Issuu on Google+

NOVISAD*

PONEDEQAK10.SEPTEMBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23553 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BEZPOSLASVEVI[EQUDI,AGUBESEGODINEINADANABIROIMA

Nezaposleni se najvi{e uzdaju u protekciju str. 5

GORANJE[I],^LANGLAVNOGODBORADS

O~ekujem da se i \ilas kandiduje za predsednika stranke

KRI Z A DRM A I  N E K RE TN I N E  I  GRA\ E V I N AR E

str. 3

MINISTARKAENERGETIKEZORANAMIHAJLOVI]

Stanovi nikad Tra`i se put jeftiniji, a kupaca do „zelene grane” nikad mawe str. 2

TU@ILACZARATNEZLO^INE VLADIMIRVUK^EVI]OBELODANIO

str. 4

NORMALIZACIJATR@I[TALEKOVIMAUOKTOBRU

Ministarka zna za kupovinu na crno

str. 6

REPORTA@A: [ESTDECENIJAODNAJVE]ETRAGEDIJE UISTORIJIRE^NOGBRODARSTVAJUGOSLAVIJE

„Ni{” na Imamo svedoka Dunavu stradao uzimawa kao „Titanik” organa Srba str. 13

str. 12

str. 14 – 18

SPORT

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Ukidawe nadgledane nezavisnosti 3 Mi}unovi}: Boqe da se rukovostvo bira neposredno

Ekonomija 4 Dr`ava (ne) sme pove}ati PDV na hranu 5 MMF od danas u izvidnici

Dru{tvo 6 Vojska Srbije dobila 17 „hamera” od SAD

NoviSad 7 Akrobacije i iluzije odu{evile Novosa|ane 9 Digitalizovana radiolo{ka oprema

10 Najte`i paradajz 768 grama 11 Dobo{arewe za sve generacije

Crna 13 Pove}ava se broj samoubistava u Srbiji

Kultura 21 Kastelu~ijeva predstava na sceni SNP

Balkan 23 Nicovi}: Balkan pogodan za {verc droge

Sun~ano i toplo Najvi{atemperatura31°S n NOLEODUVAOFERERA

n PARTIZANULIGI[AMPIONA

n MORAMOPOBEDITIIZRAEL


2

POLiTikA

ponedeqak10.septembar2012.

MINISTARKAENERGETIKEZORANAMIHAJLOVI]

Tra`iseput do„zelenegrane” Vlada Srbije }e na narednoj sednici pored rebalansa buxetarazmatratiiodre|enepredloge Ministarstva finansija,

wezaministrafinansija”,reklajeMihajlovi}evaodgovaraju}inapitawedali}edo1.oktobrabitipove}anPDV.

„Sajednestranejesureforme,asadrugestranerazgovara}emoopomo}ikojanamjeneophodna u javnim finasijama”, rekla je Mihajlovi}, koja je ~lanaPredsedni{tvaSNS,na konfernciji za novinare te stranke. Ona je kazala da su za tu strankuiVladuSrbijezna~ajnirazgovorisaMMF-omina-

nisporazumiokreditu,kojisu povoqnijiodonihnatr`i{tu. Mihajlovi}eva je napomenula da je nova vlada nasledila ogromne probleme, da je deficit oko dve milijarde evra, javnidug55odstoBDPsatendencijomdadokrajagodinedostignei60odsto.Onajenaglasiladajavnidugnebismeoda pre|egranicuod45odstoida

[tedwa

paipromeneuPDV,najavilaje ju~e ministarka energetike ZoranaMihajlovi}. „Slede}e sedmice je sednica vlade na kojoj }e pored rebalansabuxetabitiinekedruge stvarikojejepripremiloMinistarstvo finansija i oni }e iza}i detaqno sa time. Svakako }e biti promena u smislu PDV, ali to je pre svega pita-

Napitawe{ta}ebititema predstoje}ih razgovora za MMF-omidali}ebitire~io izmenamaZakonaoNBS,kojeje novavladausvojilanapo~etku mandata, Mihajlovi}eva je rekladauvektrebarazgovaratio svemu, ali da o~ekuje da }e te`i{te tih razgovora biti dogovor oko raznih paketa mera kojeSrbijamoradasprovede.

Mihajlovi}evajenajaviladajewenoministarstvopredlo`iloukidawepojedinihagencija,me|ukojimajeAgencijaza energetskuefikasnost,jonizuju}ezra~eweihemikalije,kao ida}eMinistarstvoenergetikepreuzetiwihoveposlove. Isti~u}i da su mnoge od postoje}ih agencija nepotrebne, kaoidanisudobroradilesvojposao,Mihajlovi}evajenavelaprimerAgencijezaenergetskuefikasnostkoja,kakojerekla,postoji10godinaizatajperiodjetrebalodaenergetska efikasnostzemqebudepove}anazadvado~etiriodsto,{to senijedesilo.Premawenimre~ima,planiranojeukidawei 130razli~itihnepotrebnihtaksi,aprocewenojeda}eodtogakoristimatioko400.000qudi.OnajeponoviladajeVlada procenila da }e raznim merama, koje je preduzela i koje }e preduzetiunarednomperoduuslede}ojgodiniu{tedetioko milijarduevra. glasila da je put koji Srbiji mo`e da pomogne da iza|e na „zelenu granu” i razgovori sa tom me|unarodnom finansijskom institucijom, kao i sa Svetskombankom,ibilateral-

zato smatra da bi trebalo utvrditi odgovornost, pa i krivu~nu, za{to prethodna vladakadajeuvideladajepre|enatagranice,nijepreduzela nekemere.

Ukidawenadgledanenezavisnosti Me|unarodna upravqa~ka grupa danas }e,kakoseo~ekuje,donetiodlukuoprestankunadgledawanezavisnostiKosova, koja po oceni kosovskog premijera Ha{imaTa~ija predstavqanajve}eme|unarodnopriznaweKosovu. Me| un ar odn a uprav qa~k a grup a sastavqena od predstavnika 23 evropske zemqe,kojesupriznalenezavisnostKosova, Turske i SAD, po~etkom jula je odobrila kosovskim institucijama da usvojepotrebneustavneipravneamandmanezaokon~awenadziranenezavisnosti.

Odluka je doneta na sednici u Be~u na osnovuocenedaKosovodovoqnosprovodi odredbe iz Sveobuhvatnog predloga za re{ewestatusaKosovaMartijaAhtisarija. Skup{tina Kosova je u skladu sa odlukomgrupeupetakusvojila22amndmnanana Ustav kosova kojima se utvr|uje ukidawe nadgledawanezavisnosti,ausvojilajeizakon kojim se predvi|a nastavak mandata Euleksadosredine2014.godine. Ta~ijenakonsedniceoceniodaokon~aweme|unarodnognadgledawanezavisnosti predstavqanajve}eme|unarodnopriznawe zaKosovoipozvaogra|anedaproslavetaj

istorijskiuspeh.Ta~ijeoceniodajeKosovoostvarilosveodredbeplaname|unarodnogposrednikaurazgovorimaostatusuKosova Martija Ahtisarija, koji predstavqa osnovzaustavnopravnoregulisaweodnosa naKosovu.Premare~imapremijera,Kosovojetuvisokuocenudobiloza~etiriipo godinenezavisnosti.Onjedodaodajenaseveruzemqeostalojo{mnogoposlakakobi se obezbedili red i mir i socijalno ekonomskiprojekti.Predpo~etakspecijalnog zasedawa Skup{tine novinarima }e se obratiti Ta~i i me|unarodni civilni predstavnikPiterFejt.

dnevnik

ANALITI^ARIODS-u

Dvakoncepta idvevizije Danposlesedniceglavnogodbora Demokratske stranke - na kojojjeposle,namomenteburne, rasprave zakazana vanredna izborna skup{tina za 10. novembarpodelegatskomsistemu-po~iweotvoreniratzasudbinui budu}nosttepartijeizme|udva koncepta i dve vizije, ocenili su u izjavama  Tanjugu analiti~ariipoznavaociprilikauredovimademokrata.

Goati:208:144 Direktor Transparentosti Srbija VladimirGoati istakaojeda jeglasaweglavnogodboraanticipiraloodnose snagabudu}ihkandidata zapredsednikaDS. „Odnos208prema144 anticipiraodnossnaga, ~inimiseda}etovrlo verovatno da se ponovi”,ukazaojeGoati. Glavniodbor,kakojenapomenuo, daje dosta ta~nu sliku raspolo`ewa, pre svega rukovode}eg vrha piramide DS, koji }e presudnouticatiinaizbordelegata. „Pokazalo se da qudi kojivodebeogradskuivojvo|anskuorganizacijuDSimajuna~inadauti~una~itavuorganizaciju”,naveojeGoatiuizjaviTanjuguidodaodajeTadi}zbogdr`avnog anga`mana prepustio posaosaosetqivimstrana~kim mehanizmom potpredsednicima

Kapiraj,kopiraj

„Tviter“lajnausijalaseovihdanazbog centralne politi~ke teme – subotwe sedniceGODS.Auskloputemeiglavnali~nost„Tvitera“GoranJe{i}, kojijesalajne obave{tavao javnost {ta se zbiva iza zatvorenih vrata. Zbrka je nastala zbog jednere~enice,saznajemodaqenalajni. „Licemerei, otpadnici, ne~asni qudi, tosmoispali“,jedanjeodJe{i}evihtvitova,nakojisenadovezaoiwegovkomentar:Semprvoggovornika,atonijeBoris, susvivrloodmereniiuzdr`ani“. ^lanGODSMilo{\aji} ju~esepojavio sa „zahtevom“ : Novinari moraju da znaju da prate TW. Napravili su @GJesicproblem navode}i re~i van konteksta. Pravda za Gorana Je{i}a, zahtevao je \aji}. -Akakavbibiopravilnoprenesenkontekst?-pitaoseianaliti~arVladimir Todori}. -Kontekstjebiodaje tobiokomentar nagovorGojkaTe{i}a a ispalojenaBorisaTadi}a,pajeTadi}pitaokadajetorekao-objasnioje\aji}tvitera{ima. SamGoranJe{i},kojijetokom sednice prestaodatvitujejavioseusubotuuve~e fanovima : Po{to vidim da ima zabrinutih za mene, `iv sam, a baterija pukla...drug@milos|ajic spasaostvar! Sam \aji} je nakon {to je Je{i} “za}utao“,napisaonalajni:@GJesicseizviwavajernemavi{eodakledatvituje.

FunkcionerSPOMilan\uki} prime}uje : Nekako je tiho pro{la odluka Glavnog odboraDSdanalokalusadmogusaSNS. \uki}ka`eiovo:[tobirekao\ilas kadjezvaoDSSukoaliciju,Beograd,lokalpatonijepolitika,tusere{avaju`ivotnestvari,kapirajkopiraj:-)

DirektorCentrazaNovepolitike Vladimi Todori} ocenio je u izjavi  Tanjugu da }e u narednadvameseca,uo~iodr`avawa strana~kih izbora, biti vo|ewa kampawa koja }e u mno-

Tviterglasawe NovinarPe|aVasiqevi} uskladusaatmosferomprocewuje:„Vrhunacnovogpoliti~kog disidentstva je tvitovawe sa sedniceGlavnogodbora“,apotomipita: -Ho}eliJe{i}organizovatitvitglasawe? Analiti~aru Nikoli Jovanovi}u nije sesvideoJe{i}evpotez:Tvitujuonikoji sutra`ilidaGObudezatvorenida~lanovinemogudabirajurukovodstvo.Isad pravdazawihbizarno-zapisaojeJovanovi}nalajni.

IMajaspremaizbore Anijesetokomvikendadebatovalosamo o izborima u Demokratskoj stranci. [efica Narodne partije Maja Gojkovi} obavestila je Tviter javnost : - Sastanci biliodli~ni.Donetaodlukadaskup{tina NP bude izborna i programska. Nisam nijarazumelademokrate{taim{tazna~i.UNP}edelegatibitibirani.Imaju mandat4godine. ^lanDSAleksandarMiti} obja{wava kako }e to izgledati kod demokrata : To zna~idasvakiop{tinskiodborbirasvoje delegate za skup{tinu. Kvote odre|uje IOpounapredusvojenimkriterijumima.

[ta(ne)trpidr`avni ra~un NapredwakBojanMarjanovi} saop{tava nalajni:„SamobihvoleodapitamTadi}a kolikokvadrataimavilaukojoj`iviiko topla}a?“ Demokrata Teodor Miqu{ ima kontrapitawe:Astanaktuelnogpredsednika?:), pitaMiqu{iinteresujeseujednoza„izgradwu helidroma u privatnoj vili sada{wegpredsednika?“. ZaMarjanovi}a,tojesamo„poqanakoja je ra{~i{}ena i minimalno prilago|ena damo`edasletihelikopter“,aMiqu{dodajeda„tehni~kihelidrommorabitiobele`en, osvetqen i da ima ~vrstu podlogu. ^akpostojipraksaiobele`avawatona`e helikoptera;) -  Su{tinski to je samo glorifikovana poqana.Voleobihdavidimzvani~niizve{tajkolikojesvetoko{talo.Verujemma-

wenegoTadi}evakirija;-),tvrdiMarjanovi}.Ujednoodgovaranapodse}awedajeNikoli} govorio da Tadi} treba da ostane u dr`avnojvili:TodaTadi}ostanetamogde je`iveojebilapri~aakobibiopremijer. Nemo`esvakoda`ivinara~undr`ave.

Politi~ki(pred)uslovi LDP-ovacDragoKova~evi} jeu„dilemi” - Ne, stvarno, kome \ilas mo`e biti simpati~an:)? Odgovara mu savetnica za medije PSS BlagicaKosti} :DobripreduslovizabavqewepolitikomuSrbiji,danisinikom simpati~an!:-))

Kiselojegro`|e Nekitvitera{iimalisuposebnapitawa za nekada{weg funkcionera DS Zorana @ivkovi}a : - Je li rodilo dobro na Fu{koj Gori ? Imalivinazadegustaciju?,pitajufanovi ekspremijera. -Ovo}ebitilo{agodinazavinoivinare , zdru`enim delovawem vrha DS i sli~nih,eliminisansamiztogposlapro{legodine-tvrdi@ivkovi}. Agdegodmrdne{sre{}e{novinara.Uz pitawe„gdesui{taradeZoran@ivkovi}i Bo`idar \eli}“, Nikola Tomi} odgovara ju~epopodne:„prepolasatau[umatovcu“.

Izdajni~kakafa Spisak dr`avnog sekretara u ministarstvukultureDraganaKolarevi}atemajekojadaqe„zaokupqa“Tvitera{e. Biv{iministarvojniDragan[utanovac zapitao je glumca Branislava Trifunovi}a :je l ti be{e izdajnik ili...? Dobrodo{ao u klub„volim90-te:). -Tajsam!!Jedanodnajve}ih!Pazartito nijejasnoodavno?-pitaTrifunovi}salajne. A[utanovacka`eTrifunovi}uiglumcu Gordanu Ki~i}u :mala je ovo zemqa koliki ste vi izdajnici! Ajd neka kafa ovih dana, izdajni~ka? S.Stankovi}

i da to ne}e biti u wegovu korist na predstoje}em odmerevawusnaga. On je dodao da period do izborne skup{tine treba da protekneuraspravikojajepromocija i jednog i drugog kandidata,alidaneverujeda}esene{tobitnopromenitiiakouvek postoji „mogu}nost da se rasprava o internim dvobojima za vladarskustolicuotmekontroli i da po~ne izno{ewe prqavogve{a”.

Todori}:Za{to delegatskisistem

TVIT CRTICA Je{i}evousijawe

Oni tako|e ocewuju da su se demokrate ocigledno podelile udvatabora,odkojihjena~elu jednogliderstrankeBorisTadi} i drugi, koji zajedni~ki predvode, kako navode analiti~ari, wegov jo{ nezvani~ni protivkandidat i zamenik u stranci Dragan \ilas i potpredsednikstrankeilidervojvo|anskih demokrata Bojan Pajti}.

gome biti zanimqivija od kampawe za republi~ke izbore. On ukazujedasudvaosnovnapitawa u ovom trenutku - kome je i za{to odgovarao delegatski sistemglasawai{toskorijeodr`avaweizbora. „Za{tose\ilasovagrupacija,dajetakonazovem,zala`eza br`e izbore? Mislim da je tu

kqu~na pozicija gradona~elnikaBeograda,kojajenadu`irok neodr`iva. Republi~ka koalicija}esigurnoposleeventualnog smewivawa Borisa Tadi}a pokrenuti pitawe prekomponovawagradskevlastiijednostavno\ilasimatolikovremenada izvr{ipromeneuDS”,kazaoje Todori}zaTanjug. „Veomajeva`nopitawedali }euovihdvamesecataposredna ili neposredna veza (sa republi~kom koalicijom) biti vidqivija i koliko }e ona uticatinaglasa~eDSkojibipodtim ki{obranom donosili svoju odluka”, dodao je Todori}. On je kritikovaoidelegatskisistem glasawa,kojijeusvojenodlukom GOstranke.Kakojenaveo,delegatskiizboriodgovarajuonima koji `ele da se postigne dogovor izme|u nekoliko glavnih qudikojipredvodedelegate. „To zapravo nije sistem, ve} dogovor i nije demokratsko izja{wavawe, ve} fingirano glasawe”,ukazujeTodori}kojipodse}a da je DS tokom svih prethodnih izbornih skup{tina trpela kritike javnosti koja je `elela punu demokratizaciju stranke.

Antoni}: \ilasova{ansa Politi~ki analiti~ar Slobodan Antoni} smatradaDragan \ilas ima ve}e {anse za trijumf u delegatskom sistemuglasawa. „\ilasimave}e{anse kada se predsednik bira delegatskim putem.Tokomosamgodina obavqawa funkcije predsednika Srbije, Boris Tadi} je na neki na~in zanemario rad u stranci,odnosnoizgradwuli~ne mre`e pristalica”, naveo je Antoni}. Kakojedodao,\ilasje,me|utim,tematskiradiosastrana~kom nomenklaturom i uspeo da stvorijednuvrstumre`esvojih pristalica. Antoni}jenapomenuodajejedinouDSizborpredsednikabio pra}en stvarnim nadmetawem dvojice kandidata - devedesetih sutobiliZoran\in|i}iDragoqub Mi}unovi}, pa \in|i} i

Slobodan Vuksanovi}, a kasnije Zoran@ivkovi} iTadi}. Antoni}jeocenioda}eTadi}eve {anse biti ve}e ukoliko senastavidaqademokratizacija unutarpartijskog `ivota DS iomogu}ive}iuticaj~lanstva. „Ako mandat delegata ne bude toliko striktno vezan za ono {tosuodlu~iliop{tinskiodbori, nego se bude vi{e pratio glas prave partijske baze mislim da }e Tadi} imati ve}e {anse”,dodaojeAntoni}.


politika

dnevnik

GORANJE[I],^LANGLAVNOGODBORADS

O~ekujemdasei\ilas kandidujeza predsednikastranke Funkcioner Demokratske stranke i Vlade Vojvodine GoranJe{i} izjaviojeju~edajezadovoqan ishodom ju~era{we sedniceGlavnogodborastranke, jerje,kakojenaveo,nawojiskazanaozbiqnostdemokrata,alii prihva}eni zahtev vojvo|anskih demokratadaseprobleminastalinakonizbornogporazare{a-

nost da kad imamo problem to re{avamo demokratski, unutarstrana~kim izborima. O~ekujem da na tim izboriam na ~elo stranke do|u novi qudi koji }e daqe voditi DS. Tako|e, o~ekujemidastrankuiprogramskii ideolo{ki jasnije defini{emo i da budemo ozbiqna opozicija ovojvlasti–istakaoje. Je{i}nijeiskqu~ionimogu}nostda se u trci za lidera stranke kandiduje vi{e kandidata. On

}e se u ovim procesiam DS druga~ije organizovati,odnosnoda}ebiti jasnijedefinisanana{a s o c i j a l d e m o k r a t s k a orijentacija – uveren je Je{i}. Onipaknije`eleoda seizja{awavaotomeda li }e vojvo|anske demokrate u predsedni~koj trci podr`ati \ilasa, asobziromdasuPokrajinski i Beogradski odborzapravoiinicirali

jeoceniodajedobroito{tose Boris Tadi}, ~iju ostavku je i sam zahtevao proteklih meseci, odlu~io za jo{ jednu kandidaturu,jer}eto,kakojeocenio,tako|ebitiiproveraonog{toje radiouprethodnommandatu. -O~ekujemda}eiDragan\ilas objaviti svoj kandidaturu u narednim danima. I to }e biti kandidat koji ima druga~iji koncept. A tako|e, verujem i da

preveremene izbore u tojstranci. - Mi u Pokrajinskom odborujo{nismorazgovarali o podr{ci kandidatima za predsednika stranke,ali}emotosvakakou~initi unarednimdanima,kadizborni procesotpo~ene.Mismotra`ili vanrednu skup{tinu stranke itajzahtevjeprihvatilavelika ve}ina ~lanova Glavnog odbora

Dozvoqene{arenekoalicije Demokratskastrankane}eraskidatikoalicije saDSS,SNSiSRS,izjaviojeJe{i}.OnjeobjasniodajeGlavniodborstrankenasedniciusubotustaviovansnageodlukusasvojeprethodnesednice, kada je, na predlog lidera stranke Borisa Tadi}a,usvojenodasenepravekoalicijesaDSS, SNS, SRS. Je{i} je objasnio da je taj predlog predsednik Izvr{nog odbora DS Marko \uri{i} stavioju~enaizja{wavawe,po{togasedemokratenisupridr`avale.”Glasalismootomei taodlukajestavqenavansnage.Ne}ebitinikakvograskidawakoalicija”,rekaojeJe{i}.

DemokratesuuprakosTadi}evompredlogukoji jeusvojioiGlavniodborstrankeulazileu„{arene”koalicijeubeogradskimivojvo|anskimop{tinamaidrugimmestimauSrbiji. Takojeuop{tiniRakovicaformiranakoalicijaDS-SNS-SPS,na^ukariciDS,DSSiSPS,Beo~inuDS,SPS,LSV,DSSiRomskapartija,In|ijiDS,DSS,SPS,SomboruDS,DSS,LSViSVM... UPribojusudemokrateformiralevlastsanapredwacima,uLu~animasanapredwacimaiDSS, uTrgovi{tutako|esanapredwicma,auGolupcu saDSS-om...

DS-a. A u narednim nedeqema odlu~i}emo da li }emo predlo`itiilipodr`atikandidataza predsednikastranke–najavioje Je{i}, dodav{i da }e u svakom slu~aju ta odluka vojvo|anskih demokratabitijedinstvena. Upitandalisuvojvo|anskii beogradskiodborDS-aipakpopustuli lideru Borisu Tadi}u, pristaju}i da se unutarstrana~kiizboriorganizujumesecdana kasnijenego{tosutra`ili,Je{i} je kazao da je to bio „kompromis kojim je tako|e demonstriranazrelostovepoliti~ke organizacije“. On je istakao da jeivojvo|anskomibeogradskom odboru ipak najva`nije bilo da se„{toprezaka`evanrednaizborna skup{tina i to po delegatskom sistemu, {to je i prihva}eno“. B.D.Savi}

NOVOSADSKINAPREDWACIODGOVARAJUIGORUPAVLI^I]U

Putbezpovratka Gradski odbor Srpske napredne stranke NoviSadsaop{tiojeda}enarednasednica Skup{tinegradajasnoinedvosmislenopokazatiko}eunaredne~etirigodinevoditi taj vojvo|anski grad. Napredwaci su saop{tewemreagovalinaizjavugradona~elnika IgoraPavli~i}a-dajo{ni{tanijegotovo idatajnoglasawemo`edonetiiznena|ewa. TomizjavomPavli~i}je,kakonavodenapredwaci,pokoznakojiputpokazao„alarmantno odsustvo realnosti i sagledavawe ~iwenica,kojewemuiwegovojgubitni~koj dru`inineiduuprilog”. „Najnovijigafnajneuspe{nijeggradona~elnika u istoriji Novog Sada je nevi|en li~ni nemoral, ali i nemoral cele Demo-

kratske stranke”, navodi se u saop{tewu gradskogSNS-aidodajedaPavli~i}„vrlo dobroznadajeprenekidanpotpisankoalicioni sporazum i da je 42 odbornika podr`alowegovusmenu”. Novosadski SNS poru~uje Pavli~i}u da su,„ukolikojemislioda}edakupiglasnekogododbornika,oniwegovaodlaze}agarniture u jo{ ve}oj zabludi i na opozicionomputubezpovratka”. Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} izjavio je u petak  da tajno glasawe na sednici Skup{tine grada mo`e da donese „iznena|ewa”. Srpska napredna stranka ve} nedeqama poku{avadasru{iaktuelnuvlast,predvo-

3

Mi}unovi}:Boqe daserukovodstvo biraneposredno Sa sednice Glavnog odbora DS neki su oti{li zadovoqni,anekizabrinuti.Predsednik Politi~kog saveta DS Dragoqub Mi}unovi} veruje dabibiloboqedaserukovodstvobiraneposredno,ipored toga{totodosadanijebila praksa. „Mi }emo dobiti novo rukovodstvo stranke, ali je pitawe koliko je ono legitimno,akojetosamovoqanomenklature, dakle onih koji su

bili funkcioneri, delegati. Akobisedo{lodojednogtakvogprograma,ukojembiciq bioreformadru{tva,anesamoostanaknavlastiposvaku cenu,ondabisemoglore}ida je Demokratska stranka krenula jednim putem punog ozdravqewa bez obzira na to ko }e biti predsednik, i naravnomislimdabiondabila mnogo ja~a”, ka`e predsednik Politi~kogsavetaDSDragoqubMi}unovi}.

Ili}:URSje za~u|en

U narednim nedeqama vojvo|anske demokrate }e odlu~iti da li }e predlo`iti ili podr`ati kandidata za predsednika stranke vaju vanrednim unutarstrana~kim izborima. Je{i} je ju~e za „Dnevnik“kazaodanakonnajave aktuelnoglideraBorisaTadi}a da }e se ponovo kandidovati za tu poziciju, o~ekuje da kandidaturuistakneiaktuelnizamenik predsendikaDragan\ilas,koji jeibeogradskigradona~elnik. - Mislim da je sednica Glavnog odbora pokazala ozbiqnost Demokratske stranke i sprem-

ponedeqak10.septembar2012.

|enu Demokratskom strankom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine, a SNS je sa partnerima u ponedeqak saop{tio da ima ve}inuod42odbornikaodukupno78,kolikoihimaugradskomparlamentu.Sednica Skup{tine grada zakazana je za sredu, 12. septembar. Pavli~i}jerekaodao~ekujeda}esena predstoje}oj sednici re{iti kriza.”Bio je jedanperiodkadsenijeznalokoimave}inu,kadasupostojaleraznespekulacije.Mislimdajesituacijasadamnogojasnija,ali vide}emo. Glasawe je uvek ne{to {to je plod trenutka i ~iwenica je da je glasawe tajno,pa}emovidetikako}esesveodvijati”,rekaojegradona~elnikNovogSada.

[efposlani~kegrupeUjediwenihregionaSrbijeVladimir Ili} izjaviojedajetastranka„za~u|ena”{toliderDemokratske stranke Boris Tadi}, umesto da analizira svoje propuste, neiskori{}ene {anse i kardinalne politi~ke gre{ke, kao uzroksopstvenogneuspehanavodistrankusakojomizsamowemu poznatihrazlogazapravonijehteodapravikoaliciju. „Iskqu~ivuodgovornostzaformirawevladeuveknosionaj komejepoverenmandat.UpravojeBorisTadi}`eleodaidaqe budegospodar`ivotaismrti”,naveojeIli}uizjavidostavqenoj medijima.On je reagovao na Tadi}evo izlagawe na sednici GlavnogodboraDSukojemjeliderdemokratanaveodaurazgovorimaoformirawuvladenijehteodaprihvatidaliderURS Mla|anDinki} kontroli{esavfinansijskisektoribudeministarfinansijaiekonomije,jer,kakojerekao,zatonijesposoban. Ili}isti~edaje„stvarjednostavna”idaTadi}„nijedobio dovoqnupodr{kugra|anazapolitikucentralizmakojujesprovodio”idazato„nikotre}inemo`edabudekrivzawegoveneuspehe”.

REKLI SU

Markovi}:Nemamni{ta protivVojvodine Narodni poslanik i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} - Palma izjavio je u Jagodinida}eseboritizaekonomsku decentralizaciju Srbije,dasvakaop{tinaigraduSrbiji imaju ista prava kada je u pitawu ekonomski razvoj. „Ako dr`ava poma`e, daju}i subvencije stranim investitorima i oni odlaze u Vojvodinu, nemam ni{ta protiv Vojvodine, ali je do{lovremedadr`avapoma`e isubvencioni{erazvojiradna mestauunutra{wosti”,rekaoje Markovi} na skupu sa prosvetnim radnicima. Bori}u se pro-

tiv politi~kog decentralizma,protiv toga da sve {to do|e u Srbiju ostane u Beogradu, jer `elim jednaku raspodelu i razvoj svih krajeva u Srbiji, istakaojeMarkovi}. „Svi`eledado|uiinvestiraju u Jagodinu jer znaju da smo efikasniidaseborimazasvako radno mesto”, zakqu~io je Markovi}.

Vu~i}:Dazavr{imo prvikrug Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane AleksandarVu~i}ju~eje^a~kuizjaviodaseuprocesuborbe protiv korupcije vodi mnogopredistra`nihiistra`nih radwi, i da }e javnost uskoro biti obave{tena o rezultatimatograda.Vu~i}jenovinarimarekaodane`elidaodre|uje rokove za zavr{etak postupaka, i izrazio uverewe da }e senaudaruzakonana}iinaj~e{}epomiwanesporneprivatizacije, ali i one koje su mawe poznatejavnosti.

„Hajde da krenemo da z a v r { i s m o ovaj veliki prvi krug, a onda }emo, ako postignemo uspehe, a mislim da ho}emo, taj krug {iriti daqe. Ne postoji niko ko je po~inio protivpravnoikrivi~nodeloada}e biti za{ti}en, ne postoji takav u ovoj zemqi”, poru~io je Vu~i}.


4

ekonomija

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

POREZNADODATUVREDNOSTUSRBIJI]EUSKOROBITIVE]IZADVAPOSTO?

KAKOTRGUJEMO SASVETOM

Dr`ava(ne)sme pove}atiPDVnahranu

Vojvodina izvozi,a Beograd uvozi Najve}e u~e{}e u izvozu Srbije za sedam meseci 2012. godine imao je region Vojvodine - 38 odsto, a najve}e u~e{}e u uvozu Beogradski region - 44,7 odsto, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku (RZS). Posle Vojvodine, najve}e u~e{}e u izvozu imao je Beogradski region - 24,9 odsto, Region [umadije i Zapadne Srbije - 20,2 odsto, Region Ju`ne i Isto~ne Srbije 14,9 odsto, a oko dva odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Pove}awe PDV-a bi}e poekonomska situacija qudi koji Prema ra~unicama Ministarsledwa mera koju }e vlada pred- jedva sastvqaju kraj s krajem. Na stva finansija, buxet je, zahvauzeti kako bi se zarpila rupa u kraju krajeva i sam Diki} je poquju}i ~iwenici da je spisak robuxetu, tvrdio je ministar fi- lovinom avgusta izjavio da PDV be za koju se pla}a ni`a poreska nansija Mla|an Dinki}, a kako na hranu ne}e biti pove}an , a da stopa prili~no dug, imao korist stvari sada stoje ta zakrpa mo- li se ne{to u me|uvremenu prood ovog vida nameta kao da je on ra}e biti aktivirana najkasni- menilo vide}emo uskoro. efektivno oko 14 odsto. U Vlaje do po~etka 2013. godine a ima Prema najgorem scenariju sve di ka`u i ima dosta poku{aji i onih koji tvrde da }e nameti proizvode koji su do sada bili u zloupotreba ni`e stope poreza sko~iti ve} od 1. okobra i to za grupi onih na koje se pla}a ni`a na dodatu vrednost, odnosno vedva posto. stopa poreza na dodatu vrednost, a {te kwigovo|e su kwi`ile robu U dr`avnoj kasi minus je dvou pitawu su uglavnom osnovne `i- koja spada u grupu za koju se plastruko ve}i od planira}a standardna stopa kao onu nog, javni dug ~ak 10 odsto na koju se pla}a ni`a stopa. Pove}aweporezanadodatu preko dozvoqene granice, Time je, naravno, o{te}en vrednostproizvelobivi{e a privreda u padu od pobuxet. Planirano je da po~etka godine. Prema jo{ reski inspektori ubudu}e {tetenegokoristi,adalobi zvani~no nepotvr|enim ovakve pojave efikasnije efektesamonanominalnove}i informacijama deficit u kontroli{u. prilivubuyet buxetu je takav da dr`ava Pove}awe poreza na dodahitno mora podi}i poreze tu vrednost (PDV) proizvepa ~ak i na hranu. Me|utim, votne namirnice, sada }emo pla- lo bi vi{e {tete nego koristi, upravo se oko takozvane soci}ati vi{e za dva odsto, odnosno a dalo bi efekte samo na nomijalni to jest ni`e stope PDV porez na dodatu vrednost bi}e nalno ve}i priliv u buxet, ocejo{ u Vladi prave ra~unice kaumesto dosada{wih osam - deset nili su i upozorili u nekoliko ko bi se izbeglo da nameti poraodsto. S druge strane, op{ta sto- navrata doma}i ekonomisti . stu za osnovne `ivotne namir- Kada se pri~a o poreskim pa poreza na dodatu vrednost }e od nice i pogor{a ionako te{ka promenama, efekat pove}awa 1. oktobra iznositi 20 odsto.

gorwe stope sa 18 na 20 odsto je minoran, nekih 12 do 15 milijardi dinara na godi{wem nivou, {to se neutralizuje pove}awem plata u javnom sektoru i penzija od samo 1,5 ili 2 odstorekao je ekonomista Miroslav Zdravkovi}. - Vrlo je verovatno da }e PDV biti pove}an, {to nije dobro, jer se time ne re{ava problem priliva u buxet- rekao je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrwa , na forumu o ekonomskoj realnosti Srbije.

I ekonomista MiroslavProkopijevi} smatra da pove}awe PDV-a, kao mera nove Vlade, ne bi re{ila problem javnih finansija koji traje vi{e od jedne decenije. - Fiskalni sistem treba restrukturirati i uvesti stro`u disciplinu- ukazao je Prokopijevi}. Boban Atanackovi} iz Unije poslodavaca izra`ava bojazan da }e pove}awe PDV-a biti upotrebqeno za pokrivawe buxetskih rupa, a da istovremeno ne}e biti smawene da`bine na plate, kako bi one bile pove}ane. E.Dn.

KRIZADRMAINEKRETNINEIGRA\EVINARE Najve}e u~e{}e u uvozu, posle Beogradskog regiona, imao je Region Vojvodine - 30,2 odsto, Region [umadije i Zapadne Srbije - 13,2 odsto, Region Ju`ne i Isto~ne Srbije - 8,2 odsto, a oko 3,7 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedi{tu vlasnika robe u momentu prihvatawa carinske deklaracije, {to zna~i da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvo|a~i, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Tu ~iwenicu treba imati u vidu prilikom tuma~ewa podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najve}im delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije, naveo je RZS. Prema odsecima Standardne me|unarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najve}e u~e{}e imali su `itarice i proizvodi od wih sa 527 miliona dolara, elektri~ne ma{ine i aparati - 455 miliona, obojeni metali - 385 miliona, proizvodi od metala - 296 miliona i povr}e i vo}e - 289 miliona. Prvih pet odseka sa najve}im u~e{}em u uvozu su nafta i naftni derivati sa 1,03 milijarde dolara, prirodni gas - 726 miliona, drumska vozila - 563 miliona, elektri~ne ma{ine i aparati - 463 miliona i industrijske ma{ine za op{tu upotrebu - 389 miliona. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada ukqu~uje i roba na carinskom skladi{tu, ima u~e{}e u ukupnom uvozu 7,9 odsto.

Stanovinikadjeftiniji akupacanikadmawe Iako se ne mo`emo pohvaliti ve}im brojem novoizgra|enih kvadrata, na tr`i{tu nekretnina je velika ponuda stanova, uglavnom starijih. Osim vlasnika stanova, ponudu su pove}ale banke koje su aktivirale velik broj hipoteka na stanove, kako bi naplatile neka sbvoja potra`ivawa. Ako se zna da je pod hipotekom blizu milion stanova u Srbiji, da se kriza svakim danom produbqava i broj aktiviranih hipoteka se pove}ava, onda je logi~an daqwi pad cena stanova, posebno ako se ima na umu izuzetno mala potra`wa. Poznavaoci prilika na tr`i{tu nekretnina ka`u da je potra`wa najmawa u posledwih nekoliko godina, zbog ~ega prognoziraju daqwi pad cena. Potrebe za stanovima su ogromne, ali mogu}nosti za re{avawe stambenih problema gotovo nikakve. Septembarska ponuda stanova za izdavawe pokazala je kako `ivimo. Ogroman je broj oglasa u kojima se u porodi~nom stan~i}u izdaje soba, ne zato {to im ne treba, ve} da bi u{i}arili koji dinar~i} i pomogli da se izgura mesec. A istovremeno devojke i momci iseqavaju se iz svojih soba koje se rentiraju, a oni spavaju s babama i dedama. U Privrednoj komori Srbije procewuju da }e mawi stanovi koliko-toliko zadr`ati postoje}e cene, me|utim, najvi{e }e

Polamilionabezvlastitogkrova U vreme kada gra|ani ne znaju kako da pre`ive mesec, jer se cene osnovnih `ive`nih namirnica pove}avaju iz dana u dan, kada se zarade pretvaraju u xeparac, kada se svakodnevno progla{avaju vi{kovi radnika, a novog zapo{qavawa kao i da nema, xabe obe}awa o novim subvencionisanim stambenim kreditima, komercijalne ne treba ni spomiwati, jer retki su podstanari koji bi se usudili kreditno zadu`iti na 20 ili 30 godina, a ne znaju kako }e prezimiti zimu. A ima ih na stotine hiqada koji su bez stana, procene govore o pola miliona, plus svi oni mladi koji `ive s roditeqima, koji bi se rado odvojili. padati cene velikih stanova. Sekretar Udru`ewa gra|evinarstva i industrije gra|evin-

skog materijala GoranRodi}ka`e da }e mnogi investitori koji su se u vreme krize odlu~ili na

izgradwu morati da smawe cenu kvadrata, jer ne}e mo}i da servisiraju kredite. Cene stanova su ve} danas mawe za oko 30 i vi{e odsto u odnosu na one od pre dve godine. ^ak su pale i cene stanova u ekskluzivnim zonama, a pada}e jo{ vi{e, jer lokacija vi{e ne}e biti presudna za formirawe cene. Energetski paso{ koji se uvodi ve} od kraja ovog meseca bi}e glavni parametar koji }e uticati na formirawe vrednosti nekretnine. Stanovi su odavno pali ispod 1.000 evra po kvadratu ~ak i u dosta atraktivnim zonama. U Novom Sadu se mo`e kupiti kvadrat stana za 700 do 800 evra u ne tako udaqenim naseqima (na primer Novo naseqe), a tolika je cena i po obodima Beograda. U Krwa~i se kvadrat nudi za 850 evra, dok je u drugim gradovima mnogo jeftinije, ka`u, kvadrat se na|e za 350 do 500 evra. U ovakvoj situaciji slabe potra`we gotovo da je svejedno kakva je ponuda novih stanova. A ona je prili~no slaba, jer stoji dosta neizgra|enih stanova, s obzirom na to da mnogi investitori nemaju novca da ih zavr{e, a namera dr`ave da im pomogne tako {to }e za nove i stanove u izgradwi (do 80 odsto izgra|enosti) odobravati subvencionisane stambene kredite nije urodila plodom. R.Dautovi}

NEMARAZLOGA ZAPADCENA

@ito skupodo decembra Ekonomskih razloga za pojeftiwewe `itarica u svetu sigurno ne}e biti do decembra, kada po~iwe `etva na ju`noj hemisferi, izjavio je Tanjug u direktor udru`ewa „@ita Srbije” VukosavSakovi}. Direktor Sakovi} je ukazao da je Srbija deo svetskog tr`i{ta pa i „da ho}emo ne mo`emo da budemo izolovano ostrvo i zbog toga su i cene kod nas oti{le ovako visoko, mnogo pre nego {to je stigla `etva ili berba kultura koje su pogo|ene su{om”. Sakovi} je istakao da me|utim, za sada nema ni jednog razloga da se „ograni~ava bilo {ta na tr`i{tu”, upozoravaju}i da takve mere „nekom uvek donose korist, a nekom {tetu, i to pre svega samim proizvo|a~ima”. „Su{a je pogodila ve}i deo proizvo|a~a i bila je gobalnog karaktera, nije zahvatila samo nas”, istakao je Sakovi}, ukazuju}i da se to, kada je u pitawu kukuruz, najvi{e osetilo na rodu u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Amerikanci u proizvodwi u~estvuju sa vi{e od 50 odsto koli~ina i pokrivaju 45 odsto svetske trgovine kukuruza, precizirao je Sakovi}.

INDEKSIUBLAGOMPADU

Rekordnolo{etrgovawenaberzi

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

115,3509

117,7050

120,4122

114,9978

Australija

dolar

1

94,1486

96,0700

98,2796

93,8604

Kanada

dolar

1

92,9949

94,8928

97,0753

92,7103

Danska

kruna

1

15,4767

15,7925

16,1557

15,4293

Norve{ka

kruna

1

15,5909

15,9091

16,2750

15,5432

[vedska

kruna

1

13,5143

13,7901

14,1073

13,4729

[vajcarska

franak

1

95,6634

97,6157

99,8609

95,3705

V.Britanija

funta

1

145,4614

148,4300

151,8439

145,0161

SAD

dolar

1

91,2658

93,1284

95,2704

90,9864

Kurseviizovelisteprimewujuseod7.9.2012.godine

Proteklih pet trgova~kih dana doneli su lagani pad tr`i{ta, ali ponovo uz veoma slabu likvidnost i niske promete koji postepeno poprimaju karakter uobi~ajene pojave za doma}u berzu. Ukupan promet u trgovawu iznosio je samo 0,72 miliona evra, {to je ubedqvo najni`i iznos u proteklih deset trgova~kih nedeqa. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, imao je korekciju sa negativnim predznakom od 0,3 odsto. Ova korpa najlikvidnijih akcija od po~etka godine bele`i pad vrednosti od 12,2 odsto i skoro se nalazi na polovini pro{logodi{we negativne korekcije od 23,4 procenta. Najprometnija hartija bila je Naftna industrija Srbije koja je nedequ okon~ala bez pomerawa cene (621 dinar). Akcije najve}e kompanije na Beogradskoj berzi ubele`ile su nedeqni promet od 15,3 miliona dinara i daqe nalaze na pozitivnoj teritoriji od po~etka godine od 2,6 procenata. Glavno obele`je trgovawa na pomenutoj hartiji je prili~no solidna i oprezna tra`wa uz veoma slabu ponudu koju uglavnom ~ine akcionari koje su ove hartije dobili besplatno.

Ostale akcije iz realnog sektora nisu uspele privu}i ni ovoliku pa`wu ulaga~a te su daleko zaostajale po prometu. Aero-

drom „Nikola Tesla“ je posle du`eg vremena odsko~io sa psiholo{ke granice od 400 dinara, ali uz veoma skromnu realizaciju od 7,1 milion dinara. Najve}i deo nedeqnog prometa ostvaren je na nivou od 400 dinara, a sna`na tra`wa u petak je doprinela da se cena “odlepi” na 410 dinara. Pekara Polet iz Novog Pazara se trgovala za

6,7 miliona dinara i gotovo sve transakcije su ostvarene po nepromewenoj ceni od 870 dinara, dok je poqoprivredno preduze}e Agroba~ka iz Ba~ke Topole ubele`ilo realizaciju od 4,4 miliona dinara uz nedeqni cenovni pad od preko 12 procenata na 1.700 dinara. Sojaprotein iz Be~eja se spustio na 467 dinara pra}en nevelikim obimom, dok se najve}i doma}i gra|evinar Energoprojekt Holding na nedeqnom nivou trgovao za svega 1,5 miliona dinara po prose~noj ceni od 470 dinara. Bankarski sektor je ubele`io jednu od najlo{ijih trgova~kih nedeqa sa aspekta prometa. Jedino je ni{ka AIK banka uspela da u|e na listu pet najprometnijih hartija. Vrednost trgovawa AIK bankom je iznosila 4,1 miliona dinara, a tokom ve}eg dela nedeqe cena je bila stabilizovana na 1.370 dinara. Kod ^a~anske banke je registrovan sna`an nedeqni rast od 15 procenata na 6.900 dinara uz prili~no nizak obim dok je Srpska banka u petak imala realizaciju vrednu 0,4 miliona dinara koja ju je katapultirala za preko 10 odsto na 8.502 dinara.


ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

5

BEzPosLasvEvi[EQudi,aGuBEsEGodinEinadanaBiRoiMa

Nezaposlenisenajvi{e uzdajuuprotekciju MMFoddanassaMouizvidnici

Pretinam finansijskislom? Kratka misija Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) boravi}e u Srbiji od danas do 14. septembra sa glavnim zadatkom da proceni najnovije makrokonomske izglede zemqe, potvr|eno je u Kancelariji MMF u Beogradu. Kako je navedeno u izjavi stalnog predstavnika MMF u Srbiji Bogdana Lisovolika na internet stranici kancelarije, „misija }e, tako|e, razgovarati o zabrinutosti MMF povodom nedavnih izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije koje su naru{ile wenu autonomiju, kao i povodom fiskalne situacije”. Misija se „ne}e anga`ovati na pregovorima o aran`manu”, naveo je Lisovolik. Prema ranijoj izjavi dr`avnog sekretara u Ministarstvu finansija i privrede Vlajka Seni}a, u Srbiju 10. septembra dolazi delegacija MMF sa zadatkom da analizira stawe u javnim finansijama, a prethodno su krajem avgusta i po~etkom septembra obavqeni tehni~ki razgovori sa predstavnicima Fonda. Posle tih poseta, o~ekuje se i zvani~na poseta misije MMF, koja }e uslediti krajem ove godine, uo~i planirawa buxeta za 2013, rekao je dr`avni sekretar Seni}. „Mi smo pripremili

sve raspolo`ive informacije, potpuno smo otvoreni za saradwu i uvereni smo da, uo~i dono{ewa buxeta za 2013. godinu, mo`emo o~ekivati postizawe sporazuma sa MMF”, kazao je Seni}. Novi sporazum sa MMF je za Srbiju va`an jer bi, prema oceni ekonomista, povoqno delovao na kreditni rejting zemqe koji je nedavno smawen, a tako|e i na kurs dinara a time indirektno i inflatornu stopu koja }e se, prema prognozi Narodne banke Srbije (NBS), uve}ati do kraja 2012. na oko 10 odsto, znatno iznad nivoa koji je za ovu godinu ranije projektovala centralna banka. Ekonomista DragovanMili}evi} rekao je za Tanjug da je Srbiji hitno potreban dr`avni konsenzus zbog naglo rastu}ih dugova zemqe, jer joj, u suprotnom, preti predbankrotna kriza, a potom i potpuni finansijski slom. On je upozorio da daqi pad Srbije u du`ni~ku spiralu u praksi zna~i da }e se stari dug vra}ati novim zadu`ewima - bilo po osnovu prodaje obaveznica, bilo me|unarodnih kredita, ali po zna~ajno nepovoqnijm kamatnim stopama i osetno uve}anom cenom duga.

Da je u Srbiji boj nezaposlenih velik, jasno je odavno, kao {to je jasno i da se ne{to mora preduzeti da se ona popravi. Ne mo`e se re}i da se o tome u javnosti ne govori, da nadle`ni u dr`avi nisu svesni tog problema, ali samo od re~i nema mnogo vajde. Naime, u Srbiji je nezaposlenih mnogo, a posla sve mawe, mnogo je onih koji su radili, a sada ve} dugo ne zara|uju, a mnogo je i onih koji su, posle zavr{enog {kolovawa, trebali da rade, ali nisu jer posla nema. Zato, preduzimawe koraka koji bi doprineli pove}awu broja zaposlenih ne sme da se odla`e jer vremena nema, sve mawe qudi radi, a sve ih je vi{e na evidneciji za zapo{qavawe. Bilo da su nekada radili, bilo da su se tek prijavili. Naravno, do pove}awa broja zaposlenih ne}e do}i ni lako ni brzo, ali se mora krenuti, ulagati u ono {to bi moglo zaposliti qude koji }e da stvaraju proizvode i novu vrednost, jer je nezaposlenih mnogo - u Vojvodini oko 200.000 qudi, a u Srbiji je vi{e od 750.000 onih koji su radno sposobni, a nemaju posao. Ove cifre same po sebi opomiwu, a te{ko je re}i kojoj je starosnoj grupaciji koja bi mogla da radi i zara|uje te`e - onima koji su zakora~ili u {estu deceniju `ivota i kojima je do penzije ostalo nekoliko godina, ili onima koji su sad zavr{ili sredwu {kolu ili fakultet i koji u radne kwi`ice nisu zabele`ili ni dan sta`a. Svakog do wih mu~i odre|ena muka - one koji su radili do 30 godina jer ne znaju da li }e, kada i na kojem radnom mestu zavr{iti svoj radni vek, dok oni koji su na wegovom po~etku nikako da po~nu da rade pa godine

{kolovawa, veoma ~esto, budu ba~ene u vetar, a i `ivot prolazi U Vojvodini je vi{e od 50.000 starijih od 50 godina koji nemaju posao, dakle oko ~etvrtine ukupnog broja nezaposlenih, pa ~ak ni

tivnog pomaka, a gotovo je svejedno da li je re~ o mu{karcima ili `enama. Uz to, veoma ~esto ni stru~nost nije presudna da bi se dobio posao, jer se svake godine pove}ava broj novoprijavqenih na

Barijeraipotrebniznaweive{tina Uz mali broj poslova koji se nude, veliki problem starijih od 50 godina je i nesnala`ewe u situaciji u kojoj su se na{li, posebno {to se posledwih decenija postupak tra`ewa posla, kao i potrebnih znawa i ve{tina neophodnih za obavqawe posla zna~ajno izmenio. Tako se sada prilikom potencijalnog zapo{qavawa tra`e savremena znawa i ve{tine- od poznavawa rada na ra~unaru, znawa bar jednog stranog jezika, do ispoqavawa kreativnosti, brzine, snage... a malo je onih koji to mogu da ponude potencijalnim poslodavcima. oni koji su, nekako, sa~uvali optimizam, ne veruju da }e uspeti da ga na|u. Posebno zato, kako ka`u, jer je broj mladih koji ~ekaju na posao sve ve}i. Oni isti~u da je te{ko na}i/dobiti posao, da je izbor, {to su oni koji ga tra`e stariji sve su`eniji, pa zato mesecima i godinama, uprkos tome {to redovno odlaze na {altere slu`be za zapo{qavawe, nema pozi-

evidenciju nezaposlenih, {to onih s radnim iskustvom, {to bez wega. Su{tinski, gotovo svi koji su bili spremni da razgovaraju isti~u da su aspolutno sigurni da posao ne}e na}i, osim ako se ne sna|u na neki drugi na~in, pre svega ako ne poznaju nekog. Neretko je uzalud i vi{edecenijsko iskustvo u odre|enoj struci, pa su mnogi

po~iwali ispo~etka u nekoj drugoj bran{i - naj~e{}e u privatnim prodavnicima i buticima, kao kuriri, negovateqice, bebi siterke, ~ista~ice, no}ni ~uvari... a neki jo{ uvek bez posla redovno dolaze na {altere slu`be za zapo{qavawe, bez nade. Naravno, ima me|u ovom kategorijom nezaposlenih su i qudi s visokom stru~nom spremom, ali iako to malo ko ho}e da prizna, bilo da je re~ o privatnicima ili javnom sektoru, do posla pre dolaze mla|i jer je ponuda velika i u prilici su da biraju. I zbog toga niko ne bi treblo da im zamera. Ipak, iako bi se to moglo u~initi kao savre{ena prilika za one koji tek treba da zakora~e u svet zaposlenih, na`alost, nije tako jer je i wih na evidnciji mnogo, razli~itih struka, od onih sa sredwom {kolom, pa do magistara. Kako ka`e jedna dvadesetogodi{wakiwa, medicinska sestra, posla nema i te{ko da }e ga na}i, javqala se na konkurse, obi{la i privatne bolnice, ali rezultata nema, a sli~no govori i mladi svr{eni grafi~ar, koji je pre godinu dana zavr{io {kolu i bez {anse je da se zaposli. Oboje, ponekad ne{to rade, naj~e{}e sezonski, tamo gde treba da se „povu~e”, ili kao zamene tokom godi{wih odmora. Treba li re}i da je, zbog ovakve situacije, nezadovoqstvo onih su bez posla ogormno. Oni koji su pri kraju radnog veka, a bez posla, strahuju kako }e obezbediti sopstvenu egzistenciju, ali i egzistenciju svoje porodice, a oni koji tek treba da po~nu da rade ne mogu ni da se odlu~e da steknu porodicu. d.Mla|enovi}


6

dRU[TvO

ponedeqak10.septembar2012.

NORMALIZACIJATR@I[TALEKOVIMA UOKTOBRU

Ministarka znazakupovinu nacrno Ministarka zdravqa Slavica \uki} Dejanovi} izjavila je da se normalizacija tr`i{ta lekovima o~ekuje u oktobru i najavila olak{ano le~ewe trudnica, maloletnika i dece obolele od retkih bolesti. Ve} u oktobru }e tr`i{ta biti snabdeveno, rekla je ona i precizirala da }e se tada, a mo`da i ranije u apotekama na}i i “brufen”. Ministarka je zatekla situaciju da vi{e od godinu dana nije bilo vi{e od 500 lekova u apotekama. - Doga|alo se da na{i gra|ani u Republici Srpskoj i Ma|arskoj kupuju Galenikin “brufen” i

tila da nije uspeo jedan tender Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe jer niko od u~esnika nije imao kompletnu dokumentaciju i pozvala sve zdravstvene ustanove koje vaqano obavqaju taj posao da se pripreme za naredni koji }e uskoro biti raspisan. Kada je re~ o retkim bolestima, ministarka je navela da je donet novi pravilnik koji }e omogu}iti da se potrebe dece koja boluju od retkih metaboli~kih bolesti finansiraju iz buxeta. Ona je pozvala sve roditeqe i one koji brinu o takvoj deci da se obrate RFZO kako bi ostvarili svoja prava.

Liste~ekawa Kad je re~ o listama ~ekawa, \uki} Dejanovi} je navela da se mora uzeti u obzir to da problem pacijenta kome }e se pogor{ati zdravstveno stawe zbog ~ekawa mora biti prioritetno re{avan. Ona smatra da moramo imati jedinstvene liste na kojima se nalaze potencijalno svi lekari koji mogu intervenisati, i sve institucije koje u tome u~estvuju.

Bezsmawewaplatalekara Kada je re~ o novom na~inu obra~unavawa zarada lekara i medicinskih tehni~ara po u~inku, Duki} Dejanovi} je ponovila da ne}e biti smawene plate zdravstvenih radnika, a, kako je objasnila, pove}awe zarada bi}e usmereno na stimulisawe onih koji posao rade kvalitetnije: - Za prosek kvaliteta uzima}e se reper proseka plate, a sve {to je iznad toga bi}e podeqeno onima koji rade vi{e i kvalitetnije. ve} je po~elo da se razvija crno tr`i{te – ka`e ministarka i dodaje da je uzrok nesta{ice bio taj {to nije bila odre|ena maksimalna cena. - To smo sredili, ali opet postoji mogu}nost da nema lekova zato {to treba da se odredi, ne samo maksimalna cena nego i realna kako bi proizvo|a~i i distributeri lekova bili motivisani da rade. Govore}i o tenderu za vantelesnu oplodwu, Dejanovi} je podse-

Komentari{u}i problem nepla}awa doprinosa Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe, ministarka je navela da inspekcijske slu`be iz domena finansija treba da odrade svoj posao, ali i podsetila da je pokrenut postupak da se sve trudnice i maloletnici tretiraju kao urgentno obolele osobe, odnosno da besplatno koriste zdravstvene usluge bez obzira na to da li imaju zdravstvenu kwi`icu.

dnevnik

„NO]ISTRA@IVA^A”POTRE]IPUTUSRBIJI

Opet}emosezaqubiti unauku28.septembra U Srbiji }e u petak, 28. septembra, tre}u godinu zaredom, biti odr`ana „No} istra`iva~a” (Researchers’ night), manifestacija koju je inicirala Evropska unija radi afirmisawa nauke, nau~nika i istra`iva~a i s prevashodnim ciqem da podsti~e mlade da se opredele za istra`iva~ko-nau~nu karijeru. U Novom Sadu, Beogradu, Zrewaninu i Ni{u te no}i istovremeno svi zainteresovani }e mo}i besplatno da u`ivaju u bogatom i raznovrsnom programu koji }e im predstaviti istra`iva~i li~no, neposredno i u`ivo! „No} istra`iva~a 2012” doga|a}e se u mnogobrojnim gradovima u celoj Evropi, u kojoj je ovaj projekat pokrenut jo{ 2005. godine i od tada se manifestacija odr`ava svakog ~etvrtog petka u septembru. Lane je „No} istra`iva~a” odr`ana istovremeno u 200 gradova u 33 evropske dr`ave! Lajtmotiv ovogodi{we manifestacije u Srbiji je „Zaqubqivawe u nauku”, a namera je da se svim posetiocima omogu}i da bo-

Detaqspro{logodi{we„No}iistra`iva~a”

qe upoznaju glavne aktere - istra`iva~e i uvere se da su oni obi~ni qudi koji se bave fascinantnim poslom, posebno doprinose}i op{tem dru{tvenom i ekonomskom razvoju. Organizatori „No}i istra`iva~a 2012” kod nas su Fakultet tehni~kih nauka i Prirodno-

matemati~ki fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Festival nauke, Centar za promociju nauke, Nau~ni institut „Mihajlo Pupin” iz Beograda, Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija iz Zrewanina i Kreativno-edukativni centar.

U Novom Sadu, „No} istra`iva~a” odr`a}e se u srcu grada, na Trgu slobode, s po~etkom u 16 ~asova, gde }e biti organizovano niz eksperimenata koji }e, kao metafore razli~itih faza zaqubqivawa prvi susret, prvi poqubac, prvi izlazak itd, predstaviti: „Energiju i okru`ewe”, „Inovacije i ideje”, „Zdravqe i bezbednost”, „Hranu i vodu”. Pokaza}e i koje se suprotnosti privla~e, kako nam Sunce poma`e da se zaqubimo, kako da pomognemo ku}nim qubimcima kad se razbole i jo{ mnogo toga. Organizatori kao posebnu atrakciju najavquju takmi~ewe u proizvodwi elektri~ne energije kori{}ewem bicikla i „qudskog pogona”. Ideja je da centar Novog Sada tokom ve~eri 28. septembra postane prava elektrana na qudski pogon, a posetioci - u~esnici ovog eksperimenta „in vivo” mo}i }e da se uvere koliko elektri~ne energije mogu da naprave za dva sata vo`we bicikla i za {ta se ta koli~ina struje mo`e iskoristiti. V.^.

VOJSCISRBIJEDOSTAVQENO17SPECIJALNIHVOZILA

Nato~kovimaumirovneoperacije Vojsci Srbije je u Tehni~koremontnom zavodu u ^a~ku predato 17 specijalnih terenskih vozila „hamer”, koji su donacija ameri~ke vlade u okviru programa podr{ke srpskim oru`nim snagama. Ministar odbrane AleksandarVu~i} je, na ceremoniji primopredaje, precizirao da }e najve}i deo tih vozila biti predat 31. bataqonu Tre}e brigade Kopnene vojske Srbije u Zaje~aru, a deo u bazi Jug kod Bujanovca, ali da je, pre svega, namera da ta vozila butu kori{}ena u mirovnim operacijama pod okriqem UN. - Vrednost vozila je 2.887.463 dolara, dakle velika vrednost za

na{u zemqu koja se nalazi u ekonomskoj krizi i mi smo zahvalni na{im ameri~kim prijateqima {to su dali sve od sebe da vozila do|u u Srbiju - zahvalio je Vu~i} ameri~koj ambsadorki u Beogradu Meri Vorlik i predstavnicima ameri~ke vojske, koji su prisustvovali ceremoniji uru~ewa. SAD su, kako je naveo Vu~i}, u vojno-odbrambenom delu jedan od najva`nijih partnera Srbije i Vlada Srbije se nada da }e ovakva saradwa, pomo} i podr{ka SAD biti nastavqena i u budu}nosti. Sve~anosti je prisustvovao i na~elnik General{taba generalpotpukovnik Qubi{aDikovi}.

UNOVOSADSKOJVISOKOJTEHNI^KOJ[KOLIDOKAZALIDANIJEFLOSKULADAPOSTOJEZBOGSTUDENATA

U~iteqii|aciuistomradnomtimu Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija u Novom Sadu, nekada{wa „Vi{a”, stara je vi{e od pola veka, ali ju je „vreme{nost„ samo u~inila iskusnijom, mudrijom, a vitalnost, ambicioznost tog kolektiva su stalno u usponu, {to je posledwih godina rezultiralo mnogobrojnim novinama. Prihvatili su i dobro razumeli bolowske principe visokog obrazovawa, reformisali nastavu, uveli ~itav niz razli~itih studijskih programa za zanimawa 21. veka, implementirali nove tehnologije u nastavu, prvi su me|u dr`avnim visokim {kolama u Srbiji dobili akreditaciju i uveli studije na daqinu, u ~emu su ve} zapo~eli, a sada i pro{iruju, odli~nu saradwu s Dr`avnim kolexom u Mekonu, u Xorxiji, SAD, ~ije su iskustvo i rezultati u razvoju u~ewa na daqinu impresivni. E, sad, kako bi to bilo da [kola koja, osim studijskih programa iz oblasti ma{instva, metalurgije, grafi~arstva, za{tite i elektrotehnike (tu su Informacione tehnologije, Elektroenergetika, Elektronsko poslovawe...) nema {to savr{eniji informacioni sistem, te da ga s vremena na vreme poboq{ava, oboga}uje... Upravo razvijawem informacionog sistema u posledwih godinu dana u [koli bavi se ekipa mala, ali odabrana. Predvodi je dipl. in`. Milorad Stevi}, saradnik za poslove vezane za informatiku VT[-u, a u timu su jo{ trojica studenata. Ekipa je sme{tena u {kolskoj biblioteci, u kojoj nije ba{ komotno, ali su se oni i wihovi ra~unari, koji su im jedini

alat, nekako smestili. Direktor VT[-a prof. dr Bo`o Nikoli} u {ali ka`e da }e zbog nedostatka prostora za ovaj vredni tim kupiti kamp-priko-

ve} da ga jednostavno rade, i to vredno, s punom pa`wom. – Milorad kao asistent, odnosno saradnik, mogao bi da dolazi u {kolu samo po rasporedu, odr-

denata: Bogdana Karovi}a, koji je tad ve} bio na specijalisti~kim studijama, MartinaJona{a i Miroslava Dani}a – obja{wava Milorad Stevi}. – Osnovna ideja u izgradwi svega toga je bila „zaokret prema studentu”. Dakle, informacioni sistem koji smo hteli da napravimo trebalo bi da bude takav da od wega najvi{e koristi ima student. Danas mo`emo da ka`emo da na{a {kola ve} ima informacioni sistem koji studentima veoma mnogo zna~i zato {to od ku}e mogu imati uvid u to koje predmete slu{aju, koli-

studentima, i-mejlove, mogu da ih obave{tavaju da li su im pomereni ispiti, predispitne obaveze, kolokvijumi, kad su termini za prijavu ispita, da prijave predmete koje }e slu{ati... Kompletno sva administracija je sad elektronizovana i sad se svi polako uhodavamo kako to sve treba da funkcioni{e. Najve}i benefit je to {to su studenti sad veoma dobro informisani, a ba{ to im je jako nedostajalo: da znaju ta~no kad se {ta de{ava, za{to treba da se pojave, {ta treba da pripreme itd.

Radnoiskustvoibezdanasta`a

Asistentsko-studentskitimkojirazvija informati~kisistemVT[

licu i smestiti ih u dvori{tu {kole... Tako|e, nagla{ava ~vrstu opredeqenost [kole da mladi qudi koji ovamo dolaze kao saradnici, tj. asistenti, „vi{e nemaju privilegiju da do|u ili ne do|u kad ho}e. Oni imaju radno vreme i prakti~no od po~etka ih u~imo da znaju kako da rade, a ne da ih mi profesori u~imo kako se ne radi„! Ovu izjavu direktor odmah „overava”, vode}i nas, iznenada, nenajavqeno, u {kolsku biblioteku da nas upozna sa Stevi}em i wegovom ekipom. Iznena|eni {to smo im ovako banuli, vi{e su delovali kao qudi koji ne vole da pri~aju o poslu koji rade,

Foto:R.Hayi}

`i svoje ~asove i ode, ali ovde toga nema. Od saradnika se tra`i da u {koli provode vi{e vremena, rade, daje im se {ansa da se maksimalno poka`u i doka`u – obja{wava direktor Nikoli}, i isti~e da Stevi} ne samo da dr`i svoje ~asove studentima ve} u {koli provodi jo{ dvostruko vi{e vremena na vrlo odgovornom poslu rekonstrukcije informacionog sistema, „{to perfektno radi”. – Prvobitna ideja je bila da se informacioni sistem razvije tako {to bi na{i studenti zavr{nih godina bili sastavni deo tima koji }e to da pravi i tako sam anga`ovao trojicu stu-

– Ove {kolske godine smo prvi put imali jedan ovakav „eksperiment” s ~etiri studenta, kojima sam u oktobru pro{le godine predlo`io da rade jedan ozbiqan projekat koji }emo mi da „hostujemo” na serverima na{e {kole. Predlo`io sam im da rade zubarski informacioni sistem i naprave ga do kraja svojih specijalisti~kih studija, zatim ga postavimo na WEB i ponudimo stomatolozima u Srbiji za nula dinara. Nakon toga, kad se ti studenti prijave negde za posao, mogu da ka`u: ovo je na{ proizvod, po{to je besplatan, sigurno }e ga neko koristiti. Takva vrsta rada sa studentima omogu}i}e da na{ diplomac, i ako nema ni dana sta`a u radni~koj kwi`ici, i te kako bude vi~an u prakti~nom radu, pa kad konkuri{e za posao mo`e da doka`e da je u~estvovao u pravqewu odre|enog proizvoda koji se koristi u Srbiji – ka`e Stevi}. ko su osvojili bodova na kojem kolokvijumu, kako im te~e priznavawe seminarskih radova, projekata koji rade, da elektronski prijavquju ispite, vide kako „stoje„ sa {kolarinom, kad slede overe semestara... Sistem je dizajniran tako da svi nastavnici, saradnici, stru~na slu`ba {kole i drugo osobqe, automatski generi{u poruke

Naredni korak mladog informati~arskog tima je, kako najavquje Stevi}, elektronizacija sistema uplate. – Dogovaramo se s ministarstvom da nam elektronski {aqu uplate na{ih studenata da bismo mogli obezbediti da studenti uop{te i ne dolaze na {alter nego da ispit prijave elektronski, uplate u banci koliko tre-

ba... – ka`e direktor Nikoli}, i ukazuje na to da VT[ ve} tri-~etiri godine izuzetno kontroli{e uplatu jer je „stra{no veliki broj razli~itih uplata i ako to [kola vaqano ne kontroli{e, propala bi”. – Kao direktor, mogu da vidim ta~no ko {ta duguje. Naplata je u Srbiji, verovatno, katastrofi~na, a kod nas u VT[-u je sto posto, zahvaquju}i na{oj organizaciji, kao i ovom informacionom sistemu naplata. Mi mo`emo da odobrimo nekom da ne plati zbog razli~itih razloga, ali da ga pustimo da ne plati zato {to on to ne}e, a mi to „ne vidimo”, e, to ne mo`e! Milorad Stevi} dodaje da je trebalo mnogo napora da bi se struktura zadu`ewa detaqno pojasnila studentima: – U trenutku kad student prijavi predmete za slu{awe, on dobije na svom studentskom ra~unu detaqno obja{wewe za{to je, na primer, zadu`en s 5.438 dinara. Kad dobije takvu informaciju, „klikne” na {kolarinu od 15.000 dinara, recimo, vidi da je to pet predmeta prijavqenih na bloknastavu, puta 3.000 dinara, koliko je cena po predmetu, to mu je informacija da je prijavio te predmete da ih slu{a u blok-nastavi, odnosno vikendom. Svoje saradnike Bogdana, Martina i Miroslava posebno hvali, i nagla{ava da su oni li~no, i to besprekorno, napisali vi{e od polovine tog koda, a da kasnije nije morao ni da „proverava” kako su uradili, a, uostalom, bez wihovog prisustva pitawe da li bi lako i „u{ao” u delove koda koji su oni pisali! V.^eki}


O pesnicima iz „Antologije srpske poezije” Program 41. Brankovog kolanastavqaseidanasu 11sati,kada}euGimnaziji “Laza Kosti}”, Ulica Laze Lazarevi}a1,bitiodr`an“Poetskiteatar”nakom}e biti predstavqeni pesnici iz “Antologije srpske poezije”. Povodom 45

godinaumetni~kogradaviolon~elisteRe{adaJahja uGimnaziji“JovanJovanovi}Zmaj”, u Ulici zlatne grede 4, ve~eras u 18 sati odr`a}e se poetsko-muzi~ki program. U19satiuGradskojbiblioteci,Ulicadunavska1,organizovan je program “Tako govorepesnici”.N. R.

„Korak ka napred – korak ka sre}i” Centarzaprevencijusamoubistvai pru`aweemotivnepodr{ke„Srce”danasobele`avaSvetskidanprevencije samoubistva. Program }e po~eti u 17 ~asova akcijom ispred Srpskog narodnogpozori{tatokomkoje}esugra|aniimatiprilikudasaznajune{tovi{eoraduCentra,darazgovarajusvolonterima,aliidaseprijavezavolon-

Novosadska ponedeqak10.septembar2012.

„Odani” Harlan Koben

hronika

nezadovoqstva. Rej je bio nadareni foto-reporter, ali sa ~etrdeset godina bavi se bednimposlompla}enogpaparaca. Brum je detektiv kojinemo`edase odvoj i od jednog z a b o r a v q e n o g slu~aja – nestanka uglednog ~ovekapresedmanaest godina. Dok se stra{ne posledice davna{wih doga|aja sudaraju u sada{wosti, ovo troje qudi, {to kriju tajne o kojima ni wihovi najbli`i ni{ta ne slute,shvati}ekakopro{lostnikad zaistaneizbledi. Ovojeizvanredanpsiholo{ki triler koji istra`uje kako nas defini{uvlastiteodlukeikako namdana{wicuneumitnoodre|ujepro{lost. N. R.

ZAVR[EN FESTIVAL ULI^NIH SVIRA^A

Akrobacije i iluzije odu{evile Novosa|ane Predstavom “Uli~na komedija sa sveta. Najvi{e pa`we privukao je iluzijama i snovima”, koju je izvelo koncert internacionalnog sastava “ gr~ko Uli~no pozori{te “Heliks”, Plejing for ~ejnx”, koji je otvorio sino} je na Trgu slobode zatvoren manifestaciju, kao i zvezda tre}e dvanaestiFestivaluli~nihsvira~a. ve~eri, hoda~ po `ici Ramon KelPosledwegdanafestivnik Xun io r, ~ij i je valapozori{nompredperformans videlo izKaskaderskim{ou me|u10.000i15.000postavom“Milinposli}” publicisepredstavoi setilaca. nema~ketrupe De~ji kulturni centar Tako|e, sugra|ani su „Bangditos” iz Beograda, kao i dubili odu{evqeni i kava~ki kvintet “Kvinskaderskim {ouom netologija”izSlovenije,kojijenastu- ma~k e trup e “Bangd it os”, koj a je piouMileti}evojulici. nizomgegovaiakrobacijaizvedenih Za~etiridanafestivalapredno- uz pom o} autom ob il a koj i jurc a, vos ads kom pub lik om nas tup il o je privukla pa`wu velikog broja Novi{e od 150 izvo|a~a iz Srbije i vosa|ana. N. R.

V remeploV

Oficiri u |a~kim klupama Pet stotina oficira Tre}e jugoslovenske armije po~elo je 10. septembra 1945. da poha|a devetomese~ni sredwo{kolski kurs u Novom Sadu. Bili su to nekada{wigimnazijalciizsvih krajevaJugoslavije,kojisuostavili|a~keklupedabistupiliu partizanske redove, neki jo{ 1941.anekiujesen1944.Napri-

Izlo`baradovarealizovanihna“Letwojradionicifotografskihprocesa19.veka”bi}eotvorena danasu19~asovauMultimedijalnomcentruAkademijeumetnosti,\ureJak{i}a7.Radionicujeorganizovala Katedra za fotografiju Akademije, a zasnivasenaistra`ivawuumedijufotografijestarim,zaboravqenimtehnikamaiz19.veka.U~esnici radionicesustudentiAkademijeumetnoti,studenti Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu i gostiizRijeke,BawaLukeiPariza. I. D.

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sar ¬ ad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge pon ¬ e¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬vena broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Odani” Harlan Koben. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Megan je mama iz predgra|a koja je nekad vodila razuzdan `ivot.Sadimadvojedece,savr{enogmu`a,ku}usbelomdrvenom ogradom i sve ja~i ose}aj

tiraweuCentru.UvelikojsaliKulturnogcentraNovogSadau18.30~asovabi}edodeqenenagradepobednicima foto konkursa koji je Centar “Srce” organizovao, a na temu “Korak ka napred–korakkasre}i”.Nakondodele,u 19 ~asova }e se  odr`ati projekcija filma „Slobodan pad”, koji se bavi razumevawemsuicidnekrize. I. D.

Izlo`ba studenata Akademije umetnosti

godnoj sve~anosti govorili su komandantTre}earmijegeneral -lajtnantKostaNa|idirektor Kursa dr Kre{imir Georgijevi}, privatni docent na Filozofskom fakultetu u Beog radu. U ime svih kursista sve~anu obevezu da }e svi priqe`no raditi,daojekapetan\or|eVeN. C. selinovi}.

Nose ba{tenski otpad Ba{tenski otpad odnosi}e se danas sa Telepa, a sutra iz Koviqa, Klise, Slane bare, VidovdanskognaseqaiKlisanskog brega. Travu, li{}e, grawe,korovisli~anotpadgra|ani treba da ostave ispred svojihku}ado6sati. A. L.

RamonKelvnikzadiviopublikupretposledwe ve~erifestivala Foto:B.Lu~i}

OD DANAS NA NOVOM NASEQU I DETELINARI

Automat izdaje bicikle Dvanovastajali{ta„NSbajka”,naDetelinarikodABCcentrainaNovomnasequ, na Bulevaru Jovana Du~i}a, po~e}e da rade danas.Ovadvanovapunktarazlikova}eseod onihna[trandu,kodSpensa,SNP-a,@elezni~kestaniceiKampusuniverzitetapotome{to}ebitipotpunoautomatizovana.To zna~i da na wima ne}e biti radnika „Parking servisa”koji }e izdavati bicikle, ve}

}esesveobavqatiprekoautomataukoji}e seubacivatikartica. Kartice }e se nabavqati na punktovima gdeimaradnika“Parkingservisa”.Kaoina ostalim,inaovadvastajali{tabi}e14bicikala,aliipotpunoobja{wewekakoseiznajmquju. U „Parking servisu” ka`u da je i ovesezoneinteresovaweNovosa|anazaovaj vidprevozavrlodobro,kaoidasadaimaoko

1.600 registrovanih korisnika. Podse}amo, registracijazaovuuslugu,kojapodrazumeva izradu~ipkartice,ko{ta500dinara{toje jednokratni tro{ak, jer je neograni~enog trajawa. Radnovremestanicazaiznajmqivawebicikalajeod7do21sat.Cenaiznajmqivawa je20dinarazasatvremena,odnosno100dinarazacelodnevnokori{}ewe. B. M.

I POSLE POLA VEKA OD ZABRANE SAOBRA]AJA ZAPRE@NIH VOZILA

Kowi {trapaciraju gradom Nanovosadskimulicamaibulevarimasvakodnevnosemoguvidetikowi,mawiive}ikakokaskaju, i naravno za sobom ostavqajuizmetpoputu.Ovaslikai nebibilatoliko~udna,dasenismou21.veku,ukomseo~itojo{ samouSrbijikoristiovoprevoznosredstvo.Zanekolikohiqada socijalno ugro`enih Novosa|ana sakupqawe sekundarnih sirovina, koje prodaju otpadima, odavno je osnovni izvor zarade. Ve}inawihzakretawegradskim ulicama koristi zapre`na kola, {toizazivasveve}enegodovawe gra|ana, prvenstveno voza~a, jer kretawe kowskih zaprega ugro`avafunkcionisawesaobra}aja. Iako  u  Novom Sadu jo{ od 1959. godine postoji odluka o zabrani saobra}aja zapre`nih vozila,onaseo~itonepo{tuje,jer senagradskimulicama,pa~akiu strogomcentrusvakodnevnomogu videtiskupqa~isekundarnihsirovinakojisevozeodkontejnera

dokontejneranaizrabqenimkowima.Gradskevlastipetdecenija poku{avaju da se izbore sa ovimproblemom,apre40godina su ~ak sakupqa~ima sekundarnih sirovina kupovali motorne trokolice,kakobiiskorenilikowe sagradskihulica. UGraduka`udasusveu~inilidabistalinaputovojpojavi. Poru~uju i da je u ovom slu~aju,

najve}anadle`nosturukamapolicije, koja bi trebalo da  ka`wava voza~e zaprega na licu mesta. - Gradska vlast je zabranila saobra}ajzapre`nihvozilapreko mostova na kanalu „DTD” iz pravca Zrewanina, Temerina i Subotice, preko `elezni~ke pruge iz pravca Rumenke i ka Futo{kom putu, ulicama Cara

Du{anaiIveAndri}auNovom Sadu.Anatimputevima„Zavod zaizgradwugrada“jepostavioi odgovaraju}u saobra}ajnu signalizaciju. Gradskavlastjeprenekoliko godina u saradwi sa inspekcijamasprovelarigoroznukontrolu zapre`nih vozila, pa se de{avalo da vlasnici pobegnu, a izrabqenogkowaostave.Takavslu~aj pre nekoliko godina desio se u centru,uUliciModene.Ranijih godina su se ovakvi slu~ajevi mnogo lak{e re{avali, jer je u gradu postajao azil za takve `ivotiwe.Kadabipolicijauhvatila nekog sa zapre`nim vozilom, oduzimala bi `ivotiwe i  stavqalaihuazil.Sadajetonemogu}amisija,jergradjo{uveknemaazilza`ivotiwe,paNovosa|anima ostaje samo da se pomire sasudbinomidanapokonprihvatezapre`navozila,koja}eo~ito jo{ dugo {traparicati gradskimulicama. Q. Nato{evi}

Iskqu~ewa struje SremskaKamenica:od9do13~asova uliceBranislava Bukurova 11-39, Nikole Vuji}a 4-20 i Luke Milankovi}a1. Petrovaradin: od 8 do 11 ~asova Ma`urani}eva ulica 66-72B, 80-100,59-99, Dinka [imunovi}a 1, 3, 27A, 27B, 27E, Stolarska radionica, Kru{edolska 7, 9, Preradovi}eva 106-108, 105A, Meduli}eva 2-4, 1-3,Crevara,Ra~kog2-40,1-31,FraweMalina2-6,13,D.[enka2-12,26-44,1-51,JovanaManasterije224,1-25A,Kninska13-21;od8do13sati ^arda,Ribwakivikendnaseqe^erevi}kaskela. Futog: od 10 do 12 ~asova Marije Bursa} 62-108, bb, 91-115, Prvomajska 70, Republike Srpske 86-98,

110-128,89-107,115-133,RadeKondi}a145-183,Rumena~ka28-38,15,21-29,31-41,Sutjeska2-6,8,Zdravka ^elara156-178,209-233. Bege~: od 8 do 13 sati celo naseqe, Godorov sala{,Hladwa~a,benzinskapumpa“Tanasi}”,Ekonomija, Crpka “Vizi}”, Poqoprivredno gazdinstvo “Medve|”ipreduze}e“Hemiprodukt”. Ka}:od8.30do13.30 satideonaseqaodUliceS. Markovi}apremaNovomSaduiS.Markovi}a2i2a. ^ortanovci:od8.30do13 ~asovadeovikendnaseqaKara{ispodBorovoggaja. Susek:od8.30do13 ~asovadeovikendnaseqaKoru{kaoko^ardeiDunava.


8

ponedeqak10.septembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

DesiiDehenovisugra|ani Blizanci Damir iLuka -BranislaveiIgoraKe`i}a,Vuka{in iStefan -JeleneiGoranaDuki}a,Desi iDehe -Li|ieVani[enga]uja,Milica iMilo{ -QubinkeiSa{eSavi}a.

Devoj~ice Sara -AleksandreiMilanaDaki}a,Duwa Ane i Vladimira Kraguqa, Vedra - Ane i RobertaKlibana,Mira -AnicePopadi}iBobanaPejovi}a,Arabela -BiqaneiDanilaVasiqevi}a,Mila -BiqaneiMilo{aTomi}a,Kiti -BoglarkeiZoltanaKi{lindera,Milica Bo`ane i Vladimira Stupara, Una - Bojane i GoranaMitri}a,Sofija -VereiMiodragaSaki}a,Lena -Vi{weiMiqanaFurtule,Lenka - Vojislave Buxar i Veska Mrdaka, Teodora GabrieleiAleksandraPaka{kog,Lala -Danijele i Miloja Damjanovi}a, Lenka - Dragane i GoranaOreqa,Mina -DuweiBorislavaIli}a,Ema -ZorePili}-Luka~iViktoraLuka~a, Iva -ZoraneiIvanaKosti}a,Maja -Zoricei Milana Todorovi}a, Elena - Ivane i Milana Marti}a,Valentina -JagodeiSteviceRadi}a, Tijana -JasmineiDanijelaStani{i}a,Duwa Jelene i Gorana Peri}a, Stefani - Jelene i IvanaGafura,Freja -JeleneiMarkaSvilara, Helena -JeleneiMerinkaPetkovi}a,Duwa Jelene i Nenada [avije, Dragana - Jelene Pavlovi}iMiroslavaManojlovi}a,Sofija -JovankeRadi{i}iMiodragaBe~anovi}a,Selena

-KristineiMihaelaJanovi}a,Mia -Qubice i Milana ]etojevi}a, Duwa - Maje i Dejana Ili}a,Nina -MajeiDejanaMikerevi}a,Awa -MajeiNedeqkaMajstorovi}a,Neda -Marije iQubomiraLaki}a,Sara -MarijeiMarkaTrbojevi}a, An|ela - Marije i Miroslava Plan~aka,Tatjana -MarineiSa{eBabi}a,Ivana MarineMaki}iVladanaMili}evi}a,Lenka MilaneiNenadaGojkovi}a,Qubica -Milene i Qubomira Jovanova, An|elija - Mirjane i Bo`idaraJovanovi}a,Mila -MirjaneiVeliboraPetru{i}a,Sta{a -NatalijeiAleksandra Bo{kovi}a, An|ela - Nata{e i Velibora Zelenkovi}a,Selena -Nata{eiSa{eNikoli}a,Teod  ora -NikoleteiBo{kaVrceqa,Lena - Radmile Zogovi} i Zorana Milijan~evi}a, Marija - Sandre i Bogdana Cveji}a, Elena SandreiDarka^ipli}a,Anastasija -Sla|ane Jano{evNaumoviSvetozaraNaumova,Marija -TaweDrini}ZeciIlijeZeca,Marija -Tawe i Miroslava \urice, Andrea - Tawe Mandi} KozomoraiPredragaKozomore,Aurela -TijaneNastasi}DoganiViktoraDogana,Helena ToneiDanielaLekaj.

Ven~ani IlonkaLakato{ i MilanKolompar, GordanaDiki}i JosipVogrinc, JasminaSelimi i EdvinMisini, RomanaKo{~ica i TimotiKerslejk, Sne`anaPetrovi} i Milan^an~ar, @eqkaMihajlovi} i DarkoDespotovi}, SvetlanaVukmirovi} i Sr|anSedlan, VeraSomora i Dragan Maleni}, Du{ica Ivanov i Radmilo ^olovi}, Mirjana In|i} i Dragan Milanovi}, BrankaRado{ i ZoranGrabe`, SandraKitanovi} i ZoranMartinov, NedeqkaIli} i Milo{ Radovanovi}, MarijaBeni}i VojislavKavaja, DraganaKokotovi} i Sr|an Li{i}, MarinelaSkutelis i MladenUrdarevi}, DraganaPetrovi} i JovanUbiparip, JovanaRadoj~in i Du{anVu~endi}, IvanaVukovi} i LazarPopovi}, MarijaMiji} i IgorPeji}, MilijanaMiodani} i MiodragManojlovi}, SawaMo{orinski i Vuk@uti}, BojanaJani}ijevi} i DraganPetrovi}, KsenijaSekuli} i Yejson MorisKraford, BiqanaGrahovac i QubomirKabi}, KristinaVitasi ZoranSrdi}, JelenaEri} i GoranKostadinov, @eqka Dubovina i @eqkoAntolovi}, RadenkaNenad i ZoranDrobwak, Ana Stepani} i Aleksandar Obradovi}, Ana Palenka{ i Dragan Lon~ar, Svetlana Doki} i Sini{a Jeli~i}, Bojana Radoman i Radomir Zec, Andrea Mezei i Aleksandar Rokvi}, DanijelaPquco i BranislavTomi}, QiqanaPap i PetarSlavenski, BojanaVu~kovi} i IgorVlaovi}, DraganaKoji}i VedranMedi}.

DejanaBarbuzaniDarkoPerkovi}

De~aci Mario -AleksandreiJaroslavaPiksiadesa, Ogwen - Aleksandre i Mladena Babovi}a, Uro{-AleksandreiPetraNa|fejija,Milo{ -AleksandreJovanovi}iPredragaMilo{evi}a, Du{an - Ane @eler Kova~evi} i Milo{a Kova~evi}a,Stefan -AneiIvanaGuti}a,Mihailo -AneiSr|anaVukmirovi}a,Lazar -AndrejeiStamenkaRado{evi}a,Vasilije -Ankice@ivkovi}Filipovi}iVojkana@ivkovi}a, Dejan -BiqaneBolehradskiiAleksandraDavidovca, Ogwen - Biqane i Radojice Xari}a, Marko - Bo`ane i Gorana Kr~mara, Du{an VladaneiGoranaStankovi}a,Nikola -GabrieleiNemawePopovi}a,Pavle -DijaneiMilanaAntoni}a,Mateja -DobrileiMarkaOdalovi}a, Lazar - Dragane i Dejana Jankovi}a, Uka -\ajqaneBeri{ei[abanaKruezija,Nikola -@eqkeiSlobodanaKova~evi}a,\or|e Zorice i Branislava [apa, Nemawa - Ivane Banovi}Popi}iDarkaPopi}a,Mihajlo -IvaneiAleksandraKova~evi}a,Luka -IvaneKi}anovi}iSaveVorobjeva,Hari -IreneiMileta Nikoli}a, \or|e - Jasmine i Slavi{e Stanojevi}a,Du{an -JasmineiSlaboqubaJovanovi}a,Vuka{in -JeleneGolubovi},Filip JeleneiAleksandraKova~evi}a,Filip -Jelene i Dragana Labusa, Andrej - Jelene i \or|a Sremca,Aleksandar -JeleneiIviceMaru{evi}a,\or|e -JeleneiSini{eZari}a,David KristineiVladimiraVujnovi}a,Marko -Kristine i Zorana Vlaovi}a, Nemawa - Kristine Kova~,Kristijan -KristineStanojevi}iMi-

lovanaMe{terovi}a,Aleksa -LidijeKekewi ZoranaRan|elovi}a,Aleksa -MajeiVladimira Petkovi}a, Stefan - Maje i Milana Dimitrijevi}a, Du{an - Manuele Koki} i Nedeqka Miqu{a,Aleksandar -MarijeiMihalaBalinta, Stefan - Marije i Du{ka Bawca, Danilo Marije Kekezovi} i Petra Kezovi}a, Du{an Marine i \or|a Herora, Nikola - Marjane i Dragana ]uluma, Igor - Marjane i Tomislava Vasiqevi}a, Vuk - Milane i Dejana Stojni}a, Nikola -MiliceVu~kovi}iPetraBande,Teodor -MiliceZraki}Bak{eiZoltanaBak{e, Mihailo -MiliceiZoranaRa{evi}a,Stefan - Milice i Marka ^i~ka, Andrej - Milice i NenadaZlatkovi}a,Teodor -MiqaneQe{wak iSa{eJa}imovi}a,Mladen -MirjaneiVladimiraKajteza,Vladimir -MirjaneiDejanaMali}a,Jovan -MirjaneIka~iIvice\uri{i}a, Todor - Mihaele i Branislava Bubwevi}a, Marko - Nata{e i Veselina ^abarkape, Strahiwa -Nata{eLackovi}Babi}iDejanaBabi}a, Uro{ - Nikoline i Sini{e Kresojevi}a, Mihajlo -RadmileiSr|ana\uri}a,Stefan SaneleiMilanaSlavkovi}a,Stefan -Sawei MilanaKiselice,Mihajlo -SuzaneiVladimiraPajovi}a,Sla|an -SuzaneiJanikeKova~a, Strahiwa -TatjaneBugariRisteRadi}a,\or|e - Tatjane i Gorana Roganovi}a, Sergej - TatjaneiIgoraVindi{a,Stefan -TatjaneiSa{e Stefanovi}a, Lazar - Tijane i Slobodana Liri}a, Braim - Fqurije Eq{ani i Orhana Plavca,Strahiwa -HeleneiDraganaTopi}a.

Umrli Milovan \or|evi} (1931), Gojko \uki} (1934),Goran\urasovi}(1956),SlobodanJosin (1930), Svetozar Ajder (1950), Anka Baji} ro|. Milivojev(1924),GrgaBabi}(1923),MilanBuneta (1917), Katarina Frida Valter (1919), Branko Vukosav (1930), Vera Dra`i} ro|. Bo`in (1921), Dragica @i`akov ro|. Kolari} (1932), Vojislav Igwatovi} (1925), Sne`ana Kremenovi} ro|. \eki} (1958), Milunka Luk{i}ro|.Paunovi}(1934),Du{anMedi}(1945), Ivan Mijatov (1933), Zora Mijatovi} (1948), Mirjana Mili} ro|. \ura{inov (1938), Slobodan Milutinovi} (1959), Darinka Mrkaji} (1938),\uraNoskov(1931),PetarRankov(1947), \oka Savi} (1939), Bo`idar Svitlica (1946), FilomenaSila|iro|.Tihi(1929),MarijaStanisavqevi}ro|.Radakovi}(1937),\or|eStojanovi} (1926), Jelena Stojanovi} ro|. Petrovi} (1926),DamirStojiqkovi}(1954),SavkaCveti} ro|. Joki} (1930), Nikola Cvetkovi} (1941), Svetomir Cupa} (1934), Qiqana Cuci} (1957), Frawa ^or (1937), I{tvan [etalo (1937), Miroslav [ipo{ (1963), Du{an Ko{uti} (1928), SvetlanaMatejiniMilo{Todori}

MilenkoSmu|a(1925),Goce[irijovski(1941), GostimirJankovi}(1937),DragutinJe`(1950), Dragan Jovanovi} (1946), Zdravko Jovi} (1940), Qubica Asani ro|. Mi{kovi} (1951), I{tvan Ber~ewi(1922),DraganaBogdanovi}ro|.Kova~evi} (1919), Nevenka Vojnovi} ro|. Dra`i} (1931),EvicaVukasro|.Vujkovi}(1942),NikolaGalovi}(1948),VidosavaGruji}ro|.Jovanov (1932),Qubi{aZec(1968),DraganKla}(1949), AmalijaKolomparro|.Kolompar(1954),Evica Kordi} ro|. Gazbara (1933), Rajka Kosti} ro|. Brezo (1927), Mara Ko~onda ro|. Ki{ (1935), Stevan Ko~onda (1932), Ta{ana Lakatu{ ro|. Dimitrijevi}(1951),LasloLerinc(1948),RadomirMitrovi}(1950),RadmilNika~evi}(1968), Miodrag Nikoli} (1944), Sava Perin (1933), Vladan Petrovi} (1942), Miodrag Popovi} (1940), Svetozar Po{ti} (1936), Radmila Radivojevi} ro|. Adamovi} (1945), Marin Radi~ev (1949),VlatkoSveti}(1965),Du{anSomborski (1959),QubicaStoisavqevi}ro|.Bani}(1939), Mirko Tomi} (1944), Bo`ica Filipovi} ro|. Jovi}(1956),Dra`en^ali}(1974).


NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

U ZAVODU ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU RADNIKA „@ELEZNICE SRBIJE”

Digitalizovana radiolo{kaoprema UZavoduzazdravstvenuza{titu radnika „@eleznice Srbije”, naTrgucariceMilice10,poznatijemkao„Signal”,gra|animogu da izaberu lekara i uz redovno overenukwi`icuiparticipaciju da obave preglede kod lekara op{temedicine,raznespecijalisti~ke preglede, laboratorijske analize, RTG i ultrazvu~na smimawa, bez du`eg ~ekawa. U ovoj ustanovisedosadaopredeliloza izabranog lekara i ginekologa oko20.000pacijenataiimamesta za nove pacijente, koji `ele da izaberulekarauovojustanovi. -Una{ojzdravstvenojustanovinezakazujeseprijempacijenata za laboratorijske analize, RTGsnimawa,ORLpreglede,pregledekodneuropsihijatraipsihijatra, psihologa, ginekologa, osim planiranih preventivnih pregleda - objasnila je pomo}nicadirektoraovogzavodazaNovi Sad dr Radmila I|u{ki, dodaju}idasepru`ajuistomatolo{ke usluge o tro{ku Fonda i uz komercijalnicenovnik. Pacij entima koj ima je potrebnoRTGsnimawe,sauputom

lekara mogu istog dana, bez zakazivawa,  da urade neophodan pregled. Pre mesec dana ova ustanovajedigitalizovalasvoju RTG opremu, {to radiologu omog u}ava dig italnu obradu slikeuzvi{edetaqa,uzuve}aweregijeodinteresaipouzdanije postavqawe dijagnoze. Pacijent prima mawu dozu zra~ewa, a potreba ponavqawa sni-

maka se drasti~no smawuje, istaklajedrI|u{ki. Ultrazvu~na snimawa, ultrazvuk abdomena, urolo{ki ultrazvuk, ultrazvuk dojke, {titaste `lezde, povr{nih i mekih tkiva ikolordoplerkrvnihsudovanogu i vrata, zakazuju se na period dodvenedeqe. Prem a re~ im a na{ e sag ovornice, u „Signalu” se najdu-

`e~ekanapregledkodkardio- loga(saultrazvukomsrca,holterom  EKG i pritiska, kao i testomoptere}ewa)iendokrinologasamogu}no{}usnimawa ko{tane gustine, do mesec dana,auletwemperiodu,kadasu gu`ve mawe, na red za pregled se dolazi i do pet dana, kao i kod oftalmologa, osim za pacijente koji zbog indikacija morajubitiprimqeniodmah. U pomenutoj zdravstvenoj ustanoviradiiSlu`bamedicine rada koja omogu}ava periodi~nepreglederadnikakaoiizdavawelekarskihuverewazasve namene. Kandidati za voza~e B kategorije ovde mogu da obave preglediupopodnevnimsatima. U laboratoriji „Signala” mogu se uraditi sve hematolo{ke i biohemijske analize, kao i hormoniitumormarkeri. Pore~imasagovornice,uplanu je da se nabavi i mamograf, kako bi upotpunili dijagnostiku skrining za rano otkrivawe rakadojke,kojijepoincidenci oboqevawa na prvom mestu kod `enauSrbiji. I. Dragi}

GSP O PRITU@BAMA PUTNIKA DA NISU UPOZNATI SA IZMENAMA NA NEKIM LINIJAMA

Koskidaobave{tewasastajali{ta? Do12.septembraautobusinagradskimlinijama1,4,8,9,11ai11bsaobra}ajuizmewenomtrasomzbogradovanaizgradwiinfrastukturenaraskrsniciStra`ilovskeiRadni~keulice.Timpovodomjeuna{uredakciju stigla pritu`ba putnika da korisnici usluga nisu obave{teni o tome, odnosno da obave{tewa o izmewenim trasama kretawa nemanaautobuskimstajali{tima. IzSlu`bezainformisawegradskogprevoznikanavelisudatonijeta~no.Nastajali{timapostojeobave{tewa,alisumo`da

^ITAOCI PI[U SMS

na nekima skinuta, {to nije do preduze}a, reklisuupomenutojslu`bi. I na sajtu preduze}a korisnici usluga mogudaseupoznajusanovostimausaobra}ajuugraduiprigradskimnaseqima,navelisujo{ipodsetilidausvemupostupajuu skladusaOdlukomojavnomprevozuputnika.UOdlucipi{edapreduze}eprilikom privremeneizmenetrasekretawaautubusa treba da obavesti korisnike putem sredstavajavnoginformisawa,{tojeGradsko sabra}ajnopreduze}eiu~inilo.

Gradskiprevoznikjeju~epodsetioputnikedaseod1.septembraprimewujezimskiredvo`we. Sva obave{tewa o polascima i eventualne pribedbe na red vo`we korisnici usluga Gradskog saobra}ajnog preduze}a mogu da prijave na telefon Dispe~erske slu`be preduze}a 489 66 87 ili na mejl adresu primedbe@gspns.rs. Putnici zimski red vo`we mogu i da kupe na kioscima preduze}a, a red vo`we se nalazi i na autobuskimstajali{tima. Z. D.

kao sam utisak da su nam produ`avali terapije samo da bi uzelipare! 064/1436... *** Kom un alc i jur e prod avc e qute paprike i bake sa kola~ima. A ostala zadu`ewa kao danemaju? 062/2630... *** Komentarza~itaocasabroja063/8929...Rezultatisukao ipro{levlasti,anekimnogo boqi. 062/2726...

Da, 064/2952..., te{ko nama Nov os a| an im a kad bud em o pla} al i od{ tet u Dev i} u za autobusku stanicu. A vi i daqekontrirajteradikalima. 062/2726... *** Novosa|ani, za{titimo svoju decu apelom protiv internet klubova koji umesto do 1 sat, kako stoji na istaknutom radnomvremenu,radedojutra. Inspekcija i pored prijave ni{ta ne preduzima. U {tam-

pi pi{e da je zavisnost o internetu i igricama bolest, a nikoni{tanepreduzima. 064/2653... *** Ka`u da je nova vladaju}a koalicijauNovomSaduizraz izborne voqe gra|ana, a isti tisunavodnopodigliprijavu protiv druge ~lanice te iste koalicije zbog kupovine glasova.Istotako,druga~lanica

te iste koalicije je bila na izbornoj listi druge stranke, {to tako|e  ne govori u prilognapredizre~enetvrdwe. 063/8929... *** Nij e mi jas no kak o JKP „Stan”mo`edabudeugubitku kad svakog meseca preko „Inform at ik e” nap lat e stavk u odr`avawe! To odr`avawe je wima~istnovac,po{tozatih 300, 400 din ar a po stan u i stalno se pravdaju da je to gradskaodluka. 063/5010... *** Res trikc ij e vod e u Novom Sadu nije bilo zat o {to nam ind us trij a, kao

velikipotro{a~,neradi.Zato dir ekt or Vod ov od a nem a ~ime da se hvali. A pla}amo voduduplovi{enego,recimo uBeogradu.Pitamsekakvuvodupijemo? 063/5878... *** ’œPatriota’ Kolarevi} napravio spisak ‘nevaqalih srpskih umetnika’ Za sve wih sam ~uo, a za wega nikada. Sa svimastogaspiskabilabimi ~astupoznatise. 063/5451... *** Ili}u i ostali, ko ste vi da dajeteneprovereneizjave,uznemiravate javnost, pa se posle kaokulturnoizviwavate.Kada vi radite svoj posao kad vam vreme odlazi na senzacije i marketing? 064/1655...

9

LETOVAWE ZNA I DA PRESEDNE

Umestonapla`i, zavr{ile krajvinograda Me|uonimakojinara~unturisti~kih agencija imaju ozbiqne primedbejeiVioletaArsi},koja tvrdidajewenak}erkasakoleginicom prevarena na minulom letovawu u Gr~koj. Umesto u najboqemsme{tajuuKavosuu„Island bi~ resortu”,  za koji je svaka od wihagenicijiizBeorgada„Maks travel Euroxet grup” platila 1.095evra,zavr{ilesudalekood grada,naperiferiji,uzvinograde inapu{tenezgrade,tvrdiArsi}. -  Pogledale su sme{taj na internetuiodu{evilese-ka`eVioletaArsi}.-Odmarli{tenasamojpla`iuzbarove,bazeneidixejeveizcelogsveta.Nakon20sati puta, istovarene su pred objekat koji nije ni nalik tome. Odmahsusepobunileinapisaleprigovor,aliiposledvodnevnognatezawaprekotelefonanarelaciji Kavos, Beograd, Novi Sad, te mogube|ivawasaagencijom,ostalesuuistomsme{taju. Uagencijinesamodanisuhtelidare{esituaciju,negosujoj, kakodaqenavodi,reklidaimne mo`e ni{ta, ~ak ni na sudu, po{to su devojke potpisale saglasnost da promene sme{taj. Kako jetadasahvatila,devojkesupotpisom na prijavu putovawa unajmileisme{tajnaKavosukojise zoveAstra.

-Jakojebezobraznotvrditida bidevojkepristaledaplatetolike pare za takav sme{taj i da su znale na promenu odmarali{ta. Mojak}erkaje~aktra`iladajoj potvrde da je to odmarali{te za kojesudalepare,na{tajedobila potvrdan odgovor. Dovedene su u zabludu kao verovatno i mnogi drugimladiqudi,jerjetaponuda na internetu formalna i slu`i dabiprivuklanaivnuomladinu. Ina~e, prijava za putovawe, koju su potpisale,  je sa la`nim datumom,od11.majaisvejejakodobro isplanirano-nastavqaArsi}. Akontaciju od 3.000 dinara su putnice platile u novosadskom predstavni{tvu agencije 15. maja ovegodine.Putovawejetrebaloda otpla}ajunarate,alipo{tosenikonijejavqaoodpredstavnikaove firme,nakrajusu~itaviznosplatilepredput.Nasvesenadovezao i autobus sa pokvarenom klimom, pasuputnicipopaklenojvru}ini putovalinazaddoSrbije.Nakraju svega, kako je {iber stalno bio otvoren,plasti~namaskanawemu se odvalila i pogodila jednu putnicuuglavu.Uprkosbrojnimpoku{ajimadanadle`niiz„MakstravelEuroxetgrup”agencijedajukomentar na ove zamerke korisnica wihovihusluga,nismoupelidobitinikakavodgovor. A. L.

Mala{kolavina „Mala{kolavina”nazivjeobukenamewenequbiteqimaipo{tovaocimavinatokomkoje}eoniimatiprilikudaseupoznajusavinimaizsvihkrajevasveta,kaoidanau~ekakodau`ivajuuzvina,kakodaprepoznajukvalitet,arome,kakoigdedaodaberuikupedobro vinoiupareuzhranuisli~no.Obuka,kojuorganizujeAsocijacijasomelijera,vinaraivinogradara,po~iwe17.septembrauNovomSadui trajemesecdana.Predava~jeeminentnistru~wakilicenciraniocewiva~vina,dipl.in`ewerpoqoprivredeisomelijerQubicaRadan uzpodr{kuprofesorasaNovosadskoguniverziteta.Polaznicimasu obezbe|eneskripteivinske~a{e.Detaqnijeinformacijemogusedobitinabrojevetelefona065/8633122i069/1550155,kaoiputemsajta www.somelijer.org. Prijaveseprimajuielektronskimputemnaadresu: skola.vina@gmail.com. Z. Ml.

DAnAS U GRADU

065/47-66-452

Dosetqiviharaju {umama Dokpo{ten~ovekbrinekako do}i do skupog ogreva, dotle dosetqiv hara po na{im {umama i vu~e i po dve traktorske prikolice i nudi da proda po{tenom, jer ga niko od~uvaranijevideo.Gdejetu pravda, inspekcija i ko jo{ merodavan? 064/3079... *** Gospodo odbornici, mi gra|anitra`imonoveizbore,pa ko pobedi neka vlada Novim Sadom, a ne tamo neki  sa dva pos lan ik a. To je najp rav ilnije. 063/1264... *** Da li neko zna za proverenog i pouzdanog de~jeg oftalmologa,jerjai`enaneznamo gde vi{e da vodimo dete! Nadavalismoseparakodprivatnikaiopet}emo,alinevidimo boqitak u koji su nas uveravali doktori, nismo se pomakli daqe od po~etka! Ste-

ponedeqak10.septembar2012.

BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (12.45, 14.10, 14.25, 16.10, 16.25, 18), „Za~in za brak” (20.20), „Vrata” (22.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

SAHRAnE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mihajlo \ure Pilipovi} (1947) u 11.15 sati, Sava Svetislava Petrov (1939) u 12, Bajram Zajma Krasni}i (1950) u 12.45, Mara Gojka Je` (1930) u 13.30, Milka Sava Milenkovi} (1948) u 14.15, Doroteja \er|a Mari~i} (1934) u 15 i Stevan Milana Zoranovi} (1952) u 15.45 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen [andor [andora Taka~ (1929) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Nikola Teodora Klipa (1945) u 13 sati.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9


10

vOJvOdinA

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

ОДРЖАНА11.ПАТЛИЏАНИЈАДАУНЕРАДИНУ

Најтежипарадајз од 768грама СВЕТСКИДАНПРВЕПОМОЋИ ОБЕЛЕЖЕНУСОМБОРУ

Активистии волонтерипоказали штазнају

СОМБОР: Активисти и волонтери градске организације сомборског Црвеног крста обележили су Светски дан прве помоћи, 8.септембар, пригодном вежбом, одржаном у суботње пре подне на најлепшем варошком Тргу светог Георгија. Њима су „друштво“ правили и запослени у овдашњем одељењу за превенцију болести Дома Здравља „Др Ђорђе Лазић“ који су, махом старијим, Сомборцима и Сомборкама на импровизованом штанду мерили притисак и ниво шећера у крви. Мада је показна вежба неколико екипа Црвеног крста, збрињавање

повређених у разним несрећама, поред промотивног имала и едукативни карактер, Сомборци су се показали као прилично незаинтересовани да науче макар нешто од вештина и знања које могу да представљају разлику између живота и смрти. Већу пажњу овдашњих грађана није могла да привуче ни чињеница да се такмичарске екипе сомборског Црвеног крста у првој помоћи годинама уназад налазе у самом врху у Србији и са свих такмичења се редовно враћају окићени медаљама. М.Мћ

Поделапакетаза избеглеирасељене

ПАНЧЕВО: Крајем септембра или почетком октобра очекује се подела пакета са храном за 103 избегличке породице. Породице су се пријавиле на позив Комесеријата за избеглице. Пакети су одобрени избеглим социјално угроженим и интерно расељеним лицима, свима онима чија су примања мања од 6.774 динара, ако су сами у домаћинству. Овај износ се увећава за још 3.380 динара по сваком пунолетном, и 2.032 динара за малолетног члана породице. До крајњег рока пријавило се 103 породице.

НЕРАДИН: Традиционална Патлиџанијада, 11. по реду, одржана је протеклог викенда у организацији Месне заједнице Нерадин и Општине Ириг. Као и сваке године богат културноуметнички програм учинио је да ово село заживи и покаже зашто се баш овде узгајало и садило и по 120 хектара парадајза.

- Последњи пут је било 100 пакета, а сада је цирфа порасла за три породице. Надамо се да ћемо добити исти број, а можда га и увећати како би испунили захтеве свих породица - рекао је Радомир Радосављевић члан Градског већа. Поред позива за пакете хране упућен је и позив најугроженијим избеглим и интерно расељеним лицима која до сада нису решили своје стамбено питање да попуне упитник кроз који ће се видети који им смештај одговара. З. Дг.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

- Оснивачи ове, већ сад традиционалне манифестације су Месна заједница Нерадин и Друштво Ирижана који су 2002. године дошли на идеју, да у славу парадајза направе манифестацију, која ће бити прилика да окупи све Нерадинце, дочека госте и развије пољопривредну сарадњу, посебно повртарску. У бившој Југославији, Нерадин је било место где се производило највише парадајза по глави становника, а прошле године смо имали забележену рекордну

стране локалне самоуправе скромним поклонима. Наравно, највеће интересовање посетилаца изазвало је такмичење у бацању парадајза. Сви су могли да се опробају у овој дисциплини и покушају да сруше послагане конзерве. На велико одушевљење посетилаца, најмлађи учесник Радослав Јанковић однео је ласкаву титулу победника у овој дисциплини. Као и сваке године, мерио се најтежи парадајз, у конкуренцији сорте коју су изложили Нерадинци. Милош Јовановић је изложио парадајз који је тежио 768 грама и победио на овом такмичењу. Уз тамбурашке оркестре и културно- уметничка друштва која су забављала посетиоце уз карактеристичне сремске мелодије, посетиоци су могли да погледају штандове и купе домаће производе жена из Нерадина. М.Марушић

Најлепшиштандсасремскиммотивима

ИНТЕРКУЛТУРАНЕКАДИСАД

Двојна изложба „Сусрети”

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

МалиРолеосвајанаграду на такмичењу угађањупарадајзом

Највећипарадајз

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

производњу. Због мале откупне цене и велике суше, ове године се не можемо похвалити великом и квалитетном производњом и надамо се да се оваква година неће поновити. Циљ ове манифестације је и развијање туризма и прилика да се људи друже и веселе уз тамбураше у овом прелепом амбијентуистакао је председник општине Ириг Владимир Петровић. На овој манифестацији малишани Нерадина су имали прилике да покажу шта су до сад научили у вртићу, а основци су поред програма који су припремили били награђени од

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

СОМБОР: Необична двојна изложба, посвећена свакодневном животу у једној од интеркултурних средина у Панонији, као и данашњем битисању Немаца на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске, под именом “Сусрети”, отворена је у просторијама Сомборског певачког друштва и Градске библиотеке „Карло Бијелицки”. Изложба „Живели смо у Веменду, мултиетничке димензије за време Првог светског рата” постављена је у приземљу Сомборског певачког друштва и обухвата фотографије становника, војника разних армија, ратних заробљеника и људи које је рат довео у то место у јужној Мађарској између 1916. и 1920. године. Фотографије је начинио сеоски учитељ Бела Хернаи, који је позивао људе у своју кућу и сликао их на дворишту. Тако је забележио један историјски период и шаренило, култура, обичаја, живота Мађара, Срба, Буњеваца, Немаца, Рома.... - За нас, након 100 година, један аспект је од великог значаја. Тадашњи идентитет становништва није се дефинисао првенствено као етнички, већ чешће као конфесионални, социо-економски, али углавном као регионални и локални. Сви смо ми били становници Веменда. Јер „идентитет”, „мањина” и „већина” су термини модерног доба. Тек након Првог свестког рата се сеоска заједница у Веменду поделила, односно разјединила етнички и конфесионално. У мировним уговорима су по први пут споменута права мањина. Ипак, то се у многим заједницама, које су настајале вековима,

противило свакодневном животу и мишљењу људи, па је тако било и у Веменду - нагласила је Беате Биндер из Музеја европских култура у Берлину, посредством којег су ове две изложбе стигле у Сомбор. Мултимедијална изложба „Сада напуштате географску карту”, постављена у Дечијем одељењу Градске библиотеке “Крало Бијелицки”,

и експоната посетиоци имају прилику да послушају интервјуе са Немцима који данас живе на овим просторима, послушају музику подунавског троугла и тако стекну утисак о интеракцији култура на овом простору. Као један од неуобичајенијих сегмената изложбе је и фотографисање са неким карактеристичним пред-

Једнаодизложенихслика„Бећари“

посвећена је пројекту који почиње 2008. године, када фотографкиња Сандра Кинапфел и лектор Немачке службе за академску размену из Осијека Јерн Нубер крећу у обилазак подунавског троугла, у потрази за траговима немачке културе. Разговарали су са потомцима подунавских Немаца свих генерација и социјалних група о њиховом идентитету, о жељама и о односима са другим народима што је резултирало “сликом” која допуњује ону коју је скицирао Бела Хернаи још пре 100 година. Поред фотографија

метом, изабраним по личном нахођењу, који успоставља везу са пореклом, животом, који има своју причу. Те приче бележе се у посебан албум, који прати сваку изложбу „Живели смо у Веменду” и непрестано расте, па ће тако и свим Сомборцима и Сомборкама, заинтересованим за учешће у овом интерактивном пројекту фотограф бити на располагању сваке суботе од 11 до 13 часова у Сомборском певачком друштву током трајања изложбе, односно до четвртог новембра. М. Миљеновић

Обнавља се Руско гробље

НОВИБЕЧЕЈ: Новобечејско Удружење српско руског прајатељства „Волошинов“, настоји да ове годне реализује пројекат на санацији и партерном уређењу Руског гробља у Новом Бечеју. После Октобарске револиције у Русији, Нови Бечеј је био један о од центара за смештај избеглица из Русиј у Србији. Пресељени су овде ученици, неставницу и неки родитељи ученика женског Харковског института, који су сахрањивани на посебном дели Православног гробља. Избеглице из Русије били су углавном школова-

ни људи који су одиграли значајну улогу у култуној прошлости ове вроши на Тиси.У Удружењу рускосрпког пријатељсва, настоје да обнављањем Руског гробља сачувају успомену на њих. -Удружење је учествивало на јавном конкурсу НИС а.д. Нови Сад „Шанса за све“ где је добијно 500.000 динара – каже др Војислав Блажин, предсадник Удружења руско – српског пријатљства у Новом Бечеју. Радови ће бити окончани током ове године. М.К.


vOJvOdinA

dnevnik ИСТРАЖИВАЊЕКВАЛИТЕТАЖИВОТА УРУМИ

Разлогзаостанак уродномграду РУМА:У Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми Борко Влајић је представио свој мастер рад на тему „Маркетинг истраживање квалитета живота становника града Руме“. Борко Влајић је свој рад представио пред директорима јавних предузећа и установа у Руми, на које се његов рад односи и пред својим ментором доцентом доктором Браниславом Радновићем. Уз видео -презентацију, Влајић је указао на неке основне правце и закључке из свог рада, чији је циљ био да се анализира укупна ситуација у граду и утврди квалитет живота и то на што објективнији начин. Овај рад се на практичном нивоу тиче услуга јавних предузећа „Комуналац“, „Стамбено“, „Водовод“ и „Гас Рума“. -Румљани су као предност свог града указали на мање гужве, си-

гурнији живот и мање трошкове, добар саобраћај и добро образовање. Већина испитаника оцењује квалитет живота у Руми са врло добром и одличном оценом, иако је чак 56 испитаника рекло да би је заувек напустило, привремено би је напустило 20 испитаника, а 24 је никад не би напустило, овде је реч о узорку 100 испитаника. Разлози за напуштање града су боља пословна понуда, бољи стандард и могућност развоја бизниса - истакао је Борко Влајић. Присутним посетиоцима се обратио и заменик председника румске општине Драган Кардаш, који је изразио велико задовољство што у Руми стасавају млади и образовани људи, којима треба пружити шансу за запослење и останак у свом граду. М.Марушић

Сонћанкедесете уЕвропи

СОНТА: Сонћанске мажореткиње су на eвропском првенству као представнице Србије, освојиле десето место, у конкуренцији јуниорки са мажорет штапом, међу 35 екипа из европских земаља.У појединачној конкуренцији Розали Курта из Свилојева, чланица КУД „Мажорет“ из Сонте, заузела је 11. место.

Европско првенство одржано је у Мазамету на југу Француске и у свим конкуренцијама учествовало је 110 екипа. Сонћанским мажореткињама, троструким првацима Србије, ово је шесто учествовање на европском првенству и до сада су увек биле међу десет најбољих екипа. Ј.П.

Концерт„Љубимаца” зареновирањеазила

ПАНЧЕВО: На сцени у Летњој башти Дома омладине одржан је хуманитарни концерт под називом „Љубимци нашег града”, који су организовали Друштво пријатеља животиња „Љубимци” и Дом омладине. Наступиле су групе „The Elements„, „Mute„, „Хипнагога слике„ и „Неурорекреативни клуб„. Средства која су овом приликом прикупљена „Љубимци” ће искористити за реновирање азила. Помоћ није велика али је преам речима Ивана Курајова, председника Друштва пријатеља животиња, значајна. Азил у Панчеву је мали тако да ће бити сасвим довољно за његово реноривање. У граду и околним местима постоји чак око 2.500 напуште-

них паса, а пракса је показала да је најефикасније решење овог проблема стерилизација. - Стерилизација је привремено решење, потребно је и чиповати псе како бисмо у сваком моменту знали колико их је и где се налазе. Та акција подразумева озбиљну ветеринарску тријажу јер је, као што знате, законом забрањено убијање здравих животиња које немају поремаћаје понашања рекао је Иван Курајов уз напомену да је кроз своје акције друштво до сада удомило око пет хиљада животиња. - Надам се да ћемо успети да едукујемо најмлађе суграђане да бисмо за пет до десет година имали одговорне власнике - доЗ. Дг. дао је Иван Курајов.

ponedeqak10.septembar2012.

11

У СУСРЕТ ДРУГОМ ЈЕСЕЊЕМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ САЈМУ У БЕЧЕЈУ

Још увек новитет, а ускоро традиција БЕЧЕЈ: Прошло је годину дана од како смо се први пут окупили око манифестацја која је донела овом граду нешто ново, лепо, креативно, нешто што спаја пословне људе, што доводи потенцијалне инвеститоре, нешто што је још увек новитет, али верујем да ће се у догледно време причати о Међународном јесењем пољопривредном сајму у Бечеју као о традицији, овим речима се присутним представницима медија и пословним партнерима на прес конференцији обратио „највећи кривац“ што је у пољопривредном центру какав је Бечеј лане осванула манифестација оваквог профила директор бечејских сајмова Давор Бошковић. Овогодишњи златни спонзор бечејског Јесењег пољопривредног сајма, чије је отварање

заказано за подне 14. септембра и трајаће наредна два дана, је панчевачка фирма „Алмекс“ С обзиром на то да ће се међу педесетак већих излагача наћи и компаније из Мађарске, Словачке и Хрватске, све има међународни карактер. Осим пољомеханизатора, биће излагача и из сектора аутоиндустрије, презентираће се и продавати резервни делови. Сви ће они бити лоцирани у окружењу спортског центра „Младост“ крај Тисе. Биће и педесетак малих произвођача и продаваца меда, вина и неких старих заната, који ће се сместити у такозваном „Етно сокачету“, тачније оближњем Зеленом корзоу. - Мислим да смо јединствени по томе што у цени закупа простора обезбеђујемо свим фирмама прикључак на електричну енергију,

комплетну опрему и интернет прикључак. Да би се комфорно осећали и после напорног излагачког дана, обезбедили смо им у веречрњим сатима могућност за опуштање и дружење. Посебна атракција је, свакако, концерт, који ће бити одржан у суботу, 15. септембра, у вечерњим сатима на централном градском тргу. Од 20 сати ће наступити новосадска група „Грива“, а од 21 сати реномирани бенд „Неверне бебе“. Оно што посебно привлачи пољопривреднике је презентација машина у раду, која ће се одржати у недељу, 16. септембра, од 10 сати на платоу крај Силоса уз Србобрански пут и на њивама око њега, завршио је најаву дешавања током тродневне манифестације предстојећег викенда Давор БошкоВ.Јанков вић.

ЧОКАНИ НАЈАВЉУЈУ ФЕСТИВАЛ „ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ”

Добошарење за све генерације

ЧОКА: Седми међународни фестивал добошара „Даје се на знање„ одржаће се од 14. до 16. септембра у Чоки. У варошици крај Тисе која је најдуже неговала добошаре, јер их је до пре неколико година имала као стално запослене у Општинској управи, спојиће традиционално и најмодерније и на предстојећој тродневној забави за све генерације, најавили су јуче организатори фестивала из Културно-историјског удружења „Чокански добошари„ из Чоке. У знаку традиције добошарења, предстојећу манифестацију добошар у Чоки најављује на 52 ћошка! Фестивал почиње у петак 14. септембра великом ди џеј журком, а сутрадан, дочараће се дух традиције у припремању гастрономских специјалитета, чувеног овчијег паприкаша, а такође и концертима тамбурашке �� поп-музике. После такмичења у кувању овчијег паприкаша у котлићима и наступа тамбураша, од 20 сати је концерт Неде Украден. Трећег дана фестивала, почев од 15 сати предвиђена је вожња фијакерима, дегустација хране,

коју ће припремити жене из насеља чоканске општине, прогласиће се најлепше, најукусније и највеће добош торте, а добошари из војвођанских места и гости из Мађарске и Румуније такмичиће се у добошарењу „Даје се на знање„. Карневалска поворка бубњара, потом и наступ познатог бубњара Драгољуба Ђуричића, већ су постали препознатљиви за чоканску манифестацију, а за завр-

шетак фестивала најављује се концерт изненађења. Фестивал организује удружење „Чокански добошари„ уз подршку локалне самоуправе општине Чока, Локалне акционе групе Чока и Владе Војводине, а у оквиру пројекта прекограничне сарадње са Мађарском „Добра комшије стварају заједничку будућност”. М.Митровић

ХУМАНИГЕСТ РАТКОВЧАНКЕ БОБАНЕЋИРКОВИЋ, КОЈАЖИВИУШВАЈЦАРСКОЈ

Стиглапомоћза Домздравља

ОЏАЦИ: Бројни су примери људске хуманости према средини из које људи потичу, а један од примера је БобанаЋирковић из Раткова која се већ годинама налази на раду у Швајцарском граду Хорген, у градској болници Зи Шпитал. У неколико наврата ова хумана жена је организовала помоћ за своје место, а најсвежији је пример помоћ оболелом Милошу Дмитровићу из Раткова. Недавно је и оџачки Дом здравља, њеним посредством примио значајну помоћ, опрему која је неопходна за рад ове здравствене установе: комплети радних униформи, затим постељина и посуђа, као и ортопедска помагала. - Робе има заиста довољно, а узевши у обзир да се ради о коришћеној роби, њена тржишна вредност је далеко већа од 400 хиљада динара како је процењено. Ако споменем да смо ми за

две стотине мантила скоро платили 500.000 динара, а да смо сада добили неколико хиљада мантила, односно униформи, онда је јасно да је ова помоћ веома драгоцена и значајна не само за запослене, већ и за наше пацијенте рекао је др Љубомир Миленковић, директор оџачког Дома здравља. Он је додао да је и стигла и већа количина штака, које ће један дужи период моћи користити пацијенти којима је то потребно. Укупна количина робе је била преко 3,5 тоне, а допремљена је камионом за који је трошкове превоза платила локална самоуправа. Роба је готово потпуно нова. Председница општине Изабела Шерић и њен помоћник Васил Настоски, посетивши Дом здравља, исказали су задовољство овим веома корисним поклоном.

- Ово је заиста леп гест, који показује да је људима стало, да брину о својој некадашњој средини. Локална самоуправа је у овом конкретном случају финансирала превоз донације, као што ће то учинити и у сваком наредном случају. Напоменула бих да је госпођа Ћирковић рекла да може обезбедити и да деца из оџачке општине која су оболела од рака могу бити укључена у програм рехабилитације - рекла је Изабела Шерић. Иницијативу Бобане Ћирковић најозбиљније је схватио Милош Пејчић, председник СО Оџаци и личним контактима успео да помогне да се иницијатива госпође Ћирковић реализује. На основу разговора који су вођени са представницима болнице из Хоргена и у будуће ће бити донација медицинске опреме оџачком Дому С.Милер здравља.

ДУГИРЕДОВИЗАОПЕРАЦИЈУКАТАРАКТЕ

Недостајуочнасочива

ПАНЧЕВО: За девет месеци у Очној болници у Панчеву успеју да оперишу само двеста пацијената. Некада је та цифра била осамсто оперисаних катаракти у годину дана, а данас је на листи чекања преко 1.000 пацијента. Узрок застоја и дугог чекања је недостатак сочива, а пацијената који се на листи налазе и преко две године је све више. - Највећи проблем је што добијамо мало сочива за уградњу. Дужина чекања зависи од хитности операције, то јест од тога каква је оштрина вида код па-

цијената. Прво направимо списак оних пацијената који виде само светлост и онда њих оперишемо прве - објаснила је офталмолог др ГорданаБабић. На тај начин, листа чекања се увећава, јер се сваке недеље појави бар двадесетак нових пацијената. - Проблем је на нивоу Републике, односно са тендерима за набавку сочива. Раније су овај проблем имали само старији, а сада су све чешћи пацијенти и радно способни људи, којима је добар вид неопхоЗ. Дг. дан на радном месту - рекла је др Бабић.

Увртићима1.550 малишана

КИКИНДА: Нова школска година почела је и у вртићима предшколске установе “Драгољуб Удицки”. Директор Милош Пејаков каже да су сви вртићи спремно дочекали најмлађе Кикинђане. - Цене боравка за сада се неће мењати.Оне се примењују од септембра 2010. године и целодневни боравак у обданишту плаћа се 3.100 динара док боравак у обданишној групи у којој су деца предшколци месечно износи 1.820 динара. Јаслице се плаћају четири хиљаде динара, а полудневни боравак у забавишту је 1.200, док је забавиште за предшколце 600 динара месечно. Цене боравка су једне од најнижих у Републици Србији, док ће квалитет услуга бити сваке године све бољи - рекао је Пејаков. Распуст је и ове године искоришћен за адаптацију објеката. -Током лета у вртићу “Лептирић” уређена је спољна фасада, зид према комшијском дворишту, просторије су окречене, а један део је и избетониран. Кречење у вртићу “Колибири” коштало 1,5 милиона динара. Сви вртићи с почетком нове школаске године добили су нове играчке “пертини”, те смо на тај начин за све вртиће обезбедили квалитетне играчке додао је Пејаков. По његовим речима, предшколска установа ни ове године нема листу чекања.Укупно има уписаних 1550 малишана. У градским вртићима има 1.140 деце, а у сеоА.Ђуран ским их је 410.

Коначнодонација болници ПАНЧЕВО: Интерно одељење панчевачке болнице, од донатора ПавлаМарковића власника фирме за производњу намештаја БСП, добило је седам кревета и седам ормарића, а Одељење за онкологију је добило четири носача за инфузију. Поред Марковића, болници је и донацијом душека помогао власник ауто куће „Граовац” МиладинГраовац. Марковић чија је породица дугогодишњи донатор панчевачке Болнице, позвао је и друге успешне привреднике да се прикључе акцији. Позив је упућен и Регионалној привредној комори, јавним предузећима, банкама, занатлијама, док је градоначелнику Панчева затражио да организује одбор који би водио акцију. - Годинама су политичари обећавали помоћ Интерном одељењу, али је она увек изостајала. Из тог разлога, колеге занатлије и ја организовали смо се и покренули акцију сакупљања опреме - изјавио је Павле Марковић. Градоначелник др СветозарГавриловић захвалио је на донацијама и рекао да прихвата иницијативу за формирање Фонда за помоћ панЗ.Дг. чевачкој Болници.


12

reporta@e

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

[EST DECENIJA OD NAJVE]E TRAGEDIJE U ISTORIJI RE^NOG BRODARSTVA JUGOSLAVIJE, KAD JE POGINULO VI[E OD STO PUTNIKA

„Ni{”naDunavustradaokao„Titanik” M

asa qudi je tog 9. septembra 1952. qudi je pohrlila na beogradsko pristani{te i ka brodu „Ni{“, koji je tog kasnog leta bio jedina veza sa Zemunom. Gu`va je ve}a nego obi~no, jer su jo{ po~etkom godine po~eli radovi na popravci kopnene veze dve savske obale. Sa severozapada su nailazili gusti, olovno tamni oblaci, pa se ve} u podne smra~ilo kao u predve~erje, {to je samo ponukalo narod da se i bez kupqene karte {to pre ukrca. Pomalo iznena|en gu`vom, a zabrinut za sigurnost putnika i broda, kapetan „Ni{a“ Ferdinand Nobilo, zatra`io je dozvolu beogradske Kapetanije da isplovi ranije, jer se masa i daqe tiskala na pristupnom mosti}u. Po{to mu je de`urni slu-

skom smr}u tolikog broja qudi, ali su svemo}ni dr`avni organi, jo{ uvek suo~eni sa zveckawem ruskog oru`ja na granicama FNRJ, brzo pla{tom }utawa prekrili ceo slu~aj, prethodno za smrt preko sto putnika okriviv{i splet nesre}nih okolnosti i neuobi~ajene vremenske prilike. Ipak, istina se nije dala sakriti. Mada projektovan za svega 60 putnika, tog dana se na „Ni{“, po nekim procenama, ukrcalo oko 150, od kojih je samo 106 i kupilo kartu. Nameran da preduhitri oluju, kapetan Nobilo je krenuo sa beogradskog pristani{ta u 13.07, da bi wegovu la|u svega nekoliko minuta kasnije zahvatili naleti vetra ja~ine deset bofora (oko 100 km na sat). Preoptere}eni brod, na kome se ve}ina putni-

Maketa„Ni{a”...

Svega pet minuta od polaska, u 13.12, nekada{wi parwak, a te 1952. dizel uzdanica JDRB, motorni brod „Ni{“ na{ao se na dnu Dunava, 14 metar ispod povr{ine, povukav{i u plavu grobnicu nikad ta~no utvr|en broj, ali svakako vi{e od sto, putnika. Retki sre}nici koji su, u op{toj panici, uspeli da napuste kabine i salon „Ni{a“, jo{ uvek

...idizelkanakonva|ewasare~nogdna

su bili daleko od spasa. Mada su sa obale u misiju spasavawa pohitali brojni ~amci, sudbina putnika je bila kao `ivotni rulet. Zabele`eni su ~udesni slu~ajevi spasavawa qudi koji uop{te nisu znali da plivaju, ali i smrti Beogra|ana i Zemunaca koji su plivali kao „riba u vodi“. Potresne pri~e su punile tada{wu {tampu, pa i ona o majoru JNA koji je

Beogradskopristani{tepo~etkompedesetih

`benik to odobrio, oglasila se sirena la|e Jugoslovenskog dr`avnog re~nog brodarstva i „Ni{“ je krenuo. Ve} koliko sutra „Slobodna Vojvodina“ (kako se tad jo{ uvek zvao „Dnevnik“) obavestila je ~itaoce o nezapam}enoj tragediji i pogibiji stotinak putnika u podivqalim vodama Dunava. Zemqa, tek neku godina ranije iza{la iz najve}e svetske klanice, bila je konsternirana mirnodop-

ka suo~enih sa jakom ki{om i krupnim gradom skonila u salon, kapetan je poku{ao da okrene ~eono vetru i ogromnim dunavskim talasima, ali mo}na reka nije dozvolila ovoj orahovoj qusci da joj se protivi, niti krmano{u Jovanu Gvozdi}u da ispuni nare|ewe svog kapetana. U jednom momentu, brod se opasno nagnuo desno, ogromni talas ga je poklopio i voda je pokuqala u potpalubqe. Smrtonosna klopka se zatvorila!

Trodnevnadr`avna`alostnakonkatastrofe

PRE^ANSKA LEKSIKA

Repete ili za{tosvivolebardvared

S

vismou~ilidajerepeticijaMajkaJawa zasvaznawa,paipaksmotulatinskure~ zapamtilikao–“repete”.Sipatidvaputa. Napunitiporciju,ilitawir,najmawedvared,anatzv.kazanima,javnimmestimagdese grupnohranionarod.Konijekusaouradni~kim

menzamapedesetih,paniustudentskimsedamdesetih, morao je da stane u red za “jo{ jedared”baruvojsci.Akotove}nijepraktikovao naradnimakcijama{iromonda{weJuge.Li~nopoobilatijimporcijamaboqezapamtioXep u Grdeli~koj klisuri od Kronova u Sloveniji madasamsenaobepodjednakopopravio.Kilogram po dekadi. Mo`da bi tako bilo i da sam bio“nakostu”kodku}e,alitamojebilosla|e. Vaqdazbog~istohvazduhanaMoravi(Krki)i

~istih ruku zamakanih u hlorisanu vodu pre pru`awa porcije. ^ak ni golicawe nozdrva hlornim parama pri svakom prino{ewu ruke ustima,nijenamsmawivaloapetit.Ba{kaoni drugihalogenielementi.Brom,recimo. Repetirati, dakle, zna~i ponavqati. Ali ne kupovatinovestvari,imatitro{kaokoponavqaja(~egaseLaleoduvekzdravopla{e),ve} opetovati,poftoravati.Re~zbiqanijeizvojvo|anskogvokabulara,aliseovde{irokoodoma}ila,papomaloizaboravila.[tamo`emo kada je hrana i sve oko we, ovde zdravo popularno. Koliko se samo svakog vikenda {irom Vojvodine odr`i ro{tiqijada, kupusijada, zlatnihidrugihkoti}a,mu(n)dijadauspravqawuraznoraznih|akonija.Tuseinepitazarepete. Sipa svako koliko mo`e da pokusa, ni brige{aganijezapr{wak.Zato{tojetajbe}araczaboravqen(Alasamsenaj’obundevara/ Teomisepr{wakdamiseopara)izaoto{to pr{wacivi{enisu“in”.Nepravesekod}ur~ije,ve}kupujuodKineza.Ima (istinita)pri~a kako su neki Bana}ani naterali jo{ cara Frawu (Josipa) da im poja~a ranu. Kao, do{ao jedaredKajzeruvizitu,ba{uregimentugdeje bilomnogoBana}ana,paihupitao(prekotolma~a) kakva im je hrana. Oni u horu graknuli dobra.PosleKajzerzapita(boqedanije)ima lidostaukazanu,aBana}aniodvratili–jo{ iostane!Tusegostza~udi,panasvojunesre}u upita:a{taraditesatim{toostane.Idobi logi~anodgovor:itopojedemo! Odtadsukazanibilipunijipasusamooninajje{nijii{lipo –repete. Repetiraseipu{ka,aliidrugestvari.^ak ibi}a.^itaosamoneobi~nimimenimauAmerici,gdejezbiqaveliko{arenilokodkr{tavawa. Svaka tre}a lepa `ena zove se Ejpril (april), Maja nema ni u tragovima, polovina tamnoputihdevoj~icasuTaweiliSowe,aSvetlanejo{nisuumodi,vaqdazbogte{kogspelinga.No,jednamamajerodilasinaiodmahizjavila da }e se zvati Pit (vaqda od Piter). Doktoriimu`zapamti{eime,aonda,onanenadnorodijo{jednogde~aka.Istogkaoprvog jersubilimonozigotniblizanci.Sviupita{e zawegovoime,amajkaponosnouzviknu:Ripit (kopija). Pavle Male{ev (Kwigeovogautoraizserijala „Divaniore~ima„mogudasekupe unovosadskimkwi`arama„Most”, „Malavelikakwiga”i„Lemijevakwi`ara”)

plivaju}i jednom rukom uspeo da se domogne obale sa detetom pod drugom, da bi tek tad shvatio da je spasao tu|e dete, dok je wegovo ostalo na „Ni{u“. Potresla je tih dana gra|ane i tragedija porodice Marije Dimitrijevi} koju je raspomamqeni Dunav progutao sa wene dve k}erki, dok joj je tre}a pre`ivela samo zahvaquju}i tome {to je sa Marijinom kom{inicom ostala na obali da sa~eka drugi polazak broda ka Zemunu. Plakali su tada Jugosloveni i nad sudbinom Zemunca Dragoquba Jovanovi}a koji je, saznav{i da je tog prepodneva postao otac, pohrlio u Beograd da svoju suprugu i novoro|eno dete obaspe poklonima, ali umesto u porodili{tu zavr{ili su na dnu Dunava... ^im su najja~i udari olujnog vetra smalaksali, uz budno oko tada{wih ministara unutra{wih poslova Jugoslavije i Srbije, Aleksandra Rankovi}a i Slobodana Pene-

zi}a Krcuna, brod dizalica „So~a“ po~ela je sa operacijom va|ewa olupine „Ni{a“. Ve} u ~etiri sata ujutro slede}eg dana, brod koji je po svedo~ewu gwuraca JNA, na re~nom dnu bio u polo`aju „kao da i daqe plovi“ izvu~en je na povr{inu, da bi do osam ujtro sva tela davqenika bila izva|ena. Dr`ava je proglasila trodnevnu `alost, osiguravaju}i zavod isplatio po 50.000 dinara za svakog poginulog a istraga zavr{ena skoro pre nego {to je i po~ela. Orkanski vetar i nevreme je progla{eno jedinim krivcem, izva|eni „Ni{“ je popravqen, prefarban i pod imenom „Senta“ prevozio putnike na relaciji Smederevo - Kovin. O tome da li je prevrtawu broda, koji je kona~no razrezan u pan~eva~kom brodoradili{tu sedamdesetih godina, doprinela skora zamena parne ma{ine neuporedivo lak{im dizel-motorom, ~ime je drasti~no naru{ena stabilnost „Ni{a“, ko je odgovoran za skoro tri puta ve}i broj putnika od kapaciteta nesre}ne la|e, za{to je „Ni{“ uop{te zaplovio u susret oluji u to vreme se nije ni smelo, makar javno, raspravqati. Ba{ kao ni o ta~nom broju poginulih putnika. Mili} Miqenovi}

Pro{litiskisomovi kaoukupusuvolovi a drugom memorijalu „I{tvan Bosnai” u lovu tiskih somova, koje su priredili doma}ini iz kawi{kog udru`ena „Bratstvo” bu}kalo se u 29 ~amaca. Do{li pecaro{i iz Futoga, Grocke, Mola, Novog Kne`evca, Subotice, Segedina i drugih mesta a sve je nadma{ilo tandem Vladimir Pri{i} iz Futoga i Nenad Jovi~i} iz Sremskih Karlovaca, koji kao da su po ba{ti brali futo{ki kupus! U wihovoj ~uvarki posle pet sati se na{lo devet somova, precizna vaga je pokazala 16,280 grama, ne ra~unaju}i dva {to su za centimetar-dva bili kra}i od propisana mere. Pobednici vele da su jo{ pet nedoraslih “juniora” odmah vratili u reku. - Ovde lovimo ve} ~etvrti put, bili drugi i tre}i, pa je red o da pobedimo - zadovoqan je Pri{i}. – Vetar je malo smetao, ali su svi ostali uslovi bili odli~ni. Krenuli smo uzvodno ka Martono{u i izabrali dobar teren. Kao na{ omiqeni dunavski izme|u ^elareva i Kamewara.

N

Gro~aniulovilikapitalcaodsedamkila

Jovi~i} dodaje da kao mamac koristili samo {koqke i bilo je dovoqno. - Dobar smo tandem i nije nam toliko bitan plasman, mada je svaka pobeda draga. Meri se ekipni u~inak, ali ko }e od nas

PobedniciPri{i}iJovi~i}sdoma}inima

dvojice vi{e uloviti, ostaje tajna. Uglavnom smo prili~no ujedna~eni po ulovu, a najve}i primerci su obojici somovi od oko 13,5 kilograma. Bogomiru Kubiwecu i Jeleni Stojanovi} iz Grocke, koji prvi put bu}kaju na Tisi, za drugo mesto bio je dovoqan som od bezmalo sedam kilograma, najve}i stradao na ovom memorijalu. - Bu}kamo kod ku}e stalno na Dunavu, gotovo da je kao na Tisi, samo {to su dubine ve}e. Za mamac smo koristili {koqke i crne gliste, bili na pravom mestu u pravo vreme i, eto, imali sre}e – skromno veli Kubiwec. Tre}i su bili Ferenc Olah i Laslo Mu`qai iz Mola, sa dva som~i}a te{ka 3.560 grama. Prvi pecaro{ „Bratstva” Andra{ Tot veli da je ulov slabiji zbog vetra, ali je ciq dru`ewa i negovawe uspomene na Bosnaija, prerano preminulog, strastvenog kawi{kog bu}karo{a. M. Mitrovi}


crna hronika

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

13

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI] OBELODANIO

Imamosvedokauzimawa organaSrba ZBOG SUMWE DA JE PRIMILA MITO U KRAQEVU

Privedenadirektorka Medicinske{kole Ministarstvo prosvete, nau- ke i tehnolo{kog razvoja saop{tilojeju~edajezbogprimawa mita za upis u~enika u {kolu privedena direktorka Medicinske {kole u Kraqevu. U saop{tewujenavedenoda}eProsvetna inspekcija Ministarstvapreduzetisvezakonskemeredasedirektorka{toprerazre{ifunkcije. Ministarstvo je nedavno zatra`ilodaMUPSrbijepredu-

zmemereuokvirusvojihnadle`nostikakobirazotkrilisvaki slu~aj korupcije. Iz Ministarstva su uputili apel svima koji imaju saznawa da u nekoj obrazovnoj ustanovi ima ovakvih ili sli~nih pojava, da ih obavesteotomekakobi{topre iz obrazovnog sistema udaqili onekojinaru{avajuugledobrazovawa i obezvre|uju rezultate velikog broja po{tenih radnikauwemu. (Tanjug)

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ima svedoka koji je u~estvovao u uzimawuorganasrpskihzarobqenikasaKosovakrajem90-ihgodina,izjaviojeju~etu`ilaczaratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}. On je kazao da je svedok, koji je ina~e biv{i pripadnik Oslobodila~kevojskeKosova(OVK)ta~no opisao kako je jednom srpskom zarobqeniku odstraweno srce na lokacijiubliziniKuke{a,naseveru Albanije, a organ je transportovan na aerodrom Rinas u bliziniTirane. - Srce je prema svedo~ewu tog o~evica, zatim prodato na crnom tr`i{tu-napomenuojeVuk~evi}. Tu`ilacjepreciziraodajetaj svedokdaoizjavuolekarskojpro-

jojkwizi„Lov:Jairatnizlo~inci”kojujeobjavilapoodlaskusa du`nosti. Karla del Ponte je u kwiziopisalakakoje1999.godine odnovinarasaznaladajeoko300 Srba i drugih nealbanaca bilo otetoitransportovanouAlbaniju,gdesuimva|eniorgani,kojisu zatim slani u Italiju, odakle su distribuisani u klinike {irom Evrope.UkwizionaspomiwenaseweBureluAlbaniji,gdesu`rtvama va|eni organi u ku}i koju onaukwizinaziva„`utaku}a”. Srpsko Tu`ila{tvo, ali i me|unarodnaorganizacijazaza{tituqudskihpravaHjumanrajtsvo~ tra`ilisuodAlbanijedapokreneistraguonavodimaotrgovini organima otetih Srba, ali ta dr-

NA ADMINISTRATIVNOM PRELAZU MERDARE

U„golfu”2,5kilograma marihuane U zajedni~koj akciji srpske policije i carinika na administrativnompunktuMerdarekodKur{umlijepreksino}jespre~enpoku{ajkrijum~arewa2,5kilogramamarihuane,saop{tilajepolicijska upravauProkupqu. Drogajeotkrivenauvozilumarke„golf3“slovena~kihregistarskih tablicakojijedolazioizpravcaKosova.Marihuanajebilaskrivena ispodzadwegsedi{ta,araspore|enajeu~etiripaketa. Slovena~ki dr`avqanin, ~iji identitet policija nije saop{tila, predatjeistra`nimorganimanadaqepostupawe. (Tanjug)

U FRU[KOGORSKOJ ULICI U BEOGRADU

Pretu~engejmladi} Gejstrejtalijansa(GSA)saop{tilajeju~edajenekolikoosoba pretuklogejmladi}aV.M. (25)iuzo{truosudunasiqazatra`ila odnadle`nihdauhpasiiprocesuirapo~inioce. Kakojenavedeno,napadsedogodiouno}iizme|u7.i8.septembra uparkuuFru{kogorskojuliciuBeogradu,apolicijujeobavestio drugpretu~enogkojijeuspeodapobegne.Dodajesedasugejmladi}a pretukla{etoricamladi}auzpogrdneuzvike,adajepolicijado{lanamestonapadanekolikominutaposlepoziva,alidasunapada~ipobegli. Odnadle`nihGSAtra`i„daovajisveprethodneslu~ajevenasiqabezodlagawarasvetle,indentifikujupo~inioceipriveduih pravdi”.UMinistarsvuunutra{wihposlovapotvr|enojedajenapad prijavqen policiji i da se inteznivno radi na ravetqavawu svihokolnostiipronala`aewupo~inioca. (Tanjug)

PO@AR U STANU U BEOGRADSKOM NASEQU ZVEZDARI

Kom{inicaspasla bebu,majkapovre|ena NaBulevarukraqaAleksandra128uBeogradujeokopodne izbiopo`ar,upotkrovquzgrade, u kome je povre|ena jedna `ena,apo`arjeume|uvremenu uga{en. Kako je Tanjugu re~eno u BirouMUP-azasaradwusmedijima,upo`arujedna`enajezadobilaopekotineipreba~enajeu

prostor, prona{li povre|enu osobuusvomstanu,iznelisuje dole, predali ekipi hitne pomo}iinastupilojega{ewepo`ara.Po`arjelokalizovanveoma brzo, za nekih 3-5 minuta, zahva}enost po`ara je oko 20 kvadratkih metaa, na licu mestajebilo19vatrogasacaipet vatrogasnihvozila-rekaojeza

krhotinekojesupodse}ale na ostatke hiru{kih instrumenata. Prema istrazi koju je sprovelo srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, hiru{ki zahvati nad `rtvamatrgovneorganimaizvo|enisuudomovimazdravqailibolnicamakojisutokomratakori{}eni za le~ewe vojnikaOVK.Zatepotrebe kori{}enisudeobolniceukasarni„BajramCuTu`ilacVladimirVuk~evi} ri”, dom zdravqa u fabrici„Koka-Kole”uTirani,nekaze,dokjeTa~inegiraosveoptuuropsihijatrijska bolnica u za`beinajaviotu`buprotivMartvoru broj 320 u mestu Bureq i tija. privatnaku}aadaptiranaubolPo~etkom januara 2011. u IsnicuublizinimestaTropoja,tatanbulu je uhap{en doktor Jusuf kozvana`utaku}a,kojasenalazi Sonmez, a dva meseca kasnije u selu Ribe, nedaleko od grada EuleksjedoneoodlukuopokretaBurelaidanasjebeleboje.Uwoj wukrivi~nogprocesaprotivop`ive ~lanovi porodice Katu~i tu`enihzatrgovinuqudskimorkoja je po otkrivawu slu~aja neganimanaKosovuiMetohiji.Opgirala da je wihova ku}a ikada tu`nice su podnete protiv Lufbila mesto na kome su zarobqetija Dervi{ija, Dritona Xilte, nicimava|eniorgani. SokolaHajdinijaiIliraRe~aja

Vekari}: Izjava proveravana 16 meseci

Ku}auAlbanijiukojojsuva|eniorgani

ceduri, ura|enoj na severu Albanije, i trgovini qudskim organima Srba kidnapovanih 1998. i 1999.tokomsukobanaKosovu. Svedok je do detaqa ispri~ao proceduru trgovinu organima u kojojjeisamu~estvovao,akakoje naglasioVuk~evi}on}ezbogsvojebezbednostidobitiposebnemereza{tite. Detaqe o trgovini organima ukojojsuu~estvovalipripadnici OVK otkrio je u svom izve{tajuspecijalniizvestilacSaveta Evrope Dik Marti 12. decembra2010. Prve tvrdwe o trgovini qudskim organima na KiM obelodanilajebiv{atu`iteqkaHa{kog tribunalaKarladelPonte usvo-

`avanijebilaraspolo`enazasaradwuutojistrazi. Prema Martijevom izve{taju organizatorotimawaqudiitrgovinequdskimorganimabioje aktuelni predsednik kosovske vlade Ha{im Ta~i i Dreni~ka grupa. Ha{kitribunalpokrenuoje13. januara2005.godineistraguotrgovini organima, na osnovu predmeta koji su prona|eni u „`utoj ku}i”,zakojejepostojalaosnovanasumwadasukori{}enizava|eweorganaotetimSrbimainealbancima.Me|upredmetimakojisu prona|eni,nalazilisuplasti~ne posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hiru{kim intervencijama i metalne

Zameniktu`iocazaratnezlo~ineBrunoVekari} rekaojeju~eTanjugudajetu`ila{tvoproverilonavodesvedokaiu~esnikamedicinskeprocedureva|ewaqudskihorganasrpskihzarobqenikasaKosova,naseveruAlbanijekrajemdevedesetihgodinaidaseuverilouwihovuta~nost. - Wegova izjava je zaista frapantna i od velikog je zna~aja. Minaovomeradimove}16meseciiproverilismosvewegove navode-preciziraojeVekari}.-Sadanamjenajbitnijawegova bezbednost, i za to se stara specijalna jedinica Ministarstva unutrasnsihposlovaSrbije,takodajeonpotpunosiguran. Nakon {to su istra`iteqi ispod bele fasade prona{li tragove `ute boje, porodica je promenila pri~u, tvrde}i da je ku}aofarbanau`utopredjednu svadbu. Poredpomenutihlokacija,srpsko tu`ila{tvo raspola`e podacimadajepostojaoiilegalnizatvorurudnikuDevakojisenalazi u pograni~nom delu izme|u KosmetaiAlbanije. Kaoodgovor,EUiEulekssuizjavili da oni smatraju da je izve{tajveomaozbiqanidatra`edo-

DANAS SVETSKI DAN PREVENCIJE SUICIDA

Pove}avasebroj samoubistavauSrbiji Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava, povodom Svetskog dana prevencije samoubistava,10.septembra,dasvakegodineokomilionqudioduzmesebi `ivot,{tozna~idajednaosobana svakih40sekundidignerukunasebe. U posledwih 45 godina, stopa samoubistvaporaslajeza60odsto {irom sveta, a po broju samoubistavapredwa~ezemqebiv{egSovjetskogSaveza,aliioneukojima se de{avaju velike politi~ke i ekonomsketurbulencije. -Brojsamoubistavasepove}avaiupravokao{toobjavqujeRepubli~ki statisti~ki zavod, postojepodacidajeSrbijanavrhu spiskaevropskihzemaqapostopisamoubistva-reklajeTanjugu BrankaKordi} izCentraza`ivotneve{tine.Onajeistaklada se radi o zemqama u tranziciji, me|ukojimajeiSrbija,istakav{i da smo traumatizovano dru{tvo u tranziciji u okviru koga

Kordi} ukazuje da veliki problem predstavqa usamqenost i ~iwenicadaqudinemajuskimda delesvojeprobleme,aznasedaje

Policajac digao ruku na sebe

se odvijaju procesi koji su sami posebivrlote{ki. -Na`alost,nikosenijebavio projektima kako olak{ati traumu, a poznato je da se traume i stres akumuliraju, a to ima akumulativni efekat, {to zna~i da setakvasituacijate{kopodnosi -kazalajeKordi}.Onajedodala da su najugro`eniji qudi stari 55ivi{egodina,sredove~niqu-

di koji su najve}e `rtve tranzicije, jer oni u ve}ini slu~ajeva ostajubezposla. Premare~imaKordi}eve,bilo biveomadobrodasenapravebesplatni edukativni programi koji biqudimaomogu}ilidanau~eda seboreprotivstresaidanaodgovaraju}i na~in re{avaju goru}e probleme, jer bi se na taj na~in smawivaorizikodsamoubistva.

Besparica ukida telefonsku liniju Klinikuzaopekotine,plasti~nu i rekonstruktivnu hirurgiju uZve~anskojulici. Policijajepoku{avaladana|e wenu bebu staru oko godinu danakojasenalazilaustanukoji je zahva}en po`arom. Na sre}u,wusukom{ijenavremeevakuisale, tako da je devoj~ica ostalanepovre|ena. - Qudi koji su oti{li gore, brzo su pretra`ili stambeni

B92komandirvatrogasnogbataqona op{tine Zvezdara \uro [u{war. Zasadnijepoznatokakojedo{lodonesre}e,alijeovodrugi po`aruistomstanuuposledwih 15godina.Bebujespasilakom{inica, koja po{to je ~ula vapaje `ene, utr~ala i izvukla kolica sadevoj~icomstaromokogodinu dana,dokjemajkaostalapoku{avaju}isamadaugasivatru.

u vezi s wihovim aktivnostima u pri{tinskoj klinici „Medikus” isu|ewejeutoku. Srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine na istrazi o trgovini qudskim organima na Kosovu i Metohiji u klinici „Medikus”, sara|ujeisruskimistra`iteqima.IntenzivnasaradwasRusijom zasnovana je na sporazumu koji su 12. januara ove godine u Moskvi potpisali republi~ki javni tu`ilac Zagorka Dolovac i generalni tu`ilac Ruske Federacije Juri^ajka. (Tanjug)

Besplatna beogradska telefonska linija za spre~avawesamoubistavaoddanasvi{ene}ebiti ufunkcijizbognedostatkafinansijskihsredstava,izjavilajeklini~kipsihologBrankaKordi}, kojajeprekotelinijedonedavnogra|animapru`alasavete.Ona`ali{tojedotogamoralodo}i,s obziromdasustru~waciuposledwedvegodinena tajtelefonprimilioko2.000poziva: -Netrebazaboravitidaminikadanismoi{li nakvantitet,zbogtoga{tosurazgovorisqudima trajaliveomadugo,{tojeneophodnokadaseradio potencijalnomsamoubistvu.

Onajeobjasniladasuqudivrlo~estoophrvani ose}awimainemogudapo~nudapri~ajudoksene ispla~u,apotomjepotrebnodasesteknepoverewe usagovornikaipodsetiladasusaveteiskqu~ivo davali psiholozi i  psihoterapeuti, koji su na osnovu telefonske seanse procewivali rizik od samoubistvaishodnotomepreduzimaliodgovaraju}ekorake. Besplatnatelefonskalinijazaspre~avawesamoubistavadosadjeuglavnomfinansiranadonacijamai,usimboli~nomiznosu,izgradskogsekretarijatazazdravstvo.

Policajac iz sela Alakince, op{tina Surdulica, S. S. (44) slu`benim pi{toqem je ju~roduzeosebi`ivot. Tragedijasedogodilanamestugdesesporedniputizsela Alakince ukqu~uje u regionalniputnipravacSurdulica - Vladi~in Han, potvr|eno je TanjuguuPolicijskojstanici uSurdulici. Uvi|aj su, po nalogu istra`nogsudijeVi{egsudauVrawuStani{eMihajlovi}a,izvr{ili pripadici PolicijskestaniceizSurdulice. -Re~jeosamoubistvu,uprisustvu o~evidaca. Pokojni je ovaj ~in izvr{io u stawu rastrojstva - kazao je istra`ni sudijaMihajlovi}. tadeobaproblemasanekimlekovita.Kordi}jeranijeukazalada rezultati istrazivawa pokazuju da se izme|u 45 i 75 odsto qudi koji su izvr{ili samoubistvo obratilo zdravstvenim radnicimagodunudanapresmrti,{topokazujedazdravstveniradnicinemaju odgovaraju}u obuku iz te oblasti.


14

SPORT

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

OTVORENOPRVENSTVOAMERIKE–USOPEN

TornadoNovakoduvaoFerera Novak\okovi}plasirao se u tre}e uzastopno finale US opena i deveto Gren slem finale u karijeri pobediv{iDavidaFererasa2:6,6:1, 6:4,6:2. Duelkojijeusubotuprekinut prvivo|stvuFereraod5:2zbog tornadauWujorkunastavqenje unedequ,anaterenujepostojao samojedanteniser. Novakjeizgubioprviset,ali je u nastavku me~a pokazao zbog ~ega je najve}i favorit da u ‘velikoj jabuci’ osvoji jo{ jedanGrenslempehar. Od po~eka nastavka drugi tenisersvetapreuzeojekontrolu nadduelominakrajujeipakrutinskipro{aoufinale.Bioje ovo14.me|usobniduel\okovi}aiFereraidevetapobedasrpskogteniserakojijeimaoukupno 34 direktno osvojenih poena i 31 neiznu|enu gre{ku (Ferer 24vinerai39gre{aka). Novakjeusubotuimaovelikih problemasajakimvetrom.Ferer semnogoboqeprilagodiositua- ciji, nije previ{e rizikovao,

Napraviojebrejkudrugomgemu bez izgubqenog poena, dobio je uvodna dva servis gema i brzo poveosa3:0.LaganigubitakservisaunervoziojeFererakojijeu ~etvrtom gemu napravio nekoliko laganih gre{aka i poklonio duplibrejk\okovi}u.Delovalo jeda}esrpskiteniseruzvratiti poklon,imaoje[panac0:40,ali Novakjedobiopetvezanihpoena iako nije ubacio nijedan prvi servis. Uspeo je Ferer da izbegne ‘krompir’,imaojeusedmomgemu ijednubrejk{ansu,aliNovakje odigrao par fantasti~nih bek-

Nemafavoritaufinalu

Novak\okovi}

Marejspremanzavelikiokr{aj BritanacEndiMarejjeistakaodajeovagodinazaweganajboqaukarijeri,alida}edati sve od sebe da na US Openu osvoji svoju prvu Grenslemtitulu. Marej je prvi put u karijeri u jednoj sezoni do{aodofinaladvaGrenslema,po{tojeusubotu pobedio ^eha Toma{a Berdiha sa 5:7, 6:2, 6:1,7:6(9:7). Olimpijski {ampion iz Londona u finalu, koje}etre}ugodinuzaredombitiigranouponedeqak,}esesastatisaNovakom\okovi}a. -MojirezultatinaGrenslemovimauposledwihnekolikogodinasubiliveomadobri.[to seti~enajva`nijihturniranasvetu,zajednosa OlimpijskimigramauLondonu,ovomijenajboqagodinaukarijeri.Nikadadosadanisambio ufinaladvaGrenslemaujednojsezoni,takoda jetodobarznakdaigramsveboqe.Uzto,zlato naOlimpijskimigramajenajve}iuspehmojeka-

rijere-rekaojeMarej-[tagoddasedesiufinalu,ovojesjajnagodinazamene.Jedino{tomoramdasepostaramjedaufinaludam110odsto od sebe, jer znam koliko je te{ko do}i do ovakvihprilika.Da}usveodsebe. MarejseosvrnuoinaduelsaBerdihom,koji jepoveosa1:0prenego{tojeBritanacuspeoda sevratiiizborimestoufinalu.Tajme~jeobele`io jak vetar i generalno veoma te{ki vremenskiuslovi,kojisunajavqivaliolujuuWujorku. -Ovosunajte`iusloviukojimaukojimasam igrao,ajasamiz[kotske,togovorine{to.Te{kojeopisatikakosamseose}ao,moraosamda se fokusiram na svaki poen, da budem u pravoj pozicijizaslede}iudarac.Lopticasepomerala,stajala,okonassuletelestolice.Bilojete{koservirati,samosam`eleodalopticau|eu poqe-istakaojeMarej.

{toiina~eneradi,ido{aojena korakodosvajawaprvogseta.

Danasfinale Finalnime~USopenaizme|uNovaka\okovi}aiEndija Mareja planiran je za danas od 22 sata, a prenos je naPrvojteleviziji. \okovi} je dobro po~eo nastavakduela,dobiojeprvipoen, aliFererjeipakuspeodadobijeuvodnigemipovedesa1-0usetovima(6:2).Kolikosusestvaripromenileuodnosunasubotu bilojevidqivo~akiuuvodnom gemu koji je Ferer dobio. Srpski teniser je igrao mnogo slobodnije i ve} na startu drugog setapreuzeojekontrolu.

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} rekao je danas da u finaluUSopenaprotivEndijaMarejanemafavoritaida}e publikauWujorkusigurnou`ivatiuodli~nomme~u. -Nemafavoritaufinalu.Znamda}eonbitisjajnomotivisaninadamseodli~nomme~u.UvekjezadovoqstvoigratiprotivFerera,onjejedanodnajboqihigra~ainajboqihmomakana turu.Usubotuseonboqesna{ao,mo`dasamimaoimalosre}e zbogvetraiprekida,alisamsadaodigraoboqe-rekaoje\okovi}. \okovi}jeistakaodamujezadovoqstvo{to}ebranititituluuWujorku. -Volimdaigramovde,ovomestoimadobruenergijuipozitivnupubliku.Atmosferajesjajnaimiteniseridefinitivno u`ivamo-poru~ioje\okovi}. Srpskiteniserodigraoje14me~evasaMarejom,samojedanu finalugrenslemturnira,pro{legodinenaAustralijaopenu idobioga.Ukupnitrenutniskorje8:6za\okovi}a.Marejjeove godinepobedioNovakaupolufinaluOlimpijskihigarauLondonu, adanas }e poku{ati da prvi put osvoji gren slem turnir, nakon~etiriporazaufinalima. hend vinera iz izuzetno te{kih pozicijaiveomabrzojeizjedna~iorezultatusetovima(6:1). KolikoputastevideliFereraovakonemo}nog? Tre}iset\okovi}jepo~eosavr{eno.Dobiojenekolikoizgubqenh poena na servis Ferera, odmahjenapraviobrejkibezve}ih problema ga potvrdio. Priliku da mo`da i re{i tre}i set \okovi} je propustio u tre}em

VELIKANAGRADAITALIJEUFORMULIJEDAN

Hemiltonpoveoodstarta

kojijebionajbr`iiukvalifikacijama. Kolikoje„najbr`icirkus” (baruItaliji)svemawe„cirkus” potvr|uje i pedantniji

Generalniplasman 1.FernandoAlonso(Ferari) 2.LuisHamilton(Meklaren) 3.KimiRaikonen(Lotus) 4.SebastijanFetel(RedBul) 5.MarkVeber(RedBul) 6.XensonBaton 7.NikoRozberg

179 142 141 140 132 101 83boda

Poredakkonstruktora 1.RedBul 2.Meklaren 3.Ferari 4.Lotus 5.Mercedes 6.Zauber

272 243 246 217 126 100bodova...

pogleduistoriju,kojigovori da je na „doma}em terenu Ferarija” u prethodne 53 godine samo12putapobe|ivaonajbr`ikvalifikant. Uzbudqivija je bila borba za drugo mesto, koju je Meksikanac Ser|o Perez okon~ao u 47.krugupretekav{iFernandaAlonsa.Osta}ezabele`eno da su mesta na podijumu zauzelivoza~ikojipro{lenedeqe uBelgijinisuzavr{ilitrku. Za razliku od Hamiltona, wegov timski kolega Xenson Baton nije pro{ao kroz ciq, kao ni {ampion Sebastijan Fetel.Utoku48.krugaNemac je ~uo je kroz slu{alice viku svojih mehani~ara: „Zaustavi bolid,moramodasa~uvamomotor. Mark Veber, drugi voza~ RedBula,tako|eseokretaona staziizbogproblemaostavio svoj tim bez konstruktorskih poenaovogvikenda.

\okovi} je drugi i tre}i set po~iwao brejkom, a isto je uradioiu~etvrtom.Fererjenapravio nekoliko velikih gre{aka, \okovi}jebiopotpunoopu{ten ibilojeo~iglednoda}eovajme~ brzo biti gotov. To je definitvno potvr|eno u tre}em gemu kadajeNovaknapraviojo{jedan brejkidokrajajebezve}ihproblemasa~uvaovo|stvozaveliku pobeduiplasmanufinale.

KVALIFIKACIJEZAEP

HamiltonpokorioMoncu Brit ans ki voz a~ Lui s Heml ton trijumf ov ao u trc i za Veliku nagradu Italije,ujekuspekulacijaosvom odlasku iz Meklarena. Tre}a uzas topn a pob ed a „sreb rn e strele”. Perez drugi, Alonso tre}i. Poslenevi|enouzbudqivog po~etkasezone,trkeFormule 1 postale su monotonije. ^etvrti put uzastopno prvo mestonapodijumuzaslu`enoprvenstvenodobrimradommehani~araipreciznomtaktikom. Pos le vel ik ih nag rad a Nema~ke,Ma|arskeiBelgije,iu Monci je trijumfovao voza~ koji je i po~eo trku sa ~ela kolone.Ovogputatoje(ponovo)bioLuisHamilton. As Mek lar en a, o ~ij oj je sudbini u „srebrnoj streli” preth odn ih dan a isp is an o mnogo tekstova, vodio je od po~etkadokrajaipro{aoprvi kroz ciq. Drugi put u posledwetritrke.Iznesenutezu pot vr| uj e i stat is tik a. ^akosamodprethodnihdeset trkauMonciosvajaojevoza~

gemu, Ferer je o~igledno bio u padu,alijeipakuspeodasmawi na2:1.Unarednomgemu\okovi} je imao 40:15, ali Ferer se vratio, stigao je do brejk {anse i pretvorio je u 2-2. Usledila su dva servis gema bez izgubqenog poena, a onda je Novak bio strpqiv i napravio je jo{ jedan brejkzavo|stvood4:3.Servisgemovii{lisuodtogtrenutkaveoma brzo. Sva tri do kraja seta teniserikojisuserviraliosvojilisubezizgubqnogpoena{to jezna~ilodaje\okovi}potpuno preokrenuo rezultat i poveo sa 2-1usetovima(6:4).

Rezultati 1.LuisHamilton(Meklaren) 2.Ser|oPerez(Zauber) 3.FernandoAlonso(Ferari) 4.FelipeMasa(Ferari) 5.KimiRaikonen(Lotus) 6.Mihael[umaher(Mercedes) 7.NikoRozberg(Mercedes) 8.PolDiResta(ForsIndija) 9.KamuiKobaja{i(Zauber) 10.BrunoSena(Vilijams) Pos le tre} ep las ir an og Fernanda Alonsa kroz ciqnu ravninunakrajutrkepro{li su (nav ed en im red os led om): Felipe Masa (Ferari), Kimi Rai k on en (Lot us), Mih ael [um ah er (Merc ed es), Nik o Rozberg (Mercedes), Pol Di Resta (Fors Indija), Kamui Kobaja{i(Zauber),BrunoSena(Vilijams).

1:19.41.021 +00.04.356 +00.20.594 +00.29.667 +00.30.881 +00.31.259 +00.33.550 +00.41.057 +00.43.898 +00.48.144 Hamilton je tre}om pobedom u sezoni izbio na drugo mesto rang liste voza~a i sada zao s taj e sa Fern and om Alonsom 37 poena. U konkurenc ij i kons trukt or a Red Bul jo{ vodi, s tim {to je Mek lar en smaw io predn ost na29bodova. Narednatrkabi}evo`enau Singapuru.

Juniorinisu uspeli Srbija-Holandija7:14 Juniorska reprezentacijaSrbijeuameri~komfudbalunijeuspela da izbori plasmana na Evropsko prvenstvo koje }e se igratislede}egodine. Srbija je u finalu turnira u Italiji pora`ena od selekcije Holandijesa14:7,preokretomrivalauposledwoj~etvrtinisadva ta~dauna. Tekutre}emperiodupostignuti su prvi poeni, a „Orli}i” su povelita~daunomNeboj{eKawi`aja za Nikolu Simovi}a. Me|utim, u posledwih 15 minuta Holan|ani su iskoristili svoju prednost,snagutesadvata~dauna stiglidopobede. Ume~unakojemsudominirale odbrane,ostaojeutisakdajesrpskitimbiokonkretniji,jerjevi{eputabionadomakendzoneprotivnika. Igrao je raznovrsnije, vi{eseoslawaonapasigru,dok su Holan|ani sve vreme poku{avalidakoristeznatnomasivniju ofanzivnu liniju, koja je kr~ila puttrka~ima. Me|utim, do prednosti nije uspevao da do|e nijedan tim. ^iniloseutomtrenutkuda}ena{i juniori uspe{no da privedu me~ kraju,aliihjepaduposledwojdeoniciko{taokona~nogtrijumfa. Pre svega je, do tada vrlo sigurnom,defanzivnomdelutimaponestalo daha. Do izra`aja je do{ao jedinikvalitetHolan|ana,snaga, obzirom da su momci u naranxastim dresovima uglavnom ro|eni 1993. godine, dok su najstariji momci u na{em timu godinu dana mla|i. Usledio je foto-fini{ Holan|ana, odbrana Srbije je po prviputnaovomturnirupopustilaizasamonekolikominutadva putakapitulirala. SelektorSrbijeZoranDamwanovi}jeposleme~a,prilikomdodele priznawa, dobio trofej namewen najboqem treneru specijalnihtimova.


SPORT

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

15

UZ REMI ORLOVA PROTIV [KOTA NA STARTU KVALIFIKACIJA ZA SVETSKO PRVENSTVO

Boqe(ni)jemoglo Ninkovi}proslavqapogodakuDanskoj

MLADA REPREZENTACIJA DO^EKUJE MAKEDONIJU

Pobedaza lak{ibara` Mlada fudbalska reprezentacijaSrbijedanasuKru{evcu igraposledwuutakmicukvalifikacija za Evropsko prvenstvo.ProtivnikjeMakedonija, a orli}e bi pobeda u bara` za plasmannakontinentalnotakmi~eweodvelasaprvepozicije. U prvom me~u u Makedoniji bilo je 1:1, a doma}in je remi obezbedio u posledwim trenucima me~a, ~ini se posle prestrogo dosu|enog jedanaesterca. Orli}i tako imaju i motiv vi{e da u Kru{evcu ostvare pobedu i jo{ jednom doka`u kvalitet. Jedan od igra~a u koje selektor Jankovi} ima puno poverewejeinapada~NemawaKoji}. - Drago mi je {to kvalifikacijezavr{amonana{emterneu,predna{ompubliku.Toje dodatnizamajaczanasjertra`imo pobedu. Siguran sam da }epublikauKru{evcubitiod po~etkasnamaiodvestinasdo `eqenogciqa.Dosadasmodobroigrali,moramotakoisada kakobismoimalilak{egprotivnika u bara`u – rekao je Koji}. Atmosferame|uorli}imaje oprezna. Svesni su da bi ih eventualnineupehmogaoodvaestidotre}egmesta,kojenevodi u bara`.  Me~ u Kru{evcu daleko je od pukog otaqavawa posla. - Na to smo upozoravali jo{ preme~asaDanskom.Reklismo danerazmi{qamosamooSkandinavcima ve} i o na{em ju`nom susedu. Pripremili smo dobrome~inadamsepobedi.Da podsetim Makedonci su protiv Danacaigralikodku}e1:1,auu gostima su izgubili (6:5) iako su posle prvog poluvremena Skandinavci vodili sa 6:1. To zna~i da imaju kvalitet i da umeju da kazne svako opu{tawe protivnika. Koji} je protiv Danske u prvompoluvremenuproma{iodve stopostotne prilike, ali sre}om to se nije odrazilo na re-

KVALIFIKACIJE ZA EP

DANAS Grupa 1 Belorusija-SanMarino (17) BiH-Nema~ka (17) Gr~ka-Kipar (17) Grupa 2 Litvanija-Finska (19.15) [vedska-Ukrajina (19.15) Grupa 3 CrnaGora-Jermenija (17.30) ^e{ka-Vels (17.30) Grupa 4 Srbija-Makedonija (19) Danska-S.Irska (19) 1.Srbija 2.Danska 3.Makedonija 4.S.Irska 5.F.Ostrva

7 7 7 7 8

4 3 3 1 0

3 4 3 1 3

0 12:3 15 0 16:8 13 1 13:10 12 5 5:10 4 5 3:18 3

Grupa 5 [panija-Hrvatska (20.15) [vajcarska-Estonija (20.15) Grupa 6 Rusija-Moldavija (17.30) Poqska-Portugal (17.30) Grupa 7 Ma|arska-Lihten{tajn (18.30) Italija-R.Irska (18.30) Grupa 8 Belgija-Island (20) Engleska-Norve{ka (20) Grupa 9 Letonija-Rumunija (18) Slova~ka-Kazahstan (18) Grupa 10 Austrija-[kotska (18.30) Luksemburg-Bugarska (1.30) zultat.Mladinapada~sadaobe}avaboqukoncentracijuposebno{toseigranana{emterenu. -NijemibiodanuAlborgu, stvarno ne razumem kako sam proma{ioonu{ansu.Ali,sada jenovime~inetrebasevra}atinastaro.Kaoiostalimomci reprezentacijisamdaoidu{ui telo jer mnogo `elim da uspemo.Ovojenovizadatakiverujemda}esveprote}iba{kako `elimo–zakqu~ionapada~orli}aNemawaKoji}. I. Lazarevi}

Kolika je te`ina boda osvojenog u Glazgovu na startu kvalif ik ac ij a za SP zna}esetekkadatamobudugostovali Hrvati i Belgijanci. Jes te vru} ter en “Hempd en park” ali utisak je da [koti nisuselekcijakoja}emo}ida seupustiutrkazanekoodprvadvamestauGrupiA.Neposeduju toliki kvalitet, a van Ostrva deluju jo{ neubedqivije. Renovirani sastav orlovaadekvatnojepariraraosukwicama, uz vi{e odva`nosti mogao je i do trijumfa. Opet, nekoliko po~etni~kih gre{akadoma}innijekaznio. -Podelaplenajepravedani realan rezultat. @eleli smo pob ed u, imal i pril ik e, ali mogli smo na kraju i da izgubimo. Zadovoqan sam ishodom na po~etku kvalifikacija konstatovao je selektor Mihajlovi}. ^ini se da je u vatru gurnuto previ{e mladih snaga, odnosno da odre|ena kadrovska re{ewa nisu pogo|ena. Pogubio se Mijailovi}, ni Lazovi} nije ozbiqnije zapretio [kotima,auzaludanjebiosilan trud usamqenog u napadu \uri~i}a. - Svesno sam preuzeo rizik, u{ao u bitk u sa nek ol ik o igra~a mlade reprezentacije. Samo tako mo`emo da stvaramoekipuzabudu}nost.Biloje straha {to je i normalno u prem ij ern oj takm i~ ars koj utakmici-konstatovaojeMihajlovi}. Retko i te{ko orlovi stvaraju{anse,ufazinapadanema kreativnosti,veznireddeluje sporo, bez jednostavnih re{ewaiideja.

Bi{evacuduelusMilerom

- Sporo prenosimo loptu sa svojenapolovinuterenarivala. Gre{ke u dodavawu bi reprezentacije iz top klase `estokokaznile.Vidiserazlika kodfudbalerakojinastupajuu doma}ojligiuodnosunaoneiz inostranstva. Nedostajlo je i sportskedrskostizatrijumfiskreno}epopularniMiha. Mnogovi{eseo~ekivalood To{i}a,  pa i Ninkovi}a, da nekimindividualnimpotezom nadgrade borbenu igru. Izgu-

Reprezentacija Holandije uspe{no je po~ela novi kvalifikacioni ciklus posle katastrofe na Evropskom prvenstvu. EVRO su zavr{ili ve} posle prve faze, porazima od Danske (0:1), Nema~ke (1:2) i Portugala (1:2), pa je Luj van Galpreuzeoselektorskiposao sa `eqom da nekim igra~ima zahvali, a neke da preseli na klupu. -Posleletaseosamzastosa nekoliko igra~a koji su bili deoneuspe{nogtimanaEvropskomprvenstvu.RobinvanPersibiojejedanodwih-po~eoje pri~u iskusni trener. - Rekao samimulicedaimamdruga~iji planzawihodmogprethodnika BertavanMarvajka.Robinusam rekao da ga vi{e ne vidim kao najboqegnapada~aekipe. Ipak, reakcija centarfora Man~ester junajteda ga je iznenadilaizbunila. - Pokazao je jak karakter. Biojepozitivan,rekaomijeda mepo{tuje,dabidaosvezaekipu i da mogu da se oslonim na

wegakadagodpo`elimdagaponovo ubacim u tim... To je bio najboqirazgovorkojisamikad vodio sa nekim igra~em. I to zaistamislim. Epilog je poznat. Lale su trijumfalno po~ele borbu za plasman u Brazil, pobedile Tursku 2:0, a upravo je Robin vanPersipostigaoprvigol. -Kadsamvideo{tajeuradio u prvih nekoliko utakmica za Junajted shvatio sam da moram da promenim neke odluke. Nije bilo {anse da ga ostavim na klupi. Nikad nisam radio sa wim,pasamseuzdaoumi{qewa drugih. Sada vidim da je super profesionalac. Tako|e, poma`e mladim igra~ima koje sam odabraodaigrajuuovomciklusu-zavr{iojevanGal. Holandija}epoku{atidaizboriplasmannaMundijalkroz kvalifikacionu Grupu D, uz Ma|arsku, Rumuniju, Estoniju, TurskuiAndoru. RobinvanPersiodigraojeza reprezentaciju69utakmica,postigao30golova.

- Remi sa te{kog gostovawa je solidan rezultat, jer }e u na{ojgrupibitipunoiznena|ewa.Ranojezakalkulacijei poglednatabelu.Imamomlad tim `eqan dokazivawa, i gre{ke su u procesu formirawa tima normalna stvar. Podr{kajetu,idemodaqe.SvemisliokrenutesukaVelsu. OrloviuutorakuNovomSadu pola`u ispit zrelosti, jer pobedaprotivVelsasename}e kaoimperativ. Z. Rangelov

Kolarov:Moramoigrati hrabrije Nula na Hempden parku ne boli, aliopomiwe.Izabranici Sini{e Mihajlovi}a mogli su da pobede [kotsku, ali i da izgube. Posle me~a slo`no su

gre{ke na sredini i stvorili im{anse.Opet,sdrugestrane,i ja sam imao dve (po jednu u oba poluvremena), Du{an (Tadi}) posledwu...Takodajenere{eno

HOLAN\ANI POBEDOM ZAPO^ELI KVALIFIKACIJE

VanPersipredvodi novitalas

bli smo sve duele u vazduhu pred gol om Mekg reg or a pa ostajepitawedalijenateren ranijemogaoLeki}. - [koti su bili prgavi i grubi, poku{avali su da nas ugroze dugim loptama, izveli suvelikibrojkorenara.Svoje {ans e nis mo isk or is til i. O~ekivao sam pobedu, nisam zadovoqanbodom-velimladi {toperMatijaNastasi}. Kap it en Ban e Ivan ov i} druga~ijerazmi{qa.

AleksandarKolarov

ocenili da je remi najpravednijiishod. - Imali smo prilike, kao i oni. Napravili smo tri-~etiri

najrealniji rezultat - rekao je posle me~a Aleksandar Kolarov. Verovaojeupobedu.

- Mislio sam da mo`emo da pobedimo[kotskujersamznao da mogudanamdajugolsamoiz prekida i iz neke neaktivne igre...Trebalojedaigramojo{ hrabrije, mogli smo boqe, morali vi{e... ^im smo izvr{ili visok presing pogubilisu se,jerjejasnodasuduge lopte wihovo osnovno sredstvo napada. [ta je tu je, moramo biti zadovoqni - dodao je bek {ampiona Engleske Man~ester sitija. Naredni rival orlova su Vel{ani. Predvo|eni Geretom Bejlom pora`eni su na svom terenu od Belgijanaca 0:2. Mihajlovi}ev timdo~eka}eihu utorak na novosadskom „Kara|or|u„. - Moramo da se odmorimo do utorkaiteutakmice,kojanamje jako bitna. ^etiri boda iz dva kola bi nam mnogo zna~ila. [kotskajeboqa odVelsa.Wihov jedini pravi kvalitet je Bejl,aliioniigrajudugimloptama kao i [koti. O~ekuje nas

jako te{ka utakmica. Moramo da igramomu{kiihrabro-dodaojeKolarov. [toper Srbije Milan Bi{evaczavr{iojeme~ uGlazgovukaopobednikratasaKenijem Milerom. Ipak, na semaforujeostalo0:0. -Moglismoboqe-prvoje{to je rekao pred kamerama. Trebalo bidabudemostrpqivi i verujemo u sebe. Moramo da imamosamopouzdawa.Neophodno jedaseopustimoidaigramoiz zadovoqstva. Zastaruinajve}uboqkuna{e reprezentacije nije hteo da optu`uje predwu liniju tima. Naprotiv. - Zajedno napadamo, zajedno se branimo. Imali smo situacije kojesmomogliimoralizajedno da re{imo. Tadi} je u najboqem trenutku imao situaciju „jedan najedan”,aliwegovproma{ajje stvar samopouzdawa. Jasno je da nampredstoji`estokradivelika borba za plasman na Svetsko prvenstvo-zavr{iojeBi{evac.

Vel{anisenadaju Selektor Velsa Kris Kolmen o~ekuje te{ku utakmicu protiv Srbije, ali veruje da wegov tim mo`e do dobrog rezultatauNovomSaduuutorak. Velsjeupetaknapremijeri kvalifikacija za Svetsko prvenstvouBrazilupora`enod Belgije sa 2:0 na svom terenu, ali je ve}i deo me~a igra sa igra~emmawe. -Ne}ebitilakoprotivSrbij e. Mor am o da pok a` em o ististavkaoiprotivBelgije. Mo`emo do rezultata, uverensamutojersmoigralidobro prot iv najj a~ eg tim a u grupi-istakaojeKolmen. Vels je protiv Belgije bio oslabqenneigrawempovre|enih Xoa Alena, Krejga Belamija, Nila Tejlora, Vejna He-

nesija. Kao i Mihajlovi}, i KolemanjenaklupiVelsabez pobede,abezgolana~etiri.

GregBejli

- Mislim da smo odigrali veomadobro,iakonismoosvojili bodove, ali u ovim utak-

micama bodovi su najva`niji. Kada gledate svoje igra~e mislite da ste radili na nekim stvarima, a onda na utakmici mo`da ne urade ono {to ste tra`iliodwih.Takosamose}ao protiv Bosne i Hercegovine(2:0zaBiH),alinemogu da se `alim na ovu utakmicu. Sve {to smo im tra`ili da urade oni su poku{ali, moramotakoiuslede}ojutakmici -istakaojeKolmen. U me~u sa Belgijom Vels je dobropo~eo,alijeu25.minutu isk qu~ en Xejms Kol ins. Gosti su to iskoristili te prek o Vens an a Komp an ij a i JanaVertongenapobedili2:0. Prvi gol postigli su posle kornera,adrugiizslobodnog udarca.


16

sport

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik KVALIFIKACIJEZALIGU[AMPIONA

PRVALIGASRBIJE

Kru{evqaniprotutwali Detelinarom NoviSad-Napredak1:2(1:1) NOVI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 600, sudija: Veselinovi} (Vaqevo). Strelci: Maksimovi} u 34. za Novi Sad, a Vigwevi} u 19. i 60. minutu za Napredak. @uti kartoni: Lazarevski, Balabanovi}, Bogunovi} (Novi Sad), Milo{evi} (Napredak). NOVISAD:Risti} 7, Lazarevski 6 (od 66. Miji} 6), Skopqak 7,

Gu`va pred golom Napretka

Babi} 6, Bo`i~i} 7, Balbanovi} 6, Radoja 6 (od 59. Nedeqkovi} 6), Maksimovi} 7, Roksa 6, Bogunovi} 6, Stan~eti} 6 (od 65. Vidovi} 6). NAPREDAK: Krznari} 7, B. Milo{evi} 6, Udovi~i} 7, Kokovi} 6, Paunovi} 7, Jani~i} 7, Regan 6 (od 55. N. Milo{evi} 7), Boji} 7, Mirosavqevi} 8, Gavri} 8

(od 86. Kosti} -), Truji} - (od 8. Vigwevi} 8). Lider iz Kru{evca protutwao je i Detelinarom. Junak susreta na Detelinari bio je rezervista Vigwevi} koji je sa dva gola zakucao kanarince na posledwu 18. poziciju i produ`io agoniju Novosa|ana. Ve} u 8. minutu povredio se Truji}, a umesto wega trener Milovanovi} u igru je ubacio

sigurni ~uvar mre`e uspeo je da ukroti. Na vo|stvo gostiju ~ekalo se do 19. minuta. Milo{evi} milimetarski precizno centrira za Vigwevi}a na levoj daqoj stativi, a ovaj je loptu lagano poslao iza le|a Risti}a. Umalo da ~arapani u 22. inutu stignu do novog pogotka. Mirosavqevi} je uspeo da ukrade poltu Babi}u, a do lopte je do{ao Boji} koji je na sre}u doma}ih tukao preko gola. Kanarinci su izjedna~ili bombom novajlije Maksimovi}a. Primio je Maksimovi} pas na 30 metara napravio u trku jo{ nekoliko koraka i sevnula je bomba u dowi levi ugao Krznari}a. Fudbaleri Napretka su boqe otvorili drugo poluvreme. [anse su imali Vigwevi} i Mirosavqevi} ali je u oba navrata siguran bio Darko Risti}. Velika borba se vodila na sredini terena sve do 60. minuta. Tada je na sceFoto: S. [u{wevi} nu stupio kapiten Kru{evqana Mirosavqevi} i xokera Milana Vigwevi}a i ta razigrani Vigwevi}. Usledio je izmena se kasnije pokazala kao pobedni~ka. U 10. minutu Udo- dupli pas ove dvojice na ivic {evi~i} centrira na peterac do- snaesterca, a dugonogi Vigwevi} ma}ih, a Gavri}ev udarac sigur- nije imao problema da plasira ni Risti} je zaustavio. Dva mi- loptu iza Risti}a. [ansu da stignu do prvog boda u nuta kasnije prvu priliku da ugrozi Krznari}a propustio je sezoni, kanarinci su propustili u Roksa. Wegov {ut sa 15 metara, 85. minutu. Roksa je pro{ao po de-

Slanobarci osvojilibod Vo`dovac–Proleter0:0 BEOGRAD: BASK Arena, gledalaca: 300, sudija: Denis Tra i lo vi} (Za je ~ar). @u ti kartoni: Haski} (Vo`dovac), @i gi}, Ta na sin, Ko va ~e vi} (Sloga). VO@ DOV AC: Po po vi} 8, Ja{i} 7, [arac 7, Petronijevi} 7 (od 66. \uri~i} 7), Stojkovi} 7, Ostoji} 7, Maru{i} 7, Novkovi} 7 (od 66. Simi} 7), \oki} 6, Milovac 7, Haski} 6. PROLETER: Jeli} 8, Tanasin 6, Kav~i} 6, Vukasovi} 7, @igi} 7, Kova~evi} 7, Ra{iovan 7, Obradovi} 7, Drini} 7 (od 80. Babi} -), Bo{kovi} 6 (od 87. [vowa -), Zec 7 (od 90. \ori} -). U solidnoj predstavi na Carevoj }upriji, glavni akteri dva raz li ~i ta po lu vre me na bili su raspolo`eni ~uvari mre`e, Popovi} i Jeli}, ujedno najzaslu`niji {to je zavr{ni ~in obema ekipama sa~uvao epitet nepobedivosti. Ve} u tre}em minutu zmajevi su ozbiqno zapretili. [arac je poslao loptu u prostor, a Haski} uspeo da obi|e gostuju}eg ~uvara, pre nego {to je wegov udarac sa deset metara iskosa, dobro postavqeni Jeli} prosledio u korner.U 14. mi-

nutu, gosti iz Novog Sada odgovorili su preko svoje desetke. Nakon brzog duplog pasa sa Drini}em, Bo{kovi} je sa dvadesetog metra dobro prodrmao si gur nog ~u va ra vo `do va~ ke mre`e, Popovi}a. Jo{ sna`nije, deset minuta kasnije, uzdahnuli su doma}i navija~i. Sa leve ivice {esnaesterca, Milovac je sjajno centrirao, a Bojanu Ostoji}u nedostajao je samo trenutak da sa peterca boqe zahvati loptu, i smesti je u nebraweni deo novosadske mre`e.Nije mnogo vi{e nedostajalo ni Bo{kovi}u, da prizemnim udarcem sa 20 metara kazni razo~arane zmajeve, ali se golman Popovi} jo{ jednom ispre~io, da bi u 43. minutu, jo{ od prvog kola mirnu mre`u spasila i stativa. Sla bo iz bi ja we na kon o{trog centar{uta Zeca, centarfor Proletera pretvorio je u dvostruki drhtaj okvira gola. Ki{a prilika, splasla je u do sta me ka ni jem na stav ku, ostaviv{i utisak da je Vo`dovac pobedu `eleo vi{e, ali i da je remi najpravedniji rezultat. S.Stoji}

Novi Sad - Napredak In|ija - Radni~ki (NP) Borac - Banat Vo`dovac - Proleter Timok - Jedinstvo Putevi Be`anija - ^ukari~ki Mladenovac - Metalac Mladost (L) - Sloga Kolubara - Teleoptik

5 5 0 0 14:6 15 1. Napredak 2. ^ukari~ki 5 4 1 0 5:1 13 5 3 2 0 8:1 11 3. Vo`dovac 5 3 2 0 9:6 11 4. Jedinstvo 5. Borac 5 3 1 1 8:3 10 5 3 1 1 5:4 10 6. Teleoptik 7. Proleter 5 2 3 0 8:5 9 8. Mladenovac 5 2 1 2 7:7 7 5 2 1 2 6:6 7 9. Timok 10. Banat 5 2 1 2 4:5 7 5 2 1 2 3:4 7 11. In|ija 12. Radni~. (NP) 5 1 1 3 2:7 4 5 1 0 4 6:8 3 13. Be`anija 14. Metalac 5 1 0 4 5:8 3 15. Mladost (L) 5 1 0 4 5:10 3 5 0 3 2 1:6 3 16. Sloga 17. Kolubara 5 0 2 3 2:5 2 5 0 0 5 4:10 0 18. Novi Sad U slede}em kolu (15.septembra) sastaju se: Proleter - In|ija, Banat - Vo`dovac, Radni~ki (NP) Mladost, ^ukari~ki - Novi Sad, Teleoptik - Jedinstvo Putevi, Napredak - Timok, Metalac - Be`anija, Sloga - Mladenovac, Kolubara - Borac.

snoj strani, usledio je pas ka Maksimovi}u koji sa tri metra nije uspeo da prevari Krznari}a. U prvom minutu nadoknade Bogunovi} je umakao po levoj strani ~uvarima, do{lo je do kontakta sa Krznari}em, ali je sigurni sudija Vselinovi} umesto na belu ta~ku pokazao `uti karton kapitenu Novosa|ana. zbog navodnog simulirawa. I.Grubor

In|ija-Radni~ki(NP)1:0(0:0) imali tri stopostotne prilike, najpre Dimitrov u 22. minutu, potom Tom~i} u 24. i na kraju mo`da i najidealniju Petrovi} u 41. minutu. Nastavak utakmica opet je pripao doma}ini, koji su ~e{}e napadali, pa su i tada pored postignutog gola iz penala imali jo{ nekoliko preciznih udaraca, ali je ~uvar mre`e gostuju}e ekipe bio i siguran. Pobedonosni gol postignut je u 49. minutu. Vujasin je {utirao sa ivice kaznenog prostora, Puni{i} je zahvatio loptu rukom, pa je bez razmi{qawa arbitar pokazao na belu ta~ku, a {toperu novopazova~kog tima i `uti karton. Dubaji} je sa bele ta~ke precizno {utirao u golmanov levi ugao, pa je Uro{evi} jedino tada bio nemo}an. Gostuju}a ekipa prakti~no nije imala neku priliku da eventualno ugrozi minimalno vo|stvo doma}ina. Istina, wihov trener je odmah po{to je primqen gol izvr{io tri ekspresne zamene, ali i to nije podiglo nivo igre gostuju}e ekipe. Poku{ali su tada udarcima sa distance, ali je i Milinovi} uspeo nekoliko puta sigurno da interveni{e. D.Vi}enti}

Bana}anipaliunadoknadi Borac-Banat2:0(0:0) ^A^AK:Gradski stadion, gledalaca 1000, sudija: Jovanovi} (Beograd). Strelci: Pavi}evi} u 92. i Ra{kovi} u 94. minutu. @uti kartoni: Radanovi} (Borac), a O`egovi} i ^igoja (Banat). Crveni karton: O`egovi} u 59.minutu (Banat). BORAC: Petri}, Mili~i} 6, Radanovi} 7, Masla} 7, @ivkovi} 6, @ivanovi} 6, Jovi~i} 6, Kosti} 6 (Zo}evi}), Jevtovi} 6 (Je{i}), Mugo{a 6 (Ra{kovi} 7), Pavi}evi} 7.

BANAT: Baji} 6, Tadi} 6, Jovi~i} 6, Vukovi} 5, Mileti} 5 (Deliba{i}), O`egovi} 5, Milojevi} 6, Stojkovi} 5, Radosavqevi} 6, ^igoja 6 (Jankovi}), Atanackovi} 6. Vodila se divovska borba na sredini terena. Te{ko su se odlu~ivali napada~i da uputu dobre udarce prema golu. Ipak Borac je bio prvi koji zapretio, prvo je @ivanovi}, a mnogo vremena nije pro{lo u prvom delu susreta Mugo{a je imao izuzetnu

{ansu. Bili su u dobroj prilici i napada~i Banata. Ve{to su se branili, brzo prestrojavali u napadu da bi Mileti} sredinom prvog poluvremena iskosa sa desne strane dobro {utirao i lopta je zavr{ila tik pored desne stative Petri}a. Mnogo agilniji Borac je krenuo na sve ili ni{ta, pa je tako dozvolio Banatu da sredinom drugog poluvremena do|e u situaciju da zatrese mre`u Petri}a. Sve se svelo na to {to je udarac

Partizan-Sloga31:16(15:8) BEOGRAD: Dvorana Bawica, gledalaca 2.000, sudije: Jedin i Hansen (Danska). Sedmerci: Sloga 4 (2),Partizan 1 (1), iskqu~ewa: Sloga 2, Partizan 6 minuta.

Doboja (BiH) sa 31:16 izborili su plasman u Ligu {ampiona. Crno-beli tajfun protutwao je Bawicom. Mnogo lak{e je nego {to se o~ekivalo, ve} sredinom prvog poluvremena Beogra|ani su vodili s ubedqivih i nedo-

1:2 1:0 2:0 0:0 2:2 0:1 2:1 2:0 0:1

Kom{ijskiderbi In|ijcima IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca 500, sudija: Radovanovi} (La}arak). Strelac: Dubaji} u 49. minutu (iz penala). @uti kartoni: @ivkovi}, Tomanovi}, Zeli} i Vujasin (In|ija), a Zagorac, Puni{i} i Romi} (Radni~ki). Crveni karton: Pavlovi} (Radni~ki). IN\IJA: Milinovi} 7, Stevan~evi} 7, @ivkovi} 8, Tom~i} 9, Markovi} 7, Tomanovi} 7, Zeli} 7, Petrovi} 7 (Kordolup 6), Vujasin 7 (Krsti}), Dimitrov 7 (Pavkovi}), Dubaji} 7. RADNI^KI (NP): Uro{evi} 9, Gaji} 6, Pejovi} 6, Zagorac 7 (Romi} 6), Radin 6 (A{}eri} 6), Puni{i} 8, Pavlovi} 7, Ko{uti} 6, Bonxi} 6, ^e~ari} 6 (Isailovi} 6), Bale{evi} 7. Kom{ijski okr{aj tek u drugom poluvremenu zagrejao navija~e, iako su doma}ini u prvih 45 minuta imali nekoliko stopostotnih prilika. Me|utim, Uro{evi} je ve} tada sa nekoliko sjajnih intervencija obele`io utakmicu. ^ak je i kod opravdano dosu|enog penala, pro~itao izvo|a~a najstro`e kazne Dubaji}a ali je wegov udarac ipak bio precizan i zavr{io u mre`i. Doma}ini su zaslu`eno pobedili jer su u prvom poluvremenu

Vaqakueliti

zavr{io pored gola. Kako se bli`io kraj susreta Borac je igrao sve boqe. Posle jednog lepog pasa Ra{kovi}a, Pavi}evi} je sa dvadesetak metara postigao efektan pogoda,k lopta se na{la u levom uglu golmana Baji}a. Radosti nije bilo kraja, a onda jedan od najboqih igra~a Borca, i prvi strelac ~a~anskih zebri uspeo je da postigne drugi pogodak {to je i prema {ansama i prilikama najrealnije da Borac do|e do sva tri boda. A.Stefanovi}

Radost rukometa{a Partizana

SLOGA: Dejanovi} (3 odbrane), Biqaka, Vuki~evi} 1, [ijakovi}, Memi{evi}, Antonovi}, Stankovi} 1, ^a~i} 2, Maksimovi}, Pavlov, Pe{i} 8 (2), \uri} (3 odbrane), Pani}, Kukrika 1, Beqi} 3. PARTIZAN: Vasi} (15 odbrana), Milo{evi} 1, V. Ili} 1, Me{ter, Radanovi}, Pavlovi}, Maksi} 8 (1), @ujovi} 4, Radovanovi} (5 odbrana), Kajgani} 2, Radivojevi} 3, N. Ili} 5, Kostadinovi}, Ivo{evi} 1, Mitrovi} 3, Martini} 3. Rukometa{i Partizana ubedqivom pobedom nad Slogom iz

sti`nih 11:1. Gosti iz Doboja nisu imali pravo re{ewe za odli~nu igru crno-belih i sagoreli su u paklu Bawice. Tek krajem prvog dela uspeli su da smawe veliki rezultatski zaostatak, ali u nastavku me~a sastao se trenera Brkovi}a mleo je sve pred sobom i na kraju ostvario vi{e nego ubedqiv trijumf za plasman u Ligu {ampiona, gde }e rivali crno-belima biti Mompeqe, Flesburg, ^ehovski medvedi i Ademar (Leon), jo{ jedna ekipa iz kvalifikacija. J.Gali}iS.Anti}

NOVAAKCIJASAVEZASPORTZASVEVOJVODINE

Ve`bawemdo boqegzdravqa

„Ve`bawem do boqeg zdravqa – budi fit“ je novi projekat Saveza sport za sve Vojvodine koji kre}e ovog meseca i traja}e do kraja godine. Ovo je pilot projekat, a prilago|en je populaciji odraslog radnog stanovni{tva, posebno `ena, starosti od 30 do 60 godina. Namewen je pre svega onima koji `ive u ruralnim sredinama. Sadr`aj planiranih aktivnosti se sastoji od tri razli~ita vida grupno vo|enih fitnes programa: pilates, aerobik i ples. Ciq je da se kroz kolektivno ve`bawe zdravqe podigne na vi{i nivo.

Milorad Peri{i}

Kako bi se aktivnosti usmerile na unapre|ewe zdravqa i polo`aja stanovni{tva i sistematski i koordinirano sprovodile, Savez sport za sve Vojvodine u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu i Fakultetom sporta i fizi~kog vaspitawa iz Novog Sada, sa~inio je program i spreman je da ga realizuje sa svojim ~lanicama {irom Vojvodine. Program bi trebalo da realizuju sportski savezi, dru{tva i udru`ewa sporta za sve. O novom projektu Saveza razgovaramo s predsednikom Miloradom Peri{i}em. - Savez sport za sve Vojvodine u svojim aktivnostima ima `equ da uradi programe za ruralne sredine gde }e se stanovni{tvo, na organizovan na~in, baviti rekreacijom i rekreativnim sportom, da koristi uslove i kapacitete koje ima. Pripremili smo programe uz pomo} Ministarstva omladine i

sporta Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, a mi kao Savez potrudi}emo se da u te sredine uputimo {to ve}i broj stru~waka koje imamo, kao i volontere, i da svim uzrastima omogu}imo rekreaciju. Kre}emo s pilot projektom, a ciq je da slede}e godine ukqu~imo deset op{tina, a da 2014. pokrijemo ~itavu Vojvodinu sa svim op{tinama i mesnim zajednicama – ka`e Peri{i}. – Programi bi se odr`avali dva puta nedeqno. Pre po~etka ve`bawa bio bi ura|en lekarski pregled, u saradwi s domovima zdravqa, kao i testirawe polaznika kako bi se utvrdio nivo wihove kondicije i motori~kih sposobnosti. Intenzitet planiranih treninga bi se uskladio s mogu}nostima ve`ba~a. Predvi|eno je da program ve`bawa traje tri meseca. Tako|e, tokom ta tri predvi|ena meseca bili bi organizovani edukativni seminari, s eminentnim predava~ima, a teme bi bile pravilan na~in ishrane, usvajawe zdravih navika i pravilan pristup redovnom ve`bawu. Peri{i} isti~e da je ciq da se svim kategorijama pribli`e savremeni oblici ve`bawa, uz svesrdnu pomo} Saveza, i da se u ovu akciju do 2015. godine ukqu~i najmawe 30 posto stanovni{tva Pokrajine. - Za ovu akciju veliko razumevawe pokazali su Ministarstvo omladine i sporta, Pokrajinski sekretarijet za sport i omladinu i Fakultet za sport i fizi~ko vaspitawe iz Novog Sada. Kako nam je prioritet briga o zdravqu u ovaj projekat bi}e ukqu~eni i mnogobrojni zdravstveni radnici. Spremni smo na saradwu sa svim ~lanicama asocijacije Sport za sve Srbije, ali i s onima u okru`ewu koji su zainteresovani za ovakav vid ve`bawa. U ovu manifestaciju je ukqu~en veliki broj gra|ana i ideja je dobro prihva}ena. Najbitnije je da }e program biti stru~no izvo|en {to }e, uveren sam, jo{ vi{e podi}i interes za ovaj vid rekreacije u svim sredinama i o~ekujem da }e efekti takvog rada brzo biti vidqivi – zakqu~uje Milorad Peri{i}. S.Jakovqevi}


SPORT

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

17

KVALIFIKACIJEZAEVROPSKOPRVENSTVO

Pobeda nad Izraelom vodi u Sloveniju Porazom od Estonije ko{arka{ka reprezentacija Srbije je ta~no deset godina po{to je postala prvak sveta sebe dovela u nezgodnu situaciju. Srbija je u devetom kolu kvalifikacija za odlazak na Evropskom prvenstvo u Sloveniji izgubila od Estonije (88:81), a u posledwem kolu }e igrati sa Izraelom u Pioniru.

Tu`an jubilej Tea

ZORANMI]OVI]IZVONKOROTOU^INKUNA[IH PARAOLIMPIJACA

Pet medaqa opravdalo ambicije (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) LONDON: Zavr{ene su Paraolimpijske igre u Londonu. Srbija posle 12 dana mo`e da bude apsolutno zadovoqna. Nastupila je u britanskoj prestonici sa 13 sportista, a osvojila je pet medaqa, od kojih dve zlatne i tri srebrne. Dovoqan je to povod da ocenu daju predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije Zoran Mi}ovi} i {ef srpske paraolimpijske delegacije u Londonu Zvonko Rot. Stigli smo u London s visokim ambicijama, a pet osvojenih odli~ja su najboqi pokazateq da na{e nade nisu bile bez osnova. Sada mo`emo da ka`emo kako bi jo{ dva-tri odli~ja bila stopostotan u~inak, ali, objektivno, rezultate koje su postigli na{i paraolimpijci malo ko je o~ekivao, osim nas koji smo znali o kakvim se sportistima i li~nostima radi – ka`e Zoran Mi}ovi}.

li bi i najboqi takmi~ari za reprezentativne zahteve – dodao je Mi}ovi}. [ef srpske delegacije u Londonu Zvonko Rot, tako|e je zadovoqan postignutim. - Uz zlato @eqka Dimitrijevi}a i Tawe Dragi} (atletika) i srebrnih medaqa Dra`enka Mitrovi}a (atletika) i Zlatka Keslera, odnosno Borislave Peri}

ZoranMi}ovi}

ZvonkoRot

On podse}a da je ovako dobar u~inak rezultat planskog rada, jer se projektu „London 2012“ pri{lo s puno pa`we odmah posle Pekinga 2008. - Zato se ne}emo uspavati na lovorikama i zadovoqiti postignutim rezultatima. Ne, vrlo brzo }emo se posvetiti akciji „Brazil 2016“, jer je ovo ogroman zamah za paraolimpijski sport. Do ju~e mnogi nisu znali ni da postojimo, a sada je ipak druga~ije. Ovakav tretman, kako su na{e sportiste pratili mediji, ne samo u Londonu, nego i u Srbiji, POK Srbije nikada nije imao – nagla{ava Mi}ovi}. Prilika je to da se i dr`ava jo{ vi{e okrene osobama s invaliditetom. - Svi smo se uverili kakav tretman u Engleskoj imaju osobe s invaliditetom. Kod nas se to popravqa, ali jo{ uvek taj tretman nije kakav bi trebalo i moglo da bude. Podaci govore da je u Srbiji 12 posto stanovni{tva s invaliditetom. Logi~no je onda i razmi{qawe da od ukupnog buxeta koji se izdvaja za sport, POK Srbije dobije 10 procenata. Taj novac bi se ulo`io u razvoj sporta za osobe s invaliditetom, a iz ve}e baze stasa-

Rankovi} (stoni tenis), Srbija se na Paraolimpijadi u Londonu domogla i dva ~etvrta mesta (Dragan Risti} – streqa{tvo i Borislava Peri} Rankovi} i Nada Mati} u stonom tenisu – ekipno). Uz osvojene medaqe, imali smo jo{ u~e{}a u {est finala, osvojili dva ~etvrta mesta, oborili tri svetska rekorda, a mnogi sportisti popravili su li~ne rekorde. Potencijal imamo, pred nama je vreme koje treba da iskoristimo na pravi na~in – veli Rot. Jo{ na jednu ~iwenicu ukazuje Rot, kada je u pitawu neravnopravan polo`aj zdravih sportista i sportista s invaliditetom. Na Paraolimpijadi ne postoje B norme. Ovde su zaista najboqi, a rekordi koji pqu{te iz ~asa u ~as svedo~e o tezi da Paraolimpijada ne poznaje prosek. Ovde parola „Va`no je u~estvovati“ prakti~no ne va`i, jer svi nastoje da budu najboqi, po{to ve}ina poseduje vrhunski kvalitet – iznosi interesantnu tezu Rot. U svakom slu~aju, pet osvojenih medaqa u Londonu za Srbiju je ogroman uspeh. Na dva zlata i tri srebra pre svega treba da budu ponosni osvaja~i, ali i wihove kolege Milo{ Grlica (atletika), Nada Mati} (stoni tenis), Milan Petrovi} (biciklizam), @ivko Papaz, Laslo [urawi, Dragan Risti}, Sini{a Vidi} i Mirjana Ili} \uri~in (streqa{tvo), koji su na pravi na~in predstavili svoju zemqu, a ukoliko nastave da sa istim `arom treniraju, nema sumwe da }e neki od wih ponovo dobiti {ansu da se domognu paraolimpijskog odli~ja. SavaSavi}

Plejmejker Srbije Milo{ Teodosi} odigrao je 100. me~ u reprezentativnom dresu, ali }e ga pamtiti samo po sramotnom porazu od Estonije. Teodosi} je svoj jubilarni me~ okon~ao sa 16 poena uz 3 skoka i 2 asistencije. On je do sada potigao ukupno 967 poena za Srbiju. Debitovao je 2007. u pobedi nad Turskom 78:77. Svoj 100. me~ u utorak }e odigrati i Milenko Tepi}. U tom me~u Srbija mora da pobedi, ukoliko `eli da se plasira na Evropsko prvenstvo 2013. godine u Sloveniji. U Pioniru protiv Iz-raela kapiten Nenad Krsti} }e odigrati 99. me~ za Srbiju.

Ostalaposledwa{ansa:Milo{Teodosi}

Uo~i posledweg kola Izrael ima skor 6-3, a Srbija i Estonija 5-4. Estonija u utorak u

te tri selekcije u kome svaka ima skor 3-3 jer je Srbija pobedila i izgubila od Estonije, kao i Izrael. Me|utim uo~i posledweg kola u tom trouglu Estonci }e zbog ubedqivog poraza u Talinu od Izraela (84:53) imati ko{ razliku -47. Srbija je trenutno na +5, u odnosu sa Estonijom smo na +18 (88:63 u Novom Sadu i 81:88 u Talinu), ali nam je zbog poraza nad Izraelom (89:76) trenutna ko{

Ukoliko Srbija pobedi sa mawe od 19 poena bi}e tre}a u grupi sa skorom 4-4 jer }e se obrisati dve pobede nad Slova~kom koja je posledwa u grupi, zato {to A grupa u kojoj je Srbija jedina ima {est timova. Uo~i posledweg kola ve} tri reprezentacije koje }e (u najgorem slu~aju po wih) takmi~ewe zavr{iti kao tre}e u svojim grupama imaju po ~etiri pobede (Letonija, Belgija, Azerbejxan) pa }e

Agrupa Island - Crna Gora 92:101, Estonija - Srbija 88:81, Izrael - Slova~ka.

Cgrupa Ukrajina - Kipar 69:51, Ma|arska - Hrvatska 79:81. Slobodna je Austrija.

1. Crna Gora 9 9 0 744:649 18 2. Izrael 9 6 3 794:668 15 9 5 4 763:654 14 3. Srbija 4. Estonija 9 5 4 688:703 14 9 1 8 685:840 10 5. Island 6. Slova~ka 9 1 8 656: 806 10 Posledwe kolo (11. septembar): Estonija - Island, Srbija - Izrael, Crna Gora - Slova~ka.

1. Hrvatska 2. Ukrajina 3. Austrija 4. Ma|arska 5. Kipar

Egrupa Poqska - Albanija 89:58, Belgija Finska 71:68. Slobodna je [vajcarska.

7 8 7 7 7

7 6 3 2 0

0 2 4 5 7

607:465 14 580:523 14 527:511 10 530:559 9 387:571 7

Posledwe kolo (11. septembar): Hrvatska - Austrija, Kipar - Ma|arska. Slobodna je Ukrajina.

1. Poqska 8 6 2 704:567 14 7 5 2 633:491 12 2. Finska 3. Belgija 7 4 3 536:499 11 4. [vajcarska 7 3 4 493:586 10 5. Albanija 7 0 7 448:667 7 Posledwe kolo (11. septembar): Finska - [vajcarska, Albanija - Belgija. Slobodna je Poqska.

Bgrupa [vedska - Nema~ka 86:91, Bugarska Luksemburg 120:95. Slobodan je bio Azerbejyan. 1. Nema~ka 7 7 0 614:479 14 2. Bugarska 8 4 4 669:647 12 3. Azerbejyan 7 4 3 590:579 11 4. [vedska 7 3 4 693:355 10 5. Luksemburg 7 0 7 512:717 7 Posledwe kolo (11. septembar): Nema~ka - Azerbejyan, Luksemburg [vedska. Slobodna je Bugarska.

Dgrupa Letonija - Gruzija 70:73, BiH - Rumunija 93:68. Slobodna je Holandija.

Fgrupa Italija - Belorusija 83:58, Portugal - Turska 69:79. Slobodna je ^e{ka.

1. BiH 8 6 2 773:672 14 2. Gruzija 7 5 2 610:550 12 7 4 3 570:507 11 3. Letonija 4. Holandija 7 2 5 578:629 9 7 1 6 492:601 8 5. Rumunija Posledwe kolo (11. septembar): Gruzija - Holandija, Rumunija - Letonija. Slobodna je BiH.

1. Italija 8 8 0 633:496 16 2. ^e{ka 7 5 2 507:470 12 7 4 3 536:510 11 3. Turska 4. Belorusija 7 1 6 476:562 8 7 0 7 459: 578 7 5. Portugal Posledwe kolo (11. septembar): Turska - ^e{ka, Belorusija - Portugal. Slobodna je Italija.

Talinu igra sa Islandom i ukoliko pobedi ima}e skor 6-4, kao i Srbija u slu~aju pobede nad Izrealom. U tom scenariju napravio bi se trougao izme|u

razlika u tom trogulu samo +5, dok je Izrael na +42 pa je zato Srbiji neophodna pobeda od 19 poena razlike da bi bila iznad Izraela na tabeli.

se tek u utorak u kasnim ve~erwim satima znati koje }e ~etiri reprezentacije (od {est) kao tre}e u svojim grupama oti}i na Evropsko prvenstvo.

Ukoliko se Srbija ne plasira na Evropsko prvenstvo ne}e mo}i da u~estvuje u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine. Selektor ko{arka{ke repre-zentacije Srbije Du{an Ivkovi} je posle poraza od Estonije (88:81) rekao da su Estonci odigrali u visokom ritmu celu utakmicu. - Selekcija Estonije je igrala u visokom ritmu svih 40 minuta i gotovo nijednog trenutka nije posustajala. Znali smo da im je {ut za tri poena najja~e oru`je. [utirali su 31% iza linije 6,75m i imali 12 ofanzivnih skokova {to im je daleko najboqe ostvarewe u dosada{wem toku kvalifikacija - rekao je Ivkovi}. Selektor Srbije je istakao da su srpski ko{arka{i u drugom poluvremenu igrali u odbrani ispod nivoa, ali da su Estonci zaslu`eno pobedili. - U drugom poluvremenu odigrali smo u fazi odbrane ispod o~ekivanog nivoa. Tako|e, koncentracija nam nije bila dobra, ali ponavqam jo{ jednom estonski tim je bio boqi i zaslu`eno stigao do pobede. Milenko Tepi} je uveren u plasman na Evropsko prvenstvo. - Utakmica protiv Izraela je krucijalna. Tako }emo je shvatiti, ulo`i}emo posledwi atom energije, odigrati kolektivno i uveren sam plasirati se na Evropsko prvenstvo.

VITALIJKLI^KOODBRANIOTITULUUVBCVERZIJI

^aru pukla arkada Ukrajinski profesionalni bokser u superte{koj kategoriji dr Vitalij Kli~ko odbranio je {ampionski pojac u verziji VBC. On je u ~etvrtoj rundi za~arao naturalizovanog Nemca Manuela ^ara, kome je pukla arkada i posle konsultacije lekara, sudija u ringu je borbu prekinuo. Skoro svi, od oko 30.000 qubiteqa plemenite ve{tine u moskovskom sportskom hramu pozdravilo je 45 pobedu Kli~ka, a ~etrdesetu pre isteka me~a. ^ar je u ring u{ao prili~no samouvereno i krenuo od prvog udarca gonga na {ampiona, ali ne zadugo. Vitalij ga je smirivao ve} poznatim levim direktima i ponekim desnim kro{eom. Ni ovoga puta Kli~ko nije promenio stil borbe. Leva ruka mu je bila spu{tena, a desna polupodignuta i izazivao je svog rivala, koji je do tog trenutka imao 21 pobedu iz isto toliko borbi. Ni u jednom trenutku Ukrajinac nije bio u podre|enom polo`aju i uspevao je da ^ara nekako odr`i na distanci, ali i da izblokira wegove udar-

VitalijKli~ko

ce, kad je ovaj kretao u napade. Vaqda sekund pre kraja druge runde Nemac se na{ao na podu, sudija mu je odbrojao do osam, a onda je udario gong za kraj tih tri minuta.

U tre}oj rundi krenuo je ^ar na sve ili ni{ta i nije bilo ni{ta. ^ini se da se tada malo istro{io, mada je poku{avao da nekako dospe do glave Kli~ka. Me|utim, polovinom te runde

pukla mu je arkada posle jednog polu aperkata {ampiona, a 56 sekundi pre kraja sudija je borbu prekinuo u zatra`io pomo} lekara. Rasekotina je bila takva da krvarewe nije moglo da se zaustavi i usledio je kraj. Nije mogao Manuel ^ar da se pomiri s takvom odlukom sudije, pa je po~eo svoj neprimereni {ou na ringu. [utirao je konopce, skako na wih, pokazuju}i da je on mogao jo{ da boksuje, dobacivao svom rivalu. Kli~ko je mirno i gospodski stajao na ringu gledaju}i ga. Ipak, smirio se Emanuel ^ar. Prvo je zagrlio Vladimira Kli~ka, koji je bio u ringu, pa potom Vitalija i sportski mu ~estitao pobedu. Dakle, Vitalij Kli~ko, ni posle devet godina, nije osetio gor~inu poraza u profi ringu i ponosno je digao pobedni~ki pojas. Ako, odlu~i da se oprosti od boksa, {to je i najavio, bi}e zanimqivo gledati ko }e ga se domo}i posle wega. Na kraju je rekao da mu je `ao {to je borba prekinuta, jer je `eleo da nokautira svog rivala. M.Pavlovi}


18

SPORT

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik KUQANIVREDNOTRENIRAJU

SRPSKALIGA– VOJVODINA

Ciq odbrana duple krune

U Joci}evoj re`iji

Sloga-Dinamo1:0 (0:0)

TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija: Papi{ta ([id). Strelac: Joci} u 75. minutu. @uti kartoni: Miqanovi}, Samarxi} (Sloga), a Savanovi}, Raki}, Kra~unov, [topuq, Radovi} (Dinamo). SLOGA: Jorgi} 7, Suvajxi} 7, Tutwevi} 7, Miqanovi} 7, Stanojev 8, Joci} 8, Samarxi} 7 (Slep~evi}), Sila|i 7 (\uki}), Baji} 7 (Guberini}), Zuki} 8, Ze~evi} 7. DINAMO: Trbojevi} 7, Stankovi} 6 (Smederevac), Raki} 6, O`egovi} 7, Kra~unov 6, Peri} 7, Radovi} 6, Petrovi} 6, Ne{ovanovi} 6 ([topuq), Jankovi} 6 (Pe{terac 6), Savanovi} 7. Mre`a gostiju iz Pan~eva kao da je bila za~arana u uvodnih 10 minuta, jer je Vladimir Samarxi} uzdrmao pre~ku, a Kosta Baji} nani{anio stativu. Doma}ini su nastavili da ste`u obru~, Baji} je topovski {utirao pored stative, dok je Suvajxi} primorao golmana Trbojevi}a da panterskim skokom skrene loptu u korner. Slika se nije promenila ni u nastavku, pan~eva~ki brzi voz je nastavio vo`wu sporednim kolosekom, po{to su crveno-beli diktirali ritam, ali i proma{ivali zicere preko Zuki}a, Baji}a, Joci}a i Samarxi}a. Pukotinu u bedemu Dinama u 75. minutu prona{ao je \or|e Joci} i iz slobodnog udarca sa 30 metara re`irao tre}u uzastopnu pobedu fudbalera Sloge. M.Meni}anin

Cement-Dolina 1:2(1:0) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 200, sudija: Pandurov (Zrewanin). Strelci: Mili}evi} u 32. za Cement, a Gigovi} u 48. i Memovi} u 58. minutu za Dolinu. @uti kartoni: Milovi}, Bude~evi} (Cement), a Memovi}, ^eno{, Gigovi}, Staj~i} (Dolina). CEMENT:Suba{i} 6, Ga{parevi} 6 (Lukaja 6), Vukovi} 5, Ili} 6, Milovi} (Jevti} 6), ^ovi} 6, Haxi} 5 (Bude~evi} 5), Mili}evi} 7, Kalinov 5, Raki} 6, Desnica 6. DOLINA: Jefti} 8, ^erwo{ 7, ^i`ik 7, Ivani{evi} 7, Staj~i} 8, Gigovi} 8, Trifkovi} 7, Stojkovski 7 ([alipurovi} 6), Memovi} 7, ]iri} 7 (\okovi} 7), Ninkov 7 (Kova~evi} 6). Jo{ jednom su fudbaleri Cementa razo~arali navija~e. Ovoga puta imali su tri boda na dohvat ruke, poveli u prvom poluvremenu, diktirali tempo, da bi im u drugom delu koncentracija pala. Gosti su znali to da iskoriste jer imaju iskusniju ekipu. Pred kraj utakmice Cementa{i su krenuli na sve ili ni{ta, pod rukovodstvom novog trenera Puni{e Memedovi}a, me|utim iskusni golman gostiju Dejan Jefti} nije se dao iznenaditi. B.Star~evi}

Dunav-Radni~ki(SM) 2:1(1:1) STARI BANOVCI: Igrali{te Dunava, gledalaca 500, sudija: Utje{anovi} (Novi Sad). Strelci: Jerkovi} u 21. i Jaguzovi} u 65. za Dunav, a Skorupan u 28. minutu za Radni~ki (SM). @uti kartoni: Zogovi}, \emaq, Ka~ar, Ilisi} (Dunav), a Ivi} i Trebovac (Radni~ki SM). DUNAV: Vujakovi} 7, Jaguzovi} 8, Ka~ar 7, Luki} 6, Drqa~a 7 (Antunov 7), \emaj 7, Kokir 8, Ilisi} 6 (Mili~i}), Jerkovi} 7, Haska 6 (]osovi} 7), Zogovi} 6. RADNI^KI (SM): [ivoqicki 6, Stevi} 6, Ivi} 6 (Proki}), Radovanovi} 7, Milosavqevi} 6, Ninkovi} 7, Risti} 6, Stani} 6, Lackovi} 6 (Kova~evi}), Skorupan 8, Nagli} 6 (Trebovac 7). Znali su alasi da }e biti te{ko protiv ekipe Radni~kog pogotovo jer su se i psihi~ki i fi-

zi~ki istro{ili u sredu nakon istorijske pobede protiv Banata i plasmana u zavr{nicu Kupa na teritoriji Srbije. Na samom po~etku ve} u 2. minutu nakon odli~nog proigravawa Kokira, Drqa~a je iza{ao ispred [ivoqickog, me|utim wegov {ut je zavr{io pored gola. U 21. minutu Kokir je svojim driblinzima napravio dar-mar u kaznenom prostoru Mitrov~ana, gde ga sru{io Radovanovi} i za odli~nog Utje{anovi}a nema dileme. Kazneni udarac sigurno je izveo Jerkovi}. U 28. minutu Skorupan odli~nim udarcem sa 25 metara pogodio desni ugao uspavanog Vujakovi}a. U drugom poluvremenu ofanziva doma}eg tima urodila je plodom u 65. minutu, kada je Jaguzovi} odli~nim lobom prevario iznena|enog [ivoqickog i donosi veliku radost doma}im navija~ima. G.Kova~i}

kovi} 6 (Doroslavac), Josovi} 6, Darojevi} 6. Mitrov~ani nastavqaju po starom - ne igraju lo{e ali stara boqka, neefikasnost se ponavqa. Istina, Mitrov~ani su krenuli agresivno, imali su stalnu terensku inicijativu, a gosti iz Oxaka su kontrama u dva navrata, kada su napada~i gostiju primorali golmana doma}ih Brkovi}a da se istakne. Vredno pa`we je i to da su Vu~kovi} i \or|evi} tako|e primorali iskusnog golmana gostiju Qubu Andrija{evi}a da se istakne. Izabranicima Petra Karaji~i}a nije pomoglo ni to {to su gosti od 70. minuta igrali bez iskqu~enog Josovi}a. Tako da se mo`e sa pravom re}i da je golman Tekstilaca Andrija{evi} bio pravi junak me~a sa Save. R.Artukov

Ba~kaTopola-Senta 0:0

PALI]: Stadion Janko Pejanovi}, gledalaca 150, sudija: Baweglav (Ba~ka Topola). Strelci: Makar u 44. Vukovi} u 54. i Hocieslavski u 67. minutu. @uti kartoni: Bjedov i Qubenovi} (Pali}), a Vidovi}, Major i Vukovi} (Radni~ki S). PALI]: I}itovi} 6, Bjedov 6, Mezei 6, Sqep~evi} 6, Jo}i} 6, Pr{i} 6, Mili} 6 (Bogdan 6), Markovi} 7, Matija{evi} 7, Qubenovi} 6 (Antunovi} 6), Tomi{i} 6, Rajkova~a 7. RADNI^KI (S): [ari} 7, Desnica 7, Faber 7, Vidovi} 7, Major 6 (Stankovi} 6), Petra{ 7, Vukovi} 7 (Puri}), Hocieslavski 7, Makar 8, Paunovi} 7, Veselinovi} 7 (Ismailovi} 6). Pali}ani su do`iveli prvi poraz u ovom delu prvenstva od boqe igre Radni~kog iz Sombora. Poveli su gosti minut pre kraja prvog poluvremena preko Makara, da bi u drugom delu igre jo{ boqom igrom postigli jo{ dva gola. U 60. minutu {ansu je imao Markovi} kada je sa 13 metara o{tro {u ti rao ali gol man [ari} je taj udarac odbranio. Na 3:0 povisuje Hocieslavski u 67. minutu na asistenciju Paunovi}a. S.St.

BA^KA TOPOLA: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija: Blazon (Ruma). @uti kartoni: Top~agi}, Cicovi}, Maslovara, Dragi} i Veselinovi} (Ba~ka Topola), a Boki}, Popov i Spahi} (Senta). BA^KATOPOLA: Kroni} 7, Dragi} 6, Veselinovi} 6, Cvetkovi} 7, Top~agi} 7, \ukanovi} 7, Kosovi} 6 (Kekezovi} 6), Cicovi} 6, Mezei 6 (Martinovi}), Maslovara 6, Taka~ 6. SENTA:@ivkov 7, Spahi} 6, Kaka{ 6, Ze~evi} 6 (\eri 6), Haben{us 6, Boki} 7, Sekeru{ 6 (Milanovi} 6), Popov 7, Jankovi} 6 (Andru{ko 6), Mara{ 7, Sarapa 8.

Pali}-Radni~ki(S) 0:3(0:1)

Radni~ki([)- Mladost(BJ)2:1(1:1) Marko @ivkov

Nisu fudbaleri Ba~ke Topole uspeli da zabele`e i tre}u uzastopnu pobedu. Na tom putu zaustavqaja ih Senta koja igra dobro. Ba~ka Topola i Senta odigrali su jednu od boqih utakmica. Gosti su zapretilu u 20. minutu preko Sarape, kada je sa 20 metara topovski izveo slobodan udarac, a golman Kroni} krajwim naporom izbacio loptu u korner. Nekoliko minuta kasnije novajlija u timu Taka~ je sa pet metara {utirao, a golman @ivkov je sjajno odbranio udarac. I doma}ini i gosti su u fini{u propustili nekoliko {ansi, Sarapa je opet poku{ao da iznenadi Kroni}a sa 20 metara, a isti su bili akteri na sceni u 84. minutu kada je Popov na nekoliko metara {utirao pored gola. S.Stojiqkovi}

Srem-Tekstilac0:0 SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Malixan (Novi Sad). @uti kartoni: Vu~kovi} (Srem), a Ili}, Nedeqkovi} (Tekstilac). Crveni karton: Josovi} u 70. minutu (Tekstilac). SREM: Brkovi} 7, Mili} 7, Vuji~i} 6, Vi{kovi} 7, Jeremi} 6, Milo{evi} 6, Nikoli} 6, Dimitrijevi} 6, Vu~kovi} 6, \or|evi} 6 (Trivkovi}), Vasi} 6. TEKSTILAC: Andrija{evi} 8, Kr{i} 7, Risti} 7, Perovi} 7, Stepan~ev 6, Ili} 6, Kaurin 7, Crwanski 6 (\orovi}), Nedeq-

[ID: Gradski stadion, gledalaca preko 200, sudija: Mijailovi} (Vr{ac). Strelci: [ubert u 25. i Mrkaji} u 76. za Radni~ki, a Vi{ekruna u 30. minutu za Mladost. @uti kartoni: Mrkaji}, Savinovi}, [ubert (Radni~ki), a Markovi} i Vi{ekruna (Mladost). RADNI^KI ([): Vujasinovi} 6, Savinovi} 7, Petrovi} 7, Bjelo{ 7, Babi} 7, Mladenovi} 6 (Vukovi}), [ubert 6 (Mati}), Nedi} 7 (Krajnovi} 6), Mrkaji} 8, Baqak 7, \oki} 7. MLADOST:Raji} 7, Maksi} 6 (Stojanovi}), Rati} 7, Baji} 7, Kantar 7, M. Tomi} 7, Markovi} 6 (Mudrini}), Vi{ekruna 7, Popin 7, Vukanac 6 (Sviti}), D. Tomi} 6. Iako oslabqeni bez svog najboqeg igra~a Marjana ]iri}a koji je pre{ao u pe}ina~ki Dowi Srem i uvek pouzdanih Zeca i Simiki}a, [i|ani su smogli snage da savladaju veoma ~vrstu, kvalitetnu ekipu iz Ba~kog Jarka. Prvi deo susreta protekao je u dominaciji gostiju, koji su agresivnom igrom bili bar pet puta u izglednim prilikama da savladaju golmana Vujasinovi}a. Doma}i su imali samo dve {anse, u 19. minutu stativa Nedi}a i pred kraj [uberta.

Cement-Dolina Dunav-Radni~ki(SM) B.Topola-Senta Sloga(T)-Dinamo Pali}-Radni~ki(S) Radni~ki([)-Mladost(BJ) Srem-Tekstilac ^SKPivara-Jedinstvo(SP) 1.Radni~ki([) 2.Sloga 3.Pali} 4.B.Topola 5.Dolina 6.Tekstilac 7.Dunav 8.Radni~ki(S) 9.Srem 10.^SKPivara 11.Senta 12.Radni~.(SM) 13.Jedinst.(SP) 14.Mladost 15.Dinamo 16.Cement

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 2 2 1 1 0 3 2 2 1 2 1 1 0

1 1 1 0 0 1 1 2 0 1 1 2 2 3 3 4

1:2 2:1 0:0 1:0 0:3 2:1 0:0 0:0

8:4 9 5:3 9 3:3 9 3:0 8 4:2 8 3:2 7 5:5 7 6:3 6 2:1 6 6:2 5 1:1 5 4:4 4 2:6 2 2:5 1 3:7 1 3:120

U slede}em kolu (16.septembra) sastaju se: Jedinstvo (SP) - Cement, Tekstilac - ^SK Pivara, Mladost(BJ)-Srem,Radni~ki(S) - Radni~ki ([), Dinamo - Pali}, Senta-Sloga(T),Radni~ki(SM)Ba~kaTopola,Dolina-Dunav.

Radni~ki je do{ao iznenada u vo|stvo kada se pred golom Raji}a najboqe sna{ao neubedqivi [ubert. Mladost je izjedna~ili pet minuta kasnije preko pokretqivog Vi{ekrune i to posle kardinalne gre{ke doma}e odbrane i golmana Vujasinovi}a. I u nastavku vrlo dobra utakmica, mada su Jara~ani prepustili inicijativu [i|anima, {to je rezultiralo i sjajnim golom Nemawe Mrkaji}a, kada je retko vi|enim udarcem zatresao mre`u golmana Raji}a i taj pogodak je i bio krajwi rezultat ovog zanimqivog susreta. Ekipa trenera Milana Mitrovi}a je te{ko ali ~isto osvojila bodove, na`alost bu~nih ali korektnih navija~a Mladosti, ~iji igra~i za prikazanu igru zaslu`uju sve ~estitke. M.]ur~i}

^SKPivara– Jedinstvo 0:0 ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 200, sudija: Stankovi} (Pan~evo), `uti kartoni: [vowa i Ivkovi} (^SK Pivara), Stefanovi} (Jedinstvo). ^SK PIVARA: Tankosi} 7, Vukaqevi} 7, Dangubi} 7, Vu~kovi} 7, Avakumovi} 7, [vowa 7, Ivkovi} 7 (Pupovac-), Tepi} 6 (Dabi`qevi} 6), B.Jevi} 6, Simi} 6, Vukasovi} 6 (Mari} 6). JEDINSTVO: L.Jovi{i} 7, G. Luki} 7, \. Luki} 7, Stegwaji} 7, [u{a 7, Vuj~i} 7, Fabok 6 (Dragin 6), Ogrizovi} 6 (Igra~), @akula 6, Pej~inovi} 6 (N. Jovi{i} -), Stefanovi} 6. Za samo nedequ dana dva razli~ita izdawa mladog doma}eg sastava. I dok su se protiv Beo~inaca nedequ dana ranije raspucali i nadavali golova ovoga pauta ni jednom nisu uspeli da zatresu mre`u protivnika. Ne mo`e se re}i da nisu `eleli pobedu, ali jednostavno ni{ta im nije uspevalo. A i protivnik je bio re{en da ne izgubi, pa nisu dozvolili doma}inu da se razma{e. Zato su mladi doma}i igra~i igrali onoliko koliko su im dozvolili gosti. Imali su inicijativu, posebno u drugom poluvremenu, napadali, atakovali ali dosta jalovo i neorganizovano bez re{ewa u zavr{nici. Pa ni tri izmene trenera doma}ih nisu dale ni{ta novo, bar {to se ti~e rezultata ali je bilo pomaka u igri. Na kraju bez golova, prema igri protivnika mo`da i najrealniji rezultat. V.Vujanovi}

Vojvo|anska liga Istok: Rezultati 4.kola: Radni~ki (B) Sloboda0:1,Jedinstvo(NB)-Proleter3:3,Jedinstvo(BK)-Zadrugar 3:0, Ba~ka 1901 - Bile}anin 1:1, Kolonija - Radni~ki (K) 1:0,Borac-Kikinda1:1,Vr{ac-Budu}nost3:1,Kozara-AFK4:0. Vojvo|anskaligaZapad:Rezultati4.kola:Polet-Mladost (BP)4.0,Omladinac-Mladost(T)0:0,Borac-Stani{i}2:0,Budu}nost-Hajduk(B)0:3,Indeks-Crvenka1:0,Prvimaj-Crvena zvezda0:1,Srbobran-Ba~ka0:1,Sloga-Jugovi}2:0.

Pro{lu sezonu ~lanovi Karate kluba Hajduk iz Kule }e pamtiti kao jednu od najuspe{nijih u klupskoj istoriji, jer je osvojena dupla kruna ( Kup i prvenstvo), pa je razumqivo {to su sve aktivnosti u ovom uzornom sportskom kolektivu usmerene na pripreme za odbranu tih trofeja. - Pripreme idu punom parom, spremamo se, radimo, ve} je pripremqen plan i program nekih takmi~ewa na kojima }emo u~estvovati kako bismo prikupili neka nova iskustva i kako bi na{u spremnost proverili kroz me~eve. Liga je krajem godine, potrudi}emo se da, ako nam to bude u interesu, mi uzmemo doma}instvo i organizujemo zavr{nicu. No, organizovali ili ne, mi idemo na prvo

- Meni su pripreme u punom jeku, ja treniram sam, neki individualni program pratim, {to se proteklih godina pokazalo kao dobro. [to se ti~e ove polusezone takmi~arske, kao {to je i Nikola rekao, imamo Premijer ligu Srbije i nadam se da }emo odbraniti titulu. A {to se ti~e reprezentativnog dela, imam Mediteransko prvenstvo koje se odr`ava u Tuzli, a kruna ovogodi{weg reprezentativnog dela je Svetsko prvenstvo u Parizu. Za to se spremam, dajem svoj maksimum, tako da se nadam da }e to qudi iz reprezentacije prepoznati i da }u dobiti priliku da prvi put u~estvujem na seniorskom Svetskom prvenstvu. U svojoj dosada{woj karijeri nisam imao priliku da u~estvujem ni na jednom evropskom i svet-

Reprezentativac Hajduka Mladen ]uri} (levo) i ~lan stru~nog {taba Nikola Greber uvereni u uspe{nu sezonu

mesto, na odbranu titule. Na prole}e nas ~eka Kup Srbije. To su dva najva`nija takmi~ewa za klub ekipno, a naravno tu su pojedina~ni nastupi na{ih takmi~ara na brojnim me|unarodnim turnirima - ka`e ~lan stru~nog {taba Hajduka Nikola Greber. Odlaskom Lazara Grebera na funkciju predsednika op{tine Kula da li se otvorio problem {efa stru~nog {taba u ovom sportskom kolektivu? - Ne, on je i daqe ostao {ef sru~nog {taba i on je taj koji koordinira sve klupske aktivnosti. Mi smo tu treneri, a on je tu da nam pomogne jer ima iskustva i mnogo znawa. On }e tu biti da pomogne na takmi~ewima koja su od najve}e va`nosti - ka`e Nikola Greber. Ima li kakvih promena u ekipi? - Nema. Uz na{e standardne momke, tu su, kao {to se ve} zna Dejan Umi~evi}, prvak sveta, tu je i reprezentativac Dimitrije Jerkovi}, on je tu za sada, a ako bude postojala mogu}nost da se poja~amo, vide}emo jo{. Sa dvojicom pomenutih reprezentativaca smo imali veoma dobru saradwu, pa verujem da }emo je i nastaviti - rekao je Greber. Jedan od onim od kojih se najvi{e o~ekuje je svakako Mladen ]uri}, reprezentativac.

skom seniorskom prvenstvu, dok sam u mla|im kategorijama, kao kadet u~estvovao na oba i osvajao bronzana odli~ja - ka`e laden ]uri}. To je ispravan put za seniorska takmi~ewa. -Da, imam dobru uvertiru, a momci u klubu su kvalitetni borci, sa wima treniram, daju mi savete, sugeri{u, mane ispravqaju, tako da se nadam da }e sve biti kako je planirano i zacrtano za ovaj deo sezone - ne skriva optimizam reprezentativac ]uri}. Karatisti su poseban soj qudi, me|usobno se dru`e bilo iz kog kluba da su. [ta ka`u: da li je Hajduk opet favorit broj jedan za te dve titule? - Naravno, mi smo i proteklih godina pokazali da smo najboqi klub u dr`avi. Ove godine nas o~ekuje te`i izazov: odbraniti duplu krunu, jer ima tu jo{ kvalitetnih ekipa kao {to su Dinamo Pan~evo, Studentski grad i druge, no mi trudimo, treniramo, ula`emo svoj maksimum i nadamo se da }e sva na{a odricawa isplivati na povr{inu, te da }emo mi i ove sezone pokazati da smo najboqi klub u dr`avi - rekao je reprezentativac Hajduka Mladen ]uri}. A pro{lost nas u~i da {ta karatisti Hajduka obe}aju, oni to i ispune. \.Bojani}

Kontador osvojio Vueltu [panski biciklista Alberto Kontador trijumfovao je na 67. izdawu Vuelte, trke oko [panije. Kontador je 3.000 kilometara pre{ao za 84 sata, 59 minuta i 49 sekundi, ispred Alehandra Valverdea iz Muvistara, koji je zaostao minut i 16 sekundi i Hoakima Rodrigeza iz Ka}u{e. Posledwa etapa, koja je vo`ena od Sersediqa do Madrida pripala je Nemcu Xonu Degenkolbu, koji je 115 kilometara pre{ao za dva sata, 44 minuta i 57 sekundi. Kontador je po~etkom avgusta odslu`io suspenziju, jer je utvr|jeno da je 2010. godine bio pozitivan na zabrawenu supstancu klenbuterol.


de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

19

Mojaplavazvezda

S

vako ima svoju plavu zvezdu. Ona je simbol ma{tawa i sre}e. U `ivotu sre}u nalaze neiskvareni qudi, koji imajuveru,nadu,snoveiupornost.De{ava se da u `ivotu na|emo i la`nu zvezdu. Na po~etku,onanamizgledakaoprava,aliposle vidimo da nije „sasvim plava, sasvim prava”.Tadatrebadanastavimopotraguza pravomzvezdom.Nikadanesmemoprestati da ma{tamo, sawamo i poku{avamo da ostvarimosvojetajne`eqe.Nekesvojeplave zvezde sam prona{la. Postigla sam dobaruspehu{koli,steklapraveprijateqei

po~eladasviramklavir.Zadrugimplavim zvezdama nastavqam da tragam i znam da moramdabudemuporna.Jednamoja„zvezda plava,sjajna,prava”jestedakadaporastem objavimzbirkupesama. U svakom od nas postoje „neke ~udne zvezdeplave”koje~ekajudabuduotkrivene.U tome}emouspetisamoakoverujemousebe, iskreno`elimodaostvarimosvojesnovei potrudimose.

Jestira@arkova~ki,VI razred O[„@arkoZrewaninU~a” Nadaq

Do`ivqaj koji}u pamtiti

K Milica Leti}, VIII-3, O[ „Milan Petrovi}”, Novi Sad

Li~nostkojuposebno volimipo{tujem P

rvare~u`ivotusvakogdetetajere~ mama.Kadkrenuprvaciu{kolu,prvare~kojupo~iwudasri~ujere~mama.Mamazna~iza{tita.Bezmamejedvabismoporasliikrenuliu{kolu,apogotovo seradovali`ivotu.Mamajetakojanajvi{e brine za svoju decu, a i za ostale ~lanove porodice. Zato od svih li~nosti, najvi{e volimmamu. Volim je zato {to se brine o meni, zato {to me voli, ume da me iznenadi kada se najmawe nadam, poma`e mi u re{avawu doma}ihzadatakaidasenajboqespremimza {koluizato{toionamenevoli.Kadame ujutru probudi i kada ugledam wene o~i, u wima vidim puno qubavi i ne`nosti. Kada samuku}iilikadaseigramnaulici,wen pogled me stalno prati. Veoma je stroga, {tojojzameram,aliznamdaonaho}enajboqezasvojudecu.Po{tujemjezato{topone-

kadradinemogu}estvarizasre}uiradost svoje dece. Najve}i poklon za moju mamu je moje po{tovawe i moja zahvalnost za sve {to radi. Volim i ostale ~lanove porodice,alinajvi{evolimipo{tujemmamu.Ponekadsemame`rtvujuzasvojudecu. Hvalatimama{tosebrine{omeni,{to me voli{ i ~uva{! Mama je najmiliji ~lan porodice.Onajekaonajlep{icvetujednoj ba{ti.Zato~estonaberemnajlep{ecve}e ipoklonimgamami,dazatrenutakzaboravinabrigeinasmejese.Suncenamdajesvetlostitoplotu,amenisvetlostitoplotu dajemama. @eleobihdasvemamenasvetubuduvesele,dobre,dru`equbive,sre}neiuveknasmejane.

HristijanAndonov,IV razred O[„GeorgiDimitrov” seloRaj~ilovci,Bosilegrad

Q

adasambilau[vajcarskoj,ujaiujnasuodlu~ilidanasvodenaAlfa Mare.AlfaMaresubazenii jakoduga~kitobogani,kojiidu inapoqe. Jednomsmosespustilitoboganom koji se zove Kobra.S tog tobogana se spu{ta s gumom.MojbratNikolajekrenuo dasespu{ta,aposlewegaja. UhvatilasamNikolinugumui vikalasam:„Nikola,Nikola!” aonsenijejavqao.Kadasam iza{la napoqe, primetila samdaNikolenemaidajeon kliznoizgume.Kadasamponovo u{la unutra, uhvatila sam nekoga, a to je bio Nikola. A kadsmosi{lidole,neki~ika nasjegrdio,zato{toNikola nije bio na gumi i zato {to samjadr`alawegovugumu.Kadasmokrenuliku}ikodbabe idede,iz`buwajeisko~iopolicajac i zaustavio nas je jer nasjebilo6uautu.Ujnajemoraladaplatikaznu. Volelabihponovodaidem, alidanasnezaustavipolicija. NikolinaDebeqakovi}, III-3 O[„NikolaTesla” NoviSad

ubav.Najja~anitunama.Nit koja ne dozvoqava da pukne ta struna emocija. Vidi{ put koji vodi samo ka agoniji. Da li }e razum dozvoliti da ode{ tamo? Vidi{hiqaduputevapredsobom,ali te vu~e onaj mra~ni, depresivni put, gde }e{, ako nastavi{ hodati wime, osetitibol.Oseti}e{strah,koji}e te lagano razarati iznutra. Pla{i}e{ se, jer voli{. Zna{ da ne sme{ dozvolitidateboluni{ti,jer}e{ ostati bez emocija. Posta}e{ ni{tavni izrod koji nema srce, jer je onoutonulodubokoutebe,zakqu~alo se i kqu~ ostavilo na nedosti`nom mestu.

Kristina Marton, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran,

Qubav

Ti}e{gledatiqudekakosegrlei sebi~nosedivitiwima.Utvojimo~ima seva}e bes. Posta}e{ senka ~ovekakojijevoleonekad.Re~qubavizgubi}e zna~ewe. Posta}e samo prazna re~, kojoj }e{ se pateti~no sme{iti kada je spomenu. Ne}e{ verovati u wu.Qubav}ebitiplamenkojiseugasio nehotice ili namerno. Ne zna{. Zbogtadvarazlogatisiuni{tiosrce. Voleo bi da vrati{ vreme, da okrene{ kazaqke unazad. Wihov zvuk tiglasnotaktira. ^uje{otkucajesatakojitiodzvawajuuglavi.Tvojevla`neo~imutesliku sobekojutrebadavidi{.Tajkontrast jejo{velik.Ruketidrhte.Wimabri-

{e{ suze s mokrih obraza. Samo ti, boli~etirizida.Izme|uvas-agonija.Utomratuemocija,sre}aitugasu sepotukle.Naravno,tugajepobednik. ^uje{tuprokleture~-qubav.Onasve ja~ejeca,vri{ti,pla~e. Voleo si, da, ali tebe nisu voleli. Kao i uvek, tuga je pobednik. Naspram tvog sru{enog carstva je qubav, gde o~itonepripada{.Dalijerazumja~i od srca? U ruci dr`i{ par~i}e slomqenedu{e.Srcanema. ^etiri zida i ti. Izme|u vas prokleta,zla-agonija! VukPrebira~evi},VIII razred O[„JovanKursula” Varvarin

Dasam slikar

V

olim prirodu, biqke i `ivotiwe. Da sam slikar, naslikao bih zalazaksunca. Kada sam jednom {etao, video sam zalazak sunca. Suncejepo~elodamewaboju i mogao sam du`e da ga gledam. Nebo oko sunca vi{e nije bilo plavo, ve} crveneboje.Prirodajepo~ela damewabojuidasesmiruje. Kada `ivotiwe vide zalazaksuncaodlazeuskloni{te. I ja sam bio umoran. Osetiosamda}uuskoromoratinaspavawe. Volim da slikam, zato {toslikamo`eodu{eviti.

Mila Trandafilovi}, III a, O[ „Petar Ko~i}”, Temerin

Meda Moj je meda mali i mek je kao du{a. Najvi{e ga volim jer me stalno slu{a. Ponekad ga mazim, pa ga posle kupam. Na krzno mu pazim da ga ne ra{~upam. Kad mi drugarice do|u,on ne}e da se dru`i jer za ukras slu`i. UnaNikoli},III-1 O[„MilanStan~i}U~a” Kumane

Nata{a Kedi}, III-5, O[ @arko Zrewanin”, Novi Sad

AleksaPulai,III-a O[„Jo`efAtila” NoviSad


20

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak10.septembar2012.

ЗАВРШЕНФИЛМСКИФЕСТИВАЛУВЕНЕЦИЈИ

Јужнокорејском филму „Пијета”Златнилав Јужнокорејска шокантна драма редитеља Ким Ки-дука „Пијета„ освојила је „Златног лава„ за најбољи филм на 69. венецијанском филмском фестивалу. „Сребрни лав„ припао је америчком редитељу Полу Томасу Андерсону за остварење „The Master„, инспирисан оснивачем Сајентолошке цркве Л. Роном Хабардом, јавиле су светске агенције. Глумци Хоакин

(рај: вера). Награда за најбољи сценарио добио је филм „Apres Mai„ (после маја) француског редитеља и сценаристе Оливијеа Асајаса. За најбољу фотографију награђен је италијански филм „E Stato Il Figlio„ Данијелеа Ћиприја Фестивал je завршен контроверзом будући да је Ким Ки-дук освојио Златног лава и поред писања појединих медија да је жи-

Из филма „Пијета”

Феникс и Филип Сејмор Хофман поделили су награду за најбољег глумца за роле у филму „Мастер”. За најбољу глумицу проглашена је израелска глумица Хадас Јарон за улогу у остварењу „Fill the void„ (попуни празнину). За најбоље дебитантско остварење проглашен је „Куф„ турског редитеља Алија Ајдина, а специјална награда жирија отишла је у руке аустријског редитеља Улриха Зајдла за филм „Paradies: Glaube„

ри желео другог победника. Лист „Холивуд рипортер” пренео је да је жирију забрањено да главну награду уручи филму Пола Томаса Андерсона „The Master” јер је остварење, инспирисано почецима сајентологије, већ покупило награде за режију и глуму. Према правилима фестивала, ниједан филм не може да освоји више од две награде због чега је жири био принуђен да се поново састане и изабере

„Пијету”, Кимову критику на рачун капитализма, преноси АФП. Ким, који није школовани редитељ и који је радио као физички радник, улични уметник и свештеник, тако је постао први редитељ из Кореје који је освојио главну награду Мостре. „Не покушавам да зарадим са својим филмовима. Снимио са „Пијету’ са буџетом од 100.000 долара”, рекао је Ким коме је ово 18. филм. „Мој циљ је да повремено измерим температуру света”. Ким је такође објаснио значај народне песме „Ариранг” коју је изрецитовао приликом примања Златног лава и тако изненадио публику која је очекивала предвидљиву захвалницу. „Ми Корејци је певамо када се осећамо усамљено или напуштено, али и када смо срећни. Она симболизује бројне препреке које морамо да превазиђемо, од туге до радости, меандере живота”, рекао је Ким. Јужнокорејски филм је суморна прича о бруталном зеленашу и жени која се изненада појављује и тврди да је његова мајка. Пут ка искупљењу главног лика испричан је кроз емотивни крешендо насиља и освете а нездрава, едиповска веза хероја и хероине завршава се готово религиозним крајем. Италијанска штампа се такође бави и чињеницом да ниједан италијански филм није успео да освоји неку од главних награда иако су ове године три од 18 филмова у конкуренцији били италијански. Осим плакања над сопственом судбином, италијанска штампа осула је и паљбу по „Пијети”, а „Коријере дела сера” је филм назвао „подложним расправи”. (Танјуг)

У ДОМУ КУЛТУРЕ „СТУДЕНТСКИ ГРАД” ОД 2.ДО 6.ОКТОБРА

Девети фестивал „Балканима” Европски фестивал анимираног филма „Балканима„ биће одржан ове јесени девети пут, од 2. до 6. октобра, у Дому културе „Студентски град” у Београду, најавили су организатори те манифестације. „Балканима„ ће, као и до сада, имати четири главна такмичарска и четири програма студентских филмова и филмских школа, као и две панораме европског филма. Ове године земља гост фестивала је Чешка. Главна фестивалска изложба биће посвећена радовима Јиржија Трнке, а биће приказани његови, као и филмови Шванкмајера

и других чешких аутора. Пратећи програм обухвата и филмове норвешког лутка аниматора Ива Каприна. Биће приређена и мултимедијална инсталација у простору „Ја уметник„ ауторке Марије Илић. Очекује се долазак тридесетак гостију из европских земаља. Међународни жи ри главног такмичарског програма чине Јиржи Кубичек (Чешка), Јошко Марушић (Хрватска) и Чедомир Васић (Србија), а жири студентских филмова и филмских школа Руне Ерикшон (Норвешка), Иван Рамадан (БиХ) и Мирослав Симоновић (Србија).

АНА КАРЕЊИНА ВИЂЕНА ОЧИМА КИРЕ НАЈТЛИ И ЏОА РАЈТА

Комплексна ифасцинантна У Лондону је недавно одржана светска премијера нове екранизације романа Лава Толстоја „Ана Карењина„ у режији Џоа Рајта са његовом музом Киром Најтли у насловној улози. Најтли, која је са Рајтом радила на филмовима „Гордост и предрасуда„ и „Покајање„, рекла је да је Карењина „комплексан лик„ и да се ауторски тим трудио да је не поједностави. „Она је тако комплексан лик и фасцинира људе вековима и било је застрашујуће али и важно да је не поједноставимо - она је особа која је истовремено и мрачна и весела и заиста је и хероина и антихероина. Трудили смо се да јој то не скинемо, што је било истовремено тешко и веома узбудљиво„, рекла је Најтли новинарима уочи премијере. Звезда серијала „Пирати са Кариба„ рекла је и да је нова „Ана Карењина„ адаптација која се веома разликује од осталих, преноси АФП. „Веома је позоришна, веома стилизована али мислим да је суштина текста остала иста - љубав, различити видови љубави, њен позитивне и негативне стране. Надам се да ће то људи видети и да ће их дирнути и романаса и трагедија„, рекла је она.

Редитељ Џо Рајт рекао је да је желео да уради нешто другачију костимирану драму. „Костимиране драме су ми увек биле пре нека врста фантазије него историјски документ и желео дам са урадим нешто ново и другачије„, рекао је он. Млади глумац Арон Тејлор-Џонсон који глуми Вронског био је пун хвале за свог старијег колегу, Џуда Лоуа који игра Карењина. „Он је у свој лик, који је исправан и досадан политички лик, дао топлину и љубав и саосећате се са њим што је невероватно„, рекао је Тејлор-Џонсон. Биоскопска дистрибуција „Ане Карењине„ почиње 7. септембра. (Танјуг)

dnevnik

„Црна Зорица”на фестивалу Рејнденс у Лондону Интернационална премијера филма „Црна Зорица„ биће на фестивалу Рејнденс (Raindance) у Лондону, најавио је продуцент „Super films Int.” из Београда. Тренутно највећи фестивал назависног филма у Европи Рејнденс ове године се одржава од 26. септембра до 7. октобра. „Црна Зорица„ у режији Радослава Павковића и Христине Хаџихаралабус је црна комедија, са елементима авантуре и бајке. Улоге тумаче Бранислав Трифуновић, Љума Пенов, Мирјана Карановић, Михаило Јанкетић, Никола Пејаковић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Добрила Стојнић. Београдска премијера и дистрибуција овог филма била је пролетос, а затим је учествовао на неколико домаћих летњих фестивала.

РЕДИТЕЉКАМАЈА МИЛОШ:

„Клип”не прате баш велике контроверзе Редитељка Маја Милош управо се вратила из Чешке, где је почела дистрибуција њеног филма „Клип„, а предстоји јој учешће на фестивалима у Торонту и Сан Себастијану. „Мој филм је приказан на Фреш филмс фестивалу у Прагу, где сам била позвана и као члан жирија. То је уједно била чешка премијера и почетак биоскопске дистрибуције ‘Клипа‘ у тој земљи„, рекла је Танјугу редитељка филма који од светске премијере и награде почетком године у Ротердаму не престаје да изазива опречне оцене. Она сматра да „нису баш велике контроверзе„ које прате „Клип„, реалистичку драму о проблематичном животу данашњих тинејџера. „У Чешкој су јако лепо примили филм. Критика је дала пуно сјајних оцена, а и публика је баш лепо реаговала, тако да сам срећна„, изјавила је ауторка. Милош је најавила да ће током септембра „Клип„ бити приказан на два јако значајна фестивала - у Торонту и Сан Себастијану. Торонто је већ у току, а млада ауторка се труди да обезбе-

ди визу за Канаду како би и лично присуствовала пројекцији, додајући да је „стварно велика част да је мој филм на једном од највећих фестивала у свету„.

нешто јако отворено и директно, што је наша стварност, онда добијамо и реакције. Међутим, сматрам да приказивање филма не може да нашкоди било коме, нарочито не младима зато што

Што се тиче забране за дистрибуцију „Клипа„ у Русији, изразила је уверење да „у Русији тренутно постоји већи проблем са омладином, у вези са свим оним чиме се бави ‘Клип‘, него у Србији„. „Мислим да је разумљиво зашто је проблем приказати тако нешто, јер кад год приказујемо

су управо они окружени таквим моделом понашања у својој средини„, изјавила је она. Милош је нагласила да би, „ако бисмо почели да причамо о тим проблемима, а разговоре би изазвало приказивање филма у редовној дистрибуцији, онда могли и да почнемо да неке проблеме рашчишћавамо„.

ПИТЕРЏЕКСОННАЈАВИОЗАВРШНИДЕОНОВЕТРИЛОГИЈЕ

Трећи „Хобит”у јулу 2014. Трећи део трилогије „Хобит„ у биоскопима широм света појавиће се у јулу 2014. године, саопштили су продуценти и најавили да ће други део трилогије сада имати ново име. Трећи филм „The Hobbit: There and Back Again„ (Хобит: Тамо и натраг) у биоскопима ће се појавити 18. јула 2014. године, свега седам месеци после новоименованог другог дела „The Hobbit: The Desolation of Smaug„ (Хобит: Уништење Шмауга) који се у биоскопима очекује 13. децембра 2013. Други филм првобитно је носио назив „Тамо и натраг„. Први филм у трилогији рађеној према популарном роману Џ. Р. Р. Толкина „The Hobbit: An Unexpected Journey„ (Хобит: Неочекивано путовање) премијерно ће бити приказан 14. децембра ове године, а главну улогу Билба Багинса у филмовима тумачи британски глумац Мaртин Фриман. Редитељ Питер Џексон и филмски студији „Тајм Ворнер„, „Њу Лајн„ и „МГМ„ саопштили су у јулу да ће 3Д адаптација Тол-

киновог класика бити подељена у три дела, а не у два као што је раније најављено. Продуценти сматрају да ће трећи филм имати бољу прођу на лето - које је најисплатљивији п��риод филмске индустрије.

„Желели смо краћи период између другог и трећег филма из трилогије ‘Хобит‘. Премијера у јулу омогућава нам не само одлично место у летњој сезони него ће и обожаваоци моћи раније да виде финале ове епске авантуре„, саопштено је из „Тајм Ворнера„. „Хобит„ је роман, а сада и филм, који претходи дешавањима

у трилогији „Господар прстенова„. Џексон је пре 10 година адаптирао ову трилогију у Оскаром награђене филмове. Многи критичари, али и обожаваоци са нелагодом су дочекали вести да ће „Хобит„ бити по-

дељен у три дела будући да сматрају да Џексон нема довољно материјала за три филма. Сам Џексон објаснио је да ће у трећем делу користити додатке који се појављују на крају књижевне трилогије „Господар прстенова„ у којима се објашњава историјат Средње Земље, али и главних ликова. (Танјуг)

Крејг још двапут Бонд Филм „Skyfall„ можда неће бити и последњи филм о Џејмсу Бонду у коме ће агента 007 глумити Данијел Крејг, ако је веровати писању британске штампе. Крејг ће се, наиме, појавити у још најмање два филма о најчувенијем тајном агенту. До сада Крејг је Бонда играо у филмовима „Казино Ројал„ и „Зрно утехе„, а трећи филм - „Skyfall„ у биоскопима се очекује 9. новембра. Како преносе острвски медији, продуценти су већ припремили уговоре за Крејга за 24. и 25. филм о Бонду, који би требало да се појави на сваке две године. Уколико Крејг пристане, нови филм о Бонду требало би да се у биоскопима појави 2014. Један од продуцената Мајкл Џ. Вилсон раније је наговестио да би волео да Крејг буде најдуговечнији Бонд. Са пет филова, Крејг би био трећи „најдуговечнији„ Бонд после Шона Конерија и Тимотија Далтона.


22

svet

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

ZBOG SPORNOG NUKLEARNOG PROGRAMA

UKRATKO

EUspremanove sankcijeIranu

Proradiovulkan uNikaragvi MANAGVA: Nikaragvanski najvi{i vulkan ju~e je po~eo da izbacuje do ~etiri kilometra pepeo i gas u atmosferu, zbog ~ega se na stotine me{tana iz okoline ve} sklonilo iz svo jih do mo va, a vla da je spremna da evakui{e jo{ oko 3.000 qudi. Za sada nema izve{taja o povre|enima ili {teti, prenela je agencija Rojters. Vulkan San Kristobal, visine 1.745 metara, nalazi se na oko 150 kilometara severno od prestonice Managve, u severozapadnom delu zemqe prepunom vulkanima. Nikaragvanski institut za pra}ewe vulkana naveo je u svom preliminarnom izve{taju da se mo`e o~ekivati „izbacivawe vi{e gasova i sporadi~nih eksplozija”. Vulkan San Kristobal je jedan od najaktivnijih du` nikaragvanske pacifi~ke obale i prema izve{taju instituta, u pro se ku ima bli zu 100 se i zmi~kih aktivnosti dnevno.

Smrtnakazna BAGDAD: Ira~ki sud osudio je ju~e na smrtnu kaznu ve{awem biv{eg potpredsednika Tareka al-Ha{emija, koji se nalazi u bekstvu, utvrdiv{i da je kriv zbog organizovawa „odreda smrti” Abdul-Sattar alBirkdar, javio je Rojters. Ha{emi, koji je sunita, pobegao je iz zemqe ranije ove godine po{to su vlasti zatra`ile wegovo hap{ewe. Optu`be i sudski proces protiv wega izazvali su politi~ku krizu u zemqi u kojoj vlast dele politi~ke stranke sunita, {iita i Kurda. Ha{e mi je op tu `io {i it skog premijera Nurija al-Malikija da predvodi politi~ku hajku protiv rivala sunita, a vlada je saop{tila da se radi samo o sud skom slu ~a ju. Ha {e mi se trenutno nalazi u Turskoj.

Zaplewenetone kanabisa KAZABLANKA: Marokanska policija zaplenila je osam tona kanabisa u raciji na istoku zemqe, javila je ju~e dr`avna agencija MAP. Policija je prona{la 4,98 tona droge u tri kombija u blizina grada Ouxda, a jo{ 3,5 tona u Bouarfi. Putnici u tri kombija uspeli su da pobegnu, saop{tila je policija. Marokanski carinici su u avgustu, u lu~kom gradu Agadiru na jugozapadu zemqe, zaplenili sedam tona kanabisa namewenog Britaniji. Pre tri meseca, vlasti su otkrile devet tona kanabisa u Kazablanki a ta droga je bila namewena za francusko tr`i{te narkotika.

TEHERAN, BRISEL: Iran je ju~e kritikovao pomiwawe novih sankcija EU kao „neodgovorno”, posebno izdvajaju}i Veliku Britaniju zbog toga {to iznosi predlog koji je, prema tvrdwama Teherana, u suprotnosti sa propisima Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Evropska unija je prekju~e zapretila novim me|unarodnim sankcijama Iranu zbog spornog nuklearnog programa, dok Rusija isti~e da takve mere naru{avaju wene interese. Nema~ki {ef diplomatije Gvido Vestervele izjavio je da Teheran nije pru`io zna~ajna uverewa me|unarodnoj zajednici o svojim nulearnim namerama, prenela je agencija AFP. „Zbog toga moramo da pripremimo nove sankcije”, naglasio je Vestervele posle dvodnevnih neformalnih razgovora {efova diplomatije EU. „Atomsko naoru`awe u Iranu je neprihvatqivo”, dodao je Vestervele.

Francuski ministar spoqnih poslova Loren Fabijus ukazao je da Iran ima pravo na nuklearnu energiju za civilne svrhe, ali da je „neprihvatqivo i veoma rizi~no” da poseduje nuklearno naoru`awe. Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov prigovorio je da ameri~ke sankcije Siriji i Iranu naru{avaju ruske poslovne interese, a, kako je ukazao, posebno to poga|a ruske banke. Me|utim, italijanski ministar spoqnih poslova \ulio Terci istakao je da „nije re~ o ekonomskom interesu, ve} o bezbednosti gra|ana, ne samo u susednim dr`avama ve} o sigurnosti cele Evrope suo~ene sa potencijalnim pretwama nuklearnim naoru`awem Irana”. Iran insistira da je nuklearni program iskqu~ivo u mirnodopske svrhe i isti~e da ima pravo na oboga}ivawe uranijuma na osnovu sporazuma o ne{irewu nuklearnog naoru`awa.

AZIJSKO-PACIFI^KI FORUM ZA EKONOMSKU SARADWU U VLADIVOSTOKU

Klinton:Nesla`emo sesRusijomoSiriji VLADIVOSTOK: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton priznala je da izme|u SAD i Rusije postoje duboke razlike po pitawu re{avawa krize u Siriji. Ona je dodala da }e i daqe poku{avati da ubedi Moskvu da podr`i pove}awe pritiska me|unarodne zajednice na sirijski re`im, iako je to malo verovatno. „SAD se ne sla`u (s Rusijom) o pristupu Siriji”, izjavila je Klintonova na konferenciji za novinare na kraju Azijsko-pacifi~kog foruma za ekonomsku saradwu u Vladivostoku. Klintonova je dodala da je „realisti~na” u svom pristupu i da }e SAD i weni saveznici, ako Rusija odbije da podr`i wihove namere, poja~ati pomo} sirijskoj opoziciji.

Unapadimaubijene 52osobe BAGDAD: U nizu od najmawe 20 napada {irom Iraka, ukqu~uju}i bomba{ki napad na dr`avnu naftnu kompaniju, poginule su 52 osobe, a raweno je vi{e od 250 osoba. Ju~era{wi dan je najsmrtonosniji dan u Iraku od 16. avgusta, kada su u toj zemqi poginule 82 osobe. Najte`i napad dogodio se kada su naoru`ani napada~i u subotu pre pono}i otvorili vatru na kontrolni punkt ira~ke armije blizu Balada, severno od Bagdada, posle ~ega je usledila eksplozija bombe pored puta kada je stiglo vojno poja~awe. Poginulo je 11 vojnika, me|u kojima dva oficira, a osam je raweno, rekli su pukovnik vojske i izvor iz bolnice u Baladu. Ju~e , oko 7.30 sati po lokalnom vremenu,

eksplodirala je auto-bomba na parkingu kod zadwe kapije dr`avne naftne kompanije, oko 15 kilometara od Kirkuka na severu Iraka. Sedam osoba je poginulo, a 17 raweno, rekao je visoki zvani~nik policije Otman Abdul Rahman. U napadima u Tuz Kurmatuu, 15 kilometara severno od Bagdada, ubijeno je ~etvoro qudi, a rawena je 31 osoba, reklli su gradona~elnik [alal Abdul i policijski zvani~nik Kaled al-Bajati. Prvo je eksplodirao auto-bomba, na ~ijoj meti je bio konvoj Abdulovih telohraniteqa kada je raweno 10 qudi, a posle toga se dogodila eksplozija bombe pored puta blizu policijske stanice u kojoj je poginulo dvoje, a raweno 20 qudi.

AVGANISTAN

De~akterorista usmrtio{estoro KABUL: U samoubila~kom napadu jednog 14-god{iweg de~aka koji se razneo eksplozivom u blizini sedi{ta NATO-a u Kabulu, prestonici Avganistana, poginulo je {est qudi a pet je raweno.Policija je saop{tila da je 14-godi{wak na motociklu detonirao bombu blizu ulaza. „Ve}ina `rtava su mala deca koja su vojnicima prodavala stvari”, naveo je jedan policijski zvani~nik.

U sedi{tu NATO-a u Kabulu nalazi se oko 2.500 pripadnika koalicionih snaga koje obu~avaju avganistanske snage. Me|utim, jo{ nije poznato da li je neko od wih stradao u napadu. Talibani su preuzeli odgovornost za napad, ali tvrde da ga je izveo mu{karac star oko 20 godina i da je wegova meta bila zgrada koju CIA koristi za trening avganistanskih {pijuna.

FRANCUSKA

@rtvamauAlpimapo dvahicauglavu Vladimir Putin i Hilari Klinton

kratsku tranzicijiu”, izjavila je ameri~ka zvani~nica, dan nakon {to je Rusija odbila poziv

Bla`i vizni re`im Sporazum Rusije i SAD o upro{}avawu viznih formalnosti stupio je ju~e na snagu. Sporazum predvi|a da se gra|anima Rusije i SAD daju trogodi{we vize za vi{e ulazaka za neprekidni boravak u svakoj od zemaqa tokom {est meseci od datuma ulaska, preneli su ruski mediji. Rusija }e po novim pravilima davati poslovne, privatne, humanitarne i turisti~ke veze po direktnom pozivu ameri~kih gra|ana i organizacija, a Sjediwene Dr`ave }e davati vize kategorija „B1/B2” (biznis i turisti~ke). Vize }e se, kako se o~ekuje, izdavati u roku od 15 kalendarskih dana od datuma podno{ewa dokumenata. Ministarstvo spoqnih poslova Rusije izrazilo je nadu da }e sporazum koji je stupio na snagu „stvoriti povoqne pretpostavke u pravcu liberalizacije bilateralnog viznog re`ima sve do wihovog potpunog ukidawa“. „Moramo da pove}amo pritisak na re`im Ba{ara El-Asada kako bi okon~ali krvoproli}e i zapo~eli politi~ku, demo-

IRAK

SAD za uvo|ewem sankcija UN Siriji ako sirijski predsednik ne prekine sukobe i ne preda vlast.

Va{ington `eli da se na narednoj sednici Generalne skup{tine UN poja~a pritisak sirijskom re`imu i eventualno usvoji nova rezolucija Saveta bezbednosti koja bi ukqu~ivala sanckije. Rusija i Kina su blokirale usvajawe tri sli~ne rezolucije. Klintonva je u razgovorima s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i ministrom spoqnih poslova Sergejom Lavorovim istakla da rezolucija mo`e biti efikasna samo ako podrazumeva posledice za nepo{tovawe dogovorenog. Ubediti Rusiju da podr`i takve mere }e, kako je rekla Klintonva, biti te{ko, ako ne i nemogu}e. Ukoliko Moskva ne odustane od svog stava, ameri~ka zvani~nica je rekla da }e SAD sa svojim saveznicima nastaviti da poma`u sirijskoj opoziciji u pripremi zemqe za demokratsku budu}nost posle pada El-Asada.

PARIZ: Sve ~etiri `rtve sija izme|u dva brata, kao motiubistva u francuskim Alpima vu ubistva, ne treba uzimati kao ubijene su sa po dva hica u glavu, utvr|enu ~iwenicu. pokazala je autopsija, izjavio je Poru~nik Mark de Tar, koji danas francuski tu`ilac Erik predvodi tim francuskih isMejo na konferenciji za medije. tra`iteqa, izjavio je da }e is„Svih ~etvoro su pogo|eni sa traga biti „duga i kompleksna”. vi{e metaka i svih ~etvoro su Saad al-Hili (50) naturalipogo|eni sa dva metka u glavu. zovani Britanac ro|en u Iraku, Ceo doga|aj se wegova supruga zbio u veoma, veoIkbal i ta{ta ma kratkom vre- Devoj~icesu,kakose (74) prona|eni su menu”, kazao je ubijeni u kolima veruje,jedini Mejo. Mejo je rena jednom parkisvedociubistva kao da, u interesu rali{tu na jugoiistrage, ne}e otstoku Francuske, kriti nikakve podatke o bali- a nedaleko od automobila prosti~kim nalazima analize meta- na|eno je i be`ivotno telo bika iz tela `rtava, preneo je cikliste, lokalnog stanovnika AFP. Silvana Molijea. Tu`ilac je potvrdio da su U automobilu su se nalazile pripadnici francuske policije dve }erke Hilijevih - sedmogou~estvovali u pretresu ku}e po- di{wa Zanaib koja je rawena i rodice Hili u Sariju kod Lon- pretu~ena i nalazi se u komi, dona, koja je ubijena pre tri da- dok je ~etvorogodi{wa Zena, na u blizini jezera Ansi u koja se krila osam sati u autofrancuskim Alpima i najavio mobilu, ostala nepovre|ena. da }e brat ubijenog Saada al-HiDevoj~ice su, kako se veruje, lija biti saslu{an u policiji. jedini svedoci ubistva i treMejo je, me|utim, upozorio da nutno su u bolnici u Grenoblu spekulaciju o sva|i oko finan- pod za{titom policije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAKOBAMA Predsednik SAD Barak Obama pove}ao je vo|stvo za jedan procenat u odnosu na svog protivkandidata Mita Romnija, posle nacionalnih konvencija dve stranke. Demokrate sada vode sa 47 prema 43 procenta. Za Obamu su ispitanici rekli da je pametniji za predsedni~ki posao, da boqe predstavqa Ameriku, kao i da ima ispravnije stavove. Romni je dobio ve}u podr{ku samo pri pitawu ko je ve}i vernik.

PAPABENEDIKTXVI Putovawe pape Benedikta XVI u Liban 16. i 17. septembra, „~in je velike hrabrosti i nade”, izjavio je portparol Svete stolice Federiko Lombardi. Liban, u kojem `ivi mala katoli~ka zajednica, odabran je kao destinacija „pre nego {to se situacija u Siriji pretvorila u otvoren i krvav sukob”, naveo je Lombardi .”Arapsko prole}e” i situacija u Siriji ~ine „hitnijim” anga`ovawe crkve u regionu.

ARNOLD[VARCENEGER Biv{i guverner Kalifornije Arnold [varceneger nije prekr{io zakon kada je smawio zatvorsku kaznu sinu svog politi~kog saveznika samo nekoliko sati pre nego {to }e napustiti du`nost guvernera. Odluku da smawi kaznu sa 16 na sedam godina sudija Lojd Koneli nazvao je „neukusnom” i „odvratnom za ve}i deo stanovni{tva dr`ave”, ali je ona, dodao je, bila u okviru guvernerovih ovla{}ewa.

U SVETU VI[E SAMOUBISTAVA NEGO @RTAVA RATA I UBISTAVA ZAJEDNO

Od sopstvene ruke strada milion qudi godi{we @ENEVA: Milion qudi {irom sveta strada svake godine od sopstvene ruke, {to je vi{e nego {to bude `rtava rata i ubistava zajedno, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), uo~i Svetskog dana prevencije samoubistva - 10. septembra. Prakti~no svakih 40 sekundi neko u svetu izvr{i samoubistvo, a jo{ 20 puta vi{e qudi poku{a da se ubije, stoji u izve{taju SZO, koji je prenela francuska novinska agencija AFP. Pet odsto stanovnika sveta je makar jednom u `ivotu poku{alo da se ubije, a ovaj problem postaje sve ve}i, upozorila je SZO, apeluju}i da vlade dr`ava u svetu, kao i wihovi zdravstveni, socijalni i drugi organi i institucije, anga`uju vi{e qudi i sredstava na prevenciji samoubistva, koja je izvodqiva u velikom broju slu~ajeva.

U izve{taju se navodi da osredwe i nisko razvijene zemqe trpe najve}i teret samoubi-

stava, a i najslabije su opremqene za prevenciju tog ~ina. Najve}a stopa samoubistava je registrovana u isto~noevropskim zemqama, kao {to su Litvanija i Rusija, a najniza u latinoameri~kim dr`avama. Me|u adolescentima starosti od 15 do 19 godina, samoubistvo je drugi po u~estalosti uzrok smrti i svake godine se ubije najmawe 100.000 mladih re~enog uzrasta. Me|u odraslima samoubistva su naj~e{}a kod qudi starosti od 75 godina navi{e, naveo je SZO, napomiwu}i da stariji qudi imaju izra`enije samoubila~ke namere i koriste smrtonosnije na~ine samoubistva nego mladi, kao i da te`e pre`ivqavaju fizi~ke posledica poku{aja samoubistva. Interesantno je da mu{karci izvr{avaju samoubistvo tri puta ~e{}e nego `ene, ali zato `ene tri puta ~e{}e nego mu{karci poku{avaju da se ubiju.


BALkAn

dnevnik

SRPSKI PATRIJARH NA ME\UNARODNOM SUSRETU ZA MIR U SARAJEVU

ponedeqak10.septembar2012.

23

MAKEDONIJA

Ivanov:Jedinstvou Molitvaiapelza opstanakhri{}ana dr`avnominteresu SARAJEVO: Patrijarh srpski Irinej prisustvovao je ju~era{woj molitvi za mir u katedrali Srca Isusova u Sarajevu odakle je uputio apel za opstanak hri{}ana u tom gradu. „Imam slobodu da sa ovog svetog mesta, pre svega predstavnicima crkvene jerarhije i svoj bra}i uputim apel da se potrudimo da Sarajevo ne ostane bez hri{}ana. Ovo je drevni hri{}anski grad”, rekao je on. Patrijarh Irinej zahvalio je Bogu {to je omogu}io zajedni~ku molitvu koje bi, kako je rekao, trebalo da se doga|aju ~e{}e u vremenu u kojem `ivimo, „kada su vrednosti pomaknute na periferiju qudskih interesa i ideologija”. „Molim se Gospodu da nas zbli`i! Mnogo je vremena pro{lo od kada smo se mi hri{}ani podelili. Na{ narod ima izreku i ka`e: podeqena ku}a

Srpski patrijarh Irinej

trijarh. Irinej je istakao da hri{}ani imaju isto Jevan|eqe koje se ~ulo i tokom preksino}we molitve i mnoge druge istine koje su jedinstvene.

Rompej na me|ureligijskoj konferenciji Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej ju~e je doputovao u Sarajevu da bi u~estvovao na me|ureligijskoj konferenciji u organizaciji Zajednice Svetog Egidia. Rompej }e tokom boravka u Sarajevu razgovarati s ~lanovima Predsedni{tva BiH, predsedavaju}im Saveta ministara Vjekslavom Bevandom, kao i predsednikom Hrvatske i Crne Gore Ivom Josipovi}em i Filipom Vujanovi}em. Sarajevski mediji su preneli da je planirana {etwa i razgledawe znamenitosti Starog grada. Me|ureligijska konferencija u Sarajevu traje do 11. septembra. je osu|ena na propast. Mnogo je vremena pro{lo u podeqenosti te to zahteva mnogo vremena i da se zbli`imo”, rekao je pa-

„Na tome bi trebalo da gradimo na{u budu}nost”, istakao je patrijarh srpski, zahvaliv{i doma}inu, kardinalu Vinku

Puqi}u, {to je uprili~io misu povodom Me|unarodnog susreta za mir u Sarajevu koji u organizaciji zajednice Svetog Egi di ja po ~e la u Sa ra je vu. Kardinal Puqi} je zahvalio posebno na prisustvu srpskog patrijarha koji, kako je rekao, nosi poruku mira. Posebnu zahvalnost Puqi} je izrekao Zajednici Svetog Egidija {to je izabrala Sarajevo kao mesto susreta molitve za mir. „Molitva nam je bila snaga za izdr`avawe strahota rata. Sada se sve vi{e nadvija oblak bezna|a, pa nam je va`no da iz ovog grada krene poruka nade i dosta pozitivne energije - da nije greh {to smo razli~iti, ve} u toj razli~itosti treba da stvaramo `ivot i su`ivot tolerancije i nastojimo da izgradimo boqe sutra”, naglasio je Puqi}. U pratwi patrijarha bili su episkop ba~ki Irinej i episkop zahumsko-hercegova~ki i pri mor ski, ad mi ni stra tor Mi tro po li je da bro bo san ske Grigorije. Patrijarh je potom pro{etao ulicama Sarajeva.

SKOPQE: Predsednik Makedonije \or|e Ivanov, na sve~anosti povodom Dana nezavisnosti, pozvao je gra|ane na jedinstvo u odnosu na dr`avne interese. Govore}i preksino} u prisustvu dr`avnog rukovodstva, diplomatskog kora, predstavnika verskih zajednica i politi~kih stranaka, Ivanov je istakao da tre}a decenija nezavinosti zemqe mora biti decenija uspeha, decenija generacija ro|enih u slobodi koje }e putem svog rada, posve}enosti i optimizma do`iveti blagostawe u Makedoniji. „Svaki dan koji `ivimo u nezavisnoj Makedoniji je dan nezavisnosti, koju }emo sa~uvati, unaprediti i predati slede}im generacijama samo ukoliko ne odstupimo od temeqnih vrednosti na{e zajedni~ke otad`bine. Ponos i obaveza je biti Makedonac, ponos je `iveti u Makedoniji, a ponos i obaveza je biti gra|anin Makedonije bez razlike na etni~ku, versku i ostalu pripadnost”, rekao je Ivanov. „Kakvu

}emo Makedoniju napraviti takvu }emo i imati, a na{a obaveza je da spremimo dru{tvo na sve ono {ta nas o~ekuje”, poru~io je Ivanov.

\or|e Ivanov

U Makedoniji je prekju~e prigodnim sve~anostima obele`ena 21. godi{wica sticawa nezavisnosti te biv{e jugoslovenske

su bawalu~ke novine „Glas Srpske”. Govore}i o Andri}gradu, izraelski diplomata je rekao da je to jedinstven slu~aj u svetu da se podi`e grad posve}en jednom nobelovcu. „Obi~no kwi`evnost opisuje stvarnost. Ovde je obrnuto, to je neobi~no i izuzetno”, naveo je on. [ef izaelske diplomatije je obi{ao i most Mehmed-pa{e Sokolovi}a na Drini. Liberman se preksino} u Mokroj Gori sastao sa premijerom Srbije Ivicom Da~i}em. Da~i}u, Libermanu, Dodiku i ministru spoqnih poslova Srbije Ivanu Mrki}u je doma}in bio Kusturica koji je u wihovu ~ast priredio ve~eru.

ZBOG NOVIH MERA [TEDWE

HiqadeGrka protestovalouSolunu SOLUN: Na hiqade Grka protestovalo je pre dva dana u Solunu zbog novih mera {tedwe, koje ukqu~uju smawivawe plata i penzija, {to zahtevaju

me|unarodni kreditori u zamenu za pomo} kako bi se spre~io bankrot dr`ave Demonstracije, na kojima je u~estvovalo oko 150.000 ~lanova

U demonstracijama u~estvovalo oko 150.000 ~lanova sindikata i levi~ara

sindikata i levi~ara, su prvi veliki protest protiv paketa {tedwe od blizu 12 milijardi evra, preneo je Rojters. Premijer Antonis Samaras pripremio je nove mere {tedwe kako bi umirio inspektore EU i MMF, koji su stigli ju~e u Atinu da bi sa~inili izve{taj o napretku Gr~ke u reformama. Neki demonstranti spalili su zastave EU, dok su neki bacali lubenice i breskve u znak podr{ke poqoprivrednicima. Ali, uprkos tim izgredima, demonstracije su protekle mirno, a pratilo ih je oko 3.500 policajaca. Gr~ka prolazi kroz najve}u posleratnu ekonomsku krizu, svaki ~etvrti zaposleni je ostao bez posla, a na hiqade preduze}a je pozatvarano. Narednih dana, tokom posete predstavnika EU, MMF i Evropske centralne banke, o~ekuje se serija protesta.

deonice puta Demir Kapija Smokvica, u okviru koridora 10, sve u prisustvu premijera Nikole Gruevskog.

CRNA GORA

Nicovi}:Balkan pogodanza{vercdroge PODGORICA: Balkan je pogodno podru~je za krijum~arewe droge zbog velike korupcije u zemqama regiona, tvrdi advokat i policijski analiti~ar Marko Ni-

Kosovu, Makedoniji i Albaniji. “Krijum~ari raspola`u ogromnim novcem kojim lako potkupquju policajce, sudije, tako da je za wih region idealan za {verc, a za iskore-

Izraelskidiplomata LibermanuAndri}gradu VI[EGRAD: Ministar inostranih poslova Izraela Avigdor Liberman, zajedo sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i rediteqem Emirom Kusturicom, posetio je ju~e Andri}grad, gde se kratko zadr`ao, a onda je sa saradnicima plovio kawonom reke Drine prema @epi. Liberman je novinarima rekao da je ~etvrti put u poseti Republici Srpskoj, da je od toga dva puta boravio privatno i da to govori {ta misli o wenim prirodnim lepotama i qudima koji tu `ive. „Divno je biti ovde, planinariti, biti na raftingu, splavariti. Ono {to je najva`nije, ovde su qudi izuzetno dobri”,kazao je Liberman, prenele

republike. Povodom tog praznika, u Skopqu je otkriven spomenik palim borcima, a postavqen je kamen temeqac za izgradwu

Marko Nicovi}

covi}. Situacija je dodatno pogor{ana zbog lo{e obu~enosti carinika i policajaca o sofisticiranim na~inima {verca narkotika. On je, povodom izjave izvr{nog direktora Kancelarije UN za kriminal i drogue Jurija Fedotova da kroz region Balkana prolazi oko 80 narkotika proizvedenih u Avganistanu, rekao da je najve}i problem to {to se droga skladi{ti na

wavawe korupcije, glavnih problema jugoisto~ne Evrope, potrebo je vreme, izjavio je crnogorskoj agenciji Mina. Prema re~ima Nicovi}a, droga u region dolazi iz podru~ja “zlatnog polumeseca”, kojem pripadaju Avganistan, Iran i Pakistan, a na Balkan sti`e uglavnom preko Turske i Bugarske. Osim heroina iz sredwe Azije u region dolazi i kokain iz Ju`ne

Amerike, preko luka u Albaniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji. “Ne samo {to heroinski put vodi preko zemaqa biv{e Jugoslavije, ve} sada imamo i kokainske puteve iz ju`ne Amerike. To je jedna vrsta ukr{tawa puteva preko jugoistoka Evrope, odakle droga ide prema zapadnoj Evropi, a drugi deo prema SAD i Kanadi”, naveo je on, prenosi Mina. U balkanskim zemqama zadr`ava se 15 odsto krijum~arene droge, dodao je Nicovi}. “Region ukupno ima oko 400.000 zavisnika od opojnih droga, a ako se zemqama biv{e Jugoslavije prikqu~e Gr~ka i Albanija onda je to cifra od oko 700.000, {to je tr`i{te koje treba snabdevati”, naveo je Nicovi}. On tvrdi da se u Crnoj Gori najvi{e koristi marihuana iz Albanije, izuzetnog kvalitetna, takozvana “albanka”, zatim kokain i sinteti~ke, jeftine droge pristupa~ne mladim qudima. “Gram kokaina ko{ta oko 50 evra, a odre|ena doza metamfetamina ili ekstazija ko{ta tri ili ~etiri evra”, naveo je Nicovi} i dodao da je problem siroma{nih zemaqa to {to su preplavqene sinteti~kim drogama koje mnogo br`e uni{tavaju centralni nervni sistem i zdravqe mladih qudi.

HRVATSKA

Oko70.000nepismenih, a„~”i„}”velikiproblem ZAGREB: U Hrvatskoj je, prema podacima Dr`avnog zavoda za statistiku, nepismeno oko 70 000 gra|ana, a oko dve petine stanovnika ima tek osnovnu {kolu ili ni to. Po podacima, 1991. godine je popisom stanovni{tva utvr|eno tri odsto nepismenih, a 2001. procenat se smawio na 1,8 odsto, odnosno radi se o 69.777 nepismenih, saop{tio je DZS povodom Me|u-

narodnog dana pismenosti. Podaci iz 2001. ukazauju da je oko 40 odsto gra|ana sa samo zavr{enom osnovnom, nezavr{enom osnovnom ili bez ikakve {kole, a od 47 odsto gra|ana sa sredwom {kolom, tri petine wih zavr{ilo je trogodi{wu stru~nu {kolu. Iako je najnoviji popis obavqen jo{ pre godinu i po, rezultata jo{ nema, pa se tako ne zna ni

koliko je sada stvarno nepismenih. Bili nepismeni ili ne, veliki broj gra|ana, pa i javnih li~nosti, ~ini brojne pravopisne i gramati~ke gre{ke, pri ~emu je glavni hit neraspoznavawe kad se pi{e „~”, a kad „}”, odnosno „|” i „x”, kad do|e malo ili veliko slovo, kad se stavqa interpunkcija i sli~no.

Sudartraktoraivoza –osammrtvih BUKURE[T: Osam osoba poginulo je u saobra}ajnoj nesre}i u centralnoj Rumuniji, kada je voz naleteo na traktor, javio je A|erpres Jo{ jedna osoba preneta je u te{kom stawu u lokalnu bolnicu u okrugu Kova{na. Voz koji je iz Tirgu Mure{a i{ao za Bra{ov, udario je u traktor sa prikolicom, u kojoj je bilo 20 poqoprivrednih radnika. Portparol okru`ne policije Julija Grigoras izjavila je da je, prema prvim nalazima istrage, najverovatniji kri-

vac za nesre}u 78-godi{wi voza~ traktora, jer nije primetio svetlosni signal na neobezbe|enom pru`nom prelazu. Voza~ je pre`iveo nesre}u. Najte`a `elezni~ka nesre}a u Rumuniji dogodila se u avgustu 2009. godine, kada je 14 osoba poginulo, kada je u putni~ki autobus udario voz na liniji Bra{ov-Ja{i. Pro{le godine u `elezni~kim nesre}ama u Rumuniji poginulo je 11 osoba.


24

odmor

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

„ДНЕВНИК” И „КОМПАС” ВАС ВОДЕ

Т

Две лепотице Срема

уристичка агенција „Компас tourism & travel” и лист Дневник за суботу 29. спетембра припремили су излет у оквиру програма „Упознајте Војводину” током ког ћете имати прилику да уживате у лепотама специјалних резервата природе Обедска бара и Засавица. Путовање започиње посетом Купинову и обиласком цркве светог Луке и облиласком етно куће а затим следи уживање у исконској природи равнице. У Специјалном резервау природе Обедска бара на око 10.000 хектара дочекаће вас богати свет флоре и фануне: десетине водених, мочварних, шумских и ливадских заједница са најзанимљивијом заједницом птица, гнездарица, пролазница, зимовалица и луталица. Ретке биљне врсте су бели локвањ, жути локвањ, барска папрат, барски петолист, мочварна орхидеја… Аустроугарски двор је 1874. го-

дине прогласио Обедску бару царским ловиштем, 1919. постаје заштићено краљевско ловиште династије Карађорђевић. Статус специјалног резервата природе Обедска бара носи од 1993. године. Специјални резерват природе Обедска бара је под посебним режимом заштите, уписана је у списак мочвара од међународног значаја, сврстана је у списак подручја од изузетног значаја за птице Европе. Упознавење са природним лепотама Срема наставиће се у специјалном резервату природе Засавица, коју чини истоимена речица на југозападу Војводине и северу Мачве. Некада давно Засавицом је текла Дрина, па Сава, хтела је поново Дрина, па су је обе оставиле саму. Није се дала да буде заборављена, па се приклонила Сави. Трајало је то вековима, када су, по легендама, небесима владали змајеви, виле и вилењаци. Данас на површини резервата и током реке Засавице

КАКО ЈЕ ЦРНА ГОРА ПОСТАЛА МЕКА ЗА БОГАТЕ ТУРИСТЕ

Лускузне марине и старине А ко сте страховито богати предузетник који се управо спрема да прослави 40. рођендан, а попис гостију укључује пријатеље који ће на вашу забаву стићи приватним авионом или јахтом, тада би Црна Гора могла бити ваша идеална дестинација за одмор. Бар је ово одлучио британски финансијер Нет Ротшилд када је управо у црногорском Порто Монтенегру прошле године прославио свој рођендан и тако подржао даљи развој ултралуксузне марине, пише Дејли мејл.

ти Стефан (који је захваљујући новим власницима поновно отворен прошле године) угостио је принцезу Маргарет, Софију Лорен, Ричарда Бартона и Елизабет Тејлор. Рат је готово па сасвим растргао туристичку индустрију, али 2006. године Црна Гора добила је независност од Србије и у року ових неколико година одједном поновно постала одржива дестинација за одмор, а врхунац свега било је Ротшилдова прослава којој је присуствовала сам крем европске елите, али и финансијерово улагање у ову дестинацију. Али иако је то Црну Гору вратило на мапу најлуксузни-

Шта ова мала држава, која је некад припадала Југославији, има да привлачи само елиту богатих и славних Европљана? Црна Гора дуго времена је покушавала да се опорави од последица рата. Пре него што је насиље еруптирало, Црна Гора била је нашироко позната по угошћавању богате елите и филмских звезда. Луксузно острво Све-

јих одредишта, ова земља тежи томе да буде доступна и „нормалним„ људима. Порто Монтенегро, комплекс ресорт хотела, луксузних ресторана и радњи, садржи и „ушминкану„ марину која може да прими и 600 јахти те апартмане који коштају и по три милиона евра. Но, ово није затворена заједница и

Н

плаже, барови и ресторани отворени су за свакога. Сви они који у банци немају који милионе, могу се окренути према котарском заливу за нешто приступачнији смештај, пре свега у Котру којег је УНЕСКО прогласио светском културном баштином. Чак 300 година Котор је био под управом Републике Венеције, због чега се и у грађевинама осети венецијански утјецај. Док је овај мали средњовјековни град смештен тик уз море, такође је окружен стрмим литицама због којих Боку Которску често називају и најјужнијим европским фјордом. Порто Монтенегро неки су окарактеризирали као „бездушни„ модерни додатак рустикалном шарму обале ове земље, али нема сумње да Тиват и Црна Гора уопште постају хит дестинација. Овде се сударају два контраста: палме које украшавају луксузну марину која може примити прегршт суперјахти

допремљене су чак из Уругваја, док је с друге стране пут који води до дубровачког аеродрома (удаљене мање од два сата вожње) на неким местима без асфалта. Ова грбава вожња служи као подсетник да је инфраструктура у овој бившој ратом разореној земљи је још увек на климавим ногама, иако ће неки рећи да је то земљи осигурало одређену дозу шарма, а не и да је осрамотило. Но, заборавите на Порто Монтенегро и њезине сјајна поплочана шеталишта, јер оно што ћете највише ценити овде је доза забаве, истиче новинарка Дејли Мејла. Понуда водених спортова је шаролика, а лети се одржава и неколико регата. Ако у град дођете у шпицу сезоне, у крајњу руку се можете забављати гледајући све те силне мега јахте и ушминкану европску елиту која је, баш попут „обичног„ народа, дошла да ужива у летним радостима.

Пут путује две деценије

емац Гитер Холторф радио је као директор авиокомпаније, а онда је са својом супругом одлучио да оде на 18-месечни излет у Африку. Али путовање се њему и супрузи толико свидело да су одлучили како ће им живот на четири тошка постати - начин живота. А та авантура траје још и данас. Гинтер Холторф има 74 године и већ 23 године као прави глобтротер обилази свет. У свом Мерцедесу Г класе, за који тврди да није имао већих кварова, прошао је чак 800 хиљада километара. Његово грандиозно путовање почело је давне 1988. године, а од почетка га је пратила и супруга Кристин. Прво су стигли у Африку, а отад су превалили толико

километара да су двадесет пута могли обићи екватор.

Посетили су већину светских земаља, од Аљаске до Зимбабвеа, Се-

верне Кореје, прешли су Сахару и Хималаје, стигли су све до Сибира. Нажалост, његова супруга преминула је 2010. године, али он је према њеној жељи наставио да путује. Није успела дочека Филипине, 200-ту земљу коју је Гитер обишао на путовању тек ове године. Иако је вешто избегавао новинаре, фотограф Дејвид Лемке успео га је наговорити да га накратко „угости„ на своме путовању. Осим што је снимио невероватне фотографије Гитера и његовог лименог љубимца, Дејвид је сазнао и да ће Гинтер следеће године завршити путовање. Свој невероватно снажан џип који је назвао Ото, „пензионисаће„ се у Мерцедесовом музеју у Штудгарту.

путници и љубитељи природе могу да се упознају са њеним становницима, а они су заиста разнолики: око 200 врста биљака, 180 врста птица, 2о-так врста риба, водоземаца и безопасних гмизаваца до даброва и видри, свиња мангулица и подолског

говечера, магараца...Легенда каже да и данас у Засавици живе змајеви. Препознаћете по томе што су “одоздо је црни и рутави, а одозго гладаки и сјајни, баш као видра”... Више информација можете добити на телефоне: 021 52 25 28 или 021 52 35 78.

КЊИЖАРА КАО ТУРИСТИЧКА АТРАКЦИЈА

Сценографија за бајку

К

њижару у португласком граду Порту под именом Ливрариа Лело, морају да заволе и они који не читају. Бајковиту архитектуру и дизајн унутарашњег простора надопуњује љубазни власник који пронађе књигу писану за свачији укус. Књиге се у Ливрариа Лело књижари у Порту продају од 1906.године али осим одличног избора књига на португалском, француском и енглеском ту је и импресивно дизајниран, бајковити простор, који мами и оне који мало маре за књиге. Чудесне степенице, осликано стакло, изрезбарене полице и неоготичко прочеље драгуљ су града Порта. Један од власника Антеро Брага љубитељ је књижевности и помоћи ће вам да пронађете књигу чак и ако немате појма шта бисте желели да читате. Простор је дизајнирао Ксавијер Естевес, који је инспирисан паришком Лафајет галеријом направио необично заобљено степениште. Раскошно декорисан простор одличан је пример португалског еклектизма, с лепим елементима у стилу art nouveau. Једна од најслађих тајни града Порта је кафић с четири стола на другом спрату Ливрариа Лело. Тако да ако се случајно затекнете у Порту у књижари Ливрариа Лело имаћете још једна лепу сценографију за успомене са са путовања.


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav snaji

ponedeqak10.septembar2012.

SE]AWE

10. 9. 1992 - 10. 9. 2012.

POMEN

Momir Trobok

25

Prolazi tre}a godina od onog stra{nog 11. septembra 2009. godine, kada nas je zauvek napustila moja voqena supruga i Marijina bri`na majka

iz Sarajeva S qubavqu i po{tovawem: Bojan, Mirjana i Jadranka. 60092

Milki Milenkovi}

POMEN

Rada Vuleti}

5. 5. 1936 - 10. 9. 2011.

Sa{a Putnik

ro|. Joki}

1993 - 2012.

Pomen }e se odr`ati u utorak, 11. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, poqe 8.

od: devera Milosava, jetrve Sibinke sa porodicom.

Sale, volimo Te.

Zauvek o`alo{}eni: suprug Milan i k}er Marija.

Porodica.

60194 60209

60193

Danas se navr{ava dvanaest godina kako nema Tvog osmeha, zagrqaja, glasa.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Albert Ku`ner

POMEN Danas, 10. 9. 2012. godine, navr{ava se godina od kako sa nama nije na{ dragi

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

\or|e Korica dipl. ekonomista 2000 - 2012.

SVE VRSTE masa`e: relaks, sportska, kraqevska i dr. Stru~ne maserke, luks ambijent. Telefon: 061/3072402, svaki dan od 10 - 21 sat. 60177

\or|e na{, uzalud je tra`iti re~i, na{a je tuga, kao i na{a qubav prevelika i preduboka, da bi ikada bila izmerena i ispisana re~ima. Vole te tvoje Dragana i Jelena.

Porodica Ge~evi}.

60085

60205

59677

DVOGODI[WI POMEN Navr{avaju se dve tu`ne godine od kada nas je napustila na{a draga majka, supruga, sestra, baba i prababa

Posledwi pozdrav po{tovanom ~ika Bo{ku.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 65. godini preminuo na{ dragi

Marica Mihailovi}

Bo`idar ]iri}

1936 - 2011.

Sestra Beba, zet Mile, porodice \or|evi} i Bah.

]erka Sta{a, unuke Tijana i Daria i zet Brana. 59676

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminula na{a draga

Mihajlo Pilipovi} ro|. Babin

IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru u Ul. Novosadskog sajma 7. Telefon: 060/0442-711. 59955

Albert Ku`ner

Bo`idaru ]iri}u

Hvala ti {to si bila deo nas. Osta}e{ u na{im srcima. Tvoji najmiliji: suprug Slavoqub, k}i Mirjana, sin Zoran, brat Laza sa porodicama.

Porodice Drap{in.

60204

60006

Posledwi pozdrav dragoj priji

Sahrana je danas, 10. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Milka, sin Sa{a i k}i Sawa sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Mara Je` Sahrana je 10. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Je`. 60206

60211

[ESTOMESE^NI POMEN

Posle kra}e i te{ke bolesti napustio nas je na{ dragi

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 59572

Sava Petrov VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 60094

Milki

uja Bo{ku

od: prijateqa \ure, Nade i porodice Stojkov.

Pera i Ru`ica Ibro~i} sa decom.

Navr{ilo se tu`nih {est meseci od kako nas je napustio. Sestra i zet.

Sahrana milog nam pokojnika je danas, 10. 9. 2012. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Neute{ni: supruga Marija, }erke Slobodanka i Sne`ana, unu~ad Dejan, Vlada, Awa i Duwa, zetovi Radomir i Zlatko. 60207

Uvek }emo se se}ati na{eg brata, uje i deda-uje

Posledwi pozdrav

Stevi Zoranovi}u

60210

60216

60203

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 59447 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9649-000. 59804 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60181

1939 - 2012.

Aleksa Mogin

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Ratko Aleksi}

Raletu

Bo{ka ]iri}a

dragom

Mihajlu Pilipovi}u

od Miqanovih drugova.

Porodice: Ibro~i}, Panteli} i Rankov.

od Ru`ice i Duleta.

60208

60217

60215

1951 - 2012.

od porodice Malinovi}.

Sahrana je u utorak, 11. 9. 2012. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wegovi: majka Nade`da i sestri} Zoran sa porodicom.

60213

60214


26

tv program

ponedeqak10.septembar2012.

06.30 Добро јутро,Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 Еко-Шуме Војводине 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Знање имање 13.05 Чари риболова 13.30 Светло народног предања 14.00 Вести 14.05 ФестивалКантат 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Биографије 16.00 Све(т)око нас 16.25 Политбиро 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Вреди знати 19.30 ТВ Дневник 20.05 Преваранти 21.00 11.септембар,док.филм 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Оперативци 23.50 ХроникаБранковогкола 00.05 Комшилук 00.30 Јазик 2011.-Бифанк 01.35 Вреди знати 02.00 Све(т)оконас 02.25 Политбиро

Разговор оздрављу (Панонија,19.00) 07.30 08.00 10.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

ГласАмерике Панонскојутро Лола Филмскипрограм Будиродитељ Улови трофеј Војвођанскевести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговороздрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмскипгорам Панонскахроника Глас Америке

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.04 10.37 11.06 11.11 12.00 12.15 12.31 13.14 13.20 13.43 15.10 15.58 17.00 17.20 17.45 18.26 19.00 19.30 20.05 21.00 22.20 22.23 23.13 00.00 00.15 00.24 01.10 02.40 03.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Лов и риболов Еко караван Вести Виа милитарис Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп:Дизни на РТС Летњи биоскоп:Мекбрајд-ко је убио Мартија,филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Информативнипрограм Вести РТСкараван Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп:Изгубљена колонија,филм Цео живот за годину дана Вести (04.00,05.00)

06.02 06.46 07.05 07.11 07.22 07.28 07.49 08.01 08.06 08.12 08.44 09.08 09.39 10.09 10.47 11.18

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Шешир без дна Електронско учење и образовање на даљину Београд у музичким збивањима 20.века Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Добро је,добро је знати

ФУДБАЛ (МЛАДИ)- КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗАЕП

Србија –Македонија (РТС 2,18.56)

Вреди знати У првој епизоди, причаће се о кувању. Сазнаћете како се праве свилене бомбоне, чимни кејк,броколи са реповима гамбора у белом сосу, пилетина на жару с печуркама, рибљи котлић и јабуке у шлафроку... Аутори серијала: Немања Грујин и Марко Каћански (РТВ1,19.00)

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.35 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.30

Кухињица –мађ. Нови таблоид НС Треће доба Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Дуриндо,мађарска народна музика Мађарска историјска галерија ликова (мађ) Виве 2011.2.део (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село ХроникаБранковогкола Телеклуб (рум) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин (мађ)(Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Наши дани (мађ) Изнашеархиве Биографије Буда са кестена Сведоци времена

08.30Храна и вино 09.00Вести 09.05Убиства у Мидсамеру 10.50Неон сити 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.35 Серијски програм 12.45Неон сити 13.00Вести 13.05Опчињени 14.00Ево нас код вас 15.00Вести 15.05Африка од врха до дна 15.30Азбука родитељства 16.00Дунавска салетла 16.30Храна и вино 17.00Убиства у Мидсамеру 18.40Сремски Карловци,од суботе до суботе 19.00Објектив 19.30Објектив (слов) 19.45Објектив (мађ) 20.00Спринт 20.30Истрага 21.00Опчињени 22.00Објектив 22.30Витраж 23.00Серијски програм 23.55Украдена срца

11.00 Шпански рукомет Суперкуп: Ат Мадрид –Барселона 12.15 Лига 1:Кроули –Портсмут 14.00 КХЛ:Авангард –Барyс 16.30 На данашњи дан 16.45 ТВС 17.45 Барса ТВ 18.45 На данашњи дан 19.00 Преглед аргентинске лиге 20.00 Фудбал У 21Квалификације ЕП:Енглеска –Норвешка 22.00 КХЛ:ЦСКА –Динамо Рига 00.30 На данашњи дан 00.45 Преглед Чемпионшипа 01.15 Сегунда дивисион

07.00 07.15 07.45 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 00.05 01.00 01.05 01.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм:Убрзање Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Ејми Смарт

Убрзање Чев Челиос је врхунски плаћени убица који ради за мафију, а планира да напусти свој посао и буде с девојком Еве која и не зна за његову „каријеру”. Али, у тело му је убризган „пекиншки коктел”, смртоносни отров који може да неутралише само стално струјање адреналина, којим се убрзава рад срца, јер ако му срце успори - сигурно умире. Улоге: Џејсон Стетам, Ејми Смарт,Хозе Пабло Сантило,Ефрен Рамирез Режија: Марк Невелдин, Брајан Тејлор (Прва,22.00)

04.10 05.00

Музички програм Екофајл Трезор Шешир без дна Електронско учење и образовање на даљину Београд у музичким збивањима 20.века САТ Све боје живота Очајне домаћице Ад либитум Верски мозаик Србије Фудбал(млади)-Квалификације за ЕП:Србија-Македонија, пренос Бинго О родној равноправности Очајне домаћице Ролер дерби,филм Челофест Трезор Фудбал(млади)-Квалификације за ЕП:Србија-Македонија САТ Челофест

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Слике живота Маратон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Монк Ало,ало Документарна серија Обични људи Филм:Зона мртвих Ало,ало Филм:Терминал Удовице Ало,ало Филм:Балтичка олуја Домаћа музика Филм:Терминал

11.49 12.27 13.00 14.04 14.32 15.00 15.33 16.23 16.55 17.39 18.07 18.56 20.53 21.31 22.00 22.47 00.44 01.45 02.48

Џина Гершон

У потрази за правдом Ђино Фелино је одрастао у суровом свету бруклинских улица.И док су многи његови пријатељи завршили са друге стране закона,Ђино је заједно са својим најбољим другом Бобијем постао полицајац. Улоге: Стивен Сигал, Вилијам Форсајт, Џина Гершон,Џон Легуизамо Режија: Џон Флин (Б92,21.10) 07.00Шљака 07.10У потрази за јагуаром с Најџелом Марвеном 08.00Топшоп 08.20Најбоље године 09.15Топшоп 09.30Кажипрст 10.00Вести 10.35Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.15 Филм:Опасност у Русији 15.00Нинџа ратници 16.00Вести 16.40Спортски преглед 17.05Штребери 17.30Пријатељи 18.30Вести 19.10Сунђер Боб Коцкалоне 19.30Штрумфови 20.10Нинџа ратници 21.10 Филм:У потрази за правдом 23.00Вести 23.35Спортски преглед 23.55Увод у анатомију 00.45Амерички топ-модел 01.35Саут Парк 02.00Најбоље године 02.50Увод у анатомију 03.35 УкључењеуБ92Инфо

07.00 10.15 11.00 12.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30 04.15 06.00 06.30

Добро јутро Мала невеста Смешно ћоше код Ђоше Тренутак истине Први национални дневник Мала невеста Тачно у подне-живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Папарацо лов Пинк таргет Филм:Развод на одређено време Филм:Титус Филм:Жилова супруга Госпођица Моје срце куца за Лолу

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Хајдук,филм Насловна страна –квиз Телемастер Летњиковац Ћирилица Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Ћирилица Насловна страна –квиз Заклети на ћутање Моја Србија

Светозар Цветковић

Хајдук После Првог светског рата два друга, демобилисана официра носиоци највиших одликовања за храброст, враћају се мирнодопском животу.Први постаје командант жандармерије, а други налази разорено огњишта које покушава да оживи. Улоге: Светозар Цветковић, Бранислав Лечић, Даница Максимовић Режија: Александар Петковић (Хепи,15.50)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9,15.00Оф Роад,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Зелена патрола,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер,20.15Отворени екран -Ретроспектива,21.15Концерт,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Филм,00.30 Бибер,01.00Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

ponedeqak10.septembar2012.

IZBORIZSATELITSKOGPROGRAMA

FEQTON

17

27

УСпОН И пАд СРпСКИХ ЛИБеРАЛА И „еКОНОМСКе пОЛИТИКе”

пише: Мијат Лакићевић 07.10 венчаницаизснова 07.40 Штанетребаобући 08.35 Богатамлада,сиромашна млада 09.30 Гојазнитинејџери 10.25 Нисамзналадасамтрудна 11.20 Свеженемогмужа 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњакзаторте 14.05 Компулзивногомилање 15.00 Малиљуди,великисвет 15.30 Џон,Кејтиосмородеце 15.55 венчаницаизснова 16.20 Штанетребаобући 17.15 Богатамлада,сиромашна млада 18.10 Гојазнитинејџери 19.05 Краљпосластичаракаокувар 19.35 Стручњакзаторте 20.00 Затрпани 20.55 Карсоновсвет 21.50 пацијентисанеобичним здравственимпроблемима 22.45 Ургентницентар 23.40 Л.А.Инк 00.40 Затрпани

07.00 добро јутро,Хрватска 10.10 поглед на Земљу,док.серија 11.05 Заволите свој дом 3,док. серија 12.00 дневник 12.37 Моћ судбине 13.27 др Оз 2,ток шоу 14.30 Мањински мозаик 15.00 Кад већ постоји планина 15.35 Глас домовине 16.05 Синови и очеви,док.серија 16.58 Хрватска уживо 18.20 8.спрат,ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.35 потрошачки код 21.10 Нулта тачка,политички ток шоу 22.30 дневник 3 23.10 На рубу науке 00.00 Секс и град 00.30 1981,филм 02.10 др Оз 2,ток шоу 02.50 8.спрат,ток-шоу

08.00 други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 побуна на броду робова 11.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Завођење у граду:Како је настао шопинг 14.00 Јелена Тројанска 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Уметност Русије 20.00 Барок! 21.00 Ратници 22.00 други светски рат у боји 23.00 Царство мора 00.00 Крв на нашим рукама

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

СемиМакс ОзиБу МиШи-воденидив Лавиринт Торенте3 Хладнииграч Нортфорк Буребарута еротскифилм еротскифилм

Нортфорк Радња ове драма са елементима фантастик е смештенајеуградићНортфорку Монтани који је потребно евакуисати због пустања у рад велике бране и хидроцентрале... Улоге: Ник Нолт, Џејмс Вудс, Дерил Хана, Клер Форлани Режија:БраћаПолиш (Синеманија,20.00)

06.00 08.15 09.45 11.50 12.50 14.50 16.45 18.35 20.05 22.10 00.10 02.05 03.30 04.15

дрво живота Неспокојни Хамлет вини пу Каубоји и ванземаљци вода за слонове Летописи Нарније Кунг Фу панда 2 други живот Царство порока плениоци Јацкасс 3.5 прави секс представља Без обавеза

Браћаисестре Филм:Издругогугла вокер,тексашкиренџер Монк дијагнозаубиство вокер,тексашкиренџер дображена Браћаисестре УбиствауМидсамеру Монк пандуриновајлије Филм:РобинХуд Филм:Најважнијијепек вокер,тексашкиренџер

07.55поппикси 08.10езел 10.10Мекгyвер 11.30ексклузивтаблоид 11.55Крвнијевода 13.00Сулејманвеличанствени 15.00Мекгyвер 16.55РТЛ5до5 17.10Галилео 18.05ексклузивтаблоид 18.30РТЛданас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Сулејманвеличанствени 22.00Немогућамисија3,филм 00.15РТЛвести 00.30ЦСИМајами 02.10Астрошоу 03.10ЦСИМајами 03.55РТЛданас

Немогућамисија3

ЛизаКолон-Зајас

Јунајтед93 Уторак, 11. септембар 2001. године. На аеродрому Неваркуобичајена,савршено контролисанагужва.Свиавиониполећунавремеинанебујесвемирно.У6сатии43 минуте полетио је авион Јунајтед93заСанФранциско... Улоге:  Триш Гејтс, Лиза Колон-Зајас,КалидАбдала, Луис Алсамари, Омар Бердуни,ЏејмиХардин Режија:ПолГринграс (ХРТ2,20.00) 07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 09.10 10.00 11.10 11.40 12.25 12.40 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 20.00 21.55 22.40 23.25 00.40 01.15

КлерФорлани

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.50 01.50

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 23.00

04.00 05.30 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.45

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Х2О Уз мало воде! Школски сат Суперосветници,филм евромагазин Идемо на пут с Гораном Милићем Скица за портрет плодови земље 1981,филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв КокоБил Реконструкција еџмонт дарма и Грег Нови клинци с Беверли Хилса Слатколудило,док.серија Јунајтед 93,филм Лажи ми Момци с Медисона Мућке Битанге и принцезе Ноћни музички програм

Одбеглекћерке Биографија-КристијанБејл Градбезневинихдуша девојкаизсестринства Биографија-ГретаГарбо Сувишнипртљаг возтрезор Биографија-КристијанБејл Татинианђели Биографија-ГретаГарбо СањакасанАфрику

Тежакизбор ени Женафранцускогпоручника Многобукениокочега Бинго Сенкеимагла Школскидани Ханаињенесестре другашанса Неконтролисанамоћ еротскифилм еротскифилм еротскифилм

далекооднемогућихмисијаисмртоноснихакција,бившитајниагентИтанХантзапочео је ново поглавље у свом животу - пронашао је сродну душу и остао присутан у ИМФ-у као ментор новихагената... Улоге: Том Круз, Филип Сејмур Хофман, Винг Рајмс,БилиКурдуп,Мишел Монаган Режија:ЏејЏејАбрамс (РТЛ,22.00)

ТомКруз

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери прљави послови Опасан лов преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова прљави послови Опасан лов преживљавање Како се прави? Човек,жена,дивљина преживљавање Обрачун суперљуди Људско тело дрвосече из мочваре

08.30 08.45 09.15 10.45 11.00 13.45 15.30 19.00 20.45 21.00 21.30 22.30 23.30 01.00 01.15

Мотоспортови Аутобилизам Супербајк Мотоспортови Бициклизам Тенис Фудбал Тенис Сви спортови Рвање Рвање Најјачи човек Тенис Сви спортови Мотоспортови

Sva|eispodAlpa ograni~enogdometa

Srbiji vlada uverewe kako je Slovenija uspe- Kardeqaaondajeonorganizovaovelikekomisijeza la nastaviti liberalnu politiku i posle promenuustavapasenatomeradilodve-trigodine. Kav~i~a, samo sa drugim qudima. ZaKardeqasete{komo`ere}idajebioJugosloven, VLADIMIRGLIGOROV:Ne.Bilojeitamove- kao Broz, kome je i Jugoslavija bila mala, a kamoli likih promena. Oni su sedamdesetih imali u`asno Hrvatska.Samojedvaputbiouonojogromnojpalati tvrdstav,nimalorazli~itodSrbije.Ali,Sloven- za predsednika (tamo sad stoluje Josipovi}), koju su ci nisu dozvoqavali obra~un s qudima. Velika je mudiglinaPantov{~aku.Kardeqje,pak,biopresverazlikaizme|uSlovenijeiSrbijeusposobnostida gaSlovenac. senapravikonsenzus.Nijesvejednokojenavlasti, U Hrvatskoj i Srbiji konsenzusa nije bilo? bez obzira na politiku, recimo, Roman Albreht, ideolo{ki zatucanko, pisacsvihonihzakonaoudru`enimi drugimradovima,iJanezKocijan~i~, gradona~elnik Qubqane, sposoban, mlad~oveka,pasugaoteraliu„Adriju„. O kakvom konsenzusu govorite? -Oniznajudamorajuna}izajedni~kuinteres.Tojekonsenzualnitippolitike.Postoje,naravnoineslagawa, kaoikoddrugihnaroda,alineioko bitnih stvari. Recimo, oko Drugog svetskogratakaouHrvatskojiSrbiji. Slovenci nisu ru{ili spomenike KardequiliKidri~u,niproglasili partizaneza neprijateqe.Onisadistra`uju kako je ko i za{to stradao, alikarakteroslobodila~keborbese nedovodiupitawe,jerjelegitimnost dr`avezasnovananawihovojantifa{isti~koj borbi. Kakva god je bila. Uz to, oni zaista imaju sklonost da raspravqaju,bezobzira{tolevi~ari Josipovi}stolujeuvilikojujeBrozizbegavao po {tampi pi{u kako je tamo divqi kapitalizam.Alizarazlikuoddrugiheks-judr`ava, -UHrvatskojjepostojaosporizme|ukomunistai tamonijemogu}etektako{utiratisindikate. nacionalista. Hrvatska emigracija je bila opasna, Ali bitno je da sposobnog Kocijan~i~a nisu ote- postavqalabombe, ubacivala naoru`ane grupe i izrali u penziju, nego u privredu, da napravi firmu. vodilateroristi~keakcije.Postojaojezaistaozbi- Slovencisesva|ajukaoisvidrugi,konkuri{u qanproblemsanacionalistimaraznevrste.Biloje jedandrugom,alizarazlikuodvlastiiopozicijeu kwiga,jo{osamdesetih,kadjepo~elodaseslobodniBeogradu,jo{od{ezdesetihnemajudilemedajepo- jepi{e,pokojimajeNDHbilaizrazvoqenarodau trebna otvorena privreda i izvoz, ali imaju protomtrenutkuime|unarodnomkontekstu.Alisuonda blema sa prisustvom stranaca. doga|ajioti{liur|avompravBilodasutoSrbiiliNemci. cuido{lisupartizani.ZagreSlovencisesva|ajukaoi Strani kapital - ne dolazi u ba~ki praksisovci su bili sveobzir i rade sve da to spre~e. snidasumawina,dajetolewisvidrugi,konkuri{ujedan Ekonomsku politiku Sloveninisti~ka vlast, zna~i vlast madrugom,aliodavno nemaju jejeAleksandarBajtuobli~io wine nad ve}inom. Bojali su da dilemudasuimpotrebni bi liberalizacijom vlast preu- u svojoj teoriji otvorene priotvorenaprivredaiizvoz. zelinacionalista.Utomsukonvrede sa kontrolom i  nacionalniminteresima.Onisubitekstu posmatrali Tripala i Samobezprisustva li glavni izvoznici biv{e Ju- stranaca,bilodasutoSrbi SavkuDab~evi}imoralivideti goslavije. kodaseprovukukrozteigleiliNemci.Stranikapital ka Kakva je uloga Kardeqa u ne u{i. Tre}u liniju je gurao nedolaziuobzir tom obra~unu sa liberalima u SlavkoGold{tajn-iTripaloi Sloveniji? Savka dok su bili `ivi - kroz -Kardequsu,naime,sredinom{ezdesetihnapraviSocijalnoliberalnustranku.Odtogaposlenijebilo livelikuku}uuBeogradu,{tojebioznakdasetrajni{ta,jerjeDra`enBudi{aideju pretvoriouneku nosme{tausavezneorgane.No,utojku}ijeboravio vrstuliberalnognacionalizmakaoizlaza.Zaprakvrlo kratko i 1966/7. se vratio u Qubqanu. (To je sisovcejetobiloidejakojanemo`epro}i,jervodi shva}enokaoznak,takosetadigovorilo,dajepaou do prevlasti nacionalista. I verovatno su   bili u nemilost.)AlitamosuvladaliKav~i~iwegovi,pa pravu.Alitojeproblemkadsetra`iodgovornapijeKardeqprakti~noizvannajvi{ihkrugovavlasti. taweza{to se Tripalo,generacijskiiqudskirazume Opetseozbiqnijepojavio’68,nasastancimapolitsaqudimakao{tojeNikezi} a nijesporazumeo.On biroakaozagovorniknajo{trijihmerapremademontorazumevawetrebadapreto~iusporazumkojionda strantimauBeogradu.Sasli~nihpozicijajedelovao mora da „proda“. Nije dovoqno samo Brozu, {to je ipriobra~unusaKav~i~em.Glavnuuloguzapravosu ina~emogaodauradi,jerjeswimjakodobrostajao, odigraliStaneDolanciMilanKu~anikasnijebinegomoraTu|manuiwegovomdru{tvu. ATu|manov lidesnarukaKardequ.Takoseonu~vrstioiopetdousponpo~iwetihgodina.Onu~asopisu„Forum“,kobioulogutvorcaUstaviz1974.KardeqnijebioidejijepokrenuoKrle`a,objavqujeserijutekstovaosoolog,kaoSuslovrecimo,ve}vi{evezanzapravnii cijalisti~koj revoluciji i iznosio teze koje su tad politi~kisistem,~imeseBroznijebavio.Kakogod smatranenacionalisti~kim,madasubilojakoblage, dajeonpoliti~kistradavaoipokretanopitawekaotomeza{tosuseHrvatiopredelilizakomunistei ko}esistemdaseodr`iirazvija,stvarbido{lado Jugoslaviju.

U

Аутор Мијат Лакићевић и издавач,београдски Фонд за отворено друштво,цео тираж књиге „ИСпРед вРеМеНА”поклонили су Фондацији НУНС-а за помоћ новинарима (Ресавска 28/II, Београд,тел.011/334–3255,334-3136,и-мејл nuns@nuns.rs).Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500динара у НУНС-у,или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, сназнаком:Корисник:ФондацијаНУНС,сврха уплате:донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


28

monitor

ponedeqak10.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Посвећени сте породици и укућанима, који заслужују вашу пажњу, на веома конкретан и активан начин. Посао вас не мотивише много, али питања у вези некретнина и те како.

BIK 20.4-20.5.

Понедељак је први радни дан, и веома је добар за почетке на свим пољима.Пословна ситуација вам отвара неке нове видике и могуићности, па ту будите активни и вредни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. septembar 2012.

На личном и пословном плану сте успеш ни. Иск ор ис тите све шансе које имате,док су јошактуелне,посебно у приватном бизнису.Краћи пут је пријатан и леп.

Месец плови кроз ваш знак и доноси вам промењиве околности и емотивне ужитке,поготово у породичном гнезду. Партнер се не мesња тако лако,ни у ком смислу.

Радо би се повукли у неки свој простор, препустили породици и свом бић у, одм ар ал и се. Али, имате пуно посла који зависи од вас у великој мери.Љубав је око свода око вас.

Јошувек је време вашег рођендана, и још увек сте главни јунак у свом роману,стрипу,филму.То вам доноси самопoуздање и пријатан осећај смисла.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Успешни сте у свему што преузмете.Просто се море склања испред вас, да вам омогући пролаз и пок аже пут. Као Мојсију, нек ад давно. Припишите то својим заслугама.

Пос ловн а сит уа ц ија ће тећ и лакше и успешније, уколико експонирате некога да ради за ваше интересе. Држите се слова закона и дипломатије. Чувајте своје тајне.

Друштво вас анимира,као и разни догађаји, садржаји који вам се напросто уливају у живот. Можете имати свој план, али га се не можете држати стриктно.Промене.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Полако али сигурно, Сатурн ће нап ус тит и ваш знак. Још увек имате времена да радите на себи и својој снази, зрелости и издржљивости. Преузимате одговорност на себе.

Дружељубиви сте, на свој хиров ит и нач ин. Нед ос таје вам утемељеност и доследност. Пословне могућности су не ограничене. Имате пуно сјајних идеја. Акција! Није вам до посла,сем уколико нисте емотивно мотивисани. Делујете исувише културно, попут златне рибице,у средини која изискује ајкуле. Испитујете терен, за почетак.

TRI^-TRA^

Вериласе Кејт V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

30

Sombor

31

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zreњanin

31

S. Mitrovica 30 Ruma

31

Panчevo

31

Vrшac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 30 Niш

32

Evropa

и тоПло

НОВИСАД: Сунчаноитоплијенегоунедељу.Дуваћеумеренјугоисточниветар.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература14, амаксималнаоко30степени. ВОЈВОДИНА: Сунчаноитоплозаоводобагодине.Дуваћеумерен југоисточниветар,ујужномБанатуповременопојачан.Притисакизнад нормале.Минималнатемператураод12до16степени,амаксимална од29уВршцудо31степенназападуВојводине. СРБИЈА: Сунчаноитоплозаоводобагодине.ДуваћеумеренјугоисточниветаруПоморављуиПодунављу,ауосталимкрајевимаслаб источниисевероисточни.Притисакизнаднормале.Минималнатемператураод8до16степени,амаксималнаод28уНеготинудо32степенаназападуијугуСрбије. ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Ууторакисредупретежносунчаноитоплозаоводобагодине,узумеренјугоисточниветару ПоморављуиПодунављу.УуторакпоподнелокалнипљусковинајугозападуијугуСрбије.Усредукрајемданаиуноћикачетврткукиша ипљусковистижусазападаисеверозапада.Учетвртакзахлађењеса кишом.Упетаксвежесакишомујужнимкрајевима.Завикендсунчани периодиузпостепенпорасттемпературе. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Биометеоролошка ситуација погодоваће хроничним болесницима и свим осетљивим особама,алиседодатнапажњаипаксаветујеособамасасрчаним тегобама.

Madrid

30

Rim

29

London

23

Cirih

27

Berlin

29

Beч

29

Varшava

26

Kijev

21

Moskva

14

Oslo

19

St. Peterburg 14 Atina

31

Pariz

28

Minhen

28

Budimpeшta

31

Stokholm

20

ГлумицаКејт Босфорт (29) похвалила се огромним вереничким прстеном, и тиме потврдилагласинеоскоројудаји.Кејтјеизванично,насвом Твитер налогу, потврдила да севериласадечкомМајклом Полишом, поделивши са фанов има црн о-бел у фотог рафилунакојојносивеликидијамантскипрстен. „Хвалавамсвиманалепим жељама.Овуфотографијунаправио је мој будући муж”, написалајеглумица. КејтиМајклувезисуодјула 2011, а Кејт се претходно забављала са звездом филма „Пирати са Кариба”, Орландом Блумом, који је сада у бракусаманекенкомМирандом Кер.

VIC DANA Донеопетаонојевојаје предкокошкеикаже: -Даме,ниједавамнешто замерам,аливидитекако сеторадиуиностранству.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

142 (-23)

Slankamen

212 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

213 (-31)

Zemun

251 (-9)

Bogojevo

196 (-33)

Panчevo

270 (-6)

Smederevo

448 (-4)

Baч. Palanka 220 (-23) Novi Sad

194 (-22)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

26 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (0)

Beograd

194 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

196 (-12)

NERA

Hetin

70 (-2)

TISA

-92 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

24 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 10.septembar 2012.