Issuu on Google+

NOVISAD*

^ETVRTAK13.SEPTEMBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23556 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U SKUP[TINI NOVOG SADA JU^E I ZVANI^NO PO^ELO PREKOMPONOVAWE VLASTI, UZ NEO^EKIVAN PREOKRET NA KRAJU

Sva|aliseceodan, aondaglasalikaojedan

Foto: F. Baki}

Foto: B. Lu~i}

Sednica Skup{tine grada Novog Sada, zapo~eta ju~e pre podne posle vi{e prekida, nastavqena je sino} oko 19 ~asova neo~ekivanim preokretom, nakon ~etvorosatne pauze, kojoj je prethodio dogovor {efova poslani~kih grupa da se ipak omogu}e izmene dnevnog reda koje su tra`ili odbornici koalicije okupqene oko SNS. Pre toga trajalo je celodnevno natezawe, igrawe nervima i ~inilo se da }e vojvo|anska prestonica te{ko iza}i iz vi{enedeqne politi~ke papazjanije. Me|utim, quti protivnici su se ujedinili i izglasali izmene dnevnog reda, kojima je tako omogu}ena i izmena vlasti, s ve}inom koju predvodi koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke. Ovim izmenama, naime, omogu}ava se izbor pojedinih ~elnika gradske vlasti, pre svega novog predsednika Skup{tine, s obzirom na to da je kandidat za tu poziciju Sini{a Sevi} (SPS) bio zamenik gradona~elnika i da je trebalo da mu se vrati odborni~ki mandat kako bi bio izabran na ~elnu funkciju Skup{tine.

str. 3

POSKUPQUJUGOTOVOSVENAJVA@NIJENAMIRNICE

Butletina750dinara, apolete}ei {e}er,mlekoiuqe

str. 5

USPLITU

ZAUNAPRE\EWENAU^NIHKAPACITETA

FakultetimauSrbiji 22milionaevra odEvropskeunije

str. 6

Novosa|anin osumwi~en zaubistvo Meksikanke

NASLOVI

Politika 2 Ispuweni uslovi da se Vojvodini vrati imovina

Ekonomija 4 Gorka pilula za {tedi{e

NoviSad 8 Tvrd pasuq nije za de~ji tawir

Vojvodina 11 Otvoren put do Borkovca

Kultura 19 Remek-delo \ure Jak{i}a prvi put u javnosti

Ki{a poslepodne Najvi{a temperatura 27°S

str. 13

SPORT

str. 14 – 18

NESRE]ANAPUTUODBEOGRADA KASEFKERINU

str. 12

n VIGWEVI]NOVITRENER VOJVODINE

n MIHINIORLI]IDOBILIKRILA

n KATANI]NAJBOQI MODELARSVETA

Autosleteo ukanal, mladi}seudavio


2

POLiTikA

~etvrtak13.septembar2012.

REBALANSBUYETASTIGAOUSKUP[TINUSRBIJE

Raspodelanovca Predlogom rebalansa republi~kog buxeta za 2012, koji je preksino} dostavqen Skup{tiniSrbije,predvi|enjedeficit od 203,6 milijardi dinara, ili 6,2 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP). Rebalansom su za Skup{tinu Srbije predvi|eni izdaciod3,65milijardidinara, zapredsednikarepublike250,03 miliona, a za Vladu Srbije i

wene slu`be 5,75 milijardi. Sredstva predvi|ena za Ministarstvo unutra{wih poslova su69,33milijardedinara.IzdacinarazdeluMinistarstvafinansijaiprivredesu763,35milijardidinara. Sredstva predvi|ena za Ministarstvogra|evinarstvaiurbanizma su 572,4 miliona dinara, za Ministarstvo pravde 13,21 milijardi, za Ministarstvoomladineisporta4,87milijardi. Predlogom rebalansa buxeta za Ministarstvo poqoprivrede ukupnosuizdvojenasredstvaod 41 milijarde dinara, {to je za 10 milijardi dinara vi{e od originalnogagrarnogbuxetaza 2012.godinu.

Za Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike rebalansom buxeta je predvi|enoukupno129milijardidinara. Uokvirusredstavazaprograme socijalneza{titekodtogobezbe|ena su dodatna sredstva za isplatu pomo}i penzionerima ~ijasuprimawa15.000dinarai mawe-dverateodpo4.000dinara u ovoj godini i nedostaju}a sredstva za pojedine redovneprogramesocijalne za{tite. Za redovnu isplatu prava i obezbe|ivaweredovnog finansirawa socijalne za{tite, rebalansom se obezbe|uju dodatna sredstva u ukupnomiznosuod6,6milijardidinara. Ministarstvuodbrane u rebalansu buxeta nameweno je 59 milijardi dinara, Ministarstvu zdravqa 8,7 milijardi dinara, Ministarstvu kulture i informisawa sedam milijardi dinara,Ministarstvuspoqnei unutra{we trgovine i telekomunikacija 1,8 milijardi dinara. Za potrebe Ministarstva spoqnih poslova predvi|ena su sredstvaod6,85milijardidinara, a za Ministarstvo prosvete,nauke i tehnolo{kog razvoja 160,46milijardi. Za Ministarstvo regionalnograzvojailokalnesamouprave izdvojeno je 4,21 milijardi, od ~ega 204,7 miliona za razvoj lokalne infrastrukture. Ministarstvu saobra}aja pripalo je 11,48 milijardi dinara.Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine opredeqeno je 3,12 milijardi.

REKLI SU Jovanovi}:Kampawaza ru{ewerebalansa Predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} najavio je ju~e pokretawe kampawe u javnosti koja ima za ciq spre~avawe usvajawarebalansabuxetaizakazivawevanredne sednice republi~kog parlamenta o ekonomskoj politicizemqe.Jovanovi}jenakonferencijiza novinareurepubli~komparlamentuistakaodanepostojivi{enijedanrazumanargumentzbogkojegbivladaju}ojkoalicijibiloomogu}enodaza100danapoka`erezultate. Onjeocenioidaje„50danaradanovevladeovuzemquko{talo500milionaevra,gubitkakreditnogrejtinga,adinarjejedna odnajgorihvalutausvetu”.Napitawenovinarasakimmislida obara rebalans, Jovanovi} je odgovorio da veruje da }e biti dovoqnoposlanikaDS,uprkos„~udnogodnosaDSivladaju}ekoalicije”.Jovanovi}jedodaodajeLDPspremnadaotomerazgovaraisaDSS.

Krkobabi}: Politi~kekuglane PotpredsednikPUPSMilanKrkobabi} izjavio je ju~e da ne postoje mogu}nosti za promenu vlasti u Beogradu.„[to se ti~e Beograda, demokrateimaju50,PUPS~etiri,plusjednunestrana~kuli~nost,zna~ipet,azasmenuDragana\ilasa potrebnoje56.Zna~inepostojimogu}nost, tojematematika”,rekaojeKrkobabi}zaB92.Onjedodaodamuse nesvi|a„prekomponovawe”vlastiporaznimgradovima,navode}i dajewegovaskora{wametaforadasuupitawu„politi~kekuglane”upotpunostiadekvatna. „Ja ne vidim tu neke genijalne kompozitore. Srbija nam se pretvorila u ostra{}enost, podeqenost. Qudi po op{tinama sedeikombinuju,nikoni{taneradi~etiri-petmeseci.Tomo`esamouSrbiji”,rekaojeKrkobabi}.UpitanzareformusistemaPIO,Krkobabi}jerekaodajetajsistemslo`anida}e wegova reforma do}i na dnevni red onda kada do|u svi veliki sistemi.

dnevnik

ZASEDALAPOKRAJINSKAVLADA

Ispuweniuslovidase Vojvodinivratiimovina Ispuweni su svi uslovi da 229objekatauVojvodinipre|u uvlasni{tvopokrajine,zakqu~ila je ju~e Vlada Vojvodine , usvajaju}i izve{taj o dosada{woj primeni zakona o javnoj svojini.Dosadasume|utimkakojesaop{teno,ukatastarnepokretnostiVojvodineupisana samo22objekta,dokjeza78datapisanasaglasnostrepubli~kedirekcijezaimovinu. VladaVojvodinepodsetilaje na zakonske rokove za vra}awe pokrajinske imovine i upozoriladabiwihovimnepo{tovawem,taimovinauprkosispuwenim uslovima mogla automatski pripasti republici. Pokrajinska administracija zatra`i}eizmenezakonakoje}eomogu}itidavojvo|anskaimovinabudevra}anapo slu`benojdu`nostiDosada,koonstatovanojeuNovomSadunijeukwi`ennijedan objekata. Vlada Vojvodine je izrazila za-

brinutost zbog nedovoqne efikasnosti i ekspeditivnosti pojedinih republi~kih organa, u delu koji se odnosi na ukwi`bu imovine za koju je dobijena sva potrebna saglasnost.Naime,poZakonuojavnojsvojini,imovinakojanijeukwi`enaukorist lokalnih samouprava ili Autonomne Po-

krajine Vojvodine, shodno Zakonu, u odre|enom vremenskom periodu, automatski se ukwi`avaukoristRepublikeSrbije. Upravozbogtoga,VladaVojvodinejesmatradajepotrebno izmenitiZakonojavnojsvojini takodaseiimovinaAPVojvodine upi{e u katastar nepokretnostiposlu`benojdu`nosti. Stoga je zadu`ila Upravu zazajedni~keposlovepokrajinskihorganadausaradwisaPokrajinskim sekretarijatom za obrazovawe, upravu i propise, pripremi tekst Nacrta zakona oizmenamaidopunamaZakonaojavnojsvojini,usmisludasezaupispravajavnesvojine u javnu kwigu o nepokretnostima i pravimanawimautvrdejednostavnijeproceduraiidenti~niuslovizasvenosioce prava javne svojine i da tekst Nacrta dostaviVladiVojvodine.

Srbijajeva`nazaNema~ku Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} izjaviojeju~edajeSrbijazainteresovanazanovenema~keinvesticije, ali i unapre|ewe ekonomske saradwe i ocenio da je Nema~kajedanod„na{ihzna~ajni-

jih ekonomskih partnera”. Na krajudvodnevneposeteSaveznoj RepubliciNema~koj,Vu~i},kojijeiministarodbrane,sastao se sa ministrom za ekonomsku saradwu i razvoj Dirkom Nibelom.

Vu~i}senasastankusaNibelomzahvaliokoleginapodr{ci koju Nema~ka pru`a Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, navodi seusaop{tewuMinistarstvaodbrane.Nasastankusu,kakosedodaje,razmatranemogu}nostija~a-

SOMBORSKIDSPROZIVAOPOZICIJU

Neprili~na komunikacija Na ju~era{woj konferenciji za medije somborske Demokratske stranke,wenliderSini{aLazi}, koji je ujedno i predsednik Skup{tine grada, nedavne poku{aje opozicionih stranaka u ovoj varo{i da prekomponuju vlast kojoj je DS na ~elu je okarakterisao kao neprimerenetradicijipoliti~kog delovawa stranaka u ovom gradu i ujedno pozvao na stabilizaciju odnosau~esniaupoliti~kom`ivotu ovoggrada. -Jamogudarazumem`equopozicije da postane pozicija, {to je potpuno legitimno, ali pri tome pozivati na nasiqe, vre|ati, pretitiodbornicimaskup{tinskeve}inehap{ewima,krivi~nimprijavama,krajwejeneprili~noinedostojnotradicijedosada{wegpoliti~kog`ivotauSomboruiuznatno burnijim politi~kim vremenimaodovihukojimasmo-upozorio

je Lazi}, kojem su dru{tvo na ovoj konferenciji za medije pravili i somborski gradona~elnik Nemawa Deli}, {efodborni~kegrupeDSu lokalnom parlamentu Nedeqko Stojsavqevi}-Baj{a,kaoinekolikoodbornikaDS. -Nasiqe,najboqeo~itovanobukvalnimpoku{ajemfizi~kogizvo|ewajednogododbornikavladaju}e ve}ine iz skup{tinske sale, predstavqa svojevrsno nasiqe koje do sadanijevi|enouSombor-kazaoje Lazi},upu}uju}iopozicijupredvo|enu SNS-om (uz URS, SPO, GG“BoqiSombor“,DZVM,SDPS) dazanovipoku{ajprekompozicije vlasti(DS,DSS,SPS,SVM,SRS, NP),kakojerekao,sa~eka{estmesecikolikopozakonskimodredbamatrebadaistiodborniciponovo doveduupitawefunkcijupredsednikalokalnogparlamentaigradona~elnika. M.M-}.

waekonomskesaradwe,posebnou oblastienergetike,kaoirealizacijeMemorandumaorazumevawu, koji su u Berlinu potpisale obe strane. Ministar Nibel je potvrdiodajeSrbijazaNema~ku kqu~nazemqauregionu.

Ma|arska:Velika o~ekivawaod poseteNikoli}a Ma|arskasavelikimo~ekivawimao~ekujepredstoje}uposetupredsednikaSrbije Tomislava Nikoli}a Budimpe{ti,izjaviojeuSubotici zamenik ma|arskog premijera@olt[emjen. „Za Ma|arsku su izuzetno va`ni dobrosusedski odnosi,aliwihuosnovidefini{ekakosejednazemqaodnosipremaMa|arimakoji`iveuwoj.Upravozbogtoga,sa velikim o~ekivawima i otvoreno{}u o~ekujemo jesewu posetu srpskog {efa dr`ave”, rekao je [emjen, a prenosi„Ma|arso”. [emjenjeukazaonazna~aj odre|enih gestova izme|u dve zemqe, odnosno prema vojvo|anskimMa|arima,kao

{to je poklowewe senima ma|arskih `rtava u Vojvodini, a naveo je i da bi va`anbioigestuslu~ajugrupemladi}aizTemerinakoji suranijeosu|eninavi{egodi{we zatvorske kazne. On je ocenio da je Ma|arska „osu|ena” na istorijsku zajedni~ku sudbinu sa Srbijom,tedajespremnadapru`i „svu podr{ku” wenom {to skorijem prikqu~ivawuEvropskojuniji. „Najzna~ajniji za nas je, ipak, nacionalni interes. @eleo bih da naglasim da ma|arska vlada, ma|arska dr`ava stoje iza I{tvana Pastora i Nacionalnog savetaMa|ara”,izjavioje[emjennovinarima.

LSVNAPUSTILOSTOTINAK^LANOVAIZVETERNIKA

Nisudobilinijednoodborni~komesto LigasocijaldemokrataVojvodine (LSV) ostala je bez stotink ~lanova kada je mesni odbor ove stranke iz Veternika zatra`io ispisnice. Veterni~ani koji su osvojili bezmalo 1100glasovanaproteklimizborima,{tojedalekonajboqirezultatkojijeLigadosadaimalauovomprigradskomnovosadskom nasequ, kivni su jer gradskiodborLSVnijeuva`iowihov zahtev da dobiju bar jednog

odbornika u gradskoj skup{tini. Prema re~ima, sada ve} biv{eg, predsednika mesog odbora LSV I{tvana Horvata nakon izlaska iz stranke oformi}e „Gra|anski pokret za Novi Sad”. - Oni nisu vrednovali na{ rad i rezultate koje smo postiglinapro{limizborima.Smatralismodasmozaslu`ili,ako nedva,aonobarjednoodborni~-

ko mesto u Skup{tini Novog Sada kako bismo se borili za interese Veternika. Na takav zahtevdobilismonegativanodgovorizatojei{~lawewejedinilogi~anpotez-rekaojeHorvat. Premawegovimre~ima,bili suspremniinakompromistako {tobi~lanoviveterni~kogmesnogodborastrankedobilimestauJavnimpreduze}imaigradskim institucijma, kako bi bar

odatleuticalinaodluke,alije gradskiodboritoodbio. - Isprva su i{~laweni ~lanovi predlagali da osnujemo Gra|anski pokret za Veternik, ali su nam se javqali i nezadovoqni qudi iz drugih stranaka kojisu`elelidanamsepridru`e,pasmoodlu~ilidaosnujemo Gra|anski pokret za Novi Sad kako bismo se borili za boqi `ivotugraduiVeterniku.-rekaojeHorvat. P.K.

TVIT CRTICA Boqeikad NovaVladauvodiredufinansijeikuneseda to nije uvo|ewe reda kao neka ranija koja reda videlanisu.Mla|anDinki} jenajavioda}edr`ava pla}ati kamate ako kasni sa vra}awem PDV-a. Ta vest obradoval je Poverenika za informacije od javnog zna~aja Rodoquba [abi}a kojijenapisao:„Ine{to{tojezapravosasvim normalna stvar mo`e da bude „vest”. Ali u svakomslu~ajudobraje,boqeikadnegonikad..

Ni{u je da se legendarni Mile Ili} iz belog prebaciiucrvenoodelo„

Tobo`

Skup{tini grada Novog Sada... Parterne dijagonaleve}vi|ene.^ekaseprvisaltoiprvirondat.„

Mo`dajeupitawugubitakvlastiuNovomSadu,amo`dasuposredinekisasvimtre}irazlozi,tekliga{icaMajaSedlarevi} setilasestihova:„Pevu{im...‘Usvakomporazujasamvideo deoslobode,ikadjegotovo,zamene,znaj,tektad jepo~elo.’„

Komi~ni igrokaz smene novosadske vlasti izazivao je nervozu i kod pozicije i opozicije. Poskup{tinskojsalisemuvalinekianonimusi, partijskitrabantiizobezbe|ewa~uvalisumir ispredzgrade,asvijednakolajali.Napredwaka BojanMarjanovi}a svejeto nerviralo: „Stvorena je la`na atmosfera u kojoj mi tobo`e remetimoskup{tinuiukojoj~ak u~estvujuineki novinariizbogtogajeprekinuta.Sramota„

Mileucrvenomodelu

Turdefrans

Prvirondat u Skup{tini

Kakavpredsednik...

SocijalistiuSkup{tiniNi{ane}evi{eda budu u senci demokrata. U to ime promenili su bojustolicaizplaveucrvenu.Kovelekadseve} renovira,dasesediunekojprirodnijojboji.LiberalBojan\uri} setiosejednogstarogsocijaliste:„Poslecrvenihstolica,slede}ikoraku

Komentari pre utakmice fudbalra Srbije protivVelsanaglosusemewaliposleme~a.Dok jo{ nije po~ela goleada na stadionu Vojvodine Milan\uki} izSPOsetiosepore|ewa:„Dosad je bilo vi{e golova na Tur de fransu nego na utakmicamana{ereprezentacije.„

Prepakivawe novosadske vlasti donelo je logi~ki veoma ~udne politi~ke kombinacije, svojstvene samo politi~kom `ivotu u Srbiji. Tu svi mogusasvima,samojepitawepravihponuda.Liga{ Pavle Gantar uporedio je to sa gimnastikom: „U i{~ekivawu novih gimnasti~kih formi u

Prekompozicija novosadske vlasti tangirala je i demokratu Sr|ana Vezmara koji je izneo primedbe na obrazovawe napredwaka: „@ele da vode grad, a ne znaju ni osnovnu pravnu terminologiju... No kako im je obrazovan predsednik, boqesenemo`eo~ekivatiodwih...„ P.K.

Slobodauporazu

Noviizbori Skup{tinu Novog Sada pratila je Maja Gojkovi}. Sat nakon {to je prepucavawe u sali po~elo iznela je i svoj stav: „Moje duboko ube|ewejedajeNoviSadzaslu`ionoveizbore, dobrukampawuiodlukudagra|aniodlu~eko}e ihzastupatiuSGNS„


politika

dnevnik

~etvrtak13. septembar2012.

3

USKUP[TININOVOGSADAJU^EIZVANI^NOPO^ELOPREKOMPONOVAWEVLASTI,UZNEO^EKIVANPREOKRETNAKRAJU

Sva|aliseceodan, aondaglasalikaojedan Sednica Skup{tine grada Novog Sada, zapo~eta ju~e pre podne posle vi{e prekida, nastavqena je sino} oko 19 ~aso-

nastavi tako {to }e ona kao predsednik Skup{tine predlo`iti izmene dnevnog reda ko je su tra `i li od bor ni ci

pravo dnevni red ju~era{weg za se da wa. Usva ja we dnev nog reda koje je usledilo obele`eno je neobi~nim gafom po-

organizovati sednicu i izabrati novo rukovodstvo grada. - Ne radi se o tome da li }e se raspravqati pola sata, sat

Parovi} rekao da DS i LSV „lagano klize ka fa{izmu“ zbog wihovog, kako je naveo, pona{awa. Predsednik odbori~-

~i} rekao da su u sali i oni „kojima tu nije mesto“, a kasnije i po{to je {efica Skup{tine rekla da je obave{tena da su

va neo~ekivanim preokretom, nakon ~etvorosatne pauze kojoj je prethodio dogovor {efova poslani~kih grupa da se ipak omogu}e izmene dnevnog reda koje su tra`ili odbornici ko a li ci je oku pqe ne oko SNS. Pre toga trajalo je celo dnev no na te za we, igra we nervima i, ~inilo se, da }e voj vo |an ska pre sto ni ca te {ko iza }i iz vi {e ne deq ne politi~ke papazjanije. Me|utim, quti protivnici su se ujedinili i izglasali izmene dnevnog reda kojima je tako omogu}ena i izmena vlasti s ve}inom koju predvodi koalicija okupqena oko Srpske napredne stranke. Ovim izmenama, naime, omogu}ava se izbor po je di nih ~el ni ka grad ske vlasti, pre svega novog predsednika Skup{tine s obzirom da je kandidat za tu poziciju Sini{a Sevi} (SPS) bio zamenik gradona~elnika, i da je trebalo da mu se vrati odborni~ki mandat kako bi bio iza-

koalicije oko SNS, a sobzirom da su wihovi predlozi neblagovremeno podneti. - Ovo je bila jedina mogu}nost da se ispo{tuje poslov-

{to odbornici koalicije oko SNS o~i gled no ni su bi li upoznati kako treba da glasaju, pa ih je ~ak predsednica Skup {ti ne Alek san dra Jer -

ili tri dana, ve} o po{tovawu Zakona, Statuta i Poslovnika – odgovorila je Jerkovqeva. Od bor nik DS-a Bor is lav Novakovi} ocenio je da napredwaci sprovode pravno nasiqe i da ve}ina ne mo`e da tera predsednicu Skup{tine da kr{i propise. [ef od bor ni~ ke gru pe DSS-a BorkoIli} naveo je da Skup{tina grada jedino vlasna da se izjasni o tome da li se Poslovnik kr{i ili ne, a da o tome kasnije mogu da se izjasne organi dr`ave. Ili} je pozvao odbornike da ne kr{e „duh poslovnika“ i da se dopusti izmena i dopuna dnevnog reda. Od bor ni ca ra di ka la Sne`ana Mu{icki ocenila je da „ovde trpe jedino odbornici SRS-a“ i u~esnicima u polemici poru~ila da „svi zajedno kr{e poslovnik“. Ona je rekla da je ova sednica po~ela 29. avgusta, da tada nova ve}ina na wu nije do{la, a da je nastavqena ju~e, sugeri{u}i time da se dnevni red ne mo`e mewati. @ustru polemiku imali su de mo kra ta No va ko vi} i na predwak Vu~evi}. Novakovi} je Vu~evi}u rekao da }e „biti procesuiran“ zbog „izigravawa voqe jednog ~oveka, a znate {ta to pravno zna~i“. Novakovi} je naveo da se u istoriji

ke grupe DS-a Bo`idarProti} pozvao je Parovi}a da prestane s uvredama i da se „upodobi“ parlamentarizmu u Novom Sadu. Ko ste vi, pitao ga je Proti}, navode}i ujedno da Parovi} nema podr{ku ni u „Dverima“ koje su ga kandidovale i ne-

se „kratko pod{i{ani momci koji podr`avaju neke odborni~ke grupe vratili“. Jerkovqeva je pozvala {efove poslani~kih grupa na konsultacije i odredila pauzu dok, kako je kazala, Slu`ba Skup{tine ne obezbedi uslove za rad.

davno iskqu~ile. U replici, Parovi} je kazao da on formalno ne mo`e biti iskqu~en iz „Dveri“ jer je to pokret. - Interesantni smo vam bili kada ste trebali da formirate koaliciju u junu – dodao je Parovi}. Odbornici su se ju~e izja{wa va li jav nom pro ziv kom,

U izjavi novinarima, ona je op tu `i la na pred wa ka Vu ~e vi }a da je do veo pri vat no obezbe|ewe u Skup{tinu, dok je on to demantovao, rekav{i da }e „na kraju da ka`u da je neko na ulici ko ih ugro`ava“. Vu ~e vi} je no vi na ri ma izjavio i da }e oni koji odlaze s vlasti „izmi{qati i sve raditi samo da se ne odr`i sednica“. U toku ju~era{we rasprave u Skup {ti ni No vog Sa da oglasila se i centrala Srpske napredne stranke. Oni su osudili, kako se navodi u saop{tewu, sramnu opstrukciju u Skup{tini Novog Sada koju za jed ni~ ki spro vo de De mo kratska stranka i Srpska radikalna stranka, u `eqi da sa~uvaju Igora Pavli~i}a na mestu gradona~elnika tog grada. „Ne ve ro vat no je da de mo krate i radikali sladostrasno brane svoje privilegije ne priznaju}i demokratsku voqu gra |a na i od bor ni ka Skup {tine grada Novog Sada. Danas je potpuno jasno da postoji koalicija protiv promena u Srbiji koju ~ine demokrate i wihovi sateliti, predvo|eni radikalima”, navodi se u saop{tewu. SNS je dodala da }e, bez obzira na sve, nastaviti da se bori za promene, da }e pobediti korupciju i pokazati da Novi Sad i Srbija `ele i mogu mnogo boqe. B.D.Savi} S.Kova~evi} Foto: F.Baki} B.Lu~i}

bran na ~el nu fu unk ci ju Skup {ti ne. Pred sed ni ca Skup{tine Aleksandra Jerkov(LSV) izjavila je da je postignut dogovor da se sednica

Jak{i}(SRS):Izaovog zame{ateqstvastoji^anak Poslanici Srpske radikalne stranke napustili su sino} sednicu Skup{tine grada, a prethodno je {ef wihove odborni~ke grupe \ura| Jak{i} poru~io da SRS ne}e u~estvovati u „ovoj lakrdiji, politi~koj pijaci, ~emu su kumovali i aktuelna vlast i oni koji preuzimaju vlast u gradu”. Jak{i} je za skup{tinskom govornicom izjavio i da mu se ~ini da iza „ovog zame{ateqstva u Novom Sadu stoji Nenad^anak„. On je napredwake optu`io da im je jedini ciq da se domognu foteqa i privilegija i da zato ne biraju sredstva, a {to, kako je rekao, pokazuju i time {to prave koaliciju sa SPO i Romskom demokratskom strankom koje su do pre dva meseca optu`ivali za kriminal i kra|u glasova. SRS je nezadovoqna i aktuelnom gradskom vla{}u, ali oni koji sad dolaze gori su i od ovih najgorih- rekao je Jak{i}. nik o radu Skup{tine, a mi smo time pokazali da nismo za opstrukciju ve} za po{tovawe poslovnika i zakona - rekla je

Jerkov. Tim re~ima ona je objasnila preokret koji je nastao posle dogovora {efova od bor ni~ kih gru pa, a po sle celodnevne sva|e {ta je za-

Tu`ila{tvoproveravanavodeo kupoviniodbornikauNovomSadu Nadle`no tu`ila{tvo u Novom Sadu ve} proverava navode iznete u javnosti i u medijima o kupovini odbornika u gradskoj skup{tini, izjavio je ju~e Tanjugu portparol Republi~kog tu`ila{tva TomoZori}. „Ukoliko se nakon provere utvrdi da je bilo eventualnog kr{ewa zakona, odnosno da postoje elementi krivi~nog dela, Tu`ila{tvo }e, u okviru svoje nadle`nosti pokrenuti postupak”, napomenuo je Zori}. Optu`be o kupovini odbornika pqu{te u javnosti dok traje formirawe nove gradske vlasti. Tako su iz DS poru~ili da „ u blagajni u Lipovom gaju (nasequ gde `ivi Nenad^anak) treba pitati koja je cena prelaska na drugu stranu”, dok je lider novosadskih napredwaka Milo{Vu~evi} kazao da je odborniku SPO Vojinu Male{evu nu|eno 50.000 evra da se ne pojavi na dana{woj sednici.

kov, o~igledno zate~ena, opomiwala da dignu ruku re~ima: „jer smo se tako dogovorili u pauzi sednice”. [ef odborni~ke grupe SNS Milo{ Vu~evi} koji u ovom poku{aju glasawa nije bio u sali, zbuwenost odbornika wegove koalicije pravdao je time da im nisu podeqeni materijali s od {tam pa nim pred lo gom dnevnog reda. Nakon ovog nesvakida{weg skandala, dnevni red je izglasan je bez ikakvih smetwi i gotovo jednoglasno. Vi{e od tri sata nakon po~etka ju~era{we sednice vodila se „bitka“ oko toga da li je u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Statutom gra da i skup {tin skim Po slovnikom da se dnevni red, koji je grupa odbornika oko na pred wa ka pred lo `i la za vanrednu sednicu 29. avgusta, sada izmeni i dopuni. Me|u tim predlozima izmena i dopuna dnevnog reda bila je i ostavka zamenika gradona~elnika Sini{e Sevi}a, socijaliste koga je koalicija oko SNS-a kandidovala za novog predsednika novosadskog parlamenta. Pred sed ni ca Skup {ti ne Aleksandra Jerkov rekla je da predlozi o dopuni dnevnog reda nisu dostavqeni blagovremeno i vi{e puta istakla da je ~lan 76. Poslovnika spre~ava da te predloge stavi na glasawe. S druge strane, {ef odborni~ke grupe SNS-a Milo{ Vu~evi} naveo je da sednica 29. avgusta nije ni po~ela i tvrdio da je propisima dozvoqeno da se dnevni red dopuni i izmeni. Vu~evi} je u jednom trenutku rekao i da }e, ako se Skup{tini ne dozvoli da se izjasni o tome u roku od sata, nova skup{tinska ve}ina sama

Protestgra|ananaseqaBocke Uo~i po~etka sednice, preko puta zgrade novosadske skup{tine nekoliko gra|ana razapelo je transparent na kome je napisano da je Igor Pavli~i} naneo veliku {tetu gra|anima naseqa Bocke izjavama o klizi{tu u divqoj gradwi. novosadskog parlamentarizma nije dogodilo da jedna odborni~ka grupa kadruje u drugoj, dodaju}i da je Vu~evi} predlo`io za ~lana Gradske izborne komisije Predraga Zagor~i}a, bez konsultacija sa Zagor~i}em i DS-om. U raspravi je {ef odbornika „Novi Sad odmah“ Miroslav

na zahtev Vu~evi}a. On je to obrazlo`io time da je sednica po~ela la`irawem rezultata glasawa i pozvao skup{tinsku slu`bu da se ne stavqa ni na ~iju stranu. Sednica je prekidana pauzama, koje je odre|ivala predsednica parlamenta, najpre nakon {to je radikal Milorad Mir-


4

ekonomija

~etvrtak13.septembar2012.

SUBOTI^KAKOMPANIJA OGLASILAJAVNO NADMETAWE

„Partizan” prodaje fabriku naKosovu

-Ste~ajniupravnikFabrikebicikala “Partizan” u  Subotici oglasiojeprodajupreduze}a,odnosnowegovepreostaleimovinekoja senalazinaKosovu. Kako se navodi u tekstu oglasa objavqenom na sajtu Agencije za privatizaciju, prodaje se ste~ajni du`nik kao pravno lice po po~etnojceniod8.164.800dinara,anajva`nija imovina preduze}a je pogon zaproizvodwubicikalapovr{ine oko 1.400 kvadrata, na parceli povr{ineoko1,4hektarakojisenalazi u Srpskom Babu{u, mestu iz-

dnevnik

NAJAVAVE]EGPOREZANAPRIHODODKAMATA

Gorkapilulakoju}e{tedi{e moratidaprogutaju Po~etaknarednogmesecaobele`i}edva vrlo zanimqiva doga|aja za {tedi{e. Po~etkom meseca treba da po~ne primena novogpaketameraVladeakrajemoktobratuje sedmica{tedwe.Ovadvadoga|aja}e,posvoj prilici, ove godine biti povezana. Vlada namerava da podigne poresku stopu na prihododkamatasa10na15odsto.Paostajeda sevidikako}ebanketougraditiusvojuposlovnupolitiku.Zasadanemave}ihkomentarajerufinansijskimku}ama~ekajudase propisusvojiipojaviu„Slu`benomglasniku”crnonabelo,padaondatoprokomentari{u. O tome koliko je ovakav potez opravdan finansijskistru~wakZoranJeremi} ka`e: -Jasnojedasudr`avineophodniprihodi idajetoiznudiloovakavpotez.Makoliko setonesvi|a{tedi{amaizvesnojedajeto gorka pilula koju }e morati da progutaju.

Povla~ewenovcaizbankanijepopulanojer {tedi{etadaostajubezikakvekamate.Poredtoga,onikojiimajuida{tedemoguda podnesuve}inamet.[tedniulozinespadajuusocijalnukategoriju.Danepomiwemda jeulogubankamamnogosigurnijiodslamarice.

Navisini Tek, kamate na {tedwu su u Srbiji jo{uvekvisoke.UNema~kojsenadepozite dobija 1,5 odsto godi{we odnosno triputamawenegoovde.Kakosebudemo razvijalitako}eikodnaspadati.Togovoreipodaci:u2011.stopenadepozite supaleza0,4odsto,auprvih{estmeseciovegodineza0,1odsto.Ho}eliporez ovajtrendzaustavitiostajedasevidi.

[toseti~ebanaka,izvesno je da svih tridesetak koliko ih posluje na na{em tr`i{tu ne}e postupitijednako. -Bankekojesuponudileni`estope}everovatnoi}inakorekcijunavi{e,dok}eonekojeve}imajuvisokekamate ostavitisvepostarom-obja{wava~lanIzvr{nogodboraRazvojnebankeVojvodineGoranKosti}. UKomercijalnojbancine}ebitipromenajersmatrajudasukamateve}dovoqnovisoke. -Netrebazaboravitidatasredstvatrebaposleiplasiratikakobiseobezbedile kamatezadepozite,atodanasnasrpskomtr`i{tu nije ba{ jednostavno - ka`e Goran Mili}evi}, rukovodilacuovojku}i.Nivo

{tedwekodnasjezadovoqavaju}i. [ta}edobitidr`ava ovimpotezom? -U Srbiji na {tedwi imaprekoosammilijardi evra. Kamate na oro~eneulogekre}useod2,7 do5,5odstonagodi{wemnivou.Ima{tada se oporezuje i prihoduje u dr`avnu kasu. U evropskimokvirimatojeprili~novisoko, me|utimsrpske{tedi{epamteiboqegodine.Tokom2008.i2009.kamatesukodnasbileosampaidevetodstonagodi{wemnivou. UUdru`ewubanakaka`udavisinastopenijepresudnakodizborabankeve}poverewekoje{tedi{eimajuuodre|enufinansijskuku}i.Ho}elisetajkriterijumposle pove}awaprezaopetokrenutiukoristvisinestopetekostajedasevidi. D.V. QAJI]SASTRANIM INVESTITORIMA

MILICABISI]PREDSTAVILANOVEPOREZEIAKCIZE me|u Uro{evca i Pri{tine, na Kosovu. “Ste~ajniupravnikupoznajepotencijalne kupce da nije u neposrednojiliposrednojdr`avinipogonazaproizvodwubicikala”-navodiseutekstuoglasa. Javno nadmetawe odr`a}e se 8. oktobrauBeogradu,uprostorijama Agencije, na Terazijama broj 23. Fabrika bicikala “Partizan” osnovana je 1888. godine, a objekat nekada{wefabrikeuSuboticina Segedinskom putu prodat je jo{ 2006.godinesuboti~kompreduze}u “Eurogas” za 65 miliona dinara. Pre ste~aja, uvedenog 1. jula 2005. godine,ikasnijebankrotstvaprogla{enog21.oktobra2005.,odr`ane suidveneuspe{neaukcijskeprodajeovogpreduze}akojejeutommomentuzapo{qavalo225radnika.

Konkurs Erstebanke Erstebankasaop{tilajedajeu skladu sa svojom strategijom dru{tveno odgovornog poslovawa i ovegodineotvorilagodi{wikonkurszadodelusponzorstavaidonacija na koji sve organizacije civilnog dru{tva mogu da prijave projektedo1.novembra. Do sada je na ovaj na~in Erste bankapodr`alavi{eod400projekata,savi{eoddvamilionaevra. Na ovogodi{wi konkurss projekte mogu da prijave udru`ewa gra|ana, dru{tvene organizacije, fondovi,fondacijeiinstitucije. Prvu selekciju prijava vr{i}e fondacijaBalkanskifondzalokalneinicijative(BCIF),prema osnovnim kriterijumima konkursa, kao {to su dru{tveni zna~aj projekta i uticaj na {iru dru{tvenuzajednicu. Banka}edatiprioritetorganizacijama~ijisumisijaiciqeviu skladusavrednostimabanke,akoje dolazeizmestaukojimaErstebankaimafilijale.

Ni{taodsmawewa PDV-anaopremuzabebe Poreznadodatuvrednost(PDV) naopremuzabebene}ebitismawivan,izjavilajeju~esavetnikzaporeski sistem u Ministarstvu finansijaSrbijeMilicaBisi}. U razgovoru sa novinarima ona jerekladapostojiidejadaseumesto smawivawa PDV obezbedi dodatna pomo} siroma{nijim porodicamazadobijaweprinoveuporodici, koja bi bila namewena za opremuzabebe. Tudodatnapomo}bi,kakojerekla,uzavisnostiodbuxetskihmogu}nostiibrojapotencijalnihkorisnika mogla da bude predvi|eno buxetom za 2013. Dodala je da se u Ministarstvufinansijasadaobra~unavakolikobimoglodabudekorisnikatepomo}i. Bisi}eva je podsetila da socijalnapolitikave}podrazumevadve vrste pomo}i koje se ispla}uju za roditeqstvo.Preciziralajedase ispla}uje jednokratna roditeqska pomo} koji dobijaju svi roditeqi koji dobiju dete i de~iji dodatak, kojidobijajusiroma{nijeporodice. Bisi}evajerekladabikodeventualnog smawewa PDV na opremu

kojima }e razgovarati o mogu}nostimaulagawauSrbiji. „Geoks grupa”, koja posluje u 103zemqe{iromsveta,poznata jekaojedanodnajve}ihproizvo-

za bebe postojao i problem prakti~ne primene, jer je zbog visoke razlikeucenamapojedinihproizvodapitawenakojubiseopremuto odnosilo.Kaoprimerjenavelade~ijakolica,kojamogudako{tajui 50.000dinarai500.000dinara.

Bisi} je novinarima objasnila danovipredlogzakonaoakcizama donosi zna~ajnu izmenu kojom se predvi|ajurazli~itiiznosiakcizezarazli~iteupotrebederivata, uzmogu}nostpovra}ajazapojedine kategorije potro{a~a . Predvi|eni su razli~iti iznosi akciza za dizelgorivo,kojejeuzakonudefinisanokaogasnouqe,uzavisnosti odwegoveupotrebe,{to}eonemogu}itiilibitnoograni~itizlou- potrebekojesusejavqalenatr`i{tu, istakla je Bisi}. Ona je kao primer navela mahinacije sa lo` uqem, koje se prodavalo kao evro dizel,{tojedr`avuuovojgodini ko{talooko{estmilijardidinara, a pro{le godine 12 milijardi dinara. -Zadizelgorivopredvi|enisu razli~iti iznosi u zavisnosti od

Izboragencijazaukidawe

|a~aobu}eusvetu,saop{tiloje resornoministarstvo. Proizvodni asortiman obu- hvata`enskuide~ijuklasi~nu, biznis,sportskui modnuode}uiobu}u, dok  se proizvodwa obavqa u Kini, Vijetnamu, Indoneziji, Ju`noj Koreji, Brazilu. Ministar Dinki} sutra }e prisustvovati i sednici Predsedni{tva Stalne konferencijegradova iop{tina-SKGO na kojoj }e biti re~i o izmenama Zakona o finansirawu lokalne samouprave ireformenaknada,taksiidrugihjavnihprihodaodzna~ajaza lokalnusamoupravu.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacijaRasimQaji} razgovaraoje ju~e  sa delegacijom Saveta stranih investitora (S S I) o zajedni~kimaktivnostimauciqustvarawazakonodavnogiinstitucionalnog okvira za poboq{aweinvesticioneklimei

Dvaposkupqewa cigareta

PredstavniciMinistarstvafinansijaizjavilisudajo{nijedonetakona~naodlukakoja}eoddr`avnihagencija,fondovaisli~nihinstitucijabitiukinuta. Nemanikona~neodlukeoagencijamakoje}enastavitisaradom.Izvesnojeme|utimdaqudikojisuuwimaradiline}ebitiotpu{teni. MilicaBisi}izjavilajedaidejanijedasesaukidawemagencija istovremnoukinuiradnamesta,jer}eodre|enideowihovihposlova moratiidaqedaseobavqa. Premawenimre~ima,glavneu{tedebi}eostvarenetako{to}ezaposlenimautimagencijamaplatebitismawenekadabuduraspore|eni udrugedr`avneinstitucije.

„Geoks”ho}e uSrbiju Ministar finansija i privredeMla|anDinki} sasta}ese danas   u Beogradu sa predstavnicima kompanije „Geoks”, sa

wegoveupotrebe.Jednajezapogon putni~kihautomobila,itojejedinaakcizakojajepove}anasasada{wih37,07dinarana42dinarapo litru. Ni`a akciza ili sada{wa (umesto27,07je37dinara)jeuupotrebidizelazatransportputnika irobe,upoqoprivredi,itusedefini{eiznosod2,5dinarapolitru. Kada je u pitawu upotreba za grejawe,odnosnolo`uqekojejeta-

Kompanije spremne dapomognu

Specifi~naakcizazacigareteumesto1.janura2013. bi}epove}ana1.oktobra,sa 33 na 43 dinara, izjavila je Bisi}, obja{wavaju}i izmeneidopunezakonaoakcizamakoji}esenakonVladena}ipredSkup{tinomSrbije. Kako je najavila slede}e pove}awe cina cigareta mo`eseo~ekivati1.jula,kada }esprecifi~naakcizabiti pove}anana45dinara. ko|edizel,akcizajetrenutno54,7 dinarapokilogramuisadadolazi dosmawewazaovuuptrebu.Postupakkojim}esesprovoditiovini`i iznosi jeste refakcija, pored pla}awaakcize,inatajna~in}emoonemogu}itiilibitnoograni~iti zloupotrebe koje su bile naro~itokodlo`uqa.Kadajere~o benzinu koji se prakti~no iskqu~ivo koristi za pogon putni~kih vozila, wegova akciza je ostala istaiiznosi49,6dinarapolitru, preciziralajeBisi}. D.Milivojevi}

daqegekonomskograzvojauSrbiji, saop{teno je iz kabineta potpredsednikavlade. DelegacijuSavetajepredvodio predsednik borda direktora ove organizacije i direktor kompanije „Lafar` Srbija” Kostin Bork, koji je izrazio spremnostSSIdasekrozsve vidove stru~ne pomo}i ukqu~i u aktivnosti, ~iji }e rezultat biti stvarawe povoqnijeg poslovnog ambijenta u Srbiji, privrednirastipove}awestopezaposlenosti. Onjenaveodaovaorganizacija ima ozbiqne kapacitete i da okupqa 130 stranih preduze}auSrbijisapreko90.000zaposlenih i obimom dosada{wih investicija od 16 milijardi evra. Qaji} je istakao da je partnerstvo sa S S I od izuzetnog zna~aja i predlo`io da stru~waci iz ove organizacije u~estvujuuradnimgrupamazadono{ewe novih zakona o trgovini, za{titi potro{a~a i zakonu o berzama.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Solidnost, Kraqevo

20,00

144

8.640

Mlekara, Subotica

19,36

1.498

7.490

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

16,64

15.000

1.500.000

5,63

300

14.100

5,00 Promena %

1.260 Cena

50.300 Promet

-40,00

57

31.806

Jabuka, Pan~evo

-9,09

2.500

1.125.000

Jubmes banka, Beograd

-5,02

9.877

57.187.810

Neoplanta, Novi Sad Soko Nada [tark, Beograd Pet akcija s najve}im padom Ra{ka konfekcija, Novi Pazar

Soja protein, Be~ej NIS, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,52

453

79.672

-0,32 Promena %

618 Cena

1.923.130 Promet

NIS, Novi Sad

-0,32

618

1.923.130

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

16,64

15.000

1.500.000

Jabuka, Pan~evo

-9,09

2.500

1.125.000

Veterinarski zavod, Subotica

2,19

373

149.200

Neoplanta, Novi Sad

5,63

300

14.100

BELEX 15 (436,74 -0,05) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,31

1.388

470.469

NIS, Novi Sad

-0,32

618

1.923.130

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.100

0,00

Imlek, Beograd

0,00

2.800

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,52

453

79.672

Energoprojekt holding, Beograd

0,22

465

121.135

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,99

410

605.162

Jubmes banka, Beograd

-5,02

9.877

57.187.810

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.594

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.300

319.700

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

0,00

Tigar, Pirot

1,81

225

27.000

Veterinarski zavod, Subotica

2,19

373

149.200

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik SUBVENCIJE

~etvrtak13.septembar2012.

5

POSKUPQUJUGOTOVOSVENAJVA@NIJENAMIRNICE

Privreda po`urila po kredite Nakonsamodvadanaodpotpisivawa ugovora o subvencionisanom kreditirawusaFondomzarazvoj, uProkreditbancijeuobradiblizu300zahtevauukupnomiznosuod gotovo 40 miliona evra, saop{tilajeju~etabanka. Kreditisunamewenizalikvidnostiinvesticijeutrajnaobrtna sredstva za doma}a preduz e}a i preduzetnike. Kakojeciqprogramapodr{ka poslovawu privrede u aktuelnim uslovima, poboq{awe stabilnostinatr`i{tuiomogu}avaweno-

vihinvesticijauzalihe,sirovine irepromaterijal,uslovisufleksibilni. Pored mogu}nosti klijenta da uredno otpla}uje kredit, uslovjeidatokomotplatenesmawuje broj zaposlenih u preduze}u, podse}aseusaop{tewu. Kako je precizirano, godi{we kamatnestopekre}useod3,5odsto naindeksiranepozajmicei10,5odstonadinarske. Za mala preduze}a i preduzetnikemaksimalaniznoskreditaje 30milionadinara,zasredwapreduze}ajeto200miliona,azavelika 400,odnosno600ukolikosepreduze}eprete`nobaviizvozom. Svi krediti iz ovog programa seodobravajusarokomotplatedo 18meseci,uzperiododlo`eneotplateodpetmeseci. D.V.

But leti na 750 dinara, a polete}e i {e}er, mleko i uqe Osimhlebagotovosvenajva`nije namirnice }e poskupeti u narednom periodu. Mleku i mle~nim proizvodima neki su ve}diglicenu,bra{nuitesteninitako|e,mesoastronomski raste, a kako najavquju iz prera|iva~keindustrije,bi}enam gor ak i {e} er, pos kup e} e i uqe... Sviwski but ju~e je u novosadskim mesarama ko{tao 649 dinara, u nekima je bio 664,80 ali ve} za danas najavqene su novekorekcije.Kakosukazali u vode}im mesnim industrijama, za kilogram sviwskog buta ove nedeqe bi}e potrebno 750 dinara. Cena sviwetine, prognozirajumesari,nebitrebalo daqedaska~ejerseo~ekujedinami~anuvoz`ivihsviwa,~ija}ecenanakonpla}awacarine biti jednaka kilogramu `ive vage na doma}im pijacama. Apsurdno,kilogramsviwetine jesadaskupqiodjune}egmesa, kojesemo`epazaritizamawe od 700 dinara. Ima jo{ neubi~ajenih situacija na tr`i{tu mesa. Recimo, kilogram pile}egfileaovenedeqedostigao je740dinara,akilogramjagwetine je 540 dinara. Po vi{im cenamaodju~eseprodajuipile}i bataci, ~ak 465 dinara, dokjepile}ebelomesoprema{ilo 520 dinara. Podsetimo, kilogram sviwskog buta je u martuovegodinebio370dinara, {to zna~i da mu se cena za petmeseciudvostru~ila.

Iz„Sunoka”200.000tona{e}era -Zbogsu{ekojanijei{lanarukupoqoprivrednimproizvo|a~imaio~ekivanihslabijihprinosa,kampawapreraderepeje po~elaavgustuusvetrifabrikeitraja}e60do120danatokom kojih}esepreraditi1.400.000tona{e}ernerepe,izjaviojeQubi{aRadenkovi},generalnidirektorSunoka.-Uovogodi{woj kampawijerokpla}awaje25.decembra2012,zaisporu~enu{e}ernurepu.Cenaslatkogkorenajezarazlikuoddrugihkultura garantovana,aisplatajesigurnairealizujeseuugovorenomroku.Mogu}ajeiisplataodmahnakonisporukeuzodbijawedodatnihtro{kovafinansirawa. Sunokoplaniradapreradirepusa33.000hektarakolikoje zasejano{e}ernomrepomzapotrebekompanijeiostvariproizvodwu{e}erananivouod200.000tona. Sa{e}eromiuqemsituacija jeve}zategnuta.Madasepotro{a~i `ale da se u radwama ve} ose}anesta{ica,trgovcialii prera|iva~iporu~ujudaje,kada je o snabdevawu re~, sve u redu. [to se ne mo`e re}i i za cene

FIJAT„500L”PREDSTAVQENUBEOGRADU,AUSKORO]EIUNOVOMSADU

Srpski fi}a krenuo po Srbiji Kompanija Fijat automobili Srbije (FAS) predstavila je u centru Beograda novi model Fijat „500L”, koji se ekskluzivno proizvodiuna{ojzemqi. PretpremijeranovogFijatovogmodela jeve}organizovanau Kragujevcu 10. septembra, a najavqeno jeda}etajautomobil bitiizlo`eniuNovomSadu. Kompanija Fijat automobili Srbije prona{lajeoriginalan na~in da pretpremijerno prika`e novi model „500L” tako {to su dizajnirane specijalne kapsule,kojesupostavqeneunajprometnijim delovima Kragujevca i Beograda. Zvani~na prodaja Fijata „500L” u Evropi, kako je ranije najavqeno, trebalo bi da po~ne

krajem septembra i to najpre u Italiji. Osim {to gra|anima pru`aju priliku da prvi put vide u`ivo

„500L”,„najavne”kapsuleodbrojavajuidanedozvani~noglansirawanovogFijatovog„MPV”modelaBsegmentatr`i{ta. Fijatov„500L”jeduga~ak4,1metar, {irok 1,8 i visok 1,6 metara.

Ponuda motora obuhvata dva benzincaiturbodizel,rasponasnage od85do105„kowa”,aosnovnaverzija„1.4pop”ko{ta13.490evra. Fijat „500L”, koji jepostavqenuKragujevcu u pe{a~koj zoni, za{ti}en je met a l n o - s t a k l e n o m konstrukcijom, na kojoj je nazna~eno da je ostalo „10 dana do novogmodela”. Iz fabrike FASajeranijesaop{teno da}ecenaautomobila „500L” u Italiji iznositi 15.5000 evra. Automobil „500L” proizvodi se samo u Kragujevcu u fabrici „Fijat automobili Srbija” ~iji je vlasnik sa 67 odsto kapitala torinskiFijat,adr`avaSrbija33odsto, kako je predvi|eno i strate{kim ugovorom otpisanim septembra2008.

Prodate sve obveznice KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

114,1289

116,4581

119,1366

113,7796

Australija

dolar

1

92,8860

94,7816

96,9616

92,6016

Kanada

dolar

1

91,1791

93,0399

95,1798

90,9000

Danska

kruna

1

15,3107

15,6232

15,9825

15,2639

Norve{ka

kruna

1

15,3852

15,6992

16,0603

15,3381

[vedska

kruna

1

13,4156

13,6894

14,0043

13,3745

[vajcarska

franak

1

94,4620

96,3898

98,6068

94,1728

V.Britanija

funta

1

142,5187

145,4272

148,7720

142,0824

SAD

dolar

1

88,6507

90,4599

92,5405

88,3793

Kurseviizovelisteprimewujuseod12.9.2012.godine

Uprava za javni dug prodalajenadana{wojaukcijisve ponu|enetrogodi{wedr`avneobveznice,uukupnojvrednostiod10milijardidinara. Ukupan obim tra`we iznosioje10,37milijardidinara,odnosno103,71odstoobimaemisije.Dr`avneobveznicesuprodatepostopiprinosa od 15,99 odsto na godi{wemnivou,ananaplatudospevaju14.septembra2015.godine. Datumi dospe}a kupona, koji iznosi 10 odsto godi{we,su14.marti14.septembar. Isplata kupona vr{i}e se polugodi{we do datuma dospe}a.

jerse,kadasezavr{iotkup{e}ernerepeisincokreta,o~ekujerast.Natoukazujeipove}awe otkupne cene slatkog korena. Naime,kompanija„Sunoko”,najve}idoma}iproizvo|a~iizvoznik {e}era, ju~e je saop{tila

da}eotkupnacenaumestodosada{wih4,05dinaraiznositi4,4 dinarapokilogramurepestandardnogkvalitetaidigestije16 odsto, koja u sebi ukqu~uje sve bonuseipremije. I uqarice su ove godine dobranoskupqenegolane,te}ei zejtinoti}inavi{e.Natoukazuju i u „Inveju“, kompaniji u ~ijem sastavu uqare „Vital“ i „Sunce“. Sada se, naime, kilogram suncokreta pla}a 52 dinara, a pro{le godine je bio oko 35 dinara. Samim tim, kada se zavr{iotkup,razmi{qa}esei okorekcijicenegotovogproizvoda, odnosno, uqa, navode u „Inveju”. Situacijasmlekom,usledsu{e, je jako lo{a. Sirovine je sve mawe, sto~ari muku mu~e s hranomjersulucerkaiostale kulturestradale,te{tetusvakakone}emo}idaispeglajuvi{eotkupnecene.Proizvo|a~i mlekaimle~nihproizvodakoji nisu ovog i kraje pro{log mesecadigliceneto}eu~initiovihdana.Mleko,jogurt,pavlak a i drug i proi zv od i „Imleka“, „Meglea“, „Somboleda“ poskupe}e za dva do pet odsto,odnosnodinar-dvado~etiri po pakovawu. Za po devet ods to pos kup e} e bra{ no iz „Fidelinke“ i „grand kafa“ i „don kafa“, zatim prera|eno vo}e i povr}e u proseku 10 odsto,aproizvodiiz„Agro`iva“ za15procenata. S.Glu{~evi}

PREMIJERDA^I]SMMF-om

U{tede}emo milijardu evra

Predsednik Vlade Srbije IvicaDa~i} razgovaraojeju~e sa ~lanovima delegacije Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) o politi~koj i makroekonomskoj situaciji u Srbiji, saop{tilajeKancelarijazasaradwusmedijimaVladeSrbije. PremijerjeistakaodajeSrbijapoliti~kistabilnazemqa i da je Vlada Srbije pokrenula programzafiskalnustabilizacijuismawewetro{kovasaciqem da se osigura privredni rast. NameraVladejedadijalogom sasvimsegmentimadru{tvado|edo{irokogkonsenzusaoprogramu izlaska iz ekonomske krize.Da~i}jeupoznao~lanove delegacije MMF sa paketom merakojeimajuzaciqstabilizaciju javnih finansija i zaustavqawe rasta buxetskog deficita, navedeno je u saop{tewu.„Merepodrazumevajueliminisawe nepotrebnih tro{kova, alisusocijalnoodgovornejer {tite naj{ire slojeve stanovni{tva.Natajna~in}emoobezbediti 26 milijardi dinara u{tede do kraja ove godine, a u narednoj godini u{tede}e se oko milijardu evra”, rekao je Da~i}.

[TAJEEKONOMIJIDONEORUSKO-SRPSKISUSRET

Velike {anse sporo postaju stvarnost Po mi{qewu doma}ih ekonom is ta, sus ret preds edn ik a SrbijeiRusijeTomislavaNikoli}a i Vladimira Putina doprine}e produbqivawu privrednesaradwedvezemqe,aizgradwa gasovoda „Ju`ni tok” krozSrbiju}eoja~atiekonomsku i energetsku poziciju SrbijeuEvropi.Oniisti~uda}e seotvoritiniznovihvrataza saradwu,aliida}ebitiboqe isk or i{ }en em og u}n os ti koj e suidosadapostojale. Ekon om is ta Zor an Pop ov o~ekuje da Rusiji ne}e biti preterano te{ko da pomogne Srbijiukomplikovanojsituacijiukojojsetrenutnonalazi, kojazaposledicumo`edaima zna~aj an pad `ivotnog standardagra|anaSrbije.Onisti~eda}epomo}Rusijedoprineti popravqawu stawa, ali da Srbija mora s tim novcem da uradi {to je mogu}e vi{e, napomiwu}i da je na{a zemqa i do sad a imal a besc ar ins ki aran`man sa Rusijom, ali ga nije dovoqno koristili, {to bi u budu}nosti trebalo da se promeni. Izg radw a gas ov od a „Ju` ni tok”, po mi{ qew u Pop ov a, obezbedi}e nesmetano snabdevawe Srbije gasom, {to }e za posledicuimatiekonomskija~uzemqukoja}elak{emo}ida se odupre svim vrstama pritisaka u domenu ekonomije i nametawu uslova koji se pred wu stavqaju, bilo da su u pitawu zaht ev i Evrops ke unij e ili MMF-a. Popov smatra da, ako je zapadna Evropa prihvatila gasovodekao„darbo`iji”onda su za oni Srbiju dvostruko va`niji. Profesor ekonomije QubomirMaxar oceniodajerazumnasveve}aorijentisanostSrbije ka Rusiji i istoku, zbog pove}awa ekonomske saradwe sa tim zemqama, ali da to ne zna~idajezapadneinteresuje,

Strujanagas GeneralnisekretarUdru`ewazagasVojislavVuleti} jegovore}ioenergetskojsaradwiSrbijeiRusije,ukazaoda,nakon odobreqa nacrta sporazuma o dugoro~nim isporukama gasa Srbiji i prolaskom „Ju`nog toka” Srbija obezebditi energetsku bezbednost u 21. veku. Uz povoqno snabdevawe Srbije gasom iz Rusije,to}e,rekaojeVuleti},omogu}itina{ojzemqidazadve do tri godine gas iz Rusije kupuje jeftinije, jer }e, kad po~ne eksploatacija„Ju`nogtoka”,velikitranzitnideotoggasovodaprolazitikrozna{uzemquipoboq{atina{upregovara~ku poziciju. Powegovimre~ima,Srbija}e,zahvaquju}ive}imkoli~inamagasaizRusije,bitiuprilicidagradikogenerativnegasne elektrane,{tobipozitivnouticalonasmaweweuvozastruje. jer}esei}itamogdemogudase ostvare interese. On je istakao da Srbija nije u situaciji damo`edabirapartnere.Maxar je naglasio da je prednost ruskogtr`i{tazana{apredu- ze}atotojeonomawezahtevno od tr`i{ta zapadne Evrope i drugihrazvijenihzemaqa,teda sena{iproizvodilak{emogu probitinaruskotr`i{te. EkonomistaMla|anKova~evi} ranije je rekao da bi srpsko-ruska trgovinska razmena moglabitiudvostru~enazane-

koliko godina, a ruske investicijeusrpskuinfrastrukturu, energetiku, poqoprivredu i turizam pove}ane. Po wegovim re~ im a, rus ki partn er i imali bi interes da ula`u u otvarawepostrojewazapreradu poqoprivrednih proizvoda uSrbiji,anesamodakupujusirovovo}eipovr}eizSrbije,a mi mo`emo mnogo vi{e da izvozimouRusiju,alijeneophodna boqa organizovanost kako bi se podmirile potrebe tako velikogtr`i{ta.


6

dRU[TvO

~etvrtak13.septembar2012.

DECABEZO^EVA

Kosacrta ukr{tenici U Srbiji je oko 200.000 dece jako siroma{no, a me|u wima je veliki broj onih koji ne znaju ko im je otac odnosno oni kojima u kr{tenici u rubrici “otac” stoji kosa crtica.

Nekada se u tu rubriku pisalo “ime oca nepoznato”, a danas se samo stavqa kosa crtica. Samo na beogradskom uzorku Udru`ewe gra|ana “ Lunea” utvrdilo je u svom istra`ivawu da je na sva-

oca van institucija sistema odnosno onih koji `ive samo sa majkama. Prema zvani~nim podacima danas svaka peta `ena ra|a dete vanbra~no. Trenutno ima oko 74.000 samohranih roditeqa, a u 85 odsto slu~ajeva nisu ostvarili pravo na izdr`avawe deteta. Decu bez oca ~esto ra|aju maloletnice jer podaci pokazuju da su 16 odsto adolescentkiwa majke. ^esto su ovoj deci majke prostitutke, ima onih koje su majke rodile posle silovawa, a zabele`eni su i slu~ajevi kada `ene ne `ele da ka`u ko je otac jer ih je ostavio ili ima drugu porodicu. Me|utim, ima i dece koja znaju ko im je biolo{ki otac ali wegovo ime nemaju zvani~no upisano u kr{enicu jer majke nemaju zvani~ne papire koji bi to potvrdili. To su tzv. pravno nevidqivi i procewuje se da ih ima oko 7.000.

Pro{legodinejeudomovimazadecuimladebez roditeqskogstarawauSrbijibilo18mali{ana bezpoznatogoca,udomovimazadecuimlade sasmetwamaurazvojuwihdevet, auhraniteqskimporodicamaosam kih ~etiri-pet {kolskih odeqewa po jedno dete s nepoznatim ocem. Pro{le godine je u domovima za decu i mlade bez roditeqskog starawa u Srbiji bilo 18 mali{ana bez poznatog oca, u domovima za decu i mlade sa smetwama u razvoju wih devet, a u hraniteqskim porodicama osam. Mnogo vi{e je dece bez

Prema na{im zakonskim propisima i ova deca imaju ista prava kao i ostala vanbra~na, pa tako imaju prednost prilikom upisa u vrti}, pravo na de~ji dodatak i drgu materijalnu pomo} pod povoqnijim uslovima nego kada se znaju oba roditeqa. Q.Male{evi}

ZDRAVSTVENASLIKASRBIJE

Porastmalignih oboqewa Srbija je suo~ena sa rastu}om stopom hroni~ih nezaraznih bolesti. Najvi{e se umire od kardiovaskularnih bolesti, a odmah iza wih su maligne. Standardizovana stopa mortaliteta iznosi oko 200 umrlih od malignih bolesti svake godine na sto hiqada stanovnika. Svake godine u Srbiji oko 3.700 `ena oboli od raka dojke a umre oko 1.600. Od raka grli}a materice oboli oko 1.300 a standardizovana stopa mortaliteta na sto hiqada stanovika izosi 9,4. Tre}i naj~e{}i oblik raka u Srbiji je rak debelog creva od koga svake godine oboli 3.800 a umre 2.300

qudi. Vlada Srbije je pre tri godine usvojila Nacionalni program “Srbija protiv raka”, kao i tri program sprovo|ewa otkrivawa ova tri naj~e{}a kancera. Upoznavaju}i ministre zdravqa evropskih dr`ava o zdravstvenoj slici Srbije, na 62. zasedawu regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije, ministarka zdravqa Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}, ukazala je i na stalan porast broja mentalnih poreme}awa, a me|u wima posebno unipolarne depresije koja }e u Srbiji do 2020. godne izbiti na drugo msto me|u uzrocima radne nesposobnosti. Q.M.

VIRUSZAPADNOGNILA

Kodsedmoro dokazanainfekcija Na Institutu za infektivne i tropske bolesti Klini~kog centra Srbije trenutno se le~i 36 pacijenata pod sumwom da su

Na pitawe da li predstoje}i pad temperature mo`e pozitivno da uti~e na povi{ewe zara`enog broja qudi, Deli} je objasnio da je u pitawu bolest sezonskog karaktera i da sa hladnim mesecima ne}e biti komaraca, pa samim tim ni vetra, ni transmisije: - Ali ova bolest ostaje me|u zara`enim `ivotiwima. Ova infekcija je u{la u na{u populaciju i sredinu i ova pri~a }e se ponavqati narednih godina. On je dodao da za medicinare nije bilo dilema da li }e se virus “zapadnog Nila” jednog dana pojaviti u Srbiji, ve} da su bili u dilemi kada }e se to desiti.

Vrlojeretkate`aforma Samo 20 odsto inficiranih ima klini~ku sliku koja podse}a na grip - povi{ena temperatura, glavoboqa, osip, uve}awe limfnih `lezdi, a da samo jedan od 100 ili 150 inficiranih ima te`u formu - infekciju mo`danica, koja je po pravilu benignog toka, ili infekciju samog mozga, {to je mnogo opasnije. zara`eni virusom zapadnog Nila, a infekcija je dokazana kod sedam bolesnika, izjavio je direktor tog instituta Dragan Deli}.On smatra da nema razloga za paniku, ali da su briga i ozbiqnost neophodni.

Deli} je objasnio i da za taj virus ne postoji antivirusni lek, ve} da terapija poma`e bolesniku da prebrodi taj kriti~ni period. Prema wegovim re~ima, ve}ina inficiranih tu bolest prele`i bez simptoma.

dnevnik

DONACIJAEUOD22MILIONAEVRAZAFAKULTETEUSRBIJI

Unapre|ewenau~nih kapaciteta Evropska unija (EU) ulo`i}e 22 miliona evra za obnovu in fra struk tu re 27 vi so ko {kolskih ustanova u Srbiji, ~ime }e biti stvoreni uslovi da fa kul te ti do bi ju kqu~ nu ulogu u ekonomskom razvitku dr`ave, re~eno je ju~e na sve~anosti u Rektoratu Univerziteta u Beogradu (UB). Donacija je namewena dr`avnim univerzitetima u Novom Pazaru, Ni{u, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu, za adaptaciju i obnovu kabineta, slu{aonica, laboratorija i nabavku opreme, rekao je ministar @arkoObradovi}, na skupu kojem je prisustovao {ef delegacije EU u Srbiji VensanDe`er. - Srbija ima nedovoqno jaku ekonomiju i nedovoqno sredstava za obrazovawe - izjavio je minstar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Obradovi} i naveo da je svaka pomo} za obrazovawe vi{e nego dobro do{la. Oblast visokog obrazovawa je jedan od najve}ih potencijala i treba i mo`e da obezbedi eko-

Donacijajenamewenadr`avnimuniverzitetima uNovomPazaru,Ni{u,NovomSadu,Beogradu iKragujevcu,zaadaptacijuiobnovukabineta, slu{aonica,laboratorijainabavkuopreme nomski razvoj zemqe, rekao je Obradovi} na skupu na kojem je De`er objasnio da se projekat „Unapre|ewe infrastrukture visoko{kolskih ustanova u Srbiji - EU HETIP” realizuje iz

pretpristupnih fondova namewenih Srbiji: - Donacija }e zna~ajno pomo}i Ministarstvu u unapre|ewu nau~nih kapaciteta, a naro~ito razvoju tehni~kih inovacija i

istra`ivawa, koja bi trebalo da dovedu do ekonomskog napretka. Studenti i nastavno osobqe po~e}e da koriste obnovqene prostorije i novu opremu od {kolske 2013. godine, re~eno je na skupu, kojem je prisustvovao i rektor UB BrankoKova~evi}, rektori i dekani drugih univerziteta i fakulteta. Zahvaquju}i donaciji, bi}e rekonstruisan staklenik u botani~koj ba{ti „Jevremovac” koja pripada beogradskom Biolo{kom fakultetu, a predvi|eno je i adaptirawe kabineta i slu{aonica na Poqoprivrednom fakultetu. U planu je pro{irewe i adaptacija zgrade Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu, izgradwa kotlarnice na Ma{inskom fakultetu u Kraqevu, obnova fasade zgrade rektorata UB, izgradwa rampi za studente sa hendikepom... EU je od 2000. godine u projekte unapre|ewa i podr{ke reformi obrazovawa u Srbiji ulo`ila vi{e od 63 miliona evra, re~eno je na skupu.

VETERANI:NE]EMOOMETATI„PRAJD”

Paradasrama Savez ratnih veterana Srbije najavio je da }e 6. oktobra u Beogradu odr`ati „Paradu srama” sa ciqem da pa`wu javnosti skrene na ratne veterane koji su, prema wihovoj oceni, najmarginalizovanija grupa qudi u Srbiji. - Potpuno je jasno da su takvi skupovi koji su zakazivani u isto vreme i na istom mestu bili zloupotrebqavani od strane onih koji su do{li da vr{e nasiqe - ka`e Goran Mileti}, ~lan organizacionog tima “Prajda”, koji je tako|e zakazan za ovaj dan. Predsednik Saveza ratnih veterana Mile Milo{evi} obja{wava da je taj savez odabrao isti datum kao i “Prajd” kako bi iskoristili veliku medijsku pa`wu. Tako|e, naglasio je i da naziv „Parada srama” ne treba dovoditi u vezu s pripadnicima gej popula-

Deklaracija protivhomofobije Tim „Beograd prajda” zatra`io je da Skup{tina usvoji deklaraciju protiv homofobije, ali i da dopuni Krivi~ni zakonik Srbije time {to bi predvideo krivi~no delo zlo~ina iz mr`we u skladu sa evropskim standardima. Zatra`eno je i procesuirawe u najkra}em roku onih zbog ~ijih je pretwi zabrawen „Beograd prajd 2011”, kao i da u okviru policijske uprave u svakom od 24 grada postoji kontakt osoba za LGBT zajednicu koja }e biti obu~ena za rad na problemima s kojima se ta zajednica susre}e.

cije, ve} s te{kim polo`ajem ratnih veterana: - Jednostavno, ho}emo da skrenemo pa`wu javnosti na probleme veterana, ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. To je najve}a populacija u Srbiji koja broji preko 5.000 ~lanova i o wima niko ne brine. Dr`ava se pona{a kao da rata nije bilo i mi ni dan-danas nemamo zakone u vezi toga. Pored gej parade i protesta veterana, za 6. oktobar su zakazana jo{ dva skupa u Beogradu. Desni~arske organizacije tako|e su najavile skup i ve} {aqu prete}e poruke, a 6. oktobra bi i posmrtni ostaci kneza Pavla, koji }e dan ranije sti}i u Srbiju, trebalo da budu preneti iz Beograda na Oplenac.

VESTI Sahrana posmrtnih ostataka knezaPavla Uz najvi{e dr`avne po~asti 5. oktobra ove godine posmrtni ostaci kneza Pavla Kara|or|evi}a, kwegiwe Olge i kne`evi}a Nikole, bi}e izlo`eni u Sabornoj crkvi ili hramu Svetog Save u Beograd, a sutradan, 6. oktobra, sahraweni u kriptu na Oplencu. Kako su wihovi posmrtni ostaci sahraweni na grobqu u Lozani u [vajcarskoj, 28. septembra obavi}e se ekshumacija. Nakon toga posmrtni ostaci bi}e otpremqeni u Srbiju. Srpska pravoslavna crkva jo{ nije donela oduku da li }e pomrtni ostaci ovog srpskog vladara biti izlo`eni u Sabornoj crkvi ili hramu Svetog Save u Beogradu, ali }e za nekoliko dana Sinod SPC saop{titi svoju kona~nu odluku. Ina~e, Vi{i sud u Beogradu rehabilitovao je kneza Pavla Kara|or|ev}a, nekada{weg namesnika Kraqevine Jugoslavije koji je nakon Drugog svetskog rata progla{en ratnim zlo~incem i oduzeta su mu sva gra|anska prava i imovina u zemqi. Vlada Srbije nedavno je donela odluku o obrazovawu Organizacionog odbora za prenos posmrtnih ostataka ~lanova porodice Kara|or|evi} u porodi~nu kriptu crkve Sveti \or|e na Oplencu, a za predsednika imenovan je predsednik Srbije TomislavNikoli}. Q.M.

Uponedeqak Dra`u progla{avaju mrtvim Za ponedeqak, 17. septembar, u Vi{em sudu u Beogradu

zakazano je ro~i{te na kome bi Dragoqub-Dra`a Mihailovi}, komadant Jugoslovenske vojske u otaxbini, trebalo da se poglasi mrtvim. Naime, pre skoro ~etiri godine pokrenut je proces za rehabilitaciju generala Mihailovi}a ali je sud tra`io da se u posebnom postupku prvo utvrdi da je on mrtav, odnosno da se sudski proglasi mrtvim, pa tek onda da se nastavi proces wegove

rehabilitacije. Generalni sekretar Srpsko liberalnog saveta Aleksandar Nedi} smatra da nakon {to sud proglasi Mihalovi}a mrtvim vi{e ne postoji nikakva smetwa da se on 22.oktobra, kada se nastavqa glavno ro~i{te, rehabilituje odnosno proglasi nevinim. Q.M.

Vi{ak uprosveti137 nastavnika? Broj qudi koji su tehnolo{ki vi{ak je mawi nego {to se mislilo i samo 137 qudi nema ni jedan ~as kao osnovu za rad u {kolama, izjavio je ministar obrazovawa Srbije @arko Obradovi} i dodao da, po wegovim saznawima, skra}eni fond ~asova ima oko 3.900 qudi.

previsoko postavqeni, dok su drugi tvrdili da su dobra polazna osnova za boqi rad direk to ra, od no se se na {est oblasti rada. To su upravqawe procesom razvoja, vaspitawa i u~e wa de te ta u pred {kol skoj usta no vi, od no sno upravqawe procesom u~ewa i podu~avawa u {koli, razvoj odnosa sa roditeqima i starateqima, organom uprave i {irom zajednicom.

- Poku{a}emo na svaki na~in da sa~uvamo sistem i zaposlene i da ubla`imo ekonomske te{ko}e u kojima se nalazimo, a da ne dovedemo u pitawu funkcionisawe sistema rekao je on i istakao da ministarstvo radi na tome da ne bu de ot pu {ta wa u si ste mu obrazovawa. Ministar smatra da dva odsto iz buxeta nije iznos koji mo`e da zadovoqi potrebe zaposlenih u prosveti i nagla{ava da su sindikati razumeli situaciju.

Standardi zadirektore {kola Predlog standarda kompeten ci ja di rek to ra usta no va obrazovawa i vaspitawa, doku ment ko ji su raz ma tra li ~la no vi Na ci o nal nog pro svetnog saveta (NPS), treba da „natera” direktore {kola da budu uspe{niji rukovodioci i menaxeri, a predvi|eno je da bude i osnova za licencirawe direktora. Predlog je uradio Za vod za una pre |i va we obrazovawa i vaspitawa. Standardi, za koje su neki ~la no vi NPS na ve li da su

Slabodziv gra|anaza vakcinaciju U posledwe dve godine broj gra|ana koji se redovno vakcini{u je zna~ajno opao, a uzrok je verovatno gubitak poverewa zbog de{avawa oko nabavke vakcine protiv gripa H 1 N1, dok obuhvat dece koju roditeqi do vo de na vak ci na ci ju, ipak, nije smawen. Epidemiolog dr Predrag Kon ka`e da vakcinacija kod dece ipak nije do`ivela toliki „podba~aj” kao kod odraslih, naro~ito starijih od 60 godina. - Imamo veliki podba~aj u vakcinaciji odraslih i imali smo je i pre pandemije vurusa novog gripa i sporne nabavke vakcina, ali ~iwenica da je opao broj vakcinisanih i to se mo `e po ve za ti sa gu bit kom poverewa - rekao je Kon dodaju}i da je problemati~no to {to se protiv gripa i pneumokoknih infekcija vakcini{e mawe od jedan odsto onih koji bi morali da se vakcini{u. On je naveo da odgovornost za slab odziv za vakcinaciju u vreme pandemije novog gripa „le `i” na pri mar noj zdrav stvenoj za{titi, ali i epidemiolozima.


Pijaca„Mojsala{” naSpensu Pijaca „Moj sala{„ odr`a}e se danasod14do20~asovanaplatouispred Spensa. Na pijaci }e izlagati tradicionalni i poqoprivrednici iz Vojvodine koji nude organski hranu. Posetici}emo}idakupesezonskopovr}e,mle~neproizvodeidrugetradicionalneproizvode. Ovapijacaodr`ava}esesvakog~etvrtka do kraja septembra na platou Spensa. K.K.

Magijaargentinskog tanga

DANASNA„BRANKOVOMKOLU”

Srpskousmeno poetskonasle|e Uokvirumanifestacije“Brankovokolo” danas u 11 ~asova u Matici srpskoj bi}e predstavqeno “Srspsko usmeno poetsko nasle|eVojnekrajine”,uzapisimaod18.do20. veka. U~esnici okruglog stola bi}e MiodragMaticki,Du{anIvani},JelenkaPandurevi},DragoqubPeri} iSlavicaGarowa

Radovanac. Sedmog dana pomenute manifestacijetako|e}ebitiodr`anpoetskiteatarantologijesrpskepoezijeuGradskojbiblioteciu19~asova.Ojka~kagrupaizBa~a predstavi}eseu20~asovauMuzejuVojvodineuDunavskoj35agostjenarodniumetnik GojkoTodorovi}.I.D.

Novosadska ~etvrtak13.septembar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Reprizakaosudbina

P

ravazimajenaizgleddaleko,ali}ehladnidanido}i br`e nego {to se na{oj svestito~ini.Tadajenajva`nija stvardadomoviNovosa|anabudu topli. Tako }e i biti onima kojiredovnopla}ajura~une,ali, ka`u u „Novosadskoj toplani”, mogu}ejedaunekimstanovimai cvoko}uitozbognekihposebnih nepla}enih dugova. U pomenutom preduze}u,samisunapomenuli,u vrlo su te{koj finansijskoj situacijizbogneispla}enihpotra`ivawazagrejaweitopluvodu, tesu~akporu~ilidajeugro`eni po~etak grejne sezone. “Toplani” seukupnodugujeprekodvemilijardei{estomilionadinara. Vratimoseonimakojimacvokotawepretizbognekih“posebnih”dugova.Elem,podu`ijespisakonihzgradakojesenalazena

privremenoj isporuci grejawa i takozvanom gra|evinskom grejawu,ivrlojemogu}eda}eupravo oni ostati bez toplih radijatora,ukolikosedugovineizmire. Ovasituacijanijenovina,jerse svakegodinepojavispisaknovijih zgrada, koje duguju mawe ili vi{enovcaipravojepitaweza{toinvestitoriovusituacijusa “Toplanom”nisure{ili.Dalije mogu}edaToplanana|edrugimodel dogovora sa investitorima pre tzv. re`ima privremene isporuke grejawa? Svake jeseni se ispostavidajedeluinvestitora dug va`an drug.  A zna se i da hladno}e sti`u “nekako” u isto vremeodkadjesvetaiveka.Zna se i da u ovo doba godine uvek gledamo reprizu pomenutog problema. B. Markovi}

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8.30 do12 satiDanilaKi{aod12do22.Ka}:od8.30 do 13 deonaseqaKa}odUliceS.Markovi}apremaBudisavi.Susek:od8.30 do13 deovikendnaseqaKoru{ka.

V remeploV Majstorijetraktorista Pogonpoqoprivrednogpreduze}a„NoviSad”na^enejuitamo{wa mesnazajednicabilisu13.septembra1981. doma}initakmi~ewatraktoristaizju`neBa~ke.Gostisudobropo~a{}eniizabavqeni,aliu samomtakmi~ewupro{lisukaobosipotrwu.Me|upedesetaktakmi~ara iz privatnog sektora, neprikosnoveni su bili Marinko Leti}, MiloradLeti}iZoran@iki}sa^eneja,doksu^enejkeMaricaMurga{kiiMirjanaVlaovi},uzAnicuJovi}izKa}abilesunajspretnije u vo`wi traktora. I ^enejci, |aci osnovne {kole bili su najboqi traktoristime|usvojimvr{wacimaizokolnihmesta.Jedinosuugrupitraktoristaizdru{tvenogsektorazablistaliDraganGrbi}izMagli}aiFeherZoltanizTemerina. N.C. ULICASTANOJA STANOJEVI]A

Beztoplevode zbogradova Prikqu~ewe objekta na vrelovodnumre`uuUliciStanoja Stanojevi}a po~iwe danas u 9 ~asova a zbog tog posla tople vodene}ebitiupomenutojulicinabrojevimaod3do7iod2 do 20. Zavr{etak radova i ponovni dolazak tople vode o~ekujesedanasupopodnevnimsatima. B.M.

Manifestacija„Letouvrtugalerija”bi}ezatvorenasutrauzajedni~komvrtuGalerijeMaticesrpskeiSpomenzbirkePavle Beqanskiperformansom„Magijaargentinskogtanga”koji}etrajatiod21do23~asa. Udru`ewe„TodoTango”}ekrozfilmiplesni nastup provesti publiku putem tango mizikeiplesaodArgentinedona{ihprostora. Posetioci }e imati priliku da se oprobaju u ovom magi~nom plesu i da nau~e prvetangokorake. I.D.

hronika

Telefoni:0214806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PREKSINO]NAVATRANALIVADIIZME\UDETELINAREINOVOGNASEQAUPOZORAVA

Zamesecdana 113po`aranaotvorenom U proteklih mesec dana, od 11.avgustado11.septembra,vatrogasci su u Novom Sadu ugasili146po`ara,odkojihje113 bilo na otvorenom prostoru, saznajemoizgradskevatrogasne brigade. Najugro`enija su prigradska naseqa, dok su ovakve intervencije re|e u urbanijim delovima. - Po`ari na otvorenim prostorima ~e{}e se de{avaju u prigradskim mestima, na mestima gde su zapu{tene, neure|ene

ilinapu{teneparcele,kaoina rubnim delovima grada. Dakle, de{avajusepo`ariinaotvorenim prostorima u gradu, ali su re|i- kazao je komandant novosadskih vatrogasaca Dragoslav Klisura navode}i da ~lanovi brigade u po`are na otvorenom prostouugradura~unajuisitua- cije kada se zapali kontejner, kojihje,uproteklihmesecdana, bilo29. Kaoprimerpo`aranaotvorenom u gradu komandant je naveo

UPRAVAZAVANREDNESITUACIJE

Nemarnimavisokekazne UpravazavanrednesituacijeuNovomSaduupozoravapoqoprivrednikedanepalebiqneostatkenawivama,jermoguprouzrokovatipo`are.Tako|e,upozoravajuigra|anedajezabraweno spaqivawe sme}a i biqnih ostataka, kao i lo`ewe vatre u {umiilokacijama,kojesuod{umaudaqene200metara.Usaop{tewuUpravestojida}esugra|ani,kojinebudupo{tovovali mereza{titeodpo`ara,pla}ativisokenov~anekazne.Zapravna lica kazna je od 300.000 do milion dinara, za odgovorne u pravnomlicuifizi~kalicakaznajeod10.000do50.000dinara, a za preduzetnike od 150.000 do 500.000 dinara. Tako|e, iz te Upraveka`udajeuslu~ajuizbijawapo`araimaterijalne{tetemogu}eipodno{ewekrivi~neprijave.Tokomberbekukuruza i drugih poqoprivrednih kultura, Uprava }e intenzivno kontrolisatisprovo|ewemeraza{titeodpo`ara. N.R.

po`ar koji je preksino} zahvatiolivaduizme|uDetelinarei Novog naseqa, pored kasarne Vojske Srbije „Jugovi}evo”. Plamenjezahvatiovi{ehiqada kvadrata, a vatrogasci su ga, zajedno sa gra|anima, gasili dva sata. Vatra se nije pribli`ila stambenimiliposlovnimobjektima, materijalne {tete nema, jer je, kako navode vatrogasci, gorelasuvatravaitrska.Ipak,

RADNICI„DUNAVGRUPEAGREGATI”DALIROK ODNAJDU@EDESETDANA

BlokadeDunavanema, imapregovora Zaposleniupreduze}u„Dunavgrupaagregati” nisu ju~e blokirali Dunav, ali ostaju pri toj nameri, ukoliko u roku od sedam do desetdananeprimetriminimalcainedobijuoverenezdravstvenekwi`ice. Predstavnik sidnikata Novica Cvetkovi} kazaojedajedataposledwa{ansaposlovodstvudanamiridugoveradnicimainaveo dajesporazumizme|usindikataiposlovodstva„Dunavgrupaagregati”ju~epostignutu pokrajinskoj Vladi posredovawem predstavnikaizpokrajinskeadministracije. - U roku od sedam do deset dana treba da namseisplatizaradaizdecembra2011.godi-

neiaprilskaimajskaplataidanamseovere zdravstvene kwi`ice - kazao je Cvetkovi}.Dodaojedajeju~ere~enoda}ebitiura|enielaboratoperspektivama“Dunavgrupeagregati”idapregovoripo~iwuuponedeqak uz posredni{tvo zvani~nika iz pokrajinskevlasti. Preduze}e„Dunavgrupaagregati”jenekada{wi“HerojPinki”,~ijijevlasnikpoznatibiznismenDu{anBorovica.Ju~esuu„Dunavgrupiagregati”zbogpodr{kebiliizaposleni iz zrewaninske firme  “Vojvodina put”,tako|euvlasni{tvuBorovice. Z.Deli}

Klisurajepodsetiodaje,prema Zakonuoza{titiodpo`ara,zabraweno spaqivawe ostataka strnih useva, sme}a i biqnih ostatakanaotvorenomprostoru. -Osobakojanaovajna~inizazovepo`ar,kr{izakon,aprema wemu,taosobatrebadavatrogasnospasila~koj jedinici nadoknadi tro{kove intervencije, u skladu s posebnim propisompredo~iojesagovrik. A.J.

ODSUTRADONEDEQE

Festivalmeda ucentru TradicionalniFestivalmedaodr`a}eseodsutradonedeqeuZmajJovinoj ulici, a kako ka`u organizatoriovap~elarskamanifestacijasaizlo`beno-prodajnim sadr`ajima, ima privredni,turisti~ki,sportski,kulturno-umetni~ki i humanitarni karakter. Sve~ano otvarawe bi}e odr`anosutrau11satinapo~etkuZmaj Jovine ulice, a prijem u~esnika festivalajeu12~asovauGradskojku}i. Kulturno-zabavni program traja}e tridanaod13do22~asa.Ucentru}e bitipostavqenooko90tezgi,nakojima}ebitiizlo`eniopremazap~elare,medip~eliwiproizvodi. B.M.

RADOVIUFUTO[KOMPARKU

Rasteglaseobnovastaza Odukupno3.245kvadratnihmetarabetonskihstazauFuto{komparku dosadaje ura|eno oko 1.800 kvadratnih metara {to je, kako saznajemo, prva faza posla. Obnova staza u prakupo~elajeproletos. Umestobetona,stazesusadaodbehatonasaveomakvalitetnom podlogom. Posaoseradi udvefaze,arokza

zavr{etakrekonstrukcijestazauFuto{kom parkujekrajgodine. Betonskestaze~inepolovinustazauovomspomenikuprirode,aposledwa popravka izvedena je jo{ 2005. Ostatak~ineasfaltnestaze,kojesuradnici„Puta” presvukli novim slojem asfalta. Futo{kiparkprostiresenaukupnoosamhektara,

aodlukomSkup{tinegradaod2006.godineje kao prirodno dobro svrstan u tre}u kategoriju za{tite. Radove finansira Gradska upravazaza{titu`ivotnesredinesaoko17 milionadinara,a zaposaouparkuzadu`eno je „Gradskozelenilo„. B.M. Foto:R.Hayi}


8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak13.septembar2012.

POTRAGA ZA NESTALIM PSOM

Tra`ise plemenitiOdi Pre ne{to vi{e od mesec dana iz dvori{ta ku}e na Salajci iza{ao je pas Odi, ~ija vlasnica Ivana Bukvi} poku{ava od tada da ga prona|e.

Kako ka`e, Odi nije obi~an pas, ve} je bio kao ~lan doma}instva, a pri ruci joj se na{ao i u trenucima kada joj je `ivotbiougro`en. -Preotprilikegodinuipodana, pala sam u ku}i usled izliva krviumozak.Kakosambilasama, kada sam se probudila prvo sam ugledala wega. Ne mogu sa sigurno{}udatvrdim,aliose}amdaje doprineomombu|ewu-obja{wava

vlasnicakojanasvena~inepoku{avadasaznagdeseOdinalazi. Odijeme{anac,jedanodroditeqajelabrador,adrugijenepoznate rase, boja dlake je metalik sivasmalobelogpo stomaku i ~ipovan je. Kako ka`e Ivana, iako je velik i mo`edaizgledazastra{uju}e, nije agresivan. Tragawu za Odijem prikqu~ila i Novosadska biciklisti~kainicijativa, koji su za ovaj slu~aj doznali od novosadskog Udru`ewa za za{titu `ivotiwa SPANS. - Ne mo`emo da tra`imosvakogpsa koji ode od ku}e, ali ovim povodom `elelismodapoka`emosolidarnosti podr{ku ovakvom odnosu vlasnika prema ku}nom qubimcu - ka`e Marko Trifkovi} izNovosadskebiciklisti~ke inicijative. Oni koji psa vide, treba da se javenabrojevetelefonavlasnice 064/356-0106i6435-211.InformacijeoOdijumogudasedajuidobiju na Fejsbuk stranicama SPANS-a i „Izgubqen pas Odi”. J. Z.

PROJEKAT OMLADINE JAZASA

Obukavr{wa~kihedukatora Omladina Jazasa Novi Sad u narednom periodu }e sprovesti projekat„Prvageneracija{kole Omladine Jazasa Novi Sad” koji podrazumeva da se kroz odre|eniprocesutvrdestandardi u vr{wa~koj edukciji na temu reproduktivnog zdravqa, polno prenosivih infekcija i bole-

stizavisnosti.Uplanujedase ti utvr|eni standardi primene na obuku nove generacije vr{wa~kih edukatora. Stvori}e se tim koji }e sistematski i kontinuirano edukovati mlade na teritoriji Vojvodine iz navedenihoblasti. I. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 22.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.10), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 12.10,14, 14.10, 16,18.10), „Za~in za brak” (20.20), „Totalni opoziv” (22.35), „Pritajeno zlo” (18.30, 20.30, 22.30), „Ted” (18, 20, 22.10)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI Unovosadskomporodili{tu,odprekju~eu7~asovadoju~euisto vreme,rodilesu: BLIZANCE:Vesna Jawi} (dvade~aka)iVesna Georgijevi} (de~akaidevoj~icu)izNovogSada, DEVOJ^ICE: Jelena Arsenovi}, Maja Olu{ki-@ivanovi}, Mirjana Bubuq iJovana Lu~i} izNovogSada,Zorica Isakovi} iz SremskihKarlovacaiDarinka Govedarica izBa~kePalanke, DE^AKE: Dobrila Drjanovi}, Adriana Mako, Miqana Radosavqevi},Teodora Drami}anin-Jani},Vera @upanec,Milana \uki},Vesna Tasovac iSla|ana Simani} izNovogSada,Milica Futo{ki izPetrovaradina,Helena Nemethova iNikolina Stojanovi} izSremskeKamenice,Dragana Stojanovi} iz^ortanovaca,Nata{a Ilievska-[najder izBukovca,Ankica Radu izSilba{a,Dragana Radkovi} izSiriga,Du{ica Milanovi} izMaradikaiQiqana Smiqani} izMo{orina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: PavkaPereNikoli}(1929)u10.30sati(urna),Nikola@ivkaVu~kovi}(1956)u11.15(ispra}aj),DragovanSlavkaBoto{ki(1947) u 12, Andrija Ga{para Kasa (1932) u 12.45, Olga Sime Ugrica (1928)u13.30,\uraSaveMili~evi}(1928)u14.15,DragaAndrea Kosti}(1927)u15iJulijanaEmilaPopadi}(1917)u15.45sati.

DNEVNIK

ZA[TO SU MALI[ANI U VRTI]IMA PREKJU^E RU^ALI HLEB, MARGARIN I PARADAJZ

Tvrdpasuqnijezade~jitawir DirektorPred{kolskeustanove«Radosnodetiwstvo» Dragan Milo{evi} izjavio je ju~e za „«Dnevnik“»davelikadugovawai te{ka ekonomska situacija nemajuvezesaslu~ajemodutorka, kadasudecazaru~akumestopasuqadobilahlebimargarin. - To je pojedina~an slu~aj, a pasuq kupqen od dobavqa~a u startujebiolo{egkvaliteta. Pojelovnikutrebalojedabude u ponedeqak, kuvari su ga staviliulonce,apo{toseni posle {est sati nije skuvao, biojetvrd,stru~wacisuodlu~ilidanebitrebalodasedajedeci.Deotogpasuqaipara-

dajzaposlatjenaanalizeuInstitut za javno zdravqe «Vojvodine»,asavostalipasuqjeba~en – ka`e Milo{evi}. Zato susu,isti~e,decidalihlebi margarin. Rekao je da }e u jelovnikuzaseptembarbitimaloodstupawa,odnosnodasejelovnik ne}e mewati, jer vi{e nijepraksadasepi{ekojavrstamesajenatrpezi. - Sada napi{emo samo meso, beznaznakedalijere~opiletini, sviwskom ili june}em mesu.Ju~esudecaimalazaru~ak boraniju sa mesom, dok sutra imaju slatki kupus sa seckanimmesom.Upetak}eimati

rizibizisaseckanimmesom– ka`eMilo{evi}. Vaqapodsetitijejo{umaju biv{i direktor te ustanove Borislav Samarxi} upozorio jeda}emali{animauvrti}ima od septembra biti slu`ena hrana iz robnih rezervi, jer Gradoddecembrapro{legodine nije uspeo da obezbedi ugovoresadobavqa~imahrane. Iaktuelnidirektorjekada je do{ao na mesto prvog ~oveka, rekao da je ustanova u te{kojekonomskojsituaciji.Dug je pre mesec dana iznosio 650 miliona dinara.“Imleku” se duguje31miliondinara,akada

se tome dodaju i kamate, dug je izme|u45i50miliona.Du`ni suiPoreskojupravi260miliona dinara, {to je prema Milo{evi}evim re~ima goru}i problem. -UkolikonamGradnedafinansijsku injekciju te{ko da }emoseuskorijevremeizvu}i iz problema i izmiriti dugovawa. Ako samo do oktobra uspemo da zaustavimo rast dugovawa i da neke stare dugove vratimo, bi}e dobro. Opet ponavqam, to ne mo`emo bez pomo}i osniva~a - naveo je u ranijojizjavizana{listMilo{evi}. Q. Nato{evi}

U JODNOJ BAWI

Blista}edvori{te kaoizgrada Nakonzavr{eneprvefazerekonstrukcije Jodne bawe u maju, koja je podrazumevala hidro i termo izolaciju, restauraciju kompletnefasade,sanacijukrova, sre|ivawe stolarije, hola, bolesni~kihsobaipodova,usledilo je ure|ewe predweg dvori{ta.Sre|ujuseplo~nici,staze, rasvetaizelenilo,kakosebise sve uklopilo u ambijent zgrade stare preko 100 godina, istakao je pomo}nik direktora za neme-

dicinske poslove Krsto Milovi}. Posao bi trebalo da se zavr{izadesetakdana,aunarednoj fazi rekonstrukcije bi}e ura|en i drugi deo dvori{ta i bazen. Obnova bazena sledi poslepopravkeUliceNikoleTesle,jerprisvakojja~ojki{itaj deobudepoplavqen.@eqajeda se {est jela zameni ni`im stablima, koja ne}e zaklawati najlep{ideozgrade. I. D.

Foto:R.Hayi}

SUTRA U KWI@ARI GRADSKOJ

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Umetnost~itawalica” Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”utorkomi~etvrtkom da¬ruje~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.Dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja sedanas prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu „Umetnost ~itawa lica” Xin Hener u izdawu „Mono i Mawane“.Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Ovakwigauvodinasusvetgdesecrtene~ijeglicavi{eneposmatrajusamosaestetskogstanovi{ta,ve}setuma~ekaoispisaniznacidu{evnograzvoja. Otkrijte i na sopstvenom licu obele`ja onoga {to vi u stvari jeste. Drevnave{tina~itawalicautemeqena je na akupunkturi i kineskoj medicini, i ima tradiciju istra`ivawa i usavr{avawadugupreko3.000godina. A. Va.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Srpskipisci kaokuvari

Predstavqawe kuhiwskih dela iz kwige „Kod srpskog pisca”,odnosnoprozno-gurmanskadegustacijakuvarskog ume}asrpskihpisaca,odr`a}esesutrau17~asovauKwi`arigradskoj,UlicaModene1.Izme|uostalihu~estvuju Svetislav Basara,Goran Petrovi},Pero Zubac,Mirjana D. Stefanovi}, Petar Arbutina, Miodrag Rai~evi}, Vladimir Kopicl, Milo{ Latinovi}, Du{an Pop \ur|ev, Blagoje Bakovi}.Organizatorisu„Slu`beniglasnik”i kwi`arskazadruga„Qubiteqikwige”. G. ^.

065/47-66-452

Toaletiteraju prolaznike Molim zadu`ene za odr`avawetoaletanaautobuskojokretnici kod [tranda da savesnije odr`avajutoalete,aakotonisu ustawunekaihuklone,danebi prolaznici morali da nose gas maske.Tako|e,molimnadle`ne zapselutalicedaihuklonesa {etali{ta pored Dunava i novosadskih ulica da bi `iteqi ovoggrada,anaro~itodeca,moglibeztelohraniteqada{etaju. Navedene mawkavosti ne ugro`avaju samo stanovni{tvo, ve}iugledna{eggrada. 064/2974... *** Kada smo znali da kritikujemo,redjeidapohvalimo.Va|ewe li~nih dokumenata u gradskom SUP-u je izuzetno jednostavno uz internet zakazivaweiprijatno uz qubazne slu`benice. Samo nastavitetako! 062/2148... *** Stru~waci upozoravaju da komarci sve vi{e prete, a za godinu dana wihovi ujedi }e biti jo{ opasniji po zdravqe qudi.Glavnawihova stani{ta u Vojvodini su zapu{teni kanali. Zato prioritet treba dati ~i{}ewukanala,nesamozaefikasnijenavodwavawe, ve} i za spre~avawe raznih bolesti. Zbog ove nove-stare opasnosti potrebno jedadr`avni,pokrajinskiilokalni organi sprovedu najrigoroznije mere protiv industrijskih zaga|iva~a kanala i naterati ih da u kanale ispu{taju samo pre~i{}enu vodu. U  pro-

tivnom,nimalarijanijedaleko, atada}etro{kovibitiihiqaduputave}i. 063/5243... *** [ta zna~i biti proleter? Ima dosta klubova sa tim imenom!Pozdrav! 063/8592... *** Za 064/1436... U ambulanti Zmaj Ogwena Vuka radio je dr Vukanovi}Mile,jakodobaroftamolog,trebaproveritidali jo{uvekturadi. 060/3305... *** ^ak je i Milo{evi} dao ostavku! Ali Bota i Tole su se vakcinisaliprotivovezarazne boqke... 063/8776...

*** Vi{e puta ste pisali o prevarenimturstimaodstranebeogradskih agencija, ali ne i o novosadskoj, koja je na po~etku ]irpanove.Nas36porodicaje istinadobilonovacnazad,ali

sunampropaligodi{wiodmori. Neki od nas ne mogu da pomer e odm or e, pa smo umes to gr~kog mora odmor proveli na [trandu. 064/1119... *** Kad 13 paraolimpijca osvoje dvezlatne,trisrebrnemedaqei oboredvasvetskarekordazawih nema sve~anog do~eka! Wihovom zaslugom smo dva puta ~uli himnu, a od 115 olimpijaca jednom. Jeltouredu? 063/8375... *** Sramota je kakve nam kanale emitujeKDSuosnovnomprogramu!Itomoramdagledamzave}ucenu?Razmisli}uonekomboqem re{ewu, da me ne poni`avajuzamojnovac. 064/2466... *** U cent ru grad a Nov og a Sad a, bej a{e jed an kaf e klub. Svak og dan a svir aj u mnog o balad a, iz star ih eks ju rok ers kih dan a. Stan ovn ic icent ra grad a do` iv qav aj u mnog o jad a zbog ovog kaf e klub a, jerb o, svak o ve~ e do tri sat a traj e muz i~k a par ad a {to za mir an san te{ ko pad a. Pit am sesam okad a}eova {ar ad a zav r{ it i za dob rob it gra| ana cent ra Nov og Sad a? Za sad a, postoj i sam o nad a, da }e nov a grads ka vlad a da re{ i slu~ aj buk e u Laz eTel e~k og. 065/5432... *** Jedan odbornik tvrdi da mu nude50.000evradasevrati,aon ne}e.Kolikolijeondadobioda ode? 069/2907...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

9

USKORO OGLA[AVAWE ATRAKTIVNIH GRADSKIH LOKACIJA

NaTranyamentuhotel imultipleksbioskop Nekoliko atraktivnih gradskih lokacija uskoro }e, putem javnognadmetawa,bitiponu|ene potencijalnim investitorima, a kako ka`u u Zavodu za izgradwu gradautokusupriremezawihovoogla{avawe.RadiseoparcelamanaBulevaruEvrope,ublizini kasarne, gde je predvi|ena gradwa benzinske pumpe, a na ovom potesu trenutno je u toku

parcelisawezemqi{ta.Uponudi}ebitiiplacuKisa~kojulicikoji}ebitinamewengradwi stambenog objekta, ~ija je povr{ina 1.407 kvadrata. Na javnom nadmetawu}esena}iivi{eparcelauradnojzoniSever2uUliciputnovosadskogpartizanskog odreda. Povr{ine parcela su oko3.200kvadrata,a namewenesu za privredne delatnosti (indu-

strija i proizvodno zanatstvo). Parcelesemoguispajati. Naposletku,uponudi}ebitiiparcela u Petrovaradinu, ta~nije na Tranxamentuiznadtunelakojaje veli~ine 39.165 kvadrata. Na ovoj vrlo atraktivnoj lokaciji planira se izgradwa poslovnog centra(hotelvisokekategorije, sportsko-poslovni centar, kulturni centar - multipleks bio-

skop, ugostiteqsko-komercijalnisadr`aj...). Kakoka`uuZavoduzaizgradwugrada,utokujeizradadeobnognacrtazaformiranje gra|evinske parcele, neop- hodnojejo{ uklonitibespravno postavqenubetowerkuiobaviti in`ewersko-geolo{ko istra`ivawe tla. Za celinu kompleksa predvi|enojeraspisivawearhitektonskogkonkursa. B. M. Foto:R.Hayi}

U BUTIKE S TOPLIJOM ODE]OM STIGLA I POSKUPQEWA

SEPTEMBARSKE ^ARI [TRANDA

Maratonomdo jeftinijegarderobe Rasprodaja letwe ode}e u zavr{nojjefazi,arafoveubuticimapopunilajenovajesewakolekcija. Od laganije garderobe ostali su samo poneki brojevi, zbog ~ega su cene dosta ni`e u odnosunaonesprole}a.Iakosu cenenarasprodajamapristupa~nije,trgovcitvrdedasekoli~inaposlanemo`emeritisaprethodnimgodinama,kadasetokom prve tri nedeqe prodavala sva zaostalaletwagarderoba. - Qudi vi{e kupuju na rasprodajama, {to zna~i da je kupovnamo}dostaopala,jerve}ina~ekasni`ewa,aliprometje dostamawiuodnosunaprethodne godine. Naravno, ima sugra|anakojikupujuipo~etkomsezone,kadastignenovakolekcija, ali tada se uzimaju dva tri odevnapredmeta,kojisedopadnuwihovomukusu,panemoguda odole - ka`e trgovkiwa AleksandraIvanovi}. Kakotrgovcika`uposlaima periodi~no,anajve}iprometje po~etkom meseca kada stignu plate. Ipak, zbog finansijske krizeNovosa|ankesudostaprobirqive i obilaze veliki broj butika kako bi prona{le odgo-

Edukacija sredwo{kolaca opticama Dru{tvozaza{tituiprou~avawepticaSrbije(DZPPS)organizuje projekat „Novosadska {kola ornitologije”, koji }e omogu}iti dase30sredwo{kolacabaviprou~avawem ptica. Ciq programa je da tokom 2012. godine |aci preko stru~nih,aliprilago|enihpredavawa, izleta i ekskurzija nau~e najsavremenijasaznawaopticama, wihovom biodiverzitetu, na~inimaprou~avawa,ugro`enostiiaktivnoj za{titi ptica u Srbiji i svetu.Projekat}eserealizovati kroz seriju predavawa, jednodnevnogizletauKoviqsko-petrovaradinskirit,jednodnevneekskurzije na Luda{kom jezeru, a zavr{nica jerezervisanazakreativnuradionicu. Polaznici }e, nakon ovog programa,mo}idanastavedasebave ovom problematikom, nastave saradwu sa DZPPS, dobijaju pomo} od ornitologa sa dugogodi{wimiskustvomipostanu~lanoviDru{tva. Zainteresovanitreba dase,prekosvojihprofesorabiologije, prijave na mejl ekolog_savic@yahoo.com najkasnije do 15. septembra. Ovaj projekat podr`ala je Gradska uprave za sport i omladinu. A. J.

Kursevi modernemuzike Upisnakursevegitare,klavira,solopevawa,ansambla,horai teorijemuzikeisolfe|a,Muzi~kog i edukativnog centra „Karpe Diem”, traje do subote 15. novembra, a zainteresovani mogu da se upi{uupetakisubotuod17do21 ~asuprostorijama{kole,Ulica Branka Radi~evi}a 48. Kursevi modernemuzike,odnosnoroka,popa, bluza i metala, koncipirani suzasvenivoeznawaizauzraste od7godinanavi{e. G. ^.

varaju}i komad garderobe po {toni`ojceni. Najnovija jesewa kolekcija je prili~no skupa. Po re~ima trgovaca, kolekcija je tek stigla, pa sugra|ani samo razgledaju, a pravekupovinejo{uveknema. -O~ekujemoda}eprometbiti ve}i,kadatemperaturebuduni`e,jerlepovremeineuobi~ajenovisoketemperaturejo{uvek iziskujuno{ewelaganijeode}e.

Za nekih mesec dana mo}i }emo davidimokako}esenovakolekcijaplasirati-ka`ena{asagovornica. U odnosu na prehodnu godinu cenepojedinieode}esuvi{e,pa sesadazajednujaknutrebadati 2.500 dinara, dok je ista takva pro{le godine ko{tala 2.000 dinara.Kaoiprethodnegodine, trgovcinudevelikiizbormajica i laganijih xempera, ~ije su

Zavr{no upijaweleta

ceneostalenaistomnivouiko{tajuod400do1.200dinara.Cene mu{kih i `enskih farmericakre}useod2.000do4.000dinara,atrenerkesu2.500dinara. Haqinestajuod1.300do2.000,a prsluci 2.300 dinara. Cene e{arpi su na pro{logodi{wem nivouiko{taju350dinara. Ceneletwekolekcijesni`enesuido50odsto,atrgovcika`udave}ihsni`ewane}ebiti. Za majicu na kratke rukave sugra|ani}emoratidaizdvojeod 450 do 1.000 dinara, sukwe su od 800 do 1.300, ko{uqe od 700 do 2.600, a laganije pantalone od 700do2.300dinara. Uprodavnicamaobu}eodletwekolekcijeostalisusamomalibrojevi,pasucenepojedinih modela sni`ene na 650 dinara. Sugra|anke, koje imaju sre}u da nose mali broj, mogu baletanke, sandaleipapu~ena}ipoceniod 650 do 900 dinara. Novi modeli obu}e preplavili su izloge, a cene se razlikuju u zavisnosti odkvaliteta.Plitkejesewecipelemogusena}iza2.000dinara, dok su kvalitetnije ko`ne cipeleod5.000do8.000dinara. N. Radman

QUBITEQI DVOTO^KA[A S PEDALAMA POKRENULI AKCIJU

Portret biciklisti~kihstaza Kako bi odredili {ta sve predstavqa problem na biciklisti~koj infrastrukturi, udru`ewe gra|ana „Novosadska biciklisti~ka inicijativa” (NBI) pokrenulo je akciju mapirawa stawa biciklisti~kih staza. U Novom Sadu trenutno ima oko 70 kilometara ovakvih stazai,kakoka`uuNBI,negde su prisutni dugoro~ni problemipoputnedovr{enihstaza,rupa i izbo~ina, suvi{e visokih ivi~waka. Kako je rekla koordinatorkaakcijeJelena[tula, neke staze zasute su ostatkom gra|evinskogmaterijala,{qunkom, staklom, a naj~e{}i problemsuizbo~inenastaleodkorewa. -Ovakav problem najupe~atqiviji je tamo gde su zasa|eni stariplatani,kodFuto{kepijace.Ciqakcijejedase,najpre, podstaknelokalnaupravadapoboq{aodr`avawestaza.Zatoje neophodnonapravitigeneralni pregled stawa, a u tome }e u~estvovatidirektnogra|anikojimajebiciklprimarnoprevozno sredstvo-reklaje[tula. Premawenimre~ima,naovaj na~in }e novosadski biciklistiaktivnou~estvovaliure{a-

Iakojepokalendaruletona izmaku lepo vreme i daqe privla~i na najlep{u gradsku pla`u.Me|utim,toplovremene}e sezadr`ati,jernas,poprognozama meteorologa, o~ekuju ne{tohladnijidani. Upravo iz tog razloga qubiteqiDunavai[trandapohitali su da iskoriste posledwe vrele zrake sunca i svom tenu

dodaju jo{ malo letwe boje. Iakopla`anijepose}enakaou sredsezone,ju~esusena[trandumoglisrestiNovosa|ani,koji su re{ili da svoje slobodno vreme iskoriste u dru`ewu sa prijateqima.Ispru`eni na le`aqkama uz kaficu i razgovor u`ivalisunanovosadskom“moru”,koje}eopetbitituzawih islede}egodine. N. R.

OD SLABE SEZONE NEKA KORIST

Krizasrubila bespravnugradwu Broj otvorenih gradili{ta svakegodineopada,pokazujupodaci gra|evinske inspekcije. U jekugra|evinskesezoneuna{em gradu je aktivno samo 74 gradili{ta,dokjepredvegodinebiloprijavqenoduplovi{e,146. Dasesvemawegradigovorii podatakdaselaneradilona88 lokacija.Uzto,gra|evinskainspekcijasaop{tavaidaseprijavqeni radovi odnose na izgradwuindividualnihobjekata, adauNovomSadunaveomamalo gradili{tani~ustambeno-poslovniobjekati. Uinspekcijinavodedaopada i izgradwa bespravno izgra|enih objekata. Ove godine je zatvorenodevetgradili{taitou drugom kvartalu 2012. godine. Za {est meseci ove godine ukloweno je deset objekata, u osam slu~aja, to su u~inili investitori,advaobjektasuuklowenaprinudno. Nakondono{ewaZakonaoizgradwi i planirawu, gra|evinski inspektor ovla{}en je da re{ewemnaredizatvarawegradili{ta, ako na licu mesta utvrdi da se gra|evinski objekatgradibezdozvole. Sadainspektoriimajusporadi~ne slu~ajeve poku{aja bes-

pravnegradwe.Naj~e{}ejere~ oinvestitorimakojiimajujedno,ilidvalegalnagradili{ta, aondapoku{ajudaotvoretre}e bezpapira.Me|utimposlekontroleizatvarawatakvihgradili{ta, ve}ina wih nabavi dozvole – isti~u u nadle`noj inspekciji.Uspostavqenajestalna kontrola, evidentirana sva aktivna gradili{ta, izdata re{ewaupo~etnojfazigradwe,a kad ima intervencija usmerene sukazabranigradweizatvarawugradili{ta,doksenepribaveodobrewa,ilidokseobjekat nelegalizuje. Prilikom kontrole gradwe inspektorisuuo~ilidaseznatnomaweodstupaodovereneprojektno - tehni~ke dokumentacije.Zapolagodineinspekcijaje primiladesetodstomawepredmetauvezisabespravnomgradwom, u odnosu na isti period u 2011.godini.Konstatovalisui da se nijedno podru~je grada ne isti~e sa posebno pove}anim brojemdivqegradwe. Gra|evinski inspektori ne kontroli{u samo tehni~ku dokumetaciju koju poseduje investitor i izvo|a~ radova, ve} i kvalitetgradweilicencu. Q. Nato{evi}

EKIPE ELEKTRODISTRIBUCIJE NA TERENU

Orezujugrawena sremskojstrani

Foto:R.Hayi}

vawu problema na stazama, a gradske vlasti }e mo}i jasnije daformuli{ustrategijeuvezi sa ure|ewem grada. Plan je da grupa sugra|ana u narednih nekolikonedeqaobi|esvestazeu Novom Sadu, fotografi{u ih, zabele`e zapa`awa i daju svoje komentare,apotom}esesvipodacispojitiusvojevrsnojmapi. U NBI smatraju da }e ovakvim podacimamo}idaizdejstvujureakcijunadle`nihugradu,jer}e

delovati kao grupa, a ovo mi{qewezasnivajunatomedasuu proteklim mesecima uspeli da izdejstvuju popravke staza kada su, u pojedina~nim slu~ajevima, slali dokumentovane prijave inspekciji. Jelena[tulajepredo~ilada svako mo`e u~estvovati u ovoj akciji,askupbudu}ih„stvaraocamape”jedanasu17~asova,kod „Bajk kafea”, u Ulici Jovana Suboti}a. A. Jerini}

SUTRA U MZ „BISTRICA”

Skupqajuelektronskiotpad Aktivisti Udru`ewa “Kom{ija” prikupqa}e sutra od 12 do 14 sati elektri~ni i elektronski otpadidelitipropagandnimaterijal,aakcija}e se odr`ati ispred MZ “Bistrica”,  Ulica bra}e Drowak11. Pojedinciipravnalica,kojanisuumogu}nosti da donesu neispravne elektri~ne ure|aje mogu pozvatiovoUdru`ewenabrojtelefona064/3101315, a ~lanovi udru`ewa do}i }e po ure|aje na ku}nu

adresu.Tako|e,ovoUdru`ewemo`esekontaktirati i mejlom ugkomsija@gmail.com a odno{ewe ure|ajajebesplatno. Osimelektri~nog,preuzimajuisvevrsteotpada,kojisemo`ereciklirati.Udru`ewegra|ana “Kom{ija”pozivasvemesnezajednicenateritorijiNovogSadadasejaveukoliko`eledaseprikqu~eakciji“Nebacaj,recikliraj”. N. R.

EkipeElektodistribucije„NoviSad”}eunarednomperiodu  na sremskoj stani, u sklopu priprema za zimsku sezonu, orezivatigraweirastiweuraslouniskonaponskumre`ui mewati provodnke o{te}ene urastawem grawem. Tako }e se pouzdanost u isporuci elektri~ne energije podi}i na vi{i nivo,aelektroenrgetskamre`a}eupotpunostibitispremnazazimu.Izelektrodistribucijenavodedaoviradovipodrazumevajupovremenoiskuqu~eweelektri~neenergijeudelu naseqagdeserastiweorezuje,ada}epotro{a~iotmebiti blagovremeoobave{teni. M. K.

U SUBOTU

Takmi~ewe umaketarstvu Me|unarodno takmi~ewe u maketarstvu i izlo`ba maketa„NovosadskiIkar”uorganiz ac ij i istoi m en og klub a odr`a}eseusubotuu12sati u Tehni~koj {koli „Mileva Mari}An{tajn”. Progla{ewepobednikabi}e u 18 ~asova, a sem mnogobrojnih u~esnika iz Srbije dolazegostizSlovenije,Ma|arskeiHrvatske. A. L.

Izlo`bau Muzejugrada Sve~ano otvarawe izlo`be “Memorialis Liber” slikara Vladimira Bogdanovi}a zakazanojezave~erasu19satiuZbirci strane umetnosti, Dunavska 29. Ciklus slika “Memorialis Liber” ~ine kompozicije sa temama iz sredwovekovne istorije ratovawaistradawasrpskognaroda. Pozdravnu re~ prisutnim gostimauputi}edirektorMuzeja gradaNovogSadaNemawaVuk~evi},aizlo`bu}eotvoritikwi`evnikRadovan@drale. J. K.


10

vOJvOdinA

~etvrtak13.septembar2012.

ПРОСЛАВЉЕНДАНОПШТИНЕСЕНТА

УОРГАНИЗАЦИЈИТЕКВОНДОКЛУБА

Часшампиона РУМА: У организацији Тедан виши ниво препознавања и квондо клуба „Змај“ из Руме, а зато је ова акција попримила шипод покровитељством Министар- ри значај. Теквондо клуб „Змај“ у ства за спорт и омладину и Те- Руми основан је пре 12 година и квондо асоцијације Рума, у свим има око 200 чланова различитих румским основним школама одр- узраста, од пионира до сениора, а жан је јавни час теквондоа. „Час шампиона“ је саставни део акције, која се одржава у целој Србији у циљу промоције овог спорта заједно са МилицомМандић, која ће присуствовати јавним часовима у Београду и Новом Саду. Поред тренера, приказ овог спорта изводили су и чланови клуба, узраста од 5 до 19 година са реквизитима који се користе за обуку вежбача. - Сви теквондо клубови у Србији ће за ова два дана приказати шта је то Децавежбајууз помоћ реквизита теквондо, и какав је то спорт. По- ја се надам да ће се тај број повесле освојене златне медаље на ћати после ове акције, јер смо веОлимпијским играма, Милице ома задовољни одзивом деце која Мандић, дошло је до велике по- су дошла да гледају овај јавни пуларизације овог спорта и Ми- час- истакао је тренер Теквондо лица као промотер подигла је клуба „Змај“ БориславКрстић. М.Ма. овај спорт из анонимности на је-

„Римски дани” уХртковцима ХРТКОВЦИ: Рекламирајући своје праисторијско и античко богатство, мештани села Хртковци сутра ће, по трећи пут, организовати манифестацију „Римски дани“. Жеља организатора је да сваке године манифестација буде садржајнија и посећенија, тако да ове године она прераста у међународну, са гостима из Шкотске, Ирске, Немачке, Словачке и земаља из окружења. Овај фестивал добре воље, забаве, музике, хране и пића, почиње у 12 часова са припремама за „Котлићијаду“, а у 13 часова је свечано отварање на спортским теренима у Хртковцима. Током манифестације, посетиоци ће имати прилику да се

возе римском двоколицом до археолошког парка „Гомолава”. На централној бини одржаће се богат културно-забавни програм: наступ младих музичких талената, песме и игре различитих културно-уметничких друштава, аматерске позоришне представе, маскенбал и наступ тамбураша. Биће организоване и различите спортске дисциплине. Саставни део програма чиниће и дефиле мотоциклиста, као и изложба рукотворина. У вечерњим часовима публика ће моћи да ужива у концерту групе „ОК бенд“. Организатор манифестације је Удружење „Римски дани” Хртковци. М. Ма.

Признањаучаст историјскебитке

СЕНТА: Дан општине Сента прослављен је разновсним и богатим програмом у част 315. годишњице Сенћанске битке. Историјска битка од 11.септембра 1697. године, која је означила почетак слома Отоманског церства на тлу Европе, прославља се као локални празник, па је тим поводом одржана и свечана Седница Скупштине општине. Учеснике свечаности у Градској кући поздравила је председница СО Сента Анико Ширкова, а у свечаној беседи председник сенћанске општине Рудолф Цегледи истакао је велики историјски значај Сенћанске битке за припаднике свих националних заједница које живе на овим просторима. Свечаности су присуствовале делегације братских и партнерских градова из земље и иностранства, делегације околних војвођанских општина, истакнуте личности јавног и политичког живота Србије, Војводине и Сенте, међу којима су били председник Скупштине АП Војводине ИштванПастори потпредсед-

Ново звоно на чурушкој цркви ЧУРУГ: У оквиру обележавања

150. годишњице изградње храма светог Вазнесења господњег у Чуругу подигнуто је ново звоно. Звоно је изливено у новосадској ливници „Бромил“ и тежи 472 килограма, а освештао га је његово преосвештенство викарни епископ Јегарски др Порфирије 1. априла ове године. Новосадска фирма „Феникс“ је дала дизалицу за подизање звона, а у овом послу је учествовала и фирма „Екотехника“ власника Драгана Миловановића из Чуруга. Учествовали су и добровољци, који су помагали да се звоно подигне. После успешно обављеног посла, православна црквена општина Чуруг је припремила вечеру за све који су радили и помагали да се овај велики Л.К. посао обави.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

dnevnik

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

ДобитниципризнањаиопштинскичелнициСенте

ник Владе Војводине ГоранЈешић. Јешић је Сенћансима честитао празник изразивши очекивања да ће Влада Војводине и локална самоуправа ове општине бити добри партнери на реализацији пројеката економског и друштевног развоја. Општински челници истакнутим појединцима и институцијама уручили су традиционалне годишње на-

граде за допринос развоју и унапређењу живота сенћанске општине. Добитници награде „Про Урбе„ су професорка филолошких наука и истакнути књижевни преводилац др Драгиња Рамадански, просветни радник и директор Гимназије за талентоване ученике природно математичког усмерења „Бољаи„ Роберт Кормањош, а исто призање поводом

ВРБАС: Чланице Актива жена Прве месне заједнице из Врбаса поклониле су ђацима шестог разреда умереног одељења Основне школе „Братство и јединство“, школски прибор и средства за личну хигијену. Председница Актива жена СтефанијаМажић је истакла да они традиционално на почетку школске године донесу деци школски прибор који им је потребан за наставу. - Ми ову децу не заборављамо ни када су велики празници Божић и Ускрс и увек им донесемо пакетиће. Неопходна средства за набавку школског прибора и осталих поклона прикупимо на нашим дружењима која редовно организујемо – рекла је Мажић. У име колектива ОШ „Братство и јединство“, на поклону је захвалила

разредни старешина одељења VI3 ГабриелаКомненић. - Од када је 1999. године у нашој школи оформљено умерено одељење, оне сваке године долазе и дарују

130 година постојања и рада добили су Удружење пољопривредника Сенте и КУД „Мора Иштван„ из Кевија за две деценије неговања народних и културних традиција. Призанење „Јувентус Про Урбе„ за истакнуте младе таленте добила је математичарка Анамарија Пири. Признање „Мецена општине Сента„ додељено је МаргитТилТот, супрузи вајара Јожефа Тота, која је граду поклонила велику збирку уметничких радова супруга који је био ученик чувеног вајара Ивана Мештровића. Исто призање додељено је и компанији АД „Алтек Сербиа„ из Сенте, чији власници и запослени су ове године поводом деценију присуства и пословања у Сенти изградили вишенаменски објекат летње позорнице у центру града. Звона су се огласила са спомен обележја Сенћанској бици на кеју на обали Тисе, где је потом одржана комеморативна свечаност поводом 315. годишњице Сенћанске битне и положени венци на споеменик. Текст и фото: М.Митровић

Школскиприборзађаке

ЧланицеАктиваженаушколи

ђаке. Деца их воле и радо их дочекају, а ми им често, у знак захвалности, поклонимо неке од ђачких радова – истакла је Комненић. М. Кк.


vOJvOdinA

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

11

ДАТАСАГЛАСНОСТЗАИЗРАДУЕЛАБОРАТАОСЛОБОДНОЈЗОНИ

Инвеститоривећзаинтересовани

ПријемуОпштиниОџаци

АМБАСАДОРХРВАТСКЕУПОСЕТИОЏАЦИМА

Могућност привреднесарадње

ОЏАЦИ: Друга посета амбасадора Републике Хрват ске Жељка Купрешака Оџацима употпунила је слику о озбиљности намера представника општине Оџаци, да сарадњу са суседном Републиком Хрватском, доведу на ниво партнерства у конкретним пословима, који ће довести до развоја привреде општине Оџаци и партнера из Хрватске, а истовремено и развоја добросуседских односа. Високог госта, који је дошао у пратњи саветнице амбасадора за економију Светлане Божиновић, примила је делегација општине Оџаци, на челу са председником СО Оџаци МилошемПејчићем. У обраћању представницима медија, амбасадор Купрешак је нагласио да, поред напретка у привлачењу страних инвестиција, изградњом и уређењем радне

зоне и доласком инве ститора „Магна сити��г“ и „Грајнер пекеџинга“, радује настојање да се и у Србији и у Хрватској прихватају правила која ће донети напредак. Разговори су се водили и о пројекту прекограничне сарадње, чији је носилац национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), а који се управо реализује у оквири ИПА програма Хрватска –Србија. Посетом радној зони у Оџацима, где је амбасадор Купрешак, заједно са представницима оџачке општине, обишао градилиште производног погона компаније „Магна ситинг“, где су готово приведени крају грађевински радови и производном погону компаније „Грајнер пекеџинг“, у којој производња несметано тече, завршена је званична посета хрватског амабасадора С.Милер

РУМАДОБИЛАНОВУСАОБРАЋАЈНИЦУ

Отворенпутдо Борковца

РУМА: Председник општине Рума ГоранВуковић и председник румског парламента Ненад Боровић отворили су јуче реконструисани пут, који води на Борковачко излетиште. -Данас пуштамо у рад ову саобраћајницу, која мења излетиште Борковац и ствара нове услове Отварање саобраћајнице за развој и популаризацију туриПриликом реконстукције ас зма. Надам се да ћемо добро иско- фалта, постављен је и главни користити ову шансу и да ће приват- лектор кишне канализације. ни сектор препознати овај потен-Веома смо задовољни обављецијал и тиме развити овај део при- ним послом, сваки дан је овде равреде. Ширина пута заједно са дило око 20-так радника на асфалбанкинама износи шест метара, а тирању пута и атмосферској и федужина саобраћајнице је 1.300 калној канализацији. Имали смо метара. Изградња пута, са ком- ту срећу да радимо у шуми, па нам плетном инфраструктуром, ко- оне највеће врућине нису пуно наштала је 47 милиона динара без шкодиле. Каснили смо са завршетпореза и то је финансирала оп- ком радова свега 10-так дана, али штина Рума, а извођач радова је ако узмемо у обзир обим посла, то ЈКП „Пут“ из Новог Сада - иста- је занемарљиво - нагласио је главкао је председник општине Рума ни инжењер извођача радова ДеМ.Марушић Горан Вуковић. јанЂорђевић.

ВЕЧЕРАСПОЧИЊУ55.ДАНИБЕРБЕГРОЖЂА

СеверинаиМилан поклањајуконцерт ВРШАЦ: Традиционална вршачка берба грожђа, „Грожђебал“, ове године обележава 55. издање. Више од пола века Вршчани и њихови гости сваке треће недеље у септембру славе богату и успешну бербу грожђа и уз тамбурице испијају чувена вршачка вина. Посетиоци уживају у богатом културно уметничком, спортском програму и другим богатим садржајима. Заштитна личност Бербе је Винко Лозић, кога је створио Стерија, а кључеве града му уручује председник општине и он даље диктира темпо весеља и испијања вина. Програм Бербе почиње вечерас на Видиковцу на Вршачком брегу, где се спремају кобасице на роштиљу и нуди вино у огромним количинама. На главном тргу се на главној позорници одржава концерт познатих певача старог народног мелоса РТС, у оквиру емисије „Даровница“ . Славље се у петак наставља у Градској кући, где се отвара репрезентативна изложба грожђа и воћа, потом је свечано отварање „Грожђебала“ и предаја кључева града Винку Лозићу, следи велики ватромет, а потом је концерт познате певачице Северине. У питању је њен први концерт у Србији ове године и то је поклон, њен и њеног супруга Милана

Поповића, Вршчанима, са обиљем светлосних и других ефеката, тако да ће, како организатори најављују бити свјеврсни спектакл. Избор мис „Бербе“ је у 20 сати у вршачком хотелу „Србија“. Суботње пре подне је резервисано за маскенбал и дечији програм на централној позорници. Основци виших разреда и средњошколци ће први пут са примамљивим наградама за победнике, имати грожђебалску трку улицама града. На летњој позорници, уз стихове, које ће говорити ВеснаЧипчић, биће свечано примљен нови витез амбасадор Бразила АлешандроАдорНетоја, а на вечерњем концерту наступа Ана Штајдохар са бендом. Недеља пре подне је резервисана за карневалску поворку и бацање грожђа из авиона, што јединствен обичај који је стекао велику популарност код најмлађих. Увече Винко Лозић, уз винске пошалице, враћа председнику општине кључеве града, а љубитељи џеза ће потом уживати у концерту Београдског Џез оркестра. Спонзор Бербе су Вршачки виногради, покровитељ је општина Вршац, а ове године мото Бербе је „Овде сврати на гутљај вина – овде се остаје да се у гутљају ужива“. Р.Јовановић

АПАТИН: Општинско веће дало је сагласнот за израду Елабората о постојању оправданости за формирање Слободне зоне Апатин. На основу Стратегије одрживог развоја апатинске општине до 2019. године, те повољног мишљења Министарства финансија Србије, Управе за слободне зоне, о добијању статуса кандидата за Слободну зону Апатин и на основу писама о намерама за инвестиције у Зони, која су упутили Конзорцијум „Агриферт СА Лозана“, НИКА ГРОУП доо Београд, Привредно друштво „Боровица транспорт“ доо Рума и Компанија СЛОДЕС доо Београд, достављена у току септембра ове године, показала је неопходност сачињавања

документа, како би се добиле сагласности за формирање Слободне зоне. Наиме, Законом о Слободним зонама постоји обавеза да локална самоуправа да сагласност, као и да достави елборат о постојану економске оправданости за одређивање подручја Слободне зоне, са посебним освртом на процену страних улагања, очекиваних ефеката, а посебно у погледу производње робе и пружању услуга, запошљавања и делатности, које ће се ту обављати. -Кластер транспорта и логистике Војводине, чији је оснивач општина Апатин, има стручне и квалификоване потенцијале, са потребним лиценцама и сетификатима за израду неопходног Елабората и стога подноси

предлог за склапање пословног аранжмана за његову израду, у року од три месеца. Одлуку о цени израде елабората, према условима на тржишту, Кластер препушта апатинској општини. Општина ће такође одредити састав стручног тима који ће учествовати у изради елабората са представницима инвеститора и представницима Кластера. Након добијања сагласности Министарства финансија, приступиће се формирању привредног друштва за управљање Слободном зоном Апатин - обласнила је координаторка за локални економски развој општине Апатин СнежанаМилешевић. Ј.Прелчец

РЕВИТАЛИЗАЦИЈАПУТНОГПРАВЦАСЕГЕДИН–КИКИНДА–ТЕМИШВАР

Пругаод виталногзначаја

КИКИНДА: Привредна комисија Европске уније за Европу-пројекат Трансевропске железнице у сарадњи са Министарством саобраћаја Румуније и Међународним финансијским институцијама организује Конференцију о мастер-плану за будуће брзе пруге централне и источне Европе. Конференција се у Темишвару одржава од 11. до 13. септембра у оквиру 32. заседања врховног тела Трансевропске железнице-Управног комитета. У оквиру програма јуче је у Кикинди одржана конференција, а отворио ју је председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине ИштванПастор. - Конференција је значајна због тога што је илузорно размишљати о заустављању негативних демографских трендова у северном Банату уколико ову регију не успемо да укључимо у транспортно-комуникациони крвоток. То је једино могуће са добрим путним правцима. Стога се и данашњи скуп уклапа у конференције одржаване у протеклих десетак година о ревитализацији пруге, од Сегедина, преко Темишвара до Кикинде. За развој одређених делова железничке пруге мора се водити битка аргументима и шансама за финансирање из европских фондова, те је важно да о овом пројекту не размишљамо као о локалном, него међународном. Нове информације које смо чули су да се пројектује брза пруга између Будимпеште преко Букурешта до Црног мора, где би једно чворште било у Сегедину. Тада наша десетогодишња прича добија

Детаљсконференције

шансу, јер је Сегедин тачка, на коју ће се надовезати Кикинда. Конференција је најбоља прилика да релевантним субјектима представи ситуацију у вези са путнима правцем Сегедин-Кикинда-Темишвар, као и студију о реконструкцији, коју је урадио Институт ЦИП из Београда - рекао је Иштван Пастор. - Брзе пруге обухватиће Беч, Братиславу, Будимпешту и Истамбул. Ту су Мађарска и Румунију које ће се повезати линијом БудимпештаБукурешт-Констанца и питање је која ће локација бити одабрана за прелазак румунско-мађарске границе. Уколико се доенесе опдлука да то буде Темишвар тада би могли бити обухваћени Кикинда и Сегедин, што би аустријанци желели и због тога смо у Кикинди - рекао је менаџер пројекта за Уједињене нације задужен за железничу мережу источне Европе, чије је седиште у Братислави ХелмутМилих. Начелник Општинске управе БранкоЉубоја, у име локалне са-

моуправе, додао је да скоро две деценије трају напори кикиндске општине да се путни правац Сегедин-Кикинда -Темишвар ревитализује: - Постоји низ корака које треба спровести да би дошли до коначног резултата који ће задовољити грађане наше општине. Очекујемо подршку Темишвара, као и Владе Војводине и Србије. Свесни смо да је за овај пројекат неопходно доста средстава и рада, тако да је ова конференција значајан корак у остварењу наших настојања.. На радионици у Кикинди разматране су могућности разраде мастер плана за мрежу брзих пруга у 17 држава које учествују у пројекту Трансев��опске железнице, чији је Србија члан. У оквиру планова поменуте организације могућа је реконструкција путног правца Сегедин-Кикинда-Темишвар, који је за кикиндску општину од виталног значаја. А.Ђуран

АКЦИЈАБЕЧЕЈСКОГУДРУЖЕЊА ГЛУВИХИНАГЛУВИХ

Подељено65 слушнихапарата

БЕЧЕЈ: Удружење глувих и наглувих бечејске општине у само три дана организује две акције од интереса, не само за своје чланове, већ и остале суграђане. У сарадњи с новосадским Аудиолошким центром Савеза глувих и наглувих Војводине, прекјуче је обављена друга овогодишња акција поделе слушних апарата, а данас у Бечеј стиже промотивни аутобус Савеза глувих и наглувих Србије и Војводине, чији ће чланови одржати промоцију српског знаковног језика. - Захваљујући сарадњи са Савезом глувих и наглувих Војводине, неколико година уназад реализујемо акције бесплатне поделе слушних апарата не само нашим члановима, већ и осталим суграђанима који имају потребу за овим ортопедским помагалом. Аудиолошки центар обезбедио је квалитетне слушне апарате и сви заинтересовани, а у актуелној акцији их је било 65, до-

били су апарате. С обзиром да су се први пут делили дигитални апарати, све је ишло нешто спорије и акцију коју смо започели у 18 сати завршили смо два сата иза поноћи - рекао је секретар бечејског Удружења глувих и наглувих ЈованВујков. Без обзира на дужину трајања акције, Бечејци су стрпљиво чекали да дођу на ред у просторијама Треће месне заједнице. - Обезбедили смо, први пут за Бечејце, дигиталне слушне апарате марке „Отикон“ одличног квалитета, где према оштећењу слуха на лицу места вршимо одређене корекције и програмирамо апарат. Поента коришћења оваквог апарата није само у томе да корисници добро чују и разумеју звуке окружења у којем се налазе, већ се коришћењем апарата чува слух од даљег пада - рекла је референт за слушне апарате Аудиолошког центра НовкаБожанић.

РУМА: Ванредна седница румског парламента биће одржана сутра, на захтев, новоформиране коалиције, уместо досадашње коалиције ДС, СПС и ДСС. Због прекомпоновања локалне власти и нове скупштинске већине, коју сада чине СНС, ДСС и коалиција окупљена око СПС-а, ПУПС и група грађана „Живко Матијевић“, изабрани функционери немају више потребну већину у Скупштини општине, па су се стекли услови да буду разрешени, а уместо њих буду изабрани нови носиоци функција. На дневном реду ће бити разрешење и избор председника Скупштине општине Рума, разрешење и избор председника Општине Рума, те заменика председника општине Рума и чланова општинМ.Ма. ског већа.

Запаљена трска наЈегричкој ТЕМЕРИН: Према недељком извештају Полицијске станице у Темерину, запаљена је трска на Јегричкој, код црпне станице предузећа „Седми јул“ у Сиригу. Брзом интервенцијом ватрогасне јединице из Темерина, ватра је угашена и спречене су веће штете биљном и животињском свету. И поред сталних упозорења и забрана, четврту годину заредом, неодговорни појединци наносе огромне штете флори и фауни Јегричке. Поред крађе рибе, све чешће је паљење трске на обалама ове аутохтоне војвођанске реке, што наноси несагледиве последице биљном и животињском свету, природном станишту ретких птица и законом заштићених риба М. Мл. и водоземаца.

Данас добровољно давање крви АПАТИН: Црвени крст Апатин организује данас акцију добровољног давања крви, у просторијама Црвеног крста у Апатину. Сви добровољни даваоци крви и они који то желе тек постати, могу крв дати Ј.П. од 8 до 12 часова.

Преглед,па слушниапарат

Данашња промотивна акција српског знаковног језика одржаће се у 13 сати на централном градском тргу. У експедицији ће бити челни људи Савеза глувих и наглувих Србије и Војводине, које ће, после једносатног промотивног програма, примити председник општине Бечеј мр Вук Радојевић. Том приликом ће се, између осталог, разговарати и о темама које су врло битне за рад бечејског Удружења, а тичу се обезбеђења просторија за рад и питање професионализације В.Јанков секретара Удружења.

УклоњенетезгенаСтрелишту

ПАНЧЕВО: Тезге, које пре петнаестак дана нису успели да уклоне испред самоуслуге на Стрелишту, радници ЈКП „Зеленила„ сада су уклонили, што није прошло без сукоба и расправе са продавцима. Тезге су однете на плато, где се налази пијаца у овом насељу Панчева. Уклањање четири тезге са платоа наложила је комунална инспекција још 24. августа, али је датум пресељења одложен за 10. септембар. Руководство Зелене пијаце је у том периоду неколико пута разговарало са закупцима тезги. - На састанку прошле среде смо образложили проблем на овом делу Стрелишта, на којем се нала-

Седница СОРуме

зе наше пијачне тезге. Разговор је био конструктиван, закупци су на објаснили своје проблеме и предочили захтеве. Ми смо њима објаснили да за сваку радњу коју желе да предузму, морају да се обрате надлежним институцијама. Ми, као пијачна Управа, морамо да повучемо тезге, јер комунална инспекција неће да толерише продају пољопривредних производа у овом делу Стрелишта - рекао је заменик управника на Зеленој пијаци НебојшаВујић. Продавци сматрају да су преварени, јер су сви они регистровали пољопривредна газдинства или З.Дг. радње, а све зарад легалног деловања.

Упису школуглуме БЕЧЕЈ: Свечаним отварањем изложбе цртежа и колажа МилорадаКрстића, у галерији „Круг“, која је доступна до 19. септембра, Градско позориште Бечеј је започело нову сезону. Почео је упис и Школу глуме и Дечији драмски студио Креативног центра Градског позоришта Бечеј. Заинтересовани треба да се пријаве до 1. октобра. Месечна чланарина износи 200 динара. Више информација на телефон Градског позоришта 6916336, или организатора МирјанеКузмановић-КолунВ.Ј. џић 064/8959306.


12

CRnA HROnikA

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

NESRE]ANAPUTUODBEOGRADAKASEFKERINU

Auto sleteo u kanal, mladi} se udavio Jedna osoba je pro{le no}i smrtno stradala u saobra}ajnoj nesre}i koja sedogodilauUliciPutzaSefkerin napodru~jubeogradskeop{tinePalilula, potvr|eno je  Tanjugu u Informativnojslu`biMUP-aSrbije. Putni~kovozilomarke„suzuki”beogradskih registarskih oznaka slete-

lojeukanaloko3:30~asova,aodzadobijenih povreda jedna osoba je preminula na licu mesta, istakli su u Informativnojslu`biMUP-a. Portparol Hitne pomo}i Nada Macura izjavila je ju~e Tanjugu da jedna osoba poginula u saobra}ajnoj nesre}i kada se putni~ko vozilo prevrnulo i

BIV[IMINISTAR@IVOTNESREDINE OLIVERDULI]DAOISKAZPOLICIJI

Ne zna za kr{ewe zakona o Fondu Biv{ i min is tar `iv otn e sredine i prostornog planirawaOliverDuli} izjavioje ju~edajeneta~nodaseprotiv wega vodi bilo kakav postupakzanenamenskotro{webuxetskih sredstava. Duli} je, istovremeno, potvrdio da je prekju~e dao uskaz u policiji kaogra|anin. -Apsolutnojeneta~nodase protiv mene vodi bilo kakav postupak za nenamensko tro-

problema `ivotne sredine i edukacije novinara zarad istra`iva~kognovinarstao`ivotnojsredini. - Nemam saznawa da je ijednog trenutka do{lo do kr{ewazakonaoFonduiprocedura Fonda i nemam saznawa da je ijedan medij imao bilo kakveneregularneodnosesFondomitosampodeliosdr`avnim organom - precizirao je Duli}.

OliverDuli}

{ewe buxetskih sredstava rekaojeDuli}Tanjugu.Onje najavioida}etu`itisvakoga koganabilokojina~indovede u vezi s bilo kakvim nezakonitimradwama. Duli} je precizirao da je prek ju~ e bio u pol ic ijs koj stanici u svojstvu gra|anina da s policijom podeli svoja saznawa o poslovnom odnosu Fond a za za{ tit u `iv otn e sredineimedijskeku}e„Ringijer„.Onjenaveodajetamedijskaku}auprotekledvegodine, kao i svi drugi mediji, konkurisala u tom fondu za med ijs ki proj ek at pod iz aw a svesti gra|ana o za{titi `ivotne sredine, problematici

Duli}jesaslu{anupoliciji po nalogu Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu povodom indicija da su za vreme wegovog mandataizbuxetanenamenski pot ro{ en a vi{ em il io ns ka nov~anasredstva,re~enojeju~eTanjuguupoliciji. Duli}jesaslu{anprekju~e, aiskazjedaousvojstvugra|anina (ne osumwi~enog), radi prik up qaw a inf orm ac ij a, precizirali su u policiji. U pitawu je pretkrivi~ni postup ak zbog ind ic ij a da je Fondzaza{titu`ivotnesredine u protekle dve godine, potpisuju}i ugovore sa svim medijskim ku}ama u Srbiji, kr{iozakon.

sletelo u kanal. Prema wenim re~ima, poginulajeosobakojaseutopilaukanaluilekarisukonstatovaliwenusmrt. Kakoprenosebeogradskielektronski mediji, u saobra}ajnoj nesre}i na putuVrbovski–Sefkerinpoginuoje Sa{aP.(19)izBor~e.Onjebiou“suzuki sviftu”, koji je posle jedne kri-

vinesleteosputaisvisineoddeset metaraupaoukanaldubokdvametra. Izautomobilasuiza{lainakopno isplivaladvojicamladi}akojisuizvukli i telo nastradalog. Oni su u ovojsaobra}ajnojnesre}ipro{libez povreda, ali su pre`ivele psiholo{ki{okzbogprevrtawavozilaipre-

vezenesuuUrgentnicentar,dodalaje Macura. -Kakojekazaomladi}kojijepe{a~io posle nesre}e, niko nije hteo da mu stane na putu ka Vrbovskom, pa su MUP i Hitna pomo} obave{teni tek kad je u Vrbovskom nai{ao na jedan autobus-navelajeMacura. E.D.

AKCIJEPOLICIJEUSUZBIJAWUNARKOTR@I[TA

Za osam meseci zaplewena 1,5 tona droge Srpskapolicija,kojajeuprvih osammeseciovegodinezaplenila vi{eod1,5tonaraznihvrstadroge, me|u kojima najvi{e marihuane, i u septembru je nastavila sa usp{nimakcijamaoduzimawanarkotika. - Od 1. januara do 31. avgusta u ukupno 3128 zaplena oduzeta je 1520,81 kilograma raznih vrsta droge me|u kojima najvi{e marihuane-1382,22kilograma-re~eno je u Ministarstvu unutra{wih poslova. Utomperiodu,zbogkrivi~nog dela neovla{}ena proizvodwa i stavqaweuprometopojnihdroga, podnetoje697krivi~nihprijava. Zbog neovla{}nog dr`awa opojnihdrogapodnetesu1.608krivi~neprijave,doksuzbogomogu}vawa u`ivawa narkotika podnete krivi~neprijaveprotiv24osobe. UmestuBogutovackraqeva~ka policijazaplenilajeokopetkilograma marihuane, u rezervnom

MarihuanaoduzetakodMerdara

to~ku sme{tenom u prtqa`nik automobilakojimjeupravqaoM. V. (26)izKosovskeMitrovice,saop{tioje1.septembraMUP. Smedersvka policija saop{tilaje6.septembradajezaplenilaoko6,5kilogramamarinuaneusirovomipolusu{enomstawu i uhapsila B. M. zbog sumwe dajetudroguuzgajaoudvori{tu ku}e.

Uzajedni~kojakcijisrpskepolicijeicarinikanaadministrativnom punktu Merdare kod Kur{umlije 8. septembra je spre~en poku{aj krijum~arewa 2,5 kilogramamarihuane,atadrogajeotkrivena u vozilu marke „golf 3” slovena~ke registracije koji je dolazioizpravcaKosova. Pripadnici Regionalnog centraGrani~nepolicijepremaCr-

nojGori,usaradwisapolicijomu Prijepoqu,nagrani~nomprelazu Gostunizme|uSrbijeiCrneGore zaplenilisu10,5kilogramamarihuane, koja je prona|ena u torbi NikoleD. (23)izBeograda. Kako se navodi u ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave Prijepoqe, policija je presekla jo{jedanilegalnikanaltrgovine drogom na grani~nom prelazu Gostun. Policija je, kako je obja{weno, prilikom pregleda putni~kogautobusakojisaobra}ana relaciji Beograd - Herceg Novi, prona{la jednu putni~ku torbu u kojojsenalazilo10pakti}as10,5 kilograma marihuane. Na osnovu markica za prtqag, kao vlasnik torbiprona|enjeputnikNikola D.(23)izBeograda,kojemjeodre|ena mera zadr`avawa do 48 sati zbogkrivi~nogdelaneovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnihdroga. (Tanjug)

USMEDEREVUUHAP[ENEDVEOSOBE OSUMWI^ENEZAMITO

NAFRU[KOJGORI, UBLIZINIMANASTIRAVELIKAREMETA

Za stalni posao nastavnika 1.500 evra?

Izgorelo deset hektara {ume

Kriminalisti~ki inspektori Policijske uprave u Smederevu uhapsili su Slavi{u P. (40) iz Smedereva i Nermina J. (44)izMladenovca,zbogpostojawaosnovanesumwedasuizvr{ilikrivi~nadelaprimawei davawemita. Kakojeju~esaop{tilaPolicijska uprava u Smederevu, osumwi~enimajeodre|enamera policijskog zadr`avawa u trajawudo48sati. Slavi{a P.  je osumwi~en da je,kaodirektorO[„Vo`dKara|or|e”uVodwu,kodSmedereva,izvr{iokrivi~nodeloprimawemita,tako{tojeodNermina J. tra`io i dobio 1.500 evra, kako bi wegovu pastorku primio u stalni radni odnos,

kao nastavnika geografije. Po dono{ewu re{ewa o prijemu u radniodnosnaneodre|enovreme,NerminJ.mujeisplatiodogovoreni iznos novca, ~ime je izvr{io krivi~no delo davawe mita. Istom krivi~nom prijavom obuhva}enajeinastavnicageografijeIvanaM. (27)izSmedereva, koja je osumwi~ena da je izvr{ilakrivi~nodelodavawe mitakaosaizvr{ilacsasvojim o~uhomNerminomJ.Ona}ebiti saslu{ana u redovnom postupku, dok }e Slavi{a P. i Nermin J., po isteku policijskogzadr`avawa,bitiprivedeniistra`nomsudijiVi{egsuda uSmederevu,navedenojeusaop{tewu. (Tanjug)

Prekju~e, oko 15 ~asova, izbio je po`ar u nacionalnom parku „Fru{ka gora”, severno od manastiraVelikaRemeta.Vatrajezahvatila vi{e od deset hektara uglavnomlipove{ume,kojajeina-

[umari Nacionalnog parka bili su prinu|eni da iseku vi{estabalakakobisespre~ilo daqe{irewepo`ara. Prema prvim procenama in`ew er a Nac io n aln og park a,

~euprocesurestitucijeipripada manastiruVelikaRemeta. Kako prenosi Radio-televizijaVojvodine,protekleno}ii ju~e u ga{ewu po`ara u~estvovalo je vi{e od 30 vatrogasaca, vatrogasna brigada iz Sremske Mitrovice i preko 70 radnika Javnog preduze}a „Nacionalni parkFru{kagora„. - Po`ar je lokalizovan, a preostalojega{ewepojedina~nihstabalaipaweva-izjavioje direktor Nacionalnog parka DobrivojeAntoni}.

po`ar je uzrokovan grubom nepa`wom~oveka,{tetanijezanemarqiva,alisujo{ve}eposledice spre~ene brzom reakcijom vatrogasaca i radnika NP. O~ekujeseizlazakprotivpo`arne {umarske ekipe i inspekcije za{tite `ivotne sredine. Nacionalni park „Fru{ka gora” apeluje na sve gra|ane da povedu ra~una i budu oprezniji kako se ovakve situacije vi{e nebiponavqale.

NAZGRADITELEVIZIJE„VIKTORIJA“UVR[CU

Grafit mr`we protiv Rumuna Naulazuuprostorijeukojimasenalazirumunskoudru`eweirumunsko-srpska televizija „Viktorija”, ju~e je osvanuo grafit nacionalisti~ke sadr`ine „Rumuninapoqe!Srbija“.Tojepotreslosve pripadnike rumunske nacionalne mawine,alidrugepripadnikenacionalnihzajednica koji tu vekovima u slozi i me|usobnom razumevawu zajedno `ive. U Vr{cu, ina~e, `ivi 17 odsto Rumuna i ovakavdoga|ajnikadovdenijezabele`en.

- Kada smo ju~e do{li na posao, zateklismonimalolepprizor.Neznam~ime smo izazvali ovakvo reagovawe pojedinaca. Pogotovu {to na{a televizija, koja je zbog dvojezi~nosti, jedinstvena na ovim pros tor im a i ceo kol ekt iv o{tro osu|uje ovakav vandalizam – rekla je urednica „Viktorije” Mirjana Dedi}. Zaposleni u ovoj televiziji se nadaju da }e policija u kratkom roku otkriti

po~inioca ovog vandalskog dela, a i iz kabineta predsednika op{tine ^edomira@ivkovi}a stiglojesaop{teweukomesenajo{trijeosu|ujeovakavopozivawe na proterivawe Rumuna i i tra`i se hitnopreduzimaweo{trihsankcijaprotivpo~inioca. I Udru`ewe novinara Srbije (UNS) najoo{trije je osudilo ispisivawe grafitamr`we. R.Jovanovi}


crna hronika

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

13

NAKON ZLO^INA NA SPLITSKOM BRDU MARJAN

Novosa|aninosumwi~en zaubistvoMeksikanke Hrvatska policija je u nastavku istrage ubistva Meksikanke Selene Margarite Grasijano Masedo na brdu Marjan kod Splita do{la do novih otkri}a, koja s ubistvom povezuju jednog Novosa|anina. Prema pisawu splitske „Slobodne Dalmacije”, dres fudbalskog kulba „Mi-

Sedi{teVisokogsavetasudstva

koja je, nedugo nakon ubistva Selene, prona|ena na Marjanu, pi{e ovaj list na svom sajtu. List prenosi i da na pole|ini crveno-crnog dresa nije pisalo ime nijednog fudbalera toga kluba, ve} jedan nadimak. „Novosa|aninu je nadimak ’Reksi’. Ako se zna da je i na

prona|enom marjanskom ’Milanovom dresu’ pisao nepotpun nadimak REK.I, sumwa ve} postaje i te kako utemeqena”, navodi splitski dnevnik. - Sa sobom je imao tri mobilna telefona i podosta novca, svih valuta, kao i vi{e kartica za pla}awe - ispri~ao je

„Slobodnoj Dalmaciji„ jedan od zaposlenih ugostiteqskog objekta. Helena Bio~i} iz Ureda za odnose s javno{}u MUP-a Hrvatske za Radio Dalmaciju je kazala kako su od kolega iz policije u Srbiji zatra`ili proveru osobe koja je ovoga leta

DO DAQEG ODLO@EN IZBOR ^ELNIKA SUDOVA U SRBIJI

Vra}enesudijemoguu trkuzapredsednike Izbori za predsednike sudova u Srbiji odla`u se do daqeg, odnosno dok na funkcije ne budu vra}ene neizabrane sudije ~ije je `albe Ustavni sud usvojio ili }e tek da usvoji, kao i dok se ne uspostavi nova mre`a sudova. To re{ewe je sugerisao Ministar pravde Nikola Selakovi}, kako bi pored ve} prijavqenih kandidata i sve ranije neizabrane sudije ~ije `albe budu usvojene pred Ustavnim sudom, mogli da se prijave na oglas za izbor predsednika sudova, objavqeno je na sajtu Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva, ~iji je Selakovi} ~lan po funkciji, razmotrio je na sednici i Izve{taj o sprovedenoj anketi s neizabranim sudijama, kojima su usvojene `albe odlukama Ustavnog suda, povodom wihovog raspore|ivawa na radna mesta. Taj Savet je ve} po~eo analizu stawa u sudovima i utvrdio da ima upra`wenih mesta, nakon {to je Ministar pravde obavestio

~lanove saveta da Ustavni sud ne}e doneti posebno re{ewe o odre|ivawu jedinstvenog roka za izvr{avawe svojih odluka o vra}awu sudija na funkcije i radna mesta. Selakovi} je najavio da }e prvih 303 sudija i 122 tu`ilaca, ~ije je `albe Ustavni sud usvojio, biti vra}eni na posao do 22. septembra. U radu Ustavnog suda je jo{ oko 350 `albi neizabranih sudija. Ministar pravde i dr`avne uprave Nikola Selakovi} najavio je ju~e da }e se krajem septembra u Briselu sastati sa zvani~nicima Evropske komisije, koje }e upoznati s te{im stawem u srskom pravosu|u i izlo`iti mere za wegovo prevazila`ewe. Selakovi} je u Jagodini istakao da su gra|ani Srbije najve}i svedoci pogre{no sprovedene reforme u prethodnom periodu, jer direktno trpe negativne posledice takvog sistema.

SelenaMasedotokomodmorauHrvatskoj

lan„, koji je prona|en na Marjanu u blizini mesta zlo~ina, pripada mu{karcu koji je tokom leta dolazio u obli`wi lokal. Re~ je o Novosa|aninu, starosti izme|u 40 i 45 godina, crne puti i kose, visok oko 1,75, u dobroj telesnoj kondiciji”, pi{e „Slobodna Dalmacija„. Vozio je metalik sivu „{kodu oktaviju”, karavansku verziju, novosadskih registracija, a vrlo ~esto je dolazio u crveno-crnoj majici (dresu) fudbalskog kluba „Milan”, veoma sli~noj onoj

Veqovi}: Nema potvrde da je ubica iz Novog Sada - Nema potvrda da je ubica Meksikanke u Splitu Novosa|anin izjavio je za RTV direktor policije Srbije MiloradVeqovi}. On je to demantovao nakon {to su pojedini hrvatski mediji objavili da je ubica Meksikanke mu{karac iz Novog Sada. - Mi sara|ujemo s hrvatskom policijom i razmewujemo sve informacije i trenutno ne mo`emo da potvrdimo da se radi o osobi s podru~ja Srbije, niti da je zlo~in po~inio mu{karac iz Novog Sada. O tome smo i mi obave{teni preko medija - rekao je on.

vi|ana na vi{e lokacija u Splitu. Telo Selene Margarite Grasiano Masedo u me|uvremenu je, kako saznaje splitski dnevni, prema zakonima Meksika, balsamirano, a postupak je obavqen na Zavodu za patologiju, sudsku medicinu i citologiju KBC-a Split. Weni posmrtni ostaci se jo{ nalaze na Patologiji i ~ekaju se sva potrebna dokumenta kako bi bilo prevezeno u Meksiko, a o~ekuje se da }e to biti danas.

UZ NOVA SAZNAWA O TRGOVINI ORGANIMA OTETIH NA KOSOVU

Euleksproveravadokaze

Pripadnici„crvenihberetki”kodCentra„Sava”

PROCES BIV[IM PRIPADNICIMA JSO ZA „POBUNU” PRE 11 GODINA

Produ`enpritvor petoricioptu`enih Specijalni sud u Beogradu produ`io je pritvor do dva meseca petorici biv{ih pripadnika sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji su povodom demonstrativnog izlaska JSO-a na ulice u novembru 2001. godine, optu`ni za „u~e{}e u organizovawu pobune JSO-a“, odnosno krivi~no delo „oru`ana pobuna“. U septembru pro{le godine, uhap{eni su i pritvoreni okrivqeni: VeselinLe~i}, Mi}aPetrakovi}, Dragoslav Krsmanovi}, VladimirPoti} i Dragi{a Radi}. Advokati odbrane su podneli `albe Apelacionom sudu u Beogradu protiv re{ewa o pru`ewu pritvora, osporavaju}i postojawe zakonskih razloga za tu meru. Pritvor je okrivqenima produ`en zbog mogu}eg uznemirewa javnosti i te`ine zapre}ene kazne za delo koje im optu`ba stavqa na teret. Me|utim, odbrana sve to osporava , isti~u}i, pored ostalog, da su okrivqeni u pritvoru ve} godinu dana, a da je od spornog doga|aja pro{lo punih deset godina tokom koji su svi bili na slobodi, radili i normalno `iveli, te da ~itavu prethodnu deceniju javnost nije bila uznemirena zbog toga. Pripremno ro~i{te je odr`ano sredinom jula, kada su svi okrivqeni apsolutno odbacili sve optu`be, kao i tokom istrage.

Po~etak su|ewa je zakazan za 2. oktobar, a za izlagawa optu`be i odbrane predvi|ena su ~etiri dana. Na prva tri mesta u optu`nici su okrivqeni biv{i komandanti u nekada{woj JSO MiloradUlemekLegija i Du{anMari~i} Gumar, te nekada{wi pomo}nik komandanta Zvezdan Jovanovi} Zveki, koji su , ina~e, proteklih godina u razli~itim procesima pravosna`no osu|eni po optu`bama za najte`a krivi~na dela na ~etrdesetogodi{we kazne zatvora i izdr`avaju ih u Posebnom odeqewu po`areva~ke „Zabele”. Po saznawima Dnevnika”, na po~etku glavnog pretresa u oktobru mo`e se o~ekivati i uvodno izlagawe okrivqenog Ulemeka, a verovatno i Jovanovi}a i Mari~i}a, iako su sva trojica na pripremnom ro~i{tu odbili da se izjasne o optu`nici, navode}i da je „ne priznaju“ . Tokom su|ewa se o~ekuje izvo|ewe velikog broja dokaza, a re~ je uglavnom o dokumentima i svedo~ewima. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je optu`nicu podiglo u martu ove godine, u kojoj je doga|aj iz novembra 2001, kad je JSO iza{la na ulicu, tvrde}i da „protestuju“, okvalifikovalo kao krivi~no delo „oru`ana pobuna“. J. J.

Portparol Euleksovog Specijalnog istra`nog tima, zadu`enog za istragu o trgovini qudskim organima tokom rata na Kosovu, Juri Las izjavio je da zbog istrage koja je u toku ne mo`e da otkrije informacije do kojih je Euleks do{ao. - [ta smo i s kim pri~ali i {ta nameravamo da radimo, to ne mogu da ka`em. U pitawu je istraga koja traje, a na{a politika jeste da javno ne otkrivamo informacije o istrazi, dokazima, kako smo do wih do{li ili ko bi mogao da bude svedok - ka`e Las u izjavi za radio Doj~e vele. On je naveo da Euleksov Specijalni istra`ni tim provera dokaze, ali da je o sudskom procesu jo{ rano govoriti. Las je podsetio da oni znaju da je srpsko tu`ila{tvo za ratne zlo~ine objavilo i putem nacionalne televizije iskaze novog svedoka u slu~aju trgovine qudskim organima na Kosovu i da tim povodom i sami dobijaju mnogo pitawa. - Koja god informacija do|e do nas, mi }emo je podjednako

proveriti, temeqno i nezavisno. Mi smo definitivno predani da uradimo profesionalnu i temeqnu istragu i tragove }emo pratiti gde god nas odvedu - istakao je on. Komentari{u}i pitawe su|ewa optu`enima za trgovinu qudskim organima na Kosovu, koje je direktno postavilo i srpsko tu`ila{tvo za ratne

zlo~ine, Las je rekao da postoje dve mogu}nosti. - Ono {to mi tra`imo bile bi me|unarodne sudije koje su ve} na Kosovu ili ako je mogu}e specijalni sud koji bi bio formiran. Ali o tome je jo{ rano govoriti - naveo je portparol Specijalnog istra`nog tima. Las je ukazao da je svrha kriminalisti~ke istrage da

se pribave verodostojni dokazi koji bi bili odr`ivi na sudu. - Da bi dokaz imao svoju vrednost, mora da izdr`i izazove koji }e do}i na sudu - navodi on i dodaje da se zato svaki dokaz detaqno proverava i analizira. U briselskom sedi{tu Specijalnog evropskog istra`nog tima na primedbe o brzini wihove istrage ka`u da postoje zakonske procedure za koje je uvek potrebno vreme, da se u izve{taju Saveta Evrope radi o vi{e slu~ajeva, razli~itih jurisdikcija, koji su se dogodili pre 12, 13 godina i da je takva istraga „neizbe`no duga i komplikovana”. - Svako ko se bavio ovakvom vrstom istraga, zna da su ove stvari komplikovane i zahtevaju vreme. Sve se mora vi{e puta proveriti. Pogledajte primer Tribunala za ratne zlo~ine u Hagu i shvati}ete vremenski okvir za ovakve istrage - obja{wava Las. (Tanjug)

Qaji}:Istinanekimaneodgovara [ef Nacionalnog saveta za saradwu s ha{kim tribunalom Rasim Qaji} poru~io je ju~e da se mora animirati ~itava me|unarodna javnost, politi~ke i pravosudne institucije kako bi trgovina organima na Kosovu kona~no dobila epilog.

RasimQaji}

- Ne smemo da `murimo pred svedo~ewem za{ti}enog svedoka koji je neposredno u~estvovao u uzimawu organa srpskih zarobqenika s Kosova. To }e biti jedna od tema razgovora s glavnim tu`iocem Ha{kog tribunala Ser`omBramercom, ko-

ji dolazi po~etkom oktobra u Beograd - kazao je Qaji} Tanjugu. Prema wegovim re~ima Srbija ne prejudicira ni{ta, ve} govori o vrlo ozbiqnim indicijama i, kako je dodao, „tra`i da se te indicije do kraja provere, ispitaju i da se dobije kona~an epilog za ono {to se de{avalo na Kosovu i u Albaniji”. Qaji} je napomenuo da je svestan da to ne}e biti lak posao, jer su i istra`iteqi Tribunala bili do sada suo~eni s preprekama i otvorenim opstrukcijama u poku{aju da istra`e sve radwe i da se rasvetli istina o trgovini organima na Kosovu. - To je bila prepreka najpre formalne prirode u smislu da Albanija ne spada u zemqe u kojima Tribunal ima direktnu nadle`nost da obavi istrage. Poku{ali smo i bilateralno, ali su predstavnici na{eg Tu`ila{tva za ratne zlo~ine bi-

li suo~eni s nespremno{}u albanskih kolega da u tome uzmu u~e{}e - rekao je Qaji}. On je ukazao da je veoma te{ko govoriti o krajwem ishodu ovog slu~aja, jer pojedinim zemqama i uticajnim me|unarodnim krugovima nije u interesu da se slu~aj trgovine organima na Kosovu i u Albaniji rasvetli. - Time bi se promenio stereotip o de{avawima na Kosovu, jer do sada ste imali dobre momke koji su bili `rtve zlo~ina i lo{e koji su ~inili zlo~ine. Ovo sve mewa i pokazuje da situacija nije tako crno-bela. Pojedincima, koji su podr`avali sve {to se de{avalo na Kosovu, nije u interesu da se ~itava stvar dovede do kraja - kazao je Qaji}. On je istakao da Srbija tra`i sveobuhvatnu, celovitu, profesionalnu istragu koja bi dovela do kona~nog pravnog epiloga i da se kona~no vidi puna istina.


14

SPORT

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

SRBIJABA[UBEDQIVAPROTIVVEL[ANAUDIVNOMAMBIJENTUNA„KARA\OR\U”

„NoviSade,velikohvala ividimoseopet” ...ovim re~ima je zvani~ni spiker odjavio kvalifikacionu utakmicu za Svetsko prvenstvo na stadionu Kara|or|e: Srbija - Vels 6:1. Novosa|ani su vi{e od tri decenije ~ekali da reprezentacija ponovo igra u wihovom gradu. Posledwi put imali su priliku za to davne 1981. godine, kada su gledali ubedqivu pobedu SFR Jugoslavije protiv Luksemburga 5:0. Kona~no su do~ekali novu {ansu.

Ne pamti se kada je atmosfera na „Kara|or|u” bila lep{a. Mla|e generacije se sigurno ne se}aju punijih tribina stadiona Vojvodine, a stariji bi morali dobro da se zamisle da bi se setili utakmice u Novom Sadu koja bi mogla da se poredi sa ovom protiv Ostrvqana. Orlovi su dobili ono {to su godinama tra`ili - maksimalnu podr{ku sa tribina, ba{ onakvu kakvu zaslu`uje jedan nacionalni tim, bez obzira na kvalitet i dobru ili lo{u igru.

rawe nacionalnih himni. Gostuju}a je pozdravqena na neuobi~ajen na~in - aplauzom celog stadiona, igra~a i ~lanova na{e reprezentacije. - Mnogo mi je drago zbog toga i to je mnogo va`no. To je pomak u vezi sa ciqevima koje sam postavio kada sam do{ao, da promenimo sliku o nama u Evropi. Ova slika je najboqa razglednica i na{e igre i na{ih navija~a. Pravi dan za fer plej, rekao je selektor Mihajlovi} posle utakmice.

Novosa|ani, kao navija~i, bili na najvi{em nivou

Na insistirawe selektora Sini{e Mihajlovi}a Srbija je 11. septembra 2012. prvi put od kad igra pod tim imenom u „Srpskoj Atini” ugostila rivala - u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, reprezentaciju Velsa. I ubedqivo slavila!

Ulice oko stadiona nekoliko sati pre po~etka utakmice bile su krcate navija~ima koji su do{li iz Pirota, Bawaluke, Beograda, Mladenova, Kragujevca, Smedereva... Po~etku utakmice po protokolu prethodilo je intoni-

Kada je operski peva~ Oliver Wego zapevao „Bo`e pravde” grmeo je ceo stadion. Reprezentativci Srbije, vo|eni prepunom severnom tribinom, na kojoj su bile sme{tene najvatrenije pristalice na{eg tima, imali su

podr{ku od prvog do posledweg minuta. Ipak, mrqu na fantasti~nu atmosferu ostavili su zvi`duci golmanu Vladimiru Stojkovi}u i skandirawa „Tole lopove”, namewena predsedniku Fudbalskog saveza Srbije Tomislavu Karaxi}u. Prvi ~ovek srpske ku}e fudbala je iz sve~ane lo`e stadiona posmatrao utakmica, a uvrede je do~ekao sa velikim osmehom na licu, o~igledno ne brinu}i se previ{e. [to se prvog ~uvara mre`e reprezentacije ti~e - apsolutno nije zaslu`io nijedan zviduk. Osim {to je u Glazgovu spasio reprezentaciju sa tri fantasti~ne odbrane, ne snosi ni najmawi deo krivice za primqeni gol u Novom Sadu. Jednostavno, Geret Bejl poslao je ka wemu neodbrawivi projektil. Stojkovi}u su navija~i po~eli da zvi`de upravo od tog gola Velsa, ali to nije prihvatio ceo stadion. Na zvi`duke sa severne tribine isto~na i zapadna odgovorile su aplauzom. Na kraju, Novi Sad zaslu`uje daleko ve}u ocenu nego prestonica Srbije, iako kapacitetom stadiona ne mo`e da parira wenim sportskim objektima na Top~iderskom brdu. Podsetimo da je Mihajlovi} rekao pre utakmice da se reprezentacija ne}e vra}ati u glavni grad „ako u Novom Sadu dobije podr{ku koju o~ekuje”. Stoga ne bi trebalo da iznenadi odluka da Ivanovi}, Kolarov i drugovi nastave na „Kara|or|u” borbu za odlazak u Brazil 2014. godine i posle me~a sa Belgijom, za ~ije je doma}instvo ranije prijavqen stadion Crvene zvezde.

Ivanovi}, To{i}...

NAJISKUSNIJIGOVOREOTRIJUMFUNADVELSOM

Ne}emopoleteti

Kapiten Srbije Branislav Ivanovi} i zamenik Aleksandar Kolarov ne}e dozvoliti da ekipa zbog trijumfa „poleti” uo~i narednih me~eva kvalifikacija za SP. Srbija je u Novom Sadu deklasirala Vels 6:1, a golove je postiglo {est razli~itih igra~a, svaki levom nogom. - Malo smo se pribojavali na po~etku me~a. Kada smo posle postigli tre}i gol, prelomili smo me~ i zaslu`eno do{li do neophodnih bodova. Posle ove pobede ne}emo dozvoliti da mladi igra~i polete i i}i }emo daqe iz utakmice u utakmicu, rekao je kapiten Ivanovi}. Na wegove re~i nadovezao se i Kolarov. - Najva`niji su pobeda i bodovi. Li~no bih bio zadovoqan da je na kraju bilo 1:0. Naravno da sam sre}an posle ovakve pobede i {est golova, ali ovaj rezultat nikako ne sme da nas zavara. Na nama starijima je da u~inimo sve da mla|i ne polete. Znate kako je sa wima. Danas su fenomenalni, a ve} na slede}em me~u nema ih nigde, kazao je Kolarov. Na pitawe novinara koliko mu zna~i {to je postigao prvenac

u nacionalnom timu, Kolarov je rekao: - Nisam se optere}ivao time {to imam mnogo me~eva, a nisam postigao gol. Pre me~a sam obe}ao dva gola, ali prezadovoqan sam i ovim jednim, poru~io je Kolarov. Zoran To{i}, jo{ jedan od iskusnijih igra~a, rekao je da je sve mnogo lak{e kada se na pravi na~in “otvori” utakmica. - Dali smo golove na vreme i posle toga je uvek mnogo lak{e igrati. Atmosfera na tribinama je bila sjajna. Hvala navija~ima na podr{ci. Najva`nije je da smo osvojili bodove i sa puno optimizma do~ekujemo naredne me~eve sa Belgijom i Makedonijom, dodao je on. Jedan od junaka trijumfa Du{an Tadi} rekao je da je presre}an {to je pred svojim Novosa|anima postigao prvi gol u A selekciji. - Mislim da je cela ekipa odigrala sjajno. U`ivao sam na terenu, a pogodak je do{ao samo kao kruna. Nije va`no ko daje golove. Iskreno, ponekad vi{e volim da asistiram nego da sam zatresem mre`u, zakqu~io je Tadi}.


SPORT

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

15

SRBIJA BA[ UBEDQIVA PROTIV VEL[ANA U DIVNOM AMBIJENTU NA „KARA\OR\U”

Mihiniorli}ira{irilikrila ReprezentacijaSrbijeusjajnom izdawu, u prelepom ambijentunastadionu“Kara|or|e” prostojepregazilaVel{aneu drugom me~u kvalifikacija za plasman naSP.^ekalismodugodaMihiniorli}ira{irekrila,poka`usvojpotencijal i darovitost, nadigraju rivala i napune mu mre`u do vrha. Bqesak se dogodio u NovomSadugdejenacionalnitimimao svepotrebneuslove,fenomenalnuatmosferuipodr{kusatribina,pravivetaru le|akojidonosepogodnostidoma}egterena.“[estica”jebilamelemzao~iisrcasvihqubiteqafudbalakojimajedosadilaserijagorkihpilula. -Raspucalismose,madabihvi{evoleo da smo dobili narednih {est utakmicasapo1:0.Zadovoqansamnaravano, jer u dana{awem fudbalu se golovi te{koposti`u,amismo{estputazatreslimre`uVelsa,saistotolikostrelaca.Ispo{tovalismosvedogovore.Ali, umojimplanovimairazmi{qawimase ni{tanebipronemiloidajerezultat bionegativan-istakaojeselektor. Mihajlovi}nepropu{taprilikuda “otvori o~i” predstavnicima medija, po{to je o~igledno iritiran tretmanom reprezentacije u koju je narod izgubiopoverewe. -Ju~esmobilislabi,prekono}ise slika promenila, sada smo jaki. Nema tuistinekadseideizkrajnostiukrajnost.Ovojemladaekipauusponu.Treba nam strpqewe i podr{ka da izrastemo u tim koji }e parirati i najboqima u Evropi. Imamo ciq i viziju, nastavqamodaradimo.Nemadepresije poslejednogkiksanitiletaunebonakonovakvogtrijumfa.

Sini{a Mihajlovi}

Uspeo je Mihajlovi} da psihol{ki vaqanopripremiigra~e,skinesawihovihple}abalastimperativapobede. -Nesmejudabuduoptere}enirezultataom, jer u `ivotu mora da se uradi samojednastvar.Tra`imdaverujuusebe,jerimajukvalitetipotencijal.Na terenutrebadau`ivaju,poka`usveono {toznajuimogu.Uzadekvatnupodr{ku publike sve ide lak{e i br`e. Na dobromsmoputu-poru~iojeMihajlovi}.

Kadrovskepromeneusastavu,uodnosunaGlazgov,imalesuefekta.Manevar sa Fejsom delovao je sigurnije i br`e, punpogodakjebacaweuvatruraspolo`enog Tadi}a koji je potvrdio klasu i zavidnuformu.Isplatilosestrpqewe inova{ansaza\uri~i}aunapadu,odnosno hrabrost da se pru`i prilika i poletarcuLazaruMarakovi}u. - Znali smo da }e me~ biti te`ak i tvrd do prvog gola. Kolarov je

\uri~i}:[ta}e re}iVanBasten Filip\uri~i}niusnunije o~ekivao toliko ubedqiv trijumf protiv Velsa, a jo{ mawe da }e biti starter na obe utakmicenastartukvalifikacija. -Pobedaod6:1jezaistaneverovatna, mislim da niko nije o~ekivao ovakav rezultat. Is-

On je dodao da ne vidi sebe kaonapada~a,alidajezaSrbiju spremanidastanenagol. - Verovatno }u ostati na toj poziciji, koja mi i ne odgovara ne{to specijalno, ali eto, selektorjeproceniodasamnajboqere{eweuovomtrenutku,od-

Filip \uri~i}

po{tovali smo sve {to smo se dogovorili i uz malo sre}e postigliubedqivtrijumf.Nese}am se kada smo posledwi put pobedili sa tolikom razlikom. Rezultatom sam prezadovoqan, atmosferom tako|e, ali svojom igrom ba{ i nisam, mislim da mogumnogoboqe,rekaoje\uri~i}.

govaramnasvewegovezahtevei ako bude trebalo da branim brani}u. Ali, mo`e to mnogo boqesamojestrane,nadamseda }e mi ova pobeda i ovaj gol pomo}idaigramsajo{vi{esamopuzdawa,istakaoje\uri~i}. Mladi fudbaler Herenvena priznaojedajedva~ekadavidi {ta }e mu trener, legendarni

Holan|anin Marko van Basten re}ikadsevratiuklub. - On je jedan od krivaca {to igram u {picu, nismo se ~uli, ali vide}emo {ta }e mi re}i. Mislim da imamo dobru ekipu ovdeimo`emomnogotogadanapravimo,iako,dabudemiskren, nisam o~ekivao da na obe utakmicebudemstarter,misliosam da }u da ulazim u drugom poluvremenu, da poku{am da promenim ne{to. Kada sam uo~i [kotske ~uo da }u igrati bilo mijeneobi~no,jersampretoga tri puta igrao centarfora, plus protiv [kota i Vel{ana koji su fizi~ki dominantniji od mene. Me|utim, nisam se lo{esna{ao,daosamgol,imaonekekonkretnepotezeinisamnezadovoqan,  zakqu~io je \uri~i}, uz konstataciju da bi kada bisesadaigraome~uGlazgovu rezultatsigurnobiodruga~iji. \uri~i} ima samo 20 godina, karijeru je po~eo u Radni~kom iz rodnog Obrenovca, zatim je pre{aouCrvenuzvezdu,odakle je uz mnogo pompe oti{ao u Olimpijakos, a potom u Herenven. Nastupaojezasveomladinske selekcije Srbije, dok je za A timve}odigraopetutakmicai postigaojedangol.

Janevskirazo~aran bodomuGlazgovu Selektor Makedonije ^edomir Janevski razo~aran je {to je wegova reprezentacija osvojila samo jedan bod protiv [kotskeuGlazgovu. Makedonci su na „Hempden parku” poveli golom Nikol~ea Noveskog,alijeunadoknadiprvogpoluvremenaizjedna~ioKeniMiler. - Golman Mekgregor je bio igra~ utakmice. Mogu da budem zadovoqan igrom svojih fudbalera, ali nisam zadovoqan bodom,istakaojeJanevski. Mnogi posmatra~i me~a u GlazgovusmatrajudajeMakedonijamogladaosvojibarbodiu prvomme~ukvalifikacijaupetakprotivHrvatske,kojajeslavilanaMaksimiru1:0. - Mislim da smo igrali dobro, moram da ~estitam mojim

efektn o pog od io iz “slobodwaka”, tako smo skinuli “teret” sa ple}a i pokazali pravo lice-objasniojeMihajlovi}. Svaka pri~a o megdanu sa Velsom po~iwe i zavr{ava se ambijentom uNovomSadukojijepodig ao orl ove, ulio im snaguidodatnu`equda pru`emaksimum. - Zahvalnost novosadskojpublicikojajeudanu fer pleja bila predivna.Aplaudiraweprotivni~kojhimni,me~bez incidenta. Jedan od proklamovanih ciqeva kada sam postao selektor je i danaovakavna~inmewamoslikuosebiuEvropi. Hvalajo{jednomnaprijem u i pod r{ ci. To je pravaatmosfera.Totrebadashvatesvi.Ovamlada reprezentacija, kada igrauzpodr{kusvojepublike, kada igra bez optere}ewa onda mo`e mnogo. Kada joj sezvi`diondajesvejakote{ko.Belgijance}emodo~ekatinaMarakani,a napravi}emoplandaostaleutakmice ugrupiorganizujemougradovima{irom Srbije, u kojima postoje uslovi prop is an i od stran e FIF A- nij e skrivaozadovoqstvoselektor. Idealnih situacija u sportu i `ivotunema,pasemorare}idajemala senkanaspektakluNovomSadunepo-

trebno zvi`dawe golmanu Stojkovi}u, heroju iz Glazgova, kao i neprikalndno skandirawe na ra~un predsednikaFSSTomislavaKaraxi}a.

Tabelasada neva`na DrugokolouGrupiAdonelojei dva remija. Nije bilo pobednika u duelima Belgije i Hrvatske, odnosno[kotskeiMakedonije. -Ovojetekpo~etak,prednamaje jo{ mnogo utakmica, verovatno dobrih i lo{ih rezultata. Za savki me~pripremamosekaodajeposledwi.Nezanimametrenutnipolo`aj natabeli,to{tosmoprvizbogboqegolrazlike,to}ebitiva`nou oktobruslede}egodine.Ovapobeda jeva`nazbogsamopouzdawaigra~a. Bilojepotrebnodaisamivideono {toimstalnogovorim,daimajuvelikipotencijal.Odwihtra`imda veruju u sebe. Ova reprezentacija }e, ako nastavi ovako, napraviti velikestvari.Ponavqam,noge~vrstomorajudaostanunazemqi-poru~iojeMihajlovi}. Mihiniorli}iizutakmiceuutakmicu rastu i napreduju, punim srcem brane boje nacionalnog tima. Nadamo se da }e se takav trend nastaviti, jer prava isku{ewa u nastavku kvalifikacijasledebrzo,uoktobrukada}emo ugostiti favorizovane Belgijance i oti}i u Skopqe na megdan neugodnim Makedoncima. Z. Rangelov

Vilmots:Ranigol nasje{okirao Kao i selektor Hrvatske Igor [timac, i wegov kolega saklupeBelgijeMarkVilmots jezadovoqanosvojenimbodomu utorakve~e. Hrvati su poveli u Briselu golom Peri{i}a, ali je u nadoknadi prvog poluvremena izjedna~io@ile.Ufini{ume~a obeselekcijebilesublizupobede. -Ranoprimqenipogodaknas je {okirao, ali ipak smo se na odli~anna~invratiliuprvom delu.Pritisnulismoihnawihovupolovinu,stvaraliprilike.Hrvatskajejo{uvekdeveta reprezentacija sveta, rekao je Vilmots. BelgijasaHrvatskomiSrbijom deli prvo mesto u Grupi A sa po ~etiri osvojena boda poslepodvame~a. -Igra~isurazo~arani,alija sam realan. Mislim da je remi nakrajurealanrezultat.Osvojilismo~etiriod{estbodova imoramoseokrenutipremanovim utakmicama. Moramo biti jo{ ubojitiji. Previ{e nam je prilika potrebno da postignemopogodak,anaovakvojrazini nemo`eteo~ekivati15prilika po utakmici. Me|utim, nemojtesadadastvaratepritisak na napada~e. Prosek starosti overeprezentacijeje24godine i ima izuzetno potencijala i mestazanapredak. ObagolauBriselupostignuta su u prvom poluvremenu, a obe selekcije imale su sjajne {ansu za pobedu u poseldwih petminuta. - Dominirali smo 80 minuta protivvrhunskereprezentacija kao{tojeHrvatska.Nisustvoriligotovonikakvu{ansu.Po-

Mark Vilmots

stigli su gol iz prvog pravog dolaska pred na{ gol, ali na kraju smo mogli da dobijemo i mi,dajepogodioMiralas(u86. minutu),amoglismoiizgubiti da je u{la ona posledwa hrvatskaloptanakonkornera(DomagojVidasamnadrugojstativiu 92. minutu). Unapred sam rekao dabiizprvadvasusreta~etiri boda bila prihvatqiva, a iako se ~ini kako smo izgubili dva doma}aboda,jo{uvekimamnogo do kraja kvalifikacija, objektivno je analizirao Vilmots. Za razliku od Vilmotsa, nere{enrezultatnijezadovoqio wegoveigra~e. -Ovojerazo~aravaju}e!Bili smo boqi tim, a nakon te{ke utakmice nezadovoqni smo ne-

re{enim rezultatom. Nakon primqenog pogotka imali smo dovoqno vremena da okrenemo stvariusvojukorist,izjavioje {toper Belgije Tomas Vermelen, poput kojeg je razo~aran bioiKevindeBrujin. - Miralas je na kraju morao ono da pogodi, ali nije bilo sre}e, de{ava se. Nismo zadovoqni,Hrvatskagotovodanije imala prilike na me~u, ali imamo ~etiri boda nakon dve te{ke utakmice i mislim da je todobarpo~etak,rekaojevezni igra~. Belgijuuidu}emnastupu,koje je na rasporedu 12. oktobra, o~ekuje gostovawe Srbiji, koja jenasvomterenurazbilaVeles 6:1 i sa nestrpqewem o~ekuje nastavakkvalifikacija.

Joveti}:Juventusme ba{`eleo

^edomir Janevski na treningu s reprezentacijom Makedonije

igra~ima.Moralismodaimamo vi{e poena posle ova dva me~a, rekaojeJanevskiposleremijau [kotskoj.

Makedonija u slede}em me~u 12.oktobrado~ekujeHrvatsku,a potom 16. reprezentaciju Srbije.

Napada~FiorentineStevan Joveti}rekaojedajeuletwem prelaznom roku Juventus `estoko„zapeo”dagadovede,ali jeistakaodajesre}anuFirenci. -Moramdapriznamdasubiliba{ozbiqniunameridame anga`uju. Naravno, u jednom trenutku sam razmi{qao o

transferu, ali i to je normalno. Najve}i „mamac” bio je to {to }e Juve igrati Ligu {ampiona.Ipak,ovdesedobroose}am i nije bilo potrebe da se selim u Torino, rekao je Joveti}italijanskimmedijima. Joveti}jedodaoidajepredsednik Fiorentine Andrea dela Vale uticao na odluku da

ostaneme|uqubi~astima.Joveti}jepro{lesezonebionajboqi strelac Fiorentine sa 14 prvenstvenihgolova. CrnogorskomreprezentativcuugovorsaklubomizFirence isti~e u junu 2016. godine, a uprava klubu mu je saop{tila da}eteknakrajuovesezonemo}idapromenisredinu.


16

sport

~etvrtak13.septembar2012.

TRENER JUGOVI]A SVETOZAR JOVOVI] PRED NOVU SEZONU

Ka}aniu niskomstartu Doprvihutakmicau novoj superliga{koj sezoni ostalo je jo{ tri dana. Shodno tome rukometa{i Jugovi} Unimeta proteklog vikenda imali su generalnu probu u Crvenki na „^iletovommemorijalu”.Zari-

turnir smo u{li malo opu{tenije, pa utakmica s Vojvodinom nijebilanavisokomnivouimaju}iuviduda}emoseswimasastati u tre}em kolu. Ciq mi je bio da isprobam sve igra~e, da vidimkoodwihmo`edaizdr`i pritisakigrawaprotivtakoja-

|enihigra~a,aliioni}eunovu sezonu u}i spremni. Tu mislim na Krsman~i}a i Joki}a, dok je Crnoglavacjo{uvekproblemati~an{toseti~epovrede.Sobzirom na to kako smo ve}inu utakmicaupripremnomperiodu odigrali,sezonudo~ekujemofizi~kiipsihi~kispremni,uniskomstartu.Pokazalasedobrom kombinacijamladihinekoliko starijih igra~a, koji doprinose wihovimboqimigrama. Skakvimambicijamaulazite unovusezonu?

SaZvezdomna otvarawu Ve} u subotu Jugovi} u 19 ~asova do~ekuje Crvenu zvezdu. -UodnosunaZvezdumismo favoriti,jernaotvarawusezone ne smemo da priu{timo nikakvoiznena|ewe.Beogra|ane po{tujemo kao ekipu i renomiranogrivala,alisam ube|en,kaoisviigra~iuna{u pobedu. Da bismo do{li dotogamorajusesvekockice slo`iti, uz po`rtvovanost, borbenost i disciplinu. Verujem da }e qubiteqi rukometauKa}udo}iu{tove}em brojudabodresvojequbimce, koji }e pokazati novo lice uverava\ile. SvetozarJovovi}

vale su imali superliga{ke ekipe Vojvodinu i Crvenku, s kojima su ostvarili polovi~an rezultat, a u generalnom plasmanubilisutre}i. Kako je protekla generalna probaiskojimimpresijamaKa}aniulazeunovusezonupitali smo trenera Svetozara \ileta Jovovi}a. -Zadovoqstvojeusvakomslu~ajuprisutnoonim{tosmopokazali na Memorijalu. U sam

ke i kvalitetne ekipe. Me~ s Crvenkom je donekle pokazao na{kvalitet,ostvarilismolaku pobedu, {to o~ekujem da poka`emo i na premijeri s Crvenomzvezdom-rekaojeJovovi}. Ho}etedaka`etedastezadovoqnikakosuseigra~iJugovi}a pripremili za predstoje}e superliga{keokr{aje? - Pripreme smo vrlo korektnoodradili.Istina,bilojemalopote{ko}asnekolikopovre-

Favoriti PremaJovovi}evimre~imaovogodi{wePrvenstvobi}emnogoneizvesnijeiuzbudqivijeuodnosunaprethodno. - Za o~ekivati je da se posle nekoliko kola izdvoje ~etiri klubakoja}eseboritizatitulu.ApsolutinifavoritisuPartizan i Vojvodina, a tu bi se mogli ume{ati jo{ kragujeva~ki Radni~ki,Metaloplastika,anebimeiznenadilodaseiZaje~arciume{aju.Ostaleekipesupribli`noistogkvaliteta,gde }enijanseodlu~ivati-smatraJovovi}.

-Samoprvenstvo}ebitineizvesno,ami}emopoku{atidaodr`imo kontinuitet dobrih plasmanaKa}ananatabeliSuperlige.Ono{tojesigurnonerazmi{qamooopstanku,aprecizirati nekomestonatabelibilobizaista nezahvalno. Za o~ekivati je da budemo u gorwem delu tabele. Najva`nije je da nastavimo s afirmacijom mladih igra~a, poput Vukovqaka, Krsman~i}a, Joki}a, Vasi}a, Kankara{a... - naglasiojeJovovi}idodao: -Uprva~etirikola,naprvi pogled, imamo malo neprijatan raspored.Nastartunaso~ekuje Crvena zvezda, potom novi-stari superliga{ Vrbas, potom jedan od favorita za titulu VojvodinaiZaje~arkojijeueuforijizbogplasmanauelitu.Svakirasporedjenezgodan,ami}emopoku{atiu{tovi{eme~eva daosvojimobodove. J. Gali}

dnevnik IZBORNA SKUP[TINA RUKOMETNOG SAVEZA SRBIJE

Marjanovi}uiBukvi}u novopoverewe Novi izbori u Rukometnom savezu Srbije nisu doneli promene, bar {to se ~elnih funkcija ti~e. Velimir Marjanovi} jednoglasno je dobio novo poverewe na mestu predsednika Saveza,dokjeDraganBukvi}tako|e reizabran na mestu predsednikaSkup{tine. VelimirMarjanovi}jepredstavio svoj plan i program za naredne ~etiri godine, istakav{i da je RSS uradio mnogo, ali da mo`e jo{ boqe i da }e sve uraditi  kako bi napredak bio jo{ ubedqiviji. Podsetio jeidauproteklih{estgodina nisu uspeli da dobiju Ku}u rukometa, ali se nada da }e kod nove Vlade nai}i na razumevawe. Kao jedan od prioriteta je renovirawe Sportskog centra Bawica koji va`i za kolevku rukometa. Unarednommandatu~lanovi Upravnogodbora}ebiti:Velimir Marj an ovi} preds edn ik, Borislav Perovi} podpredsednik,Sini{aLazi},IvanStankovi}, Milan \uki}, Vitomir Vu~kovi}, Zoran Stanojevi}, Sa{a Blagojevi}, Dragica \uri}, Vladica Novakovi}, JovicaPavlovi},GoranTopalovi}, Dragan Meni}anin, Zoran Pa{i}, Stavra Ra{kovi}, Nenad Jank ovi}, Mio drag [ol evi}, Sa{a Pavlov i Qubi{a Sudinac.

VelimirMarjanovi}

Bo`idar\urkovi} idaqe}e obavqati du`nost generalnog sekretara,awegovere~ipoizborunatufunkcijumnogesuiznenadile: -RSS jeposledwihgodinadostigaojedannivoimoradabude zadovoqan.Toganebibilodanijevasdelegata,rukometnihradnika, Ministarstva, OlimpijskogkomitetaiSportskogsaveza.Po~eosamovodaradim2000. godineiiskrendabudem,umorio

Peresnije spremanzaFerari Predsednik Ferarija Luka di Montecemolo izjavio je da voza~ Serhio Peres naredne sezonene}evozitiza„crveni tim”. Razlog je nedostatak iskustvameksi~kogvoza~a. -PreranojedaSerhiodo|e narednesezone.Odli~nojevozio u Monci (druga pozicija). Zahvalni smo Zauberu koji je pomogao u wegovom razvoju. Mislim da bi ga pritisak za bolidom Ferarija prili~no sputao u wegovom razvoju. On jemladvoza~ipredwimjevelikabudu}nost-rekaojeMontecemolo. Peresjetriputaovesezone bionapodijumu,anapro{lo- SerhioPeres nedeqnojVelikojnagradiItalijezavr{iojenadrugommestu.Narednatrkau{ampionatuvozi}eseuSingapuru23.septembra,avode}iuplasmanujeFernandoAlonso.Peresjedeveti.

FERNANDO ALONSO, VODE]I U GENERALNOM PLASMANU

Jo{jeranozaslavqe

Dra{koDoki}

Doki}drugi naBalkanu Srpski jaha~ Dra{ko Doki} osvojio je drugo mesto na Balkanskom prvenstvu u preskakawuprepona. Doki},kojijejahaonadvanaestogodom grlu L’Avijan, izugibojeuneizvesnojzavr{niciod braniocatrofejaAleksandrosa FurlisaizGr~ke. U~etirikrugaDoki}jeukupnosakupio14,34kaznenapoena, Furlis je u dramati~nom posledwem krugu sru{io dve prepone,alijenakrajupobediosa samo 0,11 kaznenih poena prednosti.

Bronza u takmi~ewu seniora preko prepreka visokih 150 centimetara pripala je Tur~inuHasanu[enturku. Dal ek onaju s pe{ nij inaprvens tvu Balk an a, koj e je odr`an onakomp leks uMark op ulo, na koj em su deq en e med aqe na Olimp ijs kim igram a 2004, bil i su Grc i, koj im a je prip al o 14 med aq a, od ~eg a {est zlatn ih, drug i po uspe{nos tibil isuTurc isaosam odl i~j a. Sled e} e god in e najb oq e balk ans ke jah a~ e ugos ti} e Turska.

Trenutno vode}i u generalnom plasmanu Formule 1, Fernando Alonso upotrebio je fudbalski re~nik da bi opisao zavr{nicu {ampionata F1. Uprkos tome {to se nalazi na vode}ojpozicijiu{ampionatu, Alonsozanemarujetu~iwenicu. -Mojtimijasesasedampreostalih trka moramo suo~iti kaodasmouzaostatkuidamoramo da jurimo ostale. Ne smemo da se pona{amo tako {to }emo mislitidajeposaoskorozavr{en jer smo trenutno na prvom mestu.Uigrijeukupnojo{175 bodova, tako da se ova prednost od 37 poena u odnosu na drugoplasiranog mo`e vrlo lako istopiti - rekao je Alonso.- Slede}etritrkesumo`dainajbitnijeimoramopobeditiuwima. Zatim je Alonso apostrofirao koja od te tri trke je wemu najbitnija. -Singapurjeva`an,mojjediniciqtamojepobeda-samouverenjeFernando. Alonsoseu„najbr`emcirkusu”nasvetunalaziispredvoza~akojitako|epikirajunaprvo mesto, a to su Luis Hamilton i Kimi Raikonen koji se nalaze na drugom, odnosno tre}em mestu. [panac se ~ak na{alio na ra~unsvojihrivalairekaokogavidikaotrenutnonajboqeg. -Kadabihmoraodabiramizme|uFetelaiHamiltonakoje boqi, Raikonen bi to odlu~io

za mene. Moram re}i da je Luis Hamilton jedini koji mo`e da osvoji{ampionat~akisabolidom koji nije najboqi, a to je i dokazao drugima svojim vo`wama. Ne pobe|uje onaj sa najboqimbolidom,negosanajboqim voza~kim sposobnostima - ka`e Alonso.

bitniju za wega, a to je trka za Veliku nagradu Singapura. NakonSingapurasledejo{itrke zaVelikunagraduJapana,Koreje, Indije, Abu Dabija, SAD i posledwa u sezoni, Velika nagrada Brazila. U konkurenciji konstruktoratrenutnovodiRed Bul, za wime slede Meklaren

DraganBukvi}

samse.Kadasezavr{iovagodina,EP za`eneuSrbijiiSPza mu{karce u [paniji, ja }u iz li~nihiprivatnihrazlogadase povu~em.Imaosamobavezudavas upoznamsaovomodlukom. Ina~e, od 79 delegata Skup{tinijesapravomglasaprisustvovalo 60 ~lanova, delegati kojinisuzavr{ilipapirologiju i koji ~ekaju zapisnik iz APR-anisuimalipravoglasa. J. G.

KUP SRBIJE NA TERITORIJI VOJVODINE

Zrewaninke uKikindi

Danas se igraju me~evi drugog kolaKupaSrbijena teritoriji Vojvodineukonkurencijiodbojka{ica, kao i preostali me~prvogkolaukonkurencijiodbojka{a. Najz an im qiv ij i me~ kod dev oj ak a o~ek uj e se u Kik ind i gde dom a} i Ki 0230 do~ ek uj e MD Zrew anin. @ene (danas): Ki 0230 MDZrewanin(17),RUMA: Ruma - NS volej tim (19). Mu{karci(danas)prvokolo: VRBAS: Vrbas - Futog (RFU)(21.30). Pol uf in aln i sus ret i igraju se 15. septembra, a sasta}ese-@ene: Mladost (I) - Srem temp o i Ki 0230/MD Zrew an in - Ruma/NS volej tim. Mu{karci(~etvrtfinale): Proleter - Borac, Bavani{te Dunavvolej,VojvodinaNS sem e 2 - Nov i Sad, Vrbas/Futog-Sloven. Rezultati prvog kola @en e: Vr{ ac - Rum a 0:3 (14:25,13:25,24:26),VrbasKi 0230 0:3 (19:25, 22:25, 24:26),Mladost(I)-Futog 3:0 (25:14, 25:20, 25:15), Sremtempo-KlekSrbija{um e 3:0 (25:14, 25:12, 25:15). Mu{ karc i: Srem Iton - Vojvodina NS seme 2 2:3 (21:25, 25:20, 18:25, 25:18, 6:15), Prol et er MladostEkspans3:0(25:20, 25:20, 25:17), Bavani{te In| ij a 3:1 (25:20, 25:20, 26:28,25:15). M. Risti}

Marijevuspeh bezpompe FernandoAlonso

Dvostruki svetski {ampion nijekriouzbu|ewe{tosesa80 pobedaukarijeriizjedna~iosa legendarnimAjrtonomSenom. - Ponosan sam {to sam uspeo da se izjedna~im sa Senom, mojim idolom iz detiwstva. To }e mi biti jedna od ve}ih satisfakcijaukarijeriirado}use prise}ati tog podatka kada se budem penzionisao - zavr{io je Alonso. Do kraja {ampionata prva u nizuodsedamtrkajeonakojuje Alonso apostrofirao kao naj-

Mercedes i Alonsov Ferari. Od prvih pet voza~a na listi ~ak ~etvorica su bili svetski prvaci, od kojih je Fetel jo{ uvek akteulni {ampion, jedino Veber jo{ nije imao ~ast da se okiti naslovom prvaka sveta, a poredak me|u wima je slede}i: Fernando Alonso (Ferari) 179 poena, Luis Hamilton (Meklaren-Mercedes)142poena,Kimi Raikonen (Lotus - Reno) 141 poen,SebastjanFetel(RedBul - Reno) 140 poena, Mark Veber (RedBul-Reno)132poena.

Britanac Endi Maripredvadanaosvojio jesvojprviGrenslem, aiakoseo~ekivaloda }e wegov povratak u Britaniju izazvatidostapa`we,nijebilo tako. Mari je u ponedeqak uve~e trijumfovaonaUSopenu,au sredu ujutro je bez problema uspeo da se pro{eta po londonskom aerodromu „Hitrou“. Aplau z om su ga poz drav il i ~lanovi „Briti{ Ervejza“ i nekoliko stotina qudi koji susena{liutomtrenutkuna{linaaerodromu.


SPORT

dnevnik PRVOLIGA[SADETELINAREPROMENIOTRENERA

BogdanKorak

{tabapredsobomnemanimalo lak izazov da u ekipu unese pozitivne promene i da Bogunov} idrugovikrenuuosvajaweprvoliga{kihbodovaipozicijekoja im garantuje mirnu zavr{nicu {ampionata. Debi na klupi kanarinaca Bogdan Korak ima}eusubotuuokviru6.kolaPrve lige Srbije, kada }e Novi Sad gostovati u Beogradu protiv^ukari~kog. I.Grubor

Vigwevi}nasledio Zagor~i}a Onoo~emusetokomposledwihdana{u{kaloukrugovima bliskim klubu, ju~e je dobilo zvani~nu potvrdu – Zlatomir Zagor~i} vi{e nije {ef strukeuFKVojvodina,anaovomesto prom ov is an je Neb oj{ a Vigwevi}.Kadajejavnostupitawu, do neo~ekivanog razvoja situacije do{lo je, kako je objasnio sportski direktor Novos a| an a Mio d rag Pant el i}, poslesastankaUpravnogodboraklubanakojemjeanaliziran radstru~nog{taba. -Usredujedo{lodoprekida saradwe sa Zlatomirom Zagor~i}em, a klub je napustio i wegovprvipomo}nikZoltanSabo –objasniojePanteli}.–^lanovi Upravnog odbora su uo~ili mnogenedostatkeuna{ojigrii odlu~ili da anga`uju Neboj{u Vigw ev i} a, s koj im je ugov or potpisannagodinudana.Re~jeo stru~waku koji forsira brz i agresivanfudbalio~ekujemoda }ena{aekipaunastavkuprvenstvaigratiupravotako,jerima-

DANAS@REB[ESNAESTINEFINALAKUPASRBIJE

U~esnicipodeqeni udvegrupe

Zatrinaestdanapo~e}ezavr{nica Kupa Srbije u fudbalu utakmicama {esnaestine finala.Ko}eseskimsastati,zna}e se danas, jer izvla~ewe parova obavi}eseuKu}ifudbalau12 ~asova.U~esnicisupodeqeniu dve grupe, na povla{}ene i nepovla{}ene.Ugrupipovla{}enihsuklubovikojiigrajuuSuperligi. Oni ne}e mo}i me|u-

Kalendar 1/16finala:26.septembar 1/8finala:24.oktobar 1/4finala:21.novembar polufinale: 13. mart i 17. april2013.godine finale:8.maj2013. sobnodasesastanuuovojfazi. U drugom {e{iru nalaze se timovikojisusekrozregionalna takmi~ewa domogli {esnaestinefinala.

Premapropozicijamatakmi~ewa,dopolufinalaigra}ese samo jedna utakmica. U polufinalubi}edveutakmice.Finalni me~ odigra}e se 8. maja idu}e godine u Beogradu. Trofej brani Crvena zvezda, koja jeuproteklojsezoniufinalu savladala ~a~anski Borac 2:0, a do sada je 24 puta osvajala ovajtrofej. Povla{}eni klubovi: Crvenazvezda,Partizan,Vojvodina, Jagodina, Radni~ki 1923, Spartak Zlatibor voda, OFK Beo- grad, Javor, Rad, Hajduk, BSK, Smederevo,NoviPazar,Borac (^a~ak), Metalac (Gorwi Milanovac). Nepovla{}eni: Radni~ki (N), Dowi Srem, Mladost (L), Be`anija, In|ija, Napredak, Sloga (K), Teleoptik, Novi Sad, Proleter (NS), Kolubara, ^ukari~ki, Timok, Kova~evac, Dunav(StariBanovci),Trep~a, iliMladenovac. M.P.

-Jesmonaprvommestunatabeli, ali ne treba smetnuti s umatodasmouprva~etirikola igrali s timovima iz doweg delatabele–rekaojePanteli}.– Nismo u tim utakmicama, uprkos pobedama, vladali terenom

Koraknapredukarijeri Radosenovi{efstu~nog{tabanovosadskihcrveno-belihNeboj{a Vigwevi} odazvao na{oj molbi da za ~itaoce „Dnevnika“ ka`ekojure~vi{eosvojimplanovimauVojvodini.Re~jeomla-

domstru~wakukojijeigraofudbaluRadu,Enosisu(Gr~ka),Klivlendu i Edmontonu (SAD), Torontu (Kanada) i Tatabawi (Ma|arska), a u trenerskim vodama vodiojeGrbaqiRudarizPqevaqa(CrnaGora),HajdukizKulei Rad.SRudaromjeosvojiodvapehara pobednika Kupa i jedan pe-

SavoMilo{evi}posetio {kolu„Prof.Bolesnikov” danaspotpredsednikaMKgrupe igeneralnogdirektoraKarneksa iz Vrbasa, kao i nekada{wi fudbaler Novog Sada, a danas ponosni otac mladog reprezentativca, Radoslav Mudrinski. Pored pomenutih, na dru`ewu su prisustvovali i predstavnicikompanijeGrandmotors,zva-

MiodragPanteli}iNeboj{aVigwevi}

mokvalitetikapacitetzaboqe igre. Neobi~no je {to je Zagor~i} smewen u trenutku kada, posle ~etiri kola Jelen Superlige, Vojvodina zauzima ~elnu pozicijunatabeli?

NEBOJ[AVIGWEVI]ZA„DNEVNIK“

UO^IUTAKMICESRBIJEIVELSA

PredutakmicureprezentacijeSrbijeiVelsauNovomSadu, rukovodstvo FK „prof. Bolesnikov“jeimalotu~astdaugosti velikane fudbalske igre u svomsportskomcentru.Tamosu se okupili Savo Milo{evi}, proslavqeni strelac reprezentacijeSrbijeiJugoslavije,Bu-

17

PROMENATRENERAUFKVOJVODINA

BogdanKorak naklupi`utih Novi{efstru~nog {taba Novog Sada je BogdanKorak.Ovaj52 - godi{wi stru~wak naslediojenaklupikanarinaca JosifaIli}akojijeNovosa|ane vodio u prethodnih godinu i podana.Promenanaklupiprvoliga{asaDetelinarejeusledilakaoiznu|enpotezaliireakcija na slab start u ovogodi{wem prvenstvu. Nakon {to su ~elniciFSSiTrenerske{kole odbili po drugi put molbu Novosa|anadaseIli}udodeli profi licenca, ~elni qudi prvoliga{a sa Detelinare nisu imalikud. Uprava Novog Sada tako se dalaupotraguzatrajnimre{ewem a izbor je pao na nekada{weg fudbalera beogradskog Rada,{panskeMursije,austrijskogVorvartStejraiMogrena. Bogdan Korak poznat je srpskoj fudbalskoj javnosti kao biv{i trenerkulskogHajduka,kragujeva~kog Radni~kog, trebiwskog Leotara,aostaviojetragausuperliga{uizGaneekipiAsanteKotokoa.Novi{efstru~nog

~etvrtak13.septembar2012.

skograda,aliiradaFudbalskog kluba „prof. Bolesnikov“.  Naglasiv{idajespecifi~nostovog kluba{tozapo~iweradsadecom ve}odtre}egodinestarosti,profesor Bolesnikov je naglasio da jeklubdosadave}podarionekolikoreprezentativaca,aprviod kojegseo~ekujedapostanepoznat {iroj javnosti je trenutni golmanmladogtimaVojvodine,EmilRockov. Savo Milo{evi} je istakao va`nost negovawa ovakvihcentaraikaodirektor svih mladih reprezentativnih selekcija  Srbije po`eleodauskorodeca,polaznici  {kole fudbala „prof. Bolesnikov“,bududikaiponos svih reprezentativnih kategorija FSS-a. Istakav{i da je kvalitet jedino merilo uspeha u fudbalu, sugerisaojerukovodstvuklubada ne odustaju od zacrtanog pravcadelovawa,uzpodr{ku u daqem usavr{avawu stru~nogkadra.Dokazovojtezijei kvalitet igre seniorske reprezentacije Srbije koja je zabele`ila sjajnu pobedu Fudbalskivelikaniu{koli„Prof.Bolesnikov” Foto:D.Ivani} protivVelsaod6:1. dimir Vuja~i}, veliki igra~, a ni~noguvoznika„Fordovih“voOstaje nada da }e u skoroj busada{wiskautMan~esterjunaj- zil a u Srb ij i, kao sponz or i du}nostigospodinVuja~i}imati teda, uz prijateqe kluba Qube- Fudb als kog sav ez a Srb ij e sa to zadovoqstvo da nekoga iz ta Dun|erskog, velikana Vojvo- svojimposlovnimpartnerima. igra~kogpogonaFK„prof.Boledine i Atalante i Jaroslava U prijateqskoj atmosferi, snikov“predlo`iveli~inamakao Stupavskog, dobrotvora i poprofesor Bolesnikov je upoznao {to su Ser Aleks Ferguson ili bornika ove plemenite igre, a goste sa istorijom svog trener- Keiro{.

har{ampionaCrneGore.UpitalismoVigwevi}anajprekoliko poznajeovajtimNovosa|ana,aon jeodgovorio: -Veomadobropoznajemigra~e Vojvodine,jertimnijepretrpeo zna~ajnije promene u posledwe dve-tri sezone. Iskreno, malo slabijesamupoznatsmogu}nostima mla|ih prvotimaca, poput MarkaPoletanovi}ailiBojana Nasti}a,aliprednamasutreninzinakojima}ubrzoste}iuvidu wihov kvalitet. Vojvodina je uvekprivla~nasredinaizaigra~eizatrenereizatosambezpunorazmi{qawaprihvatiopoziv dauwojradim. Potom je ovaj 44-godi{wi stru~waknastavio: -Izsvakogklubaukojemsamdo sada radio izlazio sam boqi i praviosamstepenikvi{eukarijeri. Mislim da mi je Vojvodina novi stepenik u napredovawu i o~ekujemda}emi,uzmojrad,klub pomo}i da postanem jo{ kvalitetnijistru~wak.

Pro{le godine ste u po~etku sezonevodilikulskiHajduk,ali ste neo~ekivano oti{li iz ovog kluba u trenutku kada je on bio prvi na tabeli. [u{kalo ste da steimalipozivizPartizana? - Jeste, imao sam kontakte s Partizanom. Utisak je da ste optimista predpo~etakradauVojvodini? - Ta~no je, s puno optimizma ulazimuovajposao,imamoodli~ne uslove za dobar i kvalitetan radi,uzmalosportskesre}e,verujemda}emonastavitisdobrim rezultatima,koje}epratitijo{ boqeigre. ^ulismodanevolitedavamse bilokome{auposao? -Volimda~ujemmi{qewesaradnikaidaimamdobrukomunikaciju s qudima iz kluba. Isto tako,spremansamdapreuzmemodgovornostzasveodlukekojedonosim,makakote{keonebile.Bez komunikacijesqudimairazmene mi{qewanemanirezultata–zavr{iojeNeboj{aVigwevi}.

iverujemoda}eovapromenadovestidoboqihigarairezultata. Zagor~i} jeste doneo boqitakodkadajepostao{efstruke,stabilizovaojeekipupoodlasku Dejana Vuki}evi}a i doveo tim do tre}eg mesta u pro{lom prvenstvu, ali stvari ipaknisui{le`eqenimtokom. Imamo visoke ciqeve, sazreli smokaoklubzanajve}edomete, aliniovomprilikomne`elimo ni{ta da obe}avamo. @eqa nam je jedino da igramo boqe i zato je, uostalom, do{lo do ove promene. Novi stru~wak na klupi Vojvodine Neboj{a Vigwevi} potomseobrationovinarima: - Vojvodina je veliki klub i, uprkos ~iwenici da se sve odi- gralo veoma brzo, nisam se ni jednogtrenutkadvoumiookoodluke.Re~jeoklubukojiimavelike`eqeiambicijeimenine smeta ta vrsta pritiska. Novosa|aniimajufantasti~neuslove za rad i verujem da }emo, uz naporanivelikirad,uspetida ostvarujemo`eqenerezultateu kontinuitetu. Obe}avam da }emo igrati agresivno i da }e od na{ih igara najvi{e zavisiti rezultati koje budemo postizali. Poku{a}emo da posti`emo vi{e golova od rivala, ali verujem u to da }emo nastaviti s dobrim ostvarewima kada je u pitawuplasmannatabeli. Potom je Vigwevi} dodao i slede}e: - Vojvodina je klub koji uvek razmi{qa o trofejima, ali ih je do sada retko osvajala. Mislimdaimamodobrupozicijuda napadnemonekipehar,aliponavqamda}ena{a{ansazavisiti samo od nas samih i igara koje budemopru`ali.Fudbalskajavnost u Srbiji Vojvodinu karakteri{ekaotre}iklubuzemqi, odmah iza Partizana i Crvene zvezde,alijanemislimdatre}i klub uvek mora da zauzme tre}e mesto na tabeli. Bi}e nam potrebnopunoiskrenevereusopstvene mogu}nosti, jer, ponavqam, klub ima sjajne uslove i kapacitet za vrhunske rezultate. Ne mogu da obe}am titulu {ampiona, ve} dobar rad i ostvarivawedobrihrezultatau nizu. A.Predojevi}

PRIJATEQSKAUTAKMICA

Miroqubivonaprobi Vojvodina-Sin|eli}1:1(0:1) VETERNIK: FC „Vujadin Bo{kov”,gledalaca100,sudija: Labus (Novi Sad). Strelci:Karanu57.zaVojvodinu,a Bogdanovi} u 15. minutu za Sin|eli}.@utikartoni:Bojovi} i Pavlovi} (Vojvodina),aLekani}(Sin|eli}). VOJVODINA: Supi},Smiqan i}, Brank ov i}, Trajk ovi}, Joki}, A|uru, Mito{evi}, Moreira, [kuleti}, Delet i}, Boj ov i}. Igral i su jo{: @akula, Nikoli}, Radoja,Karan,Pavlovi},Sekuli}, Mak ar i}, Kos ov i}, Ga} in ovi},SpremoiJao. SIN\ELI]: Bjelan,\or|evi}, Crnomarkovi}, Gaji},

Kamenovali Mesija Autobuskojijeprevoziofudbalere Argentine na{ao se na udaru navija~a reprezentacije Peruasakojimase„gua~osi”sastajuukvalifikacijamazaSP. Argentinci su se vra}ali sa „inspekcije”stadionanakome}e seigratiutakmica,nakon{tosu se upoznali sa terenom krenuli sukasvomhotelu. Vi{e„projektila”poleteloje ka Mesiju ali je omaleni fudbalerostaonepovre|en.Osim{toje o{te}eno vi{e prozora na autobusuniostalifudbaleriArgentinenisuzadobilipovrede.

Radivojevi}, [kori}, Lekani}, Bogd an ov i}, Rajk ov i}, Weg i}, [ol aj a. Igral i su jo{: Peri}, Pe{i}, Milenkov i}, Mla| en ov i}, Jank ovi},Kali~aniniDu{i}. Fudbaleri Vojvodine odigral i su tren ing utakm ic u protiv srpskoliga{a Sin|eli}a iz Beograda, a prvi put tim je vodio novi trener Neboj{aVigwevi}. Me~ je zavr{en bez pobednikaiakosuNovosa|aniimalidosta{ansi,aliizvanrednu partiju pru`io je golman gostijuBjelankojijeuprvom poluvremenu zaustavio {uteveBojovi}a,[kuleti}aiJo-

ki}a,aunastavkuosujetioizvanr edn e pril ik e dva put a Kosovi}a,Jaoa,Ga}inovi}ai Radoja. Poveo je Sin|eli} evrogolom Bogdanovi}a u 15. minutu,kojijeposlejedneodbijene lopt e iz{ es nae s terc a u punom trku naleteo i sa preko20metarasavladaonemo}nogSupi}a. Dom a} in je izj edn a~ io u drug om pol uv rem en u pos le slob odn og udarc a koj i je izveo Kos ov i}, a u grup i igra~a najv i{ i je bio Kar an i lopt u glav om smes tio u mre`u. A.Predojevi}


18

sport

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

VOJVODINA U NOVU SEZONU ULAZI S MLADIM SNAGAMA

@REB ZA SVETSKU LIGU

Novosa|ani pred te{kim izazovima Vaterpolisti Vojvodine proteklu sezonu zavr{ili su na tre}em mestuuprvesntvuSrbijeizaPartizanaiCrvenezvezde. Partizan je ve} godinama dominantanklubusrpskomvaterpolu, ove sezone ima}emo priliku da prisustvujemonikadja~emprvenstvuSrbije.Naime,zbogekonomskekrizeuEvropi,anaro~itou Italiji,gdejenastupaove}ibroj na{ihreprezentativaca,dostaih sevratilouzemquibrani}eboje Partizana,Crvenezvezdeinovog prvoliga{a Radni~kog. S druge strane Vojvodinu je napustilo {estigra~a,takoda}eNovosa|aniunovusezonusmladimsnagama. U prelaznom roku klub su napustiliBorisVapenski(sada~lan Crvene zvezde Vet), Miroslav Ran|i} (Marsej, Francuska), Ivan Basara (Partizan), Marko Matovi} (Partizan), Milutin Mitrovi}(kolex,SAD)iaustralijanski reprezentativac Ejdan Rou~. -Te{kojepri~atikolikojedna ekipa mo`e u novoj sezoni kada ostanebez{estigra~a,kojisubilinosiociigre.Ali,mimoraoda budemo iskreni, prvenstveno prema sebi i okrenemo se igra~ima koji}eupredstoje}ojsezoniigrati za Vojvodinu. Od wih tra`im borbu na svakom treningu, a onda isti prilaz i na utakmicama. Samo tako ovi mladi igra~i imaju mogu}nost da uspeju i naprave korakdaqeuovomsportu-ka`etrenerVojvodineDejanStanojevi}i dodaje: - Posle ove pri~e je pore|ewe sa Partizanom, Crvenom Zvezdom iliRadni~kimizli{no,aliisto tako su ovim momcima otvorena vrata da se u svakom susretu bore protiv tih ekipa i takvih imena kojabranewihoveboje.

Dejan Stanojevi}

Foto:F.Baki}

Prve profesionale ugovore sa mati~nim klubom potpisali su u ovomprelaznomrokuMilo{Maksimovi}, Vojislav Mitrovi}, NemawaMatkovi}iDu{anVasi}. -UNoviSadjedo{loinekoliko mladih momaka koji tek treba da se doka`u. Do{li su centar FrankoGeratovi}izzagreba~kog Medve{}aka, levoruki AleksandarWegovanizBeogradaiStefan Roganovi}izhercegnovskogJadrana.Vojvodinajepoznatapodobrom radu s mladim igra~ima i zato su ovi momci i izabrali da do|u u NoviSad,kakobinapredovali.Uz

wihseuklubvratioiMarkoCrvenko, da pomogne svojim iskustvom. Na`alost, on je slomio prst, {to zna~i da je pet nedeqa udaqenodbazena. Nova sezona za vaterpoliste Vojvodine po~iwe 26. septembra utakmicom prvog kola Lige {ampiona kada Novosa|ani gostuju u Bre{i istoimenom timu u C grupi.Poredovadvatimaugrupisui {panskaBarselonetairuskiSintezizKazawa,kaoiprvaekipaiz kvalifikacione grupe B, a to }e najverovatnije biti francuski Marsej.

VAZDUHOPLOVSTVO – RAKETNO MODELARSTVO

Zoran Katani} najboqi takmi~ar sveta Srpski vazduhoplovac Zoran Katani} progla{enjezanajboqegraketnogmodelarausvetuiza topriznawedobio,,Jano{evpojas”,tradicionalnu nagradu koju Slovaci dodequju najuspe{nijem takmi~arusvetau~astwihovognajboqegvazduhoplovca. Katani} je na nedavno zavr{enom Svet-

skom prvenstvu u raketnom modelarstvu, koje je proteklog vikenda odr`ano u Slova~koj, osvojio ~etirimedaqe,{todosadauistorijitogsporta i vazduhoplovstva nikada nikome nije po{lo za rukom.OnjeosvojiotitulesvetskogprvakauklasamaS3AiSA4,srebrouklasiS&Aibronzuu klasiS1B.ReprezentacijaSrbijeprogla{enaza

najboqitimnasvetu,seniorskojekipijepripala zlatna medaqa, dok je na{a zemqa u juniorskoj konkurencijiosvojilatre}emesto. - To je bilo takmi~ewe mog `ivota. U seriji sam osvajao medaqe, jer su mi se sve kockice poklopile.Potome}uverovatnou}iuistorijuraketnogmodelarstva.Ali,medaqesuproduktdugogodi{weginapornograda,posebnoovogleta-rekaojeKatani},najboqisvetskiraketnimodelar na konferenciji za novinare u Vazduhoplovnom savezuSrbije. Na Svetskom prvenstvu u Slova~koj Srbija je od 64 mogu}e medaqe osvojila 18 odli~ja. Ina~e, na tom takmi~ewu u~estvovala je 21 dr`ava iz Evrope,AmerikeiAzije.Srbijase,pored18medaqa,uzemquvratilasa~etirinovasvetskaprvaka.Titulenajboqihnasvetupripalesu:juniorima,Miodragu^ip~i}uizAIKikinda(kagegorija S5B) i Vesni Katani} iz AK Sremska Mitrovica (S9A), seniorima, Zoranu Katani}u (S3A,S4A)iVladimiru^ip~i}uizAKKikinda (S5C).ReprezentacijaSrbijejeuekipnojkonkurenciji bila najboqa selekcija sveta, pretekav{ivelesileutomsportuRusijuiSAD. -VelikiuspehjeostvarilaSrbija.Desetputa smosepelinapobedni~kopostoqe.Tojebilavelika~astzasvenas.Takavrezultatjedo{aoposlenapornogradapoklubovima,alisuipojedincipunou~inilidaproslavesvojuzemqu-rekaoje selektor Srbije u raketnom modelarstvu @ivan Josipovi}. Dokrajasezonena{eraketnemodelareo~ekuju jo{dvatakmi~ewa,alisukrunuuspehaostvarili uSlova~koj.

TURNIR U TA[KENTU

STARTUJE PRVA LIGA

Selektor @ivan Josipovi}, Vladimir ^ip~i} i Zoran Katani}

Jovanovska u ~etvrtfinalu

Ba~ka Palanka juri Superligu

Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasiralaseu~etvrtfinaleturnirau Ta{kentu, po{to je u drugom kolu savladalaGrkiwuEleniDanilidu6:3,6:7 (8:10), 6:3. Jovanovski je do druge pobede u me|usobnimduelimasaGrkiwomstiglaposledvasatai37minutaigre. Za plasman u polufinale srpska teniserka igra}e protiv 16. godi{we Hrvatice Done Veki}, 183. na VTA listi. Turnir u glavnom gradu Uzbekistanaigrasezanagradnifondod220.000 dolara.

U subotu startuju takmi~ewa u stonoteniskim ligamaSrbije.EkipaBa~kePalanke,iakonovajlija,`eliuSuperligu. -UprvomkoluusubotuigramouBa~kojPalanci od s Panonijom iz Novog Sada. Dobro smo se spremili i mislim da ja, Vru}ini}, Milan Suboti}, Novakovi} i ostali imamo realne {anse za pobedu ve} na startu. Liga je dosta izjedna~ena i sigurno }e bar polovina timova juriti prva dva mesta,ka`ekapitenitrenerekipeDraganBalaban. DueluBa~kojPalancipo~iweu17~asova. V. V.

Sa Srbijom Nema~ka, [panija i Makedonija

-Znamodobrogdesmouodnosu natimoveskojimasmougrupi.Po mommi{qewusutimoviskojima nastupamo u Ligi {ampiona slabijeg kvaliteta od Partizana, Zvezde i Radni~kog i to nam daje mogu}nostdane{toodigramoiispariramoimunekimsegmentima. Realno,igra~kikadardapro|emo u ovoj grupi nemamo, ali jedno je kvalitetigra~anapapiru,adrugo jeono{tosede{avaubazenu,jeru sportu je sve mogu}e. Da }emo se boriti ho}emo, u svaku utakmicu }emoulazitisa`eqomdapobedimo i da tra`imo svoju {ansu. Te{kojeprognoziratiusituacijiu kojojseminalazimo. Pre duela u Bre{i Vojvodina }e ovog vikenda sparingovati sa zagreba~komMlado{}u,zatimisa jednom jakom ma|arskom ekipom i nastupi}e od 21. do 23. septembra na turniru u Sarajevu sa kotorskimPrimorcemihercegnovskim Jadranom. -Mijo{uveknismokompletni, iakonaszadvenedeqeo~ekujeprvautakmicauLigi{ampiona,odmahpotomkre}uiizazoviudoma}emprvenstvu,anastartuigramo sa Radni~kim. Tek }e nam se pridru`itiigra~ikojisunastupali naEvropskomprvenstvuzaigra~e do 19 godina, Milan Vitorovi}, NemawaMatkovi}iDu{anVasi}. Uzto,polovinaekipeideusredwu{koluinemo`edadolazina prepodnevnetreninge.Tosveote`ava rad, a kada se tome dodaju i povredeveomajete{konapraviti programrada.Sparinziiturniru Sarajevupomo}i}enamdasedonekleuigramopredduelsaBre{om, paondaisaRadni~kim3.oktobra. O~ekuje nas te{ka sezona, puna izazova, ali mi moramo oberu~ke da ih prihvatimo - zakqu~io je Stanojevi}. G. Malenovi}

Vaterpolo reprezentacija Srbija igra}e u Grupi B Svetske ligesNema~kom,[panijomiMakedonijom,saop{tilajeSvetskapliva~kafederacija(FINA). UGrupiAigra}e:Turska,Gr~ka,HrvatskaiCrnaGora,au GrupiC:Ma|arska,Rumunija,RusijaiItalija. Prvime~Srbija}eigratisNema~komugostima31.oktobra. Vaterpolo reprezentacija Srbije pro{le sezone nije u~estvovalauSvetskojligi.

UO^I EVROPSKOG PRVENSTVA U VAREZEU (14–16. SEPTEMBAR 2012)

Beograd ho}e {ampionat 2014. Uporedo sa borbom koju}epetsrpskihposada vojevati na Evropskom prvenstvu od 14. do 16. septembra i vrhu{kaVesla~kogsavezaSrbije}e u Varezeu imati pune ruke posla. Na{ Savez }e drugog dana {ampionata, 15. septembra na Generalnoj skup{tini evropskihvesla~kihfederacijavoditidiplomatskubitkuzadobijawe organizacije Evropskog prvenstva 2014. Jedini protivkandidat Beogradu bi}e Segedin, a sude}ipremasvimnajavamaslicamestana{glavnigradjeuvelikojprednosti.Ipak,dali}e idobitiovovelikotakmi~ewe zna}eseusubotune{toposle17 ~asova kada }e delegati Evropskevesla~kefederacijedoneti, za nas, najza~ajniju odluku na predstoje}ojSkup{tini. –Imamomnogorazlogazaoptimizam. Kandidatura za organizaciju Evropskog prvenstva 2014. pripremqena je studiozno ikvalitetnoi~vrstoverujemda }emo dobiti naklonost delegata.Srbijajedosadaorganizovala mnogo velikih takmi~ewa i za svako je dobila najvi{e ocene. Postoji i simbolika po{to je ove godine osam decenija od organizacije prvog i posledweg

seniorskogEvropskogprvenstva u na{oj zemqi 1932. i nadam se da}emo80godinapotomdobiti organizacijuidrugog–kazaoje generalni sekretar Vesla~kog savezaSrbijeNeboj{aJevremovi},ujednoi~lanbordaEvropske vesla~ke federacije koji brojiukupnopet~lanova. Pored Evropskog seniorskog prvenstva1932.na{azemqajedo sadaodnajve}ihtakmi~ewabila doma}in i Svetskog juniorskog prvenstva1978,Svetskogprvenstva za seniore do 23 godine 2003, Svetskog univerzitetskog prvenstva 2008. i, ve} pomenutog,Svetskogkupa2012. – Dobijawe organizacije Evropskogseniorskogprvenstva 2014.biobidodatnipodstrekza vesla~ki sport u Srbiji jer bi bio nastavqen niz velikih vesla~kihdoga|ajauna{ojzemqi. Tako|e, pogotovo dobija na zna~ajuakoseznada}eseodnarednegodinei{ampionatauSeviqievropskaprvenstvaodr`avati u sred sezone – krajem maja i po~ekomjuna,anekaodosadana samomkraju.Zbogove~iwenice samievropski{amnpionatibi}e mnogo zanimqiviji, ja~i i brojnijijer}etakmi~aribitiu naponusnage–naglasiojeJevremovi}.

REPREZENTATIVCI KIVNI NA MEDIJE

Teodosi}: Takav sam, kakav sam Od kada je Milo{ Teodosi} u{ao u reprezentaciju izazivao je opre~ne reakcije, ali je rekao da se ne}e mewati. On i Savanovi} besni su i na medije. Plejmejker Srbije je istakao daganezanimajureakcijejavnosti na wegovu igru, i da }e se uvekodazvatinapozivureprezentaciju. Teodosi} je imao velike momente inspiracije, ~esto je donosiopobedusvomtimuilomio je utakmice u wegovu korist, ali se zbog specifi~nog stila igre skoro uvek se nalazio na udarunavija~aidelamedijakadaekipanepobedi. - Iskreno, da nema par momakakojitoprateumedijima,jane bihniznao.Stvarnomenezanima. Uvek }u biti tu, uvek }u se odazivati pozivima za reprezentaciju. Nekom se svi|a kako igram, nekom ne. Takav sam kakavsam.Voleobihijadanemam neke stvari, ali ne mogu da se mewam,rekaojeTeodosi}posle pobedenadIzraelomod83:67. Srbija se ovom pobedom plasiralanaEvropskoprvenstvou Sloveniju slede}e godine, a u kvalifikacijamajeigralapromenqivo. - Popravili smo utisak ovom posledwom utakmicom, ali smo u kvalifikacijama imali jako bledo izdawe, iz vi{e razloga. U svakom slu~aju, ostvaren je ciq, mada ne ba{ na na~in na koji smo `eleli, kazao je Teodosi}. Za Srbiju je ova utakmica bilabitiilinebiti,aatmosfera oko ko{arka{a bila je lo{ijanego{tojeuobi~ajeno,a Teodosi} je za to delimi~no okrivioimedije. - Za tu atmosferu ste i vi krivi. I na{a je krivica delimi~no, zbog lo{ih igara, ali

Milo{ Teodosi} u duelu s Izraelcima

bilojepritisakapreutakmice, jeste.Svismobilisvesnidane smemo da izgubimo, kazao je Teodosi}. Krilo nacionalnog tima Du{ko Savanovi} nije krio da jequtnamedije. - Razumem da se bavimo javnim poslom, razumem i kritiku i sve, ali treba vaqda da postoji neka mera. Nismo ispo{tovani. Naravno, ~ast izuzecima, rekao je Savanovi} posleme~a. Na pitawe na {ta konkretno misli,odgovorioje:„Sve”.

-Nasve.Nasvakuvrstupquvawa,pri~etabloidakolikoje kozaradiopara,sopro{tewem, na gluposti, da ne ka`em neku te`u re~, a mi smo prolazili kroz takav crni period, da smo gubili, nai|e to, rekao je Savanovi}. -Najva`nijeodsvegajedasmo odigrali najboqe kada je bilo najpotrebnije,podvelikimpritiskom i pokazali smo da smo prava ekipa...Najva`nije je da smooti{linaEvropskoprvenstvo, samo to se broji, rekao je Savanovi}. (B92)


kULTURA

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

19

УСПЕШНА ПРЕМИЈЕРА ПАСКАЉЕВИЋЕВОГ НОВОГ ФИЛМА У ТОРОНТУ

Сведочанство врхунског мајсторства Филм реномираног српског аутора Горана Паскаљевића „Кад сване дан“ са великим успехом премијерно је приказан у Канади на једном од највећих и најзначајних филмских фестивала у Торонту. „Нова филм„и „Интермедиа Нетворк Филм„саопштили су да је Паскаљевићев филм имао две пројекције у салама које су биле распродате недељу дана пре почетка фестивала,да је крај филма био пропраћен дугим аплаузом публике која је била под јаким емоцијама и импресионирана игром свих глумаца,а посебно Мустафом Надаревићем, као и музиком Влатка Стефановског. Српски кандидат за награду Оскар филм „Кад сване дан„

приказан је у најугледнијој фестивалској селекцији „Мастерс„ уз филмове Бертолучија, Ханекеа (Златна палма у Кану за филм „Љубав„), Ким Ки Дука који је управо добио Златног лава у Венецији, Киаростамија, Мануела де Оливере и других. У саопштењу се наводи да је интересовање за дистрибуцију Паскаљевићевог филма у свету велико,да су склопљени уговори са дистрибутерима у Француској, Италији, Шпанији, Бенелуксу,Скандинавији,а од децембра приказиваће се у САД. Такође, многи светски фестивали су упутили позив филму за који је у званичном каталогу фестивала у Торонту написано да „Паскаљевић елегантно преплиће про-

У ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ” НАЈАВЉЕНЕ НОВОСТИ

шлост и садашњост, стварно и нестварно, док прати одисеју свог главног лика, остарелог професора.Дубок,елоквентан и дирљив”. „Кад сване дан„је ново сведочанство Паскаљевићевог врхунског мајсторства„, оцењено је у каталогу. О свом новом филму Паскаљевић је у разговору са публиком након пројекција у Торонту испричао да је један од мотива да направи овај филм била његова жеља да филм „Кад сване дан“ буде камен темељац будућем меморијалном центру посвећеном свим жртвама на простору бившег нацистичког логора на Старом сајмишту у Београду.

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Фестивалски почетак сезоне „Меда” и „Притајено зло” Гостовање представе „Турбо парадизо“ у Кишкунхаласу(Мађарска) иЉубљани(Фестивал„Екс понто“),„Догсенддрагс“уСегедину(Мађарска) и Београду на Битефу, затим гостовања представе „One Girl Show“ у Дорослову и Бездану, окоснице су септембарског репертоара Позоришта/ Синхаз „Костолањи Деже“ из Суботице. Заправо, једина представакојаћебитиигрананаматичнојсценибиће„Турбопарадизо“којујекаоомажДанилуКишу режираоАндрашУрбан,итоусуботу,15.септембра.Разлогзатојесвојеврснапровера коддомаће

публике,јерсуупредставиангажованеновеглумице – Агота Силађи уместо Андрее Ердељ и Кинга МезеиуместоЈулијеКокрехел. „Костолањи Деже“ у септембру спрема и нову, другупремијеруизпројекта„Паспорт“.Накононе крајемпрошлесезонеодржанеуСуботици,27.септембрајенаредупредставауСегедину,акаофинале,трећомпредставомћебитиобједињенеисуботичкаисегединскапродукција.Пројекат„Паспорт“ је део ИПА програма прекограничне сарадње ЕвропскеУније. И.Б.

ТРИО БЕОГРАДСКИХ УМЕТНИКА НА ФЕСТИВАЛУ „ТИСИН ЦВЕТ” У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

У знаку камерне музике Организатор осмог по реду фестивала „Тисин цвет“ у Новом Кнежевцу, Градска библиотека „БраниславНушић“,обрадовалаје поштоваоце музичке уметности најавом још једног сегмента од осамсептембарскихконцерата,који ће у оквиру прекограничног

програма ИПА Мађарска –Србија (пројектакојисуфинансираЕвропска унија) бити реализовани до крајамесеца. У складу са од почетка установљенимкамернимкарактеромдана музикеуовомпиторескномградићу,билојеимузицирањетријабеоградскихуметника:флаутистаМиомира Симоновића и Тање СимоновићипијанистеИванаВељковића,којисууправомсмислутогпојма,усаглашеноијединственимдахом свирали на првој вечери овог јесењегделаФестивала.Управотеме и садржаји камерног стваралаштва,иуауторскомиинтерпретативномсмислу,моглебибити,ато ће, верујемо, потврдити и остали програми,трајностибудућностманифестације „Тисин цвет“, али у свакомслучајуостатиињеннајзначајнијиослонац.

Подразумева се да сваки трио чине три независне и самосвојне уметничкеличности,алиидазаједнички, дисциплиновани рад резултира фином уравнотеженошћу интрепретације.Ускладусасаставом ансамбл је одабрао претежно барокнирепертоар(делаЖан-Батисте

Лејеа и Георга Фридриха Телемана),каоипоједнукомпозицијуЛудвига ван Бетовена и Алберта Франца Доплера. Писане по шеми италијанске црквене сонате, али и поконцертантномпринципупоком се два дувачка инструмента дискретномеђусобнонадмећу,понуђенаинтерпретацијаЛејеовеТриосонате у Еф-дуру као и Телеманове Сонатезадвефлаутеуге-молу,истицалајеуцелиниведрекарактеристике одабраних дела, подједнако успешнакакоустварањуплемените звучности и елеганције смиренихлаганих,такоиунаглашавању скоковитебарокнемоторичностии прецизноостваренеритмичкепрегнантности брзих ставова. Усаглашен и пријатан, лепо обликован тон, подржан егзактним потезима клавирскепартијеуфункцијибаса континуа,обележиоје,поредЛеје-

овог,итумачењеТелемановогТрија у е-молу, вешто повезаног контрапунктског умећа касног барока и рококоовске лакоће галантног стила,ускладусознакамаафетуозо, долче, грациозо, спиритуозо. У другом програмском сегменту добропосећеногконцертаусалиМузичке школе у Новом Кнежевцу,пратилисмои троставачну Бетовенову Сонатузадвефлаутекоју су дуо Миомир и Тања Симоновић донели без пренаглашености, а опет супериорно и страствено понирући у свет својих инструмената,доказујући дасуспособнидасеуживе у сфере посебне камерне сонорности и атмосфере коју захтевају дела писана за мање саставе. Као израз посвећеног дуалистичког флаутског музицирања, уметници су на крају вечери још једном удружили интерпретативне снаге, као штосуточинилаичувенабраћаАнтониАлберт Франц Доплер, пољски музичари XIX века, сличних афинитета (и премадириговањуикомпоновању) иврлоуспешнихконцертнихкаријера.Управобратскоммузицирању, АлбертФранцДоплерјенамениои Анданте и Рондо опус 25, за две флауте и клавир, у којем инструменталнепартијенисусамовеома виртуознеи„убојите“,негоиврло распеванеимузикалне,иусваком фрагменту изразито популарне и пријемчиве,посебноусвојим„валцерским“, или мађарским ритмовима обележеним одсецима. Баш каоштојепријемчив,моглибисмо рећи и истанчан, истовремено и ефектан и лиричан виртуозитет флаутског дуа Симоновић, подржан укусном, оптимално акцентованоминикадупрвипланиздизаном клавирском пратњом Ивана Вељковића. МаријаАдамов

Наредовномрепертоарудомаћих биоскопа, међу којима је и новосадска „Арена синеплекс“ од данас су два нова филма “Меда” редитеља Сета Мекфарлана као и пети део светски успешне франшизе„Притајенозло: освета“. Филм „Меда“ је комедија,која представља комбинацију играног филма и компјутерске анимације, а говори о Џону Бенету, у тумачењу Марка Валберга, човеку чија је дечија жеља оживела његовог омиљеног плишаног меду. Скоро 30 година касније, меда Теди нема намеру да напусти Џонија што изузетно нервира његову врло стрпљиву девојку, Лори Колинс (Мила Кунис). Више од 10 година, Мекфарлан је померао границе комедије колико је год могао у својим хит телевизијским серијама “Family Guy”, “American Dad!” и “The ClevelendShow”.Сад доноси свој препознатљиви хумор на велика платна и први пут се налази у улози сценаристе, редитеља и продуцента, а позајмљује и глас главном лику,Теду. На репертоару јеи дуго очекивани филм редитеља Пола В. С.

Андерсона, “Притајено зло: Освета“ и то у 3Д технологији. Успешна филмска франшиза, створена по узору на популарну

детаље из своје мистериозне прошлости. Без сигурног уточишта, Алис наставља потрагу за одговорнима за избијање рата, која

видео игрицу,“Притајено зло”се враћа са највише ишчекиваним петим делом,у врхунској 3Д технологији. Смртоносни Т вирус „Умбрела Корпорације” наставља да пустоши на Земљи, претварајући глобално становништво у легије крволочних зомбија.Једина нада људске расе,Алис се буди у срцу најтајанственијег дела корпорације и открива нове

кулминира великим открићем које ће је натерати да поново преиспита шта је истина. Уз помоћ новооткривених савезника и блиских пријатеља,Алис мора да се бори да би преживела и побегла од непријатеља.Одбројавање може да почне. Улоге тумаче Мила Јововић, Мишел Родригез, Шон Робертс, Кевин Дуранд.

РЕСТАУРИСАНО И ПРВИ ПУТ ПРЕДСТАВЉЕНО ЈАВНОСТИ

Ремек-дело Ђуре Јакшића У изложбеном салону Историјског архива у Зрењанину јавности je први пут представљена слика Ђуре Јакшића „Усековање главе Светог Јована Крститеља„, настала 1855. године. Одајући признање новосадском колекционару Ђури Поповићу, чијом заслугом је платно стигло у Србију

Јакшићево уље на платну димензија је 138,5 са 105 сантиметара.Усвојојприватнојколекцији, Новосађанин Ђура Поповић имаблизухиљадуделапознатих сликараивајарасаовихпростора, а дело Ђуре Јакшића које је недавнослучајнооткриоуРумунији,једномујеоднајдражих.

из Руминије, пензионисани кустос Народног музеја Никола Кусовац је оценио да је „Усековање„ремек дело српског романтизма, као што су и Ђурине слике „Девојка у плавом”и „Девојка са лаутом“.

Дело „Усековање главе светог Јована Крсти��еља” од непроцењивог је значаја за српску уметност, а налазило се у румунском замку, где је пронађено и откупљено од потомака, којима је имовинавраћенареституцијом.

СЕДМИ ПРЕВОД ЗБИРКЕ „АКО ЈЕ ТО ЉУБАВ”

Пантићеве приче на украјинском Издавачка кућа „Темпора” из Кијева објавила је збирку прича Михајла Пантића „Ако је то љубав” на украјинском језику,у преводу Оксане Микитенко,саопштено је из издавачке куће „Стубови културе”.Једна од најбољих приповедачких књига објављених код нас последњих година, „Ако је то љубав” (Стубови културе, 2003) доноси упечатљиве приче о љубави,смрти и искуствима казаним у просветљујућем часу спознаје.

Аутор је за ову збирку добио престижне књижевне награде, између осталих и Андрићеву (2003)и награду Југра (Русија,2012).Ово је седми превод ове Пантићеве књиге. До сада је објављена на француском,бугарском (два издања),мађарском, словеначком, енглеском, руском и македонском, а ускоро се очекује и издање на немачком језику.За ову недељу планиране су промоције у Лавову и Кијеву.

„Сва је прилика да је ‘Усековање‘ насликано у Кикинди током 1855. године, како стоји у очишћеном читљивом потпису покрај левог џелатовог стопала„, записао је др Миодраг Јовановић, у каталогу који прати изложбу. „Да ли улагати напор да се проникне у Јакшићеве побуде,да већ на почетку сликарске каријере обради тему одсецања главе светог Јована Крститеља“пита се Јовановић и о даје потврдан одговор. Јакшић је поједноставио догађај из библијске историје и сценографију свео на две личности, на Салому и егзекутора. „Без стрепње да неће успешно разрешити више сликовитих и ликовних проблема организовао је простор композиције, распоредио смерове осветљења, функционално искористио гестику,доспео до психологије ликова растерећен предуслова за аутентичност одеће и предмета“, записао је Јовановић. „Усековање“ је рестаурисао новосадски сликар-конзерватор Марио Вукнић. Ђура Јакшић (1832 - 1878) највећи је лиричар српског романтизмаиједаноднајдаровитијихинајзначајнијихсрпскихсликара19.века, родиосеуСрпској Црњи недалеко од Зрењанина, а створиојекапиталнаделауисторијисрпскеуметности.


20

svet

~etvrtak13.septembar2012.

UNAPADURADIKALNIHISLAMISTANAKONZULATSJEDIWENIHDR@AVA

Ubijenameri~ki ambasadoruLibiji BENGAZI,KAIRO:^etiri osobe, ukqu~uju}i i ameri~kog ambasadora, ubijene su u napadu radikalnih islamista na ameri~ki konzulat u Bengaziju. Napadnuta je i ameri~ka ambasada u Kairu. „Ambasador i jo{ tri slu`benika ubijena su kada je naoru`ani mu{karac pucao na wih”, rekao je neimenovani zvani~nik ameri~ke ambasade. Naoru`ani demonstranti su prilikom napada na konzulat u Bengaziju ispalili rakete na automobil ameri~kog ambasadora u Libiji Kristofera Stivensa, u kome su bila jo{ tri slu`benika konzulata, i sve ih pobili. Za me nik li bij skog mi ni stra unutra{wih poslova Vanis el [ari, ranije je rekao da je ostalo osobqe konzulata evakuisano i nalazi se na bezbednom mestu. Ruqa je zgradu ambasade ga|ala i projektilima sa susedne farme.

Fotografijatelaameri~kogambasadoraKristoferaStivensa

leranciju, ali i da }e u~initi sve kako bi se ovakvi napadi u budu}nosti spre~ili. Nasiqe u Bengaziju i Kairu izbilo je posle prikazivawa filma „Nevinost muslimana”

pre 24 ~asa na sajt jedne od koptskih organizacija u Egiptu, i u wemu je prorok Muhamed pri ka zan kao pro mo ter pedofilije.

muslimane pozvao na seriju osvetni~nih napada na Amerikance zbog ubistva jednog od vo|a radikalnih islamista u Jemenu. Napad u Bengaziji izveli su lokalni Salafisti, ~iji je uticaj zna~ajno porastao, posla pada re`ima Moamera al Gadafija, u dobroj meri i jer su ih zdu{no naoru`avale dr`ave poput Katara i Saudijske Arabije. U Kairu je ambasadu napalo oko 2.000 qudi, ali nisu uspeli da pre|u zidine kojima je opkoqena ameri~ka ambasada. Jedan od demonstranata, ipak, uspeo je da se do~epa ameri~ka zastave i zapali je. U oba napada, demonstranti su vikali „Alahu ekbar”, „Nema Boga do Alaha i Muhamed je wegov prorok”, a u Bengaziju se klicalo i Osami bin Ladenu. Libijski premijer Abdel Rahim el Keb osudio napad na ameri~ku ambasadu i za nasiqe op-

PozivMuslimanskebra}e KAIRO: Pokret Muslimanska bra}a pozvao je u petak na mirne proteste {irom Egipta na kojima bi, kako je navedeno, bilo osu|eno vre|awe islamske religije i proroka Muhameda, {to je bio povod za napade na ameri~ku ambasadu u Egiptu i konzulat u Libiji. „Bratstvo poziva na mirne proteste u petak ispred svih glavnih xamija u svim egipatskim provincijama u osudi uvrede religije i proroka”, naveo je u saop{tewu generalni sekretar Muslimanske bra}e Mahmud Husein. On je pozvao i sve „nacionalne snage da se pridru`e protestima”, prenela je agencija AFP. Poziv na proteste usledio je zbog spornog filma izraelskog rediteqa koji `ivi u Kaliforniji, pod nazivom „Nevinost muslimana”gde je prikazan `ivot proroka Muhameda u kome se dodiruju i teme pedofilije i homoseksualizma. Ame ri~ ka dr `av na se kre tarka Hilari Klinton najavila je o{tar odgovor Va{ingtona na napade na ameri~ka diplomatska predstavni{tva u Kairu i Bengaziju, navode}i da SAD promovi{u versku to-

kontroverznog ameri~kog pastora Terija Xonsa, ~ije su najave da }e spaliti Kuran, pre dve godine, izazvale talas nasiqa u Avganistanu. „Nevinost muslimana”, koji je re`irao Izra e lac, po sta vqen je

RUSIJA

Desetpoginulih pripaduaviona MOSKVA: Najmawe deset osoba je poginulo, a ~etiri su povre|ene, kada se ruski avion „Antonov” sru{io na severu Kam~atke na ruskom dalekom istoku. Avion An-28 leteo je iz Petropavlovsk-Kam~atskog za mesto Palana. U wemu je bilo 12 putnika, ukqu~uju}i jedno dete, i dva ~lana posade, saop{tilo je rusko ministarstvo za vanredne situacije. Avion se sru{io u poku{aju prinudnog sletawa, navodi rusko ministarstvo. U

Rusiji se posledwih godina dogodilo vi{e avionskih nesre}a. U aprilu se avion ATR 72 ruske kompanije UTer (UTair) sa 43 putnika sru{io nedugo po poletawu u Sibiru. U toj nesre}i poginulo je 33 qudi. U septembru pro{le godine, 44 osobe poginule su pri poletawu nedaleko od Jaroslavqa 300 kilometara severozapadno od Moskve. Ta letelica prevozila je lokalni tim u hokeju na ledu, ukqu~uju}i nekoliko svetski poznatih igra~a.

FRANCUSKA

Novizlo~in,triosobe mrtveuautomobilu KORT: Na francuskom ostrvu Korzika u Sredozemnom moru iz vatrenog oru`ja ubijene su tri osobe, saop{tio je izvor blizak istrazi. Tela su prona|ena u selu nedaleko od grada Kort na severu ostrva, gde ve} 30 godina separatisti sprovode nasiqe u znak pobune protiv francuske vladavine, preneo je AFP. Od po~etka ove godine, na ostrvu je ubijeno desetak qudi, a policija navodi da su mnogi od wih `rtve obra~una u nere{enim sporovima. Pro{le srede je u francuskim Alpima, nedaleko od jezera Ansi, prona|en automobil sa be`ivotnim telima ~lanova britansko-ira~ke porodice, a ~etvrta ubijena osoba, bio je francuski biciklista koji se, kako se smatra, slu~ajno tu zatekao. Dve El Hilijeve }erke su pre`ivele, od kojih je sedmogodi{wa Zainab te{ko rawena. Francuska policija saop{tila je da su troje turista iz Velike Britanije i francuski biciklista ubijeni iz istog pi{toqa, javila je agencija AP dodaju}i da istra`iteqi ponovo pretra`uju mesto zlo~ina.

HOLANDIJA

Zaparlamentsebori 21stranka

NapadnaambasaduuEgiptu

Neredi u ova dva grada, slu~ajno ili ne, poklopili su se i sa pozivom lidera Al Kaide Ajmana al Zavahirija, koji je

tu`io ostatke Gadafijevog re`ima. Obave{tajci tvrde da je za napad odgovorna brigada Ansar al [arija.

Milionipoqudinaprotestu zanezavisnuKataloniju BARSELONA: Milion i po qudi iza{lo je na ulice Barselone da na skupu povodom Dana Katalonije tra`i nezavisnost ove regije na severoistoku [panije. Demonstranti su se odazvali pozivima raznih udru`ewa, a ujedno su izneli i optu`be centralnim vlastima da Kataloniju uvla~e u spiralu krize. Politi~ari iz ove oblasti smatraju da ne bi bila tako te-

dnevnik

{ka situacija kada bi se prihodi od poreza ravnomernije delili, {to je wihov dugogodi{wi zahtev. „Katalonski narod je odgovorio veli~anstveno” na poziv, rekla je Karme Forsadel, predsednica Katalonske nacionalne skup{tine (ANC), udru`ewa koje je organizovalo ovu manifestaciju, a kojoj su se pridru`ila i druga udru`ewa koja

se zala`u za nezavisnost. Demonstranti ma{u}i crveno-`utim katalonskim zastavama pro{etali su se od centra grada do regionalnog parlamenta. Katalonska policija procenila je da je bilo 1,5 milion demonstranata, a mediji navode da je u manifestaciji u~estvovao najve}i broj qudi od istorijskog skupa 1977. godine za autonomiju regije.

AMSTERDAM: U Holandiji su rano ju~e ujutro otvorena birali{ta na vanrednim parlamentarnim izborima na kojima }e se, prema posledwim anketama, glavna borba za vlast voditi izme|u Liberalne i Radni~ke partije. Pravo glasa u Holandiji ima oko 12 miliona qudi, koji su ju~e pozvani da glasaju na jednom od 10.000 birali{ta {irom zemqe. Prvi rezultati o~ekivali su se oko 21 ~as po lokalnom vremenu. Holandski parlament ima 150 mesta, a s obzirom da glasa~i mo-

gu da biraju izme|u 21 stranke, otvaraju se razli~ite mogu}nosti za postizborne koalicije. Vlada desnog centra pala je u aprilu ove godine zbog paketa {tedwe Evropske unije, pa je trenutno na vlasti privremena vlada sastavqena od predstavnika vi{e stranaka s dosada{wim premijerom Markom Ruteom na ~elu. Holandsko bira~ko telo je, navodi AFP, sve vi{e neprijateqski raspolo`eno prema EU i planovima pomo}i zemqama na jugu starog kontinenta.

^E[KA

Umrliodla`nevotke PRAG: Osam osoba umrlo je u ^e{koj po{to su popili krijum~arenu votku i rum koji su sadr`ali metanol, javila je agencija Rojters, prenose}i saop{tewe ~e{ke policije o najgorem slu~aju trovawa alkoholom u toj zemqi za posledwe najmawe tri decenije. ^e{ka novinska agencija ^TK navodi da je u regionu Zlin bilo osam `rtava, dok je portparol policije Stepanka Zatloukalova Rojtersu rekla da je umrlo sedmoro qudi. Blizu 20 osoba sme{teno je u bolnice, pa je mogu}e i da broj `rtava bude pove}an, navela je policija. Prva `rtva sme{tena je u bolnicu proteklog ~etvrtka u Moravsko-[leskoj oblasti na severoistoku ^e{ke, 350 kilometara isto~no od Praga. Policija je uhapsila jednog 36-godi{weg mu{karca pod sumwom da je od wega potekao {vercovani alkohol, navodi britanska agencija.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI KETRIN E[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton ju~e je u govoru pred Evropskim parlamentom o{tro kritikovala predsednika Vladimira Putina zbog ugro`avawa temeqnih qudskih prava u Rusiji. Nakon Putinovog povratka u Kremq „vlasti pokazuju sve mawe otvorenosti i voqe za dijalogom, a sve vi{e netolerancije prema svakom neslagawu”.

SERGEJ LAVROV [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u Astani da Zapad prihvata teroristi~ke akcije kada u wima vidi politi~ku korist. „Kada je re~ o politi~koj koristi sa ta~ke gledi{ta Zapada, teroristi~ki akti su za wih prihvatqivi”, rekao je Lavrov, komentari{u}i odbijawe stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN da osude teroristi~ke ~inove u Siriji i Iraku.

BOB DILAN Muzi~ar Bob Dilan izjavio je da je ropstvo upropastilo SAD i da sumwa da ta zemqa mo`e da se oslobodi sramote zato {to je „osnovana na le|ima robova’’. On je rekao da su qudi u SAD „mu~ili nekoga samo zato {to je druga~ije boje ko`e”, dodaju}i da bi to vratilo unazad svaku naciju.’’Da se odustalo od ropstva na mirniji na~in, Amerika bi danas bila mnogo daqe nego {to jeste”, rekao je Dilan.

Po`ariudvepakistanskefabrike odneli310`ivota KARA^I: U po`aru koji je izbio u fabrici ode}e u pakistanskoj luci Kara~iju, poginulo je 285 radnika, dok je u drugom po`aru u fabrici plasti~nih sandala u pakistanskom gradu Lahoreu poginula najmawe 25 osoba. [ef vatrogasne slu`be u Kara~iju Ehte{am Salim rekao je da je fabrika vrlo opasna, jer je lo{a gradwa, ima pukotina po zidovima i nema izlaze u slu~aju opasnosti. Ve}ina `rtava u toj fabrici se ugu{ila, jer radnici nisu mogli da poRo|acioplakujunajbli`e begnu iz prizemqa, dok su neki radnici skakali sa vi{ih spratova oko 450 radnika koji rade u tri smene. Vlafabrike. snik fabrike u Kara~iju je pod istragom u U po`aru u fabrici u Kara~iju na deseti- policiji. Uzrok po`ara u obe fabrike, zane qudi je povre|eno, a fabrika upo{qava sad, nije poznat.

„Vlasnici vode mnogo vi{e ra~una o ode}i nego o radnicima u fabrici”, rekao je jedan od zaposlenih Mohamed Pervez, dr`e}i fotografiju svog ro|aka, za-

Da nema metalnih re{etaka na prozorima, mnogi `ivoti bili bi spaseni. Fabrika je bila prenatrpana ode}om i tkaninama. Ko god se `alio, dobio bi otkaz (radnik Muhamed Pervez) poslenog u fabrici, koji se vodi kao nestao. „Da nema metalnih re{etaka na prozorima, mnogi `ivoti bili bi spaseni. Fabrika je bila prenatrpana ode}om i tkaninama. Ko god se `alio, dobio bi otkaz”, dodao je Pervez.


BALkAn

dnevnik

SRPSKIPATRIJARHIRINEJUSARAJEVU,NATRIBINI„MUSLIMANIIHRI[]ANIUDIJALOGU”

Punaverskasloboda iuzajamnopo{tovawe dvejureligija SARAJEVO: Za dijalog izme|u religija potreban je odgo va ra ju }i dru {tve ni am bi jent, odnosno politi~ka klima, rekao je patrijarh srpski Irinej, zalo`iv{i se za puni an ga `man mu sli ma na u dru {tvenim pitawima u dr`avama

sa ve }in skim hri {}an skim stanovni{tvom - i obrnuto. „Dijalog je mogu} samo u dru{tvima koja omogu}avaju punu versku slobodu i pravo na savest”, rekao je srpski patrijarh, u~estvuju}i kao uvodni~ar na panelu „Muslimani i

Patrijarh srpski Irinej

Potpisan„Apelzamir2012” SARAJEVO: Potpisivawem „Apela za mir 2012”, u Sarajevu je zavr{ena Me|unarodna me|ureligijska konferencija, ~iji su u~esnici poru~ili da je „mir isti na svim jezicima.” Na sve~anom zatvarawu trodnevne konferencije „Na{a budu}nost je `iveti zajedno: Religije i kulture u dijalogu”, uvodnu re~ je odr`ao italijanski ministar za internacionalnu saradwu i integracije Andrea Rikardi. Rikardi je naglasio zna~aj Me|ureligijske konferencije i zahvalio se gra|anima Sarajeva, vlastima, Islamskoj zajednici u BiH, Pravoslavnoj crkvi, Jevrejskoj zajednici i Katoli~koj crkvi. „Ne{to od Sarajeva ostaje sa nama: wegova bol i patwa”, istakao je Rikardi.

hri{}ani u dijalogu”, koji je odr`an tre}eg dana tradicional nog svet skog su sre ta za mir. Patrijarh Irinej je ocenio da je istinski i iskren dijalog mogu} jedino me|u ravnopravnim partnerima, jer ako se jedan partner ne ose}a slobodnim, tada nema {ansi za pravi dijalog. Me |u tim, ka ko je is ta kao srpski patrijarh, nije samo slabiji partner ometen u ostvarivawu dijaloga, ve} ugro`en i ~ak upla{en mo`e biti i ja~i partner ve}e zajednice, u politi~ki labilnom socijalnom okru`ewu, jer i on mo`e bi ti op tu `en kao iz daj nik {to `eli dijalog sa drugima. „Bez potpune pravne jednakosti nemogu}e je raditi na dijalogu i uzajamnom po{tova-

wu. Pred apsolutnim Bo`ijim zakonom smo odgovorni svi za sebe i druge - i muslimani i hri{}ani. Teokratska ili religijski fundamentalna dru{tva nikada nisu bila ostvariva, a u dana{wem svetu su i nemogu}a”, naveo je patrijarh Irinej, preneli su sarajevski mediji. Po wegovim re~ima, u dr`avi sa hri{}anskim ve}inskim stanovni{tvom crkva treba da se zauzme i za ravnopravnost muslimana i wihov puni anga`man u dru{tvenim pitawima i obrnuto. Na taj na~in, smatra srpski patrijarh, uzajamno po{tovawe izme|u ove dve religije mo`e biti primer i za druge fakto re mul ti re li gij skog dru {tva, kohezivni faktor i izvor duhovnog bogatstva.

NAJVE]APOLICIJSKAOPERACIJA UNOVIJOJISTORIJIBiH

Najmawe25osoba uhap{eno,Keqmendi pobegaouCrnuGoru SARAJEVO: Vi{e stotina pripadnika SIPA i drugih policijskih agencija u BiH uhapsilo je najmawe 25 osoba i pretreslo tridesetak lokacija u najve}oj policijskoj operaciji u novijoj istoriji zemqe. Ciq akcije bio je i hap{ewe Nasera Keqmendija, koji je izbegao akciju i pobegao u Crnu Goru, prenosi portal „Kliks.ba”. U MUP-u Republike Srpske ka`u da su sprovedene dve akcije, „Lutka” i „Imperijal”, na podru~ju Sarajeva, Zvornika, Bijeqine, Pala i Trebiwa i da je me|u uhap{enima devet osoba iz RS, dodaju}i da su neke od tih osoba ranije bila na izdra`avawu kazne u zatvorima Srbije i BiH. Bosanskohercegova~ke agencije za sprovo|ewe zakona raspola`u informacijom da je Naser Keqmendi, ~ovek sa crne liste Stejt departmenta zbog trgovine drogom i drugih krivi~nih dela, prebegao u Crnu Goru, potvrdio je ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetovi}. Jedan od objekata koji je pretresen u policijskoj akciji, hotel „Kasa Grande”, vlasni{tvo je Nasera Keqmendija, jednog od osumwi~enih u akciji protiv organizovanog kriminala, koji je prema navodima bosanskih medija pobegao u Crnu Goru. Direktor Uprave policije Crne Gore Bo`idar Vuksanovi} nije ni potvrdio ni demantovao da je Keqmendi iz Bosne pobegao u Crnu Goru, ni da li }e crnogorska policija pomo}i kolegama iz BiH ukoliko zatra`e pomo}.

Naser Keqmendi

Podgori~ki list „Dan” nedavno je objavio da se Naser Keqmendi u Budvi sastao sa ~elnicima „Prve banke”, sa kojima je razgovarao o kupovini

nih prijava. Agencija za istrage i za{titu BiH (SIPA) u akciji „Lutka” istra`uje najve}u zlo~ina~ku organizaciju u BiH, koja je po~inila ve}i broj ubi-

Keqmendija,kojijedr`avqaninBiH, ameri~ki Stejtdepartmentjeujunustavionacrnulistui ozna~iokao vo|ujednogodnajja~ihalbanskih narkoklanovauEvropi dela ostrva Sveti Nikola, poznatijeg kao Havaji. Keqmendija, koji je dr`avqanin BiH, ameri~ki Stejt Department je u junu stavio na crnu listu i ozna~ila ga kao vo|u jednog od najja~ih albanskih narko klanova u Evropi, a bosanske vlasti su protiv wega i ~lanova wegove porodice podneli nekoliko desetina krivi~-

stava, pripremala ubistva i trgovala opojnim drogama, izjavio je direktor SIPA Goran Zubac. On je rekao da je ova organizovana kriminalna grupa pripremala i ubistva policijskih slu`benika koji su istra`ivali krivi~na dela ~lanova te grupe. „U potpunosti smo dokumentovali i rasvetlili ubistva Ra-

miza Delali}a ]ele, Borisa Govedarice, Vladimira Ma~ara i Radeta Magazinovi}a, kao i krivi~no delo poku{aj podstrekivawa na te{ka ubistva \or|a @drale u tri navrata”, rekao je Zubac i dodao da su svi ubijeni bili deo kriminalnog miqea u Sarajevu i Isto~nom Sarajevu. Zubac je potvrdio da pripadnici SIPA u saradwi sa MUP RS, Kantona Sarajevo i ostalim policijskim agencijama hapse vi{e osoba, dodaju}i da je to po~etak sveobuhvatne akcije koja }e trajati du`e vreme. Me|u uhap{enima u akcijama „Lutka” i „Imperijal” je i biv{i {ef odeqewa za narkotike SIPA Bojan Cvijan, navodi portal „Kliks.ba”. Pripadnici SIPA sprovode hap{ewa i pretrese po nalogu tu`ioca iz Posebnog odeqewa za organizovani kriminal, privredni kriminal i korupciju Tu`ila{tva BiH. „Ova akcija, najopse`nija je aktivnost u borbi protiv organizovanog kriminala u postdejtonskoj BiH i predstavqa odlu~an udarac organizovanom kriminalu na podru~ju cele BiH”, navodi Tu`ila{tvo BiH i dodaje da je u akciji uhap{eno vi{e desetina osoba. Osobe koje su uhap{ene tokom policijske akcije izvedene u no}i izme|u utorka i srede na podru~ju grada Isto~no Sarajevo, dovode se u vezu i sa drugim krivi~nim delima, kao i sa Darkom Elezom, kojem je Apelacioni sud u Beogradu pro{le godine potvrdio presudu kojom je osu|en na devet godina zatvora.

~etvrtak13.septembar2012.

21

DA^I]UDVODNEVNOJPOSETIBiH

Saradwaprotiv prekograni~nog kriminala SARAJEVO: Srpski premijer i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} zapo~eo je ju~e, susretom sa predsedavaju}im Saveta ministara BiH Vjekoslavom Bevandom, dvodnevnu posetu Sarajevu, tokom koje }e razgovarati sa najvi{im dr`avnim zvani~nicima i u~estvovati na me|unarodnoj bezbednosnoj konferenciji. Popodne, Da~i} }e u~estvovati na trilateralnom sastanku sa mini- Ivica Da~i} strima unutra{wih poslova konferenciji „Sigurnost BalBiH i Crne Gore, Sadikom Ah- kana, tehnologija i obrazovawe metovi}em i Ivanom Brajovi- - izazovi u svetu kiberneti~ke }em, a u centru pa`we bi}e una- infrastrukture”. pre|ewe saradwe u oblasti bezOn }e razgovarati i sa predbednosti, posebno u oblasti sednikom Predsedni{tva BiH borbe protiv prekograni~nog Bakirom Izetbegovi}em i ~lakriminala. novima Predsedni{tva NikoKako navode sarajevski medi- lom Radmanovi}em i @eqkom ji, tema sastanka bi}e i usposta- Kom{i}em, a ima}e i odvojeni vqawe zajedni~kog centra tri susret sa ministrom inostranih dr`ave za prekograni~nu sarad- poslova BIH i potpredsedniwu u Trebiwu. Da~i} }e u danas kom Saveta ministara BiH u~estvovati na Me|unarodnoj Zlatkom Lagumxijom.

CRNA GORA

Uhap{ennapada~na autoragejspota PODGORICA: Podgori~ka policija uhapsila je jednog od napada~a na autore spota koji pro mo vi {e gej po pu la ci ju i wihovog prijateqa Kako je najavio {ef podgori~ke policije Petar [estovi}, napada~ je ju~e ujutro, uz kri vi~ nu pri ja vu pre dat Osnovnom dr`avnom tu`iocu, dok po li ci ja in ten ziv no tra ga za osta lim na pa da ~ima. On je dodao da je napada~ nakon privo|ewa zadr`an u prostorijama podgori~kog Cen tra bez bed nosti. Podsetimo, rediteqa Danila Marunovi}a, glumca Todora Vujo{evi}a i wihovog prijateqa novinara Mirka Bo{kovi}a je, kako je ranije navedeno, grupa navija~a fudbalskog kluba Budu}nost pretukla u centru grada, kada su se vra}ali sa koncerta u okviru festivala Main art strit. Ovaj napad su osudili predstav ni ci vla sti i ci vil nog sektora, ali ima i onih koji su svedo~ili da je Vujo{evi} pr-

vi zapo~eo tu~u s pripadnicima navija~ke grupe „Varvari”. U me|uvremenu, oglasila se i organizacija koja okupqa navi ja ~e pod go ri~ kog fud bal skog tima „Budu}nost”, pod nazivom „Varvari” negirala je svoju odgovornost u napadu na aktere spota o qudskim pravi-

ma LGBT populacije u Crnoj Gori. Iza napada na grupu mladi}a u Podgorici, kako su „Varvari” saop{tili, ne stoji ta organizacija, iako, kako je preneseno, nisu ni „o`alo{}eni” zbog tog incidenta. Po navodima „Varvara”, ve}i je problem „prazan fri`ider u Crnoj Gori nego prava navodno ugro`ene grupacije izvitoperenih individua”.

GR^KA

Dvapotresaublizini ostrvaKritiMilos ATINA: Dva zemqotresa u razmaku od devedeset minuta dogodila su se u Egejskom moru, u blizini ostrva Krit i

Krit

Mi los, sa op {ti li su gr~ ki se i zmo lo zi. Gr~ ki ge o di na mi~ki institut navodi da je

epicentar prvog potresa od 5,3 stepeni Rihterove skale bio nedaleko od ostrvca Gavdos kod Krita, 345 kilometara ju`no od gr~ke prestonice. Ne{to kasnije, sla bi ji ze mqotres od 4,2 stepeni po Rihteru, zabele`en je u vodama kod ostr va Mi los koje se nalazi u gru pa ci ji Ki klada. Povre|enih nema i nije pri~iwena nikakva materijalna {te ta, pre ne la je agen ci ja AFP. Gr~ka se nalazi u jednoj od seizmi~ki najaktivnijih oblasti, zemqotresi su ~esti, ali u wima retko ima `rtava.


22

ekOLOGiJA

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

PROJEKAT „ELEKTROVOJVODINE” I NOVOSADSKOG FAKULTETA TEHNI^KIHNAUKA

[iri}esemre`apuwa~a zaelektromobile Prate}i svetske trendove „Elektrovojvodina“ u saradwi sa Fakultetom tehni~kih nauka iz Novog Sada pokre}e projekat re{avawa idejnog projekta i biznis plana za izgradwu infrastrukture mre`e puwa~a za elektromobile na teritoriji Vojvodine. Ovakav projekat mo`e da obezbedi realizaciju vi{e od 5.000 mesta za puwewe na teritoriji koja ima dva miliona stanovnika i 44 lokalne samouprave, ukqu~uju}i i Grad Novi Sad. Re~ je o infrastrukturi budu}nosti sa kojom “Elektrovojvodina” daje zna~ajan doprinos za{titi `ivotne sredine i primeni naj~istije, najplemenitije energije.

- Ovakav projekat podrazumeva mogu}nost dovo|ewa stranih partnera koji bi mogli da ulo`e svoje znawe, iskustvo, tehnologiju i kapital, dok „Elektrovojvodina“ mo`e da ponudi potencijalne lokacije, tehni~ka re{ewa i infrastrukturu - ka`e in`ewer u Slu`bi energetike Uprave „Elektrovojvodine“ Du{an\uki}. – Stoga pozivamo sve - od gradova, lokalnih samouprava, mesnih zajednica, institucija, ustanova, privrednih subjekata i gra|ana, pojedinaca da predlo`e na kojim lokacijama smatraju da bi bilo najsvrsishodnije postavqawe takvih puwa~a, kako bi se, {to je mogu}e br`e, mogla stvoriti osnova za

POMORRIBENATISIKODSENTE

Neka`wenitrova~i Panonskeprinceze Jo{ jedan veliki pomor ribe, koji je registrovan na reci Tisi u utorak ujutru, potvrda je da se ekolo{ke katastrofe ponavqaju, uprkos svim apelima i naporima da se ovaj vodotok za{titi. Uginula riba i ribqa mla| koju ribari sakupqaju i izvla~e iz reke, nizvodno od mesta gde kod Sente otpadne vode upu{taju Fabrika {e}era „TE-TO”, Fabrika kvasca „Altek Serbia” i gradska kanalizacija, jo{ jedna je opomena da se svi odgovornije moraju odnositi prema prirodi, pogotovo {to su u dosada{wim slu~ajevima trova~i Panonske princeze ostajali neka`weni. Ribar LasloHitri iz Sente koji od ulova na Tisi egzistenciju obezbe|uje ve} dve decenije, kategori~an je da je ovo {to se ~ini zlo~in prema reci, koja

ba stigne do brane kod Novog Be~eja. Tako je bilo i 2007. godine kada smo na samoj prevodnici izvadili 37 tona uginule ribe - ka`e Jovanovi}. Posle velike ekolo{ke katasrofe me|unarodnih razmera uzrokovane incidentom u rumunskom rudniku zlata Baja Mare, kada su cijanid i te{ki metali pomorili `ivi svet reke, na na{em toku Tise kod Sente je ovo tre}i akcident. Jovanovi} potse}a da je prvi bio 2004. godine, kada je podneta prijava i sudski proces jo{ nije zavr{en, jer je Apelacioni sud tada{we vinovnike Fabriku {e}era „TE-TO”, Fabriku kvasca „Fermin” (sada „Altek Serbia”) i gradsku kanalizaicju koja se tada direktno izlivala u Tisu, nije osudio ve} predmet prosledio Vrhovnom sudu Srbije, smatraju}i da Ribolova~ki savez Vojvodine nije nadle`an da naplati {tetu. - Kako zaga|iva~i tada nisu bili ka`weni, tako je ostalo, a ekolo{ka katastrofa se u velikom obimu ponovila i 2007. godine, kada je uginulo oko 200 tona ribe. Tada smo podneli vrlo precizan od{tetni zahtev na 279 miliona dinara, jer je toliko procewena uginula riba i mla| u Tisi. Taj postupak je u zastoju u Osnovnom sudu u Subotici, na wemu se promenilo nekoliko sudija, a imamo novi pomor ribe. Izgleda da }e se ovakvi ekolo{ki incidenti doga|ati sve dok se RibarLasloHitrimre`omvadiuginuluribu na{e pravosu|e ne prizove pameti i je hranila generacije alasa i vinovnike natera da plate pri`iteqa Potisja, sa kojim se mo- ~iwenu {tetu. Ovo {to je u prra prestati. Hitri je prvi vi mah izva|eno oko dvesto kialarmirao upravqa~a ovim ri- lograma ribe, samo je iz stotibolovnim podru~jem DOO „Ri- nak metara mre`e. Sli~no je bolova~ki Savez Vojvodine”, bilo i pre pet godina, pa nam po{to je do{av{i da iz vode iz- ostaje da se nadamo da pomor nivu~e razapete mre`e, osetio ne- je tih razmera, {to }e se pokaprijatan miris, a u mre`i izvu- zati u narendih deset dana kao uginule smu|eve, ke~ige, so- konstatuje Jovanovi}. move, deverike, ke~ige... I u ovom slu~aju iz RiboloRazmere nove ekolo{ke kata- va~kog saveza Vojvodine su strofe na Tisi sagleda}e se tek preduzeli sve mere i alarmiranarednih dana, a predsednik Ri- li nadle`ne organe i inspekbolova~kog saveza Vojvodine i cijske slu`be na kojima je da se direktor DOO „Ribolova~ki utvrdi {ta je uzrok najnovijeg savez Vojvodine” Du{an Jova- pomora ribe na Tisi. Potancinovi}, kome je na upravqawe jalni trova~i Tise sa ovog podpovereno ovo ribolovno pod- ru~ja su uzdr`ani, poput ~elniru~je, opravdano strahuje da ona ka Fabrike {e}era „TE-TO”, nije repriza pomora kakva je u dok se ne budu znali rezultati reci zabele`ana pre pet godi- analize vode, ribe i muqa sa dna na, kada je uginulo oko 200 tona reke uzvodno i nizvodno od isribe. Uginula riba koja je pr- pu{tawa otpadnih voda u reku. vih dana plutala na povr{ini Me|utim, u Senti se mogu ~uti reke, sumna se da je tek mali deo glasine da se povremeno no}u u onoga {ta se krije u dubini na gradu mogu videti kamion-cidnu Tise, jer zbog vetra i talasterne iz kojih se navodno opasa uginula riba je potonula. sne hemikalije preko {ahtova - Prave dimenzije ekolo{ke ista~u u gradsku kanalizaciju, katastrofe }emo videti tek za pa one tako zavr{avaju u reci. nekoliko dana kada uginula riTekst i foto: M.Mitrovi}

realizaciju samog projekta. Kod izbora lokacije, gde bi bio postavqen puwa~, bitno je da to mesto ima razvijenu ifrastrukturu – dodatne sadr`aje restoran, sportski tereni, {oping

wa~a i naplate ve} je mogu}e uraditi, po{to “Elektrovojvodina” ima koncepciju i tehnologiju sa kojom mo`e obezbediti daqinsko kori{}ewe i naplatu energije koja se utro{i za puwe-

U Vojvodini mogu}e je obezbediti vi{e od 5.000 mesta za puwewe elektromobila centar, javne gara`e, taksi stajali{ta, autobuske i `elezni~ke stanice, kao i sli~na odredi{ta na kojima bi korisnici, dok ~ekaju na puwewe, kvalitetno iskoristili svoje vreme. Tehnolo{ki u ovom trenutku proces kori{}ewa elektropu-

we. Ciq je da se {to vi{e za lokalno kretawe koristi ovaj vid prevoza, kako bi se smawilo apsolutno zaga|ewe CO2 i u{tedeo novac koji se tro{i na kori{}ewe fosilnih goriva. Ideja je da se automobili pune na jeftinu energiju i da se tako do-

prinese smawewu zaga|ewa. Ciq je stvarawe strate{ke infrastrukture budu}nosti, jer je budu}nost do{la u Evropu, poru~uju iz „Elektrovojvodine”. Kapacitet napuwene baterije elektri~nog vozila je oko 20 kilovat ~asova, {to pru`a autonomiju od oko 100 pre|enih kilometara. Hibridna vozila imaju kapacitet od oko 3 do 5 kilovatsati, za elektri~nu autonomiju od 20 do 40 kilometara. Po{to je kapacitet baterije elektro vozila ograni~en, vozilo mora da se puni na svakih 2 ili 3 dana u proseku. U praksi, voza~i pune svoja vozila na dan ili dva u proseku, a puwewe vozila traje sat do dva.

- Smatramo da bi ovaj projekat trebalo da se do kraja godine tehnolo{ki zaokru`i sa strukturom dobijenih informacija vezanih za pogodne lokacije za instalisawe stanica, a da }e se u prvom tromese~ju naredne godine formatizovati kao gotov projekat i biti predstavqen u na na~in koji podrazumeva mogu}nost u~e{}a svih ve}ih svetskih kompanija u pravcu potencijalnih investicija u ovakvu infrastrukturu. Ciq nam je razvijawe infrastrukture puwa~a za elektri~na vozila, kako bi gra|anima dali motiv da pre|u sa vozila koja pokre}u fosilna goriva na elektri~na vozila – ka`e Du{an \uki}. A.Brzak

BLAGOVREMENOUNI[TAVAWEKOMARACASPASODVIRUSAZAPADNOGNILA

Prskaweizaviona iza{loizmode Sada kada je u Srbiji i zvani~no obelodaweno da stanovni{tvu preti dodatna opasnost od doma}ih komaraca, jer se iz dana u dan pove}ava broj obolelih od virusa zapadnog Nila, jasno je da se ve} s prvim toplim da ni ma na red ne go di ne mora po~eti sa wihovim uni{tavawem. Stanovni{tvu na{e zemqe najvi{e pogoduje ~iwenica da ide hladnije vreme i da ne}e biti komaraca. Me|utim, je di na pre ven ti va ko ja preostaje jeste za{tita od komaraca, odnosno wihovo zapra{ivawe. Zato se ve} sada mora o tome razmi{qati i na vreme obezbediti novac u buxetu, kako bi se ve} s prole}a krenlo u akciju uni{tavawa larvi komaraca kako ne bi nastavili sa pre no {e wem vi ru sa za pad ni Nil. Ministarka zdravqa Srbije Slavica\uki}Dejanovi} ob ja {wa va da od nov ca ko ji pripada dr`avi, treba da odvojimo onaj dinar za zapra{ivawe komoraca, jer to nije za to da neko boqe `ivi i ima ve}u platu, nego je to za{tita svih nas. Ona isti~e da qudi moraju i sami da se {tite od komaraca i to tako {to }e predve~e, kada ih ima vi{e, obu}i garderobu koja pokriva ruke i noge. Broj komaraca je ve} po~eo da se smawuje, a tokom nekoliko narednih sedmica svi pre`iveli “pa{}e” u zimski san, {to zna~i da }e pre kraja narednog meseca prestati da se javqaju novozara`ni. Stru~waci upozoravaju da narednih nekoliko meseci treba blagovremeno pripremiti sredstva za zapra{ivawe komaraca, jer }e zapad no nil ska gro zni ca ima ti sezonski karakter i ~ekaju nas samo vi{e ili mawe grozni~ava leta. No, kako sredstva koja se koriste za suzbijawe komaraca spadaju u biocidne proizvode i to insekticide, oni se moraju pa`qivo i stru~no koristiti, kako ne bi na{kodili qudima, `ivotiwama i biqkama. U ve}ini evropskih zemaqa zabraweno je suzbijawe komaraca iz vazduha iznad naseqenih podr~ja, jer iako u maloj koli~ini, insekticid koji se koristi za zapra{ivawe mo`e biti opasan po zdravqe qudi i `ivotnu sredinu. Ipak, kod nas

Bespilotnaletelicanovosadske„Ciklonizacije” otkrivapotencijalnaizvori{takomaraca

se i daqe koristi prskawe komaraca iz vazduha uz obrazlo`ewe nadle`nih da se to ~ini sa re la tiv no ma lim do za ma, ali i priznawem da one iako male, {tete qudima i `ivotiwama. - Za suzbijawe odraslih komaraca iz aviona u na{oj zemqi koriste se insekticidi na bazi

ovim hemijskim sredstvima, iako su u maloj dozi. Ona poja{wava da savremena praksa u suzbijawu komaraca u ve}ini evropskih zemaqa podrazumeva pravovremene akcije suzbijawa larvi komaraca koja zna ~aj no re du ku je mo gu} nost izlegawa odraslih komaraca i na taj na~in kontroli{e wiho-

primene iz vazduha. Zbog toga je Agencija za hemikalije odredila rok do 27. decembra naredne godine da se dostavi tehni~ki dosije o ovom insekticidu. Prema obja{wewu Krinulovi}eve, time je obezbe|en dovoqan vremenski period u kome se mo`e proispitati dosada{wa praksa u suzbijawu komaraca u Srbiji u kojoj su tretmani iz vazduha zauzimali zna~ajan udeo, ali i da se razmotre mogu}nosti uvo|ewa bezbednijih alternativa. No, ~ak i da nije do{lo do oboqewa stanovni{tva od virusa zapadnog Nila nadle`ni u Srbiji su bili svesni da treba promeniti na~in suzbijawa komaraca i Agencija za hemikalije Srbije je pre nekoliko godina pokrenula akciju izrade Studije o praksi u suzbijawu komaraca u Srbiji i mogu}nostima za uvo|ewe bezbednijih alternativa na ~ijoj izradi su an ga `o va na dva na ci o nal na eksperta sa velikim znawem i iskustvom u ovoj oblasti. Ciq ove stu di je je de fi ni sa we smer ni ca za pra vo vre me no i efikasno suzbijawe komaraca u

KadbisvikaoNovosa|ani Novosadska “Ciklonizacja” je i u prethodnih nekoliko godina uvela najmoderniji sistem za{tite zdravqa gra|ana o komaraca. Osnovna mera u za{titi zdravqa gra|ana je preventivno delovawe i dr`awe brojnosti komaraca pod kontrlom. Prema re~ima Bosiqke Krtini}, doktorke u “Ciklonizaciji” uveden je jedinstveni Geografski informacioni sistem i najmodernija tehnologija. - Uz pomo} na{ih helikoptera, aviona i bespilotne letelice opremqenih specijalnim GPS sistemima i HD kamerama mapirali smo lambda ciholotrina, ~ije su doze relativno male i takve da deluju na odrasle komarca, ali i na druge neciqane insekte, kao {to su p~ele - objasila je izvr{na direktorka za biocidne proizvode Agencije za hemikalije Katarina Krinulovi}. Me|utim, prskawe iz aviona podrazumeva tretirawe velikih povr{ina i iznad naseqenih podru~ja, pa stoga i drugi organizmi, ukq~uju}i i osetqive populacje qudi poput trudnica i dece, mogu biti uro`eni

potencijalna izvori{ta komaraca, {to nam je omogu}ilo da delujemo preventivno u fazi larve i ne dopustimo razvoj velike brojnosti komaraca. Tome smo dodali i tretmane biolo{kim preparatima iz helikoptera, a novo amfibjsko vozilo omogu}ava tretmane na nepristupa~nim terenima i standardne tretmana sa zemqe iz ULv generatora. Koliko je ovaj sistem efikasan, pokazalo se upravo ove godine kada Novosa|ani, za razliku od ostalih `iteqa Srbije i regiona nisu imali problema sa komarcima - istakla je Bosiqka Krtini}.

vu brojnost. Kada i pored tretmana larvi ipak do|e do prekomernog razvoja odraslih jedinki, kao dopunska mera u evopskim dr`avam koriste se tretmani sa zemqe koji su dobra i adekvatna zamena za suzbijawe iz vazduha. Mada se kod ns koristi insekticid na bazi lambda cihalotrina prilikom wegove procene i ukqu~ivawa u liste aktivnih supstanci koje su dozvoqene u biocidnom proizvodu, nije razmatran rizik prilikom

Srbiji zasnovano na potvr|enim i nau~nim principima uz pri me nu ade kvat nih me ra za smawewe rizika po zravqe qudi, `ivotiwa i `ivotne sredine. U okviru ove studije, kao re zul tat ana li ze po sto je }eg stawa, identifikacije problema i predloga mera za unapre|ewe postoje}eg stawa u vezi sa suzbijawem komaraca, bi}e izra|en Akcioni plan za unapre|ewe prakse u suzbijawu komaraca u Srbiji. Q.Male{evi}

KONKURSZANAJEFIKASNIJIPREDMETODRECIKLIRANOGOTPADA

Najboqimapolaptop Konkurs za izbor najefektnijeg predmeta od otpada, organizovan kao takmi~ewe izme|u {kola i vrti}a u 12 gradova Srbije, otvoren je od 11. septembra do 10. oktobra ove godine u okviru akcije “ Oplaneti se! O`ivi otpad!”. Organizator je Zelena lista Srbije, a {kola koja pobedi na konkursu dobi}e od Telenor fondacije pet laptop ra~unara i internet za godinu dana, drugo mesto, osim interneta, dobija i tri laptop ra~unara, tre}eplasiranom pripadaju dva laptopa i internet, dok je u kategoriji obdani{tva obezbe|ena speci-

jalna nagrada. Progla{ewe pobednika i dodela nagrada za najefektnije mobilijare i predmete od otpada bi}e organizovano po~etkom novembra u Beogradu. Kona~nu odluku o najefektnije izra|enom predmetu od otpada done}e stru~ni `iri na osnovu korisnosti za gra|ane i zajednicu u kojoj je predmet izra|en i na osnovu estetskog izgleda samo predmeta, uzimaju}i u obzir ostvarene rezultate onlajn glasawa. Vi{e informacija mo`e se na}i na sajtu Zelene liste Srbije www.pametise.com. Q.M.


LekAR

dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

23

Kodginekologa jednomgodi{we R

Gro`|e i vino blagotvorni za zdravqe B

rojnidokazipokazalisudapolifenoli prisutni u vinu imaju blagotvornodelovawenazdravqesrca.U novojstudiji,istra`iva~isUniversitau Londonupoku{alisudautvrdedaligro`|esasvojimkomponentamaimaza{titno delovawe na srce. Rezultati istra`ivawa dali su potvrdan odgovor. Polifenoli iz gro`|a,  koji se nalaze i u vinu, resveratroli,antocijani,katehiniikvercetini, delujunadvana~ina:sakupqajuiinaktivirajuslobodneradikaleteredukujunusprodukte oksidacije. Tako|er je pokazano da konzumirawe gro`|a poboq{ava protok krviikapacitetsrcatesmawujeobimuni{tenogtkivanakonsr~anogudara.

Ovim rezultatima istra`ivawa su pobijenanekaranijaverovawadasve`egro`|eivinonemajujednakodejstvonazdravqesrca.Godinamasuistra`iva~itvrdili da je umerena konzumacija alkohola, a posebno crnog vina, dobra za srce. Posqedwe istra`ivawe pokazuje da gro`|e mo`eimatiistodelovawe.Uztogro`|e sadr`i i brojne vitamine, kao {to je viramnC,awegovaopnablagotvornodeluje naradcreva,pasusvetorazlozikojinavodedaovovo}eujesewimdanimatrebajestisvakidan. Osim{toosve`ava,gro`|eseunarodnoj medicini uzima za ~i{}ewe krvi, uklawawemasnihnaslagaiztelakaoiza

le~ewe upalnih procesa organizma za varewe.Delotvoranjeiuuklawawureumatskih pote{ko}a i ko`nih alergija. Sadr`i 20 odsto {e}era, pa je i energetski vredna namirnica. Zbog razli~itih antioksidanasa koje sadr`i, ima sna`an efekatprotivbakterijaivirusa. Tezgenapijacamapunesugro`|a.Ibeloicrnogro`|eobilujesastojcimakoji poma`u u o~uvawu zdravqa, ali lekari ipakprednostdajucrnomgro`|ujerwegova opna sadr`e fenolne materije {to mu daje tamnu boju. Gro`|e treba oprati neposredno pre jela, a kako bi se o~uvalo sve`im,vaqagadr`atiuplasti~nojkutijiufri`ideru. J. B.

La`iopasnepozdravqe taln e la` i mogle bi da budu opasne po zdravqe, pokazali su rezultati istra`ivawapredstavqenog na godi{woj konv enc ij i Ameri~kog psiholo{ kog udru` ew a uVa{ingtonu. Istra`ivawe su sprov el i ist ra`iva~isuniverzitet a „Not r-Dam” (Indijana) na oko 100 osoba starosti od18do71godine. U~es nic i u istra`ivawusubili pod eq en i u dve grupe. Osob e iz prv e grupe morale su da prek in u sa la` ima, ali im je i dozvoqeno da izbegavaju pitawa, zadr`e tajne za sebe i

izb egn u da ka` u istin u tok om 10 sedmica istra`ivawa. Druga (kontrolna) grupa nije dob il a nik ak va posebnauputstva. Na kraj u svak e sedmicesuispitivan e ~iw en ic e i postupcivezaniza u~esnike u istra`ivawu preko detekt or a la` i, a wihovo fizi~ko i mentalno zdravqe je proc ew iv an o prekoraznihupitnika. Nakon 10 sedmica ist ra` iv aw a, stru~wacisuregistrov al i da je u prv oj grup i, bez „la` qiv ac a”, bilo boqe mentalno i fiz i~k o zdravqe nego u drugoj grupi.

S Punovodele~i glavoboqu remanedavnojstudijioglavoboqama koju je objavio Univerzitet u Ma{trihtu (Holandija), protiv migrena i glavoboqa mo`ete se boriti uzimawem puno vode.Istra`iva~isudo{lidozakqu~kadaispijaweokosedam~a{avodesmawujebolkodu~estalih migrena i istovremeno poboq{avakvalitet`ivota,jerseneuzimajuanalgetici,lekoviprotivbolova.Ovastudijajerezultatispitivawa100pacijenatakojipateod ~estih glavoboqa, a rezultati su objavqeniunajnovijembroju~asopisa„FemiliPrektis”.

P

Dizaweteretaumawuje rizikoddijabetesa e`be snage (dizawe tereta),anesamoaerobne ve`be, imaju zna~aj za smawewerizikaobolevawaod dijabetesa, pokazala je analiza Harvardske {kole za javno zdravqe.Studija, kojom je rukovodio Frenk Hu, bazirana

V

jenaanalizipodatakaovi{e od 32.000 amer i~k ih zdravstvenihradnikamu{kogpola, kojisunasvakedvegodineizme|u1990.i2008.popuwavali upitnikonavikamaiishrani. U proseku se godi{we kod ~etvorice na svakih 1.000 is-

pitanikajavqaodijabetestipa 2. Rizik da obole bio je pritomza50odstoni`ikod ispitanika koji su se bavili aerobnom fizi~kom aktivno{}u - brzim hodawem, xogingomilitenisom150ilivi{e minutanedeqno. Utvr|eno je da su i oni ispitanicikojisudizalitegove, tokom 150 minuta ili vi{e nedeqno, bili pod 30 odstomawimrizikomoddijabetesa,upore|ewusonimakoji nik ad a nis u diz al i teg ov e. Ve`be snage pove}avaju mi{i}nu masu i mogu da smawe abdominalnu gojaznost, odnosno salo na stomaku, ali naj~e{}e ne uti~u na smawewe ukupnetelesnemase. Hu smatra da je za prevencij u dij ab et es a mo` da najboqe komb in ov at i aerobn e ve`be i ve`be snage. Uz odgovor aj u} u ish ran u, to preporu~ uj e i obol el im a od {e}ernebolestikakobilak{e kont rol is al i pov e} an i nivo{e}era.

ak grli}a materice ~esta je bolest na na{im prostorima. Iako se jednostavnim pregledom promene na grli}u materice mogu na vreme uo~iti i le~iti, kod nas jo{ uvekvelikibroj`enanaintervenciju strigne prekasno. Srbijajenaprvommestruu Evropipou~estalostiovog oboqewa. Svakog dana kod nasoboli~etiri,aumrejedna`enaodovevrstemaligniteta. Karcinomgrli}amatericepredstavqapojavumalignih}elijanasluzoko`igrli}a materice. Glavni uzroknastankajehumanipapiloma virus. Onkogeni humanipapilomavirusotkriven je kod 99,7 odsto `ena s rakomgrli}amaterice.Potencijalnojesvaka`enaizlo`enarizikuodzarazehumanim papiloma virusom koja mo`e uzrokovati rak grli}amaterice.Ovajvirus selakoprenosipolnimkontaktom, ali mogu}e je zaraziti seisamokontaktomko`egenitalnogpodru~ja.@enesutokom ~itavog `ivota izlo`ene ovim infekcijama, a prebolela infekcija ne zna~i i imunost na ponovnuinfekciju. Od ranog oblika do razvijawa invazivnog tumora mo`e da

pro|e  od dve do petnaestak godina, pa ako se jednom godi{we odlazi na pregled, promena se mo`euo~itijo{dokjepotpuno izle~iva. Zato je va`no da `ene svih starosnih grupa obaveznojednomgodi{weobavegi-

nekolo{ki pregled. U domovima zdravqa preventivni pregled kod ginekologa koji ukqu~uje „papanikolau” test kao i kolposkopiju su besplatni. Le~ewe u ranoj fazi bolesti je uspe{no,auuznapredovanojfaziuspe{nostle~ewajeu30odstoslu~ajeva. J. B.

Pilulailiimplant ve vi{e ameri~kih `ena uciqukontracepcijekoristiintrauterinasredstva (IUD) i implante, umesto piluleilikondoma,kojizahtevaju savr{eno preciznu primenudabibiliefikasni,utvrdilisustru~waciwujor{kogInstituta Gutmaher.IUD i implantiipakjo{uveknisutako popularni u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, kao {to su toumnogimdrugimzemqama.Ta sredstvajetokom2009.koristilo samo 8,5 odsto Amerikanki koje su pribegavale kontracepciji. To je znatno mawe nego u FrancuskojiNorve{koj,ukoji-

S

maseoko~etvrtina`enaopredequje za IUD ili implante, iliuNarodnojRepubliciKini gde ovaj oblik kontracepcije koristi ~ak 41 odsto `ena. Ipak 2009. predstavqa znatan napredak u odnosu na 2007, kada jemaweod~etiriodstoAmerikanki koristilo IUD ili implante. Kada su se ova sredstva pojavila,uSADjebilaveomara{irena bojazan da mogu da izazovu infekcijuiugrozebudu}uplodnost`ene.Jedanbrojameri~kih ginekologa jo{ uvek zastupa to mi{qewe. Ipak, posledwih godina je povoqno mi{qewe o ovim sredstvima izneo Ameri~ki kolex aku{eraiginekologa(ACOG), aintenziviranajeimarketin{ka kampawa. Pomenuta sredstva su znatnoefikasnijaodpilule ikondoma,patokomwihovogjednogodi{wegkori{}ewa tek 0,2 do 0,8 odsto `ena neplanirano zatrudni. U slu~aju primene kondoma i pilula, tokom godinu dana zatrudnidevetodsto`ena. Kadajere~samookondomu, taj procenat se pewe na18do21odsto.

VESTI Zavisnostodheroinamo`e daseblokira? Zavisnost od morfijuma i heroina mo`e da se blokira delovawem na imunolo{ke receptore u mozgu, objavili su australijski istra`iva~i sa UniverzitetaAdelejd. -Icentralninervnisistemiimunolo{kisistemimajuva`nuuloguustvarawuzavisnosti,ali jena{eistra`ivawepokazalokakojedovoqnoda blokiramo samo imunolo{ki odgovor u mozgu da bismopresekli`udwuzaopojnimdrogama-objasniojejedanodistra`iva~a Mark Ha~inson. Ulaboratorijskimistra`ivawimasepokazalo da se za selektivno blokirawe imunolo{kih receptora u mozgu, poznatih kao TLR4, mo`e koristitilek„plus-nalokson”,kojijo{nijeuklini~kojupotrebi.Opojnedrogeprijawajuuzteimunolo{kereceptore,~imesepoja~avaose}aj„nagrade”, {todovodidozavisnosti.Primenom„plusnaloksona”,ose}ajzadovoqstvakoduzimawamorfijuma ili heroina ne biva ja~i od zadovoqstva koje se posti`e hranom ili seksom.Osim {to bi ovoistra`ivawemoglodabudeodkoristiule~ewu narkomana, australijski tim isti~e da bi „plus-nalokson” mogao da se prepi{e zajedno sa morfujumomqudimakojipateodte{kihbolova, kakobiseizbeglazavisnostodnarkotika.

Sprejprotiv~irevananogama Tim teksa{kih istra`iva~a je razvio revolucionarnu tehniku tretmana venskih ulceracija (~ireva) na nogama, dosta ~estog poreme}aja koji

karakteri{uplitkealiuporneotvoreneranena potkolenici ili ~lanku. Tim stru~waka firme „Heltpoint bajoterapjutiks”, kojim je rukovodio Herbert Slejd,jeuistra`ivawuna228AmerikanacaiKana|ana,pomenute~irevetretiraosprejomsastavqenomod}elijako`eume{aviniproteinakojipodsti~uzgru{avawekrvi. Utvr|enojedatoznatnounapre|ujeiubrzavazatvarawe~ireva,~ine}iizli{nomopcijupresa|ivawa ko`e. Prema pisawu medicinskog ~asopisa „Lanset”,no`ni~irevisejavqajukodokojednena 500osobauVelikojBritaniji,stim{toposle80. godineovajporeme}ajpostajedesetputau~estalijipaodwegapatisvaki50-tiBritanaciztestarosnekategorije.Dosada{witretmanino`nih~irevasubiliznatnodu`i,saneuvekpovoqnimrezultatom. Ponekad je pribegavano i presa|ivawu ko`e, ali se u tim slu~ajevima ~ir ~esto javi na mestusakojegjeuzetako`azatransplantaciju.


24

~etvrtak13.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

IZDAJEM name{tenugarsoweru kod Sajma 30m2. Telefon: 063/538-413. 60302

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesorsadugogodi{wimiskustvom.Telefon021/6399-305. 60264 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawugradiva,pripremaza odgovarawe, kontrolni, pismeni,maturu.Dolazimku}i.Profesor.Telefon021/6399-305. 60265

PREVODI sainanema~ki,engleski,francuski,latinskijezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno,profesionalno,dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 60266

IZDAJEM kompletno opremqendvosobanstankodLimanskepijace.Telefon063/566-426. 60253 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~kojulicikodSajma.Telefon064/147-39-56. 59803 IZDAJEM trosoban stan od 1. oktobra2012.godine,naNovom nasequ.Telefon066/911-03-63. 59920 IZDAJEM lepo name{ten mawijednosobanstanuUliciNovosadskog sajma 7. Telefon: 063/765-3632. 59954 IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru u Ilije Bir~anina sacentralnimgrejawemitelefonom na 3. spratu sa liftom. Telefon060/547-4478. 60161 IZDAJEM prazan jednosoban stan44m2,prvispratnaNovom nasequ.Telefon063/7116-676. 60185 IZDAJEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevarukodsocijalnog,prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru ili studentkiwama. Telefoni: 021/790-090,063/8794148. 60218 IZDAJEM komforan, name{tenstankodLimanskepijace. Telefon064/896-25-20. 60228 IZDAJEM ve}idvosobanname{tenstanucentru,prvisprat, lift, telefon, kablovska TV. Telefon:063/88-14-640. 60261 IZDAJEM garsoweru 24m2, BrankaBaji}akodBetanije.Telefon064/818-5413. 60267 IZDAJEM nov dvosoban stan name{ten u Novom Sadu, Grbavica, CG, klima, kablovska TV, studentima i |acima. Telefon 064/5698-374. 60268

KUPUJEM dvosobanstanzasebe u Novom Sadu od vlasnika, ukwi`en,bezagencije.Telefon 063/528-759. 60239

KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirovaulicazgradaodfasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77,www.bomil.rs. 15015 GRBAVICA,prodajemnov,odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan(nijedupleks)od136m2na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15016

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 15001 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 31.000. Tel.063/828-83-77,www.bomil.rs. 15002

@.STANICA,povoqno,ukwi`en1,5stanod43m2poceniod 32.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2,cena33.500.Tel.636-6952, www.bomil.rs. 15004 GRBAVICA, kod Limanskog parka,odli~an1.5stanod36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429,www.bomil.rs. 15005

LIMAN,2.0stankodparka,od 50m2 prodaje se po ceni 41.200. Tel.636-8429,www.bomil.rs. 15006 OKOLINA CARA DU[ANA, noviji, odli~an, u ekstra zgradi, 2.0 stan od 46m2. Tel. 6366952,www.bomil.rs. 15007 CENTAR,okolinaRibqepijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an1,5stannaI spratu,cena46.400.Tel.636-8429,www.bomil.rs. 15008 LIMAN II, 44m2, IVsprat,bez lifta,useqiv,renoviran,ukatastru, ke{-kredit. Cena 37.000E.Telefon063/239-411. 59572 DOR]OL, 33m2, studio, III, lift, ukwi`eno, od investitora.Telefon063/107-11-11. 59620 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa, prozor, ukwi`en, gara`a, bez posredbnika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 60292 PRODAJEM u Petrovaradinu jednoiposoban stan u stambenoj zgradi, drugi sprat, lift, centralno, interfon, kabolovska. Telefon 062/157-53-25, 0230/27153 60306 GRBAVICA, nov jednoiposobanstan42m2,natre}emspratu sa liftom i terasom, cena 52.000E sa PDV-om. Telefon: 060/02-01-000. 60331

NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stanod73m2naV spratusaliftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15009 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stanod70m2,cena63.900sagara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15010 NOVA DETELINARA, odli~annovodmahuseqiv2,5stanod 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15011 PRODAJEM naBul.KraqaPetra Itrosobanstan70m2nadrugom spratu, cena 63.000E. Telefon060/02-01-000. 60333

LIMAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15013 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4,0 stan od 100m2 cena 105.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15014 CENTAR na Trgu mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon060/02-01-000. 60332

dnevnik

OBAVE[TAVAMO SVE ~lanove KUD „Svetozar Markovi}� da }e se redovna Skup{tina odr`ati u prostorijama dru{tva danas, 13. 9. 2012. godine u 20.30 ~asova. 60370

GRBAVICA, 105m2, ukwi`en, redovnaeta`a,unovijojzgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/220-95-65. 60334 FRU[KOGORSKA ULICA odli~an troiposoban ukwi`en stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Cena 116.000E. Telefon 064/220-9565. 60335

SREMSKA KAMENICA, staro selo, 15.500m2, parcela idealna za sve namene, put, struja, izvor na parceli, lep pogled. Telefon064/288-61-71. 59891 PRODAJEM gra|evinsku parcelu 20 ari, u Petrovaradinu, Bukova~ki put izme|u br. 3 i 3C, pogodan za sve vrste gradwe.Telefon063/547-782. 60263

IZDAJEM lokal80m2,Ul.@elezni~ka-nemaizlog.Telefon: 063/505-198. 59927 ZA IZDAVAWE ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon421-437,063/534-505. 60293 SKEND ER BEG OV A 3, poslovni prostor, 53m2, I, CG, lift, direktno od investitora, 107.590. Telefon 063/10711-11. 59624

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135. 59448 VODOINSTALATER pru`a sveuslugeudelatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada,lajsneokokade. I vangrada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864,021/6394167. 60313

PRODAJEM novijekolortelevizoresvihveli~ina(E37,E55, E72),100programa,TXT.Dostavqamnaadresu.Non-stop,Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846

KUPUJEM ispravne i neispravn e kol or tel ev iz or e, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare,maksimalnaisplata. Dol az im! Non-stop, Mlad en! Tel ef on i: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

PRIRODNI preparat protiv hemoroida,ispitanunadle`noj ustanoviuBeogradu,dvanaestogodi{weiskustvo,le~ewe7dana. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797,dedaRado{. 60041

FARMA izStepanovi}evaprodaje: izno{ene koke nosiqe, mlade koke nosiqe, jagwad, dostavanaadresu,povoqno!Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 60341

INTERNACIONALNOJ kompanijipotrebnekomunikativne osobedo35godina.Pozicijaoficesalesmanager.Visokoilivi{e obrazovawe. Poslati CV na majapns@sbb.rs 59822 PRIMAM `enu za spremawe. Pedantnu i zdravu osobu. Telef on i: 021/498-287, 063/516483. 60225

KARLOVA^KI RIZLING za vinoirakiju.Telefon064/8059488,883-809. 60078 ^ISTIM podrume, odnosim {ut,kupujemstarogvo`|e,ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60181 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato.Odvlasnika.Najboqacenau gradu.Telefon064/994-5002. 60248 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 061/6263-212. 60321

Posledwi pozdrav prijatequikom{iji

na{em

Draganu odporodica:Kerkez,Tepi}, Kosti} i Daji}.

60388

Posledwipozdravdragomkumu

Dragi{iBoto{kom

odkumovaMihajlov izKa}a.

60391


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwipozdravna{em

Posledwipozdravdragom

Posledwipozdravna{ojdragoj

25

~etvrtak13.septembar2012.

Opra{tamo se od prijateqa, dobrog~oveka,

Sneizmernomtugomobave{tavamosve~lanoveSaveza samostalnogsindikatadaje

JulijaniPopadi} Porodica Ili}.

60357

Radoslavu[ija~i}u Ratku

DraganuBoto{kom

^uva}emouspomenunatebe.

od:strineAnkice, bra}eBogoquba iBlagomira saporodicama.

Porodice:Milin, Radoj~i}iBla`i}.

Obave{tavamorodbinu,prijateqe i kom{ije da je u 95. godini preminulana{adraga

JulijanaPopadi}

Posledwipozdravdragomte~i

penzionerSavezasamostalnihsindikata GradaNovogSadaiop{tina

Hvalamuzasve.

Rade,Du{anB,Nikola,Luka, Du{anP,Mikan,Stevan, ^edo,Branko,Ne|o,Gavro, Sretko,Qiqa iMilena.

60378

60387

SlobodanStojni}

KasaAndrije

iznenadapreminuo12.septembra2012.godineuNovom Sadu. Savezsamostalnihsindikata GradaNovogSadaiop{tina. 59868/P

60351

Sahranajedanas,13.9.2012.godine, u15.45~asova,naGradskomgrobqu.

Tu`nimsrcemobave{tavamorodbinu,kumove,kom{ije iprijateqedajena{adraga

PorodicaPopadi}.

60356

Ratko \uriMili~evi}u

uvek }emo pamtiti tvoj vedar duhisvana{adrugovawa,

odBrankeMarkovi}.

P O M E N Pre 5 godina na{ sin, mu` i otacispustiojesvojuplemenitu du{u.

Tvoje,Jasmina iJelena.

60383

DragaKosti} 1927-2012. Posledwipozdravdragojmajci od:sinaZorana i}erkeSne`ane saporodicama. Hvalatizasve. Sahrana je danas, 13. 9. 2012. godine,u15~asova,naGradskom grobqu,uNovomSadu.

UgricaOlga preminulau85.godini. Sahrana drage pokojnice je 13. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova,naGradskomgrobquuNovomSadu. O`alo{}eni:sinoviMilan iSre}kosaporodicama iostalamnogobrojnarodbina. 60326

60389

60350

Posledwi pozdrav dragoj snaji iujni

P O M E N 

Posledwipozdravbratu

Posledwipozdravprijatequ

Du{anKolarski Ostaojeve~nouna{imsrcima ise}awima.

Soka^u~kovi} 1943-2012.

Dragovanu

O`alo{}eni: roditeqi,suprugaik}i.

odsestreJelice saporodicom.

Mama,pro{loje~etrdesetdana od kada nisi sa nama. Neka te an|eli~uvaju. Pomen }e se odr`ati u petak, 14. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

UgricaOlgi

\uriMili~evi}u

odporodica: Petrovi} iOkorn.

odporodiceMalixan.

60328

60312

SinDu{ko. 60382

D E S E T O G O D I [ W E S E ] A W E 

PosledwipozdravdragomRadi

60346

60220

Pro{lojepolagodineodkako samostalabezsina

Radovan[qapi}

Radoslavu[ija~i}u

ro|.1944. 13.9.2002-13.9.2012.

1932-2012. od: [ace,Danice,Dare iwihovedece. Sahranajedanas,13.septembra,u15~asova,napravoslavnom grobquuSrbobranu. 60386

Vremeprolazi,utehaizaborav nepostoje. Po~ivajumiru. Squbavquipo{tovawem, suprugaStanka,sinoviVladica iGoran saporodicama.

\uriMili~evi}u @eqkaBe`ana Neute{namajka, JelenaBe`an.

60270

S E ] A W E

Obave{tavamoro|akeiprijateqe dajeu84.godinipreminuona{ dragisuprug,otac,dedaipradeda

Na{emvoqenom|edu

60271

\uraMili~evi}

hvalazamudrost,znaweipredivne trenutke koje smo proveli zajedno. Osta}e{zauvekuna{imsrcima.

Sahrana je danas, 13. 9. 2012. godine,u14.15~asova,naGradskom grobqu.

Tvojiunuci:Pe|a i Sr|an saporodicama.

O`alo{}eni:suprugaMilka i }erkaSlavka saporodicom.

60311

60310

Posledwipozdravdragom

Posledwipozdravna{emdragom

Obave{tavamoro|akeiprijateqedajepreminuo

BogoqubKrajnov Bra{a

SlobodanuStojni}u 1944-2012. Sahranajeupetak,14.9.2012.godine,u11.15~asova,na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:suprugaTawa,}erkaSimona, unukaSofija,zetZoran iostalarodbina. 60377

GoranuNeckovu

Sahranaje13.9.2012.godine,u12~asova,naGradskom grobquuNovomSadu.

Desetgodinajepro{lo,alituga ise}awepro}inikadane}e. Tvoji:Mira,Jugoslav, Sawa iAwa. 60315

Dragovan-DraganBoto{ki

odporodiceIli}.

60314

O`alo{}enaporodica. 60338


26

ЕмирХаџихафизбеговић

Плавикруг Гостемисије јеједаноднајдаровитијих глумаца у региону,ЕмирХаџихафизбеговић. Каријеру је, после завршених студија глуме у класи Емира Кустурице, започео једном епизодном улогом управо у остварењу свог професора, у канском победнику 1985. „Отацнаслужбеномпуту”. Аутор и водитељ: Горан Вукчевић (РТВ1,14.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.05 00.35 01.35 02.00 02.50 03.15

06.35 07.00 07.50 08.10 09.05 10.00 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.25 14.35 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 23.30

tv program

~etvrtak13.septembar2012.

Добро јутро,Војводино Подистимкровом Центар света Вести Слободанпад Групнипортретсаорловима, док.програм Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Вршачкивенац,фестивал фолклора Додати живот годинама Вести 11.фестивалПрвахармоника Војводине Плавикруг Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Живопис Здравоживо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Фолдеркултура ТВ Дневник Преваранти Сучељавање Војвођански дневник Једаннаједан Оперативци ХроникаБранковогкола Комшилук Концерт године 2000. Фолдер култура Сучељавање Плави круг 11.фестивалПрвахармоника Војводине

Кухињица –мађ. Ток шок Здравоживо Концерт године Грување Грување уживо у студију М Јазик 2011.-Бифанк Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године ХроникаБранковогкола Упрвомлицунауке Добро вече,Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура Упрвомлицунауке

07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

ГласАмерике Панонскојутро Лола Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Белилукипапричица Војвођанскевести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Филмскипрограм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.05 10.36 11.10 11.15 12.00 12.15 12.32 13.17 13.23 13.51 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.48 22.51 23.21 00.10 00.25 00.34 01.20 02.52 03.00 03.22

08.30Храна и вино 09.00Вести 09.05Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.30 Серијски програм 12.30Рецепти Лауре Равајоли 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Ево нас код вас 15.00Вести 15.05Украденасрца 15.30Азбука родитељства 16.00Дунавска салетла 16.30Храна и вино 17.00Убиства у Мидсамеру 18.40Бели мантил 19.00Објектив 19.30Објектив (слов) 19.45Објектив (мађ) 20.00Лична грешка 20.30Витраж 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.30Све што желим 23.00Серијски програм 23.55Украдена срца

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Виа милитарис Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп:Мекбрајдпсећи живот,филм Гастрономад Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Лица у гомили,филм Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп:Ноћни летачи,филм Цео живот за годину дана Вести (04.00,05.00) Цео живот за годину дана

МилаЈововић

Лицаугомили Након што је преживела напад серијског убице, главна јунакиња добија поремећај-неспособностпрепознавањаипамћењалицаљуди. Покушава да живи са овом врстом „слепила”, док јој се лица људи мењају сваки пут кадаихиспустиизвида. Улоге:МилаЈововић,Џулијан Мекмахон, Мајкл Шенкс,МаријанаФејтфул Режија:ЏулијенМагнат (РТС 1,21.00)

БекимФехмиу

Метрополис У вечерашњој емисији биће речи о изложби „Беким Фехмиу-богатствоизгубљено у тишини”. Ова изложба, накојојјехронолошкиприказанживотглумцаоднајранијихданапасведокрајаживота,трајалајеод6.до12.септембрауДомуомладинеБеограда. Уредник: Војислав Карановић (РТС2,20.30) 06.47 07.22 07.28 07.50 08.02 08.07 08.13 08.39 08.55 09.22 09.52 10.15 10.46 11.13 11.38 12.10 13.00 14.00 14.26 14.42 15.08 15.23 15.28 15.38 16.10 17.00 17.23 18.07 18.39 20.00 20.30 21.00 21.48 22.55 23.25 00.15 01.30 02.01 02.31 02.51

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Под отвореним небом Политичке идеје у срба Ново гробље у Београду Може и другачије Магазин Лиге шампиона Српске спортске легенде Животсамузиком У свету Траг у простору Моцарт:Увертираиклавирскиконцерт Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Ново гробље у Београду Може и другачије Датум Верскикалендар Беокулт ТВ лица:НебојшаГлоговац...као сав нормалан свет Породични кругови Очајне домаћице Челисимо Рукомет-Суперкуп:ПартизанСпартак Животистандарди Метрополис Очајне домаћице Међу нама Хроника 46.Битефа Београдскиџезфестивал Трезор ТВ лица:НебојшаГлоговац...као сав нормалан свет Челисимо Породичникругови Живот и стандарди

Лична грешка Аутор:Лазар Куртеш (НовосадскаТВ,20.00)

09.45 Шпански рукомет: Барселона –Хелвецтија 11.00 Квалификације СП: Енглеска –Украјина 13.00 ТВС 14.00 КХЛ:Авангард –Салават 16.30 Барса ТВ –Добродошао Перо Антић 17.00 Мобил 1 17.30 КХЛ:Атлант –Амур 20.00 Премијер лига Магазин 21.00 На данашњи дан 21.15 Из архиве Спорт Клуба: Њукасл –Арсенал 23.15 КХЛ:Авангард –Салават 01.45 Кејџ ратници –Јордан 2

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.35 01.30 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Радна акција Филм: Прави злочин Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

06.30 Мирослав Лазански:Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм:Црвено класје 12.00 Топ шоп 12.30 Здравље и ви 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Ало,ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм 20.00 Ало,ало 21.00 Филм:Срећни број Слевин 23.00 Удовице 00.00 Ало,ало 01.00 Филм:Обогати се или умри покушавајући 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм:Срећни број Слевин

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија,14.30Инфо К9,15.00Фарма,16.30Инфо К9,17.00Бибер,18.00Лек из природе,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Спорт из другог угла,22.15Бибер,22.30 Инфо К9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

dnevnik

07.10У потрази за јагуаром с Најџелом Марвеном 08.00Топшоп 08.20Најбоље године 09.15Топшоп 09.30Хоћу да знам 10.00Вести 10.35Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.15Нинџаратници 14.15Филм:Прави непријатељ 16.00Вести 16.40Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.00Нинџа ратници 21.00Филм:Клопка за инспектора Калахана 23.20Вести 23.55Спортски преглед 00.15Увод у анатомију 01.05Амерички топ-модел 01.55Саут Парк 02.20Најбоље године 03.10Увод у анатомију 03.55 УкључењеуБ92Инфо

ИренаСтојановић

Моја велика свадба Звучи готово немогуће испланирати, организовати и спровести у дело церемонију венчања за само 48сати,али у овој емисији све је могуће. Очување српског културног наслеђа,али и других народа на овим просторима,учинило је да одлазак пред олтар младима не буде ноћна мора... Водитељи: Ирена Стојановић и Мирослав Мики Ђуричић (Пинк,21.00) 07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.20 17.10 18.00 18.30 19.15 20.10 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00

Љубавни сигнали На стотине девојака и младића,али и оних старијих од 30,па и 40година,пријавило се ТВ Хепи,за учешће у овом шоу програму, где би, уз помоћ астролога и нумеролога, али и директним упознавањем, забавом, разним играма, успели да нађу себи партнера. И освоје вредну награду до 20.000евра! (Хепи,21.40) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна –квиз Телемастер Летњиковац Ужичка република 2.део, филм Љубавни сигнали Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Голи живот Насловна страна –квиз Заклети на ��утање Моја Србија

Добро јутро Мала невеста Брачни судија Први национални дневник Слажи ако смеш Тачно у подне-живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Маланевеста Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Мојавеликасвадба Све за љубав СеверЈуг Немогућа мисија Филм:Живи песак

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak13.septembar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

20

27

УсПОн И ПАд сРПсКИХ ЛИБеРАЛА И „еКОнОМсКе ПОЛИТИКе”

Пише: Мијат Лакићевић 07.10 венчаницаизснова 07.40 Штанетребаобући 08.35 Богатамлада,сиромашна млада 09.30 Гојазнитинејџери 10.25 најгорамаманасвету 11.20 екстремниводичза родитељесаЏоФрост 12.15 Л.А.Инк 13.10 стручњакзаторте 14.05 Компулзивногомилање 15.00 Малиљуди,великисвет 15.30 Џон,Кејтиосмородеце 15.55 венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 17.15 Богатамлада,сиромашна млада 18.10 Гојазнитинејџери:борбаса килограмима 19.05 Краљпосластичаракаокувар 19.35 стручњакзаторте 20.00 најбољиамеричкикувар 20.55 нованадапосластичара 21.50 соулфудпородица 22.45 Ургентницентар 23.40 Л.А.Инк 00.40 најбољиамеричкикувар

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

07.00 добројутро,Хрватска 10.10 ПогледнаЗемљу,док.серија 11.05 Заволитесвојдом,док. серија 12.00 дневник 12.40 Моћсудбине 13.30 дрОз2,токшоу 14.30 ХрватскахроникаБиХ 14.55 БратИванБонифације Павлетић,док.филм 15.45 ФотографијауХрватској 16.05 Тата-мата,док.серија 16.58 Хрватскауживо 18.20 8.спрат,ток-шоу 19.10 Темадана 19.30 дневник 20.15 Животсасликама,док.филм 21.05 Паралеле 21.35 Поласатакултуре 22.15 дневник3 22.55 ЦиклусКултнипрвенци: Отров,филм 00.25 Палс,филм 02.05 дрОз2,токшоу 02.45 8.спрат,ток-шоу

Хитлерова потопљена тајна Геније дизајна Борба против Црвеног барона Животиње које су ушле у историју Заборављени начини исхране Мане:Човек који је измислио модерну уметност У крупном кадру Тајм тим година X Геније дизајна Царство мора Заборављени начини исхране Ратници Исток-Запад:Путовања из средишта Земље наполеон Хитлерова потопљена тајна Царство мора Истина о Јурију Гагарину Германска племена

семиМакс ОзиБу ТуђаАмерика КраљицаЛангкасуке Мојаомиљенацрнка Беззаклона Гувернанта сестреМагдалене еротскифилм еротскифилм

ТуђаАмерика Живописна прича о досељеницима са неколико различитих страна света, који покушавајуданађусвојамеричкисан.Иакопотпуноразличити међусобно, муке које доживљавају борећи се за свакодневниопстанакспајају ихнанеобичанначин... Улоге: Мики Манојловић, Том Конти, Зорка Манојловић,СергејТрифуновић Режија: Горан Паскаљевић (Синеманија,11.00)

СергејТрифуновић

06.00 07.40 09.30 09.55 11.55 13.15 15.25 16.50 18.35 20.05 21.30 22.55 00.50 02.25 03.50 05.25

друга жена Луди камен Филмови и звезде Каубоји и ванземаљци Медвед Јоги X-Мен. Прва класа Музичка секција Аутомобили 2 Тренер 25карата Његов начин спартак 127сати 30минута или мање страва у Улици брестова Холивуд на снимању

дображена Браћаисестре УбиствауМидсамеру вокер,тексашкиренџер Монк Пандуриновајлије вокер,тексашкиренџер дображена Браћаисестре УбиствауМидсамеру Монк Пандуриновајлије Краљевскиболесници Филм:Завештањестраха Филм:Уклетитемплари

08.05езел 09.10Мекгyвер 11.05Твпродаја 11.30ексклузивтаблоид 11.50Крвнијевода 12.45Твпродаја 13.00Ружаветрова 14.00 сулејманвеличанствени 15.00Мекгyвер 16.55РТЛ5до5,Информативна емисија 17.10Галилео 18.05ексклузивтаблоид 18.30РТЛданас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00сулејманвеличанствени 22.10ЦсИ 23.45РТЛвести 00.00Менталист 01.50Астрошоу,емисијауживо 02.50Закониред

сеРИЈА

ЦсИ

ГолдиХоун 08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 00.20

Тексасекспрес Лу Жан Поплин посећује свог супруга Кловиса у државном затвору. Али разлог њене посете није само оданост према вољеном мушкарцу. Лу Жан наговори Кловиса да побегне како би заједно отели свог синчића којег је држава удомила у хранитељскојпородици. Улоге: Голди Хоун, Бен Џонсон, Мајкл Сакс, ВилијамАтертон,ГрегориВалкот Режија:СтивенСпилберг (ХРТ2,20.00) 07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 09.10 10.00 11.35 12.05 12.45 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 21.50 22.40 23.35 00.25 01.00

МалаТв Шаолинскипажеви Телетабис Конорнатајномзадатку Х2ОУзмаловоде! Школскисат Боуфингер-краљХоливуда, филм АлпедунавЈадран Параван Хоризонти Палс,филм Школскисат Регионалнидневник Жупанијскапанорама МалаТв Цртанифилм Реконструкција еџмонт дармаиГрег новиклинцисБеверлиХилса слатколудило Тексасекспрес Топгир11,док.серија сестраЏеки Мућке Битангеипринцезе ноћнимузичкипрограм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Блефслепогчовека Биографија-Камерондијаз Играсазамишљенимдругом скорожена Биографија-ЏонТраволта дивљарека Танкалинијасмрти Биографија-Камерондијаз Убиствонапланинисенки Биографија-ЏонТраволта Резервнеубице Грађаниопаснихнамера

05.50 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20 02.35

Златнарибица надаислава Алиса Бездаха самокадасесмејем Пољељубави Путовањеживота Птичица друмскакафана еротскифилм еротскифилм еротскифилм

Групамушкарацанапалаје дом Хечерових. Претукли су Присилу,њеногсинаРеџијаи нећак а Френкија. Комшија Бил Френч кренуо је да им помогне,алинасилницисуга хладнокрвно убили, баш као и комшију Џејсона и његовог седмогодишњегсина... Улоге: Лоренс Фишбурн, Роберт Дејвид Хол, Ерик Сманда,ГериДурдан,Марџ Хелгенбергер (РТЛ,22.10)

МарџХелгенбергер

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Мајстори за оружје Мотоциклистички клуб Лафинг девилс 23.00 Како извући живу главу 00.00 Амерички оружари

08.30 08.45 09.00 10.00 11.00 15.30 16.30 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30

Мотоспортови сви спортови Бициклизам сви спортови Фудбал сви спортови Фудбал Борилачки спорт Борилачки спорт Покер сви спортови Фудбал

Slovenijaprimorana dazavoliEvropu

LADIMIR GLIGOROV: U svakoj zemqi ralnogvo|u.ItojeproblemSrbije. Onanijeimaimaneznalicaifantasta,aliobi~noonine la,anemanidanas,liberalnogvo|u.Tonisubili dobijuvlast,ve}pi{ukwige,objavqujuglu- niNikezi}ni\in|i}.IznadNikezi}ajebioTito, postiitojeuredu.Wihovaglupost-wihovaodgo- a\in|i}postaovoqenivo|atekkadsugaubili. Slovenciuop{tenisusre}nizbogulaskauEU. vornost. Ali da to bude dr`avna politika i traje Onisumaliistra{nosebojeda}eslovena~kanadecenijama,dodanas,zaistajeretko.Wihovaideja jebila-Milo{evi}preuzimavlastupartiji,parcijadanestane.Alishvatilisudajeintegracija tijadr`ivojskuimidr`imodr`avu, aposle}emodakontroli{emoiMilo{evi}ailidagasmenimo,{tanam budeodgovaralo.Nanekina~injedo toga i do{lo, samo {to se dr`ava i sve ostalo smawilo. I to je dramati~noko{talo. Za{to Srbija, koja je, kao i cela Jugoslavija,imalaliberalnijisocijalizam, nije uspela da to iskustvo pretvoriusvojuprednost,negojezaostala za drugim zemqama, poput Ma|arske,^e{ke,Slova~ke? - Kqu~no ograni~ewe, koje razlikuje polo`aj liberalizma u Srbiji, paivelikomdelubiv{eJugoslavije, odonogucentralnojEvropi,iuvreme socijalizma, ali i posle toga, do danas,jeutome{toliberalizamovdetrebadaideizprivatneiliprivredne u javnu sferu. Ceo problem HavelbiuSrbijiizgubioinaop{tinskimizborima reformiuonovremejebiodasemorauzetikaodat wihovinteres.Jo`eMencinger,kojibinajradije jednopartijski sistem ili nacionalizam, nacionadaEUnema,ka`e:mimoramoiuEUiuevro.Zalisti~ka hegemonija ili neki autoritarizam, i da {to?JerSlovenijadruga~ijenemo`ebitikonkuseondagledakakodasetajsistemerodira{irewem rentna. Mora{ imati otvorene granice i konkuprivrednihsloboda. renciju s proizvo|a~ima Austrije, Italije, NeUcentralnojEvropisuod1989.prvore{ilipoma~ke,dabimogaoimatisvojevaqaneproizvode, firme,menaxere. liti~ko pitawe i uspostavili demokratiju, pa su Srbijauvozipuno,aliwenipreduzetnicineizposlepre{linaprivrednoiostalapitawa.USrvozeni{ta,nitiproizvode.Onisugorisuodsvibijinijebilotako,jerpostojiprivatnasferakoja warskih trgovaca. Oni su bar u nastojawu da iza|e na kraj sa prodavali sviwe Austriji, to jo{ uvek nedemokratskim ili je mnogo komplikovaniji i bonedovoqno demokratizovanim Ako dru{tvo nije qiposaoodovoga{toseradi politi~kim sistemom mora da demokratsko, onda mora sad.Nemo`esejednazemqarega potkupquje. Ne samo finanimati liberalnog vo|u, formisati ako nema otvorenu sijski,ve}iideolo{ki.Dakle, kakvog Srbija nikada nije privredu i demokratski polidaseprikazujekaonacionalna, ti~ki sistem, gde se partije patriotska i sli~no. U Srbiji imala. Iznad Nikezi}a smewujuime|usobnokontroli~estomo`eteda~itateunovije bio Tito, a \in|i} je {u.UcentralnojEvropisu,na nama kako dr`ava suvi{e tropo stao vo qen i vo |a moje veliko iznena|ewe, ~ak {i,alinemapritiskaniodkotek kad su ga ubili imali liberalne partije na ga da se smawe obaveze dr`ave. vlasti. Recimo, Poqaci. To je Naprotiv. vrloretko.Obi~nosuliberalnepartijemawinski Dr`ava mora da bude na strani potro{a~a, a ne partneri koji poku{avaju da proguraju ne{to od proizvo|a~a. Toga nema, nego, naprotiv, postoji svojihideja.Istojeu^e{koj,paiuSlova~koj.Mosprega izme|u tzv. privatnika i dr`ave. Nastaje `e~oveksawimadasesla`eilinesla`e,upojeoligarhijska struktura, koja delegitimi{e i pridinimstvarimadasmatradasuludaci,aligeneralvatnuprivreduidr`avu,kaokorumpiranu,paukranaorijentacijajeliberalna.ToganemauSrbiji. jwoj instanci i demokratiju. Tako nastaje veliki ReformeokojimasedanasraspravqauSrbiji, pritisakdasenajedanilidrugina~inustvariizaistesukaoonepregotovopolavekauJugoslaviji. ziva autoritarni sistem. To se vidi po govorima Idanasihdiktiraspoqnoograni~ewe,jerdr`ava {efova partija, naro~ito Tadi} i Toma Nikoli}. vi{enemo`edobitinovacizinostranstva.Tadsu Svi„jaovo,jaono“.Zna~i{aquporukuda}esutra obustavqenedonacije,sadjeote`anozadu`ivawe. onibitinekinoviPutin,jertojesadidealovde A Srbija mora da uspostavi sistem odgovornosti velikogbrojaqudi. privrednih i socijalnih subjekata: nagrada za Dakle,problemSrbijeipre40-50godinaidanas uspeh,kaznazaproma{aj.Pogledajtereakcijetzv. biobiutome{toseliberalizacijaograni~avala patriotskih snaga. Ista je bila i pre pola veka. naprivredu? Naravno, danas je to primitivnije, glupqe i gore -Takojeuvekbilo.Privrednareformajeimala formulisano,aliizme|u„Dveri”i„Praksisa”neistiproblemi’65.ionaAnteMarkovi}a,devedemavelikerazlike.Prvigovore:porodica;drugisu sete.Liberalizacijamoradaideparalelnoizobe o radni~koj klasi. Ili, kakva je razlika izme|u sfere, politi~ke i privredne, odnosno privatne. „Nove srpske politi~ke misli” i „Praksisa”. To Ali,privatnaprivredajesamoneophodan,alinei suistegluposti.Ionisuimalidoktorate,kaoi dovoqanuslov;akojeza{ti}enaipostojioligarovi.Onisu~akbiliobrazovaniji,nekiodwihsu hijskavezaizme|upoliti~keiprivrednesfere,nebilinanajboqimsvetskimuniverzitetima,ovio ma ni{ta od liberalnih reformi. Odnosno, ako tomemogusamodasawaju. dru{tvo nije demokratsko, onda mora da ima libe-

V

Аутор Мијат Лакићевић и издавач,београдски Фонд за отворено друштво,цео тираж књиге „ИсПРед вРеМенА”поклонили су Фондацији нУнс-а за помоћ новинарима (Ресавска 28/II, Београд,тел.011/334–3255,334-3136,и-мејл nuns@nuns.rs).Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500динара у нУнс-у,или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, сназнаком:Корисник:ФондацијанУнс,сврха уплате:донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

~etvrtak13.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Можете наставити тамо где сте стејучезапочелиирадили, сарађивалииделовалиујавности.Звезде сувамнаклоњенеуправцу наметањасвојевољеиреализацијециљева.

BIK 20.4-20.5.

Право време за авантуру, на било кој начин, у било ком сегменту. Трошитеноваципре него штовам стигне,рачунајућинафакторсреће. Љубавниконтактисуучесталији.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. septembar 2012.

Можете да заинтересујете за себе било кога, само направите избор. Притомесеводитесвојимставовима и очекивањима. Пуно разматрања,малореализације.

Љубавна динамик а неминовно доносиипроблеме,свеидаихнећете. Драга особа је прилично одлучнауономештожели,алиниви не одустајете од свог плана и програма.

Инспирацијајесвудаоковас.Немојте дозволити да вам промакну неке шансе. Склони сте авантури. Некосепојављује,панестаје.Имате пунопосла,идаље.

Можеседеситидаускоросазнатенекевести,доласкомједне женске особе.У сваком случају, доминантнистеналичномплану.Разне пословнекомбинације.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Јестетринаести,алинијепетак.А дајеипетак,штавамко може?Пошаљитепорукеимолбенегдеусвемир,паихреализујтепо своме.Лакодоуспеха.

Остварујетедобрусарадњусаготовосвима,иуметенаправииприхватљивначиндапрезентујетеоно чему тежите. Званични папири вам отварајуновемогућности.

Изгледадајеововишевремераданасеби,негољубави. Присутни стенарадномместу,алииодсутни, ментално или физички. Све то има својихчари.Повољновремеза бизнис.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Контакти са иностранством нису поуздани,доквитежитесигурности и доследности,такодасенеможете ослонити на друге, ових дана. Поведитерачунаосвомздрављу.

Друштвени сте, има вас свуда, алисетешкоконцентришетедазавршитеоноштобибиливашиприоритети. Прво их дефинишите, а затим будитедоследни,акоможете.

Пословна ситуација обећава вишенегоштобибилореално. Искориститесвојешансеудатомтренутку,алиприхватитекомпоненту пролазностиинемојтепревишеочекивати.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Родилисе мали вампири PROGNOZA

Киша

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

20

Sombor

19

Kikinda

23

Vrbas

21

B. Palanka

24

Zreњanin

25

S. Mitrovica 22 Ruma

23

Panчevo

26

Vrшac

27

Srbija Beograd

26

Kragujevac

29

K. Mitrovica 30 Niш

31

Evropa

ПоСле Подне

НОВИ САД: Постепено наоблачење уз кишу после подне. Ветар ујутруумеренјужниијугоисточни,апоподнесеверозападни.Притисак исподнормале.Температураод15до24степенa,послеподнеупаду. ВОЈВОДИНА: Наоблачењесакишомуззахлађење.НаистокуијугуБанатаостајетоплосасунчанимпреиодимапреподне,апоподне самогућомкишомилокалнимпљусковима.Ветарумеренјужниијугоисточни, а северни и северозападни на северу и западу Војводине. Притисакисподнормале.Температураод14до27степенинајугоистокуБаната. СРБИЈА: НаоблачењесакишомнасеверуизападуСрбијеуззахлађењенатомподручју.НаистокуијугуСрбијеостајеврлотоплои сунчанопреподне,апоподнесумогућилокалнипљускови.Ветарумерен јужни и југоисточни, а северозападни на северу. Притисак испод нормале.Температураод8до32степена. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Упетакизавикендсвежијесаповременокишом.Насеверуделимичноразведравањеунедељу.НазападуисеверозападуСрбијећебитинајсвежијесатемпературомиспод20степени. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Време нећепријати хроничнооболелима,нарочитоцереброваскуларнимболесницима,астматичаримаиoсобамасаварирајућимкрвнимпритиском.Метеоропатскереакцијесемогујавитиувидуглавобоље,поспаностииболоваузглобовимаимишићима.

Madrid

29

Rim

23

London

19

Cirih

14

Berlin

19

Beч

15

Varшava

14

Kijev

24

Moskva

23

Oslo

16

St. Peterburg 17 Atina

30

Pariz

21

Minhen

12

Budimpeшta

16

Stokholm

17

Звездесерије„True blood” Ана Пакин и Стив Мојер постали су родитељи близанаца. Представници популарногпараизјавилисудаје Анародилабебепренеколиконедељаидасесвидобро осећају. У саопштењу које је јуче објављено није прецизирано кадаигдесублизанцирођениикогсупола,апрвевести о томе пренео је магазин „Пипл”. БебесупрвадецаПакинове (30), док Мојер (42) има двоједецеизпретходнихвеза. Пакинова и Мојер су се венчалипредве године. Мојерусерији„Правакрв” игравампираБилаКомптона, докПакиноваиграконобарицу,телепатуСуки.

VIC DANA Заштопетаокукуриче такорано? Затоштокасније неможедадођедоречи одкокошака!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

98 (-18)

Slankamen

178 (-12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

157 (-20)

Zemun

240 (-11)

Bogojevo

138 (-17)

Panчevo

260 (-8)

Smederevo

448 (-6)

Baч. Palanka 164 (-18) Novi Sad

141 (-15)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

172 (2)

S. Mitrovica

22 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

245 (1)

Beograd

184 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

164 (-12)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

-96 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 13.septembar 2012.