Log, Ivana Mili}evi} Re`ija: Mark Voters (Pink, 00.30)

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

petak13.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek

Ria Daun ^ong

Direktor Rik Latimera je sredwo{kolski nastavnik koji nema sre}e. @ena ga ostavqa, on ima problema s kontrolom besa, a ~ak mu i {kolski odbor sedi za vratom. Uveren je da }e biti ka`wen, a odbor ga u stvari postavi za direktora. Me|utim, wegova {kola je stra{na i u wu dolaze sva deca koja su izba~ena iz drugih {kola… Uloge: Luis Goset, Yejms Belu{i, Ria Daun ^ong, Majkl Vajt, Ejsi Morales Re`ija: Kristofer Kejn (Nova TV, 15.30) 07.55 08.10 09.10 10.45 11.45 12.45 13.30 14.30 15.30 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 22.15 00.15 02.00 03.00

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Provereno Direktor, film Vesti Na{a mala klinika IN baj Bele udovice Dnevnik Supertalent - u`ivo, {ou Holivudski policajci, film Osvetnik, film Ezo TV Mafija{i po~etnici, film

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Haida Gvaj, velika laboratorija u prirodi, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.35 Glas domovine 15.00 Drugo mi{qewe 16.20 Hrvatska u`ivo 17.45 Iza ekrana 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 ^ovek zvani hrabrost, film 22.25 Pri~e s granice, dok. film 23.15 Lica nacije 00.30 Poslovne vesti 00.45 Posebni dodaci, emisija o filmu 01.35 Zvezdane staze 02.20 Ta~ka nestajawa, film

08.03 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 10.50 13.25 13.50 14.10 14.55 15.10 15.33 15.45 16.00 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.02 20.05 21.15 22.15 23.50

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Duhovna muzika Telo… Normani Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Nedeqa kada su izabrali papu Posledwi let poru~nika Estila Kafa: Od zrna do {oqe Poglavice Impresionisti Sudwi dan: Slike raja i pakla Potraga za Severozapadnim prolazom Kraq Stounhenxa Komunizam – istorija jedne iluzije Rimsko carstvo Kolonijalni svet Bob Marli: Wegovo putovawe Poglavice Impresionisti Sudwi dan: Slike raja i pakla Potraga za Severozapadnim prolazom

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Laki Luk Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Laki Luk Ponovo ro|en Ve~era kod Freda Name{taqka Poqubac leptira Prvi sneg Slatka patwa Traga~i za neizrecivim

06.00 07.50 09.35 11.05

Veri`na reakcija Barva `ivqewa Woodcock Sredwe{olski muzikal 3: Zadwi letnik Qubezen na prvi pogled ^udoviti svet glasbe Moj zadwi rojstni dan Preden se stegneva Kino, kino, kino Obdarjen Alieni proti predatorju 2: Rekvijem Prava kri Dva tedna Crank Umri pokon~no

12.55 14.45 16.30 18.00 19.35 20.05 20.35 22.05 23.05 00.45 02.15

Pri~a o Trejsi Beker Platno, boje, kist Puni krug Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Monarch Cove MVP: Najskromniji primat, film Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Puni krug Izazovi: Divni par, dok. film Zvezdane staze Posebni dodaci @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip Muzi~ki klub Ve~eras... ^arolija Pri~a o Indiji Sud i kazna 16: Ubiti kraqa Belkante

Majkl Vud

Pri~a o Indiji: Sloboda Ovo je pri~a o tome kako je strana multinacionalna kompanija hiqade kilometara daqe postepeno i gotovo slu~ajno preuzela indijski potkontinent. Kako je posle stra{ne pobune 1857. Britanija pretvorila nadmo} u svoju vlast u Indiji, koja je postala draguq najve}eg carstva koje je svet ikada vidio i kako se 1947. Pokret za oslobo|ewe izborio za nezavisnost… Voditeq: Majkl Vud Re`ija: Yeremi Yefs (HRT 2, 21.15)

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.50 00.20

Zatvorenik Odrobadogroba Slatki snovi Opasna ~arolija Tri dana Kondora U bogatstvu i siroma{tvu @aoka Danteov vrh Tanka crvena linija Zatvorenik Savr{ena harmonija

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Kanzas pacifik Moja slatka debequca Dr Finli Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Sokol ga nije volio Saut Park Ku}a 2: Druga pri~a Stjuardese Yuli draga

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00

Dok Martin Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Dinastija: Ize|u seksa, pohlepe i manipulacije Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Davawe {anse qubavi Gardijan Sudija Ejmi Yordan Zakon i red Yordan Ti{ina

Yuli Vorner

Dok Holivud Benyamin Ston je mladi i izuzetno uspe{an doktor koji upravo odlazi u Los An|eles, gde mu je ponu|en posao plasti~nog hirurga u klinici na Beverli Hilsu. Voze}i se, on razmi{qa samo o lagodnom `ivotu kakav ga ~eka, ali je primoran da si|e sa glavnog puta kako bi izbegao veliki zastoj… Uloge: Majkl Yej Foks, Yuli Vorner, Barnard Hjuyis, Vudi Harelson, Dejvid Ogden Stirs Re`ija: Majkl Keton-Yons (RTL, 23.30) 08.10 08.35 09.25 11.30 12.00 12.30 12.55 13.10 13.35 14.30 16.05 16.35 17.05 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.00 23.15 23.30 01.15

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Diskaveri - Pleme morskih pasa, dok. film Domino dej {ou Vesti Dok Holivud, film Astro {ou

01.40

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako se pravi? Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Vremenska kriva U deli}u sekunde O~evidac Automobili Ameri~ki hotrod automobili Pametwakovi}

08.30 09.30 11.00 12.30 13.30 15.00 17.00 18.00 19.00 19.10 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 00.10 00.25

Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Kuglawe Kuglawe Fudbal Kuglawe Fudbal Fudbal Rvawe Najja~i ~ovek Boks Poker Fudbal Ekstremni sportovi Fudbal

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

I u braku je najboqe ne doticati `enu U

nekim krugovima mladog hri{}anstva ubrzo kakvo u braku ni u kojem slu~aju nisu mogle o~ekise razvila etika, koja u principu odbija svavati. ku vrstu polnog op{tewa, i bra~nog i vanS po~etkom Vizantijskog carstva, odnosno prebra~nog. U predvizantijsko vreme naro~ito je na tome{tawa sedi{ta iz Rima u Carigrad i emancipame insistirao Markion, bogata{ s Crnog mora. Kacijom hri{}anstva pod Konstantinom Velikim zako zbog svog u~ewa nije mogao opstati u otaxbini, po~itewe nova epoha istorije crkve. Vizantijska sklonio se u Rim i tamo osnovao svoju crkvu. Ona ne crkva se ne zadovoqava samo pretenzijom da sebe samo {to je potpuno odbacivala Stari zavet, ve} je naziva pravoslavnom. Pristajawe, pak, uz pravovrlo kriti~ki prihvataslavqe, za stanovnike la i Novi. Markion je u Vizantije nije bilo samo poslanicama apostola pristajawe uz religijsko Pavla na{ao potvrdu za u~ewe jedne crkve ve} i svoje poimawe devi~anizja{wavawe za Vizanstva i nepomirqivo netijsku imepriju uop{te, prijateqstvo prema svete ideologiju i ritual mu {to je povezano sa koji je karakteri{e. seksualno{}u, pa u svoju Pravoslavqe je tako crkvu nije primao nikoga istovremeno i politi~ko nije `eleo da se potka ortodoksija. ~ini zabrani braka. Zbog Uprkos ideologiji posvoje rigidnost ni na Zaliti~ke ortodoksije, propadu nije imao uspeha. se~ni stanovnik VizantiUop{te uzev, izgleda je je imao dovoqno zdravda je Sirija bila naronog razuma da razlikuje ~ito plodno tlo za antibesprigovorne religioerotsku askezu. Za tamozne zahteve od relativnih {weg crkvenog oca Taaspiracija dr`ave. No, tijana, kao izri~itog ba{ zbog slabosti crkveneprijateqa svega {to nih sankcija – crkva je pose naziva gr~ko-rimska znavala samo religiozne kultura, brak je temeqdisciplinske mere – nasuno nehri{}anska instiprot strogim kaznama drtucija. Smatran je pred`ave, bilo je lak{e ogluvodnikom sekte enkra{iti se o crkvene zahteve tita, koja je od pravog I Bogorodica smetala pravovernim hri{}anima nego dr`avne. hri{}anina zahtevala Teolozi su se zaista dalekose`no uzdr`avawe, npr. od mesa i vina, a poretko la}ali toga da eti~ke postulate Novog zavesebno bra~nog op{tewa. ta pripreme za upotrebu u svakodnevnom `ivotu Sasvim zbuwuju}a je mr`wa prema `enama, neizhri{}anina, a i kad bi to radili, onda je to naj~eostavno povezana s antiseksualno{}u, npr. u apo{}e bilo u formi propovedi, uslovqenih situacikrifnim jevan|eqima, kao {to je apostola Tome. jom i bez doslednog oslawawa na nadre|ene prinU wemu autor nala`e apostolu Petru da zahteva od cipe. Mnogo temeqnije se pristupalo mona{kom Hrista da svoju majku Mariju “otera” jer `ene nisu `ivotu, ~ije su vrline veli~ane i razmatrane najdostojene `ivota. A Isus tananije du{evne vibraodgovara: “Uze}u da od cije podvi`nika. wih na~inim mu{karca, “Nova” pravoslavna Zbuwuju}a je mr`wa prema `enama, kako bi i one postale `irecimo, u apokrifnim jevan|eqima, crkva se pre svega razravim duhom, poput mu~unavala sa svim onim kao {to je ono apostola Tome. {karca. Jer `ena koja po{to je preuzela iz vremeU wemu autor nala`e apostolu stane mu{karac, u}i }e u na precarigradske crkve. Carstvo nebesko”. Petru da zahteva od Hrista da svoju Me|u li~nostima ~ije Za Tertulijana Kartateorije po~iwu da daju majku Mariju otera giwanina stara biblijton pravoslavqu, a wihojer `ene nisu dostojne `ivota ska zapovest “ra|ajte se i vom autoritetu se dobromno`ite” ukinuta je Novoqno pokoravalo, impovim zavetom: “Oni koji imaju `ene da budu kao da ih zantna je u 4. veku bila pojava arhiepiskopa Evstanemaju”. I kako je razlika izme|u bra~nog op{tetija iz Saveste u Jermeniji. Ro|en u Maloj Aziji, wa i prostitucije iskqu~ivo u tome {to je prvo studirao je, kao i mnogi wegovi zemqaci, u prosvelegalizovano, a potowe ne, za mu{karca je najboqe }enoj Aleksandriji, ali je tamo upoznao i egipatda uop{te “ne doti~e `ene”. sko mona{tvo i trajno se odu{evio wegovim ideaIzuzetak me|u velikim hri{}anskim u~itiqilima i rigoroznom asketskom praksom. Nakon poma je Kliment Aleksandrijski, koji se izrazito zavratka ku}i propagirao je te ideale i praksu kako la`e za brak i uz svu pohvalu devi~anstva ~uva da je najboqe umeo, pridobiv{i brojne mona{ke sledluk ne zategne suvi{e. Me|utim, u Vizantiji nema benike, za koje je formulisao stroga pravila. naslednika sli~nog kvaliteta. Na crkvenom saboru odr`anom u Gangri u PaNo, diskreditovawe, zabrana braka i razmnoflagoniji, mnogo je prigovarano “evstatijancima” `avawa je “prirodu” sugurno podstakla na to da se {to su neograni~eno i potpuno osu|ivali brak. okrene drugim, pomo}nim izlazima. To je u izveOni su, izgleda, ven~anim mu{karcima i `enama snoj meri pospe{ivalo abortus, koji, izgleda, u davali na znawe da ne mogu da gaje ni najmawu nadu kasnoj Vizantiji uop{te nije bio retkost. Seksuu ve~no bla`enstvo. Tako se doga|alo da su `ene alna sloboda mu{karaca bila je osigurana i bez napu{tale svoje mu`eve i izlazile iz braka da bi zabrane braka koju su propovedale sekte. Me|u`ivele slobodno i bez novog vezivawa. Naravno, tim, nemali broj `ena je verovatno iz “morala” nisu to radili da bi se pridru`ile nekoj od manasekti izvukao pravo na takvo slobodno pona{awe, stirskih zajednica. Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

petak13.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Va{a Venera je u znaku [korpije, {to vam donosi slutwe, tihe `eqe, ali i intenzivne strasti. Mogli biste se vi{e odmarati i povesti ra~una o svom zdravstvenom stawu. Pove}an priliv novca.

[KORPION 24.10- 23.11.

Petak je va{ omiqeni dan, ali }ete ga provesti radno. Imate dobru koncentraciju, ali ste pomalo usporeni. Dosta vam je posla i sastanaka. Radije biste u`ivali u samo}i ili s dragom osobom, }ute}i.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Budite dosledni u poslu, pogotovo onom privatnom, i u kontaktu s izvr{iocima. Potrebno je strpqewe za neke poduhvate. U domu i oko uku}ana ste maksimalno anga`ovani, i emotivno motivisani.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

13. novembar 2009.

Ne morate sve sami da radite i odradite. Dopustite i drugima da se istaknu, na svoj na~in. Intuicija vam je nagla{ena. Neka zaboravqena qubav i strasti se bude, neminovno i neobja{wivo.

STRELAC 24.11- 21.12.

U svom privatnom poslu i s izvr{iocima mo`ete imati napete okolnosti. Mogli biste graditi i raditi poneke prepravke. S partnerom o`ivqavate odnos pun komunikacije i saradwe. Putovawe?

Danas je petak, po~etak vikenda, pa ga provedite najboqe {to mo`ete i umete. I suvi{e ste aktivni i transparentni na sve strane, pa bi trebalo malo da se saberete i smirite. Ideali, putovawa, provod...

JARAC 22.12-20.1.

Mesec danas prolazi kroz znak Vage, {to doprinosi va{oj poslovnoj prilagodqivosti. Priliv novca }e vam popraviti raspolo`ewe, mada ga nikad nije dovoqno. Odlo`ite kra}e putovawe i sastanak.

Imate pouzdanu poslovnu poziciju, pa i mogu}nost dugogoro~ne saradwe. Budite pa`qivi u saobra}aju, i proverite ispravnost svog vozila. Bez `urbe, `urite polako. Sve mo`e da sa~eka.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Poslovna, pa i finansijska problematika, ne}e uticati na onaj lep{i deo stvarnosti. [armirate sve oko sebe, bez previ{e truda. U partnerstvu su poneke stvari nedovoqno definisane i jasne. Zavo|ewe i idealizam.

Oglasite se gde god mo`ete jer imate mogu}nosti da pro{irite svoj poslovni, pa i privatni uticaj. Neki zaostali zdravstveni problemi vas tiho more, pa nemate uvek dobar san. Bi}e sve OK.

RIBE 20.2-20.3.

[tedqivi ste u svemu, pa i u emocijama. Va{ stav budi poverewe, pa nije ni ~udo {to vam se mnogi obra}aju za savet. Sa stalnim partnerom nikako da se sinhronizujete. Mentalno se previ{e tro{ite.

Kako posti}i sve {to bi trebalo u tako kratkom vremenskom intervalu kao {to je 24 ~asa? Uz to treba spavati i u`ivati! Te{ko! Nemojte se preterano izlagati tu|im uticajima i o~ekivawima. Mirovawe.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Naomi pred oltarom? „Crna pantera“ rezervisala je odmor nazvav{i ga medeni mesec, na koji planira da otputuje sa svojim de~kom, moskovskim Donaldom Trampom. Izgleda da je ruski milijarder Vladislav Doronin osvojio srce supermodela, jer Naomi Kempbel za wih dvoje ima velike planove. Izvor blizak paru rekao je da }e se wihov odmor, koju je Naomi nazvala medeni mesec, zavr{iti malo pre Bo`i}a, kao i da }e ko{tati skoro milion funti, jer }e odsesti u najluksuznijim hotelima, a vozi}e se privatnim avionima.

VIC DANA

Novi Sad

12

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

12

Vrbas

12

B. Palanka

13

Zrewanin

12

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Pan~evo

13

Vr{ac

12

Srbija Beograd

14

Kragujevac

14

K. Mitrovica 13 Ni{

14

13

Evropa

NOVI SAD: Toplije uz sun~ane periode i malo oblaka. Vetar slab jugozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 2 do 13 stepeni. VOJVODINA: Toplije sa sun~anim periodima i malo oblaka. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 14 stepeni. SRBIJA: Ujutru hladno i ponegde maglovito. Tokom dana toplije sa puno sun~anih perioda i malo oblaka. Vetar slab zapadni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimaln 15 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana jo{ toplije vreme uz temperature znatno iznad proseka za ovo doba godine. U subotu sun~ani periodi. Izme|u nedeqe i ponedeqka prolazna obla~nost uz malu {ansu za kratkotrajnu ki{u.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika. Jedino im mo`e zasmetati hladno i mestimi~no maglovito jutro koje se o~ekuje, pa je potrebno da poslu{aju savete lekara uz odgovaraju}u terapiju. Preporu~uje se pove}an oprez u saobra}aju.

Madrid

19

Rim

18

London

16

Cirih

14

Berlin

10

Be~

11

Var{ava

5

Kijev

8

Moskva

6

Oslo

-1

Atina

18 17

Minhen

14

Budimpe{ta

11

Stokholm

3

15

petak

subota

nedeqa

Ja{a Tomi}

TISA

veoma dobro

najboqe

SUDOKU 3 1

8

7

7 6

7

9

4

SAVA

132 (-5)

Slankamen

266 (4)

Apatin

204 (-3)

Zemun

334 (-2)

Tendencija porasta

Senta

261 (10)

Bogojevo

192 (1)

Pan~evo

356 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

318 (0)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

195 (5)

Smederevo

502 (-4)

Titel

264 (6)

NERA

Novi Sad

206 (4)

Tendencija stagnacije

Hetin

216 (102) N. Kne`evac

2

Bezdan

-45 (3)

Tendencija stagnacije

205 (14) S. Mitrovica 350 (-12)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

2

287 (-1)

232 (28)

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

18

19

utorak

sreda

~etvrtak

8 6

1

3 9

3 5

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

3

5

2

4

8

1

6

9

9

1

8

2

5

9

6

4

7

3

3

6

6

4

9

7

3

1

8

2

5

4

2

8

1

7

5

9

3

6

8

4

9

5

1

8

6

3

2

4

7

9

2

3

7

6

4

2

9

5

8

1

2

9

4

6

1

7

3

5

8

5

1

7

3

8

4

6

9

2

8

6

3

9

5

2

7

1

4

1 2

pun mesec

6

VODOSTAWE TAMI[

17

Kako se zove Marija koja se uda za Brus Lija? Limarija.

6 DUNAV

16 06~ 21’

St. Peterburg 1 Pariz

14

www.ribolovacki-magazin.co.rs

TOPLIJE

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

6

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 13.novembar 2009.