Page 5

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] NAJAVIO MERE ZBOG POREME]AJA U SVETSKIM FINANSIJAMA

Vlada{tedwom udaranakrizu

Spre~avawe novog zadu`ivawa i aran`man „iz predostro`nosti” s Me|unarodnim monetarnim fondom bi}e dva glavna odgovora Srbije na potencijalnu novu globalnu ekonomsku krizu, saop{tili su ju~e akteri sastanka kod premijera Mirka Cvetkovi}a, sazvanog povodom posledwih poreme}aja na svetskim finansijskim tr`i{tima. Istovremeno, ju~e je zaustavqen pad cena, kako na globalnom tr`i{tu kapitala, tako i na doma}em. – Sva ekonomska kretawa u regionu i Evropi moraju da se prate s pa`wom da bi se odgovaraju}im merama reagovalo na eventualno prelivawe krize u Srbiju – izjavio je ju~e premijer Cvetkovi}. On je dodao da je za zemqu od kqu~ne va`nosti da uskoro sklopi novi arn`man s MMF-om, navode}i da bi taj sporazum bio garant

\eli}, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri}, dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Du{an Nikezi}, ~lan Saveta guvernera NBS-a Milojko Arsi}, viceguverner NBS-a Bojan Markovi}. Na sa-

Privreda usporava ^lan Fiskalnog saveta Vladimir Vu~kovi} izjavio je da su na ju~era{wem sastanku analizirani podaci o ekonomskim kretawima u Srbiji u drugom kvartalu ove godine koji pokazuju da je do{lo do usporavawa privredne aktinosti i da bi se prelivawe krize iz Evrope i sveta moglo odraziti na realni sektor, odnosno preduze}a i proizvodwu. Vu~kovi} je kazao da su u~esnici sastanka zakqu~ili da buxetska politika mora da bude racionalna i da buxetski deficit i javni dug budu u skladu s fiskalnim pravilima. – U suprotnom bi do{lo do pove}awa rizika zemqe, {to bi dovelo do slabqewa dinara i pove}awa javnog duga – kazao je Vu~kovi}. makroekonomske stabilnosti, ali i pokazateq da Vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku, {to predstavqa pozitivan signal za sve potencijalne investitore s kojima se vode pregovori o ulagawu u Srbiju. Osim premijera Cvetkovi}a, na sastanku su u~estvovali guverner Narodne banke Dejan [o{ki}, potpredsednik Vlade Bo`idar

stanku su bili i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrovi}, kao i ~lanovi saveta Vladimir Vu~kovi} i Nikola Altiparmakov. Kako je saop{teno iz Vlade nakon sastanka, zakqu~eno je da se ranije usvojena pravila fiskalne politike o visini javnog duga i buxetskog deficita moraju po{tovati da bi se odr`ala stabil-

nost na deviznom tr`i{tu i spre~ili potencijalni rizici koji bi mogli uticati na ve}e oscilacije kursa dinara. „U tom smislu fiskalna odgovornost, {tedwa, smawewe javne potro{we moraju da se po{tuju i ostvaruju od republi~kog nivoa vlasti preko pokrajinskog do lokalnog„, saop{tila je Vladina kancelarija za saradwu s medijima. Dodaje se da je u ovakvim uslovima, uz striktno po{tovawe fiskalnih pravila neophodno i podsticawe izvozno orijentisane privrede i konkurentnih privrednih grana kao {to su prehrambena industrija i poqoprivreda. Razmatrano je i pitawe likvidnosti na finansijskom tr`i{tu kao i mogu}nost pove}awa plasmana uz odgovaraju}e kamatne stope. Vlada i Narodna banka odr`a}e u narednom periodu i sastanke s privrednicima i poslovnim bankama da bi se sagledali wihovi predlozi i ocena aktuelne situacije, navedeno je u saop{tewu. Istovremeno, kretawa na svetskim berzama, kao i na doma}oj, ju~e su dala za pravo onima koji tvrde da aktuelni poreme}aji izazvani padom ameri~kog kreditnog rejtinga i du`ni~kom krizom u nekoliko velikih evropskih ekonomija ne}e napraviti dramati~nu {tetu. Indeksi berza u Evropi i SAD ju~e su porasli, dok su u Aziji i daqe padali, ali znatno mawim intenzitetom. Naravno, to jo{ uvek ne mo`e potvrditi da li }e ova situcija biti tek kratkotrajni {ok ili }e prerasti u ozbiqniju krizu svetske ekonomije. V. ^vorkov

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

5

^IME ]EMO DO^EKATI DRUGI TALAS SVETSKE EKONOMSKE KRIZE

Srbijanemapare zacrnedane?

Ako drugi talas krize stigne u Srbiju, mi, u stvari, i nemamo ~ime da ga do~ekamo. Da bi se ubla`ile ili spre~ile posledice, potrebne su pare, a Srbija u su{tini nema pre za crne dane. Tro{ewe rezervi ili eventualno novo zadu`ivawe ne bi pomoglo ve} bi napravilo jo{ ve}u {tetu, a novci su za borbu s krizom i te kako potrebni. O ~emu se radi vidi se po tome {to je samo za odbranu dinara tokom prve krize, to jest od 2008. godine, NBS potro{io oko tri milijarde evra. Po svim ekonomskim pokazateqima, na udaru eventualne nove krize bio bi dinar, pa izvoz, pa proizvodwa, pa radna mesta... – Srbija je ove godine ve} u deficitu 1,4 milijardu evra tako da nema ni govora o tome da imamo ne-

Udar na sredwi sloj – Mi imamo oko 130.000 siroma{nih i novi udar krize bi svakako dodatno pogodio sredwi sloj. Pogre{no je sada preuveli~avati celu krizu, ali tako|e nije ispravno ne shvatiti je ozbiqno. Svakako da u Vladi razgovaramo o tome {ta se mo`e uraditi u slu~aju izbijawa nove krize i koje bi se mere u tom slu~aju mogle sprovesti – izjavio je ministar rada RasimQaji}. ku rezervu za crne dane i borbu s eventualnom novom krizom – ka`e za „Dnevnik” urednik „Ekonomist magazina” Milan]ulibrk. – ^ak i bez nove krize, Srbija }e i dogodine morati da se zadu`i barem onoliko koliki je minus bio i ove godine te je jasno da u nove dugove ulaziti ne smemo. Zbog ~ega nam trebaju pare za crne dana vidi se iz posledica koje

bi kriza mogla ostaviti na gra|ane, preduze}a, dr`avu... Doma}a valuta je ve} krenula da pada i dodatno bi mogala oslabiti desetak odsto. Dinar je samo za dva dana pao za vi{e od dva procenta, dok je aukcija dr`avnih zapisa Trezora u utorak, a od kojih se, izme|u ostalog, finansira i buxetski minus, zavr{ena tako {to je prodato svega 2,95 odsto ponu|enih dr`avnih papira. Sve to uprkos ~iwenici da je dr`ava za wih ponudila izuzetno povoqnu kamatu od ~ak 14,5 posto. Za odbranu doma}e valute potrebno je da Narodna banka interveni{e i tro{e devizne rezeve. Da li nam se to isplati... Pad kursa }e daqe uticati na smawewe uvoza, a to }e ote`ati i proizvodwu. Izvoz je jedan od na~ina borbe protiv krize, a za dodatni plasman robe na svetsko tr`i{te opet su potrebene nove pare i ulagawa. O~uvawa radnih mesta tako|e nema bez novaca iz dr`avne kase, kao {to }e trebati pare i da bi se re{io problem qudi koji }e mo`da dobiti otkaze i oti}i na Biro za nezaposlene, a po nekim procenama, u drugom talasu krize moglo bi biti uga{eno novih 100.000 radnih mesta.

Potrebno je privu}i starne investitore da otvore nove fabrike, a oni ni ranije nisu hteli da do|u ako im se ne plati i 10.000 evra po radnom mestu... Banke bi se u slu~aju krize jo{ te`e zadu`ivale kod svojih inostranih centrala, tako da bi kamate na kredite u evrima dodatno sko~ile. Sli~na situacija se desila i 2008, kada su kamate oti{le navi{e. Me|utim, tada su euribor i libor padali, pa se rast mar`i nije osetio. Sada je situacija druga~ija jer su ove bazne kamate ionako na niskom nivou. Tu je i ~iwenica da }e rast kursa pogor{ati polo`aj du`nika, stanovni{tva i preduze}a, bi}e i sve vi{e onih koji zajmove ne}e mo}i da vra}aju. Moglo bi do}i i do pada poverewa gra|ana i preduze}a u {tedwu i povla~ewe depozita... Milan ]ulibrk ka`e da, po{to nema mnogo nade da }e se obezbediti dodatni novci za intervenciju protiv eventualne krize, dr`ava treba da pojednostvqivawem propisa i ukidawem raznih barijera privu~e strane investitore. Tako bi se kroz proizvodwu i izvoz udarilo na krizu, a to je dobro i na kratak i na dugi rok. D. U.

Dnevnik 11.avgust 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Dnevnik 11.avgust 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Advertisement