Issuu on Google+

NOVI SAD *

^ETVRTAK 11. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23584 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

POKRAJINSKA VLADA NA JU^ERA[WOJ SEDNICI ZATRA@ILA ^IST RA^UN S REPUBLIKOM

Koliko Vojvodina ta~no upla}uje u buyet

str. 4

EVROPSKA KOMISIJA: SRBIJA NIJE DOBILA DATUM

Teritorijalni integritet protiv podele Kosova

str. 2

VU^I] I VEQOVI] RAZGOVARALI S POLICAJCIMA ZADU@ENIM ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Milan ]uk optu`en za mito

str. 13

LEPOTA I SNAGA ^ETVOROTO^KA[A: Novi, sna`ni, sjajni, lepi automobili najpoznatijih svetskih proizvo|a~a, izlo`eni na Novosadskom sajmu, privla~e qubiteqe ~etvoroto~ka{a. Kako i ne bi kad je ponuda odli~na, jer se ~ak 29 automobila premijerno prikazuje u na{oj zemqi, a uz

^UDNI RA^UNI ZA ELEKTRI^NU ENERGIJU STI@U I VOJVO\ANIMA

Oktobarsko poskupqewe struje pla}amo i u septembru str. 4 YUMBUS U BA^KOPALANA^KOM PARLAMENTU

Tu~a odbornika, sa cepawem i ~upawem

Sve`ije, ali sun~ano Najvi{a temperatura 18 °S

str. 11

NASLOVI

Ekonomija 4 NBS: Cene ska~u, proizvodwa pada

Dru{tvo 6 Matica srpska dobila od Pokrajine milion dinara za projekte

Novi Sad

Crna

9 Tr`ni centar „Big Si” danas otvara vrata

Vojvodina

13 Ustavni sud Srbije o izboru Nate Mesarovi}

Ekologija

11 Tri Somborca pitali za platu, a dobili otkaz

JU^E PO^EO STUDENTSKI FESTIVAL KULTURE „KAMPUS FEST”

22 Moratorijum na izgradwu nuklearnih elektrana jo{ tri godine

Mesto kreativnog izra`avawa

str. 7

SPORT

n SRPSKI DERBI TIPSAREVI]U

to, „Auto-{ou – Novi Sad” jedini je sajam automobila koji se ove godine odr`ava u Srbiji. Izlo`eni su: „fijat 500L”, vozila koja ko{taju oko 5.000 evra, a ima i onih za koje treba i vi{e od 200.000 evra, pa do nedeqe ima vremena za odluku koji izabrati. D. Ml.

Foto: F. Baki}

U VI[EM SUDU U SOMBORU PO^ELO SU\EWE POTPREDSEDNIKU SKUP[TINE AP VOJVODINE

Foto: R. Hayi}

Ne}e biti pritiska na policiju i tu`ila{tva str. 3

n PO^IWU ODBOJKA[KA TAKMI^EWA

n START KO[ARKA[KE EVROLIGE

str. 14 – 18

n ORLOVI PUNI SAMOPOUZDAWA


2

POLiTikA

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik

EVROPSKAKOMISIJA:SRBIJANIJEDOBILADATUM

REKLI SU Jovanovi}:Vlastisukrive LiderLDP-a^edomirJovanovi} smatrada jeizve{tajEK-avrlonegativan.Onjeocenio dajeto„prelomnata~ka”ukojoj}eSrbijaizabratidaseokrenestvarnimreformamaimodernizaciji,iliostatiudubokoj„zavetrini” neuspe{ne tranzicije, stalnog zaostajawa i tra`ewaalibijaudrugimazaproma{ajesvih svojihvlastiuproteklihosamgodina. Jovanovi} je napomenuo da Srbija samo kroz po~etak pregovora i u~lawewe u EU mo`e ostvariti vitalne interese, ali i re{iti i relaksirati nere{ena teritorijalna pitawa. „Izve{taj Evropske komisije jedijagnozasebi~neambicijepredsednikaSrbijeTomislavaNikoli}a ivladaju}ekoalicijedane`urimouevropskimintegracijama,kaoiproma{ajaprethodnevlade,kojajestalnokalkulisalaodla`u}inu`nereforme”,naveojeJovanovi}upisanojizjaviTanjugu.

Ko{tunica:OdbacitizahtevEK-a Zahtev Evropske komisije da Srbija po{tuje teritorijalni integrititet Kosova predstavqadosadanajgrubquporukuBrisela unastojawudastvorinezavisnudr`avuKosovo,iSrbijatrebajasnodaodbacitakavzahtev, poru~io je predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica. OnjeupisanojizjaviTanjugurekaodajesadavelikaodgovornostnasada{wojvlastidau posledwemtrenutkuzaustaviproceskojiSrbijuuvla~iustvarawealbanskedr`avenateritorijiSrbije.„Nijednadr`avauEvropinebiprihvatilazahtevdapo{tujeteritorijalniintegritetdelasopstveneteritorijeiSrbija,pozivaju}i sename|unarodnopravo,trebajasnodaodbacitajzahtev.Nemo`e sedopustitidaevropskeintegracijepredstavqajumaskuzastvarawenezavisnogKosova.TakviusloviEUzahtevajunedvosmislenodgovorSrbije”,naglasiojeKo{tunica.

Teritorijalniintegritet protivpodeleKosova SrbijauBriseluju~enijedobila datum za otpo~iwawe pregovora o ~lanstvu u EU, {to je bilo o~ekivano, izve{taj o napretku na putu ka EU je otprilikeonakavkakavjeio~ekivan, ali se neo~ekivano u izve{taju Evropske komisije pojavio zahtevda„Srbijatrebadapo{tuje teritorijalni integritet Kosova”. Odmah je na to reagovao premijerIvicaDa~i},tvrdwomda bi takav stav mogao zatvoriti dijalog Beograda u Pri{tine. On je izjavio da je pomiwawe teritorijalnog integriteta Kosovauizve{tajuEK-aneprihvatqivo za Srbiju jer teritorijalni integritet podrazumevasuverenitet.Premijerjena-

Kosova, ve} ukazuje na to da se Evropska komisija protivi podeliKosova”. – Teritorijalni integritet nijevezanzaSrbiju,nitijetaj terminvezansastatusomKosova. To je jasan signal da Komisija ne `eli podelu Kosova – preciziraojeFileuizjaviTanjugu. Izve{tajEvropskekomisije onapretkuSrbije,ina~e,istovremenojepredstavqenuBriselu i Beogradu, gde ga je premijeruSrbijeuru~io{efDelegacije EU u Srbiji Vensan De`er.Onjetimpovodomizjavio da odnosi Brisela i Beograda nikada nisu bili tako sna`ni kao danas, ali da u napretkuSrbijekaEU,osimnaj-

Delevi}:Izve{tajnije iznena|ewe Predsednica skup{tinskog Odbora za evropskeintegracijeMilicaDelevi} izjavilajeju~edasadr`ajizve{tajaEK-anijeiznena|eweniupogleduoceneonoga{tojedosadau~iweno,aliniupogleduo~ekivawaonoga {tatrebadaseu~ini.OnajeTanjugureklada izve{taj konstatuje da su reformski procesi iprocesire{avawapoliti~kihproblemazastalizbogodr`avawaizbora,aliidasuizboribiliferipo{teni,spozitivnimocenama OEBS-a, i da je formirana Vlada posve}ena procesu nastavka evropskihintegracija. –NormalizacijaodnosaBeogradaiPri{tinejejo{pro{le godinedefinisanakaokqu~niprioritet.Tra`iseobnovadijaloga,postizawenovihre{ewaudijalogu,pa~aki{irihpoliti~kihre{ewakaoiprimenare{ewakojasudosadaudijalogu BeogradaiPri{tinedogovorena–zakqu~ilajeMilicaDelevi}.

Vojvo|aniugostili evropskeregije Regionalna saradwa regija Zapadnog Balkana i koliko su o~ekivawa od saradwe ispuwena,bilajejednaodtemapanela odr`anog u Misiji Srbije pri EU, u okviru Evropske nedeqe regijaigradova. KancelarijaVojvodineuBriselu,zajednosaustrijskomregijom [tirija, ugostila je predstavnikedevetevropskihregija igradovaunameridadefini{e na~ine saradwe za naredni period. Direktor Kancelarije Vojvodine u Briselu Predrag Novikov naglasio je da je Pokrajinadosadauspeladaprivu~evi{eod630evropskihprojekata,{tonebibilomogu}ebez

partnerakojedanasima,odHrvatske, preko Slovenije, Ma|arske do Austrije i drugih evropskihzemaqa. PrisustvoVojvodineuBriselu pozdravio je vi{i savetnik premijera Ma|arske @olt Be~e,rekav{idajePokrajinimestoucentruEvropejer}etoneminovnopovu}izasobomidrugeregioneSrbije. Panel-raspravi prisustvovali su predstavnici austrijske regije [tirija, grada Rijeke, Kantona Sarajevo, Kujavsko-pomorske regije iz Poqske, Skopqa, Maribora, Centralnoma|arskeregijeiVara`dina. P.K.

UkinutaKancelarijasaveta zadecentralizaciju VladaSrbijedonelajenaju~era{wojsedniciodlukuoukidawu KancelarijeNacionalnogsavetazadecentralizaciju.Taodlukaje doneta zbog potreba reorganizacije administracije i u ciqu smawewa tro{kova, a zaposlene }e preuzeti Ministarstvo regionalnograzvojailokalnesamouprave.

Da~i}:Dostasamuznemiren PremijerSrbijeIvicaDa~i}ka`edazahtevizdokumenata EK-adaSrbijapo{tujeteritorijalniintegritetKosovapreti dijaloguBeogradaiPri{tine. –Dostasamuznemirentakvomizjavomjer,umestodapomogne po~etkudijaloga,onagamo`ezatvoriti.Mo`dajebilopo{tenije od Srbije tra`iti da prizna nezavisnost Kosova nego da priznadr`avniintegritet–rekaojeDa~i}. javio da }e na predstoje}em susretu s Fileom tra`iti od komesara da se to razjasni, ali je iz Brisela stiglo poja{wewe komesara za pro{irewe [tefana Filea da pomenuta formulacija„neprejudicirastatus

va`nijeguslovakojijeunapre|ewe dijaloga s Kosovom, treba u~initi mnogo toga u reformamapravosu|a,vladavine prav a, soc ij aln e pol it ik e, ekon om ij e, energ et ik e i za{titi`ivotnesredine.

Predstavqaju}i izve{taj u Spoqnopoliti~komodboruEP-auBriselu, komesar za pri{irewe[tefanFilerekaoje da je EK konstatovao napredak Srbije na evropskom putu, ali i brojne slabostiuoblastivladavine prava, i zatra`io konstruktivno anga`ovaweunormalizacijiodnosasKosovom. Upravozastojudijalogu Beograda i Pri{tine razlogje{toSrbijanije dobiladatum,akadjere~ odrugimtemama,Komisija je konstatovala da Srbija nastavqa da ispuwava politi~ke kriterijumeizSSP-a,dasuprotekliizboripokazalidaje demokratija konsolidovanaidaSrbijaupotpunosti sara|uje s Ha{kim tribunalom,madasetukaoproblemidaqeispostavqaotkrivawe mre`e pomaga~a ha{kim beguncima. Iako se konstatuje da se u Srbiji u na~elu po{tuju qudskaprava,uizve{tajusenavodi da je potrebno ulo`iti dodatnenaporenaza{titiprava mawina,auizve{tajuseposebnopomiwedaje„Paradaponosa„ovegodineponovozabrawena, uprkos ustavnim garancijama prava na slobodno okupqawe i udru`ivawe. U tom smislu, Komisija zahteva da se uspostavi dru{tveni dijalog s predstavnicima LGBT-zajednice da bi i ta mawina mogla u`ivatipravakojasujojzakonomzagarantovana. Komisijajeutvrdiladajemalotogaura|enonauspostavqawu demokratske kontrole nad sistemom bezbednosti. Korupcija i organizovani kriminal jo{ uvek predstavqaju ozbiqan problem,ka`eseuizve{taju,a na akcioni plan i strategiju borbe protiv korupcije se jo{ ~eka, dok zakonsku regulativu trebazna~ajnopoboq{ati.Komisija sem toga o~ekuje da se uspe{noprocesuirajuslu~ajevi

File:Srbii evropskire~nik – U Beogradu }u razgovarati o onome {to se od Srbije kao zemqe kandidata o~ekuje–rekaojeFileuo~i puta u Beograd, podsetiv{i na to da Srbija taj status imaodmartaidasu„o~ekivawa visoka”. – Razgovara}u iotomedajedeotogadasrpski politi~ari nastave da budu Srbi, ali istovremeno dapostanuevropskipoliti~ari, s evropskim re~nikom ievropskomplanomrada. visokekorupcije,kaoiizdomenaorganizovanogkriminala. Deo izve{taja posve}en ekonomiji ukazuje na brojne probleme:slabprivrednirast,nezaposlenost od 25 odsto i rast buxetskogdeficita,aKomisiju naro~ito brine naru{avawe nezavisnosti Narodne banke. Komisijazakqu~ujedasuuekonomiji neophodne strukturne reforme, ali da je na tome posledwugodinudanaura|enoveomamalo.

Pajevi}:Da~i}nijeznaoio~ekivao Direktor Vladine Kancelarije za evropskeintegracijeMilanPajevi} izjaviojezaB-92daju~eVladaSrbijanijerazmatralaizve{tajEvropskekomisijeonapretku Srbije i Strategiji o pro{irewu EUida}etidokumentiministrimabiti dostupnidanas.NapitawedalijenormalnodaudanukadasupredstavqenitidokumentiVladaowimaneraspravqa,Pajevi} je kazao da nije mogu}e da Vlada razmatra

ne{to{tojepremijerdobio„narukedva sataprepo~etkasednice”. –Nemapotrebedaseotomerazgovarapani~no,pogotovokadasamizve{tajistrategijanisuprevedeni–kazaojePajevi}. Namolbudaprokomentari{enegodovawepremijeraIviceDa~i}a {touStrategijipi{edaSrbijamoradapo{tujeteritorijalni integritet Kosova, Pajevi} je rekaodajeDa~i}takoreagovaozato{toje

bio iznena|en „time {to je to prakti~no wemutekdanaspredstavqeno”. –Uobi~ajenojedase,kadanekoho}eda saop{tine{to{tojeformulisanodruga~ijenegoranijihgodina,tonanekidiplomatskiilinezvani~anna~innajavionome komesetanovostsaop{tava–kazaojeon. –Pretpostavqamdajewegovouznemirewe inezadovoqstvodo{lopresvega{tonije znaoio~ekivao.

Stankovi}:Pomalogorkapilula Izve{taj Evropske komisijeonapretkuSrbijeuprocesu evrointegracija potvrdajedasmosuo~enisanizom pol it i~k ih veo m a te{ ko sprovodivih zahteva, od kojih je za srpsku javnost i po-

liti~ku elitu najte`i onaj koj i se odn os i na Kos ov o, ocena je ju~e analiti~ar politi~kihprilikaDejanaVuka Stankovi}a.Jednom re~ju, smatra sagovornik  Tanjuga, prili~noposlazaVladuSr-

bije, posebno zbog ~iwenice da potencirawe „kosovskog uslova” za daqi nastavak integracija neminovno podrazumeva i otvarawe debate o budu}nosti srpskog puta ka ~lanstvu u Evropskoj uniji.

Nedvosmislene zahteve koji dolaze iz Brisela i koji u prakti~nom smislu obesmi{qavajukrilaticukojajedugo vremena va`ila kao moto srpskepolitike-„IEvropa iKosovo”.

TVIT CRTICA Duli}evpozdrav svima Madajerekaodane}ekontaktirati sasvojimfanovima,eksministarOliverDuli} ipaknije„izdr`ao“dasene oglasi na lajni. „Kao {to rekoh i da ponovim:nikadakr{iozakon,dalidozvole svima, nikada uzeo pare ili o{tetio nekoga... to je bila moja odbrana...Pozdravsvima...„,poru~ujeDuli}nakon{tojedaoizjavupredSpecijalnimtu`ila{tvom.

ImaliMiqkosat Ne dele svi Duli}evo dobro raspolo`ewe. Napredwak Vladimir \ukanovi}je„qut“nalajni:„Radisavqevi}u, Radisavqevi}u, ti si bruka srpskogtu`ila{tva“.

Potom ka`e i ovo: „Mislim da je do{ao kraj strpqewu. Puna podr{ka Vu~i}u ako se odlu~i da ide na nove izbore!“ Na opasku „tvitera{a„: „Izgubismo polagodinenato,kada}emone{toda radimo, pare da zaradimo“..., \ukanovi}odgovara:„Kadasestvoreuslovida seonihkojisveminirajuoslobodimo“. Me|unapredwacimaimaionihkoji suipakrapolo`eniiza{alu.Takoje Mario Maleti} zapisao na lajni: „Biobifazondasutrau’Kuriru’iza|e slika Miqka Radisavqevi}a s jednimodonihDuli}evihsatova:)„.

@ivkovi} sepremi{qa Nekada{wi premijer i ~elnik DS-a Zoran@ivkovi} iznosinalajni:„Mno-

ge ~lanove DS-a mu~i dilama da li da podr`eVu~i}evog(\ilas)iliDa~i}evog (Tadi}) kandidata za predsednika stranke„. Odgovaramu,uzsavet,VeqkoMilo{evi}: „Ako si BIO i JESI, mora{ novustrankudaformira{,idealanje trenutak...„ @ivkovi}}ezagonetno:„Neiskqu~ujemtumogu}nost“.

Mrkowi} istarlete Me|unarodniinstitutzabezbednost prati borbu protiv kriminala i korupcije.Sasvog„Tviter“nalogapita: „[ta zna~e izjave Aleksandra Vu~i}a da tra`i podr{ku da pokrene istragu protivjednogaktuelnogministra(~itajte:Mrkowi}a).Komubrani?„

Dodajuiovo: „Ne}ebitizata{kavawa’slu~ajaMrkowi}’,mitoapsolutno ne}emo dozvoliti! Mi nismo potpisivalinisakimkoalicionesporazume„. S druge strane, direktor BeogradskefilharmonijeIvanTasovac „upozorava“ s lajne: „USIS (Udru`ewe starleta iz Srbije) smatra da im se u~estalimnajavamahap{ewaipri~amaokorupcijiuskra}ujedragocenmedijskiprostor„.

qemmestujeuBriselu...“Je{i}navodi i da je odr`an „sjajan sastanak sino} (utorak uve~e) ’Four Motors and Vojvodina’, Baden-Würtenberg, Catalonia, Lombardy i Rhone-Alpes. Plus Bosh, Daimler“. ... a sledi: „U junu Novi Sad doma}inpredstavnicima~etiriregije i predstavnicima kompanija iz tih regija!„, obnarodovao je Je{i} na lajni.

Za{tojeMisija poluprazna

Funkcioner SPO-a Milan \uki} propratio je posetu predsednika SrbijeItaliji.„VidimnaTV-uToma se rukuje s Krkom, rek’o, ajde OK, pi{u jedni drugima pisma, rukuju se, sve je vest, kad ono – Latino Krka, Napolitano:-)„ S.St.

Potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i} najavio je na lajni sino}nupromocijuVojvodineiNovog Be~eja „u na{oj misiji, koja, ina~e, zvrji poluprazna... a mo`da na najbo-

LatinoKrka


politika

dnevnik

VU^I] I VEQOVI] RAZGOVARALI S POLICAJCIMA ZADU@ENIM ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Ne}ebitipritiskana policijuitu`ila{tva Prvi potpredsednik Vlade AleksandarVu~i} podr`aojepolicajcekojisuzadu`enizaborbu protiv korupcije, nezadovoqne pu{tawemOliveraDuli}a dase brani sa slobode. Vu~i} je ju~e, zajedno s direktorom policije Miloradom Veqovi}em, razgovarao s nezadovoqnim operativcima policije, kojima je preneo da ne}e biti politi~kih pritisaka naradTu`ila{tvaipolicije. Nakon razgovora s nezadovoqnom operativcima srpske

Veqovi} je izjavio da na policiju niko nije vr{io pritisak,kaoidanapolicijunemo`e da se vr{i pritisak i da}e ona ostati dostojanstvena i ne-

Onjekazaodane`elidagovori o konkretnim imenima, ali je napomenuo i slu~aj izvesnogpredsednikajedneop{tine u Srbiji koji je uhva}en u pri-

LDP: Novi slu~aj „Crvene beretke”? Poslanik LDP-a Nenad Mili} rekao je da u Srbiji postojeUstav,zakoniijasna pravila koja reguli{u istrage i krivi~ne postupke, kao i ulogu i granice prava policije i pravosu|a u tim postupcima. – Previ{e su tragi~na iskustva ove zemqe da bismo dozvolili da ovaj slu~aj bude prepu{ten ~ar{ijskim pri~ama,naslovim stranama ‘iz dobro obave{tenih izvora‘ i samovoqi politi~ara da pravdu uzimaju u svoje ruke. Srbiji nije potreban neki novislu~aj„crveneberetke„ – kazao je Mili}, a preneo LDP. policije, Vu~i} je objasnio da suseoninajednomna{liupotcewenom polo`aju, ali da niko nemapravodavr{ipritisakna Tu`ila{tvo.Me|utim,dodaoje Vu~i}, mora}e da se po{tuje i ono {to radi policija, a wen rad,istakaojeon,nikoneomalova`ava.

Kako je naveo, to je prvi put daseuSrbijivodiistragaprotivkorupcijenasvimnivoimai dautomepolicijitrebapru`itisvupodr{ku. – Pripadnici radne grupe }e nastaviti svoj posao da rade u skladusazakonomkao{tosuradilidosada.Janisam~uonijednudirektnuprimedbunaspecijalnog tu`ioca Miqka Radisavqevi}a.Onekojesam~uo,owimajesmorazgovaraliimi}emo te probleme, kao dr`ava umeti dare{imo–rekaojeVu~i}. Onjeistakaodajerazgovarao s velikim brojem pripadnika

Odgovara}eijedna menibliskaosoba (AleksandarVu~i})

Da~i}: Nema {trajka, to je bilo upozorewe PremijerSrbijeiministarunutra{wihposlovaIvicaDa~i} izjaviojedane}ebiti{trajkaspecijalneradnegrupe,koja se bavi borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, ve}dajetosamoupozorewedasekoordinirapristuprazli~itihdr`avnihorganakojisebavetomborbom.Da~i}jenovinarimaupolicijskomsportskomcentru„Maki{„kazaodajeborbaprotivkriminalaikorupcijeprioritetovevladei„dabi biloludodajekaoministarpolicijenepodr`ava”.Onjenaveo dajetorazlogzbog~egasevicepremijerSrbijei{efBiroaza koordinacijuslu`bibezbednostiAleksandarVu~i}odr`aosastanakspolicajcimakojisuimenovaniuradnugrupu. }eseme{atiuradTu`ila{tva. Vu~i}jeju~erekaodanarednih dana o~ekuje nove rezultate u istragamaokorupciji,uznapomenu da se radi o „nekim wemu bliskimqudima”.

mawumita. Onjedodaodasene trebaiznenaditiakoutimslu~ajevimare~ibudeionekimveoma poznatih imenima, i ponoviodauborbiprotivkorupcije ne}ebitiza{ti}enih.

policijekojivodeborbuprotiv korupcije i organizovanog kriminala i da niko ne mo`e omalova`avati wihov rad. Tako|e jenaglasiodanikonemo`evr{iti pritisak ni na rad Tu`ila{tva. –Onisuseujednomtrenutku na{liusituacijidamisledasu upotcewenompolo`aju,alinikoodnasnemo`einemapravo da vr{i pritisak ni uticaj na Tu`ila{tvo. To ne}emo ~initi niubudu}e,aono{tojesigurno jeda}emoratidasepo{tujesve {topolicijaradiuvo|ewupredistra`nihiistra`nihradwi. Niko ne sme da uni`ava wihov trudnirad– rekaojeVu~i}. Direktor policije Milorad Veqovi}ponoviojedanapoliciju niko ne mo`e vr{iti pritisakida}eprepreprekeskojima se susre}u biti samo daqi podsticaj za nastavak borbe protiv organizovanog kriminalaikorupcije.

~etvrtak11. oktobar2012.

3

PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA DS-a DU[AN ELEZOVI]

Nemarazloga zapromenuvlasti uSubotici

– Svak i pok u{ aj prom en e skup{tinske ve}ine u Subotici ima}e posledice po sve one kojiutomebuduu~estvovali– izjavio je predsednik Pokrajins kog odb or a Dem ok rats ke strank e u Vojv od in i Du{ an Elezovi},isti~u}idanemanijednog razloga za promenu vlastiuSubotici. Elezovi}jeuintervjuusuboti~koj „Ju-eko„ televiziji izjaviodaDSnemanamerudamewa odnosesaSavezomvojvo|anskih ma|ara, Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Demokratskim savezomHrvatauVojvodininiu SuboticinitiubilokojemdrugomgraduuVojvodini. – S tim strankama negovali smo tradicionalno dobre odnose u interesu svih gra|ana Vojvodine.Uverensamutoda}emo taj nivo odnosa i saradwe sa SVM-om, LSV-om i DSHV-om zadr`atiiuSuboticiiusvim drugimsredinamaukojimaimamoskup{tinskuve}inu–rekao

je predsednik Pokrajinskog odboraDS-auVojvodini. Elezovi} je, komentari{u}i prekomponovawe vlasti u Kuli inekimdrugimsredinamauVojvodini, ocenio da nema ni „jednog jedinog razloga” da se tako ne{to dogodi u Subotici te da to„nemo`eine}ebitiiniciranoodDS-a„. –Onikojiotomerazmi{qaju,morajudara~unajusa~iwenicomdajeDSuovomgradudobio podr{kunajve}egbrojagra|ana i na lokalnim, i na pokrajinskim, i na republi~kim i na predsedni~kimizborima.Svaki poku{aj promene skup{tinske ve}ineuSuboticiima}eposlediceposveonekojiutomebudu u~estvovali – rekao je Elezovi}. Onjepreksino}prisustvovao sastanku Gradskog odbora DS-a uSuboticiizatodabi,powegovim re~ima, izme|u ostalog pru`ioipodr{kuOliveruDuli}u iwegovojporodici.

DS OPTU@UJE IVANA BO[WAKA (SNS)

„Gradona~elnik –posledwiMohikanac” GradskiodborDemokratskestrankeZrewaninaoptu`ioje ju~e gradona~elnika Ivana Bo{waka (SNS) da svesno kr{i zakonjeridaqeistovremenoobavqatufunkcijuiposlanik jeuSkup{tiniVojvodine.ZrewaninskedemokratesupodsetilenatodajeBo{wakumajuizabranzapokrajinskogposlanikazato{tosumugra|anipoverovalida}eihba{onnajboqepredstavqatiuSkup{tiniVojvodineiboritisezawihoveinterese. „Ali,onihjeslagao.DoksenovoizabranipredsednikSNS-a iprvipotpredsednikVladeAleksandarVu~i} trudidapre`iviotpo~iwaweborbeprotivkorupcijeisli~nihpo{asti,dotlesewegovstrana~kikolegabahatinadvefunkcijesdveplate,nehaju}izaopomeneAgencijezaspre~avawesukobainteresainemare}izazakoneovedr`ave,ostaju}ikaoposledwiMohikanac i gradona~elnik i pokrajinski poslanik”, navodi se u saop{tewuzajavnostGODS-a. @. B.


4

ekonomija

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik

POKRAJINSKAVLADANAJU^ERA[WOJSEDNICIZATRA@ILA^ISTRA^UNSREPUBLIKOM

NBSSKENIRAO SRPSKUEKONOMIJU

KolikoVojvodinata~no upla}ujeubuyet

Ceneska~u, proizvodwa pada – Privreda, odnosno BDP, ove godine}epasti1,5odsto,ainflacija}edosti}i12procenata–izjavio je ju~e viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pje{~i}. – Inflacijajeve}sadaokodesetposto,aodapriladoavgustajeporasla 5,2 posto, najvi{e zbog cena hrane koja je u~estvovala u rastu tih cena sa 70 procenata. Rast inflacije do kraja godine bi}e na gorwojgranicio~ekivawaizavgusta, odnosno oko 12 posto, i trend rasta}esenastavitinarednihmeseci2013.godine,adokrajaslede}e godine vrati}e se u granice ciqa od4,5plus-minus1,5odsto. – Odluka Izvr{nog odbora NBS-a da pove}a rerferentnu kamatnustopu0,25posto,na10,75procenat,donetajenajvi{edaseamortizujeuticajinflatornihpritisaka,kojisupove}anizbograstacena hrane.NBSsmatrada}esedepre-

Vlada AP Vojvodine je na ju~era{wojsednici,kojomjepredsedavaopotpredsednikVladeprof.dr Dragoslav Petrovi}, prihvatila

informaciju o ostvarewu javnih prihodauAPVojvodiniuperiodu januar–jun 2012. godine. Po izve{tajuUpravezatrezor,naosnovu

kojeg je sa~iwena informacija, u prvom polugodi{tu ove godine na teritoriji AP Vojvodine evidentirana je naplata javnih prihoda od131,8milijardudinara–11procenata nominalno vi{e nego u istomperiodulane. U izve{taju Uprave za trezor, me|utim, nisu evidentirani svi prihodi napla}eni na teritoriji Pokrajine.Radiseoprihodimakojisuiskqu~ivoprihodbuxetaRepublike,me|ukojimasufiskalno najizda{niji buxetski prihodi kao {to je porez na dodatu vrednost, akcize kod uvoza, carine i drugeuvozneda`bine. SaglasnoPravilnikuouslovimaina~inuvo|ewara~unazauplatujavnihprihodairasporedsredstavastihra~una,uplata,odnosno evidencija naplate tih, fiskalno najizda{nijih buxetskih prihoda,

ProtokolsPKV VladaAPVojvodinejenaju~era{wojsedniciovlastiladr Bojana Pajti}a da u ime Pokrajinske vlade potpi{e protokol o saradwi PrivrednekomoreVojvodineiVladeAPV. Protokolomjepredvi|enasaradwanapromocijiprivredeiprivrednihdru{tavaizVojvodine,kakouzemqi,takoiuregionu,aposebnouregionimaevropskihdr`ava,zatimstvaraweorganizacionih ikadrovskihpotencijalazapomo}privrediVojvodinekrozkonsaltingusluge,izradustudija,projektenaosnovupretpristupnihfondova EU, ocene boniteta i, naro~ito, zajedni~ki rad na privla~ewu stranihinvesticija.Saradwa}eseodvijatiupripremizajedni~kih analizaprivrednihkretawauVojvodini,krozusagla{avaweprogramamerakojesuuingerencijiVladeVojvodineikrozusagla{ennastuppremaministarstvimaiVladiRepublikeSrbije.JednaodoblastisaradwejeiradnagradwikapacitetazaprimenuobnovqivihizvoraenergijeuVojvodini.

vodi se samo na nivou Republike. Stoga, sve dok se ne izmeni Pravilnik o uslovima i na~inu vo|ewara~unazauplatujavnihprihoda irasporedsredstavastihra~unai neobezbedidaseuizve{tajuUpravezatrezorzaistaevidentiranaplatasvihjavnihprihodaiprima-

^UDNIRA^UNIZAELEKTRI^NUENERGIJUSTI@UIVOJVO\ANIMA

cijacijanacionalnevaluteodraziti na inflaciju znatno mawe od o~ekivawa–dodaojeviceguverner. – Industrijska proizvodwa je u avgustupove}ana1,6posto,aprera|iva~kaindustrija2,2,ao~ekivawa suda}eproizvodwa„Fijata„poja~atirastproizvodweirastBDP-a u2013.godinijedanposto–kazaoje on. Pje{~i}jerekaoda}epadBDPadokrajagodinebiti1,5odsto,au 2013.seo~ekujerastodtriprocentapoosnovurastainvesticija.ViceguvernerNBS-ajedodaoda}edeficitteku}egbilansadokrajagodinebiti10,3odsto,au2013.iznosi}e7,2odsto. –Poslevi{emese~nogusporavawakreditneaktivnosti,useptembrujeonapoja~ana,alijenivoproblemati~nih kredita 21,7 odsto – naveojePje{~i}. –Deviznerezerve5.oktobraiznosilesuoko10,4milijardievrai pove}anesuoko500milionaevrau odnosu na kraj septembra, najvi{e kao posledica prodaje dr`azvnih evroobveznicaodokomilijardudolaranainostranomtr`i{tu–naveojeviceguvernerNBS-a,idodao da su neto devizne rezerve NBS-a 5,3milijardievra. –Odpo~etkagodinedinarjedeprecirao 8,8 odsto prema evru, a u tokugodineNBSjeintervenisaos deviznim rezervama od oko 1,3 milijardu evra za odbranu stabilnostidinara–podsetiojeon,idodao da NBS u septembru nije intervenisaoname|ubankarskomdeviznom tr`i{tu. Stabilnostkursadinaraproteklihnekolikomeseciposledicaje restriktivnihmeraNBS-aiodnosilasenastrukturuizdvajawaobavezne rezerve, tako da je bankama oslobo|eno 500 miliona evra za kreditneaktivnostiiuavgustuje donetaposledwatakvamera–objasniojePje{~i}. D.Vujo{evi}

Oktobarskoposkupqewe strujepla}amo iuseptembru Gra|ane Srbije, koje su od 1. oktobra do~ekale vi{e cene mnogihproizvoda,{tozbogposkupqewa u proizvodwi, {to zbogpove}awaporezanadodatu vrednosts18na20posto,potpuno neo~ekivano do~ekalo je i iznena|eweiz„Elektoprivrede Srbije„, pa i „Elektrovojvodine„.Naime,nara~unimazastruju isporu~enu i potro{enu u septembru obra~unat je novi, vi{iporez,tejera~unuodnosu na pro{lomese~ni uve}an dva posto. U obrazlo`ewu iz „Elektrovojovidne„ isti~u da je naplata PDV-aod20postozaseptembaru potpunosti u skladu s va`e}im propisima.Uto,naravno,netrebanisumwati,~imjeura|eno,a utompreduze}uukazujunatoda sepromenaPDV-aprimewujeod 1. oktobra te da, saglasno ~lanu 14 Zakona o porezu na dodatu vrednost,kadajeupitawuisporuka elektri~ne energije, prometdobaranastajedanomo~itavawa stawa isporu~ene elektri~neenergije.Tako|e,ukazuju i na to da se po standardima funkcionisawa radnog procesa, isporu~enastrujagodinamao~itavaod1.do5.umesecu,tedaje „Elektrovojvodina„ bila obaveznadaura~unimakoje}enaku}ne adrese sti}i do 10. oktobra obra~una sada va`e}u stopu PDV-a.Uzto,nagla{avajuda}e takve ra~une dobiti svi koji su

Ispo{tovanizakoniprocedure –Pitaweobra~unaPDV-anaelektri~nuenergijujepitawe zaMinistarstvofinansijaiprivrede,aMinistarstvoenergetike u~inilo je sve {to je u wegovoj nadle`nosti – ukazala je ministarkaenergetikeiekologijeZorana Mihajlovi}. Po re~ima vr{ioca du`nosti generalnog direktora EPS-a Aleksandra Obradovi}a,kompanijajepo{tovalasmerniceMinistarstva finansija i sve je ura|eno kako zakon i procedure nala`u.OnjeistakaodaEPSnijenapravionikakavpropust,a dasuograni~eniqudskimresursimaioperativnimproceduramainemoguzajedandano~itatisvabrojila. DajePDV-aod20postoispravnoobra~unatpotvr|ujuiuMinistarstvufinansijaiprivrede,akakoka`eMilice Bisi} iz togministarstva,koja}estopatogporezabitiprimewenazavisiodtogakadajestrujao~itana,tedaje,imaju}iuvidudajeo~itavaweuoktobru,primewenaporeskastopauskladuzazakonom. prikqu~eninasistemzaisporuku elektri~ne energije u Vojvodini.

Dakle, sve je ura|eno po propisima, ali ne treba mnogo mudrostidabiseuvidelodajeupi-

tawupravni~kaza~koqicajerje za ne{to {to je potro{eno obra~unat vi{i porez nego {to je biouperiodukadjetro{eno.Uz to,bezsumwejedasuiu„Elektroprivredi Srbije„, ba{ kao i u „Elektrovojvodini„, znali da }esepove}aniPDVodrazitina ra~unima i pre nego {to su ih {tampali jer i sami ka`u da se ve}godinamastrujaisporu~enau prethodnommesecuo~itavauteku}em,idasuhteli,tosumogli kazati.Ali,o~itodanisuhteli jerotomenijebilore~iprenego{tosura~unipo~elidasti`unaku}neadrese. Nesumwivojedajesvepozakonuipropisima,alina~innakojijeceopostupakura|enprosto nije u redu. Zato nije ni ~udo {to se mnogi gra|ani pitaju da lise}utalozato{tose,mo`da, misliloda}etopro}ineprime}enoumoruposkupqewa,ilise mislilodanijeniva`nodagra|ani znaju jer svakako iznos na ra~unu moraju da plate i time dvapostovi{enegodosada,dopunedr`avnibuxet. I,netrebasumwatida}eiza sve druge komunalne septembarske ra~une, za tro{kove na koje seobra~unavaPDV,bitiobara~unatnovod20posto,da}eito biti u skladu sa zakonom i propisima. Ali }e do tada, kao i uvek, prva bura pro}i i ponovo zavladatimrtvomore. D.Mla|enovi}

wa,VladaAPVojvodinene}eraspolagati podacima o tome koliko su gra|ani i privreda Pokrajine izdvojilizafinansirawerashoda nanivouRepublike,nitikolikoje u~e{}ePokrajineuukupnojnaplatiuRepublici. StogajeVladaVojvodineusvojila zakqu~ke u kojima predla`e i o~ekujeodVladeSrbijedanadle`nom resornom ministarstvu nalo`i da izmenom Pravilnika o uslovima i na~inu vo|ewa ra~una za uplatu javnih prihoda i rasporedsredstavastihra~unaobezbedi evidenciju ostvarewa svih javnihprihodananivouop{tine,grada,odnosnonanivouAPVojvodine i da Pokrajinskom sekretarijatu zafinansijemese~nodostavqaizve{tajeobrutonaplati,povra}aju i raspodeli javnih prihoda za teritorijuRepublike. E.Dn.

Poma`u krupni kapital Asocijacija malih i sredwih preduze}a nezadovoqna jepredo`enimmeramaNacionalnog saveta za privredni oporavak. Kako je izjavio potpredsednik tog udru`ewa Milan Kne`evi},temeresuuinteresu krupnog kapitala, a ne preduzetnika. Onjerekaodapredstavnici malih i sredwih preduze}a nisu bili pozvani da u~estvuju u radu Saveta i u pripremimerazaprivrednioporavak. Nacionalni savet za privredni oporavak dostavio je VladiSrbijepredlogmeraza poboq{awe uslova poslovawa i podsticawe ekonomskog rasta, re~eno je u Vladi. Pravni timovi ministarstavave}supo~elidarazmatraju koje od predlo`enih mera susprovodive,apotom}ebitipreciziranokojebisemogle primeniti u kratkom roku.^lanoviSavetao~ekujuda Vlada do kraja meseca objavi plan sprovo|ewa usvojenih mera koje je predlo`ilo to teloformirano2.septembra. Kako prenose beogradski mediji, Savet je predlo`io usvajawe zakona o ograni~avawurokovapla}awaobaveza privredeidr`aveiplanizmirewa starih dugova dr`ave, obavezno prijavqivawe nenapla}enih potra`ivawa, osnivawe biroa za podr{ku velikiminvesticijama,jedan {alter za izdavawe dozvola investitorima,izmeneZakona o javnim nabavkama, predvidiv realni kurs dinara, formirawerazvojnebanke.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

BIP a.d. , Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`iza za za zadevize devize efektivu efektivu 1

112,3946

114,6884

117,3262

112,0506

Australija

dolar

1

89,3439

91,1672

93,2640

89,0704

Kanada

dolar

1

89,2588

91,0804

93,1752

88,9856

Danska

kruna

1

15,0679

15,3754

15,7290

15,0218

Norve{ka

kruna

1

15,2337

15,5446

15,9021

15,1871

[vedska

kruna

1

13,0226

13,2884

13,5940

12,9828

[vajcarska

franak

1

92,7425

94,6352

96,8118

92,4586

V.Britanija

funta

1

139,7422

142,5941

145,8738

139,3144

dolar

1

87,3987

89,1823

91,2335

87,1311

Kurseviizovelisteprimewujuseod10.10.2012.godine

Cena

Promet

16,67%

35

6.636

Neoplanta a.d. , Novi Sad

8,79%

359

3.590

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

3,88%

3.184

85.975

Privredna banka a.d. , Beograd

3,17%

65

13.189

AMS Osiguranje a.d. , Beograd

1,59%

255

765

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt Visokogradnja a.d

-19,87%

254

29.210

Simpo a.d. , Vranje

-15,34%

160

8.000

Globos osiguranje a.d.

-10,45%

60

153.960

Go{a monta`a a.d.

-4,13%

2.301

1.596.810

Jubmes banka a.d. , Beograd

-3,82%

8.940

80.460

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

BELEX 15 (436,47 -0,28) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

3.000

2.190.164

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,80%

4.391

1.426.680

AIK banka a.d. , Ni{

0,00%

1.350

1.192.050

Veterinarski zavod Subotica a.d. ,

-0,75%

397

814.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

740

325.600

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00%

2.150

107.500

Jubmes banka a.d. , Beograd

-3,82%

8.940

80.460

NIS a.d., Novi Sad

0,48%

625

4.804.072

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,47%

424

436.953

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,62%

446

214.110

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,75%

397

814.000

Energoprojekt holding a.d.

0,40%

505

121.100

TE - TO a.d. , Senta

1,27%

5.900

295.000

Alfa plam a.d. , Vrawe

-6,29%

5.316

159.480

0,00%

220

0,00

0,00%

1.650

0,00

Mlekara a.d. , Subotica

-0,38%

1.310

199.120

Tigar a.d. , Pirot

BB Minaqua a.d. , Novi Sad

0,00%

6.500

169.000

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

Ratar a.d. , Pan~evo

0,00%

900

121.500

Sviiznosisudatiudinarima


dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

5


6

~etvrtak11.oktobar2012.

DEPRESIVNOVI[EOD350MILIONAQUDIUSVETU

Upornatuga ometa`ivot

Vi{e od 350 miliona qudi u svetu pati od depresije, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija. Ta bolest se defini{e kao „uporno ose}awe tuge koje traje dve nedeqe i du`e, a ometa rad, poha|awe {kole i odnose u porodici”. U svom najte`em obliku, depresija mo`e dovesti i do samoubistva, s kojim je „u vrlo jasnoj korelaciji”, isti~e SZO. U svetu se svake godine ubije gotovo milion qudi, od kojih vi{e od polovine pati od depresije. Procewuje se da u svakom trenutku od dva do ~etiri odsto stanovni{tva ima neki oblik depresije.

– Ako se prera~una na broj stanovnika Vojvodine, to bi zna~ilo da oko 70.000 qudi pati od depresije u svakom trenutku – ka`e prof. dr Ratomir Lisulov. – Depresija se javqa ~e{}e kod osoba koje boluju od neke telesne bolesti, zatim kod nezaposlenih i qudi lo{eg materijalnog stawa. Po podacima SZO-a, od pacijenata ukupno pregledanih kod lekara op{te medicine, deset odsto ima depresiju. Zanimqivo je da se ka`e da depresivni qudi koriste usluge zdravstvene slu`be 50 do 100 posto vi{e od pacijenata le-

ja stru~nu pomo} koja im je potrebna, a u nekim zemqama taj procenat se spu{ta i ispod deset odsto. – Za mnoge i laike, ali na`alost, i zdravstvene radnike, velika u~estalost depresija predstavqa dokaz da su one varijacije raspolo`ewa i deo normalnog `ivota koje gotovo svi imaju u li~nom iskustvu i, {to je najgore, da im stoga ne treba medicinska podr{ka, odnosno le~ewe. Da bi sve bilo jo{ gore, mediji posledwih godina u~estalo izve{tavaju o tome da su antidepresivi skupi lekovi, lekovi problemati~ne efikasnosti, pa ~ak i da {tete zdravqu, dovode do zavisnosti i da se ne razlikuju od sedativa. Naravno da sve to nije ta~no i zato psihijatri moraju da koriste svaku mogu}nost da argumentovano demantuju te pogre{ne stavove o an ti de pre si vi ma – ka`e prof. dr Lisulov. Rezultati jedne studije pokazuju da oko 50 odsto depresivnih qudi nikada ne zatra`i pomo}. Isti toliki procenat depresivnih koji se jave lekaru op{te medicine ne bude dijagnostikovano. Od pacijenata kod kojih se postavi dijagnoza depresije samo 50 odsto bude le~eno, a od onih koji se le~e, samo polovina bude le~ena na odgovaraju}i na~in. Tako otprilike svaki 16. depresivni ~ovek primi odgovaraju}u terapiju. – Na osnovu tih podataka vidi se koliki je zna~aj pravilnog informisawa qudi o depresiji i wenim simptomima, koliki je zna~aj edukacije lekara primar-

dru[tvo

dnevnik

MATICASRPSKAIPOKRAJINANASTAVQAJUSARADWU

Jo{milionza ovogodi{weprojekte Maticu srpsku ju~e je posetio potpredsednik Vlade Vojvodine i sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr DragoslavPetrovi} i razgovarao s predsednikom najstarije srpske kwi`evne, kulturne i nau~ne institucije prof. dr DraganomStani}em i ~lanovima Predsedni{tva MS-a o nastavku, pa i pro{irewu, dosada{we saradwe. Petrovi} je Stani}u uru~io i re{ewe o dodeli milion dinara Matici, ~ime se zaokru`uje pokrajinsko finansirawe te ustanove u 2012, koje ukupno iznosi dva miliona dinara. Po~etku razgovora prisustvovali su i novinari, a onda je usledio razgovor iza zatvorenih vrata, nakon ~ega su Stani} i Petrovi} dali izjave za medije. – Matica ima zadovoqstvo da izvodi mnoge projekte koji su od neposrednog interesa za Vojvodinu, a saradwa s pokrajinskim organima vlasti, naro~ito posledwih godina, ide veoma dobro – naglasio je Dragan Stani}. – Pomo} nam je bila upu}ivana u razne svrhe, kako za materijalne uslove poslovawa zarad normalnog funkcionisawa, a posebno za Mati~inu programsku delatnost. Upravo smo se dogovorili o nekoliko vrlo zani-

Foto:B.Lu~i}

Rekonstrukcijainformativnogsistema - Uspeli smo da izdvojimo i neke prioritete koje }e pokrajinska Vlada predlo`iti ve} na narednoj sednici Skup{tine APV: da se u~estvuje u sufinansirawu ne samo teku}ih nego i niza novih projekata Matice srpske, kako za izdavawe ve} gotovih projekata, tako i za pokretawe novih, koji }e u}i u novu buxetsku godinu. Dogovorili smo se, tako|e, da }e pokrajinska administracija ve} do kraja godine isfinansirati rekonstrukciju celog informativnog sistema Matice srpske. Na osnovu novih mogu}nosti komunikacija preko video linka, interneta, novih pokretnih ra~unara Matica }e i tehnolo{ki postati moderna institucija, kao {to je to duhom uvek bila - izjavio je Dragoslav Petrovi}.

mqivih stvari koje su od velikog interesa za Pokrajinu, za sve gra|ane Vojvodine, pa je potpredsednik Vlade APV pokazao `equ da nam u narednom periodu pomognu, kao {to je to i do sada bio slu~aj. Naglasiv{i da je Matica jedna od najva`nijih ustanova, ne samo u oblasti kulture nego i edukacije i nau~noistra`iva~kog rada, Dragoslav Petrovi} je apostrofirao da je “izme|u te renomirane ustanove i Vlade Vojvodine ostavarena {iroka saradwa koja stimuli{e delatnosti vezane za tradicionalne oblasti interesovawa i realizacije projekata MS-a, a poklapa se s potrebama onih oblasti i delatnosti za koje je odgovorna i Vlada APV i administracija na{e pokrajine”. On je obelodanio i to da se pomenuto re{ewe o dodeli (drugog) miliona Vlade Matici, zapravo odnosi na „pojedina~na re{ewa o finansirawu 15 teku}ih istra`iva~kih projekata iz razli~itih oblasti: jezika i kwi`evnosti, dru{tvene geografije, istorije, hemije, za{tite `ivotne sredine i niz drugih zna~ajnih oblasti koje sa svojim kapacitetima i saradnicima ve} dugi niz godina Matica vrlo uspe{no realizuje”. V.^eki}

Socijalnougro`eninepla}ajuuverewa Za{titnik gra|ana Srbije utvrdio je da je Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike propustilo da u postupku pra}ewa i utvr|ivawa stawa u oblasti socijalne za{tite predlo`i Vladi Srbije izmene i dopune Uredbe o visini naknada usluga koje pru`a Republi~ki geodetski zavod da bi socijalno ugro`eni gra|ani bili oslobo|eni pla}awa naknada za izdavawe uverewa koje im je potrebno da bi ostvarili neko od socijalnih prava. Ministastvo rada nije na pravilan na~in usmerilo i uskladilo rad ustanova socijalne za{tite, odnosno centara za socijalni rad, jer su oni bili u obavezi da po slu`benoj du-

`nosti pribavqaju uverewa iz Geodetskog zavoda i na taj na~in oslobode socijalno ugro`ene gra|ane pla}awa naknade za svaku potvrdu koja im je potrebna. Umesto da to ~ine, centri za socijalni rad su od socijalno ugro`enih tra`ili da sami donesu uverewe iz katastra, a to, pokazalo se u praksi, ima svoju cenu. Drugim re~ima, svi socijalno ugro`eni su imali obavezu da socijalnoj slu`bi dostave uverewe iz katastra da bi ostvarili pravo na nov~anu socijalnu pomo} i za to su pla}ali odre|enu nov~anu nadoknadu iako, kako to tuma~i za{titnik gra|ana, nije trebalo to da ~ine i morali su biti oslobo|eni bilo kakvih pla}awa.

Za{titnik gra|ana smatra da je neophodno izbe}i apsurd da socijalno ugro`ena kategorija gra|ana pla}a naknadu za uverewa potrebna radi ostvarivawa prava na nov~anu pomo}, te da oni moraju biti osloba|eni pla}awa te naknade i Republi~kom geodetskom zavodu, tim pre {to ta lica ne pla}aju takse prema Zakonu o republi~kim taksama, a i ne pla}aju naknadu ostalim organima uprave ~ija uverewa su tako|e neophodna radi ostvarivawa prava na socijalnu za{titu. Istovremeno, ukazuje za{titnik gra|ana, i postoje}a zakonska re{ewa pru`aju mogu}nost da sami organi uprave, i to na lak{i na~in, do|u do potrebnih dokaza. Q.Male{evi}

Kakoprepoznatibolest Po me|unarodnoj klasifikaciji bolesti, depresivni poreme}aj se manifestuje sni`enim raspolo`ewem, padom voqe, energije i aktivnosti, ose}awem praznine i beznade`nosti, gubitkom interesovawa, lo{om koncentracijom, zamorom. ^esto su poreme}eni spavawe i apetit. Za depresivnu osobu su karakteristi~na negativna razmi{qawa o sebi, nisko samovrednovawe, pesimisti~ki pogled na budu}nost, gubitak samopouzdawa i samopo{tovawa. Misli o samopovre|ivawu i suicidu ne samo da ukazuju na to da je osoba depresivna nego i mogu dovesti do najgoreg ishoda te bolesti, suicida.

Nerealnao~ekivawa – Zapa`eno je da se broj osoba s depresijom pove}ava. Razlozi su mnogobrojni... @ivotna o~ekivawa qudi se pove}avaju, kao i o~ekivawa telesnih bolesnika da im medicina mo`e pomo}i. Mnoge depresije su uslovqene lekovima kojima se le~e neke druge bolesti. Pove}an je nivo stresa kojem su qudi izlo`eni, dok je u isto vreme nivo psiholo{ke podr{ke sve mawi. Po SZO-u, do 2020. godine depresivni poreme}aj }e biti rangiran u odnosu na sve bolesti, i telesne i du{evne, kao drugi po va`nosti u onesposobqavawu – ka`e dr Lisulov. kara op{te medicine koji nisu depresivni. To se mo`e tuma~iti time {to depresija pogor{ava simptome telesnih bolesti, dovodi do razli~itih bolnih stawa i pogor{ava bolove koji su simptomi drugih hroni~nih bolesti. Psihi~ki poreme}aji kod nas, ali i {irom sveta, pripadaju grupi potcewenih bolesti, kako u odnosu na u~estalost, patwu pojedinca i wegove porodice, tako i po posledicama po zdravstveni sistem i cenu koje celo dru{tvo pla}a. Stid zbog bolesti ~ini da mawe od polovine obolelih dobi-

ne zdravstvene za{tite i psihijatara o dijagnostikovawu i le~ewu te bolesti. Slu`ba primarne zdravstvene za{tite je od neprocewive va`nosti u za{titi mentalnog zdravqa. Ukoliko lekar op{te medicine propusti da prepozna depresiju, depresivna osoba ne}e imati priliku da dobije pomo}. Za razliku od na{e zemqe, u razvijenim zemqama sveta, sem dijagnostike, i le~ewe je deo svakodnevnog rada lekara op{te medicine – ka`e dr Lisulov. J.Barbuzan

VladaVojvodineutvrdila otpremninezaprosvetare Vlada Vojvodine prihvatila je informaciju o otpremninama za prosvetne radnike u osnovnim i sredwim {kolama u Pokrajini za period od 30. juna do 31. decembra 2012. godine. Kako se navodi, informacija }e biti dostavqena Vladi Srbije, Ministarstvu finansija i privrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, sa zahtevom da ispune zakonsku

obavezu i obezbede novac za isplatu otpremnina za prosvetare u Vojvodini. Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa regulisao je obavezu buxeta Srbije da obezbedi novac za isplatu ot prem ni na pro svet nim radnicima u osnovnim i sredwim {kolama koji su oti{li u penziju ili su progla{eni tehnolo{kim vi{kom i u Vojvodini.

NEVLADINEORGANIZACIJESUTRANAOKUPU UNOVOMSADU

Prvisajam civilnogsektora

Na platou ispred Gradske biblioteke sutra }e u Novom Sadu biti odr`an prvi Sajam organizacija civilnog dru{tva, koji }e okupiti predstavnike {ezdesetak udru`ewa gra|ana, nevladinih organizacija i profesionalnih udru`ewa iz dvadesetak gradova Vojvodine. Organizator Sajma je TACSO (TechnicalAssistanceforCivilSociety Organisations) – kancelarija u Srbiji, u partnerstvu s Kancelarijom Vlade Srbije za saradwu s civilnim dru{tvom, Pokrajinskim sekretarijatom za me|uregionalnu saradwu i organizacijom „@iveti uspravno”. Kako je saop{teno iz TACSOove kancelarije, ciq odr`avawa Sajma je promocija aktivnosti i ve}a vidqivost rada organizacija civilnog dru{tva, kao i podr{ka wihovoj ukqu~enosti u demokratske procese na putu Srbije u evropske integracije. Sajam je pre svega namewen svim vojvo|anskim organizacijama, a posebno onima koje se bave podizawem kapaciteta organizacija koje podsti~u dijalog s lokalnim samoupravama i pru`awem usluga

u re{avawu elementarnih problema na lokalnom nivou. Na platou u Dunavskoj ulici bi}e postavqeni {tandovi organizacija koje `ele da se predstave na Sajmu, a u okviru programa predvi|ena je i tematska debata „Transparentno finansirawe rada udru`ewa gra|ana iz lokalnog buxeta – postoje}e prakse – izazovi, i mogu}nosti„, koja }e biti odr`ana u Klubu poslanika Skup{tine APV. O toj temi }e govoriti direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s civilnim dru{tvom Ivana ]irkovi}, koja }e predstaviti elemente nacionalnog okvira za unapre|ewe rada i polo`aja civilnog dru{tva, a u razgovoru }e u~estvovati i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalne samouprave Branislav Bugarski. U okviru Sajma, osim predstavqawa na otvorenim {tandovima, organizacije }e imati mogu}nost da pru`e I javnu prezentaciju svojih projekata i aktivnosti. Nakon Novog Sada, do kraja godine sli~ni sajmovi bi trebalo da se odr`e u Kragujevcu i Ni{u. N.Perkovi}

OD1.JANUARAIZJEDNA^AVAWEDR@AVNIH IPRIVATNIHAPOTEKA

Novaczadijagnostiku ponovomsistemu? Ministarka zdravqa Slavica \uki}Dejanovi} izjavila je da bi zdravstvene ustanove sekundarne i tercijarne za{tite ubudu}e mogle dobijati novac po novom sistemu: – Razmi{qamo o tome da u sekundarnim i tercijarnim ustanovama, koje se pozivaju na broj posteqa i broj zaposlenih lekara i po tom osnovu sada sti~u sredstva, uvedemo sistem po kojem bi se novac dobijao na osnovu broja obavqenih sli~nih dijagnosti~kih kategorija – rekla je ministarka zdravqa. Menaxment bi morao da prilagodi broj lekara, opremu i prostor sumi propisanoj za odre|ene dijagnosti~ke procedure. Ministarka je najavila i centralizaciju nabavke lekova i opreme, kao i da }e od 1. januara 2013. godine biti izjedna~ene dr`avne i privatne apoteke: – Bilo bi dobro da nabavka lekova i opreme bude centralizova-

na jer bi se u{tedela znatna suma novca. Taj centralizovani sistem morao bi da bude potpuno transparentan, potpuno jasan svakom ~oveku – navela je ona. Slavica \uki}-Dejanovi} ka`e da }e izjedna~avawe dr`avnih i privatnih zdravstvenih ustanova krenuti od apoteka pa }e tako od 1. januara lek na recept mo}i }e da se nabavi i u privatnim apotekama. – Apoteke moraju da raspola`u potrebnim stru~nim kadrom i moraju da budu umre`ena da bi se recept pratio – dodala je ona.

POKLONIOMUZEJUPREPARIRANEPTICEIZZAOSTAV[TINEVLADIMIRAOM^IKUSA: NarodnimuzejZrewaninnajaviojeda}eupetakpotpisatiugovorsaSr|anomKuki}em opoklonudelazbirkeVladimiraOm~ikusaida}e,nakontoga,bitisve~anootvorenaizlo`badarivanihpredmeta.Kuki}jeodlu~iodazrewaninskommuzejupoklonivrednuzbirkudermoplasti~nihpreparatapticaisisara,kaoiplaketa,medaqa,kwiga,fotografijainovinskihise~akao`ivotuiradusvogdedeVladimiraOm~ikusa,preparatorauva`enogicewenognacelojteritorijinakada{weJugoslavije.Om~ikusjekao{umarradiou{umskomgazdinstvu“Potisje”itokomsvogradanaterenimaPerlezaiCarskebare,tokompedesetihgodinapro{logveka,sakupiojeiprepariraovelikibrojpticaisisara. Javnopotpisivaweugovoraiotvaraweizlo`bepoklowenihpredmetaimazaciqdaupoznajavnostsbogatomizanimqivomzbirkomVladimiraOm~ikusaidapo{aqeporukudasetakovredni primerciprepariranih`ivotiwanajboqestru~noobra|uju,~uvajui{titeumuzejima,ka`uuNarodnommuzejuZrewanin. Preparatipoklowenezbirkedeosustalneizlo`bepticaumuzejunadrugomspratuidostupnisu velikombrojuposetilaca. @.B.


Dodatnipopust nara~unzastruju Doma}instva ~ija mese~na potro{wa struje ne prelazi500kilovatamo}i}edaostvarepopustna ra~unod15odsto,najavilisuizElektrodistribucijeNoviSad.Iztogpreduze}aka`uda}epopust dobitipotro{a~i,kojinemajudugovawazapotro{enustrujuikojido20.umesecuizmirera~unza struju.Popustod15odsto,kojijeodobrennaosnovuodlukeUpravnogodboraElektroprivredeSrbije,po~e}edaseprimewujeodra~unazaoktobari va`i}enarednih{estmeseci. N. R.

U „ARENI SINEPLEKS” OD 15. DO 21. OKTOBRA

De~jifilmskifestival TradicionalniDe~jifilmskifestival„KidsFest”,8.po redu,odr`a}eseod15.do21.oktobraubioskopu„ArenaSinepleks”,apublika}emo}idavidi14filmova,odkojih12 premijera. Filmovi ove godine dolaze iz Nema~ke, ^e{ke, Holandije,Danske,[panije,Norve{ke,[vedskeiAmerike. Poredna{eggrada,festival}eseodr`atiiuBeogradu,Kragujevcu,Ni{uijo{30gradova{iromSrbije. Ovajfestivaljedinstvenjeovevrsteuna{ojzemqi,aciq jedanajmla|imapribli`iinekefilmove,kojinisuameri~-

Novosadska ~etvrtak11.oktobar2012.

S

V remeploV Ilkapucalanakraqa JelenaMarkovi},ro|enaBaji},poznatijakaoIlka,imalaje18godinakadajeostalaudovica.Wenmu`preminuojeu30.godinikaove} uva`enilekar,pisacmedicinskihifilozofskihspisa.Ilkajete{ko patila,doksenijepreudaladabido`ivelajo{ve}unesre}u.Wendrugimu`Jevrem,ro|enibratSvetozaraMarkovi}a,za~etnikasocijalizma me|u Srbima i oficir kraqa Milana, streqan je zbog navodnog u~e{}aubuniprotivvladara.Dabigaosvetila,oja|enaiuzbu|ena,11. oktobra1882. ubeogradskojSabronojcrkvipucalajenakraqasatri metra,i-proma{ila.Zbogovog„operetskogpostupka”,kakosupodsme{qivogovorilinekiqudi,ubijenajeuzatvorupodzvani~no„nerazja{wenim”okolnostima. N. C.

Mestokreativnog izra`avawa Nastupom Univerzitetskog hora „Juventas„ ju~e je na Trgu Dositeja Obradovi}a otvoren prvi studentski festival kulture„Kampusfest”.Podsloganom „Okupacija kampusa” studentisuna11punktovaukampusu priredili raznovrstan program namewen prvenstveno kolegama koje su tek upisale fakultete,apotomiostalimstudentimakaoisugra|anima. -Kampusjemestonakometrebadaseose}atedobroibezbedno, da se ose}ate kao deo Novosadskog univerziteta. Ovo je prilikadagaokupirateidazajednopoka`emo{tazna~iiskoristiti ono {to imamo - poru~io je rektor Novosadskog univerziteta prof. dr Miroslav Veskovi}.DirektorkafestivalaSawaKqaji} dodalajedase nadada}e„Kampusfest”prerastiutradicionalnustudentsku manifestaciju.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646, 571-322

jijebezbedanipogodanzakrea- tivno izra`avawe. „Kampus fest” traje do sutra uve~e kada

}egazatvoritikoncertnovosadskihbendova. J. Zdjelarevi} Foto:F. Baki}

Gimnasticiralo 600mali{ana „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka34, tel:639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa48/I Tel:442-645, 677-91-20

Studenti su u~estvovali u radionicama nakita, ve`bali su i pevali, a naro~ito zanimqiva bila je partija igre „^ove~e, ne quti se” s qudskim figurama. Kaoiju~e,takoidanas, prepodne je rezervisano za radio- nicekojepo~iwuu10 ~asova, a  poslepodnevni program obuhvata projekcije filmova i predstave pod vedrim nebom ili pod raznobojnim ki{obranimaiplatnimakojisuinstaliraninaulicamakapmusa. Ciq „Kampus festa” je da se studentinaviknudakoristekampus kao mesto koje je nameweno prvenstvenowima,kaoprostorko-

NA „VESELOM POLIGONU” U SOKOLSKOM DOMU

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555, 525-261, radnimdanom od8do20, subotomod8do14

hronika

JU^E PO^EO STUDENTSKI FESTIVAL KULTURE „KAMPUS FEST”

Lutrijai{~ekivawanaSpensu tetnih radnih mesta na Sajmu srozasezavi{eodpola.Tako i ne ~udi sve jasnija smernica organizatora Sajma da se na wihovim{tandovimasvevi{e pojavquju institucije koje nude prekvalifikacije i dokvalifikacije radne snage. Mewawe esnafa i profesionalno usavr{avawe izgleda je posledwi adutnezaposlenog~oveka.Atome treba dodati i onu poslovi~nu„akonepomogne{samsebi,nikotipomo}ine}e”. A. Latas

Centar „Emprona” organizuje 31.oktobraobukunovihvolontera koji su spremni da pomognu u prevenciji narkomanije. Selekcija prijavqenih kandidata traja}eod15.do26.oktobra,akandidatisemoguprijavitiputemmejla stasha.emprona@gmail.com ili na telefon 523-044 svakim radnimdanomod17do20. A. L.

Telefoni:0214806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE ajam zapo{qavawa poku{a}ejo{jednomdaispuni jaz izme|u niske potra`we i visoke ponude radne snagenalokalnomtr`i{turada. Same brojke od 200 do 300 slobodnihradnihmestakoliko seredovnonudinasvakomSajmuioko30.000hiqadanezaposlenihugraduiwegovomokru`ewu ukazuju  na jasan epilog. Kadasepogledaponudaradnih mestaiodbaceposlovinaprocenat kojim qudi obi~no izbegavajudasebave,brojkakvali-

keprodukcijeitopoveomapovoqnimcenama.Repertoarje tako sastavqen da }e se pu{tati nesihronizovani filmovi, odnosnoonizastarijudecuisinhronizovanizaonenajmla|e. Individualne ulaznice za projekcije za 2D filmove ko{taju200dinara,dokzaorganizovanidolazakko{taju150.Za 3D filmove individualne karte ko{taju 300, dok za grupne poseteko{taju250dinara.Popustzagrupnuposetudobijaju grupesavi{eod50mali{ana,azawihjeorganizovanibeplatanprevoz,kojijeobezbedioGSP. G. ^.

Volonteri protiv narkomanije

Sokolsko dru{tvo Vojvodina, u saradwi sa Pred{kolskom ustanovom „Radosno detiwstvo”,posedmiputjeorganizovalo manifestaciju „Veseli poligoni” zadecupred{kolskoguzrasta, od {est do sedam godina. Manifestacija jezami{qenatakodadeca nastupaju na poligonimakojisuprilago|eni wihovom uzrastu i da ekipeimajupodeset~lanova, te da timovi budu sastavqeniodde~akaioddevoj~ica. Ovegodinejeugimnasti~kojsa-

Izlo`ba slika Slavka Kruni}a AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad, Resavska3, svevrste prevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664, 6350-740

Izlo`ba portreta slikara Slavka Kruni}a bi}e otvorenave~erasu19~asovaugalerijiogrankaSANU, uUliciNikolePa{i}a6.Izlo`buslika otvori}eistori~arumetnosti Nata{aKrsti}. M. S.-A. R.

li Sokolskog doma nastupilo oko{eststomali{anaiz19novosadskihvrti}a.

- Ciq manifestacije je da se krozigruizabavu,abezoptere}ewa da se mora biti prvi po svaku cenu, deci pribli`i sportska kultura, fer-plej, kolektivizam,timskiduhisaznawa o kulturi navijawa. Sa decom na poligonima su radili i na{itreneri,aradujemosevelikom odzivu mali{ana. Svaku ekipu smo nagradili sa diplomama sa zlatnim, srebrnim ili bronzanim nivoom, a svaki vrti}sapodvestruwa~e-rekaoje direktor Sokolskog dru{tva VojvodinaMiroslavKova~ev. G. M. Foto:N. Stojanovi}


8

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak11.oktobar2012.

DNEVNIK

ZASEDALAKOMISIJAZAOBELE@AVAWEPRAZNIKA

Predlo`enikandidati zanajvi{apriznawaGrada

Foto: B. Lu~i}

Obele`enSvetskidan mentalnogzdravqa Antistigmakampawa“365dana za mentalno zdravqe” povodom 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravqa, odr`ana je ju~e ispred Turisti~ko-informativnog centra (TONS). Akciju su sve~ano otvorili u TONS-upredsednikKaritasdekanata Novi Sad vele~asni I{tvan Dobai, porodi~niterapeut Zoran Saveski i psiholog Karitas Dekanata Novi Sad Mirjana Rai~. Dobai je napomenuo da su menatlno fizi~ko i duhovno zdravqe ~oveka povezani i da im se mora posvetiti jednaka pa`wa.

-Velikuuloguusadejstvuove tri dimenzije ima porodica, pa te`i{te rada sve institucije trebadastavenaporodicu,kao osnovujednogdru{tva-kazaoje Dobai. Posetioci su mogli videti {tandove Udru`ewa le~enih odpsihoze(ULOP),Udru`ewa za pomo} mentalno nerazvijenimosobamagradaNovogSada, Centra za pomo} starim licima,centraSrceiDomazadecu i omladinu u Veterniku, informisati se o wihovom radu, ali i kupiti predmete, koje su izradili korisnici i ~lanovi ovihudru`ewa. N.R.

„DNEVNIK”I „ALNARI”DARUJU

„No}nesenke”AndreeKrejmer Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom,sredom i~etvrtkom.Dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve danasod13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici,bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige Andree Krejmer “No}ne senke” u izdawu „Alnarija“.Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari“Vulkan”,Zmaj Jovina24. KalaTorjeoduvekznalasvojusudbinu:kadazavr{i{kolu,posta}e partnerkazgodnomRenijeuLaro{u,alfamu`jakusvog~opora.Zajedno }eseboriti,jednouzdrugo,predvoditi~opori{tititisvetegradove ^uvara.Me|utim,kadaKalaprekr{iplemenskezakonekakobispasla o~aravaju}egmladi}asmrtneopasnosti,zate}i}eseunezavidnojsituaciji,kojunijeo~ekivala. A.Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.45, 14.30, 15.45, 16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 13.30, 14.15, 15.30, 16.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.35), „Sudija Dred” (22.25), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.25), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18, 20-30), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Uje`„ (19.30) Pozori{te mladih mala sala „An|eoska bajka” (18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI Unovosadskomporodili{tuodutorkau7satidoju~euistovremerodilesu: DEVOJ^ICE: Tamara Ga}e{a-Marjanovi}, Danijela Jelesijevi}, Maja Pulisak, Jasmina Tau{an, Marijana Opa~i}, Vawa [ari},Biqana Savi},Biqana Ninkovi} izNovogSada,Nata{a Kavanag iz^elareva,Ivana Arsi} izStarihBanovaca,Sanela Bi~kaj izNe{tina,Aleksandra Marinkovi} izMaradika,Marta Seke izZrewaninaiNata{a Risti} izBe~eja, DE^AKE:Samire Osmani,Ivana Martinovi}-Barbul izNovog Sada, Elvira [ite iz Temerina, Vesna Dimitrijevi} iz Koviqa, Stojanka Vu~kovi} iz Bege~a, Rosanda ]ati} iz Futoga i Dajana Proboj~evi} izPlavne,Radmila Ili} izBa~kePalanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Terezija Ane Horvat (1949) u 11.15, Mira Lazara Crwanski (1932) u 12, Vladeta Radosava Radosavqevi} (1931) u 12.45, Radojka Maksima [i{qagi} (1941) u 13.30, Nikola Save Miletin (1943) u 14.15, Irina Den~e Siv~ (1925) u 15 ~asova i Julka Stanka Milo{ev (1949) u 15.45 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Milena Miloja Nikoli} (1947) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Savka Milana Markovi} (1916) u 13 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Andrija Andrije Kri`an (1929) u 11 ~asova.

Komisijazaobele`avawepraznikarazmatrala je ju~e inicijative za dodelu OktobarskenagradeiNovembarskepoveqeza 2012 godinu.  Predlo`eni kandidati za Oktobarsku nagradu su  policijski slu`benikOdreda`andarmerijeuNovomSadu Dejan Obradovi}, bibliote~ki stru~wak Radovan Mi~i}, direktor osnovne {kole„KostaTrifkovi}”Milan Spasojevi}, pozori{ni,filmski i televizijski rediteq Milan Mi{a Belegi{anin, akademikVeqko Milkovi}, projektantiure|ewa keja, Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@eqezni~ar”, vi{i nau~ni sarad-

nikimuzejskisavetnikdrDrago Wegovan, predsednikDru{tvara~unovo|airevizoraGradaNovogSada Ranko Babi},primabalerina Oksana Storo`uk, dipl. in`ewergra|evinarstva Mi roslav Ili},,pesnik,kriti~ar,esejista Nenad [apowa. Predlo`eni kandidati za dodelu Novembarske poveqe su policijski slu`benik Odreda `andarmerije u Novom Sadu Dejan Obrenovi}, bibliote~ki stru~wak Radovan Mi~i}, direktor i glavni urednik Izdava~ke ku}e „Prometej „ Zoran Kolunxija,prof.drTeodor Kova~, kwi`evnik i novinar Danica Vujkov, Zoran

Haxi Lazin,predsednikDru{tvazaborbu protiv{e}ernebolestiGradaNovogSadamrRadivoj Mra~evi}.^lanovii~laniceKomisijesukonstatovalidasuinicijativestigleblagovremenoidasuuskladu sa odlukama Skup{tine grada. Jedini izuzetak je bio predlog za Oktobarsku nagradu koji je glasio „Projektanti za ure|ewe keja”. Inicijativa  nije bila dovoqno precizna, te je Komisija donela zakqu~ak da zatra`i od JP „Zavod za izgradwugrada”imenaprojektanatakako bi se odredili kandidati na osnovu ovog predloga. Q.Na.

UDE^JEMSELUSVESPREMNOZAZIMU

Donacijasvemawe, alikrizenema Zahla|ewe koje je ovih dana pogodilo Novi Sad podsetilo je gra|ane da se zima polako pribli`ava, i da je vreme za obnavqawe obu}e i ode}e, ali i zav r{ av aw e zimn ic e. Ni SOSDe~jeselouSremskojKamen ic i nij e zab or av il o na predstoje}i period, a kako ka`e rukovodilac Zdravko Kruni}, zima ne}e predstavqati nikakavproblem. -Ovihdanajezavr{entender zanabavkuobu}ezasvakodeteu De~jem selu. Svi mali{ani su imaliprilikudaizaberumodel posvomukusu.Naravno,nabavi}emoinovejakne,trenerkeidebquode}u,alisamozaonekojimajetoneophodno.Decakojasu pro{legodinedobilanovuzimskujaknu,nemajujo{potrebeza novom-ka`eKruni}. De~jeselosegrejenaplin,a svakaku}aimadvaplinskaboj-

ostale hrane dobijamo na poklon od raznih proizvo|a~a. Ba{prenekidansmodobilii 150kilogramameda.Mesneproizvode kupujemo kad nam zatrebaju, ranije smo u vreme nesta{ica imali velike zalihe, ali danaszatonemapotrebe.Usva-

GRADOBEZBEDIODOVOQNONOVCAZAGREJAWE

telefoni

Bi}etopleu~ioniceu{kolama

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Foto: A. Erski

lera ~iji se remont radi svake ~etirigodine. - [to se ti~e grejawa, zima mo`edapo~neve}sutra,mismo spremni.Imamoidovoqnohrane, treba uskoro da nabavimo oko dve tone kupusa koji }e se kiseliti, a deo zimnice, kao i

kodobamo`emougradudanabavimsve`emeso,takodatrenutno imamo zaliha samo za dvadesetakdana-ka`eKruni}. De~je selo je ranijih godina dobijalo razne donacije, ali u posledwe vreme ih nema mnogo. Vi{eseorganizujuakcije,~iji prihod ide ovoj ustanovi. Pro{logmesecajetrimilionadinara prikupqeno za SOS De~ja sela u Kraqevu i Sremskoj Kamenici u humanitarnoj akciji „HopeRelay“.Akcijujepokrenulakompanija“SamsungElektroniks”, a u~estvovale su i mnoge poznateli~nosti. -Od“Samsunga”smodobilii wihove proizvode, kao {to je belatehnika,austrahuodslede}eg leta i tropskih vru}ina, zatra`ili smo i klima ure|aje zaDe~jeselo,aliina{estanoveugradu-rekaojeKruni}. A.Varga

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Unovosadskimosnovnimisredwim {kolama ne treba da brinu zbog grejawa, jer je Uprava za obrazovawe obezbedila dovoqno novcakakozagas,takoizapla}awe ra~una  “Novosadskoj toplani”. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Radomir Dabeti} ka`eza“Dnevnik”da}ebezobziranaposkupqeweenergenata,parazagrejawebiti. - [kole generalno ne duguju za energente,zarazlikuod“Radosnog detiwstva”. Me|utim, bez obzira natodugovawe,imamobe}awedirektora“Toplane”da}evrti}ima navremekrenutigrejawe,jerne}e

dozvoliti da deca budu u hladnim prostorijama–ka`eDabeti}. Prema wegovim re~ima, sem za energente, {kole dobijaju redovnonovacizapla}awestruje,vode, odno{ewesme}a… -Po{tojeGradskove}eusvojiloposkupqeweprevozaiodno{ewasme}a,to}esemaloodrazitii na gradski buxet, jer }e automatski morati vi{e novca da se izdvojiza{kole.Tozna~ida}ese kroz rebalans buxeta smawivati, primera radi, tro{kovi za putovawa,kojanisuobaveza,asadruge strane, pove}ava}e se tamo gde je potrebno-isti~esagovornik.

^ITAOCI PI[U SMS

Zbog svega toga je, kako ka`e Dabeti}, Uprava za obrazovawe tra`ila da se kroz rebalans buxetanovacpreraspodeli. -Usvakomslu~aju,zanarednu godinu trebalo bi napraviti novi finansijski plan, jer su sem ovih pomenutih poskupqewa,pove}aneceneisredstavaza higijenu,kaoidrugihartikala. Iakojehranaposkupela,sigurno je da se cena u`ine, koja je 1.200 dinara, ove godine ne}e mewati, {to }e mo`da donekle {kolamapredstavqatiproblem -ka`esagovornik. Q.Nato{evi}

065/47-66-452

Malepijacezvrjeprazne Nekada{wi direktor „Tr`nice” izgradi pijace i ostavi probleme.Jestebioubedqiv,da seradihladwa~azavo}eipovr}e.Kao{tore~e,sagradi}emoi izdavati seqacima i pija~arimajeftinijenegoprivatnici. Stari direktor je rekao da }e imati profitabilnu zaradu i kurentnu robumarketima.NovomdirektoruMilo{uTubi}uka`emda Temerinskapijacamo`eproraditisamo„probono”tj.xabe. 065/9137... *** Gospodo, pi{ete li koliko je para utro{eno u most kod Be{ke? Ne pi{ete kolikoje„Zastavasartid“progutala para, mogli smo takvih pet mostova napraviti. Koliko je od silnih donacija pripalo Vojvodini,moguzamisliti. 063/1264... *** Dalijemogu}edaseuVojnom odseku u Novome Sadu potvrda o u~e{}u u ratu 1999. godine ~eka 20 dana? Nigde nikoganema,pustosve,ana{alteruradnica~ita„Dnevnik“. 063/8269...

Aleksandar [api} tvrdi da je Boris Tadi} bio dobar predsednik i da mu je prijateq. Tako|e, Bojan Pajti}, mada je \ilasovac, tra`i da Boris Tadi} ostane u vrhu

stranke.Misepitamokojedr`avutolkozadu`io?[tosevrhati~e,buditesvivi,gospodo,u vrhuiostaniteuvrhuDS-a,ali nedirajtebuxet,nitiseubacuj-

tenabuxetskejasle,panekavas budeisedampredsednika!Mo`e i 17 potpredsednika, ali ne od na{ihnovaca,nitibuxeta.Toje demokratija,pona{ki,nipobabi, ni po stri~evima, ve} po... va{ki! 065/9137... *** U Betaniji od utorka 9.10.2012. po~iwe da radi kraqicame|udoktorimadrQiqana Trifunovi}. Hvala onom ko je odabrao ovo zlato od `ene i doktora da radi u Betaniji. MajaRosi}. 062/1801... *** USrbijive}inaradnikaradi 56satinedeqno,apla}enisuza samo 40 sati. Gde su milicije, inspekcije, komunalci, vatrogasci... 062/2630... *** Vojislav Ko{tunica mo`e da pri~a, ali tek po{to se razjasne prazne kase ranijih godina u komunalnim, prosvetnim i drugim ustanovama,baremuVojvodini.Tekonda oautonomiji. 064/3078...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

9

DANAS ZASEDA SKUP[TINA GRADA

Na dana{woj sednici Skup{tine grada novoformirana ve}inanastavi}edasebavikadrovawem, ovog puta u {kolskim odborima, upravnim odborima javnih preduze}a i ustanova,teuStambenojagenciji grada, ~ija je direktorka TatijanaLeki} podnelaostavku, a kao kandidat za v. d. direktora predlo`en je Ratko Rogan. U skup{tinskom materijalu ju~e se nisu mogle prona}i ta~ke dnevnog reda o potvrdi smena i ostavki u Kulturnom centru Novog Sada, Pozori{tu mladih i Gradskoj biblioteci,alijemogu}edase iteta~kena|unadnevnomredu, te da ove ustanove kulture dobiju nove privremene rukovodioce. Ono{to}edirektnouticati na Novosa|ane, a o ~emu }e seodborniciizjasnitijesupo-

skupqewe odno{ewa sme}a za 29odstozadoma}instvai22,96 zaprivredu,vi{ecenekarata ugradskomprevozuza11posto, a ovim zahtevima pridru`ila se ju~e i „Novosadska toplana„,kojatra`ipove}awecene

grejawaod10posto,dokbicena tople vode ostala ista. Predodbornicima}esena}ii izve{taj o reviziji finansijskihizve{tajazavr{nogra~unagradskogbuxetaza2010.godinu,kaoinaknadneuvideDr-

`avnerevizorskeinstitucije. Bi}e zanimqivo videti raspravuoovomizve{tajuukojem senavodiniznepravilnostiu vo|ewugradskihfinansijskih kwiga, te kr{ewa procedura pri javnim nabavkama i neuskla|enostiposlovnihpropisa ujavnimpreduze}imasazakonskimre{ewima. Veliki deo od 38 ta~aka dnevnogredaodnosisenaizve{tajeposlovawajavnihpreduze}aiustanovauprvojpoloviniovegodine,tenapredlogeo davawusaglasnostinaprograme rada za ovu godinu, uglavnomzdravstvenih,ustanova~iji je osniva~ grad. Skup{tina }eodlu~ivatiiopredloguToplane da se otpi{e deo duga „Jugoalata“kakobiseovopreduze}euste~ajureorganizovalo. S. Krsti}

U NAJAVI JO[ JEDNO POSKUPQEWE

Cenagrejawa10postove}a? „Novosadskatoplana”jeuputilazahtev Graduzadavawesaglasnostinapredlogodlukeopove}awucenaza10odstozagrejawestambenihiposlovnihpotro{a~a,dok bicenatoplevodeostalanasada{wemnivou,ka`uuovompreduze}u.Sa sada{wom cenomgrejawaod86,02dinarapokvadratu, bezPDV-a,„Novosadskatoplana„,kakoka`u, nijeumogu}nostidapokrivatro{kove poslovawa i redovno izmiruje mese~ne obavezepremadobavqa~imaenergenata. Cene za grejawe i toplu vodu primewujuseod1.decembra2011.godine,kada

jeobavqeno linearnopove}awedotada va`e}ihcenaza7,5 odsto zakategoriju stambenihpotro{a~a,doksezaposlovne potro{a~e i toplu vodu nisu mewale. Za poslovne potro{a~e cene su posledwiputmewane1.januara2009.godine, dok cenatoplevodenijemewanaod 2.novembra2010.godine,saop{tavajuiz „Novosadsketoplane”. Tra` en a kor ekc ij a cen e je, kak o ka`u, oper at ivn imin im um,imaj u} iuvidu da se sve top lan e u Srb ij i nal az e u nez av idn ojsit ua c ij iiuwim a}ecen a

ANKETA

Maleplate ve}iproblem Nakonposkupqewahrane,ku}nehemije,kozmetike,gorivaicigareta usledi}e novi udar na ku}ni buxet gra|ana. Od 1.novembra najavqenasuposkupqewagradskogprevozazane{tovi{eod11odstoiodno{ewasme}aza30odsto.Gra|anismatrajudaposkupqewe nijeveliko,alida}eseposledicevremenomosetiti.

grej aw abit ipov e} an aod18do44 procen at a. Uzim aj u} i u obz ir te{ ku finans ijs ku sit ua c ij u u koj oj se „Nov osads ka top lan a„ nal az i, suo ~ en a sa prob lem om vis ok ih dug ov aw a prem a dob av qa~ im a energ en at a i vis ok og step en a ner ea l iz ov an e nap lat e pot ra`iv aw a od stamb en ih i pos lovn ih potro{ a~ a, neop h odn oje,kak odod aj u, korig ov at itren utn ecen ezagrej aw e,kakofunkc io n is aw esis tem anebibil o ugro` en o. B. M.

Vi{ebrige zabesku}nike -Sobziromnatodaje2012.godinanaisteku,o~ekujenasrebalans buxetaimora}emou`urbanoraditidabismopredupredilinevoqe kojena{enajugro`enijesugra|ane o~ekujuunastupaju}ojzimi.Jedan od poteza koje planiramo je pro{irewe kapaciteta sme{taja za besku}nike - rekao je na ju~era{wojsedniciSavetazazdravstvenu za{titu, socijalnu za{titu i dru{tvenubriguodeciiomladini direktor Centra za socijalni radGojkoVujnovi}.-Premaizve{tajima Dnevnog centra za besku}nike broj osoba bez krova nad glavom se duplirao u odnosu na pro{lu godinu. Zato planiramo kroz rebalans da obezbedimo novaczajo{dvakontejnerasa24le`aja.

Dokrajagodinebitrebaodabude gotov i objekat u sklopu kompleksa Centra za socijalni rad koji}eslu`itikaoSvrati{teza decu. - Ovaj objekat koji je donacija “Rajfajzen”banke}ekona~noomogu}iti kvalitetno pru`awe uslugadeciulice-ka`eVujnovi}. Pomo}nicadirektorazafinansijeDomazdravqaJasminaPeuqaVukobratovi} istaklajenasednicidajedrugafazaizgradweobjekta u Futogu pri kraju i najavila skora{weotvaraweambulante. -Narednagodina}ebitipoprili~no te{ka i ve}ih gra|evinskih investicijane}ebiti,ali}ebiti obnavqawa opreme kao i prethodnihgodinauzpodr{kuGrada-rekla jepomo}nicadirektora. A. Va.

Foto:S.[u{wevi}

Kadrovawe,revizija zavr{nogra~una...

PREDSTAVQENA KWIGA VLADIMIRA POPINA

Zlatnibiseri aforizama

Kwiga aforizama “[orom {ajke, a Dunavom ~eze” VladimiraPopina,~ijijepseudonim Sava Podunavac, predstavqena je sino} u Novosadskom klubu. Govore}i o delu, sociolog kulture profesor Ratko Bo`ovi} je istakao da je autor svoje `ivotno iskustvo pretvorio u zlatnebisereaforizama. - Ovaj vreme{ni autor je napisao ~udesnu kwigu koju sam bli`e odredio kao kriti~ko provetravawe.Wegovoiskustvo kojejestekaotokom`ivotasad je formulisano kao aforizam, kao biser nastao iz patwe, nesporazuma sa dru{tvom, sa sa-

Promocijaplaninskog skejtborda Oktobarskapromocijaplaninskogskejtbordaodr`a}esedanasu 11~asovauokvirufestivalakulture„Kampusfest”ukampusuNovosadskoguniverziteta.Posetioci}emo}idasesretnusa~lanovimaklubaATBidasamitestirajusvojeafinitetepremaovomekstremnomsportu. G. ^.

U REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI NOVI SAD

Potpisansporazum osaradwi

Privreda Novog Sada, ali i {ireokru`ewemoglibidana|u mesto na tr`i{tu Sfaksa u Tunisu,drugogpoveli~inigrada,industrijskogilu~kogcentranaobaliSredozemnogmora, ~ulo se ju~e u Regionalnoj privrednojkomoriNoviSad,gdeje uprili~en susret privrednika dveregije.Dabirobnarazmena mogladapo~neju~ejepotpisan sporazumosaradwiRegionalne privredne komore Novi Sad i Komitetazame|unarodneodnoseprivredneiindustrijskekomoreSfaksa. - Ovda{wi privrednici mogli bi u Sfaksu da izvoze prehrambene proizvode i semensku robu-kazaojepredsednikRegionalne privredne komore Novi

HUMANITARNA PREDSTAVA U „FANTAZIJI”

Qiqana Ivan~evi}, zdravstvenaradnica: -Uodnosunasvadrugaposkupqewa, ovo mi ni{ta posebno ne zna~i, a gradski prevoz mi pla}afirma.Mislimdajeve}i problem {to se plate ne pove}avaju.

LazarCepan~i},penzioner: -Nijemijasnoza{tosecena prevoza pove}ava kad grad ima para da kupuje nove autobuse. Mi penzioneri smo nau~ili da {tedimo, a i penzije su nam redovne, pa nije stra{no.

Ma|ioni~arBolare iNinyagopoma`uTeodori Grupa qudi pod nazivom „ Spasimo malu Teodoru”,trudisedaprikupi{tovi{enovcaitimepomognewenimroditeqimadajeodveduuKinu.Operacijajezakazanaza16.10.2012.god,anovacjeneophodnouplatitido12.10.2012.Iztograzloga,jedan unizudoga|ajajehumanitarnapredstava,koja}ebiti odr`ana danas u igraonici „Fantazija”, Ulica caraDu{ana18uNovomSadu.Predstava„Ma|ioni~arVolareiNinxago”,mogudapogledajuroditeqiidecazajedno,dasezabave,aujednodapomognu ~etvorogodi{wojdrugariciTeodoridapobediBatenovubolest.Cenaulazniceje200dinara.Rodite-

qi ne pla}aju ulaz, ali imaju mogu}nost da ostave dobrovoqniprilog. Teodori je dijagnostifikovana Batenova bolest u septembruovegodine.Zasada,devoj~icajepo~elaote`anodahodaipri~a.Bolestjeprogresivnaivrlobrzobimogladajojpotpunouni{timo}govora,kretawaivida.DecaobolelaodBatenovebolestipotpuno propadaju,postajuslepainepokretnaiumiruizme|u deveti12godina.Zapo~etak2013.godinenajavqenje lek,adotada,bolestjemogu}eprivremenozaustaviti tretmanom mati~nih }elija u Kini. Ovaj tretman je veomaskup,ko{ta32.000dolara. Q. Na.

NaSajmuzapo{qavawa „BigSi”danasotvaravrata Tr`ni centar izraeleske kompanije „Big Si” 170radnihmesta

AleksandarBoti},profesor: - Poskupqewe  gradskog prevozamenijepogodilojergaretkokoristim.Ali,ve}ira~unza komunalije uz poskupqewe hrane ne znam kako }e uticati na ku}nibuxet.

RadeObradovi},student: - Nije velika razlika u ceni posle poskupqewa, ali vremenom }e se osetiti. Kao student imamveliketro{kove,pabimi itamalau{tedadobrodo{la. T. P.-M. S.- A. R.

Sajamzapo{qavawaugosti}edanasod10do15 ~asovauzapadnomholuSpensa33poslodavcakoji }e nezaposlenim gra|anima ponuditi 170 slobodnihradnihmesta.Najvi{e}esetra`itiekonomisti,  komercijalisti, trgovci, ugostiteqi, turisti, pravnici, ma{inci, elektrotehni~ari, tehnolozi, tekstilci i poqoprivrednici. Prilikudaprona|uposaoima}eimenxeri,savetnici u osigurawu, grafi~ki ili veb dizajneri, dekorateri,arhitekteistolari. NaSajmu}eu~estvovatiijednaprivatnaagencijazazapo{qavawe,abi}epredstavqeniprogram podr{ke za ekonomsko osna`ivawe mladih „BiznismladihSrbije”. A. L.

mimsobom.Ovawegovakwigaje jedno o{troumno tvorewe koje je veoma duhovito i kriti~ko i nastalojekaoodgovornagluvonemu javnost.U Popinovoj kwizidominirajuparadoksi,jergde nema paradoksa nema ni istinskogaforizma-rekaojeBo`ovi}. Okwizi“[orom{ajke,aDunavom~eze”suporedBo`ovi}a govorili i Savo Martinovi}, Pavle Male{ev, Aleksandar \ivuqskij,Borda{\eze,Sima Mati}, Dragan Koji}. Aforizmeizkwigekazivaojedramski umetnikBo{koPetrov. A. Va.

danas po~iwe da radi. Za kupce }e biti otvoren odmahposlesve~anogotvarawazakazanogoko13 ~asova.„BigSi”}eraditisvakogdana,od10do22 ~asa.Zadanassutrgovcipripremilivelikibroj popusta,nagradaidegustacija. Po~etakradaTr`nogcentrapredstavqaprvu stranuinvesticijuuproteklihnekolikogodinauna{emgradu.Kabinetzainformisawegradona~elnikaMilo{aVu~evi}a najaviojedolazak na otvarawe prvog potpredsednika Vlade SrbijeAleksandaraVu~i}a,ambasadoraIzrae- lauBeograduJosefaLevija,potencijalnihinvestitoriizIzraelaiizdrugihzemaqa,kaoi gradona~elnikaVu~evi}a. Z. D.

SadDraganLuka~.Kaoprednost usaradwidveprivredeLuka~je naveo i to {to od Beograda do Sfaksatrebadvasataavionom. Predsednik Komiteta za me|unarodne odnose privredne i industrijske komore Sfaksa AdelAmani naveojedajeSfaks poznat po proizovodwi maslinovog uqa i po velikom broju fabrika-hladwa~a,gdese~uvaju morski plodovi, ali da u saradwi sa Novim Sadom nemaju prioritete. -Razvijenesunamidrvnaindustrija,transportnisaobra}aj ,turizamiprehrambenadelatnost u delu ribarstva, jer je Sfaks ribarska luka  -kazao je AdelAmani. Z. D.

^asfizi~kog zaGinisa U Novom Sadu, a istovremeno iuBeogradu,Ni{uiKragujevcu danasu12~asova,odr`a}esenajmasovniji~asfizi~kogvaspitawa,saciqemdaseoboriGinisov rekordubroju|akakojiu~estvujuuovojaktivnosti.Ovaj~asorganizova}e se istovremeno u vi{eod80{kolaupomenutimgradovima.Akcijajedeoedukativne kampawe pod nazivom “Prona|i meru”,~ijijeciqdainformi{e i edukuje {to ve}i broj mladih qudiopravilnimiizbalansiranim `ivotnim navikama. Javni ~as predstavqa najmasovniji simultanidoga|ajukojemu~estvuju|aciinastavnicikoji}euzakazanovremeiza}iu{tove}em brojuu{kolskodvori{teiodr`ati ~as fizi~kog vaspitawa, kakobiseskrenulapa`wajavnostiimedijanava`nostfizi~ke aktivnosti, posebno kod dece i mladih u Srbiji. Ovaj doga|aj sprovodiseusaradwisagra|anskim inicijativama poput ResurscentrazaBeogradskiokrug uokviruprograma“Mladisuzakon”.Partneriakcije“Prona|i meru”suiMinistarstvoprosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja iSavezza{kolskisportSrbije. A. J.


10

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

S

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

I2

I1

I4 I3 Osnovna {kola „Veqko Vlahovi}”, [angaj

I5 Sutra: O[ „Veqko Petrovi}”, Bege~ i O[ „Mihajlo Pupin”, Veternik

I1


vOJvOdinA

dnevnik СИНДИКАЛНИ ТРИБУНИ ФАБРИКЕ АКУМУЛАТОРА У СОМБОРУ У НЕМИЛОСТИ

Питализаплату исиндикат, пасуспендовани

СОМБОР: Сомборској јавности су се отвореним писмом јуче обратилатрирадника,синдикални активисти Фабрике акумулатора у Сомбору, ћерки-фирми шабачког „ФармакомМБ“,чијијевласнику последње време често спомињани бизнисмен Мирослав Богићевић, тврдњама да су због залагања за радничкаправашиканираниусво-

Као доказ да се ради о својеврсноммобингуиказнизбогсиндикалнихактивности,тројицарадника ФАС наводе да је ова фабрика ангажовала већи број радника на привремено-повременим пословимауистовремекадајењихпослала на принудни одмор, наводно због смањења обима производње. Упозорење пред отказ и тромесечну суспензију су добили, како тврде, уз образложењедасусе током принудног одмораукључилиудискусију поводом ситуацијеуФАСнаовдашњем интернет порталу „СОИнфо“ причемусу,каконаводи менаџмент „вређалииклеветали руководство и износилидефинформације“,штоонидецидиСиндикални активисти Фабрике акумулатора ранонегирају. јојфирми.УсвомписмуЗоранКа- Посвемунаведеном,јасноједа лајић, Александар Задуха и Го- руководствуФАС-анијеуинтересу ранМилић наводедасу,уочиис- да постоји и ради озбиљна синдитекадвомесечногодсуства,накоје калнаорганизација,којаћенапраих је послао менаџмент ФАС, уз ви начин бранити права свих члаплатуод60одсто,итонаконштосу нова. Овим путем, већинском влана састанку свих запослених по- сникуМирославуБогићевићу,упуставили питање зашто им кон- ћујемомолбудасанамаличноразстантно касни исплата зарада и говарајерсматрамоданијеистинизашто извршни директор уједно тоинформисанидадоњегадолазе обављафункцијупредседникасин- само сервиране информације - кадиката, те зашто се спречавају из- жу Калајић, Задуха и Милић, у бори за подружницу ССС, добили свом писму, уз примедбу да су у нова упозорења фирме, односно претходномпериоду,одстранеруурученасуимрешењаосуспензији ководства Фабрике акумулатора натримесеца,каоиУпозорењеза- Сомбор, били ускраћени за било посленом о постојању разлога за какав директан контакт са власниотказуговораораду. ком. М. Миљеновић

У КУМАНУ ПОЧИЊУ 20. ДАНИ ЛАЗЕ ТЕЛЕЧКОГ

Времепосвећеноглумцима ипозоришту КУМАНЕ: Позоришнаманифестација „Дани Лазе Телечког“, којомжитељиовогбанатскогселанегују сећање на некадашњег суграђана Лазу Телечког (1839–1873), истакнутогглумцаирадитеља,првезвездесрпскогглумишта,оржаће сеовегодинедвадесетипут.Почећа данас, а трајаће до недеље. У протеклих двадесет година, највишепризнањенифестације-„Маска Лазе Телечког“ понеле су многе угледнеличностинашегглумишта. МеђуњимасуглумциГорицаПоповић, Стево Жигон, Иван Хајтл, ПетарКраљимногидруги. Овогодишња манифестацијаче ћепочетиданасуподне,кадаћеновосадска позоришна група „Спот“ одигратипредставузадецу,апрограмћебитинастављену18чсова. У Галерији Народне библиотке у Новом Бечеју  пиказивањем више путанаграђиванемонодамеМиливанаВитезовића,уивођењупрвака Српског позоришта Републике СрпскеЉубеБожовића.Предства ће бити изведена још једном исте

вечери, у 20 сати, на бини ЗадружногдомауКуману.УЗадружном домућебитиодигранаимонодрама„Богтемазо“,управникашабачкогпозориштаЗоранаКарајлића. Сутраћедецаиматиприликуда виде лукарску преставу „Црвенкапа“, зрењанинског позоришта „Тоша Јовановић“. Миленко Павлов и Љиљана Ђурић извешће истог данапредставу„Свештокажешје љубав“.УсуботућеЈовицаЈашин на бини поновити представу „ФраншеДеперенаЈужномбулевару“. У недељу ће Српско народно позориштенаступитипретремијерно са представом „Прича о међшкарцима“, после које ће Јовици Јашин бити уручена награда „МаскаЛазеТелечког“,зањеговдопринос утемељивању „Дана Лазе Телечког“ у Куману.А јубиларна наградаповодомдвадестогодишњице манифестације, ове године биће уручана театрологу и позоришнм критичару из Новог Сада Дејану ПенчићуПољанском. М. Киселички

Данимађарскекухиње уСкореновцу

СКОРЕНОВАЦ: УковинскојМЗСкореновацбићеодржани петиДанимађарскекухиње.Куварићебитивреднитокомпетка исуботе,адружењепочињеувечерњимсатимасутра, отвореном изложбомручнихрадоваипредавањемојелимаиодликамавојвођанскеимађарскекухиње. ДругогданапредседникМЗСкореновацћеотворитиманифестацијудокћеловци,почасномпаљбом,означитипочетакДана мађарске кухиње. Тада ће се упалити и ватре котлића. На централној позорнициуСкореновцуод10 часова наступаћеКултурно-уметничкодруштвоизKuntszentmikloša.Наконњихиспред Основнешколе„ЖаркоЗрењанин”, посетиоцићеприсуствовати представљањусредњовековнихвитешкихборби. Уподне,локалнисвештеник CsipakScabaпрочитаћемолитву пред ручак, после чега следи дегустација припремљених јела. Прославасенастављадо17 часова,узмађарскумузику. З. Дг.

Изложбаликовне колоније„Гамзиград” НОВИ БЕЧЕЈ: У Галерији „Село“,ДомакултуреуНовомБечеју, сутра се оранизује изложба Међанародне ликовне колоније „Гамзиград“изЗајечара.Манифестацијаимамеђународникарактер иокупљауметникеразличитихгенерација и уменичких опредеља-

ња(сликари,вајари,керамичари). На19досадаодржанихсазиваколоније, учествовало је око 200 уметника из земље и иностранства, који си граду Зајечару октавили више од 400 вредних уметничких предмета. Изложба се отварау19сати. М. К.

~etvrtak11.oktobar2012.

11

ЏУМБУС У БАЧКОПА ЛАНАЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ

Тучаодборника, сацепањемичупањем БАЧКА ПАЛАНКА: Екс председникопштинеБачкаПаланкаДраганБозало,председниклокалнихрадикала,којиод42одборникаулокалномпарламенту,имају седамместаиналазесе,послемајских избора, у опозицији са девет одборникаДС,најављиваоједаће ифизичкиспречитиодржавањеПетеседницеСОБачкаПаланка.Што је рекао то је и учинио, али делимично, јер је после скоро два сата кашњења,скупштинскавећинакоју чине СНС, СПС, ДСС и „Двери“ могладарасправљао40-тактачака дневног реда. И ранијих година и

каонитриодборникастранаканационалних мањина, председник Скупштине Мита Лачански (ДСС) одлучно је кренуо ка свом радном месту председавајућег. Тада је настао метеж. Радикал ДраганРанђеловић, узпомоћБозала ијошнекихизњиховестранке,физичкисугаутомеспречили.Маколико су Паланчани мислили да је Лачанскијак,испалоједасупојединирадикалијачи. Безуспешносуодборницискупштинске већине покушавали да прозовуодборнике,пасууједном тренутку телима направили круг,

анајжешћесуганападаледвеодборнице СРС Јелена Салаи и Љубица Барош. У целој гужви, нашлисусеипокрајинскипосланикизаменикпредседникаСкупштине Бачкопаланачке општине дрГоранЛатковић (СПС),каои заменик предс едника Општине Александар Ђедовац (СНС). Салаијева нам је показала поцепану чарапуитврдиладајеугужвито урадио покрајински посланик, а Барошева је викала и тврдила да јојјепредседникопштинезавртао руку, иако је она хтела само да узмескупштинскиматеријал,ане

како би заштитили секретарицу Скупштине Дубравку Живић, докјепрозивала.Додуше,претога,доксурадикалидржалиЛачанскогицепалиибацалискупштински материјал, председник локалногпарламентајевикнуодајеизрекао опомену Бозалу, који му је одговорио„немашпојма,научида водиш Скупштину, а опомену ми не можеш дати, јер седница није нипочела“,пасечуокоментарда је опомена исто што и жути картоннаулици. Највећа гужва створила се око предс едника општине Бојана Радмана,когасуодборнициштитилисасекретарицомскупштине. Утојгомили,председникуопштинепочупанасудугмадсакошуље,

да, као њена колегиница Јелена Салаји, почупа дугмад са одела председникаопштинеБојанаРадмана, коме су једна од њих успут упутилеиниз,небашлакихречи. Лачански је, после грчко-римског радикалског захвата, некако успеокаопредседникдаседочепа микрофонаиобјавидаје„дао“сат временапаузе.Онајеочитосвима билапотре��на,аондасурадикали новинаримареклидасуих,наизвестан начин, издали одборници ДС,чијусутужбуУправномсуду, због нерегуларне седнице СО од 28.мајаовегодинеисаставапрве ОИК у Бачкој Паланци, они прихватили. - Са блокадом престајемо када Управни суд донесе решење по

И радикалке се тукле

Хватање Лачанског

деценијауовојварошибилојеопструкцијерадалокалногпарламента,алиникаданијебилофизичког насиља, рвања, чупања, завртања руку, поцепаних женских чарапа, блиског физичког контакта, женских са мушким, мушким са мушким(јединосеженеизмеђусебе нисурвале),тешкихречи,псовки... Седница је била заказана за 10 сати,атадасуновинариусали,односно на местима председништва и за говорницом могли да затекну само седам одборника Српске радикалнестранке,азамикрофоном ДраганаБозала.Кадаједебелопосле петнаест академских минута, скупштинска већина ушла у салу, јер девет одборника ДС ни овога пута није присуствовало седници,

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ САВО ДОБРАНИЋ МНОГО ОБЕЋАО КИКИНЂАНИМА

Кафасновинарима

КИКИНДА: Председник ОпштинеСавоДобранићорганизовао је јуче кафу с новинарима, током којесупредставницимедијскихкућа питали све што их интересује. Претходни период посвећен је решавањунајактуелнијихпроблемау граду и стварању услова да се започнеизградњафабрикеводе.Након разговора са представницима НемачкеиЕвропскебанкезаобновуиразвојупетакћеуКикиндиборавити представници Светске банкекојићепонудитиусловезакредитирањефабрикеводе. -Изградњафабиркеводејевеликаинвестицијаикаоодговорна власт желимо озбиљно да се посветимо том проблему. Циљ нам је да нађемо најоптималније решење,асвакаодлукакојудонесе-

радова, пре свега због кризе у грађевинскојиндустрији. Први човек општине каже да је запошљавањеједаноднајважнијих проблемакојисеморарешавати: -Локалнасамоуправапосредовалаједафирма“Домино”изНовог

- У владајућћој коалицији постоје нови партнери  са којима је потписан коалициони споразум, тупресвегамислимнаСоцијалдемократску партију Србију, који смо испоштовали. Стога је ова странка добила  по једно место у

„Лидлу” касарна, повртарима тезге ПосетуКикиндисуза18.октобарнајавилиипредставницифирме „Лидл”којисузаинтересованидауКикиндиотвореобјекат.Понудићемоимлокацијекојеимамоуграду.Једнаодлокација,којаћебити понуђена „Лидлу”, је некадашња касарна “Серво Михаљ”, која је опремљенаобјектимаиинфраструктуром,апотенцијалниинвеститор тражиповршинуодпетдоосамхиљадаквадратнихметара.Радизапошљавања и помоћи пољопривредницим, локална самоуправа учествоваћеукуповиниделавелетржницеуБеограду,накојојћеповртарииКикинђани,којисебавепластеничкомпроизводњом,иматисигурнотржиштезапродајусвојихпроизвода.

Новинари питали све што их интересује

мо биће представљена јавности. Уређење комуналне инфраструктуре такође је приоритет. Ту, пре свега, мислим на  изградњу фекалне канализације, коју желимо да завршимо у овом мандату. Путна инфраструктура је лоша, али током читаве године било је великих проблема са извођачима

првој жалби, по којој Општинска изборнакомисијанијеодражавала односснагаулокалномпарламенту, а када је, тада наводна скупштинскавећина,аминовалаизбор тадаодборникаБојанаРадманаза председникаопштинеиАлександраЂедовцазазаменикапредседникаОпштине,јерутоммоменту „новавласт“нијеималавећину,а натужалбуУправнисуднијеодговорио,мадајенаследећетриодговорио негативно, због правноформалних разлога. Наводно, жалбанијеупућенауроку24сата, (седница одржана у суботу) а сви

Сада  у Змај Јовиној улици отвора изложбенисалон.Туће15-акљуди добитипосао.Такође,удругојполовиниоктобраотварасе“Меркатор”, укојемћебитизапосленинашисуграђани.Вишепутавладајућакоалицијабилајепрозиванзбог“страначкихзапошљавања”тејепредседник Општинеодговорионапрозивке:

ТуристичкојорганизацијииКултурномцентру.Билојепроменау Општинском већу и промене директора што је сасвим нормално кадасеформиравласт. О евентуалном препакивању власти,штојетакоћедневно-политичкатема,Добранићкаже: -Каданекадругаопцијаскупи довољан број одборника у Скупштини општине за нову владајућу већинунекатосаопштеибезикакавихпроблемаитурбуленцијами ћемоуважитиновувећину.Доксе тонедесиулокалномпарламенту је стабилна скупштинска већина. Препакивање је најављивано за септембар, па октобар, сада чујем да се лицитира новембар. Наши партнери функционишу  добро, а странкекојечинекоалицијуикоје супартнерисузадовољне. Добранић истиче да зна  да се одржавајусастанцинакојимајетемапрепакивањеидасхватакакои на који начин функционишу унутарстраначкиодноси. А. Ђуран

знају да се недеља не рачуна у радновремебилокојепоште–рекао је новинарима Бозало који се председнику општине Мити Лачанскомизвинио. Послеизвесногвремена,напрвом спрату општине појавила се полиција, односно цело одељење наоружанихслужбенихлица,који на срећу нису имали разлога да интервенишу. После дуге паузе, скупштинскавећинапочелајеседницу,накојојсенашло40-тактачакадневногреда.Уисторијибачкопаланачког парламент аризма, ова седница од 10. октобра 2012. године, биће запамћена као џумбус,џумбус,машалаурежијирадикала,алииспорогсрпскогправосуђа. М. Суџум

Женебрендирају Војводину

СУБОТИЦА: Ове суботе, у главној улици, испред Градске куће у Суботици, биће одржан „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“, манифестација којом се обележава Међународни дан сеоских жена, 15. октобар. Више од 150 удружења жена из већине општина Војводине, која чувају традицију и богато културно наслеђе овдашњег вишенационалног амбијента, представиће аутентичне и оригиналне рукотворине, занатлијске и традиционалне прозводе, домаћу радиност, вез. Посетиоци ће моћи да купе и пробају домаће производе: хлеб, колаче, сир, пецива, штрудле, гибанице, ораснице, штанглице, домаћи компот, ајвар, слатко и друге ђаконије.На овај начин промовише се женски сеоски активизам. Како каже директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки,ово јечетврти пут да се оваква манифестација организује у Војводини којом се,у сарадњи са ресорним Покрајинским секретаријатом за привреду, запошљавње и равноправност полова, представља и афирмише богато стваралаштво сеоских жена у Војводини као могући економски,привредни и туристички потенцијал руралних средина у Војводини. В. Х.


12

~etvrtak11.oktobar2012.

RePORTA@e

dnevnik

U DAQU, U RODNOJ KU]I MILUTINA MILANKOVI]A, SRPSKOG VELIKANA I JEDNOG OD NAJVE]IH UMOVA VASEQENE

Ibeligusanikosmosomplove ekojedavnorekaodaje dr`avu sapetu okovima jedno- jesvetskanaukaporodilau20. jedn a od najl ep{ ih umneideologijedamuoddedo- veku, veku najve}ih otkri}a. stvariunaucitodada vine (ta~nije askur|elovine), Dotemereta~andaMilankoveliki (nau~nici) ne moraju budu}i da je, kako druga~ije vi}evo ime u znak divqewa i dabudunajve}i,dabibiliveneg’kula~kaimovina,napravi priznawa nose i krateri na liki.Tovaqdaipokre}esvet. zadru`nu pr}iju i potom je MesecuiMarsu,ida}ese,kaPoovojteoriji,akoje ta~n a, ali bog am i i ako nije, Srbi imaju dosta toga ~ime su zadu` il i ~ov e~ ans tvo. Kao krunski draguqi sij aj u zvez de Nik ol e Tesle, Mihajla PupinaiMilutinaMilankovi}a.Sasvimdostai odmnogo„ve}ih“naroda od ovoga koji }e i bez Tar ab i} a pror o~anstva jo{ malo pa pod{qivustati. Put novinarski nanesemeprenekidanu Daq,rodnomesto„najmla|eg“ od ova tri gigant a nau ~n e mis li, Milutina Milankovi}a(ina~eprvogdoktora tehni~kih nauka u Srba),uwegovuku}u,u kojubi,dajereda,trebali da hodo~aste svi Orodnojku}iMilankovi}anebrineniastronomnifizi~arve} oni {to se po stonom pesnik\or|eNe{i} Beo g rad u „brin u“ za brojn e leg at e, zad u` bin e i prepustizubuvremena. rodne ku}e drugih srpskih veProp ad e sve {to su likana.TektolikodavidekaMilankovi}i, jo{ od ko se u malenom Daqu sa tek pod ^arnojevi}em do~etirihiqadedu{a,nit’selu, {av{imxambasomMinit’varo{ici,brineonaslelankom, sticali veko|u ~oveka koji je ~ove~anstvu vima u ovoj slavonskoj otkrionajskrivenijetajneko- pitomini. smosa i planete po kojoj tetuI onda... Onda tamo ramo. neg de sed amd es et ihGodinama, decenijama ~ak, osamd es et ih pro{ log najzna~ajniji deo Milankovivek a i mil en ij um a }evogradabiojesamoteorija Amerikanci na bu{eiskazana univerzalnim matewa u dubokim okeanimati~kimjezikom.Doneklejama, bu{ewa mal’ ne do snasamonajbistrijimumovima sredi{taZemqeukoja vaseqene.Radkojijeobja{wasuulo`iliidoslovno vao {ta se de{avalo, {ta se milijardezelenihnovde{ava i {ta }e biti sa ovom ~anica, dokaza{e da je zelenom planetom kroz eone. iposledweslovo,ipoMogao je za `ivota, ba{ kao sledwi broj u genijal{to i jeste, biti priznat kao nim teorijama MilanuglednaglavaSrpskeakademikovi}evimbio-ta~an. je nauka i umetnosti i profeDo te mere genijalan sorBeogradskoguniverziteta, da mu delo svrsta{e u alitonijespre~ilotada{wu petnajzna~ajnijihkoje SpravadostojnaDenBraunoveliterature

N

ili neodoqivalako}abacawanovaca

J

o{senisamniopio/lanac i po potro{io “ je stih iz ~uvene kafanske pes me o pok or u u [ov am a, ina~e vrlo ritmi~ke i, takore}i,uputstvene.Ali,samoza one koji ~esto ili tek povremeno podle`u bolesnoj strasti bacawa novaca. Nepodno{qivom lako}om osloba|awa |ubretazvanogke{,koje,ina~e,te{kozara|ujuuznojulica svog. Istina, ne svi. „Truli bogata{i„, stari ili oni taze, bacaju novce ste~ene lako (samooniznajukako)paponekad i ne izazivaju sablazan obi~nihsmrtnikakojinerazumeju kerewe, odnosno misle, tvrde, ose}aju i ube|eni su u to da su se tako ba~ene pare mogle boqe potro{iti. Zaboravqaju}idaimuzikanti(re|e peva~ice) imaju porodice, `ene,decu,ili znajuvicoma-

lom Cigi i ju`nom vo}u, zvanoma–na–nas*. Mulatuje se obavezno u kafani,obaveznouzprisustvoi sadejstvo`ivemuzike,obaveznosdru{tvom,u`imili{irim.Istoje{toikerewe(terawekera),lumpovawe,ban~ewe, bekrijawe i tereven~ewe, madanijednaodtihradwinikad nije ista. Osim {to akteri u tome prvo u`ivaju (ili misle da im se to de{ava) a poslesekaju.Mawe-vi{esvi. Mulatovaweiostalalumpovawamogubitizakazana,takore}iopravdanajerjefamilija dobila prinovu (dugoo~ekivanognaslednika,recimo),jer je osvojena neka va`na medaqa, diploma, omiqeni klub je osvojio nacionalnu ili me|unarodnu titulu i, uop{te, do`ivqen je neki va`an uspeh. Drugi kqu~ni doga|aji, kao

MilutinMilankovi}

Milutinova postala nau~ni i ist ra` iv a~k i cent ar nek og ve}eg i prostranijeg sveta dostojan...Pri~amiNe{i}kako je,etoba{kaoinasdvojica,i Milutinpodovomsenicomsedeo, de~ak jo{, i ~udio se guskama {to preko Dunava, na ba~kustranu,uispa{uidu,kakoranomzoromispredwegove ku}e na vodu sednu pa se voze kilometar nizvodno i na prekustranubogatijutravomodu, a predve~e se po ba~koj obali odgegaju dva kilometra uzvodno,paopetsednunavoduiterajravnopredku}u.^udiosei misliodamoraimatinekevi{e,kosmi~ketajneiutimbelim gus kam a {to Dun av om svak’danplove.Ikakojeutoj de~ijojdokolici,kojujekaoi odrastao ~ovek, ve} uva`ena seda glava, smatrao za najboqeg pokreta~a velikih ideja, po~eo da ra~una, pravi dijagrame... Kako je Milankovi} od svog in`ewerskog genija u Be~u lagodno, ~esto i be}arski, `iveo okru`en mistikom opere, bukom kabarea, sjajem damskih dijadema i filcanih cilindara, kako mu je jedared

samo na pamet do{lo da takav `ivot jeste lep, ali ti ne obezbedimestouve~nosti,pa se ba{ zbog toga, svega, pa i Ka und Ka dr`avqanstva, odrekao, izsjajneVijeneusiroti, i tada neugledni Beo g rad do{ ao, ne bil’ {to vi{e vremena za izu~avawe tajni kosmosaimao. [et am sa \or| em kroz nekad vinski podrum Mil ank ov i} a, saduvremeplovMilutinovogporeklai`ivota prepravqen, pokazujemiinetomuTeslin om Dru{ tvu naprav qen u sprav u dostojn u Den Brau n ov e literature,spravukojaiSunceina{uplanet u pok re} e, las erskom zemaqskom osom posazve`|imaputawuopisuje ipokazuje{tajekadgodbiloi {ta}ebitikadnasve}davno, hiqadama milenijuma ~ak, ne}ebiti.Pri~amiNe{i}ikako je ku} a obn ov qen a i na osnovu potankih spisa i detaqnih Milankovi}evih opisa rodn og dom a, oprem qen a 2007,pokazujemiizkonferencijske sale na spratu prelep vrt {to je dve godine kasnije sre|en, i crni bor, jedinog pravog svedoka Milankovi}evogdaqskog`itija. Sedamo opet pod senicu, dan lep,k’oupisan,bistrimootomedasunamTeslaiPupinneki drugi put odabrali, od li~keibanatskezabitiusvetoti{linebil’pokrenulito~kove progresa,aMilutinonakoinaxijski,slavonski,naopakoudario.Iztogbelogsveta,izsvileiporfira,zlatnodeteprebogatih roditeqa, u beogradsku jo{ kasabu {to se Turaka se}a,do{ao.A{toinebikad mujesamomre`aalaskadovoqnabiladajeispredseberazapneiumislimapookamaribqe loviliceceokosmosoka~i. Mili} Miqenovi}

KUPCI ^EKAJU DA PRONALAZA^ SVOJE INOVACIJE ISPROBA PRVO NA SEBI

PRE^ANSKA LEKSIKA

Mulatovawe

`u, i slede}a NASA sonda ka crvenoj planeti ba{ imenom genijaizDaqazvati... Aku}a...Ku}aMilankovi}a uDaqujeidaqe~amilanamilost i nemilost podunavskim ki{ama, vetrovima i qudskom nemaru.[tojebilouwojrazgrabilose,{tojeravnostajaloukeze~ilose,{tojeu{rek stajalo sru{ilo se... Dok se 2005.nijeodlu~ilodaseopravi, udesi, povrati sjaj baroknom zdawu palate Milankovi}a. Ima neke pravde {to se ovog posla, najdirektnije i sa najvi{e zasukanim rukavima, prihvatio pesnik, a ne astronom, fizi~ar ili matemati~ar,jeriMilutinnebe{esamo ~ovek od egzaktne nauke, ve}mnogovi{eodtoga.\or|e Ne{i}, alfa i omega „Ku}e Milankovi}a“ pripoveda mi doksedimopodsenicomudvori{tu kako je tekla obnova, kakosuizmalenogDaqaidr`aveHrvatskuiSrbijuzapomo} animirali, od svoje sirotiwe Daqci izdvajali ne bil’ opravili, opremili, ukrasili...Pri~ai{tajo{planiraju Daqci ne bi li rodna ku}a

{to je, recimo, kraj rata, izlazak iz te{ke bolesti, ekonomske krize ili osloba|awe odtiranijeseretkoobele`avaju ban~ewem. Pobednici su sre}ni {to su pre`iveli a i suvi{e  iscrpqeni za jake emocije. Uz to, i bez para. Uistinu, mulatovawe je naj~e{}e ni~im izazvano, slu~ajno, {to je i dobro. Mada stvara navikudatrebapitiiban~iti beznekograzloga. Izraz mulatovawe uzet iz ma|arskog jezika, mada tamo imane{toizmewenozna~ewe. Opisujesamoveselostawejedinke,istina,uzmuzikuipevawe,alineobesnilumperaj. Za `e{}u pijanku Ma|ari ka`u vigodni. Na internetu se mogu na}i reklamni snimci ciganskih orkestara s imenimakojesadr`ere~“mulatni”, a uglavnom su iz Ma|arske i Slova~ke. Mulat je kod nas ime za me{anca, bastarda, pa nema nikakve veze s kafanskim razuzdanostima,madabisvakorado mulatovao s Kariokama i bajaderama, koje su, naravno, mulatkiwe. Tako je mulatovawe,sasociolo{kestranegledano,skrozuredu.Novacnema boju,muzikantimaseuko`une gleda a o ~isto}i pesama se brinepolicija.Ipak,nemo`e damulatujeba{svaka{u{a.I na svakom mestu. Ako ho}e da ostaneceleglave. *Tra`ila u~iteqica od malogCigedanapi{ere~enicuo ananasu, a on }e: „Na{ tatko zaradivelikinovcisvakeno}iananasnedanikintu” Pavle Male{ev (Kwigeovogautoraizserije „Divaniore~ima”moguse kupitiunovosadskimkwi`arama „Most”,„Malavelikakwiga” i„Lemijevakwi`ara”)

Solarnikolektorod praznihlimenkipiva ijenepoznatusvetu,poSem za grejawa stambenih isporuke nedequ dana  veli gotovopoSkandinaviji prostorija, vrlo je pogodan i Lacika. iKanadi,alijeinovan- isplativzasu{are,kaoidruWega, kao i sve vlasnike tan vazdu{ni solarni kolek- geradneprostoregdenijepo- automobila  mu~i neprekidan tor, koji je konstruisao i pri- trebn a vis ok a temp er at ur a. rastcenegoriva,aliisvevelagodio na{em podnebqu ma- Svakisun~anidanuprole}ei }e zaga|ewe vazduha, pa je na{inski in`ewer Laslo Lazar, jesen je maksimalno iskori- pravoihidrogenerator. ina~e profesor infor– Hid rot ehn ol ig ij a matike i fizike u be~ejjestara~itavvek,pojaskoj O[ „Petefi [anvila se zajedno s prvim dor“.Lakosemontira,ne mot or im a na unut rai{te dodatne instalaci{we sagorevawe. Zato je,akumulatore,cevovode. sam napravio HHO geKoristi se za dopunsko nerator, koji razgra|ugrejawe,isplativjeve}u je vodu, dobijeni vodoprvoj godini, a vek trajanik i kiseonik ulaze u wamujebardeceniju. mot or, pob oq{ av aj u – Po mom ra~unu, smawegovradismawujubuwi}u tro{kove grejawe ku.Snagasepove}avado do20odsto,auprelaznom deset procenata, kao i periodu imati optimalstepen iskori{}enosti nu temperaturu u ku}i – goriva, ~ime se postiobja{wava Lazar. – Ko`e u{teda od 15 do ~ak lektor, povr{ine dva 50 odsto a i smawuje se kvadrata,sastavqenjeod zaga|ewe okoline. Mo155pivskihlimenkiobo`e se ovaj primeniti jenih u crno. Nisam ih generatorakodsvihmosam popio ve} su mi ih tora, bez obzira na to uglavnom donosili moji da li kao gorivo kori|aci.Snagajedvakilovaste benzin, gas ili ditaipostavqasenaspoqzel i, {to je vrlo bitnizidprostorijekojase no, bilo kad se mo`e greje okrenut ka sun~aprem es tit i iz jedn og noj, ju`noj ili zapadnoj vozila u drugo. Ovako strani. Za zagrevawe se dob ij en i hid rog en je Be~ejskiin`ewerLasloLazarnebojisezime koristivazduhizprostoenergija budu}nosti – rije.Ventilatoromsnage15va{}en, a i tokom zime nije za- zakqu~ujebe~ejskiinovator. ti, koji je postavqen u prizemenarqivu~inaksolarneeneLacikajenapraviohidrogemqu, vazduh iz prostorije se rgijeudogrevawu. neratorzavozilado1.600kuubacujeukolektor,tusezagre– Interesovawe za moj ko- bika, uz koji se dobija posuda va i kroz drugi otvor zida u lektor je primetno, ali po- zavoduiceviumotornomprogorwemdeluprostorijesevra- ruxb in e ~ek am. Ver ov atn o storu.Ko{ta200evra,aspo}a. Jednostavno i efikasno. qudi `ele da se na mom pri- ve}awem kubika`e srazmerno Ina~e,stepeniskori{}enosti meruuvereuefikasnost.Ak- sepove}avaicenageneratora. vazduhajeoko70odsto. tuelna cena je 290 evra a rok V. Jankov

N


crna hronika

dnevnik

Pokrenut postupak o Nati Mesarovi}

Milan ]uk optu`en za mito

RASVETQEN NAPAD NO@EM U NOVOM SADU

Maloletnik osumwi~en za poku{aj ubistva Nov os ads ka krim in al isti~ka policija odredila je meru zadr`avawa  do 48 sati maloletniku iz Bukovca zbog sumwe da je 4. oktobra poku{aodaubijedvadesetpetogod{eg Novosa|anina. Wemu se pripisujedajeucentrugrada, u Ulici Ilije Ogwanovi}a, ranoujutro,zadaoubodno`em

u stomak tom mladi}u i tako mu naneo te{ke telesne povrede. Okrivqeni je uz krivi~nu prijavu priveden na saslu{awede`urnomistra`nomsudijiVi{egsudakojimujeodredio pritvor, saop{tila je ju~e nov os ads ka Pol ic ijs ka uprava. M. V.

13

USTAVNI SUD SRBIJE O IZBORU PREDSEDNICE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

U VI[EM SUDU U SOMBORU PO^ELO SU\EWE POTPREDSEDNIKU SKUP[TINE AP VOJVODINE

PortparolVi{egSudau Somboru Manela OpertaPodunavac potvrdilajeju~e da je Vi{e javno tu`ila{tvo zavr{ilo istragu i podignulo optu`nicu protivaktuelnogpotpredsednika Skup{tine AP Vojvodine i nekada{weg predsednikaop{tineOxaci Milana ]uka, terete}i gazaprimawemita. Su|ewe pred Vi{im Sudom u Somboru je po~elo ]uku i direktorici O[ „Nikola Tesla“ u Ba~kom Brestovcu Biqani Kangrgi, kao i nadzornom organu projekta rekonstrukcije oveosnovne{koleMilanu Milan]uk Zori}u. Nav od i opt u` nic e ter et e „Dnevnik”ka`edajere~otu]uka da je 2008. godine, tada `bi koju je uo~i izbora 2008. kao predsednik op{tine Oxagodineprotivwegapodneo~oci, nakon uplate avansa u vivekkoga,kakojerekao,nijeni siniod1,4milionadinarana poznavao.]ukjenaveodajeto ime rad ov a rek ons trukc ij e „jo{ jedna u nizu name{taqpodnih obloga u brestova~koj ki“itvrdidasuzatouDemoosnovnoj {koli  primio mito kratskoj stranci na{li „`rod vlasnika firme „Parket tvenojagwe“. M“ iz Somb or a Mil an a M. -Nijebilodrugogna~inada Ukupna vrednost ovih radova poku{aju da me sklone s vlaje bila pet miliona dinara, a sti.Etiketirawemsupoku{afirma„ParketM“gajedobi- lidameomalova`e–kazaoje la nakon sprovedene javne na- ju~e za na{ list ]uk, koji je bavke. Kako je posle isplate funkcioner Srpske radikalavansaimita„ParketuM“binestranke. lo preb a~ en o jo{ sveg a On je naveo da su „nebulo800.000 dinara, zbog nemogu}zne“optu`bekojemusepripunosti da zavr{i zapo~ete rasuju, kao i da ih je u ranijem dove, s wim je raskinut ugoper io d u bil o „bar ~et ir ivor, nakon ~ega se Milan M. pet“. obrat io pol ic ij i i klupk o ]uk je rekao i da je mogu}e ovog slu~aja je po~elo da se da„EliotNesikompanijapoodmotavadosudskogepiloga. ku{avaju da diskredituju bivBiv{i predsednik op{tine {egsaborca“. Oxaci Milan ]uk u izjavi za M. M} - S. K.

~etvrtak11.oktobar2012.

Ustavni sudi Srbije pokrenuo je postupak za utvr|ivawe ustavnosti izbora predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarovi}, koji je inicirala Srpskanaprednastranka. Na sajtu Ustavnog suda je objavqeno da je sud doneo re{ewe o pokretawu postupka za ocenu ustavnosti~lana102,stav5Zakonaosudijama,kaoidajetore{ewedostavioNarodnojskup{tini radi odgovora o pojedinim pitawimaurokuod30dana.Podnosioci inicijative smatraju da taj ~lan,pokojemjeNataMesarovi} izabrana za predsednicu VKS-a, nijeuskladusUstavomkojika`e dajejedanoduslovazaizborpredsednikaVKS-a–pribavqenomi{qewenaop{tojsednicitogsuda,koju~inesvewegovesudije.Taj ~langlasi:„Izuzetnoododredaba st.1–4.ovog~lana,predsednikVrhovnogkasacionogsudabiraseu

rokuod90danaoddanakonstituisawa Visokog saveta sudstva. Predsednika VKS-a bira Narodna skup{tina, me|u licima koja ispuwavajuuslovezaizborsudija togasuda,napredlogVisokogsavetasudstva,popribavqenommi{qewunadle`nogodboraNarodne skup{tine„. Me|utim, kada su poslanici izabrali Natu Mesarovi}, 30. novembra 2009. godine, VKS jo{ nije ni bio formiran. Kao i svi ostali sudovi u novoj mre`i,Vrhovnikasacionisudje po~eorad1.januara2010,adotada jepostojaoVrhovnisudSrbije. Ustavnisudjenakonpokretawapostupka,odSkup{tineSrbijezatra`iodaseurokuod30 dana izjasni o tome da li je izbor Nate Mesarovi} kao prve predsednice VKS-a obavqen po Ustavu, ako je Ustavni zakon predvideosamorokzaizborprvog predsednka sudstva (u roku

NataMesarovi}

od90danaodkonstituisawaVisokogsavetasudstva),aneiizu- zetakodna~inawegovogizbora. Ustavni sud tako|e tra`i odgovornapitawedalise,sobziromnatodajeUstavomutvr|eno dasesastavsudovaure|ujezako-

nomidajeZakonosudijamapropisaodaNarodnaskup{tinabirapredsednika VKS-a me|u sudijama tog suda, prvi predsednik tog suda mogaoizabratipreinezavisno od izbora sudija togasuda,„imaju}iuvidu da je Ustav propisao da je pravni poredak u Srbiji jedinstven”. Osim toga, parlament treba da ka`e da li izborNateMesarovi}mo`e predstavqati prelaznore{ewe,iakojere~ o predsedniku s punim mandatom,aneovr{iocudu`nosti predsednika suda, kako je propisanozasveostalesudove. Sud}enastavitipostupaknakonistekarokaod30danazaodgovoreSkup{tine. (Tanjug)

SUDIJE ^IJE JE VRA]AWE NALO@IO USTAVNI SUD, SUTRA POLA@U ZAKLETVU

Od ponedeqka na poslu 194 stare sudije Nove-stare sudije,~ijeje`albe na odluku Visokog saveta sudstva o nereizboru iz decembra 2009.godine nedavnousvojioUstavni sud Srbije,nalo`iv{iVisokomsavetu da ih vrati na posao, sutra }e polo`iti zakletvu pred predsednikom Narodne skup{tine. Ukupno 194 sudije iz cele Srbije}ese poslepolagawazakletve od po~etka slede}e nedeqe zvani~no vratitina posao. U toj grupi sudija je i Dragomir Milojevi} izbiv{eg Vrhovnog suda Srbije, a zakletvu }e u petakpolo`iti itridest ~etvoro sudija iz sudova u Vojvodini. Od15.oktobrasevra}ajudevetoro sudija iz Novog Sada:Petar Mohan,nekada{wi predsednik sada biv{eg novosadskog Op{tinskog suda, zatim Zdenka Staki}, Aleksandar Pani}, Branislava Peri{i}, Vera Vuji~i}-Mari}, Mirjana Simovi}-Aleksi},Jokica Jawu{evi}, Sne`ana Petrovi}-Ukropina i Tatjana [uwka.

Usvojene jo{ 203 `albe UstavnisudSrbijeusvojioje jo{203`albeneizabranihsudijainalo`ioVisokomsavetu sudstvadaurokuod60danaod dana prijema odluke Ustavnog sudaizvr{iwihovizbornasudijske funkcije. Ustavni sud trebadaodlu~iojo{vi{eod 100 ustavnih `albi neizabranihsudija. (Tanjug)

UnovosadskuPalatupravdevra}asedevetorosudija

Na spisku sudijakoje}eupetak polo`iti zakletvu su: Qiqana Vejnovi},Vesna Martinovi} i Miodrag Marjanovi} iz Sombora,Vladislava Svilokos i Sla|ana Star~evi} iz Sremske Mitrovice,Radmila Petkovi}-Vidi} i Sofija @ivkovi} iz Rume.

Vra}aju se i sudije Jadranka Trifkovi}-Stani}, Nada Zlatan ov i} i Ru` ic a Mil o{ evDurakovi} iz Zrewanina, Borka Korenoj,Goran ^imburovi} i @ivana Drap{in iz Be~eja, Nikola Medakovi} iz Vr{ca, Dank o Mand i} iz Sub ot ic e, Smiqa Radin-Sari} iz Kikin-

de, Milovan Petrovi} iz Ba~ke Palanke. Nova-starasudijskaradnamesta }e zauzeti i: Slavka Koji} iz Temerina,Sultan Feratovi} iz Pan~eva, Atila [vager iz Apatina, Jelena Kova~evi} iz Oxaka,Jelica @ivkovi} iz In|ije, Ru`ica Nikoli} iz Starih Banovaca,Ana Ko~i{-Sirke-Mak iz Sente i Svetlana Varme|a iz [ida. J. J.

UPRAVA ZA IZVR[EWE KRIVI^NIH SANKCIJA

Stevovi} umesto Obradovi}a VladaSrbijedonelajeju~eodlukuopostavqewu dr Milana Stevovi}a za direktora Uprave Ministarstva pravde i dr`avneupravezaizvr{ewekrivi~nihsankcij a. Po dos tupn im pod ac im a, Stev ov i} (1962)jeizPo`ege,po~etkomdevedesetih godinapro{logvekabiojesudijaOp{tinskogsudautomgradu,asadasebaviadvokaturom.Bioje~lanSrpskeradikalnestra-

ne, a pos le stvar aw a Srps ke nap redn e stranke, pri{ao je napredwacima, bio na wihovojlistizanarodnogposlankaisada je,kaokadartestranke,postavqenza{efasrpskihzatvora. Na toj du`nosti od polovine oktobra 2008.godinebiojeMilanObradovi}.Onje, ina~e,policijskigeneral,biojena~elnik beogradske policije, ali je sredinom 2004.

godine,ubrzonakonformirawaprvevlade VojislavaKo{tunice,smewenstogmesta,a ve}slede}egodinejeprotivwegapokrenut krivi~nipostupak,zbog~egajeidvamesecaproveoupritvoruzbognavodnogiznu|ivawa dokaza i torture nad „Makinom grupom„. Tu`ila{tvo je posle nekoliko godina,zbognedostatkadokaza,odustaloodpostupkaprotivObradovi}a. M. B.

PROCES ZA OD[TETU PORODICI FRANCUSKOG NAVIJA^A

MUP osporava odgovornost Ministarstvo unutra{wih poslovaju~eje,napo~etkusu|ewa u Vi{em sudu u Beogradu, u celosti osporilo zahtev za naknadu {tete porodice francuskognavija~aBrisaTatona,kojijenasmrtpretu~enuBeogradu 17. septembra 2009. godine, tvrde}i da je policija preduzela sveneophodnemeredasespre~i nasiqenavija~kihgrupa. Punomo}nik Tatonovih, advokat Slobodan Ru`i}, tvrdioje,me|utim,daMUPSrbije gotovo ni{ta nije uradio da spre~i tragediju, te da sud treba da usvoji tu`bu kojom TatonovotacAlan,majkaSuzan isestraVer`in odSrbije,odnosno MUP-a, tra`e 300.000 evra od{tete za pretrpqene du{evne bolove. Zastupnica MUP-a Savka Mangovi} rekla je da policija smatradaslu~ajubistvaTatona nijeteroristi~kiakt,odnosno nasiqekojebiugrozilobezbednostgra|ana,tedanemaosnova pokojembidr`avaSrbijabila odgovornazawegovoubistvo.

Punomo}nik Tatonovih je ukazao na to da se u izve{taju MUP-a Srbije navodi da su na Terazijama bile velike policijskesnage,ipodsetionatoda su se huligani, koji su napali francuske navija~e, okupili ba{uparkukodTerazija. – Napadnuti Francuzi bili suuhoteluuPrizrenskoj,na20

va poku{ava da ospori tu`bu tvrde}i da mo`e da bude odgovorna samo za slu~ajeve {tete od terorsti~kih akata, jer se, kakojerekao,uovomslu~ajuradi o organizovanoj grupi navija~kih huligana, koji su pravosna` no osu| en i za Taton ovo ubistvo.Ru`i}jestogapredlo`iodasudtakozvanomme|upre-

Opomena Na kraj u ju~ er a{ weg prip remn og ro~ i{ ta, koj e }e bit i nas tav qen o30.jan ua r anar edn egod in e,sud ij aJel en aKil ibard a izr ek lajepor od ic iTat onopom en ujerjo{nis uuplatil i suds ke taks e od 292.500 din ar a. Ju~ er a{ wem ro~ i{ tu Tat on ov irod it eq inis upris us tvov al i. do 30 metara od mesta gde su se skupqalihiligani,kojisuslalisvogemisarauhoteldavidi dalisutamonavija~iFK„Tuluz„ – naglasio je punomo}nik Tatonovih, oceniv{i da policija nije preduzela sve mere da spre~inasiqe. On je napomenuo da nije ta~anpravnistavpokojemdr`a-

sudom utvrdi da li ima osnova zatu`bu,odnosnodalijedr`avaodgovornazaTatonovusmrt, pa da se u daqem toku procesa opredequje i o zahtevu za naknadu{tete. Onjepredlo`ioidaseTatonovi roditeqi i sestra zbog slabijegimovnogstawanepozivajunasu|eweuBeograduve}da

se eventualno saslu{aju videolinkom s Tuluzom, ukoliko sud ocenidajewihovoizja{weweo pretrpqenim du{evnim bolovimaneophodno. Zastupnica MUP-a predlo`ilajedasudsaslu{akomandirapolicijepovodomplanamera kojesupreduzetepredutakmicu „Partizan„–„Tuluz„. Savka Mangovi}jerekladajepolicija sigurno pratila navija~ke grupe i da je bila u kontaktu s francuskompolicijompovodom dolaskanavija~a„Tuluza„uBeograd. BrisTatonjepretu~enucentru Beograda na Obili}evom vencu 17. septembra 2009, neposredno pred fudbalsku utakmicu „Partizan„–„Tuluz„, koju je kao navija~ francuskog tima do{aodaprati.Odpovredazadobijenihutu~ipreminuoje12 dana kasnije u Klini~kom centruSrbije.Zbogtogzlo~inasu huligani,mahomnavija~i„Partizana„,osu|eninakaznezatvoraod~etirido15godina. (Tanjug)

PO POTERNICI BEOGRADSKOG INTERPOLA

Zrewaninac uhap{en u Tivtu Crnogorska policija uhapsila je u Tivtu dr`avqanina SrbijeD.B. (23),zakojimjebilaraspisanapoternicabeogradskogInterpolazbogte{kekra|e,saop{tenojeju~eu Podgorici. Uprav a pol ic ij e Crn e Gor e je nav el a da je Int erp ol Beo g radrasp is aome| un ar odn upot ern ic uzaD.B.nazahtev prav os udn ih org an a Srb ij e. D. B. se pot ra` uj e po naredb i Osnovn og sud a u Zrew an in u rad i vo| ew a pos tupk a zbog kriv i~n og del a te{ ke kra| e, sao p{ til a je crn og orskapol ic ij a. (Tanjug)

USPEH GRANI^NE POLICIJE NA PRELAZU BATROVCI

U „bunkeru” na|eno vi{e od kile i po heroina Pripadnici Grani~ne policijeRegionalnogcentraza granicu prema Hrvatskoj zaplen il i su preks in o} oko 22.30satanaprelazuBatrovci1.630gramaheroinauspecijalno napravqenoj {upqini,nakon{tosuizdvojilina pregled automobil {vajcarskih registarskih oznaka kojimjeupravqala`enskaosoba, starosti oko 40 godina, dr`avqankaSrbijesAPKosov a i Met oh ij e, saz naj e „Dnevnik”nezvani~no. Slu`benici Grani~ne policijesuuzpomo}tehni~kih ure|aja u „bunkeru” otkrili tri paketa navedenog narko-

tika,apotomjeosumwi~enoj odre|enamerazadr`avawado 48sati,preprivo|ewanasaslu{ aw e de` urn om ist ra`nomsudiji. Ina~ e, slu` ben ic i pom enutog Regionalnog centra su za devet meseci ove godine zaplenili oko 30 kilograma raz nih vrs ta opij at a, me| u koj im a je najv i{ e kok ai n a, her oi n a. LSD-a, mar ih ua n e, ha{i{a i ekstazija. Mahom sutezapleneobavqeneupravo na prelazu Batrovci, koji se nalazi na „balkanskoj ruti„ krijuma~arewa narkotika od Istoka prema Zapadnoj Evropi. M. V.


14

SPORT

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik

MASTERSU[ANGAJU

SrpskiderbiTipsarevi}u UEFAnaredilastvarawe Balkanskelige

Janko je sigurnom igrom ostvario pobedu nad Viktorom Troicikim u drugom kolu turnirau[angaju,bilojeposetovima 6:2 i 7:6. Bio je ovo tek tre}i duel dvojice tenisera, a zavr{en je kao i prva dva me~a u dva seta, Jankosadavodisa2:1upobedama. Tipsarevi} je sigurno po~eo me~ibrzostaviodoznawasvom

reprezentativnomkolegidanema mnogo ~emu da se nada. Me~ takore}inijenipo~eo,aJanko jepoveosa2:0.Unarednomgemu se~inilodabiViktormogaoda popraviigruipreokrenesituacijuusvojukorist.Tre}igemje trajao punih 12 minuta i posle brojnihizjedna~ewaidugihrazmena udraca Viktor je uspeo da osvoji asom taj deo igre. Ipak,

JankoTipsarevi}

tojeibilosveodViktorauprvomsetu,jerjeJankopobediosa 6:2. Drugisetjepo~eoizjedna~eno, a tako se i nastavio. Oba teniserasudr`alasvojservis, madajeJankopokazaonekeslabosti kojih u prvom setu nije bilo {to je dovelo do toga da set bude izuzetno neizvestan. Vikt or je pri rez ult at u 5:4 imaodve{ansezabrejkipobedu u setu ali je ispustio tu zlatnupriliku.Unarednomgemu Troicki se na{ao u istoj poziciji ali je ponovo zihera{kom igrom isp us tio dve brejk,aujednoisetlopte.Jankova slabija igra, a najvi{e slabservissudoveliidopete, a zatim i {este set lopte za Viktora ali i te dve {anse Troickijeprokockao. Odlu~nom igrom u taj brejku, Tipsarevi}jedo{aodopobede. Koliko je lo{e igrao Troicki govoriipodatakdajeimao~ak osambrejkloptiume~uodkojih nijeiskoristionijednu. UnarednomkoluTipsarevi}a o~ekujeNemacTomiHas.

Nolesezagrevao Novak \okovi} zacrtao je kao ciq da do kraja ovesezonepovratiprvomestonaATPlisti.Trku zavode}imRoxeromFedereromnastavqaovenedeqenaturniruu[angaju,gdejebezproblemadobio me~ prvog kola. On je na startu takmi~ewa nadi- graoBugarinaGrigoraDimitrovasa6:3,6:2,zasamo54minutaigre,iplasiraoseudrugurundutakmi~ewa. \okovi}, koji je drugi nosilac na turniru Masters serije u [angaju, za narednog rivala ima}e FelisijanaLopezaiz[panije,kojijeeliminisao NemcaFilipaKol{rajberarezultatom6:3,6:4. NovakujeduelprotivDimitrovaprakti~nobio pripremazaozbiqnijeispitekojigao~ekujuuKini.Onjeodmahnastartupoveosa3:0ibezostavio doznawaBugarinudanema~emudasenadautomme~u.Dimitrovjepoku{avaodaprodu`iduel,alije poslesamo25minutave}gubiosa1:0usetovima.

Raspolo`eni\okovi}nije`eleomnogodasezadra`avanaterenu.Iunastavkujebrzostigaodobrejka(2:0),{toseispostvilodajebiladovoqnaprednost. NolejeizjavionakonpobedenadBugarinomGrigoromDimitrovimdajekqu~trijumfabioudobrom servisu. -BiosamzadovoqankakosamserviraouPekingu, ao~iglednodajetajudaracnastaviodameslu`ii ovdeu[angaju-rekaoje\okovi}. Najboqisrpskiteniseridrugireketsvetasvom protivnikunijepru`ionijednubrejk{ansu,a~ak ~etirigemanasvojservisosvojiojebezizgubqenog poena. -O~glednojedasamdostanapredovaouovomelementuigre.Potpunosamseoslonionaservisitomi jedaloogromnuprednost,jersamvelikibrojpoena osvajaobrzoilako-izjavioje\okovi}.

Hrvatski mediji otkrili su da je krajem septembra u Budvi odr`ano zasedawe vode}ih qudi fudbalskih savezabiv{ihrepublikaSFRJ gdejedatadirektivadaod2015. godine za`ivi Balkanska liga ukojojbiu~estvovaliikluboviizBugarskeiMa|arske. Akojeverovationome{toje objavqeno u dnevnom listu „Globus”,napomolujeosnivawe Balkanske lige koja }e brojati 16klubovaizbiv{eSFRJ,kao

iBugarskeiMa|arske.Tajplan UEFA je predo~ila najvi{im zvani~nicimafudbalskihsavezazemaqaizregionanasastanku koji je odr`an 17. i 18. septembrauBudvi.Savezesupredstavqali Tomislav Karaxi} (Srbija), Davor [uker (Hrvatska),IvicaOsim(BIH),Dejan Savi}evi} (Crna Gora), Aleksander ^eferin (Slovenija) i Il~oGorgioski(Makedonija). Balkanska liga trebalo bi dabroji16klubovaidapo~ne 2015.godineaupravo}eseuna-

rednom periodu diskutovati o formatu takmi~ewa, prohodnosti koju bi timovi imali igrawem u toj ligi i, uvek goru}em, pitawu bezbednosti. Pomenuti~elnicifudbalskih savezaslo`ilisusedabifudbal na Balkanu bio unapre|en osnivawem ovakve lige ali ostaje da se vidi mogu li se stvoriti svi uslovi u roku od dvegodinedaseuSrbijiizemqamakojejeokru`ujuponovo zaigra fudbal bratstva i jedinstva.

ORLI]IPREDDUELESAENGLESKOM

IuNori~unapobedu MladareprezentacijaSrbije otputovala je u Englesku, gde sutra igraju prvu utakmicu bara`a za plasman na Evropsko prvenstvouIzraeluslede}egodine.Orli}iseuNori~unadaju dobrom rezultatu, koji bi im ulionaduda}eurevan{uuKru{evcu kroz ~etiri dana uspeti da elimini{u Gordog Albiona.

senadamdabiiishodmogaobitisli~an.–rekaojeSa{aMarkovi}. OigriGordogAlbionavezistagovorislede}e. -Klasi~anostrvskistilfudbala. Oni imaju taj sistem koji provla~ekrozsveselekcije{to jedobrozanasupripremiutakmice.Stru~ni{tabjedodetaqa

Jedanodonihkojijevelikioptimista je i Sa{a Markovi}, ~lanPartizana. -Se}amseme~akojisuigrale selekcijedo19godinakadasmo mislavilisa4:1.BilismosjajniirazbiliEngleze.Saduobe selekcijeimaponekolikoigra~akojisuigraliutomduelupa

analiziraowihovuigruisigurnoizvukaopravezakqu~ke. Englezisujakprotivnik,ali motivorli}aje~iniseja~i. -Nekimaodnasovojeposledwa prilika da ne{to u~ine. PlasmannaEvropskoprvenstvo bio bi kruna rada u mladoj selekciji.Uverensamda}emona-

{panovani odigrati oba duela saEngleskominakrajuoveriti vizuzaIzrael. Englezi }e imati veliku podr{kupublike? - To nas ne zanima jer i mi igramo u uzavreloj atmosferi. Imiionismofudbalskifanatici {to mo`e utakmice samo dau~inijo{zanimqivijim.Ne sumwamda}euKru{evcupublika propustiti priliku da nam pomognepredvratimaplasmana naEvropskoprvenstvo. Dakle,inepomi{qatedabi rezultat iz Engleske mogao bitinepovoqanpovas? -Ne,jersmouprotekledvegodine postali celina koja di{e kaojedno.Uz,toikvalifikacije supokazaledaimamokvalitetan timkojimo`edapobedisvakoga. IdemodapobedimoEngleze,{to dane–optimistajeMarkovi}. Koliko znate o engleskim igra~ima? - Znamo da imaju iskustvo Premijerlige{tojedovoqno. Dakle, navikli su na te{ke utakmice i borbu od prvog do 90minuta.Ali,krozkvalifikacije i mi smo stekli borbeniduhtakodanesumwamda}emo isparirati Englezima. Imamo svoj ciq i ne odustajemoodwega–zakqu~iojeMarkovi}. I.Lazarevi}

An`ispremio 40milionazaVidi}a Trenutnoprvoplasiranaekiparuskog{ampionata An`i, spremio je ponudu od 40 miliona evraza,kapitenaMan~esterJunajteda,Nemawu Vidi}a. Pojedini ruski i nema~ki mediji prenose da vlasnik kluba iz Dagestana, Sulejman Kerimov,`eliVidi}ausvomtimukakobislede}egodineuLigi{ampionabiokompetentan. - Koliko god Aleks Ferguson cenio Nemawu Vidi}a,ismatraogazajednogodkqu~nihigra~aekipe,te{kojeverovatida}emo}idaodbijeovakvuponuduzaigra~a,kojipritom,uskoro puni31godinu.

Ovo je samo jedno od mi{qena specijalizovanihsajtovazapra}ewede{avawaufudbalu, izvor sa nema~kog sajta „4-4-2” dodaje, da bi za Vidi}a primamqiva ~iwenica mogla da bude godi{wa plata od osam miliona evra,nuodnosunapetkolikoimatrenutnou Junajtedu. ^elnike kluba iz Dagestana ne brine preterano ~iwenica da je kapiten |avola ~esto povre|enuposledwedvegodine,o~emusvedo~ii ugovordo2017,godine,akopotpi{ezaprebogateRuse.


SPORT

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

15

RASTE SAMOPOUZDAWE MIHAJLOVI]EVOM PODMLA\ENOM SASTAVU UO^I DUELA S BELGIJOM

Punomsnagomdopobede NacionalnitimSrbije na krilima mladosti `eli da kr~i svoj put ka Mondijalu u Brazilu. Selektor Mihajlovi} posegao je za radikalnom smenom generacija, ali ne tra`inikakavalibiupogledure-

zultata. Naprotiv, uveren je da orlovi mogu do vize za Svetsko fudbalsko prvenstvo. Trio predvodnika tog podmla|enog sastava Tadi}, \uri~i} i Nastasi} na pres-konferenciji u hotelu „Hajat”, uo~i kvalifikacionog megdana sa Belgijom

Belgijanci bezFelainija Selektor Belgije Mark Vilmots suo~io se sa velikim problemima uo~i me~eva sa Srbijomi[kotskomukvalifikacijamazaSvetskoprvenstvouBrazilu2014. Onne}emo}idara~unanaMaruana Felainija, fudbalera Evertona,kojijeuduelusaViga-

nomtokomvikendapovrediokoleno. Snimak je potvrdio da se radionezgodnojpovredi,kojaiziskujemirovawe,pa}ebelgijski reprezentativac zbog toga tri nedeqe biti van terena. U BeograduprotivSrbije,12.oktobra,

ne}emo}idanastupiniRomelu Lukaku,zbogpovredezgloba,aod ranije je poznato da na me~u sa „orlovima” Vilmots ne}e mo}i da ra~una na Igora de Kamarga, Jonatana Blondela, Sebastijena Pokowilija, Bewamina de Kueqara, kao ni na suspendovanogGijoma@ilea.

Bi-Bi-Si je preneo da su pod znakom pitawa i nastupi Vensana Kompanija iz Man~ester sitija i Aksela Vitsela, ~lana Zenita, jer treniraju smawenim intenzitetom.

delovao je prili~no mirnoisamouvereno. - Proces formirawa novog tima te~e kako treba. Selektor `elidanamugradiod samog starta pobedni~kimentalitet,podi`e nam smopouzdawe.Izgledamosveboqe, napredujemo nakon svakog treninga, utakmice- smatra uzdanica Tventea Du{anTadi}. Otresit na terenu ivanwega,iakomuje tek dvadeseta, Filip \uri~i} uz de~a~ki iskren osmeh hvali Sini{uMihajlovi}a: -Povukaojehrabar potez, ukazao poverewe mla|im fudbalerima, stalno nam stavqa do znawa da vredimo. Iskreno, mislim da nije bitno da linekoima18ili28 godina ve} konkretan u~inak na terenu. Trudimo se da poka`emo maksimum, a uverensamdamo`emo Optimista:Du{anTadi} mnogotoga. Matija Nastasi} preko no}i uz pod{ku punog stadiona naseustaliouodbraniMan~ester dam se poz it ivn om ish od u. sitija, iskazao kvalitet dovoNezah val no je progn oz ir at i qan da komanduje i odbranom koliko }emo bodova osvojiti Srbije. iz predstoje}eg dvome~a, ali - Od prvog okupqawa selek- uvekte`imomaksimalnomskotor je iskazao veru u nas, pru- ru-veliTadi}. `ionam{ansu,uliododatnosaFilip\uri~i}jedodao: mopouzdawe,nanamajedasera-Sportskijenadatiseda}edom i igrama na treninzima i mo sakupiti svih {est bodova. utakmicamaodu`imo. Znamo vrednost Belgijanaca, Belgijasti`enaMarakanusa ali na doma}em terenu sve isulogomfavorita. kqu~ivozavisiodnas.Misepi- Jes te kval it et an riv al, tamo,trebadanametnemoritam imamo sve potrebne informa- igrekojinamaodgovara.Zamecije, znamo wihove vrline i ne je Marakana posebna inspimane.Ipak,okrenutismosebi, racija, kao klinac sam ma{tao

daigramnana{emnajve}emstadionu. Odbrana Vel{ana je nedavno uNovomSadubrzokapitulirala,{tojeskinulosaple}apsiholo{kooptere}ewaiomogu}ilopoletnojekipidaserazmahneiraspuca. -Mnogozna~igoluranojfazi utakmice.Poku{a}emodane{to sli~no ponovimo protiv Belgije,madajeprotivnikdalekoopasniji.Akosetoinedogodiimamojasanplankakotrebadaigramo.Utakmicatraje90ivi{eminuta, bi}e prilike da ugrozimo goste-poru~iojeNastasi}.

Belgijanciizgledaimajuobiqekadrovskihproblema. - Nas to ne zan im a prev i{e.Pos ledw avestka` edai Fel ai n inij esprem an.Mog ao bitobit ipluszanas,aline obra} am o prev i{ e pa` we na tak ve inf orm ac ij e. Treb a da pon ov im opris tupizdue l asa Vels om,izsvesnag eodsam og start a u svak i duel na svak u lopt u. Znam o kol ik o bi nam zna~ iobrz igol,aliiakoga ne bud e nas tav i} em o daq e u istom ritm u dok ne pron a| emo prol az do mre` e - zav r{ioje\ur i~ i}. Z. Rangelov


16

SPORT

~etvrtak11.oktobar2012.

UZ PRVU POBEDU HAJDUKA

DEJAN UDOVI^I] ODREDIO TIM ZA SVETSKU LIGU

Delfiniubudu}e bezSora

Nagove{taj boqihvremena Fudbaleri Hajduka iz Kule su tek u 8. kolu ubele`ili prvu trojku, savladali su ekipu

Smedereva sa 2:1 i kona~no imaju razloga za zadovoqstvo. - Ostvarili smo prvu pobedu i sa tim mo`emo da budemo

MilanMilanovi}

zadovoqni. Sa Smederevcima smo vo di li `e sto ku bor bu, {to je normalno s obzirom da se borimo za opstanak. Mislim da smo zaslu`eno pobedili. U fini{u smo bili malo pani~ni, primili smo gol, {to je opet normalno u procesu sa zre va wa eki pe – ka `e {ef stru~nog {taba Hajduka Milan Milanovi}. Analiziraju}i igru u me~u sa Smederevom strateg Hajduka ka`e: - Polako se naziru konture tima i stil `eqene igre. Ova pobeda }e nas podi}i najpre na psiholo{kom planu, {to je veoma bitno za naredna isku{wa. Sledi pauza. - Iskoristi}emo je radno, trenira}emo redovno, a planirali smo da u subotu u Bawaluci oderimo snage s Borcem– saop{tio je Milanovi}. \. B.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Revijagolova Kameni - Vitez 9:0 (3:0) A[AWA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 50, sudija ]irak (De~).Strelci: M. Balaban u 31, Dobrikovi} u 35, A.Filipovi} u 40, M.Filipovi} u 56. i 73, Jovanovi} u 63. i 75. i Uro{evi} u 65. minutu. KAMENI: Gavrilovi}, Jeli~i}, A.Filipovi}, Bo{kovi}, Draga{, S. Balaban, Mati} (Jovanovi}), Blanu{a (Uro{evi}), M. Balaban, Markovi}, Dobrikovi}, M.Filipovi}. VITEZ: B. Damjanovi}, Drpa, Petkovi}, \or|evi}, Cuci}, Uro{evi}, D. Damjanovi}, N. Mati}, Ne{kovi}, Novakovi}, D. Mati}. Rival iz Suboti{ta dobro je i pro{ao. Mo`e biti zadovoqan kona~nim rezultatom. A. Dobrikovi}

Sremac - Mladost (P) 4:1 (3:1) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Petrovi} (Pe}inci).Strelci: Vuleti} u 16, Jovanovi} u 23. i 40. i Ba~e-

vac u 55. za Sremac, Lali} u 39. minutu za Mladost. SREMAC: Paliku}a 7, @. @ivanovi} 7 (Turudi} 7), Juri{i} 7 (Vuleti} 7, Arsenijevi} 7, Drqa~a 7, Dragoqub Mili} 7, Ili} 7 (Dejan Mili}), Ba~evac 7, Jovanovi} 8, M. @ivanovi} 7. MLADOST: Krsti} 5, Mihajlovi} 5, G. Krwaji} 5, D. Toma{evi} 5, Krwulac 5, D. Krwaji} 5, Tanackovi} 5, Lali} 6, Stoj~evi} 5, Stoilkovi} 5, Vasi} 5. O~ekivani derbi je izostao, jer su gosti bili preslab protivnik. Z. V.

Grani~ar - OFK Brsta~ 0:0 (prekinuto u 66. minutu) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Stepanovi} (Dowi Tovarnik).@uti kartoni: Milan Nikoli} (Grani~ar), Petkovi}, ^ejovi} (OFK Bresta~).Crveni karton: ^ejovi} (OFK Bresta~). GRANI^AR: Leovac, Mihajlovi}, I. Nikoli}, Milan Ni-

OFL RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

Poluvremezapri~u Mladost (P) - 27. oktobar 4:1 (4:0) PAVLOVCI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 20, sudija Petrovi} (Ruma).Strelci: D. Suboti} u 15, Milin u 33, N. Panteli} u 35. i 40. za Mladost, Pavin u 48. minutu za 27.oktobar.@uti karton: D. Panteli} (Mladost). MLADOST: D. Bognar (Nedakovi}), Nikoli}, Milin, M. Bognar, D. Panteli}, Cvjetinovi}, N. Panteli}, D. Suboti} (Male{evi}), J. Todori} (Rai~evi}), Orlovi}, Mitrevski. 27. OKTOBAR: Sabo, Trivunovi}, K. Segedi, K. Birini, Pavin, Luba{~ik, Fekete (Juhas), Biriwi, Varga (Hajnal), Mihajlik, Putica. Pavlov~anima je trebalo samo jedno poluvreme da ostvare visoku pobedu. U nastavku gosti su bili ravnopravan rival. M. Suboti}

Vojvodina - Borac (S) 0:1 (0:1) NERADIN: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 100, sudija Ivo{evi} (Ruma). Strelac: Peke~ u 38.minutu. VOJVODINA: Marjanovi}, Mandi}, Stameni}, Petrovi} (S. Avramovi}), B.Radovanovi} (L. Avramovi}), Risti}, Biki}, Vasi}, Ivani}, M. Radovanovi}, \etojevi}. BORAC: I. Buli}, G. Petrovi}, S. Petrovi}, Jovanovi},

5 4 4 4 4 5 4

4 3 3 1 1 0 0

0 1 0 1 1 2 1

5 4 5 5 5 4 5 5

3 3 3 3 3 2 0 0

1 1 1 0 0 1 0 0

1 0 1 2 2 1 5 5

15:5 10 11:2 10 13:5 10 13:10 9 9:8 9 14:3 7 1:16 0 4:30 0

koli}, N. Orlovi}, Kne`evi}, Z. Orlovi}, Jovanovi}, Velimir, Li su lov, Mi lo{ Ni ko li}. OFK BRESTA^: Strahiwa Mladenovi}, Beli}, D. Kova~evi}, Dragojevi}, Nikolov, ^ejovi}, Stojkovski, Savi}, Matanovi}, Srzi}, Petkovi}. Bila je to antiprpaganda fudbala.U 66. minutu ^ejovi} je dobio `uti karton, a onda je bez razloga, po~eo psovati i vre|ati sudiju, na kraju je i gurnuo sudiju, a potom je ovaj prekinuo susret. Z. Vasi}

SREMSKA MITROVICA 2

BSKjesewi prvak BSK - Napredak 4:1 (0:0)

NERADIN:Vojvodina-Borac (S)0:1,PAVLOVCI:Mladost27.oktobar 4:1, JAZAK: Car Uro{-Polet 2:0. Planinac iz Rivicejebioslobodan. 1.Polet 2.CarUro{ 3.Borac(S) 4.Planinac 5.Mladost(P) 6.Vojvodina 7.27.oktobar

DE^: Sremac –Mladost (P) 4:1, OBRE@: Grani~ar-OFK Bresta~0:0(pekidu66.),A[AWA: Kameni-Vitez 9:0, DOWI TOVARNIK:Sloboda-Srem(doma}inisenisupojavili)0:3. 1.Sremac 2.Srem 3.Grani~ar 4.Mladost(P) 5.OFKBresta~ 6.Kameni 7.Sloboda 8.Vitez

1 13:2 12 0 8:4 10 1 6:2 9 2 9:10 4 2 6:8 4 3 4:9 2 3 6:17 1

Zeqaji}, Stepanovi}, D. Jefti}, Peke~, Luki}, \eki}, Milivojevi} (Ne`nanovi}). J. \.

Car Uro{ - Polet 2:0 (0:0) JAZAK: Igrali{te Car Uro{a, gledalaca 80, sudija Stojkovi} (Dobrinci).Strelci: Poznan u 57. i Bo`i} u 59. minutu. @uti kartoni: N. Joci}, Boji}, Vrawe{, L. Jovanovi} (Car Uro{), D. Petrovi}, Stevanovi}, Polak, Liki} (Polet). CAR URO[: A. Jovanovi} 8, Rodi} 8, Poznan 9 (L. Jovanovi} 7), Nedi} 6, Bo`i} 9, J.Joci} 8, Vrawe{ 8, N. Joci} 6, Boji} 7, Popovi} 8, Juri{i} 6. POLET: Sabo 6, Lozan~i} 6, D. Petrovi} 7, Polak 8, Liki} 7, Dragi}evi}, Jovanovi} 7, Todorovi} 7, Jovi} 6, Stevanovi} 5, N. Petrovi} 8.

dnevnik

BE[ EN OV O: Igra li {te BSK-a, gledalaca 50, sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelci: Bi}ani} u 57, 59. i 66. i Nedeqkovi} u 72. za BSK, Zjali} u 79. minutu za Napredak. BSK: Pani}, T. Plemi}, P. Kovanxi}, M. Laketi}, S. Laketi}, D. Laketi}, Kresojevi}, Spasojevi} (Krsti}), S. Kovanxi} (Todi}), Bi}ani}, Bilbija (Nedeqkovi}). NAPREDAK: M. Antoni}, Q. Si mi}, Sta ni mi ro vi}, Mar ti no vi}, D. An to ni}, [kr bi}, \ur |e vi}, Sa vi}, Vukadinovi}, Zjali}, M. Simi}. M. Ili} BE[ENOVO:BSK-Napredak 4:1, LE@IMIR: Planinac-Grgurevci6:0. 1.BSK

6 4 1 1 16:7

13

2.Planinac

6 4 1 1 15:6

13

3.Grgurevci

6 1 2 3

5:14

5

4.Napredak

6 0 2 4

5:15

2

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Dejan Udovi~i} saop{tio je tim na koji }e ra~unati na startu Svetske lige ove sezone. On je odredio spisak od 13 igra~a za duele sa Nema~kom u Hamburgu i [panijom u Beogradu, krajem oktobra i po~etkom novembra. Na wemu se nalazi 11 igra~a koji su nastupali na Olimpijskim igrama u Londonu, kao i Milo{ ]uk i Branislav Mitrovi}. Na spisku nema Alekse [apowi}a, koji se {koluje u SAD, kao i prvog golmana Slobodana Sora, na kojeg se vi{e ne ra~una zbog godina (u decembru }e napuniti 34). - Trebalo je da se vidim sa Sorom, ali je imao privatne obaveze. Bio je {est godina reprezentativac, mnogo je dao ekipi i dugujemo mu veliku zahvalnost za doprinos uspesima ekipe. Mislili smo da za Svetsku ligu probamo mla|e igra~e, ali smo zakqu~ili da Dejan Savi}, koji }e voditi te dve utakmice, mora da ima na raspolagawu najja~i sastav - izjavio je selektor Dejan Udovi~i}. Na spisku su Gojko Pijetlovi}, Branislav Mitrovi}, @ivko Goci}, Vawa Udovi~i}, Milo{ ]uk, Milan Aleksi}, Slobodan Niki}, Nikola Ra|en, Andrija Prlainovi}, Du{ko Pijetlovi}, Du{an Mandi}, Filip Filipovi} i Stefan Mitrovi}. Stru~ni savet je usvojio {iri spisak od 30 imena koji }e biti u programu za 2013. Na wima

SlobodanSoro

ima igra~a na koje se ra~una u narednom du`em periodu, a saop{teno je da je taj spisak podlo`an promenama. - Tu je i Sa{a Mi{i}, centar Debrecina, koji je uzeo na{e dr`avqanstvo. Re~ je o Srbinu iz Crne Gore, koji je igrao za Makedoniju, a izrazio je `equ da igra za nas. Ra~unamo i na Gavrila Suboti}a i za wih dvojicu to va`i kada steknu zakonske uslove za to. Do kraja godine }emo jo{ jednom analizirati spisak, posebno posle Svetskog prvenstva u Pertu. Tu mislim na bra}u Ra{ovi}, Suboti}a, Manojlovi}a koji mogu da budu tu i kao kandidati za reprezentativne akcije - rekao je Udovi~i}. Pored navedenog spiska za prva dva me~a u Svetskoj ligi,

ra~una se i na golmane Stefana @ivojinovi}a, Milana Vitorovi}a i Dimitrija Risti~evi}a, centre Petra Filipovi}a, Nikolu E{kerta, Nemawu Ubovi}a i Sa{u Mi{i}a, bekove Marka Matovi}a, Nemawu Matko vi }a, Du{ana Mar ko vi }a, Nikolu Jak{i}a i Dimitrija Obradovi}a, igra~e desne strane Borisa Vapenskog, Nikolu Dedovi}a, igra~e leve strane Aleksu [apowi}a, Du{ana Vasi}a i Ogwena Stojanovi}a. U stru~nom {tabu su: Dejan Udo vi ~i} (se lek tor), De jan Stanojevi}, Dejan Savi}, Vladimir Pavlovi} (treneri), dr Vlada Harhai (lekar), Veqko Ra du no vi} (fi zi o te ra pe ut), Marko Bogdanovi} (tim menaxer).

MAKEDONCI OPTIMISTI PRED ME^ S HRVATSKOM

Pandevpri`eqkujeiznena|ewe Kapiten fudbalske reprezentacije Makedonije Goran Pandev smatra da wegov tim ne sme da dopusti da wega uti~u o~ekivawa navija~a uo~i me~a sa Hrvatskom. Makedonija sutra u Skopqu na stadionu „Filip drugi” do~ekuje Hrvatsku u tre}em kolu kvalifikacija za plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine.

- Istina je da smo jako smo motivisani, ali moramo ostati mirni. Ne smemo dopustiti da o~ekivawa navija~a uti~u na nas. Moramo biti oprezni i strpqivi, ne smemo napasti Hrvate po svaku cenu. Goran Pandev je istakao da wegov tim mo`e da igra ravnopravno sa Hrvatskom koja ja favorit.

- Hrvatska je favorit, bez sumwe. Pokazali smo da mo`emo da igramo sa wima u Zagrebu, sada o~ekujemo da }emo igrati jo{ boqe uz podr{ku navija~a. Mo`emo da iznenadimo. I selektor Makedonije ^edomir Janevski istakao je motivisanost igra~a uo~i izuzetno va`nih me~eva sa Hrvatskom i Srbijom.

SAOP[TEWE IZ FK VOJVODINA

Vojvodiniuinat –Mihajlovi}bezgre{ke Iz Fudbalskog kluba Vojvodina ju~e smo dobili saop{tewe povodom ocene su|ewa Danila Mihajlovi}a na prvenstvenoj utakmici OFK Beograd – Vojvodina. Saop{tewe, koje je potpisano s FK Vojvodina, prenosimo u celini: „Iz sredstava javnog informisawa FK Vojvodina je saznala da je Danilo Mihajlovi}, prvenstvenu utakmicu 6. kola JSL izme|u OFK Beograda i Vojvodine sudio bez gre{ke.Konstatacija sudijske komisije da je regularno poni{ten pogodak FK Vojvodina, kada je napada~ na{eg kluba napravio prekr{aj „tek kada je golman OFK Beograda poku{ao da ustane“, la`na je, zlonamerna i sramna za sudijski odbor.. FK Vojvodina se u posledwih {est godina `alila na su|ewe iskqu~ivo na utakmicama na kojima su sudije svesno i zlonamerno izigrale Pravila fudbalske igre, a sve na {tetu na{eg kluba. To su, potsetimo: finale Kupa Srbije 2011. godine protiv Partizana, tri prvenstvene utakmice protiv Parti za na i utak mi ca pro tiv OFK Be o gra da. Na ve de ne utakmice sudili su Veselino vi}, Po po vi}, Spa si}, Gruji} i Mihajlovi}. Gospodo iz sudijske komisije, ho}emo po{teno su|ewe, a radi Va{eg potse}awa, u ovom prvenstvu bodove smo

gu bi li od FK Sme de re vo, FK Jagodina, FK Partizan i FK Sloboda, pa se nismo `alili ni na jedno su|ewe. Pitamo sudijsku komisiju, kako je mogu}e da wihov uva`eni ~lan, gospodin Zoran Petrovi}, u emi si ji „Je le no vo oko“ na TV Arena, tvrdi da

kazneni udarac do su|en za OFK Beograd nije postojao i da ide na du{u sudije, a sudijska komisija ka`e suprotno. U emisiji „Crna ta~ka” na SOS kanalu, biv{i fudbalski sudija Raka \urovi} je celokupnoj fudbalskoj javnosti prezentovao da je sudija Mihajlovi} dosudio neposto je }i je da na e ste rac za OFK Beograd, da je Vojvodini poni{ten regularan pogodak kao i da je na {tetu na-

{eg kluba signalizirana nepo sto je }a of sajd po zi ci ja kod izgledne situacije za gol Nemawe Bilbije. Mi sigurno ne}emo stati na ovome i jo{ jednom }emo s kompletnom dokumentacijom izi}i pred FS Srbije, a ukoliko se ni{ta ne preduzme bi}emo primorani i na}i }emo na~ina da ovaj slu~aj prezentujemo odgovaraju}im organima FIFA i UEFA. Poruka novinaru dnevnog lista „Sport“ koji se potpisuje inicijalima M. Vr.: FK Vojvodina }e mewati trenere kada ona bude smatrala da je to potrebno i to }e raditi Upravni odbor kluba, a nikako gospodin M. Vr. Ni smo je di ni ko ji smo o{te}eni. Svedoci smo da je iz nedeqe u nedequ o{te}en neki klub. Posledwi drasti~an primer je FK Javor i ovim putem im poru~ujemo da vrlo dobro znamo kako izgleda biti pokraden. Podr`avamo sportske prijateqe iz FK Javor i pozivamo ih da se zajedni~kom borbom izborimo za po{teno su|ewe na svim utakmicama JSL. UO kluba }e na narednoj sednici napraviti plan aktivnosti vezanih za problem vi{egodi{weg lo{eg su|ewa na bit nim utak mi ca ma FK Vojvodina i ne}emo stati dok na{ klub ne bude imao su|ewe po Praviima fudbalske igre.“


SPORT

dnevnik VOJVODINA NS SEME I RADNI^KI IGRAJU U SPENSU ZA BODOVE (18, TV)

Derbizadobar po~etaksezone Sezona nadmetawa u mu{koj odbojka{koj Viner[tedi{esuperligiSrbijenijemogla dapo~nenaboqina~innegosusretom Vojvodine NS seme i kragujeva~kog Radni~kog, ekipa qutihrivalauposledwihnekolikogodinairedovnihpretendentizavisokplasman. Tv kamere nacionalne televizijeprikaza}esvimpoklonicimasportasigurnokvalitetnu odbojku, mada su timovi u ovom ~asudalekoodpraveforme.Uz to, Vo{a u novu sezonu kre}e u ponovoizmewenomsastavu(oti{lopetigra~a),pa}evremebitijedanododlu~uju}ihfaktora wihovedobreigreinapretka. - Imamo sastav koji smo ve}im delom oformili prevo|ewem juniora u seniore, te im prikqu~ili Roqi}a i Bo{ko}evi}a, dok smo @ivanovi}a i Brzakovi}avratilisapozajmice.Ekipajeupripremnomperi-

novimsastavomimatiulogufavorita, ali verujem da }emo kako vreme bude odmicalo biti sve boqi. Ulogu favorita, s razlogom,sviprepu{tajuCrvenoj zvezdi, jer je ona sa~uvala {ampionski sastav od pro{le sezone,uigranaje,{tojebitna stavka u odbojci. Ostale ekipe su pretrpele promene, neke mawe, neke vi{e. Mi mo`emo da konkuri{emo za gorwi deo tabele, a posledwe utakmice su pokazale da je takav optimizam opravdan - istakao je sportski direktor Vojvodine NS seme NikolaMari}. S wim se slo`io {ef stru~nog{tabaNikolaSalati}. -Ulazimouizmewenomimla|emizdawuunovusezonuuodnosu na prethodnu, tako|e i nedovoqno uigrani, ali bez obzira na sve to mislim da mo`emo da startujemo pobedom. Kragujev~anisu,istokaoimi,{arenoliko igrali u pripremnom pe-

Mrdaki^ubriloubloku

odu pokazala potencijal, iako rezultatski skor nije bio ba{ najpovoqniji. Od jedanaest utakmica, sedam smo izgubili, tridobili,ajedantreningme~ igrali smo nere{eno. Realno,

Foto:F.Baki}

riodu,imalisuidobreilo{e partije. Oscilacija }e biti, aliverujemda}eVojvodinatokomprvenstvaigratisveboqe. O ambicijama je rano pri~ati, mnogo smo radili, mladi su na-

Mrdakpozivapubliku KorektorMilijaMrdakjeuzkapitenaRoqi}anajiskusnijiu sastavunovosadskihcrveno-belih. -Radni~kiimakvalitetnuekipuiuznasiZvezdupretendent jenavisokplasman.Akopru`imomaksimumiispo{tujemosve dogovoreondamo`emodara~unamonadobarrezultat.Srezultatskeispsiholo{kestrane,uspe{nootvarawesezonejakoje va`no za nas – rekao je Milija Mrdak i pozvao publiku da pomogneVojvodininastartulige. svirivalisuikvalitetomiiskustvombiliisprednas,amali brojme~evasmoigralisekipamaizSrbije.Svesnosmosveto radili,jersuovommladomtimu bile potrebne jake utakmice. Nemo`emodaka`emoda}emos

predovali, pokazali da imaju potencijal i nadam se da }e nastaviti s tendencijom uzlazne forme–rekaojeSalati}. Utakmicaseigraumalojsali Spensa od 18 ~asova, a ulaz je slobodan. M. Risti}

~etvrtak11.oktobar2012.

17

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

VINER [TEDI[E @ENSKA SUPERLIGA

1. kolo (12-14. 10)

1. kolo (12-14. 11)

Mladiradnik–Spartak(S) Spartak(Q)–Partizan Crvenazvezda–Ribnica VojvodinaNSseme–Radn.(K) \erdap-@elezni~ar

2. kolo (19-21. 10) Spartak(S)–@elezni~ar Radni~ki(K)–\erdap Ribnica–VojvodinaNSseme Partizan–Crvenazvezda Mladiradnik–Spartak(Q)

Varadin–Jedinstvo(SP) Crvenazvezda–Jedinstvo(U) NISSpartak–Dinamo(P) TENT–Vizura Kolubara–@elezni~ar(L)

2. kolo (19-21. 11) Jedin.(SP)–@elezni~ar(L) Vizura–Kolubara Dinamo(P)–TENT Jedinstvo(U)–NISSpartak Varadin–Crvenazvezda

3. kolo (26-28. 10)

PO^IWU @ENSKA I MU[KA ODBOJKA[KA SUPERLIGA

Zvezdeopet glavnifavoriti Pred po~ et ak odb ojk a{ ih sezona u srpskoj eliti, Crvenazvezdaseimenujezanajzrelijegkandidatadaodbranitituleuobekonkurencije. Kod mu{ kar ac a, najv e} a prednost Zvezde u odnosu na ostatak lige je u tome {to je ostalauistomsastavu,doksu sviostaliizmeniliekipe.Jedinapromenakodbeogradskih crveno-belih je promena trenera,Nikoli}jenasledioBulatovi}apo{to,stim{tomu jedugobiopomo}nik. UzZvezdu,VojvodinaNSsemeikragujeva~kiRadni~ki}e prema najavama biti u vrhu srpske odbojke (bili su drugi i tre}i na pro{loszoenskoj tabeli), a kao potencijalna iznena|ewapomiwusekraqeva~ka Ribnica i Mladi radnikizPo`arevca,dokjePartizan generalna nepoznanica. Kraqev~anise~ineveomazanimqivim, sastav su obogatili za povratnika Radevi}a i Januzovi}a,pre nekoliko dana susavladaliRadni~kinaturniru, ali }e mnogo toga biti poz nat ij e pos le prv og kol a (gostujuZvezdi). \erdap, kao novajlija u ligi, uspeo je da oformi sasvim respektabilansastavive}ga mnogividekaotimkojisigurnone}ebitiuborbizaopstanak. Kako sada stoje stvari, borbu za opstanak vodi}e suboti~ki Spartak (tako|e novajlija), Spartak iz Qiga i beogradski@elezni~ar. @enska superliga }e sigurno bit i mnog o zan im qiv ij a nego {to je to bio slu~aj u prot ek lih nek ol ik o sez on a. Iako se Zvezda pomiwe kao

glavni favorit, nisu crvenobele u pripremnom periodu imal e rez ult at e za hval u. Ipak, zna se da sada Beogra|anke imaju nekoliko povre|enihirovitihigra~ica,ali jepitaweukakvom}esastavu nastupatiusezoni. Sve qubiteqe `enske odbojke o~ekuje veoma zanimqiva sezona. Beogradska Vizura je ponovo oformila odli~an sastav i iza sebe ima sjajni pripremniperiod. Sub ot i~k i NIS Spart ak, pro{losezonskifinalista,je mawe-vi{e ostao u istom sastavu (oti{la tehni~arka Radenk ov i}), a obren ov a~k i TENT }e ve} tradicionalno bitikvalitetan. Iako su don ed avn o imal i problema s formirawem sastava, Kolubara i Jedinstvo izU`icasepomiwukaotimovi zreli za sredinu tabele, doksezasadanajni`ekotiraju Dinamo iz Pan~eva i Varadin.JedinstvoizStarePazove, iako je novi liga{, ve} je nekoliko godina u istom sastavuipomiwesekaojednood potencijalnihiznena|ewa,au istomkontekstujei@elezni~ar iz Lajkovca kojem }e ovo tako|e biti prva superliga{kasezona. Ovogvikendapo~iwuinadmetawa u Prvim ligama. Kod mu{ kar ac a }e Jed ins tvo iz Stare Pazove, novosadski Dunav volej i Novi Pazar figurirati za vrh tabele i plasmanuelitu,dok}ekod`ena, gotovo sigurno, kragujeva~ki Sme~5bezpomukeu}iunajja~irangsrpskeodbojke. M. R.

Spartak(Q)–Spartak(S) Crvenazvezda–Mladiradnik VojvodinaNSseme–Partizan \erdap–Ribnica @elezni~ar–Radni~ki(K)

4. kolo (2-4. 11) Spartak(S)–Radni~ki(K) Ribnica–@elezni~ar Partizan–\erdap Mladirad.–VojvodinaNSseme Spartak(Q)–Crvenazvezda

5. kolo (9-11. 11) Crvenazvezda–Spartak(S) Vojvod.NSseme–Spartak(Q) \erdap–Mladiradnik @elezni~ar–Partizan Radni~ki(K)-Ribnica

6. kolo (16-18. 11) Spartak(S)–Ribnica Partizan–Radni~ki(K) Mladiradnik–@elezni~ar Spartak(Q)–\erdap C.zvezda–VojvodinaNSseme

7. kolo (23-25. 11) Vojvod.NSseme–Spartak(S) \erdap–Crvenazvezda @elezni~ar–Spartak(Q) Radni~ki(K)–Mladiradnik Ribnica–Partizan

3. kolo (26-28. 11) C.zvezda–Jedinstvo(SP) NISSpartak–Varadin TENT–Jedinstvo(U) Kolubara–Dinamo(P) @elezni~ar(L)–Vizura

4. kolo (2-4. 11) Jedinstvo(SP)–Vizura Dinamo(P)–@elezni~ar(L) Jedinstvo(U)–Kolubara Varadin–TENT Crvenazvezda–NISSpartak

5. kolo (9-11. 11) NISSpartak–Jedinstvo(SP) TENT–Crvenazvezda Kolubara–Varadin @elezni~ar(L)–Jedinstvo(U) Vizura–Dinamo(P)

6. kolo (16-18. 11) Jedisntvo(SP)–Dinamo(P) Jedinstvo(U)–Vizura Varadin–@elezni~ar(L) Crvenazvezda–Kolubara Dinamo(P)–Jedinstvo(U)

7. kolo (23-25. 11) TENT–Jedinstvo(SP) Kolubara–NISSpartak @elezni~ar(L)–C.zvezda Vizura–Varadin Dinamo–Jedinstvo(U)

8. kolo (31. 11-2. 12)

8. kolo (30. 11-2. 12)

Spartak(S)–Partizan Mladiradnik–Ribnica Spartak(Q)–Radni~ki(K) Crvenazvezda–@elezni~ar VojvodinaNSseme–\erdap

Jedinstvo(SP)–Jedinstvo(U) Varadin–Dinamo Crvenazvezda–Vizura NISSpartak–@elezni~ar(L) TENT–Kolubara

9. kolo (7-9. 12) \erdap–Spartak(S) @elezn.–VojvodinaNSseme Radni~ki(K)–Crvenazvezda Ribnica–Spartak(Q) Partizan–Mladiradnik

9. kolo (7-9. 12) Kolubara–Jedinstvo(SP) @elezni~ar(L)–TENT Vizura–NISSpartak Dinamo(P)–Crvenazvezda Jedinstvo(U)-Varadin

Miqkovi}:Jo{u`ivam uodbojci Biv{i kapiten odbojka{ke reprezentacije Srbije Ivan Miqkovi}ka`edaidaqeu`ivaigraju}iodbojkuidaneplaniradasepenzioni{e. - Igra}u onoliko koliko budem `elim. Jo{ uvek u`ivam u odbojci,zabavnomije,aizdravqemeslu`i.Ipostojiumeni velika `eqa, tako da ne vidim razlog za{to bih prestao. Svaki put kad iza|em na teren, dajemmaksimum. Ivan Miqkovi} igra tre}u sezonuuturskomFenerbah~eu. - U Turskoj se ose}am odli~no,imamzaistasjajneusloveza `ivot.Nemamrazlogadase`alim, jer klub ula`e sve vi{e

novca.Liganijenavisokomnivou,jerturskiigra~inemoguda gaprate. Miqkovi} se povukao iz reprezentacijeSrbijeposleosvajawa Evropskog prvenstva 2011. godine. -Ovegodinenijebilouspega, toseodnosinaOlimpijskeigre u Londonu. Posle 17 godina do{ao je jedan slabiji momenat i to je moralo da se dogodi pre ili kasnije. Sve ima svoje vreme.Iskrendabudem,nisamskoronigledaoigrena{eselekcije na Olimpijskim igrama. Za{to? Jednostavno nisam navikao-dodaoje33-godi{wiMiqkovi}.


18

SPORT

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik DANASPO^IWE4.PRVENSTVOSVETA ZAKADETEIJUNIORE

Svetskamladost uNovomSadu

Ko{arka{iOlimpijakosabranetitulu

DANASPO^IWENOVASEZONAUEVROLIGI

Olimpijakosbranitron Najja~e evropsko klupsko takmi~ewe u ko{arci po~iwe danas, utakmicama 1. kola u sve ~etiri grupe Evrolige. Ukupno 24 tima na Starom kontinentu krenu}e u lov na laskavu titulu, a Olimpijakos iz Atine ima}e ni malo jednostavan zadatak ukoliko tron `eli da odbrani. Ekonomska kriza koja mori Evropu i te kako se odrazila na sastave ko{arka{kih evroliga{a. Mo`da najve}e promene do`iveo je petostruki kontinentalni {ampion Panatinaikos, ekipa koju je posle 13 godina provedenih na klupi, napustio najtrofejniji trener Evrope @eqko Obradovi}. Bra}a Janakopulos morala su da drasti~no skre{u buxet tima, pa su PAO napustili i Majk Batist, Romejn Sato, Aleks Mari}, Stratos Perperoglu, Dejvis Logan, Jan Vujukas, Nik Kalates, Stiven Smit, Kostas Kajmakoglu i

Agrupa Himki (Rusija) Fenerbah~e (Turska) Kantu (Italija) Panatinikos (Gr~ka) Real ([panija) Olimpija (Slovenija) [arunas Jasikevi~ijus, dakle gotovo ~itav tim. Od starih snaga ostali su kapiten Dimitris Dijamantidis i Kostas Carcaris, a novi trener Argiris Pedulakis na okupu od poznatijih ko{arka{a ima neka-

Turawanin pre{aouMZT Talentovani srpski ko{arka{ Stefan Popovski Turawanin raskinuo je ugovor sa belgijskim Ostendeom i pre{ao je u ekipu MZT Skopqe, ~lana ABA lige. O~ekivana saradwa kona~no je ozvani~ena, budu}i da je Popovski Turawanin prethodna dva meseca trenirao sa makedonskim klubom. On je potpisao jednogodi{wi ugovor. Krilni igra~ srpske juniorske selekcije (19 godina, 204 cm) nekada je nastupao za FMP @eleznik, ali je 2011. odbio da potpi{e profesionalni ugovor i odlu~io da pre|e u Ostende. Tamo nije dobio veliku minuta`u, a budu}i da i ove sezone u belgijskom klubu nisu ozbiqnije ra~unali na wega, odlu~io je da potra`i novu sredinu. MZT Skopqe ove sezone debituje u ABA ligi i posle tri odigrana kola ima skor od dve pobede i jednog poraza.

da{weg igra~a Partizana Gabonca Stefona Lazmea, Hrvata Roka-Lenija Uki}a, Amerikance Majkla Bramosa, Endija Panka, Hiltona Armstronga i Dervina Ki~ena, Litvanca Jonasa Maciulisa i povratnika u Gr~ku, gorostasnog Sofoklisa Skorcanidisa. Te{ko je o~eki-

ci Anton Ponkra{ov, Viktor Hrjapa, Sa{a Kaun, Andrej Voroncevi~ i Evgenij Voronov. Po nama, ruski {ampion je mo`da i najve}i favorit za osvajawe Evrolige. Kao i uvek, Real iz Madrida ra~una na vrhunske igre, a zalog za takva o~ekivawa su imena

Danas AGRUPA - ISTABUL: Fenerbah~e - Himki (20:45), KANTU: Kantu - Olimpija (20.45) BGRUPA - [ALON: Elan - Prokom (20), MALAGA: Unikaha - Makabi (20). CGRUPA - KAUNAS: @algiris - Cedevita (18.45), ATINA: Olimpijakos - Kaha Laboral (20). DGRUPA - MOSKVA: CSKA - Lijetuvos Ritas (18).

Sutra AGRUPA - MADRID: Real - Panatinaikos (20.45). BGRUPA - SIJENA: Montepaski - Alba (20:45). CGRUPA - MILANO: Armani - Anadolu Efes (20.45) DGRUPA - ISTANBUL: Ve{ikta{ - Partizan (19)

Bgrupa Alba (Nema~ka) Prokom (Poqska) Elan [alon (Francuska) Makabi (Izrael) Montepaski (Italija) Unikaha ([panija) vati da }e zeleni biti konkurentni za sam vrh, ali da }e igrati zna~ajnu ulogu, gotovo je sigurno. [ampion Olimpijakos tako|e u sezonu ulazi s novim trenerom, po{to je na{eg Du{ana Ivkovi}a nasledio Georgios Barcokas. U timu nema vi{e ni na{eg Marka Ke{eqa (oti{ao u Valensiju), ali je okosnica tima ostala na okupu, pa }e crveno-bele iz Pireja opet predvoditi Visilis Spanulis i Georgios Prinetzis, pa Makedonac Pero Anti}, Amerikanci Ejsi Lou, Ri~ard Dorsi i Kajl Hajns i doma}i igra~i Sloukas, Mavroeidis, Papanikolau, Kacivelis...Opet Olimpijakos ima odli~an sastav i snovi navija~a ovog kluba da wihovi miqenici mogu da odbrane titulu {ampiona sigurno nisu bez osnova. Klub koji je pro{le godine pora`en u finalu od Pirejaca, ekipa CSKA, ponovo }e svom snagom napasti titulu. U D grupi, u kojoj }e igrati i Partizan, Moskovqani su najve}i favoriti, a garant vrhunskog kvaliteta armejaca su trenerpovratnik Etore Mesina, kao i na{i reprezentativci Milo{ Teodosi}, Nenad Krsti}, Vladimir Micov i Zoran Erceg, a onda i novoprido{li Amerkanci Aron Xekson, Soni Vims i starosedelac Dru Nikolas. Naravno, sliku o mo}noj ekipi zaokru`uju ruski reprezentativ-

Cgrupa Anadolu Efes (Turska) Kaha Laboral ([panija) Cedevita (Hrvatska) Armani (Italija) Olimpijakos (Gr~ka) @algiris (Litvanija) Amerikanaca Donteja Drejpera, Xejsija Kerola i Markusa Slotera, kao i Litvanca Pocijusa, {panske NBA zvezde Rudija Fernandeza, pa Felipea Rejesa, naturalizovanog [panca crnogorskog porekla Nikole Miroti}a, Slovenca Mirze Begi}a i Serhija Quqa.

jak tim koji }e sigurno i te kako kidisati ka tituli. Promene u sastavima, ali ne i u kvalitetu, do`iveli su Motepaski iz Sijene i Makabi, timovi koje niko ne sme da zaboravi kada govori o kandidatima za najvi{i plasman i obezbe|ivawe ulaznice za fajnal-for, koji se u maju 2013. godine odr`ava u Londonu. U `estokoj konkurenciji ponovo }e, kao i godinama unazad, biti i {ampion Srbije Partizan. I opet crno-bele malo ko vidi u drugoj fazi, s obzirom na to da igraju u te{koj grupi s CSKA-om, nema~kim Broseom, Barselonom, Be{ikta{om i Lijetuvos Ritasom. Povratnik na klupu Beogra|ana Du{ko Vujo{evi} sklopio je izuetno talentovanu ekipu, ~ija }e najve}a mana biti nedostatak iskustva u igrawu u ovakovoj, fantasti~noj konkurenciji.

Dgrupa Partizan (Srbija) Brose (Nema~ka) CSKA (Rusija) Barselona ([panija) Lijetuvos Ritas (Litvanija) Be{ikta{ (Turska) Prevo|eni neponovqivim navija~ima u Pioniru, igra~i na{eg prvaka poku{a}e ponovo da zadive Evropu. Doma}a mladost oli~ena u reprezentativcima Srbije u raznim kategorijama, predvo|ena kapitenom Vladimirom Lu~i}em i ne{to iskusnijima Draganom Milosavqe-

Barsaubedqivo pobedilaDalas U posledwoj utakmici izme|u evropskog i ameri~kog kluba ove godine Barselona je pobedila Dalas sa 99:85 (21:19, 21:21, 32:16, 25:29). Barselona je na svom parketu pobedila {ampiona NBA lige iz 2011. godine zahvaqu}i odli~noj igri iz u tre}oj ~etvrtini. Najefikasniji u pobedni~kom timu bili su Pit Majkl i Huan Karlos Navaro sa po 19 poena, dok je hrvatski reprezentativac Ante Tomi} ostvario dabl-dabl u~inak od 12 poena i 10 skokova. Pet i po minuta na terenu u dresu Barselone proveo je i talentovani 17-godi{wi hrvatski ko{arka{ Mario Hezowa. U timu iz Teksasa najefikasniji je bio Kris Kejman sa 15 poena (10 skokova). Iste snove sniva i Barselona koja je dopunila roster igra~ima koji su nedostajali treneru ]aviju Paskvalu. Iz Reala je do{ao Hrvat Ante Tomi}, vratio se i veteran Jasikevi~ijus, iz Crne Gore je stigao 20-godi{wi Marko Todorovi}, a tu si Brazilac Marseliwo Uertas, pa ve} legendarni Huan Karlos Navaro, Australijanci Nejtan Xavai i Xoe Ingles, Amerikanci Pit Majkl i Si Xej Valas, Slovenac Erazem Lorbek... Dakle, mo}an i

vi}em i Markom ^akarevi}em, a onda i jo{ prakti~no de~acima Nikolom Milutinovim, Bogdanom Bogdanovi}em, Danilom An|u{i}em, Dejanom Muslijem, \or|em Gagi}em, Francuzom Leom Vestermanom, Letoncem Davisom Bertansom , kao i Amerikancima Torijem Tomasom i Druom Gordonom, u~ini}e sve kako bi se {irom na{eg kontinenta s divqewem pri~alo o dostignu}ima srpskog tima. A.Predojevi}

Suncem obasjan Novi Sad do~ekao je mlade karatiste iz celog sveta, koji }e se od danas do nedeqe boriti za medaqe u velikoj sali SPC „Vojvodina�na ~etvrtom Prvenstvu sveta za kadete i juniore. Na tatami }e iza|i 1643 u~esnika iz 39 zemaqa, 60 federacija i 160 ekipa. Srpska Atina se posledwih meseci intenzivno pripremala za ovu veliku smotru, a {to je najva`nije da je velika dvorana u{minkana kako bi spremno do~ekali karate budu}nost iz celog sveta. U toku prethodna dva dana pristizali su u~esnici, a nije iskqu~eno da neka od reprezentacija doputuje i danas, na sam dan otvarawa {ampionata. Na{a zemqa organizovala je nekoliko ovakvih prvenstava i nema sumwe da u tome ima veliko iskustvo. Svi su uvereni da }e tako biti u Novom Sadu koji je bio doma}in Svetskog prvenstva 2002. i 2003. godine. No, navikli smo od na{ih mla|ih takmi~ara, kojih ima 430, da nas obraduju sa medaqama pa verujemo da }e tako

Danas 18.00: Sve~ano otvarawe

Sutra Od 9.00: Eliminacije (kate), kadeti i juniori

Subota Od 9-00: Eliminacije(borbe), kadeti i juniori

Nedeqa Od 9 do 17: finala, kadeti i juniori kate i borbe biti i u Novom Sadu. Me|u najve}e favorite za najzna~ajnije trofeje svakako treba ubrojiti mla|ane karatiste i karatistwkiwe iz Italije, Nema~ke, Rumunije, Engleska, Brazila ali i Srbije. Ne treba sumwati da }e Novosa|ani u naredna tri dana prisustvovali velikom sportskom doga|aju. Eliminaciona takmi~ewa po~iwu sutra u 10 ~asova, a sve~ano otvarawe zakazano je za za danas 18 ~asova. Ulaz je besplatan. M.Grbi}

PrijemkodIli}a iSvilara U okviru 4. svetskog prvenstva, u Gradskoj ku}i zamenik gradona~elnika Novog Sada Borko Ili} i Predrag Svilar ~lan gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu primili su delegacije Karate unije Srbije na ~elu sa predsednikom prof. Du{anom Da~i}em i selektor na{e reprezentacije Milenkom Ordagi}em. U delegaciji su bili i reprezentativci Radovan [imun i Aleks Cveteq. Delegacija je Ili}a i Svilara informisala o {ampionatu, a oni su na{im takmi~arima po`elili uspeh u borbama za medaqe.

LEGENDARNIGOLMANUPENZIJI

Ha{ekzavr{io karijeru Dominik Ha{ek, popularni Dominator, stavio je ta~ku na hokeja{ku karijeru. ^e{ki golman je tokom leta poku{ao da na|e anga`man u nekoj od ni`ih ameri~kih liga, ali mu to nije po{lo za rukom. - Razumem klubove koji nisu `eleli da potpi{u ugovor sa mnom. Moram da budem realan, imam 47 godina i cele pro{le sezone nisam igrao - kazao je Ha{ek. Ha{ek je u sezoni 2010/2011 igrao za moskovski Spartak, a posle toga je bio bez anga`mana.

- Potrebna mi je nova motivacija. Voleo bih da radim ne{to kreativno. Jedino {to sada znam je da ne}u ostati u hokeju. Ne zanima me da budem trener ili menaxer- naveo je on. Ha{ek je sa selekcijom ^e{ke osvojio olimpijsko zlato na Igrama u Naganu pre 14 godina, a sa ekipom Detroit red vingsa dva puta je bio prvak NHL lige. On je {est puta bio progla{avan za najboqeg golmana u NHL ligi, a dva puta je bio i najkorisniji igra~ tog takmi~ewa. Tokom karijere Ha{ek je jo{ igrao za Pardubice, Duklu, Bafalo i ^ikago.


kULTURA

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

19

ОТВОРЕН ФРАНКФУРТСКИСАЈАМСА 7.000ИЗЛАГАЧА

ВЕЋПОТРАДИЦИЈИСПОМИЊЕСЕМНОШТВОИМЕНАУТРЦИЗАПРЕСТИЖНОПРИЗНАЊЕ

Узнаку електронскекњиге

ДанасНобелованаграда закњижевност

На 64. Међународном сајму књига у Франкфурту, који је свечано отворен прексиноћ представиће се 7.300 излагача, из око 100земаља,међу којима је и Србија. Франкфуртски сајам књига,највећи на свету,ове године почиње у знаку електронске књиге, односно, дигиталног погледа у свет,али и лаког пада броја излагача у поређењу са претходним годинама.

Прошле године је на овом сајму било 7.384излагача,а 2010. године се у Франкфурту представило 7.539 излагача. До недеље,14.октобра,сајам ће бити отворен прво за трговце књигама, библиотекаре и пословну публику, а само последња два дана за широку публику,која ће имати прилику да од 13евра по улазници за групе веће од 20 људи,па до 38евра за породичну карту, на коју могу да уђу двоје одраслих и максимално троје деце млађе од 18 година, изблиза погледа књижевна достигнућа света. Београдска издавач Креативни центар наступиће седми пут самостално на овом сајму и то је један од ретких издавача из Ср-

бије који има сопствени штанд на Сајму књига у Франкфурту. Како је најављено из ове издавачке куће,као и претходних година њихов штанд биће место за размењивање искустава и утисака са бројним издавачима,као и за представљање новина из сопствене продукције. Сајам у Франкфурту прилика је и за сусрете са пословним партнерима с којима је Креатив-

ни центар остварио контакте на Међународном сајму књига за децу у Болоњи,на којем излаже већ 11година. Издања Креативног центра преведена су на више језика и објављена у двадесетак земаља, а најпродаванија књига је „Секс за почетнике„ која је преведена на више од двадесет језика. Земља у фокусу сајма је Нови Зеланд,који је послао 70писаца и 100уметника. На сајму,на коме ће бити око 3.000 манифестација, очекује се око 300.000 посетилаца.Тежиште овогодишњег сајма је е-књига,која постаје све конкурентнија класичној,штампаној књизи,а на сајму се очекује долазак око 1.000 светских аутора. (Танјуг)

Добитник Нобелове награде за књижевност биће познат данас у 13 сати по централноевропском времену, саопштила је шведска академија која већ по традицији држи у најстрожој тајности своје расправе о могућим добитницима.. Ниједан фаворит се није издвојио, али у данима који претходе саопштавањуименаовогодишњеглаурета бројна су нагађања ко би из света литературе могао да понесе овопрестижноодлучје. Књижевни кругови у Стокхолму сматрају да би овог пута награду могла да добије жена или неки аутор из Северне Америке.Од 108 добитника Нобелове награде за књижевност било је само 12жена, а нико из Северне Америке није добио награду од 1993.када је додељена америчкој списатељици Тони Морисон иако Шведска академија стално инсистира да пол, националностијезиккандидатанеутичу надоношењеконачнеодлуке. По мишљењу појединих зналаца највише шанси да добију ову

награду имају канадска ауторка кратких прича Алис Манро, њена земљакиња,песникињаЕнКарсон и египатска феминистичка књижевница Навал ел Садави. У протеклој деценији награђене су три жене-ЕлфридеЈелинек,Британка Дорис Лесинг и Немица Херта Милер. Други пак истичу да би 2012. могла да буде година једног Американца,амеђуименимакоја сенајвишеспомињусуДонДелило,ФилипРотиамеричкииндијанацНавароСкотМомадеј. „НемогућејезнатиилипогодитикакоАкадемијаразмишља”,казалајеуизјавизаАФПЛинаКалмтег, књижевни критичар шведског листа „Свенска дагбладет”, наводећи да су се свега два пута предвиђања стручњака поклопила саизборомакадемије-2004.када је Нобела освојила Аустријанка Елфриде Јелинек и 2008. када је добитник био француски писац Жан-МариГиставлеКлезио. , Нобелову награду за књижевност наизменично добијају неки

Признањекојетрајеод1901. НобеловунаградузакњижевностдодељујеШведскаакадемија,ао добитникуодлучујеНобеловкомитет,којичинетридопетчланова. Давне1901.године,кадајебиранпрвинобеловац,билоје25номинованихписаца.Данасбројкандидатапремашујецифруод200.Поправилима,овудугачкулистуНобеловкомитетсвакогаприласведена15 писаца.Докрајамаја,Академијисепредочинајужиизбородсамопет имена, а дела изабраних финалиста постају летња лектира чланова жирија.Већинаименаизнајужихизбораизранијихгодина,враћа се унајужиизбортекућегодине. Висинанаградеје10милионашведскихкруна(1,5милионадолара). Нагарадаћебитиуручена10.децембранасвечаностиуСтокхолму.

широј публици непознати аутори, ионикојисупопуларниичитани широмсвета. Једнаоднајпопуларнијих,британскакладионица„Ледброкс”поставилајенасвојуинтернет-страницулистусаименимакандидата којиимајунајвишешанси.Годинамавећ,добитникНобеловенаградезалитературузаистасеиналазио међу првих двадесетак са ове дуге кладионичарске листе. Прво место на тој кладионици има Харуки Мураками, велика јапанска нада, веома популаран и код нас захваљујући романима које објављује „Геопоетика”. Иза њега је Боб Дилан, легендарни амерички музичаркојијетрадиционалнона овом списку, али му се обично уочи проглашења добитника шансе смање.„Гардијан”јепренеоречипредставникакладионице,даје на Диланово име легло неколико уплата из Норвешке и Британије, одпо100фунти,штогајелансира-

лоусамврх. рећеместоимаКинез Мо Јан, кога су српски читаоци упозналиуиздању„Порталибриса”,закогакажудајекинескиодговор Францу Кафки.Четврто местодржиСејсНотебом,холандски писац,чијекњигекоднасобјављује „Архипелаг”,као и британски писацИјанМакјуан. Следеихвечитикандидати:Албанац Исмаил Кадаре, сиријски и јужнокорејски песници Адонис и КоУн,ИталијанкаДачијаМараини, па Американци Филип Рот и Кормак Макарти, Израелац Амос Оз, британскидрамскиписациоскаровацТомСтопард,којијеписаосценарио и за најновију верзију Ане Карењине. Књижевни аналитичари,ипак,неверујуда„Нобел”може поново да се нађе у рукама једног британског драмског писца, само седам година после Харолда Пинтера. ПрошлегодинеНовеловунаградуједобио шведскипесникТомасТранстремер. К. Р.

ВЕЧЕРАСУНОВОСАДСКОЈ„АРЕНИ”

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ АП ВОЈВОДИНЕ СЛАВИШАГРУЈИЋУПОСЕТИСНП

Премијера домаћег филма „Лед”

Позориштекаостуб културе

Новосадска премијера играног филма „Лед„,у режији Јелене Бајић-Јочић, по сценарију Радоша Бајића,биће приређена вечерасу биоскопу „Арена синеплекс“. Филм је снимљен по мотивима Бајићеве монодраме „Лед„, о догађајима у једном српском сео-

ском домаћинству седамдесетих година 20. века, а главне улоге играју Велимир Бата Живојиновић,Олга Одановић,Нела Михаиловић и Момчило Оташевић. Редитељка,којој је ово деби,изјавила је Танјугу да је желела да у свом првом филму направи запис једног прошлог времена и врлина које су данас запостављене. У основи драмског заплета, који је смештен у епоху лажног благостања Југославије у последњој деценији Титовог живота, у шумадијском селу Радомиље живи 20-годишњи сељак Миливоје (Момчило Оташевић), са мајком Станом (Нела Михаиловић), деда Животијем (Бата Живојиновић) и бабом Саветом (ОлгаОдановић). Коб и слутња трагичне погибије његовог оца у мајдану, десет година раније, кад је Миливоје био дечак, раздире га и прогања. Прикривена љубав његове мајке са гастарбајтером Мирославом (Ненад Јездић),чија је кућа у долини преко брда, појачава драматику и неизве-

сност његовог превртања по прошлости -како је изгубио живот његов отац.У вртлогу личних траума, борби и недостатка самопоуздања, у предаху,у лепоти и радости изненадне љубавне аванатуре, када му у кућу долази девојка из другог света (Биљана Мишић), медицинска сестра из града,слободних назора и либералног схватања живота -Миливоју изненада умире баба Стана.Поновни губитак у његовој породици је нова резигнација и ново посустајање за надама и сновима о бољем животу.Поврх свега, када са деда Животијем и мајком одлази у жетву, да покупи летину са њиве која му је као никада родила,изненадна олуја и крупан град потпуно униште усеве. У ауторском тиму су сценариста Радош Бајић,директор фотографије Предраг Јочић, монтажер Стеван Марић, композитор Александар Сања Илић, сценограф Јасна Драговић... Филм је снимљен у продукцији куће „Контраст Студиос„ из Београда и фирме „M.A.M.M.A. Production„из Шведске,у сарадњи са Радио-телевизијом Србије.

ПО21.ПУТУБЕОГРАДУ

Фестивалетнолошкогфилма Међународни фестивал етнолошког филма kojиобележава 21.годину постојања отвара се данас у Београдуитрајаће до 15.октобра у кино-сали Етнографског музеја. Као и сваке године, на Фестивалу ће бити представљена најновија светска продукција етнолошких и антрополошких филма. Филмови ће се,према пропозицијама Фестивала,такмичити за четири награде: Гран при Драгослав Антонијевић за најбољи филм Фестивала,најбољи домаћи филм, најбољи страни и најбољи студентски филм. Селекциона комисија (Анита Панић, ТВ аутор и документариста, Гордана Симоновић-Вељковић, редитељка и мр Милош Матић, антрополог)погледала је 88филмова

из 25земаља,од тога 22филма домаће продукције, 9 студентских филмова и 55 филмова иностране продукције. Према њиховом мишљењу велики број приспелих филмова се може сврстати у антрополошке филмове који описују политички контекст времена у коме живимо иимају ангажовани карактер у смислу борбе за људска права. Доста је филмова са социјалном тематиком. Проблем емиграције, политичког егзила, проблема геј популације у срединама са изразитом религиозном традицијом и незаштићене деце у афричким земљама честе су теме филмова. Домаћа продукција једним делом тежи подражавању традицијске културе, док, с друге стране, тежи

етнографском приказу реалне културе. Сличне тенденције уочавају се и у продукцији земаља у региону. Инострани филмови су тематски и садржајно веома разнолики, што је и разумљиво с обзиром на још увек присутан културни диверзитет култура света. Селекциона комисија је одлучила да у конкуренцију уврсти три домаћа и 17 страних филмова,а у информативну секцију шест домаћих и 9страних филмова..На програму ће бити и 11студентских филмова.У оквиру специјални програм Фестивала под називом Поезија свадбених ритуала – свадбени обичајуи етничких група и племена у Ирану биће приказано шест филмова изразите лепоте и колорита.

Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, са помоћником покрајинског секретара за правне и материјално-финансијске послове Бошком Барошем и помоћником покрајинског секретара за савременууметничкупродукцијуимеђурегионалну сарадњу Драганом

дини,нагласившидаћесеовогодишња позоришна сезона отворитисачетиридрамскепремијере, са чиме се може похвалити врломалопозориштаунашојдржави. У питању су драмске копродукције,сачлановима ансамбала различитихпозоришта, очекујемоипозитивнереакцијекако публике,такоикритикеиуједно

Срећковим,биоупрвојзваничној посетиСрпскомнародномпозоришту где је разговарао са управником СНП Александром Милосављевићем ируководећим тимнајстаријегнационалногтеатра. Управник Милосављевић упознао је ресорног секретара о актуелнимдешавањимаунајстаријемнационалномтеатрууВојво-

сматрамодатоијестебудућност позоришта уопште. Милосављевић је информисао секретара Грујићаиотекућимпроблемима везанимзареализацијунеколико пројеката, које је требало д�� финансира републичко Министарствозакултуру,алијетоучинило само једним малим делом. Упознао га је и са усаглашавањем

предстојећих систематизација у позоришту,каои одаљимплановима везаним за опремање овог театра,којијеусуштинипроменио свој унутрашњи изглед реконструкцијом и адаптацијом, алинедостајеквалитетнасценска расветаизвучнаопрема ПотпредседникСлавишаГрујић истакао је велики значај Српског народног позоришта какоуВојводини,тако ишире,јероваинституција јесте стуб културе и као таква све ресорне државне институцијеоњојморају дабринуидајеподржавају. Овогодишњи репертоарјевеомабогатисадржајанизато оноправдавадобијена средства.Кадајеупитању неопходна сценска расвета и опремањетехникејасноједа се о томе може разговаратитеккадаседонесеипокрајинскибуџетза2013. и на основу расположивих средстававидеколикосеможепомоћи. Осимтога,веомајеважно,дасви заједно ми као оснивачи и ви као носиоцитеатарскогживотауВојводинитребаштовишедапромовишемопозоришнукултурунесамокоднас,већиизваннашихграница,рекаојеГрујић.

Преминуо вајар Коста Богдановић Вајар и теоретичар уметности Коста Богдановић, један од најзначајнијих чланова Удружења ликовних уметника Србије,преминуо је у Београду. Рођен је1930. у селу Осијеку код Сарајева. Завршио је Филозофски факултет,група за историју уметности1962,а истовремено је од 1958.до 1961.учио вајарство у атељеу Сретена Стојановића. У Музеју савремене уметности у Београду радио је као кустос, музејски саветник и као директор (1985/87).У истом музеју основао Центар за визуелну културу 1974. Предавао је на Академији ликовних уметности у Сарајеву,Академији уметности у Бања Луци и Академији у Новом Саду предмет Визуелна

култура у коме је сабрао своје вишедеценијско истраживање,уобличено у нову научну дисциплину. Био јечлан УЛУС-а од1961.Имао је самосталне изложбе у Београду,Грацу,Бечу,Нишу,Љубљани, Зеници, Сарајеву, Новом Саду, Шапцу, Бару, Никшићу, Апатину, Панчеву, Краљеву, Крушевцу, Олбанију (САД).Добитник је више значајних награда. Његове скулптуре у слободном простору реализоване су у бројним градовима некадашње Југославије:Јаловик,Сплит,Зеница,Кикинда,Апатин, Панчево, Београд.Богдановићева дела се налазе у бројним уметничким збиркама музеја и галерија каоиуприватним збиркама.


20

svet

~etvrtak11.oktobar2012.

RUSIJA

dnevnik

LIBIJA

Ve{alaza Gadafijevogsina?

Oslobo|enajedna ~lanica„Pusirajota” MOSKVA: Moskovski apelacionisudoslobodiojeju~ejednu od tri ~lanice ruske pank grupe „Pusirajot”,apotvrdiodvogodi-

verskemr`we”,po{tosuumartu ucrkviuMoskviizvelepankmolitvu „Bogorodice oslobodi nas Putina”.

^lanicegrupezavremesu|ewa

{we zatvorske kazne za ostale dve.Nade`daTolokowikova(22), JekaterinaSamucevi~(30)iMarija Aqehina (24) osu|ene su 17. avgusta na po dve godine zatvora zbog„huliganstva”i„podsticawa

Predsednica apelacionog suda nalo`ilajedaseodmahoslobodi Jekaterina Samu~evi~, ~ija kazna zatvora je preina~ena u uslovnu kaznu,adakaznezadrugedve~laniceostanunepromewene.^lani-

cegrupebilesuprisutneusuduu Moskvi, sedele su iza staklenog zidaizasvojihadvokata. One su ju~e u sudu iznele argument da je wihov performans u glavnojcrkviuMoskviufebrau- rubiopoliti~keprirodeidase nijeradiloonapadunaveru.Sudijajeodlu~iladapresudazaJekaterinu Samucevi~ treba da bude preina~enauuslovnukaznu,jersu wu ~uvari izbacili iz crkve pre nego{tojemogladau~estvujeuizvo|ewuperformansa. @albeni postupak po~eo je 1. oktobra,alijeodlo`enza10.oktobar po{to je jedna od osu|enih, JekaterinaSamucevi~,objavilada jepromenilaadvokate,zbogneslagawaswihovomlinijomodbrane. Slu~ajgrupe„Pusirajot”podelio je rusko dru{tvo i izazvao osudu{iromsveta.^lanicegrupe dobilesubrojnepodr{keizinostranstva.

TRIPOLI: Nema sumwe da bisinMoameraGadafija,Saif elIslam,dobiosmrtnukaznui bioobe{enkadabimusesudilo uLibiji,reklajewegovadvokat u Me|unarodnom krivi~nom suduuHagu. „Iako libijska vlada okoli{akadajeupitawuovatema,nemasumwedabigospodinGadafi bioobe{enakobibioosu|enu Libiji”, rekla je advokat MelindaTejloruraspraviotome gdeSaifutrebasuditi. Dok MKS `eli da Saifu, jedinom sinu ubijenog libijskog liderakojisenalaziupritvoru,sudiuHagu,libijskepostrevolucionarnevlastiinsistiraju na tome da mu treba suditi u domovini. Libijski advokati sudijama su ju~e rekli da Libija ima dovoqno dokaza da optu`i Saifa za zlo~ine protiv ~ove~nosti

SaifalIslamGadafi

koji su po~iweni kada su Gadafiiwemulojalnipro{legodinepoku{alidaugu{erevoluciju,navodiAFP. Ali oni su priznali da je to komplikovanprocesidajeLibiji potrebno vi{e vremena, iako je privr`ena fer su|ewu. Tejlorova, koja je ~lanica kancelarijeodbraneMKS,reklaje da je Gadafijevo pravo na fer

[PANIJA

TURSKAUPOZORAVASIRIJU

UKRATKO

Odgovornagranatirawe ve}omsilom

Ubijeni policajci KABUL:Ueksplozijibombe, koju su talibani postavili poredputaumestuNadAli,najuguAvganistana,uni{tenojepolicijsko vozilo i poginulo je {est policajaca. „Eksplodirala je bomba postavqena pored puta. Ona je pogodila policijsko vozilo i poginulo je {est policajaca,me|ukojimaijedan komandant. Bombu su postavili talibani”, izjavio je Muhamed Ibrahim, {ef distrikta Nad AliuprovincijiHelmand. On je rekao da je bomba{ki napad osveta za nedavne operacije avganistanske policije protiv talibanskih pobuwenika koji od 2011. poku{avaju da svrgnuvladu,prenosiAFP.

ISTANBUL:Turskevojnevlastiupozorilesuju~eda}eodgovoriti ve}om silom ukoliko se nastavigranatiraweprekogranice iz Sirije. [ef turskog general{tabageneralNexetOzelrekaojedasuoni„odgovaralidosada,aliakosenapadinastaveda}e odgovoriti ve}om silom”. Turske oru`anesnagesuproteklihnedeqa odgovarale na pu{~anu i topovskuvatruprekogranicesaSirijom. General Nexad je ju~e bio u obilaskutrupadu`dobroutvr|enoggrani~nogregiona,gdejeproteklihdanapaoizvestanbrojgranata iz Sirije, {to je dovelo do zabrinutostidabimoglodado|e

Uspe{no operisana

do eskalacije sirijskog sukoba. Posle smrtonosnog bombardovawa mesta Ak~akalea pro{le srede, turski parlament jeodobrioupotrebu vojne sile protiv nekada{weg saveznikaSirije. Premije Rexep Tajip je tako|e upozorio Damask TurskivojnivrhnagranicisaSirijom daneisprobavastrpqeweTurske diniceuIdlib,strate{kigradu iporu~iodaAnkarane}etoleri- severoisto~nojprovinciji,nakon satitakveakte. {to su ga zauzeli pobuwenici Agencijesuju~ejaviledasusi- presecaju}i time put ka trgovinrijske vlasti poslali dodatne je- skomcentruAlepu.

Osu|enpomo}nik predsednikaBrazila

ISLAM AB AD: Pakistanskoj aktivistkiwi Malali Jusafzai(14),kojusuju~etalibani upucali u glavu prilikom ulaskau{kolskiautobus,uspe{no je ju~e  ujutro izva|en metak. Tinejxerka, koja se bori za prava devoj~ica na {kolovawe, nalaziseustabilnomstawunakonoperacijeizvedeneubolnici u Pe{avaru. Malala je pogo|enauglavukadajekrenula ku}i iz {kole u Mingori, a u napadu su rawene jo{ dve wene drugarice. Napadjeizazvaoosude{irom sveta. Ameri~ki Stejt department napad je ozna~io kao varvarskiikukavi~ki.

BRAZILIJA: Vrhovni sud u Brazilu proglasio je tri pomo}nika biv{eg predsednika BrazilaLui{aIwasijaLuledaSilvekrivim zakorupcijuzbogkupovineglasovauKongresu. [estodukupno10sudijaproglasilojebiv{eg {efaLulinekancelarije@ozeaDirseuakrivimzakupovinuglasovauKongresuuperiodu od2002.do2005.godinezavremeprvogmandata biv{egpredsednika,izjaviojeportparolsuda. Zakorupcijusuosu|eniiliderLulineRadni~ke partije koja je tada bila vladaju}a stranka,biv{igerilac@oze@ewuiwo,kaoi ministarfinansijauLulinojtada{wojvladi Delubio [uare{. Oni se nalaze me|u 37 biv-

{ih ministara, poslanika, biznismena i bankara kojima Vrhovni sud sudi zbog skandala poznatogpodnazivom„Mensalao”(velikemese~ne isplate). Od po~etka su|ewa u avgustu ve}je30optu`enihprogla{enokrivim,navodiAFP.SudijesurekledasuDirseu,@ewuiwo i [uare{ davali novac poslanicima kako bi „na nezakonit na~in obezbedili podr{kudrugihpoliti~kihpartijazaformirawe vladaju}ekoalicije”. Kupovinapoliti~kepodr{keuKongresuje uobi~ajenapraksauBraziluiodbranajetvrdila da je nelegalni ra~un kori{}en samo za pokrivawetro{kovakampawe.

su|ewe prekr{eno dok se nalaziuizolacijiumestu Zitan, na severozapadu Libije,gdegadr`eodhap{ewau19.novembra. MKS je izdao nalog za hap{eweSaifa(40)iGadafijevogbiv{egglavnog {pijuna Abdulaha el Senusija(63)ujunu2011. godine zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti po~iwenih u poku{ajugu{ewapobuneu kojoj je okon~ana Gadafijevavladavinaduga~etiridecenije. Me|utim, MKS ima samo dopunskujurisdikcijuuodnosuna doma}e sudove i mo`e da deluje iskqu~ivokadadr`ava~lanica ne`eliilinemo`etodau~ini. Nije preciziran datum do kojeg sudije treba da donesu odlukuotomegde}esesuditiGadafijevomsinu.

Blokadareferenduma oKataloniji MADRID: [panski parlament blokirao je odr`avawe referenduma o nezavisnosti severne{panskepokrajineKatalonije, u kojoj, prema procenama, vi{e od polovine Katalonaca`elinezavisnudr`avu. Protiv predloga katalonske Nacionalisti~kepartijeECR o odr`avawu referenduma u utorak su glasali poslanici vladaju}e konzervative partije, kao i opoziciona socijalisti~ke partije PSOE i male partije desnog centra UPyD, preneojeEUObserver. Tojenajnovijikorakudugoj borbiizme|uBarseloneiMadrida, usred duboke ekonomske krize koja potresa [paniju.

Katalonija, ~ija je ekonomija ve}aodekonomijePortugalije, ~ini jednu petinu {panske privrede. Me|utim, i ta pokrajina sa sedam miliona stanovnika je pritisnuta brojnim merama {tedwe i ekonomskom krizom. Lider pokrajine Artur Mas predlo`iojedaKatalonijadobije pravo za podizawe sopstvenihporeza,tvrde}idawegova pokrajina daje daleko vi{eostalimdelovima[panije, nego {to dobija zauzvrat. Me|utim, taj wegov predlog je 20. septembra odbio {panski premijerMarijanoRahoj,uzobrazlo`ewe da je protivan ustavu zemqe.

ITALIJA

Kupioglasove odmafije MILANO:Italijanskapolicija uhapsila je jednog od gradskih~elnikaMilanazbog optu`be da je sara|ivao s mafijom kako bi dobio glasove za lokalni parlament Naime, komesar za stambena pitawa gradske vlade Milana Domeniko Zambeti tereti se da je mafiji platio 200.000 evra u zamenu za 4.000 glasova na lokalnimizborima2010. Wegovo hap{ewe je posledwi u nizu sli~nih u bogatoj ital ij ans koj pok rajn i Lombardija, gde je desetak javnih

funkcionera od nedavno pod istragomzakorupcijuidruge malverzacije,prenelajeagencijaAP. KupovinomglasovaZambeti jeobezbedioizbornupobedu,a mafija{ki klan „Ndrangeta” je dob io mog u}n ost da ima „svog ~oveka” u vlasti grada Milana. Mafija{ki kan „Ndrangeta” prisutan je na jugu Kalabrije, ali u posledwih nekolikogodinaseinfiltriraou politi~ke i finansijske izvoremo}iuMilanu.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI BARAKOBAMA PredsednikSADBarakObamavodisa~etiri odsto u odnosu na svog rivala Mita Romnija u Ohaju, jednoj od neopredeqenih dr`ava od kojih zavisiishodizbora.Premaistra`ivawuSi-EnEn-a,sprovedenomod5.do8.oktobra,zaObamubi danasglasalo51odstobira~a,azaRomnija47odsto.Ohajodaje18elektorskihglasovaprilikom izborapredsednika.

YIMISAVIL Britanskapolicijaistra`ujenavodedajepokojnivoditeqBi-Bi-Sija,kojiimaitituluser, Ximi Savil, zlostavqao na desetine devoj~ica. NadgrobnispomenikSavilubi}eukloweniuni{tennazahtevporodice.Policijajeobjavilada jezasadaprikupilaosamoptu`bi-dvezasilovawei{estzaseksualnonapastvovaweidabiukupanbrojSavilovih`rtavamogaobiti~ak30.

FRANSOAOLAND Francuski predsednik Fransoa Oland zalo`io se za ukidawe doma}ih zadataka |acima. „Doma}izadacibitrebalodaseradeu{koli,a ne kod ku}e”. Oland je kazao da bi se tako dale podjednake {anse svim |acima, jer neki nemaju dovoqnupodr{kukodku}e.Ovomizjavomfrancuskipredsednikjenajverovatnijeosvojiosrca nahiqadebudu}ihglasa~a,smatraAFP.

NobelovanagradazahemijuAmerikancima STOKHOLM: AmerikanciRobertLefkovic iBrajanKobilka dobitnici su ovogodi{we Nobelove nagrade za hemiju za prou~avaweproteinakojiomogu}avaju}elijamateladaodgovore na signale spoqa, saop{tila je [vedska kraqevska akademija nauka. Dvojica nau~nika su presti`no priznawe, vredno osam miliona {vedskih kruna(1,2milionadolara),dobilizarad„Gproteinspregnutih receptora”, prenosi agencijaAP. Gotovopolovinasvihlekova deluju upravo na te receptore, takodaseo~ekujeda}esaznawa do kojih su Lefkovic i Kobilka do{li, pomo}i drugim nau~nicimadaprona|ujo{boqelekove. Progla{avawe imena ovogodi{wih laureata po~elo je u ponedeqak dodelom nagrade za medicinu za rad na mati~nim

}elijama,pionirimautojoblasti Britancu Xonu Gurdonu i Japancu[inijuJamanaki,ana-

stavqeno je prekju~e dodelom priznawa za fiziku Francuzu Ser`u Aro{u i Amerikancu

Dejvidu Vajnlendu za rad o kvantnojoptici. Nobelova nagrada za kwi`evnostbi}edodeqenadanas,11.oktobra, dobitnik Nobelove nagradezamirbi}epoznat12.oktobra, a za ekonomiju 15. oktobra.

[vedskakraqevska akademijanauka nagradilarad „Gprotein spregnutihreceptora” RobertaLefkovica iBrajanaKobilka

RobertLefkovic iBrajanKobilka

Presti`ne nagrade, ~iji je osniva~ {vedski industrijalc AlfredNobel,prviputsudodeqene1901.godine.Svenagrade bi}e uru~ene 10. decembra, na godi{wicu smrti Alfreda Nobela.


BALkAn

dnevnik

NOVIZAHTEVIZAGREBUIZBRISELA

Hrvatskojdeset zadatakaod Evropskekomisije BRISEL: Evropska komisija identifikovala je deset zadataka koje bi Zagreb morao da ispuni pre pristupawa Uniji, re~eno ju~e u Briselu na predstavqawu izve{taja EK Evropski komesar za pro{irewe [tefan File istakao je da bi Hrvatska morala da usmeri „poja~anu pa`wu” kako bi dovr{ila pripreme na vreme - da bi to bilo konstatovano u zavr{nom izve{taju o monitoringu koji }e EK predstaviti u prole}e 2013. Deset zadataka odnose se na podru~ja koja pokrivaju tri poglavqa - Tr`i{no takmi~ewe, Pravosu|e i temeqna prava i Pravda, sloboda i bezbednost. Hrvatska bi, kad je re~ o restruktirisawu brodogradwe, trebalo da sprovede potpisivawe privatizacionog ugovora za splitsko brodogradili{te „Brodosplit”, da preduzme mere kako bi se na{lo odr`ivo re{ewe za rije~ko brodogradili{te i brodogradili{te „Brodotrogir”.

we sudskih odluka, uspostavqawe komisije za sukob interesa i novi zakon o pravu na pristup informacijama. Hrvatska bi trebalo da usvoji zakonske akte kojima bi se obezbedilo sprovo|ewe zakona o policiji; dovr{ewe izgradwe gra-

„Frankfurteralgamajnecajtung”pi{edaHrvatska neispuwavauslovezapunopravno~lanstvouEU, aposlediceneispuwavawauslovasumere kojeidusvedoodga|awadatumaulaskauEU Tako|e, EK tra`i ja~awe efikasnosti pravosu|a i smawivawe broja zaostalih sudskih predmeta, prihvatawe zakona kako bi se obezbedilo sprovo|e-

ni~nih prelaza na koridoru kod Neuma u BiH koji spaja Dubrovnik s ostatkom Hrvatske, zapo{qavawe grani~nih policajaca prema ciqanom broju za 2012,

dovr{avawe i usvajawe strategije o migracijama, kao i ja~awe kapaciteta za prevo|ewe i reviziju pravne tekovine - kako bi se taj zadataj ispunio do dana ulaska u EU. Zanimqivo je da ju~era{wi „Frankfurter algamajne cajtung” pi{e da Hrvatska ne ispuwava uslove za punopravno ~lanstvo u EU, a da su posledica neispuwavawa uslova mogu}e mere koje idu od uvo|ewa monitoringa Hrvatske i nakon ulaska u EU pa sve do odga|awa datuma ulaska. Frankfurtski list pi{e da se najve}i nedostaci koje Hrvatska treba da otkloni pre nego {to u|e u Uniju odnose na stawe u dr`avnoj upravi, koja „nije u dovoqnoj meri sposobna primeniti pravne norme EU, a problemi su i neefikasno i sporo sudstvo, nedovoqno za{ti}ene granice kao i nere{eni probleme u podru~ju brodogradwe”. List se poziva na diplomatske izvore u Briselu koji govore o mogu}im merama koje EK mo`e predlo`iti Savetu Evropske unije, a koje imaju opseg od monitoringa nakon ulaska u EU pa sve do odga|awa datuma ulaska, iako se o zadwoj opciji ne razmi{qa. (Tanjug)

~etvrtak11.oktobar2012.

GR^KA

Nasuduzbognema~ke kancelarke ATINA: Gr~ko javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nice za niz prekr{aja i kriminalnih dela protiv 24 demonstranta, uhap{enih na protestima protiv posete Angele Merkel. Optu`be obuhvataju i poku{aj nano{ewa te{kih telesnih povreda pripadnicima policije, reme}ewe mira no{ewem maski, opirawe hap{ewu, poku{aj osloba|awa zatvorenika, nelegalno no{ewe oru`ja i neizazvano nano{ewe uvreda, prenela je agencija ANA. Svih 24-oro privedenih ispita}e sudija za prekr{aje. Oko 30.000 qudi protestovalo je u Atini zbog posete nema~ke kancelarke, a mawe demonstracije odr`ane su i u Solunu. Grci su se oglu{ili o zabranu okupqawa i okupili ispred zgrade parlamenta pred dolazak Merkelove, liderke privredno najja~e zemqe u Evropi koja

se smatra pokreta~em strogih mera {tedwe nametnutih Gr~koj, u zamenu za preko potrebnu me|unarodnu pomo} za izlazak iz krize.

PRIBLI@AVAWEBiHEVROPSKOJUNIJI

Ograni~ennapredak, rezultati dalekoodo~ekivawa BRISEL: Evropska komisija je u Strategiji pro{irewa ocenila da je u Bosni i Hercegovini „ostvaren ograni~en napredak u dostizawu politi~kih me-

cionalni okvir nepostoje}i”, smatra Komisija. Nagla{eno je da je ispuwavawe uslova za stupawe na snagu Sporazuma o stabilizaciji

EVROPSKAKOMISIJAOCRNOJGORI

Posebanmonitoring idubinskosnimawe BRISEL: Evropska komisija neophodno osigurati ve}u efikau izve{taju o napretku Crne Gosnost i nezavisnost sudstva, jer re zakqu~ila da treba da poja~a EU `eli da vidi konkretne reborbu protiv kriminala i kozultate na tom poqu. rupcije i da }e biti pod posebPohvaqeno je ukqu~ivawa cinim monitoringom. Evropski vilnog sektora u proces pregovakomesar za pro{irewe [tefan rawa sa EU, naro~ito nevladiFile kazao je da }e Crna Gora nih organizacija u sastav radnih morati da poka`e merqive regrupa, ali se ukazuje da je u pitazultate u oblasti vladavine prawu zahtevan proces, zbog ~ega je va, a posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. On je u Briselu, predstavqaju}i izve{taj o Crnoj Gori, rekao da je po~elo „dubinsko snimawe” poglavqa 23. i 24. koja se odnose na pravosu|e i vladavinu prava, odnosno u oblastima sa kojima Evropska unija (EU) po~iwe pristupne pregovore sa Podgoricom U izve{taju EK kao glavne smernice za Crnu Goru potencirani su ja~awe borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, proaktivno u~e{}e Brisel institucija na svim nivoima - od neophodno dodatno oja~ati preistra`nih do onih koji donose govara~ku strukturu. U delu koji presude, kao i ja~awe kapaciteta se odnosi na zakonodavstvo, oceza pregovore sa EU. Brisel o~ewuje se da je ostvaren izvestan kuje da }e u borbi protiv korupnapredak u ja~awu sposobnosti za cije i organizovanog kriminala preuzimawe obaveza koje proisistrage biti sprovedene na svim ti~u iz ~lanstva u EU, ali je nanivoima i presude donesene. Uz predak ograni~en u oblastima to je, isti~e se u izve{taju EK, kao {to su sloboda kretawa rad-

ne snage i kapitala, bezbednost hrane, ekologija i mnoge druge. Ograni~eni administrativni kapaciteti Crne Gore predstavqaju izazov u mnogim oblastima i moraju se oja~ati kako bi se obezbedilo efikasno sporovo|ewe zakonodavstva EU, navodi se u dokumentu EK. Ukazuje se na probleme s kojima se suo~ava crno-

Sarajevo

rila” na putu ka EU. EK je ocenila da je ostvaren ograni~en napredak i u uspostavqawu delatnih, usagla{enih i postojanih ustanova vlasti. U zakqu~cima i preporukama ovog dokumenta, koji je u Evropskom parlamentu u Briselu obrazlo`io evropski komesar [tefan File, podvla~i se da je BiH nastavila da se konstruktivno anga`uje u Strukturnom dijalogu s EU o pravosu|u. Nagla{eno je, me|utim, „`aqewe” zbog toga {to su rezultati u dijalogu o procesu pribli`avawa BiH EU „daleko od o~ekivawa”. „I daqe nema zajedni~kog vi|ewa politi~kih predstavnika kuda bi trebalo da se sveukupno kre}e ta zemqa i koja bi bila wena budu}nost, dok je institu-

Evropska komisija je dodala da }e i daqe ulagati napore za napredak u BiH, ali je predo~ila da „vo|e te zemqe moraju da iska`u politi~ku voqu za postizawe jedinstvenog stava oko opipqivih akcija u prilog evropskim te`wama te zemqe i wenih gra|ana”. U dokumentu EK je upozoreno da „sporovi oko me|uetni~kih pitawa ili statusa, naro~ito u BiH i na Kosovu, i daqe ugro`avaju delovawe institucija, ko~e proce{ reformi, katkad i sa {irim regionalnim posledicama”. Evropska komisija podvla~i da je formirawem nove vlade BiH i usvajawem dva kqu~na evropska zakona do{lo do pomaka u evrointegraciji, „ali je politi~ki konsenzus izgubqen i do{lo je do zastoja u

Sme|unarodnogsistemavlasti kadoma}em Izvr{no telo EU podvla~i da su „daqi zna~ajni napori nu`ni kako bi se ispunili uslovi da zemqa pre|e s me|unarodnog sistema vlasti i bezbednosti na zemqu s doma}im ustanovama i vla{}u, uz puno preuzimawe doma}e odgovornosti za politi~ki i zakonodavni proces”. A to je, podvla~i EK, uslov da BiH „mo`e ra~unati na to da ostvari te`wu da postane ~lanica EU„.

i pridru`ivawu BiH-EU od pre sud ne i pr ven stve ne va `nosti, kao i „uspostavqawe de lo tvor nog me ha ni zma usa gla{avawa raznih ravni vlasti kako bi zemqa mogla jednim glasom govoriti o stvarima vezanim za EU”.

sprovo|ewu programa za EU”. BiH je, kako se navodi, „ostvarila samo ograni~en napredak ka ispuwavawu politi~kih merila” za evropsku integraciju, „uz mali pomak ka uspostavqawu delotvornijih, usagla{enijih i odr`ivijih institucionalnih struktura”.

UKRATKO Eksplozije naGrbavici

gorska privreda, uz ocenu da je zbog strukturalnih problema crnogorske ekonomije i krhkog me|unarodnog finansijskog okru`ewa, oporavak ekonomije Crne Gore u opasnosti. Pristupni pregovori Crne Gore sa EU zvani~no su otvoreni 29. juna.

AlbanijistatuskandidatazaEU BRIS EL: Ko me sar EU za pro {i re we [tefan File preporu~io je ju~e da se Albaniji odobri status kandidata za pridru`ivawe EU, po{to je „u~inila zna~ajan napredak”. Evropska komisija smatra da Albaniji treba odobriti status kandidata za EU”, rekao je File predstavqaju}i ovogodi{wi izve{taj EK o napretku dr`ava koje te`e ~lanstvu u Uniji. File je, na sastanku Odbora za spoqne poslove Evropskog parlamenta, naveo da, iako je Al-

21

banija ostvarila znatan napredak u nekoliko zna~ajnih reformi, potrebni su i zna~ajni politi~ki dogovori. „Albanija je ostvarila zna~ajan napredak, ali zna~ajniji politi~ki dogovori trebalo bi da budu postignuti. Uspeh je postignut u mnogim zna~ajnim reformama. S obzirom na sve ove ~iwenice, EK preporu~uje da Savet odobri Albaniji statusa kandidata, pod uslovom da druge reforme budu sprovedene, ukqu~uju}i pravosu|e i reforme parlamenta”, rekao je File.

SARAJEVO: U sarajevskom nasequ Grbavica ju~e ujutro oko 3.15, u Grbavi~koj ulici eksplodirale su dve bombe, dok se tra}a nije aktivirala, rekli su za portal „Klix.ba” pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Kantona Sarajevo. Bombe su eksplodirale u parku izme|u zgrada, a o{te}eni su parkirani automobili i obli`wa stambena zgrada. Pripadnici MUP blokirali su {ire podru~je oko parka. Policija jo{ nema informacije o motivu i po~iniocima, a u toku je uvi|aj.

Lekonovi predsednik Sabora ZAGREB: Hrvatski sabor jednoglasno je izabrao Josipa Leku za novog predsednika, dok je za potpredsednicu izabrana dugogodi{wa poslanica Dragica Zgrebec. Leku }e na du`nosti predsednika Odbora za Ustav, Poslovnik i politi~ki sistem naslediti poslanik SDP-a Pe|a Grbin, a pre-

minulog Borisa [prema u poslani~kim klupama }e zameniti dosada{wa zamenica ministra nauke, obrazovawa i sporta Marija Lugari}, prenela je Hrvatska radio-televizija. Leko, poslanik Socijaldemokratske partije, na mesto predsednika dolazi nakon smrti Borisa [prema koga je i mewao dok je bio

na le~ewu, izabran je jednoglasno sa 125 glasova, a glasawu su prisustvovali i premijer Zoran Milanovi} i pojedini ministri. U govoru nakon izbora on je naglasio da nastavqa sa vizijom svog prethodnika i da }e se, pre svega, zalagati za o~uvawe demokratije i demokratskih vrednosti, tolerancije i uva`avawa stavova razli~itih opcija.

Dodikove promene BAWALUKA: Lider SNSD Milorad Dodik ka`e da }e najverovatnije biti raspu{teni partijski odbori u onim op{tinama gde je ova stranka izgubila na~elni~ka mesta na izborima Dodik je najavio da }e u roku od {est meseci biti sprovedeni unutarstrana~ki izbori na svim nivoima i svim odborima. „Savez nezavisnih socijaldemokrata je imao na lokalnom nivou odre|ene probleme, imali smo neke na{e qude koji su imali dvostruke uloge, koji su imali odre|ene unutra{we animozitete, koji nisu bili iskreni. Imali smo neke proma{aje u personalnim predlozima, i to je to, ni{ta drugo se nije desilo”, rekao je on u inter vjuu za bawalu~ ki „Glas Srpske”. Dodik tvrdi da izborni rezul tati ne zna~e da je SNSD izgubio politi~ku snagu, ve} da stranka izbore shvata „kao dobru priliku da se SNSD konsoliduje, da se vidi na koji na~in i {ta se desilo i da se dobije nova energija”.


22

ekOLOGiJA

~etvrtak11.oktobar2012.

MINISTARKAENERGETIKEIZA[TITE@IVOTNESREDINE ZORANAMIHAJLOVI]

BIRASE NAJEFEKTNIJI PREDMET OD OTPADA

Glasawejo{petdana

Sanira}emoekolo{kerupe Srbija }e u~initi sve da sanira crne, ekolo{ke rupe u rudarskim podru~jima, najavila je ministarka energetike i za{tite `ivotne sredine Zorana Mihajlovi}. Po wenim re~ima, Srbija }e se truditi da stawe u svim takvim podru~jima - od Bora do rudnika Zaja~a, zajedno sa partnerima sanira. Osvrnuv{i se na slabo kori{}ewe obnovqivih izvora energije u na{oj zemqi, ministarka Mihajlovi} je ukazala da su

KONKURSZAVOLONTERE NA„GRINFESTU”

Prijave dosrede

Mladi, odgovorni i dru{tveno anga`ovani pojedinci koji `ele da doprinesu za{titi `ivotne sredine i unaprede svoja znawa i iskustva na ovom poqu, imaju priliku da postanu deo najve}eg ekolo{kog festivala u Srbiji – Me|unarodnog festivala zelene kulture „Grin fest”, koji }e se odr`ati od 14. do 16. novembra u Domu omladine u Beogradu. Izabrani volonteri mogu o~ekivati zajedni~ki rad na realizaciji festivala tokom novembra, kao i terenski rad. Organizator, Centar za unapre|ewe `ivotne sredine, na ovaj na~in nastavqa sa praksom anga`ovawa mladih na Festivalu, a oni kasnije mogu o~ekivati i mogu}nost da rade i na drugim projektima ovog udru`ewa. Po`eqno je da kandidati imaju uskustva u organizaciji i sprovo|ewu manifestacija i u anga`ovawu na poqu za{tite `ivotne sredine, kao i u radu sa udru `e wi ma gra |a na. Prijave za volontirawe mogu se poslati na mejl office@greenfest.rs a potrebno je dostaviti biografiju, kratko motivaciono pismo koje daje odgovor za{to se prijavquje i za{to `eli da u~estvuje u organizovawu ove manifestacije, kao i {ta ga preporu~uje za ~lana “GF tima”. Kandidati mogu prijave poslati do 17. oktobra, a oni koji u|u u u`i izbor, bi}e kontaktirani. A.J.

neki od razloga i vrlo komplikovane administrativne procedure pa su investitorima potrebne i tri godine da dobiju potrebne dozvole. Ona je istakla da }e ministarstvo u~initi sve kako bi se te porcedure pojednostavile i omogu}ilo ve}e investirawe u obnovqive izvore energije. Po wenim re~ima, naknada od ekolo{kih taksi i daqe }e biti dostupna svima koji se bave recikla`nom industrijom, kao i za druge ekolo{ke projekte.

dnevnik

Glasawe za najefektniji predmet napravqen od otpada putem sajta Zelene liste Srbije www.oplanetise.com zbog velikog interesovawa gra|ana produ`eno je do ponedeqka, 15. oktobra. Organizacija Zelene inicijative saop{tila je da su, prema dosada{{im rezultatima, najve}i broj poena osvojili u~enici O[ „Du{ko Radovi}„ iz Bora za lampu od konzervi, fla{a i starih diskova, a slede O[ „Janko ^ajak„ iz Ba~kog Petrovca za kante od otpadnog drveta i u~enici O[ „Miodrag ^ajetinac ^ajka„ iz Trstenika za recikla`nu {ah tablu.

Kona~nu odluku o pobednicima konkursa za najefektniji predmet od otpada izra|en u okviru akcije „Oplaneti se! O`ivi otpad„ done}e stru~ni `iri koji }e, uva`avaju}i rezultate onlajn glasawa, uzeti u obzir korisnost izra|enog predmeta za gra|ane i zajednicu, kao i wegov estetski izgled. Predmeti od otapada nominovani za nagrade nastali su tokom proteklih pet meseci u okviru aktivnosti ~lanica mre`e lokalnih ekolo{kih organizacija Zelene liste Srbije u 12 gradova.

MORATORIJUMNAIZGRADWUNUKLEARNIHELEKTRANAJO[DVEGODINE

TrebaliSrbiji nuklearka Srbija }e 2015.godine preispitati odluku o moratorijumu na izgradwi nuklearne elektrane, izjavio je nedavno predsednik SANU akademik Nikola Hajdin. Tom izjavom ponovo se otvora pri~a o mogu}nosti da se na ovim prostorima gradi nuklearna elektrana, mada smo se nakon Foku{ime radovali {to je nema na na{oj teritoriji. Stu~waci su tada upozorili da za radost nema mesta jer Srbija u svom okru`ewu ima ~ak 15 nuklearnih elektrana te bi posledice svake eventualne havarije vrlo brzo, najvi{e za jedan sat, stigle do nas nose}i sa sobom i sve {to jedan nuklearni akcident mo`e da proizvede. Grupa profesora Nau~nog instituta “ Vin~a” ve} dvadesetak godina poku{ava da uti~e na ukidawe moratorijuma, koji je jo{ nekada{wa SFRJ uvela posle apokalipti~ne nesre}e u

^ernobilu 1986. godine. S druge strane su ekolozi, koji tvrde da nam nuklearka nije potrebna jer bi na{e tlo dovela na rub katastrofe, kako zbog radijacije tako i problema sa skladi{tewem opasnog radioaktivnog otpada. Nakon izjave akademika Hajdina nastavi}e se sporewe nau~-

PROJEKAT„UDRU@IMOSESPRIRODOM”

Ekologija povezalamlade U~esni ci pro jek ta „Udru`i mo se s pri ro dom”, ko ji spro vo di ne for mal na gru pa KED uz podr{ku resurs centra „Novosadski humanitarni cen tar” u okvi ru pro gra ma „Mladi su zakon”, koji finansira Ministarstvo omladine

kojih je jedan bio o suprheroju Eko me nu ko ji su per mo }i ma ~isti ulice grada. Drugi je govorio o recikla`i, a tre}i prikazao ekolo{ki osve{}ene princa i princezu, ali i ve{ticu koja uni{tava prirodu. Na kraju se „obratio” eko-

i sporta, zaokru`ili su vi{ene deq ni rad. U pro jek tu je u~estvovalo 26 osoba, a od toga je bilo 16 edukovanih volontera i ~lanova organizacionog tima Kreativno edukativnog centra i 10 u~esnika u radionicama, stanovnika Ku}e za podr{ku Doma u Veterniku i u~enika [OSO „Milan Petrovi}”. U~esnici su osmislili neko li ko krat kih ske ~a va, od

log Hari Poter, koji je ~arobnim {tapi}em uklonio sme}e i zamolio sve da upotrebe sopstvenu magiju i u~ine na{u sredinu ~istom. Po re~ima koordinatorke projekta Vawe Jovi}, radionice su bile edukativne i kreativne pa je i zavr{nica bila kreativna. - Skoro mesec dana smo pripremali materijal i zabavili se ve`baju}i tekst, priprema-

ju}i scenografiju i kostime kazala je Vawa Jovi} - Trudili smo se da preklapamo rad u radionicama, da nakon mini izlagawa sledi kreativni deo. Najva`nije je {to smo ukazali {ta svako od nas mo`e da uradi za sredinu, kako mo`emo da pro me ni mo po na {a we i po mognemo prirodi da se oporavi. Prikazana je i izlo`ba radova - hranilice za ptice, ramovi, ukrasi za sobe, pod me ta ~i za ~a{e, obojene fla{e, vaze i drugi predmeti koji su pravqeni od recikla `nog ma te rijala, donetog od ku }e. To je doprinelo podi za wu sve sti mladih o ekologi ji i zna ~a ju `ivotne sredine i, istovremeno, podsticawu so ci jal ne in kluzije mladih sa invaliditetom. - Po zna ju }i sta we u dru {tvu, stereotipe i predrasude koje postoje prema osobama sa in va li di te tom, pre po zna li smo potrebu da se ukqu~imo u proces osna`ivawa ove grupe mladih. Ekologija je va`na tema i sigurni smo da smo stvorili dobre temeqe za daqa znawa - ka`e Vawa Jovi}. A.Jerini}

nih radnika i ekologa, a realno, Srbija nije ni blizu, ~ak i kada bi ukinula moratorijum, da izgradi nukelarku na svojoj teritoriji jer bi to trajalo najmawe 15 godina i trebalo bi mnogo novca. Naime, ra~unica nuklearaca je jasna: izgradwa nuklearne elektrane, poput one u Kr-

{kom, koja je smatra starijom, ko{ta oko dve milijarde dolara. Pored toga ona godi{we proizvede 500 kubnih metara niskog i sredweg radioaktivnog otpadnog materijala koji se negde mora skladi{titi, a izgradwa skladi{ta ili transport u neku drugu dr`avu je, tako|e, veoma skupo. Veliko je i pitawe da li u Srbiji treba razmi{qati o ukidawu moratorijuma na izgradwu nukleranih elektrana to u trenutku kada su skoro sve evropske dr`ave, koje ih imaju, odlu~ile da ih ugase odmah nakon zemqotresa i cunamija u Japanu. Jer, nukelarne elektrane u Evropi, i pored toga {to prolaze kroz rigorozne mere ispitivawa i odr`avawa, ne bi izdr`ale ozbiqan zemqotres pa se ne znaju ni posledice potresa ili nekog druge prirodne nepogode. Q.Male{evi}

UDRU@EWEOPERATERA INDUSTRIJSKOG IOPASNOGOTPADA

„Hrabri ~ista~” nadelu

Na saj mu eko lo gi je „Eko fer” predstavqeno je novoosnovano Udru`ewe operatera industrijskog i opasnog otpada „Hrabri ~ista~”, koje ~ini 15 kompanija ~lanica ~ije se poslovawe zasniva na konsaltingu, posredovawu i upravqawu tokovima opasnog i industrijskog otpada. Po re~ima pred sed ni ka ovog udru `e wa Miodraga Mitrovi}a ciq je aktivno u~estvovawe u predlagawu ideja i nacrta za unapre|ewa zakonskih regulativa u skladu sa najvi{im evropskim i svetskim standardima, ali i specifi~nostima posla kojim se bave kompanije ~lanice, kao i da se u saradwi sa zakonodavnim organima kreiraju i realizuju predlozi za stvarawe doma}ih centara za savremeni i adekvatan tretman razli~itih vrsta otpada. Ovo udru`ewe okupqa sve relevantne kompanije koje se bave upravqawem tokovima industrijskog i opasnogog otpada, {to podrazumeva tretman, skladi{tewe, odlagawe i izvoz pojedinih kategorija opasnog otpada za koji ne postoji mogu}nost da se tretira u Srbiji. ^lanice Udru`ewa zapo{qavaju oko 1.000 qudi direktno, dok indirektno ova industrija anga`uje jo{ oko 10.000 radnika.

ZBOGNEADEKVATNOGUPRAVQAWAHEMIKALIJAMA

Svevi{eugro`eno zdravqequdi Nakon stupawa na snagu Zakona o izmenama Zakona o hemikalijama prestala je da radi Agencija za hemikalije Srbije, a wena prava i obaveze, zaposlene, predmete, arhivu i registraturski materijal, kojem nije istekao rok ~uvawa, preuzelo je Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine. Ono }e obavqati nadle`nosti u oblasti upravqawa hemikalijama i biocidnim proizvodima i, zbog brzo rastu}e potro{we hemikalija koje sve vi{e ugro`avaju zdravqe qudi i prirodnu sredinu, ima}e pune ruke posla. Naime, Svetska zdravstvena organizacija je u izve{taju o uticaju hemikalija na zdravqe objavila da ~ak 4,9 miliona qudi godi{we umre, a izgubi se oko 86 miliona godina `ivota usled oboqewa i invaliditeta izazvanih izlo`eno{}u raznim hemikalijama u `ivotnoj sredini. Pore|ewa radi, ovo je vi{e nego uticaj svih malignih oboqewa, koja broje 75 miliona godina izgubqenih `ivota. Budu}i da studija daje podatke za 2004. godinu, a da broj i koli~ina hemikalija u upotrebi stalno raste, kao i da nisu obuhva}ene mnoge hemikalije sa poznatim efektom, te one koje deluju na

endokrini i imuni sistem, mo`e se pretpostaviti da je optere}ewe mnogo ve}e. Program za za{titu prirodne sredine Ujediwenih nacija procewuje da }e globalna upotreba hemikalija do 2050. godine biti pove}ana za oko tri odsto godi{we. Zbog toga je neophodna urgentna koordinisana akcija

vlada i industrije kako bi se na globalnom nivou smawio rastu}i rizik po zdravqe qudi i `ivotnu sredinu, a koju predstavqa neadekvatno i neodr`ivo upravqawe hemikalijama. Agencija za hemikalije u saradwi sa tvining projektom “ Pomo} u implementaciji sistema upravqawa hemikalijama u Srbiji”, koji finansira Evrop-

ska unija, zapo~ela je seriju aktivnosti “ Bezbedno sa hemikalijama - ^itaj etiketu”. U ciqu edukacije profesionalnih korisnika izra|en je i Akcioni plan edukacije za ovu godinu, a obuhva}ena su znawa iz oblasti klasifikacije, pakovawa i obele`avawa hemikalija, sadr`aja bezbednosnog lista, propisane zabrane i ograni~ewa proizvodwe, stavqawa u promet i kori{}ewa hemikalija, koje predstavqaju neprihvatqiv rizik po zdravqe qudi i `ivotnu sredinu. Drugim re~ima, re~ je o upozorewu namewenom kupcima da pre kupovine bilo koje hemikalije dobro pro~itaju etiketu na kojoj mora biti navedeno o kakvom hemijskom proizvodu se radi, ali istovremeno se zahteva da u prodavnicama hemijska sredstva budu izlo`ena na posebnom mestu vode}i ra~una da budu bezbedno udaqena od drugih proizvoda, uz vidqive i ~itqive etikete. O~ekuje se da Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine nastavi sa ovim projektima, da uvede stro`u kontrolu po{tovawa pravila o rukovawu sa hemikalijama, te izlagawa na izdvojenim mestima, ali i strogu kontrolu hemikalija koje se uvoze . Q.Male{evi}


dnevnik

OGLASi

~etvrtak11.oktobar2012.

23


24

~etvrtak11.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15007 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 16001

KUPUJEM stan ili ku}u u Novom Sadu od oko 150m2. Cena kvadrata samo ispod 600 evra. e-mail: ispod600@gmail.com 61914 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 61915 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399305. 61917

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 61918

IZDAJEM dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Telefoni: 064/5765632, 0605550602. 61799 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 68m2, Detelinara, 4. sprat, CG, topla voda, lift, telefon, klima. Telefon 064/153-56-57. 61856 IZDAJEM prazan stan, 32m2, 1. sprat, klima, kuhiwski elementi, Ulica Kraqevi}a Marka 33, Novi Sad. Telefoni: 063/80-96-043, 021/6621-554. 61860 IZDAJEM jednosoban prazan stan sa kupatilom, odvojeno Otokara Ker{ovanija 23/a. Telefon 063/7558280. 61881 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u ku}i, Sremska Kamenica, cena 90E. Telefon 064/888-32-73. 61902 IZDAJEM dvokrevetnu name{tenu garsoweru u Futo{koj ulici, kod Futo{ke pijace, tre}i sprat, CG, kablovska, lift. Telefoni: 062/157-5325, 0230/27-153. 62003

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2 Tel. 63-68-429 www.bomil.rs. 15017 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 60940 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 31.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15001 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15002

PRODAJEM u Petrovaradinu jednoiposoban stan u stambenoj zgradi, drugi sprat, lift, CG, kablovska. Telefoni: 062/157-53-25, 0230 27-153. 62002 @. STANICA, povoqno, ukwi`en 1,5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2, prodaje se po ceni 41.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 CENTAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15006

GRBAVICA, Danila Ki{a, luks, luks trosoban, 80m2, cena 72.000e. Telefon: 060/0201-000. 61927 PRODAJEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan, 70m2, na drugom spratu, sa terasom i liftom. Telefon: 060/02-01000. 61928 PRODAJEM ili mewam za mawi, dvoiposoban stan 71m2 kod Sajma. Svaki dogovor je mogu}. Telefon 060/345-13-13. 61960 NOVO NASEQE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15008 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj� zgradi prodajem odli~an ukwi`en 2,5 stan. Hitno! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15009 LIMAN, odli~an 3,0 stan od 77m2, ukwi`en, cena 71.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15010 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15011 CENTAR, okolina Suda i Spensa prodajem odli~an originalno 2,5 ukwi`en stan od 61m2 na I spratu. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15013 DVOIPOSOBAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 16002

CENTAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan, na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 61930 FRU[KOGORSKA ulica, odli~an troiposoban, ukwi`en stan, 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 064/220-95-65. 61932

GR BA VI CA, Alek se [an ti }a, 105m2, ukwi `en, ~e tvo ro so ban stan, re dov na eta`a, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Te le fon: 064/22095-65. 61931 LI MAN, ukwi `en ori gi nalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15014 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi `en no vi ji ori gi nal no 3,5 stan do brog ras po re da, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15015 GR BA VI CA, pro da jem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (ni je du pleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i za me na za stan vi {e sprat no sti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15016 USE QIV ~e tvo ro so ban stan 147m2, ve li ki dnev ni bo ra vak, wc, ku pa ti lo, tri terase, na tri strane, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 16003

PRO DA JEM vi ken di cu za stanovawe, sa vo}wakom, na placu od 1700m2, potez Mala Te ste ra. Te le fon: 060/7668810. 61908 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili me wam za dvo i po so ban stan u No vom Sa du, uz do pla tu. Te le fon: 060/7668810. 61907 PRODAJEM ku}u u Starim Le din ci ma, Vu ka Ka ra xi }a 85, spratna ku}a, 180m2. Telefon: 063/166-14-25. 61876

dnevnik

NA JEDNU ili vi{e godina uzi mam u aren du po qo pri vredno zemqi{te k.o. ^enej, Ste pa no vi }e vo, Ki sa~, Pe ji }a sa la {i. Pla }a we una pred. Telefon: 064/837-2806. 60623 FRU[KA GORA, Alibegovac, pla ce vi: 6.850, 5.100, 3.400 i 1.700m2, ide la ni za sve na me ne, put, stru ja, iz vor na pla cu. Te le fon 069/18-26-726. 61861

IZ DA JEM lo kal, 82m2 na Bu le va ru oslo bo |e wa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa bule va ra. Po go dan za pred stavni{tvo, agenciju, ordina ci ju... Te le fon 063/455600. 60689 IZ DA JEM lo kal 80m2, Ul. @e le zni~ ka - ne ma iz log. Telefon: 063/505 - 198. 61940

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 16004

BA GAT, dru ge {i va }e ma {ine popravqam, brzo, kvali tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, industrijskih pegla, Cvijano vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fo ni: 021/421-452, 064/131-2135. 59448 PE] KAR: zi da mo ka qe ve pe}i, kamine, imamo novih i po lov nih pe }i. Ra di mo sa svo jim ma te ri ja lom. Ide mo i van gra da. Te le fon 064/1757-053. 61827 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61899

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Nonstop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefoni: 061/68-55333, 022/462-345. 61534

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi u Beogradu, dvanaestogodi{we iskustvo, le~ewe 7 dana. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797, deda Rado{. 61689

POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u hotelu - restoranu u Austriji. Telefon: 0043476236155. 61847 POTREBNA radnica za prodaju tekstilne robe, na tezgi 57 - Futo{ka pijaca. Telefon: 063/1661-431. 62006

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 61698 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 61702 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 61837 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/4021-425. 61852 KUPUJEM plinske boce 2, 3, 5, 10kg. Telefon 064/568-4577. 61880 PRODAJEM dvoiposoban stan, Grbavica. Telefon 021/63-304-52. 61912

Posledwi pozdrav kom{iji

Slobodanu Mari}u

Stanari zgrade na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a 50.

62044


^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

~etvrtak11.oktobar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je

25

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga i voqena mama

Veqi Vujovi}u

Milena Nikoli}

Irina Siv~

1947 - 2012. preminula u 65. godini. Sahrana na{e mile i drage majke je danas, 11. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: sinovi i k}eri sa porodicama. 62027

Posledwi pozdrav

1925 - 2012.

od kolektiva preduze}a „Mlinostep� doo Novi Sad.

preminula 10. 10. 2012. godine, u 88. godini. Sahrana je danas, 11. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Svojom dobrotom, po{tewem i pa`wom sve si nas zadu`ila da te po dobru pamtimo i s ponosom pomiwemo. Hvala ti na svemu.

622-P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 10. 2012. godine, u 72. godini preminula na{a draga

S qubavqu: }erka Ana, zet Milan i unuka Nata{a.

prof. Kosti Bogdanovi}u U na{em se}awu osta}e upam}en kao pionir u oblasti istra`ivawa vizuelne kulture, ~ime je unapredio postdiplomske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kao neumorni stvaralac i vajar s jedne i zaneseni teoreti~ar i autor brojnih uxbenika s druge strane, bio je i osta}e izvor inspiracije kako za nastavnike tako i za mnoge generacije studenata umetnosti.

62031

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Radojka [i{qagi} Sahrana je danas, 11. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Studenti, nastavnici, saradnici i nenastavno osobqe Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Zvonko i }erka Biqana sa porodicama.

59898-P

62020

Nikola Miletin

Posledwi pozdrav deveru i ~i~i

Tu`na srca se rastajemo od rano preminulog brata i ujaka

1943 - 2012.

Posle kratke i te{ke bolesti umro je moj brati}

Sahrana je danas, 11. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Olgica, k}i Qiqana, zet Milo{, unuk Marko i unuka Milica. 62030

Nikoli Miletinu

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj baki

Milana Vlaovi}a

^i~a, tvoju vedrinu i dobrotu nikad ne}emo zaboraviti. Po~ivaj u miru.

Sestra Zorica sa porodicom.

Tvoji: snaja Ru`ica, sinovica Mirjana i sinovac Sava. 62041

Posledwi pozdrav

Irini Siv~

Irini Siv~

Irini Siv~

od Radeta.

od unuka Vladimira sa porodicom.

62033

62034

[ESTOMESE^NI POMEN

Milan Vlaovi}

na{oj dragoj i voqenoj supruzi, majci, svekrvi i babi Porodica [ar~evi}.

od unuke Maje sa porodicom.

62028

62035

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

O`alo{}ena tetka Dragica Somborac sa porodicom.

62026

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je umro moj sin

Posledwi pozdrav dragoj baki

Mileni Nikoli}

Milan Vlaovi}

62025

Posledwi pozdrav

Veqku Vujovi}u

1954 - 2012. O`alo{}en otac Cveta.

Porodica [obot.

62024

62023

Pro{lo je mnogo godina kako je umrla moja omama

PETOGODI[WI POMEN voqenom suprugu Mi}i.

Qiqani Vidakovi} ro|. Jela~i} 1947 - 2012.

Mira Crwanski 1932 - 2012. Sahrana je danas, 11. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni, sin i }erka sa porodicama. 62039

Darinka Mrkaji} ^etrdeset dana od kako si zauvek zaspala. Za tobom tuga je sve ve}a, a rana na srcu sve dubqa. Te{ko je kroz `ivot kora~ati slomqene du{e, tra`e}i te svuda a nigde te ne na}i.

Obele`i}emo 13. 10. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Stepanovi}evu. O`alo{}eni: suprug Mihajlo, sinovi Sa{a i Branko, snaje Sla|a i Marija, unuci Bogdan i Stefan.

Tvoja Julka. 62037

62022

Miroslav Vlaov

Katalin Sabado{

Ostale su uspomene i se}awa u mislima, a tuga u srcu, dok `ivim.

Draga i bolna se}anja ostala su za njom.

Tvoja supruga Radinka Vlaov Rajka.

Unuka Marija.

61937

61919


26

tv program

~etvrtak11.oktobar2012.

06.30 07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање ГласАмерике Панонскојутро Лола Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Белилукипапричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Филмскипрограм Глас Америке

Државнипосао Џокеји ангажују шаптаче коњима, власници тркачких пасаприбегавајуистојтактици,женешапћуцвећудабоље расте, а Ђорђе ангажује шаптача да му боље напредује изворни производ цверглани... Аутори и глумци: Никола Шкорић, Димитрије Бањац и ДејанЋирјаковић (РТВ1,18.55) 06.30 Добро јутро,Војводино 09.00 Државни посао 09.05 Под истим кровом 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Живопис 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Вршачки венац 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Зелени сат 14.30 Плави круг 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Преваранти 16.00 Живопис 16.25 Здраво живо 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Фолдер култура 19.30 ТВ Дневник 20.05 Преваранти 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Линија раздвајања 23.50 Комшилук 00.25 Концерт године 1998. 01.25 Фолдер култура 01.50 Сучељавање 02.40 Плави круг

06.35 07.00 08.00 08.55 09.50 10.53 11.10 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

Кухињица –мађ. Ток шок Концерт године 1993. Грување Грување уживо у студију М Бандини Чјакјарета дуо 2.део Музичкипрограм Пословни успех Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године ТВ баштине Добро вече,Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ Добро вече,Војводино (рус) Линија раздвајања Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

08.00 08.15 09.00 09.04 09.47 10.05 10.36 11.10 11.14 12.00 12.15 12.32 13.15 13.21 14.45 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.00 22.03 23.00 23.05 23.55 00.10 00.18 01.00

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Леваци Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Све што треба знати о... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус -Јован Стерија Поповић:Кир Јања,филм Гастрономад Ово је Србија Сва та равница Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Сва та равница Да,можда,не Вести Велики изазов,квиз Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп,филм

Досије 06.30 08.30 09.00 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.05 14.05 15.00 15.08 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серија Док.програм Вести Дунавска салетла Биосфера Неми сведок Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Серија Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори,некад и сад Новосадско поподне Бели мантил Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Сајаминфо Објектив Неми сведок Филм

08.00 АТП Мастерс Шангај 1/8Финале 15.45 СК студио 16.30 На данашњи дан 16.45 ТВС 17.45 СК студио 18.45 Евролига:Жалгирис –Цедевита 20.45 Евролига:Фенербахче –Кимки 22.30 Премијер лига,магазин 23.10 На данашњи дан 23.15 Евролига:Олимпијакос –Каха Лаборал 01.00 Атлетика 01.30 Мобил 1

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00Под сјајем звезда,14.00Живети свој живот,16.00Освета,17.00Дрецун,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,00.00Објектив,00.30Фолк шоу 08.00Дечији програм,09.00Кухињица,10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Метрополе и регије света, 14.55Инфо К9,15.30Фарма,16.55Инфо К9,17.30Бибер,18.00Изблиза,18.30Кухињица,18.55Инфо К9,19.30Бибер,20.15Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00Ноћни програм

Ако мислите да је свет секти далеко од ваше стварности,у наставку једне од најјезивијих епизода „Досијеа” открићете страшну истину. Једна београдска породица суочиће се са истином на фаталан начин. Када им одузме једног сина, врховно вођство секте Црна ружа усмериће се и на остале чланове породице. Аутор:МашанЛекић (Прва,22.15)

БранкоРољић

ОДБОЈКА

Војводина –Раднички

07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30 00.30 00.35

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичнетајне Рањено срце Тачно 1 Трачара Езел Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Радна акција Досије Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Мирослав Илић,Гоца Стојићевић,Чеда Марковић, Данка Стоиљковић, Куки, Милена Плавшић и Рики Лугоњић. Музички коктелза све љубитеље праве музике! (КТВ,20.00)

06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.30 00.05 00.25 01.15 02.05 02.55

Увод у анатомију Најбоље године Топшоп Уздравомтелу Топшоп Хоћу да знам Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Пријатељи Вести Спортски преглед Дневни магазин Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм:Ватрена лисица Вести Спортски преглед Увод у анатомију Људи с Менхетна Амерички топ-модел УкључењеуБ92Инфо

(РТС 2,17.57) 06.02 07.05 07.25 07.31 07.41 08.03 08.15 08.20 08.27 08.54 09.09 09.31 09.44 09.50 10.00 10.30 10.58 11.23 11.54 12.30 13.00 14.00 14.27 14.42 15.04 15.17 15.53 16.40 17.01 17.57

МашанЛекић

dnevnik

19.22 19.44 19.50 20.00 20.35 21.01 21.59 23.31 00.11 00.39 01.36 03.03 03.48 04.23 04.54 05.33

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Српски код Може и другачије Датум Верски календар Српске спортске легенде ЕвропаиСрби У свету Траг у простору СО РТС.Чајковски-Концерт за клавир и оркестар Беокулт Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у срба Српски код Може и другачије Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Социјалне вештине Пацифик ОдбојкаПрвенство Србије: Војводина-Раднички,пренос Попај Датум Верски календар Живот и стандарди Метрополис Пацифик Фестивал фестивала:Сабах, филм Међу нама Гитаријада Трезор Одбојка Првенство Србије: Војводина -Раднички ТВ лица...као сав нормалан свет ЛиковнаколонијаРТС Живот и стандарди Међу нама Гитаријада

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Мирослав Лазански Маратон Црт��ни филм Љубав у залеђу Филм:Свето место Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Монк Филм:Месец од порцелана Обични људи Улови трофеј Удовице Филм:У раскораку Филм:Боксер из сенке Удовице Филм:Тама Одељење за специјалне јединице 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм:Тама

08.15Бање Србије,08.45Топ шоп,09.00Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем,16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица,16.15Док.програм,17.00Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Без тамбуре нема песме,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

Клинт Иствуд

Ватрена лисица Он лети шест пута већом брзином од брзине звука,невидљив је за радаре и сеје смрт својим прецизним ракетама које пилот наводи мислима. То је МИГ-31, најразорнија војна машина коју је човек конструисао, познат и као „Ватрена лисица”. Улоге: Клинт Иствуд, Фреди Џонс, Дејвид Хофман,ДимитраАрлис Режија:Клинт Иствуд (Б92,21.00)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.15 05.00 05.45

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне-живо Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Север Југ Филм:Унајмљен Филм:Срдачан споразум Моје срце куца за Лолу Српскапосла

Тереза Сапонангело

Политичка мета Након 11 година затишја, повратак Црвене Бригаде у Италију је био трауматичан догађај за целу земљу осим за породице жртава убијених. Приповедачи ове приче желе да испричају другу страну италијанске историје... Улоге: Раул Бова, Тереза Сапонангело,Нини Брускета, Сандра Францо, Антонело Фасари (Хепи,00.45) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Бакуган Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Диноратник Бен 10 Моћна чигра МалимајсторГоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести ЦрниГруја Лепиимртви Заклетинаћутање Телемастер Црни Груја Митраљез,док.серија Насловна страна –квиз Истина или правда Долина вукова Луда кућа Гламур Политичка мета,2.део,филм Истина или правда Долина вукова Насловна страна –квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

27

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Проблематичне будуће мајке 11.20 Карсонов свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Најбољи амерички кувар 20.55 Нова нада посластичара 21.50 Зависници од хране 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Најбољи амерички кувар

Тим Робинс 10.00 Лежаки 1942. 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Дан када је умро Џемс Дин 14.00 Величанствени Тати 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Дешифровање мајанског кода 20.00 Кракатау – последњи дани 21.00 Сага о викинзима 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Скривени светови: Подземни Рим 01.00 У потрази за Хајдном

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Поноћна врелина Капетан Кид Време чуда Мрак филм 3 Мејби беби Опчињени Еротски филм Еротски филм

Опчињени Снажна драма о страсти, пожтвовању и дубини зрелости у окрутним временима... Улоге: Тенди Њутон, Дејвид Тјулис Режија: Бернардо Бертолучи (Синеманија, 22.00)

Искупљење у Шошенку После пресуде којом је проглашен кривим за убиство своје жене и њеног љубавника, Енди 1947. стиже у злогласни затвор Шошенк како би одслужио доживотну казну. Иначе банковни стручњак и угледни господин, Енди се суочи с криминалцима и садистичким чуварима... Улоге: Тим Робинс, Морган Фримен, Боб Гантон, Вилијам Садлер, Кленси Браун, Гил Белоус Режија: Френк Дарабонт (ХРТ 1, 23.20) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.12 Светски бисери 2, док. серија 11.07 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.38 Др Оз, ток шоу 14.30 Хрватска хроника БиХ 14.55 Тренутак спознаје 15.35 Позитивно 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Последњи аутохтони Петровић, док. филм 20.35 Спектар 21.30 Паралеле 22.00 Пола сата културе 22.40 Дневник 3 23.20 Циклус „Култни првенци”: Искупљење у Шошенку, филм 01.40 Игра судбине, филм 03.16 Др Оз, ток шоу

07.07 07.37 07.59 08.24 08.46 09.10 10.00 13.32 15.10 16.00 16.22 16.38 17.09 17.27 18.06 18.33 18.53 19.35 20.00 21.13 22.29 23.33 00.18

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Игра судбине, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Фотографија у Хрватској Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило 2, док. серија Златна игла - пренос Рукомет, ЛП(М): Кадетен Шахфхаус - СО Загреб, снимак Сестра Џеки Синови анархије Битанге и принцезе

Тенди Њутон

06.00 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 07.20 Матурско 09.05 Филмови и звезде 09.30 Три мускетара 11.20 Неспокојни 12.50 Додела Билбордових музичких награда 2012. 15.05 До судњег дана - Нека буде царство твоје 16.40 Боље сутра 18.15 Дадиља Мекфи и велики прасак 20.05 Ноћ ајкула 3Д 21.35 Утишана песма: Пад авганистанске звезде 22.15 Борџије 00.00 Десетка 02.00 Колумбов трг 03.25 Погрешно скретање 3 05.00 Кликни да се упознамо

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30

Докторка Квин Момци с Медисона Правила опсесије До просјачког штапа Момци с Медисона На линији ватре Грађани опасних намера Момци с Медисона Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 20.00 Момци с Медисона 21.00 Шакал 23.00 Чудна фреквенција

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.50 22.00 00.00 01.15

Запослени људи Лох Нес Млади револвераши 2. Осуђеници Плава лагуна Светла велеграда Народ против Лерија Флинта Обучена да убије Еротски филм Еротски филм

Браћа и сестре Филм: Битка за Лос Анђелес Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Супертанкер Монк Све по закону Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Бруцош из провинције Вокер, тексашки ренџер

07.25 Галилео 08.30 Мекгивер 10.55 Ексклузив таблоид 11.15 Крв није вода 12.25 Ружа ветрова 13.25 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгивер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.25 ЦСИ 00.15 РТЛ Вести 00.30 Менталист 02.10 Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ Неочекивано, ЦСИ тиму се прикључује Сара Сајдл, која заједно с форензичарима одлази да истражи смрт младе глумице Оливије Хамилтон, страдале у аутомобилској несрећи. Возач теренца, који је био пијан, преживео је судар и превезен је у болницу... Улоге: Лоренс Фишбурн, Роберт Дејвид Хол, Ерик Сзманда, Џорја Фокс, Пол Гилфојл (РТЛ, 22.25)

Џорја Фокс

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

08.30 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили: Господар Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Риболовачки изазови Робсона Грина Мотоциклистички клуб Лафинг девилс Како извући живу главу Водич из безизлазних ситуација Прљави послови Риболовачки изазови Робсона Грина

Олимпијске игре Бициклизам Сви спортови ФИФА У-17 Тенис Тенис Борилачки спорт Фул контакт Покер Покер Бициклизам

Споразумниразвод ЕвропеиАмерике

Б

езбројни политички и дипломатски састанци колове света извргла четврт столећа дугом фаворизоваји су довели до ирачког рата 2003, заправо су њу либералних, безобзирних економских механизама виртуелна реприза оних из педесетих година. и преварантских технократских мера у односу на хуЕвропски комесар за трговину Паскал Лами је рекао: манизам. У појединим случајевима то је заиста дело„Престанимо се претварати да САД и Европа деле творно и људи су постали имућнији. Али чак и тада исти поглед на свет, признајмо да су различити, па татај напредак може довести до раздора у друштву. То ко уредимо и наше односе“. не изненађује. Већина западних земаља прошла је Почев с 11. септембром, много пре инвазије на кроз периоде насиља, као привремене последице инИрак, тада саветница за националну безбедност САД дустријализације. Но, понекад су ти привремени периКондолиза Рајс јасно је ставила до знања да ће њен наоди трајали и по пола столећа и односили милионе жирод стварати савезе по сопственој логици: „Председвота. ник САД није изабран да би склапао споразуме који нису у америчком интересу“. Стога су и други савезници почели да све гласније износе ставове о властитим интересима. Чак и Британци, који су тесно сарађивали с Вашингтоном, недвосмислено су се приклонили другом табору око развоја Европских снага за брзо реаговање, глобалног отопљавања и Међународног кривичног суда. Вашингтон никад није био моћнији а ипак, друге демократије никад се нису осећале слободније да изаберу сопствени пут још од краја последњег светског рата. Тај парадокс је дошао до изражаја 2005, кад је Вашингтон именовао Џона Болтона за амбаПротивници Уједињених нација седе и у њиховом седишту садора у УН – мањкавом, али још кључном мултилатералном телу. Болтон је најпознатиДруштвена и економска питања која из свега тоји као противник те организације. Његово именовање га произлазе су сложена. Војне импликације прије уследило након што је Пол Волфовиц заменио Џејлично су једноставне. Примењен на земље у развомса Волфенсона на челу Светске банке. А Волфовиц је ју, читав тај економски приступ био је одличан поунапређен без консултација с другим важним играчима вод, или провокација, бројним групама да се упусте у Светској банци. Није у питању да ли ће он добро обау нерегуларно ратовање. Понекад извор тог неразувљати ту функцију већ је суштина у националистичком мевања лежи веома дубоко, чак и унутар самог Заприступу Вашингтона мултилатералним пословима. пада. Рецимо, Роберт Макнамара, тадашњи америчОдговор на питање у чему је сврха већине скораки секретар одбране, појавио се на самиту НАТО-а шњих нерегуларних ратова гласи да страна која га во1961. и обзнанио одлуку Вашингтона да се нукледи жели да дестабилизује Запад и арна стратегија „масивне одмапримора нападнута друштва на зде“ мора заменити „флексиНа са ми ту НА ТО 1961. то да се у страху осврћу преко билним одговором“. Масивна САД је обзнанио да ће рамена, све док не почну да укиодмазда подразумевала је придају законом загарантована права ступ „све или ништа“. САД су нуклеарну стратегију појединаца и сваку расправу прожелеле да развију нуклеарне „масивне одмазде” и глашавају непатриотском. С друбомбе различитих величина да при ступ „све или ни шта” ге стране, сврха мора да буде врби их могле користити у разлизаменити „флексибилним ло јасна. Непопустљиви, конзерчитим приликама. Макнамара вативни Атињанин Ксенофонт одговором“. Дакле, бомбама је то видео као рационализацисрочио је то изванредно: „Насију нуклеарног ратовања. Евроразличитих величина, ље код жртава распаљује мржњу пљани – посебно Немци – били по год ним за све при ли ке јер им ствара осећај губитка, док су веома узнемирени. Али тада и континенте уверавање, тиме што изгледа као је Западна Немачка толико заповлађивање, рађа наклоност“. висила од америчке заштите да Многи од разлога за рат, из перспективе нерегуларне се обратила Француској да говори у име обе те стране, болно су очигледни. Можемо се замајавати европске земље. именима диктатора и сваљивати кривицу на њих. ДуПоследица америчког наметања „флексибилног одга историја испреплетености Запада и трговине наф- говора“ је провала различитих национализама. Франтом обележила је сваки тренутак глобалног развоја тоцуска је готово иступила из НАТО-а. Направљене су ком прошлог века. друге, неформалније коалиције, које су се неретко проОд 11. септембра чује се празан аргумент о суштинтивиле америчкој политици. Зачудо, главни покретач ским разлозима против вођа терористичких група по„флексибилног одговора“ био је Алберт Волстетер, реклом из средње класе. Тај аргумент је да се нерегуједна од очинских фигура на које се Бушов кабинет, ларно ратовање не може озбиљно сматрати изразом угледао током осмишљавања беспримерне стратегије сиромаштва. Али још од самих почетака, нерегуларно поновног наоружавања. Те две стратегије, настале у ратовање осмишљавала је средња и виша средња кларазмаку од 40 година, имају доста сличности. Обе се са. Присетите се само анархиста из 19. века или десезаснивају, пре свега, на уверењу да ће високотехнолотина колонијалних покрета за независност. Нерегушко наоружање надјачати све друге војне стратегије. ларно ратовање може варирати од одважног до ужаА потом и на згодној, вероватно божански надахнутој, сног, али готово увек је софистицирано. коинциденцији да ће потрошња милијарди долара на Глобализам није био нарочито софистициран у зевисокотехнолошко наоружање одређену групу људи мљама у развоју. То је идеологија која је напаћене деучинити веома богатом. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik

11. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Недостатак физичке и менталне енергије, као и мотивације, данас би вам могао донети летаргично расположење. Чини се да нећете осећати потребу да урадите било шта.

BIK 20.4-20.5.

Обично изузетно уживате у разговору с људима, али данас можда нећете желети ни на телефон да се јавите. Ваша физичка кондиција и ментална енергија су на веома ниском нивоу и вероватно се осећате прилично лоше.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Група пријатеља ће можда желети да изађете с њима, али ви вероватно нећете бити у расположењу за то. Ваша финансијска ситуација захтева да мало стегнете каиш те вам додатни трошкови нису потребни. Данас можда осећате велику количину енергије и спремни сте на било какве активности у природи, али би вас друге обавезе могле спречити да то и урадите. Узнемиреност због тога би вам могла исисати сву енергију и донети летаргију.

LAV 23.7-22.8.

Ваша енергија је данас вероватно на веома ниском нивоу. Нећете се осећати посебно друштвено нити ћете хтети да останете код куће да читате књигу или гледате телевизију.

DEVICA 23.8- 22.9.

Пословни и финансијски циљеви могу изгледати потпуно заустављени, што би вам могло донети депресију, узнемиреност, а можда чак и панику. Не дозволите себи да упаднете у ту замку!

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Један колега би данас могао бити у прилично лошем расположењу, што вам неће нимало олакшати интеракцију с том особом. У ствари, она би данас могла одбијати сваки посао, а ви можда осећате обавезу да поправите ситуацију. Данас би планови да одете на одмор или пословно путовање могли бити стављени на чекање. Догађаји којима сте желели да присуствујете би могли бити привремено одложени.

Ово није добар дан за посету коњским тркама, коцкарницама или било каквим местима која продају тикете за лутрију. Такође, останите подаље и од берзе.

Данас ћете вероватно пожелети да се повучете у своју собу и снажно залупите вратима. Нећете бити у расположењу да причате и дружите се с било ким па чак и онима који су вам најближи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас би могао бити један од оних дана када ће вам бити веома тешко да урадите било шта повезано с послом или комуникацијом било које врсте. Могуће је да ћете пронаћи оправдање да радите мање него обично, а посебно ако то укључује позивање других телефоном. Можда сте данас планирали посебну куповину, али би брза провера ваше финансијске ситуације могла открити да је боље да сачекате до следеће плате. То би се могло показати као веома разочаравајуће и узнемирујуће.

TRI^-TRA^

НоваБондовадевојкаништанекрије V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије, али

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

16

Sombor

16

Kikinda

16

Vrbas

17

B. Palanka

16

Zreњanin

16

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Panчevo

17

Vrшac

16

Srbija Beograd

16

Kragujevac

17

K. Mitrovica 20 Niш

19

Evropa

СуНчаНо

НОВИСАД: Свежије, уз сунчане периоде. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 8 степени, а максимална 16. ВОЈВОДИНА: Мало свежије. Само је ујутру могућа краткотрајна киша на југоистоку Баната. Током дана свугде сунчани периоди. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура од 6 до 9 степени, а максимална од 16 до 18. СРБИЈА: Мало свежије. Ујутру је могућа понегде краткотрајна киша у централним пределима. Током дана сунчани периоди. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура од 5 до 10 степени, а максимална од 16 на северу до 20 степени на југу Србије. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: У петак топлије са сунчаним периодима, а у суботу наоблачење с кишом и свежије на северу Србије. У недељу сунчани периоди, а крајем дана понегде слаба киша. У понедељак топлије, а у уторак и среду свежије с кишом повремено.

БИОметеОРОлОшкАпРОгНОзАзАСРБИЈу: У јутарњим сатима у северним и централним крајевима земље благе тегобе могу осетити кардиоваскуларни болесници, док се у осталим крајевима очекује релативно повољан утицај биометеоролошких прилика на све осетљиве особе. Главобоља, поремећај сна и болови у зглобовима и мишићима могуће су метеоропатске реакције. Саветују се адекватно одевање и умерена физичка активност.

Madrid

23

Rim

24

London

15

Cirih

18

Berlin

12

Beч

16

Varшava

9

Kijev

12

Moskva

9

Oslo

10

St. Peterburg 9 Atina

26

Pariz

19

Minhen

16

Budimpeшta

17

Stokholm

9

Ф р а н ц у с к а глумица БеренисМерло,једна од три Бондове девојке, сликала се скоро гола за насловницу новембарског издања магазина „Максим”. Беренискажедаје пропустиласнимање голишавихсценаДанијелаКрејга,али је зато мушкарце широм света обрадовала фотографијама са својим извајаним телом, дугим ногама и изазовним деколтеом. Уз голишаве фотке лепеФранцускиње,љубитељипопуларног магазинаћемоћидапрочитајуимањепознате детаље са снимања последњег наставкафилмаотајномагенту007. Беренис каже да је сценарио невероватно добар и даћефилмодушевити свефилмофиле. Ово је прва велика улога Беренис Мерло. Досад је играла већином у телевизијским продукцијама, а снимила је и филм „Ун Бонхеур Н’арриве Јамаис Сеул”, који режираЏејмсХат.

VIC DANA На Газели гужва, сви аутомобили стоје. Једном човеку неко куца на прозор. Он отвара прозор и пита: - Шта се ово дешава? - Терористи отели целу владу па траже 10.000.000. евра, или ће министре полити бензином и запалити, па скупљамо. - И, колико људи дају? - Литар-два.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

38 (-14)

Slankamen

166 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

116 (-14)

Zemun

237 (1)

Bogojevo

112 (-13)

Panчevo

260 (2)

Smederevo

446 (-2)

Baч. Palanka 138 (-10) Novi Sad

120 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

164 (0)

S. Mitrovica

61 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (1)

Beograd

182 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

157 (-1)

NERA

Hetin

82 (6)

TISA

-92 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 11.oktobar 2012.