Page 1

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 10. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22804 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZA[TO MALO-MALO PA NEMA SAOBRA]AJA NA MOSTU PREKO DUNAVA

„Be{ku” povremeno zatvara trideset godina nemara Foto: G. Jovi}

str. 4

OBIMNI RADOVI U CENTRU NOVOG SADA I NA BULEVARIMA

INTERVJU BOJAN KOSTRE[, ZAMENIK PREDSEDNIKA LSV

Raduju me vesti iz Ni{a str. 4 NASLOVI

Politika 2 Probni balon NATO za kosovske snage 3 Babi} ne pravi politi~ku stranku

Ekonomija

Leto, vreme za mermer i asfalt str. 7

SUDSKI EPILOG INCIDENTA U ZREWANINSKOJ BOLNICI

Posle smrti bake, lekaru pretio ubistvom str. 13

„ NAJBOQI ODBOJKA[I SPREMAJU SE U SLOVENIJI ZA SP

„ LEN\ER U FINALU PRVENSTVA EVROPE

Novi Sad 8 Nova lica zgrada uz pomo} grada

Dru{tvo 15 Zablude o magi~nom le~ewu

str. 9

„ SREBRO ZA ZORANU ARUNOVI] I REPREZENTACIJU

„ RASPORED JESEWEG DELA PRVE LIGE SRBIJE

6 Balkan najstro`e ka`wava vredne veterane

Reporta`e 14 Zimogro`qivi kalu|er izazvao po`ar epskih razmera

Evropski izgled „Kara|or|a”

Sun~ano

„ IGRA^I UZ SELEKTORA ANTI]A

Tre}e doba

Crna 12 Preseli im vojvo|anski hoteli 13 Finansijska istraga Kari}evih firmi

DOGODINE NA NOVOSADSKOM STADIONU VI[E OD 25.000 MESTA?

str. 16 – 21

SPORT

4 U dr`avnim firmama radi se upola mawe nego kod gazde 4 Unija pekara ne sme da mesi cene hleba

Vojvodina 10 Mu{karci u depresiji, `ene preuzele inicijativu 11 Dno tone, plafoni se ru{e

Najvi{a temperatura 31° S


2

POLITIKA

utorak10.avgust2010.

DNEVNIK

NAKON ODLUKE KFORA DA SRPSKE MANASTIRE PREPUSTI OBEZBE\IVAWU KPS-a

KOSOVO

Nema razgovora o podeli – U Srbiji se ne razgovara o podeli Kosova, ali takva ideja ne mo`e biti iskqu~ena – rekao je dr`avni sekretar u ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi}. U intervjuu za Radio „Slobodna Evropa“ na albanskom jeziku Ivanovi} je pozvao na neophodne razgovore Beograda i Pri{tine uprkos dijametralno suprotnom stavu dveju strana. Odgovaraju}i na pitawe {ta o~ekuje od Generalne skup{ti-

ne UN koja }e o Kosovu raspravqati u septembru, Ivanovi} je rekao da }e to telo poku{ati da ubla`i negativne posledice savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde. Bilo kako bilo, ta sednica mora da utre put pregovorima, rekao je dr`avni sekretar za Kosovo, i dodao da pregovori o tehni~kim pitawima, na kojima insistira Pri{tina, nisu mogu}i pre nego {to se defini{e status.

Jeremi}: Misija na granici nemogu}eg Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e da se nastojawe Srbije da obezbedi podr{ku svojoj rezoluciji u Generalnoj skup{tini UN, s obzirom na otpore, grani~i s nemogu}im, ali da }e u~initi sve da uveri ~lanice svetske organizacije u ispravnost svojih stavova. Delegacija Srbije, predvo|ena ministrom Jeremi}em, obavila je protekle sedmice u Wujorku vi{e od 40 bilateralnih konsultacija sa stalnim predstavnicima dr`ava ~lanica UN, s ciqem da se broj zemaqa koje bi mogle priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova svede na najmawu mogu}u meru, uprkos pritiscima najuticajnijih svetskih prestonica. „Detaqno smo upoznali sagovornike sa sadr`ajem savetodav-

nog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, koje ni u jednom svom segmentu nije dalo za pravo Pri{tini na jednostranu secesiju od Srbije“, rekao je ministar Jeremi} dopisniku Tanjuga u Wujorku. Na molbu da proceni kakvi su izgledi Srbije da pod aktuelnim okolnostima postigne uspeh, Jeremi} je odgovorio: „Imaju}i u vidu s kakvim se otporima suo~avamo, nije te{ko zakqu~iti da se na{a misija grani~i s nemogu}im. Ali, ne}emo dozvoliti sebi da ne u~inimo svaki napor, da ne iskoristimo svako diplomatsko sredstvo, da ne dospemo do svakoga ko je spreman da nas saslu{a i poku{amo da ga snagom politi~kih argumenata uverimo u ispravnost na{ih stavova“. .

LDP: Povu}i rezoluciju i pisati novu sa EU i SAD Predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} zatra`io je ju~e momentalan zaokret u kosovskoj politici i povla~ewe rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela Generalnoj skup{tini UN. Jovanovi} je u saop{tewu naveo da novu rezoluciju treba napisati u dogovoru sa svim parlamentarnim strankama i predlo`iti je Evropskoj uniji sa ciqem re{avawa svakodnevnih problema Srba na Kosovu, a koje }e osigurati veze Srbije i Evrope. „Umesto da su poslu{ali predlog LDP da se rezolucija pi{e sa EU, brzopleto su podneli tekst bez namere da se dobije podr{ka zemaqa ~lanica ~ije zajednice sutra `elimo da budemo

deo. Sada moramo u svetu prona}i razumevawe za Srbiju i na{e interese ostvarivati u dogovoru sa EU i Amerikom“, naveo je Jovanovi}. Izjava ministra spoqnih poslova Srbije Vuka Jeremi}a da je dobijawe podr{ke u Generalnoj skup{tini UN za rezoluciju koju je Srbija predlo`ila „nemogu}a misija“ samo je alibi za pogre{nu politiku, smatra Jovanovi}. „Vuk Jeremi} danas poku{ava da se presvu~e na isti na~in na koji su to u~inili Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, bez preuzimawa odgovornosti za sve {to su godinama radili. U politici ‘nemogu}a misija’ zna~i kraj jedne politike“, naveo je predsednik LDP-a.

SAD protiv srpske rezolucije Beograd insistira na svojoj rezoluciji o Kosovu, {to je nai{lo na otpor SAD i ve}ine ~lanica EU, a Bi-Bi-Si je o ameri~kom stavu razgovarao s potpredsednikom va{ingtonskog instituta Kejto Tedom Karpenterom. On je rekao da su jo{ od po~etka devedesetih SAD zamerile svakoj vladi koja se usprotivila wenim `eqama na prostoru biv{e Jugoslavije. „Va{ington se najpre usprotivio srpskoj inicijativu za ocenu Me|unarodnog suda pravde, a onda je tiho lobirao za presudu u korist Kosova. SAD vr{e postojani pritisak na dr`ave koje nisu priznale Kosovo da to sada u~ine“, kazao je Karpenter. „Sve {to nije u skladu sa tom politkom izazva}e qutwu Sjediwenih Dr`ava i wihove ne naro~ito suptilne pretwe“, naglasio je on. „SAD veruju da se - ako Kosovo postane potpuno priznata, nezavisna dr`ava -

otvara put ulasku svih biv{ih jugoslovenskih republika u EU, {to po wima ozna~ava i definitivan kraj svih nacionalisti~kih sukoba i tenzija na Balkanu“, dodao je Karpenter. „To je, dakle, pretpostavka koja vlada ameri~kom politikom prema Balkanu ve} petnaestak godina. Li~no mislim da je to dosta naivno“, zakqu~io je ovaj politikolog blizak republikancima. Karpenter, ina~e, procewuje da }e SAD ulo`iti „maksimalni diplomatski napor“ da spre~e prolazak srpskog nacrta rezolucije kroz Generalnu skup{tinu UN, a da }e onda preduzeti i druge mere protiv Srbije. „Do}i }e do diplomatskog zahla|ewa izme|u Va{ingtona i Beograda. Amerikanci }e verovatno tiho preporu~iti Evropqanima da uspore proces pribli`avawa Srbije Evropskoj uniji“, predvi|a on.

\ifoni: Kako se `ivi na severu Italijanski ambasador na Kosovu i predstavnik Evropske unije na severu Kosova Mikele \ifoni izjavio je da Pri{tina i Beograd treba da razgovaraju o `ivotu gra|ana na severu Kosova, bez ugro`avawa integriteta “nove dr`ave”. „Nisam govorio o nekakvom anga`ovawu koje bi ugro`avalo teritorijalni integritet. Ali ne treba sva anga`o-

vawa oko `ivota gra|ana ocewivati kao pitawe suvereniteta“, rekao je \ifoni u intervjuu pri{tinskom “Koha ditore”. Ambasador \ifoni smatra da Pri{tina i Beograd treba da razgovaraju „bez nametawa tema, u duhu regionalne saradwe i uz uzajamno po{tovawe crvene linije koju je postavila druga strana“.

Probni balon NATO za kosovske snage Nakon odluke Kfora da obezbe|ivawe srpskih manastira na Kosovu i Metohiji prepusti KPS-u, mona{tvo pravoslavnih hramova iz ju`ne srpske pokrajine oglasilo se zahtevom da se na KiM vrate srpska vojska i policija, kako je i predvi|eno Rezolucijom 1244 SB UN i Vojnotehni~kim sporazumom iz Kumanova, koji su potpisali Vojska SRJ i NATO. Odluka Kfora da prepusti obezbe|ivawe osam srpskih manastira Kosovskoj policijskoj slu`bi izazvala je zebwu za bezbednost svetiwa i mona{tva u Pokrajini. Zamenica igumanije u Pe}koj patrijar{iji mati Harikina o~ekuje da dr`ava Srbija i zvani~no zatra`i od me|unarodne zajednice da se „aktiviraju“ Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum. O zahtevima mona{tva SPC za sada se niko od nadle`nih dr`avnih institucija ne

Ninoslav Krsti}

– Ve} godinama apelujem da se Beograd pozove na Rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum i krene u pregovore o povratku na{ih snaga na Kosovo. Bez obzira na to {to smo dobijali neformalne odgovore da bi na{e snage u slu~aju povratka bile „glineni golubovi“, me|unarodna zajednica je morala da ispuni ono na {ta se obavezala, a to je da na{e snage vrati i da ih za{titi – isti~e general Krsti}, koji je danas na ~elu Fonda za bez-

Modaliteti povratka i ispuwewa Rezolucije Predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju i biv{i komandant zdru`enih snaga na jugu Srbije otkriva i mogu}e modalitete povratka srpskih snaga na Kosovo, ~ime bi bila ispo{tovana Rezolucija 1244 SB UN i za{ti}ene srpske svetiwe. – Ne mora da do|e vojska iz Beograda, ve} te snage koje se predvi|aju da se vrate na Kosovo mogu ~initi Srbi iz Pokrajine koji bi se obu~ili u Beogradu, a mogu biti i multietni~ke, ali pod komandom Vojske Srbije i Ministarstva odbrane Srbije – kaze Krsti}. ogla{ava, a biv{i komandant zdru`enih snaga bezbednosti na jugu Srbije general Ninoslav Krsti} ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ da bi Beograd morao, bez obzira na sve pritiske, da istraje na tom zahtevu.

bednost i demokratiju. On je kao komandant zdru`enih snaga u~estvovao do 2006. godine u razgovorima s Kforom i, kako isti~e, stalno se pokretalo pitawe kada }e do}i do ispuwewa Rezolucije 1244.

– Komandanti Kfora su uzvra}ali da je to politi~ko pitawe i da politi~ke strukture treba i da ga re{e s me|unarodnom zajednicom. Organima vlasti tada{we SRJ, pa SCG i Srbije stalno smo slali izve{taj o tome, ali nije bilo nikakve reakcije, a sve je trebalo, kao i danas, da se pokrene u Ujediwenim nacijama – isti~e general Krsti}. On ka`e da je razgovarao i s potpisnikom Kumanovskog sporazuma generalom Majklom Xeksonom, i isti~e da nisu ta~ne wegove tvrdwe da nije predvi|en povratak srpskih snaga na Kosovo. General Xekson, koji je bio prvi komandant Kfora, po odlasku s funkcije oktobra 1999. godine je rekao da Vojno-tehni~ki sporazum potpisan u Kumanovu ne predvi|a povratak jedinica Vojske Jugoslavije i policije u tu pokrajinu, nego povratak „osobqa koje }e brojati nekoliko stotina qudi“. – Ne govori se o vojnom ili policijskom osobqu, ve} samo osobqu, i to za ~etiri specifi~na zadatka – veza s UNMIK-om i Kforom, prisustvo na me|unarodnim granicama, na pojedinim verskim mestima, kao i pomo} pri razminirawu – rekao je Xekson samo nekoliko meseci nakon {to je u ime NATO-a stavo paraf na Vojnotehni~ki sporazum iz Kumanova. On je dodao da }e biti „stvar procene kada }e bezbednosna situacija biti dovoqno stabilna da se mo`e govoriti o povratku bilo kakvog jugoslovenskog osobqa na Kosovo“. General Krsti}, komentari{u}i za na{ list ovo prvo tuma~ewe, ka`e da je nije ta~no da nije predvi|en povratak odre|enog broja srpskih snaga bezbednosti, i ukazuje na to da je to jasno regulisano Rezolucijom 1244 SB UN. – To jasno pi{e u dokumentu Saveta bezbednosti. Od Srbije se tra`ilo da ispuni i vi{e nego {to je zapisano u Rezoluciji 1244 i VTS-u, a me|unarodna zajednica nije ispunila svoje obaveze. Jedna od wih je zapisana u Kumanovskom sporazumu; da se SRJ, potom SCG, odnosno Srbiji, preda civilna kontrola letewa nad nebom Pokrajine, {to Kfor, odnosno NATO, nisu ispo{tovali, ve} su je

dali jednoj prvatnoj firmi s Islanda – ukazuje general Krsti}, i nagla{ava da je predaja obezbe|ivawa srpskih manastira KPS-u u ovom trenutku ’probni balon’. – Dr`ava bi morala da reaguje u UN jer je intencija Kfora, odnosno NATO-a, da s povla~ewem sve funkcije bezbednosti preda KPSu, i, kasnije, bezbednosnim snagama Kosova. To je perspektiva NATO-a, i to treba jasno re}i – upozorava general Krsti}.

\in|i}evi dr`avni~ki potezi Jedino je pokojni srpski premijer Zoran \in|i} imao hrabrosti da pitawe povratka srpske vojske i policije, u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN, pokrene pred me|unarodnom zajednicom. On je 2002. godine postavio pitawe statusa Kosova i pitao me|unarodnu zajednicu kada vojska i policija mogu da se vrate. \in|i} je tra`io da mu se ka`e kada je to mogu}e, ali odgovor nije dobio - ka`e Krsti}. On dodaje da je najava povla~ewa Kfora iz Pokrajne pravi povod da se pitawe povratka odre|enog broja srpskih snaga bezbednosti, kako predvi|a Rezolucija 1244, pokrene u Svetskoj organizaciji na Ist riveru. – Do sada je jedino pokojni premijer Zoran \in|i} od svih srpskih politi~ara imao hrabrosti da me|unarodnoj zajednici postavi ova pitawa – dodaje general Krsti}. Advokat Goran Ze~evi} pre vi{e godina je predlagao da Srbija podnese me|unarodnu tu`bu za izvr{ewe Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244. Ze~evi} je pre dve godine tvrdio da je Kumanovski sporazum, kao me|udr`avni sporazum, jedini pravni osnov za povratak na KiM i najja~e oru`je Srbije u me|unarodnom javnom pravu. Ina~e, po Rezoluciji 1244 SB UN i pomenutom sporazumu Vojske SRJ i NATO-a, Srbija ima pravo na povratak do 1.000 vojnika i policajaca u Pokrajinu. D. Milivojevi}

U^INAK SKUP[TINE SRBIJE

Na ~ekawu 39 Vladinih predloga Poslanike republi~kog parlamenta, koji su od po~etka ove godine usvojili 177 zakona i drugih akata, posle zavr{etka letwe pauze u skup{tinskoj proceduri o~ekuje jo{ 39 zakonskih predloga koje je uputila Vlade Srbije. Parlamentarci bi se u skup{tinske klupe, po ranijim najavama predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi}, mogli vratiti ve} u septembru, a u proceduri ih, osim 39 predloga zakona koje je uputila Vlada, ~eka i 23 akta koje su najvi{em zakonodavnom telu na usvajawe predlo`ili poslanici, poslani~ke grupe, bira~i i dr`avne institucije. Me|u va`nijim zakonima koji ~ekaju razmatrawe je predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, koji, izme|u ostalog, predvi|a pove}awe granice za odlazak u penziju. Vlada je parlamentu na usvajawe predlo`ila, izme|u ostalih, zakonske predloge o zadu`binama i fondacijama, o zabrani usavr{avawa proizvodwe i stvarawa zaliha bakteriolo{kog (biolo{kog) i toksi~kog oru`ja i wihovom uni{tavawu, o izmeni Zakona o zapo{qavawu i osigurawu za slu-

~aj nezaposlenosti, o akreditaciji, o izmeni Zakona o dr`avnoj upravi, o izmenama Zakona o platama u dr`avnim organima i javnim slu`bama... Tu su i 24 zakonska predloga koja se odnose na ratifikaciju raznih me|unarodnih sporazuma i me|udr`avnih ugovora. Na usvajawe najdu`e ~ekaju predlog zakona o zavr{nom ra~unu buxeta Srbije za 2007. godinu, koji je u proceduri od avgusta 2008. godine, kao i predlog zakona o za{titniku prava deteta, koji je Vlada Srbije parlamentu uputila u septembru iste godine. Parlamentarci su, ina~e, u 2010. godini, odnosno na ~etiri sednice redovnog zasedawa i {est vanrednih sednica, izglasali 151 zakon i 26 drugih akata. Me|u najva`nijim donetim zakonima i aktima su Zakon o Narodnoj skup{tini i novi Poslovnik o radu Skup{tine Srbije, Deklaracija o osudi zlo~ina u Srebrenici, kao i Odluka o mi{qewu Me|unarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti privreme-

nih institucija Kosova i Metohije i nastavku aktivnosti Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Doneti su i zakoni o spre~ava-

wu zlostavqawa na radu, o volontirawu, o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, o za{titi stanovni{tva od duvanskog dima, o vodama, o {umama, o trgovini, o

u~eni~kom i studentskom standardu, o divqa~i i lovstvu, o amnestiji, o elektronskim komunikacijama, o sudskim ve{tacima, o podsticawu gra|evinske industrije u uslovima ekonomske krize, o Narodnoj banci Srbije...Izglasane su i izmene zakona o visokom obrazovawu, o Agenciji za borbu protiv korupcije, o bezbednosti saobra}aja na putevima, o Dr`avnoj revizorskoj instituciji, o regionalnom razvoju... U prvoj polovini ove godine odr`ana je i „najglomaznija“ sednica aktuelnog saziva republi~kog parlamenta – re~ je o drugoj redovnoj sednici, na ~ijem je dnevnom redu bilo 94 predloga zakona i drugih akata, koja je trajala od kraja marta do 5. maja. Me|u najdu`im sednicama u ovoj godini su i druga vanredna sednica, na kojoj su poslanici o osam ta~aka dnevnog reda raspravqali od 7. juna do 29. juna, kao i ~etvrta redovna sednica, na kojoj je bilo 12 ta~aka, a koja je trajala od 5. maja do 26. maja.


INTERVJU

BOJAN KOSTRE[, ZAMENIK PREDSEDNIKA LSV

Raduju me vesti iz Ni{a Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine i republi~ki poslanik Bojan Kostre{ ocenio je ve}insko raspolo`ewe Ni{lija da ta regija dobije status autonomije kakvu ima Vojvodina kao „ohrabruju}e jer pokazuje da Srbija ipak sazreva“. Naime, stanovnici Ni{a voleli bi da dobiju iste nadle`nosti kao i Vojvodina, pokazuju rezultati ankete koju je me|u Ni{lijama sprovela agencija „Lubris M“ i u kojoj se ~ak 52,7 odsto ispitanika izjasnilo za formirawe autonomije jugoisto~ne Srbije. Protiv autnomije bilo je svega 18,1 odsto, dok je bez stava bilo 29,2 odsto ispitanih. U razgovoru za „Dnevnik“ Kostre{ je kazao da je uveren u to da bi sli~an odgovor dala i [umadija, ukoliko bi se me|u tamo{wim gra|anima sprovela takva anketa. – Te vesti iz Ni{a me raduju jer pokazuju da je pitawe izgradwe autonomnih regiona ne{to {to je potrebno i {to }e omogu}iti boqe funkcionisawe dr`ave. Uz to, Srbija sad nesporno stremi EU jer, sem vladaju}ih stranaka, tu ideju podr`ava i najve}i deo opozicije. A Evropa se polako transformi{e iz Evrope nacija u Evropu regija – ka`e Kostre{, i dodaje da je „jedino i mogu}e da se proces decentralizacije pokrene odole“, ukazuju}i na to da se taj proces nikako ne mo`e zameniti dekoncentracijom vlasti „kao {to to danas neki politi~ari u Srbiji `ele da zamazivawem o~iju predstave da se navodono ne{to de{ava, a da se u su{tini ne do|e do vertikalne podele vlasti“. z Sazreva li i politi~ka elita, koja do sad nije pokazala spremnost za ulazak u takve procese?

– To }e vreme pokazati. Me|utim, ne}e biti prvi put u istoriji da su gra|ani sazreli pre elite pa je ta politi~ka elita bila zamewena. I svako, ma na kakvoj poziciji bio, ko veruje u toda }e

po~nu da se intenzivnije bave tim pitawem i da jasno artikuli{u interese Vojvodine. Jer, ako pitawe imovine i izvornih prihoda Pokrajine, odnosno pitawe po{tovawa Ustava Srbije pokre-

Ne verujem u prevremene izbore jer se Vlada ipak nije ra{timovala toliko da ne mo`e da funkcioni{e on u ime naroda mo}i da donosi odluke – a tu, pre svega, mislim na pojedine ministre i neke strana~ke lidere – narod }e ih sasvim sigurno smeniti. z Da li }e se godi{wica usvajawa Statuta u Vojvodini do~ekati bez novca za wegovu realizaciju? – Nadam se da ne}e. Ali, na to pitawe treba da odgovore ~elnici Vlade i Skup{tine Vojvodine, koji bi kona~nio trebalo da

nu vojvo|anske institucije, onda to ima smisla i ima specifi~nu te`inu. Da sam ja na mestu predsednika Vlade APV ili predsednika Skup{tine Vojvodine, ja bih to svakako uradio. z Kako ipak gledate na to zati{je, u kojem „u~estvuje“ i LSV, na vojvo|anskoj politi~koj sceni nakon usvajawa Statuta i paketa novih nadle`nosti koje se ne mogu realizovati bez novca?

– Moram da ka`em da u tome nema odgovornosti Lige socijaldemokrata Vojvodine. Liga je prilikom usvajawa Statuta dala doprinos u trenutku kad su mnogi ve} bili odustali od glavnog grada, od VANU... Jer, to je prihva}eno nakon dogovora predsednika LSV-a Nenada ^anka i premijera Mirka Cvetkovi}a. Me|utim, mi smo mawinski partner u vlasti i moramo da dozvolimo ve}im partnerima da poku{aju da sami re{e taj problem. Ali, ako oni za to nisu sposobni, ili nemaju voqe da to u~ine, mi }emo sigurno preduzeti odre|ene korake. z Koje korake? – Liga priprema zakon o finansirawu nadle`nosti Pokrajine. Radna verzija tog akta sa~iwena je jo{ sredinom aprila. Me|utim, po{to postoje razgovori o toj temi, ali „ispod radara“, mi se nadamo da }emo ipak uspeti da se dogovorimo i da ne}emo morati da izlazimo s paralelnim re{ewima. A, ako se to ne desi, Liga }e izneti svoj predlog. z Da li }e biti prevremenih izbora, ne samo zbog zahteva opozicije ve} i zbog nesuglasica u vladaju}oj koaliciji o veoma va`nim pitawima, kao {to je pove}awe PDVa, rast zarada i penzija...? – Na`alost, vladaju}a koalicija deluje ra{timovano od prvog dana, ali mnogo je va`nije {ta ona radi i koje rezulatate posti`e. I bez obzira na taj „pluralizam ideja“, mislim da su ipak osnovne ta~ke oko kojih smo se okupili ostale nesporne. Zato ne verujem da treba brinuti za jedinstvo Vlade, niti verujem u prevremene izbore jer se Vlada ipak nije ra{timovala toliko da ne mo`e da funkcioni{e. B. Dragovi} Savi}

„Partizanska autonomija” Sanyaka? U Novom Pazaru je ju~e odr`ana sednica Odbora za obnovu Narodnog vije}a Sanxaka, ~iji }e osnovni ciq biti vra}awe autonomije tom delu Srbije po ugledu na tzv. partizansku autonomiju od 1943. do 1945. godine, rekao je Tanjugu predsednik tog tela Xemail Suqevi}. On uverava da obnavqawe Narodnog vije}a Sanxaka ni na koji na~in ne}e dovesti u pitawe suverenitet i integritet dr`ave Srbije, osim, ka`e, ukoliko „do|e do cepawa Bosne i Hercegovine“.“@elimo da Sanxaku vratimo takozvanu partizansku autonomiju, koju je imao kao federalna jedinica ravnopravna sa ostalim dr`ava eks Jugoslavije u periodu od 1943. do 1945. godine kada je ta autonomnost nelegalno ukinuta“, objasnio je Suqevi}.Upitan na {ta misli kada ka`e Sanxak, Suqevi} obja-

{wava da misli na celovitu teritoriju u wenim istorijskim granicama {to, kako je rekao, podrazumeva deo teritorije koji se nalazi u Crnoj Gori.On smatra da je odre|ivawe granice izme|u Srbije i Crne Gore usred Sanxaka, kao i wegova podela bila potpuno neprimerena i ura|ena je bez pitawa naroda koji tu `ivi. Suqevi} je podsetio i na referendum iz 1991. godine koji je organizovala Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugqanina, a na kome se vi{e od 90 odsto gra|ana izjasnilo za potpuno autonomiju Sanxaka. Obnavqawe Narodnog vije}a Sanxaka predvi|eno je Deklaracijom usvojenom na nedavnom Bo{wa~kom saboru koje je sazvalo nepriznato Bo{wa~ko nacionalno vije}e konstituisano pod okriqem Bo{wa~ke kulturne zajednice i

REKLI SU Bogdanovi}: Supruga ne prima platu s Kosova

Milutinovi}: Ne bavim se politikom

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} demantovao je da wegova supruga Milenka kao nastavnik u {koli u Leposavi}u prima platu i od kosovskih vlasti. „Voleo bih da imaju bilo kakav dokaz – ugovor o delu, potpisan s Ministarstvom obrazovawa, Vladom Kosova ili bilo {ta, i da ga objave kad ne{to tako tvrde“, izjavio je Bogdanovi} povodom pisawa beogradskog lista „Kurir“ da wegova supruga prima dve plate, jednu iz Beograda a drugu iz Pri{tine. „Razumem da sam se zamerio nekima na Kosovu, ali nisam mogao da verujem da to ide toliko daleko da objave ne{to tako bez ikakve provere“, rekao je on. Ina~e, „Kurir“ je objavio da supruga ministra Bogdanovi}a, Milenka kao nastavnik u Osnovnoj {koli „Leposavi}“ prima platu iz buxeta Srbije, ne{to vi{e od 60.000, i jo{ 220 evra od Vlade Kosova.

Biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi} izjavio je za „Pres“ da se iz nove kancelarije u Palati „Srbija“ ne}e baviti politikom. On je rekao da }e kancelariju u zgradi nekada{weg SIV-a koristiti samo za administrativne poslove. Milutinovi} je kazao da u wegovoj odluci da koristi kancelariju u Palati „Srbija“ nema ni~eg neobi~nog jer to pravo imaju svi biv{i predsednici dr`ava u svetu. „Ina~e, ne planiram da se bavim nikakvom politikom, kancelariju }u da koristim za druge stvari, pre svega administrativne. Znate, qudi pi{u pisma, daju predloge“, rekao je Milutinovi}. On je dodao da prima dr`avnu penziju i da je od ostalih privilegija na koje ima pravo dosad koristio samo obezbe|ewe i voza~a. Milutinovi} je rekao da jo{ nije izabrao savetnika i sekretara, na koje tako|e ima pravo po zakonu.

glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorli}a.“Status Sanxaka je nere{eno pitawe, kao {to je nere{eno pitawe statusa bo{wa~kog naroda, a po{to se ~ini da aktuelna vlast u Srbiji nema nameru da ta pitawa skorije stavi na dnevni red vreme je da mi sami uzmemo sudbinu u svoje ruke”, rekao je Suqevi}. Prema wegovim re~ima, ovde nije re~ o bo{wa~kom ve}u ve} o Narodnom vije}u Sanxaka, ve}u svih gra|ana koji na toj teritoriji `ive. Suqevi} tvrdi da su Bo{waci jedini narod koji je autohton, a nema “ni svoju dr`avu ni svoje institucije”. “Mi `elimo da budemo ravnopravni narod sa ostalim narodima i ne}emo raditi ni na ~iju {tetu, ali ne mo`emo dopustiti da se bilo {ta odvija na na{u {tetu”, naveo je on.

Mir~i}: Spas u ruskom kapitalu i [e{equ Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} izjavio je ju~e u Novom Sadu da su ruski kapital i povratak Vojislava [e{eqa jedino re{ewe za aktuelnu ekonomsku, finansijsku i politi~ku krizu u Srbiji. „Radikali predla`u sveobuhvatne pregovore s NIS-om, odnosno ’Gaspomom’, koji bi nam ne samo osigurali dovoqno energenata ve} i otvorili rusko tr`i{te za poqoprivredne proizvode iz Vojvodine“, dodao je Mir~i} na redovnoj konferenciji za novinare u sedi{tu Okru`nog odbora SRS-a za ju`nu Ba~ku. Po wegovim re~ima, seqaci u Srbiji su u „du`ni~kom ropstvu“, a kao primer naveo je ni`u cenu koju dr`ava pla}a za otkupqenu p{enicu u odnosu na vi{u tr`i{nu. „Sem toga, sve ve}i je i broj nezaposlenih, a i oni koji rade dobijaju male i neredovne plate. Zbog toga nas na jesen o~ekuju socijalni nemiri, koji bi se mogli spre~iti ruskim ulagawima u kapitalne objekte, poput magistral-

utorak10.avgust2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

PREDSEDNIK POKRETA „VR[A^KA REGIJA – EVROPSKA REGIJA” ^EDOMIR @IVKOVI]

Babi} ne pravi politi~ku stranku U javnosti se jo{ naga|a o pravim razlozima zbog kojih je poznati privrednik, dugogodi{wi predsednik “Hemofarma” i potpredsednik nema~ke “[tade”, vlasnika kompanije, Miodrag Babi} najavio da se povla~i sa tih poslovnih funkcija i da }e se izme|u ostalog posvetiti svom Pokretu “Vr{a~ka regija - evropska regija”, {to je za neke bio signal da slu~aj u perspektivi ima i politi~ku dimenziju. Me|utim, predsednik Pokreta i ~elnik op{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi} smatra da Babi} nema nameru da se anga`uje u tom smeru. - Najboqe je da to, kada se bude vratio s odmora, sa wim prodiskutujete. Moje mi{qewe je da }e wegov anga`man biti u nekom pravcu razvoja Vr{ca. Predimenzionirano je ono video sam u nekim novinama o tome. Po{to je on rekao da }e ostati anga`ovan u Pokretu, mo`da je to shva}eno da }e sada da pravi neku politi~ku stranku. Mislim da u tom smeru on nema nameru da se anga`uje. To je moje li~no mi{qewe – ka`e za “Dnevnik” predsednik Pokreta @ivkovi}. Taj Pokret je osnovan na dana{wi dan pre {est godina kao udru`ewe gra|ana. Za to vreme pro{irio je svoj uticaj sa lokalnog preko pokrajinskog do dr`avnog nivoa vlasti. Od osnivawa 2004. je u vlasti u Vr{cu, a u dva

racije u smislu da se pokret {iri van Vr{ca. Nismo imali ideju, ~ak mislim da i u budu}nosti ne}e biti na{ prioritet, da zauzimamo neke va`ne dr`avne funkcije. Nama je, pre svega, bitan Vr{ac – ka`e @ivkovi}. O tome da li je sa Babi}em ve} dogovoreno na koji na~in }e biti anga`ovan u budu}nosti i da li je za wega vi|eno neko posebno me-

sto, na{ sagovornik ka`e da on i sad ima posebnu ulogu i da poma`e u razvoju grada. - On to i sad radi – poma`e razvoj grada. Ja sam predsednik Pokreta i op{tine, i mi zajedni~ki diskutujemo o idejama, o tome {ta bi trebalo da se uradi u Vr{cu i koji su ciqevi – ka`e @ivkovi}. On ka`e da je “izuzetno zadovoqan” saradwom Pokreta sa DS-om i SPS-om, sa ministrima Milutinom Mrkowi}em i Oliverom Duli}em, predsednikom Vlade Vojvodine Bojanom Pajti}em i Fondom za kapitalna ulagawa.

Nije po{teno... Predsednik Pokreta “Vr{a~ka regija – evropska regija” ne vidi poseban problem u tome {to wihov kadar Jovica Zarkula ima tri funkcije na raznim nivoima vlasti - dr`avnog sekretara, pokrajinskog poslanika i odbornika. - Li~no smatram da wemu nije problem da recimo ne bude odbornik, ili da ne bude poslanik, ali prosto mislim da nije po{teno da posle tri godine neko sedne i ka`e da ne mo`e. Trebalo je to odmah da se ka`e – smatra @ivkovi}. mandata dao je svoje gradona~elnike. U lokalnoj skup{tini danas ima najvi{e odbornika, 18 od ukupno 45. Tu je u koaliciji sa DSom koji ima 15 odbornika, a skup{tinsku ve}inu zajedno ~ine sa jo{ po dva odbornika SPS-a i PUPS-a. Na pokrajinskom niovou vlasti, u koaliciji su sa SPS-om, sa kojim imaju potpisan sporazum. Po tom aktu, tri poslanika grupa gra|ana iz vr{a~ke regije, troje socijalista i jedan poslanik PUPS-a ~ine zajedni~ku poslani~ku grupu u Skup{tini Vojvodine. Imaju i dr`avnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu - Jovicu Zarkulu, koji je ujedno jedan od pomenutih pokrajinskih poslanika, a uz to i odbornik u vr{a~koj skup{tini. - Osnovani smo kao udru`ewe gra|ana, idejni tvorac Pokreta jeste Miodrag Babi}, a ja sam predsednik. Nismo imali ni tada, a nemamo ni sada, neke ve}e apsi-

- Za ove dve godine ostvarili jako puno ciqeva koje smo tu sebi zajedno zacrtali. Mnogi na{i projekti su podr`ani – ka`e on. Iako je, po wegovim re~ima, bilo poziva da se prikqu~e Ujediwenim regionima Srbije, oko toga je “bilo nekih nesporazuma ili nerazumevawa”. - Bili smo stava da treba da ostanemo to {to smo rekli da }emo biti, a to je da budemo lokalna grupa gra|ana koju, pre svega, zanima razvoj Vr{ca. U tom smislu nismo smatrali da treba da se opredequjemo za neku od velikih stranaka, niti da pristupamo Uniji regiona, to je prakti~no stranka Mla|ana Dinki}a. Ne mislimo da je to lo{a ideja. I mi mislimo da je decentralizacija odli~na ideja, ali nismo bili spremni da u|emo u Uniju. Ima mnogo stranaka koje se zala`u za decentralizaciju Srbije, a mi smo je napravili na delu – ka`e predsednik Pokreta VRER. S. Nikoli}

IMENOVAWA I RAZRE[EWA

In|i} umesto Zorice Tomi} nog vodovoda kroz Vojvodinu“, rekao je Mir~i}. Drugi ~ovek radikala smatra da se aktuelne vlasti pla{e ruskih investicija „iz politi~kih i li~nih razloga“ jer, navodno, nekriti~ki {tite interese naredbodavaca za Zapada.“[to se, pak, politi~ke krize ti~e, ona se mo`e re{iti samo povratkom [e{eqa u zemqu. O~ekujem da }e se wegovo su|ewe privesti kraju u septembru ove godine i da }e se odmah vratiti u Srbiju“, zakqu~io je Mir~i}.

Re{ewe Vlade Srbije o imenovawu savetnika predsednika Republike Triva In|i}a za predsednika Komisije Republike Srbije za saradwu s Organizacijom Ujediwenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu – UNESKO, objavqeno je u najnovijem broju „Slu`benog glasnika“. Du`nosti predsednika te komisije razre{ena je Zorica Tomi}. Irena Vuji~i} i Slavenka Radoji~i} su razre{ene du`nosti pomo}nika direktora Kancelarije za saradwu s medijima, dok je privatni preduzetnik Qubi{a \or|evi} imenovan za predsednika Nadzornog odbora Zavoda za za{titu prirode Srbije. Re{ewem Vlade dr`avni sekretar u Ministarstvu vera Dragan ^urovi} imenovan je za predsednika Komisije za versku nastavu u osnovnim i sredwim {kolama, dok je za zamenika predsednika te komisije imenovan pomo}nik ministra prosvete Zoran Kosti}. Prema odlukama Vlade Srbije, Ivan Zarev iz MUP-a je imenovan za predsednika Radne grupe za izradu strategije za{tite od po`ara, a Predrag Mari} iz MUP-a za predsednika Radne grupe za izradu nacionalne strategije za{tite i spasavawa u vanrednim situacijama.


4

EKONOMIJA

utorak10.avgust2010.

DNEVNIK

ZA[TO MALO-MALO PA NEMA SAOBRA]AJA NA MOSTU PREKO DUNAVA

„Be{ku” povremeno zatvara 30 godina nemara MINISTARSTVO POQOPRIVREDE

Bez zatezne kamate za paore Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede saop{tilo je ju~e da }e, uva`avaju}i te{ku ekonomsku situaciju i veliki rast kursa evra, osloboditi poqoprivrednike pla}awa zatezne kamate za kredite odobrene po uredbama iz 2004, 2005, 2006. i 2007. godine. Oni }e biti oslobo|eni pla}awa zatezne kamate ukoliko do 31. decembra ove godine izmire glavnicu i redovnu kamatu (kratkoro~ni krediti), odnosno rate i redovnu kamatu, ili kredit u celosti (dugoro~ni krediti).

Ve} mesecima se svakih nekoliko dapisa o saobra}ajnom optere}ewu bilo na jednom do dva puta dnevno po sat ili neophodno poja~ati wegovu nosivost. sat i po prekida saobra}aj preko mosta Po{to je re~ o izuzetno delikatnoj opekod Be{ke zbog radova na wegovoj sanaraciji, jer je specijalna skela te{ka 130 ciji. [ta se ta~no radi na tom mostu pitona, to zahteva da most bude zatvoren tali smo direktora prodok se preme{ta, {to je jekta rekonstrukcije porizi~an posao. S postoje}eg mosta stoje}eg mosta Slobodana Osim poja~avawa karMitrovi}a, zaposlenog u bonskim trakama, most se bi}e skinut austrijskoj „Alpini“, kokompletan kolovoz, unutar glavnog raspona joj je zajedno s izgradwom preko Dunava, koji je sanpe{a~ke staze i novog be{~anskog mosta du~astog preseka, obla`e dodeqena i sanacija po- ograda, a to bi moglo karbonskim tkaninama, a stoje}eg. osim toga sve naprsline u da bude zavr{eno Mitrovi} obja{wava betonu koje se ustanove ve} slede}eg leta da se jednom u tri nedeqe vizuelnim pregledom poili mese~no most zatvara puwavaju se specijalnim na nedequ dana u {to je mogu}e kra}im postupkom i materijalom. Most }e na taj dnevnim intervalima da bi se premestina~in biti doveden u tehni~ki ispravno la specijalna skela – koju je konstruisastawe jer je star oko 30 godina, nije bio la „Mostogradwa“ koja i radi na popravodr`avan i neophodna mu je sanacija. „Mostogradwa“ je jo{ pre radila hitci mosta – s koje se s dowe strane mosta ne popravke, a sada{wim radovima most lepe karbonske trake koje slu`e kao }e se popraviti za du`i period, ali opet oja~awe jer je zbog novih evropskih pro-

}e se morati redovno odr`avati. Kada bude gotov novi most, Mitrovi} ka`e da }e se s postoje}eg skinuti kompletan ko-

UPOZOREWE ANTIMONOPOLSKE KOMISIJE

JAVNI SEKTOR U SRBIJI VE]I NEGO U „PROPALOJ” GR^KOJ

Unija pekara ne sme da mesi cene hleba

U dr`avnim firmama radi se upola mawe nego kod gazde I dok Evropska komisija i MMF kritikuju Srbiju zbog prevelike javne potro{we, a neki srpski ministri tra`e pove}awe plata za dr`avni aparat, statisti~ki podaci pokazuju da vi{e od ~etvrtine zaposlenih u na{oj zemqi radi za dr`avu. Gr~ka vlada je nedavno, kao uslov da bi dobila pomo} od Evropske unije, morala da prebroji sve radnike koji rade u tamo{wem javnom sektoru. Ispostavilo se da za dr`avu radi oko petina od ukupnog broja zaposlenih, i to ne ra~unaju}i one koji su zaposleni u javnim preduze}ima. Gr~ka je u aktuelnu krizu dospela ponajpre zahvaquju}i prevelikom javnom sektoru i dr`avnoj potro{wi, a ovi podaci su to samo potvrdili: u ve}ini zemaqa EU broj qudi zaposlenih kod dr`ave je mawi. U Srbiji stvari stoje, mo`da, jo{ gore nego u Gr~koj. Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, samo u dr`avnoj upravi, zdravstvu i obrazovawu zaposleno je oko 370.000 qudi. Iako ta~nih podataka nema, procena je da u Srbiji za dr`avu – kada se ura~unaju dr`avne i op{tinske slu`be, javna preduze}a i sve razne agencije – radi oko 550.000 zaposlenih. S obzirom na to da je ukupan broj zaposlenih, po podacima s kraja pro{le godine, a ra~unaju}i tu i samozaposlene, bio ne{to mawi od 1,9 milion, jasno je da od dr`ave platu prima vi{e nego svaki ~etvrti zaposleni.

Kako je u Evropi Udeo zaposlenih u javnom sektoru u zemqama EU varira – najvi{e ih je u Francuskoj, 21 odsto, a najmawe, o~ekivano, u Nema~koj, 11 procenata. Nedavno istra`ivawe sprovedeno u Hrvatskoj pokazalo je da u toj zemqi, suprotno o~ekivawima tamo{we javnosti, za dr`avu ne radi vi{e radnika nego {to je to prosek u EU. Problem je, ipak, struktura tih zaposlenih jer, na primer, u obrazovawu radi mawe qudi od evropskog proseka, a u administraciji vi{e. Drasti~an je primer Bosne i Hercegovine. Javni sektor u BiH ima najve}i procenat u ukupnom zapo{qavawu u regionu, pa u tom sektoru u Republici Srpskoj radi 31,2 odsto, a u Federaciji BiH 31,7 svih zaposlenih. Zaposleni koji plate dobijaju iz buxeta dr`ave Srbije isto tako znatno vi{e prosperiraju od onih koji taj buxet pune rade}i kod privatnika. Lane je, po podacima ekonomskog biltena „Mese~ne anali-

ze i trendovi“, prose~na plata u Srbiji bila 31.291 dinar. Pri tom je ona ispla}ena u javnom sektoru bila 38.433 dinara, a u dr`avnim kompanijama 38.484 dinara. S druge strane, zaposleni u privatnim

CENA MLEKA NE MORA DA SE PREVALI NA GRA\ANE

Mlekare i trgovci nek ne skidaju kajmak Dr`avni sekretar u Ministar}e biti svi zadovoqni i mleka }e stvu poqoprivrede Milan Petrobiti dovoqno – dodao je on. vi} izjavio je ju~e da u Srbiji ima Petrovi} smatra da su razlozi vi{e od 500.000 krava dobre genetrenutnog smawewa koli~ina tike, {to je garancija za dovoqne mleka na tr`i{tu smawena proizkoli~ine mleka vodwa, kao i mona tr`i{tu i da gu}nost usmeravaMinistarstvo powa sirovina preMleka ima, ali u dr`ava {to sko- rafovima posledwih ra|iva~a u neki riji dogovor proproizvod, dana ima malo onog drugi izvo|a~a i prerakao {to je dugokoje stanovni{tvo |iva~a. Oceniv{i trajno mleko. najvi{e tra`i, da je cena mleka u Isti~u}i da je u ovom trenutku uslovima postojanajjeftinijeg, „katastrofalno wa velike kompapasterizovanog mala“ i da „ne ponije, ili velikog kriva kalkulaciju investicionog tro{kova“, Petrovi} je istakao fonda, koji ima dominantan poloda se „to mora uraditi ubrzano, `aj na tr`i{tu mleka, lako iza{to ne mora uvek biti na {tetu zvati nesta{ice tog artikla, on potro{a~a“. ka`e da mleka ima, ali da u rafo– Neka malo prera|iva~i u Srvima posledwih dana ima malo biji i mlekarske kompanije smawe onog koje stanovni{tvo najvi{e svoju zaradu, a apelujemo i na trgotra`i, najjeftinijeg, pasterizovinu da smawe svoje mar`e i onda vanog.

lovoz, pe{a~ke staze i ograda i staviti nove. To bi moglo biti zavr{eno ve} slede}eg leta. R. Dautovi}

firmama imali su mese~nu prose~nu neto zaradu od 28.952 dinara. Verovatno jo{ ve}i problem od veli~ine javnog sektora u Srbiji i relativno visokih plata jeste wegova neefikasnost. Podaci Unije poslodavaca pokazuju da efektivno radno vreme u dr`avnim slu`bama nedeqno traje 18 sati i 20 minuta, dok u privatnim preduze}ima zaposleni nedeqno efektivno u poslu provedu 36 sati i 15 minuta. Kriza u Gr~koj je otkrila brojne nelogi~nosti u dr`avnom aparatu te zemqe: ne samo da su tamo{wi radnici u javnom sektoru imali ve}e plate nego wihove kolege u znatno bogatijim zemqama ve} se ispostavilo da se iz buxeta godinama “hrane” i brojne potpuno nepotrebne institucije. Na primer, tako je pre dvadesetak godina gr~ka vlada osnovala dr`avnu agenciju za lobirawe da Solun dobije status evropske prestonice kulture. Solun je to postao 1997. godine, ali i 13 godina kasnije ova agencija i daqe postoji i zaposleni u woj i daqe dobijaju plate iz buxeta, iako su svoj posao odavno obavili. Ni Srbija nije imuna od ovakvih slu~ajeva pa je javnost nedavno imala prilike da sazna da mi i daqe imamo dr`avnu instituciju koja se zove Fond Federacije za kreditirawe br`eg razvoja privredno nedovoqno razvijenih republika i autonomnih pokrajina. V. ^vorkov

Antimonopolska komisija, ili, kako se zvani~no zove, Komisija za za{titu konkurencije, upozorila je ju~e Uniju pekara Srbije na to da ne ograni~ava samostalno sprovo|ewe cenovne politike svojih ~lanova – pekara. Komisija je do{la do saznawa da je Unija pekara Srbije, najavquju}i cene hleba „sava“, u stvari objavila odluku proizvo|a~a hleba o pove}awu cena hleba. Komisija podse}a na to da su, po Zakona o za{titi konkurencije, odluke udru`ewa u~esnika na tr`i{tu kojima se utvr|uju pro-

Unija pekara Srbije, najavquju}i cene hleba „sava“, u stvari je objavila odluku proizvo|a~a o pove}awu cena (Komisija za za{titu konkurencije) dajne cene zabrawene, zbog ~ega je Unija upozorena na primenu navedenog propisa. Tom prilikom je navedeno da dogovarawe konkure-

06. 8. 2010.

1.275,63314

nata radi ograni~avawa nezavisne politike utvr|ivawa prodajne cene ka krajwem potro{a~u i dono{ewa samostalne poslovne odluke o promeni cene, dovodi do zna~ajnog ograni~avawa konkurencije. Unija, kao strukovno udru`ewe, informisana je o na~inu primene propisa o za{titi konkurencije na aktivnosti udru`ewa, posebno u pogledu dogovora ~lanova udru`ewa o cenama, isti~e se u saop{tewu. Iako su sporazumi o prodajnoj ceni proizvoda konkurenata zabraweni, ~ak i kada nisu primeweni, Komisija je imala u vidu da do pove}awa cene hleba ovog puta nije do{lo, u skladu sa ~im je odlu~ila da izda upozorewe, dodaje se u saop{tewu. Kako je najavqeno, Komisija }e ipak pratiti informacije o radu Unije i ~im bude ustanovila da je ponovo donosila odluke o pove}awu cena hleba, ili na drugi na~in povredila odredbe Zakona, reagova}e primenom odredbi Zakona o pokretawu postupka i o primeni sankcija. S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Progres, Beograd

Promena %

Cena

BELEX 15 (632,68 -0,59)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

11,51

155

775

Veterinarski zavod, Subotica

4,96

550

6.045

AIK banka, Ni{

-0,34

2.900

3.639.375

Globos osigurawe, Beograd

1,64

495

6.930

Komercijalna banka, Beograd

0,09

28.083

2.022.000

Univerzal banka, Beograd

1,10

4.701

4.701

Energoprojekt holding, Beograd

-1,30

909

561.847

Agrobanka, Beograd

-2,18

7.526

30.104

Univerzal banka, Beograd

1,10

4.701

4.701

Imlek, Beograd

-0,53

1.501

300.160

Soja protein, Be~ej

-0,13

745

4.230.166

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,30

2.050

41.000

Privredna banka, Beograd

0,00

580

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,88

4.119

82.380

Tigar, Pirot

-3,63

664

57.804

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.700

85.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.051

0,00

Telefonija, Beograd

0,00

1.450

145.000

Veterinarski zavod, Subotica

4,96

550

6.045

DIN fabrika Duvana, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Jadran, Nova Gajdobra

1,09 Promena % -12,04

2.039 Cena 650

132.525 Promet 1.950

Takovo, Gorwi Milanovac

-11,76

300

60.000

[umadija, Ra~a

-10,63

143

143

Agroba~ka, Ba~ka Topola Putevi, U`ice Vojvo|anskih top-pet akcija

-9,67 -8,59 Promena %

1.401 1.000 Cena

12.609 14.223.000 Promet

Soja protein, Be~ej

-0,13

745

4.230.166

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,88

4.119

82.380

Kemos, Pali}

0,00

330

72.600

Inter{ped, Subotica

-4,53

400

40.000

Sloboda, Zrewanin

0,00

400

9.200

Svi iznosi su dati u dinarima


utorak10.avgust2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

FIRME IZ SRBIJE POKU[AVAJU DA POVRATE SVOJE VLASNI[TVO U KOM[ILUKU

Imovina u Hrvatskoj te{ka dve milijarde evra NBS JU^E OBUZDAVALA DINAR

Posle dve godine kupili evre Narodna banka Srbije (NBS) kupila je ju~e 10 miliona evra na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu da bi spre~ila preveliko dnevno ja~awe kursa dinara. To je prvi put od kraja 2008. godine da je NBS kupovala devize da bi spre~ila prevelike dnevne oscilacije doma}e valute. Indikativni kurs formiran u prepodnevnoj trgovni devizama iznosi 105,4186 dinara za evro, dok je zvani~ni sredwi devizni kurs 105,8305 dinara za evro.

SAVETNIK PREMIJERA MILOJKO ARSI]

Ne dirati plate i penzije

Plate i penzije ne bi trebalo odmrzavati ove godine jer postoji velika {ansa da u tom slu~aju do|e do rasta spoqnotrgovinskog deficita i inflacije, ocenio ekonomski savetnik premijera Milojko Arsi}. On je kazao da bi odmrzavawe plata i penzija dodatno pove}alo fiskalni deficit i javni dug, a i makroekonomske posledice bi bile prete`no negativne, ukqu~uju}i pritisak na kurs. – Srbija treba da se pridr`ava dogovora s Me|unarodnim monetarnim fondom i da stvarawem povoqnih uslova za strane investitore prevazi|e posledice privredne krize. Doma}a potro{wa trebalo bi da raste sporije od bruto doma}eg proizvoda jer }e u suprotnom spoqni dug Srbije pre}i kriti~nu granicu – ka`e Arsi}. – Mada je spoqni dug Srbije blizu kriti~ne granice, a javni ubrzano raste, jo{ postoji dosta prostora da se izbegne platnobilasna kriza ili kriza javnog duga u Srbiji. U tome kqu~nu ulogu imaju kontrola doma}e tra`we, politika kursa, privla~ewe stranih investicija.

Ostavinska rasprava nakon raspada biv{e SFRJ se bli`i kraju, a posledwi ~in }e biti duge sudske parnice. Firme iz Hrvatske krenule su po svoje u Srbiju, a na isti korak se spremaju i ovda{we kompanije. „Ineks“, „Geneks“, JAT, NIS, „@eleznice Srbije“, ali i „Simpo“ iz Vrawa i „Karneks“ iz Vrbasa samo su neka od dr`avnih i dru{tvenih firmi ~iji je vlasnik ili osniva~ dr`ava Srbija, a ~ija je imovina koja je ostala u Hrvatskoj procewena na vi{e od dve milijarde evra. Srbija jo{ uvek nema pravni mehanizam da za{titi svoja preduze}a. U Republi~koj direkciji za imovinu ka`u da je to zato {to srpska imovina u Hrvatskoj zvani~no ne postoji.

Splitu i Zagrebu vrati sudskim putem. JAT je ve} podneo tu`bu protiv Hrvatske i „Kroacije erlajnz“ hrvatskom sudu u Zagrebu, ali nikakav odgovor jo{ uvek nisu dobili. U Direkciji za imovinu se nadaju da }e se na me|udr`avnom nivou re{iti sporovi oko imovine dr`avnih firmi, a za dru{tvena preduze}a ~iji je osniva~ Srbija ka`u da }e morati da se pobrinu sama za sebe. Dr`ava }e poku{ati da dogovori reciprocitet u podeli imovine dru{tvenih firmi, ali bez saglasnosti preduze}a ne}e mo}i mnogo da u~ini.

SVAKA PETA PRIVATIZACIJA U SRBIJI DO@IVELA DEBAKL

Ceh platilo pola miliona radnika Svaka peta privatizacija u Srbiji do`ivela je debakl jer su raskinuti ugovori u vi{e od 20 odsto prodatih preduze}a. Samo od po~etka ove godine raskinuto je 86 privatizacionih ugovora. Da je tokom osam godina privatizacije u Srbiji sve i{lo kako treba, do sada bi od prodaje ukupno 2.449 preduze}a stiglo 2,7 milijarde evra. Kupci se, me|utim, nisu uvek dr`ali ugovornih obaveza pa je u me|uvremenu raskinuto 525 prodaja. Nema privredne grane u kojoj radnici na svojoj ko`i nisu osetili lo{u stranu privatizacije. Pro{le godine gra|evinari su platili najve}i danak jer, po podacima sindikata, najvi|e raskida privatizacije bilo je upravo u ovoj delatnosti. Ova preduze}a su najbrojnija me|u 463 pro{logodi{wa raskida ugovora. Privatni kapital se, ako je zaista i do{ao, nije zadr`ao u 22 firme za grube gra|evinske radove i 14 onih koje su se bavile projektovawem gra|evinskih i drugih objekata. Procene govore da je zbog propalih privatizacija u gra|evinarstvu bez posla ostalo oko 30.000 radnika iz ove delatnosti. Lider samostalaca Qubisav Orbovi} tvrdi da je posle privatizacije izgubqeno pola miliona radnih mesta, ali i da u Srbiji ima 160.000 qudi koji rade a ne primaju platu i 110.000 radnika koji primaju minimalac. – Vi{e od 500.000 radnih mesta je izgubqeno od po~etka privatizacije do danas – rekao je Orbovi}. – Zna~i, 220 qudi dnevno je ostajalo bez posla. Od kada je po~ela svetska ekonomska kriza, taj broj je pove}an na

Konkurs za za{titu potro{a~a Ministarstvo trgovine i usluga objavilo je ju~e konkurs za dodelu podsticajnih 4,12 miliona dinara za unapre|ewe za{tite potro{a~a u Srbiji za 2010. godinu. Podsticajna sredstva dodequju se u visini od najmawe 700.000 dinara, a najvi{e 1,03 milion dinara za projekat. Bi}e birana ~etiri projekta, po jedan za svaki region – Vojvodinu, Beogradski, region [umadije i zapadne Srbije i region ju`ne i isto~ne Srbije. Svako udru`ewe ili savez mogu predlo`iti samo jedan projekat. Rok za podno{ewe prijava je 30. avgust.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

– Razlika je u razli~itim pristupima. Srbija ni{ta nije mewala za vreme ratnih sukoba od 1991. godine, a Hrvatska je prekwi`ila celokupnu imovinu i sve {to tangira srpsku imovinu na ~uveni Fond za privatizaciju Republike Hrvatske – ka`e pomo}nik direktora Direkcije za imovinu Srboqub Pani}. Imovina JAT-a koja je ostala u Hrvatskoj i od koje je najve}im delom osnovana „Kroacija erlajnz“ iznosi 70 miliona evra. U JAT-u ka`u da su se vi{e puta obra}ali nadle`nim institucijama za pomo}. Dok dr`ava ne odlu~i na koji na~in }e se boriti za imovinu svojih firmi, kompanija „Karneks“ koja je sada u vlasni{tvu britanskog investicionog fonda „A{mor“ sprema se da svoje magacine i lokale u Rijeci,

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,714

105,831

108,265

103,396

Australija

dolar

1

71,7048

73,1682

74,8511

71,4853

Kanada

dolar

1

76,0255

77,577

79,3613

75,7927

Danska

kruna

1

13,9171

14,2011

14,5277

13,8745

Norve{ka

kruna

1

13,116

13,3837

13,6915

13,0759 11,9955

[vedska

kruna

1

11,0292

11,2543

11,5131

[vajcarska

franak

1

75,155

76,6888

78,4526

74,925

V. Britanija

funta

1

124,731

127,277

130,204

124,349

SAD

dolar

1

78,1095

79,7036

81,5368

77,8704

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 8. 2010. godine

Ima jo{... Koliko je va`no da se utvrdi kako se moglo dogoditi da bahate gazde kupqeno kr~me bez ra~una i da ne izvr{avaju obaveze ni prema dr`avi ni prema zaoslenima, najboqe ilustruje podatak da u Srbiji jo{ uvek ima oko 800 neprodatih preduze}a. Me|u wima je 650 dru{tvenih i 150 dr`avnih. To su preduze}a u kojima je privatizacija zaustavqena, ali ih ima i u restrukturirawu i likvidaciji. Iako se procewuje da }e wihova sudbina, po svemu sude}i, biti likvidacija ili ste~aj, bilo bi dobro da se po svaku cenu spre~i prelivawe svega onoga negativnog {to je pratilo dosada{wu privatizaciju, a pogotovo na {tetu zaposlenih. novih 429 qudi bez posla dnevno. Sada je taj broj ne{to mawi jer neke firme poku{avaju da za{tite radna mesta. Bahate gazde, koje su firme kupovale ne da bi nastavile proizvodwu ve} da bi do{le do imovine, ostvaraju}i svoju nameru prosto su „pregazili“ radnike, a nadle`ne dr`avne institucije su to tolerisale, a kada su se setile da otvore ste~aj, iz ~ije mase bi se zaposleni koliko-toliko namirili, po pravilu se ispostavqalo da firme nemaju imovinu jer je razvu~ena

na sve strane. Iako gruba statistika govori da se neodr`avawe kontinuiteta poslovawa javqa kao naj~e{}i slu~aj, uz ovo obi~no ide i nepo{tovawe socijalnog programa i radnopravnih propisa. Drugim re~ima, kupci firmi napune svoje xepove a radnik ostave i bez otpremnina i bez zara|enih plata. Kada se ve} do|e u takvu situaciju, radnici nemaju kome da se obrate. To {to }e dr`ava vijati bahate gazde da bi naplatila ono {to su woj ostali du`ni nije nikakva garancija da }e zapo-

sleni ikada dobiti ono {to se wima duguje. Jer, dr`ava je „lako“ na{la zajedni~ki jezik s vojvo|anskim biznismenom Miletom Jerkovi}em koga }e iskorisititi za obra~un s mnogo ve}im igra~em, ali zato niko ne razmi{qa o tome kako }e obe{tetiti radnike koji su radili u preduze}ima koje je on kupio i upropastio i ho}e li oni ikada uspeti ponovo da se zaposle. Sli~no je i s drugim biznismenima, koji su po Vojvodini prethodnih godina kupovali pre svega poqoprivredna preduze}a – a od po~etka privatizacije novog gazdu dobilo ih je 260, ali je ~ak 46 kupaca ostalo bez firmi – i gotovo sve ih odreda upropastili a radnicima ostali du`ni platu za vi{e od godinu dana i nekoliko godina neupla}enih doprinosa. No, nisu samo radnici izgubili zbog nepo{tovawa ugovora o privatizaciji. Izgubio je i pokrajinski buxet jer Zakon o privatizaciji predvi|a da, ukoliko je prodato preduze}e iz Vojvodine, polovina wegove cene treba da se ulo`i u razvoj privrede Vojvodine, a da je to ~iweno, bilo bi novih radnih mesta. Isto toliko je nameweno i razvoju infrastrukture lokalne samouprave u kojoj je sedi{te prodate firme. Ovako, cela pri~a }e se zavr{iti na statistici da je svaka peta privatizacija u Srbiji do`ivela debakl i da je zbog toga dr`ava o{te}ena, a malo ko }e se pozabaviti sudbinom onih pola miliona radnika koji su zbog ne~ijeg }utawa i tolerisawa ostali bez radnog mesta, s pozama{nim potra`ivawima neispla}enih plata i „rupama“ u sta`u. Q. Male{evi}

NEUSPA[AN REFERENDUM U SMEDEREVU

Vetar u le|a rafineriji – Ishod smederevskog referenduma o gradwi rafinerije sirove nafte je „vetar u le|a“ onima koji brinu o razvoju tog grada i Srbije jer su gra|ani jasno pokazali da podr`avaju realizaciju tog projekta – izjavio je ju~e Tanjugu zamenik generalnog direktora „Komiko oila“ Radomir Radivojevi}. On je kazao da je taj ameri~ki konzorcijum prihvatio refe-

rendumsko izja{wavawe gra|ana, iako to nije bilo predvi|eno ve} potpisanim memorandum, kao i da prihvata i po{tuje sve druge zakone, bez obzira na to da li je re~ o upravnom pravu ili ekologiji, zakonima Srbije ili Evropske unije. – Uvek }emo primewivati onaj zakon koji je stro`i i tu manipulacije nema – rekao je Radivojevi}, dodaju}i da je ve} mnogo vremena izgubqeno i da „Komiko oil“ ne `eli da se bavi politikom, ve} `eli da Srbija ide daqe, da se razvija. Referendum u Smederevu o tome da li }e se u tom gradu graditi rafinerija sirove nafte nije uspeo, po{to je iza{lo samo 11,64 odsto gra|ana.

[TA JE OSTALO ZA PRODAJU OD FABRIKA U BA^KOJ PALANCI?

Stranci davno pazarili {ta vaqa Privredna slika i prilika Ba~ke Palanke mo`da onima gde je sve propalo vu~e na ru`i~asto, ali ovda{wi privrednici, a posebno oko 9.000 qudi bez posla, nisu optimisti. Cela privredna pri~a ovde je spala na pet kompanija: „Tarket“, „Karlsberg Srbija“, „Nektar“, „Sufle“ i „Fertil“. I dok }e skromni re}i da je i ovo dobro kako su u vremenima sankcija, ratnog okru`ewa, privatizacije, tranzicije i svetske krize pro{le druge op{tine u Vojvodini, odnosno Srbiji, ambiciozni vrte glavom. Iskusni privrednici tvrde da sve ono {to je vaqalo jo{ iz vremena dogovorne ekonomije, odnosno samoupravnog socijalizma, vaqa i sada. Ta~nije, velike svetske kompanije prvo su pokupovale uspe{ne kompanije, a doma}i kapital je podigao „Nektar“ i „Fertil“. Broj zaposlenih je i u ovim fabrikama smawen, a u nekada uspe{nim – desetkovan.

Ba~ka Palanka je u poslovnom svetu nekda bila poznata i po proizvodwi modne galanterije od ko`e, poqoprivrednoj mehanizaciji, pumpama i cisternama, elektroinstalacionom materijalu, trikota`i... Danas je deo tih firmi uga{en, a deo ostao da `ivotari s

najvi{e stotiwak radnika ~ija plata kasni mesecima. Takve kompanije nisu na{le strate{ke partnere na vreme, ili ih jo{ tra`e, a s wihovim posrtawem i vrednost dr`avnog dela kapitala drasti~no se smawuje. Prodaja nekih kompanija je poni{tena, a prodat je i zna~ajan

deo dru{tvenih oranica. Lokalnoj samoupravi je ostalo da izdaje u zakup oko 6.000 hektara dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta, a od tog prihoda ovde ostaje 40 odsto, i to bi bilo to. Ispada da ovde dr`ava nema vi{e {ta da proda, ako se izuzmu neka javna preduze}a kojma je osniva~ lokalna samouprava. Ve} sada se {u{ka da ima dosta onih koji bi kupili deo komunalnih preduze}a, pre svega pijacu. Da li }e, i kada, komunalna preduze}a sti}i na prodaju, ovde se ne zna, ali se obi~no qudi nadaju da dr`ava ne}e privatizovati vodovode, grobqa i jo{ neke delatnosti bitne za `ivot svakog grada. Dr`avi je ostalo i desetak zgrada, deo poslovnog prostora, sportski tereni, sportska hala, ali i firme poput Direkcije za izgradwu grada, radio i TV-stanica. M. Suyum


6

TRE]E DOBA

utorak10.avgust2010.

Penzije danas Isplata prvog dela julske penzije za korisnike teku}ih ra~una po~iwe danas, a za one koji prinadle`nosti ~ekaju na ku}noj adresi od sutra, 11. avgusta. Po{tari }e penzije raznositi do kraja nedeqe. Iznos na ~eku je isti kao i prethodni.

I najve}a penzija pala ispod 1.000 evra Mada su zvani~no i plate u javnom sektoru i penzije jo{ od oktobra 2008. zamrznute, u~e{}e prose~ne penzije u prose~noj zaradi iz meseca u mesec opada. Tako je u prvom polugo|u u~e{}e prose~ne penzije biv{eg fonda zaposlenih u prose~oj plati u Srbiji opalo sa 73 na 64 odsto. Naime, prose~na penzija za 1.327.149 penzionera iz fonda zaposlenih proteklih {est meseci nije se promenila ni za dinar i iznosi 21.736, dok je prose~na plata za isti period od 29.929 porasla na 34.101 dinar. Nisu mnogo boqe pro{li ni penzioneri samostalnih delatnosti jer su i oni u prvih {est meseci sa 71 pali na 62 odsto prose~ne plate. Prvog meseca ove godine prose~na penzija od 21.299 dinara iznosila je 71 odsto prose~ne plate u Srbiji. U narednih pet meseci prose~na plata je rasla dok je prose~na penzija ostala ista i sada je samo 62 odsto prose~ne plate. Daleko najgore prolaze penzionisani poqoprivrednici, ~ija prose~na penzija od 8.151 dinar iznosi svega 24 odsto prose~ne plate. Na samom po~etku ove godine iznosila je 27

odsto, ali je narednih meseci nastavila da pada tako da sada 22.968 poqoprivrednih penzionera s prosekom od 8.164 dinara prima samo 24 odsto prose~ne plate, a na pitawe kako neko misli da se s tako malim primawima mo`e pre`iveti mesec te{ko je odgovoriti. Ukoliko se usvoji predlog Zakona o PIO, koji }e ve} na jesen do~ekati poslanike Skup{tine Srbije, u~e~{}e prose~ne penzije u prose~noj plati, bez obzira na to {to se nadle`ni kunu da }e penzije deliti sudbinu plata u javnom sektoru, sledi pravi sunovrat za penzonere jer ve} za nekoliko godina penzija }e u prose~noj plati u~estovati s oko 40 odsto. Penziju od 1.000 evra, ili vi{e od 102.000 dinara danas u Srbiji nema niko. Ne{to malo mawe samo jedan, i to starosni penzioner, onu od 96.000 do 102.000 dinara dvojica, jedan iz centralne Srbije, a drugi je Vojvo|anin. Prema strukturi penzionera, najvi{e je starosnih – 51,96 odsto, zatim invalidskih – 24.48 i na kraju porodi~nih – 23,55. Q. Male{evi}

I ZAKON O PIO ^EKA NAJAVQENO @ESTOKU PARLAMENTARNU JESEN

Poslanici glasniji od buke s ulice Odmrzavawa plata i penzija, sve je izvesnije, ni nakon ovomese~ne sesije s Me|unarodnim monteranim fondom ne}e biti, niti se penzioneri tome i nadaju. Jedino {to oni od narednog meseca o~ekuju jeste podela penzionerskih bonusa, a pomiwe se da }e on za neke iznositi 5.000 a za neke 8.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije, kao i usvajawe predloga Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu, za koji ve} sada mnogi zainteresovani tvrde da nije dobar i da dobra najstarijima, kako onima koji su ve} penziji tako i onima koji }e to tek biti, doneti ne}e. Naime, sindikati su proteklih dana ponovili da je neprihvatqivo postepeno podizawe zahtevanog sta`a za `ene s 35 na 38 godina i pove}awe starosne granice za pun sta` s 53 na 58 godina `ivota. Za wih je neprihvatqivo i smawivawe dodatnog sta`a za `ene s 15 na {est odsto, bez obzira {to se predla`e da se to ~ini postepeno do 2019. Sindikalci tra`e i da se penzije uskla|uju po tzv. "{vajcarskoj formuli" – da se svakih {est meseci uzima procenat koji predstavqa zbir 50 procenata rasta tro{kova `ivota i 50 procenata rasta zarada. Mada je pre nekoliko dana predstavnik MMF-a u Srbiji potvrdio da penzije narednih godina nikako ne mogu ostatiti na nivou 60 odsto prose~ne zarade, sindikati

NEPOTREBNA ZAVIST PREMA ZASLU@NIM NAU^NICIMA, UMETNICIMA I SPORTISTIMA

Zbog Bodiroge niko u starosti ne}e gladovati Ovih dana ponovo su u `i`u PIO. ^ak se u bankama svakom va daje nov~ano priznawe samo za javnosti do{le nacionalne pendobitniku ovih penzija posebno `ivota. zije istaknutim kulturnim radiskazuje iznos na ~eku koji su Ovo je bitno razjasniti jer se nicima, kao i sportistima, a ostvarili na osnovu sopstvenih pomiwawe nacionalnih i krenula je i pri~a o mogu}nosti zasluga, a posebno 50.000 dinara sportskih penzija u javnosti da i nau~nici dobiju mese~ne koji predstavqaju posebnu zaslupredstavqa kao ne{to {to nije nov~ane nagrade. No, ~iwenica gu. Daqe, te nacionalne penzije pravedno i {to "udebqava" ~ek je da se upotrebqavawem re~i za umetnike i kulturne radnike nekima koji su radili mawe go"nacionalne penzije" ili ispla}uje se iz fonda Ministardina. Dakle, ne postoje izuzet"sportske penzije" stvane, odnosno nacionalne ra zabuna i izaziva repenzije ni za koga, pa ni volt redovnih penzione- Nov~ana dr`avna priznawa sportistima za umetnike i sportira jer ti ~ekovi iznose ste. Postoje nov~ane nakoji su svojoj zemqi doneli medaqu vi{e od dve wihove prograde za poseban dopris olimpijskih, svetskih ili evropskih se~ne prinadle`nosti. nos, koje je Uredbom takmi~ewa bra~ni drugovi ili potomci Naime, nacionalne penustanovila Vlada Srbine}e mo}i da naslede zije – a do sad ih je dobije i ne ispla}uju se iz lo vi{e od 300 istaknuFonda PIO pa ga samim tih qudi iz kulture – podrazumestva kulture i nisu nasledne, odtim i ne optere}uju. Uostalom, vaju mese~nu nadoknadu od 50.000 nosno daju se samo za `ivota zanacionalna penzija, odnosno podinara, dok sportske, tako|e doslu`nih pojedinaca. Isto je i sa sebno priznawe koje dodequje deqene za vi{e od 300 sportista, sportskim penzijama. Ni one se Vlada Srbije, ni u kojem slu~aju od kojih mnogi imaju tek ne{to ne ispla}uju iz penzionog fonda ne mo`e biti zamena za porovi{e od 35 godina, iznose i vive} iz Ministarstva sporta i ne di~nu ili starosnu, jer uslov da {e, u zavisnosti od osvojene memogu ih nasle|ivati bra~ni drubi se dobila mese~na nagrada je daqe. govi ili deca. Dakle, sportisti da je lice kom se dodequje ve} po Va`no je objasniti da se ove koji je svojoj zemqi doneo neku bilo kojem osnovu ostvarilo "penzije" zvani~no tako ne zovu medaqu s olimpijskih, svetskih pravo na umirovqewe. niti se one ispla}uju iz Fonda ili evropskih takmi~ewa dr`aQ. M.

KAKO DOKTOR KA@E

Gqiva koja ubija holesterol Iz tradicionalne kineske medicine do Evrope i Amerike stigli su brojni "recepti" za ~uvawe zdravqa i le~ewe brojnih bolesti. Neke od tehnika starih Kineza prihva}ene su kao paralelno le~ewe uz konvencionalnu medicinu, neke se vode kao alternativni lekovi, a deo medicine Kine ugra|en je i u recepte za pravqewe lekova u farmaceutskoj industriji. Osim tehnika le~ewa, na na{e podru~je stigle su i brojne biqke za koje Kinezi tvrde da su lekovite, da produ`avaju `ivot i da efikasno le~e mnoge bolesti. Jedna od wih je i gqiva {itake. Ekstrakt ove gqive je gotovo nezaobilazni tradicionalni lek, a i danas ona ima va`no mesto u tradicionalnoj kineskoj medicini u terapiji razli~itih trovawa, virusnih infekcija, povi{enog krvnog pritiska ili poreme}aja metabolizma masti. Na osnovu mnogobrojnih laboratorijskih ista`ivawa danas se pouzdano zna da ona sadr-

Ukusno, a mo`e i da le~i, ustanovili Kinezi

`i zna~ajne koli~ine va`nih vitamina i minerala. Bogatstvo vitaminima B grupe i vitaminom D ~ine je va`nim nutritivnim izvorom ovih supstancija. Ako se tome doda i visok procenata va`nih minerala: kalcijuma, magnezijuma, fosora i gvo`|a, postaje jasno odakle toliko ineresovawe za upotrebu ove gqive u svakodnevnoj ishrani. Pojedini istra`iva~i tvrde da je {itake bogata i koenzimom

DNEVNIK

Q-10, supstancijom s dokazanim antioksidantnim i imunoprotektivnim svojstvima. Weno osnovno blagotvorno dejstvo u normalnom funkcionisawu digestivnog trakta pripisuje se bogatstvu biqnih vlakana koje pospe{uju tonus i rad creva. [itaka sadr`i, u visokoj koncentraciji, supstanciju neophodnu za sintezu vitamina D, ergosterol, pa je po nekim analizama dokazano da svega nekoliko grama su{ene gqive potpuno zadovoqava dnevne potrebe za ovim vitaminom. Glavni razlog pove}anog interesovawa za {itake su, osim izvanrednog ukusa, i dobri rezultati u sni`avawu holesterola. Dokazano je da redovno kori{}ewe ove gqive u ishrani smawuje nivo holesterola u krvi. Naime, kori{}ewe deset grama suvih gqiva dnevno, nakon samo jedne sedmice smawuje nivo holesterola u krvi oko 15 procenata. J. Barbuzan

tra`e da se u zakonu na|e obaveza dr`ave da ide na vanredno uskla|ivawe kada se dogodi da primawa penzionera padnu ispod tog procenata. Tako|e, predla`u vanredno uskla|ivawe najni`eg iznosa penzije dva puta godi{we ukoliko taj iznos bude ni`e od 25 odsto pro-

penzijsko i invalidsko osigurawe, izgradwu odgovaraju}ih kontrolnih mehanizama radi smawewewa sive ekonomije te {to br`e formirawe centralnog registra obveznika doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osigurawe. Oni prete da }e iza}i na uli-

Te{ko }e vladaju}e stranke podr`ati zahtev sindikata da se penzije uskla|uju po "{vajcarskoj formuli" – svakih {est meseci se uzima procenat koji je zbir 50 odsto rasta tro{kova `ivota i 50 odsto rasta zarada se~ne zarade u Srbiji, bez poreza i doprinosa. Neophodno je prilikom izmena i dopuna Zakona o PIO uraditi kategorizaciju invalidnosti i urediti institut preostale radne sposobnosti, poru~uju sindikalci, i tra`e efikasniju kontrolu naplate doprinosa za obavezno

ce ako se u ovoj dr`avi ne po~ne ozbiqno raditi na budu}nosti onih koji danas rade, i tra`e da se utvrdi vlasni{tvo nad le~ili{tima, bawama i drugom nepokretnom imovinom namewenom pove}awu standarda penzionera i ustupawe te imovine na upravqawe Republi~kom fondu PIO.

Tra`e i vra}awe dela novca od kori{}ewa i privatizacije objekata za ~iju su izgradwu prethodnih decenija kori{}ene pare Fonda PIO. Kako je predlog zakona, koji je usvojila Cvetkovi}eva Vlada, ve} u{ao u proceduru, ovi i sli~ni predlozi i zahtevi mogli bi se na}i pred poslanicima jedino kroz amandmane. Drugim re~ima, svi nezadovoqni morali bi na}i partiju voqnu da stane iza wihovih zahteva i bori se za to da se oni ugrade u novi zakon o PIO. No, malo je verovatno – iako se ve}ina srpskih stranaka kune da je socijalno odgovorna - da }e bilo koja iz vladaju}e koalicije pristatiti na ovoliki spisak izmena predloga koji je sama utvrdila, dok }e to, s druge strane, vrlo rado prigrliti opozicione stranke da bi se pokazale kao za{titnici penzionera, ali one na kraju ne mogu uticati na to da se ono {to je ve} utvr|eno promeni. Malo je verovatno da }e predlo`eni zakon biti bitno mewan, mogu}e su neke male i sitne izmene, ali ono najosnovnije ne}e mo}i da se dira. Ne zato {to vlast ne bi `elela da penzionerima bude boqe ve} zato {to para za odr`avawe postoje}eg penzionog sistema jednostavno nema, a i MMF je upravo o{tru reformu penzionog sistema stavio me|u prve uslove za dodelu finansijske pomo}i na{oj zemqi. Q. Male{evi}

„TEZGE” SAMO PRIVREMENO OBUSTAVQAJU PORODI^NE PENZIJE

Balkan najstro`e ka`wava vredne veterane Oduzimawe porodi~ne penzije glumici i kwi`evnici Evi Ras zato {to je radila honorarno pokazalo je da na{a javnost slabo poznaje "pravila" koja ve} godinama va`e za penzionere. Naime, jo{ od usvajawa Zakona o PIO od 2003. uvedeno je pravilo da porodi~ni i invalidski penzioneri nemaju pravo da nakon penzionisawa rade, dok je ta mogu}nost starosnim penzionerima data. Dakle, tu je zakon izri~it i jasan i svi korisnici porodi~nih penzija imali su obavezu, upravo da sebe ne bi doveli u neprijatnu situaciju i ostali bez prinadle`nosti, da se o tome informi{u i u skladu s propisima pona{aju. Po statistici Fonda PIO, u Srbiji trenutno ima oko 354.000 porodi~nih penzionera, ~ija primawa u proseku ne prelaze 15.948 dinara. Zakonom o penzijama utvr|eno je da pravo na porodi~nu penziju ostvaruju ~lanovi porodice umrlog – bra~ni drug, deca i roditeqi, kao lica koja nisu u stawu da samostalno obezbede materijalnu i socijalnu sigurnost bilo zbog navr{enih godina `ivota, {kolovawa ili zbog potpune nesposobnosti za samostalni `ivot i rad. Propisano je da se primaocu porodi~ne penzije koji stekne svojstvo osiguranika wena isplata privremeno obustavqa, s tim {to se po prestanku obavqawa posla nastavqa.

Na Evi Ras zakon striktrno primewen

Osim Srbije, dodatne prihode porodi~nih penzionera strogo sankcioni{u i kom{ije: Republika Srpska, Hrvatska, BiH, i Crna Gora. Mnogo su, pak, liberalnije Austrija, Francuska ili Nema~ka za udovice ili udovce je zaista kruto: ili penzija ili posao, bez obzira na to da li je suma koju mese~no dobijaju na ime porodi~ne penzija dovoqna za pre`ivqavawe ili ne. Me|utim, kada

U opasnoj zoni i invalidi Mogu}nost da zbog dodatnog rada izgube penziju imaju i invalidski penzioneri. U Srbiji ima i oko 360.000 invalidskih penzionera kojima se tako|e isplata penzije obustavqa ako po~nu da rade. Osim toga, zakon predvi|a i da komisija proverava wihovo zdravstveno stawe jer invalidska penzija podrazumeva nesposobnost za rad. Jedini koji imaju pravo da bez ikakvog straha rade su penzioneri koji su svoju penziju stekli sopstvenim radom, odnosno starosni penzioneri. Dakle, pravo na porodi~nu penziju se ne oduzima ve} se samo obustavqa za vreme dok porodi~ni penzioner radi. Svako anga`ovawe, bilo po osnovu zaposlewa ili obavqawa ugovorne delatnosti – autorski ugovor ili ugovor o delu – zna~i sticawe svojstva osiguranika jer se na to pla}aju doprinosi za penzijskoinvalidsko osigurawe. Pravilo

je re~ o deci koji koriste porodi~nu penziju, ona, pod uslovom da se redovno {koluju, odnosno poha|aju sredwu {kolu ili fakultet, imaju pravo da obavqaju povremene ili privremene poslove preko omladinskih zadruga i time ne izgube pravo na porodi~nu penziju. U novom predlog Zakona o PIO, koji ~eka na usvajawe, pra-

vilo da porodi~ni penzioner ne mo`e da radi bi}e malo ubla`eno. Naime, direktor Sektora za ostvarivawe prava u PIO fondu Vladimir Stankovi} obja{wava da se predla`e da se penzija obustavqa u svakom slu~aju, osim u situacijama kada su naknade po osnovu obavqawa nekih poslova mawe od 50 odsto najni`e osnovice na koju se upla}uju doprinosi. Obustava isplata zaposlenim porodi~nim penzionerima nije nikakav "specijalitet" Srbije jer to rade i mnoge evropske dr`ave. Na{ problem je {to smo pravila koja va`e u evropskim dr`avama primenili na srpski standard, ne vode}i ra~una o tome da se tamo s porodi~nom penzijom mo`e pristojno `iveti i da penzioneri i ne moraju dodatno da rade dok kod nas s 15.000 dinara niko ne mo`e da sastavi kraj s krajem i mora ne{to raditi da bi `iveo. Pravilo da se porodi~na penzija obustavqa ako se korisnici zaposle va`i u Srbiji, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori. Korisnik porodi~ne penzije u Nema~koj mo`e ostvariti prihod od 718 evra mese~no bez uticaja na obim i kori{}ewe prava na penziju. Pod prihodom se podrazumeva kako zarada tako i kori{}ewe prava na li~nu penziju. Ukoliko prihod pre|e navedeni iznos, porodi~na penzija se umawuje proporcionalno razlici izme|u ostvarenog prihoda i 718 evra. U Francuskoj porodi~ni penzioneri imaju pravo na dodatni rad pa tako|e mogu bez uticaja na obim i kori{}ewe prava da ostvaruju prihod u iznosu od 18.428 evra godi{we. Ako se dogodi da se pre|e taj limit, penzija se proporcionalno smawuje. U slu~aju novog braka, prihod korisnika porodi~ne penzije i prihod bra~nog druga ne smeju da pre|u iznos od 29.486 evra godi{we, a ako se to ipak dogodi, porodi~na penzija se proporcionalno smawuje. Porodi~ni penzioner u Austriji mo`e da radi ili na drugi na~in ostvaruje prihode, a od visine prihoda u svakom pojedina~nom slu~aju zavisi da li }e se iznos penzije smawiti i u kojem iznosu. Q. Male{evi}


DO KASNO UVE^E, ZBOG REKONSTRUKCIJE VRELOVODA

DANAS PAD PRITISKA U VODOVODNOJ MRE@I

Deo Naseqa bez tople vode Radnici Novosadske toplane danas od sedam sati po~iwu prevezivawe na privremeni vrelovod izme|u Ulice B. Borote i Bulevara S. Jovanovi}a na Novom nasequ. Zbog navedenih radova koji se obavqaju u sklopu rekonstrukcije vrelovodne mre`e bi}e prekinuta isporuka toplote za pripremu tople vode u ulicama Partizanskih baza od po~etka do brojeva 8 i 21, Seqa~kih buna do broja 95, Ka}e Dejanovi} do brojeva 52 i 23, Bra}e Drowak od 11 do 17, Bate Brki}a od 12 do 34 i od bro-

ja 3 do 17, Du{ana Danilovi}a od po~etka ulice do brojeva 44 i 11, Lo`ioni~ka ulica do brojeva 53 i 16. Isto }e se doga|ati u u Ulici Stevana Hristi}a izme|u brojeva 17 i 37, Vladike ]iri}a do 39 i 28, Branislava Borote do broja 23, Simeona Pi{~evi}a izme|u brojeva 11 i 23, Radomira Radujkova Ra{e do brojeva 20 i 7, Todora Jovanovi}a Toze do ku}nih brojeva 14 i19, \or|a Nik{i}a Johana od po~etka ulice do brojeva 30 i17, Ulici Rodoquba ^olakovi}a do broja 16,Stojana Novakovi}a do

broja 33 i izme|u 4 i 8, i u Ulici Milana Je{i}a Ibre u brojevima 3 i 5. Bez tople vode bi}e i Bulevar vojvode Stepe od po~etka do broja 137, Bulevar J. Du~i}a do brojeva 36 i17, Bulevar kneza Milo{a izme|u brojeva 12 i 34, Bulevar S. Jovanovi}a izme|u brojeva10 i 50 i 5 i 43, Dom zdravqa, zabavi{te i zgrada O[ „Prva vojvo|anska brigada“. O~ekuje se da isporuke toplotne energije za pripremu tople potro{ne vode budu normalizovane kasno uve~e. I. S.

Novosadska utorak10.avgust2010.

Na vi{im spratovima suve slavine Radnici „Vodovoda i kanalizacije“ no}as su po~eli ~i{}ewe prve polovine bazena za retenziju aeratora, tako da je tokom dana{weg dana mogu}e zamu}ewe vode i pad pritiska u vodovodnoj mre`i. Posledica ranije najavqenih radova tako|e mo`e biti i povremeni nestanak vode na vi{im spratovima. I. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

N

^opor tutwi kroz no}

alet toplog talasa avgustovskog nije doneo vrelinu samo qudima, ve} psima i ma~kama lutalicama. Uzavrele su strasti u sitnim satima, pa se Novosa|ani, bude od lave`a i mjaukawa pod prozorima. No, to nije problem, ali ne{to sli~no, ali druga~ije i opasnije - jeste. Na Limanima povremeno gigantski ~opori pasa lutalica no}u tutwe po dvori{tima, parkinzima i ulicama i pla{e one koji se sa wima sre}u i poku{avaju da te gomile lutalica obi|u u naj{irem luku. Obilazak tako velikih dru`ina pasa lutalica uvek je neka vrsta „igre na sre}u“.

Dok se kom{ije prepiru treba li pse rasterati tako {to }e neko pozvati nadle`nu slu`bu da ih pokupi, drugi se javqaju s pravima `ivotiwa a neko nedu`an mo`e da strada. Na`alost, tek kad nekog napadne pas lutalica javqaju se nadle`ni sa pri~om o mogu}em gradskom azilu, poja~anom kontrolom nadle`nih komunalnih sllu`bi... Problem napu{tenih `ivotiwa i lutalica ti{ti svaki ove}i grad Starog kontinenta, ali u tom jevropskom svetu postoje na~ini da se pomenuta situacija dr`i pod humanom kontrolom. N. Vukovi}

U centar sti`u mermerne plo~e i novi asfalt

OBIMNI RADOVI U CENTRU I NA BULEVARIMA

DSS: Ure|ewe centra nije najva`nije Gradski odbor Demokratske stranke Srbije smatra da postoje prioritetniji infrastrukturni radovi u Novom Sadu nego {to je to ure|ewe centralnog gradskog trga i okolnih ulica za koje je iz buxeta izdvojeno 70 miliona dinara. Kako stoji u saop{tewu, koje je potpisao predsednik Gradskog odbora DSS Borko Ili}, aktuelna vlast u Novom Sadu pokazuje neznawe i nesposobnost, dok }e posledice neodgovornog tro{ewa novca u godini ekonomske krize, sa tre}inu mawim buxetom i lo{om situacijom u vi{e gradskih komunalnih preduze}a i stalnim poskupqewima wihovih usluga, ponovo najvi{e osetiti Novosa|ani. I. S.

V REMEPLOV

Mondensko mesto pod lupom komisije Posebna komisija, koju je imenovao Magistrat, pregledala je 10. avgusta 1878. godine svih 12 parnih kotlova u gradu. Jedanaest ih je bilo u tri mlina, a jedan u javnom kupatilu

koje su dr`ali Nikola i Mita Bibi}. Komisija je bila zadovoqna onim {to je videla. Ipak zabranila je rad „parne ilixe“, tj. kupatila, sve dok weni vlasnici ne doka`u da kod wih radi „ispitani ma{inista koji kazan nadgleda“. Po svoj prilici, vlasnici su to u~inili. Jer, kupatilo u dana{woj Wego{evoj ulici sa deset kada u mu{kom i `enskom odeqewu, bilo je mondensko mesto na kojem su se okupqali bogatiji gra|ani i putnici – namernici, da bi se posle kupawa dru`ili uz pi}e i meze. N. C.

Leto, vreme za mermer i asfalt Leto je nekako vreme za obimne gra|evinske radove, {to planirane, {to neplanirane. Tako, ove godine svedoci smo pro{irewa Bulevara Evrope od Futo{ke ulice do Ulice bra}e Grulovi} (planirano), rekonstrukcije vrelovoda na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a i u Ulici vladike ]iri}a (tako|e planirano), spajawe Topalne “Sever” i TE-TO (plan) i rekonstrukcija partera u centru (neplanirano). Ovaj posledwi posao, gde se postavqa mermer oko spomenika Mileti}u, pred vratima Gradske ku}e i u Ulici Modene, mewa asfalt u ulicama oko Trga slobode ko{ta}e nas oko 70 miliona dinara. Pro{irewe Bulevara Evrope ko{ta ne{to vi{e od 126 miliona. Toplana je u rekonstrukciju vrelovoda na nasequ ulo`ila oko 160 miliona dinara, dok povezivawe „Severa“ i TE-TO ko{ta oko 217 miliona dinara. Svi ovi poslo-

Deo Bulevara Evrope dobi}e sve trake, a na Detelinari sledi nastavak

Na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a obnova vrelovoda

vi trebalo bi da budu zavr{eni do kraja leta, a ono {to nas uskoro o~ekuje jeste i nastavak izgradwe tre}e faze Bulevara Evrope od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta. Oni koji ne idu iz grada tokom sezone odmora svakako su se navikli na ve} tradicionalno letwe raskopavawe novosadskih ulica. Oni koji, pak, idu tako|e nisu neupu}eni u taj segment gradskog `ivota, ali imaju sre}e da ga bar za izvesno vreme izbegnu. Gradska infrastruktura takva je kakva je, ulagawa nikad dosta, ali bi bilo lepo, kad bismo se za na{ih `ivota na{li u situaciji da jedno leto pro|e bez pra{ine i te{kih ma{ina na gradskim ulicama. Mada, koliko je grad zapostavqan prethodnih decenija, na~eka}emo se. S. Krsti} Foto: G. Jovi} F.Baki}

\uragi}eva monografija o Vojvodini Monografija „Vojvodina kakvu sam voleo“ Gige \uragi}a Dileta bi}e promovisana sutra u 20 sati u Muzeju Vojvodine. Na promociji }e u~estvovati istori~ari umetnosti Milo{ Arsi} i Mile Igwatovi}, fotograf Jovan Popovi} i autor. Muzej Vojvodine nalazi se u Dunavskoj ulici broj 35. I. S.

c m y


8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak10.avgust2010.

OD SUTRA NA LIMANSKOJ TR@NICI

UTORKOM I ^ETVRTKOM „DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU KWIGE

Najbr`im ~itaocima roman „Primoran” Izdava~ka ku}a "Mono i Mawana", u saradwi s "Dnevnikom" u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana Xonatana Kelermana "Primoran". Za qubiteqe dobrih trilera roman "Primoran" }e biti pravi izbor. Roman prati novi slu~aj Aleksa Delavera, koji zajedno s Majlom Starxisom poku{ava da u|e u trag najve{tijem, najbezobzirnijem protivniku sa kojim su se ikada suo~ili. Predstavqaju}i se kao otmena `ena, inteligentni ubica uzeo je svoju prvu `rtvu. Slede}i put se preru{io u slaba{nog starca. Ono {to povezuje sve ove napade je uvrnuti lanac besa, po`ude i naj~udnije, najmra~nije forme "dobronamernosti" koju je jedan psiholog ikada

Cela pijaca pod krovom Postavka dodatnih 120 kvadratnih metara nadstre{nice nad nepokrivenim delom Liman-

Za godinu puno ura|eno

sreo. Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan", otvorenoj u tr`nom centru "Merkator", u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima. A. V.

ske pijace trebalo bi da bude gotova u toku no}i, a prema re~ima direktora "Tr`nice" Du{ana Baji}a, ve} sutra ujutro bi trebalo sve da bude i gotovo. Od sredine jula, kada je i po~elo pokrivawe dela pijace koji izlazi na Vojvo|ansku ulicu, radovi teku po planu. Na ulaznoj kapiji su izliveni temeqi i postavqeni su nose}i stubovi, a ju~e i danas traje postavqawe leksana. Kompletni radovi izvode se kada pijaca ne radi od 17 sati, a traju do kasno no}u. Na taj na~in se vodi ra~una da ne ispa{taju ni trgovci a ni posetioci Limanske pijace. Investirawem u pokrivawe ulaza iz Vojvo|anske ulice veoma su zadovoqni zakupci tezgi u ovom delu. Oni do

Kredit za plate prekida {trajk?

PREKOSUTRA NA TRGU GALERIJA

Muzej u pokretu

Izlo`bama "Ivan Radovi} – od apstrakcije do predela ~ulnosti" u Spomen zbirci Pavla Beqanskog i "Petar Lubarda – heroika vizije" u Galeriji Matice srpske, preksutra }e se predstaviti deo projekta "Muzej u pokretu" Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Sve~ano otvarawe bi}e odr`ano 12. avgusta u 21 ~as u ba{ti ova dva muzeja na Trgu galerija. Stru~no tuma~ewe @ane Gvozdenovi} izlo`be "Ivan Radovi} – od apstrakcije do predela ~ulnosti" bi}e odr`ano 19. avgusta u Spomen zbirci Pavla Beqanskog, dok }e 27. avgusta Svetlana Jovanovi} predstaviti novosadskoj publici izlo`bu "Petar Lubarda – heroika vizije" u Galeriji Matice srpske. S ostvarewima Petra Lubarde koja se ~uvaju u ove dve institucije publika }e mo}i da se upozna 3. septembra, a naredne nedeqe 9. septembra s delima Ivana Radovi}a. Izlo`be na Trgu galerija bi}e otvorene do 12. septembra, a po~etak svih prate}ih programa predvi|en je za 20 ~asova. I. D.

sada nisu imali za{titu od ki{a i nanosa snega, zbog ~ega im je i poslovawe bilo ote`ano. Situa-

Kompletna rekonstrukcija velike hale i kioska na Detelinarskoj pijaci, adaptacija vodovodne i kanalizacione mre`e na Ribqoj pijaci, popravka krovova tezgi na Temerinskoj pijaci, kupovina tri automobila, desetak rashladnih vitrina i jo{ preko 20 vitrina za jaja, obele`ili su period od juna 2009. do juna 2010. godine. Uz to su kupqene i dve rashladne komore sa boksovima na Kvanta{koj pijaci, cisterna za prawe pijaca, kontejneri i pres kontejneri za sme}e.

U "MOTINSU" JU^E OBUSTAVQEN RAD, DANAS NA VIDIKU PREOKRET

Zaposleni u AD" Motins" mogli bi danas da prekinu ju~e zapo~et {trajk ukoliko za to bude [trajka~ki odbor, kazao je direktor preduze}a @arko Baji}. Posle razgovora u Vladi Vojvodine naveo je da postoji namera da se zaostala junska i deo januarske plate namire kratkoro~nim kreditom. Prema re~ima Baji}a za "Motins"je va`no da proizodwa krene {to pre, budu}i da postoje ugovori sa strancima, od ~ije realizacije zavisi opstanak fabrike. - Kupci iz Nema~ke i Al`ira su nam kqu~ni za poslovawe i opstanak i zato je potrebno {to pre prekinuti {trajk - objasnio je Baji}. Kako je naveo, zastoj u isplata zarada nastao je zbog toga {to "Motins" jo{ nije uspeo da naplati posao odra|en za al`irsko tr`i{te. Taj novac, ka`e direktor, treba da legne na ra~un fabrike tek oko 20. avgusta. Ve}inski vlasnik "Motinsa" je novosadsko gra|evinsko preduze}e NS DON koje je od pre dva- tri meseca u ste~aju. Ta

DNEVNIK

firma je krajem 2008. otkupila oko 40 odsto dr`avnog kapitala plativ{i za to oko 4,3 miliona evra. Vrednost akcije je bila 432 dinara, a DON je berzanskim trgovawem postao vlasnik oko 78 odsto kapitala "Motinsa". Baji} ka`e da je Odbor poverilaca predlo`io sudu da se u DON-u proglasi bankrot. Bez obzira na to kako }e sud o tome odlu~iti, direktor Baji} je istakao da su nadle`ni u Vladi Vojvodine mi{qewa da "Motins" mora i treba da radi i da ako do}e do prodaje firme budu}i kupac mora biti onaj koji ima nameru da nastavi delatnost fabrike. Predsednik sindikata u fabrici Dragan Vasi} ka`e da je ohrabren posle telefonskog razgovra s direktorom Baji}em i pokrajinskim sekretarom za rad i zapo{qavawe Miroslavom Vasinin."Zaposlene }e radovati ako se zaista obistini ono {to mi je telefonom re~eno, dakle da }e se vrlo brzo na}i izlaz i da }emo danas biti i zvani~no obave{teni", rekao je Vasi}. Z. Deli}

cija }e biti druga~ija ve} od ove nedeqe. Za pro{irewe krovne konstrukcije na Limanskoj pijaci izdvojeno je dva i po miliona di-

nara iz buxeta JKP "Tr`nice". Do kraja godine ovo preduze}e

namerava da po~ne i zavr{i izgradwu hale i nadstre{nice i na Najlon pijaci. Na osnovu plana i odobrene sume iz gradskog buxeta, za tu investiciju je planirano oko osam i po milona dinara. Hala, od oko 150 metara kvadratnih, imala bi mesta za 200 tona vo}a i povr}a, a ispred hale bi bila nadstre{nica od 100 kvadrata. Plan je i izgradwa hladwa~e kapaciteta 600 kubnih metara. Kompletna ideja u vezi sa radovima na Najlonu, jo{ uvek je u fazi razrade projektne dokumentacije. S. Tanuryi} Foto:N. Stojanovi}

„POSLOVNI PROSTOR” RASPISAO KONKURS ZA OBNOVU FASADA

Nova lica zgrada uz pomo} grada Objavqivawem poziva u nedeqnom broju "Dnevnika" i u "Slu`benom listu" ju~e je po~elo prikupqawe ponuda za sufinansirawe obnove fasada zgrada u kojima postoji lokal kojim upravqa Javno preduze}e "Poslovni prostor". Konkurs }e trajati 30 dana a potom }e ponude biti otvorene na javnoj

^ITAOCI PI[U SMS

sednici. Petnaest dana potom komisija "Poslovnog prostora" odlu~i}e o najpovoqnijim ponudama. Kako je za "Dnevnik" rekla zamenica predsednika komisije Gordana Kosti} me|u skup{tinama stanara postoji interesovawe i ve} dolaze da se raspituju za konkursnu dokumentaciju. Za rekonstrukciju fasada rebalansom buxeta je izdvojeno 15 miliona dinara, iako se gre{kom u oglasu navodi suma od 25 miliona dinara, koja je ranije bila u razmatrawu. Za sufinansirawe obnove fasada mo}i }e da konkuri{u iskqu~ivo skup{tine stanara u zgradama u kojima „Poslovni prostor“ ima svoje

prostorije, a na tom spisku ima vi{e od 800 objekata. Kako je ranije za "Dnevnik" najavio direktor ovog gradskog preduze}a Marko Cvijan vodi}e ra~una o prvenstvu najugro`enijih zgrada, ali to }e zavisiti i od broja skup{tina sta-

Tri osnovna kriterijuma kojima }e se komisija rukovoditi je procena koliko je neka fasada opasna po bezbednost gra|ana, zatim u kakvom je stawu krov i s kolikom svotom novca stanari mogu da u~estvuju u obnovi.

Prikupqaju se ponude za sufinansirawe obnove fasada u kojima postoji lokal "Poslovnog prostora" nara koje }e se javiti na konkurs, jer je jedan od uslova da skup{tine stanara u~estvuju s najmawe 30 odsto od ukupne vrednosti radova. Naveo je da to ne}e biti mnogo ukoliko je vrednost radova 100.000 dinara, jer se 30 procenata te vrednosti deli na stanare. Me|utim, ako je vrednost radova nekoliko miliona, pitawe je ho}e li se stanari prihvatiti sufinansirawa, jer to po stanu nije mala rata.

Ovaj projekat je va`an iz tog razloga {to je sve vi{e zgrada i lepih starih fasada u Novom Sadu devastirano do te mere da prete sigurnosti prolaznika. Kako Grad po zakonu ne mo`e da ula`e buxetski novac u privatnu svojinu, sufinansirawe obnove u onim zgradama u kojima ima udeo u vlasni{tvu je jedini na~in. A. Vidanovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

U Dunavskom parku devetnaesti vek Ku}u Mi{e Dimitrijevi}a treba sa~uvati po svaku cenu. Nijedno zna~ajno ime iz istorije ovog grada ne sme ostati bez obele`ja! 063/7109... *** Oni koji izvodi radove u Cviji}evoj za Toplanu do sada su 15 puta ostavqali Salajku bez vode! [to je mnogo, mnogo je. 063/506... *** Nisu problem samo neukloweni gromobrani. [ta raditi sa novopostavqenim antenama na kulama na kraju Bulevara cara Lazara? Kula najvi{e na~i~kana ko zna kakvim radioaktivnim predajnicima najbli`a je de~jem obdani{tu. Ko je mogao dati takvo odobrewe? Molim ekologe da provere navode. 064/1901... *** Bravo Novosa|ani, mar{ opomene bahatim voza~ima je prava slika Novosa|ana - kulturnih, pravdoqubivih i saose}ajnih sa roditeqima malog Davida. 064/2636... *** Kada }e uni{tene ulice Rumena~ka, Cara Du{ana, Vojvode Bojo-

vi}a, Kornelija Stankovi}a, Partizanska i bulevari na Novom nasequ biti presvu~eni novim asfaltom? 065/6402... *** Predla`em da se uvedu visoke kazne za crta~e grafita na javnim mestima (fasadama, `elezni~kim vagonima...) i onima koji prodaju te sprejeve crta~ima 065/6402... *** Da li iko, od onih koji najvi{e treba da ~itaju, ~ita ove komentare? Ovde pi{e sve {to obi~ne qude mu~i, iz dana u dan... I jo{ jedan komentar: ni sam ne znam u {ta smo se pretvorili. Ne mo`e ~ovek u po bela dana da pri~a ispred zgrade, a da neka kom{inica ne pani~i zbog buke. To je ne verovatno! 065/5405... *** "Zelenilo" vra}a Dunavski park u 19. vek, kada je bio nezdrav za okolinu, leglo komaraca i `aba? "Opse`niji radovi su planirani za slede}u godinu, verovatno }e nam biti potrebna i pomo} Grada". A gde su novci od [tranda i drugi prihodi ste~eni neradom. Mi svakodnevni korisnici parka tra`i-

mo od gradskog ombudsmana Aleksandra Gruji}a da hitno tra`i ure|ewe parka. 061/1571... *** Dr`ava ne daje plate, radnici neprijavqeni ili na minimalcu,

viqu izgra|enih pre par godina? Sramota za 21. vek 063/8634... *** @ivi bili pa videli: ova obe}awa od JP Toplane da }e grejawe biti boqe, a jeftinije - to su bajke.

kojim mogu samo da plate da`bine i koji hleb a uvode komunalnu policiju da terori{e narod! 063/7244... *** Mo`e li "Dnevnik" da pomogne u otkrivawu istine ko spre~ava otvarawe za upotrebu kapela u Ko-

Grejawe }e biti lo{ije, a skupqe. Siti smo la`nih obe}awa. 064/5838... *** Za{to se ni u jednoj novosadskoj apoteci ne mo`e na}i "enbecin" ili "bivacin sprej" za brzo zarastawe rana? Ka`u da je "Galenika"

prestala to da proizvodi! Mo`da bi mogli da nabave neku zamenu iz uvoza. 065/5037... *** Cene lete u Nebo! Uskoro }emo i mi za wima. 063/7244... *** Koji su to stru~waci da su dozvolili da nam u vodi koju pijemo rastu crvi i gliste? 065/5271... *** Poskupele cigare, poskupelo pivo. Ja onako, kako je red, inaxijski, mislim: "E ne}e mene Dr`ava da zeza, vi{e ne pu{im, vi{e ne pijem pivo!". Posle malo razmislim: "^ekaj malo, ako s tim prestanem dr`ava ne}e imati svoje "akcize", makar {ta to bilo, pa od ~ega }e mi ispla}ivati penziju i mostove i autoputeve. I tako, moram da pu{im i pijem i daqe. 064/2466... *** Komunalna inspekcija rasteruje uli~ne prodavce, koji malo kome smetaju. Otpu{tenim qudima ne daju da `ive.Od ~ega da prehrane porodice? 064/2149...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak10.avgust2010.

9

VE] SLEDE]E GODINE NA STADIONU MESTA ZA VI[E OD 25.000 GLEDALACA?

Bi}e „Kara|or|e” po evropskoj meri Ukoliko se sve kockice slo`e, Novi Sad bi ve} od slede}e godine mogao da ima gradski

je UEFA. I Fudbalski savez Srbije je pokazao zainteresovanost, jer bi reprezentacija

tawa u gradu - navodi Kravi}. Kako ka`e Kravi}, postoji varinata u kojoj bi poslovni

Foto: B.Lu~i}

stadion za vi{e od 25.000 gledalaca koji bi ispuwavao sve standarde UEFA, ka`e za "Dnevnik" ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandar Kravi}. Po wegovim re~ima, idejno re{ewe za budu}i izgled "Kara|or|a" bi trebalo najranije da bude zavr{eno do kraja avgusta, da bi se zatim stavilo na uvid Novosa|anima i na osnovu wega tra`ili partneri koji bi ulo`ili u rekonstrukciju. - Interes FK "Vojvodine" jeste da stadion "Kara|or|e" ispuwava uslove koje propisu-

imala mogu}nost da igra zvani~ne me~eve u Novom Sadu. Poku{avamo da ukqu~imo {to

Ukoliko se sve kockice slo`e, Novi Sad bi ve} od slede}e godine mogao da ima gradski stadion koji bi ispuwavao sve standarde UEFA, ka`e za "Dnevnik" ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandar Kravi} vi{e aktera voqnih da ula`u, jer `elimo da re{imo pitawe stadiona, po{to nemamo novca, a postoji mnogo goru}ih pi-

Nose ba{tenski otpad

Radnici "^isto}e" danas odnose ba{tenski otpad iz Ka}a a sutra sa Grbavice, Avijati~arskog naseqa, Sajlova, Adica i iz Rumenke. U ~etvrtak na redu

su Sremska Kamenica, Ledinci i Bukovac. Spakovan otpad iz ba{te treba izneti pred ku}u do {est sati. I. S.

SUTRA U DOMU ZDRAVQA

Predavawe o dijabetesu Predavawe o samokontroli {e}era u krvi bi}e odr`ano sutra u 17 sati u savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa “Novi Sad” koje radi u objektu “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19. Pacijenti oboleli od dijabetesa ve} du`i niz godina u Savetovali{tu mogu da

dobiju relevantne informacije o stilu `ivota i metodama samokontrole svog stawa, dok se dva puta mese~no organizuju predasvawa o {e}ernoj bolesti. U savetovali{tu se tako|e besplatno obavqaju o~itavawa li~nih aparata za merewe glikemije “Accu – Check”. I. S.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 7.30 do 13.30 sati: Ulica Haxi Sveti}a od broja 2 do broja 10 i od broja jedan do kraja ulice, Sterijina od 1 do 13, Temerinska ulica od 3 do 19 i od 2 do 16, Trg Toze Markovi}a broj 24 i Tr`ni centar “Omega”. Od 9.30 do 11 sati: Ulica Antuna Urbana od broja 1 do 7 i od broja 2 do 6, vrti} “Feje{ Klara”, Futo{ki put 40a i 40b, satelitska pijaca i Ulica Stevana Petrovi}a Brila od broja 37 do broja 67. Od 10 do 13 sati: Bulevar vojvode Stepe 32a i 32b. Sremski Karlovci od 8 do 13 sati: Dudara, E{ikovac i Stra`ilovo. ^ortanovci od 8.30 do 13 sati naseqe Kara{. Bano{tor od 8.30 do 13 sati: vikend naseqe Kru{evqe. Kisa~ od 8 do 9.30 sati Ulica 13. oktobra i Gombarova ulica, od 10 do 11.30 sati Slova~ka i Vojvo|anska ulica, od 12 do 13.30 sati @elezni~ka stanica Kisa~.

prostor oko stadiona pripao u srazmeri ulaga~ima i gradu, dok bi sam sportski objekat

Na konzumnom podru~ju “Elektrodistribucije Novi Sad” u narednim danima mogu}i su povremeni prekidi isporuke elektri~ne energije zbog radova na odr`avawu instalacija i postrojewa sistema. Pored iskqu~ewa najavqenih u redovnom programu Elektodistribucije, sutra u prepodnevnim ~asovima mogu} je nestanak struje u delu ulica Slobodana Baji}a, Stevana Hladnog, Stevana Mom~ilovi}a i na Bulevaru Milo{a Crwanskog u Novom Sadu, u Ulici Vladislava Petkovi}a Disa u Petrovaradinu i na podru~ju celog Bege~a. U ~etvrtak, 12. avgusta, iskqu~ewa struje mogu}a su u Ulici Isidore Sekuli} i na Bulevaru Jovana Du~i}a u Novom Sadu. Iz “Elektrodistribucije nagla{avaju da je spisak iskqu~ewa struje orjentacioni, kako bi potro{a~i mogli da planiraju aktivnosti u navedenim danima.

ostao potpuno gradski. Izdavawem poslovnog prostora bi se, smatra Kravi}, prikupqalo dovoqno novca za odra`a-

vawe stadiona, dok bi on dobio krov i osvetqewe. - Stadion je nekada dodeqen na upravqawe Spensu, koji, pak, nema nikakav interes da ula`e, prihoduje ili bilo {ta radi oko stadiona. S druge strane, FK "Vojvodina" ga koristi samo za zvani~ne utakmice, dok ga zaparavo, najvi{e koristi AK "Vojvodina". Tu su i pitawa obezbe|ewa i niza drugih stvari koja su otvorena. Da ne spomiwem podtribinski prostor ispod severne tribine, gde se pojavquju potpuno neverovatni svojinski i zakupni~ki odnosi. Grad je poku{ao da to razre{i, ali je ve}ina nadle`nosti u rukama pravosu|a – objasnio je Kravi}. I dok "Kara|or|e" tavori sa dimwacima na tribinama, Kravi} ukazuje da }e se u septembru ili oktobru znati kako }e stadion izgledati, kako i ko }e finansirati rekonstrukciju. Za sada se zna da je FSS spreman da ulo`i oko pola miliona evra, dok Kravi} grubo procewuje da je za ceo posao potrebno izme|u pet i {est miliona evra. Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa raspisalo je konkurs koji je otvoren do 1. oktobra za finansirawe izgradwe i rekonstrukcije, izme|u ostalih, i sportskih objekata. Dr`ava i lokalna samopurava obezbe|uju po 10 odsto u~e{}a, a ostatak }e se dobiti iz kredita na pet godina s grejs periodom od godinu dana. Vra}awe kredita dr`ava i lokal dele po pola. Kravi} ka`e da }e Novi Sad konkurisati za ovaj projekat, ali tek nakon {to bude gotovo idejno re{ewe. S. Krsti}

Foto: M. Vuja~i}

U duetu kroz `ivot Sugra|ani na fotografiji odi{u da{kom stila preostalog me|u starom {kolom u ovom gradu . Iako ceger po svemu sude}i nije previ{e te`ak, udvoje je jo{ lak{i pa ni{ta ne ometa komociju lagane popodnevne

{etwe i neobaveznog letweg razgovora. Fotografija je snimqena u Rumena~koj ulici koja je u posledwe vreme postala svojevrsni korzo ovog dela grada. Onaj pravi, u centru, em je daleko, em je raskopan... I. S.

Sednica sudija porotnika Prva sednica novoizabranih sudija porotnika svih sudova, u organizaciji novosadske podru`nice Dru{tva sudija porotnika, odr`a}e se sutra u 12 sati u maloj sali na tre}em spratu Vi-

{eg suda, u Ulici Sutjeskoj 2 u Novom Sadu. Organizator skupa poziva sudije porotnike da se odazovu u {to ve}em broju. Dodatne informacije su dostupne na telefon 021/453-570. S. T.

INVESTITORI OD GRADA TRA@E KORISNIJA FINANSIJSKA PRAVILA IGRE

Bez fazne gradwe sta}e stanogradwa Grupa investitora okupqenih oko udru`ewa "Investitor NS” zadovoqna je {to je grad reagovao na wihovu inicijativu i pred letwu pauzu usvojio olak{ice za investirawe u stanogradwu, ali, kako navodi ~lan inicijativne grupe Udru`ewa Dragoslav Paji}, ina~e vlasnik preduze}a "Greping", potrebno je da grad dodatno podstakne stanogradwu. Po wegovim re~ima, ove godine izdato je svega 10 gra|evinskih dozvola. - Mi `elimo da na partnerskim odnosima zasnivamo saradwu s gradom, jer i nama i Novom Sadu uinteresu je da gra|evinarstvo `ivne. Zahvalni smo {to je ekspresno re{en na{ zahtev da se otplata u ratama produ`i na tri godine i da se uvede popust na pla}awe odjednom od 40 procenata, ali jako zna~ajna stvar: procedura pla}awa u toku fazne gradwa, jo{ nije usvojena – navodi Paji}. Naime, kako navodi, Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa dalo je preporuku lokalnim samoupravama da omogu}e faznu izgradwu, koja podrazumeva da se investitori oslobode pla}awa opremawa zemqi{ta, u novosadskom slu~aju, Zavodu za izgradwu grada, dok ne budu zavr{eni grubi gra|evinski radovi i zgrada bude stavqena pod krov. Me|utim, Novi Sad jo{ nije usvojio ovu preporuku, koja bi investitorima omogu}ila da lak{e finansiraju stanogradwu i dolaze do kupaca. - Mi smo samo tra`ili uslove koji va`e u Beogradu. Nemo-

Fazna izgradwa podrazumeva da se investitori oslobode pla}awa opremawa zemqi{ta dok ne budu zavr{eni grubi gra|evinski radovi i zgrada bude stavqena pod krov gu}e je da je ovo isto tr`i{te, a da u Beogradu va`e popusti od 50 odsto za pla}awe odjednom, dok je u Novom Sadu do juna to bilo 17 procenata. Nama zna~i i da se avans, pri pla}awu na ra-

te svede na 10 odsto, koliko je u Beogradu, umesto dosada{wih 30 procenata. Ovakvi potezi gradskih vlasti doveli bi stvari u normalu – ka`e Paji}, dodav{i i da je potrebno vratiti

menice kao sredstvo garancije, jer su bankaraske garancije skupe. Pored predsednika “Investitora NS” Zorana Jankovi}a iz firme IBS, Bo`idara Ivkovi}a iz “Cesle IB”, @ivke Teodorovi} iz “Ipon gradwe” i Paji}a, u radu incijativne grupe u~estvovao je i Vojislav Gaji}, vlasnik “Aleksandar gradwe”. Po wegovim re~ima, usvajawe sistema fazne gradwe ubrzalo bi izlazak radnika na gradili{ta. - Ministarstvo je faznu gradwu odli~no zamislilo i brzo uvrstilo u propise. Te{ko}a je {to je taj posao preba~en na lokalnu samoupravu u trenutku kada se pola gra|evinskih firmi ugasilo, kada su nepovoqni bankarski krediti i kada radi samo tre}ina gra|evinskih radnika u odnosu na vreme pre krize. Osim ovakvih poteza ne postoji na~in da se druga~ije pokrene gra|evinarstvo i tu le`i odgovornost lokalnih ~elnika – naveo je Gaji}. I on i Paji} ka`u da u se posao trenutno odvija korz kompenzaciju, ali da su posle dve godine krize firme izgubile "kondiciju" za ovakav na~in poslovawa. Uz dugo ~ekawe potrebne dokumentacije, pre svega iz Republi~kog geodetskog zavoda investitori imaju velikih te{ko}a da obezbede finansirawe investicionog ciklusa. Obojica se sla`u da je brzina usvajawa olak{ica kqu~ za br`e o`ivqavawe stanogradwe, a sam Paji} ka`e, da ukoliko one budu usvojene on }e, umesto jednog, otvoriti tri gradili{ta. S. K.


VOJVODINA / NOVI SAD

utorak10.avgust2010.

c m y

10

DNEVNIK

DOSAD NAJVE]I INTERNACIONALNI ETNO FESTIVAL ODR@AN U MOROVI]U

Mu{karci u depresiji, `ene preuzele inicijativu MOROVI]: Biti doma}in me|udr`avnog etno festivala diglo je rejting selu podignutom na obala Bosuta i Studbe i okru`enim sa 22 hektara hrastove {ume. Predsednik Mesne zajednice Morovi}a Miladin Pini} doma}inski se zahvalio prisutnim takmi~arima etno festivala u najlep{em selu srema - maloj Veneciji, a Veronika Gavri} predsednica Udru`ewa `ena „Morovi}anke” rekla je da turiste sve vi{e privla~i boravak u netaknutoj prirodi. - Obilazak lepih predela, starih {uma, atraktivnih reka i jezera, lov i ribolov, ~ist vazduh i zdrava hrana su osnovni motivi

turista, a stim u vezi i zapo{qavawu novih radnika. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i jednakost polova Miroslav Vasin koji je otvorio ^etvrti etno festival naglasio je da je ovo najboqi na~in da se propagira seoski turizam i podsetio da u Vojvodini ima 100 ovakvih festivala. Organizatori festivala Mesna zajednica i Turisti~ka organizacija [id bili su zadovoqni velikim brojem izlaga~a zdrave hrane. Ovaj doga|aj u Morovi}u propra}en je u 30 {tandova, na kojima su izlagali u~esnici iz svih sela op{tine [id, a potom i mnogih mesta iz Republike Srpske i Republike Hrvatske. Pokrajinski

elemente ki~a i nekih drugih de{avawa, osim ~istog, izvornog `enskog stvarala{tva - rekao je Vasin. - Posebno mi je zadovoqstvo da vidim da se `ene iz Vojvodine sve vi{e povezuju sa `enama iz Republike Srpske i Republike Hrvatske. U delu Ba~ke one se povezuju sa Ma|aricama, a u Banatu se sa Rumunkama. Tako da ovo mo`e postati jedna regionalna pri~a o me|usobnoj povezanosti `ena iz Vojvodine sa susedima susednih dr`ava nastalih posle raspada Jugoslavije. Siguran sam da su to utisci svih qudi koji su ovde prisutni i nadam se da ovaj proces koji je ovde nastao vi{e se ne mo`e zaustaviti - istakao je Vasin. On je podsetio da u Vojvodini ima preko 400 registrovanih Udru`ewa `ena i da se taj broj stalno pove}ava. - Zadovoqstvo mi je da se vizija koju smo pre dve godine obelodanili, a ona se odnosi da to da seoske `ene treba da preuzmu u svoje ruke razvoj svojih sela, sve vi{e obistiwuje. Danas u Vojvodini imamo neku vrstu depresije kod mu{karaca. To ne govorim sa nekom lo{om

{to vidite to ima i svoje rezultate - zavr{io je Vasin. U Morovi} je ovih dana stigao brodi} koji je parkiran u reci Bosutu. Vasin obja{wava da je

U Morovi} je ovih dana stigao brodi} koji je parkiran u reci Bosutu. Vasin obja{wava da je brod po~etak realizacije projekta kojim je predvi|eno da se slede}e godine ovde gradi etno ku}a u kojoj bi bili izlo`eni predmeti vezani za tradiciju ovog kraja koje dovode turiste u na{u op{tinu. Luksuzni hoteli vi{e nisu u modi, previ{e su skupi, a turisti `ele svoj godi{wi odmor da provedu u {to prirodnijem okru`ewu zato na ovaj na~in na{e udru`ewe `eli dati svoj doprinos dolasku

sekretar za rad, zapo{qavawe i jednakost polova Miroslav Vasin bio je odu{evqen koliko se `enski aktivizam razvio u Vojvodini. - Ova manifestacija u Morovi}u za mene jedna je od najlep{ih, jer ona u sebi ne sadr`i nikakve

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek " (18), "Seks i grad 2" (19.45, 22) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Pejntbol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Jasmina Kuga iz Apatina (devoj~ice i de~ak). DEVOJ^ICE: Maja Mir~i}, Aleksandra Jani~i}, Sla|ana ^enejac, Vesna Protulipac, Jasna Mitrovi}, Vida Petkovi}, Jelena Tica i Sawa Gavran iz Novog Sada, Danijela Skaki} i Izabela ^oti iz Be~eja, Qiqana Dodig iz Temerina, Ivanka Mitrovi} iz ^uruga, Nina Pa{i} - Gergeq iz Iriga, Sawa Kadrievski iz Gajdobre, Ivana Barna iz Vilova, Maja Pavlovi} iz Kule, Dijana Mihajilo iz Magli}a i Katarina Dubi~anac – Palanik iz Subotice. DE^ACI: Nata{a Radovi}, Iboja Sita{, Zorica Jefti}, Monika Zeli}, Biqana \ogi}, Viktorija Lakato{, Silvija Beranovi}, Marijana \uki}, Mima Ratkovi}, Slavica Manojlovi}, Danijela Pep|onovi}, Sawa Trivi}, Nikolina Babi}, Mirela Vasin iz Novog Sada, Milanka Bjelan i Svetlana Mini} iz Futoga, Aleksandra Turko i Miroslava [trbac iz In|ije, Ivana Milo{evi} iz Petrovaradina, Marija Pasti i Biqana Mili~evi} iz Veternika, Vladimirka Grahovac iz Bege~a, Ranka Bulaji} iz Rumenke, Natalija [vachova iz Ba~kog Petrovca, Jelena [imunovi} iz Sremskih Karlovaca, Milka Nota iz Sremske Kamenice, Svetlana Karanov iz \ur|eva, Qiqana \uki} iz Derowa i Olgica Risti} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Lidija Jovana Kozarski (1929) u 11.45 sati, Tinka Sime Maksimovi} (1930) u 12.30, Nikola Emila Rajki} (1924) u 13.15, Milan Lazara Kati} (1949) u 14, Nikola Ivana Simonovi} (1979) u 15.30 i Zoran Petra Gruji} (1969) u 16.15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawena Evica Vlajkog Bo`ani} (1927).

namerom, nego je to tako. Verovatno je to posledica u ovih petnaest najte`ih godina koje smo do`iveli. Zato su `ene iskoristile svoju {ansu da usko~e u taj prazan prostor i preuzmu inicijativu i ako

brod po~etak realizacije projekta kojim je predvi|eno da se slede}e godine ovde gradi etno ku}a u kojoj bi bili izlo`eni predmeti vezani za tradiciju ovog kraja.

- Etnom ku}om bi upravqala `enska udru`ewa kojih u {idskoj op{tini ima u svakom selu, a taj „katamaran” ili brod koji je stigao predstavqa najavu, jer }e on biti deo sadr`aja kojim }emo kasnije voziti turiste. Zna~i, da }e turistima biti omogu}eno da se posle posete etno ku}i provozaju brodi}em i spomenik Filipu Vi{wi}u, koji }emo na jesen podi}i u selu Vi{wi}evu. To smo obe}ali, a da nije gospo|e Radmile Milentijevi}, donatora, cela ova pri~a bi izgledala druga~ije. Wena donatorska odluka bila je vrlo korektna i mi }emo u septembru i oktobru otvoriti imponzantan spomenik pa }e turisti koji do|u u ovaj kraj, pored Galerije slika Save [umanovi}a i ostalih kulturnih zanimqivosti grada mo}i da

obi|u etno ku}u u Morovi}u. Tako }emo zaokru`iti turisti~ku ponudu, a posetiocima pru`iti priliku da ovde ostanu dva dana {to }emo propratiti preno}i{tima i dobrom hranom - ka`e Vasin. Pobednik etno dana u Morovi}u je udru`ewe `ena i kwi`evni klub „Blagoje Jastrebi}” iz Va{ica. Predsednik Mesne zajednice Miladin Pini} prezadovoqan 4. Etno festivalom, a predsednik Turisti~ke organizacije [id Miroslav Jawi} brojem posetilaca, jer po wegovoj proceni bilo je oko tri hiqade. Po zatvarawu Etno festivala srpsko kulturno umetni~ko dru{tvo „Sveti Sava” uprili~ilo je me{tanima i gostima Morovi}a dvosatnu zabavu, igrama i pesmama. D. Savi~in

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

utorak10.avgust2010.

KAPITALNA PRETUMBACIJA U BA^KOJ PALANCI

Pove}ane cene prevoza

Pozori{te postaje vrti} – modna ku}a bi}e pozori{te BA^KA PALANKA: Novi Generalni urbanisti~ki plan Ba~ke Palanke koji bi uskoro trebalo da se na|e na javnoj raspravi, izme|u ostalog, predvi|a da se iz centra grada izmesete zgrada pozori{ta, fudbalski stadion FK „Ba~ke” i Autobuska stanica. Ovakva re{ewa zna~ajno su podelila ovda{wu javnost kako u stru~nim delu tako i u delu nostalgije, odnosno onih koji misle da se centar grada ne treba dirati, ali i onih koji smatraju da se Palanka odlu~nije mora okrenuti funkcionalnim gradskim sadr`ajima. - Autobuska stanica, Pozori{te i stadion Ba~ke ne mogu biti gde su sada – tvrdi predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Dragan Bozalo. – Ko ka`e da to mo`e mora da mi ka`e kako to mo`e. Kada je u pitawu stadion ja ne mogu da pravim ugovore poput onih koje je nekada{wa vlast pravila kada se gradila zgrada Pozori{ta. Tada je dato gra|evinsko zemqi{te, a izvo|a~ radova je trebao da zavr{i zgradu Pozori{ta. Po tom principu ja vama dajem stadion u centru na kome }e neko graditi zgrade, a vi meni stadion u priobaqu Dunava, vi{e ne mo-

`e da se radi, jer nije po zakonu. Jednostavno ne mogu da trgujem zemqi{tem jer mi zakon ne dozvoqava. Da bi trebali novi stadioni trebali bi i to tri, pa ~ak i da postoje}i ostane u centru.

Pozori{te bi se moglo preseliti u sam centar grada, na vidnom mestu, a u zgradu „Modne ku}e” ~iji zakup isti~e 2012. godine Kod zgrade pozori{ta stvar je mnogo komplikovana, jer zdawe koje je zapo~eto jo{ 1992. godine samo je pokriveno i zaboravqeno, sakriveno iza vi{espratnica u centru grada. Ve} nekoliko godina sudbina ovog zdawa se re{ava na sudovima, a kako }e i kada }e se zavr{iti ovde niko ne sme ni da prognozira. - @eqa mi je da se postoje}a, a ne zavr{ena zgrada pretvori u de~iji vrti} – isti~e Boza-

KIKINDA: Cene prevoza u prigradskom saobra}aju Javnog preduze}a „Autoprevoz” uve}ane su izme|u osam i deset procenata. Prema re~ima direktora ove firme nove vi{e, cene formirane su jer su i svi tro{kovi poskupeli, te je na neki na~in kikindski prevoznik bio prinu|en na ovaj potez. - Svim na{im klijentima nudimo mogu}nost da kupe paket od pet karata – objasnio je novinu u Javnom preduze}u „Autoprevoz” direktor Mi{o Stojanovi}. – Kupovinom ovog paketa pla}aju se ~etiri karte, dok je peta gratis. Isto tako, kupovinom deset karata dve su gratis. Ove karte putnici mogu iskoristiti bilo kada putuju}i u neko od sela u kikindskoj op{tini. Cene prema Beogra-

lo. – Pozori{te bi se moglo preseliti u sam centar grada, na vidnom mestu, a u zgradu „Modne ku}e” ~iji zakup isti~e 2012. godine. Naravno morali bi postoje}e zdawe malo da preuredimo i prilagodimo nameni. Ovo je moje razmi{qawe, a jo{ nemamo definitivan dogovor sa koalicinim partnerima. Ba~ka Palanka vi{e nema autobusku stanicu, jer je izgubila taj status i sada je obi~no autobusko stajali{te, ali autobusi i daqe saobra}aju kroz naju`i deo centra garada. Moj stav je da je zadwa {ansa da autobuska stanica ostane bli`e centru grada lokacija biv{eg DP „Napredak”. To su na{e ideje, a koliko }e biti ostvareno vide}emo, ali bitno je da kroz novi Generalni urbanisti~ki plan ne{to pokrenemo. Da li }e se ostvariti kapitalna pretumbacija u centru Ba~ke Palanke ostaje da se vidi, ali kako sada stvari stoje izgleda da }e pozori{te postati de~iji vrti}, a „Modna ku}a”, objekat koji je ve}im delom gra|en novcem gra|ana kao atomsko skloni{te, a koji sada koriste kineski trgovci, trebao bi da postane pozori{te?! M. Suyum

GRA\EVINSKA INSPEKCIJA ZABRANILA UPOTREBU BAZENA U ZREWANINU

Dno tone, plafoni sa ru{e ZREWANIN: Negde u isto vreme kada su se proslavqeni zrewaninski pliva~i Ivan Len|er i ^aba Sila|i, pred odlazak na Evropsko prvenstvo u Budimpe{ti, po`alili da reprezentativci nemaju adekvatne uslove za treninge, obelodawena je vest da je re{ewem gra|evinske inspekcije

organizatori uveravaju da posledwi doga|aj ne}e spre~iti odr`avawe najve}eg vaterpolo takmi~ewa koje je ikada odr`ano u gradu na Begeju jer }e ono, umesto na zatvorenom, biti uprili~eno na otvorenom bazenu. A, da je gra|evinska inspekcija itekako imala razloga da zabrani

podse}a da se lane prvi put obru{io pod na delu izme|u velikog i malog bazena, i dodaje da se juna ove godine to ponovilo jo{ dva puta. Na tom delu ostale su samo plo~ice i tanak sloj betona. Tada su na teren iza{li gra|evinski inspektori i konstatovali da bi daqe kori{}ewe bazena bilo opasno po kupa~e i profesionalne sportiste. Osta}e upam}en i slu~aj od pre par godina kada se, posle treninga ~lanova Pliva~kog kluba „Proleter” na zatvorenom bazenu, obru{ila konstrukcija plafona i pala u vodu. Sre}om, u tom delu baze-

Sanacija ko zna kad

Proslavqeni Len|er i Sila|i nemaju uslova za trenirawe

pokriveni Gradski bazen u Zrewaninu zabrawen za upotrebu jer je proceweno da je wegovo kori{}ewe opasno po `ivot i zdravqe qudi i bezbednost okoline. Da zlo bude ve}e, upravo je na tom bazenu od 17. do 22. avgusta trebalo da bude odr`an Memorijalni vaterpolo turnir „Darko ^ovri}”. Ipak, NOVI KNE@EVAC: Mnogi op{tinski ~elnici i qudi na rukovode}im du`nostima skrivaju se iza posledica ekonomske krize, me|utim, predsednik novokne`eva~ke op{tine Dragan Babi} na polovini mandata konstatuje da je nesporno da kriza usporava i razvoj ove potiske op{tine, ali da se nastoji da se ulagawima u infrastrukturu izlazak iz krize ulagawima privuku investitori kako bi to bio zamajac razvoja privrede. Gradska kanalizacija u Novom Kne`evcu je jedan od najkrupnijih problema i prema re~ima Babi}a, jedno od prvih pitawa u razgovoru sa investitorima odnosi se na kanalizaciju, gasifikaciju, putnu mre`u i sve {to je neophodno da bi se oni odlu~ili za ulagawa. - Poku{avamo da obezbedimo preduslove za dolazak investitora, pa se upravo zavr{ava prva faza izgradwe kanalizacije. Sa

upotrebu natkrivenog bazena svedo~e i podaci da je wegovo dno potonulo osam santimetara, da je istrulila i korodirala armatura izme|u malog i velikog bazena, kao i da su odvaqeni za{titni slojevi betona na stubovima. Rukovodilac Sportskog centra „Jug – bazeni” Branislav Petrin

Pokriveni bazen u Zrewaninu izgra|en je jo{ 1981. godine. Zbog besparice nije dovoqno ni redovno ulagano u odr`avawe i sanaciju, a godine su u~inile svoje. Generalni sekretar zrewaninskog Sportskog saveza Sini{a Marinac ne zna koliko }e ta~no novca biti potrebno za renovirawe bazena, ali je siguran da se radi o ozbiqnom ulagawu. Za sada je te{ko prognozirati kada bi radovi na sanaciji bazena mogli da po~nu, ~ak i pod uslovom da se obezbede finansije. Nakon izrade projektne dokumentacije, sledi raspisivawe tendera za izbor izvo|a~a radova. Tek kada se ispo{tuje procedura i rokovi, radovi }e mo}i da po~nu. na nije bilo nikoga, pa je izbegnuta ve}a nesre}a. Zrewaninski pliva~i tada su ostali bez mesta za ve`bu, jer je bazen odmah zatvoren,

pa su bili primorani da svakog jutra putuju u Be~ej na treninge. - Nemamo normalne uslove za rad, da ne ka`em da su izuzetno lo-

{i. U Zrewaninu postoji bazen, ali tamo ne mo`e da se trenira, i zbog toga putujemo u Be~ej. Ve}i deo priprema smo zbog toga odradili u inostranstvu, {to dovoqno pokazuje da i daqe niko ne brine o nama – izjavio je ovih dana Ivan Len|er. Sa wim se sla`e i ^aba Sila|i koji smatra da jedino bazen u Be~eju ima toplu vodu, {to pokazuje u kakvim uslovima treniraju. - O ovome pri~amo jo{ od 2006, ali nema boqitka. Verujem da }e nam neko napokon obezbediti normalne uslove za rad, jer samo tako mo`emo da stignemo do velikih rezultata na raznim takmi~ewima poru~uje Sila|i. @. Balaban

PREDSEDNIK NOVOKNE@EVA^KE OP[TINE DRAGAN BABI]

Administracija skresana, kriza usporava razvoj Fondom za kapitalna ulagawa AP Vojvodine koji je uz novac mesnog samodoprinosa glavni finansijer ovog projekta, potpisali smo ugovor za drugu fazu, pa verujem da }emo do kraja ove godine zavr{iti i tu etapu, {to zna~i da }e oko 40 odsto doma}instava u Novom Kne`evcu bi}e pokriveno kanalizacijom - ka`e Babi}. Op{tina Novi Kne`evac je poqoprivredni kraj, a po{to se naslawa na reku Tisu, ~ini se sve da se obezbede preduslovi za intenzivniju proizvodwu koja je nazamisliva bez navodwavawe useva.

Dragan Babi}

Zaposliti bar jednog ~lana izbegli~ke porodice APATIN: Dr`avni sekretar ministarstva za dijasporu Milorad Jak{i}, borave}i u Apatinu povodom „Li~kog vi{eboja”, izrazio je `equ da obi|e izbegli~ku ku}u sa 30 stanara u Ulici Milo{a Obili}a. Me|u wima je bila i Mirjana Divjak koja sa bratom i }erkom `ivi od 6.100 dinara socijalne pomo}i. - Sedam godinam smo bez posla. Ne mo`emo ni da se vratimo u Liku jer smo uzelu srpsko dr`avqanstvo. Imamo sme{taj ali se samo od socijalne pomo}i ne mo`e `iveti, upoznala je Jak{i}a porodica Divjak.

- Lokalna samouprava bi najvi{e mogla da pomogne. Obavesti}emo ministarstvo za izbeglice i za socijalnu politiku o potrebi zapo{qavawa bar jednog ~lana izbegli~ke porodice u Apatinu. Qudi u ovoj kolektivnoj ku}i imaju sme{taj, elementarne uslove za `ivot, vodu, struju, kupatila, ali bez posla, posle 16 godina izbegli{tva, te{ko mogu da pre`ive - rekao je Jak{i}, smatraju}i da bi model malog zanatstva, uz podr{ku op{tine i dr`ave, kakav postoji me|u izbeglim u nekim krajevima Srbije, bio dobar vid samozapo{qavawa izbeglih lica. J. P.

- Prehrambena industrija „Aleva” je glavni oslonac proizvo|a~ima za otkup i preradu industrijske paprike, crnog luka i pa{trnaka. Planovi „Aleve” su da pogine jo{ jednu modernu fabriku i pove}a kapacitete, pa sve to daje ovda{wim proizvo|a~ima osnova da mogu stabilno planirati proizvodwu. Za investitore }e uskoro biti spremna nova industrijska zona, za ~iji zavr{etak nam nedostaje 15 miliona dinara za elektrifikaciju i gasifikaciju, {to }emo realizovati do kraja godine i poku{ati da ponudimo investitori-

11

ma za kapacitete prera|iva~koprehrambene proizvodwe - najavquje Babi}. Sprovedenom racionalizacijom, uverava Babi}, obezbe|en je efikasniji rad op{tinske uprave, pa gra|ani ne ose}aju prilikom re{avawa svojih potreba smewewe broja zaposlenih u op{tinskoj administraciji. Za dve godine administracija Op{tinske uprave i ustanovama ~iji je osniva~ lokalna samouprava, skresana je za 30 odsto. Od ulagawa u narednom periodu `eqe su zavr{etak pe{a~ke zone u centru Novog Kne`evca.

VESTI Ure|ewe parka

Rebalans buyeta

[ID: U parku u nasequ G2 u Vojvo|anskoj ulici, montira se rasveta, stavqaju klupe i kante za sme}e. Bi}e postavqeni i novi ko{evi, kao i golovi na sportskim terenima. Radovi vredni vi{e od dva miliona dinara finansirani su iz mesnog samodoprinosa. Uporedo se grade trotoari u gradskim ulicama.

[ID: Op{tinsko ve}e [ida predlo`ilo je rebalans buxeta, kako bi se op{tina krditno zadu`ila. ^lan OV Sr|an Male{evi} pojasnio je da je Op{tini neophodno 300 miliona dinara kako bi konkurisala kod Ministarstva za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa, koje stimulativnim merama uz odgovaraju}e projekte podsti~e izgradwu zna~ajnih objekata. L. N.

du, Novom Sadu, Subotici, takozvanom me|ugradskom saobra}aju ostale su nepromewene. Stojanovi} o~ekuje i da bi, najavqivana me|unarodna autobuska linija Kikinda Temi{var trebalo da profunkcioni{e tokom oktobra. Trenutno rumunski partner zavr{ava dodatne administrativne poslove i garancije. U prvih {est meseci ove godine kikindski „Autoprevoz” poslovao je pozitivno. Saldo koji je ostvaren iznosi 7,1 miliona dinara. - U{tedama i racionalnim poslovawem uspeli smo da od pro{logodi{weg minusa od 15 miliona dinara stignemo do ovog rezultata – ka`e Stojanovi}. A. \uran

Prekinuti prisvajawe tu|eg Povodom informacije da je u Sremskoj Mitrovici privatizovano dvadesetak lokala, koji su nacionalizovani posle rata, oglasio se Pokrajinski odbor Srpskog pokreta obnove, koji u saop{tewu navodi da je re~ o jo{ jednom u nizu poni`ewa starih, ili kako su naveli stvarnih vlasnika imovine, koji su od 1945. godine, prakti~no gra|ani drugog reda. „S tavim slu~ajevima susre}emo se, na`alost, svakodnevno {irom Srbije, zbog toga Pokrajinski odbor SPO smatra da se sa prodajom nacionalizovane imovine mora odmah prestati, a hitno dono{ewe Zakona o restituciji je, ukoliko `elimo u Evropsku uniju, prioritet dr`ave u ovoj godini”, ocewuje se u saop{tewu. L. N.

Novobe~ejci daju krv NOVI BE^EJ: Organizacija Crvenog krsta Nov Be~ej i Slu`ba za transfuziju krvi Zrewanin, organizuju u ~etvrtak akciju dobrovoqnih davalaca krvi. Okupqawe je na ve} uobi~ajenom mestu, u fiskulturnoj sali O[ „Miloje ^ipli}”, od 7 do 11 ~asova. S obzirom na to da su leti uobi~ajene nesta{ice rezervi krvi, organizatori se nadaju dobrom odzivu najhumanijih sugra|ana. M. K. - Problem u ovom delu centra grada predstavqa regionalni put koji prolazi pored tri {kole i zabavi{ta, pa je namera da se put izmesti i Ulicu Branka Radi~evi}a osposobimo za regionalnu saobra}ajnicu, a sada{wa deonica da se prekategori{e u lokalnu - dodaje Babi}. Novokne`eva~ka op{tina se ugwezdila na samoj na pragu Evropske unije, na trome|i Srbije, Ma|arske i Rumunije, pa kao pograni~ni kraj `eli da tu prednost iskoristi za saradwu sa partnerima iz susedstva. Za sredstva IPA programa iz fondova EU konkurisano je sa tri projekta, koja su dobila podr{ku u vrednosti 650.000 evra, za uspostavqawe biciklisti~ke staze od Novog Kne`evca preko \ale do Segedina, rekonstrukciju i sanaciju objekata {kole u Srpskom Krsturu i zabavi{ta u Novom Kne`evcu, dok se tre}i odnosi na turisti~ke sadr`aje. M. Mitrovi}


CRNA HRONIKA

utorak10.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

VELIKA ZAPLENA NA GRANI^NOM PRELAZU GRADINA

Holan|ani {vercovali 20 kilograma heroina

Na grani~nom prelazu Gradina pripadnici grani~ne policije MUP-a Srbije zaplenili su sino} 20 kilograma heroina,

{to je najve}a zaplena droge u Srbiji ove godine, a uli~na vrednost droge je oko pola miliona evra, izjavio je ju~e mi-

KIKINDSKA POLICIJA PROTIV RADOJA J.

Prevario „Kikindski mlin” Kikindska policija je protiv Radoja J. (1967) iz Ivawice podnela krivi~nu prijavu, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo prevare na {tetu preduze}a AD "Kikindski mlin" iz Kikinde. Osumwi~eni Radoje J. je u junu pro{le godine doveo u zabludu ovla{}ena lica u AD "Kikindski mlin" tako {to je kao

predstavnik preduze}a DOO "Balboa" iz Ivawice zakqu~io ugovor o jemstvu, na osnovu kojeg se obavezao da }e ispuniti ugovorene ubaveze pla}awa za preuzetu robu {to do sada nije u~inio. Na ovaj na~in je AD "Kikindksi mlin" o{tetio za preko 4,5 miliona dinara. M. Mr.

PRIJAVE ZA TU^U U KIKINDI

Pu~e vilica u „Paunu” Protiv Danila \. (1980) i Dragana B. (1980) iz Vojvode Stepe, kikindska policija podnela je krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo ter{ke telesne povrede na {tetu Du{ana B. iz Novih Kozaraca.

nistar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. - Heroin se nalazio u 'mercedesu' holandskih registarskih oznaka, kojim su upravqali dvojica holandskih dr`avqana turskog porekla - Bajrak Jakup i ^elik Halil, obojica stari po 27 godina - kazao je Da~i}. On je dodao da je droga bila sakrivena u specijalnom bunkeru izme|u zadweg sedi{ta i prtqa`nika automobila. - Oni su putovali iz Turske za Holandiju, {to je jo{ jedna potvrda funkcionisawa takozvane balkanske rute heroina koja prelazi preko na{eg regiona, i putem kojim se, prema procenama i ameri~kih bezbed-

nosnih slu`bi, u zapadnoevropske zemqe ilegalno distibira ~ak 80 odsto ukupne koli~ine heroina iz Avganistana i drugih isto~nih zemqa - kazao je Da~i}. Heroin je zaplewen u zajedni~koj akciji pograni~ne policije i carine. Ubrzo posle hap{ewa holandskim dr`avqanima odre|eno je zadr`avawe do 48 sati zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, saop{tio je MUP Srbije. Nakon toga oni }e biti privedeni nadle`nom istra`nom sudiji.

Ina~e, paketi sa pra{kastom materijom prona|eni su u specijalno napravqenom bunkeru, iza

naslona zadweg sedi{ta i rezervoara automobila, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

NOVA OPTU@NICA PROTIV [ARI]A I "EKIPA" ZA PRAWE NOVCA

Preseli im vojvo|anski hoteli Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je novu optu`nicu protiv Darka [ari}a i jo{ osam lica zbog krivi~nih dela udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela i prawa novca ste~enog prodajom kokaina, saop{tio je ju~e tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} i najavio daqe istrage u vezi delovawa me|unarodne kriminalne grupe [ari}a.

naveo da se istra`uju}i aktivnosti te kriminlane grupe oko krijum~arewa narkotika do{lo do dokaza da ta kriminalna organizacija raspola`e ogromnim sredstvima. Radi se o takozvanom "prqavom" novcu koji je trebalo legalizovati i uvesti u regularan privredni i finansijski sistem, rekao je Radisavqevi} i dodao da je upravo taj poku{aj legalizacije u legalna sredstva

rancija koje su kori{}ene u postupku privatizacije dru{tvenih preduze}a. Pored toga, dodao je Radisavqevi}, prqav novac je u zemqi u bankama i mewa~nicama konvertovan u dinare. On je ocenio da je taj novac "pran" tako {to je investiran u kupovinu, zakup i preuzimawe pojedinih preduze}a, poqoprivrednog zemqi{ta i drugih nekretnina u Srbiji.

dinstvo" iz Gajdobre, "Mladi Borac" iz Sonte, "Putnik" iz Novog Sada, "Vojvodina" iz Novog Sada, "Mitrosrem" iz Sremske Mitrovice i Pali} iz Subotice. On je dodao da je pored krivi~ne istrage pokrenuta i finansijska te je predlo`eno da se privremeno oduzmu akcije tih preduze}a, {to je i ura|eno, osim u slu~aju "Municipijuma" za koji sud jo{ nije doneo odlu-

Radisavqevi} je na konferenciji za novinare kazao da je nova optu`nica podignuta u petak i precizirao da su osim [ari}a, optu`eni i Radovan [trbac, wegova supruga Dubravka [trbac, Stevica Kosti}, Zoran ]opi}, Andrija Krlovi}, Marinko Vu~eti}, Predrag Milosavqevi} i Neboj{a Jestrovi}. Tu`ilac je kazao da je okrivqenima produ`en pritvor, a da se [ari} i ]opi} nalaze u bekstvu te da }e im se suditi u odsustvu, istakav{i da je neophodno da se optu`enima sudi u jedinstvenom krivi~nom postupku. - Ova optu`nica predstavqa o~ekivan i krivi~no pravno logi~an nastavak postupka protiv pripadnika me|unarodne organizovane kriminalne grupe koja se bavila krijum~arewem narkotika - rekao je Radisavqevi} i

i imovinu bio zadatak optu`enih. Radisavqevi} je kazao da, prema dokazima i podacima kojima se sada raspola`e, osmoro sa nove optu`nice nije u~estvovalo u krijum~arewu narkotika, ali je me|utim znalo za tu aktivnost ostalih pripadnika kriminalne grupe i da su sredstva koja su im stavqena na raspolagawe i upravqawe nelegalno ste~ena. Prema wegovim re~ima, metodi i postupci "prawa" novca su bili slo`eni. Osnovano je vi{e of- {or kompanija koje su taj novac transferisale u Srbiju, kori{}ena su strana i doma}a privredna dru{tva. Deo prqavog novca je u Srbiji polagan u ke{u u "Metals banci" kao depoziti ve}eg broja fizi~kih lica, a koji je kasnije iskori{}en radi izdavawa bankarskih ga-

Te aktivnosti su prema rezultatima istrage bile preduzimane 2008, 2009. i 2010. godine na podru~ju Beograda, Novog Sada, Pan~eva , Subotice i Sremske Mitrovice, rekao je Radisavqevi} i naveo da je prema dokazima sa kojima se raspola`e do sada "oprano" vi{e od 20 miliona evra koji su bili u vlasni{tvu te kriminalne organizacije. On je dodao da ima razloga da se veruje da je taj iznos i znatno ve}i i da stoga tu`ila{tvo nastavqa aktivnosti i vodi novi pretkrivi~ni postupak na osnovu saznawa i podataka i o drugim plasmanima novca za koji se osnovano sumwa da poti~u iz prometa kokaina. Radisavqevi} je naveo da su preduze}a koja su prawem novca stavqena pod kontrolu [ari}eve kriminalne organizacije "Je-

ku. Odgovaraju}i na pitawa, Radisavqevi} je ponovio da broj okrivqenih i krivi~nih dela koja su predmet interesovawa tu`ila{tva nije kona~no definisan, da su sva lica za koja postoje odgovaraju}i dokazi obuhva}ena optu`nicama i dodao da ukoliko se u pretkrivi~nom postupku do|e do podataka da je jo{ neko bio ukqu~en u te kriminalne aktivnosti da }e tu`ila{tvo reagovati podizawem novog optu`nog akta. Specijalno tu`ila{tvo je u aprilu ove godine podiglo optu`nicu protiv Darka [ari}a i jo{ 19 osoba zbog krijum~arewe 2 174 kilograma kokaina iz Ju`ne Amerike oktobra pro{le godine i za {vercovawe 235 kilograma kokaina u Italiji, januara 2009. godine. (Tanjug)

Oni su osumwi~eni da su u diskoteci "Paun" koja se nalazi u sklopu Hotela "Narvik" u Kikindi 11.jula ove godine Du{anu B. u tu~i naneli te{ke telesne povrede u vidu preloma gorwe vili~ne kosti, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda. M. Mr.

Zatekli provalnika u ku}i Policijski slu`benici u Adi rasvetlili su razbojni~ku kra|u u poku{aju i podnela krivi~nu prijavu protiv @ivka F. (1987) iz Mola, op{tina Ada, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no dleo razbojni~ke kra|a u poku{aju na {tetu bra~nog para iz Mola. Osumwi~eni @ivko F. je u nedequ 8.avgusta ove godine, u

jutarwim ~asovima, iskoristio odsustvo vlasnika i izvr{io u Molu provalu ulaznih vrata i premeta~inu porodi~ne ku}e. Po dolasku vlasnici su zatekli @ivka F. u ku}i, koji je uperio pi{toq u wih, da bi potom na molbu prestravqenog bra~nog para odbacio pi{toq i udaqio se u napoznatom pravcu. M. Mr.

DVA SLU^AJA NASIQA U PORODICI U ZREWANINU

Tukao majku, `eni pretio klawem

Zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv B. S. (38) iz Zrewanina. Podozreva se da je on 31. jula ove godine, oko 21 sat, u Zrewaninu, u porodi~noj ku}i, primenom nasiqa i bezobzirnim pona{awem ugro`avao spokojstvo i telesni integritet majke S. R. Nakon me|usobne sva|e, nesre}nu `enu je vi{e puta udario rukama po glavi i telu, nanev{i joj tom prilikom te{ke telesne povrede u vidu nagwe~ewa glave, lica, desne ruke i i{~a{ewa desnog ramena. Po re{ewu istra`nog sudije Osnovnog suda, B. S. se

nalazi u pritvoru od 3. avgusta. Zbog istog krivi~nog dela pred sudom }e odgovarati i M. V. (51) iz Mu`qe. Wega tu`ila{tvo tereti da je od 17. marta do 26. jula kr{io mere za{tite od nasiqa u porodici, i to zabranu stanovawa u porodi~noj ku}i i prilaska o{te}enoj V. V. na udaqenosti mawoj od 200 metara. Okrivqenom je mere zabrane izrekao Osnovni sud. On se, me|utim, nije iselio iz ku}e u roku od 48 sati ve} je, rekav{i `eni da ne `eli da iza|e, nastavio da `ivi na istoj adresi. Tako|e, u vi{e navrata joj je pretio da }e je zaklati i da }e upaliti ku}u. @. B.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

TU@ILAC ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL OBJAVIO

Finansijska istraga Kari}evih firmi Tu`ilac za organizovani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavio je ju~e da se vodi finansijska istraga o poslovawu firmi ~iji je vlasnik Bogoqub Kari}. – Mislim da se finansijska istraga ve} vodi – rekao je Radisavqevi} na konferenciji za novinare, odgovaraju}i na pitawe da li se istra`uju finansijski tokovi Kari}evih kompanija.

Radisavqevi} je rekao i da nije ~itao intervju koji je Kari} dao beogradskom listu "Politika", ali da smatra da je "boqe da je do{ao u zemqu i da se pojavio pred sudom". Kari} je iz Srbije oti{ao u februaru 2006. Osumwi~en je da je dr`avu o{tetio za oko 40 miliona evra. Istraga protiv 25 u~esnika u aferi "Mob-

tel", me|u kojima su i Bogoqubova bra}a Sreten, Dragomir i Zoran i sestra Olivera Nedeqkovi}, pokrenuta je u januaru 2006. Kari} je negirao optu`be za malverzacije u poslovawu "Mobtela" i tvrdi da je `rtva zavere i predla`e razgovor s Ministarstvom pravde. (Tanjug)

SUDSKI EPILOG INCIDENTA U ZREWANINSKOJ BOLNICI

Posle smrti bake, lekaru pretio ubistvom Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu saop{tilo je da je podnelo optu`ni predlog protiv Zrewaninca Igora R. (29), zbog sumwe da je ugrozio sigurnost lekara Z. L. Kako je navedeno na ju~era{woj konferenciji za novinare, incident se dogodio 16. novembra 2009. godine, u prostorijama zrewaninske Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}“, na koronarnom odeqewu. Osumwi~eni Igor R. do{ao je u zdravstvenu ustanovu nakon {to je ~uo da mu je preminula baka, koja je bila pacijent na pomenutom odeqewu. Povi{enim tonom uputio je pretwe doktoru Z. L. koji je trebalo da ~lanovima porodice da zvani~no obave{tewe u vezi sa smr}u pacijentkiwe. Me|utim, nije bio u mogu}nosti to da uradi zato {to ga mladi} nije slu{ao. Umesto toga, pretio je da }e ubiti lekara, kao i ~lanove wegove porodice. Svoj bes iskalio je i na medicinskim sestrama G. A., I. V. i I. D. jer je i wima zapretio ubistvom. Agresivnost je ispoqio i tako {to je optu`io doktora i osoboqe bolnice da eksperimenti{u na pacijentima, te da su to ~inili i na wegovoj pokojnoj baki. – Zbog toga vas sve treba poubijati! – urlao je Igor R., a ove re~i ponavqao je i u prisustvu policijskih slu`benika koji su u me|uvremenu do{li u bolnicu, po pozivu Z. L. U Tu`ila{tvu isti~u da su doktor i medicinske sestre ovom prilikom „osetili strah za svoj `ivot i telo i ozbiqnu ugro`enost“, zbog ~ega }e Igor R. sesti na optu`eni~ku

13

LESKOV^ANINU PRITVOR ZBOG IZNUDE

^a{om u glavu zbog 1.000 dinara Policajci su u Leskovcu uhapsili i priveli istra`nom sudiji Osnovnog suda u tom gradu Ivana C. (35) iz Leskovca zbog osnovane sumwe da je izvr{io dva krivi~na dela iznude i krivi~no delo nasilni~kog pona{awa, saop{tila je ju~e PU Leskovac. Sumwa se da je Ivan 7. avgusta u Leskovcu, u letwoj ba{ti, upotrebom fizi~ke snage, od sugra|anina L. M. iznudio 1.000 dinara tako {to ga je pesnicom udario u glavu.

Ivan C. je zatim uputio pretwu M. P. iz Leskovca da }e wenog brata "li{iti `ivota ukoliko mu do kraja meseca ne donese 1.000 evra". Krivi~no delo nasilni~kog pona{awa izvr{io je tako {to je D. P. iz Leskovca, koji je sedeo u letwoj ba{ti, udario ~a{om u glavu i naneo mu laku telesnu povredu, ~ime je "izazvao strah i ugrozio spokojstvo prisutnih gostiju". Istra`ni sudija je Ivanu C. odredio pritvor do mesec dana, navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

Pritvoren zbog silovawa Istra`ni sudija Vi{eg suda u Kragujevcu odredio je pritvor Radomiru M. (77) iz Kopqara kod Aran|elovca zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo silovawa, saop{tila je danas policija. Kako je navedeno, Radomir M. je krajem jula i prvih dana ovog meseca, uz upu}ene ozbiqne pretwe pi{toqem, za koji je imao dozvolu, prisiqavao G. \. (44) iz okoline Aran|elovca na seksualne odnose. Radomir M. i G.\. su nekoliko godina bili u emotivnoj vezi, ali kada je `ena `elela da prekine kontakt s wim, on je nastavio da dolazi kod we i primoravao je da budu zajedno, navedeno je u saop{tewu, u kojem se dodaje da mu je policija oduzela pi{toq. (Tanjug)

DVA HAP[EWA ZBOG NAPADA NA „UNIFORMU”

Ujeo policajca za palac

Dve osobe su zadr`ane u prokupa~koj policiji zbog sumwe da su, u odvojenim incidentima, izvr{ile krivi~no delo napada na policajce u obavqawu slu`bene du`nosti, saop{teno je ju~e iz te policijske uprave. Dva policajca zapo~ela su razgovor na ulici s Vojinom S. (21) iz sela Belogo{a u prokupa~koj op{tini, postupaju}i po ranijoj prijavi, kada je Vojin S. jednog udario po ruci, a drugog ujeo za palac leve ruke, naveli su u policiji. Ustanovqeno je, kako je saop{teno, da je Vojin S. bio pod dejstvom alkohola.

Tokom vikenda i u Kur{umliji je napadnut policajac koji je postupao po prijavi za nestanak vozila koje potra`uje Osnovni sud u Prokupqu. Osoba koja je bila u sumwivom vozilu oglu{ila se o naredbu policije i udarila vozilom policajca, rekli su u policiji. Zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo napada na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti priveden je i u policiji zadr`an Qubi{a I. (46) iz Kur{umlije, napomenuli su u policiji, i naveli da su o doga|aju obave{teni nadle`ni istra`ni sudija i javni tu`ilac. (Tanjug)

BILANS KONTROLE NOVOSADSKIH SAOBRA]AJACA

klupu Osnovnog suda i poku{ati da objasni svoje pona{awe. Lekari zrewaninske bolnice na{li su se na udaru i 6. juna ove godine kada je Novak M. (21) iz Se~wa, na Odeqewu za prijem i zbriwavawe urgentnih stawa, oko 2.10 ~asa fizi~ki nasrnuo na hirurga dr Vladimira Palana~kog. Menaxment bolnice je posle nemilog doga|aja saop{tio da je pacijentu Novaku M., koji je te ve~eri bio vidno alkoholi-

DR@AVA PLA]A NEIZABRANE SUDIJE

Lo{ pravilnik razbacuje novac iz buyeta Predsednica Udru`ewa pravosudnih slu`benika Srbije (UPSS) Slavica @ivanovi} izjavila je ju~e da dr`ava Srbija izdvaja pola miliona evra mese~no za plate neizabranim sudijama. – Ispada da je boqe pla}ati sudije koje ne rade nego one koje rade i ja pitam koja to dr`ava na svetu pla}a sudije koje ne rade, umesto da ih je ostavila da rade i zarade svoje plate – rekla je ona na pres-konferenciji. Na taj na~in, napomenula je, dr`ava priznaje gre{ku koja je na~iwena prilikom procesa reizbora sudija. Slavica @ivanovi} je optu`ila i Ministarstvo finansija da je donelo pravilnik o platama po kojem se, i pored odluke o zamrzavawu zarada dr`avnim slu`benicima, radnicima Poreske uprave ispla}uju duple plate. Ministarka finansija Diana Dragutinovi} je, tvrdi Slavica @ivanovi}, ovim pravilnikom samo ozvani~ila nastavak prakse dodataka na plate poreskim dr`avnim slu`benicima.

utorak10.avgust2010.

– Taj pravilnik reguli{e da svi poreski slu`benici dobijaju dodatak do 92 odsto od redovne plate, isto kao i zaposleni u Specijalnom sudu ili Specijalnom tu`ila{tvu, koji rade za duple plate – rekla je ona. Ministarstvo finansija je, po wenim re~ima, jo{ 2007. godine linearno ispla}ivalo dodatke svim zaposlenima u Poreskoj upravi od 10.000 dinara bez postojawa pravilnika, a wegovim usvajawem ta praksa je ozvani~ena. – U slu~aju da pravilnik ne bude ukinut, on bi mogao biti primewen na sve dr`avne organe po{to u buxetu o~igledno ima dovoqno novca, jer se mese~no izdvaja pola miliona dinara za isplatu zarada sudijama koje nisu reizabrane i ne rade – navela je Slavica @ivanovi}, koja je biv{a predsednica Sindikata pravosu|a. Ona je pozvala Ministarstvo finansija da ovakav pravilnik stavi van snage ili da se on primewuje na sve zaposlene u dr`avnoj upravi. (FoNet)

san, ra|ena intervencija u jednoj od ambulanti. Dr Palana~ki je prolazio hodnikom pored te prostorije, pacijent je pojurio za wim, najpre mu se obratio pogrdnim re~ima, a zatim ga i fizi~ki napao. Ozbiqniji incident je spre~en zahvaquju}i medicinskom osobqu, a ubrzo se tu na{la i policija. Ova zdravstvena ustanova, ina~e, ima sklopqen ugovor s Agencijom za obezbe|ewe „Polar sikjuriti“, po kojem je

obavezno prisustvo jednog pripadnika obezbe|ewa u portirnici na ulazu u pomenuto odeqewe. – Da se sli~ni doga|aji ne bi ponovili, menaxment bolnice je preduzeo odgovaraju}e mere, me|u kojima je konstantno prisustvo radnika obezbe|ewa u portirnici na ulazu u novu zgradu, kao i obilasci policije nekoliko puta u toku dana i no}i – poru~uje uprava bolnice. @. Balaban

Dragoqub Ojdani} privremeno na slobodi @albeno ve}e Ha{kog suda odobrilo je biv{em na~elniku General{taba Vojske Jugoslavije Dragoqubu Ojdani}u, osu|enom na 15 godina zatvora, privremeno pu{tawe na slobodu od pet dana, saop{tio je ju~e Ha{ki sud. Ojdani}u je odobren zahtev da prisustvuje parastosu 21. avgusta u Sirogojnu i da poseti grobove svojih roditeqa u selu Ravni, nedaleko od Sirogojna.

Prema odluci, Ojdani} }e 19. avgusta, ili ranije ako se sve neophodne pripreme izvr{e, iz Haga avionom biti preba~en u Beograd, a odatle daqe u Sirogojno i ima}e 24-~asovni nadzor. Ojdani} je 26. februara 2009. osu|en na 15 godina zatvora za zlo~ine po~iwene na Kosovu i Metohiji 1999. godine. (Tanjug)

Nogom pa ~a{om na policajca Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Novosa|ana Zdravka K. (1970) i Vladimira C. (1975), kao i protiv Jovana P. (1972) iz Beograda zbog sumwe da su napali policajca pri obavqawu slu`bene du`nosti. Trojici osumwi~enih se pripisuje da su u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka u lokalu na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu vre|ali pripadnike MUP-a koji su pri{li da ih legitimi{u, a Zdravko se tereti da je jednog

policajca udario nogom, a zatim i staklenom ~a{om po glavi. Kada su osumwi~eni dovedeni u slu`bene prostorije, utvr|eno je da Zdravko ima 1,75 promil alkohola u organizmu, dok su Vladimir i Jovan odbili alkotestirawe. Wima je odre|no policijsko zadr`avawe do 48 sati, nakon ~ega }e biti privedeni na saslu{awe istra`nom sudiji, saop{tava novosadska Policijska uprava. M. V.

Mnogo voza~a nakresano za volanom U poja~anoj kontroli saobra}aja novosadske policije tokom proteklog vikenda evidentirano je 570 prek{aja, od kojih su 72 po~inili voza~i motora i mopeda. Iz saobra}aja je iskqu~eno 115 voza~a, od kojih 90 zbog vo`we pod dejstvom alkohola. Od ukupnog broja voza~a iskqu~enih iz saobra}aja, 23 su motociklisti, a me|u wima je sedam iskqu~eno zbog vo`we u alkoholisanom stawu. Policija je odredila meru zadr`avawa za 26 osoba, od kojih su petorica vozila dvoto~ka{e, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Na podru~ju Ju`noba~kog okruga protekle sedmice dogodilo se 99 saobra}ajnih nesre}a u kojim je jedna osoba poginula, a 31 je te`e i lak{e povre|ena. Nesre}e su se dogodile zbog neprilago|ene brzine (20), neustupawa prava prvenstava prolaza (15), nepa`we voza~a (5), vo`we pod dejstvom alkohola (4)... Iz saobra}aja je za nedequ dana na ovom podru~ju iskqu~eno 157 voza~a zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola i 59 vozila zbog te`ih tehni~kih neispravnosti, dodaje se u saop{tewu policije. M. V.

SARADWA APATINSKE PIVARE I MUP-a

Deset alkometara na poklon

Predstavnici Apatinske pivare uru~i}e danas saobra}ajnoj policiji MUP-a deset alkometara, koji }e biti kori{}eni za vreme "Sabora truba~a" u Gu~i i "Beer Festa", navedeno je u saop{tewu pivare. Na konferenciji za novinare, koja je organozovana povodom nastavka saradwe u akciji "Kad pijem – ne vozim", govori}e zamenik na~elnika Uprave saobra}ajne policije MUP-a Vladimir Rebi} i direktor marketinga Apatinske pivare Slobodan Sre}kovi}.

Krali pribor za pecawe Vrba{anima Bojanu B. (1990) i Milo{u S. (1992), osumwi~enim za dve kra|e i te{ku kra|u nakon saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Osnovnog suda Radomira [tule odre|en je pritvor do mesec dana. Osumwi~enima se stavqa na teret da su u no}i izme|u petka i subote razbili prozor na jednoj prodavnici odakle su ukrali novac i razli~itu robu, pri~iniv{i pri tome {tetu od oko 60.000 dinara. Tako|e, pripisuje im se da su u subotu pre podne iz

gepeka automobila jednog sugra|anina ukrali deset {tapova i ostali pribor za pecawe, a posle podne, iz dvori{ta jedne Vrba{anke ukrali su motocikl. Policija je Bojana i Milo{a uhapsila istog dana, a dvoto~ka{ i deo ukradenih stvari vra}eni su vlasnicima. Pripadnici MUP-a utvr|uju da li }e okrivqenima staviti na teret jo{ neka krivi~na dela, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.


REPORTA@E

utorak10.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

VE] [ESTU GODINU STRU^WACI POKRAJINSKOG ZAVODA ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE OBNAVQAJU HILANDAR

Zimogro`qivi kalu|er izazvao po`ar epskih razmera Bitku s vremenom ~ovek, naravno, ne mo`e dobiti, a ipak, na retkim mestima qudi mu ne pridaju previ{e pa`we i tako oduzimaju ulogu vazda odlaze}eg kojeg treba juriti. A taj se princip prosto name}e na Svetoj gori, glavni je metafizi~ki utisak koji su poneli iz Hilandara, gde ~esto poslom borave, ~lanovi ekipe restauratora Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture. – Ne mo`e se lako opisati stawe u kojem se na|e ~ovek kada iz urbane sredine ode tamo gde se ~u-

Posao stru~waka iz Novog Sada je ve} godinama – {to je, ina~e, i najve}i projekt wihovog Zavoda do sad – da se na Atosu bore s vremenom i sa~uvaju starine od propadawa. Tamo `ive po strogim kanonskim pravilima, hrane se kao i kalu|eri, a samo ponekad, jer imaju blagoslov, idu u ribolov. – Dok se svuda u svetu qudi takmi~i kako da `ive{to br`e i savremenije, tamo va`i suprotan princip, koji te`i da se `ivot zaustavi u vremenu nastanka Hilandara, a na mona{tvo {to je mo-

Morali su da se snalaze bez struje u radionici improvizovanoj kraj starog mlina koji su prvo morali obnoviti, ali su prona{li nekoliko velikih delova ikonostasa, izme|u ostalog, u paraklisu svetog Georgija, kapeli svetog Trifuna, svetog Vasilija na obali, keliji “Burazeri”... – Sve smo fragmente snimili i sklapali u kompjuteru, pa je iz toga proiza{ao projekat kojim smo konkurisali i od Ministarstva

Zgari{te u Hilandaru 2004.

Isposnici svetog Save u Kareji

ju samo zrikavci. Nema struje, televizije, telefona i potpuno si van prostora i vremena koje se tamo druga~ije meri – obja{wava rukovodilac hilandarskog tima i savetnik u Zavodu Sini{a Zekovi} nakon povratka s jo{ jedne smene rada na obnovi najslavnije carske lavre. (Ina~e, trenutno po Srbiji putuje velika foto-izlo`ba o toku obnove, a jedan od eksponata je i pe} kojom je jedan zimogro`qivi kalu|er u prole}e 2004. izazvao po`ar epskih dimenzija).

gu}e mawe uti~e “novo vreme” – ka`e arhitekta Zavoda Sava Stra`me{terov. Projekat na kojem su po~eli nedavno da rade je rekonstrukcija starog ikonostasa iz 1635. koji je ~itav naredni vek krasio Sabornu crkvu manastira. Kad je sredinom 18. veka stigao novi, stari je demontiran i ugra|en u razne paraklise. Kako se izuzetno dobro uklopio, posao konzervatora da fragmente prona|u nije bio nimalo lak.

Kada ikonostas sklope – po planu – slede}e godine, postoji ideja da ga predstavqaju po Evropi. Me|utim, to je mogu}e samo se ako dobiju sve dozvole, reguli{e transport i osigurawe, koje je vrlo skupo. Izlo`ba dragocene svetiwe, stare bezmalo 400 godina, bila bi u rangu s, recimo, onom velikom Sini{a Zekovi} radi pozlatu ikonostasa istorijskom postavkulture dobili novac. Pro{le jekom posve}enom Eugenu Savojseni je po~ela demonta`a i deloskom u Be~u, smatraju na{i sagovi su preneti u na{u manastirsku vornici. Ina~e, ikonostas, deset radionicu. Veliki deo rekonmetara dug i tri visok, svoje strukcije ve} smo uradili – isstalno mesto dobi}e u sve~anoj pri~ao je Stra`me{terov. sali nakon po`ara obnovqenog

N

da je glatka, s fino obra|enom ivicom da se {aka ne `uqa, a vrh mu mora biti o{tar i duga~ak, tako, do 15 centimetara. Prqak je jedna od prvih alatki koje se vredne `ene na selu dohvataju. On je pomo}nik pri sadwi cve}a i povr}a, ali i setvi nekih kultura. Opet cve}a i povr}a. Zato se ka`e “sadili smo pod prqak” i “sejali smo pod prqak”. Kad se po~ne posao, prqak je ovla{ zaboden u zemqu, a nadohvat ruke. Zato {to su {ake zauze-

da po~eo je pre {est godina da radi na `ivopisu isposnice svetog Save u Kareji, a kasnije i na ikonostasu. Tu je i ~uvena ikona Mlekopitateqice, koju je prvi srpski arhiepiskop s patericom doneo sa svoga hodo~a{}a do Sinaja. Kasnije su u konaku, gde su bili sme{teni, prona{li ruski ikonostas iz 1900, vredan, iako ne star kao ostali. Rekonstruisali su ga i postavili u kapelu konaka u kojoj sada, isti~e Zekovi}, aktuelni iguman Metodije naro~ito voli da slu`i liturgiju. Wihova misija je u{la u fazu revizije ikona, kandila, darohranilica i drugih relikvija, tako da na Hilandaru ne}e skoro zavr{iti posao. Ali oni su se toliko ukopili u tamo{wi `ivot da to ba{ i ne pri`eqkuju. Aleksandra Vidanovi}

KONCERT „LAKE KLASIKE“ NA GLAVNOJ SOMBORSKOJ PROMENADI

PRE^ANSKA LEKSIKA

ajjednostavnija alatka onih koji svoj hleb svoj stvaraju svojim rukama. Ako je najjednostavnija, nije i najmawe va`na. Ta~nije, ona je nekad bila 11. prst, odnosno tre}a ruka. Prqak je jedno ime za dve sprave i dva razna posla, pa se nikad ne desi da ih poslenici pome{aju ili da dete od kojeg se zaiskalo: Deder, donesi mi onaj prqak! – pogre{i. To je zato {to se jedan prqak koristi u prole}e, a drugi s jeseni. Ba{tenski prqak je od drveta izdeqan bu{a~ zemqe u obliku }irili~nog slova “G”. Dr{ka mu je malo debqa. Treba

manastirskog konaka, koja }e tako dobiti patinu. Tim Zavoda je otkrio i mno{tvo starih, zapu{tenih i zaboravqenih predmeta i fragmenata. – U skrivnici smo na{li neidentifikovane elemente u duborezu, za koje jo{ ne znamo {ta su i ~emu pripadaju, ali pretpostavqam da su delovi nekih tronova, ~ak mo`da i Trojeru~ice, jer su veliki, po dva i po metra pa i vi{e. Na jesen nam je zadatak da celu riznicu preselimo u radionicu i snimimo te elemente – najavio je Zekovi}. Skidaju}i delove za ikonostas iz 1635, ogolili su dva druga, te postoji mogu}nost da od elemenata iz skrivnice i novonapravqenih po wihovom uzoru sklope dva nova ikonostasa ili prave potpuno nove. Tim Pokrajinskog zavo-

Prqak

ili kako najjednostavnija alatka ima dve uloge a jedno ime te pripremawem rasada, odnosno birawem semena. Onda se jednom rukom dohvati prqak, izbu{i rupa `eqene dubine, u wu posadi biqka, a zemqa okolo nabije rukom ili ~ak nogom. Ako je jako suvo, dobro je linuti i malo vode na koren. Isto je tako kad se seje, samo je umesto ne`nih stabqika rasade – zrno pasuqa, suncokreta ili

kukuruza {e}erca, ali samo ako su specijalne kulture, da se ba{ mora pa`qivo posejati, zapamtiti gde je {ta, pa ~ak i obele`iti nekim zabodenim pruti}em. Ina~e se semewe u ba{ti seje pod motiku. Prqak za brawe kukuruza je trostruko-~etvorostruko tawi i mawi od ba{tenskog. To je, u stvari, drveni klin, nekad i bukvalno klin, ekser, ali onaj veliki, kojim se ra{~vrqi vrh klipa da se lak{e i ~vr{}e uhvati qu{tika, klip

oslobodi i odlomi od stabqike. Pravi se od najtvr|eg drveta, bagrema recimo, pa se od upotrebe usija, izgla~a te li~i na kost, a neki ga i prave od kosti noge matorog petla {to se koqe u avgustu, za Svetog Iliju, kao neka `rtva i molba bogovima da bar jo{ godinu dana produ`e zdravqe i `ivot gazdi ku}e. Ovi prqci su duga~ki oko 12 centimetara, vrlo o{tri na vrhu, a na tupqoj i debqoj strani vezani za dobar kanap ili tanku ko`icu, pa mogu da vise na zglavku ruke. Kad bera~ rase~e vrh qu{tike, pusti prqak da svi prsti mogu u~estvovatiti u kasnijim radwama. Prqak se, naravno, mo`e upotrebiti i za druge poslove ako odgovara. Vrhom onog ba{tenskog se crta linija leje ili neki drugi prostor koji treba prekopati, urediti, ili se bilo {ta kopka po zemqi da bi se ne{to i{~eprkalo, recimo, vade rotkvice ili u jesen ma~kurepa, ~i~oka, koju je vetar izvalio pa joj one lutkice iz korena vire napoqe. Prqak je i stara de~ja sigra sli~na kriketu, ka`u. Par~e drveta se nao{tri s obadva kraja, dok to le`i na zemqi, udari se {tapom jedan kraj tako da prqak odsko~i. Dok je u vazduhu, treba ga pogoditi i odbaciti {to daqe. Ba{ kao i u kriketu, samo bez one kapije od naslaganih letvica. Pavle Male{ev (Kwiga "Marim ja, nek laju – divani o re~ima", u izdawu "Tiskog cveta", mo`e se kupiti u antikvarnici "Orfelin" kod Ribqe pijace u Novom Sadu)

Birta{i spasavaju kulturni `ivot grada

Otkako Somborci u`ivaju u svojoj, jo{ malo pa skroz rekonstruisanoj glavnoj Ulici kraqa Pere Prvog, odva`ilo se to i ro|enim gradom da pro{eta, negdawom promenadom da promovi{e ja l' sve~ane, ja l' letwe, starosrpski re~eno ke`ual, razga}ene toalete i bakarni ten naba~en u suncem okupanoj Heladi ili drugde. Koliko su oni `ivnuli, toliko su im se buxetom pla}ene institucije zadu`ene za uterivawe kulture i turizma, ulewile i opustile. Svako kulturno nadle{tvo je letos, u proseku, imalo tek po nekoliko dana zaleta i ambicioznih "projekata", pa je ansambl Narodnog pozori{ta uprili~io sebi zabavqawe Budvana i wihovih gostiju, iz Turisti~ke organizacije su skuvali paprika{ i pro{etali son}anske ma`oretkiwe po varo{i, pa nastavili da prate leto "iz kukuruza", Kulturni centar je u nekoliko dana obigrao sela s kojekakvim programima, a u galerije i muzeje ionako mora{ da se najavi{. Mo`da je zato pre neko ve~e odudaralo od ovakvog "proseka". Ispred Narodne biblioteke "Karlo Bijelicki" postavqen

nesumwive operske dive, ~eda somborskog, Sowe [ari} i virtuoznosti profesora Svetozara Sa{e Kova~evi}a. Resital sastavqen od italijanskih kancona, francuskih {ansona i srpskih starogradskih klasika, vi{e nego uverqivo otpevan je

[etaju}a publika za resital [ari}eve i Kova~evi}a

lirskim sopranom pobednice ovogodi{weg operskog takmi~ewa u Lincu, uz korepeticiju negdaweg Novosa|anina a sad

Monumentalno kompozitorsko delo "Misa ekumenika" uvrstilo je profesora novosadske Akademije umetnosti Svetozara Sa{u Kova~evi}a u ovogodi{wu Kembrix listu 2.000 izuzetnih svetskih intelektualaca je elektri~ni klavir i mikrofon. Mada se Glavnim sokakom prolamala kakofonija nejakih kopija Seke Aleksi} i ostalih, na srpski "{ou-biz" na~in, zvezdica, u`ivalo se u glasu budu}e

ventus kantat", svojevremeno najboqem amaterskom horu sveta, usavr{avala glas u novosadskoj Sredwoj muzi~koj {koli "Isidor Baji}", a trijumf u Lincu joj je ve} obezbedio i prvi profi-anga`man u Operi u Gracu. Kova~evi}, pak, profe-

Somborca "do koske", koji je nedavno uvr{}en u ovogodi{wu Kembrix listu 2.000 izuzetnih svetskih intelektualaca. Sowa je propevala u ~uvenom somborskom horu "Ju-

sor novosadske Akademije umetnosti i nesumwivo jedan od najzna~ajnijih `ivih srpskih kompozitora, dobitnik je srebrne medaqe Biografskog instituta Kembrixa zahvaquju}i svom monumentalnom delu "Misa ekumenika". Wihovo muzicirawe priu{tilo je Somborcima gotovo nestvaran ambijent, ali i otvorilo nekoliko pitawa, od kojih je jedno mo`da i najbolnije: da li ovakve fenomenalne koncerte moraju da organizuju – {to im slu`i na ~ast – varo{ki birta{i, dok desetine "kulturnih poslenika" s buxetskih jasala "glume" posmatra~e i {eta~e s promenade? M. Miqenovi}


DRU[TVO

DNEVNIK STUDENTSKI INTERNAT U ZREWANINU PRIMA 208 STUDENATA

Dom sve boqi Kao i ranijih godina, i ove je u zrewaninskom Studentskom domu „Mihajlo Predi} – dr Mi{a“ studentima na raspolagawu 208 mesta. Konkurs za prijem ve} je objavqen, a rok za prijavu za bruco{e i rekonvalescente je od 1. do 15. septembra, dok je za studente svih ostalih godina od 15. septembra do 31. oktobra. Pravo na boravak u internatu imaju dr`avqani Srbije, ~ije prebivali{te nije u sedi{tu fakulteta, odnosno visoke {kole, i ~ije se {kolovawe finansira iz buxeta, ali, i oni s dr`a-

Osnovan je 1963. godine, a u potpunosti renoviran 2007. Kapacitet doma je 208 mesta, raspore|enih u 60 trokrevetnih i sedam ~etvorokrevetnih soba. Ima dve ~itaonice i TV-salu, ra~unarsku u~ionicu s mogu}no{}u kori{}ewa interneta, koji je besplatan, salu za rekreaciju s teretanom, kao i dvori{te s osvetqenim ko{arka{ki terenom. Studentski internat se nalazi u neposrednoj blizini Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” i Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija.

utorak10.avgust2010.

ZABRANA REKLAMIRAWA LEKOVA JO[ UVEK SE KR[I

Zablude o magi~nom le~ewu Da je zakon jedno a praksa drugo, dokazuje i primer reklamirawa lekova koje se, i pored jasnih zabrana i ograni~ewa, svakodnevno pojavquje u sredstvima javnog informisawa. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, odnosno Pravilnik o ogla{avawu lekova, stupili su na snagu pre dve godine, ali se wihove odredbe i daqe kr{e. Tako se ovih dana na pojedinim lokalnim TV-stanicama mo`e ~uti “savet” proizvo|a~a jednog preparata za le~ewe prostate da je ovo “daleko efikasniji lek od svih drugih koje nudi farmaceutska industrija”, ili se potanko obaj{wavaju “magi~ni” rezultati le~ewa gojaznosti i celulita lekom proizvedenim u jednoj privatnoj apoteci, a hvalospeve o svojim odli~nim rezultatima u oblasti

plasti~ne hirurgije recituju lekari iz svih krajeva na{e zemqe. Lekove, kao i metode le~ewa, i daqe reklamiraju i lekari i javne li~nosti, koji o nekom preparatu govore kao sredstvu koje bolest uklawa kao od {ale, ili se iznose rezultati le~ewa koji su boqi nego s nekim drugim medikamentima, a neretko se uz tekst na|e i slika leka. U mnogim obrazovnim emisijama favorizuje se neka metoda le~ewa, preparat ili zdravstvena ustanova, {to je tako|e zabraweno. Ministarstvo zdravqa je najavilo ozbiqnu kontrolu ogla{ava-

Tanka granica: reklamirawe – informisawe Domcima na raspolagawu i sala za rekreaciju

vqanstvom zemaqa u okru`ewu, pod uslovom da kod nas studiraju na teret buxeta Srbije. Jedan od uslova je i da su kandidati za dobijawe sme{taja upisani prvi put u 2010/11. u prvu godinu osnovnih studija, dok za one upisane na vi{e godine studija i ap-

Renoviraju se kupatila Ba{ kako je i najavqeno pre nekoliko meseci, u zrewaninskom Studentskom domu u toku je renovirawe kupatila. Gluvaji} o~ekuje da }e radovi biti zavr{eni do kraja ovog meseca, pa }e domcima uslovi boravka u ovoj ustanovi biti jo{ kvalitetniji. solvente va`i da nisu izgubili vi{e od jedne (ako su druga i tre}a godina), odnosno dve godine studija (oni s ~etvrte, pete, {este i apsolventi). Za studente koji su prvi put upisani na akademske master studije, specijalisti~ke akademske, specijalisti~ke strukovne, kao i na doktorske studije, uslov je da nisu u radnom odnosu. Studentski dom u Zrewaninu je, ina~e, druge kategorije.

Upravnik doma Goran Gluvaji} konstatovao je nedavno da su uslovi za `ivot i rad sve boqi, mada se ve} godinama provla~e dva va`na problema – nedostatak poliklinike i restorana za studente. Gluvaji} je rekao da ve} postoji prostor u kojem bi bila sme{tena studentska ambulanta, a to je zgrada stare Specijalisti~ke poliklinike. Zdravstvenu ustanovu bi koristili svi studenti u gradu, a ne samo domci. – Otvarawe poliklinike je bitno stoga {to studenti, po zakonu, imaju obavezne lekarske preglede u prvoj i tre}oj godini, ali ne kod lekara op{te prakse, ve} psihologa, raznih specijalista… To trenutno ne mogu da obave u Zrewaninu. Studenti koji su se prijavili za sme{taj u domu tako|e moraju da se podvrgnu kontrolama – napomenuo je Gluvaji}. Plan nadle`nih u ovda{wem Studentskom domu ve} nekoliko godina jeste i da izgrade restoran za mlade stanare, po{to su oni sada prinu|eni na to da se hrane u prostorijama Doma u~enika „Angelina Koji} Gina“, koji ba{ i nije u neposrednoj blizini. @. Balaban

SA SVETSKIH TAKMI^EWA SREDWO[KOLACA IZ MATEMATIKE I FIZIKE

U Srbiju stiglo pregr{t medaqa Srpski sredwo{kolci se i ove godine s me|unarodnih takmi~ewa iz prirodnih nauka vra}aju oki}eni medaqama. Tako su u~enici Matemati~ke gimnazije u Beogradu na 51. me|unarodnoj matemati~koj olimpijadi u Kazahstanu u konku-

renciji 100 zemaqa iz celog sveta postigli do sada najve}i uspeh osvojiv{i pojedina~no jednu zlatnu, tri srebrne i dve bronzane medaqe i ekipno 10. mesto. U~enik drugog razreda Teodor fon Burg ku}i se vratio sa zlatnom medaqom i tre}im mestom na rang-listi, maturanti Luka Mili}evi}, Mihajlo Ceki} i Du{an Milijan~evi}, osvojili su srebr-

ne medaqe, dok su u~enici drugog, odnosno tre}eg razreda Rade [pegar i Stevan Gaji} osvojili bronzane medaqe 41. Na Me|unarodnoj olimpijadi iz fizike u Zagrebu, tako|e u konkurenciji 100 zemaqa, na{i sred-

wo{kolci osvojili su jednu srebrnu i ~etiri bronzane medaqe i na taj na~in postali najboqi na Balkanu. Srebrnu medaqu osvojila je Aleksandra Dimi}, a bronzane Aleksandar Vasiqkovi}, Jezdimir Milo{evi}, Du{an Perovi} iz Matemati~ke gimnazije u Beogradu i Ugqe{a Stojanovi} iz Ra~unarske gimnazija, tako|e iz Beograda. D. D.

15

^esto nije lako odrediti kada se radi o reklami a kada ne. Tanka je granica izme|u reklamirawa i informisawa. S jedne strane je pravo pacijenata na informisanost, a s druge – zabrana reklamirawa lekova i metoda le~ewa. Pravilnik propisuje da se u medijima mo`e govoriti samo o generi~kom nazivu leka, ali kada je u pitawu informisawe gra|ana, ovakav naziv leka za wih ni{ta ne zna~i. Zakon je izuzeo samo jednu mogu}nost: da nadle`no ministarstvo mo`e, kada je to u op{tem interesu – na primer, kada se pojave epidemije i epizootije – u sredstvim javnog informisawa obave{tavati gra|ane o upotrebi leka koji se izdaje na recept.

wa lekova, ali o~igledno da u ovom poslu ne uspeva da se suprotstavi velikom pritisku

onih koji na tr`i{tu `ele i na ovaj na~in da steknu prednost. Zakon precizira da su za sve koji gra|anstvo dovode u zabludu obe}awima o ~udotvornosti leka ili metode le~ewa, koji garantuju izle~ewe ili iznose nau~no nepotvr|ene informacije, predvi|ene nov~ane kazne od 150.000 do milion i po dinara. Reklame u kojima se ka`e da taj i taj preparat sigurno le~i od neke bolesti, kada glumci ili sportisti govore o leku koji im je izle~io neku bolest, kada se navodi da je neki lek daleko efikasniji od drugog... sve su to informacije koje su po zakonu zabrawene. – Lekovi su specifi~na roba koja mo`e pomo}i i izle~iti, ali

ukoliko se nepravilno koristi, mo`e izazvati veliku {tetu po zdravqe qudi pa je sasvim razumqivo {to podle`u druga~ijim pravilima prodaje i reklamirawa – ka`e dr Sne`ana Po{ti}. – Reklamirawe lekova mo`e dovesti pacijente u zabludu i navesti na zakqu~ak da su lekovi bezbedni i efikasni i bez propisivawa i kontrole lekara. ^esto nam dolaze pacijenti i tra`e lek za koji su saznali iz medija i ponekad se qute {to ne}u da ga propi{em, a u medijima je re~eno da je “efikasan i bezbedan”. Ogla{avawe lekova u smislu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima je svaki oblik davawa informacija o leku op{toj i stru~noj javnosti, a obuhvata reklamirawe leka, promociju, davawe besplatnih uzoraka i sponzorisawe nau~nih i promotivnih skupova stru~noj javnosti. Ukoliko se lek promovi{e stru~noj javnosti, a izdaje se na recept, mogu se izneti samo oni podaci o wemu koji su sadr`ani u dozvoli za wegovo stavqawe u promet. J. Barbuzan

TURIZAM

Beograd najpose}enije mesto u zemqi Beograd je za prvih {est meseci ove godine bio najpose}enija turisti~ka destinacija u Srbiji i po broju dolazaka i po broju no}ewa, saop{tila je Privredna komora Srbije, napomiwu}i, me|utim, da je u odnosu na isti period pro{le godine bilo dva odsto mawe dolazaka, a pet odsto no}ewa. Beograd je u prvom polugodi{tu posetilo ukupno 256.114 turista, koji su ostvarili 495.277 no}ewa. Od tog broja doma}ih turista je bilo 86.387, a inostranih 169.795. Porast broja doma}ih gostiju zabele`en je jo{ na nekim destinacijama, pa ih je tako u ba-

wi Koviqa~i bilo osam posto vi{e, u Ni{u pet i Vrawskoj bawi tri posto, dok je u svim osta-

Najve}i broj dolazaka u Srbiju ostvarili su turisti iz BiH (30.597), Slovenije (29.511), Crne

Srbiju posetilo 911.099 turista U prvom polugodi{tu Srbiju je posetilo ukupno 911.099 turista, od ~ega 620.157 doma}ih i 290.942 stranih. Broj dolazaka bio je mawi osam odsto, a no}ewa 15. lim mestima evidentiran pad. Najve}i rast broja dolazaka stranih turista ostvaren je u Gorwoj Trep~i, 50 odsto, na Tari ih je bilo 39 posto vi{e, na Zlatiboru 13 i u Vrwa~koj bawi 11 posto.

Gore (23.459) i Hrvatske (21.775), a slede gosti iz Nema~ke, Italije, Makedonije, Bugarske, Austrije, Gr~ke... Najdinami~niji rast broja dolazaka u odnosu na isti period

2009. godine ostvarili su turisti iz Belgije, kojih je bilo 21 posto vi{e, Holan|ana 19 i Rusa 11 posto. Prema broju ostvarenih no}ewa, na prvom mestu su turisti iz BiH sa 66.829 no}ewa, Slovenci su ostvarili 50.268 no}ewa, a Crnogorci 48.763. Slede turisti iz Hrvatske sa 41.659 no}ewa, iz Italije s 38.869, Nema~ke s 34.704, Makedonije s 28.782 i Rusije s 27.314 no}ewa. Najdinami~niji rast broja no}ewa u Srbiji u ovom periodu ostvarili su turisti iz Holandije – 28 posto, Rusi su ostvarili rast od devet, Austrijanci i Belgijanci po osam posto.

VESTI NUNS protiv gradona~elnika Nezavisno udru`ewe novinara Srbije i Udru`ewe novinara Srbije osudili su odluku gradona~elnika Zaje~ara Bo{ka Ni~i}a kojom se direktorima javnih preduze}a i ustanova u tom gradu zabrawuje davawe izjava medijima bez wegove prethodne saglasnosti. NUNS je u pisanom protestu, upu}enom Ni~i}u, istakao da je zaprepa{}en wegovom naredbom na koju nema pravo ni po kojem osnovu. “Uvereni smo da vam je kao iskusnom politi~aru veoma dobro poznato da je Zakonom o javnom informisawu propisano da niko ne sme, ni na posredan na~in, da ograni~ava slobodu javnog informisawa, naro~ito zloupotrebom dr`avnih ili privatnih ovla{}ewa”, podse}aju iz NUNS-a. Ina~e, gradona~elnik Zaje~ara Bo{ko Ni~i} je odbacio tvrdwe da je direktorima javnih preduze}a naredio da ne komuniciraju sa pojedinim medijima bez wegove saglasnosti. On je izjavio da je “samo odlu~io da on sam sa pojedinim medijima komunicira preko poverenika za informacije”.

Skromne mogu}nosti {umskog fonda – Nedavno usvojeni Zakon o {umama poku{ava da re{i nagomilane probleme u oblasti o~uvawa, za{tite, kori{}ewa i raspolagawa {umom i {umskim zemqi{tem, kao prirodnim bogatstvom, ali i pitawe wihovog nadzora – izjavio je direktor Uprave Ministarstva poqoprivrede za {ume Sa{a Orlovi}. – Novim zakonskim re{ewima insistiralo se na utvr-

|ivawu obaveza i stvarawu finansijske, organizacione i kadrovske podr{ke merama za{tite i odr`avawa postoje}eg {umskog fonda. Orlovi} je objasnio da su takva re{ewa definisana imaju}i u vidu nezadovoqavaju}e stawe postoje}eg {umskog fonda, veoma izra`eno odsustvo mera odr`avawa i poboq{awa stawa {uma i gotovo simboli~no pove}awe povr{ine {uma u posledwe dve decenije. Postoje}i problemi odnose se, po wegovim re~ima, i na skromne mogu}nosti {umskog fonda da sam sebe reprodukuje, ali i republi~kog buxeta da ozbiqnije poma`e uve}awu tog fonda: – Novina je i da zakon prepoznaje udru`ewa vlasnika privatnih {uma kao potencijalne u~esnike u razvoju sektora {umarstva, {to nije bio slu~aj u prethodnom zakonu – kazao je on.

Nosi Srbiju u srcu Kulturna manifestacija “Kulturni program Srbije”, zave{tana Srbima u rasejawu, odr`a}e se danas u Jagodini, a na woj }e u~estovati 30 pesnika, izjavio je pisac i novinar Nikodije Spasi}. – Pokroviteq je na{ ~ovek u Americi, koji je iz Srbije oti{ao pre 25 godina i nikada nije dolazio, ali Srbiju nosi u srcu – rekao je Spasi}.

Spomenik pobedniku prvog Sabora truba~a Pu{tawem u saobra}aj kru`nog toka na ulazu u Gu~u po~ele su zavr{ne pripreme za 50. draga~evski sabor truba~a, koji }e biti odr-

`an od 13. do 22. avgusta. U isto vreme, na postoqe u sredi{tu nove saobra}ajnice postavqen je spomenik Desimiru Peri{i}u (1919–1983), zemqoradniku iz obli`weg sela Gora~i}i, pobedniku Prvog draga~evskog sabora truba~a, odr`anog 14. oktobra 1960. godine. Spomenik je, po autorskom re{ewu arhitekte Olivere Jolovi}, napravio Velimir Karaveli}, vajar iz Beograda. Sve~ano otvarawe predvi|eno je za petak, 13. avgust, kada po~iwe jubilarni Draga~evski sabor truba~a, koji se odr`ava pod pokroviteqstvom Vlade Srbije, a otvori}e ga ministar za infrastukturu Milutin Mrkowi}.

Zavr{ena [kola prijateqstva na Tari U organizaciji nevladine organizacija „Na{a Srbija“, na Tari je zavr{ena deseta [kola prijateqstva koja je u hotelu „Beli bor“ Vojne ustanove „Tara“ trajala mesec dana. [kola prijateqstva imala je ove godine vi{e od 500 polaznika, {to je najve}i broj u~esnika do sada. Na Tari su se dru`ila deca poginulih, kidnapovanih i nestalih tokom proteklih ratova na na{im prostorima, deca iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, deca osam nacionalnosti – polaznici multietni~kog seminara, a najve}a novina u ovogodi{woj [koli prijateqstva je u~e{}e dece srpske nacionalnosti iz Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Rumunije, Ma|arske i Slovenije, kojima je i na taj na~in bilo omogu}eno odr`avawe veze s maticom, kontakt sa srpskom tradicijom, jezikom, kulturom i obi~ajima, kroz zajedni~ko u~ewe, dru`ewe i igru s vr{wacima iz Srbije. D. D.


SPORT

utorak10.avgust2010.

MIRALEM SULEJMANI, NAPADA^ ORLI]A

^eki}ari vra}aju u `ivot Mlada reprezentacija Srbije okupila se u Beogradu pred me~ kvalifikacija za Evropsko prvenstvo protiv Slova~ke (sutra, Zlatne Moravce, 17 sati). U nedequ su svi igra~i bili prisutni, osim Miralema Sulejmanija, koji se ekipi opravdano, pridru`io ju~e.

Napada~ orli}a spreman je do{ao na okupqawe mladog tima. - Pro{ao sam pripreme u Ajaksu i po~eo obe utakmice protiv PAOK – a, u kvalifikacijama za Ligu {ampiona. Zamewen sam na obe, ali je va`no da sam uop{te igrao. Miralem je uveren u pobedu protiv Slova~ke.

Miralem Sulejmani(10)

Mladi fudbaler bio je na lekarskim pregledima u Vest Hemu i nakon akcije orli}a trebalo bi da potpi{e na jednogodi{wu pozajmicu za ovaj engleski klub. Sulejmani je presre}an {to }e napokon dobiti priliku da igra. - Pro{lu sezonu `elim {to pre da zaboravim. Dolaskom trenera Jola izgubio sam mesto startera, potom se i povredio i nastupao na ka{i~icu. Sada }e, siguran sam, sve biti u redu i

- Najva`nije je da ih sada dobro poznajemo. Jesenas smo ih, mislim potcenili i to nam se osvetilo. Slova~ki fudbal je u ekspanziji, kako klupski, tako i reprezentativni. ^vrsta su ekipa, organizovana, ali na{a prednost je individualni kvalitet. Mislim da }emo slaviti. Pobeda smawuje i pritisak protiv Hrvata. - Tako je, jer }e nam onda u Kragujevcu igrati svaki trijumf, a ne samo sa dva ili vi{e golova razlike (jesenas bilo

Odra|ena dva treninga Mlada reprezentacija Srbije u Beogradu je odradila dva treniga, oba od 17 ~asova, na stadionu Rada, odnosno SC ,, Partizan – Teleoptik’’. Polazak za Slova~ku, sa aerodroma ,,Nikola Tesla’’ bio je zakazan za sino}, od 21 ~as. Orli}i bi danas u Slova~koj trebalo da odrade jo{ jedan trening. mo}i }u karijeru da vratim na pravi put – prve su impresije krilnog napada~a. Optimizam mladi igra~ zasniva na slede}em. - U Engleskoj se igra brz fudbal, koji meni odgovara. Holan|ani ponekad i taktiziraju i to me je mo`da gu{ilo. Drugo, trener Avram Grant smatra me velikim talentom {to mi najvi{e podgrejava nadu. U Englesku je, osim Sulejmanija, stigao i @eqko Petrovi}, kao pomo}nik {efa struke. - To }e mi biti od velike koristi. Iako je i on kao i ja novajlija, iskusan je i uz wega }u se lak{e adaptirati.

1:3). Ipak, ne razmi{qamo jo{ o kom{ijama, hajde prvo da pobedimo Slovake. O raspolo`ewu u ekipi napada~ ka`e: - Shvatamo ovaj me~ zaista najozbiqnije. Nema puno opu{tawa, mislimo samo na Slovake. Wihov remi sa Hrvatima otvorio nam je {ansu i `elimo da je u potpunosti iskoristimo. Ho}emo na EP u Danskoj. U tom smislu Sulejmani je i motivisao saigra~e. - U~estvovao sam u [vedskoj pro{le godine i preneo im atmosferu. Sjajno je biti me|u najboqih osam u Evropi – zakqu~io je mladi napada~. I. Lazarevi}

ME^ PROTIV GRKA U SENCI MISTERIJE OKO DAQEG STATUSA RADOMIRA ANTI]A

Mister je i daqe selektor Orlovi su nakon Mondijala opet na okupu, u staroj bazi Kovilovu, gde }e obaviti mini pripreme za prijateqski me~ protiv Gr~ke koji ih o~ekuje u sredu uve~e na stadionu Partizana. Ipak, centralana tema u taboru nacionalnog tima nije se odnosila na predstoje}i duel koji je uvod u novi kvalifikacioni ciklus; ovoga puta za plasman na EP, ve} je dominirala storija o statusu selektora Anti}a koji je ozbiqno uzdrman nakon odluke Komisije za `albe FIFA da mu potvrdi kaznu od ~etiri me~a zabrane vo|ewa ekipe. - Nisam ~uo da li je u zemqi bilo javno glasawe, odnosno neka vrsta referenduma povodom eventualne promene selektora. Najboqe bi bilo da presko~im ovo pitawe, jer su tu qudi iz FSS, a ovo je wihov delokrug rada i odgovornosti. Jednostavno, oni odlu~uju. Sa Misterom smo napravili veliki rezultat, igrali dobar fudbal, a ja sam proveo mo`da i dve najlep{e godine u reprezentaciji. Pa, opet to ni{ta ne mora da zna~i. Moja orjentacija je uvek bila sam dres sa grbom i teren - istakao je na pres konferenciji kapiten Dejan Stankovi} koji }e zbog povrede mi{i}a presko~iti megdan s Grcima. U sli~nom tonu razmi{qa jo{ jedan iskusni reprezentativac Marko Panteli}. - Nisam dovoqno upu}en u sva de{avawa, a nije na nama igra~ima da odlu~ujemo ko }e biti selektor. ^elnici FSS dovode i smewuju trenere, znaju da rade svoj posao. Mi smo bili, a i daqe ostajemo, jedna velika familija. Pre dve godine kada smo krenuli u kvalifikacije svi su bili skeptici, a mi smo izborili vredan rezultat - konstatovao je Panteli}. Dakle, konkretan odgovor o mogu}oj otvorenoj pod{ci selektoru, koju je izgubio u ve}em delu rukovodstva FSS, izostao je. - Jako je {kakqiva tema, koja mo`e nekome da gurne prst u oko, a vidim da ima i puno {pekulacija. Anti} je selektor, na{ mister, zajedno smo sa wim, najboqe nas poznaje, ima na{e apsolutno po{tovawe. Nema smisla stavqati nas pred takvu

Dejan Stankovi} i Marko Panteli}

vrstu isku{ewa, da se~emo ne{to {to nam po logici stvari ne pripada. Funkcioneri odlu~uju, nama je dres svetiwa - dodao je Panteli}. I kapiten Stankovi} je mudro spu{tao loptu. - Nema razloga da komentari{em ne{to {to se nije desilo. Dakle, Anti} je i daqe selektor, kad se kockice slo`e, ako bude potrebe izne}u svoj stav. Naravno, neizbe`an je bio i osvrt na nastup u Ju`noj Africi, jer i ovo je tema koja je pode-

lila javnost pa i samu fudbalsku organizaciju. - @ao mi je iskreno {to epilog nije bio druga~iji, a mogao je. Imali smo {ansu za boqi plasman, mo`da i istorijski rezultat, ali fudbal je uzbudqiv i usled ~iwenice da se unapred ne mo`e sve predvideti. Po ko zna koji put treba izvu}i pouke i okrenuti se novom ciklusu. U borbi za Evro vizu imamo jaku grupu ali i kvalitet za nove pobede- smatra Dejan Stankovi}. Marko Panteli} insistira

Neki novi azuri Dejan Stankovi} preneo je de{avawa iz tabora Italijana, verovatno glavnog favorita za poziciju broj jedan u kvalifikacionoj grupi za EP. - Imali su velika o~ekivawa u Ju`noj Africi, pretrpeli neuspeh, pa su se puno bavili nacionalnim timom. Usledile su rokade, a novi selektor Prandeli podmladio je tim, u proseku za oko ~etiri godine spustio je starosnu granicu, vratio neke napada~e {to ukazuje na promenu stila igre, koji bi mogao biti daleko ofanzivniji. Mo`da je wihovo neiskustvo na{a {ansa, mada je re~ o izvrsnim igra~ima koji su besprekorno tehni~ki obu~eni.

obe}avam mu veliku borbu. Oduvek sam bio upoznat sa velikom istorijom Liverpula. Osamnaest titula prvaka Engleske, pet puta na vrhu Evrope... To je ono {to klub ~ini najve}im u Engleskoj i jednim od najve}ih na svetu - rekao je za klupski sajt Jovanovi}, koji se uo~i dolaska u Englesku potrudio da sazna {to vi{e o lokalnoj kulturi, o Bitlsima i karakteristi~nom akcentu kojim govore qudi u Liverpulu, o ~uvenom Kopu i pesmi "You'll never walk alone".

da se Mondijal {to pre zaboravi. - Svi smo `eleli boqe i vi{e, i ne treba sada tra`iti alibi u sportskoj sre}i koja nam nije bila saveznik. Lepa se}awa ostaju bez obzira {to nismo pro{li grupu, a sada treba i}i napred, fokusirati se na predstoje}a isku{ewa, poku{ati da spojimo plasman na Euro sa Mondijalom, {to bi podiglo na{ fudbal jo{ vi{e- zakqu~io je Panteli} koji jo{ uvek nije odlu~io gde }e nastaviti karijeru u narednoj sezoni. Sudbina selektora Radomira Anti}a svakako je bacila u senku okr{aj protiv Grka, ali mo`da ba{ narod fudbalski koji u sredu uve~e do|e na tribine stadiona u Humskoj ponudi neke odgovore na ovu aktuelnu temu oko daqeg statusa vrsnog stru~waka koji je izlo`en bara`noj medijskoj vatri. Vide}emo da li }e Mister dobiti podr{ku publike. Z. Rangelov

NIKOLA @IGI], MILO[ KRASI] I MILAN JOVANOVI] O SELEKTORU

Podr{ka Radomiru Anti}u Nije trebalo postavqati pitawa novom napada~u Birmingema Nikoli @igi}u po dolasku u kamp orlova.

lektor ostane, predvodi nas i u kvalifikacijama za EP. Zajedno smo uradili veliki posao u prethodnom periodu,

smo za naredne izazove. Ali, ja ne odlu~ujem, i ne mogu da se me{am u rad i kompentencije organa FSS - poru~io je @i-

Lane odmah osvojio Engleze Milan Jovanovi} izjavio je za "Mejl onlajn" da je odluku o prelasku iz Standarda u Liverpul doneo posle konsultacija s Nemawom Vidi}em koji mu je ispri~ao sve najboqe o klubu sa Enfilda i fudbalerima koji igraju tamo. Posle toga za Laneta nije vi{e bilo dilema. - Nemawa je igra~ Junajteda i naravno da misli da su oni najboqi, ali brojke ka`u da je Liverpul uspe{niji. Sjajni smo prijateqi, ali u Premijer ligi }emo biti protivnici i

DNEVNIK

c m y

16

Milan Jovanovi} uvek zanimqiv novinarima

- Znam {ta vas zanima, izne}u svoje mi{qewe ili boqe re}i `equ. Voleo bih da se-

formirana je zdrava i homogena grupa, kvalitetna sa potencijalom. Jednostavno, spremni

gi} koji ka`e da se ve} dobro sna{ao na Ostrvu. Milo{ Krasi} koji je potvrdio da }e se

preseliti u Torino i poja~ati Juvnetus nema dilemu oko selektora. - Ne znam za{to se podigla tolika pra{ina oko Anti}a koji ima moju apsolutnu podr{ku. Milan Lane Jovanovi} po obi~aju imao je zanimqivo i iskreno izlagawe o aktuelnom trenutku orlova u kojem se u centru pa`we nalazi selektor. - Vidim da je kreirana ~udna atmosfera u kojoj se nije jednostavno sna}i. Rekao bih da se nalazimo ni na nebu ni na zemqi. Ne `elim da se upu{tam u prqave igre. Ja sam igra~, imam naravno svoj stav i o ovoj temi, ali sve {to bih rekao poprimilo bi drugu dimenziju. Ne `elim da dolivam uqe na vatru. Zato svako neka radi svoj posao, a moj je onaj vezan za teren. Mogu li orlovi ~etiri me~a u kvalifikacijama bez selektora na klupi? - Moje mi{qewe je da to ne predstavqa profesionalcima, koji su u jasno definisanom sistemu, neki poseban problem. Tu su i moderne tehnologije u komunikaciji - konstatovao je Jovanovi} uz napomenu da su prvi dani u slavnom Liverpulu protekli u najboqem redu i da je u dve zvani~ne utakmice bio starter, {to je dobar znak. Z. R.


SPORT

c m y

DNEVNIK

MAN^ESTER SITI

Jaja Ture optimista Reprezentativac Obale Slonova~e Jaja Ture smatra da je prelaskom iz Barselone u Man~ester siti dobio {ansu da se oproba u kvalitetnijoj ligi. On se ovog leta pridru`io bratu Kolou, postav{i najboqe pla}eni fudbaler Premijer lige. Wegova nedeqna primawa iznose astronomskih 200.000 funti, dok je na ime obe{te}ewa Barsi upla}eno 24 miliona funti. Postavqa se pitawe mo`e li fudbaler da opravda tolika ulagawa, posebno ako igra na jednoj od diskretnijih pozicija u timu, sa koje se retko posti`u golovi. Ture je izjavio da }e dati sve od sebe da Man~ester siti bude uspe{an kao Barselona, sa kojom je za tri sezone osvojio sedam trofeja, ukqu~uju}i Ligu {ampiona, Svetsko klupsko prvenstvo i dve titule prvaka [panije. - Mislim da dolaskom u Siti nisam napravio korak unazad u karijeri. Premijer liga je zapawuju}e jako takmi~ewe, ja~e od Primere, a Man~ester siti u okviru we pravi velike korake napred. U budu}nosti }e ovo biti jako veliki klub rekao je Ture. - O Sitiju se pri~a u svakoj zemqi. Znaju da dovodimo prvoklasne fudbalere i ja `elim da doprinesem uspesima ekipe. Ne ose}am pritisak, jer imam dosta iskustva. Ture (27) je dodao da ima odli~an odnos sa menaxerom Robertom Man}inijem i da je to jedna od najva`nijih stvari. - I Man~ester junajted je `eleo da me dovede, ali Aleks Ferguson nije ostvario li~ni kontakt sa mnom kao Man}ini. Ako trener ekipe li~no napravi pritisak da vas klub dovede, onda je to ono pravo. Sna`ni vezista ka`e da jedva ~eka gradski derbi sa Junajtedom i uop{te po~etak Premijer lige, u kojoj je oduvek `eleo da igra. Siti }e se u subotu, u okviru prvog kola, sastati sa Totenhemom. Ture je evropsku karijeru po~eo 2001. godine u belgijskom Beverenu, a posle je igrao jo{ za ukrajinski Metalurg, Olimpijakos i Monako.

utorak10.avgust2010.

DIREKTOR VOJVODINE MIODRAG PANTELI] O^EKUJE DA SE MR\IN TRANSFER USKORO REALIZUJE

Niko nema pravo da se igra buyetom kluba Bli`i se po~etak fudbalske Jelen superlige, a Vojvodina }e ugostiti na premijeri Jagodinu u subotu, 14. avgusta. Tim je skockan ovog leta. Bi}e to potpuno druga~ija Vojvodina naspram one iz minulog {ampionata: br`a, atraktivnija, ubojitija i {to je najva`nije – sa ~vr{}om odbranom. Potvr|uju ovakav zakqu~ak pripremne utak-

o~ekujemo dolazak predstavnika jo{ jednog inostranog kluba, pa }emo videti kakav }e ishod pregovora da bude. Prethodni poku{aji nisu dali rezultat. Zbog ~ega? - Po Mr|u su u Novi Sad ovog leta dolazili predstavnici turskog Trabzonspora, izraelskog Hapoela, Dubajia, francuskog Arla iz Aviwona

prezentativac ode iz Vojvodine bez obe{te}ewa? - Tako ne{to ne smemo dozvoliti ni po koju cenu. Dragan Mr|a odigrao je sjajnu sezonu u dresu Vojvodine, bio u~esnik Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi i s obzirom na du`inu ugovora, prilika je da dobro zaradi i klub i da on re{i svoju egzistenciju. Sa druge strane,

Treba svi da se slo`e: Dragan Mr|a, Ratko Butorovi} i Miodrag Panteli}

mice od kojih je Vo{a dobila 12 i dve igrala nere{eno, bez primqenog gola. Uporedo s i{~ekivawem po~etka prvenstvene trke, u klubu biju bitku za transfer kapitena, prvog strelca pro{log {ampionata i A reprezentativca Dragana Mr|e. Wegov odlazak je, ~ini se, i blizu i daleko. Pitali smo stoga direktora kluba Miodraga Panteli}a, da li je Vojvodina na putu da, posle prodaje Du{ana Tadi}a u Groningen, u inostranstvo udomi jo{ jednog kapitalca. - Svi se nadamo takvom raspletu – ka`e Panteli}. – Danas

i {panskog Herkulesa iz Alikantea. U prva ~etiri slu~aja do realizacije nije do{lo jer Mr|a nije uspeo da se dogovori oko uslova ili mu nije odgovarao klub, odnosno dr`ava u kojoj je mogao da nastavi karijeru. Kada je re~ o Herkulesu, [panci nisu mogli da nam pru`e garancije u vezi s dinamikom isplate, tako da Vojvodina nije mogla da prihvati tu ponudu. Opekli ste se na neki na~in s Kizitom. S obzirom na to da Mr|i ugovor prakti~no isti~e za ~etiri meseca, postoji li mogu}nost da jo{ jedan re-

Vidi} najve}e poja~awe Srpski reprezentativac Nemawa Vidi} najve}e je poja~awe za Man~ester junajted u letwem prelaznom roku. Ovu izjavu dao je nekada{wi odbrambeni fudbaler tog kluba Dejvid Mej. - Niko ne `eli da izgubi jednog od najboqih {topera na svetu, a Vidi} svakako spada u tu grupu - kazao je Mej. Mej, koji je s Man~esterom 1999. godine osvojio Ligu {ampiona, ocenio je da je ostanak Vidi}a u klubu bio imperativ za upravu, po{to je odbrana

mene ti~e, predlo`i}u i predsedniku Ratku Butorovi}u i Upravnom odboru da i ponude doma}ih klubova razmotre ravnopravno s onima iz inostranstva. Ali, predsednik Butorovi} je kategori~no rekao da nijedan igra~ Vojvodine pod ugovorom ne}e pre}i u Partizan i Crvenu zvezdu?

Foto: F. Baki}

{ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} ovog leta uigravao je tim bez Mr|e. Anga`ovali smo nove igra~e, ra~unaju}i da }emo taj transfer sigurno realizovati. U par navrata ovog leta spomiwala se mogu}nost da Mr|a pre|e u Partizan i Crvenu zvezdu. Koliko je realna takva opcija? - Moj stav je da Vojvodina kao klub mora da se pona{a tr`i{no. Dakle, ko za Mr|u ponudi najvi{e, a pod uslovom da on `eli da nastavi karijeru u tom klubu, Vojvodina treba da pristane na takvu ponudu. [to se

- Verujem da se takav stav odnosi prevahsodno na mlade igra~e koji imaju vi{egodi{we ugovore, poput @eqka Brki}a ili Slobodana Medojevi}a. Tako smo se pona{ali i kada su u pitawu bili Gojko Ka~ar, Danijel Aleksi} i Du{an Tadi}. Sa Mr|om je druga~iji slu~aj. Wemu ugovor uskoro isti~e i zato niko nema pravo da se igra s buxetom kluba. Voleo bih zato da na kraju ove pri~e budemo svi zadovoqni, da Mr|a karijeru nastavi u inostranstvu i nadam se da }e tako i da bude – istakao je Miodrag Panteli}. Sava Savi}

17

DANAS U NOVIM KOZARCIMA

Vo{a gost Slobode

Ilija Panteli}

Novi ~lan Srpske lige grupa Vojvodina, Sloboda iz Novih Kozaraca, danas }e u okviru sve~anosti povodom ulaska u vi{i rang takmi~ewa u prijateqskoj utakmici ugostiti superliga{a Vojvodinu iz Novog Sada. To {to su se Novokozar~ani opredelili da jubilej obele`e utakmicom sa Vojvodinom je i ~iwenica da je legendarni golman Novosa|ana Ilija Panteli} svoje prve fudbalske korake na~inio u ovom selu. Doma}in, Sloboda u znak zahvalnosti doneo je odluku da velelepni stadion dobije ime: "Stadion Ilije Panteli}a". Mnogobrojni qubiteqi fudbala o~ekuju da Vojvodina zaigra sa standardnim sastavom, naravno, bez mnogobrojnih reprezentativaca koji imaju obaveze, me|u kojima su Mr|a i Brki} ~lanovi A reprezentacije Srbije, Jao reprezentativac Gane, Meraba{vili ~lan azerbejxanske reprezentacije, Karan mladi reprezentativac Srbije, Bilbija i Stevanovi} mladi ~lanovi reprezentacija BiH . Doma}i trener Slobodan @ivkov pru`i}e priliku svim igra~ima u me~u sa superliga{em iz Novog Sada. U 17.15 ~asova na sve~anosti kojoj }e, kako se o~ekuje, prisustvovati mnogobrojni gosti iz fudbalskog sveta, stadion }e i zvani~no dobiti ime “Ilija Panteli}”, a prijateqski me~ zakazan je za 15 minuta kasnije. Po zavr{etku utakmice ~iji rezultat je u drugom planu, u centru sela tik pored stadiona bi}e organizovan kulturno-umetni~ki program. Doma}in o~ekuje da ovoj priredbi prisustvuje veliki broj qubiteqa fudbala. Vredno je ista}i da je za Novosa|ane ovo posledwa provera pred susret s Jagodinom, a doma}inu pred nedeqni me~ na Pali}u sa istoimenom ekipom. M. S.

NOVAJLIJA IZ IN\IJE ^EKA DEBI U ELITI

Spremni za prvenstvo

i bila uzrok problema u pro{loj sezoni u kojoj je ^elsi osvojio titulu prvaka Engleske. - Rio (Ferdinand) i Vidi} su zbog povreda propustili dobar deo pro{le sezone. A kada ostanete bez stubova odbrane, ~e{}e primate golove naveo je Mej i podsetio da Ferdinand jo{ nije dobro zdravstveno. - Zabriwavaju}e je {to on ne igra u kontinuitetu. Ali, uveren sam da }e se oporaviti - kazao je 40-godi{wi Mej.

Foto: D. Ivani}

BORCU 15. MEMORIJALNI TURNIR "JOVAN SABOVQEV": Pobednik 15. memorijalnog fudbalskog turnira "Jovan Sabovqev" u [ajka{u je doma}i Borac. Pored doma}ina u~estvovali su jo{: Mladost (NS), Jugovi} (Ka}) i Proleter (Ravno selo). Prvog dana turnira sastali su se Mladost - Jugovi} (0:0 - penalima 5:4), a u durgom susretu Borac je pobedio Ravnoselce 4:1. Drugog dana, u borbi za tre}e mesto Jugovi} je deklasirao Proleter 4:1, a u borbi za prvo mesto doma}ini su uz malo vi{e sre}e pobedili Mladost 3:2. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Branislav Ris iz Borca, najboqi golman bio je Danijel Ivanovi} (Mladost), dok je najespe{niji strelac Jovan Vidovi} iz Borca. D. I.

Generalnu probu protiv Banata u Zrewaninu fudbaleri In|ije su re{ili u svoju korist. [ef stru~nog {taba Mom~ilo Rai~evi} je, obzirom da zeleno-beli debitantsku utakmicu u elitnoj konkurenciji igraju protiv Partizana na Top~iderskom brdu, dakle protiv aktuelnog prvaka dr`ave, odabrao jedanaestoricu igra~a spremnih da ~uvaju prilaze svome golu ali je, opet, ostavio u {picu napada iskusnog Jankovi}a sa Dvojicom brzih saigra~a, Bubalom i Nagli}em, sposobim da se u svakom trenutku, kada se uka`e prilika, transformi{u u fazu napada, priprete protivni~kom ~uvaru mre`e pa ~ak i postignu gol. Svesni da }e prvotimci crnobelih, hteli to ili ne, mislima biti okrenuti utakmici protiv Anderlehta, da }e se svakako {tedeti koliko je to mogu}e, prvotimci In|ije ne}e ista}i belu zastavu ve} }e u~initi sve da stignu do {to povoqnijeg rezultata na otvarawu nastupaju}e sezone. In|ija je, vredno je napomenuti, sada ja~a nego u minulom {ampionatu kada je zaslu`eno osvojila titulu prvaka i ostvarila do sada najve}i uspeh u istoriji kluba. Zeleno-bele su, naime, napustili Goli}, Filipovi}, Omi} i Jahi}, nekoliko mladih je poslato na kaqewe u druge klubove; ali je dovedeno osam proverenih i iskusnih igra~a koji }e sigurno predstavqati poja~awa na superliga{koj sceni. Uostalom, Davidov i Qubinkovi} su, naprimer, preturili preko glave brojne te{ke me~eve najkvalitetnijeg ranga takmi~ewa, a trenutno su u godinama kada mogu da

Licencirani Spisak licenciranih igra~a u FK In|ija sa brojevima dresova: 24. Poleksi} Dragoslav, 1. Devi} Milan, 33. Vujasinovi} Vladimir, 13. \urovi} Nenad, 5. Jovanovi} Borislav, 25. Krasi} Bojan, 14. Jak{i} Marko, 3. Joksimovi} Milan, 27. Novakovi} Borko, 11. An|elkovi} Marko, 18. Kosti} Branimir, 10. Koxo Predrag, 23. Vejinovi} Branislav, 12. Davidov Milan, 7. Jankovi} Zoran, 20. Vu~eti} Marko, 8. Nagli} Aleksandar, 9. Gvido Bareiro, 71. Batioja Avgusto, 17. Bubalo Milan, 19. Isidorovi} Darko, 6. Dubqevi} Aleksandar, 21. Qubinkovi} Zoran, 26. ^ovilo Miroslav. pru`e maksimum pa se upravo od wih dvojice najvi{e o~ekuje. Naravno, ^ovilo, Dubqevi}, Batioja, Bareiro, Krasi}, pa i Vejnovi}, su veliki potencijal, tako|e sa dosta utakmica u nogama, pa }e,

zajedno sa ostalim prvotimcima iz minulog prvenstva predstavqati sna`nu ekipu sposobnu da u superliga{koj konkurenciji ostane bar nekoliko narednih sezona. Da. Vi}enti}


18

SPORT

utorak10.avgust2010.

DNEVNIK

R A S P ORED UTAKMICA J ESEWEG DELA SEZO NE PR V E LIGE SR B IJE

Nedeqom {est klubova 2. 3.

1.

KOLO

KOLO

KOLO

(14. avgusta, 17.30)

Proleter - Kolubara Teleoptik - Sin|eli} Big bul Radni~ki - Dinamo Mladi radnik - Napredak Mladost - Banat Novi Pazar - Srem Radni~ii (S) - Zemun Radni~ki 1923 - Novi Sad Be`anija - BASK

4.

(21. avgusta, 17.30)

Kolubara - BASK Novi Sad - Be`anija Zemun - Radni~ki (1923) Srem - Radni~ki (S) Banat - Novi Pazar Napredak - Mladost Dinamo - Mladi Radnik Sin|eli} - Big bul Radni~ki Proleter - Teleoptik

(28. avgusta, 17)

Teleoptik - Kolubara Big bul Radni~ki - Proleter Mladi radnik - Sin|eli} Mladost - Dinamo Novi Pazar - Napredak Radni~ki (S) - Banat Radni~ki 1923 - Srem Be`anija - Zemun BASK - Novi Sad

5.

KOLO

KOLO

(5. septembra, 16.30)

Kolubara - Novi Sad Zemun - BASK Srem - Be`anija Banat - Radni~ki 1923 Napredak - Radni~ki (S) Dinamo - Novi Pazar Sin|eli} - Mladost Proleter - Mladi radnik Teleoptik - Big bul Radni~ki

6.

Napomena: Rivale }e nedeqom gostiti {est prvoliga{a: Proleter (Novi Sad), Mladost (Lu~ani), Radni~ki (Sombor), Srem (Sremska Mitrovica), Dinamo (Vrawe) i Kolubara (Lazarevac)

KOLO

7.

Kolubara - Zemun Srem - Novi Sad Banat - BASK Napredak - Be`anija Dinamo - Radni~ki 1923 Sin|eli} - Radni~ki (S) Proleter - Novi Pazar Teleoptik - Mladost Big bul Radni~ki - Mladi radnik

9.

KOLO

(18. septembra, 16.30)

Mladi radnik - Kolubara Mladost - Big bul Radni~ki Novi Pazar - Teleoptik Radni~ki (S) - Proleter Radni~ki 1923 - Sin|eli} Be`anija - Dinamo BASK - Napredak Novi Sad - Banat Zemun - Srem

Mladost - Kolubara Novi Pazar - Mladi radnik Radni~ki (S) - Big bul Radni~ki Radni~ki 1923 - Teleoptik Be`anija - Proleter BASK - Sin|eli} Novi Sad - Dinamo Zemun - Napredak Srem - Banat

10 .

12 .

(23. oktobra, 14)

Kolubara - Napredak Dinamo - Banat Sin|eli} - Srem Proleter - Zemun Teleoptik - Novi Sad Big bul Radni~ki - BASK Mladi radnik - Be`anija Mladost - Radni~ki 1923 Novi Pazar - Radni~ki (S)

15 .

(30. oktobra, 14)

16.

Kolubara Sin|eli} Proleter - Dinamo Teleoptik - Napredak Big bul Radni~ki - Banat Mladi radnik - Srem Mladost - Zemun Novi Pazar - Novi Sad Radni~ki (S) - BASK Radni~ki 1923 - Be`anija

(16. oktobra, 14.30)

Novi Pazar - Kolubara Radni~ki (S) - Mladost Radni~ki 1923 - Mladi radnik Be`anija - Big bul Radni~ki BASK - Teleoptik Novi Sad - Proleter Zemun - Sin|eli} Srem - Dinamo Banat - Napredak

14 .

(6. novembra, 13)

Kolubara - Dinamo Sin|eli} - Napredak Proleter - Banat Teleoptik - Srem Big bul Radni~ki - Zemun Mladi radnik - Novi Sad Mladost - BASK Novi Pazar - Be`anija Radni~ki (S) - Radni~ki 1923

KOLO

(13. novembra, 13)

11 .

KOLO

Radni~ki (S) - Kolubara Radni~ki 1923 - Novi Pazar Be`anija - Mladost BASK - Mladi radnik Novi Sad - Big bul Radni~ki Zemun - Teleoptik Srem - Proleter Banat - Sin|eli} Napredak - Dinamo

KOLO

Radni~ki 1923 - Kolubara Be`anija - Radni~ki (S) BASK - Novi Pazar Novi Sad - Mladost Zemun - Mladi radnik Srem - Big bul Radni~ki Banat - Teleoptik Napredak - Proleter Dinamo - Sin|eli}

(10. oktobra, 15)

Kolubara - Banat Napredak - Srem Dinamo - Zemun Sin|eli} - Novi Sad Proleter - BASK Teleoptik - Be`anija Big bul Radni~ki - Radni~ki 1923 Mladi radnik - Radni~ki (S) Mladost - Novi Pazar

13 .

(25. septembra, 16)

KOLO

KOLO

KOLO

8.

Kolubara - srem Banat - Zemun Napredak - Novi Sad Dinamo - Bask Sin|eli} - be`anija Proleter - Radni~ki 1923 Teleoptik - Radni~ki (S) Big bul Radni~ki - Novi Pazar Mladi radnik - Mladost

KOLO

(2. oktobra, 15.30)

Big bul Radni~ki - Kolubara Mladi radnik - Teleoptik Mladost - Proleter Novi Pazar - Sin|eli} Radni~ki (S) - Dinamo Radni~ki 1923 - Napredak Be`anija - Banat BASK - Srem Novi Sad - Zemun KOLO

KOLO

(11. septembra, 16.30)

(8. septembra, 16.30)

17.

KOLO

(20. novembra, 13)

Be`anija - Kolubara BASK - Radni~ki 1923 Novi Sad - Radni~ki (S) Zemun - Novi Pazar Srem - Mladost Banat - Mladi radnik Napredak - Big bul Radni~ki Dinamo - Teleoptik Sin|eli} - Proleter

(27. novembra, 13)


EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Ivan Len|er

va~ je u polufinalu plivao boqe nego u kvalifikacijama ju~e ujutru. Tada je isplivao 24,06 {to je bilo 11. vreme. U istoj ovoj disciplini Radovan Siqevski zauzeo je 24. mesto sa 24,60 sekundi, a Nikola Simi} 37. sa 24,90 sekundi. Prvu zlatnu medaqu na EP u Budimpe{ti uzeo je Francuz Janik A`nel. On je pobedio u disciplini 400 metara slobodnim stilom sa vremenom tri minuta, 46 sekundi i 17 stotinki. Drugo mesto osvojio je aktuelni svetski rekorder u ovoj disciplini Nemac Paul Biderman, koji je za pobednikom kasnio 13 stotinki. Tre}i je bio Ma|ar \er|o Ki{ (3:48.14). Britanka Hana Majli slavila je u disciplini 400 metara me{ovito sa vremenom ~etiri minuta, 33 sekunde i devet stotinki, {to je novi rekord evropskih {ampionata. Drugo i tre}e mesto pripalo je ma|arskim pliva~icama Katinki

Ho{zu i @u`ani Jakabo{. Ho{zu je za pobednicom kasnila tri sekunde i 34 stotinki, dok je Jakabo{ ostvarila vreme od 4:37.92. U trkama {tafeta 4h100 metara kod devojaka su pobedile Nemice sa 3:37,72 ispred Britanki (3:38,57) i [ve|anki (3:38,81), a kod mu{karaca su Rusi slavili sa novim rekordom evropskih prvenstava (3:12,46) ispred favorizovanih Francuza (3:13,29) i [ve|ana (3:15,07). Od na{ih ostalih takmi~ara prvog dana ^aba Sila|i je u disciplini 100 metara prsno zauzeo 23. mesto i nije uspeo da se domogne polufinala. On je isplivao vreme vreme od 1:01,93 minut u konkurenciji 62 pliva~a. Za ulazak u polufinale trebao mu je rezultat od minut, sekundu i 67 stotih delova sekunde. \or|e Markovi} je na 400 metara slobodno bio 14. sa vremenom 3:53,43 minuta od 31 takmi~ara, ali se u toj disciplini direktno iz kvalifikacija i{lo u finale, tako da ni on nije pro{ao. Plasman u finale doneo bi mu rezultat od 3:50,95. Tijana Vukanovi} je u trci na 50 metara delfin stazu isplivala za 29 sekundi i osam stotinki, {to je bilo dovoqno za posledwe, 38. mesto. Za polufinale joj je trebalo 27,19. Lazar Bogdanovski zauzeo je 34. mesto u disciplini 100 metara le|no. On je u kvalifikacijama u kojima je nastupio 41 takmi~ar stazu isplivao za 57 sekundi i 92 stotinke. Za polufinale mu je trebao rezultat 55,38. @enska {tafeta 4h100 metara slobodno u sastavu An|elka Petrovi}, Miroslava Najdanovski, Tijana Vukanovi} i Jovana Nikolovski zauzela je 10. mesto od 11 ekipa. Ali, je na{a {tafeta isplivala novi nacionalni rekord od 3:49,67. G. M.

EVROPSKO JUNIORSKO PRVENSTVO

Na{i udavili Bugare Srbija - Bugarska 26:3 (5:1, 5:1, 6:0, 10:1) Juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije zabele`ila je i drugu pobedu na Evropskom prvenstvu, koje se igra u nema~kom gradu [tutgartu. Izabranici Dejana Savi}a su, posle Francuza (11:8), ubedqivo nadigrali reprezentaciju Bugarske 26:3 (5:1, 5:1, 6:0, 10:1) u B grupi. U drugoj utakmici Crna Gora je pobedila Francusku 11:5. Srbija je igrala u slede}em sastavu: ]elasan, Petrovi} 4, Maksimovi} 3, Mili}evi} 2, E{kert 3, Dimitrov 2, Vasi} 2, Ra{ovi} 1, Markovi} 1, Matkovi} 4, Ran|elovi} 1, V. Mitrovi}, Tanaskovi}

B grupa

Prvo kolo: Srbija - Francuska 11:8, Bugarska - Crna Gora 7:23. Drugo kolo: Crna Gora - Francuska 11:5, Srbija - Bugarska 26:3. 1. Srbija 2. C. Gora 3. Francuska 4. Bugarska

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 0 0

0 0 2 2

37:11 34:12 13:22 10:49

utorak10.avgust2010.

19

SVETSKO PRVENSTVO U MINHENU

Ivan Len|er u finalu

Srpski pliva~ Ivan Len|er plasirao se u finale trke na 50 metara delfin na Evropskom prvenstvu koje se odr`ava u prestonici ma|arske Budimpe{ti. On je plivao u prvoj polufinalnoj grupi i sa 23,81 sekunde imao ~etvrti rezultat. Posle nastupa druge grupe Len|er je na kraju sa {estim vremenom u{ao u finale koje je na programu danas u 17 ~asova. Najboqi rezultat u polufinalu imao je svetski rekorder [panac Rafael Muwoz Perez, koji je ostvario vreme od 23,15 sekundi. Na{ pli-

c m y

SPORT

DNEVNIK

6 6 0 0

2. Od starta susreta su na{i juniori pokazali ko je ko u bazenu. Danas }e se na{i juniori u posledwem kolu u B grupi sastati sa reprezentacijom Crne Gore (17.30) i ova utakmica }e odlu~iti o prvom mestu u grupi. G. M.

VTA LISTA

Ana nazadovala Jelena Jankovi} zadr`ala je drugo mesto na VTA listi, dok je plasman za dva mesta pokvarila Ana Ivanovi}, koja je sad 62. Tre}i reket Srbije Bojana Jovanovski zadr`ala je 98. poziciju. Lista: 1. (1) Serena Vilijams (SAD) 8.355 poena, 2. (2) Jelena Jankovi} (Srbija) 5.900, 3. (3) Karolina Voznijacki (Danska) 5.710, 4. (4) Venus Vilijams (SAD) 5.287, 5. (5) Samanta Stosur (Australija) 4.690, 6. (6) Jelena Dementijeva (Rusija) 4.590, 7. (7) Kim Klajsters (Belgija) 4.510, 8. (8) Fran~eska Skjavone (Italija) 4.285, 9. (10) Agwe{ka Radvanska (Poqska) 4.070, 10. (9) Vera Zvonarjeva (Rusija) 3.905 ... 62.(60.) Ana Ivanovi} (Srbija) 1.037... 98. Bojana Jovanovski (Srbija) 696...

ATP LISTA

Tipsarevi} 39. Najboqi srpski teniser Novak \okovi} ostao je na 2. mestu ATP liste, dok je Janko Tipsarevi} napredovao za dve pozicije, pa je sada zvani~no 39. na planeti. Viktor Troicki je nazadovao za dva mesta i sada je 52. na listi, a u prvih 200 su i Ilija Bozoqac na 131. i Filip Krajinovi} na 185. poziciji. Lista: 1. (1) Rafael Nadal ([panija) 10.745 poena, 2. (2) Novak \okovi} (Srbija) 6.905, 3. (3) Roxer Federer ([vajcarska) 6.795, 4. (4) Endi Marej (V. Britanija) 5.305, 5. (5) Robin Soderling ([vedska) 4.740, 6. (6) Nikolaj Davidenko (Rusija) 4.285, 7. (8) Tomas Berdih (^e{ka) 3.780, 8. (7) Huan Martin del Potro (Argentina) 3.770, 9. (10) Fernando Verdasko ([panija) 3.475, 10. (11) @o Vilfred Conga (Francuska) 3.455... 39.(41.) Janko Tipsarevi} (Srbija) 1.055... 52. (50.) Viktor Troicki (Srbija) 910...

Srebro za Zoranu Arunovi} i reprezentaciju Posle zlatne medaqe u ga|awu vazdu{nim pi{toqem, reprezentativka Srbije u streqa{tvu Zorana Arunovi} je dan kasnije osvojila srebrnu medaqu u ga|awu MK pi{toqem 30 plus 30 metaka na Svetskom prvenstvu u Minhenu. I Ekipno Srpkiwe su osvojile srebrnu medaqu sa 1.741 krugom. Zorana Arunovi} je imala 788,8 (588, precizna 293, brza paqba 295) krugova. Zlato je tek posle raspucavawa sa dodatnih pet metaka uzela Ruskiwa Kira Klimova sa 788,8 (585). U raspucavawu Ruskiwa je imala 49, a Zorana 48,9 krugova. Bronzana medaqa pripa-

Zorana Arunovi}

la je ^ehiwi Lenki Maruskovoj sa 788,6 (584) kruga. Jasna [ekari} je od 113 takmi~arki zauzela 26. mesto sa 578 krugova, a Jelena Arunovi} je bila 48. sa 575 krugova. Ovo je peta svetska medaqa vazdu{nim pi{toqem za `ene za na{e

streqa{tvo (~etiri zlata i srebro). Trostruka {ampionka sveta bila je Jasna [ekari} - 1987. u Budimpe{ti, 1990. u Moskvi i 1994. u Milanu, Zorana Arunovi} je osvojila najsjaniji trofej u nedequ u Minhenu, a Jasna [ekari} je jednom bila vice{ampionka 1989. u Sarajevu. - Da mi je neko rekao pre Svetskog prvenstva da }u osvojiti zlato i srebro pomislila bih da se grubo {ali. I da su mi ponudili srebro pre {ampionata oberu~ke bih ga prihvatila. sada, kada je sve pro{lo, quta sam na sebe {to sam izgubila i drugo zlato. Pla~e mi se od muke jer sam ga izgubila za 0,1 krug i to posle raspucavawa dodatnom serijom i ta~no znam gde sam pogre{ila. Drago mi je {to smo osvojile ekipnu medaqu MK pi{toqem, to je lepa nagrada za propu{tenu priliku vazdu{nim pi{toqem - rekala je Zorana Arunovi}, jedina takmi~arka u Minhenu sa tri nedaqe u disciplini pi{toq. Zorana je u finale u{la kao druga sa 588 krugova, isto kao i prvoplasirana [pankiwa Sowa Franke. Ina~e {est takmi~arki je imalo 583 kruga i raspucavalo za jedno mesto u finalu. Najuspe{nija je bila Kineskiwa Juling Su. - Osnovni deo bio je dobar, ove sezone sam vi{e radila Mk pi{toqem {to se pokazalo i na rezultatu na ovom prvenstvu. Finale je bilo veoma uzbudqivo, redosled se tumbao posle svake serije. Bilo mi je veoma te{ko, Ruskiwa je bila u naletu, imala je na kraju i najboqu finalnu seriju od 204,8. [pankiwa je potonula i sa prvog

Srebrne dame: Zorana Arunovi}, Jasna [ekari} i Jelena Arunovi}

pala na peto mesto. Bilo je ovo ~udno takmi~ewe, i najiskusnije su gre{ile, bilo je mnogo kikseva. Sli~no je bilo i u finalu, moji kiksevi bili su za nijansu mawi i zato je ishod za mene bio povoqan - rekla je Arunovi}eva. Srpkiwe su ekipno do srebra stigle sa novim dr`avnim rekordom. I stari su dr`ale wih tri kao takmi~arke Crvene zvezde sa prvenstva SCG 2005. Zlato je pripalo Rusiji sa 1.745, dok su bronzu uzele ^ehiwe sa 1.739 krugova i 58 unutra{wih centara. Mongolke su sa istim rezultatom, ali sa 52 unutra{wa centra zauzele ~etvrto mesto od 30 reprezentacija. Srpski strelci su zavr{ili u~e{}e na Svetskom prvenstvu sa sedam medaqa - zlato, ~etiri srebra i dve bronze. Zorana Arunovi} je osvojila zlato vazdu{nim

pi{toqem, srebrne medaqe pripale su Andriji Zlati}u vazdu{nim pi{toqem, Zorani Arunovi} MK pi{toqem, mu{koj reprezentaciji vazdu{nim pi{toqem (Grgi}, Mikec, Zlati}) i `enskoj reprezentaciji MK pi{toqem ([ekari}, J. Arunovi} i Z. Arunovi}), dok su se bronzanim trofejima okitili `enska reprezentacija MK pu{kom trostav (Mihajlovi}, Maksimovi}, Arsovi}) i Nemawa Mirosavqev MK pu{kom trostav 3 puta 40 metaka. Ovo je, po ukupnom broju odli~ja, najuspe{nije u~e{}e u istoriji na{eg streqa~kog sporta na {ampionatima sveta. Pre ovoga najuspe{nije je bilo ono u Finiksu u Arizoni 1970. kada je osvojeno {est medaqa (3- 2- 1), ali to prvenstvo osta}e nenadma{eno po broju najsjajnijih odli~ja. G. M.

DU[AN IVKOVI] POSLE TRIJUMFA SRBIJE U TURSKOJ

Krsti} je pravi kapiten Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} posebno je pohvalio Nenada Krsti}a posle pobede nad selekcijom Turske u Istanbulu. Na{ nacionalni tim je u tri dana savladao Novi Zeland, Iran i Tursku i tako osvojio Adidas kup. - Nadam se da }e igra~i posle ovog turnira dobiti na samopouzdawu i da }e trenirati jo{ ja~e. ^estitam im, a naro~ito kapitenu Krsti}u koji se zbog dogovora FIBA i NBA kasnije prikqu~io pripremama, ali igra odli~no i sada je zaista bio pravi MVP - rekao je Ivkovi}. Selektor je izjavio da je zadovoqan igrom svojih izabranika koji nisu gubili kontrolu nad utakmicom. - Mislim da smo zaslu`ili pobedu. Igrali smo na visokom nivou i pokazali mogu}nosti na{ih mladih igra~a. U prvom poluvremenu smo imali odli~an {ut, preko 70 odsto, {to je veoma visok procenat. Ali,

kao i u svakoj utakmici, o~ekivao sam da }e u drugom poluvremenu taj procenta opasti. Osim toga, i turska ekipa je po~ela da igra presing. Ali, mi nismo izgubili kontrolu nad utakmicom. Iako smo tre}u ~etvrtinu izgubili sa osam poena razlike, u ~etvrtoj smo se vratili u zaslu`eno pobedili - izjavio je Ivkovi}. Kosta Perovi}, centar na{e reprezentacije, postigao je osam poena na me~u sa Turskom. - Veoma sam zadovoqan pobedom iako je ovo tek tre}a utakmica koju smo odigrali u pripremama za Svetsko prvenstvo. ^estitam saigra~ima koji su pokazali karakter u trenucima kada nas je Turska rezultatski stizala. Ponosan sam na na~in kako smo igrali. Ali, ne bi bilo dobro i ne `elim da ovu pobedu pogre{no shvatimo. Jer, ima jo{ puno utakmica do [ampionata sveta, a bi}e ih i na wemu koje treba da dobijemo - rekao je Perovi}.

Kosta Perovi}

STOJANKA DO[I] OTI[LA IZ BE^EJA

Sletela u jato suboti~kih golubica Zahvaquju}i reorganizaciji, ko{arka{ice suboti~kog Spartaka zadr`ale su status elitnog liga{a. Da mlade Suboti~anke ne bi ponovo do{le u situaciju da se bore za goli prvoliga{ki `ivot, novoimenovani predsednik kluba dr Goran Bi}anin odlu~io je da za trenera anga`uje Stojanku Do{i}, koja se dokazala rade}i s mladima u Be~eju. Pripreme suboti~kih golubica po~iwu danas i bi}e dovoqno vremena da se novi trener upozna s mogu}nostima igra~kog kadra, a i igra~ice s na~inom rada Stojanke Do{i}. - Ne pla{im se izazova koji sam prihvatila iz vi{e razloga. Prvo, ima}u veliku pomo} i podr{ku od starih poznanika, qudi s kojima sam ve} sara|ivala u pro{losti, Slobodana Luki}a i dr Gorana Bi}anina. Prvi mi je bio trener jo{ u tuzlanskom Jedinstvo i tokom moje kratkotrajne epizode u Spartaku pre ta~no 18 godina, a sada je koordinator rada svih selekcija u klu-

bu. Predsednika Gorana Bi}anina, tako|e, poznajem jo{ iz tuzlanskih dana, jer je tada vodio medicinsku brigu o nama. Drugo, kada sam se opredelila da se bavim ovim poslom, logi~no je bilo da me tokom karijere ~ekaju izazovi. Radujem se povratku u Suboticu, jer me ve`u lepe uspomene za ovaj grad. Igraju}i samo ~etiri meseca za Spartak imala sam prosek od 32 poena po utakmici i na saldu toliko postignutih poena koliko jedna sasvim solidna prvoliga{ka igra~ice ne zabele`i tokom ~itave sezone- prise}a se Stojanka Do{i} igra~kih dana provedenih i jatu golubica. Po zavr{etku igra~ke karijere u Belgiji, Do{i}eva je kratko bila u dilemi {ta daqe da radi. Po{to je paralelno s igrawem ko{arke zavr{ila Tehnolo{ki fakultet, mogla je ste~eno znawe da stavi u slu`bu neke firme, ali je odlu~ila da zavr{i Vi{u trenersku {kolu i oku{a sre}u u sportu.

- Kako sam stekla diplomu vi{eg ko{arka{kog trenera, stigla je ponuda iz Be~eja da preuzmem novoformirani klub Old Gold u kojem }e akcenat rada biti s mladima. O~ito da vreme provedeno u Be~eju nije bilo uzalud utro{eno. Pored doprinosa pri osvajawu prve titule ekipnog prvaka u istoriji be~ejskog sporta, o~ito da sam ostavila i dobar utisak, ~im su se mene setili. Godinu po godinu i, evo, punih 12 godina sam ostala kraj Tise. Bilo je lepih trenutaka, ali te{kih. Ali, ostavqam klub bez dugova, s talentovanom decom i, ako bi neko pomogao, perspektivom. I naslednica Do{i}eve u Old Goldu Ksenija Staki} je weno dete. Pro{la je kompletnu {kolu ko{arke, potom zavr{ila Fakultet fizi~ke kulture i onda je Do{i}eva anga`ovala da radi u mati~nom klubu kao wen asistent, gde joj je pomogla da lak{e prebrodi prve trenerske korake. - Igra pod obru~ima ima tadiciju u Be~eju, a `enska ko{arka

Spremna za novi izazov: Stojanka Do{i}

je imala i rezultatske uspehe. Tvrdim da ima i talenata me|u devoj~imacama s kojima }e Ksenija Staki} stru~no i kvalitetno raditi, a ako se situacija u gradu popravi eto prilike da basket i daqe zaokupqa pa`wu dece - rekla je pri odlasku iz Be~eja Stojanka Do{i}. V. Jankov


20

SPORT

utorak10.avgust2010.

IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO SAAF LIGE

Startuje i juniorska liga

Na Skup{tini Srpske asocijacije ameri~kog fudbala (SAAF), odr`anoj u Vrdniku, izabrano je novo rukovodstvo .Za predsednika je izabran Vuk Din~i}, a Upravni odbor, pored predsednika, ~ine: Milo{ Gagi}, Simo Koprivica, Goran Ni{avi}, kao i direktori marketinga Laste i Arene Sport, Goran Topalovi} i Nenad Dejanovi}. Novim Statutom je, izme|u ostalog, predvi|eno osnivawe Zajednica klubova, koja }e, pored ostalog, brinuti o propozicijama i pravilima takmi-

TRKA HORGO[-KAWI@A

Najbr`i Ninkovi} i ^ila Bognar Sportski entuzijasti Kawi`e priredili su tradicionalnu 29. trku Horgo{-Kawi`a uz u~e{}e oko 300 maratonaca svih uzrasta iz Srbije, Ma|arske, Rumunije, Austrije i Engleske. [esti put na stazi dugoj 13,5 kilometara trijumfovao je reprezentativac Srbije, dr`avni rekorder i prvak Balkana u krosu Sreten Ninkovi} iz Uba.

Sen}anka Nora Len|el prakti~no bila bez rivalki, pa je u `enskoj konkurenciji prva kroz ciq pro{la pionirka ^ila Bognar iz Kawi`e koja je stazu pretr~ala za 58 minuta i tri sekunde. Zanimqivo je da je u konkurenciji pionira wen brat Adam bio tre}i, a starija sestra Ana Bognar je bila najbr`a u konkurenciji omladinki. - Treniram i kajak, sestra je kajaka{ica, brat je rva~, a uz ta-

]urani se aktivirali Klub ameri~kog fudbala ]urani iz Jagodine posle tri godine pauze ponovo se vra}aju pod okriqe Nacionalne lige. Savez je obezbedio opremu za Jagodince, pa }e se oni ukqu~iti u liga{ko takmi~ewe koje startuje u martu 2011. Sreten Ninkovi}

^ila Bognar

~ewa, zatim Zajednica trenera, koja }e raditi na razvoju, omasovqewu i unapre|ewu ovog sporta u na{oj zemqi. Zajednica sudija ubudu}e }e brinuti i o omasovqewu kadrova i unapre|ewu wihovog znawa. Na sednici, kojoj je prisustvovalo 12 od 15 ~lanova Asocijacije, kao i predstavnici nekih od pridru`enih ~lanova SAAF-a, odlu~eno je da od jeseni startuje juniorska liga. Srpska asocijacija ameri~kog fudbala je donela odluku da se za takmi~ewe juniora pozovu i klubovi koji nisu ~lanovi ove asocijacije. I. G.

Ninkovi} je deonicu pretr~ao za 40 minuta i 37 sekundi, a za wim su gotovo tri minuta sporije kroz ciq pro{li glavni konkurenti Goran Mili~i} iz Kosova Poqa (43,33) i vi{estruki pobednik trke Zdravko Mi{ovi} iz Kule (43,34), dok je ~etvrti bio Kikinn|anin Neboj{a Milenkovi} (44,48). - Trka je bila odli~na, zadovoqan sam i presre}an jo{ jednom pobedom. Organizacije je na vrhunskom nivou, raduje me u~e{}e puno mladih trka~a, {to me posebno raduje i motivi{e da u~estvujem na ovakvim manifestacijama - izjavio je Ninkovi}. Ovog puta kawi{ki maraton eskivirale su seniorke, pa je

tinu podr{ku sam se pripremala za ovu trku. Drugu godinu kako sam se posvetila tr~awu i u~estvujem na takmi~ewima maratonaca, koje sam zavolela i nastavi}u da se bavim maratonskim tr~awem - ka`e ^ila Bognar. ^ili Bognar je posebno prizawe pripalo i kao najuspe{nijoj Kawi`anki na maratonskoj trci, a pehar je pripao i najuspe{nijem Kawi`aninu rva~u Potisja Nikoli Luka~evi}u. Priznawa su dodeqena najmla|em takmi~aru Jasminu Janu{ko (9) iz ^antavira i najstarijem u~esniku Simi D`akovi}u (79) iz Novog Beograda. Tekst i foto: M. Mitrovi}

DNEVNIK IGOR BUTULIJA, TRENER JUNIORSKE REPREZENTACIJE

Nemamo kontinuitet Juniorska reprezentacija Srbije osvojila je deseto mesto na Evropskom prvenstvu u Slova~koj. Trener juniora Igor Butulija izneo je svoje vi|ewe turnira, kao i plan narednih aktivnosti sa ovom generacijom. - Ono {to je najosnovnije, kontinuitet rada, mi nemamo. Ova generacija juniora, posle EP za kadete u Brnu leta 2008. godine, nije okupqana do pro{log oktobra, a to je 15 meseci. Tada su pobedili Hrvate, svetske kadetske prvake,na trening utakmici, {to je izazvalo na{e stare boqke, da se pomisli da smo najboqi - rekao je Butulija. -Ne pada mi napamet igra~e da napadam, to je na{a perspektiva i moramo da ih podr`imo. Moramo da nastavimo sa radom, kako bi neki od wih jednog dana do{li do A reprezentacije. Apostrofirao je trener prvu utakmicu i poraz od Francuske, koji je bio i presudan u borbi za plasman me|u osam. - Najve}i problem je bio da odrede gde su. Mislili su da je dovoqno da se pojave i da }e sve da ide lako. Pred tu utakmicu, insistirao sam da igra~i na papiru zapi{u svoje zadatke, jer nemaju koncentraciju to da dr`e sve vreme u svesti. Primili smo 11 glupih golova, pet lopti im u ruke dali. Dobro smo se branili,

Igor Butulija sa juniorima

ali to nije bilo dovoqno. Nije ra|eno na mentalnoj snazi godinama. La`no se di`emo. Igra~i za takve neke stvari nisu krivi. Generacija 1990. sada se okre}e kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, koje }e po svoj prilici biti odr`ano u Gr~koj. - Ube|en sam da }e slede}e godine biti mnogo boqe, jer nam treba kontinuitet. To svi rade od ekipa koje su ispred nas u Slova~koj. One se okupqaju svake dve, tri nedeqe. Nakon tri godine stvorili su selekcije, koje su sazrele i razumeju se. Ube|en sam da bismo pobedili

Francuze da je to bio tre}i me~ na turniru, jer su igra~i imali problem na startu. Igra~i moraju da shvate zna~aj kolektivne igre. Pri~ao sam sa selektorom Vukovi}em i slo`ili smo se da rezultat u kadetskom uzrastu ne bi trebalo da bude prioritet, ve} , postepenim radom, najboqe rezultate ostvarivati upravo na izlaznom turniru za odre|eno godi{te - SP za juniore. Verujem da }e rukomet u narednih pet, {est godina biti prioritet u Srbiji. Imamo perspektivu, ali mora se krvavo raditi - istakao je Butulija.

Startovali Suboti~ani Rukometa{i Spartaka Vojput po~eli su pripreme za nastupaju}u sezonu u Prvoj saveznoj ligi. Predsednik Skup{tine kluba Vuka{in Vukoslavovi} i predsednik Upravnog odbora Veselin [ukovi} pozdravili su igra~e i po`eleli im uspe{ne pripreme, a na okupu je bilo 29 rukometa{a.

- Dve nedeqe }emo raditi na sticawu snage, a zatim }emo krenuti sa loptom. Radi}emo tri puta dnevno u sala, teretani i na stadion - saop{tio je trener Svetozar Jovovi}. Novajlija je desni bek Slobodan Veselinovi}, a uskoro bi trebalo da stigne i levi bek. Planirano je da se u

prirpemnom periodu odigra sedam do devet utakmica sa klubovima iz Superlige i Prve lige. - Ciq je da se dobro pripremimo i da se visoko plasiramo u Prvoj ligi,a ako nam se uka`e prilika da se domognemo i elitnog ranga - istakao je Jovovi}. S. St.

UKQU^I SE U IGRU NA OBALAMA REKA I JEZERA – NOVI BE^EJ

Na poligonu spretnosti najbu~nije Jo{ jedna prelepa akcija Saveza sport za sve Vojvodine i pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, u okviru akcije Ukqu~i se u igru na obalama reka i jezera, odr`ana je u Novom Be~eju. Takmi~ari su imali izvanredne uslove na odli~nim terenima uz Tisu. Vredni doma}ini su sve pripremili za ovu akciju, sve~ano otvarawe odr`ano je na terenu za rukomet, a u~esnike su pozdravili Vukica Velisavqev, koordinator Letwih igara u Novom Be~eju i pomo}nik predsednika Op{tine za turizam, sport i omladinu Sa{a [u}urovi}. Sve~anosti i takmi~ewima prisustvova-

li su Milorad Peri{i} i Slavko Perkovi}, predsednik i sekretar Saveza sport za sve vojvodine, kao i Branko Vujovi} ispred Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Da su se doma}ini zaista potrudili, govori i ~iwenica da su za ovo takmi~ewe pozvali goste iz In|ije i Kikinde. Najmasovnije je bilo nadmetawe u odbojci na pesku, gde je bilo devet me{ovitih i osam `enskih ekipa. Najbu~nije i najveselije bilo je na poligonu spretnosti gde su se nadmetali u~enici novobe~ejskih osnovnih {kola „Miloje ^ipli}“ i „Josip Marino-

vi}“. Iako je letwi raspust ume}e i spretnost pokazalo je oko 70 de~aka i dveoj~ica u dve uzrasne kategorije. Sve vreme u~enici su bodrili svoje drugove i drugarice, pa se stekao utisak da se nalazite na nekoj va`noj fudbalskoj utakmici. Zanimqivi su bili i dvoboji u malom fudbalu, gde su se takmi~ile doma}e ekipe i gosti iz Kikinde. Borilo se mu{ki, rezultati su bili neizvesni, pa su pobednika znali da odlu~uju i penali. Na rukometu je uvek puno lepih i atraktivnih poteza i golova, jer se igralo na pesku, lopta se lak{e kontroli{e nego u fudbalu, pa je bilo mnogo akcija sa bacawima i efektnim skokovima. Naravno da je mnogo navija~a bilo i u duelima na odbojka{kom terenu. Bilo je tu mladih u~esnika i u~esnica od 15-16 godina, ali i preko 60. I svi su se svojski borili, izgarali za svaki poen, pa ne ~udi da je ve}ina me~eva zavr{ena u tri seta, a igralo se na dva dobijena. U lepom svetlu predstavili su se i rva~i. Na improvizovanom terenu, gde je na pesku ocrtan krug kao na struwa~i, pokazali su sve lepote ovog sporta, ina~e izuzetno popularnog na ovim prostorima. Na kraju svoje ume}e i ve{tinu pokazali su i kik bokseri. Ovo je bilo prvi put u okviru ove akcije da se i oni ukqu~e u igru. Videli smo dosta tehni~ki savladanih detaqa, udaraca i eskiva`a. Kao na pravom takmi~arskom me~u. I ovom prilikom najuspe{nijima su uru~ene majice sa znakom manifestacije, kao i lopte u svim disciplinama. Novi Be~ej je bio sjajan organizator i ova akcija ima samo pozitivne ocene, a bilans }e se svesti posle posledweg nadmetawa u okviru ovog pilot projekta, koje }e se odr`ati u Kawi`i. S. Jakovqevi}


c m y

SPORT

DNEVNIK

utorak10.avgust2010.

21

VLADIMIR GRBI] O REPREZENTACIJI SRBIJE

Klinci iskoristili {ansu Vladimir Grbi}, osvaja~ zlatne olimpijske medaqe 2000. u Sidneju, smatra da reprezentacija Srbije ima svetlu budu}nost. Grbi} je u Bawaluci, gde promovi{e Balkanijadu juniorki, sa zadovoqstvom pri~ao o naslednicima u nacionalnom timu, koji su potvrdili perspektivu osvajawem tre}eg mesta u ovogodi{woj Svetskoj ligi. - Odbojka se nije rodila sa Vladimirom Grbi}em, niti }e sa wim umreti. Postoja}e ona i posle mene - po~eo je Vawa.- Niko nije ro|en nau~en. Svako mora da dobije priliku da u~i, a

mo`e biti od velike pomo}i ostatku ekipe. Mla|i igra~i mogu dosta da nau~e od wih - mi{qewa je potpredsednik OSS, koji je igrao za klubove u Italiji, Gr~koj, Brazilu, Turskoj i Japanu. Kada se oprostio od nacionalnog dresa, starijem Grbi}u nije prire|ena opro{tajna utakmica. - Ja na to gledam druga~ije. Odlaskom iz reprezentacije nisam prestao sa igrawem - i sada to radim i uvek }u. Meni je odbojka uvek bila igra, nikada samo profesionalizam. Mnogi me pitaju, o~ekuju}i tu utakmicu, ali ja ne patim od aplauza. Imao

Igor Kolakovi}, Nikola i Vladimir Grbi}

ovi momci su dobili prostor za dokazivawe i iskoristili ga na najboqi mogu}i na~in - prokomentarisao je rezultat ostvaren u Kordobi. Reprezentacija }e na predstoje}em Svetskom prvenstvu u Italiji biti ja~a za wegovog brata Nikolu i Ivana Miqkovi}a. - Oni }e im puno zna~iti. Imaju ogromno iskustvo, koje u prelomnim trenucima me~eva

sam ih dovoqno u karijeri - zakqu~io je Grbi}, koji nema ni{ta protiv regionalne lige u odbojci, po uzoru na ko{arku i rukomet. - Postoje dve prepreke formirawu takve lige. Jedna su finansije, druga sve ono {to nam se de{avalo posledwih godina. Ipak, ukoliko bi se sve bilo dobro organizovano, onda sam zagovornik te ideje - rekao je Vladimir.

Juniori prvaci Balkana Srbija - Gr~ka 3:1 (25:13, 18:25, 25:22, 25:20) SRBIJA: Kova~evi} (21), Koprivica, Atanasijevi} (24), Mrdak, Bucuqevi}, Peri} (6), Jovovi} (1), Petrovi} (1), Milutinovi} (5), Petkovi} (1), Kapur, Opa~i} (7). GR^KA: Rezk, Drogaris (1), Cumakis (9), Mavrovonitis (3), Zizis, Kokinakis (5), Dimitridis (3), Papadopulos, Kirjakidis (3), Gacis (11), Palentas (13). Mu{ka juniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije ponovo je {ampion Balkana. Srbija je u Novom Dojranu, u finalu Balkanskog {ampionata savladala Gr~ku sa 3:1 (25:13, 18:25, 25:22, 25:20), posle 92 minuta igre. Aleksandar Atanasijevi} je progla{en za najkorisnijeg

Pojedina~ne nagrade MVP: Aleksandar Atanasijevi} (Srbija) Napada~: Nikolaj Pen~ev (Bugarska) Bloker: Fatih ^ihan (Turska) Tehni~ar: Nikola Jovovi} (Srbija) Libero: Dimitros Zizis (Gr~ka)

Juniori Srbije prikazali su odli~nu igru u finalu. Gr~ka je pripretila samo u drugom setu, dok je ostatak me~a protekao u dominaciji srpskog tima. Milan @arkovi}, trener juniora Srbije bio je vrlo zadovqan pobedom. - Posle godinu dana pauze Srbija je osvojila Balkanski {ampionat. Uradili smo ono {to smo predvideli, ovakav rezultat je najboqa priprema za predstoje}e Evropsko prvenstvo. Utakmicu protiv Gr~ke smo po~eli vrlo ubedqivo, sa mawe pa`we odigrali drugi set, ali je kasnije sve i{lo po planu. Osvojili smo zlatnu medaqu u predivnoj atmosferi koju su priredili navija~i u Novom Dojranu - rekao je @arkovi}. Srpski juniori Najboqi: Aleksandar Atanasijevi} }e se ponovo okupiti 11. avgusta, kada }e u Ivawiigra~a takmi~ewa (MVP), dok ci nastaviti pripreme za je Nikola Jovovi} najboqi tehEvropsko prvenstvo. ni~ar.

Najboqi odbojka{i u Sloveniji Mu{ka seniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije okupila se u Beogradu i odmah posle prozivke selektora Igora Kolakovi}a otputovala na Roglu na pripreme. U Sloveniji }e na{i odbojka{i obaviti prvi deo priprema za Svetsko prvenstvo, koje ih o~ekuje od 25. septembra do 10. oktobra u Italiji. Igor Kolakovi} je saop{tio spisak sa imenima 16 igra~a koji }e se pripremati za Svetsko prvenstvo. Na spisku su, tehni~ari: Nikola Grbi} (Bre banka Lanuti Kuneo, Italija), Vlado Petkovi} (Vori kapital Seul, Koreja) i Mihajlo Miti} (Crvena zvezda). Korektori: Ivan Miqkovi} (Fenerbah~e Istanbul, Turska) i Sa{a Starovi} (Andreoli Latina, Italija). Libera: Marko Samarxi} (Aris Solun, Gr~ka) i Nikola Rosi}

(Fridrihshafen, Nema~ka). Blokeri: Dragan Stankovi} (Lube banka marke Ma}erata, Italija), Marko Podra{~anin (Lube banka marke Ma}erata, Italija), Borislav Petrovi} (NIS Vojvodina, Novi Sad) i Milan Ra{i} (A} volej bled, Slovenija). Prima~i: Bojan Jani} (Jaroslavi~ Jaroslavqe, Rusija), Milo{ Niki} (Peru|a, Italija), Nikola Kova~evi} (Andreoli Latina, Italija), Milo{ Terzi} (Crvena zvezda) i Milo{ Vemi} (Fridrihshafen, Nema~ka). Nikola Grbi} naknadno }e se prikqu~iti pripremama. Pred odbojka{ima su nove obaveze. Bojan Jani} je tokom Svetske lige nosio kapitensku traku traku u odsustvu Nikole Grbi}a, ali }e je sada sa zadovoqstvom predati.

- Bila mi je ~ast da je nosim, mislim da sam kapitenski posao dobro ispunio. Nikola ima vi{e iskustva i sa zadovoqstvom }u mu predati kapitensku traku. Dobro sam se odmorio i napunio baterije za ovo {to nam sledi, a to je najte`i i najbitniji deo. Ukoliko nam sada bude te{ko na kraju }e nam biti lak{e i sla|e. Moramo zato to ozbiqno da shvatimo i dobro se namu~imo na Rogli. Atmosfera u ekipi je dobra, sada smo ja~i, naravno sve to treba uklopiti, ali mislim da mo`emo - rekao je Jani}. Seniore Srbije na pripreme je ispratioAleksandar Bori~i}, predsednik OSS. Srbije }e na SP u Italiji igrati u F grupi u Trstu sa Poqskom, Nema~kom i Kanadom. - Osvajawem bronzane medaqe u Svetskoj ligi zavr{ili ste je-

dan ciklus. Bio je veoma uspe{an i jo{ jednom ~estitam igra~ima, stru~nom {tabu i svim ostalim qudima koji su bili sa i oko reprezentacije. Bilo je sumwi da li igramo dobro ili ne, ja to ne bih daqe komentarisao, osim utakmice sa Kubom, koja je sjajno odigrana i posle koje se Srbija popela na postoqe i osvojila jo{ jednu medaqu. Kre}e novi ciklus, najva`nije je da pripreme odradimo kako treba. Sledi nam odlazak na Svetsko prvenstvo, a ciq je da se reprezentacija na|e u zavr{nici, me|u ~etiri najboqe u Rimu, a onda sve je mogu}e. Imamo jaku grupu i te`ak put je pred nama. Sli~no je bilo i na pro{lom Evropskom prventvu. O~ekujem dobre uslove za rad i da }ete se dobro pripremiti za Svetsko prvenstvo - rekao je Bori~i}. G. M.

NIS VOJVODINA PO^ELA PRIPREME

Ambicije uvek iste Odbojka{i NIS Vojvodine po~eli su pripreme za nastupaju}u sezonu. Ekipa }e u Novom Sadu raditi do 15. avgusta, a onda }e otputovati na Kopaonik gde }e ostati do 28. avgusta. Bi}e sme{etni u hotelu Grand, gde }e im doma}in biti MK grup, novi sponzor kluba. - Na`alost, nismo kompletni, nedostaje nam sedam, osam igra-

i}i i na Kopaonik da bismo imali 12 igra~a. To }e im, naravno, koristititi u daqem napretku, iako oni ne}e igrati ove sezone za prvi tim. Prvi put posle tri godine idemo na visinske pripreme. Na Kopaoniku }emo raditi na fizi~koj pripremi, ali ne}emo zapostaviti ni tehni~ko - takti~ke zadatke - rekao je trener Nikola Salati}.

tisti~ar Nexad Osmanka~, tako da }emo imati boqu pripremu utakmica nego pro{le sezone, {to je u dana{woj modernoj odbojci prednost. Kvalitetne igra~e imamo, a na nama je da radimo na wihovom iskustvu i da ih pripremimo da budu najboqi kada je najpotrebnije. Salati} je istakao i da ekipa jo{ uvek nema kapitena, po{to

Marko Ivovi}, Aleksandar Veselinovi}, Danilo Mirosavqevi}, Nemawa ^ubrilo, Goran [kundri}, kao i mladi}i Milo{ Trivuni}, Sa{a Surla, Stefan Barna, Stahiwa Brzakovi} i Mihajlo Stankovi}. Po~etkom septembra iz Singapura }e se sa Olimpijskih igara vratiti Nikola @ivanovi}, Milan Kati} i ^edomir Stan-

je Milo{ Vemi} oti{ao u Nema~ku. - Mo`da }emo kao {to se to nekada radilo imati tajno glasawe me|u igra~ima i stru~nim {tabom, pa ko pobedi pone}e kapitensku traku - rekao je trener. Na pripreme su pozvani: Luka ^ubrilo, Nenad Simeunovi},

kovi}, a do polaska u Rusiju (od 17. do 26. sepetembra Vo{a }e biti gost Urala) do}i }e i juniorski reprezentativci Nikola Jovovi}, Milija Mrdak i Milorad Kapur. Borislav Petrovi} ima obaveze u seniorskoj reprezentaciji, ali je jo{ neizvesno da li }e ostati u klubu. G. Malenovi}

Na okupu: igra~i, struka i klupski rukovodici Vo{e

~a.Jedni su u reprezentaciji koja u~estvuje na Olimpijskim igrama mladih u Singapuru, drugi u juniorskoj selekciji, koja ide na Evropsko prvenstvo, a Bora Petrovi} je ~lan seniorskog tima. Zato smo sedmorici prvotimaca prikqu~ili pet mladih igra~a (juniori i kadeti) u ovoj fazi priprema. Oni }e

Novosa|ani }e po~etkom septembra po~eti sa igrawem pripremnih utakmica, a prvi sparing partner bi}e im seniorska reprezentacija Norve{ke. Ambicije su , kako ka`e trener Salati}, uvek iste. - Imamo mladu ekipu, ali smo dobili iskusnog Nenada Simeunovi}a. U ekipu je do{ao i sta-

Foto: F. Baki}


22

KULTURA

utorak10.avgust2010.

DNEVNIK

MUZI^KA PLANETA

OD DANAS U VRWA^KOJ BAWI

Dani Bate Stojkovi}a Manifestacija „Dani Danila Bate Stojkovi}a“ bi}e odr`ana od danas do 12. avgusta u Vrwa~koj Bawi, objavqeno je na sajtu Filmskog centra Srbije.U ~ast velikog srpskog glumca Stojkovi}a (1934 - 2002), na dan wegovog ro|ewa 11. avgusta, bi}e otkriven portret u reqefu sa Batinim likom u bawskom amfiteatru koji }e ubudu}e nositi wegovo ime.Portret je rad umetnika Dragi{e Obradovi}a. Glumci Milorad Mandi} Manda, Dragan Nikoli} i Nenad Okanovi} slu`i}e goste u kostimu Ilije ^vorovi}a, lika koji je Bata maestralno igrao u filmu „Balkanski {pijun“, kao i u istoimenoj predstavi Du{ana Kova~evi}a.U amfiteatru }e biti prikazan dokumentarni film „Danilo Bata Stojkovi} u Vrwa~koj Bawi - Istinski i strasno“, rediteqa Milana Nikodijevi}a, ina~e direktora Festivala filmskog scenarija.Potom je zakazan koktel u hotelu „Breza“ u kom je Bata naj~e{}e boravio.

Prethodno, od 10. avgusta u ve~erwim satima na video-bimovima, koji }e biti postavqeni na bawskom {etali{tu Promenada, posetioci }e mo}i da u`ivaju u ciklusu Batinih filmova.Me|u odabranim naslovima su kultna ostvarewa „Maratonci tr~e po~asni krug“, „Ko to tamo peva“, „Podzemqe“, „Balkan ekspres“, „Varqivo leto ’68“...Posledweg dana manifestacije predsednik Organizacionog odbora Nikola Xami} predstavi}e na konferenciji za novinare plan „Dana Danila Bate Stojkovi}a“ za narednu godinu, kada }e program ukqu~iti i gostovawa beogradskih pozori{ta.

Festival filmskog scenarija U Vrwa~koj Bawi danas po~iwe 34. Festival filmskog scenarija (FFS), na kojem }e, do 14. avgusta, u glavnom takmi~arskom programu u~estvovati {est novih filmova doma}e produkcije.Na ovom festivalu jedinstvenog koncepta, koji je posve}en pisanoj re~i, nagrade u glavnom programu dodequju se samo za scenarije (prva, druga, tre}a i specijalna). U konkurenciji su „@ena sa slomqenim nosem“ Sr|ana Koqevi}a, „Srpski film“ Aleksandra Radivojevi}a i Sr|ana Spasojevi}a, „Motel Nana“ Ranka Bo`i}a, „Plavi voz“ Janka Baqka, „Fle{bek“ Du{ka Premovi}a, kao i eks-ju omnibus „Neke druge pri~e“ u kojem je autorka srpskog dela Ana Marija Rosi. Ranije najavqeno u~e{}e „Bese“ Sr|ana Karanovi}a, u me|uvremenu je otkazano. U `iriju su scenaristkiwa Biqana Maksi}, rediteq Boban Skerli} i kwi`evnica Qubica Arsi}. @iri }e dodeliti i nagradu za najboqi studentski film iz programa „Mladi lavovi“, u koji je uvr{teno pet kratkometra`nih ostvarewa. Prate}i program FFS-a, nazvan „Preko plota“, ponudi}e nove filmove iz regiona. Bi}e odr`an i simpozijum, a tema je „Scenaristi - rediteqi i rediteqi - scenaristi, srpski slu~aj“.

ZAVR[EN FILMSKI FESTIVAL U HERCEG NOVOM

„Velika zlatna mimoza” pripala „Ne`nom sinu” Na Kanli kuli u Herceg Novom preksino} je uru~ewem nagrada zavr{en 24. Montenegro film festival, a odlukom `irija Grand Pri - Velika zlatna mimoza dodeqena je ma|arskom filmu „Ne`ni sin - Projekat Franke{tajn“, rediteqa Kornela Mundruca koji po oceni `irija pru`a mogu}nost li~nih u~itavawa, ali pri tom ostaje u autenti~noj i koherentnoj poetici.Zlatna mimoza za re`iju ravnopravno je pripala rediteqima Rajku Grli}u za film „Neka ostane me|u nama“ i mladom bugarsk0om autzoru Kamenu Kalevu za film „Isto~ni komadi“. Grli} je, kako je ukazao `iri ostaju}i dosledan svom majstorjskom pismu, napravio iskrenu, intiumnu i uzbduqivu filmsku pri~u, dok je Kalev mladala~kom energijom istra`io nove puteve kinematografije. Zlatna mimoza za najboqu mu{ku ulogu dodeqena je Radetu [erbexiji za ulogu Maneta Paripovi}a u filmu „72 dana“, rediteqa Danila [erbexije zato {to je „suvereno vladaju}i gluma~kim ume}em, kre}u}i se od humornog ka tragi~nom doneo lik koji se pamti“. Zlatna mimoza za najboqu `ensku ulogu pripala je

Iz filma „Ne`ni sin - Projekat Franke{tajn”

Zrinki Cvite{i} za ulogu u filmu „Na putu“ rediteqke Jasmile @bani} jer je po mi{qewu `irija izvanrednom sugestibilno{}u, koriste}i {iroki arsenal gluma~kih sredstava do~ara glavni lik Lune. Posebno priznawe `irija dodeqeno je filmu „Neke druge pri~e“, ~iji su autori pet rediteqki - Ana Mari Rosi, Ivona Juke, Hana Slak, Ines Tanovi} i

Maria Xixeva. Tradicionalna nagrada festivala koja nosi ime Milana @muki}a, dodeqena je glumici Miri Bawac za izuzetan doprinos afirmaciji Herceg Novi - Montenegro film festivala. U konkurenciji za „Zlatnu mimozu“ nalazilo se 12 filmova, a o dobitnicima je, ve}inom glasova, odlu~io `iri ~iji su ~lanovi bili Aleksandar Ris, Dejan Ze~evi} i Bojan Bazeli.

DO KRAJA AVGUSTA U „SRE]NOJ GALERIJI” SKC

Konkurs za salon stripa Osmi Me|unarodni salon stripa odr`a}e se od 30. septembra do 3.oktobra, a konkurs za predaju radova traja}e do kraja avgusta, saop{tio je organizator.Me|unarodni salon stripa, festival koji ve} sedam godina organizuje i vodi „Sre}na galerija“ SKC-a, predstavqa najmasovniji i najve}i strip doga|aj u

Srbiji, a jedna je od najzna~ajnijih smotri „devete“ umetnosti u regionu. Rad sa kojim se konkuri{e mo`e biti delo jednog ili vi{e autora, a kandidati mogu poslati ili doneti li~no samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od jedne do ~etiri table, a najpo`eqniji su formati A3 ili

A4.Odabir teme, `anra, autorski pristup i format table su slobodni, tako|e ne iskqu~uje se mogu}nost prihvatawa rada strip tematike u drugim medijima: reqef, skulptura, instalacija, objekat. Na otvarawu salona bi}e dodeqeno vi{e nagrada: Gran pri, koja ukqu~uje nov~ani iznos 1.000 evra, zatim nagrada za najboqe ostvarewe u domenu klasi~nog strip jezika, za najboqe ostvarewe u domenu alternativnog strip jezika, za najboqi scenario (ideju), za najboqi crte` i specijalna nagrada `irija za inovaciju. Takmi~arima do 15 godina starosti bi}e dodeqene nagrade „Mladi lav“ - najboqi rad u kategoriji, zatim specijalne nagrade `irija za najboqu ideju, za zreo i ma{tovit izraz i nagrada za najmla|eg u~esnika.

Znamo s(v)e Karlos Santana }e u septembru objaviti jo{ jedan „ol star“ album poput prethodnog „All That I Am“, koji se jako svideo izdava~ima u „Sony Music“. Ovaj put }e i pesme, a ne samo peva~i biti „ol star“ klasici poput „Smoke On The Water“ grupe „Deep Purple“ ili „Back In Black“ benda „AC/DC“. Kona~an spisak pesama i izvo|a~a nije utvr|en, ali je poznato da }e Kris Kornel pevati „Whole Lotta Love“ benda „Led Zeppelin“, Xo Koker Hendriksovu „Little Wing“, Skot Viland „Can’t You Hear Me Knocking“ od „Stonsa“... „Ne takmi~im se sa wima. Znam Erika Kleptona, znam Xefa Beka, znam Ximija Pejxa... I znaju oni mene. Siguran sam da }e im se dopasti“, samouvereno je izjavio popularni meksi~ki muzi~ar.

Boqi dani za filmsku muziku Frontmen ~uvenog rok sastava „Pearl Jam“ Edi Veder napisao je jednu pesmu za novi film „Jedi, moli, voli“ Rajana Marfija. Pesma „Better Days“ prvi je singl albuma s muzikom na kojem }e se na}i i Vederova pesma „The Long Road“ iz 1996, prethodno objavqena i u „saundtreku“ filma „Mrtav ~ovek hoda“.

Muzika iz filma „Jedi, moli, voli“ sadr`a}e i pesme Marvina Geja, Nila Janga, Bebel @ilberto, i drugih umetnika, koji }e podi}i cenu filma. Podse}awa radi, pop-rok i filmska industrija su obostranim interesima veoma tesno povezane jo{ od devedesetih godina, kada je snimqen legendarni „krosover saundtrek“ za Hopkinsovu „Sudwu no}“.

Posveta Dinu Dvorniku Diskografska ku}a „Kroacija rekords“ najavila je da }e 20. avgusta na dan ro|ewa Dina Dvornika (1964-2008) objaviti posvetu u vidu koncertnog di-vi-di i ce-de izdawa „Kontra regula - Tribute to Dino Dvornik“. Prvi singl bi}e „Ru{ila sam mostove od sna“ u izvedbi Josipe Lisac i Xibonija, a na izdawu }e biti i Dvornikove pesme koje su otpevali Mario Huqev, Din, Neno Belan, Nina Badri}, Davor Gobac, Ivana Kindl... „Ovo jedinstveno izdawe donosi snimak velikog istoimenog koncerta u ~ast Dvorniku odr`anog juna 2009. godine u Splitu. Uz apsolutno veli~anstvenu atmosferu, najve}e hitove koje je Dino proizveo tokom dugogodi{we karijere izvele su wegove bliske kolege“, saop{tila je „Kroacija rekords“.

Ponovo rade „Goblini” Doma}i pank sastav „Goblini“ pred povratni~ku turneju koja po~iwe 13. avgusta koncertom na „[aba~kom letwem festivalu“ ([LF), objavi}e kao radijski singl novu pesmu „Luna“. Basista Vladislav Kokotovi} rekao je agenciji Beta da }e se „Luna“ uz jo{ jednu novu pesmu, „Kao da“, na}i i na ce-de singlu, koji bi uskoro trebalo da bude objavqen pod naslovom „Crno na belo“, u produkciji

Studentskog kulturnog centra Novi Sad i „[LF“. Basista Kokotovi} otkriva da je „Kao da“ stara pesma, jo{ iz vremena tre}eg albuma („U magnovewu“, 1996), a da je „Luna“ nastala u maju na prvoj probi koju je bend odr`ao posle devet godina pauze. - Mislim da }e „Luna’“pokazati qudima kako bi zvu~ali „Goblini“ da sve vreme postoje - rekao je Kokotovi}.

Lijam Galager u novoj oazi Britanski sastav „Beady Eye“ nije jo{ zavr{io produkciju, ali wegov frontmen, kontroverzni peva~ nekada megapopularnih „Oasis“, Lijam Galager, tvrdi da }e to biti najboqi album u narednih 50 godina. „Ono {to radimo nije samo `vrqotina, po{to to ne bi imalo nikakvog smisla“, ka`e „zlo~estiji“ od ~uvene bra}e Galager i dodaje: „Ako }emo ne{to da radimo, uradi}emo to kako treba, bilo da je to muzika, film, ode}a, pi}e ili bilo {ta drugo.“ Novi bend Lijama Galagera okupio je ve}i deo slavnih „Oasis“, pa su tako iza Lijama ponovo na okupu Xem Ar~er, Endi Bel i Kris [arok. Noel (Galager) nastavqa sam. Album izlazi slede}e godine, a za jesen je najavqen prvi singl. Priredio: I. Buri}


KULTURA

c m y

DNEVNIK

utorak10.avgust2010.

23

DVE GOSTUJU]E IZLO@BE U GALERIJI MATICE SRPSKE I SPOMEN ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Slike Ivana Radovi}a i Petra Lubarde Izlo`be "Petar Lubarda Heroika vizije", koja }e biti postavqena u Galeriji Matice srpske, i "Ivan Radovi} - od apstrakcije do predela ~ulnosti" u Spomen zbirci Pavla Beqanskog, zajedni~ki }e biti otvorene u ~etvrtak 12. avgusta u 21 ~as na Trgu galerija. Radi se zapravo o projektu "Muzej u pokretu" Muzeja savremene umetnosti u

`be, kao onu posve}enu Mileni Pavlovi} - Barili. Autorka izlo`be Ivana Radovi}a je @ana Gvozdenovi}, vi{i kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koja je na ju~era{woj konferenciji za novinare napomenula da }e biti izlo`ene 22 slike ovog poznatog srpskog moderniste, iz svih faza wegovog stilskog razvoja.

gradu, bez ideje redefinisawa ve} poznatih stilskih opredeqewa, nekada paralelnih, retrogradnih i avangardnih, na ovoj izlo`bi vidi se uzorni segment Radovi}evog opusa i konkretnih pitawa umetnosti koja su ga tako duboko i strastveno zaokupqala", navodi se u propratnom tekstu uz ovu izlo`bu, koju je do sada videla publika u

Ivan Radovi}, Tri gracije, 1923.

Beogradu, koji suo~en s nedostatkom prostora zbog renovirawa zgrade, na ovaj na~in `eli da u~ini dostupnim dela iz svojih zbirki. Pomenute izlo`be su dosad bile prire|ivane u mestima van Beograda, a sada }e ih videti i Novosa|ani, koji su ve} imali prilike da u okviru ovog projekta pogledaju neke izlo-

PRVI ROMAN SR\ANA SRDI]A „MRTVO POQE”

Galerija na{eg posrnu}a

Izdava~ka ku}a "Stubovi kulture" objavila je prvi roman ovogodi{weg dobitnika stipendije Fonda "Borislav Peki}" Sr|ana Srdi}a - "Mrtvo poqe".Roman "Mrtvo poqe" je svojevrsna galerija na{eg posrnu}a, slagalica istorije, strasti i {izofrenije kroz koju nas vodi nekoliko likova ~ije se sudbine igrom slu~aja i nesre}nim okolnostima prepli}u, objasnili su izdava~i. Srdi}, ro|en 1977. u Kikindi, diplomirao je na Katedri za op{tu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti Filolo{kog fakulteta u Beogradu i trenutno je na doktorskim studijama kwi`evnosti.Profesor je kikindske gimnazije i urednik me|unarodnog festivala kratke pri~e "Kikinda {ort". Osvojio je vi{e nagrada na konkursima za pri~e, me|u kojima je i "Laza Lazarevi}" za najboqu neobjavqenu srpsku pripovetku u pro{loj godini, a stipendiju Fonda "Borislav Peki}" dobio je za rukopis kwige pri~a "Sagorevawe".

Ona je podsetila i da zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu sadr`e jo{ i 20 dela Ivana Radovi}a na papiru, koja }e biti naknadno predstavqena na posebnoj izlo`bi. "Razmatraju}i umetni~ki doprinos Ivana Radovi}a na primeru dela koja se ~uvaju u Muzeju savremene umetnosti u Beo-

Vaqevu i u rodnom mestu ovog slikara Vr{cu. Upravnica Spomen zbirke Pavla Beqanskog Jasna Jovanov podsetila je da je Radovi} jedan od autora iz stalne postavke ove zbirke i primetila da on dosad nije do`iveo stru~nu revalorizaciju. Ona je tako|e napomenula i da je ve`no to {to }e ove

PRIZNAWE ZA @IVOTNO DELO

„Ramonda serbika” Milisavu Savi}u Kwi`evna nagrada "Ramonda serbika", koja se dodequje u sklopu odr`avawa Kwi`evne kolonije Si}evo, ove godine pripala je piscu Milisavu Savi}u, saop{teno je iz Ni{kog kulturnog centra. Odluku je doneo `iri u sastavu Radoslav Petkovi}, Milo{ Petrovi}, Miroslav Todorovi}, i to jednoglasno, a u u`em izboru bili su Srba Igwatovi}, Dragan Veliki} i Veroqub Vuka{inovi}.Nagrada "Ramonda serbika" dodequje se za `ivotno delo i uru~uje u vreme odr`avawa Kwi`evne kolonije u Si}evu kraj Ni{a septembra svake godine. Milisav Savi} (1945) prozni pisac, kwi`evni istori~ar i prevodilac. Objavio je kwige pripovedaka„Bugarska baraka“ (1969, nagrada lista „Mladost“) „Mladi}i iz Ra{ke“ (1977) „Ujak na{e varo{i“ (1977, Andri}eva nagrada), romane „Qubavi Andrije Kurandi}a“ (1972) „Topola na terasi“ (1985) „]up komitskog vojvode“ (1990) „Hleb i strah“ (1991, NINova nagrada)) "O`iqci ti{ine“ (1996, Nagrada Miroslavqevo jevan|eqe) „Princ i serbski spisa-

teq“ (2008, Nagrada Laza Kosti}), Kwi`evno-istorijsku studiju „Ustani~ka proza“ (1985, nagrada Pavle Bihaqi), kao i multi`anrovske kwige„Fusnosta“ (1994) „30 plus 18“ (2005) „Rimski dnevnik, pri~e i jedan roman“ (2008, Nagrada Du{an Vasiqev).. Romani su mu prevedeni na gr~ki, engleski, slovena~ki, makedonski, bugarski, rumunski. Objavio je vi{e kwiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene ameri~ke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne `eli“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini pri~u“ (sa Sne`anom Brajovi}, 1993). Autor je i antologije „Najlep{e srpske pri~e“ (izbor, predgovor, komentari, 1996). Nagrada }e ove godine biti uru~ena dvadeseti put, a raniji laureti bili su Miodrag Pavlovi}, Milovan Danojli}, Matija Be}kovi}, Vida Ogwenovi}, Qubomir Simovi}, Sa{a Haxi Tan~i}, Radoslav Petkovi} i drugi.

dve izlo`be biti postavqene jedna pored druge, budu}i da se na taj na~in povezuju kolekcije pomenutih institucija, jer pored dela na ovim izlo`bama, posetioci mogu da vide i stalne postavke. Izlo`bom "Petar Lubarda heroika vizije" obuhva}eno je 26 wegovih reprezentativnih dela iz zbirki MSU u Beogradu, u kojima ina~e ima ukupno 45 dela jednog od na{ih najzna~ajnijih slikara 20. veka. Kako je napomenula autorka ove izlo`be Svetlana Jovanovi}, vi{i kustos MSU u Beogradu, radi se o slikama nastalim od 1927. do 1967. godine i neke me|u wima su od kapitalnog zna~aja ne samo za sagledavawe Lubardinog umetni~kog razvoja, ve} i ukupnog kretawa i sazrevawa jugoslovenske umetnosti tog vremena. "Na primerima iz zbirki Muzeja mo`e se pratiti geneza Lubardinog likovnog jezika od ranog perioda sticawa prvih ozbiqnijih iskustava o savremenoj umetnosti tokom mladala~kog boravka u Parizu 1926 1932, potom vremena kada dolazi do jasnije stilske opredeqenosti izme|u 1934 - 1941, pa preko kratkotrajnog razdobqa socrealizma od 1945 - 1950, do zenitnog perioda izme|u 1951. i 1956, kada nastaju wegova najzna~ajnija dela, i kona~no do vremena kada se monumentalnost i heroika prethodnog perioda povla~i pred mno{tvom potpuno novih, disparatnih motiva", navedeno je u propratnom tekstu ove izlo`be, ve} postavqane u U`icu, Vrwa~koj Bawi, ^a~ku, Sremskoj Mitrovici, Rumi i Lazarevcu.

Petar Lubarda, Guslar, 1935.

Izlo`be se mogu pogledati do 12. septembra, a do tog datuma }e se odvijati programi vezani za wih u pomenutim institucijama na Trgu galerija. Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovqevi} najavila je da }e u nekoliko navrata tokom trajawa izlo`bi biti prikazivani dokumentarni filmovi o Ivanu Radovi}u i Petru Lubardi, a tako|e }e biti organizovana i stru~na

tuma~ewa wihovih dela i vo|ewe kroz izlo`be. Za to su zadu`ene: @ana Gvozdenovi}, Svetlana Jovanovi}, Tijana Palkovqevi}, Mirjana Brmbota (vi{i kustos Galerije Matice srpske), Milana Kvas (rukovodilac Muzeolo{kog odeqewa Spomen zbirke Pavla Beqanskog) i Jasmina Jak{i} (kustos Spomen zbirke Pavla Beqanskog). N.Pej~i}

NA LIKOVNOJ KOLONIJI „DELIBLATSKI PESAK”

Ateqei u zelenilu dina Ve} 42. put u izleti{tu Devoja~ki bunar u Deliblatskoj pe{~ari odr`ava se Likovna kolonija „Deliblatski pesak“ na kojoj su stvarali likovni umetnici iz biv{e Jugoslavije, a posledwih godina iz Srbije i zemaqa iz okru`ewa.Svakog leta, pa i u kriznim vremenima devedesetih, KPZ Pan~eva je okupqala poznata imena vrsnih slikara da u ambijentu pe{~anih dina svojom imaginacijom ovekove~e le-

ne kolegama iz raznih krajeva otkrivao predivne predele ovog neobi~no lepog kraja i uvek me je inspirisao za nova slikarska dela – re~e jedini `ivi osniva~ Kolonije, sada ve} u godinama, Milivoje \or|evi}. Slikar Dragan \or|evi} iz Kovina, bio je i doma}in u~esnicima Kolonije, starao se da svima sve bude potaman. Kako ka`e u svojim radovima je opsednut slikawem gloga kojeg ov-

cije i da sav .wen slikarski opus vezan je za ovaj kraj. Emilijan Popesku, vajar iz Krajove, imao je bezbroj izlo`bi po Evropi, posledwa mu je bila u Parizu. - Neobi~na netaknuta prirodna celina usred civilizacije, okolo moderna naseqa, gradovi, putavi, a ovde mir, ti{ina, bujno zelenilo i cvrkut ptica. Ovo nigde nisam video - ka`e Popesku.

NAJNOVIJE IZ „KREATIVNOG CENTRA”

Deca u~e kineski Izdava~ka ku}a "Kreativni centar" objavila je nedavno za najmla|e veoma bogato ilustrovan uxbenik - "Kineski za decu" koju su napisali Alen i Sjaomei Vajnih. Kwiga "Kineski za decu" u prevodu Nade`de \urovi}, objavqena je u ediciji "U~imo strane jezike" i namewena je roditeqima koji `ele da detetu olak{aju otkrivawe stranih jezika i da ga ohrabre u po~etnim fazama u~ewa. Ovaj aktivan i zabavan metod u~ewa jezika podrazumeva kori{}ewe kwige i slu{awe CD-a na kojem se nalaze pesme, pri~e i ve`be koje prate kwigu. Na putu otkrivawa kineskog jezika i kulture mali{anima }e dru{tvo praviti Ma Qang, poznati kineski lik, a deca }e mo}i da slu{aju i ponavqaju re~i i jednostavne re~enice sa CD-a kako bi se upoznali sa zvukovima kineskog jezika i savladali pravilan izgovor. Kwiga sadr`i tekstove o Pekingu i kineskoj civilizaciji, a dopuwena je mnogobrojnim ilustracijama autora Klemana Lefevra. Mali{ani }e u kwizi prona}i i ulaznice koje se mogu isecati i lepiti i pomo}u kojih dete upoznaje Peking, pesme koje }e u~iti i pevati ih na kineskom i reqefne kineske znakove.

Priroda Deliblatske pe{~are stalna inspiracija umetnicima

pote ovog jedinstvenog rezervata prirode. Ove godine ovde je po pozivu od 29. jula do 6. avgusta slikalo dvadeset slikara iz Kru{evca, Novog Sada, Ni{a, Sombora, Beograda, Kovina i Pan~eva, i po jedan iz Rumunije, Bugarske i Makedonije. Oni koji su tu boravili prvi put poneli su divne utiske i do`ivqaje o lepotama ovog jedinstvenog ambijenta „evropske Sahare“, a koji su tu dolazili ~e{}e, svaki put, iznova, budu iznena|eni novim vi|ewem prostranstava ovog kraja. - Tu sam od osnivawa Kolonije i sa u`ivawem sam svake godi-

de ima u izobiqu. Po wemu, glog je simbol tvrdo}e, stari Sloveni su ga cenili i kao lepo i lekovito drvo. Dragan Karamarkovi} iz Ni{a rado dolazi na ovakva okupqawa i zajedni~ki rad, a priroda i dru`ewe sa kolegama su neponovqivi do`ivqaj i inspracija za slikawe. Dimitrije Kolarevi} iz Novog Sada je ovde ve} deseti put i nijednom nije propustio poziv da ovde radi. U koloniji je bila i akademska slikarka Mirjana [imunova~ki iz Kovina koja ka`e da su lepote Deliblatske pe{~are nepresu{an izvor inspira-

Bugarka Svetlana Koceva je bila iznena|ena neobi~no{}u valovitog pe{~anog predela, izdignutim dinama koje su se strmoglavo spu{taju u dubodoline, a sve prekriveno zelenilom. Svi u~enici kolonije su bili u obavezi da organizatoru ostave po dva rada, a dva da ponesu. Od jeseni izlo`ba radova nastalih tokom kolonije }e krenuti put brojnih izlo`benih salona {irom Srbije, mo`da i u inostranstvu, a zatim kre}u pripreme likovne kolonije za narednu godinu. R. Jovanovi}


24

SVET

utorak10.avgust2010.

JAPAN

DNEVNIK

RUSIJA

Vru}ine pove}ale smrtnost u Moskvi

Godi{wica atomske bombe na Nagasaki NAGASAKI: U japanskom gradu Nagasakiju, u prisustvu predstavnika 32 zemqe, ali ne i SAD, obele`ena je 65. godi{wica ame-

po lokalnom vremenu, ta~no kada je pre 65 godina bomba pala na ovaj grad, minutom }utawa odr`an je pomen `rtvama. Ceremoniju je otvorio hor, ~iji su ~lanovi pre`iveli bombardovawe, a gradona~elnik Hiro{ime Tomisa Tau, pozvao je svet da se oslobodi nuklearnog oru`ja. „Nesre}a nuklearnog holokausta nikada se vi{e ne sme ponoviti. Kao jedina zemqa koja je do`ivela nuklearni napad, mi imamo odgovornost da preuzmemo vo|stvo u stvarawu sveta bez nuklearnog oru`ja“, poru~io je on. Vi{e od 70.000 qudi poginulo je kada su Amerikanci 9. avgusta 1945. godine na japanski grad Nagasaki bacili atomsku bombu. Japan je kapitulirao 15. avgusta 1945. ~ime je zavr{en Drugi svetski rat.

Pomen `rtvama u Nagasakiju

ri~kog napada atomskom bombom. Prisustvo ameri~kog ambasadora u Japanu, iako je bilo najavqeno, otkazano je na dan odr`avawa ceremonije. U 11 sati i dva minuta

GRUZIJA

MOSKVA: Broj smrtnih slu~ajeva u glavnom gradu Rusije posledwih dana pove}an je za dva puta, saop{tile su zdravstvene vlasti Moskve, koja je zajedno sa Podmoskovqem, ve} vi{e od mesec dana izlo`ena neuobi~ajeno visokim temperaturama, smogu od po`ara i su{i. Uobi~ajeno je da umire 360 do 380 qudi dnevno, sada je taj broj oko 700. Smrtnost se pove}ala dva puta, rekao je na~elnik odeqewa za zdravstvo u moskovskoj vladi Andrej Seqcovski, prenela je agencija RIA Novosti. @iteqi moskovske oblasti vi{e dana izlo`eni su zadimqenosti od tiwawa treseti{ta a koncentracija ugqenmonoksida prema{uje dozvoqeni nivo Moskva u nezapam}enom dimu nekoliko puta. Agencija Interfaks prenela je na nije pogodila centralni deo Rusije za proizjavu na~elnika ruske hidrometeorolo{ke teklih 1.000 godina. Od nastanka zemqe, mo`e slu`be Aleksandra Frolova da ovakva vru}ise re}i da za period od 1.000 godina ni{ta

MONSUNSKE KI[E ODNOSE @IVOTE

Poplave gore od cunamija

Protest zbog Medvedeva TBILISI: Ministarstvo spoqnih poslova Gruzije izrazilo je ju~e protest zbog prekju~era{we posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva glavnom gradu Abhazije, Suhumiju, javila je agencija RIA Novosti. “Tzv. poseta teritoriji suverene dr`ave, ostvarena u stilu sovjetskih lidera, jo{ je jedan cini~an akt, kojim Rusija jo{ jednom potvr|uje da ignori{e me|unarodne obaveze i da nije nameravala i ne namerava da ispuwava sporazum o prekidu vatre od 12. avgusta 2008. godine”, prenela je agencija saop{tewe Ministarstva spoqnih poslova Gruzije. Poseta Medvedeva Suhumiju, u vreme druge godi{wice avgustovskog konflikta 2008, gruzijsko ministarstvo ocenilo je kao poku{aj eskalacije stawa, navodi RIA Novosti. Agencija podse}a da je Rusija priznala nezavisnost otcepqenih gruzijskih autonomija Ju`ne Osetije i Abhazije posle napada gruzijske vojske na Chinvali, 8. avgusta 2008. godine. [tite}i stanovni{tvo Ju`ne Osetije, od kojih je ve}ina imala dr`avqanstvo Rusije, Moskva je uvela vojsku u Ju`nu Osetiju i posle pet dana potisnula gruzijske vojnike iz regiona, navodi RIA Novosti. Medvedev je ju~e posetio Abhaziju i obe}ao daqi razvoj odnosa Moskve i Suhumija.

PAKISTAN, INDIJA, KINA: “Poplave u Pakistanu su ve}a katastrofa od cunamija 2004., zemqotresa u Pakistanu 2005. i potresa na Haitiju”, rekao je portparol ureda UN za humanitarna pitawa Mauricio \ulijano. “U zemqotresu u Pakistanu 2005. godine pogo|eno je vi{e od tri miliona qudi, u cunamiju oko pet miliona i oko tri miliona u zemqotresu na Haitiju”, rekao je \ulijano. Zvani~nik UN je dodao da je u sada{wim poplavama poginulo 1.600 osoba za dve nedeqe, dok je 500.000 osoba ostalo bez krova nad glavom. U cunamiju u Aziji 2004. godine stradalo je 220.000 osoba. Poplave su najvi{e pogodile ju`ni i centralni deo Pakistana. Poplave su uni{tile i useve na vi{e od pola miliona hektara, a cene paradajza, luka, krompira i drugih namirnica su u nekim krajevima sko~ile i za ~etiri puta. Sa poplavama se suo~avaju i

sli~no sa stanovi{ta vru}ine nismo uo~ili ni registrovali nikada ni mi, ni na{i preci, rekao je Frolov, dodaju}i da dim od po`ara u ruskim regionima ne predstavqa opasnost za Evropu. Zamenik direktora federalnog hidrometeorolo{kog zavoda Dmitrij Kiktev rekao je da }e se smog i gar od po`ara nad Moskvom zadr`ati najkra}e do kraja ove nedeqe. Slu`ba za vazdu{ni saobra}aj Rosavijacija saop{tila je da zadimqenost nema zna~ajniji uticaj na rad moskovskih aerodroma. Za proteklih 24 sata sa [eremetjeva, Domodedova i Vnukova odletelo je vi{e od 100.000 qudi - sletelo je 879 a odletelo 845 aviona, a nije poletelo 14 i sletelo osam aviona. Trenutno ima 76 velikih po`ara na ukuponoj povr{ini od blizu 160.000 hektara.

AVGANISTAN

Ubijeni marinci KABUL: Dva ameri~ka marinca ubijena su tokom poku{aja bekstva zatvorenika na jugu Avganistana, saop{tio je ju~e NATO. Marinci su poginuli u subotu poku{avaju}i da savladaju zatvorenika koji je pobegao iz prostorije u kojoj se molio. Zatvorenik je oteo pu{ku i sukobio se sa avganistanskim i koalicionim snagama. Kasnije istoga dana je ubijen. NATO nije otkrio ta~nu lokaciju zatvora i ka`e da je pokrenuta istraga.

MEKSIKO

Sukob dve grupe policajaca

Pakistanski vojnici priska~u u pomo} civilima

Indijci, kojima u pomo} priska~u i strani turisti. Spasioci u indijskom delu Ka{mira, u regionu Ladak, i daqe tragaju za 500 qudi, od kojih su 300 strani turisti nestali u poplavama koje su posle jake ki{e zahvatile tu oblast. Broj `rtava porastao je na 150. Obilne

padavine na severozapadu Kine uslovile su pojavu klizi{ta, koja su odnela i qudske `rtve. U poplavama i klizi{tima nastalim posle obilnih padavina u kineskoj provinciji Gansu, na severozapadu zemqe, poginulo je 127 osoba, a 1.300 je nestalo.

PRVE ANTITERORISTI^KE VE@BE SAD I RUSIJE

Startovao „Budni orao” VA[INGTON: Po~ele su prve zajedni~ke antiteroristi~ke ve`be Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Rusije “Budni orao”, koje }e biti koordinisane iz dva centra, u Habarovsku i Kolorado Springsu, uz podr{ku stru~waka ruske Federalne vazduhoplovne slu`be za navigaciju i Federalne vazduhoplovne uprave SAD. U ve`bama, koje traju do 11. avgusta, u~estvuju ruski i ameri~ki borbeni avioni, avioni za sipawe goriva i slu`be za kontrolu civilnog avio-saobra}aja. Tokom ve`bi, bi}e simulirane zajedni~ke akcije borbenih jedinica koje interveni{u u slu~aju teroristi~kog ~ina, saop{tili su zdru-

`ena komanda aero-kosmi~ke odbrane Severne Amerike “Norad” i ruski zvani~nici. Ameri~ki komercijalni avion, koji leti za daleki istok Rusije, polete}e iz Aqaske i vrati}e se nazad, a zatim }e ga oteti teroristi i on }e izgubiti svaki kontakt sa spoqa{wim svetom, navode agencije.Ruski izvi|a~ki avioni A-50, jedan ameri~ki “avaks” i avioni za sipawe goriva iz obe zemqe ima}e zadatak da detektuju i prate metu. Rezultati ve`bi bi}e analizirani u septembru na sastanku predstavnika ruskih i ameri~kih oru`anih snaga u Kolorado Springsu. (Tanjug)

SIUDAR HUAREZ: U nemirnom pograni~nom meksi~kom gradu Siudar Huarezu do{lo je do okr{aja dve grupe federalnih policajaca koji su zadu`eni za bezbednost u tom gradu. Oni su se me|usobno optu`ivali za korupciju i za{titu organizovanog kriminala. Grupa pripadnika snaga reda protestovala je ispred hotela da bi spre~ila izlazak Salomona Rome-

ra, kojega krive za zloupotrebu polo`aja, lo{e pona{awe i za{titu kriminalaca. U jednoj hotelskoj sobi policajci su prona{li oru`je i drogu za koje ka`u da je podmetnuto policajcima koji se protive korupciji. Meksi~ki policajci tra`ili su susret sa najvi{im federalnim generalom i razre{ewe, kako ka`u, korumpiranog Romera.

TURSKA

Eksplozija u Alawi ANKARA: Tri osobe su ju~e povre|ene u eksploziji rezervoara te~nog gasa (TNG), u turisti~kom mestu Antalija, na jugu Turske, javili su turski mediji novi bilans. Me|u povre|enima su dva danska turista. “Prema prvoj konstataciji, tri osobe, me|u kojima dva Danca, su povre|eni”, rekao je neimenovani lokalni zvani~nik. Eksplozija se dogodila na jednom parkingu kod pla`e Alawa, gde ima nema~kih i ruskih turista, navode mediji i dodaju da su dva automobila i jedan motocikl o{te}eni, kao i stakla obli`nih zgrada. Specijalne policijske jedinice i psi nalaze se na mestu eksplozije i proveravaju da li ima jo{ eksploziva, javila je agencija Anadolija i dodala da je motocikl bio na parkingu tri dana.

INDONEZIJA

Potonuo trajekt, 10 mrtvih YAKARTA: Spasioci su ju~e izvukli iz mora vi{e od 70 pre`ivelih posle potonu}a putni~kog trajekta na istoku Indonezije u kome je poginulo 10 osoba a jedna nestala, saop{tila je policija. Trajekt “Hastina III” potonuo je

kod obala provincije Isto~na Nusatengara po{to je ogromni talas udario u drveni brod i uspani~io putnike koji su svi potr~ali na drugu stranu. Spasila~ki ~amci su veoma brzo stigli na mesto nesre}e. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANIJAHU U Izraelu je po~ela interna istraga o sukobu izraelske vojske i turskih propalestinskih aktivista 31.maja, kada je poginulo devetoro aktivista. Prvi svedok bio je premijer Bewamin Netjanahu koji je branio akciju komandosa. Smatra da je bila u skladu sa me|unarodnim pravom i da ne mo`e da ignori{e pretwu koju radikalni Hamas predstavqa po izraelsku dr`avu.

PIT HEKSTRA Pit Hekstra konzervativni republikanski kongresmen iz Mi~igena, poznat po tome {to svake no}i spava u svojoj kancelariji, pojavio se obu~en u pi`amu na plakatu u okviru kampawe u korist kresawa buxeta.”Nisam oti{ao u Va{ington u potrazi za udobno{}u”, isti~e ovaj biv{i marketin{ki stru~wak. Hekstra ~esto pribegava inovativim kampawama.

POL KAGAME Gra|ani Ruande birali su ju~e novog predsednika izme|u ~etiri kandidata, me|u kojima je i dosada{wi {ef dr`ave Pol Kagame. Analiti~ari smatraju da predsednik Pol Kagame (52) ima velike {anse da ponovo bude izabran na tu funkciju. On je na izborima 2003. godine osvojio 95 odsto glasova bira~a. Humanitarne organizacije optu`uju Kagamea za gu{ewe opozicije uo~i ovih izbora.

SVEDO^EWA NA SU\EWU BIV[EM PREDSEDNIKU LIBERIJE

Naomi flertovala sa Tejlorom HAG: Biv{i agent britanske manekenke Naomi Kembel Kerol Vajt izjavila je ju~e na svedo~ewu u Specijalnom krivi~nom sudu za Sijera Leone da se Naomi Kembel udvarala biv{em liberijskom predsedniku ^arlsu Tejloru na ve~eri 1997. godine, kada joj je poklonio dijamante. Svedo~ewe Kerol Vajt se razlikuje od svedo~ewa manekenke na sudu za zlo~ine u Sijera Leoneu. Naomi Kembel izjavila je u petak da jeste primila dijamante i da veruje, iako nije sigurna, da joj ih je poklonio biv{i predsednik Liberije ^arls Tejlor, koji je optu`en za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti. Ona je pozvana da svedo~i o dijamantu koji joj je biv{i liberijski predsednik navodno poklonio na ve~eri ~iji je doma}in bio Nelson Mandela.

Tu`ila{tvo je zbog toga pozvalo i glumicu Miu Farou i Kerol Vajt, koje su bile prisutne te iste ve~eri. Ameri~ka glumica Mia Farou osporila tvrdwe bri-

tanske manekenke Naomi Kembel. Ona je rekla da je manekenka drugim gostima za doru~kom ispri~ala da joj je ^arls Tejlor tokom no}i poslao “veliki dijamant” koji je ona nameravala da pokloni u dobrotvorne svrhe. Tejlor je odbacio svih 11 ta~aka optu`nice pred Specijalnim sudom za Sijera Leone, a optu`en je, izme|u ostalog, za ubistvo, silovawe, seksualno porobqavawe i regrutovawe dece vojnika. Ako se utvrdi da je Naomi Kembel zaista dobila taj dijamant, to }e pokazati da je Tejlor tokom gra|anaskog rata u Sijera Leoneu od 1992. do 2002. godine snabdevao oru`jem pobuwenike u zamenu za dijamante. Procewuje se da je oko 500.000 qudi poginulo ili te{ko povre|eno u tom ratu.


BALKAN

DNEVNIK

NAKON [TO JE VLADA JORGOSA PAPANDREUA POVE]ALA POREZE

Inflacija, nova gr~ka muka ATINA: Inflacija u Gr~koj porasla je u julu na 13-godi{wi maksimum, nakon {to je vlada te zemqe pove}ala poreze, kako bi smawila visok buxetski deficit i ispunila preduslove za

Jorgos Papandreu

povla~ewe sredstava iz kreditnog programa podr{ke Evropske Unije (EU) i Me|unarodnog

monetarnog fonda (MMF). Prema najnovijim podacima gr~kog statisti~kog zavoda, inflacija je u toj zemqi pro{log meseca porasla na 5,5 odsto, {to je najvi{i nivo od avgusta 1997. godine. Inflacija u julu je, kako je obrazlo`eno, porasla zbog vi{ih cena energije i pove}awa poreza na dodatu vrednost (PDV). U junu je inflacija u Gr~koj bila na nivou od 5,2 odsto, a u julu 2009. godine na nivou od samo 0,6 odsto. Inflacija u Gr~koj je rasla mnogo br`e nego u drugim zemqama {esnaesto~lane evrozone, ukazuju analiti~ari upozoravaju}i da visoka inflacija naru{ava prihode gr~kih doma}instava i konkurentnost zemqe. Prema prvim prognozama koje je objavila minule sedmice statisti~ka agencija “EU Euro-

stat”, inflacija u evrozoni je u julu porasla na 1,7 odsto sa junskih 1,4 odsto. Gr~ka mora da smawi svoj buxetski deficit u ovoj godini na nivo od 8,1 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) sa 13,6 odsto BDP-a godinu dana ranije. Vi{a inflacija, me|utim, mo`e da pove}a nominalni BDP i da pomogne gr~koj vladi da smawi udeo deficita u BDP-u. “Prose~na inflacija u ovoj godini na nivou od 4,7 odsto mo`e smawiti udeo deficita na BDP za 0,2 procenta boda”,rekao je analiti~ar “Ne{enel benk ov Gris”Nikos Maginas.

CRNA GORA

Nadoknada za ka{wewe vozova u lokalu PODGORICA: Direktor putni~kog sektora u crnogorskom `elezni~kom prevozu Milovan Jankovi} izjavio je da je

|unarodni tek treba da bude postignut dogovor. Jankovi} je dodao da je namera da se napravi dogovor sa sused-

@eleznica Crne Gore

preduze}e “@eleznice Crne Gore” po~elo da ispla}uje naknade putnicima, za ka{wewe vozova u lokalnom saobra}aju, dok za me-

nim dr`avama da svako snosi svoj deo tro{kova, odnosno tro{kove nastale ka{wewem usled zastoja na svojoj teritoriji.

“O tome }emo se dogovoriti. Postoji {est meseci za usagla{avawe u me|unarodnom saobra}aju i do 1. februara smo du`ni da napravimo dogovor”, rekao je Jankovi} crnogorskom radiju Antena M. “U lokalnom saobra}aju, ve} smo po~eli da vra}amo. Kad voz do|e u stanicu, putnik treba da se javi na blagajnu, gde }e dobiti obrazac, odnosno prijavu ka{wewa”, objasnio je Jankovi} i dodao da se zahtev potom dostavqa @elezni~kom prevozu, koji je du`an da, u roku od 30 dana, na `iro-ra~un putnika, uplati naknadu. Isplata naknada predvi|ena je Zakonom o ugovornim odnosima u `elezni~kom saobra}aju, koji je nedavno stupio na snagu. Minimalne naknade iznose 25 odsto cene karte, za ka{wewe od 60 do 120 minuta, odnosno 50 odsto, za ka{wewe od 120 i vi{e minuta.

HRVATSKA

Identifikovano pet napada~i na ekipu HRT-a ZAGREB: Identifikovano ukupno pet u~esnika napada na ekipu Hrvatske radio-televizije (HRT) tokom proslave Dana pobede i domovinske zahvalnosti 5. avgusta u ^avoglavama, saop{tila je Hrvatska policija. [ibensko-kninska policijska uprava saop{tila je da }e protiv identifikovanih napada~a, 57-godi{waka iz Splita, 63-godi{waka iz Zagreba i 58-godi{waka iz Otavica, podneti prekr{ajne prijave, javila je Hina. Hrvatska policija je u subotu identifikovala dvojicu napada~a i protiv 24godi{waka iz Vukovara podnela krivi~nu, a protiv 28-godi{waka iz Dugopoqa prekr{ajnu prijavu. U saop{tewu policije se dodaje da se radi na identifikaciji ostalih napada~a i u~esnika drugih prekr{aja tokom proslave u ^avoglavama. Na paralelnoj proslavi Dana domovinske zahvalnosti, odr`anoj u ^avoglavama, rodnom selu kontroverznog hrvatskog

Proslava u ^avoglavama

peva~a Marka Perkovi}a Tompsona, grupa od desetak qudi napala je ekipu Hrvatske televizije. Snimateq je poku{ao kamerom da zabele`i atmosferu na proslavi, koja se tradicionalno, 5. avgusta, odr`ava u Tompsonovom rodnom selu, kada je usledio napad. Ekipa je dobila zabranu snimawa grupe u usta{kim kapama i veseqa u {atorima sa usta{kim pesmama.

Napada~i, od kojih su neki nosili usta{ke kape, vre|ali su i ga|ali kamewem novinarku Ivonu Ramad`u i kamermana Kre{imira Mori}a, uz pretwe smr}u. Sve je trajalo oko sat i po vremena. Ekipu su od lin~a branili i ~lanovi organizacije skupa. Niko nije povre|en, a ekipa HRT-a napustila je ^avoglave tek posle dolaska policije, uz wihovu za{titu.

Pretwe pravoslavnom sve{teniku ZAGREB: Nepoznata osoba pozvala je Crkvenu op{tinu u li~kom mestu Korenica i provocirala i vre|ala paroha koreni~kog protojereja Dalibora Tanasi}a i wegovu suprugu. Ta osoba je za sve{tenikovu porodicu rekla da su “~etnici, da je to ~etni~ka ustanova i da treba da napuste hrvatsku dr`avu i da nema {ta da tra`e u Korenici”.

Ovaj nemili slu~aj prijavqen je lokalnoj policiji, koja je obe}ala da }e na}i po~inioca i o svemu izvestiti sve{tenika Tanasi}a, saop{teno je iz Eparhije gorwokarlova~ke. Ovakvi nemili doga|aji ve} dva puta su se desili u Eparhiji dalmatinskoj, a ovaj put i u Eparhiji gorwokarlova~koj.

utorak10.avgust2010.

25

ME\UNARODNA KONFERENCIJA ROMA U MURSKOJ SOBOTI

Ko u Evropi kroji romsku politiku? MURSKA SOBOTA: U~egalnih romskih kampova u drti, sve je ve}i jaz izme|u usvojesnici konferencije “Ko u `avi, ru{ewe 300 ilegalnih nih dokumenata i realnog poloEvropi kroji romsku politku, romskih naseqa u naredna tri `aja Roma u Evropi, pa su pozvaaktivizam i razvoj romskog jemeseca i proterivawe imigrali Me|unarodnu organizaciju zika i kulture”, ocenili su da nata koji `ive u tim naseqima. Roma, Evropsku uniju, OEBS i se polo`aj najve}e druge organizacije mawine u Evropi da “kriti~ki saglepogor{ava. U~esnidaju odnos dr`ava Prema oceni u~esnika konferencije ci konferencije, prema Romima i u Murskoj Soboti, sve je ve}i jaz izme|u koja je odr`ana u suutvrde za{to jo{ niusvojenih dokumenata i realnog botu u Murskoj Sosu realizovane obapolo`aja Roma u Evropi boti, pozvali su meveze prema wima”. |unarodne organizaU~esnici konfecije da osude takve rencije su prihvatipostupke kao rasisti~ke akte U Francuskoj `ivi oko 400 li odluku skupa odr`anog u Sauperene protiv Roma. Posle 000 Roma, a polovina bovari u rajevu 1.i 2. juna 2010, da se fornereda koje su sredinom jula ilegalaim kampovima, koje je mira Regionalna stru~na Komiizazvali Romi u francuskom Sarkozi ozna~io kao legla krisija za romski jezik, za rukovogradi}u Sent Ewanu, Sarkozi minala. Prema oceni u~esnika diocaa te komisije izabran je je naredio zatvarawe svih ilekonferencije u Murskoj SoboRajko \uri}.

BOSNA I HERCEGOVINA

Uhap{en provalnik u Ceri}evu rezidenciju BAWALUKA: Pripadnici kriminalisti~ke policije Sarajeva rasvetlili su poku{aj provale u rezidenciju reis-ul-uleme Mustafe Ceri}a i uhapsili jednu osobu koja je priznala da je po~inila to delo, saop{teno je iz sarajevske Kantonalne policije.Radi se o V. A. (28) iz Sarajeva, koji je, kako prenosi sarajevska {tampa, od ranije poznat policiji, a provalu je u~inio radi “stecawa imovinske koriste”. U saop{tewu se navodi da su na hvatawu provalnika radili pripadnici kriminalisti~ke policije Prve policijske uprave Sarajevo, u saradwi sa slu`benicima MUP-a kriminalisti~ke policije Kantona Sarajevo (KS). “Nakon izvr{ene kriminalisti~ko-tehni~ke obrade, osumwi~eni je sme{ten u prostorije Odseka za privremeno zadr`avawe osoba li{enih slobode MUP-a KS, a narednog dana }e, uz izve-

Mustafa Ceri}

{taj o po~iwenom krivi~nom delu, biti predat u nadle`nost tu`ioca Kantonalnog tu`ila{tva u Sarajevu”, navodi se u saop{tewu. Sarajevski mediji otkrivaju da je re~ o Alenu Veli}u. Poku{aj provale u Ceri}evu reziden-

ciju u Sarajevu desio se pre tri dana, kada je provlanik u ranim jutarwim satima drvenom polugom podigao metalne roletne i kamenom zamotanim u platno razbio staklo na prozoru sa ju`ne strane rezidencije.

LETWE TEME

Za{to Pahora zovu Barbika i Maneken? QUBQANA: Slovena~ki premijer Borut Pahor u slobodno vreme voli da se bavi sportom. Iako nosi skupocena Armanijeva odela, skupi automobili ga ne privla~e jer pred zgradu vlade parkira „reno 4“. Strana~ke i opozicione kolege ga zovu Barbika, a gra|ani Maneken.Dok slovena~ki predsednik Danilo Tirk medije ovih dana “zabavqa“ navodnom prequbni~kom aferom s gotovo 30 godina mla|om asistentkiwom na qubqanskom pravnom fakultetu, premijer Borut Pahor “hrani“ ih idili~nim fotografijama s letovawa na Brionima. Opu{ten i nasmejan, u kratkim pantalonama, sa sun~anim nao~arima i modernim {e{irom, Pahor je snimqen u Puli dok je za svog sina Luku na kiosku kupovao DVD. Iako je sa svojom neven~anom suprugom Tawom Pe~er godinama u vezi i sa wom ima sina, ovaj par se nikada ne pojavquje u javnosti, a nikada na nekoj od fotografija slovena~ke {tampe.( Vestionline) Pahor, koji `ivi sam u slu`benom stanu u Qubqani, zvani~-

Borut Pahor je odli~an pliva~

nu ku}nu adresu i daqe ima kod majke u [empeteru, i za razliku od `ene s wom je ~esto vi|en u javnosti. S mamom je pre dva meseca i{ao i na referendum. U sredwoj {koli radio je kao model. Karijeru modela je nastavio i posle toga,

pa su ga mnogi u predizbornoj kampawi predstavqali kao propalog manekena. Pahor, me|utim, vi{e ne nosi doma}a odela ve} Armanijeva. Odatle wegov nadimak Maneken. Pored dobrog odela pahor voli i da xogira, a svojim sunarodnicima se proletos prikazao kao maratonac, kada je u Radencima istr~ao jedan od najte`ih polumaratona od 21 kilometar. Dubrov~ani pri~aju da su ga pre mesec dana videli kako tr~i u Gradu, kad je na poziv premijerke Jadranke Kosor uz francuskog premijera u~estvovao na Kroacia Samitu. U predsedni~koj kampawi koja je prethodila wegovom dolasku na vlast, Pahor je priznao i svoju zavisnost za energetskim napitkom Red Bulom i dijetama. ^ak je ispri~ao i da sprema vlastite napitke od jaja. Pose}uje fitnes centre i solarijum, a wegov najnoviji hobi je boks. Pu{ewa se odrekao, a na prijemima gotovo nikako ne pije alkohol. Nadimak Barbika su mu dali mediji i politi~ki protivnici jo{ na po~etku karijere.

Za `eleznicu 225 miliona evra SOFIJA: Bugarska vlada }e pregovarati sa predsednikom Svetke banke (SB)Robertom Zelikom (koji je u zvani~noj poseti toj zemqi od do 11. avgusta), u vezi s kreditom od 450 miliona leva (oko 225 miliona evra), koji bi bili iskori{}eni za stabilizaciju bugarske nacionalne `eleznice. Ministar Cvetkov je saop{tio da je ve} spremno vi{e od 100 mera za stabilizaciju `eleznica. Pre-

ma wegovim re~ima problem bugarske `eleznice su ogromni krediti i dugovi prema dobavqa~ima, koji su nakupqeni posledwih godina. Novac svetske banke bi trebalo da bude ispla}ivan u tran{ama u slede}ih nekoliko godina, dodao je Cvetkov..Ministar transporta je izjavio da }e prihvatawem mera za stabilizaciju, bugarska dr`avna `eleznica ostvariti profit 2014. godine.


@ENSKA POSLA

utorak10.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

26

PLETENE TORBE SVIH VELI^INA MODNI HIT OVOG LETA

Torbice iz snova OSLOBODITE @IVOTIWU U WEMU

Ma{ta mo`e sva{ta o} zami{qawa i ma{tawa je nevervatna. Ali bez obzira na to, samo se retki parovi upu{taju u razmewivawe svojih fantazija. Neki smatraju da su ma{tarije privatna stvar koja se ne sme otkriti. Drugima je jednostavno neprijatno potpuno ogoliti svoja ma{tawa drugima. U svakoj zdravoj vezi ma{tarije mogu pru`iti ~esto potreban beg od realnosti i svakodnevice. Osim toga, otvorena podela va{ih unutra{wih tajni s partnerom otvori}e skrivene `eqe u kojima }e u`ivati oba partnera. Uvek je boqe poznavati skrivene seksualne fantazije va{eg partnera nego ga pustiti da ih on dr`i zakqu~ane u sebi. Spoznaja je mo}.

M

Znate li kakve su ta~no seksualne fantazije va{eg patnera? Ve}ina `ena misli da zna, ali u isto vreme ve}ina wih ne mo`e u tan~ine da opi{e partnerove fantazije. Ovde je glavni kqu~ ma{ta. Kada partner vizuelizira va{ ultimativan seksualni susret, vrlo je detaqan u tome kako se stvari razvijaju. Na~in na koji wegov mozak i ma{ta formiraju tu viziju od velike je va`nosti. Nije dovoqno znati da je wegova najve}a tajna `eqa seks u troje. Detaqi su ti koji uzbu|uju, pod-

sti~u i izazivaju emocije. Pitawe za milion dolara glasi, kako izvu}i so~ne detaqe iz va{eg partnera o wegovoj najlu|oj fantaziji? Prvo i najva`nije, shvatite da bi ga opisivawe fantazija pred vama moglo prepla{iti. Glavna stvar koju morate da uradite je da ga opustite. Wegova prva briga koja mu prolazi glavom je da bi vas, wegovu partnerku, jedna takva fantazija mogla uznemiriti. Pomerawe takvih prepreka i ru{ewe mostova nagradi}e va{u vezu u mnogo pogleda. Otvarawe jednog drugome je zdravo i to stvara ~vrstu i prisnu vezu. Jednom kada ste ga uverili da mo`e da ima poverewa u vas, slede}i korak je postavqawe delotvornih pitawa. Jednom kada ste ga nagovorili da s vama pri~a o svojim ma{tawima, pitajte ga pitawa iz kojih }ete mo}i da saznate {to vi{e detaqa. Kako po~iwe wegova ma{tarija? Gde se odvija? Kada on posti`e vrhunac? Tako|e, mo`ete obogatiti wegovu viziju dodaju}i svoje komentare, ali pripazite na to da ga pa`qivo slu{ate i da mu ne upadate pre~esto u re~. Uzbudite ga svojim u~estvovawem u wegovoj viziji. Savr{eno vreme za takve razgovore je no}, dok oboje le`ite na krevetu. Ako to odradite kako treba, jedan takav trenutak mo`e razbuktati vatru strasti. U ovakvom iskustvu trebali biste oboje da u`ivate. Igrajte se. Pustite svoje misli neka se u`ive u wegovu viziju. Jer sada imate mo} da oslobodite `ivotiwu u wemu. U`ivajte!

letene torbe daju nam mogu}nost da zanimqivo upotpunimo bilo kakvu odevnu kombinaciju. Pratite li trendove i volite modne dodatke, onda ne biste smeli da zaobi|ete najnoviji trend me|u torbicama koji }e na jednostavan na~in „podi}i“ svaku

P

va{u odevnu kombinaciju. Govorimo o pletenim torbicama – ali ne o „cegerima“ ve} pletenom uzorku od razli~itih materijala koji je potpuno osvojio svetske dizajnere. Bilo da se radi o malim torbicama, kla~ torbicama, torbicama preko ramena ili velikim vre-

}astim (hobo) torbama glavno je da je gore pleteni uzorak. Ono {to je odli~no kod ovakvih torbica je {to se mogu koristiti za svaku priliku – jednako dobro izgleda i u ke`ual kao i sve~anijoj varijanti. Dakle, bez obzira na va{ autfit – spremali se vi ujutro u grad na

ju va{em karakteru i koje }e se najboqe uklopiti uz va{u garderobu. Torbe tamnijih i neutralnih boja – uvek su siguran izbor i dobro idu uz svaku odevnu kom-

kafu ili uve~e za izlazak – pletena torbica neka bude va{ verni pratilac. Pletene torbe pravi su hit leta, a sasvim sigurno i tokom jeseni. Dizajneri su ih osmislili u svim mogu}im materijalima, oblicima i bojama, pa samo treba izabrati onu (ili one) koje najboqe odgovara-

binaciju. A ako pak ste odva`niji tip `ene, onda se odlu~ite za otka~enu torbu u jarkoj boji ili vi{e wih. Mo`ete ih nositi ili kako biste podigli monohromatsko autfit ili jo{ hrabrije - u kontrastu s ode}om jednako vedrih boja. Kao {to smo rekli – pravila nema, ni {to se oblika ili veli~ine ti~e, a isto je i s materijalom - mo`e to biti ko`a, ve{ta~ka ko`a, pamuk, xins, lan, vuna... Bitno je samo da je na wima zanimqivi, kompleksni pleteni uzorak. Velike torbe, bilo da su okru-

gle, ~etvrtaste ili vre}aste savr{ene su za obavqawe dnevnih zadataka, dok }e one mawe savr{eno upotpuniti sve~ani ve~erwi izgled. Koristite svoju kreativnost i stil za osmi{qavawe savr{ene modne fantazije koju }ete nositi ovih dana, ali i u narednim mesecima.

POJA^ANOM HIGIJENOM PROTIV BUBUQICA

Vodom i tonikom protiv ru`nih crvenih ta~kica upawe, izlo`enost suncu, znojewe, kreme za sun~awe, mawak ~i{}ewa – brojni su uzroci zbog ~ega leti ~esto imamo problem sa bubuqicama. Na pla`i nije dobro koristi {minku, a pudere pogotovo, te se postavqa pitawe kako onda izbe}i ovu neprijatnost. I pored toga {to idete na godi{wi odmor, va{a ko`a sebi to ne mo`e da priu{ti. Svaka promena u na~inu ~i{}ewa i nege }e se odraziti na va{oj ko`i. Leti smo nemarni, a to se odnosi i na ~i{}ewe lica. Zujimo na pla`i, na after partijima, na kafama, a ~esto se dogodi da u koferu jednostavno nemamo mesta za sve preparate. Boqe je na more poneti koju majicu mawe, a ne zaboraviti sve preparate koje ina~e koristite. Ako je va{a ko`a ina~e sklona ma{}ewu, pogotovo na podru~ju T zone, mo`da biste leti trebali da koristite ja~e sredstvo za ~i{}ewe. Nemojte mewati celu kozmeti~ku liniju.^e-

K

sto je dovoqno da promenite mleko ili tonik za ~i{}ewe. Prilikom odabira sredstva pazite da nije na bazi uqa jer }e vam se ko`a dodatno mastiti. Odlu~ite se za kremu za lice koja u sebi sadr`i za{titni faktor. Sunce isu{uje na{u ko`u, a to vodi raznim nepravilnostima. Dodatna za{tita svakako je slamnati {e{ir s velikim obo-

dom. Na pla`i ~esto na lice nanesemo kremu za sun~awe koju ina~e koristimo i za ostatak tela. Ako je va{a ko`a osetqiva to svakako izbegnite. Koristite kremu koja je namewena za{titi ko`e lica. Posle svakog dolaska s pla`e o~istite svoje lice kako biste uklonili ostatke kreme za sun~anje i drugih ne~isto}a koje se

skupe na licu. Dva puta nedeqno napravite piling lica. Na taj na~in }ete ukloniti odumrle }elije ko`e koje za~epquju pore, a one uzrokuju bubuqice. Da biste spre~ili ili bar ubla`ili pojavu bubuqica trebalo bi da pijete dosta te~nosti. Posle svakog kupawa u moru i u bazenu se istu{irajte i posebnu pa`wu obratite na lice. So i hlor itekako {tete izgledu na{e ko`e. Na pla`i se trudite da {to mawe dirate lice. Na na{im prstima se skupqa mnogo ne~isto}a koje }emo dodirom preneti na svoje lice. Kremu za za{titu od sunca nanesite na lice po{to ste oprali ruke slatkom vodom. Jednom nedeqno nahranite svoju ko`u bogatom maskom za lice.

Koliko god vam se ~inilo zbog znojewa, na{a ko`a je i leti poprili~no suva. Ako se ~esto znojite, nemojte znoj brisati rukom. Koristite jednokratne maramice. Nemojte ih trqati na lice, nego blago uklonite znoj. Obratite pa`wu na svoje sun~ane nao~are. One mogu da uzrokuju pojavu bubuqica na podru~ju nosa. Kada ~istite svoje lice, tonikom pro|ite i svoje sun~ane nao~are. To se odnosi i na marame, kape i {e{ire koje koristite na pla`i i tokom dana. Svako malo ih operite jer mogu da dovedu do pojave bubuqica na podru~ju ~ela. Leti treba ko`i dati da di{e i zato zaboravite na puder. Ako ne mo`ete bez {minke koristite tonirane kreme.


DNEVNIK

OGLASI

utorak10.avgust2010.

27


28

OGLASI z ^ITUQE

utorak10.avgust2010.

Tu`nim srcem obave{tavamo da je iznenada preminuo u 58. godini na{ suprug i otac

DNEVNIK

SE]AWE na na{e drage roditeqe

Posledwi pozdrav voqenom te~i

Posledwi pozdrav dragoj

Momira R. Lomi}a 1999 - 2010.

Dragan Markovi}

OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane. Dolazak, procena, isplata na licu mesta. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885. 6631

Draganu Jovi~i}u

Goci

Sahrana je 10. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu Traxament u Petrovaradinu. Neute{ni: supruga Jovanka i sinovi Milan i Branislav.

od Goge i Deje.

od Maje i Igora sa decom.

6912

6899

6898

Posledwi pozdrav na{oj dragoj ro|aki

Desanku Lomi}

Sa po{tovawem se opra{tamo od

ro|. Mali 2000 - 2010.

Posledwi pozdrav

Qubav i dobrotu koju ste nam darovali ostaju zauvek u na{im srcima i mislima. Va{a deca: Radovan i Milovan sa porodicama.

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispuna, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500570. 3883

6881

Evici Bo`ani}

~ika Jove ^eki}a

Milanu Aleksi}u

Porodici upu}ujemo duboko sau~e}{e. od: Mare Savkov sa porodicom, Mire i Du{ka Ba{i}a i ro|aka iz [apca.

Porodice: Radosavqevi} i ^olevi}.

6911

6903

6901

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Posle duge i te{ke bolesti, napustio nas je na{ voqeni sin, suprug i otac

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 6672

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine, ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16 5843 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 6398

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

od porodice Dobrenov.

Milan Kati} 1949 - 2010. Sahrana je danas, 10. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

Nikoli

posledwi pozdrav od Ireninih koleginica i kolega.

O`alo{}eni: supruga Dragica, sin Lazar, }erka Dragana, snajka Milena i unuci Milan, Lazar i Milica.

Milanu Aleksi}u

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{a majka i baka

1954 - 2010.

1954 - 2010. Osta}e{ ve~no u na{im srcima,

Sahrana je danas, 10. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, u Silba{u.

]erka Nata{a, zet Juga, unuke Tamara i Tijana.

Tuguju za wim: mama Lela, supruga Nada i }erka Jovana.

6896

6894

Ostala je velika praznina u na{im srcima mili moj brate

S tugom u srcu opra{tamo se od na{eg

Mile

Milana Aleksi}a

Vole te: tvoja sestra Olgica, zet Ne|a, sestri~ina Tamara i sestri} Igor sa porodicama.

Sestra Jelica i sestri}i Tawa i Sa{a sa porodicama.

6897

6891

6890

6908

Milan Aleksi}

Posledwi pozdrav dragom drugu

Lidija Kozarski ro|. Brusko preminula posle te{ke bolesti. Kremacija }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, 10. 8. 2010. godine, u 11.45 ~asova. O`alo{}eni: }erka i sin sa porodicama. 6882

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 021/621-5156. 6809 KOD LIMANSKE PIJACE izdajemo dvosoban name{ten stan 48m2 useqiv. Telefon 063/592-885. 6865

Umrla je

Nikoli - Xoniju

Drugari: Robi, Dejan, Sremac, Slavko, Igor, Zoran, Eva, Ana, \ape, Boban, Sale, Sr|an i ^uki.

Gordana Golubovi} - Fistri}

Tinki Maksimovi}

1954 - 2010.

1930 - 2010. IZDAJEM odvojenu gara`u u ulici Alekse [anti}a u atomskom skloni{tu. Telefon 063/592-885. 6866

Osta}e{ nam ve~no u se}awu.

Ispra}aj je danas, 10. 8. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni suprug Vawa.

6880

6885

Sahrana }e biti na Novom grobqu, 11. 8. 2010. godine, u 16.15 ~asova. Hvala na tvojoj plemenitosti, qubavi i po`rtvovanosti. ]erka Aleksandra i suprug \or|e. 6886


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege.

Dana, 8. 8. 2010. godine preminuo je na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Jovan ^eki} Milan Kati}

POMEN

POLUGODI[WI POMEN

Kre{imir Mo~aj

\or|e Ninkov

10. 8. 2009 - 10. 8. 2010.

15. 11. 1929 - 8. 8. 2010.

Zaposleni JKP „Tr`nica� Novi Sad.

Ispra}aj i sahrana dragog nam pokojnika su u Irigu, 10. 8. 2010. u 16 ~asova, iz kapele Istok. O`alo{}eni: supruga Ankica, }erke Milica i Nevenka sa porodicama.

903/P

6849

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini preminuo na{ mili otac i deda

29

utorak10.avgust2010.

Mnogo je lepih uspomena na tebe. Ve~no te pamtimo i nosimo u srcu. Tvoji najmiliji.

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo i sa neizmernom tugom `ivimo bez tebe. O`alo{}ena }erka Mirjana i unuka Bojana sa porodicom. 6231

6517

POMEN

Dana, 10. avgusta navr{avaju se tri godine od smrti na{e voqene

Posledwi pozdrav mom deletu

Boqac Olga

Veqko Zuki}

Kate [imulije

Jovi

Ispra}aj je danas, 10. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Ba~kom Jarku.

ro|. Zeremski iz Turije 1951 - 2001.

Vreme prolazi, ali qubav i se}awe ve~no traju.

O`alo{}eni: sin Milorad, }erka Qiqa, snaja Goca, zet, unu~ad i wegovi prijateqi Drago i @eqo.

Tvoj unuk Bane.

6872

6851

Suprug Jovo i sinovi Mi{o i Mile.

I posle devet godina bol i tuga za tobom ne prestaju, draga na{a suprugo, majko i bako. Tvoji najmiliji.

6338

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu

Zauvek nas je napustio na{ najdra`i

POMEN

6864

Posledwi kom{iji.

pozdrav

cewenom

Radivoje Bo{kovi}

Veqku Zuki}u

Veqku Zuki}u

Posledwi pozdrav voqenom dedi i pradedi

Jovi

1998 - 2010.

Jovan ^eki}

od: Milke, Jele i Bo{ka sa porodicama.

od: sestara Petre, Mire i bra}e Milorada, Nenada i Lazara sa porodicama i zeta Slavka sa wegovom porodicom.

od unuka: Jelene, Jovane, Branislava, Branislave i praunuka Reqe.

Tvoja }erka Nevenka ]iri}, zet Bo{ko, unuk Bane i unuka Brankica.

6873

6874

6850

6852

Nikola Simonovi}

Pro{lo je vreme, pro{le godine, rado se se}amo tvoje vedrine, za nas }e{ uvek postojati, nikada te ne}emo zaboravu dati.

Stanari zgrade Kisa~ka 14, Novi Sad.

Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom prijatequ

Posledwe zbogom

Dragom te~i i {ogoru

Posledwi pozdrav

Jovanu ^eki}u

deda Jovi

Prijateqi: Ivanka i Milan Davidovi}.

posledwi pozdrav od: Zorana i Gorana Mi{kovi} sa mamom Stojom.

od wegovih: }erke Milice Ne{kovi}, zeta Pere, unuka: Jelene, Miladina, Reqe, Jovane i Nikole.

6877

6875

6853

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci i baki

An|i Kuzman An|i Kuzman od: sina Riste, snaje Qubice, unuka Nata{e i \or|a i praunuke Maje.

6868

6884

Posledwi pozdrav kumu i iskrenom prijatequ

Veqku Zuki}u

Veqku Zuki}u

6859

Nikoli Simonovi}u

od porodice Staki}.

6870

Porodica Batawski. 6858

Posledwi pozdrav dragom tati

Preminuo je na{ voqeni suprug, otac i deka

Dragan Jovi~i}

od dece: Riste, Dragice, Mileve i Branislava sa porodicama. Sahrana nam drage pokojnice je danas, 10. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na mesnom grobqu u Stepanovi}evu. 6867

1933 - 2010.

Draganu Jovi~i}u

Sahrana je danas, 10. 8. 2010. godine, u 16 ~asova, na ^enejskom grobqu. Polazak je iz ku}e `alosti u 15 ~asova. O`alo{}eni: supruga Zorka, sin Milan, unuci Boris i Sr|an i snaha Vera. 6861

od }erke Lene sa porodicom. 6860

Posledwi pozdrav na{em

Nikoli Simonovi}u od: tetke Qiqane, te~e Radeta, bra}e Aleksandra i Nikole sa porodicama.

6878


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35 00.35

TV PROGRAM

utorak10.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajk kviz Vesti Portret arhitekte M. Stojkova Plej gejms Na{i stranci Ples no stres Kuhiwica Vesti Duel struna No}na smena Klasik rok Vesti Svetkovine ^udesni svet Vesti Profa iz kraja, film 2. deo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Paradajz Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Agro mozaik Polinezija, dok. film Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Dokument Svetski festival cirkusa u Demenu Luka patwe, film

Oko sveta (Panonija, 17.00) 06.00 07.25 07.30 08.00 08.10 09.30 10.20 11.00 11.45 12.00 12.30 14.25 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.05 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.05

Muzi~ko svitawe TV datum Glas Amerike Prepodnevni program Beli luk i papri~ica U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Tin in Tojotin svet prirode Bez cenzure Tin in Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Maks Kju Na{ gost Vojvo|anske vesti Barometar On i ona Vojvo|anske vesti Barometar Trag nezaborava: Branko Pra`i} 23.55 Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 09.00 10.00 10.06 10.32 11.00 11.04 12.00 12.15 12.30 12.45 13.35 15.15 15.24 16.02 16.05 17.00 17.20 17.30 18.25 18.57 19.30 20.08 21.05 22.55 23.01 23.50 00.05 00.55

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Kamionyije Vesti Kvadratura kruga Razglednica Vesti Kapri Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Petar Stanojlovi} Porodica Soprano Mapeti: ^arobwak iz Oza, film Vesti Vreme je za bebe Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Sedam i po, film Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Novembar, film

DNEVNIK

c m y

30

07.11 Kuvati srcem: Petar Stanojlovi} 07.25 Datum 07.43 [umska {kola 07.49 Gomboce 08.13 Tri medveda 08.38 Ozi bu 08.45 Kwi`evna {kolica 09.13 Enciklopedija za radoznale 09.41 Vodi~ za modernu arhitekturu Beograda 10.10 Enciklopedija 10.17 Otmi~ari izgubqene umetnosti 11.15 Trag 11.45 Srpski glas, dok. program 12.17 S. Rahmawinov: Rapsodija za klavir i okrestar 12.43 Datum 13.00 Trezor 14.00 Kwi`evna {kolica 14.29 Enciklopedija za radoznale 14.58 Vodi~ za modernu arhitekturu 15.25 Tehnologija danas 15.50 Enciklopedija 16.00 Ovo je Srbija 16.28 Obrazovno ogledalo: Dejan Medakovi} 17.00 Plivawe - EP, prenos 18.35 Putokaz vere 18.52 Srpski tragovi 19.24 [umska {kola 19.30 Gomboce 20.00 TV mre`a 20.25 TV feqton 21.00 Kapri 21.55 @ivot sa muzikom 22.24 Arheometalurgija - Zemqa rodi rudu 22.53 Likovna kolonija RTS 23.14 Muzikom i slikom 23.54 Tehnologija danas 00.18 Trezor 01.15 Plivawe - EP

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: @ivotiwa mi je spasila `ivot 14.00 Film: Boqe sutra 3 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: ^udesna ajkula 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Gvozdeni put 1 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu

Qubinka Klari}

Sedam i po

Nikolaj Koster Valdau

Luka patwe Espen Arnake je pisac i ~ovek koga progoni sopstvena pro{lost. Jedan poni`avaju}i susret sa Yon Hoegom, kwi`evnim rivalom, otvara stare rane u izvestan poku{aj da opravda sebe u o~ima Yeni, `enu koju voli i kojoj pri~a svoju pri~u. Uloge: Nikolaj Koster Valdau, Stjuart Grejem, Grejem Grin Re`ija: Nils Gaup (RTV 1, 00.35)

06.35 07.00 07.25 08.10 08.25 08.55 09.20 10.15 10.30 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.10 14.35 14.45 15.15 16.10 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.15 00.00

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Grad an|ela Aladinove avanture Zmajeve de~ije igre - Uli~arolije Paideja TV Ba{tina Ru~ak na lepe o~i Profa iz kraja, film 1. deo ^udesni svet Vesti (ma|) Izravno (hrv) Tajna hrane: Lubenica Pod obru~em Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Pod obru~em ]udqiva roda, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.50 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Guliver Moja porodica Objektiv Misterije KGB Evo nas kod vas Objektiv Ludaci Buntovnici Neon siti Objektiv Radionica Najboqi lek [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Koncert Karlosa Buona i ansambla Beltango 2. deo Ludaci Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

06.30 Ruska liga: Spartak M – Zenit 09.30 Pregled belgijske lige 10.00 Ful Tilt poker 11.00 ATP Masters Toronto 15.00 Pregled [ampionata 15.30 Svetski Sport magazin 16.00 Ful Tilt poker 17.00 ATP Masters Toronto 04.00 Duh {ampiona: Federer

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti... 12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

U 7 pri~a „iz kraja”, koje povezuje lajtmotiv 7 smrtnih grehova, na komi~an na~in tretira se svakodnevica Novobeogra|ana opsednutih svojim sitnim slabostima i vo|enih strastima... Uloge: Branislav Trifunovi}, Nikola Vujovi}, Nikola \uri~ko, Qubinka Klari}, Nenad Jezdi} Re`ija: Miroslav Mom~ilovi} (RTS 1, 21.05)

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Sin zmaja Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Crnobradi Foks vesti Ninya ratnici

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: @murke 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Krik grada

Famke Jansen

@murke Devoj~ica Emili iznenada je ostala bez majke. Wen otac Dejvid odlu~uje da se presele u mirniji gradi} gde bi mogli da po~nu `ivot iznova. Ali, kako se Emili sve vi{e „sprijatequje“ sa izmi{qenim prijateqem ^arlijem, po~iwu da se doga|aju misteriozne i opasne stvari. Uloge: Robert de Niro, Dakota Fening, Elizabet [u, Famke Jansen Re`ija: Yon Polson (Avala, 21.30)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Mra~ne strane digitalnog sveta, 08.30 Crtani, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Modus vivendi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Subotom popodne

Ben Stiler

Najboqi neprijateq Tim i Nik su najboqi prijateqi, kom{ije i kolege na poslu, ~iji se status odjednom mewa kada jedna od Nikovih suludih ideja za brzo boga}ewe zapravo uspe. Tim, koji je ismejao Nikovu ideju i propustio priliku da se i sam ukqu~i u posao, mo`e samo da zavidno gleda kako Nik u`iva... Uloge: Ben Stiler, Yek Blek, Rej~el Vajs, Kristofer Voken, Ejmi Poler Re`ija: Beri Levinson (Pink, 23.00) 06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.00 00.45 01.00

Silikonske lepotice Jutarwi program Film: Hajka Siti kids Pali an|eo Grand {ou Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Loto Grand parada Javna tajna Film: Najboqi neprijateq Siti Film: Gangsteri

Yuli Endrjus

To je `ivot Harvi i Yilijan Fer~ajld pro`ivqavaju veoma te`ak vikend. Harvi u potpunoj depresiji slavi svoj 60. ro|endan. Yilijan ~eka rezultate biopsije grla. Uloge: Yek Lemon, Yuli Endrjus, Sali Kelerman, Robert Lo|a, Yenifer Edvards, Robert Neper Re`ija: Blejk Edvards (Ko{ava, 22.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Afrika od vrha do dna @ivot u parkovima Afrike Telemaster Kliford Klinika I to je `ivot Film: To je `ivot Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

utorak10.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 22

Pi{e: Tom Stendiy

Sintija Nikson

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.15 Vizije budu}nosti, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.31 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu! 16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Boje turizma 21.00 Korak ispred, film 22.50 Dnevnik 3 23.30 Dr Haus 00.15 Filmske no}i vesterna: Gnev bo`ji, film 02.05 Bez traga

SERIJA

Seks i grad Miranda se {okira kada weni prijateqi najave ven~awe posle samo nekoliko dana poznanstva. Na zabavi povodom veridbe, Samanta na|e partnera i Miranda se pita kada }e wen stan i woj doneti sre}u... Uloge: Sara Yesika Parker, Kim Katral, Kristin Dejvis, Sintija Nikson, Kris Not Autor: Daren Star (Nova TV, 00.30) 07.55 08.20 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.00 23.20 00.05 00.30 01.00 02.00 02.45

Yeki ^en, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi i cvetno dru{tvo Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Karate Kid 2, film IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Za~arani Carandiru, film

08.00 Moj dnevnik 08.30 Qubavni problemi 09.00 Izgubqeni gusarski brod Crnobradog 10.00 Gospodari rata 11.00 Abrahamova deca 12.00 Misterija tri kraqa 13.00 Indokina 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Nebeski put ~aja 16.00 Ku}a iz ~etrdesetih 16.30 Svet novca: Svet po Guglu 17.00 Ajn{tajnova velika ideja 19.00 Pol Pot – putovawe na Poqa smrti 20.00 ^a~apoja. misterija izgubqene civilizacije 21.00 Lovci na naciste 22.00 Tajm tim godina 10 23.00 Nebeski put ~aja 00.00 Ku}a iz ~etrdesetih 00.30 Svet novca: Svet po Guglu 01.00 Ajn{tajnova velika ideja

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Paulinine vratolomije Crveni udar Suza i wene sestre Panika u vazduhu Letwa palata Romansa i cigarete Erotski film Erotski program Isti novac

06.00 07.50 09.35 11.20 13.15 15.05 16.55 18.35 20.05 21.30 22.30 23.20 00.20 01.50 03.40

Tajni `ivot p~ela Raspad sistema Romulus, moj otac Marli i ja Bra}a Blum Rej~el se udaje Ispovest kupoholi~arke Trenutak prednosti Lopovi sa Harvarda Velika qubav Prava krv II, ep. 23. Prava krv II, ep. 24. Dzift - katran Opasna veza Janosik, istinita pri~a

Sana Latan

Korak ispred Matijas Li Vitlok je mesni {ef policije ~iji se brak s koleginicom Aleks nedavno raspao. Zato se bez gri`e savesti upustio u strastvenu qubavnu vezu s lepom En Meri Harison, suprugom svoga poznanika Krisa... Uloge: Denzel Vo{ington, Eva Mendez, Sana Latan, Din Kejn, Yon Bilingsli, Robert Bejker, Aleks Karter Re`ija: Karl Frenklin (HRT 1, 21.00)

08.00 08.10 08.25 08.45 09.05 09.30 09.40 09.55 10.20 12.20 13.00 13.45 14.05 14.35 15.15 16.05 16.55 19.05 20.08 20.46 21.20 22.10 22.55 23.45 00.10 00.50

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Porodica Adams Deksterova laboratorija Navrh jezika Boli glava Hajdi Hajdine hronike, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Vrhunska putovawa, dok. serija Budimpe{ta: EP u plivawu, prenos Mu}ke Ve~erwa {kola Bitange i princeze Bez traga Zakon i red Dedvud Kalifornikacija Zlo~ina~ki umovi Kineska pla`a

06.00 Sudija Ejmi 07.00 Meklodove }erke 09.00 Tajanstvena `ena: Vizija ubistva 11.00 Sudija Ejmi 12.00 Gardijan 13.00 Ne{ Briyis 14.00 Yeki Buvije Kenedi Onazis 16.00 Yeki Buvije Kenedi Onazis 18.00 Sudija Ejmi 19.00 Ne{ Briyis 20.00 Gardijan 21.00 Vo`wa ka uspehu 23.00 Igra za ~uvawe 01.00 Istinite ispovesti go go devojke 03.00 Projekat Jeqcin 05.00 Ne{ Briyis

08.10 10.15 10.50 11.35 11.55 12.20 13.10 14.00 15.35 17.25 18.55 19.10 20.00 21.45 22.35 23.45 00.35 02.00

RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina! Crkni lepotice, film Kako sam upoznao va{u majku Teorija velikog praska CSI Wujork Smrtonosna Yejn, film Astro {ou

Crkni lepotice U Maunt Rozu, malom gradu u Minesoti, svake godine se odr`ava izbor lepote za tinejyerke, u kom ve}ina lokalnih devojaka u~estvuje samo zato jer nemaju {ta drugo da rade i zato {to je to tradicija. Ali, neke od wih imaju i ozbiqnije motive... Uloge: Kirsten Dunst, Britani Marfi, Elen Barkin, Alison Yenej, Denis Ri~ards, Kirsti Eli Re`ija: Majkl Patrik Yan (RTL, 20.00)

Kirsten Dunst

07.00 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.10 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00 02.35 03.45

Plo~nici Londona Intermeco 1 Pri~e veka ^ovek iz Holivuda Intermeco 2 Dama gangster Trava Pri~e veka Trava Opasna zona Intermeco 3 Praznina Besplatna lova Pet uglova Odred Zebra Sedam vrata do smrti Kapetan Skarlet

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Yoni “Britva” Tejlor Ra{mor Situacija Vorlok Biti Yon Malkovi~ Na sve`em vazduhu Dobre namere Nemamo {ta da izgubimo Zaqubqeni de~ak Yoni “Britva” Tejlor Skoro savr{ena Qubavnici

08.30 12.15 13.45 15.00 15.30 16.30 19.00 19.10 20.00 21.00 23.00 01.15

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri 2008. Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi Velike selidbe Megagraditeqi Gra|evinske intervencije U deli}u sekunde Auta po meri 2008. Prqavi poslovi

Plivawe Skija{ki skokovi Atletika Plivawe Plivawe Plivawe Fudbal Skija{ki skokovi Boks Boks Plivawe Svi sportovi

Kasno se Sovjeti setili da uvoze kapitalizam ene hrane u SSSR-u tokom sedamdesetih dijskom ekonomisti, dobitniku Nobelove nagrade stalno su rasle a nesta{ice postale sve za 1998. Amartiju Senu, koji je pisao: “U stravi~noj ra{irenije, mada su je zaposleni u dr`avistoriji, nijedna velika glad nikad se nije dogodinoj administraciji i vojsci mogli kupiti po polo u nekoj nezavisnoj i demokratskoj zemqi s relavoqnijim cenama u prodavnicama koje nisu bile tivno slobodnom {tampom. Ne mogu se na}i izuzeci otvorene za javnost. Jegor Gajdar, jedna od najistakod tog pravila ma gde ga tra`ili: u Etiopiji, Somanutijih li~nosti u nomenklaturi Borisa Jeqcina, liji ili drugim diktatorskim re`imima, Irskoj smatra da se do 1981. “politi~ki vrh SSSR-a na{ao ili Indiji pod stranom vla{}u, SSSR-u tokom triu bezizlaznoj klopci. Bilo je nemogu}e dovoqno desetih. Posebno u Kini 1958–1961. gde nakon smrti ubrzati poqoprivrednu proizvodwu koja bi zadovoqila rastu}u potra`wu”. Nafta je pomagala neko vreme, ali preterana eksploatacija bu{otina donela je samo kratkoro~nu dobit, a smawila dugoro~ne izlede. Visoka cena nafte iz polovine sedamdesetih pomogla je da se plati uvoz hrane i finansira vojska, da bi dr`ala korak s armijom SAD. Ali Kremq se pona{ao kao da }e cena energenta zauvek ostati visoka i pre nego {to je ona pala 1985. i 1986, nije obezbedio devizne rezerve. A krediti su se pove}avali. Sovjetski lideri su bili potpuno svesni toga koliko je opasno da se u hrani oslawa na svoje hladnoratovske neprijateqe, ali nisu Predsednik Zimbabvea Mugabe gla|u ka`wavao opoziciju imali mnogo izbora. Gorba~ov, koji je do{ao na vlast 1985, po~eo je da uvodi ekonom30 miliona qudi politi~ke mere vlasti niko nije ske reforme, ali bez mnogo uspeha jer su unutrakritikovao jer u parlamentu nije bilo opozicio{we borbe paralisale sistem. Ubrzo je sav sovjetnih stranaka, niti slobodne {tampe. Za glad se ~eski prihod od nafte odlazio na pla}awe dospelih sto krive prirodne katastrofe. Ali kad one pogokamata, a lo{e `etve `ita u celom svetu 1989. i de demokratske zemqe, politi~ari }e pre reagova1990. pove}ale su cene, naro~ito p{enice. SSSR je ti, makar samo da ne izgube podr{ku glasa~a. Nimapo~eo propu{tati da stranim dobavqa~ima plati lo ne ~udi {to su gladi u Indiji, nakon sticawa neuvezenu hranu pa su neke isporuke stopirane. Mnozavisnosti, iznenada nestale posle uspostavqawa ge namirnice, poput {e}era, putera, pirin~a ili vi{estrana~ke demokratije i slobodne {tampe”, soli, bilo je sve te`e na}i u redovnoj prodaji. isti~e Sen. Jedan od Gorba~ovqevih najbli`ih saradnika je Uspon demokratije, koji Sen naziva “najistaknupo~etkom prole}a 1991. zapisao u svoj dnevnik: “U tijim razvojem” 20. veka, objasnio bi za{to se toliMoskvi i drugim gradovima redovi su onakvi kao ko smawila upotreba hrane kao ideolo{kog oru`ja. pre dve godine za kobasice. Ako negde ne na|emo Redak, ali izrazit primer je diktator Zimbabvea hleba, do juna bi mogla nastupiti glad. Od svih reRobert Mugabe, koji je izme|u 2000. i 2008. nekadapublika, samo Kazahstan i Ukrajina mogu jedva da se {wu `itnicu regiona pretvorio u ugro`eno podprehrane. Ispostavilo se da je mit da dr`ava ima ru~je. U tom periodu kolapsa poqoprivredna proizhleb. Izgrebali smo samo vodwa je opala 80 procedno da na|emo novac i nata, nezaposlenost porakredite da ga kupimo u „Provozao sam se Moskvom. Pekare sla 85, inflacija sko~ila inostranstvu. Ali vi{e na vi{e od 100.000, prosu zabravqene ili u`asavaju}e nismo kreditno sposobni. `ivotni vek pao na prazne. Grad tako ne{to nije video u se~ni Provozao sam se Moispod 40 godina, a tri miceloj svojoj istoriji, ~ak ni za skvom. Pekare su zabraliona stanovnika, ili penajgladnijih godina”, pisao je blizak tina populacije, pobegla vqene ili u`asavaju}e prazne. Grad tako ne{to iz zemqe. I pored svega Gorba~ovqev saradnik 1991. nije video u celoj svojoj toga, Mugabe je ~vrsto drpred sam raspad SSSR-a istoriji, ~ak ni za naj`ao vlast pomo}u nasiqa, gladnijih godina”. Zbog name{taju}i niz izbora i nesta{ice hrane sovjetska vlada je izgubila autopreusmeravaju}i pomo} u hrani ka oblastima gde ritet, a zamenik ministra unutra{wih poslova je ima najja~u podr{ku, dok ju je uskra}ivao tamo gde je izvestio da “gra|ani kritikuju lokalne i centralznao da su qudi nakloweni opoziciji. Optu`en je i ne vlasti pogrdnim jezikom, a neki i pozivaju na da je 2008. nudio hranu qudima u opozicionim oblaprotestne akcije”. stima samo ako se odreknu identifikacionih dokuU jesen zvani~ni dopis konstatuje: “Lo{a `etva, menata da bi ih spre~io da na predsedni~kim izbonemogu}nost pove}awa uvoza i odbijawe gazdinstava rima glasaju za wegovog protivkandidata. Tvrdio je da predaju svoje `ito, mogu dovesti dr`avu do ruba i da humanitarne organizacije koriste hranu kao gladi. Jedini izlaz je da se gazdinstvima dozvoli oru`je za kampawu protiv wegove vlade. prodaja `ita po tr`i{nim cenama, uz daqu liberaA hrana se zaista mo`e upotrebiti za proteste lizaciju maloprodajne cene hleba. Bez ubrzanog smaprotiv kompanija ili vlada. Francuski politi~ki wewa dr`avne kontrole nad poqoprivredom i trgoaktivista @oze Bove je 1999, `ele}i da izrazi provinom ne}e biti podstreka za rast proizvodwe”. No, tivqewe zbog mo}i SAD i uticaja multinacionalza uvo|ewe kapitalizma bilo je suvi{e kasno jer se nih kompanija na francusku tradiciju i lokalne SSSR i formalno raspao 26. decembra 1991. firme, demolirao “Mekdonaldsov” restoran u graDa li je slu~ajno {to su najgora gladi poga|ale du Milo, natovario kr{ na traktor i istresao pred ba{ komunisti~ke dr`ave? Ne, ako je verovati insedi{te lokalne vlasti.

C

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

utorak10.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je Marsov dan, va{ dan, to ste do sada ve} i nau~ili ~itaju}i horoskope. A to zna~i da mo`ete biti u svom elementu, prodorni i produktivni, po svojoj meri i snazi. Strasti.

BIK 20.4-20.5.

U`ivate, i mo`e vam se! Povedite ra~una o tome da ne budete lewi i usporeni jer je neophodno da tokom dana ipak date sve od sebe da biste iskoristili pozitivan period za {to ve}i uspeh.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

10. avgust 2010.

Ako je `ivot igra, onda oni koji ne u~estvuju, ne mogu ni u`ivati u woj. A vama su zvezde naklowene, upravo u tom pravcu i maniru. Ovih dana ste neuhvatqivi. Putovawe?

Idealizam, zanos i intiuicija vas mogu povesti u pogre{nom pravcu. Mo`ete putovati s dragom osobom i lepo se provesti. Ali, u poslu pazite {ta radite, da se ne biste prevarili. S dragom osobom zapo~iwete romansu koja }e trajati. Humanizam i renesansa! Danas je dan za poklone, izlazak negde u restoran s muzikom, fotografisawe i sve one lepe stvari. Zaintersovani ste za vi{e sadr`aja, tema i mogu}nosti, poslova i na~ina rada, ali definisa}ete onaj pravi put koji }e vas nepogre{ivo dovesti do dobrih rezultata. Akcija u poslu.

VAGA 23.9- 23.10.

Od vas se mnogo o~ekuje i nemate izbora no da sve uradite i odradite, postignete, na svim poqima. Ko ka`e da to ne mo`ete ili ne umete, taj la`e. Puni ste pozitivne energije.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Poslovno ili finansijsko optere}ewe dugovima, u bilo kojem smislu, ne treba da zanemarite. Neko }e insistirati na promeni, u onom smislu i pravcu koji vama odgovara. Sve legalno! Mo`ete putovati i promeniti mesto boravka, mo`ete se seliti, privremeno ili trajno. Mo`ete sre|ivati i ure|ivati nekretnine, ako `elite. Borbeno, a kulturno, u karijeri!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Pravo je vreme da se uputite u neko inostranstvo, {to daqe to boqe, bilo odmora radi ili na posao koji }e vam doneti pove}awe prihoda. Spajate qubav i novac, uspeh.

@ivite svoje snove, i to je sasvim OK. Idealizujete partnera, i to nije OK jer }ete se sutra razo~arati, po ko zna koji put. Budite pa`qivi i odmereni u saobra}aju i komunikaciji. Putovawa. Imate mnogo poslova, nije da nemate, ali ne morate ih uraditi sve u isto vreme. Va`no je da sa~uvate stabilnost i mir sa sobom, da uva`ite i svoje druge potrebe, poput {etwe, sporta.

TRI^-TRA^

Pro`drqiva Yulija V REMENSKA

Oskarovka Xulija Roberts je bukvalno shvatila naziv svog najnovijeg filma „Jedi, moli, voli” te se tokom snimawa udebqala pet kilograma. Prva ~etiri meseca provela je u Italiji, u`ivaju}i u gastronomskim specijalitetima, slede}a ~etiri u Indiji gde se posvetila molitivi, a posledwa ~etiri na Baliju gde se zaqubila. - Tokom snimawa u Italiji, i{li smo tamo gde je autorka kwige jela picu. Stigli smo u osam sati ujutru da po~nemo snimawe, a ja sam dan po~ela tako {to sam za 45 minuta pojela osam par~adi pice. Ne kajem se, ni zbog jednog kilograma, u`ivala sam - ka`e Xulija. Iako su je svi ube|ivali da }e na „molitvenom putovawu” u Indiju izgubiti kilograme, to se nije desilo jer je i tamo degustirala lokalne specijalitete.

PROGNOZA

VIC DANA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad Subotica

30

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zrewanin

30

S. Mitrovica 31 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

30

Srbija Beograd

31

Kragujevac

30

K. Mitrovica 31 Ni{

Evropa

30

32

NOVI SAD: Sun~ano i malo toplije. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 16 do 30 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i malo toplije. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura 14, a maksimalna 31 stepen. SRBIJA: Sun~ano i toplo. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 13, a maksimalna 32 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana sve toplije. Krajem sedmice temperature blizu 40 stepeni. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija }e pogodovati smawewu tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje osobama sa povi{enim pritiskom i respiratornim problemima. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su neraspolo`ewe i reumatske bolovi. Svim u~esnicima u saobra}aju neophodna je pa`wa.

Madrid

36

Rim

30

London

22

Cirih

27

Berlin

27

Be~

28

Var{ava

27

Kijev

33

Moskva

37

Oslo

20

I{le Fata i [emsa da pola`u prijemni u javnoj ku}i. Vra}a se Fata ku}i, Muja je pita {ta je uradila, a ona ka`e: - Polo`ila sam. - A [emsa? - pita Muja. - [emsa je pala na usmenom!

SUDOKU

St. Peterburg 26 Atina

36

Pariz

27

Minhen

26

Budimpe{ta

30

Stokholm

23

5 1

8

4

4

3

3

4

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

7 5 4 3 6 9 8 1 2 TISA

2

SAVA

Bezdan

380 (15)

Slankamen

428 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

434 (14)

Zemun

414 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

442 (-18)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

420 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

367 (-10)

Tendencija stagnacije

Smederevo

554 (-10)

Titel

440 (-4)

NERA

Ba~. Palanka 353 (10) Novi Sad

364 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

124 (26)

19 (-1)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 433 (-22) S. Mitrovica Beograd

130 (-6)

5

9

Kusi}

3

5

6 1 8 4 7 2 3 5 9 3 9 2 8 1 5 6 7 4

6

5 7 1 2 8 4 9 3 6

360 (-4)

4

Tendencija opadawa i stagnacije

9

9

1

2 4 9 6 3 7 5 8 1

3

5

9

3

9

8 3 6 9 5 1 4 2 7 1 6 7 5 9 3 2 4 8

13 (-35)

6 9

3

7 8

7

4 8 3 7 2 6 1 9 5 9 2 5 1 4 8 7 6 3 Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 10.avgust 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you