Page 1

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 11. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22656 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NEMA VREMENA ZA IZRADU SOCIJALNIH KARATA

Sirotiwi sti`e paket za pre`ivqavawe

str. 5

NASLOVI

Politika 2 Iz Brisela krenula ku}i grupa la`nih azilanata 3 Strah od sremskih lista iz devedesetih

Ekonomija 4 Placevi pred Ustavnim sudom 5 Gra|ani jo{ ne}e osetiti korist od oporavka

Nov~anik 6 Zacrnelo se i beloj tehnici

Novi Sad 9 Sutra kasno za prijave 9 „Park siti” otvara kapije u aprilu

Vojvodina 11 Zatvaraju radwe i odlaze u taksiste

Crna

Seci uvo, pa krpi poreze

13 Narkodiler iz Srbije iskasapqen pa ba~en u jezero Jarun kraj Zagreba

str. 5

Dru{tvo 14 „Lek” protiv straha od krevetskog kraha

KO SU VOJVO\ANSKI [AMPIONI PO LAWSKOJ ZARADI

Pravnik iz Palanke zaradio 25 miliona Foto: B. Lu~i}

Gra|ani Srbije koji su lane zaradili trostruku srpsku prose~nu platu i stranci ~ija se primawa mno`e s pet imaju jo{ nekoliko dana da podnesu prijave za porez na dohodak gra|ana. U Poresku upravu – Regionalni centar Novi Sad, koji pokriva podru~je APV, do

Drvo po drvo, Vojvodina sve zelenija

Smrtonosni udarci sekirom

str. 13

str. 15 – 18

SPORT

Foto: R. Hayi}

„ MILAN \URI^I] TRENER FUDBALERA VOJVODINE

Najvi{a temperatura 4 °S

str. 4

Od Horgo{a do Novog Sada 27. marta? str. 4

JAVNO PREDUZE]E „VOJVODINA[UME” POKLAWA 50.000 SADNICA

PORODI^NI OBRA^UN U @ABQU

Ko{ava jo{ stra{nija

sada je stiglo 850 prijava, a o~ekuju da ih ukupno bude 4.000. Po prihodima za sada vodi diplomirani pravnik iz Ba~ke Palanke, sa zaradom tek ne{to mawom od 25 miliona dinara. Sledi ga kolega iz Novog Sada, ~ija je osnovica pet miliona mawa.

„ KO[ARKA[I PARTIZANA GOSTUJU SJAJNOJ BARSI

„ [UMAHER OPET U NAJBR@EM CIRKUSU

str. 19


POLITIKA

~etvrtak11.mart2010.

DNEVNIK

c m y

2

IZ BRISELA KRENULA KU]I PRVA GRUPA LA@NIH AZILANATA

KOSOVO

Sve mawe vojnika SAD Sjediwene Ameri~ke Dr`ave }e u naredna dva meseca s Kosova povu}i 570 vojnika, u okviru restrukturirawa Kfora, preneli su pri{tinski mediji. Do kraja maja tako }e na Kosovu ostati oko 830 ameri~kih vojnika u Vi{enacionalnoj borbenoj grupi „Istok“. Na po~etku, 1999. godine, u sastavu ameri~kih mirovnih trupa je bilo oko 7.000 vojnika, najvi{e od svih u~esnika Kfora. U sektoru kojim komanduje SAD ima jo{ vojnika Gr~ke, Poqske, Ukrajine, Rumunije i Turske. Ina~e, Kfor na Kosovu sada ima oko 10.000 vojnika, raspore|enih u pet multinacionalnih borbenih grupa.

Sti`u krediti Svetska banka jue je saop{tila da su odobrena dva kredita Kosovu, vredna 20 miliona dolara. Krediti su nameweni uvo|ewu reda u imovinske registre i modernizaciji administracije. Ina~e, premijer Kosova Ha{im Ta~i je pre nekoliko dana rekao da }e Kosovo, nakon {to je postalo ~lan Svetske banke i MMF-a, uskoro postati ~lan Evropske banke za obnovu i razvoj. Me|utim, ~lanstvo Kosova u EBRD-u. zavisi}e od stava ~lanica te finasijske institucije jer je na svakoj pojedina~no da se izjasni o statusu Kosova.

Pozovi prijateqa Zamenik kosovskog premijera Hajredin Ku}i izjavio je da }e Pri{tina, preko uticaja prijateqskih zemaqa, odgovoriti na, kako je naveo, poku{aje Beograda da tokom jeseni podstakne razgovore o statusu Kosova dono{ewem rezolucije u Generalnoj skup{tini UN. „Ube|eni smo da }e Savet bezbednosti, odnosno Generalna skup{tina UN, shvatiti da je Kosovo zavr{ilo pitawe pregovora i da ne}e biti predmet diskusije“, kazao je Ku}i. On je dodao da Pri{tina „ne}e sedeti skr{tenih ruku“ i da }e na inicijativu Srbije odgovoriti „svojim postupcima“, istovremeno izra`avaju}i nadu da }e mi{qewe MSP-a biti pozitivno za Kosovo.

Bezvizni re`im nije raj za sirotiwu Autobus sa dvadesetak Albanaca s juga Srbije koji nisu dobili tra`eni azil u Belgiji i koje tamo{we vlasti vra}aju na osnovu sporazuma o readmisiji s Beogradom, krenuo je ju~e iz Brisela ka Pre{evu. U pitawu su dr`avqani Srbije koji imaju biometrijske paso{e i dobrovoqno su prihvatili da se vrate u svoja mesta boravka. U autobusu su i 23 dr`avqana Makedonije, a svi su oni, na osnovu la`nih informacija, doputovali u Belgiju tokom februara, o~ekuju}i da dobiju politi~ki azil, a zapravo ra~unaju}i na sme{taj i nov~anu nadoknadu. – Pove}awe broja na{ih dr`avqana koji su podneli zahtev za azil u Kraqevini Belgiji nije vest koja ohrabruje i stvara pozitivnu atmosferu u primeni bezviznog re`ima. Naprotiv, takva situacija upozorava, ali kao izolovan slu~aj sigurno ne}e dovesti do toga da za Srbiju bezvizni re`im bude suspendovan – izjavio je za “Dnevnik” koordinator “Grupe 484” Vladimir Petronijevi}. – Negativno bi moglo biti ako bi se uspostavio takav trend da qudi s na{im paso{em odlaze u zemqe Zapadne Evrope koriste}i bezvizni re`im, i tamo onda podnose zahteve za azil bez bilo kakvog osnova. To je opasno, ali verujem da se to ne}e desiti. Sre}om, o tome da je negativan trend zaustavqen svedo~i i izjava belgijskog premijera Iva Leterma, koji je saop{tio da posledwih dana gotovo da i nije bilo zahteva dr`avqana Srbije i Makedonije za dobijawe politi~kog azila u Belgiji. Podse-

timo, nedavno su, osim Belgije, upozorewe na to da se pove}ava broj „azilanata” poslali i [vedska, ali i Evropska komisija, iz koje je saop{teno da Srbija, Makedonija i Crna Gora

Azilanti ho}e i u Srbiju – Posledwu godinu priliv migranata koji azil tra`e u Srbiji ne{to je pove}an, ali to nema nikakve veze s bezviznim re`imom – obja{wava Petronijevi}. – Mi nikada nismo imali, niti }emo imati, azilante koji koriste bezvizni re`im koji va`i za Srbiju da bi se domogli zapadnih zemaqa. Jer, to je naprosto nemogu}e. moraju da objasne gra|anima da ne smeju da zloupotrebqavaju bezvizni re`im. Petronijevi} ka`e da je ovo bio signal koji je ukazao na to da je postojao ozbiqan problem s informisawem javnosti o tome {ta, zapravo, zna~i bezvizni re`im, te {ta je

Kqu~an projekat EU Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ocenio je na skupu „« Evropska strategija za Dunav”, odr`anom ju~e u Pan~evu, da konstituisawe dunavske regije postaje kqu~ni razvojni projekat EU za 21. vek i po~etak jednog novog evropskog partnerstva. Zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i me|unarodnu saradwu Vladimir Pandurov je, pak, po zavr{etku skupa naveo da je kqu~na teza sesije bila da svi, od pojedi-

to sistem azila i ko su azilanti. – Qudi koji `ive u te{koj materijalnoj situaciji, a nemaju prave informacije o ovim pitawima, mogu lako biti izmanipu-

naca do svih nivoa vlasti, treba da u~estvuju i doprinesu da se {to vi{e projekata iz Vojvodine i Srbije na|u u Dunavskoj strategiji. „Strategija je kao ekonomski brod za koji treba svi da se zaka~e, prilagode ideje i projekte ka Dunavu i tako doprinesu br`em razvoju svojih sredina”, rekao je Pandurov, podse}aju}i da Evropska komisija ima obavezu da do kraja 2010. godine izradi strategiju za dunavski region.

lisani od me{etara koji ~ak za potencijalne azilante organizuju i autobuski prevoz u zemqe EU. Time su na {teti i izigrani gra|ani, ali i na{a dr`ava, koja na taj na~in gubi poverewe i ugled u Evropskoj uniji. Pri tome, naravno, zara|uju samo ma-

Stabilne bezbednosne prilike Bezbednosna situacija u Srbiji je stabilna, oceweno je ju~e na redovnoj godi{woj analizi operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za 2009. godinu, kojoj je, uz vojni vrh, prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadi}. Kako je saop{tilo Ministarstvo odbrane, razmatrana je bezbednosna situacija u zemqi i okru`ewu, dinamika realizacije postavqenih zadataka Vojske Srbije za pro{lu godinu, kao i druga pitawa koja uti~u na odr`avawe i razvijawe sposobnosti oru`nih snaga. Na kraju analize doneti su zakqu~ci i postavqeni te`i{ni zadaci za naredni period koji treba da doprinesu daqem unapre|ewu sposobnosti Vojske Srbije, ka`e se u saop{tewu.

nipulanti – rekao je Petronijevi}. Na{ sagovornik tvrdi da je ugovor o readmisiji, koji Srbija ima s nizom evropskih dr`ava, va`an u ovoj pri~i jer omogu}ava efikasno vra}awe na{ih dr`avqana koji nemaju bilo kakav pravni osnov za ostanak u EU. Izve{taji ka`u, tvrdi na{ sagovornik, da se proces readmisije sprovodi na zadovoqavaju}i na~in, ali ukazuje i na to da je re~ o procesu koji dolazi tek na kraju problema. – Treba znati i da sistem azila funkcioni{e tako da svi koji ga tra`e moraju imati odgovaraju}i sme{taj, hranu i sve `ivotne potrep{tine dok dr`ava ne odlu~i o wihovom zahtevu. To mnogo ko{ta i jedan je od razloga za{to se evropske dr`ave toliko bune – obrazlo`io je Petronijevi}. P. Klai}

Ohrabriti region Poslanik Evropskog parlamenta Jelko Kacin ju~e je u toku zavr{ne rasprave o spoqnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije pozvao visoku predstavnicu Ketrin E{ton da pomogne i ohrabri proevropske snage na Zapadnom Balkanu. Kacin je tom prilikom podsetio na godi{wicu ubistva srpskog premijera Zorana \in|i}a 12. marta 2003, oceniv{i da je on ubijen da bi se „zaustavio proces normalizacije, de-

TRAGOM POZIVA ZA SASTANAK TADI]A I JOSIPOVI]A U VUKOVARU

Inicijativa veoma udaqena od politi~ke realnosti – Susret predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a, koji inicira vukovarski gradona~elnik @eqko Sabo, potreban je i dobrodo{ao, i bilo bi simboli~ki veoma va`no kada bi se to moglo dogoditi u Vukovaru. Me|utim, do toga }e te{ko do}i – ocewuje u razgovoru za „Dnevnik“ profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu @arko Puhovski. Po wegovim re~ima, Vukovar jeste veliki simbol masovnog ubijawa, te{kih zlo~ina, napada i odbrane, i o svemu tome bi se moglo govoriti ako bi se dva predsednika na{la u tom gradu, „pa sve i da jedan drugom ne ka`u sasvim prijatne stvari”.

VESTI

sednika, upravo potpisao petipod uticajem gradona~elnika – To je dobra prilika za neciju u kojoj se tra`i odustajawe Vukovara. Mo`e biti da su u piformalni sastanak dvojice od kori{}ewa }irilice u javtawu i dobre namere, ali polipredsednika, {to je vrlo va`no nom `ivotu Vukovara. Nakon toti~ka realnost je daleko od toga za ceo region. Hrvatska bi za ga ne verujem da bi Tadi}u bilo – ka`e Stanimirovi}. – Vukovar dve godine mogla postati ~lanilako da do|e na poziv takvog ~o}e do}i na red tek kada odnosi ca EU i trebalo bi da joj je od veka – obja{wava Puhovski, dobudu poboq{ani. Jer, u ovom `ivotnog interesa da je susedi daju}i da onaj ko slede. To bi isinicira tako znakqu~ilo bilo kaTaj isti gradona~elnik, koji sada nudi da ~ajan samit, mora kve sukobe oru`awegov grad bude mesto prvog susreta hrvatskog biti odgovoran nog tipa, a bi}e i i srpskog predsednika, potpisao je peticiju prema veli~ini mnogo vi{e ekozadatka koji je sam nomskih i priu kojoj se tra`i odustajawe od kori{}ewa postavio. vrednih razloga za }irilice u javnom `ivotu Vukovara I lider Samodobru saradwu – (@arko Puhovski) stalne demokratnagla{ava Pusi}, ske srpske stranke uz ocenu da bi (SDSS) i saborski zastupnik trenutku, na takvom bi se sapredsednici Srbije i Hrvatske Vojislav Stanimirovi} ocewuje stanku dvaju predsednika morala svoje susrete trebalo da shvate u razgovoru za „Dnevnik“ da je postaviti i pitawa o granici na kao va`an korak u normalizaciDunavu, o nestalima..., a to bi saji i izgradwi boqih odnosa, mo jo{ vi{e zao{trilo odnose „{to na neki na~in pokazuje i Tek treba da se dogovore izme|u Beograda i Zagreba, {to oblik odrastawa dr`ava koje voPredsednik Politi~kog saveta DS-a Dragoqub Mi}unovi} ne bi dobrodo{lo ni srpskoj zade”. Morali bi, dodaje, da uo~e izjavio je da trenutno nijedan grad nije odre|en za susret predjednici u Hrvatskoj. da je to najboqi put prema EU. sednika Srbije Borisa Tadi}a i predsednika Hrvatske Ive JoPrvi ~ovek Gra|anskog odboPo wemu, Vukovar jeste mesto sipovi}a. Po wegovim re~ima, dvojica predsednika prvo bi trera za qudska prava u Hrvatskoj u kojem bi trebalo da se sretnu, balo da se dogovore o tome da se uop{te sastanu. „Mi jo{ nemaZoran Pusi} ocewuje da bi saali je pitawe da li je ovo pravo mo saglasnost termina kada }e se sastati, pa kad se to dogovore, stanak {efova srpske i hrvatvreme za tako ne{to, pogotovo onda, naravno, mogu da biraju i mesto”, rekao je Mi}unovi}. ske dr`ave bio preko potreban. imaju}i u vidu ve} pomenuto skuOn veli da je, kao kopredsednik pqawe potpisa za referendum Igmanske inicijative, uputio protiv uvo|ewa }irilice u toj – Uostalom, smisao susreta na re~ o politikanstvu a ne o realhrvatskom predsedniku Josipolokalnoj samoupravi. – Ali, za sve normalne gra|ane tom nivou i nije da jedan drugom nosti. vi}u poziv za sastanak ove orgabi to zna~ilo korak napred. I kad govore lepe re~i. Na`alost, – Procena kada }e do}i do tanizacije krajem maja u Sarajevu, bi takav sastanak mogao pro}i bez problem je u tome {to je taj isti kvog sastanka, i gde, stvar je mina koji su pozvani i Boris Taincidenata, to bi bila velika gradona~elnik, koji sada nudi da nistarstava spoqnih poslova di}, kao i predsednik Predsedstvar i za Srbiju i za Hrvatsku – wegov grad bude mesto prvog sudveju dr`ava i diplomatije. Ne ni{tva BiH i crnogorski predveli Pusi}. S. Glu{~evi} sreta hrvatskog i srpskog predvidim mogu}nost da se to desi sednik.

mokratizacije i evropeizacije Srbije“. „Srbiju nisu zaustavili, ali jesu usporili, a ovaj tragi~an doga|aj imao je negativan uticaj na susedne zemqe i ceo region“, rekao je Kacin. On je poru~io E{tonovoj da i zato u regionu „mora delovati pravovremeno i preventivno”. „Gospo|o E{ton, pomozite i ohrabrite proevropske snage u celom na{em susedstvu”, poru~io je slovena~ki evroparlamentarac.

Dolazi Iqir Meta Potpredsednik Vlade Albanije i ministar spoqnih poslova Iqir Meta poseti}e danas Beograd gde }e se sastati s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, potpredsednikom Vlade Bo`idarom \eli}em i sa {efom srpske diplomatije Vukom Jeremi}em. Tokom dvodnevne posete zvani~nici }e razgovarati „o odnosima dveju zemaqa, Kosovu, stabilnosti regiona i integraciji balkanskih zemaqa u Evropsku uniju“. Kako je agenciji Beta re~eno u ambasadi Albanije u Beogradu, Meta }e prisustvoavti i komemoraciji povodom godi{wice ubistva premijera Srbije Zorana \in|i}a.

Srpski ambasadori Ukazom predsednika Borisa Tadi}a, na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Banglade{u, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedi{tem u Wu Delhiju, postavqen je Jovan Mirilovi}. Na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Republici Malavi, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedi{tem u Pretoriji, postavqen je Goran Vuji~i}. Qubomir Mili} postavqen je na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Ekvadoru, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedi{tem u Braziliji.

REKLI SU

Kolunyija: Bi}e vremena za promenu Ustava Srbije [efica poslani~kog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija izjavila je da Ustav Srbije ima nekoliko otvorenih tema, me|u kojima su pitawe regionalizacije, evropskih integracija i broja poslanika, koje }e biti predmet {ire rasprave, a kasnije i mogu}ih promena najvi{eg zakonodavnog akta zemqe. „Slovenci su u procesu svojih EU integracija pet puta mewali ustav. Dakle, pitawe promene i transformacije dru{tva i prilago|avawe standarima Evrope, ponekad za posledicu ima i potrebu da se mewa najvi{i zakonodavni akt”, navela je Nada Kolunxija, uz ogradu da Srbija, ipak, jo{ uvek nije u toj fazi.

Vekari}: Zlo~in u Srebrenici je genocid Portparol Republi~kog tu`ila{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je da masovni zlo~in u Srebrenici mora biti definisan kao genocid i da u protivnom nema smisla usvajati skup{tinsku deklaraciju o tom doga|aju. „Nema smisla da se donosi ta deklaracija ako u woj ne pi{e da je to bio genocid. Treba po{tovati odluku Me|unarodnog suda pravde i wihovu definiciju na{eg ne~iwewa u odnosu na Srebrenicu“, kazao je Vekari} za B-92. On je dodao da bi za tekst deklaracije o Srebrenici „prepisao rezoluciju Evropskog parlamenta o tome, jer je jasna, pravedna i po{tuje `rtve“.

Vordsvort: Primenite s Kosovom model dve Nema~ke Srbija mo`e da sara|uje s Kosovom i mo`e da komunicira s Pri{tinom o prakti~nim problemima bez priznavawa kosovske nezavisnosti, izjavio je britanski ambasador Stiven Vordsvort. „Primer za to je odnos nekada{we Zapadne i Isto~ne Nema~ke. Nekada{wa SR Nema~ka nije priznala DDR, ali su imali redovne sastanke i bilateralne ugovore. Zapravo, jedna dr`ava mo`e imati prakti~no bilo kakvu vrstu kontakata s drugom dr`avom, a da je nije formalno priznala“, obrazlo`io je Vordsvort.


POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak11.mart2010.

3

NAKON SUSRETA SA [EFOM SRPSKE DR@AVE, I[TVAN PASTOR BIO I S PREDSEDNIKOM MA\ARSKE

Da ne dolazi [oqom, Tadi} me ne bi zvao UTVR\ENI PREDLOZI NOVIH PROPISA O UPRAVI I VLADI VOJVODINE

Skup{tina APV zaseda 23. marta

Uskla|ivawe pokrajinskih propisa s novim Statutom usledi}e uz nekoliko dana zaka{wewa. Naime, tromese~ni rok, koji je zadat Odlukom o sprovo|ewu najvi{eg pravnog akta Vojvodine, isti~e sredinom marta, dok je, po saznawima “Dnevnika”, skup{tinska sesija na kojoj bi trebalo da budu doneti novi normativni akti APV planirana za 23. mart. Pokrajinski poslanici tom prilikom odlu~iva}e o novim propisima o pokrajinskoj upravi i Vladi APV, ~iji predlozi su ju~e utvr|eni u Banovini. Tako|e, na dnevnom redu na}i }e se i nove odluke o Skup{tini, ali i o novom parlamentarnom telu – savetu nacionalnih zajednica. Predlaga~ ovih odluka bi}e skup{tinski Odbor za propise. Na istoj sednici u raspravi }e biti i odluka o nespojivosti funkcija, {to je, ina~e, tema koja je posledwih meseci najvi{e zaokupqala pa`wu vojvo|anskih poslanika, a posebno onih kojima ovaj mandat nije i jedina funkcija koju obavqaju. Po najavama vojvo|anskih zvani~nika, ovom odlukom trebalo bi da bude re{ena i sudbina mandata ve}inski izabranih poslanika koji su istovremeno i predsednici op{tina. [ef poslani~kog kluba ZEV-a Dragoslav Petrovi} izjavio je na-

{em listu da se ova odluka priprema u skladu sa ~lanom 50 Statuta APV koji se odnosi na pitawe nespojivosti funkcija, ali i uz konsultacije s Agencijom za borbu protiv korupcije. – Ta odluka trebalo bi da obezbedi osnov da se pokrajinski poslanci eventualno obrate Agenciji – kazao je Petrovi}. Ina~e, kao {to je “Dnevnik” ve} objavio, novom odlukom o pokrajinskoj upravi vojvo|anski sekretari ne}e biti preimenovani u ministre, a zadr`ava se i postoje}i broj sekretarijata. Po ovom propisu, uz ~elnike sekretarijata, u Skup{tini APV ubudu}e }e se birati i wihovi zamenici. Pokrajinski sekretar }e pri tome mo}i da ima i podsekretara, a mo}i }e da imenuje i pomo}nike i savetnike. Predlo`enom odlukom o Vladi APV reguli{e se wen polo`aj, utvr|ivawe i vo|ewe politike, odgovornost predsednika i ~lanova Vlade APV i javnost rada. Vlada Vojvodine mo}i }e da donosi uredbe, odluke, naredbe, uputstva, zakqu~ke i re{ewa, i predla`e Skup{tini APV odluke i druga op{ta akta, buxet i zavr{ni ra~un AP Vojvodine, strategije, odluke o osnivawu, nadle`nostima i ure|ewu organizacija, agencija, javnih preduze}a i ustanova. B. D. S.

– Sigurno je da je okolnost da predsednik Ma|arske Laslo [oqom ove nedeqe dolazi u Srbiju uticala na to da razgovor s predsednikom Borisom Tadi}em bude odr`an ba{ sad. Da je [oqomova poseta, recimo, za mesec dana, mogu}e je da bi razgovor s predsednikom Tadi}em bio malo kasnije.

Boris Tadi} i Laslo [oqom prilikom susreta u Budimpe{ti

Ali, to su samo naga|awa – izjavio za „Dnevnik” lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor nakon susreta s predsednikom Ma|arske Laslom [oqomom prekju~e u Budimpe{ti. Na{ sagovornik ka`e da je povod wegovog odlaska u glavni grad Ma|arske upravo i bila predstoje}a trodnevna [oqomova poseta Srbiji, koja po~iwe sutra, a zavr{ava se u nedequ susretom s Borisom Tadi}em u Novom Sadu. – Razgovor s Laslom [oqomom imao je ciq da pru`i sve relevantne informacije neophodne da bi se wegova poseta mogla kvali-

Za ozbiqne prilike mora ozbiqan lek wa, koji ~ekaju na zeleno svetlo odbornika. – Sad je situacija ve} ozbiqna i zbog toga }emo imati sastanak s na{im odbornicima u Kuli – ka`e predsednik Izvr{nog odbora DS-a za Vojvodinu Milo{ Gagi}.

Radikali jo{ vagaju Odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke je sa svojih 14 odbornika predala zahtev za zakazivawe vanredne sednice SO Kula, ali jo{ uvek nije izvesno da }e se na toj sesiji i pojaviti. Iako ih je predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi} pozvao da daju kvorum i omogu}e demokratama da posmewuju neposlu{ne odbornike i predsednika SO Kula Velibora Miloji~i}a, radikali jo{ uvek nisu doneli kona~nu odluku o tome kako }e postupiti u novonastaloj situaciji. Po re~ima Tihomira \uri~i}a, predsednika OO SRS u Kuli, zbog sukoba u DS-u ispa{ta cela op{tina i sada se od SRS tra`i da re{ava taj problem. „Oni treba sami da re{e to me|u sobom, odnosno DS bi trebalo da obezbedi kvorum za rad SO. Ukoliko sakupe kvorum i skup{tina se odr`i, radikali }e principijelno glasati za oduzimawe mandata odbornicima, jer osim pet odbornika DS-a treba da se zameni i jedan na{ koji je napustio SRS”, ka`e \uri~i}, dodaju}i da su u SRS-u spremni i na nove izbore, ako do wih do|e. N. P. nih i komunalnih preduze}a, nekoliko odluka, me|u kojima i ona o naknadi za gra|evinsko zemqi{te, kao i vi{e kadrovskih re{e-

On je rekao da }e na tom sastanku utvrditi koji odbornici nisu do{li na skup{tinsku sednicu i da }e posle unutarstrana~kih kon-

sultacija biti povu~eni odre|eni potezi, ne preciziraju}i koji. Ipak, Gagi} je uveren u to da ne}e biti potrebe za uvo|ewem privremenih mera u kulskoj op{tini, odnosno vanrednih lokalnih izbora. Ta mogu}nost, ina~e, postoji, ako resorno ministarstvo nadle`no za lokalne samouprave utvrdi da SO ne mo`e da funkcioni{e, posle ~ega se uvodi privremena lokalna vlast i potom raspisuju vanredni izbori. Kao {to smo ve} pisali, predsednik op{tine Kula Svetozar Bukvi}, koji vodi i kulski odbor DS-a, izjavio je da „nije iskqu~eno da }e SRS obezbediti kvorum za naredno odr`avawe sednice”. Bukvi} to tuma~i strahom radikala od novih izbora, a ne nekavim dogovorom s demokratama. Podsetimo, u Kuli vlast dele DS, DSS i SVM, a radikali su, izme|u ostalih, u opoziciji. Blokada lokalne skup{tine nastala je, podsetimo, po{to petoro odbornika DS-a nije `elelo da glasa za smenu strana~kog kolege Velibora Miloji~i}a, predsednika parlamenta, kako je to tra`io Op{tinski odbor te partije. S. N.

VESTI Preskup Veqin kilometar Na~elnu raspravu u Skup{tini Srbije o predlogu izmena i dopuna Zakona o dr`avnom premeru i katastru obele`ila je ju~e polemika ministra za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Olivera Duli}a i lidera Nove Srbije i nekada{weg ministar za infrastrukturu Velimira Ili}a, izme|u ostalog i o izgradwi i ceni autoputa Horgo{–Po`ega. Govore}i o tome koliko ko{ta autoput od Horgo{a do Novog Sada danas i koliko je ko{tao dok je Ili} bio ministar, Duli} je naveo da je ukupna cena po najskupqoj ponudi

na tenderu – a bi}e ra|en po najni`oj – bila 160 miliona evra, dok je u vreme Ili}evog ministrovawa bila ~ak 250 miliona evra. Duli} je kazao da je sada sasvim jasno da Vlada nije pogre{ilo kada je poni{tila koncesiju Horgo{–Po`ega jer je i u~iwena u{teda dr`avi a ni koncesionaru nije dato da napla}uje putarinu u narednih 25 godina. Ili} je objasnio da se razlika u ceni odnosi na tro{kove izgradwe infrastrukture za autoput, kao {to su nadvo`waci, petqe, rasveta, kablovi, ograda, most na Be{ki... “Vama je ostalo da uradite samo trasu”, rekao je Ili} i ponovio tvrdwu da je koncesija bila odli~na.

Ipak, kao i kada je re~ o odnosima DS-a i SVM-a na republi~kom i pokrajinskom nivou, Pastor ka`e da je u razgovoru s Tadi}em dogovoreno da se, ukoliko se negde na lokalu opet pojavi problem ili napetost, prethodno poku{a prona}i kompromisno re{ewe koje bi zadovoqilo i jednu i drugu stranu. Odgovaraju}i na pitawe koliko ovaj ton i ishod razgovora s Borisom Tadi}em ostavqa prostora da SVM partnera tra`i i na drugim stranama, Pastor je rekao:

SVM, mo`da relativno mali, ali ipak igra~ na politi~koj sceni Srbije, mora imati odnose i komunikaciju sa svima onima koji su

SVM kao stranka ne}e na izbore za Ma|arski nacionalni savet

SUKOB UNUTAR KULSKOG DS-a POKU[A]E DA RAZRE[I POKRAJINSKI ODBOR DEMOKRATA

Dva puta za mawe od mesec dana otkazana je skup{tinska sednica u Kuli jer za to, a usled razmirica me|u kulskim kadrovima vladaju}ih demokrata, nije bilo kvoruma. Zbog toga su u zastoju ovogodi{wi planovi i programi lokalnih jav-

tetno realizovati. Razgovarali smo o programu, koji je poprili~no zahtevan jer se odvija u okviru obele`avawa ma|arskog nacionalnog praznika 15. marta. Naravno, razgovarali smo i o politi~kim pitawima jer je predsednik [oqom – {to mislim da je sasvim normalno – hteo da bude upoznat s

Aplauzi za amnestiju Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} izjavio je da }e usvajawe predlo`enog zakona o amnestiji biti jo{ jedan dokaz mnogo odgovornije i ozbiqnije politike Srbije prema wenom rasejawu, od ~ega }e korist imati i dr`ava i svi weni gra|ani, ma gde `iveli. „Jedan od ciqeva zakona jeste i da spre~i ispise iz srpskog dr`avqanstva, jer je veliki broj qudi to tra`io zbog neregulisane vojne obaveze”, rekao je Sre}kovi}, i naveo da su gra|ani u dijaspori s odu{evqewem do~ekali odluku dr`ave o amnestiji.

trenutnom situacijom – ka`e predsednik SVM-a. Vra}aju}i se na susret s predsednikom Srbije u ponedeqak, odnosno na onaj wegov deo koji se ti~e razgovora o odnosima Saveza vojvo|anskih Ma|ara i Demokratske stranke u Subotici i Senti, I{tvan Pastor navodi da je predsednik Tadi} rekao da samo povr{no zna lokalne situacije zbog toga {to se, kao predsednik dr`ave, bavi drugim pitawima. – Ka`e da je znao za doga|aje u Subotici, ali da nije bio upu}en u detaqe. Pa, mora se verovati predsedniku dr`ave – dodaje Pastor.

Zakqu~no s 9. martom, kada je zavr{en upis u bira~ke spiskove nacionalnih mawina na temequ kojeg }e biti odre|en na~in formirawa nacionalnih saveta (na neposrednim ili elektorskim izborima), upisalo se vi{e od 130.000 pripadnika ma|arske zajednice. „Kao stranka, doneli smo odluku da SVM ne `eli neposredno da u~estvuje na ovim izborima. @elimo da imamo reprezentativnu listu, koja }e u mawem delu obuhvatiti i politi~ke predstavnike, ukqu~uju}i i SVM, a u ve}em delu predstavnike nevladinih organizacija, intelektualaca i crkava. Iza takve liste `elimo da napravimo izborni program o kojem }emo posti}i maksimalno {irok konsenzus i da se s takvim programom i listom takmi~imo na izborima za Ma|arski nacionalni savet. Mislim da }e to biti pravo takmi~ewe jer }e sigurno u ’civilnom odelu’ predstavnici nekih drugih stranaka – tu, pre svega, mislim na DS i LSV – tako|e u~estvovati na izborima”, rekao je Pastor. – Ako mislite na Srpsku naprednu stranku, onda ne. I o tome sam razgovarao s predsednikom Tadi}em, jer mislim da je to veoma va`no. Mi nemamo ambicija da destabilizujemo politi~ke prilike ni da ru{imo Vladu, niti da stvaramo druga~iju parlamentarnu ve}inu. Ali, isto tako sam rekao da

tako|e relevantni politi~ki faktori. Unutar wih su i napredwaci, i sigurno je da }e i ubudu}e biti sporadi~nih susreta i razmene mi{qewa, ali to ne zna~i niti pribli`avawe niti udaqavawe. To zna~i komunikaciju – obja{wava lider SVM-a. Z. Romi}

ZA[TO SU HRVATI U SRBIJI IGNORISALI UPIS U POSEBAN BIRA^KI SPISAK

Strah od sremskih lista iz devedesetih Ministar za qudska i mawinnika, ali se nije prijavila ni podecenije imamo konstantne tenziska prava Svetozar ^ipli} najalovina od tog broja. je u odnosima dveju dr`ava, {to se vio je da }e danas doneti odluku o Analiza ovakvog stawa tek treveoma odra`ava na to kako se quraspisivawu izbora za nacionalba da bude napravqena u Hrvatdi ose}aju. ne savete mawina koje `ive u Srskom nacionalnom vije}u, ali je Horvat ka`e da }e i aktuelni biji, dodaju}i da o~ekuje da }e oni evidentno da je ovoj zajednici ponacionalni savet Hrvata na sebe biti odr`ani u posledwoj nedeqi mawkalo poverewe u dr`avu. preuzeti deo odgovornosti za ovaj maja, a najkasnije 6. juna. Izbori Predsednik Hrvatskog nacionalneuspeh. }e biti odr`ani u svih 167 op{tinog vije}a Branko Horvat za – Mo`da smo se mogli malo druna u Srbiji, a prema posledwim “Dnevnik” ka`e da razloga za tako ga~ije organizovati. O~igledno podacima, od 19 nacionalnih saveslab odziv ima sijaset, ali da je jese nismo uspeli prilagoditi nota, 15 mawinskih zajednica ispudan od ve}ih – strah. vim uslovima. Poku{a}emo o svenilo je uslov da svoje predstavni– Moramo imati u vidu da hrvatmu tome da napravimo analizu, pa ka bira na neposrednim izborima sku zajednicu optere}uje bliska }emo videti kako daqe – rekao (podsetimo, Savezu jevrejskih oppro{lost. Malo je doprineo i sam nam je Horvat i dodao da je jedan od {tina priznat je tradicionalan naziv “poseban spisak”, na {ta razloga za neuspeh i taj {to velina~in organizovawa, tako da oni smo imali najvi{e primedbi naki deo Hrvata `ivi u velikim grasada ne}e i}i na izbodovima poput Novog re). Na izbore po Sada i Beograda. – Ta Naravno da nije pomoglo, naprotiv, ni elektorskom princidva grada su nas veropu, koji }e tako|e bi- zategnuto politi~ko stawe izme|u Srbije i vatno i progutala. U ti odr`ani u jednom wima nismo organizoHrvatske. Ve} gotovo dve decenije imamo danu, mora}e samo Mavani, qudi su ra{trkonstantne tenzije u odnosima dveju kedonci, Slovenci i kani na velikoj urbadr`ava, {to se veoma odra`ava na to Hrvati. noj teritoriji i nije kako se qudi ose}aju (Branko Horvat) Za razliku od Mabilo mogu}e pozvati kedonaca i Slovenaih druga~ije nego preca, ~ije su zajednice ko medija, {to se isrelativno male, ra{trkane i sla{ih qudi. Taj naziv kao da aludipostavilo kao nedovoqno delobo organizovane, Hrvati su relara na ono {to se doga|alo u Sremu tvorno. tivno homogeni i neuporedivo ordevedesetih godina pro{log veka, Upis u posebne bira~ke spiskoganizovaniji. I pored toga, do 9. kada su tako|e pravqeni posebni ve, koji je bio prekinut samo na jemarta u poseban bira~ki spisak spiskovi Hrvata, odre|enih za dan dan kako bi bio napravqen nije se upisao `eqeni broj priprogon. Sada je veoma te{ko objapresek, ve} danas se nastavqa, pa padnika zajednice. Podsetimo, sniti sremskim Hrvatima da ovo na{ sagovornik ka`e da }e i daqe Hrvata u Srbiji, po popisu iz nema veze s onim {to je nekada bipozivati svoje sunarodnike da se 2002. godine, ima 70.602. Da bi orlo – objasnio je Horvat. – Naravno upi{u jer je to, napomiwe, integanizovala direktne izbore, ova da nije pomoglo, naprotiv, ni zares svake mawinske zajednice u zajednica je, shodno zakonu, morategnuto politi~ko stawe izme|u Srbiji. Horvat isti~e i da je mola da upi{e 28.242 svojih pripadSrbije i Hrvatske. Ve} gotovo dve gu}e qude osloboditi straha od posebnog bira~kog spiska, ali da je za to potrebno dosta vremena. – Ne mo`e se tako lako zaboraSaveti podr`ali ^ipli}a viti kakvi su bili odnosi devedeNacionalni saveti Ma|ara, Slovaka, Rumuna, Rusina, Hrvata, setih. Verovatno }e morati da Ukrajinaca, Makedonaca, Nemaca, Buwevaca, Roma, Bo{waka, ’pro|e’ generacija ili dve na obe Bugara, Vlaha, Egip}ana, Grka i Savez jevrejskih op{tina dali strane da bi se odnos zna~ajnije su ju~e punu podr{ku daqem radu Ministarstva za qudska i manormalizovao – istakao je Horvat. winska prava i ministru Svetozaru ^ipli}u. Istovremeno, naNa pitawe ho}e li se kandidocionalni saveti su protestovali zbog inicijativa usmerenih ka vati na elektorskim izborima za ukidawu wihovih konkretnih nadle`nosti u obrazovawu, zalaHrvatsko nacionalno vije}e, Hor`u}i se za uskla|ivawe predloga zakona o u~eni~kom i studentvat je rekao da jo{ nije doneo koskom standardu s re{ewima u Zakonu o nacionalnim savetima na~nu odluku, ali da razmi{qa da nacionalnih mawina. se povu~e i prepusti borbu mla|im nara{tajima. P. Klai}


4

EKONOMIJA

~etvrtak11.mart2010.

DNEVNIK

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE OPTU@UJE VLADU

Placevi pred Ustavnim sudom Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} izjavila je ju~e da }e se ovo telo obratiti Ustavnom sudu Srbije sa zahtevom da se poni{ti Vladina Uredba o kriterijumima i postupku za utvr|ivawe visine naknade po osnovu prava konverzije kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta u pravo svojine. „Ova Uredba Vlade promenila je smisao Zakona o gra|evinskom zemqi{tu jer kupci privatizovanih preduze}a ne bi platili tr`i{nu cenu zemqi{ta umawenu za tro{kove investirawa i pribavqawa zemqi{ta ve} umawenu za cenu preduze}a koje su kupili, {to je apsurd“, objasnila je. Ona je dodala da takva Uredba obesmi{qava zakon jer ispada da kupci preduze}a dobijaju besplatno a nije jasno ni {ta bi se vrednovalo u slu~ajevima kada su objekti preduze}a vredniji od zemqi{ta na kojima su. Savet se zala`e za sistem da se prilikom konverzije kupcima odbiju samo tro{kovi pribavqawa zemqi{ta. ^lanovi Saveta ocenili su da je konverzija, krajwe, po-

Duli}: Konverzija mora da se uradi Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} izjavio je ju~e da je konverzija prava kori{}ewa u pravo svojine nad zemqi{tem, za koju se znalo da }e biti kontroverzna, posao koji mora da se zavr{i i da Luka Beograd ne}e biti jedino mesto gde }e to biti u~iweno. Ministar je naveo da je namera Uredbe o konverziji razdvajawe dve grupe, onih koji su u procesu privatizacije kupili preduze}a nakon ~ega su vi{estruko ulo`ili i zaposlili radnike i onih koji su kroz privatizaciju hteli da jeftino dobiju zemqi{te za poslovno - stambene delatnosti.

MINISTAR MRKOWI] NAJAVIO NASTAVAK IZGRADWE KORIDORA 10

Od Horgo{a do Novog Sada 27. marta?

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} najavio je da }e se 27. marta otvoriti radovi na izgradwi preostalih 110 kilometara autoputa od Horgo{a do Novog Sada i obilaznice oko Subotice, kao i na obilaznici oko Dimitrovgrada. Mnogi sumwaju u tu mogu}nost, bar kada je re~ o severnom kraku Koridora 10, koji jo{ nije dobio ni izvo|a~a radova, ni precizan izvor para. Kao {to je poznato, ministar Mrkowi} je obustavio postupak javne nabavke za izgradwu autopu-

uze}em za puteve Po`arevac. Ministar Mrkowi} najavquje da }e izvo|a~ radova biti poznat u ponedeqak. Osim problema kod izbora izvo|a~a radova, iskrsle su i nesuglasice izme|u Pokrajine i Republike o finansirawu autoputa u Vojvodini. Od samog po~etka je najavqivano da }e se autoput graditi iz republi~kog buxeta, ali je novac rezervisan u pokrajinskoj kasi na osnovu pro{logodi{weg politi~kog dogovora kojim je vojvo|anska administracija preuzela obavezu da sama finansira tu deonicu. Me|utim, u Ministarstvu za NIP ka`u da su oni izdvojili pare za autoput. Sada Pokrajina tra`i da se oslobodi obaveze pla}awa Koridora u zamenu za finansirawe prioritetnih lokalnih infrastrukturnih projekata koji nisu na{li mesta u programu NIP-a, ili da se oni na|u na listi Ministarstva – {to se moglo o~ekivati – a da se ispo{tuje raniji dogovor i Pokrajina plati autoput. Kako nesporazum traje ve} izvesno vreme, postoji bojazan da }e i ta finansijska zavrzlama odgoditi izgradwu, jer, sasvim je sigurno, novac za izgradwu Kori-

Kre}e i „Alpina” Osim severnog kraka Koridora 10, ministar Mrkowi} za 27. mart najavquje i po~etak izgradwe obilaznice oko Dimitrovgrada, koja je, ipak, na kraju dodeqena austrijskoj kompaniji “Alpina”. Iako se zakliwao u to da ta firma zbog tu`be pred me|unarodnim sudom ne}e dobiti posao u Srbiji dok je on ministar, ipak je prevagnula odluka Svetske banke koja kreditira izgradwu obilaznice, ba{ kao i svojevremeno odluka Evropske banke za obnovu i razvoj, koja je podr`ala istu firmu na tenderu za izgradwu mosta preko Dunava kod Be{ke za koji je odobrila kredit, s tim {to ova austrijska kompanija tada nije dala najni`u cenu izgradwe. ta Horgo{ – Novi Sad i obilaznice oko Subotice, jer, kako je obrazlo`io, nisu ispuweni uslovi za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. Obja{weno je da propusti nisu bili tako veliki da se ide na raspisivawe novog tendera, pa je odlu~eno da se obustavi otvoreni postupak i ide na naknadno poga|awe, {to Zakon o javnim nabavkama omogu}ava. Ko }e od tri ponu|a~a dobiti izgradwu severnog kraka Koridora 10 jo{ uvek je neizvesno, tim vi{e {to je u me|uvremenu stigla `alba hrvatske “Hidroelektre niskogradwe”, koja je na tenderu nastupila zajedno s “Vojputem” iz Subotice. Uz ovaj konzorcijum, ponudu su dali jo{ i doma}i neimari, predvo|eni Preduze}em za puteve Beograd, koja je do sada ocewena kao najpovoqnija, te slovena~ko “Primorje”, zajedno s Pred-

dora ne}e se duplirati, a razre{ewe ve} jede vreme. Ove godine u planu je izgradwa oko 150 kilometara autoputa. Za putni Koridor 10 obezbe|eno je 388 miliona dolara od Svetske banke, 600 miliona evra od Evropske investicione banke, 150 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj i jo{ uvek nesigurnih 100 miliona evra iz “Helenik plana”. Ukupno 1,1 milijarda evra. R. Dautovi}

1.195,87693

VOJVODINA SPREMA AKCIONI PLAN PROTIV NEZAPOSLENOSTI

Posao za 10.000 qudi Tokom protekle godine u Vojvodini je bilo 199.600 nezaposlenih, a u prva dva meseca ove godine taj broj se jo{ pove}ao, navodi se u informaciji o stawu zaposlenosti koju je ju~e usvojila Pokrajinska vlada. Kako se navodi u saop{tewu sa sednice, pokrajinska administracija je nizom stimulativnih i za{titnih mera i aktivnostima pokrajinskih sekretarijata za rad i zapo{qavawe i za nauku i tehnolo{ki razvoj, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, Fonda za razvoj, kapitalna ulagawa i Garancijskog fonda, obezbedila nova radna mesta za vi{e od 16.000 Vojvo|ana. S obzirom na porast nezaposlenosti, Vlada Vojvodine priprema novi, kako se navodi, akcioni plan koji treba da obezbedi o~uvawe postoje}ih radnih mesta i zaustavqawe rasta broja nezaposlenih. Po re~ima pokrajinskog sekretara za rad i zapo{qavawe Miroslava Vasina, merama koje }e biti predlo`ene ovogodi{wim akcionim planom novo radno mesto trebalo bi da dobije oko deset hiqada nezaposlenih.

KO SU VOJVO\ANSKI [AMPIONI PO LAWSKOJ ZARADI

Pravnik iz Palanke zaradio 25 miliona Gra|ani Srbije koji su lane zaradili trostruku srpsku prose~nu platu i stranci, ~ija se primawa mno`e s pet, imaju jo{ nekoliko dana da podnesu prijave za porez na dogodak gra|ana. Ve} po tradiciji, ne `uri im se, pa se o~ekuje da zakqu~no s prvim radnim danom naredne sedmice stigne najvi{e prijava. U Poresku upravu – Regionalni centar “Novi Sad”, koji pokriva podru~je APV, do sada je stiglo 850 prijava, a o~ekuju da ih ukupno bude 4.000. Po prihodima za sada vodi diplomirani pravnik iz Ba~ke Palanke sa zaradom tek ne{to mawom od 25 miliona dinara. Sledi ga kolega iz Novog Sada, ~ija je osnovica pet miliona mawa. To su sume od kojih se obi~nim smrtnicima vrti u glavi, ali glavne parajlije tek treba da se jave. Setimo se da je lane u Vojvodini najbogatiji bio biznismen koji je prijavu predao u Titelu sa sumom od 50 miliona dinara. Ali i ako najparajlije jo{ ~ekaju, nisu indolenti. Tako je ju~e u Novom Sadu, u centru grada, u jedinici Poreske uprave desetak

Prvi prag za porez jeste trostruka prose~na zarada u Srbiji za 2009. godinu, a to je 1.589.292 dinara i va`i za dr`avqane Srbije koji ovde `ive stranaka ~ekalo da preda poresku prijavu na ime dohotka. Ako im se

ne `uri, ne bi ni da kasne jer su kazne od 5.000 do 50.000 dinara.

One koji jo{ oklevaju nije zgoreg podsetiti na to da je prvi prag za ovaj porez trostruka prose~na zarada u Srbiji za 2009. godinu, a to je 1.589.292 i va`i za dr`avqane Srbije koji ovde `ive. Osnovica je ve}a za strance koji ovde rate i pla}aju porez i na{e qude koji rade u inostranstvu a u Srbiji popuwavaju poresku prijavu jer im je ovde prebivali{te. Oni su obveznici ako su zaradili vi{e od petostrukog proseka plate, a to je 2.648.820 dinara. U ovu osnovicu ulaze plata, prihodi od sporta, ~lanstva u upravnim i nadzornim odborima, od izdavawa pokretne i nepokretne imovine. Bogati obveznici pla}aju porez po progresivnoj stopi: oni koji su zaradili {estostruki prosek – deset posto, a preko toga 15. Tu su i olaka{ice: svakome se u startu od osnovice odbija 40 odsto prose~ne godi{we zarade. Ima i popust od po 15 odsto za svakog izdr`avanog ~lana porodice, ali ukupni odbici ne smeju pre}i 50 odsto sume koja podle`e oporezivawu. D. Vujo{evi}

Legalizacija jo{ samo danas Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} izjavio je ju~e da je vi{e od 80 odsto gra|ana podnelo zahtev za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata. On je istakao da se rok za legalizaciju, koji isti~e danas, ne}e produ`avati. – Gra|ani su imali {est meseci i odziv za legalizaciju je sjajan, danas prelazi vi{e od 80 odsto – rekao je Duli} u Skup{tini Srbije. Ministar je kazao da je ovo prvi put da }e veliki posao legalizacije nele-

galno izgra|enih objekata biti zavr{en zato {to je procedura pojednostavqena, obim potrebne dokumentacije smawen, a u mnogim op{tinama su smawene i cene legalizacije. – U mesecima i godinama koje su ispred nas, Srbija najzad mo`e postati legalna {to se ti~e imovine nad objektima koji su gra|eni bez odgovaraju}ih dozvola – rekao je Duli}. On je pozvao sve koji znaju da je u toku divqa gradwa da to prijave inspekciji.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (683,90 0,73%)

Promet

PZP Zaje~ar, Zaje~ar

20,00

3.000

21.000

Metals banka, Novi Sad

10,42

6.780

6.780

AIK banka, Ni{

0,27

2.923

38.777.495

DIN fabrika duvana, Ni{

6,37

3.189

9.567

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.302

0,00

Agrobanka, Beograd

4,79

8.977

86.024.447

Energoprojekt holding, Beograd

-0,72

831

56.512

3,43 Promena %

2.292 Cena

114.600 Promet

Agrobanka, Beograd

4,79

8.977

86.024.447

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.300

359.100

Vodoprivredno preduz., ]uprija

-11,98

1.690

50.700

Soja protein, Be~ej

-0,10

983

51.107

Albus, Novi Sad

-11,82

440

4.400

Imlek, Beograd

-0,21

1.415

179.644

Tamnavaput, Ub

-11,52

1.460

2.920

Metalac, Gorwi Milanovac

3,43

2.292

114.600

-7,35

8.031

40.154

Metals banka, Novi Sad

10,42

6.780

6.780

-4,98 Promena %

3.801 Cena

311.642 Promet

Privredna banka, Beograd

-0,29

698

2.379.647

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.900

0,00

Radnik, Ba~ka Palanka

0,00

1.000

462.000

Tigar, Pirot

0,26

761

104.280

Veterinarski zavod, Subotica

-0,15

652

178.081

Alfa plam, Vrawe

-7,35

8.031

40.154

Metal, Senta

0,00

341

170.500

Telefonija, Beograd

0,00

1.756

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,15

652

178.081

Metalac, Gorwi Milanovac Pet akcija s najve}im padom

Alfa plam, Vrawe Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa Vojvo|anskih top-pet akcija

9. 3. 2010.

sledwi udarac denacionalizaciji zemqi{ta u naturalnom obliku. Kako je re~eno na konferenciji za novinare, Savet je na ove propuste ukazao Vladi Srbije, me|utim, ostali su bez odgovora. Iz kabineta ministra `ivotne sredine i prostornog planirawa Olivera Duli}a dobili su dogovor da je doneta Uredba „najmawe lo{e re{ewe“. Iz Saveta podse}aju da to otvara pitawe lu~kog priobaqa i vrednog zemqi{ta luka u Srbiji, koje }e, ukoliko se uredba ne promeni, postati privatno zemqi{te. Bara} je ukazala da je devet luka na Dunavu privatizovano te da bi vlasnici po prisvajawu zemqi{ta od dr`ave mogli da zatra`e da im oduzme delatnost, {to je i wihov ciq, kako je rekla. „Zbog toga bi Vlada trebalo da povu~e Uredbu i povede ra~una o posledicama jer postoji zemqi{te koje ne mo`e biti privatno kao {to su luke, aerodromi i sli~no“, istakla je Bara}. Ona je rekla da su gubici Luke Beograd 152 miliona dinara.

VP Dunav, Ba~ka Palanka

0,00

4.184

167.360

Mlekara, Subotica

0,00

860

103.200

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

~etvrtak11.mart2010.

PREMIJER CVETKOVI] NAJAVQUJE IZLAZAK IZ KRIZE OVE GODINE

VESTI

DNEVNIK PRIVREDA O DR@AVNIM EKONOMSKIM POTEZIMA

Gra|ani jo{ ne}e osetiti korist od oporavka

Vladin paket nedovoqan Predstavnici kompanija ocenili da su mere koje je Vlada Srbije predvidela za ubla`avawe posledica ekonomske krize i pomo} privredi dobre, ali nedovoqne.

Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio da }e Srbija ove godine sigurno iza}i iz krize, ali i ocenio da je rast privrede od dva posto, koji planira Vlada Srbije, nedovoqan da bi ga gra|ani dovoqno osetili. Komentari{u}i suprotne stavove ministara finansija i ekonomije Diane Dragutinovi} i Mla|ana Dinki}a o tome da li treba odmrznuti plate i penzije, Cvetkovi} je rekao da }e se to desiti ako bude boqih rezul-

tata u privredi, ve}eg rasta bruto doma}eg proizvoda i priliva u buxet. Premijer je objasnio da su razli~iti stavovi rezultat razli~itih individualnih prognoza, ali da svakako niko nije protiv toga. Na pitawe da li je realno o~ekivati da }e plate i penzije biti odmrznute ove godine, Cvetkovi} je rekao da mora da bude optimista, ali nije `eleo da se upu{ta u konkretne prognoze o tome kada }e se to desiti.

Govore}i o kretawu kursa dinara, premijer je naglasio da je bitno obezbediti da kurs stabiliziraju}e deluje na kretawa u privredi. – Ja naro~ito insistiram na tome da kretawe kursa stabiliziraju}e i pozitivno deluje na privredna kretawa. To, naravno, zna~i stabilan, ali ne fiksni kurs, u smislu filozofije odr`awa i dr`awa kursa na nepromewenom nivou – rekao je on.

NEMA VREMENA ZA IZRADU SOCIJALNIH KARATA

Predsednik “Ist pointa” Zoran Drakuli} je ukazao na Poslovnom forumu “Kopaonik 2010” da Vladine mere nisu dovoqne jer Srbija ulazi u drugu godinu ekonomske krize s privredom koja ima mali izvoz i nisku proizvodwu. Drakuli} je kao najve}i problem naveo to {to je privreda nelikvidna, ali i prezadu`ena, tako da nema mogu}nosti novog zadu`ivawa, a predlo`io je da dr`ava pru`i garancije za zadu`ivawe firmi. Predsednik kompanije “PSP Farman” Branislav Gruji} rekao je na istom skupu da dr`ava kao najlikvidniji investitor u narednim godinama treba da realizuje velike infrastrukturne projekte i tako pokrene investicioni ciklus. Gruji} je ocenio da je kvalitet Vladinih mera dobar, ali da je problem dinamika wihove realizacije jer }e dati rezultate tek na du`i rok. Predsednik “MK-grupe” Miodrag Kosti} je ocenio da su srpskoj privredi potrebni dugoro~ni krediti koji }e poboq{ati wenu konkurentnost, isti~u}i da bi to trebalo da budu zajmovi na 15 do 20 godina. Kosti} je kazao da bi 300 do 400 miliona evra iz deviznih rezervi trebalo dati poslovnim bankama koje su spremne da na osnovu desetogodi{weg depozita dr`ave daju taj novac privredi prema kriterijumima koje Vlada utvrdi. Generalni direktor “Imleka” Slobodan Petrovi} je ocenio da Vladine mere u oblasti poqoprivrede nisu zadovoqavaju}e jer joj ne pru`aju dovoqnu podr{ku, a istovremeno se smawuju carine na uvoz iz Evropske unije, {to srpsku poqoprivredu ~ini rawivom.

Sirotiwi sti`e paket za pre`ivqavawe Mada je pro{le nedeqe pomo}nica ministra rada i socijalne politike Radmila Kati}-Bukumiri} najavila ubrzanu izradu socijalnih karata gra|ana Srbije da bi se utvrdilo ko je i koliko zapravo u Srbiji ugro`en pa shodno tome i dobio pomo} dr`ave, resorni ministar Rasim Qaji} tvrdi da su pri~e o socijalnim kartama nerealne i da Srbija za wih nema ni para ni vremena. On isti~e da je izrada socijalnih karata veoma skup proces koji prili~no dugo traje a u nabujaloj krizi, koja iz dana u dan se vi{e pritiska gra|ane Srbije, dr`ava mora brzo reagovati. Qaji} ne spori da bi bilo dobro da na{a dr`ava, po uzoru na zemqe EU, ima socijalne karte, ali isti~e da sada za wihovu izradu nema novca, kao i da ovo malo {to ga ima vaqa {to pre usmeriti siroma{nima. Na kraju krajeva, dodaje Qaji}, i pri izradi novih socijalnih karata morali bismo da se oslonimo na stare podatke koje imaju lokalne samouprave, koji su prikupqeni pre nekoliko godina, pa je otuda boqe da se oni iskoriste odmah za socijalnu pomo} nego da se gubi vreme u pravqewu novih karata a gladni ~ekaju na pakete hrane koji su im neophodni da bi pr`iveli. Ministar Qaji} najavquje da }e u narednim danima umesto so-

[EF KANCELARIJE SB-a SAJMON GREJ

Pro{lo vreme pozajmica [ef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej izjavio je ju~e da je vreme kada je Srbija zasnivala svoj rast na pozajmicama od me|unarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija pro{lo i da }e u budu}nosti morati vi{e da se oslawa na sopstvene kapacitete. Grej je drugog dana Biznis foruma na Kopaoniku istakao da }e me|unarodni kreditori i daqe biti prisutni u Srbiji, ali na ni`em nivou nego u pro{losti, kao i da }e priliv investicija biti mawi, iako }e Srbiji i daqe biti potrebni strana tehnologija i znawe. On je na-

glasio da je pro{lo vreme kada je pozajmqivawe novca vodilo ka rastu javne potro{we u Srbiji, jer }e u budu}nosti morati vi{e da se {tedi, da bude vi{e izvoza i “grinfild” investicija. Srbija }e morati da nastavi rad na unapre|ewu poslovnog okru`ewa radi privla~ewa stranih investitora, kao i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovawa, ina~e ne}e biti konkurentna, upozorio je Grej. Svetska banka je u Srbiji podr`ala dva toka reformi – unapre|ewe poslovnog okru`ewa i reformu javne potro{we, naveo je predstavnik te me|unarodne finansijske institucije.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,745

99,7398

102,034

97,4458

Australija

dolar

1

65,7596

67,1016

68,6449

65,5583

Kanada

dolar

1

69,9227

71,3497

72,9907

69,7087

Danska

kruna

1

13,133

13,401

13,7092

13,0928

Norve{ka

kruna

1

12,1703

12,4187

12,7043

12,1331

[vedska

kruna

1

10,0669

10,2723

10,5086

10,036

[vajcarska

franak

1

66,8479

68,2121

69,781

66,6432

V. Britanija

funta

1

107,649

109,846

112,372

107,319

SAD

dolar

1

71,8608

73,3273

75,0138

71,6408

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 3. 2010. godine

Ra~uni iz pro{losti stigli na naplatu Ministar Qaji} tvrdi da su veliko siroma{tvo i nema{tina koja ovih meseci pritiska sve ve}i broj gra|ana Srbije zapravo “cena i ra~uni politi~kih posledica iz pro{losti”. – Nijedna zemqa koja je pro{la kroz tranziciju nije, kao Srbija, imala ~etiri rata i katastrofalne sankcije. Mi smo nasledili sve ekonomske i strukturne probleme privrede iz vremena raspada SFRJ. Ova vlada mora da mewa kompletan koncept ekonomskog razvoja zemqe. Ne mo`emo sedeti i ne raditi ni{ta. Moramo se druga~ije pona{ati. I Vlada, i gra|ani – istakao je Qaji}. cijalnih karti biti napravqen paket mera za pomo} najugro`enijim socijalnim kategorijama, odnosno onima koji `ive ispod granice siroma{tva, ali i onima ko-

je niko ne registruje a realno su ugro`eni. – Imamo 500.000 penzionera koji imaju primawa mawa od 15.000 dinara, stara~ka doma}instva ko-

ja niko ne vidi kada govori o siroma{nima, tu su i qudi koji imaju invalidnu decu, ~ije majke napu{taju posao da bi im se mogle posvetiti a zakon im ne pru`a pravo na bilo kakvu pomo}. Mnogo je sirotiwe i bilo bi dobro da se svima pomogne – objasnio je Qaji}. Vlada priprema paket od tri grupe mera kojima }e dr`ava pomo}i siroma{nima. Tu su najpre “ad hok” mere koje mnogo ne ko{taju i koje ne}e iziskivati pare iz buxeta, jer }e one biti obezbe|ene prodajom imovine ste~ene kriminalom. Onim najugro`enijim dr`ava }e uputiti pomo} iz Direkcije za robne rezerve, odakle }e se pare usmeriti na finansirawe narodnih kuhiwa, kao i iz Direkcije za imovinu koja pla}a silne kirije za magacine gde se dr`i roba koja ni~emu ne slu`i. Druga grupa mera podrazumeva izdvajawe novca iz buxeta za materijalnu pomo} siroma{nima, dok je tre}a – hitne izmene nekih zakona koje }e omogu}iti pomo} najugro`enijim grupama. Tu se, pre svega, misli na utvr|ivawe jasnih kriterijuma o tome ko mo`e dobiti socijalnu pomo} da bi ona stizala do onih koji su stvarno ugro`eni, a ne i da je primaju mnogi koji voze luksuzna kola i imaju velike ku}e a ve} godinama su na spisku primalaca pomo}i od dr`ave. Q. Male{evi}

5

Gas ne}e jo{ poskupeti Gas ne}e poskupeti u ovoj grejnoj sezoni, a korigovawe cene struje razmatra}e se kada budemo imali jasne pokazateqe industrijskog rasta u zemqi, izjavio je danas ministar energetike Petar [kundri}. [kundri} je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da nema smisla da se sada razgovara o poskupqewu struje, jer je stav vlade da se u zavisnosti od o`ivqavawa industrijske proizvodwe i ukupne ekonomije, razmotre uslovi korigovawa cene struje u toku ove godine. “Takvu odluku ne}emo donositi, dok ne budemo imali tu analizu i realne pokazateqe industrijskog rasta u Srbiji”, istakao je Skundri}.

Nova strategija za Srbiju Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} najavio je ju~e da }e prvi nacrt strategije razvoja Srbije do 2020. javnosti biti predstavqen do leta. On je rekao da }e taj dokumet najverovatnije obelodaniti Vlada Srbije, dodaju}i da je inicijativu za wegovo pravqewe pro{le sedmice pokrenuo srpski predsednik Boris Tadi}. Nakon predstavqawa, kako je rekao, “prve forme” strategije razvoja Srbije u narednih deset godina, bi}e obavqene “{iroke konsultacije” sa stru~wacima, poslodavcima, investitorima, sindikatima, evropskim partnerima i nevladinim organizacijama.

Ima kupaca za Jat ervejz Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da za privatizaciju “Jat ervejza” i daqe ima zainteresovanih, i dodao da je me|u wima “Turki{ erlajnz”. Predstavnici turske avio-kompanije prekju~e su bili u Beogradu na razgovorima, ali je rano za procene, rekao je ministar za “Blic”, i dodao da poslovni qudi iz Srbije, za koje su mediji pisali da `ele Jat, nisu zainteresovani za kupovinu te kompanije. “Jat s postoje}om flotom mo`e izdr`ati jo{ oko godinu dana. Do kraja godine mora biti re{eno pitawe vezano za strate{ko partnerstvo ili privatizaciju Jata. Sigurno je, me|utim, da treba da imamo nacionalnu aviokompaniju”, rekao je Mrkowi}.

MINISTARKA FINANSIJA @ELI PORESKU REFORMU, ALI JE U VLADI ZA TO NE PITAJU

Seci uvo, krpi poreze Nikada kraja buxetskim brigama Srbije! Dodu{e, one nisu tako dramati~ne kao na po~etku 2009. godine kada je fiskalni sistem bio na ivici pucawa, ali sigurno nisu ni bezazlene. Prihodi dr`avnog prora~una u prva dva meseca ove godine (januar–februar) zaostaju za projektovanim nivoom 18,41 procenata. Umesto {estine planiranih godi{wih prihoda (110,12 milijardi dinara), na buxetskom ra~unu na{lo se samo 89,85 milijardi. Biznis forum 2010. nas Kopaoniku pokazao je da su u Vladi Srbije svesni opasnosti i da se u Ministarstvu finansija radi na novom modelu poreske politike. Wega je na savetovawu, tek kao skicu, predstavila ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Mogu}e poresko re{ewe svodi se na pove}avawe PDV-a i bla`e oporezivawe zarada. Ciq je da se podizawem stope osnovnog poreza smawi pritisak na potro{wu i da se, s druge strane, podizawem praga neoporezovanog dela plata sa sada{wih 6.000 na 16.500 dinara, smawi fiskalno optere}ivawe zarada i na{a radna snaga u~ini konkurentnijom na tr`i{tu. Logika ministarke Dragutinovi} sasvim je jasna. Ona to i ne krije, jer otvoreno ka`e da ni ona ne voli visoke poreske stope, ali da bi joj, kad bi mo-

Promene nu`ne O~igledno je da se u Vladi Srbije radi na novom privrednom modelu i da je nova poreska politika deo tog novog koncepta. Na wemu je instistirao MMF i on se svodi na obnovu industrije, ja~awe sektora razmewivih dobara i pove}avawe izvoza. Poreska politika treba to da podr`i, i to je su{tinski zadatak novih re{ewa. Mawe novaca u potro{wu, ja~awe {tedwe iz koje bi se kreirala finansijska osnova razvoja, destimulisawe uvoza i podsticawe izvoza. rala da bira “izme|u takvog re{ewa i prazne dr`avne kase, srce uvek bilo na strani pove}awa poreza”. Me|utim jo{ uvek pomalo stvara zabludu ministarkina izjava da je ideja, jo{ uvek, wena i da iza we ne stoji cela Vlada Srbije. Jo{ je zanimqivija opaska, “kad bih mogla, ja

bih to uradila”!? Uvek se mo`e postaviti pitawe ko mo`e progurati poresku reformu ako to ne mo`e glavni akter Vladine politike na tom planu – Ministarstvo finansija!? Me|utim, problem je slo`en i ministarkine dileme nisu bezrazlo`ne. Teorijski, sve je

utemeqeno i dobro stoji: ve}i PDV }e doneti vi{e novca u dr`avnu kasu, mawe optere}ewe zarada }e destimulisati utaje i pogodovati investitorima koji }e imati mawa izdvajawa dr`avi. Me|utim, u vazduhu stalno lebdi potencijalni problem. Ne postoji puna izvesnost da }e podizawe stope osnovnog poreza doneti i ve}e buxetske prihode. Tu nema potpune linearnosti. Ve}i PDV vodi poskupqewu roba. Ako je finansijska sposobnost tr`i{ta slaba, mogu}e je da ono na poskupqewe reaguje padom tra`we, ~emu se niko ne bi radovao. Zato potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} i ka`e da iskustva iz okru`ewa govore da se oni koji su posegnuli za podizawem PDV-a nisu ovajdili. Srbija, koja to nije uradila, imala je, po wegovim re~ima, u pro{loj godini rast prihoda od jedan posto. Ministarka Dragutinovi} odgovor tra`i na drugoj strani. I ona je svesna toga da postoji opasnost od pada tra`we, ali smatra da bi taj udar mogla amortizovati oja~ana ponuda. Ni`e oporezivawe zarada, stimulisawe nove proizvodwe, zapo{qavawe, konkurentnost i izvoz. To je wena formula. Samo, kako to uraditi? Da li je dovoqno uzeti ovde i dati tamo, ili je, mo`da, vreme za neka kreativnija re{ewa? V. Harak


6

NOV^ANIK

~etvrtak11.mart2010.

RATE ZA AUTOMOBILE VE]E I ZA TRE]INU

Kurs drasti~no poskupeo lizing Zbog nestabilnog kursa dinara mnogi gra|ani koji su kupili kola na lizing, rate otpla}uju nepovoqnije no {to su o~ekivali. Oni koji su kola na ovaj na~in kupili pre tri godine, kada je evro bio 78 dinara, za ratu daju 30 posto vi{e dinara od prvobitne sume. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre i lizing ku}a, od ukupnog broja automobila kupqenih na lizing, polovina su putni~ki. Automobili su zbog svetske krize u posledwe tri godine pojeftinili 20 do 30 odsto. Polovni i automobili stari dve do tri go-

iz Udru`ewa uvoznika automobila. Ekonomisti ka`u da }e se problemi izazvani rastom kursa evra umno`avati jer plate u dinarima nominalno ne rastu. – Narodna banka bi trebalo da po~ne deevroizaciju kursa jer }emo ovako imati velikih problema u budu}nosti. Naro~ito se treba paziti da }e kurs dinara rasti – rekao je ekonomista Milan Kova~evi}. U me|uvremenu, novi automobili sve ~e{}e se kupuju za gotovinu jer niko nije siguran u to koliko }e na kraju otplate oni ko{tati.

De{ava se da za vozilo staro samo nekoliko meseci lizing ku}a ostvari gubitak ve}i od 10.000 evra dine tako|e su pali i do 50 odsto vrednosti, pa se wihovom prodajom ne mo`e otplatiti ni preostali dug banci ili lizing ku}ama. – Po{to su automobili sada jeftiniji nego ikad, kupcima se ne isplati da prodaju auto i da vrate dug. Jedini izlaz je refinasirawe, odnosno da se dug rasprogramira na vi{e rata i vozilo koristi – rekao je Milo{ Petrovi}

Usled izuzetnog pojeftiwewa vozila i opreme koji budu vra}eni zbog raskida lizing ugovora, de{ava se da za vozilo staro samo nekoliko meseci lizing ku}a ostvari gubitak ve}i od 10.000 evra. Radi smawewa {tete, lizing ku}e problem naj~e{}e re{avaju prodajom za gotovinu, neke ku}e prebacuju ta vozila u rentakar agencije ili ih, {to je najre|i slu~aj, ponovno vra}aju na lizing.

DNEVNIK

ZBOG EKOLO[KE TAKSE POSKUPELI KU]NI APARATI

Zacrnelo se i beloj tehnici Martovska poskupqewa tek se zahuktavaju, a osim sve skupqeg bakaluka, sve te`e }e nam biti da pazarimo belu tehniku, ku}ne aparate, ra~unare... Zbog ekolo{ke takse na elektri~ne aparate, koju je Vlada Srbije odobrila pre nekoliko dana, trgovci i uvoznici ispisuju nove, 15 do 20 posto vi{e cenovnike ove robe. Iako jo{ nije stupila na snagu, ova nas je uredba ve} udarila po xepu, a trgovci vele da ni{ta dobro ne}e doneti ni wima jer dolazi u najgorem mogu}em trenutku, kada su mnogi ionako pripremili katance za svoje du}ane. Uglas vele da je re~ o novom nametu dr`ave, koji je do{ao u trenutku kada svi bele`e pad proizvodwe i prometa i da je to razlog podizawa cena. Oni koji jo{ nisu podigli cene spremaju se da to u~ine, ali napomiwu da se, zbog takse, mo`e o~ekivati pad prodaje od 15 do 20 odsto. U kompaniji „Vin~i elektronik“, koja je uvoznik tehni~ke robe i sitnih aparata, ju~e nam je re~eno da }e cene podi}i danas, ali nisu mogli da preciziraju za koliko. U ovoj kompaniji podse}aju na to da je u ovoj godini, zbog pada vrednosti dinara, polovinom februara ve} bilo korekcije cena navi{e za desetak procenata. U „Megastors elektronici“ tako|e potvr|uju da }e tehnika poskupeti i da }e to dotu}i mnoge trgovce. Ova kompanija upravo zatvara neke svoje velike radwe, a i drugi se pla{e da }e se tr`i{te svesti na nekoliko prodavnica, odnosno firmi. Trgovci belom tehnikom, sitnim aparatima i tehni~kom robom s kojima smo razgovarali isti~u da je promet lane pao deset do 15 odsto. Zahvaquju}i akcijama, ~ekovima i potro{a~-

Teletina preskupa u Sremu Tele}e meso je u Srbiji, u drugoj polovini februara, bilo najskupqe u Pan~evu i Sremskoj Mitrovici, gde je ko{talo 795,90 dinara kilogram, a najjeftinije su ga u tom periodu mogli nabaviti `iteqi Kraqeva, gde se prodavalo za 479 dinara, pokazali su najnoviji podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Sviwsko meso je bilo najskupqe u Novom Pazaru, gde je wegova cena iznosila 500 dinara kilogram, a najjeftinije u Subotici, gde je kilogram te vrste mesa ko{tao svega 325,80 dinara.

Ogromno optere}ewe Unija poslodavaca Srbije zatra`ila je ju~e da se smawi ekolo{ka taksa ne tehni~ke proizvode, propisana Vladinom Uredbom, jer predstavqa ogromno optere}ewe za privredu, i upozorila na to da }e cene proizvoda morati da porastu izme|u osam i 22 posto, zbog pla}awa poreza na dodatu vrednost unapred. UPS je ukazao na to da takse predstavqaju preveliki namet za preduze}a u situaciji kada su prose~ni rokovi pla}awa u Srbiji 136 dana i kada je promet bele tehnike i elektri~nih aparata za doma}instvo u januaru opao 21 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine. Jo{ ve}i problem predstavqa i ~iwenica da }e preduze}a morati da upla}uju tu visoku taksu tromese~no unapred, pre nego {to i sama naplate svoja potra`ivawa od trgovaca, {to }e naterati mnoga preduze}a da prestanu da rade. Preduze}a }e posle podizawa kredita za uplatu PDV-a unapred, zbog kojih su ve} prezadu`ena, morati da podi`u i kredite da na vreme plate i vi{emilionske iznose ove takse. Za preduze}a je neprihvatqivo da pla}aju taksu na robu koju jo{ nisu prodali i naplatili, tako da to mogu da u~ine samo u trenutku kada im novac od prodate robe legne na ra~un, ukazao je UPS. kim kreditima, mnogi su se odr`ali, me|utim, ekolo{ka taksa mogla bi ih vrlo lako zatvoriti, vele na{i sagovornici. – To nije dobro za nas, ali sve se svaquje na teret potro{a~a. Tehni~ka roba u Srbiji bi}e

najskupqa u Evropi kada se saberu carine i ekolo{ka taksa, ali govori se da bi sada moglo do}i do smawewa carina na te proizvode pa bi se ovaj namet nekako „ispeglao“ – kazala nam je direktorka marketinga trgo-

va~kog lanca „Weg“ Tijana Katalini}, uz ocenu da }e da }e dr`ava taksu lako naplatiti od velikih uvoznika, trgovaca i proizvo|a~a, ali mo`e biti na gubitku jer je pitawe kako }e pro}i kod malih uvoznika koji danas otvore preduze}e, uvezu robu i preko no}i nestanu. Trgovci napomiwu i da su mar`e na ovu robu minimalne (od pet do deset posto) i da se „dr`e“ najni`e mogu}e cene. U nekim novosadskim radwama re~eno nam je da }e jo{ neko vreme cene ostati po starom. – Jo{ ni{ta nismo mewali i sve zavisi od dobavqa~a. Ali, imamo velike zalihe i dok one traju, i cene }e biti po starom – kazali su nam u prodavnici „Eurotehne“. Ina~e, taksa }e se pla}ati po kilogramu ku}nog aparata, a prikupqeni novac odlazi}e u Fond za za{titu `ivotne sredine za recikla`u elektronskog otpada. Primera radi, taksa za velike aparate, poput {poreta ili fri`idera, prema ovoj odluci iznosi 30 dinara po kilogramu, za male ku}ne aparate, ra~unare ili mobilne telefone 60 dinara, a za monitore ~ak 90 dinara. Elem, po trgova~koj ra~unici, zbog pada dinara i ekolo{ke takse, ve{-ma{ina koja je do sada ko{tala 17.999 dinara, ubudu}e se ne}e mo}i pazariti ispod 21.300 dinara. Me|utim, u Ministarstvu ekologije i prostornog planirawa ukazuju na to da su trgovci preterali i da zbog takse poskupqewe ne bi trebalo da bude toliko. U tom ministarstvu izra~unali su da bi LCD televizori mogli oti}i navi{e za mawe od dva posto, a recimo, {poret, te`ine 53 kilograma, bi, zbog takse, s 30.699 trebalo da poskupi na 32.289 dinara, {to je uve}awe od 5,18 posto. S. Glu{~evi}

POTRO[A^I UPOZORAVAJU

Dinar izgovor za skok cena – Pad vrednosti dinara je odavno postao samo puki izgovor za poskupqewa jer je vaqda svima jasno da firme koje sto odsto repromaterijala kupuju na srpskom tr`i{tu ne mogu poskupqewa pravdati rastom deviznog kursa – tvrdi potpredsednik Nacionalne slu`be potro{a~a Srbije Zoran Nikoli}. On ka`e da je za obarawe cena najva`nija konkurencija na tr`i{tu, i podsetio je na primer da je cena uqa od 140 dinara oborena na 75 nakon {to se na tr`i{tu pojavilo uqe koje je jedan proivo|a~ nudio po znatno ni`im cenama. Ukazao je na to da bi trebalo preispitati opravdanost poskupqewa roba i usluga i da me|u trgovcima, ali i proizvo|a~ima, ne postiji dovoqno razvijena svest o tome da svi moraju podeliti teret ekonomske krize. Predsednik Udru`ewa poslodavaca Srbije Stevan Avramovi} je kazao da roba ne mo`e

pojeftiniti kada se pove}ava cena struje i najavquje poskupqewe gasa, kada lokalne samouprave, u ~ijoj je to sada nadle`nosti, pove}avaju cenu komunalija i iznajmwivawa reklamnih panoa.

– Vlada treba da stavi moratorijum na cenu neke robe i onda ne}e biti poskupqewa – kazao je on, i dodao da je o tome potrebno da se razgovara jer }e se do}i u situaciju da proizvodi iz Ma|arske i Hrvatske budu znatno jeftiniji od doma}ih. Gra|ane Srbije tokom marta o~ekuje novi talas poskupqewa u maloprodaji. Proizvo|a~i i uvoznici dostavili su trgovcima nove cenovnike, po kojima }e do kraja ovog meseca poskupeti uqe, ku}na hemija, kozmetika, sve`e mleko, neke vrste jogurta, keks, za~ini, xemovi, pra{kasti proizvodi i alkoholna pi}a. Ni`e cene se o~ekuju jedino kod suhomesnatih proizvoda. Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavqevi} je po~etkom godine kazao da o~ekuje da }e cene biti stabilne i u 2010. godini. Milosaqevi}, koji je rekao i da slabqewe dinara prema evru ne}e uticati na pove}awe cena u Srbiji, nije `eleo da govori o najavqenim poskupqewima.

„Merkator” marka sve tra`enija Interesovawe kupaca za trgova~ke robne marke, koje su jeftinije od brendiranih proizvoda a po kvalitetu ne zaostaju za wima, sve je ve}e. Tako je, recimo, u~e{}e trgova~ke robne marke „Merkator“ u 2009. godini u ukupnom prometu pove}ano 70 posto u odnosu na prethodnu. U „Merkatoru S“ o~ekuju da }e se prisustvo „privatnih“ robnih marki na tr`i{tu robe {iroke potro{we u Srbiji pove}avati u narednom periodu, imaju}i u vidu o~ekivani daqi razvoj trgova~kog sektora u na{oj zemqi, ali i ~iwenicu da se potro{a~i sve vi{e okre}u ovim proizvodima. Kupci imaju koristi od trgova~kih robnih marki po{to dobijaju

isti ili boqi kvalitet u odnosu na brendirani proizvod po ni`oj ceni, {to je za wih ve}a vrednost, obja{wavaju u kompaniji. Sve proizvode ove trgova~ke marke prave priznati doma}i i strani proizvo|a~i, a potro{a~ima se nude pod za{titnim znakom „Merkator“, a u proseku su im cene povoqnije petd odeset odsto od priznatih svetskih brendova u istoj robnoj grupi. Na „Merkatorovim“ policama potro{a~i mogu prona}i vi{e od 1.300 proizvoda svih robnih grupa – prehrambeni proizvodi, tekstil, kozmeti~ki proizvodi, sredstva za ku}nu higijenu, aparati za ku}nu upotrebu... S. G.


ZAPOSLENIMA U GRADSKOJ UPRAVI

Martovska plata odjednom Zaposleni u Gradskoj upravi bi martovsku platu, koja treba da im stigne do 5. aprila, trebalo da dobiju iz jednog dela, a ne iz dva kako je to bio slu~aj do sada. Plate su se ranije ispla}ivale po~etkom i sredinom meseca, a na predlog Uprave za buxet i finansije primawa za ovaj mesec radnici }e dobijati odjednom.

Ovo je predlo`eno kako bi se postupak oko obra~unavawa plata pojednostavio, ta~nije kako se ne bi radila dva, ve} samo jedan obra~un. Kako saznajemo, ova odluka nije kona~na, a da li }e zaposleni i ubudu}e plate dobijati jednom ili }e se vratiti na dvodelnu isplatu, zna}e se po~etkom narednog meseca. B. M.

NEZAVISNA KOMISIJA JO[ ISPITUJE FEBRUARSKO CVOKOTAWE

Izve{taj do kraja meseca? Kako nezvani~no saznajemo, tro~lana komisija koja je obrazovana po odluci gradona~elnika Igora Pavli~i}a, a koja treba da ispita zbog ~ega su Novosa|ani dve subote u februaru bili bez grejawa i tople vode, posao bi trebalo da zavr{i do kraja ovog meseca. Nakon toga, ona }e o svom nalazu i mi{qewu izvestiti gradona~elnika, koji }e potom o wihovim rezultatima izvestiti javnost. Podse}amo, u komisiji se nalaze dr Du{an Petrova~ki, dr Filip Kuli} i dr \ura Oro{, koji su zaposleni na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu. B. M.

Novosadska ~etvrtak11.mart2010.

Ipak, {ta sa onima koji ni na ovaj na~in ne legalizuju svoju ilegalno sagra|enu ku}icu? Zakon je striktan – ru{ewe. [ta sa stanovima koji se ne mogu sru{iti - vi{estruko obra~unat porez. Za sve postoji kratko re{ewe. Efikasno i lako. Umesto natezawa sa bageristom i inspekcijom, besomu~nog raspravqawa o pravdi i ceni kasnije obra~unatog poreza na ilegalne ku}ne tvorevine, mo`da je lak{e stati u red i podneti taj zahtev. A do trenutka pla}awa se sna}i nekako. Civilizacija nala`e svoja pravila. Legalno egzistirawe objekata na planeti jedan je od preduslova epiteta ure|enog sistema i dru{tva. Pa do 18 sati, na vlasnicima bespravne gradwe je da odlu~e. Lak{im ili te`im putem. S. Tanuryi}

Tvr|ava u elektronskom obliku

hronika

Prole}e otvara Kulturni centar Zavre{tak potpune rekonstrukcije zgrade Kulturnog centra Novog Sada, iako su radovi u finalnoj fazi, potraja}e do prole}a, kada se i o~ekuje otvarawe, poru~ili su ~lan Gradskog ve}a zadu`en za kulturu Andrej Bursa}, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i direktor KCNS-a Laslo Bla{kovi}, koji su ju~e obi{li radove na zgradi u Katoli~koj porti. - O~ekujemo da }e uskoro po~eti puwewe buxeta grada, kada }emo prebaciti 48 miliona dinara za opremawe prostorija, ~ime }e se zaokru`iti cela pri~a oko rekonstrukcije – rekao je Bursa}. Direktor KCNS-a Laslo Bla{kovi} najavio je da }e nova zgrada biti multifunkcionalan prostor sa vi{e mogu}nosti

za realizaciju raznih kulturnih manifestacija. - @eqa nam je da posetiocima pru`imo mogu}nost da se u Kulturnom centru zadr`e i po vi{e sati, tako {to }e ovde mo}i da popiju kafu, pogledaju film ili predstavu, odslu{aju neki

za ustanovu kulture kojoj je grad osniva~ jedna od najve}ih u posledwih nekoliko dencenija. - Tokom 2008. godine izdvojeno je 44,5 miliona dina-

Prezentacija projekta „Petrovaradinska tvr|ava u interaktivnom cd formatu“ bi}e odr`ana danas u 12 ~asova, u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Tvr|ava je prvi put predstavqena u elektronskom obliku, koji ~ini 300 fotografija snimqenih od decembra pro{le godine do marta. Govori}e direktor Muzeja Vladimir Mitrovi}, pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki, koordinatorka projekta Bojana Karavidi} i autori Silard Kova~ i Orfeas Skutelis. I. D. mawi koncert i u`ivaju izlo`bama – pojasnio je Bla{kovi}. Aleksandar Jovanovi} je istakao da je investicija od 170 miliona dinara

V REMEPLOV

ra, a 2009. oko 77 miliona dinara usmereno je u rekonstrukciju Kulturnog centra grada i preostaje da se po zavr{etku radova zgrada opremi. Tako|e o~ekujem da }e Grad nastaviti ulagawa u institucije kulture – dodao je Jovanovi}.

VESTI

Veliki dobrotvor darivao narod tio 500 kruna. Uz to, on je kod poznatog slikara Stevana Aleksi}a iz Modo{a, dana{we Srpske Crwe, naru~io veliku sliku „Spaqivawe mo{tiju Svetog Save“, koja }e biti tri metra duga~ka i „prema toj du`ini i {irina“. Darodavac je ovom poruxbinom hteo samo da „potpomogne srpsku umetnost i Srbe umetnike“, a kasnije }e odrediti gde }e naru~ena slika biti izlo`ena. N. C.

Prasi}i u Pozori{tu mladih

Stanari Ulice Pariske komune bez vode }e biti danas od 8 do 13 sati, a `iteqi Somborskog bulevara, od Suboti~ke do Ilirske ulice, vode ne}e imati od 9 do 12 sati. Iskqu~ewe je najavqeno zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i. S. T.

Izlo`ba crte`a i fotografija Izlo`ba fotografija i crte`a akademske slikarke Johane [uster bi}e otvorena ve~eras u galeriji KIC „Mladost“ u Futogu,Ulica Cara Lazara 42. Izlo`ba se otvara u 19.30 ~asova. B. M.

U unutra{wosti zgrade u toku su zavr{ni radovi farbawe i postavqawe podnih obloga, unutra{wih vrata, svetiqki i sli~no. Radnici rade i na ure|ewu pasa`a, odnosno spoqnim radovima u pasa`u - poplo~avawu, ure|ewu ograde i zida prema susednom objektu. Dogra|eno je 500 kvadratnih metara, a Novosa|ani }e na ovom mestu dobiti pet sala, ve}u Malu galeriju u prizemqu i multifunkcionalnu bioskopsku salu, gde }e se igrati i pozori{ne predstave. N. Vukovi} Foto: R. Hayi}

VESTI

Pariske komune bez vode

Srpska lokalna {tampa objavila je 11. marta 1912. vest o velikom poklonu koji je „svom narodu dao Haxi Gavra Plav{i}, veliki dobrotvor iz privrednog stale`a srpskog“. On je to u~inio, razume se, zajedno sa svojom „uva`enom gospo|om Marijom, mnogozaslu`nom potpredsednicom Dobrotvorne Zadruge Srpkiwa Novosatkiwa“. Plav{i} je u Eparhijski fond Budimske eparhije upla-

kase. Zanatlije i ugositeqi zahtevaju da se tro{kovi taksi umawe, i prilagode rastu tro{kova `ivota i inflacije. To }e ~elnicima gradskih uprava predo~iti ~lanovi Upravnog odbora Udru`ewa ugositeqa Novog Sada i predsednik Udru`ewa zanatlija Slavko Novakovi} i sekretar Udru`ewa Veqko An|eli}. Z. D.

PRI KRAJU RADOVI NA ZGRADI KCNS-a, U KATOLI^KOJ PORTI

Da li je odzvonilo V

Ugostiteqi i zanatlije sasta}e se sutra s predstavnicima gradskih uprava za finansije, komunalne poslove i privredu. Poziv iz grada usledio je posle zahteva ~elnika ova dva esnafa da se razgovara o visini komunalih taksi, koje su ove godine poskupele vi{estruko, bez predhodne konsultacije sa u~esnicima u puwewu gradske

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

lasnici bespravno sagra|enih objekata, jo{ kratko }e mirno mo}i da posmatraju ilegalne zidove doma svoga. Jo{ svega deset i po radnih sati u toku dana{weg dana preostalo je da se i taj problem re{i. Re{ava ga jedan papir – zahtev. Popuwen rukom vlasnika nekretnine, i predat nekom od radnika na {alteru u Gradskoj ku}i, Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove ili u mesnim zajednicama. Kratko. Lako. Ali {ta daqe sledi? Rok od {est meseci je proleteo. Produ`etka, ka`u, ne}e biti. Savest i `eqa za posedovawem vlasni~kog imena na legalnom vlasni~kom papiru uradili su svoje, pa su Novosa|ani u proteklih mesec dana stalo`eno ~ekali u redovima pred {alterom za podno{ewe zahteva.

Sutra razgovor o komunalnim taksama

Oduvavawe

Foto: R. Hayi}

Ju~e u Novom Sadu definitivno nije bio dan za posetu frizeru, jer su i najuporniji pe{aci s gradskih trotoara ostali poko{eni pod naletima nemilosrdne ledene ko{ave pro{arane poludelim pahuqama. Kad se protiv we ne mo`e, opcija je pridru`iti se laganom valceru tokom u`urbanog pretabavawa deonice od ta~ke A do ta~ke B. S. T.

Predstava za decu “Tri praseta”, po motivima istoimene bajke, igra se danas od 18 sati u Pozori{tu mladih, u Ulici Igwata Pavlasa 8. Rediteqka izvedbe je Emilija Mrdakovi}, dramaturg je Milo{ Jakovqevi} a nastupaju Slavica Vu~eti}, Slobodan Ninkovi}, Marija Mitrovi} i Sa{a Latinovi}. S. T.

O nacionalnom preporodu Predavawe docenta dr. Zoltana \erea na temu „Ma|arski i srpski nacionalni preporod“ bi}e odr`ano ve~eras u 18 ~asova u sve~anoj sali fakulteta tehni~kih nauka, na Trgu Dositeja Obradovi}a 6. Organizator predavawa je Vojvo|anska Akademija nauka i umetnosti. B. P. P.

@enski prostori umetnosti Predavawe “@enski prostori umetnosti – strategija izbora”, koje organizuje Muzej grada, bi}e odr`ano danas u Zbirci strane umetnosti u 18 ~asova, ulica Dunavska 29. Predava~ je teoreti~arka novih `enskih medija Vera Kopicl. Ulaz na predavawe jebesplatan. N. V.

c m y


NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak11.mart2010.

c m y

8

DNEVNIK

KAD SE RAZGOROPADI VOZA^ GSP

Pretio de~aku da }e leteti iz autobusa?

GRADSKA UPRAVA ZA ZDRAVSTVO NASTAVQA EDUKACIJU O HIGIJENI

Podeqeno preko 56.000 gelova za ruke Gradska uprava za zdravstvo podelila je ju~e 56.400 antibakterijskih gelova za ruke, koje je obezbedila Direkcija za robne rezerve AP Vojvodine. Gradska uprava za zdarvstvo nastavqa edukaciju o zna~aju higijene ruku, zato su ovom donacijom obuhva}ene mnoge ustanove ~iji su zaposleni u ~estom kontaktu s qudima, kao {to su Gradsko saobra}ajno preduze}e, inspekcije, Centar za socijalni rad, {kole i drugi – rekla je ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Aleksandra Novakov-Miki} i dodala da }e najve}i broj antibakte-

rijskih gelova biti podeqen najmla|im sugra|anima, prvenstveno u~enicima ni`ih razreda osnovne {kole, {to }e doprineti akciji “^iste ruke bez po muke”, koju Gradska uprava za zdravstvo uspe{no organizuje ve} dve godine. Voza~ima i kontrolorima Gradskog saobra}ajnog predue}a podeqeno je 5.000 antibakterijskih gelova, Gradskoj inspekciji 500 komada, {koli za osnovno i sredwe obrazovawe “Dr Milan Petrovi}” 1.500, a najve}i broj gelova, preko 45.000, bi}e podeqen novosadskim osnovnim {kolama. I. B.

NESPORAZUM, SUJETA ILI INAT

Odbili da daju uput trudnici Doktorica ginekolog u Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata odbila je da da uput za va|ewe krvi studentkiwi Filozofskog fakulteta, koja je u devetom mesecu trudno}e. To se desilo pro{log ponedeqka, a budu}a majka, Andrea Mileti}, obratila se “Dnevniku” jer joj je doti~na doktorica rekla da ne mo`e da joj da uput, po{to nije kod we vodila trudno}u, ve} kod privatnika. - Iako sam kod privatnog ginekologa odlazila na redovne preglede, po uput sam oti{la u studentski dispanzer jer kao student, tamo pripadam, a privatnik ne mo`e da mi izda uput za va|ewe krvi na `uticu, koje mi treba za Betaniju, da bih tamo uop{te mogla da se porodim. Prvo je sestra prevrnula o~ima kad sam joj rekla da trudno}u vodim privatno, a onda je doktorica odbila da mi da uput. Mislim

da imam pravo da biram kome }u poveriti vo|ewe trudno}e, a s obzirom na to da imam overenu zdravstvenu kwi`icu i uredan indeks, smatram da imam prava i na to da mi u studentskom zavodu izdaju uput za laboratoriju – objasnila je Andrea, kojoj je termin za poro|aj za mawe od dve nedeqe. Direktor Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata dr Sini{a Simi} rekao ja za na{ list da je doktorica morala da izda uput i da je verovatno do{lo do nesporazuma. - Ne bih da tvrdim da doktorka ne zna da mora da ispi{e uput, bez obzira {to studentkiwa trudno}u nije vodila kod nas. Mogu}e je da se samo nisu dobro razumele – rekao je dr Simi} i posavetovao na{u ~itateqku da se javi za{titniku pacijentovih prava. I. Brcan

VESTI Ode}a i igra~ke za Sigurnu de~ju ku}u Mesna zajednica „Sava Kova~evi}“ podeli}e sutra prikupqenu ode}u i igra~ke mali{anima iz Sigurne de~je ku}e. Predaja humanitarne pomo}i bi}e prire|ena u Sigurnoj de~joj ku}i, u Ulici I. D. Zmaj Ogwena Vuka 15-17.

Izlo`ba unikatnih ta{ni Izlo`ba „Ja nisam plasti~na kesa“ autorki Maje ^ur~i} i Jovanke Leki} otvorena je do 18. marta u Mesnoj zajednici „Li-

man“, Ulica Drage Spasi} 1. Na izlo`bi se mogu videti ru~no slikane unikatne ta{ne - ridikle, ra|ene iskqu~ivo od prirodnih materijala. B. P. P.

Tribina o za{titi od po`ara Tribina „Bezbednost i za{tita od po`ara“ bi}e odr`ana danas u 18 ~asova, u Mesnoj zajednici „7 juli“, Ulica Mi{e Dimitrijevi}a 74 a. Gosti su komandir Policijske stanice „Liman“ i sekretar vatrogasnog Saveza. I. D.

„Izbaci}u te iz autobusa s mosta“, vikao je voza~ gradskog autobusa na de~aka od devet godina, tvrde}i da karta koju mali{an ima nije prava. Uz ovu pretwu voza~ je de~aka po~astio i pogrdnim re~ima opet {to navodno putna isprava nije validna. Doga|aj se zbio nedavno oko 19 sati, na liniji 71/ a Sremska Kamenica - Novi Sad. Nesiguran da li je u{ao u pravi autobus, jer je bio zbuwen oznakom 71/a de~ak je zapitao voza~a da

li autobus ide do novosadske @elezni~ke stanice. Potom je pokazao pokaznu kartu, kada su usledile neprijatnosti s voza~em. Ovu pri~u nam je prenela de~akova majka (ime poznato redakciji). Prepla{en doga|ajem mali{an se odmah po`alio roditeqima, a oni stupili u kontakt s ~elnicima u GSP-u. Na insistirawe nadle`nih, kako je kazala de~akova mama, dovela je sina u preduze}e, radi suo~avawa s vo-

Majka o~ekuje da se o~evici jave De~akova majka se nada da }e neki od putnika koji su te ve~eri bili u autobusu i ~uli pretwe voza~a upu}ene de~aku, pozvati na{u redakciju i pomo}i da se utvrdi prava istina, a sli~ni ispadi vi{e ne dogode. -Ne `elim da jo{ neko dete do`ivi stres, kao {to je to bio slu~aj s mojim sinom, a qudi poput voza~a GSP-a ne bi smeli da ostanu na tom radnom mestu- ka`e na kraju uznemirena majka.

za~em. Tada je veli, i ona do`ivela {ok. Voza~ je negirao da je bilo {ta rekao ru`no de~aku, konstatuju}i „da oni nemaju za to dokaza“. - Moje dete se prilikom susreta s voza~em, vrlo krupnim ~ovekom, ponovo prepla{ilo - ka`e na{a sagovornica i dodaje da su joj u preduze}u potvrdili da je pokazna karta wenog sina ispravna. Iz Slu`be za infrmisawe gradskog prevoznika re~eno je da ne `ele da komentari{u slu~aj. [ef voza~ima Mile [piri} koji je prisustvovao suo~avawu, rekao je da majka ukoliko `eli mo`e „stvar da tera daqe“ preko Pravne slu`be preduze}a.

- Te{ko je re}i ko je u pravu kada nema drugih svedoka - rekao je [piri}. Z. Deli}

U SUBOTU PO^IWE SAJAM STAMBENO-KOMUNALNIH USLUGA

Put do bezbednijeg i boqeg `ivota Trinaest mesnih zajednica s teritorije grada i Fond za razvoj komunikacija (CDF) u naredna dva i po meseca organizova}e Sajam stambeno-komunalnih usluga, koji }e se odr`avati svake druge subote na deset razli~itih lokacija. Sajam ima za ciq da informi{e gra|ane o mogu}nostima za boqi i bezbedniji `ivot i uvo|ewu novih i modernih usluga u urbanim sredinama. Kao prioriteti, postovqena su pitawa odr`avawa instalacija i liftova u zgradama, briga o ~isto}i u ulazima, protivpo`arno opremawe, alarmni sistemi, video nadzor... Zami{qeno je da razli~ite firme imaju svoje {tandove u velikim salama mesnih zajednica i osnovnih {kola, dok }e se u kancelarijama odr`avati okrugli stolovi o temama aktuelnim u lokalnim zajednicama. Prvi sajam organizova}e MZ „Omladinski pokret“ i „Detelinara“ u subotu 13. marta od 10 do 18 sati u Ulici

Datum

Lokacija

Suorganizatori

13. mart

MZ „Omladinski pokret“

„Omladinski pokret“ i „Detelinara“

20. mart

Dom penzionera

„Radni~ki“ i „Jugovi}evo“

27. mart

O[ „Prva vojvo|anska brigada“

„Gavrilo Princip“ i „Bistrica“

3. april

MZ „7. juli“

„7. juli“, „Nikola Tesla“ i „Vera Pavlovi}“

10. april

MZ „Ostrvo“

„Ostrvo“, „Liman 3“ i „Banovi} Strahiwa“

17. april

MZ „Bo{ko Buha“

„Bo{ko Buha“ i „Liman“

24. april

MZ „Sowa Marinkovi}“

„Sowa Marinkovi}“ i „Dunav“

8. maj

O[ „Kosta Trifkovi}“

„Sava Kova~evi}“ i „Podbara“

15. maj

MZ „Narodni heroji“

„Narodni heroji“ i „@itni trg“

MZ „Prva vojvo|anska brigada“

„Prva vojvo|anska brigada“

23. maj

^ITAOCI PI[U SMS

Omladinskog pokreta 11. Tema prvog okruglog stola bi}e „Prevencija i za{tita od po`ara u objektima zajedni~kog i individualnog stanovawa“ uz u~e{}e predstavnika Vatrogasnog saveza Novog Sada. Posle toga, kre}e sajamski slalom po zajednicama u glavnom gradu Vojvodine. U saop{tewu za javnost MZ „Omladinski pokret“ tako|e se navodi da je ciq organizatora Sajma da podstaknu mlade osobe da se itenzivnije ukqu~e u ovu oblast. „S obzirom da je dana{wi dru{tveni `ivot, u skladu sa modernim tokovima, dobio zna~ajno ubrzawe, kako iz ugla progresivnog rasta lokalnih zajednica na osnovu izgradwe i migracija, tako i iz ugla informacija koje su na tom poqu zna~ajne, potrebno je otvoriti nove modele komunikacije u ciqu podizawa kvaliteta `ivota i podsticawa razvoja lokalnih zajednica“, navodi se u saop{tewu. D. A.

065/47-66-452 & 063/366-977

S(u)morna stvarnost Ba{ nam ide super. Supermarketi „ubili“ male prodavnice, a ugostiteqstvo rastura op{tina. Pro{le godine su drasti~no pove}ane cene kori{}ewa gradskih povr{ina za ba{te i terase ugostiteqskih objekata, pa su svi ili zatvorili terase ili se (ko je imao) povukli u dvori{ta, ajnforte ili haustore (tuga a bruka). Sad novotarija - muzika u lokalima („sokoj“ 50 evra mese~no) i reklame 200-300 evra mese~no! A plate male, penzije male i zamrznute, gosti retki i cev~e kiselu vodu ili kafu, eventualno jedno pi}e i gotovo! Zna~i, nema terasa i ba{ti, muk u lokalima a mrak na ulici. Pun pogodak za bauqawe ka Evropi. I {ta re}i, ni{ta ili“fala bra}o, dr`i Tata“! 064/4210... *** Kriti~ari penzionerskih karata bi boqe uradili da se bore da im poslodavac pla}a prevoz

umesto da osporavaju drugima prava! Ili je lak{e „da kom{iji crkne krava“. Vreme ni wima nije stalo! 064/2466... *** Popijem bensedin, pa po~nem da ~itam „Dnevnik“. Od ~etvrte stranice po~iwe horor u vidu naslova: pleni}e se, o{tro ka`wavati, vi{estruko oporezovati, ru{iti ku-

beneficije! U tu grupu spadaju i penzioneri! Nemojte me krivo shvatiti - jo{ sam daleko od penzije. Ali o ~emu mi uop{te pri~amo? Da kom{iji crkne krava??? 063/8633... *** Gospodine gradona~elni~e, ova banda iz GSP ucewuje Vas jer `ive od autobusa koje im mi kupujemo. Vozali bi se u taqigama kad bi nam ih oni kupovali, te Vas molim da im u na{e ime ukinete dotacije za autobuse i za investicije u me|umesnu autobusku stanicu, pa onda neka se

}e..... Na slede}im stranicama: poskupqewa svega sva~ega, slede otpu{tawa hiqadama qudi, plate i penzije zamrznute... Ve} pomi{qam na ne{to ja~e od bensedina. Vidim, {to smo bli`e Evropi, nama obi~nim qudima sve gore i gore. Se}am se redova, ali kad do~eka{ svoj, ima{ para da kupi{. Nepodno{qivo. 064/2149... *** Odgovor za 062/1758... Ili je samo pitawe? Kako u okru`ewu tako i u svetu, neke kategorije gra|ana su za{ti}eni i imaju brojne

busaju u prsa da nas oni besplatno vozaju. Ujedno Vam prela`emo da razmislite da li su Vam dobri saradnici direktor GSP-a i sekretar saobra}aja Bubwevi} ili boqe re}i Bubwevi}i. Budite hrabri, mnogo nas ima poverewe u Vas jer ste neuporedivo po{teniji od wih. 063/512... *** Najzad re~i hvale, VC na Fut{skoj pijaci blista od ~isto}e, tolet papir, lavabo blista, topla voda. Nagraditi onog ko ga odr`ava. Prijatno sam iznena|ena. 064/8423...

*** Mo`e li neko da spre~i divqawe ma|arskih fa{ista iz organizacije „64 `upanije“ po severu Srbije? Za{to se sad ne oglase iz SVM i LSV? Wima smetaju organizacije Srpske patriotske omladine, a ma|arski fa{isti koji otvoreno tra`e delove Srbije im ne smetaju. Pomenuta fa{isti~ka organizacija je u Ma|arskoj zabrawena, a ovde neometano deluje. SVM, izuzetno reagibilan na bilo kakav napad na Ma|arski narod, sad se ne ogla{ava, kao ni (o~ekivano) ^anak, i pored toga {to su pomenuti fa{isti po~eli i fizi~ki da nasr}u. 064/4027... *** Za 064/0863... Nadam se da }e i on/ona do`iveti da bude penzioner o kome }e „brinuti“ dr`ava koju vode oni koji su je privatizovali za svoj ra~un. 063/507... *** Pregovara~i!!! Ugledajte se na Beograd. Penzija 25.000 nije merilo za standard. Treba svaki penzioner da dobije besplatnu kartu koja ko{ta 750 dinara. Biv{i glasa~ 063/8989... *** Po{tovani ~itaoci i gra|ani znate li da je MO[INA VILA bila jedna mala ku}ica u veoma lo{em stawu. A od nedavno renovirana pro{irena i veoma luksuzno opremqena, a jo{, {to je najbitnije, zabrawena je za na{e o~i. I to samo zato {to je kriza u buxetu, ali nije po wima kriza za na{e i va{e xepove. 064/4347...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak11.mart2010.

BEZ DOGOVORA O PRAVU NA BESPLATAN GRADSKI PREVOZ

DANAS POSLEDWI DAN ZA LEGALIZACIJU

Penzioneri i GSP u raskoraku

Sutra }e biti kasno za podno{ewe zahteva Zahtevi za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata mogu se predati jo{ samo danas, i posle {estomese~ne nacionalne akcije produ`etka roka ne}e biti, najavqeno je iz Ministarstva za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawe. I posledweg dana, od 7.30 do 18 sati, Novosa|ani popuwene zahteve mogu predati u pisarnici Gradske ku}e na Trgu slobode 1, u {alter sali Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove u Radni~koj ulici 2, kao i u mesnim zajednicama “Sremska Kamenica”, “Petrovaradin”, “Adice”, “Klisa”, “Vidovdansko naseqe”, “Futog”, “Veternik”, “Ka}”, “Jugovi}evo”, “Ju`ni Telep”, “Bratstvo-Telep” i “Nikola Tesla” na Telepu.

Od 11. septembra pro{le godine i po~etka akcije legalizacije ilegalno izgra|enih objekata, kada je i stupio na snagu novi Zakon o izgradwi, pa do prve sedmice marta, u Novom Sadu je predato preko 7.000 zahteva. Najve}e gu`ve na {alterima zabele`ene su u posledwem mesecu akcije, a prava ocena uspe{nosti akcije zna}e se tek po wenom okon~awu – od sutra. Da bi se zapo~eo proces legalizacije objekta, jo{ danas je dovoqno samo da gra|ani predaju popuwen zahtev. Prikupqawe ostale papirologije i uplata taksi usledi}e kasnije – o ~emu }e podnosioci biti obave{tavani. Kasnije }e se pla}ati republi~ka i gradska taksa u zbirnom iznosu

1.720 dinara. Novosa|ani }e u zavisnosti od zone u kojoj je objekat izgra|en, naknadno pla}ati i izme|u 177 dinara i 6.500 dinara po kvadratu za stanove mawe od 50 kvadratnih metara, a za one ve}e od 1.200 do 15.000 dinara po metru kvadratnom. Ukoliko vlasnici bespravno sagra|enih objekata ne predaju zahtev za legalizaciju, zakon nala`e da u takvim slu~ajevima nadle`na inspekcija donese re{ewa o wihovom uklawawu. Do tada }e, prema najavama iz Ministarstva za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa, vlasnici ilegalno izgra|enih objekata koji su se oglu{ili na poziv za legalizaciju, biti vi{estruko oporezivani. S. Tanuryi}

IZ PREDUZE]A „VONDEL KAPITAL” NAJAVQUJU

„Park siti” otvara kapije za mesec dana Zavr{etak radova na kompleksu „Park siti“, koji se nalazi na Limanu 3, privodi se kraju, a zvani~no otvarawe o~ekuje se kroz mesec dana. Radovi u zgradama su gotovi, a trenutno se ure|uje prilaz zgradama, pravi se nova pe{a~ka staza du` Ulice narodnog fronta, dok bager okolo ra{~i{}ava gradili{te. Lamela A odnosno zgrada bli`a limanskoj op{tini kompletno je prodata i tu ne}e biti stanara. PR menaxer u preduze}u „Vondel kapital“ Silvija Stani{i} rekla je za „Dnevnik“ da su skoro svi stanovi prodati i da }e ovaj jedinstveni kompleks u gradu imati ispod zgrada veliku gara`u koja je namewena stanarima zgrade i vlasnicima lokala. „Park siti“ trenutno je najve}a gra|evinska investicija u Vojvodini, ~ija je vrednost radova skoro 90 miliona evra, a inve-

Od 50 luksuznih apartmana, povr{ina ve}ih od 150 kvadrata, ve}i deo je prodat. Cena po kvadratu je razli~ita, od 1.200 do 2.200 evra stitor je holandska firma „Vondel kapital“. - U ovom kompleksu }e svoj market otvoriti slovena~ki

ISPRED MATI^ARSKOG ZVAWA VE] DANIMA GU@VA

U kolonu po trajne izvode Tokom posledwih nekoliko dana, ispred Mati~arskog zvawa stvaraju se gu`ve i redovi Novosa|ana koji `ele da nabave izvode iz mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih bez ograni~enog roka va`ewa. U razgovoru sa wima, saznajemo da nisu “pohitali“ za svoj trajni primerak izvoda, ve} da im je ta dokumetacija zaista prekopotrebna. - Neophodni su mi izvodi da bih napravio li~ne isprave i ve} nekoliko sati ~ekam. Nema veza da

na~ekati, po{to ima dosta qudi ispred mene – govori sugra|anka Qiqana A{i}-Reza~. Na~elnica Gradske uprave za op{te poslove Ru`ica Kolapi}, pod ~ijom ingerencijom su mati~arski poslovi, ka`e za na{ list da postoji vi{e razloga za{to su nastale gu`ve. - Bele`imo rast potra`awe za izvodima otkad se rade novi paso{i, a kako su ukinute vize sve vi{e gra|ana je ohrabreno da nabave putne isprave. Zgrada mati~ara

Foto: S. [u{wevi}

li je taj izvod trajni ili ne, meni se ~ini da sam trajno u redu na ovom hladnom vremenu – ka`e {aqivo Novosa|anin Rade Proti}. - Moram da izradim novi biometrijski paso{, idem na more sa suprugom. ^ekam nekih tri sata i nije prijatno, ali {ta }ete kad vam ti papiri trebaju – pri~a za na{ list Mara Bawac, koju smo zatekli na sredini reda u koloni “dvoje po dvoje”. - Tu sam zbog }erke koja treba da ide na eskurziju, potreban joj je novi paso{ i prva li~na karta. Tek sam stigla i mislim da }u se

nema veliku {alter salu, a uveli smo da se izvodi dobijaju odmah po predaji zahteva, {to je dosta usporilo rad - obja{wava Kolapi}eva. Novina kod trajnih izvoda je da va`e neograni~eno, a novi }e biti potrebni samo u slu~aju promene upisanih podataka. Izdavawe izvoda sa neograni~enim rokom va`ewa prva je faza primene Zakona o mati~nim kwigama, a nakon toga sledi uspostavqawe registra gra|ana odnosno elektronske baze podataka koja }e omogu}iti dobijawe izvoda iz mati~ne kwige u bilo kom mestu u Srbiji. N. V.

„Tu{“, potom nema~ki DM, nema~ki lanac restorana italijanske kuhiwe „Vapijano“, koji posluje u celom svetu s vi{e od

VESTI Planirawe karijere Vr{wa~ka radionica za sredwo{kolce posve}ena planirawu daqeg {kolovawa i karijere i odabir budu}e profesije, odr`ana je u Skup{tini grada. Na radionici, koja je kao deo projekta Beogradske otvorene {kole „Karijer akademija“ odr`ana uz podr{ku Kancelarije za mlade, grupa u~enika novosadskih gimnazija upoznala je na~in pisawa biografije, motivacionog pisma, kao i na~in vo|ewa i naj~e{}a pitawa na intervjuu za posao. I. S.

Kontrola za dijabeti~are Povodom Svetskog dana bubrega, u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa «Novi Sad», Zmaj Ogwena Vuka 19, u odeqewu interne medicine, danas }e biti odr`ana besplatna kontrola mikroalbuminurije (vrsta belan~evine). Dijabeti~ari, s izve{tajem specijaliste ili dijabeti~kim kartonom, od 9 do 11 sati mogu doneti prvu mokra}u. Pacijenti mokra}u treba da donesu u sterilnoj posudi za urin, koju mogu kupiti u apoteci. B. M.

Merewe o~nog pritiska Povodom Svetske nedeqe borbe protiv glaukoma, danas i sutra od 11 do 12 ~asova, o~ni centar „Radnovi}“ na ~elu sa lekarom specijalistom za o~ne bolesti Dragicom Radnovi}, besplatno }e meriti o~ni pritisak. Naziv akcije je „Spre~imo slepilo, stop glaukomu“. Ordinacija se nalazi na Novosadskom putu 13, a vi{e informacija dostupno je na telefon 823-300. B. P. P.

9

Predstavnici Udru`wa penzionera grada i Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“ ju~e se nisu dogovorili da li }e i ove godine kao lane penzioneri stariji od 65 godina imati pravo na besplatan prevoz bez obzira na to koliko im iznosi penzijski ~ek. To, saznajemo, nije ni bio ciq ju~era{weg sastanka, ve} je susret dve strane bio prilika da se me|usobno upoznaju s penzionerskim zahtevom i za{to gradski prevoznik insistira da se obe{teti u slu~aju da povlasticu dobiju svi stariji od 65 godina. Kako je dogovoreno i predstavnici penzionera i gradskog prevoznika ovih dana sasta}e se s nadle`nima iz Grada, koji su i preporu~ili da se strane me|usobno dogovore. Lane je preduze}e izdalo 28.000 besplatnih karata, a te tro{kove

Grad nije nadoknadio, {to u izvesnoj meri ote`ava poslovawe gradske firme. Podse}amo da je 2005. godine Grad spustio starosnu granica za besplatan prevoz sa 70 na 65 godina. Tada je znatno pove}an broja u`ivalaca besplatnog gradskog prevoza, {to je dovelo do gubitka preduze}a od 700 miliona dinara. Tro{kove besplatnih godi{wih karata za penzionere, osniva~, odnosno Grad, u potpunosti je izmirio polovinom 2008. godine. Do 28. februara ove godine gradski prevoznik je izdao 11.300 besplatnih godi{wih karata penzionerima s ~ekom ni`im od 25.192 dinara. Karte su izdavane na osnovu preporuke gradona~elnika Igora Pavli~i}a da 2010. godine povlasticu imaju penzioneri s primawem ni`im od prose~ne. Z. D.

U UTORAK NOVA LICITACIJA U ZIG-u

Na prodaju {est placeva

60 objekata, jedan od wih je u Tr`nom centru „U{}e“ na Novom Beogradu, zatim novosadski kafe „Makijato“ i mnogi drugi – saznajemo u ovom preduze}u. Kompletnu zgradu A kupila je novosadska kompanija DMS, a polovinu zgrade B firma „Mikronas“ iz Novog Sada, koja se tako|e bavi visokim tehnologijama. Od 50 luksuznih apartmana s povr{inama ve}im od 150 kvadrata, ve}i deo je prodat. Cene po kvadratu su razli~ite i kre}u se od 1.200 do 2.200 evra. - Kompleks zgrada, simboli~no nazvan „Park siti“, sa preko 60.000 metara kvadratih, ima 280 stanova i luksuznih apartmana povr{ine od 30 do 420 metara kvadratnih, kao i podzemnu gara`u sa oko 400 gara`nih mesta. Zemqi{te na ovoj parceli je zakupqeno na 80 godina po ceni od oko 500 miliona dinara. Q. Nato{evi}

Prijave za javno nadmetawe za prodaju gra|evinskog zemqi{ta, koje }e se odr`ati u utorak, 16. marta, prima}e se u Zavodu za izgradwu grada u ponedeqak, 15. marta, od 9 do 14 ~asova, saop{teno je ju~e iz ZIG-a. Prijave se podnose u zgradi ZIG-a u Ulici Stevana Branova~kog 3, u Slu`bi pravnih poslova. Na drugoj ovogodi{woj licitaciji, zakazanoj za 11 sati, na}i }e se parcele u Ulici Baj~i @ilinskog, u Novoj ulici koja spaja ulice Mileve Simi} i Miroslava Prodanovi}a Micka (radna zona Sever 1), u Novoj ulici severno od Privrednikove ulice (Sever 2), u Ulici Milana Savi}a, na Klisanskom putu i u Ulici heroja Pinkija. Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Zavodu za izgradwu grada ili na telefon 4889-263. S. K.

„DNEVNIK” POKLAWA ULAZNICE

Koncert Sr|ana Marjanovi}a Koncertna promocija dvostrukog diska “Posledwi album” pop–rok muzi~ara Sr|ana Marjanovi}a bi}e odr`ana ve~eras, u 21 sat, u „Studiju M“ Radio-televizije Vojvodine. Gost koncerta je slovena~ki kantautor Toma` Domiceq. Ulaznica ko{ta 450 dinara, a sve dame dobi}e po

besplatan primerak albuma. „Studio M“ se nalazi u Ulici Igwata Pavlasa 3. „Dnevnik“ danas deli dva puta po dve ulaznice za Marjanovi}ev nastup svojim najbr`im ~itaocima. Ulaznice se mogu osvojiti pozivom na broj telefona 528–765, od 13 do 13.05 ~asova. N. V.

IZ UDRU@EWA GRKA „RIGA OD FERE”

Upis u {kolu gr~kog jezika Udru`ewe Grka u Srbiji “Riga od Fere” organizuje upis novih ~lanova u sekciju gr~kog jezika. Svi zainteresovani mogu da se jave do ponedeqka 15. marta na telefone 021 552-267 i 063 11 11 960 ili u kancelariju udru`ewa koje se nalazi na Bulevaru oslobo|ewa 68c (u dvori{tu). Udru`ewe Grka u Srbiji “Riga od Fere” je

prvi put osnovano u Beogradu 1923. godine u spomen na gr~kog revolucinoara i pesnika Rigu od Fere koji se zalagao za podizawe balkanskih naroda protiv turske vlasti i koji je zbog toga, zajedno sa svojih sedam saboraca, ubijen u Kuli Neboj{a u Beogradu 1798. godine. Udru`ewe je reosnovano 1996. godine, da bi zatim

svoju delatnost pro{irilo i na Novi Sad. Ova organizacija osim organozovawa {kole gr~kog jezika organizuje, u okviru sekcija za kulturu, i razne manifestacije, gr~ke ve~eri, predavawa, seminare i zabave, a weni ~lanovi veoma su aktivni i u prikupqawu humanitarne pomo}i. V. V.

Spremni kontejneri Kontejneri za krupni otpad danas }e biti postavqeni na podru~ju MZ “Ivo Andri}”, na uglovima ulice Narodnog fronta s Balzakovom i Ulicom Banovi} Strahiwe, u Ulici Ive Andri}a ispred broja 7 i u Ulici Sime Matavuqa 1a. Do sutra, kontejneri }e biti u MZ “Bistrica”, u Ulici Mileve Mari} ispred broja 15 i na uglovima Bulevara Slobodana Jovanovi}a i ulica Rodoquba ^olakovi}a, Ka}e Dejanovi} i Bra}e Drowak, i Bate Brki}a i Du{ana Danilovi}a. Do subote, krupni otpad }e biti odno{en s teritori-

je MZ “Gavrilo Princip”. Kontejneri }e biti na uglu ulica Bate Brki}a i Miloja ^ipli}a, uglu Partizanskih baza i Stevana Hristi}a, ispred de~jeg obdani{ta u Ulici Stevana Hristi}a 19 i na prostoru izme|u ulica Vladike ^iri}a, Simeona Pi{~evi}a i Branislava Borote. Od petka do nedeqe, kontejneri za krupni otpad bi}e na podru~ju MZ “Radni~ki”, u Ulici Bra}e Mogrin 20 i na uglovima ulica Starine Novaka i Filipa Filipovi}a, Avijati~arske i Mihala Babinke i Pan~eva~ke i Obla~i}a Rada. I. S.


VOJVODINA

~etvrtak11.mart2010.

DNEVNIK

c m y

10

U KIKINDSKOM REGIONALNOM CENTRU

Prvi seminari na leto

POMO] OP[TINSKOG VE]A \ACIMA U VR[CU

Besplatan prevoz do {kole VR[AC: Mese~ne karte za u~enike sredwih {kola koji svakodnevno putuju do susednih op{tina postale su dosta skupe i veliko optere}ewe za buxet roditeqa, a pogotovu onih koji su ostali bez posla. Imaju}i ovo u vidu, Op{tinsko ve}e u Vr{cu je donelo odluku o finansirawu mese~nih autobuskih karata za sredwo{kolce koji putuju u susedne gradove u {kolu. - Zbog smawenog priliva u buxet, od novembra pro{le godine op{tina Vr{ac nije bila u mogu}nosti da nastavi finansirawe mese~nih karata u~enike putnike sredwih {kola. Svega 129 u~enika, iz porodica koje su u te{koj finansijkoj situaciji, bilo je oslobo|eno tro{kova prevoza. Budu}i da zaista postoji veliki broj materijalno ugro`enih poro-

dica, na{li smo na~in da nastavimo finansirawe tro{kova prevoza za sve u~enike sa podru~ja op{tine Vr{ac koji putuju u sredwe {kole u okru`ewu. Takva odluka va`i od prvog marta i traja}e do kraja {kolske godine, tako da su sada mese~ne karte za na{e sredwo{kolce besplatne – rekla je ~lan Op{tinskog ve}a zadu`ena za obrazovawe Sne`ana Ru`i}. Ovu pogodnost }e koristiti 706 u~enika, koliko ih svakodnevno putuju u Alibunar, Belu Crkvu i Pan~evo. Finansiraju se i vikend karte za sredwo{kolce koji idu u {kolu koje su udaqene i preko 80 kilometara od svog mesta. Ovo je nai{lo na op{te odobravawe stanovnika ove ju`nobanatske op{tine, pogotovu {to nije mali broj onih koji imaju i po dva |aka putnika. R. Jovanovi}

Pri~i nikad kraja ZREWANIN: U organizaciji pokreta „Novi optimizam” i Op{tine Novi Be~ej preksino} je u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” odr`ano ve~e „Pesmi i pri~i nikad kraja”. Te ve~eri, u kuhiwskom ambijentu i doma}inskoj atmosferi, sa posetiocima „Zelenog zvona” razgovarali su intrigantna kuvarica i vrhunski {timung majstor radija i televizije B92 Gorica Ne{ovi}, koja je ovom prilikom predstavila svoju kwigu „Kuvarica” i Aleksandar Kothaj – Aca Deda, koji je gostima predo~io sadr`aj svog dela „Tata”. U ime Novog Be~eja, Nevena Suboti} je Zrewanincima predstavila interesantnu turisti~ku ponudu ove sredwobanatske komune za predstoje}e leto, a deo atmosfere koja se mo`e o~ekivati u tom mestu do~arale su tradicionalne {trudle sa makom i sirom koje su se, uz krokan – Ti{ku perlu, slu`ile u „Zelenom zvonu”. Sve to u pratwi be}araca u izvo|ewu novobe~ejskog tambura{kog orkestra. @. B.

}e biti sme{tena ova ustanova, odnosno u dosada{wem Javnom stambenom preduze}u, u Ulici Nemawinoj 37. Tim povodom je potpisan ugovor izme|u {vajcarske Agencije za razvoj i predstavnika centra oko 65 hiqada evra koji }e biti utro{eni u adaptaciju zgrade. Prema re~ima v.d. direktora Regionalnog centra Dobrivoja Martono{ija, radovi bi trebalo da budu zavr{eni u maju: - Centar bi zapo~eo da radi krajem maja ili po~etkom juna ove godine. Pored osnovne delatnosti mo}i da se odr`avaju i seminari i obuke za sve zaposlene gra|ane kikindske op{tine – rekao je Martono{i.

Redovi do posledweg dana SOMBOR: Uredba republi~ke Vlade koja pod povoqnim uslovima omogu}ava legalizaciju bespravno podignutih objekata u Srbiji, Somborce je po ve} odavno ustaqenom obi~aju ponovo „zatekla”. Po gu`vama u hodniku ispred kancelarije Odeqewa za komunalne poslove, svega dan pre roka koji je Vlada dala „divqim neimarima” da legalizuju ovu rabotu, neverovatna gu`va. Kao da su svi vlasnici nelegalnih objekata odabrali tih posledwih nekoliko dana da predaju papire. - Ovih nekoliko posledwih dana primamo bukvalno na stotine zahteva za legalizaciju, pa su gu`ve ogromne, iako na prijemu radi pet slu`benika, a pride je omogu}eno da se, i ina~e oskudna dokumentacija dostavi po{tom- ka`e na~elnica Odeqewa za komunalne poslove somborske Gradske Uprave Paula Vuka~inovi}. - Po{to na{i slu`benici jednostavno nemaju vremena da prebrojavaju prispele predmete, posledwa informacija sa kojom smo raspolagali je da je do ~etvrtog

Gu`va za legalizaciju

je sigurna u prave domete ove „kampawe” dr`ave. Tvrdi da su lokalne samouprave kao {to su somborska ili su-

Geodeti ostali praznih {aka

marta podneto 4.128 zahteva, a posle tog datuma su se gu`ve samo uve}ale - ka`e na~elnica Vuka{inovi} koja jo{ uvek ni„Da li ste ~uli za Morganove?

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: “Alvin i veverice 2” (17.30), „Da li ste ~uli za Morganove?“ (19.30), “Kutija” (21.30) Art bioskop „Vojvodina“ (Spens): „Devet“ (20)

POZORI[TA rpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}”: “Labudovo jezero” (19), Kamerna scena: „Qubavni jadi Vudija Alena“ (21). Pozori{te mladih, velika sala: “Tri praseta” (18)

sedna suboti~ka i bez posledwe Uredbe, davale velike diskonte na da`bine za legalizacu, ali nije bilo toliko interesovawe

po{to se i takva suma potrebna za legalizaciju pokazala kao nepremostiva prepreka brojnim gra|anima. Sugra|ane je ovog puta o~igledno privukla ~iwenica da je zahtevana dokumentacija po ovoj uredbi zaista minimalna, ali ostaje pitawe koliki }e biti stvarni efekti cele akcije. Na to pitawe }e odgovoriti dani koji su pred nama, od ~ega }e zavisiti i to da li }e dr`ava uspeti u nameri da se zavede red u oblasti komunalnih delatnosti u Srbiji - ka`e Vuka{inovi}eva, koja kao osnovni razlog za velike gu`ve tako|e navodi na{u sklonost da sve poslove ostavqamo , po mogu}stvu, za posledwi dan. M. Miqenovi}

[IDSKO DRU[TVO U^ITEQA „SIMO TOMOVI]”

Entuzijasti koje rad pokre}e [ID: [idsko dru{tvo u~iteqa „Simo Tomovi}” u martu organizuje literarno-likovni konkurs „Dani }irilice”, a istog meseca i godi{wu skup{tinu – najavila je predsednica dru{tva u~iteqa Sowe Vido-

nice koji im poma`u da nastavu u~ine zanimiqivijom. Tako u aprilu po~iwe obuku nastavnika za rad na ra~unaru pod nazivom „Od igra~ke do ra~unala”. Tako|e, wihivi ~lanovi organizuju promociju stru~ne li-

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, “Novi Sad grad kakvog vi{e nema” (do 1. maja). Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Sandra Kalkan, Ana Markovi}, Mirjana Vajagi} i Lulugi Kova~ iz Novog Sada, Gabriela Gila iz Novog Orahova, Tamara Medi}-Kotur iz Novih Karlovaca i Jasmina Neda iz \ur|eva, DE^AKE: \ur|ica Vidovi} iz Petrovaradina, Radmila Jevremovi} iz Ba~ke Palanke, Sawa Dejanovi} iz Ka}a, Tatjana Petkovi} iz ^elareva, Rajka Grozdani} iz Temerina i Dragana \oki} iz Ba~kog Jarka.

Od novca koji su donirali {vajcarska Agencija za razvoj i lokalna samouprava bi}e kupqen name{taj, ra~unari, video bimovi, kako bi u~ionice za rad bile opremqene po najvi{im standardima. - Deo novca bi}e utro{en i na po~etak gra|evinskih radova. Nakon {to centar po~ne da radi, {vajcarska organizacija finansira}e i deo seminara za zaposlene u prosveti – obja{wava Martono{i. Radovi }e ko{tati oko 130 hiqada evra koji }e biti ulo`eni u rekonstrukciju krova i unutra{we ure|ewe sada{wih kancelarija. Prvi seminari mogli bi da se realizuju ve} tokom leta. Ovaj centar jedini je takve vrste u Vojvodini. A. \.

LEGALIZACIJA OBJEKATA U SOMBORU

Mada se o~ekivala navala i na preduze}a koja se bave geodetskim snimawima, ona je, makar u Somboru, izostala. Prema re~ima vlasnika firme „Geomatika” Dragana Baji}a usluge wegove firme je zatra`ilo svega 30-tak klijenata. Ni{ta boqa situacija nije ni u „Meridijan projektu”, firmi ~iji je vlasnik Milan Marti} tako|e naglasio neo~ekivano malo interesovawe Somboraca za ishodovawe ovog tehni~kog dokumenta.

BIOSKOPI ZREWANIN SINEMA „Artur i Maltazarova osveta” (18, 21) APATIN KULTURNI CENTAR „Apatin” (20) PAN^EVO KULTURNI CENTAR „Da li ste ~uli za Morganove?” (20)

KIKINDA: Predstavnici {vajcarske Agencije za razvoj i Regionalnog centra za stru~no usavr{avawe zaposlenih u obrazovawu Lidija Vuji~i} i Dobrivoje Martono{i potpisali su ugovor o finansirawu opremawa centra, vredan 98 hiqada {vajcarskih franaka. Kikinda je prva od pet op{tina i gradova koja je ispunila uslove za daqu realizaciju ovog projekta. Gra|evinski radovi na objektu trebalo bi da budu zavr{eni do kraja maja, a prvi seminari mogli bi se odr`ati ve} tokom leta. Kikindski Regionalni centar za stru~no usavr{avawe zaposlenih u obrazovawu i zvani~no je osnovan. Ono {to sada sledi jesu gra|evinski radovi na objektu u kojem

Na uru~ewu Svetosavske poveqe

vi}. Ovo dru{tvo, osnovano pre {est godina, poma`e u~iteqima i nastavnicima u usavr{avawu, organizuju}i seminare i radio-

terature, uxbenika, nastavnih sredstava i pomagala, ali i izlo`be. ^lanovi dru{tva su tradicionalni u~esnici Sabo-

ra u~iteqa Srbije i Vojvodine, u~estvuju i na me|unarodnom danu u~iteqa i danu prosvetnih radnika Srbije i Vojvodine, a obele`avaju i Dan svetog Save, i proboj Sremskog fronta, a posebno im je va`an 10. juna - Dan [idskog dru{tva u~iteqa. Me|utim, veliki pote{ko}e im predstavqa to {to nemaju svoje prostorije, pa su prisiqeni da programe organizuju u {kolama uz veliko razumevawe direktora. Ipak, ti ne umawuje entuzijazam i anga`ovawe wegovih ~lanova dru{tva. Wih pokre}e rad, a dokaz zna~ajnog iskustva je i podatak da se na predlog dru{tva u~iteqa Beograda i dru{tva u~iteqa [ida, Savez u~iteqa Republike Srbije na{ao se me|u ovogodi{wim dobitnicima Svetosavske poveqe koju dodequje Ministarstvo prosvete. ^lanovi {idskog dru{tva u~iteqa Sowa Vidovi} i Sawa Stepan~evi} prisustvovale su ovoj sve~anosti povodom dodele svetosavske nagrade, odr`anoj 30. januara u hotelu „Palas”. D. Savi~in

SMAWUJU NEZAPOSLENOST JAVNIM RADOVIMA

Posao za 100 radnika APATIN: Poboq{awu kvaliteta `ivota najugro`enijih grupa seoskog stanovni{tva apatinske op{tine, osoba sa invaliditetom, starih osoba bez porodi~nog starawa i pripadnika romske populacije koji se nalaze u stawu socijalne potrebe, apatinska op{tina pridaje veliki zna~aj. Ure|ewe javnih povr{ina i postoje}ih prirodnih i ekolo{kih sadr`aja i resursa, a posebno ure|ewe utvrde leve obale Dunava, javnih povr{ina u romskim naseqima, trim staza, divqih deponija, bara, atmosferskih kanalizacija, ure|ewe sportskih objekata, terena i igrali{ta za decu, kao i ure|ewe fasada {kola, domova penzionera i drugih udru`ewa, tri su projekta s kojima }e apatinska op{tina konkurisati na javni poziv Sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova AP Vojvodine. Ove programe prihvatio je Savet za zapo{qavawe op{tine Apatin koji je tako|e podr`ao predlog da nosioci radova i usluga za pomenute programe budu Centar za socijalni rad, JPK „Na{ dom” i privatna gra|evinska firma „Pelus” iz Apatina. Predvi|eno je da se za realizaciju programa anga`uje vi{e od stotinu radnika, a vrednost radova je 20 miliona dinara iz Pokrajine uz u~e{}e i op{tinskog buxeta, kako je to i predvi|eno konkursom. ^lanovi saveta su upoznati i sa podacima o stawu nezaposlenih na evidenciji Nacionalne slu`be zapo{qavawa. -Zakqu~no sa februarom, na podru~ju apatinske op{tine na evidenciji se nalazi 4.475 nezaposlenih lica {to je za dva procenta vi{e nego 31. decembra pro{le godine. Od ukupnog broja nezaposlenih 3.159 ili 45 provcenata je bez kvalifikacija, 123 sa vi{om i 84 sa visokom {kolom - rekla je Tatjana ]uji} iz Nacionalne slu`be zapo{qavawa, ispostave u Apatinu. Apatinska op{tina u proteklim godinama ~inila je napore da se broj nezaposlenih smawi, a jedan od vidova jesu i programi s kojima konkuri{e za sredstva za javne radove. Drugi vid pomo}i je i anga`ovawe mladih stru~nih kadrova kako bi zavr{ili pripravni~ki sta`. -Od 2005. do 2010. godine anga`ovano je 183 volontera i 311 pripravnika sa zavr{enom sredwom, vi{om i visokom {kolom. Samo ove godine po tim osnovama anga`ovano je 30 mladih obrazovanih qudi - istakao je Jovo Bokan iz Odseka za privredu i razvoj. J. Prel~ec

Francusko ve~e ZREWANIN: U Dvorani klasi~ne umetnosti Narodnog muzeja u Zrewaninu ve~eras }e, od 19 ~asova, publika biti u prilici da pogleda multimedijalni projekat koji obuhvata koncert guda~kog kvarteta „Rok Four” (na programu je delo Kloda Debisija – Kvartet opus 10) i ~itawe poezije Pola Valerija i [arla Kroa u interpretaciji Fani Burla. Tema projekta je francuska umetnost s kraja 19. i po~etka 20. veka koja }e biti predstavqena kroz klasi~nu muziku i poeziju. Ovaj projekat realizovan je u saradwi sa zrewaninskim udru`ewem „Banatartemusica”. @. B.


VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak11.mart2010.

11

APATINCI SRE\UJU OBALU DUNAVA

PREDSEDNIK OP[TINE NEZADOVOQAN IZDVAJAWIMA ZA SIROMA[NE

Za obaloutvrdu 13,5 miliona dinara

Fondu solidarnosti treba vi{e novca

APATIN: Robno transportni centar koji obuhvata drumsko-carinski terminal i pretovarnu teretnu luku na Dunavu i ove godine bi}e najva`niji posao u Apatinu. Centar koji se prostire na 27 hektara pro{le godine je nasut refulisanim peskom na 12 hektara dok bi preostali deo od 15 hektara trebalo da se uredi ove godine. Direktor Direkcije za izgradwu Milan Pavkovi} navodi da bi za ovaj posao trebalo da se dobije u fazama 100 miliona dinara iz Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine. Prioritetan posao za op{tinu Apatin u ovoj godini bi}e i nastavak izgradwe obaloutvrde od me|unarodne marine do apatinskog brodogradili{ta. Za ove radove je iz Fonda za kapitalna ulagawa odobreno 13,5 miliona dinara. - O~ekuje se da }e na Dunavu biti nastavqeni radovi i na obaloutvrdi od Pravoslavnog hrama „Sabor svetih apostola” do preduze}a Napredak i cari-

ne. Prvu fazu je platila Svetska banka za obnovu i razvoj. Ove godine }e se tako|e konkurisati kod ove institucije i uz pomo} „Voda Vojvodine” ima izgleda da se obaloutvrda zavr{i u planiranom potezu - ka`e Pavkovi}. Osim ovih kapitalnih radova u apatinskoj op{tini planiraju ure|ewe me|unarodne biciklisti~ke staze kraj Dunava. - Me|uop{tinskom saradwom planira se izgradwa oko {est kilometara puta koji je ujedno biciklisti~ka staza me|unarodnog ranga. Sam projekat je vredan 3,5 miliona dinara. Staza je predvi|ena samo za laka vozila automobile i kombije, obja{wava Pavkovi}. Osim ovih radova u Direkciji za izgradwu obe}avaju u ovoj godini i ulagawa u saobra}ajnice u gradu kao i trotoare. Me|u saobra}ajnicama svakako }e prioritet biti kolovoz od zgrade skup{tine op{tine do mlina. J. P.

KIKINDA: U Fond solidarnosti pro{le godine upla}eno je oko 10,5 miliona dinara po principu dobrovoqnosti. Novac su donirale kikindske firme i preduze}a koja solidarno upla}uju jedan odsto od bruto prihoda zarada zaposlenih. Tako je pro{le godine pristiglo 2.328 zahteva za pomo} upu}enih od socijalno ugro`enih doma}instava, od ~ega je re{eno samo 400. Predsednik Skup{tine op{tine [andor Talpai ka`e da su 52 osobe dobile pomo} za lekove, 94 za osnovne `ivotne potrebe, a 254 porodice ogrev. Za ove namene izdvojeno je 2,7 miliona dinara. Tako|e, za 400 korisnika Narodne kuhiwe obezbe|eno je tri miliona dinara, dok je za u`ine pred{kolaca i |aka pla}eno 2,5 miliona dinara. Ista suma izdvojena je i za prevoz u~enika. U pro{loj, 2009. godini, iz Fonda solidarnosti na ime jedno-

kratne pomo}i za socijalno ugro`ene izdvojeno 1,4 miliona dinara, a za Narodnu kuhiwu koja radi pri Crvenom krstu upla}eno je 2,8 miliona dinara. Talpai ka`e da nije zadovoqan prilivom novca u Fond solidarnosti, te je apelovao na velike kikindske firme da upla}uju novac, jer socijalno ugro`ene familije ne mogu bez pomo}i. Redovne plati{e su firme „Srbijagas”, „Agroseme”, javna preduze}a, ustanove kulture. S druge strane velika preduze}a poput „Metanolskosir}etnog kompleksa”, fabrike „Toze Markovi}”, „Baninija” i „Livnice” u protekloj godini nisu uplatili ni dinar u ovaj fond. - Upravo zahvaquju}i ovom fondu Skup{tini op{tine Kikinda, Vladi Srbije i akciji „Hrana za sve” u Crvenom krstu pripremqeno je i podeqeno 3.200 lan~ paketa i 107.100 kuvanih jela pripremqe-

RUMUNIJA I SRBIJA PRISTALE NA OTVARAWE ME\E U JA[I TOMI]U

Nema prepreka za granicu

DELEGACIJA OP[TINE STARA PAZOVA U VUKOVARU

Dogovorena izgradwa marine STARA PAZOVA: Delegacija op{tine Stara Pazova, predvo|ena predsednikom Goranom Jovi}em, posetila je Vukovarskosrijemsku `upaniju gde su ih primili direktor Agencije za razvoj Vukovarsko - srijemske `upanije Zvonimir ^orda{i} i pomo}nik `upana Marinko Beqa, a razgovori su vo|eni o saradwi na projektima u okviru IPA programa. U Borovu se delagacija Stare Pazove sastala sa na~elnikom op{tine Radom Bosi}em i tom prilikom dogovoreni su konkretni projekti za izgradwu marina i ostalih sadr`aja na Dunavu. U Borovu je predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi}, sa saradnicima, posetio osnovnu {kolu i pred{kolsku ustanovu u kojima u~e deca srpske nacionalnosti. Podsetimo, krajem pro{le godine op{tine Srema, me|u kojima i staropazova~ka, potpisale su protokol o saradwi sa Vukovarsko - srijemskom `upanijom, {to je oceweno kao zna~ajan korak u uspostavqawu dobrih odnosa dve zemqe i dva regiona. Pro-

tokol podrazumeva, a uspostavqawe i razvijawe saradwe potpisnika u razli~itim sferama, od ekonomije, preko kulture, sporta, informisawa i svih drugih oblasti `ivota i rada. Tokom boravka u Vukovarskosrijemskoj `upaniji, delegacija staropazova~ke op{tine je susrela se i sa gradona~elnikom Vukovara @eqkom Sabom, sa kojim su razgovarali o privrednoj, kulturnoj i saradwi u oblasti sporta. Razvojne agencije Vukovara i Stare Pazove radi}e na projektima u okviru IPA programa 2007.-2013. ~ije }e ostvarewe zna~iti poboq{awe `ivotnih uslova za gra|ane u oba regiona, a me|u najve}e potencijale se ubraja reka Dunav koja povezuje Vukovar i Staru Pazovu. Delegaciji Op{tine Stara Pazova je u Vukovaru prire|en prijem kojem su prisustvovali i zamenik gradona~elnika Vukovara iz redova srpske nacionalne mawine Dejan Drakuli} i savetnik `upana vukovarsko-srijemskog Jovan Ajdukovi}. A. N.

„Neven” raspisao konkurs SAVINO SELO: Organizacioni odbor „Nevenovog” festivala dece pesnika, koji }e se ove godine u maju, po 22. put, odr`ati u Savinom Selu, raspisao je konkurs za pesme i kratke lirske pri~e na slobodnu temu, koje se na adresu Festivala mogu slati do 15. aprila. Svi radovi treba da budu umno`eni u ~etiri primerka, a ukoliko su pisani na stranom jeziku, moraju imati prilo`en prevod na srpski jezik. -Spisak finalista bi}e objavqen u dnevnoj {tampi i listu za decu „Neven”. O~ekujemo da i ove godine u Savino Selo stigne stotine radova od dece iz celog sveta, jer su posledwih godina na adresu festivala stizale pesme i pri~e iz Japana, Ukrajine, Rumunije, Ma|arske, Nema~ke, a masovno sti`u iz biv{ih jugoslo-

venskih republika - ka`e jedan od organizatora festivala Novo ]ulafi}. Radove }e ocewivati Pero Zubac, Mulutin @. Pavlov, Dragomir ]ulafi}, Slobodan Stani{i}, Rale Ni{avi} i Stevan Beqanski, a ukoliko bude pesama i pri~a na rusinskom, ma|arskom ili nekom drugom jeziku nacionalnih zajednica koje `ive na ovim prostorima, u `iriju }e se na}i i ~lanovi kojima je to materwi jezik. - „Nevenov” festival je, kao jedna od najzna~ajnijih manifestacija za decu u Srbiji, pa i {ire, postao doga|aj za koji se mali{ani spremaju du`e vreme. Po mnogim bibliotekama i {kolama nastavnici naprave selekciju i po{aqu samo najboqe radove – dodao je ]ulafi}. N. P.

SE^AW: Plan da se kod Ja{e Tomi}a, sela u se~awskoj op{tini, otvori me|unarodni prelaz prema Rumuniji, o ~emu se dugo pri~alo u doma}oj javnosti, uskoro }e da bude i ostvaren. Predsednik Op{tine Se~aw Predrag Milo{evi} potvrdio je novinarima da su obe dr`ave dale svoj pristanak, dodaju}i da }e prelaz finansirati i me|unarodna zajednica. Prethodno su se o ovome pozitivno izjasnili i Ministarstvo unutra{wih poslova i Ministarstvo finansija Srbije. - Na pripremi ovog posla radi se ve} du`e vremena i moram priznati da je rumunska strana bila agilnija. Po{to }e preko novog prekograni~nog punkta voditi i najkra}i put od Temi{vara do Novog Sada, Rumuni su ve} izgradili svoj deo saobra}ajnice. Izlobirali su i novac za sam punkt kod evropskih fondova – kazao je Milo{evi}. Ina~e, nekoliko kilometara puta sa na{e strane fi-

ove siroma{ne komune. Milo{evi} je i ranije govorio da }e zahvaquju}i prelazu priliv sredstava u buxet biti uve}an za nekih pet procenata. Bi}e to dobra stvar i za Vojvodinu, zato {to je me|unarodni aerodrom u Temi{varu udaqen otprilike ~etrdeset kilome-

Najkra}i put Bitno je naglasiti da je ovo najbli`i put od Temi{vara, preko Zrewanina i Novog Sada, do centralne Evrope. Od Temi{vara do Novog Sada, ako se ide ovim putem, razdaqina je oko 130 kilometara. nansira se iz vojvo|anskog Fonda za kapitalna ulagawa. U prekategorizaciju grani~nog prelaza u Ja{i Tomi}u iz povremenog u stalni u se~awskoj lokalnoj samoupravi pola`u ozbiqne nade i smatraju da }e doprineti zna~ajnijem ekonomskom razvoju

tara od same granice. Koparski „Cimos”, koji je kupio livnicu „Fam” u Se~wu i pogon u Ja{i Tomi}u, naro~ito je zainteresovan za otvarawe pomenutog prelaza, zato {to se na sedamdesetak kilometara od Ja{e Tomi}a nalazi Re{ice, gde su nalazi{ta aluminiju-

ma. Ova sirovina posebno interesuje firmu koja izra|uje odlivke za vode}e svetske auto kompanije. - Za privredu Op{tine Se~aw to je zna~ajna stvar. Jako je dobro i za na{u radnu snagu koja }e mo}i da obavqa pojedine poslove u Rumuniji, gde se uglavnom tra`e zidari i poqoprivredni stru~waci. Nadamo se da }e na ovaj na~in Se~aw, kao pograni~na op{tina, vrlo brzo u}i u Evropu – naveo je Milo{evi} pogodnosti koje sa sobom donosi prekategorizacija grani~nog prelaza. Ranije je prelaz bio otvaran po pet - {est dana u mesecu, uglavnom za praznike, i ve} tada se pokazalo da je to isplativo. Ostvarena je i po~etna robna razmena. Rumuni su kod nas pazarili konditorske proizvode i, {to je jo{ va`nije, iskazali su veliki interes za kupovinu na{eg povr}a i u toj bran{i se ve} ugovaraju zna~ajniji poslovi. @. Balaban

PRIVATNO PREDUZETNI[TVO U KRIZI

Zatvaraju prodavnice i odlaze u taksiste BA^KA PALANKA: Svetska kriza, op{ta besparica i te`ak `ivot vidqivi su i u statisti~kim kretawima kada je re~ o privatnom preduzetni{tvu u Ba~koj Palanci. U op{tini sa oko 63.000 stanovnika, a po podacima sekretara Op{teg udru`ewa preduzetnika Milana Mar~ete pro{le godine privatnim preduzetni{tvom bavilo se oko 1.400 qudi. – Ono {to je tipi~no za pro{lu godinu je smawewe broja trgovin-

skih radwi, a drasti~an rast onih koji se opredequju za taksirawe – ka`e iz Odeqewa za privredu Predrag Borkovi}. Opstaju, pa bele`e i blag rast oni koji pru`aju usluge, plasti~no re~eno oni koji ne{to „krpe”, dok se broj proizvodnih firmi se smawuje. Ima i onih preduzetnika koji rade sezonski, odnosno zatvaraju firme u takozvanoj van sezoni. Tako rade i neke agencije, a broj zaposlenih varira, jer preduzet-

nici zapo{qavaju sebe ili druge samo ukoliko imaju posla. Izgleda da je taksirawe najinteresantnije, jer trenutno se procewuje da se oko 100 qudi bavi ovim poslom, a samo pre nekoliko godina Ba~ka Palanka je imala desetak taksista. Danas osim gradskog taksija sve je vi{e i linijskih koji prevoze putnike, na primer, do Novog Sada, ili do okolnih sela, a konkurencija je velika. M. Suyum

^etiri miliona za civilne organizacije SENTA: Op{tinsko ve}e Sente raspisalo je konkurs za sufinansirawe u vidu bespovratnih donacija nevladinih organizacija, za {ta je za ovu godinu iz op{tinskog buxeta nameweno ne{to vi{e od ~etiri miliona dinara. Nevladinim organizacijama u oblasti kulture nameweno je 2,06 miliona dinara, a ostalim organizacijama 1,946 miliona dinara. Pravo u~e{}a na konkursu imaju organizacije ~ije sedi{te

je na podru~ju sen}anske op{tine ili one ~ija je delatnost povezana sa ovom op{tinom. predvi|eno je da prednost u`ivaju programi vezani za istaknute op{tinske manifestacije, a u~estvovati mogu samo one koje su lokalnoj samoupravi op{tine Senta predali obra~un tro{kova za sredstva dodeqena lane. Prijave na konkurs su do 1. aprila, a rezultati }e biti saop{teni najkasnije do 15. aprila. M. Mr.

nih u Narodnoj kuhiwi – obja{wava Talpai. U okviru programa za socijalno ugro`ene Crveni krst Kikinda tako|e poma|e. Wihovi volonteri brinu o 96 starih osoba. - Stari u selima kikindske op{tine u 2009. godini dobili su 592 paketa, dok je za novoro|en~ad obezbe|eno 32 - ka`e sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab. Pomo} je pristigla i od Edit Konrad-Stojanovi} iz Nema~ke koja je poslala 50 paketa sa hranom i higijenskim proizvodima. U Narodnoj kuhiwi dnevno se pripema 500 obroka, dok se za seoska socijalno ugro`ena doma}instva istovremeno deli 400 lan~ paketa. Preko Fonda solidarnosti Centru za socijalni rad u Kikindi upiu}ena su 354 jednokratne nov~ane pomo}i, a obezbe|en je i novac za sahranu 27 socijalno ugro`enih bez bliskih srodnika. A. \.

VESTI Prioritet pre~ista~u APATIN: Pre~ista~ otpadnih voda trebalo bi da bude prioritet op{tinske brige o za{titi `ivotne sredine, jer su vode koje se sada ispu{taju u prirodu prqavije nego {to je to dozvoqeno. Za razliku od otpadnih, povr{inske vode i vazduh su bezbedni za Apatince. Za merewe ovih parametara utro{eno je 5,7 miliona dinara, {to je oko 70 odsto od sume koja planirana za zdraviju okolinu. Taj novac sakupqen je od naknada za emisije zaga|iva~a, za vozila koja prqaju `ivotnu sredinu, kao i od naknade za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine. Blizu dva miliona dinara potro{eno je uklawawe divqih deponija koje sve skupqe ko{taju Apatince i za wihovo ure|ewe i daqe se tro{i veliki novac koji bi mogao da se upotrebi u druge svrhe. J. P.

„Heroj nacije” u be~ejskom pozori{tu BE^EJ: Predstavom „Heroj nacije” po tragikomi~nom tekstu Ivana M. Lali}a, koji se bavi problemom uticaja masovnih medija na svakodnevni `ivot i u re`iji Egona Savina, konkretizuje se nedavno potpisani Protokol o saradwi zrewaninskog Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” i Gradskog pozori{ta Be~ej. Zrewaninci ve~eras u 20 sati gostuju na sceni be~ejskog pozori{ta, a ulaznice se prodaju po ceni od 300 dinara. Pozori{na predstava koju }e Be~ejci ve~eras videti na svojoj sceni dobila je „gran pri” kao najuspe{nija predstava na „Danima komedije” u Jagodini, Egon Savin „zlatnog }urana” za re`iju, a nagra|eni su i Ivan M. Lali} za tekst, Jasna Badwarevi} za kostim i Nata{a Lukovi} za mladog glumca. Ovome treba dodati da je nagradu za najboqu glavnu `ensku ulogu na „Joakim festu” u Kragujevcu dobila Sawa Mikita{in, a Miodrag Taba~ki nagradu za scenografiju na Festivalu profesionalnih pozori{nih predstava Vojvodine. V. J.


12

CRNA HRONIKA

~etvrtak11.mart2010.

DNEVNIK

^ETIRI DANA NAKON TE[KE SAOBRA]AJNE NESRE]E NOVOSADSKIH KO[ARKA[A

Trener i igra~ i daqe u komi Nenad Grozdani} (20), ko{arka{ „Novog Sada”, i Nemawa Danilovi} (39), trener ovog sportskog kluba, i ~etiri dana nakon te{ke saobra}ajne nesre}e koja se dogodila na autoputu Beograd–Ni{ od Lapova u `ivotnoj su opasnosti zbog te{kih povreda glave i mozga. Po izjavi direktora Neurohirur{ke klinike Klini~kog centra u Kragujevcu dr Radi-

Povre|eni di{u pomo}u aparata

PRITVOREN NOVOSA\ANIN OKRIVQEN ZA IZAZIVAWE OP[TE OPASNOSTI

Pretio bombom da }e sve pobiti? Policija je ju~e saop{tila da je uhapsila Dragi{u M. (1955) s boravi{tem u Novom Sadu, pod sumwom da je u ponedeqak oko podneva po~inio krivi~na dela u vezi s no{ewem oru`ja i izazivawem op{te opasnosti. Kako je “Dnevnik” pisao, okrivqenom se pripisuje da je pijan do{ao u ku}u Neboj{e P. u [ajka{koj ulici u Novom Sadu i nakon kra}e sva|e iz xepa izvadio ru~nu bombu, uz pretwu da }e ku}u i sve uku}ane di}i u vazduh. Brzom intrevencijom policije Dragi{a je savladan, a

kod wega je u xepu prona|en gasni revolver s ~etiri metka. Pregledom Dragi{inog vozila, koje je bilo parkirano ispred ku}e, prona|eni su imiticija pi{toqa, ma~eta i kuhiwski no` prera|en u bode`. Policija protiv osumwi~enog, osim krivi~ne prijave, podnosi i prekr{ajnu iz Zakona o oru`ju i municiji zbog neovla{}enog dr`awa hladnog oru`ja. Nakon privo|ewa istra`nom sudiji Dragi{i je odre|en pritvor do 30 dana. M. V.

ARSENAL ORU@JA U FARKA@DINU

Na sud zbog pu{aka Protiv Stevana M. (52) iz Farka`dina zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija. Stevan M. se tereti da je izme|u 2001. godine i 29. januara 2010. dr`ao ve}u koli~inu vatrenog oru`ja, municije i eksplozivnih materija, izme|u ostalog lova~ku i malokalibarsku, kao i dve vojni~ke pu{ke, zatim lova~ki karabin, veliki broj metaka i dve ru~ne bombe. @. B.

OPTU@NI PREDLOZI U ZREWANINU

Privrednici zatajili s porezima Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je dva optu`na predloga protiv privatnika osumwi~enih za poresku utaju. Radi se o dva zasebna slu~aja, od kojih se u prvom tereti Goran N. (40) iz @iti{ta, vlasnik i direktor preduze}a „Kotek-eksport“, a u drugom Marica J. (65) iz Zrewanina, kwigovo|a firme „Bekom“. Za Gorana N. se podozreva da je od 28. februara 2007. do 29. februara 2008. godine od raznih fizi~kih lica otkupqivao sekundarne sirovine – katalizatore i otpadnu keramiku, za privredno dru{tvo u kojem je direktor. Za preuzetu robu je platio ukupno oko {est miliona dinara, a pri tom nije obra~unao, platio i pri-

javio porez po odbitku na ostvarene prihode. Na taj na~in je izbegao da uplati porez na dohodak gra|ana od 640.115 dinara. [to se ti~e Marice J., ovda{we tu`ila{tvo je tereti da je od 1. januara do 28. februara 2007. godine, vode}i kwigovodstvo za DOO „Bekom“ iz Zrewanina, a u nameri da ta firma izbegne pla}awe PDV-a, podnela poreske prijave nadle`noj upravi u kojima nije iskazala ostvaren promet dobara izme|u „Bekoma“, kao prodavca, i „Zlatibora“ iz ^ajetine, kao kupca, u ukupnom iznosu od 9,5 miliona dinara. Nije iskazala i prijavila ni pripadaju}i PDV od 667.052 dinara, ~ime je „Bekom“ izbegao pla}awe poreza u tom iznosu. @. B.

SREMSKA MITROVICA

Osumwi~ena za razbojni{tvo Stojanka L. (31) iz Sremske Mitrovice uhap{ena je zbog osnovane sumwe da je u Marsilijevoj ulici od Q. F. (57) otela torbicu u kojoj su bila dokumenta i mobilni telefon. Podozreva se da je Stojanka L. `rtvi pri{la s le|a i poprskala je dezodoransom u predelu o~iju, a zatim je udarila po nogama, nakon ~ega je o{te}ena izgubila ravnote`u i pala, a onda joj otela torbicu. Zbog osnovane sumwe da je izvr{ila krivi~no delo razbojni{tva, Stojanka L. je nakon policijskog zadr`avawa privedena istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji joj je odredio pritvor do 30 dana. S. B.

NESRE]A KOD VLADIMIRACA

Dvojica stradala u udesu Dve osobe izgubile su `ivot u te{koj saobra}ajnoj nesre}i ju~e oko 6.15 ~asova u selu Skupqen, op{tina Vladimirci, saop{tila je {aba~ka policija. Saobra}ajna nesre}a se dogodila kada je voza~ putni~kog vozila “ford eskort” beogradskih registarskih oznaka, Milan V.

(29) iz Obrenovca izgubio kontrolu nad vozilom i udario u teretno vozilo “mercedes”, {aba~kih registarskih oznaka. Osim wega, `ivot je izgubio i suvoza~ u putni~kom vozilu Mate P. (59) iz Beograda, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

voja Nikoli}a, „obojica su u komi i di{u pomo}u aparata”. – Mi se borimo za wihove `ivote, ali smo primetili malo poboq{awe u vitalnim funkcijama, {to nam daje nadu u oporavak. Wihovo stawe je zasad nepromeweno i veoma te{ko – izjavio je dr Nikoli}. U udesu, koji se dogodio u nedequ, nepun sat posle pono}i, povre|eno je jo{ {est

sportista, ali su oni nakon zbriwavawa u kragujeva~kom Klini~kom centru pu{teni ku}ama. Zasad se zna da je kombi s ko{arka{ima, koji su se za Novi Sad vra}ali s utakmice u Kru{evcu, udario u kamion s prikolicom koji se kretao u istom pravcu. Da li je razlog sudara neprilago|ena brzina ili tehni~ki kvar na nekom od vozila, jo{ nije saop{teno. E. D.

NA SU\EWU ZA NAPAD NA VELIMIRA ILI]A OPTU@ENI DEJAN STOJADINOVI] TVRDIO:

Hteo sam raspravu, a ne fizi~ki obra~un Pred Vi{im sudom u Beogradu ju~e je po~elo su|ewe Dejanu Stojadinovi}u, optu`enom za nasilni~ko pona{awe na javnom skupu jer se tereti da je 5. februara u centru Beograda, prilikom akcije koju je Nova Srbija organizovala radi prikupqawa potpisa za vanredne parlamentarne izbore, iznenada, pred velikom brojem gra|ana pri{ao i udario pesnicama u glavu lidera te stranke Velimira Ili}a, koji je davao izjavu novinarima. Su{tina ju~e iznete odbrane Stojadinovi}a je da se pukim slu~ajem na{ao na pogre{nom mestu u pogre{no vreme, te da je, sticajem okolnosti, do{ao u situaciju da mlatara rukama i da ne zna da je tom prilikom zaka~io Ili}a. Stojadinovi} je ispri~ao da je tog dana u Beograd do{ao da bi regulisao poternicu koja je za wim raspisana zbog izbegavawa vojne obaveze, a da se potom zaputio u centar grada, da bi se sastao s jednim prijateqem, te da nije znao da je u to vreme Ili}eva stranka imala skup radi prikupqawa potpisa za prevremene izbore.

Dejan Stojadinovi} optu`en da je nasrnuo na lidera Nove Srbije

– Dvojica momaka mi nisu dali da pro|em pored ~esme, a bila je neka gu`va. Kad sam ih pitao za{to, odgovorili su mi: “Pro}i }e{ kao \in|i}“. Video sam da ho}e da me tuku, zato sam zaobi{ao na drugu stranu ~esme i tu sam video Ili}a. Hteo sam s wim da raspravim za{to mi wegovi qudi prete. Dosko~io sam ispred wega, ruke su mi bile uzdignute, ali ga nisam napao. Tada je grupa qudi krenula ka meni i ja sam po~eo da mlataram rukama. Bio sam u afektu, u strahu sam mahinalno mlatarao rukama,

hteo sam da se odbranim kad sam video da masa ide prema meni. U tom mlatarawu mislim da nisam zaka~io Velimira Ili}a – ispri~ao je Stojadinovi}. Optu`eni je ~ak zaplakao u trentuku dok je govorio o pretwi koju su mu, kako je tvrdio, uputila dvojica nepoznatih qudi. Odgovaraju}i na pitawa sudije Dragomira Gerasimovi}a, optu`eni Stojadinovi} je naveo da ne zna za{to su mu ti qudi to rekli. Dodao je da je na sebi imao jaknu, te da nisu mogli videti da

na levom ramenu ima tetova`u \in|i}evog lika, koju je ju~e pokazao sudiji. Stojadinovi} je rekao da prilikom incidenta nije pretio da }e bilo koga da ubije. Naglasio je da nema ni{ta protiv Ili}a i da ga nikad nije upoznao. Kako je najavqeno, u nastavku glavnog pretresa, koji je zakazan za 6. april, trebalo bi da svedo~e funkcioneri Nove Srbije o~evici doga|aja Dubravka Filipovski, Jovan Mari} i Miroslav Marki}evi}, kao i o{te}eni Velimir Ili}. J. J.

IVICA DA^I] I MILORAD VEQOVI] O STRADAWU PRIPADNIKA MUP-a KOD TUTINA

Ubistvo policajca bez nacionalne pozadine Ubistvo policajca @eqka Ze~evi}a iz Tutina nema nacionalnu pozadinu, a neophodno je da pravosudni organi o{trije sankcioni{u napade na slu`beno lice, poru~ili su ju~e ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i direktor policije Milorad Veqovi}. Da~i} je na sednici skup{tinskog Odbora za odbranu i bezbednost, koji je razmatrao informaciju o ubistvu Ze~evi}a, rekao da i komemorativni skup i sahraha ubijenog policajca, kojima je prisustvovao veliki broj gra|ana iz nacionalno me{ovitih sredina, pokazuje da je to ubistvo izazvalo o{tru osudu stanovni{tva tog podru~ja juga Srbije. Navode}i da je policijski posao te`ak i skop~an s rizicima, ministar je naglasio da policajci u obavqawu odgovornih zadataka moraju da se pridr`avaju pravila slu`be i zakona, podsetiv{i na to da su pokrenuti postupci i podnete krivi~ne prijave protiv policajaca koji su prekora~ili ovla{}ewa. I direktor policije je naglasio da u Ze~evi}evom ubistvu nema nikave nacionalne i verske pozadine, dodaju}i da su gra|ani i lokalna samouprava osudili to ubistvo i dali punu podr{ku policiji.

Ubijeni @eqko Ze~evi}

Veqovi} je apelovao na pravosudne organe da “sve koji napadaju policajce tokom obavqa-

wa ~asnih, odgovornih i rizi~nih zadataka sankcioni{u po zakonu, jer policiji treba pomo} u borbi protiv kriminala”. On je precizirao da je u 2008. godini zbog raznih napada na policajce pritiv 2.020 osoba podneto ukupno 1.724 krivi~ne prijave, a da je u 2009. godini taj broj i ve}i. – Sve prijave nisu na neki na~in osu|uju}e zavr{ene – rekao je Veqovi}. ^lanove Odbora interesovalo je i da li su policajac Ze~evi} i wegov kolega po{tovali policijske procedure prilikom hap{ewa Fahrudina Mavri}a i jo{ jedne osobe. Da~i} je objasnio da su policajci po{tovali procedure, da su postupili po pravilu slu`be i da zato Mavri} nije bio vezan lisicama, za razliku od druge osobe nad kojom je primewena ta mera. Za ubistvo Ze~evi}a pro{le srede u selu Batrage, u op{tini Tutin, na slu`benoj du`nosti, u policijskom automobilu, tereti se Fahrudin Mavri}, koji je potom pobegao, a uhap{en je dva dana kasnije u selu Star~evi}i, neposredno uz administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji, s namerom da tamo pobegne. (Tanjug)

ADVOKAT BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA UPOZORIO:

Svedoci – qudi van istrage Advokat Vi}entije Darijevi} saop{tio je da je na ju~era{wem su|ewu wegovom klijentu Goranu Kne`evi}u, biv{em gradona~elniku Zrewanina, na predlog Tu`ila{tva za organizovani kriminal, pozvan Dragan Cvetkovi} koji nema veze s postupkom. “Ispostavilo se da pozvani gra|anin nije u~estvovao u is-

tra`nom postupku, niti da ima bilo kakve veze s postupkom protiv Kne`evi}a i drugih optu`enih”, naveo je Darijevi} u pisanoj izjavi dostavqeno agenciji Beta. Po wegovim navodima, Cvetkovi} je sudskom ve}u objasnio da je prekju~e telefonom obavestio sud o tome da mu uop{te nije jasno za{to je po-

zvan, ali da mu je slu`benik odgovorio da mora da do|e. “Zamenik tu`ioca nije znao da objasni za{to je Tu`ila{tvo za svedoka predlo`ilo lice koje nema nikakve veze s postupkom”, napisao je Darijevi}, i dodao da su na su|ewu Kne`evi}u ve} saslu{avani qudi “koji nisu imala {ta da izjave, niti je

zamenik tu`ioca za wih imao pitawa”. Po wegovoj oceni, ju~era{wi slu~aj je “lapsus persona” i predstavqa poseban udarac koji je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal nanelo autoritetu i ugledu Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu (Specijalnom sudu).


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak11.mart2010.

13

MINISTARSTVO PRAVDE OBRATILO SE NADLE@NIMA U VELIKOJ BRITANIJI

Srbija zatra`ila izru~ewe Ejupa Gani}a Ministarstvo pravde Srbije uputilo je ju~e nadle`nim organima Velike Britanije molbu za izru~ewe Ejupa Gani}a, biv{eg ~lana Predsedni{tva Bosne i Hercegovine. Molba s obimnom sudskom dokumentacijom upu}ena je Velikoj Britaniji sa zahtevom da se Gani} preda Vi{em sudu u Beogradu da

bi se dovr{io krivi~ni postupak koji se protiv wega vodi u Srbiji, navodi se u saop{tewu. Britanski sud odredio je da Srbija molbu za izru~ewe Gani}a i prate}u sudsku dokumentaciju treba da dostavi do 7. aprila. Decembra 2008. godine Ve}e za ratne zlo~ine Vi{eg sud u Beogradu pokrenulo je istragu

ODLO@ENO SU\EWE ^LANU NEKADA[WE NARKOGRUPE „FIRMA“ DAMJANU ISKRINU

Heroin skrivan u tetrapaku ispod drveta Su|ewe do sada ve} osu|ivanom radniku obezbe|ewa kluba “Kazamat”, {kolovanom ma{inovo|i i ~lanu osu|ene narkogrupe “Firma” Damjanu Iskrinu (33) iz Sremske Kamenice, optu`enom za proizvodwu i dilovawe heroina i nedozvoqeno posedovawe oru`ja i eksplozivnih materija, odlo`eno je ju~e u Vi{em sudu u Novom Sadu zbog prikupqawa novih dokaznih predloga. Do slede}eg pretresa o~ekuje se dokaz o tome da li je automobil optu`enog u vreme wegovog hap{ewa bio havarisan, kao {to on tvrdi, ili nije. Tu`ila{tvo navodi da je Iskrin tokom 2009. godine nabavqao ve}e koli~ine heroina i da je drogu u iznajmqenom stanu na Bulevaru oslobo|ewa 22 me{ao s aditivima, premeravao na vagi za precizno merewe i pakovao u kese od oko 50 grama i u kesice od po 0,75 grama. Pri-

uzeo je 15 kesica heroina, te{kih oko 11,35 grama, a po nailasku policije, paketi}e je bacio pored sebe. U praznom pakovawu soka te ve~eri bilo je jo{ 143 kesice i osam mawih kesa heroina, te{kog oko 390 grama, i dve kese aditiva za me{awe s heroinom, te{kog ukupno 334,4 grama. Posle hap{ewa, u iznajmqenom stanu su prona|eni i pi{toq marke “taurus” kalibra 9 milimetara, sedam metaka kalibra 7,65 milimetara i jedan metak kalibra 9 milimetara. Okrivqeni se pred istra`nim sudijom branio }utawem, a wegova neven~ana supruga Nata{a K. je svedo~ila da joj nije poznato da je Damjan prodavao heroin, i da nikada u stanu nije videla pi{toq i metke koji mu se stavqaju na teret. Rekla je i da je prona|eni novac bila wihova zajedni~ka u{te|evina za kupovinu automobila, a da je va-

Ve} osu|ivan za drogu Damjan Iskrin je bio jedan od 38 ~lanova novosadske kriminalne grupe „Firma“, osu|ene za dilovawe heroina, koju je preko Miladina Suvajxi}a, zvanog \ura Mutavi, organizovao pokojni Du{an Spasojevi} [iptar. Krivi~no ve}e Specijalnog suda u Beogradu je krajem 2005. godine grupu osudilo na ukupno 167 godina i osam meseci zatvora, od kojih je sedam godina izre~eno Iskrinu. Taj glavni pretres trajao je gotovo dve i po godine, na {ta je uticao veliki broj optu`enih i izvo|ewe mnogobrojnih dokaza. Trojica prvookrivqenih u tom postupku osu|eni su i za organizaciju ubistva i ubistvo. premqene paketi}e skrivao je u tetrapaku od soka, ispod drveta na parkingu Kameni~ke ade prekoputa broja 3 u Novom Sadu. Dilovawe je ugovarao sa {est razli~itih mobilnih telefona i s jo{ dve SIM kartice, prevozio se automobilom “opel vektra”, a u poslu je obrtao i 1.640 evra koji poti~u od ovog posla, ka`e se u optu`nici. Okrivqeni se tereti da je 6. novembra oko 18 sati do{ao do drveta ispod kojeg je sakrivao drogu. S namerom da je proda,

gu, na kojoj su prona|eni tragovi heroina, koristila iskqu~ivo ona u kuhiwi. Policajci, koji su uhapsili optu`enog, detaqno su opisali wegovo kretawe, trenutak kada je iz `buna pored drveta uzeo kesice i kako ih je bacio kada je video policiju. Iz stana su oduzeti predmeti koji su i navedeni u optu`nici, a ve{ta~ewem je utvr|eno da je oru`je bilo ispravno. Od hap{ewa, optu`eni Iskrin je u pritvoru. S. Tanuryi}

protiv Gani}a zbog osnovane sumwe da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povla~ewu jedinica JNA iz Bosne i Hercegovine, izdavao nare|ewa za napade na objekte JNA u Sarajevu – Vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Do-

brovoqa~koj ulici. Re{ewem o sprovo|ewu istrage Gani}u se na teret stavqaju tri krivi~na dela – ratni zlo~in protiv rawenika i bolesnika, protivpravno ubijawe i rawavawe neprijateqa i upotreba nedozvoqenih sredstava borbe, navodi se u saop{tewu Ministarstva pravde. (FoNet)

Masakr u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu 1992.

PORODI^NI OBRA^UN U @ABQU

Pritvorena zbog ubistva mu`a sekirom Nedeqko Dovedan (1937) preminuo je ju~e oko podneva odmah nakon {to ga je zatekla ekipa hitne pomo}i s veoma sumwivim povredama u svojoj porodi~noj ku}i u @abqu u Ulici Petra Ko~i}a 130 u nasequ „Bozej“ Iako se u prvi

ne mogu da pretpostavim {ta se desilo. Mogu da ka`em da su se sva|ali koliko i drugi qudi u braku. Drugi sin je bio veoma uznemiren i nije hteo da daje izjave, samo je uplakanih o~iju {etao nervozno po dvori{tu.

jedva primetqivi qudi. Jedan sin je u novosadskoj gra|evinskoj firmi elektri~ar, a drugi ne radi zbog zdravstvenih problema – ka`e kom{ija Branko Radanovi}. – Pokojni Nedeqko je ranije radio na gra|evinama, a potom je `iveo

Soba u kojoj se dogodilo ubistvo

Foto: B. Lu~i}

Po re~ima vi{e kom{ija, ubijeni Nedeqko je bio fin i tih ~ovek. – Deda je bio prva liga. Oni su starosedeoci, veoma tihi i

od penzije. Koliko znam, Stana nije nikad nigde radila. On je prema woj bio pa`qiv i ~esto joj, gotovo svako prepodne, donosio burek.

s pripadnicima kriminalisti~ke policije novosadske Policisjke uprave. On nam je kazao da }e osumwi~ena za ubistvo biti saslu{ana danas oko 11 sati i da je me|u dokazima izuzeta i sekira zate~ena kod ku}e te da je rano za izno{ewe vi{e detaqa o istrazi. Sin preminulog i okrivqene, Radoslav nam je pokazao mesto gde je obavqen uvi|aj. U dnevnoj sobi skromne trosobne ku}e na zidu iznad kau~a ostali su tragovi krvi, policijski markeri koji ozna~avaju tragove, a iznad toga uramqene porodi~ne fotografije supru`nika koji su u braku proveli oko 45 godina. Nije iskqu~eno da je Nedeqko ubijen jer nije predao penziju koja je ispla}ena prethodnog dana, saznaje „Dnevnik“ iz izvora bliskih istrazi. M. V.

Porodi~na ku}a Dovedanovih

mah nije znalo ko je kriv za smrt, nakon nekoliko sati je kriminalisti~ka policija novosadske Policisijke uprave tim povodom privela i zadr`ala Nedeqkovu suprugu Stanu (1938) kojoj se, po prvim saznawima, pripisuje ubistvo sekirom. Navodno, ona je pozvala medicinare uz obrazlo`ewe da se wen suprug povredio tako {to je pao s tavana. U trenutku zlo~ina u ku}i nije bilo nikog osim bra~nog para, iako u istom objektu stanuju wihova dva sina, od kojih jedan s `enom i k}erkom, saznajemo nezvani~no. – Bio sam u gradu kad me je policija prona{la u centru oko 13 sati i rekla mi {ta se dogodilo. I{ao sam kod wih na razgovor koji je trajao oko dva sata i onda su me pustili da idem ku}i – kazao je za „Dnevnik“ Radoslav, sin bra~nog para Dovedan. – Ne znam i

Sinovi ne znaju razlog krvavog obra~una

Jo{ dvojica kom{ija su nam rekli da su Dovedani bili mirni, povu~eni, po{teni i da su retko izlazili iz ku}e. Uvi|aj je od 14,30 do 16 sati obavio de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Miroslav Alimpi} u saradwi

UTVR\EN IDENTITET MU[KARCA ^IJI SU DELOVI NA\ENI U JEZERU KOD ZAGREBA

Narkodiler iz Srbije iskasapqen pa ba~en u Jarun Iskasapqen le{, koji je prona|en u jezeru Jarun u Zagrebu, pripada srpskom narko dileru Cvetku Simi}u, utvrdili su zagreba~ki forenzi~ari DNK analizom. Kako B92 saznaje, na re{avawu slu~aja sara|iva}e policije Srbije i Hrvatske. Trup tela zaglavqen u `buwu kraj obale na{li su trojica kajaka{a u ponedeqak popodne. Noge su ronioci prona{li u utorak. Ni posle dva dana potrage nisu prona|eni svi delovi tela Cvetka Simi}a, kriminalca iz Srbije. Trup u poodmakloj fazi raspadawa, prona-

|en je nedaleko od obale zagavqen u `buwu. Igor Goji}, jedan od trojice kajka{a iz kluba „Kon~ar“, koji su prona{li deo le{a, ka`e da su telo videli u nedequ ali da su prvo pomislili da je u pitawu lutka ili neka vre}a. Ronioci su u utorak nedaleko od tog mesta prona{li i noge odrezane u preponama. Glava i {ake jo{ nisu prona|eni. No, kako je Simi} evidentiran u policiji, wegova DNK je postojala u bazi podataka. Utvr|ivawe vremena, mogu}eg mesta i na~ina ubistva }e potrajati jer le{ du-

`e vreme bio u vodi jezera. Cvetko Simi} se uglavnom povezuje sa {vercom droge, {to navodno ima veze i s wegovim ubistvom. Simi} je navodno pripadao grupi {vercera droge koju predvodi jedan poznati Beogra|anin, koji se dovodio i u vezu s „zemunskim klanom“. Simi} je, kako B92 nezvani~no saznaje, nestao pre najmawe dve nedeqe a suvlasnik je i jedne kladionice u Beogradu. Mogu}e je da je motiv wegovog ubistva u vezi s kriminalnim poslovima kojima se navodno bavio i da je komadawe le{a zapravo poruka.

Ukoliko se ispostavi da je to ta~no, wegovo ubistvo ne bi bilo prvo mafija{ko ubistvo srpskog kriminalca ovog tipa. Pre skoro dve godine na izuzetno surov na~in u Beogradu je ubijen Smail Tari}, ~ija je glava prona|ena na Bulevaru kraqa Aleksandra, a telo kod Veterinarskog fakulteta. Na ovom slu~aju sara|iva}e policije Srbije i Hrvatske. Kako B92 sazanaje u vrhu policije, danas u Beograd dolaze wihove hrvatske kolege da razmene informacije o `rtvi i slu~aju. Do tada ne}e biti zvani~nih izjava.


14

DRU[TVO

~etvrtak11.mart2010.

„Eurodisej” razmewuje mlade stru~wake Potpredsednica pokrajinskog parlamenta Maja Sedlarevi} predstavila je u Zrewaninu prve rezultate programa „Eurodisej“, kojim se u okviru Skup{tine evropskih regija razmewuju mladi stru~waci, a u wega je ukqu~en i Zavod za kulturu vojvo|anskih Rumuna iz Zrewanina. – Vojvodina je ~lanica ove Skup{tine od 2002. i odlu~ili smo da se u wegove programe ukqu~imo preko „Eurodiseja“, ali nam je bio potreban partner, regijasponzor da nas uvede. Rumunska `upanija Kara{-Seve-

rin odazvala se na{em pozivu i novembra 2008. potpisali smo protokol o pristupawu – objasnila je Maja Sedlarevi}. Od 1. februara do 30. aprila na{e dve studentkiwe rumunskog jezika bi}e u Re{icama, jedna u mesnom muzeju, a druga u biblioteci. Po principu reciprociteta, dvoje mladih iz te rumunske regije tokom tromese~ne prakse radi}e u ovda{wem Zavodu za kulturu vojvo|anskih Rumuna i regionalnom radiju „Zrewanin“. @. B.

DNEVNIK

KORISNE NASTAVNI^KE KREACIJE NA SAJTU POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA OBRAZOVAWE

Kolega to mo`da ume i boqe Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe je pro{log oktobra, u `eqi da unapredi nastavu u {kolama u Vojvodini i nastavnicima pomogne u razmeni i sticawu novih iskustava, formirao bazu podataka u koju nastavnici osnovnih i sredwih {kola u Pokrajini mogu prilo`iti svoje PowerPoint prezentacije koje koriste u nastavi, ali i preuzeti i koristiti ponu|ene. Ovoj bazi predava~i mogu pristupiti sa zvani~ne Internetstrane Sekretarijata (www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs). Po re~ima Maje Popovi} iz Sekretarijata za obrazovawe, nastavnici su ovu novinu izuzetno dobro primili, tako da je do sada postavqeno vi{e od 160 prezenta-

cija nastavnih jedinica, ali i o~iglednih nastavnih sredstava, a u pripremi je postavqawe jo{ 100 prispelih prezentacija. – Prezentacije nam sti`u iz svih vojvo|anskih mesta, bez obzira na wihovu veli~inu – ka`e Maja Popovi}. – Imamo priloge iz Sajana, Novog Milo{eva, Ba{aida, Ba~kog Petrovca, Sombora, Sremske Mitrovice, Gajdobre, Feketi}a, ^antavira, Subotice, Stare Pazove, Srbobrana, Kikinde, Novog Sada, Zrewanina, Petrovaradina, Rume, Ba~ke Palanke, Pivnica, ^oke, Kusi}a... Do sad su postavqene prezentacije iz ~ak 26 predmeta, kako iz osnovne, tako i iz sredwe {kole. Sem nastavnih jedinica iz hemije,

biologije, geografije, istorije, fizike, srpskog, slova~kog, ma|arskog, nema~kog, engleskog jezika, tu su i one iz muzi~kog, likovnog, sveta oko nas, prirode i dru{tva, tehni~kog i informatike, te osnova informatike i ra~unarstva. Prezentacije sti`u i iz stru~nih predmeta, anatomije i fiziologije doma}ih `ivotiwa, higijene i nege doma}ih `ivotiwa, poqoprivredne tehnike, modelirawa ma{inskih elemenata, konstruisawa... Do sad najvi{e prezentacija – ~ak oko 40 odsto – u ovoj bazi je za drugi razred osnovne {kole, petina je za {esti, deset odsto za osmi, osam odsto za tre}i razred i po sedam odsto za sedmi i prvi razred,

dok ih za sredwo{kolske predmete zasad ima mawe. U Sekretarijatu ka`u da oni ne procewuju stru~nost prezentacija, jer za to nisu ovla{}eni, ali da tra`e da svaku odobri i potpi{e direktor {kole, a vreme }e pokazati koje su posetiocima sajta najzanimqivije, te }e one za koje ne bude interesovawa biti skinute, a baza podataka }e se stalno oboga}ivati novim prilozima. Koliko je nastavnicima ovakva pomo} pri pripremi za ~asove dobrodo{la, govori i podatak da su, za pet meseci, koliko im je ova baza podataka na raspolagawu, prezentacije preuzeli vi{e od 7.000 puta. D. Deve~erski

FALSIFIKAT PREPARATA PROTIV IMPOTENCIJE „CIJALIS” OKUPIRAO I DOMA]E APOTEKE

„Lek” protiv straha od krevetskog kraha Inspekcija Ministarstva zdravqa za lekove i medicinska sredstva pokrenula je postupak za privredni prestup protiv apoteke “Tijana MM” u Zemunu i prekr{ajne prijave protiv nekoliko apoteka {irom Srbije u kojima je prona|en falsifikat leka „cijalis“, film-tablete, pakovawe od ~etiri pilule po 20 miligrama, serije 05668 proizvo|a~a Lilly Icos Limited UK. Me|u wima su i pojedine u Vojvodini: „Eskulap“ u Petrovaradinu i „Vita“ u Feketi}u, op{tina Mali I|o{. Ta inspekcija podnela je protiv odgovornih farmaceuta u ovim apotekama prijave Sudu ~asti Farmaceutske komore Srbije za povredu profesionalne du`nosti. Inspektori su predali Agenciji za lekove i medicinska sredstva uzorke tog leka radi vanredne kontrole. Kontaktirano je i s predstavni{tvom proizvo|a~a „Eli Lilly“ u Beogradu, koji je potvrdio da je u zemqama u okru`ewu uo~en falsifikat leka „cijalis“, kao i da su falsifikatori koristili pomenuti serijski broj uz promenu podataka o roku trajawa.

VESTI Udru`eni protiv de~je pornografije Projekt suzbijawa de~je pornografije, koji pokre}u Ministarstvo za qudska i mawinska prava i regionalna kancelarija „Save the children Norvway”, anga`ova}e dr`avne institucija i nevladine organizacije da bi se naredne tri godine izmenili propisi u ovoj oblasti. Wime su predvi|eni edukacija i uvo|ewe SOS-telefona. Od aprila, kad se o~ekuje da projekt za`ivi, Ministarstvo unutra{wih poslova }e dobiti i efikasniju kompjutersku opremu. L. N.

Zemqotres na podru~ju Zubinog Potoka Zemqotres intenziteta 6–7 stepeni Merkalijeve skale pogodio je ju~e severni deo Kosova. Podrhtavawe se osetilo u ve}em delu Srbije. Zemqotres sa epicentrom u regionu Zubinog Potoka, 15 kilometara severozapadno od Kosovske Mitrovice, zabele`en je u 14.38, rekao je agenciji Beta zaemnik direktora Republi~kog seizmolo{kog zavoda Branko Dragi~evi}. Zemqotres je bio magnitude 4,6 jedinice Rihterove skale, {to odgovara intenzitetu od 6 do 7 stepeni Merkalijeve skale. Prema re~ima Dragi~evi}a, zemqotres te ja~ine mo`e eventualno da izazove {tetu u naseqenom mestu na slabije gra|enim objektima.

Kad padne ponos, mu{karci ne pitaju za cenu

Preparat „cijalis“, koji se koristi protiv impotencije, popularno se naziva i „vikend tableta“, jer wegovo dejstvo traje 36 sati. Ova tableta je pretwa pionirskoj „vijagri“ jer, kako se navodi u uputstvu tog preparata, ne izneverava u svim onim slu~ajevima gde se „vijagri“ prigovara-

lo. „Cijalis“, kao u ostalom i drugi novi preparati protiv impotencije, oberu~ke je do~ekan u svetu, u {ta uveravaju i podaci jednog ispitivawa. Naime, oko 30 miliona mu{karaca u SAD, i oko 175 miliona u svetu, pati od impotencije ili poreme}aja erekcije.

O tome koliko mu{karaca kod nas pati od erektilne disfunkcije nema ta~nih podataka, a razlog za to je {to se jo{ uvek ustru~avaju da se zbog ovog problema obrate lekarima. Stid i poricawe naj~e{}a su prepreka za to. Istra`ivawa su pokazala da mla|i od 40 godina ~e{}e ose}aju stid i nemaju hrabrosti da potra`e stru~nu pomo} jer se od wih u dru{tvu o~ekuje da budu potentni. Oni kriju svoj problem i nadaju se da }e se stvari re{iti same od sebe jer se radi o „prolaznom problemu“. Mogu}nost da se lek za impotenciju kupi u apoteci, bez recepta – a time i bez odlaska kod lekara – omogu}ila je mu{karcima da se „samole~e“, iako ovi preparati ne le~e impotenciju ve} re{avaju „trenutni“ problem. O tome da oni mogu imati i ozbiqnije posledice po zdravqe pojedinih mu{karaca – ne razmi{qa se. Ovakvi preparati imaju dobru pro|u u apotekama, iako im cena nije mala – ~etiri pilule, u zavisnosti od preparata, ko{taju i do 2.000 dinara. Pa ko bi odoleo falsifikovawu! J. Barbuzan

DRU[TVENI POKRETI OD 1968. DO POVORKE GLADNIH

Oluja u Crnoj ku}i Zbornik radova “Dru{tvo u pokretu / Novi dru{tveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas”, predstavqen u novosadskom Omladinskom centru CK-13, objedinio je radove s lawske konferencije “1968. i novi socijalni pokreti u Jugoslaviji”, odr`ane u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Urednik \or|e Tomi} navodi da je ciq zbornika usmeravawe pa`we na postojawe dru{tvenih pokreta, wihove ciqeve, uzroke nastajawa i posledice delovawa. On podse}a na to da jugoslovensko dru{tvo tog perioda nije bilo bez unutra{wih konflikata, ali oni nisu bili nacionalnog ve} socijalnog predznaka, ~ime se demaskira delegitimisawe jugoslo- Svetska istorija se (opet) zbila u SFRJ venskog konteksta u pokreti “s leve strane” sve kojem su pokreti nastajali i u vi{e vremena provode obra~u~ijem su okviru delovali. Govore}i o aktuelnom polonavaju}i se jedni s drugima. `aju pokreta iz 1968, kouredTeza da }e “tr`i{te sve isnik Petar Atanackovi} rekao praviti“ pokazala se apsolutje da su oni 21. vek do~ekali “s no pogre{nom, podse}a Atamnogo baga`a iz pro{losti”. nackovi}, pa dru{tveni aktiS jedne strane, deo wih nekrivisti sve ~e{}e sami sebe na ti~ki se odnosi prema proskupovima te{e re~ima “sad {losti levice, dok je izvesni }e revolucija”. pokreti potpuno odbacuju. PoJedan od legendarnih “{esledi~no, dru{tvene grupe i zdesetosma{a” Dragomir Olu-

ji} Oluja, mladima okupqenim u “Crnoj ku}i” pojasnio je da su tada u Jugoslaviji dru{tvene grupe delovale vaninstitucionalno i da su demokratiju do`ivqavali aktivisti~ki, nikako formalno kao danas. Po wemu, teza da su Jugosloveni 1968. po{li stopama Zapada samo je delimi~no ta~na, budu}i da je su{tina pokreta bila globalna povezanost aktera – problem ameri~ke omladine i Vijetnamskog rata bio je i problem Jugoslovena, dok je problem Amerikanaca bila staqinisti~ka vlast u SFRJ. Oluji} je naglasio da je doprinos jugoslovenskog pokreta iz 1968. bila realna kritika staqinizma, a, za razliku od drugih isto~noevropskih zemaqa, pokret je istovremeno kritikovao sve izra`enije potro{a~ko dru{tvo. Taj pokret, kojim je Jugoslavija bila “na nivou svetske istorije”, otvorio je vrata mnogim drugim dru{tvenim ~iniocima, od radni~kog {trajka~kog pokreta, do umetnika iz oblasti filma, pozori{ta, kwi`evnosti i muzike. “Osvojili smo kulturu, koja je ostala na{a do dana dana{weg”, zakqu~io je Oluji}. Ig. Mihaqevi}

Posao u~e tek kad se popnu na skelu

GRA\EVINSKE FIRME OSTALE BEZ POSLA, ALI I U^ENOG KADRA

\aci mistriju vide samo u uybeniku Osim bez posla, srpsko gra|evinarstvo ostalo je i bez kadra, pesimisti~na je ocena Udru`ewa za gra|evinarstvo u Privrednoj komori Srbije. Prose~na starost zaposlenih je oko 50 godina, a mladih koji bi se bavili dun|erskim

re. Recimo, u Nema~ku godi{we mo`emo poslati wih 2.800, a nemamo ni stotinak koji mogu prihvatiti posao. Savetnica u PKS-u Qiqana Pejovi} ukazuje na to da je program obrazovnog sistema u rasko-

Trenutno sredwe {kole obrazuje tek 48 budu}ih zidara, 40 tesara i 20 armira~a. Samo u Nema~koj godi{we ima posla za 2.800 na{ih dun|era, ali Srbija ne mo`e da po{aqe ni stotinak sposobnih majstora poslom nema, mada je na birou rada izme|u 700.000 i 800.000 nezaposlenih. Ni {kole ne pripremaju podmladak za na{e neimarstvo, koje je nekada bilo poznato i {irom sveta. Sekretar resornog udru`ewa Goran Rodi} ka`e da se uzalud najavquje pokretawe gra|evinske operative jer nema ko da se popne na skelu! U sredwim {kolama trenutno je samo 48 budu}ih zidara, 40 tesara i 20 armira~a. U neimarskim firmama uglavnom su priu~eni qudi, i to prili~no vreme{ni. A gra|evinarstvo bi, po najavqenim poslovima, moglo zaposliti oko 300.000 radnika! Vlada je obe}ala da }e zidati 5.000 stanova, kao i poslove u Iraku, Iranu, Al`iru, Libiji i Rusiji, ali, ka`e Rodi}, mi sad nemamo majsto-

raku s potrebama privrede. [koluju se brojni administrativci, mada su primorani da godinama beznade`no ~ekaju posao, dok gra|evinarstvo nema kadrova, niti se oni {koluju za granu koja treba da bude nosilac privrednog razvoja Srbije. Zato deficitarni stru~waci, posebno gra|evinske struke, treba da budu pla}eni vi{e nego drugi da bi se privukli da se {koluju za zanimawa koja nedostaju. Predstavnici neimarskih firmi posebno su ukazali na to da ve} tokom obrazovawa |aci gra|evinskih {kola moraju, kako se to radi u svetu, osposobiti za posao u praksi, a ne, kao do sad, da ga u~e tek kad steknu diplomu i treba da se prihvate mistrije. R. Dautovi}

I Nemci }e oku}iti palana~ke izbeglice Za izbeglice u Ba~koj Palanci pomo}, ve}a nego ranije, ove godine je obezbe|ena s vi{e strana: od nekoliko stranih nevladinih organizacija, doma}eg komesarijata, ali i op{tinskog buxeta. – U op{tini je bilo oko 8.500 izbeglica, ali su se opredelili za dr`avqanstvo Srbije, 750 ima privremeni status, dok je 150 raseqenih s Kosmeta – obja{wava op{tinski poverenik za izbeglice Radoslav Milo{evi}. – Na pragu smo re{ewa za socijalno, ali i stambeno ugro`ene. Dva put je Komesarijat izbeglicama obezbedio za gra|evinski materijala po 200.000 dinara. Prvi put ukupno 1,875 miliona dinara, drugi put

2,625, a iz op{tinskog buxeta ove godine jo{ 600.000. Uskoro treba da po~ne i realizacija najve}e pomo}i – nova „ku}a“ od 1.000 kvadrata. – Za zgradu s 15 stanova lokalna samouprava ve} je obezbedila plac od 7,5 ari u nasequ „Sinaj“, kraj pravoslavne crkve koja se gradi – ka`e Milo{evi}. – Osim raseqenih s Kosmeta, dva stana bi}e ustupqena Centru za socijalni rad, koji }e ih dati na kori{}ewe ugro`enima. Nema~ka humanitarna organizacije ASB spremna je da pomogne izbeglima s 32.000 evra vrednim gra|evinskim materijalom, a jo{ 12.000 }e dati za ekonomske projekte. M. Sy.


c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak11.mart2010.

15

OVOG VIKENDA PO^IWE 61. [AMPIONAT SVETA U FORMULI JEDAN

Legendarni [umi opet vozi Ovog vikenda sa staze “Sakir” u Bahreinu krenu}e po 61. put karavan Formule jedan. Zavesa }e se spustiti posle 19 trka 14. novembra u Abu Dabiju na pisti “Jas Marina”. Tu je i debitantski gran pri u Ju`noj Koreji, a pista se jo{ uvek gradi. Ova sezona bi}e istorijska iz vi{e razloga. Prvo, posle nekoliko sezona

Yenson Baton brani tron

pauze u najbr`i cirkus vratio se sedmostruki svetski prvak Mihael [umaher, ali ne}e sesti u crveni bolid Ferarija, ve} }e braniti boje Mercedesa, koji je pro{le godine kao Bron GP osvojio {ampionski lovor. Zatim }e [umi na pisti opet bitku voditi sa jednim Senom. No, ovoga puta to je Bruno Sena, sestri} legendarnog trostrukog prvaka sveta Ajrtona Sena, koji je tragi~no nastradao na trci u Imoli 1. maja 1994. godine. Mladi Sena vozi}e za novi tim iz [panije Hispawu. Pored [umaher ove sezone vozi}e jo{ tri svetska {ampiona. To su pro{logodi{wi Britanac Xenson Baton, wegov sunarodnik Luis Hamilton, koji je do lovora stigao 2008. godine

i dvostruki prvak [panac Fernando Alonso (2005. i 2006). Sve to uz 12 ekipa sa 24 voza~a trebalo bi da Formuli jedan i wenom {efu Berniju Eklestonu vrati stari sjaj. [tete {to Berni nije uspeo da zainteresuje i Finca Kimija Raikonena, nekada{weg prvaka (2007), da ostane na asfaltnoj pisti. Posle podu`e polemike FIA je 3. marta uve~e odlu~ila da se u novom {ampionatu takmi~e12 timova, {to zna~i da se u karavanu najbr`eg cirkusa ne}e na}i ameri~ki tim USF1 i da niko ne mo`e da ga zameni. Time je raspr{ila nade srpskog biznismena Zorana Stefanovi}a da }e wegov tim Stefan GP ove godine debitovati u Formuli jedan. Tako je FIA sru{ila i na{ san da }emo, ako ve} ne voza~a, u najbr`em cirkusu bodriti na{ tim. Ali, vladaju}e telo Formule jedan je objavilo i da }e uskoro raspisati novi konkurs za kandidate koji bi mogli da popune mesto u {ampionatu Formule jedan za 2011. godinu. Eto, opet nade za nas Srbe... Na listi ovogodi{wih u~esnika u {ampionatu su timovi koji su se nadmetali u prethodinim sezonama: Meklaren Mercedes, Mercedes GP (biv{i Bron GP), Red Bul, Ferari, Vilijams, Reno, Fors Indija, Toro Roso i Zauber (bez BMV - a), kao i nove ekipe: Lotus, Hispanija (ranije Kampos Meta) i Virxin. Ameri~ki tim USF1 ponudio je Me|unarodnoj automobilskoj federaciji kompenzaciju za propu{tawe cele sezone. Amerikanci su spremni da izdvoje sedmocifren iznos kao dokaz da }e biti spremni da nastupe slede}e sezone. Za ovaj tim trebalo je da voze Argentinac

Huan Marija Lopez i Britanac Xejms Rositer. Prvi je bio test voza~ Renoa, a drugi Honde. Pro{le srede je i ekipa Kampos Meta promenila ime u Hispanija rejsing. [panski tim nije u~estvovao ni na jednom predsezonskom testirawu, a i budu}nost ekipe bila je ugro`ena zbog nedostatka finansija. Ali, sve se sredilo kada je {panski biznismen Hose Ramon karabante preuzeo tim pro{log meseca. Tako je osniva~ ekipe Adrijan Kampos dobio mawu ulogu. Pored debitantskih timova, tu su i novajlije za volanom. Ove sezone u karavanu debitova}e Brazilac Bruno Sena, sestri} legendarnog trostrukog prvaka Formule jedan Ajrtona Sene. On }e voziti za ekipu

Ekipe i voza~i

Prva krivina na stazi Sakir

Vodafon Meklaren Mercedes - 1. Xenson Baton (V. Britanija), 2. Luis Hamilton (V. Britanija) Mercedes GP Petronas - 3. Mihael [umaher (Nema~ka), 4. Niko Rozberg (Nema~ka) Red Bul - 5. Sebastijan Fetel (Nema~ka), 6. Mark Veber (Australija) Skuderija Ferari - 7. Felipe Masa (Brazil), 8. Fernando Alonso ([panija) Vilijams - 9. Rubens Barikelo (Brazil), 10. Niko Halkenberg (Nema~ka) Reno F1 - 11. Robert Kubica (Poqska), 12. Vitalij Petrov (Rusija)

Fors Indija - 14. Adrijan Sutil (Nema~ka), 15. Vitantonio Liuci (Italija) Skuderija Toro Roso - 16. Sebastijan Buemi ([vajcarska), 17. Haime Alguersuari ([panija) Lotus - 18. Jarno Truli (Italija), 19. Heiki Kovalainen (Finska) Hispawa - 20. Karun ^andhok (Indija), 21. Bruno Sena (Brazil) Zauber - 22. Pedro de la Rosa ([panija), 23. Kamuji Kobaja{i (Japan) Virxin - 24. Timo Glok (Nema~ka), 25. Lukas de Gradi (Brazil)

Mihael [umaher ponovo u najbr`em cirkusu

povratnik u Formulu jedan Nemac Mihael [umaher kao favorite u predstoje}oj sezoni vidi u biv{em timu Ferariju kolegi Brazilcu Felipeu Masi i nekada{wem rivalu [pancu Fernandu Alonsu, koji }e ove godine braniti boje “crnog kowi}a”. Ali, [umi tvrdi i da je sam napunio baterije i da je spreman za novu sezonu. Nemac je ~ak izjavio da je sre}an “kao dete pred Bo`i}” i da je bolid konkurentan. Pored ve} pomenutih svetskih prvaka, te Mase tu je i izuzetno talentovani Nemac Sebastijan Fetel iz Red Bula, koji }e svima poku{ati da pomrsi konce. Ali, wegov klupski kolega Australijanac Mark Veber i nije optimista. On je de{avawa u Formuli jedan pred po~etak sezone uporedio sa crtanim filmom. Naime, od novih timova do sada su na testirawima u~estvovali samo Lotus i Virxin. Veber se, ina~e, nalazi na ~elu asocijacije

svetski prvak u motociklizmu) da se takmi~i na motoru. Za promenu i ove sezone su uvedena neka nova pravila. zabraweno je dolivawe goriva za vreme trke. Zbog toga je do{lo do pove}awa rezervoara sa 80 na oko 250 litara, pa se to odrazilo i na dizajn i na aerodinamiku bolida. To, me|utim, ne zna~i da voza~i ne}e odlaziti u boks. I daqe }e morati da koriste obe vrste guma, koje su sada u`e bez aerodinami~kih poklopaca, {to bi trebalo da omogu}i vi{e preticawa. Promewen je i sistem bodovawa, pa }e tako pored prve osmorice, kao {to je to bilo do sada, poene osvajati desetorica pilota po sistemu: 25, 18, 15, 12, 10, 8, 6, 4, 2, 1. [ef ekipe Mercedes GP Ros Bron raduje se novom sistemu bodovawa i smatra da }e pove}awe broja bodova izme|u prvog i drugog sa dva na sedam bodova doprineti da trke budu mnogo zanimqivije i uzbudqivije.

Trke

Hispanije, kao i Indijac Karun ^andhok. Zanimqivo je to da su wih dvojica pre dve godine bili timske kolege u ekipi Sport u GP2 seriji. ^andhok je, ina~e, drugi Indijac koji nastupa u najbr`em cirkusu, jer je 2005. za volanom Xordana sedeo Narijan Kartikijan. I trka za Veliku nagradu Indije trebala bi da se slede}e godine na|e u kalendaru, a staza u blizini Wu Delhija trenutno je u izgradwi. U karavanu je i prvi Rus Vitalij Petrov, koji }e voziti za Reno. On }e biti u tandemu sa Poqakom Robertom Kubicom, a Petrov se dokazao u GP2 seriji gde je pro{le godine zavr{io kao drugi. Rus je poznat po nadimku “Raketa iz Viborga”, grada u kojem je ro|en. Tu su i Nemac Niko Hulkenberg (Vilijams) i jo{ jedan Brazilac Lukas di Grasi (Virxin). Titulu brani Britanac Xenson Baton, koji ju je pro{le godine osvojio za Bron GP. Sada }e Baton sedeti za volanom Meklarena uz sunarodnika Luisa Hamiltona, koji je lovor osvojio 2008. godine. Xenson Baton je nedavno izjavio da ~ak sedam timova mo`e da se bori za titulu ove sezone. On apostrofira svoju ekipu, Mercedes, Ferari i Red Bul, ali iz konkurencije ne izbaciju ni Zauber, Fors Indiju i Vilijams. Baton i Hamilton trebalo bi da vrate srebrne strele na staze slave. Sedmostruki svetski prvak i

14. mart: Bahrein (BIC) 28. mart: Australija (Albert park) 4. april: Malezija (Sepang) 18. april: Kina ([angaj) 9. maj: [panija (Kataluwa) 16. maj: Monako (Monte Karlo) 30. maj: Turska (Istambul) 13. jun: Kanada (@il Vilnev) 27. jun: Evropa (Valensija) 11. jul: V. Britanija (Silverston) 25. jul: Nema~ka (Hokenhajm) 1. avgust: Ma|arska (Hungaroring)

Prvi Rus u Formuli 1: Vitalij Petrov

29. avgust: Belgija (Spa Frankor{amp) 12. septembar: Italija (Monca) 26. septembar: Singapor (Singapor) 10. oktobar: Japan (Suzuka) 24. oktobar: Koreja (KIC) 7. novembar: Brazil (Interlagos) 14. novembar: Abu Dabi (Jas Marina) Gran pri voza~a (GPDA) i smatra da Formula jedan sada izgleda amaterski i da se situacija mo`e videti samo u crtanim filmovima Mikija Mausa i Tomija i Xerija, a ~elnicima je ~ak poru~io da pozovu i Valentina Rosija (vi{estruki

Kako god bilo, ve} u nedequ na stazi “Sakir” }emo videti da li je Berni Ekleston uspeo u svojoj nameri i da {ampionat Formule jedan u~ini {to zanimqivijim, kako za navija~e, jo{ vi{e za investitore. Gordana Malenovi}


SPORT

~etvrtak11.mart2010.

KAPITEN SRBIJE DEJAN STANKOVI] O KVALIFIKACIJAMA ZA EP

Zadovoqan rivalima i kalendarom Kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Dejan Stankovi} veruje da orlovi imaju izuzetnu {ansu da obezbede plasman na Evropsko prvenstvo 2012. godine u Poqskoj i Ukrajini. Stankovi} smatra da je Srbija izborila povoqan raspored u kvalifikacijama, ostavqaju}i Italijane i Slovence za Kapiten {iri optimizam: kraj. Srbija }e se za Dejan Stankovi} odlazak na EP boriti sa Farskim Ostrvima, Slovenijom, Estonijom, Italijom i Severnom Irskom. - Mnogo je sli~nosti sa prethodnim kvalifikacijama, kada smo imali za rivale Francusku i Rumuniju. Sada lomimo kopqa sa starim poznanicima Italijom i Slovenijom, a pogled na kalendar govori da }e oktobar 2011. godine, verovatno, biti mesec kona~ne odluke - rekao je Stankovi}. Srbija je ~esto igrala neizvesne duele sa predstoje}im protivnicima, ali Stankovi} smatra da orlovi imaju jedan adut vi{e da veruju u pozitivan ishod. - Pamtim samo nere{ene ishode, bilo ih je najvi{e. Uostalom, sa Slovenijom imamo ~etiri remija, s tim da su nas ti remiji najvi{e boleli. Ni Italija nas nije pobedila u dva me~a kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Portugaliji, ali tamo su oni oti{li, a ne mi. Sada }e, verujem, biti druga pri~a. Imamo tim, imamo ambijent, Marakanu - ona je na{ najja~i adut i sumwam da se bilo koji protivnik raduje dolasku u Beograd i silasku u rupu. Zbog svega navedenog zadovoqan sam i rivalima i kalendarom .Sa Estoncima igramo prvi put, Farane poznajemo, o Ircima ne treba mnogo pri~ati, nisam ~uo da ih je neko lako i ubedqivo pobedio. Zaista `elimo da osvojimo {to vi{e bodova, u~ini}emo da tako bude, ali nema potcewivawa rivala - napomenuo je Stankovi}.

c m y

16

DNEVNIK

U VOJVODINI BRZO RE[ILI PITAWE [EFA STRU^NOG [TABA

\uri~i} umesto Babi}a U Fudbalskom klubu Vojvodina nisu mnogo vagali u izboru naslednika sada ve} biv{eg {efa stru~nog {taba Branka Babi}a. Poverewe je dobio Milan \uri~i}, stru~wak koji je jesenas vodio In|iju, a na klupi Vojvodine ve} je sedeo u sezoni 2004/2005, kada je stigao iz {aba~ke Ma~ve i nasledio tada Vladimira Petrovi}a. Pi`on je Vo{u predvodio u rekordno kratkom roku (samo u prijateqskoj utakmici u Bugarskoj kada je Slavija u Sofiji pobedila Novosa|ane 5:0). \uri~i} tada nije seo na klupu Vojvodine u dobrom trenutku. Objektivno, od starta je imao opoziciju, ali je simpatije, pre svega navija~a, stekao otvorenom komunikacijom, predanim radom i forsirawem mladih i neafirmisanih igra-

~a. Pod wegovom palicom na velikoj sceni javnosti su predstavqeni Gojko Ka~ar, Borko Pavlovi}, Igor \uri}, Xozef Kizito, Ranko Despotovi}... Rezultatski u~inak od decembra 2004. do avgusta 2005, kada je mesto na klupi ustupio Zoranu Mari}u, nije i{ao \uri~i}u na ruku, pa je ostalo zabele`eno da je u 18 prvenstvenih duela ostvario u~inak od pet pobeda, ~etiri remija i devet poraza, uz gol razliku 14:21. U me|euvremenu je \uri~i} postao iskusniji za pet godina, a fudbalskim znawem dogurao je do uglednog predava~a na Vi{oj {koli za trenere FS Srbije, koja pod patronatom UEFA izdaje trenerske prolicence. Kako wegova ekipa igra mogli su da se uvere i navija~i Vojvodine krajem jesewe sezone, kada je na klupi In|ije demonstrirao zai-

Milan \uri~i} ju~e u Vo{inim prostorijama

Jednoipogodi{wi ugovor Direktor FK Vojvodina Miodrag Panteli} izjavio je za na{ list da je saradwa s Milanom \uri~i}em dogovorena do leta 2011. godine. - Nismo se mnogo dvoumili. Procenili smo da je \uri~i} u ovom ~asu za Vojvodinu najboqe re{ewe. On je ve} bio jesenas u kombinaciji za {efa stru~nog {taba. Gledao je na{e utakmice, poznaje mogu}nosti igra~a i verujemo da }e pod wegovom palicom ekipa po~eti da prikazuje boqe igre i ostvaruje boqe rezultate. Rastanak s Brankom Babi}em bio je korektan – naglasio je Panteli}.

DOGOVOR KIZITA I VO[E NA POMOLU: Objektiv na{eg fotoaparata ju~e je u FC “Vujadin Bo{kov” zabele`io zanimqiv momenat. U pauzi razgovora s trenerom Milanom \uri~i}em, direktor FK Vojvodina Miodrag Panteli} primio je Yozefa Kizita. ^iwenica je da obe strane polako popu{taju i mogu}e je da je dogovor na pomolu. Posle kra}eg sastanka Kizito je rekao da se nada da bi mogao da zaigra ve} u subotu u me~u sa ^ukari~kim, a Panteli} dodao da }e se “sve znati u toku dana{weg dana.” S. S.

sta odli~nu partiju u FC “Vujadin Bo{kov” u duelu s fudbalerima koje zvani~no preuzima danas. Na wegovoj strani su navija~i, stru~nost, znawe i emocije, jer je evidentno da u Vojvodinu nije stigao s namerom da mu ona bude samo stepenik u karijeri. Pre pet godina, kada je odlazio iz Vojvodine, za na{ list je izjavio: - Posejao sam seme povratka u voqeni klub. Novu {ansu je do~ekao, svestan da mu ne}e biti lako. Ali, kome je uostalom bilo lako na klupi Vojvodine? - Pre {est godina znao sam samo da dolazim u veliki klub. Sada znam i okolnosti koje vladaju u wemu, poznajem prilike i igra~ki kadar.

Uostalom, i ambicije su sada ve}e, a samim tim i izazovi pred kojima se nalazim. Motiva dakle, imam, na pretek – istakao je za “Dnevnik”u prvoj izjavi po dolasku u Vojvodinu Milan \uri~i}, kojeg smo ju~e u klupskim prostorijama strpqivo ~ekali dok je imao seriju sastanaka s direktorom Miodragom Panteli}em, generalnim sekretarom Radisavom Rabrenovi}em i stru~nim {tabom, ~iji je trening s prvotimcima ju~e samo posmatarao. Zvani~na promocija Milana \uri~i}a najavqena je za danas u 13 ~asova u FC “Vujadin Bo{kov”, a wegov debi u teku}oj sezoni bi}e ve} u subotu kada Vojvodina od 14 sati na stadionu “Kara|or|e” do~ekuje ^ukari~ki. S. Savi}

DANAS PRVI ME^EVI OSMINE FINALA LIGE EVROPE

Verder u Valensiji Danas su na programu prvi me~evi osmine finala Lige Evrope. Derbi susret se igra na Mestaqi, gde fudbaleri Valensija do~ekuje nema~ki Verder. No, i ostali okr{aji privla~e pa`wu jer je u konkurenciji ostalo zaista nekoliko vrlo jakih ekipa, biv{ih prvaka Evrope ( Hamburger, Liverpul, Juventus, Benfika, Olimpik). - Na{ ciq je da osvojimo pehar - ka`e centarfor Valensije Nikola @igi}, koji u Evrokupu redovno dobija priliku. - Verujem da }u igrati i da }u posti}i gol. O~ekuje nas te`ak zadatak, Verder je tipi~an predstavnik nema~ke {kole fudbala, ima zaista nekoliko sjjajnih igra~a,a odbrana im je ~vrsta kao granit. Verder igra sjajno u Ligi Evrope, trenutno je najefikasniji tim takmi~ewa sa 21 postignutim golom. I Nemci `ele plasman u zavr{nicu. - Finalni me~ se igra u Hamburgu, {to je dodatni motiv za na{u ekipu - isti~e prvi strelac Lige Evrope, napada~ Verdera Klaudio Pizaro (osam golova). - Na{a je prednost {to se revan{ igra u Bremenu, kao i vremenske prilike.Igra~i Valensije nisu naviknuti da igraju po snegu i ledu.

Danas MADRID: Atletiko - Sporting ( po~etak u 19 sati) ( sudi Vink, Holandija) HAMBURG: Hamburger - Anderleht (19) ( Duhamel, Francuska) LIL: Lil - Liverpul (19) (Larsen, Danska) KAZAN: Rubin - Volsburg (19) (Prosenka, Portugal) LISABON: Sporting - Olimpik (M) (21.05) (Brih, Nema~ka) TORINO: JUventus - Fulam (21.05) (Majer, Nema~ka) ATINA: Panatenaikos - Standard (21.05)(Tomson, [kotska) VALENSIJA: Valensija - Verder (21.05) Me~eve izme|u Lila i Liverpula i Valensije i Verdera prenosi televizija B92, a okr{aj izme|u Rubina i Volsburga OBN televizija. Zanimqiv opkr{aj se o~ekuje u Lilu, gde gostuje Liverpul. Ova dva tima se nikada do sada nisu sastala, ali imaju nekoliko dodirnih ta~aka: golmana Lila Ludovika Batela dugo je trenirao Rafa Benitez, Ngong je jedno vreme igrao u Lilu,a jo{ nekoliko igra~a dva tima su jedno vreme nosili iste dresove. - Dobro poznajem Rafu Beniteza - ka`e golman Lila Ludovik Batel. - Liverpul }e, siguran sam, igrati otvoreno i na pobedu, jer oni ikada ne mewaju stil igre.

Redsi sti`u u Lil s Fernandom Toresom, ali u timu ne}e biti povre|enog [krtela. - Forma nam je u usponu i siguran sam da ne}emo izgubiti u Lilu - veli Havijer Maskerano, koji je u me~u {esnaestine finale s Unireom postigao odlu~uju}i gol.Dobro je {to se revan{ igra na Enfildu, ube|en sam da }emo sti}i do finala. Juventus }e s Fulamom igrati bez povre|enog Kjelinija, u Kazawu jako hladno, ali }e se utakmica igrati po{to se teren greje. G. Kova~

HAJDUK NEMA DILEMU

S Partizanom u Kuli Mnogo pri~e proteklih dana Hajduk je ulo`io maksimalne bilo je u vezi sa predstoje}im napore da se teren osposobi, prvenstvenim susretom Jelen ali vremenski uslovi ne dozvosuperlige u kojem }e se sastati qavaju da 100 posto bude priHajduk i zvani~ni {ampion premqen za odigravawe utakmiPartizan iz Beograda. Naga|ace. U svakom slu~aju, teren u lo se da }e biti igran u BeograKuli }e biti boqi nego {to su du, Apatinu, Novom Sadu zbog bili na utakmicama prethodnog toga {to je teren u Kuli u lokola prvenstva BSK iz Bor~e {em stawu. Borac iz ^a~ka, te Rad - Crvena - Predstoje}i prvenstveni zvezda - podvukao je Vla{kali}. susret Hajduk - Partizan }e biNa sednici Upravnog odbora ti igran u Kuli - tvrdi direkkulskog superliga{a donesena tor kluba Aleksandar Vla{ka- Teren }e biti spreman za nedequ je odluka da cena ulaznica za suli}, ~ime je, ~ini se, stavqena ta~ka na naga|awa sret sa Partizanom bude za jug i sever 300, za zapad gde }e susret biti odigran. - Teren u Kuli je boqi 500, a za lo`u hiqadu dinara. nego na kraju jesewe polusezone. Fudbalski klub \. Bojani}


SPORT

DNEVNIK SELEKTOR SRBIJE BOGDAN OBRADOVI] O ME^U SA HRVATSKOM

Neka pobedi sport Selektor Dejvis kup duju u renkingu, a Zimowi} je po tima Srbije Bogdan Obmom mi{qewu individualno najradovi} ka`e da je na boqi dubl-igra~. Imamo vrlo Hrvatima da odaberu ozbiqan tim, tu je i Du{an Vegrad u kojem }e se igrati ~etvrtmi}, koji }e i u Hrvatskoj biti sa finale Dejvis kupa. nama. Kompaktna smo ekipa, svi i - Sigurno da je Split vru} tegovore da smo favoriti, a i mi ren, svi znamo kakvi su Spli}ani ose}amo da mo`emo da osvojimo navija~i. Ja `elim pre svega da ~estitam Hrvatima na prolazu u ~etvrtfinale, a to gde }e se igrati je wihova stvar – oni sigurno znaju koji je grad za wih najboqi, to je wihovo pravo, pa neka oni sami odlu~e ka`e Obradovi}. Mediji spekuli{u o tome da li }e me~evi u Hrvatskoj biti bezbedni. - Kada je re~ o organizaciji tog me~a, sigurno je da }e raz- Bogdan Obradovi} govarati predstavnici teniskih Dejvis kup i u svakom me~u idemo saveza Hrvatske i Srbije i ITFna pobedu. a. [to se ti~e mojih igra~a i meNajpoznatija svetska kladionine, na{a je `eqa da tu pobedi ca „Vilijam Hil“ stavila je Srsport. Postoji qudi koji }e se babiju na prvo mesto liste favoriviti obezbe|ewem, zaista nikome ta za osvajawe salatare. nije stalo da bude bilo kakvih iz- Mislim da ima logike u tome greda. Koju god lokaciju da odredi kako oni sve to ra~unaju – oni se ITF, mi }emo i}i i biti maksibave kla|ewem i dosta je eksperamalno pripremqeni. ta koje oni koriste u svemu tome. Obradovi} veruje u svoj tim i Namo to uop{te ne smeta, motivismatra da su realne {anse za posani smo i zaista `elimo da tribedu Srbije. jumfujemo. Mladi smo, uz isku- Novak \okovi} je drugi na snog Nenada Zimowi}a, a tu je i svetu, a do tog me~a (posle Nikola Pili} koji je ve} sa dve Vimbldona) ima}e priliku moreprezentacije osvajao Dejvis kup `da da jo{ vi{e ugrozi Federera. - zakqu~io je Obradovi}. Janko i Viktor neprestano napre(B92)

~etvrtak11.mart2010.

Mihajlovi} hvali Muriwa Trener Katanije Sini{a Mihajlovi} imao je re~i hvale za svog kolegu iz Intera @ozea Muriwa, ali je izjavio da Portugalac u Srbiji ne bi izdr`ao ni mesec dana. Mihajlovi} je pred gostovawe Intera u Kataniji izjavio kako ga je Muriwo ranije nervirao, ali da mu se sve vi{e dopada, uprkos problemati~nom pona{awu. - Na primer, da se tako pona{ao i na isti na~in komunicirao sa protivnicima i medijima u Srbiji, ne bi izdr`ao vi{e od mesec dana smatra Mihajlovi}. Mihajlovi} je rekao da je promenio mi{qewe o portugalskom stru~waku.

- Kaza}u vam istinu. Kada je Muriwo prvi put stigao u Italiju nisam mogao da ga podnesem. Nisam podnosio wegovo pona{awe. Ali, sada sam promenio mi{qewe, mislim da je sjajan ~ovek i cenim ga. Mihajlovi} je rekao da Muriwo zbog svog {arma dobro prolazi uprkos neprimerenim izjavama i postupcima. - Nekada se ne odnosi ba{ najboqe prema protivnicima i ponekad izaziva novinare. Ali on se uvek izvu~e i to mislim u pozitivnom smislu. To zna~i da ga qudi vole. U redu je to {to radi i on mi se sve vi{e i vi{e dopada. Ukoliko ode, bi}u tu`an. Uvek sa nestrpqewem o~ekujem {ta }e slede}e da izjavi rekao je trener Katanije.

Sini{a Mihajlovi}

Jankovi} se ponovo le~i Reprezentativac Srbije Bo{ko Jankovi} ponovo }e morati da se le~i, ali, sre}om, pauza }e trajati najvi{e mesec dana. De-

PRIJATEQSKA UTAKMICA KADETA

Gosti se revan{irali Srbija – Hrvatska 1:5 (0:3)

Bo{ko je otputovao u Barselonu, gde }e ga pregledati i doktor Ramon Kugat, specijalista za ovakvu vrstu povreda, koji je

ZBOG GURAWA SUDIJE U BAZEN

Dvogodi{wa suspenzija

Vaterpolisti Zemuna Velimir Markovi} i @arko Nikoli} ka`weni su sa ukupno tri godine zabrane igrawa, odlu~ila je disciplinska komisija Vaterpolo saveza Srbije. Markovi} je suspendovan na dve godine jer je na pro{loj utakmici Prve B lige Srbije protiv

Singidunuma gurnuo sudiju Zukovi}a u bazen. Sa druge strane, Nikoli}u je izre~ena jednogodi{wa zabrana igrawa zbog poku{aja da se fizi~ki obra~una sa arbitrom. Zemun se trenutno nalazi na ~etvrtom mestu Prve B lige sa 21 bodom, 18 mawe u odnosu na lidera @AK.

POJEDINA^NO PRVENSTVO EVROPE U RIJECI

Troje maksimalnih Onaj na{ Xobava koji je “pobedio” u Crvenki, iako nije ni igrao, posle ~etri odigrana kola vodi na mu{kom turniru u dru{tvu s Efimenkom. Kova~evi} se izgleda dobro pripremio za turnir jer je jo{ jednu partiju remizirao, ovog puta crnim figurama sa @igalkom iz Belorusije koji ima ve}i rejting za 74 poena. To isto va`i i za Nikolu Sedlaka ~iji je protivnik ju~e bio velemajstor iz ekstra grupe David Navara (2708 rejting). [olak je izgubio od prekaqenog bugarskog internacionalca Kirila Georgieva. Vredne pobede postigli su Vu~kovi} i Marku{ i sa po 3 poena, zajedno sa Kova~evi}em “dr`e poziciju”. Na `enskom turniru, posle brzog remija na prvom stolu izme|u Arahamije i Tatjane Kozinceve, s nestrpqewem smo o~ekivali ishod druge partije kola po va`nosti. Na`alost 150 poena razlike u rejtingu nije mogla da nadoknadi borbena ^oqu{kina i Monika So}ko je preuzela vo|stvo na tabeli `enskog prvenstva. Izdvojeni rezultati 4.kola (mu{karci): Vaqeho Pons – Timofejev remi, Krasenkov – Xobava 0:1, Najdi~ - Efimenko 0:1, Peletje – Inarkiev remi, Skoberne – Nisipeanu remi, Nepomnia{~i – Majorov remi, Adams – Martinovi} 1:0, Karuana – Potkin remi, @igalko – Kova~evi} remi, Sedlak – Navara remi, [olak – K. Georgiev 0:1, Makarov – Vu~kovi} 0:1, Marku{ - Galager 1:0, Bo{kovi} – Mamedov 0:1, Andriasjan – Bodiroga remi, Placgumer – Damqanovi} 0:1, Dimitrijevi}

Nata{a Bojkovi}

– Dra`i} 0:1, Papadakis – Todorovi} 0:1, To{i} – Spi~kin 0:1, Lon~ar – Civri} 1:0. Stawe posle 4. kola: 1-2. Xobava i Efimenko 4, 3-17. mesto dele igra~i sa 3,5 poena, itd. Vu~kovi}, Kova~evi} i Marku{ 3, Sedlak 2,5, Damqanovi}, [olak, Dra`i}, Todorovi}, Bodiroga 2, Bo{kovi} 1,5, To{i} i Civri} 1 poen. Izdvojeni rezultati 4. kola (`ene): Arahamija – T. Kozinceva remi, So}ko - ^oqu{kina 1:0, M. Muzi~uk – Stefanova remi, Kurcidze – N. Kozinceva remi, A. Muzi~uk – Bodnaruk 1:0, Kramling – Zavacka 1:0, @ukova – Matveeva remi, Cmilite – Sedina 1:0, Bojkovi} – Rajli~ remi, Jaka{vili – Manakova 1:0, Koimbra – Drqevi} 1:0, Efro~kinski - \uki} 0:1. Stawe posle 4. kola: 1. So}ko 4, 2-6. T. Kozinceva, A. Muzi~uk, Arahamija, Kramling, Cmilite 3,5, itd. Bojkovi} i ^oqu{kina 3, Manakova 2, \uki} 1,5, Drqevi} 1 poen. B. D.

17

pro{le godine Jankovi}u operisao pokidane ligamente. Tok oporavka pomno }e pratiti i stru~ni {tab reprezentacije Srbije. Ako se situacija sa kolenom bude razvijala kako treba, dva i po meseca }e biti sasvim dovoqna da se fudbaler \enove vrati u takmi~arsku formu i 13. jun do~eka potpuno spreman.

UTAKMICE POSLEDWEG KOLA TOP 16 FAZE EVROKUPA

Zvezda otpala

Predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine Ratko Borovnica uru~io je pre po~etka me~a plaketu Martinu Novoslecu, nekada{wem jugoslovenskom reprezentativcu, koji je izme|u ostalog nosio i dres novosadske Vojvodine.Novoselac je sada radi sa mla|im kategorijama u Hrvatskoj. 17 godina) nije doneo mnogo dobrog doma}oj reprezentaciji. Odli~nom postavkom i konstatnom ofanzivom svih osamdeset minuta Hrvati su stigli do ubedqive pobede od 5:1 i time se revan{irali za poraz od prethodnog dana(Srbija pobedila sa 2:1). N. S.

I grupa Le Man - Aris Huventud - Alba 1. Alba 6 2. Aris 6 3. Huventud 6 4. Le Man 6 U ~etvrtfinale Alba i Aris.

Trener Barselone Pep Gvardiola i napada~ Zlatan Ibrahimovi} dobili su jedan me~ suspenzije zbog iskqu~ewa na me~u sa Almerijom. Komitet za su|ewe je doneo presudu o suspenziji uprkos `albama Barselone na validnost odluke sudije Klosa Gomesa da iskqu~i Gvardiolu i Ibrahimovi}a . Wih dvojica }e tako propustiti predstoje}i duel sa Valensijom na Nou Kampu. Ipak, Barselona }e se `aliti i na ovu oduluku Komiteta i podne}e `albu Apelacionom komitetu u nadi da }e suspenzije biti povu~ene. U Ibrahimovi}evom slu~aju video snimak je pokazao da je kontakt napada~a Barselone sa igra~em Almerije bio slu~ajan i da [ve|anin nije imao nameru da povredi svog suparnika. Me~ je zavr{en bez pobednika, rezultatom 2:2.

OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Fiorentina–Bajern 3:2 (1:0)

Gran Kanarija - Crvena zvezda 81:58 (18:16, 26:14, 20:13, 17:16) GRAN KANARIJA: „Centro Insular de Deportes“, gledalaca: 5125, sudije: Voreadis (Gr~ka), Maestre (Francuska), Matioli (Italija). GRAN KANARIJA: Fi{er 3, Avgustine 4, Alvarado, savane 5, Belas 6, Noris 6, Kikert 10, Moran 3, Karol 13, Sanders 7, Mekdonald 24. CRVENA ZVEZDA: Ke{eq 11, Kikanovi}, Radosavqevi} 3, Rondovi} 2, Tejlor, Stevi} 12, Radivojevi} 10, Videnov 3, [timac 3, Baki} 7, Bjelica 7. Posle razo~aravaju}e sezone u regionalnoj NLB Ligi, potom i neuspeha u Kupu „Radivoja Kora}a“, ko{arka{i Crvene zvezde su uspeli nemogu}e - da od ve} vi|enog plasmana u ~etvrtfinale Evrokupa ispadnu iz tog takmi~ewa! U odlu~uju}oj utakmici za prolaz me|u osam u Evrokupu, Gran Kanarija je ubedqivo pobedila Zvezdu 81:58 (18:15, 26:14, 18:12, 17:16). Crveno-beli su imali u~inak od 3-0 u grupnoj fazi Evrokupa, a onda su sami sebe doveli u poziciju da se „~upaju“ na gostuju}em terenu na Kanarskim ostrvima. Nisu uspeli...

Plaketa Novoselcu

Me~ kazne za Gvardiolu i Zlatana

Bo{ko Jankovi}

taqnim pregledom, odnosno snimawem magnetnom rezonancom, utvr|eno je da povreda nije bezazlena. - Povre|en mi je unutra{wi meniskus levog kolena. Iskreno, odahnuo sam kad sam ~uo o ~emu se radi, jer je va`no samo da nisu u pitawu ukr{teni ligamenti koje sam letos operisao rekao je Jankovi}.

SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca oko 100, sudija Kaurin (Subotica). Strelci: Markovi} u 71. minutu za Srbiju, a Xoni u 13. i 19, Rado{evi} u 40, ^akarun u 51. i Mili} u 76. minutu za Hrvatsku. @uti kartoni:Mili} (Hrvatska). SRBIJA: Sto{i}, Lazi}, Anti} (50. Golubovi}), Popadi}, Savi}, Kal~i}, Markovi}, Meleg, O`egovi} (41. [aka), Pavlovski (59. Stojanovi}), Georgijevi} (70. Mandi}). HRVATSKA: Bani}, Prenga, Toma{evi}, Rado{evi} (80. Berti}), Kolinger, Mili}, Plum (70. Leko), Kova~i} (80. Maroti), D`oni (50. ^akarun), [pehar (76. Vladislavi}), Pavi~i} (41. Marin~i}). Drugi prijateqski me~ izme|u fudbalski kadetskih reprezentacije Srbije i Hrvatske ( igra~i do

79:75 62:68 4 2 419:409 10 3 3 447:407 9 3 3 408:431 9 3 3 428:441 9 su se plasirali:

FIRENCA: Stadion Artemije Franki, gledalca oko 40.000, sudija: Malenko ([panija), strelci: Vargas u 28. i Joveti} u 54. i 64. za Fiorentinu, a Van Bomel u 60. i Roben u 65.minutu za Bajern. @uti kartoni: Kroldrup, Felipe (Fiorentina), [vajn{tajger (Bajern). FIORENTINA: Frej – De Silvestri, Natali, Kroldrup, Felipe (Manuel Paskval)– Montolivo, Zaneti – Markioni, Joveti}, Vargas (Kairison)- \ilardino. BAJERN: But – Lam, Van Bujten, Bad{tuber, Alaba – Van Bomel, [vajn{tajger – Roben, Miler, Gomez (Klose), Riberi (Prawi}). Prva utakmica :1:2

J grupa Galatasaraj - Hapoel Valensija - Uniks 1. Valensija 6 5 1 2. Hapoel 6 4 2 3. Uniks 6 3 3 4. Galatasaraj 6 0 6 U ~etvrtfinale su se Valensija i Hapoel.

98:111 91:81 487:465 11 507:480 10 477:484 9 526:568 7 plasirali:

K grupa Beneton - Broze Panelinos - Bilbao 1. Bilbao 6 4 2 2. Panelinios 6 4 2 3. Beneton 6 2 4 4. Broze 6 2 4 U ~etvrtfinale su se Bilbao i Panelionis.

86:70 77:70 447:400 10 562:457 10 450:460 8 410:452 8 plasirali:

L grupa G. Kanarija - C. zvezda Nimburk - Turk Tel. 1. G. Kanarija 6 4 2 2. Nimburk 6 3 3 3. C. zvezda 6 3 3 4. Turk Tel. 6 2 4 U ~etvrtfinale su se Gran Kanarija i Nimburk.

81:58 84:94 440:431 9 447:426 9 440:426 9 474:498 8 plasirali:

FMP u ~etvrtfinalu Evro~eleny kupa Ko{arka{i FMP @eleznika pobedili su ekipu Belgakom Lije` 81:55 (22:18, 14:15, 28:10, 17:12) i tako se plasirali u ~etvrtfinale Evro~elenx kupa. Panteri }e u ~etvrtfinalu igrati sa Getingenom 23. marta u Nema~koj, a dva dana kasnije igra}e se revan{ u @elezniku. Ukoliko do|e i do tre}eg me~a, on }e biti na programu 31. marta u Getingenu.

I dva gola malo: Stevan Joveti}

Arsenal–Porto 5:0 (2:0) LONDON: Stadion Emirati, gledalaca oko 60.000, sudija De Blekere (Belgija), strelci: Bendtner u 10. 25. i 90. (iz penala), Nasri u 63. i Ebue u 66. minutu. @uti kartoni: Vermalen, Bendtner (Arsenal), Falkao, Fucile, Alvaro Pereira (Porto). ARSENAL: Almunija – Sawa, Kembel, Vermalen, Kli{i – Nasri (Denilson), Song, Diabi – Rosicki (Ebue), Bendtner, Ar{avin (Valkot). PORTO: Helton – Fucile, Rolando, Bruno Alve{, Alvaro Pereira – Ruben Mi~el (Guarin), Nuno Kuelho (Rodrigez), Raul Mirale{ – Varela (Gonzales), Falkao, Hulk. Prva utakmica: 1:2.


18

SPORT

~etvrtak11.mart2010.

EVROLIGA: CRNO-BELI VE^ERAS (20.45, RTS) IGRAJU U BARSELONI ZA PROLAZ U ^ETVRTFINALE

EVROPSKO PRVENSTVO U NORVE[KOJ

Juniorima izmakla medaqa Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem po~elo je u norve{kom gradu Merakeru. Prvi su od srpskih strelaca na vaternu liniju iza{li juniori pu{kom i umalo se nisu okitili ekipnim odli~jem. Naime, Marko @ivi} (Ni{), Arsenije Todorovi} (Lukawac, Pirot) i @arko Trifuwagi} (Novi Sad) ekipno su zauzeli ~etvrto mesto na Prvenstvu Evrope. Oni su imali isti rezultat kao i tre}eplasirani Norve`ani od 1759 krugova, ali i mawi broj pogo|enih centara, tako da su ostali bez bronzanog odli~ja. Zlato je pripalo Rusima sa 1768, a srebro Ukrajincima sa 1763 kruga.

Pojedina~no najboqi rezultat od na{ih juniora zabele`io je Marko @ivi} na 13. mestu sa 589 krugova. Arsenije Todrovi} se plasirao na 27. poziciju, a @arko Trifuwagi} na 29. Obojica su upucala po 585 krugova. Zlato je uzeo Belorus Ilija Kareika sa 695,3 (592) kruga, srebro Ukrajinac Sergej Kasper sa 694,8 (593), a bronzu Rus Aleksander Driagin sa 694,4 (592) kruga. Danas }e na vaternu liniju juniorke pu{kom od 12.15 ~asova, a sutra }e pucati seniori pu{kom u devet i seniorke pi{toqem u 12.15 sati. G. M.

NIS VOJVODINA DO^EKUJE AKTUELNOG [AMPIONA

Razigravawe pred plej-of Od ranije su poznati parovi polufinala plej-ofa mu{kog odbojka{kog prvenstva,sasta}e se Radni~ki NIS Vojvodina i Crvena zvezda - Partizan, bez obzira na ishode me~eva posledweg kola mini lige. Mogu jedino da se promeni pozicije prvog i drugog, odnosno tre}eg i ~etvrtog na tabeli. Danas odbojka{i NIS Vojvodine do~ekuju aktuelnog {ampiona Radni~ki iz Kragujevca, ekipu s kojom }e u polufinalu plej-ofa odigrati jo{ minimalno tri susreta. Malo {ta novog ima da se ka`e pred sudar pro{losezonskih finalista, jer im je ovo peti duel ove sezone (ra~unaju}i i finale Kupa koji su osvojili Novosa|ani). - Ekipe se odli~no poznaju i ne}e biti nikakvih iznena|ewa na terenu. Ponovo kuburimo sa sastavom, jer ^urovi} i Veselinovi} ne}e biti spremni ni za polufinalnu seriju, a na po{te-

Polufinalna serija ovih rivala po~iwe u ponedeqak (19 ~asova), a drugi me~ igra}e u ~etvrtak (18 ~asova, RTS). - O~ekuje nas te`ak duel, jer Radni~ki ima u svom sastavu mo`da i dva najboqa puca~a u ligi Jovanovi}a i ^upkovi}a, pa znamo da nam od wih preti najve}a opasnost. Sigurno je da }e Kragujev~ani `eleti da se revan{iarju za poraz u finalu Kupa, ali, iako desetkovani, znamo koliko vredimo i Goran [kundri} Foto: F. Baki} odigra}emo najboqe di su Petrovi} i Ivovi} zbog bo{to umemo. Pozivam publiku da lesti. Sigurno je da }emo ponovo do|e da nas podr`i jer nam je ona nastupiti u kombinovanom sastabila vetar u le|a i na finalnom vu, jer time `elimo da razigramo turniru Kupa, a nadam se da }e to {to vi{e igra~a koji bi mogli da biti i u plaje-ofu - rekao je libepomognu u borbama za titulu. Daro crveno-belih Goran [kundri}. na{wi duel s Kragujev~anima biUtakmica NIS Vojvodina }e nam odli~na priprema za plejRadni~ki igra se u maloj sali of - rekao je trener Novosa|ana Spensa od 20 ~asova. Nikola Salati}. M. Risti}

Jovovi} stavio potpis Mladi tehni~ar NIS Vojvodine Nikola Jovovi} s generalnim direktorom Vasom Miji}em potpisao je prvi profesionalni ugovor, na ~etiri godine. Iako je ve} u prvom timu, tek sada je obavezan ugovorom, jer je postao punoletan pre desetak dana. - Jovovi} je ponikao u na{em klubu, pro{ao sve selekcije i sada je potpisao ugovor na ~etiri godine, do sezone 2013/14. Ne{ mabicije su da formiramo mlad tim i da taj kostur, uz par poja~awa, bude na{a glavna snaga u sezonama koje dolaze istakao je Vasa Miji}. - Vo{a je najboqi odbojka{ki klub u dr`avi i nisam ni jednog sekunda razmi{qao o nekom drugom. Drago mi je {to sam potpisao prvi profesionalni ugovor i nadam se da }emo osvojiti mnogo trofejaza - rekao je Jovovi}.

POKRAJINSKA LIGA

Maksimalan u~inak Novosa|ana U Novom Sadu startovala je Vojvo|anska liga u boksu, jedino takmi~ewe koje ima kontinuitet u Srbiji u ovom sportu. Takmi~ilo se vi{e od 50 boraca iz preko 15 klubova. Pored boraca iz vojvo|anskih klubova u~estvovali su i takmi~ari iz Podgorice, Bijeqine, Bawaluke, Loznice i Ma~ve. U seniorskoj konkurenciji blistali su takmi~ari novosadske Vojvodine, ~iji su borci zabele`ili maksimalan u~inak. - Vojvodina je pokazala da je neprikosnovena u seniorskoj konkurenciji i pored ~iwenice da nisu boksovala na{a tri najboqa takmi~ara (Miodrag Smiqani}, Faruk Ajvazi i Velibor Vidi}) po{to nisu imali protivnike - pojasnio je {ef struke Novosa|ana Milan Kozomora. - Dragan Vidi} pru`io je sjajnu partiju protiv Suboti~anina Aleksandra Stipi}a, koga je ubedqivo pobedio. Odli~no su se pokazali i novoregistrovani Dejan Rute{i}, koji je bio ubedqiv protiv Zorana Te{in iz @abqa, Sini{a Kne`evi} bio je standardno dobar pobediv{i mladog takmi~ara iz Apatina Nikole Popovi}a,

dok je Lazar Beri} blistao protiv kolege iz Novog Be~eja Karola Tivadara. Zadovoqstvo je tim ve}e jer smo se u lepom svetlu prikazali pred doma}om publikom, {to nam daje realan optimizam pred po~etak prvoliga{kog takmi~ewa nakon ~etiri godine pauze. Dobro smo startovali, a prave rezultate tek o~ekujemo. Kozomora smatra da je ovo bio pravi test pred dugoo~ekivano takmi~ewe u Prvoj ligi Srbije, koja treba da po~ne u prvoj sedmici aprila. - Ostala je `al {to na{i i ostali prvotimci nisu imali rivale. No, ne brinemo se puno jer nastupaju}eg vikenda u~estvova}emo na reviji u Mariboru gde }e svi na{i takmi~ari imati priliku da provere formu kako za Pojedina~no prvenstvo Srbije u Loznici (krajem marta), tako i za liga{ko takmi~ewe. Pored seniora, {ef Vojvodinine struke hvali i mla|e selekcije koje su se pokazale u izvanrednom svetlu. - Istakao bih Ivana Igwaca i Milana Popova. Wihovi rezultati su odli~an reper da je i na{a {kola boksa na dobrom putu - smatra Milan Kozomora. J. Gali}

DNEVNIK

Partizanovo biti ili ne biti Ve~e odluke nalazi se pred ko{arka{ima Partizana u E grupi Evrolige. Iako ih je malo ko video me|u najozbiqnijim kandidatima za plasman me|u osam top timova Evrope, hrabra i radu predana ~eta iz Beograda stvorila je sebi lepu priliku da se plasira u ~etvrtfinale tre}i put za-

Dana{wi program Ve~eras se igraju me~evi posledweg, 6. kola Top 16 faze Evrolige. E grupa: Barselona - Partizan (20.45, RTS), Panatinaikos - Marusi (18). F grupa: Montepaski Efes Pilsen (20.45), Real Makabi (20.45). G grupa: Prokom - Unikaha (19.15). H grupa: Kaha Laboral Cibona (19.15), Himki - Olimpijakos (19.15).

Jan Veseli i Petar Bo`i} zaustavqaju Morisa na utakmici u Pioniru

redom i priredi jedno od najve}ih iznena|ewa u takmi~ewu elitnih timova na Starom kontinentu. Rasplet koji bi odgovarao timu koji predvodi trener Du{ko Vujo{evi} je sasvim jasan: Partizan mora da pobedi Barselonu u po-

- Radi se o sjajnoj ekipi koja ima sve {to joj je neophodno za osvajawe trofeja - veliki fond igra~a, odli~no sklopqen sistem i sjajnu atmosferu. Bila bi senzacija da Barsa ne osvoji titulu prvaka Evrope, ali smo mi ve} pokazali, u utakmici u Beogradu, da ni takav tim nije nerawiv. Naneli smo joj jedini evroliga{ki poraz i nema nikakve sumwe da }e igra~i iz Katalonije ve~eras `eleti da nam se za to revan{iraju.

s Marusijem za plasman u ~etvrtfinale. Ne bi bilo dobro ako je to gre{ka, a jo{ gore je ako je u pitawu ne~ija tendencija - naglasio je Partizanov trener. Atmosfera u „Blau grani“ bi}e paklena, jer je Barselona izuzetno motivisana da se revan{ira za poraz. - Znamo {ta nas ~eka ve~eras. Voleo bih da Panatinaikos odigra protiv Marusija po{teno, ba{ kao u Beogradu pro{le sed-

Kasnilo poletawe iz Beograda Po{to jo{ uvek ne postoji direktna avionska linija izme|u Srbije i [panije, KK Partizan morao je, kako bi izbegao presedawa, ~ekawa i nervozu, da iznajmi ~arter let od Beograda do Barselone. Me|utim, u toku prepodneva avion „JAT ervejza“ nije mogao da poleti zbog kvara na motoru, pa su igra~i, uprava, prijateqi kluba, novinari i sponzori - wih oko 100 - vi{e sati sledwem kolu i to u wenoj sali „Blau grana“, ili da Marusi izgubi od Panatinaikosa. U tom slu~aju Beogra|anima bi pripala druga pozicija na tabeli, a iz konkurencije bi, uz PAO, ispao i drugi atinski klub. Dobro je to {to }e crno-beli, u trenutku kada budu iza{li na parket, znati ishod me~a u prestonom gradu Gr~ke (po~iwe u 18 ~asova) i {ta im vaqa ~initi. Du{ko Vujo{evi} je, najavquju}i ve~era{wi susret s Barselonom, bio veoma jasan i realan:

proveli na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu. - Iako smo proveli sve te sate na aerodromu, nema nikakve nervoze me|u igra~ima i trenerima Partizana - rekao nam je kolega Milun Ne{ovi} iz „Sportskog `urnala“ koji se s crno-belima pripremao da otputuje u Barselonu. - Igra~i deluju dosta opu{teno i raspolo`eno i sigurno je da to mo`e samo da ohrabri sve navija~e {ampiona Srbije.

Potom je trofejni trener uporedio ovu utakmicu s biblijskom borbom Davida i Golijata, dodav{i da „ne bi bilo dobro kada bi jo{ Davidu ruke vezali“. Ovu re~enicu Vujo{evi} je izrekao zbog ~iwenice da me~ sude Grci Hristos Hristodulu i Panajotis Anastopulos, uz Roberta Lotermozera. - Neshvatqivo mi je da je Evroliga za na{ susret s Barselonom delegirala dva gr~ka arbitra, ako se ima u vidu da se Partizan bori

PO^IWE TURNIR U INDIJAN VELSU

Nadal brani titulu Prvi od devet turnira iz serije 1000, poznatijih kao ATP Masters 1000, treba da startuje danas. BNP Pariba Open u Indijan Velsu u periodu od 11 dana ugosti}e 96 tenisera, koji }e se boriti za 1000 ATP poena i ~ek u vrednosti od 605.000 ameri~kih dolara. Novak \okovi}, koji je pro{le godine zaustavqen u ~etvrtfinalu, bi}e slobodan u prvom kolu kao drugi nosilac turnira. Novak }e startovati u me~u drugog kola, gde ~eka pobedika susreta izme|u Mardija Fi{a (SAD) i Majkla Berera (Nema~ka). U nastavku takmi~ewa, \okovi}evi potencijalni rivali su, 3. kolo: Filip Kol{rajber (Nema~ka, 25), Filip Pet{ner (Nema~ka), 4. kolo: @il Simon (Francuska, 16), Ivan Qubi~i} (Hrvatska, 20). ^etvrtfinale: Marin ^ili} (Hrvatska, 8), Huan Karlos Ferero ([panija, 11), Huan Monalo (Argentina, 21). Polufinale: Rafael Nadal ([panija, 3), Nikolaj Davidenko (Rusija, 5), Fernando Verdasko ([panija, 10), Xon Izner (SAD, 15). [vajcarac Roxer Federer, Britanac Endi Marej, [ve|anin Robin Soderling i Amerikanac Endi Rodik su u gorwoj polovini `reba. Viktor Troicki je postavqen za 29. nosioca i kao i Janko Tipsarevi}, koji je 30. kostura{, slobodan je u prvom kolu. Troicki se u drugoj rundi sastaje sa pobednikom me~a izme|u Ukrajinca Pabla Kuevasa i Portugalca Frederika @ila. Potencijalni rival u tre}em kolu mu je {esti nosilac Nikolaj Davidenko iz Rusije. Tipsarevi} u drugoj rundi igra protiv pobednika susreta izme|u Holan|anina Temo de Bakera i Brazilca Markos Danijela. Ukoliko pro|e tu prepreku, mogao bi da se sastane sa Endi Rodikom. Branilac titule je [panac Rafael Nadal, koji je u finalu savladao Endija Rodika sa 6:1, 6:2. BNP Pariba Open igra}e se na betonu, a ukupan nagradni fond je 4.500.000 dolara.

Filip Krajinovi}

KVALIFIKACIJE

Krajinovi} boqi od Gaudija Talentovani srpski teniser Filip Krajinovi} ostvario je jednu od najvrednijih pobeda u karijeri. On je na startu kvalifikacija za turnir u Indijan Velsu (Kalifornija) savladao Argentinca Gastona Gaudija - 2:1, po setovima 6:7 (2:7), 7:5, 7:5. Gaudio je, istina, napunio 31 godinu i trenutno je tek 170. na ATP listi, ali re~ je o teniseru sa osam osvojenih titula, ukqu~uju}i trijumf na Rolan Garosu 2004. Krajinovi} (351. na svetu, 18 godina) mu je odservirao devet asova i iskoristio sedam od 16 prilika za brejk. Da bi se plasirao u glavni `reb potrebno je da savlada i Amerikanca Tima Smi~eka (295, 22).

mice - dodao je Du{ko Vujo{evi}. - Po{to }e se utakmica u Atini zavr{iti neposredno pred po~etak na{eg okr{aja u Barseloni, zna}emo na ~emu smo. Iskreno, voleo bih da Panatinaikos pobedi, po{to bi nas to rasteretilo, ali i da mi protiv Barselone odigramo maksimalno motivisano. Partizan }e na megdan Barsi iza}i u kompletnom sastavu. Utakmica po~iwe u 20.45 ~asova, uz TV prenos na RTS-u. A. Predojevi}

Kobi odlu~io Ko{arka{ LA Lejkersa Kobi Brajant ponovo je bio ~ovek odluke u pobedi svog tima nad Torontom rezutlatom 109:107 u NBA ligi. Brajant je 1,3 sekunde pre kraja pogodio ko{ (iz ugla preko dvojice igra~a gostiju) i tako svom timu doneo 47. pobedu u sezoni. Treba napomenuti da je Brajant (32p) ko{ postigao po{to je prethodno centar Reptorsa Kris Bo{ (22p) pogodio trojku za izjedna~ewe (107:107). Pored Kobija u LA se istakao Endrju Bajnam sa 22 poena, dok je u ekipi Toronta, pored Bo{a, odli~an bio Andrea Barwani (21p). Ekipa [arlota bi mogla da se na|e u plej-ofu posle, mo`da, presudne pobede nad direktnim konkurentom Majamijem (83:78). Obe ekipe su izjedna~ene i zauzimaju trenutno sedmo i osmo mesto na Zapadu. U ekipi [arlota najefikasniji je bio Xekson sa 17 poena, dok je za Majami Vejd ubacio 27. Pro{logodi{wi finalista Orlando nastavqa sa dobrom partijam i trkom za Klivlendom za prvo mesto na Istoku. Ovaj put je pao LA Klipers (113:87) uz 22 poena Dvajta Hauarda. Dejvis je dao 16 ko{eva za LA Kliperse. Rezultati: Indijana - Filadelfija 107:96, Orlando - LA Klipers 113:87, Hjuston - Va{ington 96:88, [arlot -Majami 83:78, Juta - ^ikago 132:108, Milvoki - Boston 86:84, Portland - Sakramento 88:81, LA Lakers - Toronto 109:107.


EKOLOGIJA

DNEVNIK

~etvrtak11.mart2010.

19

ZELENI RENYERI PRODU@ILI @IVOT JEDNOJ SOVI

Spasena iz kanyi sokola Me{tani Belog Blata, sela u sredwem Banatu, puno pa`we pola`u o~uvawu ekologije, smatraju}i da je upravo ona jedan od vode}ih preduslova za razvoj ruralnog turizma kome godinama streme. Ra~una o prirodi vode i najmla|i me{tani koji su svojevremeno oformili grupu “Zeleni renxeri“. - Aktivnosti beloblatskih „Zelenih renxera“ jesu raznovrsne i zna~ajne za na{e selo. Oni paze na ~isto}u {kolske okoline, ~ak i {ire, a ~esto se brinu o bolesnim i ugro`enim `ivotiwama – ka`e za „Dnevnik“ direktor ovda{we Osnovne {kole „Bratstvo–jedinstvo“ Milan Nedeqkov. Ovih dana, kada Baba Marta pokazuje svoje drugo lice, mno-

Pretvarawe otpada u energiju Ministar rudarstva i energetike Srbije Petar [kundri} izjavio je ju~e da se komunalni otpad mo`e tretirati kao novi i trajan izvor energije. On je na sastanku Udru`ewa Privredne komore Srbije za energetiku ocenio da pretvarawe otpada u energiju predstavqa sve va`niju temu sa aspekta o~uvawa `ivotne sredine, ali i poboq{awa energetske efikasnosti. Prema wegovim re~ima, otpad je resurs koji se mo`e pretvoriti u energiju postupkom najvi{e energetske efikasnosti, u trenutku kada sve vi{e rastu potrebe u svetu za energijom, a otpad predstvqa problem za o~uvawe `ivotne sredine. [kundri} ka}e da se pretvarawe otpada u energiju obavqa postupkom direktnog sagorevawa ili piroliti~kom razgradwom, sa vrlo malim ostatkom u vidu gasa koji odlazi u atmosferu ili minimalnim koli~inama ~vrstog otpada. On je pozvao lokalne samouprave da prona|u investitore, zainteresovane za ovaj proces. (FoNet) SUBOTICA RE[AVA PROBLEM VODOSNABDEVAWA

Iz muqa uklawaju arsen

U Subotici je pokrenut pilot projekat tretmana muqa na Vodozahvatu 1. U toku je izbor najboqeg ponu|a~a za tehnologiju obrade muqa koji je sadr`i arsen i gvo`|e, koji su opasni po `ivotnu sredinu. Pilot projekat tretmana muqa predstavqa i deo neohodne dokumentacije za izgradwu Vodozahvata 2, ~ime bi se zaokru`ilo snabdevawe vodom na Subotice i Pali}a. Za projekat grad i Vodovod su izdvojili 10 miliona dinara. - Voda prilikom prawa filtera na Vodozahvatu 1 treba da se tretira do stawa kada }e biti bezbedna da se ulije u kanalizaciju i na taj na~in vrati u proces pre~i{}avawa - obja{wava ~lan Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije Suzana Duli}. - Talog koji nastaje prilikom ispirawa treba da se tretira i onda bezbedno odlo`i na deponiju ili koristi kao alternativna sirovina za proizvodwu cementa. Te otpadne vode sadr`e susperzivne materije, arsen i gvo`|e i ulivaju se u otvoren Zorkin kanal. Ovim definisawem tremana muqa zaga|uju}e supstance bi se uklonile. Na Vodozahvatu 1 postavqen je pilot postrojewe za urtvr|ivawe najpovoqnijeg re{ewa za tretman muqa. Montirani su talo`nik za muq i rezervoar.U toku je isprobavawe raznih tehnologija tretmana muqa i u junu bi trebalo da se odabere najpovoqniji powu|a~. Grad je u realizaciju projekta ulo`io sedam, a Vodovod 2,8 miliona dinara. A. A.

ge `ivotiwe su ugro`ene. Treba ih nahraniti i obezbediti im skloni{te, a neke ~ak i za{tititi od mogu}e katastrofe. Tako se jedna sova na{la u veoma te{koj `ivotnoj situaciji. Wu je u letu sustigao so-

ko, opasan lovac, i sva je sre}a {to su se u blizini na{li „Zeleni renxeri“. Prisko~ili su u pomo}, i{~upali je iz kanxi napasnika i tako je spasli od sigurne smrti. Upla{enu i iznurenu, odneli su sovu na toplo, gde je odspavala i malo se oporavila. Nakon toga su je dopremili na sigurno, do kro{we visokog drveta, odakle je oti{la u svoj dom. Ina~e, Belo Blato je poznato po rodama. Po ra~unici ornitologa, u ovom selu najvi{e je roda po ku}nom krovu. U to ime stigla je i inicijativa da se u slavu `ivota i ra|awa je-

dan dan u martu posveti upravo ovim pticama. – Mi, u~enici O[ „Bratstvo–jedinstvo“, progla{avamo 19. mart Danom roda. @eqa nam je da on postane tradicionalan i da toga dana, i svih narednih godina, bude obele`avan u na{em lepom selu - poruka je mladih Belobla}ana. Po tvrdwama najstarijih me{tana, rode dolaze u wihovo selo najkasnije do 19. marta, nekada i ranije, u zavisnosti od vremenskih uslova, ali kasnije nikada. Tog dana bio bi organizovan sve~ani do~ek roda, `iteqi bi istakli transparente dobrodo{lice, obi{li bi wihova gnezda, organizovali tematske ~asove, slikali i sli~no. @. Balaban

JAVNO PREDUZE]E „VOJVODINA[UME” POKLAWA 50.000 SADNICA

Drvo po drvo, zelenija Vojvodina Pokre}emo izuzetno lepu i korisnu akciju pod nazivom “ Zasadimo svoju {umu za zeleniju Vojvodinu” u okviru koje }emo pokloniti 50.000 sadnica svim zainteresovanim gra|anima, preduze}ima i organizacijama – najavila je ju~e direktorka JP “ Vojvodina{ume” Marta Taka~. – Radi se o sadnicama topola i vrba iz na{ih rasadnika, vrednim oko 2,5 miliona dinara, a poklawa}emo ih onima koji raspola`u sa odgovaraju}im zemqi{tem za po{umqavawe. Obezbedi}emo i stru~no-tehni~ku podr{ku, kako bi se sadnice kvalitetno posadile i tako, u narednom periodu, stvarno izrasle i ozelenile Vojvodinu. Dobro je poznato da Vojvodina sa svega 137.000 hektara {uma i stepenom {umovitosti sa svega 6,7 odsto spada u ugro`ena podru~ja, te je dobila naziv “ evropska Sahara” ! Ukupna povr{ina {uma u Pokrajini raspore|ena je na nekoliko regiona – Fru{ku goru, Posavinu, Deliblatsku pe{~aru, Vr{a~ke planine, Suboti~ko-horgo{ku pe{~aru i predeo oko ve}ih

reka, dok recimo op{tine Ba~ka Topola, Kula, Mali I|o{, Ba~ki Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, In|ija, Stara Pazova, Kikinda, @iti{te i Plandi{te

Marta Taka~

imaju dramati~no nizak stepen po{umqenosti – ispod jedan odsto! Kako isti~u u “Vojvodina{umama” ova akcija doprine}e unapre|ewu i za{titi `ivotne sredine,

[umska gazdinstva Svi koji su zainteresovani da dobiju sadnice JP “Vojvodina{uma” mogu da se obrate {umskim gazdinstvima ovog preduze}a u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Somboru i Pan~evu. Prilikom preuzimawa sadnica popuni}e posebne forumare, a stru~waci “Vojvodina{uma” }e kontrolisati da li su namenski i kvalitetno posa|ene.

kao i po{umqavawu zemqi{ta koje nije obuhva}eno poqoprivrednom proizvodwom. Nacionalnom strategijom razvoja {umarstva istaknut je zna~aj podizawa

alarmantno, malo toga se uradilo i pored vi{edecenijskog ukazivawa na taj problem – isti~e Marta Taka~. – Nedostatak novca i odgovaraju}ih subvencija za po{umqa-

Vojvodini hitno treba po{umqavawe

novih {uma, pre svega na podru~ju Vojvodine. Naime, pove}awem {umovitosti u Pokrajini bi se obezbedilo unapre|ewe ekonomskih i ekolo{kih funkcija, pre svega za{tita zamqi{ta i poqoprivrednih kultura od eolske i vodene erozije, ubla`avawe nepovoqnih klimatskih promena, ali i unapre|ewe biolo{ke stabilnosti postoje}ih {umskih ekosistema, oboga}ivawe biodiverziteta... - Mada se zna da je, po pitawu zelenila i {uma, stawe u Vojvodini

vawe privatnog zemqi{ta, nedostatak dugoro~nih programa i planova po{umqavawa zasnovanih na stvarnom stawu i potrebama, samo su neki od ograni~avaju}ih faktora koji uti~u na to da se procenat zelenila pove}a. Smatrali smo da pored na{ih redovnih delatnosti, u okviru koji godi{we posadimo od 1,5 do dva miliona sadnica, mo`emo da realizujemo ovu akciju i tako pomognemo da na{a Vojvodina dobije nove {ume i vi{e zelenila. A. Brzak

@IVOTNA SREDINA UGRO@ENA ELEKTRONSKIM OTPADOM

Talo`i se haj-tek sme}e Prodaja elektronskih ure|aja u zemqama u razvoju u narednih deset godina znatno }e porasti, a svi odba~eni ure|aju }e uni{titi prirodnu sredinu, ukoliko se na preduzmu nove strategi-

je odlagawa starih TV-a, kompjutera, mobilnih telefona, upozoravaju Ujediwene nacije u objavqenom izve{taju, predstavqenom na skupu u Indoneziji. Sve ve}a koli~ina elektron-

skog otpada u svetu nosi ekolosove u Indiji do 2020. biti utro{ki, ali i zdravstveni rizik, stru~ena. Tako|e, se navodi da je posebno u zemqama u razvoju koposledwih godina najvi{e raje su ve} zatrpane haj-tek sme}em stao otpad od komunikacionih iz razvijenih zemaqa, navodi se aparata, poput mobilnih teleu izve{taju Programa UN za fona i pejxera. Elektri~ni i `ivotnu sredinu (UNEP). Proelektronski proizvodi, ukqucewuje se da se u svetu godi{we ~uju}i fri`idere, klima ure|anagomila 36 miliona tona elekje, printere, plejere, ~ine realtronskog otpada, od ~ega SAD tivno mali deo svetskog otpada, proizvedu tri miliona, a Kina ali sadr`e delove koji su poten2,3 miliona. cijalno opasni. UNEP upozoraDirektor UNEP Ahim [tajva i na nepravilno recikliraner rekao je da we otpada i pozisvet nije bio dova da se reguli{e bro pripremqen i U svetu se godi{we sakupqawe za borbu sa veli- nagomila 36 miliona upravqawe elekkim rastom kolitronskim otpatona ovog otpada ~ine elektrondom, kao i da se skog otpada u posvetu u razvoju sledwih deset godina i da se saprenese tehnologija za re{avada suo~ava sa posledicama. On je we problema sa tom vrstom otkazao i da su neke ameri~ke i pada. evropske kompanije slale poNa nepravilno reciklirawe kvarene kompjutere u afri~ke elektronskog otpada upozorio zemqe, a da su na deklaracijama je i ekspert za industrijsku ekoisporuke bile ozna~ene kao dologiju profesor Erik Vilijams nacije. sa dr`avnog Univerziteta AriU izve{taju UNEP-a se progzone. On ka`e da ako se eleknozira da }e do 2020. godine kotronski otpad ne reciklira kali~ina starih kompjutera koje ko treba u zeqama u razvoju, Kina treba da odlo`i biti ~epravi ve}e zaga|ewe od znatno tiri puta ve}a nego 2007., dok }e ve}e koli~ine sme}a koja je odkoli~ina otpada od starih frilo`ena kako treba. `idera koji sadr`e otrovne ga(Beta-AP)

Voda granice ne poznaje Sastanak radne grupe i Upravnog odbora evropskog projekta „Waterways Forward“ odr`ava se u Holandiji. Uz JVP „Vode Vojvodine“ i Kancelariju za evropske poslove na skupu u~estvuju i partneri iz Finske, [vedske, Norve{ke, Danske, Francuske, [panije, Engleske, Irske, Italije i doma}ina Holandije. - Na{a ~vrsta orijentacija usmerena je na evropsku budu}nost. Pokrajina Vojvodina vidi evropske integracione procese kroz ja~awe partnerstava sa regionima iz EU. U prilog tome govori i ~iwenica da je KEP dala podr{ku ja~awu partnerstava sa velikim brojem evropskih regija. Na{ strate{ki interes je da Vojvodina u~estvuje u „Waterways Forward“ projektu jer smatramo da su vodni resursi me|u kqu~nima u na{oj privredi. Regionalna saradwa je prioritet za na{u Pokrajinu i te`imo da je osna`imo, i zato je od velikog zna~aja {to smo ovde u Holandiji, me|u svetskim ekspertima za pitawe vodnih puteva i kanala. Tako|e, podse}amo da je na osnovu ove saradwe ve} postignut zna~ajan uspeh, a to je, naravno, organizovawe Svetske kanalske konferencije koje je odr`ana u na{oj zemqi tokom pro{le godine, rekao je Dra`en Lovri} iz Kancelarije za evropske poslove, koordinator projekta za Vojvodinu.

Stigla pomo} Japana U Vladi Srbije potpisan je ove nedeqe ugovor o donaciji Vlade Japana javnim komunalnim preduze}ima u Beloj Palanci i Vrwa~koj Bawi vrednoj 138.000 evra. Javno preduze} „Homnik“ u Beloj Palancie dobilo je ~istilicu, sto kontejnera i 30 specijalnih kontejnera za recikla`u, a donacija je vredna 69.200 evra. Kamion za sabijawe sme}a, dar javnom preduze}u „Beli izvor“ u Vrwa~koj Bawi, vredan je 68.800 evra. - Op{tina Bela Palanka aktivno spovodi recikla`u, iako je jedna od najnerazvijenijih u Srbiji, rekao je otpravnik poslova Ambasade Japana u Srbiji Terihiko [inada, uru~uju}i donaciju. Na{a zemqa je Srbiji do sada uputila pomo} vrednu oko 200 miliona evra, a ove godine }emo realizovati prvu tehni~ku saradwu u Srbiji na poqu klimatskih promena, koja je namewena smawewu emisije {tetnih gasova. Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} kazao je da treba podr`ati svaku pomo} koja Srbiji u obliku opreme i tehnike za ciq poboq{awe `ivota gradjana i obnavqawe `ivotne sredine. On je savetovao predstavnicima lokalnih samouprava da se informni{u kako mogu da iskoriste pomo} Japana i drugih donatora. Duli} je kazao da je kroz akciju „O~istimo Srbiju“ zakqu~eno da polovina zemqe nema organizovano odno{ewe komunalnog otpada. Prema wegovim re~ima, lokalnim samoupravama treba pomo}i u re{avawu tog problema, ali je va`no, kako je kazao, da se u tom na|e ekonomski interes. (Beta)


20

KULTURA

~etvrtak11.mart2010.

DNEVNIK

NA KONCERTU 21. MARTA U KARNEGI HOLU U WUJORKU

„Kronos” svira delo

Aleksandre Vrebalov Za koncert najavqen 21. marta u Karnegi holu u Wujorku, ~uveni “Kronos kvartet” uvrstio je i delo na{e kompozitorke Aleksandre Vrebalov, Novosa|anke koja ve} godinama `ivi i radi u Americi. Radi se o zavr{nom koncertu mentorske nedeqe “Kronos kvarteta”, najavqene od 14. do 21. marta u Karnegi holu, na kojem }e biti izvedeno delo “...prigrli me, susede, u ovo nevreme...” (...hold me, neighbor, in this storm...) Aleksandre Vrebalov. - Jedno od uvr{tenih dela je i moj kvartet sa guslama i tapanom (i snimkom pevawa moje bake Stojanke)”...prigrli me, susede, u ovo nevreme...” koju je za “Kronos” naru~io Karnegi hol 2008. godine ka`e za na{ list Aleksandra

Vrebalov. - Ideja je da se odnos prema savremenom delu koji je “Kronos” pionirski gradio u posledwih 35 godina, sada prenese na nove generacije mladih profesionalnih ansambala, tako {to }e ansambli biti uvedeni u repertoar, u neke od “tajni” gra|ewa odnosa sa institucijama, negovawa odnosa sa kompozitorima, odnosa prema tehnologiji. U pomenutih 35 godina rada “Kronos kvartet” je postao prepoznatqiv ne samo po kvalitetu, ve} i po kontinuiranom premijernom izvo|ewu dela. Mnoga dela posebno su za wih komponovana ili prearan`irana, podse}a Aleksandra Vrebalov, navode}i da su danas dosegla i pre{la fantasti~ni broj od 650.

Za ovu, drugi put organizovanu radionicu za profesionalnu obuku ansambala, koja deluje pri Vejl institutu za muziku Karnegi hola, “Kronos kvartet” je odabrao tri mlada profesionalna guda~ka kvarteta iz Irske, Holandije i Kanade, sa kojima }e u toj nedeqi raditi na delima iz “Kronosovog” repertoara. Odabrana su dela Tena Dana, Teri Rilija, Avija Kopelmana, Osvalda Golijova, Frangiza Ali-Zadeha, Astora Pjacole i Aleksandre Vrebalov. Ne samo da }e biti izvedeno jedno weno delo u okviru ove radionice, ve} }e Aleksandra Vrebalov imati prilike i da se 15. marta obrati polaznicima i da im govori o svom delu i o saradwi sa “Kronosom”, zapo~etom 1996.

godine, od trenutka kada im je te godine poslala svoj prvi guda~ki kvartet, pa do danas kada, uprkos brojnim obavezama, turnejama koje traju i po pola godine, uve`bavawa novih dela, u~e{}a u ovoj radionici, ~lanovi “Kronos kvarteta” imaju vremena za savet i sugestiju za wen rad. O tome je Aleksandra Vrebalov nedavno pisala i u tekstu objavqenom na sajtu “Kronos kvarteta”, isti~u}i da je me|u najve}im vrednostima ovog ansambla izvo|ewe novih dela. “Kronos kvartet” nema premca u stvarawu, razvoju i prezentaciji novih dela, smatra Aleksandra Vrebalov, dodaju}i da u tome ne izostaje ni wihova podr{ka i veliki podsticaj kompozitorima da ih stvaraju. N. Pej~i}

BRITANSKI GLUMAC RALF FAJNS PO^IWE SNIMAWE FILMA „KORIOLAN” U SRBIJI

^ASOPISI: LETOPIS MATICE SRPSKE

Privukao me je duh Beograda Britanski glumac Ralf Fajns po~e}e 17. marta da u Srbiji snima re`iserski prvenac “Koriolan”, u kojem pored wega igraju Xerard Batler, Vanesa Redgrejv i Brajan Koks. “Koriolan” }e biti sniman

de Rim, nego bilo koji grad dana{wice. Kao posetilac u Beogradu sam shvatio da se dosta istorije odslikava kroz gra|evine. Ovo je glavni grad sa sjajnom istorijom. Bio sam u Bukure{tu i Zagrebu,

takao je i veliku podr{ku izvr{nog producenta ku}e “Hermetof” Marka Mi{kovi}a, ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a, gradona~elnika Dragana \ilasa i Vojske Srbije.

S ju~era{we konferencije za {tampu u Beogradu

dva meseca u Beogradu i okolini, a Fajns je ju~e na konferenciji za novinare rekao da je u posledwe dve godine nekoliko puta dolazio u srpski glavni grad i da je “shvatio da }e ovde biti najboqa lokacija za film”. “Trebao mi je zna~ajan i veliki glavni grad, a nisam hteo da to bu-

ali za mene je (izbor) oduvek bio Beograd”, rekao je Fajns. Fajns je kazao da ga je za ekranizaciju dela Viqema [ekspira, pored gra|evina, posebno privukao “duh Beograda”. Glumac je rekao da ga je snimawu u Srbiji privukao i profesionalizam beogradske komapanije “Vork in progres”, a is-

KRAQICA FADO ZVUKA 13. APRILA U SNP-u

Koncert portugalske peva~ice U Srpskom narodnom pozori{tu 13. aprila }e, u okviru Novosadskih muzi~kih sve~anosti, koncert prirediti poznata portugalska fado peva~ica Misija (Susana Marija Alfonso De Aguiar).

Karte za ovaj koncert ve} se prodaju na blagajni SNP-a. Ulaznice za parter staju 2.000 dinara, a za balkon 1.500. Misija }e nastupiti u pratwi grupe muzi~ara u kojoj su: Luis

Pacheco Cunha, violina, Carlos Manuel Proenca Ferraz, gitara, Guilherme Banza, portugalska gitara, Geoffrey Burton, gitara, i Daniel Pinto, akusti~ni bas. Na koncertu u Novom Sadu Misia }e se predstaviti publi-

ci pesmama sa svog novog CD-a pod nazivom „Lisboarium“ (deo albuma “Ruas”, 2009) u kojem sawari o dalekom Lisabonu, nakon tri godine provedene u Parizu. N. P-j.

Najavqen kao politi~ki triler, “Koriolan” }e se, prema Fajnsovim re~ima, baviti slo`enim {ekspirovskim temama kako {to su odnosi u porodici, sukobi u dru{tvu i mu{ka surevwivost. “[ekspir je u ’Koriolanu’ namerno ambivalentan i na gledaocima je da se upitaju. Ima defini-

tivno politi~ku poruku, jer je to pri~a o disfunkcionalnom dru{tvu. Svaki lik ima odgovaraju}u te`inu”, rekao je Fajns. Kao gost pro{logodi{weg i posetilac ovogodi{weg “Festa” Fajns je rekao da bi bilo “poetski pravedno da se vrati sa zavr{enim filmom na Fest”. Fajns je rekao da mu je ~ast {to }e u filmu zna~ajnije uloge ostvariti srpski glumci Dragan Mi}anovi}, koga je upoznao na snimawu filma “Bela grofica” u Kini, i Slavko [timac. Mawe uloge dobili su Svetislav Gonci}, Danijela Vrawe{ i drugi. “Slavko je imao fantasti~no probno ~itawe iako je relativno kasno dobio tekst”, rekao je Fajns. [timac je rekao da igra negativan lik “ali ne potpuno” i da je bilo krajwe vreme da ne bude “dobar de~ko”. Mi}anovi} je rekao da je za wega privilegija da igra [ekspira i izgovara wegove stihove u bilo kojoj predstavi. “Ovo mi je sedmi put u karijeri. Iako sam radio mnoge glavne uloge ova mi najvi{e zna~i jer je ekipa fantasti~na, na engleskom je, velika je produkcija i snima se u Srbiji. Zbog toga sam neizmerno sre}an”, istakao je Mi}anovi}. Producent Kolin Vejns rekao je da “Koriolan” ima “sredwi buxet za evropskii film”, ali nije `eleo da govori o iznosu. (Beta)

O Srbima i nacionalnoj enciklopediji Januarsko-februarski dvobroj Letopisa Matice srpske zapo~iwe pripovetkom Dragoslava Mihailovi}a “Pre`ivqavawe”. Prozu su jo{ pisali Miodrag Maticki i Bogislav Markovi}. A potom, red poezije-red proze. Najnovije stihove u LMS objavili su Qubivoje R{umovi}, Milenko Fr`ovi}, Predrag Bajo Lukovi} i Miloje Don~i}. Tako|e i dva gosta iz Nema~ke- Ma{a Kaleko (prepev Milene Severovi}) i Uve Kolbe (prepev Stevana Tonti}a). Oglede potpisuju Marko Paovica- “Pesni~ki luk Stevana Tonti}a” i Jasmina Ahmetagi} - “Porodi~no pro`dirawe: “Pijanistkiwa” Elfride Jelinek”. Prvi deo Svedo~anstava uredni{tvo je nazvalo Kosovski bo`uri, zbog istorijsko-kwi`evno-filozofskih rasprava koje se bave Kosovom i Metohijom. To su: “Pismo bliskom nema~kom kolegi” Danila N. Baste, “Oslobo|ewe Kosova: kraj jedne beskona~ne pri~e?”, “Istorija Srbije sa gnevom i pristrasno{}u” i “Darinkin zaklet rodu” Mitre Reqi}. Slede dva polemi~na teksta Ivana Negri{orca sa zajedni~kim nadnaslovom Enciklopedijski i srodni poslovi. Rasprava o Srpskoj enciklopediji otpo~ela je iznova zbog odluke Republi~kog ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj da ne potpi{e ugovor o finansirawu ovog izuzetno va`nog projekta. Tako Negri{orac u tek-

stu “Jesmo li zreli za nacionalnu enciklopediju?”, navodi: „Srbi su narod bez sopstvene nacionalne enciklopedije. Jedan od retkih naroda na ju`noslovenskom prostoru koji takvu dragocenu riznicu znawa o samome sebi jo{ nije na~inio. Enciklopediju su dobili i Slovenci, i Hrvati, i Makedonci, a Srbi jo{ uvek ni{ta da u~ine. Ta~nije, posledwih godina sve su u~inili {to je potrebno da se taj veliki posao najzad obavi, a onda je u najosetqivijoj, zavr{noj fazi ovoga posla usledio udar iznutra, iz samog dr`avnog aparata...” U nastavku je i tekst istog autora “Srpska enciklopedija i sovjeti zdravago razuma”. Zanimqivo je pro~itati esej kwi`evnika Uve Kolbea (koji je ve}i deo `ivota proveo u isto~noj Nema~koj) -“Kwi`evnost u diktaturi i demokratiji- iskustva sa cenzurom u Nema~koj” . Tako|e i tekstove Mire Vuksanovi}a i Milivoja Nenina o Stevanu Tonti}u, te Slavka Gordi}a o Tawi Kragujevi}.Svedo~anstva se zavr{avaju srpskim sredwovekovnim temama Miloja Petrovi}a, koji je ovu oblast pribli`io kroz razgovore sa ekspertima - Radmilom Marinkovi}, Smiqom Marjanovi}-Du{ani} i Gordanom Stoki}-Simon~i}. Januarsko-februarski dvobroj LMS zavr{ava se prikazima najnovijih kwi`evnih, istorijskih i drugih naslova. R. Lotina

PERIODIKA

Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti U izdawu Odeqewa za likovne umetnosti Matice srpske nedavno je objavqen Zbornik br. 37 (Novi Sad, 2009), zna~ajna stru~na i nau~na publikacija koja periodi~no izlazi od 1963. godine. Poznato je da pojedini brojevi Zbornika nisu uvek pratili uobi~ajeni ritam objavqivawa (jedna sveska godi{we). Me|utim, posledwa dva broja potvr|uju da je mogu}e sakupiti dovoqno kvalitetnih radova za izdavawe obimne nau~ne publikacije koja bi izlazila jednom godi{we. Uostalom, bri`qivi odabir autora i temeqan rad uvek su dobra potvrda nastojawa institucije da pored stalnih aktivnosti (istra`iva~ki rad), odr`i visok nivo izdava~ke delatnosti. To se vidi po sadr`aju novog broja Zbornika, u kome pojedini prilozi predstavqaju prave monografske studije. Koncipiran kao publikacija koju ~ine tekstovi i arhivska gra|a od sredwovekovnog razdobqa do perioda moderne, Zbornik obuhvata razli~ite teme iz istorije umetnosti. Na samom po~etku, Julijana Stevanovi} pi{e o portretima svetiteqa i idejnom programu oltara katedrale sv.

Tripuna u Kotoru. U tekstu “Manastir Treskavac u 15. veku i program zidnog slikarstva naosa crkve Bogorodi~inog Uspewa” Svetlana Smol~i}-Makuqevi} na osnovu izvorne gra|e (turski defteri) tuma~i osobenosti ikonografskog programa slikarstva naosa. U ~lanku pod naslovom “Novootkrivene freske i mermerni ktitorski natpis iz 1425. godine u crkvi Sv. Nikole u Gorwoj [atorwi“, Radomir Petrovi} obrazla`e zakqu~ke do kojih je do{ao nakon obavqenih slikarsko-konzervatorskih radova (ta~no prezime ktitora, ikonografska i stilska srodnost oltarskih slika sa freskama u manastiru Manasija). Miroslava Kosti} govori o crte`u sa naslovne strane “Istorije” Jovana Raji}a, rad Jakova Orfelina, vode}eg majstora kasnobaroknog eklekticizma. U opse`noj studiji “Patrona{tvo mitropolita Pavla Nenadovi}a” Bojana Ibrajter-Gazibara pi{e o jednom od najve}ih mecena srpske umetnosti 18. veka. U nastavku Zbornika, Du{an [kori} govori o Lazaru Serdanovi}u, mawe poznatom slikaru iz

druge polovine 18. veka. Autor posebnu pa`wu poklawa Serdanovi}evom radu na ikonostasu crkve Sv. Nikole u Miklu{evcima. U tekstu “Kulturni transfer u doba prosvetiteqstva - Orfelin, “Kaligrafija” i reforma srpskih osnovnih {kola” Vladimir Simi} prati put reformi obrazovawa u Karlova~koj mitropoliji, ali i zna~aj intelektualaca na recepciju tih reformi. Irena Zari} pi{e o ikonostasu crkve Svete Trojice u Izvoru kod Bosilegrada, kao i osobe-

nostima oltarske pregrade tokom 19. veka. U studiji “Arhitektura pravoslavne crkve Blagovesti Presvete Bogorodice u Dubrovniku”, Branko ^olovi} govori o transformacijama u pojedinim elementima stila u procesu savladavawa interkonfesionalnih i dru{tvenih prepreka u datoj sredini. Aleksandar Kadijevi} pi{e o arhitekturi Leskovca i wenom mestu u srpskom graditeqstvu novijeg doba. U tekstu “Istorija i arhitektura Po{te 1 u Beogradu” Marija Drqevi} daje zanimqive podatke o objektu izgra|enom u stilu akademizma sa uticajima arhitekture totalitarnih re`ima u Evropi. Jasmina ^ubrilo pi{e o velikim me|unarodnim izlo`bama (Bijenale u Veneciji, Bijenale u Istanbulu) kao mestima koja privilegiju ono {to je instituciono “prihvatqivo”, ali istovremeno obezbe|uju prostor za marginalizovano i neafirmisano stvarala{tvo. Na kraju Zbornika predstavqena je najnovija produkcija kwiga u kojima se razmatraju teme iz razli~itih perioda na{eg umetni~kog nasle|a. Sini{a Kova~evi}


KULTURA

DNEVNIK

~etvrtak11.mart2010.

MARKO BRECEQ VE^ERAS U OMLADINSKOM CENTRU „CK 13”

KWIGA ZA POZORI[TE I ONE KOJI GA (NE) VOLE – „OTVORENE RANE” ANE TASI]

NATO hvala~inke ^uveni kantautor i svojevrsni anarhista iz Slovenije, Marko Breceq, koji je inici-

jalnu popularnost stekao u kultnom bendu “Buldo`er”, ve~eras je u Novom Sadu na doga|aju osmi{qenom i nazvanom

“Vino, pitawa, odgovori, izlo`ba, projekcija i hvala~inke”. Omladinski centar “CK 13” od

20.30 ~asova svakako je mesto koje ve~eras ne treba zaobi}i, iako se pla}a ulaz po ceni od 200 dinara.

Sadr`ajan i, kako je to red kad u goste dolazi “Komandant Mark(o)”, veoma interaktivan program ve~eri u “CK 13” po~e}e zdravicom, uvodnim performansom “Ko smo, koji smo”, nakon kojeg }e Breceq odgovarati na pitawa svakog ko se bude osmelio da ih postavi. Ako takvih znati`eqnika ne bude, Breceq je obe}ao samointervjuisawe u petnaestominutnom trajawu, koje }e pratiti izlo`ba mno{tva novijih cedeova Francija Bla{kovi}a i macole Pohorskog bataqona. Ta~no u 21 ~as po~e}e muzi~ki program nastupom novosadskog autora Keckeca. On je svoj koncert nazvao “Znamo se iz ’dvojke’”, a muziku koju svira karakteri{e kao “Novogradsku muziku sa Novog naseqa”. “[qive su zrele” dokument je o performansu iz jeseni 2009. u kojem je u~estvovala koparska policija i predstavi}e neke od novijih akcija Marka Breceqa sa Dru{tvom prijateqa umerenog napretka. Video projekciju prati}e srpski titl. Zatim sledi “Poluvreme za NATO hvala~inke - demonstracija i degustacija”, nakon ~ega }e po~eti Breceqevo “Davqewe” - pevawe i svirawe na elektri~noj gitari u tridesetosmoj godini karijere. Program ve~era{weg nastupa Marka Breceqa i prijateqa u “CK 13” privodi}e se kraju “Fotografisawem pre`ivelih”, projekcijom “Vatentata”, jednog od ranijih performansa Dru{tva prijateqa umerenog napretka, kao i dru`ewem, odnosno degustirawem istarskih i panonskih vina. I. B.

NA SCENI SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA U MARTU

Balet „Labudovo jezero”

Novo telo – novi brutalizam Teatrologija je delom “Otvorene rane” Ane Tasi} dobila vredno i na srpskom jeziku retko promi{qawe novije istorije teatra i to onog pomalo famoznog segmenta naj~e{}e nazivanog “teatar krvi i sperme”. Pravac koji je u Evropi obele`io kraj 20. i po~etak 21. veka, zbog svoje surove poetike izazvao brojne kontroverze i {iroj publici nije bio ba{ najomiqeniji, nesumwivo je veoma zna~ajan i predstavqa pravo bu|ewe i trzaj, preokret u umetni~koj praksi ~iji su predmeti interesovawa i na~ini na koji se ona odvija veoma bitni za kulturu jednog vremena, za percepciju i refleksiju sveta u datom trenutku. Ana Tasi} }e to u gotovo me|udisciplinarnom maniru, bogato potkrepqeno analizama drama, filmova, muzike teatrolo{kih studija, geopoliti~kih, sociolo{kih i kulturolo{kih matrica i prilika, u svojoj kwizi dovesti do zaokru`ene celine u kojoj se jasno vide prethodnica, po~eci, razlozi, motivi, razvoj i posledice “in-yer-face” dramskog pisma, ~iji su najpoznatiji predstavnici Sara Kejn i Mark Rejvenhil. Podnaslov kwige - “Telo u neobrutalisti~koj drami i pozori{tu”, govori da Ana Tasi} svoju studiju u velikoj meri formuli{e kao kriti~ki prikaz novog (pozori{nog) identiteta fizi~kog, materijalnog, koje je u zavr{nici (do sada) najkrvavijeg veka donelo ubedqivu pobedu nad duhovnim kao idejnim ili ideolo{kim sadr`ajima. “Insi-

stirawe na fizi~kim aspektima qudske egzistencije zamenilo je dominaciju psiholo{kih dilema dramskih junaka, {to je karakteristika tradicionalne drame. Tako|e, akcentovana telesnost se mo`e tuma~iti kao reakcija na op{tu dru{tvenu promenu fokusa sa duha na telo, odnosno, iz dubine na povr{inu, sa metafori~kog na banalno”, pi{e pozori{na kriti~arka i teatrolo{kiwa iz Beograda. Uz nasilnost dru{tva i wegove opsesije telesno{}u/ seksualno{}u, popularna kultura jedan

je od kqu~nih pojmova “Otvorenih rana”, kao prostora u kojem je telo akcentovano i glorifikovano, ali i beskompromisno iskori{}eno, {to }e i za nove brutaliste, kako se jo{ mogu nazvati autori pokreta nastalog devedesetih na tlu Velike Britanije, biti od primarnog interesa. Igraju}i ~ak i na kartu {okantnosti, autenti~nosti, senzacije, Sara Kejn, Enda Vol{, Martin Makdona, Marijus fon Majenburg i drugi, trudi}e se da stvari namerno “obesprizore”, uprqaju, kako bi aktivizam usmeren protiv licemerne marketin{ko-propagandne estetizacije sveta bio jo{ kontrastniji, “nakaradniji”, a u su{tini iskren, istinoqubiv, buntovan, neprihvataju}i. Upravo pop-kulturna kontekstualizacija, problematizacija (novo)medijskog, kwigu Ane Tasi} preporu~uje i {iroj publici, a ne samo onim zaqubqenim u pozori{te. Oni koji, pak, cene nau~ne atribute i kvalitete, mogu biti sigurni da }e “Otvorene rane” potvrditi ve} prepoznatqivi renome teorijski iscrpnog, analiti~nog, ~itkog i britkog {tiva autorke. I. Buri} U EDICIJI „VELIKANI FILMSKE RE@IJE”

U IZDAWU SRPSKE KWI@EVNE ZADRUGE

Balet “Labudovo jezero” P. I. ^ajkovskog ve~eras je na repertoaru je Srpskog narodnog pozori{ta, prvi put u ovoj sezoni, a zatim i u sredu, 17. marta (scena “Jovan \or|evi}” 19 ~asova). Koreograf i rediteq je Vladimir Logunov, dirigent @eqka Milanovi}, scenograf Miodrag Taba~ki, a kostimografkiwa Mirjana Stojanovi} Mauri~; U glavnim ulogama nastupaju Jelena Le~i} Kol~eriju (Odeta, Odilija), Andre Kole~eriju (Princ Zigfrid), Liviju Har (Rotbart), Flavijus Sasu ([ut), Frosina Dimovska, Marijana ]ur~ija, Igor Pastor (Pa de troa), u~estvuju solisti i ansambl Baleta i Orkestar. Balet “Labudovo jezero”, na fantasti~nu muziku Petra Iqi~a ^ajkovskog, po svojoj sadr`ini, bajkolikosti, kao i izvanrednim mogu}nostima koje pru`a interpretatorima, predstavqa sam vrh takozvanog belog baleta, baleta za soliste i ansambl. “Labudovo jezero” je jedan od dva uz “@izelu” najizvo|enija i najgledanija baleta na sceni Srpskog narodnog pozori{ta. Spada u one balete i ona scenska dela kojima se uvek vra}a.

21

Prvi srpski prevod „Parsifala” Srpska kwi`evna zadruga (SKZ) objavila je prvi put na srpskom jeziku u prevodu Koqe Mi}evi}a starofrancuski sredwovekovni roman u osmercu “Parsifal ili Legenda o Svetom gralu” Kretjena de Troe. Mi}evi} je rekao da je preveo “Parsifala”, kao jedno od najzna~ajnijih svetskih kwi`evnih dela, na zahtev prijateqa, pisca Ra{e Livade (19482007), “da bi Srbi najzad znali o ~emu se tu radi”. Mi}evi} je rekao da je rad na “Parsifalu” samo deo wegovog 15-godi{weg poduhvata prevo|ewa “50.000 ovakvih stihova”, odnosno ~itave francuske sredwevekovne literature, me|u kojima su “Roman o ru`i” ili “Tristan i Izolda”, ali i jo{ nekoliko dela De Troe kao {to je “Lanselot”. “’Parsifal’ je jedna od naj~udesnijih slika stvorenih u kwi`evnosti. Iz wega je nastala sva ova literatura o ’prstenovima’ i ostalo. Sve to je {und koji je potreban u nekim trenucima. Bez ’Parsifala’ i

te fantasti~ne {ume arturovske ne bi bilo mogu}no napraviti ’Avatar’”, ocewuje Mi}evi}. O `ivotu Kretjena de Troe, pisca 12. stole}a, zna se izuzetno malo, a “Parsifal” je ostao nedovr{en usled wegove smrti izme|u 1184. i 1191. godine. Tokom narednih pedeset godina ~etiri razli~ita autora poku{ala su da dovr{e to delo. Glavni urednik SKZ Marko Nedi} rekao je da je legenda o Svetom gralu, sadr`ana u “Parsifalu” privla~ila pa`wu mnogih svetskih stvaralaca, od kompozitora Riharda Vagnera (1813-1883) do savremenog pisca trilera Dena Brauna. “Kretjen je napisao tipi~nu povest jednog bretonskog viteza u kojoj se razvijaju vite{ki i humanisti~ki ideali. Uz izvanredan prevod jednog od na{ih najboqih prevodilaca vinaverovskog tipa, povest o Parsifalu jo{ vi{e }e i intrigantnije biti pribli`ena ~itaocima”, rekao je Nedi}. (Beta)

Zbornik o Sa{i Petrovi}u Kwiga “Aleksandar Sa{a Petrovi}-Filmolo{ki zbornik” iza{la je nedavno je u ediciji “Velikani filmske re`ije” a priredio je prof. dr Radoslav Lazi}, a objavili su ga Autorska izdawa i Foto Futura. Zahvaquju}i Branki Petrovi}, udovici velikog rediteqa, Lazi} je imao uvid u zaostav{tinu Sa{e Petrovi}a (1929 -1994). - Na{ao sam pregr{t dokumenata, rukopisa, scenarija i fragmenata, planova za budu}e filmove, kritika i studija koje je Petrovi} pisao i kao rediteq i kao istori~ar umetnosti- rekao je Lazi}. On dodaje da je u kwigu uvrstio i prepisku Petrovi}a sa Miroslavom Krle`om, kao i vi{e intervjua, ali ne prigodnih ili anegdotskih ve} onih u kojima je rediteq govorio o svojoj estetici.@eleo je da sa~ini akademski zbornik, rekao je Lazi} isti~u}i da su u kwizi ogledi i tekstovi oko 30 uglednih autora, me|u kojima desetak doktora nauka. Recenzenti ovog izdawa su prof. dr Nikola Stojanovi} i prof. dr Nevena Dakovi}.

REPERTOAR

Film

Devet

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Rob Mar{al Scenario: Majk Tokin, Entoni Mingela po brodvejskom mjuziklu Artura Kopita, Morija Jestona i Marija Fratija Uloge: Danijel Dej Luis, Marion Kotijar, Penelope Kruz, Nikol Kidman, Kejt Hadson, Xudi Den~, Kejt Hadson, Sofija Loren, Stejsi Ferguson

Sredinom {ezdesetih godina italijanski filmski mag, obo`avani rediteq Gvido Kontini (Danijel Dej Luis) sedi o~ajan i umoran u jednom od studija ^ine~ite. Nevoqa je u tome {to ubrzo po~iwe snimawe wegovog novog filma, a on ne da nema scenario, ve} ni ideju {ta bi to moglo biti. Pripreme su uveliko u toku, finansijeri, producent i cela filmska ekipa su mu za vratom, a tu su i novinari. Po{to ne mo`e da izdr`i trenutni pritisak, Gvido be`i u mawe primorsko mesto i sme{ta se u bawski hotel da se sabere. No, ubrzo za wim sti`u skoro svi, deo ekipa filma, producent, wegova qubavnica, `ena i uspomene...

Ako niste voleli, sa {est Oskara oki}eni “^ikago” Roba Mar{ala (videli smo i wegov film “Memoari jedne gej{e”) ima}ete jo{ mawe razloga da zavolite, u na{im bioskopima aktuelni, tako|e, za veliko platno adaptirani, a svojevremeno isto uspeli brodvejski mjuzikl “Devet”. Kao i wegov scenski prethodnik, Mar{alov “Devet”je zasnovan na Felinijevom remek delu “8 1/2” kao najintimnijem rediteqevom iskazu o stawu umetnika zapalom u kreativnu blokadu. I, mada su pore|ewa neminovna, nije neophodno da ste videli maestrov film, da biste shvatili da ova, blago re~eno, u svakom pogledu nabildovana verzija mjuzikla sve prave qubiteqe `anra prevodi `edne preko vode. Tako se sekvence klasi~nog narativnog filma, u jednoli~nom ritmu smewuju sa peva~ko - plesnim (kao ni~im izazvani), i istina je, energi~no izvedenim, ali ne i preterano originalnim numerama, ina~e, kompleksne pri~e, ali sada preeksplicitne, banalizovane i na neki na~in grube, svedene na rasko{nu sapunsku operu. Tek gluma~ke zvezde, u ovom filmu - mjuziklu ne uspevaju da ostvare ubedqivije karakterne likove, blistaju}i samo polivi~nim, hladnim sjajem. Mar{alov “Devet”, atmosferom i izgledom ostavqa utisak bogatog akvarijuma sa skupocenim, egzoti~nim ribama ostavqenim bez vode - emocija koje su isparile u prokqu~alom spektaklu, tako zamaraju}e li{enom pretpostavqene drame. Ono {to je precewenim “^ikagom” nagovestio, Mar{al je u ovom ostvarewu do kraja postigao, skeptike spram savremenog filma u~vrstiv{i u uverewu da na “novotarije” samo u retkim slu~ajevima vredi gubiti vreme. V. Crwanski


22

SVET

~etvrtak11.mart2010.

JORGOS PAPANDREU ZAVR[IO POSETU VA[INGTONU

SEEMO osudio Ku{nera BE^: Medijska organizacija za jugoisto~nu Evrope (SEEMO) o{tro je ju~e osudila na~in na koji se {ef francuske diplomatije Bernara Ku{nera obratio novinaru Glasa Amerike Budimiru Ni~i}u tokom posete Kosovu. U saop{tewu SEEMO podse}a se da je Ku{ner 2. marta obi{ao Gra~anicu i da mu je za vreme obra}awa novinarima Ni~i} postavio pitawe vezano za trgovinu organima kosovskih Srba. Ni~i} je Ku{nera upitao za komentar u vezi sa navodima srpskih porodica ~iji su najbli`i kidnapovani i ubijeni na Kosovu. „Reaguju}i na to, prema medijskim izve{tajima, Ku{ner se nasmejao i glasno rekao novinaru na francuskom jeziku: Ali, Vi ste bolesni, zar ne? Da li Vam ja izgledam kao neko ko bi trgovao organima. Vi ste ludi ako verujete u te gluposti... Gospodine, trebalo bi da se obratite (lekaru). Nije bilo ‘`ute ku}e’, ni trgovine organima. Qudi koji o tome govore na taj na~in su |ubrad i ubice“, navodi SEEMO. Ta medijska organizacija ukazala je da je Ku{nerovo obra}awe novinaru postavqeno na brojnim internet sajtovima, ukqu~uju}i i Jutjub. „SEEMO je iznena|en takvim na~inom komunikacije zvani~nika koji predstavqaju Vladu Francuske. „, navodi generalni sekretar te organizacije Oliver Vujovi}.SEEMO podse}a da su tvrdwe o trgovini qudskim organima Srba sa Kosova pomenute i u kwizi biv{e glavne tu`iteqke Ha{kog tribunala Karle del Ponte, kao i da o tome postoje razli~iti izve{taji u medijima, a odnose se na period kada je Ku{ner bio najvi{i predstavnik me|unarodne zajednice na Kosovu (1999-2001).

Grci bez vize u SAD VA[INGTON: Sekretar za dr`avnu bezbednost Xenet Napolitano obavestila je gr~kog premijera Jorgosa Papandreua tokom wegove posete Va{ingtonu, da za dr`avqane Gr~ke vi{e ne}e biti potrebne vize za turisti~ka putovawa u SAD. Vlada Gr~ke je godinama od Va{ingtona tra`ila ukidawe viza, po{to dr`avqani 35 zemaqa sveta, me|u kojima je ve}ina iz Evrope, odavno imaju tu privilegiju. Predsednik SAD Barak Obama je povodom te odluke izjavio u Va{ingtonu da }e „ukqu~ivawe Gr~ke u program ukidawa viza oja~ati bezbednost u obe zemqe“ i dodao da }e vize biti ukinute i za poslovna putovawa Grka u SAD. „Bila vremena dobra ili lo{a, narod Gr~ke }e u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama uvek imati prijateqa i partnera“, rekao je Obama posle sastanka sa Papandreuom u Beloj ku}i. „Ta solidarnost se danas nastavqa bilo kroz blisku saradwu na{ih vlada u suzbijawu terorizma, bilo kroz duboko partnerstvo na{ih naroda“, rekao je Obama.Poseta SAD deo je Papandreuove

Barak Obama i Jorgos Papandreu

turneje u ~etiri dr`ave sa ciqem da oja~a finansijski kredibilitet Gr~ke i dobije podr{ku za povoqnije kamate na kredite. Papandreu je preksino} izjavio da je Obama pozitivno primio predloge Gr~ke i EU o reformi i re{avawu finansijske krize u Gr~koj. Na sastanku u Beloj ku}i Papndreu je rekao Obami da }e to biti i tema junskog sa-

mita Grupe 20 najrazvijenijih i zemaqa u razvoju. Obama me|utim nije pomenuo te mere.Evropski zvani~nici su ju~e zatra`ili od SAD da suzbije tr`i{nu {pekulaciju devizama i dr`avnim dugovima jer su brokeri pro{lih nedeqa oborili kurs evra o~ekuju}i da Gr~ka ne}e uspeti da isplati svoj dug od oko 300 milijardi dolara.

veze zemaqa za smawewe emisije {tetnih gasova, niti ciq da se emisija ugqen-dioksida smawi za 50 odsto do 2050. godine. Taj dokument u~esnici konferencije nisu usvojili, ve} samo „primili k znawu“. Indija je prekju~e poslala dopis u kome je navela da se „sla`e sa sadr`inom

sporazuma“. Dosada{we odugovla~ewa dva velika svetska zaga|iva~a da se izjasne o dokumentu izazvao je zabrinutost da bi bez wihovog pristanka dogovor, koji predvi|a odr`avawe nove konferencije o klimi u junu u Nema~koj, mogao da se raspadne. (Beta)

ROBERT GEJTS U AVGANISTANU

Povla~ewe ameri~kih trupa i pre 2011?

Zapleweno dve tone ha{i{a MADRID: U zajedni~koj akciji francuske i {panske policije oktrivena je mre`a trgovaca ha{isom. Zapleweno vi{e od dve tone droge i uhap{eno {est osoba.[panska policija uhapsila je dva brata blizanca, Francuza, u mestu Fuenhirola blizu Malage na jugu [panije dok su utovarivali drogu. U akciji izvedenoj ujutro 7. marta policija je zaplenila 2,2 tone ha{isa i pi{toq kalibra 9 milimetara. Paralelno sa akcijom {panske policije francuska policija prona{la je ostatak grupe narko dilera u Bobiwiju u oblasti Pariza, uhapsila wih ~etvoro i zaplenila 147.000 evra, dva luksuzna vozila i jedan automatski pi{toq. Droga u Evropu uglavnom ulazi preko [panije.

KABUL: Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts ka`e da je mogu}e da deo ameri~kih trupa u Avganistanu bude povu~en i pre objavqenog roka, odnosno pre jula 2011. Gejts je to izjavio tokom posete ameri~ko-britanskom kampu za obuku avganistanskih vojnika u predgra|u Kabula, ne preciziraju}i o kom broju vojnika je re~. Na konferenciji za novinare sa Gejtsom se pojavio i avganistanski ministar odbrane Abdul Rahim Vardak. Vardak je rekao da je sramota za Avganistan da o wegovoj bezbednosti brinu strani vojnici. On je naglasio da je ciq da do predaje du`nosti avganistanskim bezbednosnim snagama, na jesen

Ostavka ministra Slovena~ke nacionalne stranke (SNS) Zmagom Jelin~i~em. Sumwa se da je Poga~nik „politi~ki trgovao“ s Jelin~i~em kako bi SNS glasala u wegovu korist u parlamentu u vezi sa prijavom poslanika opozicije protiv Poga~nika zbog toga {to je omogu}io vra}awe oduzetih agresivnih pasa wihovom vlasniku. Ti psi kasnije su napali i ubili svog vlasnika. Afera je u Sloveniji poznata pod nazivom „bulmastif“. (Beta-AP)

Pilsel nije kod Josipovi}a

I Kina prihvatila dokument o klimi

[PANIJA

EKS - JU

QUBQANA: Slovena~ki ministar za poqoprivredu Milan Poga~nik podneo je ju~e ostavku na tu funkciju zbog pritisaka javnosti kojima je posledwih dana izlo`en zbog navodne ume{anosti u korupciju. Poga~nik je izjavio novinarima da je odlucio da podnese ostavku „zbog pritisaka“, ali je naglasio da su sve optu`be protiv wega la`ne. Slovena~ka policija vodi istragu o korupciji, koja povezuje Poga~nika s predsednikom

SVETSKI ZAGA\IVA^I SE IZJASNILI

AMSTERDAM: Kina se pridru`ila Indiji u prihvatawu zavr{nog dokumenta Samita UN-a o klimi, koji je u decembru pro{le godine odr`an u Kopenhagenu. Radi se o tekstu pod nazivom „Kopenhagen autkam“ koji je pravno neobavezuju}i, ne sadr`i konkretne cifre vezane za oba-

DNEVNIK

Robert Gejts

slede}e godine, broj pripadnika avganistanske vojske dostigne 171 000, a policijskih snaga 134 000. „Nadam se da }emo do tada biti u stawu da preuzmemo odgovornost za fizi~ku bezbednost u vi{e regiona u zemqi“, rekao je Vardak. Gejts je kazao da }e prenos ovla{}ewa po~eti najkasnije u julu 2011. godine, ali da je mogu}e da to bude i ranije, u zavisnosti od situacije na terenu. Ameri~ki ministar odbrane ju~e je posetio Saudijsku Arabiju, gde }e poku{ati da dobije odlu~niju podr{ku za pritisak na Iran. Saudijska Arabija je najbli`i ameri~ki saveznik u Persijskom zalivu.

ZAGREB: [ef odeqewa za analitiku u kancelariji predsednika Hrvatske Drago Pilsel izrazio je `equ da nastavi da se bavi novinarstvom, a ne radom u kabinetu {efa dr`ave, saop{teno je ju~e iz kancelarije predsednika Ive Josipovi}a. U kratkom saop{tewu navodi se i da svi stavovi izneseni u kolumni i javnim istupima Drage Pilsela „ne odra`avaju stavove Kancelarije predsednika Republike“. Nagla{eno je, tako|e, da wegova funkcija nije bila savetni~ka.

Buru u javnosti podigla je kolumna Drage Pilsela koja je pre dva dana objavqena u nezavisnom istarskom portalu „Regional ekspres“u kojoj je neprimerenim re~nikom, uz brojne psovke, vre|ao kolumniste iz vi{e hrvatskih medija. Iz kancelarije predsednika u utorak su poru~ili da stavovi Pilsela, koji je na mesto {efa analitike postavqen 19. februara, ni na koji na~in ne odr`avaju stavove kancelarije predsednika ve} da su li~ni stavovi autora. (Beta)

Rusija za zatvarawe OHR-a BAWALUKA: Ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan Har~enko izjavio je ju~e u Bawaluci da se wegova zemqa zala`e za {to skorije zatvarawe Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH i wenu tranziciju u misiju Evropske unije. On je posle sastanka sa predsednikom parlamenta RS Igorom Radoji~i}em rekao da je u tom smislu va`na tema distrikt Br~ko, preciziraju}i da bi okon~awe supervizije u distriktu bio „dobar signal za zatvarawe OHR-a

u najskorije vreme“. Govore}i o posledwoj sednici Saveta za implementaciju mira (PIK) u BiH, Har~enko je kazao da je „uspeo smawiti jako kriti~an prilaz i ocene u vezi sa pri~om o referendumu u RS“, navode}i da je ukazao da Zakon o referendumu nije protiv Dejtonskog sporazuma. Komentari{u}i najavu nove me|unarodne konferencije o BiH u Madridu, on je kazao da Rusija podr`ava odr`avawe tog skupa. (Beta)

[ta je Milu milo PODGORICA: Optu`bama da Crna Gora ne sara|uje u borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija `eli da kompromituje Crnu Goru i poka`e da ona nema pravni kapacitet da bude samostalna dr`ava i da je treba zaustaviti u tome, ocenio je crnogorski premijer Milo \ukanovi}. U emisiji „Otvoreno“ Televizije Crne Gore, \ukanovi} je rekao da se ta namera jasno

prepoznaje u odnosu Srbije prema Crnoj Gori, kada je re~ o akciji „Balkanski ratnik“. „Pona{awe dr`avnih organa Srbije u ovom slu~aju pokazalo je da mi nemamo iste ciqeve. Dok je na{e pona{awe u saradwi sa me|unarodnim slu`bama bilo da dobijemo dokaz, pokazalo se da je ciq Srbije bio da poka`e da je Crna Gora kriminalna dr`ava“, rekao je \ukanovi}.

Optu`nice zbog ratnog zlo~ina

SARAJEVO: Tu`ila{tvo BiH podiglo je ju~e optu`nicu protiv trojice pripadnika Armije BiH zbog ratnog zlo~ina po~iwenog nad civilima i ratnim zarobqenicima u selu Trusina kod Kowica 1993. godine. Optu`nice su podignute protiv Mensura Memi}a, Xevada Sal~ina i Senada Hakalovi}a. Oni se terete da su za vreme rata u BiH, kao pripadnici Specijalnog odreda za poseb-

ne namene pri {tabu Vrhovne komande Armije BiH, u~estvovali u napadu na hrvatsko selo Trusina i ubistvu 18 civila i ~etiri vojnika HVO-a koji su se prethodno predali. U tom napadu su rawene ~etiri osobe, me|u kojima i dvoje dece. Oni su postupali protivno odredbama @enevskih konvencija o za{titi civila i postupawu sa ratnim zarobqenicima, saop{tilo je Tu`ila{tvo BiH. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FILIP KROULI Portparol ameri~kog Stejt departmenta Filip Krouli izvinio se zbog arogantnih komentara koje je pro{log meseca uputio na ra~un libijskog lidera Moamera Gadafija. „Razumem da su moji li~ni komentari shva}eni kao li~ni napad na predsednika Gadafija. Ti komentari ne predstavqaju ameri~ku politiku i nisu imali za ciq da vre|aju. Izviwavam se ako su tako shva}eni“, rekao je Krouli.

LUI[ DA SILVA Predsednik Brazila Lui{ Iwasio Lula da Silva upozorio je da bi predlo`ene ameri~ke sankcije protiv Irana, zbog nuklearnog programa te zemqe, mogle da odvedu do rata na Bliskom istoku. „Ne `elimo da se i u Iranu ponovi ono {to se desilo u Iraku“, rekao je on, nedequ dana po{to je ameri~ka dr`avna sekretarka tra`ila od Brazila podr{ku za nove, stro`e sankcije prema Iranu.

MI[EL OBAMA Prva dama SAD Mi{el Obama poklonila je Muzeju ameri~ke istorije sve~anu haqinu koju je nosila na balu povodom inauguracije wenog supruga za 44. predsednika SAD. Haqina od bele svile bi}e izlo`ena uz haqine prethodnih prvih dama. „Gotovo da mi je neprijatno zbog cele ove pri~e oko moje haqine. Nisam je videla otkako sam je skinula, rekla je Mi{el Obama na ceremoniji u muzeju.

Biskupi istra`uju zlostavqawe dece u Rimokatoli~koj crkvi

HAG: Holandski rimokatoli~ki biskupi najavili su sprovo|ewe nezavisne istrage o brojnim navodima da su sve{tenici u katoli~kim {kolama seksualno zlostavqali decu. „Biskupi i crkveni radnici duboko saose}aju i izviwavaju se onima koji su bili `rtve zlostavqawa u katoli~kim internatima“, navodi se u saop{tewu koje su izdali holandski biskupi. Organizaciji „Pomo} i zakon“ koja pru`a pomo} `rtvama zlostavqawa u okviru crkve u posledwih nekoliko dana podneto je vi{e od 200 izve{taja o seksualnom zlostavqawu. „Broj navoda o zlostavqawu u nekada{wim katoli~kim obrazovnim ustanovama zahteva daqu istragu“, smatraju biskupi. Skandal je po~eo pro{log meseca kada je otkriveno vi{e slu~ajeva zlostavqawa u

okviru samo jednog manastira, ali se kasnije pro{irio na vi{e institucija. Istragu }e voditi biv{i ministar u vladi i nekada{wi gradona~elnik Haga Vim Detman. Prethodni slu~ajevi zlostavqawa u Holandiji ispitivani su pojedina~no. Pored toga, brat pape Benedikta XVI Georg Racinger izjavio je u intervjuu za jedan nema~ki list da je {amarao u~enike u jednoj nema~koj {koli u Bavarskoj u kojoj je vodio hor, ali da nije znao o ni{ta o brutalnoj disciplini koja se tamo sprovodila. Wegovi komentari usledili su nakon otkri}a serije slu~ajeva zlostavqawa dece od katoli~kih sve{tenika u Nema~koj. Skandali vezani za seksualno zlostavqawe potresaju Rimokatoli~ku crkvu i u SAD i Irskoj. (Tanjug)


OGLASI

DNEVNIK

REPUBLIKA SRBIJA – AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVAWE

~etvrtak11.mart2010.

23

REPUBLIKA SRBIJA – AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVAWE

Broj: 106-451-02162/2010-04 Dana: 10. marta 2010. godine 21000 NOVI SAD Bulevar Mihajla Pupina 16 Telefon: 021/487-48-81 ili 021/487-43-48 Faks: 021/456-977 E-mail: info.obrazovanje@vojvodina.gov.rs Na osnovu ~l. 9, 20. st. 1. i 4, ~l. 23. i 24. st. 2. i 3. Pokrajinske skup{tinske odluke o buyetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2010. godinu („Slu`beni list APV“, br. 20/09), ~lana 22. Pokrajinske skup{tinske odluke o pokrajinskoj upravi („Slu`beni list APV“, br. 21/02 – pre~i{}en tekst, 16/08 i 18/09 – promena naziva akta), Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe (u daqem tekstu: Sekretarijat)

Broj: 106-451-02167/2010-04 Dana: 10. 03. 2010. godine 21000 NOVI SAD Bulevar Mihajla Pupina 16 Telefon: 021/487-45-51 Faks: 021/457-103 E-mail: info.obrazovanje@vojvodina.gov.rs Na osnovu ~l. 9, 20. st. 1. i 4, ~l. 23. i 24. st. 2. i 3. Pokrajinske skup{tinske odluke o buyetu Autonomne Pokrajine Vojvodine za 2010. godinu („Slu`beni list APV“, br. 20/09), ~lana 22. Pokrajinske skup{tinske odluke o pokrajinskoj upravi („Slu`beni list APV“, br. 21/02 – pre~i{}en tekst, 16/08 i 18/09 – promena naziva akta), Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe (u daqem tekstu: Sekretarijat)

raspisuje

raspisuje

KONKURS ZA SUFINANSIRAWE PROGRAMA I PROJEKATA U OBLASTI VISOKOG OBRAZOVAWA U AP VOJVODINI ZA 2010. GODINU

KONKURS ZA SUFINANSIRAWE PROGRAMA I PROJEKATA U OBLASTI OSNOVNOG I SREDWEG OBRAZOVAWA U AP VOJVODINI ZA 2010. GODINU

Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe }e, u skladu sa finansijskim planom i finansijskim mogu}nostima u buyetskoj 2010. godini, sufinansirati programe i projekte u oblasti visokog obrazovawa na teritoriji AP Vojvodine. Za ove namene Finansijskim planom Sekretarijata planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 6.791.500,00 dinara.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe }e, u skladu sa finansijskim planom i finansijskim mogu}nostima u buyetskoj 2010. godini, sufinansirati programe i projekte u oblasti osnovnog i sredweg obrazovawa u AP Vojvodini. Za ove namene, Finansijskim planom Sekretarijata, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 10.290.730,00 dinara.

Realizacija finansijskih obaveza vr{i}e se u skladu sa likvidnim mogu}nostima buyeta AP Vojvodine za 2010. godinu.

Realizacija finansijskih obaveza vr{i}e se u skladu sa likvidnim mogu}nostima buyeta AP Vojvodine za 2010. godinu.

RASPODELA SREDSTAVA

RASPODELA SREDSTAVA

A) Ustanove visokog obrazovawa

A) Ustanove osnovnog i sredweg obrazovawa

1. Za programe i projekte ustanova visokog obrazovawa – 4.733.000,00 dinara, koji iznos je namewen za unapre|ewe visokog obrazovawa kroz pojedina~ne programe i projekte ustanova, za usluge obrazovawa i usavr{avawa zaposlenih i za usluge informisawa. 2. Za programe i projekte ustanova visokog obrazovawa – 890.000,00 dinara, koji iznos je namewen za obezbe|ivawe materijala za obrazovawe. Pravo u~estvovawa na Konkursu imaju ustanove visokog obrazovawa u AP Vojvodini. B) Nevladine organizacije i udru`ewa studenata 1. Za programe i projekte nevladinih organizacija i udru`ewa studenata na nivou visokog obrazovawa – 1.168.500,00 dinara, koji iznos je namewen za: z unapre|ivawe visokog obrazovawa; z obezbe|ivawe uslova za podizawe kvaliteta visokog obrazovawa; z poboq{awe uslova rada nevladinih organizacija i udru`ewa studenata u ciqu realizacije projekata u oblasti visokog obrazovawa; z ostvarivawe i uspostavqawe me|uregionalne i me|unarodne saradwe u oblasti visokog obrazovawa, i z obezbe|ivawe uslova talentovanim studentima, studentima sa posebnim potrebama i studentima pripadnicima nacionalnih mawina. Pravo u~estvovawa na Konkursu imaju nevladine organizacije i udru`ewa studenata u AP Vojvodini. ZAJEDNI^KI USLOVI KONKURSA: I Raspodela sredstava vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma: 1. zna~aj programa (projekta) za unapre|ewe visokog obrazovawa; 2. ukupni tro{kovi potrebni za realizaciju programa (projekta), 3. postojawe drugih izvora za finansirawe programa (projekta), 4. kontinuitet u sufinansirawu programa (projekta), odnosno da li se sredstva prvi put tra`e za realizaciju programa (projekata). II Podnosilac prijave, uz Upitnik, treba da prilo`i: 1. kratak opis programa (projekta) sa osnovnim podacima (ciq, mesto i vreme odr`avawa skupa, organizator, tema/oblast/aktivnosti, ishodi, odr`ivost, ciqna grupa/u~esnici, pozivno pismo i sl.); 2. detaqan finansijski plan programa (projekta); 3. fotokopiju registracije ustanove kod nadle`nog organa sa opisom delatnosti za koju je ustanova registrovana; 4. fotokopija potvrde o poreskom identifikacionom broju. ODLU^IVAWE PO ZAHTEVIMA I NA^IN APLICIRAWA O dodeli sredstava odlu~uje pokrajinski sekretar za obrazovawe na predlog Komisije za sprovo|ewe Konkursa. Sekretarijat zadr`ava pravo da od podnosioca zahteva, po potrebi, zatra`i dodatnu dokumentaciju ili informacije, odnosno za dodelu sredstava odredi ispuwewe dodatnih uslova. Sekretarijat }e o rezultatima Konkursa pismeno obavestiti podnosioce zahteva. Konkurs je otvoren tokom tokom cele godine, odnosno do utro{ka sredstava za navedene namene obezbe|enih u buyetu AP Vojvodine za 2010. godinu. Prijave se podnose najkasnije 30 dana pre planiranog roka za po~etak realizacije programa (projekta). Izuzetno rok za podno{ewe prijava mo`e biti i kra}i ako postoje opravdani razlozi koji se odnose na karakter, vreme i na~in realizacije programa (projekta). Konkurs se objavquje u „Slu`benom listu APV“, u dnevnim novinama „Dnevnik“ i na zvani~noj Web prezentaciji Sekretarijata. Prijave se podnose na prilo`enom Upitniku. Prijave sa potrebnom dokumentacijom se podnose na adresu:

Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe Bulevar Mihajla Pupina 16 21000 Novi Sad

Sredstva u iznosu od: 1. Za programe i projekte osnovnog obrazovawa - 3.631.395,00 dinara, 2. Za programe i projekte sredweg obrazovawa - 3.247.025,00 dinara. Navedena sredstva namewena su za: z usluge obrazovawa i usavr{avawa zaposlenih; z usluge informisawa; z materijal za obrazovawe; z naknade iz buyeta za obrazovawe i drugo. Pravo u~estvovawa na Konkursu imaju ustanove osnovnog i sredweg obrazovawa u AP Vojvodini. B) Nevladine organizacije 1. Za programe i projekte na nivou osnovnog obrazovawa - 2.375.000,00 dinara, 2. Za programe i projekte na nivou sredweg obrazovawa - 1.037.310,00 dinara. Navedena sredstva namewena su za: z unapre|ivawe nivoa osnovnog i sredweg obrazovawa i vaspitawa u AP Vojvodine; z obezbe|ivawe uslova za podizawe kvaliteta obrazovawa i drugo; z obezbe|ivawe materijala za usavr{avawe zaposlenih, kao i poboq{awe uslova rada obrazovnih ustanova; z ostvarivawe i uspostavqawe me|uregionalne i me|unarodne saradwe u oblasti obrazovawa i vaspitawa; z obezbe|ivawe uslova obrazovawa najtalentovanijim u~enicima, u~enicima sa posebnim potrebama i u~enicima pripadnicima nacionalnih mawina. Pravo u~estvovawa na Konkursu imaju nevladine organizacije u AP Vojvodini. ZAJEDNI^KI USLOVI KONKURSA: I Raspodela sredstava vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma: 1. zna~aj programa (projekta) za razvoj osnovnog i sredweg obrazovawa u AP Vojvodini; 2. ukupni tro{kovi potrebni za realizaciju programa (projekta); 3. postojawe drugih izvora za sufinansirawe programa (projekta); 4. kontinuitet u finansirawu programa (projekta), odnosno da li se sredstva prvi put tra`e za program (projekat). II Podnosilac prijave, uz Upitnik, treba da prilo`i: 1. kratak opis Programa (projekta) sa osnovnim podacima (ciq projekta (programa), mesto odr`avawa, vreme odr`avawa, organizator, tema/oblast/aktivnosti, ishodi, odr`ivost projekta (programa), ciqna grupa/u~esnici, pozivno pismo, program realizacije aktivnosti i sl.); 2. detaqan finansijski plan projekta (programa); 3. fotokopiju registracije kod nadle`nog organa sa opisom delatnosti za koju je ustanova (nevladina organizacija) registrovana; 4. fotokopija potvrde o poreskom identifikacionom broju. ODLU^IVAWE PO ZAHTEVIMA I NA^IN APLICIRAWA O dodeli sredstava odlu~uje pokrajinski sekretar za obrazovawe na predlog Komisije za sprovo|ewe konkursa. Sekretarijat zadr`ava pravo da od podnosioca zahteva, po potrebi, zatra`i dodatnu dokumentaciju ili informacije, odnosno za dodelu sredstava odredi ispuwewe dodatnih uslova. Sekretarijat }e o rezultatima Konkursa pismeno obavestiti podnosioce zahteva. Konkurs je otvoren tokom cele godine, odnosno do utro{ka sredstava za navedene namene obezbe|enih u buyetu AP Vojvodine za 2010. godinu. Prijave se podnose najkasnije 30 dana pre planiranog roka za po~etak realizacije programa (projekta). Izuzetno, rok za podno{ewe prijava mo`e biti i kra}i, ako postoje opravdani razlozi koji se odnose na karakter, vreme i na~in realizacije programa (projekta). Konkurs se objavquje u „Slu`benom listu APV“, u dnevnim novinama „Dnevnik“ i na zvani~noj Web prezentaciji Sekretarijata. Prijave se podnose na prilo`enom Upitniku. Prijave sa potrebnom dokumentacijom se podnose na adresu:

Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe Bulevar Mihajla Pupina 16 21000 Novi Sad

Ne}e se uzimati u razmatrawe neblagovremene i nepotpune ili nepravilno popuwene prijave, prijave koje nisu podnete od strane ovla{}enih lica, kao ni prijave koje nisu predmet Konkursa. Obrazac upitnika se mo`e preuzeti na zvani~noj Web prezentaciji Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe: www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs. 17876

Ne}e se uzimati u razmatrawe neblagovremene i nepotpune ili nepravilno popuwene prijave, prijave koje nisu podnete od strane ovla{}enih lica, kao ni prijave koje nisu predmet Konkursa. Obrazac upitnika se mo`e preuzeti na zvani~noj Web prezentaciji Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe: www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs 17874


24

~etvrtak11.mart2010.

OGLASI

DNEVNIK


DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak11.mart2010.

25

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962, cena izuzetno povoqna. 99302

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 101003 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika. U~enici 300400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367482, 063/471-644. 101061 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 101002

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 101004

LIMAN 4, izdajem dvokrevetnu i jednokrevetnu name{tenu sobu u komfornom stanu, studentkiwama ili zaposlenim devojkama. Telefon 063/85232-76. 100941 IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa kupatilom i kuhiwom, Detelinara. Telefoni: 6314914, 064/36-70-473. 101014 IZDAJEM sobu za jednu devojku, nova zgrada kod hotela „Park“, Bolnica - Sajam. Telefon 064/2234-770, 021/6331033. 101035 IZDAJEM dvokrevetnu sobu u stanu sa centralnim grejawem, Ul. Stevana Divnina Babe br. 7/IV - Detelinara. Telefon: 6317-180, posle 15 sati. 101056

IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan 38 m2 u ku}i sa posebnim uslazom mladim bra~nim prarobima i ostalim zaposlenima 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236-280-9. 101062 IZDAJEM garsoweru u blizini Ribqe pijace. Telefon 463511. 100827 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 55m2 u blizini sajma. Telefon: 511-142, 064/1585-062. 101005 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 101007 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bulevaru kod „Dnevnika“. Telefon 064/39056-94. 100961

IZDAJEM nov jednoiposoban prazan stan 45m2 sa kuhiwskim elementima u ]irpanovoj ulici, useqiv, cena 180E. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-920. 101074 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan 43m2, telefon, kablovska, interfon, CG, I sprat, Bore Prodanovi}a 200E. Telefon 064/21-58-338. 100544 IZDAJEM odli~no name{tenu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa, cena 150E. Telefon: 064/09-07-889 i 021/547920. 101073 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan kod Sajma, cg, ktv, telefon, video nadzor. Telefoni: 064/26-32-972, 6314043. 100946 IZDAJEM jednosoban kompletno name{ten stan, 28m2, Ul. Branimira ]osi}a, nov name{taj, ve{ ma{ina, cena 160E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 101008 NOVA, prazna garsowera, 26m2, ugra|ena kuhiwa, terasa. Telefon 064/14-63-126. 100981 IZDAJEM jednosoban, 35m2, name{ten stan na Novom bulevaru. Ima telefon, kablovsku, useqiv odmah, povoqno. Telefon 063/7106100. 101131

KUPUJEM stan 30-45m2 u blizini Limanskog parka ili pijace, ni`a spratnost, za starije osobe, bez posrednika, telefoni: 421-437 ili 063/534505. 30005

@. STANICA, prodajem ukwi`en, odmah useqiv stan na II spratu od 41m2 po ceni od 40.200. Tel. 636-8429. 50008 N. DETELINARA, prodajem nov, useqiv stan od 49m2, odli~an raspored za 56.650. Tel. 636-8429. 50009 BULEVAR - Betanija, na prodaju ukwi`en stan od 64m2, useqiv, bez ulagawa na II spratu po ceni od 69.000. Tel. 636-8429. 50010

[IRI CENTAR, Vojvode Mi{i}a prodajem ukwi`en 1.0 stan na I spratu po ceni od 41.200. Tel. 636-6952. 50001 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika, na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 30001

PRODAJEM jednosoban stan (odvojeno kupatilo, kuhiwa i terasa) u M. Dimitrijevi}a (dvori{na zgrada). Telefon 063/10-10-601, 064/245-18-56. 100545

DETELINARA, povoqno prodajem ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 52m2 po ceni od 45.000. Tel. 636-8429. 50002 N. DETELINARA, prodajem nov 2.0 stan, odmah useqiv na II spratu po ceni od 53.500. Tel. 636-8429. 50003 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, ostava, 3. sprat, na dve strane, useqiv, bez posrednika, na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 30002 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, kontakt telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 30003 PRODAJEM stan, Bulevar oslobo|ewa, 52m2, nova zgrada, Aleksandar gradwa, 3. sprat, pogled na dvori{te. Telefon 065/92-999-14. 101053

[IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv 2.5 stan od 66m2 za 68.000. Tel. 636-8429. 50004 NOVI BULEVAR, prodajem nov 2.5 stan, luks oprema sa povratom PDV-a po ceni od 66.800. Tel. 636-8429. 50005 SAJAM - kod ABC-a, prodajem odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 82.400. Tel. 636-8429. 50006 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, telefoni: 421437, 063/534-505. 30004 PRODAJEM trosoban stan, 63m2, na Novom nasequ, u izgradwi. Telefon 060/66-84891. 101022

LIMAN, kod Merkatora, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3,5 stan za 87.000. Tel. 063/82-88-377. 50007 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 97622 PRODAJEM ili mewam za mawi uz doplatu, ekskluzivan stan na neponovqivoj lokaciji 230m2, Pent Haus, komletno sre|en i opremqen. Telefon 065/92-999-14. 101055


26

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak11.mart2010.

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona. Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1. Mogu} dogovor, cena 7e/m2. Telefon 064/314-37-14. 101057 MEWAM ku}u u Sutomoru za stan u Novom Sadu, mo`e i prodaja. Telefon 066/176-820. 100971

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefoni: 421437 ili 063/534-505. 30006 PRODAJEM lokal 52m2 strogi centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, ukwi`en, cena povoqna. Telefon: 063/89-23-168. 101070

IZDAJEM magacinski prostor ili radionicu na glavnom putu Novi Sad- Ba~ki Jarak, hala 11h7m + dvori{te pored restorana „Konak“. Telefon 064/1922-001. 100872

PRODAJEM gara`u, @itni trg 11, 18m2. Telefon 060/66840891. 101023

OPEL astra 1.9 CDTi 2008. god. dizel. kao nova, prvi vlasnik, ful oprema. Telefon 063/507-770, 063/511297. 100964 PRODAJEM Reno 19, 1.4, proizveden 1995. godine, u dobrom stawu, registrovan do novembra 2010. godine. Povoqno. Telefoni: 064/135-20-12, 021/400-669. 100942

MA[INSKO odgu{ewe, snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop. Garancija. Telefoni: 6393737 i 064/160-47-25. 101072 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 100914 PLASTIFIKACIJA kada uvoznim materijalom. Krajwe glatki i dugotrajni za{titni sloj. Krpqewe probu{enih, za{titna fugna koja ne bu|a. Telefon 064/0345-345. 100640 AGRONOM, orezujem vo}e i vinovu lozu. Redosled obavqawa po prijavama. Za ve}i broj biqaka anga`ujem ekipu. Telefoni: 063/108-38-03, 021/503198. 101021 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 100085 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 99897 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 6368-462, 064/11-86-330. 100769

Posledwi pozdrav

POMEN

11. 3. 2001 - 11. 3. 2010.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 100835

Du{an Biki} ARPAXIK - holandski `uti u ve}im koli~inama na prodaju. Telefon: 021/714-374, 064/158-4008. 100989

Sahrana je danas, 11. 3. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Polazak autobusa iz [angajske 5. u 11.15 ~asova.

Jovan Savi}

Du{anu od kom{ija: Jeli}, Juki} i Vasi}.

Sa puno qubavi uspomenu na tebe.

O`alo{}ena supruga Milka Biki}. VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 100994 PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 8 dana deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 100918

Tvoji najmiliji.

101160 101157

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i ta{ti

Posledwi pozdrav

Voqenom bratu

101139

Posledwi pozdrav dragom dedi

na{em

Mariji Grahovac 1940 - 2010.

POTREBAN kwigovo|a i administrativan radnik u ugostiteqsko-proizvodnom preduze}u. Radno iskustvo 5 godina, poznavawe, excella, worda i interneta. Telefon 061/1150382. 99977 TRA@IM posao u {tampariji; kwigoveznica, grafa, binder.. Telefon: 064/9122607, 063/8577-532. 101060 POTREBAN radnik-ca za rad u frizerskom salonu sa iskustvom. Telefon 064/33-33-135. 100970

~uvamo

Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se danas, 11. 3. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ba~kom Magli}u.

Du{anu Biki}u Du{anu

posledwi pozdrav od: Blagoje, Dare i Vesne.

Sa velikom qubavqu i zahvalno{}u: }erke Mirjana i Qiqana sa porodicama i zaova Bosa.

Dragi deda, uvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji: Gaga i Jeja. 101169

101168

101193

Posledwi pozdrav dragoj

Du{anu Biki}u

Tvoji: Gordana, Ondrej i Jelena.

Voqenom bratu

Voqenom bratu

101159

Mariji Grahovac PRODAJEM 350 akcija NisGasproma, povoqno. Telefon 060/575-0550. 101017 ARHITEKTA sa licencom izra|uje tehni~ke izve{taje za legalizaciju objekata, projektovawe i dizajn enterijera, cena povoqna. Telefoni: 066/6367625, 021/636-7625. 100944 USLU@NO orezivawe vo}aka, vinove loze i ru`a. Telefoni: 062/449-455, 021/553243. 100719 PRODAJEM drva bukva i bagrem, rezano, cepano, prevoz gratis. Telefon 063/7719142, 061/617-22-19, 021/6-413575. 100564 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85495, 66-18-846, 6614-274. 100274

1940 - 2010. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Mili na{, napustio si nas nenadano kad si nam najvi{e trebao. Bol je te`ak a gubitak nenadoknadiv.

Mara, Veselka, Velimir, Marin, Marina i Jovanka Grahovac.

Du{anu Biki}u posledwi pozdrav od: Milice, Nikole, Vinke i Vawe.

posledwi pozdrav od: Jove, Stane, Bo`ice i Nikole.

101166

101167

101194

3 Posledwi kom{inici

pozdrav

Du{anu Biki}u

Dragom bratu

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

dragoj

Du{an Biki}

Pavi od: Dragomira - Gage, Marijete - Mike, baka Mileve, Vlade, Sa{e, Brigite, Aleksandre i Stefana.

Tvoji: }erka Qiqana i unuk Dragan.

Du{anu

Du{anu Biki}u

posledwi pozdrav od porodice Kozar iz Novog Sada.

od porodice ]ojder.

Po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju. 101192

Posledwi pozdrav voqenom sinu, bratu, suprugu i ocu.

Posledwi pozdrav dragom

101164

101162

Posledwi pozdrav stricu i deveru

Du{an Mak Dule

Du{anu Biki}u

Sahrana je danas, 11. 3. 2010. godine, u 14 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: otac Jovan, mama Zorka, sestra Suzana, bra}a Branko i Milan, supruga Jelena i }erka Elena. 101190

\or|u

101171

Posledwi pozdrav dragom te~i

Voqenom ujaku

Du{anu Biki}u

@ivku ]ur~i}u

Ilija i Budimka Ti{ma sa decom.

101191

od: Zorice, Slobodana i Dragoslava i snaje Veselinke.

101150

posledwi pozdrav, od sestri~ina: Swe`ane i Zore sa porodicama.

Mnogo }e{ nam nedostajati. Sla|ana, Dalibor i Milan.

101163

101170


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

~etvrtak11.mart2010.

27

3

Posledwi pozdrav dragoj

Oti{la je od nas na{a voqena supruga i majka

\or|u Nosovi}u \or|u Nosovi}u

Svetlani Majki} Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice.

Ujko, hvala ti za sve.

Sestri} Du{an Bajilo, Gordana, Jelena i Milica.

od: sestre Du{anke i sestri}a Neboj{e Bajilo.

Svetlana Majki}

Svetlana Po~ivaj u miru an|ele...

Milanovi prijateqi: Dragan, Mirko, Milo{ i Slobodan.

Tetka Gordana sa porodicom.

101152

101181

101183

dragom

Posledwi pozdrav najmilijoj snaji

Od danas }e{ biti na{ nebeski an|eo. Znamo da }e{ nas ~uvati i brinuti o nama a u na{im srcima bi}e{ zauvek `iva. Vole te: suprug Dragomir i sinovi Milan i Stanko. 101188

101151

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici i koleginici

Posledwi gospodinu

pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj dragoj ujni i snajki

Svetlana Majki} Svetlana Majki} Pavici @ivanov

Svetlani

~ika Lici

Ve~no }e{ biti mislima i srcima. od porodica: Ka~avenda i Horwik.

@mire.

101153

101155

u

na{im

Vole te: Milan i Gospa Majki}. 101179

POMEN na{oj mami i baki

An|eo je zaspao... Ujak Slobodan sa porodicom.

Draga sestro, bila si na{ roditeq, na{e brige brinula i zbriwavala. Mi tvoje muke nismo mogli da ubla`imo. Ve~no }emo za tobom tugovati.

101182

Svetlani Dragutin Kqaji} sa porodicom.

Brat Luka Rodi} sa porodicom. 101184

U neizmernoj tuzi i bolu sa ve~nim se}awem, opra{tamo se od na{eg velikog druga i prijateqa

101187

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Pavki

Svetlana Majki} Pavica @ivanov Miloslavi Lu~i}

ro|. Pili} 1956 - 2010. Posledwi pozdrav od tvoje drugarice Verice Popov.

Tuguju: Marina, Jaroslava i Ivana.

Vole te tvoji najbli`i: zaova Dragica, zet Drago i tvoji Suzana i Ostoja.

101176

101177

101161

Posledwi pozdrav na{oj

Oti{la si iz na{ih `ivota, ali tvoj lik i dobrota ostaje u na{im srcima.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj kumi

Pavici @ivanov

Rade Nik{i}a

Porodica Koprivica Nikola i Milo{ sa roditeqima.

od wenih: Divne, Mike, @ane, Milana, Svete, Tihomira, Jefrema, [uleta, Tibike i Raleta.

101148

Svetlani

Sejki

Sejki od brata Bate i snaje Anice.

od: te~e Krste i Dragice, sestre Julkice i Ka}e sa porodicama.

Posledwi pozdrav ~lanu Saveta za saobra}aj.

Ve~no }u te ~uvati u srcu i rado se se}ati dana provedenih sa tobom. Kuma Dobrinka Crnogorac sa porodicom.

101185

101186

101175

Posledwi pozdrav Dukijevoj mami

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav voqenoj i jedinoj }erki

Svetlani Majki} Pavici @ivanov

\or|u Nosovi}u

101146

ro|. 1967. god.

od druga Gorana i drugarice Zoke.

od: sestre Lepe, sestri}a Branislava Miqenovi}a sa porodicom.

Sahrana je danas, 11. 3. 2010. godine, u 14.30 ~asova, u Ba~kom Jarku. Ve~no }e{ biti u na{im srcima i mislima. Uvek }emo za tobom tugovati. Tvoji roditeqi Stanko i Danica Rodi}.

101149

101189

101172

Bogdan \ur|evi} Kolektiv Fonda za kapitalna ulagawa APV.

3075/P


28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak11.mart2010.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav sinu

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi pozdrav dragom kumu

11. 3. 2005 - 11. 3. 2010.

Dejanu Simendi}u

\or|u Nosovi}u

\or|u Nosovi}u

od majke Sne`ane. Sahrana je danas, 11. 3. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 101136

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Dekiju

Posledwi pozdrav mom unuku

Dejanu Simendi}u

od tetke Oqe sa porodicom.

TU@NO SE]AWE

od majke Ilonke Stojilovi}.

od Dragana i Lele Jak{i} sa decom.

od porodice Ilije Radusina.

101080

101078

Opra{tamo se od na{eg mnogo voqenog

\or|u Nosovi}u od: kumova Nikole i Jeje i kum~adi Darinke i Milana Jak{i}a.

Fadila K}iku Se}awe na tebe zauvek }e ostati u nama. Tvoji: suprug, sinovi, snaja i unuke. 101052

101082

Napustila nas je na{a voqena mama i baka

Eleonora Gilg

\eleta Wegova unu~ad i praunu~ad.

Sahrana je na Gradskom grobqu, danas, 11. 3. 2010. godine, u 13.30 ~asova. O`alo{}ena porodica: }erka Erika i unuka Renata.

101076

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi

Marija Mijatovi} 1936 - 2010.

O`alo{}ene }erke: Radmila i Kajka sa unucima.

od maminih saradnika iz laboratorijske slu`be Doma zdravqa N. Sad.

101147

101133

Dana, 9. 3. preminula je

2010.

godine,

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

\or|u Nosovi}u

Dejanu Simendi}u

Sahrana je danas, 11. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

101093

101137

101138

\or|e Nosovi}

od: sina Milorada, snahe Mirjane, unuka Nemawe i unuke Tamare.

preminuo 9. marta 2010. godine, u 79. godini. Sahrana na{eg dragog je danas, 11. 3. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Stepanovi}evu. Izjave sau~e{}a primamo u ku}i `alosti, Ulica Save Kova~evi}a broj 6 do 11 ~asova, a potom u kapeli na dan sahrane od 12 ~asova.

101088

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

O`alo{}ena supruga Nevenka sa decom.

101086

Gordana Stefanovi} Sahrana je u petak, 12. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Boban, }erka Miona i ostala mnogobrojna rodbina.

Milici Zoraji

JEDNOGODI[WI POMEN

\or|u Nosovi}u

od stanara zgrade Bulevar oslobo|ewa 28.

101144

od: }erke Mirjane, zeta Bate, unuka Ogwena i snahe Danke. 101081

101104

Posledwi pozdrav voqenom ocu, dedi i pradedi

Posledwi pozdrav voqenom ocu, tastu i dedi

Dr Todor Zeremski 1949 - 2009.

Dana, 12. marta, odr`a}emo pomen u 11 sati, na pravoslavnom grobqu u Turiji. Postoje tragovi koji se bri{u, ose}awa koja ne blede, bol koji ne jewava, osmeh koji se zauvek pamti. S ponosom te pomiwemo, s tugom `ivimo bez tebe.

\or|u Nosovi}u od: }erke Biqane, unuka Bojana i Miqana, snaha Qiqe i Milice i praunu~adi Mitra, Matije i Tare.

101077

O`alo{}eni: supruga Zora, }erke Biqana i Darinka, unu~ad i zetovi.

101031

\or|u Nosovi}u od: }erke Radmile, zeta Jovana, unuke Vladislave i unuka Vladimira.

101079


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka

29

~etvrtak11.mart2010.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. marta 2010. godine preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

TU@NO SE]AWE

11. 3. 1980 - 11. 3. 2010.

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege.

Milan Novakovi}

Pavica @ivanov

Mile Vujani}

iznenada preminula u 53. godini. Sahrana drage nam pokojnice je danas, 11. 3. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1923 - 2010. Sahrana je danas, 11. marta 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: sin Dragan i }erka Gordana.

S po{tovawem, kolektiv JKP „Parking servis� Novi Sad.

O`alo{}ena porodica. 101128

101101

DESET GODINA je od kako vi{e nije sa nama na{a draga

Dr Stefan Horo{ko Zec

Trideset godina je pro{lo, a tuga i se}awe ne blede.

5803/P

SE]AWE na na{eg sina i brata.

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od dragog supruga, oca i sina Tvoji: supruga @ivodarka, sin Sa{a, snaja Tawa i unuci Iva, Stefan i Lola.

101024

Zdravka Lu~i}a

Pavica @ivanov

1944 - 2010.

Sla|ana Jankovi}

Igor Kar}a{ 1972 - 2004.

11. 3. 2000 - 11. 3. 2010. Zauvek }e biti u na{im mislima.

GODI[WI POMEN predsedniku

Posledwi pozdrav dragoj ujni od porodice Vaselek.

Sahrana je u petak, 12. 3. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Godine prolaze, a bol i tuga za tobom ostaju zauvek.

O`alo{}eni: supruga Beba, sinovi Du{an i Miroslav i majka Dragica.

Porodica i prijateqi.

Porodica.

101123 100908

101103

Posledwi pozdrav dragom deda ujaku

Posledwi pozdrav dragom deda ujaku

101113

Posledwi pozdrav na{em bratu i ~ika

Posledwi pozdrav voqenoj sestri i tetki koja nas je prerano napustila i bol u srcima ostavila.

Slobodanu Milo{evi}u 11. 3. 2006 - 11. 3. 2010.

\or|u Nosovi}u

\or|u Nosovi}u

od Andreje sa porodicom.

od An|ele sa porodicom.

101119

101118

Uspomena koja nikad ne bledi, u smrt ode i smrt pobedi.

Pavica @ivanov Uvek }e te voleti tvoj brat \or|e i bratanica Ana.

@iki

Op{tinski odbor SPS Vrbas.

Seka, Beba, Svetlana i Sne`ana.

101125

101107

101114

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

\or|u Nosovi}u

Posledwi pozdrav dragom ujaku

\or|u Nosovi}u

Posledwi preminuloj

pozdrav

rano

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ suprug i otac

Pavici @ivanov

Posledwi pozdrav Goginoj i Du{anovoj mami od porodice Vu~kovi}.

Po~ivaj u miru. od sestre Danice.

Pavica @ivanov

od Vere i Paje sa decom. Kaja, Sawa, Buca i Qiqana.

@ivko ]ur~i} 1932 - 2010.

101116

Posledwi pozdrav bratu i deveru

jedinom

101117

101127

Posledwi pozdrav dragoj tetki i baki

Posledwi pozdrav stricu

101122

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Sahrana je danas, 11. 3. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

\or|u Nosovi}u O`alo{}eni: brat Nikola i snaja Zorica.

101109

\or|u Nosovi}u Sinovac Jovan, snaja Gordana i unuci Neda i Rastko.

101111

Milici Zoraji

Pavici @ivanov

od bratanice Svetlane Rosi} sa porodicom.

od kuma Soke sa porodicom.

101112

101126

O`alo{}eni: supruga Jovanka i }erka Nata{a ]ur~i}.

101105


30

06.30 08.30 08.55 09.00 09.10 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 17.00 17.20 17.30 18.00 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00

Jutarwi program Izlog strasti Ru~ak na lepe o~i Crtani film Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Ples no stres Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti Rastrzane `ene TV Dnevnik Tajna hrane: [e}er Izlog strsti Razglednice Plej gejms TV Dnevnik Nikad dosta Igra @ivopis Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Rastrzane `ene

Jelena Stamenkovi} i Nata{a Kreji}

Na{i stranci „Zahvaquju}i matematici upoznala sam qude iz celog sveta, proputovala planetu i dve nezaboravne godine provela u Brazilu, koji do`ivqavam drugom ku}om”, ka`e {efica Katedre za numeri~ku matematiku PMF-a Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Nata{a Kreji}. Autorka: Jelena Stamenkovi} (RTV 1, 23.30)

07.00 07.25 08.40 09.05 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.43 00.05

TV PROGRAM

~etvrtak11.mart2010.

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Poslovni uspeh (ma|) Porodica Serano Festival ukrajinske kulture - „Kalina“, Kula Vesti (ma|) Tajna hrane: Ovas Potro{a~ki reporter Karava|o Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Karava|o Tarzan TV prodaja

08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.10

U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Multietnik Stari zanati Bez cenzure Beli luk i papri~ica Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu Katedrale,dok.program Vojvo|anske vesti Pravila igre Pop korn Art-boks Sve {to mi pripada Bau, bau ^uvaj me Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije. 06.51 07.21 07.48 07.52 08.20 08.29 09.04 09.31 09.56 10.26 11.21 11.54 12.57 13.57 14.03 16.31 17.30 @aklin Bize

20.00

Ku}na pomo}nica

20.40

Ameri~ki biznismen putuje u Francusku da bi radio u jednoj banci i zaqubquje se u svoju nadre|enu. @ele}i da joj se pribli`i, on nalazi na~in da postane wena ku}na pomo}nica, a pri tom mora da se trudi da strogo odvoji privatno od poslovnog. Uloge: Martin [in, @aklin Bize (RTS 1, 13.30)

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

07.00 07.30 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 13.30 14.45 16.30 17.15 18.00 20.00 22.30 23.00 00.00 00.30 01.00

Hrana i vino Crtani film Objektiv S vetrom u le|a Sprint NS klinci Objektiv Karmelita Buntovnici Radi odgovorno - ne gazduj Objektiv Korvinova portaga Vitra` Objektiv Radionica Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Crta Buntovnici Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

[kotska liga Belgijska liga Klupske TV Ful tilt poker Portugalska liga Pregled FA kup Pregled NHL Rukomet SL: Gorewe - Koper Argentinska liga NHL: ^ikago – LA Kings Evroliga Portugalska liga Evroliga Evroliga NBA aktion Ful tilt poker Klupske TV Pregled NHL NHL: Toronto – Tampa bej

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

DNEVNIK

06.05 08.00 09.06 09.24 09.38 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.30 15.10 16.13 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.10 23.20 00.30 00.53 01.55 03.25 04.15 04.33 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Ono kao qubav Ku}na pomo}nica, film Istra`ivawe divqine Pozori{te u ku}i Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica Dnevnik Porodi~no blago Brzina, film Rim Dnevnik Berlin Aleksanderplac Zloglasna Beti Pejy, film UNHCR - Povratak: Kosovo Oko magazin Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.00 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30

Divqa stvorewa Hiqadu i jedna no} Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajput Film: Hiqadu i jedna no}, film Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Zimovawe u Jakobsfeldu Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Film: Klopa na to~kovima Ukradena sre}a Va`ne stvari

15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.05 23.00 00.30 01.20 03.00 04.00

22.35 23.00 23.30 00.00 00.30 02.10 03.13 04.25

Kuvati srcem Saobra}ajna kontrola Adi u svemiru Holini heroji Ozi bu-pingvini [e{ir bez dna Antologija ku}ae Brojevi Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Trag u prostoru Bemus Trezor Sedam godina vernosti, film Ovo je Srbija Bardovi teatra Odbojka: PS, Crvena zvezda - Partizan, prenos Izlo`ba slika Bate Vukanovi}, prenos Ko{arka: Evroliga, Barselona - Partizan, prenos Crvena linija Metropolis Kontekst Ad libitum Sedam godina vernosti, film Trezor ju~e Odbojka: PS, Crvena zvezda - Partizan Ko{arka: Evroliga, Barselona - Panatinaikos

07.00 TV dizawe 10.00 Vesti 10.35 Na{a mala klinika 11.25Broje3vi 12.10 Top{op 12.30 Evro`urnal 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.30 Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe 14.00 Film: Rezervni plan 16.00 Vesti B92 16.30 Stawe nacije 17.00 Dolina sunca 18.00 Planeta 18.30 Vesti B92 19.00 Liga Evrope (prenos utakmice) 21.00 Liga Evrope (prenos utakmice) 23.00 Cage Rage 00.00 Vesti B92 00.35 Broj3vi 01.20 Moje drage kom{ije

06.00 Dobar kom{ija 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00 Ka{mirska mafija 09.00 Magi~na privla~nost 10.00 Film: Silom otac 12.00 Mobto 12.15 Siti kids 12.30 Danijela 13.55 Mobto 14.00 Film: Posledwi krug u Monci 15.30Paparaco potera 16.45 Nacionalni dnevnik 16.55 Mobto 17.00 Gre{ne du{e 17.45 Magi~na privla~nost 18.30 Kuku Vasa 19.00 U sosu 18.40 Grand klub 19.30 Nacionalni dnevnik 19.55 Mobto 20.10Policijska stanica 21.00 Sve za qubav 22.30 Crna hronika 23.30 Nedostatak dokaza 00.30 Film: Nikada ne pri~aj sa strancem 01.55 Ekran 02.00 Film: Pakt sa |avolom

Vinks (Hepi, 09.15 i 15.00) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.25 08.40 09.00 09.15 10.00 12.00 13.00 13.55 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe Kvizi} Bli~ Presovawe Lude godine Vinks Kartel

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 00.05 01.00 04.45

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz brzotrz Telemaster Rekord Reblede Imperija Kin Stars Arena Luda ku}a Telemaster Kartel Tajanstvene pri~e Vremenska prognoza

KO[ARKA: EVROLIGA

Barselona – Partizan

(RTS 2, 20.40)

07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

Slatka moja Slavni Divqa ostrva Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Dok. serija Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Pomorska patrola Film: Poigravawe Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Pomorska patrola Present Film: Poigravawe

Rebeka de Mornej

Nikada ne pri~aj sa strancem Dr Sara Tejlor radi na slu~aju masovnog ubice Maksa Ceskija, brutalnog zlo~inca i psihopate. Istovremeno, ona iznenada u prodavnici vina, upoznaje neobi~nog ~oveka, vrlo zgodnog, ali i misterioznog, koji je osvaja na prvi pogled... Uloge: Antonio Banderas, Rebeka de Mornej, Heri Din Stenton Re`ija: Piter Hol (Pink, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank. 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou.

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

~etvrtak11.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 21

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Kote de Pablo

SERIJA

Nejvi CSI Posle zapawuju}eg otkri}a, tim mora da veruje ne ba{ poverqivim izvorima kako bi za{titili tajni vladin dosije. Gibs se mora osloniti na informacije sumwivih osoba kako bi uspeo da zaustavi zlo~inca koji namerava da ukrade poverqive vladine tajne... Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Poli Peret, Majkl Vederli, Dejvid Mekalum, [on Murej (Nova TV, 22.00) 08.05 08.15 09.15 10.15 11.15 12.05 13.05 14.05 16.05 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15

Bumba, crtani Bra~ne vode Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provereno Nejvi CSI Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Post mortem Vidoviti Milan Snaf, film

08.00 Ponovo izmi{qeno 09.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 10.00 Legenda o Merlinu 11.00 Skrivena deca 12.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tajm tim godina 10 15.00 Pisani kod 16.00 Ovo je civilizacija 17.00 Drevna otkri}a 18.00 @ao Ling: Tajne carske grobnice 19.00 Viktorijino carstvo 20.00 Potraga za Feni~anima 21.00 Pali asovi Prvog svetskog rata 22.00 Tajm tim godina 10 23.00 Pisani kod 00.00 Ovo je civilizacija 01.00 Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Dodir Kraqica Bolivuda ^inija od zlata Trgovac kamewem Dole u dolini [panski zatvorenik Seksi olimpijke

06.00 Angus, tange i savr{eni poqupci 07.40 Operacija Valkira 09.40 Belami 11.30 Mali Marsovac 13.15 Filmovi i zvezde 13.40 Ameri~ka devojka Krisa 15.10 Gospodin Vudkok 16.35 Sadamova porodica, ep. 4 17.35 Kraqevi plesa. Poja~aj do daske 19.05 Prva damska detektivska agencija 20.05 De~ak u prugastoj piyami 21.40 \evid Makaloh - Slikawe re~ima 22.20 Bi}e krvi 00.55 Dr`avni neprijateq

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.20 Afrika, ~arobni kontinent: Putovima jezera, dok. serija 10.45 Afrika, ~arobni kontinent: Ekstremni krajolici, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Trenutak spoznaje 15.35 Dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dosije.hr 22.00 Pola sata kulture 22.30 Otvoreno 00.00 Indeks 00.30 Zvezdane staze 01.15 Ksena - princeza ratnica

07.55 Krava i Pile 08.20 Vip Muzi~ki klub 08.55 Garmi{: Finale Svetskog skija{kog kupa - veleslalom (@), prenos 1. vo`we 10.25 Garmi{: Finale Svetskog skija{kog kupa - superveleslalom (M), prenos 11.55 Garmi{: Finale Svetskog skija{kog kupa - veleslalom (@), prenos 2. vo`we 13.30 Prijateqi 13.50 Zovem se Erl 14.15 Ksena - princeza ratnica 15.00 Kod Ane 15.15 Kokice 15.45 TV vrti} 16.15 Zvezdane staze 17.05 Ode du}an, dok. film 17.30 Indeks 18.20 @upanijska panorama 18.40 Hokej na ledu, polufinale EBEL lige: Medve{~ak - Red Bull Salzburg, prenos 20.55 EL, Fudbal - 1. poluvreme 22.00 EL, Fudbal - 2. poluvreme 23.25 Bez traga 00.15 Vip Muzi~ki klub LP

Popi Montgomeri

SERIJA

Bez traga Ekipa traga za kaskaderom nestalim nedugo po{to je izveo `estoku i opasnu scenu. Otkrivaju da je primio pretwu smr}u nekoliko minuta pre nego {to je nestao s filmskog seta... Uloge: Entoni Lapaqa, Popi Montgomeri, Marijane @an-Baptist, Enrike Murkiano, Rozalin San~ez, Eric Klos Re`ija: Yon Polson (HRT 2, 23.25)

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

07.00 08.50 10.30 12.30 14.30 16.00 18.00 20.00 22.00 01.00

Sfinga Moja slatka debequca Saut Park @ene fudbalera Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Oluja u {oqici ~aja Mrtva zona Saut Park Gospodarica za~ina @ene fudbalera Most uzdaha

Divqa reka Kako biti normalan Zmaj: Pri~a o Brusu Liju [uwala Nacija vanzemaqaca Pobuna na vojnoj akademiji [oping Pekar Zelena miqa Privatni trenuci

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Inspektor Mom 2: Kidnapovawe u 10 lakih koraka Yordan Ne{ Briyis Zakon i red Zlo~ini iz pro{losti Spasiteq Zakon i red Advokatova kazna Zakon i red

Felisiti Hofman

SERIJA

O~ajne doma}ice Nakon napada, Yuli pada u komu i biva hospitalizovana. Linet spre~ava doktorski naum podvrgavawa devojke radijaciji, uz informaciju kako je pacijentkiwa trudna, {to Suzan jako iznenadi. U me|uvremenu, Karen se zaqubquje u prodavca Roja, a Bri poku{ava da negira ose}aje prema Karlu... Uloge: Teri He~er, Eva Longorija Parker, Felisiti Hofman, Mar{a Kros, Dejna Dilejni, Drea de Mateo, Rikardo Antonio ^avira, Dag Savant, Kajl Meklahlan (RTL, 22.40) 08.25 09.15 11.20 11.50 12.20 12.45 13.05 13.55 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 22.40 23.50 00.40 01.25 02.10 02.55

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i vrag Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju O~ajne doma}ice CSI Wujork Mentalist Zaboravqeni slu~aj Najgori neprijateq Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40

Budu}i svet Kako to rade? Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima Poslovi za naizdr`qivije Ameri~ke drvose~e Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Razotkrivawe mitova Kako to rade? [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Moja neverovatna pri~a Divqe i bez cenzure [egrt za hotrod automobile Budu}i svet

08.30 09.00 10.00 12.45 13.45 14.15 16.30 17.15 18.00 19.00 19.10 20.00 23.00 00.30

Fudbal Alpsko skijawe Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Fudbal Biciklizam Kros-kantri skijawe Biciklizam Skija{ki skokovi Fudbal Kros-kantri skijawe Borila~ki sport Rvawe Skija{ki skokovi

Demokratija na par~e verewe da Srbija nema demokratske tradiprotiv liberala, a Mihailo pribli`io konzervacije, a Srbi nisu ba{ skloni demokratiji, tivcima koji su vodili birokratiju. Stari knez je ima duboko upori{te ne samo me|u intelekjednom mandat svog predstavnika (prvog ministra) tualcima. Srbija je ve} po~etkom Prvog srpskog poverio Jevremu Gruji}u. Pariski pravnik nadahnut ustanka, dobila prvu vladu, Praviteqstvuju{~i sodemokratskim idejama, tra`io je od kneza da se ne vjet, a dr`ava imala sna`ne elemente iskonske deme{a u izbor ministara ve} prihvati da mandatar mokrati~nosti. Dok su u Francuskoj i Britaniji pred wega i skup{tinu predlo`i ministre. Milo{ prepreka demokratiji bili plemstvo, drevne privije bio neprijatno iznena|en i na Gruji}eve pouke o legije ili crkva, u ustani~koj Srbiji to su bile: rat „ministarskoj odgovornosti“ pitao: „A {ta sam oni neznawe. Rat je onemogu}avao da dr`ava funkcioda ja, kad ti za mene odgovara{!?“ ni{e druga~ije od wene vojske. Samo nekoliko hiqada od 700.000 `iteqa znalo je da pi{e, a u konfederaciji od 2500 sela najva`nije politi~ke odluke ~esto su donosile skup{tine, lokalne i dr`avne. Tek 1811. Kara|or|e je nametnuo ustavno ure|ewe i skup{tinu na ~iji je sastav i nadle`nosti zna~ajno sam uticao. Skup{tinu, koja je predstavqala ~itavu dr`avu („vilajet“), knez Milo{ je sazivao svake godine, ali je ipak vladao nasilno i samovoqno. U po~etku su wegovi protivnici nastojali da ga zbace i uspostave istovetan na~in vlasti. Tek sa stvarawem ~inovni~ke opozicije kne`evi protivnici okupili su se oko ustava. Kad je po~etkom 1835. Miletina buna primorala Milo{a da prihvati ustav, kne`ev sekretar, diplomata i novinar Dimitrije Davidovi}, po uzoru na ustav francuske Julske monarhije napisao liberalni Sretewski ustav. Velike sile su se ujedinile da ovaj prvi ustav na Balkanu, ukinu. Posle mesec i po dana on je odba~en, Kraqica Natalija popularnija od mu`a Milana i tek posle tri godine zamewen Turskim. Dok je carska Rusija (svoj prvi ustav dobila je tek Knez Mihailo je u narodnoj uspomeni ostao kao 1905) zastupala stranu ustavobraniteqa, Velika reformator, patriota i apsolutista, ali wegova Britanija, koja je „svoje kraqeve u~inila gra|anima, vladavina kao „zlatno doba“ srpske novovekovne dra gra|ane kraqevima“, podr`avala je kneza. Dejvid `ave. Da nije tako svedo~i i sudbina Jevrema GrujiUrkvart mu je ~ak predlagao da na snagu stavi Du{a}a, koji je proveo godine u zatvoru, jer je bio jedan od nov zakonik, dok je prvi britanski konzul, pukovnik sudija Velikog suda koji je presudio protivno voqi Hoxiz, toliko stao na kne`evu stranu, da je posle kneza. Posle atentata na Mihaila, Srbija je dobila wegove abdikacije i sam morao da napusti Srbiju. I prvi put samostalan, Namesni~ki ustav. Skup{tina tek {to su se ustavobraniteqi izborili za ustav, je birana i sazivana svake godine, ali se de{avalo da nestala je skup{tina. Od priznavawa novog kneza policijski ~inovnik pozove na saslu{awe poslaniAleksandra Kara|or|evika jer je na skup{tini go}a (1843) do Milo{evog povorio protiv vlade i mo}vratka na presto (1858), Mada je u radikale poverewe imalo nog namesni{tva. skup{tina je zasedala samo Tek posle ratova s 90 odsto bira~a, jednom ih je knez jednom 1848. Ali dok ustaOsmanskim carstvom od Milan izbacio iz parlamenta vobraniteqski re`im nije 1876. do 1878. Srbija je poi u skup{tinske klupe uveo po~eo da se raspada, a dr`astajala istinska vi{estrava trpi zbog neefikasne na~ka demokratija. Knez pora`ene kandidate, pa i svoje vlasti, niko se nije bunio. Milan je podr`avao reomiqene napredwake, od kojih Kad se to dogodilo, knez formisti~ku Srpsku nasu neki dobili svega dva glasa Aleksandar je bio primoprednu stranku, dok je 90 ran da dozvoli sazivawe odsto bira~a poverewe daskup{tine na Sv. Andriju 1858. Pre we je usvojen prvalo populisti~koj Narodnoj radikalnoj. Radikali vi zakon o skup{tini, kojim je Srbija postala parlasu jednom izba~eni iz skup{tine, a umesto wih uvementarna dr`ava. deni pora`eni kandidati, od kojih su neki dobili ^udna je bila demokratija Svetoandrejske skupsvega dva glasa. Ipak, posle poraza u ratu s Bugar{tine. Postav{i svemo}na, uspela je da zbaci kneza, skom i razvoda od supruge Natalije, srpski vladar je spre~i intervenciju vojske i preuzme vlast nad drodlu~io da dozvoli demokratski ustav 1888, koji je `avom. Ipak, ve}ina wenih poslanika bili su nepibio plod dogovora svih stranaka na odboru kojim je smeni trgovci i seqaci, pod uticajem agenata kneza predsedavao li~no kraq Milan. Tek {to je proglaMilo{a, beogradskog mno{tva, novca oligarha i {en ustav, kraq je abdicirao. Mada su radikali i dau~enosti mladih skup{tinskih sekretara, liberala qe u`ivali plebiscitarnu podr{ku naroda, naredJevrema Gruji}a i Jovana Ili}a. Ve}ina od gotovo nih godina na vlasti su bili uglavnom izabranici 500 poslanika, izabrana je po op{tinama, a doga|alo liberalnog namesni{tva i kasnije kraqa Aleksanse da umesto sina u skup{tinu do|e otac, i sli~no. dra Obrenovi}a. On je za deset godina samostalne Predsednik skup{tine bio je najbogatiji stanovnik vladavine promenio tri ustava i 14 vlada. zemqe, „srpski Rot{ajld“, kapetan Mi{a AnastasiTek je 1903. ustav, gotovo istovetan slobodoumnom jevi}. Kad je posle zbacivawa kneza Aleksandra poiz 1888, uveo istinski parlamentarizam. Narednih ku{ao da poslanike okrene protiv povratka Obre11 godina, i pored senke Austrougarske i uticaja vojnovi}a, spre~io ga je Jovan Ili} (otac slavnog peske i tajnog oficirskog udru`ewa „Sloboda ili snika Vojislava Ili}a) i na wega potegao pi{toq. smrt“, trajalo je „zlatno doba“ parlamentarizma u Liberali su `eleli da na presto vrate kneza MihaSrbiji, a pravo glasa je imao podjednak procenat graila, ali se skup{tina odlu~ila za wegovog oca koji |ana kao u Britaniji ili Francuskoj. je ve} imao 79 godina. Kne`evi su se ubrzo okrenuli KRAJ

U

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, mo`ete naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

~etvrtak11.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Samo u tajnosti mo`ete imati sre}e i u`ivati. Izgleda da je qubavni zanos nestao sam od sebe. Budite strpqivi do aprila, kada }e se ponovo probuditi. A dotle, radite i zaradite za svoje potrebe.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

VAGA 23.9- 23.10.

S prijateqima imate dinami~an odnos s neizvesnim ishodom. U poslu mo`ete biti nervozni. Povedite ra~una o svom pritisku i smawite nerealna o~ekivawa. Uga|ajte sebi i doterujte se.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

11. mart 2010.

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Blizanaca, {to ukazuje na dru`equbivost i prijateqe koji }e vas okupirati. U saradwi s wima mo`ete putovati ili raditi neki posao.

[KORPION 24.10- 23.11.

Polako ali sigurno se pokre}ete u pravcu nekih novih ciqeva i poslova koji }e se tokom vremena pokazati kao uspe{ni i stabilni. Verujte u sebe, kao {to vam i dolikuje. Uspeh u karijeri.

STRELAC 24.11- 21.12.

Svakim danom sve vi{e napredujete! Zbog toga budite realni i razlo`ni, po{tujte zakonske odredbe i javna pravila pona{awa, dr`ite do svoje re~i i samo napred! Razre{avate probleme.

JARAC 22.12-20.1.

Uznemireni ste danas i nespokojni, nesigurni. Ne dozvolite da to uti~e na va{ posao i odnos s partnerom. Posavetujte se s dragom osobom, dru`ite i okrenite brigu na veseqe. Pa`qivo! Partnerski odnos je pod promewivim okolnostima i tu|im uticajima. Nije sve onako kako izgleda na prvi pogled. Sa~uvajte optimizam. Strasti }e se razbuktati u qubavnom odnosu. Kontroli{ite se.

Lep i prijatan susret, jo{ lep{a komunikacija, pri~a ili ~ak putovawe, rehabilitova}e vas i osve`iti, podmladiti. Dr`ite se `enskog dru{tva s kojim imate sli~ne sklonosti i interesovawa.

Vodite ra~una o tome s kim danas sara|ujete poslovno, gde investirate i na koji na~in. Moglo bi vam se oteti kontroli, pa da izgubite vi{e no {to je potrebno. Ne morate ba{ danas sve i svuda ulo`iti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Povedite ra~una o svom zdravstvenom i emotivnom stawu, pa se vi{e odmarajte i nemojte pretivati u poslu. Neko bi vas mogao isprovocirati vi{e no {to je primereno. Samo distancirano!

Mesec plovi kroz va{ znak, pa mo`ete biti veoma rastrzani na mnogo strana. Sve hteli, sve po~eli, ni{ta zavr{ili. Zato se nemojte zaletati, ve} se usredsredite na ono bitno u poslu.

RIBE 20.2-20.3.

Neko ili ne{to vas uznemirava, pa se povucite, {etajte i di{ite punim plu}ima. Nemojte se preopteretiti niti popu{tati tu|im zahtevima i molbama. Imate i vi pravo na svoju privatnost, zar ne?

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Trudna Maraja?

POJA~ANA

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

2

Kikinda

3

Vrbas

2

B. Palanka

3

Zrewanin

2

S. Mitrovica

4

Ruma

2

Pan~evo

3

Vr{ac

3

Srbija Beograd

3

Kragujevac

4

K. Mitrovica

6

Ni{

6

KO { AVA

Maraja Keri (39) i wen suprug Nik Kenon (29) mo`da }e za nekoliko meseci postati roditeqi, pi{u holivudsku tabloidi. Peva~ica se na dodelama Spirit nagrada i Oskara pojavila u ne{to punijem izdawu, a na afterpartijima nije htela ni da okusi alkohol. Kasnije je novinarima otkrila da }e se u wenom `ivotu uskoro dogoditi „ne{to vrlo posebno� - Pored nekoliko gluma~kih anga`mana u budu}nosti, na putu je i jedna vrlo specijalna stvar... Ne}u vam re}i ni{ta vi{e - rekla je Maraja. Maraja i Nik ven~ali su se u aprilu 2008. godine. Peva~ici je ovo drugi brak, po{to je od 1993. do 1998. bila udata za muzi~kog mogula Tomija Motolu.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no sa povremenim snegom. Vi{e padavina pre podne i uve~e, tokom dana suvo. Ujutru poja~ana ko{ava, tokom dana Rim slab promenqiv vetar. Pritisak oko normale. Temperatura od -1 do 3 London stepena. VOJVODINA: Pre podne sneg uz jaku ko{avu. Tokom dana vetar Cirih slabi i prestaju padavine. Uve~e opet slab sneg. Pritisak oko normaBerlin le. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 4 stepena. SRBIJA: Malo vi{e temperature, ali i daqe hladno i promenqiBe~ vo vreme. Ujutru sneg, tokom dana suvo, u centralnim i ju`nim predeVar{ava lima bi}e i povremenih sun~anih perioda. Po podne i uve~e slaba ki{a, susne`ica i sneg. Pre podne jaka ko{ava, tokom dana vetar u slaKijev bqewu. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalMoskva na 6 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od petka do nedeqe maOslo lo vi{e temperature, ali i daqe hladno za ovo doba godine. Bi}e promenqivo obla~no vreme uz povremenu ki{u, susne`icu i sneg. U nede- St. Peterburg qu razvedravawe. Dnevne temperature oko 5, na jugu malo vi{e. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqna biometeorolo{ka situacija se nastavqa {to }e lo{e uticati na ve}inu hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije u blagoj formi.

10

VIC DANA

10 8 1 5 1 1

Do|e Amerikanac u Srbiju i zapazi jednog medveda i Pericu kako igraju {ah. Ka`e Amerikanac: - Daj mi ovog medveda da ga vodim u Ameriku. Posta}e slavan kad qudi vide da zna da igra {ah. - Vodi mene, bre. Vodim 4:3 - re~e Perica.

-1

SUDOKU

2 2 1 16

Pariz

5

Minhen

0

Budimpe{ta

1

Stokholm

2

2

8

3 9

5

9 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

271 (-29)

Slankamen

500 (-6)

Apatin

352 (-28)

Zemun

552 (-6)

Tendencija opadawa

Senta

533 (-5)

Bogojevo

331 (-22)

Pan~evo

546 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

459 (-4)

Tendencija stagnacije

Smederevo

624 (-4)

Titel

520 (-5)

NERA

Novi Sad

409 (-9)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

296 (-34) N. Kne`evac

205 (-7)

Tendencija stagnacije

532 (-6)

Tendencija opadawa

Kusi}

507 (-6)

100 (-10)

7

2

4

1 6

3

7 1

5

S. Mitrovica 610 (-10) Beograd

6

6

Bezdan

Ba~. Palanka 352 (-1)

Ja{a Tomi}

TISA

4

2

4

5 2

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 4

3

9

8

2

6

1

5

7

4

7

5

2

4

9

1

6

8

3

9

1

8

6

3

5

7

9

2

4

5

7

1

6

3

8

2

4

9

3

3

6

8

9

4

2

5

7

1

5

9

2

4

1

7

5

8

3

6

2

9

5

7

6

3

4

1

8

1

4

8

4

3

5

1

9

7

6

2

5

3

6

1

7

2

8

4

3

9

5

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 11.mart 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you