Page 1

m y

NOVI SAD *

UTORAK 12. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22598 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GRA\ANI I BANKE SPREMNI ZA TE[KU GODINU

Juri{ na kredite za vra}awe dugova str. 5

PODZEMNE VODE I POPLAVE ZADAJU GLAVOBOQU @ITEQIMA VOJVODINE

@EQKO KUPRE[AK, AMBASADOR HRVATSKE

Dijalog re{ava spor

str. 2

GORAN JE[I] O POVLA^EWU IZ POLITIKE

Voda u{la u i iskqu~ila

Poslu{nost im va`nija od gra|ana str. 3

NASLOVI

KO JE KRIV ZA SUNOVRAT NACIONALNE VALUTE

[tampawe upropastilo dinar?

Ekonomija

Vojvodina

Tre}e doba

SPORT

7 Kej }e rasti uz lepo vreme 11 Kune napravile pomor `ivine

Crna

6 Jo{ se tra`i ~arobna formula za penzije

str. 11

UPRKOS EPIDEMIJI NOVOG GRIPA, PELCOVANO MAWE OD DVA ODSTO STANOVNIKA

Novi Sad

4 Jeftini stanovi na vojnim placevima

str. 5

Hladno

Politika 3 Konsenzus, kompromis ili istorijska odgovornost

dvori{ta telefone

12 Razbojnik napao majku s bebom

str. 15 – 19

Najvi{a temperatura 4 °S

„ „DNEVNIKOV” TURNIR VRATIO NEKADA[WI SJAJ

„ STARTOVALI KUQANI I SUBOTI^ANI

„ JANKOVI]EVA IZGUBILA, KRUNI]EVA SJAJNA

„ ZAHUKTAVA SE HOKEJA[KA SEZONA

Srbija odustaje od nabavke milion doza? str. 13


POLITIKA

utorak12.januar2010.

HRVATSKI AMBASADOR @EQKO KUPRE[AK ZA „DNEVNIK” O ULOZI IVE JOSIPOVI]A U RAZVOJU ODNOSA DVEJU DR@AVA

c m y

2

DNEVNIK

SRBI U HRVATSKOJ ZADOVOQNI IZBOROM NOVOG PREDSEDNIKA

Dijalog re{ava spor Josipovi} ispravqa Mesi}eve gre{ke

Kandidat Socijaldemokratske partije Ivo Josipovi} ubedqivo je pobedio u drugom krugu izbora za predsednika Hrvatske. Prema kona~nim zvani~nim rezultatima, Josipovi} je osvojio 60,26 odsto glasova, dok je nezavisnog kandidata Milana Bandi}a podr`alo 39,74 odsto iza{lih na birali{ta. I gra|ani Srbije, koji imaju i dr`avqanstvo Hrvatske, na predsedni~kim su izborima podr`ali Josipovi}a u srazmeri koja pribli`no odgovara postocima kojima je kandidat SDP-a porazio svog protivkandidata Milana Bandi}a. – [to se ti~e izlaznih rezultata u Srbiji, oni su relativno skromni. Imali smo oko 800 glasa~a koji su iza{li na trinaest birali{ta. Od toga je 545 glasa-

Ivo Josipovi}

Najavqena mogu}nost povla~ewa tu`be i kontratu`be Novoizabrani hrvatski predsednik Ivo Josipovi} najavio je mogu}nost povla~ewa tu`be protiv Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde. On je, naime, rekao da „ne vidi razlog da se nastavi s tu`bom za genocid ako bi Beograd prihvatio pregovore o nestalim osobama, su|ewima za ratne zlo~ine i vra}awu kulturnog blaga koje je nestalo tokom rata“. „Kada bi me danas pitali da li povu}i tu`bu, rekao bih ne, ali kada bi se okolnosti jo{ popravile – jer je Srbija po~ela raditi na problemima kao {to su nestali, opqa~kano kulturno blago, saradwa sa me|unarodnim institucijama – dakle ako bi se ciqevi koje smo postavili mogli ostvariti na drugi na~in, moglo bi se odustati od tu`be, jer ni jedna tu`ba nije sama sebi svrha”, izjavio je Josipovi}. I predsednik Srbije Boris Tadi} je, tako|e, u ~estitki novoizabranom {efu hrvatske dr`ave, ponovio stav Beograda da je nekorisna svaka konfrontacija dr`ava i naroda, smatraju}i da je uputnije da se svi takvi sporovi re{avaju vansudskim postupcima, a u redovnim sudovima za{tite prava `rtava, koje ne smeju ostati zaboravqene. „Ne postoji kolektivna krivica i svaki zlo~inac ima svoje ime i prezime. Zlo~inci moraju biti ka`weni za svoja nedela zbog `rtava i wihovih porodica i zbog pomirewa naroda na Balkanu“, kazao je predsednik Tadi}, pozvav{i i Josipovi}a da zajedno rade na uspostavqawu evropskih civilizacijskih normi na prostoru Zapadnog Balkana i o~uvawu mira i stabilnosti u regionu. lo za Ivu Josipovi}a, a 258 za Milana Bandi}a – izjavio je za „Dnevnik” ambasador Republike Hrvatske u Beogradu @eqko Kupre{ak. Kada je re~ o tome {ao hrvatska zajednica u Srbiji mo`e o~ekivati od novog predsednika, ambasador Hrvatske podse}a na to da se to ve} moglo videti prili-

kom Josipovi}eve posete Subotici u oktobru pro{le godine, kada je razgovarao i s predstavnicima ovda{wih hrvatskih politi~kih stranaka i hrvatskih institucija. – Predsednikova moralna podr{ka hrvatskoj mawini veoma je bitna. Siguran sam da }emo nastaviti borbu za ustoli~avawe

GRUPA INTELEKTUALACA TRA@I REFERENDUM O ULASKU SRBIJE U SEVERNOATLANTSKU ALIJANSU

Ne mogu i NATO i Kosovo

Grupa od 200 intelektualaca zatra`ila je ju~e od Skup{tine Srbije da raspi{e referendum o ulasku Srbije u NATO. „Srbija je s najva`nijih govornica sveta vi{e puta objavila da ’nikada ne}e priznati nezavisnu dr`avu Kosovo’, a to zna~i da nikada ne-

„Licemerno” Forum za bezbednost i demokratiju nazvao je “antievropskom i antisrpskom ofanzivom” zahtev grupe intelektualaca da Skup{tina Srbije raspi{e referendum o ulasku Srbije u NATO, oceniv{i ga “licemernim, ne~asnim i opasnim korakom”. “La`u da je NATO okupirao Kosovo, jer je na Kosovo stigao na ~elu me|unarodnih snaga u kojima su bili i ruski vojnici, uz saglasnost Srbije i po odluci Saveta bezbednosti UN”, pi{e u saop{tewu Foruma na ~ijem je ~elu general u penziji Ninoslav Krsti}, uz napomenu da je la` i to “da je NATO priznao Kosovo”, jer neke zemqe ~lanice Alijanse nisu priznale samoprogla{enu nezavisnost ju`ne srpske pokrajine. }e u}i u NATO. ’Nezavisno Kosovo’ je delo NATO-a koji je tu la`nu dr`avu stvorio i u woj sebi dodelio vrhovnu i neprikosnovenu vlast“, navodi se u zahtevu koji je pro~itao jedan od potpisnika, akademik Matija Be}kovi}. U zahtevu se navodi da „ostaju}i verna sebi i svojim tradicija-

ma, vojno neutralna Srbija nije nikakav izuzetak“. „Srbija ima i razlog vi{e, kakav nema nijedna druga dr`ava, a to je zlo~ina~ko NATO-bombardovawe i uni{tavawe Srbije i wenog naroda, uz ga`ewe svih osve{tanih normi me|unarodnog prava. Taj razlog nije izvu~en iz nezapam}enih vremena, niti je za taj zlo~in odgovoran neki drugi, a ne ovaj isti NATO“, pi{e u zahtevu, uz ocenu da „preko toga srpski narod ne mo`e pre}i, a da ne pre|e preko svog pam}ewa i svog dostojanstva”. Predsednica Udru`ewa novinara Srbije Qiqana Smajlovi}, koja je zahtev potpisala u li~no ime, ustvrdila je da postoji op{ti nacionalni konsenzus o ulasku Srbije u NATO, koji se ne vidi zbog dubine politi~kih podela. „Taj konsenzus ne ide u prilog ~lanstvu Srbije u NATO-u i mi tra`imo da se gra|anima pru`i prilika da se taj konsenzus ispoqi referendumom“, rekla je Qiqana Smajlovi}. Ona je podsetila na to da je generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmunsen rekao da je Srbiji potrebna debata o ulasku u Alijansu. Zahtev su, izme|u ostalih, potpisali i Vojislav Ko{tunica, Emir Kusturica, slikar Bata Mihajlovi}, mitropolit Amfilohije, vladika Atanasije Jefti}, Momo Kapor, Kosta ^avo{ki, Dragoslav Mihajlovi}, Vasilije Kresti}, pisci Du{an Kova~evi}, Sini{a Kova~evi} i Slobodan Rakiti}, te biv{i ministar unutra{wih poslova Du{an Mihajlovi}.

@eqko Kupre{ak

prava hrvatske mawine po svim relevantnim evropskim standardima i da }e gospodin Josipovi}, kao {to je i obe}ao, nastaviti delovawe u tom smeru – ka`e Kupre{ak. Ocewuju}i koliko }e tu`ba Hrvatske protiv Srbije za genocid i protivtu`ba Srbije protiv Hrvatske s istim sadr`ajem biti smetwa Jospipovi}u da radi na ja~awu dobrosusedskih odnosa, Kupre{ak ka`e da ne veruje da }e taj pravni spor biti ote`avaju}i faktor novom hrvatskom predsedniku: – Hrvatska tu`ba je podignuta pre 10-11 godina i gospodin Josipovi} je u~estvovao u wenom pisawu, ali je i nekoliko puta objasnio da je hrvatska tu`ba dignuta protiv jednoga re`ima i protiv jedne politike, a ne protiv Republike Srbije. Mi verujemo da ono {to je gospodin Josipovi} vi{e puta najavio, da se uslovi u samoj tu`bi – a re~ je o pitawu prava na povratak kulturnog blaga, ka`wavawu ratnih zlo~inaca i, na kraju, pitawu prava za pronalazak nestalih – polako privode kraju. Li~no verujem da }e to otvoriti niz mogu}nosti za daqe razgovore dveju dr`ava. Ali, naravno, bez ovoliko emocija – ukazuje Kupre{ak, zakqu~uju}i da je protivtu`ba Srbije „legalno pravo svake dr`ave”, te da na wu tako treba i gledati. Z. Romi}

Pobeda Ive Josipovi}a na vora Srbije i Hrvatske oko povlarazgovoru za na{ list tako|e je predsedni~kim izborima u Hrvat~ewa tu`be i protivtu`be – naizrazio o~ekivawe da }e se s noskoj doprine}e boqem polo`aju glasio je Stanimirovi}. vim predsednikom “u nizu stvari srpske zajednice u toj zemqi, norOn ka`e da srpska zajednica u dogovarati politika koja }e omomalizaciji odnosa u regionu, a niHrvatskoj nema ni{ta protiv gu}iti daqnu emancipaciju Srba je iskqu~ena ni mogu}nost povlaprocesuirawa, ali istovremeno i u toj zemqi, re{avawe izbegli~ke ~ewa tu`be i protivtu`be za geupozorava na to da }e takav rasproblematike i posebno sre|ivanocid koje su Srbija i ova susedna plet neminovno optere}ivati buwe odnosa izme|u dveju dr`ava”. dr`ava podnele Me|unarodnom du}e odnose dveju zemaqa. – Josipovi} je predsednik nove sudu pravde, ocenili su u razgovo– Stvari }e se vratiti do Drugeneracije, novog profila, predru za “Dnevnik” ~elnici Samogog svetskog rata, genocida, Jasesednik koji }e sasvim sigurno vostalne demokratske srpske strannovca... S druge strane mislimo i diti dr`avu novim stilom i noke (SDSS) i predstavnici Srba u da }e se, ako do procesuirawa dovim ve{tinama, rastere}en rathrvatskom parlamentu. – Mislimo da Josipovi} lak{e Oko 50.000 Srba dalo glas Josipovi}u mo`e da uspostavi odnose sa Srbi– Blizu 50.000 Srba glasalo je za Josipovi}a u celoj Hrvatskoj, jom nego wegov protivkandidat a prvenstveno su to bili ~lanovi SDSS-a i wihove porodice. U Milan Bandi} pa smo, izme|u svim srpskim op{tinama 80 posto glasova je dobio on. Prevagom ostalog, i zbog toga u drugom izna{ih glasova pobedio je u Vukovarsko-sremskoj `upaniji, u probornom krugu motivisali na{e tivnom bi ovde Bandi} bio boqi – ka`e Vojislav Stanimirovi} bira~ko telo da glasa za wega – kanapomiwu}i da je i predsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor zao nam je lider SDSS-a Vojislav “sasvim normalno prihvatila” ~iwenicu da SDSS nije dao podrStanimirovi} dodaju}i da je novi {ku kandidatu HDZ-a. – ^ak je ve}ina qudi iz Vlade glasala za Jopredsednik Hrvatske predstavnisipovi}a a i deo HDZ-a. Uostalom, bez HDZ-ovih bira~a Josipocima srpske zajednice dao podrvi} ne bi mogao dobiti toliki procenat. {ku kada je re~ o izmenama Ustava i Ustavnog zakona te zemqe, a prihvatio je i da svoj savetni~ki tim ukqu~i Srbe, {to je veoma bitno. |e, na sudu mo}i ra{~istiti {ta nog iskustva i ratnog razdobqa. Stanimirovi} o~ekuje da }e Jose stvarno desilo sa Srbima u HrTo je predsednik koji je po svemu sipovi} veoma brzo ispraviti vatskoj 1991. godine jer u ovdastabilnih socijaldemokratskih gre{ke koje je “Stjepan Mesi} na{woj javnosti postoji jedna istivrednosti i koji }e nesumwivo u pravio svojim odlaskom na Kosona koja te{ko mo`e biti promesvom stilu uneti toleranciju, odvo”, te da }e mu na spoqnopoliti~wena. Me|utim, bi}e promewena govornost i odmerenost – kazao je kom planu prve destinacije biti ako sud tako ka`e. Zato imamo dve Pupovac. Srbija i BiH. varijante: povla~ewe tu`be obeju Zamoqen da prokomentari{e – Kao wegov prvi potez o~ekujedr`ava ili sudski postupak koji razmimoli`awe s Josipovi}em mo da isprvi Mesi}evu gre{ku, a }e dovesti do istine za 1991. i sve koji je nedavno kazao da dobrosunadamo se da }e biti razmatrana i potowe vojne akcije u Hrvatskoj – sedski odnosi ipak nisu dovoqan mogu}nosti povlanavodi lider razlog za povla~ewe tu`be pro~ewa tu`be za geSDSS-a. tiv Srbije, dok na{ sagovornik Srbi o~ekuju boqi nocid pred sudom u Stanimirovi}, smatra da tu`be komplikuju situpolo`aj i Hagu. Kada smo ina~e, ocewuje da aciju, Pupovac je odgovorio da se normalizaciju razgovorali s JoSrbi u Hrvatskoj on i novi predsednik “vi{e sla`u odnosa u regionu sipovi}em o podrnisu imali mnogo oko toga i drugih stvari nego {to {ci koju smo mu izbora u predsedje to sada mogu}e re}i i videti”. dali u drugom krugu, bilo je re~i i ni~koj trci. Smatrali su da je Jo– Dovoqno sam time rekao. Poo tome. Rekao je da su okolnosti sipovi} boqi kandidat jer je u znajemo se dugo i dugo smo razgovoizmewene kada je u pitawu povrasvom programu govorio o bitnim rali i o pitawima tu`be i o odnotak kulturnog blaga, procesuiratemama za srpsku zajednicu: zaposima u regiji ali predsedni~ki izwa za ratne zlo~ine, pronalazak {qavawu i isplati zarada bez obbori, posebno ne kampawa, ipak nestalih, a iz wegovog govora vizira na etni~ku pripadnost, socinisu prilika da se govori o stvadela se i spremnost da se razgovajalnoj sigurnosti, qudskim i prarima koje su strate{ke porirode – ra o tu`bi. Shvatili smo da }e, vima nacionalnih mawina, vernaglasio je Pupovac, izraziv{i koliko je u wegovoj mo}i, poku{askim slobodama... To drugi kandio~ekivawe da }e Josipovi} krenuti da uti~e da se te stvari pomere. dati, a posebno Bandi}, nisu poti u pravcu normalizovawu odnoTo jeste posao Vlade, ali i on kao miwali, veli na{ sagovornik. sa izme|u dve zemqe i, tako|e, da predsednik dr`ave kreira spoqnu Potpredsednik SDSS-a i prvi }e mu jedna od prvih poseta biti politiku, te o~ekujemo da u ko~ovek Srpskog narodnog ve}a u Sarajevu i Beogradu. rektnom razgovoru do|e do dogoHrvatskoj Milorad Pupovac u S. Glu{~evi}

VODE]I EVROPARLAMENTARCI KOMENTARI[U ZA „DNEVNIK” NASTUP KETRIN E[TON U EP-u

Nepomiwawe Srbije zna~i da smo postali normalna dr`ava (Od na{eg dopisnika iz Brisela) ^iwenica da ni {ef diplomatije EU Ketrin E{ton ni evroparlamentarci koji su ju~e tri sata propitivali „baronicu“ na „saslu{awu” u EP-u nisu pomenuli Srbiju pokazuje, po mi{qewu evropskih poslanika s kojima je „Dnevnik“ razgovarao, da je Srbija postala normalna zemqa. Naravno, sa svim svojim problemima i uslovima koje mora da ispuni, ali koji vi{e ne zadaju glavoboqu Evropskoj uniji. U svom izlagawu E{tonova je, ina~e, Zapadni Balkan stavila na dno liste prioriteta svog mandata, ponavqaju}i dobro poznate fraze o doprinosu evropske perspektive stabilnosti regiona. E{tonova je

Ketrin E{ton na „saslu{awu” u Evropskom parlamentu

jedino navela BiH kao akutni problem u regionu koji bi treba-

Elmar Brok: Berlin se nije naqutio Nema~ki evroparlamentarac i jedan od najva`nijih savetnika kancelarke Angele Merkel za pitawa pro{irewa EU Elmar Brok tvrdi za „Dnevnik“ da Berlin nije zamerio Beogradu {to nije poslu{ao savet da se ide „korak po korak“ ka ~lanstvu u EU, odnosno {to nije sa~ekao odluku o ratifikaciji SSP-a pre podno{ewa zahteva za ~lanstvo u EU. – Nema~ka ne}e odustati od svoje politike prema pro{irewu EU i stavu prema Srbiji, bez obzira na ono {to se dogodilo. Berlin je za to da se po~ne ratifikacija SSP-a i dugoro~no smatramo da je Srbiji mesto u EU i da }e, pre ili kasnije, Beograd u}i u Uniju, {tavi{e, mislimo da Srbija mo`e postati ~lan br`e nego Bosna ili Albanija. Me|utim, to ne zna~i da }e aplikacija Srbije sti}i do Evropske komisije pre nego {to bude doneta odluka o ratifikaciji SSP-a, a koliko znam, Holan|ani i Belgijanci nemaju nameru da popuste pre leta. U takvoj situaciji, stav Nema~ke je da se primeni politika „korak po korak“, a to zna~i da kad Savet ministara donese odluku o po~etku ratifikacije, srpska aplikacija ide na izradu mi{qewa u Komisiju. Dakle, pitawe je tehni~ko a ne politi~ko, i ~im se steknu tehni~ki uslovi, Nema~ka ne}e praviti probleme – rekao je Brok.

lo re{iti, dok je o Kosovu bila vrlo jasna: – Nemam nikakvih iluzija o tome da }e se u kratkom roku promeniti odnos prema statusu Kosova, odnosno da 22 ~lanice EU priznaje nezavisnost a pet ne. Me|utim, svih 27 podr`avaju Euleks, i to je najva`nije, i ja }u, uz pomo} instrumenata koji mi stoje na raspolagawu, raditi na tome da misija bude {to uspe{nija – rekla je E{tonova. Indikativno je tako|e i da nijednom re~ju nije pomenula politiku pro{irewa EU niti je to svrstala u svoje prioritete. Nema~ki poslanik narodwaka Elmar Brok za „Dnevnik“ ka`e da se pokazalo da E{tonova nema novih ideja i da }e se ona dr`ati prethodno utvr|ene politike: – O~igledno je da }e E{tonova nastaviti dosada{wu politiku baziranu na „Solunskoj agendi“ i politici „korak po korak“ kada

je re~ o pro{irewu na zapadnobalkanske zemqe. Bosnu je izdvojila jer je to zaista najte`i problem za koji EU, zasada, nema re{ewe, a verovatno je na wu uticala i ~iwenica {to je bliska Pediju E{daunu (biv{i visoki predstavnik za BiH, prim. aut.) – rekao je Brok. Austrijski socijalista Hanes Svoboda misli, pak, da je nastup E{tonove bio korektan i dodaje da on o~ekuje od komesara za pro{irewe [tefana Filea da vodi glavnu re~ u ime EU u regionu. – Portfolio E{tonove je toliko veliki da je ne bi trebalo optere}ivati stvarima koje odli~no mo`e da zavr{i File – smatra Svoboda. Veoma kriti~an prema E{tonovoj je bio slovena~ki poslanik Jelko Kacin, koji je izrazio razo~arawe {to britanska politi~arka nastavqa dosada{wu praksu da EU tr~i za doga|ajima umesto da ih predupre|uje. Francuz Arno Dan`an rekao je za „Dnevnik“ da je dobro {to je E{tonova prepoznala potrebu da Zapadni Balkan ostane prioritet EU. – Spoqna politika EU je ro|ena na Zapadnom Balkanu i od uspeha EU u regionu zavisi kredibilitet Unije u celom svetu. Ipak, o~ekujem da }e regionu vi{e pa`we posve}ivati komesar za pro{irewe File, po{to Zapadni Balkan nije vi{e ni izbliza tako veliki problem kao {to su Avganistan, Irak, Afrika – zakqu~io je Arno. @eqko Panteli}


POLITIKA

DNEVNIK

PREDSEDNIK BORIS TADI] PONOVO OTVORIO PITAWE REZOLUCIJE O SREBRENICI

Konsenzus, kompromis ili istorijska odgovornost Predsednik Boris Tadi} ponovo je ovih dana aktuelizovao pitawe dono{ewa rezolucije o Srebrenici u Skup{tini Srbije. On je izjavio da je to obaveza prema Ha{kom tribunalu, ali i primetio da ovaj dokument, koji bi trebalo da donese parlament, ne}e nai}i na najve}e mogu}e odobravawe ni u Srbiji, ni u Republici Srpskoj. Kako „Dnevnik“ saznaje, Tadi} je o ovoj inicijativi jo{ pre dva meseca razgovarao s nekim strana~kim funkcionerima iz vladaju}e koalicije. – To nije rezolucija DS-a, ve} treba da bude proizvod dogovora. To su civilizacijske stvari o kojima treba da se postigne konsenzus i u tom smislu u narednim danima o~ekujem konsultacije i unutar parlamenta i unutar Vlade Srbije, pa }emo videti ko }e predlo`iti tu rezoluciji i {ta }e biti wen sadr`aj – izjavila je za „Dnevnik“ portparolka i poslanica DS-a Jelena Trivan. Na pitawe da li Tadi} predla`e rezoluciju u kojoj }e biti osu-

|en samo zlo~in u Srebrenici, na{a sagovornica ka`e da ona „nije to razumela tako“: – Predsednik Tadi} je potencirao da }e biti jasno i nedvosmisleno osu|en zlo~in u Srebrenici, a da li to ukqu~uje ostale zlo~ine ili ne, o tome se jo{ nije razgovaralo, niti je on o tome govorio – konstatovala je Jelena Trivan. Predsednica poslani~ke grupe G17 plus Suzana Grubje{i} ocenila je da je krajwe vreme da Skup{tina Srbije donese rezoluciju kojom bi vrlo eksplicitno osudila zlo~in u Srebrenici, najte`i po~iwen posle Drugog svetskog rata u Evropi. – Po{to je o~igledno nekima u na{oj skup{tini problem da se osudi samo zlo~in u Srebrenici i da se usvoji samo ta rezolucija, mo`da bi re{ewe moglo biti dono{ewe dve rezolucije, jedne o Srebrnici, a druge o osudi svih zlo~ina tokom krvavog raspada biv{e SFRJ. Takvu opciju bi G17 plus podr`ao – rekla je Suzana Grubje{i}.

Tekst opredequje SNS Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} izjavio je za na{ list da wegova stranka osu|uje zlo~in u Srebrenici, a kako }e glasati u parlamentu zavisi od teksta rezolucije. – Vide}emo i ne}emo se izja{wavati unapred o ne~emu {to nismo videli, to je zaista besmisleno – ka`e Vu~i}. Na na{e pitawe da li je uop{te bilo me|ustrana~kih konsultacija pre izjave {efa dr`ave, on je bio izri~it: – Kakve me|ustrana~ke konsultacije, to Tadi} negde izleti i sad mi svi treba da se time bavimo – ka`e Vu~i}. Na na{e pitawe kakvu bi rezoluciju parlamentu predlo`io SNS, Vu~i} ka`e da je va`no da se ka`e da se osu|uje zlo~in u Srebrenici, kao {to se osu|uje i „Oluja“ i mnogi drugi zlo~ini. – Ali, vide}emo {ta }e pisati u tekstu rezolucije i prema tome se i opredeliti – nagla{ava Vu~i}.

Za SVM Srebrenica mora biti u prvom planu Poslanik SVM-a Balint Pastor izjavio je da se ta stranka zala`e za {to skorije dono{ewe rezolucije o Srebrenici u Skup{tini Srbije, jer treba staviti ta~ku na to poglavqe. Po wegovim re~ima, od dogovora poslani~kih grupa zavisi {ta bi ta~no trebalo da sadr`i deklaracija, ali svakako da bi najzna~ajnija ta~ka bila osuda zlo~ina u Srebrenici. – Ne protivimo se osudi svih zlo~ina, ali ipak su{tina ne treba da se izgubi i najva`niji deo te rezolucije bi trebalo ipak da sadr`i osudu zlo~ina u Srebrenici – ka`e Pastor za „Dnevnik“. I predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da parlament kroz rezoluciju treba da osudi sve zlo~ine, i onaj koji se dogodio u Srebrenici, ali i ratne zlo~ine uop{te. – Potrebno je da rezolucija ima {iru dimenziju. Potrebno je pomenuti i Srebrenicu, ali i druge zlo~ine – objasnila je Slavica \uki}-Dejanovi}.

vrednostima }e se graditi na{i odnosi”. Poslanica LDP-a Vesna Pe{i} je pri tome izjavila da bi bilo najboqe da Skup{tina Srbije donese deklaraciju o Srebrenici kojom bi se uspostavilo oble`avawe 11. jula kao dana `rtava u Srebrenici. Po wenoj oceni, ne vredi donositi rezoluciju o osudi svih zlo~ina zato {to je to isto “kao {to osu|ujemo sva ubistva, krivi~a dela, korupciju, sve ratne zlo~ine”, ve} samo posve}enu Srebrenici. S druge strane, portparol DSS-a Andreja Mladenovi} izjavio je da za tu stranku nije prihvatqiva deklaracija kojom bi bili osu|eni samo zlo~ini u Srebrenici, ve} ona kojom bi se osudili svi zlo~ini na prostoru biv{e JugoTadi} u Srebrenici 2005. godine slavije. On je podsetio na Me|utim, wen strana~ki koleto da je ta stranka 2005. godine doga @eqko Ivawi, uz podse}awe na nela Deklaraciju kojom se osu|uju to da je u Skup{tini jo{ 2004. bisvi zlo~ini, ali da tada nije bilo lo dva poku{aja da se donese ovavoqe u parlamentu za weno usvajakva rezolucija, upozorio je da se we, i dodao da smatraju da taj dokupostavqa pitawe sadr`aja tog doment odgovara i sada{wem trekumenta. nutku. – Odredbe koje bi definisale – Srbija ima poseban istorijsamo zlo~ine u Srebrenici, bez ski interes da se rasvetle i kazne drugih zlo~ina, koji su, izme|u svi zlo~ini u kojima je srpski naostalog, u~iweni i protiv srprod bio najve}a `rtva. Zlo~ini skog naroda, jednostavno bi bila nikad ne zasteravaju i ne smeju binamerna zabluda u koju bismo doti zaboravqeni – poru~io je Mlaveli budu}e generacije, koje bi denovi}, a sli~an stav zauzeo je i mo`da mogle poverovati da je salider JS Dragan Markovi} Palmo Srbija bila genocidna u sukoma, koji je poru~io da je za tu bu na prostoru biv{e Jugoslavije stranku neprihvatqiva deklara– obja{wava Ivawi. cija o Srebrenci ukoliko ne budu Predsednik LDP-a ^edomir Jousvojene deklaracije o Oluji ili vanovi} podsetio je, pak, na to da drugim stradawima Srba na proje ta stranka svoj predlog deklarastorima biv{e Jugoslavije. cije o ispuwavawu obaveza iz preIna~e, Aktivisti nekih nevlasude Me|unarodnog suda pravde o dinih organizacija protestovali Srebrenici predo~ila odmah posu i ju~e ispred zgrade Predsednisle dono{ewa te presude, krajem {tva Srbije tra`e}i da se 11. jul februara 2007. godine: proglasi danom se}awa na genocid – Taj predlog je, {to se LDP tiu Srebrenici. Na protestu je pro~e, i danas aktuelan, i spremni ~itano pismo upu}eno predsednismo da on poslu`i kao su{tina buku Srbije Borisu Tadi}u, u kojem du}e deklaracije koju bi podr`ase od wega tra`i da podr`i taj le i druge stranke koje imaju snage zahtev. za to – ka`e Jovanovi}. – Mi smo do sada dobili neka On konstatuje da je deklaracija uveravawa, ali ne od parlamensamo jedan od “elemenata odre|itarne ve}ine ve} od nekih stranavawa prema svojoj i politi~koj buka u parlamentu kao {to je LDP, du}nosti regiona” i “dobra prilida bi oni to podr`ali – kazala je ka da odemo i korak daqe i iza|eSandra Orlovi} iz Fonda za humamo s jasnom platformom o tome nitarno pravo. {ta mi u regionu ho}emo, na kojim D. Milivojevi}

utorak12.januar2010.

ZAVR[EN PRVI DEO VANREDNE IZBORNE UTAKMICE U OYACIMA

Deset lista bira~ima na voqu Ukupno deset partija i koalicija prijavqeno je za vanredne izbore u Oxacima do 9. januara, kada je op{tinska izborna komisija zatvorila “{alter”. Tako }e gra|ani24. januara na 27 bira~kih mesta mo}i da biraju novu op{tinsku vlast, posle polugodi{we vladavine Privremenog organa vlasti. Oxa~ani }e mo}i da glasaju za: „Listu za evropsku Srbiju – DS – Boris Tadi}”, „G17 plus – Sne`ana Sedlar”, „SRS – dr Vojislav [e{eq”, „DSS – dr Vojislav Ko{tunica”, „SNS – Tomislav Nikoli}”, Koaliciju SPS–PUPS–JSa, Koaliciju „Srbija“, zatim „Novu Srbiju – Velimir Ili}”, „Romsku demokratsku stranku – Rajko Ranko Jovanovi}” i „Narodnu partiju – Maja Gojkovi}”. Po pojedinim istra`ivawima javnog mwewa, glavna trka vodi}e se izme|u radikala, koje u Oxacima predvodi donedavni predsednik op{tine Milan ]uk, i koalicija oko DS-a s Veroqubom Markovi}em na ~elu. No, imaju}i u vidu vanredne izbore u drugim op{tinama u Srbiji, ostaje nejasno kakvu }e ulogu imati Srpska napredna stranka, koju ovde predvodi privatni preduzetnik Mirko Va`i}. Po wegovim re~ima, SNS }e se potruditi da na ovim izborima pobedi koaliciju okupqenu oko DS,

I gradovi ho}e {to pre u Brisel

Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton uputio je ju~e dopis predsednicima Vlade i Skup{tine Vojvodine Bojanu Pajti}u i [andoru Egere{iju, sugeri{u}i im da {to pre pokrenu odre|ene aktivnosti usmerene ka realizaciji nadle`nosti dobijenih nakon stupawa na snagu vojvo|anskog Statuta. U dopisu Marton podse}a da jedna od nadle`nosti, navedena u ~lanu 16 Statuta, jeste i ostvarivawe me|uregionalne saradwe, uz mogu}nost osnivawa predstavni{tva u evropskim regionima i u Briselu. “Svako predstavqawe Vojvodine i wenih potencijala mora u sebi sadr`ati i promociju lokalnih samouprava i zastupawe wihovih interesa. Prioritet grada Zrewanina, sredine s najve}om teritorijom i tre}om po broju sta-

Strana~ka poslu{nost va`nija im od gra|ana Ovako, morate biti dobri s nekim u vrhu vlasti da biste obezbedili neke pare, jer se ina~e suo~avate sa opstrukcijom u centralnoj vlasti. I onda imate problem da privla~ite investicije, sporu administraciju, lo{e zakone... To su optere}ewa s kojima se nosim punih deset godina – naveo je Je{i}. Po wegovim re~ima, na te probleme vi{e puta je ukazivao i strana~kim kolegama koji vode pojedina ministarstva, ali da to

ni {ansa da se o tim pitawima u stranci razgovara na nekom formalnom nivou – ka`e Je{i}, dodaju}i da je situacija unutar DS-a takva “da se qudi ne ocewuju po rezultatima i znawu, nego po neki drugim okolnostima”. Na pitawe kako je mogu}e da ~elnik jedne od najuspe{nijih op{tina u Srbiji, a uz to i funkcioner najve}e vladaju}e stranke, ima problema s nerazumevawem centralne vlasti i kakva je u tom slu-

Samo DS mo`e izneti reforme – Ukoliko ho}emo da popravimo stvari, moramo da razgovaramo. Mi jesmo najve}a stranka, s najve}im demokratskim kapacitetom, ali i s najve}om odgovorno{}u za budu}nost ove zemqe. I moramo da budemo spremni na to da sprovodimo duboke reforme i da, pre svega, popravimo one stvari koje nisu dobre. To samo mi mo`emo, ne mo`e se to o~ekivati od napredwaka, koji su konzervativna stranka. Ukoliko to shvatimo, uveren sam da vrlo brzo mo`emo popraviti situaciju u zemqi, posebno zbog toga {to imamo stabilnu parlamentarnu ve}inu i {to nema problema u funkcionisawu koalicije – smatra sagovornik „Dnevnika”. “o~igledno nije dalo rezultate”. On je zato nezadovoqan i odnosom svoje stranke prema ovim pitawima, navode}i da o takvim problemima uop{te ne postoji komunikacija. – Unutar stranke ne postoji forum na kojem se o tome uop{te mo`e razgovarati. Dakle, ne postoji

~aju pozicija drugih predstavnika lokalnih samouprava koji nemaju tako jaku “politi~ku zale|inu”, Je{i} je kazao da su predstavnici lokalnih samouprava danas dominatno izabrani ne od gra|ana nego od svojih partija, “tako da mandat iskqu~ivo tro{e da bi slu{ali svoje partije, a ne gra|ane”.

– Odluke u ovoj zemqi se donose tako kako se donose. To je javna tajna. Ali, ~ak ni to nije kqu~ni problem. Kqu~ni problem je u tome {to se sistemske stvari ne re{avaju onakao kako bi trebalo – ocenio je Je{i}. A to se, po wemu, ne de{ava po{to nema unutarstrana~kog dijaloga, niti se kod dono{ewa zakona pitaju stru~waci ili oni na koje se zakoni odnose. – Zato imamo hiqadu gluposti, od Zakona o gradwi koji je unazadio proces izdavawa gra|evinskih dozvola, do niza drugih sistemskih zakona, pa i samog Ustava Srbije, koji je donet na neprimeren na~in. A to su sve stvari koje optere}uju i qude koji vode lokalne samouprave – napomiwe Je{i}. Na{ sagovornik, koji je i poslanik u Skup{tini Vojvodine, ka`e da je poslani~ki mandat, koji mu isti~e za dve godine, “druga pri~a”, ali i dodaje da nije izvesno {ta }e se u me|uvremenu desiti s tim mandatom, s obzirom na to da novi Zakon o spre~avawu sukoba interesa propisuje nespojivost poslani~ke funkcije i funkcije predsednika op{tine, bez obzira na to {to je on na pokrajinskim izborima izabran po ve}inskom modelu. Je{i} je, ina~e, nezadovoqan i realizacijom prenosa novih

koju smatra glavnim takmacem. Va`i} istovremeno za „Dnevnik“ negira ta~nost istra`ivawa po kojima SRS ima vi{e {ansi od wih, bez obzira na to koliko Oxaci bili specifi~na sredina. – O malim strankama, kao {to je SRS, ne}emo ni da razmi{qamo. Oni, kao ni mnogi drugi, nemaju nikakve {anse za uspeh na ovim izborima – isti~e Va`i}. On ka`e da stranka kojoj pripada vodi iskqu~ivo pozitivnu kampawu, naj~e{}e od vrata do vrata. – Bira~ima mo`emo da poru~imo da imamo re{ewa za najve}e probleme Oxaka iako ne mo`emo, kao neki, da se pozivamo na dobre odnose s pokrajinskom i republi~kom vla{}u. Mi smo mala op{tina i mo`emo po sezoni izgurati samo jedan kapitalan projekat. Ako pobedimo, re{ava}emo probleme poput obilaznice i industrijske zone, ali kilometar po kilometar i hektar po hektar. To je jedino realno obe}awe – obja{wava Va`i}. Na pitawe s kim bi mogli sara|ivati posle 24. januara, Va`i} ka`e da u obzir dolaze svi koji ne la`u, a `ele dobro gra|anima Oxaka. – Svima koji `ele pravu i iskrenu saradwu sa SNS-om, na{a vrata su otvorena – poru~uje Va`i}. P. K.

PREDSEDNIK ZREWANINSKOG PARLAMENTA PISAO PAJTI]U I EGERE[IJU

PREDSEDNIK OP[TINE IN\IJA GORAN JE[I] NAJAVIO MOGU]NOST POVLA^EWA IZ POLITIKE

Predsednik op{tine In|ija i funkcioner Demokratske stranke Goran Je{i} izjavio je da su predstavnici lokalne vlasti onemogu}eni da kvalitetno rade svoj posao, te da razvoj op{tina nije mogu} zbog lo{ih sistemskih re{ewa, ali i zbog nerazumevawa centralne vlasti i strana~kih vrhu{ki za probleme na lokalu. On je za “Dnevnik” kazao da zbog toga vi{e nema motiv da ostane u lokalnoj, a verovatno ni u politici uop{te, te da se ne}e kandidovati za ~etvrti mandat na ~elnoj poziciji u op{tini In|ija. – Tre}i mandat na mestu predsednika op{tine In|ija isti~e mi 2012. godine i ~vrsto sam re{io da se za tu funkciju ne kandidujem i ~etvrti put. A najverovatnije }u oti}i i iz politike. Najte`i posao u politici je da vodite jedan grad, posebno u vreme tranzicije i uz odsustvo reformi. Nakon desetogodi{weg iskustva mogu da ka`em da je potrebno da najvi{e vremena i energije potro{ite da lobirate unutar svoje stranke da biste dobili novac za odre|ene projekte, a kako biste mogli da re{avate probleme gra|ana koji su vas za to i birali, jer ne postoji sistem koji omogu}ava da se za odre|ene programe aplicira u nekoj normalnoj proceduri.

3

novnika u APV, ali i drugih gradova i op{tina, svakako je privla~ewe investicija i novca u ciqu novih zapo{qavawa i poboq{awa standarda gra|ana”, istakao je Marton. Upravo zbog toga, ali i zbog specifi~nosti svake vojvo|anske sredine, navodi on daqe u obra}awu Pajti}u i Egere{iju, „svako predstavni{tvo Vojvodine trebalo bi da zastupa i wene lokalne samouprave, pa o tome treba razmi{qati ve} prilikom planirawa aktivnosti tih budu}ih zastupni{tava”. “Lokalna samouprava u Zrewaninu nudi vam konstruktivnu saradwu, kada su u pitawu razgovori, sugestije ili predlozi o modalitetima predstavqawa grada u okviru prezentacije Vojvodine”, poru~io je Marton. @. B.

VESTI Varo{ pre~a od Skup{tine

nadle`nosti Vojvodine, navode}i da je kqu~ni problem u tome {to se u tom procesu razgovaralo samo o ingerencijama, a ne i o parama. Pri tome je uveren u to da }e, upravo iz tih razloga, situacija u pokrajinskoj kasi biti jo{ dramati~nija 2011. godine. – A to se mo`e o~ekivati i kad su u pitawu lokalne samouprave. Mi realno imamo obaveze koje smo preuzeli, a nije obezbe|eno finansirawe, {to mo`e gerenerisati ozbiqne probleme i u Pokrajini, ali i u funkcionisawu lokalnih samoprava. Jer, s vi{e od 150 novih nadle`nosti, bez definisanih izvora finansirawa i bez voqe u Beogradu da se pare u Srbiji raspodele na pravedan na~in, dospe}emo u situaciju da }emo imati obaveze koje }emo morati da ispunimo, a bez novca, tako da }emo biti optu`ivani da smo nesposobni da re{avamo probleme – ukazao je ~elnik op{tine In|ija. B. D. S.

Gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} i predsednik Skup{tine grada Sa{a Mileni} podne}e ostavke na poslani~ke funkcije u Skup{tini Srbije ukoliko se ozvani~i tuma~ewe da su te funkcije nespojive prema novom Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Mileni} je, me|utim, ostavio prostor da se i stranka o tome izjasni, po{to bi takvim wihovim potezom izgubila status parlamentarne. Gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma, koji je tako|e u sukobu intresa jer je i poslanik u Skup{tini Srbije, rekao je da }e „ispo{tovati zakon kada bude do{ao 1. april”.

„Gnev Srba” zbog Sanyaka Funkcioneri DSS u Prijepoqu ocenili su da ne treba mewati mape statisti~kih regiona u Srbiji jer bi eventualne izmene mogle „izazvati gnev Srba iz Ra{ke oblasti“. „Srbi su u ve}ini u op{tinama Prijepoqe, Priboj i Nova Varo{ i nas neko treba da pita kada se govori o regionalizaciji“, rekao je predsednik Op{tinskog odbora DSS-a Vukosav Toma{evi}. Podsetimo, najve}e bo{wa~ke stranke, SDP i SDA, zatra`ile su promenu mapa statisti~kih regiona, zahtevaju}i da {est op{tina u kojima `ive Bo{waci bude u jednom regionu.


4

EKONOMIJA

utorak12.januar2010.

DNEVNIK

VLADA CARINSKE OLAK[ICE UVELA SAMO ZA VELIKE FIRME

Dr`ava izigrala hiqade malih preduze}a Unija poslodavaca Srbije i mala i sredwa preduze}a {irom zemqe razo~arani su odlukom Vlade Srbije da ukine carinu samo za ma{ine i opremu za proizvodwu ~ija je cena iznad 200.000 evra. Oni isti~u da je ovakva odluka nerazumna i kontraproduktivna za sve kompanije u Srbiji koje rade za zastareloj opremi i ma{inama te da }e to naterati srpske proizvo|a~e da i daqe umesto novih ma{ina kupuju polovnu opremu i time snize stanadarde i nivo kvaliteta svojih proizvoda. Poslodavci napomiwu da ve}ina novih ma{ina koje uvoze doma}e kompanije u proseku ko{ta izme|u 30.000 i 40.000 evra pa samim tim odluka da se carina oslobode samo one skupqe od 200.000 evra odgovara samo nekolicini najve-

}ih proizvodnih sistema u Srbiji, koji i bez te olak{ice imaju dovoqno para da plate skupe ma{ine. Oni kojima je ukidawe carina najpotrebnije ~ine 99 odsto ukupnog broja privrednih subje-

obra~unavao PDV. Podsetili su oni tada i {efa dr`ave Borisa Tadi}a na tehni~ku zastarelost u srpskoj privredi koja iznosi 29,5 godina jer toliko je pro{lo od kada nisu kupovane nove ma{ine.

Umesto da se uvedu poreske olak{ice za uvoz svih ma{ina, one va`e samo za one skupqe od 200.000 evra, a za takve male firme para nemaju kata i osta}e i daqe uskra}eni za carinske olak{ice. Oni podse}aju na to da su jo{ u oktobru pro{le godine pokrenuli kampawu da se privreda modernizuje, {to bi se moglo u~initi uvozom novih ma{ina, opreme i visokotehni~kog alata na koji se ne bi pla}ala carina i

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Neboj{a Atanackovi} ocewuje da se ovakvom odlukom Vlade Srbije sti~e utisak da dr`ava radi protiv sopstvene privrede. – Veoma sam razo~aran – ka`e Atanackovi}. – Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta pred

kraj pro{le godine zahtev Unije poslodavaca bio je da se ukinu ca-

PO^EO PROTEST U EPS-u

OD MARTA JEFTINIJA STANOGRADWA U NOVOM SADU, BEOGRADU I NI[U

[trajk u termoelektrani u Obrenovcu

Jeftini stanovi na vojnim parcelama Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} najavio je da }e u martu po~eti masovna izgradwa jeftinih stanova, a prve lokacije odre|ene su u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u. Vlada Srbije }e tokom ovog meseca doneti uredbu kojom }e definisati u~e{}e dr`ave u finansirawu gradwe 10.000 stanova u 2010, za {ta je iz buxeta ve} izdvojeno dve milijarde dinara. Po ubrzanoj proceduri u tri spomenuta grada vojno zemqi{te }e se pretvarati u gra|evinsko, gde }e se graditi prvi jeftini stanovi. Vojska je spremna da ustupi investitorima lokacije za izgradwu tako {to }e oni dobiti gra|evinsko zemqi{te, a Vojska, zauzvrat, deo novoizgra|enih stanova. Gra|evinska direkcija Srbije ve} je ponudila Vojsci nekoliko stotina gotovih stanova i za mesec dana se o~ekuje razmena. Svaki investitor koji ima gra|evinsko zemqi{te i neophodne dozvole mo}i }e da bude ukqu~en u program masovne stambene izgradwe. Ministar Duli} ka`e da }e dr`ava subvencionisati kamatnu stopu i tro{kove projektnog finansirawa, a banke }e ih odobravati po ubrzanom postupku.

8. 1. 2010.

1.155,11184

– Radnici u termolektrani „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, nezadovoqni dogovorom Sindikata Elektroprivrede Srbije i Vlade, stupili su {trajk – rekao je predsednik [trajka~kog odbora TENT-a Milovan Despotovi}. On ka`e da je ju~e u 14 sati zaustavqena isporuku ugqa termoelektrani u trajawu od 2,5 sata i da }e {trajk biti nastavqen i danas posle 12 sati, smawewem proizvodwe struje, kao i narednih dana, sve dok ne budu ispuweni wihovi zahtevi. – [trajk je po~eo po{to s ministrom rudarstva i energetike Petrom [kundri}em i direktorom Elektroprivrede Srbije Dragomirom Markovi}em ju~e nije postignut nikakav konkretan dogovor o zahtevima sindikata TENT-a – izjavio je Despotovi}.

On je istakao da su [kundri} i Markovi} izrazili spremnost da iza|u u susret zaposlenima i da }e narednih dana poku{ati da prona|u odgovaraju}i model, kako bi se problem re{io. Despotovi} ka`e da oko 2.600 zaposlenih u TENT-u zahteva pove}awe plata od 8,5 posto, isplatu regresa i toplog obroka, pla}awe smenskog rada u skladu sa zakonom, i novu za{titnu opremu. On je naglasio da ova obustava rada ne}e ugroziti snabdevawe potro{a~a strujom.

RADNICI NA PRODU@ENOM PRAZNI^NOM ODMORU

Vlada Srbije }e doneti uredbu kojom }e dr`ava u~estvovati u finansirawu gradwe 10.000 stanova u 2010, za {ta je iz buyeta ve} izdvojeno dve milijarde dinara Investitor }e, obaj{wava ministar, nakon {to izgradi zgradu, prodavati stanove po ceni koju je dogovorio s dr`avom. Ministar Duli} ka`e da }e tokom januara resorno ministarstvo uputiti javni poziv bankarima, a u februaru se o~ekuje potpisivawe ugovora s bankama koje izraze spremnost da finansiraju izgradwu jeftinih stanova. Ako sve bude i{lo po planu, prvi a{ov mogao bi se pobosti u martu. Po

prvim reakcijama, ve}ina gra|evinara je izrazila spremnost da gradi s minimalnim profitom, samo da zaposle kapacitete. To zna~i da bi se cena stanova smawila i po tom osnovu. Sekretar odbora za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} ka`e da prodajna cena stana u drugoj zoni u Beogradu ne bi smela da pre|e 1.250 evra. Ima mi{qewa da bi dugoro~nije re{ewe u izgradwi jefti-

PAJTI] I DRAGIN S PAORIMA

Vinogradi i vo}waci razvijaju Srem Srem, naro~ito Fru{ka gora, imaju izuzetno veliki, do sada neiskori{}en potencijal za razvoj vo}arstva i vinogradarstva. Zasnivawe novih zasada vo}a i vinove loze, u skladu sa standardima u Evropskoj uniji, doprinelo bi ukupnom razvoju Srema, unapre|ewu kvaliteta `ivota qudi na ovom podru~ju i ostanku mladih na selu, re~eno je ju~e na sastanku koji su predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti} i ministar poqoprivrede Sa{a Dragin odr`ali s predstavnicima sremskih op{tina. Ju~era{wi razgovor, slo`ili su se sagovornici, bio je inicijalni za odre|ivawe aktivnosti na definisawu na~ina i modela da se potencijal Fru{ke gore u narednom periodu maksimalno iskoristi. – Pokrajinska vlada podr`ava takav koncept razvoja Sre-

rine na uvoz svih ma{ina koje se ne proizvode u Srbiji a neopo-

hodne su za proizvodwu, kao i da se ukine PDV ili da se bar ne upla}uje unapred, jer su u pitawu za privrednike veliki izdaci. Predstavnici Vlade odgovorili su da su carine ukinute, a onda je u “Slu`benom glasniku” iza{la odluka Vlade po kojoj to va`i samo na ma{ine skupqe od 200.000 evra. Skupe ma{ine mogu da uvezu samo oni najve}i, a hiqade proizvodnih malih i sredwih preduze}a uvoze prete`no ma{ine koje su ispod ovog limita. Ukoliko ovakva odluka ostane na snazi, Vlada }e biti direktno odgovorna za to {to ne}emo imati dovoqno kvalitetnih proizvoda za izvoz u EU i {to }e na{a preduze}a sa zastarelim proizvodnim parkovima biti potu~ena od jake konkurencije iz EU i na doma}em i na inotr`i{tima Q. Male{evi}

ma i zato }e i finansijski podr`ati izradu stru~nih studija o proceni trenutnog stawa, kvaliteta zemqi{ta, potrebe za navodwavawem, da bi se definisali poqoprivredni proizvodi i sorte koje imaju {ansu da uspevaju s visokokvalitetnim prinosima, koji }e imati i veliku {ansu da budu plasirani na doma}em i, posebno, na tr`i{tu EU. Nosilac ovih aktivnosti treba da bude Departman za vo}arstvo i vinogradarstvo Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u saradwi s drugim nadle`nim institucijama – rekao je Pajti}, dodaju}i da }e dr`avni i pokrajinski organi kroz podsticajnu politiku i kreditirati zasnivawe ovakve proizvodwe i izgradwu prate}e infrastrukture, kao {to su sistemi hladwa~a.

nijih stanova moglo biti osnivawe stambenih udru`ewa koja bi, uz pomo} dr`ave u dobijawu zemqi{ta pod povoqnijim uslovima, u~estvovala u finansirawu gradwe stanova sa 75 odsto para, dok bi gra|ani pla}ali preostalih 25 procenata, koje bi mogli obezbediti i kreditom. Po mi{qewu Vladimira Beslagi}a iz “Dilojta”, pojedinci bi vremenom mogli otkupqivati deo po deo stambene jedinice do 50 odsto vrednosti, u zavisnosti od svojih finansijskih mogu}nosti. Gra|ani s ni`im primawima tako ne bi morali da uzimaju kredit za ceo stan, ve} samo za wegov deo, {to bi ratu ~inilo prihvatqivom i onima s najni`im zaradama koji nemaju stan i pla}aju kiriju za sme{taj. R. Dautovi}

Suboti~ani se naodmarali

– Vi{e od polovine od preko 4.000 firmi, koliko posluje u {irem suboti~kom regionu, poslalo je svoje radnike na kolektivni godi{wi odmor, i to ve}ina od katoli~kog Bo`i}a, 25. decembra pa sve do 11. januara – izjavio je Tanjugu predsednik Regionalne privredne komore u Subotici Slobodan Vojinovi}. Pojedina preduze}a su, po wegovim re~ima, ovaj kolektivni godi{wi odmor planirala u svom poslovawu, dok je ve}ina prve dane nove godine iskoristila za sprovo|ewe bilansa ranijeg poslovawa. Sociolog i dugogodi{wi sindikalni lider Milenko Smiqani} je ocenio da je praksa kori{}ewa kolektivnih odmora u vreme ekonomske

krize, i u svetlu posledica koje to ostavqa na na{u privredu, pogubna, posebno po svet rada. On je ukazao na to da kori{}ewe kolektivnih godi{wih odmora na prelazu iz stare u novu godinu nije novina u doma}oj ekonomiji. Kao i prethodnih godina, predo~io je Smiqani}, jo{ jedan kolektivni godi{wi odmor radnici mogu o~ekivati za vreme uskr{wih praznika, nakon ~ega sledi i pojedina~ni godi{wi odmor svakog od nas. Kada se sve sabere, dodao je on, radnici u Srbiji su vi{e od mesec dana, od 12, koliko ih ima u godini, na godi{wem odmoru, “{to je za razvijeniji Zapad, kojem deklarativno te`imo, nezamislivo”.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

NK - 1. MAJ, Bogati}

19,93

325

975.000

Inos sinma, Sevojno

18,18

650

650

^a~anska banka, ^a~ak

9,20

18.950

18.950

Globos osigurawe, Beograd

8,70

750

1.500

8,11 Promena %

40 Cena

AMS Osigurawe, Beograd

-11,98

Jugoprevoz, Velika Plana ^oka duvanska industrija, ^oka

BIP, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Metalac, Gorwi Milanovac Fabrika {e}era, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija Veterinarski zavod, Subotica

BELEX 15 (676,17 1,87%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

3,16

2.550

9.579.062

Komercijalna banka, Beograd

2,96

29.600

1.035.600

Energoprojekt holding, Beograd

3,15

785

1.433.237

24.000 Promet

Agrobanka, Beograd

0,97

8.222

1.249.695

Univerzal banka, Beograd

1,26

7.900

63.200

1.014

10.140

Soja protein, Be~ej

0,87

1.048

375.142

-6,56

655

1.310

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,66

2.370

149.609

-5,30

1.250

3.750

Imlek, Beograd

0,67

1.500

72.000

Metals banka, Novi Sad

0,82

7.400

67.200

Privredna banka, Beograd

-0,14

729

26.972

Tigar, Pirot

-3,66

2.370

149.609

-3,28 Promena %

3.100 Cena

155.000 Promet

0,94

753

843.600

2,63

585

633.420

Meser Tehnogas, Beograd

2,83

7.400

44.400

Soja protein, Be~ej

0,87

1.048

375.142

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.489

0,00

Vitamin, Horgo{

0,00

3.700

314.500

Telefonija, Beograd

2,35

2.000

46.000

[ipad Srbobran, Srbobran

0,00

2.640

171.600

Veterinarski zavod, Subotica

2,63

585

633.420

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

161.500

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK DANAS KRAJ TENDERA ZA FIKSNU TELEFONIJU

utorak12.januar2010.

SRBIJA LANE BOQE PRO[LE NEGO [TO SE O^EKIVALO

Buyetska rupa ispod 100 milijardi

Sti`e drugi operater?

Republi~ka agencija za telekomunikacije (Ratel) otvori}e danas ponude na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji.

Srbija je na kraju godine imala buxetski deficit od 93,8 milijarde dinara, po{to su prihodi bili 619,4 milijardi, a rashodi 713,2 milijardi. Rebalansom buxeta za 2009. godinu predvi|eno je da buxetski deficit bude 104,9 milijarde dinara, po{to su predvi|eni rashodi od 719,8 milijardi dinara, a priho-

di od 614,9 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Prihodi buxeta u decembru bili su 62,4 milijarde dinara, {to je 5,9 milijardi vi{e nego u novembru, dok su rashodi bili 76,3 milijardi, odnosno 17,5 milijardi vi{e nego u novembru. Tokom pro{le godine najve}i prihodi buxeta ostvareni su od poreza na dodatu vred-

nost – 296,9 milijardi dinara, a u decembru je napla}eno 24,9 milijarde PDV-a. Najve}i izdatak buxeta bili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa – 261,9 milijarda dinara, rashodi za zaposlene bili su 177,7 milijardi dinara, a socijalna za{tita iz buxeta – 73,4 milijarde dinara.

SVI BE@E OD ZASLUGA ZA SUNOVRAT NACIONALNE VALUTE

Kako je ranije objavio Ratel, dokumentaciju za u~e{}e na tenderu otkupile su kompanije “Telenor Srbija” i “Vip mobajl”, koje ve} imaju dozvole za mobilnu telefoniju, srpsko-ameri~ka “Konsing grupa” i kiparski „Kerseiko trending limitid“. Najpovoqnija ponuda bi}e izabrana na osnovu iznosa ponu|enog za licencu fiksne telefonije. Ukoliko budu podnete najmawe dve kvalifikovane ponude, odr`a}e se aukcija, na kojoj }e po~etna cena bi}e najvi{i ponu|eni iznos za licencu. Pravo u~e{}a na tenderu imaju telekomunikacione kompanije koje imaju vi{e od milion pretplatnika telekomunikacionih usluga i koje su u 2008. godini imale prihod ve}i od 200 miliona evra. Uslov za u~e{}e na tedneru je uplata depozita ili dostavqawe bankarske garancije od deset miliona evra. Pobednik tendera bi}e izabran do 10. februara, a licenca }e biti izdata u roku od osam dana od uplate celokupne naknade u buxet Srbije. Licenca se izdaje na deset godina uz mogu}nost produ`ewa za narednih deset u skladu s propisima, navodi se u oglasu. Ukoliko pobednik tendera nema sedi{te na teritoriji Srbije, du`an je da u Srbiji osnuje kompaniju u kojoj }e biti jedini vlasnik i na koju }e biti preneta licenca. Jedini operater fiksne telefonije u Srbiji je dr`avna kompanija Telekom “Srbija”, koja je na kraju 2008. godine imala oko tri miliona korisnika.

[tampawe para upropastilo dinar? Od januara 2002. godine, kada je zvani~no uvedena zajedni~ka evropska valuta, dinar nikada nije imao ni`u vrednost. Kurs od 97,43 dinara za jedan evro predstavqa negativan rekord nacionalne monete i ta se ~iwenica nikako ne mo`e ignorisati i prikrivati. Dodu{e, oscilacije su minimalne, ali dinar, sem u u nekoliko navrata kada je intervencijama Narodne banke Srbije slamana tra`wa, ima kontinuiran dvomese~ni pad, {to navodi na zakqu~ak da se odvija dozirana devalvacija. Koliko je negativan trend nacionalne valute iznena|uju}i, toliko su nelogi~na i neutemeqena obja{wewa zbog ~ega je do{lo do takvih kretawa. Kao da su se svi prosto utrkivali da unesu jo{ ve}u zabunu. Najpre je kao uzrok pomenuta velika konverzija dr`avnog novca, odnosno potreba izvr{ne vlasti da zamenom ~vrste valute do|e do dinara neophodnih za izmirewe obaveza prema izvo|a~ima radova i drugim, uslovno re~eno, poveriocima. Takav scenario odlu~no je demantovala ministarka finansija Diana Dragutinovi}, koja je objasnila da dr`ava nije stvarala ve{ta~ku tra`wu i da kurs nije sko~io zbog buxetskih isplata. Po wenim re~ima, izmiren je stari dug putarima, deo novca oti{ao je na fiskalne podsticaje Ministarstva ekonomije i kupovinu vakcine, ali sve to nije pre{lo pet-{est milijardi dinara (51,5 do 61,5 milion evra). I laiku je jasno da to nije

Srqawe staje... Bez obzira na to {to nema nikakvih dokaza, neke ~iwenice idu u prilog zakqu~ku da je {tampawe para oborilo dinar. Iz NBS-a je ve} najavqeno da bi se kurs dinara mogao smiriti do kraja januara. Vredi sa~ekati da bi se videlo da li je to u skladu sa zakqu~kom dr Popovi} da }e se srqawe nacionalne valute zaustaviti onda kada se potro{i tih 84 miliona dinara. Istovremeno, ministarka Dragutinovi} ka`e da preokret zavisi od reputacije NBS-a. Da li je ta reputacija naru{ena? Odgovor zavisi od same centralne banke. pritisak koji je mogao doneti pad dinara od oko ~etiri procenta. Drugo obja{wewe poziva se na pad referentne stope, koja je, neposredno pred Novu godinu, smawena na 9,5 posto. Navodno je to stvorilo vi{ak dinarske likvidnosti, koja je zavr{ila na deviznom tr`i{tu. Na prvi pogled, ovom argumentu te{to se mogu staviti zamerke, ali osnovna ka-

Turski novac za la|eva~ki aerodrom ove godine realizovati u Sanxaku, Qaji} je rekao da }e po~eti izgradwa dva puta, od Novog Pazara do Sjenice i od Novog Pazara do Tutina. – Iz buxeta Srbije za ovu godinu izdvojeno je 15 odsto vrednosti projekata, dok }e turska Eksim banka obezbediti 85 odsto. Radove }e izvoditi turska firma i anga`ova}e srpske podizvo|a~e – precizirao je on. Po minostrovim re~ima, TIKA, turska agencija za razvoj, ulo`i}e novac u restauraciju i rekonstrukciju starog grada u Novom Pazaru, kao i za razvoj industrijske zone u Tutinu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,4804

97,429

99,6699

95,1881

Australija

dolar

1

61,2486

62,4986

63,9361

61,0611

Kanada

dolar

1

64,1152

65,4237

66,9284

63,919

Danska

kruna

1

12,8309

13,0928

13,3939

12,7917

Norve{ka

kruna

1

11,7015

11,9403

12,2149

11,6657

[vedska

kruna

1

9,3621

9,5532

9,7729

9,3335

[vajcarska

franak

1

64,7413

66,0625

67,5819

64,5431

V. Britanija

funta

1

105,796

107,955

110,438

105,472

SAD

dolar

1

65,776

67,1184

68,6621

65,5747

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 1. 2010. godine

matna stopa je, od po~etka godine do posledweg obarawa, pala sa 16,5 na deset procenata, ali to nije imalo dramati~nijeg odraza na vrednost dinara. Tre}i scenario tako|e ima svoju logiku. Viceguverner NBS-a Bojan Markovi} tvrdi da je pad vrednosti dinara izazvala zamena deviza koje su dobijene od MMF-a. Navodno, je re~ o 434 miliona

evra i to je svakako suma koja je mogla uzdrmati devizno tr`i{te. Me|utim, viceguverner ka`e da je to mikrofinansijska pomo} buxetu i da je nikako ne trebalo dovoditi u vezu s dr`avnim stend-baj aran`manom. Ovo obja{wewe otvara dva neugodna pitawa. Prvo se ti~e verodostojnosti samog kredita, jer srpska javnost nije znala da dr`ava, sem o stend-baj zajmu, pregovara o jo{ nekim parama. Pri tome je situacija apsurdna, i to je ono drugo neugodno pitawe. MMF je odobrio Srbiji kredit da bi se sa~uvala makroekonomska stabilnost, a ovim drugim kreditom za buxetsku podr{ku direktno se destabilizuje tr`i{te i obara kurs. Odakle je, onda, stigla dodatna dinarska likvidnost, koja je poremetila tr`i{nu ravnote`u? Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} ka`e da ne vidi drugi kanal osim {tampawa novca. Dr`ava je odmah posle Nove godine podelila pare iz Privatizacionog registra. Samo naizled re~ je o malim parama, 1.700 dinara svakom gra|aninu koji ima pravo na besplatne akcije. Me|utim, u ukupnoj sumi to je 8,16 milijardi dinara (84 miliona evra). Na na{e pitawe zar taj novac ve} nije bio izdvojen na poseban ra~un, profesorka Popovi} ka`e da je, verovatno, u nekom trenutku bio na namenskom ra~unu, ali da je, kad je MMF naredio {tedwu, dr`ava oportuno zavukla ruku u tu kasu. V. Harak

SVET BIZNISA

Be`anija kineskih tajkuna Hiqade kineskih funkcionera pobeglo je iz zemqe s nekih 50 milijardi dolara dr`avnih para u xepovima, pokradenih tokom ekonomskog uzleta zemqe u protekle tri decenije, saop{tilo je ju~e kinesko vrhovno tu`ila{tvo. Koriste}i usluge kriminalnih bandi u drugim zemqama, biv{i zvani~nici su ~esto bili u stawu da operu novac, kupe nekretnine i dobiju la`ne li~ne isprave, ka`e tu`ila{tvo. Dodaje se da su razvijene dr`ave, ukqu~uju}i SAD i Australiju, postale “uto~i{te za one koji se kriju”. Prema statistici, Kina sad ima 4.000 zvani~nika koji se kriju u inostranstvu.

Zima protiv nema~ke privrede Jaka zima s obilnim snegom mogla bi ugroziti planirani rast i oporavak nema~ke privrede u prvom kvartalu ove godine. Predstavnik Nema~ke industrijske i trgovinske komore (DIHK) Folker Trajer ka`e da su hladno}a i veliki sneg u potpunosti obustavili gra|evinske radove. Pogo|ene su i mnoge druge oblasti, pre svega proizvodwa gra|evinskog materijala i ma{ina, kao i zanatlije i trgovci. Ako se vreme uskoro ne promeni, u prvom kvartalu }e samo u gra|evinarstvu biti izgubqeno najmawe dve milijarde evra, {to zna~i smawewe bruto dru{tvenog proizvoda od 0,4 odsto do kraja marta.

Pala prodaja limuzina “Pe`o–Sitroen” je ju~e saop{tio da mu je prodaja automobila i lakih kamiona tokom pro{le godine pala za 2,2 odsto i da se nove nevoqe o~ekuju i 2010. godine. Francuski prozivo|a~ motornih vozila navodi da je pro{le godine prodao 3,19 miliona automobila u odnosu na 3,26 miliona 2008. Program vlade “staro za novo”, uveden pro{le godine kao odgovor na svetsku krizu, podstakao je prodaju, ali postepeno ga{ewe programa ove godine zna~i}e novi pad “koji }e pre biti osam odsto nego pro{logo{wa dva procenta”, saop{tila je kompanija.

GRA\ANI I BANKE SPREMNI ZA TE[KU GODINU

MINISTAR RASIM QAJI]

Prilikom posete Rasima Qaji}a Turskoj dogovorena je prenamena vojnog aerodroma u La|evcima kod Kraqeva, u civilni. – Vrednost te investicije je 13 miliona evra, a deo novca }e biti obezbe|en iz buxeta Srbije i Turske – rekao je ministar Qaji}. On je dodao da odnosi Srbije i Turske nikada nisu bili boqi i istakao da je veoma va`no to {to je Ankara zainteresovana za to da weni investitori ula`u u Srbiju. On je naglasio da je tokom posete bilo re~i o ulagawu Turske ne samo u razvoj Sanxaka ve} i cele Srbije. Kada je re~ o konkretnim projektima koji }e se tokom

5

Juri{ na kredite za vra}awe dugova Malo gra|ana }e ovih dana navratiti u neku od poslovnih banaka s ~vrstom namerom da uzme kredit. Ve}ina }e pa`qivo merkati kretawe kursa, kamata... pa bankari u prvom tromese~ju ove godine o~ekuju zati{je. Prve procene govore da }e hit biti krediti za refinansirawe, a o~ekuje se i ve}a popularost dinarskih zajmova nego do sada. – Ve}ina klijenata koji su `eleli da se zadu`e to je ve} u~ini-

– Broj klijenata koji neredovno ispuwavaju obaveze iz meseca u mesec se pove}ava, pokazuju podaci Udru`ewa banaka Srbije. Nije to jo{ ni{ta alarmantno ni dramati~no, ali rast se bele`i konstantno. U ovom trentku Narodna banka Srbije vodi takvu politiku koja treba da novac kod nas u~ini jeftinijim. Sem referentne kamatne stope NBS-a, koja je sada 9,50 posto, pala je i eskontna, i to na 8,07 posto. Sve to govori da bi

Opasni {vajcarac Ne{to vi{e razloga za zabrinutost imaju klijenti koji vra}aju zajmove indeksirane u {vajcarskim francima. Pokazalo se da je stopa libor, prema kojoj se formira kamata za ovu valutu, mnogo nestabilnija i sklonija skokovima nego kod kredita vezanih za evro. Sre}om, na{e banke omogu}avaju klijentima da kredite reindeksiraju iz {vajcaraca u evro. la. Mnogima je teret rata danas prete`ak. Zato }e spas pota`iti u refinansirawu. U su{tini, sve poslovne banke se danas bore za raspodelu istog kola~a na tr`i{tu – obja{wava Goran Kosti} iz Erste banke. – Zna~i, bi}e ovo godina kada }e se spas tra`iti u smawewu rate i odlagawu pla}awa. S ovom ~iwenicom sla`e se i direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Raci}:

kamate na kredite u 2010. trebalo da bude povoqnije. Ali takve odluke bankara ne treba o~ekivati brzo. Prvi kvartal }e verovatno pro}i u sagledavawu situacije na tr`i{tu, a tek potom }e se pojaviti prava ponuda za 2010. – obja{wava Raci}. Rizicima otplate kredita bavio se i portal “Kamatica”. Wihovo istra`ivawe pokazuje da najvi{e problema onima koji vra}aju dinarske pozajmice mogu doneti promena kursa, rast euribora te

pove}awe cena na malo. [to se ti~e kursa, evro bi ove godine trebalo da se kre}e u rasponu od 92 do 98. Vi{i kurs o~ekuje se tokom zimskih meseci, dok }e tokom leta dinar biti najja~i. Ukoliko bi do{lo do ve}eg pada vrednosti doma}e valute, to bi bio najve}i problem kod vra}awa indeksiranih kredita, kakvih je najvi{e. Tokom godine euroibor, za koji je vezano najvi{e gra|anskih kredita u Srbiji, zavisi}e od oporavka evropske privrede. Procewuje se da bi ta stopa s jedan posto, koliko je sada, trebalo da se kroz nekoliko godina popne na tri procenta. Kod dinarskih kredita, osim referentne stope, na ratu mo`e

uticati i rast cena na malo. A ako inflacija bude vi{a, to bi moglo prili~no ote`ati vra}awe zajmova u doma}oj valuti. Zato dinarske zajmove s klauzulama vezanim za cene treba izbegavati. A {ta da rade oni koji }e, hteli – ne hteli, morati ove godine da se zadu`e? Treba da se detaqno raspitaju o kreditu, kamati, rati, uslovima refinansirawa, budu}oj prevremenoj otplati. Boqe je uzeti kredit u valuti u kojoj se prima plata. Dinar je tu ispred evra. Ako se mo`e, boqi je kredit na kratak rok nego na duge staze jer je mawa {ansa da se uslovi promene, tako da bi kod nas danas idelan bio dinarski kredit s fiksnom stopom. D. Vujo{evi}


6

TRE]E DOBA

utorak12.januar2010.

PENZIONERI ]E TEK ZA TRI GODINE STI]I DO REALNE VREDNOSTI PENZIJE IZ 2008.

Prosek sawa vi{e od polovine penzionera Primawa najstarijih u Srbiji }e, ukoliko se ni{ta vanredno ne dogoditi, ~itavnih 26 meseci biti ista. Naime, penzije su posledwi put uve}ane za deset posto uz novembarski ~ek 2008.godine a zamrznute bi mogle ostatiti do kraja ove godine. U momentu kada treba da se „izvade iz leda“, 2011.godine za wih }e realno mo}i da se kupi oko 30 odsto mawe robe nego krajem 2008.godine, kada su posledwi put uskla|ivane. Ukoliko se ubudu}e penzije budu uskla|ivale s cenama na malo realno je da }e dosti}i realnu vrednost koju su imale na kraju 2008. tek 2013.godine. Dakle, tek za tri godine }e penzioneri u Srbiji imati realnu vrednost penzija koju su one imale u trenutku kada su zamrznute. Tako }e penzioneri nakon nekoliko godina oporavka i pra}ewa u pristojnim procentima prose~ne zarade ponovo zaostajati i siroma{iti. Ogromno zaostajawe penzija za zaradama zapo~eto devedesetih godina rekordno nisko bilo je 2000.godine kada je prose~na penzija bila svega 32 evra. Koliko su penzioneri u Srbiji na svojoj ko`i platili ratne godine i Milo{evi}ev re`im svedo~i podatak da je prose~na penzija 1990.godine , dakle pre dolaska Slobodana Milo{evi}a , iznosila 415 evra . Za deset godina one su pale u proseku za 383 evra. U po-

sledwoj deceniji , nakon dolaska demokratskih vlasti, penzije su imale rast te su tako sa 32 evra u 2000. stigle do 232 evra u pro{loj godini. Sada{wa prose~na penzija od 21.700 dinara mese~no iznosi 68 odsto prose~ne penzije i sva je prilika u narednim godinama mora}e da se smawi u~e{}e prose~ne penzije u prose~noj zaradi. Problem je to {to od 1,6 miliona penzionera ~ak 60 odsto wih mese~no prima mawe od prose~ne penzije , a istovremeno ~ak 224.000 poqoprivrednih penzionera s ~ekom dobija mawe od 90 evra. Jedino o ~emu se u vlasti ozbiqno razmi{qa jeste da se zbog ekonomske krize razmotri mogu}nost izvesnog pove}awa najni`ih penzija koje sada iznose 11.088 dinara , jer bi upravo penzioneri koji dobijaju najni`i ~ek mogli da narednih meseci kliznu ispod linije siroma{tva na kojoj se sada prema visini primawa nalaze i ujedno su ve} svrstani u kategoriju socijalno najugro`enijih u Srbiji. Da li }e se barem za wih na}i novac u ovoj godini jo{ uvek se ne zna ali postoje obe}awa da }e , sada kada je izmewen Zakon o PIO kojim su penzije u ovoj godini zamrznute, biti u~iweno sve kako bi im se makar jednokratnom nov~anom pomo}i prisko~ilo u pomo}. Q. M.

DNEVNIK KR^KA SE NOVI ZAKON O PIO

Jo{ se tra`i ~arobna formula za obra~un Mada bi do kraja ovog meseca trebalo da bude zavr{en nacrt zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, kako bi narednog meseca bio usvojen i time ispo{tovan dogovor sa MMF-om, jo{ uvek se ne zna {ta }e sve u wemu biti. Ono oko ~ega su ~lanovi radne grupe postigli saglasnost je da se moraju poo{triti uslovi za odlazak u prevremenu penziju , preispitatiti beneficirani radni sta` i pove}ati godine `ivota za odlazak u porodi~nu penziju . Me|utim, i daqe je najva`nije , a ujedno i glavno, pitawe indeksacije penzija u budu}osnosti. Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je da nije realno o~ekivati da se do marta defini{u sva otvorena pitawa reforme penzionog sistema u Srbiji, pre svega pitawe indeksacije ili na~ina obra~una penzija, {to bi moglo zna~iti da novi Zakon o PIO i ne}e biti usvojen narednog meseca. Prema wegovim re~ima, Srbija mora da ima jasnu viziju penzione reforme koju je obavezna da predo~i MMF, koji u febuaru dolazi u Beograd, ali i dodao da se do tada ipak ne}e na}i prava formula za indeksaciju penzija. Qaji} obja{wava da je reforma penzionog sistema veoma zahtevan posao koji podrazumeva jasnu politiku i pre svega ekonomsku projekciju.

- Neophodno je definisati socijalno opravdan i ekonomski odr`iv sistem {to u na{im uslovima nije nimalo lako posti}i. Pored toga, neophodan je i zavidan stepen politi~kog konsenzusa unutar vladaju}e koalicije, ali i socijalnih parntera, koji su veoma zainteresovani za dono{ewe tog zakona . Glavno pitawe je koliki udeo }e u obra~unu penzija ubudu}e imati inflacija a koliko zarada - istakao je Qaji}. Da su socijalni partneri i te kako zainteresovani {ta }e biti s penzijama svedo~i i zakqu~ak UGS „Nezavinosti“ da se mora napraviti sistem PIO koji je efikasan, ekonomi~an ali i socijalno pravedan kao i da on mora

HO]E LI SE RADNICI I PENZIONERI BROJ^ANO IZJEDNA^ITI

Privatno osigurawe zasad samo dobrovoqno Dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ili} upozorio je nedavno da }e broj penzionera u Srbiji u narednim godinama rasti, a broj novih radnih mesta ne}e pratiti tako brz porast broja penzionera, pa se tako mo`e dogoditi da se za kratko vreme izjedna~i broj onih koji rade i koji primaju penzije. U finansijskom planu za ovu godinu Fond PIO je planirao novac za oko 20.000 novih penzionera, procewuju}i da se tokom ove godine toliko wih sti}i do penzije. Za prvih deset meseci pro{le godine do re{ewa za penzionisawe stiglo je 14.492 osiguranika, od ~ega 11.026 radnika, 2.036 samostalaca i 1.430 poqoprivrednika. Kako bi se radnici koji jo{ uvek rade, u godinama koje dolaze, a u kojima }e o~igledno biti vi{e penzionera nego novih radnih mesta, na vreme obezbedili za mirnu starost potrebno je da ve} sada krenu s uplatama u privatne penzione fondove, ali i s dobrovoqnim `ivotnim osigurawem. Ili} je izneo podatke da u Srbiji

trenutno oko 213.000 qudi upla}uje doprinose u privatne penzione fondove, a jo{ oko 200.000 dobrovoqno `ivotno osigurawe. Ili} je uputio poziv kompanijama koje se bave dobrovoqnim penzionim osigurawem i dobrovoqnim `ivotnim osigurwem da poja~aju napore na edukaciji i propagirawu

dove. Me|utim, u Ministarstvu rada i socijalne politike obrazla`u da bi uvo|ewe obaveze poslodavcima da deo doprinosa usmeravaju ka privatnim penzijskim fondovima ozna~ilo uvo|ewe drugog stuba penzijskog sistema, a najve}a wegova mawkavost je ogromni tranzicioni tro{ak, jer

Svega 18,8 odsto penzionera u osigurawu zaposlenih odradilo je pun radni sta` i na taj na~in, uslovno re~eno, zaradilo svoju penziju svojih usluga zbog toga {to }e u narednim decenijama taj vid `ivotnog i penzijskog osigurawa biti od veoma velike va`nosti. U Srbiji, ina~e, trenutno postoji prvi stub penzijskog osigurawa, odnosno obavezno dr`avno osigurawe i takozvani tre}i stub, ili dobrovoqno privatno penzijsko osigurawe. Nedavno se ~uo predlog Unije poslodavaca Srbije da bi vlast trebala da omogu}i poslodavcima da deo novca, umesto u dr`avni, uplate u privatne fon-

bi upravo tu razliku dr`ava morala da dotira u PIO fond. Naime, ukolio bi se jedna tre}ina postoje}eg penzijskog doprinosa usmeravala u drugi stub tranzicioni tro{ak iznosio bi oko 1,2 odsto BDP i to u periodu od narednih 40 godina. Pore|ewa radi ta sredstva bi bila dovoqna da se izgradi 20 Koridora 10. Eks ministarka rada i socijalne politike Gordana Matkovi} tako|e smatra da ne treba jo{ uvek uvoditi drugi stub penzij-

skog osigurawa, dodaju}i da su najnovija istra`ivawa pokazala da u Srbiji nema uslova za uvo|ewe obaveznog privatnog penzijskog osigurawa zbog nedovoqno razvijenog finansijskog tr`i{ta, isti~u}i da nema ni ubedqivih opravdawa za to. Ona se sla`e s ocenom da bi to prouzrokovalo visok tranzicioni tro{ak s neizvesnim rezultatima na dugi rok, bez jasnog dokaza da bi se stvorili uslovi za sigurniju i dovoqno visoku penziju. - Reforme u penzijskom sistemu Srbije neophodne su da bi se otklonile neke uo~ene nelogi~nosti i sistem u~inio racionalnijim u uslovima dugoro~nog pritiska starewa stanovni{tva. Osnovni razlog promena je potreba da sistem bude boqi i odr`iv. To se pogotovo mora u~initi ako se zna da je svega 18,8 odsto penzionera u osigurawu zaposlenih odradilo pun radni sta` i na taj na~in, uslovno re~eno, zaradilo svoje penzije - objasnila je Matkovi}ka. Q. Male{evi}

obezbediti zara|enu ekonomsku sigurnost za penzionere. Oni smatraju da se su{tinske pozitivne promene u polo`aju penzionera i starih lica, kao i smawewe deficita Fonda PIO, mogu posti}i pre svega kroz ja~awe razvojne komponente privrede, nova investiciona ulagawa, pove}awe zaposlenosti i realan rast zarada, pa samim tim i doprinosa za PIO i drugih realnih izvora finansija. UGS“Nezavinost“ isti~e i da je neophodno osmisliti i zakonom definisati efikasanu naplatu doprinosa za PIO, precizirati odgovornost dr`avnih institucija i precizno odrediti mesto i ulogu Centralnog registra obve-

stemu koji podrazumeva 50 odsto rasta zarada i isto toliko kretawa specifi~ne penzionerske potro{a~ke korpe. Radi za{tite socijalnog polo`aja penzionera UGS „Nezavinost“ se zala`e za vanredno uskla|ivawe penzija u slu~aju kad prose~ne penzije u odnosu na prose~nu zaradu bez poreza i doprinosa padnu ispod odre|enog nivoa - 60 ili 70 odsto kao trajno a ne vremenski ograni~eno re{ewe. Prema wihovom mi{qewu minimalnu penziju treba utvrditi u iznosu kojim bi se mogle zadovoqiti osnovne egzistencijalne potrebe odnosno koji bi obezbedio humane uslove `ivota velikom broju penzionera sa najmawim primawima.

Glavno pitawe je koliki udeo }e u obra~unu penzija ubudu}e imati inflacija, a koliko zarada (Rasim Qaji}) znika socijalnih davawa. Za wih je trenutno neprihvatqivo podizawe starosne granice za `ene kao uslova za penzionisawe, a ni{ta mawe nije opravdano ni dogovoreno podizawe sta`a osigurawa za pripadnice lep{eg pola s 35 na 38 godina , pre svega zbog uslova rada u granama i delatnostima gde su one prete`na radna snaga. Oni se zala`u za uskla|ivawe op{teg boda po takozvanom {vajcarskom si-

UGS “Nezavinost“ }e svoje zakqu~ke do 15.januara dostaviti i Ministarstvu rada i socijalne politike ali i radnoj grupi koja priprema nova zakonska re{ewa uz zahtev da se oni razmotre ali i da budu na vreme obave{tavani u kom pravcu reforma penzionog sistema ide a ne da ,kao {to je to do sada bila praksa, dobiju kona~nu verziju na koju ne mogu da uti~u. Q. Male{evi}

SLOVENA^KE PENZIJE ^EKAJU RATIFIKACIJU U QUBQANI

Od ~eka iz de`ele ni{ta pre leta? Nakon {to je Skup{tina Srbije ratifikovala Sporazum o socijalnom osigurawu sa Slovenijom sudbina slovena~kih penzija sada zavisi od toga kada }e

penzionere ne zna~i da }e odmah dobiti penzioni ~ek. Naime, otpravnica poslova ambasade Slovenije u Beogradu Jadranka [turm-Kocjan obja-

isti dokument biti ratifikovan u Skup{tini Slovenije, jer bez toga wegova primena ne mo`e da po~ne. Sporazum koji, nakon 18 godina, kona~no re{ava sudbinu slovena~kih penzija za 10.000 penzionera u Srbiji i oko 3.000 najstarijih u Sloveniji, potpisan je krajem septembra pro{le godine u Qubqani, a posledwih dana tek minule godine ratifikovao ga je i parlament Srbije. Kako tvrde u Ambasadi Slovenije u Beogradu, sporazum u Qubqani ~eka da ga prvo potvrdi slovena~ka vlada,a posle i parlament ,uz napomenu da, ~ak i kada se to sve zavr{i, za

{wava da svako ko `eli penziju iz Slovenije treba da prilo`i neke odatne dokumente. - Budimo realni, mislim da ova procedura tra`i neko vreme, qudi treba da imaju jo{ malo strpqewa da se sve zavr{i . Tih qudi ima oko 10.000 i svaki treba da dobije neki zvani~ni odgovor, a to traje - rekla je otpravnica poslova ambasade Slovenije u Beogradu. Upravo najavqena procedura, koja predstoji tek nakon ratifikacije sporazuma, mogla bi da zna~i da }e primena po~eti na prole}e, ali nije iskqu~eno da se rok pomeri i do leta. Q. M.

KAKO LEKAR KA@E

Uganut ~lanak tra`i mirovawe Ponekad je dovoqno da osoba u tre}em `ivotnom dobu napravi samo nespretan korak pa da se uvrne ~lanak i da do|e do uganu}a. U zimskim danima, zbog poledice i snega ovakvi nespretni koraci su ~esti, mada ne retko do uganu}a dolazi i prilikom hoda na neravnom terenu, zbog neudobne obu}e, posebno one s vi{om potpeticom, zbog klizawa po parketu ili pada na stepeni{tu. Tetive su jake elasti~ne fibrozne veze koje u~vr{}uju kosti jednu s drugom i zglob ~ine stabilnim. Kada su ove veze slabije i uganu}a su ~e{}a. Mada nije ozbiqan zdravstveni problem, uganut ~lanak zahteva medicinsku pa`wu. ^ak i kad se ~ini da je uganu}e malo, ipak treba oti}i kod lekara kako bi se utvrdla te`ina povrede i potrebni tretman. Simptomi zavise od te`ine povrede. Uganu}e obi~no izaziva oteklinu i bol. Ge-

neralno, {to je ja~i bol i ote~enost, to je ve}a i povreda. Tretman za uganut ~lanak zavisi od stepena povrede. Za la-

gano uganu}e treba staviti ledene obloge, uzeti tabletu protiv bolova i ograni~iti aktivnosti dok svi simptomi ne pro-

|u. Za sredwe uganu}e, pored ovih mera, lekar mo`e da propi{e i no{ewe za{tite na nozi kao i upotrebu {taka na par dana. Te{ko uganu}e zahteva stavqawe gipsa, a u pojedinim slu~ajevima i operativni zahvat. Za uspe{an oporavak potrebno je i ve`bawe, koje ima za ciq obnovu pokretqivosti i fleksibiliteta ~lanka. Ono se radi nakon {to ote~enost pro|e i nakon neophodnog mirovawa. Umotavawe ~lanka elasti~nim zavojem radi stabilnosti se propisuje na du`e vreme. Treba paziti da se zavoj ne stegne previ{e, a prilikom motawa treba po~eti od mesta koje je najdaqe od srca.Na povre|en ~lanak ne bi se trebalo bespotrebno oslawati, a vaqa izbegavati sve aktivnosti koje mogu uzrokovati bol, otok ili neugodan ose}aj. Lagano i sredwe uganu}e zahtevaju dve do ~etiri nedeqe tretmana. J. B.


UO^I NOVOGODI[WIH PRAZNIKA

Ponovo |a~ki polasci

Grad pomogao „Raskr{}e” Pred sam kraj 2009. godine {ti}enici novosadskog Udru`ewa za pomo} zavisnicima “Raskr{}e” dobili su pakete prehrambenih namirnica i sredstava za higijenu. Inicijator je gradska Uprave za socijalnu i de~ju za{titu na ~elu sa na~elnicom Verom Grkavac, uz preporuku gradona~elnika Igora Pavli~i}a. “Raskr{}u” je isporu~eno 200 paketa od

Gradsko saobra}ajno preduze}e od ju~e je vratilo |a~ke polaske autobusa koji su ozna~eni u redu vo`we, a bili su ukinuti tokom zimskog raspusta. Zbog sanacije kanalizacione mre`e i daqe va`i izmena trase kretawa autobusa na liniji 54 Novi Sad - Futog Grme~ka, tako {to svi polasci od i za fabriku "Milan Vidak" saobra}aju @elezni~kom; a ne Grme~kom ulicom. Z. D.

Novosadska utorak12.januar2010.

[uma plakata sakrila stabla izlepqenih gde god je ruka kafeyija mogla da dosegne. Ovakvo reklamirawe provoda u popularnim klubovima postalo je, na `alost, uobi~ajeno. Najgore je pro{ao drvored u Jevrejskoj ulici, gde se ne vide stabla od raznih reklama. Sem toga na svakom koraku, po fasadama zgrada, govornicama, banderama, izlozima i u podzemnim prolazima, kao da se takmi~e, ko }e vi{e polepiti i preko wih prelepiti plakata. U ovom pravom malom ratu kafeyija za gosta, najvi{e je stradao Novi Sad i wegove ulice, koje su se zbog plakata pretvorile u ruglo. Novosa|ani gledaju, vrte glavom, gun|aju...

Za ove prekr{aje zadu`ena je komunalna inspekcija i vaqa podsetiti da su komunalci, prilikom nedavne smene u vrhu ove inspekcije obe}ali da }e se efikasnije obra~unati sa svima koji ru`e grad. No, nije sve samo na inspektorima, jer pored silnih kontrola, mo`da ne sti`u da zavire svuda. Mada, ako se malo boqe zagledaju, na svakom od tih plakata pi{e i broj telefona kafi}a, prodavnice, organizatora neke manifestacije, pa bi na osnovu toga mogli da u|u u trag gazdama. Kada bi neko za ovu nekulturu platio kaznu, mo`da bi i ostalima bilo jasno da ne mogu tek tako da izlepe "pola grada" i ruglom "bodu" o~i prolaznicima. Q. Nato{evi}

Maskenbal u Crnoj ku}i Omladinski centar CK13 u no}i izme|u srede i ~etvrtka organizuju novogodi{wi maskenbal u prostorijama "Crne ku}e" u Ulici vojvode Bojovi}a 13. Za muzi~ki deo sektakla pobrinu}e se dva novosadska benda - pioniri pankbura{ke muzike "Zbogom

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovogodi{wi praznici su N pro{li i {irom grada ostavili {arenilo plakata

Brus Li" i gradska ska atrakcija "Mamurluk". Maskenbal }e, tradicionalno, biti propra}en izborom najgore maske, najpijanijeg gosta, karaokama... @urka po~iwe u 21 sat, ulaz za maskirane goste je 200, a za nemaskirane 350 dinara. D. A.

PRIVREMENO OBUSTAVQENI RADOVI NA NADZI\IVAWU BEDEMA

Kej }e rasti uz lepo vreme Rukovodilac Slu`be za odbranu od poplava na teritoriji Vojvodine u preduze}u "Vode Vojvodine" Mirko Galowa ka`e da su radovi nadzi|ivawa bedema na keju privremeno prekinuti krajem pro{le godine zbog niskih temperatura, i da }e biti nastavqeni ~im se vreme malo prolep{a. Do privremenog obustavqawa posla izvo|a~ radova, konzorcijum "Hidrosrem" iz Sremske Mitrovice uklonio je {etnu stazu du`ine 1345 metara i na istom mestu uklonio humus. Iskopan je rov za temeq odbrambenog zida du`ine 1220, a izbetonirana je je i "stopa" zida. Potom, na tri lokacije, u du`ini od 260 metara betoniran je takozvani "AB" zid i {est stepeni{nih silaza. Na oko 500 kvadrata je sre|ena obloga nasipa i popravqena je no`ica nasipa. Kako smo saznali u toku pomenutih radova nije bilo ve}ih zastoja i sve je teklo po planu. Galowa dodaje da je situacija sa preostalim bar`ama na keju, za koje je najavqivano da moraju i}i upravo zbog radova, i daqe prili~no nedefinisana. Me|utim, kada posao stigne do wih one }e morati da budu sklowene. Za nadvi{ewe nasipa zadu`ene su “Vode Vojvodine” dok }e Zavod za izgradwu grada rekonstruisati saobra}ajnice. Na Beogradskom i Keju `rtava racije bi}e izgra|ene privremene saobra}ajne povr{ine – autobuske ni{e za turisti~ke autobuse i to na mestu dva pristana za brodove, kao i parking za putni~ke automobile uz kolovoz prema Dunavu. Kej }e biti

Bez vode deo Vardarske ulice Usled kvara na vodovodnoj mre`i, danas od 9 do 12 sati vode ne}e biti u Vardarskoj ulici, od Suboti~ke do ulice Andra{a Polgara. Do 14 ~asova u

Sremskim Karlovcima, bez vode }e biti i Ulica Svetozara Markovi}a, od Branka Radi~evi}a do Stra`ilovske, ukqu~uju}i i okolne. M. G.

V REMEPLOV

Cipele i{etale pred kupce U novosadskoj fabrici obu}e "Avala", prigodnom sve~ano{}u, 12. januara 1963. po~ela je proizvodwa plitkih cipela za doma}e tr`i{te. U woj je bilo zaposleno trideset radnika, koji su, skoro

po 10 kilograma suhomesnatih proizvoda, 600 litara deterxenta, 1.200 kilograma pra{ka za ve{ i 500 kilograma bra{na. Ova pomo} veoma je zna~ajna, jer kako ka`u u organizaciji, na taj na~in im se, pored smawewa tro{kova i boqe ishrane {ti}enika, daje do znawa da nisu odba~eni i da dru{tvo brine o wima. S. T.

svi, do{li iz zatvorenog vojnog zanatskog preduze}a. U po~etku, u fabrici se sve radilo ru~no, i prose~no je svakog dana, svaki radnik proizvodio par cipela. Naravno, ubrzo su nabavqene ma{ine, uvedena je lan~ana proizvodwa i produktivnost je po~ela ubrzano da raste. Ve} 1978. izgra|ena je sasvim nova, veoma moderna fabrika. U woj je po~etkom devedesetih godina pro{log veka oko 500 radnika dnevno proizvodilo 1.700 pari raznovrsne mu{ke obu}e. N. C.

bogatiji za pe{a~ku, biciklisti~ku i trim stazu, a bi}e izgra|en i prostor na kojem }e po zavr{etku radova biti postavqene klupe, korpe i novi cvetni zasadi. Nakon ove rekonstrukcije i popravke odbrambene linije na desnoj obali kanala Novi Sad Savino selo, grad }e dobiti odbrambenu liniju koja }e ga {tititi od voda koje se javqaju jednom u sto godina. Da bi se to postiglo, ove godine saniraju se i ona mesta na kojima bi moglo do}i do prodora vode kao {to je slu~aj na Telepu gde se popravqaju pukotine na odbrambenoj liniji. Ovaj posao bi}e nastavqen i uzvodno prema ^elarevu. B. Markovi}

REPRIZA U PREDUZE]U „INFORMATIKA”

Ra~uni s nulom pu`evim korakom I ovog, kao i prethodnog meseca, svega 600 doma}instava dobi}e ra~un za komunalije s nulom, iako je preduze}e “Informatika” najavilo da }e 1.000 porodica mese~no biti oslobo|eno pla}awa ra~una. Razlog tome je kako ka`e PR menaxer u tom preduze}u Gordana Gale{ev ponovo visoka cifra ra~una sugra|ana, a oni imaju i najve}i broj bodova u okviru akcije “Plava ku}na ra~inaqka”. - Na{e preduze}e se dr`i plana od kojeg ne mo`emo da odstupamo. Za realizaciju

ovog projekta imamo fond koji se obezbe|uje iz fonda du`nika. Tako je i ovaj kao i predhodni mesec izra~unato da je u wemu bilo novaca za 600 doma}instava – objasnila je za na{ list Gale{ev. Ipak, u ovom preduze}u ka`u da }e sve porodice koje su stekle uslov da ne plate jedan ra~un biti uzete u obzir u naredne tri godine. Me|utim, ukoliko se nastavi ovim tempom, od 34.000 redovnih plati{a, neki }e

na red sti}i tek za ~etiri i po godine. Podsetimo, ovih 600 gra|ana }e dobiti ra~un sa svim stavkama, kao i do sada jedino }e im na iznosu ra~una pisati nula. - Re{ili smo da i gra|ani koji ne}e platiti ra~un dobiju priznanicu, a ne neko obave{tewe da se ne bi zbunili i slu~ajno bez ra~una oti{li da uplate. Zato svako ko dobije da mu je ra~un nula dinara ne mora da ga plati – predo~ava Gale{ev. Q. Na.

Iskqu~ewa struje Dana{wa iskqu~ewa struje: Novi Sad od 8 do 12 sati povremeno ulice Du{ana Vasiqeva, Koza~inskog, Beogradski kej, Visarionova, @arka Vasiqevi}a, Stevana Milovana i od 9 do 12 Ulica Stevana Mom~ilovi}a 4 i 8. Futog od 8 do 13 povremeno u pojedinim ulicama Starog Futoga, ^ortanovci od 10 do 11 sati deo vikend naseqa Kraqev breg.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

utorak12.januar2010.

Za nepun mesec i po dana komunalna inspekcija napisala je 11 prekr{ajnih prijava vlasnicima prodavnica koji su posle 23 sata prodavali alkohol. Samo minulog vikenda inspektori su napisali tri prekr{ajne prijave. - Uz redovan rad tokom dana, de`urni inspektori no}u kontroli{u prodavce. Za sada smo na

terenu utvrdili da ve}ina prodavaca po{tuje ovu gradsku odluku, ali uvek se na|u pojedinci koji se oglu{uju o propise. U narednom periodu u ovaj posao `elimo da ukqu~imo tr`i{nu inspekciju i poresku upravu, jer je prime}eno da se u pojedinim marketima pi}e prodaje na crno odnosno ne izdaju fiskalne ra~une za prodat alkohol – rekao je ju~e za “Dnevnik”

{ef gradske komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev. Prema wegovim re~ima, inspektori na osnovu uvida u fiskalni ra~un vide da li je neko posle 23 sata prodavao alkohol, a ukoliko jeste pi{e mu se prek{ajna prijava. Sem u gradskoj zoni, kontroli{u se prodavnice i u prigradskim naseqima, a u vezi s tim inspekcija ima odli~nu saradwu s policijskim stanicama koje imaju popisane prodavnice. Kazne za nedozvoqeno prodavawe alkohola za odgovorne su od 250 do 25.000 dinara, a za preduzetnike od 2.500 do 250.000 dinara. Podsetimo, inicijativa za ovu zabranu potekla je letos iz Saveta za javni red i mir i bezbednost, a zatim je prihva}ena i u Gradskom ve}u i Skup{tini grada. Isti Savet je jo{ ranije predlo`io i da se ograni~i i radno vreme ugostiteqskih objekata ( do 23 sata radnim danima i dva sata kasnije vikendom), gradona~elnik Igor Pavli~i} je pre nekoliko meseci najavio da }e i kafi}i biti pod embargom, ali se taj predlog jo{ uvek uobli~uje u Upravi za privredu i propise. Q. Nato{evi}

Zima uzima danak u Dvorskoj ba{ti Polomqena, pa ~ak i stabla i{~upana iz zemqe redovna su slika zimi u Dvorskoj ba{ti u Sremskim Karlovcima. Pod naletom olujnog vetra i te`inom snega strada svake zime po desetak stabala. Ovo prirodno prore|ivawe pospe{uje i vreme{nost drvenastih primeraka u tom parku, koji je, podese}awa radi, podignut 1848. godine. Sude}i po tome da stabla stoje netaknuta, o~ito jo{ uvek radnici Nacionalnog parka “Fru{ka gora” nisu za{li u Dvorsku ba{tu da po~iste ovogodi{wi u~inak zime. Z. Ml.

Ciklus „Via muzika” Studenti novosadske Akademije umetnosti danas u 19 ~asova }e odr`ati koncert u Multimedijalnom centru Akademije, Ulica \ure Jak{i}a 7 . Re~ je o ciklusu “Via muzika”, prvom koncertu studenata poznavawa klavirske literature. Studenti departmana muzi~ke umetnosti prve, druge i tre}e godine, izvodi}e dela poznatih klasi~ara Bele Bartoka, Kloda Debisija i Sergeja Prokofjeva, a gost koncerta je Stefan Raki}, sa ~etvrte godine. Studenti su iz klase redovnog profesora Doriana Leqaka i saradnika u nastavi Marije Ivanovi}. Ulaz je slobodan. M. G.

DNEVNIK

GRAD POLICIJI POKLONIO 200 KOPIJA ZAKONA O JAVNOM SAOBRA]AJU

ZA NEPUN MESEC I PO

Sevnulo 11 kazni zbog prodaje alkohola

c m y

8

Bi}e ulice bezbednije U proteklih 30 dana u gradu se dogodilo 52 odsto mawe saobra}ajnih nezgoda nego u istom periodu 12 meseci ranije. Procene saobra}ajne policije govore da se od 11. decembra pro{le do ju~e dogodilo oko 360 nezgoda, dok je od 11. decembra 2008. do 11. januara 2009. registrovano oko 780 saobra}ajki. Stru~waci to obja{wavaju stro`om kaznenom politikom novog zakona o javnom saobra}aju, medijskom kampawom, informisawem, edukacijom, ali i po~etkom upotrebe posebnog formulara - evropskog izve{taja o saobra}ajnoj nezgodi - zbog kojeg “~ukawa” na putevima ni ne dolaze do policije. Novi saobra}ajni propisi uveliko se koriste, ali Ministarstvo unutra{wih poslova je novosadskoj policiji dostavilo tek nekoliko primeraka zakona. Zbog toga je predsednik Skup-

Donacija: Jovanovi} uru~uje priru~nik Glo|evi}u Foto: S. [u{wevi}

KOL CENTAR DOMA ZDRAVQA JU^E BIO PREBUKIRAN

Ni vi{esatno halo ne poma`e Nakon nekoliko dana prazni~nog zati{ja, kada je re~ o zakazivawu pregleda kod izabranog lekara, ju~e prepodne linije kol centra Doma zdravqa “Novi Sad” (DZNS) bile su preoptere}ene pozivima. Situaciju je li~no iskusio Jovan Markovi} sa Novog Naseqa, koji tvrdi da je odgovor operatera na broju 4879-000 i{~ekivao od 7 do 11 sati, konstantno pozivaju}i. - Nazovem, i aparat mi ka`e da sa~ekam pet minuta na vezu sa operaterom. Onda ~ekam. Poslu{am muziku, i veza se prekine. Pa ponovo nazovem, i tako ~etiri sata! Niko da se javi. Makar da imam broj ambulante pa da nazovem doktorku, ali ni{ta – rekao je Markovi}, koji je u decembru polomio nogu. Ju~e-

ra{wi pozivi predstavqali su poku{aj da zaka`e sastanak sa izabranom lekarkom, kako bi dobio uput za pregled kod specijaliste. Ponedeqak je, od po~etka rada kol centra Doma zdravqa, poznat po velikom broju poziva pacijenata koji `ele da zaka`u pregled, kazali su za “Dnevnik” iz ove zdravstvene institucije. Pogotovo je, kako tvrde, stra{na gu`va od 7 do 12 sati, a mogu}e je da je ju~e bila jo{ ve}a po{to je vreme praznovawa zavr{eno pa su se mnogi pacijenti javili. Prvog radnog dana svake sedmice realizuje se i do 5.500 hiqada poziva, pa iz DZNS podse}aju da svi operateri rade od 7 do 20 ~asova, a popodne su linije mawe optere}ene. S. Tanuryi}

{tine grada Aleksandar Jovanovi} ju~e poklonio 200 kopija xepnog izdawa Zakona koje je {tampao gradski parlament. Svaki saobra}ajac u gradu dobi}e po jedan primerak. - Ideja je potekla na na{oj zajedni~koj akciji u decembru. Saobra}ajna policija u gradu nema dovoqno primerka zakona i smatram da lokalna samouprava u takvoj situaciji mora da pomogne. Ova donacija nema materijalni nego simboli~ni zna~aj jer va`no je po{tovati bezbednost svih koji se kre}u ulicama u gradu - istakao je Jovanovi}. Na~elnik Odeqewa saobra}ajne policije Policijske uprave Milovan Glo|evi} ocenio je da }e priru~nici koje su dobili biti iskori{}eni u edukaciji u~esnika u saobra}aju prilikom redovne kontrole i izrazio uverewe da }e broj saobra}ajnih nezgodabiti sve mawi. D. A. - M. G.

STI@E OSAM HIQADA DOZA, A IZ PRETHODNE TURE 2.300 NEUTRO[ENO

Zalud se gomilaju vakcine?

Iako prema izjavama epidemiologa imunizacija protiv novog gripa ide zadovoqavaju}im tokom, u Novom Sadu se do sad vakcinisalo 5.900 gra|ana, od ~ega oko 500 dece. Ilustrativno, to nije ni 2 odsto stanovni{tva, {to je vrlo mali broj s obzirom na upozorewa ~lanova radne grupe za borbu protiv pandemije da grip H1N1 ubija i zdrave qude i da je neophodno primiti vakcinu. U novosadski Dom zdravqa do kraja nedeqe sti`e nova tura cepiva, kako je ranije najavqeno oko 8,9 hiqada doza. Vakcine se gomilaju, a iz prethodnog kontigenta, jo{ je ostalo da se utro{i oko 2.000 doza. - Trebovali smo oko 17.000 vakcina jer je, prema na{im podacima, toliko hroni~nih bolesnika u gradu. Me|utim, kako neki od wih

ne `ele da se podvrgnu imunizaciji, smatrali smo da je ta koli~ina dosta da se namire ostali gra|ani. Za sada smo zadovoqni odzivom pacijenata, mada o~ekujemo ve}e interesovawe kada se pribli`i novi, najavqeni, tre}i talas gripa – rekla je za “Dnevnik” koordinatorka za imunizaciju pri Domu zdravqa Dragana Kostadinovi}. Ona apeluje na Novosa|ane da se jave svom izabranom lekaru na vakcinaciju, a napomiwe da za pelcovawe nije potrebno imati overenu zdravstvenu kwi`icu, ve} bilo kakav identifikacioni dokument. Podse}amo, u prvoj turi u Dom zdravqa dosad je stiglo 8.100 doza vakcina, od ~ega je, do ju~e, utro{eno 5. 900. I. Brcan

NEKI \ACI OD JU^E U [KOLSKIM KLUPAMA

Praksa diktira odra|ivawe ~asova Medicinska {kola “7. april” i Ekonomsko-trgova~ka {kola “Svetozar Mileti}” ju~e su po~ele da odra|uju ~asove iz prvog polugodi{ta, umesto u petak, kako je najavqeno. Direktorka Medicinske {kole Aleksandra Ber-Bo`i} ka`e da su odra|ivawe po~eli ranije zbog prakse, te }e do petka zakqu~iti ocene.

^ITAOCI PI[U SMS

- Do petka }emo zavr{iti prvo polugodi{te, odr`a}emo nastavna ve}a, ali zato ne}emo imati ~asove u subotu. Tako }emo spremni u}i u drugo polugodi{te u ponedeqak 18. januara - rekla je Ber-Bo`i}. Po istom principu vodila se i Ekonomska {kola koja }e, kako je rekao di-

rektor Neboj{a Bulatovi}, do srede nadokna|ivati izgubqene ~asove. U ~etvrtak {kola ne}e raditi, dok }e u petak biti odr`ana ve}a i zakqu~ivane ocene. Sve ostale {kole po~iwu nastavu u petak, dr`a}e je i u subotu, a drugo polugodi{te po~iwe u ponedeqak 18. januara. A. V.

065/47-66-452 & 063/366-977

@iveti od crnog ke{a Odgovor br. 063 520...ja znam o ~emu pri~am. Minimalac dobijam na ra~un, ostatak u ke{u, ke{ se pravi takozvanim crnim parama koje opet mi moramo gazdama da pravimo, a u ugovorima o radu pi{e {ta su moje obaveze, a {ta poslodavca.Ugovore potpisuje gazda u ime radnika, a to je falsifikovawe potpisa. Mogu jo{ gomilu stvari da nabrojim o kr{ewu zakona. 063/8348... *** U ovim zimskim i hladnim danima od Nove godine toplana “Zapad” svakodnevno u poslepodnevnim ~asovima iskqu~i grejawe pod izgovorom da im je nastupila”havarija”!?Kako to da do”havarije”do|e ba{ svakog dana? Kakvu igru igra toplana “Zapad”? A cena grejawa je ista kao i kod ostalih toplana koje normalno greju!? 064/5838... *** Gospodo draga 063 8348... i 063 501... u na{em gradu postoji vi{e inspekcija koje rade na osnovu zakona i odluka. Ako `elite da znate konkretno, komunalna inspekcija je gradska i radi po Odluci o ure|ewu grada, a ako vas zanima {ta u woj pi{e mo`ete do}i u inspekciju i informisati se, pa onda ne}ete pisati gluposti o nadle`nosti komunalne inspekcije. 060/3305... *** Ako je za utehu gradona~elnik nije smeo da se pojavi na Trgu za do~ek jer je probu|en u dva sata no}u zbog ^ardaka okovanog le-

dom. Birajte mene za gradona~elnicu, pa }ete biti redovno otkravqivani 062/8248...

*** Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe filijala Novi Sad ne radi 08. 01. 2010. A za{to bi i radili, nisu oni krivi {to sam ja nezaposlen a radio bih. 063/311... *** Voleo bih da objavite imena arhitekte koji je projektovao plasti~ni beli hotel u centru “Srpske atine” i kom{ije koji je izdao dozvolu za tu bi`uteriju. 063/545... *** Obra}am se povodom dezinformacije koju je va{ ~italac uputio o tome da je Tadi} obe}ao znoj i suze gra|anima Srbije. Osoba koja je to uputila ili ne razume dobro srpski jezik i doga|aje, ili se bavi {irewem la`i! Tadi} je suze i znoj obe}ao nama demokratama. To je uradio na na{em unutarstrana~kom sastanku. Ali ja se ne brinem za nas demokrate. Mi smo navikli na odricawe, `rtve i niske udarce. A doti~na persona je mo`da po`elela da u|e u Tadi}ev tabor? Ali kod nas je selekcija `estoka i ne primamo ba{ svakog! 063/8614... *** Za 063 520...Pisao sam o ugostiteqskim objektima. Mogu da napi{em i koji poznatiji lokali, re-

storani tako rade, a i imena zaposlenih koji rade po takvim uslovima, jer se uglavnom svi me|usobno poznajemo. Ima sajt gde se sve ovo mo`e na}i. 063/8348... *** Predlog da poslanici idu u penziju sa 55godina starosti i tri mandata u parlamentu, vi{e nego sme{no i za neverovati. [ta re}i 36 godina u braku mu` na terenu sva ~etiri stuba na meni i 21 godina radnog sta`a po fabrikama a imam 55 godina i jo{ moram da radim. Za koga i ~ega sam glasala pitam se. 063/8926... *** Ne znam koliko Sremaca (063-507...) ide na posao ba{ u tu nedequ kada su se odr`avale trke, ali znam da je u Novom Sadu grubo prekinuta dugogodi{wa tradicija samovoqom, ili neznawem ~oveka kome se zahvaqujete. Novosa|anin. 063/520... *** Iz JKP “Stan” bilo bi boqe da su umesto table ponudili protivpo`arni aparat za 3.000 dinara. A tablu ako moraju neka naplate kroz stalne tro{kove odr`avawa . 066/490... *** Samo pitam Dinki}a kako ga nije sramota, podelio si}u gra|anima, a {ta je sa mojim akcijama {to sam se odrekla da bih dobila si}u. 064/3144...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak12.januar2010.

9

DANAS U KATASTRU

I {trajk i rade {alteri? Gra|ani ni ju~e u Slu`bi u katastru u @elezni~koj ulici nisu mogli da obave posao zbog generalnog {trajka koji traje od pro{le sednice, a da li }e danas vide}e se. Naime, ju~e je iz direkcije Republi~kog geodetskog zavoda stiglo uputstvo da se tokom protesta mora po{tovati deset odsto mi-

nimuma rada. To zna~i da bi slu`benici morali od danas da rade sa strankama. Me|utim iz Jedinstvene sindikalne organizacije najavili su da se u slu`bama katastra ne}e raditi i da }e biti isto kao i prethodnih dana, jer odluku direkcije smatraju nezakonitom.

Prema re~ima ~lana pregovara~kog tima iz Jedinstvene sindikalne organizacije Wego{a Pote`ice danas se o~ekuje da se postigne dogovor izme|u predstavnika Vlade Srbije i sindikata. Pote`ica je kazao da dogovor podrazumeva znatno mawi broj tehnolo{kog vi{ka nego {to je prvobitno bilo

planirano.Prema sistematizaciji radnih mesta iz Geodetskog zavoda Srbije treba da ode 800 radnika, a u Novom Sadu 18, od 65 uposlenih na neodre|eno vreme. Bez radnog mesta bi u na{em gradu ostalo i 45 radnika koji sada privre|uju u katastru prema ugovoru o radu na odre|eno vreme. Z. D. Foto: A. Erski

GRAD I NAJAVA KOMUNALACA DA ]E [TRAJKOVATI 18. JANUARA

Po~eli pregovori, niko ne popu{ta ^lanovi gradske Komisije za sporazumno re{avawe spora i predstavnici [trajka~kog odbora sindikata javnih komunalnih preduze}a nisu se ju~e posle prvog susreta ni{ta dogovorili, ve} zakqu~ili da se opet sastanu, zbog zakazanog {trajka komunalnih radnika za 18. januar. Predsednik Gradske komisije Milan \uki} kazao je da postoji Prva runda razgovora bila u Radni~kom domu dobra voqa osniva~a da se uspoPri tome je imao na umu zahtev stavi socijalni dijalog, ali da se sindikata komunalaca da se zarade neke odluke grada ne mogu mewati. vrate na pro{logodi{wi nivo. U „^ISTO]I” BEZ [TRAJKA UPOZOREWA

Plata otkazala protest Zaposleni u „^isto}i“ ju~e su primili drugi deo decembarske zarade iz pro{le godine po starom obra~unu, {to je bio povod sindikatu u firmi da otka`e {trajk upozorewa zakazan za danas. Predsednik sindikalne organizacije u firmi Mom~ilo Arsenijevi} rekao je da je {trajk upozorewa bio u planu u slu~aju da se plata isplati po novom obra~unu, {to bi zna~ilo da bi zaposleni ve} decembarski li~ni dohodak iz pro{le godine primili umawen za deset odsto. Naime, zarade radnika u javnom komunalnom sistemu grada su smawene, jer je Skup{tina grada usvojila planove rada komunalnih preduze}a u kojima je masa novca za plate mawa za deset odsto nego lane. Z. D.

To je ina~e osnovni zahtev sindikata i razlog za najavu {trajka. Predsednik Sindikata radnika u stambeno komunalnoj delatnost Zoran Radosavqevi} naglasio je da od tog zahteva ne mogu odustati, jer su li~ni dohoci radnika ve} u 2009. godine ni`i od 15 do 30 odsto, zbog prekomernog zapo{qavawa.“Tra`imo da masa novca za plate bude ista kao i lane“, podvukao je Radosavqevi}.

Zahtevi sindikata su i da direktori prestanu da neorganizovano zapo{qavaju novu radnu snagu, jer prema sindikalnim podacima od dolaska sada{we vlasti na ~elo grada u komunalnim firmama je posao na{lo preko dve stotine radnika. Sindikat tra`i i da grad povu~e zakqu~ak o delimi~nom otkazivawu kolektivnog ugovora u delu finansijskih primawa radnika. U vezi tog zakqu~ka dve strane su po~eli pregovore, ali se trenutno ne vodi socijalni dijalog.Naime jedan deo spornih ta~aka, izme|u ostalog visina toplog obroka i regresa je usagla{ena, ali Grad i sindikat nisu stavili potpise. Z. Deli}

SES O BUDU]EM JAVNO–PRIVATNOM PARTNERSTVU

O „Vodovodu” i gra|anima re~ Javno-privatno patrnerstvo nije privatizacija ve} model da se transformi{e JKP „Vodovod i kanalizaicja“ ~ija je infrastruktura izraubovana, rekao je da na sednici Socijalno-ekonomskog saveta grada (SES) predstavnicima poslodavaca i sindikata direktor Branko Bjelajac. I sindikat i poslodavci ostali su pri ranijem stavu da je potrebno izraditi strategiju u slu-

~aju transformacije „Vodovoda“i organizovati javnu raspravu, jer je to javno dobro.Obe strane smatraju da u javnu raspravu treba da se ukqu~e gra|ani i da bez wihove saglasnosti kao i sindikata i poslodavaca „Vodovod“ ne mo`e biti transformisan.Sindikat i poslodavci su oprezni, re~eno je na SES-u, po{to iskustva u zemqama u okru`ewu nisu ba{ ru`i~asta, jer dolaskom strate{kog partne-

ra cena komunalnih usluga poskupquje, {to neke zemqe navodi da raskidaju ugovore sa strancima. Me|utim Bjelajac je kazao da su druge potrebe stanovni{tva u odnosu na cenu vode znatno ve}e, i da se treba okanuti socijalne demagogije. Koliko su tro{kovi mobilne telefonije, struje, gasa... u odnosu na mese~ni ra~un za potro{enu vodu ~etvoro~lane porodice, pitao je Bjelajac. Z. D.

U „Drap{inu” tra`e zara|eno U AD „Petar Drap{in“, firmi u kojoj je privatizacija raskinuta 2009. godine ~lanovi Samostalnog i sindikata „Solidarnost“ na ju~era{wem {trajku upozorewa tra`ili su isplatu neispla}enih zarada i povezivawe radnog sta`a. U slu~aju da se zahtevi ne ispune bi}e organizovan {trajk. [trajka~ki odbor zahteve je poslao zastupniku dr`avnog kapitala u

firmi Zorici Sari}, pokrajinskom sekretaru za rad Miroslavu Vasinu i direktoru Akcijskog fonda Aleksandru Gra~ancu. Zastupnica Sari} kazala je za „Dnevnik“ da je radnicima povezan radni sta` i da su upla}eni i doprinosi za zdravstveno osigurawe. Ovo nije dodu{e mogao da potvrdi pokrajinski sekretar za rad Vasin, jer nije video re{ewe o tome. Z. D.

Ime i prezime Novog Sada Mo`e Novi Sad biti i lep! Ali samo onima koji to ho}e i `ele... Re~i su Aleksandra Ti{me iz 1996. godine kojim je opisao grad koji je dobio jo{ jednu kwigu - „Ime i prezime: Novi Sad“ u zdawu „Prometeja“. Kwiga je promovisana sino} u „Studiju M“ u prisustvu velikog broja „vi|enijih“ Novosa|ana. Na promociji kwige govori-

li su Dra{ko Re|ep i Petar Popovi}, dramski umetnik Jugoslav Krajnov ~itao je odlomke iz kwige, a za muzi~ki deo programa pobrinuo se sastav „La boem“ pod vo|stvom Florijana Bala`a, kao i sopran Marta Bala`. Govorilo se o gradu koji „da je gori od nas koji u wemu `ivimo, ne bi bilo ni smisla pisati kwigu o wemu“. D. A.

ULAGAWA UZ POMO] GRADA I KREDITA

Milijarda u toplanu „Sever” Mada je gradski buxet za ovu godinu, a tako i programi i investicioni planovi javnih gradskih preduze}a, usvojen krajem pro{le godine, rukovodstva preduze}a i daqe i{~ekuju da sve bude objavqeno u Slu`benom listu grada kako bi po~ele pripreme za gra|evinsku sezonu i novi ciklus ulagawa. U Novosadskoj toplani, pak, navode da }e u ovoj godini obaviti pet najva`nijih poslova: povezivawe toplane “Sever” i TE-To “Novi

Zarade 10 odsto mawe Na osnovu odluke Skup{tine grada, i u Toplani }e ove godine fond zarada biti umawen za 10 odsto. Kako saznajemo, srazmerno tome bi}e umawene i zarade zaposlenih, {to bi trebalo da donese u{tedu od oko 30 miliona dinara. Sad”, rekonstrukcija “Severa”, rekonstrukcija toplane “Petrovaradin”, rekonstrukcija dela vrelovoda na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a i rekonstrukcija vrelovoda u Ulici vladike ]iri}a. Za povezivawe toplane “Sever” na glavnu razdelnu stanicu, preko koje topla voda iz TE-TO ve} sti-

`e u toplane “Jug” i “Istok”, bi}e izdvojeno 323 miliona dinara, od kojih grad daje 230 miliona, a ostatak finansira Toplana. Ovom investicijom deo potrebne toplotne energije stiza}e iz TETO ~ime }e maksimalno biti iskori{}enna prednost TE-TO, odnosno kombinovana proizvodwa toplote i struje, a time i jeftinija energija. “Sever” }e, tako|e, dobiti i dva nova kotla od 58 megavata, a bi}e rekonstruisana i kotlarnica, trafo-stanica, cirkularno postrojewe, rezervoar za mazut od 1.000 kubika. Vrednost posla je 740 miliona dinara, novac }e biti nabavqen kroz kredit nema~ke razvojne banke KfW. U toplanu “Petrovaradin” bi}e ulo`eno 100 miliona dinara, tako|e iz kredita KfW a toplana }e dobiti mogu}nost da koristi i alternativna goriva osim gasa, te }e i stanovnici Petrovaradina, nakon {to je to u~iweno i u toplani “Zapad”, biti mirni u slu~aju da ponovo do|e do nesta{ice gasa. Jedan od vrelovoda na kojem je bilo najvi{e havarija, onaj na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a, bi}e rekonstruisan. Procewena vrednost radova iznosi ne{to mawe od 127 miliona dinara. S. Krsti}


VOJVODINA

utorak12.januar2010.

DNEVNIK

c m y

10

DO POSLA UZ POMO] DR@AVE

Subvencije za poslodavce PAN^EVO: Uz pomo} Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, filijale u Pan~evu, posao je pro{le godine dobilo 1.445 nezaposlenih iz Pan~eva, Aliubunara, Bele Crlve, Kova~ice i Opova. -Kandidati su do posla do{li prekvalifikacijom i u~e{}em na konkursima, ~iju je realizaciju finansijski pomogao pokrajinski Sekretarijat za rad, zapo{qavawe i rodnu ravnopravnost, koji je za pet projekta izdvojio oko 300 miliona dina-

ra - obja{wava direktor filijale Nedeqko Erak. Sa evidencije slu`be za zapo{qavawe novi posao pro{le godine dobilo je 380 radnika, a svoj biznis pokrenulo je 253. U javnim radovima je bilo anga`ovano 164 lica. Poslodavci su anga`ovali 619 pripravnika, a 31 lice je zaposleno kod poqoprivrednika koji su registrovali svoje doma}instvo i time stekli pravo na pomo} dr`ave pri zapo{qavawu radnika na imawu. Subvencije za pla}awe po-

reza i doprinosa za novozaposlene radnike dobila su 84 poslodavaca koji su radno anga`ovali 101 radnika. -U pet ju`nobanatskih op{tina, prekvalifikaciju je lane steklo 203 radnika, najvi{e pekara, poslasti~ara, geronto doma}ica, bravara, a sedamdesetak wih se odmah zaposlila - ka`e PR menaxer pan~eva~ke filijale Zorica Maksimovi}. - Program obuke za 2010. godinu u pan~eva~koj filijali za zapo{qavawe bi}e gotov u febru-

aru, a novi konkursi po programima zapo{qavawa o~ekuju se u martu i aprilu. Na evidenciji pan~eva~ke filijale u novembru pro{le godine bilo je nezaposleno 21.551 lice. Me|u onima koji tra`e posao, najvi{e je radnika iznad 40 godina, bez kvalifikacije i sa sredwom {kolskom spremom. Iako se u Pan~evu jo{ uvek {koluju hemijski i poqoprivredni tehni~ari, te radnike posledwih godina poslodavci ne tra`e - nagla{ava Erak. L. L.

VESTI

UKLOWENE NAPLATNE RAMPE IZ CENTRA GRADA OTVORENO KLIZALI[TE U „SOKOLSKOM DOMU”

Zimska radost na ledenoj plo~i SOMBOR: Iako je otvoreno uo~i zavr{etka |a~kog rasupsta, somborsko ve{ta~ko klizali{te je priu{tilo zimsku radost i ugo|aj velikom broju Somboraca. Naime, slede}i pro{logodi{wa iskustv, somborsko javno preduze}e Sportski centar „Soko” je i ove zimske sezone u „Sokolskom domu” (biv{i „Partizan”) otvorilo klizali{te neposredno posle bo`i}nih praznika. Ve{ta~ki led je privukao veliki broj Somboraca, pa dnevni broj prodatih karata prelazi cifru od 400. Prema dnevnom redu klizali{ta, Somborci mogu da u`ivaju u ~arima leda od 10 do 22 sata i to po ceni od 50 dinara po satu, ukoliko imaju vlastite klizaqke. Za one koji ne poseduju ovaj deo obavezne zimske sportske opreme cena je

udvostru~ena, odnosno jedno~asovno iznajmqivawe klizaqki i kori{}ewe klizali{ta iznosi 100 dinara. Mada dnevne temperature u Somboru prelaze nulti podeqak, iznajmqeni ure|aji led napravqen u dvori{tu „Sokolskog doma” odr`avaju u dobroj „kondiciji”, a ceo projekat Sportskog centra „Soko” su podr`ale i gradske vlasti koje su prednovogodi{wom odlukom Gradskog ve}a iz varo{kog buxeta izdvojile oko 400 hiqada dinara za subvencionisawe postavqawa i odr`avawa ledene plo~e. Ovaj novac predstavqa tek jednu ~etvrtinu potrebnog, ali kako je klizawe priraslo za srce Somborcima, ne bi trebalo da ~udi ukoliko iz celog aran`mana SC „Soko” iza|e i sa pozitivnim saldom. M. Miqenovi}

Od sada pla}awe porukama ZREWANIN: Centar Zrewanina od ju~e je ostao bez naplatnih rampi koje su ~esto pravile neopisive gu`ve u saobra}aju i izazivale bes voza~a, ali i gra|ana koji tu `ive. Po{to se wihovo postavqawe pokazalo pogre{nim potezom, lo-

- Najve}i razlog je nezadovoqstvo gra|ana. Drugo, postojale su velike emisije {tetnih gasova, a tre}e – dolazilo je do zagu{ewa saobra}aja, naro~ito kada je nevreme, po{to se u centru nalaze i brojni semafori – istakao je Radu.

ona }e biti preba~ena na druge lokacije. Ako Direkcija za izgradwju i ure|ewe grada napravi drugi zatvoreni parking kao {to su Prevlaka ili @itni trg, mi }emo ovu opremu iskoristiti u te svrhe – pojasnila je Gavrilovi}eva.

„Yuli i Yulija”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop "Vojvodina", na Spensu :"Bo`i}na pri~a" (17.30, 19.15).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}": "Tri sestre" (19.30), Kamerna scena: "Disko sviwe" (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju. Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka 8. januara u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ivana Huseinovi}, Mirjana Jovan~evi}-Drvenica, Tamara Blanu{a, Marija Stojkovi}, Brankica Puri}, Aleksandra Divni}-\isalov, Jasna Prodanov-Radulovi} i Ivana Lainovi} iz Novog Sada, Ivana Tepi} iz Siriga, Vladana Radnovi} iz Sremske Kamenice, Sawa Penov iz Titela, Sandra Manojlovi} iz Silba{a, Mirjana Popovi} iz Petrovaradina, Gordana Zuki} iz Ka}a, Slavica [indler iz Maradika, Piro{ka Kova~ iz Temerina, Violeta Pozni} iz Veternika, Novka Rau{ iz Bosuta i Dragana \or|evi} iz Rumenke DE^AKE: An|elka Spiri}, Dragana \ur~ek, Ivana Raki}, Marina Krsti}, Marija Cviji}, Dragana Poku{evski, Sawa Petkovi}, Marija Vidakovi}, Dragana Gligori}, Marijana \uki}, Vesna Dovatov, Sofija Mandi}, Maja Grizeq i Jovana Blagojev iz Novog Sada, Slavica Po{a iz Ba~a, Nata{a Subo{i} iz Futoga, Hristina Crn~evi} i Jasmina Kosti} iz Titela, Svetlana Martinko iz Kisa~a, Aleksandra Mitrovi}-Kova~ev iz Ravnog Sela, Marija Igwatov iz ^elareva, Jelena Stevanovi} iz Zmajeva, Jelena Jovanovi} iz ^uruga i Vesna Hlo`anova iz Kulpina.

APATIN: Turisti~ka organizacija Apatin, pod pokroviteqstvom SO, organizuje 13. januara do~ek Srpske nove godine. Do~ek u centru grada, kod gradske ~esme, po~iwe u 18 ~asova programom za najmla|e pod motom „Vesela nova godinica”. U tom delu programa u~estvuje rok grupa „Bure, Sa{a i Kalaba” koja }e pratiti nastupe de~jih grupa „Apa bebe” i „Eurokrem”. U 10 ~asova se lomi ~esnica u kojoj }e se nalaziti dukat. U drugom delu programa u~estvuje kantautor Ilija Ili} i grupa „Gold”. U pono} je predvi|en vatromet i ~estitka koju }e gra|anima op{tine uputiti predsednik skup{tine op{tine Milan [krbi}. J. P.

Nova godina uz ~aj i vatromet @ABAQ: Proslava Pravoslavne nove godine bi}e odr`ana sutra uve~e, na platou ispred zgrade Op{tine @abaq. Za posetioce je uz muziku pripremqen besplatan ~aj i vatromet, a program po~iwe u 22 ~asa. L. N.

BIOSKOPI PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Yuli i Yulija” (21) ZREWANIN SINEMA „Surogati” (17, 19) APATIN KULTURNI CENTAR „Opasnost u Bangkoku” (20)

Do~ek Srpske nove godine

Promocija dvojezi~ne kwige

kalna samouprava je odlu~ila da ih ukloni, a ubudu}e }e voza~i parkirawe automobila pla}ati kao i na drugim mestima u gradu, putem SMS-a i kartica. Direktor Javnog preduze}a „Pijace i parkinzi” \or|e Radu kazao je ju~e da postoje tri razloga zbog kojih je odlu~eno da se izmeni sistem naplate parkirawa u zoni kontrolisanog prolaza i u u`em gradskom jezgru.

Zamenica direktora „Pijaca i parkinga” Mirjana Gavrilovi} naglasila je da niko od radnika anga`ovanih na naplatnim rampama, nije dobio otkaz, niti }e ga zadesiti ta sudbina, ve} su raspore|eni na druga radna mesta. - Zapravo, nama jo{ fali radnika kada je u pitawu naplata putem SMS-a, ali imamo zabranu zapo{qavawa. [to se ti~e opreme kori{}ene na rampama,

Ju~era{wem uklawawu rampi prisustvovao je i zamenik gradona~elnika Zrenjanina Goran Kauri} koji je primetio da su se mnogi gra|ani jadali da od automobila ne mogu da pristupe svojim stanovima i lokalima sme{tenim u u`em gradskom jezgru. - Rampe su se pokazale kontraproduktivnim i zato ih i uklawamo – dodao je Kauri}. @. Balaban

NOVI KNE@EVAC: Promocija dvojezi~ne zbirke pesama „Latice, trn” `upnika novokne`eva~ke rimokaoli~ke crkve i pesnika Jo`efa Bogdana odr`a}e se danas, u utorak 12.januara u 19 ~asova u Narodnoj biblioteci „Branislav Nu{i}”. U kwizi je objavqen izbor iz do sada objavqene poezije `upnika Bogdana na ma|arskom i na srpskom u prevodu dr Dragiwe Ramadanski iz Sente. O kwizi }e pored autora i prevodioca govoriti i kwi`evnik Radivoj [ajtinac iz Zrewanina. M. Mr.

GRADSKI OCI U POSETI NAJSTARIJIM SUGRA\ANIMA

Uz kafu i rakiju gazi 103. godinu KIKINDA: Najstarije Kikin|ane Du{ana Karanovi}a i Biserku Isakov obi{li su predsednik op{tine Ilija Vojinovi} i pomo}nica Gordana Bulatovi}. Du{an je titulu najstariji dobio sa 103 godine. Sada `ivi u Nakovu, a ro|en je 1907. godine u Bjelaju kod Bosanskog Petrovca. U Nakovo se, ka`e, naselio 1946. godine sa Kraji{nicima u drugoj kolonizaciji. Sa suprugom Smiqom, koja je preminula pre 15-ak godina, imao je osmoro dece, od kojih je ~etvoro `ivo. Najstariji me{tanin u kikindskoj op{tini nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine i jedan je od ~etvorice `ivih sa ovom spomenicom. Voli da pri~a o pro{losti, naro~ito o vremenu kada je bio direktor Zemqoradni~ke zadruge „Marko Ore{kovi}”. Do pre 15 godina sam je vozio kowsku zapregu i i{ao na wivu. Deda je sedmoro unu~adi, ima devetoro praunu~adi i jedno ~ukununu~e. Deda Du{an, kako sam

Biserka Isakov

ka`e nikada nije uzimao lekove, a uz jutarwu kafu popije jednu do dve ~a{ice doma}e rakije i do sada nikada nije odlazio lekaru, jedino je nakon pada u dvori{tu ku}e, pet dana proveo u bolnici. Veoma je bistar i vitalan i voli slatki{e. Dobro vidi i ~uje, a `ali se na bolove

Du{an Karanovi}

u nogama, jer se kre}e uz pomo} {taka. Du{an ima penziju oko 60 hiqada dinara i zato rado poma`e decu, unu~i}e i praunuke. Nedavno je jednoj od unuka kupio laptop. Ka`e da je tajna wegove dugove~nosti u tome {to je u `ivotu uvek bio umeren. Najstarija me{tanka ki-

kindske op{tine je Biserka Isakov iz I|o{a, ro|ena 11. novembra 1911. Majka je ~etvoro dece, ima petoro unu~adi i {estoro praunu~adi. Suprug Du{an umro je 1991. godine u 86. godini `ivota, a Biserka `ivi sa snahom. Bistrog je uma i vitalna, a posledwih godina pije lekove protiv krvnog pritiska i za srce. Prilikom posete najstarijim sugra|anima, gradski ~elnici su podsetili, da u Kikindi pored dva doma Gerontolo{kog centra, postoje i dva kluba u kojima se penzioneri dru`e. Prema re~ima Bulatovi}eve, ove godine planira se i otvarawe dnevnog centra za stare. Za ove namene trebalo bi da se preuredi jedna ku}a u blizini centra. Objekat bi bio namewen najstarijim gra|anima koji bi u ku}i boravili tokom dana dok su wihovi bli`wi na poslu. Za wih }e biti obezbe|ena lekarska nega, hrana i stru~na pomo} zaposlenih u gerontolo{kom centru. A. \.


VOJVODINA

DNEVNIK

utorak12.januar2010.

11

PODZEMNE VODE I POPLAVE ZADAJU GLAVOBOQU @ITEQIMA VOJVODINE

Voda u{la u avlije i iskqu~ila telefone E^KA/ZREWANIN: Rast podzemnih voda, nastao usled dugotrajnih ki{a, zadao je glavoboqe me{tanima Li~ke ulice u E~ki, selu nadomak Zrewanina. Ve} nakon prvih izlivawa vode na teren su iza{li vatrogasci i poku{ali da pumpama iz poplavqenih avlija izvuku vodu koja je pretila da prodre i u ku}e. Na licu mesta zatekli su se i na~elnica Sredwobanatskog okruga Tawa Dulovi} i {ef jedinice za protivpo`arnu za{titu Goran Marjanovi}. - Podzemne vode pre nekoliko dana izbile su na povr{inu i po-

plavile dvori{ta. Pretile su da ugroze imovinu i zdravqe qudi. Voda nije mogla da se odlije u reku zato {to je kanal koji vodi do Begeja na nekoliko mesta bio prekinut. Qudi su, naime, napravili prevlake na tri mesta, {to je i dovelo do porasta vode – objasnila je za „Dnevnik” Dulovi}eva. Ona je nalo`ila na~elnicima svih nadle`nih inspekcija u Zrewaninu da odu na teren i utvrde stawe, a zatim i da joj dostave izve{taj kako bi se planirali slede}i koraci.

Tisa kod Be~eja nadolazi BE^EJ: Relativno toplo vreme za ovo godi{we doba doprinelo je iznenadnom porastu vodostaja Ti-

Probleme zbog vode minulog vikenda imali su i `iteqi Zrewanina. Zbog kvara na kablu u Beogradskoj ulici, koji je o{te}en po{to je u wega u{la voda, bez fiksne telefonije u gradu je ostalo oko hiqadu korisnika. Kako je saop{teno iz „Telekoma”, popravka iziskuje da u Zrewanin stigne specijalna ma{ina za ovakve radove, a trebalo bi da se zameni kompletan kabl. Prvi telefoni trebalo bi da su ve} proradili, a najpre }e biti ukqu~eni privredni korisnici. @. B.

Potopqene ~arde i sojenice SREMSKA MITROVICA: Reka Sava nadolazi. Vodostaj kod Sremske Mitrovice bio je ju~e u 13 ~asova 710 santimetara, a vanredna odbrana od poplave progla{ava se kada vodostaj stigne do 750 santimetara, jer tada reka preti da se preko keja prelije u sam grad. Na 118 kilometru od Beograda, u selu Hrtkovcima vodostaj je 666 santimetara, nema {anske da se reka izlije u selo, ali, odrowavawem obale na ovom delu ozbiqno preti najbli`im ku}ama.U Sremskoj Mitrovici su potopqene ~arde pored reke, a voda je ve} zapretila i sojenicama koje su od zemqe dignute vi{e

POZORI[TA BEZ ZA[TITE

Po`ar preti sceni SUBOTICA: Scena „Jadran”, koja se nalazi u okviru De~jeg pozori{ta u Subotici nema adekvatnu za{titu od po`ara. Po{to Narodno pozori{te nema scenu za rad, jer se zgrada rekonstrui{e, na sceni „Jadran” se igraju predstave. Pre desetak dana, protivpo`arna inspekcija odredila je rok od dva meseca Narodnom pozori{tu da se za ovu scenu obezbedi odgovaraju}a za{tita od po`ara, u protivnom dva suboti~ka pozori{ta bi mogla da ostanu bez prostora za rad. Neadekvatna za{tita od po`ara, je problem i sportskih ustanova koje dele zgradu nekada{weg „Sokolskog doma” zajedno sa De~jim pozori{tem.

- Mi predstave igramo po {kolama i obdani{tima. Kada sam stupila na novu du`nost, zatekla sam takvo stawe. Nedostatak hidranta i nepostojawa infrastrukture za protivpo`arnu za{titu je problem po{to nema dovoqnog dotoka i pritiska vode u nagistralnom vodu – obja{wava v.d. Direktorka De~jeg pozori{ta Marta Aroksala{i Stamenkovi}. Potpisan je sporazum o namerama da se do 15. marta obavi zamena glavnog dovoda vode izme|u grada, Direkcije za izgradwu grada, Narodnog pozori{ta i JKP „Vodovod i kanalizacija”. Vrednost ove investicije je 1,5 miliona dinara. A. A.

od tri metra. U restoran „Probus“ na gradskoj pla`i, koji je sagra|en na stubovima, voda samo {to nije u{la, ~arda „Rubin”, vlasni{tvo Bore Miqkovi}a, ve} tre}i dan je pod vodom, a ista sudbina je zadesila jo{ nekoliko kafana na samoj obali Save u Sremskoj Mitrovici. Ku}a bra}e Milana i Predraga Su{i}a je na dvadesetak metara od obale, a pre dva dana Sava je na ovoj krivinu „pojela” jo{ ~etiri metra obale. - Su{i}a ku}a je nekad bila na 150 metara od reke, a evo, jo{ malo, pa }e qudi morati da be`e – pri~a starina Petar Zeqkovi}, koji je iz drugog dela Hrtkovaca do{ao da vidi koliko je Sava odnela obale. S. Bojevi}

- Na Badwi dan u{ao sam u ekonomsko dvori{te jer sam ~uo neobi~no jako graktawe guske. Ugledao sam kunu na ogradi susedne ku}e. Bila je ve} no} i u prvi mah nisam primetio da su mi sve patke i labudasta guska ve} uginule i le`ale po celom

Nazire se stari sjaj

Be~ejska pravoslavna crkva

talni u~vr{}iva~i, a krov je op{iven novim bakarnim olucima, koje je uradila firma „Bla{ko” iz Kule, pa je nadle`na komisija krajem pro{le godine odobrila kori{}ewe hrama. Projekat rekonstrukcije krova potpisao je prof. dr Milorad Dimitrijevi}, a izvo|a~ radova bila je petrovaradinska firma „Gileks Brankovi}”. -Predstoji druga faza rekonstrukcije, u kojoj }e akcenat biti stavqen na unutra{wost hrama. Zavod za za{titu spomenika kulture uradio je projekat sanacije enterijera vredan 150.000 dinara,

pri ~emu }e se restaurirati i konzervirati ~uveni ikonostas sa ikonama koje je uradio proslavqeni srpski slikar Uro{ Predi}. Vrednost ovih radova po projektu, iznosi oko 29 miliona dinara, 13 miliona za ikonostas i 16 miliona za unutra{wu dekoraciju hrama. Konkurisali smo kod Fonda za kapitalna ulagawa za sredstva i ako nam budu odobrena radovi }e po~eti ve} ove godine – ka`e arhijerejski namesnik be~ejskog pravoslavnog hrama Dejan Stanojev. - Projekat za kvalitetno re{avawe pitawa elektro instalacije mora da uradi Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture. Mi smo od lokalne samouprave za ovu namenu dobili 150.000 dinara, ali o~ekujemo da se i drugi donatori ukqu~e u ovu akciju, po{to }e rekonstrukcija elektri~ne instalacije znatno vi{e ko{tati. Projekat sanacije fasade hrama i spoqa{weg dela crkve besplatno je uradio arhitekta Sava Stra`me{terov. To bi trebala da bude tre}a, odnosno ~etvrta faza detaqne rekonstrukcije . - Bilo bi dobro da paralelno sa sanacijom unutra{weg dela hrama zapo~enemo i tre}u fazu rada, gde bi se obio malter na fasadi i se zidovi dobro osu{ili od vlage. Kasnije bi se to omalterisalo i okre~ilo. Najzad, posledwa faza rekonstrukcije odnosi se na ogradu porte hrama, gde je deo od kovanog gvo`|a u dobrom stawu, ali zidani deo nije. U ovaj deo posla spada i hortikulturalni deo porte - zakqu~uje sve{tenik Dejan Stanojev. V. Jankov

“Vode Vojvodine“ na Savi od ukupno 362,8 km nasipa, na 321 sprovode redovnu, a na 41,7 kilometru vanrednu odbranu od poplava. Vanredna je na lokalitetima Stoj{i}a Bogaz i ustava i crpna stanica Bosut. Na Tisi je vanredna odbrana u Velikom Sredi{tu, dok su na Tami{u, Starom Begeju, Plovnom Begeju, Kanalu Begej i Neri redovne odbrane od poplava. „Vode Vojvodine“ procewuju da }e Tisa biti u mawem porastu, svi banatski vodotoci u stagnaciji i mawem opadawu, a Sava }e nastaviti da raste.

Kune napravile pomor `ivine PRIGREVICA: Vi{e od 300 koko{aka, pataka, gusaka i ze~eva, uginulo je za nekoliko no}i u selu Prigrevica kada su {umske kune zlatice uletele u seoska dvori{ta. Po{ast koja je prvo zahvatila dvori{ta u ulici Milana [tuli}a, nastavila

se u okolnim ulicama, Svilojevskoj i Jezerskoj, i prema gruboj ra~unici uni{teno je vi{e od 1.000 doma}ih `ivotiwa, jer svake no}i kune u ~oporima uni{te od 60 do 70 komada pernate `ivine. Najvi{e {tete je naneto u ekonomskim dvori{tima Mileusni}a, Tadi}a, Radoj~i}a, Krbavaca i Vickovi}a.

dvori{tu. [okiran uleteo sam u {talu i uzeo vile. Bilo je kasno, kune vi{e nije bilo, ka`e Boro Milusni}, iz ulice Milana [tuli}a 19, kome su kune potamanile 13 pataka, gusku, dok su tri patke ostale sa ozledama, a dve pre`ivele le`e na ku}nom pragu gde je no}u ukqu~eno svetlo, jer kune na svetlost ne idu.

U susednom dvori{tu porodice Tadi}, prizor je bio jo{ gori. - Sve koko{ke, guske i patke su nam uni{tene. Preko 50 komada za tri no}i. Dva psa koja su bila u dvori{tu su pobegla na tavan kada su kune nai{le. Nama je prihod od prodaje jaja zna~ajan. Ne znam kome da se `alimo, ka`e Savka Tadi}, dok pokazuje uginule koko{ke kroz `i~anu ogradu, koja o~igledno nije bila nikakva prepreka za kune zlatice. - Veterinar iz Svilojeva mi je rekao da su bez sumwe u pitawu kune. Vidi se to po ugrizu dva zuba na razdaqini 1,5 cantimetar. Jednostavno ugrizu i isisaju krv. Neki ka`u da su to uradili psi lutalice ali oni rastrgaju `ivotiwe, a ne isisavju samo krv. Rekli su mi da nakon ugriza kune, doma}a `ivotiwa koja uspe da se otrgne i pre`ivi, kao moje tri patke, {est meseci nije za upotrebu, kao i wena jaja, ka`e ogor~eni Mileusni}. Mileusni} koje pozvao i policiju, dobio je povratnu informaciju. - Kako sam obave{ten kune su do{le u selo jer ih je doneo jedan me{tanin koji ima psa jamara i koji je kune dr`ao u napu{tenoj staroj ku}i. Ne mogu da shvatim da neko dr`i ove krvolo~ne `ivotiwe u ku}i - obja{wava ovak Prigrev~anin i daqe se ~ude}i, {to celo selo ispa{ta i }uti. J. P.

SRBOBRAN NA TURISTI^KOJ MAPI REGIONA

Promocija festivala uz pomo} EU SRBOBRAN: Op{tina Srbobran, u saradwi sa Temerinom i Janoshalmom iz Ma|arske, ukqu~ena je u projekt „Saradwa civilnih organizacija u oblasti kulture i turizma”. Ukoliko Komisija Evropske unije da zeleno svetlo za wegovu realizaciju, u okviru projekta, kroz promociju tradicije i kulture, bi}e predstavqena sva tri grada i sredine. Osnovni ciq projekta je da se podigne nivo kulturne i manifestacijske ponude op{tine Srbobran i ona u~ini prepoznatqivom na turisti~koj mapi regiona i EU. - Predlog projekta na ~ijoj su izradi u~estvovali svi partneri predat je 31. decembra pro{le godine. Ukoliko bude prihva}en od Komisije EU koja je i finansijer, wegova realizacija zapo~e} u junu 2010. godine i traja}e 18 meseci. Projektne aktivnosti se odnose na dve manifestacije iz op{tine Srbobran, a to su „Kobasicijada” i Etno festival, zatim tri manifestacije iz op{tine Temerin, Pasuqijada, Festival bundeva i Festival vina, dok }e inostrani partner Janoshalma pokrenuti novi festi-

pqena staza za {etawe uz samu obalu, pa su, umesto pe{aka, na woj privezani ~amci. Vodostaj Tise ju~e je iznosio 461 santimeta, do redovne odbrane kod Be~eja ima prostora za jo{ ~etrdesetak santimetara, a vanredna odbrana nastupa kada nivo vode dostigne nova dva metra visine. Pre ~etiri godine je bilo najkriti~nije, jer je 16. aprila 2006. godine vodostaj dostigao rekordnih 791 centimetar. Samo zahvaquju}i 31,5 kilometra na vreme izgra|enog nasipa iz 1983. godine, od od Ba~kog Petrovog Sela do ^uruga, ~ija je kruna na „koti 1.000 centimetara”, Be~ej je bezbri`an u vreme visokog vodostaja reke na koju se grad oslawa. V. J.

Na Savi vanredna odbrana od poplava

KRVOLO^NE [TETO^INE IZ KOM[ILUKA NASRNULE NA PERAD

ZAVR[ENA REKONSTRUKCIJA KROVA BE^EJSKOG PRAVOSLAVNOG HRAMA

BE^EJ: Prva faza rekonstrukcije jedinog be~ejskog srpskog pravoslavnog hrama, posve}enog Svetom velikomu~eniku Georgiju je zavr{ena, a utro{eno je oko 11 miliona dinara. Preko 60 odsto krovne gra|e je zameweno, postavqen je novi crep, ugra|eni su me-

se. Iako se voda izlila iz re~nog korita, jo{ uvek ne preti opasnost od poplava. Za sada je poto-

val posve}en Ba~koj - rekao je koordinator projekta u op{tini Srbobran Sava Pivni~ki. On dodaje da je planirano da se svi u~esnici predstave u sva tri mesta i na taj na~in promovi{u tradiciju i kulturu sredine iz koje dolaze i tako podignu turisti~ki rejting op{tina. Buxet planiran za ove aktivnosti iznosi 95.000 eura. Pivni~ki poja{wava da ova vrsta programa ne podrazumeva bilo kakve investicije iz oblasti privrede i infrastrukture. - To }e nam biti dostupno tek kada Srbija dobije status kandidata za u~lawewe u EU. Do tada su nam na raspolagawu prve dve oblasti IPA programa. U prvoj oblasti konkurisati mogu samo dr`avne institucije, Skup{tina Republike Srbije i ministarstva Vlade, dok je druga oblast otvorena za lokalne samouprave, organizacije i civilni sektor. Po{to je ovo program prekograni~ne saradwe, neophodno nam je bilo partnerstvo sa gradom iz EU, a to je ovoga puta Janoshalma - rekao je Pivni~ki. N. Perkovi}

Nagra|ena „Novosadska zadovoqstva” Narodna biblioteka „Jovan Popovi}” iz Kikinde i ove godine dodeli}e Literarnu nagradu „\ura \ukanov”. Lauerat za 2009. godinu je Ivica Milari} iz Novog Sada, a nagrada se dodequje za prozni rukopis „Novosadska zado-

Ivica Milari}

voqstva”. Prema stru~nom mi{qewu `irija koji ~ine Gojko Bo`ovi}, Jasmina Vrbavac i Vladimir Arseni}, rukopis Ivice Milari}a izdvojio se urbanim glasom kojim autor preispituje svakodnevnicu savremenog grada ispuwenu prazninom u egzistencijalnom vakumu. „Pripovedaju}i iz pozicije generacijskog iskustva Milari} pokazuje ironijski otklon i svest prema sopstvenom tekstu kroz poigravawe `anrovima, kori{}ewe subkulturnih modela i `estok nekonvencionalni jezi~ki izraz”. Autor rukopisa ro|en je u Novom Sadu 1983. godine, a 2007. godine u Novosadskoj novinarskoj {koli zavr{io je specijalozovane studije novinarstva. Dve godine kasnije, 2009. diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu. Do sada je objavqivao u ni{kom ~asopisu „Gradina” i kru{eva~kom nedeqniku „Grad”. Sa zbirkom „Pri~e i dinosaurusima” 2008. godine u Hrvatskoj je osvojio tre}e mesto na me|unarodnom festivalu „Mihail Babinka” u kategoriji proze autora do 30 godina. A. \.


12

CRNA HRONIKA

utorak12.januar2010.

OD PO^ETKA PRVOG MANDATA, 2004. GODINE

Tadi} do sada potpisao 159 pomilovawa Predsednik Srbije Boris Tadi} potpisao je, od po~etka prvog mandata 2004. godine, 159 pomilovawa, re~eno je ju~e agenciji Beta. Po podacima pres slu`be predsednika, Tadi} je za pet i po godina primio 1.769 molbi za pomilovawe, pozitivno je re{io 159, a 52 su u fazi razmatrawa. Predsednik, kako navode, naj~e{}e daje pomilovawe za krivi~na dela iz oblasti bezbednosti javnog saobra}aja. Uslov je, me|utim, da krivi~no

delo nije izvr{eno pod dejstvom alkohola, da je osu|eni dobrog vladawa tokom izdr`avawa kazne, da ranije nije osu|ivan i da krivi~no delo nije nastalo usled bahate vo`we osu|enog. Pomilovawe se daje i u slu~ajevima kada je osu|eni te`e oboleo. U pres slu`bi je Beti re~eno da Tadi} ne daje pomilovawa za krivi~na dela iz oblasti bezbednosti javnog saobra}aja ako je u udesu povre|eno ili stradalo dete.

OKRIVQENI ZA SERIJU RAZBOJNI[TAVA U NOVOM SADU DOLIJAO POSLE PQA^KE U NI[U

Uhap{en ~ekaju}i robiju

Danijel M. (1983) iz Mero{ine, koga su po~etkom juna pro{le godine pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uhapsili zbog serije razbojni{tava kod Novog Sada, nedavno je osumwi~en da je ponovio isto krivi~no delo na jednoj pumpi blizu Ni{a, saop{tava TV “Apolo“ i dodaje da je on uhap{en 5. janura zbog sumwe da je od radnika na pumpi oduzeo vi{e od 70.000 dinara. Ina~e, okrivqeni je uhap{en pro{le godine na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu i tom prilikom stavqeno mu je na teret sedam razbojni{tava na ben-

zinskim pumpama kao i pqa~ka banke Inteza u Futogu 2008. godine i odre|en mu je pritvor. Posle tri meseca, osu|en je nepravosna`no na tri godine robije. Ipak, nije oti{ao na izdra`avawe kazne, a posle sudskog postupka policija mu je vratila „audi“ koji je smatrala da je kupio od novca ste~enog krivi~nim delom. Isti automobil je kori{}en prilikom razbojni{tva u Ni{u. Wemu se tako|e pripisuje da je pretio smr}u jednoj osobi za koju je verovao da je dala podatke o wegovim rabotama, saznaje nezvani~no TV “Apolo“.

NAKON TE[KE SAOBRA]AJKE PREKJU^E KOD VRBASA

Voza~ „golfa” i daqe `ivotno ugro`en

Zdravstveno stawe Sla|ana Stojanovi} (1965) iz Po`arevca, koji je te{ko povre|en u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodile prekju~e u blizini Vrbasa, i daqe je veoma te{ko. On se trenutno nalazi na Klinici za anesteziju i reanimaciju Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu, gde je dovezen s mno{tvom preloma i kontuzija.

vremenom radu u Be~u, te{ko je povre|en nakon saobra}ajke koja se prekju~e oko podne desila na putu Novi Sad – Subotica. Po nezvani~nim informacijama dobijenim od o~evidaca, na wegov „golf 2“ je naletao BMW kojim je upravqao Habib B. iz mesta Koli} kod Pri{tine, tako {to je preti~u}i drugi auto izgubio kontrolu nad svojim vo-

Stra{an prizor na mestu udesa

Foto: N. Perkovi}

– Pacijent je prikqu~en na aparate za ve{ta~ko disawe. Wegovo stawe se intenzivno prati, a ne{to je stabilnije u odnosu na prethodni dan. Ipak, zbog izuzetno te{kih telesnih povreda, wegov `ivot je i daqe ugro`en – rekla je potparolka novosadskog Klini~kog centra Gordana Umi~evi}. Podse}awa radi, Stojanovi}, ina~e Po`arevqanin na pri-

zilom, okrenuo se na putu i naleteo na kola kojim je upravqao Stojanovi}. Novosadska policijska uprava saop{tila je ju~e da je odre|eno zadr`avawe Habibu B. (1978). On }e danas, s krivi~nom prijavom, biti sproveden na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji, dodaje se u saop{tewu policije. D. Kn.

INCIDENT U ZVE^ANU

Zapaqiva naprava na vozilo beogradskih tablica Nepoznata lica bacila su zapaqivu napravu na automobil parkiran ispred ku}e vlasnika A. R. u Ulici Vlade ]etkovi}a u Zve~anu, saop{teno je ju~e iz Kosovske policijske slu`be. U incidentu koji se dogodio prekju~e ujutro, delimi~no je zapaqeno vozilo marke BMW x-5 beogradskih registarskih oznaka, na koje je ba~ena plasti~na fla{a napuwena benzinom. Policija za sada nema informacije o osumwi~enima, a istraga u vezi s ovim slu~ajem je u toku, navedeno je u saop{tewu. Portparol Kosovske policije za region Kosovske Mitrovice Besim Hoti izjavio je ju~e da je policija iskqu~ila mogu}nost da je napad etni~ki motivisan. On je dodao da u incidentu nije bilo povre|enih. Hoti je tako|e rekao da policija o~ekuje da }e uskoro prona}i po~inioce, koji su osumwi~eni za krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti.

DNEVNIK

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV DIREKTORA „AGRO@IVA” U JAGODINI

Osumwi~en za utaju 23 miliona dinara

Poreska uprava Srbije saop{tila je ju~e da je Op{tinskom tu`ila{tvu iz Jagodine podnela krivi~nu prijavu protiv direktora preduze}a „Agro`iv“ iz Jagodine B. V. zbog sumwe da je utajio porez u iznosu od 23 miliona dinara. Kako se navodi u saop{tewu, B. V. je osumwi~en da nije platio 16,5 miliona dinara poreza na dodatu vrednost (PDV) na avansne uplate za neosnovane kompenzacije s preduze}ima „Panonija“ i „Novi Kozjak“ u

decembru 2007. godine. U nameri da izbegne pla}awe poreza, navodi se, B. V. je, posluju}i s kompanijom „Agro`iv“ iz Pan~eva, u januaru 2008. izdao ~etiri ra~una vredna 15,6 miliona dinara, koje nije evidentirao u poslovnim kwigama i na koje nije platio PDV od 2,4 miliona dinara. Navodi se da je direktor jagodinskog „Agro`iva“ u maju 2008. godine duplo evidentirao ulazni ra~un i predao poresku prijavu neosnovano koriste}i dva

puta pravo na odbitak PDV-a, ~ime je izbegao pla}awe poreza od 2,86 miliona dinara. Poreska uprava je navela i da B. V. u julu 2008. godine nije iskazao promet u poreskoj prijavi PDV-a za izdati ra~un, ~ime je utajio 1,4 milion dinara PDV-a. U saop{tewu se navodi da je direktor „Agro`iva“ iz Jagodine navedenim radwama o{tetio buxet Srbije za 23,2 miliona dinara. (Beta)

U^ESTALE TU^E U LOKALIMA NA PODRU^JU SEVERNOBANATSKOG OKRUGA

Sevaju fla{e i pesnice, ali i {tapovi U ugostiteqskim lokalima na podru~ju Severnobanatskog okruga prethodnih dana ~estale su tu~e. Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je saop{teno da je podneto vi{e krivi~nih prijava i zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv vinovnika zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela nasilni~kog pona{awa, odnosno nasiqa nad drugim licem. Novokne`eva~ka policija je krivi~ne prijave podnela protiv Milana D. (1965), Aleksandra D. (1939), Du{ka P. (1989) iz Srpskog Krstura, Nenada N. (1974) iz Novog Kne`evca i @eqka P. (1971) iz Mokrina. Oni su osumwi~eni da su se u petak, 8. januara, oko 21 sat, nakon sva|e, potukli u kafi}u „Dante“ u Novom Kne`evcu. U tu~i su koristili drvene {tapove i staklene fla{e. Epilog su povrede kod svih u~esnika u obra~unu i razlupan inventar lokala. U mokrinskom lokalu „Elit“ u nedequ, 10. januara, u 1.30 ~as

Diskoteka „Bali” u Senti

`estoko su se zavadile maloletnice, tako da se T. S. (1993) iz Mokrina tereti da je tukla M. D. (1994). \urica K. (1987) iz tog sela osumwi~en je da je, deset minuta kasnije u istom mokrinskom lokalu, vi{e puta o{amario sugra|ane malolet-

ISTRAGA PROTIV OSUMWI^ENOG ZA RAZBOJNI[TVO U ZREWANINU

Napao majku s bebom Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Zrewaninca Zorana G. (30), zbog sumwe da je od 7. novembra do 14. decembra 2009. godine po~inio {est krivi~nih dela razbojni{tva i te{kih kra|a, te jedan poku{aj razbojni{tva. Re{ewem istra`nog sudije zrewaninskog Osnovnog suda wemu je odre|en pritvor. Po navodima Tu`ila{tva, s fantomkom na glavi, Zoran G. je prvo upao u prodavnicu “Miki” u Zrewaninu i, prete}i prodava~ici no`em, iz kase uzeo 26.700 dinara. Po istom scenariju, iz objekta STR

“Prodanovi}” osumwi~en je da je oduzeo 35.000 dinara. Na zrewaninskim ulicama zatim se tereti da je napao sugra|anke S. M., M. M., S. N. i M. A. Obarao ih je na zemqu, tukao i otimao ta{ne, a uglavnom se zadovoqavao plenom koji su ~inili mobilni telefoni i mawi nov~ani iznosi. Na ulici u nasequ Bagqa{, 14. decembra, u ve~erwim satima, napao je P. E., koja je dr`ala bebu u naru~ju. Oborio ju je na tlo i poku{ao da joj strgne torbu s ramena. Kada je prepla{ena `ena po~ela da vi~e i doziva u pomo}, napada~ se upla{io i pobegao. @. B.

nike Z. Z. (1994) i D. M. (1995). Protiv maloletne T. S. i \urice K. podnet je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog nasiqa nad drugim licem. I u sen}anskoj diskoteci „Bali“ u nedequ je, u dva navrata, do{lo do reme}ewa javnog reda

ADVOKAT VLADIMIR HOROVIC ZA „DNEVNIK“

Iznova su|ewe u „ste~ajnoj aferi”? – Su|ewe grupi od trideset optu`enih u slu~aju poznatom kao „ste~ajna afera“, najve}em predmetu Posebnog odeqewa biv{eg Okru`nog, a sada Vi{eg suda u Beogradu, moglo bi formalno po~eti iz po~etka zbog promena u tro~lanom sudskom ve}u, nastalih nakon op{teg izbora sudija – ocenio je u izjavi za „Dnevnik“ advokat iz Novog Sada Vladimir Horovic, branilac jednog od okrivqenih, biv{eg direktora „Ce-marketa“ Slobodana Radulovi}a.

NAKON PRETWI BRANKICI STANKOVI] I WENOM TIMU S TELEVIZIJE B-92

MUP preduzeo mere za{tite „Insajdera”

Ministarstvo unutra{wih poslova preduzelo je mere za{tite novinarke Brankice Stankovi} i ekipe „Insajdera“ Televizje B-92, istakao je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} u pismu Nezavisnom udru`ewu novinara Srbije. NUNS je ju~e saop{tio da je Da~i} u pismu naveo da „MUP, u skladu s bezbednosnom procenom preduzima mere na bezbednosnoj za{titi `ivota, prava i sloboda, li~nog integriteta i imovine novinarke TV B-92 Brankice Stankovi} i ekipe emisije ‘Insajder’“. Da~i} je naglasio i da policija intenzivno

i daqe preduzima mere na identifikaciji osoba koje su ekipi „Insajdera“ uputile poruke prete}e sadr`ine. „Prema wima se u saradwi s nadle`nim tu`ila{tvima preduzimaju zakonom predvi|ene mere“, naveo je ministar unutra{wih poslova. NUNS je podsetio na to da je 8. decembra 2009. u javnom pismu najvi{im dr`avnim i pravosudnim funkcionerima i upravama Fudbalskog saveza Srbije i klubova „Crvena zvezda“, „Partizan“ i „Rad“ zahtevao da preduzmu sve mere kako bi za{titili novinarku Brankicu Stankovi} i tim „Insajdera“. (Tanjug)

i mira, pa je protiv dvojice osumwi~enih – Sabol~a T. (1989) iz Sente i Andora I. (1988) iz Subotice podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Sabol~ T. se tereti da je posle pono}i, nakon sva|e, pesnicom u lice udario A. ^. (1992) iz Bogara{a. Pesnica je sevnula bez ikakvog povoda, oko 2.30 ~asa, i kada je Andor I. u lice udario E. M. (1991) iz Sente i tom prilikom mu naneo laku telesnu povredu. ^okanska policija krivi~nu prijavu je podnela protiv Branislava ^. (1984) iz Padeja, koji je osumwi~en da je 1.januara u lokalu „Asteriks“ u Padeju, poznatom zbog masovnih tu~a krajem pro{le godine, pesnicom u lice udario G. T., zatim je glavom u predelu slepo~nice udario M. T., a pivskom fla{om je u glavu pogodio A. T. U tom nasrtaju Branislava ^. lake telesne povrede zadobili su M. T. i A. T. M. Mitrovi}

Slobodan Radulovi} jedan od okrivqenih

Horovic napomiwe da u slu~aju promene predsednika ili ~lanova sude}eg ve}a glavni pretres formalno po~iwe iz po~etka, te da se, kad je re~ o su|ewu u predmetu „ste~ajna afera“, ~ini da je „izvesno da bi moglo po~eti iznova“. Naime, predsednik postupaju}eg tro~lanog ve}a sudija Du{an Vojnovi} izabran je za sudiju novoformiranog Apelacionog suda u Novom Sadu, a

~lan istog sudskog ve}a Milan Rani}, koji je u me|uvremenu ostvario uslov za penziju, nije reizabran za sudiju. – Sudija, dosada{wi predsednik sude}eg ve}a u tom predmetu, mogao bi nastaviti su|ewe ako bi iz Apelacionog suda u Novom Sadu, u koji je sada izabran, bio delegiran u Posebno odeqewe Vi{eg suda u Beogradu. Me|utim, postupak svejedno mora te}i iznova zato {to dosada{wi ~lan sude}eg ve}a Milan Rani} vi{e uop{te nije sudija – ka`e advokat Horovic. – Dakle, izvesno je da }e postupak te}i iznova, pre svega, ponovnim saslu{awem okrivqenih lica, optu`enih u ovom predmetu. Horovic dodaje da okrivqeni moraju ponovo da budu saslu{ani i u slu~aju da se postupak ponavqa pred istim predsednikom ve}a. – Meni li~no se ~ini, a mislim da bi i objektivno bilo dosta neobi~no, da sudija iz Apelacionog suda u Novom Sadu, koji uop{te nije teritorijalno nadle`an za Beograd i koji nije neposredno nadle`an vi{i sud nad Vi{im sudom u Beogradu, bude delegiran u taj sud. Da je re~ o sudiji koji je izabran u Apelacioni sud u Beogradu, koji jeste neposredno iznad Vi{eg suda u Beogradu, ta varijanta bi imala svoj smisao. Me|utim, kako je re~ o sudiji sada Apelacionog suda u Novom Sadu, dakle vi{eg od Vi{eg suda u Beogradu, ali koji uop{te nije teritorijalno nadle`an za Beograd, onda je pitawe da li je on uop{te nadle`an da re{ava, ~ak i kada bi bio delegiran – ka`e advokat Horovic. J. J.


DRU[TVO

DNEVNIK

utorak12.januar2010.

13

UPRKOS EPIDEMIJI NOVOG GRIPA, PELCOVANO MAWE OD DVA ODSTO STANOVNIKA

Srbija odustaje od nabavke milion doza? U kameni~kom Institutu za plu}ne bolesti ju~e je od posledica virusa A-H1N1 i komplikacija osnovnog oboqewa umro pacijent (50) iz Novog Sada. Ipak, dileme u vezi s vakcinacijom se ne sti{avaju. I daqe veliki broj gra|ana smatra da je pri~a o novom gripu preuveli~ana, da opasnost nije ni{ta ve}a od sezonskog gripa i da u vakcini „ima ko zna ~ega“ {tetnog po zdravqe. Naspram wih su malobrojniji vakcinisani i oni koji }e to u~initi, ali ipak svaki dan u Vojvodini u proseku se pelcuje izme|u 5.000 i 10.000 gra|ana. – S obzirom na antipropagandu, zadovoqni smo odzivom, mada bi bilo po`eqno da se dnevno vakcini{e izme|u 15.000 i 20.000 qudi – ka`e koordinator imunizacije dr Vladimir Petrovi}. – U ~etvrtak o~ekujemo da }e u domove zdravqa sti}i novih 200.000 doza, a 395.000 prolazi neophodnu kontrolu. Dakle, ukupno 855.000. U Vojvodini je do sad vakcinisano 1,82 odsto stanovni{tva, u centralnoj Srbiji ne{to iznad jedan odsto, a u celoj dr`avi 1,7. Trenutno je intenzitet gripa nizak, {to je povoqno vreme za vakcinaciju. Ako se vakcinacija nastavi

ovim tempom, treba}e gotovo cela godina da se utro{i tri miliona doza, koliko je Srbija poru~ila. Plan da se vakcinom za{titi 2,8 miliona qudi, kako bi se oborio vrh epidemije i smawio broj te{kih oblika gripa i smrtni ishodi, deluje kao nemogu}a misija. Zato se sve ~e{}e

Po Evropi se preprodaju vi{kovi Nekoliko evropskih vlada pregovara s farmaceutskim kompanijama o otkazivawu isporuka, vra}awu vakcina ili razmatra wihovu prodaju ili donaciju drugim zemqama. Francuska je ve} po~ela da prodaje vi{ak. Pariz je naru~io 94 miliona doza, koje su pla}ene 675 miliona evra, do sada je vakcinisano pet miliona qudi, pa namerava da otka`e 50 miliona. Nema~ka, [panija i [vajcarska su, tako|e, tra`ile da im proizvo|a~i isporu~e mawe vakcina nego {to je naru~eno. ^lanice nema~ke federacije dogovorile su se o otkazivawu polovine od 50 miliona naru~enih vakcina. Britansko ministarstvo zdravqa pregovara sa snabdeva~ima o smawewu isporuka vakcina, a razmatra i prodaju ili donirawe siroma{nim zemqama. Holandija i [vajcarska planiraju da vi{kove po{aqu zemqama suo~enim s mawkom vakcina. Slabo interesovawe je i u Austriji, gde je potro{ena samo polovina nabavqenih doza. Od novembra je pelcovano 263.000 gra|ana. mogu ~uti razmi{qawa o otkazivawu milion doza. Pod kojim uslovima i da li }e na{a zemqa morati da pla}a penale zbog otkazivawa ugovorenih koli~ina, za sad se ne zna. Kako smo saznali u Republi~kom zavodu za zdrav-

iz prvog polugodi{ta, i to one od utorka u petak, a od srede u subotu. Ina~e, ove godine, zbog zaraze virusom H1N1, svi |aci u Srbiji oti{li su ranije na zimski raspust. No, dok su se svi ostali ju~e vratili u {kole, u Vojvodini je situacija raznolika jer je odluku o povratku sa zimskog raspusta Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, nadle`an za {kolski kalendar, prepustio lokalnim samoupravama. Kako su u nekim op{tinama {kole ve} nadoknadile ve}inu ~asova izgubqenih u prvom polugodi{tu, tu je raspust produ`en do petka, a drugi |aci, zbog nadoknade ~asova, od ju~e se dru`e s nastavnicima. D. D.

@elezni~ki red vo`we za slepe

Minulog vikenda u rakova~koj fazaneriji Lova~kog dru{tva „Salaksija“ psi lutalice su tokom no}nog pira usmrtili 153 fazana – 56 koka i 97 petlova. Slu~aj je prijavqen veterinarskoj slu`bi, a potom i policiji, koja je obavila uvi|aj. Po nezvani~nim informacijama, mesni lovci su primetili dve rupe na ogradi, a izvesno je po tragovima utvr|eno da su krivi psi. Materijalna {teta se procewuje na 250.000 do 300.000 dinara, a lovci su najavili da }e tra`iti pomo} od op{tine. Tako|e, apeluju na nadle`ne institucije da se {to pre re{i problem pasa lutalica, koji ugro`avaju ne samo faunu ve} i gra|ane. D. Kn.

prekidati kampawu da bi se izbegao veliki talas gripa. – Akcijom vakcinacije, koja je vanredna mera regulisana nare|ewem ministra zdravqa, podrazumeva se da se u Srbiji protiv novog gripa vakcini{e {to je mogu}e vi{e gra|ana, odnosno minimum milion i po, za {ta je potrebno utro{iti oko tri miliona doza vakcina – smatra epidemiolog Predrag Kon. Po wegovim re~ima, od toga nema odustajawa, jer bi to bilo

Bana}anima }e masne {pecije do}i glave

Zrewaninska Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}“ bi}e jedna od tri vojvo|anske u kojoj uskoro po~iwe da radi jedinica za mo-

}e da se obrate za pomo} ve} krajem januara. Koordinator projekta je dr Petar Slankamenac iz Klini~kog centra Vojvodine, dok }e u

rici, 2002. je za`ivela u ve}ini evropskih zemaqa, a 2006. je do{la i kod nas – rekla je dr Mirkov. Wena koleginica dr Buhmiler je objasnila da postoje dve vrste {loga – hemijski, koji je mnogo ~e{}i, i onaj u kojem dolazi do krvarewa u mozgu. Tromboliti~ka te-

du`e od 60 minuta, a posledica je poreme}aj mo`dane cirkulacije. To je bolest s visokim procentom mortaliteta i tre}i je uzrok smrtnosti u razvijenim zemqama sveta. Ujedno predstavqa i neurolo{ku bolest s najve}im stepenom invaliditeta. Po tvrdwama dr

Presudnih 48 sati Jedinica za mo`dani udar bi}e sme{tena u prostorijama Odeqewa za prijem i zbriwavawe urgentnih stawa i ima}e, za po~etak, ~etiri bolesni~ke posteqe. Wen rad karakteri{e savremena dijagnostika potpomognuta novim aparatima, a najzna~ajnija prednost je multidisciplinarni pristup – pra}ewe svih va`nih funkcija pacijenta prvih 24 do 48 sati od mo`danog udara.

Spremne doktorke Kozlova~ki, Mirkov i Buhmiler

Javno preduze}e „@eleznice Srbije“ saop{tilo je ju~e da je i ove godine, kao i prethodne tri, pripremilo i distribuiralo 1.500 primeraka reda vo`we za slepe i slabovide osobe. Precizirano je da red vo`we, na Brajevoj azbuci, korisnici mogu dobiti na beogradskoj, suboti~koj, novosadskoj, kraqeva~koj, ~a~anskoj i ni{koj `elezni~koj stanici. Red vo`we, preko Saveza slepih i slabovidih lica, wihovih udru`ewa i organizacija, bi}e dostavqen ~lanstvu po celoj Srbiji.

Psi lutalice podavili fazane

prekora~io prvi rok isporuke u decembru 2009. Iako }e kona~nu odluku o tome da li uvoz vakcina nastaviti doneti Vlada Srbije, videv{i da je interesovawe gra|ana za vakcinaciju malo, RZZO je samoinicijativno zapo~eo pre-

Yaba je ministar i propagandno zavrnuo rukav

govore s „Jugohemijom“, gde postoji saglasnost da se ugovor izmeni. Najverovatnije }e se i}i na aneks ugovora, koji }e omogu}iti da se uvoz smawi. Uz to, Institut „Torlak“ }e za slede}u sezonu gripa imati svoju vakcinu, s antigenom virusa H1N1, pa uvoz ove vakcine ne}e biti potreban. I dok oni koji pla}aju vakcinu nastoje da spre~e tro{ewe novca za ne{to {to narod ne}e – jer jedna doza ko{ta 799 dinara – epidemiolozi tvrde da ne treba

odustajawe od borbe za o~uvawe `ivota i zdravqa gra|ana na{e zemqe. – Stavove pravnika, ekonomista i poslove nabavke vakcina i kako ih obezbediti ne `elim uop{te da komentari{em – rezolutan je dr Kon. Koli~ina od tri miliona doza je utvr|ena planom za borbu protiv pandemije iz 2005, pa radna grupa radi po tom planu. Ona }e o ovom problemu raspravqati sutra na sastanku kojem bi trebalo da prisustvuje i ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}. On je nalo`io Institutu „Batut“ i Radnoj grupi da analiziraju prvih mesec dana vakcinacije i predvide wen daqi tok. Da li }e odziv gra|ana na vakcinaciju biti mawi ili ve}i nepredvidivo je, jer uprkos preporuci epidemiologa, udru`ewa lekara, zdravstvenih ustanova, javnih li~nosti vakcinisanih pred kamerama, do sad je pelcovano oko 130.000 qudi. Proporcionalno vi{e nego u zemqama regiona, ali i daqe nedovoqno. Mo`da nas ovih dana prestignu Rumuni koji su posle smrti tridesetsedmogodi{weg popularnog TV glumca ~ekali u redovima ispred bukure{tanskih bolnica da bi se vakcinisali. J. Barbuzan

ZREWANINSKA BOLNICA, ME\U PRVE TRI U VOJVODINI, OSNIVA ODEQEWE ZA MO@DANI UDAR

Neki |aci }e jo{ plandovati U zavisnosti od toga koliko su pre odlaska na zimski raspust uspeli da nadoknade ~asova izgubqenih u prvom polugodi{tu zbog vanrednog raspu{tawa kao prevencije pandemije novog gripa, |aci u Vojvodini su od ju~e ponovo u u~ionicama, ili se i daqe odmaraju. Oni koji su posle tronedeqnog zimskog raspusta ju~e krenuli u {kolu, ove nedeqe nadokna|iva}e ~asove izgubqene pre raspusta i tek na kraju ove nedeqe dobi}e |a~ke kwi`ice s ocenama zakqu~enim na polugodi{tu. Kwi`ice s ocenama u subotu }e dobiti i osnovci i sredwo{kolci koji su se u klupe smestili u petak, jer }e i oni prva dva dana nadokna|ivati ~asove

stveno osigurawe, s „Jugohemijom“, preko koje je nabavqena „Novartisova“ vakcina, potpisan je tipski ugovor u kojem nema za{titne klauzule o eventualnom otkazivawu daqe isporuke, ali podse}aju na to da dr`ava, po ugovoru, ve} mo`e raskinuti ugovor o nabavci jer je „Novartis“

`dani udar. Prvo ovakvo odeqewe otvoreno je 2005. u Klini~kom centru Srbije, a u toku je wihovo formirawe u Novom Sadu, Subotici i Zrewaninu. U banatskoj prestonici radovi su u zavr{noj fazi, opremawe jedinice finansira Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, a prvi pacijenti mo}i

jedinici raditi dr Rozmaring Mirkov, dr Kornelija Buhmiler i dr Dragan Derikrava, lekari koji su ve} edukovani za pru`awe terapije kakva }e se primewivati pri ovakvoj vrsti le~ewa. – Radi se o tromboliti~koj terapiji kod mo`danog udara. Ona je prvi put primewena 1997. u Ame-

rapija se odnosi na osobe s hemijskim mo`danim udarom. – Uvo|ewem ovakvih jedinica postignut je veliki napredak u le~ewu, a faktor vremena je prakti~no najva`niji element koji uti~e na uspe{nost le~ewa. S terapijskog aspekta najdragocenija su prva tri do 4,5 sata bolesti, kada je mogu}a primena tromboliti~ke terapije – navela je dr Buhmiler. Akutni {log defini{e se kao globalni poreme}aj mo`dane funkcije koji nastaje naglo, traje

Buhmiler, ona je izuzetno ~esta kod nas, naro~ito u Vojvodini, zbog na~ina `ivota i ishrane ovda{wih stanovnika. – Zaista smo sredina koja zaslu`uje da ima ovakvu jedinicu, s obzirom na to da imamo dosta pacijenata s mo`danim udarom – rekla je ona, i precizirala da je lane u bolnici hospitalizovano 690 bolesnika, od kojih je 61 dobio krvarewe u mozgu. Svi ostali bili su potencijalni kandidati za terapiju u jedinici za mo`dani udar. @. Balaban

NOVI MASTER KURS NOVOSADSKOG DEPARTMANA ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM

Na engleskom {kolovani regionalni eksperti Na Departmanu za arhitekturu i urbanizam novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka od letweg semestra ove akademske godine startuje novi master kurs Regionalne politike i razvoj koji, kao „tvining projekat“, zajedno rade ovaj departman i Institut za geografiju i regionalne nauke Univerziteta „Karl-Franc“ u Gracu, a partneri su Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i me|unarodnu saradwu i Vojvodina CESS - Centar za strate{ko ekonomska istra`ivawa. Ovaj trosemestralni program na engleskom namewen je studentima arhitekture i industrijskog menaxmenta, ali

i struka kao {to su ekonomija, pravo, geografija... Naglasiv{i da termin „regionalne politike“ podrazumeva „regionalne regulative“, dr Darko B. Reba, direktor ovog Departmana FTN-a ka`e da master program finansira Austrijska razvojna saradwa (ADC), a za wegovu implementaciju u Srbiji zadu`en je WUS Austrija - kancelarija u Beogradu. Planirano je da se u prvoj generaciji upi{e od 10 do 25 kandidata, a mogu se prijaviti studenti s be~elor diplomom kao i oni koji `ele jo{ jednu master diplomu, bez obzira da li su diplomci po starom ili

bolowskom sistemu. Uslov je da su na prethodnim studijama ostvarili minimum 180 evropski prenosivih bodova (ESPB) i da imaju odgovaraju}e znawe engleskog jezika. [kolarina }e biti 50.000 dinara, {to je ina~e upola jeftinije od one na arhitekturi. Nastavu i ve`be dr`a}e predava~i novosadskog i Univerziteta u Gracu. U prvom semestru su ~etiri obavezna predmeta: Odr`ivi regionalni razvoj i politike EU, Globalizacija i prekograni~na saradwa, Marketing i komunikacione strategije regionalnog razvoja i Preduzetni{tvo, inovacija, regioni

znawa - uloga univerziteta, dok su u drugom semestru tri obavezna i tri izborna predmeta. U tre}em, zavr{nom semestru nema nastave ve} studenti idu na stru~nu praksu, pripremaju i pi{u master rad. Predmeti iz prvog semestra „nose“ 25 ESPB, drugog 35, praksa 10, a rad 20 bodova. Ukupno kurs vredni 90 ESPB, a odbranom master rada student sti~e naziv diplomirani in`ewer urbanizma i regionalnog razvoja - master. Dr Reba isti~e da ove studije omogu}avaju {kolovawe visokobrazovanih i inovativnih stru~waka za regionalni razvoj za koje bi trebalo da bude posla u insti-

Dr Darko R. Reba

tucijama svih nivoima - nacionalnom, regionalnom i lokalnom. V. ^eki}


14

KULTURA

utorak12.januar2010.

SUTRA NOVOGODI[WI KONCERT U SNP-u

DNEVNIK TURNEJA JO@EFA NA\A SA KOMADOM „[O-BO-GEN-ZO”

Svetlost u muzici Mocarta Osam predstava u Parizu i [trausa Srpsko narodno pozori{te sutra u 2o ~asova na sceni "Jovan \or|evi}" prire|uje novogodi{we ve~e uz Mocarta i [trausa, koje }e prote}i uz koncert pod nazivom "Ve~na svetlost u muzici". Na koncertu }e, pod dirigentskom palicom @eqke Milanovi}, nastupiti solisti, hor i orkestar Opere SNP-a, uz u~e{}e baletskog studija "Profesional". U prvom delu koncerta bi}e izvedeni odlomci iz Mocartovih opera, a u drugom adaptacija [trausove operete "Ciganin baron". Solisti Opere SNP-a peva}e arije iz kod nas re|e izvo-

|enih Mocartovih opera: "Titusovo milosr|e", "Idomeneo", "Figarova `enidba" i "Lu~io Sila", kao i wegovu koncertnu ariju za glas i kontrabas. [trausova opereta "Ciganin baron", bi}e izvedena u drugom delu koncerta, a u okviru we }e se ~uti i Mocartov mali mar{ iz 1788. godine pod nazivom "Opsada Beograda". Tako|e }e se u okviru ove operete ~uti i mar{ "@iveo!" iz [trausove opere tako|e sa srpskom tematikom "Jabuka", kao i wegov "Aleksandar kadril". Na koncertu }e nastupiti solisti Opere SNP-a: Sa{a [tu-

li}, Danijela Jovanovi}, Jelena Kon~ar, Darija Olajo{-^izmi}, Laura Pavlovi}, Branislav Cviji}, Vladimir Zorjan, Svitlana Dekar, Valentina Milenkovi}, Vasa Stajki}, Goran Krneta, Blanislav Jati}, Violeta Sre}kovi}, Marina Pavlovi}Bara}, Aleksandar Sa{a Petrovi}, Slavoqub Koci}, Igor Ksion`ik i Branislav Vukasovi}. Solista na kontrabasu bi}e Sini{a Mazalica / Ivica Maru{evi}. Koncert "Ve~na svetlost u muzici" bi}e repriziran 25. januara u SNP-u. N. Pej~i}

PO^IWE FILMSKI FESTIVAL „KUSTENDORF” NA ME]AVNIKU

Skulptura s likom Yonija Depa u Drvengradu Slavni ameri~ki glumac Xoni Dep, glavni gost tre}eg me|unarodnog festivala filma i muzike Kustendorf, primi}e sutra u Drvengradu na Me}avniku specijalno priznawe "Nagradu za budu}e filmove" (Award for Future Movies). Osniva~ i direktor festivala, rediteq Emir

Viqe", sa Depom u naslovnoj ulozi. U okviru festivalskog programa "Retrospektiva velikana" bi}e prikazani, uz "Arizona drim", i "Edvard Makazoruki" Tima Bartona i "Doni Brasko" Majka Wuela, u kojima je Dep ostvario zapa`ene uloge. Kako

Yoni Dep

Kusturica najavio je da }e kao posebna po~ast Depu u centru naseqa biti otkrivena skulptura sa wegovim likom, u prirodnoj veli~ini. Doga|aj }e pratiti vatromet i muzika truba~a. Dvojica umetnika sara|ivali su prvi put jo{ 1993. godine u filmu "Arizona drim", jedinom Kusturi~inom ostvarewu u ameri~koj produkciji. Sada srpski rediteq planira veliki projekat "Sedam prijateqa Pan~a

isti~e Kusturica, "su{tinsko gledawe u biografiju Depa pokazuje da on nije od onih holivudskih lutaka kojima su drugi formirali karijeru nego je upravo insistiraju}i da glumi u dobrim filmovima, sa rediteqima koji su autori, dospeo i na onu pozornicu gde su mu dva-tri filma imala najve}u zaradu". Na sutra{wem sve~anom otvarawu Kustendorfa, bi}e odr`ana projekcija digitalno

IZLO@BA NOVOSADSKE UMETNICE U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA

Foto-portreti Jelene Jure{e

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda (KCB) sutra }e biti otvorena izlo`ba "Kriti~ari su izabrali 2010 / What it feels like for a girl" novosadske umetnice Jelene Jure{e, kojom po~iwe nova izlaga~ka sezona.Izlo`bu radova Jelene Jure{e ~ine fotografski portreti koje prati pripovedno predstavqawe portretisanih `ena, a fotografija je u ovom projektu upotrebqena kao vizuelni medij istra`ivawa. Jelena Jure{a se u svom radu fokusira na portret koji joj slu`i da ispituje odnos posmatra~a i posmatranog kroz ponu|enu mogu}nost razumevawa portretisanog subjekta. Fotografska slika joj slu`i za polazi{te kreativnog promi{qawa portreta, bilo da je re~ o mediju fotografije, videa ili o audio-vizuelnoj instalaciji. Ovogodi{wa izlo`ba "Kriti~ari su izabrali" prema za-

misli Milanke Todi}, predstavi}e projekat Jelene Jure{e koji je nastajao u periodu od 2005. do 2009. godine. Od 2001. godine ova izlo`ba, koja se vi{e od ~etiri decenije odr`ava u Likovnoj galeriji KCB, u koncepcijskom smislu je modifikovana u autorsku izlo`bu laureata nagrade "Lazar Trifunovi}", presti`nog priznawa za likovnu kritiku i kriti~ko pisawe o savremenoj umetni~koj sceni, koje se od 1992. dodequje u organizaciji KCB. Jelena Jure{a je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a izlagala je u Srbiji, Francuskoj, Austriji i Hrvatskoj. U posledwim radovima ona se bavila pitawem rodnog, odnosno kulturnog identiteta, u kojima je narativ u prvom planu i objediwen sa slikom u vidu teksta ili audio zapisa. Izlo`ba }e biti otvorena do 30. januara.

obra|enih filmova bra}e Limijer, uz komentar uglednog francuskog filmskog poslenika Tjerija Fremoa. Do 19. januara u takmi~arskom programu u~estvova}e 28 filmova studenata i mladih rediteqa iz 18 zemaqa. Nagrade - Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje dodeli}e `iri ~iji je predsednik francusko-iranska autorka stripova i rediteqka Marjane Satrapi, a ~lanovi su filmska producentkiwa i autorka Sara Drajver i holivudski producent Xonatan Vajsgal.Mladi u~esnici takmi~arskog programa ima}e priliku da na vork{opovima ~uju iskustva afirmisanih autora, ~iji se filmovi prikazuju u programu "Savremene tendencije". U tom ciklusu najavqeni su francuski film "Afera zbogom" Kristijana Kariona, sa Kusturicom kao glavnim glumcem, zatim ruski fim "Car" Pavela Lungina, "Vreme koje preostaje" palestinskog rediteqa Elije Sulejmanija, iranski film "Sve o Eli" Aghara Farhadija, "Zakopane tajne" autorke iz Tunisa Raxe Amari, "Granice kontrole" Xima Xarmu{a i "Soul ki~en" Fatiha Akina. Svake ve~eri u Drvengradu }e se odr`avati koncerti, u selekciji Neleta Karajli}a iz "No smoking orkestra".Prve ve~eri, za do~ek Srpske nove godine, nastupi}e austrijski sastav "Global Krajner". „PAIDEIA” NAJAVQUJE BOGATU SEZONU

Romani u prvom planu Izdava~ka ku}a "Paideia" iz Beograda priprema za ovu godinu srpski prevod novog romana nobelovca Xona Kucija "Letwe doba", koji je u{ao u u`i izbor za Bukerovu nagradu 2009. Bi}e objavqen i roman "Posledwi nesta{luk" francuske kwi`evnice Ane Gavalde, novi roman belgijske spisateqice Ameli Notomb "Prin~evska povlastica", kao i pripovetke Qudmile Ulicke "Qudi na{eg cara", re~eno je agenciji Beta u toj izdava~koj ku}i."Paideia", tako|e, priprema romane poqskih pisaca Vitolda Gombrovi~a "Pornografija" i Olge Tokar~uk "Bjeguni". Najavqene su i kwige eseja Umberta Eka "Kazati gotovo istu stvar", Erika Orsena "Putovawe u zemqu pamuka" i Alesandra Barika "Varvari", kao i pesni~ke kwige: poema "Bog" Viktora Igoa i izbor iz savremene brazilske poezije "Osam brazilskih pesnika". U filozofskoj biblioteci bi}e objavqena jo{ dva dela anti~kog mislioca Aristotela "O nastajawu i propadawu. O nebu" i "O du{i. Parva naturalija".

Predstava "[o-bo-gen-zo" Jo`efa Na|a koju je poznati rediteq, koreograf i plesa~ na scenu postavio pretpro{le godine u Kawi`i, u koprodukciji kawi{kog Regionalnog kreativnog ateqea "Jo`ef" Na|", beogradskog "Jugokoncerta", Nacionalnog koreografskog centra iz Orleana, "Pe~uj 2010 - Kulturna prestonica Evrope" iz Pe~uja i Teatra "Bastiqa" iz Pariza, bi}e u okviru predstoje}e turneje 14 puta izvedena na evropskim pozornicama. Na| turneju s predstavom "[o-bo-gen-zo" po~iwe u Parizu na sceni teatra "Bastiqa", gde }e komad u kojem igra sa francuskom plesa~icom Sesil Loaje od 18. do 27.januara biti izveden osam puta. U ovom komadu koji je re`irao Na| nastupaju muzi~ari @oel Lendr (Francuska) i Ako{ Selevewi (Ma|arska). Posle Pariza Na| sa istom predstavom turneju nastavqa u Lozani ([vajcarska) gde }e u tamo{wem tetaru "Vidi" od 3. do 7.februara biti izvedena ~etiri puta, dok }e sredinom marta na sceni u Orleanu komad "[o-bogen-zo" biti izveden dva puta. - Imamo jako puno poziva iz Francuske i Nema~ke za najnoviji komad Jo`efa Na|a "Du`ina 100 igala" ~ija je premijera u septembru pro{le godine bila u Kawi`i, pa je izvesno da }e weno gostovawe tokom ove godine biti u Marsequ i okolini i velikom Aviwonskom festivalu u Francuskoj, u Dizeldorfu u Nema~koj, u toku su pregovori za gostovawe u Be~u i jo{ nekim gradovima u Austriji, za gostovawe u Rumuniji, a predvi|ena je i turneja u Srbiji - ka`e direktor RKA "Jo`ef Na|" Zoltan Bi~kei.

Sesil Loaje i Jo`ef Na| u komadu „[o-bo-gen-zo”

Bi~kei je najavio da Na| priprema i novi komad ~ija svetska premijera }e biti u ma|arskom gradu Pe~uju, ovogodi{woj evropskoj kulturnoj prestonici. Ve} je precizirano da }e Na| premijeru u Pe~uju imati 7.oktobra u tamo{wem Ma|arskom na-

rodnom pozori{tu. Saznajemo da je radni naslov novog komada "Rizobium" i da }e se realizovati u koprodukciji kawi{kog RKA "Jo`ef Na|", Pozori{ta "^okonai" iz Debrecina i doma}ina iz Pe~uja. M. Mitrovi}

U ^ETVRTAK KONCERT U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

Srpska tradicionalna muzika U novosadskoj Sinagogi 14. januara u 20 ~asova odr`a}e se zanimqiv koncert srpske tradicionalne muzike, kojim se nastavqa ciklus srodnih bo`i}no-novogodi{wih muzi~kih doga|aja u organizaciji Muzi~ke omladine Novog Sada. Ovaj koncert, pod naslovom „Pesma starostavna – dar neba pokoqewima“, obuhvati}e izbor razli~itih starih tradicionalnih srpskih pesama i folklornih melodija iz Vojvodine, centralne Srbije, Homoqa, Kosova i Metohije, Bosne i Like, po

izboru mladog etnomuzikologa Sr|ana Asanovi}a iz Novog Sada. Uz vertepske i svadbarske pesme, kao i posko~ice i be}arce, ovo koncertno ve~e obuhvati}e i qubavne, `etela~ke i pastirske napeve, kojima }e biti predstavqeni bogatstvo i raznovrsnost srpske muzi~ke tradicije, kao i wene bliske veze sa narodnim obi~ajima. Na koncertu }e nastupiti neki od na{ih najistaknutijih vokalnih solista, instrumentalista, kao i peva~ke grupe posve}e-

ne izvo|ewu tradicionalne muzike: uz vokalne soliste Svetlanu Stevi} Vukosavqevi} i Sr|ana Asanovi}a, u~estvova}e i `enska peva~ka grupa „Moba“, @enska peva~ka grupa Muzi~ke {kole “Mokrawac“ i Mu{ka peva~ka grupa „Arhaika“ iz Beograda, kao i instrumentalisti: gajda{ Maksim Mudrini} i solista na duva~kim instrumentima Stojan Stevanovi} iz Klinovca kod Bujanovca. Ulaz na koncert je slobodan. B. H.

ESEN, UZ PE^UJ I ISTANBUL, OVE GODINE EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

Rurska oblast steci{te umetnosti U Esenu je spektaklom "Mi smo vatra" obele`en po~etak godine u kojoj su ovaj grad i ~itava Rurska oblast evropska prestonica kulture. Ovo je prvi put da je jedan ~itav region izabran za prestonicu kulture. Pored Rurske oblasti na zapadu Nema~ke, prestonice kulture za 2010. godinu su jo{ i ma|arski grad Pe~uj i turska metropola Istanbul.Manifestacija se odr`avala na prostoru zatvorenih povr{inskih kopova u Esenu, koji se kao redak spomenik industrijske arhitekture na{ao na listi za{ti}ene ba{tine Uneska. Rurska oblast, koja je vekovima bila poznata po te{koj industriji, odavno vi{e nije sinonim za

povr{inske kopove, topionice, ~eli~ane i dimwake koji danono}no rade. One su krajem 19. veka pretvorile gradove u Rurskoj oblasti u kolevku radni~kog pokreta, a posle Drugog svetskog ra-

Programi u 52 grada Do kraja godine planirano je 300 projekata i 2.500 manifestacija, koji bi trebalo da se ostvare sa buxetom od 62 miliona evra. Od toga je 11 miliona evra dala nema~ka federacija. Moto ukupnog programa je "Promena kroz kulturu - kultura kroz promene". Manifestacije }e se odr`avati u 52 stara radni~ka rurska grada. Prvi na redu je Dinslaken, slede Dortmund, Duisburg, Gelzenkirhen, Botrop, Oberhauzen, Bohum, Milhajm, Reklinghausen i niz mawih i mawe poznatih mesta. Organizatori o~ekuju preko pet miliona posetilaca.

ta doprinele oporavku i privrednom procvatu Nema~ke tokom pedesetih godina. Protekle dve decenije je, zatvarawem rudnika i ga{ewem visokih pe}i, ukinuto na stotine hiqada radnih mesta. Nova nastaju uglavnom u oblasti medija, u zdravstvu ili nauci, posebno od otvarawa dva nova uspe{na univerziteta, u DuisburgEsenu i u Bohumu.No, kultura je u ovom, gusto naseqenom delu Nema~ke, nerazdvojno vezana sa industrijskom pro{lo{}u. Uga{eni rudnici i zatvorene ~eli~ane pretvoreni su u spomenike, pozori{ne sale, muzeje, turisti~ke atrakcije gde se posetioci upoznaju sa istorijom industrijalizacije u Nema~koj i Evropi.


Fantasti~an skok Agne{ Savaj opet Aleksandre boqa od Jelene Kruni} TURNIR U SIDNEJU

Briqantan start takmi~arske 2010. u re`iji mlade srpske teniserke, 16 – godi{we Aleksandre Kruni}. Prvi turnir u karijeri nagradnog fonda 50.000 dolara, prvi turnir u sezoni 2010. i prva titula „pedesetica“ za mla|anu

Aleksandra Kruni}

Aleksandru. Osvajawem titule u kineskom Kuan`ou Kruni}eva je napravila fantasti~an skok od ~ak 238 mesta na VTA listi i trenutno zauzima 333. poziciju na sve-

tu. Velika nada srpskog i svetskog tenisa do trofeja u Kini stigla je odigrav{i osam uzastopnih me~eva, jer je do glavnog takmi~ewa morala kroz kvalifikacije. -Nisam o~ekivala ovakav rezultat, definitivno. Re{ila sam da odputujem na ovaj turnir pet dana pre leta za Kinu. Roditeqi, sestra i trener su me ispratili sa nadom da }u pro}i kvalifikacije. Jo{ uvek ne mogu da verujem da odlazim sa turnira sa pobedni~kim trofejom. Jako sam ponosna na sebe, s obzirom da sam ovde bez trenera, u pratwi wegove devojke koja mi pru`a neopisivu podr{ku i to mi daje veliko samopouzdawe – rekla je Kruni}eva. Sjajan rezultat iz Kuan`ua Aleksandri je doneo i specijalnu propusnicu za turnir koji se ove nedeqe igra tako|e u Kini u mestu Pingguo za nagradni fond od 25.000 dolara, a na kome je Aleksandra bila prijavqena za kvalifikacije. Prvi me~ u glavnom takmi~ewu Kruni}eva }e igrati protiv Grkiwe Eirini Georgatou.

Ma|arica Agne{ Savaj pobedila je Jelenu Jankovi}evu (5:7, 6:1, 7:5) u prvom kolu turnira u Sidneju, ali srpska teniserka poru~uje da }e ostati pozitivna. Ma|arica Age{ Savaj je napravila preokret u me~u i posle dva sa-

ATP LISTA

Napredak Tipsarevi}a Novak \okovi} i Viktor Troicki zadr`ali su pre|a{we pozicije na najnovijoj ATP rang listi tenisera, dok je Janko Tipsarevi} napredovao za tri mesta. \okovi} je ostao tre}i, a Troicki 29. teniser sveta, dok je Tipsarevi} zahvaquju}i pro{lonedeqnom nastupu u polufinalu turnira u indijskom ^enaju napredovao do 35. mesta. Tipsarevi} je najboqi plasman na ATP listi imao maja 2008. godine, kada je bio 33. na svetu. ATP lista: 1. Roxer Federer ([vajcarska) 10,550, 2. Rafael Nadal ([panija) 9.310, 3. Novak \okovi} (Srbija) 8.310, 4. Huan Martin Del Potro (Argentina) 6.785, 5. Endi Marej (Velika Britanija) 6.780, 6. Nikolaj Davidenko (Rusija) 4.930, 7. Endi Rodik (SAD)

Janko Tipsarevi}

4.510, 8. Robin Soderling ([vedska) 3.410, 9. Fernando Verdasko ([panija) 3.300, 10. @o-Vilfred Conga (Francuska) 2.875... 29. (29) Viktor Troicki (Srbija) 1.220... 35. (38) Janko Tisaprevi} (Srbija) 1.060... 175. (182) Ilija Bozoqac (Srbija) 277.... 296. (294) Boris Pa{anski (Srbija) 144...

Bez promena u vrhu

Lo{ po~etak sezone: Jelena Jankovi}

ta i 37 minuta igre plasirala se u narednu rundu. To je druga pobeda Savaj u drugom me~u protiv Jelene, bila je boqa i u Pekingu 2007. - To mi je bio prvi me~ u sezoni. Bila sam malo nervozna, pogotovo {to nisam igrala dva meseca - izjavila je Jelena. Ve} naredne nedeqe po~iwe Australijan open, ali Jelena

Okr{aj Vojvo|ana u Spensu

Detaq s utakmice Vojvodina–Spartak

Kapi~i} svestan je da je breme favorita na strani wegovih pulena, {to se mora potvrditi na ledu. Strateg crveno -belih nema kadrovskih problema, pa }e novosadska publika imati priliku da bo-

tvrdi da nema razloga za neraspolo`ewe. - Samo `elim da ostanem pozitivna i nadam se da }u biti spremna za Melburn - dodala je osma teniserka sa VTA liste, a sedmi nosilac u Sidneju.

15

VTA LISTA

PRVENSTVO SRBIJE

U ~etvrtom kolu prvenstva Srbije hokeja{i Vojvodine do~ekuju ekipu suboti~kog Spartaka. U vojvo|anskom derbiju crveno -beli }e posle trijumfa u Subotici 6:2 ponovo odmeriti snage sa ekipom sa severa Ba~ke, koja se posle nekoliko godina pauze vratila u prvoliga{ki karavan. Hokeja{i Spartaka, predvo|eni iskusnim vukom Ra{idom [emsedinovi}em, imaju ekipu za respekt, po~ev od golaman Vidakovi}a koga novosadska publika dobro poznaje iz vremena kada je stajao na golu Novog Sada, preko iskusniog Zi|arevi}a, Nikoli}a , Proki}a i Sabado{a. Sigurno je da kako takmi~ewe bude odmicalo da }e Suboti~ani igrati sve boqe. U redovima Vojvodine vlada odli~na atmosfera. Trener Dragan

utorak12.januar2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

dri svoje qubimce koji }e ve~eras u Spensu nastupiti u najja~em sasatvu. Utakmica se igra u ledenoj dvorani Spensa sa po~etkom u 19 ~asova. I. G.

Ma|arica je iskoristila ~ak deset od 17 brejk lopti, a Jelena je to uradila sedam puta iz 17 poku{aja. Savaj, 40. teniserka sveta, napravila je 11, a Srpkiwa {est duplih servis gre{aka. Nagradni fond turnira je 600.000 dolara, a pobednica }e dobiti 98.500 dolara.

Srpske teniserke Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} zadr`ale su osmu, odnosno 21. poziciju na novoj VTA rang listi. Poredak deset najboqih igra~ica na svetu nije se mewao. VTA lista: 1. Serena Vilijams (SAD) 9.075, 2. Dinara Safina (Rusija) 7.800, 3. Svetlana Kuznjecova (Rusija) 6.141, 4. Karolina Vozniacki (Danska) 5.875, 5. Elena Dementijeva (Rusija) 5.505, 6. Venus Vilijams (SAD) 5.126, 7. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.541, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 3.965, 9. Vera Zvonarjova (Rusija) 3.560, 10. Agnje{ka Radvanska (Poljska) 3.450... 21. Ana Ivanovi} (Srbija) 2.127... 143. (150) Bojana Jovanovski (Srbija) 418... ...241. (240) Ana Jovanovi} (Srbija) 213... ...333. (571) Aleksandra Kruni} (Srbija) 121...

PRIZNAWE I ^ESTITKE IVANU TUMBASU: Reprezentativac i jedan od najpriznatijih igra~a Vojvodine Ivan Tumbas je u tradicionalnom “Dnevnikovom” izboru najboqih sportista progla{en za najuspe{nijeg hokeja{a za 2009. godinu. Spletom okolnosti ovaj dvadesetrogodi{wi student Vi{e poslovne {kole i jedan od najtalentovanijih ledenih oklopnika u na{oj zemqi nije bio na na{oj tradicionalnoj proslavi kada su uru~ena priznawa najboqima u 23 sportske discipline. Zato je ovaj fino vaspitani mladi} na na{ poziv do{ao u sportsku rubriku u pratwi ponosne mame, primio ~estitke za sjajne igre u prethodnoj sezoni i preuzeo svoje priznawe (nagradu mu je uru~io urednik sportske rubrike Branislav Puno{evac). Ivan nije krio zadovoqstvo {to je u godini lepih uspeha hokeja izabran za najboqeg, napomenuo je da }e mu “Dnevnikova” nagrada biti dodatni motiv za dolaze}e sportske izazove, a onda je posebno istakao da je wegov deda Ivan najzaslu`niji za wegove dosada{we sportske uspehe i da priznawe pripada dvojici Ivana - dedi i unuku. B. P.

U NOVOM SADU ODR@AN ^UVENI KAMP „ROYER NELSON”

Mladi imali {ta i od koga da u~e U ledenoj sali Spensa odr`an je, prvi put u Srbiji, naj~uveniji kamp za hokeja{e koji nosi ime trenerske legnde NHL lige Roxera Nelsona. Hokeja{ki entuzija-

prvaka NHL lige), Leri Pirson (stru~wak za kondicioni rad i glavni trener, nekada{wi selektor na{e reprezentacije, a sada stru~wak koji `ivi i radi na re-

objasnio je An|eli}, ~ovek koji radi s mladim hokeja{ima Toronto Mejpl Livsa. - Posebne delove rada imali su s Marijanom Votkins, sledio je trening s Lerijem

sve ovo ve} u septembru. Ono {to sam mogao da uo~im jeste da kod nas ima talenata, posebno kod dece do 10 godina i trdeba puno raditi, ali da uz wih budu dobri

igra u Slo ligi, a od klubova egzistiraju samo Vojvodina i Spartak. To pomalo ~udi, s obzirom na pro{logodi{e domete na{e seniorske reprezentacije.

kvog kampa, kakav je “Roxer Nelson”, put je da se podigne nivo hokeja kod nas. S na{om decom su radili svetski poznati i priznati stru~waci i ~vrsto verujem da

sti, na ~elu s Dragoslavom Paji}em, doveli su najbitnije qude iz ovog kanadskog kampa koji postoji pune 34 godine. S mladima od 8 do 18 godina (kamp poha|alo preko 70 u~esnika) radili su Marijana Votkins (instruktorka klizawa koja radi s igra~ima Pitsburg Pingvinsa,

laciji Holandija–Kanada) i Aleksandar - Aga An|eli}. Naravno, u kampu su u~estvovali i lokalni treneri koji su zaista imali {ta da nau~e, kao i deca iz ~itave Srbije. - Tokom {est dana, koliko je kamp trajao, mladi su imali ~ak tri treninga i utakmicu dnevno -

Pirsonom, pa sa mnom, a uve~e smo zavr{avali program utakmicom. Naravno, treba naglasiti da smo decu podelili u dve kategorije, uzimaju}i u obzir wihove godine. Prvi put je jedan ovakav kamp organizovan u Srbiji, ali, ako je suditi po zainteresovanosti dece i roditeqa, ponovi}emo

treneri i vrhunski rad. Li~no, bilo mi je izuzetno zadovoqstvo {to sam bio deo svega ovoga u Novom Sadu. Iako u najve}em gradu u AP Vojvodina postoji i odli~na {kola unutar kluba NS stars, hokej u Srbiji nikako da se stabilizuje. Partizan u teku}oj sezoni

- Reprezentacija Srbije, poja~ana trojicom Kana|ana, igra na najvi{em nivou u svojoj istoriji kategori~an je bio An|eli}. Partizan igra u veoma jakoj ligi, a na{i najmla|i hokeja{i veoma ~esto pobe|uju vr{wake iz hokeja{ki mnogo razvijenijih zemaqa. Upravo organizacija jednog ova-

}e se pokazati koliko su uz wih klinci napredovali. Atmosfera na treninzima bila je sjajna, deca su `eqna novih saznawa o hokeju i na nama je da to iskoristimo. Da je vi{e qudi kao {to je Dragoslav Paji} srpskom hokeju na ledu sme{ili bi se mnogo lep{i dani. A. Predojevi}


SPORT

utorak12.januar2010.

c m y

16

VOJVODINA PREDSTAVILA NOVOG TRENERA I IGRA^A

UZ ZAVR[ETAK 47. „DNEVNIKOVOG” TURNIRA U NOVOM SADU

U slavu malog fudbala Zavr{en je 47. “Dnevnikov” turnir u malom fudbalu u Novom Sadu. Kraqevi parketa SC Sajmi{te postali su igra~i Sportskog kluba Meridijana. Odjeknulo je novo iznena|ewe i tokom 2010. godine pri~a}e se o ume}u Bojana Peceqa, ^edomira Tom~i}a, Nenada \or|evi}a, Sr|e Vargeca, Davora Popovi}a, Dejana Miladinovi}a, Neboj{e Desnice, Branimira \uri}a i Igora Kokanovi}a. Ekipa na koju je, iskreno, malo ko ra~unao stigla je do samog trona, ostavqaju}i iza sebe sna`ne timove, a u finalu i takve majstore iz dobro poznatog Carigrada. Pobednika su odlu~ili sedmerci, bilo je radosti i tuge, odu{evqewa i negodovawa, ali Jeli~i}, Dun|erski, Vukobrat, bra}a Ra{iovan, Rakowac, Agbaba, Filipovi}, Vje{tica i Vujovi} ne trebaju da `ale. Ponovo su plenili igrom i wihovo ume}e znali su da cene mnogi poznavaoci igre na petoparcu, a to {to je u velikom finalu publika bila na strani SK Meridijane ne treba nikoga da ~udi, jer se prema pravilu navija za autsjadera, pa je i podr{ka s punih tribina bila dodatni motiv novom osvaja~u na{eg trofeja. Prepune tribine Sajmi{ta su ne{to najlep{e {to donosi na{ turnir. Ovoga puta obogatili smo program, osavremenili ga, pa su tako gledaoci mogli da u`ivaju u majstorijama igra~a i putem dva velika ekrana koje je postavila agencija "Multimedija Dodik", a ekipe su imale priliku da odmah posle utakmice naru~e snimak me~a i tako da ga analiziraju i imaju za uspomenu. I u kafeu ispred ulaza u halu me~evi su preno{eni direktno, pa su oni kojima smeta gu`va i buka u hali mogli uz pi-

Ukupno 94 ekipe Na 47. “Dnevnikovom” turniru u malom fudbalu takmi~ilo se u pet konkurencija (mla|i pioniri, pioniri, kadeti, seniori i veterani) ukupno 94 ekipe. Od tog broja gotovo polovina bila je u seniorskoj konkurenciji – 45. Dogodine }e mo`da biti i nekih novina. Mogu}e je da razdvojimo veterane na one od 35 do 45 godina i starije, jer su se neki vreme{ni fudbalski znalci s pravom po`alili da je u tim godinama ~itava decenija i te kakva razlika. }ence da odgledaju najzanimqivije me~eve. Nove snage dolaze na “Dnevnikov” turnir. Me|u wima su i

kao mladi}i. ^estitke pripadaju svim ekipama iz zavr{nice u najstarijoj konkurenciji (Agencija Sabqar, STR Banana i

Duel Vujovi}a (Carigrad) i Popovi}a (SK Meridijana) Foto: F. Baki}

igra~i DOO Vuvesa i Klarisa, pa nema sumwe da }e Bjeli}, Ni{i}, Furtula...ve} slede}e godine poku{ati da zauzmu stepenik vi{e. Kod veterana je lovorike pobrala Indeksova tribina. Iskusni fudbaleri sa \a~kog igrali{ta delovali su na parketu

IBS) jer su se pona{ale za primer, a svakako da najve}e zaslu`uju pobednici: Jankovi}, Babi}, Zenun, Krkqu{, Smi}, Stojisavqevi}, Koxo i Novakovi}. Kada Vitorog ne blista u starijim uzrastima, onda mu nema ravna u mla|im kategorijama. Ovoga puta trijumfovao je u kon-

Qube Dun|erski uz Babi}a, Nestorovi} uz Kizita

kurenciji kadeta. Tesla, Jovanovi}, Slijep~evi}, Preveden, Vukaqevi}, Sviti}, Sila|i i Poletanovi} zaslu`eno su stigli do trona. U finalu su naspram sebe imali tako|e velike znalce iz Ofset printa, ali je godina razlike ipak presudila da ovladaju scenom. Dogodine }e ovi momci igrati u konkurenciji seniora, pa }e ponovo kr~iti put do zvezda. Pionirima Viskola svaka ~ast. Veterni~ani se nisu predavali posle remija na poluvremenu u velikom finalu sa Sportskom kladionicom Monako. Rackov Joksimovi} [vowa, Kara~, Moravac, Spremo i Milinkovi} ve} sada utabali su stazu za neke budu}e godine, `eqno i{~ekuju}i da se o wima pri~a u superlativima i kada budu stasali za seniore. Isto va`i i za IM frizerski salon. Mla|i pioniri ovog tima ~ije su boje branili Jankovi}, Damjanovi}, Fimi}, Ivi}, Papovi}, \ukanovi}, [qivan~anin, Stri~evi} i ]urko redom su {i{ali sve rivale i u sjajnom finalu s Vitorogom stigli do trona tek posle izvo|ewa sedmeraca. Bilo je junaka ovog turnira i me|u onima koji nisu stigli do samog vrha. Ume|e Milana Raki}a iz Dinamike, pa wegovog prezimewaka Zorana iz Apoteke Viva, bra}e Powevi}, Damira ^ekovi}a, atraktivnog ~uvara mre`e Nedini}a, pa pionirskog golmana Nikole Saki}a koji se iskazao odbranama sedmeraca... svakako }e i slede}e godine biti magnet za gledaoce. Ima nekih nagove{taja da bi i na{a smotra mogla da se preseli u malu salu Spensa, mada bismo svi zajedno najvi{e voleli da hram malog fudbala u Novom Sadu i daqe bude SC Sajmi{te. S. Savi}

Du{an Nestorovi} i Qubi{a Dun|erski

Fudbalski klub Vojvodina ju~e je zvani~no predstavio dvojicu novajlija. Re~ je o novom ~lanu stru~nog {taba Qubi{i Dun|erskom i levom beku Du{anu Nestorovi}u koji je stigao iz Rudara (Pqevqa). Dun|erskom je ovo povratak u Vojvodinu, ali na novu du`nost. Nekada{wi igra~ crve-

Foto: F. Baki}

mitrova i Jankovi}a ispo{tujem sve ono {to od nas bude tra`io {ef Branko Babi}, a naravno da mi je ambicija da jednoga dana i sam budem na klupi prvog tima – rekao je Dun|erski. Du{an Nestorovi} ima 24 godine i dolazak u Vojvodinu do`iveo je kao veliki napre-

Kizito do juna

PO^EO PRIPREME I SPARTAK ZLATIBOR VODA

Sedam nedeqa za glancawe forme Ju~e je ponovo o`ivelo na gradskom stadionu u Subotici, pripreme su po~eli fudbaleri Spartak Zlatibor vode. [to se prelaznog roka ti~e, za sada je ekipu iz Subotice napustio samo Predrag Miji} (poja~ao Partizan), dok }e po svemu sude}i u inostranstvo oti}i Milorad Jawu{. U Suboticu su stigli mladi igra~i Marko Adamovi} i Sini{a Stevanovi}. Adamovi} je stigao iz Jedinstva iz Uba, a re~ je o ofanzivnom veznom igra~u, dok je Stevanovi} igra~ Partizana, omladinski reprezentativac, a najboqe se snalazi na poziciji desnog beka. - @eqa stru~nog {taba je bila da ne bude velikog odliva igra~a, a kako sada stoje stvari jedino je siguran odlazak Miji}a, kome `elimo mnogo sre}e u Partizanu. [to se novih igra~a ti~e tvrdim da je re~ o velikom potencijalu na{eg fudbala, te da }e se oni odli~no uklopiti u na{u ekipu - rekao je trener Suboti~ana Zoran Milinkovi}.

DNEVNIK

Nije hteo Milinkovi} da daje nikakva obe}awa o narednom delu takmi~ewa. Istakao je da jedino mo`e da stane iza svog rada, ba{ kao {to je to u~inio i pre {est meseci. Trener je izneo okvirni plan koji predvi|a treninge u Subotici, Horgo{u i Tunisu. - Na relaciji Subotica - Horgo{ }emo provesti prve dve nedeqe, a naredne dve nedeqe u Tunisu.U Suboticu se vra}amo 11. februara pa do po~etka prve zvani~ne utakmice ima}emo Momenat s prvog treninga fudbalera Spartak Zlatibor vode vremena za zavr{ni deo pripreMilankovi}, Slobodan Simoris Maslovara i Goran Antoni}. ma - rekao je Milinkovi}. vi}, Aleksandar Noskovi}, VlaIako jo{ sve stvari nisu potpuNa prvom treningu su bili: dica Veselinov, Marko Miri}, no definisane, Spartak bi treMilan Jovani}, Branimir AlekDarko Bo{kovi}, Vladimir balo da bude ja~i za Sini{u Stesi}, Davor Stojanovi} i Davor Torbica, Stefan Bosni}, Asmir vanovi}a i Marka Damanovi}a, Kumozec (golmani), Igor PopoMisini, Vojo Ubiparip, Nenad dok su na probi bili Marko Vevi}, Vidak Brati}, Dragan [aPuhalak i Lazar Veselinovi}. selinovi}, Nemawa Pe{terac i rac, Darko Pu{kari}, Emanuel Ekipi su prikqu~eni mladi Uro{ Radi{i}. Oletu, Zoran Pe{i}, Nikola igra~i Aleksandar Joveti}, BoN. Stanti}

Xozef Kizito, prema svemu sude}i, ne}e ove zime napustiti Vojvodinu. Bilo je nagove{taja da bi jedna agencija mogla da otkupi wegov ugovor, pomiwano je i obe{te}ewe od 150.000 evra koji bi pripali Vojvodini, ali do dogovora o~igledno nije do{lo. - Kako sada stvari stoje odradi}u ugovor do kraja i onda }u u junu biti slobodan igra~ - rekao je Xozef Kizito. Na sli~an na~in Vojvodina se razi{la i sa Makedoncem Vlatkom Grozdanoskim kojem je istekao ugovor ove zime i kao slobodan igra~ karijeru }e nastaviti na Kipru. S. S. no-belih, koji je u Vo{i pro{ao sve selekcije i dva puta kao prvotimac nosio wen dres, inostranu karijeru imao je u italijanskim klubovima Atalanta, Trevizo i Komo, a u jednom periodu bio je i reprezentativac Jugoslavije.Po zavr{etku igra~ke karijere u Novom Sadu s Detelinare, Dun|erski se posvetio trenerskom poslu. Posle ne{to vi{e od mesec dana asistirawa Zoltanu Sabou u somborskom Radni~kom obreo se u Vojvodini. - To je dobra odluka i za Dun|erskog i za Vojvodinu – rekao je direktor Miodrag Panteli}. Qubi{a Dun|erski nije krio zadovoqstvo {to se vratio u klub u kom se afirmisao. - Opredelio sam se za trenerski posao i sada je na meni da pe~em zanat. Trudi}u se da uz moje kolege Zagor~i}a, Di-

Yozef Kizito

dak u karijeri. Jo{ nije dobio broj na dresu, a koji }e nositi na le|ima zna}e se kada Novosa|ani budu licencirali ekipu za prole}e. - Od najmla|ih dana igram u Rudaru iz Pqevaqa. Nikada do sada nisam mewao sredinu ni u Crnoj Gori, a dolazak u veliki klub kakav je Vojvodina za mene je pravi izazov. Znam da je konkurencija u timu jaka, da uz levu aut liniju igra jedan od najiskusnijih prvotimaca Xozef Kizito, ali }u svaku ukazanu {ansu iskoristiti da se nametnem stru~nom {tabu i zadobijem poverewe navija~a Vojvodine. Uslovi u FC “Vujadin Bo{kov” su izvanredni i pru`aju {ansu svakom igra~u da napreduje – istakao je Nestorovi}, od koga i direktor Miodrag Panteli} o~ekuje mnogo u prole}noj sezoni. S. Savi}

KRENUO SUPERLIGA[ IZ KULE

Soldo obavio prozivku

Novi treninga fudbalera Hajduka

Jedanaestog januarskog dana u jedanaest sati novi {ef stru~nog {taba Hajduk iz Kule @arko Soldo je izvr{io prozivku fudbalera i kandidate za najboqi sastav odveo na prvi trening. - Najva`nije je da u pripremnom periodu dobro radimo. Verujem da }u raditi sa dobrim momcima i dobrim fudbalerima. Ve}unu vas znam jer sam vas trenirao pre dve i po godine kada sam prvi put bio u Hajduku. Nosim pozitivne utiske iz tog vremena i nisam napamet do{ao u Hajduk, ve} sa zadovoqstvom. Morate se posvetiti poslu kojim se bavite da biste ostvarili ambiciju da odete u neki ve}i klub, u inostranstvo i time re{ite `ivotnu egzitenciju rekao je Soldo. Govore}i o onom {ta o~ekuje fudbalere trener je istakao: - Morate naporno da radite, da verujete u sebe i u svoje saigra~e, da verujete u qude koji rade sa vama i da igrate dobro. Mislim da ste pokazali u zadwim utakmicama jeseni da imate

kvalitet. Na treninzima tra`im mnogo, tra`im da se radi ozbiqno i ne}e vam biti lako. Ne treba da se pla{ite toga, jer je to sve u ciqu da se dobro pripremimo i da dobro igramo. [to se plana i programa priprema ti~e, orijentaciono to izgleda ovako: - Pripreme }e se sastojati iz tri dela. Prvi deo }emo odraditi u Kuli, potom idemo u Ulciw, a posledwu pripremnu fazu }emo opet odraditi u Kuli. Odradi}emo okvirno oko 55 treninga i odigrati od osam do deset pripremnih utakmica - saop{tio je Soldo. Prozivci i prvom treningu odazvala su se 23 fubalera: Bra}, V. Jovanovi}, Latinovi}, Bogi}, Fejsa, Maksimovi}, Mara{, Komazec, Duki}, Kozo{, Top~agi}, Pawkovi}, Trajkovi}, Pauqevi}, A. Jovanovi}, Ki{, Lalevi}, Kasalica, Kova~evi}, Lali}, Petri}, Kaurin i Sekeru{. Na prozivci nije bilo Radanovi}a, @ivanovi}a i golmana Manolova. \. Bojani}


SPORT

DNEVNIK

Makedonci ba{ preterali ni sekretar FSS Zoran Lakovi}. Malo ko je u na{oj ku}i fudbala o~ekivao ovakvu reakciju Makedonaca. - Bilo bi dobro da su upoznati sa statutom UEFA i FIFA. Tu je jasno precizirano da kandidaturu u evropskoj i svetskoj fudbalskoj organizaciji mo`e podneti jedino dr`ava koju priznaju Ujediwene nacije. @ao mi je {to su na{i prijateqi iz Makedonije zaboravili i odgovor koji im je prosledila UEFA na Kongresu u Sidneju pro{le godine, a povodom statusa Kosova i to na na{e insistirawe. Dakle, statut ovih fudbalskih asocijacija se mora po{tovati i tu nema nikakvih dilema - konstatovao je Lakovi}.

Rosi} predsednik Redovna izborna Skup{tina fudbalskog srpskoliga{a Mladosti iz Ba~kog Jarka protekla je u harmoni~nim tonovima, a najve}a pa`wa bila je usmerena na izbor novog predsednika. Ova funkcija poverena je Branislavu Rosi}u, uglednom privredniku i dugogodi{wem predsedniku jara~kog ko{arka{kog kluba.

poverewe. Krasilo nas je drugarstvo, stvorena je odli~na atmosfera, kqu~ uspe{nih rezultata i normalnog funkcionisawa kluba. Prvoliga{ki bara` nam je minule sezone izmakao za jedan gol, a pravu satisfakciju je predstavqao podatak da su devetorica prvotimaca obukla dresove superliga{kih i prvoliga{kih klubova.

SO Temerin i MZ Ba~ki Jarak predstavqao je najve}i teret za upravni odbor. - Na godi{wem nivou, tre}i rang takmi~ewa iziskuje minimalno izme|u 4,5 i 5 miliona dinara. Iz buxeta SO Temerin dobijamo milion dinara, dok je MZ Ba~ki Jarak pro{le godine, pored redovnih 300 hiqada dinara,

Odlaze}i predsednik Goran Luka~ kratko se osvrnuo na de{avawa u bliskoj pro{losti. - Te{ka ekonomska situacija u~inila je da posao sportskih radnika podse}a na rudarski, ali hrabro smo se uhvatili u ko{tac sa svim neda}ama. Niko ne sme da zaboravi da je Mladost svojevremeno stigla do Prve B lige i da je ovo klub bogate tradicije. Tri godine nismo mewali trenere, {to je retkost, a Tibor Kova~ i Miroslav Loli} i daqe u`ivaju puno

Nismo klonuli duhom, ponovo je napravqena dobra igra~ka selekcija, oslonili smo se na sopstvene snage i zimujemo na desetoj poziciji. Trenutni plasman nije odraz kvaliteta, zaslu`ujemo mesto me|u ~etiri najboqe ekipe u ligi i prole}ne bitke }e biti prilika da re~i sprovedemo u delo – rekao je Luka~. Finansijski raskorak izme|u sredstava potrebnih za nesmetano takmi~ewe u srpskoliga{kom dru{tvu i prihoda ostvarenih od

izdvojila dodatnih 300.000, kako bismo natkrili prostor ispred novih klupskih prostorija. Kada smo doma}ini, za organizaciju utakmice je potrebno oko 35 hiqada dinara, dok za gostovawe izdvajamo izme|u 15.000 i 25.000 dinara. Imaju}i u vidu ove cifre jasno je koliko je bila odgovorna uloga upravnog odbora u obezbe|ivawu nedostaju}ih nov~anih sredstava. Mogu s ponosom da ka`em da smo odli~no sara|ivali, svaku odluku smo doneli kroz kon-

Ponuda u izobiqu Plan i program priprema nacionalnog tima Srbije za predstoje}i Mondijal bi }e definitivno verifikovan do kraja nedeqe. Jo{ uvek nisu poznati svi rivali Anti}evih orlova, a ponuda ima u izobiqu, ali treba se opredeliti za protivnike koji su sli~ni selekcijama sa kojima }emo se takmi~iti u grupi u Ju`noj Africi. Najverovatnije da }e Srbija po~etkom marta biti gost Al`ira. Tokom majskih priprema bi }e odigrane tri utakmice, a jedan od rivala je selekcija Novog Zelanda. Preostala dva protivnika jo{ uvek nisu poznata. Planirano je da reprezentacija Srbije 5. juna pred odlazak na Mondijal odigra i jednu prijateqsku utakmicu u Beogradu, a u opticaju je nekoliko varijanti, mada se imena rivala jo{ uvek dr`e u tajnosti.

Pavkovi} blizu direktorske foteqe Do kraja januara Izvr{ni odbor FSS izabra}e dvojicu selektora za mla|e kategorije (generacija 94. i 92.) kao i direktora svih mla|ih selekcija. Jo{ uvek nema konkretnih predloga

koje treba da uobli~i stru~ni odbor ali po svemu sude}i najozbiqniji kandidat za direktora reprezentativnih selekcija je sjajni stru~wak Slobodan Bobe Pavkovi}. Z. Rangelov

Vinsent del Boske

IZBOR ZA NAJBOQE SELEKTORE SVETA

Del Boske najboqi, Anti} deli deveto mesto U izboru Instituta za fudbalsku statistiku i istoriju (IFFHS) u Kelnu, [panac Vinsent del Boske progla{en je za najboqeg nacionalnog fudbalskog selektora za 2009. godinu. ^lanovi `irija iz 85 zemaqa nisu imali lak posao u izboru najboqeg, a na kraju je Del Boske (59), najboqi klupski trener iz 2002. godine po IFFHS-u, slavio sa 185 dobijenih bodova, 34 vi{e od drugoplasiranog engleskog selektora Fabija Kapela i 36 vi{e od Brazilca Karlosa Dunge, najboqeg iz 2007. godine. Selektor reprezentacije Srbije Radomir Anti} na{ao se na devetom mestu ove liste, {to je jo{ jedna potvrda sjajnog rada na{eg stru~waka, ali i priznawe za igre i rezultate koje su orlovi prikazivali u 2009. godini, kada su se i plasirali za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Sada ve} biv{i selektor BiH Miroslav Bla`evi} na{ao se na deobi 17. mesta s osam osvojenih bodova i jedini je na spisku 25 najboqih koji ne vodi vi{e zemqu na ~ijem je ~elu ostvario rezultate koji su ga uvrstili na listu. Me|u 25 najboqih selektora nalaze se po tri Italijana, Argentinca i Nemca, a samo

17

IZBORNA SKUP[TINA SRPSKOLIGA[A MLADOSTI IZ BA^KOG JARKA

VESTI IZ FSS

Predsednik FS Makedonije Haralampije Haxiristeski javno se zalo`io za podr{ku takozvanom FS Kosova u nameri da postane ~lan FIFA. Naime, Haxiristeski je na spornim izborima u novembru dobio novi predsedni~ki mandat zahvquju}i glasovima Albanaca pa je sada osetio obavezu da im se na ovakav na~in odu`i. - O{tro }emo reagovati i obavestiti UEFU da rukovodstvo Makedonskog saveza nije imalo prava na zvani~nu posetu regionu, pokrajini gde je iskquva jurisdikcija FSS. Posla}emo i protestnu notu u UEFA i FIFA i uveren sam nai}i na podr{ku kao i do sada - istakao je general-

utorak12.januar2010.

osam od 25 stru~waka nalazi se na ~elu strane reprezentacije. Vinsentu del Boskeu priznawe }e biti uru~eno 1. februara u Londonu. Evo i liste najboqih selektora po IFFHS-u za 2009. godinu: 1. Visent del Boske ([panija) 185, 2. Fabio Kapelo (Engleska) 151, 3. Karlos Dunga (Brazil) 149, 4. Marselo Alberto Bjelsa (^ile) 82, 5. Robert Bredli (SAD) 32, 6. Bert van Marvik (Holandija) 28, 7. Otmar Hicfeld ([vajcarska) 23, 8. Oto Rehagel (Gr~ka) 18, 9.-10. Radomir Anti} (Srbija) i Gus Hidink (Rusija) po 17, 11. Vladimir Vajs (Slova~ka) 16, 12. Matja` Kek (Slovenija) 15, 13. Mar~elo Lipi (Italija) 14, 14. Joakim Lev (Nema~ka) 11, 15.-16. Jong-Hun Kim (Severna Koreja) i Rabah Soadane (Al`ir) po 9, 17.-19. Miroslav Bla`evi} (Bosna i Hercegovina), Morten Olsen (Danska) i \ovani Trapatoni (Irska) po 8, 20.-21. Havijer Aguire (Meksiko) i Reinaldo Rueda Rivera (Honduras) po 7, 22.-25. Shaibu Amodu (Nigerija), Dijego Armando Maradona (Argentina), Gerardo Danijel Martino (Paragvaj) i Ri~ard Lojd Herbert (Novi Zeland) po 5 bodova.

struktivne dogovore – naglasio je Luka~ Od 39 prisutnih delegata skup{tine, 37 je podiglo ruku u znak poverewa prema novom predsedniku Branislavu Rosi}u, dvojica su bila uzdr`ana, a dvojica protiv wegove promocije. - Svestan sam velike odgovornosti, ali da se pla{im izazova ne bih se prihvatio posla. Prepoznao sam entuzijazam i pozitivnu energiju qudi okupqenih oko kluba. Deo upravnog odbora }e ostati, a pro{iri}emo ga i sa nekoliko novih lica, spremnih da istrajemo na zajedni~kom putu stvarawa jake Mladosti. Zabriwava me da transferna sredstva SO Temerin i MZ Ba~ki Jarak ~ine tek 30 odsto potrebnih za normalan rad. Iz tog razloga poku{a}u svojim iskustvom i autoritetom da animiram {to vi{e privrednika kako bismo zajedni~kim snagama realizovali zacrtani plan. Igra~ima sam predo~io da }e svaki dogovor biti ispo{tovan i da }e u nastavku sezone primarni zadatak biti da {to pre i teoretski udarimo pe~at na opstanak – rekao je novi predsednik Branislav Rosi}. Trener Tibor Kova~ se zahvalio razre{enom rukovodstvu na uspe{noj saradwi i dodao: - Na spisku imamo 25 fudbalera, niko jo{ nije zatra`io ispisnicu i o~ekujem da se svi igra~i pojave na prozivci 19. januara. Ko ne bude nastavio karijeru u Mladosti `elim mu da se doka`e u vi{em rangu i poka`e da je prevazi{ao srpskoliga{ku scenu. Na svakoj poziciji imamo alternativu, tako da }emo u sladu s eventualnim odlascima praviti listu poja~awa - istakao je Kova~. M. Meni}anin

NEUSPE[NA JESEN NOVOG BE^EJA U VOJVO\ANSKOJ LIGI ISTOK

Izneverena o~ekivawa U godini kada se u Novom Be~eju obele`io veliki jubilej - vek od kada je odigrana prva fudbalska utakmica, svojim igrama u prvenstvu Vojvo|anske lige – istok igra~i Jedinstva nisu opravdali o~ekivawa ( zimsku pauzu do~ekali na osmom mestu sa 26 bodova i gol razlikom 27:22). Za ekipu je igralo 19 fudbalera. Svih 17 utakmica odigrali su golman Bojan Nem~ev i Ervin Rigo, a utakmicu mawe Velibor [kero, Goran Stankovi} i @iva Parabucki. U listu strelaca upisalo se sedam fudbalera. Prvi strelac je Bojan Mati} sa {est, Davorin [ijanovi} i @arko \oki} postigli su pet, Ogwen Male{, @iva Parabucki i Ervin Rigo tri, a Damir ]ur~i} jedan gol. Sportski direktor Arsen To{i} je o~ekivao daleko boqi plasman. - Kada smo preuzeli klub `eqa nam je bila da Novi Be~ej ima stabilnog vojvo|anskog liga{a, {to podrazumeva plasman u gorwem delu tabele. Zauzimawem osmog mesta mi smo taj ciq donekle ostvarili, me|utim, bilo je mnogo oscilacija u igri. Pobe|ivalo se, ali i gubilo u serijama, pa smo promenama trenera `eleli da o`ivimo ekipu, koja je po kvalitetu igra~a morala biti me|u prvih pet. Posebno alarmantno je da smo sastav sa najvi{e `utih kartona, {to zaslu`uje

posebnu analizu i dodatni rad na prevazila`ewu tog problema rekao je To{i}. Svoju {ansu na klupi Jedinstva Novica Glava{ki je maksimalno iskoristio, a o u~inku ekipe ka`e:

slobodan sam da ka`em da prvi put organizacija kluba prevazilazi stepen takmi~ewa. Rukovodstvo je u~inilo velike napore da stvori, za sada{we finansijske mogu}nosti, dobre uslove za rad. Funkcioni{emo kao dobro orga-

igra~a. To moramo prevazi}i dovo|ewem novih igra~a. Neophodno je osve`iti napada~ku liniji dovo|ewem klasi~nog strelca, a dobro bi nam do{ao i jedan iskusniji vezni igra~, mada }u ve}u pa`wu pokloniti afirmaciji

Na prole}e bi}e boqe: ekipa Jedinstva

- Igrama u fini{u prvenstva popravili smo ukupni utisak, me|utim, mo`emo biti zadovoqni osmim mestom, ali ne i brojem osvojenih bodova. Ovaj sastav je mogao i morao da ima daleko boqi u~inak. Dugo sam u fudbalu i

nizovani klub, {to na prole}e mora rezultirati daleko boqim igrama. Da li se razmi{qa o poja~awima? - Kako da ne. Jedan od uzroka slabijeg plasmana je mali fond

mla|ih igra~a. To su nam `eqe, a da li }e se one realizovati zna}e se 25. januara, kada }e po~eti pripreme sa nastavak prvenstva, u kojem o~ekujem da popravimo ukupan utisak - istakao je Glava{ki. St. Davidovi}

SKUP[TINA SIVA^KOG POLETA

Vi{i rang `eqa i realnost Fudbalski klub Polet iz Sivca, ~lan Podru~ne lige Sombor, odr`ao je Skup{tinu na kojoj su podneti izve{taji o radu (predsednik Skup{tine Milan An|eli}) i finansijski izve{taj ( generalni sekretar @eqko Varagi}). Od 23 ~lana sednici je prisustvovalo wih 20, {to je dobar znak pred ono o~ekuje ovog podru~nog liga{a.Pozivu su se odazvali i predsednik Skup{tine op{tine Kula Velibor Miloji~i}, direktor ZZ Sivac Milanko Rov~anin, predstavnici DPP Ba~ka, direktor JKP Nikola @e`eq, vlasnik ZZ Agro MV Vuka{in Ostoji}. Posebno je istaknuto da finansijska kriza nije mimo{ila ni Polet, ali je i pored toga godina zavr{ena bez minusa.

Predsednik Upravnog odbora Nikola ]irovi} izneo je plan i program budu}eg rada. - Uprkos tome {to se nismo lider na tabeli mi ne odustajemo od prvog mesta koje bi nas dovelo do vi{eg ranga takmi~ewa.Bi}e te{ko, ali verujem u stru~ni {tab i igra~e da mogu do ciqa. Shodno takvim namerama obezbedili smo desetodnevne pripreme u Motelu „Kroni}“ u Somboru.Zahvaquju}i grupi entuzijasta i sponzora obezbedli smo sredstva za pripreme i nadam se da gest svih onih kojima je Polet blizak ne}e biti uzaludan – rekao je Nikola ]irovi} Izre~ene su razli~ite ocene o radu u klubu ali je istaknuta i briga svih prisutnih da se ne dozvoli da klub posrne, a Milanko Rov~anin je istakao.

- U~ini}emo sve u okviru na{ih mogu}nosti da Polet ostvari ciq.Najva`nije je da klub opstaje i radi a mi }emo na{im sredstvima pospe{iti da krizu ne osete igra~i u svim pogonima. Vlasnik Zemqoradni~ke zadruge Agrar MV Vuka{in Ostoji} je rekao: - Poznato je da i poqopriovreda ima problema, ali to ne sme da bude smetwa da se ambicije i ciqevi Poleta ne ispune.Deo sam onih koji }e u~initi sve da Polet ostvari svoje ambicije. Na Skup{tini je potekla inicijativa da se preko konferencije klubova PFS Sombor pokrene inicijativa za promenu sistema takmi~ewa i vra}awe ~etiri vojvo|anske fudbalske lige koje su bile puno jeftinije, interesantnije i svrsishodnije. \. Bojani}


18

SPORT

utorak12.januar2010.

DNEVNIK

VE^ERAS POSLEDWE KOLO PRVE FAZE EVROKUPA

Poslastica u Pioniru Ve~eras se igraju utakmice posledweg, 6. kola prve faze ko{arka{kog Evrokupa. Od na{ih ekipa Crvena zvezda je obezbedila prolaz u Top 16 fazu ovog renomiranog takmi~ewa, pa }e ve~era{wi duel crvenobelih i italijanskog Benetona (koji je tako|e izborio vizu za nastavak takmi~ewa) biti bitka za prvo mesto u F grupi, ali i za presti`. Dolaskom novog trenera Aleksandra Trifunovi}a, Beogra|ani su ponovo po~eli da hvataju zalet i velika im je `eqa da, pred prepunim tribinama Pionira, jo{ jednom pobede slavni klub s Apeninskog poluostrva i trijumfom zaokru`e ovaj deo nadmetawa. Naravno, svoj motiv

ima i Beneton, koji `eli da se revan{ira Crvenoj zvezdi za poraz u Trevizu (78:71), ali i da ba{ on bude prvoplasirani u grupi. Drugi predstavnik Srbije, ekipa Hemofarma, igra za ~ast, po{to su Vr{~ani do sada ostavrili samo jednu pobedu i ~etiri poraza. Imao je tim iz Banata dosta pehova tokom Evrolige i nekoliko nesre}nih poraza. Da je kojim slu~ajem zabele`io samo pobedu vi{e Hemofarm je mogao da se bori za drugo mesto, ali, na`alost, u tome nije uspeo. Ve~eras tim trenera Stevana Karaxi}a do~ekuje ruski Trijumf i bi}e to prilika da se u opu{tenoj atmosferi odu`i navija~ima drugom pobedom. A. P.

Ve~era{wi program A GRUPA: Galatasaraj - Tercas (19), Alba - Azovma{ (19). B GRUPA: Hemofarm - Trijumf (19), Le Man - Valensija (19). C GRUPA: Hapoel Jerusalim - Aris (19), Zadar - [iauliai (19). D GRUPA: Uniks - Huventud (19), Telekom Bon - Be{ikta{ (19).

E GRUPA: Spartak - Bilbao (19.30), Spiru - Turk Telekom (19.30). F GRUPA: Crvena zvezda - Beneton (19.30), [ole - Dinamo (19.30). G GRUPA: Turov - Gran Kanarija (19.30), Panelinios - nansi (19.30). H GRUPA: Ventspils - Nimbirk (19.30), Bjela - Brose (19.30).

Nemawa Bjelica (Crvena zvezda)

Raza Mujanovi} se vra}a na teren Razija Mujanovi} odlu~ila je da u 43. godini ponovo po~ne da igra za tuzlansko Jedinstvo, klub u kojem je i stekla punu afirmaciju. Legenda `enske ko{arke iz vremena SFRJ se vra}a na parket posle godinu i po otkako je oti{la u penziju. U proteklih 20 godina igrala je za 16 ~uvenih evropskih i svetskih klubova, ~etiri puta bila je prvakiwa Evrope i isto toliko puta najboqa igra~ica kontinenta. Osvajala je nacionalna prvenstva Brazila, [panije, Italije, Ma|arske, bila u `enskoj verziji NBA, pripa-

Razija Mujanovi}

le su joj brojne medaqe s reprezentacijom biv{e dr`ave - izme|u ostalih i olimpijsko i evropsko srebro, a sa BiH je bila {ampion Mediterana... Za povratak je presudio poziv direktorke Jedinstva Mare Laki}-Br~aninovi}, kapitena {ampionske generacije Jedinstva Aide u kojem je igrala i Raza, a uz igra~ki ugovor na godinu dobila je i menaxersku funkciju u klubu. - @elim da se Jedinstvo vrati na nivo na kojem je bilo u nekada{woj Jugoslaviji. Ciq je da pomognem mladim igra~icama u wihovom razvo-

ju. Nisam postavila nikakve posebne uslove, jer nijedna ekipa na ovim prostorima ne bi ih mogla ispuniti. U pitawu je iskqu~ivo `eqa da pomognem Jedinstvu - rekla je Mujanovi}eva. Ona tvrdi da }e joj malo trebati da dostigne optimalnu igra~ku formu, jer se fizi~ki veoma dobro ose}a, po{to nije prestajala da trenira, a ne}e igrati sve, ve} samo va`nije prvenstvene utakmice, zavr{nicu kupa i plej-of u prvenstvu. Razija Mujanovi} je ro|ena 15. aprila 1967. u Ratkovi}ima kod Br~kog, a visoka je 202 centimetra.

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB LIGA Cibona - Partizan Bosna - Olimpija Crvena zvezda - FMP Budu}nost - Zagreb Hemofarm - Cedevita Helios - [iroki Zadar - Radni~ki 1. Cibona 2. Partizan 3. Olimpija 4. Budu}nost 5. Zagreb 6. Zadar 7. Hemofarm 8. C. zvezda 9. Cedevita 10. Radni~ki 11. [iroki 12. FMP 13. Helios 14. Bosna

69:59 79:76 87:73 82:73 87:71 72:64 86:60

15 13 2 1203:986 28 15 10 5 1107:1035 25 15 10 5 1161:1091 25 15 9 6 1152:1094 24 15 9 6 1180:1169 24 14 9 5 1170:1045 23 14 9 5 1146:1055 23 15 7 8 1218:1193 22 15 6 9 1178:1249 21 15 6 9 1038:1195 21 15 5 10 1111:1186 20 15 4 11 1121:1185 19 15 4 11 1023:1160 19 15 3 12 1009:1176 17

Prva mu{ka liga Srbije Napredak - Tami{ P. Ma{inac - Vojvodina S. Novi Sad - Vizura Metalac - Proleter N. Borac - Sloga Ergonom - Radni~ki KG Radni~ki B. - Beograd 1. Beograd 2. Borac 3. Metalac 4. Proleter 5. Vojvodina 6. Tami{ 7. Napredak 8. M. Vizura 9. Novi Sad 10. Sloga 11. Ma{inac 12. Radni~ki B. 13. Ergonom 14. Radni~ki

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

11 11 11 10 10 9 9 7 7 6 6 3 4 1

4 4 4 5 5 6 6 8 8 9 9 12 11 14

82:86 75:89 88:69 92:86 87:73 86:80 97:75

1310:1200 1245:1152 1169:1205 1294:1189 1198:1102 1151:1126 1160:1141 1177:1228 1140:1127 1154:1187 1057:1197 1122:1199 1093:1147 1124:1294

26 26 26 25 25 24 24 22 22 21 21 18 19 16

Prva A `enska liga ^elarevo - Kovin Proleter - Partizan Vo`dovac - Spartak Vojvodina NIS - Radni~ki Loznica - Crvena zvezda R. Kora} - Hemofarm 1. Partizan 2. Hemofarm 3. R. Kora} 4. C. zvezda 5. Vojvodina 6. ^elarevo 7. Vo`dovac 8. Proleter 9. Spartak 10. Kovin 11. Radni~ki 12. Loznica

85:77 50:79 71:64 50:69 73:78

12 12 0 1036:739 24 12 11 1 1007:717 23 12 8 4 915:760 20 12 8 4 968:850 20 12 7 5 865:789 19 12 6 6 825:901 18 11 6 5 804:792 17 12 4 8 711:861 16 11 4 7 761:865 15 12 2 10 816:948 14 12 2 10 772:944 14 12 1 11 652:972 13

TEMA „DNEVNIKA” AKTUELNI TRENUTAK NOVOSADSKE MU[KE KO[ARKE – JANKO LUKOVSKI

Opasno je ga{ewe malih klubova Prvo kao sjajan igra~, a onda i stru~wak s prepoznatqivim i produktivnim stilom rada, Janko Lukovski stvorio je zna~ajno ime na prostorima nekada{we SFRJ. Ve} du`i niz godina ovaj ~ovek ko{arke `ivi i radi u Novom Sadu, s tim da su se u fokusu wegovog sada{weg sportskog anga`mana na{li mladi igra~i, preciznije wihovo otkrivawe, u~ewe i afirmisawe, po{to se Janko Lukovski, zajedno sa sinovima Draganom i Ninom, nalazi na ~elu Sport Kija, kluba koji je ~lan Prve srpske lige - sever. Poznat kao ~ovek bez dlake na jeziku, ali i stvaralac koji lako ou~ava probleme i ima viziju kako da se oni prevazi|u, prosto se nametnuo kao idealan sagovornik za temu „Dnevnika“. - Godina koja je ostala za nama donela je agoniju jedne strategije kakva je vladala u Vojvodini Srbijagas, kao nosiocu novosadske ko{arke - objasnio je Janko Lukovski, ~iji monolog prenosimo u celini. - Klub nema vi{e novca za dovo|ewe kvalitetnih igra~a i s timom koji sada ima, bez `eqe da ikoga uvredim, dospeo je u rang mnogo slabijih ekipa. To svakako nije dobro ni za vlasnika kluba Javno preduze}e „Srbijagas“, a Novom Sadu takav klub ne treba. JP „Srbijagas“ ima odgovornost da izai|e u javnost s izve{tajem o radu i rezultatima tog kluba, jer on je napravqen, barem ja tako pretpostavqam, da bi qubiteqi ko{arke u ovom gradu gledali kvalitetne utakmice. Ulagane su u klub velike pare, pa je logi~no bilo da ambicije budu vezane uz osvajawe trofeja i igrawe barem polufinala i finala u takmi~ewima u kojima je nastupao. Bio je to klub s najstabilnijim finansirawem i svi mi o~ekivali smo pehare, ali i stvarawe strategije za proizvodwu igra~a iz sopstvenog pogona mla|ih kategorija. Na`alost, mladi jesu dolazili u klub, ali su iz wega odlazili ~im im se ukazala prilika ili su, {to je jo{ tragi~nije, jednostavno nestajali. Zbog ~ega se to de{avalo? Kroz klub je pro{lo barem 100 igra~a, svake godine pravqen je novi tim, a promenile su se i 3-4 rukovode}e garniture, koje su po pravilu imale sopstveno vi|ewe ko{arke. Pro{lo je tu i mnogo kvalitetnih trenera, ali rezultata nije bilo. Po meni, dakle, ciqevi i ambicije Vojvodine Srbijagas nisu ostvareni i pretpostavqam da vlasnik zna odgovor na pitawe zbog ~ega je tako. Na KK Novi Sad gledam druga~ije. Dosada{wi rad i pona{awe pokazuju da qudi iz ovog kluba `ele da naprave sopstveni igra~ki kadar. Takav stil rada mogao bi da ima perspektivu i da, uz stabilno finansirawe, stvori preduslove da ovaj klub preuzme ulogu perjanice novosadske ko{arke. Vreme }e pokazati ho}e li qudi iz KK Novi Sad istrajati u naumu, jer u Srbiji je veoma te{ko stvoriti kvalitetan tim, a jo{ te`e stabilan klub. U staroj Vojvodini nalaze se qudi koji `ele da spasu taj klub i dovedu ga do liderske pozicije u gradu. Verovatno je da imaju problema s finansirawem, ali je ~iwenica da su klub o`iveli i vratili dugove i ja pozdravqam taj wihov napor. Me|utim, prva liga iziskuje druga~ije uslove i wih je veoma te{ko ispuniti. Stara Vojvodina je na dobrom putu, ali je pred wom te`ak zadatak jer je sve te`e na}i kvalitetne igra~e i re{iti finansirawe. Vremena su, jednostavno - te{ka.

Srebrna medaqa na{e reprezentacije na Evrobasketu uz Poqskoj, na`alost, nije donela pomak naboqe u strukturi na{e ko{arke, samim tim boqitak se nije osetio ni u Novom Sadu. Za koga igra reprezentacije Srbije? Pogledajte primer fudbala: odlazak na Svetsko prvenstvo je izuzetno ozbiqan projekat, s odli~nim EPP-om. Medaqa ko{arka{a nije donela ni{ta u popularizaciji ovog sporta. Imamo mlad, izuzetno perspektivan tim, a ni{ta od toga nije iskori{teno. Razlika izme|u ko{arke i fudbala je u samoj organizaciji saveza. Tole Karaxi} je ozbiqan i sposoban menaxer i ko{arci je i te kako potreban ~ovek kao on, da je pokrene. Vreme prolazi, a nama je sposoban ~ovek potreban odmah i jedini kojeg ja sada vidim je Neboj{a ^ovi}. Promene su nam potrebne, jer se problemi iz KSS-a i te kako prenose i na novosadsku ko{arku. Gase se mali klubovi u Novom Sadu i to je mnogo ve}a opasnost nego da se ugasi, primera radi, Vojvodina Srbijagas. Stawe je alarmantno, jer je ovaj grad dugo slovio za sredinu s najve}im brojem mladih ko{arka{a. Zato pod hitno treba na~initi korake po tom pitawu, jer upravo mali klubovi i {kole ko{arke okupqaju mlade i uvode ih u svet ovog sporta. Sredine poput Vojvodine Srbijagas ili Novog Sada stvaraju asove, a na malima je mnogo te`i i ozbiqniji zadatak. Da bi se iza{lo iz krize potrebno je, pre svega, promeniti sistem. Prvo treba analizirati aktuelno stawe, ali je veliko pitawe ko to treba da uradi. Postoje razli~iti sistemi i ve} smo videli da onaj „sja{i Kurta da uzja{i Murta“ ne donosi ni{ta dobro. Dakle, neke stvari se ne mewaju od 1946. godine, a mi smo odavno u{li u 21. vek. Kako stvari stoje, za 10 godina ima}emo u ekipama po 5-6 stranaca, jer vi{e ne}emo imati dovoqno veliku bazu da talente pronalazimo u sopstvenim {kolama. Jednostavno, treba nam profesionalna liga, sa sposobnim i agilnim menaxerima. Na`alost, sada o ko{arci u Srbiji odlu~uju amateri i to u glomaznom i tromom sistemu. KSS je postao talac klubova koji donose odluke, a da ni ne igraju u doma}em prvenstvu. Osnivaju}i profesionalnu ligu, skinuli bismo sa saveza organizaciju takmi~ewa u woj i prepustili mu rad na omasovqewu i unapre|ewu ko{arke. Nije nam potreban savez delegatskog tipa koji }e {titi interese velikih klubova i lobirati za wih, ve}, po meni, to treba da bude organizacija u kojoj }e biti pojedinci koji }e raditi jedino u interesu ko{arke. Takvim potezom promenila bi se organizacija saveza, ali i klubova koji u ovom trenutku ne `ele promene. Upravo ti klubovi doprineli su padu kvaliteta srspke lige, a sada je potrebno da imaju strpqewa i pomognu na{oj ligi. Ali, pitawe je imaju li oni strpqewa i voqe za takav potez. Sve to mo`emo da prenesemo i na novosadsku ko{arku i tvrdim da je do{lo vreme da svi koji u woj i uz wu `ivimo sednemo za okrugli sto i iznesemo vlastite vizije. I aktuelnog trenutka, jo{ vi{e kako da ga prevazi|emo. Ako u tome uspemo, na dobrom smo putu da revitalizujemo NS ko{arku u godinama koje slede - zakqu~io je Lukovski. A. Predojevi}


SPORT

DNEVNIK

NIS VOJVODINA OVERILA PLEJ-OF

Superliga (m) NIS Vojvodina - Smederevo Spartak (Q) - C. zvezda M. radnik - Radni~ki Partizan - Ribnica 1. C. zvezda 12 10 2 34:11 2. Radni~ki 12 10 2 33:14 3. Partizan 12 8 4 26:19 4. Vojvodina 12 7 5 24:19 5. Ribnica 12 5 7 21:27 6. M. radnik 12 4 8 20:28 7. Spartak 12 3 9 15:31 8. Smederevo 12 1 11 10:34

Bi}e pobeda i u derbijima

3:1 0:3 1:3 3:0 31 28 22 21 14 13 10 5

Trijumfom nad Smederevom, dva kola pre kraja regularnog dela sezone, odbojka{i NIS Vojvodine osigurali su mesto u mini ligi, a samim tim i u plej-ofu. Uprkos zdravstvenih problemima koji ne prestaju da ih mu~e, izabranici Nikole Salati}a ispunili su drugi ovosezonski ciq i na{li svoje mesto me|u najkvalitetnije ~etiri ekipe u dr`avi (prvi ciq je ispuwen plasmanom na finalni turnir Kupa Srbije). Sredwi bloker Borislav Petrovi} nije igrao protiv Smedereva (vu~e povredu mi{i}a noge jo{ od leto{wih reprezentativnih priprema), a na po{tedi je prvi korektor Petar ^urovi} (povreda sko~nog zgloba). Oporavio se libero [kundri}, {to mnogo zna~ilo za igru u odbrani i prijem, a ^urovi}a je uspe{no odmenio mladi korektor Milija Mrdak i odigrao veoma dobro na svojoj premijeri u crveno-belom dresu. - Bio sam ekstra motivisan, pre svega zato {to dugo nisam igrao, adrenalin je proradio i mislim da sam se dobro pokazao na premijeri. Smederevo je solidna ekipa, u prva dva seta uspeli smo da iskoristimo wihove gre{ke i da kontorli{emo duel, u tre}em smo posrnuli, ali je na kraju sve do{lo na svoje mesto i stigli smo do veoma bitna tri boda i osigurali plej-of. Sada nam predstoje me~evi s Ribnicom i {ampionom

Superliga (`) Klek - Spartak Po{tar - Dinamo Tent - Jedinstvo C. zvezda - Vizura 1. C. zvezda 10 10 2 Spartak 10 7 3 Tent 10 6 4 Klek 10 5 5 Vizura 10 5 6. Dinamo 10 4 7. Jedinstvo 10 3 8. Po{tar 10 0

0 3 4 5 5 6 7 10

30:6 26:17 22:16 19:17 20:19 14:23 12:24 9:30

2:3 1:3 0:3 3:0 28 20 19 16 15 11 9 2

Prva liga (m) @elezni~ar - Novi Sad GIK Banat - VGSK Borac - Jagodina Putevi (I) - Jedinstvo (SP) Ni{ - Bavani{te 1. @elezni~ar12 9 3 30:13 2. Borac 12 8 4 29:17 3. Ni{ 12 7 5 28:24 4. Jedinstvo 12 7 5 26:22 5. Jagodina 12 7 5 23:24 6. Banat 12 6 6 23:24 7. Bavani{te 12 5 7 23:27 8. Novi Sad 12 5 7 20:22 9. Putevi 12 5 7 22:26 10. VGSK 12 1 11 10:35

3:0 3:1 3:1 2:3 3:2 27 24 20 20 19 19 17 16 16 2

Prva liga (`) Jedins. (SP) - Radni~ki (K) Vojvodina - Putevi (P) Radni~ki (B) - Lazarevac [umadija - Vizura SN Kolubara - Novi Sad PP 1. Radni~ki (B)12 10 2 34:13 2. Kolubara 12 7 5 26:19 3. Jedinstvo 12 8 4 26:18 4. Vizura SN 12 8 4 25:20 5. Lazarevac 12 7 5 26:21 6. Radni~ki (K)12 7 5 24:20 7. Vojvodina 12 6 6 24:24 8. Novi Sad 12 5 7 22:24 9. Putevi 12 2 10 12:32 10. [umadija 12 0 12 8:36

utorak12.januar2010.

3:2 3:2 2:3 2:3 3:1 30 22 21 21 21 21 18 16 8 2

Radni~kim i nadam se da }emo dobro odigrati ta dva duela, a onda sledi mini liga - rekao je Mrdak.

Korektor NIS Vojvodine Petar ^urovi} odsustvova}e s terena jo{ dve nedeqe i gotovo je sigurno da }e {ansa biti ukazana Mrdaku da zaigra u startnoj postavi. Pitali smo Mrdaka s kim se od tehni~ara boqe uigrao, Lukom ^ubrilom ili Nikolom Jovovi}em. - Kada sam do{ao i po~eo da treniram bio sam u postavi s Jovovi}em, s kojim se poznajem jo{ iz reprezentativnih selekcija, jer je ^urovi} tu, ali od kada je na po{tedi u postavi sam s ^ubrilom i mislim da sam se ve} s wim dovoqno uigrao i da }e biti sve boqe kako vreme bude odmicalo - rekao je Mrdak.

Odli~an na premijeri: Milija Mrdak

Iako je debitovao protiv Smedereva, Mrdak je du`e vreme u Novom Sadu i pratio je igre svoje ekipe. U dosada{wih pet derbija NIS Vojvodina ni-

Reprezentacija u Brze}u Rva~ka reprezentacija Srbije po~ela je pripreme za nastupaju}u sezonu. Odredi{te je Brze}a, a selektor Milorad Dokmanac i prvi trener Sreten Damwanovi} poveli su 13 rva~a koji }e na{u zemqu predstavqati na me|unarodnim takmi~ewima. Na pripremama se nalaze - seniori: Davor [tefanek, Kristijan Fris, Aleksandar Maksimovi}, Radomir Petkovi}, Dejan Frawkovi}, Dragutin Duki}, Petar Balo, Goran Bulatovi}, juniori: Mario [tefanek, Roland Bin, kadeti: Viktor i Mate Mene{ i Zoltan Varga. - Na Kopaoniku imamo sve uslove za rad i sticawe snage, kako bi momci izdr`ali napornu i dugu sezonu rekao je selektor Dokmanac. - Za sada bez pogovora ispuwavaju sve zahteve trenera Damwanovi}a i na dobrom su putu da ispune zacrtane ciqeve i programe.

^ubrilo ili Jovovi}

Jedan od na{ih glavnih ciqeva je da na Evropskom prvenstvu u Azerbejxanu ( u aprilu) i Svetskom prvenstvu u Rusiji (u septembru) osvojimo bar po jedno odli~je. Najve}e nade pola`emo u [tefaneka, Frisa, Maksimovi}a i Petkovi}a. Podno Kopaonika reprezentativci }e ostati do 29. januara, a potom }e pripreme nastaviti u Ko{utwaku, gde }e im se prikqu~iti nekoliko stranih reprezentacija. Zajedni~ki }e se pripremati do “Gexinog memorijala” (kraj februara). - Goran Bojani} i Goran Fijat prvi izlaze na me|unarodnu scenu, ve} 14. januara u~estvova}e na jakom me|unarodnom turniru Podugni u ruskom ]umenu. Sredinom aprila na{i rva~i u~estvova}e na turniru u Bakuu, a prethodno }e dve sedmice provesti u Ma|arskoj - pojasnio je Dokmanac. J. G.

je osetila slast pobede, a u mini ligi crveno-bele o~ekuju megdani sa Crvenom zvezdom, Radni~kim i Partizanom. - Mislim da smo sve derbije gubili pre svega zbog na{ih slabih izdawa, a ne zbog toga {to nas je protivnik nadigrao. Gotovo sam siguran da }emo u top formu sti}i kada bude trebalo, u mini ligi i u plej-ofu i kona~no slaviti u derbiju. Pokazali smo da sa svima mo`emo da igramo ravnopravno, a potrebno nam je malo vi{e koncentracije i sportske sre}e u prelomnim trenucima derbija istakao je Mrdak. M. Risti}

19

VE^ERAS (20) U MARSEJU SRBIJA I FRANCUSKA DELE MEGDAN

Po~u~a me|u orlovima

Golman francuskog `io je ovakvu odluku selektor Tremblea Dragan PoSead Hasanefendi}. ~u~a pridru`io se ruIz EHF-a je stigla informakometnoj reprezentacija da je na {iri spisak uvrciji Srbije u nastavku pripre{ten i Slavi{a Stojinovi}, ma u Francuskoj, gde }e orlovi golman Monpeqea, nakon {to je danas od 20 ~asova u Marseju odutvr|eno da nije nastupao ni za igrati drugu kontrolnu utakmicu sa selekcijom doma}ina. U prvoj Francuska je slavila 27:24. Obe utakmice igraju se u sklopu priprema za predstoje}e Evropsko prvenstvo, koje po~iwe 19. januara u Austriji - U Francuskoj }emo dobiti na ispomo} jo{ jednog golmana, Dragana Po~u~u. Sve zbog povrede Dejana Peri}a, ali i lak{e povrede Darka Stani}a. Oni se sada oporavqaju uz pomo} medicinske slu`be i to ide svojim tokom. Moramo biti oprezni i zato smo pozvali Po~u~u. Da li }e biti i u Beogradu sa nama, to ne zavisi od forme, jer mi idemo sa kontinuitetom, koji je potvrdio da je kvalitet Stani}a i Pejanovi}a Dragan Po~u~a vrlo dobar, uz podr{ku Peri}a. jednu drugu reprezentaciju, a da I}i }emo za Linc sa 18 igra~a, je pored francuskog zadr`ao i mo`da 19. Planirali smo 19, srpsko dr`avqanstvo. [to se ali je Rajkovi} otpao. Ako bude ti~e Milana Torbice, EHF je 19, za sada se radi o tom golmaodbio `albu sa obrazlo`ewem nu, ali to nije ni{ta stra{no, iz Pravilnika da igra~ mora da jer }e 16 igra~a biti u protokonastupa za neku doma}u ekipu u lu. Momentalno spremamo sve periodu od 12 meseci (nastupao varijante, jer do posledweg treje u pro{losti za selekciju ninga pred start turnira ne}e BiH) kako bi stekao pravo igrase znati {ta nas ~eka - obrazlowa za reprezentaciju.

U KAWI[KOM POTISJU NEZADOVOQNI MINULOM SEZONOM

Nada u mlade snage Na godi{woj skup{tini Rva~kog kluba Potisje iz Kawi`e konstatovano je nezadovoqstvo rezultatima koje je u protekloj sezoni ostavrila seniorska ekipa u Prvoj ligi, jer je prvenstvo okon~ano na sedmom mestu, ispred Crvene zvezde koja je ispala iz lige.

- Izuzev slabog plasmana prve ekipe u prvoliga{koj konkureniciji, svi ostali pojedina~ni rezultati na{ih rva~a u svim uzrastima su na nivou dosada{wih ka`e Ladawi. - Titula pojedina~nog dr`avnog prvaka Atile Vajde u 55 kilograma kod seniora i potencijal podmla|ene ekipe daju

boraca u najboqem seniorskom sastavu, jer su ve}ina prvotimaca koji su pro{log prvenstva branili boje kluba upravo kadeti. Od iskusnih boraca u prvoj postavi minule sezone boje Potisja branili Atila Vajda, ^aba [uqok i Kristijan Farago, ali u redovima kawi{kog kluba ve-

nadu da }e Kawi`a i ubudu}e biti jak centar rva~kog sporta u Srbiji. ^etvorica na{ih kadeta @olt Molnar, Sabol~ Fizer, Kristijan Gazdag i Aron Homonai u~estvovali su lane na Evropskom prvenstvu u Zrewaninu i s obzirom na wihov solidan rezultat o~ekujemo da }e se na}i me|u u~esnicima Evropskog prvenstva za kadete ove godine odr`ati u Sarajevu. U Potisju su svesni da im nedostaje generacija iskusnijih

ruju da uz marqiv rad tek dolazi vreme za rva~e i mla|e generacije koje predvode Norbert Zeldi, @olt Molnar, Kristijan Gazdag, Sabol~ Fizer, Aron Homonai, Nkola Luka~evi} i drugi. Ulogu glavnog trenera u Potisju i daqe }e obavqati provereni i iskusni stru~wak Laslo Ujheqi, a pomo}ni treneri su Ako{ Fabijan i [andor Ujheqi. Tekst i foto: M. Mitrovi}

KLUB AMERI^KOG FUDBALA IN\IJA INDIJANSI IMA NOVOG TRENERA

Stojakovi} predvodi Indijance U In|iji u prethodne dve godine sa velikim uspehom prosperira i Klub ameri~kog fudbala In|ija Indijansi. U sezoni 2009. ekipu je kvalitetno vodio biv{i selektor Srbije Igor Hofman, ali je po zavr{etku sezone raskinuo saradwu sa In|ijcima i preuzeo novosadske Vojvode. Uprava Indijanaca je za novog {efa struke izabrala Kostu Stojakovi}a, biv{eg igra~a i direktora Novog Sada Djuksa. O tome kako se obreo u In|iji i {ta ga je nateralo da ode iz Novog Sada Kosta Stojakovi} ka`e: - U sad biv{em klubu proveo sam pet prelepih i uspe{nih godina, tako da me za Vojvode ve`u najlep{e uspomene. Tako }e biti i u novoj sredini. O prvim utiscima me|u Indijancima mladi stru~wak je rekao:

Kosta Stojakovi}

- U In|iji su me prihvatili sjajno, a prvi utisci su pozitivni. Imamo balon salu i teretanu, ra-

dimo pet puta nedeqno, a na okupu je oko 40 igra~a.Poku{a}u da unesem neke novine u radu i o~ekujem da }e se to primetiti tokom sezone. Kostur ekipe iz prethodne sezone, predvo|en Ivanom Prskalom, je ostao, {to me raduje, pa verujem da ni rezultati ne}e izostati. In|ijci su pro{lu sezonu zavr{ili na petom mestu Superlige sa skorom od ~etiri pobede i ~etiri poraza, a ove godine }e se nadmetati u Drugoj ligi Srbije.Ovo je novina u odnosu na prethodne godine, ~elni qudi Srpske asocijacije ameri~kog fudbala odlu~ili su se da zbog velikog broja ekipa pod okriqen SAAF takmi~ewe podele u dve lige - prvu i drugu, {to }e svakako doneti novi kvalitet. I. Grubor

AKTIVNOSTI BRIY KLUBA NS1

Kurs za sve generacije Posle novogodi{wih praznika po~iwu intezivne aktivnosti u Brix klubu NS1 i upis novih polaznika, popularnije nazvan kurs brixa. Kurs po~iwe danas u 18 ~asova u prostorijama Brix kluba NS1 u ulici Ilije Vu~eti}a 7.

Po~ela je i klupska liga Srbije. NS1 je lo{ije startovao nego prethodnih godina, pa se sa jednom pobedom i tri poraza nalazi pri dnu tabele. Slede}e kolo na programu je 31. januara u Beogradu. Brix klub NS1 bi}e

doma}in parskog prvenstva Vojvodine, poznatijeg kao Trajal Vojvodine, koji }e se odr`ati 23. i 24. januara. Zavr{eno je otvoreno parsko prvenstvo Novog Sada. Nakon osam turnira, najboqi rezultat imao je par Branislav \uri~i} - Bo{ko Trkuqa, koji je tako odbranio titulu osvojenu pro{le godine. Odli~nim nastupom u posledwem kolu na drugo mesto su se probili Milo{ Vla{kali} i \or|e Radoji~i}, dok je tre}e mesto pripalo paru Bo{wak - [ari}. G. M.

Sa skup{tine RK Potisje u Kawi`i

Predsednik Potisja Atila Ladawi konstatuje da su rezultati znatno slabiji od o~ekivanih i zbog lo{eg finansijskog stawa, jer je glavni sponzor, AD “Potisje Kawi`a”, obustavio donaciju, a da dotacije od op{tine i sitne donacije od drugih sponzora nisu dovoqne da se udovoqi svim potrebama za normalno funkcionisawe. Me|utim, Ladawi se nada da }e se saradwa s poznatom firmom u najskorije vreme obnoviti.

DAKAR RELI

Lopez i Peterhansel najbr`i ^ileanac Francisko Lopez kod motiklista i automobilista Stefan Peterhansel bili su najbr`i na osmoj etapi 31. Dakara. Lopez, na Apriliji, do druge etapne pobede najpresti`nijeg relija na svetu do{ao je u vremenu od 5:22.37 posle prevezena 472 kilometra. Drugo mesto zauzeo je pro{logodi{wi pobednik Dakara Mark Koma iz [panije na KTM motoru i Norve`anina Pal-Andersa Ulevalsetera, tako|e na motoru austrijskog proizvo|a~a. Vode}i u generalnom plasmanu Dakara Siril Despre zauzeo je peto mesto na etapi, dok je jedini predstavnik Srbije u Argentini i ^ileu Gabor Sagmajster imao 69. vreme.

Sagmajster je na kraju etape imao zaostatak od skoro dva sata i 50 minuta, a do posledweg dela, u kojem su se nalazile dine, se nalazio oko 47. pozicije. Kod automobilista na osmoj etapi najboqi je bio Francuz Stefan Peterhansel u BMV-u, ispred voza~a Folksvagena, Kalosa Sainca iz [panije, Amerikanca Marka Milera, @inijela de Vilijea iz Ju`noafri~ke Republike i Nasera Al Atijaha iz Katara. Zahvaquju}i tome {to je etapu zavr{io ispred Al Atijaha Sainc je pove}ao prednost u odnosu na najbli`eg pratioca i ona sada iznosi vi{e od 14 minuta.


20

SVET

utorak12.januar2010.

Pjongjang ho}e mir s Va{ingtonom SEUL: Severna Koreja ju~e je pozvala na mirovne pregovore sa SAD i ukidawe sankcija kao uslova za nastavak multilatelarnih pregovora ~iji je ciq nuklearno razoru`awe. U saop{tewu severnokorejskog ministarstva spoqnih poslova ka`e se da nastavak pregovora o nuklearnom razoru`awu zavisi od poboq{awa odnosa sa SAD i zatra`ila mirovni sporazum. U saop{tewu koje je

prenela zvani~na Korejska centralna novinska agencija ka`e se da je, da bi se izgradilo poverewe izme|u Severne Koreje i SAD, "neophodno zakqu~iti mirovni sporazum kojim bi se okon~alo ratno stawe, glavni uzrok neprijateqskih odnosa". Korejski rat koji je trajao od 1950. do 1953. godine okon~an je primirjem, a ne mirovnim sporazumom. (Beta-AP)

Ju~e poginulo {est vojnika NATO KABUL: U Avganistanu je ju~e, u dva sukoba sa pobuwenicima i u eksploziji bombe na putu, poginulo {est pripadnika vojnih snaga predvo|enih NATO-om. Re~ je o jednom od najpogibeqnijih dana za strane vojnike u proteklih nekoliko meseci u toj zemqi, navodi Rojters. U borbi sa pobuwenicima na jugu Avganistana poginula su ju~e tri Amerikanca, saop{tile su snage predvo|ene NATO-om. U sukobu na istoku zemqe, jedan je vojnik poginuo, a dru-

Novo partnerstvo Evrope i SAD MADRID: [pansko predsedni{tvo Evropske unije (EU) `eli da izmeni odnos EU-SAD da bi se izbeglo da Evropa bude marginalizovana na me|unarodnoj sceni, izjavio je ju~e {panski ministar spoqnih poslova Migel Anhel Moratinos. "Bi}e potrebno izmeniti transatlantske odnose u strate{kom smislu, u pogledu vizije i ambicija", rekao je Moratinos na konferenciji za novinare. Prema wegovim re~ima, EU i SAD treba da "izmene na~in na koji pru`aju jedni drugima podr{ku". "Neophodno je da SAD ra~u-

Migel Anhel Moratinos

BERLIN: Broj falsifikovanih evro nov~anica koje su povu~ene iz opticaja popeo se za 8 proceneta tokom druge polovine pro{le godine, a naj~e{}e krivotvorena nov~anica je ona od 20 evra, saop{tila je ju~e Evropska centralna banka (ECB). Oko 447.000 la`nih nov~anica otkriveno je izme|u jula i decembra, u odnosu na 413.000 u prvoj polovini 2009, navodi banka. ECB ka`e da ne mo`e da ponudi obja{wewe za pove}awe, ali ukazuje da je "koli~ina falsifikata i daqe veoma mala" u pore|ewu sa pove}anim brojem pravih banknota u opticaju. Broj pravih nov~anica je u proseku bio 12,8 milijardi u drugom polugodi{tu.Omiqena nov~anica falsifikatora je 20 evra, sa 47 odsto u krivotvorenoj masi, ka`e ECB. Sledi nov~anica od 50 evra sa 39 proceneta. Vi{e od 98 odsto la`nih nov~anica je otkriveno u zemqama evzone, samo jedan procenenat u dr`avama EU koje ne koriste evro, i pola procenta drugde. (Beta-AP)

VA[INGTON: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne planiraju da po{aqu svoje trupe u Jemen ili Somaliju, zemqe koje vode borbu protiv islamisti~kih pobuwenika, saop{tio je ameri~ki predsednik Barak Obama. "Ne nameravam da po{aqem kopnene trupe u te regione (Jemen i Somaliju). Imam nameru da zajedno sa na{im me|unarodnim partnerima u problemati~nim oblastima

naju, u strate{kom smislu, na svoje najbli`e saveznike - Evropqane", dodao je Moratinos. [panski minisar je istakao da }e samit EU-SAD, koji }e biti odr`an 24. i 25. maja u Madridu, imati osniva~ki karakter za "budu}i odnos poverewa, saradwe, komplementarnosti" a u vezi sa pitawima koja se ti~u bezbednosti, ekonomije, trgovine i saobra}aja. Mediji u [paniji javili su da se {panski premijer Hose Luis Rodriges Sapatero priprema da poseti SAD uo~i samita. (Beta-AFP)

{irom sveta osiguram bezbednost ameri~kih gra|ana", rekao je Obama za magazin "Pipl". Ameri~ki predsednik rekao je i da je Al Kaida s bazom u Jemenu, najverovatnije obu~avala, snabdevala i davala uputstva Nigerijcu koji je 25. decembra poku{ao da izvr{i teroristi~ki napad u avionu na liniji Amsterdam-Detroit, koriste}i eksploziv u prahu. (Tanjug)

Razgovor o otmici petoro Nemaca SANA: Nema~ki ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele doputovao je u iznenadnu posetu Jemenu, gde je petoro Nemaca oteto pre pola godine. Vestervele bi trebalo da se sastane s predsednikom Jemena Alijem Abdulahom Salehom, a me|u temama razgovora bi trebalo da bude i otmica nema~kih dr`avqana, izvestila je britanska mre`a Bi-Bi-Si. Petoro Nemaca, od kojih troje dece, i jedan Britanac oteti su u junu dok su bili na izletu na severu Jemena. Sve troje odraslih

gi je preminuo kasnije od posledica rawavawa, saop{tile su me|unarodne snage, ne navode}i nacionalnost `rtava. [esti vojnik je poginuo u eksploziji bombe na putu na jugu zemqe. Iz kancelarije francuskog predsenika Nikole Sarkozija je saop{teno da je jedan francuski vojnik poginuo u sukobu u dolini Alasaj, severoisto~no od Kabula, a da je drugi te{ko rawen. Re~ je o 37. francuskom vojniku koji je poginuo u Avganistanu od napada na tu zemqu 2001. godine. (Tanjug)

Libanska vojska ga|ala izraelske avione BEJRUT: Libanska vojska ga|ala je ju~e ~etiri izraelska borbena aviona koji su u{li u vazdu{ni prostor Libana, izjavio je portparol vojske. "Protivvazdu{na odbrana ga|ala je ~etiri neprijateqska izraelska aviona koji su ju~e leteli iznad oblast Mar`ajun", rekao je portparol. Dopisnik agencije Frans pres javio je da su izraelski avioni tipa "fantom", koji su leteli na maloj visini iznad ju`nog dela Libana, ga|ani oko 70 puta. Libanska vojska tvrdi da izraelski avioni svakodnevno ulaze u vazdu{ni prostor Liba-

na. Izraelske vlasti isti~u da je neophodno da wihovi avioni prele}u teritoriju Libana kako bi se pratilo krijum~arewe oru`ja libanskog Hezbolaha. (Beta-AFP)

DEVET DECENIJA OD VERSAJSKOG UGOVORA

Obama ne}e slati trupe u Jemen

La`ni evri

DNEVNIK

radilo je u lokalnoj bolnici. U grupi izletnika bile su i dve nema~ke medicinske sestre i jedan ju`nokorejski humanitarni radnik, koji su prona|eni mrtvi krajem juna. Jemenske vlasti veruju da je {estoro talaca jo{ u `ivotu. Vestervele je prvi ministar neke zapadne zemqe koji je posetio Jemen otkad je lokalni ogranak Al Kaide preuzeo odgovornost za poku{aj bomba{kog napada na ameri~ki putni~ki avion koji je 25. decembra iz Amsterdama leteo za Detroit. (Tanjug)

Mir koji je jo{ uvek povod sporova BERLIN: U nedequ, 10.januara 1920. godine, stupio je na snagu Versajski mirovni sporazum kojim je okon~an Prvi svetski rat. Posle ~etiri godine rata, miliona mrtvih, i ogromne materijalne {tete, svet vi{e nikada nije bio isti. Savezna Republika Nema~ka tek 1980, ~ak 60 godina posle Versajskog ugovora, isplatila posledwu ratu ratne reparacije. Versajski ugovor povod je mnogih sukoba koji traju sve do danas. Italija i Austrija spore se oko Ju`nog Tirola, konflikt Izraelaca i Arapa na Bliskom istoku ima koren u Versaju, jer ni jedni ni drugi ne priznaju tada utvr|ene granice. "Mi se ne zavaravamo kada govorimo o obimu na{eg poraza, o stepenu na{e bespomo}nosti. Svesni smo besa i mr`we koja je usmerena prema nama. Od nas se zahteva da se mi proglasimo jedinim krivcima za rat, a takvo priznawe bi bilo la`", govorio je tada{wi ministar spoqnih poslova Nema~ke Ulrih Graf fon Brokdorf Rancau. Evropu su prekrojile ~etiri velike sile pobednice. Velika geografska karta bila je polo`ena na pod, a po woj su, kle~e}i na kolenima, delegati iscrtavali nove granice. Ciq saveznika od po~etka je bio jasan: iskqu~ivu odgovornost za rat snose pre svega Nema~ka i wene saveznice Austrija, Ma|arska, Bugarska i Turska. Talas ogor~ewa razlio se po nema~koj politi~koj sceni, od desnice do levice, podse}a radio Doj~e Vele. Posle revolucije iz

1918. i ukidawa monarhije, {to je dovelo zemqu na samu ivicu gra|anskog rata, cela nacija ujedinila se protiv "sramote iz Versaja", kako se to onda nazivalo. O tome svedo~i i govor tada{weg socijaldemokratskog premijera Gustava Bauera pred skup{tinom: "Vlada nema~ke republike spremna je da potpi{e mirovni sporazum, ali bez da prizna da je za rat odgovoran nema~ki narod. Potpisati – to je predlog koji Vam nudim u ime celog kabineta. Na neki novi rat mi ne mo`emo da odgovorimo – bespomo}ni smo. Ali, ni bespomo}ni nisu bez ~asti".Gotovo sve politi~ke snage u Nema~koj osudile su Versajski sporazum kao nepravedan. Odgovornost za taj, kako su ga nazivali "diktat iz Versaja", pala je na Socijaldemokratsku partiju (SPD). Oni, dodu{e, nisu bili "bez mrqa", ali pravi krivci nalazili su se me|u konzervativcima u vojsci i u vladi carevine koji su, u strahu od republike, isprovocirali sukob, `ele}i da

Nema~ka postane velika sila. Zahtevi zemaqa pobednica bili su te{ki, ali ne te`i od onih koje je Nema~ka nameravala da nametne protivnicima u slu~aju da je ona pobedila. Broj vojnika smawen je na 100.000, Nema~ka je morala da Francuskoj prepusti Alzas i Loren, Sarska oblast stavqena je pod upravu Lige naroda, izgubqeni su zna~ajni poqoprivredni i industrijski regioni na istoku.Ukupna reparacija na koju se Nema~ka obavezala, dostigla je astronomsku sumu od 132 milijarde zlatnih maraka, {to bi danas iznosilo oko 300 milijardi evra. Granice su prekrojene i u slu~aju Otomanskog carstva. Istovremeno, nije ostvareno ono {to je tada obe}ano, kao na primer, pravo na samoopredeqewe Kurda. Nekada{we nema~ke kolonije u Africi, Burundi i Ruanda, svoju dana{we postojawe duguju Versajskom ugovoru. One su 1919. godine predate na upravqawe Belgiji. Sli~no je i sa drugim zemqama, na primer sa Ma|arskom koja je tada izgubila Slova~ku, Gradi{}e, Slavoniju i Transilvaniju. ^ak i 1991. godine nacionalistil~ki politi~ari postavqali su pitawe ma|arskih granica, smatraju}i da je Versajski ugovor, posle geografskih promena u isto~noj Evropi i na Balkanu, ni{tavan i neva`e}i. Kona~no, raspadom Jugoslavije, ponovo je probu|ena agresivna, nacionalna svest, usmerena protiv na~ina na koji su podeqene dr`ave i narodi posle Prvog svetskog rata. (FoNet)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIO BERLUSKONI U Rim se danas vratio premijer Italije Silvio Berluskoni koji je bio na lecewu gotovo mesec dana posle napada u Milanu kada su mu slomqeni nos i dva zuba. Stigav{i u rzidenciju u Rimu, Berluskoni je rekao da je dobro.Ju~e je po~eo razgovore s koalicionim saveznicima o mogu}nosti reforme poreskog sistema i pravosu|a, a poseti}e i predsednika Republike \or|a Napolitana.

JULIJA TIMO[ENKO Premijer Ukrajine i kandidatkiwa za predsednika Ukrajine na izborima 17. januara Julija Timo{enko predlo`ila je televizijski duel svom glavnom konkurentu, biv{em premijeru i aktuelnom lideru najve}e opozicione Partije regiona Viktoru Janukovi~u.Timo{enkova je poru~ila Janukovi~u: „Spremna sam da do|em na bilo koji TV kanal Janukovi~u u goste“, rekla je premijerka.

KRISTINA RI^I Ameri~ka glumica Kristina Ri~i pridru`i}e se Robertu Patinsonu i Umi Turman u filmu "Bel ami". Snimawe po~iwe narednog meseca u Parizu. Re~ je o adaptaciji romana Gija de Mopasana iz 1885. Kristina igra Klotildu `enu `elezni~kog inspektora koja stupa u vezu sa novinarom, koga igra Patinson. Uma Turman bi}e wena prijateqica koja tako|e postaje wegova qubavnica.

^i{}ewe snega nepotreban tro{ak VAR[AVA: Bitom Oxanski, gradi} od 4.000 stanovnika na jugozapadu Poqske i ove zime tvrdoglavo ostaje jedini grad u toj zemqi ~ije vlasti ne ~iste sneg sa ulica po{to je, kako navode, to besmisleno jer }e se on ionako sam otopiti. Krivac za zavejane ulice je gradona~elnik Jacek Sauter kome sugra|ani uz veliku podr{ku od 90 odsto glasova ve} 18. godinu za redom poveravaju brigu o wihovom gradi}u. "Jednom sam i{ao po o~i{}enom trotoaru, a ipak se okliznuo i pao. Palo mi je tada na pamet, kakvog smisla ima ~i{}ewe snega. Preduze}u za ~i{}ewe morao bih da platim 30.000 evra, a ako bi zima potrajala i dva puta vi{e", izjavio je Sauter listu Gazeta vibor~a. "Evo, Var{ava je za ~i-

{}ewe snega dala toliko koliko joj iznosi ceo buxet za kulturu. To nema smisla. Ja odgovaram za pare sugra|ana", dodao je grado-

na~elnik poqskog gradi}a. Pored glavnog argumenta da nema smisla ~istiti ne{to {to }e ionako kad tad samo nestati, Sa-

uter je uveren da je bezbednije da se ulice ne ~iste, a da se voza~i te`ih vozila samo povremeno, kada su prisutne velike koli~ine snega, zamole da pro|u ulicama i prokr~e put. Popularni gradona~elnik je poru~io da }e, ako se poka`e da sugra|anima smeta {to se sneg ne ~isti, on sam prvi uzeti lopatu u ruke i i}i da raskr~i sneg. "Ali novac za plugove ne}u da bacam", kazao je Sauter. ^i{}ewe snega nije jedini Sauterov vid {tedwe gradskog novca.^itavih 12 godina odbijao je da popravqa rupe i izlokane gradske ulice, uz obrazlo`ewe da ~eka okon~awe radova na novoj kanalizaciji. "Kakvog smisla ima remont ulice koja }e ionako biti raskopana", kazao je tada Sauter. (Beta)


BALKAN

DNEVNIK EU PRIPREMA NOVI PLAN ZA BOSNU

Sprema se ja~i pritisak na lidere SARAJEVO: Specijalna izaslanica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton priprema novu i odlu~niju strategiju EU prema BiH uz podr{ku {panskog predsedni{tva EU koje je odlu~no da nastavi pritisak na lidere BiH da postignu dogovor o sudbinskim pitawima za napredak ka ~lanstvu, pi{e ju~e „Dnevni avaz“. Kako navodi sarajevski dnevnik pozivaju}i se na izvore u Briselu, E{ton, posle pro{lonedeqnog sastnaka sa nekoliko kqu~nih qudi i dobrih poznavalaca prilika u BiH, nastavaqa konsultacija sa evropskim partnerima o novom pristupu BiH. U ~etvrtak }e politi~ki direktori dr`ava ~lanica EU na sastanku u Madridu

ponovo razgovarati o BiH i to u prisustvu visokog predstavnika Valentina Incka. List navodi da }e E{ton razvijati strategiju u dva pravca. Jedan }e se ticati odnosa prema politi~kim liderima BiH i vlastima, prema kojima }e biti zauzet ~vrst i proaktivan stav, a drugi }e se odnositi na planirawe i organizovawe reforme institucija Unije u BiH i wihove uloge na terenu. Reorganizacija Ureda specijalnog predstavnika EU i Delegacije Evropske komisije u BiH bi}e jedan od kqu~nih izazova, a zvani~nike BiH o~ekuje jo{ nekoliko serija konsultacija, navodi list. (Beta)

@eqko Kom{i}

nim snagama EUFOR ALTHEA u BiH. Ranije odre|ena granica

NIKOZIJA: Lideri kiparskih Grka i Turaka su ju~e u Nikoziji po~eli novu seriju intenzivnih pregovora s namerom da u ovoj godini postignu mirovni dogovor o sudbini ostrva. Predsednik Dimitris Hristofijas, kiparski Grk, i lider otcepqenog dela ostrva Mehmet Ali Talat, kiparski Tur~in, po~eli su prvu od predvi|enih {est rundi, javqa AP. Oni se nadaju se da }e prevazi}i prepeke na putu o ponovnom uspostavqawu jedinstvene dr`ave, koje nisu presko~ili na dosada{wih 60 sastanaka u posledwih 16 meseci. Mo`da odlu~uju}ih {est jednodnevnih rundi, kako javqa AP, bi}e odr`ano u dva navrata, od 11. do 13. i zatim od 25. do 27. januara. Kipar je podeqen 1974, kad je Turska izvr{ila invaziju severoisto~nog dela ostrva. Kipar je

od 2.400 vojnika koji smeju da u~estvuju u misiji u BIH je tada smawena na 900. Tamo je samo jo{ 120 pripadnika Bundesvera. U raspravi u Bundestagu o perspektivama ulaska zemaqa zapadnog Balkana u Evropsku uniju (EU) krajem novembra je vi{e poslanika upozorilo da stawe u BiH "daje povoda za zabrinutost" i da se mora ulo`iti ve}i napor da bi se BIH osposobila da funkcioni{e bez pomo}i iz inostranstva. Ukazano je da je "stabilnost te osetqive dr`avne tvorevine od kqu~nog zna~aja za ~itav region jugoisto~ne Evrope". (Beta)

Nikozija

2004. postao ~lan Evropske unije, ali u beneficijama od tog ~lanstva mogu da u`ivaju samo kiparski Grci. Stvarni napredak u tim januarskim rundima bi pregovorima vratio kredibilnost i vratio nadu ve} oja|enih Kiprana na

BAWALUKA: Bosna i Hercegovina }e do kraja januara potpisati sa Srbijom i Hrvatskom sporazume o me|usobnom izvr{ewu sudskih odluka u krivi~nim delima, {to zna~i da }e odmah potom uslediti i prva hap{ewa pravosna`no osu|enih begunaca, koji su zloupotrebili dvojno dr`avqanstvo i kriju se u drugoj dr`avi, izjavio je sekretar Ministarstva pravde BiH Jusuf Halilagi}. "Od ukupno 282 osobe kojima su sudovi u BiH izrekli pravosna`ne zatvorske kazne, u Hrvatsku je pobeglo 100, dok je uto~i{te u Srbiji na{lo wih 117, a u Crnoj Gori 24. Gde se kriju ostali nije nam poznato, ali

Kriti~no na @abqaku nemaju struju, a sli~no je i sa pojedinim poplavqenim naseqima u okolini Ulciwa, gde je, prema navodima nadle`nih, situacija ju~e bila boqa jer nivo reke Bojane opada. Popularno turisti~ko naseqe Ada Bojana i daqe je pod vodom, a ugro`ena su sela Lisna Bori i Fraskawel u ulciwskoj op{tini, kraj granice sa Albanijom. Predsednik op{tine Ulciw Gzim Hajkdinaga je kazao agenciji Beta da je nivo vode u tim poplavqenim selima ju~e opao za nekoliko centimetara. Istakao je da nadle-

Pomo} Gr~ke Albaniji Dve spasila~ke ekipe iz Gr~ke stigle su u Albaniju, prenosi ju~e agencija ANA. Ukupno 35 gr~kih spasilaca, sa vozilima, ~amcima i pumpama za izvla~ewe vode, pridru`ilo se humanitarnih ekima koje su stigle i iz drugih evropskih zemaqa, na osnovu apela EU i NATO-a. Najte`a situacija je u regionu Skadra. plavqene ku}e, a stanovni{tvu se ~amcima dopremaju hrana, voda za pi}e, }ebad, ~izme i gorivo. "Poku{avamo uz pomo} vojske i policije da popravimo elektroenergetsku mre`u jer je nevreme uni{tilo stubove", kazao je Jankovi} Beti. Stanovnici @abqaka Crnojevi}a ve} ~etiri dana

`ne slu`be redovno dopremaju hranu stanovnicima tridesetak ku}a do kojih se jedini mo`e do}i ~amcem. Poplava u ulciwskoj op{tini je najve}a za nekoliko decenija. Me{tani strahuju od pu{tawa vode iz jezera na Drimu u Albaniji ~iji je severozapad tako|e

pretpostavqamo da se i oni nalaze na teritoriji jedne od pomenutih susednih dr`ava", rekao je Halilagi} za dana{wi "Fokus". Halilagi} je rekao i da se sporazumi ne odnose na nepravosna`no osu|ene, me|u kojima su Branimir Glava{, osuden na 10 godina zatvora zbog zlo~ina nad Srbima i krije se u BiH, ili biv{i ~lan Predsedni{tva BiH Ante Jelavica, koga je Sud BiH osudio na 10 godina zatvora zbog kriminala u Hercegova~koj banci, a koji je prebegao u Hrvatsku, prenela je agencija Srna. Halilagi} je dodao i da sporazumi, koje }e potpisati mi-

nistri pravde triju dr`ava, da bi potom bili ratifikovani, predstavqaju dokument koji ukida princip dobrovoqnosti. "Izmene (postoje}ih) sporazuma o me|usobnoj pravnoj pomo}i, odnosno izvr{ewu sudskih odluka u krivi~nim delima, omogu}avaju izdr`avawe kazne u jednoj od dr`ava, i to bez pristanka osu|ene osobe. Dakle, izjedna~ava se odnos tri dr`ave prema beguncima, bez obzira na dr`avqanstvo, i time ujedno otklawaju sada{wi problemi u vezi s provodewem pravosna`nih sudskih odluka za krivi~na dela", objasnio je Halilagi}. (Tanjug)

Niko ne mo`e imati dve mati~ne dr`ave PODGORICA: Visoki funkcioner vladaju}e Demokratske partije socijalista (DPS) Miodrag Vukovi} ocenio je ju~e da su lideri partija iz Crne Gore, koji su nedavno u Beogradu prisustvovali progla{ewu Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, "prihvatili da je Srbije wihova mati~na dr`ava".Prijemu, koji je predsednik Srbije Boris Tadi} organizovao povodom stupawa na snagu tog zakona, prisustvovali su predsednici Socijalisti~ke narodne partije, Nove srpske demokratije, Narodne stranke i Demokratske srpske stranke - Srdan Mili}, Andrija Mandi}, Predrag Popovi} i Ranko Kadi}. Vukovi} je, kako prenose podgori~ki mediji, ocenio da su ti lideri "bez razmi{qawa pristali da prisustvuju skupu u Beogradu, gde im je po`eqena dobrodo{lica u mati~nu dr`avu". "Prihvatili su da im je Srbija wihova mati~na dr`ava i onda moraju odgovoriti {ta im je Crna Gora (...), jer niko ne mo`e imati dve mati~ne dr`ave", ka-

zao je Vukovi}, oceniv{i da "ispada da je u pravu ~ovek koji je tu zajednicu proglasio mawinskom". On je ocenio da "nije dobro da se zvani~nici Srbije me{aju i previ{e komentari{u status Srba u Crnoj Gori", dodaju}i da izmedu dve dr`ave treba da postoji princip reprociteta. Vukovi} je rekao da "ono {to za svoje sunarodnike tra`ite od jedne dr`ave, treba da dozvolite toj istoj dr`avi da ostvari za svoje u va{oj dr`avi. Pitam se kakav je u Srbiji polo`aj Crnogoraca, crnogorskog jezika, crkve, nacionalne zajednice", rekao je Vukovi}. On je ocenio da u Crnoj Gori nisu ugro`ena prava nijedna nacionalne zajednice, ve} svih qudi zbog ekonomske situacije. "Problem unutar srpske nacionalne zajednice u Crnoj Gori nije izmislila vlast, nego su nastali zahvaqu}i ambicijma, velikim ili malim, prihvatqivim ili neprihvatqivim, srpskih lidera", rekao je Vukovi}. (Tanjug)

Mili} ponovo sara|uje s re`imom

Sever Albanije

Reka Bojana opada

obema stranama da wihgovi lideri ipak mogu da re{e decenijama star spor koji ko~i prijem Turske u EU i podriva odnose EUNATO. Kqu~ni problemi u pregovorima su deoba vlasti u budu}oj federalnoj dr`avi, ekonomija i

sadr`aji povezani sa EU. Nova serija pregovora, me|utim, izgleda da je na krhkim nogama i pre no {to je po~ela. Neki predlozi kiparskih Turaka, koji su "procurili" jo{ pro{le sedmice, nisu nai{li dobar prijem kod kiparskih Grka. To se naro~ito odnosi na zahtev Turaka da im se ostavi posebno pravo da potpisuju me|unarodne ugovore i da kontroli{u vazdu{ni prostor iznad svog dela ostrva. Vladin portparol Stefanos Stefanu je ve} rekao da je to "neprihvatqivo" i "ne mo`e biti osnova za pregovore". Posebno te{ki problemi ostaju u vezi sa osetqivim aran`manima za imovinu izgubqenu u ratu 1974. i – pravima koja proisti~u iz vojne intervencije a koja su kiparski Turci tada dali Turskoj. (FoNet)

Kraj zloupotreba dvojnog dr`avqanstva

POPLAVE U CRNOJ GORI I ALBANIJI

PODGORICA: Vodostaj reke Bojane je opao, a i daqe su poplavqeni turisti~ko naseqe Ada Bojana i pojedina sela kod Ulciwa. Kriti~no je u pojedinim selima na obodu Skadarskog jezera u cetiwskoj op{tini gde nivo jezera i daqe raste, re~eno je agenciji Beta u Slu`bi za{tite i spasavawa na Cetiwu. Na~elnik te slu`be Rajko Jankovi} je kazao da je nivo vode na Rijeci Crnojevi}a ju~e porastao za nekoliko centimetara. Rekao je i da je i daqe najugro`eniji @abqak Crnojevi}a, gde su po-

21

Novi poku{aj dogovora o sudbini Kipra

Kancelarka Merkel danas prima Kom{i}a BERLIN: Predsednik Predsedni{tva Bosne i Hercegovine @eqko Kom{i} i kancelarka Nema~ke Angela Merkel razgovara}e danas u Berlinu. Kako je saop{tio portparol vlade Nema~ke Kristof [tegmans teme razgovora bi}e "aktuelna situacija u Bosni i Hercegovini i daqi unutra{we-politi~ki razvoj" BIH. Pored toga, "bi}e razmotrena pitawa vezana za me|unarodno prisustvo u regionu i politi~ki razvoj zapadnog Balkana", navedeno je u saop{tewu. Nema~ka vlada i parlament su u decembru doneli odluku o produ`ewu mandata pripadnika nema~ke vojske u me|unarod-

utorak12.januar2010.

poplavqen. Nevreme je pogodilo i okolinu Podgorice - op{tine Zetu i Tuzi gde su ugro`ene ku}e i poplavqene wive. Materijalna {teta je velika, a procena }e po~eti kada se voda povu~e. Velike ki{e, pra}ene gradom, pogodile su ju~e ponovo oblast Skadra na severu Albanije, koji se od po~etka godine bori sa poplavama, izazvanim velikim padavinama. Spasila~ki timovi, policija i vojne snage nalaze se na terenu, poku{avaju}i da evakui{u qude i dostave im osnovnu

pomo} u pogo|enim podru~jima. Prema najnovijim izve{tajima, vodostaj reke Drim je u posledwih nekoliko dana zna~ajno opao. Pod vodom je, za sada, oko 10.400 hektara, a ukupno 2.489 ku}a je poplavqeno, javila je nacionalna agencija ATA. Najmawe 4.780 qudi evakuisano je od 3. januara kada je nekoliko op{tina poplavqeno, zbog ~ega je albanski premijer u oblasti Skadar uveo vanredno stawe i nalo`io evakuaciju najugro`enijih delova u tom podru~ju.

PODGORICA: Lider opozicionog Pokreta za promene (PZP) Neboj{a Medojevi} optu`io je predsednika Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Sr|ana Mili}a da zajedno sa "eksponentima vlasti" u Crnoj Gori radi na smeni opozicije. Medojevi} je "Danu" kazao da politika SNP-a od parlamentarnih izbora u martu pro{le godine vodi ka "ponovnom ujediwewu" te partije sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a. "Radi se na pripremi terena da se u|e u pregovore o rekonstrukciji vlade tobo`weg nacionalnog spasa", smatra Medojevi} i dodaje da je predsednik najja~e opozicione partije u Crnoj Gori "trebalo da bude lider okupqawa svih opozicionih struktura u ciqu smene

vlasti".Medojevi}, ~ija je partija inicijator ideje o formirawu opozicionog demokratskog fronta za smenu vlasti, je kazao da wegova stranka "~eka" da se "svi va`ni politi~ki segmenti" izjasne o konceptu promena u Crnoj Gori. Po wegovim re~ima, prisutna su dva koncepta, jedan koji zastupaju PZP i Nova srpska demokratija (NOVA), koji smatraju da do promene sistema vrednosti ne mo`e do}i sa DPS-om i premijerom \ukanovi}em i drugi koji govori o "zdravom jezgru" u vladaju}oj partiji i rekonstrukciji politi~ke scene kroz neprincipijelne trgovine". "Ovih par meseci, do prole}a, pro}i }e u opredeqivawu svih segmenata dru{tva oko ovih kqu~nih pitawa", zakqu~io je Medojevi}. (Beta)


22

IZ DRUGOG UGLA

utorak12.januar2010.

DNEVNIK

@iveti s robotima Toronto star ako smo jo{ daleko od nau~ne fantastike da oko nas kru`e roboti i ispuwavaju nam `eqe, oni }e nam u narednih deset godina, malo po malo, oduzimati sve ve}i prostor. Robota }e biti sve vi{e zahvaquju}i padu cena i novoj tehnologiji koja pravi svemogu}e ma{ine one, recimo, pobri{u prosuto mleko umesto nas ili ~uvaju i uslu`uju stare roditeqe. Zato nau~nici ve} ispituju uticaj ve{ta~ke inteligencije na `ivot qudi poku{avaju}i da odgovore na brojna pitawa - {ta }e biti ako te to ~udo nagazi, ili po~ne da juri ma~ku, ili mo`da da qubi bebu? I, mada ne o~ekuju napad terminatora ili slike iz Odiseje u svemiru 2001, oni ukazuju da }e upotreba sve ve}eg broja ma{ina koje preuzimaju kontrolu, makar i u sasvim jednostavnim stvarima, imati zakonske, socijalne i eti~ke efekte, navodi AP. Majkrosoftov istra`iva~ Erik Horvic se}a se svog susreta sa droidom veli~ine ve{-ma{ine u liftu bolnice Stenford. „Se}am se da sam mislio ‘koja strava’ dok je on kru`io i gotovo me oborio. Pomislio sam i {ta bi bilo da sam pacijent“, ka`e Horvic i dodaje da „po{to sve vi{e i vi{e zavisimo od automatizacije, moramo da mislimo i o posledicama“.

I

Horvic je ove godine, kao predsednik Udru`ewa za razvoj ve{ta~ke inteligencije, okupio tim nau~nika i od wih zatra`io da istra`e budu}e me|usobno delovawe qudi i robota.

O wihovim izve{tajima razgovara}e se slede}e godine a Horvic o~ekuje da panel preporu~i daqa istra`ivawa psiholo{ke veze qudi i robota. Roboti su godinama u upotrebi, ali su se uglavnom koristili van ku}e - otkrivali su mine ili pravili automobile u fabrika-

ma ili delili terapiju pacijentima. Posledwih godina, me|utim, sve je vi{e tzv. ku}nih robota. Najvi{e se bave poslovima poput usisavawa, ko{ewa, ~i{}ewa odvoda ili nadzora. Ima i robota igra~aka, kakav je Firbi, zatim robota drugara, kao {to je Paro koji je posebno podesan za starije. Agencija ABI istra`ivawa, koja analizira trendove na sektoru tehnologije, procewuje da }e do 2015. vrednost prodaje tzv. personalnih robota u SAD prema{iti pet milijardi dolara, odnosno da }e biti ~etiri puta ve}a nego sada. „Sve vi{e robota pomaga}e vam u odr`avwu ku}e. Oni }e skupqati mrvice sa poda, puniti vam fri`ider, iznositi prtqag iz kola“, smatra Kolin Engl, direktor korporacije iRobot, koja je napravila ~ista~ Rumbu. Istovremeno Rajan Kalo iz Stenford centra za internet i dru{tvo ukazuje da roboti nisu samo stvari koje proizvo|a~ na-

pravi a vi kupite i odnesete ku}i ve} su wima ~esto potrebne instrukcije i programirawa. U SAD ina~e nema zakona koji se ti~u robota pa se, kada se o tome povede re~, uglavnom svi pozivaju na Tri zakona o robotima pisca nau~ne fantastike Isaka Asimova. Wegov prvi zakon je da roboti ne treba da naude ~oveku a to je i ono ~ime se proizvo|a~i najvi{e bave kada razvijaju narednu generaciju robota za li~nu upotrebu. „Ako robot postaje sve samostalniji i mo`e sam da donosi odluke, {ta se de{ava ako on ne}e da ispuni ba{ ono {to `eli wegov vlasnik?“, pita se istra`iva~ u robotici i profesor Univerziteta Ju`ne Karoline Xorx Beki. Istovremeno, po{to su roboti sve bli`i qudima, neki na wih gledaju kao na `iva bi}a, ~ak i ako na wih ne li~e. Drugi ih pak personalizuju - daju im imena ili ih ukra{avaju. I dok roboti~ari, nau~nici i zakonodavci razmi{qaju kako da na najboqi na~in integri{u qude i ma{ine sa ve{ta~kom inteligencijom, neke ~iwenice ukazuju da je ravnote`a ve} po~ela da se pravi. Naime, Horovic je, kada je nedavno ponovo bio u bolnici Stenford, u liftu u kojem se prethodno sreo sa droidom, pro~itao natpis „Molim vas ne pu{tajte robota u lift“.

Protest zaposlenih u EP Bi-Bi-Si lu`benici Evropskog parlamenta u Strazburu protestovali su zbog planova da im redovno godi{we pove}awe plata ove godine bude mawe nego ina~e. Protest je odr`an uprkos protivqewu nekih vlada EU takvom ~inu, i uprkos stidu nekih svojih kolega koje ne odobravaju „{trajk privilegovanih“ u vreme recesije. U~esnici protesta - zaposleni slu`benici Evropskog parlamenta - izvikivali su parolu „Ne dirajte nam povi{icu“. S obzirom na to da ledeni vetrovi ekonomske recesije duvaju ve}im delom Evrope, malo je verovatno da }e wihovi zahtevi dobiti zna~ajniju podr{ku. Me|utim, sin-

S

dikat koji je organizovao i ovaj protest - u ime 45 hiqada zaposlenih - i sli~nu privremenu obustavu rada u zgradi EP u Briselu poru~io je da je re~ o principu.

Sindikat, naime, `eli da se ne odstupa od formule koja vezuje plate slu`benika Evropskog parlamenta za plate dra`avnih zvani~nika u osam najbogatijih zemaqa EU. Tom Morgan je predstavnik jednog od sindikata zaposlenih: „Ovo vreme je obele`eno krizom koju imamo zbog preterivawa i neregulisanih tr`i{ta - a u takvom vremenu su javni sektor i institucije va`niji nego obi~no - i zato je potrebno da ~uvamo javne institucije“, smatra on. Taj stav je problemati~an jer se sa primenom va`e}ih principa kasni 12 meseci, i predlo`ena povi{ica od 3,7 posto za idu}u godinu oslawa se na podatke za 2008. godinu, kada je op{te stawe bilo mnogo ru`i~astije.

Roditeqi pri~aju o seksu prekasno Boston gloub drasli o seksu pri~aju ~esto i svuda, ali kao roditeqi i daqe o seksualnosti nerado i prekasno pri~aju sa svojom decom. U velikom broju slu~ajeva to ~ine tek po{to se dete ve} upustilo u seksualne odnose. Razgovor o seksu sa decom za ve}inu roditeqa i danas je tabu tema, iako mladi `ele da roditeqi sa wima o seksu razgovaraju otvoreno, kao sa odraslima i bez uvijawa. Zanimqivo je da bi, uprkos wihovom navodnom strahu od razgovora s roditeqima, deca zapravo volela da o seksu, tj. temama poput kako odbiti seksualni odnos ili primeniti neki oblik kontrole za~e}a, u~e ba{ od wih. Jedno ameri~ko istra`ivawe je pokazalo da tri ~etvrtine dece uzrasta od 11 do 14 godina `eli da wihove mame i tate sa wima razgovaraju o ovoj osetqivoj temi. U studiji koja je pratila pravovremenost razgovora koji roditeqi obave sa svojom decom na temu seksa, ustanovqeno je da je vi{e od 40 odsto adolescenata ve} imalo seksualni odnos, a tek onda razgovaralo i dobilo prakti~na obja{wewa svojih roditeqa o

O

seksualnosti, kontroli za~e}a i seksualno prenosivim bolestima. Ovaj trend zabriwava, tvrde stru~waci, jer tinejxeri koji razgovaraju sa svojim roditeqima o seksualnosti imaju ve}u {ansu da se u seksualne odnose upuste kasnije i praktikuju sigurni seks kad jednom postanu seksualno aktivni. Pokazalo se i razli~ito shvatawe razgovora o seksualnosti kod roditeqa i dece.

„Veliki broj roditeqa mislio je da je o seksu ve} razgovarao s decom, a deca se toga uop{te nisu se}ala. Roditeqi nekad o seksu pri~aju tako zamagqeno i na brzinu jer im je neprijatno i kasnije misle da su sve objasnili deci, a deca nisu ni shvatila o ~emu su to oni govorili“, ka`e dr. Karen Soren. Razgovor bi dakle svakako trebalo obaviti, ali pa`qivo i razlo`no. Zapravo se ne radi o

jednom razgovoru, nego nizu razgovora koji }e pratiti razvoj deteta i biti prikladni za wihov uzrast. „Dvanaestogodi{waci gledaju na seks druga~ije nego 15-godi{waci ili 18-godi{waci“, ka`e doktorka Soren. „Zato razgovor o seksu mora biti prilago|en uzrastu, tako da 13-godi{waku ne morate govoriti o detaqima kontrole ra|awa“. Treba se, dodaje doktorka Soren, koncentrisati na stvari koje dete mo`e da shvati. Prilike kada se o seksualnosti mo`e zapo~eti spontani razgovor i brzo pre}i preko po~etne nelagode mogu biti scene seksa na TV-u, odlazak kod lekara u doba puberteta ili kakva vest u novinama. Istra`ivawe je pokazalo da ve}ina roditeqa koristi upravo teme koje obra|uju qubavni filmovi kako bi prvi put sa svojom decom pri~ali o seksu i tako probili led. Mark [uster, jedan od autora studije objavqene u magazinu „Pedijatriks“, ina~e {ef pedijatrije u De~ijoj bolnici u Bostonu, ka`e da rezultati istra`ivawa nisu iznena|uju}i, ali da je dobro imati podatke i „crno na belo“ jer bi se suo~eni s wima roditeqi mogli lak{e „otrezniti“ i razmisliti o va`nosti ovih razgovora.

Sada su mnoge zemqe EU u recesiji, i takva povi{ica bi previ{e „bola o~i“. Slu`benica EP iz Francuske, Lori Ferari, rekla je BBC-ju da se stidi kolega koje su se odlu~ile na protest. „Mi smo ve} privilegovani. Pla}amo samo osam posto poreza na li~ne dohotke. To je besmisleno. I kad kupujemo auto, ne pla}amo PDV. Zato mislim da su demonstranti nepristojni, i da su bili veoma hrabri kada su iza{li na ulicu. Qudi }e ih kamenovati kad vide {ta tra`e“, ka`e ona. Ako do kraja decembra ne bude sporazuma o zahtevu sindikata, mogla bi da usledi serija {trajkova evropskih birokrata tokom januara, navode dopisnici.

Otkaz za ve}inu no}na mora Doj~e vele roj nezaposlenih u Nema~koj tokom proteklog meseca pove}an je za 60.000. Ukupan broj nezaposlenih Nemaca iznosi 3,28 miliona, podaci su Saveznog zavoda za tr`i{te rada. Broj nezaposlenih bi zbog posledica svetske finansijske krize bio daleko ve}i, da nema~ki preduzetnici potencijalne otkaze nisu zamenili uvo|ewem skra}enog radnog vremena. Dr`ava je, me|utim, ovakve programe po~ela da gasi, a Nemci strahuju od novih otkaza. Uvo|ewem skra}enog radnog vremena, dr`ava je u 2009. godini uspela da izbegne masovna otpu{tawa radnika zbog duboke recesije. Radnici su deo plate dobijali od firme, dok im je razliku ispla}ivala dr`ava. Bio je to privremeni metod kojim su preduzetnici mogli da premoste dve najte`e krizne godine. Krizu je zahvaquju}i vladinom programu premostila i Ina Huber, koja ve} trideset godina radi kao prodava~ica. Tri mla|e koleginice dobile se pro{le godine otkaz, a Ini je ponu|en ugovor na pola radnog vremena. „@ao mi je {to su moje koleginice dobile otkaz, jer smo godinama radile zajedno, ali moram priznati da sam sre}na {to sam ostala na svom radnom mestu, pa makar i na pola radnog vremena. Situacija na tr`i{tu rada i u Zavodu za zapo{qavawe nije nimalo sjajna.“ Me|utim, novca za ovakve programe vi{e nema, jer dugovi dr`ave dosti`u nekoliko desetina milijardi evra. Nema~ka je trenutno zadu`ena sa 1.200 evra po

B

stanovniku, a zadu`ewa i daqe rastu. Nemci sve vi{e strahuju za svoju egzistenciju: „Nisam direktno ugro`en, ali nesigurnost uvek postoji. Zaposlen sam u osiguravaju}em dru{tvu i u na{oj bran{i se ukidaju mnogo radna mesta. Na svemu se {tedi!“ „^ovek uvek strahuje da }e izgubiti posao, jer danas vi{e ni{ta nije sigurno.“ „Pesimizam se odra`ava na psihi~ko stawe. Nekada se budim no}u i ne mogu ponovo da zaspim, jer razmi{qam kakva me budu}nost ~eka. Nedostaje mi sigurnost, jer ne mogu da planiram svoju budu}nost.“ U nema~kom Institutu za budu}nost i posao, smatraju da prognoze nisu toliko crne. Broj nezaposlenih u narednom periodu ne bi trebalo da bude ve}i od ~etiri miliona, smatra saradnik Instituta, Hilmer [najder i obja{wava: „U maju smo imali milion i po mesta sa skra}enim radnim vremenom. U me|uvremenu ih imamo jedan milion. Dakle, pola miliona mesta sa skra}enim radnim vremenom je ukinuto, ali broj nezaposlenih nije zna~ajno porastao. Zato i postoji nada da se ovakav trend ni u ovoj godini ne}e mnogo promeniti, iako }e mesta sa skra}enim radnim vremenom tokom ove godine biti postepeno ukinuta.“ Nema~ko tr`i{te rada tokom pro{le godine nije mnogo ugrozio ni pad privrednog rasta. Zbog pada privrednog rasta od pet odsto, bez posla je ostalo tek 200.000 zaposlenih, komentari{u u nema~kom Institutu za budu}nost i posao. Selma Filipovi}

Smrtnost dece ispod 10 miliona godi{we Glas Amerike ude}i prema zajedni~kom izve{taju Ujediwenih nacija i Svetske banke, u svetu je vakcinama za{ti}eno vi{e dece nego ikada pre. Me|utim, stru~waci navode da je potrebno uraditi jo{ mnogo toga da bi se najsiroma{nija deca na svetu za{titila bespotrebnih patwi. „Broj dece koja su vakcinisana danas ve}i je nego ikada pre i to mo`emo da doka`emo“, ka`e En Veneman, izvr{na direktorka Unicefa i dodaje da su globalni napori zaustavili silazni trend u vakcinaciji i da su ~ak pove}ali broj dece i novoro|en~adi koja se vakcini{u. Rezultati su prakti~no fantasti~ni. „[irom sveta zabele`eno je tri ~etvrtine mawe smrtnih slu~ajeva malih bogiwa od 2000. godine“, nagla{ava Veneman. U Americi su male bogiwe iskorewene. „Bolest malih bogiwa je eliminisana u regionu Amerike i to je veoma dobra vest“, potvr|uje Veneman. Izve{taj pod nazivom „Stawe vakcinacije i imunizacije u svetu“, sa~inili su Unicef i Svet-

S

ska banka. U wemu se navodi da je, prvi put, broj smrtnih slu~ajeva dece opao ispod 10 miliona godi{we, a da imunizacija svake godine spasava dva i po miliona mali{ana. Miki Kopra iz Unicefa ka`e da izve{taj predstavqa poziv na pove}awe finansijskih sredstava za imunizaciju.

„Fokusirawe na imunizaciju ~esto mo`e da bude na~in za fokusirawe na one koji su izuzeti iz dru{tva, izuzeti od zdravstvenih servisa, {to je vi{e od same vakcinacije“, isti~e Kopra. Ve}ina vakcina poma`e da se spre~e bolesti kod dece. Me|utim, ~esto je izazov sti}i do dece u udaqenim rurualnim podru~jima, posebno u siroma{nijim i ra-

tom zahva}enim zemqama. To je mogu}e re{iti, ka`u stru~waci, uz dozvolu vlasti i pomo} nevladinih organizacija. Ri~ard Grin, stru~wak za infektivne bolesti u ameri~koj Agenciji za me|unarodni razvoj (USAID) ka`e: „Civilno dru{tvo ima glavnu ulogu u pomo}i da se majke obaveste da na vreme dovedu decu na vakcinisawe – da se serija vakcina zaokru`i – i da se obezbedi da nevladine organizacije omogu}e vakcinaciju ne samo jednom, ve} da se ona sprovodi redovno“. Vakcine protiv upale plu}a i dijareje su najve}i prioritet za zdravstvene stru~wake koji tragaju za dodatnim sredstvima. Upala plu}a i dijareja su uzroci vi{e od tre}ine svih smrtnih slu~ajeva dece ispod pet godina. Vi{e od 80 novih vrsta vakcina su u posledwoj fazi ispitivawa. Trideset od wih je za bolesti za koje nema imunizacije, kao {to su malarija i denga groznica. U izve{taju se nagla{ava da ukoliko zemqe vakcini{u 90 odsto dece ispod pet godina sa ve} dostupnim vakcinama, to bi moglo da spre~i jo{ dva i po miliona smrtnih slu~ajeva godi{we. Vidu{i Sinha


DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

utorak12.januar2010.

23

HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 - izrezana po `eqi kupca, sa prevozom. Telefon: 064/2769-458. 94803 PRODAJE se balirana lucena sena koja nije proki{wavala. Teko|e i seme lucerka banatska visoko. Edomorka porekla. Telefon 021/719-098, 063/7511-720. 94735 HIT CENE! Drva bukva, hrast, cer, bagrem. Izrezana sa prevozom 2.900 dinara i sve vrste ugqa. Tel.: 064/958-2103, 064/910-12-89. 94707

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 1. 2010. godine preminuo moj brat

Miroslav Stoli} Sahrawen je 10. januara 2010. godine, u Gospo|incima. O`alo{}ena sestra Hranislava sa porodicom. 95407

Posledwi pozdrav majci, baki i svekrvi

Petri Radulovi} ro|. Kraguq od: sina Dragana, unuka Zorana i Mi{e i snaje Zorice.

95412

Posledwi pozdrav

Qubomiru Ivkovu Qubetu Uvek si bio u na{im srcima i zauvek }e{ ostati. Brat Milenko, snaja Evica, brati~ine Milica, Jelena i Sla|ana, strina Radmila i Katica. 95383

Posledwi pozdrav

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 94762

EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/1442533. 94699

Ne|i Jari}u

od porodice Jovanovi}.

95393


24

^ITUQE

utorak12.januar2010.

Posledwi pozdrav dragoj

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

Qubinki

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Savi Milo{evi}u

Bo`idaru Milojkovi}u

od porodice @ivkovi}: Qiqane, Josipa, Igora i Slobodana sa porodicama.

95388

Qubinka Popov Porodica Grbi}.

S najdubqim po{tovawem, Boro Anteq sa porodicom.

95396

104/P

Prerano si nas ostavila. Ne}emo zaboraviti na{a dru`ewa.

Posledwi pozdrav voqenoj i dragoj sestri

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Tvoje drugarice: Ilinka, Tawa, An|a, Nada, Li{ka, Liqa V, Desa, Mira R, Qiqa @. i Qubica.

95387

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula moja draga i voqena sestra

Drenki ]ur~in

Nedeqku Jari}u Ne|i

Savi Milo{evi}u

od kumova: Grozde i Lazara sa porodicom. od: sestre Vukice i zeta Mirka sa decom.

Divni qudi i veliki prijateqi umiru na ovom svetu, ali ve~no `ive u na{im srcima.

Sestra Slavka sa porodicom.

95394

95382

95385

Posledwi pozdrav voqenoj tetki

na{oj

Drenka ]ur~in

Hvala ti za svu dobrotu i podr{ku koju si nam pru`io. Po~ivaj u miru.

Napustio nas je i u boqi svet oti{ao na{ prijateq

Posledwi pozdrav majci

Sahrana je danas, 12. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, iz kapele, na ^uru{kom grobqu. O`alo{}ena sestra Zorica i zet Rade. Hvala ti za sve {to si za nas u~inila. 95384

Posledwi pozdrav dedi

Petri Radulovi}

Milutin Raoni}

Drenki ]ur~in

ro|. Kraguq 1929 - 2010.

Neka mu je laka zemqa, u na{im srcima ostaje zauvek. Sr|an i Vesna sa porodicama.

Sa{a Bo{kov sa porodicom.

Sahrana je 12. 1. 2010. godine, u 15 sati, iz kapele, na grobqu, u @abqu. Milutin Radulovi}.

95397

95411

95386

Milo{u Pili}u

Dragi deda i pradeda

iz Titela

Oti{ao je dragi ~ovek i dugogodi{wi prijateq i kolega

Na{em prijatequ,

Oti{ao si tiho, bez pozdrava. U srcima }e te zauvek ~uvati: unuka Zorica i zet Du{ko Crnogorac, unuk Milo{ Ra|en i Jugoslava.

prim. dr Milovan Kapor

95402

Milo{ Pili} iz Titela Bio si nam uzor i ponosni smo {to smo te imali.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je 11. 1. 2010. godine napustio dragi nam suprug, otac, deda i pradeda

Tvoji: unuci Sne`ana, Zorica, Vesna, Dagan, Milo{ i praunuci Jovana, Teodora, Marko i Luka.

Smewuju se uspomene i se}awa dok u srcu i mislima ostaje nezaborav.

95398

95401

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Milo{ Pili} 1921 - 2010. iz Titela

Milo{u Pili}u iz Titela

Nedeqku Jari}u

Beba sa porodicom.

Ispra}aj dragog nam pokojnika je 12. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Titelu.

od Luke i Zoranke Crnogorac.

O`alo{}eni: supruga Radojka, sin Ilija, }erke Bojana i Zora sa porodicama.

95400

95399

No}u, kad gledam u nebo i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidim neku kometu da nebo zarumeni upamti zna}u da jo{ uvek leti{ i `ivi{ sa nama.

Majstor, Mandara, Zoki, Milowa, Nenad, Borut, Reba, ]i}i, Vojkan, Xango, Zlaja, Fe}ko.

Nedeqku Jari}u Porodica Mandi}.

95389

95390


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrva dragom zetu

Milanu Pala~kovi}u

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Dragici Stevanov

95361

Posledwi pozdrav dragom te~i

Milanu Pala~kovi}u

95340

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

od porodice ^avi} iz Veternika: Ranka, Jelene, Ne{e, Dragane i Vikice.

Qubomiru Ivkovu Tvoji: tetka @ivka, te~a Mile, brat Pera i snaja Du{ica.

Posledwi pozdrav direktoru

Zoran i Buba sa porodicom.

95368

95316

Posledwi pozdrav

Posledwi bratanici

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Nedeqko Jari} Nikada te ne}emo zaboraviti.

95347

Posledwi pozdrav kumu i drugu

Qubomiru Hvala ti za sve.

Posledwi pozdrav mojoj sestri i velikom borcu.

O`alo{}eni: supruga Dragica, sin Slavoqub, }erka Sne`ana sa porodicama.

na{im

Jovici Jankovu Jovici Jankovu

ro|. Staji}

u

95379

95341

Posledwi pozdrav prijatequ

zauvek

Kumovi Tica.

Qubinka Popov Jeja

Opelo }e se obaviti dana 12. 1. 2010. godine, u 12.30 sati kod ku}e, Ul. Tome Maksimovi}a br. 32 u Veterniku.

95360

Stric Drago, strina Ru`a, sestra Gordana i brat Milan sa porodicama.

95381

i

Dragutin Jeli}

Ostaje{ srcima.

Posledwi pozdrav dragom

1978 - 2010.

od wenih koleginica iz „INVENT Revizije.”

baba Dragici od wenih: Gavre, @ive, Tawe i Verice.

Posledwi pozdrav voqenoj

Violeti Me|edovi}

Jovici Jankovu

iz Bege~a

od porodice ^avi} iz Slovenije: Drage, Nevenke i Stoleta.

Posledwi pozdrav Jovaninom ocu

25

utorak12.januar2010.

Milan Samarxija.

Peca Jovanovi} sa porodicom.

od: Nata{e, Mire i Marinka.

95348

95377

95370

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav bratanici

3 Posledwi pozdrav dragom

Savi Milo{evi}u

Qubetu

- ~oveku koji je voleo qude. od: Makari} Sne`e, Vojice i Baneta.

Prijateqi iz „@aneta”: Vesko, Gagi, @are, Darko, Zoran, Dane, Mare, Nikola, Radovan, Brane, Doktor, Vlado, Vule, Ris, Vojo i Da~o.

Violeti Me|edovi}

Violeti Me|edovi}

1978 - 2010.

1978 - 2010.

Stric Drago i strina Jela sa }erkama Jovankom, Jadrankom i Mikom i wihovim porodicama.

Stric Du{an, strina Radmila i sestre Biqana i Qiqana sa porodicama.

95344

95346

95375

95391

Qubetu

12. 1. 2003 - 12. 1. 2010. Posledwi pozdrav na{em radniku

Posledwi pozdrav dragoj }erki od: Radeta, Radmile, Sa{e, Sandre i Sne`ane.

95367

Violeti Me|edovi}

Nikola Raki}

Jovici Jankovu

Dragi tata, `ivimo u nadi da }emo jednog dana opet biti zajedno.

od A. D. „Jugoinspekt - Beograd”.

Ne postoji na~in kojim se mo`emo oprostiti od tebe jer si nam bila podr{ka i oslonac u svemu. Tvoji: tata Milan, mama Jadranka, bra}a Dragan i Darko, bratanica Mija i snaja Ana.

103/P

95342

Tvoji Sne`a i Sa{a. 95345

Posledwi drugarici

pozdrav

Posledwi pozdrav dragom suprugu i ocu

1978 - 2010.

na{em

dragoj

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Dragi na{

Milivoju Laketi}u

Qube

Milivoju Laketi}u

\u|i

Stanari iz Maksima Gorkog br. 1.

od Ka}e sa porodicom.

tvoje vedro lice i tvoja muzika zauvek }e ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Katica, }erke Gordana i Jelena.

Tvoji {trumpfovi: Mia, Na|a, Milica, Sr|an, Vesna i tetka Jeja.

Po~ivaj u miru. 95343

Sahrana je u sredu, 13. 1. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

95371

95378

95305


26

^ITUQE

utorak12.januar2010.

Posledwi pozdrav

Uvek }emo pamtiti tvoj osmeh i vedar duh.

DNEVNIK

Qubavi moja!

Nikada ne}e{ prestati da nam nedostaje{ dragi te~o i zete.

Posledwi pozdrav

Nedeqku Jari}u

Nedeqko Jari}

Ne|i od tetke \uke sa porodicom.

95363

95349

Posledwi unuku

Posledwi pozdrav dragom

Jarkela Petar i Ogwen Radumilo.

od drugara: Veleta, Paje i Duke.

pozdrav

95357

Nikada se ne}u pomiriti s tim da vi{e nismo zajedno!

dragom

Posledwi pozdrav dragom kumu Tvoja Ru`ica.

95351

Posledwi pozdrav najboqem zetu

Ne|i

Ne|i

Nedeqku Jari}u od tetke Doste sa porodicom.

od babe Stojanke.

95350

95356

Posledwi pozdrav na{em jedinom Bati

Zorica i Dragan.

95358

Nedeqku Jari}u Vi{wa i Mihajlo Radumilo.

95355

Mili moj ro|a~e,

Nedeqku Jari}u

Nedeqko Jari} Sau~estvujemo u bolu na{e koleginice povodom smrti wenog supruga.

Baka An|a, strina Gordana, sestre Jelena i An|elka.

Kolege sa posla. 95353

95352

Ostavio si veliku prazninu za sobom.

Posledwi pozdrav dragom drugu

Nedeqku Jari}u

Nedeqko Jari} Strina Zora, Dragana i Nina.

Savo Milo{evi}u

Mara i Nenad Grmu{a sa decom.

95328

95354

Ostajemo uskra}eni za veliku qubav i pa`wu od na{eg

ovozemaqsku misiju si zavr{io jevan|eqski. Eto ti nebeske, pa se rvi kako si nau~io.

Marko Milo{evi} sa porodicom.

Ne|e

Nedeqko Jari} Ne|o Tetkino prvo radovawe, tetkina najve}a tugo, tvoju ~istu i dobru du{u an|eli neka ~uvaju.Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Ve~no o`alo{}eni: tetka Du{a, te~a Stevan, brat Zoran i sestra Sowa sa porodicama.

Neute{ni: tetka An|a, brat Dejan i sestra Qiqana. 95359

95339

95331


^ITUQE

DNEVNIK

Povodom iznenadne smrti

Navr{ilo se ~etrdeset dana od kako je preminuo na{

utorak12.januar2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ sin

27

Bo`e Milojkovi}a Aleksinog deke, sau~e{}e porodici.

iskreno

Srbijanka i Bo{ko sa sinovima. 95329

Posledwi prijatequ

pozdrav

Qubomir Ivkov

dragom

Bogosav Popovi}

Nedeqku Jari}u Tvoj kum Zoran Majstorovi} sa porodicom.

95317

Posledwi pozdrav dragoj baki

Zahvaqujemo svim lekarima i osobqu Odeqewa polu-intenzivne nege Instituta za plu}ne bolesti u Sr. Kamenici, Klinike za neurologiju KCB, a posebno dr Ivani Mihaqev i osobqu Paviqona za neurologiju SB „Sv. Vra~evi� u Novom Kne`evcu na neizmernom trudu i humanosti tokom le~ewa na{eg Bogosava.

Danas, 12. 1. 2010. u 11 ~asova, na grobqu u Sr. Kamenici, obele`i}emo proteklih ~etrdeset dana bez Bogosava.

preminuo u 38. godini. Sahrana dragog nam pokojnika je u sredu, 13. 1. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni roditeqi otac Sekula i majka @ivka.

Porodica Mirimanov.

od porodice Rajkov.

95326

95330

95269

Dragom sestri}u i unuku

Posledwi pozdrav

Oti{la je zauvek na{a draga

Barbara \uki} 1918 - 2010. Sahrana }e se odr`ati u sredu, 13. 1. 2010. u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Porodica Popovi}.

Qubomiru Ivkovu

Barbari \uki}

Tu`na porodica: }erka Nada, unuk Stojan, sin Quba, unuke Gordana i Beba, praunuci Marija, Ivana i Marko.

Milanu Pala~kovi}u Palanu

Qubetu Ivkovu od: uja Bate, ujne Dane, deda Mileta i baba Bule iz Ka}a.

od porodica Hoda i Kojadinovi}.

95278 95333

95325

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em voqenom sinovcu i dragom bratu

\u|i Tomi}

Posledwi pozdrav

95337

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

dragom

Jelena Veselinov sa porodicom.

95319

S tugom se opra{tamo od dobre i plemenite baka

Qubetu Ivkovu

Qubetu Jovici Jankovu

Qubomiru Ivkovu Qubetu 1971 - 2010. Dragi na{ Joco, nikada te ne}emo zaboraviti. Neka te an|eli ~uvaju.

\u|e Tomi}

od: strike Raleta, strine Vide i brata Ivana Ivkov.

S po{tovawem, Qubica, Zoran i Pe|a Stankovi}.

od porodica: Duji}, Jovanovi} i @ivkovi}.

od: tetka Radmile, brata \oleta, sestre Bube i zeta Tome.

95310

95338

Posledwi pozdrav dragom prijatequ, kolegi i velikom ~oveku

Umro je na{ voqeni i nikad pre`aqeni sestri} i brat

Tvoja baba Anka, deda Paja, Oqa i Mawa.

95320

95287

95335

S bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, tast i deda preminuo dana 10. 1. 2010. godine u 59. godini `ivota.

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima, kom{ijama i poznanicima da je na{ dragi

Qubomir Ivkov Qube

Qubetu Ivkovu

Neka te an|eli ~uvaju. Tvoj ansambl: Zoran, Bata, Pi}uka i Jurke.

Neute{ni: Stanka, Ra{a i Steva.

95312

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a draga mama, svekrva i baka

Marko Vasov Markovi} Jovica Jankov

95311

preminuo dana 10. januara 2010. godine, u 81. godini.

Sahrana je u utorak, 12. 1. 2010. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 12. januara 2010. godine, u 14 ~asova, na gradskom grobqu, u Vrbasu. Izjave sau~e{}a u ku}i `alosti, Ul. JNA br. 30/6 i na dan sahrane od 10 ~asova u kapeli.

Wegovi najmiliji: Ru`enka, Jelena, Jovana, Jaroslav i Aleksandar.

O`alo{}eni: sin Dragan - Gago, }erka Sne`ana - Nena, brat Milutin, snaha Nada, unu~ad Marko, Bo`o, Ivan, Vukota, Nikola, Ivana i Milena i ostala mnogobrojna rodbina.

\ur|inka Tomi} 1926 - 2010. Sahrana je danas, 12. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: sin \uka, snaja Dragiwa i unuke Oqa i Tamara.

95334

95270

95268


28

^ITUQE z POMENI

utorak12.januar2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Savi Milo{evi}u Nedeqku Jari}u

Savi Milo{evi}u

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu

Jari}u

Sahrana je danas, 12. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sin ^avica, snajka Mirjana i unuci Luka, Awa, Milo{ i Milica.

Milanu Bosancu

od tvojih drugara: Boke i Ivane sa mamom i tatom.

od: brata Bo{ka i snaje Radojke sa porodicom.

95313

95309

95258

Zorica, Dragana i Aleksandar Grmu{a sa decom.

od: zeta Ivana Popovi}a i sestri}a Vlade i Mirka sa porodicama.

95327

95262

Na{ najmiliji suprug i otac

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav dragom bratu

Milanu Bosancu

Milanu Pala~kovi}u

Savi Milo{evi}u od: Gavrila, Gojka, Dula, Qubice, Senke i Joje.

svome

Sahrana je u sredu, 13. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

iz Ulice Narodnog fronta 28.

Supruga Dragana, }erka Milana i sinovi Stefana i Luke.

95260 95304

IN MEMORIAM Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako smo ostali bez na{e sestre

Milan Pala~kovi}

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

i

95307

Posledwi pozdrav svom drugu

1944 - 2010.

Anke Sre}kov Hvala ti za qubav i bezgrani~nu podr{ku od: sinova Zorana i Gorana i supruge Vitomirke.

sudije u penziji

Bo`idaru Milojkovi}u

Uvek rado u mislima i se}awima. Sahrana je danas, 12. 1. 2010. u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Seka, Goga, Mara, Mi{a, Maja, Vlada, Zora i Nena.

95303

Ne|i

od Zorana Melvana sa porodicom.

od Vladimira Vje{tice.

95293 95298

Posledwi pozdrav

Poslednji pozdrav na{em dragom ro|aku

Qubinka Popov

Dragutinu Greguri}u Kari

Draga sestro i tetka, za svu qubav i pa`wu koju si nam nesebi~no poklawala, neizmerno ti hvala.

Ne|i

Ne|i

preminulom u Vilach-u - Austrija. Njegov vedar lik i dobrota `ive}e u na{em se}anju.

Tuguju za tobom: sestra Julka, zet Zoran i sestri} Sr|an.

Porodice: [evar, Ludo{ki i Jovanovi}.

95289

95271

95299

Posledwi pozdrav

od Joke sa porodicom.

od: Lake, Slave, Ru`e i Emine.

95297

95295

Posledwi pozdrav voqenoj mami, supruzi, baki i ta{ti

Qubinki Popov

Qubinka Popov

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav sestri

Qubinki Popov

Zauvek }e `iveti u na{im srcima. U `ivotu si na sve gledala pozitivno. Nikada ne}u zaboraviti tvoj osmeh, voqu i hrabrost. Sestri~ina Sla|ana sa porodicom. 95288

Sahrana je danas, 12. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Ka}u. ]erka Biqana, suprug Radmijo, unuk Slobodan i zet \or|e. 95283

od brata Rade sa porodicom.

95284

Qubinki Popov od brata Joce sa porodicom.

95285


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav legendi

Dragi brate, devere i }i}a sa velikim bolom i tugom posledwi put pozdravqamo te.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sava Milo{evi}

Savi Milo{evi}u Mima Milo{evi}, sa porodicom.

Posledwi pozdrav velikom drugu i prijatequ od porodice Toma Jokanovi}a.

1912 - 2008.

Mirko Vje{tica

Dugo smo te poznavali i voleli, a ve~no }emo te se se}ati. Porodica Ili}: Milan, Qeposava, Petar i \or|e.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

95300

pozdrav

95290

95294

dragom

Sa dubokim bolom i po{tovawem opra{tamo se od dragog prijateqa i dobrog ~oveka

DVOGODI[WI POMEN

Branko Uzelac

Savi Milo{evi}u

Brat Stevan sa porodicom.

Posledwi ro|aku

95240

Hvala ti za divan `ivot i dru`ewe.

95241

Posledwi koleginici

Umro je moj drug i prijateq

Posledwi pozdrav na{em dragom Savi.

Pro{le su dve godine od kada nisi sa nama na{ dragi Branko. Za tobom tuguje supruga Nedeqka - Neca, sin Sr|an sa porodicom, unuk Branko, brat Slobodan i ostala rodbina i prijateqi.

Sava Milo{evi}

Savi Milo{evi}u

1945 - 2010.

Ve~no }e{ ostati u na{im se}awima.

Save Milo{evi}a

Mirko Luburi} sa porodicom.

pozdrav

dragoj

Lenki

Sava Milo{evi}

Velikom humanisti i nosiocu ordena „Svetog Save�, zahvaqujemo za sve {to je u~inio za na{ narod, Zavi~ajni klub Se~anaca u Novom Sadu.

Hvala ti na iskrenosti i neka ti je ve~na slava.

Vojo, Du{an, Qubi{a, Rajko, Obrad, Mile i Milorad.

Milan Xeletovi}.

Bosiqka i Danilo Luburi} i Gordana i Goran Mostarac.

29

utorak12.januar2010.

iz Odeqewa platnog prometa: Aqo{a Le~i}, Sr|ana Vojinov, Mirjana Koji}, Verica ^oli}, Stana [evo, Jaca Jovi}, Jaca Radakovi}, Slavica Pivarski, Slavica Dobri}, Ana Kezunovi} i Ana [uqan.

95279 95276

95291

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

95244

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula mama, svekrva, baba i prababa

pozdrav

babi

i

Sahrana je danas, 12. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na kameni~kom grobqu.

ro|en 16. 1. 1951.

od unuke Sandre sa porodicom.

O`alo{}ena porodica Berklovi}.

95259

Posledwi prababi

pozdrav

babi

i

Elizabeti Berklovi}

Elizabeti Berklovi}

Elizabeta Berklovi} Bo`idar Milojkovi}

Posledwi prababi

Unuk Toma sa porodicom.

95248

iznenada preminuo u 59. godini.

95250

95251

Sahrana je u sredu, 13. 1. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

^esto smo te prvo ~uli pa videli. Sada ni jedno ni drugo.

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Wegovi najmiliji: Jelena, Jovana, Predrag, Slobodan, Aleksa, Du{an, Suzana, Sowa, Vukosava, Ivan i Milica.

95302

Sava Milo{evi}

Na{ najmiliji suprug i sin

Nedeqku Jari}u

Po~ivaj mirno. ^esto }emo te spomiwati, tako }e{ i daqe biti sa nama. Mi{a Tadi} sa porodicom. 95308

Nedeqku Jari}u

Nedeqku Jari}u

od: sestre Marije, zeta Branislava i wihove dece Duwe i Nikole.

od: tetke Vere i te~e Dragog sa porodicom.

od porodice Antoni} Pere - [meke.

95252

95253

95254

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kumu

Nedeqko Jari} 1969 - 2010.

preminuo je posle kratke bolesti, u 40. godini.

Sahrana je danas, u utorak, 12. januara, na grobqu, u Ba~kom Jarku, u 14 ~asova.

Mi{a Dijak 1924 - 2010.

O`alo{}ena supruga Ru`ica, majka Mirjana i otac Miladin.

U ovom ~asu neizrecive tuge i boli ostajemo ponosni {to smo te imali. Sahrana je danas, 12. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Kisa~u. O`alo{}ene }erke: Marija, Elenka i Milu{ka sa porodicama.

95249

95267

Petru Vukmanovi}u

Jarketu od porodice Modri}.

od: Ratka i Jele, Jovanke i Jovana sa porodicama.

95314

95264


30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 11.05 11.30 12.05 12.35 13.05 13.35 14.00 14.05 14.30 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00

TV PROGRAM

utorak12.januar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Folder kultura Bajko kviz Me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu Centar sveta Kuhiwica Kolumbo Tre}e lice Rusije No}na smena Zabavni program Vesti Plavi krug Paideja Osvetnici, film TV dnevnik Tajna hrane: Mak Izlog strasti Razglednice

Aleksandra Popovi}

Ulovi trofej (Panonija, 19.00) 07.30 08.00 09.50 11.00 12.30 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.50 21.00 22.00 23.50

Glas Amerike Prepodnevni program Barometar Ulovi trofej Bez cenzure Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti U ogledalu Tajna (O gqivama i ishrani) Vojvo|anske vesti Pravila igre Ulovi trofej Hedonist RB Na ivici Dr Haus Vojvo|anske vesti Glas Amerike

Signali Da li }e u 2010. biti lak{e da se zaposlite ili da izgubite posao? Na {ta su sve radnici u Srbiji primorani? Da li su {trajka~i u pravu, ili samo prave {tetu? Gosti: Miroslav Vasin, Milan Kne`evi}, Miodrag Mijatovi}, Slavko Vlaisavqevi} Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00) 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00

Plej gejms Hop hop - kviz TV Dnevnik Zabavni program Frej`er Signali Vojvo|anski dnevnik @ivopis Plavi krug Osvetnici, film

07.00 Kuhiwica 07.25 Porodica Serano 08.45 Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema 09.15 Putevi nade 09.40 Preokret 10.35 Porodica Serano 12.00 Prizma (hrv) 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Tajna hrane: Bombone 12.45 Ru~ak na lepe o~i 13.05 ^ine~ita 14.00 Eko - Renyer 14.30 @ivopis 15.00 Bajko kviz 15.30 Na{i dani (ma|) 16.25 Verska emisija (ma|) 16.55 Kultura i tradicija (rom) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Neverovatne pri~e 20.00 Dobro ve~e Vojvodino (rom) 21.30 Porodica Serano 22.50 ^ine~ita 23.40 Mocartu u ~ast

06.05 08.00 09.06 09.23 09.38 10.06 10.36 11.05 12.00 12.13 12.15 12.31 13.16 14.53 15.08 15.10 16.03 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 21.08 21.15 23.05 23.50 00.05 00.14 01.00 02.26 04.13 05.15 05.46

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Kvadratura kruga Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina Zimski bioskop: Gepard devojke 2, film Jedna pesma, jedna `eqa Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela Na{ auto na{im gledaocima Pqa~ka Tre}eg rajha, film Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Zovem se Erl, film Sutra ujutru, film Pqa~ka Tre}eg rajha, film Oko magazin TV prodaja Verski kalendar

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.10 12.50 13.05 14.50 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.35 01.05

10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.20

Hrana i vino Nodi Luna – sirena sa Kariba Evo nas kod vas Karmelita Buntovnici Radionica Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Integracija Portal Buntovnici Karmelita Rebus

KO[ARKA-EVROKUP

Crvena zvezda -Beneton

09.00 11.30 13.30 14.30 15.15 17.00

NBA: Toronto – Boston CH TV: Hul – ^elsi Serija A [ampionat Serija A: Napoli – Sampdori MU TV: Birmingam – Man~ester junajted Pravi NBA NHL: Kalgari – Kolorado Kopa Italija: Roma – Triestina Portugalska liga NBA u`ivo Barsa TV: Tenerife – Barselona

18.45 19.15 21.00 23.00 23.30 23.45

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

(RTS 2, 19.25) 07.01 07.31 07.56 08.43 09.11 09.30 09.34 10.05 10.12 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 16.00 16.47 17.01 17.24 17.52 18.20 18.55 19.25 21.15 22.03 22.38

Nada [argin

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00 03.00 05.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Grad straha Foks vesti ^ari Survajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Novi svetski haos Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Razorena porodica Ukradena sre}a Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

23.07 23.40 00.05 00.39 01.09 02.26 03.25

06.30 08.30 10.00 13.00 14.00 15.00 15.45 17.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

Kuvati srcem Ru`no pa~e Verujte ali ne preterujte Pri~e iz divqine Iz `ivota poznatih matemari~ara Stepeni{te Liturgija, dok. program Enciklopedija Magazin Lige {ampiona Trag Gra|anin Aleeksandar Serdar, klavir, 2. deo Trezor ju~e Yandrqivi mu`, film Ovo je Srbija Kako se pravi Kamerom kroz Srbiju: Ub Moravske pri~e Dejan Cukic i Spori ritam bend TV mre`a Ko{arka-Eurokup: Hemofarm - Trijumf - kombinovani prenos Ko{arka - Eurokup: Crvena zvezda - Beneton, prenos Bostonski advokati Liturgija Staro srpsko pismeno nasle|e: Zbornik srpskih `itija Hit libris Integracije ^itawe pozori{ta Reli: Dakar serija Argentina - ^ile, pregled Yandrqivi mu`, film Trezor Ko{arka - Evrokup: Crvena zvezda - Beneton

Frenklin se vra}a u {kolu

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.00 12.30 14.00 16.00 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 22.45 23.30 01.30 02.30 04.15

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Mladi musketari Magi~na privla~nost Film: SB zatvara krug Siti kids Kuku Vasa Film: Mre`e Grand {ou Gre{ne du{e Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Kuku Vasa Loto Grand parada Javna tajna Film: Ultraviolet Tjudorovi Film: Sumrak Film: Nekoliko dobrih qudi

05.00 07.00 07.22 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 10.00 11.18 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.40 15.04 16.15 17.00 17.55

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Skipijeve avanture Papirmanija Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Film: Frenklin se vra}a u {kolu [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Dino king ^eli~ni alhemi~ar Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 22.20 23.20 23.55 00.05 00.10 01.50 02.40 03.20 04.55

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e Film Stars Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza ]irilica Zakleti na }utawe Sponzoru{e Film Vremenska prognoza

Mila Jovovi}

Ultraviolet Na kraju 21. veka alternativni qudski rod nastao je kao posledica genetskog poreme}aja zbog bolesti sli~ne vampirskom sindromu nova rasa znatno je br`a i eksplozivnija, izdr`qivija i inteligentnija, ali i odvojena od normalnih qudi... Uloge: Mila Jovovi}, Kamerun Brajt Re`ija: Kurt Vimer (Pink, 23.30)

SMS Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Cepelin Poslovni dan Na tragu prirode Slatka moja Kopaonik na Avali Doktor Martin Kora bez stida, film Slatka moja Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Cepelin Kora bez stida, film

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 CI 5, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.00 18.30 22.45 02.00

TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top{op Nauka i Biblija Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Bitange i princeze [qaka Film: Igra jelena Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Kako se dogodio narod Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Bitange i princeze

(Hepi, 10.00)

Sutra ujutru Posle dvanaest godina provedenih u inostranstvu, glavni junak se vra}a u rodni grad, gde se ponovo susre}e sa starom qubavi, prijateqima i roditeqima. Oni provode ~etiri dana zajedno i posle toga ni{ta vi{e ne}e biti isto u wihovim `ivotima... Uloge: Uliks Fehmiu, Neboj{a Glogovac, Nada [argin, Lazar Ristovski Re`ija: Oleg Novkovi} (RTS 1, 01.00)

DNEVNIK

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

utorak12.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 9

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Boni Hant

Betoven 2 Porodi~ni qubimac, pas Betoven sre}e Misi, bernardinku svojih snova. Na `alost, Regina, grozna Misina vlasnica, koja }e svog psa poku{ati da iskoristi kao predmet nagodbe u mu~nom razvodu, uskoro }e ih razdvojiti. Ali qubav uvek pobe|uje, a kao rezultat toga Misi i Betoven postaju roditeq ~etiri slatka {teneta... Uloge: ^arls Grodin, Boni Hant, Nikol Tom, Kristofer Kejstil, Sara Rouz Kar Re`ija: Rod Danijel (Nova TV, 20.40) 07.55 08.15 08.25 10.35 10.35 12.35 13.20 14.20 15.20 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.25 22.40 23.40 00.10 00.55 01.55 03.30 03.55 04.40 05.25

Pokojo Tomica i prijateqi Ezo TV Lude 70-e Na{i najboqi dani IN magazin Na{a mala klinika Najboqe godine [panski engleski, film Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Betoven 2, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Ubistvena Yejn Ezo TV Lovac demona, film Sajnfild Zakon brojeva Lude 70-e IN magazin

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Rimske misterije Telo… Kristijan Dior: ^ovek i mit Otmica Ku}a iz edvardijanskog doba Staqingrad Ko si zapravo ti? Drugi svetski rat u boji Misterije istorije Detektivi brodskih olupina Mikelan|elo superstar Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac Ku}a iz edvardijanskog doba Rat vina [kotski kqu~ Drugi svetski rat u boji Misterije istorije Detektivi brodskih olupina

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Galileo Ni na nebu ni na zemqi Paja i Jare Posledwa stanica Bruklin Proglasite me krivim Zaliv qubavi i tuge Slatka patwa Zver u nama

06.00 07.30 09.05 10.50 12.40 14.10 15.35 17.05 18.40 20.05 21.55

Ko{mar u ku}i snova Bitka za Bo`i} Za~arana @ene Tatino obdani{te 2. kamp Dogovor Dozvola za ven~awe Ze~ica na koleyu Horton Na samom dnu okeana Generacija ubica: Kolevka civilizacije Jedna od nas Plava krv Pravi seks 32: Neki to vole vru}e Anakonda 3 Na samom dnu okeana

23.05 00.40 01.55 02.40 04.10

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.25 ^uda qudskih ruku: Most preko Hong~ouskog zaliva, dok. Film 11.12 Deni na moru 2, dok. serija 11.40 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.35 Zimsko spremawe u Antinu 16.10 Hrvatska u`ivo 17.42 Najslabija karika, kviz 18.25 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.45 Ribar ribi grize rep, dok. serija 21.15 Poslovni klub 21.50 Otvoreno 23.15 Drugi format 00.10 Ksena - princeza ratnica 00.55 Zakon i red 01.35 Deni na moru 2, dok. serija 02.00 Ribar ribi grize rep, dok. serija

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Viktorijina prekretnica Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Jurewe za sudbinom Pomorska patrola Sudija Ejmi Medijum Tra~ Vo`wa ka uspehu Seks, la`i i {pijuni Dodir an|ela

SERIJA

Zakon i red: Odeqewe za `rtve Policija je pozvana u restoran brze hrane u kojem je mlada devojka zavr{ila zakqu~ana sa svojim {efom Dvajtom Lomaksom. Lomaks ju je prisilio da se skine gola zbog navodne optu`be da je gostu ukrala nov~anik... Uloge: Kris Meloni, Mari{ka Hargitej, Den Florek, Ri~ard Belzer, Ajs-Ti, Dajen Nil (HRT 1, 00.55)

Mari{ka Hargitej

08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.20 13.20 13.40 14.00 14.45 15.00 15.30 16.10 17.20 18.30 19.00 19.35 20.25 21.50 23.35 00.20

07.00 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

07.50 10.10 12.10 14.00 16.10 18.00

Deksterova laboratorija Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Reka vetra, film Dokuteka Prijateqi Razred Ksena - princeza ratnica Kod Ane Koga briga TV vrti} Drugi format Flahau: Svetski skija{ki kup - slalom (@), prenos 1. vo`we @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Flahau: Svetski skija{ki kup - slalom (@), prenos 2. vo`we Ciklus antifa{isti~kog filma: Doktor Mladen, film Zakon i red U tu|oj ko`i

^udovi{te iz ukletog mora Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Mekalum Moja slatka debequca Gospodari horora - Pravo na Smrt Akapulko H.E.A.T. Razbija~ Gospodari horora Svi vri{timo za sladoled Arkti~ko ludilo @ene fudbalera

Smrt na Nilu Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Detektiv Klut Serpiko Farenhajt 451 San letwe no}i – seksi komedija 20.00 Kako biti normalan 22.00 Surovi dogovor 00.00 Lezbijske fantazije

Karmen Ejogo

Gore od najgoreg Lopov Kevin Kejferi svoju novu priliku za lakom zaradom prepozna u bogata{u Meksu Fejrbenksu. Me|utim, tokom provale u Maksovu ku}u, Kevina primeti i uhvati sam bogata{, koji ga pod pretwom pi{toqem zadr`i do dolaska policije... Uloge: Martin Lorens, Deni de Vito, Yon Leguizamo, Glen Hedli, Karmen Ejogo Re`ija: Sem Vajsman (RTL, 22.00) 07.45 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.00 18.30 18.55 19.05 20.00 21.10 22.00 23.40 23.55 00.40 01.25

Mifi, crtani Princ iz Bel Era Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Bel Era Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Bibin svet Jezikova juha Gore od najgoreg, film Vesti Savr{eno oru`je Grad uragana Astro {ou

10.30 Kako se pravi? 10.55 Kako to rade? 11.25 Izgra|eno iz katastrofe 12.20 Generalka 13.15 Ameri~ki ~operi 14.10 Peta brzina 14.35 U deli}u sekunde 15.30 Pre`ivqavawe 16.25 Izgra|eno iz katastrofe 17.20 Generalka 18.15 Razotkrivawe mitova 19.10 Kako se pravi? 19.40 Kako to rade? 20.05 Ekstremne eksplozije 21.00 Iks-ma{ine 21.55 Megain`ewering 22.50 U deli}u sekunde 23.20 [okantni video zapisi o pre`ivqavawu 23.45 Generalka 00.40 Limarska radionica 01.40 Ekstremne eksplozije

08.30 09.15 11.00 12.00 14.30 16.30 16.45 21.45 22.45 23.00 23.45 00.00 00.45

Reli Tenis Fudbal Bilijar Bilijar Fudbal Fudbal Bilijar Ekstremni sportovi Reli Bilijar Fudbal Reli

Kad ne mo`e Ba~ka, dobar je i Srem a duhovni, ali i znatan deo svetovnog `iMe|utim, wegov odlu~an stav dopao se mitropovota Srba izvan matice, uglavnom podalitu Stratimirovi}u, koji se zauzeo da ga Sinod nika Habzbur{ke monarhije, presudno su odmah izabere za vladiku banatskog. Mada je Rajauticali karlova~ki mitropoliti, koji su od 1848. ~i} s prilo`enih 3.600 forinti utemeqio gradimali titulu patrijarha. Prvi je bio Josif Rajaski gimnazijski fond, ubrzo je hteo da pre|e u ~i}, kr{ten kao Ilija 1785. u grani~arskom selu Ba~ku eparhiju, ali mu `eqa nije ispuwena. Lu~ani. Wegovi su se preci tokom Velike seobe 1690. iz Bawaluke spustili u opustele krajeve izme|u Kapele i Velebita. Potowi arhijerej je pri~ao kako su doseqenici, me|u kojima su bila i ~etiri brata Raja~i}a, ratovali i proterali Osmanlije iz Like. Jednog od wih su Turci na prevaru zarobili i nabili na kolac. Bra}a su se osvetila tako {to su wegove xelate pobila u pe}ini, a wihove glave izlo`ila na bedemima tvr|ave Sokolac. Raja~i}i su bili zemqodelci, uvek spremni da krenu u rat, a kasnije su se uglavnom opredeqivali za sve{teni~ki poziv. Mada je i Ilijin otac Luka bio paroh, sina poslao da po~etno obrazovawe sti~e u nema~kim gra|anskim {kolama, zatim Zagrebu i Karlova~koj gimnaziji, dok je u ~uvenom liceju kod segedinskih pijarista zav{io filozofiju. Studije je nastavio u Be~u, gde je u~io latinski jezik, lepe umetnosti i vi{e nauke, ali nije diplomirao jer su se 1809. Napoleonove trupe pribli`avale austrijskoj prestonici pa se on prikqu~io |a~kom bataqonu. Me|utim, militarna karajera ga nije zanimala, pa je prihvatio poziv gorwokarlova~kog vladike Mojsija Miokovi}a da se 1810. zamona{i u manastiru Gomirje. Ubrzo je dobio ~in protosin|ela, slu`bovao u episkopskom dvoru u Pla{kom, poha|ao tamo{wu bogosloviju i idu}e zime bio imenovan za gomirskog arhimandrita, gde je upravqao narednih 16 godina. Kako je vladika ~esto poboqevao a Josif se pokazao kao “slu`bo`uban” ~inovnik i uspe{no ga zamewivao, odlukom ArhijeStudent lepih umetnosti, pa borbeni vladika rejskog sabora iz 1822. postavqen je za administratora Pakra~ke eparhije. Nakon smene pouniDvor je carskom komesaru naredio da, ako Naja}enog vladike Venedikta Kraqevi}a, mitroporodno-crkvenom saboru, sazvanom 1842. radi izbolit Stefan Stratimirovi} ga je 1829. u karlova~ra novog karlova~kog mitropolita, odluka ne bukoj Sabornoj crkvi hirotonisao za episkopa de jednoglasna, okupqenima saop{ti da }e – ina“Dalmatijskago, Istrijskago, Dubrovni~kago i ~e, prvi put u istoriji Mitropolije – monarh Albanskago”. imenovati visokopreosve}enog. Tako je, zbog neVladin namesnik u Dalmaciji baron Toma{i} sloge zastupnika, i bilo. Car Ferdinand je imeje verovao da }e Raja~i} pomo}i prelazak lokalnovao Raja~i}a, koji je `eleo tron, ali se nije ninih pravoslavaca pod pokroviteqstvo Vatikana, malo obradovao ovakvom ishodu jer je o~ekivao da ~ak je pristao da katihizis prevede s crkvenoslona wega stigne odlukom predstavnika naroda, svevenskog na “prostonarod{tenstva i mona{tva. ni govor”, koji je GeneVe} na po~etku wegoPreci patrijarha Josifa su ~etiri ralna vojna komanda navog mandata odnosi izbrata Raja~i}a: jednog su Turci na meravala da {tampa lame|u Ju`nih Slovena i prevaru zarobili i nabili na kolac, Ma|ara, ali i Ma|ara i tinicom, ali se prevario u proceni preosve}enog Nemaca, podanika Habali su se bra}a osvetila, Josifa. On je u vrlo tezbur{ke dr`ave, bili su yelate pogubila u pe}ini, {kim okolnostima kreveoma zao{treni. U a glave su izlo`ene na bedemima nuo da suzbija proces Gorwem domu po`unske tvr|ave Sokolac unija}ewa s Rimokatodijeceze Raja~i} je 1843. li~kom crkvom, osnivaodr`ao programski gowem Klirikalne {kole u [ibeniku, a potom i vor za pam}ewe, ustaju}i u odbranu svoga naroda. Konzistorije. Kada ga je kraqevski predstavnik Zahtevao je od nadle`nih da se osnuje sve{teni~pitao koliko je eparhiji potrebno bogoslu`beki seminar, novosadska i karlova~ka gimanazija nih kwiga, koje bi se {tampale u Be~u i Pe{ti, s dobiju svih osam razreda i popravi stawe u u~itim da se iz upotrebe povuku ruske, Raja~i} je teqskim {kolama. Dobio je 1858. odobrewe da tra`io 3.400 primeraka, a oni bi ko{tali 117.000 osnuje Mitropolitsku tipografiju u Karlovciforinti. Namerno je odredio astronomski visoma, potowu Manastirsku {tampariju. ku svotu kako bi “darodavci” odustali od svoje Kada je revolucija 1848. nakon Francuske zahvaponude. tila i Austriju, kao ~lan parlamenta, mitropoPovod za prvi sukob s dalmatinskom vladom lit je u~estvovao u formirawu nove ugarske vlabio je prelazak dvojice pravoslavnih paroha u de, u kojoj je bio i Lajo{ Ko{ut. Pred uzavrelim uniju, koje je on javno optu`io da sva|aju veroidoga|ajima izvesno vreme se kolebao, ali uzrujaspovesti. Sve{tenicima nije dozvoqavao da iz nost srpskog naroda je i wega ponela, pa je odlusvojih crkvenih kwiga bri{u pounija}ene verni~io da se prikqu~i pokretu, rekav{i: ”Mi }emo s ke, a polemika se zao{trila kad su ga vlasti opnarodom, pa {ta bog da”. Ali, naravno, nisu svi tu`ile da spre~ava pravoslavcima promenu vere slojevi wegove pastve bili jedinstveni: mla|a, time {to im deli ode}u i novac. Nakon demonobrazovana generacija zalagala se za stvarawe drstracije Srba izazvane prozelitizmom, koji je `ave u ~ijim bi granicama `iveli svi Srbi, stare`iran iz Be~a, pokrajinska vlada se `alila na riji su tra`ili potpunu gra|ansku ravnopravnost Raja~i}a Dvorskoj kancelariji, koja ga je 1833. u dr`avi, dok su seqaci, pritisnuti silnim namepremestila u Vr{ac. tima, o~ekivali da im se olak{a polo`aj.

N

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

utorak12.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je Marsov dan, va{ dan, pa se mo`ete ose}ati dobro u svojoj ko`i. Inicijativu usredsredite na zavr{avawe poslova i aktivnosti koje su u toku. Povoqne vesti iz inostranstva. Planirajte putovawe i dru{tvo.

BIK 20.4-20.5.

Usredsredite se na svoju karijeru, mada morate biti strpqivi povodom nekih zvani~nih papira. Izgleda da jo{ uvek niko ne radi i nije u stawu da vam iza|e u susret. Izgleda da praznici jo{ uvek traju.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

12. januar 2010.

Dru{tveni ste, mada povu~eni i pomalo ozbiqni. Dugoro~ni planovi i programi bi trebalo da okupiraju va{u pa`wu. Iskrenost je vrlina, vernost tako|e, pa se nemojte stideti da ih poka`ete i uka`ete. Mesec danas prolazi kroz znak Strelca, {to vam otvara neke nove mogu}nosti i kontakte. Putovawe na bli`e destinacije i kontakti s inostranstvom su pod povoqnim okolnostima. Mnogo posla. Dobro prazni~no raspolo`ewe vas ne napu{ta. Toliko likova i prijateqa koje susre}ete i s kojima kontaktirate! Mo`ete imati utisak da se ne{to stvarno doga|a, iako su{tinski to nije tako. Pauzirate. Oraspolo`ite se i ne dozvolite da finansijska situacija uti~e na bilo {ta. Mo`ete i boqe zara|ivati, biti krajwe {tedqivi, ali ne i zadovoqni. Zbog toga se prepustite partnerovim iznena|ewima.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a predivna Venera je jo{ uvek u znaku ozbiqnog Jarca, pa ste krajwe suzdr`ani i realni. Obaveze pre svega! Poslu pristupate strpqivo i odgovorno, uz uspe{nu saradwu s pretpostavqenima.

[KORPION 24.10- 23.11.

Svaki dan sadr`i ne{to novo i staro u isto vreme. I sve dok va{ Mars bude i{ao unazad, vra}a}e vas pro{lim temama i dilemama. Dobro poznato dru{tvo i navike koje vas pomalo gu{e. Odmor?

STRELAC 24.11- 21.12.

Jewava ona atmosfera i dru`equbivost koje su vas dr`ale posledwih meseci. Polako i spontano se gube niti i veze koje ste odr`avali, o~ekuju}i od wih mnogo vi{e nego {to ste dobili na kraju.

JARAC 22.12-20.1.

Ovo je vreme kada podvla~ite crtu i sumirate svoj `ivot i ono {to ste uspeli, da biste zapo~eli novo poglavqe, s velikom dozom strpqewa i samopouzdawa. Mo`ete se potpuno i iskqu~ivo osloniti na sebe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

[to je bilo, bilo je. Ko je shvatio, shvatio je. Va{a velikodu{nost i dobronamernost su vam donele mnogo zadovoqstva i blagoslova na nekom emotivnom i nesvesnom nivou. Na vidiku su zna~ajne promene.

RIBE 20.2-20.3.

Te`ite zatvorenim prostorima i dalekim predelima, u isto vreme. Kada se povu~ete u svoj retrit, u svoj intimni prostor, mo`ete maksimalno u`ivati i do`iveti sebe sa sobom i dragom, voqenom osobom.

TRI^-TRA^

Udaje se Paris Hilton

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

4

Vrbas

3

B. Palanka

3

Zrewanin

4

S. Mitrovica

4

Ruma

3

Pan~evo

4

Vr{ac

4

Srbija Beograd

4

Kragujevac

4

K. Mitrovica

5

Ni{

5

Evropa Madrid

NOVI SAD: Hladno uz sun~ane periode i malo oblaka. Duva}e slab isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od -3 Rim do 3 stepena. London VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana sun~ani periodi uz malo oblaka. Duva}e slab isto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Cirih Minimalna temperatura -4, a maksimalna 4 stepena. Berlin SRBIJA: Hladno. Na severu i istoku ujutru mraz, a tokom daBe~ na sun~ani periodi. Na jugu pre podne slab sneg, a tokom dana suvo i delimi~no obla~no. Duva}e slab vetar isto~nih pravaca. Var{ava Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura -4, a makKijev simalna 5 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu ujutru mraz, Moskva tokom dana hladno uz sun~ane periode. U ~etvrtak obla~no, na juOslo gu }e povremeno padati slab sneg. U petak vetrovito uz susne`icu i sneg u celoj zemqi. St. Peterburg

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti ne{to povoqnije u odnosu na prethodne dane i doprine}e izvesnom smawewu tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika i meteoropata. Oprez se savetuje sr~anim i cerebrovaskularnim bolesnicima. U saobra}aju je potrebno pove}awe pa`we.

9 10

Provodila se, zaqubqivala, zavodila... Snimila ku}ni porni}, pokazivala ga}e i bradavice i onda se kona~no istinski zaqubila i najavila svadbu u 2010. godini. „Ne mogu da ka`em da svadbe u 2010. ne}e biti. S obzirom kako nam je divno zajedno, verujem da je pred nama svetla i sre}na budu}nost’’, izjavila je Paris Hilton, bogata naslednica, i iznenadila mnoge. Od kada se pre godinu dana spetqala s 24-godi{wim Dagom Rajnhardom, peva~ica, glumica i model povukla se sa stranica tabloida, a i odustala je od silnih filmskih i muzi~kih projekata kojima je ranije popuwavala vreme. Paris je dodala da wih dvoje nikad nisu proveli no} razdvojeno i da joj je ~etiri godine mla|i de~ko postao najboqi prijateq i zbog wega se svaki dan ose}a kao princeza. Da par misli ozbiqno potvrdio je i mla|ani Rajnhard, koji je izjavio da je Paris najlep{a devojka na svetu i da se ose}a kao najve}i sretnik.

3

VIC DANA

1 -3 -2 -3

Pitaju plavu{u kako se zove stru~wak za vulkane. Ona odgovori: - Vulkanizer.

-2

SUDOKU

-8 -7 -1

Atina

14

Pariz

-1

Minhen

-1

Budimpe{ta

1

Stokholm

-7

2

9 3

7

4 8

1

1

9

2

8

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

153 (-4)

Slankamen

458 (0)

Apatin

221 (-5)

Zemun

535 (5)

Tendencija opadawa

Bogojevo

210 (-3)

Pan~evo

532 (4)

STARI BEGEJ

Smederevo

614 (-2)

Ba~. Palanka 254 (-6) Novi Sad

327 (-4)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

Hetin

576 (-64)

267 (5)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

572 (10) S. Mitrovica

708 (0)

Senta

569 (9)

493 (5)

Novi Be~ej

464 (3)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

494 (4)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

4

1

218 (12)

2 6

3 6

9

9

8 1

9

2 8

1

5

7

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 9

3

4

8

1

5

6

7

2

5

7

1

6

9

2

3

4

8

2

6

8

3

4

7

9

1

5

4

1

7

2

8

6

5

9

3

3

9

6

7

5

1

8

2

4

8

5

2

4

3

9

1

6

7

7

4

3

1

6

8

2

5

9

3

6

2

9

5

7

3

4

8

1

4

1

8

5

9

2

4

7

3

6

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 12.januar 2010.  

elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"