Page 1

NOVISAD*

^ETVRTAK11.AVGUST2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23163 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

^IME]EMODO^EKATIDRUGITALASSVETSKEEKONOMSKEKRIZE

Srbijanemapare zacrnedane?

str. 5

RAD NI CI „NI BENS GRU PE” JU ^E SPRE ^E NI DA PO DIG NU BA RI KA DE NA KO RI DO RU 10

NASLOVI

Politika 3 Parlamentarci tro{e i na moleraj, ti{leraj... 3 File kritikovao Srbiju zbog „Tvitera”

Ekonomija 4 Umesto otete imovine dr`ava vra}a restlove?

Za200dana stradalo 88pe{aka

str. 13

Istestanove prodavaoi popetputa?

str. 13

Nov~anik 6 Nafta jeftinija za tre}inu, gorivo u Srbiji ni za dlaku

@and  arm  er  i j a blok  ir  al a put  ar  e, a ne oni put str. 4

NOVEODREDBEZAKONAOZDRAVSTVENOJ ZA[TITIPODELILEJAVNOST

Roditeqima onemogu}enuvid uzdravstveni kartondeteta str. 15

Dru{tvo 15 Mladi za prevagu razuma nad demagogijom

Malotoplije Najvi{a temperatura 25°S

UV zra~ewe 5-7

Po{teninalaza~nije `eleoninagradu

str. 14

PREVARENOTRISTASUBOTI^ANA

Garantovaliposao,naplatili provizijui–nestali str. 11

n VO[APREDSTAVILAJANO[EVI]A,BOJOVI]AIfRIMPONGA

n SRBIJAPORA@ENAURUSIJI

DANASU„DNEVNIKU”

Rasporedutakmica Jelensuperlige

Vojvodina 12 Kupawe u ~istoj vodi, ali na sopstveni rizik

NA^ELNIKZREWANINSKEPOLICIJEPRONA[AOTORBUSBLIZU 800EVRAKOJUJEIZGUBIOWEGOVSUGRA\ANINJANO[MILER

str. 16 – 20

SPORT

NoviSad 9 U vrti}ima mesta za jo{ 1.000 mali{ana?

n ORLOVIPOKAZALI KARAKTER


2

POLiTikA

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

LIDER JEDINSTVENE SRPSKE LISTE DR RADA TRAJKOVI]

SPROVODI SE SPORAZUM BEOGRADA I KFORA

Srbi`ivei ju`noodIbra

Uklawajuse barikade

– Ne mogu jo{ jednom ovo da gledam jer me sve podse}a na situaciju koja se desila mom narodu ju`no od Ibra. Ovo je opasna igra i zahtevala je da se svi ukqu~e u re{avawe problema, i predsednik Boris Tadi} i ministar odbrane Dragan [utanovac, jer Kfor ima samo s tim mi ni star stvom spo razume, i

ministar policije Ivica Da~i} zbog pitawa stabilnosti, i tr go vi ne Du{an Petrovi}... Situacija je zahtevala ve}i tim qudi iz vlasti jer nije dovoqno samo {to su ovde bili i pregovarali ministar za KiM GoranBogdanovi} i {ef beogradskog pregovara~kog tima Borislav Stefanovi}. Ve}im anga`manom zvani~nika Srbije se budi i ose}aj kod Srba da vi{e qudi brine za wih – izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ lider Jedinstvene srpske liste dr Rada Trajkovi}, komentari{u}i novonastalu situaciju na severu Kosova. Ona isti~e da je dobro {to je na kraju zasedala Skup{tina Srbije. {to je tadi} razgovarao s liderima Srba sa severa, ali sve to nije dovoqno.

Rada Trajkovi} ka`e da od po~etka ne mo`e da se pomiri s ~iwenicom da je do{lo do intervencije jedne etni~ke celine na koju je poslat monoetni~ki sastav jedne institucije. – I zato ne ka`em da su na severu Kosova intervenisali kosovski specijalci, ve} Albanci, i to s kakvim namerama. ^ak

i da su etni~ki Albanci unutar ROSU-a Srbima nosili hranu i ne znam {ta, to mo`e nositi sasvim drugu konotaciju u smislu onoga {to }e se razvijati u perspektivi i zato je ovo i bolan i te`ak trenutak – isti~e Rada Trajkovi}. Ona ukazuje na to da je ROSU od svog formirawa usmeren na „represivne intervencije prema Srbima i oni su im meta“. – Uputiti takvu etni~ki ~istu instituciju na sever, gde uglavnom `ive Srbi, naravno da odmah dobija konotaciju me|uetni~kog sukoba i tenzija. Ne ka`em da status severa ne treba da se radi i legalizuje, ali postoje na~ini i modaliteti koji ne podrazumevaju represiju. Svedoci smo na Kosovu i Metohiji da su tom etni~kom

Velika borba tra`i – Demokrate moraju da podele odgovornost sa svim ostalima u Srbiji. Dali su Stefanovi}u i Bogdanovi}u da nose posao i te{ko ij je bilo gledati u toj situaciji, a ovo je opasna igra. Trebalo je svi da se ukqu~e, da prosto oni koji imaju lo{e namere nemaju obraza da ih sprovedu, pa sam ~ak i za to da Stefanovi}, koji je ve} bio u Pri{tini, ponovo ode tamo. Ovo je velika borba i tra`i strategiju ispred, a ne korak nazad i stalno da ih pratimo i tra`imo odgovore na wihova dela, a treba i oni na na{a koja }e biti podr`ana negde – konstatuje Rada Trajkovi}. Kako isti~e, od po~etka akcije specijalaca ROSU bilo je jasno da je Kfor bio logistika na neki na~in, „mo`da ne vidqiv, ali svakako da“. Zbog toga je, po wenoj oceni, neophodan i razgovor o stvarnoj neutralnosti Kfora. – Ako on prihvata odluke Vlade Kosova, koja nije regulisala svoj status u UN i SB ove organizacije, onda Kfor ulazi u sukob sa statusnom neutralno{}u – konstatuje sagovornica.

policijom i represijom re{avani neki problemi i videli smo do ~ega je do{lo. Ono iz ~ega imamo lo{e iskustvo – i Albanci govore da su imali isto – to sada rade i dolazimo u situaciju da neki drugi, koji su vernici, sve ovo tuma~e kao napad muslimanskih jedinica na hri{}ane – obja{wava sagovornica, i isti~e da je vreme kada treba izbegavati da „nedobronamerni razmi{qaju na razli~ite na~ine i zloupotrebqavaju tu intervenciju“.

– Ja bih vrlo rado u~estvovala u procesu legalizacije severa, tako {to bi se razgovaralo s narodom i govorilo o neophodnosti da se tra`i zajedni~ko re{ewe za srpsko pitawe na Kosovu i Metohiji. Ovako se bojim da ne do|e do odliva stanovni{tva jer ~esto mi prijateqi sa severa sada ka`u da }e `ene i decu evakuisati i to je te{ka i opasna situacija, koja boli po{to me podse}a na vreme kada se ista stvar de{avala ispod Ibra – ne skrivaju}i emocije nagla{ava lekarka iz Gra~anice. Ona ka`e da u ovom trenutku predsednik Srbije Boris Tadi} i wegov DS preuzimaju partijsku i li~nu odgovornost i da je to lo{e za wih jer je „ovo stvar kolektivne odgovornosti i potrebno je da budu ukqu~eni svi segmenti Vlade Srbije“. – I adresa krivice anga`manom svih ne bi sutra bila usmerena prema jednom ~oveku i jednoj partiji. Ne znam koliko ko razume, a mi smo odavde vi{e svima verovatno dosadili, ali re~ je o na{em velikom dr`avnom pitawu i sva~iji glas je dobrodo{ao, osim onaj koji misli da je re{ewe rat jer smo tu onda

ROSUsuodsvog formirawausmerenena represivne intervencijeprema Srbimaionisuimmeta sigurni gubitnici, s obzirom na one koji transparentno ili mawe transprentno podr`avaju ove projekte na severu – isti~e Rada Trajkovi} i dodaje da kada po~nu emocije da navladavaju razum i srce po~ne vi{e da radi od mozga, a to se {iri na Kosovu i kod Srba i kod Albanaca, te`e je do}i do razumne politike“. – Te`e je i Ha{imuTa~iju da vrati ROSU, te{ko je i Srbima da prihvate vlast Pri{tine jer znaju da bi bila osvetni~ka, i polako pozicionirawe ide ka iskqu~ivosti i jednih i drugih. To je opasna situacija i stoga apelujem na razum i mudrost – obja{wava sagovornica. Ona ka`e da je izjava novinara i analiti~ara TimaXude bila pametna smernica jer je rekao da }e „Srbija sigurno dobiti status kandidata za ~lanstvo u EU, ali po~etak pregovora s Briselom ne}e jer }e neka zemqa to sigurno usloviti carinskim prelazima i pe~atima“. – To zna~i da se do re{ewa mora do}i kroz pregovore, {to bi za stabilnost bilo mnogo boqe. Neko je hteo ovako da ~ak i te pregovore Beograda i Pri{tine potpuno devalvira politikom svr{enog ~ina, da nema o ~emu da se razgovara – smatra Rada Trajkovi}, i ka`e da je instinkt za opstanak Srbe s Kosmeta terao ponekad i na paranoju, ali da je ona previ|ala ovakav scenario zbivawa i opasnosti za sever. D. Milivojevi}

I{inger:Neprihvatqiva podelaKosova – Ideje o podeli Kosova su apsolutno neprihvatqive, a posredovawe generala ErhardaBilera tako|e ukazuje da Kfor Kosovo posmatra kao integralnu dr`avu – izjavio je za “Doj~e vele“ nekada{wi poverenik EU za Kosovo VolfgangI{inger. Po wegovim re~ima, bilo bi boqe da do sukoba oko granice i trgovine izme|u Srbije i Kosova nije do{lo jer su ti problemi davno morali da budu re{eni. – Mislim da je va`no podsetiti sve, a posebno zvani~nike u Beogradu, na to da se bez otklawawa sukoba vrata EU za Srbiju ne mogu daqe otvoriti i ne}e se otvoriti. Mislim da je to u Beogradu shva}eno na svim nivoima i da su toga svesni i lokalni politi~ari na severu Kosova – rekao je I{inger.

On je dodao da Srbiji nikada nije bio postavqen uslov da prizna Kosovo, jer su svi svesni politi~kih i pravnih problema, ali je jasno da mora da bude stvorena situacija u kojoj }e odnosi Srbije i Kosova biti bez problema i zategnutosti. – Nemogu}a je situacija u kojoj nova ~lanica EU svojim pristupawem u Uniju uvozi nere{ene teritorijalne probleme. Toga ne}e biti, niti sme da bude. Mislim da to u Beogradu sasvim dobro znaju – rekao je I{inger. Nema~ki diplomata ka`e da dijalog Beograda i Pri{tine mora da bude nastavqen i mora da donese rezultate, a ako ih ne bude, to }e pre svega biti veliki problem za Srbiju, koja bi `elela da jo{ tokom ove godine u~ini nove korake u pribli`avawu EU.

Srbi uklonili barikade kod Leposavi}a i kod mesta Zup~e. Barikade u Rudaru ostaju do daqeg. Kfor razume da je za uklawawe barikada potrebno vreme, ali poru~uje da to ostaje jedan od uslova za sprovo|ewe sporazuma koji je postignut s Vladom Srbije. Srbi sa severa Kosova i Metohije uklonili su preksi-

Fejt: Pri{tina ima pravo na sever [ef Me|unarodne civilne kancelarije na Kosovu PiterFejt ocenio je da kosovska vlada ima pravo da poku{a da preuzme kontrolu na celoj teritoriji Kosova i da bi trebalo da uradi sve {to je mogu}e da integri{e sve zajednice. Fejt je, tokom posete [trpcu, rekao da preuzimawe celog podru~ja nije stvar koja se odnosi samo na funkcionisawe prava i “za{tite granice”, ve} da ima veze i s bezbedno{}u srpske zajednice, da se ose}aju dobro u sredinama gde `ive. no} barikade kod Leposavi}a postavqene na putu ka administrativnom prelazu Jariwe. Barikade su ju~e uklowene i u mestu Zup~e, javio je Tanjug, dok u Rudaru ostaju do daqeg. Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju OliverIva-

krivicu za sve ovo, ali to ne govore i tolerantni su kada je u pitawu rok za uklawawe barikada – rekao je Ivanovi}. – Kforu treba prolaz i ima alternativni put, na koji smo ukazali jo{ u prvoj fazi, kada smo kao preduslov za razgovore

„Koha ditore”: Nema slu`benika carine Na punktovima Brwak i Jariwe nema slu`benika carine Kosova, niti Euleksa, prenosi pri{tinski list “Koha ditore“, pozivaju}i se na izvor iz Kfora. Kfor je odbio da transportuje carinike na prelaz Brwak, uprkos tvrdwama kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija da u Brwaku ima slu`benika carine, pi{e list. Ta~i je nedavno rekao da se na prelazu G-31 u Brwaku nalaze carinici, ali carinika nema ni na tom, ni na prelazu G-1 u Jariwu, navodi list. – Na tim prelazima nema carinskog osobqa jer je zonu u kojoj se ta dva prelaza nalaze Kfor proglasio za delimi~nu vojnu – rekao je visoki zvani~nik Kfora. novi} rekao je za RTS da je barikada u Rudaru tehni~ki komplikovana, jer su postavqene gra|evinske ma{ine, pa }e trebati vi{e vremena da se ukloni. – Iz Kfora znaju da to ne}e i}i lako, oni delimi~no ose}aju

otvorili deo tog puta i omogu}ili im da pro|u kroz Mitrovicu, odnosno kroz Zve~an. Kfor ne postavqa nikakav vremenski okvir za uklawawe barikada jer razumeju da je, kako su naveli, za to potrebno vreme.

– Prihvatamo da je za uklawawe barikada potrebno vreme, ali to ostaje jedan od uslova za sprovo|ewe privremenog sporazuma koji je postignut s Vladom Srbije – rekao je Tanjugu portparol Kfora HansDitrihVihter. – Srbi }e ostati na barikadama u Rudaru do ispuwewa zahteva i vra}awa stawa na prelazima Brwak i Jariwe pre 25. jula, odnosno odluke Pri{tine da preuzme kontrolu na tim punktovima – izjavio je ju~e predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Krstimir Panti} na redovnoj konferenciji Srpske napredne stranke u Beogradu. – Narod na barikadama je re{en da sa~uva svoja ogwi{ta i porodice i od dr`ave Srbije o~ekuje odlu~niju odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Sporazum Vlade Srbije s Kforom je neprihvatqiv za kosovske Srbe jer se wim ispuwavaju svi zahtevi Pri{ine, naveo je Panti}, koji jeipokrajinski funkcioner SNS-a, i dodao da Kfor blokadom podr`ava odluku kosovskih vlasti o zabrani uvoza robe iz Srbije.

[EF SRPSKE DIPLOMATIJE VUK JEREMI] S ESTONSKIM KOLEGOM URMASOM PAETOM

SBUN–trenutak istineoprimenisile Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e da }e predstoje}a sednica Saveta bezbednosti UN biti “trenutak istine” o tome {ta se dogodilo proteklih nedeqa na Kosovu i Metohiji, i dodao da datum odr`avawa te sednice, planirane za kraj avgusta, jo{ nije preciziran. Posle beogradskih razgovora s estonskim ministrom spoqnih poslova UrmasomPaetom, Jeremi} je rekao novinarima da je Srbija protiv upotrebe fizi~ke sile za postizawe politi~kih ciqeva, i izrazio o~ekivawe da }e o tome biti re~i i na sednici SB UN. – Ve}ina zemaqa ~lanica SBa podr`ava stavove Srbije o tom pitawu. Nakon sednice SB-a zna}emo koliko je preporu~qivo i po`eqno upotrebqavati silu ne bili li se postigli politi~ki ciqevi – rekao je Jeremi}. Po wegovim re~ima, u narednih nekoliko nedeqa Srbija }e intenzivno raditi sa svim ze-

mqama ~lanicama SB-a, a posebno s onima koje su nam naklowene, da bi ih upoznala sa svojim stavovima. – U okviru javne debate, na vrlo jasan na~in bi}e prikazan stav me|unarodne zajednice po pitawu agresije. Ono {to se dogodilo, po na{em mi{qewu je poku{aj agresije. Agresija ne sme biti tolerisana i nagra|ivana – istakao je Jeremi}. Govore}i o evropskim integracijama, Jeremi} je rekao da Estonija, jedna od ~lanica EU, nikada do sada nije dovodila u pitawe ubrzani proces pristupawa svih zemaqa Zapadnog Balkana. – Nastavi}emo blisko da sara|ujemo u budu}nosti po tim pitawima – rekao je Jeremi}, i dodao da je tokom razgovora s estonskim kolegom razmotrena {ira slika doga|awa u svetu. Na pitawe novinara da li je Estonija imala bilo kakve informacije o tome da se sprema unilateralna akcija na severu Kosova i Metohije, Paet je re-

kao da nije, dodaju}i da Estonija veoma ~vrsto zastupa stav da su razgovori izme|u Pri{tine i Beograda veoma vredan proces i da ih treba nastaviti. – Sva re{ewa moraju da proisteknu iz miroqubivih razgovora i dijaloga. Estonija sna`no podr`ava te razgovore i nada se da }e oni biti nastavqeni, i to na na~in koji }e biti odgovoran i efikasan, {to treba da podr`i i me|unarodna zajednica – naglasio je Paet. On je izjavio da bilo kakvo nasiqe i upotreba sile ne mogu doneti re{ewa. Paet je rekao da Estonija podr`ava ~lanstvo Srbije, ali i drugih zemaqa s prostora Balkana, u EU, dodaju}i da Srbija svoje zadatke na tom putu ispuwava vaqano. On je izrazio nadu da }e razgovori o ~lanstvu Srbije u EU po~eti do kraja godine. Paet je rekao i da je tokom {etwe centrom Beograda bio prijatno iznena|en jer je video veliki broj kwi`ara. D. Milivojevi}


PLATEIPUTOVAWANISUJEDINITRO[AKPARLAMENTARACA

Moleraj,ti{leraj, {najderaj… Republi~kojskup{tininaraspolagawu ove godine je konto od blizudvemilijardedinara,od~egane}e{tovi{eod770miliona oti}i na prinadle`nosti narodnihposlanika. Po zvani~noj informaciji iz parlamenta,startnaplatanarodnog predstavnika, bez ura~unatog sta`a ili neke skup{tinske funkcije,je75.886dinara.Adaje tocifrakojuposlaniciitekako ne propu{taju svedo~i ~iwenica da je u parlamentu ne prima tek dvadesetak. U  proseku, poslanik kojijepro{legodineprimaoplatuuparlamentuiprimiopau{al za rad s gra|anima, zaradio je za skup{tinskianga`manoko2,2milionadinara. IzkaseSkup{tinepro{legodinenisunidinaruzelifunkcionerDSS-aNenadPopovi}iliderJS-aDraganMarkovi}Palma. Platu su primali na svojim radnim mestima i uzeli samo godi{wi pau{al, koji bruto iznosi 548.566 dinara, iz DS-a Neboj{a ]eran,DragomirCime{a,Du{an Milisavqevi} i Milan Uro{evi},  kao i Slobodan Samarxi} (DSS), @arko Kora} (SDU). Iz klubaURS-a@eqkoIvawi,DragiDamjanovi},Neboj{aZdravkovi} i Mom~ilo Spasi}. Od napredwakasamopau{alsuprimili Jorgovanka Tabakovi} i Milan Kne`evi}, a od socijalista – predsednica Skup{tine Slavica

\uki}-Dejanovi}, Du{an Bajatovi}, Milan Nikoli} i Mile Ili},doksuizSRS-anatomspiskuPajaMom~ilov iNikola@uti},kaoiposlaniciZZK-aVeroqubStevanovi} iSa{aMileni}. Izskup{tinskogbuxetasamim tim zaradu prima oko 90 odsto parlamentaraca. Zaista zanimqivpodatakakoseuzmeuobzir to da od 250 narodnih poslanika ~ak201imafakultetskudiplomu, 15vi{u{kolu,asvega34sredwe obrazovawe. Iako je nakon utvr|ivawakvorumaskup{tinskasala

i kotizacije za savetovawa oko 114.000 dinara. I pored toga {to jeod347stalnozaposlenih~inovnika 146 sa visokom stru~nom spremom,zastru~neuslugeparlamentjelaneplatiovi{eod27miliona dinara. [tampawe materijala za potrebe parlamenta ko{talo je milion dinara, a objavqivaweoglasa414.000. Po{touSkup{tinusvakodnevnodolazegosti,zareprezentaciju jepotro{eno10,7milionadinara, a za poklone 2,2 miliona. Stavka „ostaleop{teusluge“dosti`e8,6 milionadinara,atu,izme|uostalog, spadaju i izdaci za ishranu qudi iz obezbe|ewa, bifea, lekarskihekipa,kojide`urajuudanekadaSkup{tinazaseda. Sve{tosekupujezasrpskiparlament mora da pro|e tendersku proceduru,aovegodinezaraznorazne nabavke bi}e utro{eno 177,8 miliona dinara. Uvo|ewe konferencijskog i video-sistema udvesalezaodr`avawesastanaka ko{ta}e 38 miliona dinara. U skup{tinskozdaweovegodinebi}e unet i deo kancelarijskog name{taja izra|enog po meri, za {tajeplaniranacifraod2,9miliona dinara. Iako je najavqeno uvo|ewe„e-parlamenta“,kancelarijski materijal ko{ta}e 20 miliona, a planirana je i nabavka {tampa~a velikog kapaciteta vrednog3,1milionadinara.Za20 daktilografskih stolica bi}e

ponekad sablasno prazna, izgleda veliki deo poslanika procewuje danemo`edastignedaradineki drugi posao osim strana~kog i parlamentarnog. No, nisu prinadle`nosti poslanikajedinitro{akkojiprati parlamentarnazasedawa,kojadnevnoko{tajusedamdoosamhiqada evra.Popro{logodi{wembilansu,samozatro{kovegradskoggra|evinskog zemqi{ta pla}eno je oko90milionadinara,zautro{enu elektri~nu energiju oko 11,5 miliona,acentralnogrejaweko-

{talojene{tovi{eod22miliona. Usluge ~i{}ewa iznosile su blizu osam miliona dinara, dimni~ar 221.000, a deratizacija 109.000 dinara. Odvo`ewe otpada iz skup{tinskog zdawa ko{talo je2,5miliona.Zafiksneimobilnetelefonenakupilose14,5miliona, u {ta nisu ura~unati mobilni telefoni poslanika, po{to ih oni pla}aju iz svog xepa. Osigurawe vozila ko{talo je 335.000,aTV-pretplataoko11.000 dinara. Usluge prevo|ewa pla}ene su 1,3miliondinara,ausavr{avawe zaposlenihne{tovi{eodmilion

potro{eno 700.000 dinara, a za sitni alat za majstore 850.000. Me|u planiranim tenderskim tro{kovimajei1,5miliondinara za novogodi{we poklon-~estitkezadecuzaposlenihinarodnihposlanika. Raznorazne usluge neophodne parlamentuko{ta}evi{eod100 miliona dinara. Izme|u ostalog, na spisku je prawe zavesa, prozora,tepiha,mermernihpodova,ato }eko{tativi{eod{estmiliona dinara.Molerajko{ta2,9miliona, koliko i adaptacija kabineta predsedniceustarojzgradiSkup{tine. S.Stankovi}

REKLI SU

Trivan:Vi{e odgovornosti negovlasti

Mihajlovi}: Objavi}emo`utu kwigukorupcije

PotpredsednicaDS-a Jelena Trivan izjavila jeda}eizboriuSrbiji bitiodr`anikadimdo|e vreme, odnosno kako zakon nala`e – na prole}eslede}egodine.Ranojezapri~eosavezima ikoalicijama,alijedino{tosemo`eve}sada re}i je da DS i SNS predstavqaju dva razli~itapoliti~kapola.Onaje,me|utim,dodala daSNSvideusvimistinskim,demokratskim, evropskimireformskimsnagama.JelenaTrivan je negirala i kritike pojedinih lidera vladaju}ekoalicijedajeDSsvuvlastinajve}ibrojfunkcijaprigrabiozasebeidasepona{akao“glavnigazdauVladi”.Powenimre~ima,istinajenasuprotnomkraju,odnosnoda, uprkos~iwenicidajenavlastikoalicija,u vlastisviu~estvujuinijednaseodlukanemo`edonetibezsaglasjapartnera. –DSsnosinajve}uigotovoiskqu~ivuodgovornost, dok su nam uspesi zajedni~ki. Mi sene`alimo,alije~iwenicadasmopreuzelivi{eodgovornostinegovlasti–reklaje JelenaTrivan.

Srpska napredna strankanajavilajeju~e da}eunarednomperioduobjaviti“`utukwigukorupcije”ukojoj}e, kako tvrdi, biti sadr`ane afere u energetskim i ostalim sektorima. ^lanica Predsedni{tva SNS-a Zorana Mihajlovi}-Milanovi} rekla je na konferencijizanovinareda}eukwizibitinavedenogdeje“dr`avanapravilapropusteiza{toteaferenijere{ila”. –Vlastjeomogu}iladaenergetskisektor bude u rukama energetske mafije koja bilo direktno, kroz preduze}a Vuka Hamovi}a i Vojina Lazarevi}a, ili indirektno, preko wihovihpoliti~ara,biv{ihilisada{wih dr`avnihsekretaraipredsednikaupravnih odbora, plasira informacije o preniskoj cenikojenisuuinteresuenergetskogsektoraSrbije–reklajeZoranaMihajlovi}. Uztvrdwuda}eSNS,kadado|enavlast, smawiticenestruje20odsto,onajedodala da}esetastrankabavitigradwomelektranaiotvarawemnovihrudnihpoqa.

Borovi}: Eliminisa}emo gladi siroma{tvo Nova Srbija je ju~e najavila kampawu “za spasnarodaidr`ave”i obe}ala antikrizni ekonomski program, za kojismatrada}e“vrlo brzoSrbijuvratitina put razvoja i napretka”. Najavquju}i antikrizne mere NS-a, direktor stranke Borislav Borovi} u saop{tewu obe}ava da }e “srpske gra|evinske firmeraditisveposlovekojepla}aSrbijailiizkreditakojimivra}amo”.Osimtoga,“ve}inasubvencija}ei}iupoqoprivredu,jerjetostrate{kagranaSrbije”,dodao jeBorovi},inajavioosnivawepoqprivredne zadruge i garantovawe unapred otkupne cene. “Zna~ajno }emo pove}ati minimalne zarade zaposlenih i promeniti strukturu vlasni{tva u bankama u korist doma}eg”, naglasio je Borovi}. Osnova}emo dr`avnu razvojnu banku, rekao je Borovi}, i obe}ao da}eNS“eliminisatigladisiroma{tvou Srbijijerjetoosnovnafunkcijadr`ave”.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

3

POSLEZABRANESATIRI^NIHNALOGA ILA@NIHPROFILA

Filekritikuje Srbiju zbog„Tvitera” Evropska komisija je pre nekolikodanaodgovorilanezadovoqnom “tvitera{u“ iz Srbije kojijeodlu~iodaimseobrati povodom zabrane satiri~nih i la`nih“Tviter“profilasrpskihpoliti~arai obe}ala da }e u „slede}em susretu sa srpskim vlastima razgovarati o tom slu~aju“. Anonimni “tvitera{“ je pro{le nedeqe pisao [tefanu Fileu,aa`urnislu`beniciEK-asumubrzoodgovorili, isti~u}i da pa`qivopratesve{toseti~e slobode izra`avawa i qudskih pravauna{ojzemqi.Urazgovorusazaposlenimaukancelariji Mirijam Verge iz Odeqena za qudska prava, saznali smo da je ovo standardna praksa te da }e seotemiukidawala`nih“Tviter“ profila sigurno diskutovatisdoma}impredstavnicima vlasti.

– Ovo je ne{to o ~emu se redovno razgovara na sastancima radnihgrupa,aliprostonepostoji potreba da se s bilo kakvimizjavama,mi{qewimaili

savetimaizlaziujavnost,tese takoniuovomslu~ajunikone}e zvani~no ogla{avati – ka`u iz kancelarijeMirijamVerge. La`ni profil „@Vookjeremic“ (kao i jo{ desetak la`nih profila) ukinut je na zahtev Ministarstvaspoqnihposlova, koje je to tra`ilo zbog ~estih la`nih informacija koje su se pojavqivalenatomprofilu.

POKRAJINAPOMA@EVOJVO\ANSKIMOP[TINAMA DADO\UDOEVROPSKIHFONDOVA

Desetmiliona zaprekograni~nu saradwu UVladiVojvodineju~esupredstavqena tri projekta prekograni~nesaradwePlandi{ta,Novog Kne`evca i Ba~kog Petrovca, odobrena pro{log decembra na konkursu resornog pokrajinskog sekretarijata, ~iji je ciq da se pove}a kapacitet vojvo|anskih op{tina za konkurisawe kod dostupnih evropskih fondova. Sem iz navedenih op{tina, odobreni suiprojektiizKawi`e,Ade,Kikinde,Sombora,Pan~eva,Zrewanina,Alibunara,MalogI|o{ai Apatina.Ukupnojeza12projekta izdvojeno 10,1 miliona dinara, a pojedina~ni iznosi bili su od 350.000dinaradomilion. – Ove op{tine zaslu`uju priznawezaozbiqnuambicijukojusu pokazale jer ne samo da je to ozbiqnapomo}wihovimbuxetima koji su restriktivni ve} ovakva sredstva, koja poklawaju gra|ani EU,imajuogromanzna~ajurazvoju, posebnomalihop{tina–istakao jepotpredsednikVladeVojvodine ipokrajinskisekretarzame|uregionalnusaradwuilokalnusamoupravuTomislavStanti}. On je naglasio i da sticawem statusa kandidata Srbija postaje zemqa kojoj su na raspolagawu tre}a, ~etvrta i peta linija pretpristupnih fondova EU. Tre}alinijasredstavanamewena jeregionalnomrazvoju,ati~ese infrastrukture,ekologijeipreduzetni{tva. ^etvrta linija predstavqasredstvazaqudskeresurse, dok je peta namewena ruralnomrazvojusasvimelementi-

ma potencijala seoskih sredina, objasniojeStanti}. On je podsetio na to da je Sekretarijatpro{legodineorganizovao edukaciju za pisawe projekata EU za 150 polaznika iz lokalnesamouprave,pokrajinskihi lokalnihinstitucija. Majda Adle{i} iz Ba~kog Petrovca predstavila je projekat druge komponente evropskog IPA-programa me|ugrani~ne saradweHrvatska–Srbija,podnazivom “Formirawe centra za unapre|ewe znawa o ruralnom turizmu“, ~ija je ukupna vrednost 378.000evra.Obavezeoveop{tine uprojektusuvi{eod199.000evra. Pomo}kojusudobiliodresornog pokrajinskog sekretarijata iznosiokomiliondinara.Partneriu projektu su TZ Vukovar, grad VukovariTZ@upawa,auSrbijii TOSrbije. Radika Gruesku predstavila je projekat op{tine Plandi{te iz programa prekograni~ne saradwe Rumunija–Srbija, ~iji je naziv “Centarpodr{kerazvojumalihi sredwih preduze}a op{tina Plandi{te i Deta. Udeo ove op{tine u projektu iznosi 35.000 evra,aperiodrealizacijejegodinu dana. O projektu “Saradwa u oblasti obrazovawa izme|u op{tinaNoviKne`evaciDeska“,u okviru projekta prekograni~ne saradwe Ma|arska–Srbija, govorilajewegovakoordinatorkaKatarinaNikolin,saop{tiojePokrajinskisekretarijatzainformacije. S.N.

NOVOSADSKINAPREDWACIOPTU@UJU PAVLI^I]ADAOBMAWUJEGRA\ANE

Uspe{nisamou upropa{}avawu gradskihpreduze}a NovosadskiodborSrpskenaprednestrankeoptu`iojegradona~elnikaIgoraPavli~i}a dapodaciouspesimaaktuelnegradskevalstikojejenedavnoizneoupismuNovosa|anima,koje,ina~e,smatraju“opro{tajnim”,predstavqaju“jo{jednu{arenula`u zagra|aneNovogSada”. U ju~era{wem saop{tewu SNS-a ocewuje se i da je aktuelna vlastuNovomSadunajneuspe{nijajo{odDrugogsvetskograta. Napredwacigradskuvlastoptu`ujudajezatriipogodinemandataupropastilajavnagradskapreduze}a. “AgonijaJKP’Stan’,propadaweJKP’Put’iposledweinformacijeonekolikomilijardidugovaNovosadsketoplane,najboqa suilustracijauspe{nostiaktuelnegradskevlastisgradona~elnikomPavli~i}emna~elu“,tvrdiSNS. NapredwacisuPavli~i}azapitalizbog~eganijeispunioobe}awe o izgradwi mosta na stubovima nekada{weg mosta Franca Jozefa, te pozvali gradona~elnika da saop{ti koliko je ulica asfaltirano za vreme wegovog mandata, kao i da se oglasi o revoltugra|anazbogplanagradskevlastidaJKP“Vodovodikanalizacija”budepredmetjavno-privatnogpartnerstva. B.D.S.


4

ekonomija

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

RADNICI „NIBENS GRUPE” JU^E SPRE^ENI DA PODIGNU BARIKADE NA KORIDORU 10

@andarmerijablokiralaputare,aneoniput Radnici pet putarskih preduze}auokviru„NIBENSgrupe„, me|u kojima je i „Vojvodinaput–Ba~kaput”, proveli su ju~era{wi dan u svojim firmama okru`enim@andarmerijomipolicijom, koja je ~uvala izlazne kapijedaputarinebinapustili preduze}aiblokiralisaobra}ajniKoridor10. Kako je za na{ list izjavio predsednikSindikata„Ba~kaputa” \uro Trivunovi}, Sindikat jenavanrednomsastankuju~eujutroodlu~iodasa~ekaisplatuzaostalih zarada do petka, u protivnom,uponedeqakstupajuugeneralni{trajk. Trivunovi}pri~adamujeuno}iizme|uutorkaisredeoko2~asa,doksubilinablokadiradova delaautoputaHorgo{–NoviSad kod Vrbaske petqe zbog nere{enogstatusa–blokadera~unaineispla}enih zarada, policija uru-

~ilare{eweozabraniodr`avawaprotestnogskupakojimseblokiraju radovi na izgradwi autoputaSubotica-NoviSad.Posle togasviradnicikrenulisuupreduze}enaSentandrejskomputu,a zawimaipolicija,kojaihjeopkolilasa{est-sedammarica.

joj su i sami u~estvovali, me|utim,po{towihovaagonijatraje predugo,aobe}awaVlade,banaka i ministra za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a se stalno ponavqajusodgo|enimrokom,nemajudrugina~innegoda{trajkovimapodsetenadle`nenatodai

U no}i izme|u utorka i srede jake policijske snage stigle u Vrbas i spre~ila daqe proteste i blokadu izgradwe Koridora 10 Po Trivunovi}evim re~ima, policija nije dozvoqavala grupneizlaskeizfirme,alijeomogu}ila da jedan po jedan radnik napusti kolektiv i krene ku}i. Sagovornik podse}a na to da nijednom zaposlenom u ovoj firmi nije namera da pravi bilo kakvu gu`vu,anajmawedaometasaobra}ajiliizgradwuKoridora,uko-

onitrebadaodne~ega`ive.Posledwuplatusudobilizamart,a sada je avgust. U me|uvremenu se niko u zemqi nije zapitao kako pre`ivqavaju. Ista situacija je ju~e zabele`enaiudrugimputarskimpreduze}ima, ~lanicama „NIBENS grupe„. I radnici PZP „Ni{„ bilisupodkontrolompolicije,

kojaje,pore~imapredsednikatamo{wegsindikataMirkaJankovi}a, blokiralaizlazizbazeda zaposleninebinapustilipreduze}e i, kao {to su najavili dan ranije,blokiraliju`nikrakKoridora10.Navodnosusejavilei

OLAK[ICA ZA BIV[E I SADA[WE RADNIKE „VITALA”

RASPRODATO SVE VREDNO I MALO OSTALO ZA RESTITUCIJU

Umestooteteimovine dr`avavra}arestlove? Predstavnici Vlade Srbije, Mre`e za restituciju i ekonomskistru~waciiznelisuju~erazli~itomi{qeweotomedalidr`ava poseduje imovinu koja mo`e bitipredmetrestitucije.Direktor u Centru za liberalno-demokratskestudijeBo{koMijatovi} je rekao, govore}i na okruglom stolu„Restitucija–prilogjavnoj raspraviozakonu”,kojijeorganizovala Novinska agencija Tanjug, dadr`avavi{enemaimovinukoju jemogu}edenacionalizovatijerje sve vredno rasprodato u privatizacijama. – Dr`ava nema imovinu koja je nacionalizovana i koju je mogu}e denacionalizovati–rekaojeMijatovi}, obja{wavaju}i da je ceo stambeni fond privatizovan devedesetihgodinapro{logveka,da su preduze}a i „sve {to je vredelo” tako|e privatizovani, kao i najvrednijastvar-gradskogra|evinskozemqi{te. –Ono{tosemo`evratitinaturalno,odnosno{tosemoglonekadavratiti,a{tojenacionalizovano,togavi{enema–kazaoje Mijatovi}, dodaju}i da dr`ava ima drugu imovinu koju mo`e po na~elu realne restitucije vratiti,alidajeproblemutome{tose neznakolikajetaimovina. Predsednik Mre`e za restituciju Mile Anti} odbacio je primedbudadr`avavi{enemaimovinu koju je mogu}e denacionalizovati, ali se slo`io s tim da je „problemati~an” popis dr`avne imovine. Anti} je kazao da „ne stoji pri~a da je privatizacijom sveoti{lo”,navode}i,{toseti~e gra|evinskog zemqi{ta, da su

wegovi najve}i korisnici javna preduze}a i povla{}eni pojedincikojisugaupostupcimaprivatizacijeuzurpirali.Powegovim re~ima,nijesporanpopisimovinekojubiv{ivlasnicipotra`uju, ve} popis dr`avne imovine, a kaoprimer,naveojedajeuRepubli~kojdirekcijizaimovinupopisano 137.000 hektara poqoprivrednogzemqi{ta,adastarivla-

snicipotra`uju300.000hektara. Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar\eli} rekaojedauzakonuorestituciji„nesmeine}ebitimisterija”,teda}eposlewegovogdono{ewa,kaoizakonaojavnojsvojini,napokonbitipoznata imovinaikowomraspola`e.Na Mijatovi}evuprimedbudajeusumuod200milijardidinara,namewenu finansijskom obe{te}ewu

Lak{e nego devizna {tedwa EkonomistaCentrazanovupolitikuGoranNikoli} tvrdidadve milijardeevrazarestituciju,predvi|enenacrtomzakonaovra}awuoduzeteimovineiobe{te}ewu,~ineokopetodstobrutodoma}egproizvodaSrbije,zakolikobipotomosnovubiopove}anjavni dug,„{tojepodno{qivo”. Nikoli}jepodsetionatodajeobe{te}ewepredvi|enouformi dr`avnihobveznicasrokomisplatedo20godina,{tozna~ida}e tro{akbiti0,25odstoBDP-aupo~etnimgodinama,{tojezna~ajno maweodsada{wegtro{kazastarudeviznu{tedwu.

bugarskaiturskaambasadaitra`iledasenormalizujesaobra}aj na blokiranim pravcima od Ni{apremaBelojPalanciibugarskojgranici. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da

su banke kojima „NIBENS grupa”dugujenajavileda}eunaredna dva dana obezbediti novac za isplatu zarada putarima koji su po~eli {trajk i pozvao ih da ga prekinu. On je ponovio da su se banke, kojima „NIBENS grupa„ duguje130milionaevra,obavezalenatoda}eodblokiratira~une svih pet putarskih firmi i obezebditinovaczanastavakradaiisplatuzarada.Samo{toje to isto rekao i u nedequ, nagla{avaju}i da }e ve} u ponedeqak nesamodobitiplatuve}mo}ii dasevratenagradili{ta,adanas je ve} ~etvrtak. Za gladna usta koja ne mogu da nahrane prazna obe}awa, dug je i jedan dan. Zato suikrenulinaKoridor,kojije prioritetVladeSrbije,ra~unaju}inatoda}etakosvikojivedreiobla~eboqevidetiprovalijuprednogamaputara. Ekipa „Dnevnika”

starimvlasnicima,trebalodabudeukalkulisanainflacija,kaoi kamatna stopa, \eli} je rekao da je zahtev Me|unarodnog monetarnogfondabiodaseutvrdifiksna sumaidabibilo{tetnodaSrbijaostavqaotvorenprostornekoj obavezi~ijiseobimnezna.\eli} smatrada}eubuxetubitidovoqno novca za obe{te}ewe starih vlasnika, budu}i da }e prestanak isplate stare devizne {tedwe otvoriti buxetski prostor za tu namenu. Predsednik Radne grupe za izradu zakona o restituciji Goran Radosavqevi} istakaojeda}ezakonom biti propisana obaveza vra}awaoduzeteimovine,kaoida }e se svima koji uzurpiraju ili imajunamerudauzurpirajuzemqi{tetozabranitijer}ebitipredmetrestitucije.Kadajeupitawu poqoprivredno zemqi{te, Radosavqevi}jenaveodajezadr`avu relevantnaevidencijaMinistarstvapoqoprivrede,vodoprivrede i{umarstva,kojaka`edauSrbiji postoji blizu 400.000 hektara takvogzemqi{ta,koje}eapsolutnobitipredmetrestitucije,osim uslu~ajevimakojisuizuzetizakonom. Radosavqevi}jekazaoda}ejo{ nekesugestijekojesuse~uleudosada{woj javnoj raspravi biti prihva}ene, poput mogu}nosti da dr`ava u nekoj meri apsorbuje tro{koveprijavqivawazapovra}aj imovine, na primer administrativne,kaoiuvezisinstitucijomkojatrebadasebavirestitucijom, poput primedbe da ona trebaodmahdapo~nerad. E. Dn.

Peconioprostio stambenekredite

Vlasnik „Inveja„ Predrag Rankovi} Peconi oprostio je radnicimauqare„Vital„uVrbasupreostalidugodukupno22 miliona dinara za stambene kredite, saop{tila je ju~e ta kompanija.Ukupno119biv{ihi sada{wihradnika„Vitala”,kojijedeoposlovnogsistema„Invej„, ne moraju da vrate ostatak

ne dobio stambeni kredit od 80.000 dinara i rok otplate je bio20godina.Mese~narataiznosilajeoko450dinaraiostalo mi je jo{ osam godina da otplatimkreditkojijesadaotpisan – rekao je biv{i radnik „Vitala“kojemje,naovajna~in, „opro{teno“oko40.000dinara. Dug koji je „Vital“ oprostio

kreditakojisudobilizare{avawe stambenog pitawa, navodi se u saop{tewu. Podse}a se na todasuiznovcafabrikezaposlenima koji nisu imali re{eno stambeno pitawe do sredine 2005. godine podeqeni dugoro~nikrediti. Informacijudasuradnicima Fabrike uqa i biqnih masti „Vital“otpisanistambenikreditikojesudobiliodovogpreduze}a,potvrdionamjedan,sada ve}biv{iradnik„Vitala“, koji je 2008. godine otpu{ten kao tehnolo{kivi{ak. –Od„Vitala“sam1998.godi-

jemahomvezanzabiv{eradnike koji, nakon{tosuotpu{teniiz vrbaskeuqar,enisuna{linovo zaposlewe i te{ko su izlazili na kraj, ~ak i s ovako „malom“ ratomzakredit. M. K.

09. 08. 2011.

1.324,90549

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,1010

104,1850

106,5810

101,7890

Australija

dolar

1

72,0669

73,5377

74,5970

71,2426

Kanada Danska

dolar kruna

1 1

71,4614 13,5779

72,9198 13,8550

74,5970 14,1737

71,2426 13,5363

kruna

1

13,0059

13,2713

13,5765

12,9661

[vedska

kruna

1

10,9666

11,1904

11,4478

10,9330

[vajcarska

franak

1

98,1367

100,1400

102,4430

97,8363

SAD

funta dolar

1 1

115,8400 72,6383

118,2040 71,1855

120,9230 74,3090

115,4850 70,9676

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 8. 2011. godine

Promet

19,94

1.113

69.006

Karneks, Vrbas

18,18

1.300

2.860.000

Veterinarski zavod, Subotica

14,68

414

133.765

AIK banka, Ni{

14,34

2.392

3.455.060

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

13,56 Promena %

854 Cena

92.200 Promet

Astoria, Beograd

-12,00

2.090

104.500

Sremput, Ruma

-12,00

1.056

4.224

Podriwe, [abac Energomonta`a, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija

Cena

Dunav osigurawe, Beograd

Univerzal - holding, Beograd Norve{ka

Promena %

Soja protein, Be~ej Karneks Vrbas

-12,00 -11,54 -11,11 Promena % 9,52

198 2.300 4.000 Cena 736

9.900 9.200 4.000 Promet 56.838.389

9,76

652

4.259.879

18,18

1.300

2.860.000

Jedinstvo, Kikinda

0,00

300

822.600

Ribar, Novi Kne`evac

0,00

2.500

525.000

BELEX 15 (644,60 8,58) Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Promena %

Cena

Promet

14,34

2.392

3.455.060

NIS, Novi Sad

9,52

736

56.838.389

Komercijalna banka, Beograd

7,64

2.507

1.709.450

Energoprojekt holding, Beograd

10,00

627

2.194.104

Agrobanka, Beograd

13,24

5.533

818.785

Imlek, Beograd

3,02

2.184

2.623.120

Soja protein, Be~ej

9,76

652

4.259.879

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

8,42

502

1.515.989

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.154

0,00

Univerzal banka, Beograd

2,25

3.401

312.900

Metalac, Gorwi Milanovac

4,73

2.171

91.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.300

0,00

Tigar, Pirot

3,24

733

336.347

0,00

2.350

0,00

14,68

414

133.765

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Veterinarski zavod, Subotica

Svi iznosi su dati u dinarima


PREMIJER MIRKO CVETKOVI] NAJAVIO MERE ZBOG POREME]AJA U SVETSKIM FINANSIJAMA

Vlada{tedwom udaranakrizu

Spre~avawe novog zadu`ivawa i aran`man „iz predostro`nosti” s Me|unarodnim monetarnim fondom bi}e dva glavna odgovora Srbije na potencijalnu novu globalnu ekonomsku krizu, saop{tili su ju~e akteri sastanka kod premijera Mirka Cvetkovi}a, sazvanog povodom posledwih poreme}aja na svetskim finansijskim tr`i{tima. Istovremeno, ju~e je zaustavqen pad cena, kako na globalnom tr`i{tu kapitala, tako i na doma}em. – Sva ekonomska kretawa u regionu i Evropi moraju da se prate s pa`wom da bi se odgovaraju}im merama reagovalo na eventualno prelivawe krize u Srbiju – izjavio je ju~e premijer Cvetkovi}. On je dodao da je za zemqu od kqu~ne va`nosti da uskoro sklopi novi arn`man s MMF-om, navode}i da bi taj sporazum bio garant

\eli}, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Neboj{a ]iri}, dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Du{an Nikezi}, ~lan Saveta guvernera NBS-a Milojko Arsi}, viceguverner NBS-a Bojan Markovi}. Na sa-

Privreda usporava ^lan Fiskalnog saveta Vladimir Vu~kovi} izjavio je da su na ju~era{wem sastanku analizirani podaci o ekonomskim kretawima u Srbiji u drugom kvartalu ove godine koji pokazuju da je do{lo do usporavawa privredne aktinosti i da bi se prelivawe krize iz Evrope i sveta moglo odraziti na realni sektor, odnosno preduze}a i proizvodwu. Vu~kovi} je kazao da su u~esnici sastanka zakqu~ili da buxetska politika mora da bude racionalna i da buxetski deficit i javni dug budu u skladu s fiskalnim pravilima. – U suprotnom bi do{lo do pove}awa rizika zemqe, {to bi dovelo do slabqewa dinara i pove}awa javnog duga – kazao je Vu~kovi}. makroekonomske stabilnosti, ali i pokazateq da Vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku, {to predstavqa pozitivan signal za sve potencijalne investitore s kojima se vode pregovori o ulagawu u Srbiju. Osim premijera Cvetkovi}a, na sastanku su u~estvovali guverner Narodne banke Dejan [o{ki}, potpredsednik Vlade Bo`idar

stanku su bili i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrovi}, kao i ~lanovi saveta Vladimir Vu~kovi} i Nikola Altiparmakov. Kako je saop{teno iz Vlade nakon sastanka, zakqu~eno je da se ranije usvojena pravila fiskalne politike o visini javnog duga i buxetskog deficita moraju po{tovati da bi se odr`ala stabil-

nost na deviznom tr`i{tu i spre~ili potencijalni rizici koji bi mogli uticati na ve}e oscilacije kursa dinara. „U tom smislu fiskalna odgovornost, {tedwa, smawewe javne potro{we moraju da se po{tuju i ostvaruju od republi~kog nivoa vlasti preko pokrajinskog do lokalnog„, saop{tila je Vladina kancelarija za saradwu s medijima. Dodaje se da je u ovakvim uslovima, uz striktno po{tovawe fiskalnih pravila neophodno i podsticawe izvozno orijentisane privrede i konkurentnih privrednih grana kao {to su prehrambena industrija i poqoprivreda. Razmatrano je i pitawe likvidnosti na finansijskom tr`i{tu kao i mogu}nost pove}awa plasmana uz odgovaraju}e kamatne stope. Vlada i Narodna banka odr`a}e u narednom periodu i sastanke s privrednicima i poslovnim bankama da bi se sagledali wihovi predlozi i ocena aktuelne situacije, navedeno je u saop{tewu. Istovremeno, kretawa na svetskim berzama, kao i na doma}oj, ju~e su dala za pravo onima koji tvrde da aktuelni poreme}aji izazvani padom ameri~kog kreditnog rejtinga i du`ni~kom krizom u nekoliko velikih evropskih ekonomija ne}e napraviti dramati~nu {tetu. Indeksi berza u Evropi i SAD ju~e su porasli, dok su u Aziji i daqe padali, ali znatno mawim intenzitetom. Naravno, to jo{ uvek ne mo`e potvrditi da li }e ova situcija biti tek kratkotrajni {ok ili }e prerasti u ozbiqniju krizu svetske ekonomije. V. ^vorkov

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

5

^IME ]EMO DO^EKATI DRUGI TALAS SVETSKE EKONOMSKE KRIZE

Srbijanemapare zacrnedane?

Ako drugi talas krize stigne u Srbiju, mi, u stvari, i nemamo ~ime da ga do~ekamo. Da bi se ubla`ile ili spre~ile posledice, potrebne su pare, a Srbija u su{tini nema pre za crne dane. Tro{ewe rezervi ili eventualno novo zadu`ivawe ne bi pomoglo ve} bi napravilo jo{ ve}u {tetu, a novci su za borbu s krizom i te kako potrebni. O ~emu se radi vidi se po tome {to je samo za odbranu dinara tokom prve krize, to jest od 2008. godine, NBS potro{io oko tri milijarde evra. Po svim ekonomskim pokazateqima, na udaru eventualne nove krize bio bi dinar, pa izvoz, pa proizvodwa, pa radna mesta... – Srbija je ove godine ve} u deficitu 1,4 milijardu evra tako da nema ni govora o tome da imamo ne-

Udar na sredwi sloj – Mi imamo oko 130.000 siroma{nih i novi udar krize bi svakako dodatno pogodio sredwi sloj. Pogre{no je sada preuveli~avati celu krizu, ali tako|e nije ispravno ne shvatiti je ozbiqno. Svakako da u Vladi razgovaramo o tome {ta se mo`e uraditi u slu~aju izbijawa nove krize i koje bi se mere u tom slu~aju mogle sprovesti – izjavio je ministar rada RasimQaji}. ku rezervu za crne dane i borbu s eventualnom novom krizom – ka`e za „Dnevnik” urednik „Ekonomist magazina” Milan]ulibrk. – ^ak i bez nove krize, Srbija }e i dogodine morati da se zadu`i barem onoliko koliki je minus bio i ove godine te je jasno da u nove dugove ulaziti ne smemo. Zbog ~ega nam trebaju pare za crne dana vidi se iz posledica koje

bi kriza mogla ostaviti na gra|ane, preduze}a, dr`avu... Doma}a valuta je ve} krenula da pada i dodatno bi mogala oslabiti desetak odsto. Dinar je samo za dva dana pao za vi{e od dva procenta, dok je aukcija dr`avnih zapisa Trezora u utorak, a od kojih se, izme|u ostalog, finansira i buxetski minus, zavr{ena tako {to je prodato svega 2,95 odsto ponu|enih dr`avnih papira. Sve to uprkos ~iwenici da je dr`ava za wih ponudila izuzetno povoqnu kamatu od ~ak 14,5 posto. Za odbranu doma}e valute potrebno je da Narodna banka interveni{e i tro{e devizne rezeve. Da li nam se to isplati... Pad kursa }e daqe uticati na smawewe uvoza, a to }e ote`ati i proizvodwu. Izvoz je jedan od na~ina borbe protiv krize, a za dodatni plasman robe na svetsko tr`i{te opet su potrebene nove pare i ulagawa. O~uvawa radnih mesta tako|e nema bez novaca iz dr`avne kase, kao {to }e trebati pare i da bi se re{io problem qudi koji }e mo`da dobiti otkaze i oti}i na Biro za nezaposlene, a po nekim procenama, u drugom talasu krize moglo bi biti uga{eno novih 100.000 radnih mesta.

Potrebno je privu}i starne investitore da otvore nove fabrike, a oni ni ranije nisu hteli da do|u ako im se ne plati i 10.000 evra po radnom mestu... Banke bi se u slu~aju krize jo{ te`e zadu`ivale kod svojih inostranih centrala, tako da bi kamate na kredite u evrima dodatno sko~ile. Sli~na situacija se desila i 2008, kada su kamate oti{le navi{e. Me|utim, tada su euribor i libor padali, pa se rast mar`i nije osetio. Sada je situacija druga~ija jer su ove bazne kamate ionako na niskom nivou. Tu je i ~iwenica da }e rast kursa pogor{ati polo`aj du`nika, stanovni{tva i preduze}a, bi}e i sve vi{e onih koji zajmove ne}e mo}i da vra}aju. Moglo bi do}i i do pada poverewa gra|ana i preduze}a u {tedwu i povla~ewe depozita... Milan ]ulibrk ka`e da, po{to nema mnogo nade da }e se obezbediti dodatni novci za intervenciju protiv eventualne krize, dr`ava treba da pojednostvqivawem propisa i ukidawem raznih barijera privu~e strane investitore. Tako bi se kroz proizvodwu i izvoz udarilo na krizu, a to je dobro i na kratak i na dugi rok. D. U.


6

nOv^Anik

~etvrtak11.avgust2011.

TRGOVINEPRIVLA^E KUPCENARAZNENA^INE

Mu{terije mame ~ekovima....

TrgovinskilanciuSrbiji,da bi privukli {to vi{e potro{a~a, nude razne mogu}nosti i pogodnosti prilikom pla}awa ra~una,ukqu~uju}isopstvenetrgova~ke kartice i mogu}nost odlo`enog pla}awa ~ekovima i do 180dana. U „Tempu” i „Maksiju” potro{a~i ra~une mogu platiti gotovinom,svimvrstamaplatnihkarticai~ekovima,uzmogu}nostodlo`enogpla}awadodevedesetdanaoddanakupovinezaiznosve}i od2.000dinara.KakosurekliTanjuguu„Delta–Maksiju”,uproseku deset odsto potro{a~a pla}a ra~une~ekovima,23odstokarticama dok ostali kupqenu robu pla}ajugotovinom.

Uprodavnicama„Maksi”vi{e sepla}agotovinomikarticama, gotovo95odstopotro{a~a,doku „Tempu” skoro svaki {esti potro{a~ koristi ~ekove i mogu}nostodlo`enogpla}awa,avikendomsetajbrojpove}ava.U„Delta–Maksiju”sunaglasilidajesve vi{e potro{a~a koji kupuju u „MaxiOnLine„prodavnici,ara~unepla}ajupoprijemurobe. Osimmogu}nostipla}awabrojnim bankarskim karticama, u prodajnimobjektima„Merkator” i„Roda”potro{a~imasenudimogu}nostodlo`enogpla}awa~ekovimado90danazakupovinepreko 5.000dinara.Uprometukompanije„Merkator-S”~ekovikaosredstvo pla}awa u~estvuju s oko sedamodsto.U„Merkatoru-S”isti~udajetojedinitrgovacuSrbiji koji poseduje svoju trgova~ku karticu „merkator pika” koja pru`a korisnicima mogu}nost odlo`enogpla}awesvakekupovinedo30dana,kaoipla}awedo12 mese~nih rata bez kamate i drugih tro{kova pri kupovini tehnike, tekstila, galanterije i sportskeopreme. Kompanija „Idea” }e u svim prodavnicamaod~etvrtka,11.avgusta,omogu}itisvojimpotro{a~ima odlo`eno pla}awe ~ekovimabezkamatena120danazaiznos preko 2.000 dinara, re~eno je za Tanjug u toj trgovini. DIS-marketitako|esvojimkupcimanude mogu}nost odlo`enog pla}awa ~ekovimana60i90dana.Ra~une ~ijasevrednostkre}eod2.000do 5.000 dinara kupci mogu platiti ~ekom na odlo`eno do 60 dana, a ra~une preko 5.000 dinara do 90 dana. Trgovinski lanac „Univereksport”dajeodlo`enopla}awe i do 180 dana. Za iznose vi{e od 3.000dinaradajeseodlo`enopla}awena30,60,90i180dana.

dnevnik

KIKIN\ANIPO@URILIUPAZAR

Razgrabqen{e}erizRobnihrezervi UKikindije,zasamonekolikosati,prodatovi{e nekoliko desetina kilograma. Potreba da se stvaraju odtone{e}eraizRobnihrezervi,pocenini`ojodsezalihe, iako nije sasvim jasna, obja{wava nesta{icu damdo16dinara.PrvaisporukaizRobnihrezervisti{e}eraporedovnojceni.Takosunajgorepro{lineoglajesamouprodavnicu„Idea”.Naraspolagawujebibave{teni–onikojibeli{e}erkupujupopotrebi. lo500kilograma{e}erapo103diNapolicamadvanajve}amarketa naraisvejerasprodatozasamoneima samo najskupqeg – sme|eg, {ePo uput stvu Tr `i {ne kolikosati.Odtadatrajenesta{i}era u prahu i u kockama. Kristal inspekcije, prodaja bila ca{e}era. {e}era ima jedino u prodavnicama Ukikindskom„Maksiju“gu`veje „Angrohita”, po 119 dinara kiloograni~ena na pet bilo u ponedeqak ujutru jer je 400 gram.Uovutrgovinu{e}erizRobkilograma po osobi kilograma rasprodato za samo sat, nihrezervinijestizaodvameseca, mada je, po uputstvu Tr`i{ne in–Tra`ilismo90tona,odobrena spekcije,prodajabilaograni~enanapetkilogramapo namje21tonazaprodavniceugraduiselima,alikada osobi. Ovakva odluka je, me|utim, izazvala i revolt }e sti}i ne znamo, nadamo se slede}e sedmice – ka`e nekihpotro{a~akojisuinsistiralinatomedakupe direktorkaMirjanaDebeqa~ki. A.\.

NASTAVQASEMONOPOLIZACIJASRPSKETRGOVINE

Mar`eopetrastu igulekupce Izgodineugodinutr`i{te maloprodaje u Srbiji je sve vi{emonopolizovanoimoglo bi se desiti da iz sada{weg „umer en og mon op ol a”, vrl o brzo,tojestve}dogodineili 2013,u|emouzonuvisokekoncentracije,pokazalajeanalizara|enazapotrebeKomisije za za{titu konkurencije. Zabele`en je i konstantan rast maloprodajne mar`e kqu~nih trgovinskihlanaca. „Tr`i{te Srbije jo{ uvek je u zoni umerene koncentracijeponude,alistendencijom da za godinu-dve do|e u zonu visoke koncentracije aktivnosti, odnosno daqeg ja~awa monopolizacije kao krajweg najnesavr{enijeg oblika tr`i{nestrukture.Tobiimalo velike posledice po efikasnost priv redn og sis tem a i nar u{ av aw e princ ip a nez avisnos ti proi zv o| a~ a i potro{ a~ a. To zna~ i flagrantnonaru{avaweosnovnog principaefikasnogtr`i{ta –slobodeizboraimaksimirawa korisnosti„,- navodi se u analizi. – Tak oz van i hh ind eks je 1.300,aakojedo1.800,mo`ese govoriti o umerenoj monopolizaciji. Me|utim, vaqa imatinaumudatajstepenizgodine u godinu raste – ukazuje u razgovoru za na{ list autor pom en ut e anal iz e Drag ov an Mili}ivi}. Ipak,onnesmatradajestawe alarmantno i da }e srpsko maloprodajno tr`i{te u}i u zonuvisokemonopolizicaje Recimo,2006.godineindeks hh (jedan od tri kori{}ena u analizi, da bi se do{lo do preciznih rezultata) iznosio je 877,3 i te godine je bio u „niskoj zoni”. U 2009. bio je 1.223, a lane 1.393.   Tako|e, analiza je pokazala da deset

Kojepove}aomar`e Trgovinskilancikojiimajurastmar`iod2008.do2010. su „Maksi„, „Idea„, „Podunavqe promet„ Ba~ka Palanka, „Alfakopi„Beograd,BBT@iti{te. Kompanije koje su smawile mar`e u 2010. su „Merkator„, „Podunavqe„ Beo~in, Trgovina „Lili}„, „Tu{ trejd„, „Familijamarket„Beograd Sve ostale kompanije uglavnom vode uravnote`enu politikumar`iutriposmatranegodine. kompanija ve} ima preko 70 odsto tr`i{ta, {to zna~i da je tr`i{te maloprodaje oligopolskog karaktera. Naime, od deset najve}ih maloprodajnih lanaca u Srbiji, ~ak tri dolazeizportfolija„Delte„, odnosno „Deleza„ – „Maksi„, „Ce-market„i„Pekabeta„. –Imatedesetakvelikihtrgovinskih lanaca koji prakti~nodr`eSrbiju.Ido90odsto trgovine u Srbiji je u rukama deset do 12 trgovinskih lanaca. Na neki na~in, dolaskom „Deleza„ postavqena su

malo druga~ija pravila. Belgijskakompanijaima38ili39 odsto srpskog tr`i{ta, ali s obziromnatonakojijena~in poslovao biv{i gazda, to jest kojebioglavniponu|a~,stvari se ipak pomeraju naboqe – ka`eMili}evi}. U analizi je navedeno i da „svi pokazateqi bez izuzetka govore o tome da postoji rastu}a koncentracija u maloprod aj i, uz kons tant an rast maloprodajne mar`e kqu~nih trgovinskihlanaca„. Popodacima iz ove studije, prose~na

„Maks ij ev a” mal op rod ajn a mar`a pro{le godine bila je 23,38posto iukonstantnomje rastujo{od2008,kadaiznosila20,82procenta.„Pekabeta„ ima jo{ vi{u mar`u, zapravo najvi{u u Srbiji, koja je u 2010. iznosila ~ak 44,18 procenta. Kompaniji „Idea” su, recimo,tako|emar`edobranoporaslezanekolikogodina.Naim e, 2008. god in e „Idea” je imala mar`u od 10,9 posto, u 2009.godininaraslajena12,4, da bi lane bila 18,8 posto. „Merkator”je,recimo,snizio mar`e s 18,6 posto u 2009. na 17,1 posto u pro{loj godini, navodiseuanalizi. „Rasponmaloprodajnihmar`i kod 30 najve}ih ponu|a~a kre}eseod13do~ak34posto, ra~unato na bruto principu kojipodrazumevadaseodprihoda oduzme nabavna vrednost prodate robe. ^ak i taj nivo mar`e ne mo`e alimentirati stalno rastu}e tro{kove poslovawa kompanija, naro~ito rashode finansirawa, gde se za wihovo pokrivawe izdvaja celokupan iznos poslovne dobit i„, ukaz uj u stru~w ac i u analizi. Tako|e, pozitivni rezultatiposlovawakompanijaizdomena maloprodaje rezultat su uglavnomfinansijskihprihodaivanrednihisl.inemogu se smatrati relevantnim za utvr|ivawe i analizu finansijskog i poslovnog zdravqa kompanija. Situacije se naro~ito pogor{ala u toku 2010. godine, kada su kompanije u globalu ostale bez bilo kakvih sopstvenih potencijala inv es tir aw a u pos lov aw e i svoju poslovnu sudbinu stavileurukefinansijskiminstitucijama,navodiseuanalizi. S.Glu{~evi}

SKOKCENAKOD UGOSTITEQA

Najskupqe spavawe Cene ugostiteqskih usluga u julu neznatno su porasle u odnosunajun,0,3posto,auodnosu na pro{logodi{wi jun ve}e su {est posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Ujulusuuodnosunajunnajvi{e poskupela preno}i{ta – 1,5posto,azabele`enojeimawe pojeftiwewe salata – 1,6 odsto. U odnosu na pre godinu dana, najvi{e je porasla cena hleba – 9,7 posto, zatim alkoholnihpi}a–8,6,kola~a–8,1, bezalkoholnih pi}a 7,8  i gotovih jela – sedam posto. Od po~etka godine, ugostiteqske usluge su poskupele 2,5 posto, ~emusunajvi{edoprinelepove}awecenahlebaod6,6posto, kola~a od 4,6 i bezalkoholnih pi}aod4,4posto.

Tokomjulaporaslesuicene proizvo|a~a industrijskih proizvoda u Srbiji, i to 0,5 posto u odnosu na jun, a 13,7 posto u odnosu na isti mesec pro{le godine, objavio je Republi~kizavodzastatistiku. U julu su, u odnosu na jun, najvi{e pove}ane cene u proizvodwi odevnih predmeta – 3,7 posto, eksploataciji sirovenafteiprirodnoggasa– 3,4 posto i proizvodwi koksa inafte.

CENECRNOGZLATANASVETSKIMBERZAMAUVELIKOMPADU

Naftajeftinijazatre}inu, agorivouSrbijinizadlaku Najnovija de{avawa na svetskimberzamaipadvrednostiakcijanawimadovelisuidopada cene sirove nafte. Tako se na berziuWujorkubarelnafteprodavao po najni`oj ceni u posledwihgotovogodinudana:pojeftinio je za 3,48 dolara i ko{tao 77,83 dolara, {to je najmawe od septembra 2010. Da li }e se pro-

menenasvetskimberzamaenergenata odraziti na doma}e naftno tr`i{te,zasadasenemo`ere}i iakojeSrbijaenergetskizavisna zemqa.Naime,promeneceneenergenatanasvetskomtr`i{tuodra`avajusenacenederivatanasvim lokalnim tr`i{tima, pa i na srpskom. Ipak, za sada promena prakti~noinema,alitargoriva

Igra}etrajati Naftajeberzanskarobanakojuuti~emnogofaktora,aproceneokretawuceneneretkosuproma{avale.Takosustru~wacive}sadukazalinatoda}ecenanaftetipa„brent”naredne godinebitiokodesetdolarani`aodranijeprognozirane.[to seti~ecenecrnogzlatadokrajaovegodine,pojedinistru~waci ukazuju na to da se mo`e o~ekivati da }e barel ko{tati od oko55i60dolara,alidabisekrajemgodineistakoli~inamoglaprodavatizaoko75dolara.

na benzinskim pupmama u Srbiji ko{taodoko126dinara,koliko jedizelD-2,padogotovo140dinara,kolikojelitarevrodizela,a cene su, uz neznatne korekcije, isteve}nekovreme. Ina~e,cenagorivauSrbijiod po~etkaovegodineiliberalizacijetr`i{taformiraseslobodno, a na wu presudno uti~u cena sirovenafteikursevra.Takoje, i pored velike razlike u ceni naftepreokodvamesecaine{to mawe razlike u vrednosti evra, cenagorivaneznatnopromewena, itonavi{e.Naime,umajujebarelnaftebiooko115dolara(sada je jeftiniji oko 30 odsto), a krajem tog meseca i po~etkom juna, vrednost evra bila je ispod 100dinara(sadajedanevrovredi oko103dinara).

Cena goriva na doma}im benzinskim pumpama je mawe-vi{e ista,aliseipakprilikomkupovinemo`eu{tedetiiliizgubiti nekoliko litara. Naime, cene se razlikujuodpumpedopumpe,aneretko nisu iste ni na pumpama iste kompanije, po{to to zavisi od lokacije i prometa. Da li }e kupac obi}i vi{e benzinskih pumpiigorivokupititamogdeje litarpovoqniji,ili}erezervoarnapunitinanajbli`oj,izborje svakogodwih.AdajegorivouSrbiji skupo, jer je cena litre, bez obziranavrstu,odoko1,22evro, padooko1,35evro,veomajejasno. O tome svedo~i i zna~ajan pad prometanapumpama,atonine~udi jer je za to~ewe 40 litara potrebnoivi{eod50evra. D.Mla|enovi}


Danas „Mojsala{”

DeoRadni~ke ulice jednosmeran

Pijaca“Mojsala{“,osmaporedu,odr`a}ese danasod14do20~asovanaplatouispredSpensa, gde }e biti predstavqen priru~nik “Organsko povrtarstvo” profesorice dr Branke Lazi}. Na pijacimogudasekuperaznevrstepovr}a,kozji sir, tradicionalni kola~i, med i proizvodi od meda.“Mojsala{“seodr`avasvakog~etvrtkana platouod14do20~asova. A. Va.

URadni~kojulici,odUliceSutjeskedoprilazaparkinggara`i,oddanasjeprivremenouvedenjednosmerni toksaobra}aja.Razlogpromenere`ima saobra}aja jeste rekonstrukcija vrelovodnog{ahtanaugluulicaRadni~keiSutjeskekojuobavqaToplana. S. K.

Novosadska ~etvrtak11.avgust2011.

PrvaNovosadskarolerijadaodr`a}e seusubotu13.avgustanaplatouizme|u studentskih domova “Dr Slobodan Baji}”i“VeqkoVlahovi}”.Pravou~e{}a imajusvipoznavaociteve{tineod7do 30godina,abi}eodr`anatrkaizaone malostarije.Prijavesemoguposlatina sajt www. nsrolerijada.com, a organizator jenevladinaorganizacija“Spejsmo{n”. G. ^.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Nov~anicismrzli letwurasprodaju otovosvitrgovciugradukrenulisudasni`avajuceneletG we garderobe ve} u prvoj sedmici avgusta. Neverovatna sni`ewaido70odstounekaboqavremenaprivuklabikupce

dasenakupujudomilevoqenegledaju}ipritome{taimjeod garderobepotrebnoidalikupqenideoode}eimajus~imda upotpune. Dana{wa sni`ewa nikako se ne mogu porediti s nekada{wim,kojesudanimaizazivaleneverovatnegu`ve.Sada,pak, nasni`ewubudesveganekolikokomadajednogodevnogpredmeta,paitakomaliasortiman~ekanakupcavi{edana. O~iglednojedajebesparicavelika,jerdanijetako,gu`ve bibileneizbe`ne,akonetokomradnogvremenaondasigurno posle podne. Ovako su tr`ni centri gotovo prazni. Dodu{e imaposetilaca,razgledaseroba,aligomilasasni`enomrobomsesporosmawuje.Sni`enarobautr`nimcentrimasemo`ekupitiinaratekreditnimkarticama,aliizgledadaretkokovadiiznov~anikatoplate`nosredstvo. Z. Deli}

Koncertgitariste ZoranaKraji{nika Koncert gitariste i profesorasAkademijeumetnostiZoranaKraji{nika odr`a}esesutrau21~asuvrtuSredwo{kolskog doma, Ulica Nikolajevska 1.Uslu~ajulo{egvremenakoncert}ebitiodr`anuSinagogi. Prodaja ulaznica je na drugom

Usubotu rolerijada

spratu  Muzi~ke omladine, Katoli~kaporta2,radnimdanima od8do14~asova,kaoidvasata predpo~etakkoncertanamestu odr`avawaprograma.Cenaulaznicaje300dinara.Koncertse odr`ava u okviru Novosadskog muzi~kogleta. A. Va.

V remeploV

RADOVI IDU PO PLANU, SRE\UJE SE DEONICA DO MORNARICE

Kejpodkonac useptembru Rekonstrukcija Sun~anog keja se odvija prema planiranoj dinamici, tako da bi radovitrebalodabuduzavr{enido5.septembra potvrdio je tehni~ki direktor “Puta“ Sima Pu{i}, prilikom ju~era{weg obilaskadeoniceodMostaSlobodedoMornarice. -Deonicanakojojsmodu`inejeoko2.600 metara, a za sada je ura|eno 1.900 metara. Ostalojejo{dapostavimoklupe,korpeza otpatke i ostali urbani mobilijar, a stvaramousloveidaseuredizeleniloirasveta{tobitrebalodabudezavr{enodokrajaslede}egmeseca-izjaviojePu{i}. Radovejeobi{aoipredsednikSkup{tinegradaAleksandarJovanovi} kojijekonstatovaodajeNoviSaduspeozagodinudanadajednoodsvojihnajve}ihlepota,atoje Kej,upotpunostiobnovi. - Na ovaj na~in Novosa|anima }e biti pru`en novi kvalitet u`ivawa u javnom prostoru,nesamoza{etwu,negoizavo`wu bicikla, rolera i za tr~awe. Mislim da je NoviSaddobiojedanodnajsavremenijih,a isto tako i najlep{ih {etali{ta na reci Dunav i nadam se da }e ova rekonstrukcija koristitiibudu}imgeneracijama-istakao jeJovanovi}. Po{tojeve}inaparternihradovaodBulevaracaraLazaradoMostaslobodezavr{ena,utre}ojfazirekonstrukcije,kojaje zapo~eta 11. maja, radi se na postavqawu tartana na trim stazi, ivi~waka i plo~a, kaoiasfaltirawubiciklisti~kihstazana preostalomdelupremaMornarici.Uporedotekuiradovina\a~komigrali{tu,gde se trenutno postavqa nova ograda i grade toaleti.

Foto:R.Hayi}

Osim rekonstrukcije keja, intenzivno se radiinasanacijibrojnihsaobra}ajnihpovr{inauciqurevitalizacijeputnemre`e. Izme|u ostalog, rekonstrui{u se staze i

parking na Bulevaru Mihajla Pupina, popravqajupe{a~kestazeu[ajka{kojulici iure|ujubankineuGrani~arskoj. I. D.

OD 25. DO 28. AVGUSTA

„DaniBrazila” uNovomSadu

DevojkepreplivaleDunav ^aksuibudimpe{tanskenovine pisale o podvigu Margite i [arlote Rohawi, }erki novosadskog advokata i wihove go{}e iz Kikinde,OlgeBogdanov.Ove{esnaestogodi{we devojke su se 11. avgusta1909. izjedneku}enaRibwakuspustilenaDunav,kojijena ovommestuuvek{irok.Iondasu iz ~ista mira, savladav{i jake

re~ne struje, isplivale na drugu obalu. Potom su krenule pe{ke skorotrikilometrauzvodnodabi se preko pontonskog mosta vratilenadesnure~nuobaluiuputile ku}i.Pratilisuihzadivqenipoglediiglasnikomentarikupa~ai {eta~a,jerseuonovremeretkoko iodnajja~ihmladi}ausu|ivaoda preplivaDunav. N. C.

Festival “Dani Brazila” odr`a}eseod25.do28.avgusta navi{elokacijaugradu,aotvarawe }e biti u jahting klubu “Skiper”.Tokomfestivalasvakodnevno}esena[tranduodr`avati radionice kapuere i sambaplesa,dok}esenaTvr|avi realizovati radionice udaraqki i ve~erwe zabave. Izlo`ba crte`a “Za spas ki{nih {umaAmazonije”@ivojinaMi-

{kova kao i predavawa i projekcije filmova odr`a}e se u Radio kafeu, Ulica Mileti}eva 45. U Turisti~ko-informativnom centru na uglu ulica Zmaj Jovine i Modene }e biti postavqena izlo`ba “AfroBrazil”BiqaneRadojevi}.Detaqanprogramfestivalabi}e objavqennasajtuwww.danibrazila.org. A. Va.

U PETAK POVRATNI^KI KONCERT

Mumini„Lavhanters” na[trandu Povratni~kikoncertMilanaMumina i“Lavhantersa”odr`a}e seupetak19.avgustau20.30~asovanacentralnomplatou[tranda. Koncertseprire|ujepodsloganom“100godina[tranda-40godina MilanaMumina”.Ulazjebesplatan. I. D.

Okupanastepeni{ta naTvr|avi Tokomprethodnadvadana“^isto}a”jedetaqnouredilastepeni{tanaPetrovaradinskojtvr|avi.Sakupqenisuotpaci,a povr{ineo~i{}eneioprane.“^isto}a”ve}du`eoddecenijeza potrebeprawaulicaidrugihpovr{inakoristiiskqu~ivotehni~kuvoduicisternepuninahidrantuizgra|enomutesvrheu krugupreduze}a. A. Va.


8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak11.avgust2011.

ZAVREMELETA

^ITAOCIPITAJU

Umuzejeuglavnom svra}ajustranci

Kakojenapravqen podzemnikontejner ^italac M. S. postavio je pitawe kako je napravqen podzemni kontejner. hhh U “^isto}i” saop{tavaju da se na povr{ini nalazi ku}i{te kontejnera s otvorom za ubacivawe sme}a, a u podzemnom delu nepropusna vre}a. U jedan takav kontejner staje sme}a koliko i u ~etiri “klasi~na” ili u ~etrdeset kanti za sme}e koje se koriste u individualnom tipu stanovawa. Re~ je o kontejnerima koji se koriste u svim velikim evropskim gradovima.

„DNEVNIK”I„STILOSART”DARUJUKWIGE

„Krst” KrisaKazneskog ^itaocena{eglistausaradwi sa „Stilos Artom“ svakog radnog dana dariva}emo sa po dve kwige. Dva ~itaoca koji se danasprvijaveod14 do14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige „Krst“autora KrisaKazneskog. Dobitnici}ekwigemo}ipreuzetiuprodavnici“Mega{op”u UliciKej`rtavaracijebroj8. Oteti vatikanski sve{tenik prona|enjemrtav naobaliDanske,hiqadamakilometaradaleko od Rima. On je prva `rtva u nizu ubistavakojaseponavqaju poistomobrascu–sve`rtvesu razapete na krstu i probodene kopqem, poput Hrista. Interpol poku{ava da uhvati neku

nit u tom stra{nom spletu okolnostineslute}idaizasvegastojesenkerimskogcaraTiberijaiPontijaPilata,uzqudeizdana{wegsvetapodzemqa iobave{tajnihslu`bi. Istovremeno, duboko u katakombama Orvieta, nedaleko od Rima,arheolog^arlsBojdiwegova saradnica pronalaze drevni svitak koji krije mra~nu i opasnutajnu kojamo`euzdrmati trenutniporedak alisamoukoliko oni po`ive dovoqno dugo datutajnu obelodane. Zapetama su im nepoznate ubice, duhovi starih vremena ali i biv{i pripadnici tajne slu`be, koje CIA primorava da prona|u profesoraBojda... A.L.

„DNEVNIK”I„MONOIMAWANA”POKLAWAJU

„Bedniqudi” Dostojevskog Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬duda¬ri¬va¬}e~i¬ta¬o¬cena¬{eg li¬stasapodvekwi¬geutorkomi ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do13.05 ~a¬so¬vanabrojte¬le¬fo¬na 528-765,akojidosadauovojakciji nisu dobijali kwige, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana „Bedniqudi“FjodoraM.Dostojevskog,uizdawu„MonoiMawane“. Dobitnici}ekwigepreuzimatiunovojkwi`ari“Vulkan” utr`nomcentru“Merkator”. Uznovoizdaweinoviprevod prvenca Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog posebno treba naglasitidasuuwegovim“Bednim qudima” zadate gotovo sve teme kojima }e se on posvetiti u narednim delima: mali ~ovek, siroma{tvo iz kojeg proizlaze brigeinemiridu{e,avodeklonu}uduhaipadu~oveka,likovi sdru{tvenihmarginaoptere}eni kompleksom ni`e vrednosti, `eqni uva`avawa, odnosno po-

Manekenska radionica Aktivnosti “Novosadskog de~jegleta”nastavqajuseidanas,aod10do13satiorganizovanesudveradionice.Manekenskaradionica“Ketvok”odr`a}e se u NU “Bo`idar Axija”, a deca}eseupoznatisasvimsegmentima ovog zanata i imati priliku da pro{etaju pistom. Na zavr{noj radionici bi}e prikazanaminirevijapolaznikakursa.Radionica“Crnizvuk za dobar struk”, koja je organizovana u sastavu Male {kole rokenrola, odr`a}e se u De~joj fantaziji,apolaznicioddevet do 14 godina upozna}e se sa muzikom u klubovima i na ulicama, a kroz interaktivno-kreativnezadatkeprimeni}este~enaznawa.Prijavezaoveradionicesuobaveznenave}navedene telefone, a participacija staje150dinara. Kulturni centar, koji se nalazi u Katoli~koj porti 5, za sutra u 11 sati organizovao je projekciju letweg filma iznena|ewa, a ulaznice se mogu kupiti na biletarnici centra i ko{taju100dinara.Zasutraod 10do11.30satiDe~jikulturni centar pripremio je likovnu radionicu “Pu`eva ku}ica”. Prijavesuobaveznenanavedene telefone,aparticipacijastaje 150dinara. N.R.

tvrde da su qudi, socijalna nepravda, deca-patnici, slu~ajne porodice, posrnula devojka, nedoumice o Bogu i sudbini, prestupipokajawe… Ipak, okosnicu ovog romana predstavqa~ista,uzvi{enaqubav izme|u mlade Varvare Dobrosjoloveistarijeg~inovnika Makara Djevu{kina, siroma{nih,malihqudi.Formakojuje pisac odabrao omogu}ila mu je da s velikim lirizmom izrazi du{evnu lepotu svojih junaka, wihovo mi{qewe o raznim pitawima,wihovme|usobniodnos i ose}awa. U galeriji raznovrsnihlikovakojaseotkrivapred ~itaocem,ve}inu~inebedniqudipoputglavnihjunaka.Svewih spaja potreba da o~uvaju dostojanstvo. Ogromno siroma{tvo nije uni{tilo u wima ose}awe ~ove~nosti i ~asti. Nasuprot wima stoji imu}ni Bikov, silnik koji se progla{ava {ti}enikomonihkojeupropastii~ijojsevoqimorajupokoriti. A.V.

dnevnik

Tokomletakadve}inagra|ana otputuje negde na odmor, posete kulturnim de{avawima zna~ajno opadnu. Tako i u muzejima {irom grada se u ovom periodu oseti znatan pad posetilaca. U Muzeju Vojvodine ka`u da je poseta bila velika jedino po~etkom leta, kada su se odr`avaleradioniceuokviruNovosadskogde~jegleta. -Trenutno ne rade obdani{ta, {kole i fakulteti, a u wihovoj organizacijinamdolazinajvi{e posetilaca.Prekoletasemo`e primetiti pove}an broj stranaca u muzeju, koji dolaze iz Amerike, Evrope i Australije. Najvi{esuzainteresovanizaistoriju20.veka-ka`ekustospedagogmuzejaSla|anaVelende~i}. I u Muzeju grada ka`u da je zbograspustamawaposeta. -Obi~nonamdolazeeskurzije, ali wih nema u ovo vreme.

Muzejvojvodine

Pored gra|ana dolazi i mali brojstranaca,alionidolazeu individualne posete. Pogleda-

juizlo`bukojajetrenutnoaktuelna,aobi|uipodzemnevojne galerije ako su otvorene.

Stranci koji dolaze organizovano u grupama ne svra}aju kod nasjernismouvr{teniuturisti~kuponudu-reklajekustos pedagog muzeja Danica Ivan~evi}. Ve}i dolazak stranih dr`avqana zabele`en je i u spomen zbirci Pavla Beqanskog. Po re~ima PR-a Julijane Stojsavqevi}, za vreme Egzit festivala, kada je broj stranaca u NovomSadunajve}i,nepove}avasepose}enostmuzeja. -Ove godine su do{la dva “Egzita{a”,aprethodnihgodinanijedan.Stranci{iromsvetadolazeuposetumuzeju,anajvi{e su zainteresovani za na{u stalnu postavku. Tematske izlo`be im nisu bliske, vi{e ih zanimaju reprezentativna delasrpskemoderneumetnosti -ka`eStojsavqevi}eva. A.Varga

DR@AVNAREVIZORSKAINSTITUCIJAPROZIVA„“VODOVOD”

Ispravkagre{akailiodgovornost Nakon {to je Dr`avna revizorska institucija podnela prekr{ajne prijave protiv “Vodovoda i kanalizacije”, wegovog direktora Branka Bjelajca i {efice odseka za finansije Marije Rado{evi} zbog kr{ewa Zakona o javnim nabavkama pri nabavci materijala, raspisivawu

resktriktivnih tendera i zapo{qavawu privremenih radnika preko omladinskih zadruga i sve to vredno oko 100 miliona dinara, u ovom preduze}u ju~e su bili bez komentara. Uz to, DRI je uo~ila i nedostatkeuorganizacijipreduze}ai20.jula dalarokod45danadaseoniisprave.

-Ukolikoneuspostaveinternukontrolu, imenujuslu`benikazajavnenabavkeiomogu}e internu reviziju, DRI ima mogu}nost da pokrenezahtevprotivodgovornoglicaujavnompreduze}uipredonimorganomkojigaje postavio-izjaviojezamedijegeneralnidr`avnirevizorRadoslavSretenovi}. S.K.

AVGUSTISEPTEMBARPRIMAMQIVIZAGODI[WEODMORE

Idaqegu`vazaGr~ku Mada leto polako izmi~e, a vobitnecenearan`mana.Takose tro{koviza{kolarine,zimnice, sredinom avgusta preko ve}ine grejawesusvebli`i,sugra|anii agencijausevernuGr~kuinapodaqeupla}ujuaran`mane,isnalaluostrvo Halkidiki mo`e oti}i ze}isekakoznajuiumeju,odlaze za svega 160 evra, a u septembru naletovawe.Kako preko pojedinih ka`u u turisti~agencija za samo kim agencijama, I pored o~ekivawa da 100 evra po osobi. ceneiop{tiuslo}e se interesovawe Uistomperiodu,u viputovawaostaju agenciji ,,Plus sma witi i ove godine turs”cenazadeseisti, a termini u ponudi za ovaj me- me|u sugra|anima su todnevni boravak secsuve}inompou turskom letovapopularni Tunis puweni.Interesoli{tuKu{adasiu i Egipat vawe gra|ana za hotelu sa dve zveletovawa u Turzdice iznosi 160 skoj,[paniji,Italiji,anajvi{e evra. U cenu ve}ine aran`mana uGr~koj,~akjeipove}anouodno- ukqu~eni su prevoz autobusom i sunapro{lusezonu. 10no}ewa.Qubiteqiegzoti~nih Ipak,zaonekojisusetekodlu- destinacija u avgustu mogu  pose~ili za odlazak na letovawe, ve- titi{panskoprimorjepoceniod }ina agencija je spremila prima- 300evrazadesetdanauhotelusa mqive“last minute” ponude,kojese prevozom, ostrvo Siciliju za 490 kre}uod15do~ak50odstoodpr- evra ili Istanbul za 175 evra za

^ITAOCI PI[U SMS

trino}ewa.Iporedo~ekivawada }eseinteresovawesmawitiiove godineme|usugra|animasupopularniTunisiEgipatkojisuuponudiodoko400evrazaboravakod desetdanasaavionskimprevozom. Crnu Goru i daqe pose}uju na{i turisti,iakonaputovaweodlaze vi{esamoinicijativno,aneprekoagencija.

Kako ka`u u agenciji ,,Plus turs”, za pogodnosti letovawa u avgustusenajvi{eopredequjuroditeqi sa decom, dok studenti zbogobavezaipovoqnostibiraju “last minute” ponude u septembru. Starijiqudinaletovaweodlaze prete`nopo~etkomilikrajemsezone,kakozbogpovoqnostitakoi zbogmawihgu`vi. S.T.-K.N.

065/47-66-452

Mostpopravqen,rupeostale Krajwejevremedasesanekolikokolica asfalta zakrpi deo Ribqe pijace sa strane kasarne gde su rupe “preko glave”. Renoviran je Temerinski most (slu~aj za “ginisa”). Pe{a~ku stazu ostavili su kakva je i bila. Ogromne rupe zjape, nema asfalta. Mo`e debqi ~ovekdapropadneukanal.Preporu~ujem gra|anima, da pri povratku s Najlon pijace boqe plivaju preko kanala, negodaiduprekomosta! 064/3385... *** Dvosobanname{tenstan,saklimomi ve{ma{inom,naLimanu2,ve}mesecimanemogudaizdamza150evra.Mese~nitro{kovi13.000dinara.Kadseukalkuli{u tro{kovi adaptacije stana posleodlaskapodstanara,vidimdaseizdavawevi{eneisplati,atako}ebiti inadaqe.Uzrizi~nukupovinustanana kreditivisokporeznaimovinu,pitam seza{tozamajavajugra|evincepri~ama oizlaskuizkrize? 064/2149... *** “Dnevni~e”dana{wiprostorzasmsje odli~an!Nekagabudeizaubudu}e.Jovan. 064/4276... *** E,punnamjenosodne~ijihidejadase de~ija igrali{ta prave pod prozorima stanara!Dawugrajaicikaodsitnedece, a no}u urlici krici lomqava i pi-

jan~ewe do zore od krupne”dece”. Navikavajteihdaodlazeuparkoveposistemuameri~kogpiknikadru`ewairekreacije!KvartMZ“SavaKova~evi}”. 062/1296... *** Masamo400metaraodcentragrada,u jednoj od najfrekventnijih ulica, barem {tosedolaze}ihinostranihturistati~e, u Dunavskoj ulici ispred slu`benih

prostorija Udru`ewa ribolovaca, postavilikotli},potpalilivatruiqudi kuvajuribqu~orbuili{tave}. 062/8583... *** Koga}eto“naroddapamtiidanagradi”, gospodine 064/2491? ^estitam Je{i}uizIn|ijeidrugim“je{i}ima”,alitakvihjemalo!Ja~estopi{emiobjavquju miseSMS.Ciqmijedaizazovemipodstaknem qude na razmi{qawe. Da reaguju!Dapi{u...Ali,ni{taodtoga!Svako to gleda da smesti stra`wicu na udobno jastu~e,nakanabe...Brigaihzadruge!Pa tosmomi,“nebeskinarod!”Zarsteo~ekivaline{tood“neje{i}a?!” 063/523... *** BiomotosusretuFutoguidivnoje pro{ao. Ka`u da je i Bora ~orba bio Nole~astven. Imali su ~ak i stazu za trening,slalomaizme|urupaulicama Futoga.Divno~akiglavnaulicajebila kao i kej ili dolma (rupi~asta) po kojoj su, tako|e, ve`bali slalom sre}om za {eta~e samo pojedinci radi propustapolicije. 064/2491... *** NaMAS-u,9.avgustau19.40sati,rade samodva{alteraodpetnaest,obareda petnaest metara! Radnik na {alteru sa ~a~kalicomuustimaionakosporodlazi da ne{to obavi. Ne prodaju kartu za

polazakzaautobuskojikre}ezamaweod petminuta.Stanicazapu{tenaispoqa iiznutrausvakomsmislutere~i!Ruglo NovogSada!Anovasavremenaneradii propadazbogpoliti~ko-ekonomskihinteresa gradskih mo}nika! Napred gubita{isaogromnimplatama!!! 069/1849... *** Molimsaobra}ajnuinspekcijuipoliciju da kontroli{u gradske autobuse od broja 881 do 905! Toliko im zveke}e i tandr~e predwi trap da samo {toneotpadnuto~kovi!Na{adeca,a i mi se vozimo u tim {klopocijama! ^ikaSima 064/2406... *** U “Vodovodu“ opet mute! Voda mutna, javnenabavkemutne!Odgovornisesakriliurupu!Dokle}edamute? 065/6090... *** Vandali pokidali poklopce sa podzemnihkontejnera.[tajeto~udno.Oni godinama neka`weno uni{tavaju ceo grad-fasadezgrada,igrali{tamobilijaresacve}em,gradskefontane....Akadaihkamereevidentirajuobrazlo`ewe nadle`nih je”deca se samo igraju”.Uzgreddaupitam-kojena~elnikpolicije PUNoviSad,kadasenipojednompitawunejavqa. 063/524...


nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

NA BULEVARU DESPOTA STEFANA

MNOGO NOVOSA\ANA SE JAVILO NA KONKURS

Napokonpopravka „horor”igrali{ta De~je igrali{te na Bulevaru despota Stefanaispredbroja18,potpunojeunu{tenoiopasnozabezbednostdece.I{aranojeauto-lakovima,gredenapewalicamasupolomqene,ao{trimetalnidelovikojisuiskrivqeni,ozbiqnoprete da povrede mali{ane. Izgleda toliko lo{edasugastanariokolnihzgradanazvali„hororigrali{te”. Zbogsvegatoga,na{uRedakcijupozivalisuzabrinutiroditeqiizatra`ili da ispitamo ko je nadle`an da ispravi ovu,blagore~enobruku. Grad je nedavno najavio sanaciju oko stotinak igrali{ta, a kako saznajemo, me|uwimajeiovo.Zaizvo|a~aradovaje izabrano„Lisje”.Uovompreduze}uka`u dazasadauklawajuotpad,anakonure|ewa terena i ozelewavawa povr{ine, bi}epostavqenirekviziti,odnosnoquqa{ke, tobogani, pewalice, klackalice i drugi.Radovibitrebalodabuduzavr{enidokrajaovogmeseca,takoda}eroditeqikojidovodedecudaseigraju,napokonmo}idaodahnu. G. ^.

Posaonapopisu kaomagnet

Foto:R.Hayi}

MOGU]E PRO[IREWE LISTE ZA UPIS U „RADOSNO DETIWSTVO”

Uvrti}imamestaza jo{1.000mali{ana? Koliko}edeceupisativrti}e Pred{kolske ustanove “Radosnodetiwstvo”,akolikowih

}eiposleletaostatibezmesta, definitivno }e se znati slede}egmeseca.Ipak,iovejegodine

o~ekivanupisgotovosvihsalisteuposledwi~as,jersuUpravazaobrazovawei“Radosnodetiwstvo”, kao i svake godine,na{lina~inda {to prihvatqivije upi{u i one mali{ane koji su se nakon konkursana{li“ispodcrte”.Direktorustanove Borislav Samarxi} je rekao da je Gradska uprava dala saglasnost na program Pred{kolskeustanovezaobezbe|ivawe dodatnih mesta u obdani{tima i taj predlog trebalo bi da sena|enadnevnomredu zasedawa novosadskog parlamenta u septembru. Ovo planirawe pro{irewa upisne kvote potvrdio je i ~lan

KADA ]E BUDU]I TR@NI CENTAR NA SALAJKI DO^EKATI BOQE DANE

Gradili{temcaruju `abeiinsekti

Gradili{te na uglu Partizanske ulice i Sentandrejskog putanapu{tenojepretrigodine i izaziva uglavnom negativne komentare Novosa|ana koji `ivenatajlokaciji.Smetaim

znajemodasuradovinaovojlokaciji po~eli krajem decembra 2007. godine, a prestali sredinom 2008. Za to vreme jedino je iskopana velika rupa. Inspektori ka`u da je gradili{te

terenom,prizemqem,dvasprata ipodkrovqem. Nagra|evinskojtablipi{e da je inv es tit or nov os ads ko preduze}e Euro Fondacion, na Bulevaru vojvde Stepe 44. Za-

Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}. On navodidasuprona{limodelkakoda pro{irekapacitetezavi{eod 1.000deceitomebilista~ekawabilasmawenanasveganekoliko stotina mali{ana. Ipak, nadodatniupisroditeqi}emorati da sa~ekaju septembar, kakobiSkup{tinagradausvojila izmene programa “Radosnog detiwstva”.Nakontoga,roditeqi bi mogli da o~ekuju pozive da do|u u Upravnu zgradu u Pavla Simi}a. Nakon konkursa, na koji je pristigla 3.481. prijava, primqeno je 1.105 dece, dok se 286 prijavaodnosilonadecukoja}e prvu godinu napuniti tek oko 1. septembra, a ~ak 785 prijava je okarakterisano kao nepotpune, jersuroditeqisvojudecuprijavqivalinamestakojanisubila obuhva}enakonkursom. A. V. U KULTURNOM CENTRU GRADA

Filmzadecu Animirani film za decu „Nikoiputkazvezdama”bi}eprikazan danas, u 11 ~asova, u Kulturnomcentrugrada,Katoli~kaporta5.ProjekcijajedeociklusaDe~ijegfilmskogletakojeseodvija od1.do12avgusta.Ceneulaznica su 100 dinara, a svi filmovi su sinhronizovani. A. J. KAMP U SREMSKIM KARLOVCIMA

Stopama prvih botani~ara

Foto:R.Hayi}

{to iz iskopane ogromne rupe kreke}u`abe,{toseiznatalo`ene, ustajale vode {iri neprijatanmiris,pajetlopogodno za razvoj {tetnih insekata. U gra|evinskoj inspekciji sa-

propisno ogra|eno, ali da prema tada{wem Zakonu o izgradwiiplanirawunijebiopropisanrokdokadaradovitrebada se zavr{e. Na toj lokaciji je predvi|en tr`ni centar sa su-

molili smo da nam ka`u {ta nameravaju s ovom investicijom, ali su razgovor odbili uz obe}aweda}enamsejavitiza nekolikodana. Z. Deli}

9

U Ekolo{kom centru u SremskimKarlovcima od8.do16.avgusta odr`ava se kamp-seminar PokretagoranaNovogSadapodnazivom„Stopamaprvihbotani~ara”. U kampuu~estvuje18polaznika iz sredwih{kolaigimnazija{irom Srbije – iz Subotice, Sombora, Kikinde, Od`aka, Novog Sada, Pan~eva,Kragujevcai[ida. Ciq ovog kampa, koji su podr`ali Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine,jeza{titabiodiverzitetaisavladavaweosnovnihmetoda botani~kih istra`ivawa. Teme koje }e se obra|ivati tokom su: nau~niradubiologiji,zna~ajbotanizirawaiwegovaulogauekologiji, uticaj abioti~kih faktora na formirawe biocenoze, rad na terenu, metode sakupqawa, determinacije,preparirawaideponovawabiqnogmaterijala,GISu biologiji,sistematika… N. H.

Na javni poziv za u~e{}e u popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova u svojstvu gradskog instruktora, koji je raspisao Republi~ki zavod za statistiku, prijavilo se 1.404 Novosa|anaodkojih}ezaovaj posao biti izabrano 193 kandidata, koji }e obu~avati popisiva~e. Grad je ju~e saop{tio da je odre|en preliminarnispisakkandidatazainstruktore,kojisuobaveznida danas ili sutra dostave na uvidPopisnojkomisijili~nu kartuilipaso{,diplomuili overenukopijudiplomeoste~enojstru~nojspremiiuverewe da je lice na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (samo nezaposleni kandidati). Dokmuneti se na uvid podnose u pisarnici u Gradskojku}iod8do16~asova, a kandidati su du`ni da uplate taksu za izdavawe uverewa. Oni koji nisu izabrani imaju pravo da podnesu `albu danas do 16 ~asova na istoj adresi. Od ponedeqka 15. do petka 19. avgusta sugra|ani koji su starijiod18godina,imajudr`avqanstvo Republike Srbi-

je, zavr{enu najmawe sredwu {kolu,~itakrukopisidobro poznaju teren naseqa koje }e popisivati,mo}i}edaseprijavezaposaopopisiva~apopuwavawem obrasca koji }e dobitiprilikomprijavqivawa. Zateritorijuna{eggradabi}eotvoreno1.600mesta,aoni kojisekvalifikujuzaovajposaoradi}eod26.septembrado 15. oktobra. Novosa|ani }e prijave mo}i da predaju u MZ „7.juli”,uUliciMi{eDimitrijevi}a 74a, MZ „Narodni heroji”uMajevi~kojulici2b i MZ „Omladinski pokret” u Ulici omladinskog pokreta 11.Punktovizaprijavuunaseqenim mestima odre|eni su i uMZ„Futog”,UlicacaraLazara42,MZ„Rumenka„,Vojvo|anskaulica19,MZ„Sremska Kamenica”naTrgukraqaPetraPrvog1iMZ„Ka}”,UlicakraqaPetraPrvog2.Prijava se mo`e podneti samo na jednommestu,aprednostudobijawuposlaima}enezaposleniistudenti.Informacijeu vezi s prijavom objavqene su na sajtovima Republi~kog zavodazastatistikuiGrada. N. R.

Foto:R.Hayi}

U ULICI BATE BRKI]A

Le`enoviasfalt Putari iz JKP „Put”su ju~e skidali asfalt s desne strane Ulice Bate Brki}a na Novom nasequ,anovimslojemasfalta bi}epresvu~eneibiciklisti~ke i pe{a~ke staze. Radi se iz

pravcaUliceJovanaDu~i}aka Bulevaru Vojvode Stepe. Kada JP „Informatka” postavi kablove putari }e pre}i na levu stranuuliceBateBrki}a,radi istihposlova. Z. D.

[iri}eparking naTrguKomenskog Novi Sad je posledwih godina postao grad u kome je prava sre}a na}i slobodno parking mesto,{tojesvakakoposledica pove}awa broja vozila, ali i novih stambenih zgrada. Voza~ima, ipak, najve}i problem predstavqa parkirawe u delovimagradagdeseononenapla}uje, ali su i parkirali{ta slabije ure|ena ili ih uop{te nema. U „Parking servisu” ka`udaovopreduze}e radi na stvarawu boqih uslovazaparkirawe, ali da se do kraja godine ne planira pro{ireweparking zona. Kako ka`u, u toku je izrada nekoliko ve}ih projekata za ure|eweprivremenih parkirali{ta, ~ime bi seobezbediododatni parking prostor. Projekat koji bi trebalo da se zavr{i do kraja ove godine odnosi se na pove}awe broja parking mesta i ure|ewe parkirali{ta naTrguKomenskog,gdebibilo novih60mestaikojesenalaziu plavoj zoni naplate. Pored toga, bi}e ure|ena i parkirali-

{tazabiciklenanekolikolokacija u gradu, kao i sanacija sada{wih. Cena parkirawa do kraja godine ne}e se pove}avati, tako da }e u crvenoj zoni, u kojoj je dozvoqeno zadr`avawe dva sata,svakisatko{tati45dinara, auplavoj,gdejedozvoqenoneograni~enozadr`avawe,35dina-

razasat.U„Parkingservisu” isti~udajenakonuvo|ewarazli~itihzonazanaplatunastao reducentrugrada,aliseipak, dnevno, u proseku izda oko 200 doplatnihkaratazbognepla}awa ili prekora~ewa vremenskogograni~ewanaparkingu. G. ^etnik


VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak11.avgust2011.

ЈОШ ЈЕДНА ЗАНИМЉИВА АКЦИЈА БАЧКОМОНОШТОРСКОГ „ПРОПЕЛЕРА”

Правашајкаопет пловиДунавом

Паметнараскрсница штампаказне КИКИНДА: На раскрсници улица Светосавске и Иве Лоле Рибара и Жарка Зрењанина постављен је видео надзор који ће бити пробни до 1. септембра. Током прва два дана рада регистровано је више од 300 прекршаја, од којих је највише било прекорачења брзине. Посао је урадила фирма „Енџине” из Италије, а систем је коштао 300.000 динара. Новац је обезбеђен од средстава која се кикиндској општини враћају од наплате казни. - Ради се о такозваној паметној раскрсници уз систем који препознаје прекршаје, издваја их и може

одмах да штампа казне. Од свих градова у Србији Кикинда има први овакав видео надзор, којим се постиже аутоматска контрола возача аутомобила, пешака и бициклиста - објаснио је председник Савета за безбедност општине Кикинда БраниславЧолак. Приликом постављања видео надзора Савет за безбедност саобраћаја није се носио мишљу да заради новац, већ да се уведе више реда у саобраћај.Током пробног периода видео надзора казне неће бити наплаћиване, али ће се бележити прекршаји. А. Ђ.

Забаваузговеђиперкелт БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Традиционална манифестација „Петровоселски летњи дани” у организацији месне фирме „Фамилиакоп” одржаће се у наредна два дана. За сутра је припремљен забавно-музички програм у Дому културе од 19.30, а наступиће, поред чланова месног КУД „Тиса”, музичари из Темерина и стални гости из мађарских насеља Комошсакала, Харкања, Шиклоша и Шиофока. У суботу је реприза музичког програма под ведрим небом крај „Рибље чарде” уз речицу Чик, где је заказана целодневна фешта у природном амбијенту. - Биће разних садржаја у суботу, али у центру пажње је међународно

БАЧКИ МОНОШТОР: Другледање Дунава од Бездана до Клаштво наутичара „Дунавски пропедова - рекао је капетан шајке Стефалер” из Бачког Моноштора већ гоновић, додајући да ће на свој пут до динама уназад својим неуобичајеним и креативним акцијама “продрмава” средину у којој делује, средину која је помало заборавила да Сомбор и његова околина представљају дунавску евро-капију Србије, односно да су прва српска градска општина на току Дунава кроз нашу земљу. У оквиру својих делатности, Бачкомоношторски наутичари су тако у уторак поринули необични туристички речни “крузер”, Поринуће уникатне шајке направљен по узору на легендарне шајке. Готово заборавље- Смедерева кренути у среду. Планини дунавски бродић тако ће поново рано је да се зауставља у Апатину, пловити великом реком, али овог Новом Саду, Тителу, Панчеву, Земупута у служби домаћег туризма. ну и Београду. Овај брод налик је на -Овај, за сада уникатни примерак турски десантни брод из 15 века, шајке направљен у радионици али подсеће и на дунавске шајке ко“Ранг” несумњиво ће бити права јима се пловило и до Беча. дунавска атракција, која ће служити -Шанса да се у сомборском краискључиво за туристичке туре, це- ју праве овакви бродови, као и бролим током реке кроз Србији. За раз- дови другачијег типа, део су Ма-

DaNaS U NOVOM SaDU BIOSKOPI Arena: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (14), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.40), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (18, 20.15, 22.25), „Green lantern” (20.20, 22.35), „Kauboji i vanzemaqci” (15.30, 17.45, 20, 22.20), „[trumpfovi” (12.30, 14.45, 16, 17, 18.10, 19.15). Jadran: „Udaqeno predgra|e” (19), „Hana” (21). KCNS: „Niko i put ka zvezdama„ (11), „O bogovima i qudima” (19, 21)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavkas

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od utorka 9. maja u 7 sati, do srede 10. maja u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: BiqanaMari}iz Subotice (devoj~ice). DEVOJ^ICE: VesnaJoki}, [emsijaMoni, SandraMiluni Sawa Nikoli} iz Novog Sada, Milena Ba~ikin iz Koviqa, Dragana Komar~evi} iz ^elareva, Rajka Preradov iz Nadaqa, Vedrana Galambo{ iz Silba{a, Sne`anaCviji} iz ^uruga i SenadaMarkovi} iz Bavani{ta, DE^AKE: SofijaTokin, JelenaSuboti}, Radmila[obot i JovanaTomanovi} iz Novog Sada, MiraOmaqev iz Sremske Kamenice, BrankaBle{i} iz Futoga, DraganaVerna~ki iz Koviqa, Dra`enkaBerta iz Be{ke i AnkaMili} iz Titela.

SaHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Stana \ur|a Damjanovi} (1914) u 12 i Matild Ferenca Ki{ (1927) u 12.45 ~asova. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Jadranka Viktora Patarica (1937) u 13 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Vojkan Ninoslava Morarevi} (1965) u 15 ~asova. Na grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahraweni Bojana Todora Ili} (1957) u 13 i Petar Nikole [a{a (1934) u 15 ~asova.

стер плана “Дунавског Пропелера” који на том пољу прецизира могућност запошљавања људи у својим

руралним срединама. Мишљења смо да целокупан наутички потенцијал који носи наутичка индустрија може да упосли око 15.000 људи на обалама наших река и канала - нагласио је приликом поринућа шајке, Крсто Пасковић председник Удружења наутичара Дунавски Пропелер. М. Миљеновић

Пристан поново ради

такмичење у кувању говеђег перкелта. Иако нема новчаних награда, велико је интересовање кулинара, као и сваке године, јер су добра забава и дружење загарантовани. Очекујемо више од четрдесет котлића, котизација за ово такмичење је 2.000 динара, а ми обезбеђујемо три килограма говеђег меса, огревно дрво, простор за кување - рекао нам је организатор манифестације Иштван Ђере. Кулинари се окупљају већ у 10, сат времена касније почиње такмичење, а око 16 сати ће се знати ко је скувао најбоље специјалитете. Дегустацијом се фешта не завршава, напротив - дружење уз музику се наставља до дубоко у ноћ. В. Ј.

АПАТИН:Потпуно је замењен део пристана за путничке бродове на обали Дунава, који је био оштећен када је теретни брод „Ханс Хубер” прамцем, непажњом капетана, налетео на њега пре месец и по дана. Радници новосадске фирме „Албатрос” су заменили оштећени понтон од пливајућег бетона, дужине 12,5 метара и ширине четири метра, оправили оштећене електричне и струјне водове, заменили држеће греде, гумене отпорнике и ограду. Замену дела пристана, која је коштала 13,5 хиљада евра, на основу вансудског поравнања платила је фирма власник брода „Ханс Хубер“. Ј. П.

VESTI Усуботу „Златни котлић” БАЧКО ГРАДИШТЕ: Најстарији спортски колектив у Бачком Градишту Фудбалски клуб „Војводина”, који ће 2013. година обележити век постојања, укључује се у обележавање предстојеће сеоске славе Преображење Господње, организацијом кулинарског такмичења „Златни котлић Бачког Градишта”. Манифестација ће се одржати у суботу, 13. августа, у СРЦ „Ђорђе Тапавица – Џоја”. Пријављивање учесника и подела рибе је у 14 сати, а потпаљивање ватре испод котлића планирано је за сат касније. - Позивамо афирмисане кулинаре и оне који желе да се афирмишу. Обезбеђујемо им 2,5 килограма квалитетне рибе, меко огревно дрво, место за кување и сто са шест столица за пријатеље. Они треба да уплате котизацију од 1.500 динара, понесу прибор за јело и с пријатељима у сласт поједу чорбу по завршетку такмичења. Специјални жири ће оцењивати скуване чорбе и у 18 сати прогласићемо три најбоље скуване чорбе и куварима уручити награде у виду пехара и робних пакета - рекао нам је у име организатора Слободан Стојановић. Док се рибља чорба буде кувала, у башти клупског ресторана одржаће се забавно-музички програм уз учешће тамбураша и месног фолклорног ансамбла. Додатне информације о овом кулинарском такмичењу могу се добити телефоном на број 060/1519979. В. Ј.

Отворена библиотека ИРИГ: Библиотека Српске читаонице у Иригу почела је поново да ради након спроведене обавезне ревизије књижног фонда током јула. Библиотека је отворена сваког радог дана од 7 до 15 часова. Ревизија књижног фонда у подручним одељењима у Врднику и Јаску планира се током овог и наредног месеца, о чему ће корисници благовремено бити обавештени. Ј. А.

VODI^

tElEfONI VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM&T RaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVENASlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

ВИШЕ ГРАДИЛИШТА У СЕЛИМА

Пољопривредне машине уређују атарске путеве КИКИНДА: У појединим сеоским месним заједницама у кикиндској општини у току је реконструкција тротоара за шта су издвојена средства из буџета ЈП Дирекција за изградњу града. Како сазнајемо од Имреа Кабока, члана Општинског већа, у току је постављање електроинсталација на капелама на католичком и православном гробљу у Руском Селу, док се у Мокрину завршава изградња спортске хале. - У свих девет месних заједница при крају је и уређење атарских путева. Локална самуправа је свакој месној заједници уплатила новац за 300 литара дизела за овај посао. У уређење атарских путева укључили су се и пољопривредници са механизацијом, каже Кабок. У самом граду уређење путева још увек траје. За атарске путеве у Кикинди предвиђено је 1.200 литара нафте, а биће уређено око 30 ки-

Рокеризадан младих

ВРБАС: Поводом Међународног дана младих на Градском тргу у Врбасу сутра ће бити одржан концерт на којем ће наступити „Поп шот” из Врбаса, „Бандкс“ АЦ/ДЦ трибијут бенд из Београда и хрватски састав „Атомско склониште”. Почетак концерта заказан је за 20 часова, а организатор ове манифестације је Скупштина општине Врбас. М. Кк.

Тродневна забава уПерлезу ПЕРЛЕЗ: Манифестација „Аматери своме граду”, уз радни назив „Ја сирома’ а волем думста”, биће одржана за викенд у школском дворишту у Перлезу. Сутра, у суботу и недељу наступиће Немања Поповић и Про (Београд), “Бијело дугме трибјут бенд” (Нови Сад), “Love Tigger” (Београд), “Квин трибјут бенд” (Земун) и ди-џејеви. Посетиоце у недељу очекује и пена парти, а улаз за све концерте је слободан. Подршку манифестацији пружили су Месна заједница Перлез и град Зрењанин. Ж. Б.

Имре Кабок

лометара путева. Новац за куповину горива обезбеђен је од средстава која се уплаћују за издавање државне земље у закуп. И расподела

грађевинских блокова за домаћинства чије су куће страдале у поплавама приводи се крају у селима. Крајем недеље грађевински блокови који се налазе у месним заједницама биће распоређени корисницима, најавио је Кабок који је и председник Месне заједнице Руско Село. Он најављује да је за угрожене куће у том месту стигло 14.000 блокова који ће бити прослеђени према броју кућа угрожених услед поплава. Сви председници месних заједница, пољочувари и представници Полицијске управе недавно су одржали састанак о учесталим крађама у атару које су у овом периоду године крађе честе, а штете су велике. Кабок каже да се на терену се већ види помак, и износи уверење да ће се у наредном периоду крађе сузбити на најА. Ђуран мању могућу меру.

Отпад само на депонији компаније А.С.А КИКИНДА: На последњој седници Општинског већа донет је предлог одлуке о утврђивању локације за одлагање инертног и неопасног отпада на територији кикиндске општине. Затвара се депонија на путу за Руско Село, на којој је до сада одлаган такав отпад. Грађани ће убудуће отпад одлагати на депонији компаније А.С.А. и ова услуга неће се наплаћивати. - Досадашње сметлиште на путу за Руско Село више не може да се пуни и сматрам да то место треба да служи за прикупљање атмосферске воде из тог дела гра-

да. Отпад ће се рекултивисати и више неће бити ругло града. Апелујем на грађане да поштују ову одлуку, као и да не стварају нове дивље депоније, јер се огромна средства троше на њихово уклањање - рекао је члан Општинског већа БраниславЧолак. И правна лица, по симболичној цени, моћи ће неопасан и инертан отпад да одлажу на депонији компаније А.С.А. Грађани који не буду поштовали ову одлуку ризикују да буду кажњени према Одлуци о комуналном реду Скупштине општине Кикинда. А. Ђ.

ПРЕВАРЕНО ТРИСТА СУБОТИЧАНА

Гарантовалипосао, наплатилипровизију и-нестали

СУБОТИЦА: На оглас емито- клама је била скинута, а на локаван на суботичком Инфо- каналу лу је писало да се издаје. Тада којим су тражени сезонски радни- сам срела и друге који су са невеци у Словенији и Италији, јавила се ЗитаМуци. Посао није добила, а остала је и без сто евра, као и свих три стотине становника Севернобачког округа који су на исти начин преварени. - Крајем јула потписали смо Уговор о раду са фирмом „Бегеј”, која се представљала као заступник фирме „Медофорд” д.о.о. за посредовање и трговину словеначке „Ползеле”. Требало је да почнем да радим на Бледу 10. августа, а нуђен је и посао Замандаљена врата фантомске фирме у Копру, Порторожу, Бледу и Бохињу. Требало је у пе- рицом гледали у затворена врата так да нам јаве када крећемо, па - прича Зита Муци. Покушали су да се путем мосу нас звали и рекли да се полази у понедељак. Нико нас није звао. билног телефона чују са директоУ уторак сам отишла у центар ром представништва Зораном Неграда код градског клизалишта шићем, али се он није јављао. где је било представништво. Ре- Шесторо Суботичана је одмах

звало заштитиника грађана и поднело пријаву основном јавном тужилаштву у Суботици. Уговори са странкама су скопљени крајем јула, и тада је од њих тражено да плате око сто евра за трошкове агенције, превоз и провизију. Гарантован им је био посао у угоститељству, а у уговору је било наведено да им се гарантује и пријава боравка, смештај, исхрана без трошкова и посао за који је предвиђена зарада од 900 до 1.200 евра. У међувремену се сазнало да је фантомска фирма које нема на сајту Агенције за привредне регистре, остала дужна и за закуп просторија. Заштитиник грађана Златко Марасјук каже да су му се оштећени обратили за помоћ, а у разговору са јавним тужалаштвом речено му је да се већ ради на предмету, односно, да је истрага у току. А. А.

Градоначелник Милета Михајлов са награђеним нафташима

Признањаза радникеуЕлемиру

ЕЛЕМИР: Од 2009, када је НИС прешао у власништво руског „Гаспром Њефта” до јула 2011. године, у овој нафтној компанији произведено је укупно 70,5 милиона ТЕН еквивалентне нафте. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, представници Владе Војводине и Покрајинског министарства за енергетику и минералне сировине, били су домаћини представницима овог нафтног гиганта у Елемиру, где НИС има Погон за припрему и транспорт нафте и гаса – ТНГ. На свечаности одржаној на полигону испред

Ускороподземниконтејнери СУБОТИЦА: Очекује се уградња седам подземних контејнера у Суботици. По узору на светске метрополе, подземним контејнерима се постиже лепша слика града, јер нема расипања смећа и ширења непријатних мириса. Ребалансом градског буџета предвиђена је ова инвестиција, а новац ће бити обезбеђен и из градског или републичког Фонда за заштиту животне средине. - Предвиђено је да Дирекција издвоји око 27 милиона динара за ту намену, а већ је урађено седам пројеката за постављање контејнера. Прве локалције би биле у ужем центру града, код Кате-

драле Марије Терезије Авиљске, платоа Зорана Ђинђића, код Отвореног универзитета, и у насељима Прозивка и Радијалац. Први подземни контејнери ће бити постављени тамо где надземни нарушавају изглед града и где су најнеопходнији - рекао је директор ЈП Дирекције за изградњу града Јосип Ковач Стрико. Цео поступак и уградњу водиће ЈКП Чистоћа и зеленило, а возило које би се користило за пражњење контејнера већ је набављено.У подземне контејнере може да стане отпада колико и у четири обична контејнера. А. А.

ПРОМОЦИЈА БЕЛОГ БЛАТА

Коровачапредкамерама

КАСАЧКА ФЕШТА НА СОМБОРСКОМ ХИПОДРОМУ

Ловорза Амазон Банкера иТопТена СОМБОР: Више од две и по хиљаде Сомбораца и њихових гостију имало је, прошлог викенда, прилику да и ове године, ужива у касачким тркама организованим на Градском хиподрому. По 47.пут организована је традиционална трка за пехар локалних „Сомборских новина” док је по 12. пут додељен и пехар најбржем касачком грлу и његовом возачу у трци којој је главни покровитељ Град Сомбор. Посетиоци су имали прилику да уживају у још осам једнопрежних, као и једној двопрежној трци које су окупиле преко сто грла из Србије и земаља окружења. У трци за пехар „Сомборских новина”, неприкосновено је било грло Амазон Банкер Зорана

11

Осмајлићаиз Новог Сада, , у чијим сулкама је седео Горан Золнаи. У конкуренцији седам такмичара Амазон Банкер је стазу дугу 1.700 метара прешао за 1,18 минута по километру. У трци за „Пехар Града Сомбора” наступило је девет грла, док је победник трке словеначко грло Топ Тен са возачем ИваномВуковим. Пехар и награде од по 100.000 динара, затим ловоров венац победницима трке су уручили ТамараСтојков, новинарка „Сомборских новина”, и Радослав Јелачић, заменик градоначелника Сомбора, док је публика уживала у променади дамских шешира достојних белосветских хиподрома. М. Миљеновић

БЕЛО БЛАТО: Пуно тога је радио у животу Мартин Стојанов из питомог банатског села Белог Блата. Тешко би било и набројати све његове вештине, јер списак је баш подугачак. А да знање и вештине не могу тек тако ишчилити, показао је деда Мартин на оригиналан начин. Пред камерама, а за потребе представљања Белог Блата као потенцијалне етно руралне туристичке дестинације, стари занатлија је демонстрирао прављење метле короваче. Ручно и практично, без неког алата. Голе руке, сировина од једногодишње жбунасте биљке и искуство. Како каже деда Мартин, нема бољег начина да се очисте грубе површине, него да се примени магична моћ старе короваче. И док су сниматељи подешавали своје фокусе и светла, очас посла се родила нова метла. Вели овај старина, који је зашао у девету деценију живота, да све ређе добија поруџбине за метле короваче. Али, ако заживи етно туризам, нада се

погона НИС-а у Елемиру најбољим радницима уручена су признања и награде. - Компанија НИС послује у Зрењанину дуже од 60 година и ми с правом говоримо о њој као о бренду нашег града. Зато ће локална самоуправа чинити све да створи још боље пословно окружење за функционисање погона НИС-а у Елемиру - истакао је Михајлов, посебно се захваливши представницима НИС-а на друштвеној одговорности и помоћи коју је ова компанија од оснивања упућивала граду. Ж. Б.

Касачке трке

ОРОМ: Коњички клуб „Ором” из истоименог места кањишке општине организује у недељу 14. августа коњичке трке. На хиподрому у Орому програм почиње од 13 сати, а љубитељи коњичког спорта имаће прилику да прате девет једнопрежних и једну двопрежну касачку трку. У исто време на хиподрому ће бити и панорамско летење са змајевима у организацији Аеро клуба “Иван Сарић“ из Суботице. Улазница стаје 150 динара. М. Мр.

Исправка У тексту о Купу Бегечке јаме под називом „Девојчице вештије с пецаљком него с варјачом” објављеном на овој страни 9. августа, поткрала се грешка. Девојчица која је победила у пецању на пловак зове се Тара Милачић, а не Дара како је објављено.

Мартин, биће и оних који ће желети да купе ове јединствене метле. Бело Блато је, иначе, једно од четири села на територији града Зрењанина које се пријавило на конкурс „Богатство различитости Војводине – Подунавља”. Конкурс је расписало удружење за унапређење сарадње и развој туризма „Дунавски туристички кластер - Истар 21”, уз подршку

Покрајинског секретаријата за привреду. На њему ће бити изабрано десет најбољих села која су пример „богатства различитости“, а циљ овог пројекта је да се креира туристичка мултикултитура у Подунављу која би могла бити јединствен туристички производ, по коме би овај део Србије био препознатљив. Ж. Б.


vojvodina

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ДИВНА ЈЕЗЕРА БЕЗ УРЕЂЕНИХ ПЛАЖА

Купањеучистојводи, алинасопственуодговорност

СРЕМ: Легенда каже да када је Бог делио земљу, Сремац се успавао и зато је од Бога добио део раја. Тако на територији Срема, поред многобројих природних лепота, има чак дванаест вештачких акумулационих језера, лоцираних на прелазу између равног и фрушкогорског дела, насталих преграђивањем фрушкогорских потока. Ако кренемо од запада према истоку нижу се језера Сот, Брује, Мохарач, Чалма, Врањеш, Бели Камен, Павловачко, Борковац, Међеш, Добродол, Шеловренац и Јарковац. Сва, једно лепше од другог, имају потпуно природно окружење, али им урбана уређеност није јача страна. Ни на једном од ових језера није омогућено купање јер, изузев Борковачког и језера Међеш, ниједно нема уређену плажу, нити пратеће садржаје, а чак ни ова два немају спасиоце. Природне лепоте ових језера прави су рај за риболовце, али и за оне који воле на сопствену одговорност да се купају. Биохемијске анализе воде свих дванаест језера показале су да је вода високог квалитета, дакле за купање погод-

Језеро Сот - рај за пецароше

Шест милионаза семафор КИКИНДА: На раскрсници улица Војводе Мишића и Димитрија Туцовића ускоро ће бити постављен семафор. Део средстава за радове, у износу од пет милиона динара, одобрио је Покрајински секретаријат за привреду, а милион ће обезбедити кикиндска општина. Члан Општинског већа Бранислав Чолак каже да ће постављањем семафора бити повећана сигурност свих учесника у саобраћају у овом делу града. ћана сигурност свих учесника саобраћаја у овом делу града. Иако у Кикинди постоји још проблематичних раскрсница, за поменуту је већ постојао пројекат, каже Чолак. Јавно предузеће Дирекција за изградњу града задужено је да распише јавну набавку за извођача радова. До 15. августа, како је најавио Бранислав Чолак, биће постављен и видео надзор на раскрсници улица Светосавске и Иве Лоле Рибара. Овај посао урадиће фирма „Енџине” из Италије, а систем кошта 300.000 динара. Новац је обезбеђен од средстава која се кикиндској општини враћају од напалате казни. Овај систем омогућиће аутоматску контролу возача аутомобила. Током пробног периода рада видео надзора казне неће бити наплаћиване, али ће се бележити прекршаји. А. Ђ.

Борковачко језеро - најстарије вештачко језеро

на, а температуре воде погодују купачима свих узраста. У шидској општини су три језера - Сот, Брује и Мохарач. Језеро Сот је смештено источно од села Сот, а поред асфалтног пута који од Шида води ка Илоку, на западним падинама Фрушке горе, удаљено десетак километара од центра Шида и простире на око 20 хектара. Дуж десне обале језера пружа се пут којим се може доћи скоро до другог краја језера, док шумовита, практично неприступачна лева обала припада ловишту Ворово. Иако не постоји уређена плажа, купача има на брани. У овом језеру најбоље „гризе” шаран, амур, толстолобик, сом и штука. За излетнике је интересантан локалитет Липовача, који припада Националном парку Фрушка Гора и женски манастири СПЦ Привина Глава и Света Петка. Мало даље је језеро Брује, лоцирно на северозападној периферији насеља Ердевик на 15 километара од центра Шида. И до овог језера води асфалтни пут који се наставља поред језера те се у дну грана на пут којим се обилази његова десна обала и на пут ко-

јим се иде до термоминералног изворишта потока који га храни водом познатог под именом Бања. Ово језеро се простире на површини од око 17 хектара у дужини од око 800 метара. Стотинак метара јужно од бране посетиоци Бруја могу наћи смештај у мотелу „Кулина”. Језеро Мохарач се налази неколико километара североисточно од насеља Ердевик, односно источно од језера Бруја и захвата површину од 55 хектара. Иако до њега води асфалтни пут који полази из центра Ердевика, језеро није прилагођено за туристичке посете. На 16 километара од центра Сремске Митровице су село и три километра удаљено језеро Чалма. До њега се долази скретањем са асфалтног, локалног пута Чалма - Лаћарак на запуштен пољски пут. Само језеро је мале површине и претворено је у рибњак. Чине га три међусобно спојена језера и представља праву атракцију само за оне који воле нетакнуту природу и једина су језера где се могу пронаћи већ изловљене врсте законом заштићене рибе лињак и златни караш. Језеро Врањеш је на 12 километара од центра Сремске Митровице, југоисточно од села Манђелос. Макадамом дугим један километар од села се стиже до језера. Дуж западне обале води пољски пут поред којег су лоциране пецарошке коли-

бе и камп кућице, а оно што ово језеро чини интересантним за купаче је што је са једне стране језера вода хладна, док је на другој веома топла. Уређене плаже нема, али су обале језера благо стрме, те је купање на овом језеру прави изазов. Језеро Бели камен је најмлађе вештачко језеро, настало 2004. године на површинском копу где се експлоатисао кречњак за потребе фабрике цемента у Беочину, тако што је пресечена водоносна жила која је преплавила најдубље делове копа. Временом се образовало језеро пречника око 200 метара и дубине око 15 метара. Налази се на југоисточној периферији Бешеновачког Прњавора, поред асфалтног пута Беочин Сремска Митровица и од центра Сремске Митровице удаљено је 23 километра. Ово језеро, због невероватне смарагдне боје, делује готово бајковито, а вода, обзиром да је богата кречњаком, благотворно делује

ђења. Како кажу у Савезу, власник румске „Агроруме” поставио се и као власник језера. До језера води асфалтни пут, али око самог језера не постоји ни пешачка стаза. На десетак километара одавде је Бања Врдник. Борковачко језеро на три километра северно од центра Руме, представља летњи туристички локали-

Бели камен - најмлађе вештачко језеро

Добродол нема уређену плажу

на кожу. На сличан начин настало је и језеро Лединци које се налазило јужно од насеља Стари Лединци. Због геолошке нестабилности терена Лединачко језеро је исушено средином 2009. године, а каменолом је враћен првобитној намени. Павловачко језеро налази се на око 12 километара северно од центра Руме и захвата површину од око 65 хектара. Риболовачки савез Војводине управља овим језером, али њему се не може прићи од обезбе-

води асфалтни пут и може му се прићи преко Ирига или села Крушедола и са југа преко Шатринаца, Добродола и даље према Руми или Пазови. На средини леве долинске стране налази се малена плажа са спортским тереном и угоститељским објектом у коме су цене као на Азурној обали, а викендима су овде велике гужве, иако би се ово

тет. Ово је најстарије вештачко језеро у Срему. Асфалтни пут води до језера, те до саме плаже која је бетонирана стотинак метара. На самој плажи је кафић, игралиште за децу, као и „Аква камп” кога чине четири кућице са пуним комфором на води. Једино ово језеро на плажи има чесму са пијаћом водом и тушеве. Омиљено је како Румљанима, тако и свима из ближе и даље околине. Пет километара од центра Ирига удаљено је језеро Међеш, до којег

језеро могло сместити на дно листе по атрактивности. Језеро Добродол се налази пет километара југоисточно од језера Међеш, на североисточној периферији истоименог села и обухвата површину од 45 хектара. Преко бране води локални асфалтни пут Ириг- Добродол Жарковац. Језеро Шеловренац се простире југозападно од Марадика, те тако припада општини Инђија, а од језера Међеш удаљено је пет километара према истоку. Приватизовано је и припада ПИК-у „Агроунија” па му се не може прићи. Језеро Јарковци лоцирано је на западној периферији села Јарковци, четири километра југоисточно од језера Шеловренац и исто толико од центра Инђије. Ширина језера је око 300 метра, а дужина око два километра. Захвата површину од 35 хектара. Ово језеро се користи за наводњавање пољопривредних површина, за снабдевање индустријских погона техничком водом, као рибњак, те за лов и риболов, а у врелим летњим данима и за купање. Јелена Антић

НОВОКНЕЖЕВЧАНИ СПРЕМАЈУ ВЕЛИКУ АТРАКЦИЈУ

Тискикарневали спустдоватромета

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Манифестација “Лагани тиски спуст“ у Новом Кнежевцу приређује се трећи пут од 11. до 14.августа, а програм је богатији и разноврснији па се очекује и велики број учесника и посетилаца. Активности почињу већ данас, радионицама за децу која ће се припремати за учешће на “Тиском карневал“. Најатрактивнији део програма је спуст Тисом неконвенционалним пловилима који се одржава у недељу, када се увече приређује концерт Мирослава Илића. Домаћини и организатори из Новог Кнежевца се надају да ће их послужити временске прилике, јер током дана и вечерири у недељу очекују преко 5.000 учесника и посетилаца. Организатор манифестације је локална самоуправа општине Нови Кнежевац, која је у оквиру амбиција да се туризам развија као приоритетна грана, препознала потенцијале реке Тисе, па “Лагани тиски спуст“ постаје туристички бренд ове средине. Према речима једног од организатора Саше Нецкова “Лагани тиски спуст“ је настао као идеја локалних ентузијаста почетком лета претпрошле године. - Водили смо се причом како су сплаварења на Ибру, Тари и Дрини постале туристичка атракција, па смо препознали да је наша шанса река Тиса - каже Нецков. - Како Тиса у нашим животима заузима значајно место, настојања су да овом манифестацијом популаришемо њене вредности и подигнемо еколошку свест људи о заштити и очувању реке. Људи Тису зову и Панонска принцеза, она то одиста и јесте јер одише мирноћом воде која осли-

кава војводјански темперамент, па смо тако и дошли на идеју да се организује “Лагани тиски спуст“. Волимо да користимо слоган да је Тиса река која нас спаја, па су настојања да се овом манифестацијом постигне циљ, да се што већи број људи скупи на реци, на лаган војводјански начин спусти реком, проведе дан у дружењу, упознавању нових људи и препусти уживању.

предвиђено да се припреме и одржавање регате одвјјају 10 до 17 сати. Од Новог Кнежевца за све учеснике спуста организатори су обезбедили превоз до старта, освежење и по повратку топли оброк. Предузете су и све мере да се осигура безбедност учесника регате и посетилаца манифестације, па је ангажовано бројно обезбеђење на воду и копну, као и медицинска помоћ.

На старту лањског „Лаганог тиског спуста”

Два дана у четвртак и петак у оквиру луткарских, сценографских и музичких радионица деца ће се целодневним активностима припремати за приређивање првог “Тиског карневала“. Очекује се учешће великог броја деце, која ће правити костиме и маске и осмишљавати учешће у карневалској поворци уз помоћ просветних радника, аниматора и жонглера. Карневал се одржава у суботу 13. августа од 19 сати у центру Новог Кнежевца, а у суботу на кеју на обали Тисе на песку ће се пре подне одржати турнир у малом фудбалу а после подне у одбојци. Окупљање учесника “Лаганог тиског спуста“ је у недељу када је

Фото:М.Митровић

Учесници ће се на својим сплавовима спуштати деоницом реке Тисе у дужини од осам километара, до циља на кеју у Новом Кнежевцу. Ту ће се у току преподнева за децу на игралиштима на песку уприличити “Игре без граница“. Биће занимација и за одрасле, јер када пристигну учесници регате, у организацији Савеза клубова подводних активности биће у 18 сати приређена вежба на реци, затим следи такмичење у надвлачењу конопца на песку, брзом испијању пива и обарању руку. Концерт Мирослава Илића почиње од 21,30 сати и предвиђено је да се пред поноћ заврши ватрометом изМ. Митровић над реке.

Волонтери овогодишњег кампа на раду у Бечеју

МЕЂУНАРОДНИ КАМП И ОВЕ ГОДИНЕ ПОРЕД ТИСЕ

Волонтери уређујуБечеј

БЕЧЕЈ: Канцеларија за младе општине Бечеј годинама организује Међународни волонтерски радни камп у својој средини. Било је година када су истог лета одржана три кампа, у Бачком Петровом Селу, Бачком Градишту и Бечеју, а било је, као лане, када нису били у Бечеју, већ у Бачком Градишту. Ове године су млади из разних европских земаља опет у Бечеју и уређују га, заједно с десетак овдашњих волонтера, у оквиру кампа „Prestige of nature“. Све је кренуло првим августовским даном, а 13. овог месеца 13 волонтера из Белгије (три девојке), Италије, Немачке, Пољске (две), Португала, Словеније, Холандије и Шпаније (две) враћају се кући препуни утисака из највећег потиског града у Србији. Радило се на уређењу Горанског парка, у ком је, као и ранијих година, био волонтерски камп. Прво се раскрчио простор уз ограду Горанског парка дуж Улице Милоша Црњанског, затим се радило на уређењу унутрашњости парка,

али се скокнуло и до Тисе, где се очистио приобални део реке на ком вода гомила смеће, а учествовали су и у акцији по имену „Да заживи центар сиви!“ у оквиру Међурадног дана младих постављајући и фарбајући клупе на централном градском тргу. У поподневним терминима, предвођени лидерима кампа Слободаном Васићем и Ивом Саџаков, гости из иностранства су се упознали с културно-историјским споменицима града домаћина, скокнули су до оближњег дворца Богдана Дунђерског и посетили ергелу ПИК „Бечеј“, купали се на Тиси и у комплексу базена ОСЦ „Младост“, а посетили су и војвођанску престоницу Нови Сад. У вечерњим сатима су се дружили с младима Бечеја, склопили безброј пријатељства, а било је и сентименталних веза. У сваком случају, једна лепа традиција гајења волонтеризма је настављена. На задовољство волонтера из иностранства и младих Бечеја. В. Јанков


crna hronika

dnevnik

RIGOROZNIJIZAKONOSAOBRA]AJUDAJEREZULTATE,ALIJENAJUGRO@ENIJAKATEGORIJA IDAQENEZA[TI]ENA

Zasedammeseci stradalo88pe{aka

Tokomprvihsedammeseciove godine u saobra}aju je stradalo 88pe{aka,{toje44postovi{e negouistomperiodulanepase pove}awe wihove bezbednosti name}ekaojedanodprioriteta, re~eno je ju~e na zajedni~koj konferenciji Agencije za bezbednostsaobra}ajaiUpravesaobra}ajnepolicije. –Nesre}eukojimastradajupe{acinaj~e{}esede{avajuuranimjutarwimsatima,uprigradskimnaseqima,gdenepostojiodgovaraju}e osvetqewe, pe{a~ki prelaziisaobra}ajnasignalizacija – naveo je pomo}nik na~elnikaUpravesaobra}ajnepolicijeSlobodanMale{i}. On je dodao i da je pove}ana kontrolamotociklistadalazabriwavaju}erezultatejersepokazalodajevelikibrojonihkoji voze bez dozvole neregistrovanemotore,nepo{tujusaobra}ajne propise, prvenstveno ograni~ewa brzine, i voze bez kacige.

NOVOSA\ANINOSUMWI^ENZASTAMBENE MU]KENADETELINARI

Istestanoveprodavao ipopetputa? Kriminalisti~kapolicijapodnelajekrivi~nuprijavuprotivNovosa|aninaDubravkaT. (1966)podsumwomdajepo~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, tako {to je u Ulici Veselina Masle{e 46  i 48 na novosadskoj Detelinari prodavaoistestanovevi{eputa,ajedanu~akpetnavrata.Wemusepripisujedajeo{tetio40kupacaistekaoprotivpravnu imovinskukoristodstomilionadinara(okomilionevra). Daqa istraga }e pokazati da li ima jo{ o{te}enih gra|ana kaoikona~aniznosnovcakojijeokrivqeniDubravkoprotivpravno prisvojio, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.Okrivqenijeupritvoru. M.V.

PolicajacMilivojeStani{i} spasaoje`ivot~etrdeset{estogodi{wemGoranuK. kojisepreksino}davioureciTami{,objavioje

pe{aci i voza~i po{tuju propise. Onjenaveodajeuciqudobijawa detaqnijih podataka o poginulim pe{acima Agencija

sprovela analize koje pokazuju da se najvi{e nesre}a s tom vrstom u~esnika u saobra}aju de{ava u beogradskim op{tinama Savskivenac,StarigradiVra~ar,kaoiuNovomPazaru,NovomSaduiKraqevu.

Uprkos svemu, Jovanovi} je istakao je besmisleno raspravqati o tome da li je novi Zakon o bezbednosti saobra}aja doprineosmawewubrojastradalih,jerje,kakoka`e,o~igledno dajeveomadoprineo. – Poginulo je 180 qudi mawe na godi{wem nivou, a veoma je smawen i brojpovre|enih.O~ekujemojo{ ve}i doprinos novog zakona kadaupotpunostibuduprimewene svemere,poputvideo-nadzora– rekaojeJovanovi},idodaodaje 250 voza~a ostalo bez voza~ke dozvolezbog18kaznenihbodova idrugihprekr{aja.–Imaju}iu vidu da su jul i avgust meseci s najve}im stradawem na putevimauSrbiji,AgencijaiUprava saobra}ajnepolicijepokrenuli

su zajedni~ku akciju „Za bezbedanisre}anput”,uokvirukoje }esenanajprometnijimputnim pravcimadelitiflajerisupozorewemova`nostipo{tovawa saobra}ajnihpropisa. On je dodao da je Agencija usvojila i novi Pravilnik kojim se reguli{e na~in rehabilitacijevoza~akojimajeoduzeta voza~ka dozvola, u kojem je propisan nastavni plan i programina~insprovo|ewaobaveznog seminara unapre|ewa znawa iz oblasti bezbednosti saobra}aja.PoPravilniku,~ijese stupawenasnaguo~ekujekrajem avgusta,svivoza~ikojimajeoduzeta voza~ka dozvola poha|a}e takav seminar, nakon kojeg }e polagatiiodgovaraju}iispit. (Tanjug)

TU@ILACZAORGANIZOVANIKRIMINALMIQKORADOSAVQEVI]NAJAVIO:

Uskorore{ewe „slu~aja]uruvija” – Ubistvo novinara Slavka ]uruvijebi}euskorore{eno, abrzo}ebitiokon~anipretkrivi~ni postupak politi~ke pozadine ubistva premijera SrbijeZorana\in|i}a–najavio je tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} u intervjuu za „Novi magazin„. – Ubistva novinara su sramotazaSrbiju.DadaVujasinovi} i Milan Panti} su u drugim tu`ila{tvima i verujem da}ekolegeuraditisvedaona budure{ena.Kadajere~o]uruviji,nemamnikakvedileme, niti sumwe da }emo taj slu~aj re{iti. Postoje i konkretni razlozi zbog kojih mogu da iznesem takve tvrdwe – kazao je Radisavqevi}. On nije `eleo da pomiwe rokove, jer se do sada to pokazalo kontraproduktivnim, alijenaglasiodajesrazlogomoptimistaidajesiguran da je Tu` il a{ tvo sad a na

13

Policajacspasao davqenika

Pove}anakontrolamotociklistadala zabriwavaju}erezultatejersepokazalodaje velikibrojonihkojivozebezdozvole neregistrovanemotore,nepo{tujusaobra}ajne propise,prvenstvenoograni~ewabrzine,ivoze bezkacige – Pove}awe broja stradalih pe{akaname}einu`nostsprovo|ewaefikasnihmerazasmawewe tog trenda – istakao je {efAgencijezabezbednostsaobra}ajaStojadinJovanovi},i naglasio da je najva`nije da i

~etvrtak11.avgust2011.

Slavko]uruvija

Brzo}ebitiokon~anipretkrivi~nipostupak politi~kepozadineubistvapremijeraSrbije Zorana\in|i}a,najaviojetu`ilac pravom tragu. Radisavqevi} jekazaodanemazastojauistraz i pob un e Jed in ic e za

specijalneoperacijeipoliti~ke pozadine atentata na \in|i}a.

– Saslu{ano je vi{e lica koja imaju saznawa o doga|ajima iz novembra 2001. godine ili su bili wihovi akteri, a bi}epozvaniisvionikojimogu doprineti wegovom rasvetqavawu. Vrlo brzo }e pretkrivi~ni postupak biti zavr{en–naveojeon. – Tu`ila{tvo za organizovanikriminalsakupilojedokaze da je klan Darka [ari}a 2008. i 2009. prokrijum~ario ~etiri tone ~istog kokaina vrednog140milionaevra,kao i da je Stanko Suboti} {vercomduvanao{tetiobuxetSrbije za 60 miliona maraka i osammilionadolara–rekaoje Radisavqevi}. Onjenaveodaseintenzivno radi i na predmetu uvoza „vakcina” H1N1 pri ~emu se „razmatra ne samo nabavka vakcina, ve} i na~in na koji je realizovan ugovor o isporuci”. (FoNet)

PRIJAVAZBOGUTAJEPOREZAIPRAWANOVCA

O{tetiobuyetzadvamilionadinara PoreskapolicijapodnelajeVi{emjavnom tu`ila{tvu u Beogradu krivi~nu prijavu protivvlasnikaiodgovornoglicaprivrednogdru{tva„SMBgradwa”P.P. izSubotice, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~nadelaporeskeutajeiprawanovca,aza krivi~no delo poreske utaje prijavqen je i privrednisubjekat„SMBgradwa”,saop{tenojeizPoreskeuprave. Ponavodimapolicije,P.P.je,unamerida delimi~no izbegne pla}awe poreza, od maja 2009.dojuna2010.godineuposlovnimkwigama privrednog dru{tva la`no prikazao nabavku dobara na osnovu neistinitih ra~una izdatih od dobavqa~a „Johny co“ iz Ka}a, ukupnevrednostiod4,7milionadinarasis-

kazanim PDV-om. Time je neosnovano koristio prethodni porez sadr`an u izdatim ra~unimakaoprethodnopla}en,spravomnaodbitak, po kojem osnovu je umawio obavezu za obra~unipla}awePDV-aza729.296dinara. Prijavqenijetako|euistomperiodu,na osnovura~unasneistinitimsadr`ajem,bezgotovinskiuplationateku}ira~unprivrednog dru{tva „Johny co„ 7,3 miliona dinara, pri~emujeiznosod4,7milionadinaraupla}enpoosnovunavedenihra~una,azaiznosod 2,5milionadinaraosnovpla}awanijedokumentovan.Nakonuplate,novacjepodignuti u gotovom vra}ena prijavqenom, ~ime je izbegnuto obra~unavawe i pla}awe poreza na dohodakgra|anaod1,4miliondinara.

Na opisane na~ine, prijavqeni je izbegao obra~un i pla}awe poreza u ukupnom iznosu od2,1milionadinara,ka`uupoliciji.Krivi~no delo prawa novca prijavqeni jeizvr{iotako{tojeimovinu–2,1milionadinara,kojapredstavqajuiznospoosnovuneobra~unatogineupla}enogporeza,stekao,dr`ao ikoristioiakojebiosvestantogadaimovina poti~e iz krivi~nog dela poreske utaje. Pomenutimradwama,prijavqenijeo{tetio buxetSrbijeza ukupno2,1milionadinara. Nakonsaslu{awakodovla{}enogslu`benog lica, prijavqenom je uru~eno re{ewe o zadr`avawuutrajawuod48 ~asova,navodise usaop{tewuPoreskepolicije. (Tanjug)

ju~eRTV.Istragaoovomdoga|aju je u toku, a Goran K. se uspe{no oporavqa naodeqewuintenzivne negepan~eva~kebolnice.

Usta{kigrafiti nasrpskojcrkvi Prete}i usta{ki grafiti ponovo su se pojavili na Crkvi Svetog IlijeuZadru,objavqenojeju~enasajtuSrpskepravoslavnecrkve.Na HramuSvetogIlijeuZadruu~etvrtak4.avgustaponovosuosvanuli prete}iusta{kigrafiti,avelikimslovimaispisanajeusta{kaoznaka„U”idrugivulgarnisadr`aji,objavqenojeusaop{tewu,~ijijeizvorEparhijadalmatinska.Slu~ajponovnepretweSrpskojpravoslavnoj crkviprijavqenjepolicijikojaradinarasvetqavawuovogvandalskog ~ina,dodajeseusaop{tewu. (Tanjug)

Bombomnaku}u Miroslava[olevi}a U dvori{te porodi~ne ku}e Miroslava [olevi}a ba~ena je eksplozivnanaprava,auekslozijinijebilopovre|enih,saop{tila je ju~e ni{ka policija. Porodi~naku}a[olevi}analaziseu Aleksina~kojuliciuNi{u,anapravajeba~enaju~eu2.30~asa,navelisuupoliciji. Na ku}i je pri~iwena materijalna {teta, napomiwu u polici-

ji,idodajudasuuvi|ajobaviliistra`ini sudija Vi{eg suda u Ni{uipolicijskiorgani,kaoidaje u toku rad na utvr|ivawu svih okolnosti u vezi s tim incidentom. [olevi} je {iroj javnosti poznat iz perioda antibirokratske revolucije osamdesetih godinapro{logvekaikaopredvodnik nezadovoqnih Srba s Kosova i Metohijeiztogperioda. (Tanjug)

VELIKIPO@ARUPODGORICI

Izgorelovi{estotina oduzetihvozila Nekoliko stotina automobila izgorelo je ju~e u velikom po`arukojijezahvatio parking carinskog skladi{ta „Zetatransa”, na periferiji Podgorice, nakojemsubilasme{tena vozila koja je oduzela Uprava carinaCrneGore. Na~elnik Slu`be za{tite i spasavawa RadomirPje{~i} kazaojedajeuga{ewupo`arau~estvovalovi{e od30vatrogasnihvozilaizvi{ecrnogorskihgradova,apomoglisu ipripadnicicrnogorskevojske. Onjenovinarimarekaodajejaksevernivetarznatnoote`avao posaovatrogascima,inaveodasuvatrogasneekipetokomdanaintervenisalenavi{eod30lokacijauPodgorici. Pje{~i}smatradajequdskifaktornaj~e{}iuzroktihpo`ara. „Nebisereklodasusvitipo`ariizazvanislu~ajno,ve}daiza wihstojiqudskifaktor”,kazaojeon. (Tanjug)

QUDSKIFAKTORUZROKMASOVNIHPO@ARA UPROKUPQU

Podneteprijaveprotiv 20piromana – Qudski faktor je bio uzrok svih{umskihipo`aranaotvorenom koji su se u julu dogodili na podru~ju Topli~kog okruga – rekaojeju~e{efOdsekazavanredne situacije u Prokupqu Sr|an Mitrovi}. OnjeagencijiBetakazaodaje napodru~juTopli~kogokrugatokom jula zabele`en veliki broj po`aranaotvorenom,70пostovi{e nego u istom mesecu pro{le godine. – Ujulujebilo96po`ara, ito 93naotvorenomprostoru,{toje uodnosuna36kolikoihjebilojulapro{legodine,gotovo70posto vi{e–kazaojeMitrovi}. Onjeistakaodajeutvr|enoda je qudski faktor u svim slu~ajevimabiouzrokpo`ara,naj~e{}e namernim paqewem vatre, zbog ~ega je podneto 20 prekr{ajnih

prijava protiv toliko lica. Za takavprekr{ajpredvi|enajenov~ana kazna od 10.000 do 50.000 dinara. – Imali smo izuzetno veliki brojpo`aranaotvorenomkojisu u najve}em broju izazvani qudskomnepa`womisamozahvaquju}ina{ojpravovremenojiefikasnoj intervenciji vatra se nije pro{irila na visoko rastiwe i zahvatila {ume i naseqa – kazao jeMitrovi}. Onjeobjasniodaseunekoliko slu~ajevadesilodavatrastignei do seoskih naseqa i zahvati pomo}nezgrade,adajeujednomslu~ajuvatraprogutalaitro{nuku}u.Kakojekazao,najve}u{tetuod vatreovogmesecapretrpelisupoqoprivredniusevijerjesupo`ariuni{tilivo}wake,vinogradei wivesusevimapredsamu`etvu.


CRNA / DRU[TVO

~etvrtak11.avgust2011.

NA^ELNIK ZREWANINSKE POLICIJE PRONA[AO TORBU S BLIZU 800 EVRA KOJU JE IZGUBIO WEGOV SUGRA\ANIN JANO[ MILER

Po{teninalaza~nije `eleoninagradu Na~elnik Policijske uprave u Zrewaninu Bojan Markovi} prona{ao je torbu u kojoj je, osim li~ne karte, saobra}ajne i voza~ke dozvole, bilo i 600 evra i 18.000 dinara, i odmah je pozvao vlasnika, Jano{a Milera iz zrewaninskog prigradskog naseqa Mu`qa, da bi mu vratio izgubqena dokumenta i novac. Dogodilo se to u utorak, a Miler je ju~e novinarima ispri~ao da je izgubio torbu s parama i da je saznao da je osoba koja ju je na{la zapravo prvi ~ovek zrewaninske policije. Zaputio se Miler tog dana, u popodnevnim satima, automobilom ka svom sala{u u blizini mu`qanske peskare, na kojem dr`i stoku. Kada je ovaj mesar u penziji stigao do sala{a, primetio je da mu nema ta{ne, koju uvek nosi sa sobom. – Odmah sam pozvao ku}u i javila se }erka ^ila. Pitao sam je da li mi je torba ostala kod ku}e, na {ta je ona odgovorila odre~no. Preznojao sam se od muke. Novac sam dobio od sestre Cecilije iz Nema~ke. Bio je namewen za pla}awe stolice za masa`u koju sam joj ovde kupio – ispri~ao je Miler. Ne ~ase}i ~asa, krenuo je Miler ka ku}i, gledaju}i da li je izgubqena torbica mo`da na putu kojim je do{ao. U me|uvreme-

BojanMarkovi} nu, telefon u wegovom domu je zazvonio, javio se Jano{ev zet Robert, a s druge strane `ice mu{ki glas je zapitao da li je to stan Milerovih. Kada je dobio potvrdan odgovor, nepoznati mu{karac je pitao za Jano{a. – Zet je upitao ko me tra`i i zbog ~ega, i tada je ~ovek rekao da je na{ao moju torbicu. Ostavio je i adresu na koju mo`emo da do|emo da je preuzmemo – naveo je Jano{. Sa zetom je odmah krenuo put zrewaninskog naseqa Duvanika, gde `ivi po{teni nalaza~. Do~ekao ih je ~ovek koji je prona{ao pare i li~na dokumenta. Miler je bio veoma sre}an kada je video da je sav novac na broju. – Odmah sam nalaza~u ponudio nagradu od 100 evra, ali ju je on u

Jano{Miler trenu odbio. Rekao je da ne `eli nagradu, da je najva`nije da je torba vra}ena i da je wemu savest mirna. Danas su retki ovakvi primeri pa sam ga zapitao gde radi. Nevoqno je o tome govorio, ali na kraju mi je rekao da radi u policiji – kazao je Miler, koji je tek naknadno, od jednog od prisutnih mali{ana, do~uo da je u pitawu na~elnik zrewaninske Policijske uprave. Bojan Markovi} je, ina~e, torbu prona{ao dok je i{ao na pecawe i, kako je rekao Jano{u, u utorak mu je to bio drugi sre}an doga|aj jer je prethodno upecao poveliku ribu. Na~elnik Markovi} nije `eleo da komentari{e ovaj doga|aj, ali je potvrdio da je pri~a istinita. @. Balaban

NASTAVQENO IZVO\EWE SVEDOKA OPTU@BE PROTIV DRAGANA PARAVIWE

Ispitaneprijateqice AntonijeBili} Istra`ni sudija `upanijskog suda u [ibeniku Igor Nini} nastavio je ispitivawe svedoka u istra`nom postupku protiv voza~a kamiona Dragana Paraviwe, osumwi~enog za ubistvo

DraganParaviwa

17-godi{we Antonije Bili} iz Drni{a, dok je wegov advokat izjavio da zahtev da se Paraviwa saslu{a oko ubistva novinarke Dade Vujasinovi} nije stigao. Ju~e su iskaz dale dve

Antonijine prijateqice iz sredwe {kole, koje su svedo~ile o karakteru i navikama nestale devojke i informacijama o okolnostima koje su prethodile wenom nestanku 7. juna, kad je vi|ena da ulazi u Paraviwin {leper. Pravni zastupnik familije Bili} Vinko Qubi~i}, koji ju~e nije prisustvovao ispitivawu prekju~e je najavio uvo|ewe novih dokaza u postupak naredne sedmice kad }e zatra`iti i ponovno ispitivawe Dragana Paraviwe. Mediji za danas najavquju iskaz svedoka koji ranije nije do{ao zbog poslovnih obaveza. Istra`nim postupkom obuhva}eno je ukupno 16 svedoka od kojih su prvi bili Antonijini roditeqi, kom{ija Frane Bili} koji je posledwi video |evojku kako ulazi u Paraviwin {leper i jo{ jedan svedok s podru~ja Drni{a. Paraviwin advokat Branko Bajica novinarima je izjavio kako se istraga nastavqa u petak i da s obzirom da Paraviwa negira zlo~in, ne}e biti rekon struk ci je, po go to vo {to

okolnosti nestanka Antonije Bili} jo{ nisu utvr|ene. Zahtev za ispitivawe Paraviwe u vezi s ubistvom srpske novinarke Dade Vujasinovi} nije stigao u {ibenski sud, rekao je Bajica i ocenio da bi takav zahtev mogao biti problem jer je uslov izru~ewa iz BiH bio takav da se izru~uje samo za konkretan slu~aj. Paraviwa je uhap{en 26. juna na podru~ju op{tine Srbac u Republici Srpskoj. U Bawaluci je policiji priznao da je Antoniju ubio, a weno telo bacio s mosta na Brqanskom jezeru na reci Krki koje je pretra`eno, a onda i isu{eno, ali ni{ta nije na|eno. Pred sudom u Sokocu naknadno je negirao ubistvo, rekav{i da je priznawe iznu|eno batinama. U BiH koja ga je izru~ila Hrvatskoj, Paraviwa je nepravosna`no osu|en na dve godine i deset meseci zatvora zbog silovawa. Wegovo izru~ewe tra`i i Srbija, gde je ve} ranije pravosna`no osu|en na 4,5 godine zatvora zbog istog krivi~nog dela. (Tanjug)

NAKON NEDAVNE ODLUKE VISOKOG SAVETA SUDSTVA DA PREINA^I SVOJE RANIJE STAVOVE

„Otpisane”sudijese vratilenaposao

Iako su obavezni da po~nu da rade do 28. avgusta, ve}ina od ponovo izabranih sudija ve} se javila u sudove u koje su raspore|eni, pi{e „Politika„. Ve}ina od 34 sudije, koje je Visoki savet sudstva vratio na posao, ve} je po~ela da radi. Oni su, kako pi{e taj list, bez posla bili punih 19 meseci, od 1. januara 2010, nakon {to nisu pro{li op{ti izbor sudija u decembru 2009. godine. ^im su krajem jula saznali da je VSS usvojio wihove prigovore, ponovo izabrane sudije ~ekale su da odluka bude objavqena u „Slu`benom glasniku”, pa su ve} u prvoj nedeqi avgusta do{li na svoja radna mesta u novoj mre`i sudova. Usvajawem prigovora neizabranih sudija, VSS je istovremeno doneo i odluku o wihovom izboru na stalnu sudijsku funkciju i rasporedio ih u sudove za koje su konkurisali, i to bez obzira na raniju odluku o broju sudija u sudovima jer ta odluka, kako je propisano, ne mo`e biti prepreka da se na posao vrate sudije koje su pred komisijama VSS-a ovog leta dokazale da su stru~ne, sposobne i dostojne da budu delioci pravde.

Odluka Visokog saveta sudstva o izboru i raspore|ivawu novih-starih sudija objavqena je u „Slu`benom glasniku” 29. jula. Taj datum smatra se danom izbora ovih sudija, a oni „stupaju na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora”. Sudije iz mawih mesta raspore|ene su u najbli`i osnovni ili vi{i sud, u zavisnosti od toga da li su ranije radili u op{tinskom ili okru`nom sudu, a dvoje su dobili posao u apelacionim sudovima. Privredne sudije vra}ene su u privredne sudove. Tako su beogradski sudovi, povratkom „otpisanih”, dobili {est novih sudija. U Novom Sadu, Ni{u i Kraqevu dobilo je posao po troje vra}enih sudija, a u Kragujevcu ~etvoro. U`ice, ^a~ak, Po`arevac i Zaje~ar imaju po dva nova sudije, a Subotica, Negotin, Kru{evac, Para}in, Vaqevo Leskovac i Vrawe po jednog. Do sada je 246 sudija iza{lo na ro~i{te pred dve komisije VSS-a, ali jo{ nije zakazan datum naredne sednice, na kojoj }e o wima biti donete odluke, dok je ukupno pre 19 meseci ostalo bez posla 837 sudija. E. D.

DNeVNik

c m y

14

PORODICI \ERFI U PADEJU NIJE LAKO PODIZATI DESETORO DECE

Jestelepo,ali nijelakobez podr{kedr`ave S desetoro dece Lidija i Tibor \erfi iz Padeja podi`u jednu od najbrojnijih porodica ne samo u ovom delu Banata, nego i u Srbiji. Najmla|a petogodi{wa }erkica Judita prvom starijem sin~i}u devetogodi{wem Johanu je jo{ daleko od uveta, ostala de~ica uveliko stasavaju, a najstariji Tama{ (23) se osamostalio. Desetoro dece nije lako ni dr`ati na okupu, a kamoli podmiriti bar nanu`nije potrebe. Tako se i desilo da su na nedavnom susretu velikih porodica u Adi Lidija i Tibor do{li sa samo tri }erkice. ^etiri de~aka iz porodice \erfi istog dana imali su obavezu da sa duva~kim orkestrom DVD Padej nastupe za Dan sela u obli`wem Jazovu, a ni ostali leto nisu proveli dangube}i, nego su se raporedili po raznim kampovima. - [ta da ka`em, nije lako dr`ati tako brojnu porodicu na okupu, jer svi imaju svoje obaveze - ka`e glava porodice Tibor \erfi. - Najstariji sin se osamostalio i oti{ao od nas, ostali se jo{ {koluju, a najmla|a Judita jo{ ne ide u zabavi{te. Jeste lepo kada se skupimo, ali u dana{we vreme nije lako. Tibor sam radi u padejskoj Fabrici za preradu lekovitog i za~inskog biqa “Menta”, koja je sada u ste~aju, sa skromnim primawima nedovoqnim da se podmire najnu`niji tro{kovi. Iako su sva deca lepo vaspitana, marqiva, vredna i odli~ni |aci, od op{tinskih i dr`avnih instituci-

LidijaiTibor\erfiitri}erkicenasusretu velikihporodicauAdi

U odnosu na prose~nu porodicu koja brojem dece ne obezbe|uje ni prostu reprodukciju, mnogo~lana familija \erfi ima vi{estruko ve}e osnovne tro{kove kod potro{we elektri~ne energije, vode... - Tro{imo mnogo vi{e nego prose~na ~etvoro~lana porodica, a ne luksuz, jer treba mnogo vi{e prati i peglati, kupati se... Nemamo nikakvu olak{icu. Kada smo se obratili u Komunalnom preduze}u u ^oki da dobijemo povlasticu za vodu, odbi-

U odnosu na prose~nu porodicu koja brojem dece ne obezbe|uje ni prostu reprodukciju, mnogo~lana familija \erfi ima vi{estruko ve}e osnovne tro{kove kod potro{we elektri~ne energije, vode... ja za wih je malo vajde. Jednokratna nov~ana pomo} od op{tine je kao kap u moru, kada porodicu ve} odavno ne sleduje de~iji dodatak, niti mo`e da ostvari neku drugu olak{icu. - Deca jesu vaspitana i dobro u~e, {to je za nas najva`nije - ponosan je otac Tibor. Majka Lidija smatra da bi dr`ava morala i u ovakvim slu~ajevima da ispla}uje de~iji dodatak i da je to najmawe {to bi mogla da pomogne. - Ako se zna da se de~iji dodatak mo`e ostvariti od prvog do ~etvrtog deteta, bilo bi pravi~no da sledi i za ostalu decu. Ovako, u pitawu je negativna diskriminacija, koja je o~igledna i kada bi imali vremena da isterujemo mak na konac, lako bi dokazali da je takvo zakonsko re{ewe protivustavno - ukazuje Lidija.

li su na{u molbu, nisu uva`ili da mi 25 kubika vode mese~no ne tro{imo za polivawe ba{te, nego za kupawe i odr`avawe higijene, ali nisu imali razumevawe. Ni za struju nema popusta, jer nismo klasi~an socijalni slu~aj - kazuje Lidija. Tibor pored posla u “Menti”, kao majstor elektro struke, svakodnevno mora dodatno da radi, da bi porodici obezbedio za najnu`nije fiksne tro{kove, pa i oni se te{kom mukom izmiruju ili ne mogu da se isplate. Kada se sve sabere, posebno u vreme {kolske godine, kada za sredwo{kolce treba platiti mese~ne karte, kako god se ra~una, nikako nije dovoqno. Ra~un za struju je leti pet do {est hiqada, zimi oko sedam hiqada dinara, a jedini luksuz u potro{wi je {to uz svetlo, bojler, peglawe i neop-

hodne ku}ne aparate neki kilovat ode za rad pumpe za vodu za centralno grejawe. - Ni u Elektrodistribuciji za olak{ice na{ slu~aj ne prepoznaju, nego je struje najjeftinija samo za one koji najmawe tro{e. Ne uva`avaju da ima i velikih porodica, ~ije su najosnovnije potrebe ve}e nego {to ih ima prose~na porodica. U podizawu na{e velike porodice najvi{e smo prepu{teni sami sebi, pomo}i rodbine i snala`ewu. Dr`ava ne poma`e velikim porodicama kako bi trebala - kategori~na je Lidija. Ovu su mnogo~lanu porodicu uglavnom zaobilazile podr{ke dr`ave namewene pove}awu nataliteta... - Dr`ava daje prilikom ro|ewa do ~etvrtog deteta, a posle ne gleda da li dete ima {ta da jede, ili mo`e li da se {koluje. Ne treba pomo}i roditeqima nego deci konkretnim merama do polaska u prvi razred, tokom osnovne {kole, polaska u sredwu {kolu ili za daqe na fakultet. Nas su zaobi{le i ove jednokratne nov~ane pomo}i iz dr`avne kase jer prvih ~etvoro su ro|eni dok ih jo{ nije bilo. Jedinu privilegiju ostvarila sam tako {to sam dobila dve godine poro|ajno odsustvo sa pla}enom nadoknadom kada sam rodila tre}e dete. U tom trenutku i to je bila dragocena pomo}, a posle su nas sve uglavnom sve podr{ke namewene pove}awu nataliteta zaobilazile, samo zbog toga {to imamo vi{e od ~etvoro dece - ukazuje majka desetoro dece Lidija \erfi. M. Mitrovi}

MITROVI] HRVATIMA DAJE DEVET DANA FORE

„Uinteresusrpskih potro{a~a” Vlasnik Pink Medija Grupe @eqko Mitrovi} najavio je novi programski koncept u “interesu srpskih potro{a~a i gra|ana Srbije”, kao i vi{e javnih pitawa za Vladu Hrvatske i Jadranku Kosor li~no. - Ostalo je jo{ devet dana do sednice Upravnog odbora Pinka, zakazane za ~etvrtak 18. avgusta”, napomiwe Mitrovi},

povodom problema sa hrvatskim vlastima oko wegove jahte i obja{wava da “to zna~i jo{ devet dana poku{aja da se prona|e mirno re{ewe”. On se, u me|uvremenu, kako se napomiwe u saop{tewu, “sprema za najtvr|u i najbrutalniju bitku ikada: Vra}a qude sa odmora, pripremaju se prilozi, skupqaju materijali, prave ana-

CPP protiv Pinka Centar za prakti~nu politiku podneo je predstavku Republi~koj radiodifuznoj agenciji protiv Televizije Pink, „zbog direktne diskriminacije dr`avqana Hrvatske, kao i pravnih lica sa sedi{tem u ovoj dr`avi”, koju }e uputiti i Poverenici za za{titu ravnopravnosti, navodi se u saop{tewu CPP. “Li~ni problemi fizi~kih i pravnih lica iz Srbije stavqaju se u kontekst ‘neprijateqskog’ pona{awa Hrvatske prema Srbima i otvoreno se poziva na mere reciprociteta”, smatra CPP.

lize i potkrepquju dokazi protiv institucija i lica u Hrvatskoj koja su odgovorna za nezakonit i korupciono-kriminalni rad”. Mitrovi}, tako|e, sprema niz javnih pitawa za Vladu Hrvatske, kao i premijerku Jadranku Kosor li~no, dodaje se u saop{tewu. Bez obzira na razre{ewe problema broda, ka`e se u saop{tewu, neke mere, u okviru novog programskog koncepta se mogu sa sigurno{}u o~ekivati, sve u interesu srpskih potro{a~a i gra|ana Srbije. - Ono {to mene ohrabruje isti~e Mitrovi} - jeste zna~ajno bu|ewe hrvatske javnosti i visok stepen zabrinutosti oko pitawa incidenata koje srpski dr`avqani do`ivqavaju u Hrvatskoj.


dru[tvo

dnevnik

NOVE ODREDBE ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZA[TITI PODELILE JAVNOST

Roditeqimaonemogu}en uviduzdravstveni kartondeteta Nedavno usvojene izmene Zakonaozdravstvenojza{titidonele su niz novina, a neke od wih izazvale su burno reagovawe javnosti. Jedna od takvih je ~lan koji ka`edadecas navr{enih 15godina mogu zabraniti roditeqima uvid u svojmedicinski karton.Timejeroditeqima u Srbiji uskra}eno da znaju da li su im deca zdrava ili bolesna.Naime, izmene Zakona predvi|aju da dete,koje je napunilo 15godina i koje je sposobno za rasu|ivawe,od sada mo`e samo obaviti uvid u svoju medicinsku dokumentaciju i proglasiti je poverqivom.Lekar je obavezan da obavesti roditeqe samo u slu~aju opasnosti po `ivot deteta. Reagovawe javnosti na ovakvu odredbu zakona je raznoliko, ali najve}i broj qudi smatra da ovakvaodredbamo`esamona{koditi detetujers15godinaonojo{nije dovoqno zrelo da brine o sebi i svomzdravqu. – Mo`da su u nekim zapadnim zemqama petnaestogodi{aci zreliji, ali za najve}i broj na{ih mladih tog uzrasta mo`e se re}i predasudecanegoodgovornimladi qudi – ka`e psiholog Jelena Malenovi}.–Na{adecasuumnogo~emupotpunooslowenaizavi-

PsihologJelenaMalenovi}: Petnaestogodi{wacima seomogu}avadazabraneroditeqimauvidusvoj zdravstvenikarton,{tojepravokoje}eodre|eni brojmladihsigurnoznatidazloupotrebi snaodroditeqa,ana{eporodice sukoncipiranetakodadecadugo ostaju deca. Sada se izmenama zakonapetnaestogodi{wacimaomogu}ava da zabrane roditeqima uviduzdravstvenikarton,{toje

pravo koje }e odre|eni broj mladihsigurnoznatidazloupotrebi. Mislimda}eroditeqikojiina~eimajuproblemati~nudecuzbog ovakve zakonske odredbe imati jo{vi{eglavoboqa.Lekariunaj-

ve}embrojuslu~ajevaosu|ujuovakvuodredbuzakona,smatraju}ida }eondonetivi{e{tetenegokoristi. –To{todeteod15godinane}e prijaviti roditeqima da je bilo kod lekara zbog kijavice ili mawe posekotine i nije neki problem,alikadajeupitawuabortus kod maloletnice, konzumirawe droga, zloupotreba alkohola ili nekahroni~nabolest,kaonaprimer dijabetes koji zahteva posebanre`imishraneiredovnouzimaweterapije,{tojezaroditeqa svakakova`nosaznawe,ondainije bezazlena odluka da dete mo`e zabraniti roditequ uvid u svoj zdravstveni karton – ka`e porodi~nilekardrKosanaIli}. Me|utim,uMinistarstvuzdravqasmatrajudajedeteod15godinadovoqnozrelodamo`esamoda brineosvomzdravstvenomstawu. Akopetnaestogodi{wakimapravo da zasnuje radni odnos, za{to nebiimaopravoinaprivatnost zdravstvenog kartona? I predstavnici vladaju}e koalicije u parlamentu smatraju da tu nema ni{ta sporno jer je napravqen balans izme|u za{tite prava na privatnost i za{tite zdravqa, i dece kao pacijenata. J. Barbuzan

Are`inanovidirektorTVNoviSad Upravni odbor Radiotelevizije Vojvodine imenovaojeSlobodanaAre`inu zanovogdirektoraTelevizijeNoviSad,aJo`efaKlema za direktora Radija Novi Sad, saop{tila je preksino}RTV. Are`ina i Klem su imenovani na predlog generalnogdirektoraRTV-aSini{eIsakova, navedenojeusaop{tewu.Podse}asedajedirektorRadioNovogSadaJo`efKlemdosada{wivr{ilactedu`nostiidodajedajenovi direktorTelevizijeNoviSadSlobodanAre-

`inapoznatpoanga`ovawuuvi{emedijskih ku}a.Are`inajeusvojojnovinarskojkarijeri radiozaRadioSlobodnaEvropa,biojedirektor i glavni urednik beogradskog Studija B, glavniiodgovorniurednikTVAvala,direktorprodukcijeu„Filmskimnovostima”. Svojevremeno je napustio Studio B nakon sporazbogintervjuakojijenovinarkatetelevizije Ivana Miqu{ uradila sa Ivom Pukani}em,vlasnikomlista„Nacional”.Intervju nijeobjavqen.

„Nisam`eleodapu{tamdegutantnedetaqe kojiseodnosenaprivatni`iovotjavnihli~nosti”,rekaojeranijeAre`inauintervjuuza NIN. Otomslu~ajuuDosijeuNezavisnogudru`ewanovinaraSrbijepi{e:„Zbogjednogneobjavqenogintervjua,napritiskesuse`alilii urednikinovinarTelevizijeStudioB.UrednikSlobodanAre`inagovoriojeopritisku savesti, a autor neemitovane emisije Ivana Miqu{ocenzuri„. S. N.

Ponudaodjedanevrozapregledostaje Udru`ewe privatnih lekara Srbije saop{tilo je da je ponuda privatnihlekaraopregledimaza jedan evro koje bi pla}ao Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe,ukolikoprihvatiponudu, uinteresupacijenata. „Ponuda vlasnika privatnih ordinacija i klinika RZZO-u za sklapawe ugovora po kojem bi se

pacijentimoglile~itiotro{ku osigurawaiuprivatnomsektoru, uinteresujepacijenata.Ukinule bi se liste ~ekawa i iskorenila korupcijaudr`avnomzdravstvu„, navelojeUdru`ewe. Reaguju}inastavLekarskekomore Srbije da je ponuda privatnihlekarazapregledkojibiko{tao jedan evro nemoralna i po-

ni`avaju}azaceolekarskiesnaf u Srbiji, Udru`ewe je navelo da cenu od jednog evra po pregledu, RZZOve}pla}adr`avnimzdravstvenimustanovama. „Ra~unicajejasna:lekarudomu zdravqa dnevno pregleda izme|u 30i40pacijenata;nijete{koizra~unatidadnevnozara|uju30do 40evra,{toza22radnadanaizno-

siizme|u600i800evra„,navodi seusaop{tewu.Udru`ewepodse}anatodajecenapregledaodjednog evra u opticaju u dr`avnom zdravstvudecenijamaidadosada nikomenijesmetala,nitijeneko smatrao to poni`avaju}im za lekare,svedoktonisu,kakoseisti~e, “obnarodovali” privatni lekari.

~etvrtak11.avgust2011.

15

IZA ZAVESE: ELITA U SRBIJI TOKOM POSLEDWIH 30 GODINA

Mladiza prevagurazuma naddemagogijom Aktivisti zrewaninske kancelarijeOmladinskegrupeHelsin{kogodborazaqudskapravauSrbijipromovisalisuuGradskojba{tiuZrewaninuglasilo“Izazavese: Elita u Srbiji tokom posledwih30godina”.Nekeodli~nostiokojimajepisanoubiltenu, ~ije su urednice studentkiwe DraganaBaji} iAlisaKockar,jesuiTomislavNikoli},Aleksandar Tijani}, Svetlana-Ceca Ra`natovi},Dobrica]osi},AmfilohijeRadovi}… –Idejaopisawuglasilanastala je pre vi{e od godinu dana. Kulturazaboravqawainepreuzimawa odgovornosti u Srbiji je i tekakorazvijenaina{aje`eqa

jeizborveomavelik.^akniideja da to moraju biti qudi koji su i danaspopularninijemnogopomoglajer,kao{tojeop{tepoznato, u Srbiji lustracija nije nikada sprovedena i ve}ina onih koji su na sceni bili tokom devedesetih godina,tusuidanas.Drugopitawebilojepitawegra|e.Trebalo jeprona}iverodostojnugra|u,izneti samo proverene pri~e da ne bismoizgubilinakredibilitetu iliklevetali–nagla{avaAlisa Kockar. Mo`da najve}i problem pri stvarawu glasila, veli ona, bilo je pronala`ewe hrabrih mladih qudi koji su spremni da iznesu svoje mi{qewe i da se potpi{u

da makar ugrozimo weno postojawe. Iako su sami tekstovi nameweni svima, od sedam do sedamdeset sedam godina, na{a primarna ciqna grupa jesu mladi qudi ro|enikrajemosamdesetihipo~etkom devedesetih godina pro{log veka.Za{to?Zato{tosuupravo oni najugro`eniji – zapo~eli su `ivot u ratnim godinama, a svoje stavove formirali su na osnovu onoga{tosuimaliprilikuda~uju od kom{ija, na televiziji ili pro~itajuunovinama–obja{wava Alisa Kockar, studentkiwa Fakultetapoliti~kihnauka. Autorkeglasila,powenimre~ima,`elelesudatekstovima,~iji su autori, izme|u ostalih, i kwi`evnik Svetislav Basara i gej-aktivista Boban Stojanovi}, podstaknu ~itaoce na kriti~ko razmi{qawe, ~ak i samostalno istra`ivawe. – Odabrati li~nosti ~ija }e (ne)dela biti obra|ena u glasilu nije bila nimalo laka odluka jer

ispodtekstova.Tokomsamogprocesa, dodala je, mnogo wih je odustalojer,ipak,nijelakojavnogovoritiojednomTomislavuNikoli}ukadamupodr{karasteizdanaudan. Studentkiwa Fakulteta politi~kihnaukaDraganaBaji}ka`e da autori glasila nisu ni pla}eniciniizdajnicisvojezemqe,ve} decakojaseborezaprevagurazuma nad demagogijom, tehnokratije naddilentatizmom.Prevaguqudskih prava i zakona nad “obezmozgovqenim”postupcimapojedinaca. –„Izazavese–ElitauSrbiji tokom posledwih 30 godina“ je projekat nastao van okvira bilo kakvih parcijalnih interesa wegovih realizatora. Namera nam nije bila javno vre|awe bilo ~ijegmorala,ve}pukoprikazivawe javnosti druge strane medaqe pojedinihpripadnikasrpskeelite– napomiweDraganaBaji}. @. Balaban

VRU]E LETO PROTESTA MO@E PRERASTI U USIJANU JESEN NA[EG NEZADOVOQSTVA

PrizoriklasneborbeuzemqiSrbiji Leto 2011. u mnogo ~emu se potvr|uje kao (k)varqivo – te bije sunce,teuzvra}aki{a,smewujuse vru}ine, sparine i jesewe sve`ine.Osimovih„meteo“(ne)prilika,nidru{tveno-ekonomskasituacija nije mawe prevrtqiva; na ovom poqu najve}i utisak na javnost ostavila je pojava znana kao barikada–blokadaputa.Biloje, istina, poskupqewa i obe}awa lep{egsutra,paradirawapoliti~arailiestradnihzvezda,alibarikade su obele`ile prethodnih nekolikomeseci.Preprekenaputusudotaklesvakoga–bilodasu gaokrzleiligapo{tenoo~epile. Inikospramwihnijeostaoravnodu{an.Akose,me|utim,za~eprka iza pojavne stvarnosti, otkri}e se zanimqiva i za~u|uju}a ~iwenica koja, po{to je prakti~no dokazana, opovrgava mnoge celomudreneteorijeinaukovawa. Dakle, na barikadama su svoj protest iskazivali nezadovoqni, tra`e}i da se obrati pa`wa na wihovenevoqe,daimsepomogne, da im se realizuje neko wihovo pravo.Ukonkretnimslu~ajevima, protestovali su – poqoprivrednici-ratari i malinari (odskora suihsmeniliradnici-putari;taj protestjo{traje).Ratariimalinari su, na kraju protesta, ostvarilisvojezahteve,istina,nepotpuno,alisusvakakodobilivi{e

nego {to su imali pre blokada. E sad, setimo se doktrinarnih pri~aKarlaMarksa:seqa{tvoje nazadno,neslediprogresivneidejeinaporeproletera;zbogte„nazadnosti“ seqaci su bili pod posebnom prismotrom (a bogami i torturom) svesnih snaga koje su realizovale komunisti~ke ideje, odLewinanaovamo.Takojebiloi na ovda{wim prostorima dok je trajao socijalizam. Posle je re{eno da isti nije vaqao pa smo vra}eniukapitalizam,onajnajliberalnijiukojemjetr`i{tesve, a dr`ava samo sudija u borbi za profit(ilismrt).Ukapitalizmu madeinSerbia tajkunisu,rukupodruku s dr`avom, razbucali radni~ku klasu, {to silom (ukidawem radnih mesta, ste~ajima...), {to milom i obe}awima, tako da

ra,istisemetodi~nolomi–setimosedebaklaprosvetarskogprotesta na kraju kojeg su {trajka~i pristalinamawenego{toimje dotadapripadalo(aministarje mogao trijumfalno uzviknuti da je „dr`ava pobedila“). Ta pobeda jete`ajerjeizvojevananad{trajka~imakojisusviredomfakultetlije,daklenisuninepismenini naivni. S druge strane, „nazadno“ seqa{tvo se pokazalo kao kompaktno i spremno za konkretnu akciju. Paori i malinarizaputilisuseusedi{te dr`avedapoka`u{taowemumisle;utomeihjespre~ilapolicija, ali su se {trajka~i do~ekali „na noge“ i zablokirali puteve – kad je trebalo izboriti se za povra}aj obe}anih subvencija, Voj-

UkapitalizmumadeinSerbia tajkunisu,rukupodruku sdr`avom,razbucaliradni~kuklasu,{tosilom (ukidawemradnihmesta,ste~ajima...),{tomilom iobe}awima,takodaovanijesposobnadasebori zasvojapravaanemanikodajevodi ova nije sposobna da se bori za svojapravaanemanikodajevodi –sindikatisujavnopriznalisvojunesposobnostdaorganizujuipovedu radnike. Ako me|u proleterimajo{imane{tosvestiiotpo-

vodina je bila blokirana nedequ dana, a kada je trebalo pove}ati najni`ucenuotkupamalina,Ariqe i okolina. Rezultat – dr`ava se ne}kala, ali je na kraju popustila. Tako su seqaci pokazali

kako se bije borba zasopstvenaprava.Marksusemo`da, zbog povre|ene sujete, ne bi dopalo {to nije bio u pravu, ali bi mu, ipak, moralo biti drago {tojebarjedansegmentdru{tva ostao svestan klasnih interesa i nijepodlegaokapitalisti~ko-politi~arskim obe}awima i ujdurmama. Ako neko, protive}i se podse}awu na Marksa i klasnu borbu, ustvrdi da tome nema mesta u 21.

vekujersada{wikapitalizamnijeonajiz19,nebitakvogmenaxerskogtehnokratubilozgoregapodsetitinatodastvarinaterenune izgledajukaousjajnoukori~enim biznis-planovima. Fakat je da se dr`avaSrbijapokazalakaonepouzdanaineozbiqnajerjeseqacimaobe}alasubvencijeaposlehtela da to zaba{uri – tako ne rade pravi dr`avni tehno-menaxeri jer oni prvo smisle, a onda ka`u (ali tehnokrate su, po definicije,iznadpolitike,atogakodnas nema). U slu~aju malinara uloga dr`ave jo{ je mutnija po{to ona nitijeposlodavac(kaoprosvetarima) niti je direktno ume{ana (kao kod izneverenih obe}awa o subvencijama); ipak, dr`ava zdu{no posreduje izme|u seqaka i monopilista-hladwa~ara i ostaletrgova~kebulumente.Zbog~ega je to radila – me{ala se u tr`i{te({tonebismela)–odnosno, ~ijejeinterese(kapital)iza{to {titila? Kakav god odgovor bio, jasnojedani{taodnezavisnedr`ave u kapitalisti~koj Srbiji nema.Otudajeiuspehseqakave}i jersuudariliba{tamogdetreba. Potvr|uje to i namera dr`ave da ograni~i mesta za protestovawe (ne ispred dr`avnih institucija, nenaputevima,nenajavnimpovr{inamaitd.itd)asveu`eqida se neke stvari i doga|aji sklone

oduvida{irejavnosti.Adali}e posle neko, na kakvom zabitom i nedostupnom mestu, u svom o~aju, se}iprsteilikolabiratiodgladi,nijeposebnova`no.Tehnokrati, naravno, ni pod kojim uslovima ne}e priznati da nisu u pravu pamakarihrealnostsvakogdana demantovala. Za wih su sve muke naroda (pre)male i zbog wih ne treba odstupati od proklamovih planova. KlasnaborbauSrbiji,pak,zao{trava se. Recept za uspe{an protestodseqakave}supreuzeli putari„NIBENSgrupe„inaputevima (svojim biv{im mestima rada) tra`e da im dr`ava plati {ta je du`na, da rade i zarade. Ovogputanasuprotradnicimasu dr`ava i banke-poverioci. Da li jenatojstranibilomutnihrabotaucelojpri~i,ostajedasevidi (poduslovomdaTu`ila{tvoskupi snage i radi svoj posao). Ako ho}edaisterajusvoje,radnicimorajudabuduuporni,samo–dali}e tomo}i?Ve}je,poonojstaroj„zavadi pa vladaj“, poku{ano da se wihovojedinstvorazbije.Kako}e sestvarizavr{iti–ho}eliklasnasvestradnikastasatiilijo{ morajudau~eodseqaka–ostajeda vidimo. U svakom slu~aju, vru}e letoprotestauSrbijilakomo`e prerastiuusijanujesenna{egnezadovoqstva. Ilija Baki}


SPORT

~etvrtak11.avgust2011.

TURNIR U TORONTU

Anagazi Srpska teniserka Ana Ivanovi} plasirala se u drugo kolo VTA turnira u Torontu po{to je rezultatom 6:1 6:1 savladala [uai @eng iz Kine za svega 55 minuta igre. Ivanovi}eva je ~itavim tokom me~a bila dominantna i nije postojala sumwa da }e lako zabele`iti pobedu. Pored Ivanovi}eve, u drugo kolo plasirala se i Bojana Jovanovski, kojoj je Jelena Doki} predala me~ zbog povrede pri rezultatu 2:0 u prvom setu. U susretu Ivanovi}eve i @eng, srpskoj teniserki su svi udarci i{li od ruke, a kqu~ je bio u dobrom prvom servisu, posle kojeg je lako zavr{avala po-

Na konferenciji za {tampu Kim je objasnila o kakvoj se povredi radi. Do{lo je do pucawa mi{i}nog vlakna na levoj strani sto maka, po vreda sli~ na onoj koju je imala Ana Ivanovi} u Australiji. Na pitawe novinara da li je ona ne{to videla, @i @eng je kratko odgovorila da je osetila da Kim nema vi{e prvi servis, ve} da servira samo kik servis. @eng u narednom kolu ~eka boqu iz duela Serene Vilijams i Julije Gerges. Preostali rezultati prvog kola: Serena Vilijams (SAD) Aqona Bondarenko (Ukrajina) 6:0, 6:3, Aleksandra Vozniak (Ka na da) - [a har Per (Iz -

AnaIvanovi}

ene u svoju korist sa procentom realizacije od ~ak 91 odsto. Srpkiwa je tako|e odservirala i {est asova. Iako je dvadesetdvogodi{wa Kineskiwa imala ~ak pet brejk prilika, nijednu nije uspela da iskoristi, dok je Ivanovi}eva od {est {ansi iskoristila ~ak pet. Protivnica Ivanovi}evoj u drugom kolu bi-

rael) 6:1, 6:0, Petra Marti} (Hrvatska) - Lucija Hradecka (^e{ka) 1:6, 6:4, 6:4, Stefani Diboa (Kanada) - Katrin Ferle (Nema~ka) 7:6 (7:4), 6:1, (13) Agwe{ka Radvanska (Poqska) - Jelena Vesnina (Rusija) 6:4, 6:1, Ana Ivanovi} (Srbija) @ang [uai (Kina) 6:1, 6:1, Bojana Jovanovski (Srbija) - Je-

Uspe{naiudublu U vrlo uzbudqivom me~u odr`anom na terenu tri, Ana Ivanovi} je u paru sa Andreom Petkovi} dobila kombinaciju Petrova - Gajdo{ova 1:6:1, 7:6(7), 10:6. Prvi set je obilovao gre{kama pri servisu Andree Petkovi}, pa je tako srpsko-nema~ki par prili~no ubedqivo izgubio uvodni set. Od tada pa do kraja, prikazana je izvanredna igra. Ana je sjajno igrala voleje, kao i sa osnovne linije, kojom je pokazala da je u dobroj formi. Iako je „na{a” kombinacija imala brejk prednosti u drugom setu, odluka u celom me~u je pala u dva taj brejka. Imala je rusko-slova~ka kombinacija jednu me~ loptu u taj brejku drugog seta, ali ipak je odlu~ila odli~na igra u fini{u me~a. U narednom kolu Petkovi}eva i Ivanovi}eva }e igrati protiv belorusko -ruske kombinacije Azarenka - Kirilenko. Wih dve su ~etvrte nositeqke na turniru, a u prvom kolu su bile slobodne. }e Iveta Bene{ova, kojoj je Dominika Cibulkova predala me~ u tre}em setu, pri rezultatu 3:1 za ^ehiwu. Jovanovski }e, pak, u drugom kolu imati mnogo ve}i izazov, po{to je tamo ~eka Marija [arapova. U posledwem me~u ve~eri turnira u Torontu, na centralnom terenu, Kim Klajsters je predala me~ kineskiwi @i @eng. Iako je Belgijanka dobila prvi set sa 6:3, po~etkom drugog seta pri rezultatu 2:1 za Kineskiwu bez brejka, Kim je predala me~ bez neke vidqive povrede.

lena Doki} (Australija) 2:0, Doki} predala me~ zbog povrede, Ana bel Me di na Ga ri ges ([panija) - Sara Erani (Italija) 7:5, 6:1, Peng [uai (Kina) - Lurdes Dominges Lino ([pa ni ja) 6:1, 7:5, Ro ber ta Vin~i (Italija) - Janina Vikmajer (Belgija) 6:4, 6:2, Flavija Peneta (Italija) - Marija Kirilenko (Rusija) 6:3, 6:1, Danijela Hantuhova (Slova~ka) Gisela Dulko (Argentina) 6:3, 6:4, (11) Andrea Petkovi} (Nema~ka) - Juxin Bu{ar (Kanada) 6:2, 6:2.

dnevnik

c m y

16

I ^ETVRTI ME^ ZA REDOM PETROVI]EVI IZABRANICI BEZ POBEDE

OrlovipaliuMoskvi Rusija - Srbija 1:0 (0:0) MOSKVA: Stadion Lokomotive. Sudija: Ovidiu Hategan (Rumunija). Gledalaca 12.000. Strelac: 1:0 - Pogrebwak u 53. minutu. @uti kartoni: V. Berezucki (Rusija), Krasi} i Vidi} (Srbija). RUSIJA: Akinfejev - A. Berezucki, Awukov (od 46. [i{kin), V. Berezucki, @irkov (od 68. Igna{evi~) - Zirjanov (od 82. Torbinski), Sem{ov, Glu{akov, Ar{avin (od 31. Biqaletdinov) - Ker`akov (od 26. Pogrebwak), Pavli~enko (od 85. [irokov). SRBIJA: Jorga~evi} - Tomovi}, Vidi}, Rajkovi} (od 85. Viloti}), Kolarov - Petrovi} (od 68. Milija{), Kuzmanovi} (od 74. Damjanovi}) - Krasi} (od 68. Jankovi}), Ninkovi} (od 46. Trivunovi}), To{i} (od 46. Jovanovi}) - Panteli}. Reprezentacija Srbije u fudbalu pora`ena je u prijateqskom me~u na gostovawu Rusiji - 0:1 (0:0). Jedini gol postigao je Pavel Pogrebwak u 53. minutu. Sevnula je kontra doma}ina, Roman Pavli~enko je opalio sa 25 metara, `abica je odsko~ila pred golmanom Bojanom Jorga~evi}, koji je ispustio loptu, {to je iskoristio napada~ [turgarta. Orlovi su kontrolisali sredinu terena u prvom poluvremenu, ali nisu bili konkretni u napada~kim akcijama. U nastavku je zbornaja bila boqa i drugi put zaredom savladala Srbe u prijateqskim utakmicama (prethodno 2008. godine - 2:1). Izabranici Vladimira Petrovi}a nisu pobedili ni u tre}em uzastopnom kontrolnom me~u (porazi od Ju`ne Koreje i Rusije, remi sa Australijom), {to uz remi s Estonijom ~ini niz od ~etiri me~a bez uspeha.

Momenatizme~aRusija-SrbijanastadionuLokomitiveuMoskvi

Gostovawe u Moskvi trebalo je Pi`onu da poslu`i kao posledwa provera pred kqu~ne kvalifikacione duele. Selektor Srbije nije mogao da ra~una na povre|ene Dejana Stankovi}a i Branislava Ivanovi}a, a nije igrao ni roviti Milan Bi{evac. Mo`e da bude zadovoqan delovawem veznog reda u prvih 45 minuta, ali jedini napada~ Marko Panteli} bio je odse~en. Izostala je stoga ubojita zavr{nica. Nekoliko poku{aja iz daqine (sve van okvira gola) prethodili su jedinoj {ansi orlova u prvom poluvremenu. Tada je, posle petog kornera, Slobodan Rajkovi} sa {est metara lo{e odreagovao glavom.

ZoranFilipovi} selektorEgipta? Srpski fudbalski stru~wak Zoran Filipovi} mogao bi uskoro da sedne na klupu reprezentacije Egipta. On je istakao da su usagla{eni svi stavovi sa ~elnicima egipatske ku}e fudbala i da bi narednih dana pri~a trebalo da se zaokru`i. - U kontaktu sam sa rukovodstvom Fudbalskog saveza Egipta, sve smo dogovorili i mislim da za dva do tri dana bi posao trebalo da bude zavr{en - rekao je Filipovi}. Filipovi}, koji je kao selektor predvodio Crnu Goru, trebalo bi na klupi faraona da zameni Hasana [ehatu, koji je smewen zbog serije lo{ih re-

Ponovili su Rusi kontranapad iz 53. minuta, kada su postigli gol, ali je 20 minuta kasnije {ut Biqaletdinova zaustavio Jorga~evi}. U sli~noj poziciji u fini{u bio je i Vasili Berezucki. Me|utim, tukao je neprecizno. Malo pre toga, u 84. minutu, Panteli} se na{ao u poziciji iz koje se o~ekuje da golgeter bude precizan. Ipak, Igna{evi~ je uklizao i spre~io srpskog napada~a da izjedna~i. Slede}u utakmicu orlovi }e igrati 2. septembra protiv Severne Irske u Belfastu, a do kraja kvalifikacija predstoje im dueli sa Farskim Ostrvima i Italijom kod ku}e i u Sloveniji. (Mondo)

LIGA [AMPIONA ZA @ENE

GlazgovuSubotici Fudbalerke Spartaka Jafa danas u Subotici igraju prvi me~ Pete kvalifikacione grupe Lige {ampiona Evrope u grupi s Glazgovom iz [kotske, koji je favorit u konkurenciji Ki Klaskvika sa Farskih Ostrva i Moste sa Malte. Me~ sa Gradskog stadiona u Subotici koji po~iwe u 17.30 sati, prenosi}e i prvi program Radio-televizije Vojvodine.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Odlu~ioJao ZoranFilipovi}

zultata u kvalifikacijama za Afri~ki kup nacija. U trci za selektorsko mesto reprezentacje Egipta pomiwu se i imena biv{eg ameri~kog selektora Boba Bredlija i Kolumbijca Franciska Maturane.

^A^ANIMA USLI[ENA MOLBA

Boracunedequ uIvawici ^a~ani su zatra`ili da se premijerni me~ u Superligi protiv Javora odigra u nedequ, zbog obaveza wihovih igra~a u reprezentativnim selekcijama i molba im je usli{ena. ^a~ani }e tako gostovati u Ivawici u nedequ od 17.30 ~asova, jer ~ak {estorica igra~a izostaju sa treninga zbog nastupa za reprezentaciju (Damjanovi}, Spirovski, Kne`evi}, Mladenovi}, Masla} i Zo}evi}). Borac }e uo~i prvog kola Superlige na Bumbarevom Brdu odigrati kontrolni me~ protiv srpskoliga{a Partizana kako bi uo~i po~etka nacionalnog {ampionata proverio raslo`ive snage.

Na drugoj strani zbornaja je bila jo{ bezopasnija. Samo je Andrej Ar{avin jednom zapretio, ali je Jorga~evi} odbranio. Doma}i selektor Dik Advokat ve} u prvom poluvremenu morao je da izvr{i dve prinudne izmene umesto povre|enih Aleksandra Ker`akova i Ar{avina uveo je Pogrebwaka i Dinijara Biqaletdinova. U nastavku su Rusi bili boqi. Selektori su vr{ili izmene {to se mnogo gore odrazilo na goste. Srbi su jedini {ut u okvir gola uputili na isteku sata igre. Milan Jovanovi} je potra`io Milo{a Krasi}a, Juri @irkov je lo{e procenio let lopte, a fudbaler Juventusa je, iskosa sa desne strane, tukao u golmana Igora Akinfejeva.

- Sigurno da je velika stvar za klub da su {estorica igra~a trenutno u reprezentativnim selekcijama. To imponuje svima u klubu i potvrda je kvalitetnog rada u prethodnom periodu. Bez wih nam je malo poreme}en redovan trena`ni ciklus, ali mi radimo najozbiqnije i najja~e kako bi {to spremniji do~ekali start sezone. utakmica sa Srpskoliga{em Partizanom }e nam poslu`iti da jo{ jednom proverimo snage kojima raspola`emo, bez obzira {to pomenuti reprezentativci ne}e biti na raspolagawu - rekao je {ef stru~nog {taba Qubi{a Dmitrovi}.

Vojvodina - Sloga (Temerin) 1:0 (1:0) VETERNIK: FC „Vujadin Bo{kov”, gledalaca 150, sudija: Labus (Novi Sad). Strelac: Jao u 40. minutu. @uti karton: Bojovi} (Vojvodina). VOJVODINA: Jano{evi} (Drini}), Vuli}evi}, Brankovi}, A|uru, Karan (Ivani}), Kova~evi} (Glum~evi}), Jao (Spremo), Novakovi}, Mereba{vili (Kosovi}), Meleg, Bojovi} (Ferati). SLOGA: Lali} (\urikin), Bubwevi} (Tomi}), Klisura, Suvajxi}, Miqanovi}, Stanojev, Diki} (Simi}), Mijin, Uzelac, Desnica, Popin. Kombinovani sastav fudbalera Vojvodine savladao je srpskoliga{a Slogu iz Temerina minimalnim rezultatom, ali tokom 90 minuta nije pokazao veliku razliku u klasi. Crveno-beli su imali terensku inicijativu tokom ~itavog susreta, ali su stvorili veoma malo izglednih {ansi, a postigli pogodak iz najboqe. Prvi su na utakmici zapretili Temerinci, {utem Suvajxi}a sa oko 20 metara, ali je Jano{evi} bio na mestu. Vojvodina je napadala najvi{e kroz sredinu, a kada

je nailazila na gu`v,u upo{qavala je na desnom krilu Vuli}evi}a preko ~ijih su centar{uteva stvarane samo poluprilike. Izuzev nepreciznih poku{aja Mereba{vilija i Jaoa tokom prvih pola sata ni{ta novosadski superliga{ nije pokazao. Jedini gol na me~u postigli su Novosa|ani posle ogromne gre{ke odbrane Sloge i wihovog golmana Lali}a koji je bespotrebno istr~ao. Dok se odbrana skoncentrisala na Melega, mladi igra~ je iz gu`ve na ivici kaznenog prostora nekako uspeo da proigra Jaoa kojem nije bilo te{ko da loptu plasira u praznu mre`u. Najzrelija {ansa koju Vo{a nije iskoristila vi|ena je ve} u slede}em napadu kada se mladi Meleg pri{uwao odbrani Temerinaca i uspeo glavom loptu da uputi ka praznoj mre`i, ali je zamalo bio neprecizan. Drugo poluvreme bilo je vi{e nego nezanimqivo, a jedino vredno pomena je izveden slobodan udarac Brankovi}a prema golu Sloge, ali je Lali} bio siguran. M. Risti}

MilanJeli}naklupinovosadskogBorcasKlise Tokom pro{le sezone Vojvo|anske lige - zapad ekipa Borca bila je ve}im delom na prvom mestu, me|utim u posledwih nekoliko kola izgubila je lidersku poziciju i kao drugoplasirana oti{la u bara` i neslavno ga zavr{ila jer su pora`eni od Ba~ke Topole. Odmah nakon neuspeha ostavke su podneli

predsednik kluba Mile Malinovi} i trener @eqko Novakovi}. Ve} tada su Borcu predvi|ali krah. Na svu sre}u iza kluba su stali pojedinci ne dozvoliv{i da uzorni kolektiv zapadne u totalnu krizu. Uprava na ~elu sa Jovicom Vu~i}em anga`ovala je novog mladog ambicioznog diplomira-

nog trenera Milana Jeli}a magistra sporta. Pred novim kormilarom i pomo}nicima Peri{i}em, Kr~marom i kondicionim Alajicom, zadatak ni malo lak. - Ne bojim se novog izazova - ka`e Jeli}, koji je kao trener pre dolaska u Novi Sad uspe{no trenirao prvoliga{ki

tim, Al Hazm iz Saudijske Arabije. Imamo odli~ne uslove za rad, glavni i pomo}ni teren ali prevashodno moramo igra~ima vratiti poquqano samopouzdawe. Za sada ide sve po planu. Oti{lo nekoliko standardnih prvotimaca Popovi}, Vu~kovi}, Sedlar, Srdi}, Vazovi} i Plav{i}. Na svu sre}u ostao je

kostur tima koji }e biti nadgra|en sa nekolicinom mladih igra~a koji }e sti}i iz prvoliga{a Novog Sada i Proletera, a stigao je i iskusni Aleksandar Gostoji} (Slavija). Prevashodni ciq nam je da podmladimo i uigramo tim koji }e negovati dopadqivu napada~ku igru - poja{wava Jeli}. M. Popovi}


SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

17

SUTRAUDNEVNIKU

RasporedPrve fudbalskelige BOR^ANIPROMENILI[EFASTRUKE

Milanovi}novi trenerBSK-a

VOJVODINAPREDSTAVILATRINOVAIGRA^A

Jano{evi},Bojovi}i Frimpongzalogzabudu}nost U FK Vojvodina ju~esupromovisalitrojicunovajlija.Re~jeo golmanu Budimiru Jano{evi}u,napada~uMilanuBojovi}u i defanzivcu Abrahamu AkvasijuFrimpongu. SporstkidirektorMiodrag Panteli} o svoj trojci pri~ao je biranim re~ima i utisak je da su Novosa|ani wihovim anga` ov aw em nap rav il i dob ar posao. Budimir Jano{evi} (21,5 godina, 190 cm, 87 kg) branio je u SlogiizKraqeva,^ukari~kom iJagodini. - Nisam do{ao u Vojvodinu kao prolaznik. Potpisao sam trogodi{wiugovor,`elimdau ovom klubu ostavim trag. Svestansamveli~ineitradicijei sve }u u~initi da doprinesem

O~ekujeseQubinkovi} MiodragPanteli}potvrdiojedaVojvodina~inisvedaanga`ujeMarkaQubinkovi}a. -Mismoseprakti~nosvedogovorili.PreostajesamodaQubinkovi}iAnortozisreguli{ume|usobnapotra`ivawaio~ekujemodaiskusnivezistapostanena{igra~.Nijeiskqu~enoda dokrajaprelaznogrokabudejo{nekihtransfera,alizasadanemamokonkretnuponudunizajednogigra~a-rekaojePanteli}. dobrim rezultatima i borbi za jedanodtrofeja-rekaojeJano{evi}. Od Milana Bojovi}a (24, 187 cm,78kg)seo~ekujugolovi,akarijerujegradiouRadni~komStobeks, Sremu (SM), Teleoptiku ( 28 me~eva - 13 golova), ^ukari~kom(52-15)iJagodini(46-15). -Brzosmosedogovoriliipotpisao sam dvogodi{wi ugovor.

Po{tosunamseambicijepoklopile,atosuborbazatrofeje,za vrh tabele i golovi, bilo mi je zadovoqstvo{tosamdo{aoujedan od na{ih najve}ih klubova. Spremansam,jersamtreniraou Belgijipo{tosambiouMehelenu s kojim se nisam dogovorio i na {efu stru~nog {taba je da procenikada}emiukazatipoverewe-rekaojeBojovi}.

Najmla|i od wih, Gawanin Frimpong (18, 185 cm, 75kg) bio je ~lan rep rez ent ac ij e svojezemqe„ispod17”,aigrao jeuDCJunajtedu(Gana)iitalijanskoj Vi}enci. Potpisao je ~etvorogodi{wi ugovor s Vo{om. -ProveosamtrigodineuVi}enci,zatimdvamesecauPartizanu,alitosvejeostaloiza mene. Sada sam u Vojvodini i samowoj`elimdaseposvetim. Da}u sve od sebe da opravdam ang`man - rekao je Frimpong, za ~iju je povredu primica~a sports ki dir ektor Mio drag Pantel i} istak ao da nij e ozbiqna i da za nekoliko dana o~ek uj u da }e se Frimp ong ukqu~iti u redovni trena`ni proces. S.Savi}

Posle neo~kivane ostavke Na|ija[ensoja,~elniqudisuperliga{a iz Bor~e ekspresno su na{li zamenu. BSK }e u prvenstvupredvoditiSa{aMilanovi}, trener koji je svojevremeno vodio ekipu @eleznika, a posledwe radno mesto mu je bilo u Hajduku iz Kule, gde je pomagaoDragoqubuBekvalcu.Novi {ef struke Bor~ana naglasio je da veruje u sebe i ekipu zbog ~ega se i odlu~io da preuzme tim samo ~etiri dana pre startaprvenstva. - Imenovan sam za trenera u specifi~nom momentu. Jo{ malovremenanasdeliodpo~etka prvenstva, ali verujem u sebe, kao i u kvalitet igra~a koji su minaraspolagawu.Svepotrebne informacije prikupi}u od kolege Nenada Gali}a koji je bio uz igra~e na prethodna dva

SPARTAKZLATIBORVODEPROMOVISAOPOJA^AWA

[estorka zaEvropu

Tokom priprema na Zlatibor u fudb al er i Spart ak a Zlatibor vode su renovirali svoju ekipu, a nekoliko dana pred me~ sa Zvezdom, poja~awasuizvani~nopredstavqena. Nikola Kova~evi}, Vladimir Ota{evi}, \or|e Despotovi},MilanJoksimovi}, Fahrudin \ur|evi} i Dino [arac su se predstavili medijima u bojama suboti~kog superglia{a. Miodrag Mora~a, sportski direktor Spartak Zlatibor

IZFKPARTIZAN

DavidMawa danascrno-beli

ZoranOsmaji}(usredini)sa]ovinomiPaunovi}em

PREDSEDNIKHAJDUKAOSMAJI] NEKRIJEO^EKIVAWA

]oviniPaunovi} otkrovewa Nakon {to je Zoran Osmaji}preuzeoklub,plimaoptimizma zapqusnula je Hajduk. Nasvakomkorakuseosetepozitivnevibracije,aHajdukje stalna tema gradskih pri~a u Kuli, {to i jeste bila jedna odidejanovogklupskogrukovodstva. Stadion u plavo-belim bojama je umiven, lo`e skoro gotove, semafor sti`e sutra,gradeseisvla~ionice, sanitarni ~vorovi, sve ono {to je neophodno jednom superliga{u. Naravno, sve to pratiiformirawetima,koji }e, ovde se veruje, svojim igrama vratiti publiku na stadionuKuli. ^etrnaestnovihigra~ajeu prelaznomroku,kojijeutoku, do{lo u Hajduk. Najzvu~nija imenasusvakakoMilanBubalo,kojijestigaonavratamlade reprezentacije, te iskusni {pic Sead Haxibuli} i KenanRagipovi}kojibitrebao

da kreira hajdu~ku igru. Od wihse,spravom,mnogoo~ekuje,alipredsednikHajdukaZoranOsmaji}najavquje: - Naravno da od te trojke o~ekujemdabudunosiociigre, ali i ostali koji su u na{im redovima zavre|uju izuzetnu pa`wu. Fudbal se igra za golove, te zbog toga uz Haxibuli}a, Ragipovi}a i Bubala, o~ekujem da otkrovawa narednesezonebudu]oviniPaunovi}. ]ovina krasi lucidnost poteza, a Paunovi}a snaga i ogromnaenergijaiuverensam da}ewihdvojicasvojimigramapotvrditina{ao~ekivawa -rekaojeOsmaji}. S obzirom na to da je novi predsednikHajdukauspe{anu biznisu, da donosi procene u kojima retko kada pogre{i, o~ekujeseda}eiovaprocena kada su fudbaleri u pitawu, nazelenomtepihudobitisvojupunupotvrdu. \.Bojani}

Od danas ~lan beogradskog Partizanabi}eireprezentativac Centralnoafri~ke Republike, David Mawa. Sportski direktor crno-belih Krstaji} rekaojedajeprvakSrbijezainteresovan za fudbalera koji je po~eouPariSen@ermenu. Trener Aleksandar Stanojevi} Mawu opisuje kao „brzog igra~akojiimaodli~an{ut”. Mawa je ro|en 3. februara 1989. godine u Parizu, karijeru je po~eo u Pari Sen @ermenu ali je kao sedamnaestogodi{wak oti{ao u Austriju pa se skrasiouNema~kojgdejeodleta2008.godinebio~lanMinhena 1860. Igra po levoj strani, visokje178cmaprviboravaku Beogradu bio je dovoqan da Francuz ostavi dobar utisak i „zaradi„ ugovor. Odigrao je i jednuutakmicuzacrno-bele,postigao gol i asistirao u prijateqskomsusretusaekipomSrema. Krajem prethodne nedeqe raskinuo je ugovor sa ~lanom „Cvajte”, pa u Partizan dolazi kaoslobodanigra~. Osim Mawe koji je bio na probi u Beogradu iz Partizana ne najavquju nove transfere. Ipak, aktuelan je eventualni dolazakMilanaSmiqani}ako-

Pro{liavgust bioburan Prelazni rok traje do 31. avgusta,azanimqivojedasu pro{logletaudrugojpolovini avgusta u Humsku stigliStefanBabovi},Vladimir Stojkovi}, Stefan Savi}, Mohamed Medo Kamara iPjerBoja.

ji je i daqe ~lan Espawola. Smiqani}jevi{eputarekaoda `eli u Partizan, sportski direktorKrstaji}dajeklubzainteresovan, ali se ~eka da igra~ re{i problem sa neispla}enim platama i da se, eventualno, PartizaniEspawoldogovoreo obe{te}ewusobziromna~iwenicu da su Katalonci crno-belimaidaqedu`nideonovcaod transfera2007.godine.

Sa{aMilanovi}

treninga - istakao je Milanovi}idodaoda}eigra~imauskoropredstavitiisvojesaradnikeustru~nom{tabu.

VladimirOta{evi}

vode, predstavio je igra~e, i dodao: - Me|u ovim momcima ima onihkojisuve}sadaspremni

Prodajakarata Kako se za me~ prvog kola, o~ekuje ve}e interesovawe publike, iz suboti~kog superliga{a poru~uju nav ij a~ im a da na vrem e obezbedekarte.Onesemogu kupiti u prostorijama kluba, od 8 do 16 sati i kod uli~nih kolportera, po cenamaod350i250dinara. da budu poja~anwe u prvomtimu,aliionihkoji }e bit i bud u}n ost Spartaka – istakao je Mor a~ a, a pot om se osvrn uo na preo s tal o vremeuprelaznomroku: - Otvorena je jo{ samo opcija levog spoqnog igra~a, ali je nezahvaln o progn iz ir at i ho}e li biti poja~awa. Da do transfera do|e, potrebnojedasepoklope brojni faktori. Za sadasamomogudaka`em danamjeovajfondigra~a dovoqan za ambicije koje se ti~u mesta koje vodi u Evropu, a to se pogotovoodnosinafond mla|ih igra~a u kojima imamo ogroman potencijal – dodaojeMora~a. N.S.

Novopazarcidoveli BojanaPetri}a ^elnici Fudbalskog kluba NoviPazardovelisujo{jedno poja~awe uo~i premijere u Superligi. Posle 13 igra~a koji suovogletastigliuNoviPazar, pristupnicu je potpisao i BojanPetri}.Onjedosadabio Duga~ak spisak igra~a pod ugovoromsaprvakomSrbijemogaobidabudekra}izadvaimenadokrajanedeqe.Tra`isena~indaseRadenkuKamberovi}u i Xozefu Kizitu prona|u novi klubovi u koje bi oti{li kao slobodniigra~i.Prethodnipoku{aji nisu uspevali jer su ponu|eni uslovi bili lo{iji od onoga {to su imali u Humskoj, paigra~inisu`elelidamewajusredinu.SaPartizanomuSC Partizan Teleoptik trenira i Mateja Ke`man ali nema informacija ni kakvi su planovi nekada{weg reprezentativca, ni da li klub ra~una na wegov eventualnipovratak.

stoperBorcaizBawaluke.Pazarci, koji su u posledwih nekoliko meseci prodali veliki broj igra~a, u prvom kolu Superl ig e gotova} e {amp io n u PartizanuuBeogradu,usubotu od20~asova.

Sin|i}sevra}a naKaraburmu OFK Beograd pred po~etak nove sezone u Superligi vratio starogznanca,{tojedesetopoja~aweuprelaznomroku.Uro{ Sin|i} vratio se u ekipu OFK Beograda. Visoki vezista (25) posle jednogodi{weg boravka u gr~kom Panseraikosu opet }e igratinaKaraburmi. Sin|i}biunastupaju}ojsezonitrebalodapreuzmepoziciju Sa{e Markovi}a koji je na po~etku prelaznog roka oti{ao u Partizan.TrenerDejan\ur|evi}smatradajepovratakSin|i}avelikopoja~awezatimjeron„veomadobrozna{taseodwegao~ekuje”.Sin|i}jedesetifudbalerkojijeovogletastigaou redoveromanti~ara.


18

sport

~etvrtak11.avgust2011.

MEMORIJAL „DU[AN TOJAGI]”

PAN^EVCI BEZ POJA^AWA

Na|se{alio Albert Na| rekao je da se ne}e vra}ati fudbalu,adajepri~a o wegovom odlasku u Dinamo iz Pan~eva {ala koja jeozbiqnoshva}ena. - Ma to je sme{na pri~a... Preksino} sam trenirao sam za sebe, pa me novinar pitao {ta radim, a ja sam mu u {ali rekao da se spremam za po~etak sezone u pan~eva~kom Dinamu, ali on je to ozbiqno shvatio i objavio - rekao je Na|agencijiBeta. Vest su preneli mnogi beo- gradski mediji, ali to nije istin a iako se funkc io n er Partizana poznaje sa ~elnicimakluba.

AlbertNa|

- Igrao sam jo{ pre mali fudbalsapredsednikomDinamaMiroslavomVjetrovi}emi rekaosammuu{alida}uigrati za wih za slede}e sezone, alitojesveneozbiqno,obi~na{ala-rekaojeNa|.

NOVOKNE@EV^ANI NAJZAD PO^ELI PRIPREME

Vukovi}na kormiluObili}a FudbaleriObili}aizNovog Kne`evca,najzadsupo~elipripreme za predstoje}e prvenstvo uVojvo|anskojligi-istok,poslevanredneSkup{tinekojaje odr`ana u petak, kada je analiziranaalarmantnasituacijado koje je do{lo u fini{u pro{log prvenstva. Uo~i zadweg kola minulog prvenstva predsednik Obili}a Sava Tati} podneojeostavku,atosuupetak u~inili i svi ~lanovi Izvr{nogodbora,pajedoizboranovog rukovodstva rukovo|ewe klubom povereno tro~lanoj komisijiukojojsuLukaNikolin, Marinko Jefti} i Petar Kri{anov.

PetarVukovi}

U nezavidnoj situaciji dve nedeqeuo~ipo~etkanovesezone, da se ne bi dangubilo treningesaraspolo`ivimsnagama odmahjeotpo~eotrenermla|ih selekcija Milan Laji}, a prekju~e je za trenera prve ekipe anga`ovanPetarVukovi},dugogodi{wi prvotimac Obili}a.

On je nastupao u prvoj postavi minule sezone, bio i trener mla|ih kategorija u klubu, ali je nazdaovoqan tretmanom prestaosaradom. S obzirom da se igra~ki kadaruzna~ajnojmeritokomleta razi{aopookolnimklubovima, privremenom tro~lanom rukovodstvuinovoanga`ovanomtrenerunajva`nijizadatakjedase okupiraspolo`iviigra~kipotencijal i konoliduju redovi, kako bi se moglo startovati u prvenstvu. Doskora{wi predsednik SavaTati}kojjena~eluObili}a proveo vi{e od sedam godina i za to vreme novokne`eva~ki klub je bio stabilan vojvo|anskiliga{,aliostavkujepodneo kolopredzavr{etakpro{lesezone. I na vanrednoj Skup{tini,kojajeodr`anauzadwi~as, kadajeuvelikozvonilonauzbunu, istaknute su nesumwive zaslugeTati}azaizuzetandoprinosdatklubu. Sticajem okolnosti Obili} sena{aouopasnojzoni,alinije ispao iz pokrajinskog ranga takmi~ewa,panakonsuo~avawa sa te{kim stawem vanredna Skup{tinabilainicijalnakapisla da se otpo~ne konsolidacija. Prema tvrdwama Tati}a klub je finansijski na nuli i nema dugova. U posledwih {est meseci jedini prihod ostvarivaojeizbud`etaSkup{tineop{tineNoviKne`evac,dokMesna zajednica Novi Kne`evac vi{e nije u mogu}nosti da finansijski podr`ava Obili} jer vi{enemaprihodaodmesnogsamodoprinosa koji nije prihva}ennareferendumu. M. Mitrovi}

BA^KOGRADI[TANCI AMBICIOZNO DO^EKUJU NOVU SEZONU

Ciqprvomesto Fudbalski klub Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta 2013. godin e obel e` av a vek igraw a fudbala u selu, pa stoga `eli da vredan jubilej do~eka u vi{emstepenutakmi~ewa.Upravo zbog toga su, ve}, ovog leta po~elidasepripremajuzafe{tukojaimpredstoji. - Ne krijemo ambicije, mada znamoda}ebitite{koostvarqive. Jer, istu, ako ne i ve}u, `equ da se iskobeqaju iz posledw eg step en a takm i~ ew a imajuiostalirivali,renomiraniBe~ejpresvega.A`rebje hteodase,ba{,sBe~ejomkraj Tise sastanemo u premijernoj utakmici nove sezone. Bez obziranatajsusret,prvenstvena trkajeduga,jerseigratrokru`nisistemtakmi~ewa,inadamo se da }e biti vremena da slo`imo kockice mozaik  a kako mi `elimo - ne krije optimizam novi trener Ba~kogradi{ tan ac a Oto Bal a{ ka iz Be~eja, koji je svojevremeno nosio i dres Vojvodine iz NovogSada. Mo`da je, ba{, novi trener i najv e} i adut ba~k og rad i{tanske Vo{e u novoj sezoni.

Weg ov im ang a` ov aw em, treninzi na izuzetnom sportskom objektuuSRC„\or|eTapavica–Xoja“supose}eniji,atoje prvi preduslov za ozbiqniji rad i ambicioznije planove, bez obzira {to je u pitawu klubme|uop{tinskogranga. - Klub su napustili Nemawa Jovi}iSlobodan[eguqev,kojisupostali~lanovivojvo|anskogliga{aAFKizAde,astigli su Marko Bubowa i Darko Srdi} iz novosadskog Borca, Dubravko Bito iz Pobede, VidoslavMilo{evi}izObili}a (Zmajevo),Sabol~SelizBa~ke (Mol), David ]irok iz temerinskog TSK-a, a mogu}e je da jo{ nekog anga`ujemo do kraja prelaznogroka.@eqanamjeda zasvakomestoutimuimamodva pribli`no kvalitetna fudbalera. Koristimo svaki trenutak da poboq{amo kvalitet igre,akrozpripremneutakmiceproveravamokolikosmouspeli u tome. Verujem da }emo ve}do28.avgustaigostovawau Be~ejubitiu`eqenojformizakqu~uje kormilar Ba~kogradi{tanacaOtoBala{ka. V. Jankov

dnevnik

Trijumfpara Jovanovi}–Radi} Zoran Jovanovi} i DaliborRadi}trijumfovali su na devetom po redu „Momorijalu Du{ana Tojagi}a“ u bi~ voleju, kojijeodigranminulogvikenda naterenimaSC„Volej“.Stariji Radi} i Jovanovi} u velikom finalu savladali su Marka KopawuiVasuMiji}a2:0,doksuu me~uzatre}emestoPetkovi}i Radi}mla|isavladaliBo{kana iRisti}a2:0. Ina~e,napeskusportskogcentra na Adicama, Tojagi u pomen, okupili su se wegovi biv{i saigra~i, a u polufinalu su vi|eni izuzetnokvalitetniizanimqivi me~evi.NajpresuMiji}iKopawa savladali Slobodana Bo{kana i Dragana Risti}a 2:0, da bi zatim Radi} i Jovanovi} posle neizvesneborbebiliboqiodGabrijela Radi}aiVeqkaPetkovi}a(2:1).

Zajedni~kisnimaku~esnika

U KAWI@I U SUBOTU JUBILEJ TRADICIONALNE MANIFESTACIJE

Dvamaratonaujednomdanu Jubilarni 30. me|unarodni atletskiipliva~kimaratonprire|ujusportskiposleniciKawi`e u subotu 13.avgusta. PredsednikOrganizacionogodboramanifestacije i Skup{tine op{tine Kawi`a Zoltan Katki~ istakao jenakonferencijizanovinareda je i ovog puta sve spremno da se prihvativelikibrojmaratonaca. - Podstrek da negujemo ovu manifestaciju nam pru`a zainteresovanostvi{estotinatakmi~ara iz zemqe i inostranstva, koji iz godineugodinudolazeuKawi`u. Trudi}emosedaihsrda~nodo~ekamozajubilej-ka`eKatki~. Na tradicionalnoj manifestacijiuKawi`imaratoncisenadme}u u tr~awu na stazi Horgo{Kawi`aiplivawunareciTisi. U subotu u toku prepodneva }e startovatipliva~izakojeuizle-

Turan uAtletiku FudbalskiklubAtletikoMadrid saop{tio je da je potpisao ~etvorogodi{wi ugovor sa igra~em turskog Galatasaraja Ardom Turanom. Atletiko je saop{tio da}eTuranpro}istandardnelekarskepregledeupetak. Galatasaraj je objavio da je Atletiko platio 12 miliona evra za wih ov og kap it en a. Turan je postigao 45 golova u 184 utakmica za istanbulski klub, sa kojim je od 2004.godineosvojiodvetituleu{ampionatu. Turan je za reprezentaciju Turskeodigrao45me~eva,postigaodevetgolovaipomogaodase plasiraupolufinalenaEvropskomprvenstvu2008.godine.

Lenou Leverkuzenu Golman[tutgarta,mladireprezentativac 19-godi{wi BerndLenopotpisaojepetomese~ni ugovor s Bajerom iz Leverkuzena, u kojem }e ostati na pozajmicidokrajagodine.Prvi golman Bajera Rene Adler mora}edapauzirazbogpovredekolena,dokjeFabijanGiferzbog kontuzije tako|e na bolovawu, pajeklubmoraodaprona|eprivremenore{ewe{topre. Bajer je ispao je iz Kupa Nema~ke u prvom kolu od Dinama iz Drezdena, a zatim je izgubio od Majnca sa 0:2 u prvom kolu Bundeslige.

StazauKawi`iprivla~nazamaratonce

ti{tu„[trand”naobaliTisesu prijaveod7,30do9,45sati,potom jesve~anootvarawemanifestacijeipo~etaktakmi~ewaod10sati. Za maratonce predvi|ena je deo-

nica Tise od 3.500 metara, a za mla|e u~esnike nadmetawe je na kr}imdeonicamaod600i800metara.Trka~i}eseogledatiupopodnevnomdeluprograma,prijave

zawihsuod14do16~asova,organizovan je prevoz autobusima do centraHorgo{agdejestartglavnetrkeu18sati.Dugopruga{i}e seogledatinastazidokawi{kog „[tranda”dugoj13,5kilometara. Kotizacijazau~e{}eje400dinara, za {ta svakom takmi~aru sledujespomenmajicasaamblemom kawi{kemanifestacije,atriprvoplasirana u svih deset starosnihkategorijauplivawuitr~awu pone}e i unikatne pehare od ukrasnekeramikekojejeobezebiloAD„PotisjeKawi`a”.Pehari }esedodelitinajmla|iminajstarijimu~esnicimamaratonskihtrka, tako|e i najboqe plasiranim takmi~arima iz Kawi`e. Za u~esnikekojisti`usastraneizudaqenijihmestaomogu}enjeboravak u kampu Odreda izvi|a~a „Kawi`a”naobaliTise. M. Mr.

U GA\AWU MK PI[TOQEM - BRZA PAQBA

Klimov{ampionEvrope Na[ampionatuEvrope u Beogradu u disciplini pi{toq brza paqba za seniore, u ekipnoj konkurenciji, slavili su ^esi sa 1.732 kruga, sa devet krugova ispred Nema~ke (1.723). Ukrajina je osvojila bronzu sa 1.722 kruga u konkurenciji osam reprezentacija. [ampion Evrope postao je Aleksej Klimov iz Rusije, srebro je pripalo UkrajincuRomanuBondarukuabronzaNemcuKristijanuRaicu. U pojedina~nom finalu, koje je odr`ano na ispadawe (serija odpetmetaka,zasvakipogodak boqi od 9,7 krugova dobijao se poen, prvi je ispao strelac sa ukupnonajmawepoenaposle~e-

AleksejKlimov

tiri serije) od {estorice u~esnika,dvojicasuimalaolimpijskevize(NemacKristijanRaic iRusAleksejKlimov)aostala

~etvorica su se borila za dve ulaznice za London 2012. Osvojili su ih Martin Stranad iz ^e{ke koji je ispao tre}i, u {estoj seriji, i Ukrajinac Roman Bondaruk koji je osvojio srebro. Posle osam serija i Klimov  i Ukrajinac Bondaruk imalisupo30poenaimorali sudaraspucavaju.Uprvojdodatnojserijiodpetmetakabiloje 4:4 u drugoj 5:4 za Klimova koji jetakoosvojioevropskozlato. Rezultati u kvalifikacijama (odre|uju samo startno mestoufinalu,nesabirajusesa finalnomserijom):1.Stranad 589,2.Raic587,3.Klimov586, 4.Bondaruk584,5.Maceti581 i6.Petriv580krugova.

PRIPREME @ORK KIKINDA

Agbabapredvoditalente Kikin|anke hvataju zaletmadajedopo~etka prvenstva jeseweg dela druge lige za `ene grupe Vojvodina ostalo jo{ dostavremenajerjepo~etak24. septembra, pripreme su 1. avgusta po~ele i rukometa{ice @ORKKikinda. Tokom leta do{lo je do rasformirawa prve ekipe @RK Kikinde (ispale iz Prve lige) pasutakoklinkamaiz„Jezera„ pristupile sve igra~ice ovog kluba. Tako sada trener Dejan

KUP OFS TITEL – @ABAQ

Izvu~eniparovi NasedniciIzvr{nogodboraOp{tinskogFudbalskogSavezaTitel-@abaqizvu~enisuparoviKuptakmi~ewauOp{tinskojligi@abaq.Sastajuse-TITEL:Titel-Sloga(Lok),^URUG: Hajduk - @SK (@abaq), GARDINOVCI: Hajduk - Mileti}(Mo{orin)iVILOVO:Obili}-Jedinstvo(Gospo|inci). Utakmice se igraju u nedequ 14. avgusta sa po~etkom u 17sati. @. M.

Karanovi}naspiskuimapreko 20 kvalitetnih igra~ica koje predvode kadetska reprezentativka Marija Agbaba, dok se u ekipi od prinova nalazi iskusnaIvanaMi{kovi}izBora. U timu nema Qubice Pavlovi}kojajejuniorskareprezentativkaitrenutnosenalazisaReprezentacijom Srbije u HolandijinaEvropskomprvenstvu. Trener Dejan Karanovi} ka`e: -Upro{lojsezonismozadva bodaizgubiliprvomestoipla-

sman u vi{i rang. Me|utim, od ovesezone`elimodabudemoprvoliga{i, a to }emo posti}i krozvrednetreningenapripremamainakontogakrozkontrolne me~eve. Ova ekipa je standardno godinama zajedno i mogu sepohvalitidasuigra~icemahom kadetkiwe i prvakiwe Srbijeza2001.godinu.Planiramo daodigramovi{eprijateqskih me~evasaklubovimakakojakih, tako i ni`ih liga, kako bismo {tokvalitetnijeu{liuprvenstveneme~eve. M. S.

SP ZA JUNIORE U ODBOJCI

Srbija-Rusija1:3 (22:25,15:25,25:23,13:25) EP ZA JUNIORKE U RUKOMETU

Srbija-Danska26:31(13:18) EP ZA JUNIORKE U KO[ARCI

Srbija-Francuska51:74


SPORT

c m y

dnevnik

OTVORENOPRVENSTVOEVROPEZAJUNIORE

ZlatoLuki To{i}u

Luka To{i}, ~lan jedrili~arskog klubaGemaksizBeograda, osvojio je zlatnu medaqu na upravo zavr{enom Otvorenom prvenstvu Evrope u jedrewu za juniore u klasi Laser4.7uVorkumu(Holandija).Onjeukategorijido16godina ostavio iza sebe ~ak 102 takmi~araiz29zemaqa. Titula evropskog prvaka Luke To{i}a je do sada nezabele`en uspeh srpskog jedrewa.  Naime, niko nikada iz

Srbijenijeu{aoniuprvu~etvrtinunaprvenstvimaEvrope i sveta u bilo kojoj starosnojkategoriji.LukaTo{i}, po mi{qewu stru~waka jedan od najve}ih talenata evropskog i svetskog jedrewa, ovaj istorijski uspeh najavio je pro{le godine osvojiv{i zlatnu medaqu u Keniji na Otvorenom prvenstvu Afrike, a od po~etka ove sezone wegovi plasmani na me|unarodnim regatama bili su u stalnomusponu.

EVROPSKOPRVENSTVOUBEOGRADU

Skitisti optimisti

Reprezentacija Srbijeudiscipliniskit u kojoj su tri strelca iz kluba Novi Sad Jovan Amanovi}, Goran Stojadinovi} i Nenad Radovi}, ju~e se okupila na zvani~nom treningu preddana{wiizlazaknavatrenulinijuna[ampionatuEvrope u „BG sportskom centru Kovilovo“.Obavilisuitehni~ku kontroluoru`jaiopreme,aselektor Dejan Mihajlovi} je u pred prve evropske izazove istakao. - Ovaj sastav nije bez iskustva, ga|ali su na svetskim kupovima, a Amanovi} i Stojadi-

- Pera Nedi} je na E[ bio 37.senior,NemawaSmiqani} 13. junior i taj plasman je jedanodnajboqihuomladinskoj konkurenciji u istoriji na{egsporta.Dobrosuga|alii drugi senior Zoran Luki} i na{ drugi junior Zoran Jak{i} i o~ekujem i da u skitu na{ a trojk a po| e wih ov im stopama, da na{ sport predstavi u najlep{em svetlu u Evropi.Va`nojedasedobrim rezultatima nametnemo  dru{tveno sportskim organizacijamaiizborimosezavi{e sredstava, ali i medijima, jer bez sistemskog finasirawa i

Radovi},Amanovi},Stojadinovi}iselektorMihajlovi}

novi} i na [ampionatu sveta u Minhenupro{legodoineiznaju{taih~eka.Konkurencijaje izvanredna, sve {to vredi u Evropijedo{louKovilovo,jer ihzamaweodtrinedeqeo~ekuje i [ampionat sveta u ga|awu glinenih golubova na ovom istom streli{tu. Nadam se  da }e na{a tri reprezentativca zabele`itirezultateugorwim granicamazaovusezonuito}e bitidovoqnozalepplasman,i ekipni i pojedina~ni. Veoma je va`nodanikonepodbaci. Mihajlovi} je podvukao da imarazlogazaoptimizam,jersu istrelcinatrapu,postiglinekoliko dobrih plasmana na [ampionatuEvrope,{tojepokazateq da se ozbiqno i dobro radiloupripremamazaovotakmi~ewe:

popularizacije na{eg sporta nema napretka. U pitawu su olimpijske discipline veoma popularneusvetu,masovnepo brojuu~esnikaiciqidr`ave ali i Streqa~kog saveza za lete}e mete Srbije mora da budedastrpqivimradomunarednim olimpijskim ciklusima i ovaj deo streqa{tva dobijeolimpijce. Danas takmi~ewe po~iwe u 9 ~asova, a strelci }e u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji ga|atipo75golubova(petserijapo25).Sutraga|ajujo{50golubova(dveserija)ipotom{estorica najboqih u ukupnom zbiru posle 125 golubova ulaze ufinalegdega|ajujednuseriju od25golubova.Juniorskofinalejeu14.45,aseniorskou15.45 ~asova.

~etvrtak11.avgust2011.

SRBIJAOSVOJILAADEKOKUP

Orlovipokazali karakter ReprezentacijaSrbije osvojila je turnir Adeko kupa Eks JU“ u Qubqani. Posle makedonije,BosneiHercegovineufinalujenadigranaiselekcijaHrvatske80:71.Na{aselekcija„prelomila”jeme~uposledwihnekoliko minuta, organizovanom igrom,naro~itouodbrani.Kapitenna{eselekcijeNenadKrsti}, MVPtakmi~ewa,isti~edajeekipapokazalakarakter. -Gubilismodesetrazlike,ali kadajebilonajpotrebnijepokazalismokaratker.Bilobiglupoda sada poletimo, jer ovo su samo pripremnime~evi.Ve}usreduputujemo za Tursku, gde nas o~ekuje novi turnir, a sve u ciqu da se

PravacIzmir Srbija posle uspe{no odra|enog posla u Qubqani odlaziuTursku,gdejeod~etvrtka do subote o~ekuje turniruIzmiru,nakojem}e u~etvovati jo{ ekipe Nema~ke,Ukrajineidoma}ina. {to boqe pripremimo za Litvaniju-rekaojeKrsti}. Milenko Tepi} priznao je da tim nije blistao, ali istakao zadovoqstvo zbog prikazanog i ~iwenice da je Srbija jedini nepora`enitimuQubqani. - Te{ka utakmica... Nije lako igratiuovakvomritmu,alimoramodaseprivikavamojer}etakav sistemtakmi~ewabitinaEvropskom prvenstvu. Ekipa nije blistala,naro~itouprvetri~etvrtine, ali na kraju smo uspeli da spojimo par va`nih odbrana i na veliku `equ smo dobili - naglasio je Tepi} naglasiv{i da je u Qubqani Srbija potvrdila da imajo{mnogoprostorazanapredakidajeciqdaunastavkupripremajo{podigneformu. Du{koSavanovi}rekaojedaje ostvarena veoma va`na pobeda SrbijenaturniruuQubqaniposle visinskih priprema, i to u finalu protiv ekipe sa kojom uvekpostojirivalitet,alipozitivan.

Pobedni~kipeharzaslu`enopripaoSrbiji

- Uvek postoji te`ina zna~aja svakogturnira,aovogputajersmo si{li sa planine i odigrali prve me~eve. Protiv Makedonije negi igra~isuprviputigraliposledva ipomesecapauze,tajgr~,tajsportskipozitivnispazam.Udrugojsmo savladali dosta kvalitenijeg protivnikaBosnuiHercegovinu,azatimHrvatsku.Najva`nijautakmica ,nesamojerjebilofinale,ve}i zbogimenaprotivnikairivalitetakojipostojime|unama,anaravno pozitivnog, jer uvek nagla{avm da smomiprvenstvoprijateqiisportisti-naglasiojeSavanovi}. SelektorDu{anIvkovi}jeistakaodajeme~bioveomate`akza

Doskora{wi slovena~ki reprezentativac RadoslavNesterovi}ka`edajewegovdolazak uPartizanvi{emedijskapri~anegorealnost. Ra{aNesterovi}je`eqaPartizana,tojepotvr|eno i u redovima vi{estrukog {ampiona Srbije.NBAveteranjemnogoputarekaodavoliPartizan,aliuizjavizaagencijuSportnetvork,onisti~edaovogletanijepregovoraosa crno-belima:

-NijebiloozbiqnijihrazgovorailikontakatasaPartizanom.Tojenekonapisaounovinama, pa su svi preneli pri~u. Realnost je da ozbiqnijihkontakatanijenibilo. Upitandalitozna~idaihne}enibiti,Nesterovi}jedodao: -Nikadasenezna,svejemogu}e. Nesterovi} ima 35 godina, a pro{lu sezonu proveojeuredovimaOlimpijakosaizPireja.

Siloviti[panci [panijajeuprijateqskomme~upobedilaFrancuskusa77:53i takonagovestilada}eseponovo boriti za zlato na Evropskom ko{arka{kom prvenstvu u Litvaniji. Francuzi su ponovo u problemima, iako su im se odazvali svi najboqiigra~i.Name~uuAlmeiri,koddoma}inasunajboqibili bra}aPauiMarkGasolsa19i7 postignutihpoena.NavaroiIbakaubacilisupodevetko{eva. Me~jeodigranpred4.000navija~a.

O’Niluvezisdevojkom ni`ompolametra

~ast tragi~no nastradalog ~lana srpskog tima ]ezara Vizmarua,kojijepredvegodineizgubio`ivotnaSvetskom{ampionatuuAmerici. Najboqerezultateodsrpskih predstavnikausvojimkategori-

Mavrokefalidisu ukinutasuspenzija

jama ostvarili su Jelena Maleti} (18), Sini{a Ristovi}u, Igor Perazi}, Veqko [akula, Sini{a Ristovi}, Miroslav Borkovi}

Predstoji nam mnogo rada da bismostvaripostavilinasvojemestoidamo`emodakontroli{emo me~40minuta-rekaojeselektor Srbije. Prema re~ima Ivkovi}a kqu~ pobede protiv Hrvatske le`ao je u odli~noj igri u posledwoj ~etvrtini. -Posledwiperiodsmodobili sa 27:11, tu je re{ena utakmica. Nismo gubili voqu, pokazali smo karakter. Mislim da }e nam ova pobeda nam puno zna~iti na poqusamopouzdawa-rekaojezadovoqni selektor posle kona~nog trijumfa u glavnom gradu Slovenije.

NESMETAIMRAZLIKA

LukasMavrokefalidis

iHercegovine,Ma|arske,Ukrajine,Nema~ke,Italije... U okviru otvorenog Balkanskog Xet ski {ampionata, odr`ana je i Memorijalna trka u

igra~e,jerjetre}iuistotoliko dana. -Hrvatimajeovo,kolikoznam, bila{estapripremnautakmicai onisuisprednas{toseti~eprocesapriprema.Verovatnosubili sve`ijiiopu{teniji,aliimnogo agresivniji. Mi smo gubili lopte,primalilakepoene,slabo skakaliiimalivelikeoscilacijeuigri,naro~itonapo~etkuprveitre}e~etvrtine.Tako|e,imali smo dosta slab procenat {uta zatripoena,{tozamenenijezabriwavaju}e. Ali, ubacili smo dveodlu~uju}etrojkeusamojzavr{nici.Me|utim,idasmoizgubili to ne bi bio problem za nas.

Nesterovi}:Partizanme nijekontaktirao

Spektakluyetskiju UBeogradunaSaviuorganizaciji Xet ski saveza Srbije, a pod pokroviteqstvomSvetskeXetski asocijacije,odr`anjepravispektakl.U~estvovalisutakmi~ariiz Balkanskih i zemaqa u okru`ewu poputBugarske,CrneGore,Bosne

19

Gr~ki ko{arka{ki savez kaznio je Lukasa Mavrokefalidisa sa dva meseca suspenzije nastupa za svoj klub zbog neodazivawa u reprezentaciju.GazdeSpartakaiz SanktPeterburganisubilezadovoqne tom odlukom, jer ozbiqno ra~unaju na Mavrokefalidisa, svojenovopoja~awe,pasuulo`ile`albuMe|unarodnojko{arka{kojfederaciji(FIBA).

FIBA je ukinula suspenziju krilnom centru, obrazlo`iv{i da nacionalni savezi mogu izre}i kazne igra~ima sam o ako igraj u u dom a} im klub ov im a. Mav rok ef al id is je ovoga puta „za dlaku” izbegao sankciju, jer je nedavno dres Olimp ij ak os a zam en io uniformomtimaizSanktPeterburga.

Legendarni ko{arka{ NBA lige [akil O’Nil, kojiseovogletapenzionisao, pro{etao je svoju devojku koja je ~ak pola metrani`aodwega.O’Nili wegova devojka Nikol HupzAleksanderuslikani su pri izlasku iz radwe u Kalabasasu u Kaliforniji. Delovali su veoma zaqubqeno,arazlikauvisini nije im smetala da razmene ne`nosti pred paparacima. Par se zabavqa od 2010. godine, iako je razlika u [akilO’Nil Mediji izve{tavaju da povisini vi{e nego o~igledna. menutasumanemo`edasepo[akilima216cmi~ak147kired i sa O’Nil ov im bog atlograma,dokjeNikolvisokajestvom, koje se procewuje na dva 166. Nikol (28) je poznata preko 200 miliona. O’Nil je kao pobednica VH1 rijaliti razveden od 2007. godine. Ima {oua„Flavoroflove„(`enskavapetoro dece, ~etvoro sa bivrijanta „Ne`ewe”), i u~esnica {om suprugom, i jedno iz vanrijalitija„Volimnovac”,ukobran~neveze. jemjezaradila250.000dolara.


20

SPORT

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

RaspoRed utakmica jeseweg dela fudbalskog pRvenstva jelen supeRlige

1.

kolo

OFK Beograd - Hajduk Jagodina - Sloboda Point Sevojno Partizan - Novi Pazar Rad - Metalac Vojvodina - Radni~ki 1923 Spartak Zlatibor voda - Crvena zvezda Javor - Borac Smederevo - BSK

2.

7.

(1. oktobar, 15.30-18)

Rad - Hajduk Vojvodina - Partizan Spartak Zlatibor voda - Jagodina Javor - OFK Beograd Smederevo - Sloboda Point Sevojno BSK - Novi Pazar Borac - Metalac Crvena zvezda - Radni~ki 1923

12.

kolo

(27. av gu st, 17-19.30)

Jagodina - Hajduk Partizan - OFK Beograd Rad - Sloboda Point Sevojno Vojvodina - Novi Pazar Spartak Zlatibor voda - Metalac Javor - Radni~ki 1923 Smederevo - Crvena zvezda BSK - Borac

(19. novembar, 13-15.30)

Hajduk - Novi Pazar Sloboda Point Sevojno - Metalac OFK Beograd - Radni~ki 1923 Jagodina - Crvena zvezda Partizan - Borac Rad - BSK Vojvodina - Smederevo Spartak Zlatibor voda - Javor

13.

kolo

kolo

(10. septembar, 16.30-19)

Hajduk - Borac Crvena zvezda - BSK Radni~ki 1923 - Smederevo Metalac - Javor Novi Pazar - Spartak Zlatibor voda Sloboda Point Sevojno - Vojvodina OFK Beograd - Rad Jagodina - Partizan kolo

kolo

8.

Hajduk - Radni~ki 1923 Metalac - Crvena zvezda Novi Pazar - Borac Sloboda Point Seojno - BSK OFK Beograd - Smederevo Jagodina - Javor Partizan - Spartak Zlatibor voda Rad - Vojvodina

9.

Hajduk - Crvena zvezda Radni~ki 1923 - Borac Metalac - BSK Novi Pazar - Smederevo Sloboda Point Sevojno - Javor OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda Jagodina - Vojvodina Partizan - Rad

14.

kolo

(15. oktobar, 14.30-17)

(3. decembar, 13-15.30)

Hajduk - Sloboda Point Sevojno OFK Beograd - Novi Pazar Jagodina - Metalac Partizan - Radni~ki 1923 Rad - Crvena zvezda Vojvodina - Borac Spartak Zlatibor voda - BSK Javor - Smederevo

15.

kolo

kolo

(24. septembar, 16-18.30)

(26. novembar, 13-15.30)

Javor - Hajduk Smederevo - Spartak Zlatibor voda BSK - Vojvodina Borac - Rad Crvena zvezda - Partizan Radni~ki 1923 - Jagodina Metalac - OFK Beograd Novi Pazar - Sloboda Point Sevojno kolo

(17. septembar, 16.30-19)

Partizan - Hajduk Rad - Jagodina Vojvodina - OFK Beograd Spartak Zlat. voda - Sloboda Point Sevojno Javor - Novi Pazar Smederevo - Metalac BSK - Radni~ki 1923 Borac - Crvena zvezda

6.

(5. novembar, 13-15.30)

Spartak Zlatibor voda - Hajduk Javor - Vojvodina Smederevo - Rad BSK - Partizan Borac - Jagodina Crvena zvezda - OFK Beograd Radni~ki 1923 - Sloboda Point Sevojno Metalac - Novi Pazar

kolo

5.

Hajduk - Metalac Novi Pazar - Radni~ki 1923 Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda OFK Beograd - Borac Jagodina - BSK Partizan - Smederevo Rad - Javor Vojvodina - Spartak Zlatibor voda

11.

(20. av gu st, 17.30-20)

Hajduk - BSK Borac - Smederevo Crvena zvezda - Javor Radni~ki 1923 - Spartak Zlatibor voda Metalac - Vojvodina Novi Pazar - rad Sloboda Point Sevojno - Partizan OFK Beograd - Jagodina

4.

(29. oktobar, 13.30-15)

kolo

kolo

3.

10.

kolo

kolo

(13. av gu st, 17.30-20)

(22. oktobar, 14.30-16)

Vojvodina - Hajduk Spartak Zlatibor voda - Rad Javor - Partizan Smederevo - Jagodina BSK - OFK Beograd Borac - Sloboda Point Sevojno Crvena zvezda - Novi Pazar Radni~ki 1923 - Metalac

(10. decembar, 13-15.30)

Smederevo - Hajduk BSK - Javor Borac - Spartak Zlatibor voda Crvena zvezda - Vojvodina Radni~ki 1923 - Rad Metalac - Partizan Novi Pazar - Jagodina Sloboda Point Sevojno - OFK Beograd


ekOLOGiJA

c m y

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

MLADI]EVREDNORADITIOD15.DO25.AVGUSTA

SUTRAPO^IWETRODNEVNIEDUKATIVNIMARATON

Volonteristi`u naJegri~ku

„Biciklomidi, Vojvodinuvidi!” Trodnevni biciklisti~ki edukativni maraton u organizaciji Udru`ewa „Zdravo”realizova}eseod12do14.avgustanateritoriji Vojvodine. Tokom maratona 30 u~esnika }e voziti bicikle dunavskom rutomNoviSad-Ba~kaPalanka-Specijalnirezervatprirode“Bagremara”dugom47 kilometaraujednompravcu,koja}eobuhvatitii drugazna~ajnaprirodna,istorijska i kulturna dobra. Trodnevni boravak u~esnika na terenu bi}e oboga}en edukativnim, sportskim i plesnim radionicama, a snima}eseimaterijalzaprodukcijudokumentarnogfilmaomaratonu. Ciq projekta je doprinos razvoju svesti o zna~aju negovawa zdravih stilova

21

Zna~aj volonterizma uvidelo jeiJVP„VodeVojvodine”pa}eu saradwi sa Mladim istra`iva~imaSrbijeod15.do25.avgusta organizovati Me|unarodni volonterskikampnaInfo-centru parka prirode „Jegri~ka” u Temerinu.Doma}inkampabi}eodeqewe„VodaVojvodine”zabrigu oza{ti}enimpodru~jima.Mladi istra`iva~i su obezbedili dva kampliderakoji}eboravitisa u~esnicima i snositi svu odgovornostzabezbednostu~esnika. Zadaci kampera su ure|ewe edukativne staze du`ine tri i pokilometrauzdesnuobaluJegri~ke i farbawe eksponata broda iz filma „Rani mraz”. Ure|ewe podrazumeva kartira-

`ivota kroz bavqewe rekreativnim aktivnostimakodmladih,kojisedanaszbog moderne tehnologijeiuslova`ivotasve vi{e opredequju da budu fizi~ki neaktivni,kaoipodizawenivoazainteresovanosti za anga`ovani odnos prema `ivotnoj sredini, razmeni znawa i razvoju timskogduha. Projekat sprovodi Udru`ewe „Zdravo”,upartnerstvusa Vojvo|anskomzelenom inicijativom, Omladinskim ekolo{kimklubom i Zelenompatrolom,aprojekat sufinansira Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu. Prijateqi projekta su Fanatic Bicycle Shop i “Minakva”. A.Va.

we staze, ~i{}ewe od invazivnih vrsta, uklawawe dela `bunastevegetacije,aplaniranoje ipostavqaweinfo-tabli.Ukolikokamperizavr{esvojeradne aktivnosti pre vremena, dogovor sa kamp liderima je da u~esnicima kampa daju nova zadu`ewa,gdebiseradilonaure|ewuglavneprilaznestazeina pravqewumalogdrvenogmosta. Ina~e, 2011. godinu je Ve}e Evrops ke Unije prog las ilo Evropskom godinom volontirawa, i vi{e od 100 miliona Evropqana se svojim ang a`manom kroz volonterske aktivnosti solidari{e i na taj na~in ~ini pozitivnu promenu udru{tvu. A.Va.

RADNICIEKOLO[KEZADRUGE„ZREWANINKA”NATERENU

Objavilirat PETambala`i NOVAPLA@AUPARKUPRIRODE„STARATISAKOD BISERNOGOSTRVA“

[qunakumesto betona Posle ~etvrt veka betonske pla`ekrajStareTise,Ba~kogradi{tanci odnedavno u`ivaju u ~arima{qunkovitogkupali{ta. TakojeParkprirode„StaraTisakodBisernogostrva“oboga}en jednimnovimsadr`ajem,adastaraocnadovimprirodnimdobrom JP „Komunalac“ iz Be~eja nije mrdnuloniprstom.Svejeuradilagrupaentizijastaizsela,kojimasupomoglinekolicinapredu- zetnikaifirmi. Obra}ali smo se be~ejskom „Komunalcu“,jersubetonskeplo~epopucaleibezbednostkupa~a, pogotovo dece, bila je ozbiqno ugro`ena - rekao nam je jedan od inicijatora~itavogposlame{tanin Vladimir Jovanovi}. - Ali, dobijalismoodgovordaoninemajusredstavazabilokakvurekonstrukciju pla`e u na{em ataru Parka prirode. Nije nam ostalo ni{ta drugo do da sami zasu~emo rukaveiorganizujemosve. Ovda{we Lova~ko udru`ewe „Zec“, ~ije je zemqi{te na kojoj sepla`analazi,ustupilojepravo upravqawa tom povr{inom obale grupi Ba~kogradi{tanaca iondajesvebilolak{e.Predu-

zetni~kafirmaizBa~kogGradi{ta „@ivkov – Niskogradwa“ uradilajeprvufazuposlaioronule betonske plo~e uklonila, zatimjestigaobagerDTD„Sredwa Ba~ka“ iz Be~eja i povadio potpornibetonskizid,aondasu iznovobe~ejske{qunkare„Julijana“ dopremili oko 200 kubika {qunkaipostavilinasadablagoj isko{enoj obali Stare Tise. Nekako u isto vreme kada je do{lo do pucawa betonskih plo~a nastarojpla`i,isu{ilaseistarakru{kakojajepravilatoliko potreban hlad kupa~ima u tropskim danima. Sada nema ni we. Hladovinajepedesetakmetaraod obale u ba{ti restorana Lova~kogdoma.Izme|ujeprostorpogodanzarekreaciju.Imaju}iuvidu kvalitetvodeunajve}emmeandru Tise, koji se prote`e 24,5 kilometra od Novog Be~eja, pored Ba~kog Gradi{ta do ^uruga, kupali{te je opet bezbedno i primamqivonesamozavlasnikevikendica u nasequ „Vinogradi“ i Ba~kogradi{tance, ve} i mnoge sportske ribolovce i ~lanove wihovihporodicaizokoline. V.Jankov

ME\UNARODNALIKOVNAKOLONIJAKR^EDIN

Otpaddonesi,kulturi podr{kuponesi ^et vrt a Me| un ar odn a likovnaipesni~kakolonijaKr~edin,odr`anaod28.do31.jula, definitivno je potvrdila umetni~ku intuiciju pokreta~a ove manifestacije, porodice Jak{i}, ~ija je ku}a ovoga putaugostilavi{eod400u~esnikaiposetilacaizzemqei inostranstva.Slikalojeivajalo 32 slikara,a me|u u~esnicima su bili na{i eminentni kwi`evnici, glumci, operski peva~i… Dom porodice Jak{i} i Udru`ewe gra|ana “Moj Srem” suovogodi{wojUmetni~kojkolonijiuKr~edinudalijo{jednu,anga`ovanuivrloaktuelnu dimenziju, a to je – ekologija. Kakojera~unarskiotpadsvuda u svetu progla{en opasnim otpadomsanajbr`imrastom,ovogodi{wa“ulaznica”zasveprogramske sadr`aje, kako za u~e-

sniketakoizagoste,biojekomad  elektronskog, elektri~nog ili ra~unarskog otpada. Iniciraju}iautenti~nuakciju “Otpad donesi, kulturi podr{ku ponesi!” organizatori su, zajedno sa u~esnicima i gostima, potvrdili svoju ekolo{ku osve{}enostidru{tveno-odgovorno pona{awe. Pravilnim zbriwavawem elektri~nog, elektronskogira~unarskogotpada ne samo da su poslali afirmativnu ekolo{ku poruku,ve}susvojoma`urno{}udoprineli pospe{ivawu doma}e recikla`e.“Ulaznice”subile baterije, mobilni telefoni, puwa~i, ra~unari, kamere... Uspe{nosti akcije svakako je doprineoi“BiS-Recikla`ni centar” koji je obezbedio namenskekontejnere,zbrinuootpaditransportovaoganadaqi tretmanirecikla`u.

Ekolo{ka zadrug a “Zrewaninka”, koju su osnovali UNHCR i grad Zrewanin zbog sakupqawaiobradePETambala`e, ovih dana po~ela je sa radom. Kako “Dnevnik” saznaje, nabavqeni su presa i kontejneri, a radnici zadruge, za po~etak,obilazeku}euKleku,selu nadomak Zrewanina, me{tanima dele eko-xakove i upoznaju ih sa budu}im radom “Zrewaninke”. Ova zadruga, ina~e, zapo{qava iskqu~ivo izbegla i raseqenalica,idvasuosnovna ciqa wenog osnivawa. Prvi je resocijalizacija izbeglica i wihovoaktivnijeukqu~ivaweu ovda{wu dru{tvenu zajednicu, a drugi je podizawe ekolo{ke svesti kod gra|ana. Dugoro~ni planjedanakongodinudana,koliko }e ovaj projekat finansirati UNHCR, zadruga nastavi da posluje i postane samoodr-

`iva,aliidauposlivi{eradnika,odsada{wihjedanaest. U promotivnom materijalu koji ove sedmice zaposleni u Eko zadruzi “Zrewaninka” dele Kle~anima podse}a se da je jed-

Skupqajuialulimenke Eko–zadruga“Zrewaninka”,kakojenajavqeno,bavi}eseiprikupqawem alu limenki. Gra|anima je obja{weno da u kontejnere ovezadrugenijedozvoqenobacatilimenkesostacimaboja,lakova,uqaihemikalija,temetalnuambala`ukojajesadr`avalazapaqivete~nosti,poputdezodoransairaznihdrugihsprejeva. “Nedozvolimodanasza200godinatada{wegeneracijespomiwu polo{em.Nemamopravodapotomcimaostavimozaga|enu`ivotnusredinu”,poru~ujuzaposleniuovojekolo{kojzadruzi.

EKOLO[KIDOKUMENTARCI ODU[EVILISUBOTI^ANE

Filmom prirodule~e Uprate}iprogramFestivalaevropskogfilmanaPali}u,po~etvrtiput,uvr{tenisuekolo{kidokumentarci,teje“Ekodoks”ovegodineobuhvatiofilmovenatemuza{tite`ivotnesredine iz Francuske, Italije, Rumunije i  Nema~ke. Prikazano je {est dokumentarnih filmova razli~itetematike,kojiimajuzaciqdanasupozoreinaterajudane{tosamipreduzmemopopitawu o~uvawa okoline. Autori dokumentarnih filmovanatemu`ivotnesredine,semkinematografskog,svesevi{eokre}ukonkretnomaktivizmukakobisenapravina~inuhvatiliuko{tac sasu{tinomproblematikeopstankanaplaneti. U bioskopu „Lifka” program “Ekodoksa” je otvorennema~kimfilmom„4.revolucija,autonomija energije”. Film govori o energetskoj autonomijikojaprati`ivotiraddesetglobalnihigra~anaturnejiposvetu.Wihokupqajedanciq:energetskaautonomija,potpunoskretawena{eproizvodweenergijesafosilnoginuklearnoggorivana100%obnovqivuenergiju.U foajeubioskopa„Lifka”posetiocisumoglida pogledaju ekolo{ke izlo`be slika na temu za{tite`ivotnesredine.Ciqovemanifestacije biojepodizawenivoasvestiipovezivaweekolo{kihnevladinihorganizacija,kakobisezajedni~kimdelovawemuticalinare{avaweproblemaizoblastiza{tite`ivotnesredineulokalnojzajednici.Uokviru“Ekodoksa”prikazanisuiholandskifilm„Ostvonostalgije”,nema~ki„Nau~nicipodopsadom”,rumunski„Deca uranijuma”,italijanski„Krvotoggrada”ifrancuski „Severn glas na{e dece”. Suboti~ka publika je ove godine bila odu{evqena izborom filmova. A.A.

noj plasti~noj fla{i potrebno ~ak400godinazarazlagaweida bi je, zbog toga, trebalo reciklirati.Gra|animajeprilo`enoiuputstvonakojina~indau podeqeneimeko-xakoveodla`u PETambala`u.Izfla{eje,naime,potrebnoistisnutivazduh, azatimvratiti~ep.Odno{ewe punih xakova, koje bi me{tani trebalodaostavqajuispredsvojih ku}a, bi}e svakog drugog ponedeqka,itomprilikom}edobijatinove.Prvoodno{ewebi}e22.avgusta. “OsnovniciqjedasesvaPET ambala`a sakupi, obradi i proda.Svakegodinenasvetskomtr-

`i{tu se reciklira i trguje sa vi{eod600milionatonaotpadnogpapira,plastike,obojenihi crnih metala, tekstila, guma, staklaielektronskogotpada,a sektor recikla`e ostvaruje prometod160milijardidolara godi{we i zapo{qava vi{e od 1,5milionaqudiucelomsvetu. Ciq rada “Zrewaninke” je, tako|e,dasakupqawemplasti~nih boca spre~i zaga|ivawe `ivotne sredine, a sa druge strane da radnici, prodajom PET ambala`e, zarade odre|ena nov~ana sredstva”,ka`uunovoosnovanoj zrewaninskoj ekolo{koj zadrugi,iobja{wavajudaserazdvajawem otpada doprinosi smawewu koli~ine sme}a u kontejnerima iprodu`avaradnivekgradskih iregionalnihdeponija. PET ambala`a zauzima sve ve}iudeouku}nomotpadu.Prvenstveno zbog porasta kupovine fla{irane vode za pi}e, naro~itouZrewaninuukomje, jo{previ{egodina,nadle`na inspekcijazabranilaupotrebu vodeizgradskogvodovodajerje u woj izmerena pove}ana koncentracijaarsena.Ovaambala`a, odlo`ena na deponijama, zauzima ogroman korisni prostor, a wena razgradwa je jako spora i meri se stotinama godina. @.Balaban

UOP[TINIADAZAHVAQUJU]IIPAPROJEKTU

Gradisebiolo{ki pre~ista~ U okviru IPA programa prekogrnai~nesaradweMa|arska-Srbija sredstvima EvropskeunijeuMoluseza potrebe najve}ih naseqa u a|anskojop{tiniAdeiMolagradipre~ista~otpadnih voda. Predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki posle obilaska radova na gradili{tu pre~ista~a otpadnihvodauMolu,konstatuje da se gradwa realizuje popredvi|enomplanuiprogramu. Prema re~ima Bilickogizgradwapre~ista~a trebadasezavr{iufabruaruidu}egodine. -Op{tinaAdaje prepoznalaprilikuda uokviruIPAprogramaprekograni~nesaradweosmislizajedni~kiprojekatsapartnerskimgradomMorahalomomizMa|arske, kojijefokusirannaza{titu`ivotnesredine-ka`eBilicki.-Ciqprojektajespre~avawe zaga|ewa povr{inskih, podzemnih vodaizemqi{takomunalnimotpadnimvodama.Projekatomsimboli~nognaziva„Waterprotection„ predvi|ena je izgradwa najmodernijeg biolo{kog pre~ista~a otpadnih vodauop{tiniAdakapacitetazaoko3.000 doma}instava, a partnerski grad Morahalomnabavi}ekomunalnikamionzaodr`avawekanalizacioneinfrastrukture.

Bilickiisti~edaporedovihzna~ajnih investicija, implemetacijom projekt a, partn er i }e nep os redn om saradwom razvijati svoje kapacitete i stvoritidobarosnovzabudu}uposlovnusaradwu. Zaa|anskuop{tinuzna~ajnojeda}e se va`an problem na za{titi `ivotne sredine re{iti donacijom EU u vrednostiokomilionevra. Visina ove donacije predstavqa najve}i iznos pojedina~ne donacije od strane EU, u okviru IPA programa prekograni~ne saradwe Ma|arska-Srbija. M.Mitrovi}


22

porodica

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

ШТо,кАко,ЗАШТо

Ч

Седамстварикоје никаднетребарећи детету

Р

ечи могу пробости попут мача, стога се њима користитепромишљеноисљубављу,посебнокадкомунициратесдецом.Иакосевамачинебезазлене, ваше  речи их могу дубокоемоционалноповредити. Родитељинајбољезнајуколикоњиховавољенадецаумејуда буду напорна, но ма колико вас изнервирали, несметеихповредити речима. Неке ваше изјаве могу их емоционално обележити. Доносимо седам прилично отровних: 1.Аконепрестанешстим, оставићутеовде! Застрашивањенапуштањем да бисте постигли оно што желите није средство које оправдава циљ. Брижни родитељи то неће користити. Дете мора да зна да га родитељ никад неће напустити. 2. Зашто ниси као твој брат/сестра?

Нико не воли да га упоређују с другима у негативном контексту. Такосестварајукомплекси. 3.Збогтебесмосерастали! То, једноставно, нијеистина.Не лажитедетету. 4.Јерјатакокажем.Етозашто! Децазаслужујуиобјашњење. 5.Пусти,јаћу! Децатреба да науче дасеослањају насвојеснагеиспособности, такоћестећисамопоуздање. 6.Жаомијештосамтеродила! Аковамоваконештокажеродитељ,вероватноћететопамтитицелог живота. 7. Ти си стварно злочесто дете! Ако отворено говорите или сугеришете даједетезлочесто,оно ћесетакоипонашати.Аковећморатедагаукорите,рецитемудаје лошеоноштојеучинило,анеоно само.

Јабукеуместо кромпиразадечје здравље

Д

а је дечја дебљина постала прави проблем и да је потреба за здравомпрехраномсвејача,потврђује и чињеница да „Мекдоналдс„ уСАД-уодјесениупонуду уводи кришке јабуке у сваки дечји јеловник. Иако су јабуке, као и салата и јогурт, већ у „Мекд он алдс овој„ понуди, новепроменебиће р и г о р о з н и ј е . Због јабука у „хепи милу„ тај оброк имаће 20 одсто калорија мање. Збогом кромпирићима? Из „Мекд он алдс а„ суреклидаћеодпочеткајесени увести кришке јабуке и смањивати порције пржених кромпирића у дечјим кутијама, при томе узимајући купцу досадашњеправоизбораизмеђу јабука и кромпира у „хепи милу„.

Јабукеуместокромпирамало којемдететућесесвидети,али бригаоздрављудолазинапрво место. ‘Кривци’зајабукеујеловницима су научници с којима се

еститамо!Вашемалодетешце коначно је угледалосветлодана...Но,схватилистедасувашебригетексадапочеле! Свивасобасипајуцвећем,балонима и слатком малом одећицом, и саветују о храњењу, спавању, мењању пелена и свему осталом.Безобзиранатоколико саветадобилииликоликокњига прочитали, увекћепостојатипитања на која вам треба одговор. Једаноднајважнијихинајобјективнијихизвораинформацијаза нове родитеље је добар педијатар који ће бити спреман да одговори на свако ваше питање у билокојемтренутку.Врлојеважноуспоставитиповерењеспедијатромвашебебе. Нудимо „топ 10„ најчешћих питањаоноворођенчету! 1.Добијалимоједетедовољномлекадојењем? Дојена деца углавном, с ретким изузецима, добијају довољно млека. Нормално је да након рођења децаизгубеокодесет одстосвојепорођајнетежине,која би требало да се надокнади за окодвенедеље.Педијатрићевас углавном саветовати да се опустите и „дате себи времена„ у кључнихпрвихнеколиконедеља дојења. Игноришите притиске пријатељаипородице дауплаканој беби дате бочицу с формулом.„Тонајчешћенијепотребно нити корисно, и психолошки је назадовање удојењу”. 2. Изгледа да ми је дете разроко. Зашто су мом детет утако„криве”ноге? Нормално је да очи новорођенчади с времена на време постануразроке–тојестањекоје углавномнестанедо4.месеца. Што се тиче танушних и ис-

кривљенихногу,сетитесе дасу ножице вашег детета донедавно билеуфеталнојпозицијиипотпуно је нормално да су сада „криве”. Већини деце „криве” ногећесеисправитидодругегодине. 3. Можемо ли размазити бебу? Стручњаци кажу – апсолутно не. Деца млађа од шест месеци нисуустањудаманипулишу пажњомсвојихродитеља.Требада се усредсредите на то како слушатииразуметисвоједетеикакоонореагује навасисветоко себе. Шта га узнемирава? Шта га смирује? Какав му је ритам спавања? Какве су му потребе? То су питања која треба да поставите да бисте се повезали са својим дететом и научили да га негујете. 4. када ће моје дете преспаватицелуноћ? Бебемогуспаватиидо18сати дневно, али нажалост, то је најчешће у кратким интервалима.Свакатридочетирисатаиз-

Топ де сет бри га за но во ро ђен че мењујусециклуси дубокогилаганогсна.Уједномтренуткудетећепостатисвесноосећајаглади,потпуносеразбудитиипочети да плаче да би упозорило на своју потребу. То се може догађатиидесет путадневно,затоје битно одмарати се у време када

и беба спава. Кућни послови и посао могу чекати. Ваш здрав разумнеможе.

Стручњацисеслажудабидететребалостављатиналеђа.То смањује ризик од синдрома изненадне дечје смрти. Тај  ризик ћетесмањитииако:детеспавау собикојанијезадимљена,осигурате тврђи мадрац, избегавате претопљавањеинестављатебочице у кревет. Спавање на боку је добра алтернатива уколикојеповршинанакојојспавадовољнотврда. 6. Моја беба стално плаче.Ималиколике? Једининачиннакојивашабебазнадакомуницира јеплакање.Тојебебинначиндаизразиглад,умори другеосећаје.Понекад,кадасечиниданемаразлога за плакање, нападе плача повезујемосколикама.Коликесуопшти називзанеутешан плач – најчешће повезан са желудачним тегобама у облику грчева – који најчешће почиње око 3.недеље ипрестајеоко3. месеца старости, иако можепотрајатиидуже,анајчешћесејављаувечерњимсатима.Могућејеидадетеболујеод алергијенамлеко,рефлуксаили

5.Требалидетедокспава ставити на леђа или на трбух?

неке друге тегобе, зато би било добро посаветовати се с лекаром.

Покушајтедасмирите детепевајући лагану успаванку. Припремитетоплукупкуиположите детепрсноукаду.Смањитесветлаипокушајтедасерелаксирате заједно с бебом. Ставите је у аутоиспоросепровозајте,понекадлаганопоскакивањеаутаима учинка.Важнојеидасевисмирите јер беба може да осети и преузме ваше емоционално стање. 7. Је ли бљуцкање нормалнапојава? Повременобљуцкањејеуобичајено. Нека деца увек избаце маломлеканаконсвакогоброка, то је нормално и узроковано је неразвијеношћу пробавног система. Понекад се дете преједе пајеторазлогизбацивањамало млека. Бљуцкање није исто што и повраћање. Ако дете након оброкаповраћачесто,улукуили млазу, има пролив и губи на тежини,обавезносејавитепедијатру. 8. Је ли вакцинисање сигурнозадете? Да!Имунизацијајенајважнија здравствена превенција, уз то још и обавезна за неке болести (туберкулозу, дифтерију, дечју парализу, богиње, заушке, рубеолу). 9.какознатикадаодвестидетекодлекара? Већинановихмајкибори се с дилемом ‘треба ли да назовем лекара?’ Ево неколико општих правила: ако једетеузнемиреноинеможетегасмирити,аконежели да једе, има било какав поремећајудисањуилиако му је температура виша од 38° Ц, зовите лекара. Следитесвојинстинкт,алипокушајтедаостанетесмирениколикогодјетомогуће. 10.Замарамлипедијатра сталним зивкањем и постављањем свакојакихпитања? Одговор је: не. Зато они и постоје. Највеће достигнуће педијатра је успостављање присногодносасродитељимаи, касније, сдететом.

SAVETI PEDIJATRA

Смеју лисебебе купатиумору свечешћесуочавајуланцибрзе исхранекојечестопроглашавају одговорнима за прекомерну дечју тежину и остале проблеме повезане са здрављем. Из „Мекдоналдса„ кажу да је тај потезодговорнатражењу купацазаздравијимизбором.

Х

телибисте сбебомнаморе?Сме лисекупатиуморуилијетаводапрехладна? Сметалисоњезинојкожи? Дете,кажупедијатри, можетекупатиумору.Требапратитидететовереакције,анијелошепретходноприлагодитигаутоплијојводи,у базенчићупокрајмораилиуплићакугдеводаповременододирује ручицеиножгице. Многадецауживајуукупањуумору.Наконкупањаумору,лекари препоручују купањеуслаткојводидабисеиспраласо,ауколикоје морепунопланктона(плиткизаливи стоплијимимутнијимморем), употребитеисапун,собзиромнатодаонможе изазватииритацију коже.


kULTURA

c m y

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

„ЛАГУНА“ ОБЈАВИЛА НАСТАВАК „ПОСЛЕДЊЕГ ТЕМПЛАРА“

У СМЕДЕРЕВУ ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ ТРЕЋИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ “ТВРЂАВА ТЕАТАР”

Историјска мистерија и савремени трилер

Висећи снови на Балкану

Издавачка кућа ‘’Лагуна“објавила је историјски трилер ‘’Спасење“, наставак популарног првенца Рејмонда Хурија ‘’Последњи темплар“. У ‘’Спасењу“, читаоци се поново сусрећу са ФБИ агентом Шоном Рајлијем и археологом Тесом Чајкин, који су на трагу открића тајне историје и нестанка витезова темплара.Узбудљивим заплетима, вештим комбиновањем историјске мистерије и савременог трилера,Хури

је стекао велику популарност у САД али и свету својим романима ‘’Последњи темплар“, ‘’Знак“ (The Sign) и ‘’Уточиште“ (The Sanctuary).Према роману ‘’Последњи темплар“ снимљена је и телевизијска серија са Миром Сорвином и Скотом Фолијем у главним улогама. Хуријев нови роман ‘’Спасење“ је комбинација историјског У БУДИМПЕШТИ

Почео Сигет фестивал Наступом британског инди-рок бенда ‘’Палп“ синоћ је почео мађарски Сигет фестивал, један од највећих музичких фестивала у Европи.Готово 200музичара из целог света наступиће у наредних пет дана у Будимпешти.На загревању уочи фестивала, који је први пут покренут пре 19година, прексиноћ је наступио Принsпред око 40.000 људи, укључујући и британског глумца Џеремија Ајронса који у Мађарској снима ТВ серију. Принс јеауторкултнихпесама „Whendovescry”и „Purplerain”.Каријерује започеодавне1976.годинеидосадајепродаовише од100милиона албума од којих је десет достигло платинаститираж. На фестивалу, који траје до 15. августа,наредних дана ћенаступити аустралијски електро дуо ‘’Емпајр оф д сан„(EmpireoftheSun), британска певачица Кејт Неш, француски бенд ‘’Готан проџект„ (GothanProject)и група ‘’Продиџи„ (TheProdigy).Фестивал је име добио по мађарској речи за острво, будући да се Сигет одвија на 79 хектара великом острву у Дунаву, прекопута центра Будимпеште.

романа и трилера. Док Цариград опседају војске крсташког похода 1206.године,мали одред темплара упада у царску библиотеку како би узели документа која не смеју да падну у руке царској војсци. Након што су уточиште нашли у једном манастиру,темплари бивају убијени не сазнавши какве се тајне крију у документима које су узели.У садашњости, једном иранском професору историје дат је ултиматум -да заврши своја истраживања о једном историјском артефакту или да му породица буде убијена. Истовремено, Рајли мора да продре у папин тајни архив инквизиције како би спасао вољену Тесу Чајкин која је киднапована. Рејмонд Хури је рођен је у Либану одакле је, почетком грађанског рата 1975. године, побегао у Њујорк. Бавио се банкарством,берзом и некретнинама, да би на наговор пријатеља почео да пише сценарија. У једном тренутку нашао се и у ужем избору за Фулбрајтову награду за сценарио. Један од сценарија био је и ‘’епски“ трилер о потрази за изгубљеним благом витезова темплара под називом ‘’Последњи темплар“.На наговор пријатеља,Хури га је преточио у роман који је 2005. године 11 недеља био на Њујорк тајмсовој листи најпродаванијих.Написао је и сценарио за филм по роману Мелвина Брага ‘’The Maid of Buttermere“, а писао је и сценарија за Би-Би-Сијеве серије ‘’Шпијуни“ и ‘’Буђење мртвих“.

Представом “Висећи снови на Балкану-Као Икар”француске трупе “Флајинг пипл” (Flying people) вечерасу Смедеревској тврђави почиње Трећи амбијентални позоришни фестивал “Тврђава театар”. Амбијент малог града у којем је столовао деспот Ђурађ Бранковић и великогградаукојемјебио војнибивак, навеојепредседницуСавета фестивалаВидуОгњеновићда поручи да је „отворен простор застрашујућа,алиуистовремевишеструкопривлачнаоколностза позоришну представу.” Уметничка директорка и селекторка фестивала Бранислава Лијешевић рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре да овогодишња манифестација представља комбинацију озбиљног и летњег,лакшег програма. Главним програмом фестивала, према њеном мишљењу,преовладава модеран приступ,чак и када су у питању класични текстови. Лијешевићева је приметила да је трећи фестивал направио неколико искорака у односу на претходне две године,који се огледају у продукцији и копродукцији “Тврђаве театра”.Тако ће фестивал отворити представа “Висећи снови на Балкану-Као Икар”,копродукција смедеревског фестивала и позоришта из Стразбура. -Фасцинацијанебомкаосценом резултиралајесарадњомслетећим људимаизСтразбура, театромкоји ће на отварању извести представу „Висећи снови на Балкану - као Икар’.Управојежељатогмитског јунаказалетењеминашепоистовећењесњим,резултирало копродукцијомсфранцускимтеатром - записалајеукаталогу манифестације уметничкадиректоркаиселекторка фестивалаБранислава Лијешевић.Њиховапредстава(театраизСтразбура) биће потпуно сједињена са смедеревскомтврђавомипотврдићеопредељење фестивалака амбијенталномтеатру. Лијешевићева је посебну пажњу скренула на продукцију фестивала “Ја сам ветар”,која је рађена по савременој драми норвешког писца

НОВЕ АВАНТУРЕ ГАЛСКИХ ЈУНАКА

Наставак Астерикса и Обеликса Аутори новог наставака стрипа авантурама Астерикса и Обеликса биће Жан Ив-Фере и Фредерик Мебарки.Jедан од најпопуларнијих стрипoва о авантурама двојице галских јунака Астреикса и Обеликса улази у нову еру пошто од сада сва из-

давачка права популарног „Астреикса„ припадају кући „Ашет”.

Ова издавачка кућа одлучила се да аутор новог серијала популарног стрипа буде ЖанИв Фери познат као писац стрипова „Повратак на земљу„, док ће за цртеже бити задужен досадашњи асистент за дизајн Фредерик Мебарки. Ова издавачка кућа сматра да ће ова сарадња трајати најмање двадесет година и да ће Фери и Мебарки бити достојни наследници Ренеа Гошинија и Алберта Удерца, родоначелника стрипа о авантурама двојице галских јунака.

У ПОЖЕГИ ЗА СТУДЕНТЕ ИЗ 17 ЗЕМАЉА

Филмски камп „Интеракција 2011” Шести међународни студентски филмски камп „Интеракција 2011”почиње данас у Пожеги,а до 29.августа 20студената из 17земаља снимаће четири документарна филма на тему „Арт дијалог„,најавили су организатори. Истовремено с продукцијом филмова биће одржане пројекције филмова,презентације земаља које имају учеснике у кампу,изложбе,књижевне вечери,радионице,али и излети,журке и спортске активности. Учесници кампа,подељени у четири екипе,снимаће документарне филмове на територији Чачка,Ужица,Косјерића и Пожеге.Истовремено с монтажом филмова,од 20.до 26. августа, у Градској галерији Пожега биће реализовани програми „Интерфејс” и „Интерскрин. У оквиру програма „Интерфејс„,учесници ће представити културу својих земаља, док програм „Интерскрин„ подразумева пројекције студентских филмова, као и остварења награђених на фестивалу „CILECTPRIZE2010”-фести-

вал у организацији Међународне асоцијације филмских и телевизијских школа. Биће приказани и документарни филмови „Синема комунисто„ Миле Турајлић и „Милена„ Чарне Радоичић.Први пут биће реализован седмодневни Међународни мастерклас документарног филма „Интердок 2011”. Једанаест учесника присуствоваће предавањима која ће, на тему „Креативни документарни филм„, држати мр Драган Елчић и Мила Турајлић. Филмови снимљени током кампа премијерно ће бити приказани 27.августа у биоскопу Културног центра Пожега,а дан касније и у Дворани Културног центра Београда.Организатор кампа је Независни филмски центар „Филмарт„,док су генерални покровитељи и ове године Министарство културе,информисања и информационог друштва,Централноевропска иницијатива (ЦЕИ)и општина Пожега.

23

Из представе „Чаробњак из Оза” Новосадског позоришта

Јуна Фосеа,а у режији Стевана Бодроже. ПрвафестивалскапредставабићеигранавечерасуВеликомграду смедеревскецитаделе.Сутрасепозориште сели на градски трг, када ћетакођеглумциизСтразбураизвести перформанс „Променада” у 19 часова,дабиу 23 часанарепертоаруистихглумацабиоперформанс „Ватренапесма”.Тврђаватеатарбићенастављен13.августапоподневнимнаступом глумацаизСтразбура уличним позориштем „Разигранемаске”, представом„Визијасна” и претпоноћним перформансом „Ватромет љубави”. На репертоару фестивала,који се до 20. августа одржава под слоганом “Висећи снови”, биће и пред-

ставе “Брат”у копродукцији италијанског Театра Кореја и смедеревског “Патоса”, затим “Женидба” Народног позоришта из Сомбора, “У сенци Хамлета” Дечјег културног центра из Београда.Народно позориште Ужице представиће комад “Инес де Кастро”,новосадски театар “Ујвидеки синхаз” мјузикл “Чаробњак из Оза”, док ће фестивал затворити Народно позориште из Ниша са радикалним читањем Нушићеве “Ожалошћене породице”. Жири у саставу:редитељка Љиљана Тодоровић, позоришни критичар Златко Паковић и драматург Бранко Димитријевић, доделиће награде за најбољу представу, најбољу режију и најбољу мушку и

женску улогу и специјалну награду, уколико нека од представа остави посебан утисак на њих. У оквиру пратећег програма биће отворена изложба “Тврђаве на Дунаву”,уличним театром представиће се трупе “Satsangham”(Француска)и “AteliercuncheoN”(Италија). Најављена је и трибина “Друштвена одговорност уметника”,као и представа “Лисабонска прича” Београдских фадиста. Као и прошле године, улаз ће бити слободан. Плаћаће се само резервација плавих места на трибинама,а део прикупљеног новца биће дониран Сигурној кући за жене жртве породичног насиља у Смедереву. К.Р.

СРПСКА ПРОЗА У ПРЕВОДУ

Басарин роман на енглеском Роман Светислава Басаре „Фама обициклистима„ у марту 2012.биће објављен у издању америчкогиздавача „Openletter“,најавио је директор београдске издавачке куће„Геопоетика“ Владислав Бајац.Басарин роман,написан 1987.објављен је у едицији Геопоетике„SerbianProseinTranslation„(Српска проза у преводу),која јенамењена промоцији српске књижевности на енглеском говорномподручју. У тој едицији верзије на енглеском језику до сада је добило десетромана,међу којима су „Комо„(Lake Como) Срђана Ваљаревића, „Хамам Балканија„ (HamamBalkania)Владислава Бајца,„Страх и његов слуга„(FearandServant)Мирјане Новаковић,„Прељубници„ (Adulterers) Виде Огњеновић, „The Box” Славољуба Станковића и„Руски прозор„(TheRussianWindow)Драгана Великића.

Едиција обухвата и енглеске преводе романа „Константиново раскршће„ (Constantine‘s Crossing) Дејана Стојиљковића, „Судбина и коментари„ (DestinyAnnotated) Радослава Петковића и „Каја, Београд и добри Американац„ (Kaya, Belgrade and the GoodAmerican)МирјанеЂурђевић. Бајац је,такође,најавио да ће роман „Сплит„Славољуба Станковића бити објављен на словеначком језику,у издању Цанкарјеве заложбе иу преводу Урбана Вовка.”Сплит„ који је био у ужем избору за овогодишњу НИН-ову наградувећ је објављен у Хрватској,а ускоро ће бити штампан и уМакедонији.У току су припреме за филм „Сплит„који ће бити снимљен у српско-хрватској продукцији, а сценарио потписује млади београдскиредитељ Марко Ђилас у сарадњи с аутором.

У ЗНАК СЕЋАЊА НА ВЕЛИКОГ АРГЕНТИНСКОГ КЊИЖЕВНИКА

Кућа Ернеста Сабата постаје музеј Кућа у којој је живео Ернесто Сабато, последњи велики аргентински књижевник 20. века, биће претворена у музеј,саопштио је Културни институт провинције Буенос Ајрес. Сабато, који је умро 30. априла у 100. години, живео је у кући у Сантос Лугаресу, недалеко од Буенос Ајреса. Последњи велики писац у генерацији Хорхеа Луиса Борхеса и Хулија Кортасара,био је и физичар, сликар и ангажовани интелектуалац. Сабату су светску славу донела три романа „Тунел„ (1948), „О јунацима и гробовима„ (1961) и „Абадон, анђео уништења (1974)”, преведена на 30језика. Рођен 24. јуна 1911. године у Рохасу,на подручју Буенос Ајреса, од оца италијанског порекла и мајке италијанско-албанског порекла. Сабато је 1984. године освојио награду Сервантес, највеће књижевно признање на шпанском језику.Те исте године је био председавајући национал-

не Комисије за нестале особе, чији су радови о злочинима диктатуре (1976-1983) објављени у књизи „Nunca Mas„ (Никад више). То дело је послужило као основа за оптужницу током историјског суђења бившим шефовима војне хунте 1985. године. То суђење у јавности је познато као „аргентински Нирнберг„.Око 30.000 противника диктатуре убијено или је нестало за време војне диктатуре у Аргентини,подаци су разних организација за заштиту људских права.

Сабато је имао докторат из физике,студирао је филозофију на универзитету у Плати, око 60километара јужно од Буенос Ајреса, али је 1945.године одлучио да напусти науку и посвети се књижевности, касније сликарству, његовој великој страсти. Он је 1979. године одликован орденом Легије части Француске, где је његов роман „Анђео таме„ освојио награду за најбољи страни роман три године раније. Сабато је написао и бројне есеје,међу којима је најпознатији „Пре краја„ из 1999.године,који се сматра његовим „духовним тестаментом„. У младости је био секретар Комунистичке омладине. Међутим, његов скептицизам је преовладао, па се често декларисао као „хришћански анархиста„или атеиста. Упркос слави,Сабато је живео скромно последњих неколико година у кућици у Сантос Лугаресу, са својом преданом секретарицом Елвиром, која му је постала супруга.


24

svet

~etvrtak11.avgust2011.

UKRATKO

dnevnik

ULONDONUMIRNO,HAOSUMAN^ESTERUINOTINGENU

PremijerKameronupravqakrizom

Kaznaza obarawe helikoptera VA[INGTON: Snage NATO izvele su vazdu{ni napad u Avganistanu i ubile talibanske borce, ukqu~uju}i jednog lokalnog vo|u, koji su odgovorni za obarawe helikoptera Alijanse i ubistvo 38 qudi, ve}inom ameri~kih vojnika. U napadu je ubijen talibanski lider Mula Mohibula i pobuwenik koji je ispalio projektil koji se dovodi u vezu sa obarawem helikoptera “~inuk-47”, kada je ubijeno 38 pripadnika avganistanskih i koalicionih snaga, navodi se u saop{tewu me|unarodnih snaga u Avganistanu ISAF, javio je Rojters. Ameri~ka vojska je pre dva dana pokrenula istragu o ru{ewu helikoptera na istoku Avganistana u subotu. Letelicu su, navodno, oborili pobuwenici ru~nim baca~em.U padu helikoptera u pokrajini Vardak na istoku zemqe poginulo je 30 ameri~kih vojnika, od kojih su 25 pripadnici snaga za specijalne operacije, a pet ~lanovi posade letelice, kao i osam avganistanskih komandosa.Kako su javili ameri~ki mediji, me|u poginulima su 22 pripadnika takozvanih mornari~kih foka, jedinice koja je u maju izvela operaciju u kojoj je ubijen lider Al Kaide Osama bin Laden. (Tanjug)

Ostacisru{enog aviona MOSKVA: Spasila~ki helikopter civilne avijacije Mi-8 prona{ao je ju~e ostatke transportera An-12 koji se prekju~e sru{io oko 70 kilometara od sela Omsuk~an u Magadanskoj oblasti, javile su ruske agencije, prenose}i izjavu predstavnika federalne vazduhoplovne slu`be „Rosavijacija“ da nema pre`ivelih. Potvr|uju}i da nema pre`ivelih, predstavnik federalne slu`be je naveo da su ostaci sru{enog aviona razbacani u pre~niku od dva kilometra, prenela je agencija Itar-Tass. Ruska dr`avna agencija je prenela da je ranije saop{teno da je u avionu kompanije „AvisAmur“ bilo 11 osoba, od kojih {est ~lanova posade, dva mehani~ara iz Komsomolska na Amuru, instruktor iz Sahalina i dva `iteqa ^ukotke koji su pratili komercijalni teret. Agencija RIA Novosti navodi da je u avionu koji je leteo na liniji Magadan-Kepervejem na ^ukotki bilo oko 18 tona tereta i da je letelica tra`ila prinudno sletawe na aerodromu u Magadanu zbog neispravnosti motora, a potom je nestao sa ekrana radara. Spasila~ka operacija bila je slo`ena zbog niske obla~nosti i ki{e. (Tanjug)

LONDON: Neredi koji u Velikoj Britaniji traju od vikenda su nastavqeni u nekoliko gradova, kao {to su Man~ester, Salford i Liverpul. Grupa od oko 40 qudi napala je policijsku stanicu u Notingemu, jo{ jednom britanskom gradu koji su zahvatili neredi. Policija je saop{tila da je 30 do 40 mu{karaca ga|alo stanicu „molotovqevim koktelima”, ali nije bilo povre|enih.Vatra je brzo uga{ena, a osam qudi je uhap{eno, prenela je agencija AFP. Premijer Dejvid Kameron, koji je prekinuo odmor u Italiji zbog nereda u zemqi, predsedava}e drugim sastankom po redu vladinog kriznog odbora KOBRA, prenela je agencija Rojters.Nakon prvog sastanka KOBRA, Kameron je izjavio da „qudi ne treba da sumwaju da }emo u~initi sve {to je neophodno da se vrati red na britanske ulice”. Agencija FoNet, pi{e da je Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je ju~e da će se u suzbijawu nasiqa na ulicama britanskih gradova, ukoliko bude bilo potrebno, koristiti vodeni topovi. „Ovo neprekidno nasiqe mora biti zaustavqeno. Ne}emo dozvoliti da na{im ulicama zavlada kultura straha”, rekao je Kameron. On je talas nasiqa, pqački i pobune proteklih dana doveo u vezu sa velikim problemom koji Velika Britanija ima

sa kriminalnim bandama, koje smatraju da ne snose nikakvu odgovornost za svoja dela. Britanski „Gardijan” pi{e da na pitawe ko su izgrednici nema jednostavnog odgovora, budu}i da su me|u wima pripadnici razli~itih rasnih grupa, i zaposleni i nezaposleni, osobe `enskog i mu{kog pola, od tinejxera do 40godi{waka, a ne samo mladi qudi iz siroma{nih ~etvrti nezadovoqni svojim dru{tvenim polo`ajem. Nasiqe koje je u subotu izbilo u Londonu posle ubistva jednog mladi}a u okr{aju s policijom, pro{irilo se na Man~ester, Birmingem i druge gradove u centralnoj Engleskoj. Neredi i pqa~ke u Man~esteru predstavqaju „besmisleno nasiqe i kriminal”, izjavio je pomo}nik {e-

Politizacijanereda Lider britanske desni~arske Engleske odbrambene lige Stiven Lenon izjavio je ju~e da wegovi ~lanovi nameravaju da iza|u na ulice gradova u nameri da smire nerede koji bukte ve} ~etvrtu no} . Lenon je izjavio agenciji AP da oko 1.000 ~lanova planira da iza|e na ulice Lutona, 50 kilometara severno od Londona, gde je i sedi{te Lige, kao i u drugim mestima, ukqu~uju}i i Man~ester. Prema wegovim re~ima, neki ~lanovi su ve} sproveli „patrole” poku{avaju}i da umire izgrednike, a na stotine wih }e im se pridru`iti u sredu. „Mi }emo zaustaviti nerede - policija o~igledno to ne mo`e”, istakao je Lenon. Englesku odbrambenu ligu, koja se bori protiv islamskog ekstremizma, u svom „manifestu” je pomenuo i Anders Bering Brejvik kao svoju „inspiraciju”. fa policije Man~estera Geri [evan, dodaju}i da je nasiqe dostiglo najve}e razmere u posledwih 30 godina, koliko on `ivi u tom gradu. Nasiqe, koje su ~inili qudi koji nemaju „ni{ta pro-

tiv ~ega protestuju”, donelo je „sramotu na ulice” grada, izjavio je [evan. Policija je {irom zemqe uhapsila vi{e od 1.100 qudi od po~etka nereda, me|u kojima je i

de~ak od 11 godina, a za vi{e od 100 osumwi~enih podignute su i optu`nice. U London su u utorak pristigle dodatne policijske snage, tako da se broj sa 6.000, koliko ih je bilo u ponedeqak, uve}ao na 16.000 i te snage osta}e jo{ najmawe naredna 24 sata prisutne. Britanci su upla{eni zbog scena porazbijanih i opqa~kanih prodavnica, prevrnutih i uni{tenih automobila, godinu dana uo~i Letwih Olimpijskih igara, kojima je London doma}in. Poseta predstavnika Me|unarodnog olimpijskog komiteta nije u utorak otkazana, ve} je sve teklo „kao {to je planirano”, a londonski organizatori Igara istakli su da nasiqe ne}e ugroziti pripreme za Olimpijadu.

U^ILEUSUKOBIPOLICIJEISTUDENATA

OFANZIVASIRIJSKIHSNAGA

Mladitra`ereformuobrazovawa

Velikeoperacije blizuturskegranice

SANTJAGO: Policija u Santjagu, glavnom gradu ^ilea, upotrebila je suzavac i vodene topove da bi rasterala studente koji su protestovali tra`e}i reforme u obrazovawu. Na desetine hiqada nastavnika, studenata i roditeqa demonstriralo je u centru Santjaga, peti put u posledwa dva meseca, zahtevaju}i reforme obrazovawa. Policija je saop{tila da je u demonstracijama u~estvovalo 60.000 qudi, dok organizatori tvrde da ih je bilo 100.000. Protest je bio miran sve dok

se nije izdvojila jedna grupa mladih koja je po~ela da ga|a policajce {tapovima i kamenicama u blizini predsedni~ke palate. Neki od wih su polupali izloge i uli~na svetla, a zapalili su i jedan automobil, prenela je agencija AFP. Studenti u ^ileu `ele da dr`ava preuzme kontrolu nad javnim {kolskim sistemom, u okviru koga se obrazuje blizu 3,5 miliona studenata. Oni smatraju da taj sistem nije dovoqno finansiran i da je duboko nepravedan. (Tanjug)

Grani~niincidentizme|udveKoreje SEUL: Ju`na Koreja ispalila je tri hica prema zapadnoj granici u @utom moru sa Severnom Korejom, nakon {to je jedna granata Severne Koreje pala u blizini granice, saop{tila je ju~e vojska Ju`ne Koreje. Prema saop{tewu General{taba Ju`ne Koreje, mornarica je ~ula da je vojska Severne Koreje ispalila tri granate prema granici i da je potom uzvratila sa tri upozoravaju}a hica, javila je agencija Jonap. „Procenili smo da je jedna granata Severne Koreje pala u blizini granice”, navedeno je u sa-

op{tewu, u kome se dodaje da nisu zapa`ena nikakva posebna kretawa vojske Severne Koreje, ali da je Ju`na Koreja u odbrambenom stawu. „Nastojimo da utvrdimo da li je do paqbe do{lo namerno ili slu~ajno”, navela je vojska Ju`ne Koreje. Na toj spornoj granici u @utom moru do{lo je do incidenata izme|u dve zemqe 1999., 2002. i 2009. godine. U novembru pro{le godine Severna Koreja ga|ala je ostrvo Jeonpjeong i tom prilikom usmrtila dvojicu ju`nokorejskih vojnika i dvojicu civila. (Tanjug)

DAMASK: Sirijske snage napustile su ju~e, posle 10dnevne opsade, sredi{te antire`imskih protesta - grad Hamu na zapadu zemqe, a istovremeno su preduzele veliku operaciju u pokrajini Idlib koja se grani~i sa Turskom, gde su, prema re~ima aktivista, ubile najmawe jednu osobu. Pored toga, snage predsednika Ba{ara al-Asada su ju~e preuzele kontrolu nad isto~nim gradom Deir el-Zurom, koji je bio pod wihovim udarom ~etiri dana. Transportna vozila prepuna sirijskih vojnika oti{la su iz Hame, grada u koji su u{li tenkovi 31. jula, kada je, prema re~ima aktivista, ubijeno najmawe 140 osoba. Vlasti su ju~e odvele oko 60 novinara u ovaj grad, gde su se Asadove trupe borile, kako ka`u, protiv „naoru`anih teroristi~kih grupa”, javio je AFP. Istovremeno, Sirijska organizacija za qudska prava saop{tila je da je jedna `ena

ubijena, a 13 qudi povre|eno kada je 12 tenkova i oklopnih vozila i 10 autobusa punih vojnika u{lo u gradove Taftanaz i Sermin, oko 30 kilometara od granice sa Turskom. Turska, ~ija se ju`na pokrajina Is ken de run gra ni ~i sa Idli bom, za tra `i la je pre dva dana od Damaska da prestane da ubija civile, isti~u}i da }e budno motriti doga|aje u Siriji narednih dana. Poruka Turske, koja je dugo bila najve}i saveznik Sirije, do dat no je po ja ~a la sna `an pritisak me|unarodne zajednice koja tra`i da se obustavi nasiqe i sprovedu reforme, dok je Asad istakao da }e nasta vi ti da se bo ri pro tiv „teroristi~kih grupa”. Sirijske snage nastoje da ugu{e pobunu u zemqi koja traje od sredine marta, za koju zvani~nici optu`uju teroriste i krimi nal ne gru pe, dok de mon stranti tvrde da nisu naoru`ani i da samo zahtevaju reforme. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI VIKTORJANUKOVI^ Ruski predsednik Medvedev ugosti}e danas u So~iju ukrajinskog predsednika Viktora Janukovi~a.Ukrajinski, ali i ruski mediji uveliko se pozivaju na neimenovane izvore koji tvrde da }e biti re~i i o hap{ewu biv{e premijerke Julije Timo{enko. Prema tim informacijama, Rusija pri`eqkuje obustavu postupka protiv Timo{enkove i weno pu{tawe na slobodu.

ARNOLD[VARCENEGER Biv{i guverner Kalifornije i poznati glumac Arnold [varceneger treba da plati kaznu zbog pu{ewa na javnom mestu u Austriji, po{to su takozvani „{erifi protiv pu{ewa” protiv wega podneli prijavu. Naime, [varcenegerova poseta toj zemqi u junu ko{ta}e ga 400 evra, jer su pristalice borbe protiv pu{a~a podneli prijavu u Salcburgu i Gracu.

^ARLSL.GITENS ^arls L. Gitens koji je 1956. godine postao prvi crnac-agent ameri~ke tajne slu`be, umro je u Merilendu u 82. godini, preneo je ju~e AP. Gitens radio je u kancelariji u Severnoj Karolini. U Wujorku je istra`ivao falsifikovawa i bankarske prevare. Budu}i da je te~no govorio {panski, jedno vreme je radio i u Portoriku, a potom je preba~en u Va{ington.

Sirotiwagladuje,bogatiratuju JALAPA: U`asne slike paqewa Londona druga~ije deluju kada se uporede s prizorima iz Gvatemale gde ima regiona u kojima deca umiru od gladi. Pred takvim kontrastom te{ko je izbe~i pitawe: jeli mogu}e da u dana{wem svetu sirotiwa gladuje, dog bo ga ti ra tu ju zbog prin ci pa, (ne)prav de ili pohlepe? U regionu Jalapa, udaqenom samo 100 kilometara od glav nog gra da Gva te ma le, vlada masovna glad, a procenat neuhrawene dece dosti`e 90 odsto, pi{e ju~e agenGvatemala cija Frans pres. U Gvatemali, u kojoj `ivi 14 miliona stanovnika, procentuakno ima najvi{e pothrawene dece u Ju`noj Americi, a polovina dece ispod pet godina hroni~no je slabo hrawena.U nekim ruralnim delovima, me|u kojima je Jalapa, u kojima mnoge porodice `ive za jedan dolar dnevno,

Somalija

procenat pothrawene dece dosti`e ~ak 90 odsto. Predstavnik Komisije za qudska prava u Gvatemali Luis Enrike Monteroso, rekao je Frans presu da je pro{le godine u Gvatemali od neuhrawenosti umrlo 6.500 qudi, me|u kojima je wih 2.175 bilo mla-

|e od pet godina. Prema wegovim re~ima, mada ima i novca i ideja, u Gvatemali ne postoji dovoqno politi~ke voqe za re{ewe problema gladi. „Dr`ava ne ~ini ni{ta za najugro`enije porodice u zemqi”, ka`e Luis Enrike Monteroso.


SveT / BALkAn

dnevnik

~etvrtak11. avgust2011.

BALKANSKATURNEJANEMA^KOG[EFDIPLOMATIJE

IZJAVAMOMIRABULATOVI]ALISTU„DAN”

Reformejedinaviza zaEvropu PODGORICA: Teritorijalni integritet zemaqa u regionu je ne{to o ~emu Nema~ka ne}e pregovarati, izjavio je nema~ki ministar inostranih poslova Gido Vestervele, posle razgovora u Podgorici sa crnogorskim premijerom Igorom Luk{i}em. Put u EU vodi preko demokratije, reforme i saradwe, naglasio je Vestervele na po~etku svoje dvodnevne posete Crnoj Gori. Prema wegovim re~ima, Nema~ka pru`a punu podr{ku Crnoj Gori na wenom evropskom putu. Kako prenosi rnogorska elevizija, Luk{i} je Vestverlea upoznao o trenutno najaktuelnijem politi~kom pitawu u Crnoj Gori – usvajawu izbornog zakona. “Najavio sam ministru Vesterveleu da }u narednih dana razgovarati sa predstavnicima opozicije kako bi {to prije do{li do rje{ewa pitawa oko izbornog zakona”, izjavio je Luk{i} posle susreta. Vestervele je istakao da podr`ava rad premijera Luk{i}a i podsetio da, da bi proces evropskih integracija bio uspe{an, Crna Gora mora da ispuni uslove koji su pred wu posta-

GidoVestervele

vqeni. Novinare iz Nema~ke zanimalo je {ta Crna Gora preduzima po pitawu situacije na severu Kosova. Luk{i} je rekao da je crno-

gorska vlada uvek imala odgovoran odnos prema situaciji na Kosovu, pa je tako i ovoga puta. “Ja zaista vjerujem da kroz razgovore na relaciji Beograd –

@elezni~ariFBiH blokiralisaobra}aj

cirali ma{inovo|e i izvr{no osobqe po{to je generalni direktor @eleznice FBiH Nexad Osmanagi} doneo re{ewe o suspenziji s radnog mesta ma{inovo|e Vernesa Buqugije, predsednika Samostalnog sindikata strojovo|a-ma{inovo|a FBiH,. Radnici ka`u da ne}e odustati od blokade dok Osmanagi} i uprava ne budu smeweni.Osmanagi} je zatra`io da protiv Buqugije bude pokrenut i disciplinski postupak zbog, kako je rekao, te`e povrede

radnih obaveza po{to je, navodno, neovla{}eno saop{tavao poslovne tajne preduze}a i stvarao negativan imix o kompaniji. Predsednik Sindikata za sarajevsku regiju Mirsad Huskovi} izjavio je da Buqugija nije napravio nikakav prekr{aj i da je povod za wegovu suspenziju bio to {to je Sindikat u posledwih nekoliko meseci u vi{e navrata obave{tavao medije o “nepravilnostima u radu kompanije”, zbog kojih je, kako je rekao, ugro`ena bezbednost putnika. Sindikat strojovo|a-ma{inovo|a FBiH, me|utim, isti~e kako iza svake wegove izjave stoje svi ~estiti radnici JP @eqeznice FBiH kojima je stalo da se kona~no prestane sa nepo{tivawem vladavine prava i konstantnim ga`ewem elementarnih prava i dostojanstva radnika @eqeznica FBiH. Vernes Buqugija nije u svojim istupima iznio ni jedan podatak niti ~iwenicu koja nije ve} bila predmet sudskih postupaka ili krivi~nih prijava kojima su zatrpani sudovi u Sarajevu, Mostaru, ^apqini, Biha}u, navode iz tog sindikata. Sindikat tako|e upozorava kako je suspenzija predsednika Sindikata strojovo|a-ma{inovo|a FBiH kap koja je prelila ~a{u i predstavqa direktan atak na pravednu borbu za elementarna radni~ka prava. (Tanjug)

Srebrenicavelikipropust „plavih{lemova” WUJORK: Odlaze}i {ef mirovnih snaga Ujediwenih nacija, poznatih i kao “plavi {lemovi”, Alan Le Roj rekao je da me|u najve}e propuste snaga UN 1990-tih ubraja doga|aje u Srebrenici, genocid u Ruandi i Somaliji, kada trupe nisu mogle ili nisu reagovale. “Bile su tri tragedije, tri gre{ke i od tada smo se strahovito promenili”, rekao je francuski diplomata, koji krajem ove sedmice napu{ta kancelariju u Wujorku, prenela je agencija AFP. Snage UN pre pet godina i sada ne mogu da se uporede, rekao je on ukazav{i da su se te snage u ogromnoj

AlanLeRoj

meri reformisale da bi postale vi{e profesionalne snage.

Le Roj je ispri~ao da je komandantima UN snaga tada naredio da moraju da ostanu u svojim bazama iako su u opasnosti. “Za mene, ne mo`e da postoji sindrom Srebrenica. To je bio slu~aj u Obali Slonova~e, u Sudanu. U Darfuru bilo je momenata kada su mirovwaci bili pod pretwama”, rekao je odlaze}i {ef mirovwaka. “Da sam prihvatio evakuaciju, kredibilitet mirovne misije bio bi izgubqen. Svaki put rekao sam ne. U svakom slu~aju nije bilo lako”, naglasio je Le Roj. (Tanjug)

Prijavezboguni{tavawa predmeta`rtava SARAJEVO: ^lanice tuzlanskog udru`ewa “@ene Srebrenice” najavile su pokretawe pitawa odgovornosti zbog uni{tavawa li~nih predmeta `rtava, na|enih posle rata u BiH u masovnim grobnicama. Zbog uni{tewa predmeta, srebreni~ka udru`ewa su najavila i podno{ewe krivi~ne prijave protiv biv{e glavne ha{ke tu`iteqke Karle del Ponte i wenih saradnika. Re~ je o predmetima kao {to su delovi ode}e, li~ni dokumenti, koji su kori{}eni kao dokazni materijal u ha{kim optu`nicama.

Pri{tina treba stvoriti prostor da se sva sporna pitawa rje{avaju da u budu}nosti ne bi dolazilo do situacije kakvu smo imali prethodnih dana”, istakao je Luk{i}. “Sve {to Crna Gora mo`e da uradi po tom pitawu – uradi}e i mislim da smo nedavno dokazali visok nivo odgovornosti da u regionalne odnose unesemo svje`inu”, ocenio je Luk{i}. Nema~ki ministar je razgovarao i sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovi}em, predsednikom crnogorske skup{tine Rankom Krivokapi}em i {efom diplomatije Milanom Ro}enom. Tokom om balkanske turneje Vestervele }e posetiti i Hrvatsku i Kosovo.Iz crne Gore nema~ki ministar je sino} otputovao u Dubrovnik gde ga je imao razgovore sa hrvatskim {efom diplomatije Gordanom Jandrokovi}em. U okviru posete regionu, Vestervele }e danas boraviti na Kosovu gde su najavqeni razgovori sa premijerom Ha{ijem Ta~ijem i komandantom Kfora, nema~kim generalom Erhardom Bilerom. (Tanjug)

CrnaGoraje dalekoodEU PODGORICA: Biv{i crnogorski predsednik Momir Bulatovi} izjavio je da je Evropska unija (EU) drugo ime za kompromis, a da je dana{wa Crna Gora daleko od toga. On je podsetio da Crna Gora mora da ispuni svih sedam uslova Brisela ako `eli da dobije zeleno svetlo za po~etak pregovora za ~lanstvo u EU. “Ovo {to se do sada de{avalo pokazuje neozbiqnost ukupnog politi~kog establi{menta. Crna Gora ~itavoj Evropi demonstrira nesposobnost da izme|u veoma malog broja gra|ana i svega nekoliko partija postigne kompromis. EU je drugo ime za kompromis, a Crna Gora je veoma daleko od toga”, kazao je Bulatovi} za “Dan”. Zbivawa oko neusvajawe izbornog zakona on je okarakterisao re~ima - “da nisu tu`na bila bi sme{na”. “Vladaju}a garnitura snosi najve}u odgovornost, a kada gledate na{e medije ispada da u EU ide samo Miodrag Vukovi}, a svi ostali samo stvaraju probleme. Garnitura koja je na vlasti mora da poka`e sposobnost uva`avawa svih interesa i mora da iza|e u susret svim legitimnim zahtevima, tu mislim i na opozicione, koji su ne samo le-

gitimni, nego i zdravorazumski”, naveo je Bulatovi}. Za usvajawe izbornog zakona potrebna je dvotre}inska ve}ina u crnogorskom parlamentu. Opozicija je podr{ku izbornom zakonu uslovila vra}awem srpskog jezika u obrazovni sistem Crne Gore i re{avawem pitawa dr`avqanstva. Rok za uskla|ivawe produ`avan je ~ak sedam puta. Usvajawe izbornog zakona je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pretpristupnih pregovora za prikqu~ewe EU. (Tanjug)

TURSKETELEVIZIJSKESERIJEOSVOJILEBALKAN

BOSNA I HERCEGOVINA

SARAJEVO: @elezni~ki saobra}aj ju~e je bio blokiran u Federaciji Bosne i Hercegovine po{to su radnici @eleznice FBiH obustavili rad u znak protesta zbog suspenzije s posla jednog kolege, izvestili su sarajevski mediji. Prekid saobra}aja su ini-

25

Predmeti za koje je u ha{kom tu`ila{tvu oceweno da ne mogu poslu`iti kao dokazi, uni{tavani su, saop{tile su Srebreni~anke. One su u vi{e puta istakle da li~ni predmeti `rtava imaju nemerqivu emotivnu vrednost za ~lanove wihovih porodica koji su pre`iveli genocid. Udru`ewa iz Srebrenice smatraju da su uni{teni li~ni predmeti `rtava koje su ha{ki istra`iteqi prona{li u masovnim grobnicama 1996. i 1997. godine. Postoji mogu}nost da su predmeti uni{teni tokom 2005. nakon {to su godinama dr`ani u kontejneru u blizini zgrade Tribunala.

Zaradave}aod 50milionadolara ANKARA: Turske televizijske serije osvojile su mnoge zemqe na Balkanu i na Bliskom istoku i zna~ajno su uticale na promenu slike o savremenoj

glednice iz Istanbula koje se pojavquju u serijama privukle su, kako se ocewuje, mnoge strane turiste u grad na Bosforu. Turske serije su veoma popu-

Turskaserija„Kadli{}epada”

Turskoj. U posledwih deset godina u inostranstvo je prodato 65 televizijskih serija, {to je filmskoj industriji donelo vi{e od 50 miliona dolara, prenose lokalni mediji. Turski glumci su ve} prepoznatqivi u mnogim zemqama u regionu, a raz-

larne i u dr`avama koje su nastale posle raspada jugoslovenske federacije, ukqu~uju}i i Srbiju. “TV serije su velika komercijalna prilika za Tursku. To je novitet za publiku (u zemqi i inostranstvu) koja je dosad na-

vikla da gleda samo sadr`aje iz ameri~ke i latinoameri~ke TV produkcije”, ka`e Izet Pintu iz kompanije za filmsku distribuciju “Global Ejxensi”. Televizijske serije su i pored nesumwivog komercijalnog uspeha, izazvale i kritike konzervativaca zbog nemoralnih scena u kojima se glumci u serijama ~esto pojavquju bez mnogo tekstila, u qubqavnim scenama i {to propagiraju vanbra~ne odnose. “Ove serije ne oslikavaju turski moral i tradicionalnu tursku porodicu. One {tete na{em imixu u inostranstvu, jer su prepune iskvarenih zapleta i neprihvatqivog pona{awa”, ka`e Haxi Inxekari, poslanik vladaju}e proislamisti~ke partije pravde i razvoja koja se ina~e godinama zala`e za ukidawe zabrane no{ewa ferexa u dr`avnim fakultetima i javnim slu`bama. (Tanjug)

Me|unarodniromski taboruMurskojSoboti MURSKA SOBOTA: Me|unarodni romski tabor, koji se u Murskoj Soboti odr`ava od 7. do 14. avgusta, okupio je ove godine oko 70 u~esnika iz raznih zemaqa iz jugoisto~ne Evrope, kao i desetak predava~a iz regiona. U saop{teno Informativne slu`be Nacionalnog saveta Roma Srbije, otvarawu Tabora prisustvovali su zna~ajni funkcioneri slovena~ke vlade, me|u kojima i direktorka Ureda za razvoj {kolstva u Sloveniji Andrea Barla. Minulih dana odr`ana su brojna predavawa o obrazovawu Roma u izgnanstvu i o drugim temama, a me|u predava~ima su Qatif Demir iz Skopqa, Orhan Gaqus iz Holandije, Jawa Ro{er, Monika Sandreli i Jo`ek Horvat iz Slovenije i Dragoqub Ackovi} iz Srbije. U~esnici skupa u prilici su i da pogledaju izlo`bu “Elementi materijalne kulture Roma u Jugoisto~noj Evropi” koju su priredili saradnici Muzeja romske kulture iz Beograda, na ~elu s Dragoqubom Ackovi}em.

Posledweg dana trajawa Tabora, bi}e odirgrana utakmica u malom fudbalu izme|u reprezentacije Slovenije i reprezentacije Srbije. Kako se ove godine navr{ava 15 godina od osnivawa Saveta Roma u Sloveniji, odlu~eno je da jedan broj romskih aktivista iz te zemqe do-

bije odgovaraju}a priznawa, koja }e im dodeliti Savet Roma Slovenije. Savet Muzeja romske kulture iz Beograda dodeli}e i ~etiri zlatna priznawa za poseban doprinos razvoju romske kulture u Sloveniji, dodaje se u saop{tewu.


26

~etvrtak11.avgust2011.

oglasi

dnevnik


dnevnik

oglasi

~etvrtak11.avgust2011.

27

PRODAJEM jednoiposoban stan na Telepu, brzo useqiv, terasa, 35m2 - 28.000E, bez agencije. Telefon: 064/283-6144. 34772 GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Telefon 6366952. 15005 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Telefon 063/828-83-77. 15006 @ELEZNICKA STANICA, odli~an, ukwi`en 2.0 stan od 51m2 po ceni od 46.350. Telefon 636-6952. 15007 SOCIJALNO, odli~an, noviji ukwi`en 2.0 stan, cena 50.700. Telefon 636-6952. 15008 NOVI BULEVAR, nov, odmah useqiv 2.0 stan odli~nog rasporeda po ceni od 47.000. Telefon 636-8429. 15009 NOVO NASEQE, „Budu}nost�, odli~an, bez ulagawa, prazan 2.0 stan od 60m2. Telefon 636-8429. 15010

PRODAJEM trosoban dupleks na Telepu 85m2 - 40.000E, bez agencije. Telefon: 064/283-6144. 34773 GRBAVICA,prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi, nije dupleks. Telefon 636-6952. 15011 KOD LIMANSKE PIJACE, ukwi`en 3.0 stan od 76m2 na II spratu po ceni od 64.000. Telefon 63-68-429. 15012

BULEVAR, u Ulici Bore Prodanovi} noviji ukwi`en 3.5 stan od 73m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-8429. 15013 NOVA DETELINARA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 75.000 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952. 15014 LIMAN 1, u Fru{kogorskoj ulici, klasi~an 4.0 stan od 107m2 odli~nog rasporeda. Telefon 636-6952. 15015 GRBAVCA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952. 15016

MEWAM trosoban luks stan za ku}u u Novom Sadu. Telefon: 063/102-1405. 34310

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 34732 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 34733 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 34762

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 34734

IZDAJEM nov, jednosoban, poluname{ten stan na Limanu 4. Telefoni: 021/505-531 i 065/5505-531. 34256 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/XV kablovska, internet, cena 140e. Telefon 064/15320-10. 34577 IZDAJEM dvosoban, 50m2, ku}a, poseban ulaz. Cena 120 evra. Telefon 064/44-75-004. 34626 IZDAJEM luksuzno name{ten stan od 40m2, Fru{kogorska ulica. Idealan za univerzitetske radnike, poslovne qude. Zvati od 18 - 20h. Telefon 063/540-310. 34630 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru od 100m2+terasa 30m2 pogodan za studente. Centralno gradsko grejawe, klima, kablovska tv. Telefon 063/836-6036. 34685 IZDAJEM stan studentima, trosoban kod Betanije. Povoqno. Telefon 064/9877735. 34745

DVOSOBAN komforan name{ten stan blizu bolnice: telefon, kablovska, interfon, parking mesto za dve osobe. Telefon:371346 i 066/371-346. 34789 IZDAJEM sobu za jednu devojku sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Telefoni: 061/1165-465, 021/63-62-512. 34796

TRA@IM kompletno name{ten stan bli`e pravnom fakultetu za dve osobe sa mogu}no{}u prijave mesta boravka, bez porednika. Telefon: 064/946-6-020. 34779

NOVO NASEQE, ukwi`en stan 27m2, cena 25.700, IV sprat, terasa, lift. Tel. 636-8429. 15001 LIMAN, ukwi`en, useqiv stan od 57m2 po ceni od 51.500. Telefon 636-8429. 15002 NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 63.800. Telefon 636-8429. 15003

GRBAVICA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 33.000. Telefon 063/828-8377. 15004

KUPUJEM obradivu zemqu i uzimam u arendu na vi{e godina. Futog, Veternik, Bege~, Kisa~ i Rumenka. Telefon 064/2921329. 34271 PLAC 2.700m2 u Rumena~koj 44.000e i zemqi{ta uz prugu od 6000m2 i 2000m2 (15E) u Futogu. Mogu}nost dogovor. Telefon 060/0240277. 34750 PRODAJEM ku}u od 150m2 na 2 placa u Sirigu, Fru{kogorska 43, ili mewam za stan. Telefoni: 064/381-0640 i 021/714-432. 34316 POPOVICA, ku}a ekstra lokacija, 160m2, plac 1000m2, front 30m, novo, visoki ~etinari, ro{tiq letwikovac, kamin, gara`a. Telefon 063/597404 oglasi.rs vlasnik. 34777

U PREDWEM DELU @elezni~ke br. 30, 22m2 sa izlogom, bila zlatara. Telefon 063/544-821. 34628 NOVOSADSKI PUT - poslovno-stambeni objekat, 200m2 u tri nivoa na placu od 1000m2. Telefon: 063/502-388. 34207

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034. 32534


28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak11.avgust2011.

Posledwi pozdrav dragoj PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780. 32372 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 34727 MOLER i farbar radim moleraj, stolariju, lepim tapete, farbam radijatore. Telefon: 6435095. 34775

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je dana, 10. avgusta u 98. godini preminula na{a voqena, hrabra i plemenita

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 10. 8. 2011. godine preminula na{a draga majka, supruga i baka

Roksandi Anu{i} Buli Iskreno sau~e{}e o`alo{}enoj porodici. Porodice: Vrawe{ i Adamovi}. 34879

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 dana i recept za pra`wewe. Telefon: 064/240-55-49. 34747

dnevnik

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Roksanda - Bula Anu{i} ro|. [ikmanovi} Sahrana je danas, 11. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica Anu{i}: suprug Pero, sinovi Predrag i Zoran, }erka Qiqa, snaja Sandra i unuke Awa i Dajana.

Stana Damjanovi} Staka ro|. ^anak 7. 7. 1914 - 10. 8. 2011. Sahrana na{e drage Coke je danas, 11. 8. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

34869

Tu`nih srca opra{tamo se od drage nam kom{inice

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Sa qubavqu i po{tovawem, o`alo{}eni: Nada i Lazar Lemi}, Neboj{a, Marijana, Stevan i Danilo sa porodicama.

34864

POTREBNA dva mesara i dva pomo}na radnika za rad u klanici u Beo~inu. Telefon 063/500418. 33853 POTREBNE devojke za rad na {alteru. Telefon 063/1150120. 34694 POTREBNE devojke za rad u motelu - restoranu. Telefon 063/516-186. 34682

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 34267 PELENE za odrasle. Telefon 064/565-23-39. 34748

Vojkanu Morarevi}u

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminula moja voqena tetka

Roksande Anu{i} Bule

Uspomenu na tebe ~uva}e zauvek u srcima: tetka Bojana i sestre Du{anka i Dubravka sa porodicama.

Draga Bula, koliko si volela `ivot i sve oko sebe tako brzo si nas napustila. Porodice: Pani}, Peji}, Putnik, Antoni}, Krainovi}, Adamovi}, Vukov, Tepi}, Stani} i Mara~.

34855

34857

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

ro|. [ikmanovi} Draga sestro, prerano si nas ostavila da tugujemo i se}amo se tvog plemenitog lika. Bila si nam i sestra i mati, ponosni {to smo te imali, `alosni i tu`ni {to smo te izgubili. Po~ivaj u miru, neka ti je laka crna zemqa. O`alo{}eni: bra}a Radomir i Milovan [ikmanovi}, snaje Vesna i Vera, bratanci Ivan, Luka, Marko i Veqko i Sla|ana sa porodicom.

Vidosava - Vida ^uri}

Sahrana je u petak, 12. 8. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

SEDMODNEVNI POMEN Sa velikom tugom i nevericom pro|e sedam dana od smrti na{eg brata, zeta i ujaka

Roksandi Anu{i} Buli

34861

Roksandi Anu{i} Buli

Vojkanu

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je dana, 9. avgusta u 77. godini preminuo na{

Wena Jasna sa Ma{om. od kom{ija porodica Lon~ar.

od brata Nedeqka. 34875

34856

34854

Posledwi pozdrav kom{inici

Milorada Marjanovi}a

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav kumi

Brate moj, dani prolaze, a u grudima bol ostaje. O`alo{}ena sestra Jela, zet Vladica i sestri}i Damjana, Milica, Branislav, Aleksandar, Miroslav i snaja Danijela.

Petar [a{a 1934 - 2011.

Sahrana je danas, 11. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sremskj Kamenici.

34876

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Roksandi Anu{i} Buli

Roksandi Anu{i} Buli Kroz `ivot hrabra i korakom gorda. Nevericom ve~no{}u do~ekana, na{im po{tovawem sa~uvana, zauvek od zaborava. Tvoji: kumovi Koxa Mirjana, Mita, An|elko i Dragan sa porodicama.

Roksandi Anu{i}

Roksandi Anu{i}

od kom{ija Dragana Vasiqevi}a sa porodicom.

od Sofije Basara sa porodicom.

od sestre Olge i zeta Negoslava Bojani}.

34872

34868

34865

34863

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav tetki

Roksandi Anu{i} Buli od porodice Vulin iz Ka}a.

Roksandi Anu{i}

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav

Kolektiv Poreske uprave Regionalni Centar Novi Sad.

59635/P

Roksandi Anu{i}

34873

34858

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Gordanu Mijatovu

O`alo{}eni: supruga Milica, }erke Gordana i Sne`ana, unuci Nemawa i Aleksandar, unuka Jelena, zetovi Mirko i Qubo.

Roksandi Anu{i} Buli

pozdrav

dragoj

Roksandi Anu{i} Buli

od Milijane Nikoli} sa porodicom.

od sestri}a Milana Bojani}a sa porodicom.

od porodice Vasiqevi}.

od kom{ija Mitrovi} i Stojanovi}.

34866

34867

34860

34862


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga sestra, tetka i zaova

Bojana Ili} preminula dana 9. 8. 2011. godine, u 54. godini. Sahrana }e se obaviti na grobqu u Sremskoj Kamenici danas, 11. 8. 2011. godine, u 13 ~asova. O`alo{}eni: brat Milan, Milica, Jelena i Mirjana.

~etvrtak11.avgust2011.

POMEN

[ESTOGODI[WI POMEN

Mi}ko

Dragan Jovani} 1961 - 2005.

Ki{ Matild

Godine prolaze, a bol ostaje zauvek.

Te{ko je `iveti rawene du{e, videti te, a nigde te ne na}i. Na{ si ponos i zvezda na nebu koja se nikada ne}e ugasiti.

1927 - 2011.

34848

Posledwi kumici

pozdrav

dragoj

Sahrana je danas, 11. 8. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: majka Jovanka, otac ^edomir, brat i sestra sa porodicom.

34795

Posledwi pozdrav Milanovoj sestri

Sa bolom i tugom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

11. 8. 2000 - 11. 8. 2011.

Tvoji: baba, uja, ujna, seka i Milica sa porodicom.

29

O`alo{}eni: }erka Iboja i unuk Igor. 34803

34801

Sa neizmernom tugom smo se oprostili od na{e drage

POMEN

3

POMEN

Dana 11. 8. 2011. godine navr{ava se pet godina od kako se upokojio u Gospodu

Bojani Ili}

Bojani Ili}

od porodice Prodanovi}.

Radivoj Komar

Biqane Lazi}

1940 - 1996.

Vojislav St. Stoja

20. 8. 1967 - 8. 8. 2011.

od Zdenke i Bojke Jovanovi}.

Navr{ava se 15 tu`nih godina od kada te nema me|u nama. Weni: Mi}an, Zlata, Marija i Uro{ Maksimovi}.

Ponosni smo {to si bio na{. Mnogo nam nedostaje{.

Hvala ti za sve. Porodica Komar.

34849

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

Vojkanu Morarevi}u od: tetke An|elke i bra}e Jovana, Radeta i Gorana sa familijom.

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

Danas, 11. 8. 2011. godine, navr{ava se jedanaest godina od kada nije sa nama

Vojkan Morarevi} 1965 - 2011. Sahrana je danas, 11. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Stefanija Muti} 11. 8. 2007 - 11. 8. 2011. Mama, ti `ivi{ u mom srcu, u mojim mislima, u mojim snovima. Mnogo nam nedostaje{. Tvoja Cica sa porodicom.

Parastos }e se odr`ati u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

od: kumova Siva~ki \or|a, Swe`ane i Sr|ana.

34842

34845

POMEN

Robert Ha{ovi} Robika Sahrana voqenog obavi}e se u petak, 12. 8. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka Danica, supruga Milena i sinovi Aleksandar i Branislav.

34549

POMEN

Todor Babi} pekar

od: bra}e Milana i Slobodana, ujne Dare i tetke Nene.

S po{tovawem i qubavqu, tvoji: supruga Verica, }erka Ivanka i zet Rade.

34839

34691

POMEN Danas, 11. avgusta 2011. godine navr{ava se dvanaest tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Danas je 10 godina od kako nije sa nama

gospodinu Timi Ilinu

Dr Andrija Stan~i}

Slavko Deli}

337/P

Mama i tata.

11. 8. 2002 - 11. 8. 2011.

34838

od Srdanovih kolega iz Wholemarka.

Lepo na{e, samo tugujemo.

34756

Robertu Ha{ovi}u Robiki

1962 - 2011.

1979 - 2004.

Tvoji Rale i Milica.

Posledwi pozdrav voqenom

Posledwi pozdrav

Sahrana je u petak, 12. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni sinovi Ismet i Safet.

34548

Dragi{a, uvek }e{ biti sa nama i u nama.

34749

Posledwi pozdrav

Robertu Ha{ovi}u Robiki

Veqija Re|ep

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe. To se}awe nije samo danas, ono }e `iveti dok `ivimo mi. Tvoji najmiliji.

34840

34837

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je dana 9. avgusta 2001. u 76. godini, posle duge i te{ke bolesti preminuo

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u subotu, 13. 8. 2011. godine navr{ava 40 dana od smrti na{eg dragog

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada i prerano napustio na{ voqeni

od: svastike Qubice i {uraka Dragana sa porodicama.

Brat Sr|an.

34544

Dragog Stoj{i}a

iz Futoga 1980 - 2000.

Posledwi pozdrav voqenom

Robertu Ha{ovi}u Robiki

U srcu i mislima uvek sa tobom.

Nemawa Petri}

Miroslav Batak Mi}ko

34835

34836

1979 - 2004.

Supruga Qubica sa decom.

34656

i

O`alo{}ena porodica.

Po~ivaj u miru.

34790

34850

prota stavrofor saborni

Nemawa Petri}

Nikad te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji: supruga Bosiqka, sinovi \or|e i Tomislav sa porodicama. 34697

Misle na njega: porodice Stan~i} i [e{i}.

34677


06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.25

19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.50 01.45

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.05 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.07 00.00

tv program

~etvrtak11.avgust2011.

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Еко – Зима на Фрушкој Гимназијалци Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран – емисија МТВа (Мађарске телевизије) на српском Алтајски призори Вести Забавни програм Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Квалификације за Лигу шампиона у фудбалу (жене): Србија - Глазгов, пренос утакмице ТВ Дневник Портрети војвођанских уметника народне музике Имам једну жељу Живопис: Додир Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано Тајна успеха, филм Концерт године Српски екран – емисија МТВа (Мађарске телевизије) на српском

Кухињица – мађ. Документ Класик рок Грување Из студија „М“ - Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Емисија (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама ТВ Баштина Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Последњи опроштај, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

Фолк шоу Песмом ће се представити Наташа Ђорђевић, Шериф Коњевић, Биљана Јефтић, Адо Гегаљ, Данка Стојиљковић, Нихад Алибеговић, Лепа Лана, Рики Лугоњић, Ванеса Шокчић. Видећете и архивске снимке Љу бише Стојановића Луиса, трагично преминулог певача и легенде наше музичке сцене. (КТВ, 20.00)

Арт-бокс (Панонија, 19.00) 06.00 07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.20 12.30 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.35 21.20 22.00 22.35 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу У огледалу Освета Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.04 10.00 10.34 11.06 12.00 12.15 12.37 13.24 15.15 16.10 17.00 17.25 18.21 18.58 19.30 20.05 21.38 23.30 00.00 00.15 01.05 01.37 03.13 04.15

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Сасвим природно Свет риболова Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп: Доживљаји Хака Фина, филм Ово је Србија Отписани Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица,квиз Дневник Повратак отписаних Агент под стресом, филм Око,инфо Дневник Злочиначки умови Евронет Ноћни биоскоп: Безглави коњаник, филм Оно као љубав Повратак отписаних

Сандра Булок

Агент под стресом 11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртани филм Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Путовање сербез задовољства... Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

06.30 Пентатлон Светски куп, Италија (жене) 07.30 Мобил 1 09.30 Фул Тилт покер 10.00 Тенис Мастерс, студио 10.30 АТП Мастерс Монтреал 17.15 Тенис Мастерс, студио 18.00 АТП Мастерс Монтреал 1/8 Финала 03.30 Вести 04.00 Пентатлон Светски куп, Италија (мушкарци)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

У овој комедији са елементима акције полицајац на ивици нервног слома заљубиће се у најнезгоднијем тренутку. Чарли Мејо је тајни агент Одељења за наркотике, који је, у последњем тренутку, избегао смрт у акцији хватања наркобоса која се није завршила како је планирано... Улоге: Сандра Булок, Лијам Нисон, Оливер Плат Режија: Оливер Блејкени (РТС 1, 21.38)

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.30 23.45 00.15 00.30

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Анаконда Срећне вести 1001 ноћ Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Кућа од стакла Експлозив Ексклузив Трачара

05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.40 12.10 12.35 13.25

Дејан Петровић

51. Сабор трубача у Гучи У оквиру овогодишњег Сабора трубача у Гучи, преносићемо концерт на коме учествују оркестар Дејана Петровића „Биг бенд”, оркестар Бакија Бакића, оркестар Драгана Игнића као и концерт Мирослава Илића. Уредници: Светлана Азањац и Душан Шуклетовић (РТС 2, 21.00) 06.57 07.31 07.37 07.42 07.55 08.19 08.29 09.53 10.01 10.31 11.00 11.30 12.00 12.32 13.00 14.02 15.25 16.00 16.37 17.00 18.00 18.31 18.56 19.30 20.00 21.00

00.30 01.00 02.21 02.56 03.25 03.54 05.06

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00

Слагалица Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Школски програм Енциклопердија Играј фудбал,буди срећан Спортски програм У свету Траг у простору 10. Фестивал харфе ТВ фељтон Трезор Школски програм Ликовна колонија РТС Балканском улицом Дан науке Капри Музички програм Пчелица Маја Место за нас Метрополис Капри 51. Сабор трубача у Гучи: Победили су - заслужили су, и концерт Мирослава Илића, пренос Арт зона Трезор Балканском улицом Место за нас Метрополис Музички програм Траг у простору

ВОА Друга страна Србије Маратон Милица² Топ шоп Отворени студио Завршница Топ шоп Филм: Опседнутост Вести Милица² Инфо Улови трофеј Топ шоп Вести Горштак Инфо Завршница Вести Чак Милица² Без трага Филм: 28 дана касније НЦИС Вести Милица² Филм: Испод површине Друга страна Србије Коферче Милица²

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.15 Филм: К2 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Монтреал, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Уговор 23.10 Вести Б92 23.45 Временска прогноза: Шта да обучем? 23.50 Спортски преглед 00.00 Филм: Пробудио сам се рано на дан своје смрти

Уговор Бивши полицајац Реј Кин покушава да побољша однос са својим петнаестогодишњим сином. Како му није посвећивао довољно пажње,син почиње да прави проблеме у школи, па Реј одлучује да узме одмор и оде са њим у планине. Улоге: Морган Фримен, Џон Кјузак, Меган Додс Режија: Брус Бересфорд (Б92, 21.00)

Арон Дијаз

СЕРИЈА

Луде године Завирите у живот једне мексичке средње школе, чији ученици нису више деца, али нису ни одрасли људи. Они проживљавају најбурније тинејџерске дане, у којима су испреплетани радост и страх, обећања и обавезе, добра и лоша пријатељства, изазови, жеље и снови. Улоге: Шерлин, Дулсе Марија, Кристијан Чавез, Алфонсо Херера, Анахи, Арон Дијаз (Хепи, 14.00) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25

Меган Додс

06.00 07.00 09.45 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Жена с крајоликом Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Добро вече, Србијо Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије 48 сати свадба Све за љубав (Не)могућа мисија Наслеђе једне даме Црна хроника

18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Сабрина Сабрина Мали играч Го Моћна чигра Фантасично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Ризница Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре Луде године

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм. 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем


dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

28

31

УМЕТНИЧКОБЛАГОЕВРОПЕУРАЉАМАХИТЛЕРА

Пише:ЛинХ.Николас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А.Инк Мајамиинк Девојчицеидијадеме Четиривенчања Највећигубитник Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Кошишатогпса Грађевинскеинтервенције Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Највећигубитник Посластичарскиас Стручњакзаторте ДрЏи Л.А.Инк Мајамиинк Посластичарскиас Стручњакзаторте

08.00СтопамаГуставаМалера 09.00Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац 10.00Петамеричкихгиганата 11.00 Царствомора 12.00ПројекатМендела 13.00 Шпијуникојисудошлиса мора 14.00Истинао... 15.00Азијскемонархије 16.00Какојеуметностстворила свет 17.00Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац 18.00Петамеричкихгиганата 19.001929.Великакриза 20.00Нефертитииизгубљена династија 21.00ПалиасовиПрвогсветског рата 22.00Децамумије 23.00Азијскемонархије 00.00Какојеуметностстворила свет 01.00Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Шестлабудова Старлаијахачидрагуља ОзиБу Снежанаиседампатуљака Старлаијахачидрагуља Клопка Торањсмрти Стјуардесеуакцији Камелеон Какоубитикомшијскогпса Шансазаљубав Еротскифилм Еротскифилм Еротскифилм

Какоубити комшијскогпса ПитерМекговенјепознати позоришниписацЛ.А.-а,који има своје успоне и падове ток ом уметничк е каријере, природнимизантроп,намћор и мрзовољан до сржи. Он је великициникитаквисумуи поглединасвет,аеговаженаМеланијепотпунасупротностодњега... Улоге: Кенет Брана, Робин Рајт, Џеред Харис, Џонатан Скеч, Лyн Редгрејв, ПитерРајгерт (Синеманија,20.00)

РобинРајт

06.00 07.45 09.20 11.20 13.05 13.35 15.00 16.40 18.25 20.05 21.40 22.55 01.05 03.05

Жена временског путника До неба Хелбој Постање Холивуд на снимању ВИИИ Фантастични господин Фокс Срећно до краја живота У ваздуху Наше породично венчање Месец Спашавање Едwардса Затворено острво Пера Из Париза с љубављу

Добројутро,Хрватска ХотелдворацОрт Природнисвет,док.серија КодАне Опрашоу Дневник Господарицатвогасрца Капри Назови112,док.серија Документарнасерија Баул Алиса,слушајсвојесрце Хрватскауживо Свећебитидобро Летњаслагалица Дневник Спорт Капри Бојетуризма Репортери Дневник3 Спорт Класицихрватског документаризма 00.20 Судскипоступак,филм 02.05 Бостонскоправо

07.00 09.07 10.10 11.00 11.10 12.00 12.30 13.15 14.25 15.00 15.30 16.05 17.00 17.55 18.40 19.30 19.56 20.10 21.10 22.05 23.00 23.25 23.40

00.50 01.50 03.40 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50

Закониред Филм:скривенизлочини УбиствауМидсамеру Дијагноза СудијаЕјми УбиствауМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Нешбриџисс5 Филм:Иетоње УбиствауМидсамеру Дијагноза Нешбриџис Вокер,тексашкиренџер Закониред Филм:Председниковчовек2 Филм:Скривенизлочини

07.05 ДрагонБалл 07.50 Стаклендом 08.45Кобра11 09.55Вратараја 11.00 Ексклузивтаблоид 11.25 Наследници 12.05 Вратараја 13.051001ноћ 14.35Кобра11 17.10Недајсе,Нина! 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Стаклендом 20.00Закониред 20.50Менталист 21.40ЦСИ:Најбоље од Грисома 23.15РТЛвести 23.30 Заборављенислучај 00.20Кости 01.05 Астрошоу

МериЕлизабетМастрантонио

СЕРИЈА

Судскипоступак Џедаја Ворд је успешни адвокатизСанФранцискакоји се прославио добијеним парницама на откривањима шпијунаже и илегалних радњи у успешним компанијама. Свидимусеслучајособекоја тужиаутомобилскукомпанију поштоједоживеланесрећу... Улоге:ЏинХекман,Мери Елизабет Мастрантонио, КолинФрејлс,ЛоренсФишбурн,ДоналдМофат Режија:МајклЕптед (ХРТ1,00.20)

08.15 08.40 09.05 09.20 09.35 10.00 10.40 11.25 12.05 12.30 12.55 13.05 13.15 13.40 15.35 16.15 16.40 17.05 17.50 18.40 19.15 19.25 20.00 20.50 22.35 23.20 23.45 00.20 00.45 01.10 01.50

Жутокљунац Конорнатајномзадатку Изнадцрте Кокице Обичнаклинка Алиса,слушајсвојесрце ПунакућаРафтера ТриХил Шаолинскипажеви Жутокљунац Цртанифилм ЏониБраво ЛагодниживотЗекаиКодија ФилмовиБада Спенсера:Шерифбезколта, филм РужнаБети Денинамору,док.серија СитиФолк2011. Бостонскоправо Шаптачпсима Позориштеукући Кодкућејенајлепше Гаража Браћаисестре Судскипоступак,филм Лажими ЗовемсеЕрл ЖивотнаМарсу Пријатељи СлеџХамер Трачара Ноћнимузичкипрограм

06.00КапетанСкарлет 08.00 Фаџ 08.30 Интермецо1 10.30 Коракдаље 11.10 Отпадници 12.30 Интермецо2 13.00 Невероватнеприче 13.30 Аутостопер 15.20 Фаџ 16.20 Коракдаље 17.00 Трава 18.00 Невероватнеприче 18.30 Интермецо3 19.00 Мистерије 21.00 Трава 22.00АферауКејптауну 00.00 КомплексЛуцифер 01.50 Последњашанса

08.10Роштиљ Спитфајер 10.10Купе де вил 12.00Случајни шпијун 14.00Останите с нама 16.00Бели песак 18.00Мркли мрак 20.00Круклин 21.50Све или ништа 00.00Лезбијке ухваћене на делу

ЦСИ:Најбоље одГрисома Жена и дечак  пронађени су мртви у кући. Екипа за увиђајеистражујеместозлочина, а придружује им се и ЏекМалонизФБИ-јајеротисакнаместузлочинаодговара ономе пронађеном у Њујоркупрешестгодинакадаје отетдечак... Улоге:ВилијамПетерсен, Марџ Хеленбегер, Лиз Вејзи,ЏорџИдс,ГериДурдан, ЏорџјаФокс (РТЛ,21.40)

ЛизВејзи

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Опасанлов Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица/Лондон Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Томогуија Преживљавање ПограничнаполицијаСАД Какосеправи? Какотораде? Уделићусекунде Невољеурају Борнаколанафронтуса МајкомБруером 22.50 Најбољиостају 23.45 Америчкичопери 00.40 Генералка

08.30 09.30 10.00 11.15 12.45 15.00 16.30 22.45 22.50 23.20 23.25 00.30 01.15

Коњичкиспорт Тркекоња Фудбал Фудбал Фудбал Бициклизам Тенис Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Сви спортови

Операција„Намештај”

Н

еугледна појава кустоскиње Роз Валон ни- манданту немачких снага у Француској. Подржан је мамила немачке официре на удварање и од Кунстшуца, зат ражио је да ЕРР пружи законсви су је сматрали неважним администра- ску основу за своје радње. Документ из новембра тивцем. Др Буњес је чак писао да „улаз у Лувр мо- 1941. је одобрио рајхлајтер Розенберг и сажет ак ра бити строго забрањен јер не желимо да францу- је нацистичке филозофије која паметно искориске службе знају нашу организацију, а и могу нас шћава сличне ставове неких елеменат а Вишијевшпијунирати“. А баш је то госпођица Валон ради- ског режима: Освајањем Француске, немачка војла. Током рата редовно се налазила са Жаком Жо- ска ју је ослободила утицаја међународног јеврејжаром и његовим помоћницима, од којих су мно- ства. Примирје с француским народом није склоги блиско сарађивали с Покретом отпора и преко пљено с Јеврејима, који се не могу смат рати једкојих је слободна француска влада обавештавана накима с француским грађанима пошто су осноо локацијама на којима је национално благо. вали државу у оквиру државе и непомирљиви су Основна намера Валонове била је да сазна где је у непријатељи Рајха. Јевреји, сталним згрт ањем боНемачкој усклад иш тен плен однет из Француске. Између априла 1941. и јула 1944. у Рајх је пос лато 4.174 сандука, која су попунила 138 вагона и садржала најмање 22.000 комада. Много се говорило о томе где све то треба држати. Хитлеров лични дилер Посе је прво предложио подрум минхенске Старе пинакотеке, где је могло стати око 250 и био би најзгодније место за Хитлерова разгледања. Др Бихнеру се више допадао замак у Дахауу, живописном баварском сеоцету које је постало дом толиких других ствари које је Рајх скупио. Хитлер је ИзПаризавозовипленносекаматициРајха изабрао невероватни псеудосредњовековни замак Нојшванштајн, који је по- гатства, спречили су немачки народ да „добије дигао краљ Лудвиг од Баварске, у забаченој обла- одговарајући удео економских и културних добасти близу границе с Аустријом. Али количине ра свет а“. Како је највећи део Јевреја у Францупредмета који су тамо слати биле су толико вели- ској дошао из Немачке, „чување“ њихових уметке да су касније пошиљке морале да буду просле- ничких дела требало би смат рати „малим јемђене у још удаљеније депое. ством за велику жртву коју Рајх прави за људе Немци су четири пута избацивали Роз Валон. Европе у њиховој борби против јеврејства“. ПраСваки пут пут кад би процуриле гласине о искрца- вила рат а дозвољавала су упот ребу истог метода вању савезника, она би морала „који је непријатељ први кода оде. Али кад би криза прористио“. Талмуд каже да би Нацистичкиидеолозису шла, вратила би се да разгованеј ев реј е треб ал о смат рат и одузимањеимовине ра о проблемима с грејањем и „стоком“ и лишити их свих одржавањем и наставила да права, према њима самима би францускихЈевреја посматра. Увече би односила се треб ал о исто опход ит и. образложилитврдњом кући негативе архивских сниРајх је Франц уз има учин ио дасуони„стал н им мака које су нацисти правили услугу тиме што није заплезгртањембогатства и давала пријатељу да их однио некретнине и намештај штампа. Ујутру би били вразаједно с осталим и француспречилинемачкинарод ћени и на свом месту. Верни ски народ би требало да је зададобијеодговарајући франц ус ки страж ар и обавехвалан за предмете које су надеоеко н ом с кихикул т ур н их штавали су је о догађајима у бавили преко добрих канцеладобарасвета“ деловима Лувра где није имарија немачких армија. Што се ла приступ. Све је даље протич е Хаш ке конвенц иј е, Јеслеђивано Жожару, чији је стан у самом Лувру врејин и његова имовина су изван закона јер су био скровиште Покрета отпора. вековима сами Јевреји изопштавали нејевреје. Француски отпор према немачкој уметничкој Апсурдни документ није спречио „незахвалне политици није био ограничен само на Лувр. Французе“ да наставе да протестују. Шест месеци Основан је Одбор за заплену и ликвидацију који касније, по Геринговом наређењу, ЕРР је био прије покушавао да примени закон по којем францу- нуђен на то да приложи још једно оправдање, које ска држава полаже право на „напуштене“ збирке, је овога пута написао мање самоуверени др Букао и да музејима да право прече куповине кад се њес. У много дужем излагању углавном се служио продају радови од националног интерес а. Немци истим аргументима, красећи га детињастим допусу то одобрили у случају неколико другоразредна нама у којима се огледала дубока фрустрација кодела, али за велике Одбор ништа није постизао.У ју су нацисти испранијих умова испољавали кад неокупираној вишијевској зони имали су више би се осетили одбаченима од освојених народа коуспеха. Делови збирке Робера, Морис а и Ежена јима су владали. де Ротшилда, од којих су неки нађени у напуштеЕРР је започео нови пројекат: одузимање наменом камиону на сео ском путу, брзо су „купљени“ штаја из кућа Јевреја. Употребиће га окупациона новцем из фиктивног фонда од 13 милиона фра- администрација за исток, која је после напада на нака за које је новац одвојило Министарство фи- СССР, како је јадиковао је Розенберг „подносила нансија. Француски протести против заплењива- застрашујуће услове живота и практично ништа ња – а долазили су чак и од премијера из Вишија више није могло да се купи“. Хитлер је сматрао да и његовог комес ара за јеврејске послове – били су је то добра идеја. У Паризу је озлоглашени Фон толико упорни да нису могли бити игнорис ани. Бер био задужен за операцију под нимало маштоБили су упућени генералу Фон Штилпнагелу, ко- витом шифром „Намештај”. Књигу Лин Х.Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ”(издавач:„Геопоетика”,Доситејева 13,Београд) читаоци „Дневника”,осим у књижарама,могу купити уз специјални попуст од 20одсто путем телефона: 011/263–3790и328–2436или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


monitor

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Четвртак вам доноси успех у каријери, уколико сте уопште присутни у послу.Ако се одмарате,и то активно, онда опет имате много обавеза. Не дозволите им да вас сломе,али ништа не чините силом.

BIK 20.4-20.5.

Будите пажљиви у саобраћају и пазите шта коме причате.Могући су проблеми с родбином,свађе и расправе,које уопште не желите.Неко ће инсистирати на њима,али ви немојте одреаговати.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. avgust 2011.

Криза у послу и пословним односима. Под притиском сте па се потрудите да игноришете сувишне информације и особе. Нисте сасвим сигурни у погледу одређених ствари.Право је време за путовање.

Месец је у знаку Јарца, што доприноси озбиљности којом приступате свему актуелном. Сутрадан ћете већ изгубити живце,али се данас добро држите,поготово с обзиром на туђа понашања.

Поведите рачуна о тајним непријатељима и будите спремни на околности које вам неће ићи у прилог.Истовремено,имате све услове и разлоге да уживате у љубави и одређеним лепим погодностима.

У живот вам се уливају проблеми, ничим изазвани,па уколико их и сувише озбиљно схватите и придате им важност,нећете се добро провести.Радије их посматрајте као тренутну и пролазну кризу.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Уколико сте на годишњем одмору, неће вас дотаћи промене и стресне ситуације у каријери. Али, ако се ухватите у коштац с њима,потрошићете се упразно, узалуд, због других,за друге.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пословна ситуација и пословни односи нису добри.Ништа се не може постићи силом. Нека дуговања долазе на наплату, у било којем смислу.Дакле,узмите слободне дане и отпутујте било где. Односи у браку и партнерству су у стању нетрпељивости или стреса,и могу се поправити сразмерно километрима међусобне удаљености.Дакле,будите дистанцирани и делујте под маском.Венеција?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кризни дани за вас.Имате много енергије, коју морате позитивно каналисати. У супротном, тешко ономе ко вам се нађе на путу.Страсни однос у љубави ће узети свој данак. Одложите пут.

Опет вам се враћају неке давне чежње и жеље, али као да нисте у стању да правовремено реагујете и да их остварите.Пословна ситуација пружа многе могућности. Колико рада,толико зараде.

Избегавајте јавна места и кафиће, ресторане, дискотеке, у којима влада неконтролисана и разуздана атмосфера. Могуће је да се веома лоше проведете. Пазите с ким се дружите,пијете,причате.

TRI^-TRA^

Адриана показала грудњак V REMENSKA

PROGNOZA

МАЛо

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica Sombor

Madrid

36

24 лотоплијенегоусреду.Ветарслабсеверниисеверозападни.При-

Rim

27

25 24 степена. ВОЈВОДИНА: Након врло свежег јутра, претежно сунчано и 24

London

22

Cirih

23

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

25

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

24

K. Mitrovica 24 Ni{

Evropa

тоПЛиЈе

НОВИСАД: Наконврлосвежегјутра,токомданасунчаноима-

тисак изнад нормале. Минимална температура 11, а максимална

Kikinda

СексепилнаманекенкаАдрианаЛима изакопчанадогрламамипогледе,акадпозираухаљини без грудњака, онда је заиста тешко не буљити у њу. Она је у Њујоркупромовисалановулинију грудњака Викторија Сикрета, алиовајпутганијеносиланасебинегоуруци. Лима је обукла белу мини хаљинукојајеистаклањенуодличнулинију.Прелепаманекенканедавно је утврдила како се пролепшалаоткакојепосталамајка, тачниједасујојсепоправиликоса и кожа. Адриана, коју сврставају међу најлепше жене света, удата је за српског кошаркаша МаркаЈарића,скојимимаћерку Валентину.

26

малотоплијенегоусреду,алиидаљеисподпросеказаоводоба Berlin године.Ветарслабсеверниисеверозападни.Притисакизнаднормале.Минимална температура 8,амаксимална 25 степени. Be~ СРБИЈА: Наконврлосвежегјутра,претежносунчаноималотоVar{ava плијенегоусреду,алиидаљеисподпросеказаоводобагодине. Kijev Ветар слаб северни и северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 8,амаксимална 26 степени. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: Од петка сунчано и Oslo светоплијевреме,паћезавикендтемпературебитималоизнад 30степени,аупонедељакоко35степени.Ууторакјемогућеосве- St. Peterburg жењесакишомипљусковиматокомдана. БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике и даље могу условити блаже тегобекодвећинехроничнихболесника,паимсесаветуједаредовноспроводеуобичајенутерапију.Могућисуглавобоља,смањенаконцентрацијаинервоза.

20 25 18

VIC DANA ДођеМујонапијацуипита пошто сујабуке. -Штовишекупиш, јефтинијесу-кажетрговац. -Хајде,товари докнебудебесплатно -речеМујо.

23 20 21 20

Atina

31

Pariz

25

Minhen

24

Budimpe{ta

24

Stokholm

19

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

196 (-4)

Slankamen

265 (-13)

Ja{a Tomi}

Apatin

258 (-1)

Zemun

288 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

301 (-10)

Bogojevo

234 (3)

Pan~evo

308 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

235 (5)

Smederevo

472 (-8)

Titel

264 (-14)

NERA

Novi Sad

218 (2)

Tendencija stagnacije

Hetin

70 (-6)

24 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 254 (-16) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

48 (-12) 240 (-15)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 11.avgust 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you