Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PETAK 11. fEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22986 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DEMOKRATE TVRDE DA SU ODNOSI U NEMAWINOJ 11 DOBRI, ALI ZA VIKEND O^EKUJU DOGOVOR O REKONSTRUKCIJI VLADE

Svi~ekajuDa~i}a str. 3

INTERVJU

SLAVICA DENI],

SINO] U NOVOM SADU

PRVA ROMKIWA DR@AVNI SEKRETAR

@ivoti sloboda pravosvih

Magla ba{ pritisla

str. 2 NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Vojvodina argument vi{e 9 U red zbog dva {altera na evropskom putu Srbije

Vojvodina

11 Otvorena renovirana 4 Nova linija u Rafineriji bawa Bezdan Novi Sad Reporta`e 5 Vru} krompir popusta 14 Obama trenira memoriju preba~en op{tinama na srpskoj mozgalici

Dru{tvo

6 Prosvetarske igre bez granica

Balkan 25 Nemci ratifikovali SSP

Foto: N. Stojanovi}

Ekonomija

NOVE TABLICE I POREZ NA LUKSUZ PRAZNE VOZA^IMA YEPOVE

[oferimase smrknepred registraciju

str. 4

ZBOG LO[EG MATERIJALNOG POLO@AJA RASTE NEZADOVOQSTVO ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Podeqenistavovio{trajku

Uve~enaobla~ewe Najvi{a temperatura 12 °S LOV ODSTREQEN VEPAR U ATARU SANADA, KOD ^OKE

Kapitalacpao uneobranom kukuruzu str. 15

str. 6

str. 16 – 20

SPORT

n VOJVODINA NEKOMPLETNA U DERBIJU SA ZVEZDOM

n VRANE[ POZVAO ANU I JELENU

HODNICI NA TVR\AVI ATRAKCIJA I BEZ AVETI

n PI@ON: ORLOVI SE NA VREME PROBUDILI

n NAVIJA^I NOVOG SADA ZA SARADWU S VO[OM, NE @ELE DA WIHOV KLUB BUDE fILIJALA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Ukatakombama nijemisterija, ve}avantura

str. 7


POLiTikA

petak11.februar2011.

INTERVJU

SLAVICADENI],PRVAROMKIWADR@AVNISEKRETAR

@ivotisloboda pravosvih NakondiplomenaFilozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrature i prijave doktorata,teradauromskojredakcijinaRTV,Slavica Deni} pristigla je na mestodr`avnogsekretara u Ministarstvu za qudska i mawinska prava. I da nije dobila mesto s kojeg su, u veoma vru}oj atmosferi, oti{li Petar Anti} i Marko Karaxi}, na{a sagovornica bila bi jedinstvena.Onaje,naime, prva`enaromskenacio- nalnostikojajedospela doovakovisokuiva`nu dr`avnufunkciju. – Na mesto dr`avnog sekretara dolazim kao nestrana~ka li~nost jer ne pripadam nijednoj partiji. Ovde sam zato {tojeministarstvubio potreban obrazovan i kompetentan ~ovek koji }e voditi pri~ukojaseti~eromskepopulacije.Svesnasamtogadamije posaodasara|ujemsasvimnacionalnim zajednicama u Srbiji, me|utim, Romi su ugro`eni u socijalno-ekonomskomsmislui nisu zastupqeni u institucijama.Stogaseniwihoviprobleminemogure{avatibezwihovogu~e{}a,ajasampotojosnoviu{lauMinistarstvo–ka`e za "Dnevnik" nova dr`avna sekretarka. l Dekada Roma je na izmaku. Kakvi su i koliko weni dometi u Srbiji? –CiqeviDekadeRomase,pre svegati~upoboq{awapolo`ajauoblastiobrazovawa,stanovawa, zapo{qavawa i zdravstva.Romskazajednicanemo`e biti zadovoqna rezultatima Dekade,aliSrbijajenizommera, pre svega vezanih za obra-

skim naseqima. Kako ga re{iti? –To je veoma te`ak problem. U Srbiji postoji vi{e od 600 takvihnaseqaitapri~azahtevakoordinacijusvihu~esnikau procesu:iromskezajednice,lokalnogstanovni{tva,dr`avnog sistema...Izdravstvojeunezavidnompolo`aju.Samojedanod stotinuRomado`ivi{ezdesetu

Romkiwejesudvostruko diskriminisane:iod dru{tvaiodsredine godinu. Najve}a smrtnost dece do 14. godine je upravo zbog uslova stanovawa i nemogu}nosti le~ewa. Srbija je uvela romske medijatore u lekarsku praksuiwihovzadatakjedabudu spona izme|u qudi i zdravstvenih institucija. Za sada ta meradajeizvesnerezultate.

„Radi}ujavnoividqivo” SlavicaDeni}jeuMinistarstvozaqudskaimawinskaprava do{laposleburnihodlazakaprethodnikaPetraAnti}aiMarkaKaraxi}a.Kakonamjerekla,ne`elidakomentari{ewihov slu~aj. –Trudi}usedamojraduovomministarstvubudepotpunojavan i vidqiv. Moj dogovor s ministrom ^ipli}em je da svakog mesecajavnostiprezentujemorezultatena{ihaktivnostijerje toosnovadobresaradweifunkcionisawaovogministarstva– reklajeSlavicaDeni}. zovni status Roma, dosta toga uradila. Tu mislim na mere za upisRomausredwe{koleina fakultete koje su dale dobre rezultate. Na Univerzitetu u NovomSadutrenutnoimamovi{e od 200 romskih studenata, {tojedopresamonekolikogodina bilo nezamislivo. [to se ti~e zapo{qavawa, postoje namenski konkursi na nivou Pokrajine i Republike, koji su raspisani samo za zapo{qavaweRoma. l Verovatno najakutniji problem koji Romi danas imaju je `ivot u nehigijen-

l I u okviru same romske populacije `ene su posebno ugro`ene. Kako planirate da se zauzmete za wihova prava? – Romkiwe jesu dvostruko diskriminisane:ioddru{tvai odsredine.Oneimajutradicio- nalno podre|eno mesto u porodiciiuvekjepostojalomi{qewe da nemaju zbog ~ega da se obrazujujerimjemestouku}i. Tumoradasedesipromenasvestiusamojromskojpopulaciji. I u ovoj pri~i mo`emo dosta posti}i ako podignemo stepen obrazovawa.

l Po~etkom februara pojavila se vest da 120 romskih studenata nije dobilo priliku da se upi{e na fakultet. Tada je bilo dosta kritika jer je deo javnosti potencirawe takve pri~e video kao diskriminaciju svih koji nisu Romi. Kolika je, u slu~aju romske populacije, va`nost pozitivne diskriminacije? –Nevolimtajizraz, ali va`no je da se takve afirmativne mere moraju primewivati efikasnijeidoslednije.Nesmemodozvoliti daseovapri~aponovi. Tako ne{to ide samo na{tetuRoma.Ostati bez 120 potencijalnih akademskih gra|ana za tu zajednicujevelikigubitak.Koordinacija izme|u Nacionalnog saveta,Ministarstvazaqudskai mawinskapravaiMinistarstva obrazovawamorabitimnogoboqa.Nadamseda}emodaqimradom do}i do toga. Romi su u toliko lo{em polo`aju da situacijaprostozahtevaafiramtivnemerezawih. l Dr`avu o~ekuje popis stanovni{tva. Koliko }e ova mera doprineti za{titi prava Roma? – Po posledwem popisu iz 2001.godine,oko108.000qudise izjasnilokaoRomi,ave}tadaje bilosumwidaihimatriili~etiri puta vi{e. Kod popisa }emo ponovo imati problem s pravno nevidqivim licima. Romska populacija predwa~i u ovojgrupiqudi.To}emomorati dare{avamousaradwipresvega s Ministarstvom za dr`avnu upravuilokalnusamoupravu. l Incidenti u Jabuci i pojedinim op{tinama u kojima se ve}insko stanovni{tvo bunilo zbog doseqavawa Roma pokazuju da ne}ete imati nimalo lak posao. Jeste li spremni na to da u|ete u konflikt da biste radili svoj posao? – Nadam se da ne}e biti potrebe da upadam u konfliktne situacije. Pravna dr`ava mora da funkcioni{e. Nijedan gra|aninovezemqe,bezobzirana nacionalnu, versku i bilo koju drugu opredeqenost, ne sme biti diskriminisan i ugro`en. Pravo na `ivot i slobodu su osnovnaqudskapravaitunema kompromisa.UJabucisusviti qudibilikom{ije,adesilose odjednomdasuneprijateqi.Taj problemjedoveodolin~aromske populacije. Tako ne{to se vi{e ne sme ponavqati. Ko je prekr{io zakon mora biti ka`wen,alinemo`emougro`avati pravo ~itavog jednog naroda na`ivotisloboduzbogtoga. PetarKlai}

Banovi}generalni inspektor Vlada Srbije postavila je ju~e, na osnovu Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobave{tajnoj agenciji, prof.dr Bo`idara Banovi}a za generalnog inspektora vojnih slu`bibezbednosti,saop{tilojeMinistarstvo odbrane.Generalnog inspektora postavqa Vlada na period od pet godina, na predlogministraodbrane,uzmi{qeweSavetaza nacionalnubezbednost,pose}aseusaop{tewu. Banovi} (51) je na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao 1984. godine op{tom prose~nom ocenom 9,13, a potom je odbranio magistarski rad "Kriminalisti~ka obrada krivi~nog dela pronevere".Na istom fakultetu odbranio je i doktorsku disertaciju "Obezbe|ewe dokaza u kriminalisti~koj obradi krivi~nih dela privrednog kriminaliteta".ZaposlenjenaKriminalisti~ko-poli-

cijskojakademijiuBeograduuzvawudocenta zanau~nuoblastkriminalisti~kihnauka.Na Vi{oj {koli unutra{wih poslova radio je odjunameseca1986.godine,gdejebiranuzvawa od asistenta do profesora za predmet Kriminalistika-metodika.Obavqaojefunkcijepomo}nikadirektoraidirektoraVi{e {kole unutra{wih poslova, a na Visokoj {koli unutra{wih poslova u Bawa Luci 2006. godine izabran je u zvawe vanrednog profesora.OdlukomKomisijezasticawenau~nih zvawa, Ministarstva nauke i za{tite `ivotnesredineodmarta2004.godinestekao jenau~nozvawenau~nogsaradnikanaInstitutu za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa u Beogradu.U julu 2005. godine izabran je u zvawe docenta za krivi~no-pravnu grupu predmeta na Fakultetu bezbednosti UniverzitetauBeogradu.

dnevnik

c m y

2

DRINASTAVQAAKCIJUPOMINISTARSTVIMA

Duli}i[utanovac sigurniusebeisvoje Dr`avna revizorska institucija po~e}e 14. februara kontrolufinansijaujo{~etiri ministarstva, najavio je predsednik Radoslav Sretenovi}.Onjepreciziraoda}edr`avni revizori kontrolisati ministarstva odbrane, ekonomije, unutra{wih poslova i finansija, u okviru kojeg }e kontrolisati i Poresku upravu i Upravu carina. Sretenovi}jeza1.martnajavioipo~etak revizije "Jat ervejza", ali nije `eleo da ka`e da li }e u okviru revizije javnih preduze}a kontrolisatiTelekom. Po wegovim re~ima,DRI}epo~eti i kontrolu lokalnihsamouprava, ali nije `eleo da ka`e kojih. Sretenovi}jeponovioda ne iskqu~uje mogu}nost podno{ewa krivi~nih prijava protiv odgovornihzanepropisnotro{ewenovca izbuxetaSrbijeza 2009.godinu. Ministar `ivotne sredine i prostornog planiranaOliverDuli} i ministar odbrane Dragan [utanovac izjavilisuju~e da wihova ministarstva spremno do~ekuju kontrolu revizora i da }e sve nepravilnosti, ukolikoihbude,bitiispravqene. Obilaze}igradili{tenaprostorubiv{evo`dova~kekasarne"4.juli",Duli}jerekaonovinarimadajetoministarstvo uvekispravqaloonona{taje Dr`avna revizorska institucija stavqala primedbe, i izrazioo~ekivaweda}epro{logodi{wa prijava protiv wega bitiodba~ena. – Pro{le godine je protiv mene podneta prijava i postu-

pak po woj je sada pri kraju. O~ekujemdabudeoba~ena.Mi smo u me|uvremenu ispravili sveono{tosubilenepravilnosti u kwigovodstvu, {to se vodilogodinamai{tonijevezanonizajednuodpoliti~kih li~nosti ili zaposlenih, ve} ouhodanojpraksikojajemoraladasemewajersuseume|uvremenu mewali zakoni – rekao je ministar `ivotne sredine.

On je kazao da rad revizora poma`edasenanajboqimogu}i na~invodeministarstvauvezi stro{ewembuxetskihpara. –Odkadajerevizorpo~eoda radi, svi su mnogo oprezniji i sada problemi koji su uo~eni pro{logputasigurnone}ebitiponovqeni–dodaojeDuli}. [utanovacjekazaodao~ekuje posetu revizora Ministarstvuodbrane14.februaraida je to ministarstvo imalo unu-

DRIjezbogsumwidasuprekr{iliZakonobuxetskomsistemuufebruarupro{legodinepodneoprijaveprotivDuli}aijo{nekihsada{wihibiv{ihministara. – Siguran sam, u svim ministarstvima ne postoji namera da se od nekog uzme novac i u svim ministarstvima postoje problemi, koji su vezani za ustaqenupraksu,lo{etuma~ewezakonainesporazumerazli~itih administracija – istakaojeDuli}.

tra{wu reviziju i ispunilo svezadatkekojisuneophodni. –O~ekujemdaiDRIdaizve{tajotomedalipostojeneke nepravilnosti i ukoliko postoje, svakako da se otklone naglasio je [utanovac, i dodaodajeMinistarstvoodbranepofinansijamanajve}eministarstvo.–Zbogtogapostoji statisti~ka verovatno}a da postojenekegre{keimine}emo be`ati od wih i sve {to bude utvr|eno svakako }emo prihvatitiiispraviti.

UNOVOMSADUODR@ANAKONFERENCIJAOAGENDI„EU2020–PUTOPORAVKA”

Vojvodinaargumentvi{e naevropskomputuSrbije

Pok raj ins ki sek ret ar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi} izjavio je ju~e da }e vojvo|anska kancelarijauBriselubitiotvorena za nekoliko nedeqa, odbaciv{ikritikedajepokrajinska amdinistracija neozbiqna zbog vi{emese~nog odlagawa otvarawa predstavni{tva usedi{tuEU. –Re~jeotomedaseovakva kancelarijaprviputotvarau MisijiSrbijeuBriselu,koja je dip lom ats ko preds tavn i{tvo,tejeiproceduramnogo komoplikovanijanegouslu~ajuzakupanekogdrugogprostorauBriselu.Ali,mislimoda je mnogo boqe da budemo u sistemu,odnosnouMisijizajedno s drugim predstavniciima Republike Srbije i zato {to }e tamo uskoro sedeti i na{ tim koji }e voditi pregovore o ~lanstvu u EU – kazao je Barjaktarovi} na konferenciji "Evropa 2020 – put oporavka" koju je organizovala nevladina organizacija "Etno-san"usaradwisPokrajinskim sekretarijatom za me|uregionalnu saradwu, a u ciqu ukqu~ivawa javnosti u aktivnostinarealizacijiosnovnih

prioritetaiznavedenogstrate{kogdokumentaEU. Brajaktarovi}jekazaodaje Vojvodinaprimerdobreprakseuprihvatawuirealizaciji evropskih standarda, te da to uvelikojmerikoristiprocesuevrointegracijaSrbije. –MislimdajeVojvodinazaista argument vi{e u procesu evrointegracija Srbije – istakaojeBarjaktarovi}. On je, me|utim, nezadovoqan stepenom informisanosti na{ih gra|ana o Evropskoj uniji, navode}i da se taj proces ne mo`e odvijati "iz jednogcentra". – Podr{ka gra|ana EU ne mo`e se podrazumevati, to je pokazaloiposledweistra`ivawe po kojem je ta podr{ka na najni`em stepenu do sad. Zatojeva`nodasvakidanradimo na promociji evropskih vrednosti–rekaojeBarjaktarovi}. Pok raj ins ki sek ret ar za radizapo{qavawe Miroslav Vasin izjavio je da je pokrajinska administracija u prethodn e dve god in e ostvar il a dobre rezultate u politici zapo{qavawa. On je naveo da je u ovom periodu to postala

aktivnapolitika,"kojajedoprinela da se u vremenu globalnekrizeuPokrajinizaposlioko20.000qudi". – Zato u Vojvodini u vreme najve}e krize nije bilo rasta nezaposlenosti, ili je on bio minimalan–rekaojeVasin. Najaviojeda}euovojgodini u Pokrajini biti otvoren edukativni centar za nezaposlenalica,"koji}efunkcionisatipoevropskommodelu,i bi}eprvitakvevrsteuSrbiji". Vasin je izrazio nezadovoqstvo zbog, kako je naveo, nerazumevawaudelujavnosti, po{to se "neta~no prikazuju merekojesprovodimoirezultatikojeostvarujemo". – Tak av odn os poj ed in ih analiti~ara stvara pesimizima kod gra|ana i ose}aj da je sit ua c ij a bezi zl az na. A to svakakonijeta~no–tvrdiVasin. On je dodao da je pokrajinska administracija u Briselu posebnopohvaqenazbogpolitikezapo{qavawaromskepopulacije, navode}i da je re~ o politici koja unapre|uje polo`ajRomaikojajepreporu~qivaizaEvropu. B.D.S.

SDU:DalijeStankovi} le~ioMladi}a Socijaldemokratskaunijazatra`ilajeju~eod Vlade Srbije da istra`i da li je kandidat G17 pluszanovogministrazdravqaZoranStankovi} upro{lostibiolekarha{kogoptu`enikaRatka Mladi}a.SDUjeusaop{tewunaveodasedosada vi{e puta u javnosti postavqalo to pitawe i da

postoje informacije da je Mladi} pose}ivao VMAuvremedokjebioname|unarodnojpoternici,akadajeStankovi}biona~elnikteinstitucije.SDUsmatradatakveinformacijetrebaistra`itijerdovodeupitawekredibilitetkandidataG17pluszanovogministrazdravqa.


politika

dnevnik

DEMOKRATETVRDEDASUODNOSIUNEMAWINOJ11DOBRI, ALIZAVIKENDO^EKUJUDOGOVOROREKONSTRUKCIJIVLADE

^ekaseDa~i} Sude}ipomedijskimnapisima, predstoje}i vikend markiran je kao termin u kojem bi se mogla prelomitivi{emese~nasapunica orekonstrukcijikabinetaMirka Cvetkovi}a. Navodno, svi samo i{~ekujuliderasocijalistaIvicuDa~i}a,kojijeprodu`ioboravak u SAD nakon molitvenog doru~ka,dabisepostigaotajfinalnidogovorukoaliciji. Idokjeizizjava~elnikaVladenemogu}eodgonetnutikakvisu rezovi u Nemawinoj 11 mogu}i i kojijewihovciqupredizbornoj godini,nastavqajusespekulacije otomekojibiministrimogliizgubiti fotequ. Informacije da biovirezovimoglizaka~itiisamog premijera, koji je, navodno, predsednikuSrbijeponudiosvoju ostavku, ju~e su, me|utim, demantovani iz wegovog kabineta. Na medijskimlistamaministarakoji bi, pak, mogli izgubiti pozicije ubedqivo vode Svetozar ^ipli}, Oliver Duli}, Sa{a Dragin i Slobodan Milosavqevi}. Zanimqivo je da su svi oni iz redova Demokratskestranke. U vladaju}im strankama danas gotovosvijavnozagovarajurekonstrukciju Vlade, koju je svojevre-

uVladi"nemaunutra{wekomunikacije,aenergijasetro{inasukobe". – Na{ unutra{wi motiv je da sredimoodnoseunutarkoalicije, anedaseborimosna{impartnerima, uvereni u to da je ovo tim koji,uzodre|enepromene,kadrovske i organizacione, mo`e isporu~itiSrbijirezultate–izjavio je tim povodom funkcioenr G17 plusVlajkoSeni}. Me|utim, ministar odbrane Dragan[utanovac,koga,uzgradona~elnika Beograda Dragana \i-

– Vlada danas ima regularnu sednicu i niko ne nudi ostavke – kazao je [utanovac novinarima, komentari{u}imedijskespekulacije. Apovodomnavodaumedijimada ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} nije bionasednicamaVladedvenedeqe, [utanovac je kazao da nije primetio da nije bio na sednicama, dodav{i i da nije ~uo ni da Dinki}ne}edolazitinasednice. [utanovac je,me|utim,prethodno ocenio da }e u Vladi "do

Dinki}:Vladaju}akoalicija jeuzdrmana

menonagovestioipredsednikSrbije i lider DS-a Boris Tadi}, ali odbijaju da aktuelizaciju ove temevezujuzanedavnimitingnapredwaka,~ijamasovnostjeukazala na veliko nezadovoqstvo gra|anapotezimavlasti.Ipak,polemikuujavnostirasplamsaojeliderG17plusMla|anDinki},izjavomdaVladanemaautoritet,aiz stranketopotvr|ujuiocenamada

LiderURS-aipotpredsednikvladeMla|anDinki}izjavioje sino}uNi{udaje"vladaju}akoalicijauzdrmana"idautojkoaliciji"imasva|anasvakomkoraku"."Imamove}uopozicijuu vladaju}oj koaliciji nego u pravoj opoziciji, a sva|amo se oko gluposti,kao{tojenapaddr`avnogsekretaraMinistastvafinansijaokoinvesticijeuZaje~aru,{tojebilopolitikanstvo", kazaojeDinki}uemisiji"Podatakplus"TV5.Dinki}jerekao da "premijer Cvetkovi} ni{ta ne odlu~uje i da odlu~uje predsednikSrbijeBorisTadi}"."Razgovaramsaonimkoodlu~uje,sa predsednikom Tadi}em. On zna da donese prave odluke i ja mislimida}eihisadadoneti",kazaojeDinki}.Po{toje"vlada izgubila autoritet", sada je pravi trenutak da Tadi} "u igru ubacisvojepraveinajsposobnijequde".Dinki}jeobjasniodaje vladaizgubilaautoritet,jersmo"videlidanekemojekolegene znajudare{eproblemsa{trajkovima",jerimse,kakojedodao, "neverujekaopregovara~ima".Dinki}jerekaodajesakolegamaprestaodapri~aotome,jersumuzamerilidaseme{autu| posao.Onjerekaoda`eliboqirezultatvladaju}ekoalicijei dato`elidapostignesaDemokratskomstrankom. lasa neki mediji smatraju najozbiqnijimkandidatimazapremijerskupozicijuukolikobirekonstrukcija do{la i do we, izjavio jeju~edasuodnosime|ukoalicionim partnerima "izuzetno korektni, kao i na po~etku formirawaVlade".

kadrovskih i organizacionih promenado}i". – Mislim da }e ovih dana lideri koalicije i potpisnici koalicionihsporazumasestidajedan analiti~an na~in razgovaraju o budu}nostiVlade,rekonstrukciji ipromeniministara–kazaojeon.

Mla|an Dinki} nije ju~e bio na sedniciVlade,ba{kaoipro{log ~etvrtka. Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}tako|enevidiproblemeu funkcionisawu Vlade, ali ne odbacuje mogu}nost wene rekonstrukcije. –Misvakogadanasara|ujemona mnogim osnovama i saradwa izme|uministarstava,bezobzira na strana~ke pozicije, sasvim je korektna – izjavio je ju~e Duli}, uz opasku da problema ima mnogo vi{eumedijimanego{toihimau funkcionisawuVlade. Ipak,naveojeidabioeventualnimproblemimatrebalorazgovarati na nivou lidera stranaka, te da o~ekuje da }e se to desiti "{tojepremogu}e". Iako se nije direktno izja{wavaoopromenamausastavu Vlade, i potpredsednik DS-a BojanPajti},kojijeipredsednik vojvo|anske vlade, u prekju~era{woj pisanoj izjavi medijima ukazao je na to da "stranke koje ~ine Vladu moraju daspre~esvakupojavuarogancije inemarame|usvojim~lanovima". "Vlada Srbije ne mo`e biti odgovorna za efekte svetske finansijskekrize,alijeva`noda vladaju}a koalicija spre~i svaku pojavu arogancije i nemara me|u svojim ~lanovima", poru~io je Pajti}, koji je, podsetimo, uo~i formirawaaktuelneVladedobio podr{ku u Predsedni{tvu DS-a za poziciju premijera. ^elnici DS-atadsuseodlu~ivaliizme|u wega i Vuka Jeremi}a, koji, pak, nije dobio dovoqno glasova. Me|utim, predsednik Srbije i liderdemokrataodlu~iosetadza MirkaCvetkovi}a. B.D.Savi}

Gojkovi}:URSdobioitre}istub Lider Narodne partije Maja Gojkovi} ka`edajeosnivawemGradskogodborate stranke u Subotici postavqen "tre}i stub" Ujediwnih regiona Srbije, koji se zala`ezadecentralizacijuvlastiuSrbiji,kaoivra}aweimovinewenimgradovi-

maiop{tinama.Usaop{tewuovestranke se navodi da je preksino} na osniva~koj sedniciGONP-aSuboticezawenogpredsednikaizabranMilo{Marodi},azapotpredsednike Gordan Bo{wak i Predrag Kne`evi}.

URSjepoliti~kisavezna~ijem~eluje Mla|an Dinki}, predsednik stranke G17 plus.OsimG17plusiNP-a,usastavuURSajeiKoalicija"Zajednoza[umadiju",pokret "@ivim za Krajinu" i Vojvo|anska partija.

rekli su

Grubje{i}: Preokretili stiropor ilisalata Velikibrojgra|anajenezadovoqan,besannavlastiako nenapravimohitanpreokret, pobedi}edemago{kapolitika ~iji su simboli  "stiropor, Kari} i julovski portparol", izjavilajepotpredsednicaG17 plus i ~lanica Predsedni{tvaUjediwenihregionaSrbijeSuzanaGrubje{i}. Vi{e nego ikad potreban je sastanak navrhukoalicije,otvorenrazgovorijasnodefinisawepolitikedokrajamandata,reklaje onaurazgovoruza"Danas"idodaladao~ekuje da}eDSbrzoreagovatinapredlogG17plusi URS-a za su{tinske i kadrovske promene u VladiSrbije."Ukolikosve~lanicevladaju}e koalicije `ele da ova vlada izdr`i ceo mandat,kaoprvaposle2000.godine,ondamorajuda budusvesnetogadasupotrebnanovalicaisve`a krv, kao i boqa koordinacija da bi u posledwojgodinimandatauspeladavratipoquqanopoverewegra|anaimakardelimi~noispuniobe}awadata2008.godine".Srbijatadai Srbijasadaseveomarazlikujuiinercijomse nemogure{itinagomilaniproblemi,ocenilajeSuzanaGrubje{i}.

Jovanovi}: Preokret, naravno Preds edn ik Lib er aln odemokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je za NIN da je razg ov ar ao sa svimliderimaDemokratske opoz ic ij e Srb ij e, osim s Vojislavom Ko{tunicom i Neboj{om ^ovi}em, o mogu}nostima da se postigne "dogovor za preokret".Jovanovi}jerekaodajeoovoj ideji razgovarao i s brojnim intelektualcima, od Latinke Perovi} i Vidosava Stevanovi}a sve do Dobrice ]osi}a i MatijeBe}kovi}a. "Ne o~ekujem od ]osi}a i Be}kovi}a, Tadi}a i Nikoli}a, sindikata i 'Privrednika', svih s kojima sam razgovarao, podr{ku za ono {to poku{avamo da uradimo.Mislimdaovojzemqidugujune{to drugo", ocenio je Jovanovi}. On je rekao daneo~ekujepriznawedajeupravu,ve} dausvemu{tosuSrbijigodinamanudili vi{e nema nikakvog `ivota. "Vi{e nije dovoqno }utawe o razlozima na{e katastrofe,frazaoEvropskojunijiilikandidovawe kle~awa na stiroporu, umesto borbezaKosovou~ijeimesmoposledwi putumirali",rekaojeJovanovi}.

Aleksi}:SNS pravidogovore sDS-om – Srpska radikalna strankasmatradajemitingSrpske naprednestrankeusubotu,5. februara, u Beogradu potvrdio da lideri te partije Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} "sve vreme obmawuju gra|ane", dok s Demokratskom strankom prave dogovore o formirawuvladeposlenarednihizbora–izjaviojeju~efunkcionerSRS-aBorisAleksi}. ^lan predsedni~kog kolegijuma SRS-a Aleksi} je na konferenciji za novinare upitaoza{toNikoli}iVu~i}"nisuodmah selinastiroporizahtevalivanredneizbore,akojetozaistawihovciq".OnjeoceniodajemitingSNS-asamopomogaovlasti da se kanali{e nezadovoqstvo gra|ana, jer "izme|uDS-aiSNS-anemanikakverazlike",osim{tojeSNS,kakojenaveo,spremniji~akiodDS-adaseodreknesvihnacionalnihinteresa. –Indikativnojedanamitingunijednom re~ju nije spomenuto Kosovo i Metohija – rekaojeAleksi},upitav{iodaklenovacza organizovawe mitinga SNS-u, koji se ne finansiraizbuxeta.

petak11.фебрuar2011.

3

Radnagrupakre}e nablankoostavke Administrativni odbor Skup{tineSrbijeformiraoje ju~e radnu grupu koja }e raditi naizmenamaidopunamaZakona o izboru narodnih poslanika kojima }e biti omogu}eno ukidawe blanko ostavki. Odbor je, tako|e,formiraoiradnugrupu koja je zadu`ena za izmene Poslovnika o radu najvi{eg zakonodavnog tela, s ciqem da bude regulisan odnos prema nezavisnimregulatornimtelima.Radnugrupukoja}epredlo`itiizmeneZakonaoizborunarodnih poslanikapredvodi{eficaposlanika "Za evropsku Srbiju" Nada Kolunxija, a ~ine je i BrankoRu`i} (SPS–JS),@eqko Ivawi (G17 plus), Tomislav Nikoli} (SNS), Bojan \uri} (LDP), Miroslav Petkovi} (DSS), Balint Pastor (SVM), \uro Peri} (PUPS), Velimir Ili} (NS)iDraganTodorovi} (SRS). Za izmene Poslovnika zadu`enajeradnagrupakojajeranije radila na izradi tog akta, a

na ~ijem je ~elu Bo{ko Risti} (ZES).Wu~ineNenadKonstantinovi} (ZES), Esad Xuxevi} (poslanikgrupemawina),NikolaNovakovi} (G17plus),Sr|an Spasojevi} (NS), Milisav Petronijevi} (SPS–JS), Judita Popovi} (LDP),VjericaRadeta (SRS) i \uro Peri} (PUPS), dok su napredwaci odbili da u~estvujuutomprocesu. [ef Administrativnog odboraNenadKonstantinovi}rekao je da je mogu}e da }e se ta radnagrupatako|ebavitiblanko ostavkama, ukoliko radna grupazadu`enazaizmeneZakonaoizborunarodnihposlanika predlo`i izmene koje zahtevaju promenuPoslovnika. Bo{koRisti}jerekaoTanjuguda}eseuPoslovnikuoradu najvi{egzakonodavnogtelamewati odnos Skup{tine Srbije premanezavisnimregulatornim telima, a da o eventualnim izmenama vezanim za blanko ostavke do sada ta radna grupa nijeraspravqala.

LSVNAJAVIOPRITISAKNAVLADUIPARTNERE UKOALICIJI

Hitnozakono imoviniiprihodima Vojvodine Liga socijaldemokrata Vojvod in e zat ra` i} e dan as od prem ij er a Srb ij e Mirk a Cvetkovi}a i svih koalicionihpartneradase{toprezakonski defini{u imovina i prihodi AP Vojvodine. Ovu odluku sino} je jednoglasno usvoj io Glavn i odb or te

stavnicima nadle`nih ministarstava koja su zadu`ena za izraduovihzakonajer`elimo da postignemo dogovor o konkretnim re{ewima – rekao je Kostre{. Na pitawe da li }e taj zahtev LSV-a biti ultimativan, onjekazaoda"svimkoalicio-

Vratitioduzeto Kostre{jenaveodabiseovimzakonimakona~nodefinisala ustavnaautonomijaVojvodine.OnjekazaoidaseLSVzala`eza todaseVojvodinivratisveono{tojojjeoduzeto1988.godine, nakon"jogurtrevolucije". – To zna~i da pod pokrajinskom imovinom podrazumevamo i javna preduze}a poput po{te, elektroprivrede, `eleznice, telekomunikacionihsistema...–rekaojeKostre{. stranke, koji je ovlasti lidera Nenada ^anka da zajedno s pos lan ic im a LSV-a u rep ubli~kom parlamentu "sprovede sve aktivnosti kako bi se pok ren uo proc es usvaj aw a ovihzakona". Zamenik predsednika Lige Bojan Kostre{ izjavio je na{em listu da je LSV izgubio strpqeweidavi{enemarazloga za odlagawe dono{ewa ovihzakonajerjetoiustavna obaveza Republi~ke vlade i parlamenta. –Mi}emozatra`itisastanak s prem ij er om Mirk om Cvetkovi}em da bismo mu jasno stavili do znawa da ovo pitawe mora da se pokrene s mrtve ta~ke, a o tome }emo obav es tit i i koa l ic io n e partnere. Spremni smo da o tome razgovaramo i s pred-

nimpartnerimatrebadabude jasnodajeovaodlukaustrancidonetajednoglasnoidasmo `ivo zainteresovani za pokretaweovogpitawa,tedavi{enemamostrpqewada~ekamo". – Spremni smo da u tom pogledupreuzmemoideoposlai deoodgovornosti.AakoukoalicijiiVladinebudekapaciteta da se postigne takav dogovoridefini{uodgovaraju}a re{ewa, LSV }e i pred koalicijuipredjavnostiza}i sa svojim predlozima – rekao je Kostre{. On o~ekuje da }e re{avawuovogpitawakoalicij a pris tup it i efik as nij e nego prilikom usvajawa Statuta APV, napomiwu}i da je re~ o aktima koji su zna~ajni izanastavakprocesaevrointegracijaSrbije. B.D.S.

„Dveri”ho}e naizbore Dosada{wa nevladina organizacijaSrpskisabor"Dveri" najavilajeju~eda}eu~estvovati na narednim parlamentarnimizborima,alinekaostrankave}kao{irokinarodnipokret koji se zala`e za "obnovu porodi~nih vrednosti" i "socijalnu solidarnost". Na konferenciji za novinare re~eno jeda"Dveri"`eledaseukqu~e upoliti~ki`ivotjersusepostoje}e stranke "odrodile od naroda i obnevidele od strana~kihili~nihinteresa",kao izato{tojeutrenutku"dezintegracijeSrbijenemoralnobitisamomoralniarbitar". Predsedavaju}i Upravnog odbora "Dveri" Radovan Tvrdi{i} rekao je u Beogradu da }e taj pokret ponuditi "novi narodni dogovor" pod nazivom "Srbija pre svega" koji }e predvi|ati da "moral, ~ast i po{tewe budu integralni deo

srpske politike". Predstavnik"Dveri"Bo{koObradovi} rekao je da se ta organizacija ne protivi dijalogu s EU, ali ne na ekonomsku, teritorijalnuilipoliti~ki{tetuSrbije.Dodaojedasu"Dveri"organizacija~ijisu~lanovi"evrouzdr`ani", odnosno evroskeptici, i ocenio da je za Srbiju najboqedabude"aktivnovojno neutralna". On je rekao da se "Dveri"protiveulaskuSrbije uNATOzbogtoga{tojetajsavezbombardovaoSrbe1995.godineuBosnii1999.godine. Predstavnik "Dveri" za medijeVladanGli{i} rekaojeda se"Dveri"neprotivepostojawu stranaka i parlamentarne demokratije, ve} smatraju da politi~kasferatrebadabude "oboga}ena i narodnim inicijativama".Onjerekaoda,zasada,nijebilokontakataspoliti~kimpartijama.


4

ekonomija

petak11.februar2011.

NEO^EKIVANOBRTZAZREWANINSKI „UDARNIK”

Hrvatskafirma preuz  ima ~araparu? Optimisti~na najava ministra ekonomije i region  alnog razvoja Mla|ana Dinki}a da }e ponovostartovatiproizvodwau zrewaninskoj fabrici ~arapa “Udarnik” mnoge u gradu na Begeju ostavila je u ~udu. Jer, ve} godinamasegovoridaodnekada-

godine bude zaposleno oko 500 radnika. Nezvani~no se, ina~e, spomiweda}eovda{wufabriku najverovatnijepreuzetiTvornica ~arapa „^akovec„ iz Hrvatske. Zamenikgradona~elnikaZrewanina Goran Kauri} kazao je dauovomtrenutkumo`da i najvi{e raduje ministrova najava da }e kona~no biti na|eno re{ewe za ~araparu, nekada{wi tekstilnigigantubiv{oj Jugoslaviji, ~ije je proizvode, izme|u ostalih, reklamirao i legendarnifudbaleri aktuelni trener “Crvene zvezde” Robert Prosine~ki. –Tobibionovipodsticajzaprivredugrada, {to bi dovelo do

Poveriocinezainteresovani PreodlukeMinistarstvaekonomijeoautomatskomuvo|ewu ste~aja,poveriocinisupredlagalibankrot,nitijeikoodwih dokrajazakonskogrokaizdvojioreorganizacijukaomogu}ina~in izlaska iz krize. Radnici su posle nekoliko neuspe{nih poku{aja da se firma proda na aukciji prihvatili socijalni programidobiliotpremnineodoko5.000evra. {weg tekstilnog brenda nema ni{ta,aupravojeodlukomMinistarstvana~ijemje~eluDinki} u ~araparu svojevremeno automatskiuvedenste~aj,po{to jeposledetaqneekonomskeanalize ustanovqeno da nema perspektivuzadaqeposlovawe.Sude}i po posledwim informacijama, obnarodovanim prilikom prekju~era{weposeteministra Dinki}a Zrewaninu, situacija sepromenila. –Uskoro}emodovestistrate{kogpartnerakoji}epokrenutiproizvodwu.Radiseoozbiqnom investitoru koji je zainteresovanzatodatou~inive}od marta–poru~iojeDinki},mada nije`eleodaotkrijeokomese zapravoradi. Planirano je, dodao je on, da investitorobezbedinovema{ineirenovirafabriku.O~ekuje sedau“Udarniku”unarednetri

otvarawa novih, odnosno vra}awastarihradnihmesta–ocenio jeKauri}. Ste~ajanipostupaku“Udarniku”pokrenutjeavgusta2009. godine.Sobziromnatodanekoliko puta nije bilo zainteresovanihkupacazapreduze}e, ~ijajepo~etnacenanaposledwem javnom nadmetawu iznosila400milionadinara,unovembru pro{le godine prodati su nekoliko poslovnih lokala i sirovineuvlasni{tvutefirme.UAgencijizaprivatizaciju su objasnili da, kada se ne mo`ena}ikupaczapreduz e}eu celini, odnosno za pravno lice,slediprodajadelovafabrikezakojeseprocewujedamogu biti unov~eni, {to je upravo bio slu~aj s “Udarnikom”. Na taj na~in stvara se nov~ani fond iz kojeg se kasnije namirujupoverioci. @.Balaban

Novalinijau RafinerijiNoviSad U Rafineriji nafte u Novom Sadu pu{tena je u rad linija za proizvodwu rafinata – baznih komponenti za proizvodwu uqa. Tako je uz proizvodwu motornih uqa „nisotek“, zapo~et i drugi pravac poslovawa Rafinerije nafte u Novom Sadu, isti~u u NaftnojindustrijiSrbije. P « ore~imageneralnog direktora NIS-aKirila Krav~enka, zbog velike ponude na tr`i{tu i ekonomske efikasnosti,bilojeneop- hodnodaseproizvodwa motornih gorivakoncentri{euRafineriji u Pan~evu,~iji}ekapacitetiposlemodernizacijebitigotovoduplirani.Ipak,ukazaojeKrav~enko,zahvaquju}iproizvodwinovih proizvodapreradekoji susvetra`eniji,prona|enjena~indasesa-

~uvaradRafinerijeuNovom Sadu i obezbedi maksimalno mogu}a uposlenostwenihkapaciteta. Nanovojlinijirafinata,proizvedenih od visokokvalitetne nafte tipa „« velebit»„, prave se proizvodikoji se,zahvaquju}ikarakteristikama–niskojtemperaturi zamrzavawa, visokoj oksidacionojotpornostiiniskomsadr`aju sumpora – koriste kao bazne komponente za proizvodwu industrijskih uqa i maziva. Dobri probni rezultati u proizvodwi rafinata pokazateq su budu}eg razvoja,aplaniranojedasegodi{we proizvodi oko 100.000 tona rafinata,od~egaje,kakojeistakaoKrav~enko,~ak97odsto nameweno izvozu, delimi~no na tr`i{teAzije. D.Ml.

„LOR”UBA^KOJTOPOLIO@IVEOPROIZVODWU

Vra}aweotpu{tenih radnikanaposao Preduze}e za proizvodwu prikolica za prevoz putni~kih automobila „Lor” u Ba~koj Topoli vratilo je po~etkom godine na posao 40 ranije otpu{tenihradnikajerseuovojgodini planira proizvodwa 250 specijalizovanihtransportera. Re~ je o prikolicama novog tipa, namewenih ruskom tr`i{tu,nakojejetafabrikadoizbijawa globalne finansijske krizeplasiralacelokupnuprodukciju,re~enojeTanjuguutom preduze}u. Uovojgodiniplaniranojeda proizvodwa dostigne 40 odsto rezultata iz 2008, a o~ekivawa

su da }e kapaciteti pogona te fabrike biti popuweni posle potpunog oporavka automobilskeindustrije,kojojjenamewen wihov proizvod. U „Loru” lane nije proizveden nijedan transporter,azapotrebepartnerau Al`irudora|ivanisuproizvodikojisubilinazalihama.Uz izvoz u Rusiju, nekoliko kontingenataprikolicaizra|enih po posebnim standardima bi}e plasirano i na to severnoa- fri~ko tr`i{te. To preduze}e je,posleprekidaizvozauRusiju zbogotkazivawasvihnaruxbi,u 2009. godini otpustilo 120 radnika.

NOVETABLICEIPOREZNALUKSUZPRAZNEVOZA^IMAYEPOVE

[oferimasesmrkne predregistraciju Prvog ovogodi{weg radnog dana stupio je na snagu novi Pravilnik o registraciji motornih i prikqu~nih vozila, koji predvi|a novi izgled saobra}ajnih dokumenata i registarskih tablica i uvodi registarsku nalepnicu. Sve to mora i da se plati, pa nova saobra}ajna dozvola ko{ta 1.200 dinara, nova voza~ka 800, a rok va`ewa ova oba dokumenta je deset godina. Nove registarske tablice ko{taju2.000dinaraiva`e sedam godina, a cena registarskihnalepnica,koje}e se mewati svake godine, je 400dinara. Staresaobra}ajnedozvoleva`e do nazna~enog roka i zamewiva}e se novima kako bude isticaorokva`ewa.Voza~i}euz novu saobra}ajnu dozvolu dobitiiregistarskunalepnicukoja }e sadr`avati podatak o trajawu registracije vozila. Nakon upisavozilaujedinstveniregistariizdavawasaobra}ajnedozvole i registarske nalepnice, umesto dosada{weg produ`ewa registracijevozilausaobra}ajnoj dozvoli, svake godine }e se izdavatinovanalepnicakaodokazregistracije.

Pravilokojeva`izasaobra}ajnedozvoleprimewiva}esei zavoza~ke,stim{toje–bezobziranarokva`ewavoza~kedozvole – krajwi rok za zamenu starih za nove voza~ke dozvole 10.juni2014.

Zemqa EMU

Valuta evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`iza za za za zadevize devize efektivu efektivu 1

102,9710

103,2810

104,0040

102,1450

Australija

dolar

1

75,7085

75,9363

76,4679

75,1010

Kanada

dolar

1

75,4976

75,7248

76,2549

74,8918

Danska

kruna

1

13,8061

13,8476

13,9445

13,6953

Norve{ka

kruna

1

13,0140

13,0532

13,1446

12,9096

[vedska

kruna

1

11,6465

11,6815

11,7633

11,5530

[vajcarska

franak

1

78,3468

78,5825

79,1326

V.Britanija

funta

1

121,0290

121,3930

SAD

dolar

1

75,0599

75,4371

Specijalnetablice80.000dinara

Skupasnaga vozila Najve}i je porez na vozila preko 3.000 kubika, ~ak 174.370dinara,naoneod2.500 do3.000kubika–84.370dinara,aod2.000do2.500kubika– 41.630 dinara. Vlasnici kombija od 1.600 do 2.000 kubika plati}e 8.430 dinara, oni od 1.300 do 1.600 kubika – 4.110 dinara.Najmawe,s1.186dinara, oporezova}e se vlasnici teretnih vozila od 1.150 do 1.300kubika,aslabijiodtoga s950dinara. govor da ono, u saradwi s Ministrastvominfrastrukturei MUP-om Srb ij e, predl o` i ukidawe obaveze pla}awa porezanaluksuzzavlasnikekombi-vozila, ni{ta se nije promenilo. Do oporezivawa kombija je do{lo zato {to je Zakon o bezbednosti u saobra}aju izbrisao kategoriju kombi-vozila i podveo ih pod teretna vozila do 3,5 tone, upravo u onu kategoriju koja se oporezuj e po pom en ut om Zak on u. Vlasnicivozilaod3,5tonena tonepristaju. R.Dautovi}

09. 02. 2011.

1.318,39605

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (775,68 0,98)

Promet

Energoprojekt Entel, Beograd

20,00

1.200

34.800

Radijator, Zrewanin

12,22

505

505

AIK banka, Ni{

3,78

4.256

75.907.788

Putevi, U`ice

8,89

1.090

5.450

Komercijalna banka, Beograd

-0,02

30.011

28.930.096

Kredi banka, Kragujevac

7,97

1.950

1.950

Energoprojekt holding, Beograd

7,31 Promena %

6.974 Cena

34.870 Promet

Ravnica, Bajmok

-12,16

260

18.720

Nama, [abac

-10,71

250

24.250

-8,54

750

9.000

RAPP Zastava, Kragujevac Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Simpo, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,83

506

3.857.378

-4,55 Promena %

420 Cena

50.420 Promet

NIS, Novi Sad

0,20

491

61.097.584

77,7181

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,19

3.302

1.776.646

122,2430

120,0580

Soja protein, Be~ej

76,1915

74,6073

Kurseviizovelisteprimewujuseod10.2.2011.godine

Ali, to nije sve. Porez na luksuz,kojisudosadapla}ali samovlasniciluksuznihxipova,dr`avajeprenelainamala teretna vozila, ~ime je podigla reg is trac ij u komb ij a na blizu100.000dinara.Registracijateretnihvozilado3,5 toneposkupelajeokodvai po puta jer je dr`ava 1. januarauvelaporeznaluksuz zasvekombijeimalekamione, u skladu s izmenama Zakonaoporezunaupotrebu,dr`aweino{ewedobara,kojijepredlo`iloMi-

nistarstvo finansija. To zna~i da bi oko 130.000 vlasnika tih vozila moralo da radi najmawe dva meseca samo za registraciju. Zbogtakodrasti~nogposkupqew a Udru` ew e vlas nik a kombi-vozilaiprevoznikanajavilojeda}edanasorganizovati protestne vo`we {irom Srbije ako ne bude ukinut porez na luksuz za tu kategoriju vozila. Iako je s Ministarstvomfinansijapostignutdo-

Par registarskih tablica za te{ke ~etvorocikle, putni~ka vozila,autobus,trolejbus,teretnavozilaitaksiko{ta2.000dinara,kolikoizate{ke~etvorocikle,putni~kaiteretnavozilaiautobusediplomatsko-konzularnihpredstavni{tavaimisijastranihdr`avaipredstavni{tavame|unarodnihorganizacija iwihovogosobqauSrbiji.Ukoliko,pak,neko`elitablicepo izboru – da mu se na wima na|e, na primer, omiqeno ime, u tom slu~ajumoradaplati80.000dinara,paiakotajrasko{`elisamo na zadwem delu vozila. Kartonske tablice za privremeno ozna~avawevozila„Proba”pojednomdanuko{taju834dinara.

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

0,69

1.023

1.758.656

Sloga, Perlez

0,00

74

962.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,57

625

793.970

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,69

1.015

1.243.280

Agrobanka, Beograd

0,02

9.096

8.340.826

Imlek, Beograd

-0,73

2.180

13.080

Soja protein, Be~ej

0,69

1.023

1.758.656

Univerzal banka, Beograd

1,36

5.378

43.020

Metalac, Gorwi Milanovac

3,46

2.694

595.355

Privredna banka, Beograd

-1,00

690

13.800

Tigar, Pirot

0,00

752

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,19

3.302

1.776.646

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.701

0,00

Alfa plam, Vrawe

-2,71

8.250

41.250

Veterinarski zavod, Subotica

-1,57

625

793.970

Sviiznosisudatiudinarima


ekOnOMiJA

dnevnik

petak11.februar2011.

PO^ELIPREGOVORI SMMF-om

KO]EPLATITILEGALIZACIJU99ODSTOJEFTINIJE

MIODRAGBABI]

Tranzicija predugo traje – Srpska tranzicija predugo traje, a privatizacija je nestrpqivoubrzanaposle2000.godine, dotemeredase~akinacionalni resursi olako tretiraju – upozoriojeMiodragBabi},dopre{est mesecipredsednikvr{a~kogkoncerna„Hemofarm„asadavlasnik firme „BNM-internacional„, u ekskluzivnom razgovoru za najnoviji broj nedeqnika NIN. – Eto, proda}emoito.A{taonda?^ime }e{upravqati?Kakav}e{uticaj imatinatokoveusvojojzemqiako svepolugekojimaseekonomijamo`eusmeravatipreda{udrugeruke?!Naje`imseodpomenaprivatizacije EPS-a. Pa to je najve}i resurskojiovazemqaima! Napitaweotomekakvubiekonomiju `eleo u Srbiji, Babi} je istakaodabivoleodasevlastmawebavisobom,„madajetote{ko” jersu,utojvelikojkoaliciji,neke odmawihstranakave}trigodine non-stopupredizbornojkampawi. –Dakle,dasevlastvi{eokrenere{avawuproblema,ane„PiAr„ promocijama. A zna~ajnom brojuministarstvaupravojepromocija najva`nija. Savetovao bih radije – pokazivawe bilansa, rezultata.Ovako,imamosituacijuu kojojseve~itogovori„miplaniramo„...Ne.Potrebnojere}i„mi smonapravili”–rekaojepoznati srpskimenaxer,kojijeijedanod osniva~aKluba„Privrednik„. Isti~u}i da ne sumwa u dobre namere i stru~nost qudi na vlasti,onjedodaodaje„narodzamorenobe}awima”.

Vru}krompirpopusta preba~enop{tinama Vlada Srbije usvojila je nacrt izmena i dopuna Zakona o planirawu i izgradwi, koji je pripremilo Ministarstvo prostornog planirawa. Novim re{ewima otkloni}e se ve}ina problemakojisusejaviliupraksi,aposebnouoblastilegalizacije objekata izgra|enih bez gra|evinskedozvole. Izmenama Zakona o planirawuiizgradwipredvi|enojepojednostavqivawepostupkalegalizacije objekata izgra|enih bez gra|evinske dozvole i smawewe tro{kova za ~ak 99 odsto zavlasnikeporodi~nihku}ado 100 kvadrata (25 kvadrata po

prikupqawe dokumentacije, iznosRepubli~komgeodetskomzavoduisli~no. Popustva`izalicakojasjedinicom lokalne samouprave za-

~lanu)iumaweweod60odstoza slede}ih 100 kvadrata u istom objektu kada su ispuweni socijalni uslovi – da nemaju drugu nekretninuuistojop{tiniida nijeuprvojiekstrazoni,kaoi neke druge olak{ice koje se odose na pla}awe nadoknade za

kqu~eugovoroure|ivawume|usobnihodnosaupogledunadoknadezaure|ivawegra|evinskogzemqi{ta,aupravotanadoknadaje u ogledalu smawewa tro{kova. Predsednik novosadskog Udru`ewa potro{a~a „Lege artis” Slobodan Vlaisavqevi}, koje se

od2003.godineborizabesplatnu legalizaciju objekata izgra|enih bez gra|evinske dozvole, izjaviojeju~ezana{listdaosam godinatragazazna~ewemtere~i

Krozblatodopopusta Gra|aninegodujunauslovdamogukoristitipopustzalegalizacijusamoakosudvegodinebiliprijavqeninaadresigdeje objekatkojiselegalizuje.Mnogisujo{uvekkodroditeqai~ekaju da se izgradi put, prikqu~i voda i struja, dobije ku}ni broj... Nadle`niodgovarajuda}epopustmo}idakoristeionikoji su`ivelikodroditeqadoksuzidaliikojisejo{nisuprijavili na novu adresu, ali }e uz dva svedoka ili neke uplatnice ipakmoratidadoka`udastanujuusvojojku}i.

i{taonapodrazumeva,me|utim, toserazli~itotuma~i. IakojeZakonoplanirawui izgradwiprili~nojasan,gradovi i op{tine ne tuma~e podjednako ure|ewe gra|evinskog zeqi{ta,aikomplikovanoje,jer, kao obja{wava sagovornik, za

5

neke oblasti, poput vodovoda, kanalizacije i puteva, nadle`najelokalnasamouprava,aza druge, kao {to je EPS, Telekom... Republika, Gra|ani koji `ele da legalizuju objekte morajudasklopeugovorsdirekcijomilizavodomzaizgradwu,zavisnoodtoga{tapostojiuop{tini ili gradu, kojim se precizira{takolikoko{tai{ta }eseikadaizgraditi. – Pozdravqamo svako sni`ewe tro{kova opremawa gra|evinskogzemqi{tazakategoriju beneficiranih graditeqa, me|utim, smatramo da finansirawe treba da preuzme Ministarstvo za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu, a ne siroma{nelokalnesamouprave–ka`e Vlaisavqevi}. Gra|anikojisuranijeu{liu proceslegalizacijeznajukolikosudugo~ekalinaosnovnuinfrastrukturu,pasu,nemogav{i jedo~ekati,mnogisamigradili puteve,pla}alipo2.000evraza prikqu~ak struje, da bi se mogliuseliti. [ta}eikakobitisadavelika je nepoznanica i mnogi se pla{edasupredlo`eneizmene zakona predizborna kampawa, jerono{todosadanijeuspevalasama,dr`avao~ekujeseodlokalne samouprave. Iako lokalna samouprava mora da stvori uslove za `ivot qudi, te{ko }e mo}i da izdvoji toliki novac za povla{}enu kategoriju gra|anastankimbuxetom.Kakosuseku}egradileuglavnom na parcelama koje nisu bile opremqene, iako su vlasnici ne{toizgradili,jo{jeostalo mnogotogadaseuradi. R.Dautovi}

Buyet ucentru kontrole

Misija Me|unarodnog monetarnogfondapo~elajeju~euBeogradutehni~kerazgovoreosedmojrevizijikreditnogstend-baj aran`mana sa Srbijom, vrednog okotrimilijardeevra.

Kako je re~eno u Kancelariji MMF-a u Beogradu, zvani~ni razgovoripredstavnikaFondai Vlade Srbije po~e}e u ponedeqak,14.februara.Planiranoje da predstavnici misije MMF-a zaSrbiju,kojupredvodiAlbert Jeger, borave u Beogradu do 22. februra. Glavna tema razgovora bi}e buxet Srbije za 2011. godinu,kazalisuuMinistarstvufinansijaSrbije,kaoiteku}aekonomska kretawa. Jedna od tema razgovora trebalo bi da bude i nivo inflacije u Srbiji i mere koje Narodna banka Srbije i Vladapreduzimajudarastcenau 2011. godini bude u planiranim okvirima. PoprogramukojijeVladaSrbije dogovorila s MMF-om, deficit konsolidovanog buxeta Srbijeu2011.godinitrebalobi da bude 4,1 odsto bruto doma}eg proizvoda, a inflacija na kraju godine u okviru od tri do {est posto. Kreditini aran`man SrbijeiMMF-avredanokotrimilijarde evra ugovoren je sredinom maja 2009. i zavr{ava se u aprilu2011.godine.Sedmarevizijabitrebalodabudeposledwa u okviru tog aran`mana. Srbija jedosadaizkreditnogaran`mana sa MMF-om iskoristila oko 1,5 milijardu evra za ja~awe deviznihrezervi.

GUVERNER[O[KI]TVRDIDABIINFLACIJAPOJELASVAKUPOVI[ICU

Srbijasenije oporavilaodkrize GuvernerNarodnebankeSrbije Dejan[o{ki} izjaviojeju~edabi vanredno pove}awe plata, koje tra`epojedinidelovijavnogsektora, bilo samo kratkoro~ni dobitak,jerbisetopove}awebrzo „istopilo” zbog rasta inflacije, a s druge strane, imalo bi veoma lo{eefektenaukupnumakroekonomskustabilnostdr`ave. [o{ki}jeistakaodatakvizahtevinisubilineo~ekivaniposle relativnodugogperiodazamrzavawapenzijaiplataujavnomsektoru,alije,powegovimre~ima,„potrebno posti}i dru{tveni konsenzus i prihvatiti realnost da, ako po~nemo da delimo ono {to nemamo,tonemo`edasefinansirabezrastajavnogdugaikreirawainflatornihpritisaka”. –Akosezave}eplateizborimo kroz {trajkove i proteste, to je samokratkoro~nidobitakjerkadasetopove}aweprelijenapove}awe plata u ~itavom javnom sektoru,ima}emovelikepritiskena rastcena–objasniojeguverner.– Jednojesaspektatro{kova,jersu platezaposlenihzapravotro{koviuformirawuceneko{tawarobeiusluganatr`i{tu,drugijes aspektatra`we,jer}eteplateda se okrenu potro{wi na doma}em tr`i{tu, gde je ponuda robe i uslugaograni~enapo{tojeina{ brutodoma}iproizvodograni~en inedovoqan. Onjepodsetioinatodajepostoje}ibuxetza2011.godinuusvojenudogovorusMe|unarodnimmonetarnimfondomi„ste{kommukom”jernemarealnihizvorafinansirawazadodatnerashode. –Svakododatnotro{ewebilo bi mogu}e ili tako da se ugroze kapitalne investicije u zemqi ilidasedirektnoprobijeplan buxetskogdeficita,{tobibilo neprihvatqivo – istakao je [o{ki}.

Powegovimre~ima,probijawe buxetskogdeficitauprvojgodini primene novog Zakona o buxetskom sistemu, koji podrazumeva i fiskalnuodgovornost,bilobiveomalo{eizarejtingna{ezemqe name|unarodnomtr`i{tu. –Tobiposkupelofinansirawena{ezemqename|unarodnom

– Iako su nam plate veoma niske,potompitawusmoiznadonoga{tosurezultatina{egBDP-a inesmemodazaboravimodasekao zemqa nismo ni izbliza oporaviliodkrize–istakaoje[o{ki}. Nivo BDP-a Srbije, industrijskeipoqoprivredneproizvodwe, dalekosuodnivoakojismoimali

Referentnakamataostaje12posto Izvr{niodborNarodnebankeSrbijeodlu~iojeju~e,poslerazmatrawaaktuelnihekonomskihkretawaifebruarskeprojekcijeinflacije,dareferentnukamatnustopuzadr`inanivouod12posto. Prethodnoje17.januarareferentnakamatnastopapove}anas11,5 na12odsto.Izvr{niodborjeusvojioiIzve{tajoinflaciji–februar2011.godine,koji}ebitiobjavqen16.februara,kada}ebiti organizovanawegovajavnaprezentacija. tr`i{tu, suzilo mogu}nosti da se zadu`ujemo i dovelo do toga da,akojepotrebnodasezadu`imo, to mo`emo samo po cenama znatnovi{imodonihpokojima se zadu`ujemo danas – ukazao je guverner. On je naglasio da se zna~ajnije pove}awe plata mora odlo`iti dok Srbija ne do|e u poziciju da ima konzistentno i, u vi{e vremenskihperiodaposmatrano,rast indeksa industrijske proizvodwe, produktivnosti rada, izvoza, {to bi stvorilo uslove i za postepen rastazarada.

pre1990.godine,ukazaojeon,idodao da je re{ewe u podsticawu i o`ivqavawu ekonomske aktivnosti, u novim zdravim radnim mestimauindustriji,poqoprivredi i~itavomizvoznomsektoru. – To je put kojim se te`e ide, alimislimdanemamoluksuzdau ovomtrenutkubiramobilokakvu drugu opciju. Istrajavawe na ovoj orijentacijiozbiqneidisciplinovane buxetske politike je vrlo va`no ako `elimo da Srbiju vratimo s privredne stranputice na putzdravogprivrednogoporavka– naglasioje[o{ki}.


6

dru[tvo

petak11.februar2011.

[TRAJK PROSVETARA

Igra bez granica Po ju~era{wim podacima Ministarstva prosvete, i daqe se pove}ava broj {kola u kojima je nastava

konskom {trajku s ~asovima od 30 minuta – ka`e Tomislav @ivanovi} iz Sindikata „Nezavisnost”. – U

Unija skra}uje ~asove Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbijeodlu~iojeju~e,nasedniciodr`anoju^a~ku,da se nastavi {trajk u osnovnim i sredwim {kolama, s tim {to }e od ponedeqka ~asovi biti skra}eni na 30 minuta.Dosadasuneke{kole~laniceUnije{trajkovale potpunom obustavom nastave. Kao platforma za daqe pregovore s vladom bi}e Protokol potpisan 4. februarakojijepro{irensajo{dvazahteva,atojeda se dopuni Zakon o osnovama sistema obrazovawa i izmeni Posebni kolektivni ugovor. Sindikat }e, po okon~awu{trajka,razgovaratisapredstavnicimaMinistarstva prosvete o eventualnoj nadoknadi propu{tenihnastavnihsadr`aja. normalizovana, mada je jo{ uvekvelikbrojonihukojima su ~asovi skra}eni na polasata. Od ukupn o 1.804 {kole, nastava se realizuje u

ovakvom {trajku {kole }e biti sve dok se ne ispune na{izahtevi,aosim{kola ~lanica „Nezavisnosti” i Unij e sind ik at a pros vetnih radn ik a Srb ij e, pri-

dnevnik

ZBOG LO[EG MATERIJALNOG POLO@AJA RASTE NEZADOVOQSTVO ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Podeqeni stavovi o {trajku Posle prosvetnih radnika i policije,pove}aweplatetra`e izaposleniuzdravstvu.Uzavisnosti od sindikata kojem pripadaju, beli mantili tra`e pove}aweplataodsedamdo30posto.Me|usindikatimanemasaglasnostiona~inuborbezaostvarivawe svojih zahteva. Granskisindikat„Nezavisnost”ve} je pre nekoliko dana obustavio radnapolasatakaoupozorewe nadle`nimanahitnostre{avawa wihovih zahteva, a najavili suda}esepridru`itiobustavi radaNovogsindikatazdravstva. Nasuprotwima,Sindikatzaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titiSrbijezasadane}ei}i u {trajk. Oni su pre dva dana iza{lipredzgraduVladeipredalisvojezahteve. –PrimqenismouMinistarstvu finansija i obavqeni su prvirazgovorikojimajeprisustvovalaipomo}nicaministra zdravqaZoricaPavlovi} –ka-

`e predsednica Republi~kog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi dr Branislava Plan~ak. – Vo|eni su razgovori povodom na{ih

zaposlene u javnom sektoru i penzionere. Ministarstvo finansijapojedina~no}eanalizirati i kvantifikovati sve zahteve Sindikata, a pregovori se

[trajk upozorewa NovisindikatzdravstvaSrbijeodr`aojeju~ejedno~asovni{trajkupozorewa,tra`e}ipove}aweplatazaposlenima uzdravstvuod30posto. Predsednikovogsindikata@ivoradMrki} naglasiojeda osim pove}awa plata, sindikat zahteva i prijem u stalni radniodnoszaposlenihkojinaodre|enovremeradedu`eod zakonompredvi|enogroka.Onjerekaodajezahtevsindikata i po{tovawe kadrovskih normativa u zdravstvenoj  za{titi. Ukoliko ne postignu sporazum s Ministarstvom zdravqa,Mrki}jenajavioda}etajsindikatstupitiugeneralni{trajk21.februara.

zahteva i uru~ena nam je platformauvezisdodatnimunapre|ewem materijalnog polo`aja zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Srbije i za sve

Pod pok rov it eqstvom Pok raj ins kog sek ret ar ij at a za obrazovawe Vojvodine, ju~e je u Sen}anskoj gimn az ij i odr`an „Festival pameti”, na kojem su se, osimu~enikaove{kole,takmi~ilisredwo{kolci Gimnazije za talentovane u~enike „Boqai” i Medicinske {kole izSente.Prisustvovalisupokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{, op{tinski ~elnici Sente i republi~keposlanicaAniko@iro{-Jankeli}. Na „Festivalu pameti” najboqi

nastavqaju 16. februara u Ministarstvufinansija. Sindikatlekaraifarmaceuta za sada tako|e ne najavquje obustavurada.Kakoka`u,tone

FESTIVAL PAMETI U SENTI

zna~i da su zadovoqni sada{im materijalnimpolo`ajem,aliza sadaserazmatrajunarednikoraciiuzavisnostiodpregovoras nadle`nima odlu~i}e o daqim aktivnostima. Prekid rada ne podr`avaniSindikatmedicinskih sestara i tehni~ara Srbije. Ovde smatraju da je {trajk preurawenidavaqaprvopoku{ati s pregovorima i razgovorom s novim ministrom zdravqa,patekondaodlu~itiodaqojsindikalnojborbi. Koliko}ezdravstvenihustanova biti zahva}eno obustavom rada–ikada–zasadajete{ko predvideti, ali za utehu pacijentimamo`eposlu`itito{to senajavqenim{trajkovima,bar za sada, ne}e pridru`iti nekolikosindikata,me|ukojimajei Sindikat zaposlenih u zdravstvuisocijalnojza{titiSrbije,kojijesvi{eod70.000~lanova najmasovniji sindikat belih mantila. J. Barbuzan

galicuu2009.godini. Pos le uspeh a ostvarenogpro{lejeseniu NovomSadu,uokviru „Fes tiv al a pam et i” takmi~ewe }e se odr`ati u 20 gradova u Vojvodini. Do sada suodr`anauSubotici,Kikindi,Ba~koj Topoli, Be~eju i Senti, a nastavi}e se do finalnog takmi~ewa koje }e se odr`atiujunuovegodineuNovomSadu,na kojeseplasirajupotrinajboqasredwo{kolcasop{tinskihigradskihnadmetawa. M. Mitrovi}

Mozgalice sredwo{kolci imaju {ansu da provere svojelogi~keve{tineipoka`ukoliko su zaista sposobni za kreativno razmi{qawe i stvarawe. Osnova za takmi~ewejemozgalica„doris„kojujeosmislio Zdravko@ivkovi} izNovogSada,aprogla{ena je od najpresti`nijeg ameri~kog~asopisa„Games„zarekreativnumatematikuilogi~keigrezanajboqusla-

ZREWANINSKA OMLADINA TRA@I ALTERNATIVU

Hokeja{ka utakmica na zale|enom jezeru

Bojkotovawe Odbora za prosvetu? MinistarprosveteSrbije@arkoObradovi}apelovaoje ju~ena{kolekojenisuprekinule{trajkdapo~nunormalnodarade,dokjesindikate,kojinisupotpisaliProtokol saVladomSrbijeoprekidu{trajka,pozvaodadostavesvoju platformuzanastavakpregovora.Nijespornodarazgovaramo,ovdejere~onovcu,odnosnoplatama,rekaojeObradovi} na sednici skup{tinskog Odbora za prosvetu. Odbor nije imaokvorumzarad,jersu,premare~imapredsedavaju}egZorana [amija, poslanici vladaju}e ve}ine bojkotovali sednicu. Zasedawu Odbora prisustvovali su predstavnici sva ~etirireprezentativnasindikatazaposlenihuprosveti. 98,3odsto,{toje1.766{kola. Nastavaseupotpunosti realizuje u 975 {kola, odnosno 54,3odsto,asaskra}enim ~asovima odvija se u 44odsto, odnosno 791 {koli.Upotpunojobustavirada ju~ e je, po pod ac im a {kols kih uprav a, bil o jo{ 28 {kola, odnosno 1,6 odsto, a u odnosu na prethodnidantajbrojjeprepolovqen. –Iakojebilojo{{kola koje su pojedina~no bile u potpunoj obustavi nastave, oddanas}eionebitiuza-

dru`ujunamseionekojesu bil e ~lan ic e Sind ik at a radnika u prosveti Srbije koje su nezadovoqne time {tojeovajsindikatpotpisaoprotokolsVladom. Po@ivanovi}evimre~ima, Sind ik at „Nez av isnost” i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije istrajavajuuzahtevimakoje su Vladi postavila sva ~etir i sind ik at a, a koj im a tra`edaimsedokrajaove godineplatapove}aukupno 18posto. D. Deve~erski

Zrewaninska omladina se na raznena~inedovijakakodakvalitetnoispunislobodnovreme.Sam gradimnenudimnogomogu}nosti. Nebriga lokalne samouprave o mladimademonstriranajestavqawem kqu~a u bravu na vratima gradskog bazena kojem, zbog katastrofalnogstawa,slediozbiqna rekonstrukcija,la`nimobe}awimaoizgradwiparkazaekstremne sportove i zatvarawem klizali{takojeje2007.godinebilouponudiZrewanincima.Zatoseovda{wiomladinciodlu~ujuzaalternativne sadr`aje, neretko i opasnepo`ivot.Letijetoskakaweu vodu s Malog mosta, kod Palate pravde, {to uglavnom praktikuju maturantiposledwegdanasredwe {kole,azimisemnogiodlu~ujuza klizawe po zale|enom jezeru u centru grada. Neki su ovih dana oti{liikorakdaqe,pasu,sobziromnatodanemajuodgovaraju}i teren, uprili~ili hokeja{ku utakmicunapovr{iniledomoko-

vanogjezeraubliziniglavne`elezni~kestanice. – Dvadesetak ~lanova biv{eg Hokeja{kog kluba “Mo}ne Lale” posledvegodineseorganizovalo ipriredilosportskesusrete.Na jezerusmopostaviliograduigoloveitakoimprovizovaliteren.

U~inilismotodabismoserekreiraliizabavili.Igralismomi, omladinci,protivveterana,ito tridana,doksunamtovremenske prilike omogu}avale – ka`e za “Dnevnik” jedan od u~esnika Zoran Jovanov, i dodaje da su on i drugari bili prinu|eni na to da

snageodmeravajunazale|enomjezeruiizla`useopasnostidapropadnupodledjergradnemo`eda im obezbedi kvalitetno klizali{tekakvopostojiusredinamakojedr`edosebe. Ma}ehinski odnos gradske upravepremamladima,qubiteqima popularnih sportskih disciplina,mo`danajboqeilustrujei situacija sa zrewaninskim rolera{ima i skejterima. Odavno im jeobe}anoda}edobitiodgovaraju}iteren,aliodtogadodanasnemani{ta.Umestouparkuzaekstremnesportove,onisepovremeno okupe u ruiniranoj zgradi “Centrobanata”,porednadvo`wakaunasequBagqa{,itamoizvode vratolomije. Daleko od o~iju, daleko od srca gradskih ~elnika, koji,bezobziranaovakvozanemarivawe mladih sugra|ana, ~ak i pre~esto koriste priliku da se kunuuwihiporu~ujudasuonibudu}nostnajve}eggradauBanatu. @. Balaban

VESTI Pet novih profesora emeritusa UNS-a

„KARLSBERG“ PREDSTAVIO „MERAK”: Po~etkom godine kompanija „Karlsberg Srbija„ plasirala je na tr`i{te novu marku piva „merak” u staklenoj ambala`i od pola litra. „Merak” je, kako ka`u u Karlsbergu, pivo za prave srpske doma}ine, a ju~e je novosadskim potro{a~ima predstavqeno na promociji u kafani „Tako je su|eno”, ovih dana medijski eksponiranog biv{eg vaterpoliste Danila Ikodinovi}a. Tom prilikom predstavnici „Karlsberga” istakli su da je prodaja piva lane na tr`i{tu Srbije opala pet posto, te da je ova kompanija pove}ala u~e{}e na wemu za tako|e pet procenata. Tako se u~e{}e „Karlsbergovih” proizvoda na ovom tr`i{tu pove}alo na 28 odsto. E. D. Foto: B. Lu~i}

SenatUniverzitetauNovomSadu ju~e je odlu~io da zvawe profesora emeritusa u 2010/11. dodeli: prof. dr Mariji Kleut (Filozofskifakultet),prof.drBrankiLazi} (Poq op riv redn i fak ult et), prof. dr Du{ an u Pet rov a~k om (Fak ult et tehn i~k ih nau k a), te prof.VlatkuGili}u iprof.Bori Dra{ kov i} u (Akad em ij a umetn osti). Ovo po~asno zvawe dodequje sepenzionisanimredovnimprofesorima koji su se posebno istakli svojim nau~nim, odnosno umetni~kim,stru~nimipedago{kimradom, koji su stekli zna~ajnu me|unarodnu reputaciju, obezbedili nastavni,nau~niiumetni~kipodmladak, doprineli {irewu ugleda i afirmaciji Univerziteta i svojih fakulteta. Sve~ana promocija novih

emeritusa bi}e uprili~ena na Dan Univerziteta. V. ^.

Na onkologiji ~ekaju majstore iz [vajcarske Na Institutu za onkologiju Vojvodinejo{uvekjeufunkcijisamojedan aparatzaterapijuzra~ewem.Pore~ima direktora Instituta prof. dr Du{ana Jovanovi}a, radi se o kvaru u kompjuteru koji ne mogu da otklone stru~waciservisauSrbiji,paseo~ekuje dolazak stru~waka iz centrale u [vajcarskoj. Utokusupripremezaraspisivawe tendera za kupovinu novog aparata za ovuvrstuterapije.Uprvojfazi}ebiti kupqen jedan ovakav aparat, a planiranajenabavkadva.Dopopravke,odnosnonabavkenovogaparata,pacijentisezra~enajednom,aterapija}ebiti „prera~unata” tako da }e oni koji sadane{todu`e~ekajunaovole~ewe,

primiti planiranu dozu zra~ewa. Ovihdanastiglajenovaisporukacitostatikaisadaihimaudovoqnimkoli~inama. J. B.

Deo policije nastavio {trajk Nezavisni sindikat policije danas jenastaviosazakonskomobustavomrada,ao~ekujepovrataksaslu`benogputaministraunutra{wihposlovaIviceDa~i}a kakobinastavioragovoreo zahtevima{trajka~a. -[trajkseodvijaistimintenzitetom,ao~ekujemodarazgovaramosaDa~i}emuponedeqak,14.februara-rekao je predstavnik tog sindikata VelimirBarbulov.^lanoviovogsindikata,kojisustupiliu{trajkpro{log ~etvrtka,poredpove}awaplataod40 odsto,tra`einabavkunovihuniformiiobu}e,izmeneodre|enih~lanova Zakona o policiji i potpisivawe posebnogkolektivnogugovora.


Bezgu`veza besplatnekarte

U ZNAK PODR[KE KOLEGAMA U BEOGRADU, NI[U I KRAQEVU

Protestnavo`wavlasnikakombija

Gradskiprevoznikpo~eojeodju~edaprimazahteveodpenzionerastarijihod65godinazahtevezabesplatnegodi{wekarteza gradskiiprigradskiprevoz.Predkioscimanijebilogu`vi.Zahtevi se mogu podneti na terminalima u [afarikovoj ulici, kod Futo{kepijaceikod@elezni~kestaniceod5.30do19.30~asova. Kioskkodmarketa„Rodi}”naNovomnasequiprekoputaLimanskepijaceradi}eod7do14.30~asova,atri{alteranaMAS-ubi}eotvoreniod7do14~asova.Zavikendkioscine}eraditi.Penzionerimajepotrebnafotokopijali~nekarte,novijafotografijai750dinara.Lawskekarteva`edo31.marta. B. M.

Foto:R.Hayi}

Udru`ewevlasnikakombivozilai prevoznika organizova}e protestnu vo`wudanas,jernijere{enwihovzahtevdaseukineobavezapla}awaporezanaluksuz.Organizatoritvrdedane}ebitizaustavqawasaobra}ajaidaje ta vo`wa vi{e podr{ka kolegama u Beogradu,Ni{uiKraqevugdesetako|eorganizujuprotesti.Oko50vozila

Novosadska petak11.februar2011.

„Duhovi”turisti~ki potencijal V

„znamo” iz pri~a o~eva i dedova da se \avom, stotinama godina, vrzmaju razne karakonyule, duhovi i da na sve strane zveckaju lanci, pa su nama ove pri~e zanimqive kao {to je godi{wi prinos p{enice u Vojvodini zanimqiv Bu{manima. Me|utim, ova pri~a mo`e biti i te kako korisna Novom Sadu u smislu wegove promocije i turisti~ke afirmacije. Jer, ovako o~uvanu tvr|avu malo ko ima, a kada se na wu dodaju sve „jezive” pri~e o duhovima, plus ~iwenica da je strancima ovaj deo Balkana quta egzotika, jasno je da su potencijali ogromni. Nadamo se samo da postoje qudi koji }e ovu priliku znati na pravi na~in da iskoriste. B. Markovi}

Ukatakombamanije misterija,ve}avantura Uzdasivojnika,vapajizarobqenika,zveckawelanaca,tegobnaatmosferai~udnaizmaglica urbane su legende koje su pratile Petrovaradinsku tvr|avu, pogotovo wene podzemnegalerije,koje,ina~e,nikadazaista nisu imale neku posebnu misteriju. Me|utim,ba{jeovapri~abilapovoddaTvr|ava dobije „paranormalnu“ svetsku premijeru, nakonprikazivawauemisijiopotrazizaduhovimanaameri~komkanalu„SajFaj“.Sovda{wegstanovi{ta,paranormalnimbimogo da se nazove samo tretman koji Petrovaradinskatvr|avaimauovojzemqi. Podaciiznetiuemisijimalosenepoklapajusa~iwenicama,noovakavmarketingkojijeTr|avadobilanikakonijezanemarqiv. Bezobzira{tosuseduhovimaukatakombama„lovci“obra}aliinanema~kominatur-

skom,podrazumevaju}idatudalutajunemirsu meta posetilaca `eqnih nesvakida{we ne seni vojnika, u podzemnim galerijama je avanture. mo`da neko umro, ali slu~ajno. Malo je poPodzemqe je moglo da primi 6.000 qudi, znato da kazamati nikada nisu poslu`ili alibiproblempredstavqaonedostatakprosvrsi, jer, odkako postoje, u tunelima nisu storazahranuimunicijuzapreko400artivo|enebitke. qerijskihoru|arazli~itogkalibrakoliko Podzemni minski sistem Petrovaradinje tvr|ava imala u trenutku posledweg ausske tvr|ave gra|en je u periodu od 1765. do trijsko-turskograta(1788-1791).Podzemqem 1783. godine kao deo 16 km dugog i u ~etiri je, pretpostavqa se,  odjeknula eksplozija podzemnanivoa 1768. godine rasp or e| en og prilikom poTvr|ava dobila paranormalnu svetsku sistema podsetecaraJosipremijeru nakon prikazivawa u emisiji o zemnih vojnih fa kada su degalerija. Samons trir an i potrazi za duhovima na ameri~kom stavqen je od minskinapadi kanalu „Saj Faj” niza borbenih odbrana jednog instalacijakobastiona koji jesu,izme|uostalog,uformiraznihprepreje za tu priliku izgra|en izme|u dva pojasa ka,zamkiibarikada.Vi{eod400mineraraKaprarinih{an~evanaprostorudana{weg dilojenaizgradwipodzemqasvedo1776.goTranxamenta. Izve{taji ka`u da je vazduh dine. Mawi deo podzemnih galerija Gorwe prolomila strahovita eksplozija minskog tvr|ave,udu`iniodokokilometra,prilapuwewa koja je raznela bastion, {to je odugo|enjedapostaneturisti~kaatrakcija,te {evilo cara, in`eweru Alfredu [rederu je ova poseta u svakodnevnoj ponudi Muzeja donelo~ingeneralaiubrzaloradovenaizgrada. Kompleksni sistem galerija, mawih gradwigalerija. dimenzijaibezve{ta~kogosvetqewa~esta A. Vidanovi}

vqawuwomeubudu}nostiiresursuzarazvojkulturnogturizmagovori}eistori~arBogoqub Savin, predsednik novosadskog Saveta za kulturuGrOLSVMilo{ Pankov, dok }e moderatorka biti predsednica mesnog odbora stranke PetrovaradinAna Topolska. A. V.

„Inkvizicija” predstavqaspot Promocijaspotanovosadskogbenda“Inkvzicija”odr`a}esesutrauFilmkafeu,naugluJevrejskeiuliceVasePelagi}a.Po~etakjeu17~asova. T. L.

V remeploV

Uvekseznalo kojeugledan Samo godinu dana po progla{ewu Novog Sada za slobodnukraqevskuvaro{,nova gradskavlastje11. februara 1749. odlu~ila da se sva grobqa,bezobzirakojojcrkvii veroispovednoj zajednici pripadaju,izmesteizsredine grada,asahrawivawekrajzidovacrkavabilojesvimazabraweno, osim „uglednijim gra|anima”.Te{kazagonetka: ko je „ugledan” a ko nije, jednostavnojere{ena.Jer,taksa zagrobuportiiznosilaje12 forinti, a na bilo kom grobqu van grada svega 15 do 30 krajcara.Odtada,padodanas, grobqaisahrawivawasuosetqivi i prakti~no tehni~ko ipoliti~kopitawe. N. C.

hronika

^ETIRI PODZEMNA SPRATA NA TVR\AVI ATRAKCIJA I BEZ AVETI

TribinaoGibraltaru naDunavu Tribina„Petrovaradinskatvr|avakaorazvojnipotencijalgrada (za{tita, upravqawe, kori{}ewe)“bi}eodr`anave~erasu19~asova,uprostorijamaMZ„Petrovaradin“,Ulica^ajkovskog1a,uorganizcijiGradskogodboraLSV.O istirijskom zna~aju, statusu Tvr|ave kao kulturnog dobra, upra-

ne}e posti}i ni{ta. Ovaj wihov zahtev mo`e da se re{i jedino na republi~komnivou.Zapravoniovaoblast nijekakotrebare{ena,jerkao{tozakonneprepoznijelinijskitaksi,tako ne prepoznaje ni kombi prevoznike isti~eBubwevi}idodajedaseprotestiovakvevrsteprijavqujupoliciji. Q. Na.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

est da je na{ grad i Petrovaradinsku tvr|avu posetila ekipa Amerikanaca, tvoraca emisije „Lovci na duhove”, razvukla je osmehe Novosa|ana, koji su jo{ vi{e po~eli da se {ale na ovu temu kada su saznali da se radi o ozbiqnom projektu sa ekstra sofisticiranom opremom. Ameri su saznali da se o Tvr|avi raspredaju svakojake pri~e i urbane legende o duhovima i paranormalnim aktivnostima pa su odlu~ili da ovom fenomenu pristupe krajwe seriozno. Tim od devet ~lanova spustio se u lagume, i sude}i prema wihovim istra`ivawima, tamo ima ne~ega ili nekoga, jer su instrumenti po{andrcali. I na ovu vest gotovo svi su se grohotom nasmejali jer svi mi

krenu}euprotestnuvo`wusaparkinga kod Novosadskog sajma. Me|utim ~lanGradskogve}azadu`enzasaobra}aj Sini{a Bubwevi} ka`e za na{ listdaotomeneznani{ta,jerwihoveproblemenemo`edare{ilokalna samouprava. -Samo}ezaxabepravitigu`vuusaobra}aju, jer vo`wom kroz Novi Sad

NEKI VE] DIGLI CENE, NEKE ^EKA ODLUKA

Taksistidanasve}ajuoposkupqewu Novosadska taksi udru`ewa najavila su poskupqewe usluga odoko20odsto.Najkasnijedo15. februara u desetak taksi udru`ewa kilometar bi trebalo da poskupizatridosedamdinara, astartzapetdodesetdinara. Deonovosadskihtaksistave} je pove}ao cene svojih usluga, a dali}eikodostalihvo`wabiti skupqa, trebalo bi da bude poznatodanas,kada}epredstavnici udru`ewa odr`ati sastanak. „Vojvo|ani” ve} voze po vi{imcenama,astartjeumesto30 podignutna40dinara.Me|utim ovoinijenekozna~ajnopove}aweakoseuzmeuobzordaovoud-

ru`eweimapopustod20postoi napozivegra|anaiakoseu|eu kolanastajali{tu.Topotvr|u-

dodajedajepojedinimtaksistima i ovo poskupqewe minimalno,jercenenisumewaneod2008.

Najkasnije 15. februara u desetak taksi udru`ewa kilometar bi trebalo da poskupi od tri do sedam dinara, a start za pet - deset dinara je i predsednik tog udru`ewa Radoslav Krsi}. - Imao sam ju~e stranku koju sam vozio s Novog naseqa do Sremske Kamenice, a kada se ura~una popust s ovim poskupqewemvo`wajebilazaoko30 dinavi{a-isti~esagovorniki

godine. Kako ka`e benzin i gas su od tada poskupeli nekoliko puta. U„MBtaksiju”ka`udabicene mogle da budu vi{e za pet, a ne20odsto,kakosupredstavnici pojedinih udru`ewa ranije najavqivali.

Pre „Vojvo|ana”, cene su pove}ali „Maksi Novosa|ani”. Prema novom cenovniku ovog udru`ewa, po~etak vo`we umesto 25, ko{ta 30 dinara, dok je kilometarvo`weskupqizadva dinara,pasadako{ta41.Uovom udru`ewuka`udaprimenomnovih cena, prose~na vo`wa vi{e neko{ta140,ve}150dinara,ali i podse}aju da ih nisu mewali trigodine.Tadajelitardizela biooko70,adanasko{ta~ak129 dinara. Uz„MaksiNovosa|ane”,„Vojvo|ana„ i „MB”, poskupqewe su najavili„Pan”,„Siti”,„Novus”, „Na{”,„Vip”i„Crvenitaksi”. Q. Na.

c m y


nOvOSAdSkA HROnikA

petak11.februar2011.

c m y

8

dnevnik

GRADONA^ELNIKPAVLI^I]NAJAVIOIZLO@BUUMATICISRPSKOJ

OdlikovawaKne`evine iKraqevineSrbije

Foto:R.Hayi}

[i{awejablana Radnici „Gradskog zelenila” orezivali su ju~e stabla jablanova u centru grada, u UliciModene.Majstorisuse „vinuli u nebo” kako bi odse-

kli grane koje su predstavqale potencijalnu opasnost po {eta~e,pasadanemastrahada }etrulidelovidrvetanekome bubnutinaglavu. B.M.

„DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

KwigaoLaziKosti}u zadva~itaoca Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih osam sedmica, da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sapodvekwi¬ge.Dva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05~a¬so¬vanana{brojte¬le¬fo¬na 528-765,do¬bi¬}epopri¬me¬rakkwige.Onikojiseovenedeqenajbr`e jave na navedeni telefon, dobi}e besplatan primerak kwige

„Lazinkros `ivotuuznos” Kwiga„Lazinkros`ivotu uznos”bi}epredstavqenadanas u 12 ~asova u galeriji „Prometej”,TrgMarijeTrandafil11.Napromociji}egovoriti autor kwige Milan @ivanovi}, kao i Quba Vukmanovi}, Radovan Popovi} i PetarVi|ikant.Kwigusuizdale izdava~ke ku}e „Tiski cvet”i„Prometej”. A.J. “Lazinkros`ivotuuznos”.Nagra|eni~itaocimogusvojprimerakkwigedapodignuukwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina19,telefon 452-744. Povodom170godinaodro|ewa i100godinaodsmrtiLazeKosti}a (Koviq, 12. februar 1841 – Be~,26.novembar2010)izdava~ke ku}e “Tiski cvet” i “Prometej” objavilesukwigu Milana@ivanovi}a “Lazin kros `ivotu uz nos”. Pesnik Simo Popovi} svedo~i oLazinomboravkuiraduu Cetiwu.

«- Jednom u dvoru re~e Kwaz NikolaLazu:„[tetabibiloi zatebeizasrpskukwi`evnost, da te ve{em u kancelariju. Boqeovako:datijadamgodi{we, doklesi`iv,3-4000fl,akoti je malo ne `alim i pet i {est hiqada, i ne tra`im ni{ta od tebe, nego samo da pjeva{ i pi{e{,aevosinamjesto,uCrnu Goru,datimaterijalanikadne mawka.Jelitipravo?„ Lazo ga je hladnokrvno, ka no ti on, slu{ao, nije rije~i odgovorio,onakosjede}i,samo museglavompoklonio.Nijese moglo znati, {ta mu zna~i taj poklon,dali:primamiblagodarim,ili:hvala,nemoguprimiti! Kwaz nije vi{e ni rije~i progovorio o tome ni tada, nidocnije...» Kosti} jeve} imaoiskustvau novinarskim poslovima, ali ovojebilone{toposebno.Sadajebiourednikisamsebiglavnisaradnik,i{tasvene.Kako je to izgledalo video je i o tome traga ostavio znameniti Matavuq,kojijetako|ekao«izvawac» obavqao razne intelektualneposlovezakwaza:odvaspitawa dece, nadzorni~ke du`nosti, profesure, pisawa...„Uredni{tvo se formalno preseli u wegovu sobicu, a uistinubilojesvuda,gdjesedesi;Lazajepisao,korigovao,~as utrpezariji,~asukafani,u~itaonici, u {tampariji, gdje se nadahne. Otada, wegova soba, prepuna novina, postade prava ~itaonica, ukojujeulaziokoje htioikadjehtio. A.J.

„DNEVNIK”I„LAGUNA”POKLAWAJUKWIGE

Odkadasamse zavolela–volim Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va nana{brojte¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rakromana“Od kad sam se zavolelavolim” Ivane Kuzmanovi}. Re~ izdava~a: Studijaoqubavi–idealni poklon za Dan zaqubqenih. Polaze}ioddirqivihli~nih iskustava, emocionalnih padova i naizgled bezizlaznih situacija,IvanaKuzmanovi}nas,nato-

pao i prisan na~in, vodi kroz procese transformacije sve do zaceqewaipostizawavrhunskog kvaliteta bivawa, odnosno stawa qubavi. Najva`niji korak koji }e nas povesti stazom do potpune qubavi jeste da nau~imo da volimo sebe. Iako nam se na prvi pogled mo`e u~initi da ni{ta nije jednostavnije od toga, potrebni su hrabrost, znawe i ve{tina da bi se qubav prema sebiostvarila. Dobitnici}ekwigepreuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}iiostalaizdawaoveizdava~keku}e. A.V.

Besplatnipravnisaveti Besplatnepravnesavetegra|anima}edanasod17do19satidelititimpravnikaGradskogodboraLigesocijaldemokrataVojvodine.PravnicisenalazeuprostorijamaLSV,Trgmladenaca 10uprizemqu. N.R.

^ekaju`albegra|ana SavetzapravaipropiseGOSrpskeradikalnestrankedava}edanasod16do18~asovabesplatnepravnesavetesugra|anima.Novosa|aniunevedenovrememogudo}iuprostorijeGradskogodborana BulevaruMihajlaPupina18/b. B.M.

Izlo`ba„OdlikovawaKne`evine i Kraqevine Srbije” bi}eorganizovanaod14.do22. februara u Galeriji Matice srpske, a povodom obele`avawaDanadr`avnosti,najavqeno je ju~e na konferenciji za novinare. Gradona~elnikIgorPavli~i} rekao je da ovakav datum treba da se obele`i na pravi na~in, te da mu je zbog toga ~ast{to}eNoviSadbitidoma}inovepostavke.Premare~ima autorke postavke i vi{eg kustosa beogradskog Vojnog muzeja Du{anke Mari~i}, vi{e od 50 predmeta koji }e bitiprikazani~uvajuidenti-

Simbolidr`avnosti bi}eprezentovani prviputjavnosti tet srpskog naroda na specifi~anna~in. - Eksponati prikazuju li~nostiidoga|ajeva`nezasrpsku pro{lost. Posetioci }e mo}idavidespojlikovnihde-

OrdenSvetogSaveprvogstepena

la Matice srpske i jedinstvene predmete Vojnog muzeja, a nekiodwihbi}eizlo`eniprviput-reklajeovaautorka. Kako je naveo predstavnik OrganizacionogodboraVlade RSzaobele`avaweovogdatuma Dejan Risti}, simboli dr`avnosti bi}e prezentovani prviputjavnosti.Poredizlo`beuNovmSadu,Risti}jenajaviojo{triizlo`be,asvaka

Foto:R.Hayi}

}e prikazati odre|ene simboledr`avnosti.UstaviKne`evineiKraqevineSrbijebi}e izlo`eni u Kragujevcu, krunskinakitkraqaPetraPrvog u Vaqevu, dok }e Ni{ ugostitipostavkusrpskihzastavaiz Prvogsvetskograta. UpravnicaGalerijeMatice srps ke Tij an a Palk ov qev i} navelajedasueksponaticentralnideoizlo`be,alida}e

biti upotpuweni sa 15 umtni~k ih del a ove ustan ov e. Tokom izlo`be Galerija }e raditi s promewenim radnim vremenom,svakogdanaod10do 20 ~asova, a ulaz }e biti besplatan. Organizatori doga|ajasuGalerijaMaticesrpskei Vojn i muz ej iz Beo g rad a, a pokroviteqjeVladaRepublikeSrbije. A.Jerini}

UAPOTEKAMANESTA[ICA„ALOPROLA”I„BERADUALA”

Inhalacionihrastvora nizalek Sugra|anka L. N. javila se Redakciji „Dnevnika” zabrinuta zbog nesta{ice inhalacio- nihrastvora,kojisuneophodni wenom pred{kolskom detetu, kojeimaupaluplu}a.Onaka`e da i drugi mali{ani iz vrti}a izostaju zbog istih tegoba respiratornogtrakta.Nakon{to je bezuspe{no obi{la nekoliko apoteka u potrazi za „beradualom”i„aloprolom”,morala je da se vrati u Dom zdravqa,

kojinasre}unemajuproblemas nedostatkom ovih rastvora, pa jeodwihdobilaodre|enukoli~inu. UCentruzainformacijeolekovima Apoteke „Novi Sad” potvrdili su postojawe deficita rastvorakojisekoristezale~ewe opstruktivnih bronhitisa i astme,alinisumoglidaka`ukada}eseovadvainhalacionamedicinskasredstvapojavitinatr`i{tu. Ni{ta boqe nije u pri-

^ITAOCI PI[U SMS

vatnimapotekama,gde,kakoka`u, nemajuovelekoveve}vi{eodmesecdana,jerimaproblemasproizvodwom i uvozom pomenutih rastvora. Situacijamo`danebibilatoliko zabriwavaju}a da nije doba kada su u jeku respiratorne infekcije, koje bez adekvatnog le~ewa mogu pogor{ati zdravstveno stawe pacijenta. Na~elnica pedijatrijeDomazdravqaMilka Budakov ka`edaseuwihovojslu-

`bidnevnopregleda40do50mali{ana u proseku, a isto toliko pregleda ima i u no}nom de`urstvu. -Imamouobi~ajenusituaciju, nakon raspusta kada dolazi do pove}awa respiratornih virusa,zatoje,~imkrenusimptomi, najva`nijemirovaweiizolacija,kakosestawenebipogor{alo kada je neophodna primena antibiotske terapije - ukazala jeBudakov. I.D.

065/47-66-452

Bedemtajnuzna [to se cirkusa oko ru{ewa Petrovaradinskog bedema ti~e, kaoprvo nikonormalannemo`epoverovatidaonineznajuko je nalogodavac. Ili nemaju petqudaobelodaneimetogtajkunailipoliti~arailijeupitawukorupcija.[tosesudaipresude onog nesretnog izvr{ioca ti~e, ne treba biti ne{to posebno pametan pa do}i do zakqu~ka da je presuda doneta po ne~ijemnaloguilijedobropla}ena. 062/8583... *** Za 064/1658...Ta~no! I ja sam toproverioidobioodgovorna Biroudanespadamutajrangsirotiwe, pa mi ni potvrdu nisu hteliizdati,jertozanasneva`i.AuSkup{tinislu`benice nisuimalepojmaotome.Bora. 064/0863... *** Povodomdemontirawabo}arskih staza u Ulici \or|a Nik{i}aJohana,nadamoseda}emo kona~noimatimirusvojimstanovima, koji je godinama naru{avanbukomsatihstaza. 064/4195... *** Kadgodnekospomenenekakve izbore i kad ~ujem ko }e se sve kanditovati, mene odmah ne{to „prese~e”ustomaku. 063/1050... *** NaRTVraspravaonesta{ici lekova u na{im apotekama, ostala je bez obja{wewa o razlozima,akao{tojesagovornica izjavila, da nije merodavna daodgovorimapitawenesta{ice,ipakjejasnodakupqenotrebaiplatitiukolikonisijo{i du`an. 063/8814... *** Neshvatamdanikouovojzemqi (slu`beno odgovoran ) ne mo`edaukontadaono{toimamo(dobruzemquipametnogse-

qaka), ne koristimo.  Pa pola sveta je ve} jako gladno, a mi (statisti~ki) koristimo 40 odsto,amoglibi150%. 064/4210... *** Kubikgasaje31dinar.Dobijemra~un13kubikanepunih650 dinara.Tojepomatematicikojusamjau~iou{kolioko50dinarakubik.Znamsad}etere}i

poreziostalitro{kovi.Jelto nije zavaravawe potro{a~a? [tabireklikadbiuradwina polici videli cenu bez poreza. Raznih tro{kova (skrivenih i neskrivenih), prevoza... a kad do|ete na kasu otkucaju vam duplove}ucenu. 065/2021... *** „Tr`nica“ je krenula u smawewejavnepotro{we?Po~ela

je da napla}uje sve, kao {to su boksovi koje su sami zakupci tezgiuradiliijo{dostanerealog, a da pritom nisu ni{ta uradilizave}iprometKvanta{ke i same zelene pijace, naprotiv! 064/3078... *** [trajkuju svi. Prosvetari, zdravstvo, policija i drugi. A doktorka Branislava ka`e da imnisupove}aliplateod2008. godine. Pa tra`e pove}awe od 14do30odsto,anamapove}awe dva odsto od zara|ene penzije. Penzioner. 062/272... *** Iskreno hvala gradskoj inspekcijikojajenaredilauklawawe staza za bo}awe i tako pomog la stan ar ima okoln ih zgrada da kona~no imaju mir u svojimstanovima. 065/4677... *** Akonekipla}ajuporo|aj500 evra,neka,trebajo{tolikoda im tra`e! Ja sam se u Betaniji porodilatriputa,(2003.zadwi put, blizanci, prirodnim putem). Nikad mi niko nije tra`io, niti sam kome dala ni jedan jedini dinar, a svi su bili super i sve je bilo za pohvalu. Zna~inisukrividoktori,nego oni {to se takmi~e ko }e dati vi{e. 066/9128... *** Masnamrqanau{}ukanalau Dunav sa pomenutim |ubretom jestebilaamo`dajeisadaima, samo{tojepomenutojgospodi iz tih raznoraznih nadle`nih inspekcijate{kodapro{etaju dotamo,datoprovere,kadave} komunalna policija, koja svakogdana{eta,alibukvalnonoguprednogutimkejom,nijena{la za shodno da to primeti i prijavi. 062/8583...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak11.februar2011.

9

USALIMUP-aNABULEVARUOSLOBO\EWA143

Redzbogdva{altera Dva od ~etiri {altera u sali MUP-a na Bulevaru oslobo|ewa 143 i daqe redovnoizdajupaso{e,li~nekarteiostala dokumenta uprkos {trajku policije. Voza~kedozvolemogsedobitisamohitnim postupkom.Sobziromnatodaradesamo dva{alteramalojeve}irednegoina~e. Gra|ani nisu zadovoqni ovim sistemom rada. -Ne~ek amtol ik odug oured u,alise se} am kad sam pro{ li put bil a da va-

dimdok um ent erad il asusvi{alt er ii nij e bil o skor o nik og u {alt er sal i ka` e stud entk iw a Mil en a Rad ov an ovi}. Nekiipakshvatajudaje{trajkpolicije utokuidaje~ekaweureduneizbe`no. -Kadasamposledwiputstajaoureduza paso{, morao sam da do|em u ~etiri sata ujutrudabistigaonared,takodaovouop{te ne deluje stra{no - rekao je sugra|aninSa{aJovi~i}.

Od 27 policijskih uprava u Srbiji wih 24{trajkujeuzpo{tovaweminimumarada. [trajku se nije prikqu~io drugi reprezentativni sindikat - Policijski sindikat Srbije, koji smatra da treba sa~ekati odgovor Vlade  na predlog kolektivnog ugovora.Ukolikopredlognebudeprihva}endo18.februara,stupi}eu{trajk.Nezavisni sindikat policije nastavqa obustavuradazapo~etu3.februara. A.Va.

GRADONA^ELNIKPAVLI^I]NAJAVIOZA1.MART

Novopostrojewe razvrstava}eotpad Novopostrojewezasekundarnuseparacijuotpadakojesenalazi u hali Gradske deponije sme}abi}epu{tenourad1.marta.Gradjepro{legodinezaovu investiciju izdvojio 54 miliona dinara, a preduze}e „Tehniks”jeizvo|a~radova.Timpovodomju~esudeponijusme}aob-

i{li gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktor preduze}a „^isto}a”DaliborNovakovi}. Novakovi}jenajaviodaubrzo po~iwe izgradwa jo{ jednog ovakvogpostrojewanadeponiji, dok }e krajam maja po~eti izgradwahaleipostrojewazaseparacijuuFutogu,anakontoga

izgradwapostrojewazaanimalniotpad. - Postrojewe koje se gradi u halivrlojesli~noonom{toje izgra|eno 2002. godine. Novo postrojewe je savremenije i ve}e,awegoveprednostisuutome {to}esemehani~ki,napo~etku procesa, izdvajati organski otpad koji ne mo`e ponovo da se koristi, od ambala`nog otpada koji }e ulaziti u sortirnicu objasniojeNovakovi}.

ekonomskiefekti.Nadeponijudnevnostigne360do400tonakomunalnogotpadaizdoma}instva, a u ve}ini slu~ajeva on se mo`e korisno iskoristiti umesto da se odla`e na deponiju. -Izgradwompostrojewaomogu}avaseizdvajawekorisnihsirovina,kaoiwihovaprodajana tr`i{tu.Tako|e,ovajotpadmo`e da se pretvara u energiju, {to svakako umawuje tro{kove

Foto:N.Stojanovi}

Reklama {etalacentrom Centar grada nije postao doma}inbalapodmaskama,alinekiverujuda}eimritualipoput maskirawadonetivi{eposlovne sre}e. Tuda je svoju reklamu pro{etao ~ovek maskiran u beduina ili u ne{to nalik tome. Natpis je bio vrlo jednostavne

prirode,alijenavedenoimebilodobropoznatokakolaicima reklamiranih usluga tako i stru~nimlicima. Ako se karte pore|aju kako treba,mo`daiuslugekojejepropagirao beduin na|u svoje mesto una{emgradu. A.J.

KIOSCIDONELINOVIZAPLET

Zakupcisepodelili

Foto:S.[u{wevi}

Uskoroiazil Gradona~elnikPavli~i}izjavioka`edabiovegodinetrebalo da se krene i s izgradwom azila za napu{tene `ivotiwe. Vrednostovogpostajeoko15milionadinara,od~ega}egradod pokrajinskogFondazakapitalnaulagawadobitiizme|utrii ~etirimilionadinara. -Prvafazaprojektajeskoroprikraju,zemqi{tejeobezbe|eno.Akadaseprikupedokumenti,mo`esekrenutisaizgradwom–ka`ePavli~i}. „INFORMATIKA” POSTAVQAKABLOVE

Usortirnici}eserazdvajati korisne sirovine, poput papira, kartona, najlona, plastike,metalaipetambala`e. Pavli~i} je istakao da se izgradwom novog postrojewa posti`u veliki ekolo{ki i

energenata–rekaojePavli~i} i dodao da je preduze}e „^isto}a”najboqeinajorganizovanije preduze}euSrbiji,kadajeupitawuseparacijaotpadaipostupaweswim. Q.Na.

GRADPO[TUJEVELIKOGPISCA,ISTORI^ARAIFILOZOFA

[irise okokamere Ovegodine„Informatika”jenastavilaizgradwuopti~ke,kablovskeitelekomunikacione infrastrukture, kao i postavqawe kamera. Preduz}e je izdvojilo 130 miliona, a novac }e biti potro{en na projekte opti~ke komunikacione infrastrukturenaDetelinari,NovomnasequiPodbari.Bi}eizdvojenozaprivode,koji}epovezivatistadion,nepokriveni deo „Radosnog detiwstva”, {kola i raskrsnicapredvi|enihzavideonadzor. Planirano je da se kamerama pokrije Skejt park, Kej kod Varadinskog mosta, Varadinski i Most slobode. Bideo nadzordobi}eraskrsniceBulevaraoslobo|ewa i Ja{e Tomi}a, zatim Bulevara oslobo|ewa i kraqa Petra Prvog, pa ukr{tawatogbulevarasaUlicomNovosadskog sajma, Maksima Gorkog, Jevrejskom,Narodnogfronta,zatimraskr{}a Bulevara Mihajla Pupina i Jevrejske, Temerinskog puta i Primorske i J. Andrijevi}a, Maksima Gorkog i Sutjeske, Bulevar oslobo|ewa i Maksima Gorkog. Isto sledje raskrsnicama Partizanke i TemerinskeiPartizanskeiSentandrejskogputa. Q.Na.

Cve}enagrobu VaseStaji}a Godi{wica ro|ewa Vase Staji}a oble`ena je ju~e na Uspenskomgrobquiovomprilikomcve}enawegovgrobpolo`ili su predsednik Skup-

{tinegradaAleksandarJovanovi} kaoipredstavniciNovosadskog kluba i Zavi~ajnog krugaMokrin~ana,kaoi|aci Osnovne{kole„VasaStaji}”.

Foto:A.Erski

- Bio je veliki idealista, verovaojeuevropskevrednosti,aliiuVojvodinu.Bioje progawan od stane re`ima u Budimpe{ti, Be~u i Beogradu. Vasa Staji} je verovao u razli~itosti Vojvodine, kao i u istorijski subjektivitet i politi~ku te`inu koju je onaimalaimimunaovajna~inodajemopo~ast-rekaoje Jovanovi}. OnjedodaodauNovomSadu ve}postojeulicai{kolakoje nose wegovo ime, ali da }e dooktobragradpodi}iispomenik ovom istaknutom srpskompiscu,filozofuiistori~arukojibitrebalodabudepostavqenporedzgradeIzvr{nog ve}a AP Vojvodine. Ina~e,VasaStaji}jero|enu Mokrinu10.februara1878.,a umrojeuNovomSadu11.maja 1947.godine. J.Z.

Invalidilak{edoposla Predstavqawe mera profesonalne rehabilitacije i mera za podsticawe zapo{qavawa osoba sainvliditetombilesutemeju~era{we konferencije za novinareNacionalneslu`bezazapo{qavawe-filijaleNoviSad. -Sredstvazaaktivnupolitku zapo{qavawa pove}ana su u odnosunaproteklegodineiiznose 7, 2 milijarde dinara. U~e{}e u sufinansirawu programa izelo je780lokalnihjedinicanateritorijiSrbije,a175izVojvodine -rekaojedirektorfilijaleNo-

vi Sad NSZ-a Sini{a Nadbandi}. Zakon o rehabilitaciji i zapo{qavawuosobasainvaliditetomi800milionadinaraizdvojenihzazapo{qavaweovegodine trebalo bi da poboq{aju {anse zadobijaweposlanajosetqivijoj grupistanovni{tva. - Poslodavcima treba skrenutipa`wuda10odstoqudiuSrbiji ~ine osobe sa posebnim potrebama.Uzobuku,moramopodi}i wihove radnesposobnosti, te im kroz aktivne mere zapo{qa-

vawa prona}i radna mesta. U istovreme,krozposebneprograme, prilago|avati radna mesta osobama sa invaliditetom - rekaojedirektorPokrajinskeslu`be za zapo{wavawe Vladimir Srdi}. Rukovodilac grupe za profesionalnurehabilitacijuizapo{wavawe osoba sa invaliditetomBoroPavlovi} napomenuoje velikiproblem-mawakobrazovawa, jer 49 odsto invalida na evidencijiNSZ-anemastru~nih kvalifikacija.Uovojgodiniuz

mere za aktivno tra`ewe posla, programe zapo{qavawa mladih „Prva{ansa”,krozsubvencijeza otvarawe novih radnih mesta, subvencijezasamozapo{qavawe, obukezaradnanovimposlovima ijavneradove-kojitraju30dana od kada su objavqeni, postoji i nova mera aktivnog zapo{qavawa - program „Stru~na praksa 2011”. Sredstva }e diktirati i du`inu trajawa programa, a ju~e je iza{ao i konkurs zapo{qavawa za pripadnike romske nacionalnosti. A.L.

Vlasnicikioskaimonta`nih objekataizgledadasusepodelili,alineokozahtevadaimGrad ukine rentu za zauze}e javne povr{ine,ve}okotogakojeme|u wima predstavnik. Prekju~e su trojezakupcarazgovaralas~lanicomGradskogve}azakomunalneposloveGordanomPu{i},ali jedan od vlasnika kioska Vojislav[kori} osporvasastanaks gradskom ministarkom tvrde}i dame|utrojekoleganijedanod wih nije bio legitiman predstavnik zakupaca. [kori} ka`e da je znao za sastanak i da su i ostalizakupcibilisaglasnida

wih troje uspostave dijalog s Gradom,alinagla{avadasuoni, podogovoruzakupaca,trebalida lobirajuzazajedni~kustvar,ane dapregovaraju.Podvla~idaudosada{wem radu dugom 21 godinu, nikadanijepla}aorentu,ve}samokvartalnokomunalnutaksu. Slavica Brki} ka`e da je na sastanak u Gradsku ku}u s jo{ dvoje kolega oti{la kao predstavnik Vojvo|anskog udru`ewa malih trgovaca. Me|utim, oni kao predstavnici vlasnika kioskanisibilinasastankusadelegacijomuPokrajini,ukojojje bio[kori}. Z.D.

NOVASRBIJAOVISOKIMRA^UNIMAGRA\ANA

Nekabuyetpomogne pla}awekomunalija

-Podse}am,dajegradskavlast, kaoigradona~elnikIgorPavli~i},nakonizbora2008.nakonstitutivnoj sednici izabrana zahvaquju}iglasuodbornikaNoveSrbije.NovaSrbijajezatospremna daprihvatiodgovornostidaprizna,zarazlikuoddrugihstranaka, gre{kukojujetadana~inila-rekaojepredsednikGradkogodbora Nove Srbije Aleksandar Bogdanovi} naju~era{wojkonferenciji za novinare. Na konferenciji je,izme|uostalog,bilore~ioaktuelnom stawu u gradskim komunalnimpreduze}ima.NovaSrbija

pokre}e inicijativu da grad po hitnompostupkudoneseplansubvencija za pla}awe komunalnih ra~unapobeogradskomsistemu. Dodaojedasejavnisektorgrada trenutnouru{avazbognebrigei arogancijequdikojigavodeada sveidenau{trbgra|anaipotro{a~a.Kakosemoglo~uti,gradska vlast sve probleme poku{ava da re{istalnimpodizawemcena,pa Novosa|ani postaju socijalni slu~ajevi. Zbog stalnog rasta cena,kakojerekao,danasNovosa|anipla}ajunajskupquvoduigrejawe. B.M.

Iskqu~ewastruje NoviSadod8do12.30Vlade@ivanovi}aiPlitvi~ka.Od11do13.30 BrankaBaji}aod34do48iIlijeBir~anina1i3.Od9do12Kisa~ka od2do14.SremskaKamenicaod9do11GavrilaPrincipaod1do27i od2do22.deoIvanaGoranaKova~i}a,MajoraTepi}aod2do26,deo MarkaOre{kovi}a,PionirskaiStevanaPetrovi}aBrila.Od11.30 do13.30BrankaRadi~evi}aod1do21iod2do24,deoGavrilaPrincipaiod46do58,IvanaGoranaKova~i}aod23do45iod4dokraja.Malido,Malido2,SaveKova~evi}a. Koviqod8.30do13.307.julaodStevanaPe{i}adoVojvo|anskihbrigadaiVojvo|anskihbrigada.


NOVI­SAD

petak11.februar2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(­15,­18,­19,­19.30,­21,­22,­22.30),­"Til­va­ ro{"­ (18.30),­ "Me­dved­ Jo­gi"­ (14,­ 15.40),­ ­ „Upo­znaj­te­ ma­le­ Fo­ke­ro­ve” (16.30),­„Tu­ri­sta”­(22.20),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(12.45),­„Ha­ri­Po­ter­i re­li­kvi­je­smr­ti"­(13,16),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik"­(14.45,­16.15),­"Pri­~a­o igra~­ka­ma"­(14.15),­"Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2"­(22.40),­"Ar­tur­i­rat­dva sve­ta­(14.30),­"Le­to­pi­si­Nar­ni­je­3D"­(17),­"Bez­oba­ve­ze"­(17.30,­20,­22.10), "Si­ne­ma­ko­mu­ni­sto"­(18.15,­20.15),­"Mo­tel­Na­na"­(20.30). Jadran:­"^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka"­(18),­"[i­{a­we"­(19.45),­"rec­2"­(21.30). Art­bi­o­skop­"Vojvodina"­na­Spen­su­"Mu­{kar­ci­ko­ji­mr­ze­`e­ne"­(20).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te, Sce­na­"Pe­ra­Do­bri­no­vi}":­"Ti­mon­Ati­wa­nin" (19.30),­Ka­mer­na­sce­na:­"Kao­da"­(20.30) Pozori{te mladih, ve­li­ka­sa­la:­"Ja­re­u­mle­ku"­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­"Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti";­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­"Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka",­"Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta -an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945". Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­"Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni" Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj",­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka "Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a".

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od preksino} u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: TawaRadi~i} iz Rumenke (devoj~ica i de~ak), DEVOJ^ICE: MiraJovanovi} i AnaVukmirovi} iz Novog Sada, JovanaTepi} i DobrilaNikoli} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Radmila Veli~kovi} i Jelena Skoko iz Novog Sada, AndrijanaHevera iz ^eneja, AnreaVi{ontaiiz Temerina i IvanaVu~kovi} iz Turije.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Petar Nikole Jankovi} (1951) u 9.45 ~asova, Rozalija Bori{a Puri} (1930, ispra}aj) u 10.30, Jagoda @ivana Popovi} (1932) u 11.15, Laslo \er|a Ki{ (1945) u 12, Margita Andrije Verecki (1927) u 12.45, Du{an Nikole Popovi} (1928, ispra}aj) u 13.30, Gizela Jovana Halas (1923) u 14.15, Milan Nikoli} (1934) u 15 i Tatjana Marina Momirovi} (1928, ispra}aj) u 15.30 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Ladislav Martina Molnar (1969) u 15 ~asova.

telefoni

DNEVNIK

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

petak11.februar2011.

УНАПРЕЂЕЊЕ РА ДА УСЛУЖНОГ ЦЕНТРА

Мањегужвe предшалтерима

Домаћин и гости

ГРАДОНАЧЕЛНИК СЕЖАНЕ У ПОСЕТИ СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Партнерски доновца СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Градоначелник словеначког града Сежана Даворин Терчон посетио јејучеСремскуМитровицу,гдесе, у разговору са градоначелникм Браниславом Недимовићем, договарао обудућојсарадњидваграда. Након разговора два градоначелника, оцењено је да услови за ефикаснусардњупостоје. КакојеТерчонистакао,Сремска Митровица се, услед пословања словеначких фирми у једином сремском граду, показала као добарпартнер. - У Сремској Митровици ради предузеће „Јадран“ из Сежане и дошао сам да се информишем о могућностимадаљегулагањанаше привреде на овим просторима. С обзиромнатодаСрбијаидекаЕУ, градоначелникБраниславНедимовићјеизразио жељузапроширавањемсарадње,аодконкретнопредложенихпројеката користћеимати иСловенијаиСрбијаимождабисмоубудућностимогли заједнода конкуришемосањима -кажеДаворинТерчон. -Дабисмосеразвијали ускладусаЕУ,сарадња,помоћисавети градоваземаљачланицаовогсавезанамасувишенегопотребни.По

свему судећи, до краја ове године Србијабитребало дапостанекандидатзаулазакуЕУинатомпуту су нам партнери преко потребни. Затонастојимо дагледамоубудућностидасеприпремимонавреме заоноштоследи.Самооднасзависи да ли ће средства доспети у наше руке. Због привредне сарадњесаМитровицом,градСежана ће наму будућностибитиправипартнер-рекаојеНедимовић. Премаречимаизвршниог директора ДД„Јадран“изСежане Антона Зобеца, административни проблеми,којејеовафирмаималакада је пре две године купила једно митровачкопољопривреднопредузеће,решени су узпомоћградоначелникаБраниславаНедимовића. -ОдтадасамупознатисаразвојемМитровицеитосампренеонашем градоначелнику тако да смо конкретизовали посету Митровици.ИмаСежанасигурнојошдоста привредника заинтересованих за улагање на овим просторима. Нашаинвестицијаједугорочна иочекујемодаћемоостварити планове уратарскојисточарскојпроизводњи,алиидаћенашиинвеститори доћиовде -сматра Зобец. С. Л.

КИКИНДА: УУслужномцентру у Кикинди  уведен је нови електронски прозивно-редоследни систем.Циљ увођења новог система јесте осавремењавање Услужног центра,те пружање бољих и ефикаснијих услуга грађанима. - Прозивно редоследни систем олакшава све послове грађанима – истакао је начелник Општинске управе Бранко Љубоја.–Грађани уласком у Услужни центар прво на монитору одаберу службу, сто и пункт на који желеда оду,а на монитору се појављује број који су добили. Када се место ослободи, без гужве и самосталног утврђивања редоследа могу да обаве посао због којег су дошли. Новине су уведене путем пројекта под називом „Ефикасност 24/7“ за који је издвојено милион 850 хиљада динара. Покрајински секретаријат за локалну управу и међуопштинску сарадњу издвојио је за модернизацију милион 250 хиљада динара,а 600хиљада обезбеђено је у локалној самоуправи. - Општина Кикинда је уз општину Вршац, једина општина у југоисточној Европи која има и систем за оцењивање службеника – објашњава Љубоја. – Позвао бих

Електронски бројеви праве ред

грађане да озбиљно приступе оцењивању службеника у општини јер то може помоћи и њима и нама како бисмо оценили квалитет рада запослених у Услужном центру. Оцењивањем ћемо увидети и да ли постоје проблеми. У току је и увођење система „48 сати“ преко којег ће грађани одговоре за сва питања добити у року од два дана. Весна Пипрески-Туцаков у име Покрајинског секретаријата за локалну управу и међуопштинску сарадњу напоменула је

ВОЈВОЂАНСКИ ПРЕМИЈЕР ОТВОРИО РЕНОВИРАНУ БАЊУ БЕЗДАН

Рехабилитација по европским стандардима

БЕЗДАН: Председник покрајинске Владе др Бојан Пајтић јуче је у Бездану,надомак Сомбора, отворио реконструисано Одељење за рехабилитацију сомборске Опште болнице „Др Радивој Симоновић“,односно Бању Бездан.Замашна обнова безданске Бање,у коју је уложено 48,5 милиона динара омогућена је средствима покрајинског Фонда за капитална улагања, што је директора сомборске Опште болнице др Бранислава Бојића навело да управо председника УО ФКУ и првог човека покрајинске Владе, Пајтића апострофира као најзаслужнијег за реконструкцију здравственог објекта у који није улагано последњих пет деценија. -Готово да нема здравственог објекта у Војводини у који није улагао покрајински Фонда за капитална улагања,било да је у питању изградња нових капацитета, обнова постојећих објеката или

Фото:М.Митровић

СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ПАРЛАМЕНТА ЧОКЕ

Мелинда Шеган уместо Живе Павлова ЧОКА: Одборници владајуће коалиције на јучершањој седници за заменика председника Скупштине општине Чока изабрали су хемијског техничара Мелинду Шеган (ДС)из Остојићева. Она је на ту дужност изабрана уместо партијског колеге Живе Павлова из Санада, који је због инцидента који је изазвао пре седам месеци напавши новинара-сарадника "Чоканске хронике"и књижевника Ђуру Станојевића,поднео оставку на све јавне функције. Дошло је и до кадровских освежења међу одборницима Демократске странке, пошто су верификовани мандати Станоју Терзину и Милици Радин. Одборници су усвојили План детаљне регулације локалног пута од магистралног пута Кикинда-Чока-Сента од улаза у Падеј до границе са катастарском општином Ада на прилазу новог моста на Тиси.Планом детаљне регулације обухваћен је простор од 173хектара у атару Падеја,где ће се

на прилазу новом мосту поред локалне саобраћајнице до Падеја и ово насеље,изградити саобраћајница према општини Кикинда,а предвиђена је и реконструкција моста на каналу Златица. На захтев опозиционих одборника СРС-а у дневни ред су уврштена одборничка питања, која су према тумачењу председника СО Чабе Пинтера изостављена,у намери да се она постављају писменим путем и за седнице.Није прихваћен предлог одборника радикала Саве Стојановића да се разматра информација о стању у општини услед елементарних непогода,собзиром да је 25.јуна 2010.подручје општине Чока проглашено погођено непогодом услед високог нивоа вода.Стојановић је указао на стање у Црној Бари где се срушило седам кућа, потопљена су дворишта,а многи земљорадници нису могли да обаве жетву пшенице,нити да обрађују њиве. М. Митровић

Бојан Пајтић у реновираној бањи

лике пројекте,као што су новосадско породилиште или Каменица 2, мале сеоске домове здравља, или пројекте средње величине, као што је то у случају Бање Бездан. Поред ове инвестиције, Пајтић је најавио подршку Фонда за капитална улагања даљим инвестицијама у сомборско здравство, као што је обнова Одељења неуроло-

гије,али и улагање у пројекат у Бањи Бездан, намењен особама на дијализи. -Ради се о пројекту вредном око 26милиона динара,чиме би Бања Бездан постала јединствени рехабилитациони центар,не само у Србији,већ и на простору репбулика бивше Југославије -појаснио је први човек сомборског здравства др Бранислав Бојић.-Наиме,намера нам је да отоворимо миницентар за хемодијализу, како би пацијенти који су природом своје болести „везани“ за место становања, најзад имали прилику да три недеље проведу на одмору и упознају природне лепоте овога краја,пре свега резервата природе „Горње Подунавље“, али и културно историјско наслеђе самог Сомбора. М. Миљеновић

Акција младих демократа БЕЧЕЈ: Клуб демократске омладине Бечеј организовао је поводом Светског дана зашите деце од Интернета акцију по имену „Зашто рескирати“. Активисти су на централном градском тргу делили пролазницима едукативне летке у којима су дата објашњења везана за опасности које их вребају уколико оставе на Фејсбуку или некој другој друштвеној мрежи своје личне податке и фотографије.

Воћарство шанса пољопривреде БЕЧЕЈ: Уместо прошлог петка, атрактивно предавање по имену „Воћарство –шанса пољопривреде“ одржаће се данас у 11сати у великој сали Градске куће. Организатор је локална самоуправа,одељење за пољопривреду, а предавач је директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејсажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду проф. др Зоран Кесеровић. Како је данашњи гост и председник Друштва воћара Војводине,то значи да је добро знано име воћарима највеће потиске општине,којима је предавање и намењено.Али,позив је упућен и свима који желе да сазнају нешто више о воћарству и његовом учешћу у пољопривреди. В. Ј.

Вече поезије БЕЧЕЈ: Народна библиотека Бечеј у сарадњи с локалном самоуправом организује вечерас, поводом Дана заљубљених, Вече поезије Милоша Галетина. Скуп ће се одржати у свечаној сали Народне библиотеке у 18 сати. Поред Милоша Галетина, врло плодног члана Клуба новобечејских песника,гост вечерашњег програма биће Мирослав Алексић,који ће у улози рецензента говорити о стваралашту Милоша Галетина,а за музичку пратњу биће задужен Немања Нешић.По завршетку Вечери поезије, планира се презентација и дегустација „напитка среће“поводом Дана заљубљених. В. Ј.

Кикинда из женског угла ЗРЕЊАНИН: Промоција мапе и публикације „Кикинда из женског угла“биће одржана вечерас,у 19часова,у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“. Ово штиво резултат је истраживања спроведеног у оквиру курса „Историја женског покрета” који је, поводом пет година постојања Центра за подршку женама, реализован током 2009.године.Пројекат је подржао Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова и Фонд за културу општине Кикинда. Мапу и публикацију у зрењанинској библиотеци представиће учеснице пројекта -Гордана Стојаковић, Марија Срдић, Миомирка Меланк, Весна Краљ Дамјанов, Свенка Савић и Наташа Ламбић. Ж. Б.

Дон Жуан се вратио из престонице

Начелник Одељења за рехабилитацију,др Густав Кедвеш је казао да током године безданска Бања има око 1.500болесника на стационарном лечењу,као и 1.200пацијената,који су подвргнути амбулантној рехабилитацији. Да се ради о извандредним предиспозицијама безданске Бање,сведочи податак да се чак 40одсто пацијената одлучује за ово бањско лечилиште и у ситацији када им трошкове не сноси Фонд за здравство. њихово опремање -казао је војвођански премијер Пајтић, приликом отварања Бање Бездан. - Посебно ме радује чињеница да ће, након ових радова, безданска Бања омогућити рехабилитацију наших грађана по највишим европским стандардима. Пајтић јенагласио да се из средстава ФКУ улаже подједнако у ве-

VESTI

СУТРА ПРЕМИЈЕРА

И сами плаћају

Мелинда Шеган и Чаба Пинтер

колики је значај унапређења услуга за грађане: -Ово је леп припрема како се уз помоћ средстава из међународних фондова, локалне самоуправе, те покрајинских и републичких органа излази у сусрет грађанима. На овај начин добијање докумената је брже и ефикасније. У Услужном центру изнад сваког радног места постављени су електронски показивачи броја који показају ко је на реду. А. Ђуран

11

Детаљ с акције младих бечејских демократа

- Наша акција је усмерена према младима,поготово деци, који користе Интернет и покушавамо да их упозоримо да постоје бројне опасности које прете с Интернета. Покушали смо да их усмеримо на правилно коришћење Фејсбука и Интернета - у пар реченица сумирао је акцију председник бечејских младих демократа Милош Коњовић. В. Ј.

СЕНТА: Глумци сенћанске Камерне сцене „Мирослав Антић“,у овој јубиларној 25.сезони настављају са изласком пред публику. Успешну претпремијеру представе „Дон Жуан се враћа из рата“, рађене по тексту аустријског писца Едена фон Хорвата, Сенћани су у Београду у суботу 5.фебруара извели у „Театру 5“ Пете београдске гимназије.После наступа у престоници, премијера пред сенћанском публиком заказана је за сутра на сцени Дома културе у 20 часова, а цена улазнице је 200динара. Представу је режирао Бранко Вучетић из Сенте, а у њој играју Виктор Унгиновић,Марина Чикић,Наташа Агоштон,Сања Димић, Јована Вејновић, Јована Контић,Маја Давидовић,Јожеф Гере,Силвија Шогоровић,Александра Цветковић, Сандра Стојановић и Гордана Николић. М. Мр.


12

crna hronika

petak11.februar2011.

dnevnik

^UDNE KRA\E DELOVA NA @ELEZNI^KOJ STANICI U VR[CU

Katanacnetaknut,amagacinispra`wen Navr{a~koj`elezni~kojstaniciu prethodnedvegodinepokradenoje~ak 22tonemetalnogkolose~kogmaterijala i vi{e kubika drvenih pragova, a po~inioci ovog lopovluka jo{ nisu prona|eni.Posledwakra|abilajedosta~udna:ukradenoje14tonamaterijala iz magacina ogra|enog armiranom `icom, koji se nalazi naspram kancelarijeobezbe|ewa,alinikoni{tanijeprimetio.Zanimqivojeitodastanicu ~uva pet radnika iz privatne firme za obezbe|ewe koja to ~ini na svim objektima „@eleznica Srbije” u celojzemqi. – No}u de`ura jedan radnik koji pe{ ke obil az i prug u Vr{ ac–Pavli{.Nemogu}eje~uti{tasede{avanastanicisdaqineodvi{ekilometara – ka`e jedan radnik na obez-

be|ewu koji je `eleo da ostane anoniman. [ef odeqewa za tehni~ke poslove IvanStev~i} sumwadaseradiolopovima koji dobro poznaju prilike na stanici jer je lopovluk izvr{en u nekolikonavrata.Predvegodine,pri~a Stev~i}, odneto je dosta materijala s otvorenog prostora. Sada je je to u~iwenoizmagacinaskatancemkojinije taknut,imaprostorodpolametrakroz kojisuste{ko}ommoglivaditikolose~kimaterijalte`ak15kilogramapo komadu. Proceweno je da je {teta oko 1,5miliondinara,aotpadiuokolini su obave{teni da ne bi kupovali pokradenedelove.Izgledadalopoviznaju ~emu to slu`i i da materijal preprodaju privatnicima koji odr`avaju pruge. U vr{a~koj policiji neimeno-

Ivan Stev~i}

vanisagovornikisti~edasuvi{eputa imali razgovore s odgovornima na `elezni~kojstanici,alioninisubili bogzna kako zainteresovani da se ovekra|erasvetle.Policijajeokra|amanastanicipodnelaizve{tajTu`ila{tvuio~ekujeserasplet. –@eleznicagodi{weprijavideset do15kra|a,60odstokrivi~nihdelaje rasvetqeno,alisekra|eneprijavquju blagovremeno i to ote`ava prikupqawe dokaza tokom uvi|aja. Sumwamodapostojispregaradnikasa`eleznicespo~iniocimakrivi~nihdela. Pre svega, mislim na nejasnu evidenciju `elezni~kog materijala, te{ko semo`eutvrditikoli~inarobekoja se vodi na zalihama i kada je koliko izdato.Zbogtogasui~iweniceokoli~inama ukradene robe te{ke za

utvr|ivawe–ka`ezanovineneimenovanisagovornikizpolicije. Ali, isti~u dobro upu}eni u lopovluke na `eleznici, ovo je samo ono {tojeevidentirano,a{tajesopusto{enim ~uvarnicama kraj pruge prema Beloj Crkvi i na drugim pravcima – ostale su samo gole zidine, sve je pokradeno {to se moglo skinuti. Pri~a seioodnetim{inamakrajpruge,alio tomenemanislovaukwigamaodgovornihna`eleznici,patakosamoostaje daseotomeraspredau~ar{iji.Nitu nemaodgovora,atakavlopovluk,ukojemjezakqu~animagacinostaoprazan iodnetidelovivelikevrednostiada sutradannikoodzaposlenihnaobezbe|ewuilistanicinijeprimetio,li~i naneverovatnupri~u. R. Jovanovi}

POLICIJA U SOMBORU PRIVELA MLADI]A

Otkrivenosumwi~eni pisacgrafita? Tihomir Purda

NEDOUMICE POSLE IZJAVE VOJISLAVA STANIMIROVI]A IZ VUKOVARA

Srbija(ne)odustaje odPurde Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) VojislavStanimirovi} izjavioje, pozivaju}i se na razgovor s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, da Srbija ne}e insistirati na predmetu Tihomira Purde ako je jedini dokaz wegovo iznu|eno priznawe. – U neoficijelnom razgovoru predsednikTadi}mejepitaoopoliti~koj situaciji u Hrvatskoj zbog slu~aja „Purda„, na {ta sam mupotvrdiodajeonaradikalizovana brojnim protestima i peticijama. On mi je rekao da Srbija ne}einsistiratinatompredmetu akonemadrugihdokazaosimonih kojisuiznu|eniilidobijenidok jePurdabiouzatvorima–rekaoje Stanimirovi}. On je naveo da se Tadi} „~udio za{to se hrvatska ministarstva pravosu|aipolicijenisupozabavila slu~ajem „Purda„ jo{ 2007. kadasewegovoimena{lonaInterpolovoj poternici” jer u tom slu~ajunebido{lodoovakvesituacije. PredsednikSDSS-auutorakje razgovaraospredsednikomSrbije koji je u Beogradu okupio pred-

stavnikesrpskemawineizdr`ava uregionu. Kabinet predsednika Srbije BorisaTadi}a ponoviojeju~estav daslu~ajTihomiraPurdeidruge sli~netrebadarazmatrajunadle`naministarstvaitu`i{la{tva Srbije i Hrvatske, po{tuju}i pravnisistemobedr`ave. „Svi drugi prepri~ani stavovi su neta~ne interpretacije”, istakaojeusaop{tewukabinetBorisa Tadi}a povodom Stanimirovi}eveizjave.KabinetBorisaTadi}ajeistakaodajepredsednikSrbijesvojstavoslu~aju„Purda„izneo10.januarautelefonskomrazgovoru s hrvatskom premijerkom JadrankomKosor idatajstavnije mewan. Hrvatski veteran Tihomir Purdauhap{enje5.januaranagraniciHrvatskesBiHnaosnovupoternice Srbije koja ga tereti za ratnizlo~inuVukovaru1991.godine.Purdasenalaziuekstradicionom pritvoru u BiH, a Sud BiHmujeprekju~eprodu`iopritvor do {est meseci da bi doneo odlukuozahtevuSrbijedajojPurdabudeizru~en. E. D.

Oper at ivc i somb ors ke policije otkrili i priveli osobukojajeosumwi~enadajeispisivala grafite nacisti~ke sadr`ine na zgradi Jevrejske op{tine i romskim ku}ama u Somboru, saop{tio je ju~e, na iznenadno sazvanoj konferencijizamedije,na~elnikPolicijskeupraveuSomboru,vi{i pol ic ijs ki sav etn ik Sa{ a Dmitra{inovi}. –Na{ioperativcisupriveli Filipa D. (20) iz Sombora i odredili mu meru policijskog zadr`avawa zbog osnova sumwedajeovimpo~iniokrivi~no delo izazivawa rasne, verske i nacionalne mr`we. On }e bit i priv ed en ist ra`nomsudijiVi{egsudauSomboru, a slu`benici Policijske uprave Sombor nastavqaju rad na ras vet qav aw u svih okolnosti ovog krivi~nog dela, daqem prikupqawu dokaza i otkrivawu eventualnog sau-

liciji i kazao da sli~ni doga|aji moraju biti preventivno spre~eni znatno {irom dru{tvenomakcijom. – Kako je u posledwe vreme ovotre}iputdasePolicijska uprava u Somboru suo~ila s ovim problemom, jasno je da,

kao {to smo i mi spremni da uzmemo u~e{}e u sli~nim akcijamakojebisepoveleudru{tvenoj zajednici – istakao je na~elnikDmitra{inovi}. Kao{toje„Dnevnik”pisao, u januaru su u dva navrata u Somboru osvanuli uvredqivi

„Kanadska umetnost” Mada somborska policija ni nezvani~no nije `elela daobelodanivi{epodataka o mladi}u osumwi~enom za ispisivaweuvredqivihgrafita na Jevrejskoj op{tini i romskim ku}ama, u ovom gradu se ve} moglo saznati daseradiomomkukojijeve}i deo `ivota proveo u Kanadi. Trenutno `ivi u Somborusasvojombakom.

TRIBUNAL UDOVOQIO ZAHTEVU BIV[EG PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE

Odmarta {estnedeqapauze zaKarayi}a Sudsko ve}e Ha{kog suda odlu~ilo je ju~e da se u martu na {est sedmica obustavi su|ewe biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u, a ta~an datum bi}e saop{ten naknadno. Predsedavaju}i sudija O-Gon Kvon ukazaojenatodajeTu`ila{tvonastavilodakr{iobavezu o blagovremenom obelodawivawu materijala odbrani, iako je, iz tog razloga, su|ewe biloprekinutounovembrupro{le godine. O-Gon Kvon je rekao da sudsko ve}e namerava da do po~etka marta ispituje svedoke i onda obustavi postupak na{estnedeqa,anepolovinom februara,kakojeusvomzahtevu zatra`io Karaxi}. Prethodno, Tu`ila{tvomorasudskomve}u

dadostavirasporedsvedoka,nakon~ega}eve}eodlu~itiokona~nomdatumuprekidaprocesa, dodaojepredsedavaju}isudija. Karaxi} je zatra`io tromese~ni prekid su|ewa od 15. februara,kadasezavr{itakozvana „sarajevska faza” su|ewa, zbog propusta Tu`ila{tva da blagovremeno obelodani dokumente za koje optu`eni smatra dasupotencijalnoosloba|aju}e prirode. Karaxi}jeodpo~etkasu|ewa uputio vi{e od 30 podnesaka u kojima je ukazivao na neblagovremeno obelodawivawa dokumenata. Karaxi} je optu`en za genocid i druge ratne zlo~ine tokom ratnih sukoba u BiH od 1992.do1995.godine. (Tanjug)

por uk e pret e} e sad r` in e. Iste ve~eri, policijski slu`benicisunazgradiJevrejske op{tineotkriligrafitispisanauto-lakomikukastikrst, a i{arano je i vozilo Jevrejskezajednice,kojejebiloparkiranoispredzgrade.

Uvredqivi grafiti na Jevrejskoj op{tini i romskoj ku}i

~esnika – kazao je Dmitra{inovi},ne`ele}idaobelodani vi{e podataka zbog daqe istrage,kojajeutoku. Dmitra{inovi} se zahvalio o{te} en im a koj i su ukaz al i puno poverewe somborskoj po-

kad a se rad i o spre~ av aw u sli~nih dela, policijska represija nije dovoqna. Nadamo se da }e se u na{u akciju „Policija u lokalnoj zajednici” ukqu~itiigrad,{kole,nevladine organizacije i gra|ani,

grad it i. Sred in om i kraj em pro{logmesecatakvigrafiti ispisanisunazgradiJevrejske op{tine, a 30. januara na ku}i Somb orc a \. N. razb ij en je prozor,anazidusubilinacrtani kukasti krst i ispisane

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i najo{trije je tim povodom osudio ispisivawe fa{isti~kih parola na kancelarijama Jevrejskecrkveneop{tineuSomboru i u romskom nasequ u tom gradu. – U multinacionalnoj, multik ult ur an oj i vi{ ej ez i~n oj Vojvodini ovakvi doga|aji su nedopustivi. Uveren sam u to da ovak vi inc id ent i dub ok o vre|aju sve na{e gra|ane, a ne samoonenakojisegrafitiodnose-naveojetadaEgere{i. M. M}

IZ SUBOTI^KE POLICIJE

Maloletnikuoteti novacimobilni Suboti~kapolicijali{ilajeslobodeKopawaP. (1986)izSentezbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~na dela razbojni{tva i kra|e. SumwasedajeKopawP.sjo{jednimlicemju~eujutrofizi~kinapaomaloletnogT.V. odkogajeuzeonovacimobilnitelefon.Nakontogajeizdvori{taprivatneku}enaPali}uukraobicikliudaqioses mestadoga|aja.KopawP.}euzodgovaraju}ukrivi~nuprijavubitiprivedenistra`nomsudijiOsnovnogsudauSubotici.

Nasiqeuporodici PripadnicipolicijskeupraveuSuboticeodredilisumeru zadr`avawaRadetuP. (1967)iz Ba~ke Topole, zbog postojawa osnovasumwedajeizvr{iokrivi~nodelonasiqauporodici. Osumwi~eniseteretidajeu porodi~nojku}iuBa~kojTopolizadaovi{eudaracasvojojsu-

pruzi i naneo joj lake telesne povrede.RadeP.}euzodgovaraju}ukrivi~nuprijavubitipriveden istra`nom sudiji OsnovnogsudauSubotici. Protiv Radeta P. suboti~ka policijajeunovembru2010.godine podnela krivi~nu prijavu zaistokrivi~nodelo. A. A.


crna hronika

dnevnik SUDODBIONOVOTERZI]EVOJEMSTVO

Nipolamilionaevra nijegarancija Vi{i sud u Beogradu ponovo je ju~e odbio predlog biv{eg predsednika Fudbalskog saveza Srbije i direktora OFK „Beograd„ Zvezdana Terzi}a za pu{tawenasloboduuzjemstvood oko535.000evra. Sudjeikrajemjanuaraodbio Terzi}ev predlog za odbranu sa slobode uz polagawe jemstva u iznosu od 200.000 evra, iako se Tu`ila{tvo saglasilo s wegovim predlogom 17. januara, na po~etku su|ewa wemu i trojici wegovihsaradnika. Odlukuoodbijawujemstvaod 534.996evrasudjedoneozbog~iwenicedajeTerzi}gotovodvei pogodinebionedostupansrpkoj policijiisudu,iakojei„kako je sam naveo, znao da se protiv wega vodi krivi~ni postupak i dajezawimraspisanapotragai

ZvezdanTerzi}

me|unarodna poternica”, navodiseusaop{tewusuda.Napomiwe se da visina predlo`enog jemstva i sve okolnosti koje se odnose na Terzi}evo vi{egodi-

{weskrivawenisudovoqnagarancijada}eseonurednoodazivati pozivima suda. Te okolnosti ukazuju na to da bi Terzi}, ukolikobisena{aonaslobodi, mogaopobe}ipajedaqezadr`avaweupritvorunu`namera,dodajesud. Terzi} ima pravo `albe na ovuodluku.Onseposlevi{egodi{wegskrivawapredaopravosudnim organima Srbije 11. novembrapro{legodineotkadjeu pritvoru,odnosnouspecijalnoj bolnici Okru`nog zatvora u Beograduzboglo{egzdravstvenogstawa. Su|ewe Terzi}u i jo{ trojici optu`enih zbog protivpravnog prisvajawa novca od transfera fudbalera u inostrane klubovepo~eloje17.januara. (Tanjug)

petak11.februar2011.

13

NAKONUBISTVAJASNEKURTE[NANOVOSADSKOMNOVOMNASEQU

Uskoroisporu~ewe okrivqenogizBudimpe{te Sa{a Ja}imovi} (1972) iz Sremske Kamenice, okrivqen za ubistvo svoje neven~ane supruge Jasne Kurte{ (1966) po~iweno 27. januara na novosadskomNovomnasequ,bi}eisporu~en iz Ma|arske, gde se predaodanposlezlo~ina,uskra}enompostupku,aneuobi~ajenom ekstradicijom kako je to u po~etku bilo najavqeno, i to najkasnije za tri nedeqe. Ja}imovi}jesaglasansovomprocedurom, saznaje „Dnevnik„ nezvani~no. Kako smo pisali, okrivqeni se, navodno, predao u Budimpe{tiposlezlo~inauNovomSadu i tom prilikom prilo`io pi{toq,s~etirimetkau{ar`eru, koji odgovara opisu onog kojimjeubistvopo~iweno.Ma|arskevlastisuzadr`aleJa}imovi}azbogposedovawaoru`ja,

Sa{aJa}imovi}

a nakon toga je novosadski Vi{i sud dostavio papirologiju za izru~ewe na{em Ministar-

stvu pravde. Istra`ni sudija Tatjana \ur{akovi}, koja je obavilauvi|aj,sprovodiistragu uz zakazivawe saslu{awa svedoka i pribavqawe nalaza ve{taka,takoda}epoprivo|ewu okrivqenog najverovatnije ostati samo da se on saslu{a pre nego {to se predmet preda Tu`ila{tvu. Podsetimo,Jasninobe`ivotnotelosvi{etrukimranamaiz vatrenogoru`japrona|enojeu wenom stanu na prizemqu u Ulici Stevana Hristi}a 37. Navodno,kravavile{pokriven ~ar{avomnakrevetu,uz~etvorogodi{wu }erku, koja je po svojpriliciverovaladajojmamaspava,prona{lajemajkanastradale oko 13 sati iza razvaqenih vrata stana, dok se ubistvo najverovatniej dogodilo okodva~asaujutro. M.V.

RAZBOJNI[TVOUBA^KOMPETROVCU

Opqa~kaomewa~nicu PolicijauBa~komPetrovcu uhapsila je maloletnog me{taninapodsumwomdajeopqa~kao mewa~nicu u tom mestu i uz pretwu pi{toqem od radnice uzeonovac.Nekoliosatinakon razbojni{tvapripadniciMUP -a prona{li su osumwi~enog,

kao i ve}i deo ukradenih para kojesuvratilivlasniku. Okrivqenom,kojijeodranije opoznat policiji, odre|en je pritvor nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Nenada Simovi}a. M.V.

SUMIRANIREZULTATIRADAUPRAVNOGSUDA

Zadovoqavaju}i u~inakuprvoj godinipostojawa

Upravni sud, formiran 1. janura 2010. godine uspostavqawemnovemre`esudovauSrbiji, u prvoj godni rada je re{io 13.843 predmeta, od ~ega  2.381 predmetizistegodine,te11.462 predmetapreuzetihodsadabiv{egVrhovnogsudaSrbijeinekada{wihokru`nihsudova,navodi se u izve{taju  o prvoj godinirada. Po podacima iz izve{taja, Upravnisudjetokom2010.godi-

Obavezasudijajedanere{enepredmeteiz2008.iranijih god in a, kao i predm et e iz 2009. godine, re{e do 30. juna 2011. godine. Prioritet u re{avawustarihpredmetaimaju za{titapravaizradnihodnosa, sve vrste nov~anih naknada, soc ij aln a za{ tit a, pristup informacijama od javnog zna~aja, za{tita prava iz porod i~n ih odn os a i za{ tit a konkurencije.

NovosadskoodeqeweUpravnogsuda

ne imao u radu ukupno 34.139 predmeta – 18.091 preuzetih od biv{ih sudova, a 16.048 novih, tako da mu je na kraju godine ostalonere{eno20.296predmeta. Ina~e, u Upravni sud je posle op{teg (re)izbora sudija raspore|eno ukupno 36 sudija, odtogausedi{tesudauBeogradu 24, dok je po ~etvoro sudija raspore|eno u odeqewa suda u Kragujevcu, Ni{u i Novom Sadu.Nakraju2010.godineprose~nojeposudijiostalouradu615 novihi14starihpredmeta.

Vr{ilac funkcije predsednikaUpravnogsudaSla|anaBojovi} ocewuje da su dosada{wi rezultati rada tog suda zadovoqavaju}iidajavnosttrebaobavestiti o naporima koje sudije ula`u u sprovo|ewe reforme pravosu|a. Ona smatra da se „u javnosti malo govori o doporinosu izabranih sudija reformi pravosu|a i pozitivnim efektima te reforme, za koju se zalagalo i zala`e i Dru{tvo sudijaSrbije“. J.J.

NAKONODBACIVAWATU@BEPROTIV LUKEBEOGRAD

AkcionarimaLuke sudskira~uni Privrednisud,kojijeodbaciotu`be818malihakcionaraprotiv LukeBeograd,po~eojedaim{aqeopomenezanepla}enesudsketakseod25.000do40.000dinara.Tokonkretnozna~ida}esudnaplatiti izme|u25i30milionadinarazasporkojijeprocesnovo|enkaoda seradiojednomtu`iocu. Tokom procesa, koji je trajao tri godine, odr`ano je deset ro~i{ta,doksu~etiriodlo`ena. Socijalniimaterijalnipolo`aj80odstomalihakcionarajetakavdane}emo}idaplatetaksu,ao~ekujuihitro{kovi`albedrugostepenom, Privrednom i Apelacionom sudu. Podsetimo, visina sudsketakseodre|ujesepremavisinitu`benogzahteva. (B-92)

NASU\EWUBEOGRADSKOJGRUPIZAUBISTVOHRVATSKOGNOVINARA,VIDEO-LINKOM IZZAGREBASVEDO^IOKUMJOCEAMSTERDAMA

\urovi}:Joci}nemaveze sPukani}evimubistvom Slobodan \urovi}, zvani Kardinal, branio je ju~e pred Specijalnim sudom u Beogradu svog kuma Sretena Joci}a, poznatog kao Joca Amsterdam, navode}idaJoci}nemanikakveveze s ubistvom suvlasnika hvatskognedeqnika„Nacional”Ive Pukani}a i wegovog saradnika NikeFrani}a23.oktobra2008. uZagrebu. Svoju tvrdwu \urovi} je potkrepio navodima presude @upanijskog suda u Zagrebu od 3.novembra2010.predkojimje osu|en na 15 godina zatvora „kao veza izme|u nepoznatog naru~iocaubistvaiizvr{ilaca”,ukojojseJoci}ninepomiwe, dok ga sprsko Tu`ila{tvo za organizovani kriminal tereti kao organizatora te likvidacije. –SretenJoci}jeuhap{enna osnovuizjavesvedoka-saradnika izhrvatskogprocesaTomislava Marjanovi}a da sam u stanu RobertaMatani}arazgovaraosnekim i da on pretpostavqa da je toJoci}–rekaoje\urovi}svedo~e}i putem video-konferencijske veze sa @upanijskim sudomuZagrebu. Po wegovim re~ima, u obrazlo`ewu presude zagreba~kog suda navodi se da nije dokazano da je bio u Matani}evom stanu, kaoidanijerazgovaraosJoci}emjernijebionatompodru~ju. –JocaAmsterdamnemavezes ubistvom – kategori~an je bio wegov prijateq s kojim se okumiopre23godine.

Slobodan\urovi}iSretenJoci}(arhivskisnimak)

\urovi}jepotomispri~aoda su mu hrvatski policajaci prilikomhap{ewa{estdanapolikvidaciji Pukani}a postavili samojednopitawe„dalipoznaje JocuAmesterdamskog”. –Jasamrekaodagapozanajem, aonimeni–‘Emojkume,prodat si’–rekaoje\urovi}. On se srpskom sudu po`alio na to da hrvatska policija nije uradilatelekomunikacijskove{ta~ewe wegovih mobilnih telefona i kartica, napomiwu}i da,„dasutouradili,nebimogli podi}ioptu`nicuniprotivmeneniprotivJoci}a”. U periodu pre Pukani}evog ubistva,\urovi}tvrdidajebio iliuBeograduilinaCrnogorskom primorju, a ne u Zagrebu, {todokazujuiwegoveputneisprave.

Joci}evkumjenaglasiodaga RobertMatani},kojijeu@upanijskomsuduosu|enna33godine zatvora,la`notereti,jerjeposlehap{ewarekaodajeon(\urovi})organizatorubistva,ada jenaru~ilacvojnigeneralVladimirZagorac. – Na osnovu toga ja sam jo{ uvekuzatvoru,aZagorcajo{nisuniispitali–po`aliosesvedoksrpskomsudu. Svedok-saradnik iz zagreba~kog procesa Tomislav Marjanovi} posvedo~io je ranije da iza ubistva Pukani}a i Frani}a stoje Joci}, zvani Joca Amsterdam, i wegov kum \urovi}, poznat pod nadimkom Kardinal. Marjanovi} je precizirao je da je Joci} preko \urovi}a ponudio za Pukani}evu likvidaciju 1,5milionevraplusbonusuko-

likoseposaoodradiu{tokra}emroku,apotomdetaqnoobjasniodazawihradijo{od2004. godineponagovoruRobertaMatani}a. \urovi}jedaqenaveodanema ni posredna ni neposredna saznawa o Pukani}evom ubistvu jer je od 1974. `iveo u Francuskoj i nije pratio wegovo pisawe.SvasaznawaoPukani}ustekao je, kako je naveo, kroz ovaj proces. –UFrancuskusamoti{aokada niko od ostalih optu`enih nije ni bio ro|en. Nemogu}e je daseposle30godinavratimida s wima vr{im krivi~na dela – rekaoje\urovi}. OnjenaveodajesJoci}emkum 23godineidasetokomsvihtih godinanisu~estovi|ali,svedo 2006.godinekadseJoci}vratio uSrbiju. Osim Joci}a, na optu`eni~koj klupi beogradskog suda su @eqko Milovanovi}, koji je osu|enuodsustvuu@upanijskom sudu u Zagrebu kao neposredni izvr{ilacubistvanamaksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, kaoiMilenkoKuzmanovi}. Optu`nica srpskog Tu`ila{tva za organizovani kriminalteretiJoci}adajeorganizovaokriminalnugrupukojaje izvr{ila ubistvo Pukani}a i Frawi}a 23. oktobra 2008. godine, nakon {to je sa „za sada neidentifikovanim licem” postigao dogovor da za 1,5 milion evra ubije vlasnika „Nacionala”. (Tanjug)

PROCESPROTIVBIV[EGDIREKTORARTS-a,OPTU@ENOGZANELEGALNUDODELUSTANOVA

Milanovi}:Jasamzarobqenik NATO-aiwegovihsaradnika – @ao mi je {to nisam poginuo nego ovde pravim kreaturu od sebe – kazao je ju~e nekada{wigeneralnidirektorRTS-a Dragoqub Milanovi} pred Vi{imsudomuBeogradu,negiraju}i optu`be koje ga terete za zloupotrebuslu`benogpolo`ajauvezisdodelomstanovaradnicimatemedijskeku}e. Milanovi} je u potpunosti odbacio ~itavuoptu`nicuukojojse navodidajeod4.septembra1996. do21.avgusta2000.uBeogradu,kao generalni direktor RTS-a, dodeqivao stanoveistambenekredite zaposlenima „deficitarnim kadrovima” u RTS-u mimo stambene komisije, bez odgovaraju}e rangliste,tedajenatajna~indodelio 53stanaidrugimapribavioimovinskukorist. Okrivqenijeuodbraninaveo da wegova re~ pri odluci o do-

delistanovanijebilani posledwa ni neprikosnovena, i ponovo naglasio dajesveradiodabiobezbedio krov nad glavom radnicima RTS-a koji su „braniliposledwemrvice ~asti i dostojanstva svognaroda“. – Nisam krao. Ovo su|ewejefarsa.JasamratnizarobqenikNATO-ai wegovihsaradnikaiznam damene}epustiti`ivog izzatvora.Mojineprijateqinesmejudamepuste naslobodu,amo`dajetakoboqeizawih–kazao jeMilanovi}. DragoqubMilanovi} U wegovoj celokupnoj odbrani od po~etka postupka, momjerjesvera|enoposocijaizme|uostalogjezabele`enoda listi~kimzakonima”. je “optu`nica, koje se gadi, ob–Odlukeododelistanovamora~unsasocijalisti~kimre`i- ralajedadoneseVlada–rekao

jeMilanovi}. – Kaonajobi~niji laik znam da ne mo`e da mi se sudi zato {tosampribaviokorist nekom drugom. Najve}i deo tih stanova RTS jo{ nijeniplatio. Optu`eni Milanovi}, ina~e, u po`areva~kom zatvoru“Zabela”izdr`ava desetogodi{wu kaznu nakojujeosu|enzbogtoga {tojetokomNATO-ovog bombardovawa Srbije 1999. godine poginulo 16 radnikaRTS-a. Su|eweMilanovi}upo optu`nicikojagatereti za zloupotrebe u vezi s dodelom stanova ju~e je po~eloiznova,poslegodinudanapauzedokojejedo{lo nakon reizbora sudija krajem 2009 godine. J. Jakovqevi}


14

reporta@e

petak11.februar2011.

dnevnik

AmerikAnCe ZAludelA slAgAliCA „doris“ novosAdskog mAgisTrA ekonomiJe ZdrAvkA @ivkovi]A

Obamatreniramemoriju nasrpskojmozgalici i li o ni qu di {i rom sve ta, bez ob zi ra na uz rast, mi nu le tri decenije zaba vqa lo se uz "te tris" Ru sa Alek se ja Pa `it no va i koc ke Ma|ara Ernea Rubika, a ve} ne{to vi{e od godinu dana Ameri kan ce „za lu |u je“ sla ga li ca "doris" Novosa|anina Zdravka @ivkovi}a. To je prva slagalica {to po broju mogu}nosti prevazilazi Rubikovu kocku, koja ima 10 na 23, a "Doris" 10 na 36 kombinacija, ta~nije broj 1 s 36 nula! Utemeqena na logici i in tu i ci ji, iz u zet no je jed no stavna za kori{}ewe. Da bi je koristio, igra~, ~ak, ne mora da zna da ~ita ili pi{e. U jednom kompletu su svi nivoi te`ine, {to svakom omogu}ava neograni~enu kreativnost. Po{to stimuli{e intelektualni razvoj i do bro men tal no zdra vqe, jer umesto „glavolomki“ s jednim re{ewem nudi mno{tvo, dobila je epitet „aerobik za mozak“ i neki je preporu~uju kao preventivu protiv Alchajmerove bolesti. – Mo je igri ce „kju brik“, "doris" i najnovija „memorikju“ patentirane su u Srbiji, a kad sam u SAD, tra`im da uz moje ime uvek pi{e da sam iz Srbije. I da bi Amerikanci, najzad, lo{u sliku o nama promenili – nagla{ava @ivkovi}, ina~e magistar ekonomskih nauka, koji je ostao toliko skroman da ~ak ni wegove prve kom{ije nisu znale da je "do ris" za be le `i la fan ta sti~an uspeh u svetu.

M

To {to je "do ris" pr vo osvojila Amerikance pa tek onda stigla u Srbiju problem je na {eg men ta li te ta. Sre }om, zahvaquju}i razumevawu Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obrazovawe, "doris" je posta la osno va za tak mi ~e we sredwo{kolaca „Festival pameti“, koje }e se od decembra do juna odr`ati u dvadesetak voj vo |an skih gra do va; a po

je akciju obele`avawa dana wegovog ro|ewa kroz takmi~ewa koje }e popularizovati logi~ko razmi{qawe. ^ak 25 dr`ava u svetu i isto toliko ameri~kih saveznih ju je podr`alo. Mi smo to organizovali u Novom Sadu i pokazali da su na{a deca izuzetno pametna. Nakon Vojvodine, mo`emo obuhvatiti i celu Srbiju – optimista je @ivkovi}.

SamitpametnedeceuBe~eju

troje najuspe{nijih s kvalifikacija na}i }e se u finalu u sedi{tu vlasti Vojvodine, gde je @ivkovi} zaposlen. I tu nije kraj. Troje najuspe{nijih dobi}e priliku da ume}e poka`e u SAD. – Fondacija Martina Gardnera, koji je ~itav `ivot posvetio matematici, pokrenula

Se }a se da je de tiw stvo proveo uz „Ne quti se ~ove~e“ i domine, kao osnovac je ma {tao da po sta ne mod ni kreator i slobodno vreme je provodio crtaju}i ode}u. Kao tinejxer zaludeo se muzikom, svirao gitaru u bendu i to ga je dr`alo do zavr{etka studija.

– Pre sedam-osam godina re{io sam da napravim ne{to {to bi osve `i lo za ni ma we mojih }erki Teodore i Isidore. Uzeo sam stare kockice i pre ko wih na le pio nat pi se ba zi ra ne na bo ja ma, {to je univerzalni jezik, svima razumqiv – prise}a se @ivkovi} po~etka rada na slagalici. Po {to je pri me tio za do voq stvo svo jih na sled ni ca, smatrao je da sli~nu potrebu imaju i ostala deca s vi{kom energije, vremena i `eqe za ne ~im no vim i dru ga ~i jim. Ohrabrilo ga je to i poslao je prvu slagalicu „kjubrik“ pozna toj ame ri~ koj fir mi za pro iz vod wu i di zajn iga ra „Kejdon“. Odgovorili su mu da je igra veoma dobra. – To mi je bio podstrek da na sta vim da raz vi jam no ve slagalice. "Doris" je dobila ime po slogovima imena mojih }erki. U pitawu je skup od 24 osmo u ga ne plo ~i ce re spo re |ene na ~etiri poqa u tri boje, a igra se zasniva na principu slagawa triju boja s mogu}no{}u kreacije svih mogu}ih figura. Predstavio sam je u Atlanti na jednom elitnom sku pu re kre a tiv nih ma te ma ti~ara iz celog sveta. Dobio sam ovacije na otvorenoj sceni i nadimak mister Doris. Stizali su zahtevi za kupovinu novog „~uda“, a posle sedam meseci, tamo{wi ugledni ~asopis za rekreativnu matematiku i logi~ke igre „Gejms“ je "doris" proglasio za najboqu mozgalicu na svetu 2009, uz komentar da je podigla ovaj

pAlAnA^ki AlAsi se @Ale dA ih dr@AvA TreTirA kAo [ArAne

„Vijetnamac” progutao dunavskogsoma jadila skroz ova na{a situacija (doma}e patrote tvrde: uvezena s Wujor{ke berze) u Ba~koj Palanci ~ak i alase i prodavce ribe. Vajkaju se da je prodaja tradicionalno hrane siroma{nih, opala 40 do 70 odsto. Pre neku godinu na Dunavu je, od ^elareva do Mladenova, ribarilo ~ak 23 alasa, lane tek ~etiri, a ove godine je do sad samo Jozo ^ovi} platio ribolovnicu. – I u vreme krize dr`ava teto{i one koji joj ni{ta ne pla}aju, a nama, mada pla}amo, dere ko`u – ka`e ^ovi}, koji je posle dve decenije ribarewa i sta`a u „Sintelonu“ oti{ao u penziju, pa sa sinom Alenom dr`i i ribarnicu na Zelenoj pijaci. – Profesionalni ribar godi{wu dozvolu samo da iza|e na vodu pla}a 95.000 dinara i mese~no 8.500 doprinosa. A trebaju mu bar jedan ili dva ~amca (i obavezno motor „desetka“), ~ija je

O

Jozo^ovi}

dr`ave napla}aju koncesije, a ne dozvole za izlazak na vodu. Neki prodavaci su "pukli" ~ak i za Badwi dan, a slab je pazar i u danima posta. Pamti Joza da je nekad kilogram {arana u veleprodaji ko{tao pet maraka,

Branko[temberger

cena 600-700 evra, a svakog od 200 radnih dana potro{i se po deset litara goriva. Pride, pet{est mre`a ko{ta 100-150 evra, a vr{ke, wih 20-30, po 20. Dakle, treba uloviti ribe za 6.000 do 8.000 evra pa da se bude na nuli. Vrlo te{ko kad narod nema para da plati realnu cenu. Ure|ene

a danas 2,2 tek evra, u prole}e pro{le godine 350 dinara, a sad tek 250. Prodavci se `ale i na to {to dr`ava dozvoqava uvoz jeftine ribe sumwivog porekla i kvaliteta, poput soma iz Vijetnama. Ali kupuju qudi, ko{ta tek 200 dinara kilo. U {ali, alasi pla{e decu da }e od „vi-

jetnamca“ dobiti kose o~i, a posle doma}eg soma zapatiti lepe brkove. Dunavski „brka“ ko{ta 350 dinara kilo, a smu|, najkvalitetnija riba ovih voda, tek 400. – ^ude mi se kom{ije {to sam sina pustio da se pati po zimi i ide na vodu me|u sante kad od toga nema ’leba – pri~a Joza. – Ali boqe je bilo {ta raditi, jer se onda mo`e{ i nadati, a od kukawa i le`awa na kau~u ~ovek mo`e samo da poludi i pre|e na "bensedine". I Branko [temberger, najstariji palana~ki alas }e, ipak, da plati godi{wu dozvolu, ali tvrdi da ga samo qubav prema reci jo{ dr`i u zanatu. – Zna~ajno je pala prodaja ribe i u ovda{wim ~ardama i restoranima – obja{wava Branko, ~ija porodica dr`i poznatu „Kalo{“ ~ardu na obali Dunavca „Bager“, gde je u najve}em kotli}u na svetu 2002, za do~ek Srpske nove godine, skuvana ribqa ~orba za Ginisa. – Na`alost, i u Dunavu je sve mawe ribe. Najvi{e zbog ~esto visokog vodostaja od kad je pu{ten u saobra}aj Kanal Rajna–Majna. Ako je kod moje ~arde u januaru vodostaj bio 600 cm, koliki tek treba da o~ekujem u junu, kad je nivo najvi{i? Da pre`ivimo ova vremena, nema nam druge nego da ube|ujemo nadle`ne da sad pomognu alasima jer ako to ne u~ine, na vodi }e ostati samo oni koji ribu kradu. Mada su obesparili, nisu na{i qudi zaboravili razliku izme|u dunavskog {arana, smu|a ili soma, od onog godinama zamrznutog u ko zna kojem }o{ku sveta. Od zamrznute, boqa riba je i babu{ka, koji, ina~e, va`i za „korov“, a alasi je prodaju za 100 dinara kilo, pa i jeftinije. Ali kad se dobro osoli, re{ ispe~e i jede s mekanim ’lebom, pravi je delikates – iz iskustva tvrdi [tamberger. m. suyum

@ivkovi}auSADzovumisterDoris

tip sla ga li ce na „ve li ~an stven nivo“. Ameri~ka firma „Kejdon“ ve} godinu dana proizvodi i prodaje "doris" za 125 dolara, a kod nas preko „Top-{opa“ ko{ta 35 evra. Korisnici mobilnih telefona "ajfon" mogu u`ivati u elektronskoj varijanti. – Za jed no s }er ka ma smi {qao sam pravila za „memorikju“. I sad su 24 plo~ice u igri, ali {estougaone u ~eti-

ri boje, a slu`e za trening pam}ewa. Igra traje najvi{e 15 minuta na po~etnom, sredwem i naprednom nivou – promovi{e @ivkovi} svoje tre}e „~edo“. Amerikancima se i ova slagalica svidela pa su predlo`ili, a Zdravko prihvatio, da jedan primerak po{aqe Baraku Obami, pa }e mo`da i najmo} ni ji ~o vek sve ta, to kom dokolice u Beloj ku}i, uskoro osve`avati memoriju srpskom

umro grof Arvedi, lovni spAhiluk doroslovA u komi

O~erupanakraqevska prepelica ad je svojevremeno pitoreskni lik iz Italije, konte Pijetro Arvedi d’Emilei u Doroslovu, selu somborskog atara, kupio prvu paorsku ku}u, potez aristokrate iz Verone je tretiran tek kao incident gospodina zanimqive biografije, pristojnih godina i imetka. Pro{la je tek koja godina a konte Arvedi, ina~e strastveni lovac, po~eo je da dovodi svoje zemqake u lov, ali i da kupuje svaku ku}u u Doroslovu koja je ispuwavala dva prosta uslova: da je na prodaju i da je stara vojvo|anska. Pazario je jednu po jednu i renovirao ih tako da ih se ne bi postidela ni Italija, a gosti su bili sve brojniji. Zadovoqan kako se biznis u Srbiji razvija, konte je dogradio otvoreni bazen u centralnoj lova~-

K

Gostiojekonteikrunisaneglave

delicijama za svadbeni ru~ak, ali i plemenitim vinom iz konteovog rodnog kraja i vlastitog vinograda. Sve je dakle, mawe-vi{e, delovalo kao prototip uspe{no tranzitiranog lovnog turizma u Srba, pogotovo {to su se kroz sad ve} veliko grofovo imawe pro{etali bezbrojni ministri, ambasadori i krunisane glave pune hvale za simpati~nog doma}ina. Broj superkomfornih posteqa kojima je ova nesvakida{wa firmaagencija raspolagala je narastao na vi{e od 60, a posetilaca daleko nadma{ivao ~etvorocifreni. TutwalisulipicaneripoDoroslovu A onda je sve po~elo da se uru{ava. Prvo je stalo da koj ku}i, na{lo se placa i za se zucka da gosti italijanskog kowu{nice, gde su uskoro zargrofa zapravo masakriraju zazali belogrivi lipicaneri nakonom za{ti}ene ptice pevabavqani u Be~u, Doroslov~ani ~ice, {to je na Zapadu protumasu bili sre}ni {to imaju pri~eno kao stvar svojstvena banaliku da rade i zarade, a bogami na-dr`avama, da bi s prole}a ni gosti dubqeg xepa se nisu 2004. na grani~nom prelazu izimali na {ta po`aliti. Jedan me|u Srbije i Hrvatske, na puod programa koji je Arvedijeva tu za Italiju, bio zaustavqen vojvo|anska firma, nazvana konteov kamion pun zamrznute „Kraqevska prepelica“ (Re di retke i egzoti~ne pernate fauquaglio) nudila bilo je i rustine odstreqene upravo u Dorokalno ven~awe sa sve vo`wom slovu. Kad se otkrilo da je konfijakerima, pravim lova~kim

te „zaboravio“ i da plati carinu na silne hektolitre uvezenog vlastitog italijanskog rizlinga, nije bilo druge do da plemeniti Arvedi ipak zavr{i s lisicama na rukama. Naravno, sko~io je italijanski diplomatski kor u Beogradu, konstatovalo se da je konteu srce veoma slabo, te je hitno oslobo|en i specijalnim avionom preba~en u Veronu na „le~ewe“. Po svemu sude}i dobro se oporavio, ali kad te ne}e, onda te stvarno ne}e. Elem, uo~i Bo`i}a 2008. Arvedi, ina~e i predsednik FK „Verona“, zaustavio se na autoputu ka Mantovi i iza{ao iz kola da protegne noge. Na nesre}u, pospani Poqak u „mercedesu“ je naleteo na wega i tako ga te{ko povredio da je tri meseca bio u komi i u ve~na lovi{ta oti{ao marta 2009. Tragedija qudska, ali i tragedija za Doroslovce, jer je po~ela borba dva sina i k}erke Arvedijeve oko nasledstva. Prvo su ku}e opustele, onda ergela rasprodata, a sad se ve} niko ni na telefon u o~erupanoj „Kraqevskoj prepelici“ ne javqa. Ka`u Doroslovci da niko od naslednika ni provirio nije u selo, ali su radi znati koji je wihov deo i ne daju da ih kogod prevari. m. miqenovi}


petak11.februar2011.

c m y

LOV

dneVnik

15

BURA OKO LOVA^KE KOMORE

]erani}: nestru~no i nezakonito Ministarstvo: za{tita i unapre|ewe lovstva I daqe nema mira u vezi sa Lova~kom komorom. Nakon {to je formirana u sam smiraj pro{le godine, izazvala je negodovawe dela lova~ke javnosti, a kon kret ne za mer ke i o{tre primedbe na na~in kako je Komora ustanovqena direktno je Mi ni star stvu po qo pri vre de uputio sekretar LSS Aleksandar ]erani}. Podse}awa radi, u pismu ministru poqoprivrede Sa{i Draginu, ]erani} je naveo: “Po{tovani gospodine Dragin, ovim putem `elim da Vas upoznam sa ~iwenicom da je Lova~ ka ko mo ra for mi ra na na stru~no i pravno neutemeqen na~in, odnosno suprotno odredbama ~lana 12. Zakona o divqa~i i lovstvu. Tako|e je predlogom statuta Komore (koji je prosle|en tzv. delegatima na vreme u minut do 12) pogre{no utvr|eno svojstvo pravnog lica, suprotno Zakonu o divqa~i i lovstvu. Na~in izbora predstavnika pravnih subjekata u sastav skup{tine Komore je u najmawu ruku nezakonit. Primera radi, od 760 zaposlenih u lovstvu, gotovo jedna polovina

je zaposlena u lova~kim udru`ewima, a ista su dobila samo 6 predstavnika (od 45) i to bez obrazlo`ewa. Molim Vas za pismeno obrazlo`ewe kriterijuma na osnovu kojih je g-din Aleksandar Radosavqevi} u svojstvu Predsednika stru~ne grupe za poslove pripreme po~etka rada Komore doneo akt -”Zahtev za odre|ivawe ~lanova Skup{tine Lo va~ ke Ko mo re“ od 25.08.2010. godine. U me|uvremenu iz kabineta ministra Dragina stigao je odgovor na pitawe koje je “Dnevnik” postavio u vezi sa ]erani}evim dopisom. Koliko i u kojim delovima odgovara primedbama sekretara LSS procenite sami, a mi Vam ga u celosti prenosimo. “Na osnovu Zakona o divqa~i i lovstvu, Ministarstvo poqoprivrede - Uprava za {ume je po kre nu la pro ce du ru za osnivawe Lova~ke komore kao pro fe si o nal ne or ga ni za ci je, koja se formira radi ostvarivawa i za{tite prava i interesa profesionalnih lovnih radnika i unapre|ivawa lovstva.

Lovci i{~ekuju ishod

Na Osniva~koj skup{tini su prisustvovali istaknuti lovni radnici, pismeno delegirani od strane nau~nih i obrazovnih institucija, javnih preduze}a, Lova~kog saveza Srbije-Vojvo-

ODSTREQEN VEPAR U ATARU SANADA, KOD ^OKE

Foto: J. Pap

dine i Uprave za {ume, koji najneposrednije u~estvuju u aktivnostima iz oblasti lovstva. Nakon konstruktivnog razgovora, Skup{tina Lova~ke komore jednoglasno je izabrala

pred sed ni ka, usvo ji la Osni va~ki akt i Statut komore, dok su ~lanovi Upravnog i Nadzornog odbora izabrani velikom ve}inom glasova. Skup{tina je jednoglasno usvojila predlog

Upravnog odbora za visine naknade za kori{}e{e lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i, dok je predlog visine naknade za lovnu kartu usvojen velikom ve}inom glasova. Predlo`ena visina naknade za lovnu kartu ostala je nepromewena u odnosu na ce nu lov ne kar te ko ju je LSS izdavao za teku}u lovnu godinu. U narednom periodu, Lova~ka komora }e uputiti javni poziv za ~lanstvo u Komori, formirati Stru~ni odbor za izdavawe i oduzimawe licenci, i preduzeti sve potrebne radwe za pokretawe procedure izdavawa licence za poslove planirawa u lovstvu, za stru~ne poslove u gazdovawu lovi{tem i za poslove lovo~uvarske slu`be, {to }e sa jedne strane predstavqa za{titu stru~nosti pro fe si o nal nih lov nih radnika, a sa druge strane za{titu i sigurnost korisnika lovi{ta u pogledu gazdova{a lo vi {tem i osta le po slo ve propisane Statutom Komore.“ stoji u saop{tewu iz Ministarstva poqoprivrede. Pripremio: D. Kne`i}

NA [AKALIJADI

Tri lije pale u Kr~edinu Na tradicionalnoj {akalijadi u Kr~edinu, umesto pradatora kom je lov bio prevashodno namewen, pale su tri lisice. Oko stotinak lovaca, od kojih je bilo blizu 60 gostiju, tri puta su bili precizni, a Kr~edincima za utehu ostaje ~iwenica da su decembra pro{le godine na lokalnom terenu “Kalaka~a” odstrelili osam {akala koji se i u wihovom lovi{tu ozbiqno namno`io. Ali, i od wega ima gorih predatora. - Muku mu~imo sa psima lutalicama koji napadaju srne}u divqa~ i prave nam velike {tete. Zaista ne

Borislav Milanov i Stojan Petrov s vrednim ulovom

Kapitalac u neobranom kukuruzu Vepra kapitalca kakav jo{ nije vi|en u ataru Sanada kod ^oke odstrelio je Borislav Milanov, ~lan Lova~kog dru{ta “Jastreb” iz Sanada. Kapitalac je na ni{an do{ao 2. februara u delu atara [iko{ovara, a bio je te`ak 154 kilograma. U ~eki su uz Milanova bili jo{ wegove kolege StojanPetrov i ZoranBo`in, kada je vepar do{ao u neobrani kukuruz. - Pucao sam sa udaqenosti od 180 metara iz karabina “Rem-magnum” kalibra 7 milimetara. Posle prvog metka, vepar je po~eo da tr~i, pa sam morao da

pripucam jo{ dva puta dok nije pao - pri~a Milanov. Kada je vepar kapitalac odstreqen, iste ve~eri u Lova~kom domu u Sanadu, okupio se veliki broj lovaca i znati`eqnika, da vide `ivotiwu koja im je ove jeseni pri~inila dosta {tete u neobranom kukuruzu. Kako planirjau sanadski lovci preparirana glava krasi}e prostorije Lova~kog doma, dok }e se od mesa pripremiti gula{ za gozbu svih ~lanova LD “Jastreb” i wihovih gostiju . Tekst i foto: M. Mitrovi}

SAOP[TEWE MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

Lovne karte za 1.000 dinara Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, na osnovu Zakona o divqa~i i lovstvu, {tampa i izdaje lovne karte, a tako|e obavqa i distribuciju lovnih karata korisnicima lovi{ta za lovnu 2011/2012. godinu. Cena je 1.000 dinara. Korisnici lovi{ta na teritoriji Republike Srbije su: JP Srbija{ume, JP Vojvodina{ume, JP Nacionalni parkovi (Fru{ka Gora, \erdap, Tara, Kopaonik i [ar planina), Lova~ki savez Srbije, [umarski fakultet, Ministarstvo odbrane i druga pravna lica

koja sa Ministarstvom imaju zakqu~ene Ugovore o davawu lovi{ta na gazdova{e. Lica koja ispuwavaju uslove za dobijawe lovne karte, podnose zahtev za dobijawe korisniku lovi{ta u skladu sa Zakonom i prila`u dokaz o izvr{enoj uplati . Naknada za lovnu kartu se upla}uje na ra~un Buxetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije. Obaveze korisnika lovi{ta su da popune, overe i potpi{u lovne karte preuzete od Ministarstva i da ih proslede licima koja su podnela zahtev za dobijawe lovne karte.

znam kako da re{imo ovaj problem - ka`e kr~edinski lovac BraneTuvexi}. Kr~edincima su, po obi~aju, u goste do{li i pobratimi iz Banatskog Despotovca. Oni su dobili fotomonografiju izdatu povodom jubileja Lova~kog dru{tva, a svi u~esnici lova prigodne zahvalnice. Tako|e, to je bila prilika da se uru~e zlatna odlikovawa LU “Fru{ka gora” iz In|ije kr~edinskim lovcima, a dobili su ih: PremilPopovi},BraneTuvexi},DrenkoNovi},RankoFilipovi}i Janko\ur~ik.


SPORT

petak11.februar2011.

PRIPREME NOVOSA\ANA U CRNOJ GORI

Porazkaoopomena (Odna{egspecijalnogizve{ta~a) BE^I]I: Uo~qiva je bila poti{tenost fudbalera Vojvodine, dan posle utakmice sa Grbqem, od kojeg su izgubili 0:1. Niko nije poku{ao da opravda bledu igru i negativan rezultat, pa su ~ak i ~lanovi stru~nog {taba nastojali da pojedincima objasne “kako su i porazi i slab dan sastavni deo posla kojim se bave” i da ne treba da ih prihvataju tragi~no, ali samo pod uslovom da iz svega izvuku pouke. Odavno je u analizama stru~waka uo~eno da u toku priprema posle mesec dana svakodnevnog rada neumitno nailazi krizni period, a Vojvodinu je u Crnoj Gori sna{lo ono ~ega su se, zapravo, najvi{e pla{ili: prelazak sa svakodnevnog trenirawa na ve{ta~koj podlozi, na travnati teren. Kako ne bi ispalo da se igra~i `ale {to su izgubili “zbog toga {to su igrali na travi”, jer zaboga, u prvenstvu sigurno ne}e igrati po ledu ve} na travi, mo`da je i boqe da su razliku osetili sada, u Radanovi}ima, nego da ih je to sna{lo u Jagodini 26. februara. U daqoj analizi me~a s Grbqem jasno je bilo i to da je ekipa bez @eqka Brki}a, Miroslava Vuli}evi}a, Daniela Moj so va, Vu ka Mi to {e vi }a, Slobodana Medojevi}a i Georgija Mereba{vilija, potpuno druga~iji tim, koji ne mo`e da se na met ne su par ni ku. Ipak, ono {to mora svakoga u Vojvodini da zebrine je to, kako se ve} sada mo`e pri~ati o timu koji se iskristalisao. Dakle, o grupi od 13-14 igra~a kojoj je nameweno da nosi pr-

Ju~era{wiprepodnevnitreningpo~eosastankomstru~nog{tabaifudbaleraVojvodine

venstvo. U prvi mah to mo`e da se u~ini kao dobro, ali u su{tini je potpuno druga~ije, jer }e slabost uo~ene ~iwenice po~eti da dobija na te`ini kada krenu kartoni i povrede, {to je, na `alost, neminovnost svake polusezone. [ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi}, potpuno svestan situacije u kojoj se nalaze ekipa i stru~ni {tab, za izlaz nudi samo jedno re{ewe: - Samo jo{ boqim i upornijim radom mo`emo da prevazi|emo

SUTRADVAME^A,POVRATAKUNEDEQU: Posleju~era{weg sastanka predsednika Ratka Butorovi}a sa stru~nim {tabomFKVojvodina,odlu~enojedaseekipasapripremaiz CrneGorevratiunedequ.Prethodno}ecrveno-belisutraodigrati dve utakmice. Prvu }e od 11 odigrati jedna postava s Radni~kim1923izKragujevca,adrugaod15satisNovimPazarom.Obaduelaodig ra}eseuSC“Jaz”uBudvi.GeneralnuproveruNovosa|ani}eimati19.februarauTemi{varusistoimenimrumunskimklubom.

te{ko}e u koje smo zapali. Druge nam nema. Jasno nam je da smo u me~u s Grbqem izgledali lo{e, da nam je malo toga uspevalo, uz uverewe da je re~ samo o prolaznoj krizi. Razgovara}emo, pogleda}emo se u o~i i videti zbog ~ega je ve}ina igra~a odigrala kako je odigrala. Pojedinci moraju da budu svesni da ovakvim izdawem ne mogu da ozbiqnu konkuri{u za najboqu postavu – jasan je trener Vojvodine, koji je uo~i ju~era{weg prepodnevnog treninga oporavka jo{ jednom, zajedno sa svojim saradnicima, ukazao na bledo izdawe u duelu s Grbqem. U toj utakmici Zoran Milinkovi} je video i mogu}nosti Miroslava Stevanovi}a u ulozi koja, ina~e, pripada Miroslavu Vuli}evi}u. Po{to se zna da jedan od zamenika kapitena nema pravo igrawa u prvom kolu zbog kartona, Stevanovi} je pokazao da mo`e da bude dobro re{ewe, pogotovo u ofanzivnim zadacima. No, po{to }e uloga desnog spoqneg zahtevati jo{ ve}u posve}enost defanzivi, tu bi zna~ajnu ulogu mogao da odigra iskusni Nikola Lazeti}, koji je u par navrata pokazao da mu nije strano da, posle dobrog proigravawa, ume da zatvori prazninu koja se pojavquje ubacivawem Stevanovi}a u zavr{nicu napada. Slu~ajno ili ne, tek potrefilo se da i predsednik kluba Ratko Butorovi}, poseti ekipu ba{ u danu kada je sve po Vojvodinu ispalo lo{e, izuzev srda~nog prijema doma}ina. Predstoje}i duel s Novim Pazarom pokaza}e da li je bleda slika iz Radanovi}a bila samo prolazna slabost ili je ekipu,

zaista, zahvatila ozbiqna kriza. Utisak je da }e povratak reprezentativaca ipak popraviti smetwe na vezama i izo{triti i ton i sliku crveno-belih iz Novog Sada. S. Savi}

c m y

16

Realidaqe najbogatiji Madri|ani i daqe najbogatiji klub na svetu sa 438,6 miliona evra prihoda godi{we, slede Barselona, Man~ester junajted i Bajern. Posledwih dana svedoci smo mnogih pri~a u doma}em fudbalu o izvesnim dugovawima i krizi, dok u [paniji, Engelskoj, Italiji i Nema~koj o tome, ~ini se, nema re~i. Ili bar probleme nemaju veliki klubovi. Kompanija Dilojt objavila je listu deset najbogatijih klubova na svetu, na ~ijem je ~elu i daqe Real Madrid. Zvani~no najboqi klub u 20. veku, u protekloj finansijskoj godini imao je prihod od 438,6 miliona evra, {to je 37,2 miliona evra vi{e u odnosu na 2009. godinu. Prvak [panije Barselona, kao i pro{le godine, zauzima drugo mesto na listi sa 398,1 miliona evra, a slede Man~ester junajted (349,8) i Bajern iz Minhena (323). Veliki skok na listi klubova bogata{a zabele`io je

Man~ester siti, ~iji je gazda, {eik iz Dubaija Mansur bin Zajed Al Nahjan ulo`io mnogo u prethodnom periodu. Siti je napredovao za devet pozicija na listi i sada je na 11. mestu sa godi{wim prihodom od 152,8 miliona evra. Pro{le godine ta suma iznosila je 102,2 miliona evra. Napredak za tri pozicije zabele`io je jo{ jedan engleski klub, Totenhem, koji se sada nalazi na 12. mestu sa prihodom od 146,3 miliona evra (2009. zarada je iznosila 132,7 miliona evra). Top 10: 1. Real Madrid 438,6 miliona evra, 2. Barselona 398,1, 3. Man~ester junajted 349,8, 4. Bajern 323, 5. Arsenal 274,1, 6. ^elsi 255,9, 7. Milan 235,8, 8. Liverpul 225,3, 9. Inter 224,8, 10. Juventus 205...

Mesijusmeta pore|ewe sRonaldom Fudbaler Barselone Argentinac Lionel Mesi tvrdi da mu smetaju pore|ewa sa igra~em madridskog Reala Portugalcem Kristi-

LAZETI] PROSLAVIO 33. RO\ENDAN: Najiskusniji fudbaler Vojvodine, ~lan generacije koja je 1998.godine igrala finale Intertoto kupa s Verderom, NikolaLazeti},proslavioje 9.februara 33. ro|endan. Osobqe hotela “Splendid” priredilo je Lazeti}u prigodnusve~anost,aslavqenik je sa klupskim drugovima, uz malivatromet,sve}ei~a{u {ampawca, podelio tortu. Zajedni~ka`eqasvihbilaje daLazeti}igrajo{dugoida gamimoi|upovrede.

dnevnik

ili Barselona protiv Reala. Ne borimo se da bismo videli ko je boqi fudbaler, ve} se trudimo zbog svojih klubova - rekao je Mesi.

RonaldoiMesi

janom Ronaldom. Argentina je sino} u prjateqskom me~u u @enevi savladala Portugal 2:1. Mesi je postigao drugi gol za Argentinu sa penala, dok je Ronaldo bio jedini strelac za Portugal. - Ovo nije bilo individualno takmi~ewe, Mesi protiv Ronalda,

Ronaldo i Mesi postigli su po 24 gola u {panskoj Primeri. - Pokazali smo da smo dobar tim, igrali smo dobro i ne treba da `alimo. Moramo da nastavimo dobro da radimo, napustili smo teren uzdignutih glava rekao je Ronaldo.

Adrijano predotkazom Napada~ Rome Brazilac Adrijano nalazi se pred otkazom u rimskom klubu, jer je prekr{io klauzulu iz ugovora sa „vu~icom” koja

ga obavezuje na „pristojno pona{awe”, prenose italijanski mediji. Adrijano je uo~i po~etka sezone stigao u Romu iz Flamega, a tom prilikom u ugovor su unete klauzule koje obavezuju brazilskog igra~a na „lepo i pristojno pona{awe”. On je ugovoom obavezan da takozvanim „lepim pona{awem”

predstavqa klub u zemqi i inostranstvu. Adrijano je zbog svog ponasawa imao problema u prethodnim klubovima. Adrijano je ju~e odbio da se podvrgne alko-testu u Rio de @aneiru kada je policija zaustavila wegov automobil zbog sumwe da upravqa pod dejstvom alkohola. Fudbaler je rekao policajcima da jeste pio, ali da nije pijan, platio je nov~anu kaznu i oduzeta mu je voza~ka dozvola. - ^uo sam nepravedne napade medija na Adrijana i za navodni raskid ugovora sa Romom... Ni{ta od toga nije istina. Adrijano }e u Brazilu nastaviti rehabilitaciju ramena, kao {to se i dogovorio sa klubom. Nisam zabrinut ako je popio pivo sa porodicom i prijateqima - rekao je igra~ev menaxer Roberto Kalenda. Adrijano }e za nedequ dana napuniti 29 godina. On je pored Rome i Flamenga igrao jo{ za Sao Paulo, Parmu, Fiorentinu i Inter. Za rimsku „vu~icu” odigrao je samo sedam me~eva u Seriji A.

SARADWA DA, FILIJALA NE: Najvatrenije pristalice Radni~kogfudbalskogklubaNoviSad,pripadnicinavija~kegrupe „Korida”, okupili su su ju~e u velikom broju ispred klupskih prostorijauuliciIlijeOgwanovi}a3,gdejeRadnagrupaNovog Sadatrebalodaodr`isastanakuciqupronala`eware{ewaza opastanak prvoliga{a sa Detelinare koji pro`ivqava mo`da i najte`e trenutke u dugoj istoriji kluba. Predstavnik navija~a u Skup{tiniNovogSada,Uro{Veqovi}izneojejasanstavpredsednikuRadnegrupeAleksandruMaksimovi}u,sportskomdirektoruaujednou~lanuradnegrupeVladimiru]etkovi}uiMihajlu

Mileti}ukojisusezatekliispredklupskihprostorija,danavija~isportskusaradwusaFKVojvodinomprihvataju,alidane}e pristati na to da prvoliga{ sa Detelinare postane filijala starijeggradskogklubaiizrazili`equdasenastavisapronala`ewem adekvatnog re{ewa koje  bi bilo prihvatqivo za sve. Pregovara~ki tim Novog Sada umesto u klupskim prostorijama sastanakjeodr`aouzgradiVodeVojvodineitokratak,dogovorenojedasesa~ekajo{nekolikodanaidasenedonoseishitreneodluke. I. G. Foto:R.Hayi}


SPORT

dnevnik PARTIZANOTPUTOVAOUUJEDIWENE ARAPSKEEMIRATE

GlazurauDubaiju Fud ba le ri Par ti za na na kon dva dana pauze, trenirali su u ~etvrtak, a onda u ranim popodnevnim ~asovima otputovali u Dubai, gde }e nastavi ti pri pre me za pro le} ni deo sezone u Superligi Srbije. Trener crno-belih Aleksandar Stanojevi} okupio je fudbalere u “Zemunelu”, gde je odra|eni i trening, a nakon ru~ka, ponovo je usleduio put na Aerodrom “Nikola Tesla”. Tre ner Par ti za na Alek san -

vi}, Smiqani}, Vuki}, napada~i: [}epovi}, Iliev, Tejgo, Adija. - Vi{e puta sam rekao da sam zadovoqan prvim delom priprema. Podigli smo nivo forme, a ostalo je jo{ samo da finalizujemo ono {to smo zamislili. Bitno je da nemamo povre|enih igra~a. Poku{a}emo da uklopimo nove fudbalere u na{u igru. Radi}emo dosta na sinhronizaciji. Odigra}emo sigurno dve utakmice

FudbaleriPartizanapredputuDubai

dar Stanojevi} odlu~io je da u Dubai ne povede Bogunovi}a, koji pregovara s poqskom Koronom, Argentince Rosija i Ku{ka, Ostoji}a, A{kovskog i Davidova. Crno-beli ostaju u Dubaiju 9 dana, planirane su dve utakmice, a u opticaju je jo{ jedna. U Dubai su otputovali, golmani: Ili}, Stojkovi}, @ivko vi}, od bra na: Kr sta ji}, Miq ko vi}, Ste va no vi}, Jo vanovi}, Savi}, Lazevski, Kizi to, Stan ko vi}, ve zni red: Fejsa, Kamara, Tomi}, Petrovi}, Bra{anac, Ili}, Babo-

u Dubaiju, a mo`da jo{ jednu. Minuta`a }e biti druga~ija, tra`i}emo prvih 11. Generalno }emo poku{ati da napravimo prvi tim za prvo kolo prole}nog dela {ampionata. Partizan nikada ne}e imati prvih 11, ali sigurno mora da ima najmawe 15-ak igra~a koji mogu da konkuri{u za startnu postavu. Zavisno od protivnika formira}emo i kombinovati tim - rekao je Stanojevi}. Prole}ni deo sezone u Superligi Srbije Startuje 26. februara, a Partizan }e dan kasnije gostovati In|iji.

Igwatijevi}oti{ao uRumuniju Levi bek Crvene zvezde Nikola Igwatijevi} prove{}e narednih godinu dana na pozajmici u rumunskoj Politehnici. Igwatijevi} (27) je u Crvenu zvezdu stigao u julu 2009. godine iz Javora. On je pre kluba iz Ivawice igrao Napredak i Zemun. On je jedno vreme proveo na pozajmicama u Javoru i Jedinstvu sa Uba kao pozajmqeni fudbaler Crvene zvezde.

petak11.februar2011.

17

NACIONALNITIMSRBIJEPOBEDOMUIZRAELUNAJAVIOBOQEDANE

Bu|eweorlova upravi~as Orlovi opet pobe|uju. Nacionalni fudbalski tim Srbije vezao je dva trijumfa u prijateqskim utakmicama protiv Bugarske i Izraela, {to je najava prevazila`ewa krize igre i rezultata u kojoj smo se na{li nakon Mondijala. Izdawe u Tel Avivu ohrabruje, jer se naziru konture tima koji mo`e da pru`a kvalitetne partije, {to je neobi~no va`no pred nastavak kvalifikacija za EP u kojima smo ve} napravili veliki minus. - Odli~no izdawe kompletne ekipe, na te{kom terenu protiv tehni~ki potkovanog rivala. Mogli smo da slavimo i ubedqivije, ali zadovoqan sam i ovakvim ishodom. Provera je uspela, sada imamo jasnu sliku kako treba da igramo. Koristio nam je dvodnevni rad jer kroz treninge i razgovore igra~i su prihvatili moju filozofiju koncepta igre na kojem }emo u slede}im okr{ajima insistirati - konstatovao je selektor Petrovi}. Bez nekoliko stubova tima (Stankovi}, Vidi} i @igi}) orlovi su delovali sigurno, vidqiva je ideja u organizaciji igre kojoj ton daje mla|ani Adem Qaji}, plej koji nam je nedostajao. Imamo i brzinu u zav{rnici, uvek opasno prete golu Mr|a, To{i} i Krasi}. Golman Jorga~evi} deluje pouzdano, istisnuo je Stojkovi-

VladimirPetrovi}

}a, solidni su bili povratnici Bi{evac i Panteli}, pohvale i na ra~un iskusnog Trivunovi}a... - Video sam nekoliko igra~a koji su se nametnuli, ali ne}u o imenima onih koji su mi se dopali na terenu. Raduje me atmosfera, ~iwenica je da u hodu otklawamo neke negativne stvari i da u glavi ve} imam formiran tim za susret sa Ircima - poru~io je Pi`on. Nema razloga skrivati i mane, a ~ini se da tandem u sredini terena, u prvom poluvremenu, koji su ~inili Milija{ i Petrovi}, nema dovoqno hitrine mada su takti~ki dosta dobro obavili zadatak. Ipak, selektor ukazuje na drugi element koji ga pomalo ~ini nespokojnim.

GOLOGUZAN PREKINUO ME^ MEKSIKO – BiH (2:0): Prijateqski duel selekcija Meksika i Bosne i Hercegovine, odigranom u

Igwatijevi} ima ugovor sa Crvenom zvezdom do juna 2012. godine, ali je stru~ni {tab crve no-be lih od lu ~io da ga pozaj mi ru mun skom klu bu, po{to na poziciji levog beka ima Du{ka To{i}a i Stevana Reqi}a. Po li teh ni ka se tre nut no na la zi na dru gom me stu na tabeli rumunskog {ampionata sa pet bodova mawe od vode}eg Ocelula.

- Procenat iskori{}enih prilika koje smo stvorili nije bio na adekvatnom nivou. Posebno me brine Mr|a koji je prokockao 2-3 idealne {anse smatra Petrovi}. Jedan od junaka pobede nad Izraelom bio je strelac prvog pogotka Zoran To{i}, koji je pokazao da se podjednako dobro snalazi na levom i desnom boku. - Imali smo problem sa samopouzdawem, sre}a nam je okrenula le|a, u{li smo u seriju negativnih rezultata. Lagano vra}emo veru u sebe, pobede su najboqi lek. Verujem da }e pasti i Irci na Marakani, a to }e biti dodatni stimulans i dokaz da smo opet prava ekipa, nalik onoj iz pret-

Atlanti, nije obele`io rezultat, fantasti~na igra ili neka nesvakida{wa fudbalska bravura, ve} ulazak navija~a u tangama na teren pred kraj sam me~a, pokazuju}i golo telo i pozadinu. Goli simpatizer reprezentacije BiH sa {arama na licu u boji zastave protr~ao je terenom uzdu` i popreko. Najagilniji u poku{aju da ga udaqi sa terena bio je golman BiH Kenan Hasagi}. On je jurio za navija~em, u jednom trenutku ga i uhvatio za ruku, ali je obna`eni mladi} uspeo da pobegne. Ni policija nije bila ni{ta uspe{nija, a ~ini se ni spremna da interveni{e, budu}i da je gologuzi navija~ sam presko~io ogradu i napustio teren kada je zavr{io svoju ta~ku na terenu, a o~igledno se i umorio. Za kraj, ako nekog, ipak, zanima treba dodati da su Bosanci izgubili sa 2:0 pred 50.000 navija~a.

hodnog kvalifikacionog ciklusa - napomenuo je To{i}. Izgleda da je redove orlova opet zapqusnuo talas optimisti~kih vibracija. - Mnogi su nas otpisali, verujem prerano. Mi smo i daqe u igri, samo da u naredna dva okr{aja protiv Irske i Estonije ostvarimo maksimalan u~inak. To bi bila prava podloga za veru u kona~an uspeh - samouvereno }e To{i}. I Bane Ivanovi} ozna~io je naredni duel protiv Severne Irske na praznoj Marakani zbog kazne, kao kqu~ni za daqe takmi~ewe. - Ta tri boda vra}aju nas u trku za visok plasman, drugu poziciju u grupi koja donosi kasnije nastup u bara`u. Konsolidovali smo redove, iza sebe ostavili neprijatna de{avawa. Ima vremena da se potpuno spremimo za sva predstoje}a isku{ewa. Za zakqu~ak se pobrinuo Milo{ Krasi} koji je protiv Izraela poneo kapitensku traku. - Po~iwemo kona~no da li~imo na sebe. Tim sve boqe funkcioni{e, kvalitet imamo, `eqa i motiv da se domognemo vize za Euro nisu sporni. Da li je na vidiku renesansa orlova u drugom delu kvalifikacija za EP, pitawe je na koje odgovor sti`e krajem marta kada su na programu dueli sa Severnom Irskom i Estonijom. Z.Rangelov

Promocija Gasteizkupa Od 10. do 16. jula u glavnom gradu {panske pokrajine Baskija - Vitoriji bi}e odr`an 16. fudbalski turnir za mla|e kategorije pod nazivom Gasteiz kup. Pro mo ci ja tur ni ra u Novom Sadu odr`a}e se sutra u 11 ~asova u sve~anoj sa li Sred we teh ni~ ke {kole „Mileva Mari}” u Gagarinovoj ulici. Pozivaju se treneri mla|ih kate go ri ja da pri su stvu ju promociji.

SLAVOQUBMUSLIN,BIV[ITRENERCRVENEZVEZDE,BEZDLAKENAJEZIKU

Nepla{iteseprivatizacije Crvena zvezda i Slavoqub Muslin u isto vreme u Beleku. Od hotela do hotela 200 metara vazdu{nom linijom. Ali, kao da je 200 kilometara. Kontakta izme|u kluba i trenera, koji je u dva navrata uspe{no vodio crveno-bele... - Nije bilo - ka`e Muslin. - Nisam se video sa qudima iz kluba, bili su neki moji saradnici da gledaju Zvezda - Klu`, ka`u da je bila dobra utakmica”, dodao je Muslin, trener Krasnodara, ekipe koju je bogati biznismen Sergej Nikolajevi~ Galicki oformio pre tri godine i ve} stigao do Premijer lige. Tada je pozvan Muslina da izbori opstanak, a kako srpski trener ka`e, novac za Galickog nije problem, on gradi samoposluge {irom Rusije, pa prihod usmerava ka izgradwi infrastrukture u Krasnodaru. Za sada, bilans je {est terena, dve hotelske zgrade za igra~e, jedna centralna sa salom, teretanom, bazenom, laboratorijom... Gradi se poseban objekat za petli}e, kadete, omladince... Da budu odvojeni. A, u septembru po~iwe izgradwa i modernog stadiona na kojem }e igrati Krasnodar. Odmah smo Muslina, koji ima znawa o funkcionisawu na{ih najve}ih klubova, pitali da li se Srbi sa pravom pla{e eventualne privatizacije Crvene zvezde i Partizana i da li je uop{te mogu}e da klub isto~no od Minhena ponovo osvoji ne{to u Evropi, a da iza sebe nema nekog oligarha? Jedina dva {ampiona Evrope isto~no od Minhena su Steaua iz Bukure{ta i Crvena zvezda.

- To je ~ovek kome novac nije problem. On ne vodi klub da bi zaradio, ve} zato {to voli fudbal. Galicki dr`i 6.000 samoposluga i spada u u`i krug najbogatijih qudi u Rusiji. Ja mu ka`em da kupimo tog i tog igra~a, jer }emo kasnije mo}i da ga prodamo za ozbiqan novac, a on mi odgovara da ga ne zanima zarada na bilo kome! Da ho}e dobre igra~e i da

oni ulo`ili po milion evra u klub, desio bi se napredak.

Predsednicineula`u nidinar Muslin, sada kada je u situaciji da ima predsednika koji mo`e mnogo toga da mu ispuni, smatra da najve}i srpski klubovi, na na~in na koji su organizovani, ne mogu da isprate rast jed-

SlavoqubMuslin

Krasnodar igra lep fudbal, makar u Drugoj ligi. Muslin smatra da mo`da na{im klubovima nije potreban jedan prebogat ~ovek, ve} grupa bogatih i uticajnih Srba, koji vole klub i koji }e odmah ulo`iti svoj kapital. - Ne mora da bude pojedinac, Zvezdu mo`e da vodi i deset qudi u sklopu akcionarskog dru{tva, da svako od wih vlada u onoj meri koliko ima akcija. A, kad bi svi

nog Zenita ili [ahtjora, a uskoro najavquje i da }e se ~uti za Krasnodar. - Zvezdin najve}i problem su predsednici, koji vode klub, a ne ula`u ni dinar u wega. Zvezda ne treba da se pla{i privatizacije. Prodaja kluba nekom mo}niku je jedino re{ewe. Dok ~ovek ne ulo`i svoj novac u klub, nema dugoro~nog uspeha. Zenit i [ahtjor su, recimo, do pre par godina bili nepoznati u Evropi, ali

kada su ih preuzeli bogata{i, wihov put do evropskog vrha je bio muwevit. Takav je primer i sa mojim Krasnodarom, za koji }e se tek ~uti - ka`e Muslin i uverava da niko ko je spreman da ulo`i svoj novac u klub ne mo`e da bude zlonameran, jer je onda zlonameran sam prema sebi. Da li Muslin, posle dva ne ba{ prijateqska rastanka sa Crvenom zvezdom i tada{wim predsednikom Draganom Xaji}em, mo`e uop{te da vidi sebe na crveno-beloj klupi do kraja trenerske karijere? Nebitno kada… - Nikad se ne zna. U skorijoj budu}nosti verovatno ne, jer imam dugoro~ne planove u Krasnodaru. Me|utim, nekog tamo dana, {to da ne, pogotovo ako Zvezda uspe da dobije vlasnika ili klub preuzme da vodi neko akcionarsko dru{tvo - ka`e Muslin, koji je osvojio dve „duple krune”, ali bez rezultata u Evropi. Najbli`e je bio u sezoni 2000/2001, kada je u posledwoj rundi kvalifikacija za Ligu {ampiona ispao od Dinama iz Kijeva. Falio je jedan gol i on to ni danas ne mo`e da pre`ali. Na kraju te sezone, Muslin je napustio Crvenu zvezdu, a uprkos trzavicama sa Xaji}em, vratio se leta 2003, posle ne ba{ uspe{ne ere Zorana Filipovi}a, koji je u jednom trenutku zaostajao 19 bodova za Partizanom.

Yajo,jaslobodno {etam ^im se vratio u klub Muslin je uzeo titulu, ali izgubio fi-

nale Kupa od Smedereva, posle ~ega je `eleo da avanzuje u neku vrstu tim menaxera, nalik engleskim uslovima, a ne samo da ostane trener. @eleo je kontrolu nad transferima igra~a, da bi se - kako ka`e - planski dovodilo i prodavalo. To je dovelo do konflikta sa Xaji}em i raskida saradwe, posle ~ega je Xaji} navodno rekao da je „Muslin najgora osoba koju je upoznao u `ivotu”. Sedam godina kasnije, taj sukob i daqe je aktuelan, a to se mo`e zakqu~iti i po prili~no o{trim izjavama Muslina na ra~un sudskog procesa koji se vodi protiv tre}e „Zvezdine zvezde”. - Nije me iznenadio na~in na koji su ga hapsili, pa i druge slikaju kada ih hapse, to je tako kada se zgre{i. Mo`da je on nepravedno optu`en, ali tu je sud, pa neka doka`e da je nevin - bez ustezawa govorio je Muslin. - Na`alost, bio sam u pravu kada sam se sukobio sa Xaji}em. O malverzacijama za koje ga osu|uju ne mogu da pri~am, jer nemam dokaze, ali klupski rezultati posledwih godina govore da se s razlogom nisam slagao sa politikom predsednika Crvene zvezde iz vremena dok sam bio trener. - Mene nisu hapsili, slobodno {etam - nastavio je. On tvrdi da nije „sedeo sa glavnima” kada su se prodavali igra~i i da stoga nema uvid u eventualne malverzacije, ali ne krije da je bio za prodaju Ivana

Dudi}a u Benfiku. Dudi} trenutno tereti Xaji}a da ga je o{tetio za novac… - Iako se 2000. godine nisam ba{ pitao mnogo, istina je da sam odobrio odlazak Dudi}a, ali ne znam kakav je bio finansijski put od Portugala do Srbije, niti me je to zanimalo. O dolasku Roberta Prosine~kog? - Robi je veliko fudbalsko ime. Jeste po~etnik u trenerskom poslu, ali svi mi smo nekada bili po~etnici, neko je uspeo, neko nije. Jedino mi je ~udno {to jo{ nije diplomirao, a pune ~etiri godine je radio u stru~nom {tabu reprezentacije Hrvatske. Mo`da je planirao da postane neki direktor, ne znam. Ko je najboqi fudbaler kojeg je trenirao u dva mandata u Crvenoj zvezdi? - Vidi}! Zar treba da tro{im re~i na wega? U jednom trenutku on je imao problema sa le|ima, pa sam ga poslao na le~ewe kod doktora Ferea u Lion. Tokom wegovog odsustva imali smo pad u igri i seriju lo{ih rezultata, pa je Vidi} sam insistirao da se vrati u ekipu pre zavr{etka terapije. Od tog trenutka ponovo smo po~eli da pobe|ujemo i na kraju osvojili titulu - podvukao je Muslin, koji je ro|en 15. juna 1953. u Beogradu. Za Crvenu zvezdu je igrao od 1975. do 1981. godine, izme|u ostalog i sa Xaji}em i zabele`io 140 prvenstvenih nastupa.


18

sport

dnevnik

FINALNITURNIRKUPA„RADIVOJKORA]”U@ELEZNIKU

NIKOLACRNOGLAVAC,JEDANODJUNAKAPOBEDE KA]ANAUSUBOTICI

petak11.februar2011.

Zvezda i FMP u polufinalu Prvi dan finalnog turnira Kupa Radivoja Kora}akojiseodr`ava u@eleznikuprotekaou zanimqivim duelima koje su pratili preokreti ali i jedno iznena|ewe.CrvenazvezdaiFMP,prvisupolufinalistinacionalnog kupa, a upravo }e ove dve ekipe ukrstiti kopqa u prvom polufinalnomdueluupetakod18~asova. U prvoj utakmici dana, ko{arka{iCrvenezvezdebilisuboqi

odfilijaleFMP-a,Radni~kibasketa 81:69. Izabranici trenera Uvalina te`e od o~ekivanog su do{lidoslavqa,pogotovokadsu uzmeuobzirbledapartijauprvih 20minuta,kojusuko{arka{iRadni~kog uspeli da iskoriste i na odmorodusapredno{}u39:32. Unastavkususreta,timsaMalogKalemegdanazaigraojekako setoodwegaio~ekivalo,predwa~ili su Amerikanac Mar{, Nikoli}iLe{i},inakrajutre-

Crvena zvezda – Radni~ki basket 81:69 (17:20, 15:19, 27:13, 22:17)

Spartak – Jugovi} 29:30 Smederevo – C. zvezda 28:32 Novi Beograd – Naisus 31:28 Radni~ki – Priboj 42:18 Kolubara – Crvenka 38:29 PKB – Partizan 28:30 Po`arevac – M. Gora 34:36

Hemofarm [tada – FMP 88:93 (21:21, 21:33, 24:21, 22:18)

Napredak – Metaloplastika (19)

BEOGRAD: Hala @eleznik, gledalaca: 1000, sudije: Vojinovi}(NoviSad),Mari~i}(Kraqevo),Milojkovi}(Beograd). HEMOFARM [TADA: Pavkovi} 18, Bo`ovi} 1, Abdul Hamid3,Krstovi}11,[utalo6,Savovi}6,Borisov20,Petrovi}, Jeremi}2,Xordan8,Mara{8,An|u{i}5. FMP: ^ovi} 19, Kuveqi}, Ili} 12, Lazi} 8, Kutsopoulos 1, Smiqani}8,Stojadinovi}5,Radivojevi}12,Iveqa17,Dimi}6, Milutinovi}5,@ivanovi}.

Raspored turnira ^etvrtfinale A: Crvena zvezda - Radni~ki basket B: Hemofarm - FMP

81:69 88:93

C: Radni~ki (K) - OKK Beograd D: Partizan MTS - Mega Vizura

sino} sino}

Finale

(18) (20.30)

Subota

(20)

Termini odigravawa utakmica su 18, odnosno 20.30 ~asova, samo }e finale po~eti u subotu u 20 ~asova.

Pe|a jo{ r|av DalasMaverikszabele`ili su desetu uzastopnupobeduizadr`ali se na drugom mestu tabele Zapada, iza sjajnihSanAntonioSparsa.Mavsisugostovaliu Arkoareniiuzdostamukeslavili rezultatom 102:100. Igra~ odluke bio je omaleni PortorikanacHozeHuanBarea,kojije15od svojih 20 poena ubacio u posledwoj~etvrtini. Nekada{wiasKingsaPredrag Stojakovi}ponovojebioustartnojpetorciDalasaiodigraounapred zacrtanih 20 minuta, po{to gatrenerRikKarlajluvodiuritam posle duge pauze. Pe|a je postigaosamo~etiripoena,uz{ut

PredragStojakovi}

iz igre 1/7, ali je sa jo{ ~etiri skoka, pet asistencija i jednom ukradenom loptom prona{ao na~indadoprinesepobedi.Wemuza utehu,niprviigra~DalasaDirk Novickinijeblistao-sasamodeset poena pru`io je jednu od najslabijihpartijaovesezone... SanAntoniojerutinskido{ao do pobede u Torontu i sa skorom 44-8nastavqadadominiraligom. KrilnicentarDahuanBlerjesa 28 poena izjedna~io rekord karijere.Reptorsimajeto15.porazu posledwih 16 me~eva, dok je Kli-

Pro{lisurukometa{ i Jug ov i} a kroz silnemukeuSubotici, prot iv ekip e Spartak Vojputa (30:29, 25:25, 11:10), izb or iv{ i na kraj u plasmanu~etvrtfinaleKupa Srb ij e. Igral i su znatn o oslabqeni, bez sjajnih desnih bekova Qubomira Jo{i}a i Laz ar a Stej in a, sa rov it im plejmejkerima, Nikolom Vugdragovi}em i Nikolom Radakov i} em, u dvor an i krc at oj publikomkojajebilaposebno pripremqena za utakmicu sa Jugovi}em.

Bez iznena|ewa

BEOGRAD: Hala @eleznik, gledalaca: 500, sudije: Jov~i}, Mrdaki^ukalovi}(sviBeograd). CRVENAZVEZDA: Cvetkovi}10,Dr~a,Jang,Radosavqevi} 3, Balaban, Le{i} 10, Nedovi} 7, Milo{evi} 6, Nikoli} 18, Mar{19,Suboti}8,Baki}. RADNI^KIBASKET: \oki}13,Powavi},Bara},Andrejevi} 1, Sila|i 8, Ogwenovi}, \uran 12, Vukasovi} 11, Tubak 2, Vasili}7,Zari}9,Xakovi}6.

Danaspolufinale C. zvezda - FMP Pobednik C - Pobednik D

Crni spreman za izazove

Tabele ISTOK - Atlantik: Boston 38-13, Wujork 26-25, Filadelfija 24-28, Wu Yersi 16-37, Toronto 14-39. Central: ^ikago 35-16, Indijana 22-28, Milvoki 20-31, Detroit 2033, Klivlend 8-45. Jugoistok: Majami 38-14, Atlanta 33-19, Orlando 34-20, [arlot 2230, Va{ington 14-37. ZAPAD - Severozapad: Oklahoma Siti 33-18, Juta 31-23, Denver 30-23, Portland 28-24, Minesota 13-39. Pacifik: LA Lejkers 36-16, Finiks 24-25, Golden Stejt 23-28, LA Klipers 20-32, Sakramento 12-37. Jugozapad: San Antonio 44-8, Dalas 3715, Wu Orleans 32-22, Memfis 28-26, Hjuston 25-29. vlend protiv Detroita izgubio i 26.putzaredom!Jo{jednimporazomKavalirsibipostavilinovi negativnirekordsvihameri~kih profesionalnih sportova!? NaredniprotivnicisuimLosAn|elesKlipersi. AleksandarPavlovi}({ut0/2, 2sk,2asza14minuta)biojestarteruporazuWuOrleansaodWu Xersija, dok je Vladimir Radmanovi} (3p, 2sk, 1as) sa Golden Stejt Voriorsima „tesno” pobedioDenver. Rezultati:Klivlend-Detroit 94:103,Indijana-[arlot104:103, Wu Xersi - Wu Orleans 103:101 (91:91), Filadelfija - Orlando 95:99, Va{ington - Milvoki 100:85, Toronto - San Antonio 100:111, Wujork - LA Klipers 108:116,Juta-^ikago86:91,Sakramento - Dalas 100:102, Golden Stejt-Denver116:114.

16.februar

Vojvodina @elezni~ar – Mokra Gora

Dimi}izme|uSavovi}aiAn|u{i}a

}e ~etvrtine stvari u do{le na svoje mesto. Zvezda je uo~i posledwe deonice stekla, ispostavilo se, nedosti`nu prednost 59:52, ko{arka{ima Radni~kog ponestalojesnage,{tosucrveno -beliiskoristili,najpreuve}ali vo|stvo i mirno priveli susretkraju. Udrugom~etvrtfinalnomduelu sastali su se doma}in turnira FMP i Hemofarm [tada, a izabranicitrenera\oki}anapravili su iznena|ewe i eliminisali tim iz Vr{ca iz daqeg takmi~ewa, nakon uzbudqive zavr{nice 93:89. Nakon boqeg starta Hemofarma,udrugoj~etvrtiniusledilajeserijapantera,kojisupredvo|eni ^ovi}em i Radivojevi}em uspeli da anuliraju prednost ri-

vala i stekli velikih 12 poena prednosti uo~i odlaska na odmor 54:42. Hemofarmjeunastavkususreta krenuonasveilini{ta.Predvo|eni Pavkovi}em i Krstovi}em, pulenitreneraLukaji}aizminuta u minut, smawivali su zaostatakzaBeogra|anima,automevelikiudeoimaojeBorisovkojije u nastavku susreta ekslodirao i biovode}iigra~Bana}ana.Ipak, danedo|edototalnogpreokreta pobrinuli su se mladi Iveqa, Ili}aliiostalipanteri,kojisu nakonpenalzavr{niceuspelida sa~uvaju prednost i do|u do trijumfakojiimjeotvoriovratapolufinala gde ih ~eka jo{ jedan favorit,ekipaCrvenazvezde. I.Grubor

NA[IREPREZENTATIVCIPRIPREMAJUSEUPR^WU

Ili} prikqu~io jo{ petoricu

Reprezentacija Srbijeuveslawunalazisena pripremama u Pr~wu (Vrmac) u Crnoj Gori. Selektor vesla~ke reprezentacije Srbije, Neboj{a Ili}, na pripremejepozvaojedanaestvesla~a, koji predstavqaju najozbiqnije kandidate za nastup na OlimpijskimigramauLondonu,2012.godine. Stroge kriterijume kategorizacije Olimpijskog komiteta Srbije ispunili su: Nikola Stoji}, Marko Marjanovi}, Milo{ Tomi},NenadBabovi},Milo{Stanojevi}, Nemawa Ne{i}, Miqan Vukovi},GoranJagar,Milo{Vasi}, Radoje \eri} i Du{an Bogi~evi}. - Na februarske pripreme, pored jedanaest kandidata za nastup na Olimpijskim igrama u Londonu,slede}egodine,pozvaosamjo{ pet vesla~a, koji su se, na osnovu postignutih rezultata na nedavnimtestirawima,izborilizamesto u na{em nacionalnom timu. Re~jeoPredraguLackovuiNenaduBe|iku,vesla~imaCrvenezvezde,AleksandruFilipovi}uiVeselinuSavi}uizSmedereva,kaoi ViktoruJasinskom,takmi~aruVK Galeb-odlukajeselektoraIli}a. Pre odlaska na pripreme, stru~ni {tab reprezentacije je organizovao testirawe na{ih vesla~a na ergometrima, na kome su najboqerezultatepostigliNikola Stoji} i Milo{ Stanojevi}. NikolaStoji}je6.000metarapre{aoza18.57,2minuta,~imejepotvrdio satus jednog od na{ih najboqih seniora i obezbedio trijumf u generalnom plasmanu Prvenstvu Srbije na ergometrima. Milo{Stanojevi}jeistudeonicu

izveslao za 19.56 minuta, {to je bilodovoqnozatrijumfukategorijilakihseniora. -Bla`epovredeigripoznastawaspre~ilasunajve}ibrojna{ih reprezentativaca da pru`e svoj maksimumnaplaniranomtestirawu,takodanismobiliumogu}nostidasteknemopraviuviduwihovu trenutnu fizi~ku pripremqenost.NikolaiMilo{suo~ekivanotrijumfovalinaPrvenstvuSrbije. Me|utim, siguran sam da bi postignutirezulatibilijo{boqidasunatestirawuu~estvovali svi na{i reprezentativci i da je konkurencija bila maksimalna komentar je selektora Ili}a na postignute rezultate na testirawureprezentacije. A kada je re~ o o~ekivawima stru~nog {taba od predstoje}ih bazi~nih priprema u Crnoj Gori, selektorna{egnacionalnogtima jeizjavio: - Osnovni ciq predstoje}ih priprema je pove}awe bazi~nih trena`nihsposobnostina{ihnajboqihvesla~aiprelazak{tove}egbrojakilometaranavodi,kolikogodvremenskepriliketobudu dozvoqavale. Tako|e, `eleo bih da istaknem odli~nu saradwu saInstitutomzarehabilitaciju, ~iji}eobjekat„Vrmac”uPr~wu, postatibazazazimskepripremeu Crnoj Gori i verujem da }e na{a zajedni~kasaradwadovestidojo{ boqe fizi~ke pripremqenosti ~lanova vesla~ke reprezentacije Srbije i novih medaqa na prvim me|unarodnimregatamau2011.godini. Vesla~ka reprezentacija Srbije boravi}e na pripremama u CrnojGorido26.februara. J.G.

U ~etvrtfinalu Kupa Srbije (23. marta) sasta}e se: Partizan – Radni~ki, Jugovi} Unimet - Kolubara, Novi Beograd - pobednik me~a Vojvodina @elezni~ar/ Mokra Gora, Crvena zvezda - pobednik me~a Napredak/Metaloplastika. U uzb ud qiv oj zav r{ nic i kvalitetnisastavVojputanije mogao da se odupre najezdi ka}ke mladosti, zbog ~ega su gled ao c i imal i pril ik e da prisustvujupravojrukometnoj poslastici, izvo|ewu sedmeraca.

NikolaCrnoglavac

sa pris tojn om rez ult ats kom predno{}u? -Igrajebilaveomanapeta -rekaojeNikolaCrnoglavac. -Doma}injeodsamogpo~etka bio u prednosti od nekoliko golova, da bi me trener Vladan Jordovi} ubacio na pozicijudesnogbekakadasuSuboti~ani bili u prednosti od dva gola. Ubrzo se situacija promenila po{to sam u kratkomrokudaodvapresudnagolasadevetmetara.Tadajerezultat bio poravnat, a euforijajeraslame|usaigra~ima, {to nikako nije imponovalo doma}im navija~ima, odakle suse~ulizvi`duciirazo~arewe. Dobra igra je bila odli~an spoj mladala~ke kura`i i dobrih treninga u pripremnom periodu? - Svak ak o da svak od nevn o trenirawe pod nadzorom na{ihtreneraJordovi}a,Vrgo-

Spartak Vojput – Jugovi} Unimet 29:30 (25:25, 11:10) SUBOTICA: SportskahalaDudova{uma,gledalaca900,sudije:Ostoji}iRajkovi}(NoviSad).Sedmerci:SpartakVojput 3(2),Jugovi}5(4),iskqu~ewa:SpartakVojput12,Jugovi}4minuta. SPARTAK VOJPUT: Vukoslavovi}, Kosovi}, Vru}ini} 3, Ta{kovi}3,Rojevi}2,Kalini},Ninkovi}10,Todorovi}1,Vitas,Ristovski2(2),Kuki}(18odbrana,sedmerac),Distol5,Veselinovi}7. JUGOVI]UNIMET: Kukobat(10odbrana),Lali}5,Vasi}3, [ipka2,Kankara{3,Radakovi}5(4),Vru~i}evi}1,Vugdragovi},Travar,Krsman~i}1,Crnoglavac2,Dobrijevi},Pap2,Perovi}(8odbrana). U trenucima kada je doma}inimaoprednostoddvagola razlike,alevibekSa{aDistolbionezadr`iv,trenergostiju Vladan Jordovi} je povukaosmeoiriskantanpotez, na teren je, umesto iskusnog Ivana Papa, ubacio golobradog Nikolu Crnoglavca. Izdanak ~uvene ka}ke rukometne akad em ij e ne sam o da je opravdao poverewe trenera, negojeizrastaoupravogjunaka utakmice. Otresit i kura`an,kakavjeina~eCrni,postigao je dva gola i u{topovao Sa{ u Dist ol a, koj i do kraja susreta nije vi|en na parketu. U{listeuigruuprili~no nezgodnom trenutku, kada je doma}inbioupunomnaletui

vi}aiZe~evi}aumnogomedoprinosi dobroj igri, a samim tim i rezultatima. Upravo se to pokazalo na utakmici sa Spartakom. U narednom periodu o~ekujem jo{ boqe igre i rezultate. Sticajemokolnosti,ima}ete sve vi{e minuta`e u igri. Jestelispremnidaodgovoritevelikomsportskomizazovu ipotrebamaekipe? -Spremansamdaodgovorim svakomizazovu,jersmatramda je kvalitet priprema i samih treninga na visokom nivou. Pored toga prezadovoqan sam {toutimuvladapravakolektivna igra i podr{ka - istakao je kadetski reprezentativac Srbije Nikola Crnoglavac. J.Gali}

DANASNASPORTSKIMTERENIMA Odbojka Mu{kasuperliga–KRAGUJEVAC: Radni~ki – Mladi radnik (19). @enska superliga – BEOGRAD: Po{tar – Radni~ki (B) (20), SUBOTICA: NIS Spartak – Crvena zvezda (19), OBRENOVAC: TENT – Jedinstvo (U) (19). Prva mu{ka liga – SUBOTICA: Spartak – Crnokosa (17).

Prva`enskaliga-KRAGUJEVAC: Sme~ 5 – [umadija (18).

Ko{arka IVBLliga(`)- BEOGRAD: Vo`dovac - Partizan (20.30). Prvaliga(`)- KOVIN: Kovin - ^elarevo (18.30), BEOGRAD: Crvena zvezda - Proleter (19). Prva srpska liga, sever (m)- BELEGI[: Dunav - Novi Sad (20).


SPORT

dnevnik VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE ZVEZDU

Novosa|ani oslabqeniuderbiju Derbi ~etvrtog kolaPrveAligeSrbije za vaterpoliste odigra}e Vojvodina i Crvenazvezdasutraunovosadskom bazenuSlanabarau19~asova.U prethodnatrikolaNovosa|ani su zabele`ili dve pobede i po-

odme~aEvroligesaBudvomkuburi sa povre|enim i bolesnim igra~ima, tako da je u odlo`enom susretu tre}eg kola u Kikindi igrala sa gotovo juniorskim pogonom. I sada situacija nije ni{a boqa. Kako {ef stru~nog {taba Dejan Stanoje-

Momenat iz jednog od ranijih me~eva Vojvodine i Crvene zvezde

razinalazesenatre}emmestu izaCrvenezvezdekojajeukwi`ilatrislavqa,kaoiprvoplasiraniPartizan.Vojvodinajo{

Kru{evac doma}in Nemcima Utakmica petog kola PrvegrupeevropskihkvalifikacijazaSvetskuliguizme|uvaterpoloreprezentacija SrbijeiNema~kebi}eodigrana22.martauKru{evcu, saop{tio je VSS. ^elnici VSS na sastanku sa predstavnici kru{eva~kih vlasti dogovorili su da ovaj grad bude doma}in me~a sa Nema~kom.

[arapovane igrauParizu Ruska teniserka Marija [arapovaodustalajezbogbolesti od u~e{}a na VTA turniru u Parizu. -@elelasamdau~estvujemna ovom turniru, ali su me zdravstveni problemi spre~ili. Izviwavam se svim navija~ima, kaoiorganizatorimaturniraizjavila je [arapova i dodala da su joj lekari konstatovali virusnuinfekcijugrla. [arapova je na turniru bila postavqenazadrugognosioca,a u prvom kolu bila je slobodna. Umesto ruske teniserke igra}e Francuskiwa Stefani KoenAloro.

vi} ka`e od 16 licenciranih igra~a ~ak devetorica su bolesniilipovre|eni. -OdduelasaBudvomvi{eod petigra~aubazenunatreningu nije bilo. Ono ~ega smo se pla{ili na po~etku godine sada nam se de{ava. Naime, u nekim stvarimazanasjeEvroligabila prevelik zalogaj. Kvalitet, godine,iskustvoifizi~kasnaga mojih igra~a nisu bili dovoqni za izazove Evrolige. S drugestranewihova`eqaimotivbilisuveliki,pazbogtoga i ne ~udi {to je posle duela sa Budvom do{lo do emotivnog i fizi~kog "pra`wewa". No, mi se ne kajemo, jer samo igrawem jakih utakmica i napornim radomiigra~iiekipamogudanapreduju-ka`eStanojevi}. Dosta te{kih utakmica ostavilo je traga, pa su u Kikindi

Ovuka i Ran|i} igrali i pored bolesti,odnosnopovrede,ausastavusena{loinekolikoigra~a godi{ta od 1995. do 1997. (Joksimovi}, Bukvi}, Vitorovi},Gvozdanovi}). - I u duelu sa Crvenom zvezdommora}emodaubacimonekoga od mla|ih, jer od devetorice bolesnihipovre|enihjo{uvek ne znam ko }e mo}i da nastupi. Dobrastvaruovojsituacijijeta da sada mla|i igra~i shvate da imseukazalaprilikadapoka`u {taznajuidaseizborezasvoje mesto. Tako|e, moraju da znaju i damorajudaigrajumaksimalnou odbrani,kaoidabrzootplivaju unapad,anedakao{tosedesilo u Kikindi neki stariji igra~i zapu{avaju wihove rupe. Mla|i igra~i moraju da shvate da se {anseneukazujustalnoidamorajudaihiskoriste. Stanojevi}jedaqeistakaoda seizizjavaigra~aCrvenezvezde vidi da }e oni poku{ati da savladajuVojvodinuuNovomSadu. - Znaju}i da u redovima Zvezdenastupajuiskusniigra~ikoji su osvajali monogobrojna odli~ja onda zna~i da oni uva`avaju ono {to mi ovde radimo. Shdno tome trudi}emo se i da ste~enu reputaciju u bazenu opravdamo.Bezobziranastawe ukojemsetrenutnonalazimomi }emoduelusaZvedompristupitikaoisvakomdrugom,atojes pobedni~kim mentalitetom. Dragomije{toZvezduname~evima prati veliki broj navija~a,pajeisatestranepovratak ovog kluba veoma va`an za vaterpolo. @eleo bih ovom prilikomdapozovemina{enavija~e da do|u u {to ve}em broju i bodre nas u duelu sa Crvenom zvezdom - zakqu~io je Stanojevi}. G. Malenovi}

Vrane{pozvao iJelenuiAnu Selektor FED kup tima Srbije Dejan Vrane{ poslao je poziveigra~icamanakoje ra~una za me~ sa Slovakiwama.Tajme~seigrauokvirubara`azapopunuSvetskeAgrupe inaprogramuje16.i17.aprila, najverovatniji u Bratislavi. Vrane{jepoziveuputioJeleni Jankovi}, Ani Ivanovi}, BojaniJovanovski,AleksandriKruni}, Ani Jovanovi} i Tamari ^urovi}. Srpska selekcija je proteklog vikenda u oslabqenom sastavu,bezJankovi}eveiIvano-

petak11.februar2011.

19

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE I JUNIORE

Danassve~ano otvarawe U novosadskom Spensudanasu16~asova obavi}e se ceremonija sve~anog otvarawa 38. evropskog karate prvenstav za kadete i juniore, kao tre}ikupazamla|eseniore.Na tataimiju}eseusubotuinede-

qunadmetatioko900karatista iz46dr`ava. S obzirom na popularnost ovog sporta, kao i broj u~esnika,o~ekujeseda}eovamanifestacijamladostibitidobropose}ena,auimeoragnizatoraprvi operativac {ampionata

Strahiwa Tepav~evi} nagove{tavakvalitetnoizanimqivo takmi~ewe.Predsednik Karate saveza Srbije Slavoqub Piper poziva poklonike sporta da do|u u Spens i na delu vide najkvlaitetnije mlade karatiste izceleEvrope. M. G.

PRIJEMPOVODOMEVROPSKOGPRVENSTVAUKARATEU:NoviSad}eunarednatri dana biti doma}in 38. evropskog prvenstva u karateu. Tim povodom potpredsednik vojvo|anske Vladeipokrajinskisekretarzame|uregionalnusaradwuBorisBarjaktarovi}ipokrajinskisekretarzalokalnusamoupravuime|uop{tinskusaradwudrTomislavStanti},ujednopredsednik Organizacionog komiteta, primili su delegaciju Evropske karate federacije i organizacionog bordasutra{wegEvropskogprvenstvaukarateu.PoredgeneralnogsekretaraSvetskeiEvropske karatefederacijeXorxaJerolomposa,udelegacijisusenalazilizamenikgradona~elnikaNovog SadaZoranMandi},direktorEvropskog{ampionatadrStrahiwaTepav~evi}ipredsednikKaratesavezaSrbijeSlavoqubPiper.

Kubicadanasnanovojoperaciji Voza~ ekipe Lotus Reno u {ampionatu Formule jedan Poqak Robert Kubica iza{ao jeju~esaodeqewaintenzivnenegebolniceSantaKoronauPjetra Ligureu u blizini \enove. [ef odeqewa intenzivne nege u ovoj

bolnici\ordoBarabinoizjavio je da }e poqskom voza~u danas }e bitioperisaninogairame. -Kubicasedobroose}a.Sadaga ~ekajudveoperacije,atre}aiposledwa je predvi|ena za slede}u nedequ-rekaojeBarabino. Kubicajeve}jednomoperisanubolni-

ci Santa Korona gde je preba~en po{tojeunedequdo`iveote{ku nesre}u tokom u~e{}a na Reliju "Ronde di Andora" kada je svojom "{kodafabijom"izleteosastaze i udario u zid crkve. Kubica je pro{ao sa ozbiqnim povredema desneruke,{akeinoge.

HajdfeldtestiraLotus

vi}eve,apredvo|enemladomJovanovski,pobedilaKanaduiizborilaopstanakuSvetskojgrupielitnogtakmi~ewa.

NemacNikHajdfeldtestira}enovibolidekipe Lotus Reno na stazi u {panskom Herezu, saop{tio je vlasnik francuskog tima u {ampionatu Formulejedan@erardLopez.Onjerekaoda}eHajdfeldprikqu~itiprvomvoza~uLotusRenoaRusu VitalijuPetrovu,auztim}ebitiiBrazilacBruno Sena. Petrov je siguran u francuskom timu za predstoje}usezonu,doksejo{tra`izamenazapovre|enogPoqakaRobertaKubicu.Hajdfeldjepro{lusezonuzavr{iouekipiZaubera,atrenutnoje

bezanga`mana.Onvoziu{ampionatuF1od2000. godine,anastupiojenaukupno174trke. -Znamodaseradiodobromvoza~u,alimoramo davidimoukakvojjeformiikako}edaseprilagodi na na{ bolid. Moramo da vidimo kako }e da pro|utestirawauHerezu,aliiuBarseloni.Sve tova`iizaSenu,aliinekogtre}egvoza~aakobudedobio{ansu-rekaojeLopez. Po~etaknovesezoneu{ampionatuF1zakazanje za13.marttrkomzaVNBahreina.


20

sport

petak11.februar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Milan-Parma Roma-Napoli Nedeqa Palermo-Fior  entina Kaqari-Kjevo Bari-\enova Bre{a-Lacio Katanija-Le}e ]ezena-Udineze Sampdorija-Bolowa Juventus-Inter

1.Milan 24 24 2.Napoli 3.Inter 23 24 4.Lacio 5.Palermo 24 6.Udineze 24 7.Roma 23 8.Juventus 24 9.Kaqari 24 24 10.Kijevo 11.Fiorentina 23 12.Bolowa(-3) 23 13.\enova 23 14.Sampdor. 23 15.Parma 24 16.Le}e 24 17.Katanija 24 18.Bre{a 24 19.]ezena 24 20.Bari 24

14 14 13 12 12 12 11 10 9 7 7 8 7 6 6 6 5 6 5 3

7 4 5 6 4 4 6 8 5 10 8 8 7 9 8 6 8 4 6 5

3 6 5 6 8 8 6 6 10 7 8 7 9 8 10 12 11 14 13 16

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

40:19 38:22 44:27 30:22 42:31 39:30 35:30 40:30 28:26 26:23 23:24 25:30 19:22 20:25 23:30 24:43 19:31 20:31 17:31 14:39

49 46 44 42 40 40 39 38 32 31 29 29 28 27 26 24 23 22 21 14

ITALIJA–SERIJA B

Danas Atalanta-Sijena (20.45) Subota Krotone-Albinolefe (15) Empoli-Askoli (15) Frosinone-Citadela (15) Pja}enca-Groseto (15) Portosumaga-Livorno (15) Modena-Re|ina (15) Vi}enca-Sasuolo (15) Padova-Triestina (15) Peskara-Vareze (15) Novara-Torino (poned.20.45)

1.Atalanta 2.Novara 3.Sijena 4.Vareze 5.Padova 6.Livorno 7.Re|ina 8.Torino 9.Vi}enca 10.Empoli 11.Peskara 12.Groseto 13.Krotone 14.Modena 15.Albinol. 16.Citadela 17.Sasuolo 18.Pja}enca 19.Portosum. 20.Askoli(-6) 21.Triestina 22.Frosinone

25 25 25 25 25 25 25 25 25 24 24 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

15 13 13 11 8 9 9 9 10 7 8 8 6 6 7 6 7 5 6 7 4 5

5 9 9 10 11 8 8 8 4 12 8 7 12 12 7 9 6 10 7 9 11 8

5 3 3 4 6 8 8 8 11 5 8 10 7 7 11 10 12 10 12 9 10 12

32:18 45:21 41:21 31:16 38:30 34:31 29:27 29:31 27:30 28:23 26:26 26:30 24:27 26:32 31:42 28:32 26:30 31:40 22:37 26:31 19:31 24:37

50 48 48 43 35 35 35 35 34 33 32 31 30 30 28 27 27 25 25 24 23 23

NEMA^KA BUNDES LIGA

Subota Ajtranht-Bajer(L) Volfsburg-Hamburg Bajern(M)-Hofenhajm [alke-Frajburg [tutgart-Nirnberg Kajzersl.-Borusija(D) Nedeqa Keln-Majnc Verder-Hanover

1.Borusija(D) 21 2.Bajer(L) 21 3.Majnc 21 4.Hanover 21 5.Bajern(M) 21 6.Frajburg 21 7.Hofenhajm 21 8.Hamburg 20 9.Nirnberg 21 10.Ajntraht 21 11.[alke 21 12.Volfsburg 21 13.Verder 21 14.Kajzersl. 21 15.St.Pauli 20 16.Keln 21 17.[tutgart 21 18.Borusija(M) 21

16 11 12 12 10 10 8 9 8 8 7 5 6 6 6 6 5 4

3 6 1 1 6 4 8 3 5 3 5 8 5 4 4 4 4 4

2 4 8 8 5 7 5 8 8 10 9 8 10 11 10 11 12 13

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

1.Lil 2.PS@ 3.Ren 4.Marsej 5.SentEtjen 6.Lion 7.Tuluz 8.Monpeqe 9.Bordo 10.Brest 11.Lorijen 12.So{o 13.Valensijen 14.Nica 15.Okser 16.Nansi 17.Kaen 18.Lans 19.Monako 20.Arle

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

11 10 10 9 9 9 10 9 7 8 9 8 6 6 4 7 6 5 3 1

9 7 7 9 8 8 3 6 10 7 4 4 8 8 13 4 6 8 12 5

46:12 41:30 32:22 29:30 42:26 29:28 39:28 29:30 26:30 24:26 26:26 26:30 27:43 31:37 23:34 25:39 37:39 31:53

51 39 37 37 36 34 32 30 29 27 26 23 23 22 22 22 19 16

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

2 5 5 4 5 5 9 7 5 7 9 10 8 8 5 11 10 9 7 16

(1.80) Man~ester junajted (3.10) Man~ester siti (3.90) Gradski derbi na Old Trafordu u Man~esteru, obele`i}e 27. kolo engleske Premijer lige. Doma}i |avolipredvo|eniNemawomVidi}em,posle29do`ivelisuporazume~usVulverhemtonom.SdrugestraneSitijeslavio protivVBA(3:0){toimjebioprvitrijumf nakon tri su{na kola. Jesenas je bilo 0:0. Pro{le sezone gradski rivali su odigrali ~etirisusreta.Obaprvenstvenapripalasu izabranicimatreneraFergusona(4:3i1:0), dok su u Liga Kupu prvi me~ xavoli dobili 3:1,agra|anisuslaviliudrugom2:1. Na{ predlog: 1 Fudbaleri Bordoa na stadionu stadionu [abanDelma{do~ekujuekipuKeana.Doma}injeigraupromenqivojformi,dalekood {ampionske. U pro{lom kolu remizirali susaLionom0:0,doksugostisajugaFrancuskebiliboqiodLorijena2:0,{toimje tre}apobedauposledwihpetkola.Jesenas uKaenunijebilopobednika(0:0),aposledwiputobaduelapripalasuBordou(2:1i 1:0).IzabranicitreneraDumasa,poku{a}e da naprave podvig, a uzdanica gostiju bi}e prvistrelacekipeElArabi(11golova). Na{ predlog: 3+

(2.20) Roma - (3.00) Napoli (3.10) Rimqanisuu{liuserijute{kihduelasa ekipamaizsamogvrha.Nakonporazavu~ice nagostovawuuMilanu(5:3),izabranicitreneraRanijerido~ukujuekipuNapolija.Uprvomdelu{ampionatauNapuquslaviojedoma}in(2:0).Bi}eovoprilikadaseRimqani predvo|eni Borijelom i Vu~ini}em revan{irajuNapolitancimazaporaziostvareprvupobedunakondvasu{nakola.Gostisusavladali]ezenu(2:0)isadostaoptimizmaputujunaOlimpiko.FudbaleriNapolijapredvo|enitrijomLavezi,Kavani,Ham{ikmnogo boqe igre pru`aju na San Paolu nego na gostovawima, gde su do`iveli tri poraza na petduela.Tradicijajenastranivu~ice. Na{ predlog:

(17) (17) (21)

40:22 34:24 24:17 30:18 31:24 30:23 25:22 20:23 27:23 23:21 26:27 35:27 25:25 15:22 27:26 23:34 22:31 22:35 20:23 11:43

42 37 37 36 35 35 33 33 31 31 31 28 26 26 25 25 24 23 21 8

BojanKrki}

BELGIJA

(2.65) Juventus - (3.00) Inter (2.50)

57 54 46 42 39 39 37 35 34 31 31 22 20 19 16 14

(2.10) Atletiko (M) - (3.10) Valensija (3.20) Posrnuli Atletiko do~ekuje na Visente KalderonuuvekneugodnuValensiju.Jorganxijesutrenutnonaosmommestu{ampionata,aporazodBarselone(3:0),tre}ijeunizu., Na drugoj strani, slepi mi{evi su slaviliprotivslaba{nogHerkulesa2:0,itakonastavilinizoddevetutakmicabezkiksa.UprvomdelusezonenaMestaqinijebilo pobednika (1:1). Zanimqivo je da ~eta treneraEmerijanijeslavilauMadriduposledwihpetsezona. Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

(4.60) Kajzerslautern - (3.40) Borusija (D) (1.65) Vode}i tim prvenstva Borusija iz Dortmunda gostuje na Fric Valter stadionu, gde ih o~ekuje doma}in koga o~ekuje gr~evita borbazaopstanak.Kajzerslauternjeporazom u Hofenhajmu (3:2) vezao tre}i poraz, a bez

Jakinta ostaje u Juventusu Napada~ Juventusa Vin}enco Jakinta igra}e i naredne sezone za torinski klub, izjavio je wegovmenaxerAndreaD’Amiko.Jakinta je propustio ve}i deo ove sezone zbog povreda, a interesovawe za italijanskog napada~a pokazaojelondonskiTotenhem. -DalijeJakintauplanovima Juventusa za narednu sezonu? To morate da pitate generalnog direktora\uzepeaMarotu-rekao jeD’Amikoidodao: -On}esigurnoinarednesezoneigratizaJuventus,jersumwam

daimajuboqegnapada~aodwega. Nije bilo nikakvih kontakta sa drugim klubovima. Vin}enco se oporavqairazmi{qasamooJuventusu. Wegov oporavak ide prili~no dobro, ali ne bih mogaodaka`emdali}ebitispremanzanarednime~uSerijiAsa Interom. Jakinta (31) je ~lan Juventusa od 2007. godine, a pre toga je igraozaUdineze,KasteldiSangro, Padovu i Re|iolo. On je za torinski klub odigrao 94 utakmicaipostigao38golova.

danapustikatalonskiklub,najavio je igra~ev menaxer Zoran Veki}. Krki} ima ugovor sa Barselonom do juna 2015. godine,aobe{te}ewezapovremenog {panskog reprezentativca iznosi100milionaevra.InteresovawezafudbaleraBarselone pokazaojeNapoli. -Nijetrenutakdapri~amoo timstvarima.Barselonasadane `elidapri~aotome.Ujunu}emorazgovaratiomogu}emre{ewu. Oni }e doneti kona~nu odluku-rekaojeVeki}idodao: -Ne`elimdakomentari{em mogu}nost wegovog prelaska u Napoli, po{to ne znam {ta }e sedogoditi. Krki}(20)jeponikaouomladinskim selekcijama Barselone, a za prvi tim katalonskog klubaodigraoje154utakmicei postigao 38 golova. On je debitovaozareprezentaciju[panije u septembru 2008. godine na utakmiciprotivJermenije.

NajboqifudbalerTotenhema GeretBejlmogaobizbogpovrede le|a da propusti prvi me~ osmine finala Lige {ampiona protiv ekipe Milana, prenose britanski mediji. “Gardijan” prenosi da je Bejl obnovio povredule|azbogkojebimogaoda

pauzira nekoliko nedeqa. Ovaj list tvrdi da je stru~ni {tab Totenhema po`urio sa povratkom Bejla na teren, po{to je fudbaler londonskog kluba dobiogr~eveule|imatokompoja~anih treninga u poku{aju da tr~ipunombrzinom.

HOLANDIJA

TURSKA

PORTUGAL

1.PSV 2.Tvente 3.Ajaks 4.Groningen 5.DenHag 6.AZAlkmar 7.Roda 8.Utreht 9.Herenven 10.Breda 11.NEC 12.Graf{ap 13.Herakles 14.Vitese 15.Fejenord 16.Ekscelz. 17.Venlo 18.Viqeml

52:14 59:24 48:35 50:31 41:30 34:30 25:21 32:30 29:29 34:32 32:33 16:42 16:32 25:45 19:52 16:48

pobedesuve}~etiriutakmicenadoma}emterenu. Trener Kurc, najvi{e o~ekuje od trija Hofer-Laki}-Tifer,koji}epoku{atida nanesutekdrugiporazmilionerimausezoni. ^eta iz Dortmunda remizirala je protiv [alkea 0:0, i nastavili nisku od ~etiri susretabezkiksa.UprvomdeluprvenstvaBariosidrugovisuslaviliubedqivih5:0,isa velikimapetitimaputujuuKajzerslautern. Na{ predlog: 2, 3+

ZahuktaliInterpredvo|entreneromLeonardom, ovog vikenda gostuje u Torino, gde ih~ekapoquqaniJuventuspredvo|enMilo{emKrasi}em.StaradamajepobedomnagostovawuuKaqariju(3:1)prekinulapostdug ~etirikola.Nadrugojstrani,nero-azurisu nakongoleadebiliboqiodRome(5:3),{to imjebilatre}avezanapobedanakonporaza odUdinezea.UprvomdeluprvenstvauMilanu nije bilo pobednika (0:0), dok su pro{le sezoneobarivalatrijumfovalanasvombuwi{tu.UredovimaInterane}ebitina{eg DejanaStankovi}akojijeidaqepovre|en. Na{ predlog: 2

1.Anderleht 25 2.Genk 25 3.Gent 24 4.KlubBri` 25 5.Standard 24 6.Lokeren 24 7.Mehelen 22 8.SerklBri` 24 9.Kortrijk 25 10.Varegem 25 11.Vesterlo 24 12.St.Truden 23 13.@erminal 24 14.Eupen 25 15.Lirs 24 16.[arlroa 25

2 3 6 9 9 5 5 9 11 8 9 13 12 16 14 17

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21)

Nedeqa

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

20 17 14 13 12 12 9 9 9 9 8 5 5 5 6 5 5 6 4 5

1 3 3 5 2 1 4 3 3 1 4 8 7 7 4 7 7 3 8 3

Subota

Runiuduelusodbranom„gra|ana”

Subota DenHag-Venlo (18.45) Viqem-Utreht (19.45) Fejenord-Herakles (19.45) Tvente-Vitese (19.45) AZAlkmar-PSV (20.45) Nedeqa Breda-Herenven (14.30) Roda-Ajaks (14.30) NEC-Ekscelzior (14.30) DeGraf{ap-Groningen (16.30)

6 6 4 3 3 9 7 5 4 10 7 4 8 4 7 5

Majorka-Atletik(B) Herkules-Saragosa Malaga-Hetafe Levante-Almerija Sosijedad-Osasuna Deportivo-Viqareal Espawol-Real(M)

1 2 5 4 8 9 9 10 10 12 10 9 10 10 12 10 10 13 10 14

70:11 52:19 41:22 36:24 37:31 30:30 33:35 31:29 33:35 33:37 24:30 21:34 22:30 21:29 22:36 17:31 19:34 23:34 23:38 28:47

61 54 45 44 38 37 31 30 30 28 28 23 22 22 22 22 22 21 20 18

[PANIJA–SEGUNDA

Subota Mehelen-Vesterlo (18) KlubBri`-Varegem (20) Anderleht-SerklBri` (20) SentTruden-Eupen (20) Lokeren-[arlroa (20) Lirs-@erminal (20) Nedeqa Standard-Genk (18) Kortrijk-Gent (20.30) 17 16 14 13 12 10 10 10 10 7 8 6 4 5 3 3

(18) (20) (22)

Granada-Albasete

Krki} napu{ta Barselonu? Fudbaler Barselone Bojan Krki}mogaobinakrajusezone

Subota

Atletiko(M)-Valensija Hihon-Barselona Rasing-Seviqa

1.Barselona 2.Real(M) 3.Viqareal 4.Valensija 5.Atletik(B) 6.Espawol 7.Seviqa 8.Atlet.(M) 9.Hetafe 10.Sosijedad 11.Majorka 12.Saragosa 13.Hihon 14.Osasuna 15.Herkules 16.Rasing 17.Deportivo 18.Levante 19.Almerija 20.Malaga

(1.60) Bordo - (3.20) Kaen (5.00)

(15.30) (17.30)

FRANCUSKA

Subota Aviwon-Monpeqe Bordo-Kaen Monako-Lorijen Nansi-Okser PS@-Lans So{o-Marsej SentEtjen-Lion Nedeqa Ren-Nica Valensijen-Brest Lil-Tuluz

\avoli love gra|ane

[PANIJA–PRIMERA

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

14 14 13 13 11 10 9 10 8 9 6 6 6 5 5 5 4 1

5 5 5 4 5 7 8 4 7 4 9 7 6 7 6 4 1 4

3 3 4 5 6 5 5 8 7 9 7 9 10 10 11 13 17 17

58:21 45:24 44:20 49:28 40:32 34:23 37:30 36:28 44:35 31:36 38:40 22:39 32:40 27:37 25:39 25:45 22:51 19:60

47 47 44 43 38 37 35 34 31 30 27 25 24 22 21 19 13 7

Bejl preska~e Milan

Subota Bukaspor-Kowa (13) Sivas-Trabzon (15) Istanbul-Gen~lerbirgli (16) Gaziantep-Galatasaraj (18) Nedeqa Karabuk-Ka{impasa (12.30) Eski{ehir-Bursa (15) Antalija-Manisa (16) Ankaragu~u-Be{ikta{ (18) Ponedeqak Fenerbah~e-Kajzeri (19)

Subota Nacional-Leirija (19.15) Olhanense-Sporting(L)(21.15) Nedeqa P.Fereira-Maritimo (16) Naval-Akademika (16) Benfika-Gimarae{ (18.15) Braga-Porto (20.15) RioAve-Portimonense (20.15) Ponedeqak BeiraMar-V.Setubal (20.15)

1.Trabzon 2.Bursa 3.Fenerbah. 4.Kajzeri 5.Be{ikta{ 6.Gacijantep 7.Istanbul 8.Galatas. 9.Eski{ehir 10.Manisa 11.Karabuk 12.Antalija 13.Ankaragu~u 14.Gen~ler. 15.Sivas 16.Kowa 17.Bukaspor 18.Kasimpasa

1.Porto 19 17 2 0 44:7 53 2.Benfika 18 14 0 4 37:16 42 3.Sport.(L) 18 9 5 4 30:20 32 4.Gimarae{ 18 8 5 5 24:21 29 5.Braga 18 8 3 7 33:24 27 6.Nasional 19 7 5 7 17:22 26 7.Olhanense 18 6 7 5 16:15 25 8.Leirija 18 7 4 7 18:23 25 9.BeiraMar 18 5 9 4 23:22 24 10.P.Fereira 18 5 8 5 17:21 23 11.Akademika 18 5 5 8 24:31 20 12.Maritimo 18 4 7 7 19:21 19 13.V.Setubal 18 4 5 9 16:28 17 14.RioAve 18 3 5 10 17:26 14 15.Portimon. 18 2 4 12 17:34 10 16.Naval 18 2 4 12 14:35 10

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

13 13 13 11 9 8 9 9 7 9 7 6 5 5 3 3 3 1

5 5 3 6 5 7 2 2 7 1 5 7 7 6 7 6 6 5

2 2 4 3 6 5 9 9 6 10 8 7 8 9 10 11 11 14

41:13 36:13 46:22 27:15 32:22 19:16 27:23 24:25 21:21 30:31 31:32 20:24 27:35 18:30 19:36 17:30 14:29 15:47

44 44 42 39 32 31 29 29 28 28 26 25 22 21 16 15 15 8

(danas,21)

BarselonaB-Kartagena Numansija-Kserez Tenerife-R.Vaqekano Hueska-Hirona Alkaron-LasPalmas ViqarealB-Ponferadina Betis-El~e

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Rekreativo-Vaqadolid Kordoba-Selta Himnastik-Salamanka

(12) (17) (17)

Nedeqa

1.R.Vaqekano23 15 23 13 2.Selta 23 14 3.Betis 23 11 4.Kserez 5.Granada 23 10 6.Viqar.B 23 11 7.Kartagena 23 10 8.Barsel.B 23 8 23 7 9.Hirona 10.Numansija 23 9 23 9 11.Alkaron 12.El~e 23 6 13.Hueska 23 6 14.Kordoba 23 6 15.Rekreativo23 5 16.Vaqadolid 23 7 17.LasPalmas23 5 18.Salamanka 23 7 19.Albasete 23 5 20.Himnastik 23 4 21.Tenerife 23 4 22.Ponferadina23 3

4 8 4 5 7 4 5 8 9 3 3 11 11 10 11 5 10 3 8 9 9 9

4 2 5 7 6 8 8 7 7 11 11 6 6 7 7 11 8 13 10 10 10 11

42:23 45:20 46:22 34:29 42:27 29:31 33:32 34:34 33:31 32:33 27:32 19:21 17:21 31:32 21:23 30:33 31:41 26:34 17:25 16:25 23:37 18:40

49 47 46 38 37 37 35 32 30 30 30 29 29 28 26 26 25 24 23 21 21 18

ENGLESKA PL Subota

Man~esterj.-Man.siti (13.45) Arsenal-Vulverhempton (16) (16) Birmingem-Stouk Blekburn-Wukasl (16) (16) Blekpul-AstonVila Liverpul-Vigan (16) VBA-VestHem (16) Sanderlend-Totenhem (18.30) Bolton-Everton (nedeqa,17) Fulam-^elzi (ponedeqak,21)

1.Man~est.j. 25 2.Arsenal 25 3.Man.siti 26 4.^elzi 25 5.Totenhem 25 6.Liverpul 26 7.Sanderl. 26 8.Bolton 26 9.Stouk 25 10.Wukasl 25 11.Blekburn 26 12.Fulam 26 13.Everton 25 14.AstonVila 26 15.Blekpul 25 16.Birmingem 24 17.VBA 25 18.Vigan 26 19.Vulverhem. 25 20.VestHam 26

15 15 14 13 12 11 9 8 10 8 9 6 6 7 8 5 7 5 7 5

9 5 7 5 8 5 10 9 3 7 4 12 12 8 4 12 5 11 3 9

1 5 5 7 5 10 7 9 12 10 13 8 7 11 13 7 13 10 15 12

55:24 54:27 42:22 46:22 35:27 34:31 32:31 36:37 31:32 40:38 34:42 28:28 33:34 30:45 38:49 24:33 31:48 26:44 26:43 27:45

54 50 49 44 44 37 37 33 33 31 31 30 30 29 28 27 26 26 24 24

ENGLESKA–^EMPION[IP Subota

Midlzbro-Svonsi (16) Kardif-Skantorp (16) Barnsli-Ipsvi~ (16) Koventri-KristalP. (16) Nori~-Reding (16) Bristol-Lids (16) Vatford-Barnli (16) Hal-Preston (16) [efildj.-Milvol (16) Donkaster-Portsmut (16) Derbi-Lester (18.20) KvinsP.-NotingemF. (ned.14.15)

1.KvinsPark 30 2.NotingemF.28 3.Kardif 29 4.Nori~ 30 5.Svonsi 30 6.Lids 30 7.Milvol 30 8.Lester 30 9.Votford 28 10.Barnli 29 11.Reding 29 12.Hal 30 13.Barnsli 30 14.Ipsvi~ 28 15.Donkaster 28 16.Koventri 30 17.Derbi 29 18.Bristol 30 19.Midlzbro 29 20.Portsmut 29 21.KristalP. 30 22.[efildj. 29 23.Skantorp 27 24.Preston 28

16 14 15 14 15 13 12 13 12 11 10 10 11 11 10 10 10 9 9 8 8 7 7 5

11 10 6 9 5 10 9 6 7 10 12 12 7 4 7 6 5 8 6 8 7 6 3 6

3 4 8 7 10 7 9 11 9 8 7 8 12 13 11 14 14 13 14 13 15 16 17 17

49:18 39:23 48:35 47:38 37:27 55:47 39:30 46:47 53:41 43:36 43:31 36:33 36:44 35:37 41:46 33:37 41:42 35:44 33:37 39:46 28:48 26:47 27:51 29:53

59 52 51 51 50 49 45 45 43 43 42 42 40 37 37 36 35 35 33 32 31 27 24 21


iz drugog ugla

dnevnik

petak11.februar2011.

21

Борбазапревласт политичараибанкара Гардијан

Г Видеоигреи менталноздравље Глас Америке

У

коликовашадецапроводе превише времена играјућивидеоигре,једноновоистраживањемоглоби давасзабрине.Студијанаговештавадаје,кадасерадиодеци и видео играма – умереност најбољиприступ. Децакојасуопседнутаиграњемвидеоигарамогудапостану зависна од њих и покажу знаке менталног обољења, наводи се у једној новој студији објављенојучасопису„Педијатрија“. Међународни тим истраживачапратиојеокотрихиљадеученикаосновнихисредњих школа током две године и установиодасуоникојисунајвишеигралиигрице,ималинајвећепроблеме. Доктор Мајкл Манос није учествовао у студији, али је психологудечјојболнициКливлендскеклинике. „Оноштосуустановили,ато јепрватаквастудија,јестедасе коддецекодкојихсетоиграње практично претворило у патологију,повећаониводепресије, анксиозности и социјалне фобије.Акадасупресталадапатолошкииграјувидеоигре,депресија,анксиозностисоцијалнафобијасуопале“. Истраживачисудецузакоју су сматрали да су зависна од игрица назвали „патолошким играчима“. Та група играла је видео игре око 31

сат недељно, у поређењу са својим вршњацима који су играли око 19 сати недељно. Кадасутедвегрупеупоређене,студијајеустановиладасу децаупрвојкатегоријиимала већешанседапатеодсоцијалне фобије. Студија је такође установила да су деца која су билаимпулсивнијаимањекомотна у контакту са другом децом, проводила више временаиграјућивидеоигре. „Логичноједаћедетекојеје депресивно и нервозно желети даиграигрице,јерјетобезбедноместоиможедаихослободисимптомадепресијеинервозе”,објашњавадокторМанос. Студијајетакођеустановила да одвикавање деце од игрица умањује депресију и друге симптоме. „Једино што можете да урадитејестедаограничитевреме играња. Деца која су ‘патолошкииграчи’опираћесетомеи зато ће родитељима можда бити потребна помоћ професионалнихпсихолога“. Америчко удружење педијатарапрепоручујеограничавање временакојемаладецапроводе играјућивидеоигре,користећи рачунареилигледајућителевизију,насатвременадневно.За средњошк��лце се препоручује самодвасатадневно. Удружењепроизвођачасофтверазазабавусаопштилоједа сенеслажесарезултатимастудијеинагласилодауистраживањуимамногонедостатака.

ОдбијенулазакуСАД збогдавног покушајасамоубиства Торонто стар

Л

уизКамениц,64,изТоронта прошлог новембра није могла да отпутује у Калифорнију.Испоставилоседајеразлог што није добила одобрење за улазак у САД то што је она још одавнопокушаласамоубиство. Истини за вољу, њој није било експлицитно речено да је то раз-

лог,алијеочигледнодасунадлежни имали приступ њеној медицинској документацији и знали некевеомаповерљивеиприватне детаље.Објашњенојојједаће,у случају да жели да отпутује у САД,моратидаприбавилекарско уверење америчког лекара, које кошта 250 долара. Она је потом, прибавила податке од свог породичног лекара и потписала сагласност да ће они бити прослеђени америчкојвлади. Послечетиридана,одобренјој јеулазакуСАД. Каменицпризнаједајешокирана и збуњена. Ангажовала је и адвоката, како би се изборила са овим, по њеним речима, очиглед-

ним примером кршења грађанскихслобода.АдвокатБериСвендронкажедаћепокушатидаустановинакојиначинсуинформацијепроцуриле,пренегоштоодлучи да ли ће предузети одговарајуће законскекораке.Онинсистирада је споран опоравак пацијената са емотивнимилипсихолошкимпроблемимауколикоониинадаљенаилазенапрепреке.Испостављасе да ово није усамљени случај. Рајан Фрич, правни саветник Адвокатске канцеларије психијатријских пацијената, наводи да зна за још осам из прошле године, и страхује да би овакве приче могле да спречељудедаубудуће затраже помоћ за своје менталне проблеме.Оннаглашава да особа са психичком кризом не би требало дабудечитавогживотаосуђенана стигматизацијуидискриминацију. По америчком закону, наиме, свакокосепријављујезаулазаку САД мора да испуни преко 60 услова, који се тичу здравља, сукоба са законом и безбедности. Међу спречавајуће здравствене услове спадају физички или менталнипоремећајипонашањекоје, условљено њима, може представљатипретњупоимовину,сигурност или добробит те особе или другихлица.КомесаризаприватностКанадеиОнтаријанисужелелидакоментаришуовајслучај, зато што им нису биле доступне сверелевантнечињенице.

одине 1974. Едвард Хит питаоje:„Ковлада-влада или синдикат?” Четиридеценијекаснијеновопитање гласи: ко влада - политичариилибанкари?Резултатјепознат, али не изгледа добро за министре. Начиннакојије Владапредставила Пројекат Мерлин многоговориотомедајепланопоравкавеликихбанакаипривреде заправо замисао банкара, а не политичара. То је споразум који су уобличили банкари, и који ће кроз бонусе или зајмове,банкарииодобравати. Највећа примедба на овај договорјестесамаидејаПројекта: не постоји логичан разлог да министриимајубилокаквеобавезе према банкарима. Уосталом,пресамотригодиненаплећа британског пореског обвезника палојеочување целог финансијског система,гдеједржавамораладаупумпавадесетине милијарди фунти у две највеће институцијаипомогнемноге од њихсастотинамамилијардидо-

лара,узгаранцијеза кредите којисеиданасотплаћују.Британски банкари су још увек у бизнисузахваљујућисамобританским пореским обвезницима: грубо речено, они нам дугују, а не обрнуто. Из неког разлога, међутим, банкарима се у Пројекту Мерлин даје предност башкаоиу претходнимпокушајимареформе. Погледајте најважнији део споразума,којинаводноналаже банкама да треба инвестирају више новца у привреду. али, иакојепланиранодавањекредитаод190милијардифунти,није одређена њихова намена. Пре мање од годину дана, Винс Кејбл описао је таквекомпромисекао„пуштањебанакаванконтроле”.иакојејучедржавнисекретар поздравио овај споразум као „добар корак за британски посао”, треба читати оно написаномалимсловима:кредитираћесе„уобичајеникомерцијални послови” и гледаће се „доступностпотребних средстава”,ада ће за позајмљивање 190 милијардифунтибитипотребнодасе „оствари довољна тражња”. Што се тиче бонуса, ситуација

јесличнаонојкојојсмовећприсуствовали када су шефови „Лојдса” себи исплаћивали милионскебонусе. Јучерашња парламентарна дебата претворила се у расправу о томе која је партија наслабијауборбипротивбана-

ка.Истинаједаи ГордонБраун иДејвидКамероннисууспели да одбране привреду. Мање од три године од најгоре финансијске кризе у историји, министри су једноставно дозволили банкарима да се врате на своје старепослове.

Коликовреди породичнипорцeлан Дојче веле

Н

емачка покрајина СаксонијаисплатилајеплемићкојлозиВетин4,2милиона евра одштете за, након рата одузетипородичнипорцeлан.То би могао да буде само почетак маратонскогобештећењапотомцимаАвгустаДругогЈаког. ПлемићкалозаВетинједнаје однајстаријихуЕвропи,ањени припадници су преко 800 годинавладалиСаксонијомиоколином. Најпознатији припадник лозе, краљ Август Други звани Јаки,биојеуједноикраљПољске. Апсолутистичком владару Августу Другом треба захвалитиитоштојеглавниградСаксоније Дрезден постао једна од европских престоница барока са грађевинама попут светски познатогЦвингера.Утомпериоду,напрелазуиз17.у18.век, светску славу стекли су и производи од порцeлана из оближњегМајсена. ПородичнипорцeланлозеВетин,итонесамоонајизМајсена него и онај кинески и то из династијеМинг,биојеовихдана главни предмет расправе између Саксоније и наследника Августа Другог. Расправа је завршила исплатом 4,2 милиона евралозиВетин,штобидода-

љегмоглодарешиматеријалне проблемеукојимасе,какотврди представник породице, Алберт Принц фон Заксен, налазе потомцисаксонскихкраљева. Збиркајеотуђенакадасусовјетске трупе 1945. ушле у Немачку,апородичнаимовина,како покретна тако и непокретна, завршилајеудржавнимрукама докселозаВетинрасулапоЗападу.АлиНемачкедемократске републике (НДР) више нема, а од1994.насназијетзв.Законо одштети којим нова, уједињена

Коместадионпосле2012? Би-Би-Си

К

акосазнајеББЦ,ОлимпијскистадионуЛоноднућевероватнопостати стадион фудбалског клуба Вест Хема после Олимпијских игара2012.поводомкојихсегради.ЗваничнициОлимпијскихигарау Лондону су препоручили да буде прихваћен Вест Хемов захтев да клубпреузмеовајолимпијскиобјекатпозавршеткуИгара. ИстојетражиоиТотенем,алијезахтевовоглондонскогпрволигашаизазваогневувишеутицајнихкруговајерјеТотенемпредложио да сруши Олимпијски стадион у источном Лондону и изгради нови, безатлетскестазеокотерена.КадасеЛондонкандидоваозадомаћинаОлимпијскихигара2012.усвојојпонудијеобећаоизградњусталног спортског објекта (стадиона) погодног за врхунска такмичења у атлетици-аВестХемјеусвомзахтевунавеодапланирадазадржи атлетскустазуакодобијестадионпослеОлимпијскихигара.

Немачка покушава да исправи неправде учињене национализацијом приватног власништва завријемеНДР-а. Ипак, одлуком суда задовољна је и држава. Тиме је наиме решена правна сигурност светски познате збирке порцeлана Државне збирке уметнина у Дрездену. Тим чином позната збирка,какокажењендиректор Марин Рот, осигурава свој статус једне од „најбогатијих и најважнијих специјализованих збиркинасвету“.

Исплата суме од 4,2 милионаеврамоглобида будесамопочетакновчаних трансакција које би, угодинамакоједолазе,из државних могле да се слијуублагајнелозеВетин.Наиме,премауговорукојијебившакраљевска породица још 1999. склопиласанемачкомпокрајином Саксонијом, њима припада преко 18.000 уметнина разасутих по светски познатим галеријама Дрездена и околине.Тометребапридодати и бројне некретнинеодкојихмногележе у самом центру главног градаСаксоније. Припадници лозе Ветинсувластимапредале листу са преко 3000 некретнина на које, наводно, полажу право. Отежавајућа околност по Саксонију:уговориз1999.садржиклаузулукојаотварамогућностобештећењазасвеобјектезакојепородицаВетинубудућностиуспе дадокажедајојјеприпадалаизмеђу 1924. и 1945. Иако је шест деценијанаконпротеривањаобитељи из своје постојбине тешко доказатинекадашњевласништво, потомциАвгустаЈакогнајављују даљуборбузавраћањепородичногвласништва. Н.Крајцер


22

kWiGA

petak11.februar2011.

dnevnik

СЕЋАЊА:БРАНКОМИЉКОВИЋ(1934-1961)

TOP-LISTA

Орфејскиамблемлирике С

утра се навршава пола века од када је на трагичан начин у Загребу окончан живот Бранка Миљковића (1934-1961), једног од најзначајнијих пе сника српског језика. Рођен је у Нишу, где је и објавио прве стихове, а књижевну славу је стекао у Београду, где заувек почива. Био је песник, есејиста и преводилац. Иза себе је оставио пет књига стихова орфејске снаге, које и данас утичу на савремени поетски израз. Бранко Миљковић је орфејски амблем лирике, двадесетседмогодишњи син поезије у заустављеном клинчу са боговима и чудима језика за сва времена. Оно његово чувено „уби ме прејака реч”, претворило се у чињеницу живота, односно његове преране, и данас велом тајне заогрнуте смрти. Изуједан сваковрсним отровима и подметањима тадашње београдске књижевне чаршије, млади и славни Бранко ће буквално побећи из „града на две реке” у Загреб, своју смрт. ²Јарки цвете којим вртови се лече², пева Бранко и прориче свој утицај у српској поезији који до данашњих дана не јењава, већ полако насељава и нови век. Јер, пе-

сник је знао да ²једна болест² по њему ће се ²звати². Незајажљиви таленат, распет на гиљотинама ероса и танатоса, као никад пре у српској поезији, оваплотио је песнички говор у јуродиво именовање света: ²О хладна ватро која изгараш/ Свуд око мене а дан не ствараш/ Не знају куће где одоше људи/ Нит позна јутро оне које буди². Миљковићев песнички језик је, заиста, пијанство ума у

KWIGA ZAUVEK

Т

највибрантнијем смислу речи, она валеријевска патетика која твори виши аспект песничког резона и домета. То је врста творачког заумља које демистификује људски racio, разобручује логику и припрема у језику епифанијску инвенцију духа. Такав песнички језик може да изгуби сва својства осим једног – да у екстатичном плесу говори истину! Јер, из круга непрестаног умирања и рађања излази се, управо, кроз ''патетику ума'' чије спиралновертикалне ефективе духа негирају вербалну симболику света. Патетика ума је изван времена, она почива у мистеријама језика. И сам Миљковић је говорио да је поезија „вишак језика”. То је досад, можда, најједноставнија и најсмелија могућа дефиниција поезије. Тај „вишак” никако није материјал, нити облик више писмености, већ аура самога језика, његов енергетски иницијал лакокрилих вибрација којима није потребан никакав медиј да би се потврдио – он поседује свој логосни принцип и извор. Миљковић је језик узимао као процес непрекидног таласања логоса ка бескрају и надвремену.

ВЕСНАКРЧМАР,ТЕАТРОЛОГИПРОФЕСОРКАУНИВЕРЗИТЕТА

1.„МирискишенаБалкану“,ГорданаКуић -„Алнари“ 2.„Формулељубави“,ЗоранМиливојевић -„Психополис“ 3.„Лазинкросживотуузнос“,МиланЖивановић -„Прометеј“ 4.„Једи,моли,воли“,ЕлизабетГилберт-„Алнари“ 5.„АрхетипскисветНиколеТесле“,ИванНастовић -„Прометеј“ 6.„“IQ дететабригародитеља“,РанкоРајовић -НТЦсистемучења 7.„Породичнибуквар“,МилицаНовковић -ауторскоиздање 8.„НовиСад1944-1969“,ВладимирВрговић -„Прометеј“ 9.„Књигазасвакудевојчицу“,ВиолетаБабић -„Креативницентар“ 10.„Молитвамојемајке“,НафисаХаџи-„Алнари“

ДОДЕЉЕНАКЊИЖЕВНАНАГРАДА„МАТИЈЕВИЋ“

ЛауреатВеселин Марковић

И

з Фондације „Др Шпиро Матијевић“ јуче је саопштено да је овогодишњи добитник књижевне награде „Матијевић“ - Веселин Марковић, односно његов роман „Ми различити“, у прошлогодишњем издању „Стубова културе“. Тако је одлучио жири у саставу Иван Негришорац (председник), Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје.

Живо приповедање са снажним драмским напетостима, минуциозним дескрипцијама, и посебно, интроспективним увидима, читаоца држе у напетости, која се не смањује до самога краја романа "Ми различити", наводи жири. Ову књижевну награду основао је Петар Матијевић, оснивач и власник Ме сне индустрије

Овај роман изграђен је на чврстој наративној структури у којој вештина стварања заплета, те поступно вођње радње ка некаквом, довољно отвореном расплету представља важан његов чинилац, наводи се у образложењу жирија. У средиште пажње постављени су људи које су специфична обољења, пропраћена осебном врстом осетљивости, издвојила из укупног друштвеног амбијента у којем постоје. Суоче ни са тај но ви тим и трауматич ним до га ђа ји ма из прошло сти, јунак и јунакиња овог романа приступају разрешењу тајне, све док их сами догађаји не повежу у нераздруживу целину. Уз то, они успевају да превазиђу ограничења сопствене усамљено сти и да у Другоме пронађу пријатност и задовољство због кога вреди живети.

"Матијевић", у знак сећања на свог рођеног брата, др Шпиру Матијевића, који је трагично изгубио живот у ратним околностима у Тузли током деведесетих година 20. века. Шпиро Матијевић (1943-1993) је био песник, прозни писац, критичар, есејиста и преводилац. Фондација "Др Шпиро Матијевић" основана је 2007. године у Новом Саду . Први добитник књижевне награде "Матијевић" био је Матија Берћковић, а потом су лауреати били Ђорђо Сладоје и Милован Данојлић. Фондација је издала и изабрана дела др Шпире Матијевића у три тома. Овогодишњем добитнику Веселину Марковићу награда ће бити уручена 24. фебруара, на рођендан Шпире Матијевића. Признање чини повеља и износ од 10 хиљада евра у динарској Р. Л. противвредности.

Набеспућуљудскесудбине

врдњом да су „Знакови поред пута“ врста испове сти и душевних симбола, Андрић је нагове стио да пише неку врсту духовног дневника, који је збир фрагмената "пишчевих доживљаја у дотицају са културом, стварношћу, са људима и природом". Дневнички карактер упућује на кратак текст који се може написати у току једног дана и у коме се исписује тренутно расположење, сагледавање неке појаве, лика, утисак са пута или мисао којом је заокупљен. Текстови у „Знаковима поред пута“ сигурно нису организовани према току времена, већ спонтано, то је ход душе која осетљиво реагује на свакодневне подстицаје, стварајући визије, медитације, слике предела. Спонтаност и необавезност по стају суштинске одлике тог узвишеног "духовног дневника". Слике, испове сти нео сетно се концентришу око вечних питања као што су: живот, смрт, љубав, лепота, уметност... Језик и стил су другачији. То је стил аналитичког есеја. Карактерише га прецизна опсервација. „Знакови поред пута“ је су одређена врста по ет ско-медитативне прозе. “Еx ponto” и „Немири“ као пр ве Ан дри ће ве об ја вље не књи ге пред ста вља ју по ет ску прозу, а постхумно објављене две књиге – „Знакови поред пута“ и „Све ске“ – представљају

при мер меди татив не прозе. Фрагмент је и једној и другој прози заједнички облик писања. Поред фрагментарно сти, кључна особи на по ет ско-меди тативне прозе је исповест. Исповедни карактер заузима равноправно ме сто. Ис по вед ну медитацију Андрић изно си "објективно" и са "дистанце". Поред нарације, то казивање садр жи и де скрип ци ју, али у функцији осветљавања тренутка. На ра ци јом и де скрипцијом, као у назнакама, Андрић мисли да је ли те рар ну бо ју. Сви ти "додатни" елементи тако су танано и мајсторски укомпоновани у структуру фрагме ната да нај че шће представљају савршене прозне минијатуре. Ан дри ће ву ми сао у фрагментима исповедне медитације карактерише – везаност за тренутак и враћање. По сматрач у Андрићу "обједињује сва 'ја' и сва 'ти'; писца, чо ве ка, ми сли о ца", преу зи ма њихова искуства "без обавеза према икоме до према сопственој истини, у свим њеним различитим видовима". Истина је за све њих заједничка, јер је по -

сматрач старији од писца. Не само да је по стојао пре њих већ је остао и арбитар. Андрић разговара и са светом који је изван њега. Изузетна спо собност да проналази бит људске природе и да се, по себном спо собношћу емпатије, поистовећује с њима, је толика да се има утисак да истовремено

KWI@EVNA BA[TINA

Првадомаћасатира К

Језик је песнику одежда коју мења спрам температуре надахнућа, одело којег ће се, на крају, одрећи и бестеле сан ишчезнути. Отуда и конкретно Миљковићево одрицање од свега што је написао. Седамнаест дана пред своју смрт, 27. јануара 1961. године, он изјављује „оно што би остали сматрали, можда сматрали, за чисту лудост, душевну помућеност, или још горе, лажну мегаломанску скромност и лицемерје, глуму, неискреност итд”. Затим додаје: „Желим да се зна да сам ја рашчистио са оним што сам нашкрабао за ово неколико година. Одричем се...” Тако експлицитна силина става, креативног ужасавања над оним што је написано, без обзира на кафанску митологију тренутка, не постоји у нашој поезији и језику. Миљковић је показао да је бављење поезијом демијуршка „игра на трапезу” (коју је иначе сматрао највећом уметношћу), игра живота и смрти у језику, која, негирајући створено, може рећи неизрециво, „формулу света”. Отуда, нека Миљковић, и као врсни есејиста, са букеом сериозног боемског шарма, закључи овај скромни запис: „Поезија је истинита по ономе што није рекла.” Н. Грујичић

Најтраженијинасловиу „Прометејевој”књижари„Мост“

њижица Михаила Максимовића „Мали буквар за велику децу“, Беч, 1792, написана је у духу До ситејевог антимонашког про светитељства и веома је занимљива по својој садржини. Састављена је од причица сатирично-епиграмског карактера распоређених по азбучном реду и представља прву сатиру у српској књижевно сти. Штампана је грађанском ћирлицом, на народном језику. По броју сачуваних примерака она је веома ретка. У Библиотеци Матице српске постоји оригинално издање те књиге, као и два приређена издања (једно у часопису „Стање ствари“, св. 6, Нови Сад, 2003, прир. Небојша Јовановић, и друго, у издању „Службеног гласника“, Београд, 2009, прир. Мирјана Д. Стефановић), који су обрађени у електронском каталогу ове библиотеке.

комуницира са сваком јединком која чини свет других. Кјерке гор с пра вом за кључује, позивајући се на Сократа, да је најтежа од свих вештина: умети разговарати с другим. У том проце су, најважни ји је тре ну так при хвата ња ту ђег мишљења, и тај трену так пред ста вља тај ну раз го во ра. У раз го во ру ко ји Ан дрић у свом делу – „Знакови поред пута“ – води са читаоцем, који, углавном стиче утисак да је Андрић чуо и усвојио његову исти ну, јер "о тој истини говори". Ве ли ки уса мље ник – Андрић у „Знако ви ма“ води бес крајно дуг разговор у којем су саговорници безбројни. Тиме као да се испуњава његова жеља: "Нека моја реч буде чиста, од изворишта свог у скривеном и мени самом непознатом делу душе, све до увира свог у исто таквој души оног који буде хтео да је саслуша и прими." Ан дри ће ви Зна ко ви по ред пута по стају знакови, не поред пута, већ на беспућу људске судбине.

Паралелникњижевниуниверзум

К

адафилмскипродуцентисмисле серију у којој је у главној улози писац криминалистичих романа, филмскакомпанијакојанастојидапостигне што већу гледаност не бира средства и начине да скрене пажњу на своје ново ТВ мезимче. У напоримаидуипоприличнодалеко,мешајући стварност и фикцију, а понек ад се занесу до те мере да једну фикцију заменедругом. Управосеовопотоњедесилоуслучајухитсерије"Касл"којасетренутно емитује на РТС-у. Како би подстакли интересовањезасеријуукојојјеглавни јунак писац детективских књига, продуценти су под његовим именом објавиликњигу"НикиХит",копирајући такоглавнизаплетусерији. Према серији, успешни писац криминалистичких романа Ричард Касл стваралачкусушупрекинуојерадећи на стварним случајевима са полициј-

скомдетективкомКејтБекет,почијем је лику направио своју нову јунакињу НикиХит,неустрашивуистражитељку. Своју опчињеност у стварности пренео је на папир, те је његова Ники у страсној вези са писцем Џејмисоном Руком("рук"и"касл"суназивизатоп ушаху),скојимрешаваразнекомпликоване случајеве. и док се Ричард и Кејт боре против њујоршког подземља, у паралелном књижевном универзуму Ники и Џејмисон воде измишљенебиткесамафијашкимбосовимаипропалимпевачицамаКњига„HeatWave”уиздању"Хајпериона" на полицама се нашла крајем септембра2009.исместадоспелана листу бестселера Њујорк тамса. За самочетиринедељепробиласеупрвих десет. Друга књига "Naked Heat" издатајегодинуданакаснијеиодмах једоспелаупрвихдесетнабестселер листи, заузевши седмо место. Аутор

[E O ] NET

књиге није познат, а њен и дел ови и начин пис ањ а подс ећ ају на реч ен ице из сцен ар ија за сер ију "Касл", те се може претпоставити да сеизањихкријуисталица Овакваповезаностроманаифилмскесликенијеник аквановостуХоливуду, који је на популарности појединихфилмоваиликоваизградиоправе малеекономскеимперије.Такосунаставци саге о ратовима звезда други живот пронашли у књигама, а слично супрошлиифилмови"Сувишниизвештај","48сати"и"Умримушки".Ипак, књигеодетективкиХитфикцијасуизрасла из фикције, а успешност оваквог,пресвегапромотивногпоступк а, говориотомедаћеоваквихексперименатаубудућностибитијошвише. И. Вујанов


kultura

dnevnik

petak11.februar2011.

23

ДАНАС,УСУБОТУИНЕДЕЉУ,УАРТБИОСКОПУ„ВОЈВОДИНА”

Трилогија„Миленијум” Филмска трилогија “Миленијум”,насталапосветскомкрими бестселеру Стига Лашона (књигесуикоднаспреведенеиобјављене), један је од најпопуларнијих серијала који је велику славу стекао и ван граница

четком 2009. године у скандинавским биоскопима приказан је први део трилогије и за само тринедељевиделогаје1,5милионагледалаца.Убрзосуправа за његовo приказивање продата у50земаљаширомсвета.Права

Номи Рапас у филму „Мушкарци који мрзе жене”

Шведске, где је настао. Данас, затимсутраиунедељууАртбископу “Војводина”, на новосадском Спенсу, на програмусуједанзадругимсватридела:“Мушкарцикојимрзежене”, “Девојчица која се играла с ватром” и “Кула од карата”. Пројекцијепочињуу20часова.По-

на екранизацију Ларсонових књига у САД откупила  је компанија  “Sony” и сада је у припрeми  амерички римејк трилогије „Миленијум”. Први деоћережиратиДејвидФинчер. Главни ликови серијала Лизбет Саландер и Микаел Блумквист чине случајни “детектив-

ски”пар.Докјеонаанархоидна панк хакерка, стално на ивици зaкона, која на мрежи може да провалисвештожели,онјеправи витез истраживачког новинарства и тиме и сам изложен ударимамоћника,паисистема. Филм “Мушкарци којимрзежене”јережирао Нилс Арден Оплев, док наставке као редитељ потписује Данијел Алфредсон. Усватриделаглавни ликови решавају компликоване случајеве, и животи су им често угрожени. Паралелно са њиховим приватним истрагама течепостепенооткривање животне приче Лизбет Саландер, према којој Микаел Блумквистгајипосебна осећања. Реч је о узбидљивом, са европским шмеком, трилеру – саги, који се бави мрачним елементима људске природе и света, не избегaвајући да их прикажеуефектним,иза причу, и атмосферу функционалнимсценаманасиљаисекса. Замноге,тако,сразлогом,представља право освежење у оквиру жанра. Томе свакако доприносеидосаданепознати,аупечатљивиглумци,пресвихНоми Рапас и њен партнер Микаел Никвист. В. Ц.

НОВИПРЕВОДИРОМАНАВЛАДИСЛАВАБАЈЦА

„ХамамБалканија” наиталијанском Роман Владислава Бајца „ХамамБалканија”,којиједосададоживео пет издања на српском језику,бићеобјављенуИталији,саопштиојењеговбеоградскииздавач „Архипелаг”.Ово дело писца чијесекњигенепрестанопреводе на многе језике, према уговору, којијеупоравопотписан,објавиће издавачка кућа „Jaca Book” из Миланаунареднихгодинудана.

Досадајероман„ХамамБалканија”објављенуБугарскојиХрватској, а у току су преводи на турски, грчки, македонски и словеначки језик. Потписан је и уговорзанорвешкоиздањеромана са издавачком кућом „Солум” из Осла. Немачко превод биће ускоро објављен у издању издавачке куће „Дитрих Ферлаг” из Берлина и премијерно предста-

вљеннаСајмукњигауЛајпцигу, накомејеСрбијаземља„уфокусу”. „Хамам Балканија” донео је Бајцу престижну међународну књижевнунаграду„Балканика”за најбољукњигуобјављенунаБалкану у 2007. и 2008. години, награду„ИсидораСекулић”закњигугодинеуСрбијиинаграду„Кочићевакњига”.

ПОЗОРИШНЕПРЕМИЈЕРЕ

Ужаспразнине МиланМарковић,Добардечак/HyvaBoy,режија,сценографијаиизбор музикеПредрагШтрбац,Српсконароднопозориште Попут многих аутора његове генерације (Шајтинчев „Хадерсфилд”, Вујошевићев „Халфлајф”), Милан Марковић се у једнојодсвојихпрвихдрамапозабавио младима, питањем које још увек важи за отворену рану нашег друштва. За разлику о поменутих, Марковићев проседе знатнијеодступаодкласичнедраматургије и нуди апокрифније, такорећи„новодрамскије”штиво, које у великој мери отвореном структуром понајвише личи на својеврсну трагикомедију апсурда коју испуњава хорор вакуи, у својим највишим дометима лирски и поетичан. Иако делује као клише – несрећно остварена породица, врзино коло јаза између родитељаидеце,удрами„Добар дечак/HyvaBoy”онипакпрерастаууниверзалнуегзистенцијалну анксиозност, питање познавања самог себе, других, или бар позиванато. Ухвативши се у коштац са драмскимпредлошкомукојемсе преплићунесаморазличитислојеви нарације, него и стварности (активанликјеимртвиотац),редитељ Предраг Штрбац је много

ОПЕРА„ПИКОВАДАМА”ЧАЈКОВСКОГПРЕМИЈЕРНОЗАДАНСРПСКОГНАРОДНОГПОЗОРИШТА

Снажнапсихолошкаимузичкадрама Српско народно позориште за ти музика Чајковског и дочарава свој дан 28. марта припрема пре- драматичан след догађаја. Једна мијеру опере „Пикова дама” Чај- нит је чудна прошлост старе гроковског, по приповеци Пушкина, фице и вера да има пророчанске којом ће такође у овој јубиларној моћи, те да зна тајну три карте, годиниобележити150годинапо- штојојјеувекдоносилопобедуу стојања.Заовуновуоперу,којаће игриииме„Пиковадама”.Друга се наћи на репертоару у текућој нит је љубав њене унуке Лизе и свечарској години, ангажован је ауторски тим из Минска у Белорусији, а ради се о реномираним уметницима који су каријереостварилииванБелорусије.ОперомдиригујеАлександар Анисимов, редитељ је Олег Мељников, сценограф је Љубов Сидељникова, а из БелорусијејеиглавникорепетиторГеоргијКарант,каоипевачица Ирина Крикунова. Осталидеоауторскеекипесустални и проверени сарадници СНП -а. Костимограф је Јасна Бадњаревић,кореографјеВладимир Логунов, док је уметнички сарадник сценографа Далибор Тобџић, главни асистент редитеља је Драган Јеринкић,адиригентхорајеВесна Кесић Крсмановић. Овом оперомћетакођедириговатии наш диригент Александар Којић. Уз „Евгенија Оњегина”, „Пиковадама”једругоПушки- С једне од проба „Пикове даме” ново дело које је заинтригирало Хермана коме је више него приЧајковског да по њему компонује влачнаижељадасазнатајнутри оперу. Сматра се да је Чајковски карте.Натомгрозничавомпутуда од од ове Пушкинове приповетке је се домогне, дешавају се лоше створиоизузетноснажнупсихоло- ствари,исамаоперасезавршавау шко–музичкудрамукојапредста- трагедији.Либретосупоистоимевља врхунац његовог оперског ној Пушкиновој приповеци напистваралаштва. Кроз три чина се салиМодестиПетарЧајковски. „Пиковадама”јепрвипутизвепротеже прича пуна романтичарскеатмосфереимотива,којупра- дена 1890. у Санкт Петербургу и

дочеканасодушевљењем.УСрпскомнародномпозориштујепрви пут изведена чак пре пола века, илитачније5.фебруара1959. У овој садашњој поставци „Пиковедаме”,узсолистеСНП-а у главним улогама су и гости из ХрватскеиБеограда.УулозиХер-

јаиловић(Београд)/ВасаСтајкић, Чекалински је Славољуб Коцић / БраниславЦвијић,ЛизајеСвитлана Декар/ Ирина Крикунова / ВалентинаМиленковић/ВерицаПејић, Грофица је Јелена Влаховић (Београд)/МаринаПавловић–Бараћ,СуринјеБраниславЈатић/ГоранКрнета,ПолинајеВиолета Срећковић/АленсандраАнгелов Јовановић (Београд), а у осталимулогамасуИгорКсионжик, Јован Пејић, Жељко Андрић, Михаило Шљивић (Београд),ЈеленаКончар,Лаура Павловић, Дубравка ФилиповићиМајаМијатовић. На јучерашњој такозваној седећојпроби,насценисусе нашли солисти и хор Опере СНП-а,такођеиоркестарпод диригентскимвођствомАлександра Анисимова. Тиме су почелезаједничкепробеовог интернационалног пројекта из којег ће за нешто више од месец дана  настати велика оперска представа руских аутораибелорускихинаших уметника. Маестро Анисимов је, иначе, и стални диригент националнихоркестараИрске,БелорусијеиКореје,адодељенаму Фото:Б.Лучић јеититулазаслужногуметниманајетенорМиљенкоЂураниз ка Русије. Чест је гост у многим Хрватске, кога новосадска публи- другим земљама, и врло је ангакавећдобропознајеирадослуша. жован диригент. Његове следеће У алтернацији за ову главну му- обавезеводегаодЕвропе,доКошку улогу је Никола Китановски реје и Јапана, где ће дириговати изБеограда,аузњегаизовоггра- оперу„ЕвгенијОњегин”уТокију, да у „Пиковој дами” гостује још такођеиБетовенову„Деветусимнеколико певача. Томски је Мио- фонију” у извођењу СимфонијдрагД.Јовановић(Београд)/Ати- скогоркестраТокија. лаМокуш,ЈелецкијеНиколаМиН. Пејчић

вишедобионаплануформе,него садржаја.Онпојединимтачкама, анецелином,покушаваданаразнородан сценски начин (наглашено експресивно музички, глумачки,видеопартитуре)откључа значења и њихове нивое. Например, питањем зашто се убио патер фамилијас, Димитрије, когa врловешто,укључу„ђаволчића” тумачи Радоје Чупић. Питањем заштосењеговнаследник,Дарко, когa машући пиштољем, бејзбол палицом, буреком, патикама и чимгодстигне,напрвуиоштро, до краја без неког посебног нијансирања игра Милан Ковачевић,претвориоугрубијана.И,генерално, мотивационим позадинама ликова, наглашавајући њихове психолошке профиле које, истини за вољу, и писац помало занемарује, подразумева или тек овлашназначујеисподповршине. Осиммеђуигрикојенакабаретски начин представљају унутрашњости ликова, они су представљени и путем монолога или коментара. Спровођени путем микрофонаикамеракојиузДаркова трабуњања о томе како се треба спремати за одбрану од Мађара,

Кинеза,Шиптара,услужбисуназнака хистеричног, естрадом опчињеног друштвеног миљеа. Кад се томе дода и драмска радња, сценскиразвојсамеприче,добије се резултат захтеван за гледање. На тренутке збуњујући, неповезан,ачаснепотребнопотцртавајући,преодређен.Инсистирајућина суровости, на близини са поетикомнеобрутализма,заразликуод Марковића, Штрбац више филмски,негопозоришно,крозвидеои кореографске флешеве, тражи и добија оргазмичност, једну врсту савремене, хибридне драматургије,сапосебнимкрешендомнакрају.Али,катарзенема,нитиделује могуће кад је у питању егзистенцијалистички аспекат дела. Баш каоштоуњојскороданемахуманостиипросторазапитањаотоме заштомамаДрагана(ТијанаМаксимовић) са децом говори механички,асапокојниммужемстраствено.ЗаштомалаТина(Оливера Стаменковић) сања о мравима, а неољудима.ЗаштодобрадецагубеипоредДедаМраза.Штајето штоодњихправилошељуде,ада нисуродитељи. Игор Бурић

УНЕДЕЉУ13.ФЕБРУАРАУСИНАГОГИ

СвираБразилац ЕгбертоЖисмонти Чувени бразилски композитор ипрослављенивиртуознаклавируигитариЕгбертоЖисмонти из Бразила наступиће у недељу 13. фебруарауновосадскојСинагоги. Концерт организују Асоцијација гитариста Војводине и Музичка омладинаНовогСада,подпокровитељством Покрајинског секретаријата за културу АП Војводине. Овај  музички догађај је део промотивнихактивности 5.Војвођанскогфестивала класичне гитаре који ћебитиодржануНовом Садуод10.до14.марта. Жисмонтићесеновосадској публици представити у пратњи свог сина Александра,такођегитаристе. Дан пре концерта уНовомСадуЖисмонти ће приредити концерт у Београду,на12.фестивалу„Гитар арт“. УлазницезаконцертуСинагогистају800и1.000динараипродајусеуМузичкојомладиниНовог Сада (Католичка порта 2/2, тел. 021 452 344) радним данима од 8 до 14 часова, као и два сата предпочетакконцертанаулазуу Синагогу. Жисмонти се међу светским музичаримаистичепонеобичном стилусвирањана10-жичаној,12жичаној, па чак и на 14-жичаној гитари, подсећају у Музичкој омладиниНовогСадаидодајуда сувратиредовижицанањеговим инструментима дупло већи од онихнакласичнојгитарииготово

недостижни за многе истакнуте гитаристе који су покушали да овладају специфичном техником свирања на овим специјално за његаизрађениминструментима. „Усуштинисампијанистакоји свира гитару. Због распона који клавир има, моје су уши наштимованенаинтервалевећеодоних нагитариитојеглавниразлогзаштокористимтоликожица“,обја-

снио је то више пута Жисмонти својимследбеницима. Врлорано,јоштокомшколовања,дошаојеудодирсразниммузичкимизразима,одкласичнемузике и џеза до изворне бразилске музике„choro“.Почеткомосамдесетихгодина,Жисмонтисенашао међуауториманајбољихџезплоча свих времена. Опус од 48 самосталнихалбума,32издањакаогостујућисолиста,ауторилипродуцент, уз чак 58 композиција за филм,телевизију,позориштеибалет,те17објављенихиширомсвета извођених концерата, чине ЕгбертаЖисмонтијаједнимоднајистакнутијихаутораданашњице. Н. П-ј.


24

Svet

petak11.februar2011.

UKRATKO Korupcijau pravosu|uIraka BAGDAD: Ira~ki pravnici pozvali su ju~e na okon~awe korupcije u pravosu|u i prestanak zlostavqawa zatvorenika, u najve}im antivladinim demonstracijamautojzemqiodpo~etkanarodnogustankauEgiptuiTunisu. Pravnici su bili na ~elu protesta u Bagdadu na kojima se okupilo oko 3.000 qudi, koji su izra`avali nezadovoqstvo, tra`e}iboqejavneusluge,zaposleweiprestanakkr{ewaqudskih pravauzatvorima,preneojeAP. (Tanjug)

Vesterveleo svetskommiru

BERLIN: [ef nema~ke diplomatijeGvidoVestervele}epoprvi put,odkakojeNema~kajesenaspostalanestalni~lanSavetabezbednosti Ujediwenih nacija (SB UN) u~estvovatiuradutogtela,prenose danas nema~ki mediji. Vestervele }e, kako se ka`e, na poziv brazil{kogkolegedanasu~estvovatiudebatiosvetskommiruibezbednosti, anamarginamaskupaseo~ekujurazgovori,izme|uostalog,oaktuelnoj polilti~koj situaciji u Egiptu i arapskomsvetu. [ef nema~ke diplomatije poru~uje:„svetznadasenaNema~kumo`eosloniti”.Obe}aojeda}e se Nema~ka zalagati za transparentanradSBibitiotvorenapremasvim~lanicimaUN. (Tanjug)

dnevnik

AlKaidaregrutujeteroriste pozemqamaZapada VA[INGTON: SADsesuo- ~avaju sa sve ve}om pretwom nap ad a ekst rem is ta, mo` da najve}omod11.septembra2001. godine, izjavila je ameri~ki sekretarzaunutra{wubezbednostXenetNapolitano. „Nije sporno da smo nakon 11. septembra na~inili vi{e zna~ajnihkorakauobezbe|ewu na{e zemqe od terorizma, ali pretwajeidaqeprisutna”,rekla je Napolitano prekju~e u pretresu pred odborom za bezbednost Predstavni~kog doma Kongresa.Onajeupozorilada

Al Kaida „i daqe predstavqa pretwu po SAD, uprkos tome {tojewenasposobnostumawena”. Amerikanci se, dodala je Napolitano, tako|e, suo~avaju sa „pretwom mnogih saveznika Al Kaide, koji dele istu ekstremisti~ku ideologiju nasiqa”.Premawenimre~imasve je ve}i naglasak na regrutovawu Amerikanaca i Zapadwaka za izvo|ewe napad. „Te grupe nastoje da za izvo|ewe napada regrutuju qude koji su povezanisaZapadom,alikojinemaju jak e vez e sa ter or is ti~k im

grupama,odkojihbimo`damogladastignedojavaobave{tajnimagencijama.Tegrupeohrabruju pojedince na Zapadu da izvedu napade maweg obima u sopstvenoj re`iji, koji zahtevaju mawe koordinacije i planirawa,imaweskre}upa`wu. Tozna~idajetapretwaevoluirala toliko da je moramo dodatina{imtradicionalnim strat eg ii j am a borb e prot iv terorizma,kojesuupro{losti bil e usmer en e na nap ad e iz inostranstva”, istakla je ameri~kasekretarka. (Tanjug)

IndijaiPakistannastavqaju mirovnepregovore WU DELHI: Indija i Pakistan su se dogovorili da nastave formalne mirovne pregovorekojejeWuDelhiprekinuo posle teroristi~kog napadauMumbaiju2008.godine,saop{tilisuju~eindijskiizvori.Ovajkorakbitrebaodadoprinesesmawewutenzijautom nestabilnom regionu, prenela jeagencijaRojters. Dve nuklearne sile su bile pod pritiskom SAD da smawe napetost jer wihov rivalitet uti~e i na Avganistan i kom-

plikuje napore za pronala`ewemirnogre{ewautojzemqi. Odlukaoobnovidijalogajedoneta na sastanku dvojice visokihdiplomatauglavnomgradu Butana, Timbu, na marginama regionalnekonferencije. WuDelhijeprekinuomirovniproces,kojisudvestranezapo~ele 2004. godine, posle napada terorista na indijski trgova~ki centar Mumbaj (Bombaj)ukomejeubileno166qudi, za{tajeIndijaoptu`ilaekstremistestacioniraneuPaki-

stanu. Zvani~nici dve strane suseodtadanekolikoputasastajali u ciqu unapre|awa veza, ali su izbegavali temu nastavqawa glavnih razgovora koji bi trebalo da dovedu do sveobuhvatnihre{ewaglavnih problema izme|u dve zemqe, me|ukojimajenajve}i-teritorijalnisporokoKa{mira. Pakistanskivladinizvani~ici nisu `eleli da potvrde ovajdogovor,alisureklidaje postignutnapredak. (Tanjug)

ISTRA@IVAWAORADUEVROPSKEVLADE

Barozovojekipi ocenaCplus” BRIS EL: Sveu k up an rad Evropskekomisijejetekprose~anaprostorazapoboq{awe rada ima dosta, rezultati su nedavnog istra`ivawa jedne lobisti~ke firme, koje je tako|epokazalodasuispitanici najmawe zadovoqni radom visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednostKetrinE{ton. Kak o nav od i bris els ki „Euobzerver”, evropski „insajderi” nimalo nisu impresioniranionim{tojedosada ura|enoutokudrugogmandata @ozeaManuelaBarozana~elu Evropske komisije.Barozu i wegovom timu pre svega se zamera sporost u izno{ewu novihinicijativa. „Nedostataktakvihpredloga mo`e samo voditi ka tome da neke dr`ave ~lanice poverujudaimjeboqeakoradesame”,naveojeliderLiberalau Evrops kom parl am ent u Gi Ferhof{tat u pismu upu}enom Barozu pred godi{wicu od formirawa wegovog novog tima. U ned avn om ist ra` iv aw u, tako|e se ukazuje da postoji prostorzazna~ajnopoboq{avawe rada Komisije, a 62 odsto ispitanika smatra da je sveukupan rad Komisije tek

prose~an.„Drugi Barozov tim mora u~initi vi{e, ulo`iti znatno vi{e napora”, ocenio je{efbriselskekancelarije me|unarodnelobisti~kefirme Barson-Marsteler Dejvid Ern{ou,~ijajefirmaisprovelaovoistra`ivawe. Uistra`ivawukojejesprovedenonauzorkuod324osobe, od ~eg a je jedn a ~et vrt in a „evrops kih zvan i~n ik a” Baroz ov a sveu k upn a ocen a je „C+”, dok je za posve}enost posludobio„D”. Najgoru ocenu u novom Barozovom timu dobila je visokapredstavnicaEUzaspoqnu pol it ik u i bezb edn ost Ketrin E{ton koj a je dob il a ocenu „E”, dok su wene koleginice komesarka za pravosu|e Vivijan Reding i komesarka za digitalnu agendu Neli Kroesdobilenajboqeoceneu Komisiji-„B”. U~es nic i u ist ra` iv aw u ocen il i su da je E{ton ov a izabrala „slab tim” zvani~nika koji treba da je podr`avaju i da je jednostavno nemogu}e da obavqa dvostruki zadat ak i u~es tvov aw a na sastancima Komisije i putovawa po svetu zbog re{avawa kriza. (Tanjug)

POSLE17DANA,PROTESTISEUEGIPTUIDAQE[IRE

Lekaristupiliupoliti~ki{trajk KAIRO:Vi{ehiqadanovihdemonstranatapridru`iloseju~etalasu protesta protiv predsednika Hosni Mubaraka uprkos pretwama vladeda}eihrasturiti.Protesti sesadaodr`avajunadvamestauKairu-ispredzgradeparlamentaina ve} ~uvenom trgu Tahrir pod budnimpogledimapripadnikavojske. Egipatski potpredsednik pre}utnopretida}eupotrebitivojsku dok su demonstranti blokirali parlament i poja~ali proteste na

me{teniispredzgradeparlamenta kakobijeza{titili,alinisupoku{alidarastureproteste{toje ipakza~udilobrojneaktivistenaviknutenasna`netaktikeMubarakovogautokratskogre`ima. Nemiri su se pre dva dana  pro{irilinaoazuKarga,gdejepoginulonajmawepetosoba,a100rawenokadasubezbednosnesnagepucale nademonstrante,rekaojeAFP-ujedan policijski zvani~nik. Blizu 3.000demonstranataupalojeuPort

SADho}eMubarakovuostavku Belaku}ajekritikovalaegipatskuvladu{tonijeispunilani „minimalniprag”reformikojewennarodzahteva,iupozorila da}esemasovniprotestinastavitisvedoknedo|edopromena. „Akonekouvladimislidaseduhmo`evratitiubocu,mislimdajetovremepro{lo”,rekaojeportparolBeleku}eRobertGibs.

trgu Tahrir. „Ne Sulejmanu. Ne ameri~kim agentima. Ne izraelskim {pijunima. @iveo Egipat. Dole Hosni Mubarak” su slogani koje su demonstranti uzvikivali ispredparlamenta.Vojnicisuraz-

Saidu u vladinu zgradu i zapalilo name{tajiautomobilguvernera. Zabele`enisuidrugiprotesti {iromzemqe,kaoi{trajkoviunekolikofirmi.Egipatskiministar spoqnihposlova,AhmedAbulGejt,

upozoriojeda}evojskakojajedosada bila neutralna intervenisati ukoliko do|e do eskalacije protestaprotivMubaraka.Onjekritikovao i Sjediwene Ameri~ke Dr`avedaho}edanametnusvojuvoqu tra`e}ihitnereforme.UbrzoposleovihkritikaVa{ingtonjeponovopozvaoegipatskuvojskudapoka`e suzdr`anost. Lekarsko osobqe najve}e bolnice u Kairu pridru`iloseju~e,sedamnaestogdana

protesta, stotinama hiqada Egip}ana zahtevaju}i kraj tridesetogodi{we vladavine predsednika HosnijaMubaraka.Oko3.000zaposlenih u bolnici Kasr al-Aini iza{lojeizzgradebolniceikrenulo kadowemdomuparlamentadabise pridru`ili demonstrantima koji sublokiralizgraduparlamenta,javiojedopisnikAFP-auKairu.Soha Mohamed, zaposlena u bolnici Kasr al-Aini, ka`e da su zahtevi

u~esnika protesta uglavnom politi~ki. „Neradiseoplatamanegootomedasuzasituacijuodgovornioni kojisunavlastiiotomedaho}emo na{eslobode”,istaklajeSoha. Ju~esustupiliu{trajkivoza~i autobusaidrugizaposleniujavnom transportu u Egiptu.  Autobusi su zakqu~aniugara`amaine}ebiti pomerani„doknamseneispunezahtevi”, me|u kojima je i pove}awe plata, rekao je Ali Fatuh, voza~ autobusa u Kairu. Organizatori {trajkasupozvalisvih62.000zaposlenihujavnomtransportudastupe u{trajk,rekaojeAliFatuh. Belaku}ajekritikovalaegipatskuvladu{tonijeispunilani„minimalni prag” reformi koje wen narodzahteva,iupozorilada}ese masovniprotestinastavitisvedok nedo|edopromena. „Akonekouvladimislidaseduh mo`evratitiubocu,mislimdaje tovremepro{lo”,rekaojeportparolBeleku}eRobertGibs. Za razliku od SAD, Rusija i KinasmatrajudaEgip~animoraju sami da re{e svoju krizu. bez pomo}i sa strane. U intervjuu aus-

trijskoj novinskoj agenciji APA ambasadorRusijeuAustrijiSergejNe~ajevjerekaodaje‘’Rusija jeodpo~etkaimalajasanstavuvezi situacije u Egiptu, jer je Egipat na{ strate{ki partner, a ko }e ubudu}e biti na vrhu odlu~uje egipatskinarod,mo`danaidu}im izborima”, objasnio je Ne~ajev.Moskva ne bi podr`ala ‘’krvoproli}e,posebno,jerkrijeopasnostipo~itavregion.Egipatje jako va`na dr`ava  za re{ewe za Bliski istok i za severnu Afriku”,podvukaojeNe~ajev. Kina je izrazila zabrinutost zbog egipatske politi~ke krize i saop{tiladaseprotivipoku{ajimaspoqauposredovawuizme|uraznih strana. Predstavnik MinistarstvaspoqnihposlovaMaXaosujerekaodajeEgipatvode}aarapskaiafri~kazemqaidawenastabilnostuti~enamiristabilnost celogregiona,preneojeAP.Maje, na redovnoj nedeqnoj konfereciji za{tampu,rekaodaKinaverujeda biostvarimaEgiptatrebalodaodlu~uju Egip}ani samostalno, a da strancinetrebadaseme{aju. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI PRINC^ARLS Britanski prestolonaslednik, princ ^arls, kritikovaojeklimatskeskeptike,optu`uju}iih daigraju„nepromi{qenuigruruleta”sabudu}no{}uplaneteZemqe.PrincjenaSamituoprosperitetuniskeemisijeugqen-dioksidauBriseluistakaodaskeptici,kojineverujuuglobalno zagrevaweuzrokovanoqudskomdelatno{}u,deluju„korozivno”pojavnomnewe

GABRIJELAGIFORDS Ameri~ka kongresmenka Gabrijela Gifords,kojojjeupucwavipremesecdanapovre|ena glava, po~ela je da govori, {to pokazuje veliki napredak u wenom oporavku. Gifords svakogdanasvevi{egovori,dokseoporavqa urehabilitacionomcentruuHjustonu,ajedan odwenihprvihzahtevajebiozavremedoru~ka, kada je tra`ila tost, saop{tio je wen portparol.

RIKIMARTIN Poppeva~RikiMartindobitnikjenagrade „Vito Ruso”, koje dodequje vode}e ameri~ko udru`ewe homoseksualaca deklarisanim gej umetnicimakojisezala`uzajednakaprava.”Rikijevopriznaweozna~ilojevelikupromenuza ogromanbrojhomoseksualacaitransseksualaca, kojidugonisuimaligejosobenakojesumoglada seugledaju”,navodiseuobrazlo`ewu

NemadovoqnodokazaprotivAsan`a

VA[INGTON: Ameri~kiistra`iteqijo{ nisu uspeli da prona|u dokaze da je osniva~ „Vikiliksa” Xulijen Asan` nagovorio vojnikaBredlijaMeningadadostavipoverqiva dokumentaameri~kevladewegovomvebsajtu. Premaizjavamazvani~nikakojisuupoznatisatimslu~ajem,novipodacidokojihsu istra`iteqi do{li pokazuju da je Mening,obave{tajnianaliti~aroptu`enda jepoverqivepodatkeposlao„Vikiliksu”, saminiciraokra|udokumenata,objavioje usreduameri~kilist„Volstrit`urnal”. Tinalazisuusuprotnostisaprvobitnimtvrdwamazvani~nikaameri~kogMinistarstva odbrane da je Asan` iskoristio mladog vojnika. Istragomnijeutvr|enavezaizme|uAsan`aiBredlija,madasunekidrugiqudipovezani sa „Vikiliksom” bili povezani i saMeningom,navelisuzvani~nici. DabiSADmogledapokrenusudskipostupakprotivAsan`aidazahtevajuwegovo izru~ewe morale bi da doka`u da je osniva~ „Vikiliksa” izri~ito podstakao Meningadaprosledidokumenta,me|ukojima jenekolikohiqadadepe{aiizve{tajinisko rangiranihobave{tajacaoratovimauIraku i Avganistanu. Federalni istra`ni biro

(FBI)iMinistarstvopravdenastavqajuda skupqajudokazedajeAsan`kovaozaveru,ali vladini zvani~nici smatraju da }e biti te{ko izgraditi taj slu~aj, pi{e „Volstrit `urnal”.

Takvaoptu`babimogladabudeosnovana naosnovukontakataizme|uMeningaiaktivista„Vikiliksa”,kojisuevidentniji,ina osnovutoga{tojeAsan`predvodiotugrupu. Asan`,kojijeranijeozna~enkaoglavnipot-

streka~ curewa informacija, negira da je imaobilokakavkontaktsaMeningom.Vojni istra`iteqisadaverujudajeMeningsamodlu~iodaukradedokumentaipredaih„Vikiliksu”, iz osvete vojsci ili vladi, jer je po prikqu~ewuvojsciimaonizproblemasa drugimvojnicimainadre|enima,zbog~egasumubileodre|enedisciplinskemere. Mening je u Bagdadu bio zadu`en za pregledawe obave{tajnih podataka koji surelevantnizaIrakiimaojepristup za{ti}enimdokumentima.Vojskagajedo sada optu`ila za curewe informacija o bankarskoj krizi na Islandu i video snimkanapadaameri~kogvojnoghelikopteranagrupuqudiuBagdadu,ukojemsu poginula dva novinara Rojtersa. Mening nijeoptu`endajepovezansacurewemhiqadavladinihiobave{tajnihdokumenata,alizvani~niciverujudajeizatoodgovoran,pi{eameri~kilist. Asan` se trenutno na sudu u Londonu boriprotivzahteva[vedskezawegovoizru~ewezbogoptu`bizaseksualnouznemiravawe, a wegovi advokati veruju da }e Va{ingtontra`itiizru~eweAsan`auSAD. (Tanjug)


balkan

dnevnik

SPOR MAKEDONIJE I GR^KE

U martu pred Me|unarodnim sudom SKOPQE: Me|unarodni sud pravde(MSP)saop{tiojeda}e od 21. do 30. marta razmatrati sporMakedonijeiGr~ke,ukome Makedonijaoptu`ujeGr~kudaje spre~ila wen ulazak u NATO, preneli su ju~e skopski mediji. Predvi|eno je {est dana javne rasprave pred ovim visokim sudom Ujediwenih nacija sa sedi{tem u Hagu, zadu`enim za re{avawesporovame|udr`avama, javiojeRadioSlobodnaEvropa.

Makedonija se sudu obratila 17.novembra2008.zbogtoga{to je Gr~ka stavila veto na weno pristupawe NATO-u u aprilu 2008.godine. Gr~kajetouradilazbognere{enog pitawa spornog imena Makedonije,~imeje,premaoceni Skopqa, prekr{ila prelazni sporazum koji su te dve zemqe potpisale 1995. godine i koji ure|uje wihove odnose dok se ne na|e re{ewe za pitawe

imena, navodi radio. Gr~ka od 1991. godine blokira me|unarodnopriznaweMakedonijepod timimenom,smatraju}idaSkopqeimapretenzijepremaistoimenojgr~kojpokrajini. Makedonija je primqena u Ujediwenenacijepodprivremenim imenom Biv{a jugoslovenska republika Makedonija (BJRM ili FYROM na engleskom)1993.godine. (Tanjug)

Kantrimen: SAD se ne me{aju u pregovore SKOPQE: Zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara za EvropuiEvroazijuTomas Kantrimen izjavio je ju~e u Skopqu da se SADneme{ajuupregovore Atine i Skopqa okoustavnogimenaMakedonije i da nije do{ao da prenosi upozorewa premijerima dve dr`ave. „Te{kojedasedo|eu Skopqeadasenerazgovara o problemu imena. NikolaGruevskiiTomasKantrimen Pozdravqam susrete premijera ramo o vladavini prava, slobodi MakedonijeiGr~keimisenada- medija, da razgovaramo na na~in mo da }e se to re{iti, ali se ne nakojirazgovarajudveprijateqme{amo u pregovore”, rekao je skezemqe”. KantrimennovinarimaposlesuKantrimen nije `eleo da kosretasamakedonskimpremijerom mentari{e mogu}nost da u MakeNikolomGruevskim. doniji budu raspisani vanredni Ameri~kizvani~nikjeizjavio izborinavode}isamodasu„izboda je wegova poseta Skopqu deo riunutra{wepitawezemqe”ida balkansketurnejeidanijedo{ao od politi~kog rukovodstva o~edabiprenosioupozorewapremi- kujedaseprematompitawuodnojerima, „ve} da iskreno razgova- se odgovorno. Pred susret sa po-

mo}nikom dr`avnog sekretara SAD, premijer Gruevski izjavio je da wegova stranka VMRODPMNEjo{nijedonela odluku o prevremenimizborima,alidasu spremni da se suo~e sa narodom. Nakon izjave premijeranekisuelektronski mediji objavili nezvani~ne informacijedasuprevremeni parlamentrni izbori mogu}i u martu ove godine, a da }e Gruevski ovu odluku saop{titi posle povratkaizVa{ingtona. Kantrimen je dodao da je sa Gruevskim razgovarao o wegovoj posetiVa{ingtonu16.februara. Urezidencijiameri~kogambasadorauSkopquutokusurazgovoriKantrimenasalideromopozicionih socijaldemokrata BrankomCrvenkovskimilideromalbanske partije DUI Alijem Ahmetijem. (Tanjug)

Kacin: Vreme je da se makedonske vlasti probude BRISEL: Potpredsednikdelegacije Evropskog parlamenta za Jugoisto~nu Evropu Jelko Kacin pozvao je na ju~era{woj sedniciKomitetazaspoqneposlove, tokom rasprave o Izve{taju o napretku Makedonije u 2010,politi~kuelituovedr`avedau~inisvekakobiubrzala svoj proces evropskih integracija. „Makedonija je mlada zemqa samladimpoliti~arimakojibi trebalodasezapitajuza{tove} {estgodinaimajustatuskandidata, ali ne i datum za po~etak

pretpristupnih pregovora”, rekaojeKancin.Onjedodaodasu potrebne hitne promene, a pre svega mnogo vi{e me|usobnog po{tovawaidijalogajerseradi o multikulturnom, multinacionalnom i multikonfesio- nalnom dru{tvu.Kacin je napomenuodajedijalogjedinina~in zame|usobnopovereweiprevazila`eweprepreka. „Uposledwihnekolikogodina, makedonskata politi~ka elitapodigajenepotrebniideolo{kizidizme|usvojihgra|anaisuseda,imenomAleksandar

Makedonski, {to truje atmosferuiqude,idoma}impoliti~arimaneomogu}avarealanpoglednatrenutnusituaciju,svoju budu}nost i za budu}nost susednihzemaqa”,kazaojeKacin. Onjedodaodajevremedasevladaju}a VMRO-DPMNE „probudi” i prestane da izmi{qa neprijateqe. „EUiskreno`elidaovojzemqi pomogne na wenom evropskom putu, ali joj je potrebna konstruktivnija saradwa (Skopqa)”,rekaojeKacin. (Tanjug)

petak11.februar2011.

25

Nema~ka ratifikovala SSP Velikom ve}inom glasova, dowi dom nema~kog parlamentaratifikovaojeju~eSporazumostabilizacijiipridru`ivawuEvropskeunijeiSrbije. Poslanici Bundestaga apelovali na druge ~laniceEUdau~ineisto.Protivzakonaoratifikacijiglasalisusamoposlaniciopozicione

Levice. Dr`avni sekretar u ministarstvu inostranihposlovauBerlinuVernerHojerocenio jedajeSrbijakrenulapravimputemipozitivnogovorioopoliti~kimaktivnostimasprskog predsednika Borisa Tadi}a, nagla{avaju}i wegovuhrabrostnaputuSrbijekaEU.

CRNA GORA NA EVROPSKOM PUTU

Po~etak pregovora u oktobru BRISEL: Spoqnopoliti~ki komitet Evropskog parlamenta izrazio je danas o~ekivawe da }e predpristupni pregovori sa Crnom Gorom zapo~eti najkasnije nakon narednog izve{taja Evropske komisije, ali su upozorili na korupciju u ovoj dr`avi. Tokom ju~era{we sednice,Komitetjevelikom ve}inomod62glasa„za”,tri protivitriuzdr`ana,usvojio nacrt rezolucije u kojoj se „pozdravqa op{ti konsenzus i visoki prioritet kojijecrnogorskavladadala evropskim integracijama, posebno u radu na finalizovawupravnogiustavnog okvira Crne Gore, kao i „uspeha u sprovo|ewu privrednihreformi”. ^lan ovi Komiteta pozdravili su odluku Saveta EUdaCrnojGoridastatuskandidata i izrazili nadu da }e predpristupnipregovorizapo~etinajkasnijenakonizve{taja o napretku za 2011. godinu, kojibiEvropskakomisijatrebalo da objavi u oktobru.U nacrtu rezolucije izra`ava se i zabrinutostzbogkorupcijeko-

ja „i daqe preovladava u mnogim domenima, pre svega u izgradwi, privatizaciji i sektorujavnihnabavki”. ZbogtogasePodgoricapozivadapoboq{asvojradnaistragama i pravnom procesuirawu,

kao i da promeni pravni okvir za finansirawe politi~kih stranakaipredizbornihkampawa.Zabrinutost je izra`ena i zbog organizovanog kriminala, presvegaprawanovcai{verca, {to, kako je oceweno, ostaje ozbiqanproblem.ParlamentarcisupozvaliCrnuGorudapoja-

~a svoju me|unarodnu saradwu u borbiprotivovepo{asti. UnacrtuRezolucijeupozoravaseinatodasu„`eneidaqe nedovoqno zastupqene u procesu dono{ewa odluka i na vode}immestimakakoujavnojadministraciji tako i u javnim preduze}ima”.Vlastise,tako|e,pozivajudapoboq{aju `ivotne uslove Roma, A{kalija i Egip}ana, pre svegaobezbe|uju}iimli~na dokumentabezkojihnemogu imati pristup javnim slu`bama. Podgoricasepozivaina „preduzimawe dodatnih korakakakobiseobezbedila nezavisnost i profesionalan rad medija”, a posebna pa`wa se skre}e na neproporcionalnekaznekojemogubitinametnutezbogklevete, {to ugro`ava slobodu i nez av is nost nov in ar a.Parl amentarcesuposebnozabrinuli navodi o slu~ajevima zastra{ivawainasiqaprotivnovinaraiaktivistacivilnogdru{tvaizatra`ilisudaovislu~ajevibuduistra`eniiprocesuirani (Tanjug)

Bombom na bugarski nedeqnik „Galerija” SOFIJA: USofijijeju~eu zgradiukojojsusme{teniizdava~ka ku}a „Milenijum’’ i listovi „Galerija’’ i „Retro’’ aktivirana ekplozivna naprava, najverovatnije ru~ne izrade. Lak{ejepovre|enno}ni~uvar. Vlasnik „Galerije’’ Ne|alko Ne|alkovizjaviojedajeekplozijaaktivirananaspratukojije izdat„Galeriji’’idajebilapostavqena ispred ulaznih vrata tognedeqnika. No}ni ~uvar “Galerije”, koji je jedini bio u prostorijama, lak{ejepovre|en’’,dodaojeon uizjavizaBugarskunacionalnu

televiziju (BNT). Izdava~ka ku}a „Milenijum’’ postala je poznatapo{tojeobjavilaseriju od 17 kwiga o ubijenim bosovima. Glavni i odgovorni urednik „Galerije’’ Kristina Patra{kovareklajedajeube|ena dajebombapretwawenomlistu, kao i da u redakciji nije bilo fle{eva ili nekih drugih informacija. „Nikone}enapadatiizdava~ku ku}u, koja objavquje kwige umetni~kuidruguliteraturu’’, dodalajeona. Bugarski nedeqnik „Galerija’’ postao je popularan posle

objavqivawastenogramasaprislu{kivanim razgovorima. Prvi stenogram razgovora izme|u ministra finansija Simeona \ankova i wegovog zamenika Vladislava Goranova objavqen jepo~etkomjanuara,anekoliko dana kasnije objavqena su tri novarazgovora-dvaizme|upremijera Bojka Borisova i direktora Uprave bugarskih carina VawuTanovaijedanizme|uTanovaiwegovogbiv{egzamenika Antonija Stranxeva. Policija jeblokiralamestogdejeaktivirana ekplozivna naprava i istragajeutoku. (Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA – 15 GODINA POSLE POTPISIVAWE DEJTONSKOG SPORAZUMA

Propao jo{ jedan poku{aj dogovora BAWALUKA: Sastanak lidera i predstavnika politi~kih stranaka zastupqenihuParlamentarnojskup{tiniBiHzavr{en je ju~e u Sarajevu bez dogovora o formirawuskup{tinskeve}ineiformirawu novih organa vlasti posle oktobarskihop{tihizborauBiH. Privremeni predsedavaju}i Predstavni~kog doma parlamenta BiH Adnan Ba{i}izjaviojenovinarimaposlesastanka dajezakqu~enodasedogovoroparlamentarnoj ve}ini poku{a na}i u me|usobnim strana~kimkontaktima. „Na`alost,nijepostignutnikakavdogovor o nastavku konstitutivne sednice Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine”, rekao je Ba{i}. On je najavio da vi{e ne}e sazivati sastanke ni predstavnika, niti lidera parlamentarnihstranaka,ve}jepozvaostrankedaubudu}esamostalnorazgovarajuiobavestega kad postignu dogovor o parlamentarnoj ve}ini. Onje,kakoprenoselokalnimediji,naveodajenajve}iproblemupoku{ajimada seformiraparlamentarnave}inapitawe u~e{}edvaHDZ-auvlasti. Visoki predstavnik u BiH Valentin Inckoizjaviojeda}eodlukekojeEvropska unija na ministarskom nivou bude donela 21. februara zna~iti „vi{e Evrope, maweDejtonauBiH”,inajavioda}eBiH dobitinovog{efaDelegacijeEUsfunkcijom evropskog specijalnog predstavni-

ka.„Znamdasetamoveomapa`qivopriprema izbor novog predstavnika, ambasadoraEUuSarajevu,napolo`ajkojijeve} nekolikomeseciupra`wen.Onitra`ejakuli~nost”,rekaojeInckopreksino}TelevizijiBN.InckojeistakaodajeEvropasvesnadaBiHstagnira,zaostajeiulazi uprocesizolacije,anezadovoqstvogra|anajesveve}e,zbog~egahitnomorau~initi„krupnerezove”. „SvesnismostawauBiH,znamodaima 43 odsto nezaposlenih. Momentalno se o sankcijama ne razmi{qa, ali nezadovoqstvoraste.Nijemogu}edanajednojstrani bosanskohercegova~kiliderika`u`elimouEvropu,asdrugestranekodku}ene mogu da srede svoje stvari”, rekao je Incko.Onjekazaodanemanamerudadonosi odlukuozamrzavawuplataposlanicimau Predstavni~kom domu Parlamenta BiH zato {to nisu implementirani izborni rezultati. Vi{eod~etirimesecaodop{tihizborauBiHnadr`avnomnivouiuFederaciji BiH nisu formriani novi organi vlasti. Proces konstituisawa novih organa vlastijedinojezavr{ilaRS,~ijeinstitucije funkcioni{u u punom kapacitetu. Nemogu}nostdogovoraoskup{tinskimve}inamauFederacijiBiH,kaoinadr`avnom nivou u BiH, glavni je problem {to vi{e od ~etiri meseca nisu implementiraniizbornirezultati. (Tanjug)

Doneo mir, ali ne i re{ewa WUJORK: Dejtonskimirovnisporaju}i nadu da }e politi~ari BiH na}i di jedinstvenu i funkcionalnu dr`avu. zum,kojijeusvojenprepetnaestgodina, praviputdasvojuzemquodveduuEU,JoIzetbegovi} se zala`e za to da se Dejzaustaviojekrvoproli}euBosniiHersipovi}jeistakaoda„svishvatajudasatonskisporazummewajerjewime„stvocegovini, ali nije re{io sva pitawa u mo tri konstitivna naroda u BiH, bez renomnogoblokada”. toj biv{oj jugoslovenskoj republici i ikakvog me{awa sa strane, mogu na}i „Sveetni~kegrupesebojeonedruge. sada su neophodne wegove promene kako trajnoizadovoqavaju}ere{ewe. ZatosuimpotrebnimehanizamiblokabiseubrzalereformeiprocesintegraGovore}iopolo`ajuHrvata,onjeizdedabispre~iliprevlastdrugih.Sada cijaBiHsaEvropskomunijom. razionaduda}ereformeuBiHprepoje vreme da se ukinu te prepreke, kao Tojeporukave}ineu~esnikame|unaznatitopitawenainstucionalnomni{to je entitetsko glasawe”, smatra rodnekonferencije„Amerikanaraskrvou, ali ne prekrajawem unutra{wih i Izetbegovi}. {}u: Dejtonski sporazum i po~ePrema Izetbegovi}u, „Srbi takdiplomatije21.veka”kojujeu kona~no treba da shvate da je Wujorku organizovala fondacija wihovabudu}nostuBiH,dakobiv{eg predsednika SAD Bila na~no budu spremni da prihvaKlintona. tejednuzemqu,daubrzamona{ „To je bio izbor izme|u nesaputkaEU”.Visokapredstavnivr{enog mira i kontinuiranog ca EU za spoqnu politiku i krvoproli}a. Znali smo tada da bezbednost Ketrin E{ton je je to samo po~etak. Naravno ponaglasiladazemqesaprostora stavqa se pitawe da li je model biv{eJugoslovijeimajuevropkoji je primewen u Bosni priskubudu}nost. menqivizaizazovesakojimase Naskupujeu~estvovaoibivsuop~avamo u multipolarnom {i ameri~ki ambadsador u Zasvetu..”,rekaojeKlinton,preneo grebu Piter Galbrajt, koji je jeradio„SlobodnaEvropa”.Bivrekao da bi alternativa bila {i ameri~ki predsednik smatra mnogo gora, da nije bilo Dejda je „osnovni nedostatak Dejtotonskog sporazuma i da se suMilo{evi},Tu|maniIzetbegovi}potpisujusporazum na{tojeunastojawudaza{titi uprisustvuKlintona,[iraka,KolaiMejyora kobimo`danebiokon~alini legitimne interese svih strana dodanas.Uraduskupa,odr`auva`iowihovestrahovedaju}iimpraspoqnihgranica,ida}esena}izadovonog na Wujorskom univerzitetu, u~evo veta” i sada treba pomo}i da se to qavaju}e re{ewe.^lan Predsedni{tva stvovalisubiv{i{efameri~kediploprevazi|e. BiHBakirIzetbegovi}jeistakaodaje matije Medlin Olbrajt, Klintonov saPredsednik Hrvatske Ivo Josipovi} Dejton,akoni{tadrugo,okon~aorati vetnik za nacionalnu bezbednost Seje ukazao na nu`nost promena koje bi stradawa. On smatra da su neki u BiH mjuelBerger,penzionisanigeneralVeomogu}iledatrinarodauBiHbuduravprevi{e o~ekivali od ovog sporazuma, sli Klark i zamenik sekretara SAD nopravna,kaoidaseuklonepreprekena alitrebaimatiuviduskakvimjenasleXejmsStajnberg. putu evropskih integracija. Izra`ava|emBiHiza{laizratainastojidagra(Tanjug)


26

Svet poznatih

petak11­. februar2011.

dnevnik

Огромне груди

PAPARACO

евачица Кети Пери изјавила је да су јој груди биле толико П велике док је одрастала да није знала шта би с њима и хтела је да их смањи.

- Када сам још била дете имала сам енормно велике груди, нисам знала шта да радим с њима. Носила сам минимајзере, посебне грудњаке како би би визуелно смањили груди, а они не изгледају нимало лепо. Све што сам тада хтела било је да изгледам попут Кејт Мос - рекла је Кети. Певачица и новопечена супруга комичара Расела Бранда недавно је признала и да је са само 13 година хтела да смањи груди. Сва срећа да је данас све некако дошло на своје, а она је задовољна својим изгледом.

Опера о Ани И

ако је Ана Никол Смит била звезда таблоида и њен живот је личио на праву сапуницу, лондонска опера „Ројал опера хаус” припрема комад инспирисан њеном биографијом. Трагично преминулу Плејбојеву зечицу играће холандска оперска певачица ЕваМаријаВестброк која је одушевљена улогом. Keti Peri

- Ана Никол Смит је на чудан начин деловала веома невино па је свима њен пад било још теже гледати. Драго ми је што ћу баш ја дочарати њен живот кроз оперу рекла је Ева. За режију ове крајње необичне опере задужен је Ричард Томас, а биће извођена од половине фебруара до 4. марта. Ана Никол Смит пронађена је мртва у фебруару 2007, а узрок смрти била је превелика доза пилула које јој лекар није преписао. Због завере за незаконито набављање пилула оптужени су њен дечко ХауардК.Стерн (41), психијатар КристинЕрошевич и лекар опште праксе СандипКапур. Суд у Лос Анђелесу је прво ослободио др Капура свих оптужби, Ерошевичева се „извукла” само са прекршајном пријавом, а недавно су одбачене и све оптужбе против Стерна.

Глумац ОрландоБлум је усликан у шетњи са својим првим дететом, сином Флином.

Пике љуби Шакиру

Yoan Rivers

@erar Pike

вези са колумбијском поп певачицом. Фудбалер је поставио слику са Шакиром и неколико пријатеља на прослави рођендана. Шпански магазин „Марка” пише да је Пике то учинио након консултација са тренером ПепомГвардиолом јер је имао доста негатив- [akira ног публицитета због папарацо слика са колегом Златаном Ибрахимовићем на којима су деловали као веома интимни пријатељи.

Цицаиса77година

лумица ЏоанРиверс шокирала је Американце појавивши се Г у новој реклами за „Go Daddy” у кожним врућим панталоницама и мајици без рукава. Иако има 77 година, комичарка и мод-

Ana Nikol Smit

на критичарка без длаке на језику, показала је да има тело попут дупло млађих жена од себе. Враголаста Џоан тврди да никакав ТВ трик није у питању већ да је то заиста њено тело. - Да, да, да, то је моје тело у реклами - објавила је Џоан убрзо након што је реклама премијерно приказана на Супер болу. Иначе, Џоан је позната по својим оштрим критикама стајлинга славних у шоуу „Фешн полис”. Yesika Alba

OUT

IN

Ч

удбалер ЖерарПике је на свој Фејсбук Ф профил поставио слику са Шакиром и тиме потврдио нагађања медија о његовој

Седмодете

Kirsten Danst

ини се да ће породица БредаПита и АнђелинеЏоли добити и деветог члана. Како пишу страни медији, глумица пуном паром ради на усвајању четворогодишње девојчице с Хаитија, чији су родитељи погинули у земљотресу. - Адвокати Анђелине Џоли решавају папире да се глумици одобри да девојчицу Леу поведе са собом у Америку. То је стандардни процес којим ће се утврдити да ће девојчица бити усвојена у доброј породици. Ако се четворогодишња Леа добро уклопи, Анђелини ће бити дозвољено да је усвоји - рекао је анонимни извор. Мајка шесторо деце је за годину дана неколико пута посетила земљотресом разорен Хаити како би помогла деци без породице. Ако јој буде одобрено усвајање Лее, Анђелини ће то бити седмо дете, четврто усвојено. An|elina Yoli i Bred Pit

BISERI и, вол . о к не оли ме не в ме, и Ил и ме ли те р ја ил , во с, је а и . Ал им в вас л м мо воли

ВитниХјустон, певачица


dnevnik

oglasi

petak11.februar2011.

27


28

OGLASi l ^iTUQe

petak11.februar2011.

SLOBODAN mu{karac (okolina Novog Sada) 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina bez obaveza radi dru`ewa braka. Avanture iskqu ~ene. Radovan. Telefon 062/19-00-343. 21576

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 21452

BESPLATNI prirodni preparat protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, elimini{e za 7 dana, deda Rado{. Telefon 064/240-55-49. 21290

ZALAGAONICA! Najpo voq niji otkup: zlata, du kata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru -

~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 18878 ^ISTIM podrume, ta vane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 21095 PRODAJEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19. 21667

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

drugu

dnevnik

i

Posledwi pozdrav svom drugu i kumu

Ladislav Molnar Lacika Laciki od: Zorana, Janka, Beje, Koleta, Vase, Kargete, Goluba, Sini{e i Dragana sa porodicama.

Svi mi umiremo samo jednom, a veliki qudi po dva puta: jednom kada ih nestane sa zemqe, a drugi put kada padnu u zaborav od strane dragih qudi. Nikada te ne}emo dati zaboravu. Tvoja Generacija „69�.

Laciki od: Zo}e i Sne`e Glamo~ak sa porodicom.

21737

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

21745

na{em

Posledwi pozdrav svom drugu

Molnar Ladislavu - Laciki

21750

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe da je dana 9. 2. 2011. godine u 42. godini preminuo na{ sin, suprug, otac i brat

Laciki

od wegovih drugova iz Osnovne {kole, Razred 8/6.

od porodice Ugrinov.

21771

21742

Posledwi pozdrav dragom drugu

Posledwi pozdrav svom dragom kumu

Molnar Ladislav - Lacika iz Futoga 1969 - 2011.

Posledwi pozdrav svom dragom prijatequ i kom{iji

Laciki Molnaru od porodice Veki}.

Sahrana milog nam pokojnika obavi}e se danas, 11. 2. 2011. godine, u 15 ~asova na centralnom grobqu u Futogu.

Posledwi pozdrav dragom drugu

Laciki

Porodica Zeki}.

21739

21735

Posledwi pozdrav svom unuku, sestri}u i bratu

O`alo{}eni: otac Martin, majka Milkica, supruga Dragana, deca Martin, @ivko i Aleksandra i sestra Seka sa porodicom. 21733

Molnar Ladislavu - Laciki Bila nam je velika ~ast imati te za druga i prijateqa. Nikada te ne}emo zaboraviti. Mirko i Du{ko Bjelobrk sa porodicama.

Ladislavu - Laciki Molnaru

Ladislav Molnar

Posledwi pozdrav drugu

Laciki Molnaru

iz Futoga od wegove kume Sne`e sa porodicom.

od: babe Borke i ujaka Du{ka sa porodicom.

21740

21741

21753

Posledwi pozdrav dragom

DVE GODINE je kako nije sa nama na{ tata

Tata na{ dragi, ponosni smo {to smo te imali i nikada ne}emo razumeti za{to smo te izgubili. Ve~no }emo te voleti. Awa, Bata i Maki. 21743

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

Laciki

svom

od porodice Ra{eta.

21748

Laciki Molnaru

Stojan Dugin 11. 2. 2009 - 11. 2. 2011. Uvek ga se rado se}amo.

Ladislav Molnar Lacika

3 Posledwi pozdrav dragoj priji

Zvezdo moja, za{to se ugasi? Kojim putem sada ja da krenem?

od prijateqa Nestorovi}a.

Zauvek tvoja Dragana.

]erke Mira i Maja sa porodicama. 21760

21746

21738

Laciki Molnaru ^ovek kakav si ti bio ne mo`e se i ne sme nikada zaboraviti i zato }e{ ve~no `iveti u na{im se}awima. Slavna, Boban i Radojica Jekni}. 21744

Jedini moj brate, pola srca mi je oti{lo sa tobom, osmeh sa lica je nestao sa tobom. Zauvek }e{ biti u mom srcu.

Posledwi pozdrav velikom i cewenom prijatequ

Jagodi Popovi} ro|. Dikovi}

Lacika Molnar

Lacowa prof. dr sci med. Du{anu Popovi}u

od prijateqa Ise i Bise Bajac.

Za{to?

Ujak Boban.

21736

Porodica Pisarov.

21731

21712

Sine, ne mo`emo i ne}emo prihvatiti ovo {to se desi sa tobom.

Lacika Molnar

Majka Milkica i otac Martin.

Tvoji najmiliji: sestra Seka, zet Dragan i setri~ine Jelena i Bojana Nestorovi}.

21747

21749


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

Milanu Nikoli}u Jefti ^uvamo srcima.

uspomenu

u

petak11.februar2011.

POLUGODI[WI POMEN mom dragom suprugu

Oti{ao si bez pozdrava! Posledwi pozdrav najboqem drugu

Milanu Nikoli}u Jefti

Jovanu Petrova~kom Joletu

Ladislavu Molnaru

na{im

od: Makse i @eqka sa porodicama.

od porodice Vasi}. Sofija, Senka i Bane.

21674

odr`a}u u subotu, 12. 2. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Prestalo je da kuca jedno veliko i plemenito srce. Sa tugom se opra{tamo od na{eg

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Milana Nikoli}a Jefte

Milanu Nikoli}u Jefti

1934 - 2011.

1934 - 2011. od Nade i Sa{e Todorovi}.

Sahrana je danas, 11. 2. 2011. godine u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Petra, sin Dragomir, snaja Radojka i unuk Milan.

Neka mu je laka zemqa i hvala.

Posledwi pozdrav dugogodi{wem kolegi - penzioneru

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 2. 2011. godine preminuo

Toga dana, u 10 ~asova, na Veterni~kom grobqu obele`avamo pomen. O`alo{}eni: supruga Ru`a, sinovi Luka, Du{an i Milorad i snajka Sne`ana. 21714

Pro{lo je godinu dana od kako si nas napustila.

Posledwi pozdrav

21687

Danas su 4 godine od rastanka sa na{im dragim

Dana 20. februara 2011. godine, navr{ava se tu`na godina od kako smo ostali bez na{e drage i voqene mame i sestre

Stevanom ^ankovi}em

Bosiqke Prodanovi}

11. 2. 2007 - 11. 2. 2011.

U subotu, 12. 2. 2011. godine obele`i}emo pomen. Uvek }e{ ostati u na{im srcima. O`alo{}eni: }erka Nata{a, brat i sestre.

Ostaje nam qubav, bol i se}awe. Tvoji najmiliji.

prim. dr Vinku An~i}u internisti u penziji cewenom kolegi i saradniku, na{em dugogodi{wem radniku. Kolektiv Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine. 927/P

Hvala ti za sve {to si nam pru`ila. Dok smo `ivi bi}e{ u na{im srcima. Obave{tavamo rodbinu i poznanike da }e se u subotu, 12. 2. 2011. godine, odr`ati parastos u crkvi Svete Petke u Petrovaradinu. Porodica Slijep~evi}.

Laciki

Rajko Xida

Sahrana }e se obaviti u subotu, 12. 2. 2011. godine 13 ~asova, na centralnom grobqu, u Futogu.

Sa ve~nim se}awem, od kumova Mili}a iz Futoga.

od porodica Petrovi} iz Sremske Kamenice.

21694

21689

Posledwi pozdrav

SE]AWE Danas, 11. 2. 2011. godine navr{ava se 8 godina od kad nas je zauvek ostavila na{a supruga, majka i baka

O`alo{}ena mnogobrojna porodica Xida.

Ilinka Slijep~evi}

21603

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Ladislavu Molnaru Laciki

Mirko [e{um

404/P

od stanara zgrade Ul. Banovi} Strahiwe 2, Novi Sad.

21665

POMEN Dana 12. 2. 2011. godine, navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{ dragi nepre`aqeni suprug i otac

Petru Jankovi}u Kolektiv „Vojvodinaput” - „Ba~kaput”-a Novi Sad.

Petru Jankovi}u

21663

21630

21631

Posledwi pozdrav kom{iji

O`alo{}ena supruga Qubica.

21632

21639

29

21726

S tugom i bolom u srcu opra{tamo se od na{e sestre, tetke i bake

Laciki od drugova iz Bege~a: @ive, [tece, Duleta, Lakija i [aleta.

Du{anka Karanovi} Nikada ne}emo wenu dobrotu.

zaboraviti

Porodice Karanovi} i Kerkez. 21690

21727

Posledwi pozdrav

U subotu, 12. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu obele`i}emo dvogodi{wi pomen na{em voqenom ocu

21680

JEDNOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Milan S. Radanovi}

Dragoqub Radivojac Lala

Jagode Popovi}

Molnar Ladislavu

Zoranu \akovi}u Iako vreme prolazi ti ostaje{ da `ivi{ u na{im srcima. Puno te volimo dragi tata.

Sestra Seka, Dragana i Dragan sa porodicama.

U subotu, 12. februara 2011. godine u 12 sati, na Gradskom grobqu, obele`i}emo jednogodi{wi pomen na{em voqenom ocu i dedi.

od kolektiva Poqoprivredne {kole iz Futoga.

Tvoje }erke Ivana i Milica sa babom Jelom i deda Stevom. 21691

26. 10. 1925 - 18. 2. 2010.

Sin Sa{a i unuk Milan. 926/P

21700

21404

11. 2. 2009 - 11. 2. 2011. Od smrti te nisam sa~uvala, a u srcu }e{ ostati zauvek. Supruga sa decom. 21523


30

tv program

petak11.februar2011.

Без цензуре (Панонија, 20.30)

Дадо Ђурић

Фолдеркултура У новом издању емисије очекујунасприлозиопремијерипредставе„Добардечак” у СНП-у, изложби Дада Ђурића, музичком фестивалу Гитар арт, последњој дадаистичкој представи у галерији Спомен-збирци Павла Бељанског, као и представљањекњиге„Лазинкросживоту узнос” иинтригантногфилма „Духвремена”. Уредник:Миљана Магловски (РТВ 1, 20.30) 8.20 08.30 09.00 09.30 10.05 10.20 10.30 11.30 11.50 12.15 13.00 14.05 14.35 15.00 15.10 15.55 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.50

Микијева кујна Фортепиано Путовање са Теријем Бајко квиз Старо а ново,док.филм Никад доста:Покретуводи Штикла папуча Кухињица Десило се Из нашег сокака Грување ТВ Бајт Путовање са Теријем Вести Најважнијаадреса Првенство Европе у каратеу, пренос отварања Тајна хране:Шитаке Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија –квиз Фолдер култура Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна Сако и Ванцети,филм Концерт

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Хајде са мном у обданиште 07.15 Најлепше бајке света:Снешко Белић 08.05 Најлепше бајке света:Мала сирена 08.50 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Друго полувреме,филм 12.30 Вести (мађ) 12.40 Судбинасалашаисалашара, емисија на слов.са титл.на српском 13.10 Микијева кујна 13.20 Јермолови 14.15 Портрети војвођанских уметника народне музике 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо –мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече,Војводино (слов) 21.30 Хиљадугодишњапчела (слов) 22.30 Вечна љубав,филм 00.20 ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 09.30 01.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Барометар Инфо Вести Љубав на продају Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 10.07 10.38 11.10 11.13 12.00 12.15 12.25 12.30 12.45 13.31 14.47 15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.57 19.30 20.05 21.01 21.46 21.50 23.00 23.03 23.50 00.05 00.13

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњипрограм Бољи живот Разгледница На скривено те водим место Вести Очајне домаћице Дневник Спорт плус Евронет Гастрономад Касл Електра,филм У здравом телу Вести ТВ лица МајаВолк..као сав нормалан свет Вести Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица,квиз Дневник Мирис кише на Балкану Високи напон,квиз Вести Да,можда,не Вести Касл Дневник Евронет Шериф

СЕРИЈА

Мирискише наБалкану

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Храна и вино Разгледнице Вести Жива ватра Вести Неми сведок Вести Агро дан Корак по корак Неон сити Вести Разоткривени Вести Шесто питање Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Портфолио Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Разоткривени Немисведок

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига,класик:Арсенал -Челси 12.00 НБА акција 12.30 АТП Ротердам 1/4финала 17.00 Кошаркашки куп Крешимир Ћосић,финале 18.00 Фудбалпријатељска:Црвена звезда-Стеауа 19.30 АТП Ротердам 1/4финала 23.00 Најава Премијер лиге 23.30 Фул Тилт покер 00.30 АТП Ротердам 1/4финала 02.00 НБА:Њујорк –ЛА Лејкерс

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу,10.00Излог страсти,10.30Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00 Инфо К9,16.45Бибер,17.00Фарма,18.30Кухињица,19.00Инфо К9,19.45 Бибер, 20.15 ОСАА, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћни програм 7.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Године пролазе,14.00Ветар у леђа,16.00Љубав на продају,17.00У међувремену,18.00Године пролазе,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00 Скарлетина видовчица,21.00Топ 10,22.00Објектив,22.30Жива ватра

У десетој епизоди се појављује војник који је случајно пуцао у свог друга из чете и Марк а ослобађају оптужби заубиство. МаркосаБланки, Рики и Нином стиже у своју викендицу на Илиџи, а исто вече отпочиње бомбардовање Сарајева. Улоге: Мирка Васиљевић, Александра Бибић, Синиша Убовић, Тамара Драгичевић, Игор Дамјановић, Горан Навојец Режија: Љубиша Самарџић (РТС 1, 20.05)

07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00

Ђорђе Влаjић

Историјацензуре Друга епизода говори о атмосфериукојојсурадилиновинарииТВауторинаРTБеоград, почетком 90-их година прошлог века. О томе како је гушенпрограмикакојезадобијао нови карактер унутар ратних дешавања, говоре новинари: Драган Бабић, Исидора Секулић, Ђорђе Влајић иинжeњерЛазар Лалић, некадашњипредседникНезависногсиндикатаРТС-а. (РТС 2, 19.54) 06.48 Уздравомтелу 07.02 Кувати срцем:БојанКомадинић 07.21 Верскикалендар 07.31 Зелено светло 07.36 Пепа прасе 07.41 Оливија 07.52 У ноћној башти 08.20 Алекс у џунгли 08.29 Зоотека плус 08.56 Њено величанство енергија 09.12 Српска музика 20.века 09.39 Арспрактика 09.52 Енциклопедија 10.00 Контекст 10.28 Метрополис 10.55 Ваљевскагимназија 11.23 Пут хуманизма 11.53 Историја цензуре 12.28 Камерата сербика 12.59 Трезор 13.59 Зоотека 14.26 Њено величанство енергија 14.42 Српска музика 20.века 15.09 Арспрактика 15.22 Лов и риболов 16.00 Ово је Србија 16.36 Руси у Србији 17.08 Коридор 10. 17.55 Кошарка -Куп Радивоја Кораћа,полуфинале 1,пренос 19.44 Енциклопедија 19.54 Историја цензуре 20.25 Кошарка -Куп Радивоја Кораћа,полуфинале 2,пренос 22.17 Очајне домаћице 23.05 Трагач,филм 01.14 Београдски џез фестивал 01.43 ТВ продаја

Мирка Васиљевић

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.20 00.00 01.00 01.30 01.45 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Филм:Торнадо Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм:Балкан експрес Фајронт република Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

dnevnik

06.30 07.45 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.10 11.00 12.00 12.10 12.25 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.05 17.01 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Маратон Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Отворени студио Милица² Вести Чист рачун Здравље и Ви Копаоник Љубав у залеђу Горштак Иза вести Породица Серано Филм:Престројавање Доктор Хаус Вести Милица² Филм:Критично стање Иза вести Слике живота

08.45Тандем,08.55Ски Јахорина,09.25Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00Ски Јахорина,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.50Инфо Пулс,21.10 Туристичке разгледнице,21.30Инфо клуб,22.15НС Индекс,22.30Бање Србије,23.00Фокус,23.40Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.35Фокус,01.00Ски Јахорина 12.00Хроника општине С.Пазова,13.00Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45Мобил Е,17.15Хроника општине Сремска Митровица,18.10Бунтовници, 19.00Новости 2,19.30Ши-Ра,20.00Кармелита,20.45Е-ТВ,21.15Вашар таштине,22.00Новости 3,22.30Бунтовници,23.15Џубокс,00.00Глас Америке.

15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 02.10 02.55

ТВ дизање Вести Б92 Квиз:Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм:Дик Би-Би-Си на Б92:Изгубљени свет комунизма Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз:Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92:Аутопсија диносауруса Филм:Стубови земље Вести Б92 Филм:Опрез,пожуда Флеш Гордон Укључење у Б92Инфо

Путкаватреном рингу Дватимаодподесетбораца,изабрананаегзибиционој аудицији, водиће капитени, Ђорђе Влајић, ММА менаџер и промотер и Милан Стронгман, светски шампион у снази. Њима ће се као тренери придружити наши најуспешнији профи ММА борци Драган „Гаги” Тешановић и Александар „Рођа” Радосављевић. (Хепи, 20.30)

Танг Веи

Опрез,пожуда Прича почиње крајем 1930-их када Вонг,стидљива бруцошкиња из Хонг Конга, добија позив да се прикључи позоришној трупи која поставља искључиво патриотске представе. Али, вођа трупе Куан није само везан за позориште, већ је прилично посвећен и револуционарним идејама. Улоге:Танг Веи, Тони Леунг, Ванг Лихом Режија:Анг Ли (Б92, 23.35)

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.20 18.15 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 01.00 02.45 03.00

Тријумф љубави Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Петком у два Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Лото Гранд шоу Арена Б-13 Двор Филм:Награници Сити Филм:Сестра Мери све објашњава 04.45 Филм:Награници

08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.00 13.00 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 03.00

Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Здраво,Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести ТНТ Парови Телемастер Црни Груја Парови,уживо Вести Задржи дах Пут ка ватреном рингу Парови,уживо ТНТ Парови,уживо ТНТ

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00Образовни програм,09.00Преглед штампе,09.30Пролог,10.00Преглед штампе,10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти,14.15Забавни програм,16.00Акценти,16.30Писмо глава,18.00Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30Акценти дана,23.00Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Пут вина,13.00Квиз,14.30Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем.


dnevnik

petak11.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ејми Доленц

2012:Судњидан

08.15 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 22.00 23.35 01.30 03.00 04.30

Бумба Сломљеносрце Гумуш Аси ИН Заувекзаљубљени Сломљеносрце Проверено Гумуш ИН Дневник Аси 2012:Судњидан,филм Мрежа,филм Тихиотров,филм ЕзоТВ Црнакиша,филм

08.00 Дневникскулптура 09.00 Какојеразмишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Хитлеровомиљениплемић 11.00 Кракатау–последњидани 12.00 ТајниградовиАмазона 13.00 Једандануборби 14.00 Торинскипокров.новидокази 15.00 ПотрагазаСеверозападним пролазом 16.00 Духовнамузика 17.00 ВаздушнидуелиХладног рата 18.00 ЈованкаОрлеанка 19.00 1989-1990.Последњагодина ИсточнеНемачке 20.00 Оствоминотаура 21.00 Колонија 22.00 НаивициХоливуда 23.00 ПотрагазаСеверозападним пролазом 00.00 Духовнамузика 01.00 ВаздушнидуелиХладног рата

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Црвенкапа Кудравакуца Зецикорњача Путописнаемисија Обојенабрда Срећауторби Заоставштинабеса ТражећиЕрика НевољеуПуертоВаљарти Лоповскачаст Љубавналекција Љубавпремавеликомцрном Заоставштинабеса

06.00 07.55 09.20 11.05 12.45

Зашто сам у браку? Операција Морско прасе Икс Мен почеци.Волверин Исповест купохоличарке ПројектАлцхајмер:Напредак науке(1.део) Вредности породице Адамс Божићна прича Волим те,Бет Купер Филмови и звезде Број ВаспитањезапочетникеСрећнаноћвештица Наистокидоле Царство порока Тјудорови Јаносик,истинита прича Апалуза

13.40 15.10 16.45 18.25 18.50 20.05 20.30 21.00 21.55 23.45 02.05

SlavNiStRaNcigoStiSRbiJe

Pi{e:RadovanPopovi} 07.00 Добројутро,Хрватска 09.10 Студио60наСансетСтрипу 10.15 Путовањенашихпредака, док.филм 11.05 КодАне 11.15 Опрашоу 12.16 ТВкалендар 12.32 Морељубави 13.20 ПунакућаРафтера 14.18 Другомишљење 14.53 Бранитељидомовине 14.55 Мојапородица 15.25 КореографБранкоШеговић 16.00 Хрватскауживо 17.13 Вишеволимпсе,док.филм 17.38 Изаекрана 18.12 КодАне 18.35 Уистомлонцу 19.20 Дора-идемонаЕвросонг 19.30 Дневник 20.10 Месецљубавнихфилмова: Јестелизаплес,филм 22.00 Дневник3 22.40 5етидан,токшоу 23.35 Филмскимаратон:Кенди, филм 01.20 Филмскимаратон

Четверо странаца је на судбинском путовању 2012. године. Случајно се сви затекнуудревномхрамуусрцу Мексика. За изумрли древни народМаједатумкадасуови путници стигли у храм, 21.12.2012.. уједно је и последњи који је забиљежен у њиховомкалендару... Улоге:Клиф де Јанг, Ејми Доленц, Дејл Мидкиф, Дејна Насон, Џошуа Ли Режија:Ник Еверхарт (Нова ТВ, 22.00)

17

31

09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.00 03.50

Триреке Адвокатоваказна НешБриџис Филм:Скривени злочини УбиствауМидсамеру Браћаисестре Дијагноза:Убиство НешБриџис Браћаисестре Закониред: Злочиначке намере Закониред Закониред: Злочиначке намере Дијагноза:Убиство Филм:Двострукиживот ЕленорКендал Филм:Преварена

08.45Бибинсвет 09.35ЕксклузивТаблоид 10.001001ноћ 11.05Езел 11.55Вечераза5 12.45Клон 14.30Аурора 15.05Свештојебитно 17.15Бибинсвет 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Вечераза5 20.00Езел 21.45Непријатељпредвратима, филм 00.00РТЛВести 00.15Црнамуња,филм 01.50Астрошоу 02.50РТЛДанас

Непријатељ предвратима Еби Корниш

Кенди Кад је млади АустралијанацДен,талентованипесник али и прилично неодговоран момак, кренуо у везу с привлачном студенткињом сликарства Кенди, обоје су већ ималиозбиљнихпроблемас наркоманијом.... Улоге:  Хит Леџер, Еби Корниш, Џефри Раш, Том Баџ, Роберто Меза-Монт, Тони Мартин, Нони Хазлехрст, Холи Оустин, Крег Монаган, Натанијел Дин, Тара Морис Режија:Нил Армфилд (ХРТ 1, 23.35)

08.15 08.40 09.25 09.50

10.50 13.20 13.50

14.55 15.40 16.00 16.45 17.25 18.05 18.50 19.40 20.00 20.55 21.35 21.45 23.35 00.25 00.55

ЛагодниживотЗекаиКодија Школскипрограм СлучајзаекипуБАРЗ Гармиш-Партенкирхен: Светскоскијашкопрвенство– комбинација:Спуст(Ж), пренос ПреносседницеХрватског сабора МалаТВ Гармиш-Партенкирхен: Светскоскијашкопрвенство– комбинација:Слалом(Ж), пренос Школскипрограм Жупанијскапанорама Студио60наСансетСтрипу Бриљантин Ритамнедеље ПунакућаРафтера Путовањенашихпредака, док.серија Хитдана Врхунскеконструкције2,док. серија Мушкарцинастаблима Дневникплавуше Ловац Нарубунауке Гаража Ноћнимузичкипрограм

08.30 Интермецо1 10.30 Унутрашњаватра 13.00 ХарииХендерсонови 13.30 Светромулеђа 15.00 Жаморсрца 17.00 Трава 18.00 ХарииХендерсонови 19.00 Бункер 21.00 ДосијеДрезден 22.00 Другидолазак 00.00 БдењеНедаДивајна 01.50Ноћживихмртваца

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дохвати стену Флерт Пет асова Плашљиви детектив Били Медисон Хамлет Рођење Петак тринаести Поправни завод Лезбејке 2.-диве

За време Другог светског рата, у зиму 1942. године, могућипадСтаљинградапод немачку власт значио би и пад целе земље, па велик улог битку чини једном од најважнијих у којој су икада учествовале и једна и друга војска... Улоге:Џад Лоу, Ед Харис, Рејчел Вајс, Џозеф Фајнс, Боб Хоскинс Режија:Жан-Жак Анауд (РТЛ, 21.45)

Џад Лоу

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Новисвет Преживљавање Америчкедрвосече Хотродшегрт Генералка Прљавипослови Америчкедрвосече Преживљавање Оружјебудућности Разоткривањемитова ПограничнаполицијаСАД Какосеправи? Какотораде? Ексцентричнаборбена возила Разоткривањемитова Тачкапуцања ПограничнаполицијаСАД Хотродшегрт Прљавипослови

08.30 09.45 13.00 14.00 15.00 16.45 17.30 18.45 19.15 19.30 21.30 22.30 23.30 00.00 00.30

Биатлон Алпскоскијање Биатлон Алпскоскијање Тенис Фудбал Биатлон Скијашки скокови Алпскоскијање Атлетика Најјачичовек Биатлон Скијашки скокови Екстремниспортови Алпскоскијање

М

Кад љуби Србин, то се не заборавља

икис Теодоракис, славни грчки компоизи- смо велики пријем с мноштвом званица. Људи су се тор, као гост Југословенске лиге за мир, не- гурали да буду што ближе њима. „Како је у то време зависност и равноправност, дошао је 1970. Бартон волео мало више ’да цугне’, али пио је искљуЊегов концерт у Великој дворани Дома синдиката у чиво грчку ’метаксу’ и то са седам звездица, сатима Београду бурно је поздравило око 2.000 људи. смо по граду трагали за фамозном ’метаксом’, али, Стигао је заједно са секретаром грчке Комунистич- авај, пронашли смо само флаше, с три и пет звездица. ке партије и, по сећању Војислава Костића, инсисти- Телефонирам Уметничкој школи и ликовњаци на рао је на политичкој посети, тражио телохранитеље и флаши од пет доцртају још две звездице. Бартон није полицијску пратњу с моторима. ни приметио нашу малу превару“. *** У јануару 1971. на први ФЕСТ је дош ла и вел ика шведска филмска глумиц а Лив Улман. Много годин а доцније је, у разговору с новинарима, на питање с каквим емоцијама се сећа Југославије у којој је била више пута, озареног лица одговорила: „Ви сигурно знате и за моју везу с једним Србином, која је дубоко променила мој живот. Често мислим на тог човека. Чујем да и даље ради на Телевизији Београд и да је његов програм јако добар. То ме чини веома срећном. Пренесите му моју љубав“. Лив Улман је посетила и Муз еј Српске православн е цркве и с изузетним занимањем разгледала експонате. *** Ела Фицџералд допутовала је авионом из Цириха. Још се на аеродрому распитивала да ли ће овога пута бити довољФалсификована “метакса” за Бартона но публике, а кад је чула да су карте распродате још пре три дана, није крила ра*** дост. Њен концерт је трајао око три сата. Публика је Звезда мјузикла, једна од највећих свих времена пала у транс после Харисонове песме „Мој добри Бо- Жозефина Бекер, дошла је као амбасадорка УНИже“, а онда се десило нешто непредвидиво. ЦЕФ-а у Југославију октобра 1971, као гост београдНа крају, као и пре десет година, на сцени се изне- ских пионира. Већ на аеродрому је причала о својих нада обрео сигурно највећи живи обожавалац Еле 12 усвојених малишана из целог света: Фицџералд – новосадски кино-оператер звани Јовица „Када се заврши ово путовање, сви ћемо заједно Фицџералд. Баш у тренутку кад је Фицџералдова за- отићи на мој родни Мартиник. Тамо ћу отворити болвршавала „Успаванку“ из „Порги и Бес„, скочио је на ницу, где ће се лечити сиромашни“. сцену, клекнуо, пољубио јој најпре руку, па лице и, На манифестацији „Радост Европе“ била је бурно кад је целивао и све музичара из трија, изведен је са поздрављена. Као и пре 42 године, кад је први пут бисцене. Овај диван гест до ла у Београду, и имала свега краја је потпуно разгалио и 24 године. РичардБартониЕлизабет публику и музичаре. Сад је одсела у хотелу ТејлорсууНишупосетили *** „Ексцелзиор“, где ју је праПосебно је био спектакутио италијански гроф ПепииДуванскуиндустрију,гдеје ларан долазак легендарног то, а новинари су забележиједанрадник,дабисеуверио филмског брачног пара Елили једну анегдоту. дајеуњеговојблизинизаиста забет Тејлор и Ричарда Бар– Дарлинг! великадива,штипнуоЕлизабет тона у Ниш, на Филмске суГроф се окреће, спреман зазадњицупасењенврисак срете у септембру 1971. Стида јој испуни сваку жељу. гли су специјалним авионом – Шта је ово? заориофабричкомхалом ЈАТ-а из Дубровника. СниУ мркој руци Жозефина ман је филм „Сутјеска“ у кодржи телеграм, на којем ћијем је Бартон је играо Тита. Маса света дочекала их риличним словима стоји испи��ано нешто што ни она је испред хотела „Амбасадор“. Посебно је била узбу- ни он не разумеју. дљива њихова посета Дуванској индустрији, где је – Чачак – једва је изговорила. – Шта је то Чачак? један радник, да би се уверио да је то заиста велика Објаснили смо јој да је то за нашу земљу отприлидива, штипнуо ју је за задњицу па се њен врисак за- ке оно што је за Америку, рецимо, Бостон или Мичиорио по фабричкој хали. Иначе, Лиз је добила стату- ген. ету „Царица Теодора“, а Бартон „Цар Константин“. Из Чачка, господин по имену Бора Обрадовић, моДомаћин Ђорђе Стаменковић је упамтио још неке ли ’Црну звезду’ да му пошаље своју фотографију. згоде: – Гентил! Пепито! Одмах! Пуно фотографија по„С нишког аеродрома, како то приличи светским шаљите у Цак-цак!“ звездама, превезли смо их специјално изнајмљеним Током боравка у престоници СФРЈ посетила је по’мерцедесом’ најновије марке, позајмљеним од Ни- знатог београдског вајара Петера Палавичинија, с шке банке. Били су одушевљени пријемом и госто- ким је била пријатељ уочи Другог светског рата, кад примством Нишлија. Одмах по доласку организовали је он са супругом боравио у Паризу. KwiguRadovanaPopovi}a„SLAVNIGOSTISRBIJEXX VEKA” mo`etekupitiukwi`ari „Slu`benogglasnika”(Jevrejska13,NoviSad),uzpopustod30odsto,po910dinara,ilinaru~itiputemtelefona021/6622–609ilii-mejla knjizara4@slglasnik.com.

Prvibroj Slobodnevojvodine"{tampanjekaoorganPokrajinskognarodnooslobodila~kogodborazavojvodinu " 15.novembra1942.uilegalnoj{tamparijiuNovomSadu. od1.januara1953. Slobodnavojvodina"izlazipodimenom Dnevnik". " " Prviurednik-narodniherojSvetoZaRMaRKovi]toZapogubqenodokupatora9.februara1943. izdava~„Dnevnikvojvodinapresd.o.o.”,21000NoviSad,bulevaroslobo|ewa81.telefaksredakcije021/423-761. elektronskapo{taredakcija@dnevnik.rs, internet:www.dnevnik.rs. glavniiodgovorniurednikAleksandar\ivuqskij (480-6813).generalnidirektorDu{anVlaovi} (480-6802). ZamenikgeneralnogdirektoraSmiqaMaksimovi}(480-6816). Ure|ujeredakcijskikolegijum: NadaVujovi} (zamenikglavnogiodgovornogurednika,unutra{wapolitika480-6858), MiroslavStaji}(pomo}nikglavnogiodgovornogurednika,nedeqnibroj480-6888),DejanUro{evi}(ekonomija480-6859), PetarDe|anski (desk,no}niurednik480-6819),Vlada@ivkovi}(novosadskahronika,421-674,faks6621-831), NinaPopov-Briza (kultura480-6881),SvetlanaMarkovi} (vojvo|anskahronika480-6837), PetarTomi} (svet480-6882),\or|ePisarev (dru{tvo480-6815),Mi{koLazovi}(reporta`eifeqton480-6857), BranislavPuno{evac(sport480-6830), JovanRadosavqevi} (internetslu`ba480-6883), IvanaVujanov(revijalnaizdawa480-6820),FilipBaki} (foto480-6884), BrankoVu~ini} (tehni~kapriprema480-6897,525-862), NedeqkaKlincov(tehni~kiurednici480-6820), ZlatkoAmbri{ak (Slu`baprodaje480-6850), SvetozarKaranovi} (oglasnisektor480-68-68),FilipGligorovi}(Sektorinformatike480-6808), Malioglasi021/480-68-40.besplatnimalioglasizaoglasnenovine021/472-60-60. Rukopisiifotografijesenevra}aju. cenaprimerka30dinara,subotominedeqom35dinara. Mese~napretplatazana{uzemqu940,zatrimeseca2.820,za{estmeseci5.640dinara(+ptttro{kovi). [tampa„Dnevnik-[tamparija”,NoviSad;Direktor021/6613-495. @irora~uni:aiKbanka105-31196-46;Rajfajzenbanka265201031000329276

Dnevnik"jeodlikovanOrdenombratstvaijedinstvasazlatnimvencem " iOrdenomradasazlatnimvencem


32

monitor

petak11.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Петак, изузетак. Време је за одмор и лакши темпо. Нећете се претерано трудитинапослу,коликоудружењус интересантним особама. Склони сте истраживању и проширивању својих видика.Комуникацијапутем компјутерајепожељна.

BIK 20.4-20.5.

Током преподнева уживајте колико годможетејерјеововашдан.Радили сте, зарадили, а сада је време да се посветитедрагојособииљубави. Ваши хедонистички и уметнички пориви долазе до пуног изражаја. Лепота на свимнивоима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. februar 2011.

Избегавајте нервозу, а користите свешансекојевамсеотварајунапутувашихинтересовањаипословања. Меркур у Водолији може бити веома хаотичан и ментално напоран, али вам пружа неслућену ширини знања, иновација иконтаката. Месец излази из лепог знака Бика пасепрепуститечаримавољенеособе. Тим пре што ситуација за радне активности није повољна јер измиче контроли, плану и програму. С друштвом остварујете добру сарадњу и разумевање.Дугорочнипројекти. Изложенистејавности,свеиданећете.Ахоћете,штонебисте кадасте свима потребни и толико тражени?! Могући су проблеми у партнерству илибракујернапростонематедовољно времена или разумевања једно за друго.Будитедоследни. Дан за даном, и већ је петак. На вратимавикенда,крећетеизпозитивнеситуације,алисмањитетемпоемотивногименталногангажовања. Неке новеситуацијесунавидику,пабудите присутни на свим пољима. Партнер желивишеслободе.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Самосталностћесвевишедолазитидоизражаја.Уколикоиматеодређенехроничнепроблемезбогприсуства Сатурнаувашемзнаку,прихватитеих и зрело, са стрпљењем се односите премасвему.Дошлојевременаплате дуговања.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Оноштобисте хтелиижелели,треба јасно да кажете и изнесете да би вас други схватили на прави начин. Свешторадите,некабудепотписано, оверено и по закону. Само тако ћете иматипозитивнерезултате. Будитеактивниусвакомтреутку. Фатална љубав, телепатска или на стварном,овоземаљскомнивоувасне напушта. Неко мисли на вас, и то опсесивно. Ово је време када можете трасформисати своје емотивне реакцијетеодноспремасебиипремадругима. Медитирајте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Акцијабезпрестанка.Некибирекли –живажурка,поготовоукућисукућанима.Тонијеразлогдадодајетеуље на ватру већ да трансформишете енергију у продуктивне краткорочне циљевеиреализације.Вишевремена седружитесдецом.

Претрпани сте послом и позивима надружење.Толикотогабисте хтелии могли, а не можете све одједном. Ипак,будитезадовољниусвакомтренуткуонимшторадитеиуконтактима сдругима.Партнерсеосећазапостављено. Повољна пословна ситуација вам идеуприлог.Трудитесеизсвеснаге даштовишепроширитеопсегиутицај свограда,дасештобољепозиционирате. Утомебивамдобродошлаподршкаизаштитаодређенеутицајнеособе.Будитедипломата.

TRI^-TRA^

Пре затвора у теретану V REMENSKA

PROGNOZA

Т оком

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

8

Sombor

10

Kikinda

9

Vrbas

10

B. Palanka

10

Zrewanin

11

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Pan~evo

11

Vr{ac

10

Srbija Beograd

12

Kragujevac

11

K. Mitrovica 10 Ni{

Проблематична звезда Линдзи Лохан поновоје завршила на суду овог пута због крађе огрлице вредне2.500долара.Линдзисенарочиштупојавилаубелојускојминихаљиникојајенаглашавала ноге пуне целулита,тесуновинарикоментарисали даћепевачицапрезатвораморатиутеретану. Лохановаје пуштенаизпритворауз40.000долара кауције, али јој 23. фебруара следи читање пресудекадабимоглададобијечак тригодинезатвора. Проблематичнаглумица је наводно22.јануара из златаре у Калифорнији украла огрлицу вредну 2.500 долара. Власник је одмах Линдзи пријавиополицијиуЛосАнђелесу.Акоседокаже дајекривазакрађуогрлице,Лохановој ћесесудити и због кршења условне казне коју служи због вожњеупијаномстању. Проблематична Линдзи је пре месец дана изашла из клинике за одвикавање Бети Форд, где је провелатримесеца.

11

Evropa

дана сунчано

Madrid

НОВИСАД: Ујутруслабмраз,атокомданасунчаноитопло.КасниRim јепоподнеиувеченаоблачењестижесасеверозапада.Ветарслабјужни и југозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура London -4,амаксималнаоко10степени. Cirih СРБИЈА: Ујутруслабмразиређапојавамагле.Токомданасунчано итоплозаоводобагодине.ПоподнеикрајемдананасеверуСрбијепоBerlin степено наоблачење. Ветар слаб јужни и југозападни. Притисак изнад нормале.Минималнатемпература-9,амаксимална12степени. Be~ ВОЈВОДИНА: Ујутруслабмраз.Токомданасунчаноитоплозаово Var{ava добагодине.Поподнепостепенонаоблачење,најпренасеверуВојводине,адокрајаданаинајугу.Ветарслабјужниијугозападни.Притисак Kijev изнаднормале.Минималнатемпература-6,амаксимална12степени. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: Усуботузахлађењеинаоблачењеузмогућукраткотрајнукишуисуснежицупонегде.ОблачназоOslo насепремештасасеверакајугуСрбије.Однедељевећиномсувовремесаслабимјутарњиммразевимаиузпроменљивуоблачностсасун- St. Peterburg чаниминтервалимаутокудана. Atina

БИОМЕТЕОРОЛОШКАПРОГНОЗАЗАСРБИЈУ: Временскеприликемогуиматинеповољанутицајнахроничнеболеснике.Кардиоицереброваскуларнимболесницима,каоиособамасадисајнимпроблемимасенарочитопрепоручуједаприменесаветелекара.Могућисуреуматскиболовииглавобоља.

14 16 12 10 7 10 5

VIC DANA ЗапослиосеПерицакаочуварпарка иставиотаблусупозорењем:„Козгази зеленуповршину,платићеказну десетдинара!”ПитагаЈовица: -Штосиставиотакомалуказну? -Дасамставиовећу,никонебигазио.

-1 -15 0 -11 16

Pariz

14

Minhen

10

Budimpe{ta

6

Stokholm

1

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

189 (7)

Slankamen

314 (-8)

Apatin

247 (3)

Zemun

349 (-7)

Bogojevo

215 (5)

Ba~. Palanka 224 (-6) Novi Sad

244 (-3)

Pan~evo

360 (-8)

Smederevo

508 (-2)

Tendencija porasta stagnacije i opadawa

Ja{a Tomi}

182 (72)

Tendencija porasta

STARI BEGEJ Hetin

96 (6)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

297 (-4)

Senta

323 (-4)

S. Mitrovica

228 (-3)

Beograd

300 (-4)

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

324 (-8)

NERA

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

78 (14)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 11.februar 2011.