Page 1

c m y

NOVISAD*

^ETVRTAK12.APRIL2012.GODINE

GODINALXX BROJ23404 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SRBIJAUPOTRAZIZAODLO@ENIMPLA]AWEM

Pre`ivqavamood sni`ewaina~ekove str. 5

PRO TEST ZA PO SLE NIH KA KAV DO SA DA NI SMO VI DE LI

IZBORI 2012. INTERVJU: SINI[AKOVA^EVI],NOSILAC LISTEDSS-aZAPOKRAJINSKEIZBORE

Vojvodinusu dovelina nivoslepice str. 3 TEMA „DNEVNIKA”: PROGRAMSKIDIREKTOR

Foto: N. Stojanovi}

CeSID-a\OR\EVUKOVI]OTOKU PREDSEDNI^KEKAMPAWE

Radn  ic  i brod  ov  im  a zak  qu~  al  i Dun  av

str. 7

NASLOVI

Ekonomija 4 Premijer Pajti} u PIK-u „Be~ej”: Poqoprivredni draguq na putu spasa

Dru{tvo 6 U Zrewaninu nijedna {kola nije dostupna invalidima

NoviSad 9 Otvoren ko{arka{ki teren na Avijati~arskom nasequ

Vojvodina 11 Veliki ba~ki kanal vi{e ne}e biti najzaga|eniji vodotok u Evropi

Ekologija

VLADAVOJVODINEUSVOJILAPROGRAM RURALNOGRAZVOJA

NAS TAV QEN AHAP[ EW AZBOGNAP AD ANAAMB AS AD E

Privo|ewatraju, Da~i}neobave{ten

str. 15

Obnovasala{a, pijaca, Najvi{eNovosa|ana va{ari{ta... tra`ioteto PODNETO1.170ZAHTEVAZARESTITUCIJUODUZETEIMOVINE

str. 5

Prolazna ki{a

SPORT

str. 16 – 20

Najvi{a temperatura20°S

n VO[APOBEDILA PARTIZAN

n UfINALUKUPA ZVEZDA – BORAC

n TRE]IME^ODBOJKA[A VO[EIZVEZDE

n JORDOVI]OUSPEHU RUKOMETA[A

Foto: R. Hayi}

21 Vrapci u gradu vi{e ne stanuju

Nikoli}imavi{e takmacauprvom krugu,Tadi}jedino Jovanovi}a str. 2

QUDI MA^KE U CENTRU NOVOG SADA: Prozori se moraju oprati, a kako je teren pomalo nezgodan, u pomo} su prisko~iliklajmberi,kojimajeovo,~ininamse,kaolak{i trening.Sugra|anisusaznati`eqomispratiliovuakciju, jernemamosvakidanprilikudanaotvorenojscenigledamodemonstracijuovogekstremnogsporta.

str. 7

str. 5


2

~etvrtak12.april2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. BORIS TADI] U POSETI NOVOM BE^EJU

Na{iradnici raspola`u visokimznawem LiderDemokratskestrankei kandidatzapredsednikaSrbije BorisTadi} posetiojeju~epogonerumunsko-italijanskefirme “Serbia manifatture” u Novom Be~ejuinajavioda}etafabrikazaproizvodwu`enskeobu}e, sastopostotniminostranimkapitalom, uposliti ukupno 300 radnika. Tadi} je ocenio da u Srbiji, posebno u Vojvodini, postoji dosta malih i sredwih pogona koji se bave pripremom odre|enih delova i materijala za najve}e i najpoznatije svetskemodnekompanije. – To pokazuje da na{i qudi raspola`udobrimve{tinamai visokimznawem.O~ekujemda}e

uskoro te poznate svetske kompanije otvoriti u Srbiji kompletne pogone za proizvodwu. Taj dan nije daleko i veoma je dobrodauprocesupripremeza otvarawetihpogonaimamoovakvuvrstutreningazana{equde –istakaojeTadi}. Posle posete novom preduze}u,~ije}esve~anootvarawetek uslediti, Tadi} je pro{etao centrom Novog Be~eja i Novog Milo{evairazgovaraosgra|anima.NakontogaposetiojeKikinduiobratiosegra|animana konvenciji liste “Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}”, koja je odr`ana na Trgu srpskih dobrovoqaca. @. B.

Nikoli}:Nesme nikodavasbije Lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e na predizbornom mitinguuKosovskojMitrovici da je biv{i predsednik Srbije Boris Tadi} odbio da ukqu~i SNS u pregovore o Kosovu i Metohiji. Nikoli}jeobe}aoda}e,~im pobede, zvati i Demokratsku stranku da u~estvuje u pregovorimaoKosovuiMetohiji,alii svedrugestrankekojeimajuposlanikeuparlamentujerse,ka-

kojeocenio,radiovelikomteretuzajednog~ovekaijednupoliti~kustranku. – Ovo je teret koji mo`e da nosi samo cela Srbija. Ja ne}u na vas da tovarim taj teret, ja ne}udavamka`empostavitebarikade pa posle da do|em prvi davasbijem.Akovamka`empostavite barikade, no}iva}u na wima.Akonekoho}edavasbije, mora}e prvo da bije mene, kao predsednikaSrbije–poru~ioje Nikoli}.

Predatakandidatura Nikoli}a PredstavniciSrpskenaprednestrankepredalisuju~e20.000 potpisaRepubli~kojizbornojkomisijizakandidaturuwihovog lideraTomislavaNikoli}a zapredsednikaSrbije,uzuverewe da}eonpobeditiinajkasnije20.majapostatipredsednikdr`ave. Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} izrazio je uvereweda}eNikoli},„kojivodipozitivnukampawu,bezuvreda,ve}iznose}iprogram”,ubeditinajve}ideogra|anaSrbije. Republi~kaizbornakomisijaproglasilajeju~ekandidateza predsednika Republike Jadranku [e{eq, koju je predlo`io SRS, i ^edomira Jovanovi}a, koga je predlo`ila Koalicija „Preokret”.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] ZA „DNEVNIK“

NisamsavetovalaTadi}a PredsednicaSkup{tineSrbijeSlavica\uki}-Dejanovi} potvrdilajeza„Dnevnik“daje ve} odr`ala sastanak na Andri}evomvencu,gdejojje,osim Doma Narodne skup{tine, jo{ jedna „kancelarija“ koju koristi dok zamewuje predsednika Srbije. – Pre svega sam oti{la da vidim{tamiodprenetihobavezapredstojidabihmoglanapravitidinamikusvojihobaveza.Tojeprostorukojisamulazila i ranije u svojstvu predsednikaSkup{tineimoramda ka`emdasamimalaizvanrednu saradwu s predsednikom Republike.IzdawenaAndri}evom vencu za mene je samo prostor kojido`ivqavamkaoradnijer menefascinirajuzgrade.Mene uvek intrigiraju i obavezuju

o~ekivawa koja proizlaze iz pozicije na kojoj sam trenutno – ka`e Slavica \uki}-Dejanovi},kojapofunkcijizamewuje predsednika Srbije do izbora novog{efadr`ave. Na opasku da na sajtu predsednikaSrbijenemaweneslike,ve}dasamopi{eda}esajt biti a`uriran kada bude izabran novi predsednik dr`ave, Slavica \uki}-Dejanovi} odgovara: –Totehni~kopitawezamenenijeva`no.Menijebitnoda uovomperiodu,kadauskladus Ustavomizakonimazamewujem predsednika Republike, institucije funkcioni{u perfektno. Napitawe{tajesavetovala BorisuTadi}u prenego{toje kona~nodoneoodlukuoskra}i-

vawu mandata i ostavki, sagovornica „Dnevnika“ ukazuje natodaje„BorisTadi} o~igledno sam veoma dugo odlu~ivao“. – Nisam mu davala nikakve sugestije. Mi smo razgovarali o mojim obavezama i prenetim ovla{}ewimazaslu~ajdadonese odluku, kakvu je stvarnoidoneo.Zaista se nisam izja{wavala,tobibilopretenciozno. Ustav i zakon su predvideliimogu}nostukojojsmose sadana{li,znaoseputkako}e svetoizgledati,aonjeodluku doneo. Bi}e da je mo`da neko drugi na wega uticao, ali to

nisam nikako bila ja – tvrdi slavica\uki}-Dejanovi}. Intervju sa Slavicom \uki}-Dejanovi}bi}eobjavqenu uskr{wem dvobroju „Dnevnika“,14.aprila. S. Stankovi}

TEMA„DNEVNIKA”: PROGRAMSKI DIREKTOR CeSID-a \OR\E VUKOVI] O TOKU PREDSEDNI^KE KAMPAWE

Nikoli}imavi{e takmacauprvomkrugu, Tadi}jedinoJovanovi}a Nak on pov la~ ew a Bor is a Tadi}a s predsedni~ke funkcijebitnojepromewentokizborne kampawe, po{to gotovo sve stranke i koalicije koje sa svojim izbornim listam a izl az e na rep ubli~k e parl am ent ran e izbore ulaze i u predsedni~kutrku. Programski direktor CeSID-a \or|e Vukovi} ocenio je za „Dnevnik” da vel ik i broj predsedni~kih kandidata ipak ne}e zna~ajno ote`ati trku nijednom od favorita ovih izborauprvomkrugu. –To{to}esveliste najverovatnije imati i predsedni~ke kandidate nemo`ezna~ajnonipomo}i ni odmo}i ni Borisu Tadi}i ni Tomislavu Nikoli}u – oceniojeVukovi}.–Oni}euprvom krugu dobiti pribli`no onol ik o kol ik o i wih ov e stranke, odnosno koalicije, i te{ko da mogu dobiti mnogo iznadiliispodtoga. Onipaksmatradabilider napredwakautompogledumogaoimative}iproblemodlidera demokrata. Naime, kako je pojasnio, u prvom krugu ka-

pital glasova na koje eventualno ra~unaju favoriti ove kampawe bi}e raspore|en na vi{e kandidata, me|u kojima je vi{ e ja~ ih kand id at a na

onoj strani na kojoj i Nikoli} tra`i podr{ku me|u bira~ima. – Nikoli} bi mogao imati ve}i problem jer na bira~ko telo na koje on ide, ide i jo{ nek ol ik o jak ih kand id at a. Ovupredsedni~kukampawune treba procewivati sa stanovi{taaktuelnihkoalicionih partnerstava, ve} sa stanovi-

{tabliskostibira~aodre|enim kandidatima. U tom smislu,jedanodnajja~ihkandidata koji preferira na sli~no bira~ko telo kao Nikoli} je Ivica Da~i}. A u tom delu vrlo jak kandidat jeiVojislavKo{tunica, a vide}emo kako }e se pokazati i kandidatur a Jad rank e [e{eq... S druge strane, Boris Tadi} u tom pogledujedinogozbiqnijegtakmacaimau^edomiru Jovanovi}u – istakaojeVukovi}. On ka`e da su politi~k e strank e koj e imaju izborne liste za republi~ke parlamentarn e izb or e nak on rasp is iv aw a preds edni~k ih izb or a prakti~no naterane na to daistaknuikandidata za{efadr`ave.Vukovi}smatraidajeutojsituacijinajlo{ije pro{la lista UjediwenihregionaSrbije. – Sasvim je jasno da sada strankeprostomorajudaizbacejakogpredsedni~kogkandidata ako planiraju da ostvare rezultatinaparlamentarnim izborima.TuURSimanajve}i problem da izbaci kandidata

koji bi mogao ostvariti rezultat koji bi bio barem jednakbrojuglasovakojibiosvojila ta lista. A mislim da to te{ko mogu o~ekivati s ovim kandidatom. Svi ostali imaju ja~e kandidate, odnosno liderekojitukampawumogupovu}i,{tokodURS-anijeslu~aj. Oni ne mogu da idu u predsedni~ku trku s Mla|anom Dinki}em jeronimaprili~nonegativan rejting u javnosti – naveojeVukovi}. On smatra da raspisivawe preds edn i~k ih izb or a ipak ne}ebitnijeuticatinaodziv bira~a6.majaiverujeda}ena birali{ta iza}i oko ~etiri milionabira~a,kakotoipokazaju dosada{wa istra`ivawa javnog mwewa. Dodaje, me|utim, da bi drugi krug predsedni~kih izbora, koji }e se desiti dve nedeqe nakon parlamentarnih, mogao donekle podi}itajodziv.Uverenjeiu to da }e predsedni~ki izbori ubrz at i proc es form ir aw a novevladeSrbije,odnosnoda }epredrugogkrugamoratida sepostignebarna~elanpoliti~ki dogovor o tome ko }e formiratituvladu,po{to}e rezultatiparlamentarnihizborave}bitipoznati. B. D. Savi}

TVITCRTICA

Komeselodobrostoji KOALICIJA SPS–PUPS–JS–SDPS PREDALA KANDIDATE ZA VE]INSKE IZBORE ZA SEDAM NOVOSADSKIH IZBORNIH JEDINICA

Bajatovi}:^ankui Dinki}udatikompas Kandidati Koal  icije SPS–PUPS–JS–SDPS u sedam izbornihjedinicauNovomSadu ju~esuzaposlanikeuSkup{tini Vojvodine po ve}inskom sistemu predali kandidature Gradskoj izbornoj komisiji. PredsednikPokrajinskogodboraSPS-auVojvodiniinosilac listeovekoalicijenapokrajinskom nivou Du{an Bajatovi} je naglasiodapredajomkandidatureuNovomSaduKoalicijazaokru`uje ciklus u Vojvodini i predajusvihkandidatura. – Nikakva autonomija Vojvodine koja naru{ava dr`avnost Srbijenedolaziuobzir.Nenadu ^anku, ^edi Jovanovi}u i Mla|anu Dinki}u treba dati

kompasdabiznaligdesenalaze –rekaojeBajatovi}.–Mijesmo za autonomiju Vojvodine i uva`avawe specifi~nosti u kulturnom, etni~kom, delom istorijskom aspektu, ali bez i najmaweg nagove{taja elemenata dr`avnosti. KandidatizapokrajinskeposlanikeuSkup{tiniVojvodine su profesor Medicinskog fakulteta dr kardiolog Vasilije Topalov, pomo}nik pokrajinskogsekretarazakulturuiinformisawe mr Slobodan Cvetkovi}, politikolog Dragan Joki},privrednikDraganRa|en i privatni preduzetnici Ratko Strikovi}, Bla`o Vujovi} i NovakTrkuqa.

Tokomoveizbornekampawe mnogi su politi~arima zamerali na tome {to su se najednom dosetili sela. Ali ne svim.TakojeboravakpredsednikaPokreta„BogataSrbija“ ZaharijaTrnav~evi}a uselima uobi~ajenastvar,po{tojeiza wega vi{edecenijska karijera novinara – specijaliste za agrar.Trnav~evi}jekaoposlani~ki kandidat, ovih dana u sklopu kampawe „Preokreta„, obilazio seoska doma}instva. Na „Tviter„ je oka~io jednu fotografijukaosvedo~anstvo: simawaporodiceRajkovuselu Vojki.

Zaostav{tinapro{losti Jed anodfan ov apotp reds edn ik aDS-aDrag an a[ut an ovca zap it aogaje:„Minist re,za{ tojenaCent raln omdom u Vojs ke Srb ij e tab la na koj oj pi{ e Cent raln i dom vojs ke SCG?” „Nisamprimetio,zaostav{tinaizpro{losti.Bi}ere{ena„,obe}ava[utanovac. S. St.

Nequtise,~ove~e A kada su izbori, nikoga ne iznenadi kada padne i neka te{kare~.ZbogtogajepredsednicaNarodnepartijeMajaGojkovi} obavestila fanove da je za suparnike na politi~koj sceni pripremilaoriginalanpoklon. „Mojakampawajeiskqu~ivo pozitivna.Svimpoliti~arima samkupilapoigru’Nequtise, ~ove~e’”, saop{tila je Maja

Gojkovi} na „Tviteru”. Sude}i powenojreakciji,dopalajojse ponudaBeogradskefilharmonije da podr`i partiju koja obezbedinovaczaovukulturnuustanovu. „Kako da u~estvuju stranke ~ije sedi{te je u Novom Sadu? Nekabuduna{igostidokseBeograd ne probudi„, predlo`ila jepredsednicaNarodnepartije.

Kojeve}azvezda „Najja~i“ socijalista, kandidat za poslanika evropski {ampion u boksu Nenad Borov~anin najaviojeda}e4.majadrugiput branititituluprvakaEvrope. Adasvivoledasuudru{tvu jakihsvedo~iifotografijakoju smoprona{lina„Tviteru„na{e pop-zvezde Zdravka ^oli}a. Osim {to je „oka~io“ fotose u dru{tvu ministra odbrane Dragana[utanovca iinfrastrukture Milutina Mrkowi}a, koje

smove}objavili,^olajesvojim fanovima prikazao i snimak s Borov~aninom,skratkimkomentarom:„[ampion“.


c m y

politika

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. INTERVJU: SINI[A KOVA^EVI], NOSILAC LISTE DSS-a ZA POKRAJINSKE IZBORE

Vojvodinusudoveli nanivoslepice „Vojvodina za qude s karakterom„,glavnajeporukaskojompred bira~e izlazi nosilac liste Demokratske stranke Srbije za pokrajinske izbore, dramski pisac Sini{aKova~evi}. – Moja poruka je svedena u jednu re~enicuzato{tojedanasVojvodina svedena na nivo slepice i {to predseoskimcrkvomtrebadaseisprosi sutra{wi obrok. Vojvodina jeostalabezqudi,selasupustaili smrde na ilova~u i predstavqaju posledwedanestara~kogdotrajavawa. [kole u Vojvodini se gase, da ~oveknepoveruje.Dopresamopetnaestakgodinaupisivalosedvadesetak|aka,asadaihposelimaima samopodvoje-troje.OvaVojvodina gladiibezna|ajezapravoprodukt ~iwenicedasuqudibezkaraktera upravqali – vladali wom posledwihnekolikodecenija.Tometreba dodati~iwenicudajeizvr{enaapsolutnobanditskaprivatizacija,u kojojsui„KurtaiMurta“pokupovali sve {to se moglo, bez namere daikogausre}eosimdaseobogate. Sad ima vi{e latifundista nego ikada u istoriji i prebogati Gedeon Dun|erski, koji je paradigma srpskogveleposednikauVojvodini, za ove dana{we bi bio tek bednik ili ba{tovan. To su razlozi zbog

stordasepoka`esvei{toseznai {tosenezna.Menisetakvastvar ne mo`e dogoditi zbog genetske predispozicije.ImamzemquuSremu, za koju znam s koliko se malo mukeiprinosaobra|uje.Nebihda komentari{em tu|e kampawe, svakoradipomerivlastitogdara,koli~ine novca ili medijske naklowenosti.Utomsmislusetakoipona{a.Vojvodinitrebavelikiprasakizaokret.Nemogudaverujemda qudi ne shvataju da je Vojvodina krajkojinestaje,aakonemanas,nemani~ega.Akonemamodecuiunuke, svejedno da li }e ta Vojvodina

mra`ena je kanalima, klimatski fantasti~na i nema nijednog razloga da ne bude prostor u kojem bi se qudi otimalida`ive. l Da li je to razre{ewe kretawa u dilemi EU ili politikaneutralnosti kojunudiDSS? – Veliki problemovogtrenutka je u tome {to se ~esto s potpunim odsustvom racija a prevelikom koli~inom emocionalnosti ulazi u neku vrstu politi~kih projekata. Smatralo se nekada da sunce izlazi i zalazi u Moskvi, i{lo se u Mosku po svoju misao, odluku,stav,jezik,pajebilostra{nokadsenaulicisretneteika`ete„gospo|o“–bilisuspremni da vas istog trenutka kazne ili vam odseku kravatu... Sad imamo potpuno istu situaciju, samo {to jetamitologemazamewenaBriselom,gdesejednakoidepostavibudu}nost. Samo je razlika pedeset godina, i u tome {to Brisel nije

Nezasite aveti u krizi identiteta –Vojvodinajeuu`asnovelikojkrizi–emocionalnoj, ovog trenutka, potom politi~koj i krizi identiteta. Kako druga~ije tuma~iti ako su je 1. aprilanapalibeski~meniibeskarakterniqudi, ba{nadankadajecelaSrbijatrebalodazamukne u`alostiza{estoroprekrasnihmladihqudi,odli~nihstudenatastradalihubesmislenojtragediji?TogdanasusepojaviliupravotikojimajeVoj-

vodinasamoizgovorzakra}iputdoprivilegija, na koje su tako navikli, da ka`u da Srbiju treba federalizovati i od Vojvodine napraviti republiku.Odmahjekaoreperkusijapotomnezasitom politi~komprincipuuslediozahtevzaoduzimaweautonomijeVojvodine.^imseizgubiose}ajza meru–aOstrovskigafantasti~nodefini{e–javqajusetakvifenomeni–upozoravaKova~evi}.

Ni prsti u pekmezu, ni puter na glavi l Ho}eliva{uglediintelektkaodramaturga,pisca,povu}irejtingDSS-auPokrajni, kojinijebioba{veliki? – Mislim da ho}e, zato sam, pretpostavqam, na mestunosiocalistezaVojvodinu.Dasesadnela`emo,ne}uumretiodskromnosti,nijemojareputacijamalaniuSrbijiniuVojvodini,niautorska, umetni~ka,nipoliti~kaniintelektualna.Usvakomslu~ajusamreprezentativanuzorakVojvodine. To{tojeVojvodina,tosamja,druga~ijaVojvodina ne postoji. Mo`da postoji boqa ili lo{ija, ali kojihVojvodinatra`iqudeski~mom,karakterom,dokjo{imavremenadaseoporavi–ka`euintervjuuza„Dnevnik“Kova~evi},kojije i~lanPredsedni{tvaDSS-a. l Kad ve} pomiwete zemqu, ho}eteseivina}ime|upaorima na wivi, po{to su spotovi punipoliti~arapooranicima Vojvodine? –Tuimajedna,kaoisveistinitaanegdota,kadjemladipoliti~ar upaou{taluipitaoseqakakolikokravedajumleka,aovajodgovorio trideset do pedeset litara. Politi~ar je konstatovao „^ekajte,imajumalovime“,adoma}inuzvratio „Sine, gleda{ u bikove“. Toliko o poznavawu sela i poqoprivrede dana{wih politi~ara. Prosto,politi~kakampawajepro-

autenti~nijanepostoji.Jasam,osimtoga{tosam Vojvo|aninsdnavojvo|anskekace,~ovekkojiba{tini sve komparativne prednosti i hendikepe Vojvodine,usvomkarakteru,bi}u,politi~kimpogledimaiutomsmisluverujemdaho}e,apritom nemamnekogputeranaprstima,nikomenijevideo sa spu{tenim ga}ama, {to ka`u Englezi, niko me nijeuhvatiosprstimaupekmezu,nemam~egadase stidim.Vojvodinajemojaiceomoj`ivotjevezan zawu,profesionalniboravciiutomsmisluapsolutnosamspremandazalo`imsavsvojautoritet.

sutrabitiza{ikarenaili}ejeobra|ivati neki Kurdi. Mi smo narod u odlasku iz te Vojvodine, mi smo narod u umirawu. U ovom trenutkuuVojvodiniumre20.000qudi vi{enego{toserodi,zadesetgodinanemaNovogSada. l Are{ewe? –Vojvodinijepotrebanradikalan zaokret. Svaka regija i svaki narod prosto ima mogu}nost oporavka i zamla|ivawa do odre|ene granice. Da Vojvodinu ima neka druga zemqa, da je ona sticajem okolnosti negde drugde ili da je, recimo,monarhija,bilabidraguq utojkruni.Svisurazlozidabude fantasti~naregija.Multukulturnaje,gastronomska,multijezi~ka, ima svu tu neverovatnu koli~inu plodne i nezaga|ene zemqe. Pre-

ubio boga, a u Moskvi se za boga tvrdilodabigavideliruskiavijati~ari.Jednakajezalu|enostsad evropskomidejomoblagostawu,o tomeda}enamseuEvropisvima dizati i da }e svi problemi, od ekonomskih pa do onih s prostatom,bitire{eniakou|emouEU. Neutralnostjeapsolutnomogu}a, itonijeizolacionizamve}ne{to drugo.Tojeneutralnostkojapodrazumevaaktivnupolitiku,adabi taneutralnostbilaformiranai odbrawenananajboqina~in,podrazumevajednakuaktivnostprema svima. Mnogo toga nam treba od EvropeinikoizDSS-anezagovaraprestanaksaradweswom,komplementarizaciju na{eg kulturnog ili socijalnog modela s wom, naprotiv. Niko nema nameru da

Srbijuogradibodqikavom`icom, aliutomkorpusuidejatrebaprona}iono{tojenajboqezaSrbiju, atojeapsolutnaneutralnost. l Tvrdi se da ulazak u EU privredi mo`e doneti samo boqitak? – Onog sekunda kad Srbija, s Vojvodinom,u|euEU,ne}epro}i ni dve godine, a zemqa ne}e biti srpska. Hrvatska ne}e mo}i da se boridasa~uvavlastitepoqoprivredne resurse zato {to je ogromankapitalurukamaNemaca,Holan|ana,Danaca...Nakoji}esena~injednovojvo|anskostara~kodoma}instvo mo}i odbraniti od nepristojne ponude jednog Nemca da muprodazemquza3.500evrapojutruidajedvestaevradokraja`ivota?Stvarneodbrawiva,kao{to je nemogu}e nekom vojvo|anskom paorudaproizvodimlekoukoli~iniiiznosinatr`i{tekaoDanacjersudanskesubvencijeogromne. Ulazak u EU je naprosto kontraproduktivanuovomtrenutku,a moglisumuseradovatinarodipoput Poqaka, Nemaca, Francuza, gde je na~in odbrane vlastitog identiteta, a i ekonomskog, bio mogu}. Mali, patuqasti narodi, kaomi,Flamanci,Valonci,Hrvati... unapred se raduju vlastitoj smrti.Otudatazadr{kaka EUkojumanifestujemo,nikoodnasnije antievropaqaninjersmoqudikojisustudiraliuEvropi,kojipredajuuwoj,ineizgubesenapariskomilibriselskomtrgu... l U ovom trenutku s proevropskom politikom DS-a i SNS-a, ima li DS mogu}nosti postokoalicionih sporazuma nakon6.maja? – Imam na~elni stav, a sre}an sam{togadeleisviqudiuDSSu,da,kao{tosmona~elnouoveizboreu{lisamostalno,jednakotako o koalicijama pregovaramo nakon izbora. Va{ koalicioni ulog koji postavqate pred nekoga, ako stena5,5procenataiimate12poslanika,argumentarijkojimseslu`ite i ulog, znatno su mawi nego akoimate20odsto.Miprostozagovaramo tezu da su izbori tu da se uzmereprezentativniuzorakonoga {tonacijamisli,idaseonprenese u parlament i vladu. Smatramo dajenemoralnodavodi{kampawu u kojoj zagovara{ vegetarijanstvo, u`asava{senasiqai`ivotiwske krvi,ima{potrebudacelanacija nepojedenizalogajmesa,aondakad naizborimadobije{odre|eniprocenat glasova, zakoqe{ vola na gradskomtrguizaboravi{{tasi govorioukampawiitunemislim samonaSPS.Tavrstaprevrednovawa i zamene politi~ke prgame nakon izbora se de{ava upravo iz potrebedasenasvakina~inu|eu koaliciju.Postojinekavrstaskrupula,politi~kih,moralnihnormi prekokojihsenemo`e,kaoistrankeskojimasenemo`eukoaliciju, ali na{i politi~ki akti nisu ni Kuran, ni Biblija jer je politika umetnostmogu}eg,paisvakavrsta razgovora, ali tek nakon izbora. Prvo,dakle,sko~iparecihop. Dragan Milivojevi}

REKLI SU

Dra{kovi}: IBrozjeshvatio

Ugqanin:Sanya~ka ku}auBriselu

Da~i}:Razvoj,pravda isigurnaruka

PredsednikSPO-aVuk Dra{kovi} istakaojeju~e da se jedino „Preokret” zala`ezaputbrzogibeskompromisnog „hoda” ka EU, ocewuju}i da je ideja politi~ke neutralnosti „besmislena”. Dra{kovi} jeuSmederevskojPalanci rekao da mnogi misle da imaju monopol na kretawe ka Evropi „brzinom pu`a iako vreme prolazi, a Srbija kasni”,saop{tenojeizInformativnaslu`be liste„^edomirJovanovi}–Preokret”. –Nemanijednepolitikekojajepoliti~kineutralna–rekaojeDra{kovi},idodao da je i Pokret nesvrstanih po~eo kao pokret neutralnih, ali je i Josip Broz Tito shvatio „da je to besmisleno” i promenio ime, {to je, kako je rekao, „malo mawe besmisleno”.

Min is tar u Vlad i Srb ij e Sul ejm an Ugqanin pris us tvov ao je otvar aw u preds tavn i{tva Cent ra za odr` ivi razv oj u tur iz ma – Sanx a~k e ku} e u Bris elu,sao p{ til ajeKanc elar ij a za odr` iv i razvoj ned ov oqn o razv ij enihpodr u~j a. – O~ek uj em da }e prek og ran i~n a sar adwa reg ij e Sanx ak, kroz razl i~ it e proj ekte, od tur is ti~k ih do o~uv aw a `iv otn e okol in e, bit i uspe{ na i pos lu` it i kao prim eridrug imner azv ij en impodr u~j im a Srb ij e–rek aojeUgqan in. Ciq Cent ra je da u Bris el u obezb ed i efik as nij ipris tuppretp ris tupn imfondov im a Evrops ke unij e, nav od i se u sao p{tew u.

Srbiji treba ekonomski razvoj,pravdaisigurnaruka koja}edajevodi,poru~ioje kandidat SPS–PUPS–JS-a zapredesdnikaSrbijeIvica Da~i} napredizbornomskupu u Obrenovcu, objasniv{i da to podrazumeva da se ~vrsto stojiizaonogaza{taseizala`e. –Mnogo}evasvi{eceniti,paiva{iprotivniciineprijateqi,ukoliko~vrstobranitesvojestavove,negoukolikoseklawatesvima,ausu{tinineznatekojemsebogumolite–rekaojeDa~i}. Po wegovim re~ima, potrebna je odlu~nost i hrabrostzadono{eweodluka. –Kadajetrebalodasedonoseodluke,svisenekakoizmaknu,ajanemamgdedaseizmaknem.Jasam tuimoramdadonesemodluku–rekaojeDa~i},i naveokaojedanodprimera„Paraduponosa”.

PRI^aONIca „Sa svojom ahmedijom na glavi `elim da doprinesem razbijawu predrasuda. Kapa na glavi ima svoje simbolike. Ona jeste bitna, ali je mnogo bitnije ono {to je pod kapom”, muftija Moamer Zukorli}. *** „Prihvatawe uslova evropskih zemaqa dove{}e nas do kolapsa za ~etiri godine i ne}emo imati od ~ega da `ivimo„, VojislavKo{tunica (DSS). *** „Meni je va`nije da u Srbiji pobedi razum i odgovornost nego da ja budem popularna i omiqena, tako da }u, u gomili slatkore~ivosti i la`nih obe}awa, i daqe preuzimati nepopularnu ulogu da govorim ~iwenice„, JelenaTrivan (DS). *** „Toma Nikoli} je bio moj pripravnik. Tada je bio gra|evinski tehni~ar, a ne znam {ta je sada. [ta }e Nikoli} raditi? Kanal Rajna–Majna? Ma, to su budala{tine. Ili Vu~i}? Taj je u politici 30 godina, a samo se zeza. Ovi drugi nisu vredni pomena – kelneri, konobari, priu~eni ekonomisti, Jorgovanke i tako daqe„, Milutin Mrkowi} (SPS). *** „To {to smo mi dragi sami sebi je va`na stvar, ali potrebno je da dobijemo i iz inostranstva validaciju reformi da bismo privukli investicije”, BorisTadi} (DS). *** „Program ove koalicije (SPS–PUPS–JS) je realan i ve} primewen u Jagodini i svako mo`e da do|e i da se uveri, a ja }u, ako treba, do}i u Novi Sad i zaustaviti centralizaciju. Treba svaki grad da li~i na Jagodinu”, DraganMarkovi}Palma (JS). *** „Palma je to rekao Bog, pa Ivica Da~i}, ali nije to ba{ tako. Ja to vi{e tuma~im, tako da je - koga Bog ne prosvetli, taj do|e u ruke policije”, IvicaDa~i}(SPS) *** „Jo{ pre {est godina ’Dveri’ su pokrenule akciju upoznavawa naroda s lepotom deteta u prenatalnom periodu (period od trenutka za~e}a do poro|aja), ukazuju}i na pogubnost nemawa porodi~ne politike na dr`avnom nivou”, BranimirNe{i} („Dveri„). PriredioP.Klai}

Cvetkovi}: Bi}epara, nebrinite PremijerSrbijeMirkoCvetkovi} izjaviojeju~eda}eVladau~etvrtaknaredovnojsednicidonetiodlukuoizdvajawu1,39 milijardedinarazasprovo|ewepredsedni~kihizbora6.maja. –Nikadseuistorijinijedesilodaizborinebuduodr`ani zbognovca–rekaojeCvetkovi}. Premijerjekazaodanemadovoqnonovcazapredsedni~keizboreubuxetskojrezervizatenamene,alida}ebitiobezbe|en izdrugihbuxetskihstavki,nepreciziraju}ikojih. –Gra|aninetrebadabrinuda}ebitiproblemaufinansirawupredsedni~kihizborazbogtoga{toubuxetunijebioplanirannovaczateizbore–rekaojeCvetkovi}.

^anak:MrviceURS-a Lider LSV-a Nenad ^anak rekao da Ujediweni regioni Srbijenemaju{tadaujediwuju jeruSrbijiinepostojeregioni, osim Vojvodine. ^anak je preks in o} na predi zb orn om skupuuMokrinurekaodajejedina ideja URS-a da s malo ba~enihmrvicanatrpezu,nakojojsu{unkeizVojvodine,kupi mir onih koji treba da }ute i veruju da nema nikog boqeg ko umedaihvodi. – Se}ate li se vojvo|anskih banaka i da su one bile ki~ma

vojvo|anske privrede? Najzaslu`niji za to {to Vojvodina vi{enemasvojihbanakaje(lider URS-a) Dinki} magistar Mla|an,kojijeus***svega~ega selatio–rekaoje^anak. Po wegovim re~ima, lider URS-anajzaslu`nijiizauvo|ewe PDV-a u Srbiji, a danas govoridajeoduvekbioprotivtog poreskognameta. –Padobro,na{tamili~imo ovde, na nekoga ko zaboravqa {ta su sve radili i {ta su sve obe}avali?–zapitaose^anak.

Mara{:Duhovitost? Zvezdavi{erijalitiprogramaitok-{ouemisija^anakNenad ju~ejesvojimneve{timpoku{ajem da bude duhovit potvrdio da se URSao i pokazao elementarno neznawe o srpskoj i vojvo|anskoj ekonomiji – saop{tio je u izjavi za medije {ef Izbornog {taba URS-a za VojvodinuSlobodanMara{. Upravosu,tvrdiMara{, uNovomSadusedi{tadesetaknajve}ihbanaka,aMla|anDinki} jezaslu`an za jednu od najuspe{nijih bankarskih reformi. Da se ^anakozbiqnoURSaodokazaojei time{toapsolutnoneshvataza {ta se zala`e Mla|an Dinki} jernikakonijeta~nodasezala`e za ukidawe PDV-a. Naprotiv, Mla|an Dinki} i URS zala`u se za to da se mali pri-

vrednik, koga ^ankovi pajtosi gu{ebesmislenimtaksamainametima, rastereti tako {to }e PDV pla}ati po naplati. Ovo neznawemune}emouzetizazlo jer ekonomija je suvi{e ozbiqna i komplikovana oblast, koju nemogusvidarazumeju.Tojejasno i iz upravqawa Razvojnom bankom Vojvodine, koja ima negativni bilans od 40 miliona evra,aslu`ikaokasazaneograni~eno zahvatawe dvojca bez kormilaraPajti}–^anak. ^anakNenadve}20godinazagovaradecentralizacijunabilbordima,ajedino{tojedosada uradiojesteto{tojeuspeodau javnim preduze}a u Novom Sadu pozapo{qava svoje strana~ke kadroveiupropastitaistapreduze}a.


4

ekonomija

~etvrtak12.april2012.

VOJVO\ANSKIPREMIJERBOJANPAJTI] POSETIOPIK„BE^EJ”

Poqoprivredni draguqnaputu spasa PredsednikVladeAPVojvodine dr Bojan Pajti} u pratwi saradnika, pokrajinskog sekretara zarad,zapo{qavaweiravnopravnost polova Miroslava Vasina i direktora Instituta za povrtarstvo prof. dr. Borislava Kobiqskog,posetiojeju~ePIK„Be~ej„. U ime najve}eg vojvo|anskog kompleksa u agraru goste je do~ekao

lionevra,uznapomenudasmoizmirili sve obaveze prema radnicima,platiliporezeidoprinose inedugujemojavnimpreduze}imai dobavqa~ima. Paralelno su obezbe|enisviinputizaprole}nusetvu,kaoihranailekovipotrebni zasto~arskuproizvodwu,afabrikazapreradupovr}aspremno~eka novusirovinu.

dnevnik

„SUNOKO”TU@IOANTIMONOPOLSKUKOMISIJU

Kosti}odsudatra`i dozvoludakupi{e}erane – Spor izme|u kompanije „Sunoko„iKomisijezaza{titukonkurencije oko kupovine {e}eranajepredUpravnimsudom–izjavilajeju~edirektorkakomisije Vesna Jankovi} u pauzi me|unarodne konferencije o za{titi konkurencije. – Kompanija „Sunoko„,vlasni{tvosrpskogkraqa {e}eraMiodragaKosti}a,tu`ila je Komisiju i tra`ila poni{tewepostupka.

Komisijazaza{titukonkurencijeSrbijeujanuarujezabranila spajawe {e}erana „Sunoko„, u vlasni{tvu„MK-grupe„,i„Helenik{ugar„industrije.„Sunoko„, ina~e,gazduje{e}eranmauVrbasu,Pe}incima,Kova~iciiBa~u, a gr~ka kompanija fabrikama u @abqu i Crvenki. Komisija za za{titu konkurencije odbacila je i sve predlo`ene strukturne mere „Sunoka„, kojima je bila

planiranaiprodajajedneod{est {e}eranatekompanije. Gr~ka vlada je pro{le godine raspisalatenderzaprodaju82,33 odsto akcija dr`avne kompanije „Helenik {ugar„, koja, osim pet fabrikauzemqi,odkojihsutri aktivne,imaidve{e}eraneuSrbiji. Na tender se prijavilo 11 kompanija, od kojih su nema~ki „Sud cuker„ i srpski „Sunoko„ bilinajozbiqnijiponu|a~i.

SLABPO^ETAKOVOGODI[WEGRA\EVINSKESEZONE

StanoveuSrbiji malokozida ste~ajni upravnik Pavel Severiwi,kojijenaglasioda,igromslu~aja, proti~e posledwi dan prve godineotkakojeuvedenradniste~aj u PIK „Be~ej„. ^lan menaxmentaPetarMaksimovi} upoznao je goste s aktuelnim stawem firme koja se, zahvaquju}i brizi dr`ave,uspe{nooporavqa. – Pre samo godinu dana imali smoizuzetnote{kusituaciju.Nijebilouzoranooko2.000hektara,

–Dvasurazlogazbogkojihmije drago {to smo uspeli PIK „Be~ej„daspasimo.Prvi,zato{toje ovo draguq vojvo|anske poqoprivrede, najve}i poqoprivredni kombinat u na{oj pokrajini i iz simboli~nih razloga je izuzetno va`no{tosmogasa~uvali.Drugi, jo{va`nijirazlog,jeste~iwenicadasmosa~uvaliradnamestaza vrednequde–zakqu~iojedrBojan Pajti}naju~era{wemradnomsa-

Spre~enoraspar~avawe –Prvufazudogovoraodprevi{eodgodinudanasmouspe{no realizovalijerjestaweuPIK-u„Be~ej„stabilizovano–rekao jeMiroslavVasin.–Predstojinamdrugafaza,atojeusvajawe planareorganizacije,kojipodrazumevanala`ewena~inadadr`avapostaneve}inskivlasniki,najzad,tre}afaza,uokvirukoje}esekona~nore{itistatusPIK-a„Be~ej„.Imalismo`estokeoponenteuradu,kojimanijebiociqdaPIK„Be~ej„opstane, negodaseraspar~aioninaplatesvojapotra`ivawa.Ali,prezentiranirezultatinanajboqina~inpokazujudajePIK„Be~ej„stabilizovan. nisu bili obezbe|eni inputi za proizvodwu u ratarstvu, a {to je jo{va`nije,nijebilaobezbe|ana ukontinuitetusto~nahranazahiqadegrlastoke–apostrofiraoje PetarMaksimovi}.–Zahvaquju}i na{im strate{kim partnerima, prevazi{lismoteproblemeipo~eli da stabilizujemo veoma raznovrsnuproizvodwu.Uspelismo oko milion evra da izdvojimo za investirawedabismoidaqeostali „u igri“. Sada je pri~a sasvim druga~ija.Odtrenutkaste~ajabele`imo ukupnu dobit od 1,5 mi-

stanku u PIK Be~ej. – Kroz proces stabilizacije i prestanka zadu`ivawana{aoseizlaziz„za~aranogkruga“ukojemjePIK„Be~ej„ imao 55 miliona evra duga i biobezperspektive.Danassveizgleda mnogo, mnogo boqe. I daqe }emovoditira~unaoovom,ponavqam, draguqu na{e poqoprivrede,gde}edr`avakaoautoritetu narednihpetgodinabrinutiosvemu sve dok ne na|e strate{kog partnerakoji}emo}idanastavii razvijaproizvodwu. V.Jankov

Paorimaavansipremije Vlada Srbije je na predlog Ministarstva poqoprivrede usvojila ju~e uredbe kojima se podsti~u proizvodwa krmnog biqa, duvana, `itarica i krompira i industrijskog biqa. Registrovani poqoprivrednici, imaju pravonapremijupokilogramuproizvedenogkrmnogbiqazaishranustoke nasopstvenompoqoprivrednomgazdinstvu,itozasila`nikukuruzisto~nisirakod0,2dinarazakilogram,lucerku,detelinuisto~nurepu0,5dinaraigrahoricuisto~nigra{ak0,7dinarapokilogramu,kaoipravona avansuiznosuod1.500dinarapohektaru.Naosnovuuredbiopodsticawu proizvodweduvana,`itaricaikrompiraiindustrijskogbiqa,poqoprivredniciimajupravonaavanszaduvanizaindustrijskobiqe(soju,suncokret,uqanurepicui{e}ernurepu)od4.000dinarapohektaruiavansza `itariceod1.500,odnosnozakrompir2.000dinarapohektaru...

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`iza 1 1

Kupovni zadevize 109,4663 85,9233

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,7003 87,6768

114,2694 89,6934

109,1312 85,6602

Kanada

dolar

1

83,2633

84,9626

86,9167

83,0085

Danska

kruna

1

14,7092

15,0094

15,3546

14,6642

Norve{ka

kruna

1

14,3938

14,6876

15,0254

14,3498

[vedska

kruna

1

12,2544

12,5045

12,7921

12,2169

[vajcarska

franak

1

91,0626

92,9210

95,0582

90,7838

V.Britanija

funta

1

132,7186

135,4271

138,5419

132,3123

SAD

dolar

1

83,5238

85,2284

87,1887

83,2681

Kurseviizovelisteprimewujuseod11.4.2012.godine

Iako je gra|evinska sezona po~ela, nezaposleni gra|evinariuzaludtra`eposaodabipre`iveli.Posebnojete{kasituacija u oblasti visokogradwe i mnogika`uda}e,na`alost,takobitidoktrajekriza.SekretarOdborazagra|evinarstvou Privrednoj komori Srbije GoranRodi}izjaviojezana{list da u zemqi postoji nepodno{qivovelikapotrebazastanovimaiizuzetnomalamogu}nost kupovinenovihkvadrata. –USrbijiimanekolikostotinahiqadapodstanara,agradi se tek ne{to sitno stanova, uglavnom na zemqi{tu koje je obezbedila Vojska, i mawi investitori pone{to rade u Beo- gradu i Novom Sadu – ka`e GoranRodi}.–Me|utim,svetoje vi{e simboli~no nego {to bi se moglo nazvati ozbiqna stanogradwa, a glavni razlozi za tosu{toje,uprkospotrebama, potra`wa za stanovima izuzetno mala. Investitori koji su po~eli izgradwu lane ili preklane jo{ uvek nisu zavr{ili objekte jer nema kupaca za stanove, tako da je shvatqivo za{to nema novog investicionog ciklusa. Koliko god da su pojeftinili,stanovisuzapodstanarejo{ uvek skupi, a stambeni krediti nedosti`ni,uprkospovoqnijim

Smawititakse Sobziromnatodajekupovnamo}stanovni{tvaveomaniska, Rodi}smatradatrebaizvagatigdeikakocenekvadrataprimaknutikupovnojsnazigra|anabezkrovanadglavom.Onka`edabi stanovi mogli pojeftiniti ukoliko bi lokalne samouprave, gradoviiRepublikasmawilizahvatawazatro{kovekomunalnogopremawagra|evinskogzemqi{taisveliihnaskromnu,a nevelikuzaradu.Ukolikobise„saseklesvetakseidavawa”koje investitor mora da plati da bi po~eo da gradi, moglo bi se u{tedetiido250evrapokvadratu,adaseneuti~enakvalitet izvedenihradova.Rodi}smatradaizvo|a~i,uprincipu,nemoguvi{edasmawetro{koveizgradwejersuoninadowojgraniciiodr`avajugolureprodukciju. uslovima subvencionisanih zajmova. Malo je onih koji imaju

sigurnost radnog mesta ili su plate`nosposobni,apo{togo-

tovinu malo ko ima, malo je i kupaca. Ovogodi{wa gra|evinska sezona}ezato,o~ito,bitite{ka, a 250 aktivnih gradili{ta na kojima radove finansira dr`availokalnasamoupravanijedovoqno da zaposli sve raspolo`ive kapacitete u gra|evinarstvu jer adaptacije i popravke javnihobjekatanemoguzaposlitisvegra|evinare. Rodi} ka`e da je kqu~ zapo{qavawaneimarauzemqiumasovnoj stanogradwi, odnosno stvarawu uslova za ve}om potra`wom stanova jer onih bez stana ima na pretek, po nekim procenama–idopolamiliona. Da bi za`ivelo tr`i{te nekretnina, koje jedino mo`e pokrenuti stanogradwu, neophodnojedasepove}ajuzaradeisnize kamatne stope, a i jedno i drugojezasadanerealno.Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli}o~ekujeda}erazvojnabanka Srbijeobezbeditinovaczakreditirawe kupovine stanova po uslovima znatno povoqnijim nego {to danas nude poslovne banke.Ali,dotletrebapre`iveti. Trenutno je potra`wa za novim kvadratima toliko mala da mnogi smatraju da ovogodi{we gra|evinske sezone ne}e nibiti. R.Dautovi}

USUSRETME\UNARODNOMPOQOPRIVREDNOMSAJMU

Austrija–zemqapartner Naovogodi{wemMe|unarodnompoqoprivrednomsajmu,koji }ebitiodr`anod12.do18.maja uNovomSadu,zemqapartnerje Austrija,asvojnastupprivrednici iz ove zemqe iskoristi}e da predstave najsavremenija dostignu}a u oblasti poqoprivredne proizvodwe. Na ju~era{wojkonferencijizanovinare

naNovosadskomsajmuukazanoje da}etokomovogsajmabitiorganizovanisusretiskompanijamanatr`i{tuagrobiznisaSrbije, edukacija poqoprivrednika, a kqu~ni segment bi}e posve}enorganskojpoqoprivredi, obnovqivim izvora energije, poqoprivrednim tehnologijama isto~arskojproizvodwi.

Po re~ima trgovinskog savetnik u Ambasadi Austrije u Srbiji Andreasa Haidentalera,Austrijajenajve}iinvestitoruSrbiji,dosadajeukupno ulo`ila 2,8 milijardi evra, u Srbijiposlujeoko400austrijskih preduze}a, a tokom sajma }e,osimsusretaprivrednikai poqoprivrednika, biti orga-

niz ov an i i stru~n i skup ov i, ali i promovisana austrijska kultura. Generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasi} ukazao je da je saradwa Srbije i Austrije veoma razvijena, a da }e nastup austrijskih kompanija sigurno doprineti wenom unapre|ewu. D.Ml.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

[ajka{ka {e}erana, @abaq

20,00

2.160

334.800

Impol Seval, Sevojno

13,33

850

4.250

Dunav Grocka, Grocka

11,00

111

3.771.447

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

10,91

1.098

43.923

6,90 Promena %

6.200 Cena

868.000 Promet

-12,07

510

7.650

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom Sinter, U`ice

BELEX 15 (510,31 -0,60)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-3,46

1.672

2.994.424

NIS, Novi Sad

-0,76

657

5.386.840

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

Imlek, Beograd

0,88

2.969

5.916.505

Soja protein, Be~ej

-0,71

559

1.196.320

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,61

491

470.710

Albus, Novi Sad

-11,67

265

14.310

Energoprojekt holding, Beograd

3,27

474

515.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

-10,00

27

37.800

Jubmes banka, Beograd

-0,43

11.699

58.495

Agrobanka, Beograd

Jugoagent, Beograd AIK banka PB, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-9,43

960

2.160.000

2,76

1.007

966.315

-6,72 Promena %

860 Cena

86.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

2.300.000

-0,76

657

5.386.840

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

-0,71

559

1.196.320

0,00

7.100

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

6,90

6.200

868.000

Tigar, Pirot

0,00

485

9.700

Labudovo okno, Bela Crkva

0,00

1.116

446.400

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

0,00

[ajka{ka {e}erana, @abaq

20,00

2.160

334.800

Sviiznosisudatiudinarima


SPORZbOGREkLAME

Po{ta oklevetana uspotu? Po{ta Srbije zatra`ila je da se odmah obustavi svako daqe emitovawe reklamnog spota „jedne poznate doma}e komercijalne banke”, kojim se nanosi {teta i naru{ava ugled PTT-a. „Bi}emo prinu|eni na to da za{titu svojih prava ostvarimo preko institucija sistema”, navodi se u saop{tewu Po{te Srbije, i ukazuje na to da se u pomenutoj reklami usluge te banke

promovi{u iskqu~ivo tako {to se negativno govori o kvalitetu i efikakasnosti po{tanskih usluga. „To je u suprotnosti s mnogobrojnim zakonskim propisima i nanosi {tetu imenu i ugledu Javnog preduze}a PTT saobra}aja ’Srbija’„, nagla{ava se u saop{tewu. Nedopustivo je, navodi se daqe u saop{tewu, da neko na ovaj na~in nipoda{tava 15.000 zaposlenih u Po{ti Srbije, koji svojim svakodnevnim radom doprinose dobrom imixu preduze}a u javnosti. U saop{tewu se tako|e ukazuje na to da je takav postupak u suprotnosti, pre svega, sa Zakonom o po{tanskim uslugama jer PTT ima ekskluzivno pravo na kori{}ewe re~i ili dela re~i „po{ta” na bilo kojem jeziku ili pismu, u nazivu firme ili poslovawa, {to zna~i da je kori{}ewe re~i „po{ta” u ovom reklamnom spotu nezakonito.

Pre`ivqavamood sni`ewaina~ekove Kako da sa {to mawe novca kupim {to vi{e stari i sve to platim na {to du`i rok, a bez kamate? U potrazi za ovom ~a rob nom for mu lom sva kog dana je sve vi{e `iteqa Srbije. Re{ewe je staro i zove se ~ek na po~ek, kombinovan s akcijskim prodajama. Podaci iz velikih hipermarketa govore da se kod nas ~ak 20 odsto robe kupuje putem ~ekova. Poslovne banke su lane izdale 8.967.000 ~ekova, a samo dve godine ranije milion mawe. O`ivqavawu instrumenta za pre`ivqavawe iz devedesetih godina pro{log veka kumovali su i hipermarketi jer kupcima nude sve du`e rokove po~eka – do 180 dana. Sem u velikim samouslugama, ~ekovi se koriste za kupovinu garderobe, patika. Najvi{e za kupovi nu „fir mi ra ne ro be„. Plat ne kar ti ce, a pos be no one kreditne rivolving, sve ~e{}e ostaju u nov~aniku dok se ~ekovi listom ispisuju. Ima li nekoga kome ovaj vid pla}awa ne odgovara? Bankari nisu ba{ odu{evqeni jer ostaju bez prihoda na kamate koje platne kartice donose, a koje su me|u najvi{ima na na {em tr`i{tu – kre}u se od 22 do ~ak 30 posto godi{we. Tako od 33 banke, koliko radi u Srbiji, gotovo polovina ne izdaje ~ekove klijentima. Pojedine su spremne da ih izdaju, ali samo do sume kojom su pokriveni na ra~unu, negde se u

Mnogebanke~uvajuzaradukojuimajunakarticama paodwih33,kolikoradiuSrbiji,gotovo polovinaneizdaje~ekoveklijentima to ra~una i dozvoqeni minus, a negde nema ni te pogodnosti. Banke su odavno identifikovale ~ekove kao o{tru konkurenciju rivolving kreditu. To su oni zajmovi preko kartica koji imaju dug rok otplate. Poku{avaju da im se suprotstave tako {to na tr`i{te pla si ra ju in stol ment kartice. Ima ih iz programa „viza„, „dina„ i „masterkard„. To su one ko je omo gu }a va ju kli jen ti ma da na pra vqe ni

Monopolistima kazna od3,2milijarde {tita konkurencije i antimonopolska politika va`ni ~inioci konkurentne privrede, i naglasio da wihov efekat ose}aju gra|ani kroz ve}i izbor u po gle du asor ti ma na, ce na i kvaliteta robe i usluga.

De`er:Problemmar`i [ef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan De`er istakao je da je Srbija preduzela va`ne korake na poqu za{tite konkurencije i usvojila gotovo sve neophodne propise. On je naglasio da, {to se ti~e politike spajawa kompanija, Srbija ima pravni okvir uskla|en s propisima EU, ali da problem predstavqaju pojedini suprotstavqeni propisi, i naveo primer privremene mere za ograni~avawe mar`i. De`er je naveo i da Komisija za za{titu konkurencije ne treba da se bavi samo preventivnim merama ve} i da primewuje mere represije, i ukazao na va`nost osna`ivawa kapaciteta sudstva da presu|uje u slu~ajevima za{tite konkurencije. i savremene tr`i{ne privrede. Premijer je naglasio da Vlada pru`a punu podr{ku nezavisnim telima, kao i da je va`no i {to je novi zakon pro{irio ovla{}ewa Komisije za za{titu konkurencije. Cvetkovi} je povodom Dana konkurencije rekao da su za-

~etvrtak12.april2012.

5

SRbIJAUPOTRAZIZAODLO@ENIMPLA]AWEM

PREMIJERMIRkOCVETkOVI]VERUJEDASTVARAMO kONkURENTNUPRIVREDU

Premijer Srbije MirkoCvetkovi} ukazao je na va`nost antimonopolske politike u uspostavqawu efikasne i odr`ive ekonomije, i naglasio da su jake i nezavisne institucije kqu~an korak u uvo|ewu tr`i{nog sistema

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

– Uveren sam u to da stvaramo preduslove za ekonomski jaku i konkurentnu privredu Srbije i s optimizmom gledam na godine pred nama – rekao je premijer. – Komisija za za{titu konkurencija pro{le godine izrekla je kazne za povredu konkurenci-

je vredne 3,2 milijarde dinara – izjavila je direktorka te komisije VesnaJankovi}. – Transparentna, predividiva i nediskriminatorska primena zakona osnovni je i najboqi vid promocije za{tite konkurencije. Po wenim re~ima, su{tina pravila za{tite konkurencije zna~i stvarawe uslova za tr`i{nu utakmicu, {to podrazumeva i ka`wavawe povrede konkurencije. Mi ni star po qo pri vre de i trgovine Du{an Petrovi} rekao je da je sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU dokaz da je Srbija napravila velike promene u celokupnom sistemu, pa i u oblasti za{tite konkurencije. Kako je objasnio, postoje odre|ene situacije kada institucije za za{titu konkurencije ne uspeju da re{e probleme, a onda deluju druge institucije sistema, kao {to je Ministarstvo poqoprivrede i trgovine, da bi uklonile neregularnosti na tr`i{tu. On je, kao primer, naveo ograni~ewe cene osnovne vr ste hle ba na 44 di na ra i ograni~ewe mar`i na osnovne namirnice na deset posto, {to, kako je rekao, nije ugrozilo konkurenciju ve} je podstaklo. Ministar je naveo da se cena osnovne vrste hleba sada kre}e izme|u 27 i 44 dinara, {to poka zu je da je dr `a va raz vi la konkurenciju kroz administrativne mere jer se zlouoptrebe nisu mogle re{iti na drugi na~in. – Tako|e, ograni~ewem mar`i na osnovne namirnice nisu se zatvorile male trgovine, velike trgovine nisu izgubile mo}, a cene tih osnovnih namirnica ostale su stabilne, {to donosi korist gra|anima – rekao je Petrovi}.

tro{ak podele na tri, {est, devet ili ~ak dvanaest jednakih mese~nih rata. Uslovi za do bi ja we ovih kar ti ca su sli~ni kao i za druge. Od klijenta se tra`i da ima ra~un u banici i da preko wega prima platu. Kada ra~un izmiri instolment karticom, treba da pozove banku i dogovori podelu tro{ka. Bankari se trude da ove kartice {to vi{e omile klijentima i da istovremeno pomognu trgova~kim ku}a-

ma, lekarskim ordinacijama, privatnim klinikama, servisima koji kod wih imaju ra~un da pove}aju promet. Rezultat je da klijent dobija beskamatni kredit ako pla}a instolment karticama na nazna~enim mestima gde banka ima ugo vor. Ova pro daj na me sta bankari obi~no isti~u na sajtovima. Zato bi za klijentepotro{a~e bilo najboqe da pre nego {to krenu u kupovinu, pregledaju sajt ku}e kod ko je ima ju ra ~un. Po je di ne banke omogu}avaju klijentima da i gotovinu ovako raspodele. Ova pozajmica je veoma sli~ na do zvo qe nom mi nu su, ali }e klijent platiti mawu kamatu jer je dug odre|en ratama, odnosno klijent ta~no zna datum kada koja rata dospeva. ^ekovi imaju prednost {to su beskamatni, ali ukoliko ih trgova~ka ku}a po{aqe na naplatu pre nego {to je s potro{a~em dogovorila, on se lako mo `e na }i u ne do zvo qe nom minusu, a tada }e platiti najve}u mogu}u kamatu na na{em tr`i{tu. Izmirivawe ra~una instolment karticom nosi sa sobom kamatu, ali nema neizvesnosti i ni`a je od kaznene za nedozvoqeno prekora~ewe. Za rate se kre}e od 22 do 27 posto. A svako od nas zna koji rizik mo`e ili mora da podnese pa neka shodno tome izabare. D.Vujo{evi}

SMAWENEDEVIZNE REZERVE

UNBS-u 11milijardi evra Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju marta iznosile 11,07 milijardi evra i smawene su u odnosu na prethodni mesec oko 211,6 miliona evra, saop{tila je centralna banka. Tokom marta najve}i devizni prilivi zabele`eni su po osnovu izdvajawa obavezne devizne rezerve banaka od 96 miliona evra, kori{}ewa kredita i donacija od 66,2 miliona evra i prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 49,7 miliona evra. U istom periodu najve}i odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija NBS-a na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu od 310 miliona evra i izmirivawa obaveza prema ino-kreditorima od 112,5 miliona evra. Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umawene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve kao i za sredstva povu~ena od MMF-a, na kraju marta iznosile su oko 6,14 milijardi evra. Devizne rezerve NBS-a obezbe|uju pokrivenost nov~ane mase (M-1) od 461 posto, kratkoro~nog duga u iznosu 1.868 posto i istovremeno pokrivaju vi{e od sedam meseci uvoza robe i usluga.

PODNETO1.170ZAHTEVAZARESTITUCIJU

Najvi{eNovosa|ana tra`ioteto Po{ta Srbije primila je od 1. marta 1.174 zahteva za vra}awe oduzete imovine, i to najvi{e u Novom Sadu. Iz Agencije za restuituciju ka`u da }e prva re{ewa doneti u nekoliko narednih dana. Od kada je po~elo podno{ewe dokumenata za vra}awe oduzete imovine, Po{ta Srbije primila je 1.174 zahteva. Agencija za restituciju po~ela je da zakazuje rasprave, a prva re{ewa bi}e doneta u narednih nekoliko dana. Rok za podno{ewe zahteva za vra}awe imovine je 1. mart 2014. godine. Za mesec dana, stiglo je vi{e od hiqadu zahteva. Kako obja{wava Strahiwa Sekuli} iz Agencije za restituciju, ti predmeti su u obradi. „Nastoja}emo da predmete koji su lak{i za obradu odmah re{avamo, kako bi one koji su malo slo`eniji re{avali kasnije”, isti~e Sekuli}. U Mre`i za restituciju ka`u da sa podno{ewem prijava ne tre-

ba `uriti i da je rok od dve godine dovoqan da se prikupe neophodna dokumenta. Oni tra`e i izmenu Zakona o restituciji. Mile Anti} iz Mre`e za restituciju ka`e da imovinu treba vra}ati u naturi i dodaje da je to nemogu}e bez uvo|ewa supstitucije i bez uskla|ivawa trenutnog

zakona sa zakonom o javnoj svojini i zakonom o planirawu i izgradwi. U Po{tama Srbije svakodnevno zaka`u izme|u 40 i 50 termina za predaju dokumenata. Gra|ani kojima je neophodno da dopune ve} predati zahtev, to mogu da u~ine po~etkom maja.

VLADAVOJVODINEUSVOJILAPROGRAMRURALNOGRAZVOJA

Obnovasala{a, pijaca,va{ari{ta... Vlada Vojvodine na ju~era{woj sednici usvojila je Program ruralnog razvoja pokrajine za 2012. godinu, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Kako se navodi, Vlada }e nastaviti sa podr{kom o~uvawu i razvoju sela u Vojvodini, a Program ruralnog razvoja jedan je od osnovnih elemenata u tom procesu. Precizira se da }e tokom godine biti realizovani programi i projekti u vrednosti od 200 miliona dinara u vi{e oblasti, s ciqem poboq{awa

kvaliteta `ivqewa na vojvo|anskom selu. Dodaje se da }e vlada obezbediti podr{ku za podizawe nivoa konkurentnosti poqopri-

vredne i prehrambene pro iz vod we, kao i udru `i va we pro iz vo |a~a i poqoprivrednika. Program predvi|a i da }e se voditi ra~una o turisti~kim kapacitetima, poput razvoja vinskog turizma i ja~awa vinarija, izgradwe i obnove etno-ku}a odnosno renovirawa sala{a. U saop{tewu se navodi i da je projektima za ovu godinu predvi|eno i obnavqawe pijaca i va{ari{ta, kao i sanacija, adaptacija i re kon struk ci ja va tro ga snih domova.


6

dru[tvo

~etvrtak12.april2012.

LIGAYENTLMENAPROTIVNASIQANAD@ENAMA

PremijerPajti} ~estitaoUskrs PredsednikVladeVojvodine BojanPajti} ~estitaojeUskrs vernicima i sve{tenstvu koji taj najve}i hri{}anski praznik obele`avaju u nedequ, 15. aprila.Onjepo`eleodadaniu kojima se slavi vaskrsnu}e IsusaHristaproteknuradosno iumiru,ispuweniveromiqubavipremabli`wima. Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i tako|e je ~estitao predstoje}i Uskrs sve{tenstvu, vernicima i verskim zajednicama koji ovaj velikipraznikproslavqajupo julijanskomkalendaru.

„Ovajvelikipraznikpravo je vreme da se podsetimo istinskih vrednosti koje moramonegovati,zbognassamih, zbogdrugihizbogboqebudu}nosti. Uskrs je simbol vere, nade u boqe, sre}e, zajedni{tva i qubavi„, navodi se u Egere{ijevoj~estitki. Vaskrs je ~estitao i pokrajinskisekretarzaobrazovawe inacionalnezajedniceAndor Deli. On je vernicima i sve{tenstvupo`eleosre}neprazni~nedane,qubav,mir,zdravqe, li~nu sre}u, me|usobno uva`avaweitoleranciju.

SINDIKATIPROSVETARAGODINUDANA POSLEPOSLEDWEG[TRAJKA

Ministarstvu poklonilidvojku

Ocewuju}i ispuwewe obaveza preuzetih sporazumom na osnovu kojegsupregodinudanaprekinuli {trajk, tri reprezentativna sindikataprosvetarasvomministarstvu poklonila su dvojku, uz opaskudasuodzaslu`enejediniceodustalisamozatodaistisastavuMinistarstvunebi„ponavqao“ – re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije,Sindikataradnikauprosveti Srbije i Sindikata „Nezavisnost“. –Sporazumkojismoposledvomese~nog{trajkapregodinudana potpisali s Ministarstvom prosvete podrazumevao je ispuwewe sedam na{ih zahteva, a danas mo`emo konstatovati da su dva ispuwena nekako, jedan polovi~no, a ~etiri nikako – rekao je predsednik Unije Dragan Matijevi}. – [trajka~ima kojima je vreme provedeno u {trajku odbijeno od platetajnovacjevra}enipotpisanjeposebankolektivniugovor koji}eva`itinarednetrigodine i kojim smo uspeli da obezbedimo pla}awe prekonormnog rada.IzmewenjeiZakonoosnovamasistemavaspitawaiobrazovawa,azanasjenajzna~ajnijaizmena u wemu ~iwenica da su |aci ponovo obavezani na poha|awe ~asovaidaimposle25neopravdanihsledujuodre|enemere. Me|utim, po Matijevi}evim re~ima,nijedanodmaterijalnih zahteva ~ije je ispuwewe ovim sporazumom Ministarstvo preu- zelo, nije ispuwen. Tako jo{ uvekpolovinaonihkojisuuposledwe tri godine stekli pravo nijedobilajubilarnenagrade,a tojeoko6.000zaposlenih.Ve}inaodwihtu`ilajedr`avuidobi}esporove,takoda}e,pooceni sindikalnih ~elnika, to dr`avu ko{tati vi{e nego obe}ana isplata ovih nagrada. Ne{to je boqa situacija sa zaostalim otpremninama, koje su ispla}e-

ne, ali se ponovo gomilaju dugovi prosvetarima za ove namene jerihdr`avaopetneispla}uje. – Zapo~eti pregovori o pove}awu koeficijenata za obra~un zarada u ovoj godini zapeli su u Ministarstvu finansija i odavnonikakvogpomakanema,aplate u prosveti sve vi{e zaostaju zaplatamaudrugimgranama,mada je u na{oj delatnosti kvalifikaciona struktura zaposlenih najboqa: ~ak 80 odsto kadra imavisoku{kolskuspremu–rekao je predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije SlobodanBrajkovi}.–Prosekplata u prosveti je od 2008. godine do sada realno opao za petinu. Dodatniproblemjeito{tojeminimalna cena rada pove}avana triputa,askoeficijentimakojeimajuzaposleniuprosvetimi sadaimamosituacijudasunaminimalcusvikojiimajudo~etvrtogstepenastru~nespreme,tako da je i raspon plata drasti~no smawen. Prosvetniradnici,pore~ima predsednika Sindikata „Nezavisnost“ Tomislava @ivanovi}a, ovegodine,uzpove}awebuxetaod samo tri posto, mogu se nadati pove}awu zarada od oko ~etiri postouovommesecuijo{okojedanpostouoktobru,{tojemawe od o~ekivane inflacije izme|u {estidesetposto. – Iako na investicije u prosveti od buxeta odlazi tek pet odsto, novca namewenog prosvetia~ak95odstoodlazinaplate, na{e su najmawe u Evropi – rekao je @ivanovi}. – I mada nam jebuxetovegodine11milijardi ve}i od pro{logodi{weg, uz projektovanu inflaciju i evidentno pove}awe broja zaposlenih, to ni izbliza nije dovoqno zaiolepristojneplate,pajena dr`avidaodlu~idalijojstvarnotrebakvalitetnoobrazovawe ili o wemu samo deklarativno pri~a. D.Deve~erski

NOVOSADSKIFTNOSNIVAODEQEWEULOZNICI

Maturanti`ele usoftvera{e

Po{tojeodove{kolskegodine, 2011/12,  uspe{no startovalo Odeqewe Fakulteta tehni~kih naukaUniverzitetauNovomSaduuIn|ijisprogramomosnovnih strukovnihstudijaSoftverskei informacionetehnologije,akao odgovor na veliko interesovawe ove op{tine i wene privrede za in`ewerima ove struke, FTN je odlu~io,o~emujeprenedequdanainformisaniSenatUNS-a,da otvoriodeqeweiuLoznici(136 kilometara od Novog Sada). Visoko{kolskujedinicuFTN-abez svojstvapravnoglica,kakosezvani~no zove odeqewe u sedi{tu Ma~vanskogokruga,Fakultetnameravadaotvorive}odovejeseni, odnosno prva generacija studenatatrebalobidaupi{eprvu godinu (trogodi{wih) studija u {kolskoj2012/13. Odeqewetako|estartujesjednim studijskim programom – osnovnih strukovnih studija Softverskeiinformacionetehnologije,akakoje~lanovimaSenata objasnio prodekan FTN-a prof. dr Vladimir Kati}, taj program je u postupku akredita-

cije i o~ekuje se da }e odeqewe bitiotvorenodojeseni.OnjeistakaodasenaovajpotezFTNodlu~io izlaze}i u susret zahtevima sredwo{kolaca iz Loznice i okoline,teizRepublikeSrpske, kaoreakcijanaotvaraweOdeqewauIn|iji.Ina~e,ve}godinama zna~ajan broj maturanata iz tih krajevauspe{nostudiranaovom najve}em fakultetu (vi{e od 11.000studenata)usastavuUNSa,nakojemsestudirajumnogobrojne tehni~ke discipline na svim nivoimastudija. Akademik Olga Haxi} (SANU),matemati~ariuniverzitetskiprofesor,naSenatujeposebnoistakladaizLozniceve}godinamanaUNSsti`ubruco{i– odli~ni matemati~ari, {to je najva`nija pretpostavka za uspe{nostudirawetehni~kihdisciplina.Mogu}nostdase„kodku}e” {kolujubudu}istru~wacizanovetehnologijesvakakojeuinteresunesamo|akave}ilozni~kog kraj: mladost se ne}e razi}i po velikim univerzitetskim centrimaitamozauvekostati. V.^eki}

dnevnik

Poznatimu{karci protivnasilnika Krajemnovembrapro{legodine u Srbiji je osnovan Forum pravihmu{karaca~ijisuidejni tvorci glumac Vilijam Infante,stalnikoordinatorUNuSrbiji, Nikola \uri~ko, novinar Dragan Ili} i  muzi~ar Ogwen Radivojevi}. Forum pravih mu{karaca, koji je sa~inio Deklaraciju o pona{awu “ja~eg pola” kojaseoveravali~nimpotpisom koji se smatra zakletvom, treba dapodr`emu{karciizsvetapolitike,muzike,filma,novinar-

nad`enamakojaimazaciqprevenciju i eliminaciju nasiqa nad `enama i devoj~icama {irom sveta. Samo tokom pro{le godineuSrbijisu44`enesmrtnostradaleodnasiqamu{karaca,a{estimate{keposledice. ^ak 95 odsto mu{karaca je osu|enozanasiqeuporodiciasvega pet odsto `ena. Deklaracija Lige xentlmena protiv nasiqa nad`enama,kojusudosadapotpisale mnoge javne li~nosti u Srbiji,isti~edapravimu{ka-

DeklaracijupotpisujuVasin, Bala{evi},Geri}... DanasupodneuMastercentruNovosadskogsajmadeklaraciju“Pravimu{karciprotivnasiqanad`enama”potpisa}epokrajinskisekretarzarad,zapo{qavaweiravnopravnostpolovaMiroslavVasin,kaoi\or|eBala{evi},AndrijaGeri},NemawaMirosavqev,VladimirRadusinovi}Radule... stva,sportaidrugihoblasti.Dakle,svionikojismatrajudanasiqenad`enamanijedozvoqeno idamusemorastatinakraj. Forum pravih mu{karaca je deo kampawe generalnog sekretaraUNzaeliminacijunasiqa

racnijenasilnikidaseboriza ukidawe svakog nasiqa nad `enamaidevoj~icama. „On ne koristi pesnice niti uvrede. Pravi mu{karac se ne pla{idaglasnoka`esvojstav. Onseuvekinasvakommestuza-

la`ezauva`avawe`enaidevoj~ica, za rodnu ravnopravnost i nenasilnu komunikaciju. Pravi mu{karac je uzor drugima. On ne zatvara o~i pred fizi~kim, verbalnim i seksualnim nasiqem. Pravi mu{karac je tolerantan.Pravimu{karacpo{tuje `ene. Uva`ava wihova mi{qewa, stavove i slobodu. Tako|e,znadajeignorisawenasiqakoje~inedrugijednakoopasno kao i samo nasiqe„, deo je

tekstadeklaracijekojajezaone kojijepotpi{uobaveznauveki svuda. Deklaracijusuve}potpisali Milo{ Bikovi}, Nikola Kojo, DraganMi}alovi},DraganBjelogrli}, Branislav Le~i}, @arko Paspaq, Sr|a Popovi}, MarkoKaraxi},MilanStankovi}, Aleksandar Sre}kovi} i mnogi drugi istaknuti glumci, sportistiipoliti~ari. Q.Male{evi}

„ZREWANIN–GRADPRISTUPA^ANZASVE”

Nijedna{kolanije dostupnainvalidima Centar za razvoj civilnog dru{tva (CRCD) objavio je publikaciju pod nazivom “Zrewanin–gradpristupa~anzasve”,u okviru istoimene kampawe koju ovo nevladino udru`ewe sprovodi uz podr{ku Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF). Ciq kampawe je stvarawe pristupa~nog okru`ewa – objekata, informacija i usluga, ukojemsvigra|aniimajujednake mogu}nosti za ostvarivawe svojih prava, a kroz zajedni~ko delovawe lokalne samouprave, korisnika, stru~waka i civilnogsektora. CRCD je, tokom februara pro{le godine, sproveo istra`ivawe o pristupa~nosti objekata u javnoj upotrebi u Zrewaninu za osobe s invaliditetom, trudniceiostale,animalopohvalni rezultati predstavqeni suupomenutojpublikaciji. „Upitnik s devet pitawa poslatjenaadrese62institucije, javnih preduze}a, sudova fakulteta, ustanova za obrazovawe, kulturu i zdravstvenu za{titu. Dobili smo 40 odgovora i pora`avaju}e rezultate. Samo {est objekata ima prilaznu rampu za osobesinvaliditetomkojazado-

PotpunosunedostupniGradskaku}a,Centar zasocijalnirad,sveosnovneisredwe{kole, de~jidispanzer,{kolskiionajza`ene, aod34zdravstveneambulante,u12postoje rampe~ijijenagibve}ioddozvoqenog voqavastandarde,doksutekdva objekta potpuno dostupna, ra~unaju}i i spratove. Potpuno su, me|utim,nedostupniGradskaku}a,Centarzasocijalnirad,sve osnovne i sredwe {kole, de~ji

dispanzer,{kolskiionajza`ene,aod34zdravstveneambulante,u12postojerampe~ijijenagibve}ioddozvoqenog„,navodi seupublikacijikojujeuredila AlisaHalak izCRCD-a.

udru`ewa, mediji, studentske organizacije,aliiorganizacije iz oblasti kulture i sporta. Deo novca bi}e prioritetno opredeqenzamaleorganizacije u ruralnim sredinama, koje do sada nisu imale {anse da koristeevropskefondove. KancelarijaVojvodineuBriselu i Fond Evropski poslovi }eidaqepru`atisveinformacije zainteresovanim organizacijama i institucijama kako bi lak{edo{lidoevropskihfondova. P.K.

ratnevojneinvalideiporodice palihboraca,me|utim,izgra|eno je samo 209 stanova, a mnogi odwihnisutehni~kiprimqeni – izjavio je Tanjugu predsednik togudru`ewaJano{Na|. Onjenaveodauseqeniuspornestanovenemajumogu}nostotkupa stambenih jedinica, kao i dajeumestoneograni~enog,wima odre|eno ograni~eno stanovaweutrajawuoddesetgodina.

Ve}ina objekata u najve}em banatskom gradu, da rezultati budujo{porazniji,nemanirukohvate,azabriwavaju}ezvu~i podatakdaniujednojzgradine postojitoaletprilago|enosobama s invaliditetom. Samo u bolnici postoji na dva odeqewa.Tako|e,gestovnigovorpoznajepojedanzaposlenisamou Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe i u Centru za socijalnirad,{tozna~idasegluve i neme osobe u Zrewaninu te{kosporazumevajusa~inovnicima. „Ovakvi rezultati govore da su osobe s invaliditetom i te{ko}ama u kretawu onemogu}ene ili im je znatno ote`ano da se slobodno kre}u, dobiju odgovaraju}u zdravstvenu za{titu, obrazuju se, pose}uju kulturne doga|aje. Stawe u ovoj oblasti o~ito stoji u o{troj suprotnostisa~vrstimzakonskimgarancijama za ravnopravan tretman osoba s uro|enom ili ste~enom fizi~kom, senzornom, intelektualnomiliemocionalnomonesposobqeno{}u„,zakqu~ujeseu publikaciji “Zrewanin – grad pristupa~anzasve”. @.Balaban

VESTI Evropski novaczacivilno dru{tvo Do 4. juna ove godine otvoren je novi poziv EU za projekte iz oblasti podr{ke civilnom dru{tvu.Ukupaniznosje1,8milion evra,dokjepojedina~navrednost projekta izme|u minimalnih 50.000evra,pado150.000.Kofinansirawejesvegadesetodsto,a 90 odsto novca je bespovratno. Trajawe projekta mo`e biti izme|usedami12meseci. Projektimogubitiusmereni na unapre|ewe razvojnih politika, strategija i zakona, kao i oblasti qudskih prava, podr{ke gra|anskom dru{tvu. Finansira}eseiprojektiizoblasti unapre|ewa javnih slu`bi, aliiorganizacijaposebnozna~ajnih manifestacija iz oblastikulture. Na projektima mogu u~estvovati neprofitne organizacije, grupe gra|ana, strukovne organizacije, sindikati, poslovna

Protestratnih vojnihinvalida PredstavniciUdru`ewaratnihvojnihinvalidaiporodica palih boraca protestovali su pred zgradom Vlade Srbije i tom prilikom predali zahtev Sekretarijatu Vlade da im se obezbede stanovi ~iju je namensku izgradwu finansirala vladaJapana. – Vlada Japana obezbedila je novaczaizgradwu300stanovaza

Studenti zapraksu nespremni NafakultetimauSrbijistudenti dobijaju kvalitetno teorijsko znawe, ali su nedovoqno spremni za prakti~an `ivot i nastavak karijere, zakqu~eno je u debati za okruglim stolom „Privredaiobrazovawe–preduzetni{tvo,studentskapraksai karijernovo|ewe”,odr`anomju~euPrivrednojkomoriSrbije. PredsednicaNacionalnogsavetazanaukuitehnolo{kiraz-

vojiTimastru~wakazareformu visokog obrazovawa Vera Dondur reklajedaseudana{we vreme tehnologija dramati~no mewa, zbog ~ega se od visokoobrazovanih qudi sada o~ekuje mnogovi{enegoranije: – Univerziteti }e u~initi napordausvojeprogrameuvrste praksu, preduzetni{tvo i ono {tojeuvezisinovacijama–kazala je ona. – To, me|utim, nije mogu}eposti}iukolikonauniverzitetima nema istaknutih stru~waka iz privrede, a to zavisi od privrednih tokova zemqe. Predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Mi{a@ivi} istakaojedapreduzetni{tvo mora da bude uvr{}enousvestudijskeprograme: –Na{najve}iproblemje{to ogromnave}imamladih`elida se po zavr{etku {kolovawa zaposliujavnomsektoru–smatra on. – Za to je kriva nasle|ena kultura, u kojoj se mladi qudi u~edajenajva`nijena}isiguran posaoudr`avnojfirmi.


NA UGLU ULICE KOSAN^I] IVANA I BULEVARA OSLOBO\EWA

Gradiseprivremeni parking Na parceli izme|u Ulice Kosan~i} Ivana i Bulevara oslobo|ewa danas po~iwe ure|ewe privremenog parkirali{ta, saop{tavaju iz „Parking servisa”. Po zavr{etku posla, gra|ani }e dobiti 150 novih parking mesta na kojima se ostavqawe automobila ne}e napla}ivati. Mole se sugra|ani da zbog radova sa ovog mesta uklone vozila. B. M.

Izbornajlep{eg uskr{wegjajeta

Manifestacija „Najlep{e uskr{we jaje” bi}e odr`ana u subotu, 14. aprila u 10 ~asova na platou ispred KIC „Mladost”, Ulica cara Lazara 42, Futog. Svi koji `ele da u~estvuju u takmi~ewu, treba da ponesu jedno kuvano nebojeno jaje i materijal za ukra{avawe. Za najuspe{nije „umetnike” obezbe|ene su prigodne nagrade, dok }e mali{ane animirati ~lanovi „Mini kluba”. U slu~aju lo{eg vremna, program }e se odr`ati i klubu KIC-a. A. J.

Novosadska ~etvrtak12.april2012.

hronika

c m y

Qudima~keu{etwi nam se, kao lak{i trening. Sugra|ani su sa znati`eqom ispratili ovu akciju, jer nemamo svaki dan priliku da na otvorenoj sceni gledamo demonstraciju ovog ekstremnog sporta. Neki bi kazali da i Novi Sad sada ima Spajdermena, pardon ~ak tri komada! B. M.

V remeploV

Svilenabuba dugoodolevala brika svile u Novom Sadu po~ela je rad ve} 1720. a proizvodwa u woj je uga{ena tek sredinom 20. veka. U me|uvremenu, fabrika je tri puta skoro sasvim izgorela i obnavqana. Tako su i kod nas, kao u mnogim zemqama sveta, ve{ta~ka vlakna pobedila prirodnu svilu. N. C.

Radnicibrodovima zakqu~aliDunav Kapetanija u Novom Sadu ju~e je u 12 ~asova zabranila plovidbu Dunavom svim brodovima. [ef novosadske Kapetanije BorisOreb kazao je da }e zabrana trajati dok se ne ukloni blokada na plovnom putu koju su postavili radnici „Dunav grupe agregati” zbog neispla}enih {est plata, dakle od oktobra 2011 . godine, Radnici” Dunav grupe agregati”, firme u vlasni{tvu biznismena iz Rume Du{anaBorovce, blokirali su ju~e oko 14 ~asova s tri broda plovni put na Dunavu, kilometar nizvodno od ulaska u kanal Dunav–Tisa–Dunav, tu naspram Termoelektrane-toplane. ^lan Izvr{nog odobra sindikata u preduze}u „Dunav grupa agrgati” Milivoja [ujovidi}a izjavio je, da }e brodovi biti usidredni na Dunavu, dok ne po~ne socijalni dijalog sa poslovodstvom firme. - Primorani smo da blokiramo Dunav, jer ne vidimo izlaz iz lo{eg materijalnog polo`aja. Od 1. aprila nisu nam overene zdravstvene kwi`ice, a od februara pro{le godine nije nam upla}ivan doprinos za penzijsko i socijalno osigurawe - naveo je [ujdovi}. Deo radnika iz “Dunav grupe agregati” od ponedeqka je zakqu~an u zgradi nekada{weg preduze}a “Heroj Pinki”, gde je sada sedi{te „Dunav grupe agregati” u nameri da ne dozvole ulaz Borovici i direktoru preduze}a Ma{anu Ercegovi}u. Wih

Foto:N.Stojanovi}

moglo~uti,oko470radnika nijeprimiloplateodoktobrapro{legodine,anemaju ni overene zdravstvene kwi`iceiuztoodfebruara pro{le godine nisu im upla}ivani doprinosi za zdravstveno i penziono osigurawe. Sve ovo je nagomilalo nezadovoqstvo pa suqudiodlu~ilidaisterajubrodoveiblokirajureku. I tako, svako se bori na svoj na~in, kako ume i zna, jer situacija nije nimalo ru`i~asta.Qudio~igledno nevidedrugiizlazizkrizekojaihjepogodilapasu nareci„spustilirampu”. B. Markovi}

Foto:R.Hayi}

Naj vi {e vla sti Hab sbur {kog carstva su sredinom 18. veka podsticale razvoj svilarstva. Tako je, na primer, Magistrat u Novom Sadu 12. aprila 1769. obave{ten da su u grad upu}ena dva stru~waka, Matija Erdeqi i Toma Ugqe{evi} da pomognu novosadskim odgajiva~ima svilene bube. Prva fa-

„Toplani”, nastao tokom ove grejne sezone u kojoj je, zbog ekstremno niskih temperatura, naro~ito u februaru, „Novosadska toplana„ zabele`ila najve}u potro{wu gasa u istoriji poslovawa. „Toplana„ apeluje na gra|ane, ~iji je ukupan dug 1,2 milijarde dinara, da plate zaostale ra~une za grejawe kako bi weno dugovawe prema „Srbijagasu” bilo smaweno. B. M.

PROTEST ZAPOSLENIH KAKAV DO SADA NISMO VIDELI

Prazanstomak navelikojvodi

U nedostatku pogodne litice za ve`bawe pewa~kih sposobnosti, momci na fotografiji su svoje ve{tine odlu~ili da poka`u na metalnoj konstrukciji hotela u centru, a usput i ne{to da zarade. Prozori se moraju oprati, a kako je “teren” pomalo nezgodan u pomo} su prisko~ili “klajmberi” kojima je ovo, ~ini

„Novosadskoj toplani” ju~e je odblokiran ra~un nakon nekoliko dana blokade, saop{tavaju iz ovog preduze}a. Podse}amo, usled velikih dugovawa, preduze}e „Srbijagas” blokiralo je sve toplane u Srbiji, me|u kojima je bila i novosadska. „Toplani” je bio blokiran ra~un za 1,6 milijardi dinara, koliko ta~no iznosi dug prema „Srbijagasu”. Ovaj dug je, kako ka`u u

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ju~eseuNovomSadudogodio {trajk kakav nikad ovde bio nije, a nismo sigurni da su bilo gde u zemqi radnici izrazili nezadovoqstvo na na~in koji }e biti pomenut u daqim redovima. Naime, zaposleni u preduze}u „Dunav grupa agregati” blokirali su brodovima Dunav, kako bi na sebe i svoje probleme skren ul i pa` wu vlas nik a preduze}a. Radnici pomenute firme nekoliko dana su se zakqu~avaliuprostorijamapreduze}a, a potom su odlu~ili da{trajkradikalizujukako bi isterali svoje. Kako se

Odblokiranra~unToplane

U SUBOTU U KIC „MLADOST” U FUTOGU

Kapetanijazabranilaplovidbusvimbrodovima. Blokadunarecipostaviliradnici„Dunavgrupe agregati”,zbogneispla}enih{estplata,zato{to imod1.aprilanisuoverenezdravstvenekwi`ice aodfebruarapro{legodineupla}ivandoprinos zapenzijskoisocijalnoosigurawe

Radionicazadecu Radionica za decu „Od povr{ine do beskrajnih dubina i okeana” bi}e odr`ana danas u 10. 30 ~asova u De~jem kulturnom centru, Mite Ru`i}a 1. Deca }e u~iti o stanovnicima voda, a u kreativnom delu }e praviti akvarijum za zid. Program je namewen deci od pet do 12 godina, a zbog ograni~enog broja mesta potrebna je prijava na telefone 063/521-123 ili 061/112-8175. Participacija ko{ta 170 dinara. A. Va.

dvojica u firmu nisu ni dolazili. Pre dve sedmice sindikat u „Dunav grupa agregati” obavestio je medije da oko 470 zaposlenih `ivi na ivici egzistenicije. Izlazak pred novinare usledio je, ka`u, po{to vlasnik nije po{tovao dogovor sa sindikatom „Dunav grupe agregati” o dinamici isplate zaostalih plata. Direktor preduze}a „Dunav grupa agregati„ Ercegovi} izjavio je ju~e za „Dnevnik” da potra`ivawa radnika nisu sporna, i da se ~ine napori da se isplate tri plate zaostale iz 2011. Naveo je da }e zaposlenima vrlo brzo biti overene zdravstvene kwi`ice. Direktor nije podr`ao blokadu, rekav{i da to nije na~in za re{avawe socijalno-ekonomskog statusa radnika. Skrenuo je pa`wu da je blokada nezakonita i da je o tome obavestio nadle`ne. - “Dunav grupa agregati” deli sudbinu preduze}a koja imaju problema sa teku}om likvidno{}u. Ima i unutra{wih problema nasle|enih od pro{le uprave, koje ne mo`emo za kratko vreme da re{imo - naglasio je direktor Ercegovi}. Z. Deli}

Iskqu~ewastruje NoviSad:od11do13sati Kosan~i} Ivana 14, 16, 18 i 20; od 8 do 9.30 sati Ticanova od 2 do 28 i od 1 do 37, Banijska od 2 do 26a i od 9 do 23, Drvarska od 4 do 24 i od 3 do 27, Ko~i Ivana od 1 do 19 i od 6 do 28, Ilariona Ruvarca od 1 do 3, Futo{ki put od 87 do 93 i deo Panonske; od10do11.30sati Ilirska od 2 do 16a i od 1 do 5a, Ki{ Ernea od 6 do 18 i od 7 do 21a, Jastreba~ka od 2 do 44 i od 1 do 45, Ilariona Ruvarca od 5 do

23a i od 2 do 26, Futo{ki put od 77 do 81, 2a i 71; od8do10sati potes Kozmanovi}a sala{ 2. SremskaKamenica:od 8.30do13sati K. Makfel od 66 do 80 i 45, \ur|evdanska 3, 5, 7 i 10, Vinogradarska od 3 do 9, Sowe Marinkovi} od 1 do 13 i od 2 do 4b, Livade. Koviq:od 8 do 16 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa. Bege~: od 7.30 do 14 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak12.april2012.

POTPISAN UGOVOR ZA GRADWU AZILA ZA PSE

Prviboksovi zamesecipodana

Ugovoroizgradwiprvefaze azila za napu{tene `ivotiwe, koji }e se nalaziti u blizini Rafinerije, potpisali su ju~e Zavodzaizgradwugradaipreduze}e „Slovan progres„ iz Selen~e.Premaovomugovoru,120 boksova, obuhva}enih  prvom fazom izgradwe azila, trebalo bi da budu gotovi za 49 dana. Azil }e mo}i da primi oko 350 pasa, a izrada boksova ko{ta}e 25.247.968dinara. Sre|ivawe zemqi{ta od jednog hektara po~elo je pro{le godine, da bi zbog lo{ih vremenskih uslova radovi bili prekinuti. Nivelisawe i nasipaweterenanastavqenojepro-

{logmesecaitiradovisupri kraju.Zaure|eweovogprostoraizdvojenoje5.757.600dinara. Premare~imasavetnicepremijera Vlade Vojvodine Jelene Bala{evi}, ovaj centar bi}e moderan i u wemu }e `ivotiwe imatikompletnunegu. -Za po~etak je u planu da se uradiprostor,kojibimogaoda primioko350pasa-reklajeBala{evi}.- Naravno, ne}emo se zadr`atinatombroju,ve}}ese vremenomazilpro{irivati Natomprostorunalazi}esei modernaambulanta,karantin,bi}e ure|ene i pristupne staze, parking prostor za posetioce i zaposlene,kaoizelenilo. N. R.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Komejedoseksa utorkom”

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana”u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve od 13do 13.05~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Komejedoseksautorkom”TrejsiBlum uizdawu„MonoiMawane“.Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”. Kejtinikadanijepomi{qala da}eusvojojtrideset{estojgodinibititrudna,neudataiuvezi sa Benom, osam godina mla|immomkom. Napadipanikepo~e}ekada se Metju, koga je srela na go-

di{wicimatureisakojimje provela strasnu no}, pojavi na kursu za porodiqe sa svojom`enomupoodmaklojtrudno}i.MetjujebioKejtinavelika{kolskaqubav,asadaje mo`da i otac wenog deteta. Qubavni trougao u kome se na{la dodatno }e zakomplikovati ve} zamr{enu situaciju. Ova neobi~na i romanti~na pri~a nave{}e nas da se zapitamo mo`emo li biti u savr{enojvezi,adatoganismosvesne. Za{to pomeramo planine dabismoprigrlilesre}u,koju neprime}ujemoiakonamjenadohvatruke?Kakoizgledaprava qubav i za{to nikome nije doseksautorkom? A. Va.

dnevnik

MODERNIZACIJA TE-TO PONOVO U @I@I INTERESOVAWA

Izborstrate{kog partneraodnedeqe? SavetnikpremijerazaenergetikuPetar[kundri} rekaojeju~e da}e17.aprilabitiizabranstrate{ki partner za izgradwu TE TO.UGradskojku}inismodobili potvrdu ove informacije, ali je ranijezana{listre~enodaseizborstrate{kogpartneranajranije o~ekujeuaprilu,aproveraponude podrazumeva i pregovore sa ponu|a~em. Na osnovu tvrdwi [kundri}a, mo`e se zakqu~iti da su EPS i grad odnosno preduze}e „Energija Novi Sad” zadovoqni jedinom ponudom od konzorcijuma ponu|a~a izGr~ke,Slova~keiRusije.Nai- me,predvesedmicedirektorEPSa Dragomir Markovi} poru~io je

medijima da nisu zadovoqni finansijskomponudom,pao~ekujeda seupregovoreukqu~ii„Gasprom”. U ovom trenutku o~ekuje se da rekonstruisanopostrojewesanovim blokom postane deo elektroenergetske  i toplovodne mre`e tokom 2014. godine. Projekat predvi|a mogu}nost rekonstrukcijepostoje}ih kapaciteta,ali i izgradwunovogpostrojewa. Ranije je obelodaweno da se o~ekuje ulagawe stranog partnera od 200 do 250 miliona evra. Taj novac trebalo bi da obezbedi izgradwu novog gasno-parnog bloka snage 450megavatai300termi~kihmegavatazasistemdaqinskoggrejawauNovomSadu. D. Ig.

BESPARICA, A GARDEROBA IDE KAO ALVA

Zaprole}nekrpicenemazime Novikrojeviode}e,kaoinove kolekcije u zelenoj, braon, naranxastojiplavojbojiuvelikosupreplaviliizlogeirafove butika. Od kada je po~ela prole}nasezonauovimmestima jeprili~no`ivo,jerpo{tovaoci modnih trendova `ele nove komade za sebe. Prema re~ima trgovkiwe zaposlene u jednom odbutika,prole}ejedoneloboqipazar. -Zimisusvizakop~anidogrla, pa ne mare ba{ toliko za obilazakbutikai{oping.^im jedo{lotoplijevremeodmahje iprodajakrenulanaboqe.Svakesezoneiza|unekinovitrendovi,novebojeilijeumodinekidrugikroj,{tojedovoqnoda mladeNovosa|ankepohrleikupenovemodele-ka`eovatrgovkiwa. Premawenimre~imanajboqe idumajicenatri~etvrtikratkerukave,doksemalomawekupujufarmerice.

-Majice su pristupa~ne zbog ~egasenajvi{eikupuju,aimogudasekombinujusaraznimdelovimaode}e.Imanaravnoidevojaka koje do|u pa kupe i po trojepantalona,alitojeretko -ka`eovatrgovkiwa-Najboqe mu{terijesunamidaqedevojke, jersumu{karciprili~nolewi zakupovinuiobilazakbutika. Cene ove laganije ode}e razlikuju se u odnosu na kvalitet materijalaibutikgdeseprodaju. Majice kratkih rukava mogu na}iza400dinara,aliiza3.000 ukoliko se kupuje u nekom od brendiranih butika. Veoma popularneko`nejakniceuraznim bojama mogu se kupiti za 3.000 dinara,doksujakneodprirodne ko`eskupqeicenasekre}edo 20.000 dinara. Farmerice od tankog materijala preplavile surafovebutika,acenesuostale na nivou pro{logodi{wih. Zanovimodelfarmericatreba izdvojiti 2.100 dinara, koliko

ko{tajuujeftinijimbuticima, padonekolikohiqadaubrendiranimbuticima.@enskilagani xemperi}i staju od 800 do 2.000 dinara. [to se ti~e obu}e cene su sli~nepro{logodi{wim.@enske i mu{ke cipele lo{ijeg

kvaliteta mogu se na}i za 2.000 dinara,doksuko`nedostaskupe i wihova cena je od 6.000 do 15.000 dinara. Prodavnice obu}euponudusuuvrstileinajnovije modele sandalica sa cvetnim dezenom, a cena je od 2.000 do5.000dinara. N. Radman

U DOMU ZDRAVQA

Klini~kiputdobrole~i RADOVI U KARLOVCIMA

Do{lovreme zaja~ekablove Zamenaelektri~nihkablovau Stra`ilovskojuliciuSremskim Karlovcimapo~elaje1.aprilai traja}edokrajameseca,madaima nagove{tajada}eradnicipreduze}a„Somborelektro”ovajposao zavr{itidesetakdanaranije.Kako saznajemo u Odeqewu za stambeno-komunalneposloveiza{titu`ivotnesredineukarlova~koj op{tini,re~jeopostavqawukablova od 20 kV umesto dosada{wih od 10 kV. Deonica u Stra`ilovskoj, od trafo stanice na po~etkuulice,doStratimirovi}evedugaje470metara.Saobra}aj uStra`ilovskojsepremapotre-

bizaustavqa,aradnicisuosiguraliulazak`iteqaudvori{ta. U komunalnom odeqewu napomiwu da je u slu~aju o{te}ewa infrastrukturnih vodova na javnoj povr{ini, izvo|a~ radova du`an osvomtro{kudaotklonikvar. Nakon Stra`ilovske isti posao}ebitiobavqenuVinogradarskoj, ta~nije u kraku te ulice izme|u ulica Andreja VolnogimitropolitaStratimirovi}a, te u novom nasequ Belilo.Pro{legodinekablovi su zameweni u Wego{evoj i UliciJovanaGrosa. Z. Ml.

VESTI Konkurs zavolontere Svrati{ta EkumenskahumanitarnaorganizacijaraspisalajekonkurszavolontereuSvrati{tuzadecuulice. Obuka }e biti odr`ana tokom maja. Prijavqeni kandidati bi}epozvaninaintervjusapsihologom,anakonselekcijeodabrani }e pro}i besplatnu obuku za vr{wa~ke edukatore. Rok za prijavqivaweje1.maj,aprijavetreba slatinamejlsvetlana@ehons.org.U prijavitrebanavestiimei prezimeikontakt telefon. A. J.

Sakupqaju starekwige U MZ „Podbara”, Kosovska 41, MZ„Starigrad”,KraqaAleksandra1iMZ„Prvavojvo|anskabrigada”,Narodnihheroja5dosrede,

25.aprilaprkupqajustarekwige. Sugra|ani koji `ele da daruju drugimakwige,mogudaihdonesuu jednu od ove tri mesne zajednice ponedeqkom,sredomipetkomod8 do 15 ~asova i utorkom i ~etvrtkomod8do12iliod17do19~asova.Uzavisnostiodtogazakojiuzrast budu najvi{e prikupqene, kwige}ebitipoklowenedomovimazanezbrinutudecu,gerontolo{kimcentrimailibolnicama. A. Va.

Tajnalesne pra{ine Predavqawe „Milutin Milankovi} i tajna lesne pra{ine” bi}e odr`ano u sredu, 18. aprila, u 19 ~asova, u sve~anoj sali Ogranka SANU, Platoneum, Ulica Nikole Pa{i}a 6. Govori}e profesor Slobodan Markovi}. A. J.

Pomo}nicaministrazdravqadrDubravka[aranovi}-Raci} ikonsultatantzaunapre|ewe kvaliteta zdravstvene za{tite dr Olivera Jovanovi} posetile su ju~e Doma zdravqa„NoviSad”,ukomseuokvirurealizacije projekta „Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou” - DILS od pro{legodineprimewujuklini~kiputeviza sistematske preglede, prevenciju nekih oboqewa.Re~jeokardiovaskularnimbolestima,ranomotkrivawurakadebelogcreva,

^ITAOCI PI[U SMS

depresiji,de~jojastmi,anemiji,lumbalnom boluidijabetesu.Klini~kiputjeprecizna zbirkapodatakaobolesnikuiwegovomle~ewuubolniciisadr`iuputstvazapostupaweprile~ewu. Govore}i o klini~kim putevima koji se koriste u novosadskom Domu zdravqa, dr [aranovi}-Raci}jeistakladajeveomazadovoqnapreventivnimradomoveustanovei naporima da se uradi vi{e od 15.000 mamografija i vi{e od 40.000 preventinih pre-

gledanaranootkrivawerakagrli}amatericeidebelogcreva. DirektorDomazdravqadr@ivotaLazarevi} naveo je da klini~ki putevi dovode do efikasnijezdravstveneza{titei{tedevremeinovac,akaorezultatdonoseboqiishod le~ewa. Koordinator za klini~ke puteve u DomuzdravqadrTatjanaEgi} napomenulaje dajeDZ„NoviSad”samoinicijativnopokrenuodvaklini~kaputa,zaprevencijurakadojkeigrli}amaterice. I. Dragi}

065/47-66-452

Zakazivawepregledakaohororfilm Zakazivawe pregleda kod nekog specijaliste npr. o~nog lekara je „horor film”.. Dakle, u ovojdr`avini{tanefunkcioni{e!Raspadsistema…kraj. 064/1701... *** Nekadbilo:korzodo22sata, ide{ da bude{ vi|en, boza u “Carigradu”. Moda: {u{kavac iz Trsta, provod u “Gurmanu”, dom JNA, ba{ta “Vojvodine”. Matine: Zvezda i Narodni. A ovo je tu`na sada{wost: “Launx”,“Putnik”,“Kontrast”,Detelinara.Kakvatijebudu}nost, NoviSade? 063/8153... *** Stiditeseuniformekojunosite,vikojesmomiobukliinovaautavamkupili.Zarvastako nau~i{edanammaltretiratei tu~ete majke i bake na ulicama na{eg grada. Ne}e mo}i tako, gospodo komunalni policajci, kakostedo{livipartijskipodanici,vrlobrzo}eteioti}i. Sramota ste najve}a na{eg gradaisvihgra|ana. 063/4660... *** Bruka za na{ grad! Obu~i{e svojekomunalnepolicajcedapo ulicama zavr}u ruke i stavqaju lisicesamohranimmajkama.Pa, poboguumestodanas{titei~uvaju,onipo~e{edanastukuova-

kogladneinemo}ne.Imalinas jo{normalnihihrabrihdastanu na put ovoj tiraniji i ovom i`ivqavawu takozvane komunalnepolicije. 064/1810...

subolesnicinegoobesnicikoji iz obesti ili nekog drugog razlogakojiimsvakakonijeopravdawezato,uzimajudrogu!Znase {tajebolesti{tajebolesnik! 064/2576...

*** ^itam kako je narkomanija bolest i kako su zavisnici bolesnici!E,pane}ebiti,gospodo draga, narkomanija nije bolestnegoobest,anarkomanini-

*** Gde ste strani investitori? Odazovite se qubaznom pozivu na{eg ministra. Ona narodna ka`e: „Po~isti prvo ispred svojeku}e” 062/1706...

*** Kada je na velika zvona najavqeno osnivawe komunalne policijeina~inwenogosnivawa, posumwaosamuopravdanosttog potezagradskihvlasti.Ipored ove moje sumwe u efikasnost komunalne policije pre nekih 5-6meseciobratiosamimseda re{eproblemkojijeuwihovoj nadle`nosti. Naime, u na{oj zgradi neko od stanara ve} mesecima (sigurno vi{e od jedne godine) dr`i u hodniku stari name{taj i razne druge stvari kojimajeonemogu}eniizlazna zajedni~ku terasu ~ime je ugro`ena i bezbednost stanara. Dakle,pozovemjakomunalnupoliciju i saop{tim im problem. Onimesaslu{a{eiuze{emoje podatke,ba{kaodasamjakrivac.Poslenekogvremenaevoti wihdvojenamojavrata.Uh,kakosubilikorpulentni!Upita{emejesamlijatajitajijesam liprijaviotoito.Priznadoh, ai{tabihdrugo.Odo{edase uvere u stawe i obe}a{e da }e problem biti brzo re{en. I kao {to na po~etku rekoh, od tadapro|e5-6meseci,astaweje nepromeweno. Zato nije nikakvo ~udo {ta nam sve de{ava zbogneradanadle`nihinstitucija,kojesuizgledadovoqnesamesebi. 063/5568...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

NA DELU ^ETVRTE TRASE KOJA VODI KA KANALU

IZBORI 2012.

Op{tiintereskr~iput BulevaruEvrope

Za dve tre}ine trase dobijena gra|evinska dozvola, dok je za ostatak u toku re{avawe imovinsko-pravnih odnosa. Ve}ina vlasnika parcela nije prihvatila ponudu od 1.417 dinara po kvadratu, pa je slu~aj na sudu. Radovi zapo~eti, a kad se spor zavr{i, Grad }e postupiti u skladu s odlukom suda, koji }e odrediti vrednost parcela

MonodramauMZ„Bistrica” Tribina„Unapre|ewepolo`ajaRoma”samonodramom„SandokanNikoli}”bi}eodr`anadanasu20.30~asovauvelikojsaliMZ„Bistica”, Ulica Bra}e Drowak 11. Tribina se organizuje povodom Svetskog dana Roma.Zadecu}euMZ„Bistrica”povodomuskr{wegraspustadanas,sutraiusubotuod15do17~asovabitiorganizovanodru`ewe.Potrebno jedadecaponesupriborzacrtawe,praznojaje,makazeilepak. A. Va.

Foto:B.Lu~i}

NA AVIJATI^ARSKOM NASEQU

Otvoren ko{arka{kiteren Gradona~elnik Igor Pavli~i} idirektorzaeksternekomunikacije NIS Sawa Lubardi} ju~esusimboli~nootvorilinovoizgra|eni ko{arka{ki teren na Avijati~arskom nasequ. Terenimaspecijalnupodloguod6 slojeva,ogra|enje,aura|enjepo uzorunako{arka{kiterenkoji se nalazi na Beogradskom keju. Izgra|enjezahvaquju}idonacijiNIS-a,dokjeGraddaolokaciju i pru`io logisti~ku podr{ku. - Veliko mi je zadovoqstvo {to otvaramo jo{ jedan ovakav terenitonaDetelinari,nakojojjedosadamawkalosportskih terena.Predstavnicimesnihza-

jednicaukazivalisunaproblem mawkasportskihterena,pasmou dogovoru NIS-om, odlu~ili da bi ovo bio najboqi projekat u kommogudapomognu-ka`ePavli~i} - Evo dva meseca kasnije izgradwajezavr{ena,aGradplaniradaubudu}egradiovakokvalitetneterene. Lubardi}jerekladasekompanijaNIStrudidaula`euprojektekojisudru{tvenoodgovorni.Ovojejedanodna~inanakoji mo`emodapomognemogra|anima NovogSada,kazalajeona.Nakon formalnog dela, gradona~elnik jeisamproveriosvojeume}epod ko{evima. G. ^.

RADIKALI PORU^UJU DA JE SPENS DOVEDEN NA NISKE GRANE

Polovinalokala zvrjiprazna

Prema wegovim re~ima, vlasnici parcelanisudozvoliliprevremeni ulazak na posed, pa je Grad dobio dozvolu za izvr{ewe. Kako ka`e Petrovi}, radn ic i su uz pris ustvo policije u{li na parceleizapo~eliradove bez ikakvih problemaiincidenata. -Svejepozakonu,to je jasno i vlasnicima parcela. Izgradwa BulevaraEvropejeodop{teg interesa i Grad nijemogaoda~ekadase sudski proces zavr{i, a svi znamo koliko to zna da traj e. Kad se spor zavr{i, Grad }e postupiti u skladu s odlukom suda, koji }e odreditivrednostparcela.Nalogzaisplatu vlas nic im a koj i su prihvatiliponudugradajeuobradiipare}e dobitiuzakonskomroku,  {to je najkasnije do15.maja-zakqu~iojePetrovi}. Ina~ e, na cel og ~et vrt oj trasiimavi{eod170parcela i nisu sve privatne, ve} ima i gradskog zemqi{ta i vlasni{tva Voda Vojvodine i @eleznica Srbije. Najve}a parcela ima povr{inu od 16.000 dok se najmawaprostirenaoko50metarakavdratnih. D. Igwi}

-BahatapolitikagradskevlastidovelajeSpensdajenaproslavqawa velikog jubileja bio bezgrejawaistruje-rekaojeju~e na pres konferenciji ispred ovog sportskog i poslovnog objekta predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke \ura|Jak{i}. Prvo{to}eradikaliuraditi,akobuduupozicijivlasti,je zna~ajnosmawewezakupalokala, ausaradwisaPokrajinomidr`avomSrbijomtrebalobizavr{itiikompleksotvorenihbazena,itakokona~nostavititak~u nadecenijskudogradwuSpensa. -Po~etkom2011.godine43miliona dinara dato je za otprem-

nine radnika na Spensu. To mogu}nost je iskoristilo 49 zaposlenih, a danas opet imamo isti broj radnika kao i pre vi{e od godinudana.Sdrugestraneprvi putuistorijiimamovi{eodpolovinelokalakojizjapeprazninastaviojeJak{i}. Ono{tomu~isvajavnaijavna komunalnapreduze}a,au~emuje Spens rekorder, po predsedniku novosadskih radikala je stalno mewawedirektora.TakojeSpens utrigodinepromeniopetdirektora pa “kontinuitet u obavqawu posla koji je osnov za dobro rukovo|ewe ne postoji”, zakqu~iojeJak{i}. A. L.

Radikali natribinama Tribina pod nazivom „BiramsrpskuAtinu”uorganizaciji Gradskog odbora Srpske radikalnestrankeodr`a}ese ve~eras u 18 ~asova u prostorijama MZ „Radni~ki”, Bra}e Mogin broj 2 i u 20 ~asova u

prostorijama MZ „Narodni heroji”,Majevi~ka2B.Natribini }e govoriti kandidat za gradona~elnika SRS-a \ura| Jak{i}, te kandidati za pokrajinskeposlanikeigradske odbornike. A. L.

Koncert„Decadeci” Humanitarni koncert „Deca deci”,nakomu~estvujude~jihorovi „Ison”, „Duga” i „Zlatne krune”bi}eodr`anusubotu,14. aprila u 18 ~asova u Sinagogi.

Udru`ewe„Sre}a”usaradwisa Hri{}anskom adventisti~kom crkvom, [OSO „Milan Petrovi}” i Jevrejskom zajednicom organizujukoncert. I. D.

RADOVI PO^ELI, KRAJ ZA 40 DANA

Budisavadobijakanalizaciju Izgradwa kanalizacije u Budisavi po~ela je ju~e, a tim povodom selo obi{li su predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i direktor “Vodovoda i kanalizacije” Branko Bjelajac. Radovi su vredni oko 25milionadinara,azavr{etak poslao~ekujeseza40dana.Ukoliko sve bude teklo po planu, ukoliko se rebalansom buxeta izdvoji novac za nastavak radova, Budisava bi trebalo u 2014. da bude potpuno pokrivena kanalizacijom. - Po~etkom gradwe potisnog voda kanalizacije u du`ini od 2.300metaradoulaska uKa}po~elajeizgradwa kanalizacione mre`e za Budisavu. Kadasezavr{eradovi potisni vod }e biti spojensakanalizacionom mre`om u Ka}u. Sve ovo zna~i da je gradska vlast za ove ~etirigodineispunilaobe}awa,aposebno kadajenapo~etkumandata ra~eno da }e dobiti kanalizaciju sva prigradska i naseqa kojajenemaju-istakao je Jovanovi}. Nakon izgradwepotisnogvoda,slediizradaprijekatazadvedotricrpnestanice,kojebitako|etrebalodasegra-

deuovomselu,akadasetozavr{i,sti~useuslovizaizgradwu kanalizacionemre`e. Direktor Bjelajac navodi da jezaove~etirigodinepopitawu izgradwe i rekonstrukcije kanalizaciojne i vodovodne mre`e ura|eno vi{e nego u prethodnojdeceniji. - Ideja o izgradwi kanalizacije potekla je od prethodne vlasti,alidaqeodtogasenije makla.Dodu{e,2007.kupqenesu

Prodajajednodnevnih ulaznicaza„Egzit” Promotivna cena jednodnevnih ulaznica za festival „Egzit„zadane~etvrtak,petakinedequiznosi3290dinara,dokjezasubotu3490dinara.Ulaznicesemogukupitiu prodavnici „Gigs tiks” u Pariskom magazinu, u kwi`ari „Bulevarbuks”Bulevaroslobo|ewa60,onlajnprekosajta gigstiks.com,aod13.aprilakarte}emo}idasekupeiufilijalamaErstebanke.Akcija„Kolikoprijateqaima{?”u kojoj se na kupqen paket od ~etiri ulaznice peta dobija besplatno,trajejo{do15.aprila. ^etvorodnevneulaznicezafestival,koji}eseodr`ati od12.do15.julajo{uveksemoguna}ipoceniod6.990dinara,aulaznicezastudenteisredwo{kolceko{taju5490 dinara. A. L.

Foto:R.Hayi}

Rad ov i na ~et vrt oj trasi Bulevara Evrope koji su zapo~eti krajem pro{le godine nijednog tren utk a nis u stal i, tvrd e u Zav od u za izgradwugrada.Pomo}nik direktorazapravneposlove u ZIG-u Marijan Pet rov i} ka` e za „Dnevnik”dasusedosadaradiliprilazibudu}emmostuprekoKanala DTD, a da su od utorka krenuli radovi i na samojtrasiodnosnoodVeter in ars kog ins tit ut a kakanalu. - Za dve tre}ine ~etvrte trase dobili smo gra|evinskudozvoludok je za ostatak u toku re{avaweimovinskopravnih odnosa. Na delu gde suradovikrenuli,ve}ina vlasnika parcela nije prihvatil a pon udu gradaod1.417dinarapo kvadratnom metru, pa je slu~aj zavr{io na sudu. Naime, ponuda grada je tr`i{na vrednost parcela i premaZakonuoeksproprijacijitomo`edaodre|ujesamoPoreskauprava.Pravotihqudije daneprihvateponudu,alizbog op{teg interesa izgradwe bulevara,mismoodVladeSrbije dobilisaglasnostzaprevremeni ulazak na privatne parcele dokpostupakusudutraje-objasniojePetrovi}.

9

cevi, koje su stajale u skladi{tuazatojemoraladasepla}a i le`arina. Aktuelna gradska vlastjeza~etirigodinesamoza kanazlzaciju, od Novog Sada, preko [angaja, do Ka}a ulo`ila 500 miliona dinara, a do 2014. godine, kada bi potpuno trebalodasezavr{eovderadovi, bi}e ulo`eno jo{ toliko – istakaojeBjelajac. Najavqenojeda}eslede}egodine u Budisavi graditi crpnu stanicu,{tojepreduslovzaizgradwu sekundarne kanalizacionemre}eiku}nihprikqu~aka. Ina~e, pro{le nedeqe je ovo preduze}e krenulo u rekonstrukciju hidroma{inske opre-

me i bazena na crpnoj stanici kanalizacione mre`e u Veterniku,za{tajeizdvojemo3milionadinara. Po~ela je i rekonstrukcija vodovodne mre`e u Nikolajevskojulici,atiradovistaju200 milionadinara.Unarednihdesetak dana po~e}e rekonstrukcija vodovoda i kanalizacije u Ulici Antona ^ehova, a vrednost je oko 18 miliona dinara, kao i rekonstrukcija kanalizacijeu[enoinojuliciuPetrovaradinu, u delu od Patrijarha Raja~i}adoReqkovi}eve,kaoi radoviU[trosmajerovojulici ideluPodgra|aPetrovaradinsketvr|ave. Q. Nato{evi}

KONKURS RASPISAN, SLEDI OBUKA

Od80policajaca,ve}ina idenaNovoNaseqe Ministarstvounutra{wihposlov a rasp is al o je konk urs za prijem80gra|ananaobukuzapolicajce u Novom Sadu. Na konkurs se mogu javiti osobe do 26 godina starosti koje bar godinu dana imaju prijavqeno prebivali{teuNovomSadu.Tako|e,budu} i pol az an ic i mor aj u imat i diplomu sredwe {kole, ne smeju imati bezbednosnih smetwi za prijem u rad u policiji, i treba

da ispuwavaju zdravstvene i drugeuslove. Obuka budu}ih novosadskih policajca }e biti organizovana u CentruzaobukuuSremskojKamenici,adetaqnijeinformacijese mogudobitinatelefone462-033i 462-539.Novosadskapolicijaplanira da ve}ina od 80 novih policajcanakonobuke,koja}epotrajatigodinudana,budeupolicijskoj stanicinaNovomnasequ. A. J.


VOJVODINA/NOVISAD

~etvrtak12.april2012.

c m y

10

DNEVNIK

ОДЛУКОМ ФОНДА ЗА КАПИТАЛНА УЛАГАЊА,БЕЧЕЈУ270МИЛИОНА

Највишеновца за бању

БЕЧЕЈ: Фонд за капипристизати - додао је Небојтална улагања Војводине ша Маленковић. донео је одлуку о додели Потом је Имре Керн упо270 милиона динара за назнао бечејске новинаре са виставак финансирања запосином осталих одобрених изчетих, али и нових програноса и наменом улагања, нама и пројеката у бечејској гласивши да је у протеклих општини. Додељена средшест година, колико Фонд за ства ће се користити на капитална улагања АПВ пооснову потписаних уговора стоји, око 800 милиона динара са инвеститорима и на опредељено за пројекте који основу комплетне пројектсе тичу побољшања инфрано-техничке и финансијске структуре на територији бедокументације, а сходно чејске општине, од чега 347 могућностима Фонда, тачмилиона за побољшање путне није у складу с приливом инфраструктуре. И актуелном средстава из буџета.То је Одлуком додељено је 40 мибио повод да највећи потилиона динара за санацију и рески град посете в. д. дирекконструкцију улица. За водотор Фонда за капитална Предаја одлуке о донацији бечејској општини снабдевање је одобрено 18,64 улагања Војводине Небојша МаПредседник највеће потиске оп- милиона динара, а за наставак изволенковић и његов заменик Имре штине Петер Кнези и његов заме- ђења детаљних геолошких истражиКерн. ник Будислав Медурић захвалили вања подземних термалних вода 14,6 - Имамо на располагању 1,76 су се на дару, од чега је највећи део, милиона динара. За адаптацију и ремилијарди динара, а за десетак 165 милиона динара, намењен ко- конструкцију котларнице дечијег врдана имаћемо још две милијарде муналном опремању будућег бањ- тића у Бачком Градишту и замену динара, што је довољно да реали- ског комплекса. прозора и врата на истом објекту зујемо све раније обавезе и крене- Ово је први корак поштовања 12,8 милиона динара, као и 10 милимо с новима. Завршићемо инве- уговора који је локална самоупра- она динара за завршетак реновирања стиције, започете у 2009. години, ва потписала везано за изградњу старе школске зграде у Дрљану. За реализовати бројне идеје из 2010. бањског комплекса, а Влада АП прву фазу реконструкције јавне рагодине, али и неке нове пројекте - Војводине преузела обавезу да свете одобрено је шест, а за адаптарекао је на прес конференцији в.д. партиципира дао средстава у из- цију и реконструкцију свлачионица директор Фонда Небојша Мален- градњи бање. Како буде текла ди- и трибина Градског стадиона, три ковић. намика радова, тако ће средства милиона динара. В.Јанков

Робнотранспортни центар предодборницима АПАТИН: Чланови Општинског већа утврдили су предлог одлуке о усвајању детаљне регулације пречистача отпадних вода и камионског терминала са припадајућом инфраструктуром, а коначну одлуку донеће одборници у Скупштини општине Апатин. Када се усвоји документ који је био и на јавном увиду, моћи ће да започне реализација изградње пречистача воде, која се планира у будућем робнотранспортном

DANAS U NOVOm SADU POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” balet „Grk Zorba” (19),Scena„PeraDobrinovi}”„Putroud”(19.30) Pozori{temladih:velikasala„Pinokio”(18) Novosadskopozori{te:„MartdSad”(19)

BIOSKOPI Arena: „Parada” (16), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12), „Ma~aku~izmama”(14),„Kungfupanda2”(12.30),„Hepifit2”(13)„Mapetovci”(12.10),„[e{irprofesoraKosteVuji}a”(14.45,20.15),„Putovawe2:tajanstvenoostrvo”(14.30),„Ustani~kaulica”(18.20,22.25),„Loraks”(11.15,14.30,16.30),„CrnaZorica”(16.30)„Ogledalce,ogledalce” (14.10, 16.10), „Gnev titana” (13.15, 19, 22.40), „Igre gladi” (17, 19.45),„BestegzotikMerigolghotel”(18),„Ameri~kapita:Ponovonaokupu”(18.05,20.10,22.35),„Titanik3D”(15.15,21),„ProjekatH”(18.15,20, 22),„Klip”(20.30,22.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakAd9do19sati,subota -nedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodina izme|u dva svetska rata  - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, SremskaKamenica,TrgJ.J.Zmaja1,462–810:stalnapostavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: IvanaStjepanovi} iz Temerina (devoj~ice), DEVOJ^ICE: BiqanaMiloradov i AnaRabota iz Novog Sada, AleksandraSamarxi} iz Kisa~a, DE^AKE: MarinaJovanovi} i MarijaFi{te{ iz Novog Sada, AnicaOkqe{aiz Temerina i DraganaStojkov iz Ba{aida.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Marija Stojana Koji} (1923) – urna u 10.30 sati, Qubica Stevana Kozarev (1920) u 11.15, Jano{ I{tvana Dombi (1928) u 12, Karmen Matea Durmi{i (1933) u 12.45, Milica Dimitrija \ukanov (1933) u 13.30, Radojka Maksima Krni} (1947) u 14.15, \urica Milo{a Mandi} (1950) u 15 i Zora Radivoja Radosavqev (1929) u 15.45. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Hela Andrije Mondovi} (1929) u 13 sati.

VODI^

TElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-104, zapotro{a~e 420-853 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 444-022 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

APOTEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

центру. Планом детаљне регулације утврђују се правила уређења простора и грађења пречистача отпадних вода са инфраструктуром за потребе апатинске општине и Апатинске пиваре, њиме се планира будући камионски терминал, комплекс логистичког центра и луке, саобраћајнице и остала комунална инфраструктура укључујући и железничку пругу. Ј.П.

420-374

ZDRAVSTVENASlU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

TAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik БИВШИДИРЕКТОР„ТРАНСПЕТРОЛА” ОДЕШАВАЊИМАУОВОЈСЕЧАЊСКОЈФИРМИ

Газда и у Мајамију знао за свако зрно жита

СЕЧАЊ: Бивши директор сечањског предузећа “Транспетрол” Александар Шапоњић тврди за “Дневник” да је газда Бранко Самарџић знао за све што се претходних година дешавало у овој пропалој фирми, у којој је решењем зрењанинског Привредног суда отворен стечајни поступак. Реагујући на информацију објављену у нашем листу да је Самарџић против њега поднео кривичну пријаву, те-

ли”. Сваком зрну се зна траг. Роба је продавана, а добијеним новцем плаћани су стари дугови и нове инвестиције. Велике своте пара трошене су ненаменски. Све сам то рекао у истрази, а поновићу и на суђењу. Немам шта да кријем. “Транспетрол” је “пукао” као и свака пирамидална штедња. Трошење туђег новца и пребацивање дугова на нове повериоце није могло трајати вечно – рекао је Шапоњић за “Дневник”, поводом избијања велике финансијске афере у овом сечањском предузећу. Он тврди да је о свему био упућен газда Самарџић, чак и када је био у Мајамију, где годишње, са породицом, проводи по три – четири месеца и где се и сада налази. - И за време његовог боравка у Повериоциод„Транспетрола”потражују Америци, чули бивишеоддвемилијардединара смо се дневно по ретећи га да је нанео огромну ште- више пута телефоном, или прету предузећу, која се огледа, између ко “скајпа”. То могу да потврде осталог, и у нестанку 2.077 вагона телефонски листинзи, а постоје кукуруза и 211 вагона пшенице, и сведоци. Знао је чак када се заШапоњић је казао да тиме власник глави утоваривач у Сечњу и од “Транспетрола” покушава да скине њега сам увек добијао инструккривицу са себе. Самарџић је нови- ције – нагласио је Шапоњић конарима рекао да очекује да се испи- ји се, после пропасти фирме, ната продаја и наплата житарица, али шао на бироу за незапослене. Наш саговорник је напоменуо да и да се установи где су отишле огромне количине житарица и ђу- од свих дешавања у “Транспетролу”

Стечајни поступак у току На судским органима је да испитају сва дешавања везана за пословање посрнуле сечањске фирме која поседује складиште и сушару за житарице, као и рибњак за узгој конзумне рибе. До тада, “Транспетролом” се бави и Привредни суд у Зрењанину, јер је у овој фирми отворен стечајни поступак. Како сазнајемо, повериоци су до сада пријавили да од “Транспетрола” потражују више од две милијарде динара. На испитном рочишту, стечајна управница Драгица Арсић је саопштила да је, као основана, признала потраживања од 1,78 милијарди динара, док је остатак, од 303 милиона динара по њеним сагледавањима неоснован па је повериоце који су их пријавила, упутила на покретање посебне парнице, како би их пред судом доказали. С друге стране, Арсићева је пре три месеца вредност покретне и непокретне имовине “Транспетрола” проценила на 800 милиона динара. брива којих нема, а стоје као да су на стању његове фирме. Против Шапоњића је и Полицијска управа у Зрењанину поднела кривичну пријаву, а у истражном одељењу зрењанинског Вишег суда тренутно се води истрага, због сумње да је починио кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди. Како је наведено у полицијској пријави, Шапоњић је августа прошле године издао потврду предузећу “Протеин” из Торка о преузимању 600 вагона пшенице, која је практично уступљена на чување у силосе “Транспетрола”, али је у међувремену нестала. - Кукуруз и пшеница, којим би могла да се напуни до Ниша дуга композиција вагона, нису “испари-

није имао никакве финансијске користи, осим плате коју је примао као директор. На питање зашто није дао оставку и напустио фирму, када је приметио да се ради незаконито, он одговара да је пре 17 година у “Транспетролу” почео да ради као точилац горива на пумпи, а да је на место одговорног руководиоца распоређен 2000. године, иако има само средњу школу. - Да сам дао отказ, где бих се после запослио, а имам четворочлану породицу. С друге стране, “Транспетрол” је годинама уназад имао бројне повластице. Одједном се све срушило, а ја сам жртвован – закључио је бивши директор. Ж.Балабан

~etvrtak12.april2012.

11

ОСАВРЕМЕЊЕНРАДУОПШТИНИСТАРАПАЗОВА

Стартовала електронскауправа СТАРА ПАЗОВА: Знак за почетак рада електронске управе у општини Стара Пазова дао је Милан Марковић, министар за људска и мањинска права, локалну самоуправу и државну управу Србије. Он је подсетио да је у протекле четири године започета највећа реформа државне управе, и да је старопазовачка општина динамично пратила све захтеве министарства на том путу. - Општина Стара Пазова с правом носи епитет најбоље локалне

самоуправе у Србији. Ми смо кренули са електронским матичничним књигама, Стара Пазова је и ту у самом врху, урађен је јединствени бирачки списак, и ту немам примедби како је Пазова све ажурирала - рекао је министар Марковић нагласивши да је Стара Пазова мотор развоја Срема са сто милиона евра инвестиција реализованих протекле четири године, уређењем нових индустријских зона којих ће бити укупно пет и са скоро 30 одсто укупно запослених у Срему.

Он је представнике општине и политичких организација у овој средини упознао да је у централну електронску базу матичних књига до сада уведено око четири милиона рођених, скоро два милиона венчаних и умрлих, изразивши наду да ће за две године бити депласирано тражити папирни извод из матичне књиге, када ће све бити повезано. Председник општине Горан Јовић подсећа да пре четири године општина није имала ни сајт,

ВЕЛИКИБАЧКИКАНАЛВИШЕНЕЋЕБИТИНАЈЗАГАЂЕНИЈИВОДОТОКУЕВРОПИ

Из„Карнекса” чиставода

ВРБАС: Министар животне средине, рударства и просторног планирања ОливерДулић званично је јуче пустио у рад постројење за прераду отпадних вода Индустрије меса „Карнекс“ у Врбасу. Ова инвестиција је започета пре годину дана и вредна је 2,5 милиона евра. Директор компаније „Карнекс“ Јарослав Ступавски је истакао да је врбаска месна индистрија до сада важила за једног од највећег загађивача у овој средини. - Од данас ће из „Карнекса“ ће, у Велики бачки канал, излазити технички чиста вода до момента када се заврши главни колектор, када ћемо се прикључити на њега – рекао је Ступавски. Дулић је указао на то да у општини Врбас постоји још неколико фабрика које важе за загађивача канала. - Све њих чекају сличне обавезе. Ми смо свесни тежине ситуације, у којој се данас налазе и економија и привреда, али и они морају да буду свесни својих обавеза. „Карнекс“ је показао да и у тешким временима може да издвоји огроман новац да би показао друштвену одговорност и испунио законску обавезу – напоменуо је Дулић. Председник општине Врбас др ЖељкоВидовић је истакао добру сарадњу локалне самоуправе и „Карнекса“ - Протекле две године дали смо им на употребу све своје техничке и стручне ресурсе. „Карнекс“ је први урадио пречистач у општини што морају урадити и остали загађивачи, јер је то предуслов да за неколико година од црне тачке Европе направимо зелену тачку – рекао је Видовић. Приликом посете Врбасу, Дулић је, заједно са директорком Фонда за заштиту животне средине Жељком Јуракић и покрајинским секретаром за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине

Душанком Сремачки, обишао радове на изградњи централног постројења за прераду отпадних вода, као и радове на изградњи биогасног постројења на ПД „Сава Ковачевић“. Изградња централног постројења за прераду отпадних вода општина Врбас и Кула је трећа фаза великог посла чишћења Великог бачког канала, који се сматра најзагађенијим водотоком у Европи.

Приликом обиласка радова на изградњи енергане на биогас, један од власника „Миротин групе“ ЗдравкоПавићевић, у оквиру које послује ПД „Сава Ковачевић“, је рекао да би биогасно постројење требало да почне да ради до септембра ове године. - Биогасно постројење, снаге од једног мегавата, ће као сировину користити стајњак са наше фарме, на којој имамо 1.800 говеда. На го-

Укупна вредност ове инвестиције, коју финансира Европска унија, је око 15 милиона евра, а рок за изградњу је 21. април 2013. године. Дулић је рекао да извођење радова иде предвиђеном динамиком. - Ово је веома важан пројекат чија реализација представља стављање тачке на велико загађење животне средине које је трајало деценијама у назад - додао је он. Задовољство, због радова на изградњи овог постројења, исказао је и председник општине Врбас др Жељко Видовић, који је истакао да решавање проблема Великог бачког канала представља приоритет за локалну самоуправу, јер се ради о значајном искораку у стварању бољих услова за живот свих грађана. Након овог посла, следи четврта фаза, а то је измуљавање Великог бачког канала.

дишњем нивоу ћемо призводити између 8,5 и 9, 5 милиона киловата електричне енергије и исто толико топлотне енергије. Осим за наше потребе, електричну енергију ћемо продавати Електропривреди Србије, док ће топлотна енергија ићи Општој болници у Врбасу – рекао је Павићевић. Дулић је истакао да изградња овог постројења представља најбољи пример обновљивог извора енергије који се користи на начин да се апсолутно смањи загађење животне средине. - Биогасно постројење, када добије свој пуни обим, моћи ће у потпуности да греје цео Врбас, а поготово је значајно што ова енергија долази из стајњака, који је до сада загађивао животну средину и био велики проблем – казао је Дулић. М.Кековић

а сада има кол центар, бизнис портал и е-управу која је почела да функционише и допринеће бољој комуникацији са грађанима и привредницима, уштедети им време и новац. И корисник и руководиоци ће моћи боље контролисати решавање предмета. Представници ТЦД групе која је радила систем представили су како ће е-управа функционисати, од електронског шалтера, преко електронске писарнице до електронских маА.Мали тичних књига. КАНЦЕЛАРИЈА ЗАЛОКАЛНИ И ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ОПШТИНЕБЕЧЕЈ

Повољно пословно окружење

БЕЧЕЈ: Поводом оснивања Канцеларије за локални и економски развој општине Бечеј, највећи потиски град посетио је потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Томислав Стантић. - Наш секретаријат је расписао конкурс и у 21 општини биће суфинансиране реализације приоритета из локалних стратешких планова који доприносе уједначавању степена развијености локалних самоуправа. Бечеј је добио средства за отварање Канцеларије ЛЕР у износу од 990.000 динара, која ће бити утрошена за техничко опремање будуће канцеларије рекао је Томислав Стантић. - Добро је када један посао организује више партнера, као што је случај овде у Бечеју где су, уз Општинску управу, укључени наш Секретаријат и Регионална развојна агенција Бачка. Заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић је додао да ће преосталих 277.000 динара финансирати локална самоуправа и да је оснивање Канцеларије ЛЕР услов Националне алијансе за локални и економски развој НАЛЕД за процес сертификације општине као повољног пословног окружења. - Оснивањем Канцеларије ЛЕР и њеним директним укључивањем у ревизију Стратегије развоја општине Бечеј, испунићемо и последње формалне услове за стицање сертификације и статуса општине са повољним пословним окружењем већ током јуна ове године. Канцеларија ће бити лоцирана у Одељењу за привреду и развој општине Бечеј, а кадрови ће бити додатно едуковани за припрему предлога пројеката - додао је Медурић. Директор Регионалне развојне агенције Бачка Срђан Везмар је истакао да ће опремање Канцеларије ЛЕР бити завршено за два до три месеца, а циклус оспособљавања петоро запослених трајаће до октобра, како би крајем године Канцеларија ЛЕР већ могла да се укључи у рад. В.Јанков

ИЗБОРИ2012.

Милан Радовановић за првог човека Сечња СЕЧАЊ: Председник Регионалне привредне коморе у Зрењанину Милан Радовановић кандидат је коалиције СПС – ПУПС – ЈС за председника општине Сечањ на предстојећим локалним изборима, саопштили су сечањски социјалисти. Изборној комисији већ су пре-

дате листе кандидата за одборнике у Скупштини општине Сечањ, као и за посланике у покрајинском парламенту. СПС наводи да је Радовановић истакнути привредник, који је функцију председника општине, као најмлађи у њеној историји, обављао пре 30 година. - Отварање нових радних места, стварање привредног амбијента за повећање производње и опоравак предузећа, као и подстицај пољопривредницима, биће прва питања на која ће социјалисти ставити акценат – рекао је председник Општинског одбора СПС Александар Будиша. Кандидат за посланика у Скупштини Војводине по већинском изборном систему биће Александар Будиша из Крајишника, а по пропорционалном Милена Васић – Ступар из Јаше Томић. Кандидат за посланика у Народној скупштини је Душан Шаренац из Сечња. Ж.Б.

Бесплатан паркинг у центру

ВРШАЦ: Коалиција „Преокрет“ коју у Вршцу чине СПО, Војвођанска партија и „Богата Србија“, обећава Вршчанима, уколико добије подршку на локалним изборима, да ће укинути наплату паркинга у центру града и околини. Рекли су и да је комунална такса у тој општини једна од најскупљих у Србији и да је намет на власницима возила непримерен. „Комуналну таксу морају да плате сви власници возила при-

ликом регистрације, а средства од тога се сливају у општински буџет. Ово је само по себи превелик издатак за грађане наше општине, због чега сматрамо да су сви остали намети непримерени. Нарочито када грађани дођу у ситуацију да им „паук“ однесе возило и када морају да плате астрономски износ за њихово подизање“ истичу у „Преокрету“. Иначе „Преокрет“ још увек скупља потписе за изборне листе.

ДЗВМ осми предао листу

БЕЧЕЈ: Изборна комисија општине Бечеј примила је у предвечерје десетог априлског дана кутију с изборном листом ДЗВМ. Ваља додати да је ова по-

литичка странка већ предала кандидатуру Иштвана Тарија за покрајинску скупштину, по већинском систему. В.Ј.

Новом Бечеју није потребан преокрет НОВИ БЕЧЕЈ: Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић поручио је са предизборног скупа у Новом Бечеју да овој средњобанатској општини није потребан преокрет, јер га је она извела још 2006. године. Јовановић је истакао да би Србија требало да крене путем ове општине, у којој је функционер ЛДП Миливој Вребалов већ шест година председник и која је направила велике промене. - Преокрет је потребан околним општинама, пре свега суседном Бечеју. Оно што сам препознао у Новом Бечеју, а може да се примени на остатак Војводине, јесте пре свега истина која је овде потврђена, а она гласи да нема нерешивих проблема. Нови Бечеј је данас потпуно друга општина у односу на ону у коју сам дошао 2006. године тражећи од Новобечејаца подршку за нашу политику. Ово је успешна општина коју

воде успешни људи, средина препознатљива у читавој земљи. Нови Бечеј је искорачио из Србије и отишао је много даље него Војводина - казао је Јовановић. Носилац листе „Преокрет” у Новом Бечеју, али и у Бечеју, Миливој Вребалов, изјавио је да је неопходно да се општине у регији укључе у зајединчке пројекте, захваљујући којима би се решили неки основни елементарни проблеми. - У Бриселу смо добили савет да би мале општине требало да се удружују, као што се у Европској унији уједињују мале државе - напоменуо је Вребалов. Окупљеним грађанима обратили су се и менаџер Општинског одбора ЛДП и кандидат за народног посланика Саша Шућуровић, председник Богате Србије Захарије Трнавчевић и лидер Социјалдемократске уније Жарко Кораћ. Ж.Б.


~etvrtak12.april2012.

ИПАПРОЈЕКАТЗАМЛАДЕ СПОСЕБНИМПОТРЕБАМА

Представљендневни центарзадецу ТЕМЕРИН: У препуној сали биоскопа у Темерину представљен је пројекат Дневног центра за децу и младе са сметњама у развоју и њихове родитеље. Пројекат је у оквиру ИПА прекограничне сарадње подржала Европска унија са 120.000 евра, а носилац активности била је општина Темерин у сарадњи са Центром за социјални рад. - Дневни центар у Темерину, у улици Пап Павла бр.1, није замишљен да буде замена за школу, већ пружа додатне могућности за дружење у поподневним сатима, радне, едукативне креативне, музичко-драмске и спортске садржаје. Са децом и родитељима ће радити стручњаци различитих профила: педагози, психолози,

васпитачи, дефектолози, лекари и заинтересовани волонтери - каже Биљана Маричић, координаторка пројекта. Децу са посебним потребама и њихове родитеље, као и многобројне госте поздравили су Ан-

драш Густоњ, председник општине Темерин, Ричард Тригано, представник делегације ЕУ, Александра Тасовац из Центра за социјални рад, а дечје песме говорио је Љубивоје Ршумовић. М. Милојевић

c m y

12

vojvodina

dnevnik

ШАНСАЗАСТОТИНАКНЕЗАПОСЛЕНИХ

Најспособнијеочекујесталан посаоу струци

ПЕЋИНЦИ: На територији пећиначке општине почела је реализација пројекта Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова и локалне самоуправе у Пећинцима, кроз који ће посао наћи стотинак незапослених лица са територије општине. Један део ће бити упослен на јавним радовима и распоређен у 15 насеља пећиначке општине, где ће у наредним месецима уређивати насеља, а други део ће имати прилику да се, кроз приправнички стаж и стручну праксу, оспособи за самосталан рад у струци. - Пошто сам правник, распоређена сам код судије за прекршаје и већ сам почела да радим, тако да сам већ имала прилику да се упознам и са колегама и са послом. За сада сам задовољна. Наравно захвална сам Општини на овом пројекту и на прилици да се

докажемо кроз рад и да од тога у будућности имамо користи – каже НаташаЛазић из Шимановаца.

Корисници овај пројекат виде као прилику да се докажу и да дођу до сталног запо слења у

ОБНАВЉАСЕКАШТЕЛКАРАСУХОРГОШУ

Нови кров старом дворцу МалиАпатинци уБеломдвору АПАТИН: Међу више од хиљаду деце из Србије на пријему у Белом двору поводом ускршњих празника, било је и четрдесеторо деце из социјално угрожених породица са подручја апатинске општине. Ово путовање организовао је апатински Црвени крст. Децу су поздравили принц Александар Други Карађорђевић, принцеза Катарина и епископ реземијански Андреј који је деци говорио о значају Ускрса. Након свечаног пријема деца су уживала у потрази за јајима у парку Ј.П. испред Белог двора.

Вајарскадела уДомуученика

КИКИНДА: У Дому ученика “Никола Војводић” у Кикинди завршено је уређење дворишта. Озелењен је парк испред овог здања. Локална самоуправа за ову намену издвојила је 800.000 динара. - Недостају клупе и украсно дрвеће. План је да нам “Тера” уступи вајарске скулптуре, које би биле постављене на травњак и тако још више оплемениле

простор – рекао је председник Општине Кикинда Илија Војиновић. У дворишту је засађено више од 300 садница, а поставља се и 20 клупа. Директор Дома ученика Горан Крстић додао је да је кикиндски интернат један од најмодернијих у Србији и да је свих 160 места у објекту попуњено. А.Ђ.

ХОРГОШ: Једно од најстаријих мене, а последњих деценија је кориздања у Хоргошу каштел Карас, обсник остала месна Основна школа навља се средствима Фонда за капи„10. октобар„. Помоћни објекти су се тална улагања Војводине, који је за пре неколико година урушили, а акпрву фазу радова издвојио 33 милиотивности за спасавање дворца покрена динара. Помоћник директора Фоннуте су у задњи час. Према речима да Имре Керн каже да су тек овог пролећа радови интензивирани и добро напредују, тако да се очекује да се до лета на старом здању заврше нови кров, конструкција плафона и столарија. - Надамо се да ћемо каштељ Карас обновити до таквог нивоа да га можемо понудити будућим инвеститорима, који виде фантазију у оваквом објекту, као што су многи стари каштељи у Мађарској претворени у лепе луксузне хотеле. Финансирамо овај пројекат, како би Мајстори стигли упоследњи час се спасао део заоставштине племићке породице Карас и понуди- Јоване Лаушевић из фирме „Омели будућим корисницима, да га ставе га„, мајстори који изводе радове су на у функцију - каже Керн. опекама уочили утиснуту 1792. годиКаштел Карас је здање из заостав- ну, а на дрвеној грађи крова уклесана штине оснивача насеља Хоргош сеге- је 1795. динског надбележника, велепоседниИз средстава Фонда за капитална ка и племића Миклоша Караса (1715- улагања Војводине, три милиона ди1797), проглашен и за спомеником нара су исплаћени за радове на хикултуре. Здање је после одузимања дроизолацији објекта и изради главод породице Карас, после Другог ног пројекта, а сада је уговорен посао светског рата, коришћено за разне на- вредан 30 милиона динара.

- Када се објекат стави под кров, остало ћемо препустити потенцијалним инвеститорима да каштел уреде како желе према својим замислима. Лично мислим да би најбоље било објекат претворити у хотел и обогатити туристичку понуду. Постоји мали проблем што је објекат остао у поседу Основне школе, па би требало разрешити власничке односе, јер хоргошкој школи дворац представља муку на грбачи, па би га требало претворити у државну имовину, односно имовину локалне самоуправе, који ће знати да газдује са оваквим објектом сматра Керн. Да се врати некадашњи сјај дворцу породице Карас, која иначе у Хоргошу има потомке и наследнике, биће потребно доста пара. Идејни пројекат за ревитализација и реконструкцију дворца урадили су стручњаци Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, још пре две године, али се на обимније радове из разних разлога морало чекати. Председник МЗ Хоргош Јожеф Такач напомиње да је важно што ће се симбол места спасити од пропасти. Текст и фото: М.Митровић

Тражесвојеод „Тргопродукта” ПАНЧЕВО: Бивши радни-

ци, сада стечајни повериоци „Тргопродукта”, протестовали су испред „Гвожђара” због неисплаћених заосталих зарада. Они захтевају да и њима почне исплата дугова од новца који тренутно постоји на рачуну фирме. Од 630 милиона динара колико некадашњи „Тргопродукт” дугује свим повериоцима, нешто мање од 40 одсто требало би да припадне радницима за заостале зараде. - На одређени начин ми вршимо притисак на Агенцију и повереника да се исплати одређени износ слободних средстава која се тренутно налазе на рачуну стечајног дужника, а то је око 25 милиона динара. То је 3-4 одсто по сваком повериоцу, сматрамо да стечајни дужник има толику и довољну имовину да се сви стечајни повериоци, укључујући и раднике као стечајне повериоце, наплате у целости - изјавио је ДраганЂурђевић, председник Одбора повереника. „Тргопродукт” годинама није исплаћивао зараде, нити било какве друге трошкове. На списку има више од 550 радника који појединачно потражују од 600 хиљада до три милиона динара од некадашњег трговинЗ.Дг. ског гиганта.

струци, док је председник Скупштине општине Пећинци Живко Марковић истакао да је запошљавање младих био и остао приоритет локалне самоуправе у пећиначкој општини. - Иако је у Пећинцима стопа незапо слено сти знатно нижа него у осталом делу Србије, ми и даље чинимо напоре у решавању проблема незапо слено сти, а један од начина је управо овај пројекат. На овај начин ће стотинак младих људи имати шансу да добију стално запо слење и ја сам дубоко убеђен да ће они ову шансу искористити. За њих је ово велика прилика да се докажу пред по слодавцима и да након истека ангажовања кроз пројекат, остану у фирмама у које су распоређени и заснују стални радни однос - казао је председник Марковић. Ј.Антић КИКИНДСКИПРОЈЕКТИ ПРЕДСТАВЉЕНИУБРИСЕЛУ

Приоритет зона агробизниса

КИКИНДА: У организацији Регионалне развојне агенције Баната, представници Зрењанина, Кикинде, Новог Бечеја и Ковачице боравили су прошле седмице у Бриселу. Захваљујући Канцеларији Владе Војводине организовани су: посета представништву словеначке привредне коморе, разговор са људима задуженим за пријем Србије у чланство Европске уније, састанак са представницима италијанске регије Ломбардија, као и са делегацијом централне Данске која има канцеларију у Бриселу, а кикиндске пројекте представио је начелник општинске управе БранкоЉубоја. -Током разговора представили смо приоритетне пројекте које самостално или удружени желимо да реализујемо. За Кикинду приоритетан је пројекат пољопривредне радне зоне, јер сматрам да наша општина у овој области може да буде конкурентна у Европској унији. За нашу општину посебно је значајан

БранкоЉубоја

пројекат реконструкције путног правца Сегедин-Кикинда-Темишвар, као алтернатива коридорима десет и четири - каже Љубоја. Кикинда је укључена, као општина каналом повезана с Тисом, и у пројекат на којем инсистирају представници Новог Бечеја, а реч је о изградњи марине на Тиси. То је представљено као заједнички пројекат општина из Баната и Бачке, јер заједнички пројекти више општина имају више шанси да добију средства из Европске уније. Представници Ковачице презентовали су пројекте развоја туризма, а Зрењанин своју индустријску зону. Љубоја наглашава да је драгоцен био контакт са представницима италијанске области Ломбардије. - Истакли смо повољан положај Кикинде, која је на самој граници са Румунијом, с обзиром на то да велики број италијанских инвеститора планира да пређе у Србију због бољих услова пословања. Италијани су обећали да ће у наредном периоду довести делегацију инвеститора у нашу општину. У разговору са представницом Канцеларије Данске сазнали смо више о пролазности пројеката који се односе на изворе обновљиве енергије те смо се договорили да користимо њихова искуства пошто Кикинда има највише сунчаних сати у години у Србији - каже Љубоја. А. Ђуран


RePORTA@e

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

13

RU[EVINE U CENTRU APATINA POSTALE AZIL ZA PSE LUTALICE I SKRIBOMANE

Kadgazdebankrotiraju, ostanesamokr{ilom X aba je posledwih nekoliko godina mnogo ura|eno na urbanisti~kom doterivawu Apatina, kad su ostale silne „crne ta~ke“, zdawa koja su se po~ela doslovno uru{avati. Wihove gazde ne}e, ili,jednostavno,nemajuparada ih poprave. Nadle`na inspekcijajeobi{lasvevaro{keulice, evidentirala nedovr{ene, napu{teneiruiniraneobjekte, pakrajwih,radiza{titegra|ana, postavila za{titne `i~ane ogradeiznakoveopasnosti.Po{to su vlasnici gra|evina sklonih padu prilikom kupovineiliizgradweobjekataimali svepotrebnedozvole,inspekcija nije mogla preduzeti ni{ta spektakularno. –Na`alost,nemamoovla{}ewa za ru{ewe napu{tenih ku}a – vajka se {ef op{tinske inspekcijeNikolaMar~eta.

NikolaMar~eta

U Glavnoj ulici, u neposrednojblizinivrednihistorijskih zdawa kao {to je sedi{te mesnog parlamenta i katoli~ka

crkva Marijinog Uznesewa, {tr~i nezavr{en Tr`ni centar, zarastao u korov i „uramqen” neuglednim daskama. Objekat od 3.000 kvadrata pripada gra|evinskom preduze}u „Marko Ore{kovi}„ koje je u me|uvremenupropalo. Izgradwajepo~elapredvadesetakgodina,splanomdatubude 28 stanova i 37 lokala. Dok su ostaliobjektiucentrudoterivani,adaptiraniimewani,novi zidani Tr`ni centar, iako zauzima najatraktivniju lokaciju, nikogaidaqenezanima.Biv{i direktor „Marka Ore{kovi}a” Qubi{a Naran~i}, obja{wavaju}i sudbinu ovog apatinskog Skadra na Bojani, ka`e da je s wimodpo~etkabiloproblema. – Tro{na ku}a, koja je delom bila na toj lokaciji, odlukom Skup{tine op{tine po~etkom devedestihgodinapro{logveka

Nesu|enihotelijeriostavilisamogolezidove

PRE^ANSKA LEKSIKA

V

Koki~awe

eoma ra{iren narodni obi~ajvezanzaVelikusubotuje koki~awe specijalnih sorti kukuruza. Pretvarawe, naglim pr`ewem,kukuruznogzrnaupahuqastebele lopice leptirastog izgleda, ina~e omiqenu poslasticu mladih, dece pre svega,aliiodraslih.Jedanodrazloga popularnosti koki~awa ba{ na Veliku subotujeiutome{tojetadizme|uVelikogpetkaiUskrsajedinidanvelikog, uskr{weg posta za koji je predvi|eno samosuvojelo.Ina~e,tajdanseneradinapoqu,`enesenela}ajuru~nihnitidrugihve}ihradova.Samose~isti ku}aidvori{te,farbajujajaipripremajudrugajelazasutra. UVojvodinijebioobi~ajdasenaVeliku subotu kokice prave pr`ewem kukuruza u re{etu. U ovu alatku, a s dobrim `i~anim dnom,uspeseodre|ena koli~ina okruwenog kukuruza kokavca, dobro se u`ari otvoreno ogwi{te, skine se tu~ana plotna sa {poreta ili zalo`ivatranadvori{tuuposebnimogwi{tima. Ve{ti koki~ari, doma}iceiredu{e,quqaju re{eto iznad jake `eravice i izazovu pucawe kokica. Bude i izletawa belihlopticaizvanre{etapasenekad tra`iodprisutnihdadr`elakpoklopaciznadposude.Mo`esekoki~atiiu metalnom sudu, plehanom ili tu~anom, aspoklopcem,{tojesigurnijimetod. Kukuruz su u kokice pretvarali starosedeoci Perua, nau~nici ka`u jo{ 3.600godinapreHrista.Uostalom,kukuruzjekrenuousvetizJu`neAmerike,aIndijancisuoduvektvrdilidaje darbogova.Verovatnovi{ebogova,jer ima ba{ mnogo varijeteta ove izvanredne biqke, razli~itih veli~ina klipova,mnogihboja,odbeledocrne.Kokavacjeobi~nobledo`ut,zrnasitnijeg oduobi~ajenihsortiineretkosmalom bodqom na vrhu. Nau~nici su utvrdili da kokavac puca zato {to ima veoma

tvrduquskupaseprilikomzagrevawa uqeivlagauwemupretvarau`elatinastumasukojana~initakovelikipritisakdaomota~kona~nopopu{tauzjak prasak.Tosede{avakadjetemperaturanajmawe185stepeni. Naravno,kukuruz mora biti dobrog kvaliteta, “~istokrvni” kokavac. Zato se ova sorta uveksejepodaqeoddrugihstabqikakukuruzadasenebijo{tokomvegetacije kokavaciskvario,opra{ioobi~nimkukuruzom. Kokice se brzo hlade (jo{ jedan fenomenkokawa)pasemogujestimaltene iz vrelog suda. Imaju nisku kalori~nu vrednost, mnogo vlakana korisnih za radcreva,animalo {e}erapasuodli~na dijetalna hrana. Osim ako im se tokom pripreme ne dodaje puter, mast, pa ~ak i karamel, {tose~iniuSAD, recimo.Tamosukoki~awe doveli do ozbiqne industrijske grane. Ve} ceo vek je poseta bioskopuiliutakmicamanezamislivabez velike {tanicle punekokica.Jo{krajem19.vekaizmi{qena je ma{ina za kokawe, a sada se {aka kokavaca pakuje u specijalne papirnekese,staviumikrotalasnurernu i za desetak sekundi naraste u loptu punuizvanrednihkokica.Bezijednepuvare! Kako se, ina~e, kod nas zovu ona zrna koja ne postanu bele loptice ve} samo promene boju u tamnobraon ili tek malo napuknu. Puvare su, svejedno, vrloukusne,~akukusnijeodsamihkokica,alitra`ejakeizdravezube. Da, koki~awe je najboqe na vatri od {apurika, jo{ jednim “nusproizvodom” kukuruza. PavleMale{ev (Kwigeovogautoraizserijala “Divaniore~ima”mogusekupitiu novosadskimkwi`arama “Most” i“Malavelikakwiga”)

preneta je u vlasni{tvo na{e firme – obja{wava Naran~i}.–Suvlasnikku}e je smatrao da je o{te}enipokrenuosudskipostupak, zbog kojeg smo bili prinu|eni na to da 1993.obustavimogradwu,a slede}eiprekinemo.Kada jesporposlenekolikogodina ipak razre{en sudskim poravnawem i obezbe|ena dozvola za daqu gradwu,svejestalopo{to jena{epreduze}epropalo. Staraku}asklonapadu Iako su tra`eni investitori za zavr{etak objekta, @i~anom ogradom za{ti}einteresovawa nije bilo. Ruglo najejednaodnajlep{ihgra|eza koje se niko ne smatra odgovin a por ed tr` nog cent ra vornim postalo je neplanirani „Maksi“. Pod za{titom dr`aazilzapselutalice,nadaskama ve je kao graditeqsko kulturseiskazujuskribomanirazli~inodobro,kupiojujejedanstratih provenijencija, dok se toni investitor, ali od tada na komletwihmesecituokupqaju wojnijeni{tauradio,nitise mladi. zna da li }e se ne{to raditi.

Tr`nicentarukojikupcinikadnisuu{li

Svakim danom je na zgradi sve mawe zastakqenih prozora, a svevi{e{utaodpalihcigala icrepova. Ne mawe ruglo je, tako|e u Glavnojulici,prekoputaUpraveprihoda,gdejezapo~etagradwahotela,alisuodwegaostale samozidine,ispredkojihjeuru{ena stara fasada, koja je bila podza{titomdr`ave.Investitori su, izgleda, odustali od svojih ambicija i ostavili iza sebesamoruinu.Ustrogomcentrujeinapu{tenplacnakojem je bila predvi|ena benzinska pumpa. Vlasnik je bankrotirao, tablaostala,akomunalciledinusvakegodine~isteodkorova. –Placjekupqeniminemo`emovlasnikunareditidapo~ne bilo kakvu gradwu – navodi Mar~eta,idodajedanemainvestitora zainteresovanih za kupovinuili{minkawenapu{tenihobjekata. Odonomadpropadajuiprodavnicekojesupripadale „Biqemarketu“. Razbijeni su im izlozi i odneto sve {to se moglo, ~ak su i kablovi ~upani izzidova.Firmakojajeoveprostorekoristilaizgledavi{ei ne postoji jer se na wene telefonenikonejavqa. Jelisaveta Prel~ec

ADRENALINSKA ZAVISNOST BE^EJSKOG ZLATARA ERNESTA KLOZIJA

Crnogoracle`iatr~i nizfasadu

D

ugo Be~ejci nisu znali kolika je adrenalinska zavisnost sugra|anina, zlatara Ernesta Klozija, ali od kada su saznali, on ih stalno iznena|uje. Samo je robustni motor parkiran ispred wegove radwe odavaowegovesklonosti.Po{tojeod-

dova,alismonas~etvoricanekako najaktivniji – pri~a Klozi posle alpinisti~kog performansa koji suprirediliuBe~ejutokomtradicionalneCvetnepijace. \or|eBa~kali}iSr|anCrnogorac su iz Novog Sada, a Damir Plav{i} iz Be~eja. Pred zapa`enim brojem znati`eqnika, od kojihsusejednikrstili a drugi aplaudirali,izvelisunekoliko vratolomija spu{taju}i se uz pomo} u`eta nizzid~etvorospratne Robneku}e. –Dosadaje~lanstvo u klubu bilo besplatno,apo{tojepove}ano interesovawepaitro{kovi,razmi{qamoda uvedemobarsimboli~nu ~lanarinu. Pa samo ronila~ka oprema ko{ta oko 2.000 evra, a alpinisti~ka upola mawe.Akodo|euna{ klub,odmahimaopremu zave`bawe–obja{wava vlasnik i predsednik „Posejdona“ Er- Robnaku}auBe~ejuzgodnazave`bu nestKlozi. ji{te postoji stena pedesetak metara Alpinisti~ka premije- visoka.ZadovoqilabinasiovafasarauBe~ejubilajeiprili- daRobneku}e,samosemoramoraspitaka da Crnogorac proslavi timo`emolidobitidozvoludatutresvoj33.ro|endan. niramo. Posle na{eg februarskog an– O~ekivao sam iznena- ga`ovawa tokom vanredne situacije, KvartetPlav{i},Crnogorac,Ba~kali}iKlozi |ewe, mo`da neku sadnicu kadsmo~istilisnegiledenicesravrastaokrajTise,oprobaosekaonauti- ilicve}espijace,kadono–spustili nih krovova vi{espratnica, ponudio ~arapotomronilac.Ume|uvremenuje su mi s terase restorana „Panorama“ namjepredsednikop{tinePeterKneosetio dra`i paraglajdinga, a kad je tortu – s neizbe`nim osmehom pri~a zi da gradski sportski centar opremi ve} oti{ao u visine, s pajta{ima iz Crnogorac. ve{ta~komstenomdabisvikojiimaju Be~eja i Novog Sada odlu~io da se Vajka se {to im ravnica ne pru`a vi{ak adrenalina mogli da se prazne oprobaiuaplinizmu. ba{ mnogo mogu}nosti i mesta gde bi ve`baju}i – unapred se raduje Klozi. – Nas nekolicinu interesuju eks- odr`avaliformu. Umesto,recimo,jogeilitaj-~ija,adretremni sportovi pa smo osnovali Mo– Spu{tamo se niz zidine Petrova- nalinski nivo spu{taju sasvim jednotonauti~ko-ronila~ko-aplinisti~ki radinsketvr|aveiliponekadodemodo stavnom balkanskom metodologijom – klub„Posejdon“.Imanasizvi{egra- Fru{kegore,gdenapotesuOrlovobo- uzro{tiq. V. Jankov


crna hronika

~etvrtak12.april2012.

BIV[IPREDSEDNIKRSTRA@IODTRIBUNALA

Karayi}eva odbranatek zagodinudana?

Biv{ipredsednikRepublike SrpskeRadovanKaraxi} zatra`iojeod Ha{kogtribunalada mu zaka`e po~etak izno{ewa odbranezamart2013.godineda bi imao dovoqno vremena da se pripremi. Odbranajeupodneskunavela da }e Tu`ila{tvo do po~etka maja, kada planira da zavr{i svojdokaznipostupak,ponuditi

iskaze 337 svedoka i podneti oko5.000dokaza.Karaxi}jeistakao da namerava da pripremi isto tako detaqnu odbranu. On procewujeda}eunajboqemslu~aju mo}i da podnese listu svedokadokrajajanuara2013.godine i da po~ne da ih poziva da svedo~eumartu. Tu`ila{tvo je, kako se isti~e u podnesku, imalo 14 meseci da se pripremi od Karaxi}evog prvog pojavqivawa pred tribunalom u julu 2008. godine i po~etkasu|ewauoktobru2009. Budu}i da Karaxi} namerava da pozove pribli`no isti broj

svedoka, a ima mawe sredstava na raspolagawu, odbrana tra`i damusenaosnovuravnopravnostiostavidovoqnovremena,saop{tiojeHa{kitribunal. Udrugimslu~ajevimakadase optu`eni sam branio odbrana nije po~ela nekoliko meseci posle zavr{etka izno{ewa dokazaTu`ila{tva.Takojenasu|ewu Slobodanu Milo{evi}u odbranidatooko {est meseci, a u slu~aju generala ZdravkaTolimira optu`eni je dobio odlagawe od~etirimeseca iako je imao nameru da pozove samo ~etiri svedoka. S obzirom na to da Karaxi} namerava da pozove ve}i broj svedokanegouta dva slu~aja, tra`i se odlagawe do marta 2013, navedenojeupodnesku. Karaxi}jepredHa{kimtribunalom optu`en za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa tokom rata u BiH 1992–1995.godine. Posle 13 godina u bekstvu, u julu 2008. godine je uhap{en u Srbiji i istog meseca izru~en Tribunalu. Po{to se pred sudom nije izjasnio o krivici, u wegovoimejenavedenodasene ose}akrivimnipojednojta~ki optu`nice. (Tanjug)

UBISTVOSLAVKA]URUVIJENIJERASVETQENONIPOSLE13GODINA

Tajnaumra~nimodajama Milo{evi}evogre`ima Novinarskaudru`ewaiporod ic a ubij en og nov in ar a Slavka ]uruvije obele`ili su ju~e 13. godi{wicu wegove smrti, najaviv{i da ne}e odu- stati od zahteva nadle`nima da utvrde ko je naredio a ko izvr{iotoubistvo. U prisustvu ~lanova porodice, kolega i prijateqa polo`enjevenacnaspomen-obele`je ]uruviji u Svetogorskoj ulici u Beogradu, na mestugdejeubijen. Preds edn ik Nez av is nog udru` ew a nov in ar a Srb ij e Vuka{in Obradovi} je rekao da je otkrivawe nalogodavaca i ubica ]uruvije „testament novedemokratskeSrbije”. – Otk rijt e nal og od avc e, imenujte ubice – rekao je Obradovi}, dodav{i da je vlast obavezna da „zaviri u mra~ne odaje re`ima Slobodana Milo{evi}a„. Onjenaveoidabezra{~i{}avawa]uruvijinog ubistva „nem a dem ok rats ke Srb ij e, kao ni slobode govora i izra`avawa”,ada}ekolegenastavitidatra`eistinuotome. Predsednica Udru`ewa novinara Srbije Qiqana Smajlovi} je rekla da je ]uruvija ubijen zato {to je koristio svoje osnovno qudsko pravo – slobodu govora, koja je zagarantovana i evropskim konvencijama. Onasmatraidakolegekoje suganad`ivelenisuuspeleda sa~uvaju tu slobodu i da je „Srbijazemqaukojojsloboda {tampe postoji samo za vla-

PROCESPROTIVOKRIVQENIHUAFERI„AGRO@IV”ODLO@EN POTRE]IPUT

Advokatusredsu|ewa napustioklijenta Potre}iputuovojgodini su|ewe biv{em suvlasniku kompanije “Agro`iv”Miroslavu@ivanovu (61) i 19-torici wegovih saradnika – direktora iz ovog poslovnog sistema, odlo`eno je u Vi{em sudu u Zrewaninu, a nastavak sudskogpostupkazakazanje za23.maj. Prethodna glavna ro~i{ta odlo`ena su zbog @ivanovqevih problema s pravnim braniocima. Zapravo,uznakprotestazbog odluke sudskog ve}a da dozvoli preslu{avawe transkripata prislu{kivanih razgovora,zakojetvrdida su pribavqeni protivzakonito, biv{i gazda “Agro`iva” je u januaru otkazao punomo} advokatu Miroslav @ivanov VladimiruHorovicu. meta,~ijijeprocesu{aoupetu Sobziromnatodanijeispogodinu,pajenastavakro~i{ta {tovao odluku da prona|e nozakazanza11.april. vog advokata, zrewaninski sud Proces je ju~e trebalo da mujedodeliobraniocaposlubudenastavqenizvo|ewemdo`benoj du`nosti, advokata kaza, odnosno preslu{avawem DraganaArsi}a.Me|utim,ovaj tajno snimqenih telefonskih biv{i okru`ni tu`ilac je izrazgovora @ivanova i saradjaviodanijeuspeodaseupozna nika. Ipak, advokat Arsi} je saspisimaveomaobimnogpredtra`io uvid u strogo pover-

qiv spis Vi{eg javnog tu`ila{tvaoodobrewuprislu{kivawa, a kada mu to nije odobreno, odustao je ododbrane@ivanovaidemonstrativno napustio sudnicu. Zastupnik optu`nice, zamenik vi{eg javnog tu`ioca Branislav Tati}, zatra`iojedasudskove}e zbog kr{ewa discipline izreknekaznuArsi}uiizvestiAdvokatskukomoruo wegovom samovoqnom napu{tawu klijenta i ro~i{ta. @ivanov nije mogao da se izjasni o tome ko }e ga ubudu}e zastupati, a predsednik sudskog ve}a Ile{ Bako{ je najavio da }e mu advokat opet biti odre|en po slu`benoj du`nosti. Sudija Bako{ ranije je otvoreno izneo mi{qewe da optu`eniibraniocipreduzimajuradwesra~unatenaodugovla~ewepostupka,auo~ekivawu izmene Krivi~nog zakonikaiukidawadelazloupotrebe slu`benog polo`aja, zbog kojeg@ivanoviostaliiodgovaraju. @.Balaban

NAGRADINIZAPLEWENO60GMIZAVACA

Spre~en{verc egzoti~nih`ivotiwa Zaplewene egzoti~ne `ivotiwa, gmizavaci i vodozemci, koje su slu`benici Carine otkrilinagrani~nomprelazuGradina,zbrinute suupali}komzoo-vrtu,gde}enakonistekakarantina biti izlo`ene u Eko-centru te ustanove. Carinicisuzaplenili60jedinki20vrstagmizavacaivodozemaca,azmijeotrovnicesupreba~eneuzoo-vrtuBeogradu.Nekeod`ivotiwakoje sudopremqenenaPali}suveomaretkeiatraktivne, navodi se u saop{tewu koje je potpisala Pi-Arpali}kogzoo-vrta MirjanaAlapovi}.

dnevnik

c m y

14

„Me|uegzoti~nim`ivotiwamana{lesusei vrs te kao {to su Phil ot amn us sem iv ar ie g at us, afri~kazmijakoja`ivinadrve}u,iliEpicrates striatius, zmija predivnih boja ~ija krqu{t polarizuje svetlo, te se na suncu sjaji u duginim bojama. Atraktivnost ovih `ivotiwa je i glavni razlog za{to ih qudi dr`e kao ku}ne qubimcetejeilegalnaprodaja`ivotiwa,posle droge i oru`ja, jedna od najunosnijih krijum~arskih delatnosti”, zakqu~uje se u saop{tewupali}kogzoo-vrta. S.I.

snike medija i wihove politi~kegazde”,oceniv{iidasu zatokriviisaminovinari. Razo~arawe {to to „politi~ko ubistvio, za koje su su{tins ki odg ov orn e dr` avn e institucije” nije re{eno izrazilajeiBrankaPrpa skojomje]uruvija`iveo.

Vlasnik novina „Dnevni telegraf” i nedeqnika „Evropqanin” Slavko ]uruvija je ubijen11.aprila1999.Bilaje nedeqa, Uskrs, agresija NATO-a na tada{wu SRJ trajala je ve} nedeqama. ]uruvija je ubijen ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, i u kojoj je

VukDra{kovi}:Znasesve oSlavkovimubicama PredsednikSrpskogpokretaobnoveVukDra{kovi} izjaviojeju~edajenovinaraSlavka]uruvijuubilaSlu`badr`avnebezbednosti,idodaodase„ta~noznakojenarediozlo~in,kojezlo~inorganizovaoikogajepo~inio”. –Svejetoupredmetukodspecijalnogtu`ioca,amive}godinamaslu{amoistepri~e–jo{samomalo,jo{petnaestak danaioptu`nica}ebitipodignuta–rekaojeDra{kovi}.– Me|utim,optu`nicedoovogtrenutkanema.Tojesamojedan od tragi~nih dokaza da se evropska Srbija ne mo`e graditi akonebudupromewenikomunisti~kiimilo{evi}evskitemeqi.

bio deo poslovnih prostorija wegovog „Dnevnog telegrafa”, upasa`uuSvetogorskojulici, tada Lole Ribara, broj 35, u naju`em centru Beograda. Nekoliko dana ranije u dnevnom listu „Politika ekspres”, koji je u me|uvremenu uga{en, ]uruvija je optu`en za „pri`eqkivawebombiiizdaju”. Istragaje,poslepadare`ima Slob od an a Mil o{ ev i} a, utvrdila da su ga danono}no pratili pripadnici Dr`avne bezbednosti i da su iznenada, uo~i samog ubistva, povu~eni stogzadatka. Na osnovu zahteva Specijalnog tu`ila{tva istra`ni sudija je saslu{ao vi{e od 100 predlo`enih svedoka, izme|u ostalih, „27 pratilaca” pripadnika DB-a, niz biv{ih funkcionera te slu`be, obavqenojemedicinsko-balisti~kove{ta~ewe,aprikupqenisu idrugimaterijalnidokazi. Brat ubijenog Slavka ]uruvije, Jovo, obratio se uo~i 13. godi{wice ubistva izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Jelku Kacinu jer ubis tvo weg ov og brat a nij e razre{enoniposle13godina. UpismuKacinu,Jovo]uruvija isti~edajetorturare`ima Slobodana Milo{evi}a protiv weg ov og brat a po~ el a 1998. po{to je donet novi Zakonoinformisawu,adajepoja~ an a pos le gov or a Slavk a ]ur uv ij e pred Hels in{ kom komisijom, u Kongresu SAD, 10.decembra1998godine. E.D.

OPTU@ENIUSLU^AJU „VILAMIR”PISAOSUDU

Bjelicatra`i daizneseodbranu Biv{i visoki funkcioner SPS-a Bogoqub Bjelica, jedan od petorice okrivqenih za pucwavu u no}i izme|u 30. i 31. marta 2001 godine kao u~es nik  „nar odn e stra` e“ koja je ~uvala biv{eg predsedn ik a dr` av e Slob od an a Milo{evi}a u vili „Mir“, kako tvrdi odbrana – „od potencijalne otmice lovaca na nagraduoducenezaizru~ewe Hagu“ – zatra`io je dopisom sudskomve}uPrvogosnovnog sudauBeogradudamu„omogu}i da iznese celovitu odbranu“. U tom podn es ku Bjel ic a, koji negira da je on ili bilo ko iz „narodne stra`e“ kriti~nom prilikom uop{te nosio oru`je, tra`i da mu se omogu}i da u odbrani govori o de{avawima 30. i 31. marta 2001: kadjeograduvile„Mir“ poku{ala da presko~i grupa naoru`anih mu{karaca s crnim najl on ~ar ap am a prek o glave, s ciqem da se do~epaju Milo{evi}a,aliutomenisu uspeli. Tvrde}i da mu na pro{lom glavnom pretresu nije omogu}eno da iznese celovitu odbran u, u dop is u u koj i je „Dnevnik“imaouvid,Bjelica opisujedasuuno}i30.na31.

mart 2001. u~esnici „narodne stra`e“  koji su telima {titilibiv{egpredsednikaMilo{evi}aiUstavSrbije“bilinapadnuti,tedasuna wih s ulice, kroz kapiju vile, pucalimu{karciscrnim~arapamaprekoglave. „Nes porn o je sam o da su kriti~nom prilikom nemali broj met ak a isp al il i qud i pod~arapamanaglavikojisu napalivilu„Mir“.Nesporno je da su ti isti qudi izveli detonaciju i istovremeno su izveli oru`ani napad i upotrebili ru~ne bombe bacaju}i ih na prijavnicu“, pi{e u podnesku. Precizira se da su tomprilikom„napada~is~arap am a na glav i pos ebn o ugrozili `ivote de`urnih u prijavnici Vojislava Vu~ini}a i Dragutina Milovanovi}a“.Izme|uostalog,Bjelicapredla`edaseobavebalisti~ka ve{ta~ewa „da bi se utvrdile sve okolnosti vezane zanavodeoptu`niceopucwavi“. Uvezisdoga|ajemokovile „Mir“ u pos ledw oj mart ovskoj no}i 2001. Bjelica navodi da su „napada~i pod ~arapama pripadali razli~itim grupacijama, a me|u wima su bil i i prip adn ic i ’zem un-

skogklana’“.Teokolnostisu, kako iznosi okrivqeni, „delom opisali u svojim kwigama biv{i zamenik na~elnik DB-a Zoran Mijatovi}, kao i pol ic ijs ki puk ovn ik Mio - drag Vukovi}“, za koga dodaje i da je „podnosilac krivi~ne prijaveuovompredmetu“. Bjelica je predlo`io i dokaze svoje odbrane, te tra`i da kao svedoci budu saslu{ani: Zor an Mij at ov i}, Mio - drag Vukovi}, biv{i ministarunutra{wihposlovaDu{anMihajlovi},biv{ipredsednik SRJ Vojislav Ko{tunic a, funkc io n erk a SPS-a Slav ic a \uk i}-Dej an ov i}, biv{ivisokifunkcionertadavladaju}egrupeDOS^edomir Jovanovi}. Istim dopisomsepredla`edasvedo~ii general Neboj{a Pavkovi}, na okolnosti izdavawa nare|ewa u vezi s obezbe|ewem vile„Mir“,wegovihrazgovora s tada{wim najvi{im dr`avn im funkc io n er im a i drugerelevantneokolnosti. „Zbog svega navedenog, apelujemdaminaslede}emglavnom pret res u omog u} it e da iznesem odbranu, {to mi garantuju va`e}i Ustav Srbije i Zakonik o krivi~nom postupku„,pi{eBjelica. J. J.

URA\ENAMAPARIZIKAUSAOBRA]AJU

Vojvodinanajkriti~nija zabicikliste Najvi{e biciklista u saobra}ajuod2008.do2010.godine stradalojenapodru~juVojvodine, dok je najboqa situacija na Novom Beogradu, saop{tila je ju~eAgencijazabezbednostsaobra}aja koja je izradila „mapu rizika”op{tinaukojimasuvoza~ibiciklanajugro`eniji. Pove}ano stradawe biciklistakarakteristi~nojeiza op{tine[abac,Bogati},Vla-

dimirci, Smederevska Palanka, Svilajnac, Lapovo, Doqevac, Kur{umlija, Leskovac, Po`egaiVelikaPlana,navodiseusaop{tewu. U trogodi{wem periodu, na podru~ju[apcapoginuloje18 biciklista, 70 ih je te`e povre|eno, dok je 162 zadobilo lakepovrede,navodeuAgenciji,dodaju}idajeuistomintervaluuSvilajncupoginulotri

voza~abicikladokje12te{ko i39lakopovre|eno. Kao poz itivan primer za bezbednost biciklista navedena je op{tina Novi Beograd u kojoj od 2008. do 2010. godine nije stradao nijedan bicklistajernatompodru~ju postoje dobro ure|ene biciklisti~ke staze kao i ostali uslovizavo`wubicikla. (Tanjug)


crna hronika

dnevnik LIDERRADIKALANIJEPREDAOZVANI^ANZAHTEV ZAPRIVREMENOOSLOBA\AWE

onsenalaziupritvorskojjedinici–izjavilajeju~epredstavnica za {tampu Ha{kog tribunalaNermaJela~i}. Onajereklaida[e{eqnije zvani~no podneo zahtev za privremenopu{tawenaslobodute seowegovompu{tawunemo`e niraspravqati. Beogradska {tampa je nedavnospekulisalaotomedabilider radikala mogao ve} u petak biti u Srbiji i da se, navodno,

samo ~eka da podnese zvani~an zahtevzaprivremenoosloba|awe. Po re~ima Nerme Jela~i}, optu`enije,popravilimaTribunala,obavezandapodnesepismeni zahtev za privremeno pu{tawezaslobodu,asudskove}e, tokom razmatrawa tog zahteva, tra`i,izme|uostalog,igarancije dr`ave u kojoj bi optu`eni boraviozatovreme.Ona je podsetila na to da[e{eqnijednom nije podneo takav zahtev u skladu s pravilima Tribunala, ve} je to u~inio usmeno, tokom izno{ewa zavr{ne re~iumartu,alije Sudskove}etajzahtevodbilo. Kako je navedeno u saop{tewu radikala, [e{eq, osim izra`ene aritmije, tahikardije i bradikardije,imavelikih disajnih pro- blema, a u toku prethodne no}i vi{eputamujeprekinutodisawe. SRS je ponovio zahtev za oslobo|ewe [e{eqa i optu`io Ha{ki tribunal da „neodgovaraju}im le~ewem poku{ava da ubije” predsednikatestranke. Ha{ki tribunal podigao je optu`nicuprotiv[e{eqaujanuaru2003.godine,aliderSRSaseve}23.februaraistegodine dobrovoqno predao i narednog dana je izru~en Tribunalu, gdemujesu|ewepo~elounovembru2007.godine. (Tanjug)

Privo|ewatraju,Da~i} neobave{ten Me|u14osumwi~enihzaizazivawe nereda i paqewe ambasadeSADuBeograduufebrua- ru 2008. godine su i dve osobe

koje se terete za kamenovawe ambasade Turske, saop{teno je unadle`nomtu`ila{tvu. Ambasada Turske je kamenovana17.februara2008.godine, a dve osobe su osumwi~ene za krivi~nodelonasilni~kogpona{awa,dokjeameri~kaambasada zapaqena 21. februara, a odgovorni se terete za te{ko krivi~no delo protiv op{te sigurnosti. Osumwi~enisuizNovogSada,Pan~evaiBeograda,pri~emu novosadska grupa broji sedamosoba,kolikoihjeiugrupi iz Beo g rad a i Pan~ ev a. Iako jo{ uvek nema zvani~nih ipotpunihpodatakaoosobama koje su osumwi~ene, po nezvani~nim informacijama, od 14 osobakojepolicijatra`izbog

Da~i}:Nikomenijeobavestio ohap{ewima Ministarunutra{wihposlovaIvicaDa~i} izjaviojeju~eda ga niko nije obavestio o hap{ewima osumwi~enih za paqewe ameri~ke ambasade tokom protesta protiv jednostrane nezavisnostiKosova,idajenalo`iodasesprovedeistragakakojedo togado{lo. – Ja s tim hap{ewima nemam nikakve veze zato {to me niko nijeobavestio–rekaojeDa~i},idodaodasmatradajetonedopustivo.–Smatramdajetoapsolutnolo{e.Janemogudabudem odgovoranzaradMinistarstvaunutra{wihposlovaakouwemu policija postupa bez mog znawa. Po Zakonu o policiji, oni su du`nidameinformi{uosvomradu.Nisumeinformisaliinalo`iosamdasesprovedeistragakakojedotogado{lo. Onjenaveodajesigurnodajedoovihhap{ewamoglodo}ii ranije,alida„nerazumepotrebudasetouradidanuo~iderbija”izme|ufudbalskihklubova„Partizan”i„Crvenazvezda”. Povodomzemerkiupu}enihpolicijizbogtoga{todohap{ewaosumwi~enihdolaziposle~etirigodine,Da~i}jekazaoda treba sagledatisveaspekte:dalijeuslu~ajupostupawapolicijebilogre{aka,dalisutegre{kebileslu~ajneilinamerneidalisudoprineledado|edopaqewaambasade.

APELACIONISUDODLU^UJEOBIZARNOMSLU^AJUIZSREMSKEKAMENICE

Herojprevaranthteo dazadivi`enu

– Jako se kajem! Pogodilo me je ponovno slu{awe predmeta zbog kojegsampredsudom.Nisamnisawaoda}eseovodogoditi,anemam odgovornapitaweza{tosetodesilo. Nisam bio svestan posledica.Sadamijejasnodasamupropastiosvoj`ivoti`ivotmojeporodice–kazaojeju~epredApelacionimsudomoptu`eniNovosa|anin DraganMatkovi}(1983),kojisetereti za fingirani incident u kojemjerawenkaoradnikobezbe|ewaInstitutauSremskojKamenici. Predve}em,kojimjepresedavao sudijaPeterKi{, razmatrase presudaVi{egsudakojijeMatkovi}a u martu pro{le godine osudio na jedinstvenukaznuoddveipogodinezano{eweoru`jaila`noprijavqivawe. Drugoptu`eni Sa{a Karaka{ (1985)izokolineNovogSada,koji seteretizano{eweoru`jainano{ewe lakih telesnih povreda, u prvostepenom postupku osu|en na godinuiporobije,izjaviojetako|euzkajawe,dasuoniwegovdrugaru{liucelupri~ukaodecaida mu nije bila namera da uradi ne{tostakvimposledicama.

Po navodima optu`nice, 7. oktobra2010.godineuSremskojKamenici,kodInstituta,prvookrivqeni,radnikobezbe|ewa,motre}inaparking,neovla{}enojenosiopi{toqnepoznatemarke(koji nikad nije prona|en), koji je pre-

raka{umakaouno}i,onjepozvao Hitnupomo}ipolicijuiprijavio poku{ajubistva. Dabidalinazna~ajucelomdelu, okrivqeni su ciglom razbili prozorvozilajednogdoktorazaposlenoguInstitutu.

Kameni~ki Institut kratko slavio heroja

dao drugaru Sa{i Karaka{u, nakon~egajeovajfingiraoobijawe kolanaparkinguizatimpodogovoruispaliometakinaneoMatkovi}uprostrelnuranuokarakterisanukaolakatelesnapovreda.Tek posleizvesnogvremena,kadajeKa-

SUBOTI^ANIPRIVEDENI ZBOGRAZBOJNI[TVA

Otelinov~anik itelefon PripadniciPolicijskeupraveuSuboticiodredilisu meruzadr`avawado48satiKorneluI. (1991)iAleksuL. (1993), obojica iz ^antavira, zbog sumwe da su izvr{ili krivi~nodelorazbojni{tva.Osumwi~eniseteretedasu usubotuuranimjutarwim~asovimasjo{jednommaloletnomosobom,napaliS.V.,odkogasuuzelitelefoninov~anik,nakon~egasunapustilimestodoga|aja.Ubrzonakonizvr{ewakrivi~nogdelapolicijaihjeprona{la. KornelI.iAleksL.suuzodgovaraju}ukrivi~nuprijavuprivedeniistra`nomsudijiOsnovnogsudauSubotici, dok }e protiv maloletne osobe biti podneta krivi~na prijavaVi{emjavnomtu`ila{tvuuSubotici. S.I.

15

NASTAVQENAHAP[EWAZBOGNAPADANAAMBASADE

[e{equpritvoru dodaqeg LiderradikalaVojislav[e{eq vra}en je u pritvorsku jedinicu,nakon{tojezbogpogor{anog zdravstvenog stawa opet nakratkobiopreba~enubolnicuvanHa{kogtribunala,saop{tila je Srpska radikalna stranka. –ZdravstvenostaweVojislava[e{eqaje„nepromeweno”i

~etvrtak12.april2012.

Sud je u martu pro{le godine, navedeno je u obrazlo`ewu presude, imao u vidu mladost okrivqenog, neka`wavanost pre toga, skromnomaterijalnostawe,porodi~neproblemeivanbra~nodete... Ali, su tom prilikom navedene i

{tetne posledice ovog bizarnog doga|aja, kao i to da je pokrenut ceo mehanizam zbog la`nog prijavqivawa dela. Kao ote`avaju}e okolnostiuzetojeto{tojeokrivqeninekovremeu`ivaotretman povla{}eneosobe,{tojeherojski opisan u medijima i {to su ga u bolnicirawenogobi{ligradona~elnikina~elniknovosadskepolicije. Tako|ejedodatodajeprilikom pretresa stana osobe koja je odgovarala opisu izmi{qenog napada~a rawen pas i tada od riko{eta povre|enamajkaosobenakojusena osnovu Matkovi}evog iskaza sumwalo da je po~inilac krivi~nog dela. Kao motiv dela, nakon svega, okrivqenijekazaodajehteodazadivi`enukrozotporzami{qenom kriminalcu. Ceo doga|aj poprimio je medijski zna~aj, u po~etku se tretirao kaopodvig.Ujednomtrenutkuprvookrivqenijeprepozanoizvr{ioca, ali je ipak kasnije na prepoznavawurekaodatonijetaosoba. Tadjepolicijaposumwalauwegai klupkojepo~elodaseodmotava. M.Vuja~i}

DANASNASTAVAKSU\EWAZA[VERCCIGARETA

Odlo`enozbogBayine godi{wice Nas tav ak su| ew a dev et or ic i osumwi~enih za u~e{}e u nelegalnom prometu cigareta tokom 1997. godine uslu~aju„Baxina grupa“, pomeren je za danas, na molbu okrivqenogSini{eStoj~i}a kojijeodlagawe zatra`io zbog toga {to je 11. aprila godi{wica smrti wegovog brat a, nek ad a{ weg zam en ik a ministra policije generala RadovanaStoj~i}aBaxe. Sudskove}eSpecijalnogsudauBeogradu odluku o „pomerawu“ datuma pretresa za danas donelo je, kako je

saop{teno, „iz qudskih razloga“. Ukazano je, naime,natodaseuoptu`nici opisuju i okolnosti koje se odnosenapokojnogRadovanaStoj~i}a,tedajeizvesnodabiseTu`ila{tvo na te navode moglo osvrnuti u zavr{nojre~i. Policijskog generala Radovana Stoji~i}a, zvanog Baxa, ubio je maskirani izvr{ilac iz vatrenog oru`ja 11. aprila 1997. godine u restoranu„Mamamia“uBeogradu.Wegovoubistvododanasnijerasvetqeno. J.J

ovogdela,~ak~etiri su maloletne,ajedanodtra`en ih izg redn ika ve} je u zatvoruzbogizvr{ewa nekogdrugogkrivi~nogdela. Akcija hap{ewa 14 osumwi~enih je zapo~ela u utorak, a do sada je privedeno desetosoba. Nakon{tosuu utorak uhap{ena petoricaNovosa|ana – Filip B., NikolaK.,Aleksandar E., Du{an S. i \or|e T., ju~eimseupritvoru prid ru` io i sugra|anin Marko N., a po nezvani~nim informacijama, svi privedenisupripadnicinavija~ke grupe „Firma”. Po ranijim informacijama, osim {estorice Novosa|ana, uhap{ene suitriosobeuBeograduijednauIn|iji. Kako je navela tu`iteqica ZagorkaDolovac,vi{eodgodinu dana Tu`ila{tvo je pribavqalo dokaze, me|u kojima su i snimcistranihambasadauBeo- gradu,naosnovukojihsuu~esnicineredaidentifikovani. Saradnik Instituta za kriminolo{kaistra`ivawaZlatko Nikoli} smatra da je napad naameri~kuambasadubiojasno usmeren.Onjesiguraniutoda supodacioonimakojisuzapaliliambasadupostojaliodmah izatihdoga|ajaidanijemoralo da se ~eka ovoliko dugo da bi se reklo da se radi o navi-

ja~kim i parapoliti~kim grupama. – Pravi razlog za{to se do sada ~ekalo, ako su ti snimci ve} postojali u ambasadama i policijskim dokumentima, je ispravnopitawe–rekaojeNikoli}.–Jer,nemogu}ejedaseu nekolikonavratade{avadajedna ista grupa huligana na svakom mitingu, odr`anom ma kojimpovodomadajeusmerenmakarimalokainteresimazapadnih zemaqa, zavr{i ru{ewem Beogradaipaqewem. Ameri~kaambasadazapaqena jeposleprotesta„KosovojeSrbija” odr`anog u centru Beo- grada21.februara2008.godine zbog jednostranog progla{ewa nezavisnostiKosova.Upaqewu ambasadestradaojeZoranVujovi}(20)izNovogSada,rodoms KosovaiMetohije. E.D.

RASVETQENOUBISTVOMLADI]ANAKARABURMI

Trojicauhap{ena, jo{dvojicaubekstvu Beogradska policija uhapsila je tri osobe, a za dve se jo{ traga,zbogosnovanesumwedasu izvr{ili ubistvo Milana \oki}a(19),~ijejetelosubodnim ranama prona|eno u utorak na Karaburmi. U saop{tewu Policijske uprave za grad Beograd navodi sedasuslobodeli{eniBranislavR. (20),VeqkoK. (21)ijed-

na maloletna osoba, dok se za jo{ dvojicom napada~a intenzivnotraga. U saop{tewu se navodi da }e BranislavR.iVeqkoK.uzkrivi~nu prijavu biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji, dok }e maloletno lice biti privedeno sudiji za maloletnikeVi{egsudauBeogradu. E.D.

UBISTVOUCENTRUBUJANOVCA

Krvnaosvetaposle 34godine? UcentruBujanovcaju~eoko 14.30 sati hicima iz pi{toqa ubijen je  Bekta{i I. (53) iz sela Nesalce u op{tini Bujanov ac – izj av io je Tan jug u portparol Policijske uprave u Vrawu Dragan Stamenkovi}. –UBekta{ijajeuKosmetskoj ulici,kodbroja24,vi{ehitaca iz pi{toqa ispalio Imer Q. (53)izistogsela.Ubicaje posle ispaqenih hitaca ostao na mestu zlo~ina i tu mirno sa~ekao policajce iz Bujanovca. JedanAlbanac,o~evidaczlo~ina, rekao je novinarima lokalnih medija da je u pitawu krvna osveta, na koju je ubica ~ekao34godine.

– Bekta{i I. je 1978. godine ubio brata i brata od strica ImeraQ.,awegovogocate{ko ranio, posle ~ega je pobegao na Kosovoitamo`iveo–rekaoje ovajo~evidac,o~iglednoupu}en u decenijski sukob ove dve familije. Po wegovim re~ima, ubica Imer,koji`iviiradiu[vajcarskoj,do{aojenaodmoruzavi~ajiucentruBujanovcajesasvim slu~ajno sreo Bekta{ija. Uprilogtvrdwidajeupitawu krvnaosvetaideito{tojeubistvo izvr{eno javno, u centru grada,i{toseubicamirnopredaopoliciji,{tosukarakteristikeubistavakojasevr{ezbog „dugaukrvi”. (Tanjug)

RazbojnikizVr{ca uhap{enuBeogradu Beogradskapolicijasaop{tila jedanasdajeli{ilaslobodeIvana P. (35) iz Vr{ca, tokom poku{aja razbojni{tva u Sarajevskoj uliciuBeogradu. Usaop{tewusedodajedasesumwadajeIvanP.uperioduoddecembra2011.godinedoju~era{weg hap{ewa,izvr{iovi{eod40krivi~nih dela razbojni{tava na teritorijiBeograda.

Navodisedajeosumwi~enirazbojni{tva vr{io tako {to je uz pretwupi{toqemoduzimaonovac oddnevnogpazaraprodavnicakonditora,alkoholnihibezalkoholnihpi}a,cigaretai{tampe. Napade je izvodio uglavnom u popodnevnim~asovima,utrenutku kada su prodavci ostajali sami u prodavnici, navodi se u saop{tewu.


SPORT

~etvrtak12.april2012.

c m y

16

dnevnik

VOJVODINANSSEMEIZVEZDADANASIGRAJUTRE]UUTAKMICUFINALAPLEJ-OFA

Uz pomo} publike za produ`etak trke SELEKTOR TERZI] SAOP[TIO [IRI SPISAK ODBOJKA[ICA ZA GRAN PRI: Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} saop{tio je {iri spisak igra~ica za jubilarni Gran pri. Tehni~ari: Maja Ogwenovi} (Modena), Ana Antonijevi} (Kan) i Bojana @ivkovi} (Volero Cirih). Korektori: Jovana Brako~evi} (JT Marvelous, Japan), Sawa Starovi} (Rabita Baku) i Ana Bjelica (Crvena zvezda). Libera: Suzana ]ebi} (Zul) i Silvija Popovi} (Rabita Baku). Blokeri: Nata{a Krsmanovi} (Rabita Baku), Milena Ra{i} (Kan), Na|a Ninkovi} (Volero Cirih), Stefana Veqkovi} (Asistel) i Jovana Stevanovi} (Crvena zvezda). Prima~i: Jelena Nikoli} (Vakifbank Istanbul), Bri`itka Molnar (NEC Redrokets, Japan), Jovana Vesovi} (Konstanca), Tijana Male{evi} (Volero Cirih), Ivana \erisilo (Urbino), Ana Lazarevi} (Vizura) i Jelena Blagojevi} (Urbino). Odbojka{ice Srbije drugi put u istoriji igra}e na Grand priju, a prvi put u istoriji }e biti organizator turnira drugog vikenda ovog takmi~ewa.Prvog vikenda (8. – 10. jun) u Lo|u na{a selekcija }e igrati s Poqskom, Italijom i Brazilom, drugog vikenda u Beogradu (15. – 17. jun) s Kubom, Turskom i Argentinom, a tre}eg vikenda u Bankoku (22. – 24. jun) s doma}inom turnira Tajlandom, SAD-om i Argentinom. Na finalnoj priredbi (27. jun - 1. jul) u Kini igra}e doma}in i pet najuspe{nijih reprezentacija sa tri turnira.

TRE]AUTAKMICAFINALAPRVENSTVASRBIJE

Golubice produ`ile seriju Spartak–Crvenazvezda3:1(26:24,23:25,25:21,25:16) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 2.000. Sudije: Zorica Bjeli} i Robert Leko. NIS SPARTAK: Memi{evi} (libero), Trni} 10, Cveti~anin 16, Heli} 23, Vuj~in, D. Radenkovi} 5, K. Radenkovi}, T. Mati} 11, Oluji}, Mrdak 9, D. Mati}. CRVENA ZVEZDA: Budrovi}, ^anak, Raki} 10, Popovi} 8, Radulovi}, Pu{i} (libero), Medarevi} 3, Kubura 14, Kecman 13, Val~i} (libero), Luki}, Stevanovi} 14. Odbojka{ice Spartaka produ`ile su seriju finala plejofa. Uz sjajnu igru u odli~noj atmosferi Spartak je slavio sa 3:1 i potvrdio da je zaista ekipa koja mo`e da se bori za titulu. Prvi set obele`ili su brojni preokreti. Vodile su doma}e i sa 16:13, a Zvezda potom serijom od 5:0 uz tri gre{ke Spartaka u napadu okre}e na 18:16. Dva bloka Radenkovi}eve donose Spartaku prednost od 23:21, lo{i servisi Spartaka i dobar blok Kubure donose Zvezdi set loptu na 24:23. Spartak je izdr`ao nalet, Heli}eva sme~om i blokom

re{ava set. Sli~an scenario je vi|en i u drugom setu. Imale su go{}e set loptu pri 24:21, ali je Spartak zaigrao hrabro, smawio na 23:24, a tek posle dva neuspela odbrawena napada Heli}eve Medarevi}eva blokom zaustavqa Mati}evu, a Zvezda poravnava na 1:1. Spartak je uz boqu igru u poqu, dobar blok i raspolo`enu Adelu Heli} u napadu, stekao zna~ajnu prednost u tre}em setu. Otvarawe ~etvr tog seta pri palo je Spar taku, ali je Zvezda sa predno {}u od 8:7 oti{la na prvi obavezni odmor. Dva as servisa Mati}eve i sme~ Heli}eve vratili su prednost Spartaku od 13:12, a poen Cveti~anin odvodi Spartak na drugi tehni~ ki tajm-aut uz prednost od 16:13. Blok Danice Radenkovi} i napad Mati}eve iz druge linije donose veliku prednost Spartaku od 19:15. As servis Cveti~anin i dva bloka Radenkovi}eve doneli su Spartaku me~ loptu, u dugom poenu u bor bi na mre`i upecala se Kecmanova, a bio je to znak da po~ne veliko slavqe. N.S.

Svega osvojen set u uvod na dva su sre ta finalne serije s Crvenom zvezdom ne obe}ava puno odbojka{ima Vojvodine NS seme za dana{wi tre}i susret u Spensu. Realno, Novosa|ani se nalaze u veoma KAPITENVOJVODINE ANDRIJAGERI]

Nijanse odlu~uju Ako ne ko zna ka ko se osvajaju trofeji, onda je to Andrija Geri}, iskusni odbojka{ki vuk i kapiten novosadskog odbojka{kog giganta. Sagledao je realno trenutnu situaciju i isti~e da nijanse odlu~uju o {ampionu. - Dana{wi me~ odigra}emo bez kalkulacija i svom snagom, jer na drugo nemamo pravo. Po{to smo mi i Zvezda dosta izjedna~eni, nijanse }e odlu~ivati o prvaku dr`ave. Pojedini igra~i su veoma razo~arani dosada{wim raspletom finalne serije {to smatram da je pogre{no. Ivovi} je jedini na visokom nivou u na{oj ekipi, a mi ostali moramo da se {to pre probudimo i da poku{amo, uz pomo} publike, da se vratimo u finale i da u~inimo sve da se borba nastavi - rekao je Geri}. nezavidnoj situaciji. Zvezda ima me~ loptu za titulu {ampiona Srbije, dok su Novosa|ani u prilici samo da se bore za produ`etak finalne trke, s nadom da mogu najpre da izbore ~etvrti, a potom i peti susret

AndrijaGeri}iMarkoIvovi}ubloku

u Beogradu kloji bi odlu~ivao o peharu. Zvezda je prva dva me~a odigrala solidno, ne naro~ito dobro, ali je i to bilo dovoqno da se savlada protivnik koji ima mnogobrojne oscilacije u igri i prakti~no sam sebe pobe|uje. Iako su Novosa|ani u prvom duelu izgubili maksimalnim rezultatom, igrali su boqe nego na drugom me~u u kojem su uzeli set, ali ne bi bilo u sportskom maniru da se predaju i odreknu najvrednijeg trofeja. Prvi novosadski me~ finalne serije igra se danas u maloj

Sa NS semenom jo{ godinu dana Odbojka{ki klub Vojvodina zadr`a}e prezime NS seme i u narednoj godini, po{to je potpisan ugovor o nastavku saradwe. Potpisnici ugovora su generalni direktori NS semena Boris Kobiqski i generalni direktor kluba Vasa Miji}. - Dosta trofeja smo osvojili u protekloj godini, najvredniji je pehar u Kupu Srbije, a veliku podr{ku imali smo u generalnom sponzoru, kompaniji NS seme, koji }e ostati uz nas na jo{ minimum godinu dana. U te{kom finansijskom periodu, na`alost moram da ka`em da je te`ak, funkcioni{emo

mnogo lak{e uz pomo} generalnog sponzora i nadam se da }e ova saradwa trajati jo{ dugo rekao je Miji}. - Na{ institut raste i razvija se i odli~an marketin{ki potez napravili smo saradwom s Vojvodinom, ali smo tako|e ukqu~eni u mnoge druge humanitarne akcije. Upravni odbor na{e kompanije veoma je zadovoqan dosada{wom saradwom s Vojvodinom i ~ak smo dogovorili da uve}amo sponzorski paket. Nadam se da }e se saradwa nastaviti s dobrim rezultatima i da }emo se zajedno radovati novim uspesima - istakao je Kobiqski.

OLIMPIJSKEKVALIFIKACIJE

Preko Turske u London ULOZNICI4.MAJA

Borov~anin protiv [tajna

Srpski bokseri otputovali su u Trabzon, gde }e od 13. do 22. aprila poku{ati da obezbede vizu za Olimpijske igre. Aleksandar Drenovak je krajem pro{le godine na SP u Bakuu izborio plasman u London, a to }e poku{ati da urade jo{ {estorica orlova.

sali Spensa od 18 ~asova, a Vojvodina NS seme nada se boqoj igri, pobedi i nastavku borbe za titulu. - U prethodna dva susreta finalne serije samo je Zvezda pokazala dimenziju koju nosi finale a sada i mi treba da poka`emo da igramo u finalu. Polufinalne serije su bile te{ke i Zvezda se izgleda ranije i lak{e oporavila i vodi s 2:0. Verujem u na{u ekipu, znamo da imamo kvalitet i potencijal, ali treba to da poka`emo na terenu - rekao je sportski direktor Vojvodine NS seme Nikola Mari}.

Se lek tor Zo ran Ma noj lo vi} i trener Miodrag Mili} u Tursku vode: Milo{a Balti}a (do 52 kg), Vawu Ba~i}a (56), Branimira Stankovi}a (60), Qubomira Marjanovi}a (64), Marka Nikoli}a (81) i Milutina Stankovi}a (+ 91). Uz wih }e biti Velizar \eri},

Najboqi srpski bokser Nenad Borov~anin brani}e titulu evropskog {ampiona u kruzer kategoriji, u verziji VBO, protiv Nemca Marija [tajna. Borov~anin }e protiv [tajna drugi put braniti titulu osvojenu u junu pro{le godine, a ta borba zakazana je za 4. maj u Loznici.U karijeri [tajn je dobio 24 borbe, od toga 18 nokautom, ima ukupno pet poraza. Nema~ki bokser je ro|en 19. maja 1975. godine u Erfurtu, a visok je 182 centimetra. Borov~anin titulu osvojio u junu pro{le godine u Bawa Luci u me~u sa Bugarinom Konstantinom Kokoom Semerxijevim, a odbranio ju je u Novom Sadu {est meseci kasnije pobedom nad nema~kim bokserom Larsom Buholcom. BokserispremnizaizazoveuTurskoj

predsednik Boskerskog saveza Srbije, kao i olimpijac Aleksan dar Dre no vak, ko ji }e u Trab zo nu pru `i ti po dr {ku reprezentativcima, trenirati i imati nekoliko sparing me~eva, kako bi {to spremnije do ~e kao naj ve }u svet sku sportsku smotru. - Ciq nam je da obezbedimo bar jo{ jednu vizu za London, mada ne}e biti nimalo lako, jer je kon ku ren ci ja pa kle na. Ali, momci uveravaju da }e dati sve od sebe da ostvare snove i plasiraju se na Igre - poru~uje trener Mili}. Najte`i zadatak }e imati kapiten Marjanovi}, u ~ijoj }e kategoriji samo pobednik i}i u London. Milutinu Stankovi}u }e za vizu biti neophodno da se plasira u finale, Balti} i Nikoli} }e morati da zauzmu jedno od prva tri mesta, dok }e najlak{i posao imati Ba~i} i Branimir Stankovi}, koje plasman u polufinale direktno vodi na Olimpijske igre.

Trener Nikola Salati} isti~e da nije lako ekipi koja gubi o:2 u finalu, ali da ta prednost nije nedosti`na. - Svaki zaostatak je dosti`an. Ne pomi{qamo na predaju jer nas sve vodi sportski motiv. @elim samo da vratimo igru koja nas je krasila tokom sezone i da snagom timskog duha do|emo do rezultata. Imamo sitnijih povreda, {to je normalno za ovaj deo sezone, a ve} du`e vreme je van stroja Kati} - reka je Salati}. U prethodne dve utakmice Marko Ivovi} je bio mo`da i jedina svetla ta~ka novosadskog tima. - Odigrali smo slabo beogradske me~eve, daleko ispod na{eg nivoa. Hteli - ne hteli, igra}emo pod pritiskom, jer smo veoma blizu eliminacije. @elimo da nam se vrati igra iz polufinala. Moramo da budemo koncentrisaniji i po`rtvovaniji u kqu~nim trenucima u odnosu na beogradske duele, a publika naprosto mora da do|e i da nas podr`i, jer sam siguran da uz wenu pomo} mo`emo do izjedna~ewa - o~ekivawa su Marka Ivovi}. M.Risti}


SPORT

c m y

dnevnik

^A^ANI POTPUNO ZASLU@ENO POBEDILI VOJVODINU

Boracdotakaosnove, doma}iniseobrukali Vojvodina - Borac 0:1 (0:0) NOVI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca: 5.000, sudija: Karaxi} (Beograd). Strelac: Kne`evi} u 65. minutu. @uti kartoni: Pavlovi} (Vojvodina), a Nikodijevi}, Stani}, Masla}, Jeremi}, Zo}evi} i Vi{wi} (Borac). VOJVODINA: Supi} 7, Vuli}evi} 6, Trajkovi} 6, Milovi} 5, Pavlovi} 6, Apija 7, Mito{evi} 6 (Poletanovi}), Moreira 5 (Bojovi}), Stevanovi} 5 (Smiqani}), Abubakar 5, Katai 6. BORAC: Milojevi} 7, Reqi} 7, Vi{wi} 7, Masla} 7, @ivkovi} 6 (Mili~i}), Prodanovi} 7, Stani} 7 (Jovanovi} 7), Kne`evi} 8, Zo}evi} 7 (Mugo{a), Jeremi} 7, Nikodijevi} 6. U finalu Kupa Srbije, koje se 16. maja igra na stadionu „Kara|or|e”u Novom Sadu, ne}e biti fudbalera Vojvodine. Iako su slovili za velikog favorita u duelu s Borcem, Novosa|ani nisu takvo mi{qewe opravdali. Do`iveli su te`ak poraz, bol-

Publika protestovala Posle vo|stva Borca, a posebno kad je utakmica zavr{ena, navija~i Vojvodine su burno negodovali. Po~elo je skandirawima „Igrajte fudbal”, a onda su usledili povici „Dejane, odlazi”, upu}eni treneru crveno-belih, i „Uprava, napoqe”. Fudbaleri Borca ispra}eni su dugotrajnim i iskrenim aplauzima svih prisutnih gledalaca. niji ~ak i od onog kada su izgubili od Vaduca na po~etku sezone i te{ko je naslutiti {ta }e se doga|ati u klubu u danima koji dolaze. Borac je, potpuno zaslu`eno, dotakao snove i igra}e za pehar prvi put u 84 godine dugoj istoriji kluba. Vojvodina je htela, ali nije umela da obraduje navija~e. Imali su crveno-beli inicijativu, ali ponovo nisu umeli da postignu gol, ~ak ni iz najpovoqnijih prilika, {ansi za koje novinari umeju da ka`u da su stopostotne. Uz to, bilo je o~igledno da ne{to ne {tima u redovima doma}ina, a dva momenta su, sportski i nesportski, umnogome odredila ishod utakmice. U prvom, sportskom, u glavnoj ulozi bio je igra~ Vojvodine Miroslav Stevanovi}, momak koji mnogo kilometara pretr~i

na svakom me~u, ali je ovog prole}a daleko od dobre forme. Igrao se 33. minut, kada se mladi reprezentativac BiH na{ao o~i u o~i s golmanom ^a~ana Nikolom Milojevi}em. Mogao je da u~ini s loptom {ta je `eleo, u svakom slu~aju da postigne toliko `eqeni gol, ali, umesto da jednostavno zavr{i posao,

pre~ke. U kontranapadu Kne`evi} je mogao, a golman Supi} spre~io, da dovede Borac u vo|stvo. U nastavku je usledila ve} opisana {ansa Stevanovi}a, a onda je brzonogi Filip Kne`evi} bio u sjajnoj prilici, ali je ponovo Nemawa Supi} bio na visini zadatka. Uzbudqivi trenuci okon~ani su lepom akcijom

Radost ^a~ana po zavr{etku utakmice

Stevanovi} se spetqao, name{tao, ~ekao i {toperi Borca otklonili su opasnost. Drugi, koji je bio veoma indikativan i nesportski, na~inio je Almami Moreira, koji ni ju~e nije pru`io igru koju su od wega o~ekivali navija~i novosadskog tima. U 60. minutu trener Dejan Vuki}evi} ga je zamenio, a omaleni vezista, bez pozdrava sa saigra~em Bojovi}em koji je u{ao u igru, ali i s trenerom, otr~ao je u svla~ionicu. Neshvatqivo za iskusnog profesionalca, skupo pla}enog stranca i ~oveka koji je razo~arao sve one koji su od wega o~ekivali mnogo, mnogo boqe igre. Imao je doma}in inicijativu, za razliku od nekih ranijih utakmica stvarao je {anse, ali realizatora nije bilo. Probao je najpre Apija, isto je u~inio i Mito{evi} u 7. minutu, ali je pogodio nekog iz odbrane ^a~ana u nogu. U 26. minutu lepu priliku imao je i Katai, ali je Masla} izblokirao wegov {ut. Usledio je potom najuzbudqiviji deo susreta, u kojem su se prilike nizale pred oba gola. U 32. minutu, posle uve`bane akcije, loptu su posle kornera propustili Mito{evi} i Trajkovi}, ona je stigla opet do Kataija koji je {utirao preko

Foto:F.Baki}

u 35. minutu u kojoj su u~estvovali Apija i Abubakar, lopta je stigla do Stevanovi}a, a on je iz dobre pozicije {utirao slabo, pored gola. U 65. minutu usledila je velika radost gostiju. Iskusni Ivan Jovanovi} je vukao loptu, oti{ao na levu stranu i poku{ao da centrira pred gol. Supi} je tu loptu izbio ka sredini gde je Filip Kne`evi}, najboqi igra~ utakmice, bio budan i usamqen i pogodio je mre`u Vojvodine. Vo|stvo gostiju kao da je preseklo Novosa|ane i poquqalo im ionako krhko samopouzdawe. Oni jesu ne{to poku{avali, preko Kataija u 78. minutu kada se istakao golman Milojevi}, kao i u prvom minutu nadokande kada se u kolosalnoj prilici na{ao Abubakar. Snage i koncentracije, me|utim, vi{e nije bilo i usledilo je veliko i neo~ekivano slavqe ^a~ana, dok su igra~i Vojvodine u o~ajawu popadali po terenu. Wihovi snovi su se sru{ili kao kula od karata, do`ivqen je novi, bolan poraz i s terena su ispra}eni povicima s tribina „Skinite dresove” ~ime su navija~i vrednovali ono {to su crveno-beli ju~e pokazali, ali i {to pokazuju ~itavog prole}a. A. Predojevi}

TRENER VOJVODINE DEJAN VUKI]EVI]:

Malesu{anse daostanem Po zavr{etku me~a, trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} je rekao: - ^estitam Borcu na plasmanu u finale Kupa. Bio nam je ovo najva`niji susret, utakmica o kojoj smo dugo pri~ali i za koju smo se spremali. Prvo poluvreme bilo je jako dobro, ali nismo uspeli da postignemo gol iz brojnih prilika. Izmena Moreire umnogome je uticala na na{u igru i to jednom profesionalcu nije smelo da se dogodi. Pre bih rekao da je wegova reakcija bila nedostatak ku}nog vaspitawa i verujem da }e ~elni qudi kluba reagovati na to. Koristim priliku da se javno izvinim predsedniku i svim navija~ima i jako je velika {teta {to Vojvodina ne}e igrati u finalu u Novom Sadu. Nije ovo kraj fudbala u Novom Sadu, ali je svakako jako te`ak trenutak za klub. Da li razmi{qate o ostavci? - Naravno da razmi{qam i rekao sam to i predsedniku i igra~ima - odgovorio je Vuki}evi}. - Znam koji su raz-

Dejan Vuki}evi}

lozi slabijih rezultata, ali ne bih sada o tome. Nadam se samo da }e igra~i ostati jedinstveni, a neko mora da snosi posledice za ovaj neuspeh. Normalno je da to bude prvi trener, a ja sam poku{ao zaista sve. Male su {anse da ostanem, one nisu ve}e od pet posto, mo`da i mawe. Uprava kluba nema veze s na{om igrom i sada ekipa mora da se konsoliduje i u preostalih sedam kola izbori pravo da igra u Evropi. [ok terapija ume da bude plodotvorna, a ja ne `elim nikoga da optu`ujem. Realno boqih igra~a nemamo i ovo je bilo na{e najboqe izdawe s ovim timom. Na`alost, gol ^a~ana nas je potpuno paralisao. Trener Borca Slavko Voji~i} bio je naravno sre}an: - Presre}an sam, ovo je istorijski uspeh za nas. Iskreno, nisam verovao da je ovakav ishod mogu}, jer imali smo dosta problema i nismo mogli da izvedemo najja~i tim. Momci su odigrali jako dobro i ja im ~estitam na velikoj pobedi. A. P. Foto:F.Baki}

~etvrtak12.april2012.

17

CRVENO-BELI BOQI I U REVAN[U

Zvezdaufinalu Partizan - Crvena zvezda 0:2 (0:0) BEO G RAD: Stadion Partizana, gledalaca 27.000, sudija Ma `i} (Vr bas), strel ci: Lazovi} u 63. i Borha u 81. minutu. @uti kartoni: Ivanov (Partizan), Evandro, Mladenovi}, Ve{ovi} (Crvena zvezda). PARTIZAN: Stojkovi} 6, Ak sen ti je vi} 6, Vol kov 6, Rni} 6, Ivanov 6, Kamara 6 (Smiqani} 6), Babovi} 6, Tomi} 6, Vuki} 6 (Ili} -), L. Markovi} 6, Diara 6 (Ninkovi} -). CRVENA ZVEZDA: Bajkovi} 6, To{i} 6, Mijajilovi} 6, Dimitrijevi} 6 (Kadu 6), Lazovi} 7 (Borha 7), Evandro 7, Maksimovi} 6, Milivojevi} 6, Ka sa li ca 6 (Mi lu no vi} 7), Mladenovi} 6, Ve{ovi} 6. Fud ba le ri Cr ve ne zve zde plasirali su se u finale Srbije, 36. put po redu, po{to su u revan{ susretu polufinala savladali Partizan 2:0 (0:0). Crveno-beli }e se u borbi za trofej sastati sa Borcem iz ^a~ka. Sli~no kao i u prvom me~u na Marakani izabranici Rober ta Pro si ne~ kog bi li su spretniji od ve~itog rivala i zaslu`eno slavili. Mo`da je Partizan imao koju priliku

Duel Vuki}a i Ve{ovi}a

vi{e, ali to nije znao da iskoristi. Prvi put od kako je trener Cr ve ne zve zde Ro bert Prosine~ki nije na teren izveo formaciju 4-3-3. Ovoga puta je bila 4-2-3-1 {to je donelo rezultat. Crno-beli su nastupili u svojoj standardnoj 41-3-2 formaciji. Strateg Zvezde hteo je da ostvari dominaciju na terenu, u tome je na po~etku i uspeo, ali je doma}in vrlo brzo stvorio dve velike prilike. U 5. minutu Volkov je izveo aut, na petercu glavom loptu je zaka~io Ivanov a ona se od

Lazovi} bio spretniji od Stojkovi}a

stative odbila u naru~je golmana Bajkovi}a. U 15. minutu obrukao se Markovi}. Dobio je sjajnu loptu od Vuki}a. Iskosa po desnoj strani prodro je u {esnaesterac, {utirao sa osam metara, ali preko gola. Zvezda je vrebala gre{ku doma}ih i do~ekala je u 25. minutu. La zo vi} je na centru oduzeo Rni}u loptu, iza{ao sam ispred Stojkovi}a, koji je nakon starta Ivano va us peo da interveni{e. Ve} u slede}em napadu {ansa za Partizan. Maksimovi} je pogre {io, Di a ra dobio loptu na 18 metara od gola i umesto da proigra na levoj strani Tomi }a od lu ~io se da {utira neprecizno. U na stav ku nije bilo izmena, ali ve} posle 30 sekundi Zvezda je mogla do gola. [utirao je Milivojevi} sa distance, a Stoj ko vi} iz bok so vao loptu u korner, nakon kojeg je igra~ Crvene zvezde ponovo {utirao, ali ovoga puta je bio izblokiran. Partizan je ubrzo stvorio priliku. Tomi} je centrirao sa leve strane, a Babovi} lo{e {utirao glavom. U 53. minutu povredio se Kamara, zamenio ga je Smiqani}. Deset minuta ni{ta se nije de{avalo, a onda je Zvezda povela. Evandro je odigrao na levo do Lazovi}a, a ovaj }u{nuo loptu ispod istr~alog Stojkovi}a. Malo kasnije pono vo je za pre tio Par ti zan.

Prosine~ki: Presudila taktika Na konferenciji za novinare strateg Crvene zvezde pre svega je ~estitao svojim igra~ima, a potom je prokomentarisao samu utakmicu. - Bila je ovo sigurno jedna od najboqih utakmica ove sezone. Velika je stvar pobediti Partizan na wenovom terenu. Oni su u prvom poluvremenu imali mo`da koju {ansu vi{e, ali smo mi u drugom potpuno dominirali i zaslu`eno slavili. Presudile su polukontre i kontre koje smo i uve`bavali za ovaj duel - rekao je Robert Prosine~ki. Avram Grant trener crnobelih kao presudno istakao je prvu utakmicu na Marakani. - Tada smo proma{ili dosta {ansi {to sada nismo uspeli da nadoknadimo. Zvezda je igrala dobro, ali odlu~uju}i su bili na{i proma{aji. U prvom poluvremenu smo igrali kako smo planirali, stvorili nekoliko prilika za gol, ali ih nismo iskoristili. U nastavku smo rizikovali, iza{li visoko napred {to je Zvezda iskoristila i iz dve kontre osigurala pobedu - rekao je strateg crno-belih. Volkov je izveo aut, a Babovi} je sa sedam metarao {utirao mlako u Bajkovi}a. Priliku utakmice imao je Diara u 72. minutu. Vuki} mu je propustio jednu loptu, a Senegalac sam ispred Bajkovi}a {utirao je pored gola. Kazna je stigla vrlo br zo, Rni} je po gre {io, Borha istr~ao kontru i savladao Stojkovi}a. I. Lazarevi}

PODRU^NA LIGA NOVOG SADA

Drin~i}sru{io\ur|ev~ane Sutjeska – Ba~ka 1:0 (1:0) BA^KO DOBRO POQE: Stadion Kraj Su{are, gledalaca 250.Sudija: Fa|o{ (Selen~a).Strelac : Drin~i} u 38. minutu za Sutjesku. @uti kar to ni: @u gi}, Ga go vi}, Tom~i} (Sutjeska), Kalajxi}, Leti}, Vujovi}, Erdeqan, Todi} (Ba~ka). SUTJESKA: Ga{ovi} 7, Tadi} 7, Kosti} 7, Drin~i} 8, Rodi} 7, Mirkovi} 7, @ugi} 7, Peji} 7, [ibali} 7, (Jaki} -) Tom~i} 7, Gagovi} 7 (Obradovi}-). BA^K A: Ma ri} 6, Jan ko vi} 7, Sa mo lo vac 6, Vu jo vi} 6, Ka laj xi} 6, Er de qan 6, Tri vu no vi} S. 6, Lu ki} 6, (Ma ti} 6), Ru `i} 7, Tri vu no vi} D. 6, (Pan ti} - ) Le ti} 7, (To di} -).

I tre}i uzastopni duel ova dva pro tiv ni ka pri pao je igra~ima Sutjeske. I sva tri puta je bilo 1:0. Utakmica je bila neizvesna do posledweg trenutka sa puno borbe i tr~awa oba tima . Kapiten doma}ih Drin~i} je uspeo da re{i pitawe pobednika me~a u 38. minutu. Posle prekida bio je najvi{i u skoku i poslao loptu u mre`u nemo}nog Mari}a. Gosti su u ne ko li ko na vra ta pripretili preko brzonogog Leti}a i iskusnog Ru`i}a. Na drugoj strani, Ba~kopoqci su mogli ubedqivije da slave ali je u fini{u me~a Gagovi} nespretno reagovao u zavr{nici napada. I. Vukovi}

MetalacAV-Borac Vrbas-Slavija(NS) Kabel-Slavija(Piv) Sutjeska-Ba~ka1923 Omladinac-Jedinstvo [ajka{-Hercegovac Srbobran-Starigrad Petrovardinjeslobodan 1.Srbobran 19 2.Borac 19 3.Kabel 19 4.Vrbas 19 5.Jedinstvo 18 6.Sutjeska 19 7.Slavija(NS) 19 8.Hercegovac 18 9.Ba~ka1923 18 10.Petrovar. 18 11.Omladinac 19 12.MetalacAV 19 13.[ajka{ 19 14.Starigrad 19 15.Slavija(Piv)18

12 11 10 9 8 8 7 6 6 6 5 5 6 5 3

4 3 4 4 2 7 4 6 5 5 4 7 6 6 7 5 5 7 5 7 7 7 6 8 2 11 4 10 1 14

0:1 3:0 9:0 1:0 1:0 0:2 3:2 45:20 25:19 32:22 32:18 29:22 18:17 24:27 20:21 28:19 24:28 25:30 16:25 25:39 21:27 20:50

40 37 32 31 29 28 27 25 23 23 22 21 20 19 10


18

S PORT

~etvrtak12.april2012.

dnevnik

MILAN PIPERSKI NAKON OSVAJAWA SVESLOVENSKE TITULE

Prvastepenica kasvetskomvrhu Titula sveslovenskog prvaka u VBC verziji, za koju se izborio u Zaje~aru, za tridesetjednogodi{weg zrewaninskogbokseraMilanaPiperskog samo je prvi korak ka kona~nom ciqu – osvajawu titule svetskog {ampiona. Sve je podre|enotome,rekaojePiperski prilikomprijemauGradskojku}iZrewanina,kojisuzawegai wegovog trenera Sr|ana Ev|eni}a priredili predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton, generalni sekretar SportskogsavezaSr|anBogaro{ki i ~lan Gradskog ve}a zadu`enzasportVojislavMati}. Piperski je u zaje~arskoj haliKraqevicasavladaoBugarina Dragomira Toteva i time, osim sedme uzastopne pobede u profesionalnoj karijeri, izborio i titulu sveslovenskog prvaka.Doprvetituleupolusredwojkategrijido{aojepo{toje me~ prekinut posle nokauta u petojrundi.Srpskibokserjeiu ~etvrtoj rundi nokautirao Toteva,alijesudijanakonbrojawa

MilanPiperskiiSr|anEv|eni}

odlu~io da se me~ nastavi. Bugarskibokser,me|utim,nijedugo izdr`ao – na podu se ponovo na{aoupetojrundi,pagajesudijskaodlukaspasladebakla. - Bugarin je fizi~ki zaista predstavqao veliku opasnost. Gledalismome~eveukojimajesamoi{aonapred,rukesumuuvek bilegore.Nasvetomoraosamda imamodgovor.Zatosmomojaekipa i ja smislili taktiku koja se

pokazala efikasnom. Bilo je vi{enokdauna,ame~jezavr{ennokautom-rekaojePiperski. Na konstataciju da je borba sve vreme bila po{tena i da je, zahvaquju}i wegovom nastupu, jo{ jednom potvr|eno da je boks plemenitave{tina,Piperskije odgovoriodajezawegatosasvim normalnopona{aweuringu. - Protivnik je imao ozbiqne povrede glave i rebara. Ponu-

diosammusvojupomo},jerjeon, ipak, bio gost u na{oj zemqi – pojasnio je najboqi zrewaninskibokser. Posebnusatisfakciju,alii nekuvrstuoptere}ewa,Piperskom je predstavqala ~iwenicadajewegovaborbabilame~ ve~eriuZaje~aruidajujedirektn o pren os il a tel ev iz ij a B92. -Neizbe`nojebilodanapravim taj prvi korak, kada je medijskapa`waupitawu,ako`elimdaseizdignem.Dragomije {to je moj nastup pratio milionskiauditorijumi{tojecela Srbija videla da na{ boks ima velikeambicije.Zadovoqansam time, kao i  moj tim iz Balkan boksinga – naglasio je sveslovenskiprvakuVBCverziji. A zadovoqni su i wegovi navija~ikojisuse,iakojeZaje~ar odZrewaninaudaqenskoro400 kilometara,zaputiliutajgrad sa dva autobusa i vi{e automobilakakobipodr`alipopularnog Pipera i zajedno sa wim proslaviliosvajawetitule. @. Balaban

VLADAN JORDOVI] O PLASMANU RUKOMETA[A SRBIJE NA OLIMPIJADU

Nismolo{iji odnajboqih

Jo{ se ne sti{avaju emocije nakon plasmana na{e mu{ke rukometne reprezentacije na Olimpijske igre u Lond on u. Bi} e to istorijsko, prvo u~e{}e Srbija,kaosamostalnedr`ave, na olimpijskom rukometnom turniru. Rukometa{i }e se pos le 12 god in a na} i na Olimp ij ad i, po{ to su posledwi put bili sudionici najp res ti` nij eg sports kog doga|aja 2000. godine u Sidneju, kada su pod imenom Jugoslavija osvojili ~etvrto mesto. Tako je ova godina za

FIFA RANG–LISTA

Srbija32.

VR[A^KIDE^ACITRIJUMFOVALIUBANATSKOMKARLOVCU:UBanatskomKarlovcuSportskisavezop{tineAlibunariJP„Turist“organizovalisu,podpokroviteqstvoOp{tine, tre}iporeduUskr{witurnirufudbaluzamla|ekategorije(1999.-2001.godi{te).U~estvovali suSmederevo,pan~eva~kiDinamo,Vr{acidoma}inProleter. UsusretuzaprvomestoVr{cajenapenalepobediSmederevosa6:5(1:1uegularnomvremenu),a zatre}emestoDinamojesavladaoProleter6:3.Zanajboqegigra~aturnirapeharjedobioKristijanTodorovi}izVr{ca,najboqigolmanjewegovsaigra~Mihajlo[andor,anajboqistrelacjeDavidBoji}izSmedereva.Priznawajeuru~uopredsenikFKProleterSa{aCvetkovi}. R. J.

Fudb als ka rep rez ent acij a Srb ij e na najn ov ij oj FIF A rang–lis ti zau z ima 32. mes to, pos le pad a za{estpoz ic ij auodn os u napro{ limes ec.Orl ov i u preth odn ih mes ec dan a nis uigral inij edn uutakmic u, ali je nov i pad posled ic a nep las man a na Evrops ko prv ens tvo u Poqs koj i Ukraj in i, pa daq e naz ad ov aw e tek treba o~ek iv at i. Tak o se ispredna{ egtim auodn os u na preth odn u lis tu sad a nal az e ^e{ ka, Sjed iw en e Amer i~k e Dr` av e, Sloven ij a, Jap an i Ju` na Korej a. Lista za april: 1. (1) [panija1.442,2.(3)Nema~ka1.345,3.(4)Urugvaj1.309, 4.(2)Holandija1.207,5.(7) Portugal 1.190, 6. (5) Brazil 1.165, 7. (6) Engleska 1.132,8.(10)Hrvatska1.114, 9. (11) Danska 1.069, 10. (8) Argentina 1.066... 32. (26) Srbija725.

BADMINTON TAKMI^EWE U BELGIJI

TrimedaqezaLenuJani} Juniorski dr`avni {ampioni u badmintonu Lena Jani}, Andrijana Stankovi} i DragoslavPetrovi},predvo|enipomo}nim trenerom reprezentacija Draganom Anti}emitreneromMarijomBulatovi},nastupili su na presti`nom Evropskom juniorskomkupuuEdegemu(Belgija). U kategoriji devoj~ica uzrasta do 11 godina,  Lena Jani} je postigla fantasti~an rezultatosvajawemzlatnemedaqeukonkurencijime{ovitihparovaidvebronzaneu singlui`enskomdublu.Najsjajnijeodli~je Jani}evajezaslu`ilabriqantnomigromu me{ovitom paru sa Hristom Popovim, reprezentativcemFrancuske.U`enskomsin-

glu,upolufinalnomme~uLenujezaustavila{vajcarskatakmi~arkaudvaseta(21:18, 21:17).Uveomaneizvesnomme~upolufinalaukonkurenciji`enskihparova,Jani}eva i Van der Er (Holandija) su nadigrane od strane engleskih dama Vorner/Torp rezultatom2:1(21:15,17:21,21:16). Turnir u Edemu spada u grupu najmasovnijih i najkvalitetnijih juniorskih evropskih takmi~ewa na kome je, pored rep rez ent at iv ac a Srb ij e, nas tup al o preko350takmi~araiz[panije,Engleske,Finske,[vajcarske,Francuske,Holandije, Belgije, Irske, [kotske, Nema~ke,Hrvatske,Austrije...

JO[ JEDAN USPEH KARATISTA IZ VLADIMIROVCA:KaratistiVladimirovca zadovoqni su nastupom na Prvenstvu VojvodineuIn|iji.Takmi~ariovogklubaosvojilisudesetzlatnih(triekipneisedampojedina~nih),petsrebrnihidvebronzanemedaqe.TreneriMilojeiMajaPavlovi}isti~uda je ovo jedno od najuspe{nijih takmi~ewa za wihoveu~enike. Zlato su osvojili: Andrea Morun u katama, Mihaela Musta, Anabela Bukur, Milica Ekme~i}, Teodora Goqa, Katarina Daki} i Stevan Veli~kovi}.Srebrnemedaqeosvojilisu:Emanuela Dimitrije u katama, Elena Seke{an, Adrijana Zarija, Nikola Igwatov i Miqan Cvetkovi} u borbama, dok je u katama bronzu osvojilaMarijaAleksi},auborbamaKatarina Daki}.^lanoviovogklubasvojimodli~nimrezultatimanabrojnimtakmi~ewimapostalisu ponossela,aposebnome|uu~enicimaimladimaovogmesta. R. Jovanovi}

DragoslavPetrovi},AndrijanaStankovi}iLenaJani},uzAndrijuDoderai Nata{u Pavlovi}, u~estvuju u realizacij i prog ram a Olimp ijs kog kom it et a Srbije pod nazivom Olimpijska tradicija,kojimsu,poredbadmintonaca,prepoznati mladi sportski talenti u sinhronom plivawu, ritmi~koj gimnastici, ma~ ev aw u, ston om ten is u, jed ril i~ arstvuistreli~arstvu. Ministarstvo omladine i sporta doprinelo je u zna~ajnoj meri u~e{}u reprezentativacaSrbijename|unarodnom takmi~ewu obezbe|ivawem neophodnih finansijskihsredstava.

srpskirukometba{beri}etnaimaju}iuvidudasuorlovi krajem januara postali i evropskivice{ampioni. Veliki udeo u fantasti~nom uspehu, koji je ostvaren na kvalifikacionom turniru u {pans kom Alik ant eu (osvoj en o drug o mes to, iza doma}ina),imaojeiprvisaradnik selektora Veselina Vukovi}aVladanJordovi}. - Ostvar en i uspeh je izu - zetn ovel ik isobz ir omdaje sad a{ wisis temkval if ik acij a za Olimp ijs ke igre mnog o te` i neg o ran ij e. Turn irs ki sis tem kval if ikac ij a, a pre weg a na~ in na koj isedoweg asti` ejejo{ jedn a ote` av aj u} a okoln ost na put u do Igar a - rek ao je Jord ov i}, koj i je sjajn o odrad io skau t ing za turn ir u Alik ant eu, ba{ kao i tokom EP u Beo g rad u. - Nem a sumw e,imal ismoinajt e` u kval if ik ac io n u grup u, a u okvir uweinajn ep ov oqn ij i rasp or ed. Na{asagovornikisti~eje da je od izuzetnog zna~aja za rukometni sport to {to je Srb ij a tok om kal end ars ke god in e usp el a da obezb ed i tri velika takmi~ewa: EP u Beogradu, OI u Londonu i SPu[paniji. - Kontinuitet u~estvovawanavelikimtakmi~ewima zna~ajnodonosinapove}awu rejtingainame|unarodnoji na doma}oj sportskoj sceni. Ono{tosvenaskojiradimo uovomsportuposebnoraduje je popularizacija rukometa kod de~aka i devoj~ica, jer masovnost daje nadu da }e u bud u}n os ti  ruk om et bit i

jo{vitalnijiipopularniji, asamimtimikvalitetniji. Na jednom hrvatskom portalu objavqen je tekst pod naslovom „Srbija pokazala ’snagu’ kad ne igra kod ku}e: Plasirala se na OI zahvaquju}i [pancima“. U tekstu senavodidajeSrbijaostvarilamr{avskor(pobeda,remi i poraz), kao i da se jo{ jednom potvrdilo da „ostvareni uspeh na doma}em terenu ~esto nije odraz stvarne snag e dom a} in a koj i ga je ostvario“. Izgleda da na{e kom{ije jo{ ne mogu da preboleporazupolufinaluEP uBeogradu,pa zat o vaqd a nip od a{ tav aju ovoj izuzetanuspeh. -[panijaje bil a fant asti~na od samog po~ etk a turnira i od we smo izgubil i, dok su Poqaci u odnos u na EP bil i ja~ i za ~etiri kvalitetn a igra~ a ([mal,Lijevski, Jur a{ ik i Rosicki), a igral i smo n e r e { e n o . Poq ac i su Al` irc e pobedili s jednim gol om, dok smo mi bili ubedqiviji. [panci su igral i za sebe, svoj rejting, `el el i sudabudunajboqi u grupi, da obezb ed e sebi boqu poziciju prilikom`rebazaOI.Znajutoi u Hrvatskoj, ali svako ima pravonasvojstav. Dvan ae st u~es nik a OI raspore|enojeu{est{e{ira, a tokom `reba bi}e razvrstani u dve grupe. O tome da li Srbija mo`e da do|e i do medaqe u Londonu Jordovi}ka`e: - Olimpijski sistem takmi~ewajedruga~ijiuodnosu naevropskoisvetskoprvenstvo. U~estvuju i kontinentaln i prv ac i, {to rea ln o turn ir ~in i slab ij im od evropskih{ampionata,pauz malosportskesre}eidobro tempiranuformumo`esedo dobrogrezultata. Ustru~nom{tabuopotencijalnim rivalima jo{ nisu nirazmi{qali. -Na{primarniciqjebio plasmannaOIitosmoostvarili. Mi iz struke smatramo daprakti~nosasvakomreprezentacijom na svetu mo`emo da igramo ravnopravno i da nismo lo{iji od najboqih. Ono {to nas sve zajedni~ki raduje je to da }emo prvi put imati prave pripreme za veliko takmi~ewe, kao {to je tobilouvremekadasuseprvenstva odigravala leti. Verujemda}emonapripremamo}idaradimoinamnogimdetaqimazakojenaprethodnim kratkotrajnim okupqawima nismomoglinidarazmi{qamo. Uveren sam da }emo igru podi}inajo{vi{inivoiuz povoqan zdravstveni bilten, {to smatramo najva`nijim, potpunospremnioti}iuLondon-istakaojeVladanJordovi}. Jovo Gali}

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Ka}anidoma}ini Kagujev~anima Obavqenje`rebza~etvrtinufinalarukometnogKupaSrbije zamu{karce,asastajuse:Jugovi}Unimet-Radni~ki(K),Spartak Vojput-Crvenazvezda,Kolubara-MetaloplastikaiPartizanRudar. Me~evisunaprogramu18.aprila. J. G.


c m y

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

19


20

sport

~etvrtak12.april2012.

AGRO@IVSUPERLIGA

PRVAALIGA

Sigurna Vo{a Vojvodina-@AK10:5 (3:1,4:1,2:1,1:2) KIKINDA: BazenSC„Jezero�, gledalaca 150, sudije: Golijanin i ]iri}(Beograd).Igra~vi{eVojvodina:9(6),@AK9(2).Peterci: Vojvodina1(1),@AK1(0). VOJVODINA: VojislavMitrovi},Vasi} 2,Vuksanovi},Mili~i}1,Matkovi}1,Matovi}, Ovuka, Ran|i} 3 (1), Ubovi} 3, Basara, Cuki},VladanMitrovi}. @AK: \apa,Aleksi},]iri},Budurin,Trkuqa 1, Nosovi}, Dragi}, Pavi}, Jak{i} 3, Duda{,Restovi}1,Mar~eta,Romi}. Vo{a,kojajeformalnobiladoma}inuKikindi,zabele`ilajeuposledwemkoluPrve

Miroslav Ran|i}

Aligepobeduprotivgostuju}eekipe@AK-a sa 10:5. Na po~etku susreta svi prisutni su minutom }itawa odali po{tu tragi~no preminulomstudentuRenatuVukovi}ukojijenastradaoupo`aruunovosadskojdiskoteci. PovelisuNovosa|aniuprvoj~etvrtinisa 1:0,dabiTrkuqaizjedna~io.Uovomdeluigre Vo{ajepostigaojo{dvapogotka.Druga~etvrtinajeistopripalaNovosa|anima,kaoi tre}aukojojjepostignutotrigola.Po{tosu posletre}egperiodavodilisa9:3Novosa|ani su u posledwoj deonici znatno usporili. TosuKikin|aniiskoristiliiuspelidataj period dobiju sa 2:1 i tako ubla`e prednost Vojvodine. Uekipi@AK-anijebilostandartnoggolmanaArizanovi}a{toneumawujepobeduNovosa|ana.Upobedni~kojekipiistaklisuse makedonski reprezentativac Miroslav Ran|i},ponikaoikikindskom@AK-uiNemawa Ubovi}sapotrigola.Uekipi@AKtreba spomenutiSlobodanJak{i}satrigola. Trener Novosa|ana Dejan Stanojevi} nije biozadovoqanprikazanomigromsvojihpulena,kojinisuigraliukompletnomsastavu. M.Sekuli}

Velika pobeda Novosa|ana VojvodinaSrbijagas-PartizanMTS95:85(23:19,31:26,16:23,25:17) NOVI SAD: Mala dvorana 2.000, sudije: Ne{kovi} (Kraqevo), Oberkne`evi},JasminaJuras(Beograd). VOJV OD IN A SRB IJAG AS: V. Petkovi},Ku`eta11(4-4),Markovi} 24 (6-5), Milo{evi} 12 (5-2), Stoja~i} 5 (2-2), Iveqa, Kalini} 8 (4-4), Buni}18(2-2),Marojevi}6(4-4),Dun|erski 7 (3-1) Zeqkovi} 4, Vujo{evi}. PARTIZAN MTS: Kecman, Raduqica 19 (13-11), Lu~i}, Milosavqevi}7(5-2),Bogdanovi},Marinkovi}, ^akarevi}9(4-3),Kati},Xejms23(65), Ma~van 20 (7-6), An|u{i} 5 (2-2), Bertans2. Uveomalepomko{arka{komambijentu, pred prepunim gledali{tem, Vojvodin a Srb ij ag as je pob edil a {ampiona Partizan i pokazala da s pravom `eli plasman u polufinale doma}egpeljofa.Ve}posleprvih20 minuta,gdejeVojvodinapru`ilaodli~nuigru,sdrugestraneimalismo uspavanog Partizana i sigurno vo|stvodoma}inaod54:45. Kapiten Rade Markovi} je u prvih 20. minuta odigrao stvarno kapitenski,posigao16poena,vukaoekipu,davao ton i ritam, a ono najva`nije su prihvatiliisaigra~i.Naprvomme-

stu korpulentni Du{ko Buni}kojijevodiopraviratsacentrimaPartizana, ali nismo videli da je odstupio. Ve} u nastavku, u tre}oj ~etvrtin i, Partiz an je stegao odb ranu, ubrzao igru{tojeirezultiralodajeu27.minutudo{ao samo na pola poena razlike 60:59. Doma}in setrgao,praviserijuod 8:0iponovoseodvajaod Partizana. Po~etkom ~etvrtog perioda Partizan ponovo uspeva da izjedna~i, 31.minut70:70,alidoma}inponovoimaserijuza pam}ewe,8:0idolazido vo|stva od 78:70 onda je bilo stvar rutine zadr`ati to vo|stvo. Ako smo istakli Du{ka Buni}a moramo spomenuti i ostale igra~e, jer svi Marojevi}, Ku`eta i Milo{evi} u borbi za loptu s Kecmanom i Milosavqevi}em Foto:N.Stojanovi} koji su istr~ali na parket Spensa su u potpunosti dali svoj omaleni Xems, a zatajili su oni naj95:85 Vojv.Srbijagas-PartizanMTS doprinosovojvelikojpobedi. mla|i predvo|eni kapitenom KecmaHemofarm[tada-Radni~kiKG 80:91 Raduqica i Ma~van su postigli 38 nom koji je zavr{io utakmicu sa miBKKRadni~ki-MegaVizura 83:90 poena, a wima je donekle pomogao nus ~etiri indeks boda. An|u{i}, Danas Milosavqevi} i ^akareCrvenazvezda-Radni~kiFMP (19.00) vi}susamonamomentepo6 4 2 510:454 10 1.PartizanMTS kazali svoj neosporni ta6 4 2 526:472 10 2.Vojvodina lenat. Velika pobeda No3.Radni~kiKG 6 4 2 507:507 10 vosa|ana i nagove{taj da 4.BKKRadni~ki 6 3 3 482:485 9 ambicije koje su imali na 5 3 2 405:385 8 5.Crvenazvezda 5 3 2 409:402 8 6.Radni~kiFMP po~etku ove lige nisu bez 6 1 5 494:529 7 7.MegaVizura osnova. 6 1 5 418:517 7 8.Hemofarm Trener gostiju Jovanovi} je ~estitao doma}inu Uslede}emkolu(17/18.aprila)sastajuse: napobedi: Mega Vizura - Hemofarm [tada, Partizan MTS-BKKRadni~ki,Radni~kiFMP-Vojvodi- Evidentno je da postoji naSrbijagas,Radni~kiKG-Crvenazvezda. krizauigrikodnas{tone umawuje pobedu Vojvodine. na{im`eqamazapolufinaledomaU{li smo lo{e u igru, do}egprvenstva.Upripremioveutakma}in je napravio razliku, miceznalismo{taPartizanmo`e alievidentnojebilodaovo i {ta mi mo`emo i to se odrazilo nije bilo na{e ve~e. Izguna igru. Nametnuli smo agresivnu bilismouelementimakoji igru, Partizan se nije sna{ao. Mokrase Partizan, agresivram pohvaliti publiku u prepunoj nost,brzinaisiguran{ut. dvoraniSpensa,jerovakvonavijawe Sin i{a Mati}, nij e mo`e samo da pogidne ko{arku u kriozadovoqstvo: - Vel ik a pob ed a moj e NovomSadu. M.Savi}evi} Prepuna dvorana nosila doma}ine ka pobedi Foto:F.Baki} ekipe, koja daje za pravo

TURNIRUKOPENHAGENU

Bojana u drugom kolu Na{ateniserkaBojanaJovanovskiplasirala se u drugo kolo turnirauKopenhagenu

Bojana Jovanovski

Zvezda i FMP dele megdan

pobedom nad [vajcarkiwom [tefaniFegele.Jovanovskije do trijumfa do{la sa 6:3, 6:4, poslejednogsataisedamminuta igre.UnarednomkoluBojanuo~ekujeduelsaMonikomNikuleskuizRumuniju,kojajebilaboqaodValerijeSaviwhizRusijesa 6:2,6:2. Jovanovski je odli~no u{la u me~ i bez ve}ih problema povela sa 1:0 u setovima.Unastavkumalo je popustila, {to je Fegeleiskoristilaipovelasa 2:1, ali je serijom od tri uzastopna gema Bojana do{la do 4:2, a potom je rutinskiprivelame~kraju.

ENDIMAREJSAOP[TIOOVOSEZONSKEPRIORITETE

Vimbldon i Olimpijada

BritanskiteniserEndiMarej rekao je da je za wega osvajawe zlatne medeqe na Olimpijskim igrama u Londonu podjednakova`nokao i trijumf na Vimbldonu. - Moji prioriteti ove godine su osvajaweVimbldonaizlatne medaqe na Olimpijskim igrama. Na olimpijskomturniru je druga~iji ose}aj i atmosfera u odnosu na regularne turnire.Igratezadr`avu Endi Marej i narod, ne samo za sebeisvojtim-rekaojeMarej. Marej je pre ~etiri godine na Igrama u Pekingu ispao u prvom koluodLuJen-Hsunaizkineskog Tajpeha.

dnevnik

- Pro{li put nisam igrao dobro, ali to je bilo neverovatno iskustvo.Biosamokru`ennajboqim svetskim sportistima i na kraju dana svi smo se vra}ali u olimpijsko selo.Teniserinemajuprilikudasemnogo dru`e, jer ~esto putujuitojezamene biosjajanose}aj-istakaojeMarej. Onjedodaodaje olimpijski turnir u tenisu dobio na zna~ajuidasepromenilo vreme kada sugaigra~ipreskakali. Turnir u Vimldonu po~iwe 25. juna, a Olimpijske igre su od27.julado12.avgustauLondonu.

Bojan Popovi}

Trener ko{arka{a Crvene zvezdeSvetislavPe{i}rekaojedaje prestaodanavijazaRadni~kiFMP odtrenutkakadaseovaekipa,koja jefilijalacrveno-belih,plasiralauSuperligu. -DragonamjedasumomciizRadni~kogFMP,kojisunapornoradili tokom cele godine, izborili plasmanuSuperligu.Pobedilisu nekoliko utakmica u nizu u fini{uimoramdapriznamdasmotada navijalizawih.Ali,vi{etonije slu~aj-rekaojePe{i}. OnjedodaodajeRadni~kiFMP dobrimstartomuSuperligistekao sigurnost. -Igra~isudobilideotogpozitivnog bezobrazluka, pa sada oni verujuusvojkvalitetiserijudobrihigara.Nama}ezbogsvegatoga biti ote`an posao. Me|utim, imamona{eciqeveizato}emose

Seltiksi zaustavili Majami Boston se gostio u Majamiju (115:107),doksuseBulsirevan{irali Niksima za tesan poraz pre nekolikodana.Seltiksejedotre}epobedeunizu,ukupno33.ovesezone, protiv Majamija predvodio PolPirssa27poena,uzsedamskokova,dokjeKevinGarnetubacio24poena,uz devetuhva}enihlopti.Odli~anu~inakostvariojeiRa`onRondosa18ko{evai~ak15 asistencija.Onjetakona18posledwihduelauspeodazabele`ivi{eod10asistencija, {to nikom nije po{lo za rukom posledwe dve decenije u NBA ligi. Aleksandar Pavlovi}jenaterenuproveosedamipominutaizatovremezabele`ioje{estpogodaka. -Bilajetoprava{uterskautakmica.Znalismodaigramonaterenujedneodnajboqih ekipa u ligi i spremili smo se za to. Oni mnogotr~eitojeono{toihkarakteri{e. Uvekuspevajudanametnutajsvojstil.Ipak, mismouspelidaodradimosvojposaonanaj-

boqina~in,jersmowihovubrzuigrusveli naminimum-izjaviojePirsposlepobede. Kod Majamija (skor 40-16) najefikasniji jebioLebronXejmssa36poena,uzposedam skokovaiasistencija,dokjeDvejnVejdpostigao20pogodaka.Bostonujetobiladruga pobeda nad Majamijem u posledwih 10 dana. ^ikago(skor44-14)jepredsvojimnavija~imanadigraoWujorksa98:86itakoimserevan{iraozaporazpretrpeqenprenekolikodanauMedisonSkverGardenu.Uodsustvu DerikaRouzablistalisuRi~ardHamilton sa 20 pogodaka i Luol Deng sa 19 poena, 10 skokovai~etiriasistencije.UekipiNiksa(skor29-28)najboqijebioKarmeloEntonisa29poena,aTajson^endlerme~jezavr{iosa10poenai15uhva}enihlopti. Rezultati: Va{ington - Orlando 93:85, Majami-Boston107:115,Klivlend-[arlot 103:90, Wu Xersi - Filadelfija 88:107, Dalas - Sakramento 110:100, ^ikago - Wujork 98:86.

dobro pripremiti i nadam se pobediti tu utakmicu - rekao je Pe{i}. Iskusni plejmejker crveno-belihBojanPopovi}rekaojedatrijumf wegove ekipe ne bi trebalo daizostaneukolikoodigrajumaksimalnoisapunokoncentracije. -Ovojeodli~naprilikadapoka`emokakouvekmo`emodaigramo maksimalno borbeno, kao {to jetobioslu~ajprotivPartizana upro{lomkolu.Odsvihekipakoje su u Superligi sa panterima se najboqe poznajemo, sa nekima smo igral i ili tren ir al i zaj edn o, igra~iseme|usobnodru`etakoda iznena|ewane}ebiti-istakaoje Popovi}. Utakmica6.kolaSuperligeCrvene zvezda - Radni~ki FMP igra se danas u dvorani Pionir od 19 ~asova.

Mili~i} zavr{io sezonu DarkoMili~i}ovesezoneuNBAliginijesemnogonaigrao.Dobrojezapo~eoskra}enu sezonu, ali je nakon toga pru`ao partije ispodproseka,{tojeve{toiskoristioNikolaPekovi},kojijezbogdobrihigarazadobio ve}e poverewe trenera i zapravo potisnuo srpskog centraudrugiplan. Rik Adelman je nedavno izneo kritikenara~unMili~i}a, izjaviv{i da Darko nije dovoqno Darko Mili~i} posve}enname~evimaivanwih,kaoidaga ni~imnijeubediodatrebadamudajeve}uminuta`u.Onjenedavnozaradioipovreduzadwe lo`e, zbog ~ega Minesota ne}e ra~unati nawegadokrajasezone,kojasezavr{ava26. aprila. Mili~i} je ove sezone u proseku bele`io 4,6poena,3.3skokai0,6asistencijapome~u.


~etvrtak12.april2012.

c m y

ekologija

dnevnik

21

KONKURSUDRU@EWA„[TAHO]E[”

„PlanetaArt”oglobalnom zagrevawu

Novaopremaza grejawe{kola Vlada Vojvodine usvojila je ju~ere{ewakojimajeutvr|enprogram rasporeda i kori{}ewa sredstava namewenih projektima upotrebe solarne energije za zagrevawe vode u gerontolo{kim centrimai{kolamanateritorijiVojvodine.Naosnovuusvojenog programa,kojijenapravioPokrajinskisekretarijatzaenergetiku imineralnesirovine,zaupotrebusvihvidova~vrsteotpadnebi-

omase-peleta,briketa,poqoprivredne ili drvne - deo sredwih i osnovnih{kolauVojvodinibi}e opremqene savremenim kotlovimanamewenimovakvomgorivu. Za dve nedeqe bi}e raspisan konkursvredan23milionadinara nakojem}edesetdopetnaest{kolauVojvodini,kojenemajumogu}nost da problem grejawa re{e na drugi na~in, dobiti sredstva za novuopremuzazagrevawe. Q.M.

PO^EONAJVE]IPROJEKATPRIMARNE SELEKCIJEOTPADAUSRBIJI

Plavekanteprvo stigleuPetrovaradin Najve}iovogodi{wiprojekat primarneselekcijeotpadauSrbijizapo~eojeovogmesecauPetrovaradinuitozadoma}instva u individualnom tipu stanovawa, odnosno ku}ama. U saradwi sa Dru{tvom za postupawe sa ambala`nim otpadom „Sekopak“, JKP „^isto}a“  u Novom Saduod4.do19.aprilaorganizuje podelu plavih kanti u koje gra|ani traba da odla`u ambala`ni otpad - plastiku i PET ambala`u, metalni otpad, kartone,papiristaklo. -Po~etakprimarneseparacijeambala`nogotpadaudoma}instvima u individualnom tipu stanovawapredstavqaveomava-

menke od pi}a, metalni zatvara~i,ambala`aodsprejeva,dezodor ans a), karton i pap ir (kartonskekutije,papir,vi{eslojnaambala`aodpi}aihrane) i staklo (staklene tegle, fla{eodhraneipi}a).Uzelenukantu,kojugra|anive}imaju, treba odlagati: ostatke od hrane, pelene, maramice, ubruse, keramiku, stakla koja nisu ambala`na (standardne i neon sijalice, ogledala, polomqena stakla sa prozora i vrata ...). Plave kante }e se prazniti od, 23.aprilaovegodine,poistom rasporedu kada i zelene kante. Gra|ani, dakle, treba plavu kantu da ostave ispred svojih ku}a u isto vremekadaizelenu kantu,aposebni kamioni }e praznitisvakukantuposebno. U Mesnoj zajednici saznajemo da gra|ani Petrovaradina, koji `ive u ku}ama, dolaze po `ankoraknapred-ka`edirek- plavekante,dasudobroprihvatorJKP„^isto}a“DaliborNo- tili ideju da odvajaju otpad i vakovi}.- Za sada smo obezbedi- odla`ugauposebnekante.Nije li8.000kantizaodlagaweamba- bilove}ihzamerkininaprojela`nogotpada,anakonPetrova- kat,odnosnoideju,aninana~in radina, plave kante }e dobiti podeleplavihkanti. gra|aniSremskeKamenice. -Ovojeodli~naideja,aako U„^isto}i“ka`uda}edomave} imamo uslova i daju nam }instva u individualnom tipu kante, za{to ne bi bili odstanovawadobitipojednuplavu govorni i odvajali sme}e - kakantu,kojesedeleuMesnojzajed`eJovanaZ izPetrovaradina. nici„Petrovara- Ddos ta kor idin„,svakidanod stimo PET amU pla ve kan te od la `e 11 do 19 sati, bala`a, posebno se ambala`ni otpad, prema utvr|enom plasti~ne flaodnosno plastika rasporedu. Po{e, a sin ~esto trebno je da `ikupuje sokove u i PET ambala`a, teqi do|u po metalni otpad, karton, konz erv am a, pa plavu kantu onog to, sigurno, vipapir i staklo danakadajewiho{e ne}u bacati va ulica na rassaostalimotpaporeduzapodeluidaponesuli~- dom, a i papir i karton }u nukartuiuplatnicuobjediwene izdvajati. Kako isti~e direktor kompanaplate JKP „Informatika“. Prilikom preuzimawa plave nije „Sekopak“ Milo{ Uzelac kantegra|ani}edobitiieduka- ovakavsistemprimarneseparativnimaterijal,letakibro{u- cijeotpadajedinstvenjeuSrbiru, u kojem }e na}i sve detaqe o ji,aliiregionu,aNoviSad,odambala`nom otpadu i smernice nosno Petrovaradin, treba da {taodlagatiuplavukantu. Pla- poslu`i kao model drugim gravukantudobi}esvadoma}instva, dovimauzemqi. - Gra|ani koji u~estvuju u usodnosno ku}e, osim u Ribwaku, naseqima[aran,Zano{,Pucka- postavqawu sistema primarne ro{,AlibegovaciKaraga~a,ko- selekcije,kaokrajwikorisnici, ja }e ih dobiti kada budu komu- najva`nijasukarikaulancurecikla`e,jerbezwihovogdobronalnoopremqenaiure|ena. voqnogiaktivnogu~e{}aupriUplavukantuseodla`e:plamarnoj selekciji nikakva daqa stikaipetambala`a(plasti~aktivnost nije mogu}a. Zato je nekese,PETfla{e,plasti~ne neophodnadobrainformisanost fla{e od ku}ne hemije i uqa, omogu}nostimarecikla`einaplas ti~n i zat var a~ i, stir o~inunakojigra|animogudopriporna ambala`a), metalni otnetiza{titi`ivotnesredine– pad (alum in ij ums ke fol ij e, konzerve od pi}a i hrane, lika`eUzelac. A.Brzak

Konk urs za orig in aln i ekolo{ki anga`ovani umetni~ki rad - pesmu, pri~u, crte` ili popularnu pesmu, na temu „Planeta Art” raspisalo jeUdru`ewe„[taho}e{„,atreba poslati originalnu poruku o globalnomzagrevawuipripadnostiprirodi na{e planete. Konkurs je otvoren za sveumetnike,bezobziranagodine,aprijavqena dela nesmeju biti od ranije poznatajavnosti.Svakiautormo`enakonkursposlatisamojednooriginalnodelo ujednomumetni~kommediju.Radovimogu imati razli~ite oblike, ali se moraju po{tovatiodre|enizahtevi. Kratka pri~a ili pesma treba da je du`ine do 4.000 karaktera sa razmacima, a crte`imorajudabuducrno-beliinacrta-

ni rukom. Pesma mo`e da traje do ~etiri minuta,atekstmo`ebitinasrpskomiengleskomjeziku.Pravou~e{}anakonkursu zamuzi~kuumetnostimajumuzi~kegrupei kantautorikojiimajurepertoarodnajmawe pet originalnih autorskih pesama i spremnisudanastupeuakusti~nojpostavciutrajawudo25minuta.Radoviliterarneumetnosti{aquseuformatudokumenta”vord 1997-2003”, dok radove vizuelne umetnostitrebakompresovatiuJPG,format papira A4, rezolucija 300 decipiksela.Demosnimakse{aqeuMP3kompresiji,minimum128kilobajtaposekundi.Pesmamo`ebitisnimqenau`ivobilokojim prenosnimure|ajem,bitnojedase~ujeijasnoodra`avaidejuautora. Autoriiligrupeautoradu`nisu,dauz radove,dostavekratkubiografijusfoto-

grafijom.Triprvoplasiranaradaizliterarneivizuelneumetnostibi}eobjavqena u sredstvima javnog informisawa,  a autori}ebitinagra|enikwigomuizdawu RO„Kornet”.Autorinajboqepesmedobi}e priliku da je snime i remiksuju u profesionalnommuzi~komstudijuuprodukciji organizatora konkursa, a pesma }e poslu`itiizavideo-spotodoga|aju.Svim nagra|enim autorima obezbe|eni su tro{kovi prevoza do Obrenovca, kao i profesionalniuslovinastupa. Radovi se dostavqaju iskqu~ivo u elektronskoj formi na mejl 350brenovac@gmail.coms naznakom „PlanetART – umetnost”. Konkurs je otvoren do 21. aprila. Datum dodele nagrada i nastupa autora u Obrenovcu bi}e naknadno odre|en. A.J.

STOSTRUKOSMAWENBROJYIVYANAUVOJVODINI

Vrapciugraduvi{e nestanuju Oni koji ve} dugo hrane golubove na Trgu slobode ili Keju, nekada su u gomili tih ptic a mog li da prim et e i vrapce koji se utrkuju, ne bi lido{lidosvog„par~etakola~a”. Me|utim, situacija je promewena, i sada se vrabac retkosre}enaulicamaNovog Sada, a crna statistika bele`idajeovavrstapticenestaje u Srbiji, ali i u zapadnoj Evropi. Prema istra`ivawima, pre desetak godina u Vojvodini je bilo izme|u 200.000

deli gradwe i ru{ewe starih objekatadoprinelojetomeda vrapci vi{e nemaju gde da se gnezde,anestajuipotencijalna mesta gde bi to uop{te i moglida~ine. Por ed gnez dil i{ ta, problemati~an je i izvor hrane, {to se odnosi na op{tu dostupn ost zel en ih pov r{ in a, aliinadr`awedom}ih`ivotiwa.Sagovorniknavodidasu u 19. i 20. veku glavni transport u sao b ra} aj u ~in il e kowskezaprege,tedasutupo-

Ugro`en{iromEvrope Vrabac je ugro`en u celoj Evropi, pokazuju istra`ivawa obavqenaiuVelikojBritaniji,Nema~koj,^e{koj,Holandiji, Belgiji, Italiji, Finskoj... Broj vrabaca u Hamburgu smawioseza50odsto,auPraguuposledwihdvadesetgodinajeopaoza60odsto.U VelikojBritaniji je64odstoukupne populacije nestalo u posledwih 25 godina. Ukupna brojnost populacije u Evropi, na osnovu podataka IUCN Crveneliste,iznosiizme|u130i270milionajedinki. Postoji nekoliko razloga zbog ~ega se smawuje broj ovih ptica.Jedanodiznena|uju}ihjeiuvo|ewe bezolovnoggoriva,kojeprisagorevawuosloba|avisokootrovnajediwewa, kao{tojemetil-nitrit. i400.000gnezde}ihparovaove ptic e, a orn it ol og Nik ol a Stojni} iz Pokrajinskog zavodazaza{tituprirodeka`e dasebrojvrabacasadstostruko smawio, ali da se ne mo`e utvrd it i wih ov ta~ an broj. Prema wegovim re~ima, razlozisubrojni,alisuposledica istog uzroka - poja~ane urbanizacije odnosno pojave da su„na{igradovisvevi{e~elik i staklo, a sve mawe tradicionalniizeleni”. - Sve je mawe dvori{ta, ku}a, zelenila. Zgrade se grade na moderan na~in, mawak je streha,anemanitolikodoma}ih `ivtiwa koje su bile izvori{ta hrane za vrapce -obja{wavaStojni}.-Novimo-

rijesti`udohrane,aislabijisu.Uodnosunaminulegodine, kad su vrapci bili gospodarina{ihparkova,qimasada gospodare svrake i vrane,

stojalezobnicekojesuvrapci pose}ivalizaradhrane.Ovo sugradskeptice,alisadim nigradvi{enepru`aono {to je imao, na primer, {ezdesetih godina. Tadasehrana,p{enicai druge`itarice,prevozila otvorenim kolima,pajeutom„rasipawu” ostalo ne{to i za vrapce. Kasnije, kada je to po~elo da se pakuje, vrapcimanijepreostalo mnogo.[toseti~e grab qiv ic a, vrapci pol ak o gub e bitk u, jer spo-

kojihjesvakegodinesvevi{e ipostalesupraviekspertida lovepti}e,aijajaugnezdu. Nedavno je u Srbiji donet pravilnik o strogoj za{titi planinskog,{panskogivrapca kamewarca, a za{ti}eni su i poku}ar (doma}i vrabac) i poqskivrabac.Zawihovohvatawe i prisvajawe zapre}ene suinov~anekazne.Okoza{titeseanga`ovalaiLigazaornitolo{ku akciju i poku{ava na sve na~ine da pomogne ovoj ugro`enoj vrsti. Ipak, za opstanak ove vrste presudan je ~ovek,tvrdiStojni}.Kaoprimerdobrepraksenavodiarhitektonsko re{ewe primeweno u Holandiji gde je naravqena zgrada koja u svojoj konstrukciji podrazumeva i gnezda za xivxane{tosuovepticebrzo iefikasnousvojile.Ipak,sagovorniksmatrada}esetrend nestankavrapcanastaviti. - Urbanizacija se ne}e primiriti, a ne po{tuju se ni osnovni ekolo{ki principi. Nes tan ak vrab ac je dob ra opomen a prir od e, da ~ov ek ne{tonijeuradiokakotreba, da se ne{to desilo i da to treba da se promeni - zakqu~iojeNikolaStojni}. A.Jerini}

VELIKAO^EKIVAWAODJADARITA

Srpskonalazi{tenasvetskoj promociji Svetski rudarski gigant “Rio Tinto” uvrstiojesrpskonalazi{tejadarita,retkogminerala,kojisadr`ilitijumibor,u svoje prioritete i po~eo svetsku promociju. Naime, jadarski basen, u lozni~kom kraju,jedinojenalazi{teovogmineralau svetu. Nalazi{te u Jadru, proceweno na 220milionatonajadarita,pokri}e20odsto svetskih potreba za ovim mineralo-

mom. Projekat je u fazi predizvodqivosti,adosadajeotvorenostotinakistra`nihbu{otinakojesudalepozitivnerezultate. Me{tani ovog kraja od jadarita o~ekuju mnogo jer bi otvarawe rudnika i prera|iva~kih postrojewa donelo nova radnamesta. Pro{legodine,brojzaposlenihuve}an je za 20 geologa, ekologa i drugih stru~-

waka. Bez litijuma, koji se nalazi u jadaritu,nemaproizvodwebaterijazamobilnu telefoniju, hibrdine i elektri~ne automobile. Kako se prognozira da }e se u narednoj deceniji industrija hibridnih i elektri~nih automobila znatno pove}ati, pove}a}eseipotra`wazalitijumom,{toje velika{ansaSrbije. Q.M.


22

kultura

~etvrtak12.april2012.

ОБЈАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ПОКРАЈИНСКОГ КОНКУРСА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ КУЛТУРНИХ ПРОГРАМА

„Егзиту” и „Синема ситију” и даље највише пара Фестивали „Егзит“ и „Синема сити“идаљесуповисиниизносанапочеткуспискаонихкојису добили новац на покрајинском Конкурсузасуфинансирањепрограма и пројеката у области савременог уметничког стваралаштваАПВојводинеу2012.години.Tако„Егзит“добија24милионадинара,афилмскифестивал „Синема сити“ 12, 5 милиона, што ове најпознатије, али и најпрофитнијеманифестације,уодносу на све остале које су овде конкурисале, ставља на чело ли-

зорје добија четири милиона, а ранијејепет. ФилмскифестивалнаПалићу добија10милионадинара(уодносуна12милионаупретходној години), а Међународни фестивалпозориштазадецууСуботици 3,2 милиона динара (уместо четири милиона), као што су и Новосадске музичке свечаности добиле два милиона динара, а претходно2,3милиона,и„Ритам Европе“2,2милиона(раније2,9 милиона).Ипак,имаионихкоји ове године добијају нешто више

И фестивали и стваралаштво Овегодинејеконкурсобједињен,односноспојенисуманифестацијеипрограми,тесеонодносиинафестивале,каоинамузичко, ликовно, књижевно, позоришно, видео и мултимедијално стваралаштво,инамеђурегионалнусарадњу.Можесетакођеприметитидајеукупнасумаповећанауодносунапрошлугодину,и садаизноси125,58милионадинара,алидајеистовременовише негодуплиранбројонихкојисудобилиновац(са70повећанјена 163),идасунајвећиизносимало„поткресани“. стеонихкојисуодПокрајинедобилиновацзасвојепрограме. Већпомињани“Егзит“јепрошле године рачунао са 29, 6 милионадинара,аоведобија24милиона,док„Синемасити“уместо 15,7можедарачунана12,5милиона динара. Извесна пропорционалнаумањенаприсутнасуи код осталих корисника, то јест пројеката. Војвођански мешовитихорзаконцертнепројектедобија шест милиона динара, а у 2011.јерасполагаосаседаммилиона, као што и Стеријино по-

новца,каоВојвођанскифестивал класичнегитаредвамилионадинара(апретходно1,4милион). Већсупоменутифестиваликојидобијајунајвишеновца,амеђу њима на веће своте, у односу на друге,рачунајуи„Златнатамбурица“ са 1,6 милион динара и „Суботица – град фестивала“ са 4,5милиона.Уобластимузичког стваралаштвајошсеиздвајапијанистички Меморијал „Исидор Бајић“ са 2,3 милиона динара, и гостовање Београдског фестивала игре са 1,6 милиона динара.

Од ликовњака, највише добија Интернационални симпозијум скулптуре „Тера“ 1,2 милиона, а Бијенале уметности у Панчеву милиондинара.СамоФонд„Борислав Михајловић Михиз“ достиже суму од милион динара у области књижевног стваралаштва. Карактеристикаовегодинејеи дасууобластипозоришногстваралаштватеатринационалнихзаједницадобилиупросекупооко милион динара по пројекту, као Словачко војвођанско позориште, „Стерија“ на румунском језику, Русинско народно позориште„ПетроРизнићЂађа“,затим Регионални центар „Јожеф Нађ“ у Кањижи 1,3 милиона динара, такође и гостовање Битефа 1, 6 милионадинара. Фестивал „Видеомедеја“ је добио1,1милиондинарауобласти видео и мултимедијалног стваралаштва,атујеиЗООврт наПалићу,којијезапрограме„у области културе, културног туризма и екологије“ добио милиондинара. У области међурегионалне сарадње,ГалеријаМиланКоњовић У Сомбору добија милион динара за изложбу поводом стогодишњицестваралаштваМиланаКоњовића,ГалеријаМатицесрпске 1,5 милиона за презентацију изложбе Српска црквена уметност у Мађарској у Канцеларији Војводине у Бриселу, и Удружење грађана „Нови оптимизам“ за програм „ Vojvodina Recommended“ 1,6милионадинара. Н.Пејчић

НОВИ ФИЛМОВИ У БИОСКОПУ „АРЕНА СИНЕПЛЕКС“

„Пројекат Х” и домаћи „Клип” Нарепертоару новосадскогбиоскопа„Аренасинеплекс“одданасјеновидомаћифилм„Клип“ редитељкеисценаристкињеМаје Милош. Главна јунакиња филма Јасна је тинејџерка која живи окруженаоскудицомбеоградских предграђа.Отацјојјетешкоболестанибеснајенасвеинасвако-

социјална форма и сива, једнолична, сурова свакодневица манифестујући то апатичношћу,која често постаје и намерни став,поза пред одраслима.С друге стране,њихов је доживљај да је права егзистенција померена у паралелни свет у коме постоји експлозивна снага коју не могу да контро-

Изфилма„Клип”

га, укључујући и себе. ЗаљубљенајеуЂолета,дечкасакојимиде ушколу,алиниодтогодносане добијасвештобижелела.Туробнусвакодневицупокушавадапотисне експеримантисањем у сексу,дрогамаиизласцима,свевреме снимајући мобилним телефономсебеиљудекојијеокружују. Утомсуровомокружењуипаксе рађајуљубавинежност. По речима редитељке, јунаци су дистанцирани од свега што је

лишу.Филм поставља питање да ли је апатија производ потискивања и померања енергије у тај паралелни свет или је производ друштва у коме велики број људи осећа губитак смисла и наде. Филм је спој лепоте љубавних сценаисуровереалности,свеопштегшундакојимсујунациокружени, лепршавости младости и тежине социјалних и животних проблемаскојиматимладирасту сидејомбекства,јерстимнеже-

леинемогудасеносе.Ониживе узатвореномкругуизкоганемогудаизађу,ауистовремеонису уверенидајеправаслободауњему. НафестивалимауРотердамуи Виљнусуфилмјенаграђензанајбољифилм,односнонајбољуглумицу,апризнањејеприпаломладојИсидориСимијоновић. Филм ‘’Пројекат X” почиње да се приказује у домаћим биоскопима, као и у новосадској “Арени синеплекс“. У овом филму тројица средњошколаца праве велику рођенданску журку, у нади да ће тако коначно постатипопуларниушколи иизаћиизанонимности.Током вечери, ствари измичу контроликадапревишељудисазнајезажурку,аполицијадођеназабаву. ‘’Ово је филм о анонимниммомцима.Онисузаправо момци које нико не примећује, не припадају нигде. Невидљиви су. Један од ликовауједномтренуткуизносипоентуфилма- требанам нештоштоћепроменитиправила игре“, изјавио је продуцент филмаТодФлипс (МамурлукуВегасу, Мамурлук у Бангкоку).- Мислим да већина деце у средњој школи припадају овој групи, као супротностонимакојисукул,аи штреберима.Већинањихсеосећанеприметно. РедитељфилмајеНимаНуризадех,аглавнеулогетумачеТомасМан,ОливерКупер,Џонатан ДанијелБраун.

СРЕДИНОМ АПРИЛА СНИМАЊЕ НА ТЕНЕРИФИМА

Наставак филма „Монтевидео, Бог те видео” Други филм и наставак популарног серијала „Монтевидео,Бог те видео„у режији Драгана Бјелогрлића снимаће се на Тенерифама од средине априла, најавио је јуче продуцент „Intermedia Network„из Београда.Наставак ове спортске и националне авантуре чија се радња дешава 1930.снимаће се на шпанском острву где је екипа већ боравила прошле године и снимила један део. Поред глумаца који играју главне улоге у првом филму - Милоша Биковића, Петра Стругара, Ан-

дрије Кузмановића, Војина Ћетковића, Небојше Илића и других,екипи се у другом делу придружују млади Иван Зекић,бард домаћег глумишта Драган Николић... Продукција је ангажовала и екипу глумаца из иностранства. Наставак фудбалске саге прати домаћи тим на њиховом прекоокеанском путовању од марсејске луке до Монтевидеа,као и учешће наших репрезентативаца на првом Мондијалу,на којем су освојили треће место.

dnevnik СТО ДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА СРПСКОГ НАДРЕАЛИСТЕ

Сећање на Николу Вуча Поводом 110. годишњице рођења Николе Вуча (1902-1993), прилика је да се подсетимо на делаиактивностикојимајеовај ненаметљивиуметникдопринео развоју српског надреалистичког покрета. О фотографском делуНиколеВучадопредведеценије није се много знало. На изложби “Надреализам и социјална уметност 1929-1950” одржаној1969.уМузејусавремене

НиколаВучо,Безнаслова

уметности у Београду била је изложенасамоједнафотографија овог аутора. Када је историчарка уметности Миланка Тодић,радећисвојудокторскудисертацију посвећену историји српске фотографије пронашла четрдесетак оригиналних негатива, Никола Вучо их је 1988. љубазнопоклониофотографској збирциМузејапримењенеуметностиуБеограду.Убрзојеуследило интересовање европских институција културе, па су Вучовирадовитихгодинаукључениунеколиковеликихпоставки посвећених фотографији надреализма(Беч,Арл). Никола Вучо је рођен у Београду, у угледној трговачкој породици.Почетком1914.породица најпре стиже у Солун, а потом бродом одлази у Марсеј. Никола наставља школовање у КануиНици,атокомборавкау ПаризуупознајеМаркаРистића. По завршетку рата породица се

враћа у Београд, где Вучо завршава гимназију. Године 1921. одлазиуПаризнастудије.Уписујеправнифакултет,алињеговаинтересовањасумногошира, паупоредостудирафилозофију, социологију и историју. У то време остварује познанство са париском надреалистичком групом,идобројеупућенуактивностијезграпокретаокупљеног око Бретона. По завршетку студија остаје неко времеуПаризу,где озбиљније почиње да се бави фотографијом. По повратку у Београд отвара адвокатску канцеларију, и сарађује са Марком Ристићем на издавању алманаха “Немогуће”. Фотографско делоНиколеВучанасталојеуПаризуи Београду између 1926. и 1930, и ослањало се на принципе надреалистичкогпокрета. Присуство фотографије утоковима уметничкихпокрета 20. века заслужује посебну пажњу, мада је она у почетку употребљавана као визуелни запис других

дела. Активности београдских надреалиста у систему фотографскогјезикабилесусамоделимично познате. О фотографском раду Николе Вуча и Вана ЖивадиновићаБоракаоифотоколажимаДушанаМатића,говорилосесамонаосновуматеријалаобјављеногуалманаху“Немогуће”.НиколаВучо,заразлику од свог брата Александра, није формално припадао језгру надреалиста али је у најзначајнијој публикацији београдске групе његово фотографско дело ималозапаженоместо. Како је већ у раној младости упознао фотографију, сасвим је очекивано било његово настојање да у своје слике тада унесе “надреалистички поглед на свет”. Статус фотографије је у српској културној средини посебнозанимљив,нарочитопосле открића оригиналних негатива НиколеВуча.Дотадајеизгледало да је поред малобројних асамблажа,цртежаиколажакојисучинилијединипознатиинвентарвизуелненадреалистичке уметности, овај покрет деловао каофрагментарнапојава.Посебно што је надреализам београдске групе пре свега истраживан као део историје књижевности, јерсемеђутринаесторицомпотписника надреалистичког манифеста налази име само једног сликара (Радојица Живановић Ноје).Збогтогафотографскодело Николе Вуча заслужује по-

Истраживач економске историје ФотографскоделоНиколеВучадосадајебилотекфрагментарнопознато,ањеговирадовибилисупредметинтересовањаистраживачанашеекономскепрошлости.Усвојимистраживањима,Вучосепосебнозадржаонапроучавањима30-тихгодина,кадасусе одјецивеликеекономскекризеусветуодразилииупољопривреди Југославијеалииширемблокуподунавскихземаља.Увезисаовом проблематикомнасталајеитемањеговедокторскедисертације,одбрањене на Сорбони и објављене у Паризу 1932. Вучо је спремно прихватаообавезеуистраживачкомраду,боравећичестоудомаћим архивима,посебноуБеоградуиДубровнику.Његовосвестраноинтересовањезаекономско-историјскетемеомогућиломуједапоред универзитетске наставе, активно сарађује у програмима Историјског института САНУ. Међу најпознатија и свакако највише коришћенаВучоваделаубрајајуседвекњигеозанатимаиеснафимау Србији19.века.

уметничких структура (текст, ликовнадела,акције).Другачије значење фотографија поприма унутаравангарднихпокрета,када крајем 20-тих у надреалистичким публикацијама добија статус аутономног уметничког

себнупажњу,јерпроширујепостојећа сазнања о визуелним остварењима надреалистичког покрета не само у Београду и Србијинегоиуширокоприхваћеномтокупокретаавангарде. СинишаКовачевић

У ИЗДАЊУ „СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА”

Сабране приче Хулија Кортасара „Службенигласник„јеприредио праву гозбу поклоницима чудесних прича аргент инског писца Хулија Кортасара (19141984), објавивши његове „Сабране приче„ у два тома које је представиоу Клубу-књижаригалерији„Гласник” уБеограду. „Затајмонументалнииздавачкиподухват(1300страна)заслужни су преводилац Александра Манчић и уредник Јовица Аћин,чијаимена,каоврснихпознавалаца дела великог аргентинскогписца,сугаранцијаквалитета јединственогиздања, које добија своје право значење управо у нашем времену„ истакла је менаџер за односе са јавношћу „Службеног гласника„ ГорданаМилосављевић. Књиге су објављене у „Гласниковој„ кол екц ији „Гласов и света„ где су за сада објављени роман Мигел а де Сервантес а „ДонКихот„удватома,такођеу преводу Алекс андре Манчић, „Процес„ Франца Кафке и оригинална верзија без скраћивања ицензуре„ПустоловинаХаклбериФина„МаркаТвена.Уредник едицијејеАћин,којијујеосмислиокаоризницунајвећихсветскихлитерарнихостварења. Кортасар, несумњивоједанод најбољих приповедача XX века стигао је до српских читалаца пре више деценија преко легендарне библиотеке „Орфеј„ коју

је у „Нолиту„ уређивао Зоран Мишић. Он је истакао да га је магија Кортасаровихпричаопчинилаи оставиладубоктрагнањегакао

читаоца,писцаиуредникаизатојекаоуредниккултнеедиције „Реч и мисао„ у „Раду„ објавио седам књига Кортасарових причаупреводуМанчићеве.Аћинје скренуо пажњу на чињеницу да за сада постоје само шпанско и француско (код „Галимара„) издање свих Кортасарових изван-

реднихпричанаједномместуи овојепрвотаквоиздањекоднас. „Фантастика, еротика, однос уметностиистварности,животне потраге и илузије сусрета и проналажења, све су то темеКортасаровихпричакоје сведоче да је фантастично првенственонашапсихичка реа лн ост„ констатовао је Аћин.. Манчићева која је одабрала, начинила редослед покомесупоређанепричеи написала поговор рекла је да „једна од главних идеја којесепровлачекрознајвећи део Кортасарове фантастичне књижевности јесте убеђење да је немогуће јасно раздвојити ‘стварно‘ и ‘нестварн о‘, и да фант астичнакњижевностнијесамо откривање непознатог, него и начин да се нагласи крхкостчовекакојинијекадар да овлада тим појавама” . ЗаКортасарајекњижевност, како га је цитирала она„непосреданначиндаистражимооноштонамседешава,да сеупитамооразлозимаизкојих нам се то дешава, а често и да пронађемо путеве кад осетимо да нас околности коче, и из те перспективе,штојекњижевност књижевнија то постаје и делотворнија„. (Танјуг)


За почасног председника Матице српске предложенјеакадемикЧедомирПопов,актуелни председник  Матице српске; за новог председника проф. др Драган Станић (Иван Негришорац), за потпредседнике проф. др Бранко Бешшлин, др Миодраг Матицки и проф.НенадОстојић,азагенералногсекретарадоц.дрЂорђеЂурић. На дневном реду Скупштине биће и разматрањеизвештајаочетворогодишњемрадунашегнајстаријегкњижевног,научногикултурногдруштва Информацијеозаказаној126. редовнојСкупштини Матице српске могу се наћи на адреси http://www.maticasrpska.org.rs/#skupstina РЕТРОСПЕКТИВАНАШЕГ РЕДИТЕЉА

Радивојевићеви филмови у Хрватској

„ГркЗорба” последњипут усезони Kултна балетска представа „ГркЗорба“вечерасћебитиизведенапоследњипутуовојсезони у Српском народном позоришту на сцени „Јован Ђорђевић„ у 19 часова. Кореографију за балет Микиса Теодоракиса урадио је Крунислав Симић (овогодишњи добитник Златне медаље „Јован Ђорђевић„ СНП), а оркестром диригујеВеснаШоуц.Унасловној улози је Константин Костјуков, улогу Марине игра Оксана Сторожук,МиланЛазићћесепо-

јавити у улози Ника, а Драган Влалукин,каоиувек,уулозиПавлоса. Улогу Мадам Ортанс ће последњи пут у Новом Саду игратиГорданаСимић,солисткиња Балета Народног позоришта, која је иначе ту улогу играла од премијереовогпопуларногбалета, 1. децембра 1994. године (укупно124пута). Балет Грк Зорба биће изведен 10.мајауСаваЦентрууБеограду,поводомгодишњепрославете институције.

Ретроспектива филмова славног српског редитеља и сценаристе Милоша Радивојевића биће одржана до 25.априла до 5.маја у Загребу и Ријеци,објављено је на сајту Филмског центра Србије (ФЦС). Програм почиње његовим најновијим филмом „Како су ме украли Немци„(продукција 2011.године)у биоскопу „Тушканац„у Загребу. Биће приказано укупно десет филмова,Уз поменути то су „Бубе у глави„, „Без„, „Тестамент„, „Квар„, „Дечко који обећава„, „Живети као сав нормалан свет„, „Ни на небу ни на земљи„,„Буђење из мртвих„и „Одбачен”. У организацији програма помажу Амбасада Републике Србије у Загребу,Југословенска кинотека и ФЦС. Гости ретроспективе биће редитељ Радивојевић и глумац и продуцент Светозар Цветковић. Они ће имати разговоре са публиком, које ће модерирати Марио Козина, као и сусрет са студентима Академије драмских уметности.

Међународнифестивалпрозе,6. Прозефест,одржаћесеод18.до20. априлауНовомСаду,апублициће сепредставити шестдомаћихитри иностранаписца.Одетаљима програма јуче су на конференцији за новинаре говорили домаћини, директор КЦ НСЛаслоБлашковићи НедељкоМамула. Овогодишњи гости су Светлана Велмар Јанковић, Јелена Ленголд,ОтоТолнаи,Слободан Тишма, Фрања Петриновић, Владан Матијевић (Србија), Антон Балаж (Словачка), Јани Вирк (Словенија) и Јован Николић (Немачка).Фестивалће отворити прошлогодишњи учесник Драган Великић, а сви програмиуКЦНС,узслободан улаз, одржаваће се у сали „Трибина младих“. Писце ће представљатиимодераторипотоњих разговора биће књижевни критичари Владислава Гордић Петковић,МилетаАћимовићИвков,ИренаЈаворски, Гојко Божовић иМладенВесковић. Не одступајући од основног фестивалског концепта , организато-

рисупредвиделигостовањеписаца у двема новосадским гимназијама„ЈованЈовановићЗмај“и„ЛазаКостић“натимнаступима,улогукњи-

жевног критичара преузимају по двагимназијалца. Овај део Прозефеста домаћинимајевеомаважанзбогновихчиталаца, који свој књижевни укус требадаформирају на врхунској књижевности,ане на преовлађујућем трешу. Прошлогодишњи гост, добитник фестивалске награде „Милован Видаковић“ Давид Гросман један од највећих живих писаца данашњице, похвалио је ђаке чувене ЗмајЈовинегимназије:наконсусрета са њима, рекао је да је то био један од најуспешнијих његовихнаступаи разговора са публикомикад. Име овогодишњег добитника награде „Милован Видаковић“, у КЦ НС ће саопштити уочи самог почетка Прозефеста.Реч јеодомаћемаутору, а признање ће му бити уручено на завршној вечери,20.априла. Р. Лотина

БОГАТПРОГРАМ29.„НУШИЋЕВИХДАНА”УСМЕДЕРЕВУ

БранимируБрстининаграда заживотнодело У Смедереву је све спремно за 29. Нушићеве дане,чији ће такмичарски део бити одржан од 22. до 28. априла, алису већ почели пратећи програми ове старе и угледне манифестације, најавио је уметнички директор фестивала Сава Ђуричић.. Селекторка др Драгана Чолић Биљановски одабрала је шест представа за главни, такмичарски програм, а награда за животно дело глумцу - комичару биће уручена Бранимиру Брстини (28. априла). У конкуренцији су две Нушићеве комедије -„Ожалошћена породица„ (Шабачко позориште) и „Ујеж„ (Српско народно позориште, Нови Сад), Стеријина „Зла жена„ (Народно позориште „Тоша Јовановић„, Зрењанин), „Кумови„(Звездара театар),„Доктор Д„ (Београдско драмско позориште) и „Позови М ради ужитка„ (Агенција Импресарио). О наградама ће одлучивати жири у саста-

ву Братислав Петковић, Љиљана Благојевић и Драгослав Бата Мандић. Овогодишњи добитник награде за животно дело Брстина је „комичан у покрету,у карактеру, у бујичном говору„, постао је „појам сценске комике и на пољима социјалне и апсурдне комике, способан да удахне живот и телевизијском скечу, естрадној поскочици и сатиричној гротески„, образложио је жири у саставу Милосав Буца Мирковић,

Светлана Бојковић и Татјана Лазаревић Милошевић. Центар за културу Смедерево већ је објавио публикацију о Брстини под насловом „Брзином ветра„, коју је приредила Јована Стефановић. Брстина је изјавио да је захвалан жирију за ову значајну награду и организаторима манифестације што негују Нушићево дело, а поздрав је упутио свом професору глуме Мињи Дедићу, додајући да је и после 30 година од дипломирања и даље његов студент. „Једнога дана ћу ову награду поделити са својом другарицом са класе Соњом Савић, која је прерано отишла да би је сама примила„,рекао је он. У едицији „Нушићеви дани„ објављена је и књига „Нушић и синови„ Мухарема Первића (постхумно),са избором његових критика представа по Нушићевим комадима и по драмама Нушићевих „синова„-Аце Поповића и Душка Ковачевића.

Фото:Б. Лучић

УНОВОСАДСКОМПОЗОРИШТУ/УЈВИДЕКИСИНХАЗУ ПОЧЕЛЕПРОБЕ ПРЕДСТАВЕ„БЕРЖИЈАНИДИДЕКИ”

Мраковисуипонори иизворсветла У Новосадском позоришту / Ујвидекисинхазу јучесупочелепробеновепредставе„Бержијан и Дидеки“ аутора ЕрвинаЛазара,урежијиКингеМезеи, која ће премијерно бити изведена 21. маја, као четврта у овој сезони. У представи игра скоро цео глумачки ансамбловогтеатра. Тусу:Арон Балаж,ЕминаЕлор,АтилаНемет, Габор Понго, Даниел Хуста, Тамаш Хајду, Золтан Ширмер иАготаСилађи. Првачитаћапроба„пала“ је јуче у дворишту Новосадског позоришта под ведрим небом,

накојојсусеглумциупознавали с текстом овог Лазаровог дела,написаног 1979.године. - Сведоци смо песниковог путешествија у паклу, мука ствараоца...Сазнајемокакосе, урањајућиумрак,превазилази тамука,какомраковимогубити,несамопонори,негоиизвор светла, како измилети из сопствене пужеве кућице, победитизло(сопственусенку)и своју магичну енергију ставити у службу добра - речи су драматурга Кате Ђармати. Кинга Мезеи, глумица и редитељка, једна је од најориги-

23

Живакњижевнареч

Изборновог председништва

НАСЦЕНИСРПСКОГНАРОДНОГПОЗОРИШТА

~etvrtak12.april2012.

„ПРОЗЕФЕСТ” ОД18.ДО20.АПРИЛАУНОВОМСАДУ

РЕДОВНАСКУПШТИНАМАТИЦЕСРПСКЕ 28.АПРИЛА

Управни одбор Матице српске заказао је 126. редовну изборну Скупштину Матице српскеза28.април у11сати.Пријемирегистрацијачлановапочећеу10сати.Скупштина ће на овом заседању бирати нове чланове органа – Председништво, Управни одбор и Надзорниодбор. УправниодборјеутврдиопредлогкандидатазаорганеМатицесрпскенаосновупредлогаседамнаучниходељењаМатицесрпскеина основусвојихстатутарниховлашћења.Право гласа на Скупштини Матице српске имају стални чланови сарадници, чланови сарадници и редовни чланови који су благовремено измириваличланарину.

c m y

kultura

dnevnik

налних позоришних личности у Војводини. Претходних неколико година радила је у Будимпешти. Сада, након седам година одсуства са сцене Новосадског позоришта / Ујвидеки синхазу, Кинга Мезеи се спремазасусретсаприлично подмлађеним новосадским ансамблом, са којим је деведесетих година остварила некеодњеговихнајбољихпредстава: „Слушкиње“, „Припитомљавања“, „Пац“, „Виа Италија“... Н. П-ј.

ЗРЕЊАНИНСКОПОЗОРИШТЕНАЈБОЉЕНАФЕСТИВАЛУУТУЗЛИ

Признањепублике Народно позориште „Тоша Јовановић“ Зрењанин гласовима публике победило је на ТКТ фесту у Тузли, одржаном од 27. мартадо5.априла.Нафестивалу уТузли,зрењанинскопозориште извелојепредставу„Немо’шпобећ’однедеље“ТенеШтивичић, у режији Слађане Килибарде, у којојиграјуСањаРадишићиДејанКарлечик. Помишљењугледалаца,друго местозаузелајепредстава„Контрабас“ театра „Егзит“ из Загреба, а трећепласирана је „Ода радости“ Мостарског театра младих 1974. На фестивалу је одигранојошседампредстава,свеса подручјабившеЈугославије. ТКТ фест се, у организацији Театра „Кабаре“,организујеод2003,поводомСветскогданапозоришта. И. Б.


24

svet

~etvrtak12.april2012.

SEVERNA KOREJA

FOKLANDSKA KRIZA

Kim Yong Un {ef Radni~ke partije

PJONGJANG: Severna Koreja jer to, kako je navo|eno, „odra`ava saop{tila je ju~e da je „veliki na- jednoglasnu voqu i `equ svih ~laslednik” Kim D`ong Un izabran nova partije, vojnog osobqa i naroza generalnog sekretara Radni~ke da”. Posle smrti oca Xong Un je partije Koreje ~ime je dodatno progla{en za „velikog nasledniu~vrstio vlast u zemqi nakon o~eve smrti pro{log decembra. Na specijalnoj konferenciji vladaju}e Radni~ke partije preminuli vo|a Kim Xong Il progla{en je „ve~nim” generalnim sekretarom partije. Izborom za generalnog sekretara dodatno je konsolidovan prenos vlasti na 29-godi{weg Kim Xong Una pre 15. aprila kada pada 100. godi{wica ro|ewa Kim Yong Un osniva~a i prvog predsednika Kim Il Sunga, koji je de- ka” i do sada je formalno bio imeda sada{weg vo|e. novan samo na jedno rukovode}e meIzbor Xong Una je bio o~ekivan sto koje je dr`ao wegov otac, za vrjer je on tokom proteklog meseca hovnog komandanta 1,2 miliona vojna partijskim sastancima u vojsci, nika sna`ne vojske. Nezavisno od provincijama i gradovima Severne partijske konferencije, Severna Koreje, aklamacijom biran za wi- Koreja je za dva dana sazvala godihovog delegata na konferenciji, {we zasedawe parlamenta, pred

NEMA^KA

odr`avawe centralne proslave godi{wice ro|ewa „ve~nog vo|e” Kim Il Sunga. Parlament po ustavu mo`e da imenuje {efa Nacionalne komisije za odbranu, tela koje donosi sve najzna~ajnije oduke u toj zatvorenoj militarizovanoj zemqi. To zna~ajno mesto je pre dr`ao Kim Xong Il, a Xong Un je bio ~lan komisije. O~ekuje se da }e sada „veliki naslednik” zauzeti i taj polo`aj i tako kompletirati preuzimawe vlasti. Vest o imenovawu Xong Una objavqena je dok se izvode zavr{ne pripreme za lansirawe severokorejskog satelita u orbitu, ~ime }e dodatno biti obele`ewa proslava godi{wice re|ewa Kim Il Sunga. SAD, Ju`na Koreja i mnoge druge zemqe vide to lansirawe kao izgovor za probu balisti~ke rakete dugog dometa, {to je Pjongjangu zabraweno rezolucijom UN.

Velika Britanija ne pra{ta dugove LONDON: Velika Britanija zahteva od Argentine da joj vrati 45 miliona funti koje joj je pozajmila 1979. godine, a koje je argentinska vojna hunta potom upotrebila za nabavku brodova i helikoptera za invaziju na Foklandska ostrva. Dug Buenos Ajresa ukqu~uje pozajmicu za dva britanska razara~a tipa 42 i dva helikoptera tipa „links” koji su kori{}eni u invaziji na Foklande 1982. godine, prenosi britanski „Telegraf„. Argentina je kasnije zapala u finansijsku krizu i nije mogla da servisira svoje dugove, pa ni one prema britanskim izvoznicima za koje je jem~ila britanska vlada. Te podatke iznela je Grupa za otpis dugova koja tra`i od vlada da oproste zemqama pozajmice koje su uzeli wihovi biv{i diktatori. Wen direktor Nik Derden ka`e da je odluka tada{we laburisti~ke vlade da se vojnoj hunti pozajmi novac za kupovinu britanskog oru`ja bila „nelegitimna” i da to nije jedini put da se zajam koristi za snabdevawe oru`jem re`ima protiv kojeg su

JAKIZEMQOTRESIPOGODILIINDONEZIJU

Pro{la opasnost od cunamija

Ostavka {efice levi~ara BERLIN: [efica nema~ke levi~arske partije „Linke” Gezine Le~ podnela je, potpuno neo~ekivano, ostavku, a o~i javnosti uprte su u Oskara Lafontena da razmrsi situaciju Poznati politi~ar i retori~ar Lafonten, koga zovu i ‘’Napoleon od Sara’’ a protivnici ga optu`uju da „lovi i u desnim vodama”, naglas je krivio Len~ovu (50) za gubitak partijskog profila, da bi ona ju~e u svom trominutnom obrazlo`ewu, bez naknandih pitawa novinara, rekla da se povla~i da bi negovala osamdesetogodi{weg mu`a. U igri su sada ostali {ef poslani~kog kluba, ali i Lafontenova lep{a polovina . Posle wenog odlaska, „Levica” - koja je nastala spajawem naslednika biv{ih isto~nonema~kih komunista i WASG partije koju su osnovali nezadovoqni ~lanovi Socijaldemokratske stranke sa Lafontenom na ~elu - mora da se ‘’prestroji’’ i uhvati korak, po{to joj se pribli`avaju pokrajinski izbori u Severnoj Rajni Vestfaliji, 13. maja. Ti izbori, ocewuje se, bi}e „biti ili ne biti” za „Levicu”, pa je zato potrebna jasna odluka o tome ko }e daqe voditi ovu stranku, popularnu naro~ito me|u siroma{nim slojevima, a takvih je, izgleda, sve vi{e.

dnevnik

YAKARTA: Serija jakih zemqotresa, izme|u 8 i 8,9 stepeni Rihtera, pogodila je Indoneziju. Mawi cunami je bio formiran, ali je, prema oceni zvani~nika, opasnost pro{la. Upozorewe na cunami je pet sati va`ilo za Indoneziju, Indiju, [ri Lanku i Maldive. Druge zemqe du` obala Indijskog okeana i Pacifika to upozorewe su ranije ukinule. Posle prvog potresa od 8,9 stepeni Rihtera upozorewe na cunami je izdato za 28 zemaqa. Nakon serije potresa formiran je mawi talas cunamija, visok izme|u jednog i ~etiri metra, ali je opasnost pro{la. O~ekivalo se da }e cunami od jednog metra pogoditi provinciju A}e na Sumatri. Rojters, na osnovu procene zvani~nika, je preneo procenu da bi ostrva u Bengalskom zalivu, Andaman i Nikobar, mogao da pogodi talas cunamija visok do ~etiri metra. Ta agencija je javqala i da se voda oko indone`anskog ostrva Sijemula, koje se nalazi blizu epicentra prvog zemqotresa od 8,9 stepeni, povukla od obala za oko 10 metara, {to ukazuje na formirawe cunamija. Lokalni sajtovi su u jednom trenutku preneli procenu vlasti Mjanmara da bi talas cunamija od 6 metara mogao da pogodi wihove obale.

Pacifi~ki centar za upozoravawe na cunami je objavio da je merewe nivoa mora ukazalo da je formiran mawi cunami. Prvi zemqotres od 8,9 stepeni bio je u oko 9 sati po centralnoevropskom vremenu. Odmah je bilo izdato

`estoko tresle minutima. Nekoliko sati nakon ovog, zabele`ena je serija naknadnih potresa. Novo podrhtavawe tla ponovo se osetilo u Indiji i u drugim zemqama du` obale Indijskog okena. Posle ovih naknadnih potresa upozore-

se britanski vojnici kasnije borili. „Godi{wica Foklandskog rata trebalo bi da natera vladu da preispita na~in na koji vodi posao, a ministar za poslovawe Vins Kejbl treba da primeni politiku liberalnih demokrata i zaustavi subvencionisawe rata pozajmicama drugim vladama za kupovinu oru`ja”, rekao je Derden. Portparol ministarstva za poslovawe odgovorio

FRANCUSKA

Sarkozi prodavao reaktor Gadafiju? PARIZ: Biv{i {ef francuske nuklearne grupacije „Areva” An Lover`on optu`ila je predsednika Nikolu Sarkozija da je `eleo da poku{a da proda nuklearnu tehnologiju Libiji za vreme vladavine Muamara Gadafija. Sarkozi je, kako tvrdi, na tome radio sve do leta 2010. godine. An Lover`on rekla je, u intervjuu za sajt nedeqnika „Ekspres” da je Sarkozi jula 2007. predlo`io da se proda nuklearni reaktor vladi Gadafija za desalinizaciju morske vode. Lover`on, koja je bila izvr{ni direktor grupacije pod dr`avnom kontrolom, istakla je da se suprotivila toj ideji. „Dr`ava koja bi trebalo da bude odgovorna je podr`avala ovo ludilo”, rekla je ona, dodaju}i da

treba samo zamisliti {ta bi bilo da je realizovana ova `eqa. Navela je da je imala jo{ jedan sastanak na tu temu sa jednim savetnikom Sarkozija i {efom dr`avne energetske kompanije EDF tokom 2010. Lover`on je smewena pro{log juna sa svoje funkcije posle deset godina vo|ewa „Areve”, u svetu najve}e kompanije za izradu nuklearnih reaktora. Ona je optu`ila Sarkozija, kako prenose agencije, koji se bori za drugi mandat, za organizovawe sistema „klana” unutar mre`e francuskih nuklearki. Taj sistem, kako je istakla, predla`e transfer intelektualne svojine Kinezima i prodaju nuklearnih reaktora zemqama za koje to ne bi bilo odgovorno u~initi.

Rudari spaseni posle {est dana

Uznemireni gra|ani Indonezije

upozorewe na cunami za 28 zemaqa du` obala Indijskog okeana i Pacifika. Epicentar tog zemqotresa bio je ispod mora nedaleko od provincije A}e na ostrvu Sumatra, te{ko pogo|enom katastrofalnim zemqotresom i cunamijem 2004. godine. Prvi potres se osetio i u Singapuru, Tajlandu, Indiji i Maleziji, gde su se, prema izve{tajima, visoke poslovne zgrade

Kristina Kirhner

je da vlada ne namerava da oprosti dug Argentini i da ukoliko ona ho}e otpis duga, treba da se obrati Pariskom klubu, a to je ponovila i britanska izvozna kreditna agencija koja je nasledila potra`ivawa. Zahtev Britanije za povra}ajem novca stigao je usred kontinuiranih tenzija izme|u Londona i Buenos Ajresa koje su intenzivirane povodom obele`avawa 30. godi{wice rata za Foklande. Velika Britanija i Argentina su pro{le nedeqe odvojeno, svaka na svoj na~in i uz razli~ite ocene, obele`ile 30 godina od rata za Foklandska ostrva koji je trajao 74 dana, a u kojem je poginulo 900 qudi i proizveo dugogodi{we tenzije izme|u dve dr`ave. Argentinska predsednica Kristina Kirhner je tada optu`ila Britaniju za „kolonizaciju”, a britanski premijer Dejvid Kameron uzvratio da }e ta teritorija ostati britanska sve dok wenih 3.000 stanovnika to `eli.

we na cunami su proglasile Tanzanija i Kenija Stanovni{tvo je odmah posle prvog zemqotresa, iz predostro`nosti, po~elo da se preme{ta daqe od obale. U priobaqu Indonezije nije bilo struje, zavladala je velika panika i saobra}ajna gu`va, jer je stanovni{tvo krenulo da se povla~i u unutra{wost zemqe na vi{e nadmorske visine.

LIMA: Devetorica rudara oslobo|ena su iz jame rudnika bakra na jugu Perua, posle {est dana provedenih duboko pod zemqom. Rudari su iza{li iz jame uru{enog rudnika Kabesa de Negro oko sedam ~asova ujutro po lokalnom vremenu, umotani u }ebad sa tamnim nao~arima kako bi za{titili o~i od jake dnevne svetlosti, prenela je agencija AFP. Oni su od pro{log ~etvrtka bili zarobqeni na oko 250 metara pod zemqom. Jedan od rudara imao je te{ko}e pri hodawu i nosio masku sa kiseonikom. Devetorica rudara ostali su zarobqeni u jednom od podzemnih tunela rudnika kada se zemqa obru{ila i zatrpala izlaz iz jame rudnika u planinama na 280 kilometara jugoisto~no od Lime.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI ABU KATADA Teroristi~ka organizacija Al Kaida zapretila je da }e napasti Veliku Britaniju ukoliko odlu~i da izru~i Jordanu radikalnog islamistu, Jordanca Abu Katadu (51), za koga se smatra da je bio pomo}nik Osame bin Ladena. Ova teroristi~ka mre`a ka`e da bi izru~ewe Abu Katade „otvorilo kapije zla za Britaniju i wene gra|ane ma gde se oni nalazili”, prenosi Rojters.

KOFI ANAN Izaslanik Ujediwenih nacija i Arapske lige Kofi Anan pozvao je sirijsku vladu da, u roku od 48 sati, povu~e vojsku iz gradova i obustavi nasiqe, istakav{i da vojne operacije koje sprovodi Damask i uslovi koje postavqa za sprovo|ewe mirovnog plana ugro`avaju uspostavqawe neophodnog prekida vatre. U pismu UN Anan navodi da Sirija nije ispunila ono {to je predvi|eno u mirovnom planu.

VLADIMIR PUTIN Policija je rasturila demonstracije opozicije ispred Dr`avne Dume u kojoj je izve{taj o radu vlade podneo premijer Vladimir Putin. Organizatori akcije „Za po{tene izbore”, nameravali su da dr`e}i se za ruke naprave „beli prsten” oko zgrade Dume. Putin je ju~e sa govornice Dume izjavio da je spreman na saradwu sa opozicijom i pozvao na okon~awe politi~kih obra~una.

Da li }e masovni ubica dobiti uslovnu slobodu LOS AN\ELES: Zatvorska komisija u Kaliforniji odlu~uje da li da pusti na uslovnu slobodu ozlogla{enog masovnog ubicu ^arlsa Mensona. Menson slu`i do`ivotnu kaznu zbog pokoqa sedam qudi u Los An|elesu 1969. godine, ukqu~uju} glumicu [eron Tejt, suprugu ~uvenog re`isera Romana Polanskog i jo{ ~etvoro qudi u wenom domu, a zahtev za pu{tawe na uslovnu slobodu mu je dosada odbijen ve} 11 puta. On nije uzoran zatvorenik i od svog posledweg saslu{awa za uslovnu slobodu 2007. godine je napravio vi{e prekr{aja, izjavila je portparolka kalifornijskog ministarstva za zatvorske sankcije Teri Torton. ^arls Menson Prema wenim re~ima, kod Mensona je na|eno oru`je, pretio je stra`aru, a u posled„On se nije pojavqivao na nekoliko posledwe tri godine dva puta je uhva}en sa pro{verwih saslu{awa od 1997. godine. Svom savetnicovanim mobilnim telefonima. Ministarku je rekao da ne planira da do|e”, izjavio je stvo za zatvorske sankcije ne o~ekuje da }e se porparol ministarstva Luis Patino za EjMenson danas pojaviti pred komisijom. Bi-Si . S druge strane, o~ekuje se da }e saslu-

{awu prisustvovati Debra Tejt, sestra ubijene glumice [eron Tejt, dodao je on. Na saslu{awu koje bi moglo da traje od 30 minuta do vi{e sati, govori}e advokati obe strane, a bi}e pro~itana i pisma ro|aka `rtava i drugih zainteresovanih kao i izve{taj o Mensonovom pona{awu u zatvoru. Odluku o uslovnoj slobodi done}e ~lan komisije i wegov zamenik, a potom bi trebalo da je potvrde ili odbace guverner i komisija u punom sastavu. Pro{le nedeqe, ministarstvo za zatvorske sankcije je objavilo najnovije fotografije 77-godi{weg Mensona napravqene u zatvoru Korkran gde slu`i kaznu. On na tim slikama ima du`u bradu, neurednu sedu kosu, a tetova`a kukastog krsta na wegovom ~elu je izbledela. Menson je prvobitno bio osu|en na smrt, ali mu je kazna preina~ena u do`ivotnu kaznu zatvora sa mogu}nos}u da bude pu{ten na slobodu 1977. godine.


balkan

dnevnik

Magistrirao naslu~ajuSanader

Vanredniizbori iuGr~koj6.maja

Na predstoje}im izborima mogu}na su velika iznena|ewa po{to su gra|ani izgubili povrewe u sada{we politi~are kojisudovelizemqudoekonomsko -finansijske krize najte`e u godinama posle Drugog svetskograta.Napoliti~kojsceni susepojavilemnogenovestrankenejasnihili~akinacisti~kih orijentacija, koje poku{avaju da iskoriste nezadovoq-

BOSNA I HERCEGOVINA

25

NEOBI^NANAU^NATEZANA^ELNIKAPOLICIJEUOPATIJI

PARLAMENTUATINIJU^EZAVR[IORAD

ATINA: Gr~kiparlamentzavr{iojeradiju~esu,ponajvama,  trebalo da budu  raspisani vanredniizborikoji}ese,kako se najavquje u vladi, biti zakazaniza6.maj.Predsednikrepublike Karolos Papuqas trebalo bi da se sastane sa premijerom Lukasom Papadimosom, posle ~ega }e biti saop{tena odlukakada}ebitiodr`anivanredni parlamentarni izbori. Premasvimnajavamakojesti`u iz vlade i politi~kih partija to}ebiti6.maja. „Danas }e biti raspu{ten parlamentisaop{tendatumizbora.Gotovosigurnobi}eto6. maj”, prenose agencije ju~era{weizjave~lanovavlade. Prema najnovijim ispitivawima javnog mwewa, najvi{e glasovanapredstoje}imizborimaosvoji}ekonzervativnaNova demokratija,aline}emo}isama da formira vladu. Prema anketamazawusesadaizja{wavaod 18do25odstogra|ana,azaSvegr~ki socijalisti~ki pokret (PASOK)11do16odstoanketiranih.

~etvrtak12.april2012.

stvogra|anakojesute{kopogodile mere {tedwe koje je vlada bila prisiqena da uvodi da bi seizbegaobankrotzemqe. Gr~ka }e u svakom slu~aju i posle vanrednih izbora dobiti koalicionu vladu, ali u ovom casunijejasnoko}ejeformirati od dve vode}e stranke: Nove demokratija Andonisa Samarasa ili PASOK Evangelosa Venizelosa.

ZAGREB: Prou~avaju}i javna dokumenta o ulozi biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera u borbiprotivkorupcije,na~elnik policije u Opatiji Damir Brnas postaojemagistar. Brnas,me|utim,ka`edabiv{i premijerIvoSanderoriginalno nije trebalo da bude glavna li~nostwegovogmagistarskograda. „Temaradajebila‘Borbaprotiv organizovanog kriminala i pristupawe Hrvatske Evropskoj uniji’, ali Sanaderu je pripala glavnaulogaudeluokorupcijii prawunovca”,obja{wavaBrnas,a prenosi„Ve~erwilist”. Kako ka`e 45-godi{wi na~elnik Policijske uprave Opatija, koji je nedavno na zagreba~kom Fakultetu politi~kih znanosti odbranio svoj magistarski rad, ~iwenice koje su se re|ale u istra`ivawu bile su nesumwive i vodilesuupravokatomzakqu~ku. Brnas, koji nije koristio podatkeMUP-a,negosvimadostupne javneizvoreinformacijaidokumentacije, navodi da je Sanader jednostavno isplivao kao kqu~na osoba koja je spre~avala borbu

Damir Brnas

protiv korupcije uprkos tome {tojeHrvatska,uskla|uju}isvoje zakonodavstvo s pravnim tekovinamaEvropskeunije,bilaopredeqenazawu. „Sanaderjestvorioorganizovanu mre`u za sistemsko izvla~ewe novca iz javnih preduze}a, ajasam`eleodanaglasimdavisoki dr`avni zvani~nici, pogotovo najvi{i, moraju da budu imuninakorupcijuiprviuborbiprotivwe”,ka`e{efopatijske policije koji ima 20 godina iskustvaupolicijskomposlu.

Prema wegovim re~ima, potvrdiloseidajeintegrisanost Sanaderovihsaradnikaurazli~itim podru~jima javne delatnosti rezultovala granawem i {irewemkriminalneorganizacijeinani`enivoe,{toje,kakoka`e,vidqivoizoptu`nica. „Krajwi rezultat borbe protiv korupcije, opredeqenosti za spre~avawe organizovanog kriminala, koju od Hrvatske zahteva EU, pokaza}e presude kad budu izre~ene”, zakqu~uje Brnas.

RAZLI^ITOOBELE@AVAWEDANAOSNIVAWANDH

Smewenkomandir ^isto(pro)usta{kaprovokacija zbogpucwave BAWALUKA:KomandirapolicijskestaniceSokolacRadovan[arenacsmewenjezbogincidentanaslaviuku}iwegovog oca, kada su u pucwavi rawene dveosobe.Izpi{toqajepucao zamenikna~elnikaop{tineSokolac Mirko ^olovi}, povrediv{isebeiraniv{inovoimenovanog direktora sokola~kog [umskog gazdinstva Bojana To{i}a. ^olovi} i To{i} su funkcioneri vladaju}eg Saveza nezavisnihsocijaldemokrata. Kakosesaznaje,nakon{tosu se^olovi}iTo{i}javiliusokola~ki Dom zdravqa, de`urni lekarprijaviojeslu~ajpolici-

jisozbiromnatodasupovrede nanete iz vatrenog oru`ja, ali je komandir policije Radovan [arenac podre|enim policijskim slu`benicima naredio da seslu`benazabele{kapocepa. ^olovi} i To{i} potom su prevezeni u Klini~ki centar Ko{evo u Federaciji BiH posle ~ega je policija RS o incidentunaSokocuobave{tenaod KantonalnogMUP-aSarajevo. Iz MUP RS se navodi da su torazlozizbogkojihjedirektorpolicijeRSGojkoVasi}odlu~io da smeni [arenca i na wegovo mesto postavi Mladena Vukoji~i}a.

Izetbegovi} tu`iDodika? SAR AJ EV O: Preds edn ik Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegovi} najaviojetu`buprotivpredsedn ik a Rep ub lik e Srps ke Milorada Dodika zbog, kako se navodi, wegovog „upornog {irewa la`i” o tome da je, Bakirov otac, Alija Izetbegovi} tokom Drugog svetskog ratabiopripadniknacisti~kihvojnihodreda. Izetbegovi}jesaop{tioda je wegov otac u Drugom svet-

ZAGREB: ^lanovi Hrvatske ~istestrankeprava(H^SP)ju~esu,predvo|enipredsednikom Josipom Miqkom, polo`ili venceizapalilisve}enagrobu palih vojnika Hrvatske vojske 1941–1945. i na grobu roditeqa AntePaveli}aitakoobele`ili10.april,danosnivawaNezavisneDr`aveHrvatske(NDH). H^SP je, pi{e portal „Indeks.hr”, ju~e u saop{tewu, uz usta{kipozdrav„Zadomspremni”,obavestilada}euZagrebu iSplituobele`itidanosnivawaNDH. „Povodom 10. aprila, dana osnivawa NDH, H^SP Split pol o` i} e venc e i zap al it i sve} e na grob qu Lov rin ac, kodspomen-krstapalimhrvat-

logije, kao i da je odgovoran za proterivawe 150.000 Srba izSarajeva. Kritikuju}iDodika,Bakir Izetb eg ov i} je por u~ io da, kao ~lan Preds edn i{ tva, s ponosomiistrajno{}unastavqa politiku svoga oca, istu onu politiku koja je, kako je naveo, nastojala da izbegne rat,alidautomenijeuspela. Izetbegovi}tvrdidajepolit ik a weg ov og oca Alij e smoglasnagedaoru`jemisi-

Odgovornacionalistima: Ujediweniprotivfa{izma Gra|anskaakcijanasvomprofilunaFejsbukupozivanaprotestpodnazivom„Ujediweniprotivfa{izma”,koji}eseodr`ati usubotunaTrgubanaJela~i}a,povodomme|unarodnenacionalisti~kekonferencijei paradekoju,togdana,organizujeH^SP. „Fa{isti~kastrankaH^SP,kojanasvojim stranicama javno objavquje kako }e paqewemsve}aipolagawemvenacausta{ama obele`iti10.april,organizujeme|unarodnu nacionalisti~ku konferenciju i paradu”,pi{eupozivunaprotest. Gra|anskaakcijanagla{avada}enakonferenciji u~estvovovati „nema~ki NPD, francuskiFNima|arskiJobik,strankeko-

Vreme~uda uSkopqu

Bakir Izetbegovi}

skom ratu, kao mladi} od 19 godina, bio regrutovan u partizanskuvojsku,ukojojjeslu`io{estmeseci. „Partizanskavojskabilaje jed in a vojs ka koj u je Alij a Izetbegovi} u tom ratu slu`io”, nav eo je Izetb eg ov i} reaguju}i na, kako se navodi, ponovqeneizjaveDodikadaje Izetbegovi}starijibiopripadnik [ Hanxar-divizije i sledbenik fa{isti~ke ideo-

Milorad Dodik

lom, u sred rat a, zau s tav i osvete nad Srbima pojedinih odmetnutih zapovednika ArmijeBiH. Izetbegovi} je rekao i da nastavqa istu onu politiku koja je 1996. godine pozivala Srbedaostanuusvojimku}ama garantuju}i im sigurnost, ali„utomenijemoglauspeti jer su ih tada{wi srpski lideri bespotrebno terali na odlazak”.

skimvojnicima1941–1945”,pisalojeusaop{tewupostavqenomnasajtuH^SP-a.„Tako|e, H^SPZagreb}euZagrebuna Mirogoju na, od strane komunis ti~k ih zlot vor a preo r anom usta{kom grobqu polo`iti vence i odati du`nu po~astpoginulimhrvatskimvojnicima”, dodali su u sao{tewu,kojejezavr{enopozdravima „Bog i Hrvati” i „Za dom spremni!”. Delegacija H^SP u Splitu polo`ila je vence i zapalila sve}e na splitskom grobqu Lovrinac, kod krsta za hrvatske vojnikepoginuleuratudevedesetih, kao i kod spomen krsta palihhrvatskihvojnikaod1941. do1945.godine.

SKOPQE: Na stotine vernika iz ~itave Makedonije pristi`e u Skopqe da vidi ikone i freske u crkvisvetogDimitrija,kojesu„sameodsebe”danranijepo~eledasijaju,prenosemakedonskimediji. Sve{tenici crkve svetog Dimitrija ube|uju vernike da su nedequ danauo~iUskrsapojulijanskomkalendaru, freske i ikone izgledale sjajnije, kao da ih je neko ~istio ilipolirao. Pop Dim~e Malinov tvrdi da je re~o~uduidodajedajeposmatrao tajfenomenkojiseprvomogaovidetinacentralnomdeluikonostasa.Malinovopisujedase„prvopojavqujecrvenabojakojasepretvara uzlatnuidajemogu}evidetikako se ikone same ~iste od vrha ka dole”. I dok sve{tenici {ire vesti „o ~udu”, ispred crkve na stotine vernika~ekauredudau|euzdawei dasesamiuvereutodalisefreske iikonezaistasijaju.

jenesamodabranefa{istepora`eneuDrugomsvetskomratunegosuidanasukqu~eneu fizi~konasiqepremasvimugro`enimgrupama”. „Recimo‘ne’fa{izmu!Pozivamosveantifa{iste;studentkiweistudente,radnice i radnike, nezaposlene i penzionere da do|u na Trg bana Jela~i}a i da svi zajedno poka`emo kakav Zagreb `elimo”, stoji u proglasuGra|anskeakcije. Wihovosaop{tewepotpisanojesa„Ujediweni za antifa{isti~ku Hrvatsku” i „Antifa{isti~ki nepokoreni Zagreb” i zavr{ava se parolom „Fa{izam – ne u mom gradu”.

Pripreme za skup antifa{ista

SLOVENIJA

ZoranJankovi}zvani~no ~elnikQubqane QUBQANA: Zoran Jankovi} je od ju~e  i zvani~no gradona~elnik Qub qan e, pos le pobedenalokalnimizborima u glavnom graduSlovenije. Dol as kom na novu du`nost, predsedniku strank e Poz itivn a Sloven ij a pres tao je mandatposlanikaudr`avnomparlamentu. Jankovi}, koji je ju~e  posledwi put nastupio kao poslanik, usprotivioserebalansubuxeta,kojipredvi|a smaw ew e plata u javnom sektoru za 13 odsto, jer on, kako je rekao, predstavqa raslojavawe i uni{tewe pravnedr`ave.


26

~etvrtak12.april2012.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tel.: 021/6399-305. 50909 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Tel. 021/6399-305. 50910 DAJEM ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 50935

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 50911

IZDAJEM name{tenu sobu za jednu ili dve osobe u Bate Brki}a 32, Novo naseqe. Tel.: 021/6301-027. 50976

IZDAJEM name{tenu garsoweru 29m2, ul. \or|a Johana Nik{i}a 6, Novo naseqe. Telefon 021/6336-253, 065/5530-726. 50869 IZDAJEM jednoiposoban stan, CG, telefon, kablovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Telefon: 064/97440-79. 50591

~etvrtak12.april2012.

IZDAJEM nename{tenu garsoweru, CG, Pap Pavla 35, 120E. Telefon 064/26-63-782. 50939 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 063/765-3632. 50940 IZDAJEM praznu garsoweru, 30m2 kod Sajma, Bra}e Popovi} br. 4, 110E. Telefon 064/2215667. 50947

STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, prvi sprat, 70m2, 70.000E hitno. Telefon 063/501-962. 50919 BULEVAR, u blizini hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001

U GUNDULI]EVOJ ULICI u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002 BULEVAR KRAQA PETRA, ukwi`ena garsowera u zgradi 20m2, cena 22.700. Telefon 063/742-2180, www.bomil.rs. 15003 CARA DU[ANA, ukwi`ena novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004

PRODAJEM mawi dupleks 15m2 + 12m2, sa novim ugradnim name{tajem, u ]irpanovoj ulici, cena 30.000E fiksno. Telefon 063/895-9586. 50880

27

BEZ POSREDNIKA prodajem stan na Bulevaru oslobo|ewa, 51m2, 5. sprat, useqiv, bez ulagawa, na kredit. Telefon 064/128-47-49. 50924 NOVA DETELINARA, mawi 1.5 stan, ukwi`en, I sprat, cena 36.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwi`en 2.0 stan II spratu sa liftom + paking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006 LIMAN, originalno 1.5 mawi stan, ukwi`en, cena 46.300E. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 DETELINARA, zgrada „Budu}nost„-i, ukwi`en 2.0 stan od 45m2 na I spratu, cena 41.750. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 NOVO NASEQE, nov brzo useqiv 1.5 stan u zgradi ekstra kvaliteta po ceni od 36.200sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs. 15010 LIMAN, na mirnom mestu (uvu~ena zgrada) klasi~an 2.0 ukwi`en stan od 57m2 odli~nog rasporeda, II sprat sa liftom, cena 51.500. Telefoni: 064/220-95-65, 6368429. 15011 KOD SOCIJALNOG, u novoj zgradi odli~an 1.5 brzo useqiv stan od 38m2 na II spratu cena 45.000 sa PDV-om. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012


28

~etvrtak12.april2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami i baki

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 50354 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50355

PRODAJEM motokultivator sa frezom, plugom, prskalicom. Telefon 063/545-041. 50997

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a

Mariji Orli}

Joka Jovi}

Sahrana }e se obaviti danas, 12. 4. 2012. godine u 15 ~asova na grobqu u Budisavi. O`alo{}eni: sinovi i }erka sa porodicama.

1936 - 2012. Sahrana je 12. 4. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Gospo|incima. O`alo{}eni sin Jovan sa porodicom. 51023

51041

Posledwi pozdrav dragoj majci

Sa dubokom tugom i bolom opra{tam se od moje mame

PRODAJEM p~ele. Telefon 063/846-9453. 50918

PICERIJI, potrebni radnici na pravqewu pica i devojke za prodaju na {alteru. Telefon 063/115-0120. 50699 POTREBNA `ena za prodaju cve}a na Limanskoj pijaci. Uslov dobro poznavawe posla, dogovor je realno mogu}. Telefon: 66-19-236 i 063/8398-759. 50855

Joke

Nadi Opsenica

O`alo{}ena }erka Qiqana sa porodicom.

od: }erke Mire, zeta Mi}e i unuka Maneta i Goge.

51024 51037

Posledwi pozdrav priji

BULEVAR EVROPE, u luks „Zoned�-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15013 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15014 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwi`en 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15017

LIMAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15018 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15019 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15020 HITNO, kod Betanije, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda od 80m2, povoqno!!! Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15021

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 50972 SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa, cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 50853 PRODAJEM veliku ku}u u centru Petrovaradina 380m2, vrt, de~iji bazen, plac 1200m2. zbog selidbe, 10 godina stara. Telefon 063/501-962. 50920 HITNO prodajem ku}u u centru [ajka{a na glavnom putu, sa lokalom i placem 20 ari. Telefoni: 062/857-07-01, 065/514-23-75. 50866 KU]A u centru Beo~ina, veliko dvori{te, gara`a, dogovor. Telfeon: 063/845-8757. 50811 SALA[ na asfaltu, front 150m + 5 jutara zemqe, ku}a Rumenka, 2 stana, Klisa 2 spojena placa. Telefoni: 063/598463, 021/6621-797. 50974

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 50206 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 50906

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 50618 PRODAJEM kompletnu opremu za taksirawe radio stanica, taksimetar, krovno svetlo s magnetom. Telefon 063/85482-44. 50798 DR@A^I za pecawe {arana i soma rasklopivi sa zvu~nim signalom, povoqno!!!, Telefoni: 021/400-073, 063/508-747. 50817 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 50868 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 50870

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi sestri

Nadi Opsenica

pozdrav

Joka

Nikada te ne}emo zaboraviti i pre`aliti. Sestra Boja sa suprugom Mirkom.

S qubavqu i po{tovawem, Tamara sa porodicom.

51022

51038

51021

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav priji

Nadi Opsenica

\urica Mandi} Bra{a

Joki

od prijateqa Pelengi} i Majki}.

od Voje sa porodicom.

51039

51020

zetovoj

Posledwi pozdrav Sawinom tati

pozdrav

Po~ivaj u miru draga moja tetka.

Joki

od prijateqa Mi{~evi}a: Maneta i Ankice sa porodicom.

Posledwi sestri

dragoj

Dragom kumu posledwi pozdrav od Julkice i Du{ka Subotin.

51019

Posledwi Bra{i

pozdrav

na{em

Nada Opsenica 1949 - 2012.

Sahrana je danas, 12. 4. 2012. godine u 16 ~asova na pravoslavnom grobqu u Rumenki.

Desanki Peri} O`alo{}eni weni najmiliji: suprug \uro, sin Mane, snaja Dragana i }erka Mira sa porodicom.

51036

\urici Mandi}u

ro|. Daki}

\urici Mandi}u

Prijateq Diso ]upina sa porodicom.

od: Kristine, Sandre i Sabine.

Porodica Damjanov.

51031

51032

51027


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Tri godine... tra`imo te, okre}emo se, jer nam nedostaje{

\urici Mandi}u

29

~etvrtak12.april2012.

POMEN Dana, 12. aprila 2012. godine navr{i}e se tri godine od pogibije na{eg sina, brata i oca

OSMOGODI[WI POMEN

DEVETOGODI[WI POMEN tragi~no preminulom

Miroslava Do{enovi} Cuke

Miroslavu Kuvaqi

Draga mama, tvoja hrabrost i qubav `ivi u nama. Hvala ti. Deca: Lidija, Nata{a, Valika, Danijela, Dragoslav, Beca, unuci: Gaja, Mina, Jovana, Ena, Dima, Danilo, Margo, Adel, Sofia, Filip, sestre Qiqana i Beba, bra}a \or|e i Mile i suprug Dobroslav.

Mnogo je suza palo kada je tvoje srce stalo. Bol i tuga postaju ve}i, jer nam zbogom nisi uspeo re}i. Tuguju: mama Mira, tata Mile, brat Radovan sa porodicom, }erke Sne`ana, Marijana, supruga Biqana, sestra Du{anka Elezovi}.

od prije Nade i Mileta Ugqe{i}. 51006

Zori Radosavqev

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a draga mama, baba, prababa

Vladimir Grandi} 2009 - 2012. Praznina, tuga, bol. Nije istina da vreme le~i. Vremenom usahnu suze, ali ja~e boli i vi{e gu{i.

od sestara: Marije Konstantinidis sa porodicom i Jece.

saobra}ajnog policajca

Baba i tetke sa porodicama.

Rana je do`ivotna, tuga i bol ve~ni. Majka, brat, sin, stric, kolege i prijateqi.

50966

50964

51028

Posledwi pozdrav sestri i zaovi

Vladimira Grandi}a

Umrla je u 93. godini na{a mama, baka i prabaka

12. 4. 2007 - 12. 4. 2012.

Zora Radosavqev

Desanki Peri} ro|. Daki} Po~ivaj u miru. O`alo{}eni: majka Milijana, brat Mijodrag i snaja Milana.

O`alo{}eni: sinovi Todor, Rada i Milorad sa porodicama.

ro|. Gali} iz Gardinovaca

\urici Mandi}u

@ali}e je ve~no: wena }erka Mara, sin Nedeqko, zet Marko, snaja Beba, unuke Qiqa i Marijana i praunuka Sandra.

51009

U ti{ini ve~nog mira neka te prati qubav na{a.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io. Tvoji: Sawa i Sini{a.

Beba i Vlada Vi{kovi} sa decom.

51004

51007

Svih deset godina isto boli.

Maj~ice, nedostaje{ nam. Wegova Cica. Sin Dragan i k}i Vesna.

SE]AWE

Gradimir \or|evi}

Draganka Tomin 1977 - 2012.

od: wene bratanice Bebe, sa wenim sinom Goranom i }erkom Sawom sa porodicom Stankovi}.

Uvek si bio drag i voqen, pa i ako godine prolaze mnogo nam nedostaje{. Tvoji najmiliji: supruga Milanka, sinovi Dragan i Vladan, snaje Dubravka i Svetlana, unuci Milica, Aleksandar, Vladimir i Mihajlo.

50985

50801

tetka Qubi

od Qiqe i Stefana.

51015

[ESTOGODI[WI POMEN

Jovica Peji}

Hela Mondovi} Sahrana }e biti obavqena u ~etvrtak, 12. aprila 2012. godine, u 13 sati, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu. Hvala Ti za sve. Neute{ni: suprug Aleksandar, sin Aleksandar, snaha Ana i prijateqi Vera i Pantelija Lon~ar.

Tvoje: Gordana i Nada sa porodicama. 50983

SEDMOGODI[WI POMEN

1962 - 2006.

Stanka Gavrilovi}

Volimo te i ~uvamo od zaborava, dok `ivimo mi `ivi}e{ i ti u nama. Vole te tvoj sin Jovan i supruga Jela.

Svaka re~ je suvi{na. Volimo te. Zauvek tvoji: mama Verica, sestra Gordana, sestri~ina Tijana, tetka Dana i te~a Voja.

50975

50951

50987

ro|. Kalabi}

TU@NO SE]AWE

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti u 63. godini preminula na{a draga

Dragutin Baji}

\urica Mandi}

Izgubqena je i nada da vreme le~i tugu.

12. 4. 2012.

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti 10. aprila preminuo na{

50925

Danas, 12. 4. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav mojoj

\urica Mandi} \urica Mandi}

ro|. Vidakovi}

veterinar

50954

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminula na{a draga

Ma kuda god ~ovek oti{ao i dokle god dospeo, staro prijateqstvo ostaje u trajnom se}awu i uspomeni. Zato, neka tvoj uvek vedri lik bude pred nama kad god te se setimo i spomenemo.

Vidosava Bakuni}

50984

To{i Ajduku

od brata Svetislava sa porodicom.

Prokopije Savi}

Sahrana je 12. aprila 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Hvala joj za sve i {to je uvek bila uz nas.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

12. 4. 2002 - 12. 4. 2012.

Qubica Kozarev

51010

51029

SE]AWE

Navr{ava se pet godina od kako sa nama nije voqena majka

ro|. Le|anac 1929 - 2012.

Sahrana je danas, 12. 4. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Neka na{e se}awe bude molitva za tvoj ve~ni mir.

50991

50760

PETOGODI[WI POMEN

}erki,

iz Ka}a

Milojica Krstaji}

2006 - 2012.

Desanka Peri}

2002 - 2012. Prolaze godine od na{eg tu`nog rastanka. Nismo i ne}emo te nikad zaboraviti.

1950 - 2012.

ro|. Daki}

Sahrana je danas, 12. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Svetlana, sin Sini{a i }erka Sawa sa porodicama.

Sahrana je danas, 12. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, u Ba~kom Dobrom Poqu. O`alo{}eni: suprug Mijo, }erke Mirela i Biqana i ostala rodbina.

Tvoji ro|eni: Jovanka, Miroslav, Marina, Sowa i Senka.

Tvoja deca: Miqan i Marina, unuka Andrea i supruga Milanka.

51005

51003

50996

51012

^uvamo uspomenu dobrotu i qubav.

na

tvoju


tv program

~etvrtak12.april2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Страни документарни програм 09.30 Заједно 10.10 Миљеница 11.00 Кухињица 11.30 Изборна хроника 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Изборна хроника 19.30 ТВ Дневник 20.10 Поаро 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Први пут на гласање 22.40 Чарде на Дунаву 23.10 Поаро 23.55 Један на један 00.25 Сучељавање 01.20 Концерт - концерти године: Обојени програм 2000. и Бјесови 2001. 02.15 Фолдер култура 02.40 Плави круг 03.05 Документ

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Вју

МерцедесРил

Шеф оркестра Еди, пијаниста по баровима, добија отказ. У стању очајања, он откива да једна школа тражи шефа оркестра чији је задатак да за предстојеће велико такмичење школских бендова припреми безнадежно неталентовану децу. Улоге: Стив Ландсберг, Гелард Сартаин, Мерцедес Рил Режија: НесХајмс (РТС1,01.10)

Чарде на Дунаву Телевизијски серијал „Чарде на Дунаву” настао је из жеље аутора да широј јавности открије лепоту специфичног угоститељског миљеа који се негује на обалама Дунава. То су чарде, настале још у давна времена, а остале до данашњих дана. У њима се негују посебни јеловници и обичаји, а готово су незамисливе без музике тамбураша. Симљено је 16 епизода у 22 чарде на току Дунава од границе наше земље с Мађарском до ушћа Тисе. (РТВ1,22.40)

07.10 08.00 08.55 09.50 10.50 11.45 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.30 23.55

Ток шок Концерт године 2000. Грување Грување уживо у студију „М“ Мађарт 2010.-Марта Шебешћен Емисија на мађарском+музика Вести (мађ) Украјинска панорама Тамна је ноћ, филм Васкршње прилике јазачке, ТВ баштина Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Први пут на гласање Смртоносна Росарио, филм Фолдер култура Оснивач Велике школе, ТВ баштина

06.02 07.01 07.19 07.24 07.34 07.39 07.45 08.07 08.18 08.30 08.59 09.30 09.46 10.13

08.30 09.10 10.00 11.10 11.30 12.30 13.10 14.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Храна и вино Серијски програм Прст у око Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Опчињени Ево нас код вас Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.45 10.00 10.30 11.00

Премијер лига, вести Фудбал мондијал магазин Мобил 1 Премијер лига: КПР – Свансеа НБА уживо Холандска лига: Херенвен – Ајакс Премијер лига: Виган – Манчестер јунајтед ТВС Холандска лига: АЗ – Твенте Премијер лига Магазин Вести Премијер лига, вести СК студио Белгијска лига: Стандард – Клуб Бруж НБА уживо НБА акција Преглед Премијер лиге

12.45 13.00 14.30 16.15 17.15 18.45 19.15 19.30 19.45 20.30 22.30 22.45 23.15

Фолк шоу

Плејада највећих музичких звезда пева у новом издању емисије „Фолк шоу“. Уживаћете у песми: Ере Ојданића, Весне Ривас, Ди Џеј Крмка, Јоване Типшин, Боре Дрљаче, Бубе Мирановић, Сејо Калача, Злате Петровић и СелимовеЖелчески. (КТВ,20.00)

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 10.03 10.35 11.15 12.00 12.15 12.25 12.30 12.35 13.20 15.20 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.17 19.30 20.08 21.02 22.00 22.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.10 02.46 03.00 03.34 03.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Кошаркаши Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Борба са природом Дневник Спорт плус Време+стање на путевима Евронет Место злочина Посетиоци 2, филм Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Време+стање на путевима Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Место злочина Дневник Евронет Ружна Бети Шеф оркестра, филм Кошаркаши Вести (04.00,05.00 по 3.00’) Гасртономад Око магазин

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.25 20.10 21.10 22.15 23.15 00.00 00.30 00.45 01.15

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Радна акција Кобра Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

01.58 03.48 04.19

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз Датум Верски календар Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Коцка, коцка, коцкица Мансарда Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Мачка у Паризу, анимирани филм за децу(сви) Контекст У свету Међународно такмичење Верски календар Трезор Коцка, коцка, коцкица Мансарда Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Беокулт Породични кругови Капри Фудбал: Куп Србије, полуфинале, репортажа Одбојка: Плеј оф, финале 3,пренос Живот и стандарди Метрополис Капри Уводна реч о филму Понуда, филм Музички програм Трезор Фудбал: Куп Србије, полуфинале, репортажа Одбојка: Плеј оф, финале (р) Породични кругови Живот и стандарди

06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00

ВОА Кефалица Маратон Улови трофеј Филм: Нападач Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Љубав у залеђу

11.15 11.45 12.14 12.39 12.50 13.47 14.24 14.47 15.03 15.30 16.00 16.35 17.30 17.55 20.00 20.30 21.00 21.59 22.15 00.07 00.41 01.35

Мемоари једне гејше Филм заснован на роману Артура Голдена у центру пажње има младу Сијо, девојчицу која са само девет година одлази у кућу за гејше у Кјоту. Она убрзо открива да су гејше привилеговане јер управо ово занимање даје могућност жени да се обогати и постане независна.. Улоге: ЗангЗији,ГонгЛи, МишелЈо,КенВатанабе Режија: РобМаршал (Авала,15.35)

ЗангЗији 14.00 14.30 15.30 15.35 18.00 18.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Вести Доктор Хаус Двоугао Филм: Мемоари једне гејше Вести Филм: Двобој за јужну пругу Филм: Лејди Џејн Менталиста Филм: Стање узбуне Љубав у залеђу

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.45

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Дон Хуан де Марко

Мирис лове На речима вешти преварант Френклин Хачет погрешно је оптужен за убиство полицајаца. Након хапшења, Хачер заједно са својим “колегама” Вилардом и Дубрајем успе да побегне када експлодира затворски аутобус који их је превозио... Улоге: Крис Такер, Чарли Шин,ХедерЛоклир Режија: БретРатнер (Б92,21.00)

Долина вукова

(Хепи,22.00)

08.00 08.15 08.20 08.40 08.45 09.00 09.10 09.15 09.25 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 14.00 16.10 16.15 17.55 18.30 18.40 19.10 20.30 22.00 23.20 02.40

Звезданиште Мали меда Чарли Ешли Мегаминималс Боба и Биба Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моцни камион Поп Пикси Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Филм Телешоп Серија Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Серија Филм Долина вукова Серија Звездана капија - Атлантис

ХедерЛоклир 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.30 20.05 21.00 23.00 23.45 01.00 01.50 03.25 03.50 05.15

Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Квиз. Пут око света Вести Штрумфови Истражитељи из Мајамија Филм: Мирис лове Вести Спартак, богови Арене Истражитељи из Мајамија Филм: Све што пожелим Саут Парк Филм: Игра чекања Укључење у Б92 Инфо

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.40 15.30 15.40 16.00 16.45 18.30 19.00 20.30 21.15 22.15 23.45 00.30 02.30 03.30

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне Недељно поподне Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Џенифер осам Калифорникација Кашмирска мафија

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

: 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем


dnevnik

~etvrtak12.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л.н.ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Штанетребаобући Четиривенчања-америка највећигубитник најгорамаманасвету Богатамлада,сиромашна млада л.а.Инк стручњакзаторте обрачунпосластичара Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Четиривенчања-америка највећигубитник мајамиинк нованадапосластичара најбољибританскиресторан саГордономРемзијем стручњакзаторте Пацијентисанеобичним здравственимпроблемима л.а.Инк нованадапосластичара

21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

сага о викинзима најгори послови у историји артур Рубинштајн Хероји,култ и кухиња Људождери каменог доба Ратници ла Џоја и ратници у магли Звезде сребрног екрана стопама Жака офенбаха најгори послови у историји Распућин,ђаво у људском облику Вакцина која је одјекнула светом Животиње које су ушле у историју александрова највећа битка ловци на нацисте Звезде сребрног екрана стопама Жака офенбаха најгори послови у историји

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

старлаијахачидрагуља Краљлав Граница ледениторнадо БилоједномуКини2 Доказ Торањсмрти јеврејскичекић Еротскифилм Еротскифилм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.30

ледениторнадо Бивши научник Чарли који је постао писац научнофантастичних дела, почиње да живиједнуодсвојихприча.у исто време, Федерална научна Фондација губи контролунадекспериментомипретиданаправикатастрофу... улоге: Марк Мосес, Камил Саливен, Кај-Ерик Ериксен Режија:СтивенМонро (Синеманија,13.15)

КамилСаливен

06.00 упознаћешвисоког,црног мушкарца 07.40 Васпитање за почетнике 08.05 Хари Потер и реликвије смрти 1 10.30 Почетак 12.55 Холивуд на снимању 13.25 Џек 15.20 Виктор 16.55 Кантри у срцу 18.50 милдред Пирс 20.05 Девојка из планинске колибе 21.40 Земља смећа 23.15 Предатори 01.00 Водени живот са стивом Зисуом 02.55 Љубав на даљину

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

ЕленПејџ

Џуно Тинејџерка Џуно има шеснаест година и по свему је типична америчк а средњошколка: има најбољу другарицу,волипанк,знадасепосвађа.једногаданаонаустанови да је затруднела с дечкомизразреда... улоге:  Елен Пејџ, Мајкл Сера,ЏениферГарнер,ЏејсонБатеман Режија:ЏејсонРајтман (ХРТ1,21.35)

нешБриџис убистваумидсамеру Вокер,тексашкиренџер нешБриџис Видовњак монк Вокер,тексашкиренџер убистваумидсамеру Дијагноза:убиство монк Видовњак убистваумидсамеру Полицајацизвртића

07.20Кобра11 09.10Ексклузивтаблоид 09.35Вечераза5 10.25Ватренонебо 11.20 Ружаветрова 12.15Крвнијевода 14.00сурвајвер 15.00Цобра11 16.55РТл5до5 17.10Вечераза5 17.58Куварипо 18.05ЕксклузивТаблоид 18.30РТлДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00сурвајвер 22.50ЦсИ 00.35РТлвести 00.50ЦсИЊујорк 02.20астрошоу

ЕксклузивТаблиод (РТЛ,18.00)

07.00Добројутро,Хрватска 09.04 лугарница 10.12 Добродошлиунаносвет,док. серија 11.08 ДебиТревиспреуређује 12.00 Дневник 12.34 Кадзаволим,времестане 13.20 Дроз,токшоу 14.10 Тренутакспознаје 14.38 ХрватскахроникаБиХ 14.53 Културнабаштина 15.12 ПоносРаткајевих 16.02 алиса,слушајсвојесрце 16.44 ТВкалендар 17.29 Хрватскауживо 18.18 8.спрат,ток-шоу 19.12 20пет,квиз 19.30 Дневник 20.10 свеу7!,квиз 21.04 Поласатакултуре 21.35 Циклусдобитникаоскара: Џуно,филм 23.20 Дневник3 23.54 ТомиславБралићиИнтрејд 00.57 Инмедијасрес 01.42 ДрХаус 02.24 Трачара 03.05 Закониред

07.51малаТВ 08.21 мегаминди 08.48 Конорнатајномзадатку 09.10 Школскисат 10.00 алиса,слушајсвојесрце 10.45 Деграсиновинараштај 11.06 Бетменихрабрисуперјунаци 11.29 Другиформат 12.14 Паралеле 12.45 мушкивикенд,док.серија 13.11 младининџа,филм 14.39 Деграсиновинараштај 15.02 Девојчицаизбудућности 15.27 Школскисат 16.12 малаТВ 16.51 ДокторХу 18.00 Регионалнидневник 18.21 Жупанијскапанорама 18.32 ТриХил 19.13 Телетабис 19.39 музика,музика... 20.00 Инмедијасрес 20.49 Залагаоница,док.серија 21.34 ДрХаус 22.27 Трачара 23.16 Закониред 00.00 ууреду 00.22 симпсонови 00.43 Браћаисестре 01.24 Којак 02.12 ноћнимузичкипрограм

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.30 02.00

осамнаестианђео Последњадебата Песмаизсрца Розвел Љубавииздаја магла Засвавремена Песмаизсрца Госпођицалетиија Еволуција Замагљенпоглед страхизнутра Госпођицалетиија

06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

једина права ствар Људска природа Последњи мохиканац Полицајац из вртића менхетн Заборављени злочин Типично за мери Пљачка ухватиКартера Еротскифилм Еротскифилм

ЕдитаМисирић

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Какотораде? уделићусекунде Преживљавање Трговциаутомобилима аутомобили америчкичопери Прљавипослови опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Прљавипослови Дајнамо,чудеснимађионичар Пецањеголимрукама уклетакућа Разоткривањемитова Прљавипослови

08.30 08.45 10.00 11.00 13.00 13.15 14.30 15.30 21.00 23.00 01.00 01.15

Фудбал Дизање тегова сви спортови Дизање тегова Фудбал Билијар сви спортови Дизање тегова Борилачки спорт Дизање тегова Фудбал сви спортови

Т

Вук у доба парења

ања, најмлађа кћи Берсових, тек се задевојчила, рајући се да није гладна и остала да с балкона посмабила је највеселија и најсимпатичнија од три тра околину. Толстој се одмах одазвао том немом посестре. Баш је она Толстоју послужила као мо- зиву. Оставио је госте и био толико наиван па јој је редел за лик Наташе Ростове у роману „Рат и мир„. Уз као да се не може начудити колико је једноставна и чар срдачног темперамента, поседовала је и склоност искрена. А она је, иако наивна, поставила замку и да задиркује друге, али без икакве злобе. Осим тога, опрезно играла. имала је диван алт. Можда је Софија, мање заводљиТолстој није био претерано леп човек. А више ни ва, била енергичнија него Тања. У њој није било ни витак као кад је носио униформу. Да није имао свој зерице лудости, иако није била круто разборита као чувени поглед „вука у доба парења”, изгледао би као Јелис авет а, која, опет, медвед одевен у енгленије била префињена ски штоф. Тај изглед, у као сестре. Имала је, којем је било нечег анипак, тежак карактер, у малног, наглашавала је чему су други још од дебрада неправилна раста тињства видели њен и дуга коса која, у склаглавни недостат ак. У ду с руском модом, није плаховитој девојчици прекривала уши. А оне већ се назирала млада су биле огромне. Толљубоморна жена, захстој је у свему изгледао тевна, предана и ауторикао мужик или човек тарна мајка, која стално који дуго живи на селу настоји да командује. и не да му се путовати у Нико не може побећи град код бербера. Уз то од свог карактера. Загоје остао без иједног зунетним држањем и ба. Али био је гроф. оклевањима, Толстој је Свој углед, у очима три у породицу Берс унео сестре, дуговао је, пре пометњу као шест годисвега, титули, онда на пре својом „веридсвом богатству и, најбом”. Као некад својој зад, сјају првих књи„вереници„ Валерији, и жевних успеха. Јелисавети је пребациСофијин а чедн ост вао своја колебања: „Поделовала је и због кончињем да је мрзим, а у траста јер се он тог поисто време осећам сажаподнева дуго задржао у љење према њој”, писао шумарку с Аксињ ом је крајем лета 1861. Већ Баз икин ом, сељ анком сутра, сажаљење је не„белих прсију”, с којом стало: „Почињем да је је био у вези. Била је то д вед оде в ен у ен г ле с ки штоф Ме мрзим из дубине душе”. прил ичн о страствен а Иако је почео да увиђа „непристалост” свог положаја авантура са женом на коју ће касније грофица Толстој код Берсових, још је оклевао. Годину касније мајка бити веома љубоморна. Ипак, уз Софију је Толстој те тих љупких девојака одлучила је да ствари истера на вечери, умирених чула, живео свој идеал. Сутра је са чистац и свратила је у Јасну Пољану „да се поздрави суседима приредио излет, сличан ономе у време своса својом пријатељицом Машом”, Толстојевом се- је пропале веридбе. Док су остали, седећи у првим стром, која се спремала да крене редовима, окренути једни друкод своје деце у Алжир. гима леђима, кренули у колима Желела је да тог колебљивца с клупама постављеним по дујош од детињства наведе на то да њеној најстаријој жини, Софија се постарала да со ф и ј ин те ж ак ка р ак т ер се кћери Јелисавети изјави љубав. Толстоја прати јашући. Није ваиздвајао као њен главни Младе девојке с радошћу су себи жно што није имала ништа од недостатак.у плаховитој шиле хаљине. Унајмљена је чак и амазонке. Јелисавета је, дакле, велика кочија са шест седишта. девојчици већ се назирала изгубила бој. Она је то предосеПригушени цвркут птица најаћала па чак била и помало бемлада љубоморна жена, вљивао је нешто што мала Софисна. зах т ев н а,пре д а н а и ја вероватно не би ни могла да Сут ра се друштво раст ало. ауторитарна мајка,која докучи. Први пут је дошла на меБерсове су отпутовале даље, на сто за које ће је везати судбина. стално настоји да командује суседно имање. Тек што су стиНа три сестре одрасле у граду вегле тамо, Толстој је дојахао на лики пос ед деловао је чудно: свом белом пастуву. Јелисавета парк није добро одржаван, алеје је на ивицама почи- је поцрвенела. Уображавала је да је гроф, по жестокој њао да прекрива коров, а прилаз кући обрастао је чич- спарини, прешао на коњу више од 50 километара да ком и бршљаном. Никаквог цвећњака пред улазом, са- би је поново видео! Али Софија је знала о чему се рамо пољско цвеће. ди. Најмлађа сестра Татјана сакрила се те вечери исУ властелинској кући владао је чудан спој аристо- под клавира јер су од ње тражили да пева, а она није кратског уређења и рустичне једноставности: проста била за то расположена. Лав и Софија су ушли у саклупица, израђена у суседном селу, стоји покрај ску- лон и Татјана није смела да изађе па је невољно припоцене комоде. Три московске девојке с перикама, суствовала разговору грофа и своје сестре. Тај слаодевене по последњој моди, поносне на своје хаљине бић, који је уз то био и надмен, најпре је изразио с кринолинама, уображавале су да су се вратиле у не- страх да би његова молба могла бити одбијена ако је ка давна времена, као из Гогољевих „Мртвих душа„. искаже. Софија, карактерна и бистра девојка, схватиТолстој био неуобичајено жустар док је издавао на- ла је о чему се ради. Уосталом, сви су почели да приредбе тога дана. Док је слушкиња на диване стављала мећују необично Толстојево понашање, па и Јелисапостељину, осамнаестогодишња Софија је одлучила вета, забринута реалном могућношћу да претрпи пода легне у огромну фотељу. За то време Јелисавета се раз. Жалила се: „Софија хоће да ми преотме грофа”. сакрила иза свог достојанственог става и хладноће, Али, ипак се тешила: „Мушкарци жени не поклањају повукла се у поузданост коју јој је давала њена лепо- ни најмању пажњу кад се она не труди да им се дота. За вечером је Софија извела чудесан трик, изгова- падне”.

КњигуВладимираФедоровског„РоманоТолсТоју”, издавача„академскакњига” (Пашићева6/III,новисад),можетенаручитипутемтелефона021/4724–924,6671–610 и063/521–179илии-мејла:akademskaknjiga@neobee.netiwww.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak12.april2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Иматедобрупозицијуукаријери, и поред неких променљивих околности. Приватанпосаоизискујевише идеала и оптимизма. Љубавне страсти треба каналисати у позитивномправцу.Безпретеривања!

BIK 20.4-20.5.

Ваша Венера се игра с ватром, што може бити опасно. Озбиљније приступитепартнеру, сагледавајући односштоједноставније.Иматевишепословауистовремепасувам обавезезанимљиве.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. april 2012.

Многи су отишли ту и тамо, а ни ви нисте у стању да мирујете. Контактиратесвишезанимљивихособаисимпатија, аливодитерачунао томе да сувише не искомпликујете ситуацију.Краћипут?

МесецјеузнакуозбиљногЈарца, штосамопотврђујевашутрадиционалну црту. У ово време празника, породичног окупљања и духовности, посветићетесепородиционако какодоликује.

Навремезавршитепословнеобавезе, макардужеосталинарадном месту.Јер, сутрајенерадандан.Могућисуизостанциизвршилацаиодређенакашњења.Усвакомслучају, добростеорганизовани.

Потребнису вампромена, одмор иопуштање.ВашМеркурпливана мишиће.Срећададолазепразнични дани, када ћете имати могућности да се више посветите себи и свомопоравку.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уколико изађете у провод, лепо ћетесепровести.Самоизбегавајте провокације и агресивне ситуације. У љубави немојте превише драматизоватиодносиистицатисвојевеликежеље.Заводљивисте.

Није лако бити паметан у свакој ситуацији, али сте ви дефинитивно надобромпуту.Препуститесеономештоследи, посебноупослу, утемељени на стабилним основама. Финансијскитрошкови.

КрозвашзнакјезапловиоМесец, што вам доноси емотивну истанчаност и осетљивост. Послушајте интуицијуибудитехрабри, алиразумни. Партнеру су потребне ваша сигурностиподршка.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Укућани изискују више ваше пажњеинежности. Нађитеимсеуњиховимдилемамаидогађањима. Данас бисте могли раније завршити посао и посветити се друштвеном животуипородици.

Времелети, самопосеби.Навамаједарадитесоколностимаскојима се суочавате, и то је то. Нема потребе да се борите и нервирате јер тиме стварате непотребну тензију.Опуштено!

Склони сте лепим стварима и осећањима, романтични и помало далеки, одсутни. У односу на партнера сте попустљиви, али немојте пристати на све. Држите до себе, упркоспотребизајединством.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Смањене груди Пролазна

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

19

B. Palanka

18

Zreњanin

19

S. Mitrovica 20 Ruma

19

Panчevo

19

Vrшac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

19

K. Mitrovica 19 Niш

20

Evropa

киша

НОВИСАД: Пролазнакиша,ветарујутруумеренјугоисточни,а затимзападни.Притисакисподнормале.Температураод8до18 степени. ВОЈВОДИНА: Пролазнакишакојасепремештасјугозападаи запада.Ветарујутруумеренјугоисточни,азатимускретањуназападни.Притисакисподнормале.Минимална температура 6,амаксимална 20степени. СРБИЈА: Пролазна киша ујутру и пре подне. Облачна зона се премештасајугозападакасевероистокупаћебитиисунчанихпериода,најпренајугозападуСрбије.Ветарујутруумеренјугоисточни,азатимзападниијугозападни.Притисакисподнормале.Температура од5 до20степени. Прогноза за Србију у наредним данима: Упетаксунчанипериодиитоплије,акрајемданадолазиоблачностсајугаикишаувече. У суботу и недељу променљиво облачно с повременом кишом и пљусковима.Усуботућедуватипојачанјугоисточниветар,аунедељуслабијијугозападни.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Време ће утицати неповољно на већину хроничних болесника,анарочитонаособесасрчанимтегобамаиреуматичаре.Одметеоропатскихреакцијамогусејавитиглавобољаинервоза.Опрезноу саобраћају.

Madrid

18

Rim

19

London

14

Cirih

12

Berlin

15

Beч

14

Varшava

16

Kijev

17

Moskva

9

Oslo

10

St. Peterburg 7 Atina

19

Pariz

15

Minhen

14

Budimpeшta

15

Stokholm

9

ГлумициЏениферЛавХјуит нанасловнојстрани магазина„Лајфтајм”смањенесугрудиуфотошопу. Џениферје снимилафото-рекламузановусерију „Листа клијената”, на којој позира обучена само у чипканидоњивеш. НабилбордимаширомАмерикесевиде„петице” Џенифер Лав Хјуит, али не и на насловној страни овог магазина, чије је уредништво сматрало да су превелике. -Незнамзаштосутоурадили. Очигледноједаби нековолеодасумигрудимањенегоштојесу - изјавилајешокиранаЏенифер,којаиначеимаприродне груде.

SUDOKU

VIC DANA Пироћанацкупујеаутомобил. -Коликокоштаовајаутоиколикотроши? -10.000евра,атроши10литарана 100км. -Многоскупо!Аколикојеовајовде? -7.000евра,троши6литара. -Иовајјемногоскуп,аколикојеовајфића? -2.000евра. -Атроши? ПродавцусесмучиоПироћанацспитањима паодговори: -Кашикуна100км. -Супенуиликафену?

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

227 (7)

Slankamen

315 (16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

290 (8)

Zemun

367 (11)

Tendencija stagnacije

Senta

328 (26)

Bogojevo

252 (8)

Panчevo

376 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

252 (7)

Smederevo

522 (0)

Titel

322 (20)

NERA

Novi Sad

252 (12)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

322 (50)

TISA

36 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

301 (39) S. Mitrovica 274 (18)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

316 (11)

238 (-46)

Reшeњe iz proшlog broja

Dnevnik 12.april 2012.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you