Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 11. JUL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23132 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TEMA „DNEVNIKA”: LEGALIzACIJA KRENULA PU@EVIM KORAKOM

UVojvodinijo{130.000 krovovavisinadglavom str. 4

Politika 2 Buyet kroji izborni kalendar? 3 Goati: Korisno je ukinuti UO, JP privatizovati

Ekonomija

Foto: R. Hayi}

NASLOVI

Vojvodina 10 Lov {arana rukom 11 Nazad u domovinu s Noletom u srcu

Crna 12 Devojka poginula na autoputu, mladi} u Obre`u

Dru{tvo

5 Ko seje bedne plate, `awe sirotiwu 5 Sivo tr`i{te sahrawuje srpsku privredu

Novi Sad 7 Spensu neophodna podr{ka grada

13 Porodi~no nasiqe: Za~arani krug bez izlaza 14 Dokumenta obavezna, |a~ki dinar samo dobrovoqno 14 Dojewe zdravo i za bebu i za majku

Kultura 23 Inspiracija i u samom ~inu slikawa

U NOVOM SADU JEDAN AUTO DNEVNO BUDE UKRADEN

Lopovima„golf”i daqenajomiqeniji str. 12 GRADONA^ELNIK SUBOTICE SA[A VU^INI]

^ekamotrgovcei agroindustrijalce izIzraela str. 2

IZLAZ OTVOREN – EGZIT ZATVOREN: Nakon {to je Yamirokvaj uspe{no konkurisao za koncert festivala, publika je sino} do~ekala i velikog Nika Kejva, u ne{to druga~ijoj postavci od Bed sids, da bi ubrzo zatim po~elo odbrojavawe do kraja jo{ jednog Egzit festivala u Novom Sadu. Protekla ~etiri dana grad je ponovo pulsirao u ritmu muzike i wegovih najrazdraganijih stanovnika, naseqenih

na najvi{em i najlep{em mestu u neposrednom okru`ewu – Pretrovaradinskoj tvr|avi. Po ra~unici organizatora, u subotu je do~ekan i dvomilioniti posetilac, tradiconalno je to bio i najpose}eniji dan Egzita, a danas }e ve} po~eti raspakivawe Viliya i spakivawe inostranih posetilaca za neku od 50 destinacija iz kojih su stizali. I. B.

SPORT

„DNEVNIKOVA” PATROLA

str. 16 – 20

Kalifornija, a u Sremu n SRBIJA zA FINALE S ARGENTINOM

Velika vru}ina

str. 15

Najvi{a temperatura 37 °S

n TRIJUMF ALONSA


POLiTikA

ponedeqak11.jul2011.

dnevnik

c m y

2

GRADONA^ELNIKSUBOTICESA[AVU^INI]

poslani^ke teme

Ko se prepoznao Skup{tinaSrbijenastavqasutra vanredu sednicu raspravom o amandmanima na zakonske predlogekojejepredlo`ilaVladaSrbije.Proteklesedmiceucentrupa`webilajediskusijaoizve{tajima kako su pro{le godine radila nezavisnatela,okojimasuuglavnomkopqalomiliradikaliiDS. Kada je na „tapetu“ bio rad Agencije za borbu protiv korupcije,izSRSopti`ivalisuvlast

da je  nezavisna tela formirala, kakoustvarinebiradilasvojposao,ve}samodapi{uizve{tajeza skup{tinu, koja formalno treba daihaminuje. PoslanikDSSr|anMilivojevi} odbacujetakveoptu`be,navode}ikaoargument~iwenicudaje Srbija 2.000. godine po stepenu korupcije bila prva zemqa u Evropiime|uprvih10usvetu. -Nismovi{eudru{tvuAngole, Somalije,  Kolumbije, vi{e

nismo na crnoj karti korupcije, tvrdi Milivojevi}. – [to se DS ti~e, nijedan poslanik na{e stranke nije se pozvao na imunitet pred AO zato {to je uhva}en daprimamito,nitijetukaoradnikeelektrodistribucijekojisu do{lidamuiskqu~estruju.Neke stranke lako optu`uju DS za korupcijuika`udajenajkorumpiranijastranka,aondazasedaAdministrativni odbor i ka`e „dajte davidimospisakonihkojisuoptu`enizakorupcijuiondaseneprijatnoiznenadejerstalnoupiruprstudruge,umestodatajprst okrenu malo ka sebi, poru~io je Milivojevi}radikalima,~ija~etiri poslanika bi do kraja ju~a mogla ostati bez poslani~kog imuniteta. - Oni  koji su patentirali korupcijuuSrbijibusajusedanasu grudi,pozivajunapo{tewe,zaboravaqaju}i da su kao ministri u vladivr{ilite{kezloupotrebe, dasuode}uzazaposlenedelilisebiisvojimsaradnicima,{tampali partijske kwige o tro{ku dr`ave, a potom kupovali te iste kwige o tro{ku poreskih obveznika. Ne moram da ih pomiwem, vidimdanekisamisavijajuglavu kadgovorimoovimnemilimdoga|ajimaizna{epro{losti.

Govor mr`we i Ginis Govore}i o radu povereni{tva za za{titu ravnopravnosti, poslanik SRS Zoran Krasi} poru~iojedaje„najve}eleglodiskriminacijenarodnaskup{tina“. -GospodineNovakovi}u,davam to stru~no objasnim- obratio se Krasi} predsedavaju}em.- Podnesemamandmaniondameuhodniku svisa~ekateika`etemidajesuper. Kad do|e vreme za glasawe – sviglasateprotivtogamandmana. Zna~i vi mene diskrimini{ete po politi~koj osnovi. Kad konstruktivnopri~amonekomzakonu,vimeneprekidate,pami„koknete“jednuopomenu,padrugu,po{to obave{tavam javnost {ta se de{eva. Ova prelepa sala na `alostjeleglodiskriminacije,ne postoji boqi primer za ono {to se zove „diskriminacija po drugimosnovama“.

Isti~u}idaseme|upritu`bamakojesti`upoverenikuioneu kojimaseprotestujeprotiv„govora mr`we“, Krasi} konstatuje da „kodnassvemo`ebitigovormr`we“. -Nesvi|amisekakomejeNikola Novakovi} pogledao i za to mogudaka`emdajegovormr`we. Kod nas je govor mr`we istina. Zna~igospodinNovakovi}ka`e– gopsodine Krasi}u imate bradu – itojegovormr`we,tuma~iKrasi}. Po{tojeposlesvakihpare~enicaupodu`ojdiskusijipomiwao wegovoime,Novakovi},kojiKrasi}a nije nijednom opomenuo, na krajujeipakrekoa:„U}i}etegospodineKrasi}uuGinisovukwigurekorda,akonepodu`inigovora,aonopobrojukolikoputaste mepomenuli“.

Dokumentacija ometa prodaju Odpo~etkaste~ajailikvidacije banaka u Srbiji , zakqu~no sa krajem pro{le godine, prodato je 540 objekata, ili 260.000 metara kvadratnih prostora, za {ta je upla}eno13milijardidinara.Lane je od prodaje 21 nepokretnosti sa 9.522 kvadrata prihodovano 439 milionadinara. Neprodata imovina nekada uglednih banaka procewuje se na preko51milionevra,aradiseo77 objekata ili 34.602 kvadratna metra. Ovi podaci izneti su u izve{taju o radu Agencije za osigurawe depozita za pro{lu godinu, o kome treba uskoro da se izjasni srpskiparlament.UIzve{tajuse navodidasuostalineprodativeliki poslovni prostori banaka zbognedostatkapotrebnedokumen-

tacijeiuglavnomsudatiuzakup. Deonepokretnostijepodsporom,a kaoprimernavodiseimovinaBeobanke i to 4.500 kvadrata gra|evinskog zemqi{ta na Slaviji u Beogradu, farma tovne junadi „Zlatari}“uVaqevu,objektikoje jeovabankasteklakaonajve}ipoverilac ste~ajnog du`nika IMTfabrikeodlivakaimodela,ukupnepovr{ine61.650kvadrata.

[ta je s Muzejom batinske bitke Ministarstvo nadle`no za poslove kulture, Gradskom muzeju u Somboru, redovno opredequje sredstvazaprojekteodoborenena konkursima za sufinansirawe. Me|utim, Muzej se do sada nije obra}ao ministarstvu sa projektom koji bi se odnosio na Muzej batinske bitke, stoji u odgovoru sa potpismo resornog ministra Predraga Markovi}a, na poslani~kopitawe{efaklubaPUPS Moma^olakovi}a,kogajeinteresovalokojezadu`enzastaraweo ovommuzjeukojije„premainformacijamasaterenajo{po~etkom devedesetih godina zatvoren za posetioceipotpunodevastiran“. UodgovoruministraMarkovi}anavodisedajeMuzejbatinske

bitke izgra|en 1981. Godine u okviru Fonda za obele`avawe istorijskihmestaizNORVojvodine i predatGradskom Muzeju u Somboru,kojijezatonadle`an. Zbog ratnih dejstava devedesetih godina,celokupnastalnapostavkajeskinutaipreba~enauGradskiMuzejuSomboru,gdeseidanasnalazijerjezgradabatinskog muzetausledratnihdejstavauveomalo{emstawu. Uministarstvuukazujudaprema Zakonu o utvr|ivawu nadle`nosti APV, pokrajina utvr|uje potrebeiinteresgra|ananawenojteritorijiuoblastikulture i obezbe|uje sredstva za wihovo ostvarivawe. S.Stankovi}

^ekamo trgovce i agroindustrijalce iz Izraela Subotica je jedna od pet lokalnihsamoupravauSrbijikoja od skoro ima „svog li~nog“ a stranogambasadora,ArturaKola iz Izraela. Tom gradu bi to moglodaolak{aputkaizrael-

skiminvestitorimakojisebave trgovinom i agroindustrijom, o~ekuje suboti~ki gradona~elnikSa{aVu~ini}. -AmbasadorIzraelauSrbiji jeve}uprijateqskimodnosima sanamaugradskojupravi,jerje

ovdeboravio4-5puta,uzvidposeta koje su bile vezane iskqu~ivozajevrejskuop{tinuSubotice.Odsaradweizovogpilot projekta NALED-a „Ambasadorski timovi“ o~ekujemo pre

svega konkretne korake u domenu trgovine i agroindustrije. Izrael ima dobra i kvalitetna iskustvakadasuupitawusistemi navodwavawa i ulagawa u staklenikeiplastenike.Tobi bilenovevrsteinvestiijakoje

suzana{epoqoprivredno podru~je svakako zna~ajne – ka`e gradona~elnik Subotice Vu~ini} za „Dnevnik“. Ambasadorske timove u projektu Nacionalne alijansezalokalniiekonomski razvoj dobili su i Bujanovac,Vrawe,Leskovaci Pirot, koji su uz to progla{eni op{tinama povoqnogposlovnogokru`ewa.UwimasupakambasadoriPortgalije,[panije, Slovenije i Slova~ke. U svakom timu je i po jedan uspe{an privrednik. Sa Suboti~anima }e biti Jelena Petkovi}, izvr{ni direktor„Tigra“. -„Tigar“kaodeokompanije„Mi{elin“svakakojesvetskoime.Ukolikonekoiztakve bran{e ka`e da je Srbija povoqna zemqa, a samim tim i mi kaogradovikojismouovomprojektu, sigurno je da }e to svaki budu}i investitor pa`qivo da saslu{a kao neposredno iskustvo nekog u ~ijoj }e situaciji uskoro i on biti – ka`e gradona~elnikVu~ini}. On navodi da strani ivestitorisvojemi{qeweonekojsrediniibudu}emposlovawuunekom gradu zasnivaju na dve ta~-

Prvodaseizborimzadrugimandat Gradona~elnikSuboticeSa{aVu~ini}(DS) ka`edaovajmandat`elidaokon~auspe{noi da}eondarazmi{qatiodrugom. -Ukolikoseve}sadaposvetimrazmi{qawu odrugommandatu,bojimsedane}upru`itimaksimum u preostalih 8-9 meseci ovog mandata, a mislimdajetoprioritet.Prvoiosnovnojeizboritisezajo{jedanmandat–izjaviojeVu~ini}za„Dnevnik“. NapitaweoodnosimaDS-asaSVM-om,ukojimapostojidugistorijatsaradwealiipoliti~kihsukobauSubotici,Vu~ini}jekazaoda jetodanasodnoskojiimajudvestrankeodkojih jejednauvlasti,adrugauopoziciji. - To je odnos sa svim onim {to podrazumeva korektnosttihodnosa,isasvimonim{topod-

razumeva vrlo ~esto nekorektnost, naravno uvek od strane onih koji ovog momenta ne nose odgovornostzaono{toseradiugradu,atoje opozicija-kazaojeVu~ini}. Onsmatradajedevetmesecipreizboraracionalnijedasvibuduzajednoodr`ani,negodase lokalniodvojeibudupreparlamentarnih,kako su to ovih dana ina~e poru~ivali socijalisti. -Kadanapravimo~itavsistemdecentralizacije,prenosanadle`nostiiimovinenalokal, onda ima nekog rezona da se u jednom momentu razdvojelokalniiparlamentarniizbori–kazao je Vu~ini} i dodao da tako|e pre pitawa odvajawalokalnihizboratrebarazmotritiizbornisistemzatajnivo.

ke. Jedna je mi{qewe wihovih ambasada, koje je, dodaje, podlo`no i politi~kom stavu o op{toj atmosferi u nekoj zemqi, ali veoma po{tuju i mi{qewe poslovne zajednice koja ve} radiuSrbiji. Subotica, po wegovim re~ima, ima intenzivne odnose i sa ambasadama drugih zemaqa – SAD-a,skandinavskihisrednoevropskihzemaqa,azbogsastava stanovni{tva i Hrvatske i Ma|arske. Posebno isti~e dobre odnose sa Ambasadom Nema~ke,dokzanema~kukompaniju „Simens“ ka`e da je jedan od najboqih promotera Subotice „jer je pohvalama i pozitivnim stavom prema Subotici doprinela i da se novi investitori opredeledatuula`u“. Ina~e, u suboti~kom buxetu trebalo bi da do kraja godine budejo{novca,naosnovuskora{wihizmenaZakonaofinansirawu lokalne samouprave. Procena je da }e biti izme|u 180 i 200milionadinaravi{eugradskojkasi,{to}epore~imagradona~elnika, pomo}i da se 15 projekata koji su planirani i ostvari, a me|u wima su radovi na putnoj infrastrukturi, bitniizaprivla~ewenovihinvesticija. S.Nikoli}

PARLAMENTARNESTRANKERAZLI^ITOOTERMINIMAIZBORA

Buyet kroji izborni kalendar? USkup{tiniSrbijenemajedinstvenog stava o tome da li izbori na svim nivoima treba da budu odr`ani u istom danu. Niusamojvladaju}ojkoaliciji nemakona~nogdogovora,budu}i dasenajavqujedarazgovoritek predstoje,dokposlaniciopozicijesmatrajudaizborenetreba razdvajati. [efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija smatra dase“ona~inuodr`avawaizboramoraposti}isaglasnost,ito na osnovu onoga {to je racionalno i odgovorno sa stanovi{tainteresagra|ana”. –Mismouvekzatodaracio- nalizujemotro{kove,alirazu- memiza{tojebitnodalokalni izbori dobiju na specifi~nojte`inikojumo`da,dasuizborizajedno,nemaju–navelaje Nada Kolunxija u izjavi  novi-

narima u Skup{tini Srbije. – Stoji argument da je racionalnije i ekonomi~nije da izbori budu istovremeno, ali i onaj da istovremenim odr`avawem parlamentani izbori postaju dominantni, po{tosegra|aniopredequju imaju}i na umu dr`avnu, a mawe lokalnu politiku.Ijedanidrugi argument imaju rezone, sada je samo pitawe koji rezontrebadabudepreo- vla|uju}i. Potvrdwama{efaposlani~kegrupeSPS–JS-a Branka Ru`i}a, u vladaju}oj koaliciji postoji samo dogovor da }e parlamentarni izbori biti odr`ani u martuiliapriluslede}egodine, a odvajawe republi~kih i

Palmazarazdvajawe,Nikoli}protiv LiderJedinstveneSrbijeDraganMarkovi}Palma smatrada biizboritrebalodabudurazdvojenijerukolikosuspojenidovodebira~euzabludu. Premawegovimre~ima,akosuposebneingerencijenalokalnom nivou a posebne na republickom, onda se ne zna {ta je ko obe}aoikome}ebira~idaveruju. „Nemaargumenatadaserazdvajajuizbori.[tatozna~i,velikatema,malatemaonajkovr{ivlastnaparlamentarnomnivou {tosebojidazajednoiduirepubli~kiilokalnikadonsamo timvelikimtemamaodlu~uje”,istakaojepredsednikSNS-aTomislavNikoli}.

lokalnih izbora “samo je jedna odmogu}ihopcija”. Dilema ne postoji za SPO, koji se, kako isti~e potpredsednik te stranke Aleksandar Jug ovi}, zal a` e za odvoj en o odr`avawe republi~kih i lokalnihizbora.JasanstaviznoseipredstavniciPUPS-aiJedinstvene Srbije, koji, kako je rekaoPetarPetrovi},smatrajudabitrebaloodvojitiizbore na lokalnom i republi~kom nivou. Istovremeno, {ef poslani~kegrupemawinaBalintPastor smatradajeekonomi~nijedaizbori budu odr`ani istovremeno,iakojejasnoda}eutomslu-

~ajuvelikepartijedobiti vi{e glasova i na lokalu. Za LDP bi razdvajawe izbora zna~ilo da bi zemqacelugodinuprovela u kampawi, od lokalnih, preko parlamentarnih, dopredsedni~kihizbora, kako je upozorio Bojan \uri},uznesnosnipopulizam i jo{ ve}i deficit,“~imebismoupropastili2012.godinu”. Po mi{qewu lidera NS-a Velimira Ili}a, van pameti je da izbori buduodvojeni,prvenstveno zbog finansija jer bi to bilo “veliko optere}ewezastranke,wihovebuxete, ali i dr`avnu kasu”. Poslanik DSS-a Jovan Palali} dodaje da nepostojinizakonskiosnovda se raspi{u vanredni lokalni izbori.Ontako|eprocewujeda odr`avawezajedni~kihizborau vreme ekonomske krize smawuje tro{kove, te da se samim tim postavqa pitawe za{to bi Srbijaurokuodnekolikomeseci dvaputaizlazilanabirali{ta. Istiargumentiznoseiradikali, pa se poslanik te stranke DraganStevanovi} zala`ezato da “zbog ekonomskog aspekta” izboritrebadabuduodr`aniu istomdanu. S.Stankovi}


politika

dnevnik

Tadi}:Ho}emopomirewe sasusedima PredsednikSrbijeiDemokratske stranke Boris Tadi} izjavio je ju~e daSrbijaho}epomirewesasusedima ida}eu~initisvedaseindividualizujekrivicazaratnizlo~in,kako bi se obeskrivili narodi. Tadi} je naKongresuDemokratskeomladine, u Domu omladine u Beogradu, rekao datotra`iioddrugihdr`ava.Podsetiv{i na godi{wicu zlo~ina u Srebrenici, {ef demokrata je naglasiodaseuzpo{tvovaweipa`wu prema tim `rtvama misli i na sve ostale `rtve, kao {to su `rtve iz Ov~are. OnjenaglasiodaverujeuboqeodnosenaZapadnomBalkanu. Tadi}jeiovogaputapodvukaoda zaSrbijuodulaskauEvropskuuniju nemaboqeopcijeidataidejazaslu`ujepodr{kubezobzira{toisama Unijatrenutnoimaprobleme.PredsednikSrbijejeuverendaidejaEU zaslu`ujepodr{ku,„jerboqeopcije nema”. Onjeomladincima,tako|e,kazao daje90-tihgodinau~laweweuDS nosilorizike,alidajedanasdruga~ije vreme i da je sada Srbija dru-

{tvokojejetokomdvovekovnepoliti~keistorije,dostiglonajvi{inivo qudskih i gra|anskih sloboda. „Trebadabudetesre}ni{to`ivite uslobodnomvremenu.Tojepotvrdio i Fridom Haus”, rekao je Tadi} omladincimaDS. Omladincima DS se obratio i predsednik Politi~kog saveta te strankeDragoqubMi}unovi} kojije rekaodajeomladinidanasizuzetno te{sko,jersujojuskra}enemnogeod

Za Srbiju nema boqe opcije od ulaska u Evropsku uniju

ponedeqak11.jul2011.

3

LIDER LSV NENAD ^ANAK NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA STRANKE

Ni{ta odsu{tinske decentralizacije Glavni odbor Lige socijaldem ok rat a Vojv od in e razm atraojeju~etrenutnupoliti~kusituacijuudr`avi,predizborneaktivnosti,odnosprema drugim partijama... Na samom po~etku sednice koja je u prvomdelubilaotvorenazajavnost, predsednik stranke, Nenad^anak jegovoriooaktuel-

ali sigurno nije ni me|u najgorim vladama koje je Srbija imala-rekaojeNenad^anak. Netrpeqivostpremapartijama koje od skora zastupaju idej e reg io n al iz ac ij e i decentralizacije Srbije, bila je primetna na sastanku GO LSV, a prema re~ima Nenada ^anka,Srbijajetrenutnopo-

nim problemima sa kojima se LSV danas suo~ava na politi~kojsceniSrbijeuzkratak osvrtnatrigodineVladeSrbijekojuliga{ipodr`avajuu Narodnojskup{tini. - Osnovne stvari koje smo mi tra`ili od Vlade jesu zavr{etak saradwe sa Ha{kim trib un al om, int enz iv an rad na pos lov im a int eg rac ij e u EU i socijalna odgovornost prem a gra| an im a. U ovim oblastimaVladakojupodr`avamo je postigla dobre rezultateisatestranemo`emobitizadovoqniwenimu~inkom. Naravno postoje stvari koje nismo uspeli do kraja da ostvarimo i to je ono ~emu }emo daqe te`iti, ali na{a saradwa sa premijerom Cvetkovi}em mo`e se oceniti kao dobra. Ne}e ova Vlada biti zabele`ena kao jedna od boqih,

plavqena  regionalistima i decentralistima. -Oniodjedanputimajupuna usta programa koji li~i na programLSVkojegsedr`imo ve} 20 godina. Smeta nam {to su isti oni do pre godinu-dve danabilideopoliti~kihkrugova koji su se svesrdno zalagalizacentralizaciju,asada ne propu{taju nijednu priliku da istaknu regionalisti~ki karakter ideja koje zastupaju. Me|utim kako je do te promenedo{lonabrzinu,wihov a viz ij a reg io n al iz ac ij e se znatno razlikuje od na{e jer wihova ideja je da se op{tinama da vi{e para da bi pla}alive}etro{kovegdenema ni slova o pravoj, su{tinskoj dec ent ral iz ac ij i koj a podrazumeva mnogo vi{e od toga-rekaoje^anak. N. Perkovi}

stvari koje `eli, ali da zbog toga onamoradabudeozbiqnaiodgovornaidanadoknadisve{tosuprethodne delegacije propustile da urade ili su lo{e uradile. Mi}unovi} je rekao i da omladinci treba da slu{ajuiskustvostarijih,paiwegovoi daimonstojinaraspolagawu. „Stojimvamnaraspolagawu,zoviteme,negujtemedavamdu`etrajem”, rekaojeMi}unovi}.

PROF. DR VLADIMIR GOATI O DINKI]EVOJ IDEJI

KorisnojeukinutiUO, JPprivatizovati Prof. dr Vladimir Goati, predsednik nevladine organizacije „Transparentnost Srbija”,„izsvesnage”podr`ava idejudaseupravniodborijavnih preduze}a ukinu mada je ona,powegovommi{qewu,zakasnela i upozorava da joj nedostajemeraprivatizacije. Ukid aw e upravn ih odb or a javnih preduze}a i izbor direktorakojebibiraloposebno telo, a ne kao sada Vlada Srbije,predlo`iojepredsednik Ujediwenih regiona SrbijeMla|anDinki},najavquju}ida}eparlamentu,uoktobru,predlo`ititakveizmene Zakona o javnim preduze}ima, pokojimabidr`avazadr`ala samonadzornuulogunadradom firmi~ijijeosniva~. - Da dolazi od bilo koga, dolazi kasno, a boqe ikada nego nikada.Ono{totu,~inimise, nedostaje,jestedaseprivatizujusvajavnapreduze}akodkojih je to mogu}e, tako da obim partijskogplenabudeneuporedivo mawinego{tojesada-izjavio jeprof.drGoatiza„Dnevnik”.

On ka`e da i studenti po~etnihgodinaekonomijeznaju da je dr`ava, na bilo kom nivou wene organizacije, lo{ preduzetnik i da zato javna predu z e} a treb a privatizovati. Trebaimatiuviduito, navodi on daqe, da im dr` av a don ir a velikepare,kaoida ~lan ov i UO, nar o~itopredsednik,dobijaju naknade tako da javn a predu z e} a preds tav qaj u partijskiplen. - S te ta~k e gledi{ ta, idej a da se ukin uupravn iodb ori je zak as nel a, ali pod r` av am iz sve snag e, premd a je neop h odn o smaw it i na min im um javn a predu z e} a, odn os no maks im aln o ih privat iz ov at ianek adiukin ut i, jer uprav o slu` e jed in o kao deo za nam ir ew e part ijs kih int er es a-ka` eGoa t i.

Treba se ~uvati fiktivnih konkursa SemukidawaUOuJP,poDinki}evompredlogudirektoribi za tu funkciju morali da konkuri{u, a birala bi ih posebna agencija.Me|utim,prof.Goatiupozoravadase„treba~uvati” fiktivnih konkursa i da telo koje bira direktora mora biti potpunonezavisno. -Jer,akojetelokojegabirasastavqenoodplejadepartijskih nomenklatura,izabra}ejednogodwih,dabisutraizabralidrugog.Tapri~ajestarakolikoipartitodespotija.Togasetreba ~uvati-ka`eGoatiidodajeprofesionalizacijufunkcijau21. vekutrebadabudetakvada,izuzevministaraidr`avnihsekretara,prakti~nosvedrugefunkcijetrebadabuduprofesionalizovaneidapartije{tomaweplenadele.

Iako je o privatizaciji JP iranijebiloobe}awa,onase nije desila, a razloge za to, barem u obimu u kojem su to uradile neke susedne dr`ave,

na{sagovornikupravovidiu zadovoqavawu apetita partitokratije. - Termin partitokratije je slab. Partitokratija postoji u svim evrops kim zem qam a, ovojepartitodespotija-ka`e profesor. On je podsetio da je do skoro u Srb ij i „part ij a” bil a „ukinula parlament” i samostaln ost pos lan ik a prek o „blanko ostavki”, ali da je „sre} om, to sad a skor a{ we pro{lo vreme” nakon {to je nedavno stupio na snagu izmeweniZakonoizborunarodnih poslanika. U tom kontekstu ka`e i da nije dovoqno realizovan kon-

cept privatizacije JP. Sada dr`avaizxepovaporeskihobveznika namiruje wihove gubitke, a to za partiju ni{ta ne zna~i, obja{wava on, jer u

te gubitke ulaze i one veoma visokenaknadekojeimaju~lanoviUO. - Kratko re~eno, potpuno podr`avam ideju da se ukinu UO, i {teta je da nije izneta ranije.[tosemeneti~e,kada rasp rav qam o o dru{ tven im, politi~kim stvarima, treba da poku{amo da zaboravimo partije.Ovojene{to{topoliti~ki boqitak za Srbiju, a ne za samo jednu partijsku nomenklaturu. O bilo kojoj politi~koj partiji da je re~, to jejednakorisnamera,uzmeru privatizacije - smatra predsedn ik NVO „Trans par entnostSrbija”. S. Nikoli}

rekli su

[kundri}:Razdvojiti republi~kei lokalneizbore ^lan Predsednistsva Glavnog odbora Socijalisti~kepartijeSrbijedrPetar[kundri} izjaviojeju~e u^a~kudauovojpartijismatraju da je boqe da se predstoje}irepubli~kiilokalniizboriodr`eodvojeno. „To jeste ne{to skupqe, ali sigurno je da, ukolikoseodr`eistovremeno,lokalniizbori padaju u drugi plan. U slu~aju da se zaka`u u razli~itovreme,bira~ibimoglivi{epa`we da posvete izboru pravih qudi za re{avawe problemasredineukojoj`ive”,rekaoje[kundri}. On je podsetio da se u mnogim zemqama jedniizboriobavqajuna~etiri,adruginapet godina,kakonebido{lodovremenskogpodudarawa.

Jugovi}:La`ne anketeorejtingu

Grubje{i}: Moralnapobeda

Potp reds edn ik Srpskog pok ret a obn ov e Aleksandar Jugovi} izjavio je ju~e da bi dr`ava zbog korupcije trebalo da pozove na odgovornost qude koji, kako navodi SPO,la`nimanketamao rejtingu stranaka u Srbiji obmawuju javnomnewe.„Zavelikinovackojiuzimaju odpoliti~kihpartijaiodtajkunatila`ni anketari objavquju naru~ena istra`ivawa u kojima nema trunke istine”, tvrdi Jugovi} u pisanoj izjavi dostavqenojmedijima. OnjepodsetiodajeSPOdvaputauposledwedvegodinenastupaosamostalnona lokalnim izborima i da je u Kosjeri}u osvojiovi{eodosam,auKostolcuvi{e odpetodstoglasovagra|ana.

[ef delegacije Srbije na 20-tom godi{wem zasedaw u Parl am ent arn e skup{tine OEBS u Beograd u Suz an a Grub je{ i} ocenila je ju~e da je usvajawem rezolucije o trgovin i quds kim org an im a Srbija zabele`ila moralnu pobedu. Ona je,pozavr{etkuzasedawa,rekladajeusvojenaBeogradskadeklaracija,koju~inerezolucije,ame|ukojimajeionakojujepodnela Srbija. Pokazali smo da smo bili u pravu{totra`imodaseistragasprovodi podmandatomUN,anesamoEuleksa.„[to seti~enasuparlamentunastavi}emodase borimo u svim forumima da se istraga otvori,alitovi{ezavisioddrugihdelova vlasti i mnogo ve}eg politi~kog dogovora“,reklajeona.

Foto: N. Stojanovi}

Vu~i}:Podr{ku gra|anapokazati naizborima Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} pozvao je ju~e vlast da raspi{e parlamentarne izbore i na wima, a ne put em ist ra` iv aw a javn og mnewa, doka`e da ima podr{ku ve}ine gra|ana Srbije. Vu~i} je na konferenciji za novinare rekao da }e stranke koje ~ine aktuelnu vlast, zajednosaLDP-omimawinama, dobiti podr{ku mawu od 40 odsto, iako istra`ivawa javnogmnewapokazujudabi~lanice sada{we vladaju}e koalicije, LDP i mawine na izborimadobilipodr{ku75odsto gra|ana. „To zna~i da je opozicija u Srbiji negde na nivou 15-20 odsto. Pozivam ~elnikere`imakojisusveto

lepo izra~unali, koji su se pohvalili velikom popularno{}u, velikom qubavqu naroda prema wima, da raspi{u izbore,dapoka`uda}ezaista da dobiju tih 75 odsto, sve sa ^edomirom Jovanovi}em, pomaga~em iz gradske skup{tine, pa da vidimo da li je to ba{ tako ili nije”, rekao je Vu~i}. On je novinarima predstavioinovog~lananapredwaka Milovana Drecuna, vojno-politi~kog komentatora, najavquju}i da }e on u redovima SNS obavqati razne poslove ubudu}e. Drecun je kazao da `eli da se aktivno ukqu~i i dastvaraboqitakzasvojudecu,aliizasvegra|aneSrbijeidajetoprepoznaouSNS.

STALNA KONFERENCIJA GRADOVA I OP[TINA

Lokal}e po{tovatipropise

Direktori javnih preduze}a u vlasni{tvu op{tina i gradovaidosadasusebirali na konkursima, izjavio je ju~epredsednikStalnekonferencijeskup{tinaigradova Sa{aPaunovi}. Paunovi} ka`e da }e lokalna samouprava u Srbiji, kaoidosada,po{tovatipropise o javnim preduze}ima. Vlada je 7. jula nalo`ila da

se ubudu}e direktori javnih preduze}abirajunakonkursu da bi se „dep ol it iz ov al a” javna preduze}a, odnosno da bina~elimajavnihpreduze}abilistru~waci. Prem a pod ac im a Nar odn e bank e Srb ij e, u Srb ij i je u jun u pos lov al o 711 javn ih predu z e} a. Rep ub lik a Srb ija je osniv a~ 24 javn a predu ze} a.


4

ekonomija

ponedeqak11.jul2011.

TEMA „DNEVNIKA”

dnevnik

LegaLizacijakrenuLapu@evimkorakom

UVojvodinijo{ 130.000krovovavisinadglavom IzmeweniZakonoplanirawui izgradwiterbaobidaomogu}ibr`u,jednostavnijuijeftinijulegalizaciju bespravno izgra|enih objekata, kojih je u Srbiji prijavqenooko700.000.^etvero~lanim porodicamaomogu}enjepopustod 99 odsto za legalizaciju 100 kvadratastambenogprostora,azanarednih100kvadrataumaweweod60 odsto,kolikoiznosiinaknadaza vlasnike objekata koji nisu ispunilisocijalneuslove. U Vojvodini je ukupno podneto 154.338 zahteva, a, prema re~ima pokrajinskesekretarkezaurbanizam,  graditeqstvo i za{titu `ivotnesredineDu{ankaSrema~ki, re{eno je 25.719 zahteva ili 17 procenata,odtoganegativno1.491 zahtev ili 5,4 procenta. To zna~i da jo{ skoro 130.000 zahteva ~eka re{ewe. Ovim brojkama treba dodatii1.094zahtevazalegalizacijuobjekataodzna~ajazaRepubliku, kojiseucelostinalazenateritorijiAPVizakojePokrajinskisekretarijat izdaje gra|evinsku dozvolu,odkojihsure{ena263zahteva. Sagovornicasmatrada}eve}inapodnetihzahetvabitipozitivnore{ena,{tozna~idabilegalizacija, kona~no, morala da uspe. Ovakvuprocenuonatemeqina~iwenicidajeizmeweniZakonoizgradwi iz aprila ove godine dao ve}e mogu}nosti za legalizaciju objekataizgra|enihbezdozvole,s obziromnatodaseutompostupku mogu legalizovati i objekti ~ija namenanijeusaglasnostisprete`nom namenom i ~ija spratnost i odstojawe od susednih objekata ne

morabitiusaglasnostispravilnikom.Tako|e,omogu}enojedalokalna samouprava mo`e da propi{edadeonaknadezaure|ewegra|evinskog zemqi{ta koju vlasnik objekta nije platio za izgradwu linijske infrastrukture (vodovod,kanalizacija,javniput)dodobijawagra|evinskedozvole,odnosnoodobrewazaizgradwu,mo`eda

wi`i-54procentaodukupno2.066 zahteva; u Srbobranu 52 posto od 2.584zahteva;uBa~kojTopoli-43 procenta(od924podnetazahteva), zatimsledeSuboticaiMliI|o{ sa 38 posto re{enih predmeta, Oxacii^oka34posto. NajslabijirezultatisuuNovom Kne`evcu-tek1procenat,uZrewaninu-2procenta,u@iti{tu-3

geodetskisnimak10.000dinara Na~elnicaodeqewazainspekcijskeposloveuPokrajinskomsekretarijatuQubinkaJeli} ka`edasuupostupkulegalizacijeevidentiraniodre|eniproblemi,poputmalogbrojaizvr{ilacaunekimmestima,uodnosunapodnetibrojzahteva,nere{eniimovinskopravniodnosi,nea`urnostslu`bizakatastarnepokretnostiprilikomizradekopijeplanakatastarskeparcele-projekatparcelacije ipreparcelacije,naprimer,uNovomSadutrajegodinudana,zatim nejasno}eokolegalizacijeonihobjekatazakojejeobaveznaprocena uticajana`ivotnusredinu,{tojekarakteristi~nozaPan~evo,promenanamenepoqoprivrednogzemqi{ta,gu`veukatastru,posebnou Suboticiiskupadokumentacija-10.000dinarazageodetskisnimak, oko200dinarapokvadratuzaprojekatimnogidrugi. platiposleizgradwe,odnosnopre prikqu~ewa objekta vlasnika na linijskukomunalnuinfrastrukturu.Olak{avaju}aokolnostjeito {toseuZakonupreciznopoj{wava{tasvemo`ebitidokazore{enim imovinsko-pravnim odnosima nagra|evinskomzemqi{tu. Sprovedena anketa u 45 vojvo|anskih op{tina pokazuje da posebnuslu`buzalegalizacijuimaju samoZrewanin,NoviSadiPan~evo,doksuostaliposlovelegalizacije poverili slu`bama za gra|evinarstvo.Procentualnogledano, najvi{ere{enihpredmetajeuKa-

procenta,  u Alibunaru i Novom Sadu-4procentare{enihpredmeta,uKovinu5procenata,uBa~kom Petrovcu,Be~ejuiBa~kojPalanci-6procenata. NateritorijigradaZrewanina za legalizaciju je prijavqeno 10.307 bespravno izgra|enih objekata,od~egaje,do30.juna,legalizovano 298, potvr|eno je “Dnevniku”uKabinetugradona~elnika. “Po{tostrankapodneseurednu i kompletnu dokumentaciju re{ewe se izdaje u roku od osam dana. Me|utim, u 80 odsto slu~ajeva dokumentacija je nepotpuna. Preci-

znije,u7.700predmetapostojisamo zahtev,u832strankenisudopunile dokumentaciju po obave{tewu, u 910 predmeta podnete su molbe za

nosiisli~no”,ka`eseuodgovoru kojismodobiliizGradskeuprave Zrewanin, i dodaje da se stranke pozivaju u kontinuitetu radi do-

kawi`anajboqa Ukawi{kojop{tini,gdesenajefikasnijeradiposaouVojvodini,zalegalizacijunelegalnoizgra|enihobjekatapodneto 2.066zahteva,odkojihjedosadare{eno1.111iliskroro54odsto.  Na~elnik Odeqewa za inspekcijsko-nadzorne poslove u Op{tinskojupraviKawi`eAtila [afrawka`eza„Dnevnik” da se mese~no za kona~no re{avawe postupaka poziva desetak podnosilacazahteva,atako|edaseubrzanimtempomre{avaju predmetigra|anakojisejavqajuuslu~ajuhitnihpotrebazbog uzimawakredita,prodajeimovineiliostavinskihrasprava. Projektantskeku}ezaprojekteneophodnezalegalizacijunapla}uju evro do dva po kvadratnom metru, katastarski premer stajeoko40evra,pla}aseinaknadazagradskogra|evinskozemqi{tesapopustomod60odstouodnosunautvr|enucenu,zatimtro{akgeodetskeslu`beodoko6.000dinara,aupisprose~nestambenezgradeodokostokvadrataukatastarnepokretnostistajeoko20.000dinara.

produ`ewe roka, a u 390 podneta dokumentacija nije potpuna, odnosno postoje nedostaci u projektu, nere{eni imovinsko - pravni od-

stavqawa tehni~ke dokumentacije i drugih dokaza koji su neophodni da bi zahtev za legalizaciju bio usvojen.Od3.020zahtevazalegali-

zacijuobjekatauBa~kopalana~koj op{tini do sada je legaizovano blizu10odsto,reklisunamuOdeqewuzaprivreduOp{tineBa~ka Palanka.Dodu{e,nadle`nisunam dodalidajeposlato40odstoobave{tewa o dopunskoj dokumntaciji.Qudikojikonkretnoradenalegalizaciji ka`u da je glavni razlog,relativnoslabogprocentalegalizacije, ~iwenica da stranke nemajunovca,paimje~akitro{ak od 80 dinara za neki zahtev velik tro{ak.Ponekimaobjektemo`e{ legalizovati za male pare, a na krajuispadnedajednamalastambenaku}ako{ta700evra.. Kqu~niproblemusporijemre{avawuproblema,kakosenapomiwe,jesteiukatastrukojizbogobimaposlanemo`edastrankamadostavi dokumenta koja su im neophodnaupostupkulegalizacije. U24op{tinedosadanemanegativno re{enih predmeta, samo jedan je u Irigu, Rumi i Senti, 2 u Kuli,In|ijiiNovojCrwi,anajvi{e ih je u Srbobranu - 670 (od ukupno podneta 2.584 zahteva), zatimuNovomSadu-257odukupno 37.549podnetazahteva,uZrewaninu-40od10.307zahteva. ^ak 40 op{tina nema podatak koliko je na wihovoj teritoriji porodi~nih objekata i stanova u stambenimzgradamakorisnepovr{ine  do 100 kvadrata povr{ine, {tojeva`nozaostvarivawevelikog popusta. Samo u Adi su rekli oko 10, u Ba~kom Petrovcu  tri, Opovu~etiri,auBa~ui[idumalibroj. ekipa„Dnevnikovih” novinara

@eLeznicauvojvoDiniTriDecenije^ekaoBnovu

Polovinapruga slo{im{inama UVojvodinijeodoko800kilometara pruga polovina u jako lo{em stawu, iako studije pokazuju da su sve trase rentabilne, izjavioje~lanSavetaza`elezni~ki saobra}ajVojvodineMilanVu~ini}. Onjenaokruglomstolu„Modeli finansirawa razvoja infrastrukture u Vojvodini” u Novom sadurekaodaupokrajinivi{eod 30godinanijebiloozbiqnerevitalizacije `eleznica, zbog ~ega je sada neophodna pomo} cele

modelHongkonga Joveti} je predstavio model upravqawa `eleznicom u Hong kongu,gdejeprivatnimkompanijamaomogu}enodaokoglavnih ~vori{tagradevelikekomercijalneistambeneobjekte,aostvarenprofitkasnijeula`uu`elezni~kisistem. „OvakavmodelmogaobibitiprimewiviuSrbiji,jersuweneprirodnevrednostimnogove}enegouHongkongu”,rekaoje Joveti}.OrganizatoriokruglogstolabilisuPokrajinskisekretarijatzaprivreduiCentarzastrate{koekonomskaistra`ivawa„Vojvodina-CES”.

stru~nejavnostidaseovaoblast unapredi. „Sektor saobra}aja nalazi se na ~etvrtom mestu po ostvarewu bruto doma}eg proizvoda (BDP), sa udelom od 7,5 odsto. Me|utim, drumskisaobra}ajoptere}enjesa ~ak 80 odsto ukupnog transporta, zbog ~ega su neophodne ~este rekonstrukcije”,rekaojeVu~ini}. Dodao je da je jedan od razloga zatozato{toje`elezni~kisao- bra}ajujakolo{emstawui{to

su gubici i zadu`enost izuzetno veliki, ali razvojnu {ansu predstavqajume|unarodnikoridori7 i10kojiprolazekrozSrbiju. Me|unarodni stru~wak za `elezni~ki saobra}aj Milan Joveti} rekao je da savremeni `elezni~ki sistemi ne koriste subvencije dr`ave i kredite prilikom investirawa u poboq{awe infrastrukture. „Za ekonomiju jednedr`aveveomajeva`nodaizgradi moderan `elezni~ki sistem.AkobistejednogdanaodBeogradadoSuboticemoglidastignete za 45 minuta, to bi potpuno promenilo svest kod qudi gde }e `iveti i raditi i koje }e predu- zetni~ke ideje realizovati”, rekaojeJoveti}.Premawegovimre~ima,umnogimzemqama`eleznica je postala generator razvoja, jer je omogu}ila interakciju izme|u gradova i regiona i br`i razvoj mawe razvijenih krajeva, gde dolazi do porasta BDP-a i smawewanezaposlenosti.

„Dunav”gradi hidroelektranu

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi prodajni kupovni za za za devize efektivu efektivu

zemqa

valuta

va`iza

kupovni zadevize

emu

evro

1

99,2718

101,2980

103,6280

98,9680

australija

dolar

1

74,5508

76,0722

77,8219

74,3225

kanada

dolar

1

72,1295

73,6015

75,2943

71,9087

Danska

kruna

1

13,3147

13,5864

13,8989

13,2739

norve{ka

kruna

1

12,8512

13,1135

13,4151

12,8119

[vedska

kruna

1

10,9352

11,1584

11,4150

10,9018

[vajcarska

franak

1

81,9007

83,5721

85,4943

81,6499

v.Britanija

funta

1

110,3760

112,6280

115,2190

110,0380

SaD

dolar

1

69,2272

70,6400

72,2647

69,0153

kurseviizovelisteprimewujuseod8.7.2611.godine

Kompanija „Dunav osigurawe”planiraizgradwuminihidroelektrana (HE) u op{tini Ivawica i da u tu investiciju ulo`i milion evra, najavila je direktorkakompanijeMilenka Jezdimirovi}. Direktorka Jezdimirovi} je izrazilao~ekivaweda}eprojekat biti realizovan zajedno sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i upravom Ivawice u skladusaprirodnimpotencijalimateop{tine. Prema Jezdimirovi}, mini HEda}ezna~ajandoprinoso`ivqavawu privrede op{tine Ivawica,abi}ekoraknapredu pogledu kori{}ewa obnovqivih izvora energije, odr`ivog razvojaiza{tite`ivotnesredine. Jezdimirovi} je podseti-

la da su „Dunav osigurawe”, EPSiop{tina^ajetinapo~eligradawuiprvesolarneelektrane u Srbiji na Zlatiboru ukupnesnagepetmegavata(MV) ivrednosti15milionevra. ^elnica „Dunav osigurawa” je istakla da }e ta kompanija ulo`itimilionevrauprvufazu izgradwe solarne elektrane koja bi trebalo da bude gotova do prole}a 2012. a ~itavo postrojewe u narednih nekoliko godina. Ulagawe u obnovqive izvore energije je kombinacija doma}eg znawa i resursa i te investicije }e doprineti buxetima lokalnih zajednica, prihodima dr`ave i otvoriti nova radna mesta, zakqu~ila je Jezdimirovi}.

DanaSpo^iWeoTkupp[enicepocenioD20 DinaraprekonovoSaDSkeproDukTneBerze

Dr`avaovog leta`ito najboqepla}a

Otkup p{enice roda 2011. za potrebe Robnih rezervi posredstvom Produktne berze u Novom Sadupo~e}edanasuosam~asova, saop{tilajeberza. VladaSrbijeje7.julaodlu~ila da za potrebe Republi~ke direkcije za robne rezerve otkupi 100.000tonamerkantilnepsenice ovogodi{weg roda po ceni od 20 dinarazakilogram,ukqu~uju}ii poreznadodatnuvrednost(PDV).

tona. Otkup hlebnog `ita }e trajatioddanassvakogradnogdanaodosamdo14,30sati,svedokse neotkupipredvi|enakoli~ina,a pla}awe kupqene p{enice izvr{i}eseurokuod15danaoddana dostavqawa kompletne dokumentacije. U ciqu ravnomerne teritorijalne zastupqenosti pri otkupu p{enice,svakiokruguSrbiji}e dobiti odgovaraju}u koli~insku

Minimalnakoli~inamerkantilnep{enicekojase kupujeodjednogaktivnog,registrovanog, komercijalnogpoqoprivrednogporodi~nog gazdinstvaje10tona,amaksimalna80tona

P{enica}ebitiotkupqivana od registrovanih poqoprivrednih gazdinstava u individualnom sektoruizemqoradni~kihzadruga,kojemorajuimatiregistrovanogazdinstavo. Minimalna koli~ina merkantilne p{enice koja se kupuje od jednog aktivnog, registrovanog, komercijalnog poqoprivrednog porodi~noggazdinstvaje10tona, amaksimalna80tona. Odjednezemqoradni~kezadrugemo}i}edasekupinajvi{e150

kvotukoja}ebitinaraspolagawu zaprodajupotencijalnimprodavcima. Prvi kontakt za prodaju neop- hodnojeostvaritisaProduktnom berzom u Novom Sadu i to pozivom na jedan od telefona Produktneberze. Ina~e,ovojetrenutnonajboqa cena po kojoj se p{enica mo`e prodati, jer ostali otkupqiva~i nudetakozvaneakontnecenekoje sekre}uod11pado18dinarakilogram.


ekOnOMiJA

dnevnik KAKOSRBIJATRGUJE SASVETOM

Najboqa nam Italija GlavniizvoznipartnerSrbije u prvih pet meseci ove godine bila je Italija u koju je izvezeni proizvodi vredna 584,1miliondolara,aglavni uvoznipartnerRuskaFederacija (RF), iz koje je uvezena robaza1,08milijardidolara, pokazalisupodaciRepubli~kog zav od a za stat is tik u (RZS).

U izvozu, glavni spoqnotrgov ins ki partn er i, pos le Italije, bile su Nema~ka sa 526,3 miliona i Bosna i Hercegovina(BiH)sa443,5milionadolara. Glavn i spoqn ot rg ov ins ki partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nema~ka sa 835,6 miliona i Italija sa 646,8 milionadolara. Spoqnotrgovinska robna razmena bila je najve}a sa zemqama sa kojima Srbiuja ima potpisane sporazume o slobodnojtrgovini. Zemqe ~lanice Evropske unije ~ine vi{e od polovine ukupne razmene. Posmatrano pojedina~no po zemqama, najve}isuficiturazmeniostvarenjesaCrnomGorom,BiHi Makedonijom. U ovom periodu Srbija je imalasuficiturazmeniroba isaVelikomBritanijom. Najve}i deficit javqa se u trgovinisaRusijomzboguvozaenergenata,presvega,nafteigasa.

ponedeqak11.jul2011.

5

SAMISMOSEHVALILIDASMOZEMQAJEFTINERADNESNAGE

Kosejebedneplate, `awesirotiwu Drugimoguono{tominesmemoiline}emo.TakojeMinistarstvo Hrvatske odbilo zahtev MisijeMMF-a,~ijapomo}jojtreba istokolikoinama,dakonkurentnost hrvatske privrede pove}a krozsni`avawecenerada. Drugimre~imajasnosustavili do znawa da budu}nost hrvatske ekonomije ne vide u privla~ewu stranih investora, pa i doma}ih, samojeftinomradnomsnagomve} }eto,kakotvrde,posti}ismawivawem razli~itih prepreka s kojima se oni koji ho}e da ula`u u Hrvatsku suo~avaju, pove}awem efikasnostijavneuprave,ograni~avawem dr`avne potro{ke i ukupnim poboq{awem preduzetni~keinvesticioneklime. Dakle u~ini}e sve ono o ~emu mive}godinamapri~amadatreba uraditikakobistraniinvestitori po~eli vi{e da dolaza a pri tom}ezadr`aticenuradnesnage koja je, uzgred budi re~eno, sada tri puta ve}a ve}a od na{e. Jer srpski minimalac od 180 evra, a onjetekstupionasnagu,jetriputamawiodhrvatskog. Ako su ta~ni podaci koje je za na{ list iznela Ranka Savi}, predsednicaASNS,datrenutnou Srbiji ~ak 600.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu koja je mawaod180evraonda,are~jeo tre}iniodukupnogbrojazaposlenihuovojdr`avi,niMMFnema {tavi{edatra`iodnas.Naime, maweodovoga{totre}inaradnika i to ve}inom oni koji jedini proizvode ne{to {to se mo`e prodatiiunov~itisenemo`edatisobziromdasezatajnovacmo`euSrbijipre`ivetisamojedna nedeqaazaostaletriumesecune ostajeni{ta. Kolikosusrpskiradniciidanas jeftina radna snaga avakako potrv|ujeipodatakdaplatezaposlenihu“Gorewu”uSlovenijisu

Dostajebilo DakrivicazbogjeftineradnesnageuSrbijenijesamouzahtevima biznismena nedavno je potvrdio i Branislav Gruji}, predsednikkluba“Privrednik”kojijeporu~iodajeSrbijadostabilazemqajeftineradnesnageidastraneinvestitoretrebaprivu}ikrozur|eniimovinskiigra|evinskisektoranesamosaslabopla}eniminezadovoqnimradnicima. - Srbija ne sme da dozvoli da joj dugoro~no jedini adut bude jeftinaradnasnaga,jertoondazna~ida}eimatimalopla}ene inezadovoqneradnike.Tojezamkaukojusemo`eupastiu`eqida{tovi{einvestitorado|euzemqu.Wihtrebadaprivu~eukupanambijent{tozna~iiure|enimovinskiigra|evinski sektor–istakaojeGruji}. okotriputave}eodprimawaradnika u Vaqevu iako svi rade za istoggazdu.Akotomedodamodaje dr`ava Srbije iz buxeta odnosno od novca svih gra|ana dala ~ak i subvenciji za svako radno mesto gazdi “Gorewa” onda nije ni ~udo {to on zadovoqno trqa ruke jer zatakomaloparakolikoonula`e u srpskog radnika niko mu ne bi radio a kamoli donosio profit. -Srpskiradnicisudanaszaista robovi. Pogoto oni u proizvodwikojiradezamaleparevi{e odnormalnogradnogvremena,bez pravanagodi{wimodmoripauze.

Dr`ava je svojim ne~iwewem dozvolila da se na{i radnici pretvoreurobqeizatonijeni~udo {tosuonidanasnezainteresovani da bilo {to promene , da se udru`eisamisebeza{tite.Oni sujednostavnoizgubiliisvesti `equ da se bori ve} su se jednostavno pomirili sa tim da budu jeftina najamna radna snaga pritisnuti surovom istinom da na evidenciji nezaposlenih ima dovoqnoonihkojibiradiliiza180 evra.Do{losedotledaseisamizernim parama ~uva radno mesto jersu{ansezanovomale–isti~e RankaSavi}.

No, ~ak i kada bi strani investori, koje prethodnih godina stalnopozivamodado|uuSrbiju jer je ovde jeftina i kvalitetna radna snaga {to predstavqa komparativnuprednostna{edr`ave, bili“{irokeruke”iodlu~ilida umesto180evramese~nokojemoraju da isplate svakom srpskom radniku daju duplo ve}u platu on ~akniondanebimogaodapokrije srpsku potro{a~ku korpu. Pokrio nebi ali bi svakako lak{e disaojerbiznaoda}enakrajumesecaimati,uzmawaodricawa,dovoqnonovcadapokrijeizdatkei kupi najpotrebnije namirnice za sebeisvojuporodicu.To,sdruge strane, opet investitore ne bi mno ko{talo jer bi ra~unica pokazala da srpskom radniku daju isto onoliko  koliko bi davali recimopoqskom,~e{kom,slova~kompaetoihrvatskom. Kakojevlasti,nesamoovojve} ionimaprewe,bilomnogolak{e da disciplinuju radnike i da im nad glavom “obese” stalnu opasnostodgubqewaitogitakomalogpla}enogposlanegodaselati ure|ewa sopstvenog dvori{ta budeliMMFtra`ioodSrbijedase dodatno snizi i ovako mala cena radnesnagemitakvuponudune}emokaoHrvatimo}iodbiti.Usuprotnom osta}emo i bez ovo malo stranih investitora koji posledwihgodinudanazalazenaoveprostoreprivu~enidr`avnimsubvencijamakojesedajuzasvakogradnika odnosno svako otvoreno radno mesto i bez neophodne pomo}i MMF-aatakavluksuzuovolikoj bedisebinesmemodadozvolimo. Dakle, i daqe }e Srbija biti zemqajeftineradnesnageatoopet jedini mamac za strane i doma}e investire koji nemaju razloga da odbijuponudukojomdr`ava~asti. Gdesuturadniciiwihovaprava misli}emosutra. Q.Male{evi}

DANASORESTITUCIJI

Kako vratiti oteto

Radna grupa koja pripema nac rt zak on a o res tit uc ij i danas  }e se ponovo sastati, potvr|enojeuVladiSrbije. [ef radne grupe je Goran Rad os av qev i}, dr` avn i sekret ar u Min is tars tvu finansija,ranijejerekaodabi predlog nacrta zakona o restitucijimogaodabudegotov sredinom jula, kako bi tokom letatajdokumnetbioujavnoj raspravi. Radna grupa je postigla saglasnost da se vlasnici oduzete imovine obe{tete naturalno i finansijski,uslu~ajevimagdenijemogu}evratitiimovinu. Zasadanemadogovoradali }e bit i prim ew en i met od supstitucije, odnosno zamene potra`ivane imovine nekim drug im nat ur aln im vlas ni{tvom, niti je precizirano kolikobinovcadr`avamogla daizdvojizafinansijskoobe{te}ewebiv{ihvlasnika. Prvi sastanak radne grupe koja priprema nacrt zakona o restitucijiodr`anje22juna. PredstavniciVladeSrbije najavqujuda}etajzakon,koji je uslov za evrointegracije, biti usvojen na po~etku jesewegzasedwaSkup{tineSrbije.

MILANKNE@EVI],POTPREDSEDNIKASOCIJACIJEMALIHISREDWIHPREDUZE]A

Sivotr`i{tesahrawuje srpskuprivredu JO[NEMALEKAZANELIKVIDNOST

Dugoviodlo`eni zajesen Najesenbitrebalodabuduprezdravijanego{tosusada”,smatra duzete konkretne za re{ewe proVu~kovi}. Premaranijimnajavablema nelikvidnosti srpske primaizVladeSrbije,dr`avanamevrede, izjavio je ekonomista Vlarava da skrati rok izmirivawa dimirVu~kovi}. svojih obaveza na 60 dana koji se Vu~kovi},~lanFiskalnogsavesadakre}eoko180,aunekimslutajeoceniouizjavizaTanjugda ~ajevimaideido300dana.Zarazjeukratkomrokumogu}edadr`alukuodSrbije,uEvropskojuniji vabr`eiredovni(EU) je praksa da je izmiruje svoje seobavezeizmiruKakoseprocewuje, obavezepremaprijudo30dana. dr`avaduguje vredi,{tobiublaKako se proce`ilo nelikvidwuje,dr`avaduguprivredioko nost,alidajezadu120milijardidinara je privredi oko goro~nije re{ewe 120 milijardi ditogproblemaneopnara. Vu~kovi}je hodna sveobuhvatna sistemska renaglasiodanepostojekratkoro~forma. nare{ewaproblemanelikvidno„Istovremeno, treba imati u sti i da je potrebno da reforme vidudanemaprostorazapove}awe budu sprovedene „na razli~itim javnihrashoda,takodaupredvi|ekolosecima,” od javnih preduze}a nom obimu javne potro{we treba ijavneuprave,doefikasnijeupona}ina~inzabr`epla}awedr`atrebe gradskog gra|evinskog zevepremapreduze}ima”,naglasioje mqi{ta.„PoredpojedinihnaznaVu~kovi}. ka oporavka srpske privrede, nePremaVu~kovi}u,nesmesetolikvidnost ostaje i daqe veliki lerisatinidugovawefizi~kihi problem jer osim nekih malih pravnihlicapremadr`avi,jerse preduze}a,vidimoizdanaudanda stvaraza~aranikrugukomesvako velikisistemiupadajuuovajprosvakomduguje,postojenenapla}ena blem”,upozoriojeon. potra`ivawa,gomilaweobavezai Prema Vu~kovi}u, to ne zna~i nelikvidnosti. dadr`avatrebadapreuzmedugove, Nesmesebe`atiniodste~aja, ilidau|euvlasni{tvosvihugroto je jedan normalan, ~ak i po`e`enihsubjekataiakotrebaimati qanproces,jernekapreduze}abi kriterijume za dr`avnu pomo} u sigurno iz tog ste~aja iza{la odre|enomvidu.

Dasedr`avausprovo|ewusocijalnepolitike dobrim delom oslawa na sivucrnuekonomijunajboqe govori podatak da je u ovoj zoni zbrinuto vi{e od milion qudi. Siva ekonomija i crno tr`i{te zapravo su nezvani~ni socijalni programvlade,ka`eurazgovoru za na{ list potpredsednik Asocijacije malihisredwihpreduze}aMilanKne`evi}. Onobja{wavadaizraz “siva ekonomija” zna~i poslovawe u kojem je pravno lice registrovano,obavqaprometlegalno, tj. “na belo”, ali deo poslovarealizuje“nacrno”. Upravo me{avima crnogibelogposlovawa dajesivuekonomiju. Prema re~ima na{eg sagovornika crno tr`i{te, koje je nezakonit, odnosno kriminalan oblik prometa roba i usuga, u Srbiji, zajedno sa sivomekonomijom~ini40do50 procenata. - Ako je 500.000 radnika neprijavqeno, gubitak u buxetu zbog nepla}enih poreza I doprinosa je 1,5 milijardi evra. NabuvqimIrobnimpijacamau Pan~evu, Novom Sadu, Ni{u I Suboticirobuprodaje4.000nelagalnih prodavaca, a samo na pan~evakoj pijaci postoji 1.640 tezgi–navodiKne`evi}dodaju}ida,uslu~ajudasvakatezgaod wih 4.000 prometuje samo 200 evradnevno,tojeukupno800.000 evra. Godi{we, veli, to je 259.200.000 evra. Na 4.000 tezgi nalazi se oko 200.000.000 evra robebezporekla.Nijedandinar

PDV-aseneuplatidr`avi,ukazujeon. Kne`evi} nagla{ava da se {verc odvija na vi{e koloseka –glavniizvor„crnog“tr`i{ta

katske i taksi usluge, utaju poreza u sportu, estradne nastupe.... Buxet u svim tim slu~ajevima ne prihoduje carinu i PDV, porez na dobit, porez na

Tamokodwih U~e{}esiveekonomijeuskandinavskimzemqamajedojedan odsto,uItalijiiGr~kojdo15procenata.UzemqamaEUu~e{}esiveekonomijeuBDP-ujeuprosekuokodesetodsto.U~e{}ecrnogtr`i{tajezanemarqivo. jekineskarobakojaseposlepostupkacariwewa,naznatnoumawenu osnovicu, kompletno prodajenacrno.Aktuelanjeitakozvanimravqi{verc,ukojemse „torbari“,anetrebazanemaritijavnenabavke,lekarske,advo-

dohodak gra|ana, poreze i doprinose na zaposlene, porez na izdavaweposlovnogistambenog prostora, magacina. Ovaj na~in poslovawa prati i nelegalna nov~ana masa od oko milijardu evra kao i neoporezovani tran-

sport robe. Uz buvqake ni~u kockarnice, mewa~nice, javne ku}e, parkinzi, carstvo nelegalnog rada. Nelegalna ekonomija je, kako ka`e na{ sagovornik,  postala „kolektivna grobnica“srpskeprivrede.On navodidaje18.200preduze}aublokadidu`eod dve godine i uti}i }e u ste~aj. U pro{loj godini26.000preduze}auSrbijijeiza{loizsistema PDV-a, 64.000 pravnih lica jeu blokadi, 94.000 radnikajeotpu{teno. Predlo`ilismodase saniraju ~etiri najve}a izvoracrnogtr`i{ta,a tosubuvqaci,robnepijace, {verc u torbi i fantomske firme, pri ~emu mora u toj oblasti da se vr{i kontrola prometarobeiuslugai kwigovodstvenog zadu`ewa. Onajkoizdanelegalnufakturu, moradaodgovarazatvorskomkaznom,zbog~eganasvakojfakturitrebadastojiimobilnitelefon kwigovo|e. Takvim sistemskim pristupom 30 odsto prometarobaiuslugakojisesadaobavqajunacrno,prevelobi seulegalnetokove,arepubli~kibuxetbiza300milionaevra godi{weimaove}iprihod–ka`eKne`evi}dodaju}idase“siva”ekonomijamo`eznatnosmawiti eliminacijom velikih snabdeva~a „crnog“tr`i{ta, kontrolom dokumentacije pri transportu robe na putevima, kontrolom carinika i inspekcijskihslu`biiwihovimefikasnijimradom. S.Glu{~evi}


6

berza

ponedeqak11.jul2011.

dnevnik

NI[TA NOVO NA DOMA]OJ BERZI

INFLACIJA NE ZAOBILAZI

Ska~ucene iuKini

Rast inflacije u Narodnoj Republici Kini je u junu ubrzan na trogodi{wi maksimum, uprkos tome {to je po~elo „hla|ewe” „pregrejane” kineske eko no mi je, po ka za li su objavqeni podaci Nacionalnog biroa za statistiku u Pekingu. Potro{a~ke cene su u junu neo~ekivano poraste 6,4 odsto na godi{wem nivou, {to predstavqa veliki skok u odnosu na inflaciju od 5,5 odsto u maju. Rastu inflacije najvi{e je doprinelo politi~ki osetqivo poskupqewe hrane od 14,4 odsto, prema rastu od 11,7 procenata u maju, prenela je ame ri~ ka no vin ska agen ci ja Aso{iejtid pres (AP). Junski rast indeksa potro{a~kih cena bio je najve}i od rasta od 7,1 odsto u junu 2008. Lideri najmnogoqudije zemqe na svetu su kao ovogodi{wi prioritet ozna~ili suzbijawe rasta cena. Zbog toga vlasti u Pekingu za bri wa va stal no po ve }a we inflacije, uprkos tome {to je do {lo do uspo ra va wa in du strijske i druge aktivnosti posle nekoliko pove}awa kamatnih stopa i uvo|ewa drugih mera kontrole. APO pi{e kako je inflaci ja u NR Ki ni po li ti~ ki opasan problem za vladaju}u Komunisti~ku partiju (KPK) jer umawuje ekonomski rast i preti da podstakne socijalne nemire.

Novipadtr`i{ta, prometnanizbrdici I protekle sedmice nije promeweno generalno raspolo`ewe investitora, premda je potkraj sedmice blago preokrenut trend tr`i{ta. Ukupan promet u trgovawu bio je mawi od 3 miliona evra {to najboqe odslikava nivo suzdr`anosti ulaga~a. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, pao je i {estu nedequ zaredom, izgubiv{i na vrednosti dodatnih 2,9 procenata. Ova korpa najlikvidnijih hartija u posledwih {est sedmica je oslabila za 10,4 odsto dok od po~etka godine i daqe generi{e pozitivan prinos od 11,6 procenata. Najprometnija hartija je bila Naftna industrija Srbije koja je zahvaquju}i solidnom prometu posledweg trgova~kog dana ostvarila ukupnu realizaciju od 53,8 miliona dinara. Akcije najve}e kompanije na Beogradskoj berzi oslabile su u sedmici 0,4 procenta, spustav{i se tokom nedeqe i do nivoa od 700 di-

nara, dok su kraj nedeqe do~ekale na nivou od 716 dinara. NIS je krajem nedeqe objavio da je zajedni~ko preduze}e ove kompanije i NeftegazInKora u Republici Srpskoj, dobilo pravo na istra`ivawe i eksploataciju sirove nafte i gasa, te da se o~ekuje da istra`ivawe rezul-

Dobitnici

cena na zatvarawu

tira otkri}em komercijalnih le`i{ta sirove nafte i gasa na tom podru~ju. Aerodrom „Nikola Tesla“ je zabele`io realizaciju od 16,5 miliona dinara, uz lagani rast vrednosti, okon~av{i nedequ na nivou od 553 dinara. Be~ejski Sojaprotein , nakon nekoliko dana maksimalnog promena (%)

vred. prometa

460

+18,25%

1.092.440

Kredibankaa.d.,Kragujevac

2.777

+15,71%

16.662

MesserTehnogasa.d.,Beograd

7.000

+7,28%

1.034.113

promena (%)

vred. prometa

Privrednabankaa.d.,Beograd

Gubitnici

cena na zatvarawu

Velefarma.d.,Beograd

600

-20,95%

184.736

Sojaproteina.d.,Be~ej

763

-15,69%

12.244.276

2.506

-10,50%

2.506

Informatikaa.d.,Beograd

pada vrednosti prouzrokovanog emisijom akcija putem dividende, stabilizovao se oko nivoa od 760 dinara dok je promet iznosio 12,2 miliona dinara. Svaki akcionar ove kompanije koji je imao taj status na dan skup{tine akcionara (30. juna) uskoro }e dobiti 51,3 odsto akcija ove kompanije {to je bio glavni razlog nagle korekcije ove hartije u proteklom periodu. Beogradski Imlek bio je me|u retkim dobitnicima posledwe sedmice, dostigav{i na momente i nivo od 2.200 dinara po akciji uz promet od 8,9 miliona dinara. Beogradski gra|evinar Energoprojekt uz neveliki promet pao je na 781 dinar. Direktor ove najve}e doma}e gra|evinske kompanije izjavio je da je u prvih {est meseci Energoprojekt postigao pozitivan finansijski rezultat, nakon gubitka u prvom kvartalu, ostvariv{i dobit od 1,24 miliona evra dok je prihod iznosio 91 milion evra. Bankarski sektor protekle sedmice dostojno je reprezentovala iskqu~ivo AIK banka premda je i ona zabele`ila promete daleko ni`e od wene prose~ne dnevne realizacije u toku ove godine. Ukupan promet u trgovawu ovom hartijom iznosio je 14,2 miliona dinara dok je tr`i{na vrednost na kraju nedeqe pala na nivo od 3.000 dinara. O{tar silazni trend zabele`ila je Agrobanka koja se spustila ispod nivoa od 7.500 dinara dok je ukupan promet iznosio tek 7 miliona dinara.

BLI@I SE KRAJ GOTOVINSKOM NOVCU U SAD

Dolari izlaze izmode

Amerikanci sve mawe koriste gotovinski novac, daju}i prednost bezgotovinskom, zbog ~ega je savezno ministarstvo finansija prvi put za posledwih 30 godina odlu~ilo da smawi {tampawe nov~anica od pet i 10 dolara, objavio je list „Wujork tajms”. Po mi{qewu stru~waka, ve} sada se mo`e govoriti o po~etku kraja gotovinskog novca u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, s obzirom da je uz pomo} papirnih nov~anica nemogu}e platiti robu u onlajn prodavnicama ili kupiti ne{to u avionu. Oko 36 odsto vo`wi taksijem u Wujorku pla}a se bankovnim karticama, dok ve}ina restorana na Menhetnu ima naznaku na menijima „Primamo samo kartice”, navedeno je u ~lanku. Stoga ne ~udi da poslovni sektor prednost sve vi{e daje bezgotovinskom obra~unu, budu}i da je obavqawe operacija s gotovinskim novcem znatno slo`enije od kontrolisawa prenosa ili skidawa novca sa bankovnih kartica, objavqeno je na internet stranici Vesti.ru. Najpopularnija dolarska nov~anica u SAD i inostranstvu je ona od 100 dolara.

ODUSTAJU I NAJUPORNIJI

Francuzibe`e odnuklearki?

RASTE BROJ SAMOUBISTAVA ZBOG EKONOMSKIH PROBLEMA U EU

I najuporniji zagovornici i atomske energije polako razmi{qaju da je vreme da se prona|e sigurniji na~in proizvodwe struje. Vlasti Francuske su prvi put dozvolile mogu}nost odustanka od nuklearne energije, prenela je novinska agencija Rojters. To bi, prema francuskom ministru energetike ErikuBesonu, bila samo jedna od mnogih varijanti

Jedan od predstavnika ministarstva energetike rekao je za Rojtrer da se mogu}i scenario bavi odustajawem od nuklearki do 2050. ili ~ak ve} do 2040. godine. Beson je, me|utim, jasno rekao da bi voleo da se udeo nuklearne energije u ukupnoj proizvodwi struje u Francuskoj zadr`i na dve tre}ine Pro{le godine taj udeo je bio 74 odsto.

Finansijskakriza ubijapoEvropi Finansijska kriza koja je po- su im dodelili ogromne pakete godila Evropu sredinom 2008, finansijske pomo}i. U ~etiri je preo krenula dugo go di {wi novije ~lanice 2008. je stopa trend opadawa stope samubi- samoubistava radno sposobnog stava osoba radnog doba, upozo- stanovni{tva pove}ana za sarili su stru~waci sa Kembrix- mo jedan odsto. skog univerziteta u Velikoj Taj rast je u ovim zemqama, Britaniji. me|utim, od 2009. znatno ubrStru~waci su analizirali zan, po{to se kriza bankarskog podatke o smrtnosti u {est ze- sektora odrazila na zaposlemaqa-~lanica Evropske unije nost. Po stru~wacima, verovat(EU) pre 2004. - Austriji, Ve- no je to zato {to socijalna zalikoj Britaniji, Finskoj, Ir- {ti}enost nezaposlenih u noskoj, Gr~koj i Holandiji i u ~e- vijim ~lanicama Unije nije bitiri zemqe koje su se kasnije la na nivou one koja postoji u pridru`ile - ^e{koj Republistarijim ~lanicama. U EU je, ci, Ma |ar skoj, ina ~e, iz me |u Li tva ni ji i Ru2007. i 2009. nemuniji. zaposlenost poSamojeAustrija U 2008. sto pa ve}ana za 35 odizbeglarast samoubistava stopesamoubistava sto. osoba mla|ih od Sa mo je usledekonomske 65 godina u praAustri ja iz be krize }e nim sta rim gla trend rasta ~lanica Unije se sto pe sa mo u bi pove}ala za sedam stava usled ekoodsto u odnosu na 2007, izvesti- nomske krize. U toj zemqi je la je francuska novinska agen- smrt nost iza zva na sa mo u bi cija AFP. stvom u 2009. bila za pet odsto Najve}e pove}awe za 17 odsto ni`a nego 2007. je bele`eno u Gr~koj, a potom u S druge strane, u Finskoj koIrskoj - za 13 odsto. ja, kao i Austrija, nezaposleniBa{ te dve zemqe su bile najma pru`a {iroku podr{ku, izvi {e po go |e ne kri zom me|u me|u 2007. i 2009. je zabele`en analiziranim starim ~lanicaporast samoubistava me|u osoma i evroopske institucije i bama mla|im od 65 godina za Me|unarodni monterni fond pet odsto.

Francuskaje,zarazlikuodNema~ke,veliki zagovornikatomskeenergijeifrancuskavladaje dosadaiskqu~ivalamogu}nostdaseodrekne togizvora kojoj vlada vi{e ne}e davati prednost. Susedna Nema~ka se ve} odlu~ila da odustane od upotrebe nuklearne energije, po{to je sredinom marta do{lo do havarije u japanskoj nuklearki Fuku{ima, posle katastrofalnog zemqotresa i gigantskog cunamija. Ministar Beson je preko radija najavio po~etak pravqewa studije „energetskog miksa” Francuske do 2050. koji obuhvata razli~ite mogu}nosti, ukqu~uju}i potpun prestanak proizvodwe nuklearne energije. „Razmotri}emo sve mogu}e scenarije i to }e biti ura|eno objektivno i potpuno transparentno”, rekao je ministar.

Odustajawe od nuklearne energije nije moj stav. Nije to izbor vlade ni predsednika, ali ni{ta ne mo`emo ni da iskqu~imo”, rekao je ministar. Francuska je, za razliku od Nema~ke, veliki zagovornik atomske energije. Francuska vlada je do sada iskqu~ivala mogu}nost da se odrekne tog izvora. Gorwi dom nema~kog parlamenta, Budesrat, je u petak usvojio planirano odustajawe najmo}nije evropske privrede od nuklearne energije do 2022. godine Zakon je pro{le nedeqe usvojio dowi dom parlamenta Bundestag i ostaje da ga potpi{e jo{ predsednik Republike KristijanVulf.

„LUFTHANZA” USPOSTAVQA EKOLO[KE LETOVE

Avionina biogorivo

Nema~ka aviokompanija „LuftPrilikom objavqivawa prohanza” uve{}e od slede}e nedeqe jekta u novembru 2010, tro{kovi upotrebu biogoriva za avionske su proceweni na 6,6 miliona evra, motore na redovnoj liniji u unu- od kojih je savezna vlada dotirala tra{wem saobra}aju izme|u Ham- 2,5 miliona evra. Biogorivo koje burga i Frankfurta, najavila je „Lufthanzi” isporu~uje odre|ena portparolka kompanije. finska kompanija je oko „tri puta „Luthanza” je nameravala da bi- skupqe od obi~nog avionskog keogorivo po~ne redovno da koristi rozina”, citira AFP stru~waka jo{ u aprilu, ali tada nije imala „Lufthanze”. sve potrebne dozvole, koj je dobiKrajem juna evropske aviokomla pre nekoliko dana. Biogorivo panije, proizvo|a~i biogoriva i }e koristiti avion tipa „erbas Evropska komisija su se dogovoriA321” , koji }e ~etiri puta nedeq- li o obezbe|ewu proizvodwe dva no povezivati Hamburg i Frank- miliona tona biogoriva za aviofurt . industriju do 2020. @eqa je da buGorivo biqnog porekla }e do- de smaweno zaga|ewe vazduha nabijati samo jedan mlazni motor stalo sagorevawem pogonskih goma{ine i to u odnosu 50 prema 50 riva. procenata sa klasi~nim gorivom U projektu, pored ostalih u~enaftnog porekla. stvuju proizvo|a~ aviona „Erbas”, Avionsko biogoriaviokompanije vo se izra|uje sinte„Er Frans Avionskobiogorivo KLM” , „Briti~ki iz biqnog uqa. seizra|uje „Lufthanza” o~eti{ ervejz” i kuje da }e joj upotreba „Lufthanza” i sinteti~kiiz biogoriva pomo}i da proizvo|a~ bibiqnoguqa tokom {estomese~nog ogoriva „Neprobnog perioda smastle oil”. Prowi emisiju ugqen dioksida za cewuje se da u emisiji ugqen diok1.500 tona u odnosu na kori{}ewe sida koji je, prema nekim nau~nisamo goriva naftnog porekla. cima, odgovoran za globalno za„Po zavr{teku probnog perio- grevawe, avionski saobra}aj u~eda koji }e nam omogu}iti da pro- stvuje sa dva do ~etiri odsto i da cenimo dugoro~ni uticaj biogori- je pre ekonomske recesije vazduhova na mlazni motor, ra~unamo sa plovstvo bilo zaga|iva~ sa najbrdaqim pove}awem kori{}ewa bi- `im rastom. ogoriva. Za sada ne mo`emo da kaMe|unarodno udru`ewe za va`emo u kom obliku”, rekla je zdu{ni saobra}aj `eli da do 2050. portparolka, a prenela francu- godine smawi emisiju ugqen diokska novinska agencija AFP. sida za polovinu.


IZ „CIKLONIZACIJE” PORU^UJU

Lete}imravigrizubezopasno @iteqi Limana po`alilisusena{ojredakciji da su se proteklih dana u ovom delu grada pojavili rojevi lete}ih mrava koji ujedaju. Iz „Ciklonizacije” ka`u da je ova pojava uobi~ajena za ovo doba godine i da gra|ani nemaju razlogadabuduzabrinuti.

-Ovavrstaimasvojelete}e jedinke, koje se u odre| en om per io d u god in e, obi~no posle ki{e, roje zbog parewa. Mu`jaci odmah uginu, a `enke se spu{tajunatlogdepola`ujaja. Ujedaju samo oni krupniji, ali wihov ujed nije opasan-isti~emenaxerza

odn os e s javn o{ }u ovog predu z e} a Dar io A}im ovi}. Pojavaovihmravaobi~no traje desetak dana, a iz ovogpreduze}aka`udaizlaze na poziv gra|ana i da su svi dosada{wi tretmanibiliuspe{ni. N. R.

No}noivikendde`urstvopedijatrije od danas }e biti  preme{tenoizobjekta„JovanJovanovi} Zmaj„,kojisenalaziuUliciZmaj OgwenaVuka19,uambulantu„Rumena~ka” u Rumena~koj ulici 102. Napregledeude`urnuambulantu pacijenti mogu odlaziti radnim danimaod20do7sati,avikendom

Novosadska ponedeqak11.jul2011.

„Napukloogledalo” ru u postojawe kroz urnebesnu prozu Svetislava Basare. Jedan stvaran odraz nestvarne egzistencijeijedanfiktivnivodi~ iz stvarne zemqe verniji su i boqituma~ismislaodstvarnostisame.UtomejetajnaBasarine romansijerske igre i ovih kratkihromana,kojisobomsvedo~eosvimonimidejamakojeje Basara razvio kao poeti~ke osobenosti svog jedinstvenog kwi`evnog glasa i u nekim kasnijim delima. Na{e predstave onamasamimavi{enezaviseod nas,ovekwigeihvra}ajubogatstvuma{te–istinipostojawau smu{enom svetu privida i pri~ina. Dobitnici }e kwige preuzimatiukwi`ari“Laguna”uUlici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~keku}e. A. V.

„DNEVNIK” I „STILOS” DARUJU KWIGE

„Otkrivawestranaca” Izdava~kaku}a„Stilos”usaradwi s „Dnevnikom” u narednom periodu dariva}e svakog radnog danana{im~itaocimapodvekwige. Danas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 14 do 14.05 ~asova na broj telefona 528-765 dobiti po primerak kwige “ Otkrivawe stranaca”autoraRudijaVajba.Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Stilos” u Jevrejskoj ulici28,gdesemoguna}iiostala izdawaoveizdava~keku}e. [ta biva kada se mala grupa britanskih oficira na svojoj pr-

vojistra`iva~kojekspedicijiputevima dalekog i nerazumqivog severa susretne sa starosedeocima?Nakojina~in}esedodirnuti isudaritidvecivilizacijeikako }esesporazumeti}erkapoglavice @utih No`eva i sin sve{tenika. Baziran na istinitim doga|ajima roman „Otkrivawe stranaca” nas uvodiunepoznatepredeleArktikadabiispri~aopotresnupri~u osudarimainesporazumima,nerazumevawuiprihvatawu,qubavii nevinosti,ubistvu,po`udiistrastima. A. L.

V remeploV

Prvivozpre{ao prekoDunava Pozavr{etkuratnihdejstava 1945. godine na toku Dunava krozJugoslavijusvimostovisu biliporu{eni.Zatojezasamo

dvadesetdana,preko{lepovau du`ini 300 metara izme|u Novog Sada i Petrovaradina postavqenpontonski`eqezni~-

ipraznicimaambulanta}eraditi ceo dan. Novi broj telefona de`urnogpedijatraje021/4879360. Uobjektu„Rumena~ka”odaprilasenalazeide`urnistomatolozi.Telefonnakojisemogudobitiinformacijeostomatolo{kom de`urstvuje021/4879301. N. R.

Zaposleniu„Putu„danasne}eraditi od7do8~asova,uznakupozorewapred {rtrajk.Utovremebi}eiodr`anzbor na kome }e se odlu~iti  o eventualnom {trajku.Povodzaiskazivaweovevrste nezadovoqstva je, kao i pre mesec i po dana,ka{weweuisplatizaradezajuni i zato {to zaposleni jo{ nisu dobili junskemarkicezaprevoz. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwigeuovojakciji,nana{broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬merak romana „Napuklo ogledalo“SvetislavaBasare. Nijebitnodalisene{todogodilo ve} kako se dogodilo. Kwi`evnostjeodavnopreuzela ulogu stvarnosti u podjednakoj merikolikojela`o„najboqem od svih svetova“ prodrla u `ivot. Dva romana izme|u korica ovekwigegovoreupravootome; o(ne)mogu}nostimadapoverujemo u vlastite `ivote iz prespektiveiskustva,istorijeili ideologijealizatosti~emove-

Danas„Put” upozorava

De`urnipedijatri u„Rumena~koj”

ko - drumski most. Prvi voz preko wega pre{ao je 11. jula 1945. Kretao se brzinom pe{a~kog hoda - ali kotrqao se! Zbog nailaska leda, saobra}aj nawemujeobu- stavqen 28. decembra i vi{e nije obnavqan, jerjeve}20.januara 1946. pu{tenuredovan saobra}aj prvi most izg ra| en pos le Drug og svetskogratau na{ oj zem qi. On je pon eo ime mar{ al a Titaibiousaobra}aju sve do 1. aprila 1999. godinekadasugasru{iliNATO-avioni. N. C.

DIREKTOR SPC „VOJVODINA” BORIS BARJAKTAROVI]

Gigantuneophodna podr{kaGrada ^iwenicadaseSPC„Vojvodina”nalaziufinansijskinezavidnojsituacijinijenova,alijeste za svakog ko preuzima funkciju direktora,kao{tojetoslu~ajs prvim ~ovekom Spensa Borisom Barjaktarovi}em.Urazgovoruza „Dnevnik”onka`edastawenije dobro, ali da, tako|e, ne treba previ{edramatizovatijerseova firmanalaziugotovoistojsituacijikaopolovinajavnihpredu- ze}augradu. -Utrenutkukadafinansijska krizapolakojewava,Spens}everovatno biti me|u posledwim preduze}ima koje }e osetiti poboq{awe ekonomske situacije, a posledicepomenutekrizesuteda namprihododzakupalokaladra-

sti~noopadaizmesecaumeseci da je dosta wih prazno. Tako|e, imamoproblemaisanaplatomzakupakojajepalanaoko70procenata,isvezajednotonamjedramati~no smawilo prihode - isti~e Barjaktarovi}. Dodaje da su, sa druge strane, rashodi veliki, a najvi{e novca odlazizaplate,struju,vodu. -Unarednomperiodu}emopoo{triti kriterijume {to se naplate zakupa ti~e, odnosno, u~ini}emosve,sapravnestrane,kako bipodigliprocenatnaplate.Samakoncepcijaizdavawaprostora naSpensumoradasemewa,imislimdabinekolikoozbiqnihzakupacaikrupnihfirmibilipun pogodak.Spensumoradasevrati

imix,inadamseda}e,kao{toje gradona~elnik kazao, Spens imatipomo}Grada,ida}eupu}ivati potencijalneozbiqnijezakupceu Centar-dodajeBarjaktarovi}. Prema wegovim re~ima, svako odzaposlenihmoradatidoprinos boqitku preduze}a, nagla{avaju}idasuonirukovodstvotudaim utomepomognu.Me|utim,ukoliko se prihodi vrlo brzo ne poboq{aju, mora}e se smawivati rashodi. -Na`alost,ukupanudeoplata utro{kovimaSpensajevrlovisok,~akpreko60procenataita situacijaneodr`iva.Masaplata je najve}i rashod i ona se mora smawiti, a to se mo`e odraditi smawivawem pojedina~nih plata

ili smawivawem wihovog broja. Najverovatnije }emo, u izvesnoj meri,moratiprimenitiijedani drugimodel,pautomsmisluo~ekujem razumevawe kako radnika takoisindikata-zakqu~ujeBarjaktarovi}. B. M.

GODI[WI ODMORI MALO DRUGA^IJI

Planinareweumestobr~kawa namoru Sezona letovawa i godi{wih odmora je u prvenstveno je nameweno gra|anstvu odnopunom jeku, ali ne mogu svi Novosa|ani da sno za ove izlete nije potrebno ~lanstvo u priu{tesebinekuodpopularnihdestinacidru{tvuionisubesplatni.IzletisusadrjauHrvatskoj,CrnojGori,Gr~koj, Turskoj.Iakogradima{tadaponuditokomvrelihdana,kao{tosu [trand ili festivali kojih ima na pretek, qudima ipak najvi{e prijadananekolikodanapromene sredinuinapustebetonsku`egu. Jedanodna~inanakojisemo`e opustiti u prirodi, a pritom ne potro{itimnogonovca,jeplaninarewepoFru{kojgoriilinekim drugim planinama u Srbiji. Planinarsko dru{tvo „@elezni~ar„imaspremqenbogatprogram za celo leto, a ove godine obele`avajui60.godi{wicui110.godinaplaninarstvauna{ojzemqi. KawonrekeMile{evke Kako nam je rekao predsednik ovogdru{tvaGoranZubi},onisusportskoi `ajno osmi{qeni posetama velikom broju neprofitabilno udru`ewe i ne `ele da zamanastira, muzeja, planinarskih domova, ra|ujuod~lanstvaaliniodostalihgra|ana. sportsko - rekreativnim takmi~ewima i - Tradicionalno, organizujemo nedeqno razli~itim zabavnim programima. Za druga pe{a~ewekojeseodr`avaod1982.godinei putovawa i planinarewa po celoj Srbiji,

regionu i svetu potrebno je biti ~lan dru{tva.Cenezadaqedestinacijeipaknisuza svakog ali za na{u zemqu i okolinu one su pristupa~ne - izme|u ostalog je rekao Zubi} Vi{ednevna putovawa za jul obuhvataju dveponude,prvajeposetaseluSopotnica, usponnaKatuni}iraftingukawonureke Mile{evkanakojisepolaziseupetak15. jula, a povratak je planiran za nedequ 17. jula i ko{ta, 4.500 dinara, gde je ukqu~en put i sme{taj. Druga ponuda su usponi na planinu Rtaw i Staru planinu, a datum je 22.julicena3.600dinara.Ucenusuukqu~eniprevozputnikaidvano}ewasadoru~kom.Poredovogaobaveznajeiplaninarskaopremakojazavisiodte`ineusponai vremenskihprilika. Godi{wa ~lanarina u „@elezni~aru” ko{ta1.000dinara,azapenzionerei{kolarceupolajeftinije. -Strukturana{eg~lanstvajestvarno{arena, qudi dolaze iz svih profesija, a {to segodi{tati~ekodnasva`iono„odsedam dosedamdesetsedam-dodaojeZubi}. G. ^etnik

AKTIVNOSTI „NOVOSADSKOG DE^JEG LETA”

Radionicesporta,umetnostiimuzike Radionica„KakojeBetovenprosuo...”,kojaje organizovanauokviru„Novosadskogde~jegleta”,odr`a}esedanasod10do13satiuKreativnom kampu u {kolskom dvori{tu O[ „\or|e Nato{evi}”,ulazudvori{teizRadni~keulice.Decaod~etirido12godinaslu{a}erazli~itemuzi~kepravce,plesatiinapravitikviz prepoznavawa muzike. Na ovom mestu od 10 do 13 sati odr`a}e se i „Mala {kola sporta„, a igra}eseko{arka.Prijavedeceobaveznesuna

telefone063/521123i060/6014456,aradionicesubesplatne.Jo{jednaodradionicakoja }eseodr`atidanasod10do13satijei„Letwa {ahovska {kola” u De~jem kulturnom centru, UlicaMiteRu`i}a1.Organizovanajezadecu odpetdo12godina,prijavesuobaveznenatelefone064/5116887i063/8743520,aparticipacijastaje150dinara. Kreativnaradionica„Razumiose}awa”odr`a}esesutraod10do13satiu{kolskomdvo-

ri{tuO[„\or|eNato{evi}”,auistovreme odr`a}e se i „Mala {kola sporta”, turnir u odbojci.Namewenesudeciuzrastaod~etirido 12godina,aprijavesuobaveznenave}navedene telefone.De~jikulturnicentarzasutraod10 do 13 sati organizovao je „Letwu {ahovsku {kolu”zadecuodpetdo12godina.Prijavesu obavezne na navedene telefone, a radionica ko{ta150dinara. N. R.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8do9.30 satiBulevar cara Lazara od 40 do 44, Lov}enskaosimbroja9,O[„JosipSlovenski”,Radni~kaod7do 33iod2do16,Stra`ilovskaod 19A do 37 i od 8 do 12; od 10 do 11.30 satiBulevarcaraLazara3 i 5, Ilije dr \uri~i}a od 4 do kraja, Kadrovska {kola za fizi~ku kulturu, Ulica Sime dr Milo{evi}a, Sportski centar upravnazgrada,TrgDositejaOb-

radovi}a3,VasedrSavi}a,Vladimira Peri}a Valtera. Ledinci:od8.30do10.30 satiJasminova levo od STS, prema Starim Ledincima, prema Novom Sadu i Ulicasuncokreta.Budisava:od9 do14 satiuliceVukaKaraxi}ai Ka}ka. ^ortanovci:od8.30do13 satideovikendnaseqaokovile Stankovi}ivikendnaseqaTidija;od9do12 sativikendnaseqe Kara{.

c m y


ponedeqak11.jul2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

LanaiSarakodGolijanina, DuwaiAwakodGa{para Blizanci Lana i Sara - Biqane i Bojana Golijanina, Duwa i Awa - Jovane i Miroslava Ga{para.

Devoj~ice Hana - Kristine i Darka Pekara, Maria Vlaste i Jovana Bujaka, Jovana - Radmile i Milorada Jovan~evi}a, Fiona - Ane i Malkoma Aleksandera, Ksenija - Alene Bocka i Stanislava Ostoji}a, Helena - Sne`ane i Vladimira Luki}a, Mina - Marijane i Miodraga Reqi}a, Jovana - Kristine i Vitomira Nenadi}a, Marica - Miladinke Mijatov i Ivice \ina, Milica - Marije Qubi~i}-Kosanovi} i Marka Kosanovi}a, Vi{wa - Tawe i Mirka Reqi}a, Tawa Milke i Sini{e \ur|evi}a, Hristina - Olinke i Dra{ka Macanovi}a, Jovana - Marije i Milana Pu|e, Mila - Ivane i Miroslava Hadrave, Elena - Jelene i Milenka Stoli}a, An|ela - Jasmine i Dmitra Ili}a, Mara - Jovane i Vitomira Stojilkovi}a, Dejana - Ane i Dejana Todorovi}a, Aleksandra - Marije i Aleksandra Agarskog, Valentina - Maje i Ivana Milanova, Tijana - Ksenije i Aleksandra Daki}a, Nevena Mirjane i Branimira Biberxi}a, Sara - Branislave Markovi} i Aleksandra \ogatovi}a, Nada - Ane ^apelove i Milo{a Vukovi}a, Mia Nata{e i Krunoslava Bako{a, Nikolina Oline i Dejana Pa{i}a, An|elija - Milosave i Borka Ili}a, Medina - Vaqbone Bajrami i

Quqzima Lapjanija, Katarina - Ivane Jo{anov-Vrgovi} i Petra Vrgovi}a, Mihaela - Ivane i Jaroslava Faboka, Helena - Gordane i Roberta Juhasa, Ana - Bojane i Dejana Iliji}a, Jelena - Sawe i Nedeqka Maksimovi}a, Ma{a Bojane i Nenada Monarova, Maja - Sawe i Vladimira [krbi}a, Milica - Sne`ane i Dragana Jovi}a, Milica - Dragane i Sa{e Jankovi}a, Jovana - Qubice i Stanimira Pandurova, Natalija - Biserke i Gorana Gaji}a, Edita - Maje Juhas i Danijela [ap~anina, Una - Biqane Grabe` i Dragana Vujadinovi}a, Teodora - Gabriele i Miroslava Topalskog, Melisa - Remzije Mustafi i [eme Karamanija, Isidora - Sla|ana Baj{anski i Milana Buni}a, Jana - Dijane i Milana Brankova, Vladana - Sare i Vladimira Ostoji}a, Lara - Valentine i Aleksandra ]iri}a, Una - Mirjane i Nikole Bajana, Sawa Anete i Neboj{e Barawa, Sawa - Olivere Raji} i Radomira Francuskog, Nina - Melite i Dejana \urovi}a, Jovana - Danice Kova~evi} i Maria Krivi~i}a, Miqana - Nata{e i Miodraga Mi}ina, Teodora - Sne`ane i Svetislava Krsti}a, Sara - Jasmine i Nikole Lazi}a, Duwa - Mirjane i Vladimira Solarevi}a.

Ven~ani Vida \ermanov i Milan [ovqanski, Verica Paji} i Sr|an Obrova~ki, Dragana Todorovi} i Miqan Ga{evi}, Marija Milutinovi} i Goran Male{, BiqanaSimi} iToniGunek, AleksandraPetrovi} i NikolaJawi}, SuzanaVuki}evi} i Goran Stoki}, QubicaPani} i MilanTrivanovi}, Aleksandra Pr`nica i Sr|an [ar~ev, Danka\evi} i NikolaHadna|ev, Sowa Taminxi} i Vojislav Jovanovi}, Zo-

ricaPokrajac i AleksandarGruji}, MartaTataii AtilaPalatinu{, DanijelaPu{i} i BorisPetrovski, MartinaFe~ke{ i VojislavSlankamenac, BranislavaSr|enovi}i Miroslav^oni}, DraganaDragin i Nenad Ratkovi}, Marina Popov i Neboj{a Vulovi}, Sandra Mi}unovi} i QubomirPopovi}, GordanaMihajlovi}i VladimirKi{, JelenaNiketi}i Slavko Hodak.

SlobodaniTatjanaVukovi}sasinovimaDanilomiAleksom

De~aci AbudlAziz - Sehabe i Muharema Minirija, Du{an - Sa{ke i Dejana Vidosavqevi}a, Radomir - Jasmine i Predraga Milanovi}a, Ivan Danijele i Dragana Rukavine, Aleksa - Dragane i \or|a Preradova, Nikola - Anite i Aleksandra Milenkovi}a, Koqa - Marijane i Ratka Nestorovi}a, Oliver - Vesne Vasi} i Jaroslava Mar~oka, Veqko - Sowe Stojanovi} i Nenada Markovi}a, Uro{ - Dragane Stjepanovi} i Qubomira Petrovi}a, Uro{ - Dragane i Milana Eri}a, AdrienLukaMatiu - Tamare Lili} i Xonija Malesa, Pavle - Qiqane i Milana Markovi}a, Nikola - Kristine i Sini{e Gospo|ina~kog, Strahiwa - Vojislave i Vladimira Savina, Pavle - Katarine i Dragana Ili}a, Aleksa - Jelene Lambi} i Aleksandra \uri~i}a, Todor - Miqane i Dejana Lu~i}a, Berin - Melihe i Mirze [ehovi}a, Danijel - Marijane Livaja-Tomi} i Aleksandra Tomi}a, Nemawa - Katicei Dragana Rom~eva, Albert - Adriane Pirmajer i Alberta Nikoli}a, Jovan - Bojane Stoji} i Nikole \uri}, Stefan - Slavice Vujkov i Nikole Zagor~i}a, Stefan - Jelene Kalu{ev-Janev i Marka Janeva, Vasilije - Sanele Simi} i Halida Dalipa, Teodor - Miqe i Danila Miqko-

vi}a, Milenko - Dobrile i Dejana Radowe, Milo{ - Dragane i Marka Radumila, Daniel Eline Badirhanova i Xunajda ^akerzehija, Stefan - Marijane ]orali}-Savi} i Dalibor Savi}, Mihajlo - Desanka i Milan Ran|elovi}, Aleksandar - Sawe Radakovi} i Mario Stri~i}, Dominik - Hermine Juhas i Lehela Dostana, Rafael - Otilie i Emila Terkeqa, Dimitrije - Kristine i Petra Gaji}a, Petar - Tamare i Branka Kne`evi}a, Stefan - Nata{e i Dejana Drqa~e, Damjan - Jasminke i Milorada Budni}a, Marko - Lane i Ostoje Bo`i}a, Stefan - Kristine Kolo`i i Ilije Bogunovi}a, Mihajlo - An|elke Dimi} i Zorana Lazi}a, Mihajlo- Miroslave i Dragutina grigorijevi}a, Vuka{in- Dobrinke Uji} i Zorana Grba~e, Lazar - Stojanke i Gorana Rajaka, @eqko - Marine i Veqka Bubwevi}a, Lazar Sne`ane i Milovana Radovi}a, David - Anite i Zoltana Mi{kolckog, Aleksandar - Svetlane i Ninoslava Stani}a, Branislav - Danijele i Miroslava Jankovi}a, Matej - Marije i Aleksandra Krsti}a, Aleksa - Jelene i Vladimira Agbabe, Jovan - Kristine i @ivana Juri{i}a, Shehab Al Dean - Vi`dan Alatra{ i Auob Almuntsar Albskri.

Umrli Milan Latinovi} (1934), Lepa Vukosavqevi} ro|. Zgowanin (1938), Qubica Gaji} ro|. Karapanxi} (1935), Dragan Mladenovi} (1964), @arko Wegovan (1947), Milovan Boji} (1930), Stanka Cvjetkovi} ro|. Kr{i} (1931), Du{an Grubor (1960), @elmira Svir~evi} ro|. Hrie{ik (1956), Zoran Vlajkovi} (1938), Lajo{ Kadvaw (1945), Niko Kraqevi} (1951), Todor ]ur~in (1925), Sida Miwa ro|. Ceroga (1928), Draga Rodek ro|. Bugarski (1963), Geza Hadna| (1934), Dragan Bo`i} (1974), Milena Jovi} ro|. Jovicki (1947), Gizela Mijavec ro|. Janu{ko (1940), Gizela Pani} ro|. Terek (1928), Kristina Stepanov ro|. Komlenski (1936), Stojanka Domovi} ro|. Pani} (1928), Mirko Kozarov (1928), Stevan Qubi~i} (1949), Danica Leki} ro|. Vlatkovi} (1953), Lazo Joki} (1937), Vitomir Nem~ev (1932), Dragutin Basta (1952), Qubinka Bradi} (1922), Mirko Aleksi} (1947), Jelisaveta Brzak ro|. Kuzmanovi} (1933), Mirjana [trbac ro|. Deli} (1926), Mia Oros (2010), Slavica Andri} ro|. Bo`i~i} (1957), Mari ja Vrani} (1916), Gabor Ifju DraganaDraginiNenadRatkovi}

(1947), Katalin Pisar ro|. Palkovi} (1914), Qubo Vu~kovi} (1927), Tankosava Stan~i} (1948), Milorad Koji} (1952), Er`ebet Romi} ro|. Sabo (1937), Du{an Nikoli} (1937), Zuzana Mlinar (1936), Sne`ana Jeli} ro|. Jeli} (1944), Frida Kurbatfinski ro|. Cep (1941), Natalija Stojkovi} ro|. Kosti} (1926), Slavko Stani{i} (1926), Imre Vida (1929), Panta Gruji} (1935), Marija Mada~i ro|. Vu~eti} (1944), Arsenija Lali} (1927), Angelina Milovanovi} ro|. Kuzmanovi} (1939), Vera Sofranin ro|. Palan~anin (1959), Katarina Dimi} ro|. Lakato{ (1955), Enes Muji} (1949), Nata Sukwaja ro|. Strugalo (1938), Dragomir ^ovi} (1945), Bogdan Egeqi} (1937), Dragi} Kosijer (1954), Zorica A}imovi} (1976), Luka Adamovi} (1931), Slavko Savi} (1943), Sava Jene{el (1945), Drenosava Miladinovi} ro|. Vulin (1935), Lajo{ Halas (1944), Novak To{i} (1935), Zoltan Ura~ (1958), Vladislav Koruwak (1951), Jela Avramovi} ro|. Savi} (1934), Jasna Valenti} ro|. Vohalski (1935), Verica Sekuli} ro|. Ta{i} (1945) i Katica Horak (1924).


ponedeqak11.jul2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

TRE]EVE^EEGZITAUZNAKUYAMIROKVAJA

Malo fanka, malo panka i mnogo zabave Subota uve~e na Tvr|avi bila je udarni festivalski dan po mnogo ~emu: Egzit je posetilo najvi{e qudi ove godine, Xamirokvaj su odsvirali sjajan kon-

Ipak, program na Mejn stejxu nije po~eo sa ~uvenim qubiteqem neobi~nih {e{ira, ve} sa Krak i Smak, koji su bili prijatno iznena|ewe. Sledio je na-

Vrhunac tre}eg dana: Yamirokvaj

cert na prepunoj glavnoj bini, zabele`en je dvomilioniti posetilac... I na drugim binama sve je pr{talo od dobre muzike i sjajnih nastupa Hadoukena, Anti nover lig i Di{~arxa. No ipak, ve}ina posetilaca do{la je upravo zbog Xamirokvaja, a ovaj se odu`io sjajnim koncertom i odli~nim prvodom za dvadesetak hiqada fanova. Prava `iva svirka iznela je pred egzita{e kompozicije odevene u sve`e aran`mane, i pokazala vrhunsko muzi~ko ume}e, u {ta se i nije sumwalo.

stup dobropoznatih Xinksa, koji su imali pola sata da se predstave publici, koja ih uglavnom veoma dobro poznaje. Santigold, koja je uzela mikrofon u ruke nakon Xinksa, opet nije ba{ poznata {irokom auditorijumu, a ni wen nastup nije uspeo da motivi{e publiku koja se okupqala da do~eka glavnu zvezdu ve~eri. I dok su se povremeno stvarali ~epovi na prilazima ka glavnoj bini, dotle su, kao i svake ve~eri oni `eqni adrenalina leteli iznad glava posetilaca i

same Tvr|ave, oka~eni o sajlu koja se pru`a sa vidikovca sve do nekada{weg parkinga za autobuse. A to nije bio jedini izvor adrenalina, u {ta su mogli da se uvere oni koji su prisustvovali bogatom programu na Eksplozivu ~iji krem je bio nastup spomenutih Dii{~arx i Anti novere lig. Panka nije bilo samo na ovoj bini, ve} i na Fju`nu gde su svirali Overflou. Me|utim, najve}u `urku i pravi mali stampedo me|u publikom napravili su Hadoken. Me{avina elektronike i hard kora zapalila je uglavnom inostrani deo gledali{ta, ali se ubrzo plamen preneo na sve prisutne. Odjava programa na Fju`nu pripala je makedonskom Mizaru, ~ija muzika bi mogla da se okarakteri{e kao bizant-got rok. Crkveno horsko pojawe koje prate elektri~ne gitare ne bi moglo druga~ije da se okarakteri{e. I dok je na Fju`nu program bio gotov posle tri, na dens areni se, kao po obi~aju tek zakuvavalo. Nakon doma}ih dixejeva VladimiraA}i}a i Gramofone-

Foto:R.Hayi}

Usubotu 40.000posetilaca

Sta{a Vukadinovi}, dvomilioniti posetilac

Prema podacima policije, tre}e ve~e Egzita posetilo je oko 40.000 qudi. Organizatori pak tvrde da ih je bilo 50.000, me|u kojima i Sta{aVukadinovi} iz Zrewanina, koja je kao dvomiloniti gost festivala dobila desetogodi{wu propusnicu. Policija je zaplenila oko 60 grama marihuane, 73,8 grama amfetamina, 32 komada ekstazija i 46 raznih tableta. Nisu zabele`ena te`a krivi~na dela i naru{avawe javnog reda i mira.

xije, red je do{ao na „nosioce ve~eri“ Fed le grand i Gruv armadu. Iako je nastup ovih posledwih bio gotov oko ~etiri sata ujutro, ostalo je ipak jo{ nekoliko sati dok i posledwi posetilac nije napustio Dens arenu. Posledwe ve~e Egzita sino} su obele`ili nastupi Portished, Grajndermena i Nik Kejva, ~iji je sin gost festivala, a ju~e je negde u gradu pio kafu s tatom. Egzit su odjavili i Pol kalkbrener, Digitalizm, Partibrekersi, Kreator i Lajbah i jo{ mnogo, mnogo wih... S.Krsti}

BRITANCIMAPLA@AKAOOAZA

[trand - da se odmori{ i provede{ Jo{ jedno jutro nakon Egzita, koji je, ~ini se, i ove godine privukao najvi{e obo`avateqa iz Velike Britanije. Na svakom drugom koraku mo`e

Natali i Stef iz Liverpula

se ~uti britanski akcenat, rasprava o programu, komentarisawe izvo|a~a, `albe na skupe taksije, ali sve re~i pohvale {to se ti~e `urki na [trandu. Mladim Britancima izgleda da je zaista `urka sve kada napuste domovinu i upute se na kakav festival. Me|u prvim redovima su na Dens areni nakon koje se samo spuste na novosadsku pla`u jer sledi nastavak ispod Mosta slobode. -Ne se}am se kada sam se ovako provodila, skoro bez sna tri dana. Prvi put sam na Egzitu, ali me je kupio, do}i }u i naredne godine, ako ni{ta drugo zbog svega onog {to sledi posle `urki na Tvr|avi- priznaje odu{evqeno Natali[eklejdi iz Liverpula. Kraj we sedi wena drugarica StefFiliskojoj je tako|e prva godina na Egzitu. Obilazila je grad ovih dana ali joj se [trand najvi{e dopada. Pitala se samo da li postoji mogu}nost da se kupi propusnica i za pla`u tokom trajawa Egzita... Nekoliko metara pored na{ih sagovornica, grupa mladi}a i devojaka spava u hladovini pod drve-

DNEVNOPREKO100INTERVENCIJA,APETPUTAVI[EPOZIVA

Hitna sti`e za sedam minuta Ekipe novosadske Hitne pomo}i za 24 ~asa obave oko 100 urgentnih intervencija, a prime pet puta vi{e poziva koji se ti~u lekarskih saveta, uputa. Na`alost, bele`e i la`ne prijave, a bude i vulgarnih i uznemiravaju}ih poziva, koji reme-

te rad ove slu`be i nekoga mogu i ko{tati `ivota. Ipak, prema re~ima direktora Zavoda za hitnu medicinsku pomo} dr Nenada Arackog na osnovu vi{egodi{weg iskustva lekari ~esto uspevaju da procene kada je u pitawu la`ni poziv.

Pored svakodnevnog reagovawa na pozive u pomo}, imaju i 150 intervencija transporta na osnovu uputa lekara i 130 pacijenta, koje tri puta nedeqno voze na dijalizu. Iako imaju mawak lekara, koji rade u neuslovnoj zgradi, lekari novosadske Hitne slu`be sti`u do pacijenta za sedam minuta, a evropski standard je osam do 10 minuta. - Jedan od kriterijuma kvaliteta je upravo reakciono vreme, odnosno vreme od trenutka poziva do dolaska ekipe do pacijenta i to se meri samo za prvi red hitnosti - rekao je Aracki. Kako ka`e na{ sagovornik vozilima Hitne pomo}i na putu do pacijenta ~esto stvara problem gust saobra}aj i raskopane ulice, a ponekad ih „ko~e” bahati voza~i koji ne po{tuju pravilo prvenstva uprkos ukqu~enoj zvu~noj i svetlosnoj signalizaciji. I.D.

}em. Filis ka`e da su to wihovi prijateqi koje je umor savladao te im [trand do|e kako mesto za nastavak provoda, tako i mesto za odmor od istog, jer, sadr`i sve- muziku, hladovinu, pi}e, hranu, tu{eve... Vrlo je mogu}e da je na ovakav sud na{ih sagovornica uticala i ~iwenica da su taj dan promoterke jedne pivske ku}e delile besplatno pivo, a poznato je da Britanci ne zami{qaju provod bez ovog pi}a. Dok se na pla`i deli besplatno pivo, u Podgra|u, ali i drugim delovima grada, cene su, ne samo piva, mnogo vi{e. -Upozorili su me na taksiste i da ne kupujem hranu u blizini kampa ve} da se od{etam do centra u supermarket. Tako i ~inim. Jasno je meni da svi `ele da zarade ali mi smo ovde nekoliko dana i `elimo da se dobro provedemo, a ne da nakon prvog dana {aqem mami poruku da umirem od gla-

di. Mislim da niko ne bi po`eleo tako ne{to svom detetu kada bi ga poslao u inostranstvo- zakqu~ila je [eklejdi. Srbi, Britanci, Ma|ari, Francuzi, Nemci, Italijani i mnogi drugi okupqeni su na Tvr|avi s idejom dobrog provoda. Koliko jedna ideja i jedna dobra voqa treba da se plate pa da se „svima isplati“... A.Jerini}


VOJVODINA/NOVISAD

ponedeqak11.jul2011.

c m y

10

DNEVNIK

У СУБОТИЦИ ОДРЖАНО ТРАДИЦИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ РИСАРА

Јубилејзахвалности задобаррод СУБОТИЦА: Викенд у Суботици обележен је низом манифестација посвећених 100. Дужијанце. У суботу ујутро на салашу Влатка Војнић Пурчара у Ђурђину одржано је традиционално такмичење рисара.У такмичењу је учествовало 104пара, а какви су косци показали су министар културе, информисања и информационог друштва Србије Предраг Марковић и градоначелник Суботице Саша Вучинић. Било је много гостију из Србије, Хрватске и околних земаља. Домаћин салаша Влатко Војнић Пурчар задовољан је што се такмичење рисара одржало код њега на салашу. -Сећам се још као дете да сам увек са дивљењем гледао завр-

шне манифестације “Дужијанце”. У срцу ми је остала слика ујака како је поносно на овај дан увек јахао коња и знао сам да ћу и ја једном тако.Одушевљен сам што се што се велики јубилеј Дужијанце одржава баш на моме салашу – прича Влатко Војнић Пурчар. Министар културе, информисања и информационог друштва Србије Предраг Марковић је након што се у кошењу опробао са најбољим рисаром Стипаном Кујунџићем рекао да је ово једна у низу манифестација које се обележавају као знак захвалности богу на добар род жита. -Ми ћемо се увек трудити да помажемо манифестације које чувају нематеријалне баштине. Данас је све дигитализовано,

али на Ђурђину у оквиру Дужијанце могли сте да видите људе у ношњама народа који живе у Суботици.Због тога је битно да се истори И традиција чувају тамо где су И настали,а не у музејима –рекао је Предраг Марковић. Дужијанца је свечано прослављање завршетка жетве, а осла-

Ловшарана руком

ња се на традицију народа у Суботици и околини, који је вековима на тај начин захваљивао Богу за плодове земље. А поред такмичења рисара, током викенда у Суботици и околним селима одржама је и “Дужијанца малених”.У питању је новија манифестација смотре фолклора најмлађих. Учествују културно-уметничка друштва из Суботице (КУД „Братство-једин-

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Arena:„Super8”(20.15,22.25),„Rango”(14),„PiratisaKariba:na~udnim plimama”(15.1520.10,22.40),„Deveru{e”(20.20,22.45),„Rio”3D(13), „Kungfupanda2”,3D(14.15,15,16.15,18.15),„HMen:prvaklasa”(17.55), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Transformersi” (15, 16, 17, 19, 20, 22, 23), „Vini Pu” (13.30,15.20,17.05,18.45) Jadran:„Sumasumarum”(19),„BitkazaLosAn|eles”(21.15) KCNS:„@enazaukras”(19),„Usamqenostprostihbrojeva”(21)

MUZEJI Muzejgrada,Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju MuzejVojvodine,Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subotanedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini19411945”. MuzejskiprostorPokrajinskogzavodazaza{tituprirode,Radni~ka20a, 4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{tite prirodeuVojvodini” Petrovaradinskatvr|ava,6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”,SremskaKamenica,TrgJ.J.Zmaja1,462–810:stalnapostavka Zbirkastraneumetnosti,Dunavska29,451–239(9–17):stalnapostavka „LegatdoktoraBrankaIli}a” Muzejp~elarstvaporodice@ivanovi},SremskiKarlovci,Mitropolita Stratimirovi}a86,881–071(10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675(15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske,Trggalerija1,4899–000(utorak–subota10–18, petak12–20):stalnapostavka Spomen-zbirkaPavlaBeqanskog,Trggalerija2,528–185(10–18,~etvrtak 13–21):stalnapostavka„Srpskalikovnaumetnostprvepolovine20.veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a,VaseStaji}a1:stalnapostavka

saHRanE Na Gradskom gobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Rako Dragoquba Despotovi} (1943) u 10.30 ~asova, Marta Stevana Modo{anov (1932) u 11.15, Zagorka Koste Latovqev (1932) u 12, Qubica Dancike Keci~ki (1926) u 12.45, Milena Milana Vukmirovi} (1939) 13.30, Gordana Branka Stojanovi} (1943) u 14.15, Katarina Nikole Portner (2005) u 15 i Laslo Ota [rak (1946) u 15.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu, danas }e biti sahraweni \or|e Petra Dimitrijevi} (1951) u 11 ~asova i Nastas Momira Stojanovi} (1934) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas u 13 ~asova bi}e sahrawen [andor Andra{a Zemko (1942). Na Dowem starom grobqu u Futogu u 13 ~asova bi}e sahrawena Milica Jovana Nedeqkov (1950).

ство“, ХКЦ „Буњевачко коло“, КУД „Александрово“) али и из иностранства, и то културно уметничка друштва из Хрватске, Македоније, Украјине, Мађарске.У недељу као круна ”Дужијанце малених”било је и уручивање хлеба градоначелнику Саши Вучинићу од овогодишњег

жита.Дужијанца представља јединствен културни пројект, који траје од 25.априла до задње недеље августа, и у том се раздобљу одржава низ манифестација,које имају различите садржаје. Заједничко свим манифестацијама је:искрена жеља да се на столу културе града нађу обичаји, традиција, продукти духовне културе и стваралаштва. А. А.

tELEfONI

лео да не учествује на овом такмичењу. - Живим у Хамадштату,  великом граду у Шведској, где оваквих задовољстава нема. Учинило ми се да ћу успети ухватитирибурукомјердобро пливамироним.Безобзирана неуспех,овојезаменебиоизазов,јерумојојземљинематако безбрижних играња - рекао јеНикластЈоханесон. Организатор овог јединственог такмичења Бајагић је ове годинеувеоидисциплинуубацивањалоптеуко��изводе. -Желимдамладизаволеводу,пливање,здравонадметање пастогаисмишљамоњимазанимљивеигре.Узпомоћпријатеља Дулета  из рибарнице „Лавач“успелисмонаовотакмичење да привучемо велики број деце који ће овакве догађејесигурнопамтитикаснијеу животу - рекао је Бајагић, који је победницима доделио пехаре,књигеипоклоне. Ј. П.

VODI^

VA@NIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitnapomo} 94 Ta~novreme 95 Predajatelegrama 96 [lep-slu`baAMSJ 987 Auto-motosavezSrbije 987 Informacije 988i0900098210 Toplanakolcentar 0800100-021 reklamacije24sata 4881-103, zapotro{a~e 423-712 Vodovodikanalizacija,centrala 488-33-33 prijavakvaravodovod 0800-333-021 prijavakvarakanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “NoviSad-gas” 6413-135i6413-900 JKP“Stan” 520-866i520-234 Kolcentarpreduze}a„Put” 6313-599 Kolcentar„Parkingservisa” 4724-140 „Gradskozelenilo” marketingiPR4881-633 rasadnik403-253 “Dimni~ar”, 6622-705,6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planiranaiskqu~ewaiprijavakvara 421-066 @elezni~kastanica 443-200 Me|umesnaautobuskastanica 0901-111-021 Prigradskaautobuskastanica 527-399 Gradskosaobra}ajno 527-796 Gradskogrobqe 518-078i518-111 Pogrebno,JKP“Lisje” 6624-102 Pogrebnaku}a„Konkordija” 452-233 Dru{tvokrematista“Ogaw” 422-288 Ger.cent.-pomo}inega 450-266lok.204,205 Prihvatnastanica 444-936 Prihvatili{teFutog 895-760/117 Dnevnicentarzastaralica 4889-512 Infocentarzaosobesainvaliditetom radnimdanom(od10-15) 021/447-040 ili sms066/447-040 Komunalnainspekcija 4872-444(centrala), 4872-403i4872-404(dispe~erskicentar) SOStelefonzapu{a~eukrizi-od7do10~asova 4790-668

APOtEKE No}node`urstvo:“Bulevar” -BulevarM.Pupina7(od20do7)

СВИЛОЈЕВО: У еко дворишту „Бајова башта“ новинараупензијиРатомираБајагића одржано је међународно такмичење лова рибе руком. У базену дубине 1,8 метара, са 100кубикаводе,пливалоје12 шарана, од којих је бар једног требало ухватити за пет минута. Дуготрајно пливање и роњење за шараном исцрпело је вишетакмичаренегорибе.Најзад,најспретнијијебиоСветислав Божић, прошлогодишњи победник,којије шаранаухватиоуводииубациоукошза11 секунди, други је био Дејан Крајачић,комејебилопотребно 37 секунди и трећи Срђан Турлајић којијешаранауспео ухватитиза39секунди.ПобедникБожићнијекриодајеуњеговом успешном хватању рибе рукомпомоглоискуствокојеје стекаодокјерибуушеварима ловио. Међу такмичарима ове године било је Мађара, али и једанШвеђанин,којинијеодо-

420-374

ZDRAVStVENASLU@BA Domzdravqa„NoviSad”,kolcentar 4879-000 Klini~kicentar 484-3484 No}node`urstvozadecuuZmajOgwenaVuka(subotainedeqa) 6624-668 No}node`urstvozaodrasle(Wego{eva4) (subotainedeqaipraznici) 6613-067 Vr{a~ka28 4790-584 Klinikazaginekologijuiaku{erstvo 4899-222 De~jabolnica 425-200i4880-444 Institut-SremskaKamenica 4805-100

tAKSI Prevozosobaote`anogkretawa„Hendikeb” 432-005,060/313-3103 Vojvo|ani-taksi 522-333i065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP-taksi 444-000,SMS1088 Deltaplus-taksi 422-244 MaksiNovosa|ani-taksi 970,451-111 Grand-taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB-taksi 500-222 De`urnitaksi 6350-350 Halo-taksi 444-9-44,SMS069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik ИПП „ГРМЕЧ”У КРАЈИШНИКУ

Промена стечајног управника

зРЕЊАНИН: Драган Божић заменио је Милана Нићетина на дужности стечајног управника у Индустријско-пољопривредном предузећу “Грмеч” из Крајишника, у стечају. Одлуку је донео зрењанински Привредни суд, по захтеву четири, од укупно пет чланова Одбора поверилаца ове фирме. У образложењу за смену Нићетина, наводи се да није у предвиђеном року сачинио извештај о економско - финансијском положају “Грмеча”. Већина у Одбору поверилаца оценила је и да давање у закуп земље, силоса, сушаре, ваге и дела механизације фирме у стечају, није било у интересу стечајног дужника и стечајних поверилаца. Ж.Б. AПАТИНСКЕРИБАРСКЕ ВЕЧЕРИ

Победили домаћини

АПАТИН: Од 30 кувара рибљег паприкаша за „Златни котлић“ 48. Апатинских рибарских вечери од којих су сви прошли квалификације или су до сада освајали награде, по оцени жирија најбољи рибљи паприкаш скувао је Апатинац Златко Лукић који је тиме освојио 2Златни котлић“. -Годинама се такмичим у кувању рибљег паприкаша и коначно сам освојио „Златни котлић“ и сретан сам због тога, рекао је Лукић након уручења награде. Као и првопласирани и друга два кувара су из Апатина и такође су до сада учествовали на такмичењима, како кажу, некада са више или мање среће. То је Велибор Смиљанић који је освојио „Сребрни“ и Жељко Бараћ „Бронзани котлић“. За најпецароша на за период између прошлогодишњих и овогодишњих рибарских вечери проглашен је Раде Дражић који је априла ове године упецао сома тешког 33 килограма и 165 центиматера дугог. Њему је пригодну награду уручио председник УСР „Буцов“ Милан Ћопић. Ј. П.

11

АПАТИНЦИОДАЛИПРИЗНАЊЕНАЈВЕЋЕМСРПСКОМНАУЧНИКУ

Откривенспоменик НиколиТесли

АПАТИН: Министар просвете и науке у Влади Србије др Жарко Обрадовић открио је јуче у Апатину скулптуру Николе Тесле коју је у бронзи израдио академски вајар из Београда Драган Раденовић. Споменик Николи Тесле налази се на будућем Тргу који ће такође носити име овог нашег познатог научника и визионара. - Част ми је што могу са вама да учествујем у првом обележавању Дана науке у Србији и откривању спомен обележја великану светске научне мисли Николи Тесли. Лик Николе Тесле и значај његовог грандиозног дела увек изазивају поштовање и ди-

вљење. Светска стручна и укупна јавност одавно су изрекли највећа признања његовом епохалном доприносу развоју модерне науке и саме цивилизације јер је својим проналасцима покренуо другу индустријску револуцију. Светски стручњаци су још на почетку двадесетог века истицали да када би се из индустрије искључили Теслин истраживачки рад сви точкови те индустрије би престали да се окрећу, трамваји и возови би стали, наши градови би били у мраку, а фабрике мртве. Свет је на више начина исказао поштовање према Николи Тесле па је тако УНЕСКО 2006. годину прогласио годином овог великом

научника. Никола Тесла је једини Србин по коме је названа једна мерна јединица. Највећа награда у области енергетике у свету зове се Никола Тесла.Својим делом Никола Тесла припада целом свету и читавом човечанству. Иако је живео и радио у далеком свету никада није заборавио да истакне да је Србин по пореклу. Наш је задатак да промовишемо значај науке, образовања и знања у развоју нашег читавог друштва. Стога одајем посебно признање грађанима и руководству Апатина и др Живораду Смиљанићу који су организовали обележавању Дана науке и поставили спомен обележје Николи Тесли и ти-

ме исказали своје поштовање према народу и држави - рекао је др Жарко Обрадовић на свечаности у Апатину где се окупио велики број грађана али и представника суседних општина, Западнобачког управног одбора и представника Шесте личке бригаде. Иначе, Влада Републике Србије је 10.јун, дан рођења Николе Тесле прогласила прошле године за Дан

науке и упутила иницијативу ОУН да се тај дан прогласи за Дан науке у свету. Након откривања споменика Николи Тесли у Дому културе одржана је свечана академија на којој је о животу, раду и делима Николе Тесле говорио публициста Милован Матић, аутор књиге Теслина пророчанства. Ј. Прелчец

НОВОЗЕЛАНЂАНКАЛУИЗБЕРВИКНЕКОЛИКОМЕСЕЦИПОХАЂАЛАНАСТАВУУЗРЕЊАНИНУ

Назадудомовину саНолетомусрцу зРЕЊАНИН: Све више је младих из иностранства који се затекну у Зрењанину, да ли преко одређених студентских или ђачких програма, или захваљујући европским и светским спортским такмичењима. Безмало сви они из средишта равног Баната у домовину понесу лепе утиске. Исти случај је и са Луиз Бервик са Новог Зеланда. Ова девојка више од четири месеца боравила је у граду на Бегеју, код породице Рацков, и похађала је други разред Зрењанинске гимназије. Дошла је у, за њу непознату земљу, преко организације АФС која одскора постоји и овде под називом Интеркултурална Србија. У свом месту Уаикуаити, на северу острва, волонтира при ватрогасној јединици, помаже старијима у супермаркетима и активна је у организацији која јој је и одобрила стипендију да дође у Србију. Пре неколико дана Луиз се вратила у домовину и на растанку својим домаћинима поручила: “Ето мене поново”.

На далеки Нови Зеланд отишла је препуна утисака. Заволела је град, људе, пробала разне гурманске ђаконије типичне за овдашње поднебље, слушала домаћу музику, на лицу места видела како наш народ прославља велике спортске успехе, научила нешто од богате српске историје и традиције. Учествовала је и у бројним активностима Друштва за стране језике из

то је и прихватила да дође овде како би упознала земљу – рекла је јуче за “Дневник” Станислава Рацков код које је Луиз и боравила од почетка године. Станислава прича да је њена новостечена пријатељица са Новог Зеланда редовно похађала наставу у Зрењанинској гимназији, и то на српском језику. Додуше, Луиз га не познаје добро, али је успевала на часовима понешто да разазна. Домаћини - фамилија Рацков, да би гошћи боравак учинили што пријатнијим водили су је и у оближњу Мађарску да види и ову републику. Највише јој се код нас свиђају сарма, кајмак и павлака, јер тога код њих нема. Допадају јој се и наши људи, каже да су веома позитивни. Слушала је нашу музику, али јој се турбо фолк ни мало не свиђа. А што се спортиста тиче – одушевљена је Новаком Ђоковићем. Чак је рекла да је Ноле њен будући муж – кроз осмех нам је Станислава пренела утиске њене другарице. Ж.Балабан

Почучауловио сомаод 25килограма АПАТИН: Риболовац из Апатина Душан Почуча је на Великом лиману уловио сома тешког 25 килограма и дугог метар и по. До сада је овај страствени риболовац на удицу “закачио” више капиталаца, а највећег сома уловио је пре две године - сома од 60 килограма. Ј. П.

Празничнихет-трик

ПОЧЕЛАСАНАЦИЈАБАЧКОГРАДИШТАНСКЕПЛАЖЕКРАЈСТАРЕТИСЕ

Бетонскуобалу мењашљунковита

- Бетонске плоче су биле толико руиниране, да су представљале велику опасност за купаче, поготово оне најмлађе. Сви наши апели Месној заједници и ЈП „Комуналац“, које је старалац Парка природе, нису уродоли плодом. На сву срећу, прво нам је изашло у сусрет Ловачко уд р у ж е њ е „Зец“ из Бачког Градишта, које нам је уступило Овакојеизгледаласадавећуклоњенабетонскаплажа на управљасве бити завршено за наредних ње земљиште, а онда смо проширидесетак дана. У питању је санали акцију изван села и, ево, све је на ција четврт века старе и оронуле наше задовољство кренуло. Истина, бетонске плаже у викенд насељу има појединаца који нам замерају крај Старе Тисе у близини Бачшто радове изводимо у сезони куког Градишта, које је од пре гопања, али смо сматрали да је боље и дину дана званично део Парка сада одузети пар дана уживања, неприроде „Стара Тиса код Бисерго да се деси нека несрећа - рекао је ног острва“. Владимир Јовановић.

Зрењанина, била на матурантској свечаности своје другарице Станиславе Рацков, доскорашње ученице зрењанинске Музичке школе. Стекла је пуно другара са којима ће, како каже, остати у контакту преко планетарно популарне друштвене мреже “Фејсбук”. Својим вршњацима Луиз је поручила да за младе у Србији има перспективе, да је образовање веома добро и да не треба толико да верују да је “трава зеленија” у далеком свету. Луиз Бервик, која планира да заврши средњу економску на Новом Зеланду, као и да упише факултет, који је у тој земљи доступан свима који напуне 20 година, током боравка у Србији обишла је и Палић, Суботицу, Нови Сад, Београд, Бечеј и Ивањицу. Освојила је Авалу и фрушкогорски маратон. Луиз је прво, преко овог програма, боравила у Тунису, али када су тамо избили нереди морала је да буде евакуисана. Понудили су јој да дође у Србију. Није знала ништа о нашој држави, нити где се налази – мислила је да је поред Русије. За-

ОВЕГОДИНЕЧЕТВОРОДНЕВНАФЕШТАПОВОДОМДАНАОПШТИНЕБЕЧЕЈ

СлИКАРИ зАузЕлИ ГлАвНу улИцу: У главној сомборској улици, у улици Краља Петра Првог минулог викенда одржана је Ликовна колонија “Монмартр у центру Сомбора”.Ова манифестација одржава се по четрвти пут и окупила је 25 сликара из Србије, Републике Срспке, Мађарске и Немачке. Колонију је организовао Културни центар под покровитељством Градске управе. Ј. П.

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Иницијатива групе мештана, предвођена Владимиром Јовановићем, почела је у суботу да се реализује и очекује се да ће

ponedeqak11.jul2011.

У суботу су машине овдашње фирме „Живков – Нискоградња“ разлупале бетонске плоче и уклониле сав материјал, а данас би требало да стигне багер ДТД „Средња Бачка“ да повади из воде потпорни бетонски зид и потом направи косину на обали, која ће се пресвући с око 200 кубика шљунка и тада ће се добити безбедна и лепо уређена плажа. В.Јанков

БЕЧЕЈ: Уместо три дана, као претходне две године од када је 1. август почео да се слави као Дан општине Бечеј, ове године ће фешта трајати дан више. Повећан број дана празновања уследио је зато што је 1. август у понедељак. Прослава почиње у петак и током викенда ће се одвијати низ пратећих манифестација забаног карактера, а завршава се свечаном седницом Скупштине општине Бечеј у понедељак у 11 сати. - Иако ће прослава трајати дан дуже, концепцијски нисмо ништа мењали у односу на прошлу годину. Локацијски такође. Све ће се одвијати у окружењу Тисе и централног градског трга. Када су омладинско-спортски дани у питању, који су пратећа активност Дана општине, они ће се одржати на бројним спортским теренима и другим локацијама и трају од половине јула до краја августа - рекао је координатор Организационог одбора прославе Дана општине Бечеја Едвин Ференц. Оквирни програм прославе је урађен, мада су могуће извесне промене. „Лед ће пробити“ традиционални, 6. по реду, Фестивал етно стваралаштва – ЕТНОС већ у поподневним сатима 29. јула на „зеленом корзоу“. Централна бина биће лоцирана на простору бившег хиподрома и на њој ће од 17.30 сати почети Дечији забавни програм. Градски дувачки оркестар ће на шеталишту уз Тису имати своју променаду од 19 сати, а пола сата касније обавиће се свечано отварање прославе традиционалне манифестације. А онда креће забавни програм до дубоко у ноћ. Прво ће се једносатним концертом представити Градски хор с

ТренутакподизањазаставеопштинеБечејнапремијернојфешти

бечејским бендом Фингербанг, потом ће на сцени бити изведен пригодан плесни програм уз учешће чланова Културног круга „Др Киш Имре“ из Бачког Петровог Села, те бечејских КУД „Орион“ и МКД „Петефи Шандор“. Централно место прве вечери „феште крај Тисе“ припашће од 22 сата до поноћи лањским и овогодишњим победницима такмичења „Мегастар“ у Мађарској, слично серијалу „Ја имам таленат“ у Србији. После поноћи креће музика по одабиру ди-џеја, па ко и докле издржи. Сутрадан би у центру пажње дневног програма биће манифестација „Тиски дани“, где ће се у организацији УСР „Шаран“ такмичити кулинари у припремању рибље чорбе. У вечерњем програму од 21 сат концерт ће имати

суботичка група „Перпетум мобиле“, а од 22.30 сати наступа реномирана група „Ортодокс Келц“ из Београда. Дневни недељни програм припада, опет традиционалној, манифестацији „Ловачки дани“, која ће се у организацији Ловачког удружења Бечеј одвијати у Доњем парку крај Ловачког дома, док би у вечерњим сатима трабало да се држи Адреналин фест. Најзад, последњег дана општинске прославе, 1. августа, на централном градском тргу ће се од 10,30 сати обавити церемонија подизања заставе, а пола сата касније одржаће се свечана седница Скупштине општине Бечеј на којој ће се заслужним грађанима и фирмама уручити августовске награде. В.Јанков


12

CRnA HROnikA

ponedeqak11.jul2011.

DVAVOZA^APROTEKLOGVIKENDASTRADALAUOP[TINIPE]INCI

NOVOSA\ANINOSUMWI^ENUPO@AREVCU

Krivi~naprijava zbogutajeporeza Po`areva~kapolicijajeusaradwisOdsekomPoreskepolicijetoggradapodnelakrivi~nu prijavu protiv Sa{e P. (48) iz NovogSadazbogsumwedajekao osniva~idirektor„Imperijal Vkompanija”prodavaorobu„na crno” i tako o{tetio dr`avni buxetza1,5miliondinara. Kako je navedeno u ju~era{wem policijskom saop{tewu, protiv wega je podneta krivi~-

naprijavazbogsumwedajezloupotrebom slu`benog polo`aja sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko {est milionadinara. Prema podacima do kojih je do{la policija, Sa{a P. je tokom2006.godinenabavqaorobu odve}egbrojadobavqa~a,prema kojima nije izmirivao obaveze, apotomjeisturobuprodavaona crnomtr`i{tu. E.D.

Devojkapoginulanaautoputu, mladi}uObre`u Udvesaobra}ajnenezgodekoje su se dogodile na teritoriji op{tinePe}inciproteklogvikendadvavoza~aizgubilasu`ivot. Usaobra}ajnojnezgodikojase dogodilausubotuokosedam~asova na autoputu u blizini Pe}inaca,`ivotjeizgubilaMila

I.(27).Donesre}ejedo{lokadajeMilaI.,upravqaju}iautomobilom marke „polo‘’, udarila u bankinu, sustigla i najpre udarilau„ford„, za~ijimsevolanom nalazio Vinko R. (60) i koji se kretao u istom smeru, a zatimutrafo-stanicuporedputa.Odzadobijenihpovreda,Mi-

Odluku o [qivan~aninovom osloba|awu sud je doneo jednoglasno,awegovaodbranajedina jepredHa{kimtribunalomuspeladaizdejstvujepromenupravosna`nepresudepo{tojeuverilasuddaje@albenove}e,koje je [qivan~aninovu prvoste-

Lopovima automobila treba do dva minuta da kresnu tu|u ma{inu. Ako posao obave pred pono}, kad vlasnik kola ujutro krenenaposaoiprimetidamu nemametalnogqubimcaispred ku}e,ovajve}pijekafuuSarajevu ili nekom drugom gradu u regionu,amo`dave}ibrojizaradu. Napodru~juju`neBa~kekradeseprose~nopojedanautomobildnevnoitomahomuNovom Sadu(mo`daipreko95odsto). Unekimop{tinamaovogokruga desi se jedna kra|a u pet godina. Za najja~e u automafiji ve} du`e vreme va`e izgrednici s relacije Beograd - Novi Sad - [abac, a policija je ~e-

galno prodaje za 6.000 evra, zaradeukupnohiqaduikadpodeleparedobijupo300evra,tako da se ubrzo vra}aju na nove zadatke,padokihneuhatimo.Pare ne tro{e na sladak `ivot, kako je to ~est slu~aj u kriminalu, ve} na izdr`avawe porodiceilipre`ivqavawe-ka`e za „Dnevnik” Aleksandar Marseni} iz novosadske Policijskeuprave.-Pretpro{lenedeqeuhvatilismojednugrupukojajekrala„pasate”uNovomSadu. Oni su u pritvoru zbog tri kra|e,apremajednom~ovekusu poku{ali iznudu, odnosno htelisudamuprodajuwegovautomobil. Va`no je napomenuti gra|animadanikakonenaseda-

Limani,Novonaseqei NovaDetelinaranajugro`eniji Veselin[qivan~anin

Izqubioses Gotovinom [qivan~anin je naveo da mujete{kobilokadajeodlazioizHaga,idasesasvimadru`iobezobzirakojesu nacionalnosti i za{to su tamo. Dodao je da se pozdraviosasvima,izme|uostalog i s Antom Gotovinom, s kojimseizqubio,aonmujepo`eleosre}anput. ranzamu~ewaiubistvohrvatskihzarobqenikana„Ov~ari„. [qivan~aninjedodaodaonne izra`ava kajawe za zlo~ine za kojejeoptu`en,po{to„znamda nisampo~iniotezlo~ine”.

penukaznuodpetgodinazatvorapove}alona17,pogre{ilo. Predsednik Tribunala navodidaje[qivan~anin„izrazio `aqewe zbog svih u`asnih doga|aja, ne samo u Vukovaru, ve} {irom teritorije biv{e Jugoslavije”. [qivan~anin, me|utim, „nije izrazio kajawe za svojezlo~ine,zato{tonepovezuje sudbinu `rtava sa svojim delovawem”. Sudijauodlucinavodiidase [qivan~anin primerno pona{ao u pritvoru, gde je redovno pomagaoubiblioteciibiovrlo ukqu~en u reorganizaciju pritvoraukoristsvihpritvorenika. Biv{ioficirJNAVeselin [qiva~anin je tako|e naveo da `eli da se sretne s ministromzaradisocijalnupolitiku Rasimom Qaji}em, koji mujemnogopomogaodokjebio upritvoru.

UATARUIZME\UVELEBITAITRE[WEVCA, KODKAWI@E

Varnicazapalila slamu

Do velikog po`ara do{lo je prekju~e oko podne u ataru kawi{keop{tineizme|uVelebitaiTre{wevca,gdesezapalila slamanapovr{iniodoko18katastarskihjutara. Pomo}nikpredsednikakawi{keop{tinezavanrednesitua- cije Laslo ^iko{ izjavio je za na{ list da je pretpostavka da je po`ar izazvala varnica iz auspuha iz traktora, s jedne od susednih parcela prilikom ba-

wegovdvogodi{wisaputnikzadobiolak{utelesnupovredu. Do nesre}e je do{lo kada je Predrag A., upravqaju}i automobilommarke„golf‘’,udario ustubdalekovoda,apreminuoje od povreda nastalih usled prigwe~ewa. J.A.

Lopovima„golf” idaqeomiqeni

[qivan~anin: @alim, alinisamkriv

kazne od deset godina, oficir nekada{weJNAVeselin[qivan~anin ka`e da nije odgovo-

la I. je preminula na putu do bolnice,doksuVinkoR.iwegovi saputnici nepovre|eni. Oba voza~asuizBeograda. Udrugojsaobra}ajnojnezgodi kojasedogodiladvanaestaksati kasnije u Obre`u kraj Pe}inaca,`ivotjeizgubioPredragA. (32)izDowegTovarnika,dokje

UNOVOMSADUJEDANAUTODNEVNOBUDEUKRADEN

PRVIINTERVJUPOPOVRATKUIZHAGA

@aomijesvih`rtavasukoba uJugoslaviji,alinisamkrivza „Ov~aru„,rekaojezaB92biv{i oficir JNA Veselin [qivan~anin u prvom intervjuu po povratkuizHaga. DvadanapopovratkuizHaga, gdejeodslu`iopredvi|enideo

dnevnik

lirawaslame,po{tonaauspuhu nijebiloprigu{uva~a. Raspirivana vetrom, po izuzetno toplom vremenu, vatra se brzo{irila,alijepo`arlokalizovan i uga{en zahvaquju}i intervenciji ~lanova Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva iz Tre{wevca, protivpo`arne spasila~kejediniceizKawi`e i Dobrovoqnog vatrogasnog dur{tvaizKawi`e. M.Mr.

-Nemalokacijakojasu`ari{tazakra|u.Onikradupoporuxbini,nekadseautopratidanimapaseineznagde}egauzeti.Ali,sobziromnatodasuLiman,NovonaseqeiNovaDetelinaranajve}espavaoneidajetamonajve}akoncentracijavozilaiqudi,tuimadostanestanakaautomobila.Pro{legodine uhvatilismotrojicumaloletnikakojisuzamaweodtrimeseca ukrali oko 50 automovila ni`e klase kao {to su „jugi}i”. ^aksuizazvaliidvenezgodeste{kimtelesnimpovredama.Poslewihovogsme{tawaukaznenopopravnuustanovuuPo`arevcu,nemamokra|eovakvihvozila.Moramdodatidaibrojnekamere u Novom Sadu imaju svoju funkciju - isti~e Aleksandar Marseni}. {}e tim povodom imala akcije u mawim mestima kao {to su Kotobawa,Sur~in,In|ija,Pazova... Na meti su godinama prvenstveno vozila „folksvagen” „golf”i„pasat”,„audi”,„seat” i  „{koda”, ali ima i pojedina~nihprimerakojisenepropu{taj u kao na primer kada vlasnikbilokojemarkevozila ostavikqu~ubraviilikadse uobijenomstanuuzmukqu~evi. Pro{le godine je bila prime}ena tendencija kra|a „renoa” - „megana” i „lagune”, ali je krajem godine jedna osoba s podru~ja [apca uhap{ena i od tada su ukradena mo`da svega triautomobilaovemarke. - Kradqivci automobila su se specijalizovali za taj vid kriminalaiimajuelektroniku za to. Ako bi poku{ali da se oprobajunaprimersnarkomanskimposlovimatubivrlobrzo konkurencija istisnula. Mala je zarada u tom poslu. Trojica na kra|i „pasata„, koji se le-

„Folksvagenova”vozilasenajvi{ekradu

ostatiibezparaibezautomobila. Marseni} navodi da su okrivqen i obi~n o povratn ic i u istimovimdelima.Onisuunekoj kriminalnoj organizaciji zapravonanekomnajni`emnivoujerpokra|ivozilamoguzaraditiod500do1.000evra. -Bitnijisutikojitajautomob il preuz mu prek uc avaj u brojeve, spremaju dokumentaciju,registrujugaiprodaju.Preporu~iobihdanavozila„folksvagen„, „audi„ „seat„ gra|ani ugra|uju dodatne alarme. Mi smoobave{tavaligra|ane,~ak suna{ecivilnepatrolezapi-

Alatikojelopovikoristezaobijaweautomobila

ju na otkup svojih automobila, jer }e tako u ve}ini slu~ajeva

ZrewaniniKikindaneinteresantni PostojeigradoviuVojvodiniukojinisumnogointeresantni kradqivcima automobilama jer su nezgodni za be`aniju , kao {tosuZrewaniniKikindaodakleihvodisamojedanputaka prestonici,pajetamoirizi~nijakra|a.

sivale skupocene automobile bez dodatne za{tite i to najvi{ na Limanima i Novom nasequ i preporu~ivala vlasnicimdaugradealarm.Specijalna prevencija dala je rezultate.Tojemalitro{akod50ili 100 evra ali spa{ava skupa vozila.Tojepo~elopreokotri meseca. Na taj na~in smo dosta smawili kra|u „golfa 4”, „pa-

sata„iostalih,alijo{uveksu nametinekosastrane,kodo|e izdrugoggradaidr`ave-obja{wavaMarseni}idodaje: Na{ sagovornik podse}a da su Evropi vozila kasko osigurana pa se taj teret u kra|ama vi{eprebacujenaosigurawe,a nenafizi~koliceidajetoje kodnasupovoju. -Savetujemodaneulazeuotkup svojih automobila. Apelujemodasenamajave.Bilojeslu~ajeva da posle 15 godina dobijemo dopis da je u Taxikistanu prona|en „mercedes„ koji je ukraden 1995. godine u Novom Sadu,pajenaravnoneispaltivo i}ihiqadekilometrapowega. Tako|e, javqeno nam  je kombi ukraden ovde 1998. godine prona|enuAlbaniji.Itamosti`e sistem da se ne mo`e registrovati ukradeni automobil. Karakteristi~nojedajeve}iprocenat na|enih vozila nego lopova, odnosno de{ava se da na|emoautomobilbezkraqivaca. Bitnojedasugra|anisuzadoqni-obja{wavaMarseni}. ^esto kradena vozila zavr{avaju na otpadima (najskupqi su unutra{wi delovi odnosno elektronika) i kod onih onih koji ih naru~uju, prekucavaju i ponovoregistruju. - Posle na{ih akcija u Novom Sadu s okolinom s inspekcijamaicarinom,mnogiotpadi su ostali na minimalnim aktivnostima.Primeraradi,[abacsokolinomimaoko250otpada.Jedandeoukradenihvozila ide prema Kosmetu, a neka ovako pribavqeni automobili koristesezazaizvr{ewekrivi~nihdelakao{tojebioslu~aj s pqa~kom zlatare uz pucwavu u centru Novog Sada, kad je plen prona|en u ukradenom luksuznom vozilom u kojem su razbojnici nameravli da umaknu-podse}aAleksandarMarseni} iz novosadske Policijske uprave. M.Vuja~i}

RADIKALITRA@EZA[TITUZASVOGLIDERAUHAGU

Krasi}:Spre~itii`ivqavawenad[e{eqem OdlukomdapredsednikuSrpskeradikalnestrankeVojislavu[e{equuskrati pravo kori{}ewa godi{weg odmora, Ha{ki tribunal se ponovo „i`ivqava nad liderom radikala”, izjavio je ju~e {ef pravnog tima za odbranu [e{eqa ZoranKrasi}. Pretresno ve}e Tribunala, koje se proglasilo nenadle`nim da odlu~i o

zahtevu[e{eqadakoristigodi{wiodmor,pokazalojedajenenadle`noidasudilideruradikalazakrivi~nadelakojasunavedenauoptu`nici,rekaojeKrasi}nakonferencijizanovinare. [e{eq, koji skoro osam i po godina le`iuha{kompritvoru,izlo`enjemr`wi u Ha{kom tribunalu, koji nastoji da ga {to du`e zadr`i u Hagu, rekao je

Krasi}.OnjedodaodaHa{kitribunal predstavqa „bruku i sramotu pravni~ke slu`be” i kritikovao vlast u Srbiji {to ni{ta ne preduzima zbog „i`ivqavawanaddr`avqaninomSrbije”. - Ha{ki tribunal nastoji da omogu}i stranakama u Srbiji jo{ jedan mandat i o~ekujedasene{todogodi,{tobiprekinulopostupak[e{equispre~iloda

sesaznaistina-danepostojiudru`eni zlo~ina~ki poduhvat sa srpske strane rekaojeKrasi}.Onjenaveodaovenedeqenijeplaniranopojavqivawe[e{eqa usudniciHa{kogtribunalaidauskoro, od25.jula,predstojiletwapauzauradu togsuda,koja}etrajatido12.avgusta. [e{equ se sudi zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti,povrederatnogpravaiobi-

~aja ratovawa u Hrvatskoj, Vojvodini i BiHod1991.do1993.godine.Liderradikala je 21. januara 2009. godine dodatno optu`en zbog nepo{tovawa Ha{kog trinbunala, zbog obelodawivawa imena idrugihli~nihdetaqatrisvedoka,~iji jeidentitet,ponalogupretresnogve}a, bioza{ti}enodjavnosti. (Tanjug)


crna hronika / drU[Tvo

dnevnik

VESNAMEDI]UPOZORAVANATE@AKPOLO@AJ^LANOVASUDSKIHVE]A

Tretmansudijaporotnika poni`avaju}i Predsednica Izvr{nog odbora Dru{tva sudija porotnika Srbije VesnaMedi}izjavila je da je tretman sudija porotnika poni`avaju}i, na~in vrednovawa wihovog rada neadekvatan, a naknade za rad male i neredovne. U intervjuu Tanjugu, Medi} je ukazala da su neki sudovi ispo{tovali dogovorenu dinamiku isplate zaostalih primawa i nagra-

da sudijama porotnicima, ali ve}ina sudova ove naknade ispla}uje „na ka{i~icu”. Medi} je navela da su u beogradskom Prvom Osnovnom sudu, u kome je ona sudija porotnik, ispla}ene naknade za januar i februar. - Rukovodstvo na{eg Dru{tva se obratilo Ministarstvu pravde i Visokom savetu sudstva sa zahtevom da sva zaostala primawa sudijama porotnicima budu ispla}ena do 1. septembra - objasnila je ona istakav{i da }e, u suprotnom, sudije porotnici obustaviti rad. Medi} je kazala da sudije porotnici reformom pravosu|a „nisu ni{ta dobili”, ve} je wihov polo`aj „pogor{an, a tretman ispod dostojanstva.” Ona je ispri~ala da je sudijama porotnicima ukinut garantovani pau{al od 960 do 1.400 dinara, u zavisnosti da li rade u osnovnom ili vi{em sudu, a naknada je oba~unavana na osnovu minuta`e u sudnici. - To zna~i da sudija porotnik provede nekoliko sati u sudu, ali zato {to iz nekog razloga optu`eni nije doveden iz zatvora, pla}a mu se samo pet minuta, odnosno vreme koje je proveo u sudnici kada sudija konstatuje za{to se pretres odla`e - objasnila je Medi}. Na taj na~in, smatra ona, „naknade za rad sudija porotnika postale su simboli~ne, wihov rad obezvre|en, a postojawe obesmi{qeno.” Da bude jo{ gore, kako je navela, pro{le godine je mesecima kasnila isplata iovako malih naknada.

Predstavnici Dru{tva sudija porotnika su o tome informisali predsednicu Visokog saveta sudstva Natu Mesarevi} i dr`avnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, kazala je Medi}. Prema wenim re~ima, Mesarevi} je odmah nalo`ila svojim saradnicima da ispitaju kakav je tretman sudija porotnika, a Homen je od Ministarstva finansija

dobio informaciju da je 104 miliona dinara u buxetu nameweno za isplatu wihovih zarada. - Ne znamo {ta je bilo s tim novcem, ali su predstavnici Dru{tva s Homenom postigli dogovor o dinamici isplate naknada do kraja 2010. koje su u proseku iznosile od 1.500 do 5.000 dinara mese~no - kazala je Medi} i dodala da je dogovorena dinamika isplate po dva meseca unazad, odnosno

aprilu u proseku iznosio oko 1.000 dinara. - Po toj ra~unici, ova naknada iznosi izme|u 250 i 300 dinara, u zavisnosti od toga koliki je taj prosek - rekla je Medi}. Prema wenim re~ima, petnaestak sudija porotnika je tu`ilo dr`avu zbog pogre{nog obra~una wihovih naknada. Posle sudskog ve{ta~ewa, predsednik Dru{tva sudija porotnika Branislav Sto{i} dobio je spor, a dr`ava treba da mu isplati 270.000 dinara, za koliko je o{te}en, odnosno s kamatom oko 400.000 dinara, ispri~ala je Medi}. Uz sve ove probleme, Dru{tvu sudija porotnika, kako je rekla, preti ukidawe po{to nema nikakvu pomo} Ministartva pravde, a u sada{woj situaciji qudi nisu u stawu da pla}aju ~lanarinu. - Ministarstvo pravde pona{a se kao da sudije porotnici ne postoje. Nazivaju nas pogrdno fikusima i ikebanama, `ele}i da ka`u da u sudnici uop{te nismo potrebni. Ako je tako, neka ukinu sudije porotnike - rekla je ona i upozorila da }e prethodno „morati da izmene zakon.” Medi} je naglasila da je „sada{wi tretman sudija porotnika neprihvatqiv i neodr`iv u demokratskom dru{tvu.” - Sudija porotnik ne mo`e biti bilo ko - ukazala je ona, podsetiv{i da je wihov rad „nekada bio veoma po{tovan u pravosu|u i dru{tvu”. Medi}eva je podsetila da je, u o~ekivawu re{ewa wihovih problema, odlo`eno zasedawe Skup-

13

ZAPOLAGODINEUPORODI^NOMNASIQUUBIJENO29@ENA

Za~aranikrug bezizlaza

U porodi~nom nasiqu u Srbiji u prvoj polovini ove godine ubijeno je 29 `ena, a prema zvani~nim podacima, svaka druga `ena do`ivela je tokom `ivota neki oblik psihi~kog maltretirawa, dok je svaka tre}a bila i fizi~ki zlostavqana. Tokom pro{le godine 32 `ene ubijene su u porodi~nom nasiqu, a u ~ak 80 odsto slu~ajeva ubice su bile sada{wi ili biv{i partneri i supru`nici, koji su ujedno i naj~e{}i po~inioci nasiqa. Me|utim, i o~evi i sinovi `rtava, kao i rodbina partnera ~esto su bili nemilosrdni. - Svaka druga `ena je prijavila da je bila `rtva psihi~kog nasiqa i to je nasiqe koje se najdu`e trpi i najre|e prijavquje. Statistike pokazuju da su i smrtne posledice ne{to {to se ove godine zna~ajno pove}alo

{}e povezuju psihi~ko i fizi~ko zlostavqawe. Podaci pokazuju da alkoholizam pove}ava rizike od nasiqa i do sedam puta, problemi u porodi~nim odnosima skoro osam puta, `ivot sa nekim ko ima „te{ku narav” i sklon je izazivawu sukoba tri, a zavisnost od narkotika ~ak 12 puta.

u odnosu na pro{lu i zato je neophodno da se svi ukqu~e u re{avawe tog problema - rekla je Tanjug u predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Sne`anaLaki}evi}Stoja~i}. ^ak 3,4 odsto `ena je tokom `ivota osetilo sve oblike nasiqa, a stopa aktuelnog fizi~kog nasiqa je najvi{a me|u devojkama od 18 do 24 godine. Tre}ina pripadnica slabijeg pola je izlo`ena kombinaciji razli~itih formi nasiqa, me|u kojima se naj~e-

Istra`ivawe „Mapirawe porodi~nog nasiqa prema `enama u Centralnoj Srbiji” je pokazalo i da se svakoj ~etvrtoj `eni preti nasiqem (26,3 odsto) - u 7,4 odsto slu~ajeva ono je ukqu~ivalo upotrebu oru`ja ili oru|a, dok je 8,7 odsto `ena navelo da je bilo seksualno zlostavqano. Skoro tre}inu `ena su tokom fizi~kog nasiqa davlili, pekli ili napadali oru`jem, {to je kod 70 odsto wih izazvalo neku vrstu fizi~ke povrede. Tako|e, podaci govore da je nasiqe

nad `enama najve}e u Beogradu, a najmawe u centralnoj i isto~noj Srbiji. Istovremeno, `ene koje `ive van Beograda su sklonije da }ute o nasiqu, od stanovnica glavnog grada, a razlike su jo{ ve}e izme|u onih koje `ive u selu i gradu. Kod seoskih `ena poverewe u institucije je mawe i

Strategijasuzbijamaltretirawe U aprilu 2011. godine usvojena je „Nacionalna strategija za spre~avawe i suzbijawe nasiqa nad `enama u porodici i u partnerskim odnosima”, a kako je Laki}evi} objasnila, prva stvar u suzbijawu nasiqa je prevencija, druga unapre|ewe legislative, a tre}a multisektorska saradwa i podizawe kapaciteta dr`avne uprave. - Multisektorska saradwa i podizawe kapaciteta trebalo bi da se okon~a tokom jula potpisivawem Protokola o saradwi ministarstava rada i socijalne politike, unutra{wih poslova, pravde i zdravqa, kako bi se ta~no znali koraci u slu~aju prijavqivawa i prepoznavawa porodi~nog nasiqa - rekla je Laki}evi} Stoja~i}.

Nezakonitobra~unnaknada U kakvom su polo`aju sudije porotnici Vesna Medi} je objasnila na vlastitom primeru: nezaposlena je ve} devet godina, kao sudija porotnik prima u proseku 2.000 dinara mese~no i, kao svi oni, do isteka mandata od pet godina, ne zna koliki se doprinosi upla}uju u fond penzijsko-invalidskog osigurawa. - Veliki broj sudija porotnika, tako|e je nezaposlen, pa je jasno koliko im zna~i tih nekoliko hiqada dinara mese~ne naknade - rekla je Medi}. Ona je ukazala i na stari problem nezakonitog obra~una naknada sudija porotnika za period od 2006. do 2010. godine i objasnila da je obra~unavan u odnosu na prose~nu sudijsku platu, koja je u po~etku iznosila oko 40.000 dinara. Taj iznos je uzet kao osnov za obra~un zaostalih naknada u celom periodu, mada su prose~na primawa sudija u Srbiji pove}avana i 2010. su iznosila oko 80.000 dinara, objasnila je Medi}. isplata svih zaostalih zarada do aprila ove godine. Pored toga, kako je naglasila, dogovoreno je da se od 4. aprila sudijama porotnicima ponovo obra~unava satnica po koeficijentu od 1,25, ali ne kao ranije u odnosu na prose~nu mese~nu zaradu sudija, ve} republi~ki prosek, s tim {to su morali da se odreknu pau{ala, koji je u

{tine Dru{tva sudija porotnika zakazano za 23. maj - na tre}u godi{wicu wegovog osnivawa. Skup{tina Dru{tva trebalo bi da bude odr`ana krajem septembra, a da li }e sudije porotnici obustaviti rad, zavisi}e od odluka Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva, zakqu~ila je Medi}.

PRIPADNICIMUP-aSVE^E[]ENAMETIKRIMINALACAILIOBESNIHGRA\ANA

Napadnapolicajca vredi50.000dinara

Proteklih nedeqa u~estali su napadi na policijske slu`benike u Republici Srbiji. Tako je za period od januara do maja 2011.godine izvr{eno 669 napada na policijske slu`benike dok se broj napada svake nedeqe alarmantno uve}ava. U periodu od 2006. do 2010.godine po~iweno je 8.426 krivi~nih dela u kojima su `rtve bile policijski slu`benici, zbog ~ega su podnete krivi~ne prijave protiv 9.933 osumwi~enih, navedeno je u ju~era{wem dopisu Sindikata srpske policije dostavenog „Dnevniku”. Trend se nastavio i ove godine, pa je za za prva ~etiri meseca 761 lice osumwi~eno da je po~inilo 669 krivi~nih dela. Vi{e od polovine odnosi se na ometawe slu`benog lica, oko 25 posto krivi~nih dela ~ine napadi na slu`beno lice, a 15 odsto se odnosi se na spre~avawe policajaca da rade svoj posao. Evidentirano je i 20 krivi~nih dela kad su napada~i u grupi spre~avali policajce te tri krivi~na dela pozivawa na otpor. Slu~aj policajca D.K. (40), iz PU Bor, koji je pre tri dana pretu~en na intervenciji, kada je poku{ao da razdvoji grupu momaka koje je zatekao u tu~i, i gde

ponedeqak11.jul2011.

je od jednog mladi}a zadobio udarac staklenom bocom po glavi zadobiv{i povrede u vidu rasekotine, jasno govori da pojedini gra|ani ne prezaju od nasiqa i napada na policijske slu`benike. Pre par dana na pres konferenciji NPSS iznet je {okantan podatak da je usled napada na policajca jedan op{tinski javni tu`ilac, pre po~etka ro~i{ta i odr`avawa javnog pretresa, podneo sporazum o priznawu krivice koji je zakqu~en izme|u OJT i okrivqenog. Tim sporazumom okrivqeni se obavezao da na ime buxeta Srbije uplati iznos od 50.000 dinara. Predsednik Sindikata srpske policije Gli{oVidovi} isti~e da „dr`ava nema efikasan mehanizam ili ne `eli da za{titi svoje policajce koji su postali glineni golubovi na ulicama i meta kriminalaca ili obesnih gra|ana. - Ako dr`ava i javno tu`ila{tvo smatra da napad na policajca vredi 50.000 dinara, i da tim parama `eli da napuni deficit u buxetu, mi se dobrovoqno javqamo i molimo sve gra|ane koji to `ele, da ako imaju dovoqno para, prebiju po nekog policajca na ulici, ako }e to do-

prineti pove}awu standarda u dr`avi i puwewu xepova politi~ara. S obzirom da 50.000 dinara i nije velika cifra, i da su gra|ani toliko besni i isfrustrirani stawem u dr`avi, i da su ekcesi postali uobi~ajna pojava u dru{tvu, smatramo da }e premla}ivawem policajaca dr`ava dosta zaraditi - veli Vidovi}. Ovaj sindikat od ministra Da~i}a tra`i da se vi{e posveti unutra{wim problemima u policiji, i da jasno policajcima stavi do znawa {ta preduzima i {ta }e konkretno preduzeti da se spre~e napadi na wih. Prigodna retorika i deklarativna osuda, do sada, nije dala razultate. - Zato, od ministra Da~i}a tra`imo da se malo vi{e i konkretnije zalo`i i uti~e na o{triju kaznenu politiku prema kriminalcima, fizi~koj za{titi policajaca i wihovih porodica, podizawu ugleda policije u javnosti i stvarawu povoqne klime za nesmetani rad policije u Srbiji, u ciqu borbe protiv kriminala, korupcije otkrivawu krivi~nih dela, odr`avawu javnog reda i mira u svim mestima i ulicama - navededno je u saop{tewu. E.D.

sklonije su tome da problem nasiqa „zadr`e” u porodici ili se obrate bliskoj osobi. Kako je objasnila Laki}evi}, veliki broj `ena se, i kada ode, ponovo vra}a kod nasilnika, jer nemaju kuda, iako nasiqe nije svojstveno samo ni`im dru{tvenim slojevima. Ono {to zabriwava je i podatak da je u 40 odsto slu~ajeva tokom fizi~kog nasiqa nad `enom u bilo kom trenutku u pro{losti bilo prisutno bar jedno maloletno dete.

PROFESORKASESPORISDEKANOMZREWANINSKOGFAKULTETA

Gdejenovaczaput uKejptaun

Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrewaninu mora}e profesorki ove visoko{kolske ustanove J.M. u najkra}em roku da isplati honorar na ime wenog prisustva Svetskom kongresu nuklearne medicine u Kejptaunu, u Ju`noafri~koj Republi-

Stevana Aramba{i}a koji se pozabavio sporom izme|u profesorke J. M. i dekana fakulteta profesora dr MilanaPavlovi}a. J. M. se, naime, obratila za pomo} ombudsmanu jer fakultet, na kojem je jo{ 2006. izabrana u zvawe vanrednog profesora

ci, zakqu~ili su u kancelariji pokrajisnkog ombudsmana. Iznos bi trebalo da bude u visini sredstava koji je za tu namenu, na ra~un fakulteta uplatilo Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj. Ovako glasi mi{qewe zamenika pokrajinskog ombudsmana

za u`u nau~nu oblast medicinske nauke i gde izvodi nastavu, ne}e da joj prebaci novac koji je dobila za odlazak u Kejptaun. - Profesorka je 2010. godine konkurisala u Ministarstvu za nauku i tehnolo{ki razvoj za sufinansirawe odlaska na me|unarodne kongrese. Ministar-

stvo joj je, na osnovu zahteva za dodelu sredstava i odluke nau~no - nastavnog ve}a Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” o saglasnosti za konkurisawe, odobrilo novac za prisustvo Svetskom kongresu nuklearne medicine u Kejptaunu. Ministarstvo je pare namenski uplatilo na ra~un fakulteta. Ali, po povratku J. M. sa stru~nog putovawa, dekan fakulteta je odbio da odobri isplatu pomenutih sredstava, uz obrazlo`ewe da profesorka nije zakqu~ila sa fakultetom ugovor o radu, {to predstavqa preduslov za isplatu – obja{wava Stevan Aramba{i} u dopisu koji redakcija “Dnevnika” pribavila. Kako daqe obrazla`e, J. M. je izvodila nastavu na fakultetu, fak ti~ ki obavqala po sao u zvawu van rednog pro feso ra. Bez obzira {to je fakultet propustio da sa wom zakqu~i ugovor o radu, smatra se da je zasnovala radni odnos na neodre|eno vreme. - Smatramo da je profesorka savesno obavqala posao nastavnika i ispunila sve uslove kako bi joj pare bile dodeqene, te da ne bi smela da trpi posledice zbog propusta u radu poslodavca – konstatovao je Aramba{i}, a sada su na potezu zrewaninska visoko{kolska ustanova i wen dekan. @.Balaban


14

dru[tvo

ponedeqak11.jul2011.

dnevnik

UPISUSREDWE[KOLEBLI@ISEKRAJU

Dokumentaobavezna, |a~kidinar samodobrovoqno Ovogod{wi upis prvaka u sredwe {kole polako se bli`i kraju. Svr{eni osmaci do sada su uradili sve {to su mogli u ovom velikom poslu i sada im ostaje da do srede sa~ekaju raspored po sredwim {kolama. Oni koji budu raspore|eni, u sredu i ~etvrtak }e se i upisivati u sredwe {kole, a nije na odmet podsetiti ih da prilikom upisa, pored upisne prijave, koju su dobili s Konkursom, prila`u i uverewe o polo`enom zavr{nom ispitu, originalno svedo~anstvo o zavr{enoj osnovnoj {koli, izvod iz mati~ne kwige ro|enih, bez obzira kada je izdat i lekarsko uverewe o ispuwavawu zdravsvenih uslova propisanih za obrazovni profil u koji su primqeni. Lekarsko uverewe nije potrebno jedino za upis u gimnazije. Ministarstvo prosvete i ove godine je podsetilo da pri upisu

prvaci nisu obavezni da upla}uju bilo kakve takse. Naime i ove, kao i ranijih godina, u mnogim sredwim {kolama od u~enika tra`e da na ra~un {kole uplate odre|enu svotu nazvanu „|a~ki dinar”. Ministarstvo podse}a da je ova uplata dobrovoqna i da {kole ne smeju wome da uslovqavaju upis. Upori{te za sakupqawe „|a~kog dinara” {kole nalaze u ~lanu Zakona koji predvi|a donacije {koli za poboq{awe pedago{kih standarda, ali samo ukoliko takvu odluku donese savet roditeqa. Kako u ovom savetu jo{ uvek nisu i roditeqi prvaka, wih ta odluka i ne obavezuje. S druge strane, direktori {kola, apeluju na roditeqe da ipak uplate ovaj novac, jer bez wega {kole prakti~no ne mogu da funkcioni{u, po{to je novac koji dobijaju iz buxeta nedovoqan.

Ina~e, |a~ki dinar,koji se razlikuje od {kole do {kole, tro{i se strogo namenski za osigurawe u~enika, {kolska dokumenta, neophodna obave{tewa roditeqima, popunu {kolske biblioteke, rad u~eni~kog parlamenta... U ve}ini {kola predvi|ene su i razne olak{ice za roditeqe, po~ev od onih koje donosi vi{e dece u istoj {koli, pa do pla}awa u ratama tokom {kolske godine. Kako }e i ove godine najverovatnije biti i petnaestogodi{waka koji se u sredu ne}e na}i na spisku raspore|enih u~enika, za wih }e biti organizovan drugi upisni krug. U ovom krugu samo neraspore|eni mali maturanti mo}i }e da konkuri{u i to samo na nepopuwena mesta u sredwim {kolama. Spisak tih mesta na oglasnim tablama osnovnih {kola na}i }e se ve} u sredu, a neraspore|eni u~enici

}e liste sa spiskom `eqa, ovaj put ome|enih preostalim mestima, predavati u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama u ~etvrtak, 14. jula. Raspored u ovom upisnom krugu na oglasnim tablama osnovnih {kola bi}e objavqen u subotu, 16. jula, a toga dana primqeni u~enici }e se i upisivati u {kole u koje su raspore|eni, a time }e biti zavr{en i ovogodi{wi upis u sredwe {kole. Oni svr{eni osmaci koji ne budu zadovoqni {kolom i smerom na koji su raspore|eni u prvom krugu, ukoliko `ele da mewaju {kolu, mo}i }e to da u~ine tek ukoliko mesto za koje su zainteresovani bude slobodno i posle drugog upisnog kruga, {to mogu saznati samo u sredwoj {koli za koju su zanteresovani. D.Deve~erski

DOJEWENAJBEZBEDNIJEZANOVORO\EN^ETOKOMLETA

Zdravoizabebu izamajku Gotovo 70 odsto majki doji svoje bebe u trenutku izlaska iz porodili{ta, ali tri meseca kasnije doji ih samo 50 odsto. [est meseci po izlasku iz porodili{ta samo 20 odsto majki bebu hrani svojim mlekom, a svega oko 10 odsto wih doji do godinu dana starosti deteta. Naspram ovih podataka stoje upozorewa lekara da je ishrana beba maj~inim mlekom nezamewiva za zdravqe deteta i da ni jedna formula za ve{ta~ko mleko ili hranu ne mo`e da zameni idealnu hranu kakvo je maj~ino mleko. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bi dojewe moglo da spasi `ivot vi{e od 13 miliona dece u svetu samo kada bi se majke obu~ile kako da doje svoje novoro|en~e uprkos eventualnim prolaznim problemima koji se ponekad javqaju u toku dojewa u prvim mesecima `ivota bebe. - Za zdravqe deteta velika je prednost maj~ino mlekom - ka`e pedijatar dr Jovana^omi}. - Dojewe poboq{ava imunitet bebe, putem wega dete dobija antitela koja su zna~ajna za borbu protiv bolesti, spre~ava se nastanak alergija... Protein koji se nalazi u maj~inom mleku smawuje rizik od gojaznosti u kasnijem `ivotnom dobu. Maj~ino mleko je kompletna i prirodna hrana prilago|ena sistemu za varewe kod beba. U wemu su svi potrebni vitamini i minerali za rast i razvoj novoro|en~eta pa do {est meseci bebu ne treba hraniti ni sa jednom drugom hranom. Mleko u prahu je hrana za nu`du, dakle daje se bebi samo ako majka nije u mogu}nosti da novoro|en~e hrani svojim mlekom. Pomislite samo koja je prednost dojewa u ovim vrelim letwim danima kada je sva hrana, a posebno mleko i

OBELE@ENDANDUNAVAU26GRADOVAUSRBIJI

Za{titanajlep{e evropskereke Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede - Republi~ka direkcija za vode i Koka-Kola Sistem, uz podr{ku velikog broja partnera iz vladinog i nevladinog sektora, obele`ili su me|unarodni Dan Dunava, saop{tilo je ju~e to ministarstvo. Na centralnoj proslavi na Zemunskom keju, veliki broj posetilaca imao je priliku da pro{eta oslikanom Dunavskom ulicom, da se upozna sa zanimqivostima i karakteristikama Dunava, wegovim pritokama, za{ti}enim parkovima i stani{tima ugro`enih biqnih i `ivotiwskih vrsta. Pored Beograda, Dan Dunava se obele`ava u jo{ 26 gradova

{irom Srbije, u saradwi sa vi{e od 300 partnerskih organizacija, radi upoznavawa gra|ana, posebno najmla|ih s va`no{}u o~uvawa i za{tite najlep{e evropske reke u ~ijem slivu se nalazi 92 odsto teritorije na{e zemqe. Ovogodi{wi program proslave podr`ali su Svetski fond za prirodu (WWF), Gradska op{tina Zemun, JKP „Zelenilo Beograd”, Udru`ewe „Na{a deca”, Supernatural, Sekopak, Eko musketari, Recan fond, Zavod za za{titu prirode Srbije, Nacionalni park \erdap, Liga za ornitolo{ku akciju Srbije i Mladi istra`iva~i Srbije, navedeno je u saop{tewu.

SRBIJANEPREKIDNOGUBISTANOVNI[TVO

Najstariji preplavilinajmla|e

Aktivnakampawa Kampawu za podr{ku dojewu podr`avaju sve zemqe koje misle na zdravqe svog stanovni{tva, posebno budu}ih nara{taja. Ova preventivna mera ni{ta ne ko{ta, a daje velike rezultate na spre~avawu brojnih bolesti dece. Na{a zemqa je mnogo uradila posledwih godina na ovom poqu, a sada bi vaqalo preduzeti daqe akcije kako bi se obezbedilo da se bebe doje najmawe {ast meseci.

mle~ni proizvodi, podlo`ni kvarewu. Nema bezbednije hrane od maj~inog mleka. Posle mode hrawewa beba gotovim industrijskim proizvodima, kao {to su mleka u prahu i ka{ica posledwih desetak godina zdravstveni radnici vode kampawu za povratak prirodnoj ishrani. Posao nije lak jer je s druge strane jak lobi fabrika za proizvodwu bebi hrane koje ve{tim i agresivnim reklamama uspevaju da pokolebaju mlade majke. I u na{oj

zemqi posledih godina dojewu beba se poklawa sve ve}a pa`wa. U savetovali{tima pri domovima zdravqa trudnice i mlade majke se informi{u o zna~aju maj~inog mleka za pravilan rast i razvoj deteta, ali i za zdravqe majke. Uvo|ewem bebi frendli programa u porodili{ta omogu}ava se da novoro|en~e bude od prvih dana uz majku i da se tako osigura redovno dojewe, svaki put kad beba to tra`i. Nizu nabrojanih prednosti maj~inog mleka ovih dana stigla je

nova: studija koju je sproveo Kanadski institut za istra`ivawe zdravqa govori da deca koja su du`e hrawena dojewem imaju konstantno vi{i koeficijent inteligencije od dece hrawene nekim drugim vidovima ishrane. Poznato je da dojewe nije dobro samo za zdravqe bebe, ve} i za maj~ino zdravqe. U uglednom medicinskom ~asopisu “Lancet” objavqeno je da dojewe mo`e doprineti smawewu rizika od raka dojke, a za{tita je ve}a {to `ena du`e doji. Autori provedene studije procewuju da bi u~estalost karcinoma dojke u razvijenim zemqama mogla biti zna~ajno smawena kad bi `ene imale ve}i broj dece i kad bi procenat dojiqa kao i du`ina dojewa bio ve}i. Dosad su otkriveni mnogi pozitivni efekti dojewa na zdravqe majke i deteta i wihov broj neprestano raste. J.Barbuzan

U periodu od 2002. do 2009. godine broj stanovnika u Srbiji smawen je za 177.000, razlog za to je negativni prirodni prira{taj, a na osnovu rezultata posledweg popisa stanovni{tva, ono se mo`e svrstati u grupu demografski izrazito starih populacija u svetu, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Prema podacima popisa stanovni{tva iz 1834. godine u Srbiji je registrovano 668.592 stanovnika, a u periodu izme|u dva svetska rata broj stanovnika pove}an je sa 4.819.430 koliko ih je bilo u 1921. godini na 5.725.912, koliko je zabele`eno 1931. godine. Posle Drugog svetskog rata sprovedeno je sedam popisa stanovni{tva na teritoriji Srbije, a podaci pokazuju da je u periodu izme|u 1948. i 2002. godine broj stanovnika pove}an za 29 odsto, odnosno sa 5.794.837 na 7.498.001. Me|utim, u periodu od 2002. do 2009. godine broj stanovnika je smawen za 177.000, {to u Republi~kom zavodu za statistiku vide kao posledicu negativnog prirodnog prira{taja, koji je na podru~ju Srbije prisutan u kontinuitetu od 1992. godine. Sredinom pro{log veka stanovni{tvo Srbije je spadalo u mla|e populacije u Evropi, a, na osnovu rezultata posledweg

popisa stanovni{tva, ono se prema svim obele`jima demografske starosti, danas mo`e svrstati u grupu demografski izrazito starih populacija, i to ne samo u evropskim nego i u svetskim okvirima. Starewe stanovni{tva je, pre svega, rezultat velikog pada fertiliteta i wegovog dugog zadr`avawa na niskom nivou. Udeo starih u ukupnoj populaciji je 17 odsto, {to svrstava Srbiju me|u najstarije populacije u Evropi. Samo ~etiri zemqe u EU imaju vi{i udeo starijih osoba: Nema~ka i Italija (po 20 odsto), Gr~ka (19 odsto) i [vedska (18 odsto). Prema Popisu 2002. godine, porodice bez dece ~inile su 30,8 odsto porodica u Srbiji. Porodice sa jednim detetom su ~inile 32,9 odsto, sa dva 30,9 odsto, a sa tri i vi{e dece 5,4 odsto od ukupnog broja porodica. O~ekivano trajawe `ivota pove}ano je sa 58,8 godina za mu{karce i sa 61,1 godnu za `ene (1952-1954. godine) na 71,1 godinu za mu{karce i 76,4 godine za `ene u 2009. godini. U pore|ewu sa drugim evropskim zemqama, Srbija se po~etkom 21. veka na{la u grupi zemaqa sa najkra}im o~ekivanim trajawem `ivota (zajedno sa Rusijom, Belorusijom, Ukrajinom, Moldavijom).

ZEMUNOBELE@IODANNAUKE

PODVIGBORSKIHLEKARA

Hirur{kirekonstruisalidojku Ekipa borskih lekara prva je u Srbiji izvr{ila operaciju mikrohiru{ke rekonstrukcije dojke, povezivawem krvnog suda grudnog ko{a sa krvnim sudom tkiva stomaka, re~eno je ju~e agenciji Beta u Zdravstvenom centru u Boru. Prema re~ima specijaliste plasti~ne i rekonstruktivne hirurgije tog zdravstvenog centra, doktora Igora Majkovi}a, 52-godi{wa pacijentkiwa, kojoj je pre dve godine uklowena dojka zbog tumora,

ose}a se dobro, iako je zbog prethodnog zra~ewa i citostatika imala znatno o{te}enu cirkulaciju u grudnom ko{u. Kako je naveo, na woj je izvedena veoma slo`ena operacija stvarawa nove dojke, ~iji je uspeh to {to ne podrazumeva uno{ewe silikona u organizam i {to zahteva uklawawe masnog tkiva sa stomaka, pa i pacijentkiwa posle operacije izgleda lep{e. - Najve}a vrednost ovakve operacije je to {to smo dobili

dobru rekonstrukciju na du`i period i {to ne postoji bojazan koju izaziva uno{ewe silikona u organizam. Sa druge strane, sekundarna korist je ~iwenica da se wome uklawa masno tkivo sa stomaka, te bolesnica posle operacije i oporavka izgleda estetski boqe - rekao je Maqkovi}. Kako je naveo, medicinski timovi druge ustanove poku{ali su da obave isti zahvat pro{le godine silikonskom prote-

zom, ali je taj poku{aj propao zbog slabe cirkulacije, {to je uticalo na dono{ewe odluke o rekonstrukciji tkiva sa stomaka. Operaciju su, pored doktora Majkovi}a, izveli hirurg Qubomir To{i}, vaskularni hirurg @ivota Marjanovi}, uz pomo} anesteziologa DraganeJankovi}. Prema ranije objavqenim rezultatima istra`ivawa, u Srbiji se godi{we registruje oko 4.000 tumora dojki.

Promocija Teslinoggenija Dan nauke, koji se u Srbiji obele`ava na dan ro|ewa Nikole Tesle, 10. jul obele`en je ju~e sve~anom akademijom u zgradi op{tine Zemun sa koje je poru~eno da }e obele`avawe ovog dana ubudu}e biti tradicionalno kako bi se skrenula pa`wa na zna~aj Teslinog rada. Predsednica Organizacionog odbora manifestacije “Teslin dan” Olga Zori} pozvala je i druge gradove u Srbiji da ubudu}e obele`avaju dan ro|ewa Nikole Tesle koji je pro{le godine zva-

ni~no progla{en Danom nauke u Srbiji. ^lan organizaciog odbora obele`avawa tog datuma Goran Peruni~i} najavio je osnivawe fonda Nikole Tesle koji }e pre svega imati za ciq promociju nauke, edukaciju i da poma`e i nagra|uje mlade istra`iva~e i pronalaza~e. On je kazao da }e organizacioni odbor predlo`iti da jedan od mostova u Beogradu ponese ime Nikole Tesle, kao i da se pokrene inicijativa o izgradwi Teslinog torwa.


c m y

dnevnik

reporta@e

ponedeqak11.jul2011.

15

„DNEVNIK”PATROLIRAPOVOJVO\ANSKIM KUPALI[TIMA: BAZENI„HORIZONT” USURDUKU

Kalifornija,auSremu D

olawskogjulajezaSurduk,selosaoko1.500du{austaropazova~kojop{tinimaloko~uo,ajo{ mawe znao gde se nalazi i kako sti}i. Ali kad je otvoren kompleks otvorenih bazena „Horizonti“,uskiiprili~nolo{put jenaglopostaovrloprometan,a rastu}apopularnostovetropske oaze usred sremske nedo|ije nije promaklanisveznaju}em„Guglu”, kojiusvojojbazipojamSurdukneizbe`novezujeuzbazene.Odula-

sket i odbojku), ~etiri bara „na suvom“ i jedan u vodi, muzika po meri, stotine le`aqki i suncobrana, u vodi, hidro-masa`e na vi{e mesta… Bri`qivo osmi{qenkomleksnagotovodvahektara ve} na ulazu opravdava 500 dinara za ulaznicu. Jer wome se sti~epravonabesplatnele`aqke, suncobrane i pet bazena na oko 1.200 kvadrata. Veliki  ima dvaizdvojena|akuzibloka,odkojihjejedanizdignutiizwegase voda preliva u glavni bazen. U

Ko{ta,alivredi Zahvaquju}idobromsistemufilterisawa,kvalitetvode ubazenimajenavisokomnivouceodan.Osimne{toskupqe ulaznice,cenehraneipi}asu“normalne”,nanivoukafi}a poNovomSadu.Spasila~kaslu`ba,sastavqenaodobu~enih studenataisportista, dosadnijeimala ozbiqnogposla.Kapacitetkopleksajeoko1.400qudi,ata~notolikoimaimesta na le`aqkama, sedaqkama, lejzi begovima i separeima. Surdukima iodli~nunetprezentacijusaobimnomfotogalerijom,velikimbrojeminformacijaikompletnimacenovnikom hraneipi}a.Vebomsemogu rezervisatiimesta,jerje vrelimdanimaivikendomsvepuno ve}okopodneva,ali250 parkingmesta ipaknijedovoqno. zasveli~inascenografijunekog holivudskogfilma ilivisokobuxetnog spota muzi~kih zvezda sa ameri~ke Zapadne obale. Bazeni pravilnih i konkavnih oblika spojeni prolazima (pride za ba-

wemu je i bar u vodi sa {ankom, verovatno najfrekventija ta~ka “Horizonta”. Drugi po veli~ini je “Chillout”, krivudavim kanalom spojensaVelikimbazenom,ukoji se ulazi  ispod improvizovanog

Prirodne lepote sti`u sa svih strana

vodopada.Imaonizonuod2,2metra dubine, dva podvodna gejzira koji na poseban na~in masiraju kupa~e,kaoitriizdvojena|akuzibazena.Poredovadva,posetiocimajenaraspolagawuiDe~iji bazen sa blagom kosinom dubine okopolametra,idealanzabr~kawenajmla|ihkupa~a(kadimdojadi voda mogu se igrati i na suvom),kaoidvabazenaukojimasu postavqeni ko{evi odnosno odbojka{ka mre`a u kojima se tokomcelogdanasmewujuekipe. Kad su oktobra 2009. vlasnici DarkoMirkovi}iMarkoMilo{evi}, po~eli da grade bazene, mnogisusumwaliuprofitabilnostposla,aliseposlesamonekoli meseci pokazalo da Surduk nijezabit.OdNovogSadaiBeograda udaqen je po pedesetak kilometara,blizuje auto-puta,Dunav svega stotinak metara od bazena,pasveidealno zajednodnevniizlet. “Mi smo dugo tra`ili upravo ovakvo mesto. Op{ti je trend da qudi poku{avaju {to vi{e vremena da provode van gradova, pogotovo leti”, obja{wava Milo{evi} idodajekakojetobiologi~an sled poslovnih poteza, jer onikompawonve}godinamagrade iopremaju bazene ifontane. Odju~eje“Horizont”otvorio i “no}nu smenu”, od devet do pono}i,kad}eposetiociu`ivatiu

„Gugl” Surduk po bazenu poznaje

svirkama i tematskim `urkama. Za 30. jul je zakazan koncert kultne grupe “Van Goga” i turnir u bi~-voleju. Iako dolazi uglavnommla|isvet,komodiraju se i ostali, od de~ice kojoj ne mo`edadosadipreplivavaweiz jednog bazena u drugi, prolasci ispodmosti}aikrozslapovevode, do starijih koji uglavnom tra`e mesto u |akuzi bazenima, baruuvodiilijednostavnou`i-

Oprezan pristup aktivnom odmoru

Foto:R.Hayi}

vaju u pogledu na Dunav i dobar deoBanata. Dvadesetpetogodi{wi Neboj{a,koji jesadru{tvomstigaoiz Beograda,ka`edaredovnodolaze jo{ od lane i pedesetak kilometaradrumamunijeprekosveta. “Qudi koji `ive u velikim gradovima najboqe znaju kako je kad se ceo grad usija od vru}ine. Zatomi,zbogambijentaiusluge, dolazimoovdebarjednomnedeq-

Sme~ da i Vawa Grbi} zavidi

no”,veliNeboj{a. Naparkingu preovla|uju tablice automobila Beogra|anaiNovosa|ana,aliih imaiizgotovosvih krajeva Vojvodine. Zatekli smo parove iz Vr{ca,devojkeizPan~eva,mlade fudbalere iz Sremske Mitrovice,~akijednodru{tvoizSombora koji su na preporuku svojih prijateqa odlu~ili da porane i prevale preko 150 kilometara i ka`u dase nisupokajali. Vlasniciplanirajudase {ire uvi{epravaca.Zasad jenajizvesnijepremaobali Dunava, gde }e biti vo`we skutera, skijawa na vodi i sli~nih stvari,dokjehotel ve} predvi|en urbanisti~kimplanom. “Imamo dosta ideja za razvoj, ali naravno treba para. Namera nam je da izgradimo jo{ koji bazen, po mogu}nosti i sa termalnom vodomkojeimanaovompodru~ju, ali se malo te`e dolazi do we, a u daqoj perspektiviidaotvorimo privatnu sredwu {kolu sa internatom”,ka`eMarkoMilo{evi}. Niko Perkovi}

NAKA]KOJPETqIIMAINEPISMENIHPROSTITUTKI,ALISUBARZDRAVSTVENOOBRAZOVANIJENEgOPRE

C

inici tvrde kako je te{ko proceniti da li su politika ili, ipak, prostitucija najstarijizanatnasvetu.@ene koje se bave ovim poslom, pre epohe sveop{te korektnosti nazivane su prostitutkama i drugim pogrdnim imenima, dok suposledwihgodina„unapre|ene”u-seksualneradnice.Oslobo|ena moralizatorstva savremena socio-psiholo{ka shvatawa prostituciju defini{e kao seksualni odnos, koji karakteri{upla}awe(naj~e{}eunovcu), ekstreman promiskuitet i emocionalna ravnodu{nost prema partneru i samom seksualnom ~inu. Zapravo, obi~an

Iglomrasturilasvevene, pasebodeudojke sklopeba{takavposao.Uprepoznatqivoj, krajwe oskudnoj garderobi, devojke se sme{kaju voza~imaunadida}eihzaustaviti i zaraditi stotinak dinara.Poredwih,ugradupostojii „visoka“ prostitucija koja se, po pozivu ili preporuci, obavqauprivatnimstanovima.Posao cveta, tvrde poznavaoci, a potra`wazaprostitutkamajeu

kontaktnaterenu.MadasunajborjnijekodKa}ke petqe,ordinirajuinapotesupremaMi{eluku,te Zrewaninskomputu. – Na{e udru`ewe ima tri ekipe, od kojih jedna devojke obilazidawu,doksudvenadle`nezano}nu smenu.Sdevojkama razgovaramo, savetujemo ih, de-

Konkurencija na drumu

ugovorni, robno-nov~ani odnos ukomejednaosobaprodajeusluge, drugomkojiutomenalazizadovoqavawe. Voza~ima ve} pri ulasku sa autoputanaKa}kojpetqiuNoviSadbrojnegrupicedevojaka, neretko maloletnica, bi da

NoviSadnamamilaidevojkeiz okolnihgradova Prema podacima nevladinog udru`ewa “Prevent”, na ulicama vojvo|anske prestonice postojioko300prostitutki,skojima je to udru`ewe za posledwe ~etiri godine stupilo u

limokondome,kaoibro{ureiz kojih mogu mnogo da saznaju o polnim bolestima. Vrlo ~esto im zakazujemo i preglede u Domu zdravqa, s kojim smo potpisalimemorandumosaradwi. Zahvaquju}i na{im posetama i edukaciji, wihova svest o zdra-

vqujesadnamnogovi{emnivou nego ranije – pri~a za „Dnevnik” Ivana Jovanovi} iz “Preventa”, ~iji rad, ina~e, finansiraMinistarstvozdravqa. Devojke nisu po{te|ene bolesti,alizasadohrabrujedanijedna nije zara`ena HIV-om, iakosumnogedobilehlamidiju, hepatitis,polnebradavice…U „Preventu” ka`u da se kod seksualnih radnica smawio broj polno prenosivih bolesti, a i da sad mnogo ~e{}e koriste kondome nego ranijih godina. Me|u wima ima  maloletnica, pa~akizrelih`enaod{ezdesetak godina. Nema apsolutno nikakvog pravila ko se bavi prostitucijom.Nisuretkeudate, koje van ovog, “redovnog” radnog vremena `ive sasvim normalnim `ivotom, ali ima i narkomanki. Poredodli~nihkontakatas devojkamanaterenu,ovoudru`ewe ima dobru saradwu i s pripadnicima Policijske uprave u Novom Sadu, kao i socijalnimradnicima. – Mnoge devojke nemaju nikakva dokumenta kod sebe, neke od wih nikada nisu ni izvadile li~nu kartu. Poku{avamo da im u svemu pomognemo kako bi ostvarile normalan, civilizovan `ivot – obja{wava Jovanovi}eva. Dev ojk e koj e se bav e uli~nom pros tit uc ij om uglavn om su zav r{ il e sredw u {kol u,

Potra`wa velika, ponuda ne zaostaje

ali nek e su i nep is men e. Ima izb eg lic a kak o s Kos met a, tako i iz Hrv ats ke. Prema nezvan i~n im saz naw ima sli~n o zar a| uj u i poj ed in i prip adn i-

Foto:N.Stojanovi}

-Nekeodnaszara|ujubukvalnodapre`ivele,aimaionihkojerade dabisedrogirale.Jedna devojka te{ki je zavisnik. Sebe je dovela u vrlo nezgodnu situa-

Retkezara|ujuipo10.000dinarazasat,mnogoje vi{eonihkojebukvalnoradekakobipre`iveli. Osimzavisnica,imai`ena~ijisu,pak,mu`evi narkomani,pakre}uuposaodawimazaradenovac zadrogu ci ja~ eg pol a, a pov remen o se poj av i i i jedn a trans seks ua lnaosob a. Seksualne radnice na Ka}kojpetqisamesebeprocewuju, panaosnovjutogaiformiraju cen u. Poj ed in e zar ad e i po 10.000dinarazasat,dokonesamokriti~ne i samosvesne pristajunadalekoni`utarifu.

ciju.Zdravqejojjenaru{enotoliko da vi{e nema gde da ubode iglu, pa je zabada u dojke, jer su joj sve vene istro{ene – pri~a jednaodwenihkoleginica. Na`alost ima i `ena ~iji su mu`evi narkomani, pa neretko kre}uuovajposaodabiwimazaradilenovaczadrogu. qiqanaNato{evi}


SPORT

ponedeqak11.jul2011.

REPREZENTACIJASRBIJEOTPUTOVALA NAPRIPREMEUROTENBURG

dnevnik

c m y

16

^ETVRTFINALEDEJVISKUPA

Savanovi}ostao uBeogradu Ko{arka{ka seniorska reprezentacija Srbije otputovala je na bazi~ne pripreme u Rot, nema~ku vazdu{nu bawu, gde }e do 23. jula trenirati bez slobodnog dana. Ekipa selektora Du{ana Ivkovi}a na put nije krenula u kompletnom sastavu. Timu se prikqu~io odmorni kapiten Nenad Krsti}, ali je u Beogradu zbog lekarskih kontrola ostao iskusni Du{ko Savanovi}. - Du{ku su se na testirawu pokazale neke funkcionalne prola-

Du{koSavanovi}

zne smetwe u sr~anom radu. To se de{ava, a na{a obaveza je da iskqu~imo sve mogu}nosti do kraja. Dijagnostika }e danas biti zavr{ena. O~ekujem da }e sve biti u

(koleno) i Nemawe Bjelice ({aka). - Bjelica je operisan i ta mala kost {ake sporo zarasta. Moramo da sa~ekamo kompletan oporavak, a on je spor. Bjelica radi kompletan trening kondicije, samo ne koristi loptu jer mu ruka miruje. Kada se bude ukqu~io u kompletan trena`ni proces vide}emo kako daqe. Novica je imao povredu kolena leve noge i butnog mi{i}a. On je van treninga tri meseca i postoje posledice netrenirawa koje su se odrazile na snagu i kondiciju. Moramo da ga postepeno uvedemo u program kako ne bi naglim optere}ewem „pokvario” koleno. U posebnom je kondicionom re`imu. Prve nedeqe }e imati adaptaciju, a druge nedeqe }e trenirati punim kapacitetom - detaqan je bio dr Radovanovi}. Rotenburg je izabran jer je do{lo do zasi}ewa od Folgarija. - To je mesto gde se nekada pripremao tim u kome je bio Dejan Bodiroga. Zbog zasi}ewa tra`ili smo zamenu za Folgari. Napravqen je skauting infrastrukture i ispuwava na{e zahteve. ^im stignemo u Nem~ku ima}emo trening. Radi}emo dve nedeqe u mikrociklusima - tri dana rada, pa slobodno pre podne, ali ovog puta ne}e biti po ceo dan odmora kako igra~i ne bi dolazili u situaciju da ne znaju {ta }e sa sobom. Ovo je mlad tim koji ima prostora da unapredi svoju igru - rekao je selektor Srbije Du{an Ivkovi}. Reprezentaciji se prikqu~io i kapiten Nenad Krsti} koji je propustio uvodni deo priprema u Beogradu. - Mislim da nisam puno propustio - rekao je pred polazak na put kapiten na{e reprezentacije. - U Moskvi sam tri dana bio na lekar-

Spisakreprezentativaca U Nema~ku je otputovalo 16 igra~a: Milo{ Teodosi}, Stefan Markovi}, Milenko Tepi}, Aleksandar Ra{i}, Uro{ Tripkovi}, Dragan Milosavqevi}, Ivan Pauni}, Marko Ke{eq, Nemawa Bjelica, Marko ^akarevi}, Milan Ma~van, Novica Veli~kovi}, Nenad Krsti}, Kosta Perovi}, Boban Marjanovi} i Mile Ili}. Pored wih, put Rotenburga su krenuli selektor Du{an Ivkovi}, pomo}ni treneri Aleksandar Kesar i Du{an Gvozdi}, kondicioni trener Du{ko Markovi}, tim menaxer Neboj{a Ili}, fizioterapeuti Du{an Saji} i Du{an Popovi} i ekonom Jovica Ani~i}. Du{ko Savanovi} i dr Radovanovi} sti}i }e u utorak. redu i on }e se nama u Rotenburgu prikqu~iti u utorak - rekao je doktor reprezentacije dr Dragan Radovanovi}. U timu orlova optimizam je vezan i za oporavak preostale dvojice igra~a koji imaju probleme s povredama - Novice Veli~kovi}a

skim pregledima i potpuno sam zdrav, {to je najva`nije. Svaki dan sam tr~ao, tako da sam spreman za sve napore koji nas o~ekuju u Rotenburgu, u kojem sam ve} bio 2003. godine kada smo se spremali za Evropsko prvenstvo u [vedskoj. Pripremio:A.P.

Srbijazafinale sArgentinom Drugi put za redom Dejvis kup selekcija Srbije igra}e u polufinalu ovog takmi~ewa. U ~etvrtfinalu Svetske grupe, koje je odigrano u Halmstadu, srpski tim je savladao selekciju [vedske 4:1 i time obezbedio plasman u polufinale, u kome }e biti doma}in reprezentaciji Argentine (od 16. do 18. septembra) koja je pobedila Kazahstan 5:0. Odlu~uju}i, tre}i poen na{oj reprezentaciji doneo je Janko Tipsarevi}. On je pobedio Mihaela Rider{teda 3:0, po setovima 6:2, 7:5, 6:3. Viktor Troicki je u petak savladao Rider{teta 6:3, 6:1, 6:7, 7:5, dok je Tipsarevi} doneo drugi poen na{oj selekciji po{to mu je Ervin Ele{kovi} predao me~ zbog povrede pri rezultatu 6:2, 1:0. [vedski par Simon Aspelin i Robert Lindsted pobedio je u subotu Novaka \okovi}a i Nenada Zimowi}a 6:4, 7:6 (5), 7:5. Na samom po~etku me~a i Tipsarevi} i Rider{ted su osvojili po jedan gem. Na{ teniser je u tre}em gemu napravio brejk za 3:1, a onda je sigurnom igrom do{ao do vo|stva od 5:1. [ve|anin je smawio na 5:2, ali je Janko na svoj servis dobio prvi set za vo|stvo od 1:0 u setovima. Rider{ted je poveo 2:0 u gemovima u drugom setu, ali je Tipsarevi} zaigrao anga`ovanije i izjedna~io na 2:2. Teniseri su potom

osvajali gemove na svoje servise do 5:5. Na{ igra~ je napravio brejk u 11. gemu, a potom je na svoj servis do{ao do 7:5 i 2:0 u setovima. U tre}em setu nije bilo prilika za brejk do petog gema. Tipsarevi} je zatim prvi do{ao do brejka, a onda je sigurnom igrom, prepustio rivalu jo{ samo jedan gem i zaslu`eno do{ao do 6:3 i 3:0 u setovima. - Idemo na odbranu titule - poru~io je Tipsarevi} i naglasio da je ponosan {to je doprineo da Srbija poka`e koliko je jak tim. - Posebno mi je drago {to je Novak posle pobede u Vimbldonu do{ao da nas podr`i i u~estvuje u pohodu na odbranu titule - rekao je

Tipsarevi} i napomeuo da se nada da }e Beogradska arena i posle me~a sa Argentinom ostati neosvojiva tvr|ava. Prvi teniser sveta i pobednik Vimbldona Novak \okovi} istakao je da je o~ekivao pobedu. - Presre}an sam {to sam ovde sa drugovima i {to prisustvujem jo{ jednom velikom uspehu. O~ekivali smo pobedu. Momci su izdr`ali i uspeli da ostvare ovaj va`an ciq rekao je \okovi}. Selektor Bogdan Obradovi} ~estitao je Tipsarevi}u na izuzetnom uspehu i pozvao Beogra|ane da u septrembru ponovo podr`e na{ tim u borbi za finale.

Rezultati [vedska - Srbija 1:4 (Halm{tad): Rider{tet - Troicki 3:6, 1:6, 7:6(6), 5:7, Eleskovi} - Tipsarevi} 2:6, 0:1 - predaja, Aspelin/Lindsted - \okovi}/Zimowi} 6:4, 7:6(5), 7:5, Rider{tet - Tipsarevi} 2:6, 5:7, 3:6, - Lindsted - Troicki 6:3, 4:6 - predeja. Argentina-Kazahstan(BuenosAjres)5:0: Monako - Golubev 6:3, 6:0, 6:4, Del Potro - Kuku{kin 6:2, 6:1, 6:2, ^ela/[vank - Korolev/[ukin 6:3, 6:2, 7:5, ^ela - Korolev 2:6, 6:2, 6:0, Monako - Kuku{kin 6:4, 6:1. SAD-[panija(Ostin,Teksas)1:2: Fi{ - Lopez 4:6, 6:3, 3:6, 7:6(2), 6:8, Rodik - Ferer 6:7(9), 5:7, 3:6, Bob i Majk Brajan - Lopez/Verdasko 6:7(3), 6:4, 6:4, 6:4, Fi{ - Ferer no}as, Rodik - Lopez no}as. Nema~ka-Francuska1:4([tutgart): Majer - Gaske 6:4, 6:4, 5:7, 3:6, 3:6, Kol{rajber - Monfis 6:7(3), 6:7(5), 4:6, Kas/Pe~{ner - Qodra/Conga 6:7(4), 4:6, 4:6, Pe~ner - Qodra 6:3, 6:4, Kol{rajber - Conga 6:7, 6:7.

- Janko je dr`ao koncentraciju na visokom nivou u me~u sa Rider{tedomi, kome prakti~no nije dao nikakvu {ansu. Pozivam navija~e da se pripreme za me~ sa Argentinom. Znamo da je to velika sportska i teniska nacija. Na{a velika prednost je u tome {to igramo kod ku}e - rekao je Obradovi} i precizirao da }e podloga u Areni verovatno biti br`a „sa ni`im odskokom”. Novak \okovi} istakao je da wegov doprinos nije bio veliki, ali je najva`nije da je [vedska pora`ena. - Zadovoqstvo mi je {to sam sa reprezentacijom. Verovatno su svi o~ekivali da }emo lako dobiti ovaj me~, a to zna da stvori pritisak. Momci su izdr`ali i drago mi je zbog toga - istakao je prvi reket sveta i dodao da }e i protiv gau~osa Srbija igrati u najja~em sastavu, a da }e taktiku za taj me~ praviti kada se slegnu utisci, mada je ciq poznat - a to je finale. Posledwi, peti me~ susreta [vedska - Srbija, koji nije imao rezultatski zna~aj, odigrali su Robert Lindsted i Viktor Troicki. Kod rezultata 1:1 u setovima (prvi je dobio Lindsted 6:3, drugi Viktor 4:6) doma}i teniser je predao me~ i time je Srbija pobedila sa ukupnih 4:1.

VELIKANAGRADAVELIKEBRITANIJE

TrijumfAlonsaposleosammeseci [panac Fernando Alonso za volanom Ferarija slavio je u devetoj ovogodi{woj trci {ampionata Formule jedan, koja je vo`ena za Veliku nagradu Velike Britanije. Alonso je na Silverstonu do{ao do prve pobede posle vi{e od osam meseci, a 27. u karijeri. Drugo mesto pripalo je aktuelno svetskom prvaku i lideru {ampionata Nemcu Sebastijanu Fetelu iz Red Bula, dok je tre}i bio wegov klupski kolega Australijanac Mark Veber, koji je ina~e imao pol poziciju. Ovoga puta Ferari je odli~nom taktikom uspeo da nadmudri konkurente, dok je Red Bul napravio gre{ku. Trka je po~ela po mokroj pisti, ali je ubrzo po~ela da se su{i. Fetel je do drugog odlaska u boks imao sigurno vo|stvo, ali je onda Alonso iskoristio wegovo du`e zadr`avawe na pit stopu (problem sa pri~vr{}ivawem levog zadweg pneumatika) i preuzeo lidersku poziciju. I dok je [panac sigurno hitao ka pobedi Fetela je usporavao Britanac Luis Hamilton iz Meklarena, koji se nalazio tada ispred wega. Tek posle tre}ih odlazaka u boks Nemac je uspeo da se na|e ipsred

TrijumfovaouSilverstonu:FernandoAlonso

Hamiltona, ali ne i da nadoknadi, pokazalo se, nedosti`nu prednost Alonsa, a ~ak mu je bilo ugro`eno i drugo mesto. Naime, Veber je sedam krugova pre kraja obi{ao Hamiltona, kome su poru~ili da {tedi gorivo, i krenuo je da susti`e Fetela. Veber se primakao Fetelu na pola sekunde, ali su Australijancu iz boksa poru~ili da odr`ava zao-

statak za Fetelom, pa je morao da se zadovoqi tre}im mestom. Hamilton je na kraju vodio borbu sa Masom za ~etvrto mesto i uspeo da se izbori sa Brazilcem, po{to je ~ak do{lo i do kontakta izme|u wih dvojice. Sledili su Niko Rozberg u Mercedesu, Serhio Perez u Zauberu i Nik Hajdfeld u Renou. Prvu desetoricu su kompletirali Mighael

[umaher u Mercedsu i Haime Algersuari u Toro Rosu. Trku nije uspeo da zavr{i doma}i voza~ Xenson Baton, koji je u 38. krugu oti{ao u boks i samo nekoliko metara po{to su ga mehani~ari pustili morao da odustane. Pre kraja trke bolide su morali da parkiraju i Jarno Truli i Kamui Kobaja{i, te Sebastijan Buemi. Posle devet trka Fetel i daqe ubedqivo vodi sa 204 boda. On je do sada zabele`io {est pobeda i tri druga mesta, a pre Alonsa ove godine uspeli su da pobede jo{ samo Hamilton i Baton. Drugo mesto u generalnom plasmanu dr`i Veber sa 80 bodova mawe od Fetela, a tre}i je Alonso sa 112. Kod konstruktora Red Bul je do sada sakupio 328, a drugoplasirani Mkelaren ima 218. Naredna trka vozi se 24. jula za Veliku nagradu Nema~ke na stazi Nirburgring. G.M.

Rezultati 1. Alonso ([panija, Ferari) 1:28:41.196, 2. Fetel (Nema~ka, Red Bul) + 16.511, 3. Veber (Australija, Red Bul) + 16.947, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) + 28.986, 5. Masa (Brazil, Ferari) + 29.010, 6. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) + 1:00.665, 7. Peres (Meksiko, Zauber) + 1:05.590, 8. Hajdfeld (Nema~ka, Reno) + 1:15.542, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) + 1:17.912, 10. Algersuari ([panija, Toro Roso) + 1:19.108, 11. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) + 1:19.712, 12. Petrov (Rusija, Reno) + 1:20.681, 13. Barikelo (Brazil, Vilijams) +1 krug, 14. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1 krug, 15. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +1 krug, 16. Glok (Nema~ka, Virxin) +2 kruga, 17. D’Ambrozio (Belgija, Virxin) +2 kruga, 18. Liuci (Italija, Hispanija) +2 kruga, 19. Rikardo (Australija, Hispanija) +3 kruga.

Voza~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 204, 2. Veber (Australija, Red Bul) 124, 3. Alonso ([panija, Ferari) 112, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 109, 5. Baton (V. Britanija, Meklaren) 109, 6. Masa (Brazil, Ferari) 52, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 40, 8. Hajdfeld (Nema~ka, Reno) 34, 9. Petrov (Rusija, reno) 31, 10. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 28, 11. Kobaja{i (Japan, Zauber) 25, 12. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 10, 13. Algersuari ([panija, Toro Roso) 9, 14. Perez (Meksiko, Zauber) 8, 15. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 8, 16. Barikelo (Brazil, Vilijams) 4, 17. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 2.

Konstruktori 1. 1. Red Bul 328, 2. Meklaren 218, 3. Ferari 164, 4. Mercedes GP 68, 5. Lotus Reno GP 65, 6. Zauber 33, 7. Toro Roso 17, 8. Fors Indija 12, 9. Vilijams 4.


SPORT

dnevnik

IO FSS DANAS POPUWAVA SUPERLIGU

Pazarcimase sme{ielita

Nekorektnim potezom BASK je doveo u nezgodan pola`aj FSS.KlubsaCareve}uprije,nakondugelicitacijeoustupawu mestaNovomPazaru,proceniojedanemo`edaispunizahteveu pogleduinfrastrukturezaSuperligu,iakojenedavnozavr{en moderanobjekat,pasuprimoranidaodustanuodvojevawauvi{emrangu.Kadrovskisuoja~aliprijateqskiklub,pa~vrstoveruju da }e wihova ideja, koja ~ini se ima primese trgovine sportskimrezultatimaaliipoliti~kupodr{ku,danasbitiverifikovana.UopticajujeipredlogIn|ijekojajenazelenom terenuostalabezsuperliga{kogstatusa,aliuovakvojsituacijividisvoju{ansudaidaqeostanenaelitnojpozornici. Fudbalskavladaodlukuopouwavawuslobodnogmestadone}e u skladu sa svojim ovla{}ewima vode}i ra~una o interesima razvoja ovog sporta u Srbiji, po{tuju}i uslov da obavezno posledweplasiraniklubaispadaizlige(^ukari~ki).Tojesvakako{irokpojam,abi}ezanimqivokojimkriterijumima}esevoditi~lanoviIOprilikomobrazlagawaodluke.^inisedaneizvesnostiokoizboranema,prednost}edobitiPazarci,akose prekono}inedogodipreokret. Z. Rangelov

Marko[}epovi}(desno)uduelusJagodincima

IZ PARTIZANA

Uodbrani{kripi FudbaleriPartizanasuugeneralnoj probi pred prvu utakmicu kvalifikacija za Ligu {ampiona protiv [kendije, u sredu, na svom stadionu izgubili od Jagodine  0:1 (0:1). Posle dobrihigarairezultatauSloveniji, crno-beli su na samom krajupripremado`ivelijedini poraz i delimi~no pokvarili utisak. Trener Stanojevi}, me|utim, nebrine.Podse}adajeio~ekivao pad forme, posebno odbrane,kojaigraupotpunonovomsastavu. Sa dvojicom zadwih veznih(Aksentijevi}iRankovi}) bilojejasnodakockicejo{morajudasesla`u. -Te{kojedaekipakojajenova igra konstatno dobro. Ipak, u prvom poluvremenu smo bili dosta zadovoqavaju}i, stvorili smo tri – ~etiri prilike, koje je bilo te`e proma{iti nego iskoristiti. Protivnik je iskoristiojedinupolukontru,gde smoselo{epostaviliusledneuigranosti posledwe linije, i daonamgol.Unastavkusmodo-

stalo{ibili,videosamnakoganemogudara~unamitojenekadobit–rekaojestrategcrno –belihAleksandarStanojevi}. Brazilac Luizao, koji je odnedavno na probi, odigrao je drugih 45 minuta i nije se proslavio. - Prva mu je utakmica, posle samodvatreningatakoda}emo mudatijo{kreditadasedoka`e–objasniojeStanojevi}. Me~uuHumskojprisustvovao je i Radosav Petrovi} kome je (zasada)propaotransferuVitese. -Jo{ni{tanijegotovo,neki tehni~kidetaqiuslovilisuda seposaodosadanezavr{i.Ali, ne brinem puno zbog toga, ima ko}eotomedarazmi{qa–rekaojePetrovi}. Reprezentativac Srbije nije registrovanodstranePartizanazame~evesa[kendijom. - Izgubio sam nedequ dana rada koje sada moram da nadomestim–napomenuojePetrovi}. I. Lazarevi}

O INICIJATIVI ZA VANREDNE IZBORE

Zvezdajo{~eka KomisijazapravnapitaweCrvenezvezdejeustalnomzasedawu, ali odluka FSS da odbije inicijativu za raspisivawe vanrednih izboranijestiglanaMarakanu. -IOFSSjebiodu`andanamakaopredlaga~udostavizvani~no obrazlo`enuodluku.Videlismoumedijimadajebilopunoeuforije,samozadovoqstvaisre}ekod~lanovaIOposlesedniceovogorgananakomesuodbacilina{predlog.Verujemdasuipaksvesnida svaose}awaisre}ukojusuizrazilimorajudastavenapapiruformalnuodlukusaobrazlo`ewemza{toodbijajuZvezdinuinicijativu.Obaveznisudatou~ineimituodlukuidaqe~ekamo–poru~io jeDejan[uput,~lanPravnekomisijecrveno-belih. Daqiredosledpotezajeutvr|en. -Nadamsedanedostavqaweodlukenamakaopredlaga~unezna~i datime`eledazaustavena{edaqepravnekorake.Utomene}euspeti jer }emo ovu odluku ~ekati jo{ 20 dana. Pisana odluka IO FSSjeveomava`nazanas,jerjetoosnovazadaqepravnepoteze kluba. Posle isteka roka, smatra}emo da se IO sla`e sa na{om inicijativom,uskladusapravniminstitutom„}utaweadministracije“ i preduze}emo druge Statutom predvi|ene mere za sazivawe vanredneSkup{tine,kaoizaza{titupravaCrvenezvezdepreddoma}im i me|unarodnim sportskim institucijama. Znamo kojim putem}emoi}iuostarivawuosnovnogciqana{egkluba,raspisivawevanrednihizboraufudbalskojorganizacijiSrbije–istakaoje [uput. Z. R.

ponedeqak11.jul2011.

17

TRENER VOJVODINE QUBOMIR RISTOVSKI VIDEO VADUC NA DELU

Na{a{ansasporost rivala U subotu su fudbaleri Vojvodine imali slobodan dan i priliku da se malo odmore od napornih priprema, a wihov trener Qubomir Ristovski i sportski direktor Miodrag Panteli}jo{upetaksuotputovali u Nema~ku. Oni su, naime, nadelu`elelidaviderivalau 2. kolu kvalifikacija za Ligu

Mereba{vili FudbalskiklubVaduc nije toliko nepoznat u krugovima Vojvodine. Naime, Gruzijac Giorgi Mereba{vili imao je ve}prilikudaodmerisnages najboqim klubom Kne`evine Lihten{tajn. Bilo je to u sezoni2007./2008.kadasuseuprvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope sastali Vaduc i tada{wi Mereba{vilijev klubDinamoizTbilisija. Po re~ima sada{weg prvotimca Vojvodine, ekipa Vaduca ne bi trebalo da predstavqaproblemzanovosadskecrveno-bele, ali oprez nije na odmet. Najupe~atqiviji utisak na gruzijskog reprezentativca ostavio je izvanredan terenaVaduca. Evrope, po{to je Vaduc, ekipa iz Lihten{tajna, igrala prijateqski susret s nema~kim drugoliga{om Grojter Firtom. Protivnik Novosa|ana (prvi me~ igra se u ~etvrtak, u Lihten{tajnu)pretrpeojeubedqiv porazod0:4,pajebilozanimqivo~uti{taje{efstrukecrveno-belih zapisao u svoj rokovnik. - Kona~ni rezultat sigurno nije pravi odraz kvaliteta Vaduca-rekaojeRistovski.-Nemci su tri gola postigli posle

MiodragPanteli}iQubomirRistovski

prekida,{to}einamasigurno pomo}iupripremime~a.Ekipa izLihten{tajnajeveomavisoka isna`naiigra~isudobro„poslagani”poterenu.Igrajuusistemu4-4-2iprimetnojeda`ele da se nadigravaju. Trener im je Holan|anin, a vode}i igra~i odli~ni Brazilac Rafiwa i jo{ jedan danski internacionalac.Timimjesastavqenuglavnom od stranaca, a najvi{e je u wemu[vajcaraca.

l KojesumaneVaduca? -Presvega,tajtimjespor,po{to,kakosamrekao,uwemuima dosta visokih i korpulentnih fudbalera - objasnio je Ristovski. - U tome se sigurno nalazi na{aprilikaitokomnekoliko narednih dana pripremi}emo ekipu za odgovaraju}i na~in igre.Mismosigurnomnogokvalitetniji, ali ne smemo u utakmicu da u|emo po sistemu „lako }emo”. Dakle, kao {to ve} dani-

GrojterFirt-Vaduc4:0(3:0) UprijateqskojutakmicisaGrojterFirtomkojujeizgubiosa 4:0,Vaducjeigraouslede}emsastavu: Jehle,Ricberger(Zani),Denikola([vegler),Cvetinovi}(Hasler), ]erone, Baron (Bader), Kincl (Tripodi), Sara (]i}one), Rafiwa(Re~{tajner),Burgmajer(Ce}ini),Merenda. GolovezaGrojterFirtpostiglisuKlain(12.minut),Karaslavov(21.),Prib(38.)iKlaus(74.).Me~jeodigrannaTroliAreni uFirtu,predoko600gledalaca.

ma ponavqam, svi igra~i moraju da budu maksimalno spremni i odgovorniiutomslu~ajumislim da}esena{dvome~sVaducomzavr{itionakokako`elimo. l Pripremezanovusezonu su ve} dobrano odmakle. Kakoseuklapajunovajlije-golman Supi}, levi bek Brankovi}inapada~^ovi}? - Treniraju svi momci odli~no, a to zna~i da na isti na~in radeinovajlije-kategori~anje bioRistovski.-Snalazeseveoma dobrounovojsrediniitrudese dasenametnuzanajboqisastav. Ekipa Vojvodine put Lihten{tajna krenu}e u sredu. Najpre }e leteti avionom na relaciji Beograd-Cirih,apotom}enastavitiautobusomdoVaduca.U terminuutakmiceodradi}etreningna„Rajnastadionu”,aonda, u~etvrtakod20~asova,odigratiiprviduelsVaducom. A. Predojevi}

NEBOJ[A VIGWEVI], TRENER HAJDUKA

Prednamajemukotrpanposao Podeliv{i igra~ki pogon na dva dela, koji su me|usobno odmerili snage, novi {ef stru~nog {taba Hajduka Neboj{a Vigwevi} je zavr{io period

kadeta, svega nekoliko prvotimaca,aidostajeigra~azainteresovano da do|e na probu.Ovu prvu nedequ zajedni~kog rada smo proverili ko {ta mo`e.

po~etakjesasvimkorektno.Ponavqam,problemje{tonamfaleigra~a,aliverujemda}emou toku ove nedeqe re{iti i taj problem–istakaojeVigwevi}. Stru~ni {tab je sa~inio detaqanplanpriprema. - Do 18. jula }emo trenirati ovde u Kuli, potom najverovatnije odlazimo na Vlasinsko jezerogde}emoprovestidesetdana, pa povratak u Kulu i fini-

utakmicunaVlasinisani{kim Radni~kim, a imamo jo{ tri prazna termina– saop{tio je Vigwevi}ev. Vigwevi}aje`eqadadovede igra~e do polaska na Vlasinu, kakobimogaodapo~nedastvaraitimiigru. -Bilobiidealnodadoodlaska naVlasinudovedemosveono{to namtreba,alijesigurnodatone}emomo}i,jermnogoigra~atra-

Besplatna{kola

TrenerkulskihfudbaleraNeboj{aVigwevi}

upoznavawa. Terenom u Kuli prodefilovalo je ~etrdesetak igra~a,{tostarosedelaca,{to povratnika sa pozajmica i {to onihkojisunaprobi. - Zatekli smo mnogo mladih igra~akojisusevratiliuHajduk sa pozajmica, omladinaca,

Malo wih je zadovoqilo. Vi{e sam video od nekih na{ih mla|ih igra~a nego od nekih sa strane, tako da nas ~eka mnogo mukotrpnogposlaimnogodovo|ewa. Ohrabruju}e je to {to je tuKekezovi},pridru`ionamse iBubaloiuzovo{toimamoza

NovorukovodstvoHajdukajeukinulopraksudadecakoja`ele uHajdukovu{kolufudbalapla}aju~lanarinu.De~aciuzrastaod 6do12godinasuuprethodnomperiodupla}ali~lanarinuizkojejefinansiranradtrenera. - Na insistirawe novog predsednika kluba Zorana Osmaji}a ukinutajenaplata~lanarine.Osnovnirazlogzatojedase{to ve}embrojudeceomogu}idasebavefudbalom,jerje,na`alost,i pla}awe~lanarinepostaloudarnaroditeqskixep,pamnogatalentovanadecanisumogladatreniraju.Ovako,na{avratasuim {irom otvorena – sa zadovoqstvom je saop{tio direktor omladinskihselekcijaMilanSredanovi}. {irawe forme za start sezone. Naravno, planirali smo i ve}i broj utakmica, sa ^SK-om, Radni~kim iz Sombora i Banatom iz Zrewanina. Palinaramo

`iinostranianga`man.Bitnoje dastvorimokostur,akasnijesvakikvalitetanigra~}enamdobro do}i–napomenuojeVigwevi}. \. Bojani}

KRENULA I TEMERINSKA SLOGA

Sjajnaatmosferaipetoricanovajlija Pod dirigentskom palicom novog{efastru~nog{tabaDu{ana Baji}a i pomo}nika MirkaDavidovi}aprvitreningodradili su fudbaleri srpskoliga{aSlogeizTemerina.Opremusu,kodekonomaSlavkaBawca, zadu`ila 22 potencijalna prvotimca. - Pripreme za sedmu uzastopnu srpskoliga{ku sezonu po~eli smo u odli~noj atmosferi, sa neznatnim promenama u igra~kom kadru. Afirmacijamladihjeidaqeprioritetkluba,averujemda}emo ponovo igrati zna~ajnu ulogu

me|u srpskoliga{ima. Igra~ima i stru~nom {tabu obezbedili smo optimalne uslove zaradinawimajedaseodu`e dobrimrezultatima–rekaoje preds edn ik klub a Mil or ad Tomi}. Sjajni golgeter Mladen Gali}obukaojedresprvoliga{a Proletera, dok je defanzivac Borislav Baji} poja~ao makedonski Sileks iz Kratova. Na spisku nema bra}e Miroslava iMilanaMare{~uka,Mihajla Kozomore, Danislava Jevti}a i golmana Vujice Peji}a (Kabel).

- O~ekujemo ~etvoricu iskusnihigra~aizvi{egrangatakmi~ewa, ~ime bismo kompletirali listu poja~awa. Iz novosadskogProleterastigaojeNikola Popin, a novajlije su jo{ golman Dragan Vojvodi} i MiloradKosi}(Vojvodina),AleksandarDiki}(NoviSad)igolman Nemawa \urikin (Crvena zvezda,NoviSad)–saop{tioje sportskidirektorDenisMale{evi}. Temerinci}e20.julaugostiti prvoliga{a Radni~ki iz Somboraitimezapo~etiseriju provernihme~eva.

-PrviutiscioSlogiiorganizacionoj strukturi kluba su veomapozitivniidragomijeda }u biti deo lepe pri~e. Zajedni~kim snagama poku{a}emo da izborimoplasmanme|upetnajboqih ekipa u ligi. Okosnicu tima ~ine mlade snage, a uz nekoliko iskusnih poja~awa o~ekujem da prona|emo dobitnu kombinaciju za realizaciju postavqenog ciqa - naglasio je Du{an Baji} (33), trener sa A licencomiverovatnonajmla|i kormilar na srpskoliga{kim terenima. M. Meni}anin


18

sport

ponedeqak11.jul2011.

DANASPO^IWEDRUGAFAZAEVROBASKETAZA DEVOJKE(20)UNOVOMSADUIZREWANINU

Srbijabez kapitena

I pored (ne)o~ekivanog poraza od Poqskeu2.koluuA grupinaEvrobasketu, mlade reprezentativke Srbije ipak su zauzele prvo mesto u grupi, posle pobede nadNema~komusubotuuve~e. Ju~e je na {ampionatu bio slobodan dan, a danas se takmi~ewanastavqajuutakmicama u novoformiranim E i F grupi. SrbijasenalaziuEgrupi, ~ije }e se utakmice igrati u Novom Sadu i u kojoj }e se u narednatridanasastatisaselekcijamaTurske,Litvanijei Rusije. Naravno, ciq izabranica selektora Milkana Mr|ejeplasmanu~etvrtfinale itosa{toboqepozicije,kakobisezaborbuzapolufinaleizbegle,akojeikakomogu}e,odli~neselekcijeFrancuskeiposebno[panije.

Ve~erassTurkiwama: Milana@ivadinovi}

Velikiproblemzana{dr`avnitimjeneugodnapovreda kapitenaTineJovanovi},koja je zavr{ila svoje u~e{}e na EvrobasketuuutakmicisPoqakiwama.SelektorMr|asada }e morati da teret bitke pod ko{evima rasporedi na

Dana{wi program E grupa (Novi Sad) 16.00:Poqska-Litvanija 18.15:Ukrajina-Rusija 20.30:Turska-Srbija

Fgrupa(Zrewanin) 16.00: Letonija - Francuska 18.15:Holandija-[panija 20.30: V. Britanija - Italija verujem da }e ostale devojke nadoknaditi neigrawe Jovanovi}eve. Pred selekcijom Srbije je duelsTurskom,kojajeuBgrupi zauzela tre}e mesto. Iako je na{a selekcija veliki favoritutojutakmici,ipakne bismelodajojsedesidaopu{tenou|euduel.Turkiwesu pokazale odre|en nivo kvaliteta, a glavni nedostatakimjemalibroj igra~icaurotaciji. - Ve~eras igramo s Turskom koja nije prenela ni jedan bod u nastavak takmi~ewa - objasnio je Mr|a. - Kod Turkiwa dominiraju triko{arka{ice,ave}inuvremenanaterenu provodi samo pet devojakaimislimdajeutome, uz kvalitet, na{a {ansa.Koristimovi{e igra~ica u rotaciji i mislim da problema na bi smelo da bude. I u odnosu na Litvaniju imamo prednost u visini, ali i na spoqwim pozicijama, dok }e praviderbibitina{duel s Ruskiwama u sredu. One brane titulu u ovom uzrastu osvojenu pro{le godine u Letoniji, ali smo ih tokom priprema pobedili i devojke su imale prilikudavidedanijere~o nepobedivom rivalu. Nadam seda}etobitiduelzaprvo mesto u E grupi, a `eqa nam je, kada ve} govorimo o ras-

Prvulovi}evakapiten Po{tojeTinaJovanovi}bilakapitenna{eselekcije,zanimalonasjeko}eposlewenogpovre|ivawapreuzetitraku. -Ipredpo~etakEvrobasketaznalosedajekapitenTina Jovanovi}, a wen zamenik Jelena Prvulovi} - objasnio je MilkanMr|a.-Po{tonemo`emovi{edara~unamonaJovanovi}evu,automatski}eulogukapitenapreuzetiPrvulovi}eva. Saru Krwi}, Tijanu Ajdukovi},paiMajuVu~urovi},ali je izvesno da }e mu igra~ica kvaliteta Jovanovi}eve i te kako nedostajati kada na red bududo{leutakmicesLitvanijom i Rusijom, a, nadamo se, iuborbizamedaqe. - U novoj grupi nas o~ekuju te`i i kvalitetniji rivali rekao je selektor Mr|a. Ipak,verujemuovuna{uekipu i siguran sam da ona ima kvalitet da se se izbori za u~e{}e u borbi za medaqe. Na`alost, u nastavku EP bi}emo li{eni pomo}i kapitenaTineJovanovi}ito}ebiti hendikep, ali koga nema, bez wega se i mora i mo`e i

pletu, da izbegnemo [paniju uranijojfazi. Prednamasu,dakle,daniu kojima }e biti veoma uzbudqivoumalojsaliSpnsa,gde seigrajume~eviEgrupe,ba{ kao i u Kristalnoj dvorani u Zrewaninu, gde }e se boriti selekcijeuFgrupi.Srbijaje pokazala visok voqni momenat i sigurno je da Novosa|anitrebadapodr`eovajmladi timumnogove}embroju.Ulaz na tribine je besplatan i devojkepozivajugledaocedado|u i pomognu im u narednim me~evima. Ve~era{wi duel Srbija Turskapo~iweu20.30~asova. A.Predojevi}

dnevnik

DESETASPORTSKAOLIMPIJADARADNIKAVOJVODINEUBA^KOJPALANCI FINALEMALOGFUDBALA

@elezni~arima izSrema prvomesto JP@eleznice(Ruma)–JPRazvoj(@iti{te) 1:1(0:0) BA^KA PALANKA: SC Tikvara, gledalaca: 100. Strelci: \or|e Bili} za JP @eleznice i Stevica Stoisavqevi} (JP Razvoj). JP @ELEZNICE: \eki}, Mari~i}, Makevi}, \. Bili}, P. Bili}, Markovi}, Knezevi}, Male{evi}, Bopovi}, \or|evi}.

lebalo borbene i uporne Rumqanekojisuuspelidado|udo izjedna~ewaizlatnogbodakojiimjeosiguraoprvomestona 10.SORV.Strelacza@eleznice bio je junak \or|e Bili}. Pozavr{etkususretausledilo je veliko slavqe temperamentnih Sremaca koji su pokazali dauprkosnekimsitnimneprav-

SEMAFOR

REZULTATI Fudbal Finale:RafinerijanaftePan~evo – Op{te udru`ewe privrednika(BP)4:3(1:1penali) 3.mesto:Karneks(Vrbas)

Malifudbal 1.@elezniceSrbije(Ruma) 2.JPRazvoj(@iti{te) 3.Karneks(Vrbas)

Sportskiribolov pojedina~no 1.IvanVorvo(Ba~) 2.PetarMar~eta(Pan~evo) 3.TotAndra{(Kawi`a)

[ahekipno 1.NISRafinerijanafte (Pan~evo)

Rukomet(@) 1.HalasJo`ef(Ada) 2.Ba~kaPalanka 3. Klini~ki centar Vojvodine (Novi Sad)

Rukomet(M) Finale:DOOKovin~i} ([id) – Ba~ka Palanka14:12 Za 3. mesto: Rafinerija nafte (P) – Blok servis (Zrewanin)13:15

Odbojka(M) Kolevka (Subotica) -RNP2:1 Kolevka–Tarket2:1 RNP–Tarket2:0

Ko{arka(M) Finale:Op{tinskauprava(Ba~ka Palanka) – Prosveta (Ba~ka Topola)61:59 3.mestoSeverniBanat(Kikinda)

Kuglaweekipno

2.NISRafinerijanafte(NoviSad) 3.[ipadAD(Srbobran)

[ahpojedina~no 1. Radosav \uki} (NIS RNP Pan~evo) 2. Stevan Sr|anov ([ipad, Srbobran) 3. Goran Poqakovi} (ATB Sever,Subotica)

Mu{karci 1.JGSPNoviSad 2.SPCVojvodina(NoviSad) 3.Elkop(Apatin) @ene 1.ZTRTeks(Apatin) 2.MC„VeqkoVlahovi}“(Vrbas) 3.PURadosnodetiwstvo(Novi Sad)

1.PURadosnodetiwstvo(Novi Sad) 2.NISADBlokpreradaRNP RNP(Pan~evo) 3.Op{tabolnica(Senta)

Kuglawe pojedina~no

Streqa{tvo pojedina~no(@)

Mu{karci 1.Haj~unkBela(Mlekara,Subotica) 2.AntalBarna(Alte~Srbija, Senta) 3.Stevan\oki}(Toplana,Subotica)

1.StanaJakimovski(Pan~evo) 2.PaulinaSoldat(NoviSad) 3.SanelaLacik(NoviSad)

Streqa{tvoekipno (@)

Rumqanii@iti{taniodigralisjajanfinalnime~ umalomfudbalu

JP RAZVOJ: Davidovi}, Umi}evi}, Mati}, Stoisavqevi}, Kasalovi}, \uri}, Jovanovi}, Medarevi}, Vukeli}, Mandi}. Umalomfudbaluprvomesto i zlatn e medaq e prip al e su ekipi JP @eleznice iz Rume. Onisuufinaluremiziralisa ekipom JP Razvoja, ali im je i bod sa ovog susreta bio dovoqandasepopnunanajvi{istepen ik pob edn i~k og pos toq a. Ipak,dozlataekipa@eleznicejedo{lavelikommukom,jer s obzirom da je rival prvi do{ao u vo|stvom krajem prvog pol uvremen a, gol om Stevic e Stoisavqevi}a. To nije poko-

dama koje su ih pratile tokom turnirazaistanajboqegazena malimternimauo{trojkonkurenciji. Po zavr{etku finala najvi{e razloga za slavqe imao je \or|eBili}: - Ne mogu opisati koliko sam sre}an{tosmouspelidatrijumfujemo u zaista jakoj konkurenciji. Moji saigra~i i ja volimo malifudbal,aprilikudaseodmerimo sa kolegama iz drugih op{tina nismo mogli da propustimoisamismoseorganizovaliido{liuBa~kuPalanku,kakobismosedru`iliitakmi~ili sa ekipama iz preostalih sedamzona-kazaojeBili}.

Vr{~animaksimalno Malokojemogaodao~ekujeda}eZonaVr{acimatizapa`enuulogu,sastopostotnimu~inkom,kadajenasve~anomotvarawu zastavu ove zone nosio Ba~kopalan~anina. Zonu Vr{ca su drugogitre}egdananadmetawapredstavqalatrojicasportskih ribolovaca,kojisupokazalinajve}eume}eizavr{ilinaprvom mestuuekipnojkonkurenciji. Takosusvitakmi~ariizVr{caodnelipozlatnumedaquijedinisuodsvihzonasastopostotnimu~inkom.

@ene 1.Du{ankaLu~i}(SPCVojvodina,NoviSad) 2.VukicaAlimpi}(Organizacijainvalida,Ba~kaPalanka) 3.RadmilaNovakovi}(ZTR Teks,Apatin)

Streqa{tvo pojedina~no(M) 1.DobrivojPejin(Apatin) 2.DraganKrwa~ki(Pan~evo) 3.ZoranBeni{ek(NoviSad)

Odbojka(@) 1.Prosveta(Subotica) 2.Op{tabolnica(Subotica) 3.KluzSrem(Ruma)

HITNAPOMO]ZASLU@ILASVEPOHVALE

Junacinaplus45

TURNIRUMA\ARSKOJ

Blistaogolman Ivani{evi} Srbija-Katar26:21(13:12).

Juniorska reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Katara 26:21(13:12)udrugojutakmicinaturniruuMa|arskoj.TrenerIgor ButulijanijeusastavuvrstiogolmanaMili}aibekaNenadi}a,ave}ideoutakmicenaklupisubiliiMe{ter,Zelenovi}iPu{ica. Iuovomdueluodbranajefunkcionisalasjajnopredvo|enagolmanomIvani{evi}em,kojijeudrugompoluvremenusavladansamodevetputa.PosleduzepauzeprilikujedobioiDraga{,kojijebiopovre|en.Una{oj reprezentaciji dobru partiju su pru`ili Markez,Ili},Nikoli}igolmanIvani{evi}.GolovezaSrbijusupostigli:Markez5,Ili}4,Dimitrijevi}4,Nikoli}5,Joki}2,Draga{2, Me{ter2,Golubovi}1iPu{ica1.

CrvenikrstBa~kaPalanka, u saradwi sa lokalnim Domom zdravqa, uz pomo} mnogoborjnih volonterabiojeprisutannasvim borili{timatokomnadmetawana 10. sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine i pobrinuo se da sve proteknebezproblema.Uvekjeuz borili{te bio jedan lekar, kao i qudiobu~enizaprvupomo}. -Mnogobrojnivolonterisupomogli, uvek su bili blizu i na usluzi.Juna~kismosveizneli,jer trebalo je pre`iveti na plus 45 stepeni na asfaltu. Nije bilo

mnogo intervencija, svega oko 50, ali treba pohvaliti i u~esnike koji su se dobro pripremili. Imali smo ~ak i jedan sr~ani i jedan toplotniudar,odmahsupreba~eniuDomzdravqaiwihovo stawe je stabilno. Naravno, bilojeklasi~nihsportskih poreda,uganu}aii{~a{ewa, alijetosveodmahsanirano idragomije{tosmojo{jednombilinavisinizadatkarekao je sekretar Crvenog krstaBa~kaPalankaBranislav[obot.


SPORT

dnevnik

ponedeqak11.jul2011.

19

DESETASPORTSKAOLIMPIJADARADNIKAVOJVODINEUBA^KOJPALANCI @ENSKIRUKOMET

A|ankeodbraniletron HalasJo`ef-KCVojvodine14:9(7:3) BA^KA PALANKA: SRC Tikvara, gledalaca: 150, sudije: Mandi} i Kova~i} (Novi Sad), sedmerci: Halas Jo`ef 2 (1), KC Vojvodine 1 (1), iskqu~ewa: Halas Jo`ef 2, KC Vojvodine minuta. HALASJO@EF:Satri 1, Karanovi}, Ma~ka{ki, Taka~ 1, Kiraq 1, Ereg 5 (1), Seke 1, Belan~i} 1, Topoli, Gelen~er 4, Tajti. KLINI^KI CENTAR VOJVODINE: ]eran, Frko, [mawa, ]azi}, Mrkaq 3, Hr~an, Marticki, Koji} 1, Pejak 2, Panti} 2 (1). Rukometa{ice Halas Jo`efa odbranile su titulu osvojenu pre ~etiri godine u Adi. A|anke su ovoga puta ubedqivo savladale rivalke iz Klini~kog centra Vojvodine. Ruku na srce, Novosa|anke nisu bile ravnopravan rival. A|anke su se predstavile kao mnogo kvalitetnija i uigranija ekipa, ve} na po~etku su povele sa 4:0 i tokom celog susreta odr`avale ste~enu prednost. Kona~an plasman: 1. Halas Jo`ef (Ada), 2.KC Vojvodine (Novi Sad), 3. Ba~ka Palanka

Bapku sve pohvale Jedan od najte`ih poslova na Olimpijadi imao je Bapko, zvani~na maskota Igara. Prisutan je bio na svim dodelama priznawa, na otvarawu, a i animirao je posetioce. Ovaj zahtevan zadatak poveren je Draganu Nenadovi}u koji se silno trudio i maksimalno profesionalno promovisao Igre. Na temperautarama koje su prelazile 40 stepeni nije mu bilo nimalo prijatno, a Nenadovi} tvrdi da je za tri dana oslabio vi{e od sedam kilograma. Dragan Nenadovi} kao Bapko

Rukometa{ice iz Ade odbranile titulu

MU[KIRUKOMET

Slavqemalefirmeiz[ida Kovin~i}DOO-Ba~kaPalanka14:12(8:5) BA^KAPALANKA: SRC Tikvara, gledalaca: 300, sudije: Milosavqevi} i Trivkovi} (Be{ka), sedmerci: Kovin~i} DOO 1 (1), Ba~ka Palanka 2 (2), iskqu~ewa: Kovin~i} 8, Ba~ka Palanka 4 minuta.

KOVIN^I] DOO: Milankovi}, Mitrovi} 5, Kreko 4 (1), \uri~i} 2, Jawu{evi} 1, Tintor, Kovin~i} 1, Bevanda, Pernar, Bogi}evi} 1. BA^K A PAL ANK A: Ro di}, Jovanovi}, Petqanski 3,

[arac, Budi{a, B. Simeunovi} 5 (1), S. Simeunovi}, Kukoq 2, A}imov, Popeski 2 (1), Kne`evi}, Karanovi}, \urkovi}, Markovi}. Rukometa{i {idske firme Kovin~i} DOO pobednici su

Pobedni~ka ekipa Kovin~i} DOO

desete jubilarne SORV. [i|ani su, predvo|eni biv{im juniorskim reprezentativcem Ju go sla vi je Pre dra gom Mi trovi}em, u izuzetno ravnopravnom i neizvesnom finalu sa vla da li do ma }i na Ba~ ku Palanku 14:12. Iako su igra~i obe ekipe odavno rekli zbogom aktivnom bavqewu rukometom, na terenu nije izostalo dobrih i atraktivnih poteza, proigravawa, efekt nih go lo va, a na da sve fer i sportskog nadmetawa. Ekipi Kovin~i} DOO ovo je drugo u~e{}e na SORV, u Adi su bili tre}i, a ve} u drugom poku{aju stigli su do zlata. - Iako smo mala firma, ciq nam je da se na{i radnici bave sportom i da budu zadovoqni s osmehom je rekao vlasnik firme Zoran Kovin~i}. - Voleo bih da se sve privatne firme ukqu~e u sportske aktivnosti i da gazde ne gledaju samo interes dva-tri ~oveka. Kona~an plasman: 1. DOO Kovin~i} ([id), 2. Ba~ka Palanka, 3. Blok servisi (Zrewanin), 4. Rafinerija nafte Pan ~e vo, 5. Al teh Ser bia (Senta), 6. Karneks (Vrbas), 7. Rafinerija nafte Novi Sad.

Misica Andrea Torna s Milanom Grbi}em

Sen}ankepoukusu `irija Andrea Torna, takmi~rka iz Sente pobedila je na izboru za mis10.olimpijade.Ujakojkonkurenciji,simpatije`irija,kojim jepredsedavaonovinarMilanGrbi},pobralajemladaSen}anka AndreaTorna,aprvapratiqajetako|eizzonePotisjeAnastazijaDuda{. Misicaovihigarazanagradujedobiladesetodnevniodmoru^awu,kaoipeharidiplomu,aprvapraiqasezadovoqiladiplomom.

FINALEUFUDBALU

Pan~evcimapenallutrija RafinerijanaftePan~evo–Op{teudru`ewepreduzetnika(Ba~kaPalanka)4:3penalima(1:1,0:0) BA^KA PALANKA: Gradski stadion, gledalaca: 200. Strelci iz penala: Cinc, Vukovi}, Krajinovi} i Topalovi} (Rafinerija Pan~evo), Srdi}, Horvat i Vlaisavqevi} (Op{te udru`ewe preduzetnika Ba~ka Palanka). RAFINERIJA NAFTE PAN^EVO: Petri~i}, Proki}, Krajinovi}, Davini}, Lukovi}, Mili}evi}, Kalapis, Joksimovi}, Cinc, Topalovi}, Bo`ovi}. Igrali su jo{: ^avi}, Radoj~i}, Jakovqevi}, Golubovi}. OP[TEUDRU@EWEPREDUZETNIKA: Pilipovi}, Grbi}, Markovi}, Kne`evi}, Lovre, G. Petkovi}, M. Petkovi}, Vlaisavqevi}, Staji}, Horvat, Srdi}. Igrali su jo{: Karanovi}, Jovi}, @arkovi}, Radakovi}, Kne`evi}, Bursa}.

Finalisti u velikom fudbalu: Pan~evci i Palan~ani

Po izuzetno toplom i sparnom vremenu, u velikom finalu velikog fudbala svoje majstorije prikazali su Rafinerija nafte Pan~evo i predstavnik doma}ina, Op{te udru`ewe preduzetnika iz Palanke. Utakmica je nakon regularnog dela zavr{ena 1:1. ^inilo se da }e zlato pripasti Pan~evcima s obzirom da su vodili 1:0 (strelac Cinc) do pred sam kraj me~a, ali je u @arkovi} matirao golmana Petri~i}a i doneo izjedna~ewe. U dodatnih dva puta po deset minuta produ`etaka nije bilo pogodaka. Umor i te{ko vreme u~inili su svoje, pa su fudbaleri obe ekipe jedva ~ekali da se krene sa izvo|ewem penala. U petoj seriji Topalovi} je bio precizan i doneo pobedu ekipi iz Pan~eva.

Za stolom nema boqeg i lo{ijeg novinara, svi vole pasuq

Pasuqzanovinare Da i novinarima bude, pored rada, lepo pobrinuli su se zaposleni iz hale SC Tikvara koji su za predstavnike sedme sile skuvali pasuq posledweg dana Igara. Dragan Kuburovi}, generalni sekretar Sportskog saveza op{tine Ba~ka Palanka, uz pomo} kuvara Lazara Danilova, u~inio je da nedeqno popodne u Palanci sedmoj sili bude zabavno i ukusno.

DOKMAMAIGRA,TETKADECU^UVA:VelikipesnikDu{koRadovi}jeizme|uostalogiovonapisao:”Tetkesunajlep{i,nezamewividarsvakomdetiwstvu...„Dajetotakovidelose na `enskom rukometnom turniru gde je igra~ica Halas Jo`efa Agne{Kiraqpovelasestruda~uvawenudecu-}erkuKatu(10 meseci)isinaKri{tofa(3godine)dokonavojujenaterenu. Sobziromdajetetkaneudata,uztoiizuzetnolepa,mo`da decauPalancidobijupotencijalnogte~u.


20

sport

ponedeqak11.jul2011.

dnevnik

PREDSEDNIKFSSTOMISLAVKARAYI]

Principijelno„ne” In|iji FudbalskisavezSrbije,posle48sati,objavio je pismo svog predsednika Tomislava Karaxi}a upu}eno generalnom sekretaru FK In|ija Draganu Pilipovi}u. Ako sve bude onakokakojepredvi|eno,Jelen superligaSrbijedanas}enasastanku Izvr{nog odbora FSS dobiti svog posledweg, {esnaestogu~esnikazasezonu2011/12. In|ija,kojajenaterenuispalaizSuperlige,istaklajekandidaturu za popunu mesta upra`wenog odustajawem BASK-a, ~iji bi predsednik Bojan Radovanovi}topravopreneonaNoviPazar.^elniciIn|ijeizrazili su `equ da li~no prisustvujusedniciIOFSSiobrazlo`eza{tojeba{wimamesto uSuperligi.Po{toimjeTomislav Karaxi} poslao negativan odgovoriporu~iodanedolazeu Novu Pazovu, In|ijci su se oglasili novim saop{tewem, u kojem osu|uju takav na~in rada ku}efudbala. Karaxi} je, ina~e, uputio to pismo jo{ u petak, ali su u Savezu odlu~ili da ga stave javnostinauvidtek48satikasnije. Evo na koji na~in je predsednik FSS obrazlo`io

TomislavKarayi}

nepozivawe ~lana UO In|ije Gorana Je{i}a, direktora Predraga Koxa i sportskog direktoraDragana^urovi}a. -UraduIOFSS,apoveoma va`nim pitawima kao {to je popuna Superlige, primewujemopraksudanepozivamopredstavnike klubova koji su na bilo koji na~in ukqu~eni u proces odlu~ivawa. Smatramo da je takav stav krajwe profesionalan,po{teniuobi~ajenka`e se, izme|u ostalog, u pismu.

Karaxi}jenaglasiodasednicizakazanojzadanasne}eprisustvovati ni predstavnici drugih klubova, takmi~arski zainteresovanih po pitawu kona~neodluke. - Duboko smo uvereni da aktuelni sastav IO FSS po svemupredstavqaskupqudikoji svimsvojimkapacitetimagarantuju dono{ewe najboqe odluke. Na raspolagawu smo vam za sva pitawa i svaku vrste saradwe u narednom periodu - zakqu~io je TomislavKaraxi}usvompismu.

FKIN\IJAOKARAYI]EVOJODLUCI

Neprimereno ineprihvatqivo PovodomodlukepredsednikaFSSTomislavaKaraxi}adaodbijezahtevukomesmotra`ilidapredstavniciFKIn|ijaprisustvujusedniciIzvr{nog odboraFSSzakazanojzaponedeqak11.jula,anakojoj }e se odlu~ivati o tome koji klub }e popuniti upra`weno mesto u Jelen superligi Srbije, obave{tavamo javnost da je takva odluka za na{ klub neprimerenaineprihvatqiva. Usituacijikada}enapomenutojsednicibiti doneta veoma va`na odluka za budu}nost na{eg fudbalskog kluba o~ekujemo da predsednik FSS promeni svoj stav i dozvoli prisustvo na{im predstavnicimakakobidobiliprilikuda~lanovima IO iznesu svoje argumente zbog kojih smatramodabiFKIn|ijaislede}egodinetrebala dasetakmi~iuSuperligi. Podse}amojavnostdajeIzvr{niodborFSSsamo izvr{niorganskup{tineFSS~ijijeFKIn|ijapunopravni~lan.Iztograzlogasmatramodaimamopunopravodaprisustvujemosednicamaovogorgana,te danamtopravonikonemo`euskratiti. Niujednomnormalnomdemokratskomdru{tvune postoji’’tajnost’’uradukakvaseo~iglednosprema

kadajeovasednicaupitawu.Zbogtogao~ekujemoda saznamoidajavnostbudeupoznatasatimkoikakoje od~lanovaIOglasaojersuli~naodgovornostijavnosturadutemeqdemokratskogdru{tva,anadamose iFudbalskogsavezaSrbije. Uprotivnomspravom}emoposumwatiuonoo~emu posledwih dana {ira javnost {pekuli{e, u {ta mine`elimodaverujemo,atojedakriterijumizbog kojih }e jedan od klubova popuniti Superligu ne}e bitiplan,programiuslovizatakmi~ewe,ve}da}e odlukabitidonetanaosnovupoliti~kihifinansijskihpritisaka. Izakraj,o~ekujemoodpredsednikaFSS,koji}ei predsedavatisednicom11.jula,dapreistenamaijavnostiobrazlo`ikojim}esetokriterijumimavoditioni~lanoviIzvr{nogodboraprilikomdono{ewaodluke. Ukoliko se bude primewivao ~lan propozicija o takmi~ewuuJelensuperligiSrbije,kakojetobio slu~ajiranije,ondaspravomo~ekujemodaodlukabudepozitivnazana{fudbalskiklubjersmo,zarazliku od na{ih konkurenata, jedini  ispunili sve uslovepropisanetim~lanom.

SEPBLATERONAME[TAWUUTAKMICA

Akteredo`ivotnoizfudbala Predsednik Svetske fudbalske federacije Sep Blaterizjaviojedabido`ivotnotrebalosuspendovatisveonekojisuume{aniuname{tawerezultatautakmica. - Sve te qude bi trebalo do`ivotno odstraniti izfudbala,pabilooniigra~i,treneriilisudije -rekaojeBlater. PredsednikKomisijezabezbednostFIFAKris Iton pokrenuo je istragu povodom mogu}eg name{tawautakmicauElSalvadoru. -FIFAsmatraveomadelikatnomiupozoravaju}omsituacijomukojojsesvakodnevnoprimajuvesti onelegalnomkla|ewuiname{tawume~eva-rekao jeBlateriporu~iodajeneophodnoo{troreagovati,jersuproblemisakorupcijompostaliglobalni.

Stjepanovi}zlatan ina100delfin Srpski reprezentativac Velimir Stjepanovi} osvojio je i drugu zlatnu medaqu na Juniorskom evrpskom prvenstvuuplivawu,kojejeju~e zavr{eno u Beogradu. Po{to je u petak slavio na 100 slobodno, Stjepanovi} je ju~e osvojiozlatnumedaquina100 delfinstilomuvremenu53,79 sekunde. Srebrno odli~je pripalo je Ukrajincu jevgeniju Koptielovu (53,94), a bronza Italijanu Martinu Lukatelu (53,96). Sa dva zlatna odli~ja VelimiraStjepanovi}aSrbija je u ukupnom poretku zauzela 12.mesto.Najuspe{nijisubili pliva~i Velike Britanije sa 19 odli~ja. Pojedina~no najvi{emedaqa,trizlatne,osvojio jeNemacKristijanDajner. VelimirStjepanovi}plivao je i u kvalifikacijama na 50 slobodno i zauzeo 10. mesto sa vremenom23,51,{tomujebilo dovoqnodaseplasirazapolufinale,alijenakrajuodustao od nadmetawa u ovoj disciplini,kkaobisa~uvaosnaguza100 delfin. Na 50 slobodno su nastupili i Aleksa \or|evi}, koji je bio 25. (23,88), Du{an Vukobrat je bio 39. (24,35), a Lazar Leki} 52. (25,03) od 55 pliva~a. Na 400 me{ovito IgorTerzi}jezauzeo24.mesto sa vremenom 4:40,81 od 30 takmi~ara. Kod devojaka Mila Jovanov je bila 36. na 50 delfin

^etveracpeti Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi}, Nemawa Ne{i}) trijumfovao je u B finalu tako da je SvetskikupuLucernuzavr{io na sedmom mestu, {to mu je doneojedanbodnasvetskojlisti. Na{~etveracjetrkuzavr{iou vremenu od 6:07.76 minuta, ispred posada ^e{ke i Kanade, dokposadeFrancuskeiPoqske nisu ni startovale. Iva Obradovi}uBfinaluskifasvremenom7:51.27minutazauzelajepeto mesto tako da je u kona~nom plasmanu11.UBfinalutediscipline prvo mesto je osvojio skif Rusije u remenu od 7:40.04 minuta,ispredDanske.

u{tafeti4h200slobodnozajuniorkena{edevojkesubile13. (8:56,82). G.M.

Pobedazakraj Gr~ka-Srbija0:3(11:15,23:25,12:25) HANIJA: Dvorana Kladisos, gledalaca: 110, sudije: Stojanov (Bugarska) i Demir (Turska). GR^KA: Hristodulu, Kutuksidu, Papafotiju, Kiosi 8, Canakaki6,Giota4,Cima, Hadava 4,Labrinidu,Kavata,Kelesidu, Merteki3. SRBIJA: Lazarevi}, Brako~evi}10,Malagurski15,Krsmanovi} 3, Male{evi} 2, Molnar 7, Antonijevi} 3, Owenovi}, Ninkovi}2,Ra{i}12,Popovi}, ]ebi}. @ens ka odb ojk a{ak rep rezentacija zabele`ila je i 12. pobeduutre}emizdawuEvrop-

Agrupa

1.Srbija 2.Francuska 3.[panija 4.Gr~ka

SepBlater,presednikFIFA

VelimirStjepanovi}

(29;59)od52pliva~ice.U{tafeti4h100me{ovitozajunioreSrbijajebila16.(3:55,37),a

TRE]AEVROPSKALIGA

[esti vikend: Gr~ka - Srbija 0:3, Gr~ka - Srbija 0:3, Francuska - [panija 3:2, Francuska-[panija3:0.

SVETSKIKUPULUCERNU

^etveracbezkormilara, u sastavu Milo{ Vasi}, Goran Jagr, Milajn Vukovi} i Radoje \eri}, zauzeo je peto mesto na posledwemSvetskomkupusezone u Lucernu. Na{ ~etverac bez kormilarajeufinalutedisciplinepro{aokrozciquvremenuod6:03.32minutaitakoosvojiotribodanasvetskojranglisti.ZlatojepripaloposadiVelike Britanije, ispred Gr~ke i prvog tima Sjediwenih Dr`ava. ^etvrta je bila Nema~ka, dok je {estomestozauzeoNoviZeland. ^etverac bez kormilara za lake vesla~e (Milo{ Tomi},

JUNIORSKOEVROPSKOPRVENSTVOUBEOGRADU

12 12 0 36:4 35 12 7 5 25:19 21 12 4 8 17:26 14 12 1 11 6:35 2

ske lige. Izabranice Zorana Terzi}asuiudrugomme~uposledweg, {estog, vikenda u Hawi na Kritu savladale Gr~ku 3:0, po setovima 25:11, 25:23 i

Najefikasnija:SawaMalagurski

25:12,posle66minutaigre.Tako su na{e dame na istovetan na~in po~ele i zavr{ile takmi~eweuAgrupiEvropskelige sa dve maksimalne pobede protivGr~ke. U drugom me~u na Kritu, Srbija je bila ubedqivija nego u prvom. U prvom i tre}em setu vi|ena je apsolutna dominacija na{ihdevojaka,kojesuGrkiwamaprepustile11,odnosno12poena. Izjedna~ena borba je vi|ena jedino u drugom setu, kada je

Srbija tek u fini{u stigla do prve set lopte, koju je realizovalazavo|stvood2:0. Najefikasnija u redovima Srbije bila je Sawa Malagurskisa18poena,aMilenaRa{i} je zabele`ila 12. Srbija }e narednogpetkaisuboteigratina finalnomturniruEvropskelige u Istanbulu sa Turskom, Bugarskomi^e{kom.Srpkiwesu osvajale trofej i u prethodna dvaizdawaEvropskelige. G.M.

JUNIORSKOPRVENSTVOSRBIJEUNOVOMSADU

Tasi}iTodorovi}evanajboqi Drugog dana Prvenstva Srbije za juniore i juniorke u ga|awu m a l o k a l i b a r s k i m oru`jemuNovomSadupucalose izMKpu{ketrostavzamomkei devojke.Ekipnojetitulautrostavu (3h40 metaka) za juniore oti{laurukebeogradskogPartizana,kojijeimao3297krugova,drugomestoosvojilisutakmi~ariNi{a1881sa3248,atre}e Mladosti iz In|ije sa 3065 krugova. U pojedina~noj konkurencijislaviojeMilo{Tasi}, kaoiprvogdana,kadajeuzeotitulu u KM pu{ci 60 le`e}i.

Takmi~ar Vrawa upucao je 1247,4(1153)kruga,drugijebio Stevan Aleksandrovski (Jedinstvo, Stara Pazova) sa 1235,5 (1144),atre}iIgor^otra(Zvezdara, Beograd) sa 1233,0 (1135) krugova. Kod devojaka MK pu{kom trostav (3h20 metaka) ekipno su slavile takmi~arke Novog Beograda U{}a sa 1687 krugovaispreddoma}ina,Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 sa1634ijagodine92sa1609krugova.DraganaTodorovi},~lanicapobedni~keekipe,bilajeprvaupojedina~nojkonkurenciji. IonajekaoiTasi}osvojilai

drugutituluuNovomSadu.Dragana je upucala 663,3 (565) krugova,drugajebilaTa{anaBogatinovski (Pan~evo 1813) sa 661,9 (566), a tre}a Marina Simi} (Novi Beograd U{}e) sa 659,8(564)kruga. U ga|awu MK pi{toqem 30+30 metaka za juniore ekipno je titula pripala Zvezdari sa 1541krugom.Beogra|anisuslavili ispred Kolubare iz lazarevca sa 1352 i Streqa~ke dru`ine Radivoj ]irpanov iz NovogSadasa1290krugva.Pojedina~noprvijebioMilan\or|evi} (SD Radivoj ]irpanov) sa

559krugova,drugijebio\or|e @akula(Zvezdara)sa529,atre}iwegovkolegaNikolaKosti} sa516krugova. JuniorskaiseniorksreprezentacijaSrbijeuNovomSadu }eodraditidopetkaposledwe pripreme za Evropsko prvenstvouga|awuMKoru`jemkoje seodr`avauBeograduod31.jula do 14. avgusta. Posledwe takmi~ewe pred EP bi}e PrvenstvoSrbijezasenioreiseniorke koje }e se slede}eg vikenda odr`ati, tako|e, u NovomSadu. G.Malenovi}


STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Vrednaislo`na dru`ina

Dvestipendije zaMilano wisdizajnerimaautomobilai partnerima automobilskih kompanija. U posledwim mesecimaprogramastudenti}eraditi na projektu koji objediwuje sve kompetencije koje su razvilitokomstudija.U~esnicikursa}epostatiprofesionalci u automobilskom sektoru jer sti~u razli~ite ve{tine zahvaquju}i multidisciplinarnompristupu{kole. Rok za predaju portfolija, biografije i motivacionog pisma je 22. jul, a dodatne informacije mogu se dobiti putem i-mejla: studiranje@nemestic.com, a o samoj akademiji na sajtu master.rs/kategorija/univerzitet/domus-academy. A.J.

USEPTEMBRUNANOVOSADSKOMVT[-u

Obukaradana ra~unaruzaosobe sinvaliditetom Visokatehni~ka{kolastrukovnih studija u Novom Sadu u saradwisNovosadskimudru`ewem studenata sa invaliditetom pokrenula je projekat osnovneobukeuradunara~unaruzaosobesinvaliditetom,prvenstveno onih sa o{te}ewem sluhailivida.Projekatpodrazumeva nabavku softvera JAWS i kvalitetnih slu{alica koji omogu}avaju boqi i uspe{niji rad osobama o{te}enog sluha ilivida,kaoiobukuukori{ewuosnovnihprogramazarad.To su Windows operativni sistem, Internetexplorer,Microsoftoffice.

21

MARKETINGTIMFTN-aUSPE[NAVOLONTERSKAORGANIZACIJA

MASTERIZDIZAJNAAUTOMOBILA

Domus akademija iz Milana i„Nemestik”studioraspisali su konkurs za dodelu dve stipendijezamasterkursizdizajnaautomobila,uvrednostipolovine {kolarine od 22.200 evra. Pravo u~e{}a imaju studenti iz Srbije, Holandije, Nema~ke i Turske. Konkurs je otvoren za {kolsku 2011/2012. godinu, a po~etak nastave je u septembru. Master kurs zasniva se na principuu~ewakrozprojektovawe, traje 11 meseci i odvija se kroz predavawa, projekte, seminare, radionice i zavr{ni master rad. Tokom radionicastudentiradenarazli~itimdelovimaprojektausarad-

ponedeqak11.jul2011.

Obuka}eseodr`atiod1.septembrado1.oktobra.Zainteresovanimogudaseprijavenatelefon Visoke {kole 4892-500 iliUdru`ewastudenatasainvaliditetom 485-3078, putem mejlova subic@vtsns.edu.rs i kulacindanijel@gmail.com ili li~nouVT[-u,[kolskaulica 1,NoviSad. Prijavqivawe kandidata traje do 1. septembra. Projekat sufinansira Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalnezajednice. A.Va.

Fakultettehni~kihnaukajedan je od prvih koji ima svoj Marketing tim u kojem su vrlo aktivnistudentkiweistudenti ovog fakulteta. Ve} nekoliko godinaunazadtimseposebnoanga`uje u promociji FTN-a i u razli~itim fazama upisnog roka. Tako je bilo i u aktuelnom prvomkruguupisabruco{a,kad su devojke i mladi}i u jedinstvenim crvenim, odnosno zelenim majicama do~ekivali i pomagali potencijalnim bruco{imadasesna|uupapirologiji inasamomfakultetu...Uproteklatrimesecaovamla|anaekipa (podeqena u vi{e malih timova) posetila je ukupno 60 sredwih {kola u 25 gradova u kojima su promovisali ovaj fakultet. Tako|e, na dru{tvenoj mre`iFejsbukimajusvojugrupu gde stariji studenti odgovaraju na pitawa maturanata kao i mla|ihstudenata. -Uovomupisnomrokuorganiz ov al i smo inf o-pult ov e gde su budu}i studenti mogli da dobiju razne informacije, pomagalismoimdapopunedokumentacijupotrebnuzaupis. IakojeFTNjedanodfakulteta s najve}im brojem studenata, gu`va prilikom upisa se nijetolikoosetila-ka`evo|atimaiPi-ArFTN-aAleksandraGak. Marketing tim je ~isto volonterska organizacija koju sa~iwavajustudentisvihgodinai raznihsmerova,itrenutnoima oko 60 ~lanova. Studenti se u~lawuju u tim iz razli~itih razloga.

MarketingtimFTN-a:uspomenanaupis2011.

-Zamarketingtimsam~uood druga koji je bio wegov ~lan. U timusamoddrugegodinestudija, a do sada sam u~estvovao na raznim prezentacijama fakulteta,SajmuobrazovawauNovom Sadu, Sajmu brendova u Beogradu,naOtvorenomdanufakulteta kao i proslavi godi{wice FTN-a.Najboqideoradautimu jesticawenovihiskustava,kao idru`ewe-ka`estudentmaster studijara~unarstvaiautomatikeAleksandar\or|evi}. Wegova koleginica iz tima MarijaJovanovi} sesla`edaje dru`ewe veoma bitno za ovaj tim.

Foto:MarkoPopov,~lantima

-Svisesla`emo,dobrofunkcioni{emo kao tim. Svako zna {tajewegovposao,alitonasne spre~ava da poma`emo i jedni drugima. U~lanila sam se u tim 2007.iodtadasamu~estvovalau svim kampawama u vezi s upisom studenata,kaoinaraznimkonferencijama i seminarima. ^lanstvodonosirazneprednosti-dostaseputuje,aiudodatkudiplomi}episatidasambilaanga`ovananafakultetu.Tako|epostojiinov~ananagradakojudobijemoodfakulteta,iakosmovolonteriineradimoovozbognovcaka`eovamasterstudentkiwaindustrijskogin`ewerstva.

Postoje i neki ~lanovi koji suzatimsaznaliiprenego{to suupisaliFTN. -Upoznao sam marketing tim najednomomladinskomfestivalu, ~iji su oni bili delimi~ni organizatori. ^im sam upisao prvugodinu,ijasamseu~lanio. Radiosamnaraznimpromocijama, a redovno odgovaram na pitawa na Fejsbuk grupi FTN-a. Radutimujefantasti~an,imislim da sam ovde stekao neke prijateqe za ceo `ivot, koje ina~enikadnebihniupoznaoka`e student druge godine DavidSrbu. A.Varga

NOVOSADSKISTUDENTIUSPE[NOIGRAJUBANATSKE[ORE

Me|u„Be}arima”ima iistra`iva~a

Kadaje2009.godinemladisportista i student Poqoprivrednog fakulteta Gabor Lepe{ dobio prilikudaorganizujesvetskoprvenstvo u banatskim {orama, do{aojenaidejudaosnujeisvoj{ora~kiklub.Takosu15.avgustate godine, nakon par treninga mla-

usituacijudanemo`emodabudemo prijavqeni kao novosadski klub,jerjeekipa„Secondhand„ve} bila prijavqena kao novosadska. Po{topostojipravilodaizjednog mesta ne mogu da postoje dve ekipe, bili smo primorani da se

Pravilaigre

Ekipanovosadskih„Be}ara”

dih Novosa|ana, nastali „Be}ari”. - Posle nekoliko meseci treninga shvatili smo da to ne bi trebalodabudenekirekreativni sportnegodanaDesetomsvetskom prvenstvupostignemoipoka`emo na{maksimumiborimosezatitulu.Tegodinesmoosvojiliosmo

mesto,dabiseovegodinepomerili za tri mesta i osvojili peto ka`eLepe{. Novosadski„Be}ari”nisuuvek bili novosadski. Pro{le godine nastao je problem oko lokacije kluba. -Kadasmosekvalifikovalina prvenstvo2010.godine,do{lismo

Banatske {ore igraju dve suprotstavqene ekipe sa po desetigra~anaterenu.Jedni naterenuke~aju(hvataju),dok drugi {oraju (udaraju lopticu).Ekipakojake~asebrani i poku{ava da izbaci ekipu koja {ora. Ekipa koja {ora nastoji da pretr~avawem od jedne do druge baze ostvari poen. Tek kad se igra~ vrati na po~etnu bazu, dobija poen. Utrenutkupretr~avawa,ukoliko ekipa koja ke~a pogodi ekipukoja{orauzonizapretr~avawe,nastajepromena.

izjasnimo kao kameni~ki „Be}ari”. Me|utim, ove godine „Second hand„je igrom slu~aja odustao od kvalifikovawa, i mi smo mogli danastupimokaonovosadskitimobja{wavaLepe{. Ve}inu tima ~ine studenti sa raznihfakulteta.Kakoka`u,lakouskla|ujutreningesobavezama. -Treninzisutriputanedeqno, takodanijeproblemdauskladim fakultet sa {orama, a jo{ se bavimitr~awem.Zabanatske{ore samsaznaooddruga.Prisustvovao sam jednoj utakmici i shvatio da miseigrajakosvi|a.Ubrzosamse prikqu~io timu. Svi|a mi se dinamikateigrei{tojeekipaispred svega, nije bitno ko je kada napraviogre{ku,ve}kona~napobedatima-ka`estudentsociologijePe|aJovanovi}. Kakosu{oretimskisport,svako se trudi da da svoj doprinos ekipi. - U vreme prvih takmi~ewa radiosam,panisammogaomnogo

dau~estvujemnaturnirima,ali samtoispratiosneketehni~ke stranekadgodjetrebalone{to dasenapi{e,po{aqe,au~estvovao sam i u kreirawu dresova. Posle sam po~eo aktivnije da ulazim u igru. Studije mi se uklapajuupotpunostijersutreninzi uglavnom vikendom. Studiram finansijski menaxment na privatnom fakultetu u Beogradu,takodasamstudentnadaqinu i nemam predavawa svakog dana-ka`e~lan„Be}ara”Atila ^iko{. Jedan od prvih „be}ara” ekipu defini{ekaoskupqudikojivole dajedu,pijuibavesesportom. -Mismokao„triujedan„.Jasam setimuprikqu~iodvenedeqepo osnivawu. Volim sport i pored {orabavimseiplesomve}desetak godina. Volim da „ple{em„ i po terenu pa se protivnicima ne svi|a kad pobe|ujemo. Zavr{io sam elektrotehniku 2009, a trenutnoradimnaFTN-ukaoistra-

`iva~-pripravnik - ka`e Goran Kiti}. Kodnekihsequbavpremaovakvojvrstisportarodilajo{davno. TakoBorislavLazar,student PMF-a, kojem je ostao jo{ samo diplomski, a tako|e i radi u jednojprogramerskojfirmi,pri~a: - U kvartu smo igrali neku na{uvarijantubejzbola,imalismo neke drvene palice i igrali smo teniskom lopticom. Skontao sam dajesupersportikakobihvoleo da treniram. Onda sam odrastao, do{la sredwa {kola, sve sam to zaboravio, dok jednog dana na televiziji nisam video emisiju o {orama.^uosamdaseuNovomSaduokupqaekipaiodlu~iosamda seprikqu~im. Danas „Be}ari” broje vi{e od 15~lanova,a~akiakonekomora da napusti tim iz odre|enih razlogaostaje„be}ar„. -Imamo,naprimer,jednog~lanakojijetrbuhomzakruhomoti{ao u Rusiju da radi, ali nam i daqe{aqeporukepodr{ke.^im se bude vratio o~ekujemo ga u ekipi. Kod nas u „Be}arima” va`i pravilo - jednom be}ar uvek be}ar, i svako je „Be}ar” ako se ose}a be}arom - zakqu~uje kapitenLepe{. A.Varga

VA@NITELEFONI UniverzitetuNovomSadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultettehni~kihnauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment;mehatronika021/485-2224,referentzagrafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo  021/485 2228,referentzasaobra}aj021/485-2227referentza postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una zastudentskeuplate840-1710666-12.

Poqoprivrednifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1736666-97.

Filozofskifakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628,studentskaslu`ba:021/484-3273.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1712666-26.

Medicinskifakultet HajdukVeqkova3,telefon021/420-677,studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate:840-1633666-55.

Akademijaumetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~unazastudentskeuplate:840-1451666-42.

Tehnolo{kifakultet BulevarcaraLazara1,telefoni:021/485-3600,studentskaslu`ba:021/485-3613,485-3611Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1647666-56.

Prirodno-matemati~kifakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate:840-1711666-19.

Pravnifakultet TrgDositejaObradovi}a1,telefon:021/6350377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111i4853-112.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate: 840-1627666-13.

Fakultetsportaifizi~kogvaspitawa Lov}enska16,telefon021/450-188,studentskaslu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1718660-86.

Pedago{kifakultet,Sombor Podgori~ka4,centrala:025/22-030,studentskaslu`ba:025/28-986.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1136666-68.

Gra|evinskifakultet,Subotica Kozara~ka2a,centrala:024/554-300.Broj`iro-ra~unazastudentskeuplate840-1233666-68.

Ekonomskifakultet,Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF„MihajloPupin”,Zrewanin \ure\akovi}abb,internetadresawww.tf.zr.ac.yz, telefon:023/550-525,studentskaslu`ba:023/550-530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentskeuplate840-1271666-43.

Zavodzaza{tituzdravqastudenata DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/454-888

Studentskicentar„NoviSad” DrSimeMilo{evi}a4,telefon:021/450-300

Studentskidomovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”:021/458-158,“VeqkoVlahovi}”:021/459-971.

Studentskemenze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a(kantina):021/6350-547.


22

filmska planeta

ponedeqak11.jul2011.

dnevnik

НАПРЕДСТОЈЕЋЕММОТОВУНСКОМФИЛМСКОМФЕСТИВАЛУ КРАЈЕМЈУЛА

ПремијерноЖилникова„Једнажена–једанвек” Мотовунски филмски фестивал представиће у 14.издању крајем јула готово 30филмова у главном програму,међу којима је и светска премијера новог филма култног редитеља Желимира Жилника из Србије “Једна жена -један век”,кански лауреат “Дечак с бициклом”, као и екранизације литерарних хитобва попут “Норвешке шуме”и “Мисије Лондон”, те три домаћа филма “Флеке”,“Коко и духови”и “Мрак”. Филмови у главном програму 14. Мотовун филм фестивала (МФФ), према речима директора Игора Мирковића, представљају најбољи могућ избор међу стотинак одгледаних. “Додамо ли томе и свакодневни музички програм и надалеко познате мотовунске забаве - још једном можемо рећи: пуни смо као брод”, истакао је директор МФФ-а,који ће бити одржан од 25.до 29.јула у срцу Истре,градићу Мотовуну на 277 метара изнад мора. Број филмова у Главном програму представља изједначење фестивалског рекорда из 2008. године, а према речима селектора Јурице Павичића, реч је о 28 наслова који су хетерогени онолико колико могу бити: од плесних документараца до документараца о тучњави,од акциј-

ске А продукције попут „Балада тристе„до микробуџетских филмова попут „Жетве„и „Оча„. Заступљени су сви континенти, осим Африке, а први пут учествује Украјина. Заштитни знак МФФ-а

де Бауер, која се од прошле године дођељује најбољем филму године из кинематографија у регији: Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Словеније, Србије и Косова.

шу за наградни фонд од чак 15.000 евра.Међу наградама је и ове године она непоткупљива - филму који најбоље третира проблем корупције, а МФФ је додељује у сAрадњи с Transparency International Хрватска

Сцена из филма „Једна жена – један век“ Желимира Жилника

остаје јака репрезентација европског филма,а земља-партнер ове године је Ирска. Посебно место у фестивалском програму имају и финалисти награ-

Целокупна годишња продукција ових кинематографија пролази кроз двоструки процес селекције,а након гласања у два круга, бирају се три финалиста,који ове године конкури-

и холандском амбасадом. Награда “50 година”, намењена великанима који су више од пола века посветили рада на филму,ове године иде у руке легенди хрватске музике,маестру

јанти крвне освете,у којој се најснажнији припадници посвађаних породица млате голим шакама, не би ли спрали “злу крв”. Оба филма пратиће и гости,као и читав ирски програм,који доводи у Мотовун укупно петнаестак продуцената,редитеља,глумаца… За програм “Мотовунски кратки” пристигле су рекордне 653пријаве,а најбоље од њих, у избору Андреја Коровљева,публика ће моћи да пронађе и у Искон.ТВ видеотеци. У програму “Кино Реметинец”, наћи ће се филмови на затворске теме, у избору уметничког директора МФФ-а у часној мировини Рајка Грлића. Властити избор музичких документараца у Мотовуну ће поново представити британски редитељ Јулиен Темпл,познат по филмовима о панк-рок сцени. Мотовун слави и својеврсни јубилеј - својевремено започет немим филмом “Јуха”Акија Каурисмäкија, у 14. издању ће приказати јубиларни,хиљадити филм. Слављеничка пројекција уједно ће отворити и ново поглавље фестивалске историје,будући да је на програму први европски 3Д и први артфилм уопште снимљен том техником -“Пина”Вима Вендерса.

УОЧИФЕСТИВАЛАЕВРОПСКОГФИЛМАНАПАЛИЋУ

СРПСКИФИЛМОВИНАФЕСТИВАЛУУПУЛИ

Омаж Карановићу и Зафрановићу

„Монтевидео”и„Шишање” утакмичарскомпрограму На 58. Фестивалу играног биће приказано десет хрватских филма у Пули,који се ове годи- филмова, а у секцији мањинне одржава од 9.до 23.јула,срп- ских копродукција још девет, ска кинематографија биће засту- међу којима три из Србије.  То пљена са већим бројем остваре- су „Непријатељ„Дејана Зечевиња у различитим програмима. ћа, „Бели лавови„ Лазара РиЗа Међународни програм, са стовског и „Како су ме украли укупно 22наслова,изабрани су Немци„ Мише Радивојевића. У „Монтевидео, Бог те видео„Драгана Бјелогрлића и „Шишање„Стевана Филиповића. Конкуренти за „Златне Арене„ биће им, између осталих, „Трофејна жена„ Франсоа Озона (Француска), „Троје„ Тома Тиквера (Немачка), „МеланхолиИз филма „Шишање“ Стевана Филиповића ја„ Ларса фон Трира (Данска), „Мајке„ Милча тим филмовима српских аутора Манчевског (Македонија), „На- и продукцијских кућа,компанидер и Симин се растају„Асгара је из Хрватске учествовали су Фархадија (Иран), „Жртва„ Че- као мањински партнери. на Кајгеа (Кина),„Деца су у реОд прошле године и ове маду„Лиза Холоденко (САД). њинске копродукције конкуриУ Главној секцији Национал- шу за посебне “Златне арене“ и ног програма (од 16.до 22.јула) друге награде,а према распоре-

Миљенку Прохаски,који је дириговао оркестрима од Загреба до Монтреа, а потписао је и музику за 15 филмова и две ТВ серије. Трећи добитник мотовунске награде “Maverick“,којом се слави неукалупљеност, биће аустријски аутор Улрих Сеидл, који је филмским опусом избрисао границе документарног и играног филма, чињеница и фикције, али и уврежене конвенције „уређених филмских категорија„. МФФ ће у ретроспективи његових филмова приказати “Пасји дан”, “Исусе, ти знаш”, “Увоз, извоз”, “Браћо, веселимо се” и “Присни пријатељи”. У програму “MadeinIreland”,који је посвећен Ирској као земљипартнеру,МФФ представља 16најбољих филмских остварења из те земље у последњих десет година,у избору дугогодишњег директора Ирског филмског одбора (IrishFilmBoard)СамонаПерија. Међу њима је и “TheGuard”Јохна Мићаела МцДонаугха који ускоро почиње да се приказује у ирским биоскопима,а већ сада је извесно да ће бити велики хит. Такође, биће приказан и документарац “Шаке” Иана Палмера,сниман пуних 12година,који говори о тамошњој вари-

ду са сајта Пулског фестивала ту могућност има „Непријатељ„, док се друга два филма приказују ван конкуренције. Српски филм учествује и у новом програму Пуладок, у којем се приказују филмови везани за историју фестивала у Пули и хрватског филма.То је дугометражни документарац „Синема комунисто„ Миле Тураљић, најављен на фестивалском сајту као „награђивана филмска прича о Титовом кинооператеру,успону и паду ‘Авала филма‘, жанру партизанског филма и Пулском фестивалу„. Пратећи програм „Филмови у настанку„ представиће кроз колаж инсерата из до сада снимљеног материјала нове хрватске пројекте,као и копродукције. Међу њима су „Парада„ Срђана Драгојевића и „Кругови„ Срдана Голубовића. (Танјуг)

Филмови српског редитеља Срђана Карановића и хрватског аутора Лордана Зафрановића, који су добитници овогодишње награде Фестивала европскогфилмаПалић „Александар Лифка„ за допринос европској кинематографији, биће приказани од 11.до 14.јула у биоскопу „Еуро синема“ у Суботици. Филмови ће се приказивати у оквиру програма „Омаж„ који је намењен добитницима те значајне награде, а пројекције ће бити органзиоване од 18.00и 20.00часова, саопштили су организатори ФестивалаевропскогфилманаПалићу. Редитељ Срђан Карановић рођен је 1945. године у Београду и један је од припадника Прашке школе редитеља који су своје формално образовање стекли на прашкој филмској академији ФАМУ. Прва редитељска искуства стекао је радећи кратке филмове и на телевизији.Његов први дугометражни играни филм „Друштвена игра„ (1972) говори о филмским жељама глумаца-аматера који желе да играју у „правоме„ филму. У свом другом филму „Мирис пољског цвећа„ (1977) он снима својеврсни филмски есеј о глумцу који,засићен глу-

мом,бежи из позоришта међу имитаторе,свираче и певачице (народне ствараоце)како би се очистио од урбаних зала.Овај филм му доноси награду за режију у Пули и награду међународног жирија критике ФИПРЕСЦИ у Кану. На телевизији се прославио култном серијом „Грлом у јагоде„ (1976) чији филмски наставак „Јагоде у грлу„снима 1985. године. Последњи филм који је снимио је „Беса„2009.године. Лордан Зафрановић је један од најконтроверзнијих аутора старе Југославије.У његовим филмовима има много еротике, драме, сјајне фотографије и естетике. Рођен је 1944. године у месту Маслиница на Шолти. Након што је дипломирао књижевност и ликовну уметност на Универзитету у Сплиту, Зафрановић је уписао чувени ФАМУ у Прагу,где је студирао филмску режију и дипломирао 1981.године. Његово најзначајније дело „Окупација у 26слика„(1978) први је део његове трилогије Другог светског рата.За овај филм Зафрановић је освојио „Златну Арену„за најбољи филм на филмском фестивалу у Пули, а такође је приказан у званичној конкуренцији у

Кану, и био је велики биоскопски хит у Југославији. Друга два дела ове трилогије су „Пад Италије„ (1981)и „Вечерња Звона„(1986)и сматрани су провокативним због мешавине еротике и политике,под утицајем Пјера Паола Пазолинија, Лукина Висконтија и Бернарда Бертолучија. Средином 1980-их се окренуо интимнијим љубавним темама, са филмовима као што су „Ујед анђела„ (1984) и „Халоа: празник Курви„ (1988), познатих по израженој еротици. Режирао је и бројне телевизијске продукције, а због својих антиратних филмова и жестоке критике било које врсте национализма,Зафрановић је почетком деведесетих стекао статус политичког дисидента у постјугословенској Хрватској.Тада се сели у Праг,где и данас живи и ради. Улаз на пројекције филмова у оквиру програма „Омаж„у биоскопу Еуро Синема у Суботици је бесплатан. Фестивал европског филма Палић сеодржава 16.до 22.јула.Ове године на фестивалу ће бити приказано више од 90филмова у десет филмских селекција.

ПОСЛЕДЕСЕТГОДИНАПАУЗЕ

Карпентер се вратио хорору

АлишаСилверстон укомедији Алиша Силверстон и Кристофер Вокен прикључили су се глумачкој екипи комедије о обичнимсмртницима који се срећу с античким грчким боговима у савременомЊујорку,објавио је „Холивуд рипортер“. У филму под називом „GodsBehavingBadly”Вокен ће играти врховног бога Зевса, а Џон Туртуро господара подземног света Хада. Алиша Силвесртон и Ебон МосБакрак играће млади брачни пар који сусреће плејаду грчких богова,

као што су Афродита, коју ће играти Шерон Стоун, и Аполона, којег ће играти Оливер Плат. Међу божанствима су и Артемида (Иди Фалко),Деметра (Филишса Рашад),Дионис (Нелсан Елис), Ерос (Гидеон Глик),Хермес (Хенри Зебровски)и Персефона (Роузи Перез). То ће бити прва режија дугометражног филма за Марка Тертелтауба који ће бити и косценариста адаптације романа Мари Филипс.

Редитељ хорор класика „Ноћ мном„,каже режисер. Ипак,вравештица„ Џон Карпентер враћа тио се хорору,којег назива „унисе свом омиљеном жанру после верзалном емоцијом коју сви осепаузе од десет година, филмом ћају„. „The Ward„ који овог месеца стуже у биоскопе. Амбер Херд у том филму игра жену која се 1960-их година буди у психијатријској институцији без икаквих успомена на свој живот. „То је била прва прилика за мене од 2001.То је нешто што сам могао да урадим и мислио сам да ће бити веома забавно„, казао је 63-годишњи режисер. Карпентер је претходни филм „Ghostsof Mars„ снимио 2001. и Џон Карпентер након њега је направио паузу у раду пошто је,како је та„Свака особа у свакој земљи, да објаснио, „изгорео„. свако живо људско биће има исте „Био сам заиста уморан од страхове.Хорор премошћује граснимања филмова. Мислио сам: нице у смислу публике.Комедија ‘Морам да престанем на неко некада не путује.Неке драме невреме. Не могу више то да ра- када не путују.Али хорор,страх, дим‘. И публика се сџложила са увек путује„,објаснио је.

Никол Кидман у драми Холивудска глумица Никол Кидманиграће у драми „ThePaperboy”,коју ће режирати Ли Данијелс, објавио је „Холивуд рипортер“. Филм,у којем ће играти и Зак Ефрон, Метју Маконахи и Тоби Мегвајер, говориће о двојици браће која покушавају да спасе живот осуђенику на смрт.Никол Кидман ће у глумачкој постави

заменити Софију Вергару,која је одустала од улоге жене која пише писма затвореницима и обавештава једног од браће о посебном случају међу њима. Међу познатијим улогама Никол Кидман су оне у филмовима „Хладна планина„, „Далека земља„,„Преводилац„,„Трагови на души„,„Данигрома„,„Духови у нама„,„Мулен Руж„и „Сати„.


kULTURA

dnevnik НАФЕСТИВАЛУУКАРЛОВИМВАРИМА

Наградеизраелскоми македонско-српскомфилму Гран при 46. Филмског фестивала у Карловим Варима освојио је израелски филм “Restoration” Јозефа Мадмонија, док је у програму “Источно од Запада” победио “Панк није мртав” Владимира Блажевског из Македоније. Феастивал је свечано завршен 9. јула доделом награда и пројекцијом нове романтичне комедије Вудија Алена “Поноћ у Паризу”, којим је отворен Кан ове године. Међународни жири, којим је председавао угледни мађарски редитељ Иштван Сабо, доделио је специјално признање у главном програму словачко-чешком филму “Циганин” Мартина Шулика, за који је специјално признање добио глумац Јан Мижигар. За режију је награђен Паскал Рабате из Француске, за “Holiday by the Sea”. Најбољом глумицом проглашена је Стине Фишер Кристенсен из Немачке за улогу у филму “Cracks in the Shell”, а награду за најбољег глумца добио је Дејвид Морс за улогу у канадско-америчком филму “Collaborator” Мартина Донована. Специјално признање у главном такмичарском програму додељено је и Џоселин Пок, за му-

зику у филму “Соба 304”, данскохрватску копродукцију. Главна награда фестивала у Карловим Варима, Кристални глобус, износи 30.000 долара, а деле је редитељ и продуцент победничког филма, док је специјална награда вредна 20.000 долара. Награда за најбољи филм у програму “Источно од Запада”, коју је Блажевски добио за нискобуџетну македонско-српску копродукцију “Punk’s Not Dead” (Панкот не е мртов), вредна је 10.000 долара. Специјално признање у том програму посвећеном кинематографијама источне и средње Европе добио је руско-амерички “Генерација П” Виктора Гинзбурга. “Источно од Запада”, иначе, приказао је 11 филмова, а међу њима је био и хрватски документарно-играни филм “Маријине” ријечке редитељке Жељке Сукове, који је добио награду Удружења филмских критичара Европе и Медитерана (ФЕДЕОРА). У жирију, којим је председавала бугарска продуценткиња Росица Валканова, био је и награђи-

вани редитељ из Србије Стефан Арсенијевић. Најбољим документарцем 46. КВИФФ-а, међу филмовима дужим од пола сата, проглашен је дански “Добар живот” (Ева Мулвад), док је у категорији до 30 минута награђен пољски “Декларација бесмртности” (Марцин Козшака). Специјални Кристални глобус за изванредан допринос светској кинематографији добила је британска глумица Џуди Денч, док су Председничку награду добилимузичар Горан Бреговић и амерички глумац Џон Тортуро. Међу гостима је поново био и Џон Малкович, добитник почасног Кристалног глобуса. Међу повратницима на овај фестивал био је и Монте Хелман, представник такозваног новог холивудског филма. У оквиру Фестивала традиционално су додељене и незваничне награде, укључујући награду публике, која је припала словачкочешком филму “Nicky´s Family” Матеја Минача, док је награду међународног жирија филмских критичара ФИПРЕСЦИ, добио филм “Collaborator”

ИЗМИНИСТАРСТВАКУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Десетмилиона за капитална издања Министарство културе, информисања и информационог друштва доделило је средства у укупном износу од 10.000.000 динара за суфинансирање првих издања капиталних дела која се објављују на српском језику из области културе и за суфинансирање издавања првих издања вредних дела из области домаће и преводне књижевности. Средства су распоређена на дела која су пријављена на два конкурса расписана фебруара ове године за пројекте који треба да се реализују у 2011 години. Комисија, коју је формирало ресорно Министарство, издвојила је ове године више наслова него претходне и зато је сума којом је располагала, а била је веома скромна овог пута, „развучена„. Одлуке о додели средстава потписао је министар Предраг Марковић 21. јуна и могу се прочитати на сајту Министарства. На листи оних који су добили средства за издавање првих издања капиталних дела која се објављују на српском језику у области културе у 2011. нашло се 19 наслова на које је распоређено 5,600.000 динара док се у другој групи „вредна дела из области домаће и преводне књижевности„ обрело 20 књига

којима је подељена свота у износу од 4,400.000 динара. Комисија за капитална дела из културе је размотрила 72 пристигле пријаве, док су за суфинансирање књижевних дела дошле 53 пријаве. Највише наслова, чије ће издавање помоћи Министарство,долазе из Матице Српске- четири пројекта у домену културе: пети том „Српског биографског речника” за који је издвојено и највише пара (700.000 динара), јединствени „Атлас насеља Срема„ Слободана Ћурчића (200.000) Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности (450.000) и „Позоришно дело Милана Грола„Зорана Т. Јовановића (200.000). Остала средства за капитална дела из културе распоређена су на 14 издавача и то ће два наслова штампати „Клио„, а остало су два музеја (Шабац и Нови Сад) , „Албатрос плус„, „Круг„, „Архипелаг„ (Едиција „100 словенских романа” ), „Еволута„, Задужбина Десанка Максимовић, Балканолошки институт САНУ, Галерија „ Рима„ из Крагујевца ( Пастели Цуце Сокић 350.000), „Радионица душе„ (Монографија о Љиљани Дрезги 350.000) „Књижарница Зорана Стојановића„ и Агенција „Сло-

во Славија”. Комисија је проценила да у „вредна дела из области домаће и преводне књижевности„ за која ће се из државног буџета издвојити средства убрајају се књиге као што су пет које чине треће коло драгоцене едиције „Српска проза у преводу„ за које је издвојено 500.000 динара, а штампа их „Геопоетика„. Удружење грађана „ Русика„ добило је по 200.000 динара за „Изабрана дела Јосифа Бродског„ и „ Изабрана дела Бориса Пастернака„. Академска књига из Новог Сада добила је за друго коло Целокупних дела Александра Тишме 350.000 динара, а за „Катастрофе. Културна повест XVI -XXI века„ Франсоа Волтера и „Хронични губитак равнотеже„ Фрање Петриновиће заједно 400.000динара. Остали наслови којима је дато нешто више средстава су „Изабрана дела Б. Вонгара„ (Сретена Божића) за која је „Јасен „ добио 350.000, монографија „ Маглички замак„ др Марка Поповића у издању Завода за заштиту споменика културе у Краљеву (250.000). „Архипелаг” је за „Док не падне мрак„ Мајкла Канингема и за први том драма Едварда Бонда добио укупно 400.000 динара. (Танјуг)

УСАРАЈЕВУ, У80.ГОДИНИЖИВОТА

Преминуо лингвиста Милан Шипка Лингвиста др Милан Шипка преминуо је у ноћи између 8. и 9. јула, у Сарајеву, у 80. години, обавестио је медије његов издавач, директор новосадског „Прометеја„ Зоран Колунџија. Дугогодишњи директор Института за језик у Сарајеву, професор Педагошке академије и Академије сценских уметности, врстан лингвиста и велики популаризатор неговања језичке културе, Шипка ће бити сахрањен сутра на Новом гробљу у Бањалуци. Испраћај и комеморација биће у капели на гробљу „Баре„ у Сарајеву 12. јула у 9 сати. Шипка је рођен 7. октобра 1931. у Драгељима, Босанска Градишка.Филозофски факултет (група за народни језик и књижевност, с руским језиком као Б предметом), завршио је у Загребу, где је и докторирао с темом „Језик Петра Кочића„. Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури. Радио

је као професор српско-хрватског језика и филозофије у Гимназији Босански Нови и Учитељској школи у Бањалуци и професор Више педагошке школе у том граду, а затим у Сарајеву као директор Института за језик и књижевност, научни саветник у Институту за проучавање националних односа и редовни професор Универзитета у Сарајеву - на Академији сценских уметности и Педагошкој академији (19902002). Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту (1994/95. године) држао је предавања из југославистичке социолингвистике. Са темама из те области гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању (Пољска) и Новом Саду. Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормати-

вистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике. Био је организатор и учесник великог броја домаћих и међународних научних скупова, међу којима су у његовој организацији најзначајнији Компјутерска обрада лингвистичких података (1977), Језик и национални односи (1984), Лингвистика и лингвистичке активности у Југославији (1985) и Језик и култура Рома (1986). Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 20 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних текстова, уџбеника и приручника). У „Прометеју„ истичу да су поносни што су заједно са др Шипком објавили капитална дела „Велики речник страних речи и израза„ (чији је аутор заједно са академиком Иваном Клајном) и „Правописни речник српског језика„, као и читав низ стручних и популарних књига.

ponedeqak11.jul2011.

INTERVJU

23

ДРАГАНЈАНКОВ,СЛИКАР

Инспирацијаиусамом чинустварања У Ликовном салону Културног центра Новог Сада недавно је наш познати сликар Драган Јанков изложио слике из свог новог стваралачког циклуса под називом „Le peinture metaphyѕique“. То је последња у низу од двадесетак самосталних изложби овог цењеног новосадског сликара, кога ускоро (18. јула), поново у Културном центру Новог Сада, очекује и заједничка изложба са Данијелом Бабићем и Бојаном Кириџићем под називом „Цитати“. Не само за дела из новог циклуса, већ за целокупни свет сликарства Драгана Јанкова, историчар уметности Небојша Миленковић је у каталогу за његову самосталну изложбу навео да „није ништа друго до непрестано трагање за, у данашњој уметности, помало заборављеним и свакако запостављеним категоријама: хармоније, склада, тишине, љубави, инспирације...“ l Ваше слике као да теже складу између фигуративног и апстрактног сликарства, вербалног и визуелног? - Да, јер је код сликарства битно да се све ствари доведу у склад, да ниједан елеменат слике не буде битнији од другог, у смислу тематике, боје, цртежа, наговештаја. Заправо уметник треба да буде тај који влада читавом причом, и поставља све у један склад. l На сликама из овог последњег циклуса има извесног помака у колориту, а ви о бојама увек изузетно водите рачуна? - Јако пазим на колорит, и он се временом мења како се и ја мењам и препуштам својим емоционалним стањима. Тај колорит није диктиран у смислу рационалног избора, али доста пазим да одређене симболике, хроматске вредности, и штимунг слике, буду у складу с оним што желим да постигнем на слици. У овом случају сам се можда чак и вратио двадесет година уназад кад сам као свршени студент радио мини циклус слика који сам пребрзо завршио. Нисам имао још довољно искуства и кренуо сам да се бавим другим стварима. Био је то циклус у којем сам се бавио сликама емоционалних стања. Требало је да се она осете на слици, и било је потребно наћи ликовни израз за одређено емоционално стање. То ми је апсолутно било најважније. Она су присутна на свакој слици. То су баш та стања мира, хармоније, спокоја, испуњења и ситуација ненадане среће, које се свима нама догађају у животу без великих повода. То су ситуације у којима осетимо изне-

надан мир, а да то уопште није условљено спољним ситуацијама. l А текст на вашим сликама? У какав контекст хоћете да исписане реченице доведете са сликом? - Оне су јако битне јер су као неки вербални скраћени опис, као визуелни хаику, тако да је у неку руку моје сликарство, односно та нова серија слика, блиска са зен уметношћу, али само споља, не

изнутра. Називи слика су у неку руку сажете херметичке формулације тог сликарства. А цело моје сликарство тежи синтези свих уметности, и источњачке и западне, и наше и византијске, и примитивне и традиционалне, као и савремене. l Називи слика добрим делом описују атмосферу, која је такође врло битна у свим вашим сликама? - Слике тих атмосфера имају сведени колорит, доминантно плаву то јест ултрамарин, позадину у

сами инспирацију, тако да чујем заиста јако занимљива решења која нису имала апсолутно никакве везе с мојом намером, али некад ми баш то користи кад радим нове слике. l Некада се и дешава да дело почне да живи живот независан од аутора? - Дело на изложби почне да живи свој живот и нема више везе са сликом коју сам ја изнео из свог атељеа, него напросто има свој пут, и онда некада заврши у другој колекцији, у другој земљи, код других људи. Имам срећу што се неки људи занимају за моје сликарство, прате га и дођу на сваку изложбу. l Поменута је и тишина као један од елемената вашег сликарског света, али то није апсолутна тишина, већ као да се увек појављује и неки одређени звук, хујање ветра или нека мелодија. Као да то рађа сама атмосфера на вашим сликама? - Појављују се неке хармоније у мом сликарству и оне су музикалне. То је све слично као код компоновања у музици. Као што постоје музичке хармоније, постоје и хармоније међу бојама. Резултат свега тога јесте неки тоналитет који је доминантан, и није тишина. И мени је, док стварам, јако битна музика. Ја стално слушам музику, од класике, разних хорова, до савремене музике, поготово оне Арва Парта. Сам процес стварања ми је постао важан, не само слика која ће се појавити на изложби, него и сам чин сликања. Ту налазим неку нову инспирацију, у самом чину стварања.

Музиказаметафизичкогсликара У овој серији слика доминантна је одређена доза музикалности. На томе сам радио свесно, можда и несвесно више него што сам планирао, тако да имају неку хармонију, која је доста битна у мом сликарству. Наша композиторка Александра Вребалов је видела моје слике кад је долазила из Њујорка и јако су јој се допале, као и ове нове које је видела, и направила је музичко дело које је траје тридесет минута. Ту музику смо једно вече слушали на изложби. Александра је то дело назвала „Музика за метафизичког сликара“. Волео бих да јој се захвалим на том гесту. боји теракоте, којом сам успео да добијем неку прозирност и метафизичку дубину која је најважнија у мом циклусу. Занимљиво ми је било што сам на изложби добијао разна тумачења мог сликарства од пријатеља, колега, посетилаца. То је био као неки фидбек онога што сам радио годину и по дана. Увек пустим људима да сами тумаче, не волим да им дам коначно решење него да мало лутају по тим мојим сликама, да нађу

Емоционална стања, у моменту док сликам, увек се преносе на слику. Зато избегавам да сликам када сам у неким стањима која нису добра за мене. Тада се бавим другим стварима, препарирам платна, или правим цртеже, и када сам спреман да будем у стању неке повишене вибрације, онда сликам. За слику је то јако битно, пошто се на њој све види, да ли си био тужан, или расположен када си је сликао. Наташа Пејчић

КЊИЖЕВНАПЕРИОДИКА:ЗЛАТНАГРЕДА

Модерниправцилитературе Мартовско-априлски двоброј„Златне греде“, листа за књижевност, уметност, културу и мишљење Друштва књижевника Војводине, почињ есејем. У преводу Стевана Брадића, на почетку је објављен одломак из студије Дејвида Харвија „Право на град“. Харви је светски признати антрополог и један од двадесеторице најцитиранијих научника у области друштвених наука. Следи превод Иване Веље, која је одабрала есеј америчког филозофа Скота Л. Прата „Америчка моћ: Мери Паркер Фолет и Мишел Фуко“. Дамир Смиљанић је аутор есеја „Синестезија као гносеолошки модел“. Милорад Беланчић потписује филозофску расправу „Начело противуречја и савремена уметност“. Поезију у овом броју објављују Милош Латиновић, Ранко Рисојевић, Ален Алиспахић, Џон Хартли

Вилјамс, Стојан Симић Крпица, Петко Војнић Пурчар, Недељко Терзић, Милица Лилић, Томислав Милошевић и Крсто Перовић. Одломке прозе потписали су Ранко Рисојевић, Јевгениј Шиферс, Драгиња Рамадански, Слађана Илић и Рожа Јодал. Тања Пекић је за најновију „Златну греду“ са француског превела два занимљива текста о Марселу Прусту. Први је књижевно-истријски есеј Антоана Компањона „Потрага за човековом величином“, уз неколико мање познатих фотографија из Прустовог живота. А други- разговор са Жан-Ивом Тадијеом, једним од најбољих познавалаца и тумача Прустовог живота и дела, који најављује нову књигу његове богате преписке. Постхумно објављујући његове стихове, ДКВ се од Петруа Крдуа (1952- 2011) опростило текстовима

Јована Зивлака, Зорана Ђерића и Павела Гатајанцуа, који је, између осталог, написао и ово:- Петру Крду остаје значајан савремени песник румунског језика који је допринео седамдесетих година прошлог века учвршћивању модерних праваца литературе у Војводини, а касније међусобном прожимању култура. О његовом делу тек треба писати имајући у виду и његову књижевну заоставштину. Владимир Гвозден наставља да тумачи појмове компаративне књижевности, а Душан Пајин се позабавио педесетогодишњицом смрти Ернеста Хемингвеја, у тексту „Живот у делу- дело у животу“. Пролећни двоброј „Златне греде“ завршава се критичким приказима неколико књижевних наслова и вестима о активностима у оквиру ДКВ. Р. Лотина


24

svet

ponedeqak11.jul2011.

BRODOLOMNAVOLGI

Putni~kibrodpotonuo sa170qudi MOSKVA: Putni~kibrod„Bulgarija”nakomese nalazilonajmawe170qudi,potonuojeurekuVolgu,

Brod „Bulgarija” (arhivski snimak)

UKRATKO Ojadilii Berluskonija SOFIJA:Bugari,uhap{eniu okviru policijske akcije „[ok”, uspelisudaojadeira~unefirmi uvlasni{tvuitalijanskogpremijera Silvija Berluskonija, pi{e ju~esofijskidnevnik„24.~asa”. Grupa, ~iji je vo|a Dimitar Slav~ev-No}ni, deluje od 2008. godine i prema prvim policijskimsaznawimauspelajedasatu|ihbankarskihra~unaukradeizme|u60i80milionaevra.Italijanskapolicijapratilaihjedve godine,akadasuprene{tovi{e od mesec dana „udarili” i na ra~un premijera Berluskonija, karabiweri su putem Evropola zatra`ilihap{ewasvihutoukqu~enih Bugara. Bugarska policija je u specijalnoj akciji pod nazivom „[ok”, pre ~etiri godine, uhapsilaukupno57osobauzemqi iinostranstvupovezanihsakra|omautomobilaitrgovinomnarkoticima na podru~ju Evropske unije. (Tanjug)

Najmawe 35osoba poginulo MUMBAJ: Najmawe 35 qudiju~ejepoginulo,avi{e od 100 povre|eno, kada jevoznaistokuIndijeisko~io iz {ina, saop{tili suzvani~nici. Spasila~ke ekipe i daqe trag aj u za putn ic im a zarobqenim u prevrnutim vagonima, preneo je AFP. „Najmawe 35 qudi je poginulo, a 100 je povre|eno i pomo} im se ukazuje na licu mesta i u bolnicama. Jo{ ima putnika zarobqenih u vagonima”, rekao je {ef lokalne medicinske slu`beK.N.Xo{i.

ISTOVREMENEOFANZIVELIBIJSKEVOJSKEIPOBUWENIKA

Desetinemrtvih naobestrane TRIPOLI: „Pustiwska oluja” koju su prethodnih dana najavqivalilideriustanikapretvorilaseukrvavupartiju{aha,jer su obe strane, libijska vojska i ustanici, odlu~ili da protivnicimapresekuodstupnice,nehaju-

Po`aru stara~komdomu KIJEV: Upo`arukojijeizbioustara~komdomunazapadu Ukrajine poginulo je 16 qudi, javila je agencija Frans pres prenose}isaop{tewelokalnog ministarstvazavanrednesituacije.Po`arjeizbione{toposle pono}i u stara~kom domu u kojemjezbrinuto25qudiumalom selu Beloje, nedaleko od granice s Poqskom, na severozapaduUkrajine.Usaop{tewuje navedenodaje16qudipoginulo adajespaseno11qudi,me|ukojima dvoje zaposlenih u domu. Troje pre`ivelih su u kriti~nomstawu.Stara~kidomjejednospratna drvena zgrada, a vatrogascisu,teknakonpetsati, uspeli da ugase po`ar. U saop{tewu ministarstva se navodi da je do po`ara do{lo zbog nemara,prenosiRojters.

uoblastiruskerepublikeTatarstan.Odmahsuprona|ena tela dvoje poginulih, a 96 qudi je nestalo, prenelajeagencijaRojters. Posaop{tewuportparolkeMinistarstvazavanredne situacije, za sada se ne zna uzrok nesre}e na brodunakomejebilo140putnikai33~lanaposade. Me|utim,razli~itimedijinavoderazli~itepodatkeobrojuputnikai~lanovaposade. Poposledwiminformacijama,kojeprenosiItar tass: „Sedamdesetosmoroqudispasilisu~lanoviposadebroda’Arabel’,kojijeuprolazioporedmestanesre}e”,saop{tenojeizruskogMinistarstvazavanrednesituacije. Nesre}asedogodilaju~eoko11~asovaposredwoevropskomvremenu,anijepoznatoza{tojebrodpotonuo.Spasila~keekipe,uzpomo}helikopteraidva broda,tragajuzanestalima.

dnevnik

ustanici,prenekolikodanakrenuli. Izostanak uspeha na zapadu, pobuwenici su donekle nadoknadilisporimiskupimnapredovawemokoMisurate,pasesada,navodno,prvalinijafrontanalazi

Gadafijeve pristalice

}ipreteranoza`rtve.Gadafijeva artiqerija zasula je pobuwenikeubita~nomvatromnazapadnom frontu, ~ime je ambiciozno zami{qen pohod na Tripoli prakti~no zaustavqen, nekoliko kilometaraodlinijasakojihsu

petnaestakkilometaraodZlitana, prvog ozbiqnijeg upori{ta koje}emoratidapregazeukoliko`eledazauzmuTripoli. Ponovo, napredovawe pobuwenikapra}enojeakcijamaartiqerijelibijskevojske,paustanici

izgubili najmawe sedam boraca, dokjedvadesetakraweno,anajve}i problem ustanicima, svakako, predstavqa~iwenicadajenatom delufrontaTripoliudaqenoko 200kilometara. Kakose~ini,pobuweniciinemajunamerudaposvakucenuprobijufrontba{naovommestu,jer su proteklih desetak sati provelikopaju}irovove,kojisenalaze svega 500 metara od polo`aja libijske vojske. Kako bi pomogao pobuwenicima,NATOjeprethodnih dana bombardovao polo`aje libijskevojskeokoGarjana,mesta kojebimoglopredstavqatikqu~ uborbizakontroluputeva. Napredak pobuwenika je stvaran, ali nedovoqan da bi mogao preokrenutiratnusre}unastranu ustanika, smatra Benxamin Beri,stru~wakzakopneneoperacije londonskog Me|unarodnog institutazastrate{kestudije. Su{tinski, pobuwenici vremenom postaju sve sna`niji, ali im ogroman problem predstavqa nedostatak organizacije i ~iwenica da ustani~ki problem ~ini sijaset grupa, kojima je zajedni~kaborbaprotivGadafija,aliih optere}ujudrugiinteresi.

SkuponacionalnomdijaloguuSiriji DAMASK: Sastanak o nacionalnom dijalogu u organizacijisirijskogre`imapo~eojeju~euDamasku, ali na wemu nema predstavnika opozicije, kojaodbijasaradwudokvlastinaobustaverepresiju nad demonstrantima. Opozicija je saop{tila da }e bojkotovati skup i zahteva pre bilo kakvog dijaloga „povla~ewe sirijskih snaga iz gradova, osloba|awe politi~kih zatvorenika i istragu o zlo~inimapociwenimnaddemonstrantima”.Ju~era{wiskup,kojemjeprisustvovaoipotpredsednik zemqeFarukal[areh,po~eojeminutom}utawau

znakse}awana„`rtve”,azatimjeintoniranadr`avnahimna.[arehjeuobra}awuu~esnicimarekaodajeciqtogskupapokretawevelikognacionalnog dijaloga. „Odr`a}emo op{ti nacionalni sastanaknakojem}emonajavititranzicijuSirije kavi{epartijskom,demokratskomsistemu,ukome }esvibitijednakiiukomesvi}eu~estvovatiu stvarawubudu}nostizemqe”,kazaoje[areh. Kako je najavqeno, u~esnici dvodnevnog skupa raspravqa}eopoliti~kimreformama,presvegao izmenamaUstava.

HRVATSKA

Maliodzivza mawinskeizbore ZAGREB: U Hrvatskoj su ju~e odr`aniizboriza~lanoveve}ai predstavnike nacionalnih mawinapoop{tinama,gradovimai`upanijama,adopodnevajebiomali odziv. Po podacima Dr`avne izborne komisije (DIK), pravo glasa ima ukupno 362.317bira~apripadnika nacionalnih mawina, od kojih 348.447 imapravodabira~lanoveve}anacionalnih mawina u `upanijama, dok wih 13.870 bira predstavnike nacionalnih mawina na nivou`upanija. Ve}aipredstavnicinacionalnih mawina, kao specifi~ne institucije,birajuseradiostvarivawapravanau~e{}epripadnika nacionalnihmawinaujavnom`ivotuizastupawusvojihinteresau jedinicamalokalneiregionalne samouprave. Naju~era{wimizborimabira seukupno311ve}au187jedinica lokalne samouprave za koje se na izbornim listama nalazi 6.281 kandidat.Izborizapredstavnike nacionalnihmawinaraspisanisu u 129 jedinica lokalne samoupraveza227predstavnika,analista-

masekandidovalo219osoba.Mogu}nostdaistaknukandidatureza ve}aiskoristilojesvih14mawina,dokjekandidatezapredstavnikeistaklo18mawina,svekojesu

natoimalepravoosimrumunske mawine.Izborisusesprovodili od 7 do 19 sati na 3.730 bira~kih mesta {irom Hrvatske, uglavnom pozgradamaop{tinailikvartovaukojimasubira~kamestazavi{emawina. PopodacimaDIK,odzivSrba je 2,77 odsto za ve}a na `upanijskomnivou,2,88odstonagradskom i3,94odstonaop{tinskomnivou. Ovo su tre}i izbori za ve}a i predstavnike nacionalnih mawina, koji su formirani na osnovu Ustavnogzakonaopravimanacionalnihmawinaiz2002.godine.

Pasjevru}ineodnose i`ivote ZAGREB:Hrvatskumorepasjevru}inekojeodnoseiqudske`ivote. Kako je objavio Dr`avni hidrometeorolo{ki zavod, ju~e je bilo veoma vru}e s temperaturama i do 40 stepeni Celziusa, pre svegauisto~nojSlavoniji.Ponavodima„Ve~erweglista”,samou Zadruiokolnimmestima,od~etvrtkaprepodnedosuboteposlepodne,napla`amaiumoruumrlojeosmoroqudiodposledicavru}ineiutapawa.Posle~etvrtkaipetka,kadajezasamo24sataumrlo pet osoba, u subotu ujutro i poslepodne `ivot su izgubile jo{ triosobenaostrvuViru,uZadruinaostrvuPagu.

BOSNA I HERCEGOVINA

Kom{i}predsedava Predsedni{tvom SARAJEVO: Du`nostpredsedavaju}egPredsedniptvaBiHodju~e  preuzima hrvatski ~lan tog tela @eqko Kom{i}. Kom{i} }e preuzeti funkciju od srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Neboj{eRadmanovi}a. „Odnedeqedu`nostpredsedavaju}eg Predsedni{tva BiH,naosnovurotacije,unarednih osam meseci preuzima ~lan Predsedni{tva BiH iz redahrvatskognaroda@eqko Kom{i}”, saop{teno je iz Predsedni{tvaBiH. Ova rotacija obavqa se na osnovu Ustava BiH i Poslovnika o radu Predsedni{tva BiH.Posleistekaosammeseci, tu du`nost preuzima bo{wa~ki ~lan u Predsedni{tvuBiHBakirIzetbegovi} @eqko Kom{i}

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI ANGELAMERKEL Nema~kakancelarkaAngelaMerkelnagovestilajeda}ese,nasaveznimizborima2013.godine,boritizatre}ikancelarskimandatkao kandidatdemohri{}ana.”Nadamse,ipak,da}u dobiti jednog protivkandidata iz redova Socijaldemokratske partije (SPD) na narednim saveznim izborima 2013. godine’’, rekla je Merkel.

AVIGDORLIBERMAN [efizraelskediplomatijeAvigdorLiberman ju~ejeuJerusalimuizjaviodaturskipremijerne `eli „normalizaciju” odnosa wegove zemqe i Izraela.„(RexepTajip)Erdoganjezatvoriovrata dogovoru s Izraelom. On ne `eli ni dogovor, ni normalizacijuodnosa„Sve{towegainteresujejestedanasponiziiupropastina{upozicijuname|unarodnomplanu”,dodaojeizraelskiministar.

LEONPANETA MinistarodbraneSADLeonPanetastigaoje ju~e u avganistansku ju`nu provinciju Helmand, gde}eposetitiameri~kevojnike,kojibitrebalo dasepovukuizAvganistanadokrajagodine.Paneta, kao {ef Pentagona, trebalo bi da obi|e poqsku bolnicu ameri~ke vojske i da se obrati odredumarinacazakojeNATOocewujedasuuspelida„slomeotportalibanautojprovinciji”.

POSLEDWEIZDAWEBRITANSKOGTABLOIDA

Krajigreza„News of the world” LONDON: Britanskitabloid „News of the world”,uvlasni{tvu medijskogmagnataRupertaMerdoka,ju~eje{tampaoposledwe izdawe pod naslovom „Hvala i zbogom!”.Listkojijeizlazo168 godina,ve}mesecimajeusredi{tuvelikogskandalaokotelefonskihprislu{kivawa. Urednici lista odlu~ili su da u posledwem izdawu podsete ~itaoce na najsenzacionalnije vestikojesuidonelevelikupopularnosttomtabloidu. „Nakon 168 godina, sa `aqewemka`emozbogom,aliisapunoponosa,na{imvernim~itaocimakojihje7,5miliona”,navodiuuvodnikuredakcijalista. Ranije je najavqeno da }e posledweizdawelistabiti{tampano u pet miliona primeraka. ULondonuseju~eo~ekivao80godi{wi Merdok, ameri~ki

magnat australijskog porekla kako bi  li~no preuzeo vo|ewe poslovauVelikojBritanijiod svog sina Xejmsa Mardoka koji je bio na ~elu kompanije „Wuz interne{enel”.

Tabloid„News of the world”ve} mesecima je u centru velikog skandalavezanogzaotkri}adaje od2000.navelikoprislu{kivao razneli~nosti,alinajnovijasaznawadasuprislu{kivaniiro-

|aciubijenedeceiubijenihvojnikauIrakuiAvganistanu,kao i ro|aci `rtava teroristi~kog napada u Londonu, izazvali su op{tenezadovoqstvo.Policija je navela da je oko 4.000 qudi prislu{kivano, me|u wima su bili politi~ari, ~lanovi kraqevske porodice i poznate li~nosti. Britanski premijer Dejvid Kameron najavio je ranije formirawe nezavisne komisije za istraguilegalnogprislu{kivawazara~untabloida„News of the world”. Ta komisija }e raditi uporedospolicijskomistragom. Merdokjepredvadana{okirao javnost najavom da zatvara vode}i list britanskog dela wegove imperije. Popularni tabloid je nakondecenijaobele`enihskandalimaibombasti~nimvestima, postaopravainstitucija.


de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak11.jul2011.

25

^e`wazadaqinama

D

o svoje osme godine `iveo sam u jednom malommestuuCrnoj Gor i, zvan om Sut om or e. Tam o sam zav r{ io prv i razred i, naravno, imao sam drugare koji su bili jako dobri prema meni i mislio sam da se nikada ne}emo rastati, ali moj tata je dobio posao u Novom Sadu, tako da sam se mor ao pres el it i tam o. Odmah su nastali problemi u mojoj glavi. Stalno sammisliokako}emibititamo,kako}ubezmojih ddrugara,dali}emeprihvatiti tamo novi drugari i stotinu drugih problema, ali {ta je - tu je, morao sam da krenem. Kada sam do{ao u Novi Sad sve mi je bilo neobi~no,

veliki grad, drugi jezik i misliosamdasene}umo}i uklop it i, ali mor ao sam. Onda je krenuo moj prvi  dan  u novoj {koli, ve}etremeodtadanisam imao.Kadsamu{aounovu u~ion  icu, video sam svoju novuu~iteqicuisvojenove drugare i u~iteqica je rekla: „Deco, ovo je na{ novi |ak Dejan Konatar, volelabihdagaprihvatite kao {to biste `eleli nekodavasprihvati,ati Dejane mo`e{ sesti gde ho}e{„. I seo sam pored svog prv og nov og drug a Stefana. Dok sam bio u {koli, jedan minut mi je trajao kao jedan sat, ali izdr`ao sam. Po~eo sam se dru`iti sa svima iz razreda i polako sam se

opu{ tao, ali imao sam problem s jezikom, moji drugari su govorili ekavicu a ja sam govorio ijekavicu, pa im je to bilo malo ~udno i zadirkivali su me zbog toga. Zato sam mor ao po~ et i gov or it i ekavicu,kaooni,damene bizadirkivali. Takojeibilo,alipolako sam ose}ao prazninu u src u, ned os tajal i su mi moji stari drugari. Moja mama je to primetila i moralajene{todapreduzme i odlu~ila je da svakog leta idem kod starih drugara.Biosamjakosre}ankadsamto~uo. DejanKonatar,VIII-d O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

AleksandraGruji},IV-4, O[„IvoLolaRibar”,NoviSad

Godine kod u~iteqice Ba{ mi je te{ko da pomislim kako se rastajemo mi, a ~etiri godine smo bili tako slo`ni svi.

Uma{ti

B

Se}a}u se U~e koja nas je bodrila da drugovi budemo, u nevoqi - ruku pru`imo. Uvek }u ih nositi u srcu (gde god bili) jer su oni moji drugari mili.

mi{semaze,awihgledajudva zeca,jedan}orav,durgio~inemaisvipijumlekacrnog. NikolaJovi~i},I-7 O[„Svetozar Markovi}Toza” NoviSad

Odraslineshvataju caimamoproblemasroditeqima.OdraslisuzaboravilikaMPoide kojetobilo,kadsuonibilideca. nekadstarijiqudineshvatajuna{epotrebeizanimawa.Uwiho-

Zato vam ka`emposta}emo petaci svi, negde u istoriju sad odlazi IV/3.

S

J

io sam u {umi u kojoj nema drve}a i sreo dve korwa~e kakotr~e.Pitamihkudasupo{le,aoneka`udaidunajezerodasekupaju.Kadaugledahjezerobezvode,vidimdasetamo pravi neka `urka. Ma~ka i

Se}a}u se Div~ibara i tamo{wih nesta{luka, prvog grudvawa i zabavnog |uskawa.

TeodoraSavi},IV-3 O[„\uraDani~i}” NoviSad

DuwaKopli},II-5, O[„JovanGr~i}Milenko”,^erevi}

Prole}e

amnogovolimprole}e.Uprole}esuncetoplijesija.Poqasupuna{arenogcve}a.Drve}ejeoki}eno{arenimpupoqcima.Javolimdaobu~emsukwicuikratkumajicu.Mamiberemlepocve}ei pu{tamzmaja. NinaDudok,I-5 O[„Du{anRadovi}” NoviSad

vovremenijebilonira~unara,nitelefona.Kadamidecatra`imood roditeqara~unarilitelefononika`udanamtonijetolikopotrebno.Iakosuonimoglidaodrastajubeztogadamo`emoimi.Aline shvataju da te, ako nema{ ra~unar ili telefon, ne}e primiti u dru{tvo.Morajudashvatedajeovonovijedobaidajeinamapotrebna sloboda. Molimoroditeqedashvate,dasuioninekadbilideca,lak{e}e shvatitinasina{epotrebe. AndrijaRisti},IV-1 O[„JovanJovanovi}Zmaj” Srbobran

Obi~ajmojeporodice

veporodiceimajunekesvojeobi~aje. Obi~aj moje porodice je nedeqni ru~ak kod moje bake Nane. To je obi~aj kojinikadnepreska~emo. Svakonedeqnojutromalodu`eodspavamo i nikada ne doru~kujemo, spremaju}i se za Nanine specijalitete. Za stolom svako imasvojestalnomesto.Prvonasdo~ekaNaninosmehidivanmirisdoma}eNaninesupesknedlama.Poslesupenareddolazimojeomiqenojelo:sos,meso,krompiri{argarepa.Zatimnastoizlazipe~ewe,pohovanomesoisosodvi{awa,kojisviobo`avamo. Tu naravno nije kraj. Sada je vreme za

kola~e. Obi~no je to kola~ koji Nana umesi pona{oj`eqi.Nakonovogasvisenajradije izvalimoufoteqeilikau~.Kadamaloodmorimonaredujenedeqna{etwaKejom.To nam svima dobro do|e, da potro{imo bar deokalorijaodru~ka. Ovo je jedan na{ mali porodi~ni obi~aj, kojimo`daneizgledamnogobitan,alinama,kojismocelenedeqeu`urbisvakoza svojimobavezama,onjejedinstvenaprilika dasesviokupimo. Kristina[uvakovi},VI-g O[„\or|eNato{evi}” NoviSad

IvanaRabrenovi},II-1,O[„23.oktobar”,SremskiKarlovci

[

Dejan[ekuqica,I razred,O[„JovanPopovi}”,Bano{tor

Qubav

tajetoqubav?Ose}aweilila`, ne znam ni sam. Ima vi{e vrsta qubavi-premaroditeqima,prijateqima, mo`da kwigama, nekim zanimawima... Meneinteresujeonavelikaqubavokojoj sam ~itao, a jo{ je nisam upoznao. Vaqda sam jo{ mlad. Kako li je voleti nekog beskrajno, toliko da ceo svet vidi{ u wenim o~ima? Da li }u ikada sresti devojku koja }ezamenebitiisto{toiprole}nojutro okupanosuncem?Stvarnomije~udnoda~o-

vek nekog toliko zavoli da izgubi realnu sliku o toj osobi. Da li je mogu}e da zbog qubaviqudiizgubeglavuisrqaju,ponekad, uraznegluposti? Jeste,odpostankasvetanaj~istijeose}awejequbav,onanasjeodr`ala.Zatogubimo glave i daqe, jer tako treba. Bogatimo srce qubavqu, kao svi veliki i mali qudi dosada! MarkoVujinovi},VII razred O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq


26

ponedeqak11.jul2011.

oglasi

dnevnik


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak11.jul2011.

Sadzbogommojdobriiplemeniti

Satugominevericomjavqamorodbiniiprijateqima `alosnuvestdajepreminulana{adragaivoqena}erka isestra,na{an|eo

Milo{e

KatarinaPortner

Nekatemojaqubavpratii~uva. Dubravka.

Sahranajedanas,11.7.2011.godine,u15sati,naGradskom grobqu,uNovomSadu. O`alo{}eni:majkaZlata,otacNikola, bratMartin isestraKristina. 32825

32834

Posledwipozdravprijatequ

APARTMANI lukssabazenom (15h5m), hidromasa`ni bazen, Radovi}i,CrnaGora,Plavihorizonti. Klima, TV, kuhiwa, parking, blizu mora. strahinja.freshcrea t or.com.Tel ef on +38269399886. 32022

27

Posledwi pozdrav prijatequ-pri{ku

dragom

Posledwipozdravna{oj

Posledwipozdravna{emdrugu

prim.drMilo{u Tubi}u drMilo{uTubi}u PorodicaMihajlovi}.

Osta}e{ da `ivi{ u na{im srcima.

\oki-Pal~iki

Katarini

32760

Posledwi pozdrav bratu i {ogoru U CENTRU,kodIzvr{nogve}a izdajemname{tenstanod50m2. Telefon:064/665-4741 32767 IZDAJEM jednosoban komforanstanuRadni~kojulici,pogodan za mla|i bra~ni par. Telefon064/30-794-13 32775

oddrugara idrugarica sa vaspita~icama izvrti}aDunavskicvet.

oddrugovaiz„Pera�: Beqe,Vase,\erma, Drage,Vrapca,Krwevca, Dragana,]ire,Bricei Buce.

32836

OG-2

32841

Posledwipozdravdragomprijatequ,humanistiikumu

\or|u VOD OI NS TAL AT ER pru` a sveuslug eudel atn os ti:odg u{ew a odm ah, vr{ im o emajl iraw ekad a,lajsn eokokad e. I van grad a. Tel ef on i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 32776

Basari}Jovan,Dragan, Biqana,porodicaSkakavac.

od:sestreLepojke iLuke saporodicom.

32823

Posledwipozdravdrugu

FARMA izStepanovi}evaprodaje: prasi}e, sviwske polutke, pili}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559,063/539-051. 32720

^ISTIM podrume,tavane,dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobilezaotpad.Telefoni: 6618-846,063/848-5495. 32331

\or|u Dimitrijevi}u oddrugovagolubara: Francuza,Daneta,Gente, Krakice,Ivice,Frawe, Talusa,Duleta,Save, Maksi}a,Lemike iMi}ka. 32819

Posledwipozdravkolegiidragomprijatequ

Posledwipozdravna{emkumu

drMilo{uTubi}u Nikadatene}uzaboraviti.

prim.drMilo{u Tubi}u

\or|uDimitrijevi}u @or`u

PorodicaVukadinovi}.

od:kumaDaneta,Danijele, Dejana,Marka,Dragane, Zorana,Sawe iDanila.

32761

32820

KumMilePrijovi}.

32835


28

^iTUQe l POMeni

ponedeqak11.jul2011.

dnevnik

Tu`na srca obave{tavamo da nas je u 82. godini zauvek napustila

Posledwi pozdrav cewenom prijatequ i saradniku

OlgaStegwai}

Miko

Prim.drMilo{uTubi}u

Sahrana je u utorak, 12. 7. 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

uvek }emo te se se}ati.

Zaposleni Klini~kogcentraVojvodine.

Posledwi pozdrav po{tovanom primarijusu Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju

Verica i Slobodan.

O`alo{}eni: sin Du{an, snaja Nina, unuke Marina i Sowa.

32840

32842

prim.drMilo{uTubi}u od kolega i koleginicasaKlinike.

330-P

VE^NI POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ

Prim.drMilo{ Tubi}

32765

Opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa

od Sawe i deda ^ike[apowca.

Milo{-MikaTubi} prim.drhirurgortoped

Kume, po~ivaj u miru.

S po{tovawem, prija GordanaBo`i}.

32750

Usnuo je ve~nim snom

Borislavu Lainovi}u

Mike

Miki

Posledwi pozdrav kumu

Rastanak predstavqa po~etak ra|awa uspomena.

S po{tovawem, porodica Radanovi}.

Kum Mirko sa porodicom.

32788

OG-1

32749

@ali}e te tvoja jedina seja Nevena i zet Traj~e. 32783

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i drugu

Sa velikom tugom se opra{tamo od na{eg dragog prijateqa i druga

Prim.drMilo{Tubi} Dragi na{ tata, svu toplinu i qubav koju si nam pru`io nikada ne}emo zaboraviti.

NastasuStojanovi}u

NastasuStojanovi}uNaletu

Osta}e{ nam u trajnom se}awu.

Po~ivaj u miru.

od porodice Dedin. Vole te tvoje lule Teodora i Sandra. 32752

Porodica [piri}: Gordana,Borivoje, Qiqana i Kosta.

32828

NastasaStojanovi}a Naleta Wegovi: Slobodan,Sawa, Deja i Mi}asa porodicom. 32821

32818

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav kom{iji

Oprostili smo se od na{eg voqenog tate i deda Mike.

Nale

Naletu od drugova: Kozara, [qivke,Save,Joje,Deje, BrankaApi}a,Vrapca, Beqina,VladeKojadinovi}a, SteveTanasijina,Zambe, SteveLalo{evi}a.

32826

Posledwi pozdrav drugu i kumu

NaletuStojanovi}u

nedostaja}e{ nam u dru`ewu.

Kom{ijeulice @arkaVasiqevi}abr.3.

Tvoji: \orno,Sava, Ankicai Mira.

32831

32839

Posledwi pozdrav na{em kumu

Umro je moj dragi kum

Prim.drMilo{Tubi} preminuo7.7.2011.godine u64.godini

NaleStojanovi} Wegovi najmiliji: }erke Teodora i Sandra, zetovi Bojan i Vuka{in i unuk Milan.

NastasuStojanovi}u Naletu od porodice Tanasin, Steve i Ranke sa decom.

NaletuStojanovi}u DolovacRadoslav, Savka,Neboj{a,Maca i Trnini}Dragan, Nata{a sa decom.

Tu`na je bolna istina da vi{e nisi sa nama, tvoja dobrota i dobra dela `ive}e u meni ve~no, ponosna sam {to si bio moj kum. Hvala za sve lepo {to si mi pru`io. Neka ti je ve~na slava i hvala. Radoslava-MacaDolovac.

32755 32829

32832

32833


^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak11.jul2011.

29

3

R O \ E N D A N S K I  P O M E N na{emjedinomsinu

Preselila se u jedan drugi svet, na{a plemenita i predobramajka

Dr Vujadin R. Obradovi}

\uraki Zoranu Sine,danasjetvoj46.ro|endan.Poseti}emotvojuve~nu ku}u,okititijecve}em,zalitisuzamatuge,bola.Sine na{,postojemislive~ite,se}awakojaseve~itopamte, tvojdragiosmeh,tvojadobrota. Sine,nekatijeve~naslava.Po~ivajumirusanebeskim an|elima. Ve~noo`alo{}enitvojimama itata.

Sahrana je danas, 11. 7. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskomgrobqu,uNovomSadu. Nekaje~uvajuan|eliimolimosedajojGospodpodari ve~nimir. ]erkaVesna isinDragan.

32680

32830

Milena Vukmirovi}

Dragitata, danassudvegodineodkadanisi sanama.Nedostaje{nam. Vremele~irane,ana{aqubav ~uvateodzaborava.

Posledwipozdravdragom

Posledwipozdravdragojsestri itetki

Danas, 11. jula 2011. godine navr{avaju se dve godine od kakosioti{aozauvekodmene.

Lela, Vojin iVojo. 32655

Posledwipozdrav

Dr Vujadin R. Obradovi}

S E ] A W E 

Sa ponosom i qubavqu ~uva}u teodzaborava.

11. 7. 1999 - 11. 7. 2011.

SuprugaZorica.

32654

Mileni Vukmirovi}

Borisu odCice Lainovi}.

od:sestreVukosave, zetaMiodraga, sestri}aNikole, sestri~inaBiqane iQiqane saporodicama.

32849

Stanko Komadini} Mileni Vukmirovi} od:sestreSlavojke sasinovima^edom iSa{om.

Bolitugasenemerivremenom, ve} prazninom koja je nastala. Podobrotitepamtimo,squbavqu spomiwemoiodzaborava~uvamo. Tvojinajmiliji.

32837

Dr Vujadin Obradovi}

32781

32838

P O M E N

Posledwipozdravna{em

Posledwipozdravdragoj Dedamoj,punonamnedostaje{... Punotevolimoi~uvamo una{imsrcima.

TvojunukStrahiwa samamom itatom. 32774

Bokiju Iskrenotugujuzatobomtvoji: Mira, Danijela iMario.

Milici - Mici Nedeqkov

@ivadin Do{en

1950 - 2011. iz Futoga

11. 7. 2001 - 11. 7. 2011.

Sahranajedanas,11.7.2011.godine,u13sati,naDowem starom grobqu, u Futogu, iz kapele, a opelo je u 12.30 sati. O`alo{}enisuprug Milu{ko.

3

Se}awanikadaneblede. S qubavqu i ponosom ve~no }u tenositiumomsrcu.

TvojasuprugaMira. 32844

32848

32674

Satugomibolomusrcuobave{tavamorodbinuiprijateqeda jeiznenadau64.godinipreminuona{voqeniotac,svekarideda

Posledwi pozdrav najdra`oj tetki

Posledwipozdravprijatequ

Nastas Stojanovi} Posledwi pozdrav na{em najboqemdedinasvetu.

Milici Nedeqkov Nikadatene}emozaboraviti: sestri}Du{ko [epa isestri~inaSvetlana Ani~i} saporodicama. 32845

[rak Laslu - Lakiju

Tvoji:unukaGala iunukDu{an.

od:Ace, Bore iKoste.

32822

32817

Posledwipozdravna{em

T U @ N O  S E ] A W E navoqenogocaisupruga

Borislav Lainovi} Mi{o 1947 - 2011. Sahranajeuutorak,12.7.2011.godine,u16~asova,nagrobqu,u SavinomSelu.

Naletu

Dragana Bogdanova

Tata,zanasnikadane}e{umreti... O`alo{}enisinovi:Aleksandar iPetar, snajeAnita i Ru`ica, unuciLazar, Branislav, Andrej iunukaLana.

1956 - 2007. \or|e Mili}, Aleksandar Stojkovi}, Sr|an Stojanovi} saporodicama.

Saponosomsese}amotvojequbavikojusinamnesebi~no pru`ao.Nekateuti{inive~nogmirapratina{aqubav. ZauveksatobomtvojiMarko iSvetlana.

32847 32843

32824


30

09.00 09.30 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.10 13.05 13.40

tv program

ponedeqak11.jul2011.

На трагу природе Бајко квиз Стање на путевима Знање Варијете Кухињица Десило се Додати живот годинама Црно бели свет Све(т)око нас

Тери Ханкис

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 11.45 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.45 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вестиукратко Уогледалу Освета Моје дете Вју Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Информативни преглед Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Вју Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Белилукипапричица Глас Америке

Трка Петнаестогодишњи Алекс живисамсасвојимоцем,под сталним немилосрдним физичким насиљем. Како би побегао из своје свакодневнице он сваки дан иде на реку да веслаиимасамоједнуопсесију, да победи на белгијском првенству по сваку цену. ЊеговтренеридевојкаМуриелу којујезаљубљенћемупомоћи да поново открије људске вредностикојеје’’изгубио’’. Улоге: Џофри Вербруген, Тери Ханкис,СерђиЛопез Режија: Бернард Белефроид (РТВ1,23.25) 14.00 Вести 14.05 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 14.30 На трагу природе 15.10 Бразде 16.00 Дадиља Ана 16.50 Десило се 17.00 ТВ Дневник 17.22 Тајна хране:Кајсија 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.05 Егзитпрес 20.30 Роја 21.00 Чари риболова 21.30 Центар света 22.00 Војвођански дневник 22.30 Космос 23.25 Трка,филм 00.55 Егзитпрес 01.10 КонцертСимфонијског оркестраКаира

06.30 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.25

07.05Тајанствене приче 08.00Вести 08.05Река наде 09.00Вести 09.05Храна и вино 09.30Дунавска салетла 10.00Вести 10.05Авантуре Шерлока Холмса 11.00Вести 11.05Тајанствене приче 12.00Вести 12.05Агродан 12.15Свет дивљине 12.45Неон сити 13.00Вести 13.05Одељење за убиства 14.00Вести 14.05Ленија 15.00Вести 15.05Авантуре Шерлока Холмса 16.00Објектив (слов) 16.15Објектив (мађ) 16.45Витраж 17.15Неон сити 17.30Новосадско поподне 18.30Неон сити 18.45Агро дан Кухињица –мађ. 19.00Објектив Најлепше бајке света 19.30Храна и вино Верски недељник 20.00Спринт Путеви наде 20.30Документарни програм Бразда (мађ) 21.00Одељење за убиства Мађарска народна музика 22.00Објектив 22.30Авантуре Шерлока Холмса ТИНИ2010.(мађ) 23.15Тајанствене приче Мађарскагалеријаисторијскихликова(мађ) Урбанџунгла(мађ) Вести (мађ) Заједно Десило се 07.00 ТВС Лилихип 09.00 Европски рели Шампионат Телеклуб (рум) 09.30 Атлетика Добро вече,Војводино (мађ) 10.00 Фул Тилт покер Културни магазин (мађ) 11.00 Дејвис куп:УСА –Шпанија ТВ Магазин (рум) 16.00 Клупске ТВ ТВ Дневник (хрв) 17.45 Премијер лига,класик: ТВ Дневник (слов) Арсенал –Вест Хем ТВ Дневник (рус) 18.15 Вести ТВ Дневник (рум) 19.00 Профи бокс:Боровчанин ТВ Дневник (ром) 21.00 АТПНевпорт,финале ТВ Дневник (мађ) 23.00 Фул Тилт покер Спортске вести (мађ) 00.00 Вести Кухињица –мађ. 00.45 Светска Лига -Бокс Наши дани (мађ) 02.15 Премијер лига,класик: Верска емисија (мађ) Виган –Манчестер Сити Камарон,филм 02.45 Трка 03.15 Европски рели Шампионат Циганско срце

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.50 09.55 10.27 11.02 12.00 12.15 12.28 12.35 13.31 15.05 15.52 16.03 17.00 17.20 17.45 18.24 18.59 19.30 20.05 20.58 23.00 23.05 23.35 00.35 00.50 01.00 01.20 02.53 03.00 03.28

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Улица липа Вести Лов и риболов Еко караван Дизни на РТС Дневник Спорт плус Евронет Тихи сведок Летњи биоскоп: Принц од папира,филм Ово је Србија Гастрономад Камионџије Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Разгледница Слагалица,квиз Дневник Камионџије РТС караван Вести Око Тихи сведок Дневник Евронет Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Поноћна врелина,филм Еко караван Вести Гастрономад

МилицаМихајловић

Принцодпапира Намењенацелојпородици, ово је прича у чијој позадини једруштвоукојемсуполитикаикриминалтакочврстоиспреплетени да не мимоилазе ни наизглед фину грађанску породицу у којој, као представник нових нараштаја, одрастаглавнајунакиња. Филмосазревању,односу младих према одраслима, алииоважностиопредељивањамалихивеликихпрема добруизлу. Улоге: Милица Спасојевић, Стефан Лазаревић, МилицаМихајловић Режија:МаркоКостић (РТС1,13.31)

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.10 00.30 01.20 02.20 02.35

Бандини Експлозив Ексклузив Трачара Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм:Петнаест минута Аурора Када лишће пада Трачара Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Филм:Поштар Кобра Жене Ексклузив Експлозив

06.02 06.43 06.58 07.35 07.40 07.45 07.58 08.22 08.34 08.57 09.14 09.29 09.40 09.47 09.56 10.28 10.59 11.28 12.03 13.00 14.02 14.25 14.40 14.55 15.06 15.13 15.55 16.43 17.14 17.57 18.29 18.59 20.00 21.00 21.47 00.00 01.27

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00 03.30 04.30

Концерт за добро јутро УНХЦР-Повратак:Косово Слагалица,квиз Зелено светло Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Чувари осмеха 3 Знакопис Изабери своју књигу Једна слика,једна прича Енциклопедија Верски календар Вреле гуме Образовно огледало Бања Врујци Клиника Вет Гала концерт Трезор Чувари осмеха 3 Знакопис Изабери своју књигу Једна слика,једна прича Енциклопедија Другивек Сат Све боје живота Ружна Бети Пливање-ЕП:Јуниори Ад либитум Верски мозаик Србије Песма и Бинго Ружна Бети Квиз,филм Егзитинтерактива Трезор

ВОА Иза вести Маратон А шта да радим Милица² Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм:Опседнути Вести Иза вести Инфо Друга страна Србије Вести Љубав у залеђу Шарено Вести Иза вести Милица² Без трага Филм:Маринац Доктор Хаус Вести Милица² Филм:ПолиШорјемртав Друга страна Србије Улови трофеј Милица² Доктор Хаус Филм:Маринац

ИванаГајица иИванГолушин

Отворени студио Прва тема данашње емисије биће Банка млека и наставак подршке Институту за неонатологију и превремено рођеним бебама које бораве у тој установи.О кампања „Подржимо почетак живота –помозимо превремено рођеним бебама” говориће Тања Видовић. Водитељи емисије су Ивана Гајица и Иван Голушин. (Авала,09.00)

dnevnik

05.58 09.00 09.35 10.00 10.35 11.00 11.25 11.55 12.15 13.10

23.40 00.00 01.45

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Сунђер Боб Коцкалоне Трнавчевићи у дивљини Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Наша мала клиника Вести Б92 Спортски преглед Доме,слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм:Дивљибес Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм:Живи песак Укључење у Инфо канал

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.30

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Гавриловићи

14.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35

Кери-ЕнМос

Параноја После изненадне смрти оца, Кајл постаје повучен и проблематичан. А када нападне учитеља у школи, суд га смешта у кућни притвор. Ограниченнасвојукућу,Кајл почињедасезанимазасвој комшилук,апосебнозамладуЕшликојамуузвраћасимпатије... Улоге: Шаја Лабуф, ДејвидМорс,Кери-ЕнМос,СараРемер,МетКрејвен Режија:ДиЏејКарузо (Пинк,00.30) 16.00 17.10 17.30 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.30

БиљанаПлавшић

Ћирилица: БиљанаПлавшић Ексклузивна исповест Биљане Плавшић о српској националној трагедији. Она прича какони сама није веровала да ће икада изаћи жива из затвора и поново видети Храм светог Саве. Није хтела да ухапси Радована Караџића и Ратка Мадића и пошаље их у Хаг,а сама се предала чим је подигнута оптужница против ње. Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи,20.00) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 17.55 18.20 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 02.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво,Кити Мале принцезе Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво,Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви Телемастер Заклети на ћутање,док.серија Други светски рат, док.програм Вести Ћирилица Малдиви Империја Ћин Вести Малдиви Филм

Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Тотоплолјето Гранд -народ пита Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм:Параноја Филм:Арктичка туга

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спорт из другог угла,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30Инфо К9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излог страсти,02.30Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak11.jul2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

ТАЈНЕМИКРОКОСМОСАНИКОЛЕТЕСЛЕ

Пише:дрИван Настовић 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40 02.40 03.35

Л.А.Инк Мајамиинк Четиривенчања Венчаницаизснова Обрачунпосластичара Малиљуди,великисвет Венчаницаизснова Штанетребаобући Свеопсима Спасавањеоронулих грађевина Џон,Кејтиосмородеце Девојчицеидијадеме Штанетребаобући Обрачунпосластичара Зависници Компулзивногомилање ДрЏи Л.А.Инк Мајамиинк Зависници Компулзивногомилање Свеопсима Обрачунпосластичара

21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Гениједизајна ПотрагазаСЗпролазом Синатра–мрачназвезда 1066. ЗаљубљенуБарбару Светновца:Какосе обогатитиурецесији Косизаправоти? Чачапоја:Мистерија изгубљенецивилизације Великинаучници Светновца:СветпоГуглу Древникинескиспортови ВанГог–комплетнаприча Царствомора Војиничевкод– најтајанственијирукописна свету Ловцинанацисте Почетакрата Вампирскапринцеза Великинаучници Светновца:СветпоГуглу Древникинескиспортови

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Мачакучизмама Дигсвил ОзиБу Мачакучизмама Дигсвил Зебратркачица Краљевскивоз БолничаркаБети Попзвезда Харивансебе Бољејеумети Еротскифилм Еротскифилм Изгубљенсигнал

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00

Харивансебе Филмпратиписцаињегов хаотични креативни и еротски живот у данашњем Њујорку.Херијевживотјесерија нервозних, чудних авантура које су, иако неизмерно смешне, прилично озбиљне, а понекад чак и опасне по живот... Улоге:Вуди Ален, Ричард Бенџамин, Кристи Ели Режија:Вуди Ален (Синеманија, 20.00)

Кристи Ели

06.00 Ледено доба 3:Диносауруси долазе 07.35 Сви смо добро 09.15 Одбројавање до нуле 10.40 Ванредне мере 12.25 Образовање 14.05 Бетмен:Под црвеном капуљачом 15.20 Едвард Маказе 17.05 Артур и освета Малтазарда 18.35 Четири Божића 20.05 Велика љубав -Неки сиромашни пастири 21.05 Сједињене Тарине Државе 21.35 Пацифик 22.30 Фрагменти 00.05 Сусрети четврте врсте 01.45 Срамота

07.00 Добројутро,Хрватска 09.06 ХотелдворацОрт 10.10 Великиприроднидогађаји: Великапоплава,док.серија 11.00 КодАне 11.15 Опрашоу 12.00 Дневник 12.30 Господарицатвогасрца 13.17 Капри 14.20 ПустоловинауХрватској 14.50 Хебранг,док.серија 15.45 Културнабаштина 16.05 Алиса,слушајсвојесрце 17.00 Хрватскауживо 17.42 Свећебитидобро 18.29 Дневникплавуше 18.40 Летњаслагалица 19.30 Дневник 20.33 Капри 21.31 Укрупномплану 22.50 Дневник3 23.35 КонцертизШенбруна-Бечка филхармонија,диригује ВалеријГергијев 01.07 Немисведок

01.40 02.40 03.40 06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.10

Дображена Дијагноза:Убиство СудијаЕјми Дијагноза:Убиство СудијаЕјми Издругогугла Вокер,тексашкиренџер НешБриџиз Жељнаславе УбиствауМидсамеру Дијагноза:Убиство НешБриџиз Вокер,тексашкиренџер Медијум Дображена Ева Медијум

07.25Езел 08.30Вечераза5 09.35Аурора 10.45Наследници 11.40Вратараја 12.30К��бра11 14.20Стакленидом 15.401001ноћ 17.05Недајсе,Нина! 18.00Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00Стаклендом 21.15Менталист 22.10Налицуместа 23.50ЦСИЊујорк 00.45РТЛВести 01.00ЦСИМајами 01.45Астрошоу

СЕРИЈА

Стакленидом Феј Данавеј

Комора Године 1967. стравичан злочин је потресао градић ИндианолуудржавиМисисипи.Зградаукојојјејеврејски адвок ат имао канцеларију дигнута је у ваздух кад је он био у њој са својим синовима.ЗазлочинјеоптуженСем Кејхил припадник Кју Клукс Клана... Улоге:  Крис О’ Донел, Џин Хекман, Феј Данавеј, Лејла Рошон, Роберт Проски, Рејмонд Бери Режија:Џејмс Фоли (ХРТ 2, 20.50) 08.15 08.43 09.04 09.20 09.35 10.00 10.45 11.20 12.01 12.24 12.51 13.15 13.40 15.16 16.00 16.43 17.00 17.45 18.37 19.14 19.26 20.00 20.50 22.49 23.35 23.45 00.10 00.52

Жутокљунац Конорнатајномзадатку Брлог Спортскеигремладих Обичнаклинка Алиса,слушајсвојесрце Твојасамсудбина ВероникаМарс Шаолинскипажеви Жутокљунац ЏониБраво ЛагодниживотЗекаиКодија МафалдаСавојска РужнаБети КСаутомагазин Мењамсвет Бостонскоправо Шаптачпсима Позориштеукући Кодкућејенајлепше Музичкиспецијал Гле Комора,филм ДрХаус Дневникплавуше Холивудскашквадра Шаптачицадуховима Пријатељи

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.15 22.00 00.00 01.50

Џули,драга Повратакубудућност Интермецо1 ХарииХендерсонови СастанакуТокију Интермецо2 Невероватнеприче Малапродавницаужаса Повратакубудућност ХарииХендерсонови Трава Невероватнеприче Интермецо3 Повратакубудућност Трава Рођендапобеди Доминик Замакноћнихмора

04.00 06.00 07.40 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

То је мој живот Испод површине Робин Худ,принц лопова Ксанаду Предлог Завађене стране Људи од заната Утакмица Господин бејзбол То је мој живот Лезбејке 2.-диве 48сати

После осамнаест година животауАмерици,КаменКасабоввраћасекућинаочев 60. рођендан. С обзиром да се годинама није чуо ни видиосДимитром,инезнакако би му пришао, Камен одлучидагаизненадиназабави коју је организовала Борјана... Улоге: Калин Врачански, Стефан Данаилов, Елена Петрова, Јулиан Вергов, Георги Кадурин, Јана Маринова, Лујза Григорова Режија:Димитар Гочев (РТЛ, 20.00)

Елена Петрова

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Врхунскоградитељство Америчкичопери Лимарскарадионица/Лондон Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Какосетоправи Преживљавање Пограничнаполиција Какосеправи? Какотораде? Грађевинскеинтервенције Нафта,знојинафтне платформе Америчкалука Америчкедрвосече Америчкичопери Генералка Грађевинскеинтервенције

08.50 09.00 09.15 10.30 12.00 12.15 14.00 15.00 16.30 18.00 19.00 19.15 20.45 20.55 21.00 21.30 21.35 22.30 23.30 00.30 00.45

Мотоспортови Светски куп Бициклизам Фудбал Рели Билијар Бициклизам Фудбал Фудбал Бициклизам Светски куп Билијар Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Бициклизам Рели Бициклизам

Epohalno otkri}e u budimpe{tanskom parku vremena na vreme, u retkim intervalima, ne je to bio sveti zavet, pitawe `ivota i smrti. Veliki duh pronalaza{tva silazi na Ze- Znao sam da }u nastradati ako ne uspem. Sad sam mqu da saop{ti neku tajnu koja treba da osetio da je bitka dobijena. Negde duboko u sveunapredi ~ove~anstvo. Bira najboqe pripremqe- sti nalazilo se re{ewe, ali jo{ nisam mogao nanog, najzaslu`nijeg i {apu}e mu tajnu na uho. Dra- }i na~in kako da ga izrazim.“ goceno saznawe dolazi kao blesak svetlosti. Kad U februaru 1882. do`iveo je najsre}niji dan shvati skriveno zna~ewe, sre}ni izabranik vidi svog `ivota, dok je posle podne u`ivao u {etwi ~udesnu promenu: pred po gradskom parku u Buwegovim ushi}enim o~idimpe{ti, sa prijatema je jedan novi svet. To qem Antalom Sigetijem, nije prolazna iluzija. ina~e majstorom mehaniOn to zna, nema ni senke ~arem i atletom, koji ga sumwe u wegovom umu, je uverio u nepohodnost svakim deli}em svog tefizi~kog ve`bawa. Rela on ose}a: to je Velika citovao mu je poeziju, a u ideja. Od tada ideja je u to vreme znao je napamet vazduhu. On je {apatom ~itave kwige, od re~i do prenosi nekom prijatere~i, me|u kojima i Gequ, taj prijateq drugom teovog „Fausta„. Zalaprijatequ, taj opet nezak sunca i Geteovi stikom drugom – neobi~na hovi bili su okida~ za pri~a, niko osim wega otkri}e obrtnog magnetsamog ne mo`e da je shvanog poqa. Sam Tesla kati. [apat se umno`ava i `e: „Dok sam izgovarao – na kowu, ko~ijom, `eove nadahwuju}e re~i, leznicom i brodom, tesinula mi je ideja, i u legrafom i telefonom – trenutku sam otkrio tajanstven, na nekom neistinu.“ [tapom je nacrpoznatom jeziku, putuje tao dijagram u pesku, kotajno celom Zemqinom ji je wegov pratilac sakuglom. Suvi{e je slab vr{eno shvatio. Tesla Nov nau~ni princip nacrtan na pesku da bi se ~uo, suvi{e neomu re~e: „Pogledaj moj bi~an da bi bio shva}en: svet ide za svojim poslom motor. Pazi kako }u sada da ga pokrenem u sukao i pre. Ali tamo negde, u nekom kutku sveta, protnom smeru.“ ima jedno qudsko bi}e sa izvanredno osetqivim Tesla nije mogao da opi{e ose}awe koje ga je ~ulima i umnim sposobnostima, priroda ga je preplavilo u trenutku otkri}a i ka`e: „Da je opremila za neki visoki ciq. [apat sti`e do we- Pigmalion video svoju statuu kako o`ivqava, ne ga – obuzima ga neobja{wivo uzbu|ewe. On je i pre bi mogao biti potreseniji.“ Koliko je ovo otradio naporno, ali sad ne zna za odmor. Dan za da- kri}e za Teslu bilo zna~ajno, vidi se iz re~eninom on misli o problemu, no}ima se prevr}e bez ce u kojoj isti~e da bi dao hiqadu tajni prirode, sna u svom krevetu, ideje se roje u wegovom mozgu. na koje je mogao da nabasa, za ovu jednu tajnu koju Tajanstveni uticaj je sve ja~i – je od we oteo. U trenutku svog wegovo uho je napregnuto do otkri}a rekao je prijatequ: kraja, umne sposobnosti su Teslajezbogpreosetqivosti „Sad mogu mirno da umrem!“ pro{irene i – odjednom – koAli, naravno, morao je da `isluhamogao~utiprasak liko god glas bio slab, wegovo vi i vrati se radu, da bi kongromaudaqenog 550miqa, izvanredno uho ga je uhvatilo, struisao taj motor i podario wegov osetqivi um je shvatio otkucajsatautre}ojsobiod ga ~ove~anstvu. Jer, kroz svosvoje,sletawemuvenasto smisao: Eureka! Otkrio sam je otkri}e saznao je „kako ga! – uzvikuje on.“ funkcioni{e kosmos“. wegovouhojeprimalokao Ovaj uzbudqiv i mudar Otkri}em obrtnog magnettupudar,adabispavao tekst, koji je Nikola Tesle nanog poqa Tesla je re{io taj morao jeispodkreveta pisao oko 1905, dvadesetak goproblem, jer se wegovim prostaviti gumenejastuke dina nakon otkri}a obrtnog nalaskom nadokna|uje nestamagnetnog poqa, arhetipska je nak Sun~eve svetlosti, tako pri~a u kojoj Veliki duh pronalaza{tva, poput {to motor, kao produkt obrtnog magnetnog poqa, Avatara, silazi na Zemqu da saop{ti tajnu koja stvara ve{ta~ku svetlost. Ta zamisao ne samo da treba da unapredi ~ove~anstvo. Za to bira najbo- je bila veli~anstveno lepa, ve} i veli~anstveno qe pripremqenog, najzaslu`nijeg i {apu}e tajnu upotrebqiva i korisna u svakodnevnom `ivotu. na uvo ~oveka sa izvanredno osetqivim ~ulima i „Tesla, visok, suv i mr{av, ali ozarenih o~iju, umnim sposobnostima. „Ve~ito `alim {to nisam u skladu sa `arkim oblacima na nebu“, pi{e wei{ao kod specijaliste fiziologa ili psihologa”, gov biograf Xon O’Nil, „mahao je rukama, povipi{e Tesla o svojoj super-senzibilnosti dok je jao se u telu dok je ritmi~ki izgovarao Geteove `iveo u Budimpe{ti, kad je zbog preosetqivosti stihove i kao da je bio ba~en u hipnoti~ko stawe. sluha mogao da ~uje prasak groma na udaqenosti od Iznenada, ozareni Teslin lik dobio je neki uko550 miqa, a otkucaj sata u tre}oj sobi od svoje. ~eni izgled, kao da je pao u zanos. Prijateq ga je Sletawe muve na sto wegovo uho je primalo kao oslovio, ali nije dobio odgovor.“ Ozareni Tetup udar, zvuk ko~ije nekoliko miqa udaqene po- slin lik koji je dobio uko~eni izgled, kao da je tresao bi mu ~itavo telo, pisak lokomotive na 20 pao u zanos, bio je rezultat misti~ne vizije, a wu miqa bi zaquqalo stolicu na koju bi seo tako ja- je kao i snove tuma~io Jung. Iz tog „sna“ se pojako da je ose}ao nesnosan bol. Bio je prinu|en da vilo otkri}e obrtnog magnetnog poqa, o kom je ispod svog kreveta stavi gumene jastuke, kako bi Tesla niz godina ma{tao i sawao. Ono je, isti~e se bar malo odmorio. O’Nil, u nauku uvelo potpuno nov princip, za koU svojoj autobiografiji Tesla ka`e: „Kad sam ji je jedan Teslin profesor tvrdio da je nemogu}, prihvatio neki zadatak, nisam to ~inio sa re{e- budu}i da u svom studentu nije prepoznao sposobno{}u koja je svojstvena obi~nim qudima. Za me- nost otkrivawa.

S

КњигуИванаНастовића„АРХЕТИПСКИСВЕТНИКОЛЕТЕСЛЕ” уиздању„Прометеја”можетеузпопустод20одстокупитиза540 динара уновосадскојкњижари„Мост”(ЗмајЈовина22,тел.021/529–899)

Prvibroj SlobodneVojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazaVojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. Od1.januara1953. SlobodnaVojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSVETOZARMARKOVI]TOZApogubqenodokupatora9.februara1943. Izdava~„DnevnikVojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,Bulevaroslobo|ewa81.Telefaksredakcije021/423-761. Elektronskapo{tare­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet:www.dnevnik.rs. GlavniiodgovorniurednikAleksandar \ivuqskij (480-6813).GeneralnidirektorDu{an Vlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: Nada Vujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),Dejan Uro{evi} (ekonomija480-6859), Petar De|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada @ivkovi} (novosadskahronika,421-674,faks6621-831), Nina Popov-Briza (kultura480-6881),Svetlana Markovi} (vojvo|anskahronika480-6837), Petar Tomi} (svet480-6882),\or|e Pisarev (dru{tvo480-6815),Mi{ko Lazovi} (reporta`eifeqton480-6857), Branislav Puno{evac (sport480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internetslu`ba480-6883), Ivana Vujanov (revijalnaizdawa480-6820),Filip Baki} (foto480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), Nedeqka Klincov (tehni~kiurednici480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`baprodaje480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasnisektor480-68-68),Filip Gligorovi} (Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.BesplatnimalioglasizaOglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. Cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:AIKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

ponedeqak11.jul2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ostvarujete dobre i uspe{ne kontakte s inostranstvom. Mo`ete i otputovati, ukoliko po`elite. Generalno, zvezde su vam naklowene pa iskoristite {anse koje vam se pru`aju dok mo`ete.

BIK 20.4-20.5.

Ponedeqak je prvi radni dan pa se potrudite da budete {to efikasniji jer je sve mawe onih s kojima mo`ete da poslujete. Uostalom, i vama je potreban odmor u krugu porodice. Tro{kovi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. jul 2011.

Aktivni ste, ali ne morate preterivati. Neka sila vas vu~e i gura da date sve od sebe da biste ne{to postigli. Da trud ne bi bio uprazno, defini{ite ono {to ho}ete i na~in realizacije. Mesec je uplovio u vatreni znak Strelca i doneo vam novi vid entuzijazma i dobrog raspolo`ewa. U privatnom poslu dolazi do rastere}ewa te boqe saradwe s klijentima i izvr{iocima. Qubav. Okru`eni ste omladinom i osobama mladala~kog duha, koje bi ne{to od vas i da nau~e. Porodi~ni odmor je vi{e nego po`eqan i povoqan. Skrivena qubav vam donosi emotivno ispuwewe. Budite vi{e prisutni u svom domu. Uku}anima ste potrebni, pogotovo ukoliko se spremaju za putovawe ili neki drugi vid promene. Na radnom mestu se dokazujete i sti~ete pozitivne poene.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Vreme je godi{wih odmora. Ali, vas je te{ko pomeriti. Bilo koji razlozi da su u pitawu, u su{tini, to je zbog Saturna u va{em znaku, koji vas je fiksirao za odre|eno mesto, vreme i navike.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Za vas su svi putevi otvoreni, mada se vi dr`ite onih utabanih i sigurnih. Partner vam pri~iwava nepotrebne probleme i komplikuje me|usobni odnos. Izgleda da neke stvari nisu definisane. Fatalna qubav. [ta drugo re}i ili dodati?! Neko vam se vra}a iz nesvesti, podsveti, telepatski odnos s dozom dramaturgije i strasti, posesivnosti. Dakle, ~ista Samsara ili Had. Birajte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Radite vi{e stvari u isto vreme, podjednakim intenzitetom. Ukoliko se spremate na put, verovatno biste i{li na dva mesta. Koje odabrati? Dileme nema, idite na oba, u podjednakom trajawu.

Mo`ete se posavetovati s prijateqima u koje imate poverewa i koji vas ne optere}uju. Po`eqni su neki novi kontakti i planovi, pa i poslovi. Ipak, nemojte sve primiti zdravo za gotovo. U karijeri ra~unajte na odre|ene nesigurne i nepouzdane kontakte. Pa ni sami pretpostavqni nisu dosledni. Dakle, sve je relativno i mnogi su odsutni, dok se drugima ne radi. Pa {to biste i vi?!

TRI^-TRA^

Каријера нијебитна V REMENSKA

PROGNOZA

ВелиКа

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

34

Sombor

35

Kikinda

36

Vrbas

35

B. Palanka

35

Zrewanin

37

S. Mitrovica 35 Ruma

35

Pan~evo

36

Vr{ac

36

Srbija Beograd

37

Kragujevac

37

K. Mitrovica 36 Ni{

37

Evropa

Врућина

Madrid

НОВИСАД:Сунчаноивеликаврућина.Увечеитокомноћикауторку могућа је ређа појава локалних пљускова. Ветар слаб југоисточни. Rim Притисак око нормале. Минимална температура 21 степен, а максиLondon малнаоко35степени. ВОЈВОДИНА: Сунчаноивеликаврућина.Увечеиуноћикауторку Cirih понегдећебитилокалнихпљускова.Ветарслабјугоисточни,ујужном Berlin Банатуумерен.Притисакоконормале.Минималнатемператураод19 до24степена,амаксималнаод34до37степени. Be~ СРБИЈА: Сунчаноивеликаврућина.Предвечеиуноћикауторку Var{ava понегде ће бити локалних пљускова, са већом шансом на југозападу Србије.Ветарслабисточниијугоисточни,ујужномБанатуумерен.ПриKijev тисак око нормале. Минимална температура од 16 до 26 степени, а Moskva максималнаод34до38степени. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: УуторакнеколикостепеOslo нинижатемпература,алиидаљеизнад30степени.Могућајепојава локалнихпљусковапоподне.Одсредеопетврућине.Освежењејемо- St. Peterburg гућетеккрајемседмице. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Hroni~ni bolesnici i Pariz osetqive osobe i daqe mogu ose}ati tegobe usled uticaja vremena. Minhen Vremenske prilike zahtevaju smawewe fizi~kih napora, naro~ito u najtoplijem delu dana. Mogu}i su zamarawe, nervoza i glavoboqa. Budimpe{ta Potrebna je adekvatna za{tita od UV zra~ewa, kao i poja~ana opreznost u saobra}aju. Stokholm

34 31

ГлумицаЏесикаАлба позиралајезанасловнустранучасописа„Латина”иуинтервјууоткрила да ужива у трудноћи. Алба у бракуспродуцентомКешомВореном већиматрогодишњућерку, а цела породица се радује принови. - Током прве трудноће сваки тренутак био је нов и застрашујући.Нисамзналаштамечекаи сталносамсебринулајелибеба добро и да ли дише. Сада ми је све већ познато па немам такве страхове-реклајелепаглумица. Усклађивањепословнихобавеза сприватнимживотомјенебрине. Признала је да би због породице увекодбилапословнупонуду. - Волим свој посао, али не желимдабудемдалекоодсвоједеце. Ниједнапонудатоганијевредна. Посаовишенијејединоштоимам уживоту-истаклајеЏесика.

24 27 24 30 29

VIC DANA Заштоплавушагледакроз прозоркадгрми? Мислидајенекослика!

30 28 21 28 35 25 25 34 24

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

179 (-8)

Slankamen

258 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

240 (-8)

Zemun

275 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

294 (4)

Bogojevo

220 (-7)

Pan~evo

292 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

456 (-2)

Titel

256 (-5)

NERA

Ba~. Palanka 224 (-8) Novi Sad

210 (-8)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

66 (-4)

-3 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

246 (15) S. Mitrovica

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

75 (5) 226 (-5)

46 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 11.jul 2011.