Page 1

TOMA[ KORHEC, POKRAJINSKI SEKRETAR

Do statuta preko Ustavnog suda, referenduma i EU str. 3

NOVI SAD *

c m y

BEO^INSKA FABRIKA PROSLAVILA 170 GODINA RADA

Lafar` gura razvoj Vojvodine str. 5

PETAK 11. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22478 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POKRAJINA ISKAZALA AMBICIOZNE ENERGETSKE PLANOVE

Za taze struju iz Dunava i Tise fale milijarde evra

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Dolazi nam Medvedev, a mi tra`imo Dra`u 3 Prvi korak ka formirawu regiona

Ekonomija 4 Preuzimawe Metals banke pod lupom 5 Delta uspe{nija od Telekoma

DECEN I JA KATASTROFALNE EKONO MSKE POLITIKE D O LA Z I NA NA PLA T U

Penzionera uskoro vi{e nego radnika VESNA PE[I]

Novi Sad

Toma potisnuo strah od radikala

9 Odlika{ima besplatne karte za gradski bus

Vojvodina

str. 2

11 Krave nisu morale da budu gladne

Crna 12 Nalo`eno privo|ewe biv{eg ministra policije

Dru{tvo 14 Kod Jela{i}a blago Kara|or|evi}a?

Sunce, pa oblaci

Najvi{a temperatura 27°S

str. 5 POLICIJA SUMWA DA IMA JO[ NASAMARENIH „KANA\ANA”

Posrednik prevarom uzeo vi{e od 27.400 evra?

str. 13

str. 16 – 21

SPORT

„ NA\I HIGL URU^EN ^EK NA DVA MILIONA DINARA

„ PRIVILEGOVAN POLO@AJ U GRUPI SA^UVAN

„ ODBOJKA[IMA PETO MESTO ZA UTEHU

„ \OKOVI] OTPISAO I VERDASKA

„ POMO] KLADIONI^ARIMA

@ENE VOJNICI

Sremica ne}e traktor, ho}e tenk

str. 14


POLITIKA

petak11.septembar2009.

c m y

2

DNEVNIK

VUK JEREMI] JU^E U PRIPREMNOJ POSETI MA\ARSKOJ

Budimpe{ta ~eka Tadi}a Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je FoNetu da je glavni razlog wegovih ju~era{wih sastanaka s najvi{im zvani~nicima Ma|arske priprema dr`avne posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Budimpe{ti, planirane za 12. i 13. oktobar. On je objasnio da je bilo re~i i o bilateralnim odnosima Ma|arske i Srbije, s posebnim akcentom na pravima mawina, kao i o integraciji Zapadnog Balkana u EU. "Ma|arska je jedna od zemaqa koje sna`no podr`avaju evropsku integraciju ovog regiona i bezrezervno se zala`e

VESTI Iz Crne Gore sti`e Jovovi} Predsednik Srbije Boris Tadi} dao je saglasnost za imenovawe Igora Jovovi}a na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Crne Gore u Srbiji, saop{tio je crnogorski MIP. Jovovi} je u dva mandata bio ambasador SR Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, prvo u Etiopiji od 1990. do 1998. godine, a zatim u Helsinkiju od 2003. do 2006. godine.

Bentler o~ekuje izazov!? Smawewe snaga Kfora bi}e povezano sa stabilno{}u na Kosovu i mogu}nostima podizawa bezbednosnih kapaciteta Kosova, zakqu~ili su ju~e kosovski predsednik Fatmir Sejdiu i novopostavqeni komandant Kfora nema~ki general Markus Bentler. "Kfor je ovde da osigura mirno i bezbedno okru`ewe za Kosovo. O~ekujemo izazov. Veoma veliki izazov. Ali, mi tesno sara|ujemo sa kosovskim institucijama i me|unarodnim civilnim prisustvom na Kosovu ka postizawu na{eg ciqa - boqe budu}nosti”, rekao je Bentler.

Iza|i i glasaj [ef Me|unarodne civilne kancelarije Piter Fejt rekao je da je za uspeh procesa decentralizacije na Kosovu potrebno da srpska zajednica u {to ve}em broju iza|e na novembarske lokalne izbore. On je dodao i da se kosovska vlada obavezala na to da sprovede proces decentralizacije.

za ukidawe viza za gra|ana Srbije", naglasio je Jeremi}. Ina~e, ranije ju~e Jeremi} je u Beogradu, na otvarawu trodnevnog seminara "Mladi lideri u diplomatiji", ponovio da ~lanstvo u EU ostaje centralni prioritet spoqne politike Srbije, ali da }e ona nastaviti da ja~a i saradwu s Rusijom, Kinom i SAD, kao i sa svojim susedima, te da }e postizawe odr`ivog i dugotrajnog re{ewa kosovskog problema biti me|u osnovnim zadaacima srpske diplomatije. On je potvrdio da }e Srbije nastojati da produbi i odnose s naci-

jama {irom sveta, od kojih su mnoge ~lanice Pokreta nesvrstanih. "Kao strate{ki oslonac stabilnosti Zapadnog Balkana, Srbija }e ulo`iti sve svoje napore da okon~a demokratski preobra`aj svog dela Evrope", dodao je {ef srpske diplomatije. Jeremi} je, me|utim, upozorio na to da pitawe statusa Kosova i Metohije i daqe ostaje nere{eno. "Jednostrano progla{ena nezavisnost na{e ju`ne pokrajine Kosovo od albanskih vlasti bila je poku{aj nasilne podele jedne zemqe ~lanice Ujediwenih

nacija. Srbija je izabrala da na miran na~in i maksimalno uzdr`ano odgovori na poku{aje Pri{tine. Kao deo konstruktivnog pristupa ovom pitawu, Srbija je odlu~ila da se obrati Me|unarodnom sudu pravde, ~ija }e odluka stvoriti mogu}nost za postizawe kompromisa, koja se ne sme propustiti. Postizawe odr`ivog i dugotrajnog re{ewa kosovskog problema – onog koje }e osigurati trajni mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu – bi}e me|u osnovnim zadacima srpske diplomatije", poru~io je Jeremi}.

GORAN SVILANOVI] O^EKUJE DA SRBIJA OVE GODINE PODNESE KANDIDATURU ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

O ekonomiji s nesvrstanima, o budu}nosti s Briselom Ukoliko Srbija do kraja godine podnese kandidaturu za ~lanstvo u Evropskoj uniji, i doma}oj i inostranoj javnosti bi}e jasno kakva je wena spoqna politika, rekao je ju~e koordinator u OEBS-u Goran Svilanovi}. "Tada bi bilo jasno da je ekonomski intres Srbije u nesvrstanim zemqama, politi~ki, kada je re~ o Kosovu, izvan Evrope, ali da ne odustaje od evropskog puta", rekao je Svilanovi} prilikom predstavqawa kwige "Srbija je va`na – unutra{we reforme i evropske integracije". Svilanovi}, jedan od urednika i autora

kwige, kazao je da veruje da }e Srbija do kraja godine podneti kandidaturu za ~lanstvo u EU i da o~ekuje da }e se zavr{iti proces pregovora za stavqawe na{e zemqe na „belu {engensku listu“, ali da bi oni koji donose odluke trebalo da budu hrabriji i odlu~niji i daju podsticaj Srbiji na putu ka EU. Jedan od urednika kwige Kristof Solioz ocenio je da Srbiju treba podsta}i na to da {to pre podnese kandidaturu za ~lanstvo u EU i da ne treba ~ekati rezultate referenduma u Irskoj o Lisabonskom procesu. Po wegovim

re~ima, danasu Evropi, umesto Berlinskog zida, postoji zid koji odvaja zemqe ~lanice EU i one koje to nisu. Predsednica Helsin{kog odbora za qudska prava Sowa Biserko kazala je, pak, da Srbija jedina zemqa u Isto~noj Evropi koja nije donela odluku o tome da li je opredeqena za evropsku opciju. U tom kontekstu, ona je navela da Srbija ima "ogromnu hipoteku", pitawe Kosova, te da spoqnopoliti~ka orijentacija Beograda koja u prvi plan stavqa odnos prema priznawu kosovske nezavisnosti „{teti i Srbiji i wenim gra|anima”.

DOK RUSIJA ISTI^E SVOJU ULOGU U ANTIFA[ISTI^KOJ BORBI, SRBIJA NASTAVQA REVIZIJU ODNOSA PREMA DRUGOM SVETSKOM RATU

Dolazi nam Medvedev, a mi tra`imo Dra`u

S Rusijom treba uspostaviti dvostranu saradwu i da me|usobni odnosi budu na zdravim osnovama, kako bismo imali perspektivu u budu}nosti, oceweno je ju~e na predstavqawu projekta pra}ewa rusko-srpskih odnosa Centra za me|unarodne i bezbednosne poslove (ISAC). Predstavnik Centra @arko Petrovi} ocenio je da savremena Rusija ne nudi Srbiji celovitu idejnu alternativu zapadnom modelu liberalne demokratije, tr`i{ne ekonomije i po{tovawa qudskih prava, jer je jedina idejna koncepcija Moskve – "suvere-

na demokratija". Ukazuju}i na to da je taj koncept za Srbiju neprihvatqiv zbog wene te`we za u~lawewe u Evropsku uniju, Petrovi} je upozorio na to da zato u doma}oj javnosti ne treba {iriti nerealna o~ekivawa od Rusije. Po oceni profesora istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miroslava Jovanovi}a, pitawe je da li zvani~nici Srbije, kada govore o strate{kom partnerstvu s Rusijom, to koriste za unutra{wepoliti~ku upotrebu. On je upozorio i na mogu}u "zloupotrebu simbolike”, a od-

nosi se na posetu ruskog predsednika Dimitrija Medvedeva Beogradu 20. oktobra, na 65. godi{wicu oslobo|ewa. Jer, kako je objasnio Jovanovi}, dok Rusija neumorno isti~e antifa{isti~ku borbu i svoju ulogu u woj, Srbija spada u grupu isto~noevropskih zemaqa koje su napravile radikalnu reviziju odnosa prema tradicijama Drugog svetskog rata. „Mo`emo do}i u paradoksalnu situaciju da posmrtni ostaci ~etni~kog vo|e Dra`e Mihailovi}a budu na|eni ba{ u vreme posete Medvedeva, i {ta }emo onda?”, upozorio je Jovanovi}.

INTERVJU

VESNA PE[I]

Nikoli} potisnuo strah od radikala Predsednica Politi~kog saveta Liberalno demokratske partije Vesna Pe{i} izjavila je da je glasala protiv izmena Zakona o informisawu jer, kako je obrazlo`ila, „wihovo usvajawe pokazuje da je politi~ka klasa izgubila kompas u pra{umi sopstvenih interesa, korupcije, arogancija i neosetqivosti za javnu re~”. z [ta bi, po va{em mi{qewu, bila mawa {teta za Srbiju – da je pao Zakon o informisawu, protiv kojeg ste glasali, ili da bude izazvana kriza Vlade, koja je izbegnuta podr{kom koju su tom aktu dali ostali poslanici LDP-a? – Postavqate dilemu s kojom nisam upoznata. Naime, u medijima sam videla da je G17 plus tvrdio da ipak ne}e ru{iti Vladu ako ne pro|e Zakon o informisawu. Stoga ne bih mogla da poredim te dve stvari, da li je boqe jedno ili drugo, jer Vlada je, kao {to vidite, stalno nestabilna. U politi~kom sistemu koji je ovako konfuzan zaista ne bih mogla da odgovorim na takvo hipoteti~ko pitawe – rekla je Vesna Pe{i} za „Dnevnik”. z Koliki jo{ politi~ki kredit ima kabinet premijera Mirka Cvetkovi}a kod stranke koju predvodi ^edomir Jovanovi}? – Svaki put kada pred nama bude nekakav evropski posao, sigurno je da }e LDP u tome pomagati Vladi i daqe. Generalni stav LDP-a od po~etka je da }e na{a stranka, kada je u pitawu pridru`ivawe, zadaci i zakoni koji su va`ni za ulazak u EU, pomagati Vladi kod dono{ewa

propisa, ili u nekim drugim okolnostima koje zna~e br`i put Srbije ka Evropi. E sad, koliko }e to jo{ konkretnih prilika biti, kakvi }e predlozi stizati u Skup{tinu, to u ovom ~asu ne mogu da znam. z Da li bi se ta pomo} mogla produ`iti i na ceo mandat, jer je ova vlada do sada dosta uspe{no manevrisala? – Veoma je te{ko proceniti koliko }e vlade u Srbiji trajati. One su sa~iwewe od tih velikih, {irokih koalicija. Pa, aktuelna Vlada okupqa 22 {to ve}e, {to mawe stranke. Naravno da su takve koalicije u principu nestabilne. Verovatno do izbora mo`e do}i i idu}e godine, ali to zavisi pre svega od Demokratske stranke, da li }e ona mo}i da iza|e pred bira~e s odre|enim uspesima na osnovu kojih bi mogla tra`iti jo{ jedan mandat. Ako ne bude bilo tih uspeha, onda mo`da ne}e ni biti izbora. z Da li DS i daqe profitira na strahu bira~a – ali i argumentu koji iznosi LDP kad podr`ava vlast – da je boqa i ova vlada od one koju bi ~inili Nikoli}, Ko{tunica i [e{eq? – Izbori su bili skoro, pro{le godine, te je sigurno da Demokratska stranka i daqe na tome profitira. Ali to nije sada vi{e potpuno ~ista pozicija. Naime, DS je u jednom trenutku, kada se raspao SRS, u neku ruku podr`avala novu stranku koja je nastala, a predvodi je Nikoli}. Stoga je te{ko proceniti da li demokrate i daqe mogu da profitiraju na tom strahu. S. Stankovi}


POLITIKA

DNEVNIK TAMA[ KORHEC ZA „DNEVNIK” NAJAVQUJE MOGU]E POTEZE VOJVO\ANSKE ADMINISTRACIJE

Na nivou Izvr{nog ve}a i vladaju}e koalicije u APV jo{ se nije razgovaralo o tome {ta preduzeti ~ivawa ove teme u proces evropskih integracija, na {ta je ve} i ukazivano u javnosti. Jer, taj proces i nije mogu} ako Vlada i parlament ne po{tuju sopstveni Ustav – istakao je Korhec. On je pojasnio da posledwa opcija ne predstavqa internacionalizaciju pitawa vojvo|anskog statuta, “niti neku spoqnu arbitra-

U SUBOTU REDOVNA SEDNICA GO DS-a

Bez vru}ih tema U subotu se vrh demokrata sastaje na redovnoj sednici Glavnog odbora, koja se odr`ava svaka tri meseca i na woj }e predsednik stranke i Srbije Boris Tadi} podneti izve{taj s ocenama zbivawa na doma}oj sceni i u~inka svoje stranke u vlasti. Kako saznajemo u vrhu DS-a, to }e biti uobi~ajeno okupqawe demokrata, na kojem }e na dnevnom redu biti kadrovska re{e-

wa, odnosno popuna mesta u GO. „Ni{ta spektakularno ne treba o~ekivati, ve} uobi~ajene teme redovnog zasedawa Glavnog odbora”, ka`e na{ izvor. Na pitawe da li }e se raspravqati o odnosima u vladaju}oj koaliciji, posebno nakon glasawa u Skup{tini Srbije za “medijski zakon”, odgovor je bio kratak: Samo ako neko pokrene to pitawe. D. M.

PARLAMENT SRBIJE NE]E SE SASTATI PRE 20. SEPTEMBRA

Australija „omela” predsednicu I pored svakodnevnih najava da bi Skup{tina Srbije mogla zasedati uskoro, sada se sasvim izvesno mo`e konstatovati da sednice parlamenta ne}e biti u narednih desetak dana. Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} danas, naime, s delegacijom kre}e na put u Australiju, u posetu tamo{wem parlamentu, i s pute{estvija se vra}a tek 17. septembra. Ako se sudi po wenim tvrdwama da }e se truditi da ubudu}e parlament zaseda u vreme poslovni~kih radnih dana, {to iskqu~uje ponedeqak i petak, ne treba o~ekivati povratak u poslani~ke klupe pre 22. septembra. Tada bi, kako su nam rekli dobro obave{teni izvori, na incijativu Vlade mogla biti sazvana vanredna sednica na kojoj bi se na{le ratifikacije me|unarodnih sporazuma, usvojenih na wenoj ju~era{woj sednici. U samoj Skup{tini niko nije mogao ni{ta bli`e da ka`e o tome {ta je Slavica \uki}-Dejanovi} mislila kada je saop{tila mogu}nost da Skup{tina razgovara o sporazumu s MMF-om, o ~emu je, ina~e, raspravu ve} zatra`io DSS. [ef Zakonodavnog odbora Vlatko Ratkovi} potvrdio nam je da }e to telo na dana{woj sednici odgovarati na zahteve koje je povodom ocene ustavnosti zatra`io Ustavni sud i ne}e se baviti ni-

jednim propisom koji bi se mogao na}i na toj eventualnoj vanrednoj sesiji. – U okviru svojih ustavnih nadle`nosti Vlada je samostalna u vo|ewu politike i, samim tim, aran`man s MMF-om mo`e biti zakqu~en bez potvr|ivawa u Skup{tini Srbije – obja{wava Ratkovi} za „Dnevnik“. – No, rasprava o ovoj, kao i o svakoj drugoj temi vezanoj za rad Vlade, mo`e biti obuhva}ena poslani~kim pitawima, pa je verovatno predsednica Skup{tine mislila na tu formu razgovora u parlamentu. Jedan od ~elnika poslani~kih klubova vladaju}e koalicije nezvani~no nam je rekao da mu je sekretar Skup{tine Veqko Odalovi} kazao da se planira jedna kra}a sednica parlamenta, ali da je to u fazi dogovora, po{to sada sve zavisi od Vlade, koja treba da uputi zahtev za sazivawe sesije. Samim tim, ako se odlu~i za vanredno zasedawe, Vlada }e u svom zahtevu utvrditi i kompletan dnevni red. Budu}i da je u sedmici koja sledi nakon povratka predsednice s puta i posledwi ~etvrtak u mesecu, koji je predvi|en za poslani~ka pitawa, kabinet Mirka Cvetkovi}a mogao bi predvideti da resorni ministri odgovaraju na pitawa vezana za aran`man s MMF-om. S. St.

3

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] NAJAVQUJE DA ]E VOJVO\ANSKI STATUT MORATI NA DORADU

Do statuta preko Ustavnog suda, referenduma i EU Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne mawine dr Tama{ Korhec izjavio je za “Dnevnik” da bi u slu~aju da vojvo|anski statut ne bude stavqen na dnevni red Skup{tine Srbije ni godinu dana nakon wegovog usvajawa u vojvo|anskom parlamentu, “mogu}i pravci delovawa” pokrajinske vlasti mogli biti obra}awe Ustavnom sudu Srbije, raspisivawe pokrajinskog referendum i ukqu~ivawe pitawa statuta u proces evropskih integracija. Korhec je kazao da u vladaju}oj koaliciji nije bilo razgovora o ovim opcijama, ve} da ih on navodi samo kao legalne mogu}nosti koje Pokrajini stoje na raspolagwu zbog toga {to centralna vlast ne ispuwava svoju ustavnu obavezu kad je re~ o vojvo|anskoj autonomiji. – Na`alost, nemamo nikakvih informacija o tome da li Vlada ne{to radi na zakonu o nadle`nostima. Na nivou Izvr{nog ve}a Vojvodine i pokrajinske vladaju}e koalicije jo{ nismo razgovarali o eventualnim potezima u slu~aju da se to pitawe i daqe odla`e, ali mislim da imamo nekoliko mogu}nosti. Vojvodina se mo`e obratiti Ustavnom sudu Srbije kako bi se utvrdilo protivustavno delovawe Vlade i Narodne skup{tine povodom ovog pitawa. Druga mogu}nost je da se raspi{e referendum na kojem bismo gra|ane Vojvodine pitali u kojem smeru da delujemo u ovoj situaciji ustavne krize. I tre}a opcija je da intenziviramo napore u smeru ukqu-

petak11.septembar2009.

`u, jer je re~ o unutra{wem pitawu”, ali napomiwe da je tema statuta ipak vezana za obaveze koje je Srbija preuzela i u kontekstu procesa evrointegracija, a koje podrazumevaju i decentralizaciju vlasti. Korhec je na{em listu potvrdio i da }e naredne nedeqe u~estvovati na nau~noj konfernciji Instituta za evropski regionalizam u Salcburgu, koja je posve}ena temi regionalizacije, te razlozima strahova i otpora ovom procesu. U tom kontekstu, pokrajinski sekretar ka`e da }e govoriti o problematici usvajawa novog vojvo|anskog statuta. – Moje izlagawe sadr`a}e stru~nu ocenu i stavove koje sam i do sad iznosio u javnosti o ovoj temi, te kritike koje se ovde iznose u tom pogledu i koliko su one realne. A predo~i}u i kakva je vizija Vojvodine nakon potvr|ivawa statuta – kazao nam je Korhec. On je rekao da je u~e{}e predstavnika Vojvodine na ovoj konferenciji va`no “jer je to prilika da se evropska stru~na javnost upozna s problemima s kojima se suo~ava Pokrajina u definisawu autonomije, kao i zbog toga da se ~uju sugestije ostalih u~esnika”. Uz to, kako je napomenuo, u~e{}e je bitno i zbog toga {to }e na tom skupu biti re~i i o tome kakvi su otpori regionalizaciji u drugim delovima Evrope i koliko je realan strah da taj proces mo`e biti uvod u raspad dr`ave, kao i o tome kako se ti strahovi mogu ubla`iti pa i potpuno odagnati. B. Dragovi}-Savi}

Poslanici }e ~ekati usagla{enu verziju

Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da bi se statut Vojvodine i predlog zakona o prenosu nadle`nosti uskoro mogli na}i na dnevnom redu republi~kog parlamenta, ali da ne mo`e da precizira kada. “Statut Vojvodine, na koji parlament treba da da sagla-

Vojvodine, mora}e da se prilagodi zakonu. Me|utim, {ef poslani~ke grupe SRS Dragan Todorovi} ocenio je da “vlast ne}e mo}i da obezbedi ve}inu za izglasavawe statuta Vojvodine i da taj dokument ne}e ni stavqati na dnevni red Skup{tine Srbije”. On je pri tome

I Liga preti Vladi Poslanica Lige socijaldemokrta Vojvodine Aleksandra Jerkov izjavila je da ta stranka “poku{ava da se s koalicionim partnerima u Skup{tini Srbije dogovori o stavqawu statuta na dnevni red i usvajawu zakona o prenosu nadle`nosti Vojvodini”. “Ukoliko se to ne dogodi i ukoliko statut, s prate}im zakonom, ne bude stavqen na dnevni red, uskrati}emo podr{ku Vladinim predlozima, kao posledwe sredstvo kojem }e se pribe}i”, rekla je Aleksandra Jerkov, dodav{i da, {to se ti~e LSV-a, “nikakve promene statuta, ni wegovo ponovno usvajawe u Skup{tini Vojvodine, ne dolaze u obzir”.

G17 plus }e glasati „za” [efica poslani~kog kluba G17 plus Suzana Grubje{i} izjavila je da o~ekuje da }e Skup{tina Srbije tokom jeseweg zasedawa raspravqati o statutu Vojvodine. “O~ekujem da statut kona~no do|e na dnevni red parlamenta, ali preduslov za to je da se zavr{i i zakon o prenosu nadle`nosti. To do sada nije ura|eno i nemam informacije o tome gde je zapelo”, rekla je ona, napomiwu}i da }e poslanici te stranke glasati za statut jer je wegova potvrda ne samo ustavna obaveza ve} i jedan od prvih koraka ka decentralizaciji. snost, mo`e do}i na dnevni red tek kada usvojimo zakon o nadle`nostima Vojvodine. Kako statut mora biti usagla{en s tim propisom, sve dok on ne stigne u parlament, ne mogu decidirano re}i kada }e se poslanici izja{wavati o tim aktima”, rekla je ona, dodaju}i da se posao na izradi zakona o nadle`nostima privodi kraju. Po wenim re~ima, ako bude tehni~kih neusagla{enosti izme|u statuta i zakona, akt koji ima formalno ni`i rang, a to je statut

dodao i da “ne treba gajiti nikakve iluzije o tome da posle pritisaka da Srbija prizna nezavisno Kosovo i Metohiju, slede}a ucena ne}e biti vezana za Vojvodinu”. Na istom fonu je i DSS, ~iji je poslanik @eqko Tomi} tako|e uveren u to da statut ne}e do}i na dnevni red Narodne skup{tine. “Uvereni smo u to da bi taj protivustavni akt Ustavni sud s lako}om odbio. Toga su svesni i neki ~inioci vlasti u Srbiji i mislim da je to glavni predmet spo-

VLADA FORMIRALA NACIONALNU AGENCIJU ZA REGIONALNI RAZVOJ

Prvi korak ka formirawu regiona Vlada Srbije usvojila je na ju~era{woj sednici odluku o osnivawu Nacionalne agencije za regionalni razvoj, {to je samo jedan u nizu akata neophodnih za po~etak pune primene Zakona o regionalnom razvoju koji je paralemnt usvojio uo~i letwe pauze. Ovim zakonom predvi|eno je, naime, formirawe sedam statisti~kih regiona u Srbiji, te isto toliko regionalnih razvojnih agencija ~ijim radom }e koordinirati Agencija s nacionalnog nivoa, koja je ju~e osnovana. Podse}amo na to da je formirawe regiona po standardima NUTS kategorizacije, koja se primewuje u Evropskoj uniji, bilo i preduslov za konkurisawe za novac pretpristupnih fondova EU, prvenstveno iz programa IPA. Usvajawu zakona prethodila je, ina~e, jednogodi{wa javna rasprava tokom koje je vi{e puta mewan radni tekst zakona. Prilikom usvajawa kona~ne verzije, iz Vlade Srbije je ukazano na to da je re~ o aktu koji ne omogu}ava regionalizaciju Srbije, jer je za taj proces, kako je proceweno, neophodno prethodno promeniti va`e}i Ustav. Ipak, iz vladaju}e koalicije poru~eno je da je ovaj akt prvi korak ka tom procesu, po{to }e formirana mapa statisti~kih regija biti osnova i za formirawe administrativnih regiona. Statisti~ki regioni u Srbiji bi}e Vojvodina, grad Beograd, isto~ni, zapadni, centralni, jug Srbije i Kosovo i Metohija. Iako je ideja zakona da se granice izme|u wih formiraju po linijama postoje}ih upravnih okruga, ~ijim bi spajawem i nastali, nije izvesno da }e se ta zamisao i realizovati. Naime, zbog protivqewa nekoliko sanxa~kih

rewa i u samoj vladaju}oj koaliciji”, naveo je Tomi}. Po wegovim re~ima, stranke koje ~ine vlast kako u Vojvodini, tako u Srbiji, licitiraju datumima kada }e statut biti stavqen na dnevni red parlamenta, iako su probijeni svi rokovi za wegovo potvr|ivawe i izglasavawe zakona o prenosu nadle`nosti. “Paradoksalno je da oni kojima su puna usta Vojvodine nisu u stawu da gra|anima APV omogu}e Ustavom garantovanu autonomiju”, naveo je Tomi}. I lider SNS Tomislav Nikoli} ka`e da je zabrinut zbog najava da }e se u Skup{tini Srbije raspravqati o statutu Vojvodine, dodaju}i da je to „lo{ znak”. “Zabrinut sam jer mi se ~ini da je kona~no usagla{eno da taj dokument dobije ve}inu u Skup{tini, bez obzira na to {to stru~na javnost, mnogi pojedinci i politi~ke stranke argumentovano dokazuju da je suprotstavqen Ustavu Srbije”, rekao je Nikoli}, upozoriv{i da }e “relativno normalna politi~ka klima biti ugro`ena time {to se donosi dr`avni akt kojim se otvoreno, pred o~ima gra|ana, cepa Srbija”. S druge strane, ~lan Predsedni{tva Liberalno-demokratske partije Slobodan Mara{ ocenio je da vladaju}a koalicija obesmi{qava statut Vojvodine time {to odugovla~i wegovo potvr|ivawe u parlamentu Srbije. “Nastavqa se potkusurivawe s tim va`nim dokumentom koji, kroz dugotrajno poigravawe unutar vladaju}e koalicije, prakti~no gubi svaki smisao”, rekao je Mara{, napomiwu}i da je od pitawa kada }e biti zakazana sednica parlamenta, na kojoj }e se raspravqati o toj temi, „mnogo va`nije {ta }e ona doneti i Vojvodini i ostatku Srbije”.

VESTI Bez `albi USS-u U Ustavni sud Srbije do ju~e nije prispela nijedna inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisawu. “Bilo koja inicijativa, ako stigne u narednim danima, u}i }e u redovnu sudsku proceduru”, kazao je agenciji Beta savetnik za medije u USS-u Dejan Mili}. Posle niza zamerki stru~ne i {iroke javnosti, za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} oformio je radnu grupu koja }e ga izvestiti o tome ima li osnova za ocenu ustavnosti tih zakonskih izmena. Radnu grupu ~ine profesori prava Vladimir Vodineli} i Marijana Pajvan~i}, advokat Slobodan Kremewak i medijski ekspert Rade Veqanovski.

U dobrom dru{tvu op{tina i onih s juga i iz isto~ne Srbije deqewu nekih “ekonomski kompaktnih celina” izme|u razli~itih regiona, nije iskqu~eno ni da se “granice” regiona ne}e ba{ uvek poklapati s linijama podele postoje}ih upravnih okruga. Ali, odre|ivawe ovih “granica” tek je jedan u nizu akata koje Vlada treba da utvrdi kako bi regioni uop{te bili ustanovqeni. B. D. S.

Evropski institut ombudsmana primio je u punopravno ~lanstvo za{titnika gra|ana Srbije Sa{u Jankovi}a. Kako je saop{tila kancelarija srpskog ombudsmana, Institut je presti`na neprofitna asocijacija ombudsmana evropskih zemaqa, osnovana 1988. godine, sa sedi{tem u Inzbruku, Austrija.

JO[ UVEK BEZ DOGOVORA O TEKSTU AKTA O NARODNOJ SKUP[TINI

Pisci zakona u~e makedonski Zakon o Skup{tini Srbije jo{ nije usagla{en i ne}e biti sve dok se o tome ne dogovore sve poslani~ke grupe, izjavio je agenciji Beta predsednik radne grupe za izradu tog akta i potpredsednik republi~kog parlamenta Nikola Novakovi}. On je istovremeno odbacio tvrdwe da je taj zakon morao biti usagla{en s Ustavom Srbije do 31. decembra pro{le godine. Novakovi} je objasnio da je taj rok va`io za usagla{avawe postoje}ih zakonskih

propisa s Ustavom i da se taj rok ne mo`e odnositi na zakone koji ne postoje. Iako se po zvani~nim izjavama povodom ovog zakona ne de{ava ni{ta novo, “Dnevnik” u dobro obave{tenim krugovima u vrhu parlamenta saznaje da je neformalni sastanak na tu temu ipak odr`an ju~e u Domu Narodne skup{tine. Naime, generalni sekretar Veqko Odalovi} posle du`eg vremena okupio je nekoliko ~lanova radne grupe, kako bi

pisawe zakona o Skup{tini bilo pokrenuto s mrtve ta~ke. – Za sada je jo{ uvek pred poslanicima beli list papira, tim pre {to na sastanku nisu bili predstavnici kompletne vladaju}e koalicije, jer se poslanici SPS-a i PUPS-a nisu pojavili – rekao je na{ izvor. Jedino {to je dogovoreno na ju~era{wem sastanku jeste da ~lanovi radne grupe prou~e makedonski zakon o skup{tini, koji je nedavno usvojen, kako bi videli ima

li tu re{ewa koja mogu pomiriti stavove svih poslani~kih grupa. Po{to radikali i daqe ne prisustvuju ovakvim sastanicima, vladaju}a ve}ina treba da “prese~e” da li }e i}i na konsenzus ili na ve}insko usvajawe zakona. Me|u spornim pitawima jo{ uvek su poslani~ki mandati i imunitet, a po ju~e iskazanom raspolo`ewu u~esnika sastanka, pitawe poslani~kih plata najverovatnije se ne}e na}i u ovom zakonu, re~eno je “Dnevniku”. S. St.


4

EKONOMIJA

petak11.septembar2009.

DNEVNIK

ODBOR ZA FINANSIJE SKUP[TINE SRBIJE

Preuzimawe Metals banke pod lupom

Sekretar Vasin i gradona~elnik Jovin

PROTEST RADNIKA IZ GAKOVA UPLOVIO U MIRNIJE VODE

Obe}awa umirila „Grani~ar” Nezadovoqstvo radnika poqo-preduze}a „Grani~ar“ u Gakovu, koje se od ponedeqka u vidu protesta i blokade zdawa Skup{tine grada prelivalo i na ulice Sombora, nakon razgovora zaposlenih s pokrajinskim sekretarom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslavom Vasinim, kao i somborskim gradona~elnikom Du{anom Jovi}em, po svemu sude}i je usmereno na znatno konstruktivniji „hod kroz institucije“. Naime, u popodnevnim satima u sredu pokrajinski sekretar Vasin se obreo u Somboru i radnicima okupqenim pred zdawem @upanije preneo informacije iz Agencije za privatizaciju, po kojima je ve}inskom vlasniku privatizovanog „Grani~ara“ ve} nalo`eno da u roku od 30 dana izmiri obaveze prema radnicima po osnovu doprinosa Fondu PIO i onom za zdravstvo, ali i najavio detaqno preispitivawe poslovawa i ispuwavawa svih preostalih obaveza iz kupoprodajnog ugovora. Nalogom da se „ra{~ivijaju“ odnosi nekada{wih i sada{wih formalnih zakupaca oko 4.000 hekatara dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta koje je obra|ivao „Grani~ar“

u su{tini se, u okviru institucija sistema, iza{lo u susret i drugom ultimativnom zahtevu radnika, usmerenom ka brzopoteznom raskidu ugovora o zakupu zemqe od koje je „Grani~ar“ i `iveo proteklih decenija. Radnici su obave{teni i o tome da je u toku vansudsko poravnawe po osnovu zakupa za godine pre privatizacije, dok }e se pokrentui sudski postupak za raskid ugovora ukoliko aktuelni zakupci ne ispo{tuju obaveze po ovom osnovu za pro{lu i aktuelnu proizvodnu godinu. Otvoreni Vasinov i Jovi}ev razgovor s okupqenim radnicima je omogu}io i nastavak pregovora sa [trajka~kim odborom iza zatvorenih vrata, a da je intervencija pokrajinskog sekretara bila uspe{na, svedo~e i nezvani~ne informacije o tome da su posle ju~era{weg ranojutarweg sastanka s gradona~elnikom Jovi}em, predstavnici pobuwenih radnika „Grani~ara“ obi{li i gotovo sve nadle`ne dr`avne institucije kojima je zakonska obaveza da kontroli{u rad i pona{awe privrednih subjekata i poslodavaca i wima podastrli sve radni~ke primedbe i sumwe. M. Miqenovi}

PRIVREDA SREDWEG BANATA BELE@I RAST IZVOZA

^arape odolevaju krizi

Za prvih sedam meseci ove godine ukupna spoqnotrgovinska robna razmena preduze}a iz sredwebanatskog regiona iznosila je vi{e od 211 miliona evra, {to u odnosu na isti period 2008. ~ini pove}awe od 76,82 posto, saop{tila je Regionalna privredna komora Zrewanin. Na kraju jula spoqnotrgovinski promet bio je gotovo 23 puta ve}i od ostvarenog u januaru. – Zamajac ovako izra`enom rastu prometa iz meseca u mesec daju proizvodi realizovani u aktiviranim „grinfild“ investicijama, “Drekslmajeru” i “Pompei”, i to setovi provodnika za paqewe motornih vozila i hula-hop i samodr`e}e ~arape od sinteti~kih vlakana, koji u ukupnom spoqnotrgovinskom prometu u~estvuju s 37 odsto. Tako|e, visok nivo prometa ostvaren je prodajom jestivog i sirovog suncokretovog uqa i brodova. O~igledno da je neelasti~nost tra`we za ovim robama veoma izra`ena i ne zavisi u zna~ajnijoj meri od uticaja

globalne svetske finansijske krize – obja{wava Mom~ilo Nikol~i} iz zrewaninskog RPK-a. Privreda Sredwobanatskog ogruga izvezla je na strana tr`i{ta proizvode za 119.124.512 evra, dok je ostvaren uvoz od 92.550.261 evra. Izvoz je 92,4 posto ve}i od ostvarenog u istom periodu minule godine, dok je rast uvoza znatno umereniji i dosti`e nivo od 60,2 posto. – Br`i rast izvoza od uvoza ima direktno za posledicu izra`eniji rast suficita u spoqnotrgovinskoj razmeni, tako da je za posmatrani period ostvaren iznos od 26.574.751 evra, ili preko {est puta vi{e nego u istom periodu prethodne godine, kada ja suficit bio 4.141.060 evra – isti~e Nikol~i}. Najve}i izvoznici su “Drekslamjer”, “Modital manufakturing”, Industrija uqa “Dijamant”, brodogradili{te “Begej” i FAM iz Se~wa, a sli~an poredak je i kada su u pitawu vode}i uvoznici. @. Balaban

Jogurt skupqi za tre}inu Prose~na cena jogurta u pakovawu od 0,5 litara iznosi 47,5 dinara i za 36,03 odsto je ve}a u odnosu na cene jogurta u toj vrsti pakovawa iz decembra 2006. godine, rezultati su istra`ivawa koje je sprovela stru~na komisija beogradskog Pokreta za za{titu potro{a-

ca, u saradwi sa privrednim komorama Beograda i Srbije. Cene kisele pavlake pove}ane su za 16 odsto u odnosu na decembar 2006. godine. Razlika u ceni jogurtne pavlake u pakovawu od 180 mililitara bila je 21,68 odsto, pa se wena cena kretala od 28 do 34 dinara.

Odbor Skup{tine Srbije za finansije zatra`io je od nadle`nih da se preispita postupak uvo|ewa prinudne uprave, dokapitalizacije i preuzimawa Metals banke, od strane Autonomne pokrajine Vojvodine, po{to predstavnici akcionara tvrde da je bilo zloupotreba u tom postupku, sa ciqem da se uz minimalne tro{kove od te poslovne banke napravi Razvojna banka Vojvodine. Biv{i predsednik Izvr{nog odbora Metals banke Ananije Pavi}evi} optu`io je predstavnike NBS da su zloupotrebili svoje diskreciono pravo i Zakon o bankama, time {to su 13. oktobra 2008. godine doneli re{ewe o prinudnoj upravi u Metals banci. Sredinom ove godine, NBS je donela odluku da AP Vojvodina preuzme ve}inski kapital te banke, putem dokapitalizacije iako je, kako tvrdi Pavi}evi}, bilo

zainteresovanih partnera iz inostranstva da kupe tu banku. Viceguverner NBS Mira Eri}-Jovi} odbacila je te optu`be kao neosnovane i proizvoqne, navode}i da je 10. oktobra 2008. godine Metals banka na ra~unu imala svega pet miliona dinara, a dospele obaveze su joj bile 750 miliona dinara, dok je adekvatnost kapitala iznosila 6,5 odsto nasuprot

je, naglasila je viceguverner NBS i dodala da sanacija Metals banke nije ko{tala poreske obveznike ni jedan dinar. Eri}-Jovi} se pozvala i na revizorski izve{taj kompanija Diloit i KPMG, prema kojima je Metals banka imala gubitke od oko pet milijardi dinara, a NBS je supervizijom utvrdila da je gubitak iznosio ~etiri milijarde dinara.

Biv{i prvi ~ovek banke Ananije Pavi}evi} optu`io je predstavnike NBS da su zloupotrebili svoje diskreciono pravo i Zakon o bankama propisanih 12 odsto. U slu~aju Metals banke, aktivnosti NBS su bile usmerene na za{titi interesa klijenata, pri ~emu je postavqawe prinudnog upravnika bila iznu|ena mera, jer je postojala realna opasnost da bude ugro`en bankarski sektor Srbi-

„Alternativa je bila da banka izgubi dozvolu za rad“, naglasila je ona, obja{wavaju}i odluku NBS da banka bude dokapitalizovana 16. juna 2009. godina u iznosu od 3,8 milijardi dinara sredstvima AP Vojvodina, ~ime je dr`ava postala ve}inski vlasnik te banke. Pred-

sednik Komisije za hartije od vrednosti Milko [timac bio je kategori~an da nije bilo nikakvog interesa za dokapitalizaciju Metals banke, osim AP Vojvodina, napomiwu}i da po zakonu o tr`i{tu hartija od vrednosti, dr`ava ima poseban tretman i prednost, zbog ~ega je Komisija i dala saglasnost AP Vojviodini za dokapitalizaciju Metals banke. Poslanik Liberalno demokratske partije Slobodan Mara{ ocenio je da Odbor za finansije nema snagu odlu~ivawa po ovom pitawu, ukazuju}i da se u ovom slu~aju radi o politi~koj odluci da se na najednostavniji na~in formira Razvojna banka Vojvodine. Mara{ je podsetio da je do samo pre dve godine, Metals banka na Beogradskoj berzi imala veoma kvalitetne i tra`ene akcije na A listingu, a danas su wene deonice izgubile na vrednosti najmawe 10 puta.

POKRAJINA ISKAZALA AMBICIOZNE ENERGETSKE PLANOVE

Taze struja iz Dunava ko{ta}e milijarde Obezbediti dovoqno energije muka je s kojom se na{a zemqa suo~ava gotovo svake godine, posebno u zimskom periodu. Zavisna od uvoza nafte i prirodnog gasa i sa sve izra`enijim trendom porasta potro{we elektri~ne energije, Srbija mora hitno ne{to da preduzme i ulo`i u obnovu i izgradwu novih energetskih kapaciteta. Nove termoelektrane, hidroelektrane, iskori{}avawe potencijala obnovqivih izvora energije – preporuke su koje sadr`i Strategija razvoja energetike do 2015. godine. Shodno ovom dokumentu, pokrajinska administracija, odnosno nekoliko nadle`nih sekretarijata, dostavi}e Ministarstvu rudarstva i energetike predlog prema kojem bi se u Vojvodini mogle izgraditi tri velike hidrocentrale, od kojih bi dve bile na Dunavu, kod Novog Sada i Bezdana, dok bi tre}a bila na Savi. Uporedo bi se gradile i dve mawe hidroelektrane na Tisi, kao i jedna velika termocentrala kraj rudnika ugqa u Kovinu, snage 600 megavata. Istovremeno, posebna pa`wa u Pokrajini bi}e usmerena i ka alternativnim izvorima energije, {to je rezultiralo idejom da se osnuje Fond za subvenciju proizvodwe obnovqivih izvora energije. Ovaj ambiciozan predlog deluje ohrabruju}e, bar s energetskog gledi{ta, ali se postavqa pitawe finansirawa i vremena potrebnog da se prvo dobiju sva potrebna dokumetacija i dozvole, a zatim i da se ovi objekti izgrade. Uzmimo za primer Elektroprivredu Srbije, koja je tek sada

Stari plan za Veternik Davne 1980. godine tim beogradskog “Energoprojekta” pripremio je ve}i deo dokumentacije potrebne za izgradwu hidroelektrane Dunavu kod Novog Sada, ali se od ideje daqe nikada nije oti{lo. Projekat je predvi|ao da HE “Novi Sad” bude locirana u zoni Veternika, da ima instalisanu snagu od 130 megavata i da godi{we proizvede oko milijardu kilovat-~asova elektri~ne energije. Plan je propisivao za{titu priobaqa, i to oja~awem nasipa, zatim pravqewem posebnih drena`nih sistema i izgradwom celog seta “~uvara” naseqa i objekata uzvodno od hidroelektrane. Tada izvedena predra~unska vrednost radova bila je na nivou od 1,7 milijardi nema~kih maraka, od ~ega bi samo glavni objekti hidroelektrane ko{tali oko milijardu, izgradwa za{tinih pojaseva 500 miliona, dok bi jo{ 200 miliona maraka oti{lo na autoput, most, navoze i druge prate}e segmente HE. E. D. uspela da izgura planove i pokrene tenedere za u~e{}e starte{kih partnera u izgradwi termoelektrane „Kolubara B“, „Nikola Tesla“ B-3 i termoelektranetoplane „Novi Sad“. Biznis-planom EPS-a planirane su investicije od devet milijardi evra do 2015. godine, od ~ega }e tri milijarde biti obezbe|ene iz kredita, 3,5 milijarde od kompanije i oko

te i pri~e o hidroelektrani „\erdap 3“, ~ija izgradwa se predvi|a na tri do pet godina, a spomiwe se i cifra od tri milijarde dolara! Ciqevi Strategije razvoja energetike Srbije, kako pi{e u ovom dokumentu, realno su ostvarqivi samo ako se uva`avaju mogu}nosti i ograni~ewa koja name}e privredno-ekonomski razvoj zemqe i ekonomske i energetske okolnosti u zemqi i okru`ewu. Pri tome, treba po}i od ~iwenice da je Srbija mala zemqa s ograni~enim rezervama primarne energije, a posebno kvalitetnih energenata, kao i da je najve}i deo tehni~ki iskoristivog i ekonomski opravdanog hidropotencijala ve} upotrebila. Mada Srbija ima resurse, treba detaqno ispitati koliko je isplativo ulagati u, recimo, hidropotencijale na Savi i Tisi, istra`iti realne rezerve rudnika u Kovinu, ali i „opipati“ tr`i{te i sagledati da li }e projekte koje je predlo`ilo nekoliko pokrajinskih sekretarijata realizovati dr`ava, privatne ili dr`avne kompanije, ili }e se i ovde i}i na varijantu pronala`ewa strate{kih partera. A. Brzak

2,5 milijarde evra od strate{kih partnera. Izgradwa nove termoelektrane-toplane u Novom Sadu, koja }e proizvoditi elektri~nu i toplotnu energiju, trebalo bi da ko{ta oko 200 miliona evra, a o~ekuje se da to bude prvi novi elektroenergetski objekat u Srbiji, koji }e se, ako sve bude teklo po planu, na mre`i biti od 2012. godine. Nedavno su pokrenu-

09. 09. 2009.

1.098,10642

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (760,06

Promet

2,08%)

Dunav Re, Beograd

19,47

20.400

3.937.200

AIK banka, Ni{

19,17

1.299

85.734

AIK banka, Ni{

6,53

2.887

9.507.846

^a~anska banka, ^a~ak

17,82

19.890

19.890

Komercijalna banka, Beograd

0,41

35.653

1.283.500

BAS, Beograd

12,50

900

95.400

Energoprojekt holding, Beograd

0,74

956

4.392.784

10,44 Promena %

6.074 Cena

163.993 Promet

Univerzal banka, Beograd

-1,06

8.113

762.657

Agrobanka, Beograd

1,16

9.678

2.874.417

Hoteli Tara, Bajina Ba{ta

-12,02

227

4.540

Soja protein, Be~ej

0,89

1.246

4.350.709

Radio Sombor, Sombor

-11,48

270

270

Imlek, Beograd

0,90

1.346

1.863.303

-5,39

808

2.594.687

Metalac, Gorwi Milanovac

5,35

2.482

501.418

Metals banka, Novi Sad

Kredi banka, Kragujevac Pet akcija s najve}im padom

Globos osigurawe, Beograd DIN fabrika Duvana, Ni{ Informatika, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-4,94

2.500

20.000

0,00

6.300

1.379.700

-3,49 Promena %

4.150 Cena

211.650 Promet

Tigar, Pirot

-2,10

979

743.300

Privredna banka, Beograd

4,44

799

1.452.857

0,89

1.246

4.350.709

Bambi Banat, Po`arevac

0,00

8.855

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

2,21

555

3.240.673

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.499

113.988

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.300

1.379.700

Telefonija, Beograd

5,75

1.986

21.850

Veterinarski zavod, Subotica

2,21

555

3.240.673

Topola, Ba~ka Topola

0,00

34.000

612.000

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

10.000

200.000

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

Pa{}e cena benzina Na benzinskim pumpama u na{oj zemqi uskoro treba o~ekivati nove cene goriva. Ovog puta litar motornih benzina bi trebalo da pojeftini, tako da bi trebalo da se prodaje za prose~no 2,36 dinara mawe nego do sada, a dizel-goriva za 2,79 dinara mawe. Naime, ju~e je, u skladu s Uredbom o cenama naftnih derivata, iz Ministarstva rudarstva i energetike upu}en zahtev nadle`nim ministarstvima za korekciju proizvo|a~kih cena goriva za 4,84 odsto. To je procenat za koji je od posledwe promene, 26. avgusta, do sada smawena ukupna cena sirove nafte (prose~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara). Eventualno pojeftiwewe goriva usledi}e posle dva poskupqewa, po{to mu je posledwi put cena sni`ena 15. jula. Od tada je i{la navi{e, 8. i 26. avgusta, a litar je u odnosu na polovinu jula sada skupqi oko pet dinara. Uz najavqeno sni`ewe cena litra goriva bi}e bliska onoj koja je va`ila krajem juna i po~etkom jula. Litar motornih benzina i daqe }e biti iznad 100 dinara, ali bi evrodizel trebalo da se prodaje po ne{to mawe od stotke. Ukoliko zahtev Ministarstva rudarstva i energetike bude usvojen, nove cene goriva po~ele bi da va`e za vikend. Litar motornog i bezolovnog benzina, umesto sada{wih 105 dinara, trebalo da ko{ta 102,72. Litar dizel-goriva D-2 bi, umesto 93,10 dinara, trebalo da ko{ta 90,60, dizel eko50 bi trebalo da ko{ta 97,40 dinara umesto sada{wih 100,20, dok bi litar evrodizela, umesto sada{wih 102,50 dinara, trebalo da se prodaje po 99,63. D. Mla|enovi}

Digitalno kod SBB-a Najve}i kablovski operater u Srbiji SBB objavio je da je sa kompanijom Cisko sklopio sporazum o primeni tehnologije koja }e omogu}iti korisnicima u Srbiji da od 1. novembra gledaju digitalnu televiziju (HDTV). Kako je saop{teno, tokom predstoje}e jeseni i zime SBB }e zahvaquju}i Ciskovoj tehnologiji korisnicima ponuditi i mogu}nost snimawa `eqenih sadr`aja i kreirawa televizijskog programa po `eqi (DVR) i kupovine odre|enih sadr`aja, takozvani “video on dimand”. Cene tih usluga jo{ nisu formirane, pa }e korisnicima biti naknadno saop{tene, naveli su u SBB-u. Te usluge }e biti ponu|ene i u Sloveniji preko operatera Telemah, koji ima iste ve}inske vlasnike kao SBB. Prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik SBB-a je holandski Adrija kabl.

petak11.septembar2009.

Delta uspe{nija od Telekoma nija sa liste u~estvuju sa 1,5 odsto. Dilojt je rangirao i 50 banaka u centralnoj Evropi po visini aktive, ali me|u wima nema nijedne iz Srbije, dok se na listi najve}ih osiguravaju}ih dru{tava nalaze Dunav osigurawe iz Beograda na 46. mestu i DDOR Novi Sad na 50. mestu. Na prvom mestu liste banaka nalazi se ma|arska OTP banka, a na listi osiguravaju}ih dru{tava poqski PZU. Na rezultate poslovawa najvi{e je uticala svetska ekonomska kriza, tako da je 76 odsto analiziranih kompanija imalo pad prihoda, ukazao je direktor sektora za finansijsko savetovawe u Dilojtu Darko Stanisavi}. On je naveo da prvih 10 mesta na rang listi najve}ih kompanija u centralnoj Evropi zauzimaju kompanije iz

sektora energetike - 151. Na prvom mestu je, kao i pro{le godine, poqska naftna kompanija PKN Orlen, a za wima slede ma|arski

NIS je najja~a srpska kompanija

Mol i ukrajinski Metinvest, re~eno je na predstavqawu liste. Na listi ima 187 kompanija iz te zemqe, {to je 37 odsto ukupnog broja kompanija na listi, ^e{ka ima 69 kompanija na listi, a za wima slede ma|arske, ukrajinske i rumunske firme. Od zemaqa biv{e Jugoslavije, najzastupqenija je Slovenija sa 22 firme na listi, od kojih je najboqe plasiran Petrol na 41. mestu, dok je Merkator na 46. mestu. Od 11 kompanija iz Hrvatske, na najboqoj, 25. poziciji, je Agrokor, a zatim INA na 27. mestu. Jedina makedonska kompanija koja se na{la na listi je Rafinerija nafte OKTA, na 344. mestu, dok kompanije iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine nisu plasirane na listi 500 najuspe{nijih u regionu.

DECENIJE KATASTROFALNE EKONOMSKE POLITIKE DOLAZE NA NAPLATU

Penzionera uskoro vi{e nego radnika Stru~waci procewuju da bi se, ukoliko se nastavi dosada{wi trend otpu{tawa radnika u Srbiji, ve} na prole}e naredne godine moglo dogoditi da imamo vi{e penzionera nego zaposlenih, {to bi, samo po sebi, sru{ilo i dosada{wi na~in finansirawa penzija koji se ve} godinama nate`e sa sve dubqim zahvatawima iz buxeta. Po podacima, u Srbiji ve} ima oko 1,6 milion penzionera i 1,8 milion zaposlenih, i isti~e se da oni koji rade ve} sada ne mogu da zarade dovoqno da bi podmirili potrebe fonda za isplatu penzija te dr`ava Fond PIO dotira sa ~ak 40 odsto potrebnog novca. Pri~a o neodr`ivosti postoje}eg penzijskog sistema nije nova, ali je nastavkom pregovora s MMF-om ponovo dospela u `i`u javnosti. Naime, stru~waci ve} godinama upozoravaju na to da je sada{wi sistem finansirawa penzijskog fonda neodr`iv jer broj zaposlenih u odnosu na broj penzionera stalno opada. Da je to tako, ilustruje i ~iwenica da je do 1981. godine po jedan penzioner dolazio na 3,6 zaposlenih, a da je odnos gotovo 1 prema 1 prisutan od 2002. i da je ve} tada postalo jasno da na svakog radnika “dolazi” jedan penzioner. Ako se tome doda i da je Srbija mo`da i jedina dr`ava u svetu u kojoj ne postoji akumulacija novca nego se pare za Fond PIO iz meseca u mesec obezbe|uju iz dr`avnog buxeta – a da se to posti`e zakidawem na investicijama – onda je jasno da je bilo pitawe dana kada }e neko morati da zapo~ne ozbiqnu i temeqnu reformu penzijskog sistema ili da ne~iwewem

doprinese da se sve uru{i i da taj 1,6 milion penzionera ostane bez mese~nih prinadle`nosti. Penzioni sistem u Srbiji, opet kao nigde u Evropi, funkcioni{e po principu me|ugeneracijske solidarnosti, odnosno tako {to sada{we generacije pla}aju za sada-

taj dodatni broj penzionera prevagnuo tas na onu stranu koja vodi u provaliju za sve one koji su po{teno odradili svoj radni vek i sada od dr`ave ne tra`e ni{ta drugo do ono {to su zaradili. Ekonomista Miroslav Zdravkovi}, pak, ne vidi druga~iji na~in

Godine 1981. na jednog penzionera dolazilo je 3,6 zaposlenih {we penzionere, {to se pokazalo nedovoqnim ve} za postoje}i broj penzionera. Samo po sebi, to zna~i da postoje}i sistem vi{e ne mo`e izdr`ati ni jednog jedinog novog penzionera. Ako se ostvare prognoze vladaju}e koalicije, ve} narednih meseci po~e}e ra{~i{}avawe vi{kova u dr`avnoj administraciji i javnim preduze}ima, ali tako {to }e veliki deo tog vi{ka zavr{iti na blagajni Fonda PIO. Stoga se ~ine logi~nim upozorewa stru~waka na to da bi

da se re{i problem vi{kova radnika koji tek dolazi, isti~u}i da }e to od Srbije napraviti jedinstven svetski slu~aj – posta}e jedina dr`ava koja ima vi{e penzionera nego zaposlenih. – Radi se o tome da je ve} oko 155.000 qudi ostalo bez posla od juna pro{le godine do juna ove, i po tom trendu se opasno bli`imo tome da postanemo svetski jedinstven slu~aj zemqe koja ima vi{e penzionera nego zaposlenih – objasnio je Zdravkovi}.

Ono {to bi se moglo dogoditi na dr`avnom nivou ve} nekoliko godina de{ava se na lokalnom. Naime, teorijski, penzijski sistem puca kada je broj zaposlenih 20 odsto ispod broja penzionera, a trenutno je stawe takvo ~ak u 30 op{tina u Srbiji. Tako, recimo, u Vojvodini, u vrbaskoj op{tini trenutno ima vi{e penzionera nego radnika jer je veliki deo nekada velikih i uspe{nih preduze}a nakon privatizacije ili otpu{tao radnike ili je zatvoren. Jedini spas i stru~waci i nadle`ni u vlasti vide u reformi penzijskog sistema koja je neizbe`na. Svi se sla`u da se moraju poo{triti uslovi za penzionisawe i podi}i starosna granica za odlazak u penziju, ali sve to ne mo`e se uraditi preko no}i, pa se onda s pravom postavqa pitawe {ta }e biti dok reforme ne po~nu da daju rezultate? Ekonomisti tvrde da je re{ewe ve} godinama nadohvat ruke vlasti, a to je uvo|ewe reda u sivu ekonomiju, ali da nijedna poslepetooktobarska nije za wim posegnula. Jer, svima je vi{e nego jasno da je broj zaposlenih u Srbiji mnogo ve}i od onog koji statistika priznaje – da je druga~ije, veliki broj qudi bi ve} umro od gladi. Procewuje se da se broj onih koji rade na crno kre}e izme|u pola miliona i milion te da bi ogroman uspeh, ali i olak{awe za penzijski fond, bilo kada bi se barem polovina wih prevela u legalne tokove, {to zna~i da bi se i iz wihovih zarada uzimali doprinosi za penzijsko osigurawe. Q. Male{evi}

„Lafar`” gura razvoj Vojvodine `a” otvarali vrata na{im predstavnicima i privrede i Pokrajine u Francuskoj kad god je to bilo potrebno, u~estvovali u

~io je Bojanu Pajti}u priznawe za dugogodi{wu uspe{nu saradwu. Ru je rekao je da je ovo druga najstarija fabrika unutar “La-

Foto: R. Hayi}

prezentaciji na{e pokrajine i uspostavqali kontakte izme|u privrednika Francuske i Srbije – rekao je Pajti}. Zadovoqstvo postignutim nivoom saradwe pokazala je i druga strana. Potpredsednik Grupacije “Lafar`” Gijom Ru uru-

far`” grupacije i {est godina mla|a od najstarije koja se nalazi u Francuskoj i da je me|u najuspe{nijima. – Nije slu~ajno {to je “Lafar`ova” fabrika u Srbiji jedna od ~etiri poslovne jedinice koje pripadaju programu za poslovnu

izuzetnost, me|u ukupno 150, nije slu~ajno ni to {to je ova fabrika me|u prvih pet kada je re~ o proizvodwi, timovi imaju snagu i samopouzdawe da se suo~e s te{kim izazovima i prona|u re{ewa i vode ra~una o svim qudima za koje je ova fabrika va`na – kazao je Gijom Ru, i zahvalio se vojvo|anskim vlastima, gradona~elniku Beo~ina i drugima na podr{ci koju pru`aju. Generalni direktor cementare Kostin Bork je istakao zna~aj “Lafar`a”, koji ima veliki stepen dru{tvene odgovornosti i koji je u posledwih sedam godina poslovawa u Srbiji postao jedan od najva`nijih pokreta~a razvoja ekonomije u regionu i Srbiji. Zahvaquju}i timu koji radi u fabrici i podr{ci akcionara, lokalne i regionalne vlasti i Vlade Srbije, partnerstvu i saradwi s dobavqa~ima, Bork je rekao da “Lafar`” predstavqa simbol uspe{ne i razvijene srpske industrijske kompanije koja ima korewe u me|unarodnom na~inu rada. R. Dautovi}

Dr`avni sekretar Ministarstva finansija Vuk \okovi} ka`e da dr`ava ne}e pove}avati deficit buxeta iznad planiranih 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda. \okovi} je naglasio da }e dogovor o deficitu sa Me|unarodnim monetarnim fondom biti ispo{tovan i da }e 20. oktobra na novoj rundi pregovora sa MMF-om biti re~i o planovima ekonomske politike za 2010. godinu. Jedino se mo`e desiti da neki ekonomski poreme}aj na svetskom tr`i{tu (kao {to je drasti~no pove}awe cene sirove nafte ili nova ekonomska kriza) mo`e da uti~e na pove}awe ve} dogovorenog deficita, a za to }e MMF sigurno imati razumevawa, rekao je \okovi}. Govore}i o prihodima i rashodima buxeta, on je kazao da se rashodi izvr{avaju u skladu sa rebalansom dr`avne kase od aprila ove godine, a prihodi su u maju osetno pali, usled posledica ekonomske krize, pada uvoza, odnosno slabijih prihoda od carina i akciza. Me|utim, poreski prihodi su u posledwa tri meseca pove}ani i bili su u skladu sa planom za ovu godinu, naveo je \okovi}. Na pitawe da li je ta~no da se u buxet ne upla}uje 40 odsto prihoda buxetskih korisnika, kako zakon propisuje, \okovi} je te tvrdwe odbacio kao neta~ne, napomiwu}i da je jedino sa univerzitetima dogovoren drugi procenat, ali i oni upla}uju svoje sopstvene prihode u buxet. “^iwenica je da ti prilivi jesu ne{to mawi nego {to se to o~ekivalo, ali to je iz dva razloga - zato {to je napravqena veoma optimisti~ka procena koliki zaista jesu ti sopstveni prihodi. Drugi razlog je {to se po~elo sa wihovom naplatom tek u petom mesecu”, objasnio je \okovi}.

Lak{e ka Makedoniji Ministarstvo infrastrukture Srbije i Ministarsvo za transport i veze Makedonije potpisali su ju~e Deklaraciju o zajedni~kim saobra}ajnim projektima. Ministar za infrastrukturu Srbije Milutun Mrkowi} kazao je novinarima da je prioritet te dve zemqe izgradwa `elezni~kog Koridora 10, koji bi trebalo da ima dvokolose~nu prugu i omogu}i brzinu vozova do 160 kilometara na sat. Ministar za transport i veze Makedonije Mile Janakieski rekao je da taj sporazum podrazumeva saradwu u oblasti drumskog, `elezni~kog i avio saobra}aja. “Danas je na~elno dogovorena liberalizacija drumskog saobra}aja, za kamione koji imaju evro sertifikate”, naveo je Janakieski. U septembru, rekao je on, Makedonija }e ukinuti putne takse za kamione iz Srbije koji ulaze u Makedoniju i naveo da je od srpske vlade zatra`eno da isto to u~ini i ukine takse za kamione koji dolaze iz Makedonije.

Re{ewe za JAT

BEO^INSKA FABRIKA PROSLAVILA 170 GODINA RADA

“Lafar` – Beo~inska fabrika cementa” obele`ila je ju~e 170 godina uspe{nog poslovawa. Sve~anost je odr`ana u krugu cementare punom zelenila na kojem se ne vide tragovi cementa, jer je ova francuska kompanija od dolaska u Beo~in ulo`ila oko 82 miliona evra u rekonstrukciju i modernizaciju fabrike, ~ime je unapre|eno stawe `ivotne sredine. Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} rekao je na proslavi da su u posledwa dva veka uz pomo} beo~inskog cementa izgra|eni brojni objekti, da je fabrika mnogo vi{e od uspe{ne kompanije – partnerstvo i odgovornost prema `ivotnoj i dru{tvenoj sredini, pomiwu}i sportske i kulturne objekte, koje mogu da koriste ne samo gra|ani Beo~ina nego i mnogih mesta koja gravitiraju ovom gradi}u. – Kada ka`em partnerstvo, ne mislim samo na na{ zajedni~ki projekat `elezni~ke pruge Petrovaradin–Beo~in nego i na ~iwenicu da su qudi iz “Lafar-

Deficit ne}e duboko

TEK [EST NA[IH KOMPANIJA ME\U 500 NAJBOQIH U ISTO^NOJ EVROPI

Na listi 500 najuspe{nijih kompanija u centralnoj Evropi na osnovu prihoda u 2008. na{lo se {est kompanija iz Srbije, objavila je revizorska kompanija Dilojt. Naftna industrija Srbije je sa prihodom od 3,7 milijardi evra rangirana na 28. mestu, Elektroprivreda Srbije je na 96. mestu, a na listi su jo{ i Delta maksi na 101. mestu, PTT Srbija na 125, JuEs stil na 183. mestu i Srbijagas na 287. mestu. Iste kompanije iz Srbije bile su ukqu~ene i na prethodnu rang listu, samo {to je Telekom ranije bio posebno rangiran, a sada su wegovi prihodi ukqu~eni u konsolidovani ra~un PTT-a. Udeo Srbije u broju kompanija na listi je 1,2 odsto, a preduze}a iz Srbije u ukupnom iznosu prihoda kompa-

5

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da }e se naredne nedeqe znati {ta }e biti sa dr`avnom avio-kompanijom JAT Ervejz. On je, posle potpisivawa Deklaracije o zajedni~kom nastupu na realizaciji projekata u svim vidovima saobra}aja izme|u Srbije i Makedonije, rekao da je novi manaxment nacionalne avio-kompanije du`an vladi da dostavi predlog mera. “Dr`ava je vrlo jasna, JAT je na{a dr`avna kompanija, a novi menaxment je du`an da u toku naredne nedeqe prezentira Vladi {ta i kako daqe sa JAT”, rekao je Mrkowi} i precizirao se to odnosi na kratkoro~ne, sredworo~ne i dugoro~ne mere. “Predlog je spreman i ima}ete informaciju ve} u toku narednih nedequ dana”, rekao je ministar za infrastrukturu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,0259

93,3599

95,974

Australija

dolar

1

53,7153

55,0926

56,6352

90,7458 53,55

Kanada

dolar

1

57,8972

59,3817

61,0444

57,719

Danska

kruna

1

12,2264

12,5399

12,891

12,1888

Norve{ka

kruna

1

10,6025

10,8744

11,1789

10,5699

[vedska

kruna

1

8,9173

9,146

9,4021

8,8899

[vajcarska

franak

1

60,0395

61,579

63,3032

59,8548

V. Britanija

funta

1

103,391

106,043

109,012

103,073

SAD

dolar

1

62,4449

64,046

65,8393

62,2527

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 9. 2009. godine


VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

SOCIJALNI DIJALOG U EU NIJE FORMALAN Pi{e: DR MILORAD MIJATOVI]

S

ada{wa sindikalna scena u Srbiji pati od mnogih nasle|enih bolesti (razjediwenost, mno{tvo malih sindikalnih grupa, slaba organizovanost, ignorisawe od strane dr`ave i socijalni dijalog kao fasada). Sve ovo je u zna~ajnoj meri oslabilo ugled i uticaj sindikata. Da bi izbegli sudbinu nestajawa sa dru{tvene scene, {to bi u potpunosti dovelo do neravnote`e i prestanka svakog socijalnog dijaloga, sindikati su shvatili da se moraju reformisati i prilago|avati evropskim standardima. Evropski pristup se ogleda u boqoj organizovanosti sindikata i wihovoj usmerenosti ka re{avawu problema ~lanstva, kao i u akcionom jedinstvu razli~itih sindikalnih centrala oko bitnih pitawa. U zemqama EU, socijalni dijalog nije formalan, ve} stvaran i dogovoreni stavovi se dosledno realizuju. Pri tome veliki evropski sindikati imaju i zna~ajna finansijska sredstva u svojim fondovima i mogu pomo}i ~lanstvu u slu~aju nezaposlenosti, {trajkova ili ekonomske krize ve}eg obima. U Srbiji danas postoje samo dve respektabilne sindikalne centrale. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) sa 600.000 ~lanova i UGS Nezavisnost sa 180.000 ~lanova su reprezentativni na nivou dr`ave. Ostalo su male sindikalne centrale i „ku}ni“ sindikati koji deluju u pojedinim preduze}ima i ustanovama. I pored svih slabosti, sa~uvana su osnovna pozitivna obele`ja sindikalnog aktivizma. Reprezentativne sindikalne centrale ~ine zna~ajne napore da se reformi{u i deluju po ugledu na evropske sindikate. U tome je, po mom mi{qewu, najdaqe oti{ao SSSS, jer je od jednog dr`avnog i partijskog sindikata uspeo da se u hodu transformi{e u moderan evropski sindikat. Kombinuju}i granski i teritorijalni oblik delovawa, SSSS je uspeo da se pribli`i svom ~lanstvu, artikuli{e wegove interese i zastupa ga pred poslodavcima i dr`avom. U transformisawu SSSS, posebno u posledwe ~etiri godine, zna~ajnu pomo} su pru`ili sindikati iz Slovenije, [vedske, Italije, Danske, Ma|arske. Naravno, ovaj proces nije tekao lako, bilo je nerazumevawa i opirawa novim re{ewima, ali ako svi moraju da pro|u period tranzicije, onda to moraju i sindikati. Drugi vid transformacije SSSS tekao je u smeru boqe saradwe sa Me|unarodnom organizacijom rada (MOR). U okviru MOR, sindikati, ali i ostali socijalni partneri, usagla{avaju svoje stavove i donose direktive, preporuke i rezolucije koje se implementiraju u zakonodavstvo pojedinih dr`ava. I dr`ava Srbija, istina sa zaka{wewem, prihvata odluke MOR-a i u obavezi je da godi{we MOR-u podnosi izve{taj o po{tovawu prava zaposlenih, uz prethodno mi{qewe reprezentativnih sindikata. Tako|e je zna~ajna saradwa reprezentativnih sindikata iz Srbije sa Evropskom konfederacijom sindikata (EKS), krovnom organizacijom sindikata u EU. U okviru EKS se vr{i uskla|ivawe stavova sindikata iz zemaqa EU i wihovo prezentovawe i zastupawe pred organima EU. Socijalno-ekonomski savet na nivou EU veoma dobro funkcioni{e. Savez samostalnih sindikata Srbije i Savez samostalnih sindikata Vojvodine, kao wegov deo, podr`avaju evropski put Srbije upravo zbog ~iwenice da }e se na tom putu morati primewivati standardi EU u svim oblastima, pa i u svetu rada. To zna~i da }e se prema postavqenim standardima meriti uspe{nost svih fatkora u jednom dru{tvu, pre svega vlasti, ali i sindikata. A pravi parametri }e biti: broj zaposlenih, zarada, za{tita u slu~aju nezaposlenosti, bezbednost i za{tita na radu, prava iz zdravstvenog i penzionog osigurawa, pravo na usavr{avawe, participacija u upravqawu. Po{tovawem standarda ne mo`e se ulep{avati stvarnost, {to na{a Vlada danas ~esto ~ini. U tome im, na`alost, svesno ili ne, poma`u i pojedini sindikati. (Autor je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine)

Politi~ke grupe u Evropskom parlamentu odlu~ile su da 16. septembra glasaju o kandidaturi dosada{weg predsednika Evropske komisije @ozea Manuela Baroza na tu funkciju. Odluka o glasawu doneta je na sastanku predsednika politi~kih grupa Evropskog parlamenta u Briselu, jer ve}ina wih smatra da ne treba odugovla~iti, dok su samo Zeleni i izvestan broj socijalista `eleli da se najpre sa~eka ishod irskog referenduma o Lisabonskom ugovoru. Barozo, koji je na ~elu Evropske komisije ve} pet godina, jedini je kandidat za tu va`nu funkciju. On je ve} dobio podr{ku lidera 27 zemaqa Evropske unije, ali je potrebno da ga podr`i i Evropski parlament. Nekada{wi portugalski premijer ~ini se da je, kako ocewuje agencija Frans pres, obezbedio relativnu ve}inu, {to mu je dovoqno za reizbor. Me|utim, neki evroposlanici ipak insistiraju na tome da se u slu~aju ratifikacije Lisabonskog ugovora ponovo glasa o kandidaturi Baroza, jer bi u tom slu~aju on morao da obezbedi apsolutnu ve}inu da bi ostao na ~elu Evropske komisije

VESTI perateri mobilne telefonije potpiO sali su protokol o uspostavi automatskog sistema hitnih poziva na jedinstveni

evropski broj 112, {to bi, po procenama Europske komisije, trebalo znatno da smawi broj poginulih na putevima. Naime, tzv. eCall omogu}ava najbli`em centru za hitnu pomo} da locira vozilo koje je u~estvovalo u te{koj nesre}i ~ak i kada putnici ne znaju gde se nalaze. Uspostava tog sistema, me|utim, zahteva ~vrstu saradwu proizvo|a~a automobila, operatera mobilne telefonije i dr`avnih vlasti. No, kako se procewuje, kada sistem potpuno za`ivi, godi{we bi moglo biti spa{eno najmawe 2.500 `ivota a te{ke bi se povrede smawile za 10 do 15 posto. Ina~e, iz finansijskih razloga Danska, Francuska, Irska, Letonija, Malta i Velika

V

Britanija, jo{ ne `ele pristupiti novom sistemu, ali Evropska komisija ne iskqu~uje mogu}nost da 2010. donese propis kojim }e ih na to obavezati. vropski komesar za pro{irewe Oli E Ren predao je islandskoj premijerki Johani Sigurdardotir upitnik Evropske komi-

sije s oko 2.000 pitawa, na koja bi trebalo da odgovori wena vlada. Naime, EK na temequ odgovora na ta pitawa sastavqa mi{qewe o kandidaturi zemqe koja je izrazila `equ da u|e u EU-u. Island je slu`beno podnio zahtev za ~lanstvo 23. jul, a Savet EU je nakon samo nekoliko dana dalo mandat Evropskoj komisiji da po~ne izradu mi{qewa o toj kandidaturi. Islandski {ef diplomatije Osur Skarphedinson izjavio je da wegova vlada ima rok do 16. novembra da popuwen upitnik vrati Komisiji.

„Upitnik pokriva sve politi~ke i privredne kriterije za ~lanstvo, a pokriva i ocenu sposobnosti prihva}awa i primene ~itavog zakonodavstva EU. Kad primimo odgovore od islandske vlade, prou~i}emo ih i zajedno s podacima iz drugih izvora upotrebiti za izradu mi{qewa, koje }emo predo~iti Evropskom parlamentu i Savetu EU. Nakon toga, o zvani~nom po~etku pregovora, odlu~uju zemqe ~lanice Unije”, objasnio je Pen postupak koji, nadamo se, u doglednoj budu}nosti o~ekuje i Srbiju. Ipak, i sam Ren je priznao da }e, budu}i da je Island tesno povezan s EU preko Evropskoga ekonomskog prostora i [engenskog sporazuma, te da ve} primewuje velik dio evropskih pravnih tekovina, preostali deo puta ka Uniji bi}e za ovu skandinavsku dr`avu mnogo kra}i nego za druge zemqe koje nemaju tako sna`ne veze s EU. „No, ostatak puta ne mora i nu`no biti lak{i. Jer, ne postoji pre~ica prema ~lanstvu u Evropskoj uniji. Svi kandidati moraju ispuwavati iste uslove”, poru~io je Oli Ren.

a`nost prekograni~ne saradwe lokalnih samouprava i sa jedne i sa druge strane granice ogleda se u zajedni~kim projektima, a jedan od va`nih ~inilaca je izrada projekata za pretpristupne fondove EU. U tom kontekstu i saradwa Sremskog upravnog okruga i Vukovarsko-srijemske `upanije dobija nove oblike, „Saradwa op{tina Sremskog okruga i Vukovarsko-srijemske `upanije po~iwe na

EU, ekipa stru~waka Odseka za kapitalna planirawa Vukovarsko-srijemske `upanije na ~elu sa {efom Ivanom Rimcem, boravila je ove sedmice u Vrdniku, gde su zapravo edukovali predstavnike sremskih op{tina u projektovawu i aplicirawu sa projektima kod Evropske unije. „Poku{ali smo da na{im prijateqima objasnimo kakve smo gre{ke mi pravili u po~etku u na{im projektima, da ih oni ne prave.

nik okruga Sava Ali{i} poru~io je da je vreme da se zajedno razvijaju i osposobqavaju postoje}i turisti~ki resursi nasloweni na Dunav, glavnu ulicu Evrope. „Tu moramo raditi zajedni~ke projekte, zajedni~ki ih realizovati i zajedni~ki ubirati wihove plodove”, poru~io je Ali{i}. Sastanak predstavnika op{tina i gradova Sremskog okruga i op{tina i gradova Vukovarsko-srijemske `upanije u Vrdniku jasno je

evropskim projektima, koji treba da ubrzaju razvoj celog ovog regiona. A slede}i korak mora biti ja~awe privredne saradwe”, ka`e zamenik `upana Vukovarsko-srijemske `upanije @eqko Cibra. Po{to u Vukovarsko-srijemskoj `upaniji ve} imaju odre|ena isksutva u prekograni~noj saradwi i projektima kojima su konkurisali za sredstva iz pretpristupnih fondova

Za izradu kvalitetnih projekata za pretpristupne fondove EU potrebna je i kvalitetna baza kadrova, a mislim da je danas imamo i s jedne i s druge strane granice”, ka`e Rimac. Na sastanku predstavnika 26 op{tina i pet gradova sa podru~ja Vukovarsko-srijemske `upanije i predstavnika Sremskog upravnog okruga i sedam sremskih op{tina, koji je organizovala Skup{tina op{tine Irig, na~el-

pokazao da na ova dva sremska potesa, gde `ivi skoro pola miliona stanovnika, postoji jasna opredeqenost za saradwu, da su strategije razvoja ova dva podru~ja gotovo identi~ne bez obzira {to su u pitawu dve dr`ave, da su prekograni~ni projekti podudarni, te da onda s razlogom postoji potreba zajedni~kog nastupa prema EU. „ Smiqka Bojevi}

SARADWA BRI[E GRANICE

Peta godi{wa konferencija Instituta evropskih regija, ovog puta na temu „Evropske regije i gradovi i ekonomska kriza”, odr`a}e se od 13. do 15. septembra u Salcburgu, Austrija. Ove godine AP Vojvodinu predstavqa}e Kancelarija za evropske poslove, koja je ~lan Instituta evropskih regija, kao i Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne mawine, na delu konferencije posve}enom decentralizaciji. Uz centralnu temu, rad }e se odvijati u pet radnih grupa: Budu}nost banaka isto~ne i jugoisto~ne Evrope, Budu}nost tr`i{ta nekretninama u regijama, Odr`iva politika za{tite `ivotne sredine na lokalnom i regionalnom nivou, Kako da mala i sredwa preduze}a prevazi|u ekonomsku krizu i Politika obnovqive energije – strategija za izlazak regija iz krize. O~ekuje se u~e{}e brojnih evroparlamentaraca, te predstavnika nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti dr`ava Evrope

V

i{egodi{we briselsko iskustvo sa tzv. presudnim doga|ajima i neopozivim rokovima u~i nas da nema tog doga|aja a ni roka sa kojim }e EU re{iti sve svoje probleme ili zbog kojeg }e se uru{iti i nestati. Drugim re~ima, i pored odre|ene vrste napetosti koja se ponovo kreirala u vezi sa Lisabonskim sporazumom zbog pada podr{ke u irskom bira~kom telu pred referendum koji }e se odr`ati 2. oktobra, ne treba gajiti iluziju ni da }e prola-

klowenost prema pro{irewu kao u vreme potpisivawa Sporazuma iz Nice. S druge strane, EU, a {to se videlo i tokom ovih godina, mo`e da funkcioni{e i bez wega. Istini za voqu, ne onako kako bi voleli u Parizu i Berlinu, ali je zato Londonu, ili barem ve}inskom delu Britanaca, sasvim po meri postoje}a EU. Upravo zbog Britanaca i najave „Torijevaca“ Dejvida Kameruna da }e organizovati referendum o Lisabonskom sporazumu u Bri-

ne zavr{e izbori u Britaniji, na programu slede}eg godine, i dok se Kamerun ne useli u ku}u na broju 10 u Dauning stritu. S obzirom na to da vlada laburiste Gordona Brauna ni izdaleka nije stabilna i da mu izbori vise kao Damoklov ma~ iznad glave, stupawa Lisabonskog sporazuma na snagu se na{lo u trci sa izborima u Britaniji. Ipak, i pored ne{to mawe podr{ke Iraca „Lisabonu“, registrovane u posledwim ispiti-

LISABONSKI SPORAZUM, DRUGI PUT

zak „Lisabona“ srediti unutra{wi poredak EU niti da }e ubrzati evropske integracije zapadnobalkanskih dr`ava, sa izuzetkom Hrvatske. Ba{ kao {to ni eventualni ponovqeni debakl „Lisabona“ na irskom ostrvu ne bi zna~io haos u EU a ni potpuno zaustavqawe procesa evropskih integracija. Realno, s prolaskom Lisabonskog sporazuma stvorila bi se boqa klima unutar same EU {to bi doprinelo sredworo~no i popravqawu atmosfere za pro{irewe Unije, ali daleko smo od toga da bismo mogli da tvrdimo da }emo sa Lisabonskim sporazumom imati na-

taniji, ako do dolaska na vlast konzervativaca u Londonu taj sporazum ne stupi na snagu, raste zabrinutost u Briselu i na kontinentalnom delu EU. Razlog zabrinutosti nisu samo irski bira~i, ve} i predsednici ^e{ke i Poqske, Klaus i Ka~inski, koji jo{ uvek nisu potpisali ratifikacije u ime svojih dr`ava. Ka~inski je obe}ao da }e to uraditi odmah po objavqivawu rezultata referenduma u Irskoj, naravno ako on bude pozitivan, dok su britanski emisari po~eli da sufliraju Klausu da ne potpisuje ~e{ku ratifikaciju sporazuma sve dok se

vawima javnog mwewa, ve}a je verovatno}a da }e referendum pro}i 2. oktobra nego da }e ponovo propasti. U kampawu za „da“ ukqu~io se i Majkl O Liri, prvi ~ovek najve}e „niskobuxetne“ kompanije na svetu – „Rajanera“. Ekscentri~ni Irac je naredio da se ofarba nekoliko aviona s natpisom: „Reci ’da’ Evropi“ i poru~io svojim zemqacima da nau~e ne{to iz iskustva Islanda. „Razlika izme|u Irske i Islanda (na enleskom jeziku, prim. aut) nije samo u jednom slovu nego u ~iwenici da smo mi ~lanica EU“, podsetio je svoje sunarodnike O Liri. „ @eqko Panteli}


Sunce organizovalo paradu

SUTRA U ULICI ZMAJ OGWENA VUKA

Besplatan pregled mlade`a Peta akcija besplatnih pregleda mlade`a u ciqu ranog otkrivawa melanoma - raka ko`e, bi}e odr`an sutra od 8 do 12 sati u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19. Preglede }e obaviti specijalista dermatovenerolog Jadranka Jankovi} i potrebo ih je

zakazati telefonom 4879-455. Za pregled nije potreban uput lekara, ve} je dovoqno poneti samo zdravstvenu kwi`icu ili li~nu kartu. Osim besplatnih pregleda, gra|ani }e biti informisani o faktorima rizika i {tetnom delovawu sunca na ko`u. D. A.

Lane je u ovo doba po~ela zima! Ove godine hladno}a je kao i sve drugo u recesiji. Septembar je, kao {to i dolikuje topao, fudbaleri igraju va`ne utakmice, uli~ni svira~i tumaraju gradom, pred na{im ro`wa~ama trepere izgubqeni {eta~i... Kako bi to objasnio ni`erazredni holandski fudbaler „sloboda nije referada stani~nih {eta~a, ona je svest o skladu nesklada nesavr{enih qudi...“ D. A.

Novosadska petak11.septembar2009.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Na tronu krompir, luk i parizer romet „nejestive“ robe na P novosadskim pijacama je u tolikoj meri opao, da prodavci

sve ~e{}e odustaju od zakupa tezgi na kojima su nam, poneki od wih i godinama, nudili ode}u, kozmetiku i ostale trice koje nam zapravo i ne trebaju... ako racionalizujemo kao ona lija {to nije mogla da dohvati tobo`e kiselo gro`|e. Prema podacima „Tr`nice“, 25 takvih tezgi jo{ nemaju zakupca, ~ini se iz razumqivog razloga. Okvirna ra~unica ka`e da tezga u robnom delu pijace dnevno mora da zaradi bar dve - tri hiqade dinara samo da bi se pokrili

hronika

osnovni tro{kovi: hiqadarka za dnevni zakup i bar jo{ jedna za nadnicu prodavcu, jer na`alost otprilike toliko vredi deseto~asovno xexawe, bilo na suncu, bilo na ki{i. Pored toga, robu treba platiti dobavqa~u, tu su tro{kovi prevoza, pa da`bine. Ako ne{to pretekne, to je profit. Pa vidi da li se isplati. Naro~ito otkako famozna potro{a~ka korpa vi{e ne predstavqa pokazateq standarda ve} merilo bede gra|anstva. Drugim re~ima to zna~i da su krompir, luk i parizer prioriteti, dok je sve ostalo suvi{an luksuz. I. Sabado{

RADOVI NA SOMBORSKOM I SUBOTI^KOM BULEVARU

Nove osovine grada rastu po planu Radovi na Suboti~kom i Somborskom bulevaru napreduju po planu. Kako smo saznali u Zavodu za izgradwu grada do sada su ura|eni svi iskopi i nasipi od peska na Suboti~kom bulevaru, gde je postavqen i, takozvani, pe{~ani tamponski sloj na delu od Ulice Kornelija Stankovi}a do Haxi Ruvimove, ispod koga se na-

laze svi dovodi za podzemne instalacije. Tako|e, na istom delu trase ura|eno je i 300 metara ivi~waka. Od Ulice Kornelija Stankovi}a prema pravcu autoputa iskopan je pesak na mestu gde }e prolaziti jedna kolovozna traka, dok je za drugu isti posao odra|en do pola. Tako|e, nekada{wa

DANAS I SUTRA

Cvetna pijaca na Spensu Danas i sutra se na Spensu odr`ava prva Cvetna pijaca ove jeseni. Organizatori iz Pokreta gorana Novog Sada o~ekuju da se posetiocima pijace predstavi ~etrdesetak uzgajiva~a sezonskog i saksijskog cve}a kao i desetak proizvo|a~a zdrave hrane i jo{ toliko izlaga~a rukotvorina i umetni~kih predmeta. Cvetna pijaca je posve}ena podsticawu eko-

lo{ke svesti kod gra|ana kao i odgovornog odnosa prema prirodi, tako da }e tokom oba dana manifestacije u periodu od 10 do 13 ~asova posetiocima biti promovisan „Zeleni telefon“- servis preko kojeg mogu da se aktivno ukqu~e u re{avawe ekolo{kih problema. Cvetna pijaca }e za posetioce biti otvorena od 8 do 20 ~asova, a ulaz je besplatan. I. S.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do11 sati deo Ulice Vuka Karaxi}a od broja 23 do 31 i od 14 do 18. Koviq: od 8 do 13.30 sati deo naseqa od Ulice To-

ze Markovi}a do autoputa. ^enej: od 10 do 11 deo naseqa oko \ur~i}evoh sala{a. ^ortanovci: od 10 do 11 sati deo naseqa Borov gaj.

V REMEPLOV

Somborski bulevar

zgrada „Rotora“, koja se nalazila ta~no na trasi budu}eg bulevara je uklowena da bi se posao obavqao nesmetano. U Zavodu za izgradwu grada su nam kazali da su kanalizacija i vodovodni prikqu~ci prema zgradama na Somborskom bulevaru 95 posto gotovi, dok je izrada glavnog dovodnika vode, koji se

Suboti~ki bulevar

DANAS NA „BRANKOVOM KOLU”

Simpozijum o filozofiji Dana{wa manifestacija „Poezija i mediji“ na „Brankovom kolu“, na kojoj }e u~estvovati Radoman Kawevac, bi}e otvorena u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Ulica Zlatne grede broj 4, u 11 ~asova. Nakon toga sledi Filozofski simpozijum pod nazivom „Smisao filozofije i

„Frozin” bio na dobrom glasu rovima iz dvadeset gradova Jugoslavije, od Maribora do Bele Crkve. Nema~ko peva~ko dru{tvo „Frozin“ je, ina~e, u`ivalo lep ugled jo{ pre Prvog svetskog rata i zadr`alo ga posle wega. Tada je Dru{tvo u~estvovalo i u pojedinim velikim dr`avnim proslavama u Beogradu, kao i na elitnim smotrama jugoslovenskih horova. N. C.

„Otvoren dan“ Prve brigade Kopnene vojske odr`a}e se danas od 9 do 14 sati u kasarni Jugovi}evo u Avijati~arskoj ulici 24. Akcija se realizuje s ciqem da se gra|anima poka`u `ivot i rad u jedinicama Vojske Srbije i o~ekuje se

dolazak dece iz zabavi{ta, osnovnih i sredwih {kola, studenata, predstavnika nevladinih organizacija... Osim u Novom Sadu Prva brigada „Otvorene dane“ organizuje i u kasarnama u Ba~koj Topoli i Sremskoj Mitrovici. D. A.

DRU@EWE S UMETNICIMA NA TVR\AVI

Ateqei svima na izvolte Projekat “Otvoreni ateqe” Udru`ewa mladih umetnika Petrovaradinske tvr|ave “Likovni krug” bi}e odr`an danas i tokom vikenda od 10 do 22 ~asa. Za posetioce }e u tom terminu biti otvorena vrata svih

Foto: F. Baki}

prostire od Suboti~ke do Ilirske ulice, zavr{ena, a on je i testiran. Tako|e, izra|eno je i 600 metara drugog dovodnika, a cevi za preostalih 500 metara ovih dana treba da stignu iz Francuske. Istovremeno, na Somborskom bulevaru odra|ena je priprema za izgradwu saobra}ajnica i deo ivi~waka. B. Markovi}

Kad pogledi plove

smisao u filozofiji“, a diskusiju na tu temu vodi}e stru~waci iz oblasti filozofije. Simpozijum se odr`ava u Karlova~koj gimnaziji u 17 ~asova. „Muzika u novosadskim salonima 19. veka“ naziv je programa koji }e zakqu~iti dana{we „Brankovo kolo“, u Karlova~koj gimnaziji u 20 ~asova. B. P. P.

„Otvoren dan” u kasarni Jugovi}evo

Nema~ko peva~ko dru{tvo „Frozin“ priredilo je 11. septembra 1938. povodom pedesetogodi{wice svoga rada, veliku muzi~ku sve~anost. Jedna od najuspelijih ta~aka programa koji je tom prilikom izveden, bio je nastup velikog hora „Frozina“ sa pojedinim ~lanovima srpskih novosadskih horova. Sutradan, slavqeni~ki hor je bio doma}in nema~kim ho-

c m y

ateqea na tvr|avi, a umetnici }e se potruditi da ulep{aju boravak gostiju u kreativnim radionicama po kojima je Novi Sad jedinstven u svetu. Pokroviteq ideje je gradska Uprava za kulturu. S. T.

Petrovaradinska tvr|ava u svom `ivotu videla je mnogo toga i preko svojih zidina prebacila vekove. Ju~e, ba{ kad je sunce bilo na najvi{oj ta~ki, kao i mnogo puta dosad, gledala je u brodove koji nemaju pametnija posla nego da prolaze. S druge strane Dunava

plovilo koje putuje ko zna odakle i de~aka kojeg cela ta dijalekti~ka struktura na keju uop{te ne interesuje. Brod je prolazio, palo je nekoliko qubaznih pogleda i klimawa glavom, a na kraju je i pro{ao. Kao {to prolazi i sve drugo na ovoj planeti. D. A.

AKCIJA CRVENOG KRSTA I NOVOSADSKE POLICIJE

Pokazna ve`ba o prvoj pomo}i

Povodom Svetskog dana prve pomo}i, novosadski Crveni krst u saradwi s Policijskom upravom Novi Sad, organizuje pokaznu ve`bu u subotu u 9.30 ~asova na Mi{eluku. S obzirom da je usvo-

jen novi Zakon o bezbednosti saobra}aja, Crveni krst nastoji da uka`e na va`nost poznavawa metoda i tehnika ukazivawa prve pomo}i povre|enim u saobra}ajnim nezgodama. J. Z. „@ELEZNI^AR” ORGANIZUJE U NEDEQU

Pe{a~ewe u prirodi

Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ u nedequ, organizuje pe{a~ewe od ^ortanovaca do Starog Slankamena. Do ^ortanovaca se ide vozom koji polazi u 7.28. Od polazne ta~ke }e se pe{a~iti preko Kalaka~e, Jande i Zagrada do Starog Slankamena, odakle sledi povratak autobusom do In|ije, a zatim vozom nazad u Novi Sad. I. S.


petak11.septembar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

NA KEJU PREDSTOJI REKONSTRUKCIJA

Vodovod obnavqaju, zelenilo ~uvaju ^ETVRTI DAN FESTIVALA ULI^NIH SVIRA^A

Posmatrawe zvezda uz ska i yez bendove U okviru Internacionalnog festivala uli~nih svira~a danas }e na glavnoj bini na Trgu slobode nastupiti komi~ar iz Velike Britanije, Kris Lajnam, u 18 ~asova, a nakon wega }e na scenu stupiti italijanski trio „Radio Mareli“ u 19 ~asova. ^ileanski gimnasti~arko-akrobatski dvojac „Duo Tobarih“ izve{}e svoju ta~ku u 20 ~asova a komi~ni duva~ki orkestar iz Italije „Papacum“ nastupa u 20.30 ~asova. Ve~e na Trgu slobode zatvori}e nastup novosadskog ska benda „Lost propeleros“ koji po~iwe u 21.30 ~asova. Francuski `enski ansambl „Le Klandestine“ nastupi}e u Katoli~koj porti u 19.30, a nakon toga }e ~lanovi Astronomskog dru{tva „Novi Sad“, od 20 ~asova, omogu}iti posetiocima da teleskopom posmatraju zvezde i planete. Trio „Radio Mareli“ }e otvoriti program na bini u Zmaj Jovinoj ulici u 18 ~asova, na istom mestu nastupi}e komi~ni duva~i „Papacum“ u 19, a publici }e se od 20.30 ~asova predstaviti argentinska muzi~ka grupa „Violentan-

go“. @ongler i komi~ar Tosta Mista }e zameniti zvukove tanga u 21.30 ~asova. „Baji}evi mali guda~i“ zasvira}e ispred Zmaj Jovinog spomenika u 18 ~asova a za 18.30 zakazan je nastup mladog japanskog marionetiste Takahira Kunimota. Pokretna predstava komi~ara Toste Miste po~e}e u 19 ~asova nakon ~ega }e uslediti nastup ~ileanskog „Dua Tobarih“ u 19.30. „Le Klandestine“ }e svoju muzi~ku ta~ku zapo~eti u 20 ~asova, a pola sata kasnije, publici }e se predstaviti Kris Lajman i Kejt Mekenzi kroz urnebesno sme{nu uli~nu predstavu. Kreativni studio „^arolija“ iz Novog Sada nastupi}e u 18 ~asova u Dunavskoj ulici, marionetista Takahiro Kunimoto u 19, a muzi~ar iz Senegala, Lao Koujate u 19.15 ~asova. Novosadski pankbura{ki bend „Zbogom Brus Li“ zasvira}e u 20 a xez kvartet „Osa“ u 21 ~as. U Ulici Laze Tele~kog, u 19 ~asova, zapeva}e Francuskiwe „Le Klandestine“ a nastup Takahira Kunimota po~iwe u 20 ~asova. J. Z.

Iako je prvobitnim projektom pokrenuli smo inicijativu kako rekonstrukcije vodovoda na keju bi sa~uvali drve}e i zelenilo bilo predvi|eno da se na delu od gde god je to mogu}e, tako da }e i po~etka Keja `rtava racije do pored radova stabla biti sa~uvadrumsko-`elezni~kog mosta zbog na. Novina je i da }e u toku ovog radova poseku sva stabla, to se posla „Zelenilo“ imati svoj nadipak ne}e dogoditi, jer }e se zor, i zajedno sa izvo|a~ima praprilikom pomenutog posla strotiti radove - rekao je direktor go voditi ra~una kako bi se sa~u„Vodovoda i kanalizacije“ Branvalo zelenilo u ovom delu grada, ko Bjelajac. saop{teno je na Direktorica ju~era{noj kon„Zelenila“ Sneferenciji za no- Na trasi radova ima `ana Repac je isvinare „Vodovoda vi{e od 160 stabala, takla da su nakon i kanalizacije“. a data je saglasnost pregledawa prvoO~ekuje se da }e bitnog projekta da se uklone radovi po~eti ustanovili da u 22 `enske topole krajem ovog mesedelu Keja na kojem ca i da }e biti za}e se rekonstruivr{eni za 60 dana. sati vodovod ne}e ostati ni jed- Odlukom o tome da za{titino stablo i shvatili da se ne{to mo {to vi{e zelenila `elimo mora preduzeti. da ustanovimo princip koji bi - Na trasi radova ima vi{e od trebalo da postane praksa kad 160 stabala, a radi wihovog o~ugod se obavqaju sli~ni poslovi u vawa, dali smo saglasnost da se gradu. Direktorica „Gradskog uklone 22 `enske topole, i odrezelenila“ Sne`ana Repac i ja dili nadzor koji }e voditi ra~u-

Komisija zakinula bodove? Komisija za re{avawe stambenih potreba ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca na teritoriji Novog Sada, osnovana na inicijativu gradona~elnika, objavila je u sredu spisak 26 osoba koje su konkurisale za zakup stanova na odre|eno vreme od deset godina, kazao je ju~e za “Dnevnik” kandidat \or|e Ilija{evi}. Od ukupnog broja stanova, 20 je nameweno re{avawu stambenog pitawa ratnih vojnih invalida, a {est porodicama palih boraca. Kandidat tvrdi da su wegova prava prilikom izbora o{te}ena. - Komisija nije uzela u obzir nalaze konzilijuma lekara Instituta za plu}ne bole-

Danas spiskovi za pla}eni odmor

^ITAOCI PI[U SMS

poslenima na odre|eno vreme, te da se onda napravi raspored posla unutra preduze}a, po{to je kraj sezone na izmaku. Odbor sidnikata je i da pla}ena odsutva budu kra}a, recimo 15 dana. Me|utim „Zelenilo“ ima problem jer na poslovima odr`avawa javnih gradskih povr{ina, {to je osnovna delatnost

firme, upo{qava 150 radnika na odre|eno vreme. S druge strane u firmi je 300 zaposlenih. Od uvo|ewa vi{estrana~kog partijskog sistema svaka vlast u Novom Sadu zapo{qavala je svoje partijske kolege, pa se tako vi{e desetina wih nepotrebno na{lo i u administraciji „Zelenila“. Z. D.

065/47-66-452 & 063/366-977

[uma korova u Ulici Lukijana Mu{ickog U Kisa~u bila sarmijada, pa i pro{la, ali ovoj GSP-ovoj kraj se jo{ ne nazire. 0643340... *** U pomo}! U ulici Lukijana Mu{ickog 6, pre vi{e od godinu dana sru{ena je ku}a i do danas se vi{e niko nije pojavio. Prostor je zarastao u korov-prava pra{uma u malom u strogom centru grada! Idealno za skitnice,

a inspekcije nisu zadu`ene za ovakav problem, ve} nas, okolne stanare upu}uju na sud, pa ko voli, nek izvoli... 0635321... *** Kada }e gradska vlast na ~elu sa „Vodovodom“ objaviti javno da ova voda koja te~e iz na{ih slavina definitivno vi{e nije za pi}e!? Svi vidimo {ta nam izlazi iz slavina! 0635135...

}e se cevi, a dovodnik sirove vode sa izvori{ta Petrovaradinska ada, rekonstruisa}e se od Varadinskog do drumsko-`elezni~kog mosta. U drugom delu posla rekonstruisa}e se dovodnik sirove vode od Varadinskog mosta do bu{enih bunara izvori{ta [trand. B. Markovi}

SPORNA LISTA ZA ZAKUP STANOVA RATNIM VOJNIM INVALIDIMA

U „GRADSKOM ZELENILU”

Radnici „Gradskog zelenila“ danas }e znati ko }e me|u wima biti na spisku za pla}eni odmor od 30 dana. Pla}eno odsustvo iz firme koristi}e od srede 16. septembra, a za vreme odmora dobi}e 65 odsto od svog tromese~nog proseka i topli obrok. Sindikat u firmi zala`e se da se otkazi, pre svih, prvo daju za-

na da se postoje}e lipe i platani sa~uvaju, i da na taj na~in bude {to mawe {tete po zelenilo u Novom Sadu - naglasila je Repac, i dodala da }e se kasnije na Keju saditi novo cve}e i rastiwe. Rekonstrukcija vodovoda na keju radi}e se na dve deonice. U delu od Varadinskog mosta do Ulice Marka Miqanova mewa-

*** Sad kradu - izvinite pozajmquju - i u po bela dana. U Resavskoj uzeli „zoqicu“ u 3 popodne ispred kancelarije. Prekoputa {kola, prodavnica, ulica prometna. Naravno patrole u na{em „sigurnom gradu“ nema. Malo je ~uvara reda kako bi se nosili sa ozbiqno bolesnim dru{tvom u kom ne postoje moralne norme. To su posledice rata u kojem nismo u~estvovali i zabluda da smo „nebeski narod“. 0643463... *** Prosto je divan prizor kada ulazi{ u na{ grad sa autoputa. Sa leve strane olupina broda u kanalu i ruina od Azotare a sa desne ruina od hladwa~e i polu- sru{ene ku}e u korovu. Zar ne mogu barem ograde da se stave da se ruglo ne vidi? Gde je inspekcija: komunalna, gra|evinska...? 0641400...

sti u Sremskoj Kamenici, koji su jasno naveli od ~ega bolujem. Time mi je zakinuto 30 bodova. Bodovalo se i koliko je godina kandidat dr`avqanin Srbije. Za svaku godinu po dva boda. I na taj na~in sam klasifikovan kao gra|anin drugog reda, po{to nemam dr`avqanstvo Srbije od ro|ewa. Do{ao sam iz Hrvatske – tvrdi Ilija{evi}, i dodaje da se na spisku na{lo ime osobe pored koje ni ne stoji jedinstveni mati~ni broj gra|ana. Zato je ju~e, kako ka`e, od Komisije zatra`io uvid u dokumentaciju. Po{to mu to nije omogu}eno, pomo} je potra`io kod advokata koji uvid zahteva pismenim putem.

Odgovori komisije na pitawa o ~emu se zapravo radi u ovom slu~aju, i kakva je procedura dobijawa stanova, nisu stigli do zakqu~ewa ovog broja. Prema ranijim navodima, kvadratura stanova prilago|ena je broju ~lanova doma}instva koji su ostvarili pravo na dobijawe. Oni se nalaze u ulici Stanoja Stanojevi}a i zgrada je izgra|ena pomo}u sredstava obezbe|enih programom ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta. Nakon kona~ne odluke Komisije i Gradona~elnik Novog Sada zakqu~i}e s korisnicima ugovor o zakupu stana. S. T.

VESTI Kwi`evno ve~e u Gradskoj biblioteci U~esnici 9. me|unarodne kwi`evne kolonije koju organizuju Srpsko kwi`evno dru{tvo i Srpski PEN centar i koja traje od 10. do 16. septembra u Vili „Stankovi}“ u ^ortanovcima, ve~eras }e od 19 sati odr`ati kwi`evno ve~e u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Na kwi`evnoj ve~eri u~estvova}e velik broj autora iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, ^e{ke... Tako|e, u~esnici kolonije prisustvova}e i zatvarawu „Brankovog kola“ u Sremskim Karlovcima koje je zakazano za ponedeqak. D. A.

Sutra izbori na ^eneju Izbori za ~lanove Saveta i Nadzornog odbora Mesne za-

jednice ^enej odr`a}e se u subotu od 7 do 20 sati, saop{teno je iz Skup{tine Grada Novog Sada. Glasa}e se u prostorijama MZ u ^eneju u Ulici Vuka Karaxi}a 289. Za glasawe je potrebno poneti va`e}u li~nu kartu, ili drugi dokument na osnovu kojeg se mo`e utvrditi identitet bira~a. D. A.

„Branimir i neprijateqi” na [trandu Bend „Branimir i neprijateqi“ nastupi}e danas na [trandu u okviru manifestacije „Grad na reci“ koju realizuje Studentski kulturni centar. Svirka se odr`ava na centralnom platou gradske pla`e, a po~etak je zakazan za 20 sati. U slu~aju lo{eg vremena, program }e biti otkazan. D. A.


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

SPOR IZME\U GRADA I SINDIKATA KOMUNALACA ZBOG KOLEKTIVNOG UGOVORA

Pregovori ne po~iwu, rok curi

Jo{ nisu po~eli pregovori u postupku mirnog re{avawa spora izme|u Grada i Gradskog odbora sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti, nastalog zbog jednostranog otkazivawa kolektivnog ugovora u delu radni~kih primawa od strane grada. Posle prvog sastanka kada je Grad tra`io odlagawe, jer nije na vreme dobio poziv za sastanak, pa nije uspeo da izabere svog predstavnika u pregovara~kom timu u mirnom re{avawu spora, bio je zakazan jo{ je-

dan sastanak. Me|utim, predstavnik grada nije se pojavio, re~eno je u Gradskom odboru sindikata komunalaca. Republi~ka Agencija za mirno re{avawe sporova odredila je da miriteq u sporu izme|u grada i sindikata bude advokat iz Novog Sada Dejana Spasojevi} - Ivan~i}. Predstavnik sindikata komunalaca je sekretar Gradskog odbora ovog sindikata Dragan Fr~ek. Pregovori dve strane po zakonu bi trebalo da se zavr{e do 21. septembra. Z. D.

POTPISAN SPORAZUM NOVOG SADA I ^ANG^UNA

S Kinezima u sportu i kulturi Predsednik Skup{tine Novog Sada Aleksandar Jovanovi} i predsednik Skup{tine ^ang~una @u Jejing tokom posete

gradske delegacije kineskom gradu pobratimu potpisali su Sporazum o planiranim aktivnostima saradwe. Predvi|ena je

saradwa u sportu, kulturi, privredi.Jovanovi} se sastao i s gradona~elnikom Cui Jiemom. Na{a delegacija posetila je sajam privrede Severoisto~ne Azije, fabriku “Folksvagena”... U delegaciju su bili i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi}, predsednik Socijalnoekonomskog saveta grada Milan Radovanovi}, predsednik Komisije za me|ugradsku saradwu Bo`idar Proti} i wegov zamenik Nemawa Starovi}. D. A.

SINDIKALCI PROSVETARI ISTI^U

Veliko odeqewe, kuso obrazovawe Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” pokre}e kampawu, kao reakciju na predlog mera MMF o restrikciji, da se u {kolskim odeqewima smawi, a ne pove}a broj dece, rekao je ju~e na konferenciji za novinare u Novom Sadu predsednik Tomislav @ivanovi}. Kako je naveo, ciq im je smawewe broja u~enika kako bi se pove}ao kvalitet nastave i spre~ilo zatvarawe {kola u ruralnim podru~jima. - Pozivamo sve roditeqe, decu i profesionalna udru`ewa iz obrazovawa da se ukqu~e, jer nam je svima u interesu da uspemo. Predlog mera koje je dao MMF da se u odeqewim broj u~enika pove}a na 30, iako je u Evropi prosek 15, suprotan je interesu kompletnog obrazovawa u Srbiji. Da li je mogu}e s pove}awem broja dece

DANAS UZ PODR[KU KOLEGA IZ NOVOG PAZARA, SJENICE I TUTINA

Radnici „Centroslavije” u protestnoj {etwi Sindikat “Solidarnost” s kolegama radnicima iz Novog Pazara, Sjenice i Tutina koji su sino} doputovali u Novi Sad, danas u 13 ~asova }e protestovati na vi{e mesta u centru. Predsednik “Solidarnosti” Mi{a Starovi} kazao je da vlast ni{ta nije u~inila da se obe{tete radnici iz “Centroslavije” zbog propalih akcija, te }e me|u protestantima biti najvi{e akcionara iz ove firme.Oni }e se okupiti ispred novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju na Bulevaru Mihajla Pupina, pro{etati se do Skup{tine grada i na kraju {etwu zavr{iti is-

pred zgrade Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata grada, na Bulevaru Mihajla Pupina 24. Usput }e se zaustaviti ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine, gde }e dati podr{ku otpu{tenim radnicima iz “Petra Drap{ina” koji od petka pro{le sedmice, kampuju ispred Banovine, tra`e}i da se vrate na posao. - Protestova}emo i ispred Skup{tine grada jer do sada nisu odgovorili ni na jedan na{ dopis. Podseti}emo ih da u Novom Sadu `ive i radnici nekada{we “Centroslavije” - objasnio je Starovi}. Protest ispred sedi{ta Samostalnog sindikata, Starovi}

pravda podatkom da wihove kolege ne}e da razgovaraju o preraspodeli radnog prostora u nekada{wem Radni~kom domu. Kako je naveo i sindikat “Nezavisnost” i Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine smatra da treba da se podele prostorije u zgradi na Bulevaru Mihajla Pupina 24. Sekretar Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Nada Vidovi} rekla je da ih niko nije kontaktirao u vezi preraspodele radnog prostora.”Solidarnost” bi trebalo da se obrati na{oj centrali u Beogradu, a mi }emo u skladu s na{im statutom odgovoriti, rekla je Vidovi}. Z. Deli}

PIJA^NA VAGA: KARFIOL DVOSTRUKO SKUPQI NEGO PRO[LE NEDEQE

Papriku {acuju, slabije kupuju Sada je sezona crvene paprike u punom jeku, ali kupovina je i daqe primetno slabija nego {to je bila ranijih godina. Zarade gra|ana su kudikamo ni`e, a svi rashodi su poskupeli. Ovo je ubedqivo najve}i pad standarda od devedesetih – kazala je ju~e na Futo{koj pijaci proizvo|a~ica i trgovkiwa paprikom Dragana Horvat. Na wenu tezgu, sve`e crvene paprike dospele

su direktno sa despotovske zemqe. Cene mesnatih crvenih jesewih paprika nisu se mewale u odnosu na pro{lu nedequ, i ju~e su se mogle pazariti za 45 do 60 dinara po kilogramu. Ipak novina su sitniji izdanci, koji se prodaju za 25 dinara po kilogramu. Na veliko, u xa~i}u, paprike su pet dinara jeftinije po kilogramu. Cene prethodnice babure, nisu se mewale u

Futo{ka pijaca

Ribqa pijaca

crvena paprika

45-60

30-50

paradajz

50

50

kupus

35

20-40

{argarepa

60

30

{qive

35-40

50

gro`|e

60-70

80

kru{ke

80

80-90

jaja

5–10

9

ptoteklih sedam dana, i na Futo{koj pijaci ko{taju od 30 do 40 dinara. Doma}ice jo{ uvek nisu zna~ajno zapo~ele sa kiseqewem krastavaca, ali se sezona polako zahuktava, ka`e trgovkiwa iza brda korni{ona. Cene variraju od 30 pa ~ak do 100 dinara za kilogram, u zavisnosti od veli~ine ponu|enog. [to mawi krastavac - ve}a cena. Pored gotovo nepromewenih cena povr}a za zimLimanska pijaca nicu, od pro{le srede znatno je poskupeo kar30-60 dinara fiol. - Pro{le nedeqe ku25-40 dinara pi{ dva, sada jedan, pa jo{ ko{ta 140 dinara. 20-35 dinara [to je mnogo, mnogo je – opisao je situaciju pen30-60 dinara zioner Petar K., verni posetilac Futo{ke pi25-50 dinara jace. Cveta~u }e zameniti jednim brokolijem 60-80 dinara za 30 dinara, jer mu kako ka`e, penzija to dozvo90-110 dinara qava. S. T. – T. K. 5-12 dinara – A. K. – S. P.

poboq{ati kvalitet nastave i rezultata PISA testa - pita @ivanovi}. Za sve konfuznije stawe u obrazovawu predsednica regionalnog odbora ovog sindikata Vojvodine Nada Joki} odgovornost pripisuje nekoordinisanom radu Ministartva prosvete, {kolske uprave i reprezentativnih sindikata. Istakla je da direktori sa {kolskim upravama kadruju tako {to na mesta prosvetnih radnika koji odlaze u penziju, zapo{qavaju na 60 dana osobe bez radnog iskustva i bez konkursa, ako su na politi~ki ili drugi na~in podobni. Podsetila je i na to, da je sve to mogu}e, zato {to nije za`ivela Komisija za tehnolo{ke vi{kove u Novom Sadu. A. Vidanovi}

VESTI Rekreativci odmeravaju snage Sportski susret veterana, 21. po redu, odr`a}e se sutra na igrali{tu SPC “Sajmi{te”. Na rukometnom terenu u 10.15 sati po~e}e mali fudbal za u~esnike preko 51 godine, u 11 za mla|e. U podne na odbojka{kom igrali{tu startuje tenis glavom. Ig. M.

LSV deli pravne savete Tim pravnika Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine ponovo je pokrenuo akciju davawa besplatnih pravnih saveta gra|anima. Vrata LSV-a u prizemqu zgrade na Trgu mladenaca 10 otvorena su danas od 17 do 19 ~asova. D. A.

„Srce” upozorilo medije Mediji o samoubistvima ~esto izve{tavaju senzacionalisti~ki i neodgovorno, pokazalo je istra`ivawe Centra za prevenciju suicida “Srce”. Oni upozoravaju da medijski napisi mogu da podstaknu na samoubistvo osobe koje su neodlu~ne.

petak11.septembar2009.

9

DANAS PREZENTACIJA U „IZBI”

I gradona~elnik snima viziju „Arene” Prezentacija plana rekonstrukcije bioskopa “Arena” odr`a}e se danas u 12 ~asova u kafe galeriji “Izba”, @elezni~ka 4. Novi vlasnik “Art vista” predstavi}e transformaciju “Arene” u multipleks bioskop sa {est sala, kapaciteta 1.015 mesta. Prezentaciji }e prisustvovati i gradona~elnik Igor Pavli~i}. Ig. M.

GRADSKI PREVOZNIK DARIVA NAJBOQE \AKE

Odlika{ima besplatne karte

Upravni odbor Gradskog saobra}ajnog preduze}a “Novi Sad” uskoro bi trebalo da donese odluku da najboqi |aci iz osnovnih i sredwih {kola kao dar preduze}a dobiju besplatnu godi{wu kartu za narednu {kolsku godinu, izjavio je portparol preduze}a Milorad Vuka{inovi}, dodaju}i da }e tim povodom biti uprili~en i sastanak s direktorima {kola, da bi se ideja gradskog prevoznika ostvarila. Ideja o besplatnim kartama za najboqe |ake potekla je od menaxmenta preduze}a. Kako je Vuka{inovi} rekao, do ju~e je preduze}e izdalo 13.500 pokaznih karata, {to je za 3.000 vi-

{e nego lane. Taj podatak, naglasio je, pokazuje koliko su izme|u ostalih i roditeqi ozbiqno shvatili kontrolu voznih karata. Ju~e, danas i sutra preduze}e }e na kioscima gde se predaju zahtevi za izradu beplatnih karata u~enicima kao poklon davati po svesku i lewir. Zbog kontrole karata u autobusu, odnosno insistirawu gradskog prevoznika da se u vozila ulazi samo na predwa vrata, nisu zabele`ena ka{wewa, tvrdi Vuka{inovi}, a ukoliko je neki autobus i zakasnio, ka`e da je razlog mogao da bude ili gust saobra}aj ili radovi na putu. Z. Deli}

SUTRA SLADAK FESTIVAL U SREMSKIM KARLOVCIMA

Zamirisa}e svi vojvo|anski kola~i

U Sremskim Karlovcima }e sutra biti odr`an prvi Festival nacionalnog kola~a. Nacionalne zajednice Vojvodine predstavi}e svoju tradicionalnu kulturu, a u centru pa`we je kola~, tipi~an za svaku od wih. Program po~iwe sutra u 9 sati otvarawem izlo`be kulture Rumuna u restoranu “Pod mansardom”. Izlo`bu }e prirediti Dru{tvo slikara i slikarki i qubiteqa naivne umetnosti “Anujka Maran” iz Uzdina. U 11 sati je defile u~esnika na centralnom karlova~kom trgu, gde }e od jutarwih sati biti {tandovi nacionalnih zajednica. Na Trgu Branka Radi~evi}a u 17 ~asova bi}e performans Dru{tva “Anujka Maran”, a u 19 ~asova u Karlova~koj gimnaziji manifestacija }e biti zatvorena uz uru~ewe najlep{eg nacionalnog kola~a predsedniku op{tine. Organizator je Nema~ko udru`ewe za dobrosusedske odnose “Karlovic”, pomogli su Ministarstvo ekonomije, Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne mawine, karlova~ka op{tina... O~ekuje se u~e{}e petnaestak udru`ewa nacionalnih mawina, a ove godine }e posebna pa`wa biti posve}ena rumunskoj zajednici. Z. Ml.

Raskopano zbog nastavka radova Na delu raskrsnice Ulice cara Du{ana i Futo{kog puta, mestu radova na izgradwi kolektora i rekonstrukcije kanalizacione mre`e, raskopan je asfalt, ali ne zbog havarije, kako se u prvi mah mo`e pomisliti. Kako su objasnili u “Vodovodu”, na tom delu kolo-

voz je privremeno presvu~en tankim slojem asfalta da bi saobra}aj mogao da se odvija, a sad je nastavqen posao. Gradwa kolektora i rekonstrukcija kanalizacije u tom delu grada, vredna 70 miliona dinara treba da bude okon~ana do 20. septembra. Z. Ml.


VOJVODINA

petak11.septembar2009.

NEOBI^NO OPREDEQEWE NEZAPOSLENE @ENE

U~iteqica otvorila restoran KUD „Prigrevica”

Prigreva~ki folklor u Nema~koj PRIGEVICA: Nekada{wi Prigrev~anin Ernst Jeger, koji je sa 14 godina iz rodnog mesta izbegao u Nema~ku, ostao je vezan za ovaj kraj i sprijateqiv{i se sa sada{wim `ivqem poreklom iz Like i Banije, pozvao folklor KUD „Prigrevica” da pet dana bude wegov gost u Karlsrueu i Gagenauu. Folklorni ansambl sa orkestrom ima}e nastup tokom obele`avawa 80. ro|endana gospodina Jegera pred brojnim gostima iz Nema~ke. - U toku jedne ve~eri predvi|ena su dva nastupa od po pola

sata. Za ovaj program smo se `estoko pripremali du`e vreme i mislim da je ansambl spreman da se prika`e u najboqem svetlu sa na{im doma}im igrama - ka`e Rada Ili}, u ime KUD „Prigrevica”. Gospodin Jeger je za ~lanove KUD-a predvideo obilazak kulturnih znamenitosti i prirodnih lepota ovog kraja Nema~ke. Na putovawe u Nema~ku industrijalac Jeger je, pored folklora{a, pozvao u posetu predstavnike Mesne zajednice Prigrevica. J. P.

APATIN: Od nedavno ugostiteqska ponuda u Apatinu postala je bogatija za jedan etno-restoran, koji na svom meniju ima bogat izbor vo|askih jela i pi}a. vaj restoran otvoren je u adaptiranom objektu nekada{we popularne kafane „Veseqak”, potom „\ole”, koje su vodile dve generacije Durakovi}, a sada je na red do{la tre}a generacija, koja je unela neke novine. - Kafana je jedno vreme bila u zakupu, me|utim, kako godinama nisam uspela da se zaposlim sa diplomom U~iteqskog fakulteta u Somboru, a kako stvari stoje, posao ne bih dobila ni narednih godina, odlu~ila sam da zatra`im kredit Fonda za razvoj

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Sla|ana Gruji}, Mirjana Radulovi}-Pavlovi}, Marija Graoni} i Jelena Radan iz Novog Sada, Danijela Ubovi} iz Ka}a, Miroslava Polovinski-Horvatovi} iz Sremskih Karlovaca i Tijana Marinkov iz Titela, DE^AKE: Tatjana Prudkov Boxi}, Milena Radenkovi} i Angelina Bo`in iz Novog Sada, Marija Pe}anac iz ^eneja, Milana I~in iz Srbobrana, Marina Vr{ka iz Glo`ana, Maja Pilipovi} iz Ba~ke Palanke i Marija Tuvi} iz Ba~ke Palanke.

Biqana Durakovi}

DNEVNIK

c m y

10

Opu{tawe u prijatnom ambijentu

Republike Srbije, objekat pretvorim u etno-restoran i tako sebi obezbedim radno mesto pri~a mlada Biqana Durakovi}, snaja, koja je ~ekaju}i posao, rodila dete i sve aktivnije se bavi i slikarstvom. Upravo slikarski senzibilitet Biqane je razlog {to je enterijer izuzetno prijatan i podse}a na starinske sobe koje mogu da prime oko 70 gostiju. - Bilo bi {teta da, nakon punih 50 godina postojawa kafane, nismo nastavili sa ovom delatno{}u, naravno primerenom sada{wem interesu gostiju. ^iwenica je i to da ovo ba{ nisu najboqa vremena za otvarawe restorana, ali o~ekujem da }emo upravo ponudom uspeti da privu~emo goste. Osim jela i pi}a, `elim da ovo mesto bude i steci{te kulturnih doga|awa, a to zna~i da imam nameru da organizujem kwi`evne ve~eri, likovne kolonije - ka`e Biqana Durakovi}. J. P.

VESTI Gasifikacija svih sela BA^KA PALANKA: Op{tina Ba~ka Palanka, odnosno predsednik Kosta Staki}, treba da potpi{e ugovor o gasifikaciji deset sela u ovoj op{tini, a radovi su povereni Dru{tvenom preduze}u „Novi Sad-gas” i AD „Eneco” iz Ba~ke Palanke. Gas u narednih pet godina treba da stigne do: Obrovca, Tovari{eva, Karadjordjeva, Mladenova, Nove Gajdobre, Gajdobre, Silba{a, Paraga, Despotova i Pivnica. Ovu odluku treba da usvoje odbornici Skup{tine Op{tine Ba~ka Palanka na narednoj sednici, a stupa na snagu osam dana po objavqivawu u „Slu`benom listu” Op{tine Ba~ka Palanka. Kada ovaj posao bude zavr{en, sva naseqena mesta u op{tini sa oko 63.000 stanovnika mo}i}e da korist gas kao energent. Pro{le godine gas je stigao do Ne{tina i Vizi}a, dva sela koja pripadaju ba~kopalana~koj op{tini, a geografski se nalaze u Sremu, s druge strane Dunava. Ba~ka Palanka je gasifikovana pre vi{e od 15 godina, a ^elarevo pre nekoliko godina. M. S.

Do{kolovawe vaspita~a SUBOTICA: Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a u Subotici upisuje studente na tre}u godinu (do{kolovawe) od 1. do 15. oktobra ove godine. U saop{tewu za javnost, kojeg je potpisao direktor ove ustanove dr Veselin Bun~i}, navodi se da je za upis potrebno prilo`iti overenu diplomu ili uverewe o ste~enoj diplomi, uverewe o polo`enim ispitima (ukoliko diploma nije ste~ena na Visokoj {koli u Subotici), izvod iz mati~ne kwige ro|enih ili ven~anih, dve fotografije, te uplatnice od 3.000 (tro{kovi upisa) i 12.000 dinara (prva rata {kolarine). Z. R.


VOJVODINA

DNEVNIK

VELIKA MEDIJSKA PRA[INA PRATI PROPAST FARME U MLADENOVU

Krave nisu morale da budu gladne

MLADENOVO: Kada je 2006. godine u Mledenovu kod Ba~ke Palanke po~ela da radi farma krava, a ovde je dopremqeno preko 600 grla simentalske rase, sve je li~ilo na lepu privrednu pri~u. Vlasnik je jedna beogradska firma, a brigu o farmi preuzela je ovda{wa porodica Ivi}. Farmu je svojevremeno posetio ~ak i Predsednik Srbije Boris Tadi}, ali idila nije dugo trajala. Farma je propala, ostalo je jo{ 60-tak grla, a podigla se velika medijska pra{ina, jer je, navodno procurila vest kako krve crkavaju zbog gladi. Cela pri~a je zavr{ila pred sudom, a tu`bu je podneo Milan Ivi} koji je od beogradske firme tra`io naknadu {tete, odnosno isplatu po ugovoru o delu. Wegov advokat zatra`io je od suda izricawe privremene mere, odnosno zabrane otu|ewa komPRIZNAWE APOTEKARSKOJ USTANOVI U SREMSKOJ MITROVICI

Nagrada za dobar rad SREMSKA MITROVICA: Najvi{e ocene Ministarstva zdravqa za pro{lu godinu dobila je Apotekarska ustanova Sremska Mitrovica, koja je vrstana me|u tri najboqe u Srbiji. Apotekarska ustanova dobila je plaketu i milion dinara nagrade, koji }e biti utro{eni u unapre|ewe rada ove institucije, ali i za stimulisawe zaposlenih, koji su zapravo i najzaslu`niji za ovako visok rang me|u srpskim apotekama. Ocenu rada i uspe{nosti donela je Komisija Ministarstva zdravqa Srbije, koja je anonimno anketirala korisnike ove ustanove, koliko su zadovoqni uslugama, a onda je izvr{ila i rangirawe po broju recepata i naloga po zaposlenom farmaceutu, ali i to koliko su radnici Apotekarske ustanove edukovani, kako bi unapredili svoj rad i odnos prema korisnicima usluga.Direktor ustanove Dragan Bo`i} ka`e da Apotekarska ustanova Sremska Mitrovica u ovom trenutku ima {est gradskih i pet seoskih apoteka, 76 farmaceuta i tehni~ara, {to se uklapa u optimalan broj po standardima koje je propisalo Ministarstvo zdravqa Srbije. - Ovo priznawe je samo jo{ jedan stimulans za sve nas zaposlene u ustanovi da radimo jo{ boqe. Milion dinara nagrade }emo utro{iti u daqe unapre|ewe rada, edukaciju, ali i za stimulaciju na{ih radnika, jer su oni i najzaslu`niji za ovaj uspeh – ka`e Dragan Bo`i}. S. Bojevi}

U novu sezonu sa Novakom

ZREWANIN: U Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” sutra uve~e }e biti ispra}ena sezona prole}e - leto i otvorena sezona jesen-zima. U okviru ve~eri pod nazivom

pletne stoke na farmi. Mera je izre~ena, ali... - Najve}i broj krava bio je prodat, a ostalo je ne{to vi{e od 60 grla. Obele`ili smo 20 krava koje nisu mogle da se prodaju, a wihova vrednost je procewena na iznos koji tu`iteq tra`i, odnosno na 2,3 miliona dinara. Tu`enom je ponu|eno da u sudski depozit uplati taj iznos, pa bi tada mogao da proda i preostala grla. To nije prihva}eno. Tada smo ~uli da krave navodno nemaju {ta da jedu i da je iskqu~ena voda. Na terenu smo, pak, utvrdili da je uginula samo jedna krava, koja je prilikom no}nog utovara u kamion slomila nogu, a voda nikada nije bila iskqu~ivana. Konstatovali smo da farma u obli`wem objektu ima oko 80 velikih (rolo) bala deteline i hrane za oko 90 dana. Ceo predmet sam 15. jula predao

Okru`nom sudu u Novom Sadu. Bitno je da Sud nije spre~avao tu`enog da hrani stoku, hrane je bilo, a firma koja je vlasnik stoke, nije bankrotirala – ka`e sudija Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci Milovan Petrovi}. Od sudije Petrovi}a nismo mogli da saznamo u ~iju korist glasi prvostepena presuda, ali je sasvim izvesno da je {teta velika. Saznali smo da su simentalke bile izuzetno kvalitetne, a da se pojedina~na vrednost kre}e od 800 do 1.200 evra. - Dosu|eno je da se Milanu, Klaudiji i Du{anu Ivi}u isplati oko 2,3 miliona dinara na ime neispla}enih zarada – ka`e advokat porodice Ivi} Vladimir Radovi}. – Posebno nas je pogodilo {to se stekao utisak organizovane medijske hajke protiv mojih klijenata. M. Suyum

petak11.septembar2009.

VRU]A PREDIZBORNA KAMPAWA

Napredwak istukao radikala VRBAS: Aktivisti Srpske napredne stranke napali su jutros na benzinskoj pumpi u ulici Narodnog fronta predsednika Drugog Mesnog odbora Srpske radikalne stranke Stefana Baloga i udarcem pesnicom naneli mu povredu ispod oka, saop{teno je na konferenciji za medije OO SRS. - Ovo je divqa~ki napad na na{e aktiviste. Balog je nakon akcije lepqewa plakata, koju je organizovala SRS, oti{ao na pumpu da naspe gorivo i tom prilikom je presretnut i brutalno napadnut - rekao je predsednik OO SRS Branislav Petrovi}. - Pratilo me vi{e vozila sa aktivistima SNS, od kojih je jedno imalo oznake ove stranke. Na pumpi su me presreli, a jedan od wih me je vre|ao na nacionalnoj osnovi, pretio mi na razne na~ine i na

kraju me udario. Pozvao sam policiju koja je izvr{ila uvi|aj i uzela snimke sa pumpe - rekao je Balog. U Srpskoj naprednoj stranci ka`u da su radikali ti koji ve} danima poku{avaju da izazovu incident. Prema re~ima nekada{weg vo|e vrbaskih radikala, a sada predsednika Srpske napredne

AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU RASKINULA UGOVOR SA PRIVATNIKOM JOVANOM POPOVI]EM

„Dimni~ar” ostao bez gazde ZREWANIN: Agencija za privatizaciju Srbije raskinula je kupoprodajni ugovor sa biznismenom Jovanom Popovi}em, koji je u jesen 2007. godine kupio zrewaninsko preduze}e „Dimni~ar”. U Sektoru za komunikacije pri

firmu „Dimni~ar” kupio na javnoj aukciji odr`anoj 20. septembra 2007. godine za 7,2 miliona dinara, po gotovo dvadeset puta ve}oj ceni od po~etne. Od kada je privatizovano, preduze}e je izazivalo velike kontroverze u Zre-

Oya~ari su svog poslodavca optu`ivali da izbegava da isplati zaostale zarade, zbog ~ega je sindikat Inspekciji rada podneo zahtev za inspekcijski nadzor, kao i tu`bu Op{tinskom sudu u Zrewaninu Agenciji za privatizaciju „Dnevwaninu. Lane je gradska vlast odniku” je ju~e potvr|eno da je kupolu~ila da posao odr`avawa oxaka prodajni ugovor raskinut 25. avgubude obavezna komunalna usluga, a sta, zato {to firma, nakon privaovaj posao poveren je upravo tizacije, nije imala kontinuitet „Dimni~aru”. Kada su po~eli da u poslovawu, odnosno nije obapristi`u ra~uni i na adrese gravqala usluge za ko|ana koji na svojim je je specijalizovastambenim objekna, niti je u woj potima nemaju dim{tovan socijalni wake, podigla se program. Nakon ogromna pra{ina, raskida ugovora, zbog ~ega je tadakapital, koji je bio {wi gradona~elu rukama Popovi}a, nik Zrewanina Gopreba~en je u Akran Kne`evi} odcijski fond koji }e lu~io da privremeimenovati zastupno obustavi naplanika tog kapitala. tu dimni~arine Na na{e pitawe da preko sistema obli Popovi} ima jediwene naplate. pravo `albe na odOve godine „Dimluku, u Agenciji za ni~ar” je skinut sa Bili nezadovoqni gazdom privatizaciju rezajedni~kog ra~u~eno je da su wihovi raskidi autona za komunalije, pa je preduze}e matski i u skladu sa zakonom. Depo~elo korisnicima da {aqe za{avalo se da neko podnese tu`bu, sebne ra~une, a kasnije i opomene ali je u vi{e od 90 odsto slu~ajepred tu`bu, zahtevaju}i od wih da va sud procewivao da je Agencija plate usluge koje firma nikada bila u pravu. Jovan Popovi} je nije ni obavila!

Poslovna zgrada „Dimni~ara”

Poslovawem „Dimni~ara” nisu bili nezadovoqni samo gra|ani, ve} i zaposleni u firmi. Sindikat „Nezavisnost” u AD „Dimni~ar” obavestio je javnost avgusta pro{le godine da }e od

Firma u blokadi Preduze}e za obavqawe dimni~arskih usluga „Dimni~ar” na ju~era{wi dan, prema zvani~nim podacima Narodne banke Srbije, nalazilo se u blokadi od 459.167 dinara. Od 17. septembra pro{le godine, do ju~e, firma je bila u blokadi ukupno 326 dana. Agencije za privatizaciju tra`iti da uputi kontrolu u ovu firmu i najavio da }e podneti zahtev za poni{tavawe kupoprodajnog ugovora sa Popovi}em. U „Nezavisnosti” su tvrdili da Popovi} i wegov me-

naxment nisu po{tovali odredbe kupoprodajnog ugovora u delu koji se odnosi na za{titu zaposlenih. „Zarade se ispla}uju selektivno i neredovno, iako u kupoprodajnom ugovoru stoji da ne mogu biti mawe od zate~enih na dan potpisivawa ovog ugovora, kao i da }e se obezbediti wihov rast u slu~aju da se poboq{a poslovawe preduze}a. Iako je sindikat podneo inicijativu za kolektivno pregovarawe i zakqu~ivawe kolektivnog ugovora direktor je, a ne Upravni odbor, doneo jednostrani akt pravilnik o radu”, pisalo je u saop{tewu „Nezavisnosti”, koje je potpisao predsednik Odbora poverenika sindikata Milan Malini}. Oxa~ari su svog poslodavca optu`ivali da izbegava da isplati zaostale zarade, zbog ~ega je sindikat Inspekciji rada podneo zahtev za inspekcijski nadzorom, kao i tu`bu Op{tinskom sudu u Zrewaninu. @. Balaban

Divqi prevoznici otimaju putnike

„Grand Opening Party“, na sceni u Atrijumu, zrewaninskoj publici predstavi}e se novosadska klupska atrkcija - bend „Big sisters”, a na sceni Pozori{nog kluba nastupi}e rezident novosadskog radija IN - DJ Novak. On je u 21. godini jedan od najmla|ih i najperspektivnijih DJ-eva i producenata u Novom Sadu. Radio je u svim eminentnim novosadskim klubovima, a redovan je gost {irom klubova u zemqama biv{e Jugoslavije, kao i na „Egzit” festivalu gde je nastupao 2007. i 2008. godine. Ulaz se nakon 23 sata napla}uje. @. B.

- Mi smo se pona{ali kako zakon nala`e. Od Ministarstva saobra}aja Srbije dobili smo linije u me|umesnom saobra}aju. Za ove linije platili smo dr`avi taksu od 380.000 dinara i dobili red vo`we za celu {kolsku godinu. Me|utim, do prvog septembra je kupqeno samo sedam |a~kih karata, a ispred na{ih autobusa idu divqi kombi prevoznici i kupe |ake i putnike. Taksisti nisu linijski prevoznici, ne mogu dr`ati redovne linije, ali na iri{kom podru~ju i to je mogu}e. Povukao sam vozila, a za sedam prodatih mese~nih karata vrati}emo novac. Ne mo`emo dozvoliti sebi da op{tina, koja nam je, ina~e, za pro{lu godinu za prevoz |aka du`na vi{e od dva miliona dinara, poverava posao pojedincima. Prevoznici u Srbiji ve} neko vreme vode bitku za uvo|ewe reda u prevozu putnika, da

stranke u Vrbasu Igora Be~i}a i u ovom slu~aju aktivisti SRS su izazvali sukob. -« Po~elo je sino} kada su na{i aktivisti primetili crni mercedes i par qudi, me|u kojima je bio i Stevan Balog, koji su i{li gradom i svuda cepali plakate SNS. Vrhunac svega je bio kada je ~lan na{e stranke Branislav Jovovi} zatekao svoj automobil izlepqen plakatima Srpske radikalne stranke. Upravo je Balog, koji je ina~e komunalni inspektor u op{tini, vi|en da je to uradio i slu~aj je prijavqen policiji. Jutros kada je Jovovi} i{ao na posao video je Stevana Baloga na benzinskoj pumpi i svratio je da ga pita za{to je lepio plakate po kolima. Balog je krenuo da ga uhvati za ruke, Jovovi} se trgnuo i zaka~io ga po licu» - tvrdi Be~i}. « N. Perkovi}

Gradi se farma koza KUKUJEVCI: U Kukujevcima je nedavno zapo~eta izgradwa farme koza, u okviru koje }e se graditi i mlekara sa preradom. U prvoj fazi izgradi}e se objekti farme koza, kapaciteta 200 komada, a drugoj fazi kapacitet ove farme bi}e oko 800 grla. Investicija je vredna vi{e od dva miliona dinara. Op{tina [id, kao suinvestitor, obezbedila je svu neophodnu infrastrukturu, a farma }e biti zavr{ena po~etkom decembra ove godine. Farma i mlekara }e u prvom redu uticati na razvoj poqoprivrede ovog kraja, a omogu}i}e i zapo{qavawe deset mladih stru~waka iz {idske op{tine. D. S.

Premijera u Be~eju

„RUMATRANS” OBUSTAVIO LINIJE ZA PREVOZ \AKA I RADNIKA

IRIG: Roditeqi iri{kih sredwo{kolaca, koji su kupili mese~ne karte „Rumatransa” za decu koja idu u sredwe {kole u Novi Sad, iznena|eni su, jer „Rumatrans” ne vozi po redu vo`we koji je objavqen. U „Rumatransu” ka`u da je samo sedam |aka kupilo mese~ne karte, da divqi taksisti preuzimaju decu na staniciama na kojima staju autobusi ovog preduze}a i da su zato otkazali vo`we, a roditeqima }e vratiti novac za kupqene karte. Naime, od pro{le godine, kada je „Vojvodina” oti{la u ste~aj i napustila autobuske linije na podru~ju Iriga, na molbu predsednika op{tine Irig dr Radovana Ercegovca i predsednika Skup{tine Vladimira Petrovi}a, „Rumatrans” je usko~io da prevozi radnike, oko 230 osnovaca i 170 sredwo{kolaca.

11

Slobodan Borovica

taksisti rade svoj posao, a mi svoj. Mi odr`avamo linije koje su nam odobrene u Ministarstvu saobra}aja, a to nije posao za taksiste i divqe prevoznike. Dakle, ~im se na iri{kom podru~ju sredi stawe u prevozu, mi smo spremni da i daqe vozimo radnike i |ake, ali da nam niko ne kupi putnike ispred nosa - ka`e vlasnik i direktor „Rumatransa” iz Rume Slobodan

Borovica O~igledno, problem je u divqim taksistima i dva stara autobusa, kojima je op{tina poverila prevoz |aka u lokalu. Ovom neredu je kumovao i tender koji je op{tina Irig lane raspisala i poverila linijski prevoz pojedincima i firmama koji nemaju re{ewe Ministarstva saobra}aja. - Mi svojim putnicima garantujemo bezbednu vo`wu, imamo dobre autobuse, prave voza~e, ali ne mogu da se utrkujem sa divqacima, jer ja uredno pla}am porez i sve dr`avne obaveze. Ako se ovako nastavi, od 120 radnika ostavi}u {ezdeset. Kada Op{tina Irig bude spremna da iskqu~i divqe prevoznike, spremni smo svakog trena da vozimo i jednog |aka, kao pro{le godine iz Male Remete za Jazak, ali ne}u da se po stajali{tima otimam sa „divqacima” - kategori~an je Borovica. S. Bojevi}

BE^EJ: Premijera drame peruanskog pisca Hose Maria Pedra Vargasa Qose „Lepe o~i, ru`ne slike” kamerne scene „Miroslav Anti}” iz Sente, u re`iji Branka Vu~eti}a, odr`ane u Be~eju, zaslu`uje sve pohvale. Glumci Branislav Unginovi}, Du{an Bla`i} i

Glumci zaslu`ili sve pohvale

Mirela Ma~ak ne samo da su sve vreme uspeli da zadr`e pa`wu publike, {to ba{ i nije lako na maloj sceni, ve} su, pogotovo u vreme kazivawa dugih monologa, potvrdili da su u svemu savladali gluma~ki zanat. Vaqa naglasiti da Sen}ani nisu premijeru odigrali na mati~noj sceni, ve} u Gradskom pozori{tu u Be~eju, jer rekonstrukcija sen}anskog Doma kulture kasni. Posle Be~eja, ekipa sen}anske Kamerne scene }e ve~eras gostovati u Kuli, a zatim u Crvenki. V. J.


12

CRNA HRONIKA

petak11.septembar2009.

DNEVNIK

ODLUKOM TRE]EG OP[TINSKOG SUDA U BEOGRADU

Bez poternice za Lau{evi}em Tre}i op{tinski sud u Beogradu povukao je poternicu za glumcem @arkom Lau{evi}em, koja je za wim bila raspisana 2002, radi izvr{ewa kazne od 13 godina zatvora. Portparol Republi~kog tu`ila{ta Tomo Zori} izjavio je ju~e da je Tre}i op{tinski sud usvojio predlog tu`ioca da se izvr{ewe kazne odlo`i i povukao poternicu za Lau{evi}em do okon~awa wegovog slu~aja. Zori} je objasnio da, po{to je poternica ukinuta, glumac ne bi bio uhap{en u Srbiji i da bi odluku o svom slu~aju ~ekao na slobodi. On je podsetio na to da je republi~ki tu`ilac Slobodan Radovanovi} nedavno podneo zahtev za

za{titu zakonitosti povodom presude Vrhovnog suda Crne Gore, kojom je glumcu @arku Lau{evi}u kazna pove}ana sa ~etiri na 13 godina zatvora, na koju je osu|en zbog prekora~ewa nu`ne odbrane u obra~unu u kojem su stradala dva mladi}a. Radovanovi} je podneo zahtev za za{titu zakonitosti jer smatra da je do{lo do povrede zakona u delu koji se ti~e dono{ewa drugostepene presude Vrhovnog suda Crne Gore kojom je Lau{evi}u kazna drasti~no pove}ana, sa ~etiri na 13 godina zakona. Tu`ilac smatra i da je povre|eno Lau{evi}evo pravo na odbranu s obzirom na to da nekada{wi savezni dr`avni tu`i-

lac nikada nije odlu~io o wegovom zahtevu za za{titu zakonitosti, po{to je u to vreme bio blokiran rad saveznih pravosudnih organa, dok }e o zahtevu republi~kog javnog tu`ioca odlu~ivati Vrhovni sud Srbije. Pored ovog zahteva, Vrhovni sud bi u toku septembra, kako je ranije najavio, trebalo da odlu~i o zahtevu Lau{evi}evih branilaca za vanredno ubla`avawe kazne zatvora. Lau{evi} je sada u pritvoru u Wujorku, gde je 2. jula uhap{en jer nije imao boravi{ne papire. Ameri~ki sud 14. septembra treba da odlu~i o tome da li }e Lau{evi}a deportovati u Srbiju.

Po{to je u pritvoru do izricawa prvostepene presude proveo ~etiri i po godine, ostalo mu je da odslu`i jo{ osam i po godina. Lau{evi} je, u no}i izme|u 30. i 31. jula 1993, u podgori~kom kafi}u "Epl", ubio Dragora Pejovi}a (20) i Radovana Vu~ini}a (21) i ranio Andriju Ka`i}a. U obra~unu je wegov brat Branimir ispalio jedan metak koji nikoga nije pogodio. Posle vi{e izre~enih presuda koje su ukidane, Vrhovni sud Crne Gore je 2001. godine izrekao Lau{evi}u pravosna`nu presudu od 13 godina zatvora, zbog koje sada srpski tu`ilac tra`i za{titu zakonitosti. (B-92–Tanjug)

@arko Lau{evi}

BACAWE MOLOTOVQEVIH KOKTELA NA AMBASADU GR^KE KAO POVOD

[ta jeste terorizam, a {ta nije? ZABRIWAVAJU]I BROJ NASTRADALIH MOTORA[A

Kobni mrtav ugao

Crna serija saobra}ajki s motora{ima nastradalim na vojvo|anskim putevima ne jewava i sude}i po ovim doga|ajima, statistika se, i pored akcija policije i stru~nih slu`bi, sporo mewa naboqe. Tako|e, svedoci smo da se u posledwe vreme gotovo svaki tre}i dan u na{oj dr`avi desi kobna saobra}ajka ~iji su u~esnici bajkeri. Ve}inom je re~ o veoma mladim qudima. Na podru~ju novosadske Policijske uprave pro{le godine dogodile su se ~ak 222 saobra}ajne nezgode u kojim su u~estvovali motocikli, a u dve tre}ine bilo je povre|enih, dok je poginulo osmoro. Polovinu ovih nesre}a izazvali su voza~i motocikala. Najvi{e saobra}ajki se desi pri kretawu vozila u istom smeru, a zatim su najbrojniji bo~ni sudari i oni iz su-

prekr{aj ili da optu`nice uop{te ne bude, smatra advokat jednog od osumwi~enih Radowa Dubqevi}, i navodi da je tu`io~eva kvalifikacija preo{tra.

Voza~i vozila na ~etiri i vi{e to~kova ~esto ne uo~avaju motocikle na putu, tako da su oni u gotovo polovini slu~ajeva vinovnici saobra}ajki. Ovi voza~i uglavnom gre{e u proceni brzine motora, koja je po pravilu uvek ve}a od procewene. Vi{e od tri ~etvrtine svih saobra}ajnih opasnosti u odnosu na motocikliste odnose se na mrtav ugao. Naj~e{{}i uzroci saobra}ajki s motorima na nivou dr`ave su neustupawe prava prvenstva prolaza i nepropisna preticawa, a najvi{e ih se desi na raskrsnicama i nepreglednim deonicama puta. U jednoj od akcija policije i Nacionalne voza~ke akademije nedavno su deqeni leci u kojima se apeluje na odgovornije pona{we voza~a u saobra}aju. Od onih za

Poginuo na motoru kod Sombora Policijska uprava u Somboru saop{tila je da je u saobra}ajnoj nesre}i na putu Svetozar Mileti} - Aleksa [anti} ju~e poginuo voza~ motocikla G. T. (42) iz Sombora. Do nezgode je do{lo kada je voza~ traktora koji se kretao iz pravca Svetozara Mileti}a, prema Aleksi [anti}u, skrenuo ulevo na poqski put i tada je u wega udario motociklista koji se kretao iz suprotnog smera a kojim je upravqao G. T. Od zadobijenih povreda G.T. je preminuo na licu mesta. Protiv voza~a traktora bi}e podneta krivi~na prijava nadle`nom tu`ila{tvu. (Tanjug) protnih smerova, dok je zna~ajan i broj sletawa dvoto~ka{a s puta. Osim ovih nezgoda, na istom podru~ju lane se prose~no de{avala po jedna saobra}ajka dnevno u kojoj su u~estvovali mopedi, od kojih su polovinu izazvali sami wihovi voza~i. U velikoj ve}ini bilo je povre|enih, a poginulo je ~etvoro. Tako ispada da je u ju`noj Ba~koj na motoru ili mopedu pro{le godine, govore}i kroz proseke, ginula po jedna osoba mese~no.

Slu~aj bacawa Molotovqevih koktela na zgradu ambasade Gr~ke Tu`ila{tvo kvalifikuje o{trije nego paqewe ambasade Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

upravqa~em u automobilima se o~ekuje da obrate pa`wu na motocikliste jer su oni, iako na dva to~ka, ravnopravni u~esnici u saobra}aju, a na motora{e se apeluju da nose za{titnu opremu, naro~ito kacige. Kako se navodi, ve}ina povre|enih motociklista nije koristila za{titnu opremu. Tako|e se napomiwe da su motora{i stari od 16 do 24 godine znatno zastupqeniji u nezgodama od ostalih starosnih grupa. M. Vuja~i}

konkretnom slu~aju, veruje Dragi{i}, Tu`ila{tvo poku{ava da utvrdi da li su anarhisti iz Srbije bili u dosluhu s istomi{qenicima u Gr~koj, gde ta ideja ima najja~e upori{te u Evropi. – Treba imati u vidu da anarhisti imaju neku vrstu svoje internacionale. Me|utim, u kojoj meri postoji veza izme|u ovih na{ih koji su bacili Molotovqeve koktele na gr~ku ambasadu i gr~kih anarhista – oni su se oglasili u svom saop{tewu da su to u~inili zbog situacije u Gr~koj, pa se ta veza zasniva na tome – ka`e Dragi{i}. – Me|utim, fakti~ko je pitawe da li ta veza zaista postoji i da li je taj napad na ambasadu inspirisan od tog me|unarodnog anarhisti~kog pokreta. Ono {to, me|utim, pada u o~i je da su dva Molotovqeva

op{te opasnosti, za {ta je predvi|ena tri puta mawa kazna nego za delo me|unarodnog terorizma. Iako se ~ini nelogi~nim da anarhisti dobiju te`u kvalifikaciju, profesor krivi~nog prava Milan [kuli} ka`e da je kqu~na razlika u nameri i motivu. – Napad na ameri~ku ambasadu se odigrao u situaciji masovnih nemira, gra|anskih protesta koji su prerasli u nemire i sukobe s policijom, dok se ovde, prilikom napada na gr~ku ambasadu, iako se tu radi o, na prvi pogled, mawim posledicama, i samo pod navodnicima dva Molotovqeva koktela, radi se o ~inu koji je planiran, koji je izveden na druga~iji na~in, i to je verovatno uticalo na odluku tu`ioca prilikom kvalifikacije jednog i drugog ~ina – ka`e [kuli}.

Anarhisti~ki grafiti u Beogradu

B-92 istra`uje zbog ~ega su Molotovqevi kokteli ba~eni na gr~ku ambasadu, u istom tu`ila{tvu – beogradskom okru`nom, oceweni kao krivi~no delo mnogo te`e od paqewa ameri~ke ambasade pre samo godinu i po, kada je jedna osoba poginula. Dva Molotovqeva koktela, koja su nedavno anarhisti bacili na zgradu gr~ke ambasade u Beogradu, tu`ilac je u istrazi okvalifikovao kao me|unarodni terorizam. To je jedno od najte`ih krivi~nih dela, i u istoj je grupi s genocidom. Petoro ~lanova Anarhosindikalne inicijative iz Beograda je u jednomese~nom pritvoru, pod sumwom da su po~inili me|unarodni terorizam. Postoji, me|utim, mogu}nost da se ta kvalifikacija u optu`nici ubla`i, da se svede na

– Moje je uverewe da bi sve trebalo da se zavr{i u mo`da nekom incidentu, nekom prekr{aju i da u ovom konkretnom slu~aju nema elemenata krivi~nog dela. Moramo priznati da smo dostigli odre|eni stepen politi~kih sloboda u dru{tvu da se za politi~ke ideje i politi~ke ciqeve moramo nekad poslu`iti i malo prenagla{enim sredstvima – ka`e Dubqevi}. – Ako uzmemo u kontekst da je koktel ba~en na gr~ku ambasadu no}u, kad nije bilo nikoga, kad je ispisano tamo neko slovo A, koje je simbol te organizacije, onda to sve to upu}uje i na ovakvo razmi{qawe. Docent na fakultetu za bezbednost Zoran Dragi{i} ka`e da Tu`ila{tvo uvek kre}e od te`e kvalifikacije, koja kasnije mo`e biti ubla`ena. U

Paqewe ameri~ke ambasade

koktela ocewena kao mnogo te`e krivi~no delo od paqewa ameri~ke ambasade, kada je jedna osoba u po`aru poginula. Sve se desilo u februaru pro{le godine, za vreme protesta zbog progla{ewa nezavisnosti Kosova. Optu`nica je nedavno podignuta za izazivawe

Krivi~nim zakonom, za izazivawe op{te opasnosti zapre}ena je zatvorska kazna do pet godina, dok je u slu~aju me|unarodnog terorizma – 15 godina. To krivi~no delo spada u jedna od najte`ih i u grupi je s genocidom i ratnim zlo~inima.

DU[AN MIHAJLOVI] JU^E IZOSTAO SA SU\EWA PO TU@BI VLADIMIRA-BEBE POPOVI]A

Nalo`eno privo|ewe biv{eg ministra policije

Du{an Mihajlovi}

Prvi op{tinski sud u Beogradu nalo`io je ju~e policiji da izvr{i potragu za biv{im ministrom unutra{wih poslova Srbije Du{anom Mihajlovi}em i da ga privede na slede}e su|ewe po tu`bi nekada{weg {efa biroa Vlade Srbije za informisawe Vladimira -Bebe Popovi}a. Sudija Violeta Jovanovi} izdala je naredbu policiji za potragu i privo|ewe Mihajlovi}a po{to iz vi{e poku{aja nije mogao da mu bude uru~en

poziv za su|ewe na prijavqenoj adresi, a na ju~era{wi pretres nije do{ao ni wegov branilac koji je uredno pozvan. Popovi} je tu`io Mihajlovi}a jer je, kako se navodi u tu`bi, u okviru organizovane medijske kampawe u periodu du`em od mesec dana 2007. godine, u 47 tekstova, intervjua i izjava, "na najgrubqi na~in klevetao biv{eg {efa Vladinog Biroa za informisawe u vezi s wegovom ulogom u vladi

pokojnog premijera Srbije Zorana \in|i}a". U tim tekstovima Mihajlovi} je Popovi}a povezivao s organizovanim kriminalom i optu`ivao ga za izvr{ewe najte`ih krivi~nih dela. Popovi} je na ju~era{wem su|ewu predlo`io da se u svojstvu svedoka saslu{aju novinarka televizije B-92 Brankica Stankovi} i poslanik LDP-a Nenad Mili}. Brankica Stakovi} bi, po Popovi}evim re~ima, trebalo

da posvedo~i da je Mihajlovi} izneo neistine kada je naveo da je on vodio novinare B-92 u Francusku i naterao ih da slikaju kontroverznog biznismena Stanka Suboti}a Caneta koji je tom prilikom optu`io Mihajlovi}a za ucene u zamenu za informacije iz akcije "Mre`a", vo|ene protiv duvanske mafije. Mili}, koji je bio Mihajlovi}ev zamenik i koji je, po Popovi}evim re~ima, upu}en u akcije policije i policijska

saznawa, trebalo bi da posvedo~i o Mihajlovi}evim navodima iznetim u odbrani na sudu, kada ga je povezao s kriminalnim strukturama i navodio da je mafija upravqala policijom, a Popovi} bio wen "kum". Popovi} je prilo`io i niz pisanih dokaza koji bi, kako je rekao, trebalo da potvrde da je Mihajlovi} lagao, a slede}e su|ewe je zakazano za 16. novembar. (Tanjug)


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak11.septembar2009.

13

U NOVOM SADU NAJVI[E SU\EWA ZBOG ZLOUPOTREBE POLO@AJA

Svakih pet dana po 12 pretresa zbog malverzacija

POLICIJA TRAGA ZA NEPOZNATIM MU[KARCIMA

Osumwi~eni za razbojni{tva

Policija traga za osobama s fotografije, osumwi~enima da su na podru~ju Novog Sada po~inile vi{e razbojni{tava uz pretwu pi{toqem. Pretpostavqa se da imaju izme|u 25 i 30 godina, da su visoke oko 180 centimetara i krupnije su gra|e. Gra|ani koji ih prepoznaju ili imaju bilo kakvu informaciju o wima, mogu se javiti novosadskoj Policijskoj upravi na telefone broj 021/ 488–4142 ili 92.

HA{KI TRIBUNAL

[e{eq protiv nametawa branioca Optu`eni Vojislav [e{eq usprotivio se ju~e pred Ha{kim tribunalom zahtevu tu`ilaca da mu bude nametnut branilac, ocewuju}i da bi mu time bilo oduzeto pravo na odbranu, {to je "nemogu}e u civilizovanom svetu". – Tu`ila{tvo tra`i ono {to je nemogu}e u civilizovanom svetu – da mi se oduzme pravo na odbranu. Ja mogu biti najgori zlo~inac, pa i kr{iti procesno pravo, ali dok se artikulisano

nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991–93. Su|ewe je po~elo u novembru 2007, ali je u februaru ove godine prekinuto na zahtev tu`ilaca, kako bi se ispitale tvrdwe jednog od svedoka da mu je pre}eno. Ha{ko tu`ila{tvo je, krajem avgusta, u dodatku ranije podnetom zahtevu za nametawa branioca, kao jedan od razloga navelo to {to je [e{eq u julu osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo-

"Najpopularnija" su|ewa u novosadskoj palati pravde posledwih nekoliko godina su ona za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. U Okru`nom sudu u Novom Sadu ovog meseca na svakih pet radnih dana u sedmici "dolazi" po 12 glavnih pretresa za neke, mawe ili ve}e, finansijske malverzacije. Istovremeno, procesi za razli~ite zloupotrebe vode se i u Op{tinskom sudu u glavnom gradu Vojvodine, u zavisnosti od na~ina na koji je zakon zaobi|en i od svote novca "zara|ene" na takav na~in. Posledwih nekoliko dana u ovom sudu pokrenute su dve odvojene istrage protiv dve osobe osumwi~ene za zloupotrebe u poslovima privatnih firmi registrovanih za trgovinu, s jedne strane, i o{te}enih preduze}a (novosadska "Neoplanta" i suboti~ki "Europetrol") s druge. Na re{ewima o sprovo|ewu istrage na{la su se imena 33-godi{weg Novosa|anina Aleksandra V. i crnogorske dr`avqanke Lidije M. (36), koja poseduje stan u Novom Sadu. Sumwa se da je Aleksandar V., kao direktor firme "AL-auto", iskoristio svoj slu`beni polo`aj tako {to je la`nim prikazivawem ~iwenica da }e postoje}i dug platiti doveo u zabludu predstavnika "Neoplante", nakon ~ega je od o{te}enog preduze}a preuzeo velike koli~ine prehrambenih proizvoda. Me|utim, po dospe}u duga, on preuzetu robu nije platio, prekinuv{i svaki kontakt s poslovnim partnerima iz novosadske fabrike mesa i mesnih prera|evina. Tako je osumwi~eni do{ao do 1.071.675 dinara i nestao bez traga, stoji u optu`nici.

Prevarom po sli~nom modelu dr`avqanka Crne Gore "zaradila" je 283.310 dinara. Ona je osumwi~ena da je kao direktorka "Bim transporta" iz Novog Sada uradila isto {to i Vladimir s "Neoplantom", samo nije preuzimala salame i kobasice nego benzin i drugo gorivo iz suboti~kog "Europola". Direktori koji obe}aju, ispune menice i akceptne naloge, pa pobegnu i nikada ne plate preuzetu robu sve su ~e{}i u novosadskom i

Novosadska palata pravde

vojvo|anskom poslovnom svetu. Mnogi qudi su ostali bez posla, odlu~uju se na laku i brzu zaradu finansijskim malverzacijama, pa dolazi do zloupotreba slu`benog polo`aja, prawa novca, poreskih utaja ili drugih krivi~nih dela iz sfere privrednog kriminala. Prema Krivi~nom zakoniku, zloupotrebu ~ini slu`beno lice koje iskori{}avawem svog polo`aja, prekora~ewem granica svojih ovla{}ewa ili nevr{ewem svoje du`nosti, pribavi korist ili drugom nanese neku {tetu.

ALARMANTNI PODACI SA SEVERA BA^KE

Subotica grad samoubica Subotica nosi neslavni naziv grada samoubistava. Ove godine je 39 osoba diglo ruku na sebe, a 108 poku{alo sebi da ozume `ivot. Mnogobrojni psiholozi i analiti~ari ovakvo stawe u najve}em gradu na severu Ba~ke obja{wavaju geografskim i klimatskim uslovima, zatim podzemnim vodama, ru`om vetrova i ustrojenim obrascima pona{awa. Posledwu deceniju broj samoubistava se pove}ao: od 1991. do 2001. godine 791 osoba je oduzela sebi `ivot, {to je 150 vi{e u odnosu na prethodnih deset godina. – Na dvadeset poku{aja samoubistva dolazi jedan suicid. Do samoubistva ne dolazi preko no}i, ve} postoje individualni i sistematski indikatori o tome da je neko nemo}an, qut na ceo svet i na `ivot, zbog ~ega poku{ava da re{i problem autodestrukcijom – obja{wava na~elnica Centra za promociju zdravqa Zavoda za

Predvi|ena kazna je od jedne do osam godina zatvora, a ukoliko materijalna korist prelazi milion i po dinara, okrivqenog ~eka i do 12 godina iza re{etaka. Praksa govori da je naju~estali slu~aj "mu}kawa" u privredi ustaqeni princip za koji su osumwi~eni i Aleksandar i Lidija. Direktor ili drugi predstavnik preduze}a pla}awe robe garantuje menicom, prikrije ~iwenicu da na ra~unu nema novca i roba nikada ne bude ispla}ena.

javno zdravqe u Subotici mr sc. med. Nada Kosi}-Bibi}. – Suicid se naj~e{}e javqa kod obolelih od depresije. U Srbiji je pove}an broj osoba koje su poku{ale samoubistvo ili razmi{qaju o tome. Najvi{a stopa samoubistava je u Vojvodini, i to u Subotici. Stope suicida su iznad 30 na 10.000 stanovnika. Po zvani~nim podacima, naj~e{}i oblik suicida u Subotici je ve{awe. Najve}i broj samoubistava u gradu na severu Ba~ke desi se tokom jeseni, naj~e{}e vikendom, praznicima i ponedeqkom. U svetu je broj samoubistava za posledwih 45 godina uve}an 60 posto. Naj~e{}i poku{aji samoubistva su trovawem lekovima ili pesticidima, presecawem vena i ve{awem. Samoubistvo je uzro~nik oko tri odsto smrti na globalnom nivou. A. A.

Tako|e, postoje i one situacije kada firmama direktor rukovodi samo fiktivno, a konce iz senke vuku druge osobe. Naime, u Op{tinskom sudu vodi se i postupak protiv Petra A., koji je svojevremeno za 1.000 evra izvesnoj Gordani S. predao dokumentaciju preduze}a "Ka tim" i deset blanko menica. Ostalo je istorija... Nelegalne radwe su davno obavqene i niko se nije pitao ~ije to ime stoji u "papirima". Malo je poznat slu~aj vi{estruko osu|ivanog sitnog narko-

dilera Roberta B. koji je, osim za dela u vezi s drogom i oru`jem, optu`en i za famozno delo zloupotrebe slu`benog polo`aja. Potpuno je neo~ekivano da se vi{emilionske malverzacije pripisuju le~enom heroinskom zavisniku koji je po~eo da prodaje drogu da bi platio komunalije. Kako stvari stoje, wemu su najverovatnije u trenucima dok nije imao novca pri{li qudi koji su mu ponudili sto evra da potpi{e nekakvu poslovnu dokumentaciju. Tako je u novosadskom Trgovinskom sudu nastala firma "DS kompani". Taj slu~aj jo{ je u Okru`nom sudu u Novom Sadu (posle nekoliko godina su|ewa, vi{e odr`anih i odlo`enih pretresa protiv optu`ene {estorke), a i daqe je potpuno nejasno ko je u tom lancu prijateqa, poznanika, poslovnih partnera i totalnih stranaca "pokupio kajmak" od nepla}awa poreza na osnovicu koja, po navodima optu`nice, iznosi 30.960.910 dinara. Osim toga, osobama ume{anim u ovakve mahinacije vrlo je te{ko u}i u trag. Ne radi se o "obi~nim" kriminalcima koji se odlu~e da opqa~kaju lokalnu pekaru ili slu~ajnog prolaznika. Oni znaju kako da barataju poslovnom dokumentacijom, znaju kako da tra`e rupu u zakonu i uspevaju da se izgube. Tako je i "junak" zloupotrebe s "Neoplantom"Aleksandar V. nestao bez traga. Po izve{taju Policijske uprave u Novom Sadu, kao wegovo mesto prebivali{ta navodi se jedna adresa u Novom Sadu, u blizini Keja, me|utim, proverom na licu mesta policija se uverila da na toj adresi osumwi~enog niko ne poznaje. D. Apro

POLICIJA SUMWA DA IMA JO[ NASAMARENIH „KANA\ANA”

Posrednik prevarom uzeo vi{e od 27.400 evra? Povodom podno{ewa krivi~ne prijave za prevaru protiv osumwi~enog Novosa|anina Mi{a D. (1944), o ~emu je "Dnevnik" pisao, novosadska Policijska uprava ponovo apeluje na gra|ane koji smatraju da su o{te}eni prilikom posredovawa pri pronala`ewa poslova u Kanadi da se jave. Podse}amo, protiv ovog osumwi~enog vlasnika i direktora preduze}a D.O.O. "Siter" podneta je krivi~na prijava kojom mu se stavqa na teret da je 2006. i 2007.

godine zakqu~io ugovore o posredovawu pri pronala`ewu poslova u Kanadi s na{im dr`avqanima po 2.150 evra za obe}ani posao. Mi{o se tereti da je, u ovom slu~aju, nezakonito prisvojio 27.400 evra, a obe}ani posao nije obezbedio, niti novac vratio gra|anima. Policija apeluje na eventualne o{te}ene da se jave Odseku za privredni kriminal na telefone broj 021/488–50–52 ili 92. M. V.

NESVAKIDA[WA KRA\A U NOVOM SADU

Opeqe{ili ga dok je mewao gumu Dok je u utorak u Temerinskoj ulici u Novom Sadu Q. M. (1952) mewao gumu na svom automobilu, nepoznati izgrednik je iskoristio wegovu nepa`wu i iz neotkqu~anog vozila sa suvoza~evog sedi{ta uzeo torbicu s novcem i li~nim dokumentima. Policija traga za osumwi~enim kojem se pripisuje krivi~no delo te{ke kra|e, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

RIGOROZNE KONTROLE NA ULAZU U SUDNICU OKRU@NOG ZATVORA U BEOGRADU I IZVE[TA^IMA ZADAJU MUKE

Na skeneru i cipele, ~arape i bosa noga pona{am u sudnici i ne onemogu}avam da se proces odvija normalno – ne mo`e mi se oduzeti pravo da se branim sam – rekao je [e{eq na statusnoj konferenciji. Tvrde}i da "ne postoji nijedan realan osnov" da mu se oduzme pravo da se brani sam, [e{eq je sudijama kazao: "Vi ste svesni {ta sam u stawu da uradim da za{titim svoje pravo", aludiraju}i na dvomese~ni {trajk gla|u koji je sproveo krajem 2006. Lider Srpske radikalne stranke optu`en je za zlo~ine

{tovawa Tribunala. [e{eq je ju~e kazao da jo{ nije dobio srpski prevod tog zahteva i da je o wemu saznao "iz {tampe". Na ju~era{wem zasedawu nije bilo re~ i o zahtevu za preispitivawe odluke o prekidu procesa, koji je [e{eq podneo sredinom jula. [e{eq je u pritvoru Tribunala od 23. februara 2003. godine, kada se dobrovoqno predao. Su|ewe je, posle jednog neuspelog poku{aja i [e{eqevog {trajka gla|u, po~elo u novembru 2007. (Beta)

U sudnici Okru`nog suda u Beogradu, izgra|enoj u zgradi beogradskog Centralnog zatvora za su|ewa s pove}anim bezbednosnim rizikom protiv okrivqenih za organizovani kriminal i ratne zlo~ine, posle ro~i{ta za oduzimawe ku}e i dve `albene sednice VSS-a po presudama protiv optu`enog Milorada Ulemeka Legije, ovih dana je u raspored sudnice u zatvoru prvi put upisan i jedan glavni pretres, su|ewe u prvom stepenu Sretenu Joci}u – Joci Amsterdamu. Ranije se u tom predmetu Joci}u sudilo u Palati pravde i branio se s uslovne slobode, ali

je od pre pet meseci u pritvor pod istragom i sumwom da je ume{an u ubistvo vlasnika hrvatskog „Nacionala“ Ive Pukani}a pro{le godine u Zagrebu. Publika i akreditovani novinari, koji su obezbe|ewu na portirnici zatvorske kapije predali audio-video tehni~ka sredstva i pro{li nekoliko bezbednosnih procedura na ulazu u hol zgrade, propu{tali ta{ne kroz rendgen, „skenirali“ se u metal-detektor vratima, i potom su kontolisani vi{e puta na razne na~ine. Na slede}em „kontrolnom punktu“, u hodniku iza hola u kojem je sudnica, slu-

`benici u plavo-belim uniformama, opremqeni ru~nim detektorima metala, saop{tili su novinarima da mogu uneti samo svesku i olovku. Ta{ne su oduzete i zakqu~ane u drugu prostoriju, uz obja{wewe da je to boqe nego da ih pretresaju, {to ~ine u slu~aju publike. Detaqan pregled ru~nim detektorom metala zavr{avao se, kao pod nekakvom „pretpostavkom sumwivosti“, ~ak i istresawem cipela, pa i izuvawem ~arapa, mada u akreditacijama jasno pi{e da su novinari do{li na su|ewe u sud, a ne bilo kome u zatvorsku posetu. Naknadno je u vezi s razlogom za

izuvawe ~arapa neko nezvani~no domi{qato objasnio: „Kad biste znali {ta sve mo`e stati ispod jedne po{tanske marke, za~udili biste se“. Bilo bi nepravedno ne pomenuti i nezaboravni zabrinuti rendgenski pogled nepoverqive plavo-bele uniforme, preplavqen dilemom {ta daqe da ~ini kad je detektor zapi{tao i oko bose noge jedne novinarke. Bizarnu situaciju zbuwena devojka je kasnije, kad je ipak pu{tena u prostoriju za novinare, duhovito prokomentarisala: „Sre}a da sam pre dva dana imala pedikir“. J. J.


14

DRU[TVO

petak11.septembar2009.

Hrvatski |aci napali srpske u Pragu U~enike beogradske Matemati~ke gimnazije, na ekskurziji u Pragu, ispred hotela u kojem su sme{teni, napali su vr{waci iz zadarske Sredwe medicinske {kole. Lak{e su povre|eni jedan profesor i turisti~ki vodi~ novosadske agencije „Modena trevel“, koja je organizovala ovu ekskurziju. – Na{i u~enici su se izme|u dva i pola tri vra}ali iz diskoteke i u trenutku kada su izlazili iz hotela, mu~ki su na parkingu napadnuti. Bila je to prava no}na zaseda, koju na{i u~enici nisu apsolutno ni~im isprovocirali – ka`e direktor Matemati~ke gimnazije Sr|an Ogwanovi}. Na insistirawe profesora, |aci su se vratili u autobus,

~ime je spre~eno da neko bude povre|en. I no} su proveli u autobusu, dok oko {est sati ujutru agencija nije organizovala wihov preme{taj u drugi hotel. – Na{ predstavnik ostavio je decu u autobusu i prilikom ulaska u hotel oni su ga gurali. On je ipak razgovarao s upravom i hotelskim obezbe|ewem i posle nekoliko sati situacija je stavqena pod kontrolu i sada su deca apsolutno bezbedna – ka`e direktor agencije „Modena trevel“ Nemawa Markovi}. Iako su roditeqi iz Beograda insistirali da se deca vrate s puta, uz garancije {kole i agencije oni }e na ekskurziji ostati jo{ dva dana, kako je prvobitno planirano.

Tadi} zave{tao organe Predsednik Srbije Boris Tadi} postao je ju~e dobrovoqni davalac organa potpisavawem izjave o zave{tawu na VMA. Time se i on ukqu~io u nacionalnu kampawu ~iji je ciq da razbije predrasude i pove}a svest o va`nosti donirawa organa. – Ako se donorstvo i transplatacija razviju, hiqade qudskih `ivota bi}e spaseno svake godine, a na{a zemqa }e se svrstati me|u najhumanija dru{tva Evrope – kazao je Tadi}, i pozvao gra|ane da se ukqu~e u tu civilizacijski vrednu akciju solidarnosti.

ZREWANINSKI FARMACEUTI OGOR^ENI ODLUKOM VLADE DA POJEFTINE MEDIKAMENTI

Cene prava sitnica, ali lekova nema

Odluka Cvetkovi}evog kabineta da snizi cene lekova u proseku za pet odsto, stavqa farmaceutsku industriju na velike muke – kako poslovati bez gubitaka a ne ostaviti pacijente bez neophodnih medikamenata. Novi cenovnik bi}e objavqen danas u „Slu`benom glasniku“, a tek posle mo}i }e da se sa~ini analiza o tome koliko }e ova odluka Vlade ojaditi proizvo|a~e. Neki lekovi i sad ko{taju mawe od proizvo|a~ke cene, pa }e se farmaceuti dogovoriti {ta im je daqe ~initi, a ne iskqu~uju i mogu}e nesta{ice. Svoje nezadovoqstvo ve} je obrazlo`io vr{a~ki koncern „Hemofarm“, dok Danijela Santra~ iz analiti~kog sektora zrewaninska Fabrike lekova „Jugoremedija“ ka`e da samo zbog ove odluke weno preduze}e ima pad profita od dva-tri odsto, ili oko 600.000 evra. – Posle obuhvatnije analize odlu~i}emo o tome da li da neke lekove proizvodimo u obimu kao do sad ili da proizvodwu ograni~imo – upozorava Danijela Santra~. U apotekama ve} nedostaju uvozni lekovi za sni`avawe holesterola i triglicerida koji su stizali iz Slovenije, a posle ovakvog poteza Vlade,

bitkom. Pre }e se odlu~iti da iz proizvodne palete izbaci ono {to mu se ne isplati da pravi. Ve} se de{avalo da lekovi budu jeftini, ali da ih nema. ^elnici Vladinog zdravstvenog resora hvale se da

Mar`ama diriguje dr`ava Privatni apotekari nemaju ba{ nijednu lepu re~ za pona{awe dr`ave. – Kad ste ~uli da je u ovoj dr`avi ne{to pojeftinilo? A pravdati pojefitiwewe cenama lekova u okru`ewu licemerno je jer su u okru`ewu i inputi jeftiniji. Da i ne pomiwemo mar`e, koje su u Srbiji 12 posto a u okolnim zemqama i nekoliko puta ve}e. Mar`u nam, ina~e, odre|uje dr`ava, {to ne radi ni u jednoj drugoj grani trgovine – ogor~eni su apotekari. Kako oboriti holesterol od ~varaka

sasvim je sigurno da }e spisak onoga {to nedostaje biti jo{ du`i. Apotekari }e imati i direktnu {tetu, jer su lekove iz veleprodaje naru~ili i platili po vi{im cenama a sad }e ih prodavati po ni-

ZAKLETVU POLO@ILE @ENE PROFESIONALNI VOJNICI 1. BRIGADE KOPNENE VOJSKE

Sremica vozi tenk, umesto traktor Aleksandra Devi} iz Sremske Mitrovice je ba{ lepa devojka. S 25 godina ipak nije tipi~na predstavnica svoje generacije. Za razliku od vr{wakiwa, koje voze luksuzne i mawe besne limuzine, Aleksandra je {ofer – tenka! Svojim ne`nim rukama i nogama ve} dva meseca upravqa ~eli~nom grdosijom od 40 tona u 2. ~eti 15. tenkovskog bataqona u kasarni „Bo{ko Palovqevi} Pinki“ u Sremskoj Mitrovici. Ju~e je s jo{ 11 koleginica u novosadskom Domu Vojske Srbije polo`ila zakletvu kao jedna od prvih generacija profesionalnih vojnikiwa u Prvoj brigadi Kopnene vojske VSa. ^estitao im je i komandant, general \okica Petrovi}. Pre nego {to }e obu}i vojni~ku uniformu, Aleksandra je u Sremskoj Mitrovici zavr{ila Sredwu grafi~ku {kolu. Godinama je bila bez posla, a onda krajem pro{le godine ~ula da Vojska u svoje redove prima i `ene. Bez razmi{qawa je sela i napisala molbu. – Vojska je bila moja dugogodi{wa `eqa – pri~a skromno ali ponosito Aleksandra. – U

Plavu{a savladala i 40 tona gvo`|a

decembru sam konkurisala i posle neophodnih bezbednosnih i psihofizi~kih provera, primqena sam. Bila sam najpre {est nedeqa u Mitro-

Novosa|anka promovi{e mladu Srbiju Na „Letwem univerzitetu o mladima i razvoju“ Srbiju }e, po izboru organizatora treninga, Centra sever–jug Saveta Evrope, predstavqati osamnaestogodi{waci, Novosa|anka Aleksandra Oleti} i aktivista u`i~ke Regionalne kancelarije za mlade Milo{ Vuji}. Oni }e se od 13. do 20. septembra u {panskom gradu Molini dru`iti s vi{e od 300 vr{waka iz cele Evrope. Ministarstvo za sport i omladinu im je uprili~ilo pripremni sastanak kako bi na {to boqi na~in promovisali svoju zemqu, a i pomoglo im kod dobijawa viza i organizacije puta. Srbija je, na inicijativu ovog ministarstva, pristupila Parcijalnom sporazumu Centra sever–jug 1. marta, kako bi i time pru`ila mogu}nost mladima da u~estvuju na seminarima Centra, upoznaju se s vr{wacima iz drugih zemaqa i steknu nova znawa. V. ^.

DNEVNIK

vici, a zatim s stalim koleginicama mesec dana na obuci u Somboru. Sada sam ponovo u mati~noj kasarni i ~ekam nove zadatke.

Tenk M-84 A, koji je u arsenalu mitrova~kog bataqona, najsavremeniji je oklopwak VS-a. Ima po tri ~lana posade, a u jednom od wih je i Aleksandra. – Upravqati tenkom nije te{ko koliko se to na prvi pogled ~ini. Nau~i sve to vrlo brzo, pa posle pomalo li~i kao da vozite automobil, a ne guseni~arsko vozilo – pri~a Aleksandra. – Kad ulazim u tenk, naravno, imam posebno odelo, {lemafon na glavi i sve drugo. Divan je ose}aj! Zaista. Ostale devojke bi}e strelci i ni{anxije na topu od 30 mm u 11. pe{adijskom bataqonu u Pan~evu, operateri na streli S-10M, radio-teleprinteristi, poslu`ioci na radaru i dispe~eri u 14. artiqerijsko-raketnom divizionu PVO-a u Novom Sadu, dok }e dve biti bolni~arke u Sremskoj Mitrovici. S Vojskom Srbije one su, za sad, potpisale ugovor na tri godine, s tim da se posle isteka tog roka, ukoliko zadovoqe, saradwa mo`e produ`iti. M. Bozokin

Invalidi zbog upale zglobova U Srbiji 30.000 qudi boluje od zapaqewa zglobova. Ako se bolest ne otkrije na po~etku i ne le~i, oko polovine wih u prvih pet godina ima bitno smawenu ili potpuno izgubqenu radnu sposobnost. Nakon deset godina taj procenat se pewe na 80 odsto. Trenutno u Srbiji pro|e vi{e od godinu dana dok oboleli od artritisa dospeju do referentnih ustanova u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u. Potom ih ~eka i neka ustanova sekundarnog nivoa, kojih je u Srbiji dovoqno, ali je problem da bolesnici u wih do|u {to ranije – ka`e ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}. Wega je direktor Institutu za reumatologiju u Beogradu prof. dr Nemawa Damjanov obavestio o tre}oj fazi gra|evinskih radova u Institutu, koje ove godine NIP finansira s oko 104 miliona dinara.

– Projekt ranog otkrivawa hroni~nog artritisa treba da krene narednih godina kao vid skrininga – istakao je dr Damjanov. – Ciq je da se spre~i invalidnost i o~uva radna sposobnost qudi obolih od upale zglobova. Ali kasno stizawe obolelih u zdravstvene ustanove nije samo na{ problem, ve} i ostalih zemaqa u svetu. Dakle, ve} kod prvih sumwi na oboqewe izabrani lekar {aqe pacijenta u specijalizovane ustanove po ubrzanom postupku. Tu se za tri do pet dana zavr{ava dodatna dijagnostika i po~iwe le~ewe, koje treba da poboq{a kvalitet `ivota obolelih, ali i u{tedi zdravstvenoj kasi i dru{tvu uop{te, zbog velikog procenta invalidnosti od upale zglobova. J. B.

`im. Pacijenti }e se mo`da i obradovati, ali ta }e radost, kako se sad ~ini, biti kratka. Najve}e farmaceutske kompanije u Srbiji u privatnom su vlasni{tvu i nerealno je o~ekivati da }e privatni kapital poslovati s gu-

ovim aktom kre{u buxetski tro{ak, pa }e, izme|u ostalog, time i umilostiviti MMF u oktobru. [ta o tome misle oni koje danas mu~i holesterol a sutra i ne{to drugo, tek }e saznati. @. Balaban

Kod Jela{i}a blago Kara|or|evi}a? U Trezoru Narodne banke Srbije jo{ od po~etka osamdesetih godina pro{log veka ~uva se 11 zape~a}enih vre}a o kojima se spekuli{e kao o blagu koje je pripadalo nekoj uglednoj porodici, verovatno Kara|or|evi}. Nadle`ni u Trezoru ne znaju {ta je u vre}ama, ali istori~ari ne sumwaju da su dragocenosti. U Krunskom savetu ka`u da je dr`ava du`na da otvori vre}e i utvrdi {ta je u wima, dok u Vladi Srbije odgovaraju da se time nisu bavili. Direktorka Trezora Bla`enka Robovi} obja{wava da je u jednoj vre}i, kako je

nazna~eno, dokumentacija, ali da se o sadr`aju preostalih deset ne zna ni{ta. – Sve te kese imaju olovne plombe, dok pravni sledbenik SFRJ ne do|e i ne izuzme ih iz ostave – ka`e ona, i dodaje da su 1982. vre}e dostavqene po nalogu nekada{weg guvernera Narodne banke i Predsedni{tva Jugoslavije. Posle raspada zemqe, pravna naslednica je Srbija, tj. wena vlada. A ona ne zna da li }e o tome raspravqati jer neko to mora da predlo`i. Krunski savet kao inicijatora tog naloga vidi Skup{tinu Srbije, Vrhovni ili Ustavni sud.

Gej parada nema kulturni sadr`aj? Koalicija protiv diskriminacije pozvala je gra|ane Srbije da dolaskom na “Povorku ponosa” poka`u solidarnost s gra|anima koji su diskriminisani zbog svoje seksualne orijentacije. Koalicija, u kojoj su Centar za unapre|ivawe pravnih studija, [vedski Helsin{ki odbor, Gej–strejt alijansa, “Labris“, Antitrafiking centar i Udru`ewe studenata s hendikepom, smatra da }e “Povorka” biti „prvi veliki test“ za nedavno usvojen antidiskriminacioni zakon i “najboqi odgovor na svakodnevne pretwe neonacisti~kih i klerofa{isti~kih organizacija“. Zbog najave dolaska lezbejki, gejeva i aktivista za qudska prava iz raznih dr`ava, Organizacioni odbor Parade je najavio da }e o tome obavestiti ambasade zemaqa ~iji dr`avqani sti`u u Beograd i tra`iti zajedni~ki rad na maksimalnoj bezbednost posetilaca. Osim me|unarodnih gej i lezbejskih asocijacija, manifestaciju, koja }e biti odr`ana pod sloganom „Vreme je za rav-

nopravnost“, iz regiona su podr`ale zagreba~ki “Prajd”, @enska alijansa Makedonije, sarajevsko Udru`ewe Q, LGBT grupe “Iskorak” i lezbejska “Kontra” iz Hrvatske.

Ali ne i beogradska gej organizacija „Kvirija centar“, koja je odustala od toga da bude jedan od organizatora skupa, mada ga podr`ava. To je obrazlo`ila stavom da „ve} godinama svoje rad bazira na povezivawu medija, pop kulture, aktivizma i politike, a ovogodi{wa ’Povorka’ nema kulturni i umetni~ki sadr`aj“.


KULTURA

c m y

DNEVNIK

petak11.septembar2009.

15

SINO] PO^EO KAWI[KI FESTIVAL „YEZ, IMPROVIZOVANA MUZIKA”

IZ DRU[TVA ARHITEKATA NOVOG SADA

Muzi~ka pozivnica s pijace

Tabakovi}eva nagrada Slobodanu Jovanovi}u

Pokrajinski sekretar za kulturu AP Vojvodine Milorad \uri} otvorio je sino} u Kawi`i 15. me|unarodni festival “Xez, improvizovana muzika”. Uz uvodni koncert na sceni ovda{weg Doma umetnosti, na kome se predstavio irsko-italijanski duo Tim Trevor Brisko (saksofon) i Nikola Guazaloka (klavir), brojnim gostima iz sveta kulture i qubiteqima xeza u ime doma}ina i organizatora dobrodo{licu su po-

uz pratwu Suboti~ana Ervina Palfija i Lea Filipovi}a na bubwevima, predstavili su se tradicionalnom izvornom muzikom ovog podnebqa. Sino} u Galeriji “Tihamer Dobo” otvorena je izlo`ba slika prerano preminulog suboti~kog umetnika Miklo{a Biroa, a po~etak Festivala protekao je u i{~ekivawu premijere komada “Du`ina 100 igala” proslavqenog plesa~a, glumca i rediteqa Jo`efa Na|a.

Na|a, koji je i rediteq novog ostvarewa, na sceni je sedam glumaca i isto toliko muzi~ara. Dana{wi program repertoarom klasi~nog xeza otvara kvartet Miklo{a Kurine, zatim sledi nastup Pavla Aksentijevi} i grupa “Zapis” sa tradicionalnom srpskom narodnom i duhovnom muzikom, a za kraj ve~eri prava poslastica bi}e muzicirawe trija Henrija Skipera Frenklina (SAD). U subotu }e zvezda ve~eri

Ovogodi{wi dobitnik ugledne Tabakovi}eve nagrade je arhitekta Slobodan Jovanovi}, saop{tio je ju~e na konferenciji za novinare u prostorijama Dru{tva arhitekata Novog Sada, predsednik Ve}a za dodelu nagrade arhitekta Miroslav Krstono{i}. Kako je Krstono{i} istakao, “ovogodi{wi laureat Jovanovi} je specifi~an po tome {to nije samo egzaktno projektant ve} je i publicista, konzervator i nezaobilazna li~nost kada je u pitawu o`ivqavawe arhitektonske ba{tine Vojvodine”. Slobodanu Jovanovi}u }e nagrada biti uru~ena 26. oktobra u Galeriji Matice srpske. Arhitekta Slobodan Jovanovi} (1937) je ro|en u Temerinu. Arhitektonski fakultet je zavr{io u Zagrebu. Radio je u Pokrajinskom zavodu za za{titu spomenika kuluture, u pokrajinskim i gradskim organima uprave nadle`nim za urbanizam, u Gradskom zavodu za obnovu graditeqskog nasle|a i za{titu spomenika kulture kao i Gradskom sekretarijatu za obrazovawe i kulturu. Jovanovi} je bio predsednik Dru{tva arhitekata Novog Sada, predsednik Saveza arhitekata Jugoslavi-

je, predsednik Dru{tva konzervatora Vojvodine, glavni i odgovorni urednik ~asopisa DaNS, jedan je od osniva~a Vojvo|anskog kluba u Novom Sadu i wegov predsednik od 1999. do 2007. godine. Dug je i spisak objekata u Novom Sadu i Vojvodini na

muzeja u Sremskoj Mitrovici, manastira Bo|ani i Rakovac... do u Novom Sadu: Sinagoge, Platoneuma, Muzeja Vojvodine, zatim Patrijar{ije i centra Sremskih Karlovaca... Tokom karijere, Jovanovi} je paralelno objavqivao tekstove u lokalnoj i {tampi

Najzna~ajnije priznawe za arhitekturu Tabakovi}eva nagrada je najzna~ajnije priznawe za arhitektonsko stvarala{tvo (za wega konkuri{u projektanti, izvo|a~i, publicisti i edukatori iz oblasti arhitekture) a dodequje je Dru{tvo arhitekata Novog Sada. Tabakovi}eva nagrada je ustanovqena 1994. godine u ~ast pionira na{e moderne arhitekture, istaknutog graditeqa Novog Sada i Vojvodine, arhitekte \or|a Tabakovi} (1897–1971). Pored odavawa priznawa istaknutim arhitektama, ovom nagradom se skre}e i pa`wa na neke od aktuelnih problema profesije i wen dru{tveni zna~aj. Arhitektura je nezaobilazna kada je re~ o prostornom planirawu i autorstvu prostora. Drugim re~ima, ona nas podse}a na neophodnost po{tovawa i uva`avawa stru~nog mi{qewa i isticawe li~ne odgovornosti za sve {to se isprojektuje i izgradi kojima je Slobodan Jovanovi} bio anga`ovan kao saradnik, koautor, ili autor konzervatorsko - restauratorskih i revitalizatorskih programa i radova, od Dunavske i Zmaj Jovine ulice preko Petrovaradinske tvr|ave, Lapidarij

biv{e Jugoslavije: u sarajevskom “Odjeku”, VUS i ^IP Zagrebu, “Sintezi” u Qubqani, beogradskom ~asopisu “Arhitektura urbanizam”, zagreba~koj “Arhitekturi”, novosadskom “DaNS”, kao i listu “Dnavnik”. V. C.

IZBOR SRPSKOG KANDIDATA ZA OSKARA

Arpad Bako{, Leo Filipovi} i Ervin Palfi ju~e muzicirali na kawi{koj pijaci

`eleli predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ i direktor Festivala Zoltan Balint. Na otvarawu je istaknuto da je ova manifestacija postala brend Kawi`e, upe~atqiva i na kulturnoj mapi Vojvodine, Srbije i ovog dela Evrope, {to potvr|uje i za skroman jubilej u~e{}em ~etrdesetak izvo|a~a iz devet zemaqa. Festival je ustvari po~eo ju~e ujutru, svojevrsnom pozivnicom koju su muzicirawem na gradskoj pijaci uputili ~lanovi trija Arpada Bako{a iz ^antavira. Bako{ na duva~kim instrumentima,

Novi komad Na|a je prvi u samostalnoj produkciji Regionalnog kreativnog ateqea koji nosi wegovo ime. Po{to su za premijeru karte ve} odavno bile rasprodate, qubiteqi pozori{ne umetnosti iz Kawi`e i okoline, koji nisu uspeli da obezbede mesto za sino}no premijerno izvo|ewe, ipak nisu uskra}eni za u`itak. Na generalnoj probi preksino}, diskretno je izvo|ewe komada “Du`ina 100 igala” pratilo oko 150 posetilaca, koji su na zavr{etku aktere aplauzima tri puta izmamqivali na bis. Uz nastup

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o Gogoqu Povodom 200 godina od ro|ewa Nikolaja Vasiqevi~a Gogoqa (1809-1852), rodona~elnika ruske realisti~ke proze, Biblioteka Matice srpske priredila je izlo`bu u vitrinama ispred sve~ane sale. Izlo`ba traje od 11. do 30. septembra.

Postavkom su obuhva}ena Gogoqeva dela i izbor iz literature o wegovom `ivotu i stvarala{tvu. U prate}em katalogu izlo`be dat je hronolo{ki popis od 95 bibliografskih jedinica, citat Nikolaja Vasiqevi~a Gogoqa o tome kako treba pisati, kao i odlomci tekstova koje su o wemu i wegovom delu napisali Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin, Visarion Grigorjevi~ Belinski, Aleksandar Aleksandrovi~ Blok, Vladimir Vladimirovi~ Nabokov, Ivan Konstantinovi~ Ajvazovski, Konstantin Mo~uqski, Vitomir Vuleti}, Nana Bogdanovi} i Ivan Sergejevi~ Turgewev. Autorke izlo`be i kataloga su Silvija ^amber i Ivana Grguri}. Nikolaj Vasiqevi~ Gogoq ro|en je u Velikim Soro~incima 1.

aprila 1809. Svoj javni kwi`evni rad je otpo~eo 1829, kada je pod pseudonimom objavio neuspelu romanti~nu poemu “Hans Kihelgarten”. Godine 1831. napu{ta dr`avnu slu`bu i postaje profesor istorije u {koli za k}eri oficira, a od 1834. na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Udaqenost i nostalgija za rodnom Ukrajinom inspirisala ga je da napi{e zbirku pripovedaka “Ve~eri na majuru kod Dikawke” (1831-1832). Na Gogoqevo opredeqewe za kwi`evnost jako su uticala prijateqstva sa @ukovskim i, naro~ito, sa Pu{kinom koji mu je dao ideje za nekoliko dela. Naredni period je za Gogoqa bio veoma plodan. Napisao je zbirke pripovedaka “Arabeske i Mirgorod” (1835). Wegova najpoznatija drama “Revizor” nastala je 1836. i privukla veliku pa`wu kwi`evne i politi~ke javnosti, pa i samog cara. Iste godine po~eo je da pi{e svoj kapitalni roman “Mrtve du{e”. Prvi deo romana pojavio se 1842. i pored prethodne cenzure. Ovo delo predstavqa detaqnu satiri~nu studiju Rusije posmatrane iz perspektive glavnog junaka ^i~ikova. U kasnijem `ivotu pao je u depresiju i po~eo da vodi asketski `ivot. Od 1836. do 1848. putovao je po Zapadnoj Evropi. Zapao je u stvarala~ku krizu, a po~eo je da pokazuje i znake paranoidne psihoze. U no}i 24. februara 1852, u naletu manije inspirisane religioznim zanosom, spalio je svoje rukopise, me|u kojima je bio i drugi deo romana “Mrtve du{e”. Nekoliko dana kasnije, 4. marta je preminuo.

biti xez legenda saksofonista i klavirista ^arls Gejli (SAD), uz podr{ku kvarteta Silarda Mezeija, a na zavr{etku festivala nastupa saksofonista Mihaq Borbeq i wegov kvartet iz Ma|arske, kome }e se pridru`iti i violon~elista Bala` Kantor, sviraju}i oma` Zoltanu Kodaqu. Manifestacija se odr`ava uz finansijsku podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodine, Ambasade SAD u Beogradu, kawi{ke op{tine i fondacija iz susedne Ma|arske. M. Mitrovi}

^etiri filma u konkurenciji Srpski kandidat za Oskara za najboqi film van engleskog govornog podru~ja bi}e izabran 14. ili 15. septembra, a u konkurenciji su ostvarewa Darka Lungulova, Sr|ana Dragojevi}a, Miroslava Mom~ilovi}a i Vladimira Peri{i}a.U protekloj godini snimqena su 23 filma, a prijavu za izbor kandidata podneli su producenti ostvarewa “Tamo i ovde” Darka Lungulova, “Sveti Georgije ubiva a`dahu” Sr|ana Dragojevi}a, “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i” Miroslava Mom~ilovi}a i “Ordinary People” Vladimira Peri{i}a, saop{teno je iz Akademije filmske umetnosti i nauke.

Stru~ni odbor }e raditi u sastavu: glumci Vesna ^ip~i}, Tamara Mileti}, Radmila @ivkovi} i Vladan @ivkovi}, scenograf Milenko Jeremi}, kompozitor Kornelije Kova~, rediteqi Miroslav Leki}, Zdravko Randi}, Dinko Tucakovi}, Vera Vlaji}, filmski kriti~ar Milan [pi~ek, filmolog Petar Volk, maskerka Stanislava Zari}. Prema pravilima Ameri~ke filmske akademije, kandidovani film mora biti produkciono zavr{en i komercijalno prikazan u bioskopskoj mre`i Srbije sedam dana u kontinuitetu u periodu od 1. oktobra 2008. do 30. septembra ove godine.

POZORI[TE MLADIH OTVARA SEZONU PREMIJEROM 13. SEPTEMBRA

Pri~a o… Dankanu, Magbetu, Malkolmu… Pozori{te mladih otvara novu sezonu u nedequ 13. septembra premijerom predstave na Dramskoj sceni “Pri~a o… Dankanu, Magbetu, Malkolmu…” u re`iji \er|a Herwaka, ra|enu u koprodukciji sa organizacijom “Strada” iz Novog Sada i teatrom “Pont” iz Budimpe{te. U predstavi igraju: @olt Vicei iz Budimpe{te (Magbet), Ivan \uri} (Dankan), Dimitrije Dini} (Malkolm), Marijana Prpa Fink (Ledi Magbet) i Dejan [arkovi} (Su|aja). Dramaturg ove predstave @ivko Popovi} ju~e je na konferenciji za novinare istakao da ovo nije postavka ~uvenog [ekspirovog komada u klasi~nom smislu, niti u neklasi~nom, savremenom, ve} je “Magbet” bio samo polazi{te, svojevrstan scenario ~ija su{tina se krije u autorskoj ideji \er|a Herwaka (u podnaslovu ina~e i stoji da je ovo scenska monta`a teksta prema [ekspirovom “Magbetu”). Re~ je o rediteqevom odnosu prema stvarnosti koja je puna borbe za vlast i nasiqa, {to je tematika ove predstave. Po re~ima Popovi}a, Herwak je upravo pri~om o stvarnosti zapo~eo probe na ovoj predstavi, `ele}i da u glumcima pokrene iskustvo o tome, koje svi nosimo u sebi, i da ono bude iskori{}eno u gradwi likova, koji nisu [ekspirovi, kao {to ovo vi{e nije ni [ekspirova pri~a. Podse}aju}i da su u stvarnosti doga|aji tekli druga~ijim tokom nego {to ih je [ekspir opisao i prikazao Magbeta u negativnom svetlu, {to ne stoji u istoriji, Herwak je ukazao da su zapravo doga|aji iz [ekspirovog vremena ovog slavnog pisca opredelili da tako opi{e lik Magbeta. I danas neko uti~e na na{e sudbine mimo nas, jer ve{tice i danas postoje, smatra Herwak, konkretizuju}i da su to zapravo politi~ari, koji vode visoku politiku, o kojoj mi ne znamo ni{ta. Samo to da nas, mimo na{e voqe, neko stalno tera da ulazimo u ratove koje ne `elimo. Vlast je ~udna stvar, jer, kako je naveo Her-

wak, ako neko ugazi u weno blato, te{ko da odatle mo`e da pobegne. Za Marijanu Prpa Fink, koja je i jedna od autora ove predstave, ovo je zapravo pri~a o sudbini mladog ~oveka u na{oj sredini. Glumcu Ivanu \uri}u bio je zanimqiv rad sa rediteqem koji zdu{no zastupa svoje ideje na pro-

stoga imao posla oko razumevawa teksta, {to je po wemu va`no, jer glumac prvenstveno treba da zna {ta govori, kao i da ima odgovore na pitawa “{ta” i “za{to”. No, iako je u pitawu srpski kwi`evni jezik, a ne svakodnevni, Vicei je rekao da je uz ne{to vi{e vremena ipak uspeo da ga savlada, i da mu je savest ~ista oko

S probe predstave „Pri~a o… Dankanu, Magbetu, Malkolmu…”

bama, ali ima tako malo sujete da prihvata i sugestije sa strane. Dejan [arkovi} koji glumi Su|aju, ju~e je napomenuo da se trudio da ne brani svoj lik, ina~e glavnog pokreta~a svega u ovoj predstavi, mada i ostali likovi imaju udela u tome, i bez wih ne bi bilo ni wegovog lika. @olt Vicei je naveo da posle dosta godina ponovo radi ulogu na srpskom jeziku, i da je

Foto: B. Lu~i}

toga, te da je do{ao do odgovora na pomenuta pitawa, {to je, kako je primetio, dosta lep do`ivqaj. Scenografiju (predstava se ina~e igra na velikoj sceni na koju su sme{teni i gledaoci) i kostim radio je Sa{a Senkovi}, koreografiju Adrien Hod iz Budimpe{te, a za muziku su bili zadu`eni rediteq \er| Herwak i Ervin Palfi. N. Pej~i}


SPORT

petak11.septembar2009.

SELEKTOR ANTI] (NE)ZADOVOQAN IGROM I REZULTATOM PROTIV FRANCUZA

NIKOLA @IGI] OSTAVIO SRCE NA TERENU

Privilegovan polo`aj u grupi sa~uvan Divna, za nezaborav, deveta septembarska no} na Marakani, koja je ponudila sportski spektakl prve vrste, sa svim visokim obrisima Evro standarda. Vojevali su Srbi i Francuzi u okviru kvalifikacija za zavr{nu smotru svetskog fudbala narednog leta na Crnom kontinentu, u ambijentu ~iji kolorit pokazuje da dr`avni tim i narod prepoznaju istu pri~u sa visokim dometima. Jednostavno, zbog svega vi|enog, zbog blistavo ~iste slike koja je uokvirila najva`niji fudbalski doga|aj na planeti, toga dana po mi{qewu Fifa, imamo razloga da budemo ponosni. Jeste organizacioni aspekt me~a zbog silne pozitivne energije bio iznad samog sadr`aja na terenu, ali prostora za setu nema. U no}i kada smo silno `eleli trijumf, jedan veliki skalp kakav je onaj francuski, i definitivan pe~at na "isprave" za put na Mondijal, moramo bitio zadovoqni i remijem. Ipak, silne Gale, koji nisu u ovom ciklusu prona{li dobitnu formulu zadr`avamo na so-

DNEVNIK

c m y

16

Bod kao ku}a

Nije se @igi} upisao u listu strelaca, ali je opet pretr~ao kilometre, dobio bezbroj vazdu{nih duela, na kraju bio je akter one penal situacije... - Imao sam loptu na nozi, spremao se da {utenm, kad me je Loris sapleo. Sve je ~isto i jasno - ka`e popularni @iga. Rezulat, po meri orlova. - Bod je veliki kao ku}a. Ostavili smo "petlove" na distanci, a uveren sam da }emo jo{ boqe u}i u utakmicu protiv Rumuna u oktobru, kada overavamo vizu za Ju`nu Afriku - smatra na{ centrafor. ^ak 80 minuta smo imali igra~a vi{e, ali to nije materijalizovano. - Krenulo je po na{im notama, brzim golom i vo|stvom. Ipak, Francuzi su pokazali snagu, kvalitet. Iz polu{anse su stigli do izjedna~ewa. Mo`da su boqe kombinovali, ali nisu bili previ{e opasni po gol - smatra @igi}.

lidnoj distanci, sa vi{kom od ~etiri boda, {to je garancija da u fini{u u preostala dva duela (Rumunija i Litvanija) na konto mo`emo staviti tri boda i sa~uvati poziciju broj jedan. - Bitna ~iwenica je da generalni do`ivqaj prepune Marakane potvr|uje moju tezu- vi{e od igre. U predivnoj atmosferi pokazali smo i sebi da nam je do fudbala stalo, a ovo je dodatna obaveza za sve koji vode ovaj sport da publici odgovorimo na jo{ boqi na~in u pogledu igre i samog pona{awa. U slede}oj utakmici o~ekujem reprizu, i da zvani~no odradimo ono {to je ciq. Velika je `eqa svih nas da ba{ iz Beograda odemo u Ju`nu Afriku - glasi komentar selektora Anti}a. Sledi blic analiza tvrdog, borbenog megdana u kojem je epilog bio na kraju miroqubiv. - Zahtevan duel u tehni~kotakti~kom i fizi~kom smsilu. Imali smo igra~a vi{e, ali i rivala sa visokom moralom, svevsnog {ta ga jedino ostavqa u trci za SP. Bilo je i problema, a tu mislim na povredu Ka~ara, koji je

Bane Ivanovi} bio na{ najboqi igra~

odli~no obavio sve zadatake, pa smo pribegli u drugom poluvremenu alternativnim re{ewima. Nema potrebe `aliti ni za onom pre~kom Ivanovi}a, jer rezultat je realan, a Srbija i daqe ima priviligeovan polo`aj u grupi. ^ini se da je brzi gol orlova, ali i crveni karton za golmana Lorisa mnogo toga na poqu takti~kih zamisli promenio. - Apsolutno, jer je ovaj detaq rivala opredelio na pas igru. Uzeli su nam loptu, a mi smo parirali uz puno tr~awa i makasimalnu potro{wu, pa je u fini{u nedostajalo sve`ine. Igru ne ~ini samo pogled na na{, ve} i protivni~ki tim. To je jednostavno fudbal. Ne mogu i nemam pravo da zamerim ni{ta mojim fudbalerima

Sjajan ambijent na Marakani

u pogledu htewa, a druga je stvar ocena igre - istakao je selektor. Nastavio je Anti} sa realnim sagledavawem `estokog okr{aja. - Da bi kompenzovali mawak Francuzi su kombinatorikom odugovla~ili igru, branili se od na{ih proboja po bokovima. Nisu nam mnogo pretili, ali su znali {ta mi ho}emo i koliko `elimo da opravdamo poverewe naroda. Psiholo{ki aspekt, vezan za visinu uloga, ostavio je trag, spustao orlove... - Bili smo pod strahovitim pritiskom, a na{a pozicija je indirektno terala igra~a da se od ne~ega brane. U zavr{noj besedi vrsni strateg ostao je dosledan svojim fudbalskim vizijama.

- Ova ekipa sigurno mo`e boqe da igra i to }e pokazati. Da li sam pre me~a bio zadovoqan podelom plena. Sigurno ne, stalno ponavqam da u utakmice ulazimo sa istom idejom, da trijumfujemo. Tu nema ni trunke dileme, to opredeqewe se jednostavno ne mewa. Vredan remi pribli`io nas je za korak Mondijalu. Ve} 10. oktobra ugosti}emo Rumune, a to je prilika za egzekuciju i pretvarawe druge me~ lopte u poene koji bri{u svaku dilemu o direktnom putniku iz Sedme kvalfikacione grupe u Ju`nu Afriku. Sledi kra}a pauza, a po~etkom oktobra opet }e fudbalska groznica zahvatiti Srbiju, ponovo }e se tra`iti karta vi{e za novi spektakl.

NEMAWA VIDI] KOMANDANT ODBRANE SRBIJE

Mo`da je publika o~ekivala vi{e Jo{ jednom je Nemwa Vidi} potvrdio ekstra klasu, jer je svih 90 minuta na svojim ple}ima dr`ao odbrambeni bedem protiv odli~nih Francuza.

- Zaista sam odigrao mo`da i najte`i susret u reprezentativnoj karijeri. Imaju odli~ne napada~e, tehni~ki potkovane, vra{ki brze i opasne. Stvorili su nekoliko

GOJKO KA^AR VEOMA ZAPA@EN

Idemo na Mondijal

U relativno novoj ulozi, kao najbli`i saradnik @igi}a, odli~no se sna{ao Gojko Ka~ar. Pohvalio je wegovu partiju i selektor Anti} izraziv{i `aqewe {to je zbog povrede, u poluvremenu, ostao u svla~ionici. - Dobio sam udarac u koleno, nisam se najboqe ose}ao, i to je razlog zamene. Prve prognoze ka`u da povreda nije ozbiqnije prirode- veli Ka~ar. Komentar me~a? - Dali smo sve od sebe, pa mo`emo biti zadovoqni rezulatom protiv vrlo dobrih Francuza. Istina, mo`da smo mogli nakon vo|stva du`e da ~uvamo loptu u svom posedu, budemo iskusniji. Nismo imali plan da se povu~emo u drugom delu susreta, ali tako je to funkcionisalo na terenu. U svojim rukama dr`imo kqu}eve Ju`ne Afrike, a to jo{ treba da potvrdimo protiv Rumuna na Marakani - zakqu~io je Ka~ar.

Kapiten Dejan Stankovi} u borbi s Anelkom

prilika, postigli jedan gol - veli Vidi}. Utisci o toku utakmice. - Poveli smo na vreme, imali igra~a vi{e. Kasnije smo morali du`e da loptu dr`imo u svom posedu, ne ostavqamo prostor na sredini terena rivalu. Nismo zadovoqni na{om igrom, utisak je da smo mogli boqe - realan je Vidi}. Ishod je potpuno zadovoqavaju}i. - Jeste, ciq je SP, a imamo na programu jo{ dve utakmice u kojima treba osvojiti tri boda. Realno je da se to desi ve} protiv Rumunakratko }e stameni {toper Man~estera. Mo`da je ~itav eufori~an ambijent sputao orlove. - Ne, prijala je ogromna i iskrena podr{ka sa trbina. Mo`da su qudi o~ekivali vi{e kad smo dali gol i imali prednost, igra~a vi{e. Mo`da su i pomalo razo~arani, ali verujem da }emo u sli~nom dekoru sa~ekati Rumne i ispuniti krajwi ciq, a to je Mondijal - poru~io je Vidi}.

GOLMAN STOJKOVI] NE BE@I OD ODGOVORNOSTI

Protiv Rumuna vra}am duplo U dosada{wem toku kvalikacija golman Stojkovi} bio je jedan od najzapa`enijih u na{em timu. Protiv Francuza nije se proslavio. Lagani {ut Anelke odbio je kratko do noge Anrija koji je rutinski odreagovao i loptu poslao u mre`u. - Pogre{io sam, ne be`im od odgovornosti. [ta je, tu je. Sve je na kraju dobro ispalo. Me~ je bio zaista te`ak, pre svega zbog ogromnog psiholo{kog pritiska - iskreno }e Stojkovi}. I daqe sami odlu~ujemo o svojoj sudbini.

- Proslava je odlo`ena za mesec dana. Sve {to se de{avalo protiv Francuza vrati}e nam se protiv Rumuna, a ja obe}avam da }u se odu`iti duplo - poru~io je na{ golman. Izgleda da su iz Lisabona stigle lepe vesti povodom daqeg statusa Stojkovi}a... - Iz Sportinga su me obavestili da se ukqu~ujem u trena`ani proces sa prvom ekipom. Plus za mene, prostor za rad, dokazivawe, sticawe sigurnosti i samopouzdawa. Za Rumune sti`em potpuno spreman - zakqu~io je Stojkovi}.

Nikola @igi} u duelu s Mandandom

Ambijent na Marakani? - Hvala publici na fantasti~noj podr{ci. Ne}emo ih izneveriti, neka i protiv Rumuna napune tribine da zajedno proslavimo plasman na SP - zakqu~io je @igi}.

„DNEVNIK� SAZNAJE:

Rensing na golu orlova Slabe odbrane golmana Vladimira Stojkovi}a u me~u s Francuskom, pokrenuli su i tako aktuelan problem golmana u taboru srpske fudbalske reprezentacije. Poznato je da Stojkovi} ve} du`e ne brani, da u Sportingu prakti~no na wega ne ra~unaju, na{ drugi golman Di{qnkovi} ima problema s povredom,a Brki} je jo{ uvek mlad, neiskusan. Zbog toga stru~ni {tab na{eg nacionalnog tima krenuo u potragu i ~ini su da su na dobrom putu da vrlo brzo re{e akutni problem.

Mihael Rensing

Od ranije se znalo da je majka golmana Bajerna Mihaela Rensinga Srpkiwa, pa je uspostavqen prvi kontakt. Naravno, stru~ni {tab je oprezan , prvo su razgovarano s @ivanom majkom Mihaela, koja nije krila odu{evwe da wen sin stane na gol orlova, uzgred je napomenula da je veliki navija~ Crvene zvezde. Ostao je te`i posao da se nagovori i Mihael (25 godina), koji ima ambicija da jednog dana brani za nema~ku reprezentaciju.

Ko radi taj i gre{i Selektor je mirno analizirao kiks golmana Stojkovi}a i crveni karton Danka Lazovi}a. - Ko radi, mislim ko brani, mo`e i da pogre{i. De{avaju se takve stvari u fudbalu. Nije mi jasno za{to je Danko iskqu~en, odluka Rosetija je prestroga,

pogre{na, vaqda je hteo da napravi neku vrstu ravnote`e na terenu, u odnosu na tok me~a i ranije odluke. Dakle, ne sla`em se sa potezom koji je povukao. Zoran Rangelov Foto: Filip Baki}


SPORT

DNEVNIK EVROPA Grupa 1 Malta - [vedska 0:1 (0:0) Albanija - Danska 1:1 (0:1) Ma|arska - Portugal 0:1 (0:1) 1. Danska 8 5 3 0 15:4 18 2. [vedska 8 4 3 1 9:3 15 3. Portugal 8 3 4 1 10:5 13 4. Ma|arska 8 4 1 3 9:5 13 5. Albanija 9 1 4 4 5:9 7 6. Malta 9 0 1 8 0:22 1 Naredni me~evi: Danska - [vedska, Portugal - Ma|arska (10.oktobar), Danska - Ma|arska, Portugal - Malta, [vedska - Albanija (14.oktobar). Grupa 2 Izrael - Luksemburg 7:0 (4:0) Letonija - [vajcarska 2:2 (0:1) Moldavija - Gr~ka 1:1 (0:1) 1. [vajcarska 8 5 2 1 14:8 17 2. Gr~ka 8 4 2 2 13:6 14 3. Letonija 8 4 2 2 13:8 14 4. Izrael 8 3 3 2 17:9 12 5. Luksemburg 8 1 2 5 3:20 5 6. Moldavija 8 0 3 5 3:12 3 Naredni me~evi: Izrael - Moldavija, Luksemburg - [vajcarska, Gr~ka Letonija (10. oktobar), Gr~ka - Luksemburg, [vajcarska - Izrael, Letonija Moldavija (14. oktobar). Grupa 3 ^e{ka - San Marino 7:0 (3:0) S. Irska - Slova~ka 0:2 (0:1) Slovenija - Poqska 3:0 (2:0) 1. Slova~ka 8 6 1 1 21:8 19 2. Slovenija 8 4 2 2 13:4 14 3. S. Irska 9 4 2 3 14:10 14 4. ^e{ka 8 3 3 2 15:6 12 5. Poqska 8 3 2 3 20:12 11 6. San Marino 9 0 0 9 1:44 0 Naredni me~evi: Slova~ka - Slovenija, ^e{ka - Poqska (10. oktobar), ^e{ka - S. Irska, San Marino - Slovenija, Poqska - Slova~ka (14. oktobar). Grupa 4 Lihten{tajn - Finska 1:1 (0:0) Nema~ka - Azerbejyan 4:0 (1:0) Vels - Rusija 1:3 (0:1) 1. Nema~ka 8 7 1 0 24:4 22 2. Rusija 8 7 0 1 18:4 21 3. Finska 8 4 2 2 11:12 14 4. Vels 8 3 0 5 6:10 9 5. Azerbejyan 8 0 1 7 1:13 1 6. Lihten{tajn 8 0 2 6 2:19 2 Naredni me~evi: Finska - Vels, Rusija - Nema~ka, Lihten{tajn - Azerbejyan (10.oktobar), Lihten{tajn - Vels, Nema~ka - Finska, Azerbejyan - Rusija (14. oktobar). Grupa 5 Jermenija - Belgija 2:1 (1:0) BiH - Turska 1:1 (1:1) [panija - Estonija 3:0 (1:0) 1. [panija 8 8 0 0 21:2 24 2. BiH 8 5 1 2 21:8 16 3. Turska 8 3 3 2 11:8 12 4. Belgija 8 2 1 5 11:18 7 5. Estonija 8 1 2 5 7:22 5 6. Jermenija 7 1 1 5 5:16 4 Naredni me~evi: Estonija - BiH, Belgija - Turska, Jermenija - [panija (10.oktobar), BiH - [panija, Estonija - Belgija, Turska - Jermenija (14. oktobar). Grupa 6 Belorusija - Ukrajina 0:0 Andora - Kazahstan 1:3 (0:3) Engleska - Hrvatska 5:1 (2:0) 1. Engleska 8 8 0 0 31:5 24 2. Hrvatska 9 5 2 2 17:11 17 3. Ukrajina 8 4 3 1 14:6 15 4. Belorusija 8 3 1 4 15:11 1 0 5. Kazahstan 8 2 0 6 10:23 6 6. Andora 9 0 0 9 3:33 0 Naredni me~evi: Belorusija - Kazahstan, Ukrajina - Engleska (10.oktobar), Andora - Ukrajina, Kazahstan - Hrvatska, Engleska - Belorusija (14.oktobar). Grupa 7 F. Ostrva - Litvanija 2:1 (2:1) Rumunija - Austrija 1:1 (0:0) Srbija - Francuska 1:1 (1:1) 1. Srbija 8 6 1 1 16:6 19 2. Francuska 8 4 3 1 10:8 15 3. Austrija 8 3 2 3 11:11 11 4. Litvanija 8 3 0 5 7:8 9 5. Rumunija 8 2 3 3 9:12 9 6. F. ostrva 8 1 1 6 4:12 4 Naredni me~evi: Austrija - Litvanija (20.30), Srbija - Rumunija (20.30), Francuska - Farska Ostrva (21) (10.oktobar), Rumunija - Farska Ostrva, Francuska - Austrija, Litvanija - Srbija (14.oktobar). Grupa 8 Crna Gora - Kipar 1:1 (0:0) Italija - Bugarska 2:0 (2:0) 1. Italija 8 6 2 0 13:3 20 2. R. Irska 8 4 4 0 10:6 16 3. Bugarska 8 2 5 1 10:7 11 4. Kipar 8 1 3 4 8:12 6 5. Crna Gora 8 0 5 3 7:13 5 6. Gruzija 8 0 3 5 4:11 3 Naredni me~evi: Crna Gora - Gruzija, Kipar - Bugarska, R. Irska - Italija (10.oktobar), Rep. Irska - Crna Gora, Italija - Kipar, Bugarska - Gruzija (14.oktobar). Grupa 9 [kotska - Holandija 0:1 (0:0) Norve{ka - Makedonija 2:1 (2:0) 1. Holandija 8 8 0 0 17:2 24 2. Norve{ka 8 2 4 2 9:7 10 3. [kotska 8 3 1 4 6:11 10 4. Makedonija 8 2 1 5 5:11 7 5. Island 8 1 2 5 7:13 5 Napomena: Holandija , Engleska i [panija su se kvalifikovale za Mondijal, pored wih u Ju`noj Africi igra}e i ostali prvoplasirani timovi iz grupa i ~etiri drugoplasirana tima ( osam najboqih drugoplasiranih ekipa igra}e u bara`u. Kako je u devetoj grupi samo pet timova, kod odre|ivawa drugoplasiranih ekipa u drugim grupama ne}e se ra~unati me~evi s posledweplasiranim timom. Najverovatnije da }e Norve`ani otpasti.

petak11.septembar2009.

17

FRANCUSKA [TAMPA SVESNA SITUACIJE

Bod koji ni~emu ne slu`i Francuska {tampa pohvalno je izvestila o igri fudbalske reprezentacije te zemqe na utakmici sa Srbijom u Beogradu, ali i priznala da je rezultat od 1:1 {anse trikolora da se direktno plasiraju na Mundijal sveo u domen teorije. "Herojski, ali beskoristan bod za plave", naslov je teksta u

prisutan optimizam zbog dobre igre Francuske sa igra~em mawe. Srbija je igra~a vi{e imala ve} od devetog minuta kada je crveni karton dobio golman "trikolora" Ugo Loris, koji je skrivio i penal iz koga je Nenad Milija{ doma}ima doneo i prednost od 1:0. Broj~ana prednost, ipak, nije se osetila na terenu,

na Mundijal verovatno propala. "Jedina {ansa je da gubitak dva boda Srbima padne prete{ko, ali je to malo verovatno", ocenili su novinari "Ekipa", koji su francuske fudbalere pohvalili {to su zadr`ali hladne glave u vulkanu "Marakane". Atmosfera pred vi{e od 50.000 srpskih navija~a na stadionu Crvene zvezde bila je i

Nemo}an Slaven Bili}

HRVATI POSLE KATASTROFE NA VEMBLIJU

[amar~ina i poni`ewe

Hrvatski mediji vrlo su o{tri u komentarima posle najte`eg poraza wihove fudbalske reprezentacije na me|unarodnoj sceni, a neki se ~ak pitaju da li uop{te vredi da se ide na Svetsko prvenstvo u Ju`nu Afriku. Engleska je na Vembliju demolirala Hrvatsku 5:1 i plasirala se na SP. Hrvati sad moraju da navijaju za Engleze i nadaju se da }e pokazati fer-plej i pobediti Ukrajinu u gostima. "Sramotni {amar nemo}nim Bili} bojsima!", pi{e "Ve~erwi list" na svojim online sportskim stranama i dodaje: "Odavno nismo izgledali ovako nemo}no i jadno. Nikad od kada Hrvate vodi Slaven Bili}. No, ni to nas nije eliminisalo, sre}om postoji jedan nema~ki trener koji je sa Belorusijom protiv Ukrajine odigrao 0:0".

a Tijeri Anri je rekordnim 50. golom za reprezentaciju Francuskoj u 31. minutu doneo i izjedna~ewe. Francuski dnevni listovi primetili da je rezultat mogao da bude i povoqniji za wih, odnosno da im je pobeda za malo izmakla. "Ekip" je zato me~ u naslovu nazvao nedovr{enom akcijom, po{to je ideja o direktnom plasmanu Francuske

Bitan je plasman na SP Kapiten reprezentacije Francuske Tijeri Anri izjavio je da }e se wegova selekcija boriti za drugo mesto u Sedmoj grupi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine u Ju`noj Africi. - Posle nere{enih rezultata protiv Rumunije i Srbije, ostaje nam da se borimo za drugo mesto. Na{ ciq je da odemo na SP i nije va`no kako }emo to uraditi. Ovaj tim ima du{u i to }e dokazati sada kada je najte`e - rekao je Anri. On je uo~i utakmice protiv Srbije demantovao da je u svla~ionici `estoko kritikovao na~in rada selektora Rejmona Domeneka, ali je dodao da zlonamerno pisawe ne}e da poremeti ekipu. - Pokazali smo da imamo izvanrednu atmosferu u timu i kada smo se na{li u veoma te{koj situaciji uspeli smo da sa~uvamo hladnokrvnost i izborimo remi sa igra~em mawe. Ovo nije prvi put da nam se guraju klipovi u to~kove, ali svima poru~ujem da }emo se izboriti sa svim pritiscima i ostvariti ciq - plasman na SP - zakqu~io je kapiten Francuske.

tema "Liberasijona", koji je istakao da pristalice srpskog tima, iako na lo{em glasu, nisu bile agresivne, pa su ~ak i aplaudirale himni gostiju "Marseqezi". "Liberasijon" u naslovu teksta ocewuje da su Francuzi, posle ko{marnog po~etka, izbegli havariju, po{to se kod igra~a video revolt izazvan kritikama javnosti zbog lo{ih partija u dosada{wem toku kvalifikacija. "To je i najzna~ajnije... A dobra vest za (selektora Francuske Remona) Domeneka je i {to ga igra~i nisu izdali", podsetio je "Liberasijon" na medijske izve{taje o navodnim sukobima francuskih fudbalera sa trenerom. Najkra}i je bio naslov u listu "Figaro": "Ba{ {teta". "Obe}ali su nam pakao, ali smo izdr`ali, a Srbi su bili slabi... na rubu nokauta. Posle izjedna~uju}eg gola nisu znali {ta da rade, wihova igra je bila razvodwena, igra~i su delovali izgubqeno, mnogo gre{ili. ~ak su i najednostavniji potezi izgledali vrlo komplikovano", navodi list.

KVALIFIKACIJE U JU@NOJ AMERICI

Argentina ponovo pora`ena Fudbaleri Paragvaja pobedili su selekciju Argentine rezultatom 1:0 u me~u 16. kola Ju`noameri~ke zone kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, koje }e biti odr`ano 2010. godine u Ju`noj Africi.Ovo je bio drugi uzastopni poraz Argentine, a jedini pogodak na utakmici postigao je

Slavqe fudbalera Paragvaja

Valdez u 28. minutu. Paragvaj je pobedom nad "gau~osima" obezbedio siguran plasman na SP. Brazil je savladao ^ile 4:2. Tri gola za doma}u selekciju postigao je Nilmar u 32, 74. i 76. minutu, a jednom se u listu strelaca upisao Baptista u 41. Oba gola za goste dao je Suazo u 45. i 53. minutu. Ekvador je u gostima pobedio Boliviju 3:1 golovima Mendeza u petom, Valensije u 47. i Beniteza u 57. Kod doma}ih u listu strelaca upisao se Jeserot u 87. minutu. Urugvaj je nadigrao Kolumbiju 3:1. Pogotke za Uruvajce postigli su Suarez u {estom, Skoti u 77. i Eguren u 88. minutu. Jedini gol za Kolumbiju dao je Mar-

Ukupno su Hrvati od Engleza u ovim kvalifikacijama popili devet komada. Hrvatski mediji isti~u da }e i po tome Slaven Bili} ostati upam}en, jer nikada nijedan hrvatski selektor nije ispra}en sa terena sa petardom u mre`i. "Bila je to trka Ferarija i starog fi}eka, trka u kojoj su sve na{e slabosti isplivale na povr{inu. Nakon kojih se pitamo, vre-

Benhaker dobio otkaz

Meksikanci se provukli

Klasni} pqunuo Terija

@iwak igrao samo do iskqu~ewa golmana Lorisa

"Mondu", koji je ocenio da je Srbija jednom nogom ve} na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, po{to dva kola pre kraja kvalifikacija ima ~etiri boda prednosti nad Francuskom. "Odigrali smo izuzetan me~, ali je frustracija, ipak, prisutna, jer nam bod ne slu`i ni~emu", navodi se u tekstu u kome je, kao i ostalim listovima,

dimo li Svetskog prvenstva?", zakqu~uje "Ve~erwi list". Portal Indeks konstatuje da poraz i nije iznena|ewe. "Videlo se posledwih dana da igra~i izgledaju kao da idu na strati{te, a sve pri~e su se vrtile oko diplomatskih fraza da idemo da izborimo povoqan rezultat i kako }e biti potrebno dati 120 odsto mogu}nosti", navodi taj portal. Prelazne ocene date su Vedranu Ruwi i Eduardu da Silvi. Ostalima ni "petica". "Panika, nemo}, indolencija i stihija carevale su igrom hrvatske reprezentacije za koju stvarno nema ba{ nikakvog opravdawa. Koliko god Englezi bili boqi, oni koji su predstavqali Hrvatsku na Vembliju, zaslu`ili su kaznu zbog jadne i bedne predstave. Ruwe i donekle Edurado mogu pro}i. Ostali nikako. Ne samo igra~i, ni trener se nije iskazao", isti~e taj hrvatski portal. Uz celu sumornu pri~u o hrvatskom reprezentativnom fudbalu, Indeks je plasirao i pri~u o jednom momku koji je na utakmici na zastavi napisao qubavnu poruku svojoj devojci, koju je pitao da se uda za wega. Hrvatski selektor Slaven Bili} i svi Hrvati od sada }e biti navija~i Engleske. Posle me~a, Bili} je tu`no konstatovao da je Hrvatska na Vembliju jo{ i dobro pro{la. Sad sudbina Hrvatske zavisi od Engleza. Ako pobede Ukrajince i "kockasti" }e u Ju`nu Afriku. "Daj Bo`e da se mi plasiramo na to prvenstvo. Sad se moramo spremati za Kazahstan i navijati za Englesku. Ako budu barem pribli`ni ovom izdawu, siguran sam da ne}e izgubiti u Ukrajini. [to se nas ti~e, ovo }e se negativno odraziti na samopouzdawe, ovo je jednostavno poni`ewe", rekao je Bili}. Englezi su, naravno, presre}ni. Iz vi{e razloga. Plasirali su se na Mundijal, a i vratili su Hrvatima milo za drago. Fabio Kapelo je posle utakmice sijao od zadovoqstva i novinarima poru~io: "E, sad mo`emo da pri~amo o Ju`noj Africi", a kapiten Xon Teri je gotovo kriknuo: "Ovo nije sve od nas!".

1. Brazil 2. Paragvaj 3. ^ile 4. Ekvador 5. Argentina 6. Urugvaj 7. Venecuela 8. Kolumbija 9. Bolivija 10. Peru

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

9 9 8 6 6 6 6 5 3 2

6 3 3 5 4 6 3 5 3 4

1 4 5 5 6 5 7 6 10 10

32:9 33 22:13 30 27:20 27 21:23 23 20:19 22 26:18 21 22:27 21 10:14 20 20:34 12 9:32 10

tinez u 64. minutu. Venecuela je u posledwem me~u dana savladala Peru 3:1. Dva gola za doma}e postigao je Flores u 32. i 52. minutu, a jednom se listu strelaca upisao Vargas u 71. Jedini pogodak za goste postigao je Fuenmajor u 41. minutu. Do kraja kvalifikacija bi}e odigrana jo{ dva kola. Plasman na SP iz ju`noafri~ke zone kvalifikacija izbori}e ~etiri najboqe selekcije, dok }e petoplasirani tim igrati bara` sa ~etvrtom selekcijom iz zone Konkakaf.

Kapiten engleske fudbalske reprezentacije Xon Teri optu`io je hrvatskog igra~a Ivana Klasni}a da ga je pqunuo tokom utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine. Klasni} je u igru u{ao u 73. minutu umesto Eduarda, a Teri je po zavr{etku me~a, koji je pripao Englezima rezultatom 5:1 pri{ao glavnom sudiji [pancu Albertu Undijanu Malenku i prijavio da ga je pqunuo novi fudbaler Boltona. - To nije bila lepa situacija. Klasni} je bio frustriran. On je prva osoba koja me je ikada pqunula. Me|utim, ne}u da dopustim da nam taj incident pokvari ovako lepu pobedu rekao je Teri za "Skaj sports".

Fudbalski savez Poqske odlu~io je da uru~i otkaz selektoru nacionalnog tima Holan|aninu Leu Benhakeru zbog lo{ih rezultata nacionalnog tima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Poqska je pora`ena od Slovenije rezultatom 3:0 u me~u Tre}e grupe kvalifikacija za SP. Ovo je bila posledwa utakmica Benhakera na mestu selektora. - rekao je predsednik Fudbalskog saveza Poqske G`ego` Lato.

U utakmicama 8. kola grupe KONKAKAF kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine, postignuti su slede}i rezultati:Trinidad i Tobago SAD 0:1 (0:0) (Klark 62'), Salvador - Kostarika 1:0 (0:0) (Korales 90'), Meksiko - Honduras 1:0 (0:0) (Blanko 75'). 1. SAD 2. Meksiko 3. Honduras 4. Kostarika 5.Salvador 6.Tri. i Tob.

8 8 8 8 8 8

5 5 4 4 2 1

1 0 1 0 2 2

2 14:9 16 3 12:9 15 3 14:8 13 4 9:13 12 4 8:10 8 5 8:16 5

Belgija ostala bez selektora Selektor belgijske fudbalske reprezentacije Frank Verkauteren saop{tio je da je podneo ostavku posle poraza od Jermenije (2:1) Verkauteren je preuzeo Belgiju u maju ove godine, po{to je na klupi Belgije zamenio Renea Vanderejkena, koji je smewen zbog lo{ih rezultata nacionalnog tima u kvalifikacijama za SP.

Ne ose}am da mogu daqe da vodim ovu reprezentaciju. @eleo sam da uzmem 24 sata da razmislim, ali nisam siguran koliko bi mi to pomoglo. Boqe da odem odmah. - rekao je Verkauteren. FS Belgije je jo{ ranije dogovorio da nacionalni tim od 01. januara naredne godine preuzme Dik Advokat.


18

SPORT

petak11.septembar2009.

DNEVNIK POSLE POBEDE MLADE REPREZENTACIJE U NORVE[KOJ

OTVORENO PRVENSTVO AMERIKE

\okovi} otpisao Verdaska Novak \okovi} ponovio je rezultat iz 2008, kada je igrao polufinale Otvorenog prvenstva SAD. I wegov protivnik u polufinalu je kao i pro{log leta Roxer Federer koji je savladao Robina Soderlinga. U ~etvrtfinalu Novak \okovi} je savladao Fernanda Verdaska s 7:6, 1:6, 7:5, 6:2! [panski teniser, koji se u posledwe vreme takore}i specijalizovao za betonske terene, nije mogao da se u igri na tri dobijena seta odupre ~etvrtom reketu sveta. Kako je vreme odmicalo, Novak je delovao sve sigurnije, dok se Verdasko `alio na povredu trbu{nih mi{i}a i

Novak \okovi}

Voznijacka zaustavila Udin Danska teniserka Karolina Voznijacki i Belgijanka Janina Vikmajer plasirale su se u polufinale posledweg grend slem turnira sezone, Ju-Es opena. Voznijacka, koja je na turniru postavqena za devetog nosioca, pobedila je no}as u ~etvrtfinalu Amerikanku Melani Udin rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 6:2. Dankiwa }e se u polufinalu sastati sa Janinom Vikmajer, koja je u drugom ~etvrtfinalu nadigrala Ukrajinku Katarinu Bondarenko 7:5, 6:4. U drugom polufinalu Ju-Es opena igra}e Belgijanka Kim Klajsters i Amerikanka Serena Vilijams. U igri parova dogodilo se jo{ jedno iznena|ewe Luikas Dluhi i Lenader Paes savladali su prve nosioce bra}u Boba i Majka Brajana s 6:4, 3:6, 7:6 (8:6)

previjao na podu za vreme lekarskih tajm-auta. \okovi} je odigrao strpqivije i pametnije od Verdaska, otuda i 41:58 u neiznu|enim gre{kama (ali i 32:46 u “vinerima”). Obojica su napravila ukupno po ~etiri brejka, ali je Verdasko ~ak tri zabele`io u jedinom setu koji je re{io u svoju korist. Svakako najva`niji na me~u bio je onaj koji je \okovi} napravio za vo|stvo od 6:5 u tre}em setu i u slede}em gemu ga pretvorio u 2:1 u setovima. Na kraju je ispalo odli~no po srpskog tenisera, jer tri sata i pet minuta provedenih na terenu nisu “ni{ta” za ~etvrtfinale grend slem turnira.

Protiv Federera tajni nema Novak \okovi} je bez ve}ih problema overio plasman u polufinale US Opena posle trijumfa nad Fernandom Verdaskom (3:1). On isti~e da }e mu prolaz me|u ~etvoricom najboqih u Wujorku mnogo zna~iti na psiholo{kom planu, po{to takav uspeh nije napravio na gren slemovima ove sezone. - Ose}aj je sjajan, posebno zbog neuspeha na posledwa tri gren slema. Psihi~ki je za mene bilo vrlo va`no da prebrodim ovaj izazov i prvi put ove godine do|em do polufinala - rekao je srpski teniser, koji }e tre}u godinu zaredom igrati polufinale na posledwem gren slemu sezone. Iako je u duelu protiv Verdaska sve izgledalo lako, \okovi} ka`e da je na terenu bilo druga~ije. - Naro~ito lo{e igrao sam u prvom setu. Napravio sam mnogo neiznu|enih gre{ki, kao i Fernando, i to zaista nije bio kvalitetan set. Uz mnogo sre}e stigao sam do taj brejka, koji sam uspeo da dobijem. Tek u nastavku uspeo sam da stignem do pravog ritma. Sada ose}am neku vrstu olak{awa i samo se nadam da }u nastaviti da igram dobro i izazovem Federera - dodao je najboqi srpski teniser.

On }e za ulazak u finale igrati upravo protiv najboqeg na svetu. Federer je, tako|e sa 3:1 (6:0, 6:3, 6:7, 7:6), u ~etvrtfinalu eliminisao 12. nosioca Robina Soderlinga i ostvario 39. uzastopnu pobedu u Wujorku. On je tako stigao do rekorda 22. uzastopnog plasmana u polufinale gren slem turnira, {to do sada nije po{lo za rukom nijednom teniseru. - Ne treba da tro{im re~i na Federera. Wegov u~inak na US Openu sve govori, jer pet posledwih godina osvaja titule. Svi znamo kako igra. Sastajali smo se mnogo puta i tajni nema. Samo je pitawe ko }e imati dobar dan. Nadam se da }u to biti ja - naveo je \okovi} i dodao da }e dan pauze iskoristiti da se odmori igraju}i golf. - Nikada ne mo`ete da igrate savr{eno... osim ako ste Federer - dodao je uz osmeh \okovi}, koga je Federer, koji poku{ava da osvoji {estu uzastopnu titulu u Wujorku, i pro{le godine eliminisao u polufinalu posledweg gren slema sezone. Godinu dana ranije \okovi} je stigao do finala, ali je ponovo naleteo na Federera. - Zaista volim da igram ovde. Podloga mi odgovara, atmosfera, zabava, {ou, sve mi se dopada, a rezultati to potvr|uju - istakao je \okovi}.

Pravda zadovoqena Isplatila se upornost i `eqa mladim fudbalskim reprezentativcima Srbije u drugom kvalifikacionom me~u za EP u Danskoj 2011. godine. Orili}i su slavili nad Norve{kom u Fredrik{tatu golom Milana Milanovi}a u tre}em minutu sudijske nadoknade. Ako se prisetimo nedavne utakmice Srbije i Slova~ke u Novom Sadu i poraza u posledwim sekundama me~a, onda je ovakvim ishodom sportska pravda na neki na~in zadovoqena. S ova tri boda Srbija opet sti~e realne {anse da se do kraja bori za prvo mesto u Sedmoj grupi u konkurenciji Slovaka, Norve`ana, Hrvata i Kiprana.

Sedma grupa Rezultati: Hrvatska – Kipar 0:2, Norve{ka – Slova~ka 2:2, Kipar – Norve{ka 1:3, Srbija – Slova~ka 1:2, Norve{ka – Hrvatska 1:3, Slova~ka – Kipar 1:0, Norve{ka – Srbija 0:1. 1. 2. 3. 4. 5.

Slova~ka Norve{ka Hrvatska Srbija Kipar

3 4 2 2 3

2 1 1 1 1

1 1 0 0 0

0 2 1 1 2

5:3 6:7 3:3 2:2 3:4

7 4 3 3 3

Slede}i me~evi: Srbija – Kipar (9. oktobra), Hrvatska – Srbija (13. oktobra), Kipar – Slova~ka (14. oktobra). Selektor Ratomir Dujkovi} mnogo je zadovoqniji nego posle startnog neuspeha na “Kara|or|u”. - Bili smo u Norve{koj boqi sve vreme, napadali smo, stvarali {anse i zaista bi bilo nepravedno da je rezultat ostao 0:0. No, tako je i u Novom Sadu sve mirisalo na remi, pa smo izgubili. Ovoga puta zadovoqniji sam igrom, a htewe i `eqa nisu bili sporni u obe utakmice – raportira Dujkovi}.

ZA VREME I POSLE UTAKMICE U BEOGRADU

Povre|eno 16 navija~a Duel “orlova” i “petlova” privukao je veliku pa`wu javnosti. Karte za taj me~ prodate su nedeqama unapred, interesovawe je bilo ogromno, a sude}i prema tome da je nacija uvek volela fudbal, a naro~ito reprezentaciju, i ostali navija~i {irom zemqe, koji su bili uskra}eni za put u Beograd, mogli su da u`ivaju u ~arolijama svojih qubimaca na velikim video bimovima instaliranim na trgovima vi{e gradova {irom Srbije. I na samom stadionu nije imala gde “igla da stane”. Sude}i prema gu`vi, sve je proteklo u najboqem redu.

Naspram prvog duela, startna postava pretrpela je ~ak pet izmena. Izostali su golman @ivkovi}, {toper Savi}, vezni igra~i Radovanovi} i Tadi} i napada~ Milinkovi}, a umesto wih {ansu su dobili Danilovi}, Milanovi}, Qaji}, Bosan~i} i Aleksi}.

Predsednik klinike “Anlave” dr Slobodan Ivanovi} izjavio je da je na utakmici povre|eno 16 navija~a. ^etiri lica, od kojih je jedan pripadnik @andarmerije, pomo} su potra`ila u Urgentnom centru Klini~kog centra Sbije. Svi su zadodobili lak{e telesne povrede. Jedan povre|eni zatra`io je pomo} od ortopeda, a trojica od neurohirurga, saop{teno je iz Urgentnog centra. Ivanovi} je kazao da je 10 navija~a povre|eno na stadionu, navode}i da su u pitawu povrede zadobijene od uboda na {ipke ograde ili pada niz stepenice.

Ratomir Dujkovi}

- Svi su opravdali o~ekivawa. Na kraju sam morao da mewam, Aleksi}a iz takti~kih razloga, Stevanovi} je posle jednog duela ostao bez svesti, a Qaji} se po`alio na povredu ~lanka. Posledwih desetak minuta dominirali smo snagom i kondicijom, gol doma}ih je visio u vazduhu, a nagrada je stigla kada nas je ve} obuzeo strah da se na{ trud opet ne}e adekvatno nagraditi. Ipak, sve se dobro zavr{ilo i okre}emo se uktakmici s Kiprom u Novom sadu 9. oktobra – naglasio je Dujkovi}, o~ekuju}i da ova reprezentacija potvrdi kvalitet do kraja kvalifikacija. Ako sve bude u redu, prema prognozama lekara, za duel s Kipranima konkurisa}e i kapiten ove generacije, {toper Rajkovi}. S. S. KUP NA TERITORIJI NOVOG SADA

Studenti na penale

U me~evima osmine finala kupa na teritoriji Fudbalskog saveza grada Novog Sada postignuti su slede}i rezultati - NOVI SAD: Kabel - Fr{kogorac 3:0, Crvena zvezda - Tatra 5:1, KOVIQ: [ajka{ - Slavija 2:1, RAKOVAC: Borac - Cement 0:10, TEMERIN: TSK - Omladinac 2:1, SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - ^enejac 6:1, LEDINCI: Vinogradar - Borac (Novi Sad) 0:3 ( p.f.), SIRIG: Sirig - Indeks 5:6 (3:3). Me~evi ~etvrtfinala su na programu 23. septembra. G. K.

Foto: B. Lu~i}

PREDSEDNIK IV AP VOJVODINE BOJAN PAJTI] URU^IO NAGRADU NA\I HIGL: Izvr{no ve}e AP Vojvodine odlu~ilo je 1. septembra da pliva~icu Na|u Higl nagradi sa dva miliona dinara za osvojenu zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u Rimu u disciplini 200 metara prsno. Tim poovodom je ju~e u zgradi Izvr{nog ve}a Vojvodine predsednik IV APV dr Bojan Pajti} uru~io Na|i Higl ~ek na dva miliona dinara. Izme|u ostalog, dr Bojan Pajti} je rekao

da je Na|a ne samo vrhunski sportista ve} i primer svima da rad i upornost daju rezultate ~ak i kada ih ne prate dobri uslovi. On je talentovanoj Pan~evki po`eleo dugu i uspe{nu karijeru, kao i to da wenim putem po|u mnogi mladi qudi u na{oj zemqi. Na|a Higl je Izvr{nom ve}u zahvalila na nov~anoj nagradi, istakav{i da }e novac iskoristiti za opremawe stana koji joj je dodelila Skup{tina op{tine Pan~evo. G. M.


SPORT

DNEVNIK

petak11.septembar2009.

19

36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ RASPORED DRUGOG DELA Sutra s Poqskom E grupa (Bidgo{}) 11. septembar (petak): Rusija - Hrvatska (15.45), Nema~ka - Gr~ka (18.15), Francuska - Makedonija (21). 13. septembar (nedeqa): Makedonija - Nema~ka (15.45), Gr~ka Rusija (18.15), Hrvatska - Francuska (21). 15. septembar (utorak): Rusija - Makedonija (15.45), Francuska - Gr~ka (18.15), Nema~ka - Hrvatska (21). 1. Gr~ka 2 2 0 162:122 4 2. Francuska 2 2 0 139:129 4 3. Hrvatska 2 1 1 149:147 3 4. Nema~ka 2 1 1 141:143 3 5. Rusija 2 0 2 137:147 2 6. Makedonija 2 0 2 125:167 2 F grupa (Lo|) 12. septembar (subota): Turska - [panija (15.45), Poqska - Srbija (18.15), Litvanija - Slovenija (21). 14. septembar (ponedeqak): [panija - Litvanija (15.45), Slovenija - Poqska (18.15), Srbija - Turska (21). 16. septembar (sreda): Litvanija - Srbija (15.45), Poqska [panija (18.15), Turska - Slovenija (21). 1. Turska 2 2 0 171:145 4 2. Slovenija 2 1 1 164:159 3 3. Srbija 2 1 1 135:137 3 4. [panija 2 1 1 147:150 3 5. Poqska 2 1 1 155:162 3 6. Litvanija 2 0 2 151:170 2 U ~etvrtfinale }e se plasirati ~etiri najboqe ekipe iz obe grupe. Igra}e se po sistemu E1-F4, E2-F3, F2-E3, F1-E4. Utakmice za plasman igra}e se u Katovicama.

POSLE PRVE FAZE TAKMI^EWA

^etiri selekcije vratile se ku}i Posle tri odigrane utakmice i zavr{etka prve faze takmi~ewa, ~etiri najslabije reprezentacije spakovale su kofere i vratile se ku}ama. To su Izrael (grupa A), Letonija (grupa B), Velika Britanija (grupa C) i Bugarska (grupa D).

Zanimqivo je da su jedino Letonci uspeli da zabele`e jednu pobedu (nad Nema~kom), ali im to nije bilo dovoqno da produ`e boravak u Poqskoj. Ostale tri eliminisane selekcije nisu osetile slast trijumfa na Evrobasketu 2009 A. P.

STRU^NI KOMENTAR: JANKO LUKOVSKI

Rezultat usporava igru Po zavr{etku takmi~ewa po grupama na 36. Evrobasketu u Poqskoj, utisak je, nije bilo spektakularnih iznena|ewa. Neki od favorita uop{te nisu imali problema da se na|u u drugoj rundi, neki su se, opet, namu~ili, ali svi na koje se ozbiqno ra~unalo na{li su se u E i F grupi. Za komentar prvog dela nadmetawa zamolili smo na{eg poznatog ko{arka{kog trenera Janka Lukovskog, koji je rekao:

- Za mene je kqu~no to {to nisam uo~io ni{ta novo u samoj igri, odnosno nisam video nikakve promene u odnosu na EP u [paniji pre dve godine. Sve selekcije pred sobom imaju imperativ rezultata i to je uticalo na to da igra bude sporija i da se lopta dugo dr`i. Iznena|ewa nije bilo ni kod igra~a koji su se izdvajali, osim kada je re~ o reprezentaciji Srbije. Na{a reprezentacija je najavangardnija, donela je osve`ewe evropskoj ko{arci u mladim igra~ima, pre svega u Nemawi Bjelici koji je svojim igrama pokazao da je veliki dobitak za na{ tim. Naravno, tu je i standardno dobri Milenko Tepi}, a kod ostalih

isticali su se ko{arka{i od kojih se to i o~ekivalo. Tu mislim na Britanca MensahBonsua, Francuza Parkera, Grka Spanulisa... Ko su, po vama, najve}i favoriti za medaqe? - Nema izrazitih favorita. Najboqe i najstandardnije igre u prvoj fazi pru`ile su selekcije Gr~ke i Turske, koje nisu imale oscilacija u prve tri utakmice. Me|utim, staro je pravilo da one reprezentacije koje igraju dobro u prvoj fazi, posle imaju dosta problema, a da oni koji su se u po~etku malo mu~ili, kako vreme odmi~e, ulaze u formu. Gr~koj i Turskoj pridru`io bih i selekciju Slovenije. Iza ove tri selekcije sledi 5-6 ekipa koje su imale oscilacija, ali su nagovestile potencijal. Tu mislim na [paniju, Srbiju, Litvaniju, Rusiju i Francusku i me|u wima treba tra`iti budu}e osvaja~e medaqa. Kako ocewujete igre selekcije Srbije? - Srbija je pokazala ~vrstu i organizovanu igru, s dobrim re{ewima u napadu. Selektor Ivkovi} je pokazao da ima trenerske hrabrosti poveravaju}i va`ne uloge mladim igra~ima i to je sigurno dobitak za nas. Jeste da ukr{tamo s veoma kvalitetnim rivalima, ali mislim da mo`emo da ispunimo ciq na Evrobasketu, a to je osvajawe jednog od prvih {est mesta i vizirawe paso{a za Svetsko prvenstvo u Turskoj idu}e godine. Na{a reprezentacija vi{e nema kredita da ne uspe i zbog toga je va`no da u nastavak takmi~ewa u|emo bez euforije i da nastavimo s igrama kakve smo pru`ali do sada - rekao je Janko Lukovski. A. P.

SELEKTOR SRBIJE DU[AN IVKOVI]

Ostvarili prvi ciq Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} bio je zadovoqan ishodom prve runde takmi~ewa i ~iwenicom da su u odlu~uju}oj utakmici protiv Velike Britanije, wegovi u~enici pokazali zrelu i strpqivu igru koja ih je dovela do pobede. On je istakao da je kqu~ trijumfa bio upravo u maksimalnoj koncentraciji srpskih ko{arka{a i poru~io da je optimista pred nastavak takmi~ewa na Evropskom prvenstvu u Poqskoj. - Pre svega, `elim da ~estitam igra~ima i mojim saradnicima na prolasku u drugi krug takmi~ewa u vrlo te{koj grupi kao {to je bila na{a. ^estitam i Britancima koji su dr`ali isti ritam tokom cele utakmice. Ipak, kqu~ na{e pobede je u tome {to su moji igra~i bili koncentrisani tokom celog me~a i kontrolisali ritam igre. Tako|e dobro smo kontrolisali reket, u prvom poluvremenu imali dosta ofanzivnih skokova, {to je bilo jedno od ja~ih oru`ja na{eg protivnika. Primili smo malo lakih ko{eva, izvukli pouke iz poraza od Slovenije i ostvarili prvi ciq - rekao je Ivkovi}. Kratko analiziraju}i prvi deo {ampionata Evrope, selektor srpskih ko{arka{a je istakao:

Novica Veli~kovi} i Du{an Ivkovi}

- U prvom kolu, pobedom nad [panijom, mi smo bili iznena|ewe. Taj pritisak nismo uspeli da izdr`imo, jer su do nas stizale eufori~ne vesti, po~ev od moje porodice, preko navija~a, prijateqa. To smo platili porazom od Slovenije, u utakmici u kojoj smo bili potpuno nadigrani. Vratili smo se protiv Britanaca, pokazali {ta znamo i sada imamo uvid

koliko mo`emo. Imamo dva dana da se odmorimo i pripremimo za nastavak takmi~ewa, koji do~ekujem kao optimista. Prvi protivnik orlovima u drugoj rundi bi}e Slovenija. - Poqaci imaju sasvim dobar tim, popuweni su u svim linijama. Centarska linija svakako predstavqa wihovo najja~e oru`je, mada su pokazali da imaju i do-

bre {utere. Znamo {ta nas o~ekuje u utakmici s doma}inom i verujem da }emo potpuno spremni do~ekati taj duel. [to se druge faze ti~e, prakti~no svih {est reprezentacija su u igri za prolazak u ~etvrtfinale. U takvoj situaciji mora da se vodi ra~una o svakom detaqu, jer svaka gre{ka mo`e skupo da ko{ta - zakqu~io je Ivkovi}.

KAPITEN NENAD KRSTI]

ZAVR[ENE KVALIFIKACIJE U DRUGOJ DIVIZIJI

Imamo dobre {anse Kapiten srpskih ko{arka{a Nenad Krsti} rekao je da niko u na{em nacionalnom timu nije pomi{qao da mo`emo da izgubimo utakmicu od Velike Britanije, iako navija~i mo`da jesu. - Posle odli~ne igre protiv [panije, u duelu sa Slovenijom smo mo`da pokvarili utisak. Tim je pokazao karakter. Mnogi su posle tog poraza posumwali u ovaj tim, ali mi nismo - rekao je Krsti}. Na{ centar bio je zadovoqan igrom protiv Britanije i rezultatom u prvoj fazi takmi~ewa, u kojoj su srpski reprezentativci zabele`ili dve pobede i poraz. - Ako budemo u drugoj fazi igrali s ovakvom `eqom i ovakvom energijom u svakoj utakmici, mislim da imamo dobre {anse. Da nam je neko pre prvenstva ponudio ovakav ishod, sigurno bismo ga prihvatili - izjavio je NBA centar Oklahome. Srbija }e u drugoj fazi igrati u novoj grupi protiv Poqske, Turske i Litvanije. - Nismo se jo{ bavili tim timovima. Igrali smo protiv Litvanije na Akropoq kupu, protiv Turske smo igrali pro{le godine, a jedino je Poqska mala nepoznanica. Ali, ne sumwam da }e na{ tim odraditi dobar posao u upoznavawu protivnika - rekao je Krsti}.

Nenad Krsti}, pouzdan centar Srbije

Crnogorci i Gruzijci u eliti Ko{arka{ke reprezentacije Crne Gore i Gruzije plasirale su se u evropsku A diviziju. Crnogorci su i u reva{u ubedqivo savladali [ve|ane (88:71, prvi me~ 70:50), a Gruzijci su pobedili Beloruse rezultatom 86:84 (89:75) i odbranili pobedu iz prvog me~a. Ekipe koje vode Du{ko Vujo{evi} i Igor Koko{kov igra}e u vi{em rangu takmi~ewa i ima}e priliku da se bore za plasman na slede}e prvenstvo Evrope. Crna Gora je, pred 2.500 gledalaca u dvorani Mora~a, lako savladali [ve|ane i sa ukupnih +37 pokazala da je znatno boqa od posledweg rivala, zaokru`iv{i odli~an nastup u kvalifikacijama u kojima je dobila svih deset utakmica. - Zahvaqujem se publici koja je do{la u velikom broju i koja je, i pored mnogih predstava, izabrala Mora~u, tako da je s navija~ima nama sigurno bilo mnogo lak{e. Videli ste da i [vedska ima kvalitet, da ih nije bilo lako dobiti u Podgorici, a kamoli u [vedskoj. Krajwi utisak je da smo sasvim zaslu`eno u{li u A diviziju - rekao je posle utakmice sa [ve|anima trener Du{ko Vujo{evi}. Crbnogorci su u revan{u s [vedskom igrali u slede}em sastavu: Da{i} 16, Jeretin 9, [}epanovi} 13, Borisov, Golubovi} 5, Kuk 10, Vrane{, Drobwak 14, Koqevi}, Pekovi} 17, Rako~evi} 5, [ehovi} 1

STATISTIKA POSLE PRVE FAZE NA EVROBASKETU 2009.

Lior Elijahu prvi strelac Posle prve tri odigrane utakmice na Evrobasketu 2009. i zavr{etka takmi~ewa po grupama, u prilici smo da svedemo premijerne ra~une kada je statistika u pitawu. Naravno, brojevi ne moraju realno da odslikavaju ono {to se na terenima u Var{avi, Poznawu, Gdawsku i Vroclavu de{avalo, ali ih je, u svakom slu~aju, zanimqivo analizirati. Prvi strelac bio je Izraelac Lior Elijahu, dakle ~lan reprezentacije koja se oprostila od daqeg u~e{}e na EP. On je postigao 64 poena, ili prose~no 21,3 po utakmici, a slede ga Francuz Toni Parker sa 59 (19,7), Poqak Lampe i naturalizovani Bugarin Rouland sa po 53 (17,7) poena. Od reprezentativa-

ca Srbije najprecizniji je bio kapiten Nenad Krsti} na 32. mestu, koji je postigao 36 poena (12,0), a me|u prvih 40. na ovoj listi na{ao se i Milenko Tepi} koji je, na 38. mestu, postigao 33 poena (11,0). U {utu za dva poena najuspe{niji je bio Tur~in A{ik, koji je {utirao 22, a pogodio 17 puta, ostvaruju}i prosek od odli~nih 77,3%. Na drugom mestu je Grk Burusis (12-9, 75%), a tre}i je Makedonac Mejsi (18-13, 72,2%). I u ovom segmentu na{ nauspe{niji igra~ bio je Nenad Krsti}, koji je {utirao 26 puta, a pogodio u 14 navrata (53,8%) i zauzima 13. mesto. [to se ti~e {uta za tri poena, Grk Burusis je bio najboqi u ovom segmentu, ali treba nagla-

siti da je {utirao samo ~etiri puta i zabele`io tri pogotka, ostvaruju}i uspe{nost od 75%. Drugi je Tur~in Arslan (11-8, 72,2%), a tre}i Britanac Lenzli (7-5, 71,4%). Najuspe{niji srpski reprezentativac je, na 16. mestu, Milenko Tepi}, koji je imao polovi~an uspeh - {utirao je 8 puta i zabele`io 4 pogotka. Slobodna bacawa najboqe je izvodio Grk Spanulis (16-15, 93,8%), a slede Rus Ponkra{ov (13-12, 92,3%) i Nemac Jagla (1110, 90,9%). Kosta Perovi} bio je najboqi srpski izvo|a~ slobodnih bacawa, jer je {utirao 9 puta, a pogodio u 8 navrata (88,9%). Najvi{e ofanzivnih skokova imao je Francuz Roni Turijaf, koji je pod protivni~kim ko{em osvojio 11 lopti (3,7 po utakmi-

ci), a iza wega se nalaze Hrvat Kasun (7 - 3,5) i Letonac Bjedrins (10 - 3,3). Milenko Tepi} se na{ao na 11. mestu ove liste sa 7 skokova (2,3).. Nemawa Bjelica se nalazi na 21. mestu sa 12 (4,0) skokova. Dejvid Logan, naturalizovani Poqak, bio je najboqi asistent i imao je ukupno 16 uspe{nih dodavawa (prosek od 5,3). Drugi je Hrvat Zoran Planini} sa 15 (5,0), a tre}i Francuz Boris Dijao sa 14 (4,7) asistencija. Na{ najboqi dodava~ bio je Milo{ Teodosi} na petom mestu ove liste.. Najvi{e faulova napravili su Rusi Mozgov i Zozulin, kao i Nemac Jagla. Wima je dosu|eno po 14 penala (4,7 po me~u). A. Predojevi}


20

SPORT

petak11.septembar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA – SERIJA A SUBOTA

LIVORNO - MILAN LACIO - JUVENTUS NEDEQA FIORENTINA - KAQARI ATALANTA - SAMPDORIJA BOLOWA - KJEVO INTER - PARMA PALERMO - BARI UDINEZE - KATANIJA SIJENA - ROMA \ENOVA - NAPOLI 1. Sampdorija 2 2 0 2. Juventus 2 2 0 3. \enova 2 2 0 4. Lacio 2 2 0 5. Inter 2 1 1 6. Parma 2 1 1 7. Fiorentina 2 1 1 8. Napoli 2 1 0 9. Sijena 2 1 0 10. Palermo 2 1 0 11. Milan 2 1 0 12. Bari 2 0 2 13. Bolowa 2 0 2 14. Udinese 2 0 1 15. Kaqari 2 0 1 16. Livorno 2 0 1 17. Katanija 2 0 0 18. Kjevo 2 0 0 19. Atalanta 2 0 0 20. Roma 2 0 0

(18) (20.45)

0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 1 1 1 2 2 2 2

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 5:2 6 4:1 6 4:2 6 3:1 6 5:1 4 4:3 4 2:1 4 4:3 3 4:3 3 2:2 3 2:5 3 1:1 2 1:1 2 3:5 1 1:3 1 1:3 1 2:4 0 1:3 0 0:2 0 3:6 0

ITALIJA – SERIJA B Danas

Modena - Le}e

(20.45)

Subota

Ankona - Empoli Citadela - Groseto Krotone - ]ezena Frosinone - Padova Galipoqi - Sasuolo Mantova - Re|ina Pja}enca - Bre{a Torino - Albinolefe Triestina - Salernitana Vi}enca - Askoli 1. Frosinone 3 3 0 0 2. Askoli 3 2 1 0 3. Bre{a 3 2 1 0 4. Torino 3 2 0 1 5. ]esena 3 2 0 1 6. Ankona 3 2 0 1 7. Empoli 3 2 0 1 8. Sasuolo 2 1 1 0 9. Padova 2 1 1 0 10. Re|ina 2 1 1 0 11. Triestina 2 1 1 0 12. Le}e 3 1 0 2 13. Modena 3 1 0 2 14. Pja}enca 2 1 0 1 15. Sitadela 3 1 0 2 16. Vi}enca 2 0 2 0 17. Galipoqi 3 0 2 1 18. Mantova 3 0 1 2 19. Albinolefe 3 0 1 2 20. Groseto 3 0 1 2 21. Krotone 3 0 1 2 22. Salernitana 3 0 0 3

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 6:2 9 5:3 7 2:0 7 6:1 6 3:1 6 5:4 6 5:4 6 3:1 4 2:1 4 2:1 4 1:0 4 6:6 3 3:4 3 3:4 3 2:3 3 3:3 2 3:5 2 1:3 1 4:7 1 2:6 1 1:5 1 2:6 0

NA[ PREDLOG

Tobyije ni{ane gra|ane (2.60) Man~ester siti (3.00) Arsenal (2.50) Tobxijama sa Hajberija niko nije davao mnogo {ansi pred po~etak Premijer lige. Ipak izabranici Arsena Vengera odli~no su zapo~eli prvenstvo i sa dve ubedqive pobede protiv Evertona (6:1) i Portsmuta (4:1) najavili da su pretenzije na titulu. U pro{lom kolu pora`eni su od Junajteda posle prave drame (2:1), a sada je na redu duel protiv drugog tima iz Man~estera, ekipe Sitija. „Gra|ani“ su silno poja~ani u novom prvenstvu startovali sa maksimalnin u~inkom, a Adebajor, Tevez i Robiwo bi}e najve}a opasnost po gol „tobxija“. U me|usobnim duelima prednost je na strani ekipe iz Londona (14 prema 2 u pobedama), a pro{le sezone oba tima slavila su na svom terenu. Na{ predlog: h

(2.80) Totenhem - (3.10) Man~etser junajted (2.20) Doma}i fudbaleri predvo|eni Kinom, Pavli~enkom i Krau~em, i sa novim poja~awem Nikom Kraw~arem koji je stigao iz Portsmuta, poku{a}e da produ`e odli~nu seriju od ~etiri pobede. Na drugoj strani fudbaleri Man~estera `ele da nastave tradiciju . Naime, u 21 odigrana me~a, „|avoli“ su slavili na ~ak 15, a doma}in na samo jednom. Na{ predlog: 2 -3

NEMA^KA BUNDES LIGA Subota

(3.60) Le Man - (3.00) Marsej (1.90)

Nedeqa

Gosti sa juga Francuske posle dve startne pobede, zabele`ili su dva remija protiv Rena (1:1) i {ampiona Bordoa (0:0) i sa velikim ambicijama dolaze na noge doma}inu koji nije pora`en na svom terenu.

Volfzburg - Bajer (L) Nirnberg - Borusija (M) Hofenhajm - Bohum Frajburg - Ajtraht Borusija (D) - Bajern Majc - Herta Hamburg - [tutgart Verder - Hanover Keln - [alke 1. Hamburg 4 2. Bajer (L) 4 3. Verder 4 4. [alke 4 5. Borusija (M) 4 6. Ajntraht 4 7. Volfzburg 4 8. Bajern 4 9. [tutgart 4 10. Hofenhajm 4 11. Majnc 4 12. Borusija (D) 4 13. Hanover 4 14. Bohum 4 15. Frajburg 4 16. Herta 4 17. Nirnberg 4 18. Keln 4

3 3 2 2 2 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0

1 1 1 1 1 3 0 2 2 2 2 2 1 1 1 0 2 1

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

0 0 1 1 1 0 2 1 1 1 1 1 2 2 2 3 2 3

(15.30) (17.30) 12:5 10 10:3 10 9:6 7 5:2 7 7:7 7 5:4 6 7:8 6 6:4 5 5:5 5 2:2 5 5:6 5 4:6 5 3:3 4 5:8 4 4:10 4 4:6 3 2:5 2 2:7 1

FRANCUSKA Subota

Nansi - Tuluz Monpeqe - Lens Lion - Lorijen Lil - So{o Le Man - Marsej Valensijen - Bulow Bordo - Grenobl

Nedeqa

Okser - Nica Ren - Sent Etjen Monako - PS@ 1. Bordo 4 2. PS@ 4 3. Lion 4 4. Montpeqe 4 5. Marsej 4 6. Lens 4 7. Lorijen 4 8. Bulow 4 9. Nansi 4 10. Ren 4 11. So{o 4 12. Monako 4 13. Tuluz 4 14. Le Man 4 15. Nica 4 16. Valensijen 4 17. Sent Etjen 4 18. Lil 4 19. Okser 4 20. Grenobl 4

3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

1 1 1 2 2 1 1 1 0 3 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0

0 11:3 0 10:4 0 9:3 0 8:3 0 4:1 1 7:7 1 5:5 1 3:4 2 9:6 0 7:4 2 4:5 2 3:5 2 4:4 2 5:7 2 3:8 3 4:7 3 2:6 3 2:7 3 0:6 4 2:7

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 10 10 10 8 8 7 7 7 6 6 6 6 4 4 4 3 3 1 1 0

HOLANDIJA Subota

PSV - Roda Herenven - Groningen Tvente - Utreht Den Hag - AZ Alkmar

Nedeqa

Viqem - Fejenord Sparta - RKC Venlo - Herakles Ajaks - Breda Vitese - NEC 1. AZ Alkmar5 2. Fejenord 5 3. PSV 5 4. Tvente 5 5. Ajaks 5 6. Utreht 4 7. Breda 5 8. Den Hag 5 9. Herakles 5 10. Venlo 5 11. Roda 5 12. NEC 4 13. Vitese 5 14. Sparta 5 15. Herenven 5 16. Viqem 5 17. Groningen 5 18. RKC 5

4 3 3 3 3 3 3 2 2 0 1 1 1 1 1 1 0 0

0 2 2 2 1 1 1 1 1 5 2 1 1 1 1 0 2 0

1 0 0 0 1 0 1 2 2 0 2 2 3 3 3 4 3 5

(17.45) (18.45) (18.45) (19.30) (11.30) (13.30) (13.30) (13.30) (15.30) 14:4 12 8:1 11 13:8 11 7:3 11 12:5 10 6:2 10 7:5 10 8:6 7 4:6 7 10:10 5 5:9 5 5:5 4 6:10 4 2:7 4 2:8 4 5:7 3 4:9 2 2:15 0

Sanderlend - Hal Vigan - Vest Hem Liverpul - Barnli Man. siti - Arsenal Portsmut - Bolton Stouk - ^elzi Blekburn - Vulverhempton Totenhem - Man~ester j.

Nedeqa

Birmingem - Aston Vila Fulam - Everton 1. ^elzi 4 4 0 2. Totenhem 4 4 0 3. Man~ester j. 4 3 0 4. Man. siti 3 3 0 5. Stouk 4 2 1 6. Arsenal 3 2 0 7. Liverpul 4 2 0 8. Aston Vila 3 2 0 9. Sanderlend 4 2 0 10. Barnli 4 2 0 11. Vest Hem 3 1 1 12. Birmingem 4 1 1 13. Vulverhemton4 1 1 14. Hal 4 1 1 15. Fulam 3 1 0 16. Everton 3 1 0 17. Vigan 4 1 0 18. Blekburn 3 0 1 19. Bolton 3 0 0 20. Portsmut 4 0 0

(16) (16) (16) 16) (16) (16) (16) (18.30)

(13) (17.15) 0 10:2 12 0 11:4 12 1 8:2 9 0 4:0 9 1 3:4 7 1 11:4 6 2 9:7 6 1 5:3 6 2 4:5 6 2 2:5 6 1 3:2 4 2 2:3 4 2 2:4 4 2 4:8 4 2 1:4 3 2 3:8 3 3 3:8 3 2 1:4 1 3 2:5 0 4 1:7 0

[PANIJA – PRIMERA Subota

Hetafe - Barselona Atletiko (M) - Santander Espawol - Real (M) Seviqa - Saragosa

(18) (18) (20) (22)

Tenerife - Osasuna Hihon - Almerija La Koruwa - Malaga Viqareal - Majorka Vaqadolid - Valensija Hserez - Bilbao

(17) (17) (17) (17) (19) (21)

Nedeqa

Duel Ar{avina (Arsenal) i Vidi}a (Man~ester junajted) na utakmici u Londonu

Fudbaleri Le Mana u pro{lom kolu pora`eni su od Lorijena 1:0. Hel{tad, Talek i Maiga uzdanice su trenera Duartea na ovom susretu. Wegov kolega De{amp nema problema oko sastava tima, a Niang, Ben Afra, Morijentes i Abrijel poku{a}e da posle tri uzastopna remija do|u do pobede. Na{ predlog: 2, 3+

(3.70) Livorno - (3.10) Milan (1.80) Posle brodoloma u gradskom derbiju i porazu od Intera 4:0, fudbaleri Milana gostuju na stadionu Armando Piki u Livornu. Izabranici trenera Leonarda poku{a}e da trijumfom protiv povratnika u Seriju A zaborave na te`ak poraz na startu {ampionata, dok se trener doma}ina Roso, nada prvoj „ trojci“. Adut roso - nera mo`e biti i Holan|anin Huntelar. Na{ predlog: 2

Davids u Viteseu Poznati holandski fudbaler Edgar Davids (36) mogao bi da pre|e u redove Vitesea iz Arnema. Davids nema anga`man od leta 2008. godine kada je prekinuo saradwu sa Ajaksom. Trenutno je u pregovorima sa Viteseom. Nekada{wi holandski reprezentativac imao je ponudu De Graf{apa na po~etku sezone, ali nije hteo da pre|e u taj tim. Edgar Davids je tokom karijere nosio dres Ajaksa, Juventusa i Barselone, a bio je ~lan nacionalnog tima Holandije na Svetskom prvenstvu u Francu-

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota

Edgar Davids

skoj 1998, kao i na Evropskim prvenstvima 1996, 2000. i 2004. godine.

(1.85) Hamburg - (3.10) [tutgart (3.75) U pro{lom kolu Hamburg je slavio protiv nejakog Kelna 3:1, a „{vabe“ su upisale i drugi uzastopni remi, ovoga puta protiv Nirnberga 0:0. U redovima gostiju ne}e biti ve} du`e povre|enog Laninga, a o~ekuje se da }e na{ Zdravko Kuzmanovi} biti u startnoj postavi gostiju. Pogrebwak, Marica i Elson bi}e najve}a opasnost po gol Hamburga. Na{ predlog: 2 -3

(3.60) Borusija (D) (3.05) Bajern (M) (1.90) Razbu|eni „bavarci“ pobedom nad Volfzburgom od 3:0 napravili su lepu uvertiru pred gostovawe u Dortmundu gde ih o~ekuju „milioneri“, koji su upisali i drugi vezani remi odigrav{i 1:1 sa Ajtrahtom. U ekipi Borusije ne}e biti povre|enih Tinga i Kela, a trener Klop {ansu }e ukazati na{em Nevenu Suboti}u, dok se u napadu p~ekuje tandem Valdet - Zidan. U redovima Bajerna naja-

vquju povratak oporavqenog Van Bomela, a trenera van Gala raduje dobra forma Robena, a tu su standardni Gomez i Riberi. Zanimqivo je da doma}i fudbaleri nisu pora`eni od Bajerna na poledwih pet duela koji su igrani na stadionu Signal Iduna park. Na{ predlog: 2

(1.80) Deportivo (3.10) Malaga (3.70) Fudbaleri Deportiva pora`eni su na otvarawu sezone u duelu protiv Reala 3:2, dok je ekipa Malage za koju nastupa na{ internacionalac Milan Stepanov slavila kod ku}e protiv favorizovanog Atletika iz Madrida 3:0. Bi}e ovo dobra prilika za izabranike trenera Lotine da se pred svojim navija~ima na Rijazoru domognu prve pobede u {ampionatu. Tradicija je na strani doma}ina koji nije izgubio na Rijazoru posledwih pet me|usobnih duela. Obe ekipe igra}e u najja~im sastavima. Na{ predlog: 2 -3 I. G.

Gvardiola napu{ta Barselonu Trener fudbalera Barselone Pepe Gvardiola mogao bi da napusti klupu tog tima na kraju teku}e sezone. Razlog je taj {to se slede}eg leta odr`avaju izbori za predsednika kluba i sada{wi prvi ~ovek Katalonaca \oan Laporta ne `eli da ponudi Gvardioli novi ugovor sve dok ne bude siguran u novu pobedu na izborima. Gvardioli ugovor sa Barsom isti~e u junu naredne godine.

Niko ne mo`e da zna {ta }e biti na izborima. Pepe je sre}an u klubu, ali nije siguran da li }e u wemu ostati i posle juna slede}e godine. izjavio je direktor marketinga Barselone Manuel Estijarte. Pepe Gvardiola je seo na klupu katalonskog kluba u junu pro{le godine i u prvoj sezoni sa Barselonom osvojio je triplu krunu - Primeru, Kup kraqa i Ligu {ampiona.

Boban hvali Dijega i Del Pjera Biv{i fudbaler Milana Zvonimir Boban izjavio je da Alesandar del Pjero i Brazilac Dijego mogu zajedno da igraju u istom klubu. Dijego je uo~i po~etka sezone stigao u Juventus iz Verdera. Pojedini italijanski mediji tvrde da Brazilac ne mo`e da igra zajedno sa Del Pjerom u istom klubu. Kapiten Juventusa nije jo{ igrao ove sezone, jer ima problema sa povredom mi{i}a. - Oni bi morali da igraju zajedno, jer mislim da }e odli~no da se sporazumeju. Obojica pojednako dobro koriste obe noge. Dijego mo`e da se adaptira na poziciji drugog napada~a, a Del Pjero igra kao prvi. Obojica su inteligentni {ampioni, a verujem da mogu da funkcioni{u zajedno i zatvorenih o~iju. Wihovo partnerstvo me podse}a na vremena kada sam u Milanu igrao s Rober-

[PANIJA – SEGUNDA Subota

Real Union - Kartagena Viqareal B - Herkules Kadiz - Kordoba Kasteqon - Albasete Gimnastik - Sosijedad Selta - Levante Las Palmas - Numansija

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Nedeqa

\irona - R. Vaqekano El~e - Salamanka Mursija - Hueska Betis - Rekreativo 1. Numansija 2 2 0 2. Kartagena 2 2 0 3. Rekreativo 2 2 0 4. Hueska 2 1 1 5. Herkules 2 1 1 6. Gimnastik 2 1 1 7. Salamanka 2 1 1 8. Betis 2 1 0 9. R. Vaqekano 2 1 0 10. Kordoba 2 1 0 11. Albasete 2 1 0 12. Levante 2 0 2 13. Las Palmas 2 0 2 14. Sosijedad 2 0 2 15. Selta 2 0 1 16. Kadiz 2 0 1 17. \irona 2 0 1 18. Mursija 2 0 1 19. Viqareal B 2 0 1 20. Kasteqon 2 0 1 21. Real Union 2 0 0 22. El~e 2 0 0

0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 1 2 2

BELGIJA Subota

Sent Truden - Anderleht Muskron - Vasterlo Gent - Ruselar [arlroa - Serkl Bri` Standard - Mehelen Varegem - Kortjirk

(18) (20) (20) (20) (20) (20)

Nedeqa

@erminal - Lokeren Klub Bri` - Genk 1. Anderleht 5 4 2. Sent Truden 5 3 3.Gent 5 3 4. Klub Bri` 5 3 5. Mehelen 5 3 6. [arloroa 5 2 7. Standard 5 1 8. Genk 5 1 9. Varegem 5 1 10. Kortjirk 5 1 11. Muskron 5 1 12. Serkl Bri` 5 1 13. Lokeren 5 1 14. @erminal 5 0 15. Ruselar 5 0 16. Vasterlo 5 0

1 2 1 1 0 2 4 3 3 3 2 1 1 3 2 1

0 0 1 1 2 1 0 1 1 1 2 3 3 2 3 4

HRVATSKA Danas

Zagreb - Cibalija

Subota

Inter (Z) - Dinamo Lokomotiva - [ibenik Osijek - Istra Rijeka - Karlovac Slaven - Me|umurje Zadar - Kroacija

Alesandro del Pjero

tom Ba|om i Dejanom Savi}evi}em - rekao je Boban. On veruje da }e Juventus u novoj sezoni da se bori za trofeje u svim takmi~ewima. - Dopada mi se na~in na koji se Chiro Ferara nametnuo, kao i

~iwenicom da najavquje i `eli da osvoji sve trofeje. Ima sjajne igra~e u ekipi, a posebno u sredwem redu“, zakqu~io je biv{i hrvatski reprezentativac. nome redu - zakqu~io je biv{i hrvatski reprezentativac.

5 4 4 3 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 0 0

1 2 0 2 2 1 1 2 2 1 1 1 0 2 2 0

(18) (20.30) 11:3 13 8:4 11 10:5 10 10:7 10 10:7 9 6:4 8 10:6 7 6:6 6 7:8 6 6:7 6 5:8 5 8:11 4 7:10 4 4:7 3 4:11 2 3:11 1

(20) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30)

Nedeqa

Varteks - Hajduk 1. Dinamo (Z) 6 2. Karlovac 6 3. Cibalija 6 4. [ibenik 6 5. Varteks 6 6. Rijeka 6 7. Me|imurje 6 8. Inter 6 9. Osijek 6 10. Istra 6 11. Zadar 6 12. Slaven 6 13. Lokomotiva 6 14. Hajduk 6 15. Kroacija 6 16. Zagreb 6

6:2 3:0 3:0 3:1 3:2 2:1 2:1 5:3 3:2 3:4 1:3 3:3 2:2 1:1 2:3 1:2 1:2 0:1 3:5 0:2 0:2 1:6

(12) (17) (17) (19) 6 6 6 4 4 4 4 3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 2 1 1 2 2 2 2 3 3 3 4 3 4 6

(20.15) 27:3 16 8:2 14 10:3 12 7:5 11 6:7 11 12:4 10 11:11 10 7:5 8 8:11 8 10:16 7 3:9 7 5:12 7 8:14 6 5:8 5 7:13 2 4:15 0


SPORT

DNEVNIK

petak11.septembar2009.

21

26. EVROPSKO PRVENSTVO ODBOJKA[A U TURSKOJ

Peto mesto za utehu Srbija - Holandija 3:1 (25:20, 25:23, 21:25, 25:23 ) ISTANBUL: Hala “Abdi Ipek~i”, gledalaca 450, sudije: Ilbejli (Turska), Alijev (Rusija). SRBIJA: Kova~evi} 18, Jani} 6, Petkovi}, Samarxi} (l), Grbi} 2, Niki} 1, Rosi} (l), Geri}, Miqkovi} 24, Starovi}, Petri} 3, Podra{~anin 9. HOLANDIJA: Van Gendt, Van Harskamp 4, Horstink 17, Van Dijk 7, Tromel, Rauverdink 12, Snipe, Kuistra 2, Klapvijk 12, Lor{eid 6, Bontje 8, Man (l).

Odli~na partija: Nikola Rosi}

Posle pobede nad Holandijom u posledwem me~u druge faze takmi~ewa na Evropskom prvenstvu u Turskoj, odbojka{i Srbije osvojili su peto mesto na kontinentalnoj smotri i time zaradili direktan plasman na slede}u evro smotru koja se za dve godine odr`ava u ^e{koj i Austriji. Prema ranijem programu takmi~ewa {est prvolasiranih nalazilo je svoje mesto na slede}em prvenstvu, ali po{to slede}e organizuju dve zemqe, borili su se Srbi i Holan|ani u diektnom duelu za preostalo mesto i izbegavawe dodatnih predkvalifikacija. Zbog va`nosti duela, uprkos tome {to je na{oj reprezentaciji izmaklo mesto u polufinalu, Grbi}, Miqkovi} i dru{tvo zaigrali su maksimalno anga`ovano od po~etka i kontrolisali su rezultat. Po{to se na pro{lom me~u povredio i rezervni bloker Andrija Geri}, na wegovo mesto u{ao je debitant Nemawa Petri} i igrao na svojoj neprirodnoj poziciji. Aktivan blok i odbrana omogu}ili su mnogobrojne kontre koje je pre svih realizovao Miqkovi}, a holandski blok bio je ne-

Poznati u~esnici polufinala Jo{ ranije se znalo da }e Bugari i Rusi iz F grupe imati priliku da se bore za medaqe, a u wihovom me|usobnom duelu Rusi su bili boqi 3:0 i igra}e u polufinalu sa Francuskom koja je u posledwem kolu obezbedila drugo mesto u E grupi. Drugi polufinalni par je Poqska - Bugarska. Polufinala igraju se sutra u Izmiru od 16.30 i 19.30 ~asova. Finale je na programu u nedequ od 19.30 ~asova, a me~ za tre}e mesto u 16.30 ~asova.

EKIPNO PRVENSTVO SRBIJE

Novosadski derbi N[K-u Do po~etka fudbalske utakmice Srbija Francuska u me~u Politika PEP – Beopublikum bio je i fudbalski rezultat 0:0. Na poluvremenu me~

Dragan [olak

je bio ve} re{en 2:4. Spartak Merkur je odigrao nere{eno svoj me~ s najve}im prijatnim iznena|ewem {ampionata Radni~kim i odmakao Politici za

jo{ jedan bod. U novosadskom derbiju, na tu|em terenu, stariji je odneo planiranu pobedu. Lasta je provozala Slogu prijateqski ~etiri puta uz jedan remi. Od Vaqevaca se ni{ta drugo nije ni o~ekivalo osim visoke pobede protiv Mladenovca. Ni{ je postao s Predojevi}em stabilan prvoliga{ i opet je Borki bio ~ovek odluke ali je ju~e partiju izgubio {to je bilo dovoqno za jo{ jedan nere{en rezultat. Rezultati 9. kola: Politika PEP - Beograd Beopublikum 2:4, Radni~ki Spartak Merkur 3:3, Agronom - Novosadski [K DDOR 1:5, Sloga Amiga – Lasta 1,5:4,5, “Sveti Nikolaj Srpski” – Mladenovac 5:1, Ni{ - S[K Premier 3:3. Plasman: 1. Novosadski [K DDOR 21 (32,5), 2. Radni~ki 18 (31,5), 3. “Sveti Nikolaj Srpski” 20 (32,5), 4. Beopublikum 19 (31,5), 5. S[K Premier 15 (29), 6. Lasta 16 (31), 7. Ni{ 13 (28,5), 8. Sloga Amiga 11 (27,5), 9. Spartak Merkur 8 (27,5), 10. Politika PEP 6 (25), 11. Agronom 4 (19,5), 12. Mladenovc 0 (8). B. D.

DR@AVNO PRVENSTVO U NOVOM SADU

O~ekuju se najboqi Prvenstvo Srbije u streqa{tvu u malokalibarskom oru`ju za juniore i kadete odr`a}e se od danas do nedeqe u Novom Sadu. O~ekuje se oko 300 takmi~ara, trenera i tehni~kih lica. U~estvova}e na{i najboqi mladi strelci u disciplinama na 50 i 25 metara, a ga|a}e se na elektroneske mete “Sius ascor” po svetskim standardima. Takmi~ewe danas po~iwe u 10, a sutra i u nedequ u 9 ~asova. G. M.

E grupa Nema~ka - Slova~ka Francuska - [panija Poqska - Gr~ka

1. Poqska 2. Francuska 3. Nema~ka 4. Gr~ka 5. [panija 6. Slova~ka

5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 1 0

F grupa Rusija - Bugarska Finska - Italija Srbija - Holandija

1. Rusija 2. Bugarska 3. Srbija 4. Holandija 5. Italija 6. Finska

5 5 5 5 5 5

5 4 3 2 1 0

3:1 3:1 3:0

0 15:6 10 1 13:7 9 2 11:9 8 3 8:11 7 4 7:14 6 5 8:15 5

0 1 2 3 4 5

3:0 0:3 3:1

15:3 10 12:6 9 12:8 8 10:12 7 5:12 6 2:15 5

mo}an. Nisu na{i protivnici mogli da pro~itaju Grbi}eve kombinacije, pa je prednost konstantno rasla do kona~nih 25:20 u prvom setu. Trebalo je na{oj selekciji nekoliko poena u svakom setu da do|u do svog ritma, pa su u drugom periodu bili u zaostatku sve do pred kraj. Blok nije odra|ivao svoj posao, odbrana je pala i Holandija je bila na korak do izjedna~ewa. Tek kod 20:17 za naranxaste, reprezentativci Srbije zaigrali su prema o~ekivawu i rapidno smawili razliku, najpre posle odbrana libera Rosi}a i do{li u vo|stvo 24:22, koje nisu ispustili do kraja seta. Zbog opu{tenosti smo dozvolili Holan|anima da izjedna~e i da iz prikarjka u kojem su bili do|u do potencijalnog petog seta. Ipak, iako smo gubili u ~etvrtom periodu igre smogli smo snage da preokenemo u zavr{nici i da trijumfujemo, te da osiguramo put na slede}e Evrospko prvenstvo 2011. godine u Austriji i ^e{koj. M. Risti}

Ivan Miqkovi} ponovo je bio najefikasniji

DANAS U CRVENKI

Deseti, jubilarni, ^iletov memorijal U znak se}awa na legendarnog igra~a i trenera Crvenke Slobodana-^ileta Mi{kovi}a, dugogodi{weg reprezentativca Jugoslavije i osvaja~a zlatne olimpijske medaqe u Minhenu, danas po~iwe dvodnevni memorijalni turnir u organizaciji Rukometnog kluba Crvenka. U~esnici su, pored doma}ina, Vojvodina @elezni~ar iz Novog Sada, Proleter Naftagas iz Zrewanina i Tarket iz Ba~ke Palanke. Za sve ekipe bi}e ovo i generalna proba spremnosti za prvenstvene borbe u Superligi, koje po~iwu idu}e subote. Na najve}em isku{ewu }e svakako biti ekipa Crvenke, koja u novu sezonu ulazi optere}ena finansijskim te{ko}ama, a sa novim trenerom Radosavom Kova~evi}em, kome }e ovo biti debitantsko vatreno kr{tewe. U pogledu igra~kog kadra u odnosu na pro{lo nedostaju \urovi} (Gr~ka) i standardni ~lan prve postave Zejak, koji je oti{ao u

[abac, ali }e zato biti pru`ena prilika nekolicini veoma talentovanih kadeta, u prvom redu Markezu, @egarcu, Radowi}u, Gugleti, Miri}u i Karavezi}u. [to se ti~e u~inka na dosada{wim memorijalima, najvi{e uspeha imali su Novosa|ani, ~etiri puta su bili pobednici, a

prelazni pehar brane Zrewaninci, koji su dva puta uzastopno trijumfovali. Prvog dana turnira (petak) sastaju se Proleter - Vojvodina (17) i Tarket-Crvenka (19). U subotu }e se u 17 ~asova igrati utakmica za tre}e mesto, a u 19 ~asova je finalni susret. T. Jovovi}

PRVENSTVO SRBIJE ZA DVOPREGE

Dve trke za prvo mesto U organizaciji Kowi~kog kluba ^antavir odr`an je petnaesti [ampionat Srbije u kowi~kim kasa~kim trkama za dvoprege. Doma}ini su priredili publici deset trka, a {ampion Srbije bio je poznat posle dva tr~awa. Prvi je bio dvopreg [irli [ugar - Aura P (Petar Buqov~i}), a daqe slede, Litl Boj - Gavrica, Fole - Dasa Kraun, Distili BI - Letipor. Rezultati - prva kasa~ka trka: Mangolia 1:25,7, Paloma 1:26,1,

Dalas Star 1:27,0, Darvin 1:27,6; druga kasa~ka trka: Nokia Venus 1:23,5, Et D Svip 1:23,8, As Bono 1:24,6, Abi 1:25,0; tre}a kasa~ka trka: Patriota 1:22,0, Devita 1:23,0, Arabela 1:23,4, Albon Ajala 1:23,7; ~etvrta kasa~ka trka: Leawalom 1:22,4, Amaz 1:23,0, Pink Paradiso 1:23,3, Anica 1:24,6; peta kasa~ka trka, prvo tr~awe: [irli [ugar - Aura P, Lopakodo - Golda Dej, Aktiviti - Ader, Litl Boj - Gavrica; {esta kasa~ka trka: Argon SL 1:21,2, Vili Viktori 1:21,8, Ar-

na Hanover 1:23,2, Haklberi Fin 1:24,0; sedma kasa~ka trka: Mun Erou 1:20,6, Tiger 1:21,0, Lokateli 1:22,1, Laser Luci 1:23,7; osma kasa~ka trka: Di`on 1:27,5, Balkan Ekspres 1:27,8, Brazil 1:28,2, Fri Vali 1:31,4; deveta kasa~ka trka: Stela Viktori 1:19,4, El Prezident 1:19,7, Gud Lov River 1:19,9, Everlasting 1:19,9; deseta kasa~ka trka, drugo tr~awe: [irli [ugar - Aura P, Litl Boj - Gavrica, Fole - Dasa Kraun, Distili BI - Letipor. N. S.

Masa `eli da vozi u Abu Dabiju Voza~ Ferarija Brazilac Felipe Masa izjavio je da bi voleo da se vrati na stazu posle oporavka od povrede na posledwoj trci sezone za Veliku nagradu Abu Dabija, koja }e biti odr`ana 01. novembra. Masa je pre nekoliko obavio plasti~nu operaciju na delu glave koju je povredio 25. jula na stazi “Hungaroring” u Budimpe{ti. Brazilca, koji je odmah posle operacije pu{ten iz bolnice, sada o~ekuju fizi~ke pripreme za povratak u F1. - ^im mi lekari ka`u da sam u redu, vra}am se u bolid - rekao je Masa i dodao: - Sto odsto je sigurno da }u idu}e godine da se trkam, ali san mi je da se vratim na stazu u Abu Dabiju. ^elnici Ferarija odlu~ili su da umesto Mase anga`uju dosada{weg voza~a ekipe Fors Indija, \ankarla Fizikelu.

Rozberg prelazi u Meklaren Voza~ Vilijamsa Finac Niko Rozberg mogao bi naredne sezone da nastupi za ekipu Meklaren-Mercedesa u {ampionatu Formule jedan. - Niko je kandidat sa kojim se razgovara - kratko je izjavio {ef Meklaren-Mercedesa Norbert Haug. On je potvrdio da }e u ekipi da ostane Luis Hamilton, dok }e Heiki Kovalainen najverovatnije da napusti Meklaren na kraju sezone. Rozberg (24) je u F1 debitovao 2006. godine, a u karijeri je vozio 65 trka. Finac se trenutno nalazi na {estom mestu u generalnom plasmanu voza~a sa 30,5 bodova.


22

SVET

petak11.septembar2009.

DNEVNIK

OBAMA PREDLA@E REFORMU AMERI^KOG ZDRAVSTVA

U SAD 50 miliona gra|ana bez zdravstvenog osigurawa VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama tra`io je od Kongresa da ostavi po strani „strana~ko prepucavawe“ i da mu pomogne da reformi{e problemati~ni zdravstveni sistem SAD. U govoru koji je odr`ao ju~e, pred po~etak sednice Kongresa, Obama je javnosti ponudio garancije da }e wegovim planom biti obezbe|eno vi{e izbora kada je u pitawu zdravstvena za{tita, kao i vi{e sigurno-

sti, a najavio je i da }e zdravstveno osigurawe dobiti i oni koji do sada nisu sebi mogli da ga priu{te. On je rivalskoj Republikanskoj stranci ponudio ruku da rade zajedno, obe}av{i da ne}e uve}ati vladin deficit.Obama je istakao da „ne}e gubiti vreme sa onima koji smatraju da je boqe uni{titi wegov plan nego ga poboq{ati“.Republikanci se generalno protive planu, tvrde}i da }e on pove}ati tro-

UKRATKO

{kove, a umawiti kvalitet zdravstvene usluge. Zdravstvena za{tita je postala odlu~uju}e pitawe za

Obamu, samo devet meseci po{to je preuzeo funkciju, zbog ogromnih o~ekivawa i u zemqi i u inostranstvu. Uspeh na tom

Predsedni~e, la`ete! Tokom govora do{lo je i do neuobi~ajenog incidenta, kada je republikanski kongresmen Xo Vilson iz Ju`ne Karoline uzviknuo: „La`ete!“, po{to je Obama rekao da reformom ilegalni imigranti ne}e dobiti zdravstveno osigurawe.Predsednik SAD se samo nasme{io, dok mu se Vilson kasnije izvinio, zbog „neuqudnosti“.

UGO ^AVES U POSETI RUSIJI

Pjongjang `eli saradwu s Tokijom TOKIO: Vlasti Severne Koreje izrazile su ju~e `equ za dobrim odnosima s novom japanskom vladom, prenela je japanska agencija Kjodo. Predsednik parlamenta Severne Koreje Kim Jong Nam izjavio je da }e vlasti Pjongjanga pa`qivo pratiti korake nove vlade Jukija Hatojame, koji stupa na funkciju 16. septembra. „Poboq{awe odnosa Severne Koreje i Japana iskqu~ivo }e zavistiti od pona{awa japanske vlade“, dodao je Kim Jong Nam. (Beta-AFP)

Venecuela priznala nezavisnost Abhazije i Ju`ne Osetije MOSKVA: Predsednik Venecuele Ugo ^aves saop{tio je ju~e na susretu sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom da je Karakas ispunio sve formalnosti i priznao nezavisnost otcepqenih

odluku“, rekao je ruski predsednik, dodaju}i da je „suverena stvar svake dr`ave da li }e priznati ili ne“ Ju`nu Osetiju i Abhazije. Medvedev je 26. avgusta 2008. potpisao ukaz o priznawu nezavisno-

Brodolom kod Sijera Leonea FRITAUN: Brod sa vi{e od 200 putnika, prete`no dece koja su se vra}ala sa {kolskog raspusta, uhvatila je jaka oluja i potopila kod obale Sijera Leonea, saop{tili su pomorski zvani~nici te afri~ke zemqe. „Iz vode smo izvukli ukupno 12 tela. Broj spasenih je 46, ostali se vode kao nestali“, rekao je nadzornik luke u Tombou, predgra|u prestonice Fritaun. Prema dokumentu koji je predat Lu~koj kapetaniji, izgleda da je na brodu bilo vi{e od 200 putnika. (Tanjug)

Stampedo u {koli WU DELHI: Najmawe pet devoj~ica je poginulo u stampedu u dr`avnoj {koli u prenaseqenom delu indijske prestonice Wu Delhi, izjavili su lekari i policija. Stampedo u gradskoj ~etvrti Kajuri Kas nastao je nakon {to je od u~enica zatra`eno da se evakui{u iz svojih u~ionice posle glasina da je u {koli izbio elektri~ni kratki spoj, prenosi BBC. Najmawe 24 devoj~ica je povre|eno, kada su uspani~eni u~enici poku{ali da iza|u kroz uski prolaz. (Tanjug)

gruzijskih autonomija Ju`ne Osetije i Abhazije. „Jo{ nisam govorio o tome i evo saop{tavam: Venecuela se prikqu~ila priznawu nezavisnosti Abhazije i Ju`ne Osetije“, rekao je ^aves, preneo je Itar-Tas s. Prema wegovim re~ima Venecuela }e „uskoro po~eti sve neophodne aktivnosti za uspo-

sti Ju`ne Osetije i Abhazije, a 5. septembra predsednik Nikaragve Danijel Ortega potpisao je dokumente o uspostavqawu punih diplomatskih odnosa sa Abhazijom i Ju`nom Osetijom, podsetila je ruska dr`avna agencija. Rusija vi{e nije poluparalisana poludr`ava kakva je bila jo{

Gruzija odbacuje ^avesovu odluku Gruzija je ju~e odbacila odluku predsednika Venecuele Uga ^avesa da prizna wene republike Abhaziju i Ju`nu Osetiju, ocewuju}i da to ne}e imati „zna~ajne politi~ke posledice“. „^iwenica da marginalni politi~ari kao {to su ^aves i (predsednik Nikaragve Danijel) Ortega donose takve odluke pokazuje da imamo posla sa politi~kom anomalijom“, izjavio je agenciji Frans pres potpredsednik gruzijske vlade Temur Jakoba{vili. On je rekao da „ne misli da }e to imati zna~ajne politi~ke posledice“. stavqawe diplomatskih odnosa sa tim zemqama“. Venecuela je tako postala tre}a zemqa, nakon Rusije i Nikaragve, koja je priznala nezavisnost tih gruzijskih republika. Medvedev je ^avesu zahvalio na takvoj odluci. „Nama nije svejedno kada se radi o sudbini tih dr`ava i `elim da ti zahvalim za tu

pre deset godina, izjavio je ju~e ruski predsednik Dmitrij Medvedev, dodaju}i da Rusija narednih decenija treba da postane zemqa ~ija se dobrobit obezbe|uje ne samo sirovinskim, ve} i intelektualnim resursima i najavquju}i da }e se politi~ki sistem usavr{avati, ali bez forsirane moderni-

zacije, mehani~kim kopirawem zapadnih obrazaca demokratije. Obe}avaju}i da }e u~initi sve {to od wega zavisi da Rusija iskoristi {ansu da postane progresivna demokratska zemqa, Medvedev je naveo da }e ubudu}e Rusija biti dovoqno sna`na da zna~ajno uti~e na izradu re{ewa sa globalnim posledicama, kako se ne bi dopustile ni~ije jednostrane aktivnosti, koje bi mogle da nanesu {tetu nacionalnim interesima i negativno da uti~u na unutra{we poslove, sni`ewe nivoa prihoda stanovnika Rusije ili wihovu bezbednost.Prema re~ima ruskog predsednika, rusku spoqnu politiku treba da odre|uje ne nostalgija, ve} strate{ki dugoro~ni ciqevi modernizacije. „Rusija je uvek bila veran saveznik u ratu i po{ten partner u ekonomskim i diplomatskim poslovima“, naveo je on.Medvedev je rekao da su glavni problemi Rusije „neefikasna privreda, polusovjetska socijalna sfera, nedovoqno o~vrsla demokratija, negativne demografske tendencije, nestabilni Kavkaz“. „Uspeli smo da objedinimo zemqu, zaustavimo tendencije be`awa od centra“, ali problema je „jo{ veoma mnogo“, rekao je Medvedev i dodao da se nastavqaju „teroristi~cki napadi na Rusiju“.Stanovnici republika severnog Kavkaza „jednostavno ne znaju za mir“, „ginu vojnici i radnici policijskih i pravosudnih organa, dr`avni i op{tinski slu`benici, civili“, naveo je ruski predsednik, dodaju}i da se ti zlo~ini ~ine uz podr{ku me|unarodnih banditskih grupa, kao i da stawe ne bi bilo tako lo{e da je dostignut socijalno-ekonomski razvoj juga Rusije. (Tanjug-Beta-AFP)

planu mogao bi da mu utre put i u budu}nosti, kada se radi o wegovoj spremnosti da se uhvati u ko{tac sa pitawima kao {to su klimatske promene, kontrola naoru`awa i rat u Avganistanu. SAD su jedina razvijena zemqa koja nema jedinstveni sistem zdravstvene za{tite. ^ak 50 miliona Amerikanaca uop{te nema osigurawe, dok su mnogi nezadovoqni funkcionisawem sistema zdravstva.

Obama planira da obezbedi zdravstveno osigurawe za sve Amerikance, da obori cene i oja~a samu ekonomiju time {to }e stati na put neumerenim tro{kovima. On je naveo da }e predlo`ene promene ko{tati SAD oko 900 milijardi dolara za celu deceniju, „{to je mawe nego {to smo potro{ili u ratovima u Iraku i Avganistanu, i mawe od poreza koji pla}a nekoliko najbogatijih Amerikanaca. (Beta-AP)

Visoka delegacija EU za vikend u Zimbabveu BRISEL: Evropska unija (EU) }e tokom ovog vikenda uputiti delegaciju visokih zvani~nika u Zimbabve, prvu posetu od kada su toj zemqi 2002. godine uvedene sankcije, saop{tila je ju~e Evropska komisija. U Zimbabve }e i}i evropski komesar za razvoj i humanitarnu pomo} Karel de Guht, predstavnica [vedske kao zemqe predsedavaju}e EU Gunila Karlson, kao i saradnik visokog predstavnika EU za spoqnu politiku u i bezbednost Havijera Solane. O~ekuju se sastanci s predsednikom Zimbabvea Robertom Mugabeom, kao i sa premijerom Morganom ^vangirajom. „Razgovara}emo sa zvani~nicima kako bismo normalizovali odnose EU i Zimbabvea“, rekao je De Guht. EU }e zatra`iti potpunu primenu sporazuma o raspodeli vlasti kako bi se odmrzla pomo} za razvoj zemqe. Sankcije uvedene 2002. godine podrazumevaju zamr-

Karel de Guht

zavawe evropske pomo}i, kao i ulazak na tlo EU za 203 funkciionera, me|u kojima je Mugabe i wegova supruga, kao i predstavnika 40 preduze}a. (Beta-AFP)

Impuls za mir izme|u Izraela i Arapa TEL AVIV: Ministar spoqnih poslova [panije Migel Anhel Moratinos preneo je na sastanku sa izraelskim predsednikom [imonom Peresom u Jerusalimu, da je sirijski predsednik Ba{ar Asad optimista u odnosu na mogu}nost obnove mirovnih pregovora sa Izraelom, javqaju izraelski mediji. [ef {panske i Peres razgovarali su preksino} tako|e i o mogu}nosti za napredak u izraelskopalestinskim pregovorima. „Definitivno postoji impuls za mir izme|u Izraela i arapskog sveta,“ rekao je Morationos izraelskom predsedniku, kako prenosi Radio Izrael. „Ako kona~ni detaqi budu dogvoreni, verujem da }emo biti u stawu da proglasimo obnovu mirovnog procesa tokom sednice Generalne skup{tine UN (kasnije ovog meseca),“ odgovorio je Peres. Moratinos, ~ija }e zemqe

slede}a predsedavati EU, se tako|e sastao sa palestinskim liderima ranije u sredu i izjavio da svet ne mo`e da ~eka jo{ 18 godina da vidi mir na Bliskom istoku. Govore}i novinarima posle sastanka u Ramali na Zapadnoj obali, Moratinos je najavio da }e „Evropska unija nastaviti da ula`e svaki mogu}i napor da se ostvare palestinske aspiracije o dr`avi“. „ Palestinski pregovarac Saeb Erekat upzorio je na konferenciji za {tampu sa Moratinsom da je „umesto da slu{a pozive me|unarodne zajednice da zamrzne izgradwu u naseqima, Izrael najavio podizawe 3.000 stambenih jedinica i jo{ uvek govori zamrzavawu naseqa u trwnutku kada }e zapravo biti zamrznut mirovni proces“. On je naglasio da je zatra`ena pomo} EU kako bi se Izrael primorao da obustavi aktivnost u naseqima. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL

OSMA GODI[WICA TERORISTI^KOG NAPADA NA SJEDIWENE DR@AVE

Nema~ke kancelarka Angela Merkel izjavila je ju~e da je uprava ameri~kog „Xeneral motorsa“ dala odobrewe da se nema~ki „Opel“ i britanski „Voksal“ prodaju konzorcijumu na ~elu s kanadskim proizvo|a~em autodelova „Magna interne{enel“. GM je upravo saop{tio da je pristao da proda ve}inski udeo od 55 odsto u „Opelu“ kanadsko-ruskom konzorcijumu“, rekla je Merkelova.

^etiri minuta }utawa u znak se}awa na `rtve

ABDULAH ABDULAH Biv{i avganistanski ministar inostranih poslova i glavni rival aktuelnom {efu dr`ave na nedavno odr`anim predsedni~kim izborima Abdulah Abdulah optu`io je Nezavisnu izbornu komisiju da je prilikom prebrojavawa glasova bila pristrasna u korist predsednika Hamida Karzaija.“Ona nije uop{te nezavisna. Ona je na Karzaijevoj strani“, tvrdi Abdulah u intervju za Bi-Bi-Si.

VITNI HJUSTON

Novi album Vitni Hjuston „I Look To You“ na{ao se na prvom mestu Bilbordove liste najprodavanijih, sa 305.000 prodatih primeraka, objavio je Bi-Bi-Si wuz. To je wen prvi studijski album od 2002. koji je, ujedno, imao i najve}u prodaju od svih wenih albuma u prvoj nedeqi kad je pu{ten u prodaju.Album je ozna~io i povratak Vitni Hjuston na javnu scenu, posle du`eg odsustvovawa.

BEOGRAD: Svet }e danas obele`iti osmu godi{wicu teroristi~kog napada na Sjediwene Ameri~ke Dr`ave u kome je `ivot izgubilo najmawe 2.985 qudi. Na mestu gde je nekada stajao Svetski trgovinski centar, u okviru obele`avawa Nacionalnog dana se}awa na `rtve teroristi~kog napada, ~lanovi porodica nastradalih }e pro~itati imena svih `rtava, ukupno 2.751, a bi}e odr`ano i ~etiri minuta }utawa u znak se}awa na trenutke kada su avioni udarili u zgrade nekada{weg trgovinskog centra i trenutke kada su se one sru{ile. Tog 11. septembra 2001. godine oteta su ~etiri ameri~ka aviona. Dva su udarila u Svetski trgovinski centar na Menhetnu u Wujorku, po jedan u svaki soliter u 17 minuta razlike, nakon

Wujork 11. septembar 2001.

~ega su se oba solitera sru{ila. Tre}i avion je udario u Pentagon, glavno sedi{te Ministarstva odbrane SAD u Va{ingto-

nu. ^etvrti avion se sru{io u ruralnom delu Pensilvanije 130 km isto~no od Pitsburga nakon {to su putnici pru`ili otpor otmi~arima. @rtve se broje u hiqadama: 265 osoba u ~etiri aviona, 2.595 ukqu~uju}i i 343 vatrogasca, 23 wujor{ka policajca i 37 lu~kih policajaca u Svetskom trgovinskom centru i 125 civila i vojnog osobqa u Pentagonu. Ameri~ka vlada je za napade okrivila Al Kaidu i Osamu bin Ladena, koji su ve} bili ume{ani u nekoliko pre|a{wih napada na ameri~ke ciqeve.Osama bin Laden, koji je prethodno objavio rat protiv SAD, a 1998. objavio i fatvu pozivaju}i sve muslimane na ubija-

we ameri~kih civila, odmah posle napada negirao je svoju ume{anost. Ni osam godina nakon napada, nema op{te saglasnosti u svetu da su za taj stravi~an ~in odgovorni islamski ekstremisti iz redova Al Kaide.U opse`nim istra`ivawima, koja su sprovedena, u proseku 46 procenata ispitanika za napad smatra odgovornu Al Kaidu, 15 procenata krivi ameri~ku vladu, sedam procenata Izrael i jo{ toliko po~iniocem smatra nekog drugog. Napadi su imali ogromne posledice na svetsku politiku, osu|eni su {irom sveta, a oko mesec dana kasnije SAD je povela koaliciju me|unarodnih snaga na Avganistan, u potragu za snagama Al Kaide i dan-danas vodi rat protiv terorista na tom tlu. Ilijana Rupi}


BALKAN

DNEVNIK

PREMIJERKA HRVATSKE DEMANTOVALA GLASINE O OSTAVCI

Zar vam ja izgledam kao neko ko odlazi?

ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor energi~no je demantovala navode pojedinih medija da priprema ostavku na tu funkciju. Ocewuju}i tvrdwe u medijima da }e podneti ostavku kao "nebuloze i najobi~nije la`i", Kosorova je na novinarsko pitawe da li je istina da je ponu-

tivisanija i odlu~nija u ostvarivawu i sprovo|ewu programa koji je zacrtala vlada. Rekav{i da je ona glavna i da to svi u vladi znaju, izjavila je i da nije u sukobu ni sa jednim ministrom, pa ni sa ministrom zdravqa Darkom Milinovi}em, zbog navodnih sukoba oko izmena

Darko Milinovi} i Jadranka Kosor

dila ostavku odgovrila - "Zar vam ja izgledam kao neko ko odlazi"? Odgovaraju}i na medijska naga|awa da je na sastanku u Vladi do{lo do sukoba i da je premijerka, nezadovoqna zbog tih sukoba, ponudila ostavku, Kosorova je naglasila da nikad nije bila mo-

zakona o medicinski potpomognutoj oplodwi, koji je na Milinovi}evo insistirawe najrigidniji u Evropi. Hrvatska premijerka rekla je i da u prilog tezi o saradwi u vladi govori wen sastanak u Ministarstvu finansija s ministrom Ivanom [ukerom i wego-

vim saradnicima na temu priprema za izradu buxeta za 2010. godinu. Na kriznom sastanku vo|stva stranke odr`anom dva meseca otkako je premijerka, Kosorova je utvr|ivala svoju predsedni~ku funkciju i vode}im HDZ-ovcima dala do znawa ko je {ef. Tom prilikom osvrnula se na aktualne proteste koji su usmereni protiv kriznog poreza i ocenila da se wima ni{ta ne mo`e re{iti. " Zahtjevi za ukidawem tog zakona nisu realni, jer bi se onda u pitawe dovela i isplata plata i penzija", izjavila je Kosorova, isti~u}i i da }e krizni porez prestati 31. decembra 2010. godine, ali i da }e se rashodi i daqe smawivati. Pojedini mediji isti~u da premijerkin autoritet u stranci potkopava Ivo Sanader, ~ovek koji ju je svojom ostavkom doveo na vode}u poziciju u HDZ-u i dr`avi. Hrvatska premijerka Jadranka Kosor o~ekuje da }e Hrvatska do kraja ove godine re{iti problem sa Slovenijom, a do sredine naredne godine zavr{iti pregovore sa EU. "U~ini}emo sve da do toga stvarno i do|e", rekla je u razgovoru za austrijski radio ORF i dodala da je u proces pregovora ukqu~en vrlo mali broj qudi, kao i da su se ona i slovena~ki kolega Borut Pahor slo`ili oko okvira unutar koga se pregovori odvija-

ju. Rekav{i da pregovori we i Pahora idu u dobrom smeru, Kosorova je kazala da je postignuta atmosfera poverewa i obostranog po{tovawa, ali da }e vi{e mo}i da se ka`e o pregovorima tek kad sve ta~ke budu usagla{ene. "Hrvatska je radila na pregovorima sa EU kao da nema slovena~ke blokade, pa }e u momentu kad blokada prestane, biti spremna da poglavqa pregovora brzo otvori i zatvori", naglasila je Kosorova, oceniv{i da }e se to desiti do sredine 2010. Novinar austrijskog radija podsetio je da takav stav deli i komesar EU za pro{irewe Oli Ren, ali i da Hrvatska jo{ nije otvorila poglavqe o poqoprivredi i da jo{ mnogo toga mora napraviti u borbi protiv korupcije i reformi pravosu|a. Holandija uz to blokira poglavqe pregovora o sistemu zato {to glavni ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc od Hrvatske tra`i artiqerijske dnevnike. Kosorova je oko ha{kih zahteva rekla da su neki papiri na|eni i predati i da je Hrvatska objasnila sudbinu svakog dokumenta kog nije mogla da na|e. "U ovoj fazi pregovora sa EU i nakon {to su hrvatski generali u Hagu, za nas bi sada bilo katastrofalno bilo {to skrivati, jer bi nam to moglo {tetiti na putu prema EU", rekla je Kosorova. (Tanjug)

U Bawaluci performans protiv ulaska BiH u NATO BAWALUKA: Srpski narodni pokret "Izbor je na{" odr`ao je ju~e u Bawaluci performans pod nazivom "Bu{ewe NATO-a" i po~eo prikupqawe potpisa gra|ana za inicijativu o odr`avawu referenduma na kome bi se srpski narod u BiH izjasnio o ulasku u tu vojnu alijansu. Na Trgu Krajine aktivisti te nevladine organizacije delili su gra|anima balone sa natpisom NATO, koji su pikado strelicama bu{eni. Gra|anima su deqene i majice na kojima je pisalo "Srbija i Rusija sa jednim JA", a u iden-

ALBANIJA Gastarbajteri {aqu mawe novca ku}i TIRANA: Albanci koji rade u inostranstvu u prvom polugo|u su porodicama poslali 394 miliona evra, za 6,1 odsto mawe nego u istih {est meseci 2008, pokazuju podaci albanske centralne banke.Smawewe doznaka iz inostranstva u najve}oj meri je posledica globalnog ekonomskog pada koji je brojne radnike ostavio bez posla. Procewuje se da u Evropskoj uniji i SAD radi milion Albanaca ~ije su doznake ove godine najmawe za tri godine. Banka Albanije nedavno je u izve{taju o finasijskoj stabilnosti u zemqi navela da vidi sna`nu vezu izme|u stopa nezaposlenosti u Gr~koj i Italiji i pada doznaka alabanskih radnika. Novac koji albanski radnici {aqu ku}ama veoma je va`an ekonomski i socijalni faktor u Albaniji i gotovo polovina porodica u seoskim sredinama zavisi od wega, odnosno wime pokriva osnovne potrebe. Pro{le godine radnici iz inostranstva dozna~ili su u Albaniju 833 miliona evra, 12 odsto mawe nego 2007. Zna~aj doznaka u albanskoj ekonomiji opada i, prema zvani~nim podacima, u 2008. su predstavqale 10,6 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) u pore|ewu sa 14,6 odsto BDP u 2005.godini. (Beta)

ti~ne majice bili su obu~eni i aktivisti pokreta "Izbor je na{". Na gradskom trgu prikupqeno je i oko 250 potpisa za pokretawe gra|anske inicijative o raspisivawu referenduma u parlamentu RS o pristupawu NATO-u. Predsednik pokreta "Izbor je na{" Dane ^ankovi} rekao je da }e do kraja meseca parlamentu RS biti dostavqeni prikupqeni potpisi za inicijativu o raspisivawu referenduma. Da bi se pred Narodnom skup{tinom RS pokrenulo to pitawe potrebno je prikupiti 3.000 pot-

Dane ^ankovi}

pisa. ^ankovi} je ocenio da srpski narod ne sme dozvoliti ulazak BiH u NATO, navode}i da je ova vojna alijansa "izvr{ila agresiju nad srpskim narodom, bombardovala ga 1995. i 1999. godine i omogu}ila progla{ewe tzv. dr`ave Kosovo, ~ime je otet deo srpske zemqe". Povod za performans je vojna ve`ba NATO-a koja se pod nazivom "Zdru`eni napor 2009" odr`ava u Bawaluci. NATO po prvi put odr`ava vojnu ve`bu u jednoj zemqi koja nije ~lanica tog vojnog saveza. (Beta)

petak11.septembar2009.

23

KRIMINAL

Albanci uhap{eni zbog trgovine decom RO@AJE: Ro`ajska policija uhapsila je jednog kosovskog Albanca i tri dr`avqanina Albanije, zbog sumwe da su po~inila krivi~no delo nedozvoqenog prelaska granice i krijum~arewe qudima po{to su se na zadwem sedi{tu wihovog automobila nalazile i dve sakrivene devoj~ice iz Albanije, stare osam i sedam godina.

da su one tom prilikom negirale da su na bilo koji na~in maltretirane. Devoj~ice su rekle i da ih u Crnu Goru uputila majka, koja je anga`ovala takstitu I.P. da ih preveze do wihove babe koja tu `ivi. One, me|utim, kako je saop{teno, nisu mogle da ka`u niti kako im se zove baba niti gde `ivi.

Na gani~nom prelazu Kula, na ulazu u Crnu Goru, policija je kontrolisala taksi vozilo marke ''mercedes'', kosovskih tablica, kojim je upravqao Albanac I.P. (56) iz Pe}i. Podgori~ki mediji su preneli da su se u vozilu nalazila i trojica dr`avqana Republike Albanije D.R. (25), E.F. (21) i I.C. (27) iz Tirane. ''Na zadwem sedi{tu zate~ene su i dve maloletne devoj~ice, koje su bile sakrivene izme|u E.F. i I.C. tako {to su wihove glave bile okrenute prema patosu vozila i pokrivene jaknama'', navedeno je u policijskom saop{tewu. Kasnije je, dodaje se, utvr|eno da se radi o maloletnim sestrama iz Republike Albanije, I.M. (8) i L.M. (7), koje su od dokumenata imale izvode iz mati~ne kwige ro|enih sa fotografijama.Navodi se i da je sa devoj~icama obavqen razgovor u prisustvu radnika Centra za socijalni rad i prevodioca za albanski jezik, kao i

Devoj~ice su nakon izjave predate Centru za socijalni rad, koji im je privremeno dodijelio starateqa, a inspektori za strance rade na locirawu i pronalasku wihovih roditeqa, kojima }e biti vra}ene. Sumwa se i da su trojica Albanaca nameravala da se preko Kosova i Crne Gore prebace u Italiju, a za to su anga`ovali, za sada nepoznatog mu{karca iz Tirane, kome su platili po 2.800 evra, dok su taksistu I.P. anga`ovali da ih preveze iz Pe}i do Ro`aja. Utvr|eno je da je dogovorio bio da ih u jednom otelu u Ro`ajama preuzme za sada nepoznata osoba, koja bi ih ilegalno prevezla do Italije, napomewe se u saop{tewu i dodaje da se, prema wihovom saznawu, roditeqi devoj~ica nalaze u Italiji. Osumwi~eni I.P, D.R, E.F. i I.C. }e, uz krivi~nu prijavu, biti predati istra`nom sudiji Osnovnog suda u Ro`ajama. (Tanjug)

DRUGI PI[U

DEMOKRATE KRITIKUJU DODIKA

Zloupotrebqeno entitetsko glasawe BAWALUKA: Predsednik Demokratske partije (DP) Republike Srpske Dragan ^avi} izjavio je ju~e da ne namerava sa liderom Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom razgovarati o entitetskom glasawu, navode}i

Lider SNSD-a je nedavno optu`io ^avi}a i lidera Partije demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivani}a da svojim izjavama dovode u pitawe princip entitetskog glasawa, navode}i da su oni "podanici stranaca".

Dragan ^avi}

da upravo Dodikova stranka zloupotrebqava taj mehanizam u parlamentu BiH. "Dodik je mene i DP optu`io na krajwe neprimeren na~in, a upravo su poslanici SNSD-a zloupotrebili entitetsko glasawe", kazao je ^avi} na konferenciji za novinare.

Predsednik DP-a i poslanik te stranke u parlamentu BiH Mom~ilo Novakovi} ju~e su novinarima pokazali listing glasawa u Parlamentarnoj skup{tini BiH u posledwih devet godina, navode}i da je zahvaquju}i glasovima poslanika SNSD-a u Parlamentarnoj

skup{tini BiH legalizovano 75 zakona koje je nametnuo visoki predstavnik. Predstavnici DP-a su ocenili da aktuelna vlast u RS sredstva sa ra~una posebnih namena, tzv. escro ra~una, ostvarena privatizacijom dr`avnog kapitala i sukcesijom "tro{i nemilice, nekontrolisano i da dovodi u pitawe likvidnost institucija RS u budu}nosti". Prema wihovim re~ima, ta sredstva nisu usmerena u Razvojni program RS, ve} su na osnovu odluka Vlade RS preusmerena u druge svrhe, poput izmirewa redovnih buxetskih tro{kova, kao i obaveza Rafinerije nafte u Brodu, koju je u me|uvremenu kupila ruska kompanija "Weftegaz inkor". ^avi} je naveo da je, osim sredstava koja su na osnovu Razvojnog programa plasirana putem Investiciono-razbojne banke (IRB), sa escro-ra~una do sada potro{eno vi{e od 345 miliona konvertibilnih maraka. "Imaju}i u vidu megalomansko pona{awe Vlade RS, a posebno wenog predsednika, ogromna je opasnost da se sredstva sa ra~una posebnih namena istro{e i da RS do`ivi fijasko", kazao je on. (Beta)

Izvezli u Srbiju zatrovani krompir PODGORICA: Krompir koji sadr`i otrovni metal kadmijum, a koji je uvezen iz Crne Gore u Srbiju, proizveden je u Zeti kod Podgorice i bio je namewen lancu supermarketa Delta Maksi, objavila je ju~e podgori~ka {tampa. U Srbiji je uni{teno 20 tona krompira uvezenog iz Crne Gore, jer je sadr`ao tri puta ve}u koli~inu kadmijuma od dozvoqene.Fitosanitarna uprava Crne Gore saopstila je da je "ograni~ila proizvodwu do dobijawa definitivnih podataka o poreklu kadmijuma", ali nije navela gde je proizveden krompir sa pove}anom koncetracijom opasnog metala i ko je wegov distributer.

Predsednik Udru`ewa poqoprivrednih proizvo|a~a Dragoqub Nenezi} kazao je Televiziji "Vijesti" da "postoji mogu}nost" da je krompir zaga|en od gasova iz Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) i da "ne veruje" da se krompir mogao na}i u prodaji u Crnoj Gori, jer je, po wegovim saznawima, bio namewen izvozu. Kadmijum ima kancerogeno dejstvo i nazivaju ga "tihim ubicom". Taj opasni metal akumulira se u jetri, bubrezima, prostati i izaziva anemiju, bolesti kostiju, bubrega i prostate, ukazali su lekari Instituta za javno zdravqe Crne Gore. (Beta)


24

KWIGA

petak11.septembar2009.

GLAS IZDAVA^A

DNEVNIK

Milenijumska tajna poezije em {to je doma}in najve}e (istoimene) pesni~ke manifestacije u zemqi i okru`ewu, Brankovo kolo iz Sremskih Karlovaca je i izdava~ pesni~kih kwiga. Jedan od retkih kod nas koji godinama, istrajno, objavquje po desetak naslova, od kojih se ne o~ekuje profit. Re~ je prvenstveno o mladim, talentovanim autorima, kojima je potrebna podr{ka i afirmacija. - Objavquju}i iskqu~ivo poeziju, Brankovo kolo demistifikuje ostale izdava~e koji licemerno izbegavaju da {tampaju kwige pesama - obja{wava direktor Nenad Gruji~i}. Ve}ina izdava~a je nalegla na rudu takozvane industrijske kulture, pokazuju}i tako nedoslednost i kukavi~luk prema mno{tvu istinskih pesni~kih talenata. Mnogi od wih, obezglavqeni naletom novih tehnologija, br`eboqe jure zaradu na kioscima uz tabloidni {areni{. Sa druge strane, neverovatno je koliko ima mladih, darovitih

S

Gruji~i} nagla{ava da Brankovo kolo lako pronalazi donatore za {tampawe pesni~kih kwiga, jer za to nisu potrebna velika sredstva. Brankovo kolo tako|e dodequje nekoliko kwi`evnih priznawa, koja podrazu-

Boga}ewe materweg jezika - @ivimo u vremenu gde se u medijima broj re~ svodi na par stotina, ka`e na{ sagovornik. To je mrtav vokabular, su`en re~nik za klonirawe svesti publike, uvek u nekakvoj ideolo{koj funkciji. Sa druge strane, poezija je gejzirska lepota stvarawa novih zvukova i zna~ewa, “divno ~udo” u stalnom procesu boga}ewa materweg jezika. Ona poseduje mo} da `ivot predstavi na univerzalan na~in, za sva vremena. Poezija je svevide}e i „nedremano oko”, energija jezika u najvi{em naponu kreacije. Zbog toga }emo nastaviti da godi{we objavqujemo do deset pesni~kih kwiga, jer one imaju svoju misiju. pesnika koji ne mogu da objave kwigu. Takvima Brankovo kolo rado izlazi u susret. U ediciji “Savremena poezija” objavili smo {ezdeset naslova, mahom mladih pesnika ili onih koji su nepravi~no skloweni u stranu, ili pogre{no oceweni od prepotentnih “gazda” kwi`evnosti.

mevaju objavqivawe nagra|enih stihova. - Poezija je najvi{i oblik kwi`evne pismenosti, nagla{ava Gruji~i}. Ona ne trpi polutalente i mrgodne ‘’sveznalce’’. Ima ne{to odista bo`ansko u pesni~kom talentu, ona tajna koja milenijumima ~ini poeziju neuni{tivom. Nai|e

KWIGA ZAUVEK

ewam kwige na sto~i}u pored uzglavnice. ^itam ih naj~e{}e pred spavawe, bez reda, jer je izbor obavqen ranije. Tako uzimam samo dobre kwige. Za one druge odavno nemam vremena. ^itawem se najlak{e odmi~e od dnevnih poslova. Ulazak u san je lep{i s upam}enim a odabranim re~enicama i stihovima. Jedna kwiga mi je godinama na dohvat ruke. Nosim je i na putovawa. Nema dana da iz we ne{to ne pro~itam. Kao ve`bu duha i stila. To su “Znakovi pored puta” Ive Andri}a. Nije to najboqa Andri}eva kwiga. I nije to kwiga nad kwigama, ali bez we

M

- Ponosimo se nagradom „Branko Radi~evi}”, koju dodequjemo pesnicima iz sveta, a wihove stihove objavqujemo u ediciji „Svetska poezija”. Dosada{wi laureati su Vja~eslav Kuprijanov iz Moskve, Filip Tanselen iz Pariza, Naso Vajena iz Atine, i novi laureat, Nikita Danilov iz Ja{ija, kom }e nagrada biti uru~ena 14. septembra na sve~anom zatvarawu 38. Brankovog kola. Objavili smo i kwige nema~kog pesnika Riharda Pitrasa, jermenskog Babkena Simowana i engleskog Dejvida Herberta Lorensa. Nagrada „Pe~at varo{i sremskokarlova~ke” namewena je najboqim kwigama na ukupnoj sceni. Posledwih desetak godina smo nagradili va`ne pesnike raznih generacija. To su: Miodrag Pavlovi}, Matija Be}kovi}, Dara Sekuli}, Stevan Tonti}, Ranko Jovovi}, Vladimir Jagli~i}, \or|o Sladoje, Blagoje Bakovi}, An|elko Anu{i}, Predrag Bjelo{evi}, Neboja{a Devetak, Slobodan Kosti}, Goran Stankovi}, Veroqub Vuka{inovi}, Selimir Radulovi}, Milan Orli}, Emsura Hamzi} i drugi. Poznato je da su mnogi umetnici komponovali na stihove Branka Radi~evi}a. Stoga se Brankovo kolo ponosi i obimnom kwigom tih nota “Al’ {to pevah ne}e propanuti” Ane M. Ze~evi}. Tu su, izme|u ostalih, kompozicije Stevana Mokrawca, Jovana Pa~ua, Josifa Marinkovi}a, Dejana Despi}a, pa sve do Kornelija Kova~a i Qiqane Petrovi}. U planu je objavqivawe zbirke pesama posve}enih Branku Radi~evi}u, a zna se da su o wemu pevali Wego{, Petar Preradovi}, Laza Kosti}, Zmaj, Desanka, Stevan Rai~kovi}, Rajko Petrov Nogo, \or|o Sladoje i drugi. U pripremi je i monografija Brankovog kola.

1. KOLIBA, Vilijem Pol Jang, Laguna, Beograd, 2009. 2. NOVI PO^ETAK, Toni Parsons, Laguna, Beograd, 2009. 3. POBEDNIK JE SAM, Paulo Koeqo, Paideia, Beograd, 2009. 4. TESLA, PORTRET ME\U MASKAMA, Vladimir Pi{talo, Agora, Zrewanin, 2008. 5. POSLE FAJRONTA - KWIGA O PAJI, Aleksandar \uri~i}, VBZ Zagreb, 2009. 6. ZAPIS DU[E, Qiqana Habjanovi} \urovi}, Globosino, Beograd, 2008. 7. FOTOMONOGRAFIJA NOVI SAD, grupa autora, Platoneum, Novi Sad, 2008. 8. LOVAC NA ZMAJEVE, Haled Hoseini, Laguna, Beograd, 2007. 9. HIQADU ^UDESNIH SUNACA, Haled Hoseini, Laguna, Beograd, 2008. 10. 25. ^AS, Virgil Georgiju, Kopno, Novi Sad, 2008.

KWI@EVNI NOVITETI

Znakovi Ive Andri}a

ne mogu. Evo obja{wewa (sa`etog) i evo odgovora na anketu (istovremenog). Andri}evi “Znakovi pored puta” ne tra`e da ih uzimamo spo~etka pa daqe. Ne moramo da pamtimo gde smo stali, {ta je bilo dotle, a {ta }e mo`da uslediti. Ne obavezuju da idemo naj~e{}im na~inom. Mo`emo da ih ~itamo gde se kwiga otvori, s leve ili desne strane, na preskok, unazad, po tematskim celinama, kako nam je drago, a da uvek imamo zaokru`en dobitak. Tamo su majstorstvom probrani i oblikovani `ivotni detaqi, utisci, se}awa, snovi, asocijacije, pejza`ne prilike, prosevi mudrosti, saveti piscima, opomene s raznih strana, uvek u srezanom i krepkom kazivawu. Tamo su i male pri~e (kojih nema u antologijama kratkih pripovedaka po-

Znani i neznani prepisiva~i saltir s posledovawem i sinaksarom Gavrila Troji~anina iz 1643. godine, prepisan u manastiru Svete Trojice kod Pqevaqa, jeste spomenik visoke umetni~ke vrednosti. Prepisao ga je jeromonah Gavrilo, poznati kaligraf-iluminator i prire|iva~ starih tekstova, izuzetno lepim rukopisom, a sem wega u ispisivawu ove kwige u~estvovala su jo{ dva nepoznata pisara. Sadr`i 300 listova. Pismo je poluustav, pravopis je resavski, nenormalizovan, a jezik srpskoslovenski. Bogato je ukra-

vreme kad se poezija primiri, kad pusti da pored we tutwe glasnogovornici i dobo{ari raznih dru{tvenih utopija. Tad ona postane ponornica `ivota, sklowena u dubinu aure jezika i ~eka priliku za novo vaskrsewe. Ili se trgne pa iz isko{enog ugla ismeje qudske gluposti. Nikad poezija nije bila poluga za preme{tawe kamenih tona na ovome svetu, nikad nije imala bukvalnu vlast u rukama, ali je uvek znala sve o tome, relativizovala quske umi{qene mo}i, le~ila ~ovekov bol zadobijen od istorijskih potresa i tektonskih poreme}aja dru{tva, zaceqivala dramu egzistencijalnog udesa, davala snagu i spasavala napu{tene du{e i sudbine. Brankovo kolo iz svih ovih razloga objavquje samo poeziju, daje mladima {ansu da zasnuju svoju pesni~ku poziciju. Gruji~i} navodi nova imena srpske pesni~ke scene, koja }e, uveren je, dosta zna~iti u razvoju na{e poezije, naro~ito stra`ilovske linije pevawa: to su Ivan Lalovi}, Damir Male{ev, Lidija \ogo, Marko Kova~evi}, Stela Manasijevi}, Dubravka Milenkovi}, Vesna Egeri}, Du{an Kresovi}, Sa{a Ni{avi}, Julija Kaporwai, Maja Belegi{anin, Ivana Stoji}, Goran Vid Laki}, Marija [korni~ki, Miroslav Mitkovi}, Ivana Ga|anski, @eqka Avri}, Zoran Sto{i}, Aleksandra Maksimovi}, Vladan Raki} i drugi. Wima je, na razli~ite na~ine, Brankovo kolo trasiralo put u svet kwi`evnog stvarawa. - Brankovo kolo pristupa i projektima prepeva, ne prevoda, poezije inostranih pesama na na{ jezik - ka`e Nenad Gruji~i}.

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Qubiteqi kwige”

MIRO VUKSANOVI], kwi`evnik i upravnik bibliotke Matice srpske

KWI@EVNA BA[TINA

P

TOP-LISTA

NENAD GRUJI^I], DIREKTOR „BRANKOVOG KOLA”

{en velikim brojem raznovrsnih inicijala, postoje i ~etiri zastavice, a naro~ito su dragocene tri minijature – Car David, Sv. \or|e i Sv. Sava i Sv. Simeon – delo slikara Kozme, odnosno Jovana. U Biblioteci Matice srpske ova kwiga ~uva se od devedesetih godina 19. veka, a pre toga nalazila se u konzistorijalnoj biblioteci Ba~ke eparhije u Novom Sadu. O ovom rukopisu prire|ena je posebna publikacija objavqena u seriji ]irilske rukopisne kwige Biblioteke Matice srpske (kw. 3).

{to sastavqa~i sve mawe tragaju a sve ~e{}e preuzimaju). Poneki znak je si}u{ni esej, poneki je poslovi~na i oce|ena izreka, poneki donosi autenti-

~an susret i razgovor. ^esti su prikazi nesanice i muke s belim tabacima pred pisawe. Gdekad u Andri}ev znak padne kapqa qubavi i zavodqivosti, a vrlo ~esto dolaze likovi – nagove{tajno, u siluetama.Nije mogu}no nabrojiti {ta nas u “Znakovima pored puta” ~eka. Ne znam drugu kwigu u kojoj se sastavilo toliko savr{enih odlomaka. Zato ih uzimam kao kwi`evni lek i podsticaj `eqi da kwige koje pi{em imaju sli~an raspored.(Posle ovog naru~enog zapisnika nasumice sam otvorio Andri}eve “Znakove pored puta” i krenuo u re~enicu: „Nepodno{qivo nam se ~ini uvek mesto na kom smo, a ne mo`emo da uvidimo kako je svako be`awe uzaludno i besmisleno...”) Tu sam zatvorio zagradu, ali ne i kwigu.

Izme|u Istoka i Zapada biblioteci “Zlatno runo” beogradski “Arhipelag” nedavno je objavio zbirku pri~a Borislava ^i~ova~kog “Pismo iz Amsterdama”, a u podnaslovu - „i druge nedopisane biografije”. Da ne bi bilo dileme, autor u predgovoru obja{wava razloge op{te qudske radoznalosti: `ive}i uvek na prostoru izme|u Istoka i Zapada, po kome, iz dana u dan, plovi sun~eva kugla, qudi su se od pamtiveka pitali kako li je tamo gde sunce izlazi, ili kako li je tamo gde sunce zalazi. Ova kwiga se bavi qudima koji su se zatekli na raskrsnici te dve strane sveta, na vetrometi-

U

ni, na me|i koja ih razdvaja.A na toj vetrometini oni ne stoje mirno. Pred ~itaocima je devet uzbudqivih pripovesti-biografija:”nedovr{ene su, nedopisane, jer im se po~etak ne zna, a kraja nema”, tvrdi autor, {to nije ta~no, zakqu~i}e svaki ~italac. Borislav ^i~ova~ki (Sombor, 1966) je multimedijalni umetnik-pripoveda~, romansijer, solista i kamerni muzi~ar, a svaki od tih darova mo`e se prona}i u ovoj zbirci. Mnogo je objavqivao u Holandiji, a u Srbiji mu je pre dve godine {tampan roman “U starini ime mu be{e Hemus”. R. L.

Blogovawe, ni{lijsko radovawe

U

Ni{u je 4. i 5. septembra odr`an godi{wi skup blogera “BlogOpen 2009”. Na ~etvrtom neformalnom susretu qubiteqa internet dnevni~ke kwi`evnosti u rovovima ni{ke Tvr|ave, bilo je i radno i paradno. Pored susreta sa starim i novim net drugarima, blogeri, ali i drugi posetioci, imali su priliku da ~uju i ne{to vi{e o na~inima pisawa bloga, o blogovima kao novom na~inu medijske komunikacije, o internet marketingu, razvoju doma}eg veba. Ceo doga|aj, organizovan u okviru manifestacije “E-Tvr|ava”, “Nisomnija” i “^upa memorijal”, pokrivale su i kamere, pa su zainteresovani blogeri, koji nisu mogli da do|u u Ni{, predavawa mogli da prate i preko interneta, onlajn fejsbuk grupe, tvitera i tvit tagova. Predava~i – iskusni blogeri, IT analiti~ari i PR menaxeri: Milan Milo{evi}, Bane Dimitrijevi}, Darko Bul-

dioski, Larisa Rankovi}, Jelena Jovanovi}, Miloje Sekuli}, Jasna Kamatovi}, Milan Jovanovi} Strongman i Milo{ Petrovi}, potrudili su se da svoje vi|ewe bloga pribli`e blog kolegama, a naro~ito zainteresovanim Ni{lijama koji se jo{ nisu odlu~ili da svoje misli podele sa drugim, nepoznatim sli~nomi{qenicima. Kao sastavni deo “BlogOpena” organizuje se i “Blogopedija” - pregled objavqenih tekstova izme|u dva okupqawa. Organizacioni tim “BlogOpena” 2009. pozvao je sve blogere da link do svojih najboqih tekstova po{aqu na adresu blogopedija@e-tvr|ava.com. Tekstovi, objavqeni na blogovima posle petog septembra 2008. godine, mogu biti na srpskom, hrvatskom, makedonskom i bo{wa~kom jeziku. Jedan autor mo`e konkurisati sa najvi{e dva teksta. Najboqi radovi po izboru stru~nog `irija bi}e

O[E ] T NE

objavqeni u zborniku „Blogopedija“ 2009. Vi{e informacija, kao i rezultate konkursa, mo`ete pro~itati na zvani~nom sajtu „BlogOpena“. Prethodna tri dru`ewa odr`ala su se u Beogradu, Novom Sadu i Boru, svake godine sve je vi{e u~esnika, a posetioci imaju te{ku dilemu - da li da u~estvuju u organizovanim diskusijama pred kamerama i tablom, ili u onim neorganizovanim, za kafanskim stolom. Sude}i po ocenama blogera-u~esnika, kafanski deo bio je zanimqiviji i pose}eniji. S obzirom na to da je ovo prvi put da su uz dru`ewe organizovana i predavawa, rezultat i nije lo{. Bi}e boqe slede}e godine. I. Vujanov


DNEVNIK

OGLASI

petak11.septembar2009.

25


26

petak11.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

petak11.septembar2009.

[ESTOMESE^NI POMEN

27

Mom voqenom ocu

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 82768

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: mlade koke nosiqe, osamnaestonedeqne i izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 82273

Jevrosimi Goci} Seji

Draganu Babi}u

obele`i}emo u subotu, 12. 9. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

posledwi pozdrav sa qubavqu, sin Strahiwa.

Porodica Goci}.

POTREBNE dve trgovkiwe sa iskustvom za rad u mini marketu. Telefoni: 021/453-021, 063/1023-227. 82989 SPLAVU u Futogu potrebni kuvar, konobar i pomo}na radnica u kuhiwi. Telefon 063/509-167. 82353

SOKOBAWA - sobe, apartmani za odmor, u`i centar. Mnogo vi{e za duplo mawe. Telefoni: 063/ 81-54-200, 018-880-100. 82141

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 82632

IZDAJEM jednosoban stan na Novom nasequ. Telefon 062/802-2150 83058 IZDAJEM dvosoban stan, drugi sprat, u strogom centru Novog Sada, Ul. @elezni~ka. Informacije na telefon: 023/857315, 023/857-069. 82289 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 83052 IZDAJEM stan od 50m2 u Novom Sadu, Bulevar Ja{e Tomi}a br. 19, 3/2. Telefon 022/500-303, prota Lazar Eri}. 82692

POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 82417 6618-184, 063-598-463.

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 82420

ODLI^AN dvosoban komforan stan 66/IV u Balzakovoj ulici bez nekog ulagawa, ukwi`en. Telefon 021/444101, 063/7504-187. 83232 RENOVIRAN prazan odmah useqiv, ukwi`en dvosoban komforan stan 53m2/II kod Po{te na Detelinari. Telefon 021/444-101, 063/7504187. 83231

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14. 82930 PRODAJEM ku}e u Ka}u Sun~ani breg 70m2 i 107m2, cena povoqna. Telefon 064/5038504. 82466

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4670551, 063/7-347-249, 065/4670554. 82929 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 82946 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618-846, 6614274, 063/84-85-495. 82952 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4670548, 065/467-0547. 82927 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/734-7264, 065/467-0553. 82928

83221

83247

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj

Draga na{a bako, ku}a vi{e nikad ne}e biti ista bez tebe

Milici Kurja~ki

od: prije Marte Ba{i} i Jele sa decom.

Mileva - Milica Kurja~ki iz Srbobrana

83264

Posledwi pozdrav

Tvoji unuci: @ivko, Marko, Marta i @eqka.

83223

Draganu Babi}u

Umrla je na{a voqena

od Maxe i Slave.

83271

Posledwi pozdrav voqenom deveru, stricu i bratu

Draganu Babi}u od: Olge, Nikole, Stefana i Ranka.

Mileva - Milica Kurja~ki iz Srbobrana

83224

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 83074 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 82200 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714577, 062/606-782. 83070

Dana 9. 9. 2009. godine, u 54. godini preminuo je na{ voqeni

Tvoj lik i uspomenu na tebe i tvoju qubav ~uva}emo uvek u svojim srcima.

Tvoji najmiliji: brat Bo`idar, suprug @ivko, sinovi Dragan i Arsen sa suprugama Radoslavom i Ankicom i unu~ad @eqka, @ivko, Marko i Marta.

Dragan Mom~ila Babi} Sahrana je u petak, 11. 9. 2009. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: Strahiwa, Ivana i Vesna. 83222

Sahrana je u Srbobranu, 11. septembra 2009. godine, u 15 ~asova.

83225


28

^ITUQE z POMENI

petak11.septembar2009.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav zetu

Bo`i Lon~aru

Posledwi pozdrav starom i dragom prijatequ

Bo`i Lon~aru od: Vide, @are, Mile i Svete Bari{i}a.

83181

83183

Iskreno sau~estvujemo u bolu familije Lon~ar

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 73. godini, preminula na{a draga

SE]AWE

Hilda Kalin

Jovo Ili}

1936 - 2009.

Bo`o Lon~ar

Bo`i Lon~aru

od Dragomira Laki}a sa porodicom.

DNEVNIK

Sahrana je danas, 11. 9. 2009. godine, u 13 sati, u Sremskoj Kamenici.

od Bogdana Travara sa porodicom.

Porodice: Qubi~i}, Vojnovi} i Vla.

83184

O`alo{}eni: suprug Ivan, sinovi Sa{a i Goran, snaja Zorica, unu~ad Nata{a, Marina i Igor.

Tvoji: Smiqana, Stanko i Zorka.

83216

83219

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dragi na{ Jovo, dani prolaze, a ti si ipak uz nas, jer se}awe na tebe nam uvek ostaje.

Dragi na{, voqeni kume

83228

SE]AWE

Posledwi pozdrav stricu

Jovo Ili} 12. 9. 2005 - 12. 9. 2009.

Dragane Babi}u

Bo`i Lon~aru

Ne postoji vreme koje mo`e izbrisati se}awe na one koje volimo, koji nam nedostaju.

`ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Bo`i Lon~aru

Ti nam nedostaje{. Tvojim unucima Arseniju i Vuka{inu pri~a}emo o wihovom deki.

od: snaje Mike i sinovaca [pire, Krstana i Uro{a sa porodicama.

od porodice Mari}.

Tvoji kumovi: Sne`ana, Strahiwa, Stefan i Jevrem Stani}.

U subotu, u 9 sati obi}i }emo wegovu ve~nu ku}u.

Tvoji: Stoja, Ratko, Borko, Jelena, Mila, Arsenije i Vuka{in. 83180 83186

83227

83226

Sa puno bola i tuge obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Bo`o Lon~ar Sahrana je obavqena 10. 9. 2009. godine, na mesnom grobqu, u Ka}u. Tajko na{ i dejko na{, bili smo, a sa razlogom i ostajemo ponosni na tebe. O`alo{}ena porodica: sin Milenko, }erka Mikica, }erka Jela, }erka Stanica, snaha Vesna, zet Zoran, zet Vojkan, zet Ilija, unuk Igor, unuci Milo{, unuk Milo{, unuka Elena. unuka Dragica, i Aleksandar, unuka Milica, 83177


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav Vesninom suprugu

Posledwi pozdrav baba

petak11.septembar2009.

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a draga mama, svekrva i baka

POMEN

29

POMEN

Milorad [krbi} Oti{ao si pre ~etiri godine, a boli kao da si oti{ao ju~e. Tvoji najmiliji.

Nikola Cveti} Nixa 11. 9. 2006 - 11. 9. 2009.

Draganu Babi}u od koleginica i kolega iz Poreske uprave.

Milici Kurja~ki

od Gospodinovi}a.

83230

Posledwi pozdrav

Danica Dimi} 1931 - 2009. Sahrana je danas, 11. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Nenad, snaha Ru`ica i unu~ad Jelena i Jovan.

Nenad Popovi}

POMEN

11. 9. 2009. Navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ drug, kolega i prijateq. Kolege iz Elektroodr`avawa crpnih stanica kanalizacije.

Tvoji: mama Slavica i brat Milenko.

83189

83026

Posledwi pozdrav [acinom tati

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da }e se u subotu, 12. 9. 2009. godine, na @abaqskom grobqu, obele`iti {estomese~ni pomen na{em

83170

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Vreme nije izbrisalo tvoj mio lik, niti je umawilo bol i tugu za tobom. Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali }emo te ~uvati od zaborava. Uvek }e{ `iveti u nama i na{im srcima.

83098

83120

Gojko Dragovi}

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1932 - 1994. Mili moj brate, `ivot je tu`an i bolan bez tebe. Ostavio si me u velikoj tuzi, ostavio me je i Nine i o meni sada nema ko da brine. Zauvek u suzama, va{a sestra Milka Dragovi}. 82940

Milici Kurja~ki

Bo`i Lon~aru

Vojislavu Ivani}u

od: ne}aka Bo}e, snaje Milene i unuke Jelene.

1950 - 2009.

Vojislavu Vujakovi}u 1940 - 2009.

Uvek }u te voleti ujo.

Wegovi najmiliji.

83210

83169

Posledwi pozdrav dragom

83119

83022

Posledwe zbogom dragoj sestri i tetki

GODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi, tastu i svekru

Du{an Aleksi} na{em voqenom suprugu i ocu obele`i}emo u subotu, 12. 9. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru i neka su an|eli uz tebe. O`alo{}eni: supruga, }erka, sin i snaja.

od folklora{a iz „Sowe�.

od prije Danke.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

DVOGODI[WI POMEN

83160

POMEN

Goran Bubalo Na dana{wi dan ostavio si nas bez re~i, bez pozdrava. Oti{ao si daleko ali si ostao zauvek u na{im srcima i se}awima. Tvoji prijateqi Miroslav i Dragana Oqa~a. 83158

Teodoru Debeqa~kom

Bo`i Lon~aru

Bo`i Lon~aru od: ne}aka Nikole, snaje Dragice sa porodicom. Zauvek u na{im srcima.

Anici Basara

iz Srbobrana

od: zeta Vojina, ne}aka Svetka, snaje Biqe sa decom Vojinom i Milo{em.

Radojka Mihajlovi} sa decom.

83212

83127

83211

Opra{tamo se od na{e plemenite i tihe tetice

Posledwi pozdrav ~ika Posledwi pozdrav

DVOGODI[WI POMEN

Aleksandar Jeremi}

odr`a}emo u subotu, 12. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Srbobranu. S qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava. Tvoji najmiliji: supruga, }erke, sin, zet, snaja i unuke.

Kakva je to praznina tako stra{na {to nas okru`uje, {ta je to tako bolno i neute{no {to nas prati kao senka. Na{a zvezda vi{e ne sija an|ele na{ voqeni.

83011

GODI[WI POMEN dragom ocu i suprugu

Goran Bubalo Vole te najvi{e na svetu tvoji: mama, Nata i Sara.

Zauvek si u srcu mom.

Tvoj drug \ole sa porodicom.

Miroslavu Mani}u Bo`i Lon~aru

Anice Basara

Voji

iz Ka}a

1949 - 2008.

Dragan @dero sa porodicom.

od Markovih drugova: Ilije, Mileta, \or|a i Milana.

83196

83115

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima tu`nu vest da nas je iznenada napustio na{ voqeni

S qubavqu i po{tovawem, porodica Ga}a{.

obele`i}emo u subotu, 12. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 11. 9. 2009. godine, na Koviqskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Jelica, }erke Ikica i Biqa sa porodicama. 83114

83080

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{a voqena i nezaboravqena supruga, majka, baba, prababa, tetka i svekrva

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Tvoji najmiliji: supruga Smiqana, }erka Milica i sin Aleksandar. 82902

83128

[ESTOMESE^NI POMEN na{im voqenim

Oliveri Trifunovi} Dejanu - Trnini} Dragoqevi}u Deji

Dragutin O{puh Drago

83157

1976 - 2009.

1970 - 2009.

U subotu, 12. 9. 2009. godine u 10 ~asova, obele`i}emo pomen, na @abaqskom grobqu. Sa qubavqu va{e porodice: suprug Mirko, }erka Teodora i sin Du{an, supruga Biqana i }erka Danijela. 82963

Vera Jovanovi}

Zdravku Stojanovi}u

U subotu, 12. septembra 2009. godine, u 11 ~asova dava}emo polugodi{wi pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

obele`i}emo u subotu, 12. septembra, u 10.30 ~asova, na grobqu u Ka}u.

O`alo{}eni: suprug Vojislav, sin Du{an, unuci Dejan i Vesna, praunuka Dora, snaje Zora i Dragana i bratanica Mirjana.

O`alo{}eni: supruga Vukosava, }erke, zetovi i unu~ad.

83197

83173


30

07.00 08.40 09.00 09.30 10.00 10.45 11.00 11.30 11.35 12.00 12.30 13.00 13.30 13.35 14.25 15.15 15.30 15.35

Dobro jutro Vojvodino Tarzan Gruvawe Derowe do holivuda, dok. prog. Kauboju nikad udovoqiti Hronika Festivala uli~nih svira~a Sredina Vojvo|anske vesti Kuhiwica Derowe ^ari ribolova Moja druga ku}a Vojvo|anske vesti Pitawe savesti Rej~el Rej Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er

Putevi nade U novom izdawu emisije, urednik i voditeq razgovara}e sa Qiqanom Raki}, savetnikom komesara za izbeglice, o akcionim planovima za op{tine u kojima `ive izbegla lice. Urednik: Zorka Bakovi} (RTV 1, 19.00) 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.35 21.00 22.00 22.30 22.40 23.50 00.20 00.40 00.55 01.40 02.30

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 16.00 16.25 16.50 17.00 17.15 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.10 22.30

TV PROGRAM

petak11.septembar2009.

Kauboju nikad udovoqiti Tajna hrane: Sladoled TV Dnevnik Hop, hop, kviz Hronika Festivala uli~nih svira~a Novosadske razglednice Putevi nade TV Dnevnik Na{i stranci Frej`er Doktor @ivago Vojvo|anski dnevnik Hronika 38. Brankovog kola Petkazawe Umetni~ki program Skrivena kamera Hronika Festivala uli~nih svira~a Kauboju nikad udovoqiti Doba zlo~ina No}na smena

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Pustolovine Marka i Maje Duhovka (slov) Emisija (slov) Dobro ve~e Vojvodino (rus) Ujak iz Amerike Vesti (ma|) Intervju sa ministrom @arkom Obradovi}em Agromozaik Doba zlo~ina Dokument Ve~nost i jedan dan Zeleni sat Srna Hronika 38. Brankovog kola Uzde na belo Me|uprostor - specijal TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Svako Ragan, film Nacionalna bezbednost, film

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 07.30 08.00 09.00 11.00 12.30 14.30 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 00.30

Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Lice s naslovnice TV Medik Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti [ta sad?! Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Film Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 09.21 09.36 10.07 10.31 11.00 12.00 12.15 12.30 12.45 13.30 15.13 15.15 16.01 17.00 17.45 18.25 19.00 19.30 20.09 21.10 22.10 00.00 00.15 01.09 01.55 03.37 04.59

10.00 11.15 12.00 13.10 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Pod suncem Sen Tropea Crta Denis napast Sprint Luna-sirena sa Kariba [ira, princeza mo}i Najboqi lek Razgoli}eni Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i Lenija Luna-sirena sa Kariba Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

11.00 Klupske TV 12.40 Kvalifikacije za SP: Belorusija – Ukrajina 14.30 Kvalifikacije za SP: Norve{ka – Makedonija 16.10 Atletiks 16.30 Klupske TV 17.30 Francuska liga – Najava 18.00 Profi boks 19.15 EBEL: Medve{~ak – Jesenice 21.00 Ragbi Super liga plej-of 23.00 Total ragbi 23.30 Francuska liga – Najava 00.00 Profi boks Mohegan San Kasino: Hle~vajo – Rodrigez

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 09.40 De~iji program, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Sport iz drugog ugla, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica: Egipat Na skriveno te vodim mesto Kapri Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Bouns TV lica... kao sav normalan svet Na{ auto na{im gledaocima Vreme je za bebe Povratak otpisanih Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Povratak otpisanih Visoki napon Tu|in protiv predatora, film Dnevnik Bouns Tor~vud No}ni bioskop: Edvard makazoruki, film Visoki napon, kviz Razglednica: Egipat

Yoni Dep

Edvard makazoruki Ekscentri~ni pronalaza~ stvorio je ve{ta~kog de~aka Edvarda. Edvard ima sve {to jedan pravi momak treba da ima, sa izuzetkom {aka. Na wihovom mestu su duga~ki ekstremiteti koji li~e na makaze... Uloge: Vinsent Prajs, Yoni Dep, Dajen Vist, Vinona Rajder, Entoni Majkl Hol Re`ija: Tim Barton (RTS 1, 01.55)

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.05 14.40 15.15 15.30 16.30 17.25 18.00 18.35 19.05 20.00 21.30 23.15 23.20 23.25 01.50 02.50 03.50

Posle kafe Slomqeno srce Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Na okuci reke Svi mrze Krisa Tajni agent Izi Foks vesti Slomqeno srce Ninya ratnici Svet na dlanu Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ekstremno pre`ivqavawe Kraqevi Ade Film: Izdajni~ko srce Foks vesti No}ni program - Foks non-stop Film: Borac za pravdu Sibil Ekstremno pre`ivqavawe Dosije FBI

07.00 07.30 08.00 08.30 09.08 09.32 10.04 10.35 10.53 11.02 11.44 12.30 13.00 14.00 16.00 16.53 17.46 18.00 18.33 19.00 19.36 20.24 20.56 21.55

Kuvati srcem Put humanizma Crvena linija Kontekst Robot boj Gomboce [timofonija Ja ho}u, ja mogu, ja ~inim Sva|alice Letwa scena u Top~ideru Sawa Bizjak, klavir Pozitivna energija Trezor ju~e Dezire, film Ovo je Srbija Jugoslavija u ratu 1941-1945 Enciklopedija Srpski isto~nici Gomboce Robot boj Verski program Lov i ribolov Kapri 44. Mokraw~evi dani - natpevavawe horova, snimak koncerta 01.04 Putokazi vere 01.25 Dezire, film 03.11 Trezor

DNEVNIK

07.00 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.05 15.00 16.00 16.35 17.35 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 21.30 22.00 23.05 23.40 00.50

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op Uvod u anatomiju Vesti za osobe o{te}enog sluha Sta`isti Top{op Film: I momci pride Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Posledwi ruski car Vesti B92 Seks i grad Hitna 94 Vesti B92 Sta`isti Trnav~evi}i u divqini Uvod u anatomiju Potraga Patrola Spava~i Vesti B92 Seks i grad Dedvud

Napomena: RTS }e povremeno prenositi me~eve s US opena u dva termina od 17.00 i od 01.00 sat.

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.00 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00

Glas Amerike SMS Na tragu prirode Qubav za sva vremena Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Yordan Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Yordan Film: Otac na slu`benom putu Slavni Svi vole Rejmonda Hror film: Nevina krv Glas Amerike SMS Milica na kvadrat

Otac na slu`benom putu

Posledwi ruski car Nacionalna geografija vam predstavqa pri~u o posledwim danima ruske carske porodice. Yeremi Ajrons, kao narator, vodi vas u prelepi dvor Romanovih i prikazuje vam odnose me|u dvoranima, dok napoqu tiwa revolucija... (B92, 15.00)

06.00 07.00 08.00 09.15 10.30 10.50 11.00 12.00 13.45 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 20.45 21.00 23.00 23.30 01.45 02.00 03.30 05.00

Jutarwi program Nacionalni dnevnik Anali Film: Aqaska Mu}ke Siti kids Napu{teni an|eo Nevina Siti Petkom u dva Qubav je ve~na Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Siti Samo smeh Anali Zvezda vodiqa Nacionalni dnevnik Seqaci Loto Grand {ou Mu}ke Film: Zadatak Siti Film: Ne verujem da si to ti Film: Zovite me Mraz Film: Zadatak

Smucalice (Hepi, 10.05, 15.00 i 18.25) 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.30 12.45 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Zentriks Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom Smucalice Skloni{te [aman King Yem Viva piwata Denis napast Nodi Beli superheroj Konan Kliford Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Zentriks Pla{ite li se mraka? Bekstvo sa ostrva [korpija [aman King Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

18.30 18.55 19.20 19.30 20.30 20.55 21.10 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 01.05 03.15

Vitafon Telemaster Rekord Zabrawena qubav (Klon) [oping mania Telemaster Budi faca Nije lako biti ja Biseri Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas ]irilica specijal Muzi~ki miks

Me{a je komunista i trgova~ki putnik, Senin mu` i otac malog Malika. Osim toga, on je i veliki `enskaro{, a wegova najnovija qubavnica je Ankica koju ve} dugo la`e i obe}ava da }e se razvesti... Uloge: Miki Manojlovi}, Mirjana Karanovi}, Moreno Debartoli, Mustafa Nadarevi}, Mira Furlan, Davor Dujmovi}, Pavle Vuisi} Re`ija: Emir Kusturica (Avala, 21.00)

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Hajfaj, 01.15 Fokus. 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Profa, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Maksimalno opu{teno, 13.30 Atlas, 14.30 Matrica `ivota, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Profa, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Dok. film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

12.00 Rusinski magazin, 12.40 Mobil e, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovice, 17.45 Mobil-e, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sremske pri~e, 21.30 Nemi svedok, 22.45 Kazivawa, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

petak11.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

36

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Alisija Vit

88 minuta Uspe{ni forenzi~ki psihijatar i profesor Yek Gram istakao se time {to je strpao serijskog ubicu Yona Forstera u zatvor. Yon je za odluku porote upravo optu`io Yeka jer smatra da je manipulisao svedocima. Uo~i Yonovog pogubqewa, Yek prima poziv u kojem mu glas saop{tava da mu je preostalo jo{ 88 minuta `ivota.... Uloge: Al Pa}ino, Alisija Vit, Lili Sobieski, Ejmi Breneman, Vilijam Forsajt Re`ija: Yon Avnet (Nova TV, 21.35) 08.15 08.30 09.30 11.05 12.05 13.05 13.50 14.50 15.50 17.15 17.30 18.30 19.15 20.00 21.35 23.20 00.55 03.45

Rori, crtani Ezo TV, tarot {ou Nova lova, TV igra Rebelde Otvori svoje srce IN Inspektor Reks Bejvo~ Nacionalna sigurnost, film Vesti Inspektor Reks IN baj Bele udovice Dnevnik Medaqon, film 88 minuta, film Izvan zakona, film Jakuza, film U ime ~asti, film

08.00 Duhovna muzika 09.00 Misterije olupina na dnu okeana 10.00 ^er~il 11.00 @iveti sa neprijateqem 12.00 Rimsko carstvo 13.00 Rat veka 14.00 Sicilijanske mumije 15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Sudwi dan: Slike raja i pakla 16.30 Impresionisti 17.00 Telo… 18.00 ^er~il 19.00 @ao Ling: Tajne carske grobnice 20.00 Ubistvo ledenog ~oveka 21.00 Ponovo izmi{qeno 22.00 Genije fotografije 23.00 Nebeski put ~aja 00.00 Sudwi dan: Slike raja i pakla 00.30 Impresionisti 01.00 Telo…

08.00 Ultramen - Turisti sa zvezda 08.30 ^udovi{ta i pirati 09.00 Ek{n men 09.30 Ultramen – Pre`ivqava~ 10.00 ^udovi{ta i pirati 10.30 Tali~ni Tom 11.00 Gladijatorska akademija 13.30 Kraqica Bolivuda 16.00 Grad radosti 18.00 Tri boje - plava 20.00 A bio je miran ~ovek 22.00 Profesorka klavira 00.00 Voze}i gospo|icu Dejzi

06.00 07.30 08.00 09.45 11.30 13.15 14.50 16.35 18.10 19.40 20.05 21.45 23.55 01.30 02.55

Doktor Dulitl 3 Holivud: Na snimawu 10.000 godina pre nove ere Boja `ivota No} u muzeju Dodela evropskih filmskih nagrada 2008 Konobarica Traga~: Dolazak tame Dvaput, nekad davno Bioskop, bioskop, bioskop Tjudorovi Umri mu{ki 4 Bundevina glava - Krvna osveta Idioti budu}nosti Poqubac smrti

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 ^arolija 10.15 Orangutanski dnevnik 2, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Doma}i dok. serijal 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.45 Ne`ni Yory 16.15 Skica za portret 16.35 Iza ekrana 17.10 Stani, pa gledaj: Kaskaderski spomenar, dok. film 17.55 Pozori{te u ku}i 18.30 Hrvatska u`ivo 19.30 Dnevnik 20.10 ^arolija 21.10 Korak ispred, film 22.55 Dnevnik 3 23.25 Ciklus mladih autora: [kver Bluz, dok. film 23.55 Qiqani 00.00 Zvezdane staze: Vojayer 00.45 U kancelariji 01.10 Falkon pla`a

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Mesto zvano dom Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Dobra ve{tica Advokatova kazna Sudija Ejmi Yordan Zakon i red Yordan

Korak ispred Matijas Li Vajtlok je lokalni {ef policije ~iji se brak s kolegicom Aleks nedavno raspao. Zato se bez gri`e savesti upustio u strastvenu qubavnu vezu s lepom En Meri Harison, suprugom svog poznanika Krisa. S druge strane ni En ne shvata svoj prequb kao greh, jer joj je suprug nasilnik koji je redovno tu~e... Uloge: Denzel Vo{ington, Eva Mendez, Sana Latan, Din Kejn Re`ija: Karl Frenklin (HRT 1, 21.10)

Sana Latan

08.10 Moji roditeqi su vanzemaqci 08.35 Vaterlu Road 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.05 Ali Mekbil 11.10 Prijateqi 12.00 Veliki uspesi hrvatskog sporta - rukomet, finale Svetskog prvenstva 2003: Hrvatska – Nema~ka 13.35 Nau~na petica 14.05 La Serenisima - venecijanske pri~e, dok. film 14.40 Gugl – ma{ina koji misli, dok. film 15.40 Falkon pla`a 16.30 Ksena - princeza ratnica 17.10 Vip Muzi~ki klub 17.45 Hokej na ledu: Medve{~ak - Jesenice 20.25 Odmori se, zaslu`io si 21.05 Otvarawe Vinkova~kih jeseni, prenos 22.50 Mesaja 5: Bo`iji sud 00.35 Dr`avnik novog kova

06.20 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.20

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

U dometu Patak Hauard Slikati Vile Suvi{na okrutnost Pobuna na vojnoj akademiji Elektri~ni kowanik ^ikago Yo i starleta Krvavi trag Isteriva~ |avola Susedi

Yinovsko Hila ~udovi{te Moja slatka debequca @ene fudbalera Gospodari horora - @ena jelen Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Vizantijsko plavo Sout Park [adrah Gospodari horora - Povratak ku}i Pako

Vilijam Boldvin

Vatrene kacige Brajan Mekafri je bio prisutan kada je wegov otac, vatrogasac, poginuo. Iako je kasnije poku{ao od svega da pobegne i na|e drugi posao na kraju tako|e postaje vatrogasac, a nadre|en mu je wegov brat Stiven, s kojim nema najboqi odnos. Posle jedne akcije, Brajan gre{kom u medijima biva progla{en herojem, ugledni i sumwivi gradski politi~ar nudi mu boqi posao, pomo}nika po`arnog istra`iteqa Donalda Rimgejla... Uloge: Kurt Rasel, Vilijam Boldvin, Robert de Niro, Donald Satrlend, Yenifer Yejson Li Redatelj: Ron Hauard (RTL, 21.40) 08.00 Punom parom, kulinarski izazov 08.25 Korak po korak 08.55 Pod istim krovom 09.40 Astro {ou 11.45 Kako sam upoznao va{u majku 12.10 U dobru i zlu 12.40 Rat u ku}i 13.05 Ekskluziv 13.20 Ve~era za 5 13.50 Tajna ~okolade 16.20 Korak po korak 16.50 Pod istim krovom 17.15 Kako sam upoznao va{u majku 17.40 U dobru i zlu 18.05 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom, kulinarski izazov 20.00 Policajac s Beverli Hilsa 2, film 21.40 Vatrene kacige, film 00.15 Crna udovica, film

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35

23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Razorna laboratorija Bra}a Ludolf Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina [okantni video zapisi o pre`ivqavawu U deli}u sekunde Gamadatori Majami ink Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Kako stvari rade Kako se pravi? Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Napravi prototip U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Generalka Bra}a Ludolf

08.30 11.30 13.30 16.30 17.30 18.00 18.10 00.05 00.35 01.05

Bilijar Tenis Bilijar Biciklizam Fudbal Fudbal Tenis Reli Automobilizam Fudbal

15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20

Skandal u Kolombu skustvo onih koji su Broza slu{ali vi{e Evu Braun me|u osobqem i o`enio se wome samo od tri decenije nau~ilo ih je da sve {to kanekoliko ~asova pre zajedni~kog samoubistva. Fi`e – primaju s rezervom. Tako i obja{wererova okolina dugo i nije znala za wihovu vezu jer we o bra~noj krizi s Jovankom, re~eno doneklo uvije Eva bila samo jedna od brojnih sekretarica. jeno, nije prihva}eno kao istina. A wene politi~Sli~no se desilo i Jovanki. To je bila veza u kojoj ke ambicije bile su u slu`bi mo}nijeg, agresivnijeg jedan protagonist tra`i sebi seksualnog partnera, nagona, koji je svoju mo} crpao iz sna`nog ose}awa a drugi je potpuno fasciniran prvim. Nije bilo nezadovoqstva. Naime, pri svo|ewu `ivotnog binormalnog upoznavawa, usagla{avawa naravi, norlansa ose}aj proma{enosti je posledica dugoro~malnih trzavica i mirewa. Jovanka je iz pozicije nih ambicija koje neka osoba ima. Ako ih je postapotpune pokornosti u{la direktno u brak. vila suvi{e visoko, mo`e se ose}ati kao gubitnik, Ali posle dvadesetak godina zajedni~kog `ivota, mada posmatra~ima sa strane to ne izgleda tako. ranije stidqiva, povu~ena i nadasve odana parti@ena sredinom svoje pete decenije do`ivqava zanka, po~iwe da zagor~ava `ivot svom bo`anstvu – klasi~nu biolo{ku dramu jer se tada obi~no zavrvrhovnom komandantu. ^arolija je nestala i ona je {ava wena generativna faza. Saznawe da je definipo~ela da nazire wegova lukavstva, trikove u manitivno izgubqena mogu}nost da bude majka kod nekih pulaciji qudima, izrazitu sujetu i vlastoqubqe, te izaziva veoma burne reakcije, koje mogu biti po~eemocionalnu hladno}u koju je poku{avao da pritak i ozbiqnije du{evne bolesti. No, kod ve}ine krije pseudohumanim odnosom prema okolini. `ena to se odvija na daleko mawe neprijatan na~in, a nemali broj wih taj prelazni period – ukoliko su pre toga imale stabilan brak i dobre porodi~ne odnose, a kao li~nosti bile zadovoqne svojim li~nim i profesionalnim odnosom – pro|e bez ikakvih problema. Osnovni motiv koji je tih godina Jovanku navodio da se tako arogantno, grubo i ~esto veoma uvredqivo pona{a prema osobqu bila je – li~na osveta. Broz se, po brojnim svedo~ewima, dosta nehajno pona{ao prema supruzi u po~etku braka, a i ne{to kasnije, ne prezaju}i ni od toga da je uvredi u Od prve dame strahovale sobarice, kuvarice, vrtlari prisustvu drugih. Tada nije smela da mu uzvrati. Pomeraju}i agresiju, ona Dece nisu imali. Navodno ih Broz nije `eleo, jer ju je ispoqavala prema sobaricama, kuvaricama, vrnije imao sre}e s decom. Pri~a klasi~na, dozlaboga tlarima i lekarima, a kad je stekla izvesno samopopoznata, o neuspeloj deci velikih qudi. Mo`da je uzdawe – i prema drugima. Jedna od wih je bila i bio nezadovoqan @arkovim i Mi{inim pona{aRankovi}eva supruga Slavka, a posle Brozovih sawem. Wegov a|utant Qubodrag \uri} navodi kako radnika, sve se zavr{ilo tamo gde je od po~etka i je jednom prilikom nameravao da se javno odrekne bilo usmereno – na suprugu. Osveta razo~arane i @arka. Verovatno je bio, kao izrazito narcisoidna uvre|ene `ene je sna`an motor koji retko prestaje li~nost, povre|en u svom samoqubqu jer sinovi nida radi. su ispunili wegova o~eA spoqa gledano nije kivawa. Bilo kako bilo, Ako se uporedi s danskom, {vedskom jedno ili dvoje dece mobilo razloga za sva|u. ili holandskom kraqicom, Ako se uporedi s danskom, `da bi neutralisalo {vedskom ili holandagresivnu energiju koja Jovanka je `ivela – kao carica. skom kraqicom, ona je vose u Jovanki godinama Neprestano je putovala po svetu dila `ivot kao carica. skupqala. i Jugoslaviji, mewala rezidencije, Neprestano je putovala Wena osvetoqubivost nakit i garderobu, po svetu i Jugoslaviji, meje dobila na snazi kad se u wala rezidencije, nakit i predsednikovoj okolini a dvorila ju je ogromna svita garderobu. Dvorio ju je pojavila jedna mlada i vrogroman aparat, stvoren lo zgodna `ena, koja je stalno rastu}om Brozovom megalomanijom. Ako je pripadala brojnom osobqu nadle`nom za brigu o nisu voleli (zbog arogancije bila je omra`ena kod Brozovom zdravqu. Kada ga je 1976. u Kolombu zatetzv. obi~nog ~oveka) , oni koji su morali da s wom kla in flagranti s maserkama, u polo`aju koji se za wesara|uju, bojali su je. I Staqin je, uostalom, smagove godine i mogu}nosti mo`e smatrati intimnim, trao da je za dugo vladawe bitniji strah od qubavi. Jovanka je naprosto eksplodirala. @rtvovala je Za{to se Jovanka onda svetila? Jednostavno, nimladost i materinstvo, bila verna mu`u izrazitom je bila zadovoqna svojim statusom. Razlika u godistarijem, a sad, u osvit svoje starosti, treba da donama se pokazivala sve izrazitijom, a jaz po~eo da `ivi da je on, u osamdesetih godinama, jo{ i vara. se produbquje. Jer kod Jovanke i Josipa Broza niSukob je bio veoma o{tar. Brozovi su promenili kada nije bilo normalnog razvoja odnosa. Kad su se rezidenciju i iz hotela “Intekontinental” preupoznali, on je hijerarhijski bio veoma udaqen kao {li na “Galeb”, ali se Jovanka nije smirila ve} naideal i idol, ona samo jedan od oficira u rezidinredn godinu postala jo{ agresivnija. ciji, pa je mogao postojati samo naredbodavni odKardeq je tvrdio da je Jovanka toliko bolestan nos: weno je bilo da slu{a. Ravnopravni dijalog ~ovek da postaje direktno opasna po Tita. Wu nije bio mogu} ni kasnije, kad su postali intimnitreba potpuno izolovati. Tako je i bilo! ji, jer je razlika u statusu, godinama i `ivotnom iskustvu bila ogromna. Sli~no je i Hitler dr`ao KRAJ

I

Studija dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA”, koju je {tampala beogradska izdava~ka ku}a „Informatika”, mo`e se po ceni od 1800 dinara kupiti u kwi`arama „Gera” i „Laris”na Spensu (Sutjeska 2) u Novom Sadu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

petak11.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Blizanaca, pa i uticaj jedne `enska osobe, koju ipak ne bi trebalo sasvim ozbiqno da shvatite. Prijateqski razgovori i pri~e, pri~ice, teme i dileme.

[KORPION 24.10- 23.11.

Tro{ite novac na ono {to treba i ono {to ne treba. Nema veze, va`no je da u`ivate u tome. Dru{tveni ste, ali ne sti`ete da odgovorite silnim pozivima. Petak je va{ omiqeni dan. Usporite i u`ivajte! Vernost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Petak je prvi dan produ`enog vikenda, ukoliko vas kra}e putovawe provocira i priziva. Mentalno ste nemirni, mo`da ~ak nesigurni, pa okrenite sve na {alu. Tako }ete s lako}om komunicirati.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

11. septembar 2009.

Imate dobre kontakte s inostranstvom, pa mo`ete sara|ivati, zajedno putovati, pogotovo ako vas tamo ~eka neko ko ima veze s va{om porodicom. U osnovi ste pomalo nesigurni.

STRELAC 24.11- 21.12.

Na poslu ste rastrzani na razne strane, a tu je i porodica, prema kojoj tako|e imate odre|ene obaveze. Idite linijom maweg otpora, pa neke obaveze odlo`ite za kasnije. Ne}e pobe}i, na`alost.

Suglasice i nesuglasice se prepli}u, tako da vi{e ne mo`ete sa sigurno{}u da znate ko je kako raspolo`en prema vama i {ta }e poslovi i dogovori ubudu}e doneti. Zadr`ite optimizam.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec je danas uplovio u znak Blizanaca, {to vas pomalo destabilizuje i mentalno iscrpquje. Mislite srcem, a ne glavom, i ne}ete pogre{iti. Pove}awe prihoda vas raduje, i otvara apetite. [oping?

S vama nema {ale, jer sve shvatate i prihvatate dovoqno ozbiqno i odgovorno. Zbog toga se partner postavqa zahtevno jer o~ekuje ve}e u~e{}e u porodici. Mo`ete da podignete kredit. Nekretnine.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Dru{tveni ste. Bilo da vam dolaze gosti ili negde putujete s prijateqima, dobar provod ne}e izostati. Uz to mo`ete pone{to i da saznate, nekog upoznate. Sve u svemu, dinamika na nivou! Qubav.

Novi dan, pa jo{ petak! Resetujte se ujutru, poput kompjutera, pa zapo~nite nove kreativne ideje i akcije! Od vremena bez po~etka, pa ubudu}e, van vremena i prostora, jedinstveni ste! Svesno.

RIBE 20.2-20.3.

Ukoliko `elite stvarno da se odmorite i u`ivate u qubavi, sakrite se, kod ku}e, u svoj prostor ili negde na putovawu. Draga osoba je uz vas, bez obzira na prolazna neslagawa i nervozne reakcije.

Meditirajte, umesto da ulazite u konflikte, ni~im izazvane. Niko nema prava da vam ugro`ava identitet i slobodu izbora, pa poka`ite svoj bunt i stil, konkretno i jasno. Nestanite u nepoznatom pravcu.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Usvajawe pre ra|awa Ketrin Hajgl je krenula stopama An|eline Xoli i Madone i odlu~ila da usvoji dete druge rase. Ketrin bi navodno desetomese~nu devoj~icu Najelej iz Koreje trebalo da dobije do kraja meseca. Zvezda „Uvoda u anatomiju” je sa suprugom Xo{om Kelijem jo{ pre {est meseci pokrenula postupak usvajawa, koji se sada privodi kraju. - Ja sam ve} odavno raskrstila s idejom da imam svoje dete. Uop{te mi se ne ~ini kao neka luda zabava. Mislim da nije nu`no da prolazim kroz sve to - rekla je Ketrin Hajgl koja je i ranije najavqivala da }e pre usvojiti nego roditi dete.

VIC DANA

Novi Sad

26

Subotica

27

Sombor

26

Kikinda

27

Vrbas

25

B. Palanka

26

Zrewanin

26

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Pan~evo

25

Vr{ac

25

Srbija Beograd

25

Kragujevac

25

K. Mitrovica 24 Ni{

26

Evropa

PA OBLACI

Madrid

NOVI SAD: Sun~ani periodi uz promenqivu obla~nost posle Rim podne. Vetar slab severni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 14 ujutru do 26 stepeni Celzijusa po podne. London VOJVODINA: Umereno obla~no sa sun~anim periodima. Po Cirih podne je mala {ansa da bude kratkotrajne ki{e. Vetar slab severni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura 12, a makBerlin simalna 27 stepeni. Be~ SRBIJA: Promenqivo obla~no sa sun~anim periodima. Po Var{ava podne je mogu}a re|a pojava kratkotrajne ki{e sa ve}om {ansom u jugozapadnim predelima. Vetar slab severni. Pritisak malo izKijev nad normale. Jutarwa temperatura 11, a maksimalna 27 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend toplo vreme sa smewivawem sun~anih i obla~nih perioda i mogu}om kratOslo kotrajnom ki{om po podne u centralnim i ju`nim predelima. TemSt. Peterburg perature u intervalu od 24 do 28 stepeni. U ponedeqak malo sveAtina `ije uz prolaznu ki{u u ve}ini krajeva.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike bi}e relativno povoqne za hroni~ne bolesnike. Meteoropatske reakcije se ne o~ekuju.

34 28 22 24 22 25

Pri~aju dve plavu{e i jedna pita drugu: - [ta misli{, {ta je daqe: Mesec ili London? A druga odgovori: - Al’ si glupa, pa London ne vidi{ odavde.

Bezdan

242 (18)

Slankamen

230 (34)

Ja{a Tomi}

Apatin

328 (33)

Zemun

252 (20)

Bogojevo

310 (38)

Pan~evo

272 (12)

Smederevo

456 (6)

Ba~. Palanka 274 (46) Novi Sad

238 (53)

Tendencija porasta

19 17 24

Minhen

21

Budimpe{ta

27

Stokholm

20

2

7

16

17

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

po podne

prva ~etvrtina

veoma dobro

3 4

Tendencija stagnacije

Senta

243 (2)

Beograd

199 (18)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

216 (36)

NERA

7

4

5

6

8

30 (4)

8

4 5

6 3

5

podno{qivo

lo{e

9

3

6

2

5

7

1

4

8

2

5

8

4

9

1

6

7

3

8

4

7

1

8

3

6

9

2

5

6

8

3

7

2

5

4

1

9

1

4

9

6

8

3

7

5

2

7

2

5

1

4

9

3

8

6

8

6

2

9

1

4

5

3

7

3

9

4

5

7

2

8

6

1

5

1

7

3

6

8

2

9

4

4 7 8

mlad mesec

3

4 8

posledwa ~etvrtina

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

5

7

pun mesec

dobro

8

4 15 (4)

Kusi}

15

1 2

SAVA

Tendencija stagnacije

14

26

Pariz

S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

13

SUDOKU

20

173 (1)

-60 (0)

subota

pre podne

27

N. Kne`evac

Hetin

70 (0)

TISA

petak

najboqe

VODOSTAWE TAMI[

12 23~ 19’

24

7 DUNAV

11

www.ribolovacki-magazin.co.rs

SUNCE,

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

6

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 11.septembar 2009  

Elektronsko izdanje novosadskog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you