Issuu on Google+

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 11. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23615 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREdSEdNIk vLAdE APv BOJAN PAJTI] PORU^IO dA SE POkRAJINI NE MO@E SPO^ITAvATI INTERNACIONALIZACIJA ZATO [TO INSISTIRA NA SvOJIM USTAvOM ZAGARANTOvANIM PRAvIMA

Vojvodina postoji, i to dr`ava mora po{tovati Preds edn ik Vlad e Autonomne Pokrajine Vojvodine dr Bojan Pajti} ocenio je u intervjuu „Dnevniku” da ni zahtevi za ukidawe autonomije Vojvodine, ba{ kao ni politi~ke

grupacijekojeihupu}uju,nemajuzna~ajanuticajujavnosti.„Me|utim,teporukedoprinose atm osf er i nep ov er ew a unut ar dr` av e. S druge strane, one svakako za posledicu mogu

imati i ja~awe independisti~kih ideja. To je prostoprirodnareakcija,jerjednaekstremisti~ka inicijativa proizvodi drugu”, upozoriojePajti}. str. 2

NASLOVI Posao

INTERvJU NEdEQE

Livija Banka

str. 12

Teofil Pan~i} Evropa u sumrak

Bora Oti} Rova{

\or|e Randeq

Va`no je biti veran, odan...

„dNEvNIk” OTkRIvA

Cane ponovo na sajtu Interpola

JELICA MINI]

Interesi SAD ipak su negde drugde

str. 6

str. 11

I S T R A @ I V A W A :  BORBA ZA @IvOT SvE O[TRIJA, dOMA]INSTvA SvE PASIvNIJA

Bez plate u ku}i tre}ina Srbije

kCv dUGUJE dOBAvQA^IMA LEkOvA I SANITETSkOG MATERIJALA OkO 680 MILIONA dINARA

Sve vi{e posla za sve mawe para

Vetrovito Najvi{a temperatura 19°S

str. 6 OTvORENO PISMO dIREkTORA INSTITUTA ZA RATARSTvO PROF. dr BORISLAvA kOBIQSkOG

Sarkazmu nema mesta kada se istra`uje GMO!

str. 5

str. 4


2

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

CITATI

INTERVJU

red sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik De mo kratske stranke Bojan Pajti} izjavio je da je zbog problema u komunikaciji izme|u dva nivoa vlasti formira no Ko or di na ci o no te lo Vlade APV za saradwu sa Republi~kom vladom. Pajti} je za „Dnevnik“ istakao da je takav potez usmeren na po{tovawe Ustava i vladavinu prava, {to je i preduslov da Srbija postane deo Evropske unije. On je ukazao i da posledwe izja ve evrop skih zva ni~ ni ka [tefana Filea i Jelka Kacina „jasno govore u prilog tome da je Srbija kao dr`ava du`na da po {tu je svo je pro pi se i svoj najvi{i pravni akt, odnosno da po{tuje ~iwenicu da Vojvodina postoji i da ~ini gotovo tre}inu stanovni{tva i teritorije Srbije i da daje ogroman doprinos i u ekonomskom i u svakom drugom smislu celoj zemqi“.

P „

Srbija ne}e mo}i da u|e u EU ako ne prizna nezavisnost Kosova.Tosamreklavi{eputa jerEUne}edozvolitinoviKiparuUniji.EUne}eprimitinijednu zemqu bez definisawa granica

Ulrike Luna~ek, izvestilacEvropskog parlamentazaKosovo

Preds edn ik ov aw e Srb ijom podr az um ev a preu z im aw e obav ez a,imp lem ent ac ijusvih spor az um a pos tign ut ih do sada,aond ainov epreg ov or eu kojim aSrb ijane{ totra` i,a ne sam o odb ija da se s ne~ im sag las i

Tomislav Nikoli}, predsednikSrbije

Pilotprojektina JariwuiMerdaru [ef pregovara~kog tima Beograda Dejan Pavi}evi} izjavio je Tanjugu da }e na osnovu sporazuma o upravqawu administrativnim prelazima na Jariwu i Merdaru biti sprovedeni pilot projekti i dodao da }e Srbija insistirati da na wima Euleks ima izvr{nu funkciju, odnosno da oni budu jedini koji }e fizi~ki vr{iti kontrolu na prelazima. Pavi}evi} je u intervjuu Tanjugu kazao da }e Srbija u dijalogu insistirati da Euleks “fizi~ki i fakti~ki” vr{i kontrolu lica i robe i dodao da }e na prelazima biti i predstavni ka pri {tin skih institucija. On je rekao da }e

se na ovim prelazima nalaziti privremeni objekti i da }e na Jariwu i Merdaru biti pripadnici Uprave policije, posebnog odeqewa Poreske uprave, a koji su zadu`eni za kontrolu robe koja ide na AP Kosovo i Metohija i nazad. Srbima sa severa Kosova koji su najavili da }e svim mirnim sredstvima da se bo re pro tiv po stig nutih sporazuma u Briselu, Pavi}evi} je poru~io da saose}a s wima umiruju}i ih tvrdwom da tamo nikada ne}e biti granica. “Jednostavno je neprirodno da tu postoji bilo kakva granica, ali neki kontrolni punkt da”, objasnio je on.

\ilasiKuzmanovi} utrciza~eloDS-a Rok za podno{ewe kandidatura za rukovode}e funkcije u Demokratskoj stranci, o kojima }e se izjasniti Izborna skup{tina 25. novembra, istekao je, a za mesto predsednika bori}e se Dragan \ilas i Branimir Kuzmanovi}. \ilas je trenutno zamenik predsednika DS i gradona~elnik Beograda, dok je Kuzmanovi} funkcioner u DS i predsednik op{tine Vra~ar. Na izbornoj skup{tini }e, pored predsednika stranke, biti birano i sedam potpredsednika, a kandidati za tu funkciju su Bojan Pajti}, Miodrag Raki}, Vesna Martinovi}, Jovan Markovi}, Dejan Nikoli}, Goran ]iri} i Nata{a Vu~kovi}. Lider DS Boris Tadi} saop{tio je u nedequ, 4. novembra, da odustaje od kandidature i da }e biti kandidat za novouvedenu funkciju po~asnog predsednika demokrata.

CRNA DRAMA U RUSKOM SELU KRAJ KIKINDE

No`emustomak nakonsva|e vadesetosmogodi{wem Endreu K. godine iz Ruskog Sela policijski slu`benci odredili su zadr`avawe do 48 sati zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo ubistva u poku{aju. Endre je u petak 9. novembra oko 11 sati nakon `u~ne sva|e, u stomak ubo Slavenka N. ro|e- Irena i Er`ebet pokazuju mesto sukoba nog 1968. godine, i tom prili- ko stajao kod kapije, pa u{ao u kom naneo mu te{ke telesne po- dvori{te i po~eo da me gura i vrede. preti. Iako sam ga terala napoEndre K. mesec i po dana u qe nije `eleo da ode. Tada je svojoj ku}i u ulici \ure Jak{i- iza{ao Endre koji ga je ubo no}a 88 u Ruskom Selu `ivi sa tri- `em, ali sam ~in nisam videla. deset{estogodi{wom neve~aMajka Endrea K. Er`ebet (56) nom suprugom Irenom N, ina~e ka`e da je Slavenko pretio i biv{om suprugom Slavenka N. s wima. kojim je 19 godina `ivela u bra- Bila sam {okirna kada me je ku i od kojeg se razvela u sepEndre oko 12 sati pozvao i retembru ove godine. S povre|ekao mi da je ubo ~oveka. Rekao nim Slavenkom Irena ima dva mi je da nije mogao vi{e da trpi sina (od 18 i 19 godina) od kojih maltretirawe i pretwe, i da je mla|i `ivi s wom i Endreom. tog jutra Slavenko hteo da ga Tokom braka, a i nakon razvoda, udari, pa je morao da se brani. Irenu N. kako sama ka`e, SlaPrema informacijama koje venko je maltretirao. smo dobili iz Op{te bolnice u - Nakon razvoda Slavenko je Kikindi gde je Slavenko N. ju~e radio u ^elarevu u ciglani i taoperisan, wegove povrede su da nas nije uznemiravao, mada je opasne po `ivot: ima ubodnu rai u tom periodu skoro svakonu trbuha, vi{estruke povrede dnevno slao poruke. U prote`eluca, pankreasa, tankog creva klom periodu dolazio je svaki i velikih krvnih sudova. Pacidan u moju sada{wu ku}u, i trajent je trenutno stabilan. Endre K. je ju~e sa krivi~nom `io od mene da mu se vratim. prijavom priveden istra`nom suObja{wavala sam mu da je na{ diji Vi{eg suda u Zrewaninu. brak gotov, ali on to nije `eleo da prihvati. U petak je Slavenn Aleksandra \uran

D

Vojvodina na{adr`ava po{tuje Ustav ove zemqe i kao Po kra jin ska vla da ne ma mao pravo da odustanemo od onog {to je pravo gra|ana Vojvodine – kazao je Pajti}, odgovaraju}i na pitawe o~ekuje li podr {ku Bri se la u re {a va wu ak tu el nih ne spo ra zu ma sa Vla dom Sr bi je oko pi ta wa finansirawa APV i da li bi zbog toga o~ekuje i optu`be za in ter na ci o na li za i cju voj vo |anskog pitawa. l Da li poruke evropskih zvani~nika [tefana Filea i Jelka Kacina nakon sa-

Nisam mogao da zamislim ni koaliciju sa SPS-om l Da li je mogu}e prekomponovawe republi~ke vlasti bez izbora i eventualno stvarawe velike koalicije, o ~emu se stalno spekuli{e u javnosti? – Ta~no je da je Srbiji potreba stabilna vlast, ali ne vidim interes DS-a da ulazi u bilo koju vladu pre izbora nakon svega {to se desilo u prethodnim mesecima. Sigurno je i da je lak{e upravqati sistemom sa mawe nego sa vi{e partnera. Me|utim, razlike izme|u DS-a i SNS-a su tolike da mi je te{ko da zamislim tu veliku koaliciju. Ali, moram da priznam da mi je bilo te{ko da zamislim i koaliciju sa SPS-om pre 2008. godine, pa je ispalo da je ona nu`na, jer bez we nije mogla da se napravi prevropska vlada. Tako da u politici nikad eksplicitno ne mo`ete da tvrdite da se ne{to ne}e dogoditi, ali mi je ipak te{ko da zamislim koaliciju DS i SNS, pogotovo pre nekih novih izbora. – U trenutku kad kao dr`ava `elite ~lanstvo u jednoj me|unarodnoj asocijaciji, koja prakti~no diktira sve zakone koje ova dr`ava mora da donese i diktira sve prioritete, te{ko da se mo`e spo~itavati da je zahtev za po{tovawe prava Vojvodine – internacionalizacija. Ve} zbog same ~iwenice da Srbija `eli da postane ~lanica EU interanacionalizacija je prisutna na svim nivoima, u svim segmentima. Tako|e, ~lanstvo u EU podrazumeva i odricawe od dela suvereniteta svake dr`ave. U tom smislu, mi ne izmi{qamo toplu vodu, ve} tra`imo da se rganizatori ^etvrte vojvo|anske kovencije najavili su ju~e da }e politi~ke i nevladine organizacije i pojedinci okupqeni oko ideje redefinisawa ustavnog polo`aja Vojvodine i federalizacije Srbije, prerasti u ustavotovorni pokret koji }e tu inicijativu intenzivnije promovisati u vojvo|anskoj javnosti. Na promociji Zbornika dokumenata i izlagawa sa ^etvrte vojvo|anske konvencije „Nova vojvo|anska ustavna inicijativa“, odr`anoj ju~e u Novom Sadu, organizatori su poru~ili da je vojvo|ansko pitawe kqu~no politi~ko pitawe u Srbiji i da bez wegovog re{ewa ne}e biti politi~ke stabilnosti u zemqi. Predsednik Politi~kog ve}a ^etvrte vojvo|anske konvencije @ivan Berisavqevi} naveo je da se ovom inicijativom nudi „istorijski demokratski dogovor sa evropskim snagama u Srbiji“. – Vojvodina je za zajedni~ki `ivot sa Srbijom, ali ne pod Srbijom. Zato tra`imo korenite ustavne promene – istakao je Berisavqevi}. On je upozorio da su se nakon odluka Ustavnog suda Srbije kojima su su`ene postoje}e ingerencije APV, dramatizovali politi~ki odnosi u zemqi, te da se sad isti~u i zahtevi za ukidawe vojvo|anske autonomije, ali i intenziviraju politi~ki pritisci i napadi na pokrajinsku administraciju. – Suo~eni smo sa narastawem organizovanih nasrtaja unitaristi~kih snaga na Vojvodinu. Ali, ako takvi nasrtaji budu ja~ali, neminovno }e ja~ati i gra|anski otpor u Vojvodini – ocenio je Berisavqevi}.

O

BOJAN PAJTI],

stanka s predsednikom vojvo|anskog parlamenta ukazuju da }e u narednom periodu biti poja~an monitoring EU u pogledu funkcionisawa vojvo|anske autonomije? – Predstavnici EU vrlo ~esto dolaze u Vojvodinu i isti~u zna~aj Pokrajine kao prosperitetne i stabilne vi{eetni~ke zajednice koja je sa~uva la svoj mul ti kul tu ral ni iden ti tet. S dru ge stra ne, brojevi su vrlo jasni i jednostavno je izra~unati koliko je, po slovu Ustava, sedam posto republi~kog buxeta i koliko je tri ~etvrtine od tih

sedam posto. Tu nema velike enigme, niti }e biti komplikovano da se utvrdi da li je ta ustavna obaveza ispo{tovana ili nije. l U ovim po ru ka ma iz Brisela ~ulo se i to da treba da se defini{e ustavni i zakonski okvir koji bi omogu}io da se na najboqi na~in realizuju prava gra|ana Vojvodine. Da li je to mo`da najava ustavnih promena u Srbiji? – Srbija }e svakako morati da mewa svoj Ustav do momenta prikqu~ewa Evropskoj uniji, i ti iz niza razloga. Ovaj Ustav u kvalitativnom smislu ne odgovara svim onim potrebama koje iziskuje proces pridru`ivawa. I sigurno je da }e do tih promena do}i. Me|utim, nisam siguran da u ovom trenutku postoji politi~ka voqa za ustavne promene, jer bi taj proces vodio i novim izborima, a ja ne vidim da je parlamentarna ve}ina na republi~kom nivou spremna da u ovom trenutku raspi{e nove izbore. l Da li je u slu~aju Razvojene banke Vojvodine re~ o politi~kom pritisku na pokrajinsku vlast? I ko }e sno si ti od go vor nost ako se doka`e da je u poslovawu RBV bilo mutnih rabota ili, pak, da su neodgovorne optu`ne republi~kih funkcionera nanele {tetu poslovawu banke? – Najpre, o~igledno je da nije bilo nikakvih zloupotreba u Razvojnoj banci Vojvodine. Medijski napisi i rekacija Tu`ila{tva su posledica navodne izjave premijera Ivice Da~i}a da su proneverena neka sredstva u RBV. Me|utim, on sam je tu izjavu demantovao i kazao da se ona odnosila na Metals banku. A kada tako ka`e ministar policije, to je vi{e nego dovoqan dokaz da u RBV nije bilo zloupotreba,

niti ih je moglo biti jer je Pokrajina efektivno preuzela Banku pre oko dve godine i od tada su tamo konstantne kontrole i pokrajinskih organa i Narodne banke Srbije i policije, koja se bavi pitawima i problemima vezanim za Metals banku. Mi kao Vlada Vojvodine najavili smo kolektivnu ostavku u slu~aju da se poka`e da je izdat i jedan kredit mimo zakona i bez vaqanog obezbe|ewa. A to smo najavili zato {to znamo da zloupotreba nije bilo od ka ko je Po kra ji na pre u ze la RBV. Pokazalo se, me|utim, i da te negativne izjave pojedinih dr`avnih zvani~nika nisu bile dovoqno uverqive, niti su proizvele veliki negativni efekat po poslovawe Banke. Gra|ani Vojvodine i {tedi{e RBV ipak neuporedivo vi{e veruju Pokrajinskoj vladi nego onim republi~kim funkcionerima koji su tu Banku klevetali i u odnosu na period u kojem je Pokrajina preuzela brigu o woj. l Ipak, to nije jedini nesporazum izme|u dva nivoa vlasti, jer problemi postoje i oko pitawa finansirawa Vojvodine, zbog ~ega ste najavili i sudske procese? – Mi }emo do 31. decembra vi de ti da li }e Re pu bli ka proslediti sredstva koja pripadaju Pokrajini u skladu sa Ustavom, iako je ve} o~igledno da takva namera ne postoji. Me|utim, ako se taj novac ne prebaci, mi }emo posegnuti za me ha ni zmi ma ko je ima mo na raspolagawu, a to su i parni~ne tu`be na osnovu kojih }emo tra`iti da se obezbede nedostaju}a sredstva u pokrajinskom buxetu, jer je to izuzetno zna~ajno i za daqi razvoj privrede u Vojvodini i za poboq{a we uslo va u zdrav stvu, obrazovawu i za poboq{awe

ORGANIZATORI ^ETVRTE VOJVO\ANSKE KONVENCIJE NAJAVILI FORMIRAWE USTAVOTVORNOG POKRETA

@ivotsaSrbijom, nepodwom Funkcioner Saveza vojvo|asnkih Ma|ara [andor Egere{i, koji je i kopredsednik Koordinacionog odbora ^etvrte vojvo|anske konvencije, upozorio je da pitawe statusa Vojvodine nije re{eno, da se ne po{tuju ni trenutna ustavom zagarantovaa prava Pokrajine, te da neke dr`avne institucije imaju za ciq da i daqe su`avaju nadle`nosti APV, dok se istovremeno javnost u Srbiji pla{i izmi{qenim vojvo|anskim separtizmom. – Mi tra`imo po{tovawe Ustava u odnosu na Vojvodinu kako bi se zaustavilo daqe ekonomsko propadawe Pokrajine. Tako|e, tra`imo i ustavne promene, jer smatramo da je Srbiji potreban evropski ustav koji }e urediti i pitawe statusa Vojvodine, ali i ja~awe lokalnih samouprava, kao i eventualno formirawe drugih regija – rekao je Egere{i. On je napomenuo da wegova stranka podr`ava inicijtivu ^etvrte vojvo|anske konvencije, ali da, za razliku od ostalih

u~esnika, ne podr`ava ideju federalizacije Srbije, ve} smatra da Vojvodina treba da ima {iroku autonomiju sa zakonodavnom, izvr{nom i sudskom vla{}u, pravom na imovinu i izvorne prihode. – Ove razlike nas ipak ne spre~avaju da zajedni~ki radimo na realizaciji strate{kih ciqeva. I verujem da je ova konvencija dobra podloga za defini sa we voj vo |an skog puta unutar ustav no-prav nog si ste ma Sr bi je, oko kojeg je neophodno posti}i naj{iri konsenzus u Pokrajini – ocenio je Egere{i. Predsednik Vojvo|anskog kluba \or|e Suboti} istakao je da Konvencija ne zagovara separatizam nego ravnopravnost, te da je najboqi model za to federalizacija Srbije sa dve ravnopravne republike u wenom sastavu. On je podsetio da, uz promociju ideje ustavotvornog pokreta, konvencija ukqu~uje i inicijativu za raspisivawe referenduma u Vojvodini. – Tra`imo raskid sa ustavnim nasiqem i ustavnim tero-

rom koji se nad Vojvodinom i wenim gra|anima sprovodi jo{ od takozvane antibirokratske revolucije iz 1988. godine. Vojvodina ima pravo da uti~e na odluke u Republici Srbiji i mora preuzeti odgovornost za ja~awe ekonomskih, politi~kih, demokratskih, evropskih kapaciteta dr`ave Srbije kao celine. Vojvodina Republika je ideja slobode – poru~io je Suboit}. Predsednik Izvr{nog odbora Koordinacionog odbora ^etvrte vojvo|anske konvencije Aleksandar Oxi} ocenio je da Zbornik predstavqa istorijski dokument i da je on „temeq za politi~ku platformu oko koje bi trebalo da se okupe sve vojvo|anske stranke“. – Mi u Beogradu nemamo sagovornika o ovoj temi. To se pokazalo u odnosu na sve vlade koje su Srbiju vodile od 2000. godine do danas. Taj dogovor mora da se postigne u Vojvodini izme|u svih politi~kih stranka, ali i nevladinih organizacija, sindikata i drugih ~inilaca koji treba da se prikqu~e vojvo|anskom frontu. Samo tako mo`emo do}i i do zna~ajnije ve}ine u pokrajinskom parlamentu, koja }e onda imati ozbiqnu politi~ku te`inu – kazao je Oxi}. n Branka Dragovi} Savi}


nedeqa11.novembar2012.

c m y

dnevnik

PREDSEDNIKPOKRAJINSKEVLADE

postoji,ito morapo{tovati stanadarda gra|ana u ovim te{kim ekonomskim uslovima. A prema na{im procenama, re~ je o oko devet milijardi dinara koliko }emo biti u minusu ako se ne ispo{tuje ustavna garancija o finansirawu APV. l Koliki zna~aj imaju zahtevi pojedinih politi~kih organizacija za ukidawe autonomije Vojvodineikojisu,povama,razlozi za pojavqivawe takvih inicijativa? – Mislim da te poruke, ni politi~ke grupacije koje ih upu}uju, nemaju zna~ajan uticaj u javnosti, ali one doprinose atmosferi nepoverewa unutar dr`ave. S druge strane, one svakako za posledicu mogu imati i ja~awe independisti~kih ideja. To je prosto prirodna reakcija, jer jedna ekstremisti~ka inicijativa proizvodi drugu. A takve inicijative povezujem pre svega sa stra{nom ekonomskom krizom koja dosta li~i na krizu iz 30-ih godina pro{log veka. Ova kriza je i u nekim drugim zemqama proizvela jo{ ekstremniju desnicu, kao {to je na primer Jobik u Ma|arskoj ili Zlatna zora u Gr~koj. Dakle, u onim zemqama u kojima posledwih decenija nije bilo ekstremne desnice, ona se sada pojavila. Ovako te{ka vremena u socijalnom smi-

su i decentralizacija i regionaliza ci ja. Ne sa mo zbog prak ti~ nih razloga i zato {to se sredstva iz EU plasiraju vi{e preko regionalnih nego preko nacionalnih programa, ve} i zbog toga {to je decentralizovana dr`ava po pravilu efika-

Vlastkaoopozicija l Naosnovu~egasteizraziliuvereweda}evrlobrzodo}idoprevremnihrepubli~kihizboraipovratkaDS-anavlast? – Ne vidim da unutar Republi~ke vlade postoji ona mera uzajamnog poverewa koja garantuje jedinstvo. A ne vidim ni da ta vlada ima re{ewe za narasle socijalne i ekonomske probleme i za okolnosti u kojima se dr`ava nalazi. Dobar deo te vlade jo{ uvek nije iza{ao iz opozicionog {iwela, kao {to se ni dobar deo Demokratske stranke jo{ nije privikao da je stranka opozicija u republi~kom paralamentu. slu uvek poguduju ekstremnim politi~kim opcijama, i desnim i levim. l Da li }e se i kako programske promene koje su najvaqene u DS-u nakon unutarstrana~kih izbora,odrazitiinaodnosstranke prema pitawu decentralizacijeiautonomijeVojvodine? – Demokratska stranka zala`e se za evropske vrednosti, me|u kojima

snija, uspe{nija i jeftinija. U krajwoj liniji, najverovatnije je da }e predsednik DS-a postati aktuleni gradona~elnik Beograda, dakle, neko ko se bavio politikom na lokalnom niovu. Tako|e, zamenik predsednika najverovatnije }e postati neko ko je i predsednik Pokrajinske vlade, a to su poruke koje ve} govore da }e qudi koji budu vodili stranku

INTERVJU

razumeti probleme lokalnog nivoa, odnosono op{tina, gradova i regija, a to zna~i svakodnevne probleme qudi. l Zna~i li to da }e novo rukovodstvo DS-a na ~elu s \ilasom imati blagonakloniji stav premaVojvodininegoonokojeje vodioTadi}? – Nije tajna da je na tom fonu bilo problema u Demokratskoj stranci. Me|utim, osnovni kvalitet DS-a je u tome {to je u stranci legitimno su~eqavawe razli~itih mi{qewa i {to nikom zbog tog mi{qewa „ne leti glava”. U svakom slu~aju, sada }emo verovatno od sedam potpredsednika u stranci, imati troje iz centralne Srbije umesto jednog, kako je bilo do sad, i dvoje iz Vojvodine umesto jednog, dok }e predsednik Izvr{nog odbora stranke tako|e biti iz Vojvodine. Dakle, i sama struktura novog rukovdstva stranke govori u prilog tome da }e gro qudi, koji }e se na}i na kqu~nim pozicijama, biti oni koji vrlo jasno razumeju da brutalna centralizacija ne vodi nigde, ve} dr`avu usporova i ko~i. n Branka Dragovi} Savi}

3

KARMA KOMA

Evropausumrak

I

maonamitskagastarbajterskadefinicija[vedskejo{izzlatnih dana dr`ave blagostawa: „’ladno, alistandard“.Istobisemoglore}iza [vajcarsku:dajestandard,standardje,a da je ’ladno (kao {to jednoj alpskoj konfederaciji i dolikuje) to shvati{ najdocnijeondakadatipilot,negdenapola puta, saop{ti da u Cirihu pada sneg; a sad,to{tojejo{uvekoktobar,tojeve} tvojproblem.Boqetijedazavaktaprestane{dase~udi{. Kakogod,simpati~nagospo|icaupolicijskojuniforminapaso{kojtekontroliciri{kogaerodromarutinski,nakonfekcijskomengleskom,priupitazatvoje ~asnenamere,aizasredstvakojimato kani{ostvariti.Kolikoostajeteu[vajcarskoj?Ah,samodvadana,aondaprodu`avamuPariz.Ajelte?AkolikodugonameravatedaostaneteuEvropi? To,dakle,gospo|icapitamene.Sasvim ozbiqnogizrazalica,rekaobih.Zatrenutaksepremi{qam,aondaipaknekako ravnodu{noodgovaram:petdana.Razumeli smo se, ne? Ona mi udara {tambiq u paso{ina{iseputevisre}norazilaze. Svakotu,nakrajuikoncu,samoradisvoj posao.Unekomalternativnomscenariju, dijalo{ki tok bi bio druga~iji, to jest, rekaobihjojono{tomijeuhipupro{lo krozglavu,ai{lojeotprilikeovako:„sekoslatka,mo`danisidovoqnopa`qivo pratila fabulu radwe. Ja nisam upravo sleteoizBuenosAjresa,KualaLumpura, izBombasenitiizSuhumija,negoizBeograda,ukojisekanimivratiti.Tojest, Evropunapu{taonisamnipripolaskuni pridolaskunititokomletadovde,aslabo sam je ina~e uop{te napu{tao tokom svog`ivota.“ Neznamkakobionareagovalanaovo netra`enoibesplatnopredavaweizgeografije,aliznamdanisamimaovoqei snage za tra}ewe i tru}awe, nego sam oti{ao svojim putem, {to je verovatno bilonajracionalnije,samimtimi„najevropskije“{tosamuop{temogaou~inititu,natojta~kinakojojseulaziuEvropu,sasvihstrana,pa~akiizEvropesame.Dalimemojesimboli~koiskqu~ewe izEvropevre|a?Ne,alimesvakakoiritira,jo{ta~nijerazdra`uje,aglavnije elementtograzdra`ewaupravoto{to za wega ne mogu olako i jednostrano da optu`im„Evropu“otelotvorenuuobli~ju jedne umereno srda~ne konfederacijske plavu{e, nego me ma i najpovr{nije promi{qawetestvarineminovnovra}a ku}i, ka pravom izvoru i korenu te pojmovne,vrednosne,aondaisasvimprakti~nesmutwe,smetweipometwe. Jer,{tajezapravotoodaklejadolazim, toodaklesle}emnaaerodromciri{kiuje-

dan poznooktobarski sumrak? TojesteEvropau nekom elementarnom smislu geografskom,istorijskom,kulturolo{kom –{tagodtokomezna~ilo.Nepostojina~in datobudebilo{tadrugoosimEvrope.A opet,{tamojaslu`benoovla{}enaplavokosasagovornicaimasageografsko-„civilizacijskim“zavrzlamama?Wojzije„Evropa“jednainstitucionalnastruktura,jedan mnogodr`avniprostorunutarkojegse–kad si jednom ve} unutra - kre}e{ slobodno, bezograni~ewaiikakvihpolicajnih,carinskihisli~nihformalnosti.Itova`i~ak iza[vajcarskukoja~akinijeuEvropskoj uniji,alijesteu[engenu,akojeu[engenu tajje„Evropa“,ita~ka.Aonajkonijeniu Uniji, a kamoli u [engenu, taj je negde na tamnojstranilune,{tagodonosebivoleo damisli.Uevropskom„mi“onnesudeluje, osim na onom krajwe apstraktnom i uxbeni~komnivouodkojegnemakonkretnevajde. On je, dakle, nu`no evropski Drugi, evropsko„oni“,onjenekokogaseimapitati koliko dugo namerava da ostane u Evropi,kadjujeve}blagoizvoleoposetiti,doletev{iiztogsvogmusavogkontinentalnogpredgra|a,izsvoglimbaza kojiseneznata~no{taje,aliseetoznade{tanije:nije„Evropa“onevrstekoja se ti~e jedne qubazne i (pre)ozbiqne {vajcarske policajke. A kako je uop{te do{lodotogadanije,tonakoncuinije niti mora da bude briga jedne revnosne dr`avne slu`benice. Nego je briga, ili bimoraladabude,onogpomalosmorenog putnikakojidole}e„uEvropu“ujedanmokrijesewisumrakdokpromi~ukrupnepahuqesnega,auaerodromskom„pu{a~kom salonu“krajkojegprolazidimesetri-~etirisli~naovimakakavjeion.Akojisu „Evropi“ kanda isto do{li u posetu, pa sada`udnopovla~eposledwidimprenego{toproperuusta`vakom. Esad,kao{tosamjaonusekumogao, bezpametnesvrheiniza{ta,propitati izgeografije,takojeitazemqaizkoje dolazim mogla onomad, kada se pisala nova povest male{nog kontinenta kao poluotoka goleme Azije, izabrati neki sasvimdrugiput,idanasbibila„Evropa“ kao {to je to neka Slovenija, ili Poqska,iliLitvanija~ak.Pabiondana aerodromubeogradskomnekauniformisanaplavkastadamicaskosomvezanom ukowskorep~epriupitalatakousumrak nekogaputnikasdalekihstrana:„Akoliko nameravate da ostanete u Evropi?“ Ovako,me|utim,ni{ta.Svetse,patako i Evropa, i daqe postojano deli na one kojipitajuionekojiodgovaraju. n Teofil Pan~i}

SLOBODANPETROVI],ZAMENIKKOSOVSKOGPREMIJERA

Nestalimasenebroje krvnazrnca nedeqi kada su srpski i kosovski premijeri nastavili dijalog, objavqeno je istra`ivawe B92 i Stratexik marketinga prema kojem bi dve tre}ine gra|ana Srbije na eventualnom referendumu radije izabralo Kosovo nego ulazak u Evropsku uniju. Prakti~no u isto vreme ulice Pri{tine su oblepqene plakatima kojima se dijalog sa Beogradom progla{ava izdajom. Po re~ima zamenika kosovskog premijera i lidera Samostalne liberalne stranke Slobodana Petrovi}a, javno mnewe ni do sada nije olak{avalo posao u~esnicima dijaloga, naprotiv, te ve} i zbog toga, ka`e, treba pohvaliti politi~ku hrabrost Ivice Da~i}a i Ha{ima Ta~ija. – Nadam se i da je to naznaka da }e se na ovim prostorima kona~no prestati s vo|ewem strana~kih nacionalnih politika, ~iji je primarni interes bio rejting u bira~kom telu, i po~eti sa povla~ewem odgovornih dr`avni~kih poteza. Nije popularno sedeti naspram Ta~ija, odnosno Da~i}a, ali je jako va`no i odgovorno, jer }e posledice dogovora ili eventualnog wegovog izostanka, ose}ati i naredne generacije – ka`e Petrovi}. On istovremeno isti~e da je istovremeno od presudnog zna~aja da dr`ava Srbija iz temeqa promeni politiku prema Kosovu i da brigu o teritoriji potisne u drugi plan zarad briga o qudima koji na KiMe `ive. – Praznim pri~ama i demagogijom ni{ta se ne posti`e. Bez podr{ka me|unarodne zajednice, pogotovo EU i SAD, ni mnogo ja~e dr`ave od Srbije ne mogu da za{tite svoje interese. Srbija mora da

U

oja~a svoj i ekonomski i politi~ki kredibilitet, jer samo }e u tom slu~aju biti u mogu}nosti da pomogne kosovskim Srbima. Ona svojim stavom i potezima mora da bude prepoznata kao izvor re{ewa a ne problema i sukoba. U suprotnom, ako se i bude insistiralo na populizmu zarad jeftinih politi~kih poena za unutra{wu upotrebu, rezultat }e biti samo proizvodwa jo{ ve}e {tete... l Verujete li da bi najavqenom platformom novi srpski dr`avni vrhmogaodanapravitajzaokretukosovskojpolitici?

je, zapravo previ{e vremena ve} izgubqeno... l Za o~ekivati je da pitawa severa Kosovabudeki~masrpskeplatforme. ImaliiVlada,ukojojstezamenikpremijera,nekinovipredlognatutemu? – Najpre, re{ewe tog pitawa nije ni lako ni jednostavno. Ono {to je nesporno, to je da se interes gra|ana severa Kosova pre svega ogleda u `ivotu mnogo boqem no {to ga imaju danas. S druge strane, proteklih nekoliko godina se itekako zloupotrebqavala wihova muka i bili su predmet brojnih manipulacija, dok su istovre-

Poverewebitnijeodpolicije l UBriselujenajavqenamogu}nostdabudeoformqenaposebnakosovskapolicijskajedinica,sastavqenave}inomodSrba,kojabibrinulaoza{titisrpskeba{tine? – Takva jedinica mo`e biti formirana za dan, ali ve} i samo razmi{qawe o potrebi da ona bude ustrojena razlog je vi{e zbog ~ega akcenat treba staviti na ja~awe institucija na Kosovu, kao i me|usobnog poverewa. Jer, ne bi smelo da bude va`no da li }e policajac biti Srbin ili Albanac, ve} da li }e brinuti o doslednom po{tovawu zakona. A najboqe bi, dakako, bilo kada srpske crkve, manastire i druga kulturna dobra uop{te ne bi ni morali da ~uvaju policajci ili vojnici Kfora. – Na`alost, iako su gotovo svi koji su dolazi na vlast u protekloj deceniji prepoznavali potrebu da se, kada je re~ o politici prema Kosovu, ne{to promeni, vrlo su se brzo na tome i zaustavqali. Pla{im se da tako ne bude i u ovom slu~aju. Ipak, `elim da verujem da }e biti hrabrosti da se preuzme odgovornost za budu}nost gra|ana, a ne samo svoje stranke ili vlade. I da }e se sa „pozitivnih signala” pre}i i na konkretna dela, jer puno

meno profesionalni busa~i u patriotske grudi punili xepove evrima. U svakom slu~aju, jedini dokument koji u ovom trenutku nudi neki put i ima podr{ku najve}eg dela me|unarodne zajednice je Ahtisarijev plan. Pri tome mi ni na kraj pameti ne pada da tvrdim kako je taj dokument idealan, naprotiv, ali on ipak daje puno prostora za za{titu srpske zajednice. Vi{e ~ak i od „plana u ~etiri ta~ke” biv{eg predsednika Tadi}a. Naj-

gore bi bilo da sever ostane „zamrznuti konflikt”, jer gra|anima se ne poma`e tako {to }e i posle 13 godina nastaviti da `ive u potpunoj institucionalnoj konfuziji i bez ikakve za{tite pravne dr`ave, {to pogoduje samo kriminalnim krugovima. l Politi~kipredstavniciSrbasa severaotvorenosuprotivsvakogdogovorasPri{tinom? – Naravno, jer wima pa{e ovakva situacija u kojoj nikome ni za {ta ne odgovaraju. Otuda je svaki vid uvo|ewa reda wima sporan. Ali mislim da dr`ava Srbija nema interes da to tako ostane. Va`no je da Beograd prepozna realan na~in na koji problem mo`e da se re{i, a to je kroz investicije, kroz poboq{awe kvaliteta `ivota na{ih gra|ana tamo... I da prihvati da ideja o podeli nije dobra jer bi se insistirawe na woj veoma lo{e odrazilo na polo`aj Srba koji `ive ju`no od Ibra, a moglo bi da proizvede i domino efekat u regionu. l Da li je realna gradwa autoputa Ni{-Pri{tina,o~emujebilore~itokomsusretaDa~i}aiTa~ija? – Nesporno je da bi taj autoput bio od izuzetnog zna~aja, ali te{ko je u ovom trenutku proceniti da li je realizacija tog projekta realna ili predstavqa briselsku {argarepu na jako, jako, duga~kom {tapu. Ipak, `elim da verujem da ne samo taj autoput, nego i mnogi drugi kapitalni poduhvati, mogu biti realizovani u saradwi Beograda i Pri{tine, uz podr{ku Evropske unije. Uostalom, dijalog se vaqda i vodi ne forme radi, nego zarad boqeg `ivota svih nas.

l Alikakoimatipoverewauiskrenosttogdijalogakada,recimo,Ta~ii daqe govori o tome kako prioritet morabitisudbina1.800nestalihkosovskihAlbanaca,dokBeogradpomiwesamonestaleSrbe? – Na`alost, to su ti drasti~ni primeri na kojima se i daqe poku{avaju dobiti neki jeftini politi~ki poeni. Jer, uvek su najosetqivije teme bile i najpodlo`nije svakoj vrsti manipulacije. Sudbina svih nestalih mora se razre{iti bez obzira na to ko ima kakvo ime i prezime, iz kojeg je naroda, koje zajednice... Ba{ kao {to se mora dati i kvalitetan odgovor {ta }e biti sa raseqenima, kojih ubedqivo najvi{e ima me|u Srbima, ali ih ima, {to se tako|e svesno previ|a, i me|u Albancima sa severa. Ali da bi se svi ti, kao i mnogi drugi veoma kompleksni problemi, po~eli re{avati na jedini ispravan, qudski na~in, bez prebrojavawa krvnih zrnaca, preduslov je ova komunikacija na najvi{em nivou. Naravno, bilo bi neozbiqno o~ekivati da sve do|e na svoje nakon jednog susreta ili u roku od mesec dana, ali je va`no da se u dijalog krene punim kapacitetom i da on ima {to ve}u podr{ku, po~ev od politike, preko civilnog dr{tva do medija, jer za uspeh nisu dovoqna samo dva ~oveka, pa ni dve vlade... n Miroslav Staji}


4

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

PROIZVODWA AFERA I WIHOVA MEDIJSKA (ZLO)UPOTREBA

Dobarspinuvek imapubliku N

asvapitawakojaseti~udetaqai~iwenicaosamimdoga|ajimakojipokre}uaferedajeseo~ekivanodgovor–bi}edetaqnoispitansvakislu~aj.Nevoqajeu tome{tounovijojsrpskojistorijiimamotek sporadi~nedokrajaispitaneslu~ajeve.Ve}inava`nihpitawapopraviluostajubezodgovora,adramati~nepri~eobi~no’ugasnu’tamo gdesuipotpaqene,nanaslovnimstranicama tabloida,itotako{tobudu’zatrpane’nekim novimsenzacionalnimotkri}ima...“ Kakodaniprolaze,pesimizamuovojkolumnikolegeDraganaJawi}aupogledumakarnajsve`ijedoma}eafere–osumwidaseprislu{kujuAleksandarVu~i}iTomislavNikoli} –svejeutemeqeniji.Desetakdananakon{toje javnostsaznalada„velikibrat”pratidvojicu najvi{ihdr`avnihfunkcionera,idaqejepunotoganejasno.Nedeqazanamaproteklajeu svakodnevnim obe}awima o rezultatima temeqneistrage,aizme|utogaemitovanesukontradiktorne informacije o celom slu~aju. A kada za koloplet izjava, saop{tewa, optu`bi pa ~ak i lirskih nadahnu}a mediji nisu bili dovoqni,posegloseizaFejsbukom. I{tajenakrajujavnostzapravomoglada zakqu~inaosnovuizve{tavawamedija?Uprvom redu, da i daqe postoje „neke grupe“ koje verujudasumo}nijeoddr`ave,jerimse,navodno,nesvi|ajupotezinovihvlasti.Udaqemtokutegrupesugotovoi{~ezleizfokusa,anametnuo je pitawe kontrole nad kompletnom strukturom dr`avnog aparata, te sumwe u lojalnost i podobnost dela tog aparata. Dakle, vrhapolicije. Dabi(jedina)konkretnaposledica~itave aferemogladabudesmenauvrhupolicije,ne iskqu~uje kao mogu}nost ni novinar Dragan Jawi},kojipodse}anatodapodacioprislu{kivawuisli~nimstvarimaujavnostobi~no dospevajukadasenekagrupanavlastiodlu~i da smeni neke va`ne a nedovoqno lojalne funkcionere i operativce u slu`bama koje imaju mogu}nost da prate i prislu{kujuqude. – U konkretnom slu~aju, dakleuaferisprislu{kivawem Tomislava Nikoli}aiAleksandraVu~i}a,sasvim je mogu}e da je „neko nekogslu{ao“,alimiotome nemamo konkretne podatke, nego samo navode da suugro`eniodstranegrupa kojimaneideuprilogborba protiv korupcije. Time je postignut neki politi~kiciq,alijeistinaostala zamagqena – ka`e Jawi} u razgovoruza„Dnevnik“.

Proizvodwa afera u Srbiji i wihova distribucijaputemmedija,iskustvonamgovori, neretkojeupravqana`eqomdasepa`wasnezgodnih pitawa za vlast skrene ka mawe bitnimtemama.Zaostvarivawetakvogciqamedijisuveomapogodnosredstvo,istokolikoikada je posredi ostvarewe neko drugog, recimo partikularnogciqa. – ^im se u tabloidima i drugim medijima po~nupojavqivatiinformacijeomalverzacijama odre|enog politi~ara ili privrednika, odnosnotajkuna,odmahznatedaizatogastoji podsticajnekogdrugogpoliti~arailitajkuna koji`eledaprekomedijauputeporukudanisu zadovoqni nekim potezom ili aktivno{}u osobekojajetrenutnonatapetu–ocewujesagovornica„Dnevnika”. Ume|usobnomobra~unumo}nihdru{tvenih grupamediji,konkretno–tablodi,umejudabudu svesni sau~esnici, smatra Jovanka Mati}. Powoj,novinartabloidaseneose}aodgovornim{to}eposlu`itikaosredstvoutomobra~unuitime{tomanipuli{ejavno{}u,po{to takvanamerave}postoji,paakotoneuradion, uradi}ekonkurencijaiukra{}emu~itaocei profit.Ovdese,dakle,jasnopoklapajuinteresiizvoraafereiizrazitokomercijalnihmedija–samointeresejavnostinemakoda{titi. Jer, dru{tveno odgovorno novinarstvo podra zumevadaupravonovinari{titeinteresejavnosti. GlavniuredniktabloidaALO!DejanVukeli},me|utim,takvuslikuotabloidimasmatra generalizacijom, usto negiraju}i da postoji bilokakva»koalicija«izme|utabloidaipoliti~arasciqemlansirawaaferaispinova. –Nikadanisamine}uobjavitineproveren tra~~ijajejedinaulogadaskrenepa`wujavnostisbitnenamawebitnutemu,poreceptu HomeraSimpsona:»looktherepatutaw–isti~eVukeli}urazgovoruzana{list.–Ali}u uvek objaviti dobru pri~u za koju postoje va-

Bezplateuku}i Najupe~atiqiviji nalazi ovogodi~ite stavove gra|ana... uz primenu {weg istra`ivawa, kojim su „sniistog istra`iva~kog instrument kao mqene” strategije pre`ivqavawa u iuranijimtalasima„snimawa”,pato Srbiji poklapaju se {iroko ra{ire- dajedobreuporednepodatkeukojima nim ose}awima: u periodu po~ev od se ogledaju promene u Srbiji jo{ od 2000.godine,kadasukodnaszapo~e- 80-tihgodinapro{logvekaiperioda te intenzivnije reforme i kada je poznogsocijalizma. odblokirana tranzicija koja je bila – U mom domenu su promene u ekozablokirana tokom 90-tih godina, pa nomskimstrategijamadoma}instavai sve do posledwih nekoliko godina, wihovommaterijalnompolo`aju.Podo{lojedozna~ajnogpogor{awama- dacika`udase,zarazlikuod2007.pa terijalnog polo`aja stanovni{tva. ipretoga–2003,ekonomskestrategiTopogotovova`izavremepoizbija- jedoma}instavapovla~eipostajusve wuekonomskekrize,nakon~egasusvi pasivnije.Tozna~idasvemawequdi pokazateqikrenulinizbrdo. u ukupnom skoru radi u bilo kojoj Zapo~eta tranzicija od 2000. do formi:bilouoblikuformalnezapo2007.godine,kadaseodvijalapriva- slenosti,biloneformalnihekonomtizacija i kada je rast stimulisan skihaktivnostiu„sivojzoni”kojesu krozpove}anupotro{wu–sadajeis- bile rasprostrawene 90-tih godina. crpqenaido{lismoufazudasmo Zna~ajno je, umesto toga, porastao seponovozaglaviliudaqojdru{tve- udeo doma}instava koja se oslawaju noj transformaciji. Ovako zaglavqeni ne mo`emo da generi{emo razvoj koji bi pokrenuo stvarawe resursa, anga`ovao stanovni{tvouraznimekonomskim aktivnostima i vodio wegovom boqem polo`aju. Naprotiv,do{lismoufazudatosve postajezna~ajnooskudnije... Ovakozana{listsumirarezultateistra`ivawaInstituta zasociolo{kaistra`ivawaFilozofskogfakultetauBeogradu docent dr Marija Babovi}, ~ija je u`a specijalnost ekonomska sociologija.Istra`ivawejeobuhvatnopoku{alodasnimistaweudru{tvuiprou~ipromenu klasne strukture, ekonomske srategije doma}instava, razli- Marija Babovi}

Aplauzi demagogiji, a o~i uprte u javni sektor –Kakojedo{lodotogskupqawasfererada,udeozaposlenostiujavnom sektorujeopetsko~io.Tozna~idabisadamere{tedweilikresawejavnog sektorasamododatnopogor{alistawe.Tek,ukolikoido|edonekeregeneracije,tojemogu}ejedinouzozbiqnijeinvestiraweuprivatnomsektoru...–obja{wavaMarijaBabovi}.–Me|utim,postavovimagra|ana,~ime senisambavilajanegomojekolege,mo`emodavidimoidasamigra|ani stvaraju sebi problem time {to podr`avaju opcije koje nisu ba{ sklone promenamanegopopulisti~kojretoriciiistojtakvojpolitici.

ili na neke oskudne finansijske izvore,recimoakopostojipenzioneru ku}i,ilinanekasocijalnaprimawa, iliprostopoku{avajudatajnedostatak tr`i{nog rada i zarade kompenzuje aktivnostima unutar doma}instva,poputgajewapovr}auoku}nici –navodiMarijaBabovi}. Na{a sagovornica istovremeno osporavaimitdaSrbijapre`ivqava uzpomo}dijaspore.IakopostatistikamaSvetskebankeva`imozazemaqu nakojudoznakeizinostranstvaimaju jakovelikiuticaj,tj.one~ineveliki deona{egdru{tvenogbrutoproizvoda,premaovomposledwemistra`ivawuba{inijetako.Akogledamokoji procenat doma}instva se zna~ajno oslawanatuvrstupomo}i,upitawuje udeoispoddesetakprocenata.Aito se,popravilu,javqaukombinacijis nekimdrugimprihodima. – Glavni oslonac ekonomske egzistencije kod nasjestezaposlenostujavnom sektoru. Ono {to se sa`elo,skupilouovomperioduod2007.do2012.jeste privatni sektor. Zaposlenost u privatnom sektoru, pa ~ak i u privatnom neformalnom sektoru, sve vi{eopada.Aakose~aki aktivnost neformalne ekonomijeskupqa,ondavi uukupnomskoruimatemawu proizvodwu vrednosti uovomdru{tvu,pasedoma}instva oslawaju na neko pretakawe resursa umesto nastvarawenovih.Tojejako zabriwavaju}e – upozorava drBabovi}. Onapritomeukazujeina~iwenicudaje,ipremazvani~nimpodacima oradnojsnaziRepubli~kogzavodaza statistiku,trendnatr`i{uradajako nepovoqan. U protekloj deceniji zaposlenostsene{tomalopopravila 2007. i 2008. godine – ali to je bila kratkotrajna faza u kojoj se tek osetilodasene{topoboq{avaidapolakorastustopezaposlenosti.Me|u-

KAKO JE MOGU]A NAPLATA NEIZVEDENIH GRA\EVINSKIH RADOVA?

Vu~i}: Pratili na{e kontakte i kretawe Uperioduod1.aprilado8.novembraovegodine,TomislavNikoli}sespomiwe u103B5izve{tajaoelektronskomnadzorutelekomunikacijaiinformacionihsistema,izjaviojeju~eprvipotpredsednikVladeSrbijeAleksandarVu~i},dodav{idaseonsamspomiweu84takvaizve{taja.Utomperiodupostojei~etiriura|enalistingaNikoli}ai~etirilistingaVu~i}a,pojedanodkakosuonipostali predsednikSrbije,odnosnopotpredsednikVlade. „O~itojetobilamaskadabisedo{lodona{ihkontakataikretawa.Nebihgovoriootomekojetra`iolistingedoksenezavr{epredistra`neradwe.Onda}emostimiza}iujavnost”,rekaojeVu~i}.Powemu,jasnojedaprokupqawepodatakanapoliti~komimedijskomtr`i{tunekomemo`edadonesedobrobit,tedaje, uperioduod2002.do2012,ukupnoprimeweno77.235merapotpunekontroletelefonskihiinternetkomunikacija.„Najve}iproblemusvemutomejenedostatakregulative,pasuiMUPiBIAmoglidadonoseodlukeopro{irewumera,{tose neretkoprimewivaloiprimewujenapoliti~are”,rekaojeVu~i}. On pritom ukazuje na to da se afere, iako uvekuosnoviimajunekuta~nuinformaciju,u medijima po pravilu „zavrte“ tako da se, u skladusa`eqamaiinteresimaonihkojispinuju,pretvoreune{tosasvimdrugo.Jerafere koje se okon~aju tako {to se naprosto ugase, bezjasnogishoda,popravilususpinovi,napomiweJawi},ina~epotpredsednikNUNS-a. A kada su u pitawu motivi za produkciju afera, za dr Jovanu Mati} iz Instituta dru{tvenihnaukanemadileme:mnoge„uspe{ne” aferepokre}useizuskihinteresapresvega politi~kih i poslovnih grupa, s ciqem diskreditacijeprotivnikailiostvarewaciqeva kojinisuvidqivi.Takavvidobra~unaustanovqenje,podse}a,utokuideolo{kihipoliti~kihsukobaDS-aiD[-anakon2000.godine,a tu matricu i danas koriste razne politi~ke grupe–jersepokazalakaouspe{na. –Kadaseaferazasnivanamnogoinformacija koje je te{ko novinarski prikupiti u kratkomvremenu,trebaseuvekupitatiodakle novinarima ti podaci. Da li su im, gotovi i spremnizaupotrebu,dostavqeniiznekogcentramo}i,ikoimamo}daprikupisveteinformacije.Ciqevimogubitirazni:upozoravawe protivnika, zastra{ivawe, diskreditovawe odre|ene politike, preme{tawe podr{kejavnostisjednogsubjektanadrugi,razvodwavawekritike...Nekadajedovoqanrezultat aferesamousa|ivawesumweujavnostiunamere i ciqeve protivnika – navodi dr Jovanka Mati}.

I S T R A @ I V A W A : BORBA ZA @IVOT SVE O[TRIJA

lidni dokazi i argumentacija, pa neka je ona sto puta ne~iji spin i neka je hiqadu puta usmerenaprotivnekogdrugog. Usvakomslu~aju,utisakjedaovolikaprodukcija afera i spinova uspe{no opstaje i zbog~iwenicedazatakvom»robom« idaqepostoji velika potra`wa na tr`i{tu. Mediji kojiobjavqujutakvepri~esamozadovoqavaju apetitejavnosti,napomiweVukeli},istovremenoodbacuju}iprimedbedabisvimedijitrebalo da imaju edukativnu funkciju. A upravo natome,opet,usvojimjavnimistupimainsistiraJovankaMati}. –Publikujepotrebnomedijskiopismeniti, kakobimoglakriti~kidaprimaiocewujedostupnesadr`aje–isti~edrMati}.–Bitnoje dapublikaznakojeizvorinformacijakojejoj sepredstavqaju,kojijewegovinteresupredmetuokomegovori,kojisusuprotstavqeniargumenti, odakle dolaze druga mi{qewa, kako jedosvegatoganovinardo{ao...Mnogeodovih stvaripublikanezna,aliinikojenijenau~io dasuoneva`ne,tj.daihtrebauzimatiuobzir kadaseocewujekredibilitetinformacija. Uz ocenu da se javnost u Srbiji po prijem~qivostispinovanerazlikujeoddrugihzemaqa,DejanVukeli}priznajedajekao~italaci samprijem~ivzatakvesadr`aje,aliihneodbacujesamozato{tonekotvrdidajetospin. Nasvakom~itaocuje,ka`e,daprocenidalije tospinradispinailiargumentovanapri~ao korupcijiikriminalu. n Denis Kolunyija

La`iranidnevnici zadraweinvestitora U

gra|evinarstvu,kaoumalokojojoblasti,vukusedugirepovi nesporazuma oko cene izvedenihradovakojajenaj~e{}emnogove}a od ugovorene, {to stvara prostor za sumwu u wenu objektivnost. Me|utim,jo{ve}unevericuizazivamogu}nostfakturisawa,aliipla}awaradovakojiuop{tenisuizvedeni. Uprilogprvomnesporazumuujavnostisenajvi{erazglabalooceniizgradwe novog be{~anskog mosta, koja je po ra~unici investitora pribli`noudvostru~ena,aporanijemzahtevu izvo|a~a ~ak utrostru~ena. Ispostavqawe ra~una za neizvedene radove, pak, svakodnevno u svim medijima oslikava slu~aj zrewaninskog predu- ze}a “Vojvodinaput” i “Borovica transport”,kojisutrebalidasaniraju saobra}ajnice i ulice u op{tini @iti{te. Kakojetakone{tomogu}eikojeta kqu~na karika u lancu izme|u investitoraiizvo|a~aradovakojiomogu}avanaplatunepostoje}ihposlova? Sekretar Odbora za gra|evinarstvouPrivrednojkomoriSrbijeGoran Rodi} ka`e za na{ list da kada investitornaru~iradove,moradaanga`ujeinadzor.Nadzorniorganje,dakle,tajkojikontroli{estepenizvedenihradova,wihovkvalitetidali su ura|eni po projektu. Pri tome se, naravno,podrazumevadaseoniradovi kojenijepotpisalolicezadu`enoza nadzor,nemoguninaplatiti.Doti~nikontrolorkonstatujekoli~inuizvedenih radova, ugovorene cene... Osimtoga,svakiizvo|a~moradavodi takozvanigra|evinskidnevnikizkogasevidi{tajera|enosvakidan.Sve {tojeura|eno,potpisujese,aakoima nekihprimedbi,onesetako|eevidentiraju.Tosujedinadokumentakojasu validnapredsudom. –Esad,akosupla}eniradovikoji nisuura|eni,tozna~idajeonajkoje vodio dnevnik radova upisao u wega la`nepodatke,anadzorniorganonda tooverio,zbog~egaijedanidrugimorajudaodgovaraju,jerjere~oklasi~-

noj zloupotrebi – kategori~an je Rodi}.–Na`alost,slu~ajzrewaninskog “Vojvodinaputa”nijejedinigdesetakone{tode{avalo.Brojnisuprimeri od ranije kada su se, recimo, priznavale ve}e koli~ine izvedenih radovailivi{eugra|enoggra|evinskog materijala od onog {to je stvarno utro{eno.Me|utim,upravozatoipostojeinstitutikojisvetokontroli{u, posebno kada se radi takozvana okon~ana situacija, odnosno kada se sabiraju svi radovi i porede s onim {tajeugovoreno. Usvakomslu~aju,navodina{sagovornik, `rtva je uglavnom investitor,jeronpla}aono{tojenekopotpisao i to overio nadzor, koga je upravoonanga`ovaodauwegovoime

seposle„peglaju”kroznaknadneradove,kakobisedo{lodorealnihiznosa.Mogu}eje,tako|e,idadirektorizvo|a~ke firme pritiska nadzor da potpi{enekesituacijekojenisurea- lizovanekakobifirmado{ladonovcairadnicimaseisplatilezarade,a pritisakmo`edo}iiodpoliti~ara, koji „dr`e” firmu i tra`e „podsticaj”ufinansirawuizbornekampawe. Rodi}ka`edaukrajwemslu~ajupritiskunanadzormogudakumujuiizvo|a~iinvestitor,alionnesmedapodlegnejerjekrajwirizikwegov. S druge strane, brojne izvo|a~ke firmeupozoravajudasunaprostoiscrpqene dugogodi{wim nepla}awem od strane raznih investitora, kako lokalnih samouprava, tako i dr`ave,

Ko kontroli{e kontrolore GoranRodi}ka`edaakosenekiposaougovaranabaziglavnogprojekta, ondafinalnacenanemo`edaodstupivi{eodtriposto,aakoseradina baziidejnogprojekta,ondarazlikanebismeladabudeve}aod10procenata.Me|utim,kolikogoddaseprobijeugovorenacena,tomoradasepotkrepivalidnomdokumentacijomkojuopetpotpisuje–nadzorniorgan.Ulancu izme|uizvo|ewaipla}awaradovawegovpotpisjepresudan.Istina,investitormo`eizvo|a~uradovadaplatiivi{eodugovorenecene,alisamona bazianeksaugovorakojimo`ebitiutana~enuslu~ajudajedo{lodobitnog odstupawaukoli~iniradova:akosetokomradanaterenudesenepredvidqivesituacije,kao{tosuodroni,klizi{taisli~no. izawegovra~unkontroli{estepen izvedenihradova.Pritomejepravilodainvestitornesmedaisplatini jedan posao bez potpisa nadzora. A akotoipakuradinabilo~ijipritisak, tada sam snosi rizik. Ukoliko, pak, investitor primeti da ne{to nije u redu – poput, recimo, velike razlike u ceni – onda anga`uje ve{take koji detaqno ispitaju svaki deli} u poslu, koli~inu materijala, usloverada... Do prevare „na gradili{tu” mo`e do}iiuslu~ajevimakadaseugovaraju takozvane damping cene, pa unapred potencijalniizvo|a~iinvestitor–a to je naj~e{}e dr`ava – dogovore nastupnatenderusniskimcenama,koje

navode}i da im se ukupno duguje oko milijardu evra! Gra|evinci se jadaju da zbog toga funkcioni{u veoma te{ko,timpre{tosuihbankepritisle ogromnim kamatama i naplatile znatno ve}i tro{kovni teret zato {to nisu redovno izmirivali obaveze.Utakvimuslovimafinansijskeiscrpqenosti,priznajuneki,neretkoi radi vlastitog opstanka pribegavaju naplati onoga {to jo{ nisu izveli. Me|utim,makolikodasekasnisnaplatomizvedenihradova,nemo`enekodrugidazatopla}acehizmirivawemra~unazaposaokojinijeura|en. Jertojeipakmuqa`a,kakogodi~ime goddasepravdala. n Ranka Dautovi}


dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

–DOMA]INSTVASVEPASIVNIJA

tre}inaSrbije

tim,nakontogaimamonovopogor{avawe,dabiprvipodaciizanketa o radnoj snazi iz aprila 2012. bili drasti~no lo{iji i od onih iz 2003, dakle s po~etka perioda reformi.Stopanezaposlenostiu Srbiji je danas 26 posto i nikad nije bila ve}a – ni na po~etku 2000. Posebno zabriwava i podatak, navodi sagovornica „Dnevnika” {tojeovegodinezabele`enodau doma}instvima iz uzorka u kome bimakarjedan~lanu„radnomuzrastu” (kako to ka`u sociolozi) trebalodaimaposao,~aku30posto wih, ili skoro tre}ini, nije bilozaposlenih–niformalnoni neformalno.Napo~etkureformi pre deset godina takvih doma}instava je bilo 25 odsto, da bi se 2007.spustiona17%.Me|utim,od 2007.do2012.do{lismodotogada je skoro udvostru~en udeo doma}instavaukojimanikoneradi! To je krupan podatak i jako izra`entrend–re~jeo13procentnih poena razlike iza kojih se krije desetine hiqada qudi... Da zlo bude ve}e, od ovih 30% doma-

}instvaukojimanemazaposlenih, niformalnoni„nacrno”,podaci pokazuju da mawe od polovine nekakopoku{avadapre`ivirade}i baruba{ti–uzgajajuvo}eipovr}e.Na`alost,pokazalosedau~ak 14% doma}instava u Srbiji nema apsolutno nikakve ekonomske aktivnosti!! Dakle, ~ak ni za sebe ni{tanerade:2007.bilojetihsasvimpasivnihdoma}instavasvega 6%,a2003.nekih8procenata. – Imamo sve lo{iju i lo{iju sliku,kojauznemiravaju}eukazuje naskupqawesfereradauSrbiji. Drugimre~ima,mnogosemaweradi, a samim tim se mnogo mawe stvaraju ekonomske vrednosti. U takvim okolnostima na sceni je bukvalno pretakawe postoje}ih resursasjednenadrugustranu.To jejakolo{e,jervodiusveizra`enije socijalne konflike: resursi su sve oskudniji a takmi~ewe oko wih sve ve}e. Pri tome, populisti~kepolitikekojeseovdevode nikako ne idu na ruku izlasku iz takvesituacije;naprotiv,onemogusamojo{daqedarazvijajukonflikte,timpre{touwimanevi-

dim nikakvu ideju kako posti}i neophodanrazvoj–ka`e drBabovi}. Istra`ivawe je, tako|e,pokazaloda je jedino mali procenat vi{e klase u Srbiji, koju ~ine krupni preduzetnici - kapitalisti, politi~ari i menaxeri visokog ranga, uperioduod2003.do 2012. u stabilnom materijalnom polo`aju. Svi ostali: stru~waci, slu`benici, tehni~ari, kvalifikovani i polukvalifikovaniradnici...propadaju, i wihov materijalnipolo`ajsezna~ajnoukvantitativnom smislu pogor{ava. U relativnom smislu ne{to malo sporije propadaju samo poqoprivrednici,onikojiimajuresurses kojimamogune{todaproizvedu. OvakvostaweuSrbijimo`ese uporeditisnekimzemqamaZapadnogBalkana,alisedrMarijaBabovi} ne usu|uje da izvla~i zakqu~keutompravcu,jerbizato ipakbilipotrebnisve`ipodaci izdr`avaregiona.No,ipaksemo`ere}idasuuovomdeluEvrope mahomtrendovisvugdeisti,rastu stopenezaposlenosti,padaproizvodwa ekonomskih vrednosti... Istina,problemrastamu~iiceluzapadnucivilizaciju,aliovde jetopostalodrasti~no,presvega zato {to smo kada je bilo vreme, zna~i90-tih,propustili{ansuda ekonomijupostavimonazdravetemeqe.Isadasmodo{lidotogada namna{aoja|enaprivredate{ko obezbe|ujeipukopre`ivqavawe... Uostalom, koliko qudi u ovoj zemqitustvarnostneose}anasvojojko`i? n ReqaKne`evi}

5

OTVORENOPISMODIREKTORAINSTITUTAZARATARSTVOIPOVRTARSTVO PROF.DrBORISLAVAKOBIQSKOG

Sarkazmu nemamestakadase istra`ujeGMO D

nevnilist„Dnevnik”je na~indasenavodeinformacimodifikovanog kukuruza je sredstvo informisawa jedobijeneodtehni~kogsekreogroman. Ko `eli, neka uporekojejezanau~neradnitarailikolegeizmarketinga. di cene semena doma}ih selekkeisvezaposleneuInstitutu Sarkasti~ansadr`ajjepomom cija kukuruza koje su po agroza ratarstvo i povrtarstvo iz- dubokomube|ewunapisansalonomskim pokazateqima dostojvordnevnihinformacija,ako- {omnameromnano{ewa{tete nepo{tovawanesamouSrbiji je su uvek bile dobro potkreugledu Instituta za ratarstvo negoiupreko30zemaqasvetau pqene ~iwenicama i napisane ipovrtarstvoizNovogSada. koje izvozimo NS seme. Zapiod strane Va{ih vrsnih noviInstitutjenajozbiqnijanatajteseza{tojecenaGMsemenara. Iz tog razloga je Insti- u~naustanovaovezemqeuoblanakukuruzaiposledwih10gotut pretpla}en na ovaj dnevni sti nau~nih istra`ivawa u dinaudvostru~enaiprobajteda listizna~ajanbrojdnevnihin- oblasti poqoprivrede i semeuraditekalkulaciju:kojabiceformacijecrpiizwega.Na`a- narstva koja proizvodi seme na semenskog kukuruza bila u lost,„Dnevnik“sepriRepubliciSrbiji,bilo dru`io trendu neistidaseradiokonvencio„Uko l i k ojeIn s ti t utdo { aodo nitih,neobjektivnihi nalnom ili GM hibriinformacijaoeventualnom senz ac io n al is ti~k ih du,danemamodoma}eseprisustvuGMkukuruzanawivamau lekcije. ~lanaka u medijskom prostoru Srbije. Kon- Vojvodiniputemrealizacijeprojekta UkolikojeInstitut kretnogovorimo~lando{ao do informacija finansiranogodstrane kuobjavqenomuva{em o eventualnom prisulistu4.novembra2012. Sekretarijatazanaukuitehnolo{ki stvu GM kukuruza na pod naslovom „Genet- razvojAPV,nijeuovommomentu,dok wivamauVojvodinipuski izmeweni kukuruz temrealizacijeprojekserezultatinepotvrde,uobavezi udario na Vojvodinu”. ta finansiranog od dabilokogaizve{tavaotome” U naj~itanijem nedeqstrane Sekretarijata nomizdawuitonaprza nauku i tehnolo{ki vojstraniobjavqenjetekstko- konvencionalnimputem,nekorazvoj AP Vojvodine, nije u ji sadr`ajem i stilom nije do- riste}ibiotehnolo{kemetode ovommomentu,dokserezultati stojanVa{eglista. stvarawageneti~kimodifikone potvrde, u obavezi da bilo Svaki ozbiqan novinar, po- vanihsorti.NaporiInstituta koga izve{tava o tome. Ipak, sve}en svome poslu, mo`e uko- da se izbori sa eventualnim Institut je o preliminarnim liko `eli da do|e do izvora prisustvom GM kukuruza su rezultatima projekta obavepravihivalidnihinformacija opravdani sa stanovi{ta zastio Vladu Vojvodine, koja je pozivawem na Zakon o slobod- {tite svoje (tj. srpske) semenprekosvogSekretarijatazananom pristupu informacijama ske proizvodwe, ali i merkanukuizdvojilasredstvadaseizod javnog zna~aja. U ovom kon- tilneproizvodwekukuruzabez vr{imonitoringpoqapodkukretnom slu~aju to nije bilo geneti~kih modifikacija. Za kuruzom u Vojvodini, {to je ~aknineophodno.Ukolikodi- tuproizvodwu,kojana{epaore krajwerespektabilnoizasvarektor Instituta ne mo`e da snabdeva semenom jeftinijim kupohvalu.Pozavr{etkuprona|evremenautokudvailitri odokolnihzemaqa,gdesusli~jekta, svi podaci bi}e predati danadanovinarupru`iodre|e- neustanoveuni{teneodstrane Sekretarijatu, a zatim javno nu informaciju, naro~ito ne multinacionalnih kompanija, dostupnisvima,painovinariputem telefona, nije ispravan problem prisustva geneti~ki ma„Dnevnika”.


6

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

KCV duguje dobaVqa^ima leKoVa i sanitetsKog materijala oKo 680 miliona dinara

TEM A„DNEVN IK A”:

Cane ponovo na Sve vi{e posla za sve mawe para P odnosu na druge sektore, zdravstvo se pokazalo kao najve}i du`nik: dugovawa su dostigla 26 milijardi dinara, od ~ega farmaceutskojindustrijibolniceduguju 13 milijardi, a isto toliko toj industriji duguje i Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe. Gotovo da nema zdravstvene ustanove koja prema dobavqa~ima lekova i sanitetskog materijala nema neizmirenihdugovawa,itoonihkoji se vuku iz godine u godinu. Kaopopravilu,najve}idu`nici su velike zdravstvene ustanove kao {to su klini~ki centri,ame|uwimajeiKlini~ki centarVojvodine. – Ve} nekoliko godina rastu na{a dugovawa prema dobavqa~ima lekova i sanitetskog materijalaiukupnidugsadaiznosioko680milionadinara–ka`e za na{ list direktor Klini~kogcentraVojvodineprof.

U

ve, ali zbog te{ke ekonomske situacije,kojatrajeve}tri-~etiri  godine, s velikim sistemima koji snabdevaju bolnice lekovima i sanitetskim materijalom imamo stalne razgovoreipregovorekakodare{imo tajproblem.MenaxmentKCV-a se trudi da kroz reprogram odre|enih dugovawa obezbedi daqe efikasno poslovawe i mislimda,{tosetogati~e,nemamo velikih potresa i da pacijentinisuosetilinikakavpreme}aj u snabdevawu. De{ava se danekihlekovanemamo,alito nijevezanozaposlovaweKCVa ve} za poreme}aj na svetskom ili evropskom tr`i{tu. Radi se o generalnom problemu koji sere{avazamenamakojeuvodimonakratkivremenskiperiod. Po re~ima na{eg sagovornika, i pored stalnog rasta broja uslugauodnosunaoneugovorene s Fondom, ve} pet godina KCVdobijapotpunoistiiznos

Najvi{e se prelama preko le|a zaposlenih koji rade vi{e, a u najve}em broju slu~ajeva to pove}ano anga`ovawe ne mo`emo da im platimo (prof. dr Dragan Dra{kovi}) drDraganDra{kovi}.–Razlog je jednostavan: uvek ve}i broj izvr{enih usluga od planiranih i ugovorenih s Republi~komfondomzazdravstvenoosigurawe. Dr`ava,sdrugestrane,napomiwe prof. Dra{kovi}, nikad nije imala dovoqno novca da pokrije dugovawa zdravstvenih ustanovadobavqa~ima,isamim timdugovisurasli: –TidugoviuKlini~komcentruVojvodinenisutakoveliki da bi imobilisali rad ustano-

svake godine, koji nije korigovan ni za procenat inflacije. Toprakti~nozna~idaizgodineugodinuustanovadobijasve mawenovcazavi{eusluga. –Naosnovuizvr{ewatromese~nog, {estomese~nog, devetomese~nogigodi{wegplanaupu}ujemo Fondu zahteve za aneks ugovora, ali uprkos tome dobijamo samo onoliko novca kolikosmodobijaliiprethodnegodine. Istovremeno, broj usluga raste preko preba~aja plana za 5do7odsto,itonanajskupqim

disciplinama: hirurgiji, interventnojradiologijiiintenzivnojterapiji.Ovosenajvi{e prelamaprekole|azaposlenih koji rade vi{e, a u najve}em brojuslu~ajevatopove}anoanga`ovawenemo`emodaimplatimo. Ali nemamo dugovawa za plate,hranu,energente...ausluge JKP se pla}aju redovno svakog meseca, onako kako stignu ra~uni. Druga vrsta dugovawa, kako ka`e dr Dra{kovi}, odnosi se naodr`avawemedicinskeopremeiwenogservisirawa,oblast koja nije zakonom regulisana. Klini~kicentarVojvodineposeduje mnogo medicinske opremekojajeuvelikomdeluvisoko sofisticirana. Ima i potpuno noveopreme,alivelikideoinstrumentarija je star nekoliko godina. – Za dobar deo medicinske opreme na hirurgiji, ginekologiji i aku{erstvu, urgentnom centru... istekli su garantni usloviisadaimamoproblemda je servisiramo jer za to ne postoje namenska sredstva u dovoqnom iznosu. Sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvoure|ujemoovajdeo,alinam je trenutno ovo veliki problem,jerradiseodesetinimiliona dinara na godi{wem nivou. Klini~ki centar Vojvodine se,podsetimo,finansiratrojako: osniva~ je APV i investicije u gra|evinske radove i opremu su iz fondova Pokrajine. Za dnevnu potro{wu i dohotke Klini~ki centar Vojvodine,kaoidrugejavnezravstvene ustanove, je indirektno buxetskikorisnikifinansirase prekoRFZO.Tre}ividfinansirawa odnosi se na sve druge izvore u koje, izme|u ostalog, spadajudonacije,dopunskiradi finansirawe iz drugih dr`avnihustanovaifondova. – [to se ti~e investicija, tokomovegodinesmoulagaliu odr` av aw e i rek ons trukc ij u postoje}ih prostora – navodi sagovornik „Dnevnika”. – Iz sopstvenihsredstavainvestrali smo u rekonstrukciju Klinike za dermatologiju i venerologijukakobiseobezbedili boqiusloviradaile~ewapacij en at a. Taj objek at nij e ozbiqno rekonstruisan prakti~no vi{e od 70 godina. Iz sopstvenih sredstava smo rekonstruisaliiKlinikuzaortopedsku hirurgiju gde je ura|ennovikrov.Uplanu,kojije podr`ao i na{ osniva~, bi}e obnovqene zgrade biv{e patologije, sada obdukcionog traktaInstitutazasudskumedicinu,teizgra|ennoviobdukcionitraktcentrazapatologijui u sklopu toga izvr{eno prestruktuirawetedvacentra. n Jasna Barbuzan

IN MEMORIAM

Jovica \uki} Posle te{ke i podmukle bolesti,iznenadaitihonapustio nas je mr Jovica \uki}, ~ovek kojijepleniosvojomenergijom, po{tewem i dosledno{}u. Obavqao je du`nost pokrajinskog sekretara za finansije u Izvr{nomve}uiVladiAPVojvodine u dva mandata, od decembra 2004.dojula2012.godine,dabiu oktobru ove godine bio postavqennadu`nostsavetnikapredsednikaPokrajinskevlade. Jovica \uki} ro|en je 13. septembra1961.godineuNovom Sadu. Diplomirao je na EkonomskomfakultetuuSubotici, a zvawe magistra pravno-ekonomskih nauka stekao je na PravnomfakultetuuBeogradu. Do posledweg dana svoga `ivotasenijepredavaoiradiojena doktorskojdisertacijiizoblasti javnih finansija. U okviru

poslediplomskih studija za kadrove poreske uprave stekao je jo{izvawespecijalistezaporeski sistem i ovla{}enog ra~unovo|e.

Nakon zavr{etka studija, zaposlioseuSlu`bidru{tvenog kwigovodstva na inspekcijskim poslovima,a1992.godineprelazi u Republi~ku upravu javnih prihoda-finansijskupoliciju, gde je obavqao vi{e du`nosti, odinspektora,prekorukovodio- cagrupe,{efaodsekadona~elnika odeqewa. Od juna 2003. godine bio je zamenik direktora Poreske uprave - Regionalnog centraNoviSad. Predavao je na Fakultetu za menaxmentinaagroekonomskom smeru Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu oblast finansija i poslovnog prava. Bio je~lanDemokratskestrankeod wenogosnivawa. Iznad svega voleo je porodicu,supruguitrojedece. Sahrana je sutra u 13.30 na GradskomgrobquuNovomSadu.

osrpskimme|unarodnim„crvenim“poternicamagodi{weusvetubudeuhap{enopedesetakosobaosumwi~enihzarazli~itakrivi~nadela,aliono{tonajvi{eintrigirajavnostje,u stvari,sudbinamalogbrojapoternicakojeseve}nekovremenemoguna}inaportaluInterpola.Tu“pojavu”, javnost je uo~ila pre nekoliko meseci nakon {tosuadvokatibiznismenaStankaSuboti}aCaneta, optu`enog za zloupotrebu slu`benog polo`aja 1996.godineuwegovojfirmi„Mia”,auvezisprometom cigareta – obelodanili da je „me|unarodnu poternicu,kojujezawim2007.raspisalaSrbija,ujunu ovegodineskinuoInterpoluFrancuskoj”. Odtadaje,powihovimre~ima,postojalasamounutra{wapoternicauSrbiji,„budu}idajena{inacionalniorganiidaqedr`e”.Me|utim,odpretrida-

U krugovima odbrane biznismena Bogoquba Kari}a, optu`enog u aferi „Mobtel“, ~ije se ime ne mo`e na}i na sajtu Interpola, nisu `eleli da naga|aju {ta bi to moglo da zna~i napoternicazaSuboti}emseponovona{alanainternetstraniciInterpola.Kako za„Dnevnik”navodi wegov generalni pravni zastupnik Radoslav Tadi},tosedesilo„sticajemokolnosti”ive}je,kako namjeobjasnio,„pokrenutpostupakdabudeskinuta, {toseo~ekujeuskoro”. –Re~jeoistojpoternici,kojajeve}bilanastranici Interpola do pre nekoliko meseci, a u vezi s krivi~nomprocesomuSrbijipokrenutim2007.godine,kojijeprvostepenookon~anisadajeutokupostupak po `albama. Ta poternica je bila skinuta od

straneInterpola,poslepostupkazawenopovla~ewekojijeSuboti}evme|unarodnipravnitim, uzdostavqene dokaze, pokrenuo u Francuskoj. Me|utim, po{tojesistemradauna{ojpolicijitakav,dasesve poternicekojenisuukinuteobnavqajusvakih{est meseci,poternicazaSuboti}emjepotomautomatizmu ponovo dostavqena stranici Interpola. Advokati koji zastupaju Suboti}a u inostranstvu ve} su pokrenuli postupak kod me|unarodnih institucija kojesuusistemuInterpola,dasetapoternicaskinesastraniceInterpolaizistihrazlogazbogkojih jebilaskinutaiprenekolikomeseci–obja{wava Tadi}. Po wegovoj proceni, postupak ne bi trebalo da trajedugoio~ekujesedabudeokon~andokrajameseca. –Naime,imaju}iuvidudaseradioistomkrivi~nompostupkukojijebioisadajeosnovzapoternicu, adasepokazalodastvarnirazlozinestoje,postupak wenog skidawa s Interpolove stranice bi}e vrlo kratak.Dakle,nijere~onekomnovomkrivi~nomdelu,nitinovojpoternicizanekinovipostupak,kako jetoeventualnonaprvipogledmoglodaizgleda.Na straniciInterpolastojidajeSuboti}optu`enza nekakvuprevaru,alijere~otomedaInterpoluop{tenepoznajeusvomsistemukrivi~nodelo’zloupotreba slu`benog polo`aja’, niti ima takav pojam u kojibimoglodabudesvrstanoliceprotivkojegse vodi postupak za takvo delo. Zato je stavqena neka {iraformulacija–preciziraonamjeTadi} Po wegovim saznawima, pre nekoliko meseci su skinute i poternice za Nikolom Milo{evi}em i Ivanom Kr~mari~i}, tako|e optu`enim sa Suboti}emuistomslu~aju„duvanskeafere“. –Ina~e,uslu~ajuStankaSuboti}aseneradiopoternici,ve}o“oternici”.Budu}idamujejo{uistrazi 2007. odre|en pritvor, Suboti} je nudio jemstvood~akpetmilionaevradabimogaodado|eiz [vajcarskeuSrbijuiizneoodbranu,alitonijeprihva}eno.Ovdesupoku{alidagafakti~kioterajuiz Srbije,smatraju}ida}enatajna~in,uwegovomodsustvu,lak{esprovestipostupak,odnosnolak{esprovestiono{tojeibioprimarniciq:damuseotme imovinakojuuSrbijiima–navodiTadi}. Advokat Vladimir Beqanski, ~lan tima Suboti}eveodbranetokomprvostepenogpostupka,obja{wavadajeuovomslu~aju„Interpolzauzeostavdajere~ okrivi~nomdelukojeneispuwavauslovepowihovimstandardima,odnosnodajere~osuvi{eproizvoqnom i {iroko tuma~enom krivi~nom delu zloupotrebeslu`benogpolo`ajaidapostupakkojisevodio~iglednonijeobezbediodokazedajeizvr{enoni to,aninekodrugokrivi~nodelo“. –Prematome,tojebiorazlog,uzprethodnizahtev pristigao iz Evropskog parlamenta i Evropske komisije,daseuSrbijipotpunoukinekrivi~nodelo zloupotrebeslu`benogpolo`ajazaprivatnisektor, odnosno za vlasnike i direktore privatnih firmi. Svetozajednodovelojedoukidawaipovla~ewaoptu`nicekojujeInterpolprethodnoraspisao–izjaviojeBeqanskiza„Dnevnik”. AdvokatTomaFilaka`edajeuslu~ajupoputpomenutog,osnovnoto{tokrivi~nodelozloupotrebeslu`benogpolo`ajauprivatnojfirmi,zbogkojegjeraspisanapoternica,nepostojiuevropskim zemqama,ava`anjeistepensumwe.Pokrivi~aru

ZEMAQSKI DANI TEKU

N

Va`no je biti veran, odan...

aravno da su sve one teorije, pa ~ak i detiwasto romanti~ne hipoteze o karakteru pojedinih naroda, etni~kih grupa i geografskih zajednica u osnovi nacionalisti~ke, {ovinisti~ke, pa ako ho}ete i sasvim nenau~ne – rasisti~ke. Onu o komunizmu kao najlep{em snu ~ove~anstva oborio je i na{ pokojni Mihiz, prgavi Sremac iz Iriga i sve{teni~ki sin, koji je u svojim `u~qivim diskusijama vazda, sve do pada Berlinskog zida, potezao dva primera sa dva kraja sveta: postojale su dve Nema~ke, Isto~na u kojoj se jelo i odevalo na ta~kice i Zapadna, najbogatija u Evropi. A na Dalekom istoku i danas su dve Koreje: Severna u kojoj se umire od gladi, ako se ne umre od straha, i Ju`na, koja je, uz Japan, najbogatija na najve}em kontinentu. Bio je to kona~ni poraz etnogeneze, jer se u oba slu~aja radilo o jednom narodu podeqenom u dve dr`ave sa razli~itim sistemom vlasti: truli kapitalizam i, s druge strane, komunizam kao najlep{i san ~ove~anstva. A onda su se bar Nemci i rasanili. Jer ako pogledate da su na morima i obalama Mediterana me|u mo`da i milion prostitutki wih je 90 odsto iz Isto~ne Evrope i ako iz tog izvu~ete zakqu~ak da su lakomislene Pari`anke i

strasne Rimqanke genetski moralnije od tamo nekih vragolastih Ruskiwa, Ukrajinki, ^ehiwa, Poqakiwa, Moldavki i Ma|arica, onda vam je rasu|ivawe na nivou ki{ne gliste. A da i ne govorim da je - zbog sli~nih teorija - u Nirnbergu onomad pove{ano pedesetak nema~kih generala. Jer se one zapravo prostitui{u zato {to im je taj „najlep{i san ~ove~anstva“ upropastio `ivote. Prvo wihovim roditeqima, pa onda i wima. Roditeqi nikad nisu ni `iveli, nego samo pre`ivqavali. Zatvoreni, uska}eni, `eqni svega, pa ~ak i kile mesa za najve}i praznik, ale jedne alave! Wih je u taj zanat odveo ne nacionalni, nego komunisti~ki karakter. A za{to je to u komunizmu bilo tako? Prvo se moramo slo`iti o nejednakosti me|u qudima: ona je prirodna, a sve drugo su staklene ideologije za pqa~ku narodnog bogatstva i jedewe leba bez motike. Pa i sami ti usre}iteqi ~ove~anstva, naro~ito oni, nisu o sebi mislili da su jednaki sa drugim qudima. Jedan od najvi|enijih i najbogatijih Srba pretpro{log, 19. veka, g. Mita Raki}, otac na{eg velikog pesnika i ambasadora Milana Raki}a, ~ekao je dva dana na prijem kod druga Marksa u wegovom dvorcu u Triru, ~ekao u predsobqu kroz koje se na

prstima {uwalo desetak livrejisanih slu{kiwa i pa`eva. Da, dragi moji, stari lezilebovi} i gotovan Karl Marks bio je ne samo intelektualno, nego i materijalno prili~no nejednak u tada{woj Nema~koj, kao i na kraju svog `ivota u Londonu, gde ga je jo{ bogatiji Engels ranio i pojio. A on dovr{avao planove o rekonstrukciji sveta, gde }e svako biti lekar, pekar ili apotekar i tako na smenu, dok se u svemu, kao ribqa mla|, ne izjedna~e. Sve to je posle dalo `eqene rezultate, napravqeno je {est-sedam komunisti~kih dr`ava u kojima je ostao onaj deo naroda koji nije umeo da pobegne iz wih. Qudi su gladovali, lagali se i obmawivali, presipali iz {upqeg u prazno (uvek me}em primer „bespovratnih kredita“) a na vlasti se smewivali lezilebovi}i ~ija je jedina kvalifikacija bila poslu{nost i odanost. Poslu{ni qudi su projektovali ku}e, odani ih zidali, verni su nas le~ili, pa i operisali, nepotkupqivi su nas u kombinatima hranili, berberi i abad`ije nam vodili ministarstva nauke, ekonomije, industrije... ambasadori su bili toliko odani idejama Lewina i Marksa da su i u London, Pariz i Va{ington odlazili sa polovi~nim znawem – ruskog jezika. Ba{ kao i


dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

TrA@e Se!... A mo@dA i ne

sajtu Interpola

ProF. dr TiBor SABo ZA „dneVniK” o U^e[]U SrBiJe U iSTrA@iVA^Kim i rAZVoJnim ProJeKTimA eVroPSKe UniJe

„Ne odustajemo od FP 7, ve} neko ne radi svoj posao” kademsku javnost u Srbiji prili~no su uznemirili signali da bi na{a zemqa, navodno zbog besparice, mogla da odustane od u~e{}a u FP 7, Sedmom okvirnom programu za istra`ivawe i tehnolo{ki razvoj, najve}em istra`iva~kom i razvojnom programu Evropske unije i osnovnom izvoru finansirawa istra`ivawa u periodu 2007-2013. godine. Na pitawe da li je to istina, prof. dr Tibor Sabo, pomo}nik ministra prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja za osnovna istra`ivawa i razvoj nau~noistra`iva~kog kadra, izjavio je za „Dnevnik” da su u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja razli~iti pomo}nici ministra zadu`eni za odre|ene oblasti i poslove. – Po mojoj proceni, mi smo ve} dve godine taoci problema koji se javqaju u tom sektoru. Naime, za FP 7 projekte postoji neki doprinos koji dr`ava godi{we pla}a. Srbija je bila du`na da ove godine u dve rate uplati 720 miliona dinara. Druga rata se pla}a u julu i tek kad uplatite drugu ratu dobijete nazad 500 miliona dinara, nekih 65 odsto. Iz meni nejasnih razloga u toku jula, avgusta, septembra i oktobra to nije ura|eno. Ne mogu da ka`em da para nije bilo, odnosno Srbija je uplatila veoma brzo, ve} negde krajem jula, odnosno po~etkom avgusta, 80-90 odsto tog novca. I ne mogu da shvatim da nije bilo jo{ preostalih 50 miliona dinara, ako ste ve} uplatili daleko vi{e. Prosto je nemogu}e da ne uplatite 50 miliona da bi vam neko posle vratio 500 miliona! Ja ne ulazim u to ko je tu kriv. Neko jeste. Nije moje da sad prozivam ovog ili onog, ali tu ne{to nije u redu. Svako treba da odgovara za svoju delatnost, a, na`alost, Srbiji se to ba{ ne de{ava ~esto - ka`e nam dr Sabo i nagla{ava da bismo bili daleko uspe{nija nacija kada bi svako radio svoj posao kako treba. A ako ga ne radi, treba da bude smewen. On obja{wava da zbog ovog malog duga za doprinos, sada nema para da se isplate razne monografije i druge obaveze, jer se ~eka da stigne pomenutih 500 miliona dinara, “a {to }e sti}i ko zna kada. Odnosno tek onda kad uplatimo tu ratu sasvim i kad podnesemo zahtev”. – A tek ovih dana podnosimo zahtev! I tih 500 miliona dinara sti}i }e mo`da u decembru, januaru, februaru... Neshvatqiv propust!

A

Advokati Stanka Suboti}a odmah su podneli zahtev da se wegovo ime promptno skine sa sajta

dr Slobodanu Stojanovi}u, uz sve to, „mnogo zavisi od konkretnih slu~ajeva i konkretne dr`ave, kao i od nekog kredibilita same dr`ave“. – Mislim da je kredibilitet na{e dr`ave u pogledu prava i pravnih odnosa jedan od najni`ih, i onda, verovatno, i to ima uticaja. Da je iza poternice stajala Francuska ili Nema~ka, mislim da bi se daleko te`e Interpol odlu~io za takav korak. Ne zato {to su Francuzi i Nem-

mira i marko Na Interpolovom sajtu, pod rubrikom „Tra`e se”, od poznatih lica prepoznajemo udovicu i sina nekada{weg predsednika dr`ave, sada pokojnog Slobodana Milo{evi}a – Mirjanu Markovi} i Marka Milo{evi}a, procesuiranim pod sumwom za ume{anost u {verc cigareta krajem devedesetih godina pro{log veka. Miri Markovi} se u odsustvu sudi i po optu`bi za zloupotrebu slu`benog polo`aja jer je uticala da dadiqi wenog unuka bude dodeqena garsowera. ci jaki, nego zato {to je ugled na{eg pravosu|a na zaista niskom nivou. Naprosto, izuzetno je va`no je da li je obezbe|eno pravi~no su|ewe, da li je optu`nica vaqano pravno sro~ena, da li iz we izbijaju samo argumenti ili i nasluti nekih politi~kih momenata... – navodi Stojanovi}. Ina~e, osim imena Stanka Suboti}a, Ivane Kr~mari~i} i Nikole Milo{evi}a, prilikom pretrage Interpolove elektronske rubrike „tra`eni“ ne pojavquje se, ili je mo`da „nevidqivo“, jo{ nekoliko imena za kojima su srpski organi pre nekoliko godina raspisali crvene

danas, 70 godina kasnije. I to je ono {to se mora platitizbogjednakostii„uravnilovke“(filozofijejednakih stomaka). Ugradi se, na ~elo istetovira misao: radio ne radio, svira ti radio–idr`avastane,sve sezaustaviipolakopropada. A oni {to su 70 godina ve`bali jednakost (sa svojimli~nimizuze}em)nemajure{ewe.Paiotkudim– kadsupolupismeni.Alida su se {kolovali, kako bi onda bili jednaki sa narodom?Ondabiseodtognesre}nogibeslovesnogpuka otu|ili, kao kakvi truli kapitalisti. Tanesre}noinstalirana jednakost(anejednakopravnost)nasjeprvovratilau prvobitnu zajednicu, a na krajunamdozvoliladasvako zna sve da radi, a pogotovo da vlada, samo da je veran, odan. Pa i ove nove vlastioslonilesusenana{u odavno natalo`enu maglu u glavi, kojoj jako pogodujuoveprejakere~inajve}ih srpskih demagoga. Sad komotno mo`emo da prihvatimo ~ak i Da~i}ev pokli~danemapovratkaudevedesete – u kojima (nam), kakonamposleka`e,ionako ni{ta nije falilo, ali onipakobe}avadane}ebiti povratka na to!? Pa posle progutamo i kad potpredsednik Vlade ka`e da je zaprepa{}en izjavama

poternice. U krugovima odbrane biznismena Bogoquba Kari}a i Sretena Kari}a optu`enih u aferi „Mobtel“, ~ija se imena, tako|e, ne mogu na}i na sajtu Interpola, nisu `eleli da naga|aju {ta bi to moglo da zna~i. Podsetimo, protiv bra}e Bogoquba i Sretena Kari}a, Vi{i sud u Beogradu je izdao 2006. godine naredbu za raspisivawe poternice i odre|ivawe pritvora, u procesu povodom optu`bi za zloupotrebu slu`benog polo`aja u kompaniji Mobtel, te da su je o{tetili za vi{e miliona evra. Optu`nica Vi{eg tu`ila{tva podignuta je u septembru 2010. godine, a zasad nije stupila na pravnu snagu jer je u toku razmatrawe prigovora odbrane. U izjavama za javnost Bogoqub Kari} je tvrdio da nije kriv i da su optu`be neistinite. – Svoju nevinost sam dokazao pred najvi{im institucijama Ruske Federacije i EU. Dokaza}u je i u Srbiji kad mi vlast to bude omogu}ila –izjavio je Kari} pre nekoliko meseci. Pretragom Interpolove elektronske stranice ne pokazuju se ni poternice za Slobodanom Radulovi}em, nekada{wim direktorom Ce marketa, kao ni za Miqkom @ivojinovi}em, sinom poznatog glumca Velimira Bate @ivojinovi}a, biv{im ste~ajnim upravnikom GP Rad. U procesu pokrenutom 2006. za tzv. ste~ajnu aferu Radulovi}a sumwi~e da je kao direktor „Ce marketa“ zloupotrebom slu`benog polo`aja pri~inio {tetu tom trgovinskom lancu, a Miqka @ivojinovi}a da je kao ste~ajni upravnik o{tetio GP „Rad“. Nakon {to je Tu`ila{tvo podiglo nove optu`nice i sud je pro{irio poternice. U me|uvremenu su se obojica okrivqenih nekoliko puta pismima obra}ali sudu i javnosti tvrde}i da „nisu krivi“ i da su „`rtve centara mo}i“, te da su iz Srbije oti{li „jer im je `ivot bio u opasnosti”. n E. N. L.

nekih ~lanova te isteVlade,zakojuje jo{ ju~e rekao da su svi zapaweni {ta je sve Vlada stigla da uradiza100dana. A tu tek naro~ito izgaraju nove lokalne samouprave, koje seikrajemnovembra jo{ prekomponuju i formiraju, a izbori bili–umesecumaju, kadlipecvetaju.Sad semewavlastu[apcu,aonda}eiuBeo- gradu,takoda}edokraja ispasti da su drugari/burazericelugodinupotro{ili raspore|uju}i se po foteqama, a gra|ani nek samo spreme novce da im pla}aju ra~une, neko }e imve}bitidirektorgradskog saobra}aja, toplane, vodovoda, gradskog zelenilailiparkingservisa,nije va`no ko }e gde, oni se ionako razumeju u mnoge stvariiniu{tadrugo,tu jejedinova`nodabuduverni,odani. Vlast se zasad odli~no podelila i u na{em malom gradu – ne na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku, nego su onim„kursad`ijama“(po~elisuodnigdekaodvera{i, a sad su odande izba~eni, pavi{enisu~aknito)pripali kultura i obrazovawe uSrpskojAtini,amoglojei zdravstvo,recimohirurgijailikardiologija.[tobi

zaista bilo opasno. Kulturuiakoupropaste,tojeni{tauodnosunaono{tabi svemoglipriamputacijama vitalnih organa u operacionimsalama.Takodaovoi ovakvo prekomponovawe jeste tragi~no i uvredqivo zasvegra|aneglavnoggrada Vojvodine, ali najmawe {kodi. Ka`u da kulturi ne mo`e{na{koditi~akidaho}e{ – jer nema tako lo{e kwige i tako pogre{no ~itanekolikuikakvukorist donosi ~itawe uop{te, ako nera~unamodalo{ekwige mogu da nam uzmu najboqe godine.Pa~aknitonijeneka velika opasnost jer je umetnost ve~na, a `ivot krataj(ars longa, vita brevis), pa ako je kwiga zaista prava–sa~eka}enas,potra`itiina}i. n \or|e randeq

7

gradskog univerziteta na [angajsku listu, na{ ciq je da se na toj ranglisti za ~etiri godine na|e i Univerzitet u Novom Sadu”. A prof. dr Tibor Sabo je pravi sagovornik i savetodavac za ovu temu, jer ima ogromno iskustvo u ovoj oblasti po{to je s timom svojih saradnika vrlo strpqivo, mudro i znala~ki pomagao da bi se {to boqe i preciznije uradile pripreme, prikupili i obradili svi potrebni podaci da se BU prijavi za [angajsku listu. U razgovoru za “Dnevnik”, profesor Sabo prise}a se kako je “javnost pomalo bila ‘nepravedna’ prema univerzitima” jer je, ka`e, stalno potencirano kada }emo u}i na [angajsku listu i za{to ve} nismo? – Moram da ka`em, za one koji to ne znaju, da je pre samo dve godine svega 41 dr`ava imala nekog svog predstavnika na toj listi. Da li smo mi u ne~emu 41. u svetu? – prime}uje dr Sabo, i dodaje da se on zbog toga nije mnogo uzbu|ivao jer je raspolagao ohrabruju}im podacima. – Kada sam 2008. po~eo da radim u Ministarstvu nauke i tehnolo{kog razvoja kao pomo}nik ministra,

na SCI listi, te broj tih radova kada se podeli s brojem nastavnika koji rade na Univerzitetu. Beograd, na primer, nije vukao nikakve poene po osnovu tri prva parametra, ima objavqenih radova u „Nature-u„ i „Science-u„, ali ne i fantasti~ne domete, a najve}i uspeh je zapravo postigao po osnovu broja radova na SCI listi. – Postoji nekoliko miliona nau~nih ~asopisa i od tolikog broja svega 10.000 je tzv. prva svetska liga i samo se oni priznaju – obja{wava profesor Sabo. – To je ba{ kao {to ni nekakva seoska liga nije Bundes liga ili Liga Evrope; zna se ta~no {ta je {ta i koliko je kvalitetno. Jo{ 2003. na sajt Ministarstva za nauku stavqeno je da }e se upravo to ceniti i tada su nau~nici, istra`iva~i po~eli da prijavquju svoje radove. – Beograd, na`alost, nije u{ao na [angajsku listu jo{ pre tri godine jer je postojao neverovatan efekat tzv. afilijacije. Naime, kada smo “provalili” na koji se na~in boduju univerziteti, 15 dana nismo shvatili kako je mogu}e da BU nije tu kada

Prof. dr Tibor Sabo

analizirao sam situaciju u Srbiji i shvatio da je napredovala izuzetno mnogo, verovatno zahvaquju}i merama iz 2003-2005, preduzetim u vreme kad su ministri nauke bili prof. dr Dragan Domazet, pa prof. dr Aleksandar Popovi}. U okviru sektora kojim je rukovodio spoznao je da je na{a zemqa napravila veliki pomak, {to se dve godine kasnije, 2010, i pokazalo jer je „ScienceWatch” objavio da je Srbija u nauci postala „zvezda u usponu”. – To se mo`e tuma~iti na vi{e na~ina, ali ne sme da se naglasi da

smo znali da smo boqi od bar dva univerziteta na listi!? Onda je moja saradnica Jasmina Grubin otkrila da se za BU ne vezuje ~ak tre}ina radova, a to je veliki propust, pre svega Rektorata, jer postoje prorektori za nastavu i za nauku koji su morali da vode ra~una o tome da li je pored imena autora rada naveden i naziv Univerziteta u Beogradu. S tim fenomenom BU se borio tri godine i sad je situacija daleko boqa, ali ~ujem da je to problem i na Univerzitetu u Novom Sadu. Na{ sagovornik ka`e da je s rektorom Veskovi}em jo{ proletos razgovarao o nameri UNS-a da kreZna~aj ulaska u elitno dru{tvo ne ’put [angaja’. Tada se jo{ nije ni znalo da }e BU u}i me|u 500 “naj”. U Me|u prvih 20 na [angajskoj listi ~ak je 17 ameri~kih univerziteta, zame|uvremenu, na{ najstariji unitim dva iz Velike Britanije, dok je na 20. mestu Tokijski. Ali da ve} samo verzitet se na{ao u tom elitnom prisustvo u ovom elitnom dru{tvu izuzetno mnogo zna~i za ugled, pozicidru{tvu, i plasirao se izme|u 401. i ju, vidqivost i prepoznatqivost univerziteta i wegovih diploma u svetu, 500. mesta. Naime, treba znati se na Univerzitetu u Beogradu ve}, ka`u, ose}aju, jer ih sve vi{e kontaktiuniverziteti u tom delu liste ni`u raju stranci koji bi ovde `eleli da studiraju na svim nivoima studija. A prema prvom slovu svog imena po ento, pored akademske, otvara i veoma zna~ajnu ekonomsku dimenziju. gleskoj abecedi. – U svetu ima 20.000 univerziteta smo postali neka svetska velesila u i u}i me|u 500, zna~i me|u prvih Dakle, mi ne odustajemo od FP 7, nauci, jer to, jednostavno, nije mogutri odsto, zaista je sjajan uspeh. ali imamo problem {to neko nije }e s obzirom da imamo 7,5 miliona Prema mojim procenama, a izra~uodradio svoj deo posla – istinski stanovnika i da ula`emo za nauku nao sam to na osnovu mnogih drugih razo~arano ka`e Tibor Sabo. mo`da i sto puta mawe po glavi stalista koje rangiraju univerzitete, Ina~e, sa profesorom smo razgonovnika nego drugi. Opet, kada poUNS je trenutno negde na 700. mestu varali tokom wegove „radne posete” gledamo {ta smo uradili minulih na svetu, plus-minus 100 mesta. DaSenatu Univerziteta u Novom Sadu, godina i da je Univerzitet u Beokle, relativno blizu [angajskoj liuprili~ene povodom projekta “Put gradu u{ao na [angajsku listu, issti, ali i relativno daleko. ka [angajskoj listi”, koji sublimipada da to jeste pravi podvig. ra ambicije jedinog dr`avnog uniU naredne dve godine plasmani za Obja{wavaju}i koliko je trajalo listu bi}e na osnovu vrednosti iz verziteta u Vojvodini. Podsetimo, “pute{estvije” BU do [angajske li- 2011. i 2012, a taj period je ve} proubrzo po ulasku Univerziteta u Beste, dr Sabo ujedno ukazuje na {ta {ao. Zna~i da UNS ne mo`e tamo suogradu na presti`nu [angajsku lisve mora ra~unati i UNS, kako, tra u}i, ali mo`e, napomiwe dr Sastu 500 najboqih svetskih univerzieventualno, ne bi ponavqao gre{ke bo, u neko razumno vreme. teta u 2012, rektor Univerziteta u prethodnika, te na {ta posebno treNovom Sadu prof. dr Miroslav Ve– Da li je to kroz tri, ~etiri ili skovi} rekao je da se mo`e o~ekivaba da obrati pa`wu kada krene da se pet godina, ja to ne mogu da ka`em. ti da }e sad pa`wa javnosti (u smipriprema za taj put. Po wegovim re- Ali ve} sada }e se preduzeti koraci slu “{angajskih ambicija”) bipotrebni da bi se i{lo tim ti usmerena prema UNS-u. To i putem. Imamo sjajan pogled u „Premamojimprocenama, jeste logi~no, jer je UNS drugi budu}nost: dogovorili smo se aizra~unaosamtonaosnovu univerzitet u Srbiji po “sta{ta }e ko da radi, rektor Vemnogihdrugihlistakojerangiraju skovi} i ja }emo imati i po`u”, veli~ini, broju nastavnika istra`iva~a i studenata, univerzitete,UNSjetrenutnonegde sebne sastanke, prorektori za na700.mestunasvetu” ali i po sve ve}em broju me|unastavu i za nauku }e uraditi narodnih projekata i inovacitako|e neophodan deo posla, ja, te ~iwenici da se vrlo visoko ~ima, univerziteti koji se prijave mo`da i neki instituti mogu biti kotira u regionu, ima zdrave ambiza plasman na [angajskoj listi bo- deo UNS-a, onako kako je to i u Beocije i rezultate stalnog razvoja i duju se po vi{e kriterijuma, ali je gradu ura|eno... Na sre}u se ne mopoboq{avawa kvaliteta. {est kqu~nih parametara: broj do- `emo osloniti, ve} moramo boqe da Uostalom, da nije neosnovano bitnika Nobelove nagrade me|u radimo sve {to je mogu}e. [teta je {to UNS `eli da pripremi stratebiv{im studentima kao i nastavni- da ako ste 700, ne budete 500. na svegiju za konkurisawe za presti`nu cima, broj najcitiranijih nau~nika tu. Ipak, mora se znati i to da samo [angajsku listu potvr|uje i izjava na svetu, radovi objavqeni u dva naj- 38 dr`ava sveta ima vi{e od jednog resornog ministra prof. dr @arka boqa svetska nau~na ~asopisa „Natu- univerziteta na [angajskoj listi. Obradovi}a: “Posle ulaska Beore” i „Science”, broj nau~nih radova n Vesna ^eki}


8

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

a{to svim narodima na Balkanu, a napose Slovenima pa i Srbima, ide tako kako ide, postoji niz razloga, od kojih svaki ima i pobornike i protivnike, ali obrni-okreni, sve se svede na zaslugu ili krivicu elita svakog od ovih naroda. Po jednoj od takvih „{kola mnenija“, nacioni su po prirodi inertni i tradicionalisti~ki zaostali, pa im elita muku mu~i ne bi li ih pokrenula putem progresa i svetle budu}nosti, dok na suprotnom polu stoji tvrdwa da je eliti gotovo svakog naroda najpre~a briga vazda bila iskqu~i vo su je ta i li~ na ko rist, zbog ~ega se nemali broj puta nisu libili potpunog konver-

Z

VERSKO I NACIONALNO KONVERTITSTVO KAO BALKANSKA „NASU[NA POTREBA“

Sirotiwavazdabila ~estitijaodelita titstva, odri~u}i se pri tome nacionalne, verske i svake druge pripadnosti narodu ~ija su navodna elita. Mada bi, po definiciji, elite trebalo da odlikuje neko „vi{we“ po{tewe, samopo`rtvovanost, dostojan-

Santova~ki pravoslavni hram koji su podigli [okci-pravoslavci

stvenost i karakter, bezbroj je primera kada prost puk spontano pokazuje daleko vi{e takvih karakteristika od svojih „vo`dova“, daju}i obilne argumente za tvrdwu da se u slu~aju balkanskih elita zapravo radi o sloju zbog koga i nastaju filmske replike tipa „neki }ete da poginete, a neki }emo da se vratimo“ Elem, slu~aj {oka~kog stanovni{tva malenog sela Santovo (danas Hercegsanto u Ma|arskoj) jedan je od najeklatant ni jih ova kvih pri me ra. Konstantno suo~eni sa poku{ajima ma|arizacije, {to je bila i zvani~na dr`avna politika KaundKa monarhije, naro~ito od Nagodbe, [okcima u ovom selu je kona~no „prekipelo“ na prelasku iz 19. u 20. vek, kada im je umesto do tada uobi~ajenog „ilirskog“ jezika u bogoslu`ewe u seoskoj crkvi uveden – ma|arski. Santova~ka paorija se pobunila zbog toga i potra`ila pomo} kod nadle`ne nadbiskupije u Kalo~i, koja je ostala gluva na wihove zahteve za povratkom narodnog jezika u bogoslu`ewe, ba{ kao {to su neumoqivi bili i kardinali i }esarske vlasti u Be~u u koji su Santov~ani slali, tako|e, deputaciju. Kada su shvatili da im niotkuda ne}e prite}i pomo} u o~uvawu jezika u „ro|enoj“, Rimokatoli~koj crkvi, Santov~ani su se odlu~ili na potez bez presedana u tada{woj Austrougarskoj. Naime, preko somborskog pravoslavnog prote Qubomi ra Ku pu sa re vi }a, sa 1.200

Krila tri armije ko je Dimitrije Stojakovi}, sli~no kao austrougarski feldmar{al Svetozar Borojevi}, plemeniti od Bojne, primer zagri`enog konvertita, {ta tek re}i za Milana-Emila Uzelca, Srbina rodom iz Vrhovina u Lici, ro|enog 1876. u ma|arskom gradu Komaromu, gde mu je otac slu`bovao kao austrougraski oficir. Uzelac se tako|e {kolovao na presti`nim KaundKa vojnim akademijama, da bi kraj Prvog Svetskog rata do~ekao kao komandant Austrougarskog carskog i kraqevskog ratnog vazduhoplovstva u ~inu general-majora. Penzionisan, „mirovao“ je do 1920, kada je u avgustu mesecu reaktiviran u generalski ~in i postavqen na mesto komandanta vojne avijacije Kraqevine SHS, polo`aj na kome je ostao sve do aprilskog sloma 1941. godine. Odlazi u Zagreb, da bi svega nekoliko dana kasnije, u ~inu po~asnog generala, prihvatio poziv poglavnika novouspostavqene NDH Ante Paveli}a i „bacio se“ na formirawe „ratnog zrakoplovstva Hrvatskog domobranstva“, kojem je zvani~ni komandant bio sve vreme postojawa ove nakazne dr`ave pukovnik Vlado Kren. Penzionisan u novembru 1941. godine, pristao je da kao Srbin bude „ikebana“ usta{kom re`imu, pa je tako u avgustu slede}e godine, dok je usta{ki re`im gazio kroz reke krvi srpske neja~i, u sred Zagreba u prisustvu specijalnog izaslanika Hermana Geringa, vazduhoplovnog asa iz Prvog svetskog rata i tada{weg mar{ala Luftvafe, pompezno obele`ena „75 obqetnica `ivota i 30. obqetnica pilotskog zvawa za~asnog generala NDH

A

vlastoru~nih potpisa, [okci – gotovo svi `iteqi Santova, podneli su zahtev vladiki ba~kom Germanu Opa~i}u i patrijarhu srpskom Georgiju Brankovi}u da „prevere“ odnosno budu primqeni pod okriqe Srpske

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

pravoslavne crkve. Do toga je, i pored burne reakcije i protivqewa rimokatoli~kog klera, ma|arskih prvaka i „skandalizovanih“ pe{tanskih novina, do{lo sve~anim ~inom 12. marta 1899, o ~emu svedo~e

brojni dokumenti, ali i zanimqiv roman „Raskr{}a“ Dragomi ra Duj mo va, bu dim pe {tan skog kwi`evnika srpskih korena i dela. Godine koje su usledile, razno-razni pritisci, pa na kraju

Rova{

O~i na le|ima

E

moj gari{a, da sam znao Po~elo to polako da ste`e {ta me ~eka, dva puta obru~ oko mene, slu`e se svim bih razmislio o mom dai sva~im. Pre neki dan vidim qem politi~kom anga`manu. desnokrilni kom{ija uzeo [ta bi mi falilo da se, kao {tap u ruke, kao ne ~uje dobro sav ostali po{ten svet, po~pa nosi i slu{ni aparat. Sve ma olak{avao pos’o, za svaki nem baviti bizmisom i batado ju~e mu sa osamdespet ni anslu~aj izvadim i bateriju iz lim ovu moju strast za vaskodrak nije smetao, a ba{ sad, telefona, vidim da tako saveliki narodni boqitak, i da rekad je ‘vaka sitvacija u dr`atuju bezbedonosni stru~waci ~em, op{ti benefit. Ovako vi, mora da nosi slu{ni apakad ima{ suspektnu sumwu na sam se kao stari borac za derat i da se na {tap oslawa!? prislu{kivawe. Zna~i, prate mokratiju na{ao na udaru neKobajagi ga {logiralo, a ovamo me! Neka, nemam ja {ta da krikih centara mo}i, koji `ele da na papcima i ~varcima ceo mejem. Po{ten sam k’o i svako slome ki~mu nama koji smo se sec pregura. Kad god pro|em moj. Mi Adetovi}i smo, od kad godinama borili protiv bivkroz parki}, eno ga sedi, igra je sveta i veka, u zatvor i{li {eg re`ima. Posebno su na zub {ah sa svojim penzionerima, a samo zbog politi~kih okolnouzeli nas koji smo se sve ovo ovamo me ispod oko gleda i sasti u kojima i tu|a koko{ka u vreme protiv wih borili u samo prati kud se kre}em. Ona tvom loncu mo`e da predstamom srcu re`ima. Da re~em, moja naivna Danica skoro svavqa izgovor za obra~un spro}u iznutra. ki drugi dan mu pozajmquje soneistomi{qenika. O tome da smetam tim nekim li i {e}era, navodno mu mala Al’ opet nije mi bilo svejedcentrima mo}i, o kojima }u vipemzija, pa sam morao da joj zano kad nas je u povratku ku}i je{e u danima koji su pred nama, branim da ga uvodi u ku}u na dan taksista „isek’o“ u koloni a definitivno do jedne od slekafu i slatko. Jer, dok se ona pred Gazelom, {to mi se do sade}ih Novih godina, da nije de{avalo. nema nikakve sumqe. Zna{ koliko su ovi Mi Adetovi}i smo, od kad je sveta Poku{aj kontrole je prestoni~ki taksisti i ve ka, u za tvor i{li sa mo zbog dostigao stra{ne pristojan svet, pa ti politi~kih okolnosti u kojima i tu|a razmere, jer kako meni objasni za{to je druga~ije protuma~iba{ tog dana jedan od koko{ka u tvom loncu mo`e da ti ~iwenicu da ne wih odlu~io da kr{i predstavqa izgovor za obra~un mogu da iznesem kansaobra}ajna pravila spro }u ne is to mi {qe ni ka tu za sme}e, a da se i tako ugrozi ni~iju neka tobo`wa sirodrugu nego ba{ moju tiwa ne okupi oko we i po~ne da okrene da pristavi yezvu, mabezbednost? Nismo pre{li mi pretura po ostacima tog, da tristo metara, kad eto ti kola tori hoh{tapler mo`e celu kure~em, organskog |ubreta. Mihitne pomo}i pod rotacijom, }u da mi ozvu~i. Pa taj bi mi sle da ja nisam ~it’o Lekarea pa se i oni „ubacuju“ u kolonu. bre mikrofon u bazen montini gled’o one silne {pijunske Koliko je to dobro organizovarao, ben~pres klupu ozvu~io, filmove, pa poku{avaju da me dok ova moja }urka kiflice iz no shvatio sam tek kod „Zmaja“, zavaraju svojim, za tu priliku, rerne izvadi! gde su inscenirali kao neku saupodobqenim izgledom. Nagrnu ^ime se sve ti centri mo}i obra}ajku, pa kobajagi pru`aju na kantu ispijenih lica, neone}e poslu`iti, prosto da ne pomo}, nema sumwe nekom od brijani, u rite obu~eni, nemaju poveruje{. Evo, pre neki dan starijih operativaca (mo`‘ stida ve} i neku sitnu decu sa sam morao do na{eg ministra, biti da je i u penziji pa ga disobom vuku ne bil’ se boqe mai u sred-sredce Beograda, taglo samo zbog mene) koji se izskirali, kobajagi se odu{evqamo kod Terazija, ni~im izale`ava nasred autoputa. Kao, vaju „stroganofom“ od prekju~e zvan, mobilni mi otkaza poslukrenuo ~i~a da pretr~ava yadu, i dopola popijenim „moetom“... {nost. Prvo po~eo ~udno da krpa ga udario {leper. Ma nemoj Kao da ja ne znam ko je wih po~i, pa mu onda skroz nestao !? Pa nisam ja od ju~e. Mene, slao da prikupqaju obave{tajsignal. Kratko je to trajalo, bre, dok je Udba pratila, vi ne podatke o mojoj personi. Pa dok nismo iza{li iz tunela, ste pi{ali u ga}e i jeli pa~ija kome treba polovna „diorova“ ali nisam ja od ju~e, znam da su govna, pa ste sad na{li da me ko`na jakna kad se zna da }e mi se ubacili u komunikacije. levatite!? ova zima biti blaga!? Sad... da ipak ne bih du{manin AleksaplAdetovi}

Milan-Emil Uzelac

Emila Uzelca“. Prvi avijati~ar tri propale dr`ave, prezren od svih, umro je, ipak, mirno u snu, paradoksalno na pravoslavni Bo`i} 1954. u Zagrebu, i to kao slobodan ~ovek.

To {to se na slikama ne vidi znamo samo mi, svoji smo. Taj rova{ na dostojanstvu te{ko zaraste ova{ mo` biti nameran a mo` da bude i slu~ajno. Rova{ilo se kadgod ode kod nas mlogo vi{e neg {to toga danas ima, al je bilo mawe rova{eni’ qudi a vi{e rova{a je bilo med `ivinom il med onim s ~etir noge. Rova{ je kadgod bio mlogo va`an i za onog ko rova{i i za te {to su bili rova{eni. Rova{ili su qudi ono {to je wino, da se zna ~ije je {ta. Rova{ je trajo najdu`e a belega najkra}e. Bele`ilo se samo kad je trebalo da traje par dana il par sati a rova{ilo se da traje. I rova{ i belega su imali mlogo zna~ewa, makar {to su na oko bili ne~itki za one {to s grada do|edu na ferije me|u rova{ene i pobele`ene. Za belegu nikad nije bilo kasno, belega se udarala i kad je svin~e il marvin~e ve} veliko, debelo i kad mo`e il u salamuru il na va{ar. Nije kadgod bilo ko {to sad ima ti kreda, farbi i koje{ta pa mo{ udariti beleg ~askom. Kadgod je bilo druk~ije i toplije. Lo`ilo se i u pe} i u {poret, lako je ondak bilo da se uzme gara i da se nagaravi kakva belega. Me}ali su belegu tamo di se

R

lako vidi. Nije to bilo sitno pismo u kojem sve pi{e, jok. Ne bi ni mogli tako po wima da pi{u, ti {to su za bele`ewe retko da su mirno stojali u mestu. Trebalo je tu i ve{tine i brzine i patenata kako lako i jednako da se udari belega. Neko je samo garavio a neki su ~uvali i malko farbe, {to ostane od kre~ewa. Zabele`ene guske sve imadu ofarbane glave, ko da su i{le digod na ondulaciju a sviwi budi potkre~eni ko i cigqe u konku. Take je bilo najlak{e poznati ako se digod pome{aju. One s garavom belegom je ve} trebalo {acovati di i kako im belega stoji. Svaka je bila ko potpis i pe~at zajedno, da se garantuje vlasni{tvo. Tako se i po{tovalo, sem kad nije. Bilo je i ondak lopovluka al je bilo i robije, pa ko je teo da proba mogo je i jedno i drugo. Retko je bilo da ta dva nisu i{la zajedno i da lopovi nisu posle bili u prdekani. Rova{ je moro da se mete ranije. S wim se i raslo i `ivilo. Bilo je svakojaki rova{a, dok je po avliji, po jendecima il digod po barama na kraj sela bilo sve belo i pirgavo od perja i pro{arano od papaka il kopita. Kadgod je i oko nas bilo bogatije neg {to je sad bogato nuz nas same. @ivinu su uglavnom rova{ili po nogama. Povata redu{a pili}e pa im otfikari po jedan nokat, da se zna za koga rastu i ~iju su. @ivina posle naraste i rakoqi se po avliji, al nokat ne raste i rova{ ostane za navek. Svaka ku}a je imala svoj rova{ i taj se kom{ijski sporazum po{tovo. Patke i guske su rova{ili izme|u prstiju, malko im recnu ta wina vesla i ondak plovna ko`ica bude ron|ava. I tu je bilo sporazuma kakvu koja ku}a ima kombinaciju.

To kako se rova{i prenosilo se s kolena na koleno, bila je to ko neka za{tina marka za sva~iju ku}u. Uku}ani su znali jo{ od pre a kad dovedu snajku, oma je brzo nau~e i kakav je win rova{, da se ne zabuni il da je kogod iz kom{iluka ne zafrkne. Rova{ se kod nas i u supi vidio. Ne kuvamo mi supu s noktima, redu{e poseku nokte s `ivinskih nogu pa se taj rova{ ni ne vidi. Vidi se onaj kad do|e red na petla. Velike petlove su kadgod rova{ili po kresti il min|u{ama. Ize{ supu od petla ako kreste nema, tu oma nisu ~ista posla, oma ko da neko krije rova{. Umela je `ivina da prileti preko kod kom{ije, ondak il kom{inica il pulin oma osete i vide da to nije wina i jave okolo da ima jedna koko{ka koja nema win rova{. Javqalo se il li~no, il se poru~ivalo po onoj kom{inci s kojom su divanili da javi onoj s kojom se ne divane da je kanda wina koko{ka priletila preko. Ako opet po toj s kojom obadve divane stigne potvrda da jeste, da je to rova{ od ovih, ondak ona {to s ovom ne divani, samo uvati koko{ku i zavitla je preko. Koko{ka ko koko{ka, nadigne dreku i galamu kad po~ne ve} tako matora da u~i da leti visoko i kad se dvared zabatrga u svojoj avliji, svi znadu da se vratila ku}i i da je sve na svom mestu. ]utawe se nastavqa, lova{ traje al se i u ti{ini zna ~ije je {ta. Sviwi su se kod nas uglavnom sami rova{ili. Umeli su da nekom prasetu odgrizu par~e repa il da se rova{e nazimice po uvetu, kad se potuku. Ondak vi{e nema brige i ne treba ni farbe ni belege, to se i s tavana vidi ~ije je. Bilo je i rova{enih qudi. Qudski rova{ je malko druk-


dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

9

UPOTREBA @IVOTA

MarijaBijader iwensuprugVladika

l Nikonezna {tajeministar hteodaka`e. Istragajeutoku. l Radovinaputu demokratizacije! Pre|ite nadrugustranu!

l Preupotrebe promu}kati ilipremu}ka upotrebiti?

NAOPA^KE

Sna{li se na{i i tamo, nije da nisu. Oma ih do~ekali, dali im poso, debelu platu, vole ih {to su vredni, pametni, ~uvarni i po{teni i {to imaju voqu za sve. Imaju sad i svoje ku}e, limuzine, imaju mir, ne znaju tamo ni ko je ~iji ni ko je iz koje partije. Kad nam po{qu slike, da vidimo kako im je tamo lepo, bude tu svakojaki. Bude i u ku}i, bude pored bazena, bude onih s mora. E te su nam najva`nije. Lepo se vidi da nisu rova{eni, da se ne vidi vi{e ~iji su i da kanda na{i vi{e nisu. Mo`da }e nam do}i dogodine, ako uspu da na|u malko vremena od silnih putovawa i letovawa. Kanda da ba{ i nisu radi da nam se brzo vrate, makar i samo u goste. To {to se na slikama ne vidi znamo samo mi, svoji smo. Taj rova{ na dostojanstvu te{ko zaraste. Nevoqa je {to }e im oni tamo i to izgladiti, pa ih vi{e ni po tom rova{u ne}emo poznati da su kadgod bili na{i i ko mi. n BoraOti}

l Kaddobijete {tostezaslu`ili, dobi}eteinalog.

Ize{ supu od petla ako kreste nema

~iji od ovi doma}inski rova{a. Rova{enog ~oveka ne mo{ oma poznati ~iji je, al mo{ po rova{u znati kakav je. Ako ima puno rova{a i ako te gleda smrknuto, begaj od tog, kod taki se brica sama otvara u xepu. Ima qudi koji od ro|ewa imadu belegu, obele`ila i’ neka bo`ija ruka il ve} neko od wegovi’ {to te belege me}e na qude. Nekima se vide, nekima ne. Neke belege pokrije kosa a neke su pod ko{uqom il digod u ~ak{irama. Bude da belega nikad ni{ta ni ne zna~i, il taj {to je ima ne traje tolko da se zna kakva je to belega i {to je nosio. Da je osto jo{ malko, mo`da bi se i znalo, ovako, belegu vi{e niko ni ne spomiwe, sem kad kogod posle, kad skinu crninu, sawa tog {to je o~o pa sete i belege. Po~eli smo da se razilazimo kojekuda i da nam je svugdi boqe neg ode kod nas. Popu{tali smo silan na{ svet da ode preko, da mu po kom{iluku bude boqe neg u na{oj avliji.

P

Ilija Markovi}

Dve godine po postavqewu na ovo mesto, 1927, Dimitrije Stojakovi} mewa ime u Dime Stojai, a dolaskom Hitlera na vlast „avanzuje“ na mesto ambasadora Ma|arske u „ve~itom Nema~kom Rajhu“. Kao „provereni Firerov prijateq“ i germanofil, na ovoj poziciji ostaje sve do 24. marta 1944, kada ga Horti na zahtev Nemaca, svega pet dana nakon nacisti~ke okupacije Ma|arske postavqa za premijera i ministra inostranih poslova. Na ovom polo`aju Dime Stoaji se „proslavio“ uvo|ewem u premijerski kabinet velikog broja ministara iz redova Sala{ijevih „strelastih krstova“, ali i priqe`nim radom na „kona~nom re{ewu jevrejskog pitawa“ u zemqi u kojoj je, dodu{e, i do tada antisemitizam bio slu`bena politika, ali i zemqi koja je sve do dolaska Stojaija na vlast odbijala da svoje Jevreje hvata i upu}uje u nacisti~ke logore smrti. Ovaj „vrhunac karijere“ Dime Stojaija, Srbina iz Vr{ca ro|enog kao Dimitrije Stojakovi}, potrajao je sve do avgusta 1944. godine, da bi nakon {to ga je pobedni~ka vojska SAD 1945. uhvatila i isporu~ila Ma|arskoj – sasvim pravedno bio i odmeren i presu|en. U zoru 22. avgusta 1946. godine, zbog masovnih ratnih zlo~ina i u~e{}a u genocidu, Dimitrije Stojakovi} je, nakon prijema posledweg sakramenta od rimokatoli~kog sve{tenika, izveden pred streqa~ki stroj. n Mili}Miqenovi}

l Ivicazna ukomejevic. UTomeje{tos.

Zlo pod suncem: Dimitrije Stojakovi}

i ishod Prvog svetskog rata, kada je Santovo postalo selo na samoj granici Ma|arske sa Kraqevstvom SHS (sada Srbijom), uslovili su povratak pojedinih {oka~kih porodica u rimokatoli~ku veru ili preseqewe u novonastalu dr`avnu tvorevinu Ju`nih Slovena, ali tada vrlo riskantan i jedinstven potez gotovo celokupnog stanovni{tva Santova u poku{aju o~uvawa vlastitog jezika, stoji u velikoj opreci s pona{awem dobrog dela elita. Primera za to je tu{ta i tma, ali kao jedan od najeklatantnijih se mo`e navesti i onaj Dimitrija Stojakovi}a, Srbina iz Vr{ca, koji je „dobacio“ 1944. godine do mesta premijera i ministra spoqnih poslova Hortijeve Ma|arske. Dimitrije, ro|en 1883. pod Vr{a~kom kulom, napravio je karijeru kao verni vojnik Austrougarske, pa kraj Prvog svetskog rata do~ekuje u ~inu pukovnika. Kako tada{wi na~elnik Generl{taba novonastale SHS, vojvoda Mi{i} ne gleda blagonaklono na `equ kraqa Aleksandra da u novu jugoslovensku vojsku prima i one koji su ga do ju~e gledali preko ni{ana, a nemaju}i strpqewa da sa~eka uklawawe pobednika sa Cera i Kolubare sa mesta prvog vojnika, Stojakovi} odlazi u Budimpe{tu, u kojoj slede}e, 1919 godine poma`e admiralu Hortiju u gu{ewu ma|arske sovjetske revolucije Bele Kuna, {to kasnije biva nagra|eno mestom vojnog ata{ea u Berlinu.

Rumi. I, da vam ka`em – a vi proverite po Rumi – Vladiku je narod voored mene za stolom je osamdeset ~etvorogodi{wa `ena – `eleo, strahovito ga je voleo! A za{to su ga toliko voleli, ne bi vam znana, dakle, nikako starica, a jo{ mawe baba! – blistave fizi~la re}i... I kad sam se udala za wega, odma sam vidila da nisam pogreke i mentalne krepkosti i dobre ~ulne percepcije (~uje i naj{ila. Dr`ali smo kafanu Najlon, ~uvena kafana, nekada na glasu – goni`e frekvencije, {trika bez nao~ara), glasne i jasne i, ~esto, {aqispoda rumska je tu dolazila – a moja mama Rozina je kuvala i jelo se dove re~enice s mestimi~nim izlivima smeha propra}enog {akom na nosilo u kafanu... Ja sam se posle zaposlila u ko`ari, kratko vreme, ustima, `ena solidno o~uvane memorije, koja mi omogu}ava sveobuhvao~uh \ura mi nije dao da radim...” tan i dinami~an, efektan i relaksiran razgovor uz miri{qavo kafe“\ura Mizdrak nije va{ biolo{ki otac?” no okrepqewe. Razgovaramo pred aditorijumom koji za stolom ~ine – “Ne, nije, ja svog oca i ne poznajem... Mama se od wega rastala, a ja se sticajem reporterskih okolnosti – wena najstarija }erka Branka Banisam ni rodila. Nije tela da `ivi sa wim! Pri~ala je da je bio alkoweglav, dvostruka udovica, protagonista moje pro{lonedeqene filmholi~ar. Znam da se zvao Josip i da je bio {uster, prezime ne znam... ske reporta`e, i Brankina }erka iz drugog braka Sandra, povratnica @ivio je u Osijeku, to znam, tamo se posle i o`enio... Ne interesuje iz Crne Gore. Tri `enske generacije iz vileVladika, pod ~ijim plame! I kad je moja mama Rozina u{la u neven~ani brak sa \urom Mizdrafonom su jo{, slu`beno odsutni, Brankin sin iz prvog braka Dragan kom, nosa~em na `elezni~koj stanici u Rumi, ja sam napunila godinu Milanovi} [i{a i Brankin zet, {to }e re}i Sandrin mu`, ukqu~ujudana. O~uh me je priznao. Bio je uncut...” }i u ovaj porodi~ni orkestar i dva pseta Milicu i Pekicu, ma~ora \o“Uncut?” leta i jo{ dve ma~ke. Nedostaje samo Alojz Bijader Vladika, Marijin “Da, bio je uncut... da sada ne pri~am... Ali me je priznao! Rodila sam pokojni mu`! A o wemu je re~. se i do{la mami na muku! Mama je bila slu{kiwa, radila je po tu|im Ko je Vladika? U najkra}em, Alojz Bijader je uo~i Drugog svetskog ku}ama, a svoje ku}e nismo imali... Mama, o~uh i ja potucali smo se po ubijawa “pobegao” iz rodnog Livna u Srem, koji je u to doba me|u naivtu|im sobama oko `elezni~ke stanice. I Vladika i ja, dve godine ponim Bosancima i Dalmatincima slovio za Obe}anu zemqu, i prvu stra{to smo se ven~ali, do{li smo kao podnicu svoje sremske konobarske biograstanari u ovu ku}u...” fije ispisao je mastiqavom olovkom na Ku}a je , u stvari, vila me|uratne rumparagon-bloku u restauraciji svojih kuske gospo{tine, nekada urowena u rastimova na rumskoj `elezni~koj stanici, kowu zimzelenog parka s figuralno ju je svojom metlom povremeno dovodila u o{trickanim {im{irom i cvetwacima, red rumska slu{kiwa ~asnog ~e{kog naa sada je to stara, pa ipak dobro dr`e}a rodnog imena Rozina, ro|. Ori{ek, nedama – najstarija i najotmenija ku}a u ven~ana supruga ~etrnaest godina mla|eg @elezni~koj ulici – kojoj zelenkaste stani~nog nosa~a \ure Mizdraka, i mama zidove upravo podmla|uju kozmetikom. Marije Bijader, ro|. Ori{ek. To je hacijenda velikih gabarita, s kroZamislimo sada za potrebe ove rubrivom pod crepom kao poklopcem kov~ega i ke pomalo halucinogenu, premda u kafansa sedam krovnih prozora – mansardi, duskoj i boemskoj stvarnosti i domicilnoj guqaste forme kao nekakav brod u dubiistoriji i mitomaniji ne i nemogu}u sini prostranog i svetlog dvori{ta. Ro|etuaciju u kojoj neki hipoteti~ki brat na u pauzi ime|u Dva svetska ubijawa, kurumske kafanske lo`e zare|a od npr. `e}a je obele`ena u vizuri i linijama zalezni~ke stani~ne restauracije, preko padnim stilskim akcentima svojstvenim kultne kafane “Najlon”, pa preko kafatakvim arhitektonskim organizmima kone vatrogasnog dru{tva i birtije je su poslovni i uop{te lovarni qudi “Sport”, do restauracije hotela “Srem” (advokati, trgovci, lekari) podizali seili hotela “Jedinstvo”, i na tom krivudabi u mirnim i skrajnutim, pa i elitivom i skliskom putu, od {anka do {anka, sti~kim perivojima oko centra grada. izme|u jave i sna, suo~imo se sa istinom Predwi deo ku}e, weno lice ili – zabat, – izuzetnom ~ak i sremskoj kafanskoj feokrenut ulici i kapiji, sastoji se od nomenologiji – da je u svakom od ovih prozora mansarde, ~elo krova, i pod wim zglobnih i presti`nih kafanskih preduje polukru`na zastakqena veranda s vraze}a u svoje vreme, glavnih takore}i limtima na boku, oslepqena zelenim platfnih ~vorova stare kafanske Rume, pa sanom preko cele povr{ine staklenih tamim tim i kontinenta Srema, slu`io i bli u`qebqenih u oquskanim i rasu{eostavio pe~at svoje konobarske harizme, nim ramovima s ispucalim gitom oko svog (vladi~anskog) duha i ve{tine, bestakla kao sa zanokticama, polukru`ne smrtni rumski posleratni patricij kakrstatste forme i debqeg, rusti~no izfane, bard dr`avnog ugostiteqstva, vedenog profila, s niskom zidanom Alojz Bijader Vladika! Be{e on sve{teosnovom, prizemnim delom oblo`enim nik {anka, bo`ijom voqom predodre|en Marija Bijader: „Vladiku je narod strahovito voleo...” imitacijom popularnog fasadnog kamena za kafanu, obdaren ili, boqe re}i, obeFoto:@.Markovi} reqefne teksture, operva`enog asimele`en u svom konobarskom esnafu onim tri~nim fugnama i s polukru`nom zelenom policom za saksijsko cvetajanstvenim svojstvima s elementima neke uvrnute genijalnosti, koja }e du` celog prozorskog fronta. ga je izdvojila iz rumskog ugostiteqskog estabili{menta. Ako bi smo Marija Bijader, zavisnica od cve}a i glavni scenograf vileBijakafanu – kafanu u smislu fenomena i jednog od nose}ih stubova svakoder, autor i koautor ba{tenskih i saksijskih kola`a (“Slikajete me dnevice – determinisali, za{to da ne, kao neku vrstu (paralelne, urpored mog cve}a!”), `ivih eksponata kojih je svuda oko ku}e, ispod gobane) crkve sa {ankom kao oltarom i osobqem kao sve{tenstvom, onspodstvene jelke uz ~ije stablo se uvija br{qan, i pored staze u prvom da bi u toj crkvi i u toj religiji, nema sumwe, Alojzu Bijaderu pripaplanu dvori{ta s egzoti~nom kolekcijom ukrasnog rastiwa, o`ivela dalo mesto Patrijarha ili Vladike. je stakleni front verande saksijom u kojoj bukti, kao koraq, `bunasto Kada sam se na zalasku oktobra meseca raspitivao na jednoj kapiji u jesewe stvorewe u stadijumu vatreno crvenog cvetawa. Betonska krov@elezni~koj ulici u Rumi za stari drvored kestena du` trotoara, drna plo~a verande obrasla je tamnozelenim vre`ama br{qana, ~iji se vored za koji sam, uzgred budi re~eno, sentimentalno vezan jo{ iz rumelipti~ni slap sliva niz staklenu vertikalu. I u stvari, odsustvo maskih gimnazijskih vremena, i kada me je `ana na kapiji – pravdaju}i se logra|anske perfekcije i geometrijske izve{ta~enosti u scenografida nije ro|ena u ovoj ulici i rekav{i da o aleji kestenova ispred svoji dvori{ta i ku}e, cvetni i `bunasti aran`mani sabqastih i bi~ajih prozora ne zna ni{ta pobli`e, ali zato zna ko bi o tome mogao vistih listova “ra{trkani” na travi ili betonu, dva psetanceta i ma~ke {e da mi ka`e – uvela u rascvetalo dvori{te prve ku}e do wene kod koji tr~kaju ili se izle`avaju na suncu (okrugli ba{tenski sto pre“tetka Marice”, ko bi tada rekao da }u posle razgovora sa Brankom Bakriven `utom mu{emom s pogledom na kapiju), i sve to, i ovako odoka weglav, rumskom udovicom s filmskom biografijom, danas, evo, razgo– taman da nismo progovorili ni re~ – prolazi kod mene kao prijatno varati i sa wenom mamom Marijom Bijader. i svetlo mesto ure|eno s puno dirqivog truda i spontanog {arma. “Moja mama Rozina, slu{kiwa, dolazila je u stani~nu restauraciju Marija Bijader: “Znate ~ija je ovo ku}a bila... Vidite, ovu je ku}u da radi, pa sam i ja povremeno sa wom dolazila... I tu sam zapala za oko dvadeset ~etvrte godine sazidao gospodin Oto Petrovi} iz Zagreba! I konobaru kojeg su zvali Vladika! Ja sam se wemu svid’la...” ovde su `ivili on i wegova supruga, pa su se odselili u Zagreb – tamo “Za{to Vladika?” su i umrli – i onda je Oto, posle rata, ku}u izdavao podstanarima. A “Za{to? Ne bi vam to znala re}i... Svi su ga zvali Vladika, cela Rupo{to je `elezni~ka stanica blizu, a mi smo tu nedaleko dr`ali kama i okolina znala ga je po tom nadimku, i ako se me|u starijim Rumqafanu, tako smo Vladika i ja ~etrdeset devete do{li kao podstanari u nima budete raspitivali za Alojza Bijadera, te{ko da }e neko znati o ovu ku}u. @ivili smo na spratu, a dole je stanovala jo{ jedna porodikome se radi... Samo pitajte za Vladiku! Vla-di-ka! I ja sam ga zvala ca. I ja sam tu rodila tri }erke! I jedan dan dolazi gospodin Oto iz ~ikaVladika, bio je ~etrnaest godina stariji od mene. I kad sam sa maZagreba i ka`e mom mu`u: ’Vladika, znam da vas sa troje dece niko nemom dolazila na stanicu... balavica sam bila... I kad se pojavim u re}e primiti na stan... Do{o sam da vam ponudim ku}u da je kupite, ako stauraciji, se}am se, a konobar ~ika Vladika me nekako ~udno gleda! vam odgovara, na tri godine otplate, pa otpla}ujte, koliko mo`ete i Svid’la sam mu se... I mislim se, jeste stariji, ali bar je zreo ~ovek, kad ho}ete, mese~no, godi{we, od voqe vam... Ako u|ete u ~etvrtu godinije balavac, ne}e me izraditi, prevariti... I danas sutra, dr`’ vamo nu otplate, suma koja ostane ide sa kamatom.’ I ostalo nam je dvesto pedr`’ tamo, udam se ~etrdeset sedme za ~ika Vladiku.” deset hiqada... Eto, tako smo ~ika Vladika i ja postali vlasnici ove “Sa koliko godina?” ku}e!” “Sedamnaest! I rodila tri }erke, Branku, Ivanu i Jadranku, i sve “Korektan potez tog Petrovi}a. – Ko je gospodin?” su, fala dragom Bogu, zdrave...” “Veliki xentlmen bio... Veeeeeliki! I wegova gospo|a... o, bo`e, “Nije {kodilo to {to je stariji?” kako se zvala.... Filmska glumica!” “Ta, di }e {koditi... Ha-ha-ha... ^ika Vladika je meni bio jako dobar! A bio je dobar i drugima, pomago je qudima... Bio je velika li~nost u n @eqkoMarkovi}


10

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

KaKojeuKoloradusru[enastaraameriKa

Nedajutravuniza`ivuglavu n Pi{e: ^et Hardin epublikanci iz Kolorada planirali su pobedni~ku zabavu, ali ono{tosudo`iveliuutorak uve~evi{ejeli~ilonada}u. Nije postojala ta koli~ina kantri muzike ili pesme poput “Bo`e, blagoslovi Ameriku” kojabiimmoglateve~eripodi}i raspolo`ewe. Predsednik Barak Obama slu`i}e drugi mandat, vlada savezne dr`ave Kolorada sada je ~vrsto u rukamademokrata,aAmandman64, kojilegalizujemarihuanu,pro{ao jenareferendumu. Kolorado Springs je administrativnosredi{teokrugaElPaso, najkonzervativnijeg u toj saveznojdr`aviijednogodnajkonzervativnijih u Sjediwenim Dr`avama. Uwemujepetvojnihbaza,ukqu~uju}iiNORAD.Utajokrugsumigriraliekstremnijevan|elistiizcelenacije,kaomuslimaniuMeku.U tomokruguKarlRouvgovorinadonatorskimskupovimarepublikanaca.Tamo,pak,Republikanskustranku predvodi ne}ak Pola Bremera, nekada{weg upravnika koalicionihprelaznihvlastiuIraku. Ipak,tonijeKoloradokakavje bio pre 20 godina. To nije ~ak ni

R

Kolorado od pre {est godina kada su glasa~i na referendumu izglasali instituciju gej brakova. I nigde ta ~iwenicanijeprimqenas vi{e `alosti nego ovde, u velikoj balskoj sali hotela u predgra|uKoloradoSpringsa,gde se“velikabela~kanada”Republikanskestrankeokupilaipatilau izbornojve~eri. Na stranu Obamina pobeda, ni{ta nije moglo tako {okirati i ogor~iti ovu gomilu uglednih republikanaca–ionihkojisuseborili protiv gej brakova – kao izglasavawelegalizacijemarihuane. Jedinstveno u ograni~enoj starojAmerici,UstavKoloradasada dopu{tasvakomgra|aninudauzgaja svoju “travu”, i u svom posedu u svakom trenutku ima jednu uncu ili28,34grama.Uskoro}esepojavitikofi{opovi,aporeziodwih ve} su nameweni javnom obrazovawu. Bi}emo,kakosunasmedijiopisali, “ameri~ki Amsterdam” (ali bezprostitutki). Iakojeovopobedaliberalizma, tojeipobedaintenzivne,te~esto pogre{noshva}eneideologijeDivqegzapada,kojapostojiuovojdr-

AmErI^kI AmSTErdAm l Ustav Kolorada sada dopu{ta da svako uzgaja marihuanu i u posedu ima 28,34 grama, a uskoro }e se pojaviti i tzv. kofi {opovi l u 12 saveznih dr`ava SAD-a posedovawe marihuane ka`wava se isto kao i mawi prekr{aj u saobra}aju l 17 dr`ava legalizovalo je kori{}ewe marihuane u medicinske svrhe l 18.000 dolara ko{ta licenca za komercijalno uzgajawe marihuane u Koloradu l prema na referendumu usvojenom amandmanu, svaki stanovnik Kolorada sme da posadi 6 stabqika marihuane bez straha od kazne l lane je u SAD bilo 750.000 hap{ewa povezanih s marihuanom.

`avi. Legalizacija marihuane do{lajeizonogistoganarhisti~kog zamahakojijepomogaoda2000.godinedr`avadopustiupotrebumarihuanezamedicinskesvrhe. Pritome,predsednikObamanijeizvukaokoristodglasawaomarihuaninitimujeonopomogao,kako }e vam re}i svako ko se bavi prodajom marihuane u terapijske svrheuKoloradu.Re~jeopredsedniku koji je upotrebio Ministarstvopravosu|adazatvorivi{eordinacijazale~ewemarihuanomnego {to je to u~inio Bu{ u svojih osamgodinauBelojku}i.Samo}e vreme pokazati kako }e Obama u drugom mandatu reagovati na ovo novo isticawe prava saveznih dr`ava. Ina~e, stru~waci su mesecima pre izbora kr{ili ruke od o~aja nad politi~kom dinamikom Kolorada.Ho}eliovda{wedemokrate uspetidapokrenepredsednikkoji je izgubio puno od svog glamura i optere}en je s ~etiri godine pogre{aka i krivih procena? Ho}e li se republikanci ujediniti oko Romnija, koji je ovde izgubio unutarstrana~keizboreodsvogsuparnikaRikaSantoruma? Uprvom slu~aj, rani izve{taji govorilisuojakomodazivubira~a,{tojei{loObamiuprilog.U drugom, republikanci su se ujedinili, ali do odre|ene mere. Jer, wihov slogan “bilo ko, samo ne Obama”inijebioba{nekapotpora. Ipak, posledwa nada za republikancebilajebitkaokoreforme zdravstvene za{tite iz 2009, kojom je sada osigurana briga o zdravqu miliona, ali i obavezno pla}awe osigurawa za kontracepciju. Katoli~ki biskupi i evangelisti~kipastoriizcelezemqeapelovalisunasvojekongregacijeda budu svesne bezbo`nih na~ina na koji }e “Obamaker” biti kori{}en–da,dostupnakontracepcija jegreh–amnogisu~akkr{ilife-

Ameri~ki izbori u brojkama

deralne zakone politizuju}i sa svojih propovedaonica. “Obamaker”jebioiratnipolkli~nekada mo}nogpokreta“^ajanka”.No,~ak i na tom frontu republikanci su izgubilizamah.

U svakom slu~aju, kada je Koloradopodr`aoObamuspobedomod ~etiri posto i time zape~atio predsednikovu pobedu, postalo je jasno da ono vi{emese~no krbawe analiti~arainijebilopotrebno.

Koloradovi{enijedr`avakakva jenekadabio,ito}erepublikanci moratidaprihvate. (autor je novinar Kolorado Springs Indipendenta)

partije Martin Henriksen. Po wegovim re~ima, o~ekuje se da }e do kraja godine Danska primiti oko6.000zahtevazaazil.

pregovora mogao bi da bude znak budu}ihproblemakojiseti~udugoro~nih buxetskih tema u EU. Kamen spoticawa je deficit od 8,9milijardievraizahtevEKda zemaqa ~lanica pokriju tu sumu. Me|utim,nekolikodr`ava,kojeu svojim zemqama sprovode mere {tedwe,dovelojeupitawetajiznos.Glavnipregovara~Evropskog parlamenta Alen Lamasur naveo jedaEKmoradoutorkadapodnesenovibuxetskipredlog.

VESTI Danskadesnica: Zaustavite RomeizSrbije Danska narodna partija zatra`ila je od vlade da privremeno obustavidavaweazilastrancima zbogpove}anogprilivazahtevaza azil, pogotovo onih koje podnose RomiizSrbije.„Na{azilantski sistem je pod tolikim pritiskom dajeDanskojneophodnapauza”,izjaviojeportparoltedesni~arske

BuyetEUzako~en zbogdeficita Pregovori o buxetu Evropske unijeza2013.propalisuzbogspora izme|u zemaqa ~lanica i Evropske komisije o deficitu u ovogodi{wem buxetu. Neuspeh


dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

11

a~nosemoglo~utikakozvaJELICAMINI],ZAMENICAGENERALNOGSEKRETARASAVETAZAREGIONALNUSARADWU INTERVJU ni~nicima EU u sredu ujutru,nakon{tosustigleprve zvani~ne potvrde da je Barak Obama izborio drugi predsedni~ki mandat, pada kamen sa srca na briselski beton. Iako su tokom predsedni~kekampaweuSAD„mudro}utali”,ne`ele}idasejavno opredequju, nije tajna da su predstavnici Ujediwene Evrope pri`eqkivali pobedu dosada{weg stanaraBeleku}e.Kakoobja{wavaju poznavaoci prilika u Briselitoda}eSADuvremenukoje hove politike nisu izmenili. uskla|ivawe neophodno ~ak i da lu, razlog za to je, s jedne strane, dolazi ponovo zna~ajno poja~a- Ipak, te{ko je o~ekivati da }e nemamokaodr`avazvani~anstav ~iwenicadasuzaprotekle~etiri ti svoje politi~ko prisustvo SAD zna~ajno pove}ati svoje pridaho}emouEvropskuuniju.AEU, godine ipak upoznali Obamu, a s sustvonaovomprostoru–ameri~ovde? pak,poru~uje:gurajtese,tra`ite, druge,strepwadabiwegovprotiv–Na{regionjete{kopogo|en kiprioritetisunegdedrugde. name}ite se, imajte inicijativu, kandidatMitRomnimogaodatvrglobalnom, a pre svega krizom u komunicirajte boqe, prezentujte l Akojeuproteklihnekoliko destavovekojejezastupaoukampaEvropskojunijisakojomjevitalgodina bilo vidqivo kretawe va{euspehe...akoho}etedaostawi–poputonogo„Rusijikaonajno povezan finansijski, trgovinuzlaznomlinijomkomunikacije nete vidqivi na horizontu. Druve}emneprijatequSAD”–pretoski,tehnolo{ki...Tojeuticalona u trouglu Beograd-Zagreb-Saragim re~ima – nema nikakvog ~iudelo.AEvropinikakonetrepogor{awe unutra{we politi~ke jevo,tojeprekinutosdolaskom opravdawazaletargiju.Idasene banovihladnirat. situacije u mnogim dr`avama sa Tomislava Nikoli}a na ~elo zanoseneverneTome:EUsigurno Pore~imaJeliceMini},zameovog prostora, dovode}i u pitawe Srbije. Kako se u Savetu gleda ne}e propasti dok mi ne do|emo nikageneralnogsekretaraSaveta daqu dinamiku procesa evropske natuo~iglednuregresijuodnonaredzapristupawe.Paninakon zaregionalnusaradwu,pobedaBaintegracijeire{avaweotvorenih sauregionu? toga... raka Obame izazvala je pozitivne pitawasasusedima.Pritomeje,da – Regresije ima u nekim, prvenl Ali preti li opasnost da reakcije diqem Starog kontinenzlo bude ve}e, igrawe na protivstveno bilateralnim odnosima, segranicaEUzadu`ezaustavi taupravoukontekstu aliseistovremenoodi“na Dunavu kod Vukovara”, ako wegovih najava o dagrava daqi uspon mulseimajuuviduosporavawakoja Da se ne zanose neverne Tome: EU sigurno qem razvijawu dotilateralne saradwe, sti`u~akinara~unulaskaHrbrih odnosa sa najkojajezadugoro~nustavatske u Uniju. Da li je mogu}e ne}e propasti dok mi ne do|emo na red mo}nijim akterima u bil n ost re g i o n  a kqu~ prevazi}i „zamor od pro{ireza pristupawe. Pa ni nakon toga... me|unarodnoj zajedna i koja uveliko “pewa”, te skepsu prema ~lanstvu nici,kaoiobe}awao Ali,za{tobiinteresSrbijebio ~lanice. Dakle, neophodna je usagla” svako zao{travazemaqa Zapadnog Balkana koja prestankuvojnoganga`ovawaSAD re~neinteresespoqnih“mentora” gla{enost ~lanica, kako bi bilo wenapoqubilaterale.Zvu~ipre- daseKosovoizoluje,dovedeubezpostojiudeluEU? ukriznim`ari{tima. pretilo da postane nepo`eqna mogu}edasvebuduukqu~eneurad tenciozno, ali nije neistinito – nade`nu situaciju i postane hro– Skepsa je u izvesnoj meri i –Uzto,wegovimprogramomobpraksakojabinepovoqnodelovala Saveta. To su neki od osnovnih tako funkcioni{e i EU. Postoje ni~niizvordestabilizacijeregiopravdana–jergledajtesamoprouhvatnije socijalne, a pre svega na daqu stabilizaciju regiona i ona?Dalibigra|aniSrbijeimaprincipa rada ove multilateraloblastiukojimajeidentifikovan blemekojeimajuRumunijaiBugarzdravstvene za{tite za ameri~ke wegovoporavak. ne,regionalneorganizacije. zajedni~ki interes, gde su obezbe- li od toga koristi? Ili Srbi na ska. Ali, s druge strane, uspehe gra|ane, hvata se i pravac evropTako|e,nesmesesmetnutisuma |enanekasredstvaigdesemulti- Kosovu?Uzto,mikoji`ivimodacentralnoevropskih i balti~kih l [tabiSrbiji,osimnapsiskogtr`i{nogisocijalnogmodeda zaokru`ivawe NATO jo{ nije nas–nismove~ni.Trebadati{anlateralnasaradwauvelikoodvija: holo{kom planu, mogla doneti zemaqanikoneosporava.Sre}om, la, odnosno socijalne tr`i{ne zavr{eno,kaoida}edaqepro{isunovimgeneracijamadana|usvoj trgovina, transport, energija, zaeventualna odluka Evropskog Hrvatskajepove}iniindikatora privrede, zahvaquju}i kome sa 10 reweEU,nakonHrvatskeiIslanmodus vivendi tako {to }emo im {tita `ivotne sredine, istra`isavetaouslovnomdatumuzapobli`aovojdrugojgrupi. posto svetskog stanovni{tva i 30 da,sasvimizvesnoimatiodre|eni vawe i razvoj, javno zdravqe, ru- olak{ati danas da sutra na tome ~etakpregovorasaEU?O~ekujeIna~e, mnogi aktuelni otpori procenata svetskog proizvoda, zastoj,kakozbogunutra{wekonsoralni razvoj, pravosu|e i unutra- radesa{tomaweoptere}ewa. te li da bi takav korak EU mosu uslovqeni internim politi~Evropa obezbe|uje ~ak 60 odsto lidacijeUnije,takoizbogvreme{wiposlovi...Itu,najverovatnigao zaustaviti talas evroskepkim i ekonomskim prilikama u l Ho}elisesadane{toproukupnih svetskih izdvajawa za sona koje je zemqama kandidatima meniti u statusu Kosova u saje,ne}ebitiozbiqnihposledicai ticizma, koji je zapqusnuo Sr~lanicama Evropske unije. Ali, cijalnuza{titu.Iskustvazemaqa neophodno za sprovo|ewe svobumom Savetu za region  alnu sapored tih o~igledno pogor{anih biju? EUne}erizikovatisvojkredibiseverne Evrope i posebno Nema~hvatnih reformi. Tome treba doradwu? politi~kih odnosa u tzv. dejton– Proces je svakako dvostran. litet. Hrvatska }e u}i u Uniju, ke, sa ovakvim modelom u najizradatiidaRusija,KinaiTurskata– Kosovo je svojevremeno, po- Strategijapro{irewazasnivase skomtrouglu. ba{kaoimiostali,sazaka{we`enijojformi,pokazalasudajeon ko|e imaju primetno prisustvo u na principima konsolidacije, wemmawimilive}im.CrnaGora l Na drugoj strani, srpski i sredstvom Unmika, postalo ~lan najboqe odolevao globalnoj ekoregionu, {to mo`e vi{ezna~no kosovski premijeri, Ivica DaSaveta za regionalnu saradwu. U uslovqavawa i komunikacije, uz stalno dobija pohvale. Ima i Srnomskojkrizi.Akrozovepredseduticatinabilateralneimultila~i} i Ha{im Ta~i, za mawe od teku}imdokumentimasepojavquje neophodni kapacitet same EU da bijasvojihuspeha,Albanijajestani~keizboreuSADstiglajeipoteralne odnose na Zapadnom Balmesec dana sastali su se dva sazvezdicomifusnotom,anasku- integri{enove~lanice.Sdruge bilizovala unutra{we politi~ke tvrdadastvarnabrigaogra|anima kanu. puta.Otvaralito,poVama,zapovima koje Savet organizuje, we- strane,svakazemqakojaimaaspiodnose, Makedonija ima “prikrimo`e da se isplati ne samo ekoUtimjeokolnostimaprili~no ista perspektivu za rasplitagovipredstavnicisedeizatabli- racijedapostane~lanicaEUmovene”pregovoreopristupawu,tzv. nomski,negoipoliti~ki–navodi spektakularnom zajedni~kom turwebalkanskog„Gordijevog~vocenakojojpi{eKosovosazvezdi- radapoka`ekapacitetdasproveHLAD.Mismosviizlo`eniutidrJelicaMini}. nejomdr`avnesekretarkeHilari ra”? com.Nakonpo~etnihnesporazuma, de neophodne reforme kako bi cajimaizokru`ewainawegauti–Usvetupostojestatusnapitato je danas op{teprihva}eno stamogla da uskladi svoj politi~ki, ~emo.Svivolimoonekojiemituju l A{taregionumo`edoneti Klinton i Visoke predstavnice pobeda Baraka Obame, posebno EU za spoqnu politiku Ketrin wakojanisure{enavi{eodpola we.Opet,una{imosniva~kimdoinstitucionalni, pravni, admipozitivnuenergiju,verujuusebei u svetlu ~iwenice da je, pri- E{ton,zemqamaregionaipakupuveka, a `ivot ide daqe, trguje se, kumentima i daqe figurira “Unnistrativni i ekonomski sistem sebe po{tuju. Takvi su uvek poli~no neobi~no, Hilari Klin- }enajasnaporuka:daSADiEUkosara|uje, postoji, napreduje... To mikuimeKosova”.AliuSavetuza sa propisima, pravilima, stan`eqnodru{tvo.Pabudimoondai tonposetilaoveprostoreusa- ordiniraju svoje delovawe na Zava`iizasamuEU–pitaweKipra. regionalnusaradwusenemogunadardima, politikama i odgovaramitakvi,presvegazbogsebesamih. mom fini{u kampawe? Zna~i padnomBalkanuidaseosnoviwiNaravno, sve uti~e na sve drugo. metatire{ewana{tetubilokoje ju}om praksom u EU. Nama je ovo n Miroslav Staji}

T

Ameri~kisuinteresi ipaknegdedrugde

UTOKUZASEDAWENAJBOGATIJEGKONGRESANASVETU

STARADEVIZNA[TEDWAJO[UVEKSPAJABIV[USFRJ

Mi{kovi}iuparlamentu OdSarajevadoStrazbura ina}eodsredinesedmice,kadasespustizavesa na18.kongresKomunisti~kepartije,dobitinovugarniturupartijsko-dr`avnogvo|stva,koja}e bitina~elunajmnogoqudnijezemqesvetanarednihdeset godina. Da ne bude zabune, ovde nema neizvesnosti kojajepratila,recimo,nedavneizboreuSAD:odavno seve},naime,znada}enovigeneralnisekretarKPpostatiSi\inping(59),teda}eonumartu2013,tokom godi{wegzasedawaNarodneskup{tine,formalnopreuzetiiulogu{efadr`aveodsvogprethodnikainapartijskojfunkcijiHua\intaoa.Tako|eseznaida}eza novog premijera biti imenovan doktor ekonomije Li Ke}iang (57). Ina~e,od2.270delegata,kolikoihjeuPekingdo{lokakobi predstavqalo82miliona~lanovapartije,dobardeonemanikakvestvarnemo}i,alije,sdruge strane, u~e{}e u radu Kongresa uzelo i niz itekako uticajnih figuratamo{weekonomskearene,odkojihsenekinalazeiuvrhulistenajbogatijihKineza.Recimo,vlasnikfabrikazaproizvodwugra|evinskihma{inaLiang Vengen, koji slovi za naji- mu}nijeg stanovnika Kine s imetkomod11milijardidolara, ~akjevi|enza~lanaCentralnog komiteta,dokjewegovnajbli`i pratilac, 10 milijardi dolara te`ak kraq sokova Zong ]inghou,veomapo{tovaniuva`avan ~lanKongresa. Zapravo, prema pisawu lista „Harun”, kineske verzije ~uvenog „Forbsa”,  Kongres KPK predstavqa najlovarniji skup deputata na svetu. Sedamdesetnajimu}nijihdelegatazajednojete{ko~ak 89,9milijardidolara,dok,pore|ewaradi,660najvi{ih ameri~kihzvani~nika–po~evodpredsednikaSADBarakaObamepadosudijaVrhovnogsuda–nara~unuima „bednih” 7,5 milijardi zelenih nov~anica. Ipak, mora sejasnore}iitodase,ba{kaoniwihoveameri~kekolege,nioviKinezinisuobogatilizahvaquju}isedewu uparlamentu,negosuve}punihnov~anikauwegau{li. Atuje,naravno,bogatstvosamokvasalo. „Politi~ko aktivirawe” najbogatijih predstavnika kineskog dru{tva po~elo je, ina~e, u prvim godinama ovogmilenijuma,itonainicijativutada{wegpredsednika\iangaCemina.Uostalom,tojebioilogi~anko-

K

rakusituacijikadajenatemequekonomskograstaod prose~no 10 procenata godi{we, rastao i broj dolarskihmilijardera.Ceminjestogaproceniodajeboqeda ihima„naoku”,odnosnodabududeoestabli{menta,negodasvojnovackoristekakobipotkupqivalipoliti~are–idanas~ak173li~nostisa„Harunove”listeima iva`nepoliti~kepozicije.Ipak,bi}edatonijepuno pomoglo,jerjedosada{wiliderHu\inataonaotvarawu Kongresa otvoreno priznao da je korupcija toliko sveprisutna da lako mo`e da potpuno sru{i kinesko dru{tvo.

UKinijedohodakpoglavistanovnika2010.godine bio2.425dolara,dokje,naprimer,uSADbionanivou 37.527dolara.Ipak,nesmesesmetnutisumadaje,prema podacima UN i Svetske banke, od 2000. BDP udvostru~ena~ak300milionaKinezapresko~ilogranicu siroma{tva.Me|utim,itekakobodeo~ipodatakidau dana{woj Kini mawe od 10 procenata stanovni{tva kontroli{e60postonacionalnogbogatstva,{tostvarasocijalnijazgorinegoukapitalizmuitekne{tomawinoufeudalizmu!Iupravosutajdramati~ansocijalnijazkojiquqatemeqedru{tva,tepomenutagolema korupcija, uz ve} uznemiravaju}e usporavawe privrednograsta,kqu~niizazoviskojima}esesuo~itinovokineskovo|stvo. n E. N. L.

le`emilionievri}a

ugonostalgi~ara ima {irom biv{e nam donato,ve}samopomiwawesli~nogimenaipresumovine;jo{slu{ajuhitoveskraja20.vekai dastrazburskogsuda}ebudu}ekupcenateratina organizujuBalkan`urke.Ipak,najvi{erazoprez.OdstareInvestbankeostalaje,pak,jo{ loga za nostalgiju imaju stare devizne {tedi{e poneka reklama na odavno neokre~enom zidu i kojesunovac~uvaleubankamakojesuposlovale poreskidugkojisepopeona21milijardudinara. na teritoriji SFRJ - posebno ako su izabrali Poreznicisadao~ekujudasenamireizste~ajne bankukojanijeimalasedi{teuwihovojrepublimase,atubitrebalodasejaveistare{tedi{e. ci. Jer, s raspadom zemqe ostali su bez uloga, a Kao{tojepoznato,uSrbijipostojiAgencija problemstaredevizne{tedwezawihnijere{en. za osigurawe depozita i svakom {tedi{i je gaUtojpri~iveomalo{esupro{li`iteqiBorantovano po ra~unu u jednoj banci 50.000 evra. sneiHercegovine.WihovsporsInvestbankom Alizastarebosanske{tedi{eovoneva`i.U istaromQubqanskombankomstigaojedosudau samojAgencijika`udajeZakonomoosigurawu Strazbudu,iovaevropskapravosudnainstitucidepozitapredvi|enodaoniosiguravajudepozite ja na kraju je, sredinom protekle sedmice, dala polo`ene kod banaka u Srbiji. Bosanski tu ne starim{tedi{amazapravo.To,me|utim,nikako spadaju,paseodlukasudauStrazburunawihine nezna~ida}eimve}sutranovacle}inara~un. odnosi.Samimtimninovaczastrane{tedi{e Jer,iSrbijaiSlovenijasunajavilida}ese`anemo`eseobezbeditinateretFondazaosiguliti,uzporukubiv{imdeponentimapomenutih rawedepozita.Zakonkojiovumaterijuregulibanakadadaprepravosna`nepre{estupiojenasnagujo{27.jusudenetrebani~emudasenadaju. la 2005, pa u Agenciji tvde da Ina~e, Slovenija bi trebalo nisunadle`nazatestare{teHo}e li presuda daisplatideponentimaizbiv{e di{e~akidapomenutapresuda va`iti za sve bratske republike 635 miliona postanepravosna`na. evra,aSrbijapodugovawudavno {tedi{e biv{e SFRJ O~igledno je da za stare uga{eneInvestbanke204,4mili{tedi{e rasplet jo{ nije na zna}e se tek ako ona ona. Obe sume su s sa pripadajupostane pravosna`na vidiku, ali je zato tu novi za}imkamatama. plet.Naime,AmilaOmersofU Ministarstvu finasija i ti},predsednicaUdru`ewaza privrede, naravno, pomno prate {ta se doga|a. za{titudeviznih{tedi{a,ka`edasepresuda Ministar Mla|an Dinki} ka`e da }e presudu izStrazburaodnosinasve{tedi{enesamou prou~iti,videtikojesuimplikacije,ateknakon BiH nego i Hrvatskoj i Makedoniji. Iz najjutogabi}ejasnokoje}eslede}ekorakepreduzeti. `nijebiv{erepublikesenisudosadaogla{aIstovetanstavimajuiuMinistarstvupravde. vali,dokZagrebpoku{avave}vi{eoddeceni[toseti~eslovena~kestrane,stvarjezawih ju bezuspe{no poku{ava da se povodom te teme kristalno jasna. Premijer Jan{a je poru~io da dogovorisaQubqanom.Usvakomslu~aju,ho}e iovakonemajuparaidaimnepadanapametdaisli za sve ove slu~ajeve presuda iz Strazbura plate{tedi{e,dokjepredstavnikVladeuQuozna~iti preokret zna}e se ako ona postane bqanizapitawasukcesijeRudiGabrovecbionepravosna`na. {toumereniji,najavquju}ida}eseonisigurno Zasadaimamosamotu`nupri~ukojumoguda `alitinapresudu.Powegovimre~ima,savnovac pri~ajustare{tedi{eizbiv{enamdomovine. koji se tamo nalazio bio je plasiran u kredite Recimo,SumbilaSmajlovi}izTeo~akakodTupreduze}imaiBiH.Zbogrataunekada{wojrezle je invalid od detiwstva. Da bi joj pomogli, publici, preduze}a te zajmove nisu vratila, pa roditeqi su joj od detiwstva ulagali novac na zbogtogacelompri~om,ka`e,trebadasepozabakwi`icu.Ali,ostalajebezteu{te|evineisave tamo{winadle`niorgani. da~ekadajojsenovacvrati.Ina~e,rokzaisplaPoznato je da je stara Qubqanska banka netuje,shodnostavuStrazbura,{estmesecinakon stala, a nakon we je formirana Nova. Wu, pak, {topresudapostanepravosna`na. slove~kadr`avanameravadaproda,ibezobzira n Du{anka Vujo{evi}

J


12

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

PISMO„DNEVNIKU”IZPARIZA

Kremacijakao vesnik`ivota n Pi{e: Du{an Simin

D

a bismo lak{e podneli temu po|imo izokola. Sticajem novinarskih okolnosti, na vest o smrti meksi~kog slavnog umetnika Haima Tinta, uputili smo se u grad wegovog boravka i rada, San Miguel de Aqende. Ro|en je u Bijeqini 1907. godine, rastao u Tuzli, studirao slikarstvo u Zagrebu, potom se zaputio u Holivud odakle, fasciniran revolucionarnim freskoslikarstvom Siqeirosa, Ikstijana, Rivere i ostalih, ubrzo prelazi u Meksiko, gde umire 1987. Namera nam je bila da u wegovom bliskom okru`ewu saznamo vi{e o wemu samom, ali i o odnosu religije i erotizma u slikarstvu Latinske Amerike. Sam grad nas je iznenadio svojim baroknim stilom {panske tradicije, moderno prilago|enim trotorarima za invalide i prevla|uju}im brojem ameri~kih dr`avqana. Zapravo, ~itav je preplavqen penzionerima severnog suseda koji za skromne penzije u svojoj domovini ovde `ive « bogovski, negovani i pa`eni. Stoga nije slu~ajno da se ne mali broj umetnika zapu}uje u San Miguel da u wemu oku{a sre}u. Starosna dob kupovno mo}nih Amerikanaca diktira ukus i zapazili smo da za neki izraziti modernizam nema tu velikog interesa. Kad ne lezi vra`e, Spenser Tunik, poznat u svetu po svojim fotografijama masovno ogoqavanog sveta, povodom Dana mrtvih, upravo u San Miguelu stvara svoje « duhove», `ive manekene prekrivene prozirnim belim velovima. Tako su Smrt i Eros ovaplo}eni za hri{}anski praznik do kojeg Maksikanci veoma dr`e. Ovo nam otkriva da u San Miguelu danas vi{e ukus ne diktiraju konzervativni starci i da je specifi~nost latinsko-ameri~kog hri{}anstva prodrla i na tr`i{te. Jer, traba znati, slikarstvo inspirisano katolicizmom tamo nije pla~evno sakralno kao u na{em, evropskom vi|ewu umetnosti. S lako}om }emo nai}i, na primer, na slike Bogorodice koja ple{e, vesela i u punom zanosu. U tamo{wem hri{}anstvu `ivot je pun inspiracije Erosom, smrt nema uvek tu`no lice. ^ak su u Meksiko Sitiju na sam Dan mrtvih ove godine organizovane manifestacije za senzibilizaciju stanovni{tva protiv gojaznosti, za kontracepciju, za socijalnu nadoknadu za abortus. Organizatori su uredno ujutru oti{li na grobqa da posete grobove i{~ezlih dragih osoba, e da bi dan posvetili smislu punokrvnog i zdravog `ivota, kao da je samo on ve~an, a ne zagrobqe. Pore|ewe s obi~ajima sahrana i odr`awa grobqanskih rituala u Evropi tako se nametnulo spontano za temu koju dodirujemo. Jer, ako pitate prose~nog Francuza od 40-ak godina kako zami{qa svoju sahranu, odgovorio bi vam de bi se rado li{io posmrtnog govora, da je dovoqno da ga stave izme|u ~etiri daske i spale, a pepeo raspr{e. Nema, dakle, grobqanske slu`be, nema ceremonije, nema groba.

Za ovogodi{we Sve svete prodaja cve}a u celoj Zapadnoj Evropi znatno je opala, ka`u cve}arske statistike. Svet sve mawe dr`i do grobqanskih obi~aja. Kremacija do`ivqava spektakularnu ekspanziju. Jo{ 80-ih godina marginalna, sa mawe od 1% kremiranih, danas, za razdobqe samo jedne generacije, postala je prava masovna pojava. U Francuskoj ve} dose`e 32% od svih pogrebnih usluga. Da nije samo o Francuskoj posebnosti re~ pokazuju [vajcarska, Velika Britanija ili Danska, koji prelaze 70% ovakvih usluga. Procenat kremacije u velikim gradovima kao {to su London (90%) ili Kopenhagen (95%), navode na zakqu~ak da je u wima upravo ukop izuzetak. Proces je revolucionaran i pokazuje da se u dru{tvu odnos prema smrti i sahrani, kao wenom ovrhovqewu, radikalno mewa. Slika umiru}eg okru`enog najmilijima u trenutku smrti, zatim cela zajednica dolazi u crkvu da se za du{u pomoli i potom odlazi na grobqe da se oprosti… podse}a na hri{}ansku matricu koja sve vi{e gubi smisao.

Na radi se samo o porastu ateizma, ve} o kulturalnim promenama koje `ivot, sa svojim novim tehnologijama, pogotovo u urbanim sredinama, name}e. Kod ku}e se umire samo kad se mora, kada se nema sredstava, ina~e se odlazi u bolnicu ili ve} neku specijalizovanu ustanovu. I porodice su, na~inom `ivota, me|usobno raspr{ene. Po du{ama najbli`i, sve ~e{}e, seobama su udaqeni jednih od drugih. Posete grobqima na kojima su svi najmiliji imali svoje mesto i predstavqali istoriju porodice kao inkarnacija muzealne genealogije, sve su mawe u~estale i sve mawe imaju smisao vezivawa za pro{lost. Zvu~i jereti~ki, ali mrtvi postaju balast. @ive grize savest zato {to ne mogu vi{e da se posvete mnogovekim obi~ajima sahrawivawa i poseta grobqima, ali na~in `ivota ne mogu da promene. Danas je pravi luksuz da svi najbli`i jedne porodice `ive i rade toliko blizu da zadovoqe tradicionalne navike vezane za rituale namewene umirawu i mrtvima. O~ito je vreme da se preispitaju obi~aji i prilagode sada{wim prilikama koje name}e `ivot, kako smrt ne bi krunisala `ivote kao zavr{etak neke banalnosti. Pa da nam svima Bogorodica zaigra. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

PUT OKO SVETA

ZLATNO OTKRI]E: Ruski ronioci prona{lisupravi„Eldorado”nadnu Ohotskogmora.Zapravo,radisebrodu koji je potonu pro{log meseca sa 700 tona rude zlata. Jedanaest ~lanova posade i daqe se vode kao nestali. Kao krivac za potonu}e ozna~enjevlasnikbrodakojijeisplovio izlukeuprkoslo{emvremenu.

KOCKARKA: Jedna kalu|erica iz LevistonaubliziniBafalaoptu`enajedajeudveseoskeparohije,ukojimajeradila,ukrala128.000dolara kakobipokrilakockarskedugove.Optu`ena Meri En Rap je, ina~e, u februaru pro{le godine prihvatila da sele~iodzavisnostiodkocke.O~ito,neuspe{no.

JA SAM...Zbog vo`we po trotoaru kakobizaobi{la{kolskiautobuskojijestajaonastanici,suduKlivlendu,uameri~kojdr`aviOhajo,osudio je jednu `enu na veoma interesantnu kaznu. [ina Hardin (32) mora}e da stoji na raskrsnici dva dana za redomposatvremena,satablomnakojojpi{e„Samoidiotvozipotrotoarudabiobi{ao{kolskiautobus”.

SVETITVITERA[:Velikombrojupoznatih li~nosti koje su otvorile svoj nalog na dru{tvenoj mre`i Tviter do kraja godine najverovatnije }e se pridru`iti i papa Benedikt [esnaesti. Papajepro{legodineposlaosvojuprvu porukuprekoTvitera,alisanalogaVatikana, dok }e novi nalog biti li~no wegov,ali}etvitovepopapinomnaloguukucavatinekodrugi.

a`e da je Novosadsko pozori{te jedno od najboqih u Srbiji i tu tvrdwu potkrepuqje nagradama i gostovawima, a nakon tri nominacije, kona~no joj se u rukama na{ao “Patakijev prsten”. “I kolege su rekle kao i vi – kona~no, nakon tre}e nominacije. Bila sam ube|ena da ni ovoga puta ne}u dobiti nagradu. Nemam sre}e s wima, a koleginica koja je tom prilikom sedela pored mene je to primetila, po mom pona{awu”, pri~a nam Livija Banka, glumica popularnog “Sinhaza”. Na pitawe da li “Patakijev prsten” donosi ve}u odgovornost ili, pak, olak{awe, Banka odgovara: “Sigurno je tu odgovornost. Posle svega, neki su rekli ’nismo videli tu predstavu, a sada }emo da je pogledamo, zbog nagrade’. Vidite da to ipak ne{to zna~i, publika je radoznala. Dakle, jeste odgovornost ali sam dobila i malo samopou-

K

INTERVJU NEDEQE

Politi~ari – Jesu. Kada smo bili mladi, ni u snu nismo zami{qali da mo`emo uraditi tako ne{to. Ne ka`em da smo bili an|eli, ali kao da su nama i porodica i {kola posvetili vi{e pa`we. Sada, {ta vidimo? Sede na internetu, tra`e najnoviji telefon... l [tasedogodilo? – Imamo mawe vremena i voqe. Ovo nas iscrpquje, pla{imo se da }emo izgubiti posao, da ne}emo kupiti ono {to moramo, to oduzima puno energije, pa nememo voqu i snagu da sednemo i popri~amo s decom. Ili se vidimo, ili se ne vidimo.

Dovoqnoidobro Prethodni gost “Intervjua nedeqe” peva~ica Bisera Veletanli} pitala je “na nevi|eno” Liviju Banku kako se ose}a? - Pa, dobro. Dobro se ose}am na poslu, dobila sam nagradu, trudim se da budem optimista i da sa zdravqem stojim dobro. Meni puno zna~e sitne stvari. Za sada – dovoqno. zdawa, potvrdu da dobro radim. Eto, i te`e mi je, i lak{e”, kazuje glumica, a mi je podse}amo da u aleji nenagra|enih velikana nije usamqena. – Da, sigurno je potreban kvalitet, a puno i sre}a zna~i, razne okolnosti. Kada ste imali dobru ulogu u sezoni? Ko nominuje? Da li je `anr popularan? Ove godine je nas sedmoro bilo nominovano, a ina~e je pet, tako da zavisi od puno stvari, ali i sre}a je tu. Ipak, kultura je negde na kraju kada gledamo `ivot. Treba imati posao, pare, nahraniti porodicu, kupiti obu}u, tek onda dolazi kultura, pozori{te... Eh, kada bih do`ivela da vlast ka`e ’podi}i }emo obrazovawe i kulturu na vi{i nivo’. Sve je va`nije od toga i zdravstva. l Da li su nedavni maloletni~ki zlo~ini naplata dugaiz90-ih?

l Setihsepredstave“Laku no} mama” – koliko su roditeqiodgovorni? – Sigurno jesu, ako neko i mo`e ne{to da uradi, to je roditeq. Mi mo`emo, {to ka`e predstava, ne samo da razgovaramo, nego i da saslu{amo {ta ka`u dete ili drug. Ako pitam ’kako si’, zna~i da me to interesuje, a ne zato {to treba to da pitam. Vi{e pa`we treba, da nikad ne bude kasno. Uzalud poku{ava majka da uradi sve, ako je kasno. l Omladinski bunt ne postoji,samonasiqe? – Za to su odgovorni i roditeqi, i {kola, i mediji – svi zajedno. l Dalisteoptimista? –Uvek. Prirodno sam takva, tako ro|ena. l ^ak i posle predstave “Pomoranyinakora”?

– I tada. Sva{ta sam imala u `ivotu, pa opet, ta predstava mo`e da bude dobar motiv. Bilo je slu~ajeva kada su posle predstave do{li roditeqi iz publike i rekli ’mo`da }u od sutra druga~ije razgovarati s ta{tom, svekrvom, detetom...’ Svako je na{ao ono {to ga dodiruje. l Kakotodaizvedemokada mediji pru`aju pogre{ne primere? – @ivot je jako kratak. Dragoceno vreme ne smemo tro{iti na takve stvari, moramo na}i lep{e strane `ivota, da nam to daje energiju, a ne suprotno. l I to ka`ete sileyiji, a on odgovori da nema posao, novac,nadu...? – A ja bih ga zamolila da mi ka`e {ta ima. Da napi{emo dve rubrike, {ta ima i {ta nema, pa da uporedimo. Ili da odemo daqe, da vidimo u Africi, kako je wima. l Mo`eliovdeikodanadrqa,najavqujuhap{ewa...? – Na{i politi~ari su jako dobri glumci (smeh). A mo`da zato jer su boqe pla}eni. Ne verujem u politiku, uvek ka`em da umetnost mora biti apoliti~na. Za mene je politika licemerna. l Dalisepublikapromenilauposledwedvedecenije? – Jeste. Mlada generacija koja `ivi brzo nema strpqewa za duge, ’langzam predstave’. Voli dinamiku! Sre}om, radimo raznorodne predstave, od mjuzikla do plesa, imamo gospel hor, de~je predstave i mlada generacija po~ela je da dolazi. I to je na{ ciq: privu}i mladu ali i srpsku publiku, jer su predstave titlovane, kako bi stekli naviku odlaska u pozori{te. l Kako obja{wavate zanemarivawekulture? – Mo`da nisu ni svesni koliko je to potrebno. Ili ka`u da kultura mo`e sama. Misle da }emo raditi ionako, kao korov.

ZEMAQSKIRATOVI

Nekasila est da je kompanija „Dizni“ otkupila kompaniju „Lukasfilm“ i tako postala vlasnik i fran{ize/brenda „Zvezdani ratovi“ – ili „Ratovi zvezda”, kako se kod nas godinama govorilo – odjeknula je medijima {irom sveta (a verovatno i dalekih galaksija, sada a i nekad davno). Naravno, u svetu velikog kapitala interesantna je svaka kupovina u kojoj ve}a zverka guta mawu, ali je to, mawe-vi{e, prirodno stawe stvari u liberalnom kapitalizmu. Ipak, zanimqiva je koincidencija da obe kompanije nose imena velikana filma, crtanog i igranog, obe su osnovane kada su wihovi vlasnici bili u uzletu svojih stvarala~kih mo}i, i obe su nad`ivele svoje osniva~e: Diznija fizi~ki a Lukasa poslovno (jer su potezi koje je vukao posledwih godina odnosno filmovi koje je snimao bili mawe isplativi nego oni na vrhuncu wegove karijere). ^iwenice govore i da su se i Dizni i Lukas proslavili filmovima namewenim deci, pa je i to argument za utapawe jedne kompanije u drugu. Kada se, davne 1977. u bioskopima {irom SAD po~eo prikazivati film „Nova nada“, zami{qen kao ~etvrta epizoda devetodelnog serijala „Zvezdani ratovi“, sam je Xorx Lukas, tvorac pri~e i re`iser, tvrdio da je u pitawu film za decu i omladinu. I sam sadr`aj filma potvr|ivao je wegov iskaz: u pitawu je lako baratawe op{tepoznatim stereotipima kostimiranim u svemirsku avanturu i puca~inu. Ni{ta u toj pri~i nije bilo ni novo, ni makar odmaknuto od poznatih {ema borbe Dobra i Zla, ali bilo kakvo mudrija{ewe zbuwivalo bi decu i omladinu, zar ne? Otuda je autor insistirao na pitkoj pri~i s mnogo specijalnih efekata koja }e zaseniti i legendarnu „2001 Odiseju u svemiru“ iz 1968.

V

Jedan od argumenata za kvalitet „Zvezdanih ratova“ upravo je bio i neverovatan broj specijalnih efekata u odnosu na „Odiseju“ koja je smatrana za najboqi nau~nofantasti~ni film do tada (i ikad) snimqen. Quti kriti~ari tvrdili su da se nau~na fantastika na filmu ne iscrpquje u broju i uspe{nosti efekata, ali niko nije previ{e mario za takve primedbe. Lukas bi lakonski odgovorio da je wegov film namewen deci. I zaista, mala|ana publika je hrlila u bioskope i od „Zvezdanih ratova“ stvorila dugotrajni blokbaster; odu{evqewe je bilo toliko da su mnoga

film gledala vi{e puta a zabele`eno je i nekoliko slu~ajeva u kojima je izvesni klinci film odgledali 70, 80 ili ~ak preko 100 puta! Podsetimo, tada nije bilo ni video traka niti DVD diskova. Posle ovakvog uspeha `eqno su ~ekani nastavci koji su do{li sa otklonom od tri godine: „Imperija uzvra}a udarac“ 1980. i „Povratak Xedaja“ 1983. i svi su bili na vrhovima listi najgledanijih filmova. Nakon wih je usledila pauza od ~ak 16 godina, tokom kojih je Lukas snimao „ozbiqne“ filmove, a armije fanova `eqno ~ekale obe}ane prve tri epizode. Senza-


dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

13

LIVIJA BANKA, GLUMICA

su dobri glumci

l Iskori{}avaju va{u potrebu za glumom? – Nama je lako zategnuti kai{, mi uvekmo`emovi{e.Pozori{teikultura}e`ivetiiposlewih,ibezpolitike. l Vre|a li vas to? –Kakodane.Narodusupotrebnii hlebi“cirkus”.Hlebzatelo,dokpozori{te,kwiga... l Ali ovo je bukvalno cirkus? – Da, cirkus. Vaqda }e i to da se mewa. l Sagovornici nam ~esto pomiwu povratak ili ostanak u devedesetim? – I ja mislim da nismo iza{li. Krenulismomalo,kaoda}emoiza}i, aliopetjesli~nokaoitada.Neznam za{toneidemonapred,jerneverujem datone`elimo.Za{tonebismo? l Zbog vlasti, korupcije, kra|e... –Togajeuvekbiloitogaimasvugde. Mo`dapravecirkusdanebismoprimetiliono{tojeispod,onova`nije.

l Smena Lasla Bla{kovi}a u Kulturnom centru? –Sme{naje.Uvekkadanekodolazi na vlast dovodi svoje qude, da bi rekli’viditekakosmodobri’.Stavila bih stru~wake svugde, ostavila one koji dobro rade, ali ovde je razlog smenesme{an. l Novi kadrovi vladaju}e ve}ine su ~esto nekvalifikovani? –E,ima}emoza~etirigodineizbore, pa}emovidetidalisudobroradili. l Ocenite smenu gradske vlasti? – Mi smo malo pozori{te, uvek se pla{imo, ’jao, samo da nas ne diraju, samodanaszaboraveiostavenamiru’. l Dotle je do{lo? – Jeste. Samo da dobijemo ono {to su obe}ali. ^im neko do|e na vlast, odmahka`edasupraznekase,kome}e prvo da uskrate? Naravno kulturi, obrazovawu i zdravstvu. Nama je va`nosamodaopstanemo. l Optimizam s tre}inom nepismenih?

– Pri~ali smo, nisu svesni va`nosti obrazovawa. To je bitnije od hap{ewa i korupcije,madaokotogamo`edase pravi ve}a buka nego oko nepismenih, a time bi trebalo dasebavimo. l [ta bi rekli mladoj osobi koja `eli da napusti zemqu? –Na`alost,ijabihjojsada rekla ’idi’. A nisam da idemo negde,ni90–ihnismooti{lii pre`iveli smo. Ipak, ako vam oduzmu20godina,ondane}eteda iva{edetebudeutojsituaciji, dajojodemladostniza{ta. l Kako se inteligencija pokazala? – Mo`da su postali pesimisti. l Propast 5. oktobra? – Da. Mislili smo da smo ne{to uradili, a na istom smo. Ne bavimsepolitikom,nevolimni dajegledam,budemimuka,ba{zatojersambespomo}na. l I vi se zatvarate? – U na{ mali `ivot, da bude lep. Dugovasnervira{tosebespomo}ni, ondasterazo~araniinakraju...Uvek senadamda}esedesitine{to,da}e bitiboqe.Ho}udaverujemu~oveka, jerispadadajeceosvetlep,asamoje ~ovekbo`jagre{ka. l Kulturna politika Grada, Pokrajine, dr`ave? – Imamo mawu platu u provinciji (smeh). l Novi Sad je Srpska Atina? –Bilanekada.Sadajevelikigrad, bezdu{e.A,jo{sedr`i.Volimovaj grad,strancika`udajesuper,alinije kao nekad. Ne bih dopustila da se ru{e lepe, stare ku}e. Nekada lepa, smirenaibogataAtinasadajeprenatrpanaibu~na. l Prvi put je vojvo|anska plata pala ispod srpskog proseka? –Mo`dajernajvi{eradimo(smeh), poznati smo kao vredni qudi, imamo jaku poqoprivredu, a paori su najsiroma{niji.Rade,rade...aza{to? n Igor Mihaqevi}

ZA ZVEZDANE FRAN[IZE

bude s „Diznijem” cionalne vesti o pripremama za snimawe tih delova malo-malo bi osvanule u medijima,alisuseuvekpokazalekaonovinarskepatke.Ipak,zahvaquju}ivideo tehnologijiapotomionojkompjuterskoj igrici „Zvezdani ratovi“ su kru`ili svetomiosvajalinovegeneracijegledalacauoriginalnomobliku(kaopokretneslike),apratilisuihstripoviiserijaliromanakojisu{irilitajuniverzumiubudu}nostiupro{lost(uodnosu nafilmove). Kompjuterskeigricesucelombrendu dodalenovu,virtuelnudimenzijukojaje nadogradila i nadma{ila filmske specijalneefekte.Klincikojisufilmove gledali u bioskopima u me|uvremenu su odrasliipostalikolekcionaritzv.memorabilija, posetioci konvencija i zagri`enifanovi-qubiteqikojisunataj na~inodr`avalisvojese}awenadetiwstvo.Onisubiliinajvatrenijigledaocialiikriti~ariserijalafilmovakojisuzakrpilinedostaju}eprvetriepizode: „Fantomska pretwa“ 1999, „Napad klonova“2002,„OsvetaSita“2005. Lukasjeoptu`ivandaje,~ak,izneveriosopstvenuideju,dajeprevarioobo`avaocei„izdaostvar“.Bilojepritu`biinadigitalnoremasterizovanestare filmove, u stilu da su previ{e u{minkaniidapodilazenovimgeneracijama.Lukasje,sasvojestrane,mukumu~iosanu`no{}udasenametnemladima kojipoznajusvetkompjuterskihigricai naviknuti su na brze akcije i {arene slike.Zatosuwegoviefektimoralida buduve}iiubedqivijiodigrica,{toje jo{ vi{e ogolilo i onako tanu{ne zaplete.Iprvetriepizode„Zvezdanihratova“bilesublokbasteri,alijeodu{evqewewimatrajalokra}enegospo~etnomtrilogijom. Nicrtani„Ratoviklonova“2008.nisu bili apsolutni uspeh, ali su dodali jo{jednukockicuuslagaliciposlovi~nouspe{nefran{izekojastalnopumpa profit.CelustvarsuuzdrmaleLukasove izjave da vi{e ne}e snimati nove „Zvezdane ratove“, iako je ostao du`an jo{ bar tri filma. Tek, posle zati{ja koje su redovno popuwavale nove strip sveske i romani, kao i igrice, pukla je

senzacija o kupoprodaji „Zvezdanih ratova“kojuprateinajaveda}esedmaepizoda sti}i u bioskope 2015. a da se ve} planirajuinastavci. Lukas je mudro zadr`ao mesto vode}eg konsultantaprojekta,anavodnojeorganizovaoiradnuve~erusoriginalnimglumcima(princezomLejomiLukomSkajvokerom;HanSolanikonijenivideonipomiwao,ali...),pretpostavqaseradidobijawa wihovog pristanka za pojavqivawe u sedmomnastavku.Nainternetforumima rasplamsale su se diskusije o smeru tog filma: osnovna dilema je koju }e liniju filmpratitiiuzimatiuobzirstripov-

rijal(preiposleDrugogsvetskograta ra|enisuserijalioFla{uGordonuili ^ovekuodBronze,DokuSevixu),{tose pokazalo kao dobar potez jer je mamilo mladupublikudagledanastavke.Zatakveserijaleva`ilojedasulakazabava kojadonosilepepare.Nekidruginau~nofantasti~nifilmovitako|esudonosilizaradu,poput„Ratasvetova“(1953) ili,kona~no,„2001.Odisejausvemiru“, ali su ostali jednokratni. Najbli`i uspe{nomserijalubilisufilmovikoji su se nastavili na „Planetu majmuna“ (1968),alioninisubilizami{qenikao celina,pajesvakislede}imoraodaim-

Te{ko je na}i dobru kravu muzaru Nespornojedaserijal„Zvezdaniratovi”(ufilmskomiostalimprate}imoblicima)trajevi{eodtridecenijeidajejo{uvekkoliko-toliko`iv,{toubiznisuzabavenijemaliuspeh.O~itojedasubosovi„Diznija“zakqu~ilidauwemujo{le`inekazaradapasuzatore{ilidagapazare.Dobrufran{izunijelakona}i,posebnokadpodrazumeva{irokspektarproizvoda,odfilmadotorbi, majica,posteraiigra~aka.Serijalje,sdrugestrane,imaoivelikiuticajnapopularnukulturuijedanjeodreperazarazumevawe1970-tihi1980-tih.Nemojmo smetnutisumanemalibrojqudikojisusenaraznimpopisimastanovni{tvaizja{wavalikaoXedaji.Alegendarnauzre~ica„nekasilabudesatobom“idaqe semo`e~utiuobi~nimrazgovorima. ske i romaneskne verzije doga|aja posle „PovratkaXedaja“.Verovatnojeda}ese stariglumcipojavitikakobinapravili sponusprvimfilmovima,aonda}eihnasleditiwihovipotomci(jerjere~ovi{egeneracijskomakcionomserijalu).Po{to je porodi~no/bra~ni segment pri~e poprili~nozapetqan,kozna{ta}eseotkritiu„sedmici“(kojekomebratilisestrailitetka,strina,ujakitd). „Zvezdani ratovi“ su najisplativiji filmskiproizvodkojisekrijeizaoznake „nau~na fantastika“, iako jedva da imavezesawim(brojnesuastronomskofizi~kegre{keuo~eneufilmovimakojeioleozbiqniautornebisebidozvolio).Filmovisura|eniuskupojprodukciji,svelikimbuxetom(efektisubili skupqi od glumaca) pa su i zaradili ogromne profite. Vizuelna atraktivnost bila je wihov kqu~ni adut. Xorx Lukasjemudroiskoristioiskustvasvojih prethodnika vezuju}i filmove u se-

provizujezapletnatemequprethodnog– {tonijeubedilogledaoce. Lukasje,pak,biomudrijijerjenajavio serijal i verovatno negde ima sinopsis (kakavgoddaje)zasveepizode,pajeosnovnopitawewegovogrealizovawa.Publikavoqnadagledaserije,tra`idaseobe}aweispunibezobzira{tosamapri~a nijenimalooriginalnaiuzbudqiva.Weni nedostaci ne}e spre~iti gledaoce da posle3-4godineodudaodgledajunovinastavakipodsetesenastarefavorite.U me|uvremenu ma{inerija zabave vredno vrbujenovequbiteqesloganimaustilu „najboqi serijal svih vremena“, a dobar deoposla}eobavitiistarifanovikoji svojeodu{evqeweprenosenaro|enudecu.Itakosekrugzatvaraneprestanodonose}ilakuzabavumasamailepprofit gazdama.Svisudaklezadovoqiisre}ni, ba{kao{tojetobiloibi}eunekojdalekojgalaksijikoznagde... n Ilija Baki}

SUSRETI: DEJAN VU^ETI] - VU^A, FRONTMEN GRUPE DARKVUD DAB

R&R jednako je „uradi sam” D

Selekcija je ranije bila jasnija. I jo{ nearkvudi su na po~etku turneje „Vi{to:kadasmomipo~iwali,imalismozai- dimo se“ razigrali pro{le nedeqe statoprejakoR&R nasle|e.CeotajnovitaNovosa|ane u Studiju M. Pozorilas,nesamoumuzicinegoiustripu,ufil{nomugo|ajuukombinacijiklasi~nogdarmu...biojerazvijeniprepoznatnasvetskoj kvud zvuka i xez elemenata doprinela je i scenikaone{tozaistaposebno.TojeprekiBisera Veletanli}, glasom, stasom i iskunuto devedesetih i sad je situacija svedena stvom,kojajezajednosmomcimakrenulana na entuzijazam koji klinci mogu da imaju – turneju.Zawenupublikukoncertjepredstailinemaju. vqaopravoiznena|ewe,aliiakoimjesvirka na momente dalovala neobi~no, ve}ina l Da li bendovi u Srbiji imaju zadoBiserinih ispisnika do kraja je ipak zadr- voqavaju}e prostore za svirku? malaglavama.Fanovibenda,poobi~aju,raz–Miimamotusre}u{tosmonavikliqugibalisuseve}posletre}epesme,kolikosu dedaodnasmogudao~ekujusva{ta,patakoi im to prostor i stolice dozvoqavale. Stu- naovakvestvari–dasvirmoutzv.sede}im dioMdoprineojedamuzikabudenaprvom prostorima, kakav je Studio M. Cela ova mestu,aniNoviSadnijeslu~ajnoizabran turneja bi}e takva, ve}ina ovih koncerata zapo~etnuta~kuturneje. bi}eupozori{nimilibioskopskimsalama –NoviSadjeprvigradukojemsmosvira- kojesuudobromstawu,alisenekoristejer livanBeogradakadasmoranihdevedesetih ti bioskopi vi{e ne rade. Imamo dovoqno po~iwalikarijeru.Novosadskapublikanam muzikeizasebedamo`emodaproberemonejeveomabitna,ainekakosmonaviklidasve kumek{usvirku,padasviramozaqudekoji novitetetestiramoba{ovde.Senzibilitet sede.Nezgodnojezaklasi~neR&R bendove, ovda{wih qudi sli~an je beogradskom, a kojinisudovoqnopopularnidamogunapuopetnisikodku}e,gdeupiruprstomutebe nitiprostorzahiqaduqudikakvihimapo i{~ekuju}idapogre{i{.Iztihrazlogavo- svimgradovima.Najmaweimaklubovaza200 limo da sviramo u Novom Sadu – priznaje –300qudi.Beogradodnedavnoimanekoliko namDejanVu~eti}–Vu~a,frontmengrupe mesta,alisveseopetsvodina20bendovasa Darkvuddab. scene. l Da li je i Studio M odabran iz nel Duga je turneja, 13 koncerata u 12 kog posebnog razloga? gradova? – To je druga stvar zbog koje smo turneju –Zasadjetolika.Imajo{nekolikograpo~eliba{uNovomSadu.StudioMjenajdovakojisudogovoreni,alinisupotvr|eni boqasalauzemqi,aprostordovoqnovelik datumi.Imamove}nekepoziveikontakteza da mo`emo odr`ati dva koncerta. Zna~ilo ovajprogramsBiseromnaprostorimabivnam je da sviramo dva dana kako bismo isprobali sve detaqe programa. PretpremijerajebilauCentru»Sava«, i veoma smo zadovoqni kakojesveproteklo. l Nakon {to je duet sa Biserom nai{ao na dobre reakcije publike, turneja s wom bila je logi~an nastavak saradwe? – Apsolutno. Rade}i na pesmamasBiserom,do`ivelismozaistavelikoprofesionalnoiumetni~koiskustvo. Kao neko s takvim talentom, znawem i bez pred- Dejan Vu~eti} i Bisera Veletanli} rasuda,pristalajedasara|ujesanamakoji {e Jugoslavije, koji nas svakako o~ekuju. smojojpri{liiznekesasvimdrugemuzike. Otkadsmoobjavilialbum»“Vidimose“«,niDivimjojsenahrabrosti.Ifenomenalose smosviraliniuSlovenijiniuHrvatskoj. zabavqatokomnastupa. l Jedno vreme bile su aktuelne kolektivne turneje, festivale da i ne pol Vasil Hayimanov je u bendu gotovo ~etiri godine; {ta je wegovo muzi~ko ismiwemo. Da li je te{ko napraviti solikustvo unelo u rad grupe Darkvud dab? sti~ki koncert? –Vasiljetip~ovekaiumetnikakojise – To je ve} dugo tako. Izuzetno je te{ko lakouklapasadrugimmuzi~arima.Anamaje organizovatikoncert.Dabitiunekomgrata~notoiodgovaralo.Trebalesunamkla- duukojemne`ivi{organizovaosvirku,movijature, ali neko ko zaista ume da svira ra{dana|e{nekogko}esebavitiplakatiklavijature i ko razume {ta mi tra`imo u rawem,reklamirawem,ko}ena}iodgovaramuzici,aVasilimadovoqnoznawai{iro- ju}i prostor i na kraju mora{ da do|e{ u kih interesovawa da mo`e da se uklopi. S graddavidi{gde}e{svirati.Una{emsludruge strane, kao i svaki muzi~ar, on nosi ~ajutoradibubwarLav,shvatiojedamo`e sobomisvojumuzikuinormalnojeda}eto todaradi,daimavoqu,pajei{aoodgrada stilskiuticati,uonojzdravojmeri.Uosta- dogradaigledaogdemo`edaseodradikonlom,pozvalisunasdaotvorimoBeogradski cert.Svesetosvodina„uradisam“,alitoje xezfestival.DanijesaradwesaBiseromi R&R. danemaVasilaubendu,neverujemdabiseto l Publiku i fanove darkvud zvuka naba{desilo.Hvalaimnatoj~asti,jerzaista vikli ste na iznena|ewa koja naj~e{}e u jeste~astdajedanbendkojijepo~eouvoda- sebi nose dozu eksperimenta? maalternativekaonoiz,dab,pank,stignedo –Svesnismobremenadaqudiodnaso~enastupanaxezfestivalu. kujukonstantnone{tonovo.Mislimdaimaju pravo jer je to i na{ osnovni razlog bal Kako poredite vreme u kojem ste se vqewamuzikom.Naposledwemalbumuprivi probijali na scenu s ovim danali~nosmosedotaklitropikaneibrazilske {wim? muzike.Dostaquditojeiprimetilo,ami –Sadimanekihprednosti.Ustartuqudi smotoshvatilikaojednuvrstaoma`aSubi, lakomogudasnimealbumosvomtro{kuna Novosa|aninu kojeg jako po{tujemo, pored ku}nom ra~unaru i da to zvu~i dobro. Kada Slobodana Ti{me, „»Obojenog programa“«, smo mi po~iwali, proces je bio mnogo ne„»Boja“«... zgodnijiikomplikovaniji.Doktinekonije platio termin u studiju Radio Novog Sada, l Slede}e godine slavite srebrni junisi mogao da snimi{ album, tako da su se bilej, {ta pripremate za godi{wicu? qudi dovijali na razli~ite na~ine. Dana–Neznamta~no{ta}emopriremiti,ali {wi klinci svoj rad slu{aocima mogu da umislimaimamoprvialbumkojijesnimqen prezentuju neverovatnom brzinom. Danas se samonakaseti,aukojisequdikunu.Imamo prijem~ivostiprolaznostmuzikemeriumi- i snimqen koncert iz Doma omladine, ovaj nutimaidanima,anekaonekad,kadasimo- novialbum.Smisli}emone{to. rao ~eka{ da pro|e {est meseci pre nego l Za kraj, osvrt na karijeru u dve re~e{tostignedopublike,nekadigodinudana. nice? S druge strane, nekada je postojala kul–Tojejednamladost,jedan`ivot.Nadam turna scena. Na`alost, zadwih 20 godina seda}emonastavitijo{25godina. estradavladana{omscenom,itosviznamo. n Miroslav Farka{


14

SPORT

nedeqa11.novembar2012.

dnevnik

SUPERLIGA[KI DERBI NA BAWICI: PARTIZAN - VOJVODINA (TV, 18)

ABA LIGA: PARTIZAN DO^EKUJE CRVENU ZVEZDU

Me~za jesewutitulu

Derbijeuvekposebna utakmica

Nakon dvonedeqne pauzenastavqenasutakmi~ewauSuperligiSrbije. A u derbiju kola snage }e odmeritidve prvoplasiraneekipe,rukometa{iPartizanaiVojvodine. Trener Vojvodine \or|e ]irkovi} pauzu u prvenstvu je iskoristio da sa svojim saradnicima analiziraielimini{eslabosti tima.

- Partizan je jedina ekipa koju od kada sam na mestu trenera nismouspelidapobedimo.Kaoigra~ redovno smo dobijali u Beogradu, pa se nadam da }emo to uspeti da promenimo.Crno-belisustrahovitonapredovalikrozLigu{ampiona, imaju zaista kvalitetan tim. Izostanak Nenada Maksi}a siguran sam da ne}e uticati na igruPartizana.Beogra|aniimaju sedam, osam kvalitetnih bekova i

DetaqsaprethodnogduelaVojvodina-Partizan

-  Protekle dve nedeqe radili smo odli~no. Na raspolagawu sam imaosveigra~eosimkapitenaPopovakojijedobiodozvoluupraveda igra na prvenstvu Azije za libanskiAlSad.-rekaoje]irkovi}. Rukometa{i Vojvodine protiv sebenemajusamolideraprvenstva i u~esnika Lige {ampiona, ve} i tradiciju,posledwihgodinanikakonisuuspevalida~pobedevelikogrivala.

mnogore{ewa-analiziraojerivalatrenercrveno-belih. Pitali smo {efa stru~nog {taba Novosa|ana, {ta wegovi igra~imorajudauradekakobibiliusituacijidaslavenavru}em parketuBawice: -Najbitnijedanaraspolagawu imamosveigra~e.Svisuzdravii spremni da daju svoj maksimum. StevanPopovtekdanassti`eiz Azijeimalajeverovatno}ada}e

igrati. Posebnu pa`wu obrati}emonawihovabrzakrilailake golove koje posti`u u serijama. Potrebno je da broj tehni~kihgre{akasvedemonaminimum i da imamo strpqewa. Uz tradicionalno agresivnu odbranu moramo da popravimo igru u fazi napada.Akodo|emodo26-27golova mislim da }emo biti u dobrojpoziciji.Ujavnostisestvorila slika da je Partizan apo-

Foto:F.Baki}

slutnifavoritidajeovoutakmica koja odlu~uje pitawe jesewegprvaka.Li~nonemislimtako.Imajo{mnogodaseigra,svakautakmicajebitnaispecifi~nanasvojna~in,aiznena|ewasu uvekmogu}a. Utakmica izme|u  Partizana i VojvodineigrasedanasuBeogradu uspo~etkomu18~asovauzdirektantelevizijskiprenosnaRTS2. I. Grubor

Ve~iti ko{arka{ki derbi, 215. po redu odigra}e se ve~eras od 21 ~as u dvorani Pionir. Partizanuutakmici8.kolaABA ligedo~ekujeCrvenuzvezduibi}e ovo prvi ovosezonski okr{aj ve~itih rivala. U ovaj duel protivniciulazesarazli~itihpozicija, doma}in Partizan, psiholo{ki ispra`wen nakon nesre}nog porazaodBamberga,aCrvenazvezda s ogromnim samopouzdawem posle ubedqivog trijumfa nad Orleanom. Ipak, ove ~iwenice zanemaruje trener crveni-belih, Vlada Vukoi~i}, koji ka`e da }e wegov tim poku{ati mirne glave daodigrame~saPartizanom. - Derbi je posebna utakmica, bezobziraokomtakmi~ewujere~ i na ~ijem se terenu igra. Ipak, kolikogoddajeta~iwenicaprisutnauglavamaigra~a,poku{a}emodame~svedemonanajjednostavnijudimenziju-kaojednuodpreostale 24 - naglasio je Vukoi~i} dodaju}idaseputzapobedutreba tra`iti u smirenosti i koncentraciji. OrivalunaMalomKalemegdanuimajusamore~ihvale. - Na svim pozicijama su popuwenisapodvaigra~a.Uvelikoj merisuizmenilisastavekipeu odnosu na pro{lu godinu. Ali, napravili su zanimqivu kombinaciju sa starosedeocima, igra~ima koji imaju kontinuitet igrawa u Partizanu i mladosti sadrugestrane,kojacrno-belima donosi ogromnu energiju - svestan je strateg Crvene zvezde da je najve}e poja~awe za tim iz HumskepovrataktreneraDu{ka Vujo{evi}a. Nijesederbimogaoigratiugorem trenutku po Partizan, svestanjetogatrenercrno-belihDu{ko Vujo{evi} uo~i odmeravawa snagasaCrvenomzvezdom.

- Utakmica sa Zvezdom nam ne dolazi u dobrom momentu... Te{kojepodi}iekipuifizi~kii psihi~ki...Igra~isupotro{eni, ali}emona}isnagudaustanemoi ispravimo se - rekao je Vujo{evi} potvr|uju}i da je crno-belimavrlote{kopaoporazodBambergauEvroligi. SvesnisuutimuizHumskeda treba na~initi veliki napor i zaboraviti evroliga{ki duel, potisnutisvestotomedajepobedabilanadohvatruke,ina}inovusnaguzanastavakserijedobrih rezultata u regionalnom takmi~ewu.

- Zvezda ima odli~an tim, ozbiqnasredstvasuulo`enai nije se krilo da }e ove sezone napadatitrofejeusvimtakmi~ewima. Konsolidovali su se posle ne{to lo{ijeg po~etka sezoneinaovuutakmicugledajukaonavelikupriliku.O~ekujem neizvesnu utakmicu. Igra}e jedna iskusna ekipa sa igra~ima koji su u zenitu i jedanperspektivantimkojisvakimdanomtrebadabudeboqi... Pokaza}emo da smo u stawu da demonstriramo snagu i karakter-uveravastrateglideraJadranskelige.


SPORT

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

15

JELENSUPERLIGASRBIJE 12.KOLO NOVISAD:Vojvodina-NoviPazar KULA:Hajduk-BSKBor~a JAGODINA:Jagodina-Smederevo U@ICE:SlobodaPoint-Radni~ki(N) IVAWICA:Javor-Rad Danas

1:0(1:0) 1:1(1:0) 0:1(0:1) 0:0(0:1) 1:0(1:0)

BEOGRAD:OFKBeograd-Crvenazvezda NOVISAD:DowiSrem-SpartakZV BEOGRAD:Partizan-Radni~ki1923

(13) (13.30) (16)

1.Partizan

11

10

0

1

35:7

30

2.Crvenazvezda

11

8

1

2

26:15

25

3.Jagodina

12

7

2

3

12:7

23 21

4.Vojvodina

12

5

6

1

9:7

5.Rad

12

5

3

4

14:10

18

6.SpartakZV

11

5

2

4

16:12

17

7.SlobodaPoint

12

4

5

3

15:18

17

8.Javor

12

5

1

6

16:11

16

9.NoviPazar

12

3

5

4

15:14

14

10.DowiSrem

11

4

2

5

10:13

14

11.Radni~ki(N)

12

3

4

5

13:23

13

12.Radni~ki1923

11

2

5

4

11:16

11

13.BSK

12

3

2

7

12:29

11

14.OFKBeograd

11

2

3

6

13:16

9

15.Smederevo

12

1

5

6

6:17

8

16.Hajduk

12

1

4

7

9:17

7

Uslede}emkolu(17/18.novembra)sastajuse-NI[:Radni~ki-Vojvodina,SUBOTICA:SpartakZV-Jagodina,NI[:Radni~ki-Vojvodina,BEOGRAD:Crvenazvezda-Partizan,Rad-Hajduk,SMEDEREVO: Smederevo-OFKBeograd,NOVIPAZAR:NoviPazar-Javor,KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-SlobodaPoint,BOR^A:BSK-DowiSrem.

ZVEZDAGOSTROMANTI^ARANAKARABURMI

Pobeda zavidawerana

Poraz od Jagodine podigao je poraza od Jagodine, koji nas je sve tenziju na Marakani, zakomplikozaboleo. Sa optimizmom do~ekujevao dodatno i onako nezavidnu simo utakmicu na Karaburmi, protuaciju u kojoj se klub nalazi. tiv rivala kojeg po{tujemo i koji - Stvorila se negativna atmoszavre|uje na osnovu sastava i igafera. Minulih dana bili smo na ra boqi plasman na tabeli. Imaudaru medija i nismo tra`ili da mo strahovit motiv da osvojimo nas bilo ko mazi. Ne tra`imo ni va`ne bodove protiv ekipe sa koda nas niko te{i i tap{e po ramejom }emo se sresti uskoro i u Kunu. Dosta stvari ~uvamo za sebe, ne pu. Neki put ne mo`emo da pobeiznosimo ih u javnost, ve} radimo. dimo, ali to ne zna~i da nismo Imamo mlad tim, a kada nas zaboli, sami li`emo svoje rane – veli trener Beogra|ana Aleksandar Jankovi}. Turbulentan period za~iwen je besparicom, pa su ju~e ~lanovi rukovodstva poku{ali da objasne fudbalerima aktuelni trenutak, zatra`e jo{ maOgwenMudrinski lo strpqewa i obe}aju da }e deo dugova biti izu~inili sve, iako nam se prebacumiren do ve~itog derbija koji je je sva{ta - i da nismo motivisani, na program naredne nedeqe. da smo prepotentni, i da ekipa ne- De{avawa oko i unutar kluba }e, da nema dobrog odnosa. To, jednas ne remete previ{e, jer mi jednostavno, nije ta~no. Nema smaka nostavno ne mo`emo na wih da sveta nakon jednog ili dva kiksa, uti~emo. Bavimo se terenom i ne jer ni{ta jo{ nije izgubqeno u interesuju nas ostale stvari – potakmi~arskom pogledu- smatra ru~io je Jankovi}. Jankovi}. Crveno- bele o~ekuje danas na Protiv “romanti~ara” u sastaStaroj Karaburmi (13) novo iskuvu ne}e biti povre|enog Panti}a, {ewe, mali gradski derbi. a pod upitnikom su roviti Jovano- Radom, i odnosom prema trevi} i Mudrinski. ningu konsolidovali smo se posle Z.Rangelov

Ponovominimalac Novosa|ana Vojvodina-NoviPazar1:0(1:0) NOVISAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca: 1.000, sudija: Jeremi} (Beograd). Strelac: Katai u 4. minutu. @uti kartoni: Pavlovi} (Vojvodina), Vusqanin i Luki} (Novi Pazar). VOJVODINA: Supi} 7, Vuli}evi} 6 (Bojovi}), Trajkovi} 7, Joki} 7, Pavlovi} 7, A|uru 6, Radoja 7, Kosovi} 6 (Moreira 6), Stevanovi} 7, Katai 7 (Meleg 6), Abubakar 7. NOVI PAZAR: \ogatovi} 6, Rni} 6, Mujdragi} 6, Vusqanin 7, Bogunovi} 7 (Kecap), Ristovi} 6 (Ra{~i}), Alivodi} 7, Bihorac 7, Haxibuli} 6, @arkovi} 6 (Jakovqevi}), Luki} 6. Krenulo je, {to se fudbalera Vojvodine ti~e, kako se samo po`eleti moglo. Ve} u 3. minutu Abubakar Oumaru je izbegao ofsajd, vratio loptu do Kosovi}a, ali je {ut novosadskog omladinca iz izgledne pozicije bio izblokiran. Prakti~no ve} u slede}em napadu Novosa|ani su poveli, ali, ispostavi}e se, i re{ili pitawe pobednika. A|uru je odli~no uposlio Aleksandra Kataija koji se lepo oslobodio Mujdragi}a, onda, s nekih 13-14 metara precizno naciqao mre`u i savladao \ogatovi}a. Malobrojni gledaoci ponadali su se da }e napokon crveno-beli prikazati `eqenu i dugo o~ekivanu igru i posti}i vi{e od jednog gola, ali... Do kraja poluvremena igralo se uglavnom izme|u dva {esnaesterca, pravih prilika nije bilo ni na

KatajijepostigaojedinipogodaknautakmiciuNovomSadu

jednoj strani, a gosti su prvi i jedini {ut u prvih 45 minuta ka golu Vojvodine uputili u 27. minutu, ali je golman Nemawa Supi} bio na visini zadatka. U nastavku su doma}ini prvi put zapretili u 54. minutu, kada je levi bek Pavlovi} centrirao pred gol, a od centar{uta je ispao {ut koji je umalo prevario golmana Novog Pazara. Na wegovu sre}u, lopta je oti{la tik pored leve stative. U 60. minutu lepo je prodro Katai, razmenio dupli pas s Abubakarom, a onda {utirao - samo za uzdahe navija~a, jer je lopta oti{la preko gola. Bio je to pe-

riod utakmice kada je Vojvodina bila boqa, pa je u 65. minutu, posle dobrog prodora Abubakara, Moreira imao lepu {ansu, ali je lo{e {utirao i \ogatovi} je lako ukrotio wegov poku{aj. Najboqu priliku da duplira vo|stvo novosadski superliga{ imao je u 66. minutu, kada je, posle odli~nog pasa Moreire, Stevanovi} {utirao s 12-13 metara i pogodio pre~ku. U 72. minutu slobodan udarac s nekih 30 metara izveo je Dejan Meleg, ali je wegov {ut zavr{io pored gola. Novi Pazar je po~eo tada sve vi{e da preti, a najboqu {ansu da

Kuqanenapustilasre}a Hajduk–BSK1:1(1:0) KULA: Sportsko-poslovni centar Hajduk, gledalaca: 1.000 Sudija: Bogdanovi} ( Kraqevo). Strelci: Adamovi} u 33. za Hajduk, a Sotirovi} u 65. minutu za BSK. @uti kartoni: M. Veselinovi} ( Hajduk), a Plani}, Milojevi}, Gegi}, Bulatovi} i Jovanovi} ( BSK) . HAJDUK: Bra} 7, Milutinovi} 6 ( Ki{ -), Bulatovi} 7, Lali} 6, M. Veselinovi} 7, Obrovac 6 ( Stojkovi} -), ]ulum 7, Sekuli} 7, Cvetkovi} 6, L. Veselinovi} 7, Adamovi} 7. BSK: Gruju~i} 7, Plani} 6, Stamenkovi} 6, Milojevi} 6, ^e le bi} 6 ( So ti ro vi} 7 ) Stan~eski 6 ( Bulatovi} 6), Gegi} 6, Petrovi} 6, Milutinovi} 6, \uki} 7, @ivkovi} 6 ( Jovanovi} -) Ne}e, pa ne}e. U Kuli je ispri~ana stara pri~a. Hajduk je u prvom poluvremenu bio silan, mo}an, stvarao prilike, poveo, a onda u drugom delu prepustio incijativu gostima. U prvih 45 minuta apsolutna dominacija doma}ih, i ve} u 5. minutu Obrovac sa oko 20 metara pogodio mesto gde se spa-

jaju pre~ka i stativa. U 13. minutu Lazar Veselinovi} je sjajno pro{ao po boku, uposlio Sekuli}a, koji iskosa sa 6-7 metara {utirao u blok gostiju. U 19. minutu slobodan udarac za Hajduk, Mladen Veselinovi} je centrirao, a visoki ]ulum je sa 7 metara {utirao glavom, no golman Gruji~i} sjajno reagovao. I onda, 33. minutu, Cvetkovi} je odli~no centrirao, a u kaznenom prostoru gostiju omaleni Adamovi} je glavom zahvatio loptu i pogodio desnu malu mre`icu gola gostiju. U 37. minutu Sekuli} je idealno odigrao povratnu loptu Adamovi}u koji je sa petnaestak metara {utirao kraj gola. U samom fini{u prvog dela spor na si tu a ci ja. Do lop te upu}ene ka kaznenom prostoru gostiju pre Milojevi}a stigao je kapiten Hajduka Lazar Veselinovi} i u situaciji za pogodak, na ivi ci {e sna e ster ca Milojevi} ga je sru{io. Sudija Bogdanovi} se zadovoqio samo `utim kartonom, a imaju}i u vidu da je Milojevi} bio po-

sledwi odbrambeni igra~ gostiju, morao je da dobije crveni karton. }u. U drugom delu strateg Bor~e Milojevi} je izvr{io dve zamene koje su se pokazale kao pun pogodak. Naime, gosti su preuzeli inicijativu i u 54. minutu nakon kornera Plani} je udarcem glavom pogodio stativu. U 65. minutu nakon centar{uta Sotirovi}a \uki} je sa 7-8 metra zahvatio loptu glavom, a Bra} je ispod same pre~ke izbio loptu u korner. Nakon kornera, u gu`vi u kaznenom prostoru doma}ih najboqe se sna{ao Sotirovi} i glavom prosledio loptu u mre`u Bra}a . Usledili su potom silni napadi Hajduka, ali lopta nije htela u gol. Kako objasniti 75. minut kada je nakon udarca Ki{a sa petnaestak metara jedan igra~ gostiju sa gol linije glavom odbio loptu, zahvata je Sekuli} sa desetak metara i poga|a pre~ku. U samom fini{u susreta igrala se „viktorija“ pred golom gostiju. \.Bojani}

PARTIZANDO^EKUJEKRAGUJEV^ANE

SUBOTI^ANIOPTIMIASTIPREDME^ SDOWIMSREMOM

Zanastavakniza Pred gostovawe u Novom Sadu, ekipi Doweg Srema, u taboru Spartak Zlatibor vode je dobra atmosfera. Iza golubova je niz dobrih rezultata, osvojeno je sedamanest poena, a prilika u nedequ je da se osvoji jo{ neki. – Nije tajna niti fraza da imamo pred sobom te{ku utakmicu. Dowi Srem je svakako jedna dobra ekipa, pokazali su to tokom ove jeseni, odigrali su dobre utakmice protiv Vovodine i Crvene zvezde, a Partizan su ~ak i dobili. Krasi ih odbrana, te{ko primaju golove i u svakom momentu znaju {ta ho}e i kako da igraju – govori Petar Kur}ubi}, trener Spartaka. – Na na{oj strani je jedna sjajna serija, igramo dobro, bele`imo dobre rezultate, a atmosfera je takva da se svi nadamo jo{ jednom uspehu. Nemamo problema sa povredama, niti sa kartonima, a zbog bolesti }e jedino izostati \or|evi}. Igra koja nam je do sada donela mnogo toga dobrog ne}e biti promewena, idemo sa namerom da igramo napada~i, da posti`emo golove i, nadam se, da pobedimo – dodaje Kur}ubi}. N.S.

Uprvenstvuistapri~a Izgubili su fudbaleri Partizana pre tri dana od Intera, priliku za popravni imaju u prvenstvu protiv Radni~kog 1923. Do sada crno – beli su uspe{no re{avali takva isku{ewa, vide}emo {ta }e danas biti. Milo{ Joji}, Partizanov talenat ka`e da ekipa nije izgubila fokus i da }e protiv Kragujev~ana odi grati naj bo qe {to mo`e. - Navikli smo se na ritam sreda – subota pa ne verujem da }e sada biti problema. Dobijali smo sve utakmice posle onih u Ligi Evrope i ne vidim za{to to ne bilo i sada. Mentalno smo stabilni iako nam nije bi-

lo lako posle poraza od Intera – rekao je Joji}. U Partizanu posle Milaneza misle samo pozitivno. - Nije zgodno {to smo izgubili utakmicu, ali ono {to smo pokazali u oba me~a protiv Intera daje nam nade za budu}nost. Te{i me veliki broj prilika koje smo stvorili, pa mislim da }emo motivisani biti i protiv Radni~kog. Verujem da mo`emo pobediti Kragujev~ane. Joji}a motivi{e i posledwa pobeda u prvenstvu protiv Radni~kog iz Ni{a (4:0). - U prvenstvu igramo sve boqe {to potvr|uje i ta ubedqiva pobeda protiv Ni{lija. Dr`i-

mo konce igre u na{im rukama, na vreme po sti `emo go lo ve {to na kraju vodi i do trijumfa. Ne sumwam da }e tako biti i sada. Joji} ceni dana{weg protivnika. - Bili su hit pro{le sezone a s obzirom na to da nisu puno izmenili tim o~ekujem da }e i ove potvrdi isto. Dobili su veliko poja~awe i u treneru Dejanu \ur|evi}u. Ne sumwam da }e igrati ~vrsto i disciplinovano, ali nadam se da smo posle svega kadri da razbijemo wihovu koncepciju – zakqu~io je vezista crno – belih. I.Lazarevi}

Foto: F.Baki}

stigne do izjedna~ewa imao je u 87. minutu, kada je po levoj strani pobegao Alivodi}, centarirao u {esnaesterac Novosa|ana, a na drugoj stativi loptu je volejom ka golu uputio Milo{ Bogunovi}. Me|utim, sjajno je intervenisao Supi}, ba{ kao i tri minuta kasnije, kada je Ra{~i} bio u {ansi, ali je visoki golman Vojvodine bio na mestu. Utakmica je odigrana u fer i sportskoj atmosferi, a navija~i Vojvodine na woj su sproveli akciju „Jedna ulaznica za jedan obrok deci na Kosmetu” A.Predojevi}

Jagodina- Smederevo0:1 (0:1) JAGODINA: Igrali{te Jagodine, gledalaca 1.000, sudija Santra} (Pavli{), strelac D. @ivkovi} u 44. minutu. @uti kartoni: Tomi} (Jagodina), @ivkovi}, Ogwanovi}, Bogi}, Preki} (Smederevo) JAGODINA: Bonxuli}, Valenti}, Elmonir, Tomi}, @ivanovi}, Gogi}, Cvetkovi}, Lepovi} (Kosti}), Stojkov (Teruel), \uri} (\eni}), Stojanovi}. SMEDEREVO:M. @ivkovi}, Ogwanovi}, Opan~ina, Miovi}, Radovanovi}, Bogi}, Osman, Momi} (Stojanovi}), D. @ivkovi}, Stojakovi} (Miqkovi}), Veqovi}.

SlobodaPointRadni~ki(N)0:0 U@ICE: Stadion Slobode, gledalaca 1.200, sudija An|elkovski (Beograd). @uti kartoni: Pejovi}, Mari}, Kne`evi} (Sloboda Point), Luki}, Stojanovi}, Pavli~i} (Radni~ki). SLOBODA POINT: Rankovi}, Vasili}, Kne`evi}, Mari}, Ran|elovi}, Beqi}, Pejovi}, Gojkovi}, Tijago, Kova~evi} (Staji}), Lovri}. RADNI^KI: Peri}, \or|evi}, Vukomanovi}, @ivkovi}, Ran|elovi}, Luki}, Petrovi} (Kolarevi}), Pej~i} (Pavli~i}), Stamenkovi}, Stojanovi} (A. Jovanovi}), M. Jovanovi}.

Javor-Rad1:0 (1:0) IVAWICA: Stadion Javora, gledalaca 800, sudija Gruji} (Beograd), strelac: Eliomar u 33. minutu. @uti kartoni: \or|evi}, Ifeawi (Javor). JAVOR: Nikoli}, \or|evi} (Milinkovi}), Mom~ilovi}, Novakovi}, Milovi}, Vidi}, Ostoji}, Eliomar, Radivojevi} (Vla{i}), Joksimovi} (Josovi}), Ifeawi. RAD:Kqaji}, Anti}, ]irkovi}, Jovanovi}, \ur|evi} (Perovi}), ^alu{i}, Pr{ov (Mrkela), Roga~ (Luka), Mitrovi}, Koji}, Milo{evi}.


16

SPORT

nedeqa11.novembar2012.

PRVAALIGA

MASTERSKUPULONDONU

DelPotropobedioFederera Argentinac Huan Martin Del Potro pobedio Roxera Federera 2:1 u setovima (7:6, 4:6, 6:3) i posledwi obezbedio plasman u polufinale Mastersa. Huan Martin Del Potro uradio je {ta je bilo do wega, pobedio Roxera Federa i obezbedio plasman me|u najboqa ~etiri tenisera zavr{nog Mastersa. [vajcarac je uspeo da osvoji drugi set, ali ne i da spre~i zahuktalog Del Potra da sjajnom igrom na po~etku tre}eg seta stvori prednost 5:3, koja mu je i omogu}ila miran kraj duela i ~etvrti trijumf nad „brojem dva” u 17 me|usobnih okr{aja. - Sre}an sam {to sam jo{ jednom pobedio Roxera. Znam da je favorit ovde, ali publika po{tuje i mene. Bi}e te`ak me~ u polufinalu- rekao je Del Potro posle me~a.

SigurniNovosa|ani Vojvodina-Singidunum11:7(2:1,3:0,3:3,3:3)

HuanMartinDelPotro

ENGLESKAPREMIJERLIGA

NaEmiratima zainfarkt Novo kolo Premijer lige donelo je nova uzbu|ewa! Pogotovo na Emiratima, gde je Arsenal do~ekao omiqenu mu{teriju iz drugog dela Londona - Fulam, ali umalo da gosti iznenade i ostvare prvu pobedu u gostima nad tobxijama.

dnevnik

brzo se oporavila i ponovo je @iru, ponovo glavom, pogodio za novo izjedna~ewe 3:3. Bilo je jo{ prilika na obe strane, pogotovo za Arsenal, a u posledwim trenucima me~a, najboqa koju su „tobxije” mogle da sawaju - penal. Arteta je pri{ao lopti, ali Australijanac Mark

ligi posle 13 meseci! Tada je, kao igra~ Liverpula, pogodio protiv Vest Bromvi~a (bio je oktobar 2011. godine). Kvins Park Renxers i Reding i daqe su jedine ekipe bez pobede u Premijer ligi. Navija~i Kvins Parka od silne muke su po~eli da zbijaju {ale na sopstveni ra~un.

NOVI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 50. Sudije: Rakovi} i Ivanka Rakovi} Krstono{i} (oboje iz Beograda). Igra~ vi{e: Vojvodina 5 (3), Singidunum 5 (3). Peterci: Vojvodina 1 (1), Singidunum 2 (1). VOJVODINA: Peti}, Bosan~i}, Maksimovi} 1, Roganovi}, Mili~i} 3, Vasi} 2, Geratovi} 2, Ovuka, Wegovan, Ubovi} 1, Matkovi} 1, Crvenko 1. SINGIDUNUM: Arizanovi}, Petrovi} 1, ^abrilo, Gidovi}, \or|evi}, Justin, Bijeli} 2, Avramovi}, \uji}, Alijagi}, Simi} 4, Stijepanovi}, Dra{kovi}. Opravdali su ulogu favorita vaterpolisti Vojvodine i zabele`ili sigurna tri boda u duelu sa ekipom Singidunuma. Nastupili su Novosa|ani u ovoj utakmici bez povre|enog Sr|ana Vuksanovi}a, bolesnog Ivana

Gvozdanovi}a, kao i prvog golmana Milo{a Marinkovi}a, pa je {ansu dobio drugi ~uvar mre`e Luka Peti}. Dobro su igrali doma}i u prve dve ~etvrtine, kako u odbrani, tako i u napdu, pa su na veliki odmor oti{li sa ube- Milo{Mili~i} dqivih 5:1. U nastavku su se malo opustili {to su gosti donekle uspeli da iskoriste, ali je Vojvodina individualnim kvalitetom ipak pokazala da je boqi tim. Ovom pobedom Novosa|ani su bar donekle uspeli da zaborave

RutinskapobedaKikin|ana @AK-Beograd12:8(3:3,3:2,5:1,1:2) KIKINDA: Bazen SC „Jezero”, gledalaa 150, sudije: Stefanovi} i ]iri} (oba Beograd). Igra~ vi{e: @AK 6 (2), Beograd 13 (2), Peterci: @AK 3 (3), Beograd -. @AK: Kozarski (9 odbrana), Trkuqa, ]iri}, Buduri}, Pe{teri} 4 (3), Nosovi} 3, Duda{, Khard 2, Milijanovi}, Filipovi} 2, Jak-

{i}, Mar~eta 1, Xapa (2 odbrane). BEOGRAD: Popovi} (10 odbrana), ]irkovi}, \ureti} 2, Cehovi} 2, Xambeli} 1, Pavlovi}, Cavrevski, Stefanovi}, Ter`eva, Kova~evi} 2, Parezanovi} 1, Vang, Cvetkovi}. Prema o~ekivawu doma}i vaterpolisti zaslu`eno su savladali fewera{a, ekipu Beograda. U prvoj ~etvrtini vodila se izjedna-

SUPERLIGAZAMU[KARCE

Crven~anistali ufini{u Crvenka-Crvenazvezda26:28(13:12)

Berbatovposti`egolzaFulam

Arsenal je vodio 2:0 posle 20-ak minuta, golovima novog napada~kog tandema Olivije @iru - Lukas Podolski. Ali, u fini{u prvog poluvremena Dimitar Berbatov i Aleks Ka~anikli} poravnavaju 2:2. Tu nije bio kraj uzbu|ewima. Najboqe je tek usledilo. Bugarin, koji je u Man~ester junajtedu progla{en za vi{ak, odli~no se uklopio u ekipu Fulama. U 67. minutu je iz penala doneo potpuni preokret. Vengerova ekipe, me|utim,

[varcer je izvanredno odbranio! Odmah potom kraj. Arsenal je proma{io pet od posledwih 10 penala u Premijer ligi. Everton i daqe ne zna za poraz u Premijer ligi. Sanderlend je vodio protiv „karamela” u Liverpulu, ali se belgijsko-hrvatski tandem Felaini-Jelavi} pobrinuo za preokret. Stouk je pobedio Kvins Park Renxers golom ^arlija Adama, {to je wegov prvi gol u Premijer

Reztultati: Arsenal - Fulam 3:3 (2:2) /@iru 11’, 69’, Podolski 23’ - Berbatov 29’,67’p, Ka~anikli} 40’/, Everton - Sanderlend 2:1 (0:1) /Felaini 77’, Jelavi} 78’ - Xonson 45’/, Reding - Nori~ 0:0, Sautempton - Svonsi 1:1 (0:0) /[najderlin 64’ - Dajer 70’/, Stouk - Kvins Park Renxers 1:0 (0:0) /Adam 52’/, Vigan - Vest Bromvi~ 1:2 /Kone 45’ - Morison 31’, Koldvel 43’ag/, Aston Vila Man~aster Junajted 2:3.

DANA[WINASPORTSKIMTERENIMA

Fudbal Srpska liga Vojvodina PAN^EVO: Dinamo - Cement, SENTA: Senta - Radni~ki (S), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Mladost, PADINA: Dolina - Tekstilac, STARI BANOVCI: Dunav - Jedinstvo (SP), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - ^SK Pivara, TEMERIN: Sloga - Srem, PALI]: Pali} - Radni~ki ([). Utakmice po~iwu u 13 ~asova. Vojvo|anskaligaIstok- LAZAREVO: Zadrugar - Radni~ki (K). Utakmica po~iwe u 13 ~asova. Vojvo|anskaligaZapad- NOVI SAD: Indeks - Prvi maj (10 ~asova), BE[KA: Hajduk - Polet (S), TURIJA: Mladost - Crvena zvezda, BA^KI PETROVAC: Mladost - Ba~ka (BP), NOVI BANOVCI: Omladinac - Jugovi}, MLADENOVAC: Budu}nost - Srbobran. Utakmice po~iwu u 13 ~asova. Podru~na liga Novog Sada BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Jedinstvo, TEMERIN: TSK - Omladinac, [AJKA[: Borac Veternik, BA^KA PALANKA:

Stari grad - Tvr|ava, GAJDOBRA: Hercegovac - Obili}, PETROVARADIN: Petrovaradin Vojvodina. Utakmice po~iwu u 14 ~asova. GradskaligaNovogSada- LEDINCI: Vinogradar - Susek, BEGE^: Ba~ka - OFK Futog, BUDISAVA: Dinamo - Sirig, KISA^: Tatra - Proleter, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - ^enej. Utakmice po~iwu u 13 sati.

Ko{arka ABA liga - QUBQANA: Olimpija - Solnok (18), [IROKI BRIJEG: [iroki - Budu}nost (19), SKOPQE: MZT Skopqe - Cedevita (20.30), BEOGRAD: Partizan MTS - Crvena zvezda Diva (21). Druga mu{ka liga Srbije IN\IJA: @elezni~ar - Spartak (17.30), ^A^AK: Borac Proleter Naftagas (18), OBRENOVAC: Radni~ki - Mladost (Z) (18). Prvamu{kaliga-sever - NOVI SAD: Vojvodina - Oxaci (20). Drugamu{kaliga-sever/jug ZREWANIN: Petrovgrad - Di-

namo (14.30), LA]ARAK: LSK Radni~ki (16). HebaJLS - VR[AC: Vr{ac Polet (14), BEOGRAD: @itko basket - Vojvodina Srbijagas (18), U@ICE: Sloboda - Crvena zvezda Diva (13). ABSElektroKLS - LESKOVAC: Aktavis Akademi - Borac Mocart sport (16). M@RKliga - VR[AC: Vr{ac - Atlete (18). Prva`enskaligaSrbije - BEO^IN: Beo~in - Crvena zvezda (20), [ABAC: [abac - Stara Pazova (18). Druga `enska liga - sever BA^KA TOPOLA: Topol~anka - Basket star (19).

Rukomet Superliga za mu{karce - BEOGRAD: Partizan - Vojvodina (18, TV RTS 2). Prva `enska liga, sever - JABUKA: Jabuka 95 - Mladost (19). Druga `enska liga, sever - RUMA: Sloven - Mileti} (17.30), BAJMOK: Topola - Spartak (18.30), VRBAS: Vrbas - Laki (19).

Foto:F.Baki}

na neo~ekivani poraz u Kikindi od ekipe @AK-a. U redovima Vojvodine najefikasniji bio je Milo{ Mili~i} sa tri gola, dok se kod Singidunuma istakao Luka Simi} sa ~etiri pogotka. G.Malenovi}

CRVENKA: Dvorana Slobodan ^ile Mi{kovi}, gledalaca oko 1.200, sudije: Mo{orinski i Panxi} (Novi Sad). Sedmerci: Crvenka 2 (1), Crvena zvezda 3 (1), iskqu~ewa: Crvenka 12, a Crvena zvezda 4 minuta. Diskvalifikacija: Gruji~i} (Crvenka) u 58. minutu. CRVENKA: N. Ra~i} (1 odbrana), Ivi}, @egarac 5, Radowi} 2, Tunguz, Slavuqica 3, V. Ra~i} 3, Perovi} 4, Nikoli}, Miri}, Mjerima~ka, \urovi}, Egi}, Gruji~i} 3, Vitas (16 odbrana i 2 sedmerca), Gugleta 6. CRVENAZVEZDA: Ivani{evi} (11 odbrana), @ivkovi} 6, Milo{evi} 4, [qivan~anin 4, Petrovi}, [oti} 1, Supara (4 odbrane), Lekovi} 2, ]iri} 8, Doki}, Davidovi}, An|eli} 2, Brajovi} 1. Krupnim koracima su rukometa{i Crvenke krenuli ka ciqu, novoj pobedi, ali su u zavr{nici posustali i prepustiti su pobedu protivniku. Tokom celog prvog poluvremena Crven~ani su bili u sigurnom vo|stvu, u dva navrata i sa po pet golova pred-

nosti (9:4) u 18. minutu i (10:5) u 20. minutu, i tada je izgledalo da su na putu sigurnog uspeha. Ali tada Beogra|ani uspeli donekle da srede svoje redove i smawe razliku da bi prednost doma}ina nakon prvog dela bila samo jedan gol. Golovima Radowi}a i @egarca na samom po~etku drugog poluvremenu (15:12) Crvenka je bila ponovo na putu uspeha, ali se sve vi{e ose}alo da ponestaje dovoqno koncentracije, nasuprot igra~ima Crvene zvezde koji su strpqivo ~ekali {ansu. U 39. minutu uspeli su da izjedna~e (17:17), a u 44. minutu golom @ivkovi}a i prvi put povedu (20:21). Od tada se po~elo nazirati neprijatno iznena|ewe za Crvenku, a u 55. minutu je poraz bio na samom vidiku (22:26). Tada uzbu|ewe dosti`e vrhunac, jer sa tri uzastopna gola (Ra~i}, Gugleta i Perovi}) Crven~ani nagove{tavaju preokret (58. minut 25:26). Me|utim, tada dolazi do diskvalifikacije Gruji~i}a pa su to gosti znala~ki iskoristili. T.Jovovi}

PRVA@ENSKALIGASRBIJE-SEVER

SilneKikin|anke Kikinda-Spartak(D)34:16(18:8) KIKINDA: Hala SC „Jezero”, gledalaca 200, sudije: Mandi}, Kova~i} (Novi Sad). Sedmerci: Kikinda 5 (5), Spartak 5 (5), iskqu~ewa: Kikinda 10, Spartak 16 minuta. KIKINDA: Aleksi} (10 odbrana), Sole{a 2, Belo{, @ivkov 3, Mitrovi} 6 (2), Mihajlov, M. Agbaba 10 (3), Golu{in 3, J. Agbaba 3, Vu~eti} (4 odbrana), Risti} 5, Ardala 1, \ura{inovi} (2 odbrane), Vukajlovi}, Komqeni} 1. SPARTAK: Dioseg (3 odbrane), ^ubri} (4 odbrana), [arac 1, Ema Vida~, Gor~i} 3, Veqanovski 2 (2), Erika Vida~, ^aki 1, Jovanovi} 1, Na|, Mini} 2, Caki} 5 (3), Carevi}, Sekere{ 1, Kereke{, Kosti}. Derbi me~ 8. kola Prve `enske lige Srbije - sever odr`an na parketu kikindske hale Jezero izme-

|u doma}e ekipe Kikinde i gostuju}eg Spartaka iz Debeqa~e zavr{en je visokom pobedom Kikin|anki. Lak{e nego {to se o~ekivalo tim Dejana Peranovi}a osvojio je dva ve} unapred ukwi`ena boda. Kikin|anke su bile ~vrste u odbrani a jo{ boqe u napadu pa je samo do kraja me~a bilo neizvesnosti sa koliko razlike }e ku}i ispratiti svog protivnika, {to se ti~e plasmana u vi{i stepen takmi~ewa. Koliko je tim sa severa Banata bio nadmo}niji pokazuje i ~iwenica da su doma}e igra~ice u prvom poluvremenu za 10 minuta postigle ~ak {est, a ostuju}a ekipa ni jedan pogodak. U drugom poluvremenu Kikin|anke su u razdobqu od 11 minuta sedam puta savladale gostuju}e golmane a nisu primile pogodak. M.Sekuli}

~ena borba, u drugoj Kikin|ani su napravili osetnu razliku, ali su Beogra|ani sa dva gola umalo izjedna~ili. U tre}oj ~etvrtini doma}i su dominirali i stekli nenadoknadqivu prednost. U pobedni~koj ekipi istakli su se Pe{teri}, Nosovi} i po obi~aju golman i kapiten Mirko Kozarski sa sjajnim odbranama. M.Sekuli}

NBALIGA

Niksiru{e redom U no}i izme|u petka i subote odigrano je 13 me~eva u NBA ligi, a pobede su zabele`ili Wujork, Majami, San Antonio, Oklahoma i Lejkersi. Niksi su ostali jedina nepora`ena ekipa u ligi po{to su na svom terenu savladali Dalas sa 104:94. [ampioni su bili sigurni na gostovawu u Atlanti (95:89), Oklahoma je pobedila Detroit (105:94), Lejkersi su bili ubedqivi protiv Golden Stejta (101:77), a San Antonio je slavio u prestonici Kalifornije protiv Kingsa sa 97:86. Pobede su jo{ ostvarili Bruklin, Milvoki, Filadelfija, Wu Orleans, Memfis, Minesota, Finiks i Denver. Niksi iznena|uju sve na startu nove sezone i nakon trijumfa nad Dalasom imaju skor 4-0 {to im se nije dogodilo jo{ odsezone 1993-94 kada su po~eli sa 7-0 i na kraju stgli do finala. Karmelo Entoni imao jre 31 poen (10-22) i 7 skokova, a ponovo je veoma dobar bio Xej Ar Smit sa 22 poena i 4 kra|e. Ekipa iz Teksasa ponovo je igrala bez povre|enog Novickog, a najboqi je bio Mejo sa 23 poena. Rezultati: Orlando - Bruklin 68:107, Va{ington - Milvoki 91:101, Atlanta - Majami 89:95, Boston - Filadelfija 100:106, Wujork - Dalas 104:94, Oklahoma - Detroit 105:94, Wu Orleans - [arlot 107:99, Mamfis - Hjuston 93:85, Minesota - Indijana 96:94, Finiks - Klivlend 107:105, Sakramento San Antonio 86:97, LA Lejkers Golden Stejt 101:77, Denver - Juta 104:84. SVETSKIKUPULEVIJU

TrijumfMarije HeflRi{ Nema~ka skija{ica Marija Hefl Ri{ pobednica je prvog slaloma sezone u okviru Svetskog kupa koji je vo`en u Leviju. Hefl Ri{ je zabele`ila ukupno vreme od 1:55,58 minuta, dok je drugo mesto zauzela vode}a posle prve vo`we Finkiwa Tawa Putiainen, 1:56,13 minuta.Tre}a je bila Amerikanka Mikaela [ifrin u vremenu 1:56,32. Ovo je bila 24. pobeda dvostruke olimpjske {ampionke, u slalomu i kombinaciji na Igrama u Vankuveru 2010, u Svetskom kupu.


SPORT

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

17

PRVALIGASRBIJA

Kru{evqani pregaziliBegej

Umaloodgotovog veresija

Banat-Napredak0:4(0:3) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, sudija M. Popovi} (Beograd), strelci: Mirosavqevi} u 7. Gavri} u 16. Truji} u 22. i Baji} u 86. minutu. @uti karton: Vukovi} (Banat), Paunovi} (Napredak). BANAT: Baji} 6, Tasi} 6, Ceni} 5, Vukovi} 6, O`egovi} 6, Milojevi} 7, Jawanin 6 (Radoavqev -), Mihajlovi} 7, Stankovi} 6 6Mileti} 7), Stojkovi} 6, Antanasijevi} 6 ([arenac -). NAPREDAK: Krznari} 7, Duwi} 7, Udovi~i} 7, Kokovi} 7, P. Milo{evi} 7, Paunovi} 7, N. Milo{evi}, Cavri} 7 (Baji} 7), Boji} 8, Mirosavqevi} 8, Truji} 7 (Kosti} 7). Fudbaleri iz grada na Begeju jo{ jednom su do`iveli te`ak poraz na svom terenu, a ekipa Napretka strpqivom igrom stigla do va`nih bodova. Ve} u 7. minutu sjajnim lob udarcem Zrewaninac na privremenom radu u Kru{evcu Mirosavqevi} postigao je pogodak. Pet minuta kasnije stoprocentnu {ansu za doma}ina propustio je Jawanin ~iju loptu je golman izbacio u korner. Posle propu{tene prilike ekipe iz grada na

Vo`dovac–NoviSad 3:0(1:0) BEOGRAD: Stadion BASK arena, gledalaca 300, sudija: Cicvari} (U`ice), strelci: \oki} u 18. i 93. i Milovac u 52. minutu (iz penala). @uti kartoni: Maru{i}, Haski} (Vo`dovac), Babi}, Miji}, Vidovi} (Novi Sad). VO@DOVAC: Popovi} 7, Maru{i} 7, [arac 7, Sin|i} 7, Stojkovi} 7, Ostoji} 7, Simi} 7 (od 77. Bastaji} -), Palo~evi} 7 (od 65. Novkovi} 7), \oki} 8, Milovac 7 (od 56. \uri~i} 7), Haski} 7. NOVISAD: Risti} 6, Miji} 6, ^obanov 6, Babi} 6, Bo`i~i} 6, Stan~eti} 6, Mi{an 6 (od 53. Baji} 6), Ili} 6, Maksimovi} 6 (od 46. Nedeqkovi} 6), Vidovi} 6 (od 75. Radoja -), Bogunovi} 6. Sa dva pogotka Du{an \oki} je re{io sve enigme u BASK areni. Doma}i su bili boqi, poveli su nakon prodora po desnom boku, Simi}eva povratna lopta prona{la je put do \oki}a, koji je sa osam metara, obezbedio ranu prednost favorita. Do odlaska na odmor, zaliha je mogla biti i duplirana, ali je odli~an slobodwak mladog Palo~evi}a, jo{ boqom intervencijom zaustavio golman Risti}. U nastavku, sli~na postavka i pri~a. Maru{i}ev centar{ut, pa Simi}ev poku{aj glavom, novosadski ~uvar uspeo je da zaustavi, da bi se, u 52. minutu. Du{an Miji} je u svom petercu zaustavio imewaka \oki}a, arbitar Bojan Cicvari} pokazao je na belu ta~ku, a Zoran Milovac, pro{logodi{wi kapiten Novog Sada i prvi strelac Vo`dov~ana bio je precizan. U nadoknadi vremena, {lag na doma}oj torti - Novkovi} je iz kornera centrirao o{tro, a raspolo`eni \oki} je glavom zakucao bodove. S.@.

Begeju, Kru{evqani dolaze do novog gola. Odli~no je po levoj strani pro{ao Truji}, a Gavri} sa par metara loptu sproveo u praznu mre`u. Koliko su dobro igrali na ovom susretu igra~i Napretka su dokazali u 22. minutu kada je majstralni Mirosavqevi} proigrao Truji}a izme|u dva {topera Banata kojem nije bilo te{ko da zatrese mre`u Baji}a. Doma}i tim je imao kolosalnu priliku u 23. minuta kada je posle udarca O`egovi}a pogo|ena samo stativa a isti igra~ je u 29. minutu na centar{ut Stojkovi}a loptu glavom poslao preko gola. U nastavku me~a mnogo slabije izdawe obe ekipe, pa prvu priliku bele`imo u 70. minutu kada je sa desne strane Mileti} ubacio loptu u kazneni prostor, petom {utirao Radosavqev a Krznari} odbranio ovaj wegov poku{aj. Posledwu priliku za Zrewanince propustio je agilni Milojevi} koji je glavom na centar{ut O`egovi}a poslao loptu pored gola. Ta~ku na utakmicu i sigurnu pobedu Kru{evqana stavio je Baji} posle dobrog proigravawa Boji}a. N.Jowev

Proleter-^ukari~ki3:2(3:0) Radni~ki(NP)-Metalac 0:1 Proleter-^ukari~ki 3:2 In|ija-Be`anija 1:0 Banat-Napredak 0:4 Vo`dovac-NoviSad 3:0 Kolubara-Jedinstvo 1:1 Borac-Timok 2:0 Mladost(L)-Mladenovac 1:0 Teleoptik-Sloga 2:1

1.Napredak 2.Vo`dovac 3.Borac 4.^ukari~ki 5.Proleter 6.Jedinstvo 7.In|ija 8.Teleoptik 9.Mladost 10.Metalac 11.Radni~ki 12.Timok 13.Mladenovac 14.Banat 15.Be`anija 16.Sloga 17.Kolubara 18.NoviSad

14 11 14 8 14 7 14 6 14 6 14 5 14 5 14 5 14 5 14 4 14 4 14 4 14 3 14 3 14 3 14 2 14 2 14 3

2 5 5 5 5 7 6 5 4 4 4 4 4 4 3 6 5 2

1 1 2 3 3 2 3 4 5 6 6 6 7 6 8 6 7 9

36:1035 22:4 29 21:9 26 16:1223 17:16 23 17:14 22 13:11 21 13:16 20 16:20 19 15:14 16 11:15 16 11:21 16 9:14 13 7:21 13 16:17 12 10:20 12 11:14 11 11:24 11

Uslede}emkolu(17.novembra)sastajuse:NoviSad-In|ija,Mladenovac - Teleotik, Be`anija - Mladost (L),Timok-Vo`dovac,JedinstvoPutevi - Borac, Napredak - Kolubara, ^ukari~ki - Banat, Metalac - Proleter,Sloga-Radni~ki(NP).

In|ijcipoleteli In|ija-Be`anija1:0(1:0) IN\IJA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 500, sudija: G. Marinkovi} (Soko Bawa), strelac Dimitrov u 10. minutu (iz penala). @uti kartoni: Livaja, Dukanac, Zeli}, Krsti}, Dimitrov (In|ija), Vuleti}, Jefteni}, Bre`an~i}, Jak{i} (Be`anija). IN\IJA:Milinovi} 7, Livaja 7 (Ivkovi} 7), Tomanovi} 8, Savi} 7, Dukanac 8, Zeli} - (Adamovi} 7), Stankovi} 8, Krsti} 7, Dimitrov 8, Petrovi} 7 (Kordolup 7), Dubaji} 8. BE@ANIJA:Vuleti} 7, Jefteni} 6, Bre`an~i} 8, Petrovi} 6, Mili} 7, Grubeli} - (Jak{i} 8), Bo`ovi} 6 (Vujovi} 6), Nedeqkovi} 7, Nikoli} 6 (Anteq 7), Sekuli} 7, Stojanovi} 7. Zeleno-beli su ostvarili ciq, osvojili su tri boda, iako su nastupili sa ~ak pet rezervnih fudbalera. Arbitar Marinkovi} je bio u centru pa`we. Odluke je uglavnom donosio sa velike uda-

qenosti, najverovatnije zbog vi{ka kilograma, a naj~e{}e je loptu davao gostima. Najdrasti~nije je o{tetio doma}ine u 39. minutu kada nije dosudio i drugi kazneni udarac iako je Bre`an~i} sru{io Dimitrova u kaznenom prostoru.I tada je sve to video sa nekih tridesetak metara, dotr~ao je i na zaprepa{}ewe svih `uti karton dao Dimitrovu. Be`anija je ina~e imala vi{e od igre, me|utim svi wihovi napadi su zavr{avani ispred kaznenog prostora doma}e ekipe. Poku{avali su gosti da udarcima sa distance ugroze Milinovi}a, ali su uglavnom lopte odlazile pokraj ili preko gola. Milinovi} je tek nekoliko puta intervenisao. Me|utim, nikako to ne zna~i da je Milinovi} bio bez posla. Naime, naj~e{}e je posle prekida morao da ulazi u bukete igra~a i hvata ili boksuje lopte. D.Vi}enti}

Radni~ki(NP)-Metalac0:1(0:1) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca 700, sudija Manojlovi} (Kwa`evac), strelac ]irkovi} u 35. minutu. @uti kartoni: Pejovi}, Bonxi} (Radni~ki), ]irkovi}, Vujovi} (Metalac). RADNI^KI:Uro{evi} 7, Pejovi} 8, Bonxi} 6, Sara~evi} 6, Puni{i} 7, Ko{uti} 6 (Zagorac -), Isailovi} 6 (Romi} 7), Pavlovi} 6, A{}eri} 6, Raji} 6, Bulatovi} 6 (Jovi} -). METALAC: Pejovi} 7, Rodi} 6, Kontor 7, Lukovi} 7, Gojak 6, Dopux 7, ]irkovi} 8, Vujovi} 6 (Ivanovi} -), Kuqanin 7 (@ivadinovi} 6), Jana}kovi} 7 (@ivkovi} -), Runi~i} 6. Bila je dovoqna jedna mala nesmotrenost odbrane Radni~kog pa da Novopazov~ani ostanu bez bodova. ]irkovi} je dobio duboku loptu, protr~ao je izme|u odbrambenih igra~a Radni~kog i sa 20 metara sna`nim udarcem savladao Uro{evi}a. Tokom prvog i drugog poluvremena Radni~ki je imao vi{e izglednih prilika, ali su napada~i ponovo su zatajali u odlu~uju}im trenucima. Posledwu {ansu za izjedna~ewe imao je Pavlovi} u 93. minutu. J.Vukovi}

NEMA^KABUNDESLIGA

Bajern~vrstogazi Imao je Ajntraht priliku da pobedom u Minhenu potpuno u Bundesligi vrati neizvesnost u borbi za titulu. Me|utim, posle 11. kola {ampionata Nema~ke, situacija na vrhu deluje jo{ jasnije. Bajern je ubedqivo prvi sa 30 bodova, [alke mu je u ovom trenutku jedini ozbiqan pratilac sa 23 poena, dok je Ajntraht ostao na koti 20, a na kraju ove runde mo`e da padne i na ~etvrto mesto. Sa po jednim golom u svakom poluvremenu Bavarci su re{ili derbi. Ajntraht je pao u 44. minutu, kada je Frank Riberi uspeo da savlada Kevina Trapa. Gosti su pogodak primili u najgorem mogu}em trenutku, jer je Arminu Vehu ostalo vrlo malo vremena za razmi{qawe

o promeni taktike. Nisu usepli igra~i Ajntrahta da se vrate u me~, a wihovu sudbinu na Alianc areni zape~atio je David Alaba golom iz penala u 77. minutu. Ina~e, tradicija je potpuno pre utakmice bila na strani Bajerna. Najboqi tim Nema~ke je samo tri puta pora`en na svom terenu od Ajntrahta, a posledwi put pre vi{e od 12 godina. [ampion se polako budi. Dodu{e, Borusija nije imala ni te`ak posao u Aguzburgu, koji je na 11 utakmica uspeo da upi{e samo {est bodova. [alke je opet nadmudrio Verder u Gelzenkirhenu. Ovaj put nije bio ubedqiv kao u prethodna dva slu~aja (5:0 i 4:0), ali im je i trijumf od 2:1 bio dovoqan za tri

boda i napredak na tabeli. Na pravi na~in su momci Huba Stevensa prevazi{li bolan poraz od Hofenhajma, koji ih je pro{le nedeqe vratio korak unazad u borbi za „salataru”. Sa druge strane, Verder je prekinuo niz od tri utakmice bez poraza. Tim Tomasa [afa je samo jednom u posledwih deset godina slavio na Veltins areni. Rezultati: Augzburg - Borusija Dortmund 1:3 (0:1) /Milders 81 Rojs 9, Levandovski 51, 70/, Bajern – Ajntraht 2:0 (1:0) /Riberi 44, Alaba 77p/, Fortuna – Hofenhajm 1:1 (1:1) /Kruse 4 - Hoselu 39/, Frajburg – Hamburger 0:0, [alke – Verder 2:1 (0:1) /Noj{tadter 60, Draksler 69 Hunt 16/.

NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 500, sudija Mili}evi} (Ivawica), strelci: Obradovi} u 31. Dar. Drini} u 37. i Ivani} u 45. za Proleter, a Mati} u 82. i Srni} u 91. minutu za ^ukari~ki. @uti kartoni: Vukasovi}, Kav~i}, Drni}, Ivani} (Proleter), Stamenkovi} (^ukari~ki). PROLETER: Dam. Drini} 8, Tanasin 7, Asani 8, Vukasovi} 8, Krasi} 8, @igi} 7, Kav~i} 8, Obradovi} 8, Dar. Drini} 8 (\ori}), Ivani} 8 ([vowa 7), Zec 8. ^UKARI^KI: Risti} 7, Popovi} 6, \uri} 6, Stamenkovi} 6, Mihajlovi} 6 (Misini 7), Mati} 7, Trnini} 7, Krsti} 6, Srni} 6, Vu~ini} 7 (Dmitrovi} -), Laki} 6 (Jankovi} 7). Umalo da Novosa|ani od gotovog naprave veresiju. Imali su posle furioznih prvih 45. minuta ubedqivu prednost, ali su ponovo kao u prethodnim duelima neshvatqivo pali, pa su na kraju uz puno sre}e ostvarili vrednu pobedu. [to ekipa iz Beograda nije u nadoknadi vremena postigla i tre}i gol i odnela bod zasluge ima golman Damir Drini} koji je ~udesnom intervenciju spre~io {ut Misinija sa nekoliko metara. Mada oslabqeni neigrawem nekoliko standardnih igra~a doma}i su u prvom poluvremenu odigra-

li za uxbenike. U 5. minutu golman Risti} uspe{no je zaustavio {ut Kav~i}a, a nekoliko minuta kasnije i Drini}a. Stigli su doma}i do zaslu`enog vo|stva. Asani je odli~no pro{ao po levoj strani, prona{ao Mirka Ivani}a koji je u duelu sa protivni~kom odbranom bio fauliran, sudija Mili}evi} pustio je prednost, jer je lopta do{la do Nemawe Obradovi}a koji je bio sa desetak metara neumoqiv. Povratak Zeca u tim sa Slane bare bio je odli~an, zasluge za novi gol pripadaju wemu, odigrao je dupli pas sa Drini-

Vojvo|anskaligaIstok Bile}anin - Radni~ki (B) 3:1, Proleter - Kikinda 0:1, Sloboda - Budu}nost (SC) 0:1, Jedinstvo - AFK 2:0, Jedinstvo - Kozara 3:2, Ba~ka 1901 - Vr{ac 2:1, Kolonija - Borac (S) 0:2.

Vojvo|anskaligaZapad Stani{i} - Crvenka 1:1, Borac - Sloga (E) 0:0.

}em koji pogodio suprotni ugao Risti}a. Kada se o~ekivalo da se na odmor ode sa dva gola prednosti, najboqi akter me~a Mirko Ivani} primio je loptu od Vukasovi}a i preciznim udarcem uz pomo} stative je smestio u mre`u. U nastavku su doma}i propustili priliku da do|u do jo{ jednog gola, me|utim Tanasin je iz povoqne prilike {utirao u golmana Risti}a. Prvi {ut na udarac u nastavku prema golu doma}ih uputio je Igor Mati}, a Drini} je bio na pravom mestu. [ta se doga|alo u fini{u utakmice u glavama igra~a Proletera, ne znamo, ali je bilo o~igledno kao i u prethodnim duelima usledio pad koncentracije. Najpre je u 82. minutu Igor Mati} majstorski izveo slobodan udarac i lopta se na{la iza le|a Drini}a, a u sudijskoj nadoknadi Srni} je bio precizan. Bio je to po~etak drame ali zahvaquju}i golmanu Damiru Drini}u sa sre}nim epilogom. M.Popovi}


Novosadska nedeqa11.novembar2012.

Telefoni:0214806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

OTVORENDNEVNIBORAVAKZAPSE

Danas U GRaDU BIOSKOPI Arena: „Madagaskar3:Najtra`enijiuEropi”(sinhronizovano11.45,13.45),„Ledenodoba4:Pomerawekontinenata”(12.10),„Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 13.30), „Meda” (18.20),„96sati:Istanbul”(20.25),„HotelTransilvanija”(14.05, 16),„Led”(20),„Divqaci”(22.30),„AsteriksiObeliksuBritaniji”(12,14,16.15),„Paranormalnaaktivnost4”(20.20,22.10),„Pazi koga bira{„ (17.45), „Artiqero” (18, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17,19.30,20,22.20,22.45),„Razbija~Ralf”(11.30,15,12.15,14.10, 16.10,18.15),„Hipnotizer”(22.25),„Argo”(22.15),„Valter”(18.30).

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine, Dunavska35–37(utorak-petakod9do14satiiod18do22~asa,subota-nedeqaod10do18~asova):stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodineodpaleol  itadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|u dva svetska rata  - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka20a,4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{titeprirodeuVojvodini”

Vrti}zaku}nequbimce Zauzeti vlasnici svoje ku}ne qubimceodju~emogudaostaveu dnevnom boravku za pse, koji je otvoren u Ulici Geri Karoqa 16. Prvi ovakav vrti} za pse u na{oj zemqi ima prilago|eno dvori{te za igru, dnevnu sobu, spavaonicu, igraonicu ili sobu zarekreaciju,aliiambulantu. - Ideju sam dobila rade}i praksu u inostranstvu, gde su ovakvi vrti}i normalna stvar ka`e vlasnica ovog pansiona AnaOreg.–Na{isugra|aniqubice mogu kod nas da ostave na sat ili dva, na ceo dan, pa i da preno}e,alimoguidaihprepustestu~wacimanadresuru,ostaveihnafizikalnojilielektro terapiji. Naotvarawu,okupqenisumoglidaseupoznajusana~inomradaisme{tajemzaqubimce,apodeqenisuhranaikuponiza{i-

De`urnedveapoteke Zbogdr`avnogpraznika,danasisutrade`ura}eapoteka„Sajmi{te”uRumena~kojulici106(brojtelefona:021/4770-464i063/643088) i „Bulevar”, Bulevar Mihajla Pupina 7 (broj telefona: 021/4720-756i063/643-072),ukojojjeorganizovanoino}no de`urstvo.Radnovremede`urnihapotekazapraznikejeza„Sajmi{te”od7do20sati,a„Bulevar”radiutrismene,24~asa.

„STILOSART”I„DNEVNIK”DARUJU

„TemeqiOzirisove palate” Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige„TemeqiOzirisove palate” LindeS.Robinson.Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 satinabrojtelefona 528-765. Kwige ~itaoci od utorkamogudapreuzmuuprodavnici„Stilosa”uJevrejskojulici 28.Radnovremeprodavnicejeradnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotomod8do19~asova. Porodi~na proslava naru{ena je smr}u lepe i opasne ro|ake. Najgoramogu}nostjestedajezlo~inpovezansanajnovijommisijom

hronika

lorda Mirena, preno{ewem posmrtnih ostataka faraonovih predakanatajnulokaciju,udrevnihramboga Ozirisa. Najstariji svetski detektiv, ponovostupauakciju. Misijamorauspetipo svaku cenu. Nezaustavqivo razotkrivaju}i najdubqe tajne legla kobrikoje~inewegovi najbli`i ro|aci i poznanici, Lord Mirennailazinatragkoji}egaodvestidoistine.Dokspretno`onglira izme|u politi~ke intrige drevnog Egipta i misterije koja vasdr`iprikovanimazastolicu, Robinsonova jo{ jednom dokazuje svojemajstorstvou`anruistorijskogdetektivskogromana. A.L.

{awe pasa, kao mali znak pa`we. Vrti} za pse mo`e da primi maksimum20pasa,apostojiizatvorenalivadanakojojpsimogu daseistr~avajubezstraha.Ku}a imasamotrikaveza,iskqu~ivo za pla{qive ili agresivne pse, koji se te{ko prilago|avaju ostalim. Sa psima }e, izme|u ostalog, na socijalizaciji, razbijawu strahova i psihologiji raditi Izabela Begovi} sa saradnicima. U zavisnosti da li vlasnik `elidasewegovqubimacodmori, dresira ili pro|e neku od terapija,boravakuovompansionuko{taod200do2.000dinara. Postojiimese~na~lanarinaod 4.000 dinara, u okviru koje pas mo`e i po pet sati dnevno da provodiupansionu. A.L. Foto:F.Baki}

BOGATAPONUDAUGALERIJI„BERI]”

Satoviinakitza sva~ijiukusiyep Ro|endani, godi{wice, proslave mature, diploma i zna~ajnihdatumaNovosa|aneveoma~esto stavqaju u nedoumicu koji prigodan poklon odabrati za draguosobu.Umoruponudenanovosadskom tr`i{tu, tradicijom odjednedecenijeizdvojilaseGalerija satova “Beri}”, koja svojimbogatimasortimanomsatova i nakita, profesionalizmom i qubazno{}u trgovaca, ne ostavqa ravnodu{nim mla|e, ali ni

gove~ne mu{ke satove, savremenogsportskogizgleda,{tona{i qudi veoma cene. Krajem novembrasti`enamnakit“Majorike”, koji je izra|en od sinteti~kih, prirodno gajenih bisera i kome se dame veoma raduju - ka`e Beri}. Zapredstoje}enovogodi{wei bo`i}nepraznikeGalerija“Beri}”pripremaakciju“Vremedarivawa”,koja}etrajatiod15.decembrado15.januara,kada}epo-

starije sugra|ane, ~iji su ukusi odavnoformirani. Prema re~ima direktora Galerije satova “Beri}” Dragana Beri}a novine, koje su prisutne nasvetskomtr`i{tunezaobilazenitegalerije,aponudajeuvek druga~ija, moderna i pristupa~nasvimslojevimakupaca. -Po{tosesvrstavamoulidere na na{em tr`i{tu od nas se o~ekujedabudemonosiocinovih modela, {to mi veoma uspe{no radimo. Za na{e kupce pripremilismonovibrend“Vostokjurop”, izuzetne, kvalitetne i du-

jedini modeli nakita i satova mo}idasekupepocenini`ojod petdo50odsto. Kroztugalerijupro{lesusve generacije, od dece do starijih sugra|ana. Iz bogatog asoprtimanasvakojeprona{aone{toza sebeilidraguosobu,akakoBeri} tvrdi, najverniji kupci su `ene. -Damebirajuokomestete,dok mu{karcitra`esatkojizadovoqava odre|ene kriterijume. Galerija je potpuno okrenuta potrebamasugra|ana,trudimoseda ponudimo najboqe, {to se poka-

V rEMEPlOV

Magistratpostupio pozakonu Nekada{wipredsednikFutoga, generalOdvajler,prisvojioje~itavih 1.200 jutara zemqe iz novosadskog atara. Ipak, 1760. godine MagistratNovogSadajeotkupio ovuzemqu,anovaczakupovinusu pozajmila ~etvorica senatora, s pravom da kasnije, otkupe tu zemquzasebe.Posledesetakgodina, kadasezemqaprodavalanalici-

taciji,ovihsenatora,odnosnowihovihnaslednikanigdenijebilo. Pojavilisusekasnijeipokrenuli spor. Re{avaju}i ga, dvorski agent carica Marije Terezije je 11. novembra 1774. obavestio nadle`nevlastidajeMagistratNovogSadauvekpostupaopozakonui da sada mo`e slobodno da prodaju zemqukomeho}e. N.C.

saHRanE NaDowemstaromgrobquuFutogudanas}ebitisahrawena An|aObrada[ibar(1942)u13. NagrobquuVeternikubi}esahrawenaVukosavaLazaraVukomanovi}(1939)u13.

POVODOMDANALISTA15.NOVEMBRA

Dru`eweizdava~kog sektora„Dnevnika” PovodomDana„Dnevnika”penzioneriIzdava~kogsektoraorganizujususretskolegama,saradnicima i ~itaocima „Roto bibiloteke”.Susretjezakazanza~etvrtak15.novembrau18~asovauno-

vosadskom restoranu „Sowa”, na fudbalskom igrali{tu „Kabela” kod [tranda. Detaqnije informacijemogusedobitinatelefone 063/545-260, 063/521-221 i 066/468-800. I.D.

PromocijakwigeJovanaZivlaka Promocija kwige pesama Jovana Zivlaka “Oni su u{li u dom na{”bi}eodr`anauutoraku19~asovau^itaoniciGradskebiblioteke, Dunavska 1. U~estvova}e Nikola Strajni}, Zoran \eri}, Miroslav[tatki},AleksandarLakovi} iautor. A.Va.

zalokaopraviputdosrcaNovosa|ana-obja{wavaBeri}. Zanajmla|ekupceovaGalerijajeobezbedila~etirikolekcijede~jihsatova,odkojihsudevoj~icama omiqeni “Helou kiti”. De~aci tu mogu prona}i satove kojiseperuna40stepeniikoji su prakti~ni za male sportiste. Po re~ima Beri}a, mlade dame naj~e{}ebirajumodeleDoneKaran ili Roberta Kavalija, dok mu{kapopulacijauovimgalerijamamo`ena}ipriznatesvetske

Tribina uStepanovi}evu UMesnojzajedniciuStepanovi}evupreksino}senatribini „Svi za Stepanovi}evo” razgovaralookomunalnimtemama, pa tako i o tome da najve}i broj prigradskih naseqa nem a fek aln u kan al iz ac ij u, saop{tiojeGOSPO. @it eq im a Step an ov i} ev a obratili su se predstavnici koalicije„Svi za Stepanovi}evo”, koju ~ine SPO  i Narodnipokret„Dinara-DrinaDunav.„ Z.D.

brendove“Festina”,“Nautika”i “Sektor”. Cene satova pristupa~ne su sva~ijemxepuimogusena}imodeli, koji ko{taju 3.000 dinara. Sredwacenasataje,kakoBeri} tvrdi, u visini jedne prose~ne plate,pasemoguna}isatovikojiko{tajuod15.000do40.000dinara. Galerija nudi i mogu}nost kupovineprekointerneta,asvi modeli mogu se videti na sajtu www.satoviberic.rs. N.R.


dnevnik

OGLASi

UDOVICA (67 godina), penzioner, sa svojom ku}om u Milo{evu tra`i braka radi i dru`ewa druga. Vesele sam prirode, emotivna, volim ba{tu, cve}e i kuhiwu. [ifra „Qubav za qubav”. 64001

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 63809 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 63810 ^ASOVI engleskog jezika. Osnovci, sredwo{kolci i priprema za FCE, CAE i CPE ispite. Dolazim ku}i. Telefon: 062/1142179. 63839 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 63905

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 63811 MASA@E - otklawa bolove u ki~mi, i{ijas, glavoboqu, blokade u mi{i}a. Telefon 064/460-99-43. 63915

IZDAJEM jednosoban stan sa centralnim grejawem i telefonom, lepo name{ten, od 1. decembra u Mi~urinovoj, Telefon 060/547-4478. 64058 IZDAJE se name{ten komforan stan na Novom nasequ, klima, internet, kablovska. Telefon 6363964. 64066 IZDAVAWE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51! Nazovite, do|ite... Tel. 062/518-544, 021/526387, 062/518-545. 672086 IZDAVAWE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com. 672017 IZDAJEM Radni~ka, novija zgrada, 32m2 name{ten i Grbavica dvosoban name{ten 50m2. Telefon 063/811-7331. 673290 IZDAJEM name{tenu garsoweru u~enicima, studentkiwama ili zaposlenoj devojci na du`e vreme. Telefon 064/495-23-19 63577 IZDAJE se jednosoban komforan stan na 1. spratu name{ten, mo`e sa dva le`aja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. Telefon 504-629. 63803 IZDAJEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534276. 63904 IZDAJE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629. 63802 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 1. sprat, ugao Cara Du{ana i Bulevara cara Lazara. Telefon 064/1463-126. 63542 IZDAJEM trosoban luks name{ten stan 85m2, tv, DV, ve{ ma{ina, ma{ina za posu|e, klima, kablovska, internet, telefon. Iskqu~ivo za poslovne qude, Liman II, ul. Resavska, cena po dogovoru. Telefon 063/8237164. 63652 BRA^NOM PARU izdajem dvosoban potpuno name{ten stan u Ul. Cara Du{ana. Cena po dogovoru. Useqiv od 1. decembra. Telefon 064/35-18-956. 63735 IZDAJEM sobu za dve studentkiwe sa upotrebom kuhiwe, kupatila, centralno grejawe, kablovska, internet. Telefon 021/633-3322. 63926 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 35m2 na Novom naseqe. Telefon: 063/779-3185. 63928 IZDAJEM komfornu name{tenu garsoweru bez ve{ ma{ine, na Staroj Detelinari, 100 evra. Telefon 6361-265, 063/8760-222. 63931

nedeqa11.novembar2012.

IZDAJEM dvosoban komforan name{ten stan, nalazi se blizu socijalnog i SUP-a. Telefoni: 021/78063974 632, 064/2406818 IZDAJEM poluname{ten stan 38m2 u centru, Gr~ko{kolska ulica, telefon, CG, pogodan za kancelariju. Telefon 064/11-820-11.64005 IZDAJEM dvosoban name{ten funkcionalan stan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665. 64025 IZDAJEM mla|im osobama, dvosoban name{ten stan na spratu. Tv i DVD, bez depozita. Jablani~ka 7. Telefon 504-451. 64045 STUDENTKIWA tra`i jednu ili dve studentkiwe u trosoban konforan stan kod bolnice, bez gazde, CG, telefon, TV, 70E po osobi. Telefoni 021/522-139, 065/6379-679. 64053

^ETVORO^LANA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban-trosoban stan u Novom Sadu. Na du`i period. Pla}amo unapred! Tel. 021/526-387, 062/518-545. 672088 MLADOM BRA^NOM PARU iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Tel. 021/6622-746, 062/518-544. 672083 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895362. 64024

KUPUJEMO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672090 KUPUJEMO garsoweru, lokal, vikendicu ili vi{e gara`a - do 25.000 evra u Novom Sadu, dajemo audi A-4 S-line + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Tel. 021/6622746, 063/518-546. 672084 KUPUJEMO stan 35 - 50m u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata brzo useqewe. Ke{ isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci. Tel. 021/526-387, 062/518-545. 672085 KUPUJEMO ~etvorosoban i ve}i stan 100 - 150m u centru Novog Sada, po`eqno oko Ribqe pijace i Kosovske ulice. Brza ke{ isplata!!! Tel. 021/526-387, 062/518-544. 672087 KUPUJEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673291

PRODAJEM mawi dupleks, 27m2 u ]irpanovoj ulici, moderno name{ten. Idealno za mlade. Cena 25.000 evra. Telefoni: 060/37-38370, 548-398. 63975

GRBAVICA garsowera 25m2, III, ukwi`en, 24.000E, Detelinara nova 28m2, tre}i sprat, 29.000E, Liman 29m2 prizemqe + 20m2 terase, 29.000. Telefon 063/587-602. 64060 ODMAH USEQIV, nov ukwi`en stan u najstro`em centru 23m2 Vase Pelagi}a. Centralno grejawe. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799. 673266 POTPUNO nova, odmah useqiva garsowera u najstro`em centru 26,4m2 [umadijska 27.500E, II sprat, terasa, odvojiva kuhiwa. Uredni papiri.. Tel. 063/108-8017. 673267 ODMAH USEQIVA garsowera sa terasom, 25m2, Omladinskog pokreta. Odli~no stawe. Cena: 22.000.. Tel. 063/7776-233. 673268 BULEVAR OSLOBO\EWA, novija ukwi`ena garsowera, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa, 23m227.900E. Odli~an! Telefoni: 063/444-743, 021/526-622. 673259 BULEVAR OSLOBO\EWA 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500. Tel. 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs 673316 SOCIJALNO!!! Odli~na garsowera od 29m2 ni`e spratnosti, ekstra zgrada, ekstra stawe sa terasom i ostavom!!! Tel. 065/25-00-213. 673306 DANILA KI[A!!! Odli~na ukwi`ena garsowera od 27m2, ni`e spratnosti sa terasom. Hitno!!! Tel. 063/500-213. 673307 GRBAVICA!!! Nova garsowera odmah useqiva u odli~noj zgradi blizu Bulevara od 29m2!!! Hitno!!! Tel. 065/25-00-213. 673308 GARSOWERA, Liman III - Park city, 28m2, luks, II sprat. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 673328 GARSOWERA, strogi centar - Wego{eva, 30m2, visoko prizemqe, ukwi`eno, 29.000 evra, garsowera, centar - Temerinska, 20m2 - 17.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 673329

19

GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2. Tel. 6366-952, 672091 www.bomil.rs. LIMAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 672092 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Tel. 636-6952, www.bo672093 mil.rs. UKWI@ENA garsowera, 17m2, sa galerijom od 5m2, mo`e na kredit, Nova Detelinara kod ABC-a, CG, lift, cena - 16.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963. 672059 USEQIVA garsowera, 27m2 - totalno odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena - 28.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200. 672063 UKWI@ENA garsowera u centru kod pozori{ta, 1. sprat, komplet name{tena, CG, odmah useqiva, cena 29.900 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200. 672064 NOVIJI, komplet name{ten 0.5 stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 21.000 evra i nije fiksno. [ifra: 24009. Tel. 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com. 672028 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena: 26.300 evra. [ifra: 24164. Tel. 064/112-62-39; 021/451570, www.solis-nekretnine.com. 672029 UKWI@ENA garsowera, 26m2, drugi sprat, novija zgrada, stan odmah useqiv, Ulica Janka Veselinovi}a, u blizini Sajma, hitna prodaja, samo: 27.000 evra. [ifra: 24331. Tel. 021/520-231; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com. 672030 GARSOWERA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`ena garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra: 24305. Tel. 021/520231; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 672031 ODLI^NA ukwi`ena garsowera u Ulici Danila Ki{a u blizini Bulevara. 27m2, I sprat, lift, terasa, novija. 31.500E sa name{tajem.. Tel. 063/777-6233. 673270 UKWI@ENA garsowera na Novoj Detelinari, terasa, visoko prizemqe, 24m2, cena: 25.750 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 672120 GARSOWERA u centru u novoj zgradi, ukwi`ena, 23m2, u odli~nom stawu, cena 24.750, {ifra 1004265, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/850-6616. 673216 BULEVAR EVROPE 23m2, prvi sprat, 23.750 - Useqiva za 30 dana. Moj dom. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673217 GARSOWERA na Limanu III kod Merkatora 21m2 na prvom spratu, {ifra 1004319, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 673218 U MARKAMIQANOVA kod Keja u novijoj ukwi`enoj zgradi 33m2, lift, cena 34.000, {ifra 1004410, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 673219 NOV - odmah useqiv ukwi`en stan kod Sajma, 35m2, ~etvrti sprat - nije posledwi, terasa, lift, cena: 39.650 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 672122 KOMFORAN, renoviran jednosoban stan 33m2, Miloja ^ipli}a. II sprat, ukwi`en. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799. 673271 KLASI^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena: 28.500 evra. [ifra: 23937. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 672032 NOVO NASEQE, klasi~an jednosoban stan, 36m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwi`en i mogu}e ga je kupiti i na kredit, odmah useqiv! Cena: 28.500 evra. [ifra: 24130. Tel. 021/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com. 672033 HITNO prodajem 1.0 stan 36m2 na Nasequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena: 27.000 evra. [ifra: 24130. Tel. 064/134-0459; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 672034 LIMAN III - 33m2 - jednosoban - klasi~an raspored, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, cena - 32.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 672056 UKWI@EN - useqiv, terasa, lift, CG, 30m2 - gradila Budu}nost, odli~an raspored, odvojena kuhiwa sa prozorom, cena - 27.850 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 672058 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672095 SAJAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672096


20

nedeqa11.novembar2012.

JEDNOSOBAN, Liman I, 39m2, ekskluzivna prodaja, ukwi`en, odmah useqiv, povoqno. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-nekret673335 nine.com. MOKRAW^EVA, 1.0, 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 673317 STEVANA MOKRAWCA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 32.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 673318 MILENKA GR^I]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, 28.000. Tel. 444-107, 633-7853. 673319 SOMBORSKI BULEVAR, 30m222.000E, odli~an, novo! Telefoni: 673257 063/444-743, 021/526-622. ODLI^AN noviji stan 31m2 u najstro`em centru kod Ribqe pijace, [umadijska ulica. Uz stan terasa 18m2. Cena: 29.900. Tel. 063/10-88017. 673269 LIMAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace 1.0 stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa, 41.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673292 PRODAJEM garsoweru 18m2. No12500E. Telefon vogradwa, 63781 060/7411-971. GARSOWERA blizina Sajma - Haxi Ruvimova, ukwi`ena, useqiva, lift, odvojena kuhiwa 28m2 30000E. Telefoni: 060/5544-254, 064/189-3887, 021/454-167. 63966 GARSOWERA, Liman IV, ukwi`ena, lift, odvojena kuhiwa, 30m2 28.000E. Telefoni: 064/1893-887, 021/454-167. 63967 PRODAJEM garsoweru na Salajci, drugi sprat useqiva za 17.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.64015 FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799 PRODAJEMO jednosoban stan 29m2 ukwi`en, odmah useqiv. Cena 21.600. Telefon 063/540-165. 64016

JEDNOIPOSOBAN 29M2, ukwi`en i garsowera 22m2, 22700E, ukwi`ena. Telefon: 060/418-32-23. 64100 JEDNOIPOSOBAN 43, 35m2, drugi sprat, Cara Du{ana, ukwi`en, lift, terasa. Telefon: 060/418-3223. 64101 DVOSOBAN, dvoiposoban, Bul. Kraqa Petra 64m2, prvi sprat, terasa - ukwi`en, sa Stvarima, mo`e kredit. Telefon: 060/418-32-23, 064/11-43-730. 64098 DANILA KI[A odmah useqiv 1.5 stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en za 38.200. Telefoni: 528137, 063/538-166. 673293 SAMO na ovom broju!!! Nov, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, terasa, blizina @elezni~ke stanice i Sajma. Telefon 063/538-166. 673294 GRBAVICA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 672097 BULEVAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwi`en 1,5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672098 NOVA DETELINARA, ukwi`en noviji jednoiposoban stan na I spratu, cena 39.100. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672099 LIMAN - 47m2 - jednoiposoban stan - ukwi`en - useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, cena - 48.400 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 672062 BRANIMIRA ]OSI]A, 37m2 jednoiposoban stan, ukwi`en, terasa, odli~an raspored - neprolazne sobe, perfektno stawe, cena 40.000 evra. Tel. 064/823-6610, 542779. 672067 JEDNOIPOSOBAN, 41m2 - ukwi`en - odmah useqiv, terasa, CG, Nova Detelinara, cena 37.100 evra. Tel. 064/823-6610, 661-4200. 672071 JEDNOIPOSOBAN, 47m2 - ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, bez ulagawa cena - 33.000 evra. Tel. 064/823-6604, 542-779. 672072 ODLI^AN, nov - jednoiposoban stan, 35m2 - @. stanica, ukwi`en odmah useqiv, terasa, CG, lift, cena - 37.850 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779. 672073 KOD LIMANSKE PIJACE, 38m2 - jednoiposoban - komplet renoviran - PVC stolarija, ukwi`en useqiv, lift, terasa, CG, bez ulagawa, cena - 43.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 672074

BETANIJA, nov jednoiposoban stan, 40m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, odli~an raspored - kuhiwa odvojena sa prozorom, cena - 46.400 evra. Tel. 064/823672075 6601, 021/424-963. GRBAVICA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en, cena: 47.000 evra. [ifra: 24019. Tel. 064/112-62-39; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 672035 ODMAH USEQIV jednoiposoban stan do Sajma, 41m2, Kopernikova ulica, cena: 37.500 evra, uredni papiri, ukwi`en objekat. [ifra: 20851. Tel. 064/112-62-39; 021/427277, www.solis-nekretnine.com. 672036 LIMAN I, kod fakulteta, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan od 44m2. Cena: 38.200E. Povoqno! Tel. 063/10-10-664 . 673272 ODMAH USEQIV, kompletno renoviran 1.5 stan 41m2, Gunduli}eva „Ekolo{ka� zgrada. Odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en! Tel. 063/1088017. 673273 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en stan od 39m2 u Ulici Pariske komune. I sprat, lift, terasa. Cena po dogovoru. Tel. 060/621-1685. 673274 BULEVAR EVROPE, nov useqiv jednoiposoban stan od 36,5m2. I sprat, lift, uredni papiri. Cena 36.000E. Tel. 063/706-1341. 673275 GRBAVICA, jednoiposoban stan, novija ukwi`ena zgrada iz 2000. godine, drugi sprat, terasa, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, 42m2, cena: 47.350 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs. 672124 POVOQNO - cena sa PDV-om, jednoiposoban stan u novoj kvalitetnoj zgradi na Somborskom bulevaru, 36, m2, tre}i sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om: 36.850 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 672121 POVOQNO - cena sa PDV-om, ukwi`en jednoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, 32m2 korisne povr{ine, {esti sprat sa liftom, cena sa PDV-om: 30.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 672119 NALIMANU 41m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, odvojena trpezarija, {ifra 1004467, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 673220 NA SOMBORSKOM BULEVARU nov neuseqavan jednoiposoban stan, lift, terasa, 35m2 na III spratu, cena 36.500, {ifra 1004294. Tel. 451-318, 065/850-6616. 673223 U NOVOJ ZGRADI pred useqewem jednoiposoban stan, 36,5m2 na prvom spratu. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673224 MODERAN mladala~ki jednoiposoban dupleks stan u pe{a~koj zoni, veoma interesantan kao investicija za rentirawe, stan je ukwi`en, poluname{ten i odmah useqiv. [ifra: 24106. Tel. 065/20-19010; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 672037 NA[ONSIJU, prodajem dvosoban stan 54m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 49.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002213. 673225 NA LIMANU III dvosoban kompletno renoviran stan, 62m2, na V spratu, lift, terasa, ukwi`en. Ekstra povoqno, 55.000, {ifra 1004357. Tel. 451-318, 523-193. 673226 U CENTRU kod Foruma i Keja 50m2 na drugom spratu, cena 51.500, {ifra 1004351. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 673227 PRODAJEM u centru, dvosoban stan 40m2, na I spratu. Terasa od 10,5m2 - Useqiv odmah. Noviji. Vredi videti, cena 47.000. Tel. 021/451-318, 060/07-305-77, {ifra 1000986, www.nekretnine-mojdom.com. 673221 BULEVAR OSLOBO\EWA, 49m2, ~etvrti sprat za renovirawe 44.300, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/850-6616, {ifra 1002498. 673222 DVOSOBAN, 63m, Novo naseqe Ka}e Dejanovi}, IV sprat, o~uvan, useqiv, ukwi`en. Veoma povoqno samo 750 evra/m2. Hitno. Tel. 021/526-387, 063/518-546. 672089

OGLASi

UKWI@EN komforan dvosoban dobro odr`avan stan u blizini @elezni~ke stanice - miran kraj, drugi sprat, terasa, 49m2, cena: 42.200 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 672123 KOMFORAN dvosoban stan 62m2 na Limanu II kod mosta. Ukwi`en, lift, terasa. Cena: 53.000. Tel. 063/7776-233. 673276 KOMPLETNO RENOVIRAN klasi~an dvosoban stan 52m2, Milana Glumca. II sprat, terasa, ukwi`en. Cena: 39.200. Tel. 063/7776-233. 673277 MAWI DVOIPOSOBAN stan u odli~noj zgradi 50m2, Ka}e Dejanovi}. II sprat, terasa, ukwi`en! Cena: 44.500. Hitno! Odli~na prili673278 ka! Tel. 063/108-8017. KOD @EL. STANICE, ukwi`en, 47m2, III sprat, +terasa 4m2, renoviran. 45.500E. Telefoni: 064/21560-90, 021/522-177. 673255 KOD @EL. STANICE, ukwi`en dvosoban kompletno renoviran stan, 49m2-42.500E. Odli~an, odmah useqiv! Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622. 673256 SVETISLAVA KASAPINOVI]A, nov 44m2, I sprat, povrat PDV. Odli~an, kvalitetna gradwa. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 673252 DU[ANA VASIQEVA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwi`en, 69.900. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013294. 673241 KLASI^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en, 51.500. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021101. 673242 NOVIJI dvosoban 51m2, strogi centar, Nikolajevska, 51m2 na V spratu, potkrovqe, predsobqe, kuhiwa, trpezarija, kupatilo, dnevna soba, spava}a soba, pogled na centar i tvr|avu, centralno grejawe, ukwi`en, useqiv, 36.500. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013274. 673243

RENOVIRAN dvosoban 50m2, Bra}e Jovandi}, izme|u Gradskog SUPa i Socijalnog, I sprat, lift, odvojen wc, dve terase, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, bez ulagawa, 46.500. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021112. 673244 DVOSOBAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena: 38.500 evra. [ifra: 10077. Tel. 063/77-26-845, www.solis-nekretnine.com. 672038 BULEVAR OSLOBO\EWA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo: 57.500 evra. [ifra: 20353. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 672039 PRODAJEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta 64m2 za 70.000 evra. [ifra: 24094. Tel. 065/20-19-010; 021/451570, www.solis-nekretnine.com. 672040 HITNA PRODAJA, klasi~an dvosoban stan na Detelinari, 54m2 sa terasom, na drugom spratu, stan ukwi`en i brzo useqiv, cena samo: 34.500 evra. [ifra: 23812. Tel. 021/520-231; 063/132-14-70, www.solis-nekretnine.com. 672041

NOVA DETELINARA, 51m1, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... pozovite... [ifra: 21347. Tel. 021/427-277; www.solis-nekretni063/520-296, 672042 ne.com. LUKS - Vase Pelagi}a, 51m2 - ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, nova zgrada, cena - 58.000 evra. Tel. 063/1650-245. 672055 UKWI@EN - useqiv, 58m2 - 2. sprat, lift, CG, terasa, odli~an raspored - dvostrano orijentisan, gradila Budu}nost, cena - 52.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 672050 USEQIV klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa - prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Tel. 421-437 ili 672078 063/534-505. HITNO!!!!!! 48m2 - ukwi`en - useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena - 30.900 evra. Tel. 064/8236604, 424-963. 672068 GRBAVICA, dvosoban, 58m2 - ukwi`en, novija zgrada, lift, terasa, CG, cena - 48.400 evra. Tel. 064/8236604, 542-779. 672070 HITNO!!! Renoviran, 49m2 - ukwi`en - useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, klasi~an raspored, cena - 42.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 672060 LIMAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 672100 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 54m2, cena 37.900. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672101 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 672102 CENTAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 672103 LIMAN TRI odmah useqiv dvosoban stan 50m2, ukwi`en, za 46.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673295 @ELEZNI^KA ulica dvosoban stan 42m2 na drugom spratu, odli~an raspored, novija zgrada 48.300. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673296 VOJVODE MI[I]A hitno, odli~nog rasporeda, dvosoban stan 50m2 na drugom spratu, 51.500. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 673297 NOVA DETELINARA odli~an dvosoban stan 62m2, na tre}em spratu, zidala Budu}nost. Telefon 063/811-7331. 673298 SOMBORSKI BULEVAR, 55m2, nov dvosoban stan, 40.000E, I sprat. Telefoni: 063/444-743, 021/522-177. 673258 DETELINARA 56m2, prvi sprat, sre|en, 2.0, ukwi`en, kvalitetna zgrada, svetao 45.400. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853. 673320 NOVA DETELINARA 43m2, dvosoban, ukwi`en, I sprat, terasa, nov 44.300. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 673321 DETELINARA!!! Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500 evra. Pozovite!!! Tel. 065/25-00213. 673309 LIMANSKA PIJACA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban, povoqno. Tel. 063/500-213. 673310 DVOSOBAN, Liman III, 62m2, ukwi`en, odmah useqiv, bez ve}ih ulagawa, odli~na zgrada i pozicija,povoqno 53.500 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 673333 NOVI SAD, dvosoban stan 47m2 i JIS 33m2 u idealnom delu ukwi`ene ku}e, sa posebnim brojilom, gara`om i 150m2 dvori{ta. Hitna prodaja - samo 30.000 evra.Telefon 063/11-24-911. 673262 GRBAVICA, odli~an dvosoban stan, 45m2, moderno ikvalitetno opremqen, ukwi`en, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117. 673286 CENTAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en, dvosoban stan, 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, ni`a spratnost. Tel. 6615117. 673288 KLASI^AN dvosoban stan, 50m2, kod @. stanice, ukwi`en, cena 39.200. Tel. 6615-117. 673289 HITNO prodajemo nov useqiv jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru za 36.000. Telefon 6447622. 063/540-165. 64013 PRODAJEM jednoiposoban stan na Salajci za 24.000 prvi sprat. Telefon 6447-622. 64022 PRODAJEM jednoiposoban ukwi`en stan kod Sajma za 45.000. Telefon 6447-622. 64023

dnevnik

PRODAJEM i izdajem name{ten dvosoban stan u ^ika Stevinoj, prizemni, centralno grejawe. Budu}nost gradila. Telefon 063/12786-25. 63253 VLASNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49. 63858 DVOSOBAN, Liman II, 61m2, 53.500E i dvosoban Liman III, 62m2, 55.000E, ukwi`eni, odmah useqivi, hitno. Telefoni: 064/189-3887, 060/5544-254, 021/454-167. 63968 PRODAJEMO dvosoban stan 57m2 na Limanu, ukwi`en. Cena 48.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.64017 PRODAJEMO nov dvosoban stan u centru za 60.000 . ukwi`en. Telefon 6447-622, 063/540-165. 64020

CENTAR, originalno dvoiposoban stan, 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615-117. 673287

LIMAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwi`en i useqiv po dogovoru, cena: 64.000 evra. [ifra: 24132. Tel. 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 672043 NOV dvoiposoban 58m2, Temerinska ulica, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, kupatilo, wc, dve spava}e sobe, terasa, ukwi`en, useqiv po isplati, gleda na dvori{te, 52.000. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021106. 673245 KATOLI^KA PORTA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1013295. 673246 LIMAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! 61.800. Tel. 063/7776233. 673279

BULEVAR OSLOBO\EWA!!! Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213. 673311 LIMAN I 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 61.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853 673322 LIMAN II 75m2, dvoiposoban, kompletno renoviran, lift, terasa 75.200 cena nije fiksna. Tel. 444107, 633-7853. 673323 NOVO NASEQE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orijentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673299 LIMAN lep stan, odli~nog rasporeda 68m2, na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa za 65.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673300 NOVO NASEQE u neposrednoj blizini {kole i vrti}a stan 72m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en za 62.000. Telefoni: 528-137, 063/538166. 673301 LIMAN JEDAN u blizini Spensa, fakulteta i Dunava dvoiposoban stan 63m2, klasi~an raspored, ukwi`en, dobra cena. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673302 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 672104 CENTAR, u Maksima Gorkog, odli~an 2,5 stan na II spratu, lepo sre|en, cena 76.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672107 RADNI^KA ULICA, 67m2 funkcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter - idealno za poslovni prostor - uli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwi`en - prazan, cena - 69.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 672061 LIMAN II, 64m2 - dvoiposoban ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, renovirano kupatilo, cena 65.900 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 672065 DVOIPOSOBAN stan, 52m2, 3. sprat, kuhiwa - prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 672079 GRBAVICA, 71m2 - dvoiposoban, ukwi`en - useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle, hitno!!! Cena - 63.800 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6604, 021/6614200. 672051

KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 672109 BULEVAR EVROPE, Zoned, 62m2, drugi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, kqu~ u agenciji, {ifra 1004539, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 063/1010-661. 673234 NA GRBAVICI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno, 63.800, {ifra 1004100, www.nekretnine-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 673228 NA BULEVARU OSLOBO\EWA 2.5 u vojnoj odli~noj zgradi 78m2 na 4. spratu. lift, terasa. ukwi`en. cena 71.000. Tel. 063/101-0661, 451318, www.nekretnine-mojdom.com. 673229 KOD IZVR[NOG VE]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700. Tel. 021/451-318, 523-193, {ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com. 673230 U JEVREJSKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine, {ifra 1004376. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673231 NA BUL. EVROPE, 82m2, idealan trosoban stan gleda na dve strane, veliki dnevni boravak, cena 950 evra/m2. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673232 PRODAJEM na Limanu II, odli~an stan 90m2, u Vladislava Kacanskog. Stan je ukwi`en, useqiv. Vredi. Cena 103.000 evra. [ifra-1002240, www.nekretnine-mojdom.com. 673233 TROSOBAN stan 82m2 gradio Aleksandar u odli~nom stawu, lift, terasa, ukwi`en, {ifra 1004452, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 060/0753-782, 523-193. 673235 NA NOVOM NASEQU, zgrada iz 2004. godine lep miran kraj, 99m2, 3.0, prazan, ukwi`en, useqiv, hitno, 72.000. Tel. 523-193, 063/101-0661, www.nekretnine-mojdom.com. 673236 LIMAN, odli~an 3,0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3,5, ukwi`en, cena 70.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672110 CENTAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Tel. 6366952. 672111


OGLASi

dnevnik

KOD LIMANSKE pijace, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Tel.063/828-83-77, 672112 www.bomil.rs. BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, noviji 3.0, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 673280 61.000E. Tel. 063/108-8017. PRODAJEM nov, odmah useqiv 3.0 stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima terasu. Hitno! Cena: 51.500. Tel. 060/6211673281 685. UKWI@EN trosoban stan u Ulici Maksima Gorkog kod Suda, 70m2, lift, terasa. Povoqna cena, 59.000E. Tel. 060/621-1685. 673282 HITNA PRODAJA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. 66000E. Tel. 063/777-6233. 673283 MAKSIMA GORKOG, u blizini Spensa, kompletno renoviran klasi~an trosoban, 78m2, odvojena kuhiwa, lepa terasa, V sprat sa liftom, nije posledwi, ukwi`en, 96.000. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021111. 673247

NOVIJI trosoban 82m2, „Aleksandar gradwa” na Grbavici, Kolo srpskih sestara, IV sprat sa liftom, ekskluzivan dupleks stan, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, odvojen wc, velika terasa, ukwi`en, 75.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021110. 673248 NOVO NASEQE, K. Dejanovi}, ukwi`en trosoban, 87m2, V sprat, lift, terasa, luks, komplet renoviran. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 673254 KLASI^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom, 77m2, cena: 68.000 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/451-570; 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com. 672044 HITNA PRODAJA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, ukwi`en, vredi videti! Cena: 67.000 evra. [ifra: 12833. Tel. 065/20-19-013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 672045 @. STANICA, 75m2 - trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en - useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena - 56.650 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.avenia-nekretnine.com. 672057 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3,0 stan cena 72.100. Hitno! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672108 NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 672105 KOD IZVR[NOG VE]A trosoban salonac 95m2 na prvom spratu, mirna ulica, povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673303 DUNAVSKI PARK!!! Salonski odli~an stan 3.0, ni`e spratnosti u jako lepoj ulici!!! Tel. 063/500213. 673312 TROSOBAN, Liman II, 75m2, ukwi`en, potpuno renoviran, odli~an raspored, 70.000 evra, stan za svaku preporuku. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 673332 NOVI SAD, dva komforna trosobna stana 73m2 i 63m2 u idealnom delu ukwi`ene ku}e, sa posebnim brojilom, dve gara`e i 350m2 dvori{ta. Hitna prodaja - samo 50.000 evra. Telefon 063/11-24-911. 673263 DVOIPOSOBAN visoki parter, velika terasa, pogodno za decu, komforan. Povoqno, mo`e i zamena za garsoweru. Telefon 060/14656-51. 62888 SAJAM, dvoiposoban, 63m2, ukwi`en kao dvosoban, odli~nog rasporeda, sun~an, lift, terasa, kulturan kom{iluk, I sprat. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/121-7460, stankodsajma@gmail.com 63681 PRODAJEMO dvoiposoban 75m2 stan, okolina Bulevara oslobo|ewa, povoqno, stara gradwa, nije agencija. Telefon: 060/713-70-70. 63859

POVOQNO prodajem dvoiposoban stan na Limanu I. Tre}i sprat, nije posledwi. Telefon 064/612-2580. 63948 GRBAVICA, dvoiposoban, drugi sprat, ukwi`en, odmah useqiv, lift, blizina pijace, kvalitetna, cena 63.000E. Telefoni: 060/5544254, 064/189-3887, 021/454-167. 63971 POVOQNO: dvoiposoban stan Bul. oslobo|ewa Vsprat 67m2 vlasnik 930Em2 . Telefon 060/6334791, 060/733-0401 64009 PRODAJEMO dvoiposoban, nov name{ten stan na Telepu- Liman 5, 63m2 za 43.500. Telefon 6447-622, 063/540-165 64014 PRODAJEM povoqno trosoban stan od 78m2 na Grbavici, stara gradwa. Telefon 063/88-181-43. 63922 PRODAJEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/357-25-10. 63942 LIMAN III, trosoban, 2, sprat, 73m2, odr`avan i modifikovan. Bez posrednika. Povoqno, vlasnik. Telefon 061/269-20-66. 63989 PRODAJEM trosoban stan u blizini Spensa i [tranda, ukwi`en. Hitno. Telefon 6447-622, 063/540165. 64018 U SEGEDINU, blizu Tesca, povoqno prodajem lep trosoban stan, 72m2, sre|ena okolina, 32.000E. Mogu}nost pla}awa na rate. Telefon 021/6612-600, 063/535-944. 63952

TROIPOSOBAN, Liman IV, 93m2, odli~an ukwi`en stan, bez ulagawa, izuzetno lociran, veoma kvalitetna zgrada. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 673327 [EKSPIROVA ul, 88m2 - troiposoban - renoviran, 1. sprat, lift, terasa, ukwi`en - useqiv odmah, odli~an raspored, cena - dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 672054 ODLI^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv. Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835. Tel. 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 672046 SALONSKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013277. 673249 EKSKLUZIVAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, Novo naseqe, III sprat, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen stan, tri spava}e sobe, velika terasa, mirna ulica, ostaje ugra|en name{taj, ukwi`en, 79.000. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1021108. 673250 U VOJNOJZGRADI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena: 87.000. Tel. 063/7776-233. 673284 LIMAN, odli~an, ukwi`en 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 672114 NA BULEVARUOSLOBO\EWA, 94m2, u vojnoj zgradi, troiposoban stan, ukwi`en, prazan, na ~etvrtom spratu, 87.500, {ifra 1004352, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 063/101-0661. 673237 NA GRBAVICI ~etvorosoban stan, 105m2, nov, ukwi`en, u odli~nom stawu, {ifra 1004317, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 060/0753782. 673238 NA LIMANU II kod Spensa, komforan, ~etvorosoban stan, 106m2, lift, terasa, ukwi`en i odli~no odr`avan, {ifra 1003350, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 060/0753782. 673239 KOD SKUP[TINE salonski stan, 137m2, na drugom spratu, zgrada je sa liftom, ukwi`en, odli~na cena 123.000, {ifra 1003338. Tel. 523-193, 065/850-6616, www.nekretnine-mojdom.com. 673240 GRBAVICA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 672115

GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 672116 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 672113 KOD DUNAVSKOG PARKA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwi`en. Izvanredna prilika! Povoqno! Tel. 060/6211-685. 673285 U NEPOSREDNOJ blizini Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867. Tel. 063/520-296; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 672047 NAJPOVOQNIJA KUPOVINA potpuno nov neuseqavan dupleks na Somborskom bulevaru, na 4. spratu, povr{ine 97m2 za 67.000, lepa velika terasa, 2 kupatila, lepe sobe, povrat PDV-a. [ifra: 21778. Tel. 064/134-0459, 021/451-570, www.solisnekretnine.com. 672049 USEQIV ~etvorosoban stan, 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, gara`a, ukwi`en. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 672080 ^ETVOROSOBAN, Liman II, 110m2, fantasti~an porodi~an stan, novija zgrada, ukwi`en. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 673326 DUNAVSKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 673313 NOVO NASEQE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00213. 673314 LUKSSTAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538166. 673304 CENTAR, Petra Drap{ina, petosoban dupleks, 122m2, ukrasne kosine, ukwi`en, tri sanitarna ~vora 100.500. Tel. 444-107, 633-7853. 673324 GRBAVICA - 95m2 za samo 69.500 evra! Ukwi`en 4.0 dupleks u novijoj zgradi, u Ulici Alekse [anti}a, 3 spava}e sobe + dnevni boravak, terasa, lift, parking mesto, ostava. Slike stana pogledajte na, www.solis-nekretnine.com, {ifra: 20210. Tel. 063/527-459; 021/520-231. 672048 UKWI@EN troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna novija zgrada iz 2006. godine, peti sprat, terasa, lift, 95m2, natkriveno parking mesto u dvori{tu zgrade, cena: 67.980 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 672125 BEZ POSREDNIKA noviji stan na Novom nasequ 98m2 - 72.000, u cenu mo`e i auto. Telefon: 063/1230769. 63837 HITNO prodajemo ukwi`en ~etvorosoban stan 83m2 za 60.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 64019 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 62768 PRODAJEM troiposoban stan 83m2, dupleks, useqiv, Nova Detelinara, mo`e zamena za mawi uz doplatu, cena 790E. Telefon: 060/0846036. 63830

^ARDAK ku}a 90m2, svi prikqu~ci, plac 600m, 55.000E, Rakovac ku}a monta`na 90m2, svi prikqu~ci, gara`a, plac 800m2 41.500E. Telefon 063/587-602. 64059 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507-097, 021/29-77565. 64073 KU]ICA na Telepu, sa zajedni~kim dvori{tem i zasebnim ulazom, dvosobna od 65m2, sa nusprostorijama i podrumom, ukwi`ena 1/1, pa mo`e i kredit, cena samo: 36.000 evra. [ifra: 24180. Tel. 065/20-19013; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 672024 KU]A, 110m2 - komplet sre|ena, plac 500m2 - izlazi na dve ulice, zidano ciglom - useqiva - trosobna + jednosoban stan, cena 63.800 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963. 672052

KU]A, 75m2, Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas, cena 40.200 evra. Tel. 064/823-6604, 6614200. 672069 SEVERNI TELEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a + garsowera u funkciji kancelarije, sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-83-77. 672117 TELEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300. Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09. 673251 TELEP!!! De luks ku}a sa bazenom na lepom placu!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 673305 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 673315 KU]A, Sremska Kamenica, centar, ukwi`ena, povoqno. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 673334 KU]A u Sremskoj Kamenici, kvalitetna ukwi`ena, 167m2 stambenog prostora, plus 82 m2 suteren gara`a i radionica, plus 82m2 nezavr{eno potkrovqe, plac 390m2, cena: 93.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 672126 SREMSKA KAMENICA, {iri centar, dobra prizemna trosobna ku}a, stambene povr{ine 110m2, ravan plac od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica, eta`no grejawe, suteren, gara`a, pe~ewara! Cena: 75.000 evra. [ifra: 119. Tel. 064/134-0459; 065/20-19-006, www.solis-nekretnine.com. 672023

nedeqa11.novembar2012.

VETERNIK, odli~na ukwi`ena spratna ku}a, 260m2/510m2. Prelepa! Cena 110.000E. Telefoni: 021/522-177, 064/215-60-90. 673253 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Tel. 063/777-6233. 673265 Bocke Brestovi, KU]A, 200/600m2, nova, pogled na grad, asfalt, struja, voda, predato na ukwi`bu, 60.000 evra. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 673331 ODLI^NA ku}a - ^ardak, 180m2 stambeno - 6-sobna, plac 1000m2, kvadratnog oblika, ukwi`ena - odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid, cena - 125.000 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 672066 KUPUJEM obradivo zemqi{te po realnim cenama do 50ha u Ba~koj isplata odmah. Telefon 063/11-24911. 673260 PRODAJEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000 evra. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 672019 PRODAJEM gra|evinski plac 500m2 u Petrovaradinu u Sadovima, naspram @. stanice, ukwi`en, 50m od T. Podrugovi}a! Cena: 11.500 evra. Tel. 064/134-0459, 065/2019006, www.solis-nekretnine.com. 672020 LOKACIJA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... Cena: 200.000 evra, mogu i kvadrati. Za vi{e informacija 064/2003-103. 672026 PRODAJEM 15 ha obradivog zemqi{ta u N. Kne`evcu. Hitno i povoqno. Telefon 063/11-24-911. 673261 PLACEVI, GRA\EVINSKI Bocke 985m2 i Popovica - Mo{ina vila 1000m2, ukwi`eno, povoqno, odli~no locirani. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com. 673325 RAKOVAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17. 673264 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-96. 63823 ATRAKTIVNA LOKACIJA za privatni biznis u blizini Novosadskog puta, nova ku}a sa poslovnim prostorom, 400m2. Telefon 064/460-9943.. 63914 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842894. 63955 MAWA KU]A, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, pac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 63977 PRODAJEMO ku}u od 150 m2 na Salajci za 120.000 eta`no grejawe. Telefon 6447-622, 063/540-165.64021 PRODAJEM spratnu ku}u, novija gradwa u Starim Ledincima, Vuka Karaxi}a 80. Telefon 063/166-1425. 63857 PETROVARADIN - prodajem ku}u, mo`e za dve porodice, bez ulagawa, lepa ulica, povoqno. Telefon: 063/585-076. 63932 PETROVARADIN - GRADI] ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwi`en. Samo 145.000E. Telefon 063/152052-1. 63933 PETROVARADIN - hitno prodajem ku}u za ru{ewe na dobroj lokaciji, povoqna cena. Telefon:063/585-076. 63934 SR. KAMENICA ku}a 100m2 plac 650 m2 useqiva, parketi, centralno grejawe lep pogled na Dunav 33.000E i plac na Popovici 7.500E. Telefon 064/146-5474. 63984 PRODAJEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242. 63448 KU]A, Bocke 200m2, plac 600m2, bazen, pogled na grad, cena 65.000E. Telefoni: 064/1893-887, 021/454167. 63969 KU]A konforna trosobna u Karlovcima, ukwi`ena, useqiva 25.000 E i zemqa 2.5 jutra oranice blizu mesta. Povoqno. Telefon 064/0438702, 061/268-6155 63997 KUPUJEM 2-3h u okolini N. Sada, prirodno okru`ewe, za stara~ki dom i 20-30h, prednost izme|u Banstola i In|ije. Telefon 060/6-777982. 64029 U FUTOGU, prodajem plac kod nove o{. Telefon 063/502-042. 64049

21

PLACEVI gra|evinski h 4, ukupno 3.000m2, cena 30E/m2, naseqe Velki Rit. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 63976 KOVIQ prodajem 1 jutro zemqe u selu ba{ta potez „vinogradi” u Koviqu. Pogodno za vo}e ili plastenike. Telefon 6210524. 64002 PETROVARADIN - prodajem plac 450m2, 785m2, 800m2, 1200m2, 2100m2... dozvoqena gradwa, urbani deo, cena 15E/m2 - 30E/m2. Telefon: 063/152-0521. 63935 POPOVICA super povoqan ravan plac 971m2 uz asfalt, 19h48h27m, samo 7000E, ke{ ili zamena za auto oko 3000 E.+ doplata. 060/6777-982. 64028 VIKENDICA - Bege~ka Jama, preko nasipa, cena 10.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36. 63978 PARAGOVO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269. 63824

LOKAL, Nova Detelinara, 2 nivoa 60m2, ukwi`en, bez ulagawa, odli~na pozicija, hitna prodaja. samo 38.000 evra, preporu~ujemo. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com. 673330 PRODAJEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra: 80027. Tel. 063/520-296, www.solisnekretnine.com. 672021 PRODAJEM hitno, tri lokala sa zakupcima, uli~ni, u jednom nivou, ukwi`eni. N. Detelinara 55m268.000, Podbara 48m2-39.000 evra i Socijalno 29m2-30.000 evra. Tel. 064/134-0459; 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com. 672018 NA BULEVARU EVROPE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673215 IZDAJEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198. 63728 IZDAJEM lokal 60m2 u Futogu na glvnom putu. Obezbe|en parking vrlo atraktivno mesto. Telefon 063/821-1829 63822 IZDAJE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu. Telefon 061/285-0517. 63941 IZDAJEM lokal - bife, Bulevar Ja{e Tomi}a i Kisa~ke ulice. Telefon 064/421-0587. 63949 IZDAJEM razra|enu kwi`aru 80m2 sa kompletnom opremom i robom. Mogu}nost pla}awe na rate Telefon 062/876-05-36 63979 PRODAJEM lokal, Bulevar kneza Milo{a 21, 18m2, telefon, sanitarni ~vor. Pogodan za kancelariju ili tihu delatnost, 9.100 evra. Telefon 063/587-698. 63753 NOVI SAD - Betanija, prodajem mewam opremqen kafe restoran sa magacinom 50m2+15m2. Povoqno. Telefon 063/88-181-43. 63921

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Tel. 421-437 ili 063/534505. 672081 POSLOVNO - kancelarijski prostor, blizina Sajma, I. Bir~anina, dvori{no orjentisan, opremqen, 120m2 50.000E. Telefoni: 060/5544-254, 064/189-3887, 021/454167. 63970

IZDAJEM gara`u na Novom nasequ, Todora Toze Jovanovi}a. Telefon 063/633-556. 63918

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/3377695, 062/ 8231298, 824611. 63562 PRODAJEM Zastavu 128 crvene boje 2005. god. 11 mesec vlasnik, ugra|en plin u ful stawu. Telefon 063/587-698. 63844 PRODAJEM „zastavu 101 skala 55” 2006. godi{te, benzin - plin (fabri~ki), vu~na kuka, registrovani. Kontakt: 064/338-58-64. 63991


22

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa11.novembar2012.

KUPUJEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743,063/7852-728. 63937

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452,064/131-2135. 62935 MOLER IFARBAR radimoleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon6435-095. 63142 HIDROIZOLACIJA ravnihkrovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157,063/540-596. 63506

OTAC ISIN -vr{imomolerskofarbarskeradovekvalitetnoipovoqno. Telefoni: 021/791-615, 064/076-5195,060/076-5195. 63724 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah,vr{imoemajlirawekada,lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63911 MAJSTOR za popravke krova ako curi i vla`i ~istim oluke, zidam dimwake,pregledajteva{krovpre zime. Telefon 6434-313, 064/1571404. 63998 KROJA^,{ivewepantalonaisukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnijeugradu.Temerinska8,dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i od15-19. 64000 MOLERSKO - FARBARSKE USLUGE. Radim i mawe poslove. Telefon 063/173-2692, majstor Miki. 64036

PRODAJEM novije kolor televizoresvihveli~ina(E37,E55,E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu.Non-stop,Mladen.Telefoni:021/421-516,064/157-25-14. 63835 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novijelap-topra~unare,maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen! Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 63836

IPAK por azg ov ar ajt e i sa nam a! Da} em o Vam uputs tva tel ef onom, kak o da se lak o i jedn os tavno zap os lit e u Austral ij i ili Nem a~k oj, bez pos redn ik a i bez ikak vih dod atn ih tro{ kov a. Plat i} et esam opoz iv:48din/min saPDV.Radn ovrem e:svak ogradnog dan a i vik end om, od 10 - 22. Tel ef on0900100100 64070 AGENCIJI „BOMIL” potreban agentprodajesaiskustvom,fiksna plata + %! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 672118 POTREBNE ozbiqne,vredne,komunikativneosobedo30godinastarostizapozicijuoficesalesmanager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Prijave na 063/516-154 ili majapns@sbb.rs Zaradazagarantovana. 63747 POTREBAN fizi~ki radnik, mo`e i mla|i penzioner, po`eqna „B” kategorija. Telefon 060/7411971. 63780 KU]NA NEG A bol es nih,star ih u va{ em dom u. Nud im o: med ic inske ses tre, ger ont on eg ov at eq ice, ger ont od om a} ic e, fiz io t erap eu t a, za kor is nik e u zem qi i inos trans tvu.Tel ef on 021/400148. 63909 ^UVALA BIH starijuosobuuznadoknadu ili za stan. Telefon 062/19-45-568. 63808

SKIDAM registarske nalepnice sa vetrobranskog stakla. Dolazim popozivu.Telefon:060/1777-980. 63833 EVROPA, Novi Sad: potrebne bebisiterke, medicinske pedijatrijske sestre, gerontonegovateqice, gerontodoma}ice, doma}ice ku}e, fizioterapeuti,kuvari,konboarice, sprema~ice, vaspita~ice. Telefon021/400-148. 63908

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000, bagrem 3600. Telefoni: 061/62-63212. 64061 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000, bagrem 3600. Telefoni: 064/40-21425. 64062 KUPUJEM zlatnike,dukate,napoleone,lomqenozlato,starisrebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 58595 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen cena 3500 din. 1 metar. Telefon 061/617-22-19, 063/77-19-142 prevozgratis 63776 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujemstarogvo`|e,ve{ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846,063/84-85-495. 64010 PROIZVODWA I PRODAJA svihvrstavo}nihsadnicaukrasnih ~etinara i li{~ara. Telefon 021/6614-380, 021/6-619-236, 063/8351-900,063/8946-619. 64012 PRODAJEM, ili mewam, smaragdne i stubaste tuje 1-1, 15m. Telefon062/304-531. 64026 BESP LATN A DOS TAV A za 4L i vi{ e, dom a} eg erd ev i~k og vina ekst ra kval it et a, pov oqn e cen e, poz ov it e i deg us tir ajt e u zdrav qe.Tel ef on060/6777-982. 64027

Posledwipozdravuva`enom~lanu

U vremenu za oboje te{kom poklawao si mi najlep{i deo sebe. Bezzaborava Tvoja{kolska.

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N jednom jedinom, najmilijem, voqenombratu

Posledwi pozdrav po{tovanoj kumi

OG-2

Navr{ilosepetgodinaodkako si nas napustio. Zauvek }e{ `ivetiuna{imse}awima.

13.11.2011-13.11.2012.

QiqiRodi}

Mada vreme prolazi, ali bol i tuga u mom srcu, zbog samo}e,nejewava. PorodicaPanin.

Po~ivajumirumojvoqeni. TvojaMargita. 63855

OG-1

64071

P O M E N 

S E ] A W E navoqenog

RadivojaPerovi}a

ZoranuOta{evi}u Moje srce toliko pati, `elelo bidamisevrati{,ne~uje{me, a zovem te stalno, ustaj brate! Nekavremestane,dadelimokao nekadna{esre}nenezaboravqenedane. Dogrobautuzizatobom, tvojanesre}nasestraSne`ana.

T U @ N O  S E ] A W E Danas, 11. novembra navr{ilo se jedanaest godina od smrti mojedragemajke

Stugomusrcujavqamodajepreminulana{a

VeraStruhar

Qubice Jezdimirovi}

ro|.Waradi 1940-2012.

iz^erevi}a

TestinAleksandar 2007-2012. SuprugaMarija itvojaporodica.

Dragamama,vremeprolazi,tuga zatobom,JovomiMarom,jeve~na. Ne ; kavamjeve~naslava. Tvoje}erke ZoricaKaloper Jezdimirovi},KataDragojlov, snahaRajka sadecom iunukom.

Pro{le su dve duge i tu`ne godineodkakonijesanamana{a voqenamama,bakaita{ta

Ve~no}emo`alitizatobom. O`alo{}ena}erkaSlavica, zetDragan,unuci Radivoj, SavaiJovan.

Sahranajedanas,11.novembra,u11~asova,naKatoli~kom grobquuBa~komGradi{tu. O`alo{}eni:suprugJosip,k}erkaOlivera, sinZoltan iunukaIvona. 64091

64047

64095

1961-2012. izKoviqa

odweneBojke sadecom.

Sahranaje12.11.2012.godine,u11~asova,uPetrovaradinu nagrobquTranxament-novo. O`alo{}enaporodica:suprugSlavko, }erkeTina iNeda,majkaBranka, zetFlorian iunukaLaura. Zauvek}ebitisanama.

11112012-P3

MilicaZagor~i}

Vidi

QiqeRodi}

GradskiodborDemokratskestrankeNoviSad.

64115

Posledwipozdravmojojtetka

Rastajemosesatugomusrcuodna{e

Jovici\uki}u

1992-1996

MihajloDelari Mi{ewka

dnevnik

S E ] A W E

P O M E N

13.11.2002-13.11.2012.

13.11.1986-13.11.2012.

JovoAleksi}

P O M E N U utorak, 13. novembra 2012. god,navr{avasepunihdvanaest godinaodkadanasjenapustila na{a draga i voqena majka, suprugaibaka

SlavkoBjelica

dipl.pravnik Nepro|edandagasenesetimo, ne pro|e praznik da ga ne spomenemo,nepro|etrenutakda neosetimokolikonamnedostaje...

Godineprolaze,uveksiuna{im srcimaina{immislima. SuprugaMilena,k}iBrankica isinZoran saporodicama.

Vladislava,Na|a iSa{a saporodicom.

64096

64102

63748

Pro{lojepetgodinaod kakovi{e nijesanama

Povodom 11. novembra, po~etka batinskebitke,o`iveuspomene na bi}akojihvi{enema,kaoiuspomene na komandanta VII Vojvo|anske brigade,narodnogheroja

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N Vreme prolazi, a bol ostaje, bol koji se ne le~i suzama, bol kojitraje,bolzana{imdragim

Du{ankaTo{i} Tvojinajmiliji:sinovi @eqko i Milo{saporodicama isuprugNiko.

63939

63993

P O M E N

11.11.2002-11.11.2012.

MilanaJe{i}a Ibre BrunoCasavecchia

koji nas je li~nim primerom, herojstvomi~ove~no{}upodsticao napodvigeipobede.

SuprugaKatica sadecom. Saqubavqu, borciipotomciVII Vojvo|anske brigadeizBe~eja. 11112012

SlobodanPeri} NedeqkomLon~arom Nemo}nedapromenimostvarnost ve~notugujemozatobom.

Nepostojegodinekojemogudaubla`ebolitugu. Zauvek}e{bitideonas. Tvoji:Nikola,Radmila,SlobodankaiRu`a.

Tvoje: Slavica,Sawa iTawa. 63860

63972

64072


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwipozdrav

nedeqa11.novembar2012.

Zate~eni i sa velikom tugom opra{tamo se od prijateqa i kolege

23

3 Umrlajena{adragamajka,bakaita{ta

Jovici\uki}u

Jovice

Jovice\uki}a

te{kojeshvatitidavi{enisitu.Po~ivajumiru. odQiqinihkoleginica iz„VodeVojvodine�.

Kabinetpredsednika VladeAPV.

64108

11112012-P2

BojanPajti}. 11112012-P1

P O M E N Ne mo`emo se pomiriti sa tu`nomistinomdanasjeiznenada napustio na{ dragi u svemu uzorni

Posledwipozdrav

DragicaTom~ov Sahrana drage nam pokojnice je u ponedeqak, 12. 11. 2012. u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u NovomSadu.

RadivojPerovi} S po{tovawem ~uvamo se}awe natvojuplemenitostidobrotu.

JovicaV.\uki} mrekonomije

PorodicaPopov.

O`alo{}eni:stricMilorad, strinaJaglika,bratBranimir isestraJelenaMu{icki saporodicama.

63929

64127

P O M E N

Jovici\uki}u

Pro{lo je 30 godina, od kako nijesanama,na{voqenisuprug iotac

Velikom~ovekuidragomprijatequod Jelene i DanijelaToma{evi}. 64110

O`alo{}enaporodicaMitreski. Posledwipozdravprijatequ

Posledwi pozdrav prijatequikom{iji

dragom

64092

BorivojPura} Navr{ilesuse3godine,odkako nije sa nama, na{ voqeni sin i brat

RadoslavTadin

Jovici\uki}u

Jovici\uki}u

Posledwi pozdrav Tijaninom tati

Ni{tevi{ene}ebitiistobez tebe.

28.11.1926-6.11.2012.

od\or|aKonstantinidisa. PorodicaKilibarda.

Dragideko, spavajmirno,svesinampru`io. Biosina{oslonacipodr{ka. Tvoja qubav i se}awe na tebe ~uva}enasuna{im`ivotima.

64105

64107

Posledwipozdravna{emnajboqemprijatequ

TrivaPura} VoletetvojeunukeNa|a, Jana iLenka iunukBogdan.

Po~ivajumiru,~uva}emoteod zaborava.

DragicaTom~ov

^uva}emose}awenasvetrenutke provedene sa Vama. @ive}ete uvek u na{im srcima. Vreme prolazi,tugaostaje. SuprugaimamaMara, }erkaisestraBuba saporodicom izNadaqa.

Stugomipo{tovawemod: prijeMilkeMitreski, porodiceKilibarda, \uki} i\ur|evi}.

Tijanini drugariizIV9 sarazrednimstare{inom.

64097

64099

63943

64084

Jovici\uki}u

Posledwipozdrav

Jovici\uki}u Zauvek}emopamtititvojubri`nostidobrotu. Bo{ko i JasnaBaro{ saporodicom. 64104

Posledwipozdrav

Jovica\uki} 1961-2012.

mrJovici\uki}u

Izgubilismoizuzetnog~ovekaidragogprijateqa.

Jovici\uki}u Ceca iDragoslav.

odzaposlenihuFondu zakapitalnaulagawaAPVojvodine.

Tvojahrabrostisnaga}enamuvekbitiprimer. Violeta i Sa{aRaci} sadecom iDanielBorba{.

64109

64094

437-P


24

^iTUQe l POMeni

nedeqa11.novembar2012.

POMEN

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ voqeni sin

dnevnik

S nevericom i neizmernim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je na{ dragi otac i suprug

Mnogo je godina otkako nisu sa nama

Pavle-Paja\ur|ev 11.11.1993-11.11.2012.

Jovica\uki}

Milica-Veselinka \ur|ev 11.11.1999-11.11.2012.

1961-2012. Sahrana je u ponedeqak, 12. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nedostajete nam. Se}awa na vas su nezaboravna.

O`alo{}eni neute{ni roditeqi majka Ru`icai otac Vidak.

Jovica\uki}

Sin Obrad sa porodicom.

ro|.13.9.1961. 64103

64126

Po sledwi sekretaru

po zdrav

na{em

preminuo u 52. godini. Sahrana }e se obaviti 12. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wegovi najmiliji: sin Stefan, }erke Teodora i Tijana i supruga Qiqa.

64117

Posledwi pozdrav dragom,

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

Na{ dragi zet i te~a

Jovici\uki}u

od Sektora za fiskalne i makroekonomske analize i ekonomski razvoj: Zdenke,Dragane,Slavice, Dragice,Maje,Petrane, Verice,Dragana,Miodraga, Tibora i Igora.

64133

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Jovica\uki} ~ikaJovici

ro|.13.9.1961. @iveo si samo za nas, tvoju porodicu, tvoje sve. Borio si se za `ivot, jer si voleo da `ivi{. Jer je `ivot hram koji nam je Bog samo pozajmio, se}a{ se? Borio si se koliko si mogao, dao si sve od sebe, ali si se umorio. Bog te je pozvao, jer mu treba{, jer si najvi{e verovao u wega. Da mu pomogne{, da nas ~uva{. Nas, koji te volimo beskrajno, tvoju suprugu, tvoju decu. I mi }emo se boriti, jer si nas ti nau~io. U nama ostaje{, u srcima, u mislima, u du{i. Nemoj da brine{, lepo spavaj, odmori...

Stefanovi drugari.

od: sestre Olivere, zeta Slobodana, Milana i IvanePeri}.

64124

64106

Posledwi pozdrav Stefanovom tati

Jovica\uki} Jovici\uki}u Zauvek tvoji: Qiqa,Teodora, Tijana i Stefan. od kolegaizSektora zabuxetskuinspekciju.

Jovici\uki}u

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od dragog prijateqa. Po dobru i ~estitosti }emo te pamtiti i zauvek te se se}ati. RankoDangubi} sa porodicom.

64119

64114

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od dobrog i ~estitog ~oveka

64121

MarkoRadosavqevi}sa porodicom. 64134

preminuo je u 52. godini. Ostajemo u neverici i tu`ni. Nedostaje}e nam. O`alo{}eni: Smiqa,Mira, Mi{a,Luna,Jelena i Sa{ka. 64120

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Jovici\uki}u Tvoja dobrota i plemenitost osta}e zauvek u na{im srcima.

od Stefanovih drugara„orlova�. Daniloi MarinaKoprivica. OG-3

64125

Srce ~oveku smi{qa put, ali Bog upravqa koracima wegovim. Imao si veliko srce i jo{ mnogo planiranih puteva kojima }e sa ponosom nastaviti da kora~aju tvoja deca.

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom prerane smrti dragog prijateqa

Jovica\uki}

Jovice\uki}a

Jovice\uki}a Ve~no }emo ~uvati se}awe na na{e prijateqstvo.

Jovica\uki}

Jovici\uki}u

Bila je velika ~ast i sre}a imati te za prijateqa. Tvoj odlazak odneo je i deo nas koji smo te voleli. Tvoji kumovi Bla`i}i.

Porodica Veli~kov.

64113

64118


^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

25

Savelikomtugomopra{tamoseodvi{egodi{weg~lanaVladeAPVojvodine, Pokrajinskog sekretara za finansije i savetnika predsednika Vlade AP Vojvodine

mrJovice\uki}a 1961-2012. Wegovim odlaskom izgubili smo vrsnog stru~waka, pouzdanog saradnika i dragogprijateqa. VladaAutonomnePokrajineVojvodineNoviSad. 438-P

Posledwipozdravpo{tovanom

Posledwipozdrav

Jovici\uki}u

Jovici\uki}u 1961-2012. Biosiveliki~ovek,velikiznalacivelikiprijateq.

Demokratskastranka PokrajinskiodborzaVojvodinu. Squbavquipo{tovawem, Boris iHelenaLabudovi}.

1111012-P

439-P


26

07.00 08.00 08.05 08.30 09.00 09.25 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.15 01.15 02.05

tv program

nedeqa11.novembar2012.

Верскинедељник Вести Прстедаполижеш Свеоживотињама Академац Увекмедаља Зелено, волимте,зелено Кадзазвони Бразде Вести Еко Центарсвета Додатиживотгодинама Таблоид Вестизаособесаоштећеним слухом Здравоживо Чаририболова Гламур Двоугао ТВДневник Све(т)оконас Поаро:Смртуоблацима Државнипосао ТВДневник Дивљаострва Смртнарајскомострву Војвођанскидневник Спортскахроника Филмскапремијера:Џин, филм Грување Поаро:Смртуоблацима Циклусфранц:ТВновела: Бубурош,филм

09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30

Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести

Хроника општине Врбас (Панонија, 19.00) 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке

06.05 08.00 09.06 11.04 12.36 13.15 13.21 14.09 14.49 15.15 16.03 17.02 17.30 18.26 19.00 19.30 20.05 21.03 23.01 00.00 00.17 01.52 02.46 03.29 04.03 04.49 05.47

Јутарњипрограм Јутарњидневник Жикинашареница ДизнинаРТС 7РТСдана Време,стање напутевима Балканскомулицом Времејезабебе Гастрономад Сат Јагодићи Задњакућа,Србија Шљивик Сасвимприродно Слагалица Дневник Јагодићи Туђејеслађе,филм Титаник-крвичелик Дневник Егзит Шљивик Балканскомулицом Сасвимприродно Сат Јагодићи Верскикалендар

Таблоид

Гости емисије „Таблоид” су Михајло Ковач - новинар, Корнелије Ковач -композиторихитмејкер,Габор Ленђел - композитор, Жика Јелић - YU група, Сања Бунфорд. Уредникиводитељ емисије:Александар Филиповић. (РТВ 1, 14.00)

06.30 07.30 08.00 08.30 08.45 09.45 10.10 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Кухињица-мађ. СрпскиекранМТВ-а Агромозаик СпортскаВојводина ЦиклусфранцускихТВновела:Бубурош,филм Мозаик-Токсикологија Коњићгрбоњић,позоришна представазадецу Траговимадавнепрошлости: БлагоизСтраже (слов) Духовка (слов) Емисија(слов) ТВМагазин(рум) Бразда(мађ) Мађарсканароднамузика Подистимкровом Док.филм(рус)језикусатитл. насрпском Недељнимагазин(ром) Изравно(хрв) Свјетионик(хрв) Украјинскапанорама Спектар(буњ) Македонскосонце Емисија(мађ) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Бразда (мађ) ТВМагазин(рус) Телеклуб(рум) ТВСпорт(мађ) Акваријум,филм

РУКОМЕТ:ПС

Партизан -Војводина (РТС 2, 17.56) 08.00 09.00 09.23 09.27 09.43 09.58 10.31 11.00 12.00 12.30 13.03 13.30 14.01 14.33 15.13 16.05 17.01 17.29 17.56 19.29 20.33 21.20 22.31 23.14 23.42 00.09 00.41 02.20 02.45

07.00 Цртанифилм 07.30 Сибир 08.00 Специјалнаемисијаповодом 9.новембра 08.20 СремскиКарловци, одсуботедосуботе 08.50 Какосекаже 09.00 Серијскипрограм 12.00 Белимантил 12.15 Конак 12.25 Неонсити 12.30 Азбукародитељства 13.00 Вести 13.05 7НСдана 13.30 Личнагрешка 14.00 Вести 14.05 Филм:Путупрашњавусмрт 1.део 15.35 Специјалнаемисијаповодом 9.новембра 16.00 Вести 16.05 Личностиидогађаји 17.00 Вести 17.05 Врелегуме 17.35 Хранаивино 18.20 Неонсити 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Специјалнаемисијаповодом 9.новембра 20.00 Евонаскодвас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 7НСдана 23.00 Филм:Путупрашњавусмрт 2.део

09.30 Премијерлига: Арсенал–Фулам 11.00 МотоГПВаленсија–Трка Мото3 15.00 Украјинскалига: МеталургД–Шахтјор 17.00 Премијерлига: Челси–Ливерпул 19.00 АТПМастерскупЛондон1/2 полуфинале дублови 20.45 АТПМастерскупЛондон1/2 полуфинале сингле 22.30 НБА:Чикаго–Минесота 00.15 АТПМастерскупЛондон1/2 полуфинале сингле

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин,10.00Кухињица,11.00Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30Куда иде Војводина,14.00Филм,15.00Бибер плус,15.30Спорт,17.00 Недељни магазин,18.00Бибер плус,18.30Инвестиције,19.00Филм,20.30 АБС шоу,21.00Бибер плус,21.30Филм,23.00Недељни магазин,23.30Бибер плус,00.00Филм,02.00Ноћни програм

07.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00

Катарина Богићевић

Фолк Серија прати успон младе музичке наде, од сеоске девојчице до прелепе певачице, звезде сплавова коју ће живот водити трновитим стазама успеха.На том путу суочиће се са изазовима великог града, сплеткама, људима који желе да зараде на њеном таленту. Улоге: Катарина Богићевић, Борис Исаковић, Наташа Нинковић, Никола Којо, Наташа Тапушковић, Јасна Ђуричић, Драган Бјелогрлић Режија:Душан Милић (Прва, 20.15)

dnevnik

18.00 19.30 20.00 21.00 22.45 23.45 01.45 03.45 05.30

Дозволите... Попај Бернард ПоштарПат Семијенестао,ЕБУдок.прог. задецу Витастудентис2 Мојљубимац Бразде Потрошачкисаветник Е-ТВ Трагупростору Културакоаресипе Српскиисточници МагазинСрбијеневези Београдвечитиград Твојепесме, мојиснови Природа,спорт,привреда МагазинЛигешампиона Рукомет:ПС,Партизан-Војводина,пренос Музичкипрограм Научнипрограм НашаЕнглескиња,филм Јелентопдесет Антисемитизам Витастудентис2 Викендевронет Рукомет:ПС,Партизан-Војводина (р) Београд-Вечитиград КонцертЧедеМарковића

Добројутро Мојавеликасвадба Топспид Филм:Шећернаводица Јатотако НедељнопоподнесаЛеом Киш ДобровечеСрбијо Националнидневник СмешноћошекодЂоше Тренутакистине Випрум Филм:Анђеосадвалика Филм:Осаммилионасмрти Филм:Шећернаводица Филм:Осаммилионасмрти

07.25Цртанифилм 07.50Добраземља 09.50Пулснације 10.30Топшоп 11.00 ВестиБ92 11.35 Пријатељи 14.00Филм:Уличниполицајац 15.00 АТПВорлдтоурфиналЛондон,пренос1.полуфинала 17.00Ситиивитки 18.00Светнадлану 18.30Вести 19.05Филм:ПолицајацсаБеверли Хилса3 21.00АТПВорлдтоурфиналЛондон,пренос2.полуфинала 23.00ВестиБ92 23.35Спортскипреглед 23.55Филм:Уорловскомгнезду

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.30 03.30

Цртани филм Амиџишоу Туркан Ситињуз Невина Породични обрачун АгенцијазаСИС ДрОз МаријанаиСкарлет Филм:Недељни ручак Ситињуз Смешно ћоше код Ђоше Собарица са Менхетна Туркан Филм:Шрек Силиконске лепотице Филм:Недељни ручак Филм:Шрек

Бранка Катић

Црнамачка, белимачор Радња филма смештена је на обалу Дунава где живи Ром Матко - ситан шверцер. Једног дана он долази на идеју да прошверцује воз који превози бензин на релацији Београд -Турска и тако добро заради.Али,за овај подухват му је потребан финансијер па Матко одлази са својим сином Заретом код Грге Питића,ромског „Кума”... Улоге: Бајрам Северџан, Срђан Тодоровић, Бранка Катић Режија:Емир Кустурица (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00

Шрек Јунака као што је Шрек још нико никада није видео.Он је зелено чудовиште које покушава да спаси лепу принцезу фиону уз помоћсимпатичног, али брбљивог магарца. Уколико спасе принцезу поново ће постати господар своје мочваре... Гласови:Мајк Мајерс, Еди Марфи, Камерон Дијаз Режија: Ендрју Адамсон (Пинк 2, 22.00)

11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.30 15.45 15.55 17.25 18.25 18.55 19.30 21.30 22.30 23.30 00.00 01.50 02.55

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби и дијамантски замак, анимирани филм Моћни ренџери,серија Нинџа корњаче,серија Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење!То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне -Брвнара Телешоп Вести Једна жеља једна песма Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Црна мачка,бели мачор, филм Кабаре Скандалозно Гламур Луда кућа Кабаре Завет,филм

Бред Пит 05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 20.15 21.15 23.15 01.15 02.15

Домаћин Серија Жене Галилео Филм:Отимачи изгубљеног ковчега Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Први глас Србије Филм:Бљесак смрти Досије Став Србије

Анђеосадвалика Младост и старост, страст и смиреност, милитаризам и пацифизам жестоко се сукобљавају у филму о хладнокрвном ИРА-ином убици који проналазискровиштеудому поштеног њујоршког плицајцаипостајењеговпријатељ. Улоге:Бред Пит, Харисон Форд, Наташа Мекллоун, Трит Вилијемс и Рубен Блејдс Режија:Алан Пакула (Пинк, 23.45)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45Ски Јахорина,09.15Фокус,09.45Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар,22.00Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

2

27

РАЗГОВОРИСМИЛОШЕВИЋЕМ

Пише:АјворРобертс 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Најгорамаманасвету Венчаницаизснова Грађевинскеинтервенције Лудизакућом-Америка Саградити,купитиили рестаурисати Краљпосластичаракаокувар Преуређењекуће ШминкањесаКлио Уштедетикупујући НевестесаБеверлиХилса Најгорамаманасвету Породилиште 24сатауУргентномцентру Карсоновсвет Мојасупругајесвингер Мајамиинк Породилиште 24сатауУргентномцентру

08.00 Како је уметност створила свет 11.00 Уметност Русије 12.00 Русија кроз векове 13.00 Египат 14.00 Сага о викинзима 15.00 Наполеон 16.00 Германска племена 17.00 Древни светови 18.00 Героуов закон 20.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 21.00 778–Песма о Роланду 22.00 Пољска битка за Британију 23.00 Путовања и открића 00.00 Непревазиђене 01.00 Снимање рата

08.00 Вилењаци 09.30 Маласирена 10.30 Нојевабарка 12.00 Снивајзлатомоје 13.15 МортаделоиФилемон 16.00 Вуковарједнаприча 18.00СлучајБадерМајнхоф 20.00 ЗбогомБафана 22.00 Push 00.00 Еротскифилм 01.00 Еротскифилм

Вуковар једнаприча Причаољубави,патњи,о судбинамаљудикојисупреживели „Хирошим у” данашњег времена, двоје младих,ХрватицеиСрбина,којисе,подутицајемполитичког маркетинга, а касније и рата, удаљавају и разилазе преживевши пакао. Филм је снимљенуразореномграду Вуковару између августа и новембра 1993., док је рат јошувекбеснео... Улоге: Борис Исаковић, МирјанаЈоковић,Небојша Глоговац, Предраг Ејдус, СветланаБојковић,МихајлоЈанкетић,МираБањац, СветозарЦветковић Режија:БороДрашковић (Синеманија,16.00)

МирјанаЈоковић

06.00 07.30 08.35 10.25 12.10 14.05 15.40 17.30 18.00 20.05 21.55 22.55 00.25 02.00 03.50 05.25

Пивијева велика авантура Свет по Јону Б. Топао дом Мапетовци Моја назови жена Породица Тиш Прави кантри 2:Поклон Холивуд на снимању Први осветник:Капетан Америка Колумбијана Права крв Пирана 3Д Шмокљани на мору Колумбијана Заједно је гужва Холивуд на снимању

07.16 07.58 10.01 10.57 12.00 12.28 13.24 14.00 15.05 15.40 16.36 17.14 17.47 19.10 19.30 20.15 21.12 21.50 22.21 23.10 23.47 00.50 01.45 03.16

Одморисе,заслужиоси Златнакинотека Ниданине ИстрагегоспођицеФишер Дневник Плодовиземље Сплит:Море Недељомудва Миридобро Погледизвисине,док.серија ТВкалендар Баштованка ВолимХрватску Темадана Дневник Свеу7!,квиз Стипеугостима Недељомујутру,суботом увече Дамингамбит Дневник3 Недељомудва ИстрагегоспођицеФишер Филм:Типрипадашмени Призма

08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Филм:Ледениснови Видовњак Монк Пандуриновајлије Хаваји5-0 Плавекрви Краљевскиболесници Пандуриновајлије Филм:Лекцијазагоспођу Тингл

07.25Jу-Ги-Ох! 08.55Бен10:Ултимејтејлијен 09.35Галилео 10.45Језиковајуха 12.00Смртоносних60,док.серија 13.10Погодикодолазинавечеру, филм 15.00Сумраксага:Младимесец, филм 17.25Љубавјенаселу,док. сапуница 18.30РТЛДанас 19.10Галилео 19.58РТЛВреме, 20.00СулејманВеличанствени 22.10ЦСИМајами 00.50Кључтајни,филм 02.30Астрошоу

Кључтајни

ОрландоБлум

Краљевство небеско Средњовјек овна Француска 1184. године. Млади ковач Балијан након трагичне смрти детета и самоубиства супруге дозна да је његов правиотацутицајникрсташки племић Годфри од Ибелина. Присиљен да због убиства свештеника бежи, Балиан се придружиоцутесњимкрене на дуго путовање према Месини... Улоге:  Орландо Блум, Ева Грин, Џереми Ајронс, Лијам Нисон, Брендан Глисон,ЕдвардНортон Режија:РидлиСкот (ХРТ2,20.00) 07.20 Аниманијаци 07.41 МоникаЛесковариИтамар Голан,снимакконцерта 09.09 Док.филм 09.55 Леви:Светскискијашкикуп (М)-слалом,пренос1. вожње 10.40 Библија 10.50 Портретцрквеиместа 11.00 Нијемци:Миса,пренос 12.01 Снимакконцерта 12.55 Леви:Светскискијашкикуп (М)-слалом,пренос2. вожње 13.45 Емисијапод покровитељством 14.23 МериХигинсКларк:Ти припадашмени,филм 16.00 Олимп-спортскаемисија 17.25 Рукомет,ЛП(Ж):ПодравкаЂор,пренос 19.01 МагазинЛигепрвака 19.27 Куварскидует,док.серија 20.00 Циклусфилмскогспектакла: Краљевствонебеско,филм 22.25 Циклусфестивалских победника:Човеккоји вришти,филм 00.05 Руњићевевечери2012., снимакконцертаизХНК Сплит 01.33 Ноћнимузичкипрограм

06.00 Долинасветлости 07.30 МомцисМадисона 09.00 Диванчовек 10.30Тајненапланини 12.00Срцегрома 14.00 Протувесатрибина 15.30Божићнапесмазаједнудиву 17.00 МомцисМадисона 19.00 Биографија-ХјуЏекмен 20.00 Повратакмумије 22.00 Истеривачидухова2 00.00Протувесатрибина

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20

ДневникБриџетЏонс Разгледницеизпакла Светлостдана Коракиспред Грејсвишенема Осуђеници Људскаприрода Деца Еротскифилм Еротскифилм

Медицинска сестра КаролинЕлисдајеотказуболницикакобипосталакућнанеговатељицаумочварномградићу у Лузијани. Породични адвокат Лук Маршал понуди јој примамљиву своту новца какобисебринулаопарализованомБенуДеверу... Улоге: Кејт Хадсон, Ђина Роуландс, Џон Хрт, Питер Сарсгард Режија:ИанСофтли (РТЛ,00.50)

КејтХадсон

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Благо на отпаду Лет изнад Аљаске Најбољих пет на свету Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Упозорени сте! Желели сте да знате Изуми и открића који су променили свет 23.00 Страствени риболовци 00.00 Чудо да сам жив

08.30 09.30 11.00 12.30 13.45 18.30 20.00 21.00 22.40 23.00 23.15 00.00 00.45 01.15

Уметничко клизање Алпско скијање Уметничко клизање Алпско скијање Футсал Уметничко клизање Бокс Бокс Коњички спорт Мотоспортови Футсал Уметничко клизање Алпско скијање Мотоспортови

Hrvatiprvodobili propagandnirat rioritetEvropskezajedniceuprvojfazi NasastankuuLondonu1992.kojijesazvaobribiojedaseSFRJodr`i.Ali,kaoiumno- tanski premijer Xon Mejxor, postignut je dogogimdrugimslu~ajevima,dr`avasestvara vor da se osnuje stalna Me|unarodna konferenratom.Zbogsukobaslovena~kihteritorijalacai cijaobiv{ojJugoslaviji(ICFY).KopredsedavaJNAnijedolazilouobzirdaQubqanaprekr{i ju}isubililordOveniSajrusVens,generalni izbornaobe}awa.Nijesemoglonazad.IuHrvat- sekretarUN.Samestranesu,umartu1992.uLiskojjeizbiopravirat,jersuHrvati,pla{e}ise sabonu,prenego{tojeizbioratuBosni,iznele da}eostatiuJugoslaviji,formiralisvojeteri- predlog za trokantonsku podelu Bosne. Ali, torijalne snage. Potpuno suprotno stavu koji je Izetbegovi}jepovukaosvojpristanak,nekikaimaopremaSloveniji,Milo{evi}jejasnodaodo `upodpritiskomameri~kogambasadorauJugoznawa da je spreman da dozvoli Hrvatskoj da ode slavijiVorenaCimermana.VensiOvensu,ujasamoakojespremnadaseodrekneSrbaiwihovih nuaru 1993, zamenili tzv. Kutiqerov plan sopteritorija. stvenim.WimejeBosnapodeqenanadesetkantoU ogor~enom ratu Srbi su kontrolisali oko na, s ciqem da se o~uva kao multinacionalna i tre}ineteritorijeHrvatske.No, Hrvatisuube- multietni~ka. Iako su imali podr{ku predseddqivodobilipropagandnirat,budu}idasusena nika Milo{evi}a, a u po~etku i Karaxi}a, taj TV ekranima neprekidno vrteleslikegranatirawaVukovaraiDubrovnikaiskretale pa`wuzapadnogjavnogmwewa na realnost velikog rata na evropskomtluprviputposle Drugogsvetskograta.Te slike pomogle su Nema~koj da natera EU na prevremeno nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, kojevi{e nisuimalemotivda pregovarajukonstruktivno. Jedan od najja~ih protivnika preranog priznavawa tih nezavisnosti bio je predsednikPredsedni{tvaBiHAlija Izetbegovi}, koji je jasno video sumrak budu}e Jugoslavije.PredwimjebiosurovizBombardovaweMostara„dirigovano” izZagreba bor: da objavi povla~ewe Bosne iz Jugoslavije i tako neminovno izazove bo- plan,paqanskaSkup{tinabosanskihSrbajeodsanskeSrbenaborbudaostanuuwoj,iliprista- bacila, uglavnom kao rezultat intervencije genenakrwuJugoslavijupoddominacijomSrba.Po- neralaMladi}aipotpredsednicebosanskihSrsle referenduma koji su bosanski Srbi bojkoto- baBiqanePlav{i}. vali,jersuprethodnove}glasalizaostanakuJuNaslednikOvenaiVensa,biv{inorve{kimigoslaviji, Izetbegovi} je proglasio nezavisnost nistarTorvaldStoltenbergsa~iniojenovimiBosne,kojusuvrlobrzopriznaleSADiEU. rovniplanuavgustu1993,poznatkao„NepobediDobronaoru`anavojskabosanskihSrba(nasta- vi“,jerjera|en naistoimenombritanskombrodu. lauglavnomodpripadnikaJNAkojisuslu`iliu ItajplanjedelioBosnunaosnovu51(muslimani Bosni)brzojepregazilavelikideozemqe,dr`e- i Hrvati) prema 49 (Srbi) odsto, daju}i mogu}}ipodkontrolomoko70 nost bosanskim Srbima da odsto teritorije Bosne. seopredelezanovudr`avu Zbograzuzdanog pona{awa~lanovi posle perioda od pet godiSkorotrigodinelinije fronta su ostale uglav- porodiceNikolaje^au{eskuabili na. Tome su se opet protipredmetismevawadiplomata. nom nepromewene, iako vilimuslimani–naro~ito suve}igradovibilimeIzetbegovi}. Wegovsinsepremago{}ama ta `estokog granatiraPrvi moj zvani~ni sunadr`avnimbanketimapona{ao wa, uglavnom od Srba, sretsJugoslavijomdesiose kaoTomYonsupoznimdanima ali su Mostar granatisedamdesetih godina, kad premaslu`avkama rali Hrvati. Me|unasam imenovan za mla|eg rodnazajednicajereago~lanagrupezaBalkan.Moj valauvo|ewemdrakonskihsankcijaSrbiji iCr- zadatakjebiodasebavimRumunijom,Bugarskomi noj Gori, i progla{ewem zone zabrawenog leta Albanijom,alitojebilomirnovremeimojipoiznadBosne. slovinisuuvekzahtevalipunoanga`ovawe.RumuZatim je usledio nesre}an period transatlant- nijajebilacrnaovcaVar{avskogpakta,alirazskihtenzija,jerjenovaKlintonovaadministraci- uzdanopona{awe~lanova^au{eskuove porodice ja podr`ala odluku predsednika Bu{a starijeg da na svakom putovawu u inostranstvo ~inilo ih je se ne {aqu kopnene trupe da bi zaustavile rat. predmetom ismevawa me|u diplomatama. Wegov (Bu{ovdr`avnisekretarXejmsBejkerobjavioje sinsepremago{}amanadr`avnimbanketimapodaSAD„nemajunijednog~ovekauovojborbi“ipa- na{aokaoTomXonsupoznijimdanimapremaslurafrazirao Vudroa Vilsona, koji je rekao: „Ako `avkama.Pro~itav{i{tasudrugi{efovidr`a`elite da ugasite po`ar u Juti, ne}ete slati u vamoralidaotrpe,na{stalnipodsekretarnapiOklahomupovatrogasnakola.Ako`elitedauga- saoje:„Tojporodicinesmesedozvolitipristup site po`ar na Balkanu ne}ete slati po vojsku u Wenomveli~anstvu.“ SAD.“No,KlintonjezagovaraopolitikupodizaDok sam slu`io u Balkanskom desku, Jugoslawaembarganauvozoru`jaibombardovawaSrbada vija je 1974. dobila svoj najkatastrofalniji bisepovuklisaosvojenihteritorija.Evropqani ustav,kojijenametnuoTito.Iakosmoulo`ili su nastojali da prona|u diplomatska re{ewa, ba- mnogo napora da analiziramo taj ustav, niko od vilisusehumanitarnomkrizomipoku{avalida nasnijeproceniokoliko}eonnakrajuispasti spre~eprelivawesukobauostatakregiona. razoran.

P

KwiguAjvoraRobertsa„RAZGOVORISMILO[EVI]EM”mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad)za 864dinarailinaru~itiprekotelefona 021/6622–609imejlaknjizara4@slglasnik.com

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik”. " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarTomi} (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,528-765,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), VesnaSavi} (svet480-6885),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6822),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (Oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Forum”NoviSad @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


28

monitor

nedeqa11.novembar2012.

dnevnik

11.novembar2012. OVAN 21.3-19.4.

Нећетеиматиидејуотомекакода себоритеаконезнатекосувамнепријатељи.Обратитепосебнупажњу наљудекојипокушавајудавасобесхрабре. Њихова енергија могла би битивеом  асуптилна.

BIK 20.4-20.5.

Снажна сила трансформације можевасповућиувишеправацаодједном.Дугорочнитрендовидостићиће свој врхунац. Одређене ствари које нистерешилиупоследњевремесада бисемоглевратитидаваспрогањају.

BLIZANCI 21.5-21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

Можда ћете индиректо бити уплетениуодређенуборбу.Жестокарасправакојајеповезанаслошомкомуникацијом и екстремним емоцијама моженаудитивашојпсихи,осимако неуспоставитедобруодбрану.

Искористите данашњи електрицитет да поново распламсате своју страст. Суптилна тензија се ствара већ неко време. Сада је достигла преломну тачку. Не устручавајте се дасепрепуститеавантури.

Недозволитедааргументидругих људи стану на ваш пут истине. Не сумњајтеусебе.Престанитедабринете.Немојтебитинезадовољниако се не уклапате у дешавања која вас окружују.

Могућеједаћетеданасрадитинапорно да бисте избалансирали моћне силе. Можда ћете бити разапети и��међупожудезаавантуромипотребе за комуникацијом. Слободно радитеиговоритеоноштожелите.

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мождаданасосећатепритисакда направите важан, одлучујући корак. Експанзивне опције долазе у фокус. Могућеједаћетесесусрестиспротивљењемповодомоногауштаверујете.

Потрудитеседанеприступатесвемуузнегативанстав.Натајначинвероватноћетебитиодсечениодвеликих могућности. Ово је право време да будете експанзивни. Раширите својакрилаислободноузлетите.

Дугорочни трендови одвијаће се данасувашукорист.Налазитесена кључној позицији која би вас могла одвестидонечегвеликог.Проширите своје снове. Својим примером покажитеправипутдругима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Екстремнастрасткојавасокружује можесесукобитиспротивљењемкада се појави више информација. Комуникација би могла учинити ситуацијудругачијомнегоштостејезамишљалиусвојојглави.

Постојиневероватансплетоколностикојиваспозивадаиздржите.Мождаиматемногоразличитихпројеката, а нисте сигурни у који треба да усмеритесвојуенергију.Будитефлексибилнииприлагодљиви.

Постојивеликанапетостуваздуху данас.Тојеснажнасилакојуможете искористити ако јој се будете препустили.Комуникацијабимоглапомоћи у проширењу кључних аспеката вашегживота.

TRI^-TRA^

Великосрце ЏесикеАлбе V REMENSKA

PROGNOZA

ВетроВито

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

17

Zreњanin

17

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Panчevo

18

Vrшac

16

Srbija Beograd

18

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Niш

У част Џесике Албе одржана је забава фондације „Бејби2Бејби”, која даје новчану помоћ и разне потрепштине сирома шним по роди ца ма ко је имају децу узраста до четири године. Алба је члан одбора те фондације и један од њених најактивнијих чланова, па је у њену част приређена забава, којој су присуствовали Рејчел Зои, НиколРичи, ДевонАоки и други. Лепа глумица, мама девојчица Онор и Хејвен, помаже и фондацијама за помоћ незбринутој или боле сној деци и амбасадор је једног фонда за образовање деце у Африци.

16

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Duva}e jak jugoisto~ni vetar uz suvo i relativno toplo vreme. Pre podne sun~ani intervali, a popodne promenqiva obla~nost. Udari vetra bi}e oko 60 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura oko 7, a maksimalna do 17 stepeni. VOJVODINA: Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar tj. topla varijanta ko{ave. Bi}e suvo uz porast temperature. Pre podne sun~ani intervali, a popodne promenqiva obla~nost. Udari vetra u ju`nom Banatu bi}e i do 100 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 4 po Sremu i na zapadu Ba~ke do 9 stepeni na jugu Banata, a maksimalne od 16 do 19. SRBIJA: Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar u pomoravqu i podunavqu tj. topla varijanta ko{ave. Bi}e suvo uz porast temperature. Pre podne sun~ani intervali, a popodne promenqiva obla~nost. Udari vetra u ju`nom Banatu bi}e i do 100 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -2 na jugu do 9 stepeni na jugu Banata, a maksimalne od 10 u Negotinu do 21 stepen u Loznici. PrognozazaSrbijuunarednimdanima: U ponedeqak postepeno slabqewe vetra i toplo vreme. Idu}e sedmice relativno toplo za ovo doba godine i ve}inom suvo. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija. Izvestan oprez se savetuje astmati~arima u predelima sa maglom, kao i osobama sa labilnim nervnim sistemom u ko{avskom podru~ju Srbije. Glavoboqa, pospanost i neraspolo`ewe su mogu}e meteoropatske reakcije.

Madrid

12

Rim

20

London

10

Cirih

8

Berlin

11

Beч

10

Varшava

10

Kijev

7

Moskva

1

Oslo

7

St. Peterburg 2 Atina

21

Pariz

10

Minhen

9

Budimpeшta

11

Stokholm

8

ЈављасеЦрногорац на фиксни телефон.Пријатељга пита: -Је л‘то стан Ђетића? -Није стан но кућа на три спрата. -Добро,је л‘то кућа Ђетића? -Не,него си ми је ти купио!

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

233 (53)

Slankamen

288 (26)

Jaшa Tomiћ

Apatin

322 (60)

Zemun

334 (14)

Bogojevo

302 (53)

Panчevo

333 (11)

Smederevo

476 (6)

Baч. Palanka 272 (41) Novi Sad

252 (34)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

198 (4)

S. Mitrovica

364 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (4)

Beograd

282 (15)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

282 (27)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-56 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 11.novembar 2012.