Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 10. JUL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23131 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[MINKAWESRPSKESTVARNOSTI:TRIPI[EM,DVAPAMTIM,SVEOSTALOZABORAVQAM

Statistikana{adika, iru`anje lepkoslika nost je jedino bitna, a ona nije nimalo lepa i onom ko je ostao bez posla, osiroma{io, ko nema ni ono {to je na po~etku mandata ove vlasti imao, wemu niti premijer niti Republi~ki zavod za statistiku ne mogu pomo}i. Wemu treba vazduha da prodi{e i probudi se iz u~malosti i bezna|a. Sirovi i bezna~ajni podaci, bez obzira ~iji su ta~niji, taj sve` vazduh ne nude”, ka`e za „Dnevnik” ekonomista Milan ]ulibrk. str. 5

NASLOVI MilicaDelevi} I ministri su shvatili {ta su EU standardi

@eqko Markovi}

Foto: N. Stojanovi}

Kada po~nu da se izme|u sebe spore dr`avni organi, onda je vrag zaista odneo {alu. Tek {to se Mirko Cvetkovi} odva`io da javno saop{ti da {to je bilo – bilo je, i da su te{ka vremena iza nas, jer svi statisti~ki podaci, pa i oni o zaposlenosti, po~iwu da bele`e pozitivan tren, oglasio se Republi~ki zavod za statistiku “pokriv{i” tvrdwe srpskog premijera podacima po kojima je i lacima bilo jasno da nismo iza{li iz krize, naprotiv. „Stvar-

Tropski dan

Najvi{a temperatura37°S

^ekaju}i brzi voz iz Vinkovaca

BoraOti} [e{ir

\or|eRandeq

[ta }ete na odmoru? A {ta }ete i ovde... INTERVJUNEDEQE

Vladimir Kopicl

str. 7

TeofilPan~i} Specijalni odnosi

Milorad Pupovac

Tesla banka ne}e guliti povratnike TOKOMPOSLEDWEDVEDECENIJENA[IREMPODRU^JUNOVOGSADA NIJERASVETQENNESTANAK80OSOBA

Be`equdiodproblema, ~akiusmrt

EGZIT2011.

Afrikana Tvr|avi

str. 15

U ju`noj Ba~koj je u posledwe vreme primetan trend nestanka maloletnica od 14 do 18 godina i `ena starijih od pedeset, kao i mu{karaca izme|u tre}e i pete decenije. Ako je za utehu, ove godine nije otkrivena nasilna smrt kod osoba ~iji je nestanak prijavqen. „Maloletnice odlaze od ku}e naj~e{}e zbog lo{eg uspeha u {koli, neuzvra}ene qubavi, sukoba s roditeqima, ali i ulaska u lo{a dru{tva kada se avanturisti~ki napu{ta dom, pa se tom prilikom odaju skitwi i, neretko, konzumirawu narkotika. Kod mu{karaca izme|u tridesete i pedesete najve}i problem su, pak, du`ni~kopoverila~ki odnosi”, ka`e za „Dnevnik” {ef grupe za potrage u novosadskoj Policijskoj upravi Miroslav Vojvodi}. str. 6


2

dnevnik

nedeqa3.jul2011.

CITATI

Da li je 12 godina bilo potrebno da se pokrene nezavisna istraga? Su{tina nezavisne istrage su svedoci, a ve}ina wih se nalazi na Kosovu gde jo{ nema jasnih pravnih pravila i to mo`e da ugrozi istragu BrunoVekari},zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine

Promena nema~kogstava?

LDP:Dr`ava daizmiridug

^lan delegacije Nema~ke u Parlamentarnoj skup{tini OEBS Uta Cafizjavilajedasekajezbogpodno{ewa amandmana na Nacrt Rezolucijeoborbiprotivtrgovinequdskimorganima,kojujeSrbijapodnelaPSOEBS,akojimsetra`idaistragu vodi UNMIK u saradwi sa Euleksom,anepodmandatomUjediwenih nacija. Caf je, posle panel diskusije o Borbi protiv trgovine qudskim organima, izjavila da bi danas bila za to da se istraga vodi pod mandatom Ujediwenih nacija. Kako je saop{tila Skup{tina Srbije,Cafjedodalada}etakavstav iznetiubudu}impoliti~kimdiskusijamaiinsistiratidapredstavniciNema~kepriUNreagujunaisti na~in. Caf je pohvalila prezentacijuRezolucije,nakojojsugovorili srpskizvani~nici.

Liberalno demokratska partija predlo`ilajedono{eweodlukekoja obavezuje dr`avne organe i wena preduze}adaobavezepremaprivredi pla}ajuuskra}enomroku,kojiuprvojfazitrebaograni~itinanajvi{e45dana.„Idejakojomsenajavquje krivi~na odgovornost poslodavaca kojikasneuisplatiplataosta}elicemernasvedokjesamadr`avanajve}i du`nik koji kasni u svim pla}awimaidoksuwenapreduze}a{ampioni u neredovnom izmirivawu obaveza”, naveo je predsednik LDP ^edomir Jovanovi}. On je dodao da dr`avadanasprivredidugujepreko milijardu evra. „Zato LDP predla`e da se odmah donese odluka koja obavezuje dr`avne organe i wena preduze}a, da svoje obaveze prema privredipla}ajuuskra}enomroku.

MILORADPUPOVACRAZUVERAVAIZBEGLI^KAUDRU@EWA

Teslabankane}e gulitipovratnike

o~etkom sedmice odr`ana je u Zagrebu prva sednica akcionara »Teslabanke«,~imejepokrenutadokapitalizacija ove finansijske institucije ~iji je proklamovani ciq da obezbedi osnovne ekonomske uslove za odr`ivi povratak i ostanak Srba u Hrvatskoj. Me|utim, svega nekoliko dana kasnije na Skup{tini dijaspore i Srba iz regionaodr`anojuBeogradu,bilojedostaopre~nihkomentara, pajetakoresorniministarSr-

P

Vi{eSrbanego2001. Pore~imaMiloradaPupovca,SNVjo{nijedobilozvani~ne podatkeorezultatimapopisastanovni{tvauHrvatskoj.„Postoje za sada samo procene za pojedina podru~ja, prema kojima mo`emo o~ekivatida}ebrojpripadnikasrpskezajednicebitine{tove}i nego{tojebionapopisuiz2001.Dalijetodovoqnoiline,jo{ nemogukomentarisati,alinesumwivojedanisusviSrbiprevladalibarijerestvorenetokomratnihgodina.Itojeposaokojinam tekpredstoji”,ka`epredsednikSrpskognacionalnogve}a.

|anSre}kovi}oceniodaseradi o pion  irskom projektu koji treba da podstakne i dobrosusedske odnose i ekonomsku saradwu,doksupredstavniciKoalicije udru`ewa izbeglica otvoreno rekli da Tesla banku ne vide kao mogu}i podsticaj povratku,osimakoseona,prilikom svog poslovawa, ne odrekneprofita. Milorad Pupovac, predsednikSrpskognacionalnogve}a, koje je inicijator projekta osnivawa Tesla banke, ka`e za „Dnevnik”da}esetafinansijskainstitucijarazlikovatiod drugihupravopotome{tone}e biti klasi~na komercijalna banka. – Tesla banka }e vi{e biti fond za razvoj, koji }e qudima pomagati da ono {to sami ne mogu da urade, urade uz pomo} banke. Ali ne tako {to }e se onapona{atikaokasauzajamne pomo}iili,pak,tako{to}eih krozkamateoguliti,negotako {to}eimobezbeditiusloveda postanu dobri privrednici. Skeptici ne razumeju da na{

ciq nije da prodajemo novac, ve} da s parama koje imamo „stvaramo” qude koji }e sami mo}idastvarajupare.Aodtih para }e onda koristi imati i oni sami i banka – obja{wava Pupovac. On je odbacio i primedbu da „izbegli~ka populacija nije kreditnosposobna”,tene}ebiti u stawu da vrati pozajmicu, bezobziranatokolikoonabilapovoqna. – Naravno da mi jako dobro znamo da izbegli~ka polulacija nije kreditno sposobna. Padajestekreditnosposobna, miovubankunebismoniformirali. Dakle, Tesla banka je iosnovanazatodabiizbeglice i povratnici mogli lak{e do}idonovca,dabitajnovac sa sigurno{}u investirali i dabi,nakoncu,moglibitisigurnida}eodtoga{toproizvedu dobiti novac natrag. Za nas su potencijalno kreditno spos obn i svi koj i su radn o sposobni. Tesla banka, koja je nastala preuzimawem zagreba~ke »„A

{tedne banke malog poduzetni{tva«”, za sada je u ve}inskom vlasni{tvu Vlade Vojvodine, s timdajedeoni~arume|uvremenupostaoiFondzarazvojSrbije.Kadajere~oVladiHrvatske, Pupovac navodi da ona u ovom trenutku u stavqawu banke na nogeu~estvujenadvana~ina. – Najpre, Vlada Hrvatske je najavilapodr{kuprivrednicimaivelikimkompanijamakoje ulaze u Tesla banku. S druge strane, tu je i obezbe|ivawe prostorazaradbanciuZagrebu inekimdrugimmestima.Zanas je to u ovoj fazi dovoqno, a u slede}em buxetskom periodu }emosepotruditidaseosigura i druga~ije prisustvo Vlade Hrvatske. Kadajere~odrugimpotencijalnimakcionarima,zasadapaket deonica imaju {e}erana iz @upawe, te jedna od kompanija izsastavakoncerna»”Agrokor”«, au~e{}ejenajavilainovosadska Mesna industrija „Matijevi}”.Ipak,mnogosevi{eo~ekivaloio~ekujeodprivrednikakojivodeporekloizHrvatske a svoj su biznis razvili u Srbiji. – Qudi su jo{ uvek oprezni, {to je i razumqivo, jer ni mi ni od koga ne o~ekujemo da poklawanovac.Usvakomslu~aju, ako je nekome potreban argumentvi{edaseuveriutodaje Tesla banka ozbiqna stvar, mi }emotajargumentobezbediti– poru~ujePupovac. Govore}i o tome kada bi Teslabankamogladaplasiraprve kredite, sagovornik „Dnevnika”najaviojedabitiplasmani mogli krenuti ve} na jesen, a najkasnijedokrajagodine. – Ina~e, na{ ciq nije samo pomo}povratni~kimsredinama ipovratnicima,nitijetosamo prekorgani~na saradwa. Na{ ciq je i poslovna saradwa izme|u Hrvatske i Srbije. I mi Tesla banku vidimo kao sredstvo za ja~awe te saradwe, a to }e onda otvoriti prostor i za wenozbiqnijiuticajnahrvatskomfinansijskomtr`i{tu. n Miroslav Staji}

INTERVJU

Iministrisu {tasuevropski ra|ani Srbije sa optimismo li se kratko radovali bezvise odnose na u~e{}e mawinskih zmommogudagledajunaperznomre`imuputovawauEvropu. grupa u politi~kom `ivotu u Srspektivu daqeg bezviznog l [ta je to uradila Vlada biji.Verujemdasurezultatdalei putovawauzemqe{engenskogspopa je relativno brzo, nakon nekekratkoro~nemere,odkamparazuma,paiuDansku.Sigurnasam briselskih upozorewa, pao we informisawa, do poja~ane koda}ezemqeunutarEUizna}inabrojla`nihazilanata? trole na granicama i krivi~nog ~indaseizborestimkakofunk– Problem smawewa broja zah- gowewagdeimaosnovazato,kaou cioni{e {engenski sistem, ~ak i teva za azilom nismo postavili slu~ajevima izdavawa la`nih dou uslovima pritiska kumenata. U svakom poja~anog priliva slu~aju,ono{toseu imigranata. Evropska Gra|ani Srbije nekada reaguju na kratkori~ni Akcionom planu odunijasenalazilapred izazov ja~om ili slabijom podr{kom ~lanstvu nosi na grupe qudi razli~itim izazovima koje bi potencijalno u EU, ali imaju racionalnu procenu o tome i prevazilazila ih na mogledapodnosezah{ta je u wihovom interesu na~in koji nije mogao tev za politi~kim da se pretpostavi, pa azilom nije tu zato verujem da }e tako bi{to predstavqa odti i sada –  odgovorila je direkkao ciq u Akcionom planu za br- govornatrenutniproblem,ve}zatorkaKancelarijezaevropskein- `esticawestatusakandidata,ali to {to je re~ o dugoro~nom ciqu tegracije Vlade Srbije Milica jebilomnogomerakojesuseodno- ovevlade. Delevi}nana{epitawemo`eli sile na unapre|ewe polo`aja mal Ko je najvi{e odgovorio „{engenskiki{obran“dapadnesa wina,odizdavawali~nihdokume- obavezama koje je predvideo danskom kontrolom granica i ni- nata,padorazli~itihkorakakoji Akcioniplan?

G

Srbijase izvinilaMaroku iAl`iru Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} ju~e se izvinio predstavnicima dve zemqe Magreba kojima u ~etvrtak uve~e, gre{komobezbe|ewa,nijebilodozvoqenoprisustvoprijemuparlamentaracakodpredsednikaSrbijeBorisa Tadi}a.  Na po~etku svog izlagawanaplenarnojsednici20.zasedawaParlamentarneskup{tine OEBS u Beogradu, Jeremi} se u imedr`aveSrbijeizviniodelagacijamaMarokaiAl`ira,irekao damujenaro~ito`aojerseradio delegacijama dve prijateqske i Srbiji bliske zemqe. „Srbija je ponosna na rezultate bliskih odnosa sa arapskim zemqama”, dodao jeJeremi},kojijeizostanakdelagacija Al`ira i Maroka ozna~io kao„tehni~kuglupost”.

SVET

Novadr`avaJu`niSudan Brojne dr`ave, me|u kojima SAD, Rusija, Kina, kao i ~lanice Evropskeunije,priznalesunajmla|u dr`avu na svetu - Ju`ni Sudan, kojajeju~eta~noupono}zvani~no proglasilanezavisnost.GlavnitrgovinskipartnerSudanainajve}i straniinvestitorutojzemqiKinajeizrazilanaduda}esevernii ju`ni Sudan „biti dobri susedi, partneriibra}azauvek”,izjavioje specijalni predstavnik predsednika Hu \intaoa na ceremoniji progla{ewe nezavisnosti. Evropska Unijajepozdravqaju}iformirawe novedr`ave,najavilajedasenada „partnerskomodnosu”sanovomdr`avom i „ohrabruje nove vlasti da

po{tuju pluralizam i razli~itost zasnovanu na zakonu i po{tovawu qudskih prava”. Ruski predsednik DmitriMedvedev~estitaojetelegramom svom kolegi ju`nosudanskom predsedniku Slavi Kiru, us-

postavqawenovedr`ave. SAD su ranije priznale Ju`ni Sudan neposredno posle zvani~ne ceremonije progla{ewanezavisnostiu glavnom gradu Xubri. Ceremonijaprogla{ewanezavisnostiodr`anajeispred mauzoleja biv{eg pobuweni~kogvo|eXonaGarangaa progla{ewu su prethodili vojna parada i govori verskihzvani~nika,jednogmuslimanskog i jednog hri{}anskog. Ceremonijitako|eprisustvujeoko 30 afri~kih lidera i drugih stranihzvani~nikame|ukojimaigeneralni sekretar Ujediwenih nacija

Ban Ki Mun, kao i predstavnici SAD,BritanijeiFrancuske. Od1955.godine,godinudanapre nego {to je Sudan stekao nezavisnost,pado2005.godine,pobuwenicisaafri~kogjugazemqesuvodili dva rata protiv uglavnom arapskihvlastiuKartumu,unastojawu dadobijudodatnuautonomiju.Usukobimakojisurazorilizemqu,poginulo je nekoliko miliona qudi. Mirovni sporazum iz 2005. godine otvoriojenovopoglavqeuistorijizemqe,kaoiputkareferendumu onezavisnostiodr`anomujanuaru ovegodine.StanovnicijugaSudana na referendumu su se jednodu{no opredelilizaotcepqewe.

RETROVIZOR n Ustavni sud Srbije osporio je ustavnost „duplih funkcija”. Prema toj odluci USS-a, predsednici op{tina koji su ujedno i poslanici u Skup{tinama Srbije ili Vojvodine mora}e da se odreknu jedne od funkcija pre isteka mandata, bez obzira da li su 1. januara ove godine zate~eni na wima. n Srpska napredna stranka prekinula bi evropski put, ako kona~an uslov za prijem Srbije u EU bude priznawe nezavisnosti Kosova, poru~uje lider SNS Tomislav Nikoli}. „Boqe bi bilo da su nas na po~etku suo~ili s tim uslovom, jer bismo tra`ili druge izlaze za Srbiju”, rekao je Nikoli}. n Biv{i oficir JNA Veselin [qivan~anin doputovao je u Beograd po{to je Tribunal u Hagu odlu~io da ga pusti na prevremenu slobodu. [qivan~anin je izdr`ao dve tre}ine kazne od 10 godina zatvora na koju je osu|en zbog zlo~ina nad Hrvatima u Vukovaru 1991. godine. n Boris Tadi} je, tokom zvani~ne posete Sarajevu, rekao je da Srbija `eli najbli`e prijateqske odnose saradwe sa Bosnom i Hercegovinom i da je spremna na re{avawe svih preostalih otvorenih pitawa izme|u dve zemqe. On je istakao i da podr{ka Srbije integritetu BiH nije samo deklarativna. n P{enica je u Srbiji skinuta sa oko 40 odsto zasejanih povr{ina. Pose~ni prinosi su od 3,5 do 4 tone po hektaru na individualnim imawima, dok se na poqima velikih kombinata o~ekuje i preko 7 t/ha. Ukupan ovogodi{wi rod p{enice procewen je na oko dva miliona tona.


dnevnik

nedeqa10.jul2011.

DELEVI],DIREKTORKAKANCELARIJEZAEVROPSKEINTEGRACIJE

KARMA KOMA

shvatili standardi

Specijalni odnosi

– Izve{taj o sprovo|ewu Akcionog maksimalna je, od kada plana je jo{ uvek u proceduri Vlade, radimo istra`ivawa, {to zna~i da se jo{ uvek daju mi{qewa bila 70 procenata – ali i mo`e biti nekih izmena i dopuna do istovremeno, kako smo ~etvrtaka, kada }e ga kabinet premijeve} rekli, raste podrra Cvetkovi}a usvojiti. No, sa sigur{ka reformama na kojino{}u mogu re}i da je mnogo ura|eno. ma insistira ista ta Uostalom, ~ak i da nema izve{taja, viEU, a to zna~i da raste di se dokle smo stigli u na~inu kako i spremnost gra|ana da funkcioni{u Skup{tina, nezavisna se mewaju zbog onoga tela, kakva je sada uloga stranaka u po{to je potrebno u proliti~kom `ivotu nakon usvajawa Zakocesu evropskih integrana o finansirawu politi~kih aktivcija. nosti i izmena propisa o izboru narodl U Hrvatskoj se nih poslanika i odbornika... Gra|ani, sve vi{e ~uju tonovi dakle, promene mogu da prepoznaju i upozorewadabisitubez onoga {to ka`e Akcioni plan, ba{ acija sa Gr~kom, pa kao {to su svesni svega {to jo{ treba mogu}a sa Portugada se uradi, a {to oni ose}aju u svakolom, mogla da prodnevnom `ivotu. longira datum wihol Premaposledwemistra`ivavog ulaska u EU, bez wu, ogromna ve}ina anketiranih obzira {to je najaprelomila je da su evropske revqen za 1. jul 2013. formeneophodnezbogwihsamihi [tabitekSrbijamodr`aveanezbogtoga{topredstagladao~ekuje? vqajuuslovzaprikqu~eweEU? – Hrvatska je pokaza– To posledwe istra`ivawe, sprovela ne{to ~ime i mi tredeno od 16. do 23. juna, pokazalo je do saba da se rukovodimo. da najve}u podr{ku gra|ana reformNajva`nije je, naime, skim procesima, od ~ak 85 procenata, i raditi kod ku}e i tako to ne bilo kojim, ve} onim koje vode zeda taj rad bude najboqa preporuka da se pretku donosi Evropska komisija, podmqu ka EU. Gra|ani Srbije nekada reaproces pribli`avawa Evropskoj uniji vu~e crta, naravno da ne}emo biti potguju na kratkoro~ni izazov, ja~om ili zavr{i. Druge okolnosti }e se mewati puno uskla|eni, ali }emo biti mnogo slabijom podr{kom ~lanstvu u EU, ali nezavisno od nas, ali najboqi saveznik vi{e nego godinu dana ranije. Slede}e imaju dobru i racionalnu procenu {ta bi}e nam to da ne budemo sporna tema, godine }emo biti jo{ bli`i, i mislim je u wihovom interesu. Trenutno ima ve} da je upravo na{ neprestani napreda gra|ani Srbije to razumeju. Uostamnogo mawe idealizma kada je re~ o sadak ne{to {to nas preporu~uje za ~lanlom, zato u tom procesu i podr`avaju mom ~lanstvu u EU, ali smo to videli i stvo. reforme i smatraju da bi ih trebalo u drugim zemqama Zapadnog Balkana, l Kada je re~ o tom napretku, sprovoditi i da ih EU ne postavqa kao pa i Hrvatskoj, koja je na pragu ulaska u srpskajavnostsedosada~estosuuslov, i to zarad stvarawa boqe Srbije Uniju. No, s druge strane, kod gra|ana o~avalastimdaEvropskaunijanezbog nas samih. ja~a svest o tome {ta je dugoro~no wi{totra`i,jersutoEUstandardi,a l A{tajesaevropskomedukahov interes u pogledu kretacijomministara? wa Srbije. – Nekada uskla|ivawe zaRazmi{qawagra|anaoprocesuevropske l Kada govorimo o konodavstva nosi elemente tom istra`ivawu, ono je integracijei~lanstvuuUnijisvesuzrelijai slobode izbora, a nekada je pokazalo i pad entuzijata sloboda mawa. Ministri racionalnija,amnogomaweobojena zma za ~lanstvo u EU, jer ~esto zovu i pitaju kakve su idealizmom samobi53postogra|ana mogu}nosti i modeli, trudereklo„da“ukolikobisa}i se da odaberu najboqi kodabioraspisanreferendum? onda to kod nas bude „malo drugaji, po wihovom mi{qewu, mo`e da od– ^ini mi se da ovo istra`ivawe za~ije“? govori na izazove kojima se suo~ava pravo pokazuje promene u odnosu gra|a– Nesporno je da se kre}emo u pravcu Srbija. Tako|e tra`e i savete, nekana prema EU, i to na na~in da su wihouskla|ivawa sa evropskim zakonodavda ka`u i „zar ba{ mora to“, ali va razmi{qawa o procesu evropske instvom i standardima, ali niko ne usvasvest o tome {ta je obaveza i odgotegracije i ~lanstvu u Uniji sve zrelija sve odmah i u istom trenutku. Svako vornosti kada je re~ o evropskim ja i racionalnija, a mnogo mawe obojeprelazi taj put u skladu sa doma}im standardima postoji kod svih ~lanona idealizmom. Ta~no je da se smawuje okolnostima i mogu}nostima. Ako se va Vlade. procenat podr{ke ~lanstvu u EU – 12. oktobra, kada mi{qewe o na{em nan DraganMilivojevi}

INTERVJU ada se u jednoj kwizi od 300 stranica na|e 1.400 imena iz raznih sfera dru{tva od politike, SANU, crkve, vojske, medija, kulture i estrade a preko kojih je Slobodan Milo{evi} od 1987. do 2000. sprovodio svoje politi~ke i druge ciqeve onda je sasvim jasno za{to je ona proteklih dana izazvala burna reagovawa javnosti. „Fond Biqane Kova~evi} Vu~o” objavio je upravo takvu jednu kwigu pod nazivom „Zloupotrebqene institucije: Ko je bio ko u Srbiji 1987-2000”, a koju potpisuju pokojna Biqana Kova~evi}-Vu~o, poznati borac za quska prava i antiratni aktivnista, i Du{an Bogdanovi}. U kwizi se, izme|u ostalog, nalaze imena Milana Pani}a, Dragoslava Avramovi}a, Miroslava Mi{kovi}a, Milana Beka, Bogoquba Kari}a, vladike Irineja Bulovi}a, mitropolita Amfilohija, Brane Crn~evi}a, Dobrice Eri}a, Aleksandra Ber~eka, Bate @ivojinovi}a, Biqane Plav{i}, @eqka Ra`natovi}a Arkana, Svetlane Ra`natovi}... – Kwiga je nastala je po uzoru na jednu sli~nu koju samo otkrio u Nema~koj. Naime, na buvqoj pijaci u Berlinu, gde sam u to vreme `iveo, nai{ao sam na kwigu „Pet hiqada glava - ko je bio ko u Tre}em Rajhu”. I odmah mi je bilo jasno da treba ne{to tako napraviti za Srbiju. Dokumente o mnogim qudima, od kojih su neki sasvim zaboravqeni, neki nikada poznati {iroj javnosti, a neki od wih i danas veoma uticajni, trebalo je strpqivo prikupqati, i mi smo to ~inili tri godine uz pomo} nau~nih radnika, politi~ara i istra`iva~a. A onda ih je vaqalo i objaviti, kako bi se pokrenula otvorena debata o tome {ta se doga|alo u 90-im godinama, odnosno odgovorilo na pitawe: gde su danas Milo{evi}evi qudi i wegovi po-

K

3

S

ambogzna{tazna~iono„specijalnii paralelni odnosi“, koji da su jo{ onomadsve~anoiradnouspostavqeniizme|uRepublikeSrbijeionogane~ega{tose nalazinajednomdeluteritorijeBosneiHercegovine,a{tosenazivaRepublikaSrpska. Mislim,{tajeta~notuspecijalno,i~emuje toparalelno?Eto,takavvamjetajpoliti~ki `argon:~e{}eslu`itomedasakrivaizamagquje nego da otkriva i razja{wava. [to su stvarimutnije,toseutommutnomboqelovi, pa sad, ko {ta izlovi, wegovo je. Izmisli{ne{to{toni{tanezna~i,paondada{ prilikusvimadautone{to–amo`daini{tasma{nicom–u~itajubilokojezna~ewe kojeimsedopadaisrcuimjemilo.Nekaim, dakle,budelepo,makaribezrazloga. Uostalom, nije li i re~ „entitet“ deo te pri~eoni{tanezna~e}em`argonu,omagli uhva}enojikonzervisanojujeziku?Jer,{taje zapravo „entitet“, a Republika Srpska je po zvani~nom odre|ewu ba{ to, taj „entitet“? Tajpojamprepripadametafizicinegopolitici i obi~noj, zemaqskoj istoriji, to je ne{toza{taseneznainikakosenemo`eodrediti{tajeta~no,osim{tosemo`ere}i daposvojprilicipostoji,daaktivnoprisustvuje stvarnosti, mada je nejasno u kojem svojstvu.Svejeizme|uostaloga„entitet“,i viijasmoentiteti,ibusentravejeentitet, ikozanapa{wakujeentitet,inekaperiferijskaulicauJohanesburgutako|e,madaniko od nas nema potpisan ugovor sa Republikom Srbijomo„specijalnimiparalelnimodnosima“. Kakogod,BorisjeTadi}ovihdanaboravio uSarajevu,pasetamoupoznaosaIvicomOsimom,me|uostalima,{tobive}bilodovoqno za wega i za svakoga od nas pojedina~no, alineizanaskaogra|aneRepublikeSrbije kolektivno. Ipak, za nas je, izme|u ostalog, Tadi}oposlionekedrugestvari,recimo,izjaviokakobiSrbijamoglaisaFederacijom BiH–kojajetako|ejedanmetafizi~kiproblemati~ni,eteri~nientitetuonojistojzajedni~kojdr`aviBosniiHercegovini–dapostignesporazumo„specijalnimiparalelnim odnosima“.[tobi,pomojojra~unici,jedino DistriktBr~koostaviloulimbunespecijalnihineparalelnihodnosasaSrbijom,po{to Distriktnepripadanijednomnidrugomentitetuudr`aviBiHnegoje,pogodite{ta– entitetzasebe.Entitetizvanentiteta,metaentitetski entitet, da se ova suvi{na i mu~nametafizikajo{vi{ezakomplikuje. Bezsveironije,jakojedobroto{tojeTadi}najavio,ibi}ejo{boqeakoseiostvari. Samo, i tu ima barem trostruke igre smislaibesmisla,ivredijepogledatiiznutra,moglabibitipou~na,akojeovdeiko-

medou~ewa.Ako}e,naime,iFederacijadanas-sutra stupiti u „specijalne“ odnose sa Srbijom, onda u ~emu je uop{te „specijalnost“tihodnosa,onihkojejeentitetSrpska uspostavio sa Srbijom? Su{tina „specijalnosti“ ove vrste sva je u ekskluzivnosti, u stvarnom i simboli~kom iskqu~ivawu Drugih,onihkojimajeta„specijalnost“podefiniciji nedostupna, i takvom mora i ostati, dasestvarnebirasto~ilaubesmislu.Polazi se od premise da ima ne~ega „prirodnog“utomedaentitetkojise–samouspostaviv{i se, upravo samoizmisliv{i se, kroz akcijumasivnogetni~kog~i{}ewaogromnih teritorija od Une do Drine – samoprozvao „Srpska“,imanekuspecijalnurelacijusaSrbijom, do~im je isto tako prirodno da bi onome Drugom, preostalom, onome {to bismo priru~no mogli nazvati Nerepublika Nesrpska, takvo {ta trebalo biti uskra}eno,jermu„nepripada“.Tadi}svojomnajavom ru{i tu logiku, i to je vi{e nego pohvalno, jertajelogikaodpo~etkaiusamojsvojojsr`inakaradnainakazna. Svejetouredu.Ali,nijedobroslogicirawem stati taman kad vam je dobro krenulo. Negostvarvaqaisteratidokraja,iotudata najavqena insuficijencija logike u celom ovompo~e}u.Ho}esere}i:akoimamo„specijalne odnose“ sa celom Bosnom i Hercegovinom,ondazapravonemamospecijalneodnose nisakim,negosutiodnosiravnopravni,normalni,obi~ni.Atoondadovodiupitawesamu „metafizi~ku“ opravdanost postojawa „entiteta“.Za{to?Zato{to„entiteti“nisu nastali iz nekog drugog razloga nego radi odvajawa,radikopawadubokogineprelaznog zjapa izme|u Ovih i Onih, nakon {to su fizi~kirasteranisvakona„svoju“stranu.Prostije re~eno, a gledano iz srca „entitetske“ logike: su{tina moje „specijalnosti“ odnosa saSrbijomjestedaOniDrugitakveodnose nemaju,nitiihsmejuimati.Akoihipaksteknu,ondazna~idaimamojednoteisto,aonda ne}epro}idugoineko}eseve}dosetitida pita:pa,~emuondasveto?!^emuubijawa,klawa, raseqavawa, ako smo na kraju svi na istom?Naravno,tojepitawejedinokojeima smisla,izatoba{onoisamoononikadane smebitipostavqeno. n TeofilPan~i}

DU[ANBOGDANOVI},KOAUTORKWIGE„ZLOUPOTREBQENEINSTITUCIJE:KOJEBIOKOUSRBIJI1987-2000”

Lek protiv amnezije liti~ki ciqevi – obja{wava za nedeqeni „Dnevnik” koautor Du{an Bogdanovi}. l Akcenat stavqate na ulogu institucija u Srbiji devedesetihajavnostjeipakzaokupqena imenimaonihkojisepomiwuda suuwimaizawihradili? – Da, ciq nam ni jednog trenutka, bez obzira {to nabrajamo sva imena onih koji su u tom periodu radili za dr`avu, nije bio da se bavimo pojedincima, ve} iskqu~ivo sistemom koji je upropastio i odvukao na dno ovu dr`avu. Po~eli smo upravo za-

da je akcenat stavqen na zloupotrebe tih institucija, koje su onemogu}ile da celo srpsko dru{tvo krene putem tranzicije i demokratije, vladavine prava... U tom su vremenu neki qudi zloupotrebqavali vlast i na taj na~in ceo narod odvukli u projekat koji nigde u istoriji nije uspeo. I upravo to je na{a tema – bavili smo se izu~avawem nosilaca i izvr{ilaca te politike. Nijedna odrednica nije u ovu kwigu u{la a da nije bila verifikovana iz dva potpuno nezavisna odvojena izvora. Zato reakcije koje

Nikadnijekasno Dalijeovakvo{tivozakasnilosobziromdasunekeod pomenutihli~nostiiztogperioda,paiceoSPS,danasponovouvlastiiopetvodeovudr`avu? – Nije kasno. Takva {tiva ne mogu zakasniti. Ova kwiga i ima ciq da jo{ jednom poka`e da nije podvu~ena crta diskontinuiteta s tim vremenom zla i stadawa. Ako se zna da je kwiga „Ko je bio ko u Tre}em Rajhu” iza{la 1967, dakle 22 godine nakon propasti Tre}eg Rajha, onda je jasnija na{a potreba da ovom kwigom u~inimo da se ni{ta ne zaboravi.

to sa 1987. godinom, odnosno sa ~uvenom Osmom sednicom Centralnog komiteta SKS na kojoj je Milo{evi} fakti~ki do{ao na vlast; s druge strane je oktobar 2000. kada je si{ao sa vlasti. l No,naj`e{}ereagujuupravo oni koji su pomenuti u kwizi, pri~emutvrdedasubili„male bebe”uodnosunanekedana{we politi~are... – Va`no je da ovi koji se danas obru{avaju na nas shvate da kwiga nije o qudima ve} o institucijama i

se ovih dana ~uju nisu ta~ne. Prvo, svako ko kwigu otvori s namerom da tra`i svoje ime u woj o~igledno ima li~ni problem. Svako od wih zna za{to to radi i ima problem sa svojom save{}u koja mo`e biti mawe ili vi{e ~ista. S druge strane, sve te burne reakcije imale su jednu zajedni~ku nit: nijedna od wih se nije odnosila na ne{to {to u kwizi pi{e, nego iskqu~ivo na ono {to ne pi{e. Tamo su navedene gole ~iwenice da je neko od tada do tada bio to i to, ali bi akteri hteli da

se doda jo{ pone{to {to oni o sebi misle i {to smatraju da treba da stoji uz wihovo ime, a {to bi relativizovalo ono {to su u tom periodu bili. Neki su se, ruku na srce, kasnije na{li i na suprotnoj strani od Milo{evi}a, ali brisati ono {to su bili u wegovo vreme, jednostavno je neprihvatqivo. l Da li je Va{a namera bila da se neki qudi i wihova dela nezaborave,iliste`elelida sebarsa~uvajudokumentiovremenukojejemnogegra|aneSrbijeunesre}ilo? – I jedno i drugo. To je kwiga protiv nezaborava. Zato se ova prva zove otvoreni dosijei, jer da su zatvoreni niko ih ne bi otvarao. Mi jednostavno ne}emo da se zaborave neke stvari koje su se doga|ale po{to na to jednostavno nemamo pravo. @elimo da ovo dru{tvo najzad po~ene da izvla~i pouke i iz sopstvenih i iz tu|ih gre{aka a ne da ih samo ponovqa. l Lider SPO Vuk Dra{kovi} ocenio je kwigu sramnom i u „tradiciji komunisti~kog prekrajawa istorije i falsifikovawaistine”..? – Nije uop{te re~ o istorijskoj ~itanci, ve} o zbiru dokumenata. Preporu~ujem i samom Dra{kovi}u, a i drugima koji su reagovali, da je prvo pro~itaju, jer ona sadr`i i mnoge druge stvari osim wihovih imena. Recimo, metodolo{ki uvod koji obja{wava na koji na~in su se prikupqali i obra|ivali podaci, kao i hronologija doga|aja iz tog vremena. Mi smo hteli da ovom kwigom uka`emo da nije podvu~ena crta pod Milo{evi}evo vreme jer je

potpisana deklaracija o pomirewu SPS i DS i time izjedna~eni Slobodan Milo{evi} i Zoran \in|i}, {to je neprihvatqivo. Da zlo bude ve}e, izjedna~io ih je inicijator potpisivawa deklaracije – Boris Tadi}. Tada je sam Tadi} rekao da istorija pripada pro{losti. Ali ne mo`e ona da pripada pro{losti sve dok se mi ne suo~imo s tim {ta smo radili ili je to ~inio neko u na{e ime izme|u 1987. i 2000. godine. Treba li podse}ati na to da mi i dan danas trpimo zbog politike koja je onda vo|ena, jer jo{ uvek ose}amo posledice ratova, koje se ogledaju od ekonomske bede do lo{ih odnosa sa susedima. Srbija je danas siroma{na, sa bednom reputacijom i na za~equ evropske pri~e. Postoji odgovornost politi~ke, intelektualne, ekonomske, crkvene, univerzitetske, akademske i druge elite koje su zdu{no u~estovale u projektu koji je sprovo|en u tom periodu. I zato i ima uticajnih snaga koji poku{avaju da istoriju zama`u, zabrqaju i zaborave. l ^ujuseiocenedakwigana svojevrstan na~in predstavqa „crnulistu”,madasu,toisti~eteisami,nawojinekiqudiza koje niko ni onda ni sada nema zamerki? – Ovo nije „kwiga srama”, jer u woj zaista ima mnogo ~asnih qudi koji su radili svoj posao u tom periodu i koji su se, videv{i kuda ta

politika vodi, okrenuli i oti{li. Jednostavno su digli ruke i javno priznali da su pogre{ili i izrazili neslagawe s tom i takvom politikom. Ali, ne mo`e se pre}i preko toga da oni jesu u nekom periodu tog vremena bili ne{to u Srbiji i samim tim nisu mogli biti presko~eni. Dakle, nema ni re~i o nekakvoj listi za odstrel. Jednostavno, u pitawu je rad grupe odgovornih pojedinaca koji ho}e da pomognu da se ova dr`ava najzad opameti, da stane pred ogledalo i suo~i se sa svojom pro{lo{}u. Jer ako to ne uradi, postoji velika opasnost da jednog dana ponovo do|e u istu situaciju. Progla{avati herojima one koji su odgovorni za zlo~ine, ne mo`e imati pozitivne posledice za jedno dru{tvo. Naprotiv, samo se mo`e skupo platiti. n QubinkaMale{evi}


4

dnevnik

nedeqa10.jul2011.

INTERVJU

NATA[A KANDI], DIREKTORKA FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO,

Potrebna nam je jaka politi~ka podr{ka nicijativa za REKOM se od po~etka suo~ava sa brojnim problemima i ja na to gledam kao na sastavni deo tog procesa. Treba imati u vidu to da smo uspeli da formiramo regionalnu koaliciju na prostoru koji obihvata poratna i postkonfliktna dru{tva i koji nije demokratizovan do stepena pune vladavine prava, niti do pune svesti {ta se dogodilo u nedavnoj pro{losti. I pritom smo uspeli da dosegnemo onaj stepen saradwe koje dr`ave na prostoru biv{e Jugoslavije jo{ nisu, i po tome ~itava ova incijativa predstavqa veliki uspeh. Ono {to mene hrabri da }emo ovu inicijativu dovesto do kraja jeste ~iwenica da smo sve uspevali da re{imo putem kompromisa, ka`e u intervjuu nedeqnom “Dnevniku” Nata{a Kandi}, direktorka Fonda za humanitarno pravo, organizacije koja predvodi inicijativu za formirawe Regionalne komisije za utvr|ivawe ~iwenica o ratnim zlo~inima i drugim te{kim kr{ewima qudskih prava na podru~ju nekada{we Jugoslavije 1991-2001. I pored ~iwenice da je Inicijativa za REKOM prikupila pola miliona, umesto planiranih milion potpisa gra|ana u svim biv{im republikama SFRJ, da su Koaliciju za REKOM potresala neslagawa i o{tra istupawa, te ocene u javnosti kako je ~itava ideja propala, da je uzalud potro{eno onoliko novca za kampawu... Kandi} isti~e kako je uverena u to da je u regionu sazrela dru{tvena potreba za suo~avawem s pro{lo{}u na temequ ~iwenica, kao i na osnovu iskustva `rtava ratnih zlo~ina i drugih te{kih povreda qudskih prava u vezi sa ra-

I

SKUP[TINSKI DIVANI: POLITIKA I SPORT

Navija~ sam, tim se di~im N

e pro|e ni jedna iole zna~aj- mislite da li se sport kod nas zlounija sportska manifestacija, potrebqava u smislu prisvajawa tuili osvojena medaqa, a da se u |ih rezultata kao svojih?”. javnosti ne pokrene ve} narednog da– Svaki se Srbin ose}a zaslu`nim na pitawe zbog ~ega su politi~ari {to ima isto dr`avqanstvo kao i odmah pohrlili da se “slikaju” sa Novak \okovi}. I to jeste deo norosvaja~ima titula i odli~ja. Bez od- malnog ponosa, {to pripadate istoj jeka na tom fonu nije tako pro{ao ni naciji. Kao kad nosite prezime trijumf Novaka \okovi}a na engle- ugledne porodice, morate i sami da skoj travi, koga je ne samo u finalu doprinesete da ugled te porodice i sa tribine bodrio {ef srpske dr`a- tog prezimena ostane trajan. E to ve Boris Tadi}a, nego je gotovo kao isto moraju da urade i funkcioneri ~lan str~nog {taba na{eg tenisera u ove dr`ave, da sport ne bude samo Vimbldonu bio i ministar inostra- pri~a o navija~ima koji se zlouponih poslova Vuk Jeremi}. trebqavaju u politi~ke svrhe, da Visoka funkcionerka Demokrat- privatizacija sportskih klubova ne ske stranke i {efica kluba ZES u bude jedna od tema nad kojom se nadmesrpskom parlamentu Nada Kolunxija }u politi~ke snage i veliki intereocewuje da je „na neki na~in i obave- si. Zato smatram da zloupotreba koja za nosilaca javnih ovla{}ewa da bo- je na sceni govori vi{e o nemo}i dre predstavnike svoje dr`ave i svog vlasti, nego o snazi jednog vrhunskog naroda na svim takmi~ewima, gde god sportiste. Novak je imao san i ostvau~estvuju i osvajaju zna~ajne medaqe”. rio ga je. A koji san je imala ova – Treba im pru`ati podr{ku, i ne vlast? Da li taj da gra|ani budu weni vidim za{to bi to nekom bilo spor- taoci sve vreme i u svakoj prilici – no, ili ~udno, i za{to bi to bilo ko pita se Jorgovanka Tabakovi}. tuma~io kao zloupoNa pitawe kako bi trebu. I {panska kravlast komentarisala qica zna da sedi u loI {panska kraqica da su Novaka u Londo`i, kada igraju prednu bodrili Nikoli} i zna da sedi u lo`i, Vu stavnici wene zemqe – ~i}, na{a sagovorkada igraju ukazuje Nada Kolunxinica prime}uje da predstavnici ja. „ima reakcija ~ak i Povodom dileme kada tamo nema Tomiwene zemqe zbog ~ega su lo`e slava Nikoli}a”. (Nada Kolunyija) uglavnom rezervisane – Ako pogledate neza vlast i da li bi isto davnu Koraksovu kariu DS-u mislili i kada katuru, vide}ete da se bi se me|u strastvenim navija~ima me|u onima koji `ele da prisvoje depojavili lideri opozicije, Nikoli} li} Novakovog uspeha pojavquje, potili Ko{tunica, {efica kluba ZES puno neopravdano, i lik lidera natvrdi da „nikome ne bi smetalo da i predwaka. A upravo poslani~ki klub oni navijaju”, uz napomenu da je to pi- “Napred Srbijo !” je, podseti}u, zahtawe wihovog li~nog izbora. tevao da se u Kragujevcu prvobitni – Me|utim, treba znati da postoje ugovor sa porodicom \okovi} ponijasni dr`avni i bezbednosni proto- {ti, jer je wihov sportski centar koli, koji odre|uju gde sede nosioci trebalo da bude izgra|en u za{ti}edr`avnih funkcija. Svakako da pred- nom kompleksu. Dakle, na{ odnos je sednik dr`ave ima sasvim druga~iji vrlo principijelan, ali i pored toga protokol od narodnog poslanika, ili `ele da nas stave u isti rang i ka`u predstavnika neke politi~ke parti- “svi su isti”. ^ak i kad ne dajemo za je. To je prirodno i tato povod, predmet smo ko je u svakoj zemqi. I politi~ke zloupotreJel’ treba sada da ne vidim za{to bi to be – zakqu~uje Jorgopo~nemo po nekome smetalo. A ako vanka Tabakovi}. podobnosti da je ne~ija sujeta tako Izjave, poput one velika da ne mo`e da koju je ovih dana pladelimo jo{ i podnese da sedi u glenavija~e Partizana sirao Vuk Jeremi} dali{tu umi{qaju}i „kao vatreni zvezda{” i Crvene zvezde da je tako veliki i va– da Partizan ne sme (Milo{ Aligrudi}) ponovo da osvoji fud`an pa misli da nije dobio adekvatno mebalski {ampionat – sto, to je wegov problem, a ne nosila- {ef poslani~kog kluba DSS Milo{ ca dr`avnih ovla{}ewa – poru~uje Aligrudi} smatra uznemiruju}im. Kolunxija. – I ina~e sam quti protivnik mePotpredsednica SNS Jorgovanka {awa politike u sport – obja{wava Tabakovi} ka`e, pak, da je „sport Aligrudi}. – Znam da je to nemogu}e odavno iza{ao van terena, fudbal- izbe}i, ali na{i politi~ari jako skih i ostalih igrali{ta, i postao vole da drmaju sportskim klubovima. tema za politi~ku zloupotrebu, ula- Znam i da je u ve}ini klubova dr`ava gawe ogromnih koli~ina novca i zgr- sa svojim novcem, ali to ne zna~i da tawe enormnog profita”. renomirani politi~ari treba da se– Ne mogu da ka`em da sport sam po de u wihovim upravama, a pogotovo sebi nosi korupciju, zato {to se to ne da me{aju politiku u sport. To dede{ava i u najvi{im svetskim orga- finitivnmo ne sme da se radi. Ta iznizacijama i u na{im najmawim klu- java Jeremi}eva je pravi primer za bovima. Ali je veoma vidqivo to da to. Ne mo`e on tako da govori, ma u najtelentovaniji igra~i, ako nemaju kom svojstvu se pojavio na pripremadobrog menaxera, ostaju da tavore ma fudbalera Crvene zvezde, jer je ili postaju belo robqe koje se kupuje Jeremi} 24 ~asa ministar spoqnih i prodaje. Protiv te vrste kupovine poslova ove dr`ave. Pa jel’ treba sai prodaje belog robqa se najmawe bo- da da po~nemo po podobnosti da derimo – ocewuje Tabakovi}. limo jo{ i navija~e Partizana i CrNa pitawe da li je javno me{awe vene zvezde i da onda i o tome glasapolitike u sport pre{lo po`eqnu mo u Skup{tini. Pa to je stvarno granicu, sagovornica “Dnevnika” od- bezveze. govara kontrapitawem: “Verovatno n SvetlanaStankovi}

tovima na prostoru biv{e Jugoslavije. - Najve}i problem koji je pred nama jeste kako dovesti do kraja Predlog statuta. Na wemu smo radili tri i po godine, korak po korak, i to je najozbiqnija javna rasprava ikad odr`ana na ovim prostorima. I opet smo kroz kompromise uspeli da do|emo do teksta predloga statuta REKOM-a. Sada strahujemo kako }e se prema tom aktu odnositi dr`ave koje u narednoj fazi treba da razmatraju taj predlog. Otpori prema ovoj ideji dolaze iz odre|enih krugova, bilo ih je ~ak i

uru~ite peticiju i predlog statuta? – To je vi{e administrativno pitawe i pitawe odnosa dr`avnih organa prema civilnim inicijativama. Mi smo s predsednikom Tadi}em imali veoma dobar sastanak uo~i planiranog zvani~nog predavawa incijative svim predsednicima, a to je bilo predvi|eno da bude izme|u 20. i 24. juna. Me|utim, wegova slu`ba je smatrala da je dovoqno da wima predamo Ce-De s potpisima i predlogom statuta, dakle da nema potrebe da se sastajemo s predsednikom, po{to je wegova podr-

Mladi} }e morati da nau~i... Vidite li u Mladi}evom incidentom pona{awu pred sudijama Ha{kog tribunala istu onu inaxijsku mustru koju su na po~ecima svojih procesa poku{ali da primene Milo{evi} i Karaxi}? Kakva su va{a o~ekivawa od daqeg toka sudskog postupka prema Ratku Mladi}u? – Mladi} }e morati da po{tuje pravila u sudu i mora}e da nau~i da nije na bojnom poqu, da iza sebe nema vojsku, nema oru`je i nema tenkove. Mora}e da nau~i i da onaj svoj ka~ket skine svaki put kad to sudija bude zatra`io, a verovatno }e do}i trenutak kada mu zbog ponavqawa ekscesa ne}e dozvoliti da ga unosi u sudnicu. Samo je pitawe vremena kada }e se neko ko nastupa sa toliko arogancije dovesti u red. iz nevladinog sektora, zato {to je ova inicijativa i daqe na civilnom nivou. Predavawem inicijative dolazi do institucionalizacije inicijative REKOM, i mi za to imamo generalnu podr{ku politi~ara. Ona je najja~a u Crnoj Gori, dok je u ostalim dr`avama negde ja~a negde slabija, ili je pak upitna. Za{to nije do{lo do planiranih susreta sa predsednicima Srbije, Makedonije, Slovenije i Kosova, tokom kojih je bilo predvi|eno da im

{ka neupitna, {to nas je veoma uvredilo. Ipak, brzo su reagovali iz Tadi}evog kabineta i do tog susreta }e do}i ~im Tadi} bude imao slobodan termin, najverovatnije ve} idu}e nedeqe. Mislim da je do tog susret trebalo da do|e i ranije, lepo je {to predsednik ide na Vimbldon, ali ovde se radi o veoma va`noj inicijativi. U Makedoniji se ~eka formirawe vlade, dok je na Kosovu situacija ipak ozbiqnija. Tamo smo tokom kampawe imali veoma

jaku podr{ku porodica `rtava, ali izostaje jaka politi~ka podr{ka. Dakle, predstoji nam vreme javnog zagovarawa kako bi se prebrodili ti novi izazovi, naro~ito zato {to se ti~u politi~ara i institucija. Koji su daqi koraci Koalicije za REKOM? Da li }e predvi|ena procedura za osnivawe dr`avnih komisija biti prolongirana? – Taj proces vi{e nije u na{im rukama, mi }emo u daqem

EKSPROPRIJACIJA – MALI QUDI POD TERETOM

Ne mo`e dr`ava pona{a kao drumski amislite da se ispostavi da rudno nalazi{te potencijala 600 miliona tona ugqa le`i na lokaciji ispod Novog grobqa u Beogradu; tu gde su sahraweni poginuli ratnici u srpskoturskom, srpsko-bugarskom i balkanskim ratovima, te Prvom i Drugom svetskom ratu, zatim Beogra|ani poginuli u nema~kom bombardovawu 6. aprila 1941, i savezni~kom bombardovawu na Uskrs aprila 1944, i gotovo svi ovda{wi velikani i poznate li~nosti unazad 130 godina... Ili da se poka`e da se rudni potencijal „te`ak” 600 miliona tona ugqa i pride neiscrpne naslage ruda raznih plemenitih metala i minerala nalaze ispod zgrade Vlade Srbije, Doma Narodne skup{tine u Beogradu, zgrade Vlade Vojvodine, Trga Svetozara Mileti}a u Novom Sadu, ili ispod gradskih ku}a u Ni{u, Subotici, Leskovcu, Kikindi, Novom Pazaru, Kragujevcu, Kraqevu … Me{tani naseqa Vreoci kod Lazarevca verovatno bi mogli ovako unedogled da nabrajaju, jer crv crnog humora obi~no kod gra|ana proradi kad ih pritisne ne-

Z

pravda koju im neko name}e. Ove nedeqe je u postupku eksproprijacije, zbog {irewa kopa Rudarskog basena Kolubara, po~elo preseqewe Vreoca sa sve seoskim grobqem od oko 5.000 grobnih mesta, zato {to je, kako je saop{teno, proceweno da na toj lokaciji ima 600 miliona tona ugqa, neophodnih da se u narednih 30 godina obezbedi snabdevawe termoelektrana. Bri`ni energetski oci tvrde da }e, u suprotnom, ve} od 2013. Srbija zaglibiti u elektroenergetsku krizu. Pre dve godine je, podsetimo, tako|e zbog {irewa povr{inskih kopova basena „Kolubara“, preseqeno i selo Mali Borak kod Lajkovca, koje se kao stabilna naseobina pomiwalo od po~etka 18. veka. Danas postoji samo obele`je „Mali Borak - selo kojeg vi{e nema“. Vreo~ani imaju razumevawa za vi{e i op{te interese dr`ave kada je re~ o {irewu basena „Kolubara„, tim pre {to su im pra{wavi kopovi ve} godinama obli`wi pejsa`. Me|utim, gra|ani istovremeno insistiraju da se po{tuje ono {to je, kako tvrde, ranije ve} dovoreno: da se pre izme{tawa

Nepravde smo se, barem, nagledali Po re~ima Gorana Petronijevi}a, revolt gra|ana Vreoca verovatno je proistekao zato {to dr`ava poku{ava da, zajedno s korisnicima eksploatacije budu}ih kopova, {to jeftinije pro|e. – Na ovim smo se prostorima nagledali takvih stvari: konfiskacija posle Drugog svetskog rata, pa eksproprijacija, nacionalizacija... A zbog toga {to ni do danas nismo re{ili te probleme, dobijamo packe iz EU – upozorava advokat. – Uz to, trebalo bi otvoreno re}i i da su kod nas svi vidovi naknade {tete devalvirani, odnosno da bi te naknade u Evropi bile znatno vi{e. Na`alost, na{i sudovi i sudska praksa su u tom pogledu daleko od evropskih.

Uskoro }e i ovde pisati: „Vreoci – selo koje vi{e nema”

grobqa pod kojim su prve, najpristupa~nije rezerve ugqa, obezbedi i preseqewe wihovih doma}instava, kao i kulturno-istorijskih obele`ja. Me|utim, preseqewe je u ponedeqak po~elo ekshumacijom nekoliko humki na grobqu, pri ~emu je, kako su preneli mediji, prilaze obezbe|ivala @andarmerija, a grobqe nekoliko stotina policajaca. Zamenik predsednika Mesne zajednice Vreoci @eqko Stojkovi}, u razgovoru za „Dnevnik“ obja{wava da je takav redosled preseqewa „nepo{tovawe dogovora i kr{ewe prava“. Vreo~ani su s protesta, ina~e, poru~ili da }e se obratiti svim me|unarodnom institucijama, a kao krajwu soluciju najavili iseqewe iz Srbije i tra`ewe azila. Stojkovi} ka`e da selo postoji {est vekova, te da se ipak nada da }e s dr`avom biti postignut dogovor da se ispune rani-

je preuzete obaveze vezane za preseqewe. – Po nama, prekr{eni su svi zakoni. I stoga }emo se obratiti i Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, OEBS-u i drugim evropskim institucijama – pri~a nam Stojkovi}. – Ne ucewujemo mi Srbiju. Svesni smo potrebe razvoja elektroenergetskog sistema, ali tra`imo i da se po{tuju na{a qudska i imovinska prava. Tvrde}i da dosad od strane EPS-a nisu ispo{tovani uslovi utvr|eni planskom dokumentacijom za preseqewe Vreoca, sagovornik „Dnevnika” navodi da je Savet MZ odlu~io da me{tani u|u u direktne pregovore s Vladom Srbije o svim spornim pitawima. – Dosad, recimo, uop{te nije odre|ena lokacija za na{e kolektivno preseqewe. Gde }e se smestiti objekti javnih institucija, dom kulture, {kola, ambulanta i


dnevnik

O REKOMU procesu nastojati da kroz vr{ewe pritiskanapoliti~areiinstitucijenedozvolimodasestimprocesomodugovla~i.Posaosadapreuzimajuradnegrupeimismosvesnida imamo vi{e znawa i iskustva od radnih grupa kao i da oni po~iwu bukvalnoizpo~etka.Znamoda}eza tobitipotrebnovreme,alitako|e znamo da }emo morati da branimo zacrtaneciqeveizadatkekomisije. Na{a procena je da bi do kraja 2012.godinemogaodabudezavr{en tajprocesporadnimgru{amakaoi da}edotadadr`aveusvojitistatut REKOM-a, i da bi ve} po~etkom 2013. mogao da bude formiran REKOM,kojibipo~eodaradinakon {estmesecipriprema. Koja bi bila uloga ~lanica Koalicije za REKOM u me|uvremenu? –Javnozagovaraweistalnipritisaknainstitucije,kaoiu~e{}e uraduradnihgrupakadgodbudebilopotrebnodapojasnimoiiznesemo argumente u vezi sa predlogom statuta.Daqe,potrebnojedastalnotra`imonovesaveznikeievo,za desetak dana svim predsednicima bi}e upu}eno pismo koje }e potpisati 100 najve}ih intelektualaca, glumaca,pisaca,istori~araizsvih postjugoslovenskih dr`ava, a koji smatraju da je inicijativa za osnivaweREKOMva`naidasenesme propustiti.  Koji su razlozi za va{e istupawe iz Koordinacionog ve}a Koalicije za REKOM? – Smatram da mogu da budem korisnija tamo gde je potrebno planirawe i organizovawe konkretnih aktivnosti, nego da sedim na sastancima Koordinacije. Sedewe na sastancima prosto nije moj na~in funkcionisawa u oblasti za{tite qudskih prava. Ni{ta se mojimistupawemizKoordinacije nije promenilo, i daqem koordini{emradKoalicijenateritoriji Srbije, a Fond za humanitarno pravoinadrugena~inepodr`ava REKOM.Jednaodtakvihaktivnosti je i objavqivawe prve Kosovskekwigese}awa,idu}enedeqe,u kojoj}esena}iimena2001.`rtve iz1998.godine. n Denis Kolunyija

[MINKAWE SRPSKE STVARNOSTI: TRI PI[EM, DVA PAMTIM, SVE OSTALO ZABORAVQAM

Statistikana{adika, iru`anjelepkoslika ada po~nu da se izme|u sebe ste od ~iwenice da raste i nezapospore dr`avni organi, onda slenost(!!?).Agra|anima,naravno, je vrag zaista odneo {alu. teksadni{tanijejasno. Pogotovoakoprvi~ovekVladepo~Krenimoredom.Ta~nojedanezanedapolemi{esaZavodomzastati- poslenostnijepouzdanpokazatequ stiku, koji nam je do sada jedini Srbijiidasestimsla`uiekonoulep{ao`ivot.Jer,danijeteita- misti,alisamozato{todr`ava~ikve statistike, vi{e od 90 odsto nisve{tomo`edatajpodatakforgra|anaSrbijeve}bisepomirilos malnobirokratskismawi.Atoratim da jede samo kupus, dok je onim ditako{tosvakimesecbri{emnomalobrojnim ostalo meso. Jedino genezaposlenezaevidencijeilideo smokroztebrojkeislovauveravani wih progla{ava „neaktivnim”. Na da, u stvari, svi jedemo sarmu, samo taj na~in stvarni se broj onih koji smo, eto, mal~ice zaboravili wen nemaju posao umawuje za broj onih praviukus. koji,navodno,ine`eledasezapoDakle,tek{tosesrpskipremijer sle ve} se na birou nalaze zbog odva`iodajavnosaop{tida{toje ostvarivawa nekih drugih socijalbilo–biloje,idasute{kavremena nihprava.Tubimogladasetra`i iza nas, jer svi razlika izme|u statisti~kipodaonoga {to tvrdi Obi~nim gra|anima ci, pa i oni o zaVladaSrbijedaje nikakava statistika, nezaposlenost paposlenosti, po~iwu da bele`e poministri ni premijeri la i onoga {to je zitivan tren, kasaop{tio Repunisu potrebni da bi dliseoglasioRebli~ki zavod za shvatili da se danas publi~kizavodza statistiku – da je posao u zemqi Srbiji statistiku. I taona, zapravo, u lako gubi ko“pokrio”tvrdaprilu dostigla we premijera kulimanciju i da a te{ko dobija Cvetkovi}a podaiznosi frapantcimadajeilacinih22,5odsto. mabilojasnodanedanismoiza{li Tako|e,nespornojedazbogzavrizkrize,ve}daseupravouprvojpo- {etka{kolskegodinenabirostiloviniovegodinetaistakrizato- `u novi nezaposleni, ali podaci o likonao{triladavi{ednevnoot- kojimasegovoriloodnosilisusena kazenedobija500ve}oko800radni- april,kadaseu{kolujo{uveliko ka, te da samim tim nezaposlenost ide(akosene{trajkuje),{tozna~i rasteazaposlenostpada. dasvr{enisredwo{kolci,~akida Usledilajepromptnarazmenesa- suhtelinisu,moglidaseprijavena op{tewa u kojima je Vlada ospora- evidenciju nezaposlenih. Na kraju, vala Republi~ki zavod i ube|ivala iznena|ewekojejepremijerizrazio danezaposlenostmo`edaporastei zbognerazumevawaisumweuwegove zato{tosuu~enicizavr{ili{ko- podatke, svakako je mnogo ve}e kod luiprijavilisenabiro!Tujeza- obi~nih gra|ana koji samo u svom timbilaitvrdwadanijebitnoda okru`ewu,daneidudaqe,znajuvilijenezaposlenostporaslave}daje {equdikojisuostalibezposlanenajva`nijedauposledwatrimeseca goonihkojisusezaposlili.Wima rastezaposlenost,anasvetojedo- nikakava statistika, ministri ni {loipremijerovoi{~u|avaweka- premijerinisupotrebnidabishvakoto,avaj,nekonemo`edarazume tilidasedanasposaouzemqiSrbidajeva`nijeto{tozaposlenostra- jilakogubiate{kodobija.

K

OP[TEG INTERESA

dase razbojnik

drugi objekti koje smo sami sagradili,kao kulturno istorijsko nasle|e Vreoca– poput crkve iz 14.veka? Nijere{enoni pitaweuslova`ivota, ekolo{kihi infrastrukturnih, kao ni dinamika isplate doma}instava. Sporna je i procena na{ih imawa– napomiwe Stojkovi}. Prema javno dostupnim informacijama, na papiru je predvi|eno da svako doma}instvo mo`e da izabere ili plac na mestu Rasadnik u Lazarevcu,ili 30.000evra za kupovinu zemqi{ta na nekoj drugoj lokaciji,uz isplatu avansa u visini od 35 odsto grubo procewene vrednosti imawa. Me{tanima je tako|e obe}ano i da}e im,kako bi mogli da podignu nove ku}e, biti omogu}eno da koriste svoja stara imawa i dve godine nakon {to buduokon~aneisplate.No,ne{to je odmah za{kripalo – bi{i sudija, advokatGoranPetronijevi},kategori~anje ustavudadr`ava upostupku eksproprijacije mora da ispo{tuje

5

nedeqa10.jul2011.

sva prava na obe{te}ewe qudi koji napredmetnimlokacijama`ive. –Naknadamora biti pravi~na,odnosno mora se isplatiti onoliko koliko je realna vrednost nekog doma}instva,svega onoga {to su ti qudi godinama sticali:wiva,livada,vo}waka,ku}a,oku}nica,dvori{ta,pomo}nih objekata, vo}ki... I to bilo kroz nov~ano davawe, bilo kroz zamenu na novoj lokaciji gde bude oformqeno novo naseqe – navodi advokat. Eksprorpijacija je,napomiwePetronijevi},uobi~ajenpostupaksvuda usvetukojidr`avapreduzimadabi zbogop{teginteresa,nekelokacije priveladrugojnameni.A na pitawe s po~etka teksta –{tabi se dogodilo dasepoka`e da seogromnerudnezalihe nalaze podno Nemawine – na{ sagovnik je odgovorio:„Neznam,mo`da bi potkopali Vladu Srbije”. –[alim se,naravno.Va`noje,me|utim,ukazatina to daeksproprijacijepra}enepreseqewemcelihnaseqanosevelikeprobleme,jersequdi ~upaju iz korena i posledice ose}aju godinama,~ak i kada odu na boqu lokaciju. Stoga bi dr`ava, ako ni{ta drugo,ubudu}e morala da vodi ra~una da, kod preseqewa, to opet ne budu eksploataciono isplative lokacije s kojih }e se za deceniju-dve ti isti gra|aniponovo seliti. Zanimqivo je i pitawe da li bi dr`ava lokalitete dobijeneeksproprijacijom imawa gra|ana Vreoca u budu}nosti eventualnomogla daproda, recimo, nekoj me|unarodnoj korporaciji. – Po na{im zakonima, na`alost, mo`e – isti~e Petronijevi}. – Ali gra|ani ~ijasuimawabilapredmet eksproprijacije morali bi za to da dobiju adekvatnu satisfakciju. Ne mo`e dr`ava da se pona{a kao razbojnik. n Jaska Jakovqevi}

Kada je ta ista statistika i{la na ruku dr`avnim funkcionerima, oni su je koristili i kada treba i kadanetreba.Trebaliuop{tepodsetiti na to da je do pre nekoliko mesecivlasttvrdila,pozivaju}ise nazvani~nestatisti~kepodatke,da jeuvremeekonomskekrize,dakleod 2008. do po~etka ove godine, oko 200.000 radnika ostalo bez posla. Ondajedo{ladelegacijaMMF-au BeogradiiznelasvojepodatkepremakojimajeuSrbijizadveipogodinebezposlaostalopreko400.000 radnika!!! Dakle duplo vi{e. “Na{i”subr`eboqe,zate~eniiiznena|eni, razliku poku{ali da objasne sivom zonom, odnosno tvrdwom dajeMMFuonekojisuostalibez poslaura~unaoisvekojisuradili na“crno”.No,nisusepotrudilida objasnegra|animakakotodaMMF mo`e da izbroji i „radnike na crno”,kadavlastuSrbijive}godinamatvrdidajetonemogu}e.Nitisu obe}ali da }e od MMF-a uzeti receptzaprebrojavaweonihkojirade uilegalikakobikona~noimiznalikojegazdevaqavijatidabiradnikeizsivepreveliulegalnuzonu. KakoseMMF-ovbrojonihkojisu uproteklihdveipogodineostali bez posla ~udom poklapa sa brojem koje je u predizbornoj kampawi ova vlast obe}ala da }e zaposliti – a re~ je, podsetimo, o 400.000 novih radnihmesta–ondajemnogojasnije za{to nakon takvog {amara te{ko da obraz srpskog kabineta mo`e da izdr`i jo{ jedan, koji ovoga puta sti`eizRepubli~kogzavodazastatistiku. Jer, slede}i logiku da je onimaodkojihtra`imoidobijamo paredozvoqenodanaspomaloituku,odovihna{ih,kojitrebasveto daubla`eiamortizuju,paiulep{aju,{amarisene}etrpeti. EkonomistaMilan]ulibrktvrdi,me|utim,zana{listdanemate statistike koja bi mogla ulep{ati na{u stvarnosti, dodaju}i da woj,

uostalom,gra|aniSrbijeodavnone veruju.Naprostozatojer`ivemnogolo{ijenegopretrigodinekada jeovavladaizabrana,pasamimtim nerazumejukakvakoristodtogada setakvofakti~kostawena{minkanimciframaulep{ava. –Globalnaekonomskakrizajeste delimi~noizgovorzana{eprobleme,alionibinapovr{inuisplivali i da we nije bilo. Jesu li pred pro{le izbore obe}avali novih 400.000radnihmesta?Atamantolikoqudiume|uvremenujeostalobez posla.I{ta}etuondabilokakva doterana statistika? Stvarnost je jedinobitna,aonanijenimalolepa ionomkojeostaobezposla,osiroma{io,konemaniono{tojenapo~etkumandataovevlastiimao,wemu niti premijer niti Republi~ki zavodzastatistikunemogupomo}i. Wemu treba vazduha da prodi{e i probudi se iz u~malosti i bezna|a. Siroviibezna~ajnipodaci,bezobzira~ijisuta~niji,tajsve`vazduh nenude–ka`e]ulibrk.

Rat u Iraku

SVE KRIZE CRNOG ZLA TA Iransko-ira~ki rat Radikalno se smawuje proizvodwa nafte

cena barela od od 1947. do 2010. Kriza u Suecu Egipat zbog sukoba s Izraelom, Britanijom i Francuskom 1956. zatvara strate{ki va`an kanal i prekida najkra}u morsku vezu prema naftom bogatim zemqama.

Na{ sagovornik obja{wava da Cvetkovi}evkabinetnemarazloga, sveidasuwegovipodacita~niaRepubli~kog zavoda neta~ni, da bude zadovoqan trogodi{wim radom. Timpre{tojeovojvladiostalasamojo{jednagodinaukojojbitrebalodauradiono{touprethodnetri nije uspela ili, iz nekih politi~kihrazloga,`elela. – Cvetkovi} kabinet je u protekli tri godine imao mnogo fal{ procena, olakih obe}awa i pogre{nih poteza – navodi ]ulibrk. – Ovajevlada,recimo,ujekuglobalne krize,ujesen2008,kaoprvusvojuodlukuutvrdiladasepenzijepove}aju za10odsto.Topove}awejeuproteklom periodu donelo ceh koji se procewuje na skoro dve milijarde dolara.Malolije?Pabeztogabi mawakudr`avnojkasibioupolamawi. Dobro, upita}e neko, a {ta bi bilospenzionerimadaimtadanije pove}ana penzija? Odgovor je vrlo jednostavan:prepovi{iceprose~na penzija je bila oko 280 evra a sada nije ni 240. Ono {to su dobili na mostu,penzionerisuizgubiliijo{ doplatilina}upriji.Takvajepri~aisaostalimpotezimakojisesada poku{avaju ulep{ati i prikazatikaojedinomogu}im. Po]ulibrkovimre~ima,uosnovi nijedan su{tinski reformski poteznije,zapravo,u~iwen,te~aki dautrostru~iznawe,mo}iobezedi novac,ovavlastsvenebimoglada nadoknadi u narednih godinu dana. Timpre{toje,podse}a,re~opredizbornojgodiniukojoj}eopetumestoradausleditiobe}awa. –UprotekletrigodineuSrbiji seboqe`ivelosamousaop{tewimaiobe}awimazvani~nika.Sdruge strane,~akipodacizvani~nestatistikeodslikavajusurovustvarnost. Jer, ako nam je inflacija najve}a u Evropi, a stopa nezaposlenosti vi{aod22odsto,{taondatometreba dodati–ka`e]ulibrk.–Ina~e,za ovajnajnoviji“gaf”onavodnorastu zaposlenostipostojijedno,relativno jednostavno, obja{wewe. Mo`da je,naime,vlastpo~eladamerisamo zaposlenostujavnomsektoru,jerim jenekojaviodajeutomsektorupove}anbrojzaposlenih.Ietorazlogadasejavnostisaop{tiinekalepa radosna vest. Na`alost, od toga Srbiji boqe nije, niti }e biti. Sa statistikomilibezwe. n Qubinka Male{evi}

Probijena granica od 80 dolara po barelu.

u obe zemqe, te cena barela po~iwe da raste, ali je ubrzo normalizovana.

80 $

Iranska revolucija Dolazak na vlast ajatolaha Homeinija 1979. dovodi svetsku naftnu krizu do vrhunca.

Azijska finansijska kriza Pokre}e pad cena nafte.

Serija OPEC-ovih rezova

Novi sukob Izraela i Egipta 1973. izaziva prvo drasti~no poskupqewe nafte, jer su arapske zemqe obustavile wen izvoz na Zapad.

Rekordno poskupqewe: barel 40 prema{uje 100 dolara.

Zemqe ~lanice OPEC-a smawuju proizvodwu kako bi cena porasla.

Jomkipurski rat

60 $ Recesija

9/11

$

20 $

Nakon napada na SAD cena ne prestaje da raste.

Rat u Zalivu S osloba|awem Kuvajta od ira~ke okupacije cena nafte pada.

UTICAJ SVETSKE NAFTNE UTAKMICE NA SRPSKO TR@I[TE

Nemapunosmisla preranoseradovati naliti~ari Barklejs kepitala pove}ali su prognozu cene nafte tipa „Brent”u2012.godinijero~ekuju dasna`anekonomskirastuKini, Indiji, Saudijskoj Arabiji i Brazilupodstaknetra`wusirove nafte. U Barklejsu prognozirajuda}eidu}egodinebarel(159 litara)„Brenta”ko{tati115dolara u proseku, ili deset dolara vi{enego{tosuprethodnora~unali.Danasbarelnaftenatr`i{tima u Aziji ko{ta ne{to maweod97dolara,dokuLondonuza barel „Brenta” treba izdvojiti 113,50dolara. Cenunaftete{kojepredvideti, jer zavisi od mnogo faktora. Me|u wima su ne samo ponuda i potra`wa, nego i klimatski uslovi,tro{koviistra`ivawai eksploatacije... ali i politi~ka situacija u zemqama proizvo|a~imanafte.Upro{lostisecena naftemewalazbogmnogo~ega,pa

A

jetako,recimo,rapidnoporasla zbog rata u Iraku, da bi koncem protekle decenije zbog recesije pre{ala magi~nu granicu od 100 dolarazabarel.Odtadadodanas, prakti~no, crno zlato varira u rasponu od oko 80 pa do 112-113 dolara,kolikojesada. Budu}idacenanafteimanegativne posledice na svetsku pri-

stila na tr`i{te u tom obimu i predstavqa, zapravo, odgovor na postupakzemaqaOPEK-akojene `ele da pove}aju proizvodwu i isporuku crnog zlata i time doprinesu smawewu cene. Kako }e seovajkorakodrazitinasvetsku cenu nafte zna}e se veoma brzo, ba{ kao {to }emo saznati i kakav}etoefekatdatinadoma}im

Me|unarodna agencija za energiju najavila je da }e u narednih mesec dana tr`i{tu isporu~iti 60 miliona barela nafte i na taj na~in parirati OPEK-u

vredu, Me|unarodna agencija za energiju(IAE)najavilajeda}e u narednih mesec dana tr`i{tu isporu~iti 60 miliona barela nafte kako bi se te posledice ubla`ile. Re~ je o koli~inama koje do sada IAE nikad nije pu-

pumpama, na kojima danas kupujemo najskupqe gorivo u regionu (pogotovo ako se posmatra odnos cena/kvalitet). PoznatojedajeSrbijaenergetski zavisna zemqa i da se cena energenata na svetskim berzama

odra`avainacenunana{emtr`i{tu.Me|utim,trebaznatiida Srbija ni na koji na~in ne mo`e uticatinacenunafte,jersekod nasgodi{wepotro{ioko~etiri miliona tona, {to nije zanemarqivo,alinepredstavqanikoli~inu kojom se u zna~ajnijoj meri mo`euticatinauvoznucenu. No, budu}i da je od ove godine srpskonaftnotr`iteliberalizovanoidasederivatimoguslobodnouvoziti,mogu}ejeda}ese eventualne pozitivne posledice odlukeIAEipakosetitiiuna{im xepovima. Naravno, iskustvo nas u~i da nema smisla prerano se radovati, ali ~iwenica da se cena goriva sada formira slobodnoidaseve}razlikujuod pumpe do pumpe ostavqa prostor zanaduda}emojednomkona~noi mi osetiti istinske blagodeti tri{neutakmiceiborbezasvakogkupca. n Dobrila Mla|enovi}


6

dnevnik

nedeqa10.jul2011.

ju`noj Ba~koj se smawuje broj nestalih, ali je zato primetan trend nestanka maloletnica od 14 do 18 godina i `ena starijih od pedeset, kao i mu{karaca izme|u tre}e i pete decenije. Uglavnom se radi o osobama iz Novog Sada s okolinom, dok je mawi broj iz ostalih 11 op{tina na podru~ju novosadske Policijske uprave. Ako je za utehu, ove godine nije otkrivena nasilna smrt kod osoba ~iji je nestanak prijavqen. Tokom posledwih dvadesetak godina nestanak oko 80 osoba nije rasvetqen, ali nije retkost da se re{i neki slu~aj iz pro{losti. Ipak, kod ovih slu~ajeva, koji su davno prijavqeni, puno je, na`alost, ve}a {ansa da }e se prona}i le{ nego `iv ~ovek. Be`ivotna tela pronalaze se uglavnom u vodi, a uzrok smrti mahom je davqewe. Pri tome se zna~ajan broj slu~ajeva gde je utvr|eno da se radi o samoubistvima. – @ene predwa~e u prijavqenim nestancima. Ubedqivo najvi{e nestanaka odnosi se na maloletnice koje odlaze od ku}e, naj~e{}e zbog lo{eg uspeha u {koli, neuzvra}ene qubavi, sukoba s roditeqima, ali i ulaska u lo{a dru{tva kada se avanturisti~ki napu{ta dom, pa se tom prilikom odaju skitwi i, neretko, konzumirawu narkotika. Slede}a grupa su opet `ene, one starije od 50 godina. Zatim slede mu{karci u dobi preko 50 godina, te oni u ~etvrtoj i petoj deceniji `ivota – ka`e za

U

TOKOMPOSLEDWEDVEDECENIJENA[IREMPODRU^JUNOVOGSADANIJERASVETQENNESTANAK80OSOBA

Be`equdiodproblema, ~akiusmrt „Dnevnik” {ef grupe za potrage u novosadskoj Policijskoj upravi Miroslav Vojvodi}. Kod mla|ih mu{karaca, najve}i problem su du`ni~ko-poverila~ki odnosi. Tako je, recimo, ovog meseca prijavqen nestanak gra|evinskog preduzuma~a S. A. (1973). No, policija sumwa da je on u{ao u dugove i da ve} nekoliko meseci nije imao re{ewe za svoju situaciju. Nestanci `ena i mu{karaca starijih od 50 godina su, s druge strane, motivisani nema{tinom i te{kim bolestima, kada qudi ne vide re{ewe za svoje probleme. Oni najstariji odlaze, pak, od ku}e naj~e{}e zbog dementnosti, jer nisu ni svesni gde se nalaze i gde se kre}u. – Za prvih {est meseci u ovoj godini imamo 85 prijavqenih nestalih lica, {to je znatno mawe u odnosu na isti period pro{le i pretpro{le godine. Od ovog broja u 44 navrata lica su se sama pojavila ili ih je prona{la porodica i rodbina – navodi Vojvodi}. – Na`alost, u deset slu~ajeva su

Policijaneulaziuprivatnost – Kad prona|emo neku osobu, obavezan je razgovor u slu`benim prostorijama, da bi se utvrdile okolnosti wenog nestanka i otklonile sumwe u eventualno krivi~no delo. Nagla{avam, la`na prijavqivawa su ka`wiva po zakonu. Pri tome mi ne ulazimo u privatnost, da li je neko vodio dvostruki `ivot, ve} nas interesuju krivi~na dela. A ~esto imamo opravdane razloge zbog kojih sumwamo da neko krivi~no delo u pozadini zaista postoji – obja{wava Miroslav Vojvodi}.

prona|eni i identifikovani le{evi nestalih lica, me|utim ni u jednom slu~aju se nije radilo o krivi~nom delu, {to je utvr|eno nakon istrage i obdukcije. Mo`emo re}i da je u ovom periodu re{eno i pet nestanaka iz ranijih godina. I daqe se sprovode mere potra`ivawa slu~ajeva od 1992. godine. No, kod tih nestanaka gde je pro{ao duga~ak period, uglavnom se radi o identifikaciji le{a. Po re~ima na{eg sagovornika, nije bilo slu~ajeva da je, na primer, pro{lo preko pet godina i da je prona|en `iv ~ovek. – Veoma retko se desi, ali ipak ima i toga, da prona|emo le{ i da du`e ne znamo o kome je re~. Be-

`ivotna tela se uglavnom prona|u u rekama i onda moramo da sara|ujemo s drugim policijskim upravama u zavisnosti od sliva: neretko komuniciramo s Kikindom, Somborom, Suboticom i Zrewaninom. U pojedinim slu~ajevima rasvetqavawe nestanaka se zavr{ava pronalaskom le{a na podru~ju In|ije, Slankamena, u Zemunu i Batajnici – obja{wava Vojvodi}. On navodi da se posledwi upe~atqiv doga|aj nestanka gde se ispostavilo da je u pitawu krivi~no delo, a ne utapawe ili dizawe ruke na sebe, dogodio u Ba~koj Palanci. U prole}e 2009. godine prona|en je, naime, le{ zakopan u ataru. Ispostavilo se da

DVORACDUN\ERSKIHU^ELAREVURUINIRAN,IAKOJEPODZA[TITOMDR@AVE

Biserba~enpodnogelopovima asko{ni dvorac porodice Dun|erski u ^elarevu nadomak Ba~ke Palanke, spomenik kulture od izuzetnog zna~aja, nemilosrdno se ve} godinama uru{ava. Zdawe izgra|eno u klasicisti~kom stilu i nekada{wi letwikovac veleposednika Lazara Dun|erskog, u kome se krajem 19. i po~etkom 20. veka okupqala dru{tvena i kulturna elita onoga doba, svakodnevno je na meti vandala i lopova, a pre nedavno se odvalio i veliki deo fasade i zida i sru~io na dvorske stubove i stepeni{te. Dvorac u vlasni{tvu dr`ave Srbije, kojim od 1968. upravqa Muzej Vojvodine, posledwih devet godina nalazi se pod za{titom Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture. I umesto da od tog trenutka do`ivi preporod, ovo izuzetno kulturno-istorijsko dobro, po~elo je da propada. Kustos Muzeja Vojvodine Milorad Stanojev, ina~e stanovnik ^elareva, koji ve} dvadesetak godina brine o dvorcu, svedok je tragi~ne sudbine ovog objekta, i tvrdi da je pri~iwena materijalna {teta neprocewiva. – Lopovi i narkomani ukrali su bronzana slova sa pro~eqa zgrade, a pre tri godine i lustere, mesingane kvake i sve {to im se na{lo pod rukom. ^esto ih i uhvatim na delu, ali {ta vredi kada nemam nikakav nalog, niti mogu}nost da ih spre~im – tvrdi ogor~eno Stanojev, i dodaje da je iz dana u dan, dok dvorac propada, sve vi{e novca potrebno za wegovu obnovu. Nedavno je Vlada Vojvodine izdvojila pet miliona i dvesta hiqada dinara kako bi se spre~ilo wegovo potpuno uru{avawe. Stanojev napomiwe da je policija ~esto hapsila izgrednike, ali da su oni zbog minornih, mahom uslovnih kazni, kasnije ponovo nastavqali pqa~ka{ke pohode. Tokom pro{le i pretpro{le godine iz dvorca je, na primer, ukradeno devet lustera, koji su, kako se ispostavilo, prodati u Austriji. Po~inilac je uhva}en i osu|en na – uslovnu kaznu.

R

Predsednik Saveta MZ ^elarevo Goran Latkovi} isti~e da je svojevrsni apsurd da je propadawe dvorca zapo~elo u trenutku kada je Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture preuzeo posao wegovog renovirawa.

– Sanacija je po~ela 2003. godine, ali bez jasnog plana. Tako je dvorac bio bez crepa dve zime, zbog ~ega su uni{teni plafoni, a zbog vlage je propao i dobar deo stolarije. Sada je mo`da i posledwi momenat da se ne{to

Pivaraodr`avapark Jo{ 2006. kompanija „Karslberg Srbija“ po~ela je da ure|uje dvorski park koji se prostire na oko pet hektara, a slede}e godine stekla je i status „starateqa nad parkom”. „Restaurisali smo ogradu oko dvorca i park odr`avamo u sada{wem blistavom stawu“, navode iz Odeqewa za odnose s javno{}u ove kompanije.

Krivi~ne prijave Prema podacima Policijske uprave Novi Sad, od januara 2008. do oktobra 2010. po~iweno je 20 krivi~nih dela u vezi sa dvorcem Dun|erskih u ^elarevu. Re~ je o razbojni{tvima, kra|ama i uni{tavawu imovine, a policija je zbog toga podnela osam krivi~nih prijava.

Istorijskosklawawe U jeku najve}eg sukoba sa Informbiroom i Staqinom, Josip Broz Tito sklonio se u dvorac u ^elarevu, zajedno s najvi{im dr`avnim funkcionerima. Posle preseqewa tada{weg prvog ~oveka SFRJ u rezidenciju u Kara|or|evu 1958, iz palate Dun|erskih nestao je vredan i dragocen name{taj.

Luksuznipodovi Podovi dvorca, koji poti~u iz vremena Dun|erskih, od izuzetne su vrednosti. Izra|eni su od hrastovine, orahovine i ebanovine, najskupqeg drveta na svetu koje se koristi iskqu~ivo za izradu crnih dirki na klavirima. ^iwenica da su upravo ovu vrstu drveta koristili ~ak i za oblagawe tla, najboqe svedo~i o bogatstvu Dun|erskih.

ozbiqno uradi kako se gra|evina ne bi uru{ila do temeqa smatra Latkovi}. Ovaj `ivopisni objekat okru`en predivnim parkom u samom sredi{tu ^elareva, podigao je davne 1837. veleposednik Nikola Bezeredi, da bi ga 45 godina kasnije prodao Lazaru Dun|erskom. Od kraja 19. veka pa do Prvog svetskog rata bio je steci{te uglednih i zna~ajnih politi~kih i kulturnih li~nosti toga doba. Dvorac su tako pose}ivali i Nikola Tesla, Paja Jovanovi}, Laza Kosti}... Turizmolog mr Ana Panxi}, koja je ve} godinama posve}ena problemima dvoraca u Vojvodini, isti~e da osnovnu krivicu za postoje}e stawe snose dr`avne institucije, ali i `iteqi ^elareva. – Na`alost, u lokalnoj zajednici ne postoji dovoqna svest o zna~aju i vrednosti ovakvog draguqa. Pre nekoliko godina poku{ala sam da napravim promo film, kojim bismo i u Savetu Evrope podstakli obnovu dvorca, ali od toga nije bilo ni{ta. Kod nas su prioriteti potpuno pogre{no postavqeni, pa tako „Egzit“ iz pokrajinske kase dobija veliki novac, dok dvorac Dun|erskih propada – napomiwe Panxi}eva. Direktor Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture Zoran Vapa obja{wava da ve}a ulagawa ne treba ni o~ekivati dok se ne odredi dugoro~na namena dvorca, te da je za wegovu potpunu obnovu neophodno najmawe 50 miliona dinara. – Niko ne}e da ulo`i svoj novac kad nema garancije da }e mu se to isplatiti – nagla{ava Vapa i dodaje da je „potpuno besmisleno optu`ivati Zavod za propadawe dvorca“. – Na{a za{tita se sastoji u tome da napravimo projekat obnove, u ovome slu~aju spasavawa. Ne mo`emo mi biti krivi za pqa~ke i propadawe. Uostalom, primer dvorca u Kulpinu pokazuje kako se vredno nasle|e mo`e sa~uvati kada lokalno stanovni{tvo ceni bogatstvo koje poseduje. n M. Misirlis n B. Babi}

se `rtva, za kojom se tragalo kao nestalom osobom, bavila dilerisawem, a za te{ko ubistvo su kasnije osumwi~eni otac i sin iz tog kraja. Oni su i procesirani. Ove godine prona|eno je deset le{eva lica ~iji su nestanci prijavqeni. Uglavnom se, pokazale su istrage, radilo o utapawu ili samoubistvu. – Po prijemu prijave za nestalo lice, policija trenutno kre}e u potragu, posebno ako je re~ o maloletniku. Imamo sistem obave{tavawa u MUP- u koji pokriva sve policijske stanice u dr`avi. U zavisnosti od navika, sklonosti, problema koje je imala osoba i motivacije za nestanak, pristupa se aktivnom tragawu. De{ava se i, kao {to je trenutno slu~aj u Hrvatskoj u tragawu za maloletnicom, da idemo na konkretne pretrage na teren s lova~kim formacijama, gde se preteresa svaki metar. Pro{le godine smo imali slu~aj u Ba~kom Petrovcu kad smo tragali za de~akom mla|im od sedam godina, koji je, sre}om, prona|en `iv u jednom kanalu. Izgubio se u no}i i u vodi i nije mogao da dozove ikog u ataru. Pomo} gra|ana i kom{ija je zna~ajna, a naro~ito su lovci u takvim situacijama aktivni. Tako|e, u sve`em se}awu je slu~aj pretrage po Fru{koj gori gde je prvo prona|en jedan automobil s podru~ja Sremske Mitrovice, ali bez voza~a. U vi{e navrata pretra`ivan je teren, da bi kasnije, dubqe u {umi, posle neko-

liko meseci prona|en le{. Radilo se o samoubistvu ve{awem, navodno zbog dugova – pri~a na{ sagovornik. Iako su ponovqeni odlasci od ku}e ~esti kod maloletnika, svaki put policija uzima prijave o nestanku ozbiqnu, zato {to se nikad ne zna {ta sve mo`e da se desi u tim situacijama. Uvek postoji sumwa da se desilo neko krivi~no delo, pa i ubistvo, kidnapovawe, protivpravno li{ewe slobode... Ovo se uglavnom odnosi na maloletnike i na populaciju do 22 godine. Kod starijih gotovo da nema „povratni~kih” nestanaka. – Posledwi takav slu~aj se zbio kada je supruga prijavila nestanak mu`a sklonog pi}u. Policija ga je prona{la pijanog u ~etvrtak, nakon osam dana, na ulici, pri redovnom policijskom poslu – opisuje Miroslav Vojvodi}. – Bilo je i da nam prijave nestanak `ene za koju smo dobili samo ime, bez prezimena i godi{ta. Wu smo prona{li u bolnici u Zrewaninu. Pamtimo i prijavu iz 2009. godinu u vezi s mladi}em koji je zavr{io u Legiji stranaca. Kako smo saznali, on se interesovao za ovu formaciju i kontaktirao je ambasadu Francuske. Nestanak tog Novosa|anina prijavila je wegova majka koju on nije obavestio o svojoj nameri, jer verovatno ne bi dobio odobrewe. To smo otkrili kad je ve} bio nekoliko meseci na obuci. n Mi{a Vuja~i}

ZEMAQSKI DANI TEKU

[ta}etenaodmoru? A{ta}eteiovde...

L

etojeisvisenekudspremaju.Lepovidi{:svrbeihtabani. Koga god priupita{ {ta}etamokudjepo{’o,onodgovara:„A{ta}uiovde?“ Eto,onajna{20.vekizkojegsmo se,k’orezanacizlonca,jedvanekakoizvukli,smislionamjeturizam idvasvetskarata(neznase{taje glupqe i nekorisnije), a ja se ne spremam nikud jer evo ve} godinama nisam ni li~ne isprave promenio,madaidentitetskoroupotpunostijesam,pavi{eineznamgde va`im,agdemiistekoroktrajawa, ilisumidaniizbrojani. Aba{bihmogaodaupregnemRozinantuijurnemnavetrewa~ejo{ ovomalo,jermiseprivi|adasui svetuukojemsamrastao–izbrojani dani. U nekom antiutopijskom snujave}vidimsvetukojem}ebitizabrawennesamosirtakii„DecaPireja“,nesamoflamengoifado,nesamobe~kivalceriliargentinskitango,gr~kamudrostilidu{aslovenska,negosezanekogne}e smetire}inidasepraviEnglez.A iakoseka`e–nikovi{ene}eznati{tatozna~i. Itumojjedini,alizatonepobediviargument,jestesamofakatda –jatodo~ekatine}u.Aizemtidr`avu,idru{tvo,iambijentukojem jetakocrnaisasvimnehri{}anska ideja–jediniizlaz.Ipak,toukidawe raznolikosti sveta, to prepeglavawe na{ih razlika, taj vru} krompirostavqamvama,decoovog veka... Alina{adecazatoineznaju,jer oni za pro{lost i ne mare; sada{wostjenejasnaidalekoiskusnijimaimudrijima,abudu}nostjeneizvesna – sasvim. Ipak, {teta {to mladineznajuistoriju.Kao{toje {teta {to vi{e i {to{ta drugog neznaju.Jo{ve}aje{teta,aibruka i sramota, {to je znawe danas postalopredmetsprda~ine. Pa zar nije dosadno, ~emerno i pusto,neznatiba{ni{tapodkapomnebeskom?Azatosekaznaizbe}inemo`e.Jernesamodadru{tvonezna{ta}esaneznalicama, negonionisamineznaju{ta}esa sobom. Do{lo tako neko vreme da naradnamestaprimajuonekoji~ak i znaju ne{to da rade. To je unelo

veliku pometwu „una{uskromnu ali ambicioznu sredinu“. Pogotovo {to vi{e nema bespovratnih ameri~kih kreditasamoda bismo prkosili Sovjetima. Otkako su ono SovjetiprestalidasepraveEnglezi paponovopostaliRusi,amitojedininismoprimetili.Ba{tadne{to nismo bili na ~asu istorije ve} u sportskoj kladionici. Bili smo,dakle,odsutni–usledspre~enosti. Ili spre~eni da saznamo – usled odsutnosti. Dabome, sasvim opravdane.Itana{aakutna,asad se vidi i sveop{ta, reverzibilnost usled nedostatka istorije – onanijesamoko~nica,negoiskretaweumra~neodajegdestanujudosada,~emerijad. Jerpravaistorijasu:parnama{ina,SUSmotori,avioni,brodovi i kamioni, vozovi i peroni za sastankeirastanke,telefon,radio iTV,aneklaniceodTrojeiTermopiladaAusterlicaiVaterloa,od Francusko-pruskog rata 1870. do sarajevskog Vidovdana 1914, od VerdenaiMajne,oklopwa~ePotemkiniAurore,padoKajmak~alanai KraqevineSHS.Kao{to}eprelaz izme|u dva milenijuma, kojem smo imaliprivilegijudaprisustvujemo i sau~estvujemo, biti zapam}en po kompjuterima,Gugluiinternetu,a neponekimzalivskimratovimaza petrolej,ju~epoIraku,IranuiAvganistanu,ve}danaspoEgiptu,Tunisu,Al`iruiLibiji.Asutramo`da, ko zna, i po Norve{koj. Kad Ameri odlu~e da su im ba{ sad, ovog ~asa, neophodne one naftne platforme u Severnom moru, pa otkriju da je norve{ki vladar najve}itiraninnasvetubelom,alida ima ne~eg trulog i u susednim zemqamaBeneluksa,papromptno„po svimpravilima”,tamopovedu„rat saograni~enimdejstvom”. Maputujte,bra}oSrbi,jo{ima {ta da se vidi na ovom svetu belom. Jo{ ovo malo. Dok je wega, i dokjevas. n \or|eRandeq


matra da }emo u postindustrijskom dru{tvu morati daseodreknemoindustrijskog i komunikativnog baroka i rokokoa da bismo vratili meru plaetarnimstvarima,kakobiiposle2030.moglida`ivimonaplanetiZemqi.[tagoddanaspri~aliopoliticikaove{tiniiprofesiji, za deset godina }emo biti prinu|eni da o tome pri~amo na drugina~initone}ebitiindividualnastvar.Ka`edasmokraj20. vekapro`iveliuduhupostmoderne,kojajevladalanana~indaniko nijezapravoznao{tajeona.Polakoshvatamo{tanamsedogodiloi minimalizam nam je sve zanimqiviji – bogatstvo mogu}eg u okviru planetarnogdijalogaikonsenzusa. Govore}iobesmislutranzicionih gubitnika,kwi`evnikVladimirKopicltvrdidani sam nije rasko{an produkt tranzicije. Deluje na okolinu bez indoktrinacije – dokdijalogpostojimo`emopomo}i jednidrugima. „Besmisao nastajekadsedovr{i tranzicija, a mi ne do`ivimopretpostavqenoboqe,akoprotra}imo tupriliku.Nisampesimista i ne verujem u to“ govori na{ sagovornik,odnedavnoprvi~ovek Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. „@ivko Grozdani} je dao ostavkuiukazalasepotrebadado|e neko drugi. Bavim se sli~nim stvarima, ~esto sam u tom muzeju boravio, a ne tako davno sam bio predsednik upravnog odbora tog muzeja i smatram to prirodnim. Po{tujem {ta je moj prethodnik radio, dao je muzeju aktivisti~ku dimenziju,ijasamstariaktivista, snekimelementimamereuonome {to radim. Razli~iti smo temperamentialiserazumemoigleda}u dato{tojeonzapo~eonastavimna jedandrugina~in,datomedamdimenzijukojapomommi{qewunedostaje,atosunekolikobazi~nih stvari“,pri~aKopicl. – Kada govorimo o muzeju, mislimdatrebadaslu`iumetnosti kojanastajeuVojvodininareprezentativanna~in.Dabudetemeqna

S

nedeqa10.jul2011.

c m y

dnevnik

INTERVJU NEDEQE

VLADIMIRKOPICL,KWI@EVNIK

Ispravqamomale glupostiinepravde i krovna institucija savremene umetnostiuPokrajini.Gleda}uda osna`imtudimezniju,daneincidentno, ve} promi{qeno predstavqamonajboqeizregionaisveta, ali da ta dimenzija budepromot i i v n a za ono

{to nastajeovde.Ne krijem fascinaciju tom zgradom,nekada{wimMuzejomrevolucije, mislim da je objekat i ono{topretpostavqamnogotoga izgubio, treba da mu povratimo stari sjaj u saradwi sa na{im sustanarima–MuzejomVojvodine. l Grozdani} je samostalno podneoostavku,madanovinari pri~ajudajenajuren? –Trebagovoritionolikokoliko znamo. Na{ kolega i prijateq Gera je izjavio da daje ostavku delom zato {to je isprovociran odnosompolitikepremamuzejuine verujemdanasvetupostojine{to jednosmerno.Mogu}ejedawegovim na~inomvo|ewamuzejadrugiqudi nisubilizadovoqni,{tojerazumqivo.Dragomije{toGeraodla-

ziusituacijiukojojimamonekolikoo~iglednihdostignu}a,nezaboravimo veliki uspeh na{e prezentacijenaBijenaluuVenecijii Ra{eTeodosijevi}a,kojijedo`iveo ne{to {to je morao pre 15-20 godina. U pitawu je uspeh i ugled svihnas,asvakiuspehtra`ineke `rtve.NemislimdaGeratrebada budeta`rtva,negodaseradio dobrom, promi{qenom potezu. Nijeondeteizna{taradi,ali ostavka je tako lagodno prihva}enadaverovatnopredstavqa drugi deo pri~e. Onjeod~etvrtkaponovo s nama, zaposlen na odre|enovreme,imamokontinuitetuonome{tojeva`no. l Rekao je da stranke vladajukulturom... –Mnogiqudimisledajeto ta~no.Mnogotogauna{im`ivotima odre|uje strana~ki ~inilac. Oni koji su u strankama, kaoikojisutamobili,poputmene, imamo o tome razli~ita mi{qewa. Politi~ki i dru{tveni `ivot je tako ustrojen i politika odre|uje zna~ajan deo dru{tvenog`ivota. l Za{tosteoti{liizG17? – Zato {to je ta stranka u posledwihpetgodinado`ivelaprevi{epromenadabihjasebevideo uwoj.Do{aosampopozivu,dokje bilaekspertskamre`aG17+,iradio iz vere da }u biti koristan. Kadsamprimetiodasestrankamewa tako da nisam koristan, nego mogu}i balast – oti{ao sam. Bio samprotivintegracijaiformirawaURS-a,jernisamvideoprevi{e smisla u tome, pogotovo za nas u NovomSadu.U~inilonamseda}e tu biti nekog centralisti~kog diktata,zakognisamprevi{eraspolo`en,alinenapoliti~kina~in.Kadasamizvrhadobiosignal „vi super mislite, ali to morate

ostavitipostrani“,tojebilaprovalijaukojunebihskakao. l Zar nam zaista treba Dinki}dashvatimo~aridecentralizacije? –Nijeva`nodalijema~kacrna ili bela ve} da li lovi mi{eve. Danas sa simpatijama gledam na wihoveakcijejerjeidejadasebar javnapreduze}aikulturadepolitizujujakodobra. l Dalijeonpoliti~arsnajvi{e`ivotauSrbiji? –Te{komijedaka`em,jerkada sambioustrancifrontmenjebio MiroqubLabus.Tosufiniqudi, tojebilozadovoqstvo,aliva`no jene{taqudigovore,nego{ta}e raditi. Bilo bi mi drago da Dinki} radi {ta govori, pa makar imao100`ivota. l Sudbina Muzeja savremene umetnostiVojvodineiKineske ~etvrti? –Na{zadatakjedagastabilizujemopocivlizacijskimstandardima,amislimdatrebada~uvamoindustrijsku ba{tinu i tu Kineska ~etvrt ima va`no mesto. Kao pomo}nikgradona~elnikasamsebo-

toga spase i preimenuje u objekte kulture. Ako `elimo da budemo evropskaprestonicakulture2020. moramozadve,trigodinedasekandidujemo i do tada da poka`emo svojekomparativneprednosti.Nemamovremena. l Kolikojetorealno? – Evropske prestonice kulture }e biti Turku i Talin, a posle i Maribor–nevidimdasmolo{iji nanivoukulturnetradicijeiinstitucija. Imamo dobre {anse i trebadaimamo{tovi{egradova kandidata, to je praksa u evropskimdr`avama.Kogoddaseukqu~iutupri~une}ebitigubitnik, dobi}e deklarativnu i finansijskupodr{ku,zna~ajnefinansijske grantovezafinalizacijukulturolo{kihidrugihma{tawa. l Viste~lan„NSbloka“? – To je gra|anska inicijativa qudi s iskustvom u politi~kom `ivotu i upravqawu zajednicama. U~esnicijavnog`ivota,profesionalci,dostamladihidostaonih upenzijikojiidaqeimajuvoqeda rade i vole Novi Sad.  Grupa ima predstavnika u Skup{tini grada,

Mladostjetudapro|e Prehodnigost„Intervjuanedeqe“muzi~arMi{aBlampitaoje „nanevi|eno“VladimiraKopicladalibisevratioumladost? –Ne.Vi{esamputarazmi{qaootome,moraobihdrasti~noda promenimceo`ivot,dabihkoristiopre~icekojesamupotrebqavaotokom`ivota.Taproceduranebibilainspirativna.Kadabih sevratioiponavqaoono{tosamnau~iotokom`ivota,biobihNiko,kaomitskijunakkojiuovomsvetunema{tadaradi.

riodasesa~uvajuE|{eg,ran`irnastanicaivoleobihdasetamo napraviembrionzakulturniklasterprostor.Kulturamoradabude vidqiva.Grad~inipluralizaminteresa, oskudni smo s takvim zemqi{temivoleobihdasebardeo

nezavisnog odbornika, i koristimosvemogu}evidovejavogdelovawa, bilo da se radi o ru{ewima anahronih zidova do inicijativa dasepoMitruSuboti}uSubinapravi„Subinprostormuzike“.To nije velika politika na prvi po-

7

gled, ali jeste politika. Ispravqamaomaleglupostiinepravde. l Po~eojeEgzit,komentar? –Ne{tonajboqe{togradima, qubiteqsamdrugogitre}egizdawa.Li~naopaskaje,me|utim,dabi bilodobrodajeEgzitintenzivnije komunicira sa svima: nevladinimorganizacijama,gra|anima... l Ugledni Novosa|ani poput Borisa Kova~a i @elimira @ilnika`estokosukritikovalifestival? – U zamerkama ozbiqnih qudi imapunoistine.NisamnijavelikifanEgzita,sdrugestrane,mislimdajepo~elawegovademetropolizacija. l Da li je gradska kultura „egzitizovana“? – Ima ovde dosta kulturnih institucijaitakone{tonikadane}emo mo}i an `eneral da ka`emo. Daimatakvihtendencija–ima,ali sre}omimamoinstitucijeodkojih sunekepo„difoltu“takvedane}e tomemo}idapodlegnu.Onekojesu spemnedapodlegnubilo~emuverovatnosusameodovornezato. l Parafraziram Ramba Amadeusa:ni{taboqezanarodod masovnog sporta i elitne kulture,ani{tapogubnijeodelitnogsportaimasovnekulture? –Kodnasnepostojinijednoni drugo,svejeurazvoju.Elitnakuluranebiimalapubliku,nebipripadalapojmukulture,morapostojatidrugastranakojatoprimaina to reaguje. Ceo svet se promenio, paikultura,ozbiqniteoreti~ari smataju da bu ona morala da bude onajstepenimodussa`ivqenosti svakogodnassaambijentomukom `ivimo, mogu}nost komunikacije odnosautomambijentu–kompleks u kom smo i subjekti i objekti, a kultura je mre`a odnosa izme|u. Po{astielitneilimasovnekulturepostojesamoakosumodusiinstrumentalizovani. l Sankojimstebiliposebno zadovoqni? –Te{kojere}i,tojeuvezisrealnim rajevima. Proputovao sam ~etiripetinesvetaiimamopsesijudaqinom.Imaosamjedansanda sam u sasvim nepoznatom predelu, neopisivom, i ose}am se jednako radoznaloidobro. n Igor Mihaqevi}


nedeqa10.jul2011.

dnevnik

c m y

8

[ O R O M

S

INT ERV JU:MARIOIVEQA

B O R O M

[e{ir

Kad deran naraste do duga~kih ~ak{ira, dobije i {e{ir. Mu{ka glava u paorskoj ku}i imala je bar tri {e{ira madvevrste{e{ira,jedna zamu{keadrugaza`enske glave. Bude, al’ retko, da sekojimu{ki{e{irna|ena`enskoj glavi, al’ to su kadgod radile samomu{kara~e.@enskiwe{e{ire me}u kad god misle da im lepo stoje, al’ kod mu{kih se zna red. Mu{ki {e{ir se na mu{koj glavi naveknosiood\ur|evdanadoMitrovdana.Restojebiloza{ubaru. Kad deran naraste do duga~kih ~ak{ira, dobije i {e{ir. Mu{ka glavaupaorskojku}ijeimalabar tri{e{ira.Jedanjestojou{ifoneruitajseplanskime}onaglavu, samo kad su sve~ane prilike. Planiralosedugoro~no,semkadsubilesarane.Kadseplanznaoranije, ondaksuredu{eimalekadedamalkopreizvade{e{ir,daseizluftira od naftalina i da ga lepo o~etkaju, onako nuz dlaku, ako je bioodze~ijedlake.Akosuganasaraninosili,odtugeitamjananiko naftalinniosetionije.Posle,na da}i,{e{irjevisiona~ivilukua nos je bio bli`e tawiru nego {e{iru, pa je opet nafratlin samo moqcimasmetao. Drugi{e{irkojijepokrivopaorsku glavu, bio je onaj za svaki dan.Tajjebionavekuzpaora,damu netrebajunidvakorakadagadovati.Imajednaistinakojuprepri~avaju kao vic, kad Lala ka`e Sosi: „Daj mi {e{ir, da se obu~em“. Taj za svaki dan je kadgod bio samo za sve~aneprilike,svedoknovinije

I

zauzowegovomestou{ifoneru. Tre}i,nagori,kojijeizraubovan odsvakodnevnogno{ewa,biojesamozaposoinosiosesamopoavlijiil’kadse{togodradilonawivi. Na tom tre}em su slanim godovimabileupisanesveoznojanegodine,kuluk,olujekojesugaskidale s po{tene i vredne glave, jelki{asene~ekakodku}eve}nawivi.Oblikovale sugagodine,sunce,ispucale ruke i lev~a na kojoj se odmaro oko podne, kad su svi sedali u senku kola da ru~aju i da malko danu du{om. Malkodaqeodtog{toje kuwo na lev~i, stojo je i onaj ~etvrti, najmatoriji paorski {e{ir. Wega su jo{otkadalalili,nijevi{ebioniza{ta,al’je{tetabilodagabace,pasuga metlinaglavustra{ilu,da nebikogodlajokakavgazda nosi{e{ir. [e{irjebioistatusni simbol,powemuseznaloko jeko,{taradi,kolkijegospodinikolkoimanovaca. Postoje{e{iriidanas, al’ je {e{irxija sve mawe. Na{i su pomrli, alat su razvukli u staro gvo`|e, kalupe pojela crvoto~ina il’sudigodnatavanuispucali od vru}ine. Imamo i danas glave, al’ nije vi{e sramota i}i {orom gologlav.Sadsuskorosvigologlavi,ne zna ~ovek {ta ko misli. Kadgod, kadsusvinosili{e{ire,znalose sve. Kad {e{ir redovno stoji na glavi,svejepodwimbilobistroi jasno.Kadgakogodnakrivinajednu stranu, taj je ve} neki {piclov i treba s wim oprezno, taj sva{ta ume. Ako neko zabaci {e{ir unatrag, visoko sa ~ela, taj ima neku muku i kanda ba{ ne ume da re{i problem.Oni{tomalkopovuku,ti su{e{irspu{talinisko,skoroda im obod do o~iju do|e, ko da im je smetalojakosvetlokadsusekerili.Klempavisumoglidanoseidva broja ve}i, od u{iju {e{ir nije imokud.

Crne {e{ire, sa malko {irim obodompova{arimasunosiliangleri.Togdanasuonibiliglavni, tvrdili su pazar i pravili cenu. Drugi {e{iri, koji jo{ nisu imaligazdu,nava{arimasustojalijedan u drugom, slo`eni po brojevima. Oma sam se setio i onog vica,

kadjeLalazaDan`enateoSosida kupibrushalter,pajeiskobroj54. Kadsumukazlidatakognemaipitaligas~imjemerio,onimodgovorio:„Sa{e{irom“. Imajo{uponekimsvatovimada se vidi {e{ir sa zadenutom peru{kom.Tajjeuveknasvekrovojglavi.O{e{irimasuispevanepesme, powimasukafaneimenadobijale. Kadgodjebiloobaveznodanasvilenojpostavipi{e~ijije{e{ir. Tojepisomajstor,{e{irxija,kad primi poruxbinu od mu{terije i kadsedogovorekakav}e{e{irbiti.Pisanojekrasnopisom,obi~no kaomonogramuzkojisepotpisivo i majstor. Ja~a garancija od maj-

storskogpotpisaietiketenijepostojala. [e{irsekodnasnijekoristio kotamokodwih,kadsevesele.Oni suzaukavali{e{ireuvis,posleko uke~i-koneuke~i,al’svisuku}i i{li pokrivene glave. Na{i su {e{irepo{tovalii~uvali.Cirkuziralismosa{ubarama.Valdaje tobilozbogjakeraneimawkaposla. [ubara se nosila zimi, ondak jeiposlabilomawe,dobrosejelo, pilo i slavilo, udari jaka krv pa uncuti sva{ta urade. Pucali su {ubarama o zemqu, sve dok ne pukne {ubara. Izme|u obu}e i {e{ira nikad sukobanijebilo,kome|u~izmamai{ubarama.Znalose daje{e{irglavni. Ka`udajeonomad,jo{u onom Rimu, {e{ir bio ausvajs.Kojigodjerobbio oslobo|en ropstva, uz slobodu dobijo je i {e{ir. Eto, onomad sam ba{ sawo daidem{orom,svikodnas nose {e{ire, vesele o~i imajuikakokopri|e,vataju {e{ir za vr~ak, onako s tri prsta, skidaju ga s glave, ko kadgod. Tako smo se kadgodpozdravqali,al’danas ni s o~ima to ne radimo,kodasmoposva|ani.Sawo sam i da na jednom }o{ku stoji jedan lepo opravqen,prosedigospodin,poznat mi je, al’ nisam mogo da se setim odakle. Stoji gologlav,ulevojrukidr`i cilindar, u desnoj ~arobni prut i me{a po tom wegovom {e{iru. Okupilo se ~udo naroda oko wega, gledaju u taj cilindar i ne trep}u.Stanemijaipitam{taje to,{apu}enekoda}utim,izvla~ewejeutoku.Vi|osamjatecirkuzanere{tovadiduuz{e{irazecove,kumrije,{nuftikle. Stojo sam tako, oteglo se to me{awe,taj{tomijepoznatodnekud, nevadini{tapavidimdajetodanguba. Krenem odatle u{reg, preko, tamosedijedanscrnimcvikerima, ispredwegaprevrnut{e{ir.Kako sammupri{obli`e,skineoncvikere,pogledaumeneinamignelevim okom. To me je i probudilo. Progledosamija,koslepacsdrugestraneodonoggospodina{tomi jeodnekudpoznat. n Bora Oti}

Muzika plivala revolucije iklus koncerata „Novosadsko muzi~koleto”uorganizacijiMuzi~ke omladineNovogSada po~iwesutra nastupom ~uvenog guda~kog orkestra Zagreba~kisolisti.Ansambl je osnovan 1953.godine ido danas je odr`ao vi{e od 3.500koncerata na svim kontinentima. Du`e od tri decenije~lanZagreba~kihsolistajeMario Iveqa, jedan od najpoznatijih kontrabasista na ovim prostorima i profesor na Muzi~kojakademijiuZagrebu.  Nakon prvog nastupa sa Solistima, 6.januara1979,„sveje”,kakostesamikasnije priznali, „bilo kao u snu”. Da li taj san jo{ uvek traje? Ose}ate li jo{ uvek to uzbu|ewe, `ar, ili katkad ipak pobederutina,iskustvo..? –Svakomjeumetnikujete{ko„ostatina nivou“.No,svakisolista,ansambliliorkestar,trebadatra`inovuenergijuiizazov. [tosemeneli~noti~e,novodelo,solista iliumetni~kirukovodilac,umeniprobude novimotiv,pa`arikreativnaradoznalost uvekpobederutinuiiskustvo.Naravno,svaki~lanansamblamoradapru`isveodsebe da bi rezultat bio boqi. Ali da, san jo{ traje!  [taseza,akose,zatovremepromenilokadajere~oZagreba~kimsolistima:repertoar,pristupdelima,percepcijapublike..?

C

OdPu~inija do[ostakovi~a Naprogramusutra{wegkoncertaZagreba~kihsolista,koji}ebitiodr`anu Sinagogispo~etkomu21~as,bi}e dela Pu~inija, Korelija, Mocarta, Para}a i [ostakovi~a.Kao solistinastupi}eviolinista Sreten Krsti}, dugogodi{wi koncertmajstor Minhenske filharmonije, te slovena~ki violista Aleksandar Milo{ev. –Zagreba~kisolistisuodsvojihpo~etaka pod vo|stvom osniva~a, slavnog ~eliste Antonia Janigra, praizveli mno{tvo dela doma}ihistranihkompozitora.IsamJanigro je obra|ivao kompozicije za ansambl.

Tako se tokom vr pove}avao.Akada delima, on ~esto ansambla i konce steiumetni~kog tom vremenu. Ipa bogatstvoZagreba verna pretplatni {ihsezonauZagr glazbenom zavodu sledwevremespo moipunonovih,m umetni~ke muzike certima.  Malo slab muzike povezuju “klasikom” a ko fanom.Daliva – Istorija kont sti~koginstrumen likobrzokaovio ~ela.Ina~e,svii nekad bili u kaf kontrabas tamo d velik, pa ga je bi ti...[alunastra nikakvih problem rovimamuzikeim ka.  Ve`bate l dnevno?Imajul dimuzi~ari,sko pedagog, u ovom {teg ubrzawa, s `bawe,neprekid –Ve`batisemo bi se zadr`ao in tehni~kinivo.Ml bardovani inform jimstudentimapok „old school“energi razmi{qawa,mogu pretkom.  Ka`udaseq nosigenima,ali vredno}a, ose}a trebnidabinek –Muzi~artreb lazi na koncerte kompakt-diskove.P menadasuraznes lakodostupni,ia

STRADIVARIJEVAVIOLINANAHUMANITARNOJAUKCIJIOBORILASVEREKORDE

„LejdiBlant” pla}ena16 milionadolara tradivarijeva violina „Lejdi Blant„ prodata je krajem juna na humanitarnojon-lajnaukcijiku}e„Tarizio” za15.894.000dolara.Samonadmetawe, i to uglavnom anonimnih potencijalnih kupaca, bilo je veoma burno,asavnovacnamewenje`rtvamazemqotresaicunamijauJapanu. Legendarnu violinu, izgra|enu 1721, na prodaju je ponudila Japanskamuzi~kafondacija,u~ijem su vlasni{tvu brojni Stradivajevi i Gvarnerijevi instrumenti. Kako je objasnila predsednica fondacije Kazuko [iomi, i « ako je „Lejdi Blant” bila izuzetno vredandeozbirke,„va`nijeodtogaje ose}aweobavezedasepomognesugra|anima pogo|enim tragedijom od11.marta”.» Pojava„«LejdiBlant”naaukciji izazvala je veoma velik interes u celomsvetu,jernematogkolekcionarakojinijepo`elelodausvom posedu ima instrument koji nosi imepounucilordaBajrona,a~iji sunegda{wivlasnicibilii~uveni pariski trgovac @an Batist Vijom, te kolekcionari Ri~ard Benet, baron Knop i Sem Blumfild.„Usvetuguda~kihinstrumenata,’LejdiBlant’jeuravniLeonardove’MonaLize’iMikelan|elovog ’Davida’”, re~i su Xejsona Prajsa,direktora„Tarizija“.Ina~e,tihbezmalo16milionadolara je najve}a do sada postignuta aukcijska cena za neku violinu. Pre|a{wi rekord postavqen je okto-

S

bra 2010, kada je, tako|e posredstvom ku}e „Tarizio”, jo{ jedan poznati Stradivarijev instrument,„Molitor“iz1697(dobioje imepoNapoleonovomgeneraluGabrijelu@anu@ozefuMolitoruu ~ijojjeporodicibiodecenijama), prodatza3,54milionadolara. Izvan aukcijskih ku}a, odnosno udirektnimpogodbamaitransakcijama, za instrumente Antonija Stradivarija, najpoznatijeg i najslavnijeg predstavnika jedne od najuglednijih porodica graditeqa instrumenata,ispla}ivanesuido sadasvoteve}eodpetmilionadolara. Pre nekoliko su godina, na primer, poreske vlasti Velike Britanije na 6,7 miliona ameri~kih dolara procenile vrednost jedneodnajo~uvanijihStradivarijevihviolina,poznatekao„Viotijev Stradivari”. Nazvana je tako po \ovaniju Batisti Viotiju, velikom violinisti druge polovine 18.ipo~etka19.veka,kojijesviraju}i po evropskim metropolama biojedanodprvihizvo|a~akojije na Stradivarijeve instrumente skrenuopa`wunesamokolega,negoikolekcionara. Tr`i{te instrumenata, kao i svakodrugonakojemvelikiiznosi budedemonepohlepei`eqezabrzim boga}ewem, privuklo je u 19. vekuimnogeprevarante,falsifikatore,beskrupulozneme{etarei krijum~are. Ve} tada je nema~ki muzi~ki kriti~ar Arnold Erlih zabele`io da „svako malo u novi-

namaiskrsnepri~aotomekakoje ova ili ona violina prodata za obi~nom ~oveku nezamislivu svotu”.Uwegovovremetojezna~ilo otprilikedana{wih6do7hiqada evra. Me|utim, kako su decenije prolazile, tako je i dramati~no rasla cena Stradivarijevih instrumenata,pri~emusukodvrhunskihizvo|a~aiupu}enijihkolekcionara naro~ito popularne vio- linenastaleutakozvanomzlatnom periodu,od1700.do1720.godine. Indikativno, ali signal za trku,odnosnozapravodivqaweaukcijskihcenaviolinaunovijevreme, dat je upravo prodajom „Lejdi Blant” 1971. u ku}i „Sotbi” za 200.000dolara,kadajeinstrument kupila–Japanskamuzi~kafondacija. Deceniju kasnije konkurentska aukcijska ku}a „Kristi” je za Stradivarija,kojijesvojevremeno bio vlasni{tvo velikog francuskogviolinisteikompozitoraRudolfa Kojcera, postigla cenu od milionipodolara.Potomjetrka nastavqena, pa je u posledwih nekolikogodinazamilionskedolarskeiznoseprodatonekolikoStradivarijevihviolina,kojimanatr`i{tuuzbokstojeiinstrumenti \uzepea Gvarnerija; tako je jedna odGvarnerijevihviolinaizzbirkeJehudijaMewuhinanakonsmrti tog velikog violiniste, navodno, prodataza6milionadolara. Zanimqiva je, ina~e, i pri~a o samoj lejdi Ani Izabeli Noel Blant (1837-1917), po kojoj je naj-

„ZELENOZVON

Neras kafan D

skupocenijaviolinanasvetudobila ime. Unuka lorda Bajrona bila je|erdanbritanskearistokratije. Kao talentovana violinistkiwa, lejdiAnajeu~ilakod~e{kogvio- linisteLeopoldaJanse,kojijujei ohrabriodaod@anaBatisteVijoma 1864. kupi Stradivarijevu violinu.LejdiAnajetako|estrastvenovolelaikowe,pasijukojujedelila sa suprugom, pesnikom i romansijerom Vilfridom Skoenom Blantom.Onisu1882.godinenedalekoodKairapodigliimawezauzgojkowa,apotomsuiuEngleskoj osnovalifarmuzarasplodarabera

„Krabet”, koja je svetski priznata idanas.Imalisujednuk}erku,Xudit Blant Laton, a brak je razru{ioBlantsvojim~estimiotvorenim neverstvima. Par se razveo 1906.godineilejdiAnajesvevi{e vremenaprovodilauEgiptu,ostaviv{i farmu }erci. Nedugo pre smrti,1917.godine,nasledilajei titulubaroniceVentvort. Stradivarijeva violina je bila u wenom vlasni{tvu vi{e od tri decenije,kadajepre{laurukejednogameri~kogkolekcionarazanepoznatiiznosfunti... n E. N. L.

vedecenije–{to}eu~etvrtak, 14. jula, i sve~arski obele`iti – Pozori{niklub„Zelenozvono”,zrewaninski a zapravo geografskim granicama neome|eni,javnodemonstrira da je vi{e od obi~nog kafea. I ukazuje na onu neraskidivu vezu kafane i umetnosti. Uz ~uvenu „Srpsku kafanu” kraj Ateqea 212, “Zeleno zvono” je verovatno u Srbiji najpoznatije steci{te umetnika, ali i prostor ukomejeodr`anniz koncerata, tribina, izlo`bi…Izatoje “Zeleno zvono” postalo svojevrsna ustanovakulture,za grad Zrewanin i Vojvodinu mo`da i va`nija od nekih koje se nalaze na dr`avnim jaslama a ni~eg vrednogpa`weve}godinamapublicineprire|uju. – Muka nas je naterala da te 1991. od “Zelenog zvona” napravimone{tovi{eodobi~nogkafi}a–kazujeza„Dnevnik”generalnimenaxer,alfaiomegaPozori{nogkluba,BranislavGuta Gruba~ki. – Cela filozofija svodisenatodabudemodruga~iji i da promovi{emo kulturni modelkojijebiosvesamonedominantan tokom devedesetih, a bogamijetakoisada.Danas,kada svakatrafikaima„{irokasor-


c m y

dnevnik

skidivispoj neiumetnosti timanrashla|enihalkoholnihi bezalkoholnihpi}a”,kandajeza identitet odre|enog mesta bitnodaimane{tovi{e. A to “ne{to vi{e” klub ima

odsamogpo~etka,stimdaposebnu dimenziju dobija tri godine docnije,kadajepreseqenuzdawe zrewaninskog Narodnog pozori{ta“To{aJovanovi}”,usamosrcegrada. – Znao sam da ovo preseqewe, sem{todaje{ansu,iobavezuje– govori Guta Gruba~ki. – Permanentnadobravoqaiskazanapremarazli~itimu~esnicimaukulturnom`ivotustavilaje“Zeleno zvono” na neki pijedestal u okvirusli~nihpoku{ajakojisu `iveli samo jedno leto, izumrlihume|uvremenu,ilitekza~etih. Pozori{ni klub je stoga,

kao regionalni projekat, uz `equdabudedoma}inumetnicima, prvenstveno glumcima zrewaninskog teatra, {irom otvorio vrata za najeminentnije li~nosti iz sveta pozori{ta, muzike, filma, kwi`evnosti, likovne umetnosti iz celog regio- na. I ispade da je to fenomen. Ali, fenomen samou,kakoGuta ka`e, „jednoj op{toj kretenizaciji dru{tva i javnog `ivota”. Da je Boga i pravde, dodaje, bilo bi toga i drugde.No,nema. – Kao {to mi je 1991. bilo skandaloznodau lokalubudupokeraparatiidilerideviza,sasvenarodwacima, isto mi je danas skandalozno da se ugostiteqstvo svodi na estetiku kladionica, fe{n televizijaiklasi~nihklupskih,uprevodu narodwa~kih de{avawa – kategori~anjeGruba~ki.–Izatoje“Zelenozvono”sveono{to me od toga distancira, `eqa da nepripadamtomdiskursu,dadam drugu opciju qudima, da budu u druga~ijem dru{tvu dok provode vremeuprostorukog,makaridaqe, u pe`orativnom smislu zvali–kafanom. n @eqko Balaban

NAOPA^KE

NO” PROSLAVQA DVADESETI RO\ENDAN

 Кукавица подмеће своје ја.

qubav prema muzici prei kako se ra|aju odanost, ajnost, radoznalost, poko bio vrhunski izvo|a~? badabudenaslu{an,daode i slu{a plo~e, odnosno Prednostjedana{wegvresnimkeikoncertipostali akomuzi~ardana{wegvre-

mena iskoristi sve prednosti tehnologije, mo`eotvoritinovehorizonte.Naravno,rad u~etirizida,samsasobom,najbitnijije.  Nekada je je muzika bila pokreta~ revolucija, pobuna... Da li ona i danas ima tu snagu da na neki na~in bude svest i savest dru{tva ili je postala tek puka zabava? –Muzikajeuvekplivalaizme|urevolucijeire`ima,eliteinaroda,zabaveiozbiqnogslu{awa.Muzikajejednostavnoneizbe`nai~arobnidar~ove~anstvu. n Miroslav Staji}

L

 Какав на јелу, какан на делу.

li danas svakoli dana{wi mlaojima radite kao vremenu sveopstrpqewe za vedno u~ewe? orasvakodnevnoda nterpretativni i ladisudanasbommacijama, no svoku{avamprenetiideoone ijeipristupakoji,uznova urezultirativelikimna-

etwa,takore}imorskivedraiprivla~naslikakojujeuveklepo liku,ipokojnogBo`idaraDabi}a(“Otacmijebiostrogipravi~an~ougledatinatotalnojscenisrema~koguli~nogpozori{ta,ilustravek.”),obojeporeklom«saBanije,od DvoranaUni,kojisuosimRadmilerocija`enskedokoliceuvru}imitrenutnosti{anim,prepodnevdiliisina–danaspolicajacu[idu.NioRadmilinomprvompuluvremenimmomentimaprovincijskesvakodnevicenarastu}ojvru}inijo{bezvinu`ivotauHrvatskojneznamoni{tapobli`e,zapravodonekleznamo– dqivogsunca(eksplodira}eokodvanaest).Me|utim,nijeba{tako,zapraonatutekovinusvoje«oroli~kepro{lostiposebnoakcentuje–znamodasu vouop{tenijetako,dokolicajesamoprivid,jerdvelepeimoderno,grawu i brata roditeqi odgajali p « rema patrijarhalnom obrascu “po{tewa, |anskikoncipiranezreledamenasceniuli~nogpozori{ta –[idjanke, iskrenostiinesebi~nosti”,osobinekojeRadmila,ka`e,idanasnajvi{e kakobiihnazvao(inaslikao)Savaod[ida!– kojesedesameudru{tvumorespektujekodqudi(“Una{ojskromnojradni~kojku}iznaosered!”).I bilnih`ivotiwicanaiznetimstolicamapodvisokimolukomglavne`ejo{znamo:dajeizHrvatske“pobeglanavreme”1989,zapravojeodlepr{alezni~kezgrade,prekr{tenihbosihnoguumorskimsandalama,zapravosu lanakrilimaqubavi(roditeqisujojostaliuOroliku),kadaseudalau nasvojimradnimmestima.Slu`benice`elezni~kestanice[idnapauzi? [idido{laumu`evqevuku}uucentruvaro{i,gdejespojiladvadesetdve Putnicekoje~ekajuvoz?Kosute`ene?Prvadama,MirjanaMekti},takgodine;dajesa[i|aninom(“Mu`mijedobar,radiu’Telekomu’,zadovoqsistkiwa na`elezni~kojstanici[id(autojojjeprvinaredu), razvedrenasam,ba{zadovoqna!»”)stvorilaNemawuiMilicu;aznamoidasejo{ nauplavojmajiciibelimlepr{avimpantalonama,intenzivnocrvenekonijenaviklanaspecifi~nimentalitetstarihSremaca. se koja joj obliva vrat kao devoj~ici, sa zako{enim nao~arima crvenih “Ne,nisamsejo{navikla.Sremcisuskrozdruga~ijiodnasSlavonaca! okvirasavr{enouskla|enimsacrtamalicaicrvenimnoktimanaprstiZnate,nebihvoleladasadaispadnedasamnekakavsremomrzac.Naprotiv! mainogama.Upotrebqavacigaretu.Idrugadama,RadmilaDimitrov,traVolim[idiSrem![idjelepgradi},raznenacionalnostiovde`ive,ima fikantkiwana`elezni~kojstanici[id(trafikajojjepetkorakaod}odobrihilo{ihqudi,kaoisvuda.Ali,znate,stariSremcisunekako~ud{kanakojem}askaju),ucrnojbluzii,tako|e,belimpantalonama,kesteni...ba{~udniqudi...” waste kose skupqene odostrag {nalom u pun|u, sa braonskim nao~arima okruglasteformeidebqihokvira,tako|esavr{enouskla|enimscrtamalicaibi`uterijom.Upotrebqavamobilni.Austvari, Mirjana i Radmila dru`e se na otvorenom kao i svakog drugog meteorolo{ki upotrebqivogdanaume|uprostoruizme|udvemu{terije.Nailazenovinari. @eneneodbijajusaradwusapadobrancimaizNovogSada,{tavi{e,komunikacijasavrlokooperativnimsagovornicama, Mekti}evom i Dimitrovqevom, razgovor “« s nogu” na `elezni~kom }o{ku, premdazaobestraneneo~ekivan(ali,dabome, usagla{en sa mojom blic-krig r « eporterskomstrategijom),odvijaseodsamogpo~etka,zahvaquju}iqubaznimisusretqivim{idskimdamama,bezikakvih problema i zastoja, prirodno, glatko i otvoreno, s nesumwivim poverewem i iskreno{}u(akosmemtakosebidapodignem rejting), koje taksistkiwa i trafikantkiwa,vrlokultivisane`enei,prema sopstvenom odre|ewu, tradicionalno vaspitanepravoslavneSlavonkesvinkova~kog {ora, ukazuju mojoj reporterskoj malenkosti. Prva dama, Mirjana Mekti} (ro|. Kosanovi}), ugledala je plavetnilo neba u Vinkovcima,slavonskojprestonicii,nama bliskija asocijacija, znamenitom `elezni~komraskr{}u{tikliranomdebe- Mirjana Mekti} i Radmila Dimitrov Foto:S.[u{wevi} lomcrvenomkva~icomnaume|uvremenu pocepanom atlasu jugoslovenske (SFRJ) mitologije, ro|ena kao jedno od “^udni?”–sadajeve}reddaseijaukqu~imusopstvenupri~u.“Dobro, dvadeteta–drugojeMirjaninbratDamir,sahrawenuTivtu,gdeje`iveo {tajeto~udno usrema~kommentalitetu?” –radnikanabenzinskojpumpiuobli`wemsrijemskomTovarniku,pokojRADMILA:“Pa,vidite,qudikojisuu[iddo{lisastrane,najbrojninogStevanaKosanovi}a,ro|.uMirkovcima(«“DedamijeporeklomLi~aji smo mi iz Hrvatske, `ele da `ive boqe, da ne{to stvore... A Sremci ninizTeslinogSmiqana.”),iro|eneVinkov~ankeZlateMarije(“Sinuje ostajutugdesuibili.Potpunosuinertni!Azbog~egajetotako,nikada dalabubreg,alisrcemunijeizdr`alo.”).Ovinkova~komdetiwstvu,mlaminijebilojasno.»” dostiisazrevawuMirjaneKosanovi}–mnogoneznamo,aliznamodajoj MIRJANA: “A s druge strane, stalno isti~u kako su oni [i|ani, pa “srcezadrhti”«u» vekkadaiz[ida,poslovnoiliprivatno,trknedoVinko[i|ani!Neznamkakotodavamobjasnim.” vaca(“Prenekidansamvozilajednugospo|upopenziju.”).Ijo{znamo:da RADMILA:“^astizuzecima,alimnogiovda{wiSremcisuqudikoji jojjebiv{imu`ro|enuDaqu,dajesasvojima`iveouVinkovcima,gdesu `iveu~erpi}arama,ku}esamo{toimsenesru{e,anovac~uvajuuslamasewihdvoje,uo~irata,upoznaliispan|ali,prvo{kolskavarijanta,aonricama...Na`alost,takoje!Nisusiroma{ni,imajupara,alijednostavno daizaozbiqnopredmati~arem;znamodasudobilisinaBorjana,skojimse ostajutugdesu...Jatonerazumem!OdgojenasamuOrolikudanebudemseona,devedesetdruge,najpreodratasklonilau Vrawe kodzaove,tamoje bi~na,dapomognemqudimaidapremawimabudemkorektnaifina,dase provelapolagodine,dabisepotomsasinomitastomdislociralibli`e javimkadulicompro|emporedkom{ije...Takodaseuovda{wisrema~ki ku}i,ovdeupograni~ni[id,gdejeubrzoizbegaoizVinkovacaiostatak mentalitet,morampriznati,nisamba{uklopila!” wenefamilije»;» znamodajesmu`emuortaklukuotvoriladvepekareu[iRazgovorpresecaulazaksarajevskog vozaustanicu.TaksistkiwaMirjadu;daseonda“dogodiloto{tasedogodilo”,»tedajebrakpo~eoda{krinaMekti}spremasedaprimimu{terije. pi,pucapo{avovima,dabisekona~noraspao... “Adolazeliu[idHrvatiizVinkovaca?” “Razvelasamseodmu`a.Iondasamnadvori{tuzapelaooluk,desnanoMIRJANA:“Vozovima?Dolaze,naravno!Wihovestrojovo|e,konduktegamijeklecnula,selasamnasavijenunoguikostsekaostakloprelomiri,`elezni~arisi|usavozai~estoovdenastanicipijemokafusawima... lana~etirimesta!”pri~aMekti}eva.«“Dugosamsele~ila,mo`etezamiPoznajamoseuz{koleiliizvi|ewa.JedandanzaustavqasevozizVinkosliti,bilojestra{no,aodne~egajetrebalo`iveti...Samood~ega?Pavaca, kad na vratima kondukter, poznato lice, moj {kolski drug Golub lominapametdapoku{amsataksirawem!Idvojeizuzetnihqudiiz[iZvonko,smejese:’DalijetoMirjana?’Si{aojesavozaistiglismodase da,mojitada{wistanodavciRu`icaiBrankoPejkovi},`ivelasamkod uzkafulepoispri~amo...”» wihsasinomposlerazvoda,divni,divniqudi,uvek}uimostatizahvalna, RADMILA:“Ja~estoputujemuSlavoniju,pose}ujemmamu.Prvekomposudilisuminovacdakupim’askonu’izapo~nemposao.Sadvozim’ci{ijesujojHrvati,TihomiriJosip,iuveksmosatimqudimaizvanredno troen’,auskoro}u,akoBogda,promenitiauto,ovajjedotrajao...Teramdaslagali.Uveksamsretnakadau[idusretnemnekogsaonestrane,vu~eme qe!SinBorjanradisaocemupekari,o`ewenjeNata{om,divnisumii idaqesrcetamo...” sinisnaja,iimajudvogodi{wegDavida.Ja`ivimsamakaopodstanar,a MIRJANA:“Imenise~inidamijeostalosrceurodnomgradu.Dolamamajeusvojojku}i.I,evo,ve}osamgodinasamtaksistana{idskoj`elezilomijevi{eputadasevratimuVinkovce.” zni~kojstanici.Svakogdana~ekamovozove.Jo{malo,okopolajedanaest, Me|utim,Vinkovciupravosti`uu[id! pre}i}egranicubrzivozizVinkovaca,paposlesti`evozizBeogradaza STANI^NI SPIKER (zvu~nik kr~i): “Brzi voz iz Zagreba za BeoSarajevo...” grad,prekoVinkovaca,stajenadrugiperon...” Drugadama,RadmilaDimitrov(ro|.Dabi}),udahnulajevazduhuOroliPsi(rata)laju,vozoviprolaze. ku,selonapolaputaizme|uVinkovacaiTovarnika,unev{isvetlost`iIvozoviivlakovi. votaupatrijarhalnuradni~kuku}uSlavice,`enekojaidanas`iviuOron @eqko Markovi}

 Зна се ко је први рекет света. Ко је у земљи?

biji poznavaoci violon~elo sa ontrabas sa – kaam to smeta? trabasa kao solinatanijei{latoolineilivioloninstrumentisupofanama. Mo`da je du`e ostao, jer je ilo te{ko iznosianu,jastimnemam ma. U u svim `anmavelikihumetni-

^ekaju}ibrzivoz izVinkovaca

 У игри мачке и миша Миша неће повући мачка за реп.

remena repertoar ajere~opristupu zavisi o energije ertmajstora, solirukovodiocaudaak, pravo, veliko a~kihsolistajei i~ka publika narebu,uHrvatskom u, pri ~emu u poonosomprime}ujemladihpoklonika e na na{im kon-

@ I V O T A

 Подрепаши виде излаз.

ajeuvek aizme|u eire`ima

U P O T R E B A

9

Ilija Markovi}

A, ^LAN ZAGREBA^KIH SOLISTA

nedeqa10.jul2011.


nedeqa10.jul2011.

c m y

10

dnevnik

„DNEVNIK”NAMARGINAMA„EMITABORA”UKAWI@I

Mladizaprovodidru`ewe, anezaekstremizam kupqawe mladih Ma|arana{estom„EMItaboru”, koje se odr`ava ovog vikenda na obali Tise u Kawi`i, sli~no kao i lane u isto vreme pokrenulo je talas protesta Antifa{isti~ke akcije Novog Sada. Ova organizacija,naime,smatradajeupitawu skup propagirawa fa{izma i nacionalizma, {to organizatoriizSaveza„Rakoci”odbacuju,ovogputane`ele}inidase upu{tajuupolemikusaantifa{istima.

O

drevn a bor il a~k a ve{ tin a „Barantna”kojusudemonstriralimomciidevojkeizStare Moravice, odr`avaju se razna predavawaitribine,po~evod teme demografske situacije u Vojvodini, do slu~aja presude mladim Ma|arima iz Temerina na ukupnu zatvorsku kaznu od61godineiwihovimnadama u pomilovawe. A bilo je tu i re~i o ju`noslovenskom sukobu90-tihgodinapro{logveka iz aspekta Ma|ara i predavawa na temu „Vojska staje na

Ruku na srce, re~ „Delvidek”, koja u na ma|arskom ozna~ava Ju` ni kraj, iz vrem en a pre Trij an ons kog spor az um a, ~e{}e se me|u akterima „EMI tabora”~ujeodnaziva–Vojvodina. Pored ma|arske nacionalne himne,mladisuseupetakisubotu opu{tali uz ritam tvrdog zvuka grupa koje su prokazane kao propagatori ekstremisti~kihideja.Paipak,u~esnicismatrajudasuimnaprvommestuzabavaidru`ewe,a

NeliDenkovi},NorbertTotiAndra{Berewina„EMItaboru”uKawi`i

Na obali Tise viore se ma|arskanacionalnaznamewaiz raz nih istor ijs kih per io d a, preds tav qan a je ma| ars ka

cvet” – o vojnoistorijskoj i dip lom ats koj poz ad in i prikqu~ewa1941.godinetakozvanihJu`nihkrajevaMa|arskoj.

ne prop ag ir aw e ult rad es ni~arskihideja.Usvakomslu~aju, nema incidenata, a vidno prisustvo policije na „EMI

taboru” ne smeta ovim mladi}imaidevojkama. Od pet partija vojvo|anskih Ma|ara, samo najuticajnija – Savez vojvo|anskih Ma|ara i najmla|a–Pokretma|arskenade, imaju strana~ki podmladak. No,mladiMa|ariuVojvodini, najvi{e u op{tinama sa izra`enijim ili dominantnim u~e{}em u strukturi stanovni{tva,delujuiudrugimnezavisnim omladinskim organizacijama,odnosnocivilnim,kulturnimisportskimdru{tvima.

Arpad Sabo iz Kawi`e, kojegsmosusrelimimoprostora koj i su zap os el i u~es nic i „EMItabora”,ipakukazujeda mladisvojepoliti~kestavove malo te`e mogu da predo~e, „jer vlast u lokalu dr`i par qudi od kojih ne mo`e{ ni loptu da {utne{“. On ka`e i da je na nagovor drugara pristupiostrancikojanemanacionalnipredznak,negojesocijaldemokratskeorijentacije. – Na`alost, kod nas bez polit ik e ne mo` e{ ni{ ta da

Vioresema|arskanacionalnaznamewanaobaliTise

– Sav ez „Rak oc i” okup qa ~lanstvoukawi{kojop{tini, pre svega na negovawu nacio- naln ih trad ic ij a. Imam o i omladinsku organizaciju, jer od 62 ~lana, skoro tre}ina su mladi ispod 30 godina. Hvala Bogu da u Srbiji mi Ma|ari imamomogu}nostdaispoqavamosvojnacionalniidentitet, pa i da organizujemo manifestaciju poput „EMI tabora”. Mogu da primetim da do sada nijebilonikakvihekscesa,ne o~ekujem ih ni do kraja, a saradwasapolicijomjenanajvi{em nivou. Policija svoj posao radi na pravi na~in, na evropskom nivou – ka`e nam Sabol~ Kavai iz Saveza „Rakoci”. On dodaje da nikom ne bi trebalo da smeta to {to ma|arska omladina mo`e da iznosisvojestavoveiideje,ida sebavipolitikom. –Tojesvakakodobrastvar,jer senatajna~inmoguprezentovati stavovi u svojim strankama, lokalnim samoupravama i drugiminstitucijama.Timpre{to politi~ke partije sve svi{e prihvatajuideje,zalagawaiglas omladine–obja{wavaKavai.

uradi{,`alosnojealijetako. Ipak, kao fudbalski trener, nastojim da mlade uputim na praviput,kolikogodtomogu. Trudim se da ih uverim da se trudom mo`e do}i do uspeha, alidatonijenimalolako,niti to mo`e preko no}i bez kontinuiranog rada, zalagawa idokazivawa. Neli Drenkovi} iz Subotice nam pripoveda da je va`no da bud e man if es tac ij a gde mladi Ma|ari mogu da se dru`e,aliidaseupoznajusadrugima. Andra{ Berewi iz Temerina, pak, u prvom redu isti~e da nije  ~lan niti jedne partije, niti je aktivan u nekojcivilnojorganizaciji. –Sre}om,to{tonisam~lan nekepartijenisamosetio,jer sam uspeo da se zaposlim. Zavr{iosamzanatinijemitrebala partijska, niti druga vezadana|emposaoautolimara. Za dobrog majstora nebitna je nacionalnostistrana~kapripadnost. Bitno je da ima{ zanat u rukama i da si majstor svogzanata.Totrebaipo{tovati–uveravaBerewi. Norbert Tot sa Pali}a i wegova dru`ina vele da nisu

ba{ za bavqewe politikom, vi{e su za dobro dru{tvo i dobre `urke, te da im je ba{ zato na „EMI kampu” ekstra dobro. –Menijedragodanamdr`ava omogu}ava da mo`emo da se okupqamoizabavqamonaovakvim manifestacijama, kojih bi trebalo da bude jo{ vi{e. Na Pali}u se, recimo, odr`ava fas tiv al „Tren~ taun”, u Sent i su trad ic io n aln e „Omladinske letwe igre”, novosadski „Egzit” je ne{to po-

Foto:M.Mitrovi}

sebno...Anajboqejetokadase negledakojekojenacionalnosti. Moramo biti tolerantni jedni prema drugima i zajedno `iveti.Tre}ugodinudalozim na„EMItabor”ibitnomije samodapremasvimabudem~ovek,kaoidaimenedrugitako shvataju i prihvataju – ka`e Tot. Onje,ka`e,ponosan{tona Pali}u i drugim mestima na severuBa~keiVojvodini,Ma|ari ve} dugo `ive sa pripadnicimadrugihnacionalnosti, ali navodi i da bi trebalo da imajo{vi{emultikulturnih i vi{enacionalnih manifestacija, gde bi se mladi jo{ boqe upoznali i vi{e dru`ili. – Jako puno drugara imam Srba, Hrvata, Bosanaca... `ivimoiradimozajedno–nagla{avaTot.–Pali}nijeveliko mesto,sviseme|usobnodobro poznajemo,atakojeiudrugim mawimmestima.Trebalobida se sa uva`avawem i tolerancijom `ivi u svim krajevima Vojvodine i Srbije. Samo to mi se svi|a i prihvatam kao normalno. n Milorad Mitrovi}


dnevnik

nedeqa10.jul2011.

11

VRTOGLAVACENAAMERI^KIH“RATOVAPROTIVTERORIZMA”

Bin Ladenova posthumna osveta ona~nacenaameri~kihratova ratovawe, u vreme rastu}eg duga i te- SADna14.300milijardidolara,tebuu Avganistanu, Iraku i Paki{kih ekonomskih prilika – rekao je xetskogdeficitauteku}ojgodinikoji stanu,ko{ta}eporeskeplatiObama.–Sadamoramodanovacula`e- jeprojektovando1.500milijardi. {euSADvi{eod4.400milijardidomouna{najve}iresurs:qude. Nema sumwe da su svi ti minusi iz lara, tvrdi se u analizi Instituta Ameri~kipredsednikjeuovojizjavi protekle decenije vinovnik sada{we Votsonzame|unarodnestudijesaUnibarataozvani~nimpodatkomdajePen- fiskalnekatastrofeuSAD–iBu{i verzitetaBraun.Dosadaje,premaovom tagonod2001.godinepotro{ioukupno Obama poku{avali su da se odr`e na izvoru,federalnavladapotro{ilaiz1.300milijardi;me|utim,punacenaje, Klintonovih ne vi{e od 19 procenata me|u 2.300 i 2.600 milijardi dolara za tvrdi se u studiji, mnogo ve}a kada se ukupnog BDP-a Amerike, ali je on ne„rat protiv terorizma” koji traje ve} ura~unajusvifaktori.Uostalom,ubr- prestanoblizu25procenata.Me|utim, gotovodesetgodina,otkakojeobjavqen zopo{toje2001.po~eoira~kirat,Xo- sadarepublikanskave}inauPredstavposle teroristi~kih napada Al Kaide zef [tiglic, nobelovac i profesor ni~kom domu zahteva sna`no kresawe 11. septembra 2001. na Wujork i VaekonomijenaUniverzitetuKolumbija, deficitairazdu`ivawe,aobe}avajui {ington.Ameri~kikomentatorioznaproceniojeda}e2.000milijardibiti da }e od Obaminog zakona o medicin~avaju ove grandiozne brojke skojneziiza{titipacijenata kao „posmrtnu osvetu Osame “otkinuti”  500 milijardi u SukobiuAvganistanu,IrakuiPakistanu, binLadena”. slede}ih deset godina. KritiProjekcije u studiji Insti~ariim,me|utim,prebacujuda ko{ta}eporeskeplati{euSAD tuta Votson, ina~e, ukqu~uju biimboqebilodainsistiraju vi{eod4.400milijardidolara dr`avne i lokalne medicinske na prestanku finansirawa ratro{kove za rawene veterane, tauLibiji,kojidnevnoko{ta kao i obe}anih 5,3 milijardi dolara potro{enodo2015,dalekovi{eodpr- 100 miliona dolara. Kona~no, i da se pomo}i za rekonstrukciju Avganistavobitnih brojki koje je iznela tada- uznemire i zbog tro{kova u Iraku i na.Tako|e,tujeinajmawe1.000mili{waBu{ovaadministracija(onajeba- Avganistanu. jardidolarazakamate~ijerate}edoratala cifrom od 50 do 60 milijardi KetrinLuc,profesorkaantropolospetido2020.godine.Ratovisu,naime, dolara), a koja je pratila cenu ko{ta- gijenaBranovomuniverzitetuikodiskoro potpuno finansirani iz pozajwaratauPersijskomzalivu1991.[ti- rektorka projekta “Tro{kovi rata” mica,ipotomosnovujeve}napla}eno gliciLindaBilmssuobjaviliikwi- InstitutauProvidensunaRodAjlen185milijardizelenihnov~anica. gu “Tri hiqade milijardi dolara: du,reklajenedavnoujednomintervjuu Predsednik Obama je nedavno izjaStvarni tro{kovi ira~kog konflik- datro{koviratovawazapravovariravioda}edoslede}egletapovu}i33.000 ta”,kojajeukqu~ilaitro{koveubu- juuodnosunakori{}ewevojnihsnaga. vojnika iz Avganistana, tvrde}i da su du}nostizale~eweveterana. Jedanodnajve}ihcehovajefinansiraupravo visoki tro{kovi jedan od razUmartuovegodineKongresniservis wele~ewaiukqu~ujeaktuelneizdatloga{to}eseonivratitiku}i,iako za istra`ivawa saop{tio je da }e tro- ke za zbriwavawe rawenika, ali i za jenaveomnogomawuprocewenusumuod {kovi sukoba u Iraku, Avganistanu i veteraneratakadsevrateku}i.Uzto, ove koju je izbacio stru~ni tim sastadrugih operacija u sklopu rata protiv upavoonajeukazalanatodaikamate vqenodvi{eod20ekonomista,antroterorizma,samouovojfiskalnojgodini nakrediteizkojihseratovifinansipologa, pravnika, politikologa i hubitinanivouodoko1.200milijardido- raju stalno pove}avaju tro{kove. manitaracasaVotsona. lara.Ovebrojkenikakoneidunaruku “Imamo recentni izve{taj od biv{ih – Tokom posledwe decenije smo po- ameri~koj administraciji koja nastoji zvani~nikaPentagonakojisunavelii tro{ili hiqadu milijardi dolara na daograni~irastsada{wegukupnogduga tro{kove za klima ure|aje: rashla|i-

K

vaweuvojnimbazamau Avganistanu i Iraku ko{ta ~ak 20 milijardi dolara!”, rekla je KetrinLuc. Ona pri tome tvrdi dasuqudske`rtveve} dostigle gotovo ~etvrt miliona, ukqu~uju}i civile, vojne snageisavezni~kejediniceizsvetrizemqe,te bezbedwake i vojnike po ugovoru: vi{e od 31.000 qudi u uniformi i vojnika po ugovorujepoginulo,aprema veoma konzervativnoj proceni, ubijeno je najmawe 137.000 civila u Iraku i Avganistanu. – Na{ izve{taj ne zalazi u pitawe kako da se efikasnije vodi rat,negokolikajewegova cena. Predsednik Obama je rekao da }e ukupni tro{kovi na kraju biti 3.000 milijardi dolara, ali mi znamodajetojakoumaweno. Naprosto, neko ko planira ciqeve i donosi demokratske odluke mora da zna i saop{ti prave brojke. I da politi~ki raspravi da li bi ti resursitrebalodabudukori{}eniza te ciqeve. U mnogim slu~ajevima postojeipoliti~kare{ewazanasiqe,a

temetodesumnogojeftinijeodvojnih koje se obi~no koriste – poru~ila je KetrinLuc. n Reqa Kne`evi}

U

petak je put Me|unarodne svemirske stanice, na koju }e po planu pristati danas oko 11 sati, poleteo „Atlantis” – zatvaraju}i tako tri decenije dugu istoriju flote {atlova. Ameri~ka svemirska agencija odlu~ila je, naime, da zbog enormnih tro{kova spusti zavesu na program koji je pokrenut jo{ za predsednikovawa Ri~arda Niksona. NASA sada procewuje da bi najracionalnije re{ewe za budu}i prevoz astronauti na Me|unarodnu svemirsku stanicu bile letilice u vlasni{tvu privatnih kompanija, prema posebnim ugovorima. Prvi od takvih komercijalnih prevoznika, kako se najavquje, mogao bi po~eti sa transferom astronauta ve} do sredine decenije. Podsetimo, do pojave {atlova nijedan svemirski brod nije dva puta poleteo u svemir. Stoga i ne iznena|uje {to su 12. aprila 1981, kada je svetu prikazana „Kolumbija”, svi bili u ~udu, skepti~no gledaju}i na ideju da letilica koja vi{e li~i na avion nego raketu mo`e ne samo oti}i na svemirsko pute{estvije, nego se i s wega vratiti, sle}u}i na zemqu poput kakvog „boinga”. Nije samo to bila novina. [atlovi su bili u stawu da u vasionu „povezu” vi{e astronauta (obi~no sedam), kao i da ponesu zama{nu koli~inu tereta, pa i veoma velike instrumente. Tokom protekle tri decenije program su obele`ile uspe{ne misije, ali i dve velike tragedije: „^elenyer” je eksplodirao u januaru 1986. odmah nakon lansirawa, dok se „Kolumbija” raspala prilikom ulaska u atmosferu u februaru 2003. U obe nesre}e poginulo je ukupno 14 astronauta. Kada se „Atlantis” za nekoliko dana prizemqi, pod palicom komandanta Krisa Fergusona, bi}e izlo`en u Svemirskom centru „Kenedi” na Floridi, a ista sudbina ~eka i ostale letilice. I za kraj, malo zanimqive statistike: proceweno je da su {atlovi za protekle tri decenije preleteli ukupno 870 miliona kilometara te da su ko{tali SAD gotovo 196 milijardi dolara!!! E. N. L.


12

dnevnik

nedeqa10.jul2011.

POLICIJA U REGIONU PONOVO IMA PUNE GR^KA CRKVA I EKONOMSKA KRIZA

Zilotskagrmqavina Pi{e:@ivicaTuci} Privredna, a prvenstveno finansijska katastrofa Gr~ke, dovela je ovu zemqu na rub bankrotstva a Evropsku uniju pokrenula u nala`ewu mehanizama da se problem ne pro{iri na druge zemqe. Gr~koj se daju veliki krediti i garancije za zadu`ivawe, svakako uz jasne uslove koji su izuzetno o{tri i zahtevaju mnogo `rtava. Kapital uvek tra`i potpunu za{titu i visoke kamate od onih koji su u nevoqi: banke nisu dobrotvorne ustanove. Nekima }e to svakako delovati – kao izrabqivawe. Gr~ka pravoslavna crkva je dr`avna, ustav joj garantuje privilegije. Iz buxeta se pla}aju svi crkveni slu`benici, ne samo sve{tenici, 10.000 ukupno. Svaki mitropolit, wih devedesetak, ima solidnu platu, dr`avni auto i voza~a. Za sve crkvene plate iz buxeta se izdvaja 240 miliona evra godi{we. Crkva ne pla}a uobi~ajeni porez, ~ak ni za delatnosti kao {to su hotelijerstvo, rentijerstvo, proizvodwa hrane, vina, tamjana, sve}a, suvenira... Vlada je donela odluku da se ova svota mora prepoloviti – ispla}iva}e pola plate, a ostatak treba crkva da dopuni uz svojih fondova. Da bi to bila u stawu, i sama }e se zadu`ivati, stavqati imovinu pod hipoteku. Neki mitropoliti misle da to crkvu vodi u bankrot. Zato tra`e «razvod» od dr`ave. U hramovima se sada posle liturgije ~ita molitva «“za spas Gr~ke“», da Bog izbavi zemqu iz zamki i zla, podari joj mudrost, da bude milostiv jer smo «svi gre{ni». Koji «gresi» su se ~inili, a Crkva na wih nije ukazivala na vreme, ve} ih je pre}utkivala ili i sama ~inila? Korupcija je svuda prisutna, duboka, sistem-

ska, nije se glas podizao protiv toga, ~ak ni sada, a to je ne samo politi~ko, ekonomsko, ve} iznad svega i pitawe hri{}anske etike, dakle i poslawa crkve. Poreske utaje su uobi~ajene, izbegavawe pla}awa poreza na promet, neizdavawe ra~una i za ve}a pla}awa. Sve je to umawivalo prihode dr`ave. Crkva nije upozoravala gra|ane da ne varaju svoju dru{tvenu zajednicu, da ne `ive rasipni~ki. Na Bo`je zapovesti se nije ukazivalo – ne kradi, ne la`i, ne svedo~i la`no, iako je to u javnom `ivotu postalo normalno. Vlada je zamenila, ne smenila, ministra finansija Papakonstantinua, autora rigoroznog programa {tedwe. On je prihvatio da bude «`rtveni jarac». Protiv wegovih mera protestovali su i sve{tenici na atinskom trgu Sintagma. Jedan mitropolit je konstatovao da je ministar «luciferski egoista», destruktivan, potkopava veru, a, nema sumwe, «ni u Boga ne veruje». Gr~koj prete «novi osvaja~i», kreditori su «pqa~ka{i sa Zapada», ho}e da «uni{te sveto pravoslavqe», tvrdi arhijerej iz svoje velelepne rezidencije. Mitropolit pirejski Serafim, zilotskog usmerewa, grmi protiv novog svetskog poretka, Jevreja i masona: oni ho}e da uni{te Gr~ku i veru praotaca! «Zapad zaposeda zemqu», sve }emo rasprodati budza{ta, dr`ava je propala i izdana! U ogor~enosti nekih mitropolita i sve{tenika nema samoanalize pona{awa Grka, rasipni{tva, varawa EU neta~nim statisti~kim podacima mnogo godina, nema kajawa i poziva na ispravqawe, {to bi bilo hri-

{}anski. Novi ministar finansija ne}e promeniti politiku svoga prethodnika, to od wega vlada ne tra`i, a crkva treba s tim da ra~una da mora i sama da izradi svoj program odricawa u «novim okolnostima». Zajedni~ka dr`avno-crkvena komisija do oktobra mora da predlo`i konkretne mere. Poglavar crkve, arhiepiskop atinski Jeronim, koga slabo ko ~uje u episkopatu, tra`i umerenost i razboritost, samopreispitivawe, samo`rtvovawe, ne usu|uje se da ukori svoju sabra}u arhijereje. Simboli~no ot-

samo deset posto. ^esto obilazi bolnice, sanatorijume, stara~ke domove, zatvore. Wegovim zalagawem, crkveni socijalni program }e ove godine stajati sto miliona evra. Isto tako, crkva i kod nas, ali i u drugim pravoslavnim zemqama – Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj, nikada nije izgovorila re~ o korupciji, siroma{tvu, sem katkad, uzgred, da se l « o{e `ivi». Ona ne upozorava gra|ane ni «vlast na hri{}anske moralne vrednosti, ni poslodavce, ali ni zaposlene. Dobrotvori i ktitori neretko su osobe sumwivog

mitropolit Serafim

arhiepiskop Jeronim

kazuje skupo obele`avawe svog imendana, da se ne bi tro{io novac. Hramovima savetuje da se klone rasko{i i nepotrebnog «ki}ewa». Odlazi redovno u narodne kuhiwe prestonice, da ohrabri siromahe koji su do{li da dobiju dnevnu porciju hrane. Tu ima i blagu re~ za gladne izbeglice iz Azije i Afrike, i wih `eli arhiepiskopija da nahrani. Buxet svoje prvojerar{ke rezidencije smawio je na

poslovawa. Iako je to op{tepoznato – wihov novac se prima. «Politi~ka teologija» nije nepoznata nauka u Evropi, teolozi s pravom analiziraju politi~ke i dru{tvene fenomene u svetlu hri{}anske etike, razmatraju op{te posledice delovawa «dru{tvenih ~inilaca». Jevan|eqe daje dovoqno osnova za to. Gr~ki teolozi i jerarhija, i ne samo oni, tek su na po~etku ovog puta.

Srcepuno, koferkrcatkwigama P

`da nedostaje vi{e pragmati~nosti, naro~ito kad je re~ o uzajamnim investicijama. Razvijena je i kulturna saradwa koja je, na`alost, u

U svakom intervjuu za “Dnevnik” i u izjavama drugim glasilima, posebno nedeqniku “Libertatea”, ambasador Makovej je naglasio zna~aj

Jon Makovej

posledwe vreme pod uticajem besparice. Ipak, i kulturwaci i umetnici iz Rumunije bili su dosta puta u Srbiji. Nedavno je Rumunija u~estvovala na Me|unarodnom de~jem festivalu u Subotici, gde je priredila izlo`bu o razvoju lutkarstva u Rumuniji. ^esta gostovawa i muzi~ke priredbe su organizovane i u Novom Sadu, Vr{cu i Beogradu.

REAGOVAWE U vezi s ~lankom g-|e Ranke Dautovi} u va{em cewenom listu od 3. jula („Koridorom 10 kre}emo u 2013. a mo`da i kasnije“, str. 6),

a prostoru biv{e Jugoslavije seks-trafiking je ponovo sve razvijeniji. Pare koje se okre}u u tom poslu su veoma velike, odnosno „profiti” su po visini odmah iza prometa droge i oru`ja. – @rtve su uglavnom u zabludi, nudi im se zarada, a zapravo su ~esto prvo vrbovane, pa primoravane na prostituciju – pri~a nam inspektor za suzbijawe trgovine qudima u novosadskoj Policijskoj upravi D. D. – Pri tome, seksualna ekploatacija nema sezonu. Svaki ve}i doga|aj je prilika. To mo`e biti bilo koja manifestacija, Poqoprivredni sajam, Egzit, zna~ajnije takmi~ewe i doga|aji s pove}im brojem stranaca. Pri tome, dodaje, „korisnici” wihovih usloga ~esto nisu ni svesni da se ne radi o prostitukama, ve} o `rtvama trgovine qudima. – Ustaqeni mehanizam za vrbovawe je da kriminalac pri|e nekoj `eni, postane blizak s wom, uspostavi qubavni odnos, stekne poverewe, ponekad u|e i u vanbra~nu zajednicu, a onda je nagovori da se oproba u prostituciji uz obja{wewe da to „nije ni{ta stra{no” i da se i druge `ene time bave kada nemaju posla. Neke

N

vquju torturu – ka`e nam inspektor. Po re~ima na{eg sagovornika, do polovine juna novosadska Policijska uprava podnela je kri-

Upozorewe u ogledalu

UTISCI AMBASADORA RUMUNIJE U BEOGRADU JONA MAKOVEJA NA KRAJU MANDATA

osle {est godina svakodnevnog anga`ovawa na razvoju rumunsko-srpskih odnosa, wegova ekscelencija ambasador Rumunije u Beogradu Jon Makovej ovih dana zavr{ava svoj mandat. Wegovo slu`bovawe u Beogradu je trajalo ne{to du`e nego {to je ambasadorski mandat, tako da pripada onoj vrsti diplomata koji nije bio samo u prolazu kroz Srbiju. Kao ~ovek posve}en kulturi on ostavqa trajna obele`ja u razvoju rumunsko-srpskih odnosa. Bio je i ~est gost “Dnevnika”. Na pitawe {ta }e na povratku ku}i poneti iz Srbije, jednostano je odgovorio : “Srce puno uspomena i kofer pun kwiga. ^itaju}i te kwige osve`i}u se}awa na brojne prijateqe koje sam stekao i na izvanredne utiske o srpskoj kulturi”. Ambasador Makovej te~no govori srpski, pa je mnoge autore mogao da ~ita u originalu. Ostaje trajno vezan za srpski kulturni prostor. Poku{av{i da sumira svoj {estogodi{wi rad u Beogradu Jon Makovej navodi da je svih minulih godina ambasada ulo`ila dosta truda na unapre|ewu politi~kog dijaloga. Od 2006. godine do danas bilo je osam susreta samo na najvi{em nivou izme|u predsednika Rumunije i Srbije. Politi~ki odnosi dveju zemaqa su izvanredni, u wima je ostvareno puno razumevawe i solidarnost. U ekonomskoj saradwi mo-

@rtvama krimosima

mawina u ja~awu srpsko-rumunskih odnosa. O~uvawe tradicije i jezika srpske mawine u Rumuniji i rumunske mawine u Srbiji podrazumeva i anga`ovawe u oblasti obrazovawa. Srbija i Rumunija imaju program saradwe koji predvi|a stipendirawe pripadnika mawina i {kolovawe u Srbiji, odnosno Rumuniji. Rumunska dr`ava svake godine obezbe-

`eleo bih da uka`em na to da Gr~ki plan za ekokomsku rekonstrukciju Balkana (HiPERB) predstavqa gr~ku inicijativu, koja je do danas donirala Srbiji oko 105 miliona evra. [to se ti~e Koridora 10, u okolnosti-

|uje stotinak stipendija pripadnicima rumunske mawine iz Srbije. Veoma je va`no da se stvore uslovi da se ti mladi kadrovi vrate u svoje sredine, ka`e ambasador Makovej. Kada je re~ o evropskom putu Srbije ambasador Makovej je u svakoj prilici nagla{avo da je Rumunija spremna da pomogne i podr`i susede u procesu evropske integracije. Po wegovim re~ima Srbija ima puno prijateqa i zato je veoma bitno da ih sa~uva i neguje te prijateqske odnose. Rumunija je jedan od iskrenih prijateqa Srbije. U razgovorima s novinarima Jon Makovej nagla{ava zna~aj prekograni~ne saradwe, u kojoj vidi {ansu za br`i napredak sela i op{tina gde `ive pripadnici mawina. Uspostavqawem i razvojem odnosa op{tina Vr{ac, Alibunar, Pan~evo, Zrewanin ili Kikinda sa pograni~nim okruzima u Rumuniji, mogu se osigurati uslovi za boqe kori{}ewe evropskih fondova. U ovom ~asu Rumunija je najve}i partner Srbije kada je re~ o prekograni~noj saradwi, u kojoj treba na}i modalitete da deo tog novca dospe i za razvoj sredina s mawinskim `ivqem. Jedna od poruka Jona Makoveja na kraju mandata jeste da dobrosusedski odnosi tra`e anga`ovawe u kontinuitetu na ja~awu prijateqstva, razmevawa i uzajamnog po{tovawa. n PetarTomi}

ma svetske krize, koja je veoma mali broj zemaqa ostavila netaknutim, sredstva se usmeravaju postepeno. DimostenisStoidis, ambasadorRepublikeGr~ke uSrbiji

Trgovina qudima postoji svuda oko nas i svako mo`e da postane `rtva. „Ako te zanima kako izgleda potencijalna `rtva trgovine qudima, pogledaj se ogledalo”, poru~uju iz nevladine organizacije Astra. devojke u prvom momentu mo`da i pristanu. Ali nema te `ene koja mo`e da podnese da se du`e bavi prostitucijom. To ipak ostavqa duboke posledice i traume, pa kad ho}e da prestanu, sledi primoravawe, fizi~ko maltretirawe, pretwe... Na`alost, `rtve se uglavnom ne odlu~uju da prija-

vi~ne prijave protiv osmorice osumwi~enih za krivi~na dela trgovine qudima, pri ~emu je otkriveno 15 `rtava tog vida kriminala. Me|u osumwi~enim i `rtvama ima i po jedan stranac. Svi po~inioci, koji su u po~etku bili nepoznati, identifikovani su i procesirani, a sli~an rezultat ostvaren je i pro{le i pretpro{le godine. – U Srbiji smo, drugu godinu zaredom, najboqa uprava po otkrivenim delima trgovine qudima, sa oko 42 odsto od svih dela u

P

IZGUBQENO-NA\ENO: Jedan nema~ki vojnik predao je policiji vi{e od milion evra koje je prona{aoukutijamaporedputauBavarskoj.Svebisezavr{ilona~estitkamadavojniktonijeuradio dvadananakon{tojenovacispao izkamiona.Policijajo{nijedonelaodlukuotomedali}eprotiv ovog pripadnika oru`anih snaga podnetikrivi~nuprijavu.

VE@BAPRSTE:EdvardSaka{vili(15),jedanodsinovagruzijskog predsednikaMihailaSaka{vilija, postavio je novi svetski rekord u brzini kucawa latini~ne azbukenaAjpedu.Uspeojedaotkuca26slovaabecedeza5,26sekundi,oboriv{iprethodnirekordod 6,31 sekunde koji datira od juna 2010.Ukoliko`elidapostanepoliti~ar...


dnevnik

nedeqa10.jul2011.

13

RUKE POSLA KAKO BI SPRE^ILA ZAMAH TRGOVINE QUDIMA

trauma, velikalova dr`avi. To, naravno, ne zna~i da je Novi Sad posebno podlo`an i da trgovina na ovompodru~jucveta,ve}daseozbiqnoradi na razotkrivawu tog ilegalnog posla – ka`eD.D.

Lane je na podru~ju Ju`noba~kog okruga otkriveno31ovakvokrivi~nodelo,{toje skoroduplovi{enegoprethodene.Sdruge strane,ovejegodinemaweuli~neprostitucije;pla}eniblicqubavnisusretisadase mahom obavqaju u stanovima. Sagovornik „Dnevnika” na tom fonu obja{wava da je moduszaprostitucijuustanovimadruga~iji. –Uprvomredu,dajuseoglasi.Kriminalcipoku{avajudapri|u`rtvitako{tojoj obi~no na|u neku slabost: te{ku materijalnusituaciju,bolestuporodici,nekite`aktrenutniproblem...Ondana|umehanizam ucene. Narkomanija i alkohol tako|e

imaju dosta dodirnih ta~aka s trgovinom qudima.Tose~estokoristidabise`rtva slomila. Zato neretko i imamo slu~ajeve gdesu`rtvezavisniciodopojnihdroga,pa i kupuju narkotike od organizatora posla. Problemje,me|utim,{to`rtve ~esto ne}e da sara|uju, pogotovo uslu~ajevimakadasuzaqubqene u osumwi~enog ili kada ne}e sebedaokvalifikujekaoo{te}enu – obja{wava policijski inspektor. Zakrivi~nodelotrgovinequdimazapre}enekazneuosnovnom obliku za primoravawe na prostituciju, prosja~ewe i radnu eksploataciju,kre}useodtrido 12,aunekimslu~ajevimaido20 godina.Uzovodelonijeneobi~no da se osumwi~eni tereti i za druga dela, kao {to su neovla{}enaproizvodwa,dr`aweistavqawe u promet opojnih droga, falsifikovaweisprava,neovla{}eno posedovawe oru`ja, ucene...Tako|e,izmenamakrivi~nog zakona od 2009. godine utvr|ena jemogu}nostdasekrivi~nogoni i klijent-korisnik seksualne usluge,ukolikojeznaoilijemogao znati da je bio sa `rtvom seks-trafikinga. Ovakve „mu{terije” mogle bi da pazare od {estmesecidopetgodinazatvora. –@rtvamajakomaloostaneod tako zara|enih para. Obi~no se novac deli pola/pola s osumwi~enim,ali`rtvapla}astanukojemprimamu{terije,kaoidrogu nakojujenavu~ena–napomiweD. D,dodaju}idapolicijausuzbijawu trgovine qudima redovno sara|uje s nevladinim organizacijama kao {to je „Astra”, koje su vi{e usredsre|ene naza{tituipomo}`rtvamatrafikinga. Nakraju,unovosadskojpolicijiapeluju nagra|anedasepa`qivoodnosepremaprimamqivim poslovima i oglasima. Vaqalo bi da se dobro raspitaju pre nego {to otpo~nusbilokakvomavanturomiupustese utaj“biznis”o~ekuju}ivelikuzaradu.Jer, kako upozoravaju iskusni operativci, trgovciqudimatra`esvojplenupravopreko la`nihoglasaila`nihagencijazaposredovawe i zapo{qavawe. Izgledaju vrlo uverqivoipouzdano,ali–veomasuopasni! n Mi{a Vuja~i}

UT OKO SVETA

KI[AODNOVCA:Voza~iautomobilaizazvalisuvelikisaobra}ajni kolaps u Moskvi po{to su iza{li iz vozila kako bi prikupili razbacaninovaczakojisekasnije ispostavilo da je la`an. Sli~an saobra}ajni kolaps desio se pro{le godine, samo je tada u pitawu biopravinovac,kojisunaputbacila dvojica gradskih zvani~nika uhap{enihzaprimawemita.

KO VAS [I[A: Pokret Hamas, kojivladaPojasomGaze,po~eoje da sprovodi zakon o zabrani mu{karcima da pru`aju frizerske usluge`enama.Hamasovpoteztuma~i se kao poku{aj ovog militantnog pokreta da popravi ugled me|u svojim pristalicama, posle ocenadajepostaosuvi{eumeren.

KAKVAKRVNAGRUPA:Nakon{to jepodneoostavkuujapanskojvladi zbog uvredqivih komentara o `rtvama martovskog zemqotresa icunamija,RjaMacumotojezatakvo pona{awe optu`io – svoju krvnu grupu. “Moja krvna grupa je B, {to zna~i da mogu da se lako iznerviram i budem nepromi{qenimojenameresenerazumejuba{uvek“,rekaojeMacumoto.

POZDRAV IZ KOM[ILUKA: DIZAWE KIPA ISUSA HRISTA NA MARJANU

]ajepusti Riokontra Splitagrada vetski poznata statua Isusa HristanadbrazilskimRiode @aneiromvisokaje39,6metara,te{ka635tonaisme{tenanavrhu 700 metara visokog brda iznad vi{emilionskoggrada.Iakoidejaupo~etku nije nai{la na odobravawe, Isus nad Rijom danas je jedan od „trejdmarkova“ Brazila, te je nedavno progla{en i jednim od novih sedam svetskih ~uda. Mo`da je sli~no razmi{qao i splitski gradona~elnik @eqko Kerum.Lokalnijeto,konezna,trgovac van svih poznatih kalupa, koji je ume{no{}u i gotovo `ivotiwskom inteligencijom(jerobrazovawa,tefinih manira–inemaprevi{e)prvopro{iriotrgova~kibiznispocelojHrvatskoj, a onda i kao nezavisni kandidat izabran za gradona~elnika najve}eg dalmatinskog grada na prvim direktnim izborima za lokalne ~elnike u Hrvatskoj. No, otkad je zauzeo ~elno gradsko mesto, Kerum svojim na~inom vo|ewagrada,kojisenaj~e{}egrani~isilegalom,kaoivrhunskimdramamaapsurda(niSmojeniKrle`anebi sesramilitakvogalikausvojimdelima)izazivabes,smeh,~u|ewe,zgra`avawe,aliidostaodobravawa. Posledwamaestralnaidejaizodaja tog „vlajskog princa“ (bez uvrede ~asnimVlajimaizDalmatinskeZagore), onajeo40-metarskomIsusunamalom brduMarjanuiznadSplita!Kerumbi, ni mawe ni vi{e, na brda{ce i park{umu od 178 metara, koje Spli}anima donositolikopotrebansve`vazduhi zeleniprostorzarekreaciju,{etwui meditaciju, podigao golemi spomenik poput onog brazilskog. Nije va`no {tojetajIsusnagotovo10putave}em brdui{tojeRioipobrojustanovnika i po povr{ini neuporedivo ve}i gradodSplita. Kerumpo`rtvovnobranisvojuideju (odnosno,braniojujedopetka,kadje, a {ta bi drugo, oti{ao na odmor). Te „Isus je pravio Marjan, a ne komunisti”,tewemuseve}„javilomnogowih kojibiIsusagradiliibezplatetri godine, ako treba”. Sve u duhu izgarawazaveru,anijenaodmetopetubitku ukqu~iti i prokazane komuware. Ko znaizakojeguglavrebatacrvenaopasnost! Na`alost, u Splitu vas danas izauglamo`ezaka~itieventualnosamo pogre{no parkirani Kerumov crveniferari... Splitski intelektualci i brojni drugi Spli}ani kao da vi{e nemaju snagezaborbuprotivKerumovih~udovi{nihvetrewa~a.Amnogoihje.Pri tomejeMarjanposebantrnuokupreduzetnomgradona~elniku.Jer,kakoka`e nadareni splitski muzi~ar Sa{a Anti} iz grupe TBF: „Vidi{ ono brdo,sorit}ugaminom,itu}ufinozi|at kazino/Zi|at }u hotel di je bila {uma,makijupotpalitsaprojektomod GUP-a...“,takoiKerumkaodanemo`e dashvatiza{tosetidosadniaktivistidr`ezelenilanaMarjanu.Jer,„zi|atsemora...“. PajetakoKerumnekolikoputapoku{ao da progura kojekakve sumwive

S

projekte,ajedanodposledwihjeneverovatna marinada nepotizma, kr{ewa svakog urbanisti~kog zakona i gradskihpravila.Kerumje,naime,rukama inogamaguraoprojekatzabirtijusvojequbavnice,pamajkesvogadeteta,pa potomineven~anesupruge(zbogkojeje ostavio `enu – u`ivo u programu lo-

postaviojenimawenivi{enegosvoju–sestru.NevenkaBeci}radilamu jesjajanposaouprivatnomkoncernu, pa }e biti dobra i za Grad. Prosta, glasna i gruba, kao i brat, Nevenka Beci} {argarepom i {tapom re{ava mlaku splitsku opoziciju, kojoj ama ba{ ni{ta ne poma`e protiv batine

SplitskiintelektualciibrojnidrugiSpli}ani kaodavi{enemajusnagezaborbuprotivKerumovih ~udovi{nihvetrewa~a.Amnogoihje kalne televizije!), Spli}anske Fani Horvat i to usred za{ti}ene Marjanske {ume, uz samu pla`u. Nakon brojnihprotesta,reakcija~akiizMinistarstvagra|evina,Fanizasadnegradi.Naravno,svisuseodmahzapitali: ho}eliFanisadotvoritkafi}uIsusovu podno`ju ili vidikovac u kruni odtrwa,poputonoguwujor{komKipu slobode... No, Kerum, iako je naizgled mrzak, nepismenipajac,imakompleksneslojeve poput luka ({to bi rekao [rek). Vlajski preduzetnik mo`da je i najboqeovihdanatoobjasniourazgovoruza „24sata”:„Jasam22godineujavnom`ivotuibiznisu,sviznajudasam~ovekod kompromisa. Kad mi neko radi {tetu ilizlo,nisamekstreman,negotra`im mirnore{eweikompromis.Druga~ije promatramsvetnego{tomedijipi{u. Kadnekoho}edamiu~inizlo,onto~inijejergajenevoqanateraladaradi tegluposti,jerjedo{aoulo{usituaciju.Nemogujao~ekivatidatakavima kvocijentinteligencijeilipametkao ja“!? Ali,kolikosemigod{ega~iliswegovom inteligencijom, Kerum ve} tri godine uredno gura ve}inu projekata (osimonihkojisezaistaotvorenokose sa zakonom). Na primer, mrtav-hladan jekaogradona~elnikpokrenuogradwu vrti}auSplituiposaomimotendera dodelioprvosvojojfirmi,aondaprijatequ.Istinizavoqu,kasnijeje(pro forme)svezavr{ionasudu,aliKerum nijeblesav:ko}eseuzemqistotalno lo{imnatalitetomiuztomawkombilo kakvih uslova za mlade roditeqe i decu,bunitiprotivgradwevrti}a. Ili na~in na koji ve} godinama vlada gradom: na ~elo gradskog ve}a

vladavine. Takva je odradila i posledwu sednicu gradskog ve}a, u petak,nakojojsuusencibudu}eIsusove statute na Marjanu izglasali postavqawespomenikaFrawiTu|manu, papii4.gardijskojbrigadi.Tekusput jeprocurelainformacijakakozanezaposlene u Splitu zasad vi{e ne}e biti pomo}i od 500 kuna. Naravno, `eluce }e im napuniti vera i domoqubqe. Sve to ukazuje na problemati~an mehanizamvlasti@eqkaKeruma,kojiuve}inielemenataodgovarajednako problemati~nom populisti~kom mehanizmuvladawaMilanaBandi}au Zagrebu, ali i jednakom mehanizmu vlastiHDZ-anadr`avnomnivou:bacivelikudimnubombudanikonevidikolikosirupaiskopaoume|uvremenu.Promajaubuxetuzaklawasevelikim zastavama EU. Bandi} ukine pomo} novoro|enima, ali svi se bave time{tojecitirao[e{eqa. IdalijezaistaproblemuKerumu, Bandi}u,JadrankiKosor?Svisuoni razli~iti izrazi istog lica jednog prili~no izgubqenog dru{tva, ~iji }e mnogi ~lanovi zaista spas ugledati u megalomanskom projektu Isusa nadSplitom,kao{tosasimpatijama gledajuinaKerumauop{te,te}emu dati i podr{ku i glas. I u Isusovoj senciprogutatisveproblemeskrivene u Kerumovoj inicijativi: da je to odbojna politi~ka kampawa, da to s ispovedawemvereinemaprevi{eveze,asturizmomtekmo`damalo.Ali ponajvi{e ima s ubirawem poena na ra~unbira~aizgubqenihuizmaglici pro{lih, sada{wih i budu}ih nacio- nalnihhoh{taplera... n Ana Dasovi}


Novosadska nedeqa10.jul2011.

daNas u gRadu bIoskopI arena: „Super8”(20.15,22.25),„Rango”(14),„PiratisKariba:na~udnim plimama”(15.1520.10,22.40),„Deveru{e”(20.20,22.45),„Rio”3D(13), „Kungfupanda2”,3D(14.15,15,16.15,18.15),„HMen:prvaklasa”(17.55), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Transformersi” (15, 16, 17, 19, 20, 22, 23), „Vini Pu” (13.30,15.20,17.05,18.45). Jadran:„Sumasumarum”(19),„BitkazaLosAn|eles”(21.15). kcNs:„@enazaukras”(19),„Usamqenostprostihbrojeva”(21).

muZeJI muzej grada,Tvr|ava4,6433–145i6433–613(9–17):stalnapostavka„Petrovaradinskatvr|avaupro{losti”;postavkaOdeqewazakulturnuistoriju muzej vojvodine,Dunavska35–37(utorak-petakod9do19sati,subotanedeqaod10do18~asova):stalnapostavka„Sa~uvanitragovimaterijalneiduhovnekultureVojvodineodpaleolitadosredine20.veka”,„Vojvodinaizme|udvasvetskarata-antifa{isti~kaborbauVojvodini19411945”. muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,Radni~ka20a, 4896–302i4896-345(8–16):stalnapostavka„Vi{eodpolavekaza{tite prirodeuVojvodini” petrovaradinska tvr|ava,6433–145(9–17):podzemnevojnegalerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,SremskaKamenica,TrgJ.J.Zmaja1,462–810:stalnapostavka Zbirka strane umetnosti,Dunavska29,451–239(9–17):stalnapostavka „LegatdoktoraBrankaIli}a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi},SremskiKarlovci,Mitropolita Stratimirovi}a86,881–071(10–18) dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675(15–19)

galeRIJe

Foto:S.Mileti}

galerija matice srpske,Trggalerija1,4899–000(utorak–subota10–18, petak12–20):stalnapostavka spomen-zbirka pavla beqanskog,Trggalerija2,528–185(10–18,~etvrtak13–21):stalnapostavka„Srpskalikovnaumetnostprvepolovine20. veka” poklon-zbirka Rajka mamuzi}a,VaseStaji}a1:stalnapostavka;

Podnogomrupe, nadglavomgrane

Da ne znamo da je lokacija sa fotografije na obodu Novog naseqa pomislili bi da se radi o nekom napu{tetnom i zapu{tenom kvartu u koji qudska noga retko kro~i. Jer, {ta drugo pomisliti kada vidite pe{a~ku stazu punu rupa iz kojih trava izbija gde stigne, a sve pod

okriqem drve}a ~ije se grane sablasno nadvijaju. Najinteresantniji je apsurd ove slike, jer na korak od nabujale prirode stoji uredno pose~ena i doterana `iva ograda, {to zna~i da se neko ovde brinuo o zelenilu. Delimi~no, polovi~no ili selektivno? B. M.

v Remeplov

„Crnadama” zaobi{laNoviSad Vrhovni zdravstveni komesar Hungarije Jo`ef Klobu{icki je 10.jula1814. godine u Magistratu Novog Sada sa svojim doma}inima razmotrio preduzete mere odbrane od epidemije kuge, koja je iznenada svom silinom izbila na granici Turske i Austrije, naj`e{}e u Beogradu i du` Carigradskog druma. Novosa|ani su

imali ne mala i vredna iskustva jo{ iz vremena „Iri{ke kuge 1795/6.„ kada su onemogu}ili prodor „crne dame” na sever. Klobu{icki je bio zadovoqan onim {to je ~uo i video. Zato, ovoga puta, kuga nije pre{la Savu. I u Srbiji se ubrzo izgubila, ali se istovremeno opasno razmahala u Bosni. N. C.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421674,528765,faks:6621831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

OD SUTRA

De`urnipedijatri nanovojadresi No}no i vikend de`urstvo pedijatrije od sutra }e biti preme{teno iz objekta „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Ulica Zmaj Ogwena Vuka 19 u objekat „Rumena~ka”, u Rumena~koj ulici 102. Prema re~ima na~elnice pedijatrijske slu`be Doma zdravqa dr Milke Budakov razlog za preseqewe su boqi uslovi, kako za rad osobqa ta-

ko i za zbriwavawe pacijenata. Pored toga u blizini pomenute adrese nalaze se i Klini~ki centar Vojvodine i De~ja bolnica, kao i mnoge apotekarske ustanove. - Zgrada u Rumena~koj je nedavno renovirana i uklowene su arhitektonske barijere za invalide, a pritom od aprila se tu nalaze i de`urni stoma-

tolozi za decu i odrasle, tako da }e pacijenti imati i tu vrstu usluge - objasnila je Budakov dodaju}i da u no}noj slu`bi lekarsku pomo} zatreba oko 50 mali{ana. Novi broj telefona de`urnog pedijatra je 021/4879 - 360. Radnim danima de`urstvo je od 20 do 7 ~asova, a vikendom i praznicima 24 sata. I. D.

TRI INSPEKCIJE U AKCIJI

Uklowenovi{eod 20bilborda U Novom Sadu na javnim povr{inama samo jedna kompanija, koja je pre oko pet godina pobedila na konkursu, mo`e da postavqa bilborde i ima ih oko 300. [to se ti~e ostalih bilborda, sem pomenute mre`e, oni mogu da se podele prema tome gde su postavlqeni. Zajedni~ko im je da nemaju odobrewe za postavqawe koje izdaje ZIG na osnovu odluke o ure|ewu grada, koja reguli{e ovo pitawe, te pravilnika o tehni~kim uslovima za postavqawe bilborda i odluke o lokalnim komunalnim taksama koja propisuje iznos lokalne komunalne takse po ovom osnovu. Iz tog razloga je komunalna inspekcija do sada uklonila preko 20 bilborda, a u toku je uklawawe „poruka” iz dvori{ta nekih {kola, ustanova, javnih preduze}a, benzinskih pumpi. - Odluka o ure|ewu grada precizira da se bilbordi mogu postavqati samo na javnim povr{inama u skladu s pomenutim konkursom i elaboratom o mestima za postavqawe bilborda. Tako da u ovom trenutku imamo bilborde koji su postavqeni na privatnim parcelama, koje }e u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi procesuirati gra|evinska inspekcija - pri~a za „Dnevnik” glavni komunalni inspektor Sr|anJakovqev. Kako ka`e, ima i bilborda postavqenih na javnim povr{inama koji su dati na kori{}ewe i upra-

vqawe ustanovama i preduze}ima ({kole, bolnice, javna preduze}a), zatim na privatnim parcelama koje su u op{toj upotrebi, ( benzinske pumpe) i na javnim povr{inama koje nisu u putnom pojasu i wih }e kontrolisati komunalna inspekcija. - Tako|e imamo bilborde postavqene bez odobrewa u putnom pojasu, koje }e u saglasnosti sa Zakonom o putevima kontrolisati saobra}ajna inspekcija. Sve tri inspekcije su pokrenule vi{e predmeta iz ove problematike - navodi sagovornik. Ova inspekcija je skidala reklamne panoe za ogla{avawe sa fasade ku}e na uglu ulica Bulevara kraqa Petra Prvog i Kraqevi}a Marka. I to su kako ka`e Jakovqev radili u skladu s odlukom o ure|ewu grada i pravilnikom o tehni~kim uslovima za postavqawe reklamnih oznaka na fasadama zgrada i drugim povr{inama zgrada vidqivim sa javnih povr{ina. Ta firma nije imala odobrewe ZIG- a koje su mogli da pribave na osnovu ovih propisa. - Komunalna inspekcija je na osnovu ovih propisa pokrenula oko tri hiqade upravnih postupaka protiv onih koji su postavii reklamne oznake, a nisu imali odobrewe. Taj posao se nastavqa jer pretpostavqamo da u gradu ima oko

10.000 reklamnih oznaka na fasadama objekata. Smatram da smo dobar posao uradili i da je komunalna slika grada u pogledu izgleda

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada Pravoslavne crkve Crkva Svetog velikomu~enika Georgija(Saborna)u9~asova CrkvaUspenijapresveteBogorodice(Uspenska)u9.30~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska)u9~asova CrkvaSvetatrijerarha(Alma{ka)u9~asova CrkvaVaznesewagospodwegna Klisiu9.30~asova CrkvaSv.KirilaiMetodijana Telepu-jutarwaslu`bau8~asova. Subotom,nedeqomipraznikom-u produ`etku Svete liturgije ve~erwaslu`bau18~asova Uspenskakapelau8.30~asova Alma{kakapelau9~asova CrkvaSvetihapostolaPetrai PavlaukruguVojnebolniceuPetrovaradinuu10~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinuu10~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

CrkvaSvetiapostoliPetari Pavle(SvetozaraMileti}a44)u 10i18~asova

Rimokatoli~ke crkve

reklamnih oznaka mnogo boqa, uspostavqen je kontinuitet u dobijawu re{ewa od ZIG- a, pa samim tim i uplate lokalne komunalne takse po ovom osnovu. Nastavi}emo da kontroli{emo bilborde i druge reklamne oznake koji su u nadle`nosi ove inspekcije - zakqu~io je glavni komunalni inspektor. Q. Nato{evi}

Sezonskiposao za40kandidata est ustanova tu su jo{ i Gerentolo{ki centar, Studentski kulturni centar, „Epicentar” doo, Kancelarija za inkluziju Roma i druge. Po stu~noj spremi najvi{e je qudi sa sredwom stru~nom spremom, 21, dok je anga`ovano pet viBi}eposlaiugerontolo{kimcentrima sokoobrazovanih qudi. |ewe javnih radova su iz sociSpisak izabranih lica kojalne, humanitarne i kulturne ji se do sta vqa po slo dav cu, delatnosti. Najvi{e uposle- kako ka`u iz NSZ- a uvek je nika dobio je Centar za soci- za 40 odsto ve}i od tra`enog jalni rad, osam i „^isto}a” broja, a kona~na odluka koga {est, s projektom „Odr`ava- }e anga`ovati ostaje na powe i obnavqawe javne infra- slodavcu. strukre„. Me|u ostalih dvanaA. L.

Odabirpopisiva~auavgustu Pripreme za popis stanovni{tva, koji }e u Srbiji biti odr`an od 1. do 15. oktobra, u Sremskim Karlovcima }e po~eti u avgustu, saznajemo u Odeqewu za dru{tvene delatnosti i op{tu upravu u karlova~koj op{tini. Prema re~ima predsednice popisne komisije i na~elnice Odeqewa za dru{tvene delatnosti SaweMandi}, po~etkom avgusta bi}e raspisan konkurs za prijavqivawe kandidata za u~e{}e u popisu. Oni }e pored popuwe-

De`urna apoteka danas je „23. oktobar”, Bulevar oslobo|ewa 41. Apoteka radi od 7.30 do 19.30 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7. B. M.

Grkokatoli~ka crkva

JAVNI RADOVI TRAJU ^ETIRI MESECA

Javni radovi od interesa za grad traja}e ~etiri meseca i na tim poslovima anga`ova}e se 40 nezaposlenih gra|ana s evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe novosadske filijale. Na predlog komisije za javne radove, odlukom gradona~elnika Igora Pavli~i}a iz buxeta grada za ove radove izdvojeno je {est miliona dinara. Zarada }e varirati u zavisnosti od stru~ne spreme, od 19 do 25 hiqada dinara neto, uve}ana za iznos pripadaju}ih poreza i doprinosa. Tako|e, ukqu~ena je i naknada tro{kova za dolazak i odlazak sa rada u visini pretplatne mese~ne karte prve zone gradskog prevoza. Ve}ina ustanova kojima su odobrena sredstva za sprovo-

De`ura apoteka „23.oktobar”

ne prijave biti u obavezi i da dostave odre|ena dokumenta. Popisna komisija polovinom avgusta odabra}e popisiva~e u skladu sa procedurom i kriterijumima koje je odredio Zavod za statistiku, a wihova obuka bi}e odr`ana tokom septembra. Nakon toga, wih ~eka testirawe i samo onaj kandidat koji polo`i zavr{ni test, bi}e anga`ovan za rad u popisu. Z. Ml.

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala)u7satinahrvatskom ima|arskomjeziku,u8.30nama|arskom,u10satinahrvatskomi u11.30satinama|arskomjeziku CrkvaSvetogRoka(Futo{ka9) u7satinama|arskomjeziku Crkva Svete Elizabete (]irilaiMetodija11,Telep)u7i 10satinama|arskomjeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13,Klisa)u8satinama|arskomi u9.30satinahrvatskomjeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4)u8.30nahrvatskom,u10i18 satinama|arskomjeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova20,Petrovaradin)u18sati CrkvaUzvi{eweSvetogkri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7,9i19sati @upnacrkvaSvetogRoka(Preradovi}eva160,Petrovaradin)u 18sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva(PavlaPapa5)u10satinama|arskomjeziku Reformatsko-hri{}anska crkva(]irilaiMetodija,Telep)u8 satinama|arskomjeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva(ugaoJovanaSuboti}aiMasarikove)u10satisve~analiturgijanaslova~komiu17sative~erwenasrpskomjeziku Protestantsko-evan|eoska crkva(PetraDrap{ina42)u9i18 sati Evan|eoska crkva (Kolo srpskihsestara24)nedeqai~etvrtaku19bogoslu`ewe Evangeli~ka metodisti~ka crkva,(LukijanaMu{ickog7)u10i 19~asova


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa10.jul2011.

15

DRUGI DAN EGZITA PREVAZI[AO O^EKIVAWA

AfrikanaTvr|avi, Londonnabinama Drugofestivalskove~e,zakoje su mnogi tvrdili da ba{ i nema {ta da ponudi, obilovalo je dobrommuzikomiistimtakvimnastupima.Ne{tomaweposetilaca Egzitaodo~ekivanogbrojazapetak, imalo je priliku da dan zapo~nesafri~kimduetomAmadui Marijam, na Majne stejxu, gde su kasnije Editorsi naparavili odli~an{ou,nakonkojihjeihiphop zvedzda M.I.A poku{ala isto to dau~ini. I dok su Editorsi odlu~no sprovodili svoj elektro dark rok,uzlomqewegitara,dominantanvokal,tolikopodse}aju}ina reinkaranciju Xoj Divi`na, MIA je pak ponudila ne{to sasvim drugo. Obu~ena u krpice iz doma}ekineskeradwe,mladazvezda je odradila svoj hiphop {ou delimi~no na rukama publike, a delimi~no s publikom na bini, {to je na Egzitu prvi patentirao,dasezaboravi,IgiPop.Kakosekomesvidelo,stvarjeukusa, ali~iwenicajedajepublikapo~eladaseosipanadrugojpolovi-

Muzika„krivac” zaneraskidiva prijateqstva Egzitnijesamomestogdeseslu{ajupoznatiimawepoznatiperformeri, gde }ete preplatiti pqeskavicuividetiqudekojisu, radi dobrog provoda, spremni da spavajuu-pra{ini.Ovajfestival mestojesusretaraznihgeneracija, ukusa, stilova ali i starih prijateqa. -Prvenstvenosamovegodinedo{lajersamsedogovorilasadrugaricom iz Londona da idemo zajedno. Iskreno, ako uporedim ovaj i prethodni Egzit, onaj iz 2010. go-

da,NikolinaBubi} i@arkoMuli},kojisudugogodi{wiposetioci ove manifestacije. Me|utim, ~iniimsedajeentuzijazamposetilacaopaosgodinama. -I{la sam redovno na prve Egzite,potomsamnapravilapauzuod 2005. godine do sad. Privukla me sama koncepcija, zabava, ali mislim da je festival mirniji nego pre10godina,nemanire~iodone euforijekadajeonzapo~et,kaoda susequdimaloumorili-navelaje Bubi}.

stanoigralepotaknuteeksplozijom ritmova. Mu{ki deo publike biojemotivisanitrimaigra~icama u narodnim no{wama i wihovimbeskompromisnimplesom.

Program posledweg dana PosledwidanEgzitadonosinamvelikanePortishediNika Kejva s Grajndermenom na Mejn stejxu. Digitalizm i Pol KalkbrenersuzvezdenaDensarenigde}e,skoropoobi~aju,novi dannajavitidoma}atrojkausastavuMarkoNasti},DejanMili}evi} i MarkoMilisavqevi}.NaFju`nusvirajuPartibrejkersiiLajbah.Eksploziugo{}ujepredugo~ekaniKreator,aza sveostalekojisenenalazeuovome,preostajejo{stotinakizvo|a~anaprekodvadesetbina.

ZoranaFranci{kovi}iNikHol

dine privukao me je vi{e svojim spiskom izvo|a~a, ali, ne}u da se `alim,jerimamprilikudasedru`im sa dobrom prijateqicom-ka`e Suboti~anka Zorana Franci{kovi}. WenadrugaricaizVelikeBritanije,NikHol,drugiputjenapomenutomfestivaluzakojika`eda

MIAupublici

tronskim himnama, Egzit mjuzik lajvstejxudomiojeZemqugruvai Disciplinuki~me.Utomju`nom {ancuTvr{avebilojemestaiza

Dalisesa`urkiilisvirkiposetiocivra}ajuoko2iliu10~asova, kritike su ve}inom pozitivne jer,svakona|esebine{todaslu{ailividi.Uostalom,nebipla}alikartukolikosujeve}platili da nije tako, niti bi dolazili prekomoraigora.Akakojerelaksacija svakom neophodna nakon

Sino}jebilove~emegazvezdau svim domenima muzike. Xamirokvaj i Santigold na Mejn stejxu, Gruv armada na Dens areni, Di-

Dvoje privedenih, 32 uhap{ena

FemiKutiiwegovbendPozitivfors

ni koncerta ove {rilankanske Londonke. NaFju`nu,poreddoma}ihrastafarijanaca oli~enih u Irie FM,suverenojevladaoFemiKuti i wegov bend Pozitiv fors. AfrikanaTvr|avibilajezaslu`nazanebrojenomnogonasme{enihlicananogamakojesunepre-

Izgleda da strani posetioci odnose prevagu na najve}im binamafestivala,dokonemaweostaju uto~i{te za doma}e bendove. I doksugostisengleskoggovornog podru~japuniliMejnstejxiDens arenu,gdejeAndervorldprivukao ogroman broj qudi i zapalio ih takodobroznanimritmomielek-

Drugove~e„Egzita”posetilojeoko36.000qudi,saop{tenoje izPolicijskeupraveuNovomSadu.Zbogosnovanesumwedasu nelegalnotrgovalinarkoticimapolicijajeprivelajednogNovosa|anina i jednog mladi}a od 24 godine iz Vojke, dok su 32 stranca uhap{ena zbog posedovawa opijata i privedeni su kod istra`nogsudije.Upetaknisuevidentiranate`akrivi~nadela,inijebilomasovnijegnaru{avawajavnogredaimira.Policijajesaop{tiladajezaplenila151,94gramamarihuane,75,52 gramaamfetaminai125razli~itihtableta. B. M.

hiqadefanovate{kihdistrtzija, tejenaEksplozivstejxubilavrlodobraatmosferazakojusuzalu`ni i Arkona, Parkvej drajv i Reflek{nsofinternalrejn.

U CENTRU, NA [TRANDU, KEJU I U PETROVARADINU

Besplataninternet podvedrimnebom „Informatika” je posetio- cimaPetrovaradinsketvr|ave uvela besplatan be`i~ni intern et. Kor is nic im a mre` e „gradn ov is ad” na raspolagawu je 50 megabajta interneta u sek und i. Kor is ni~k o imeilozinkazavreme festivala su „volimnovisad” . Po centru, oko [tranda, na Keju, i u Petrovaradinu gostimaisugra|animase deleflajeriovogpreduze}anakojimajeobja{weno gde sve mo`e da se koristi besplatni be`i~ni internet. U ovom preduze}u ka`udajeprotokuWIFI zonamanaTvr|avipoja~an. - Be`i~ni internet pod ved rim nov os adskimnebomjerezultat ran ij e pos tav qen og projekta, odnosno opti~k e kom un aln e infras trukt ur e grad a. Ova inf ras trukt ur a deo je telekomunikacionog sistema grada, ~ija je izgradwa,

odr` av aw e i serv is ir aw e u nadle`nosti preduze}a - ka`u uInformatici.

Ve} navikli na besplatan internet,Novosa|aniskajpuju,

~etuju, lajkuju...i iz Skejt parkaisaPetrovaradinsketvr|ave, a zahvaquju}i opti~koj infras trukt ur i, surfov aw e po net u je mogu}e i na [trandu,SpensuiuFuto{komparku. -Kablirawejezavr{ en o, nab av qen a oprem a, zav r{ en o konf ig ur is aw e i ura|eno probno pu{tawe..  Zahvaquju}i tome Novosa|ani su dob il i pril ik u da besplatno koriste be`i~ni internet u centru. Slika kojajedoju~eizgledala kao privilegija nek ih zap adn o evropskih gradova kafi}i,klupeiparkovipuniqudikoji sa svojih laptopova razmewuju vesti sa prijateqima sa svih krajevasveta,postala je svak od nevn a nov os ads ka slik a isti~uuovompreduze}u. Q. Na.

{~arxiAntinoverelignaEksplozivu,HadokeniMizarnaFju`nu.Uostalom,te{kodasemo`e na}inekimuzi~i`anr,adaganemanaEgzitu. S. K.

„Put” upozorava Zaposleniu„Putu„sutrane}e raditi od 7 do 8 ~asova, u znak upozorewa pred {trajk. U tovremebi}eiodr`anzborna kome }e se odlu~iti  o eventualnom {trajku. Povod za iskazivawe ove vrste nezadovoqstvaje,kaoipremesecipodana, ka{wewe u isplati zarade za juni i zato {to zaposleni jo{nisudobilijunskemarkice zaprevoz. Z. D.

Fanovina{lispasuhladoviniDunavskoparku

jeunikataniboqiodonihuwenoj domovinipotome{toseodr`ava no}utenijetolikotoplo. Doksusena{edvesagovornice sun~aleuDunavskomparku,naklupisuseodmaraligostiizBeogra-

burne ve~eri, hladovina u parku, pivceukafaniiliu`ivancijana pla`i-fanovi}eseve}ituraspodeliti. A.Jerini} Foto:R.Hayi}


SPORT

nedeqa10.jul2011.

MLA\E SELEKCIJE SRBIJE I HRVATSKE NA ZAVR[NIM PRIPREMAMA U KAWI@I

Bru{eweforme zaKazaw Ston ot en is ke selekcije kadetkiwa i jun io rk i Srb ij e i Hrv ats ke na zaj edni~kimzavr{nimpripremama bruse formu za predstoje}e prvenstvo Evrope, koje }e se odr`atiod15.do24.julauKazawu (Rusija). Selektor na{ih selekcija Milorad Gli{i} ka`e da se sve odvija po planu, svi su zadovoqni uslovimakojepru`aKawi`a. - Ovo nam je ve} tre}e okupqawe u Kawi`i u nizu, tako da dobro znamo ~ime raspola-

kati po~etak prvenstva Starogkontinenta.Stonoteniske nadeHrvatskeuKawi`iostajudonedeqe,areprezentativkeSrbijedvadanadu`e. - Pos ledw i prep od nevn i trening planirali smo u Kawi` i 12.jul a, pot om }e sve igra~ice oti}i ku}ama da se spreme za put. Za Rusiju kre}em o 14.jul a - saz naj em o od Gli{i}a. Minula Balkanijada u Smederevu bila je prilika da se poslene{tovi{eodmesecdana nei g raw a na turn ir im a

Dijana Holok, Aleksandra Radowi}, Anelia Lupulesku, Aliz \ur~ik i Aneta MaksutisunaspiskujuniorkizaRusiju, a od kadetkiwa Branislava Popov i Ivana Vejnovi}. Selektor juniorki HrvatskeAlenIvan~inizuzetnoje zadovoqan saradwom koju ve} du`evremeostvarujesaMiloradom Gli{i}em i reprezentativkamaSrbije. - Pro{le godine fenomenalnojebilonapripremamau Krupwu,ovegodinejeistota-

SelekcijejuniorkiikadetkiwaSrbijeiHrvatskesaselektorimaMiloradomGli{i}emiAlenomIvan~inom

`emo i izuzetno smo zadovoqnionim{tonamdoma}inipru`aju,jerporeddobrogsme{tajauHotelu„AkvaPanon”stalnonamjeraspolagawusportska halaiostalibawskisadr`aji. Raduju nas i pozitivni utisci na{ih gostiju iz Hrvatske, sa kojima ostvarujemo dobru saradwu-isti~eGli{i}. On dodaje da malih problema ima sa povredom Anelie Lupulesku,alijeuverenda}e dokrajapripremaiodlaskaza Rusijusvebitiuredu,kao{to su re{eni i ostali problemi isaniranapovredaAliz\ur~ik,teda}esespremnodo~e-

proveri forma, nakon napornihpriprema.Gli{i}ocewuje da je zad ov oq an form om igra~ica, ali da je mo`da malo vi{e o~ekivao u finalu ekipnogdelaodjuniorki,koje je izgubqeno od selekcije Rumunije,kojajeme|unajboqima u Evropi, pa se i na taj poraz ipakra~unalo. - Kod juniorki plasman me|u osam najboqih je realan ciq. Ulazak u borbu za medaqezavisi}eod`reba.Kodkadetkiwa situacija je malo te`a,jerjegrupaizuzetnojakai ciq je opstanak u prvoj diviziji-smatraGli{i}.

koizvanrednoovdeuKawi`i - prezadovoqan je Ivan~in. Imamo nekoliko kvalitetnih igra~ica Mateu Jeger, koja je lan e bil a vic a{ amp io nk a Evropedo15godina,iLeuRakovackojabiovogputamogla biti i evropska prvakiwa u istomuzrastu.Ovegodinenam se prikqu~ila i Ivana Kubikaneckojaimaboqerezultate od Jereove i Rakovac, tako da imamo vrlo solidan potencijal. U Rusiji o~ekujemo bar dvemedaqe,anebihiskqu~io ni ekipnu juniorki jer imamo solidansastav. Tekst i foto: M. Mitrovi}

EVROPSKO PRVENSTVO ZA DEVOJKE (U20) U NOVOM SADU I ZREWANINU

Porazposleprodu`etaka

Srbija - Poqska 73:76 (18:19, 16:14, 15:13, 18:21, 6:9) NOVI SAD: Mala {to je izuzetno raspolo`ena dvorana SPC „VojvoMagdalena Zijetara bukvalno u dina”, gledalaca oko posledwemsekundiiuspelapo400,sudije:Martolini godivi{i trojku (67:67). Ostaje (Italija), Doc (Nema~ka), Ku- nejasno za{to na{e ko{arkapatadze(Gruzija). {ice nisu pravile faul nad SRBIJA: ^oli}, Stankovi}, Markovi} 13, Grbi}, @ivadinovi} 1, Prvulovi}4,Stan~i},Nikoli} 6, Vu~urovi} 7, Krwi} 28, Jovanovi} 12, Ajdukovi}2. POQSKA: Zijetara27, Cebulska 3, Izdijorek 2, Markijevi~ 2, Jasnovska, D. Mistigaz 4, Kuras 18, M. Mistigaz, Swe`ek 4, Marcinijak, Fezepanik 14,Mistluk. Veliko iznena|ewe dogodilo se u drugom nastupu na{ih ko{arka{ica na Prvenstvu Evrope za devojkedo20godinauNovom Sadu. Izabranice Milana Mr|e pora`ene su od Poqske nakon produ`etkarezultatom76:73. Imale su tri poena prednosti Poqakiwe, na{e reprezentativke{ansuda za 17 sekundi odrade posledwinapaditimeobezbedepobedu.Ali,tojedoFoto: B. Lu~i} sta nespretno odra|eno, TinaJovanovi} pajeSaraKrwi}najboqaigraigra~icama Poqske. Ina~e, ce~ica u redovima Srbije bila lautakmicajeproteklauizjedblokiranaodigra~icaPoqske. na~enoj igri sa dosta rezultatIna~e,reprezentacijaSrbije skeklackalice. imala je {ansu i u regularnom Ovajporazprakti~nojena{u tokudazavr{iutakmicuusvoju reprezentaciju izbacio iz borkorist.Naime,devetsekundije be za prvo mesto u grupi. No, u bilo ostalo Poqakiwama da dana{wem me~u sa Nema~kom, anuliraju prednost doma}ina, ostajeprilikadaseobezbedii

Bolti bolestan najbr`i Svetski i olimpijski {ampion, Jamaj~anin Usein Bolt osvojio je Dijamantsku liguuParizuiakojerazmi{qao o odustajawu zbog jakog gripa. Bolt je na „Stadionu Francuska” na 200 metara pobedio s vremenom20,03,ispredFrancuzaKri{tofaLemtra,kojijena

NA JULSKOJ OLIMPIJSKOJ LISTI BICIKLISTI^KE UNIJE

Srbijana28.mestu Srbija je na julskoj ranglistiMe|unarodne biciklisti~ke unije (UCI) na 28. mestu u konkurenciji55zemaqasa137bodova(Bojan\ur|i}61,IvanJovanovi}52,AleksaMari}24).Olimpijskagranica,kadasebudepodvuklacrtasredinommaja2012.godine i sabrali bodovi osvojeni od sredinemaja2010.dosredinemaja 2011. godine, odnosno od sredine maja2011.dosredinemaja2012.godine,jeplasmanme|u25zemaqa!

Bojan\ur|i}(desno)

- Mislim da smo na najboqem putu da ispunimo ovaj uslov i kvalifikujemo jednog biciklistuzaOlimpijskeigreuLondou 2012. – uveren je  selektor Ivan Davosir. -  Trenutno, naprimer, Norve{ka na 25. mestu ima 170 bodovaiovonijenedosti`no,jer nam predstoji nekoliko trka za svetskebodovenadoma}imstazama,odkojihjeprvave}unedequ uCrnojTraviBalkankupukategorijiC3zaolimpijskebodove, a organizatori su Orlovac „Si-

stem FTO“ iz Crne Trave i BS Srbije. I ovde o~ekujemo dobre plasmane jer smo, do sada,  na svimtrkamauSrbijizaolimpijskepoenepobe|ivalii~akimalipunapostoqasana{imreprezentaivcima.Kaoidrugezemqe, bodove }emo dobiti i sa dr`avnog prvenstva 16. i 17. jula na Vlasini.Planiramou~e{}eina [ampionatuEvropeuSlova~koj krajemavgustaiPrvenstvusveta u[vajcarskojuseptembru.[ansa za da dopunimo na{ olimpijski kontojeitrka„Srbijaopen“10. septembra„TrofejSokobawe“. Naolimpijskojranglistvodi [vajcarskasa951bodom.Nasvetskojranglisti,Srbijaje36.sa440 bodova (\ur|i} 206, Mari} 122, Jovanovi} 112) u konkurenciji 70 nacija.[vajcarskajeprvasa4.860 poena. Na pojdena~anoj svetskoj rang listi vodi ^eh Kuhlavi sa 2.352 boda. Srpski biciklisti imaju ove plasmane: 132. \ur|i} 206,230.Mari}122,150.Jovanovi} 112,266.Oliver[trbac101,378. IvanTomi}71bodaitd. Trka „Balkan kup“ bodova}e seizaLiguSrbijeuplaninskom biciklizmu. Start prvih trka nakru`nojstazi(krug4,054km) jeu11~asova:mla|ikadeti(jedankrug),kadeti(trikruga),mastersi(~etirikruga)aod13~asova startova}e  mu{karci – elitaido23godine(petkrugova),`ene–elita(trikruga),juniori(~etirikruga)ijuniorke (dvakruga).Nagradnifondjeza mu{karce - elita 453 evra (pobedniku pripada 120 evra) a za `ene - elita 246 evra (najboqa takmi~arkadobi}e99evra).

dnevnik

c m y

16

NOVI SAD A grupa

Nema~ka - Ukrajina Srbija - Poqska 1. Poqska 2 2 2. Srbija 2 1 3. Ukrajina 2 1 4. Nema~ka 2 0

0 1 1 2

B grupa

Litvanija - Turska Rumunija - Rusija 1. Rusija 2 2. Turska 2 3. Litvanija 2 4. Rumunija 2

2 1 1 0

0 1 1 2

ZREWANIN C grupa

Francuska - Belorusija Holandija - Italija 1. Francuska 2 2 0 2. Holandija 2 1 1 3. Italija 2 1 1 4. Belorusija 2 0 2

D grupa

[panija - Slova~ka V. Britanija - Letonija 1. [panija 2 2 0 2. V. Britanija 2 1 1 3. Slova~ka 2 1 1 4. Letonija 2 0 2

53:81 73:76 162:119 4 154:127 3 132:134 3 99:167 2 64:57 40:79 146:95 4 126:116 3 119:124 3 92:148 2

81:52 44:58 141:110 4 119:100 3 116:104 3 94:156 2 59:27 71:64 126:73 4 109:103 3 66:97 3 110:138 2

Dana{wi program Novi Sad

13.45: Litvanija - Rumunija 16.00: Poqska - Ukrajina 18.15: Turska - Rusija 20.15: Srbija - Nema~ka

Zrewanin

13.45: [panija - V. Britanija 16.00: Slova~ka - Letonija 18.15: Belorusija - Italija 20.30: Francuska - Holandija

drugomestokojevodiudaqitok takmi~ewa. A. Predojevi}

SP ZA JUNIORE DO 19 GODINA U LETONIJI

Srbijaupolufinalu Australija - Srbija 74:93 (12:22, 26:20, 10:27, 26:24) RIGA: Gradskadvorana,gledalaca: 600, sudije: Gobl (SAD), Latisevs(Letonija),Bisan(Francuska). AUTRALIJA: Oldrix 10, Odigi 6, Hasej, Drmi} 15, Haxiomerovi}7,Grinvud25,Mekkaron,Krik 11, Sinkler, Tomas, Trist, Dumovi}. SRBIJA: Cvetkovi}15, Vujo{evi} 4, Lambi} 12, Bogdanovi}, Mitrovi} 17, Gujani~i} 10, Sila|i 5, Be{ovi} 11, Drenovac 17, Dangubi}2. Juniorska ko{arka{ka reprezentacijaSrbijedo19godinaplasirala se u polufinale Svetskog prvenstva u Letoniji pobediv{i Australijurezultatom93:74(22:12, 20:26,27:10,24:26).

Orli}isuve}uprvoj~etvrtinin steklizavidnuprednost(22:12),protivnik se u drugoj vratio u igru (26:20),alijeutre}ojdeoniciodlu~en pobednik. Najefikasniji u pobedni~komtimubilisu\o|eDrenovaciLukaMitrovi}sa17poena, dokjeAleksandarCvetkovi}postigao15poena.Uaustralijskomtimu HjuGrinvudjeimao25poena,aEntoniDrmi}15. Na{iko{arka{i}e sedanasboritizaplasmanufinaleprotivArgentinekojajeupolufinalupobedilaHrvatsku81:76.U drugom polufinalu sasta}e se LitvanijaiRusija.Litvancisubili boqi od Poqaka 87:75, a Rusi su skinuli krunu aktuelnim {ampio- nima,Amerikancima-79:74.

TUR DE FRANS

ciq stigao za 20,21 sekundu. Tre}i je bio Amerikanac DarvisPaton(20,59).Jamaj~aninni pored svega nije bio zadovoqan ishodom jer je tr~ao daleko od najboqeg vremena ove sezone (19,86).Trkaje,ina~e,neo~ekivanokasnila15minuta. - Ovo je jedan od onih dana. Bilo je problema na startu (zbog merewa vremena), a posledwih50metarasamjedvaizdr`ao.Moramdaostanemfokusiran i da budem boqi u narednih nekoliko nedeqa. Izmu~io me je grip. - rekao je samokriti~ni Bolt, ~iji rekord na 200 metaraiznosi19,19.

Gejzavr{io sezonu Ameri~ki sprinter Tajson Gej mora}e da pauzira najmawe do kraja godine zbog te{ke povredekuka.Gej(28)}epropustiti svetski {ampionat u Ju`noj Koriji,kojipo~iweod27.avgusta, a jo{ je neizvesno ho}e li mo}i da se pripremi za OlimpijskeigreuLondonu. Nekada{wisvetski{ampion na100i200metarave}jeoperisan i sada sledi duga rehabilitacija. Wegovi doktori, ipak, tvrde da }e uspeti da dostigne `eqenu formu za olimpijski turnir 2012. On je ove sezone imaonajbr`evremena100metara,kadajetr~ao9.79naFloridipro{logmeseca.

Novitrijumf Kavendi{a

Samodvadanaposleprvepobede na ovogodi{wem izdawu trke TurdeFransBritanacMarkKavendi{jetrijumfovaoinasedmoj etapi, od Le Mana do [atorua (218kilometara).Kavendi{jedo trijumfa do{ao ispred pro{lo-

godi{weg osvaja~a zelene majice AlesandraPetakijaizLampreai voza~a Omega Farma-Lotoa AndreaGrajpela. @utamajicaseidaqenalaziu posedubiciklisteGarmin-ServelaToraHushovda.

PartizannaJadranu tekdogodine Evropski {ampion u vaterpolu Partizan ove godine ne}e u~estvovati u Jadranskoj ligi.Tojesaop{tenonakonferencijizanovinarepredstavnikaregionalnogtakmi~ewauZagrebu, ali je re~eno i da ostaje otvorena opcija da klub sa Ba-

wiceodnarednegodineu~estvujeutojligi. Izvr{ni direktor lige i potpredsednik Hrvatskog vaterpolo saveza(HVS)PericaBuki}rekao je da postoji mogu}nost da se ligi idu}e godine prikqu~e i beogradski Partizan, ma|arski Va{a{, aliinekikluboviiz[panije.


SPORT

dnevnik

RISTOVSKI I PANTELI] U NEMA^KOJ

CRVENO-BELI ZADOVOQNI NAKON POBEDE NAD MATERSBURGOM (2:0)

Naziruse konturetima

GrojterFirt prejakzaVaduc Za fudbalerima Vojvodine ostala je nedeqa pro`eta napornimtreninzima,kojesu,uz to,unekolikoproteklihdana dodatno ote`avale prave tropskevru}ine.Ipak,tonije uticalo na intenzitet rada, naprotiv. Igra~i su mu{ki odra|ivalipostavqenezadatke, sa `eqom da se {to boqe uigraju, ali i fizi~ki pripremeinametnu{efustruke QubomiruRistovskom. Svakodnevni rad, naj~e{}e idvaputadnevno,kulminirao jeutakmicomprotivProleterasaSlanebare,ukojojjeVojvodinapobedilasa5:0ikojom stru~ni{tabmo`edabudezadovoqan. Ristovski je isprobao gotovo sve raspolo`ive snage,osimlak{epovre|enih Vuli}evi}aiMojsova,aigra~i su se, uprkos izuzetno toplom vremenu, potrudili da zadovoqeukusgledalacauFC „VujadinBo{kov”.

Kao{toje{efstrukeinajavio, u petak su crveno-beli imali  trening oporavka koji se praktikuje dan nakon utakmica. Za to vreme, Qubomir Ristovski i sportski direktor Miodrag Panteli} iskoristilisuprilikui„skoknuli”doNema~ke,kakobinadeluvideliekipuVaduca,rivala u 2. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.  Budu}i rival Vojvodineigraojeupetakuve~e protiv nema~kog drugoliga{aGrojterFirtaiizgubio 0:4,asigurnojedajedvojaciz NovogSadaimao{tadavidiu ovomsusretuida}etasaznawa pomo}i crveno-belima u pripremi susreta koji se u Lihten{tajnuigra14.jula. Prema sedmodnevnom planu i programu, ju~e su Novosa|ani imali  slobodan dan, a rad se nastavqa danas, ponovo dva putadnevno. A. P.

GOVEDARICA NAMETNUO PAKLENI RAD

Slanobarci danasuPazovi Pored ubedqivog poraza od superliga{a Vojvodine, u prvoj pripremnoj utakmici sve same pohvale sti`u na ra~un igre Proletera. Momci trenera ZoranaGovedariceposlesamotri treninga pru`ili su dostojan otpor u~esniku kvalifikacija Lige Evrope, a petarda u klubu nikoganezabriwava. -Prvopoluvremeukomejenastupilaokosnicatimaigralaje solidno. U nastavku je bilo ne{to slabije, s obzirom da je {ansu dobila ve}ina novih igra~akojisenisusna{liprotiv izuzetno kvalitetnog i jakogrivala,{tojeitekakouticalo na krajwi rezultat. Iza{li smo u susret starijem bratu, `elimo im sve najboqe, radujenas{to}eproveraitekako koristiti kolegi Ristovskom i verujemo da }e uspe{no prebroditi prvu prepreku u Evropi-ka`enovitrenerProleteraZoranGovedarica. Kojisuprviutisciradaunovomsredini? - Odli~an su i organizovan klub u svim segmentima,  svako radi svoj posao. Na nama iz stru~nog{tabaiigra~imajeda vredno radimo i odu`imo se adekvatnimigramairezultatima.Teksmonapo~etkuplaniranog,igra~isusapuno`eqe,zalagawa i ambicija u{li u pripreme. Prva provera rezultatskinijebilauspe{na,aliigra kojusmoprikazalibilajezadovoqavaju}a. Formu }emo vijati treninzima dva puta dnevno u

Prelaznirok Prelaznirokzamla|egnovosadskog prvoliga{a prolazirelativnomirno.Zasadasu zvani~nodo{latrojicaigra~a golman Nemawa Jorgi} (Spartak Zlatibor voda), MladenGali}(Sloga)iGoran Tanasin(Cement),doksaekipom trenira nekoliko igra~a koji su jo{ uvek na probi. Sa drugestraneslobodniubirawunovesredineili}eoti}i na kalewe su golman Boris Ivanovi}, Bojan Josimovi}, Boris Gospojevi} i Mladen Zeqkovi}. Kako iz kluba najavquju do kraja prelaznog roka bi}e promenauobapravca,jerseza nekeodnajboqihigra~ainteresuju na{i i inostrani klubovi. NovomSaduauplanujeeventualni odlazak na desetodnevne pripreme. Do starta prvenstva odigra}emo desetak utakmica. Danas gostujemo u Staroj Pazovi i igra}emo s reprezentacijemSrbije92.godi{taapotomsledeme~evisreda-nedeqa.Ugovorili smo utakmice  s Jugovi}em (Ka}), Novim Pazarom, izraelskim prvakom Hapoelom, Ba~kom iz  Ba~ke Palanke, ^SK Pivarom i Mlado{}u iz Ba~kogJarka,dokzadvatermina16.i30.julijo{tra`imorivala - istakao je na kraju Govedarica. M. Po.

Jovanovi}izme|u BelgijeiPortugalije Doskora{wi fudbaler Liverpula Milan Jovanovi} izjavio je da pregovara sa ~elnicima Anderlehta o prelasku u taj belgijski klub. Jovanovi} je za

MilanJovanovi}

belgijski „Sport fut” priznao dasejo{dvoumijerimajo{nekolikoponuda. -Idaqesampodugovoromsa ~elnicimaLiverpula,ali}eme pustiti kao slobodnog igra~a ~im prona|em noviklub.Sastaosamse sa vode}im qudima Anderlehtaibilojeinteresantno.Biosamnave~eri sa predsednikom Ro`erom van den [tokom i direktorom Hermanom van Holsbekom. Ostavili su dobar utisak,alimora}edasa~ekaju jo{„, izjavio je 30godi{wiJovanovi},koji je pre odlaska u Liverpul godinama uspe{noigraozaStandard. Pomiwan je i prelazak u Olimpijakos, ali su belgijski mediji objavili da su se u trku ukqu~ila i dva lisabonska velikana, BenfikaiSporting.

nedeqa10.jul2011.

Fudbaleri Crvene zvezde su drugi kontrolni me~ u sklopu priprema u Austriji re{iliusvojukorist.Savladan je Matersburg s 2:0, golovima Borhe i Reqi}a. Pru`ili su Beogra|anisasvimsolidnupartijuprotivkvalitetnogrivala, posebno u prvom poluvremenu kadasupostignutiigolovi. -Zadovoqansamkakosmoodigralime~,auobzirsemorauzeti~iwenicadaradimonaporno uovojfazidokjezaAustrijance ovo bila generalna proba pred po~etak {ampionata. Nije to ono {ta ja `elim da ekipa pru`aunovojsezoni,aliverujemda }enakonosve`ewasvebitijo{ boqe,da}emospremnisa~ekati start na me|unarodnoj pozornici krajem jula - konstatovao je trenerProsine~ki. [ansunagoludobiojenovajlijaKirovskiiispunioo~ekivawa (odbranio penal), defanzivnikvartet~inilisuMiki}, Viloti},To{i}iReqi},umanevrusubiliMijailovi},Kadu i Dimitrijevi}, po bokovima Lazovi}iBorha,au{picuKalu|erovi}.[ansuunastavkusu dobili Kova~evi}, Mezenga, te golobradi Jankovi} i Stojkovi}. - Prioritetni zadatak je da anga`ujemojo{jednog{topera, a pored Dragutinovi}a u opticajujejo{nekolikoimena.Po-

Du{koTo{i}

ku{a}emo da prona|emo i alternativu za povre|enog Pa{eka, ali ne po svaku cenu. Treba nam igra~ koji mo`e da pravi razliku na terenu - smatra sportski direktor Ivan Axi} kojiidaqeimapunerukeposla uprelaznomroku. UzekipuuAustrijijeipredsednikklubaVladanLuki}. -Dobrajebilautakmicaprotiv Matersburga, ali rezultat nasne}ezavarati.Svesnismoda jo{punotogatrebadaseuradi

i poboq{a. Ipak, ono {to sam video je pokazateq da Zvezda ima ozbiqan kvalitet, {to me ~ini zadovoqnim- poru~io je Luki}. Crveno-beli }e do kraja boravka u Austriji (18. jul) odi- gratijo{trisusreta,prviuponedeqak protiv lokalnog tre}eliga{a, dva dana kasnije testira}e ih ~e{ki prvoliga{ Slova~koinakraju,6.jula,rival je izraelski prvoliga{ A{tod. Z. Rangelov

BrazilacmewaSavi}a? je nedavno stigao me|u crnobele. Wihdvojicasusesprijateqili dok su zajedno nastupali za mla|e reprezentativne selekcijeBrazila.Statistikanego-

Luizao

hodnotrajnore{ewe.Sportski direktorMladenKrstaji}pregovarasa,kakojerekao,nekolicinom stranih {topera, a na probujestigaoLuisKarlosNasimento@uniorilikra}eLuizao. -Nisammogaodaverujemda ga Partizan dovodi - poru~io jewegovzemqakEduardo,koji

voriuprilogdaje24-godi{wi defanzivac vredan takve reakcijeEduarda,jerseLuizaouposledwe ~etiri godine {etao od [vajcarske, preko Brazila do Uzbekistana,paopetdodomovine, a nigde se nije naigrao. A slovio je za velikog talenta. Svojevremenojeureprezentacijido20godinanaSvetskompr-

venstvu 2007. godine bio kapitenijednomPatu,sada{wojvedeti Milana, Davidu Luizu, igra~u^elsija(naslicisatrakom,dokjeEduardodolelevo)... Me|utim,kadagajeLuisFelipeSkolariodveouUzbekistan, preciznijeuBuwodkor,kolasu mukrenulanizbrdo. Ipak,Eduardotvrdidaseradiovanserijskomigra~u. -Poznajemosenekolikogodinaiowegovimigra~kimkvalitetima ne}u da pri~am, to }ete videti.Akao~ovek-tvrdimda mujeprofesionalniodnosprema poslu vrlina i da radi za ekipu - izjavio je Eduardo. Mnogo mi je drago {to je ovde, nesamozato{toimamzemqaka pored sebe, ve} i tako dobrog igra~a na poziciji na kojoj smo trenutno u deficitu. Siguran samda}eostati. Luizaojeupetakuve~eodradio prvi trening u Zemunelu. NameramujedasenametneStanojevi}uisaradnicimakakobi musrpskiprvakponudiougovor. - Dosta sam ranije slu{ao o Partizanu, ali tek sada vidim kolikojevelikiklub-poru~io je 184 centimetara visoki Luizao. - Sjajan je ovo Sportski centar i qudi su posve}eni poslu.Aiekipamidelujeodli~no.Nadamseda}uostati.

KUP JU@NE AMERIKE

^ileiPerublizu ~etvrtfinala ^ile i Peru su nadomak ~etvrtfinala Kopa Amerika posle drugog kola u Grupi C, jer imajupo~etiriboda,Urugvajje skupio dva, dok Meksiko nema nijedan.Takvajeslikanatabeli posleremijaUrugvajai^ilea– 1:1(0:0)ipobedePeruanadMeksikom – 1:0 (0:0). Oba me~a odigrana su na stadionu Malvinas ArgentinasuMendozi. Utre}emkolusasta}ese^ile–PeruiUrugvaj–Meksiko,a plasmanu~etvrtfinaleobezbedi}e po dve prvoplasirane ekipeizsvakegrupeidvenajboqe tre}eplasirane.Urugvajnijesavladao^ileniupetojuzastopnoj utakmici, jo{ od 15. novembra 2003. Polufinalista pro-

Pa{ekoponovo uBrazilu Fudbaler Crvene zvezde Vinisijus Pa{eko otputovao je  u rodni Brazil, kako bi se video sasuprugomisinom.Pa{ekoje nedavno operisan zbog te{kog preloma tibije (potkolene kosti)tokomprijateqskeutakmicesaaustrijskimtre}eliga{em Kolumbijom i predstoji mu vi{emese~napauza. Po{to }e na du`i oporavak, on je zatra`io dozvolu da se vrati kod porodice u Brazil. Nakon{tojedobioodlukukonzilijumalekara,onjeupratwi primarijusadoktoraSlobodana Ivanovi}a otputovao preko FrankfurtazaRiode@aneiro.

Sitikupuje Nasrija

LUIZAO NA PROBI U PARTIZANU

Partizanujepodhitnopotrebandesni{toper.Uduelimasa [kendijom trener Aleksandar Stanojevi} verovatno }e koristiti svog imewaka Rankovi}a kaoalternativu,alimujeneop-

17

{logodi{weg Svetskog prvenstvastvoriojenekolikoprilikauprvompoluvremenuodkojih jenajboquimaoDijegoForlan, alijewegovudaracglavomzaustavqen na gol-liniji. Na drugojstrain,MaurisioIslajepogodio okvir gola. Ipak, Urusi supoveliu54.minutu.LuisSuarezjeuposlioAlvaraPereiru komenijebilote{kodazatrese mre`u Klaudija Brava sa sedam metara. U 63. Minute napada~ Liverpulamogaojedapove}ana 2:0,aliumestotoga,dvaminuta kasnijeusledilojeizjedna~ewe. @anBesa`urjeupisaoasistenciju,aAleksisSan~ezgol–1:1. ^ilejebioboqirivaludrugom poluvremenu, Luis Himenez je

propustio {ansu u 77. minutu, pajedokrajaostalonere{eno. Tribine stadiona u Mendozi susegotovoupotpunostiispraznilekadasunamegdaniza{li Meksikanci i Peruanci. Peru jedotrijumfado{aoufini{u, drugim pogotkom Paula Gerera naovogodi{wemKopaAmerika. Nijemubilote{kodau83.minutusapetercapo{aqeloptuu mre`upo{togajeodli~noprona{aoGevara. U prvih 45 minuta vi|ena je uspavanka,doksuunastavkuPeruanci dodali gas, dva puta pogodiliokvirgolainakrajuuspeli da savladaju Meksikance, koji su u Argentinu do{li sa podmla|enimsastavom.

Vezni fudbaler Arsenala, Francuz Samir Nasri uskoro }e potpisati ugovor sa Man~estersitijemvredan25miliona evra.UprkossvimnaporimamenaxeraArsenalaVengeradazadr`iNasrijaikapitenaSeska Fabregasa,francuskistru~wak izgubiojeprvubitkunakon{to su dva kluba dogovorila visinu obe{te}ewa. Nasri bi trebalo dazara|ujepreko100.000funti nedeqnouMan~esteru. Nasri je prethodne sezone pru`ao impresivne partije i skrenuo pa`wu ^elsija, ali i drugogman~esterskogkluba,Junajteda. Odigrao je 124 utakmice za Arsenal u prethodne tri utakmice i postigao 27 golova. Sitijeve}kupiojednogigra~a Arsenala ove godine i to defanzivcaGaelaKli{ija.Drugo poja~awe je crnogorski fudbaler i prvotimac Partizana StefanSavi}.

Kanavaro zavr{ava karijeru Kap it en fudb als ke rep rezentacijeItalijekojaje2006. godineuNema~kojosvojilatitulusvetskog{ampionaFabio Kanavaro (38) saop{tio je da zav r{ av a igra~k u kar ij er u. Legendarni {toper, rekorder po broju utakmica za Italiju (136)ijediniodbrambenifudbalerkogajeFIFAproslasilazaigra~agodine,odlu~iose na ovaj korak jer su mu lekari saop{tili da wegovo koleno nije vi{e u stawu da izdr`i napore profesionalnog fudbalera.

FabioKanavaro

-Veomasamtu`an.Fudbalje zamenesveu`ivotu.-rekaoje Kanavaro, koji je prethodnu sezonuodigraoudresuAlAhlija izEmirata,ukojem}eostatida radikaotehni~kisavetnik. Kanavaro je ro|en u Napuqu gde je i po~eo karijeru. Iz Napolijajepre{aouParmugdeje i postao reprezentativac, a zatimjeigraozaInter,Juventus, RealMadrid,ponovoJuventusi nakrajuAlAhli. Za Ital ij u je deb it ov ao 1997. godine u prijateqskom me~usaSevernomIrskom,odigrao je 136 utakmica, postigao dvagola,u~estvovaona~etiri SvetskaitriEvropskaprvenstva.Udresu„azura”osvojioje svetsku titulu 2006. godine, a samladomreprezentacijombio je dva puta {ampion Evrope (1994, 1996). Osim {to je 2006. godine progla{en za najboqeg igra~a sveta u izboru FIFA, dobiojeiZlatnuloptu„Frans fudbala”.


18

sport

nedeqa10.jul2011.

dnevnik

DESETASPORTSKAOLIMPIJADARADNIKAVOJVODINEUBA^KOJPALANCI

Najboqeupikadu:Savezinvalidarada(Apatin)

SEMAFOR

SEMAFOR

Osvaja~imedaqaunadvla~ewukonopaca

SEMAFOR

SEMAFOR

SEMAFOR

SEMAFOR

OSVAJA^IMEDAQA [tafeta4H50 (Mu{karcido35godina) 1. Gasprom (Kikinda) 2. Sportski centar (Ruma) 3. Alte~ (Senta) [tafeta4H50 (Mu{karcipreko35godina) 1. Rafinerija nafte (Novi Sad) 2. MSK (Kikinda) 3. Gasprom (Kikinda)

Le|no(@) 1. Eva Prikadinovi} (Op{ta bolnica, Senta) 2. Nora Pinter (Alte~, Senta) 3. Katarina Bart (Eaton, Sremska Mitrovica) Pojedina~nopreko35 godina Kraul(M) 1. Sa{a Todorovi} (NIS Gasprom, Novi Sad)

2. Anastazija Duda{ (JTI Senta) 3. Monika Petkovi} (Alte~, Senta) Tenisdubldo40godina(M) 1. Kazneno popravni zavod (Sombor) 2. AIK (Ba~ka Topola) 3. Osnovni Sud (Subotica) Stonitenisekipno(M) 1. NIS Rafinerija nafte (Novi Sad) 2. JP Vu~a vozova ([id) 3. JGSP Novi Sad 3. DO Stari grad (Ba~ka Palanka) Stonitenisekipno(@) 1. O[ „Zdravko ^elar“ (^elarevo) 2. Klini~ki centar (Novi Sad) 3. Gradska uprava (Sremska Mitrovica) 3. Agencija revizor (Ba~ka Palanka)

[tafeta4H50 (@enedo35godina) 1. Alte~ (Senta)

2. Radoslav Ivan~evi} (Specijalna bolnica, Vrdnik) 3. Ivan Vla{i} (MSK, Kikinda)

[tafeta4H50 (@enepreko35godina) 1. Rafinerija nafte (Novi Sad)

Kraul(@) 1. Tatjana Rubin (NIS Gasprom, Novi Sad) 2. Gordana Pa`in (Op{tinska uprava, Kikinda) 3. Monika Petkovi} (Alte~, Senta)

Pojedina~nodo35godina: Kraul(M) 1. Robert ^eke (Gasprom, Kikinda) 2. Bojan @ivanovi} (KNOT, Be~ej) 3. Velibor Kiza (KNOT, Be~ej) Kraul(@) 1. Eva Prikadinovi} (Senta) 2. Nora Pinter (Senta) 3. Katarina Bat (Sremska Mitrovica) Prsno(M) 1. Nenad Gergina (Gasprom, Novi Sad)

Stonitenis-pojedina~no(M) 1. Goran Mom~ilovi} (JP Plan, Ruma) 2. Miroslav Balaban (MSK Kikinda) 3. Talo{ Jo`ef (Knot, Be~ej) Stonitenis-pojedina~no (@): 1. Nada Bawac (O[ „Zdravko ^elar“ (^elarevo)

2. Otilija Vorgi} (O[ „Stevan Sremac“, Senta) 3. Milana Vuji~i} (Ba~ka Palanka) Basket–@ene 1. STR Zorka boje (Ba~ka Topola) 2. Gerontolo{ki centar (Novi Be~ej) 3. Karlsberg Srbija (^elarevo) Trkana5000metarado 40godina(M) 1. [andor Farka{ (Ada) 2. Dragan [imi} (Be~ej) 3. Samir Ali~i} (Ba~ka Palanka)

2. Bojan @ivanovi} (Auto feks, Be~ej) 3. Laslo Hever (Alte~, Senta) Prsno(@) 1. Mina Suli} (Apatoka, Sombor) 2. Sofija Horvat Balint (Alte~, Senta) 3. Beata Pete (Savez samostalnih sindakata, Senta)

Le|no(M) 1. Sa{a Todorovi} (NIS Gasprom, Novi Sad) 2. Vladimir Helderih (Gasprom, Kikinda) 3. Vladimir Kiri} (MSK, Kikinda)

Trkana5000metara preko40godina 1. Neboj{a Milenkovi} (Kikinda) 2. Dobrica Makuqevi} (Ruma) 3. Gustav [urjan (Senta)

Le|no(@) 1. Irina Vasiqev (Gasprom, Novi Sad)

Trkana3000metara do40godina(@) 1. Maja Nedi} (Ruma)

SEMAFOR

REZULTATIDRUGOGDANA Trkana3000metara preko40godina(@) 1. Edit Trungel Me{ter (Subotica) 2. Gorana ^ubrilo (Ba~ka Palanka) 3. Miqana Kne`evi} (Ba~ka Palanka) Basket(M) 1. Tarket (Ba~ka Palanka) 2. Karneks (Vrbas) 3. Rafinerija nafte (Pan~evo) Pikadoekipno@ene 1. Savez invalida rada (Apatin) 2. JP @eleznice (Ruma) 3. JKP Informatika (Novi Sad)

Fudbal: Karlsberg Srbija – PIK Be~ej 2:5, Agro`iv – JP @eleznice 3:0, Karneks – RNP Pan~evo 0:1, Op{tinsko udru`ewe preduzetnika (BP) – Reprezentacija Op{tine Novi Kne`evac 1:0, polufinale: RNP – Reprezentacija Op{tine Novi Kne`evac 4:0, Karneks – Op{tinsko udru`ewe preduzetnika (BP) 2:3 (0:0, penali). Od 5-8: PIK Be~ej – JP @eleznice 6:2. Malifudbal: JP Razvoj (@iti{te) – Mlekara (Subotica) 4:0, Op{te udru`ewe preduzetnika (Be~ej) – @eleznice Srbije 3:4, Karneks – Policijska stanica (Titel) 8:2, Ba~kaput – Op{te udru`ewe preduzetnika 0:3 (pff),

PikadoekipnoMu{karci 1. Termoglas (Srbobran) 2. AD Mlekara (Subotica) 3. Elektrodistribucija (Ruma) Pikadopojedina~no(M) 1. Stevan Martinovi} (Srbobran) 2. I{tvan Pejdl (Srbobran) 3. Zoran Ki{ (Be~ej) Pikadopojedina~no(@) 1. Stana Ba}inski (AD Fadip, Be~ej) 2. Jadranka Male{evi} (JP @eleznice, Ruma)

Prsno(M) 1. Radoslav Ivan~evi} (Specijalna bolnica, Vrdnik) 2. Jo`ef [oti (Sojaprotein, Be~ej) 3. \ura Milovanov (Gasprom, Novi Sad) Prsno(@) 1. Irina Vasiqev (NIS Gasprom, Novi Sad) 2. Anastazija Duda{ (JTI Senta) 3. Gordana Pa`in (Op{tinska uprava, Kikinda)

SEMAFOR

3. Ana Bogi} (Savez invalida rada, Apatin) Pikadome{ovitiparovi 1. Op{tinska uprva (Kikinda) 2. Agencija Uspeh Polet (Apatin) 3. PU Radosno detiwstvo (Novi Sad) Sportskiribolovekipno 1. Hemofarm [tada (Vr{ac) 2. FKL (Temerin) 3. Rafinerija nafte (Pan~evo) Streqa{tvoekipno(M) 1. NIS AD blok prerada RNP (Pan~evo) 2. NIS AD Rafinerija nafte (Novi Sad) 3. Op{tinsko udru`ewe penzionera (Apatin) Bi~-volejme{ovitiparovi 1. Op{tinska uprava (Kikinda) 2. O[ „Stevan Sremac“ (Senta) 3. Gerontolo{ki centar (Novi Be~ej)

Rafinerija nafte (Novi Sad) Karneks 1:0, Tarket – JP Razvoj 0:2, Policijska stanica – Mlekara 1:5, Rafinerija nafte (Novi Sad) – Tarket 1:5. Rukomet (M): Ba~ka Palanka – RNP 24:10, Kovin~i} – RNP 16:11, Blok servis - Ba~ka Palanka 16:20, Alte~ - @. Ba~ka 10:0 (pf), Rafinerija Novi Sad – Karneks 0:10 (pf), @. Ba~ka - Rafinerija (Novi Sad) 0:10 (pf). Rukomet(@):Klini~ki centar (Novi Sad) – Ba~ka Palanka 4:8 Odbojka (M): [ajka{ka (@abaq) – Agro`iv 0:2, Tarket – Prosveta (Sremska Mitrovica) 2:1, Proeks (Futog) – Kolevka (Subotica) 1:2, [ajka{ka – Tarket 0:2, Prosveta (SM) – Agro`iv 2:0, Rafinerija nafte (Pan~evo) – Sojaprotein 2:0, CFK „Drago Jovovi}“ (Vrbas) – Prodeks 2.1, Prosveta (Ba~ka Palanka) – Rafinerija nafte (Pan~evo) 0:2. Odbojka (@): Dom zdravqa (Apatin) – Op{tinska uprava (Kova~ica) 0:2, Kluz Srem – Tarket 2:0, Prosveta (Subotica) – Sveti Sava 2:0, MKS Kikinda – Dom zdravqa (Apatin) 2:0, Op{tinska uprava (Kova~ica) – Tar-

ket 0:2, Prosveta (Ba~ka Palanka) –Prosveta (Subotica) 2:0, MSK Kikinda – O[ „Stevan Sremac“ 2:0. Ko{arka (M): Termoglas – KPZ (Sremska Mitrovica) 60:52, Elektrovojvodina (Novi Sad) – Karlsberg Srbija 40:37, Hipol – RNP 43:55, Prosveta (Ba~ka Topola) – Termoglas (Srbobran) 51:40, Severni Banat (Kikinda) – Elektrovojvodina (Novi Sad) 53:48, Op{tinska uprava (Ba~ka Palanka) – Hipol (Oxaci) 60:48, druga faza: Karlsberg Srbija – Hipol 20:0 (pff). Bi~volej(m): Tarket – Severni Banat 2:0, Poqops – O[ „J.J. Zmaj“ 0:2. Bi~ volej (@): SPC Vojvodina – Karneks 0:2, Op{ta bolnica (Senta) – Gerontolo{ki centar (Novi Be~ej) 0:2, Karneks – Op{ta bolnica 2:0, Eaton – SPC Vojvodina 0:2. Bi~ volej (me{ovito): Op{tinska uprava (Kikinda) – Turisti~ka organizacija (Ba~ka Palanka) 2.0, Gerontolo{ki centar (Novi Be~ej) – O[ „Stevan Sremac“ 0:2, Turisti~ka organizacij (BP) – O[ „Stevan Sremac“ 1:2, Op{tinska uprava (Kikinda) – Gerontolo{ki centar (NB) 2:0. Nadvla~ewe konopca:JKP Put – Severni Banat 0:2, PIK Be~ej – Karneks 2:0. Basket (@): STR Zorka boje (Ba~ka topola) – Karlsberg Srbija 10:1, Gerontolo{ki centar (Novi Be~ej) - STR Zorka boje 7:5, Karlsberg Srbija – Gerontolo{ki centar 7:3. Basket (M): Rafinerija nafte (Pan~evo) – Termoglas (Srbobran) 10:5, Apoteka (Subotica) – Eaton (Sremska Mitrovica) 7:6, Tarket (Ba~ka Palanka) – Severni Banat (Kikinda) 11:4, SPC Vojvodina (Novi Sad) – Karneks 4:11, Tarket – Karneks 10:8, Severni Banat – SPC Vojvodina 5:10, Rafinerija nafte – Apoteka 7:5, Termoglas – Eaton 2:11, RNP – Karneks 3:11, Apoteka – Tarket 0:11 (pf), Eaton – Severni banat 11:0 (pf), Termoglas – SPC Vojvodina 11:6, Severni Banat – SPC Vojvodina 0:11 (pf), Eaton – Termoglas 4:5, RNP – Apoteka 11:0 (pf), Karneks – Tarket 6:7.

ZonaPotisjenajmasovnija Ono {to su i najavqivali uo~i starta 10. Sportske olimpijade radnika Vojvodine, u~esnici iz Zone Potisje su ispunili. Do{li su u najve}em broju sa 338 u~esnika i pripa{}e im priznawe za najmasovniju zonu. U~esnici iz Zone Pan~evo do{li su na Igre u Ba~ku Palanku u znatno mawem broju od sportista koji su kroz kvalifikacije ostvarili pravo da se nadme}u na najve}oj radni~koj sportskoj smotri u Pokrajini. To pravo izborilo ih je 273, ali ih je u Ba~ku Palanku do{lo 161. No, to nije uticalo da Pan~evci i ovde dobiju priznawe za masovnost. Radna organizacija NIS AD Blok prerada je najmasovniji kolektiv sa 111 u~esnika, tako da su Pan~evci zadr`ali tradiciju da su uvek me|u prvima i najmasovnijim u~esnicima SORV.


SPORT

dnevnik

nedeqa10.jul2011.

19

DESETASPORTSKAOLIMPIJADARADNIKAVOJVODINEUBA^KOJPALANCI NENADMILOJKOVI],KO[ARKA[KI DELEGATSORV-a

Palanka imapotencijal Ro|eni Ba~kopalan~anin, a dugogodi{wi savezni ko{arka{ki sudija, Nenad Milojkovi} na 10.

NenadMilojkovi}

Sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine je komesar za takmi~ewe. Ko{arka{ko nadmetawe te~e

premaplanu,madanenaotvorenim terenimakakojepredvi|eno. -Ovojepravoveteranskotakmi~ewe,atususveigra~ikojisuse aktivnobaviliko{arkomuranijim godinama. Ima kvalitetnih ekipa, li~ni mi je utisak da su Ba~ka Palanka i Kikinda najkvalitetniji. Prvog dana takmi~ewa bilojeveomazanimqivo,presvega jer u ekipi doma}ina igra Marko Baji}kojijeod55poenaekipepostigao~ak41. Koliko organizacija SORV-a zna~iBa~kojPalanci? - Velika je ovo stvar za Ba~ku Palanku. Zaista se vidi olimpijski entuzijazam i mislim da je to prava prilika za menaxment op{tinedapromovi{esvekapacitetena{eggradaidaserazvijeturizam,jerzatozaistaimaodli~nih uslova–kratkojerekaoMilojkovi}.

DANASRUKOMETNAFINALA

[i|anisenamerili nadoma}ina Posledweg dana 10. jubilarne Sportske olimpijade radnika Vojvodine,rukometa{i}eodlu~ivatiomedaqama.Rafinerija nafte Pan~evo i Blok servisi iz [ida odlu~uju o bronzanom odli~ju od 9 ~asova, dok }e se u velikom finalu sastati DOO Kovin~i}iBa~kaPalankaod10~asova. Rukometa{ice Halas Jo`efa i Klini~kog centra Novi Sad igrajume~kojiodlu~ujeopobednikuu`enskojkonkurenciji,od 11~asova.

Srbobrandoma}in 11.SORV Doma}in 11. Sportske olimpijade radnika Vojvodine 2015. godine bi}e Srbobran.Tre}i dan 10. Sportskih radni~kih igara Vojvodine koje se odr`avajuuBa~kojPalanci,protekao je u i{~ekivawu Skup{tine olimpijskog komiteta i izboru doma}inanarednihigara. SedniciolimpijskogkomitetaumalojhalihotelaFontana u centru Ba~ke Palanke, od 23 ~lana komiteta s pravom glasa, prisustvovalojewih21,ame|u petgradovakandidata,pobeduje odneoSrbobrankojijeutre}em kruguglasawasakupio12glasova i tako odneo pobedu ispred Sente s osam i Be~eja kome je pripaosamojedanglas. Iakosumnogiuprviplanizdvajali Sentu i Be~ej kao glavne kandidate za dobijawe 11. SORV, nekako iz drugog plana probila se kandidatura Srbobrana, koji je bio doma}in 7. Olimpijade 2000. godine, a ~iji su aduti o~igledno najvi{e imresionirali Stru~nu komisiju. Na po~etku sastanka, izabranajeTakmi~arskakomisijakoja je sprovela tajno glasawe, a radila je u sastavu: Miodrag Bradowi}, Vukica Velisavqev i Mladen Stoj{in. Usledile su zavr{naobra}awapredstavnika gradova kandidata u trajawu od popetminuta,apookon~awuzavr{nihre~iusledilojeiotvarawefinansijkihponuda.Senta

NADVLA^EWEKONOPCA

Umcarovao, snagakonopvukla [lager dana na jubilarnoj Radni~kojsportskojolimpijadi bilojevelikofinaleunadvla~ewukonopca,ukojemsusnage,

nare, Goranom Baji}em, nafta{isunakrajuostvarilipobedu u,kakomnogismatraju,kraqici Radni~ke olimpijade. Iako su

ali i um, odmerili ~lanovi NIS Gaspromwefta iz SevernogBanataiJKPPutizNovog Sada. Predvo|eni delijom ~iji koreni vuku ispod vrletne Di-

mom~ine iz JKP Put same snosile najve}i deo tro{kova za nastup na takmi~ewu jer je wihovafirmau„{trajku”,~lanovi protivni~ke ekipe bili su

za nijansu sna`niji i pametniji, ostvariv{i trijumf koji }e u wihovoj kompaniji tek biti proslavqen.Tre}emestozauzelajeekipaPIKBe~ejAD,dok jeKarneksizVrbasabio~etvrti. Nafta{isuseza„putare”posebnopripremili.Imalisuposebnuzimskuobu}u,jerzana{e nestabilne puteve, kako reko{e,trebadobrazimskaoprema. A u sklopu we dominirale su klasi~ne suknene ~arape, po uzoru na junaka monodrame „Oj `ivote”, ~isto da bi se junaci imali „so ~im odupirati”. Posebantonpobedi„nafta{a”dao je mladi} epske pojave, Goran Baji}izNakova,kojije,pre~etiri godine, osvojio titulu prvaka sveta u obarawu {ake na Svetskoj olimpijadi radnika, kojajeodr`anapre~etirigodineuAlbornuuBugarskoj.Mom~ina vesele naravi u poverewu namre~edaunadvla~ewukonopcemumcaruje,asnagakonopvu~e.

RUKOMETA[ICEDOPRINOSESJAJNOJORGANIZACIJI

Nopalkerazoru`avaju}eg osmeha Igra~ice ba~kopalana~kog superliga{a@RKNopala(VesnaTiosavqevi}, SawaIli},MilkaTomi},AnaBer~ek i Bojana Ili}) dale su puni doprinos organizaciji10.SORV,nesebi~nimanga`ovawemodgotovo24satauinfocentru. Svaku informaciju koje su vo|e ekipaitakmi~ari`elelidasaznajudobili su uz prelep i razoru`avaju}i osmehilepure~.Zanimqivojeitoda suna{levremenadapopotrebibudui zapisni~ari,meriocivremena,delegati usportskimgranama,gdesuihpozvali,a naj~e{}e je to bilo na nadvla~ewu konopca. - Svaki doma}in bi po`eleo da ova uigranaekipabudeusklopuorganizacije.Evo,akoApatinbudedoma}inslede}ihigara,tra`i}uihdabuduuorganizaciji.Ovimdevojkamajebilolakodabuduuspe{ne sudijekadasu,non{alantno,bez`u~i,te{kihre~ii prekihpogleda,jednostavnore{avalenaizglednajte-

aispaoje@abaqsasamojednim glasom. I kona~no usledio je rasplet.Srbobranu je u tre}em, ispostavilo se odlu~uju}em krugu dobnuiodovoqanbrojglasova. Usledilojevelikoslavqeza stolomzakomejebiladelegacijaSrbobranana~elusapredsednikom op{tine Brankom Gajinom,kojinijeskrivaozadovoqstvo{to}ewegovgradza~etirigodineponovobitiuprilici da ugosti sportiste radnike Vojvodine.Dajeizborprotekao u fer-pleju, {to je geslo svih dosada{wih igara, potvr|uju prve ~estitke i to od najqu}ih rivala, pa su tako Srbobrancima prvi ~estitali gradona~elnici Sente Aniko Sirkova,

DelegatiizSrbobranao~ekujukrajglasawa

iBe~ejsuponudilepo12miliona dinara, Apatin nije preciziraoiznos,@abaqjebioizda{an sa 15 miliona, a Srbobran je ponudila garanciju od ~ak 20 milionadinara. Kandidatura Srbobrana od prvog kruga dobila je nave}i broj glasova ~lanova Olimpijskog komiteta, ali on nije bio dovoqan da bi Srbobranci slavilive}nastartuglasawa.Nedostajalasuimdvaglasa,(imalisu10,apotrebnojebilo12za pobedu), Senta je dobila {est, Be~ej ~etiri, @abaq jedan, dok su Apatinci ostali bez ijednog glasaiispaliuprvomkrugu. Udrugomkruguglasawa,utrcisuostala~etirigrada,apo-

PREDSEDNIKOLIMPIJSKOGKOMITETA 10.SORVDRMILORADMIJATOVI]:

Nijanseodlu~ivale

-Kaostostemoglidavidite,izbordoma}ina11.Sportskih radni~kihigaraVojvodineuBa~kojPalanciprotekaojeuneizvesnoj, ali fer-plej atmosferi. Izme|u pet sjajnih kandidata nekojemoraodapobedi,anijansesuodlu~ivale.Nakraju,zaslu`enojepobedilakanidaturaSrbobranakojijebionajkonretnijiusvojimplanovima.Wihovavizijao~iglednojeostavilanajja~iutisakna~lanovekomiteta.Nesumwamda}enaredneigre 2015.godinebitinanivoukaoiovejubilarneuBa~kojPalanci.-rekaojepredsednik10.SORVdrMiloradMijatovi}. novo su Srbobranci bili nadohvattrijumfas11glasova,Sentijepripalosedam,Be~ejudva,

predsednik op{tine @abaq Branko Staji}, kao i {efovi preostaletridelegacije.

BRANKOGAJIN,PREDSEDNIKOP[TINESRBOBRAN

Naputuevropske varo{i DelegacijaSrbobrana s predsednikom Op{tine Brankom Gajinomna~eluuspe{noje polo`ila ispit za organizaciju slede}e Sportske olimpijade radnika Vojvodine, a uspeh je tim pre ve}i akoseimauvidudasu Srbobrancibilitako|edoma}inipre11godina.Ogromnaradosti slavqe u wihovim redovima usledila je po objavqivawurezultata tajnogglasawa,gdesuu sva tri kruga Srbobrancibiliubedqivi. -^ininasponosnim ~iwenica da smo u jakoj konkurenciji, o{troj i po{tenoj borbi dobili domaBrankoGajin }instvo11.SORV-rekao je vidno odu{evqen predGajin smatra da su ve} sada sednikOp{tineSrbobranina- spremnidaorganizujutakmi~ewe rodni pokrajinski poslanik radnika. Branko Gajin. - Verujem da ~la- Ostalojesamodanapravimo noviOlimpijskogkomitetanibazen,kojibi,idanismodobili su pogre{ili dono{ewem ove organizaciju slede}e olimijade, pomenipo{teneodluke.Koli- bio izgra|en na jesen. Srbobran ko je nadglasavawe bilo uzbuimatermalnuvodu,awenatempedqivomisliosamujednomtre- raturanaizvori{tuje60stepenutku da }e srce da mi isko~i. ni Celzijusa. Na{ je ciq da Glavna na{a preporuka bila je afirmi{emo na{u sredinu kao dobra organizacija Olipijade turisti~kudestinaciju.@elimo 2.000.godineujednomnesre}nom dabudemolepozale|eNovomSatrenutku i neprijateqskom du,kojipostajeprezasi}en,igde okru`ewu. Uveravam vas da }e- biNovosa|aniradodolazilida mosadabitijo{boqidoma}ini seodmore.@elimodobrodo{lijersmotokomprotekledecenije cusvima2.015.godineuna{usrepoboq{ali i kvalitativno i dinu kako bi se uverili u na{u kvantitativno sportsku infra- turisti~ku ponudu. Smisao ovih strukturu. igara nisu samo puki sportski

rezultati,ve}dru`ewe,odmori opu{tawe od svakodnevnih obaveza. Koliko}evampre|a{weiskustvubitiodkoristiuorganizovawunaredneOlimpijade? -Kao{tosamve}naglasiopored infrastrukture koja je ve} spremna najbitniji segment bi}e upravoqudskikadar,kojiimaiskustvaidobrojeuigrankadajere~ oorganizacijiovakvemanifestacije. Na{a snaga le`i u sposobnim i iskusnim kadrovima. Sve ovobi}esjajnapreporukauna{em nastojawudaodSrboranana~inimoisjajnuevropskuvaro{,koja}e biti i odli~na turisti~kosportks-kulturnamekaovogregiona-istakaojeBrankoGajin.

Novinaribirajumisicu `einajkomplikovanijesituacije-kazaoje{ef{tabaZoneBa~kaPalankaikomesartakmi~ewaunadvla~ewukonopcaPetarBursa}-Pepi.

Predstavnici mu{kog dela sedmesilekojiizve{tavajusa 10. Sportske olimpijade radnika Vojvodine danas organizuju izbor za mis jubilarnih igara. @iri kojim predsedava Milan Grbi} ima}e te`ak za-

datakdauizuzetnojkonkurencijiodaberenajlep{udamume|uradnicima,sobziromnato danaigramauBa~kojPalanci ima mnogo {armantnih i neodoqivih radnica sportistkiwa.

Za najlep{u u~esnicu organizatorjeobezbedioletovawe u^anju,aprvojidrugojpratiqisu,tako|e,obezbe|enevrednenagrade.Izbor}eseodr`ati na zavr{noj manifestaciji 10.SORV.


20

sport

nedeqa10.jul2011.

EVRO LIGA ZA @ENE

^ETVRTFINALE DEJVIS KUPA: [VEDSKA - SRBIJA (1:2)

Vikinziiznenadili ZikijaiNoleta

Srpkiwe maksimalne Gr~ka - Srbija 0:3 (11:25, 16:25, 22:25) HANIJA: Dvorana Kladisos, gledalaca: 150, sudije: Demir (Turska) i Stojanov (Bugarska). GR^KA: Hristodulu, Kutuksidu1,Papafotiju,Kiosi8,Canakaki5,Giota3,Cima6, Hadava 2, Labrinidu, Kavata, Kelesidu,Merteki1. SRBIJA: Lazarevi}, Brako~evi} 18, Malagurski 5, Krsmanovi}13,Male{evi}5,Molnar 5, Antonijevi}, Ogwenovi} 1, Ninkovi}, Ra{i} 12, Popovi}, ]ebi}. Odbojka{ice Srbije zabele`ile su i 11. pobedu u A grupi Tre}e Evropske lige, a osmu maksimalnu.IzabaraniceZorana Terzi}a su lako nadigrale

Agrupa [estivikend:Gr~ka–Srbija0:3,Francuska-[panija 3:2.

1.Srbija 2.Francuska 3.[panija 4.Gr~ka

11 11 0 11 6 5 11 4 7 11 1 10

dnevnik

33:4 22:19 17:23 6:32

32 18 14 2

poena. Selektor reprezentacije SrbijeZoranTerzi}istakaojeda je te{ko na osnovu utakmice sa Gr~kom proceniti koliko je ekipa spremna za fajnal-for u Istanbulu(15.i16.jul). -Naosnovutreningakojesmo imali u posledwe vreme, ~ini mi se da smo dosto dobro pripremqeni.Gr~kajedostaslabija od ekipa od onih koje nas ~e-

[ve|aniuHalm{tadu, posle me~a dublova, smawili prednost Srbije na 1:2. Polufinalistu Dejvis kupa odlu~uju dueli danas.Srbijanijeuspeladastigne doekspresnepobedeprotiv[vedske u ~etvrtfinalu Dejvis Kupa. Polufinalistaizovogduelabi}e odlu~en danas kada su na programujo{dvasingla. Posledvadanaborbe,[vedskaSrbija1:2,odnosnoNovak\okovi} iNenadZimowi}-SimonAspelin iRobertLin{ted0:3(4:6,6:7,5:7) [ve|anima je za dobijawe prvogsetabiodovoqanjedanbrejk. Uspeli su da kod rezultata 2:2 oduzmu servis Zimowi}u i da stignudoodlu~uju}eprednosti.

Rezultati [vedska - Srbija 1:2 Rider{tet - Troicki 3:6, 1:6,7:6(6),5:7 Eleskovi}-Tipsarevi}2:6, 0:1-predaja Aspelin, Lind{tet - \okovi},Zimowi}6:4,7:6(5),7:5 Argentina - Kazahstan 3:0 Monako - Golubev 6:3, 6:0, 6:4 Del Potro - Kuku{kin 6:2, 6:1,6:2 ^ela,[vank-Korolev,[ukin6:3,6:2,7:5 NenadZimowi}iNovak\okovi}

Dana{wiprogram BraniocimatitulereprezentacijiSrbijenedostajejo{jedna pobedazaplasmanupolufinaleiduelsaArgentinom,azawubi danas,premaprvobitnomrasporedukojijepodlo`anpromenama, trebalodaseboreJankoTipsarevi}protivMihaelaRidert{eda(297.naATP)iViktorTroicki.DrugireketSrbijetrebalo jedaigraprotivErvinaEleskovi}a,alijemladi[ve|aninupetakdo`iveote{kupovredukolenaisigurnone}enastupiti.Nije iskqu~eno da i najboqi igra~ sveta Novak \okovi} nastupi danas umesto Janka ili Viktora. Prvi me~ po~iwe u 13 sati u Halm{tadu.

Slavqeodbojka{icaSrbije

reprezentaciju Gr~ke u Haniji naKritu3:0,posetovima25:11, 25:16 i 25:22, posle 68 minuta igre. Dvostruke pobednice Evropske lige rutinskom igrom su slavileuprvomme~u,{estogi posledweg vikenda takmi~ewa pogrupama.Uprvomsetu,Srbija je rivalu prepustila samo 11 poena,dabidoma}inunastavku pru`io ne{to ja~i otpor. U drugom setu Srbija je Gr~koj prepustila16,autre}em~ak22

kajunazavr{nomturniruinije nekomerilo-rekaojeTerzi}. Onjedodaodajenajva`nijeda devojkebuduzdraveidaodigrajukorektno. - Na fajnal-foru mo`emo da pru`imo mnogo boqu igru. Moramo, ako mislimo da pobe|ujemo-rekaojeTerzi}. Gr~kaiSrbija}edruguutakmicu {estog vikenda A grupe Evropske lige odigrati danas od15,30~asovapona{emvremenu. G. M.

JUNIORSKO PRVENSTVO SRBIJE U NOVOM SADU

TitulezaTasi}a iTodorovi}evu Juniorsko prvenstvo Srbije u ga|awu m a l o k a l i b a r s k i m oru`jemodr`avaseuNovomSadu. Prvog dana je odr`ano takmi~ewe u MK pi{toqu i MK pu{ci60le`e}izamomkeidevojke. U ga|awu pu{kom 60 le`e}izajunioreekipnosupobedili ~lanovi beogradskog Policajca sa 1697 krugova ispred ekipeNi{a1881sa1671iStre-

DraganaTodorovi}

qa~kedru`ineMladostizIn|ijesa1662.Pojedina~nojeslavio Milo{ Tasi} (Vrawe) sa 684,2 (582) kruga ispred Borislava Maziwanina (Policajac) sa 683,3 (579) i Igora ^otre (Zvezdara) sa 687,9 (577) krugova.KodjuniorkiMKpu{kom60 le`e}iekipnosutituluodbraniletakmi~arkeNovogBeogradaU{}asa1724kruga,drugome-

sto je pripalo doma}inu Streqa~koj dru`ini Novi Sad 1790 sa 1711, a tre}e Jagodini 92 sa 1706krugova.Pojedina~nojeprva, kao i pro{le godine, bila Dragana Todorovi} (novi BeogradU{}e)sa587,drugaJelena Zeqai}(Partizan)sa584,atre}aMartaBire{(Jedinsto,StaraPazova)sa583kruga. U ga|awu iz pi{toqa slobodn og izb or a na 50 metar a ekipno je pobedila Kikindasa1480krugovaispred Zvezdare sa 1418 i Kolubare iz lazarevca sa 1370 krugova. Pojedina~no je slavio Du{an Latinovi} (Kikinda) sa 603,5 (513), ispred klupskogkolegeDraganaGra|inasa593,5(504)iMilo{a Mil an ovi} a (Aleksa Dejovi}, U`ice) sa 569,8 (486) krugova.UdiscipliniMKpi{toq30+30metakazajuniorke pobedila je DanicaRa{eta(Zemuncentar)sa757,9(561)krugom ispred Aleksandre Matija{evi} (Crvena zvezda) 730,7 (546) i Ane Alentijev(Smedervo)sa 728,2 (538) krug ov a. EkipnojeslavilaCrvena zvezda (Beograd) sa 1574 krug a isp red Kikinde sa istim brojem krug ov a (pob edn ik a je odlu~io ve}i broj unutra{wih centara, 14 za Zvezdu i 12 za Kikindu), tre}e mesto pripalo je Smederevu sa 1316 krugova. Zbogizuzetnotoplogvremena rezultatiprvogdanaPrvenstva Srbije za juniore i juniorke su bilislabiji.Danassetakmi~ewe nastavqa, a na programu je MKpu{katrostavzajuniorei juniorke. G. Malenovi}

Imali su priliku \okovi} i Zimowi}zaizjedna~ewe,alinisu uspeli. Srbi su brejk loptu propustilina4:5(naservisLin{teda). [ve|ani su na kraju ipak uspe{no priveli prvi set kraju. Bilo je 6:4 posle 40 minuta. Oba para delovala su vrlo sigurno u

drugomsetu.Nidoma}ini,alini braniocitrofejanisuimalinijednu brejk priliku. Set je odlu~en u taj-brejku, a uspe{niji su bili [ve|ani. Iako su Srbi povelisa4:1(jedanminibrejkprednosti),AspeliniLin{teduspeli su da do kjaja odigraju maksi-

SVETSKI KUP U LUCERNU

SAD - [panija 0:2 Fi{ - Lopez 4:6, 6:3, 3:6, 7:6(2),6:8 Rodik - Ferer 6:7(9), 5:7, 3:6 Nema~ka - Francuska 0:3 Majer - Gaske 6:4, 6:4, 5:7, 3:6,3:6 Kol{rajber - Monfis 6:7(3),6:7(5),4:6 Kas,Pe~ner-Qodra,Conga 6:7(4),4:6,4:6. Pobednikovog~etvrtfinalau narednomkoluigra}eprotivArgentine,kojajebezve}ihproblema u Buenos Airsu pobedila Kazahstan.„Gau~osi�suprolazme|u ~etiri najboqe reprezentacije u Dejviskupuobezbediliposleprvatrime~a.Polufinalaseigraju od16.do18.septembra.

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA VELIKE BRITANIJE

Samo ~etverac ufinalu

Srpska vesla~ka reprezentacija Srbije ima}e jednog predstavnika u borbi za medaqe naTre}emsvetskomkupuuLucernu,posledwemovegodine.Odtri na{e posade drugog dana koje su u~estvovaleupolufinalimajedna sedomoglafinaladok}esepreostaledveboritiuBfinalimaza plasman od sedmog do 12. mesta. FinalaiBfinalasunaprogramu unedequ,10.jula,aprogrampo~iweod9~asova. ^etverac bez kormilara Milo{ Vasi}, Radoje \eri}, Goran Jagar,MiqanVukovi}udrugojpolufinalnoj trci ove discipline osvojio je drugo mesto u vremenu 5:58.90itakoseplasiraome|unajboqih {est svetskih selekcija. Samo10stotinkijenedostalo~etvercu bez kormilara za lake vesla~eMilo{Tomi},Milo{Stanojevi}, Nenad Babovi}, Nemawa Ne{i}daponoviuspehsaDrugog svetskog kupa u Hamburgu i da se plasiraufinale.IvaObradovi} nijeuspeladasedomognefinalau discipliniskif.Na{avesla~ica jebila{estaudrugojpolufinalnojtrcisvremenom8:04.72.

malno koncentrisano, pritom da izgubesamojedanpoen,adanare|aju~ak{est(7:5)-2:0.Ovajdeo igretrajaoje52minuta. Utre}emsetu\okovi}iZimowi} imali su ~ak ~etiri brejk lopte,alinijednunisuuspelida realizuju.Sadrugestrane,Aspelin i Lin{ted, iskoristili su prvuprilikuutre}emperioduda oduzmuservisitokodrezultata 6:5.Me~jeposle2satai24minutabiogotov. Da su nijanse odlu~ivale svedo~iiprili~noizjedna~enbroj poena (114/98). Ipak, ono {to je bilonastrani[ve|anajemnogo boqi procenat uspe{nosti prvogservisaiutomejebiokqu~ pobede doma}ina. Srpski dubl nijenapravionijedanbrejk,dok su[vediodtriiskoristilidve prilike.

Vebernajbr`i uSilverstonu Australijanac Mark Veberstratova}esapol pozicije na dana{woj VelikojnagradiVelike Britanije u Formuli jedan, koja sevozinastaziSilverstonod14 ~asova po sredweevropskom vremenu.Onjeizvezaokrugza1:30,399 i tako u devetoj trci ovogodi{weg {ampionata i tako nastavio dominaciju Red Bula. Veberu jeovodrugapolpozicijaovesezone, a preostalih sedam je zabele-

najbr`ekrugoveki{anaSilverstonu je postala jaka, tako da je izre`iralakona~niporedakprvedesetorice.Tako}eiztre}eg reda krenuti Britanci Xenson Baton (Meklaren) i Pol di Resta(ForsIndija),aprvudesetoricu }e kompletirati Venecuelanac Pastor Maldonado (Vilijams), Japanac Kamui Kobaja{i (Zauber), Nemac Niko Rozberg (Mercedes) i Luis Hamilton (Meklaren).

zinako~ewu,kakobismawilioptere}ewenaradilici. Staza Silverston najpoznatija jeukaravanuFormulejedan.Ta~nije, upravo ovde je sve i po~elo davne 1950. godine. Silvertson je jednaodtristazenakojojsevozi od po~etka {ampionata Formule jedanive}inapilotavolidavozi nawoj.Prvigranprijeodr`an13. maja1950.iprvijenaSilverstonu slavio\uzepeFarinauAlfaRomeu. Posledwih godina dosta se

Predpo~etakkvalifikacijasu promewena i neka pravila. Naime, u petak i subotu su odr`ani hitnisastancipredstavnikaproizvo|a~amotora,aondaje^arli VajtingdirektorFIAobavestio timove pre po~etka tre}eg slobodnogtreningaoodluci.Takose odnosizduvnihgasovakrozdifuzormorasmawitina10postoito na 18.000 obrtaja u motoru. Prethodna odluka je dozvoqavala da svionikojikoristeRenoovemotoreimajuve}iodnosizduvnihgasova kroz difuzor i to 50 posto. Korisnicima Mercedesovih ma{ina je dozvoqeno da pale svoja ~etiricilindadoksebolidnala-

spekulisalooovojpisti,trebala je da bude zamewena, ali su je izgledasa~uvalitradicijainapori ~elnih qudi Silverstona. Pre{lajedugputodvojnogaerodorma do trka~ke staze. Danas je duga 5,901 kilometar, vozi se 52 kruga ili 306,747 kilometara. Najvi{e pobeda ovde imaju Xim Klark i AlanProst,popet.Pro{legodinepobediojeupravoMarkVeber, apredvegodinenajboqijebioSebastijanFetel.Odaktivnihpilota u Silverstonu je pobe|ivao i Luis Hamilton (2008), Fernando Alonso (2006), Mihael [umaher (2004,2002,1998). G. M.

^akarevi} crno-beli Marko ^akarevi} i Partizan postigli su dogovorosaradwi.Krilo kragujeva~kog Radni~kog nasledi}e Jana Veselog u timu trenera Vlade Jovanovi}a kojeg~ekanoviizlazakuEvroligu. ^akarevi} se trenutno nalazi na pripremama reprezentacije Srbije za Evropsko prvenstvo i ideputemkojijeve}pre{aoDraganMilosavqevi}-oistomtro{kuna{aoseme|ucrno-belimai orlovima. Kragujev~anisuve}nekovreme poku{avalidaprodu`eugovorsa 23-godi{wimko{arka{em,alije onodugovla~io. ^akarevi} je bio svetski juniorski{ampionsveta2007.godine sMiroslavomMutomNikoli}em kao selektorom. Isti stru~wak treniraogajeiuRadni~kom.

MarkVeber

`io Sebastijan Fetel. Aktuelni svetskiprvakjezabele`iodrugo vreme u Silverstonu, tako da }e startovatiizprvogredasaklupskimkolegeom.IzadvojcaRedBulakrenu}evoza~iFerarija[panacFernandoAlonsoiBrazilac FelipeMasa. Zarazlikuodprethodnihkvalifikacija ove sezone, kada je lakodolaziodopolpozicija,sada to fetelu nije po{lo za rukom.Tokomprvogdelazvani~nog treninganajbr`ijebioVeber,u drugom je to bio Masa, da bi Australijanacutre}emopetbio prvi.Tamankadasuvoza~iutre}oj sesiji trebali da postavqaju


dnevnik

P

nedeqa10.jul2011.

21

rvi set. Nova bela {leNAJPOZNATIJI SUSRET U ISTORIJI DEJVIS KUPA: SAD - NEMA^KA 1937. GODINE zingerova loptica obe{ena o safirno plavetnilo neba. Tek trenutak. Deli} sekunde dok svima - igra~ima, sudijama, gledaocima, novinarima, zvani~nicima, ~ak i samoj britanskoj kraqici... svim okupqenim 20. jula 1937. godine na glavnom terenu u Vimbldonu – zastaje dah. „Tok!” odjekuju `ice na reketu barona pogre{no procenio da je jedna pomogao Prenu da napusti Baxom. Bio je sportski miqenik me|unarodnih teGotfrida Aleksandera Maksimi- Ostinova lopta zavr{ila u autu. Nema~ku. nacije jo{ otkad je 1934. osvojio niskih asocijacija. lijana Valtera Kurta fon Krama. Bax, savr{eni xentlmen, kod Ipak, feldmar{al Herman turnir u Parizu, pobediv{i Kada je u septembru Savr{eno precizan servis. Ame- slede}eg je servisa namerno Gering, svestan baronovog Australijanca Xeka Kroforda, 1939. Nema~ka ri~ki teniser Donald Don Bay napraviodvegre{kekakobikominternacionalnog marke- nonacisti~kesuvlastibeskrupu- izvr{ila invaziju na mo`e samo da je isprati pogledom penzovao nezaslu`en poen. U to tin{kog potencijala, nepresta- lozno wu{kale po wegovom pri- Poqsku,fonKramje, kada prohuji preko drvene ivice vremesesasudijamanijeraspravno je nastojao da ga pridobije. vatnom`ivotutra`e}ina~inda bezobziranasve{to reketa i nestaje iza wega. Sudijin qalo o wihovim odlukama, pa su Jednom prilikom je pred fon ga kompromituju ili uni{te. je do`iveo od glas neutralno objavquje: „Petna- igra~i ustupali svoje poene proKramom teatralno pocepao Aristokrata se 1930. godine nacisti~kog re`ima, est prema nula za Nema~ku”. Na tivniku svaki put kada je bilo hipotekarne menice na barono- o`enio baronicom Elizabetom smatraosvojompatriglavnom terenu All England Lawn o~igledno da je neko od sudija voimawe,kojesunacistizaple- fonDobenek,nonijemogao,niti otskom du`no{}u da Tenis and Croquet Cluba u pogre{io. “«Ipak, Don, tim si nili od proteranog vlasnika hteo, da prikriva homoseksualne se vrati u zemqu i Vimbldonu, pred petnaest hiqada potezom osramotio sudiju pred jevrejske banke. „Kona~no ste sklonosti. Nepunu godinu posle prijavi u vojsku. gledalaca, po~eo je tako peti, od- petnaest hiqada qudi”, smireno slobodni”, trijumfalno je usk- `enidbe upustio se u qubavnu Do~ekalo ga je novo lu~uju}i me~ teniskog susreta za mujeobjasniobaron. liknuo feldmar{al. Baron je vezusManeaseomHerbstom,glum- poni`ewe. Budu}i da Dejvis kup izme|u Sjediwenih Bax je utu~en napustio teren. ledeno posmatrao pocepanu cem i peva~em, zvezdom nemog je bio osu|ivan, Ameri~kih Dr`ava i Nema~ke. “Nakon toga”, ispri~ao je kasnigomilu papira. „Eto jo{ jednog filma „Hanibalov sin”. Veza je oduzet mu je oficirsFanati~nipokloniktenisana je,„striktnosampo{tovaosudirazloga da vam se ne potrajala gotovo ~etiri godine. ki~inkojimujepriFon Kram: Tenis je sport yentlmena travi, bogati harvardski student jske odluke, a baronu sam postao pridru`im”,odvratioje. Kadaje1936.zaHerbsta,galicijs- padao po plemi}koj DvajtDejvis,organizovaoje1899. blizakprijateq”.Lekcijeizcivu{ao u egal zavr{nicu – ~etiri No, bez obzira na brutalnost kog Jevreja, `ivot u Nema~koj liniji. Morao je da ~eka da ga prvi me~ izme|u igra~a sa wego- ilizovanog pona{awa, poput prema ~etiri. „Briqantnost tog nacisti~kogre`ima,aristokrata postao nepodno{qiv, fon Kram nacisti~kama{inerijaregrutuje vog univerziteta ovih koje je Bax tenisa gotovo je neopisiva. jesmatraodamujesvetadu`nost mu je osigurao 12 hiqada dolara kaoobi~nogvojika. i Velike Britadobio od barona, da predstavqa svoje sugra|ane na da emigrira u Palestinu. Bay je shvatio da je u gadnoj Udarci koji bi se u prose~nim Poraz na travi nije,jedinezemqe, danas su, u vreme najboqi mogu}i na~in. Pri tome Nacisti~kevlastisuto,naravno, nevoqi. Baron je bio nadomak me~evima isticali kao genijalni Vimbldona bio bi po wegovoj procekada su i dame ovde su bili uobi~ajeni„, zabeHitlera nije {tedeo kritike u doznaleibilesuuvereneda}ega odvo|ewa nema~ke reprezentacini, s dovoqnim spremne da svetskim medijima. Zbog toga su time uceniti i prisiliti na je u finale Dejvis kupa. le`io je Alison Densing, dopisza barona ravan brojem kvalitetko~ija{ki izvrenik „Wujork tajmsa”. munacisti,iakojeGeringnasto- kolaboraciju. Prikupiv{i svu snagu, po~eo je da sudskoj presudi nih tenisera. Taj |aju svakog sudiju, S padom nacizma nestale su i jaodagaza{titi,udrugojpoloviPritisak, ipak, kao da nimalo igra kao nikad u `ivotu, sve je me~jeprerastaou sasvim nezamisnevoqeGotfridafonKrama.Svu ni tridesetih godina dahtali za nije uticao na baronovu igru. stizao i poga|ao. I nekako je dvobojSADiBritanije,zakojije live. Ali, fon Kram je `iveo energijuulo`iojeuobnovuratom vratom o~ekuju}i da u~ini samo Naprotiv, suvereno serviraju}i dobio set; bilo je {est prema 1900.godineDejvisod~uvenihbo- prema vlastitom moralnom kodu uni{tenog voqenog berlinskog jedan pogre{an korak kako bi se pred britanskom kraqicom Mari, ~etiri. stonskihjuvelira[reva,Krampa inijebiospremandagakomproteniskogklubaRot-Vajs.Zatimje obra~unali s tim aristokratom nema~kim ambasadorom Joakimom ^etvrti set: Amerikanac je i Loua naru~io trofejnu ~iniju mituje ~ak ni za neke, naizgled koji im se rugao ne samo svojom fon Ribentropom, te britans- primetio promenu u fon otkrio i da je podjednako ve{t izra|enu od srebra i obrubqenu uzvi{ene, nacionalne ciqeve. A Kramovoj igri. „Baron je odjednom poslovni~ovekkolikoiteniser. zlatom. tojenavrlojasanna~iniskusila ^esto je igrao tenis u Egiptu i postao letargi~an”, zapisao je Skromnozapo~et,Dejviskup,u inema~kateniskareprezentaciposle me~a. „Kao da su mu svi bro- zahvaquju}i kontaktima razvio kojisuse1903. ukqu~ileBelgija, ja. dovi potonuli. Nije mogao znati posao uvoza egipatskog pamuka za Austrija, Francuska i Naime, te iste 1935. tako|e su kakve ga sve nevoqe ~ekaju ako zapadnonema~ku tekstilnu indusAustralija, ve} je u godinama se u polufinalu Dejvis kupa triju.Po~etkompedesetihvratio izgubi me~, ali svakako je posle Prvog svetskog rata punio sastali SAD i Nema~ka. Obe su se tenisu upravo na Vimbldonu. naslu}ivao da mu budu}nost ne}e naslovne stranice svetskih nov- reprezentacije ostvarile poloIzgubio je u prvom kolu od petbiti ru`i~asta”. inainatereneprivla~iogomile vi~anuspeh:iBaxifonKramsu I nije bila ru`i~asta, nego naestak godina mla|eg Jaroslava gledalaca gladnih vrhunskog pobedili svoje protivnike. bela. Sne`no bela. U zimu 1942. Drobwaja, koji }e 1949. igrati u tenisa.Amerikancisudosredine Slede}egdananaterensuiza{li finalu. kao zapovednik posade te{kog dvadesetih,zahvaquju}ibriqant- parovi.Zanema~kitimje,uzfon Po~etkom sedamdesetih godina mitraqeza, borio se za `ivot u nom Bilu Tildenu, godinama Krama,igraowegovdugogodi{wi predgra|imaMoskve.Tokombitke fonKramjenajvi{evremenaprodr`ali trofej u svojim vitrina- prijateq Kej Land. Amerikance obe noge su mu stradale od smr- vodio u Egiptu, gde su ga ma. A kada su Tildena sustigle je,pak,predstavqaouigranidubl zotina. Povu~en je sa boji{ta i obo`avali. U decembru 1975. godine, trofej je {est sezona Vilmer Alison i Xon Van Rajan. sme{ten u bolnicu u Var{avi. naru~io je limuzinu da ga zbog zaredom bio u rukama Francuza, Upetomsetunema~kiparjeimao TamomujedodeqenGvozdenikrst, posla preveze iz Kaira u sve dok im ga nije preoteo me~ u rukama. Na istu loptu kreodlikovawe za hrabrost. Ipak, Aleksandriju. Planirao je da neverovatni Fred Peri i na nulisuibaroniLand.FonKram re`imnijemogaodaodoliadamu putuje u podne, no jedan se voza~ ~etiri godine preselio u je proma{io, ali ne i Land. ne zada jo{ jedan poni`avaju}i pola sata pre dolaska naru~enog Englesku. Mo}nimvolejudarcemlansiraoje udarac. Odmah nakon odlikovawa vozila ponudio da poveze barona. Te1937.seNemcimaprviputu lopticu izvan doma{aja ne~asno je otpu{ten iz vojske. FonKramjepristao.Nikadanije istoriji zaista ukazala prilika ameri~kih suparnika. Nemci su „Ujakjejedanodpetstotinaaris- mariozatituleistatuse,pajeseo da napadnu Dejvisov trofej. Jer, pobedili. tokrata koje je Hitler ne~asno nasuvoza~komestokakobineposukoliko pobede Amerikance, u Me|utim, u trenutku erupcije otpustioizvojske1942.”,objasnio rednije mogao razgovarati s Prijateqi i pored velikog rivalstva finalu }e se nameriti na slavqa nema~ke reprezentacije, je baronov ne}ak Burghard fon voza~em.PutpremaAleksandriji oslabqenubritanskureprezenta- baronjepodigaorukuuznakproelegancijom, nego i time {to ga kim, nema~kim i ameri~kim navi- Kram. „Znalo se da je otvoreni bio je u to doba gotovo uvek praciju,kojajeostalabezfenomenal- testa. Zaprepastio je sve prisutni{ta nije moglo upla{iti niti ja~ima, me|u kojima su bile i oponentre`imaidaodr`avaveze zan. Ne i ovom prilikom. Vojni nog Perija, i sasvim sigurno }e ne:priznaojedajelopticanaputu nateratidapopusti. zvezde Yek Beni i Ed Saliven, svo|amapokretaotpora.Sumwalo kamion je iz nepoznatog razloga osvojititurnir. do Landa okrznula wegov reket, U devetom gemu prvoga seta Bay osvojio je i drugi set, tako|e s sedasenalazinaperiferijijedne skrenuoudrugutrakuidirektno BaxifonKramsuseprviput {to je zna~ilo da poen pripada je oduzeo fon Kramerov servis i osam prema {est u gemovima. odzaveraprotivFirera.Verujem se sudario s kolima u kojima se susreli1935.godinenaturniruu protivnicima.Me~jenastavqeni osigurao prednost od pet prema Tre}i set. „Igrao sam najboqi da mu je `ivot spasilo samo pri- voziofonKram.Voza~jepoginuo Vimbldonu. Bax je, uz Perija i nema~kiparjeuzavr{niciizgu~etiri. Nema~ki aristokrata se, tenis u `ivotu”, zapisao je docni- jateqstvosa{vedskimkraqem,jer na licu mesta, a baron je umro u fonKrama,kojisukasnijeigrali bio. Henrih Klajnsrot, selektor me|utim, nije predavao. Na Bayov je Bay. „Ali fon Kram je bio naj- je Hitler `eleo da posluje sa vozilu hitne pomo}i na putu u u finalu, bio ponajboqi teniser nema~ke reprezenservis izjedna~io boqi teniser protiv koga sam [vedskom,amojujakjetamoznao bolnicu. turnira. Lako je u ~etvrtfinalu tacije i vatreni U trinaestom gemu petog seta je rezultat. Na ikada igrao. [ta sam mawe sveisvakoga”. Plemi} i veliki savladao britanskog favorita nacista, spreman kraju je dobio prvi gre{aka pravio, to ih je i on mawe Nakon izlaska iz vojske fon Bay je baronu oduzeo servis. sportsmen nije puno set rezultatom ~inio”. Banija Ostina. Posle me~a na sve da se umili Kram je `iveo je u Bodenburgu, u Sudbina me~a bila je u wegovim pri{ao mu je baron, besprekorno Hitleru, u Porazuovomme~usBaxombio DowojSaksoniji,gdeje~akspasao rukama. U trenutku kada se sve mario za Hitlerove osam prema {est. odeven,usportskomsakouscrve- svla~ionici je Drugi set. Don bi za fon Krama ravan sudskoj `ivotoborenomameri~kompilo- ~inilo re{enim, fon Kram je pretwe nimibelimprugamakojesusim- ~upaokosuodbesa: Bay je, servira- presudi. I zaista, nakon odigra- tu. Kada ga je, uz pomo} odanih mo}nim volejom izjedna~io. bolizovalebojewegovogberlins- baron je zbog gluju}i za drugi set, nog Dejvis kupa, baron i wegov slugu, sakrio u svom dvorcu, Po~ela je bespo{tedna rovovska kog kluba. Fon Kram se pred- pog fer pleja upropastio morao znati {ta je sve na kocki. saigra~ Henkel otputovali su na Amerikanacjesumwi~avoupitao: borba u kojoj su oba igra~a bila stavio Amerikancu i ukorio ga: Nemcima priliku da se bore za Jer, pre susreta, na putu iz svetsku tureju koju su zapo~eli u „Za{tomipoma`ete?”...„Jersam savr{eno koncentrisana samo na „Don”, prise}ao se Bax tog prvog trofej.„Osramotilistesaigra~e svla~ionice prema terenu, wega i Americi, nastavili u Janapnu, a igrao tenis s Donom Baxom„, jedan ciq: prebaciti lopticu susreta, „poneo si se nesportski inaciju”,vikaoje. fon Krama presreo je slu`benik zavr{liuAustraliji.Popovrat- odgovorio je baron na ~istom preko mre`e jednom vi{e od prodanas”. „Kada sam kao mladi} izabrao kluba. Baron je imao hitan tele- ku, ne samo da je demonstrativno engleskom. „Hej”,uksliknuo je tivnika. Fon Kramu je napokon [okiran, mladi teniser nije tenis”, odvratio je fon Kram fonski poziv. Predsednik vimbl- otkazan sve~ani prijem u wihovu odu{evqenopilot,„pavisteonda po{ao za rukom savr{en formogao da shvatiti o ~emu to hladnokrvno, „u~inio sam to jer hend. Lopta je tek za koji santidonskog kluba Ted Tinling se ~ast, nego su po fon Krama, u sigurnoGotfridfonKram?” nema~kibarongovori.FonKram je ovo igra xentlmena. Tako sam usprotivio: nije bilo vremena za porodi~ni dvorac Brigen gde je ^etvrti set bio je nepovratno metar preletela mre`u i fijugaje,me|utim,podsetionatrenu- igraoodkadasamurukuuzeoprvi razgovor - kraqica je ~ekala. do{ao da poseti majku, do{li izgubqen za barona. Don Bay ga je knula dijagonalom terena. Bay je tak kada je linijski sudija reket. Mislite li da bih mogao Smireni fon Kram uverio ga je da gestapovci koji su ga uhapsili i gotovo pregazio sa {est prema pojurio za neuhvatqivim belim mirno da zaspim projektilom. Nije imao {anse da }e razgovor biti kratak. I bio je. odveli u zatvor Moabit u dva. ve~eras znaju}i da je Bay je mogao da ~uje zavr{ni fon Berlinu. Optu`en je za „seksuPeti set: U petom setu fon ga uhvati. U magnovewu se bacio za loptica prvo dotakKramov odgovor: „Ja, mein Führer„. alne neregularnosti” zbog veze s Kram kao da se probudio iz dubo- lopticom iste`u}i se koliko je lamojreket?Nikada. dug. Desnim bokom Na po~etku me~a SAD - Herbstom, kao i za ilegalne kog sna. Pre nego Ne mislim da sam Nema~ka fon Kram je nadigrao uplatenovcanaqubavnikovra~un se sna{ao, Bay je Fon Kramu je `ivot i licem zaronio je osramotio nema~ki u zelenu travu BrajanaGranta,aBaxjelakosav- izvanzemqe.Sredinommaja1938. gubio sa ~etiri spasilo samo narod. Naprotiv, Vimbldona. Potom ladaoHeneraHenkela.GeneMako osu|enjenagodinudanazatvora. prema jedan. prijateqstvo sa ovim sam mu iskazao se oko wega se iBaxsupotomuparovimadobili Don Bax je odmah organizovao Baronu su trebala {vedskim kraqem po~ast”. uzdigla grmqavfon Krama i Henkela, a zatim je peticiju koju su potpisale samo jo{ dva gema Ali Nema~ka 1935. ina odu{evqenih Henkel porazio Granta u ~etiri najve}e zvezde ameri~kog sporta, da promeni svoju godine nikako nije seta. Rezultat je tako bio izjed- me|u kojima i ~uveni igra~ sudbinu i spasi se poni`ewa i povika. Znao je da je uspeo „jednim bila mesto gde su na~en. Bilo je jasno koliko je bejzbolaXoDima|o.Svetovreme patwi koje su ga u budu}nosti mogu}im pobedni~kim udarcem” moral i ~ast bili na Hitleru stalo da nema~ka repre- Bax se pitao da li bi baronova ~ekale. Ali tada je Bay odlu~io da kako je kasnije izjavio novinariceni. Uz to, baron zentacijaosvojiDejviskupkadaje sudbinabiladruk~ijadajedobio sve da stavi na kocku. Ceo me~ je ma - kona~no da savlada fon fon Kram, uprkos li~no pozvao omrznutog plemi}a me~inatajna~innajverovatnije te{ko stradavao od Gotfridovog Krama. svom plemenitom i Baron, koji je upravo izgubio (koji ga je jednom pred engleskim osigurao svojoj zemqi Dejvisov bekenda. Loptica je pod ~udnim „~istokrvnom” arijeme~ o kome mu je zavisio `ivot, novinarima nazvao „malerom” tj. trofej.Dalibisebitakoosigu- uglom padala na travu i odbijala vskom poreklu, nije slikarom) tra`e}i od wega rao nedodirqivost kakvu je se vrlo visoko, {to je Bay te{ko pri{ao je mre`i dok mu je na usnabiomiqenikre`ima. odlu~uju}u pobedu koja im prak- u`ivao nacisti~ki miqenik, vra}ao. Kako bi to neutralisao, ma igrao zadovoqan osmeh, kao da Niti mu je do toga ti~no garantuje trofej. „Fon bokserski prvak sveta Maks Amerikanac je re{io da pri|e je on, a ne wegov protivnik, pobestalo.Jedinije,reciKram je na teren iza{ao bled”, [meling? Tek, fon Kram je bli`e mre`i. Time se izlagao dio. „Done”, rekao je pru`aju}i mo,protestvovaokada prise}a se Don Bax u svojim pu{ten iz zatvora posle {est opasnosti da ga baron lobuje ili ruku, „ovo je bio apsolutno najboje iz reprezentacije, memoarima. „Bio je ozbiqan i meseci zbog „dobrog pona{awa”. „probije” forhendom. Strategija qi me~ mog `ivota. Sretan sam zato {to je Jevrej, gotovosvakijepoenigraokaoda Razo~araniposramqen,napustio jeste bila rizi~na, no i sre}a je {to sam igrao protiv tebe jer te izba~en wegov dobar mu`ivotzavisiotome”. je Nema~ku i oti{ao kod starog bila na wegovoj strani. Fon Kram jako volim. ^estitam”. Bay je zagrprijateq Danijel A i bilo je doslovno tako. Od prijateqa, {vedskog kraqa je, kako bi spre~io Bayove izlaske lio pora`enog barona. „Mislim”, Pren. Jo{ je vi{e samog po~etka me~a fon Kram je Gustava. na mre`u, poene poku{avo da prisetio se kasnije, „da smo tada razbesneo naciste bio svestan kako wegova sudbina Nastaviojedaigratenis,dososvoji jakim prvim servisom, no obojica gotovo zaplakali”. Don Bay: Igrao sam najboqe u `ivotu kada je finansijski zavisi od rezultata susreta s tojanstvenopodnose}inizuvreda po~eo je da ih proma{uje. I set je n Neboj{a Radi}/EPH

Vi{eodigre


22

dnevnik

nedeqa10.jul2011.

SENKA STRAVI^NOG ZLO^INA OD

Doma}ica nahranila ondonska forenzi~arka mas”. Kada je dobila posao doma}iElison Tompson potvrdila ce u ku}i izvesnog kapetana Vulbeje da lobawa, prona|ena na sta, preselila se u Noting hil, gde imawu slavnog britanskog prirod- je po~ela da `ivi s tipom po imenu waka i dokumentariste ser Dejvida Strong, s kojim je dobila sina 19. Atenboroua u jugozapadnom Londo- aprila 1874. Strong ju je ubrzo nanu, pripada Xuliji Marti Tomas, pustio, a Kejt se, ostav{i bez ikakoju je 2. marta 1879. na zverski na- kvih prihoda, vratila svojoj praksi ~in ubila wena ku}na pomo}nica prevara i kra|a, pa je ponovo nekoKejt Vebster. Ser Dejvid Atenboro, liko puta zavr{avala u zatvoru. znan i na{oj televizijskoj publici Kada je kona~no pu{tena iz kapo kultnom serijalu „Plava plane- znionice Vonsvort 1877. ponovo se ta”, kupio je krajem pro{le godine prihvatila odr`avawa doma}inpab „Rupa u zidu”, koji se naslawa na stava, pri tome se stalno seqakala wegov posed u Park roudu u Ri~mon- usput koriste}i nekoliko imena, du. U nameri da objedini te dve par- ukqu~uju}i Loler i Vebster (precele anga`ovao je gra|evinsku kom- zime izvesnog pomorskog kapetana, paniju, ~iji su radnici prilikom s kojim je, kako je predstavqala, ~i{}ewa prostora izme|u dva zda- imala ~etvoro dece). Kod Xulije wa prona{la – qudsku lobawu. Marte Tomas u Park roudu u Ri~^iwenica da je vlasnik imawa mondu po~ela je da radi 13. januara „poznata faca” dala je sasvim drugu 1879. U po~etku su se, izgleda, dve dimenziju i ovom otkri}u, tako da `ene dobro slagale. Me|utim, ubrsu se br`e-boqe anga`ovali ne sa- zo su lo{ kvalitet Kejtinog rada i mo policija i forenzi~ari, nego i weni ~esti odlasci u lokalne pabonovinari-istra`iva~i, namereni da otkriju kome odse~ena glava pripada. U prvom trenutku se mislilo da je u pitawu tragi~na zaostav{tina Drugog svetskog rata, ali je ubrzo jedan londonski novinar uo~io vezu ser Atenborovog imawa sa zlo~inom koji je mesecima bio u fokusu viktorijanske {tampe, ne samo zbog okrutnosti samog ubila~kog ~ina, ve} i ~iwenice da je pobo`na 55-godi{wa udovica `ivotom platila to {to je u ku}u primila osobu koja je do tada zbog kra|a i prevara ve} slu`ila nekoliko zatvorskih kazni u rodnoj Irskoj i Engleskoj. Ubica Kejt Vebster ro|ena je kao Ketrin Loler 1849. u Kilanu (dana{wa Republika Irska) i veoma rano je po~ela wena kriminalna karijera. Od ku}e je pobegla u Lobawa nesre}ne Marte Tomas Liverpul ukrav{i novac za brodsku kartu, gde je nastavila s lo- ve po~eli da nerviraju gospo|u Topovskim aktivnostima, zbog kojih je mas. Posle ~estih pritu`bi, Kejt je sa nepunih 18 zaradila ~etvorogo- dobila otkaz koji je trebalo da podi{wu zatvorsku kaznu. Po izlasku stane aktivan kroz tri dana, u pesa robije oti{la je u London gde je tak, 28. februara. radila ~ista~ica – i pritom ~esto Me|utim, upravo taj korektni „~istila” imovinu poslodavaca, otkazni period bio je fatalna grepre no {to bi nastavila daqe. {ka gospo|e Tomas. Do{ao je taj 28. Godine 1873. smestila se u Rouz februar, ali Kejt nije uspela da nagardens, deo Londona po imenu He- |e novi posao ili sme{taj, tako da mersmit. Prve kom{ije su joj bile je namolila gospo|u Tomas da ostaHenri i En Porter, s kojima se do- ne u ku}i jo{ tokom vikenda. U nebro slagala i koji su kasnije odi- deqno jutro 2. marta 1879. gospo|a grali va`nu ulogu u „slu~aju To- Tomas je, po obi~aju, krenula u cr-

L

U BE^U ]E 16. JULA BITI KREMIRAN NAJSTARIJI PRETENDENT NA PRESTO „TAMNICE NARODA”

Odlazakposledweg Habzburgovca anduk prekriven crno-`utim pokrovcem sa posmrtnim ostacima Ota fon Habzburga, izdanka jedne od najstarijih evropskih vladarskih porodica, nalazi se u jednoj crkvici u Pokingu u nema~koj pokrajini Bavarska, u dru{tvu {arene zastave Panevropske Unije (nalik onoj EU – sem {to joj je u sredini dodat krst u bojama dinastije). Do 16. jula, kada je zakazana kremacija u Be~u, senima wegovog “carskog viso~anstva”, kako su ga zvali u tom bavarskom seocetu na jezeru [tarnberg, koje je napustilo ovaj svet 4. jula u 98. godini, klawaju se u tri smene wegovi mnogobrojni po{tovaoci koji su ga smatrali “suverenim Evropejcem”, svedokom a ponekad i u~esnikom politi~ke drame 20. veka. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo mu je na vest o wegovoj smrti odao priznawe, rekav{i da je zaslu`an za “veliki doprinos miroqubivom ujediwewu Evrope”. Jer, da je re~ o li~nosti koja je poradila na evropskom zajedni{tvu sla`u se danas i socijalisti i konzervativci. Me|utim, “hri{}anin, car i Evropejac”, a zapravo pisac, publicista i politi~ar koji je proveo u Pokingu vi{e od polovine svog `ivota u nekoj vrsti dobrovoqnog izgnanstva – u svojoj Austriji nije bio rado vi|en. Verovatno, zato {to ga je tamo{wa politi~ka klasa do`ivqavala kao neku vrstu “remetila~kog faktora”. Posle Prvog svetskog rata, proglasiv{i republiku, Austrija je zabranila povratak izbeglim Habzburgovcima u zemqu, ukinuv{i im pravo na krunu. To je bio ujedno kraj Podunavske monarhije, sastavqene od 11 naroda koji su bili okupqeni pod krunom i koji su krenuli svaki na svoju stranu. Tada se zavr{ila i epska pri~a o monarhiji Habsburgovaca, naslednicima Svetog Nema~kog Rimskog Carstva, koja je vladala lavovskim delom Evrope 650 godina. Deseto-

godi{wi Oto je 1922. godine, posle vazionim trupama na Belgiju gde je smrti oca Karla, postao preten- Habzburg morao da be`i, bila je: dent na presto zajednice koja vi{e bez okoli{awa ih ubiti, i Ota i nije postojala. Od zahteva za kru- wegovog brata. nom odustao je 1961, iskazuju}i lojalnost austrijskom republikanskom ustavu, a nema~ki dr`avqanin je postao 1978. kada je upisan u mati~ne kwige pod imenom Oto Habzbur{ki Lotarin{ki (kasnije }e dobiti i ma|arski paso{ 1989. i hrvatski 1990. godine). Posle pada carstva, Ota fon Habsburg se silom prilika seqakao od [vajcarske, Francuske, [panije, Sjediwenih Dr`ava, sve do Nema~ke. Sedamdesetih godina, iako je mogao da prihvati ponudu generalisimusa Franka da preuzme {panski tron posle diktatorove smrti, politi~ki se aktivirao u bavarskoj konzervativnoj Uniji hri{}anskih socijalista, da bi ukupno 20 godina, sve do 1999, bio poslanik u Evropskom parlmentu. Nije slu~ajno Hitler svoj trijumfalni mar{ Be~om 12. marta 1938. godine, prilikom an{lusa (pripajawa) Austrije Tre}em rajhu – Oto sa dedom Frawom Josifom nazvao “Operacija Oto”. Jer Oto fon Habzburg se o~ajni~Oto je potom pobegao u Sjediweki protivio Hitlerovoj okupaci- ne Dr`ave, gde se tokom 1942. i ji, a nekoliko nedeqa pre toga odr- 1943. upoznao sa ameri~kim pred`ane su i promonarhisti~ne de- sednikom Ruzveltom. Posle Drugog monstracije u Be~u sa nekih 80.000 svetskog rata ^er~il i Ruzvelt su u~esnika. Izme|u 1938. i 1942. go- se, upravo uz asistenciju fon Habdine uhap{eno je izme|u 4.000 i zburga, bavili mi{qu da skroje ne4.500 austrijskih monarhista, od kakvu modernizovanu Dunavsku fekojih je izme|u 800 i 1.000 stradalo deraciju (umesto Jugoslavije), sa u koncentracionim logorima ili refleksijama na Austro-Ugarsku, likvidirano. Naredba Rudolfa iako im nije bio ciq da Habzburge Hesa, nacisti~kog glave{ine, in- vrate na tron. Ta federacija bi, kako su zamislili, bila protivte`a sovjetskom uticaju na Sredwu Evropu. Ipak, s prodorom Crvene Na{ Sveto, Glavowa i Vitez od So~e armije u basen Dunava krajem rata i Staqinovim vojnim i politi~kim Da je istorija Dunavske monarhije bila prili~no komplikovana uspesima, od te ideje se odustalo, a stvar, najboqe govori sudbina Svetozara Borojevi}a, proslavqeposleratna Evropa je podeqena na nog austrougarskog vojskovo|e iz Prvog svetskog rata i jedinog Judva bloka. `nog Slovena u Austro-Ugarskoj Monarhiji koji je postao feldA Oto je od antihitlerovca pomar{al i odlikovan najvi{im carskim odli~jima. Svetozar Borostao antikomunista. Kao osniva~ i jevi} je kr{ten kao pravoslavac, ali se po nekim izvorima do kradugogodi{wi predsednik UNPO-a ja `ivota smatrao Hrvatom, pa ga svojataju i Hrvati i Srbi. Slu(Organizacije nezastupqenih na`bovao je u Sarajevu, Plzenu, Mostaru, Ko{icama i Pragu, a 1904. cija i naroda), koju su najpre ~iniunapre|en je u generalpukovnika i imenovan za zapovednika u Pele Estonija, Gruzija i Jermenija – trovaradinu. on 19. avgusta 1989. pravi prvi “PaKrajem 1915. godine preuzeo je 5. armiju (od 1917. “So~ansku”) konevropski piknik” na granici izja je ~uvala italijanski front. Tu je odbio 11 napada vi{estruko me|u Austrije i Ma|arske, kada je u brojnijih italijanskih ~eta, a u dvanaestoj bici pre{ao u protiv“Gvozdenoj zavesi” na tri sata napad. Feldmar{al je postao 1. februara 1918. godine. Ponudio je otvoren prolaz, kroz koji je na drucaru Karlu I da sa svojim jedinicama spre~i progla{ewe republigu stranu pre{ao 661. dr`avqanin ke u Be~u, ali je odbijen a da car o tome ni{ta nije znao. PenzioIsto~ne Nema~ke. To je bila jo{ nisan je u decembru 1918. jedna od pukotina koje }e nekoliko Potom se stavio na raspolagawe i novostvorenoj Dr`avi SHS, meseci kasnije sru{iti ceo Berali su se habzbur{kog lojaliste (“`uto-crnog generala”) nove vlalinski zida. sti odrekle. Zaplewena mu je imovina, a zbog obra}awa Dr`avi Da je stvarno re~ o “sveevropejSHS ostao je i bez austrijske penzije, pa je skromno `iveo od u{tecu” svedo~i i to {to je wegova }er|evine i nadoknade koji su dobijali nosioci Reda Marije Terezije. ka Valburga Habzburg Daglas danas Odani vojnici zvali su ga „na{ Sveto”, a oni drugi – „hrvatski glaposlanica u {vedskom parlamentu, vowa”. U Austro-Ugarskoj je bio poznat kao „Vitez od So~e”. da najmla|i sin Georg `ivi u Bu-

S

dimpe{ti, govori ma|arski i odgaja svoju decu kao Ma|are, a da je wegovog unuka (naslednika starijeg sina Karla), krstio 1997. u Zagrebu kardinal Frawo Kuhari} kao – Ferdinanda Zvonimira. Iako se to {to je u procesu raspada Jugoslavije Vatikan prvi priznao Hrvatsku smatra i wegovom zaslugom, Oto, koji je bio kolumnista “Globusa” krajem devedesetih, pi{u}i o evropskim integracijama u posledwim godinama “tu|manizma”, ni malo nije bio po voqi “oca nacije”. Ipak, ~esto je bio i na meti opravdanih kritika. Tako je 1998. godine zahteve da se wegov sin Karl povu~e iz organizacije “Vorld vi`n” pod sumwom da je preko we pomagao o~evu kampawu za ulazak u Evropski parlament uporedio s “naci o nal so ci ja li sti~ kim progonom Jevreja”. Kritikovali su ga i da je stao u odbranu prili~no mutnog lista “Mlada sloboda”, te da se stavio na raspolagawe za intervju ekstremistima tokom rasprave “{ta jeste a {ta nije ekstremizam”, koja se rasplamsala povodom poziva tim novinama na Lajpci{ki sajam kwiga 2006. U istim tim novinama 2002. izjavio je da je “ameri~ka spoqna politika pocepana na Ministarstvo odbrane koje dr`e Jevreji, i Stejt dipartment koji dr`e crnci, pri ~emu jedva da ikakvu ulogu igraju Anglosaksonci, tj. beli Amerikanci”. Tako|e, Austrija je po wemu bila “prva `rtva nacionalsocijalizma”, a ne i sau~esnik u Hitlerovim zlo~inima po uspostavqawu Tre}eg rajha. Tako je 2008, povodom 70 godina od “An{lusa”, tvrdio da “nema zemqe u Evropi koja mo`e da se opi{e kao ve}a `rtva od Austrije”, i da je wena saodgovornost za sve {to je usledilo – “la` i licemerje”. Ipak, wemu je iznad svega bilo va`no se}awe na Habzbur{ku Monarhija. Do`ivqavana na ovim prostorima kao „tamnica naroda“, ona je mnogim dr`avama nastalim na wenim ru{evinama i te kako pomogla doprinose}i wihovom istorijskom razvoju – bilo zato {to im je predala uspostavqenu ozbiqnu administraciju i pravno ure|enu dr`avu, bilo izgradwom infrastrukture i formirawem sredweevropskog kulturnog prostora. Na tim osnovama je i tvorac druge Jugoslavije Josip Broz Tito ~esto nazivan “posledwim Habzburgovcem”, jer se kao ba{tinik tradicije koju je iskoristila i jugoslovenska zajednica od 1918. do 1991. nije odrekao wenih mnogobrojnih civilizacijskih dometa. Odlaskom Ota fon Habzburga, ~ini se, pravi “posledwi Habzburgovac” seli se u istoriju, ali ne{to od wegove politi~ke utopije ipak i daqe ostaje i opstaje. n Reqa Kne`evi}

PISMO

Nosite Pi{e: Du{an Simin prirodi je ~itaoca da iza novinskog teksta i ne zapa`a novinara. Ovaj posledwi i ne postoji, osim kada se ~italac rasrdi budu}i da se ne sla`e sa ne~im („kako to neko mo`e da napi{e i jo{ objavi?!”) ili kada ~lanak otkrije ne{to do euforije va`no, {to se ~itaocu uklapa i potvr|uje mu ve} unapred sprem-

U

no mi{qewe („evo, {ta sam rekao, sve tu lepo pi{e”). Koliko je novinarski posao protivre~an jasno je ve} iz ~iwenice da i o sme{nim i veselim doga|ajima mora da se pi{e ozbiqno, skoro namrgo|eno. Isto tako, da bi bio profesionalno ubedqiv, novinar mora da se dr`i ~iwenica doslovno, {to ga vodi u depersonalizaci-

Kristina i Mitinen Hapanen: Ima li ko br`i


dnevnik

nedeqa10.jul2011.

23

PRE 130 GODINA NAD IMAWEM ^UVENOG PRIRODWAKA SER DEJVIDA ATENBOROA

SRAMNI KRAJ NAJTIRA@NIJEG BRITANSKOG TABLOIDA

skuvala gazdaricu i kom{ijsku decu

Visoka cena gladi za senzacijama

kvu. Kejt je imala slobodna nedeqna popodneva,alistimdasemoralavratitidosumraka kako bi gospo|a Tomas stigla na ve~erwuslu`bu.No,togdanaKejtjenakonposete sinu, o kojem je brinula wena prijateqicaSaraKris,produ`ilaupabukomeje “zaglavila”. Zbog toga je zakasnila, {to je iznerviralo gospo|u Tomas koja vi{e nije mogladaizdr`i,pajesvojojsadve}biv{oj doma}icio{troprigovorilaprenego{to jeizjurilaizku}ekakobistiglanaslu`bu. [tasepotomzaistadesilonikadasene}eznati.UispovestipredpogubqeweKejt je opisala doga|aje koji su usledili: „Kada se gospo|a Tomas vratila ku}i sa ve~erwe, ponovosmoseposva|aliijasamje,iznervirana,gurnulasavrhastepenica.Pripaduse te{kopovredilaiupla{ilasamseda}epo~etidavri{ti,pasamjeuhvatilazavrati zadavila”.No,nasu|ewujeoptu`baprikazalazna~ajnodruga~ijusliku,tvrde}idaje Kejt~ekaladasegospo|aTomasvratiizcrkve,aondajenajprenavrhustepenicaudarila sekirom po glavi, da bi je krvni~ki dokraj~ilakadajenesre}na`enapala.

Kejt Vebster

Kako god, Kejt je imala problem {ta da uradistelom.Iodlu~ilajedagaiskasapii delove baci u Temzu. Prihvatila se sumornogzadatka,prvoodsekav{igospo|iTomas glavu brija~em i satarom, da bi nakon toga pre{lanatran`iraweudova.Nakrajujedelovetelaskuvalana{poretu,stimdajeorganeiiznutriceispekla.Tako„pripremqene”ostatkespakovalajeudrvenukutiju,sa izuzetkomglaveijednogstopala–zakojevi{e nije bilo mesta. Na obli`wem se stajskom|ubri{ture{ilastopala,dokjeglavu stavilaucrnutorbujo{uvekrazmi{qaju}i {taswomdaradi.

Ser Dejvid Atenborou i ku}a u Park roudu

Ponedeqakiutorakjeprovela~iste}i ku}u od krvi, a onda je „pozajmila” jednu haqinu gospo|e Tomas i oti{la je u Hemersmituposetugorepomenutojporodici Porter, sa sve crnom torbom u rukama. Porterimajereklakakojeodtetkenasledila ku}u u Ri~mondu koju sada ho}e da proda kako bi se vratila u Irsku. Istovremeno je zamolila Henrijevog sina Robertadapo|eswomuRi~mondipomogne jojda„prenesenekestvari”.Iakoje,o~igledno, imala nameru da se u Hemersmitu re{iglavegospo|eTomas,tojojo~itonijeuspelo,jersupripovratkuiHenriiRobert, dok su pratili Kejt do `elezni~ke stanice,nosilicrnutorbuni{tanesumwaju}i. URi~mondujeKejtpokazalaRobertute{ku drvenu kutiju koju treba „odneti do rekegde}ejedantrgovacdo}ipowu”.Nosilisujeizme|usebedori~mondskogmosta,gdejeKejtreklamladi}udaprodu`i, dok ona ~eka trgovca. Me|utim, svega nekoliko minuta kasnije Kejt mu se pridru`ila,itonakon{tose,kakojeRobertposletvrdio,„~uopqusakte{kogpredmetau vodu”.Svesuprilikedase,kadasevratila u Park roud, Vebsterova odlu~ila da vi{enevucaracrnutorbutra`e}ipogodno mesto gde }e se re{iti glave gospo|e Tomas, ve} da ju je jednostavno zakopala u zadwem dvori{tu ku}e, koje, ispostavi}e se,poslenikonijepretra`io!? Nekoliko dana kasnije sanduk s “gomilom belog mesa” prona{ao je kod Barns Brixa dostavqa~ ugqa, zbog ~ega je ubistvo postalo poznato i kao „Misterija Barns”.Lokalni doktor,koji je pregledao ostatke,potvrdio je da su pripadali `enskoj osobi,ali bez glave nije bila mogu}a identifikacija,a nestanak gospo|e Tomas

niko nije prijavio.U me|uvremenu,Kejt je svojojbiv{ojgazdariciukralaidentitet, nakit,novaci–zlatnezube!Nastavila je da pritiska Portera da joj pomogne da se otarasi imawa,i on ju je na kraju upoznao sa trgovcem Xonom ^er~om, koji je pristao da kupi sav name{taj i „staru ode}u”. ^imjedobilapare,KejtVebstersespakovalaiotputovalauIrsku. Klupkojepo~elodaseodmotavakadaje gospo|a^er~ukutijisahaqinamaprona{ladnevnikgospo|eTomas;istovremeno, unovinamasepojavioopissandukaukojem suprona|eniqudskiostaciiRobertPorterjepriznaoocudajeupravotakvukutiju nosio sa Kejt. Nakon kratkotrajnog ve}awa,PorteriiXon^er~susvojesumwe izneli ri~mondskoj policiji. Pretresom ku}eprona|enisusatara,sekiraibrija~, ali i nekoliko qudskih kostiju kojih se Kejtnijere{ilaiubrzojezawomraspisanapoternica.KejtVebsterjeuhap{ena uIrskoj28.martaivra}enajeuRi~mond, gdejeiformalnooptu`enazaubistvo.Su|ewe je po~elo 2. jula 1879. a zavr{eno je ve} 8. jula, kada ju je porota, posle svega sat ve}awa, proglasila krivom. Kejt je osu|enanasmrtiobe{enaje29.jula1879. Ugledni viktorijanski novinar Henri Mejhju je nedugo posle egzekucije objavio pri~uode~akukojijepoznavaoKejtVebster.Mali{anmuje,naime,ispri~aokako jewemuiwegovimdrugarimanekolikodanaposleubistvaKejtponudiladajeduslede}imre~ima:„Klinci,imamzavasdobru sviwskumast.Dobi}etejebesplatno,dane pri~ate kako vam matora Kejt nikada ni{tanijedala”...Ipredwihjeiznelahleb idvevelike~inijemasti.„Kadaovopojedete,prodajte~inije”.Iprodalisuih. n Miroslav Staji}

„DNEVNIKU” IZ PARIZA: VESTI IZ NESVESTI

li `enu na grba~i ju teksta (fenomen „objektivnog preno{ewasu{testvarnosti”).Reklobiseda je usud novinarstva da svemu da zna~aj, makarpone{tobiloibezna~ajno.Stoga dozvolimo sebi jednodnevni luksuz i upitajmose:{tabisedogodilokadabi, povremeno,promenilipravilaigre?Iz ~ega sledi razlog za{to jutros, do{av{inaposao,odlu~ujemdaistra`ujemsamo neva`ne vesti. Evo {ta dobijam kao rezultat. Belgijanac13godinastarosti,samajkomod53godine,ujednomsupermarketu u Flandriji (Belgija) pokrao figurine [trumfova za 500 evra. Majka je nadziralakra|u. Francuskaturisti~kaagencijaAeroflaj – vlasnici otac i sin – prodala je od2006.do2010.godine17.000letovabalonom po alza{kim pejza`ima, a da 11.440 uplatnika nije nikada uzletelo. Otacsenasudubraniolo{imvremenom i islandskim probu|enim vulkanom. Sudski ve{tak ustanovio je da samo od 250 do 300 letova godi{we mo`e jedan pilotdaobavi. U Vijetnamu, u provinciji Nin Tuan, ribari prona{li kita 7 tona te{kog i 10 metara duga~kog, mrtvog u luci. U skladusatamo{womtradicijom,uredno su ga sahranili budu}i da im „donosi sre}u”. Ceremonije su trajale ~itav nedeqnidan. NaostrvuSamosu,uGr~koj,dokse`enapora|alaubolnici–cr~egenerator

zastruju.^uv{idoktorakakovri{tiu mrakuzabilokakvimsvetlom,svisuzaposlenici ukqu~ili mobilne telefone iprisustvovaliro|ewu„potpunozdrave bebe”. UParizu,ispodcrkveSvetogsrcana Monmartru, izgra|ena je pista za svetski rekord u du`inskom skoku na rolerima. Vi{ebojni atleta od 35 godina, Taig Kris, Francuz gr~kog porekla ro|enuAl`iru,uspeojedapreletiidoma{i ~itavih 29 metara, sve nadle}u}i kompletnu padinu ispod crkve. Hiqade turista prisustvovalo je doga|aju koji se, pi{e u izve{taju, „do`ivotno pamti”. Ruski ministar unutra{wih poslova najaviojedabidebelipolicajcimogli daostanubezposla.Tobismawilobroj nekorisnihiulep{aloslikuopoliciji, prili~no ukaqanu u ruskom narodu. Nakontevestirazniglasnogovornicii slu`benicisvomsilinomsuopovrgavaliovuizjavu,takodasesavsvetuverio uwenuta~nost. UGrenoblu,uFrancuskoj,poprviput organizovan „ti{inski koncert” u ogromnoj diskoteci. Naime, nekoliko hiqadamladihuti{iniseklatiloivaqalodobesvesti,svakiponaosob,natakav{islu{alicenau{i.Ni\.nasceni nije bio glasniji, sav u znoju lica svog. Prednostovakvogna~inaluda~kogplesa je {to kad skinete slu{alice, pri~ate normalnosasagovornikom.

Finskibra~niparKristinaiMitinenHapanenzadr`alisuprvomesto,po tre}iput,nasvetskomprvenstvuu„No{ewu`enenagrba~i”.Takmi~eweseodvijalo u Sonkarjavi pred 6.500 gledalaca. Tajna {ampiona je u posebnoj tehnici:KristinastomakomprioneuzMitinenovale|asglavomnadole,takodase dr`i butinama oko wegovog vrata, {to muomogu}avaprili~nuravnote`u.Pretr~ao/lisurekordnih253,5metarazasamominut. Sve neva`no od neva`nijeg, a razradom formata na stranicu-dve, svi bi se uveselili.Nekadasuglavniurenicidelili vesti na neminovne, najva`nije i va`ne.Zabilo{tadrugonijebilomesta.Danas,kakonovinarido|unaposao, uvodeipodelekao{tosuzaglupquju}eotre`wavaju}e, u`asne-lekovite, ali i vesti„zasvojudu{u”.Takoobi~nobiva prilika da se ~italac doseti kako su i novinarinajpre~itaoci,skovaninawihovu sliku i priliku. Novinar nije zaslu`an kad se s tekstom sla`emo, kao {tonijekrivkadaseswimnesla`emo. Sre}om, stvarnost je toliko {arolika, da mi slika Kristininog lica, koje od treskawa dok tr~e prema ciqu udara u Mitinenovu guzicu, ne izbija iz glave. Eto,pabudidanasnoviar!Obe}avamda se sutra vra}am neminovnim, najva`nijimiiskqu~ivova`nimtemama. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

edeqa,10.jul2011.u}i}euistoriju novinarstva: News of the world, posle 168 godina postojawa,danas}eseposledwiputpojavitina kioscimauVelikojBritaniji.Naodluku vlasnikatoglistaXejmsaMardoka,ina~eprestolonaslednikamedijskeimperije News Corporation koju ve} 32 godine vodi wegov otac Rupert, nije uticalo prevashodno lo{e poslovawe, daleko od toga: News of the world jesa2,8milionaprodatih primeraka ubedqivo najtira`niji nedeqnilistuBritaniji. Ono {to je presudno uticalo da Mardokuredni~kojekipiNOTW po{aqekatulfermanjesteskandalzbogkojegje~ak odr`anavanrednasesijabritanskogParlamenta.Vestda}eseovenedeqetabloid posledwi put {tampati {okirala je ne samo zaposlene u listu, ve} i milione Britanaca za koje ve} decenijama ovaj listpredstavqajedanodnajve}ihengleskihbrendova. „Svedobrestvariuvezisatabloidom uprqanesupogre{nimpona{awem.Una{ojkompanijinemamestazatakvonequd-

N

O~ito dugogodi{wa praksa hakovawa telefonadobranojeuzdrmalaiKameronovuvladu.Opozicijanesamodatra`ida se spre~i akvizicija BSkyB, ve} i odgovornostzazapo{qavaweEndijaKoslona namestodirektorakomunikacijapremijeraKamerona.Kolsonjepretefunkcije bio glavni urednik NOTW od 2003. do 2007,atojerazdobqe,kakojesadaotkriveno,ukojemjehakovawetelefonaipotpla}ivawe policije bilo svakodnevna praksa.Iakosedugoverovalodajekrivicanapojedinimnovinarima,poputGlena Malkerakojije2007.osu|ennazatvorsku kaznu,svejemaweonihkojiverujudaEndi Kolson i Rebeka Bruks, koja je bila urednica lista pre Kolsona, nisu znali zanezakoniteradwesvojhpodre|enih. Ono{tojeprocuriloujavnostsvakakonebitrebalodazvu~ikaoopravdawe za postupke novinara (i urednika), ali daje prostora da se jasnije sagledaju razloziiuroci.Naime,atmosferauredakcijamakompanijeNews International jevrlo nemilosrdna, uz `estoku konkurenciju i stalni pritisak urednika koji ~esto ne

Svi su odahnuli... Varaliceukriketu,nevernifudbalerikaoibrbqivipredsedniciuskoro}ebitibezbedniodnajradoznalijegbritanskogtabloida.„Wuzofd’vorld”(News of the World)idenaprodaju,jervlasniktabloida,kojipostoji168godina,RupertMerdok `elidasmawiposlediceoptu`bedasunovinarinezakonitoprislu{kivalimobilnetelefoneslavnihli~nostiipodmi}ivalipoliciju.Mnogesportskeli~nostisu me|uonimakoji}ebitisre}nidavideodlazaknajprodavanijenedeqnenovine.Apisakjeduga~ak.Ovajjelist,recimo,objavioizve{tajosadomazohisti~kimaktivnostima predsednika Me|unarodne automobilske federacije Maksa Mozlija, kao i uhvationajboqegpliva~asvihvremenaAmerikancaMajklaFelpsakakokoristilulusamarihuanom.„Wuzofd’vorld”objaviojeipri~uoneverstvuengleskihfudbaleraVejnaRunijaiXonaTerija,aliipri~aoprevarinakladionicipakistanskih kriketa{aMohamedaAsifa,MohamedaAmiraiSalmanaButaume~usaEngleskom, kojajepokazaladaizasvegastojiozbiqanrad.Me|utim,jo{pre„hakovawatelefona”,kojijedoveodopropastilista,bilojejasnodanisuba{svepri~ekojesuobjavqeneta~ne.Sdrugestrane,Mozlijedobiotu`buprotivWuz-a,alinezato{toje pri~abilafal{,ve}zato{tomuje„lo{videosnimaknaneo{tetu”!? sko pona{awe“, stajalo je u Mardokovoj porucizaposlenima. A to pogre{no pona{awe je tek puki eufemizamzaskandalnevi|enihrazmera, zbog kojeg je premijer Dejvid Kameron i bukvalno urlao na vanrednoj sednici Parlamenta.Novinariovogtabloidapo~eli su sve ~e{}e da praktikuju veoma podli na~in za pribavqawe informacija: hakovawe mobilnih telefona. Osim politi~arima,upadalisuiugovornepo{teporodicavojnikapoginulihuIraku iAvganistanu,aliiporodicapoginulih u teroristi~kom napadu na London 2005. godine.Sumwasedaqedasunametidugih novinarskih u{iju bile ~ak i porodice ubijenihilinestalihosoba. „Apsolutnojeodvratnoto{tosedogodiloimislimda}esesviuovojvladiiu ovoj zemqi gnu{ati kada to budu ~uli i videli na televizijskim ekranima“, besneojepremijerKameron.Tokomtrosatneraspraveparlamentarciizsvihstranaka tra`ili su ostavku direktorice News Internationala (ogranak News Corp u Britaniji)izaustavqawenedavnogdogovorenog preuzimawa televizijske mre`e BskyB odstraneNews Corp.

pitajukakonovinardolazidopri~a,sve dokoneuti~unadobruprodajunovina.A one su upravo to imale – milionski tira`.Pomalojeironi~nodajetakvostawe medija nastalo upravo zbog koncepta celodnevnog objavqivawa vesti koji je prvipredstavioupravoRupertMardok. Mardokbiverovatno,kao{tojetoradioiranije,izignorisaohalabukuujavnostidanekiodnajve}ihogla{iva~anisunajaviliotkazivaweoglasa.Beztakvih divovakakvisuTMobil,Oran`a,Forda i Proktora&Gembla, tabloid bi ukwi`iogodi{wimawakod1,5milionafunti. Godi{wi profit od oglasa ina~e iznosi38milionafunti,ikadseozbiqno uzeourazmatrawepozivnabojkottabloida,temogu}nostdaoglasibudupovu~eni i iz ostalih izdawa u wegovoj imperiji, ~inisedaMardokinijeimaodrugogizboranegoda,upoku{ajudanedo`iviudar cunamija po svoje finansije, svoje veoma unosno~edojednimpotezomperapo{aqe na„grobqe{tampanihmedija“.Gdesu,kakveliironije,posledwihgodinazavr{avalisamoonikojisuzbogsvetskeekonomskekrizebele`ilisilnegubitke. n E. N. L.


24

oglasi

nedeqa10.jul2011.

U KUMBORU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefon 021/461-072, 00382-31-684-719. 29234 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Tel. 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097. 31968 APARTMANI luks sa bazenom (15h5m), hidromasa`ni bazen, Radovi}i Crna Gora, Plavi horizonti. Klima, TV, kuhiwa, parking, blizu mora. strahinja.freshcreator.com.Telefon +38269399886. 32022 IZDAJEM sobe i apartmane na Belocrkvanskim jezerima. Telefon: 063/8177-065. 32387 PROVEDITE leto u Beloj Crkvi na jezerima. Izdajem sobe povoqno. Telefoni: 013/852-183, 064/04514-27. 32425 IZDAJEM sobe na moru. Telefoni: 522-120, 061/180-960-15. 32469 LETO 2011!! Bawe Srbije, odlo`eno pla}awe, Gr~ka, Turska, [panija, Egipat, Tunis, Dubai, Bugarska, Italija, Crnogorsko primorje, ^awa, Be~i}i. Telefon 021/400-148. 32618

ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura, popravni. Povoqno. Telefon 021/6367-482, 063/471-644. 32279 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 32384 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 32385 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 32457

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 32386 VI[I FIZIOTERAPEUT - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-5424. 32602

DVOSOBAN komforan stan izdajem u zakup, Futog - C. Lazara214. Gazde `ive u Nema~koj. Telefon 021/895-807. 32335 IZDAJEM trosoban stan, 75m2, I sprat, prazan, mo`e i kao poslovni prostor. Radni~ka ulica. Telefoni: 063/780-9909, 522-177. 490540 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 25m2, odli~na! Telefoni: 522-177, 063/780-9909. 490542 IZDAJEM odli~nu name{tenu garsoweru, 30m2, II sprat, Valentina Vodnika, 150E. Telefon 060/37-60-928. 490535 VELIKA PONUDA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019-004, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com. 490571 IZDAJEM jednoiposoban stan, kompletno name{ten u neposrednoj blizini Medicinskog fakulteta. Telefon 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com. 490572 IZDAJEM jednosoban name{ten stan nepu{a~ima, CG, telefon, KTV, ve{ ma{ina, Liman III. Telefon 064/186-1045. 32196 IZDAJEM nov prazan dvosoban stan 53 m2 na I spratu, okolina Sajma, telefon, klima, topla voda. Telefon 064/820-5776. 32288

IZDAJEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497. 32307 IZDAJEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 063/564-034. 32615 IZDAJEM jednoiposoban stan 30m2, na Limanu, zvati posle 15 sati. Telefon 021/540-771. 32627 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Elektrovojvodine. Telefon 063/545-613. 31536 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Telefon: 465-815 i 064/2044331. 31575 IZDAJEM trosoban stan, 94m2 na Bulevaru oslobo|ewa 4 b. Telefon 0049307955875. 31904 LIMAN III, Narodnog fronta 28/IV, izdajem prazan jednoiposoban stan 43m2, kuhiwski elementi, bela tehnika, klima, terasa, lift. Telefoni: 062/166-2041, 021/6417165. 32229 LIMAN III jednosoban name{ten stan. Telefoni: 064/6655566, 021/2986-425. 32248 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan sa CG, telefonom, kablovskom i terasom kod sajma. Telefon 060/5474478. 32295 BETANIJA, 39m2, izdajem jednoiposobni stan name{ten, CG, 200E+ depozit+ parking mesto. Telefon 062/837-4805. 32348 H. RUVIMOVA-SAJAM izdajem name{tenu dvokrevetnu novu garsoweru, 1. sprat 27m2, CG, zaspolenim samcima studentima 100E+depozit 120E re`ije. Telefon 063/161-28-73, 064/596-58-74. 32359 IZDAJEM 1, 5 name{ten stan u centru, Bore Prodanovi}a. Telefon 064/221-32-57. 32367 IZDAJEM garsoweru na Novom nasequ, Tozino soka~e. Telefon 503-667, mo`e i za vreme Egita. 32404 IZDAJEM nov prazan dvosoban stan u prizemqu 40m2, na Grbavici, dobro organizovan za stanovawe ili kancelariju, 160E. Telefon 063/887-6661. 32406 TROSABAN, komforan name{ten stan u centru, tri odvojene sobe, pogodan za studente izdajem. Telefon: 065/5534-246. 32451 IZDAJEM opremqen jednosoban stan sa terasom 30m2 kod `elezni~ke stanice. Telefon: 021/467065, 063/891-4433. 32456 LIMAN III, Narodnog fronta 28/IV, izdajem prazan jednoiposoban stan 43m2, kuhiwski elementi, bela tehnika, klima, terasa, lift. Telefoni: 062/166-2041, 021/6417165. 32494 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan 40m2, u Mi~urinovoj ulici. Telefon 064/102-79-83. 32498 IZDAJEM stan u strogom centru 40m2, potpuno name{ten od oktobra. Telefon: 064/9059-261 posle 11 sati. 32536 IZDAJEM konfornu garsoweru 30m2, centar, telefon, kablovska, ve{ ma{ina, centralno grejawe. Telefon: 021/552-270 i 064/11-36076. 32549 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan sa ~etiri le`aja, blizu fakulteta, iza Merkatora. Telefon: 021/6366-546. 32553 IZDAJEM ekstra opremqenu garsoweru, povr{ine 32m2 u neposrednoj blizini fakulteta. Telefon 064/15-85-191 i 063/8142-234. 32561 IZDAJEM name{ten jednosoban stan sa upotrebom kablovske i interneta, u Novom Sadu, Bulevar Ja{e Tomi}a 27. Telefoni: 063/898-20-25, 025/450-059. 32571 IZDAJEM dvosoban stan 50m2, kod sajma. Telefon: 021/444-258, 064/111-3561. 32575 IZDAJEM name{ten stan, dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefoni: 300-665, 301-350. 32576 IZDAJEM novu, nename{tenu garsoweru pored Sajma, 23m2, tre}i sprat, CG, proto~na voda. Cena 75E/ mes, godinu dana unapred. Telefon: 064/008-2254. 32580 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod @elezni~ke stanice. Cena 220 evra. Telefon 063/77-22-321. 32581 IZDAJEM trosoban name{ten stan u Ulici Laze Kosti}a. Cena 250 evra. Telefon 063/77-22-321. 32582

DVOSOBAN name{ten stan izdajem za dva studenta u @elezni~koj ulici u Novom Sadu. Telefon: 021/6614-985 i 063/7786-867. 32600 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Sajma i jednoiposoban name{ten na Nasequ. Telefon 6447622 32601 U CENTRU Petrovaradina izdajem prazan uli~ni lokal, veoma povoqno. Mogu} svaki dogovor. Telefon 021/462-697 i 064/274-5650. 32631 JEDNOSOBAN stan na Futo{kom putu, centralno, parket, internet, prizemqe, 130E. Telefon 63-66-882, 064/819-5093. 32650 IZDAJE SE studentkiwama dvosoban name{ten stan sa ve{ ma{inom, blizu Medicinskog fakulteta. Telefon 063/749-5586. 32657 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bulevaru kod Dnevnika. Telefoni: 021/424146, 064/39056-94. 32671 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan, 50m2, Mi~urinova 38, drugi sprat, klima, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefon:021/544-540, 063/517-290. 32681 IZDAJEM jednoiposoban prazn stan 40m2, Ul. Novosadskog sajma, sa kuhiwskim elementima, prvi sprat, terasa, cena 150E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 32682 IZDAJEM nov, name{ten jednoiposoban stan 33m2, Ul. Branka Baji}a 56, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 160E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 32683 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2 u Rumena~koj ulici, lift, terasa, dvori{no orjentisan, cena povoqna 130E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 32684 IZDAJEM nov jednoiposoban name{ten stan, 40m2, Grbavica, Ul. Tolstojeva 20, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 180E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. 32685 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 32688 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522533, 021/523-380, 063/522-202. 32706 POVOQNO izdajemo kvalitetne name{tene stanove svih struktura na odli~nim lokacija. Telefoni: 062/466-056, 021/55-75-92. 32708

POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@stanovi.rs 32707

KUPUJEMO stanove svih struktura za raselewe. Telefon 63668429. 490610 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 490715 BEZ AGENCIJA kupujem dvosoban stan: Liman, centar, kej. Telefon 021/422-116. 32475

SREMSKI KARLOVCI, centar, novi, ukwi`eni dvosobni stanovi. Investitor. Telefoni: 063/548906, 021/458-955. 32470

NOVOSADSKOG SAJMA nova garsowera 27m2 na prvom spratu sa liftom, ima terasu, dvori{no orjentisana, brzo useqiva. Telefon 062/528-137. 490717 @ELEZNI^KA odli~na garsowera 23m2, ukwi`ena, ima terasu, zgrada sa liftom, gleda na dvori{te. Telefoni: 528-137, 063/538166. 490718 GRBAVICA odli~na garsowera 29m2 na prvom spratu zidao Aleksandar, ukwi`ena. Telefoni: 528137, 063/538-166. 490719 SAJAM, Pasterova ulica, 25m2 na V spratu, nije posledwi, odmah useqiva, ukwi`ena! Cena 28.300E. Telefon 452-942. 490698

NOVO NASEQE, Mileve Mari} 28m2, I sprat, kuhiwa sa prozorom, useqiv, ukwi`en. Cena 29.000E. Telefon 452-771. 490699 NOVO NASEQE, ukwi`en stan 27m2, cena 27.850, IV sprat, terasa, lift. Telefon 636-8429. 490615 SAJAM „ABC” centar, odli~na, ukwi`ena garsowera od 25m2 sa odvojenom kuhiwom po ceni od 28.400. Telefon 063/516-478.490612 NOVI BULEVAR, nova garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Telefon 063/516-478. 490613 HITNA PRODAJA!!! Nova GA 24m2, Haxi Ruvimova, I sprat, lift, terasa, kompletno name{tena, PVC, kl. parket, cg, TPV, upotrebna dozvola i ukwi`ba 1/1! Cena samo 27.900!!! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 490641 CARA DU[ANA, nova, odmah useqiva garsowera, name{taj dogovor, lift, terasa 30.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 490654 DRUGI SPRAT, 26m2, terasa ukwi`eno, 26.000. Tel. 451-318, 060/075-37-82, {ifra 47490. 490673 NA NOVOJ DETELINARI ukwi`ena garsowera, 25m2, u novijoj lepoj zgradi, prvi sprat terasa, lift, 30.000. Tel. 451-318, 523-193. 490674 U KOSAN^I]IVANA garsowera 24m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, lift, terasa, 31.000. Tel. 451318, 063/553-899. 490675 NA GRBAVICI ukwi`ena garsowera, 18m2, zgrada iz 2001. godine, III sprat, cena 24.000. Tel. 451-318, 063/108-89-93 {ifra 47232. 490676 GARSOWERA, 29m2, u {irem centru pred useqewem. Hitno. 27.500. Tel. 451-318, 060/073-05-77 {ifra 46204. 490677 GRBAVICA - nova garsowera od 25m2 - odli~na gradwa, CG, terasa, dvori{na strana. Cena 31.000 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/424963 064/823-6607. 490563 GARSOWERA - 27m2, Grbavica, luks oprema, ukwi`ena, odmah useqiva, lift, terasa, CG. Cena 33.400 evra. Telefoni: 064/8236610 021/424-963. 490566 UKWI@ENO - 26m2, odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, odli~an raspored, cena 27.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604. 490555 GARSOWERU 24m2, 2. sprat, bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 490531 NOVI SAD, Grbavica, odli~na ukwi`ena garsowera, ptk, Aleksandar gradwa, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Telefoni: 526-622, 063/780-99-09. 490543 SOMBORSKI BULEVAR, 29m2, I sprat, 31.500E, useqiv, povrat PDV, mo`e kredit. Telefoni: 526622; 064/215-60-90. 490544 GARSOWERA 24m2, useqiva brzo, terasa, grejawe, 1. sprat, cena 23.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 490546 PRODAJEM garsoweru od 22m2, odmah useqiva, ukwi`ena 1/1, Ul. Laze Lazarevi}a. Cena 21.000 evra! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:20447), www.solis-nekretnine.com. 490579 [IRI CENTAR - odmah useqiva garsowera od 24m2+4m2 terasa, prizemqe, CG, povoqno! Ul. Milo{a Obili}a, kod Alma{ke crkve! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:20686), www.solis-nekretnine.com. 490580 GARSOWERA, ukwi`ena i odmah useqiva u centru grada, 25m2, CG, lift, vlasni{tvo, cena 28.000 evra. Telefoni: 064/1126-239, 021/427-277, ({ifra:11427), www.solis-nekretnine.com. 490581 ODLI^NA garsowera kod Betanije, idealna za izdavawe, ukwi`ena, 24m2, cena 32.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:20763), www.solis-nekretnine.com. 490582

dnevnik

ODLI^NA garsowera u novijoj zgradi i u strogom centru grada, kuhiwa i kupatilo sa prirodnom ventilacijom, visoki parter, stan dvori{no orjentisan. 28m2, cena 26.000 evra. Telefoni: 065/2019013, 021/427-277, ({ifra:11190), www.solis-nekretnine.com. 490583 GARSOWERA na Grbavici, komforna, komplet name{tena, na drugom spratu! Telefoni: 063/433738, 021/427-277, ({ifra:20779), www.solis-nekretnine.com. 490584 RIBQA PIJACA - stan od 28m2 na prvom spratu, odvojena kuhiwa, useqiv, sigurnosna vrata, lift... Hitno!!! Telefoni: 064/1126-239, 021/427-277, ({ifra:20620), www.solis-nekretnine.com. 490585 SOMBORSKI BULEVAR - jednosoban stan od 24m2, na prvom spratu i urednom papirologijom! Cena 22.600 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20913), www.solis-nekretnine.com. 490586 POVOQNO! 33m2 - nov, useqiv, jednosoban, klasi~an raspored, 1. sprat, grejawe, cena 29.700E. Telefoni: 064/823-6606, 021/6614-200. 490567 BULEVAR OSLOBO\EWA - Liman 30m2, odli~an raspored, terasa, lift, CG, 4. sprat, nije zadwi, ukwi`en, useqiv. Cena samo 34.000 evra. Hitno!!! Telefoni: 021/424-963 064/823-6610. 490564 JEDNOSOBAN stan kod @elezni~ke stanice, 31m2, dvori{na strana, odmah useqiv, ukwi`en, odr`avan... Cena 29.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 490565 NA LIMANU 3 kod Merkatora klasi~an jednosoban stan, 30m2, sa odvojenom kuhiwom u odli~nom stawu, ~etvrti sprat, lift. Tel. 451-318, 523-193 {ifra 47388. 490678 NA LIMANUII iza biv{eg Jugodrva, 39m2, lift, terasa. Povoqno, 42.000. Tel. 451-318, 523-193 {ifra 47485. 490679 NA NOVOJ DETELINARI, 34m2, drugi sprat, zgradu zidala Budu}nost 2001 godine. Ukwi`en jednosoban stan sa terasom, zgrada ima lift, 34.000. Tel. 451-318, 063/550-387. 490680 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv nov JS 26m2, Temerinska, IV sprat, lift, odvojena kuhiwa, klima, sig. vrata, ukwi`en, cena 27.900!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 490648 KLASI^AN jednosoban 34m2, Novo naseqe, Bulevar Vojvode Stepe, III sprat, useqiv, ukwi`en, gleda na dvori{te, 33.000. Telefon 063/517-846. 490664 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv JS 40m2, [ekspirova, lift, terasa, sredjen, ukwi`en, mo`e biti i JIS, cena 42.000. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 490642 BUL. OSLOBO\EWA, ukwi`en stan od 29m2 na II spratu, ima terasu, cena 30.000. Telefon 636-6952. 490614 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JS 33m2, Novo naseqe, novija gradwa, kompletno renoviran, galerija 8m2, upotrebna dozvola, cena 26.000. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 490646 BULEVAR, kod Futo{ke pijace, nov i ukwi`en mawi 1.0 stan, cena 31.000. Telefon 636-6952. 490616 DETELINARA, ukwi`en 1.0 stan od 31m2 na II spratu po ceni od 27.800. Telefon 636-8429. 490617 STARA DETELINARA, jednosoban, 36m2, IV sprat, nema lift, ukwi`en, cena 27.500 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-415; 064/18938-87. 490714 JEDNOSOBAN, strogi centar Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, idealno za advokate i sli~no, povoqno. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 490711 RADNI^KA odli~an stan 32m2 u novijoj zgradi, odmah useqiv, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538166. 490721

PRODAJEM garsoweru sa terasom, telefonom, kablovskom. Odvojena kuhiwa sa velikim prozorom. Hitno, povoqno. Telefoni: 063/507-097 i 021/29-77-565. 32329 PRODAJEMO garsoweru u Kisa~koj ulici za 21.000. Telefon:6447622. 32591 PRODAJEMO novu garsoweru u centru blizui Socijalnog za 32.000, odmah useqiva. Telefon 6447-622, 063/540-165. 32663 PRODAJEM lep jednosoban stan od 30m2 kod satelitske pijace za 29.000 bez ulagawa. Telefon 6447622, 063/540-165. 32594 PRODAJEMO jednosoban ukwi`en stan na Limanu dva za 41.000. Telefon 6447-622. 32666

NOVO NASEQE u Tozinom sokaku 43m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262. 490720 U STRA@ILOVSKOJ ulici, 40m2, na drugom spratu novija zgrada, 50.000. Tel. 523-193, 063/550-387. 490689 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1,5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 42.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Telefon 063/828-83-77. 490618 BULEVAR, u Novosadskog sajma, odli~an, ukwi`en kompletno sre|en 1.5 stan od 46m2 po ceni 43.000. Telefon 636-6952. 490619 SAJAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan po ceni 41.200. Telefon 6366952. 490620 LIMAN 2, odli~an 1.5 ukwi`en stan, cena 48.000. Telefon 63-66952. 490621 GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 46m2, cena 44.300. Telefon 636-6952. 490622 NOVA DETELINARA, Janka ^melika, nov, brzo useqiv stan od 43m2 po ceni od 46.000 na II spratu, povrat Pdv-a. Telefon 063/516478. 490623 CENTAR, kod glavne po{te, noviji 1.5 stan od 41m2, ukwi`en, cena 49.500. Telefon 636-8429. 490626 BULEVAR OSLOBO\EWA, dobar i ukwi`en 1.5 stan 47m2 po ceni od 40.000. Telefon 063/516-478. 490627 HITNO! Nov JIS 39, 50m2, Novi bulevar, IV sprat, lift, terasa, useqiv za 20 dana, pvc stolarija, kl. parket, cg, sig. vrata, uredni papiri, odli~an pogled, cena sa PDV-om 36.700! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 490644 LEP jednoiposoban 42m2 Stevana Mokrawca, odvojena kuhiwa, lepa terasa, useqiv, ukwi`en. Povoqno. Telefon 063/517-846. 490665 NOV useqiv jednoiposoban 36m2, Futo{ki put-Suboti~ki bulevar, V sprat sa liftom, prvoklasna gradwa, lepa terasa 37.000. Telefon 063/517-846. 490666 LIMAN I, 35m2 ukwi`en jednoiposoban, lift, terasa 41.200 idealan za izdavawe, blizina fakulteta. Telefoni: 444-107, 633-7853. 490655 KOD LIMANSKOG PARKA u [ekspirovoj ulici mawi jednoiposoban stan, 39m2, ukwi`en, cena 36.000 evra.Tel. 063/10-88-993. 490682 NALIMANU II kod Jovan Popovi} {kole, ukwi`en jednoiposoban stan 39m2, kuhiwa odvojena sa prozorom. Povoqno. Tel. 451-318, 060/075-37-82. 490683 KOD FUTO[KE PIJACE i Dnevnika u novoj zgradi pred useqewe jednoiposoban stan 42m2, cena 46.400 ima i povrat PDV. Tel. 523-193, 060/073-05-77. 490684 SOMBORSKI BULEVAR: 47m2 2. sprat, useqiv, terasa, grejawe, perfektan raspored! Cena sa PDV-om 41.200E. Telefoni: 064/823-6621 021/6614-200. 490562 LIMAN 3 - 52m2+44m2 terase-ba{tice, ukwi`en, useqiv odmah, jednoiposoban, CG, PTV... Cena 51.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 490558 ]IRPANOVA ULICA, 40m2 ukwi`en, jednoiposoban stan, 1. sprat, terasa, lift, CG, cena 51.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621. 490550 HITNO!!! 26m2, mogu} mawi jednoiposoban, nov odmah useqiv, CG. Cena 26.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 490551


oglasi

dnevnik

CENTAR - Kosovska ul. - odli~an!!! 43m2 jednoiposoban, 2. sprat, useqiv odmah, terasa, CG. Cena 44.300 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610. 490547 USEQIV - 37m2, Somborski bulevar, 1. sprat, lift, terasa, CG, neprolazne sobe, odvojena kuhiwa od dnevne. Cena 35.500 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 490548 NOV, useqiv odmah, 36m2 jednoiposoban, mo`e kredit, 3. sprat, lift, terasa, CG, cena sa PDV-om. Cena 40.800 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604. 490545 KOSOVSKA, JIS, 30m2, useqiv, ukwi`en, 20.000E. Telefoni: 526622, 064/215-60-90. 490538 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666), www.solis-nekretnine.com. 490587 ATRAKTIVAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2, na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, hitna prodaja! Cena 37.000 evra! Telefon 064/2003-103, ({ifra:10385), www.solis-nekretnine.com. 490588 JEDNOIPOSOBAN stan od 52m2 na Limanu, kod Doma zdravqa, lift, terasa, ukwi`en, cena 52.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:11010), www.solis-nekretnine.com. 490589 JEDNOIPOSOBAN stan od 48m2+terasa 15m2, prizemqe, Liman 4, vlasni{tvo, brzo useqivo, cena 41.200 evra. Telefoni: 064/1126-239, 021/520-231, ({ifra:12942), www.solis-nekretnine.com. 490590 ODMAH USEQIV, kompletno adaptiran, 41m2, bez ulagawa, Liman 1, u funkciji jednoiposobnog, cena 46.500 evra. Telefoni: 064/1126-239, 021/520-231, ({ifra:20628), www.solis-nekretnine.com. 490591 KLASI^AN dvosoban stan izvanrednog rasporeda, Ulica Maksima Gorkog, drugi sprat, 56m2, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:10544), www.solis-nekretnine.com. 490592 ATRAKTIVAN dvosoban stan kod Sajma! Ukwi`en dvosoban i odmah useqiv stan od 53m2, mo`e i za kupce sa kreditom. Telefon 064/2003-103, ({ifra:20685), www.solis-nekretnine.com. 490593 SOMBORSKI BULEVAR - nov, dvosoban stan od 54m2 na tre}em spratu, terasa, lift, CG, topla voda, povrat PDV-a, hitno i povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:20742), www.solis-nekretnine.com. 490594 STAN na Grbavici sa gara`om, renoviran i name{ten. Mo`e kredit! Cena 50.500 evra. Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:17284), www.solis-nekretnine.com. 490595 CENTAR - Pa{i}eva ulica, ukwi`en dvosoban stan od 52m2+tavan+ostava, prvi sprat, CG, KTV, telefon... Hitno! Cena 44.000 evra. Telefoni: 064/1126239, 021/520-231, ({ifra:20817), www.solis-nekretnine.com. 490596 ODMAH USEQIV stan od 52m2 sa gara`om. Uredna papirologija, hitno, cena 62.000 evra. Mo`e dogovor! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:20876), www.solis-nekretnine.com. 490597 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan u strogom centru grada, bez ulagawa! Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:20799), www.solis-nekretnine.com. 490598 BEZ POSREDNIKA! Useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421437 ili 063/534-505. 490532 KOD RIBQE PIJACE, dvosoban, 42m2, II sprat, terasa, cg, useqiv. Telefon 063/780-9909. 490541 DVOSOBAN 51m2, odmah useqiv, komplet renoviran, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG. Cena 42.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606. 490552 NOVO NASEQE (kod Robne ku}e) - 51m2, useqiv odmah, ukwi`en, dvosoban, terasa, lift, CG, odli~an raspored, sre|en. Cena 46.400 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 490553

nedeqa10.jul2011.

DVOSOBAN stan od 50m2 na Avijati~arskom nasequ prodajem hitno, na drugom spratu, ukwi`en. Telefon 062/543-816. 32739 NOVA DETELINARA jednoiposoban 36m2 N.N- 4 sprat, ukwi`eno. Telefon 062/543-816. 32743

PRODAJEM odli~an dvosoban stan, 56m2, kod Limanskog parka, u odli~nom stawu, sa terasom i liftom. Ukwi`en. Hitno, cena 53.900. Tel. 451-318, 523-193. 490685 KLASI^AN dvosoban stan, 63m2, Bul. oslobo|ewa, prvi sprat, ukwi`en i komplet sre|en, {ifra 46456. Povoqno. Tel. 451-318, 064/838-00-12. 490686 KOD SOCIJALNOG dvosoban dvosoban ukwi`en stan, 51m2, lift, terasa, dobar raspored, ni`i sprat. Tel. 451-318, 063/553-899. 490687 KOD LIMANSKEPIJACE klasi~an dvosoban stan, 65m2, ukwi`en, hitno, 60.000. Tel. 523-193, 451-318. 490688 NA N.NASEQU, prodajem dvosoban stan, 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, nema lift. Cena 27.000 evra. Tel. 063/10-88-993, 451-318. 490681 KEJ, M. Miqanova, 60m2 klasi~an dvosoban, odvojena kuhiwa, ostaju plakari i kuhiwa 59.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 490656 PARTIZANSKIH BAZA 60m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, odmah useqiv, ukwi`en 58.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 490657 TURGEWEVA 57m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 58.800. Slike na sajtu www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 490658 NOVO NASEQE, 72m2 dvosoban, odli~an, odvojena kuhiwa, lift, terasa, ukwi`en, nova zgrada 54.600. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853 . 490659 LIMAN III 65m2, dvosoban stan na prvom spratu, velika terasa, dvori{na strana 64.000 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 490660 NOV dvosoban 44m2, Temerinska, III sprat sa liftom, dvori{no orijentisan, odvojena kuhiwa, velike sobe, lepa terasa, 43.500. Telefon 063/517-846. 490667 KLASI^AN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, VI sprat sa liftom, Fasadna cigla „Neimar”, ukwi`en, hitno! 49.900. Telefon 063/517-846. 490668 IZUZETNO lep i kvalitetan dvosoban 60m2, Naseqe, Bul. Slobodana Jovanovi}a - kod doma zdravqa, puno opreme, dve terase. Hitno! 49.000. Telefon 063/517-846. 490669 HITNA PRODAJA!!! Perfektan nov DS 49m2, K. Racina, V sprat, lift, terasa, nije posledwi, odli~an raspored, odvojena kuhiwa, kompletno sre|en, ukwi`en, nov! Cena samo 50.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 490647 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. Telefon 63-66-952 . 490628 BULEVAR - okolina Novosadskog sajma, odli~an ukwi`en, nov ne useqavan 2.0 stan, cena 56.600. Telefon 636-6952. 490624 LIMAN 4, ukwi`en, useqiv stan od 52m2 po ceni od 46.500. Telefon 636-8429. 490625

U DRAGESPASI], Liman jedan, klasi~an dvosoban, stan, 59m2, na IV spratu, lift, terasa, ukwi`en. Tel. 523-193, 063/108-89-93. 490690 NA LIMANU dvosoban stan, 57m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwi`en, 51.500. Tel. 523-193, 451318 {ifra 47207. 490691 CENTAR, Radni~ka ulica, neposredna blizina suda i Spensa, ukwi`en dvosoban stan od 50m2. Cena 51.500E. Telefon 452-737. 490700 LAZE KOSTI]A 50m2, nova zgrada, II sprat, lift, terasa, prazan, parking mesto. Cena 53.000E. Telefon 452-942. 490701 KRAQEVI]A MARKA 51m2, III sprat, renoviran, lift, terasa, ukwi`en, brzo useqiv! Cena 46.500E. Telefon 452-737. 490702 ODLI^AN dvosoban stan od 46m2 u Ul. Novosadskog sajma, II sprat, kompletno renoviran, odmah useqiv, ukwi`en. Cena 43.300E. Telefon 452-942. 490703 BEOGRADSKI KEJ, 52m2, III sprat, dvostrano orijentisan, predivan pogled na Tvr|avu, renoviran, ukwi`en. Cena 56.200E. Telefon .452-737. 490704 NOVO NASEQE u ekstra stawu dvosoban stan 55m2 drugi sprat u zgradi od fasadne cigle za 53.800. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 490722

LIMAN III!!! Klasi~an dvosoban stan od 49m2 na prvom spratu, ukwi`en, useqiv po dogovoru, isto~na strana. Tel. 063/868-03-35. 491617 DRAGE SPASI]!!! Klasi~an dvosoban stan od 59m2, odr`avan, useqiv po dogovoru, ju`na strana. Ukwi`en. Pozovite!!! Tel. 063/868-03-35. 491618 DVOSOBAN dupleks, 28+24, useqiv, lift, Somborski bulevar, ekstra povoqno, 790E/m2. Telefoni: 064/215-60-90, 526-622. 490539 DVOSOBAN stan 53m2, Grbavica, ukwi`en, cena 53.000E. Telefoni: 021/453-968, 063/121-44-93. 32389 PRODAJEM dvosoban stan 59m2, IV sprat, Ul. [ekspirova br. 5, Liman III, fiksno 63.000E. Telefon: 021/372-587. 32538 PRODAJEMO klasi~an dvosoban stan na Grbavici za 49.500. Stan je na prvom spratu. Telefon: 6447622. 32590 PRODAJEM klasi~an dvosobqan stan 54 m2 u Rumena~koj ulici za 46.000. Stan je ukwi`en. Telefon 6447-622, 063/540-165 32599 GRBAVICA, 54m2, dvosoban, 1. sprat, odvojena kuhiwa, kod Limanske pijace, 58.000E. Telefon 063/711-4663. 32632 HITNO nov dvosoban stan 50m2 u centru za 46.000. Telefon 6447622, 063/540-165. 32662

HITNO!!! Liman tri u blizini {kole 52m2, ukwi`en, zgrada sa liftom, 46.400 dogovor oko cene. Telefoni: 528-137, 661-2262. 490723 NOVA DETELINARA nov dvosoban, ukwi`en stan 52m2 drugi sprat, lift, odmah useqiv cena 53.500 nije fiksno. Telefoni: 528137, 661-2262. 490724 LIMAN TRI na mirnom mestu odli~an dvosoban stan 50m2 drugi sprat, lift, lep raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 490725 TOZIN SOKAK - Novo naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 prvi sprat sa liftom, ukwi`en. Samo na ovom broju 528-137, 063/538-166. 490726 DETELINARA kod ABC marketa dvosoban stan 56m2 odli~nog rasporeda na tre}em spratu sa liftom za 51.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 490727 BEOGRADSKI KEJ 67m2, III sprat kod mosta Duga, pogled na Dunav. Telefoni: 444-107, 6337853. 490663 PARISKE KOMUNE!!! Klasi~an dvosoban stan od 60m2, u zgradi od fasadne cigle, odr`avan za 57000 evra. Povoqno!!! Tel. 063/868-03-35. 491616

U VETERNIKU, vlasnik prodaje jednoiposoban stan, 40m2, ukwi`en, nov. Telefon 063/536-154. 32341 GRBAVICA, jednoiposoban stan 31, 40m2, CG, kablovska, telefon, terasa, vlasni{tvo, ukwi`en, komplet name{ten, bez posrednika, 46.000E. Telefon 021/6396-552. 32411 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan 51m2 na drugom spratu za 41.000. Zgrada je od fasadne cigle. Telefon 6447-622, 063/540-165. 32595 PRODAJEM jednoiposoban nov stan na Grbavici za 41.500. Telefon 6447-622, 063/540-165. 32596 PRODAJEMO jednoiposoban ukwi`en stan od 46.5m2 na Novom nasequ za 43.500. Telefoni: 6447622, 063/540-165. 32598 POVOQNO jednoiposoban stan 36m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br.1 i Bulevara Evrope. Telefon 063-47-57-65. 32647 POVOQNO jednoiposoban stan 46m2 na ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Telefon 063-47-57-65. 32648

PETRA DRAP[INA!!! Odli~an dvoiposoban stan na drugom spratu, lift, lepa terasa, ukwi`en. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 491619 NOVO NASEQE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 65.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 490728 [EKSPIROVA originalan dvoiposoban stan 66m2 na prvom spratu, kompletno renoviran. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 490729 DVOIPOSOBAN, Nova Detelinara, 61m2, 50 + 11m2, „Budu}nost”, ukwi`en, peti sprat, cena 55.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450-415; 064/189-38-87. 490712 DVOSOBAN, Liman II, 60m2, mo`e dvoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, lep raspored, isto~na orjentacija, veoma povoqno. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97 490705 NOVO NASEQE, zgrada od fasadne cigle, 2.0 stan u funkciji 2.5, renoviran, bez ikakvog ulagawa, cena 53.800E. Telefon 63-66952. 490629 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv noviji DIS 67m2, A. Teodorovi}a, kod SNP-a, IV sprat, dve terase, cena 53.500 za ke{-popust!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212 . 490645 NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 65m2 po ceni od 64.000. Telefon 636-8429. 490631 LIMAN, ukwi`en 2.5 u funkciji 3.5 stana od 77m2 na I spratu, cena 79.300. Telefon 636-6952. 490632 [ONSI, Bul. Slobodana Jovanovi}a 74m2, dvoiposoban, renoviran, drugi sprat, lift, terasa 71.000. Telefoni: 444-107, 6337853. 490661 NOVA DETELINARA - dvoiposoban stan od 60m2, useqiv odmah, ukwi`en, terasa, lift, CG. Cena 56.650E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606. 490554 LIMAN - 57m2 - dvoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, 4. sprat, lift, terasa, CG. Cena 51.500 evra. Telefoni: 021/424-963 064/8236621. 490560 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421-437, 063/534-505. 490533 ODLI^AN dvoiposoban stan kod Betanije, 64m2, lift, terasa, {esti sprat, ukwi`en! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:20800), www.solis-nekretnine.com. 490600 U OKOLINI SAJMA, klasi~an trosoban stan bez ulagawa. Dvostrano orjentisan, 82m2 na tre}em spratu, lift, cena 67.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20412), www.solis-nekretnine.com. 490601 KOMFORAN trosoban stan na Grbavici, 76m2 na drugom spratu, ukwi`en i odmah useqiv. Hitna prodaja! Cena samo 64.500 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/520-231, ({ifra:17022), www.solis-nekretnine.com. 490602 LIMAN kod Merkatora, 78m2 klasi~an trosoban stan. Kuhiwa sa trpezarijom. Dvostrano orjentisan. Potrebno renovirawe. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20218), www.solis-nekretnine.com. 490603 „PARK CITY” - trosoban stan od 71m2 na prvom spratu sa velikom terasom, cena 103.000 evra za dogovor! Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:10244), www.solis-nekretnine.com. 490604 DVE STAMBENE jedinice u jednoj! Odli~an trosoban, renoviran stan u Stra`ilovskoj ulici! Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:20727), www.solis-nekretnine.com. 490605

25

BISTRICA, ukwi`en prelep trosoban stan, 75m2 - 63.000E. Odli~an raspored. Telefoni: 522177, 060/37-60-928. 490536 HITNO!!! Centar - Pap Pavla 67m2, odmah useqiv, trosoban, odli~an raspored, CG, terasa. Cena 51.500 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6607 021/424-963. 490568 BULEVAR OSLOBO\EWA, 79m2 trosoban, useqiv, ukwi`en, odli~an raspored, lift, terasa, CG, brzo useqiv, mo`e kredit cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 021/542-779 064/823-6621. 490559 NOV trosoban, 67m2 - upotrebna dozvola, 1. sprat, terasa, CG, parking mesto u ceni, Cena sa PDV-om 65.300 evra. Telefoni: 021/6614200 064/823-6604. 490556 TROSOBAN, ukwi`en, useqiv 72m2, 1. sprat, odli~an raspored, terasa, CG. Cena 61.800E. Telefoni: 021/424-963 064/823-6607. 490557 NOVO NASEQE 78m2, odli~an, trosoban, ukwi`en, dva lifta, terasa, bez ulagawa 67.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 490662 KLASI^AN trosoban 70m2, Bulevar kod Betanije, Vojna zgrada, fasadna cigla, dva kupatila, dvori{no, odli~an raspored, ukwi`en. Hitno! Telefon 063/517-846. 490670 NOV trosoban 68m2, Kosovska, IV sprat sa liftom, kompletno luks opremqen, CG, ukwi`en, useqiv, hitno! Povoqno. Telefon 63/517846. 490671 KLASI^AN trosoban 82m2, Bulevar - Maksima Gorkog, IV sprat sa liftom. Vrlo lep stan, odvojena kuhiwa, wc, dve terase, ukwi`en, 86.000. Telefon 063/517-846. 490672 NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 636-8429. 490633 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, luks stan od 85m2 na I spratu, odli~an raspored. Telefon 060/02-01000. 490634 KEJ, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ekstra stan 87m2 na IV spratu sa liftom, cena 98.700. Telefon 636-8429. 490635 GRBAVICA, klasi~an 3.0 stan od 76m2, II sprat, cena 63.900. Telefon 636-6952. 490630 INVESTITOR - Moj dom - prodaje u Ul. Laze Kosti}a br. 7, stan od 75m2, trosoban, dvori{na strana, pogled ka F. gori, useqiv, nov. Povrat PDV-a. Pozovite 060/07-53782. 490692 INVESTITOR prodaje odli~an trosoban stan, 65m2, dve lepe sobe i posebno dnevna soba, toalet i posebno kupatilo!! Kuhiwa sa ostavom, terasa, lift, I sprat. Bulevar Evrope. Uredni papiri, pla}ene komunalije. Tel. 021/451-318, 523193. 490693 NA GRBAVICI u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a nov trosoban stan na prvom spratu, 65m2, komplet sre|en, gleda na dvori{te, dve terase, cena 58.700. Tel. 451-318, 523193 {ifra 47178. 490695 NA LIMANU II Fru{kogorska, trosoban, ukwi`en stan, 83m2, II sprat, ekstra ponuda, 79.700. Tel. 523-193, 063/550-387 {ifra 47419. 490696 KOD LUTRIJE trosoban stan 71m2 na prvom spratu, ukwi`en za 63.000. Telefoni: 528-137, 6612262. 490730 LIMAN trosoban stan 78m2, ukwi`en, ima terasu za 72.200, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 661-2262. 490731 LIMAN II!!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugo-istok, hitno i povoqno!!! Tel. 063/868-03-35, 063/500213. 491620 VLADIKE PLATONA!!! Prvi sprat, trosoban stan u odli~nom stawu, u odli~noj zgradi, bez ikakvog ulagawa. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 491621 LIMAN III!!! U zgradi od fasadne cigle trosoban stan od 78m2, odli~na zgrada u blizini pijace!!! Jugo-istok. Tel. 063/868-03-35, 063/500-213. 491622 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2 Suboti~ka ulica sa pripadaju}im delom dvori{ta, kompletno renoviran, ukwi`en, cena samo 23.500! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 490643


26

oglasi

nedeqa10.jul2011.

PRODAJEM u Pasterovoj ulici dvoiposoban dupleks stan u odli~nom stawu! Telefoni: 063/7726845, 021/427-277, ({ifra:20744), www.solis-nekretnine.com. 490599 PRODAJEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.)- 47.000E, IVsprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671. 32145 PRODAJEMO ukwi`en dvoiposoban stan na Limanu na prvom spratu. Telefon 6447-622. 32597 POVOQNO u strogom centru grada, dvoiposoban stan na prvom spratu, 58m2 sa terasasom, u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/4757-65. 32651 PRODAJEMO dvoiposoban stan od 70m2 u Ka}e Dejanovi} ulici na prvom spratu za 77.000. Telefon 6447-622. 32665 PRODAJEMO dvoiposoban stan od 73m2 na Bulevaru oslobo|ewa za 75.000. Ukwi`en. telefon 6447622. 32667 IZVR[NO VE]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor. Vredi kupiti. Telefon 066/97-13-888. 32225 PRODAJEMO trosoban ukwi`en stan od 82m2 na Limanu za 72.000. Telefon: 6447-622. 32588 PRODAJEMO lep, nov ukwi`en trosoban stan u centru na prvom spratu za 83.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 32592 PRODAJEMO ukwi`en trosoban stan od 90m2 za 70.000 proto~na topla voda. Telefon 6447-622. 32664 PRODAJEMO ukwi`en noviji trosoban stan 60m2 na Grbavici za 55.000. Telefon 6447-622, 063/540165. 32668 HITNO nov ukwi`en trosoban stan 73m2, sa novim name{tajem, ^ika Stevina 5, dva sanitarna ~vora, 73.000E. Telefon: 021/544540 i 063/517-290. 32686

ALEKSANDAR GRADWA - Grbavica, 121m2 na drugom spratu, dvostrano orjentisan. ^etvorosoban. Brzo useqiv. Sa gara`om! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:20803), www.solis-nekretnine.com. 490609 BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4.0 stan 97m2 cena 98.900. Telefon 636-6952. 490636 LIMAN 1, u Fru{kogorskoj ulici, klasi~an 4.0 stan od 107m2 odli~nog rasporeda. Telefon 6366952. 490637 BULEVAR OSLOBO\EWA, „Aleksandar”, nov, luks 4.0 stan od 105m2 na II spratu. Telefon 6366952. 490638 CENTAR, odli~an, ukwi`en, noviji 4.0 stan od 110m2 po ceni 125.000. Telefon 064/220-9565. 490639 U STRA@ILOVSKOJ ulici ~etvorosoban klasi~an, 118m2, tre}i sprat, novija zgrada, ukwi`eno, dvostran sa gara`om. Tel. 523-193, 063/550-387. 490697 SALONSKI stan kod Skup{tine, 112m2, na prvom spratu, komplet renoviran, ukwi`en, cena 139.000. Tel. 451-318, 523-193. 490694 ^ETVOROSOBAN, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan, 1350 evra/m2. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 490706 JOVANA BO[KOVI]A!!! Salonski, sre|en, useqiv stan od 112m2 sa prelepom terasom. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 491624 LIMAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262. 490734 LIPOV GAJ 132m2 petosoban odli~an duplex stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331. 490733

RADNI^KA!!! Prvi sprat, troiposoban stan sa lepom velikom terasom, ukwi`en, useqiv po dogovoru! Tel. 063/868-03-35, 063/500213. 491623 LIMAN originalan odli~an raspored, troiposoban stan 80m2, na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538166. 490732 EKSTRA PONUDA: 73m2 troiposoban, Branimira ]osi}a, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored. Cena 67.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621. 490549 STARI GRAD, potpuno renoviran troiposoban stan, visoki parter, dvostrano orjentisan, 112m2 za 129.000 evra. Telefoni: 063/520296, 021/520-231, ({ifra:19632), www.solis-nekretnine.com. 490606 RADNI^KA ULICA - ~etvorosoban stan od 114m2, dodatno sre|ivan. Bez ulagawa. Dvostrano orjentisan. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20445), www.solis-nekretnine.com. 490607

NOV - dupleks stan! Grbavica, stan sa gara`om od 30m2 u suterenu zgrade. ^etvorosoban po strukturi sa dva kupatila, odli~no organizovan i odmah useqiv! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:12501), www.solis-nekretnine.com. 490608 CENTAR nov, lep 52m2+25m2, 4.0, 4/IV lift, povoqno, vlasnik. Telefon 063/346-288. 32368 LIMAN IV, lep porodi~ni stan, ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak, dva sanitrana ~vora, prodajem, mewam, vlasnik. Telefeon: 063/213-246, 063/2756-617. 32449 PRODAJEMO ~etvorosoban ukwi`en stan 83m2 kod sajma za 70.000. Telefon: 6447-622. 32587 PRODAJEMO u Danila Ki{a ~etvoroiposoban stan za 119.000. Postoji mogu}nost dogovora za gara`u. Telefoni: 6447-622 i 063/540165. 32593 PRODAJEM troiposoban stan u centru ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 062/29-11-79. 32634 POVOQNO u strogom centru grada, troiposoban stan na prvom spratu, 84m2 sa dve terase, u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/4757-65. 32649

dnevnik

POVOQNO u strogom centru grada, troiposoban stan na tre}em spratu, 86m2 sa dve terase, u Prezidentovoj zgradi. Telefon 063/4757-65. 32652

NOVI SAD - Rumenka prodajem plac sa svom infrastrukturom, iz pravca Novog. Sada, blizina glavnog puta, 16000m2. Telefon 062/8982480. 32773 KUPAC iz inostranstva kupuje luks ku}u u centru Novog Sada ili na Telepu. Potrebna je mirna lokacija, velik plac, uredna dokumentacija. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 490573 KLISA - mawa, novija trosobna ku}a od 63m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena, na asfaltu sa svom infrastrukturom. Povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:31099), www.solis-nekretnine.com. 490576 SAMOSTALNA ku}a na Salajci, 100m2 na placu od 330m2, ukwi`ena, samo 62.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:31086), www.solis-nekretnine.com. 490577 KU]A - 100m2, useqivo prizemqe, sre|en trosoban stan, potkrovqe sirovo stawe, plac 465m2, voda, struja, gas... Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6606 021/542-779. 490569 KU]A, Salajka - [ajka{ka ulica, 141/400m2, front 20m, cena samo 89.000 evra. „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 490709 TELEP u blizini Univera, trosobna ukwi`ena ku}a oko 80m2 na placu 622m2, kolski ulaz, ~vrsta gradwa 93.000. Telefon 063/8117331. 490716 FUTOG - prodajem ku}u na lepom mestu u centru Futoga, na placu od 450m2. Ukwi`ena sa svom infrastrukturom. Povoqno! Telefon 066/9239-584. 491625 KU]A u Futogu - kod dolme, 40m2 jednoiposobna - bez ulagawa, plac 276m2 - izlaz na dve ulice. Cena 25.000 evra - nije fiksno. Telefon 064/823-6601. 490570 PETROVARADIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva. Cena 158.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:30813), www.solis-nekretnine.com. 490575 PETROVARADIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 490653 BOCKE - Provalije, ku}a 180m2, bazen, zavr{eno 90%, pogled na Dunav i Novi Sad, plac 600m2. „Kvart”. Tel. 021/450-415; 064/18938-87. 490713 HITNO!!!! Nova ku}a - Ledinci 300m2 stambeno, plac 1800m2, front 20m, odmah useqiva, cena 90.000E. Telefoni: 064/823-6601 021/542-779. 490561 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 490574 HITNO! Petrovaradin plac 514m2, gra|evinski, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, ukwi`en, ravan, o~i{}en, prikqu~ci na 30 metara! Cena 12.600. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 490650 HITNO! Prodajem plac 1800m2 Sr. Kamenica-Glavica, dozvoqena gradwa, pod nagibom, perfektan pogled, gra|evinska dozvola, dva prikqu~ka za struju, voda, gas, telefon! Ukwi`en! Cena samo 13.500! Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 490649 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22.000m2, pogled na Novi Sad, mo`e deo parcele, mo`e zamena, cena samo 4 evra/m2. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 490707 GRA\EVINSKI PLAC, Sr. Kamenica - Novo Selo, 1000m2, mo`e parcelizacija 2x500m2, povoqno. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/12897-97. 490708 GRA\EVINSKI PLACEVI, Bocke, 985m2, 1550m2, 1200m2, svi na ekstra poziciji. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 490710

KISA^KA, plac 420m2 za kolektivnu gradwu, P + 4 + Pk. Telefon: Telefon: 062/543-816. 32741

PRODAJEM vikendicu na Kamewaru. Lepo odr`avana, u dva nivoa sa prelepom terasom i dvori{tem. Hitna prodaja! Cena 30.000 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/427277, ({ifra:31112), www.solis-nekretnine.com. 490578 POPOVICA, na atraktivnom mestu, odli~na, ukwi`ena vikendica od 50m2 (kvalitetna gradwa) na ure|enom placu od 1700m2. Telefon 064/220-95-65. 490611 POTREBNA ku}a u selu u okolini Novog Sada, prednost Kisa~, na du`i period. Telefon: 064/1856905. 32377 FUTOG, ku}a spratna sa nusprostorijom, legalizovano, glavna ulica, blizu {kole, obdani{ta i autobuske stanice. Mogu} svaki dogovor. Telefon 064/4307600. 32032 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 31537 PRODAJEM dve ku}e u Pavleka Mi{kina br. 25. Telefon: 021/6392-399. 31576 NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215. 32555 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 32559 U CENTRU TEMERINA prodaje se ku}a od 150m2, izgra|ena 1979. godine. U dvori{tu se nalaze pomo}ne prostorije (gara`a, prostor za `ivinu i odlagawe kukuruza). Bli`e informacije 063/527279, 063/517-102, 063/569-136. 30464 U BUDISAVI prodajem staru ku}u sa 42 ara Vojvo|anska 35. Telefon 064/1150866. 32236 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom. Telefon 064/249-39-22. 32455 PORODI^NA ku}a na prodaju u Sremskoj Kamenici (kod Mo{ine vile). Korisna povr{ina 329 m2. Lep pogled. Telefon 021/462-976. 32564 EKSKLUZIVNO prodajem ku}u na Popovici 160m2+40m2 podrum, 1.000m2 plac, front 30m, Struja, voda, gas, telefon, alarm, kamere, kamin, velika gara`a, letwikovac, ro{tiq, veliko zimzeleno drve}e, legalizovano, glavni put. Telefon 063/597-404. 32511 SREMSKA KAMENICA, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16. 32062 PRODAJEM ku}u u Sremskim Karlovcima od 100m2 sa kolskim ulazom, kopanim bunarom i dvori{tem od 200m2, 60.000E. Telefon 884-140, 060/0884-146. 32486 ^EREVI] prodajem ku}u na samom Dunavu, struja, voda, telefon, ukwi`eno. Telefon 064/285-38-94. 32603 U BA^KOM JARKU prodajem plac 354m2, temeq, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefoni: 6363-723, 062/8170-802. 32058 BAWA VRUJCI, plac 6,5 ari, vrlo povoqno. Telefoni: 014/80-155, 064/19-456-78. 32499 PRODAJEM gra|evinsko zemqi{te 1150m2, izgra|enost 30% plus pomo}ni objekti u Starim Ledincima, pored puta. Telefon 063/7638-189. 32243 PRODAJEM placeve pogodne za poslovno stambenu izgradwu. Telefon 065/8560382. 32267

PRODAJEM dva hektara zemqe na Banstolu, blizu raskrsnice, 12.000 i 2 jutra u Karlovcima. Telefon: 064/043-8702. 32527 PRODAJEM 5 ha zemqe, vi{e parcela, okolina Zrewanina, obradiva wiva, pa{waci i livade, 5000E, mo`e auto + doplata. Telefon: 064/967-02-83. 32697 PLAC u Petrovaradinu preko puta crkve Tekije 720m2, voda, gas, cesta izlazi na dve ulice, 29.000 E. Telefon: 064/1143-754. 32583 LEDINCI - TORINE, plac 9 ari, potpun pogled na Novi Sad, struja, gas, voda, telefon. Telefon 063/750-93-94. 32611 HITNO prodajem vikend ku}u sa 10 ari placa pogodan jo{ jedan objekat prilaz sa dve strene, struja, voda. Salaksije Telefon 627-5858. 32613 PARAGOVO, 2.200m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504. 32669 PRODAJEM 27 ari gra|evinskog placa na atraktivnom mestu Trandxament, Novi Sad sa pogledom na grad, Fru{ku Goru. Telefon 064/228-7731. 32343 TELEP - plac 615m2 (41h15 ) sa oslobo|enim komunalijama za 83m2 u ulici Stanoja Glava{a 47. Telefon 063/513-605. 32493 PETROVARADIN - prodajem placeve na ekstra lokaciji po povoqnoj ceni od 7evra/m2 50Evra/m2. Mogu}e kompenzacije u ceni. Telefon 063/152-052-1. 32542 PETROVARADIN - prodajem ku}e za ru{ewe na ekstra lokacijama, ukwi`ene 1/1. Cene od 28.000, 40.000, 65.000, 100.00... Telefon 063/585-076. 32543 PRODAJEM gra|evinske placeve na Novom nasequ, dozvoqena izgra|enost P + 2, struja, voda, gas. Telefon: 063/66-69-69. 32606 PRODAJEM parcelu u industrijskoj zoni, pored Koteks produkta u blizini autoputa, sva infrastruktura. Telefon: 063/66-69-69. 32607 PRODAJEM parcelu 1.45 ha na autoputu E 75 iz pravca Novog Sada ka Beogradu sa desne strane, front 70m. Telefon:063/66-69-69. 32608 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15x385 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, Gas. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-4340. 32661 ^ENEJ, Ul. Vuka Karaxi}a, plac 77 ari, 1000E/ar. Telefon: 063/248150. 31732 PRODAJEM plac u Sirigu 1200m2 struja, voda, telefon, temeqi na placu. Telefon 064/312-61-04. 32529 PRODAJEM placeve u Veterniku iza Lipovog gaja od 500 do 10000m2, pogodno za poslovno-stambenu delatnost blizu struja, voda, gas. Telefon:063/66-69-69. 32610 KAMENI^KE [IRINE, vikendica 74m2, plac 2200m2, ogra|eno, voda, struja, telefon, 4km od grada. Telefon: 021/6434603 i 064/1758653. 32450 PRODAJEM vikendicu u ^ortanovcima 30/1000, struja, voda 7000 i 1, 5 ha zemqe u Karlovcima, vidi se Dunav. Telefon: 063/1477-181 32528 ALIBEGOVAC 1300 m2 plac, zapo~et objekat od 80 m2 sve na placu. Telefon 062/543-816. 32742

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 490534 LOKAL - kafi} u radu sa inventarom 40m2, povoqno, hitno! Telefoni: 522-177, 064/215-6090. 490537 NOVO NASEQE 55m2, opremqen restoran sa kompletnom opremom 51.500 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co. rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 490651 IZDAJEM lokal, centar 64m2, jako prometna ulica, Laze Kosti}a, klima, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora, dva ulaza. Telefon 063/506-506. 31666 POVOQNO izdajem name{ten lokal od 46m2, pogodan za kancelariju, sa dve telefonske linije, centralno grejawe, blizu centra. Telefon 063495082. 32275 IZDAJEM u zakup lokal, Futog, Cara Lazara 214. Gazde `ive u Nema~koj. Telefon 021/895-807. 32336 SAJAM, bulevar izdajem, prodajem kafe-piceriju 120m2 sa novim ekskluzivnim inventarom, CG, {alter za prodaju pica, ro{tiqa. Telefon 063/61-2873, 064/596-5874. 32361 IZDAJEM magacinske i kancelarijske prostore na Futo{kom putu. Telefon 063/503-290. 32374 IZDAJEM opremqenu autoperionicu, 80m2, pogodnu i za druge auto delatnosti, na dobrom mestu u Novom Sadu. Telefoni: 6365-018, 064/1345-770. 32540 IZDAJEM auto-radionicu sa dva kanala veliko dvori{te. Telefon 886-323 32623 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266. 32637 POSLOVNI prostor, 800m2 na 2.000m2 placa, na glavnom putu za Veternik, kod Vukovi} pumpe. Svi papiri regularni. Telefon 065/513-40-66. 32109 PRODAJEM ILIIZDAJEM namenski gra|eno, kompletno opremqeno, licencirano zabavi{te u Novom Sadu. Telefon 063/501-671. 32143 PRODAJEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Telefon 063/501-671. 32144 PRODAJEM lokal od 28m2, ukwi`en na Bulevaru oslobo|ewa 30A, 2. sprat, lokal br. 4. Telefon 065/55-00-549. 32573 PRODAJE se nov useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju, kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3.5 m uz budu}i hotel „Holidein”, idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope zgrada „Prezident”. Telefon 063/475-765. 32653

GARA@A, Branimira ]osi}a 19m2, daqinsko otkqu~avawe. Telefoni: 444-107, 633-7853. 490652

KUPUJEM auta novija, starija, havarisana, dolazim po pozivu, maksimalno pla}am. Telefon: 063/7081-939 i 021/822-714. 32047 KUPUJEM sve vrste automobila. Mo`e i havarisana. Dolazim p opozivu, ispla}ujem odmah maksimalno. Telefoni. 064/337-7695, 824-611. 32049 BMW X 3.0 D Xip, star 5.5 godina, snaga motora 218KS, zapremina 2993cm3, ful oprema (panorama, krov, {iber, ko`a, telefon original BMW, kuka original, krovni nosa~ za prtqag sa koferom original BMW, zimske gume), pre{ao 41.000km. Cena 25.000E fiksno. Telefon 063/548-441. 32568


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi prijatequ PRODAJEM {kodu 120L iz 1978. godine, oldtajmer, izuzetna, cena dogovor.Telefon:021/6624-151. 32535 KOMBI mercedes sprinter, 211CDI, teretni, 2001. godi{te kraj. Mogu}a zamena. Telefoni: 022/326-855,064/127-28-00. 32388 JUGOTEMPO1,12006.godina,1. vlasnik.Telefon063/522-767. 32772

Posledwi pozdrav kom{inici,tetka

nedeqa10.jul2011.

pozdrav

na{em

27

3

dragoj

Sa tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je posle kratke i te{ke bolesti preminuona{dragisuprug,tataideda

Veri\or|evi} SteviPetrovi}u

TRA^NA testera, livena, to~kovifi80cmoprema:aparatzaletovawe testera, za razmetawe testera, testere u trakama raznih dimenzija.Telefon062/1589560. 32440

^AMAC „Vario19”,iz2010.godine, motor Yamaha 9, 9. Telefon: 063/702-49-59. 32551

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement,ispuna,cigla,blokovi,mre`e,crepnaku}nuadresu.Telefon 021/847-034. 32534

KUPUJEM savpolovano~uvanname{taj, regale, ugaone garniture, ostalegarniture,sto,stolice,komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743,063/7852-728. 32633

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino.Vr{imoprodaju{iva}ih ma{ina,pegla.Cvijanovi},Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 31478 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawevlagesazidova.Garancija.Telefoni:021/731-895i064/12894-87. 31989 ADAPTACIJA starihizradanovih kupatila sa postavqewem keramike,sanitarijeisvevrsteodgu{ewa. Telefon 064/231-1-431, 021/2318-066. 32350 IZVODIM mawe gra|evinske radove,razbijawebetona,probijawe otvora, postavqawe stiropora i demit fasade. Telefon 064/231-1431,021/2318-066. 32351 PODBU[IVAWE ispod kolovoza,dvori{ta,izradavodovoda,kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521-546, 021/6212780. 32370 VODOINSTALATER pru`a sve uslugeudelatnosti:odgu{ewaodmah,vr{imoemajlirawekada,lajsneokokade. I vangrada.Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 32380 ROLETAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera.Telefon064/1127-141. 32467 MOLERSKO - FARBARSKE radove, radi iskusan majstor. Zvati natelefon021/6435-095. 32472 OTAC I SIN vr{isvemolersko farbarske radove, brzo i kvalitetno. Telefoni: 021/791-615, 064/0765-195. 32497 JORGANXINICA ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, od vune i perja. Svih dimenzija.Telefon021/463-362. 32505

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene,sabqe,bode`e,satove,srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 23486

PRODAJEM izno{enekokenosiqe, 120 dinara komad, mogu}nost dostave. Telefon: 021/848-188 i 063/511-932. 32539

odkom{ija izPariskeKomune24.

MELEMI stanilsigurnopoma`u protivhemoroida({uqeva),ojeda, znojewa i gqivica nogu. Telefon 0616157316. 31903

AGENICIJI „Bomil” potrebna ozbiqna osoba za posao agenta prodaje nekretnina. Telefon 6366952. 490640 POTREBAN auto-elektri~arili elektroni~ar sa iskustvom u auto servisu.Telefon:063/1305-952. 31733

POSLOVNOST-LD Kraljevi}aMarka12 NoviSad

OGLAS 1.in`enjer zaizraducrte`a - dobro poznavanje ACAD - poznavanje gra|evinske bravarije Kontakt: 021/636-0006, poslovnost@neobee.net 32714

odprijateqa Petra iMalvine Obradovi}.

32814

3274

Posledwipozdravdragomtetku

Posledwipozdrav

\or|u Dimitrijevi}u Pal~iki

StevoPetrovi} SteviPetrovi}u

Ispra}aj je danas, 10. 7. 2011. godine, u 13 sati, u SremskimKarlovcima,kapelana^eratu.

odwegovih najmilijihUgrica.

od:brataStevana iSvetozara Jankovi}asaporodicama. 32812

32815

Tatamoj, ti si mi bio sve, moj oslonac, moj najve}i prijateq i u~iteqkroz`ivot.

POTREBNA `ena za pomo} u ku}i. Telefon 021/506-669, posle 14 ~asova. 32328 HITNO POTREBAN kuvar KV, VKV sa iskustvom, stalni radni odnos za rad u kuhiwi. Telefon 459-686radnimdanom. 32365

O`alo{}eni:suprugaDraga,sinMilan, snajaSne`ana, unuciSini{a iStevan.

32813

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini,preminuona{dragiivoqeniotac,suprug ideda

NastasStojanovi} Hvalatizasve, ve~no}e{`ivetiumomsrcu. TvojMo{a. OG-2

P O M E N  Nadana{widan,predvegodine ostali smo bez na{eg dragog i plemenitogsupruga,ocaidede

RESTORANU potrebna kuvarica ili kuvar. Informacije na telefon462-860. 32366 ZA KWIGOVODSTVENE I ADMINISTRATIVNE POSLOVE potrebnajeozbiqnaradnicado35 godina. Telefon 021/423-386 radnimdanom. 32616 NOVI SAD-EVROPA,potrebne medicinskesestre,gerontonegovateqice,doma}iceku}e,bebisiterke, picemajstori, kuvari, konobarice,gipsari,sprema~ice,pomo}neradnice,komercijalisti.Telefon021/496-333. 32617 KU]NA NEGA, gerontolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalnanegabolesnih,starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenihbaka,deka,kurirskeusluge.Tel.021/400-148. 32619

PRODAJEM 12 ko{nica p~ela u odli~nomstawu.Telefon063/432954. 32035 ^ISTIM podrume,tavane,dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e,ve{ma{ine,{porete,karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 32331 MATERIJAL furnir mahagoni. Telefon062/1589560. 32438

3 S E ] A W E

Usrcimaimislimauvekstesa nama,na{idragi

DavidaDespini}a Prolazi vreme, ali uspomene, praznina i tuga ostaju sa nama dokraja`ivota. Mnogonamnedostaje{. SuprugaRosa,sinDanijel, }erkeDanijela iAn|elka.

Kozar~i} dedaPavle 1890-1953.

majkaDarinka

NastasStojanovi}Nale

1891-1962.

32746

otacMilan-Bapa

P O M E N

1912-1989.

Sahranana{egdragogNaleta}eseobaviti11.7.2011. godine,u15~asova,naAlma{komgrobqu.

stricVasa 1916-2000. Hvala Vam za sve {to ste u~inilizanas.

StojadinRakowac 2001-2011. Pro{lojedesettu`nihgodina, svenamvi{enedostaje{iuvek mislimonatebe. Tvoji:Slavica,Milan, Sa{ka,Ivan iUro{. 32766

Squbavqu ipo{tovawemVa{i: LozinkaKozar~i}, Beba i MilanNo`ini}, Dara iStanislavIvan~evi} saporodicama.

32532

O`alo{}eni:suprugaBerislava, sinMomir,snajaMilica, unuciGala iDu{an.

OG-1


28

^iTUQe l POMeni

nedeqa10.jul2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu i{ogoru-Pa{i

3

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodiceVasovi}povodomsmrti wihovog oca, supruga, na{eg prijateqa

S E ] A W E

Tu`nimsrcemobave{tavamorodbinuiprijateqedajeiznenada u61.godinipreminuona{dragisuprug,otac,tastideda Radmila Milinkovi} ro|.Segedinac 1933-2004.

SlobodanaVasovi}a

\or|u Dimitrijevi}u

PorodicaDamjanovi}. Po~ivaj u miru, neka an|eli ~uvaju tvoju du{u, a mi }emo te seuvekradose}ati.

32791

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N Tvoji:ta{taSeja, svastikaMira ipa{enogRatko.

\or|eDimitrijevi} Pal~ika 1951-2011.

32804

Sahranajeuponedeqak,11.7.2011.godine,u11sati,naAlma{kom grobqu.

G O D I [ W I  P O M E N

Tata,hvalatizasve{tosiu~iniozanas. O`alo{}eni:suprugaKa}a, k}erkaSlavica, zet @areiunukeMaja iLela.

31578

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N Na dana{wi dan, pre deset godina ostali smo bez na{e voqene i plemenite majke i supruge

ZoricaVasiqevi} Znalasikolikotevolimo,ali nikad ne}e{ saznati koliko namnedostaje{. Godineprolaze,atugaibolsu sveve}iive}i. Sponosomtepomiwemo,usrcima ~uvamo.

na{emkumu

U sredu, 13. jula, }e biti punih sedamgodinaodkakonisisanama. Vremeprolazi,atugazatobom ostaje. Ve~nuuspomenunatebe, tvojlikiosmeh~uvaju: tvoja}erkaJadranka, zet@ika iunuciSimona i DragoslavRavi}.

ZoriceVasiqevi}

Tvoje[everdije.

Ve~nousrcima: sinovaGorana iVlade saporodicom isupruga \or|a.

32719

32717

32802

Posledwipozdrav

Posledwipozdravdragombratuistricu

Savelikomtugomobave{tavamosveprijateqeipo{tovaoce daje

MarkuRolovi}u

Prof.drMilan[ipka \oki

\or|uDimitrijevi}u od:brata PajeDimitrijevi}aPal~ikin, Ane, sinoviceJelene,sinovcaBranislava, Mirjane,Ane iVawe. 32803

Posledwipozdrav

Posledwi kom{iji

Mihajlu

pozdrav

dragom

MihajluKoji}u

od:Lele,Vlatka, ValikeiKarla.

PorodicaStankovi}.

32796

32795

Obave{tavamo rodbinu i prijateqedajepreminuona{

Sahrana je u ponedeqak, 11. 7. 2011. godine u 13 sati, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

od:ujnaJelice,sestaraDare iVerice saporodicama. 32809

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tam se od mog voqenogroditeqa

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je poslekra}eite{kebolestipreminuona{dragi

MihailaKoji}aMike

MihailoJovanaKoji}

DragiimilimojMiko,biosisnaga,biosirazgovor, bio si lepa re~ i smeh, savetnik i najboqi prijateq moj i bi}e{... zauvek i kada te u grob polo`e nestati ne}e{. Zarmesecisuncenestanukadza|u? Zave~nosttevolitvojaBiqa.

ro|.1938.god. Sahranadragognampokojnikajeuponedeqak,11.7.2011. godine,u15sati,na^enejskomgrobqu. O`alo{}eni:suprugaOlga, sin @arko i}erkaBiqana.

32801

Opra{tamoseodna{egvoqenogbrata,stricaiujaka

32797

od:kumova Fratucan\or|ai Zorice saporodicom. 32808

Posledwipozdrav

MihailuKoji}uMiki

MihailaKoji}a O`alo{}enafamilija.

O~e, mojpremilio~e, ponosansamnatebe... Sin@arko.

O`alo{}enaporodica. 32810

59962-P

32811

Posledwipozdravkumu

\or|u Dimitrijevi}u

Zemko[andor

Stugomipo{tovawem uspomenenawegovlik odzaborava ~uvaporodicaPavlovi}.

Dugogodi{widirektorInstitutazajezikeuSarajevu,profesor Pedago{keakademijeiAkademijescenskihumetnostiupenziji, izuzetanlingvistaivelikipopularizatorjezi~kekulture preminuo  8. jula 2011. u 80. godini. Sahrana }e se obaviti u utorak12.julau15satinaNovomgrobquuBawaluciaispra}aji komemoracijaizkapelenagrobqu„Bare”uSarajevuistogdanau9 sati. Ostali smo bez neumornog autora i dragog prijateqa. Za sve na{ezajedni~keposloveostajemomutrajnozahvalni,azasve{toje u~iniozasrpskijeziknekamujeve~naslava! Izdava~kaku}a„Prometej”

32800

32799


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Godinu dana je pro{lo od kada nijesanamana{an|eo

Posledwipozdrav

Aleksa Ore{~anin

Posledwi pozdrav ocu na{eg prijateqaikolege

nedeqa10.jul2011.

D V O G O D I [ W I  P O M E N 

Posledwipozdravkom{iji

Laciki

Posledwi kom{iji

Savi Kne`evi}u

pozdrav

29

dragom

[rak Laslu

Goran Kutuzov

U~etvrtak,14.jula2011.godine,u 9 sati, na Gradskom grobqu, obele`i}emo pomen i setiti se wegovogmiloglika.

1974 - 2009. odDragoquba [vowe saporodicom.

Savi Kne`evi}u

Mama itata. 32786

Dana11.7.2011.godine,navr{avaju se dve godine od kako nisi sa mnom. Mnogominedostaje{...

odstanara iz ulaza \or|a Nik{i}a Johana br. 17.

Stanari zgrade Marka Miqanova 14.

32790

32794

32784

Posledwipozdravdragomujaku

^ E T R D E S E T O D N E V N I  P O M E N na{ojvoqenojmajci,baki,prabaki

Plava frajla, \ardino, Tapasbar, Bermet.

TvojaIvana.

32787

32793

Z A H V A Q U J E M O  S E :

Dragiwi Komneni} obele`i}emo danas, 10. 7. 2011. godine, u 11 sati, na Veterni~komgrobqu. Zajedno sa rodbinom i prijateqima okupi}emo se u 10 sati,uUl.KraqaAleksandrabr.8,dastugomevociramo uspomenu na na{u dragu pokojnicu i zajedno posetimo wenuve~nuku}u. ]erka\ur|inka sadecom isinVujadin saporodicom.

D V O G O D I [ W I  P O M E N 

Posledwipozdravkumu

Ratku Despotovi}u Laciki

Sa bolom u srcu, rodbini, kom{ijama, prijateqima, poznanicima, koji su na{u voqenu}erku,sestru,{ogoricu

odsestri~ine Jasmine Virijevi} iMarka Vrtuni}a.

Porodica^ejovi}.

32778

32782

32563

P O M E N

S E ] A W E  [est meseci je pro{lo od smrti na{e mame i 33 godine odkakonijesanamana{tata

Julijana Sremac

Andreu Gazdik

Kosta Prodanovi}

10. 1. 2011 - 10. 7. 2011.

18. 7. 1978 - 18. 7. 2011.

Hvalavamzasvuqubav,pa`wuidobrotu. Se}ajuvassesaqubavqu,}erke: Stanislava iMirjana. 32673

Dana,11.7.2011.godinenavr{ava se osam godina od smrti na{eg dragog

Danasjetu`nagodi{wicaodkakonijesanama

Radivoja Fratucana

pukovnik u penziji

1957 - 2009.

17. 9. 1991 - 1. 7. 2011. studenta Pedago{ke akadmije, Segedin

Qubica Prodanovi}

P O M E N

10. 7. 1996 - 10. 7. 2011.

ispratili na ve~ni po~inak, 3. 7. 2011. godine, i sa re~ima utehe, divnim cve}em, iskazali sau~e{}e.Posebnosezahvaqujemo VIII -Crazredu,O[.„J.J.Zmaj”u Srbobranu, u~enicima i profesorima {kole „Bogdan [uput” Novi Sad, neizmerno se zahvaqujemo I. M. „Mati}” NoviSad,gazdariciQiqiigazdi Vladi i radnicima sto~arstva, Dr. Sa{i Niki}u i osobquDomazdravqaSrbobran,i Ma|arskojredakcijiRNS.

P O M E N

Dana11.7.2011.godinenavr{avaju sedvegodineodkakonisisanama. Nedostaje{nam...

Slavko Radak

Jovana, Ivana iManac. Uspomenunawega~uvasin Petar saporodicom.

Uspomenunatebe~uva tvojaporodica: supruga, }erke izet.

32584

32622

32792

D V A N A E S T O G O D I [ W I  P O M E N Zauveko`alo{}eniroditeqi, sestraMonika i{ogorSa{a.

32780

Igwat

Zoran

13. 4. 1992.

13. 7. 2010.

Umrlajena{aNena

Baji}

Ksenija Risti}

Pustiitu`nisudanibezna{ihmilih. Qubavjeostala,alizagrqajifale. Wihove:Bela iZorica.

Uspomene}ezauvek~uvati, ujakMilan @ivkov isestreGordana iRanka saporodicama.

32672

32779

3

3

Ki}un Vilotijevi}

P O M E N 

10. 7. 2010 - 10. 7. 2011.

1999 - 2011.

J E D N O G O D I [ W I  P O M E N 

Postoji{itraje{kroznajlep{euspomenekojebolnopodse}ajuna TebeiTvojuprekinutumladost.

Marko Rolovi}

Marko Rolovi}

SatugomiponosomTesese}amo.

Ostala je velika praznina, se}awa koja ne blede, dobrota kojasepamtiitugakojaneprestaje. Tvoji:supruga Du{anka,sinoviSr|an i Du{an.

Bra}aSvetozar iMitar, sestreOlga iMilka saporodicama.

32695

32696

UsrcuTenoseiodzaborava~uva Tvojaporodica,decaFilip, Jelena iStefan isuprugaQiqana.

32805


30

07.00 08.00 08.08 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00

tv program

nedeqa10.jul2011.

ТВ Баштина Вести Најлепше бајке света Позоришна представа за децу Та дивна створења Кад зазвони Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Нови таблоид

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 12.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Глас Америке ТВ Продаја Е-ТВ Зоо пузле Откос Филм:Доба љубави Арт бокс Хало председниче Војвођанске вести Путоманија Дисковери Војвођанске вести Улови трофеј Информативни преглед Вреле гуме Војвођанске вести Вино и виноградарство Војвођанске вести Филм:Законпустиње, 2.део 00.05 Глас Америке

Мерсе Лоренс

Камарон Истинита прича о животу Камарона де ла Исле, легендарног шпанског фламенко мајстора. Камарон који је као детесањаодапоста��евелики матадор, сасвим случајно је откриосвојмузичкиталенат... Улоге: Оскар Хенада, Мерсе Лоренс Режија:ЏејмиКавари (РТВ1,17.30) 15.30 15.40 16.10 17.00 17.22 17.30 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 00.00 00.15 01.45 02.30

Вести Здраво живо Преокрет, ТВ Дневник Тајна хране:Ослић Камарон,филм ТВ Дневник Егзитпрес Ноћна смена Грување Војвођански дневник Олимпијски преглед Класик рок Из студија „М“–Најважнија адреса Егзитпрес Нови таблоид Преокрет Ноћна смена

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.58 12.12 12.00 13.00

15.08 15.50 16.00 16.04 17.03 17.41 18.24 18.57 19.30 20.05 21.02 22.55 23.00 23.45 00.05 02.00 02.04 04.55 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Дневник Тенис:Дејвис куп: Шведска-Србија Тенис:Дејвис куп:ШведскаСрбија:МихаелРидерстедНовакЂоковић,пренос наконтога ЕрвинЕлесковић-Виктор Троицки,пенос програмзависиодтрајања тенискихмечева Времејезабебе Гастроомад Вести Камионџије Моја лепа Србија Луд,збуњен,нормалан Сасвим природно Слагалица,квиз Дневник Камионџије Зелена карта,филм Вести Скок у будућност Дневник Егзит-уживо Вести Тенис:Дејвис куп: Шведска-Србија Камионџије Верскикалендар

09.00Шерлок Холмс 09.50ЗОО хоби 10.40Азбука родитељства 11.00Документарни програм 11.30Породични спортић 12.00Лична грешка 12.307НС дана 13.00Авантуре Шерлока Холмса 13.50Филм 16.00Славни парови 17.00Објектив 17.30Храна и вино 19.00Објектив 19.30Храна и вино 20.00Ево нас код вас 21.00Славни парови 22.00Објектив 22.30Авантуре Шерлока Холмса 23.30Тајанствене приче

ЈаснаЈовановић

06.30 07.30 08.00 08.40 09.10 09.40 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 22.45 00.55

Кухињица-мађ. Агро мозаик Црно бели свет Српски екран,емисија МТВ-а Портрети војвођанских уметника народне музике Штикла папуча Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Блиска путовања-Дунав 1,док.ем (рум)јез са титл.на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) ФестивалКалина-Инђија 2011.(укр) Спектар(буњ) Македонско сонце Урбанаџунгла(мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Арн-витез темплар,филм ТВ Продаја

06.30 Фудбал 07.00 Украјински Супер куп: Шактар –Динамо Кијев 09.30 ВТАБастадфинале 11.00 Премијер лига,класик: Тотенхем -Евертон 11.30 АТПНевпорт,полуфинале 14.15 Украјинскалига: Таврија-Зориа 16.00 Дејвис куп:САД –Шпанија 18.00 Зјраубсјакуга: Шактар-Оболов 19.00 Боровчанин 21.00 Дејвис куп:САД –Шпанија 04.00 Клупске ТВ

06.00Освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00Ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00Ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 08.00Дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00Кухињица,11.00Култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Дечији програм,15.30Спорт,16.30АБС шоу ,17.00Недељни магазин,18.00Дечији програм,19.00Оф Роад авантура,19.30Доказ стварања,20.30Оф Роад,21.00Филм,22.30Недељни магазин,23.00Филм,00.30Ноћни програм

Експлозив

Експлозив доноси најбоље приче који су обележиле недељу за нама.Погледајте колико мештани Доње Раче воле Лепу Брену. Затим наши искусни телохранитељи ће ускоро добити светски признате лиценце за рад. Први пут у Србији заједно ће одржати обуку и показати да овај позив значи живети туђи живот и бити спреман да даш свој, а за Експлозив говоре најбољи српски телохранитељи. Водитељ: Јасна Јовановић (Прва,18.15) 06.30 08.00 10.00 12.00 12.45 14.30 16.00 18.00 18.15 18.45 21.05 23.30 00.30 02.45

Домаћин Радна акција Филм:Бели амбис Галилео Ја волим Србију Вече са Иваном Ивановићем Филм:Бекство у ланцима Вести Експлозив-најбоље Филм:Сутјеска Филм:Петнаест минута Жене Филм:Сутјеска Топ спид

06.02 07.00 07.43 07.58 08.58 09.23 09.27 09.42

00.34 01.02 01.58 03.34 04.01 04.46 05.30

Музика за добро јутро Амен адјес(ми данас) Време одлуке Дозволите.. У фраголанији Бернард,серија за децу Поштар Пет Август фестивал сколтске музике,ЕБУ док.програм за децу Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Знањеимање УНХЦР -Повратак:Косово Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе(култура и традиција рома) Српски источници Време телевизије Хоризонт Бициклизам:Тур де Франс, пренос Српске спортске легенде Владимир Грбић-спортска биографија Фестивалигре: Играјеоживоту...животсам Никола Тесла Одбојка-Светскалига: Финале,пренос Медени месец,филм Јелен топ десет Велика руска колекција Бициклизам:Тур де Франс, преглед Викенд Евронет Камерна ТВ сцена Одбојка-Светскалига:Финале НиколаТесла Јелентопдесет Великарускаколекција Мој љубимац

06.00 06.30 10.02 10.30 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.35 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм:Пчелац Бери Медић Инфо Милица² Инфо Откопчано Вести Слике живота Инфо Док.серија:Универзум Вести Филм:Далтри Калхун Вести Кефалица Милица² Без трага Филм:Пет пута два Фринџ Вести Милица² Филм:Опседнути Филм:Далтри Калхун

09.58 10.30 11.00 12.00 12.15 12.25 12.59 13.30 14.02 14.30 15.32 16.25 17.35 17.54 18.40 19.26 20.00 21.35 22.34 23.21 00.08

dnevnik

07.10 07.25 07.50 08.15 08.30 11.00 11.35 15.00 16.00 16.40 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.30 02.15

Топшоп Дора истражује Трнавчевићи у дивљини Топшоп Знање на поклон Вести Б92 Два и по мушкарца С.И.У.Тим зоо истраживача Вести Б92 Филм:Бурдуш Вести Б92 Наша мала клиника Људи с Менхетна Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм:Саша Људи с Менхетна Укључење у Б92Инфо

Нештонајслађе КристинаВолтерспроводи годинеизбегавајућимушкарце,сведокједногданашетајући са пријатељицама не угледасавршеног!Алиубрзо сазнаје да је он напустио град.ЗатосеонаињенапријатељицаКортниспремајуна узбудљивопутовање..... Улоге: Камерон Дијаз, Селма Блер, Кристина Еплгејт,ТомасЏејн,Паркер Поси Режија:РоџерКамбл (Пинк,23.00)

(Хепи,12.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 10.25 10.50 11.10 11.35 12.00 13.15 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 17.55 18.20 19.00 20.30 21.30 23.00 00.00 02.00 03.30 04.10

ДалтриКалхун Када се на вратима Далтрија Калхуна појави његова девојка са кћерком за коју и није знао да постоји, бивши заводниксхватадајенемогуће побећи од прошлости – чакикадасечиниданемате будућност... Улоге: Џони Ноксвил, ЕлизабетБенкс,СофиТрауб,ЏулијетЛуис Режија: Катрина Холден Бронсон (Авала,16.05)

Авантуре уДинотопији Јутарњи програм Малдиви -уживо Абу,мали диносаурус Мегаминималс Ноди у земљи играчака Анђелина балерина Телешоп Вести Хорсленад Сирене Југио Бакуган Мали играч Гоа Авантуре у Динотопији Пресовање Телешоп Вести Бонс Је л истина Телешоп Вести Малдиви Телемастер Хепи караван Изгубљене године Малдиви Малдиви –интерактивна емисија Луда кућа Малдиви Изгубљене године Луда кућа Бонс

КамеронДијаз 07.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.45 02.30 04.00

Добро јутро Филм:Водени коњ Гранд хитови Филм:Велика фрка Ја то тако Мала невеста Недељно поподне са Леом Киш Компас Национални дневник Тотоплолето 3xда Тренутак истине Филм:Нешто најслађе Филм:Седми знак Филм:Крвава веза Филм:Нешто најслађе

Radio Novi Sad

ЕлизабетБенкс

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555  личности, 09.00  Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана, 23.00Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм,17.45Филм,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм


dnevnik

nedeqa10.jul2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

ТАЈНЕМИКРОКОСМОСАНИКОЛЕТЕСЛЕ

Пише:дрИванНастовић 08.10 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40 02.40 03.35

Џон,Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Јединствене куће за одмор Обрачун посластичара Обрачун посластичара Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Шта не треба обући Потомство Прихватити истину Удварање у мраку Четири венчања Др Џи Зависници Потомство Прихватити истину Џон,Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме

08.00 Библијскезагонетке 09.00 ПотрагазаСеверозападним пролазом 10.00 ШарлотаЛуксембуршка: Војвоткињаурату 12.00 Смртледеногчовека 13.00 Фармаизедв.доба 14.00 Добродошлиу80-те 15.00 Ратници 16.00 Гениједизајна 17.00 ПотрагазаСеверозападним пролазом 18.00 Синатра–мрачназвезда 19.00 1066. 20.00 ЗаљубљенуБарбару 21.30 Светновца:Какосе обогатитиурецесији 22.00 Косизаправоти? 23.00 Чачапоја:Мистерија изгубљенецивилизације 00.00 Гениједизајна 01.00 ПотрагазаСеверозападним пролазом

07.48 Пријатељи 08.45 ВремејезаДизнија 10.05 Филмскиматине:Мушкарацу смеђемоделу,филм 11.39 Мањинскимозаик 12.00 Дневник 12.26 Плодовиземље 13.22 Сплит:Море 14.00 Недељомудва 15.02 Миридобро 15.45 МафалдаСавојска 17.20 Планинскигорила,док.серија 18.17 Лепомнашом 19.30 Дневник 20.12 Веломисто 21.39 Стипеугостима 22.50 КокоШанел 00.26 Монк 01.49 Планинскигорила,док.серија

06.20 11.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.40 02.40

НешБриџис Браћаисестре Иетоње Отетаусредбеладана Одлазаксасцене Дијагноза:Убиство Дображена Браћаисестре Дивљиусрцу Дображена Дијагноза:Убиство

08.28 Златнакинотека:Збогом оружје,филм 10.45 Лудина:Миса,пренос 12.00 Библија 12.12 Монк 13.36 Питомача‘11. 15.54 Одбојка-Евролига(М): Хрватска-ВеликаБританија, снимак 17.00 Женасоко,филм 19.00 Бирмингем:АтлетикаДијамантскалига,пренос 21.00 ОтварањеДубровачких летњихигара,пренос 21.51 Квимада:Острвоупламену, филм 23.50 Филмскибутик-Летос АлфредомХичкоком:Марни, филм 01.56 Ноћнимузичкипрограм

ШарлизТерон 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00

Добарпосао уИталији

Црвенкапа Дигсвил ОзиБу Мачакучизмама Дигсвил Магије,мистеријеичуда Клопка Сати Краљевскивоз Зебратркачица

Банда лопова на челу са ЧарлијемКрокеромизвелаје готовонемогућупљачкууВенецији,самодабитокомбегадозналакакојујеједанод њих,Стив,издаокакобинајвећи део плена задржао за себе. Стрпљиво планирање осветејеприкрају... Улоге: Марк Волберг, Шарлиз Терон, Доналд Сатерленд, Џејсон Статам, СетГрин,МосДеф,Едвард Нортон Режија:Ф.ГериГреј (РТЛ,21.20)

БолничаркаБети Конобарицаизпровинције, након што је присуствовала убиству свог мужа, умисли даједеоТВсеријеипостаје опседнута главним лик ом, доктором. Одлази у Лос Анђелес да га пронађе, јер је убеђена да он ради у правој болници... Улоге: Рене Зелвегер, МорганФримен,КрисРок Режија:НилЛаБјут (Синеманија,22.00)

МишелФајфер

Женасоко

РенеЗелвегер 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Четирипера БолничаркаБети Еротскифилм Еротскифилм Харивансебе

06.00 07.45 08.15 10.00 11.50 13.35 14.50 16.20

Све моје бивше Филмови и звезде Добро дошли код Штија Бели ловац,црно срце Ухвати ритам 3Д Скуби Ду:Абракадабра ду Живети пуним плућима (2009) Ледено доба 3:Диносауруси долазе Холивуд на снимању Сви смо добро Образовање Борџије еп.4-Лукрецијино венчање Статен Ајленд Посматрај и пријави Месечарење Нулти осумњичени Ромски полицајци

17.55 18.25 20.05 21.45 22.40 00.15 01.40 03.20 04.55

УсредњевековнојФранцуској ситни лопов Филип ГастонзваниМишбежиизтамницеАвила.Зањимупотеру кренеБишопалиспашавага капетан Наваре ког Бишоп прогонидвегодинезбогбега с прелепом Изабелом за којомБишопчезне... Улоге:  Метју Бродерик, Рудгер Хојер, Мишел Фајфер,ЛеоМекерн,ЏонВуд Режија:РичардДонер (ХРТ2,17.00)

06.00 10.30 14.00 17.10 19.30 21.20 23.35 01.20

Моћ,страстиубиство Повратакубудућност Трава Маливојници Ефекатокидача Повратакубудућност ПоноћниПолицајац Џули,драга

04.00 06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 15.40 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дијаболик Повратни удар Twoifbysea Велика зверка На чају са Мусолинијем Ксанаду Робин Худ,принц лопова Предлог Испод површине Дијаболик 48сати Луч страха

08.30ДрагонболЗ 10.15Најбољаобрана,филм 12.00Корина,Корина,филм 14.00Сиренинастолица,филм 15.40Иксмен:Посљедњифронт, филм 17.30Дискавери:Ирска,док.серија 19.05Језиковајуха 20.00Стакленидом 21.20ДобарпосаоуИталији,филм 23.20ЦСИМајами 01.55Астрошоу 02.55РТЛДанас 03.30Сиренинстолац,филм

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунскоградитељство Грађевинскеинтервенције Човек,жена,дивљина Опасанлов Разоткривањемитова Борнаколанафронтуса МајкомБруером Оружјебудућности Зонаубијања Аутомобили Петабрзина Америчкичопери Преживљавањеудвоје Најбољиостају Истрагазлочина ФоотбаллХоолиганс Интернатионал Каскадерскизависници Тренуциужаса Преживљавањеудвоје

\08.30Светски куп 08.45 Сви спортови 09.00 ГП3 10.00 Атлетика 10.30 Веслање 11.45 Супербајк 13.00 Фудбал 15.00 Бициклизам 17.45 Фудбал 19.30 Светски куп 19.45 Фудбал на плажи 20.45 Мотоспортови 21.00 Билијар 22.00 Фудбал 00.00 Рели 00.15 Супербајк

Aplauzi za oluju i muwe ungovumisaodaje„udu{iodwenihpo~eta- otkriva unutra{wu Svetlost kad postane sveka ukorewena `udwa za svetlo{}u i jedna stan kad prodre u samu su{tinu `ivota ili, konesavladivapotrebadaseiza|eizprvobit- na~no, kad umre. Proces smrti ~ini niz do`ine tame“, svojom li~no{}u i stvarala{tvom po- vqaja svetlosti. Veruje se da se ona ukazuje svatvr|uje i Nikola Tesla, koji je kom u trenutku smrti, kao i metafori~nobioisvetlostsvog Tes lin oj bel oj gol ub ic i. vremena. U najdubqem delu sebe, Prema tibetanskim mitovionjeznaoda„~imseu~ovekupoma, i Kosmos, i Prvobitni javisvetlostnemavi{enikakve ^ovek nastali su iz Svetlomo}iizvanwega“([iler),pase, sti. U po~etku su qudi bili sapokri}emiose}aoosna`en. bespolni i nisu imali polne U autobiografiji on je zapi`eqe; u sebi su imali Svesao:Bilomije12godinakadsam tlostizra~ilisuwome.Sunuspeo snagom voqe da odagnam ce i Mesec nisu postojali. sliku iz svoje ma{te, ali nikad Kad se probudio polni nagon da kontroli{em bleske svetloipojavilipolniorgani,svesti,ukojimakaodajebilomalo tlostseugasilauqudima,pa Sunce.OnisuverovatnomojenajsuseSunceiMesecpojavili ~udnijeineobja{wivoiskustvo. nanebu. Obi~no su se pojavqivali kad Verujesedasusequdiuposambiounekojopasnostiiline~etk u razm no` av al i tak o voqi ili kad sam bio vrlo ushi{tojesvetlost,kojajeisija}en. Ponekad sam video kako je vala iz tela mu{karca, prosveokomeneispuwenoplamenim dir al a u mat er ic u `en e, jezi~cima.Umestodasesmawuju, osvetqavalajeioplo|avala. wihov intenzitet je vremenom Polni nagon je zadovoqavan postajao sve ja~i i dostigao svoj samo pogledom. Ali, qudi su maksimumkadsamimaooko25gose iskvarili i po~eli da se dina.Ovisvetlosnifenomenise dodirujurukama,dabikona~jo{ povremeno javqaju, kako kad no otkrili i polno sjediwami sine nova ideja sa mno{tvom vawe. Adam je bio stvoren svojihmogu}nosti,alinisuvi{e kao svetlosno bi}e, ali je takouzbudqivi,jersurelativno zbog greha izgubio Sjaj. Kad slabi”. je Mojsije si{ao sa Sinajske Svetlost predstavqa `ivot, gorelicemujetakojakosveneposredno saznawe, prosvetqetlelo da su se Aron i ~itav we, duhovno sunce, samospoznaju, narod upla{ili. Lice Seraoplo|eweistvarala{tvo,uspon, ^oveksvetlosti fima je posle pri~esti sijaistinu.Onajeuvezisapo~etkomikrajem.Zahva- lo kao plamen, a o~i su mu bacale varnice, kao quju}i mo}i svetlosti, koja simbolizuje i `i- vatra.Postojisvetlosttolikosjajnadananeki votnumo}meseca(budu}idaMesecsijazahvaqu- na~in poni{tava okolni svet; onaj kome se  otju}i svetlosti Sunca), Izida je uspela da vrati krije biva zaslepqen. To je, recimo, do`iveo mrtvogOzirisau`ivot.@udwazasvetlo{}uje svetiPavlenaputuzaDamask,kaoimnogisve`udwazasve{}u,kao{toka`eJung.Bo`ijere- ci. ~i:„Nekabudesvetlost!“predstavqajuprojekciPremanekimverovawimaSvetlostiPolnost ju drevnog do`ivqaja odvajawa svesti od nesve- sudvaantagonisti~kaprincipa:kadajedanpreo- snog,odnosnosvetlostiodtame.ImitoHorusu vla|uje,druginemo`edaseispoqi.Akopojava je zapravo stara pri~u o ponovnom ra|awu bo- polnostiterasvetlostdanastane,razlogetreba `anskesvetlosti.UStaromzavetusvetlostuvek tra`itiusamojsu{tinipolnosti,usemenu.Sve simbolizuje`ivot,spas,sre}udobijenuodBoga. dok~ovek,zaslepqennagonom,upra`wavapolni Tama je pak simbol zla, nesre}e, kazne, pro- ~inkaomakojadruga`ivotiwa,svetlostostaje kletstvaismrti,alisasvetlo{}uzajednosim- skrivena. bolizujukomplementarneili „Patio sam“, ka`e Tesla u naizmeni~ne vrednosti razsvoj oj autob io g raf ij i, „od vojnog ciklusa. Simbolizam Tokomdetiwstvaimladosti ~udneboqkekojujeizazivala izlaska iz tame sre}e se u pojava slika, vrlo ~esto praTeslisuseusvestijavqali }e inicijacijskim obredima kao na jakim bleskovima svebqeskovisvesti,obi~no imitovimaosmrti,tj.drami tlostikojisumizamu}ivali kadajebionekojopasnosti vi|ewe stvarnih predmeta i biqaka,jerjesemezakopanou zemqu,tamu,izkoje}eniknu- iliveomaushi}en,akasnije ometalimisaoidelo.”Dodaje tinovabiqka. jedinoakomusinenekanova da te slike „sigurno nisu biNe samo u Postawu, ve} i lehalucinacijekojesejavqaidejasamno{tvomsvojih rel ig ij ama Indij e i Kin e ju kod bolesnih i namu~enih mogu}nosti svet je nastao odvajawem svequdi“, po{to je on „u svakom tla od tame, koji su prvobitdrugompogledubionormalan nobilipome{ani.Jednogdaistalo`en.Svakeno}i(apona,kadseOghuzmolioTagriju(boguneba)palaje nekadidawu),kadsambiosam,jabihseotisnuo snebamodrasvetlost,sjajnijaodsuncaimeseca. na put: video bih nova mesta, gradove i zemqe, KadjeOghuzpri{ao,ugledaojeusredsvetlosti `iveo bih tamo, susretao se sa qudima, sklapao prelepu devojku. Zaqubio se u wu i uzeo je. Ona prijateqstva i poznanstva i ma koliko to bilo mujerodilatrimu{kadetetaidalaimenaSun- neverovatno,~iwenicajedasuonibilizamene ce, Mesec i Zvezda, {to su praiskonski izvori isto tako dragi kao i oni iz stvarnog `ivota i svetlosti. nimaloble|iusvojojpojavi“. U Indiji je „svetlost – ra|awe“; ona je idenTeslinbiografO’Niljezapisao:„Teslaveo- ti~na sa bivstvom i besmrtno{}u. Buda zra~i mau`ivaouolujikojupratemuwe.Sasvogkau~a svetlo{}u,jerjeonbezgrani~nasvetlost.^ovek jepqeskaomuwama,onimjeodobravao“.

J

КњигуИванаНастовића„АРХЕТИПСКИСВЕТНИКОЛЕТЕСЛЕ” уиздању„Прометеја”можетеузпопустод20одстокупитиза540 динара уновосадскојкњижари„Мост”(ЗмајЈовина22,тел.021/529–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

nedeqa10.jul2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Имате потребу за слободом и дружењемсособенимособамакоје су интересантне и оригиналне. Заправо,потребновамјепроширивање видика и потпуно нов приступ животу.Пажљивоусаобраћају!

BIK 20.4-20.5.

Право је време да се посветите свом здрављу. Немојте се додатно угојити, већ се држите одређеног режимаисхранекојинеподразумевадијету.Сродбиномстеувеселим односима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. jul 2011.

Недеља је дан када имате довољновременанарасполагању,да можетекакохоћете.ВашМеркурје украљевскомзнакуЛава,падржите до нивоа и културе. Изласци на јавнаместа.

Данас уживате у љубави. А што не бисте, када вам се може, када васхоће?!Оникојисувезанизапородицу унеће нешто лепо у свеопшту атмосферу дома. Излазак и проводсуромантични.

Ово је ваш дан, у којем доминирате.Сдрагомособомсенеморатеслагатиупотпуности,алинисукобљавати. Једноставно, нека свакочинипосвоме,засебе.Тајниљубавнисусретјелеп.

Шира родбина, рођени браћа и сестре, могу вам улепшати овај дан.Краћепутовањетакође.Дакле, учинитештојеувашојмоћидадопринесете доброј комуникацији и друштвенимодносима.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Трошите новац или неке друге вредности,ресурсе,дабистеоправдали своје жеље и ставове, потребе.Томожебитиупућенопородици, драгимособама,алиивезанозапосао.Припремитесезасутра.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Овог викенда се можете бавити некретнинама, уређивањем баште или припремањем неких званичних папира,засутра.Уколикоканитепутовати,свољеномособом, слободносеодважите,садаиодмах.

Партнерски односи су под срећном звездом. Дакле, обликујте овај дантакодавамбуделепо.Заборавите на посао и остале бриге које вам неће побећи, и окрените се Сунцу,љубави.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Променљивогстерасположењаи подложни претеривањима. Од комарца можете да видите великог слона, симболично. Дакле, друга страна има своје другачије виђење ипоимањестварииодноса.

Партнера не можете да ухватите низаглаву,низареп.Многоприче, којаможебитипразнаприча,упућујеваснатодачитатеизмеђуредова. Ипак, обавите озбиљан разговор,будућностиради.

Надамседапливатеуморујеру супротном дишете на шкрге ових врелих дана. Поклоните себи овај дан,ипроведитегакаковампаше. Уосталом, заслужили сте бригу о себиисвојимпотребама.

TRI^-TRA^

Раскидпабеба V REMENSKA

PROGNOZA

ТРопски

Vojvodina NoviSad

36

Subotica

35

Sombor

36

Kikinda

36

Vrbas

35

B.Palanka

36

Zrewanin

36

S.Mitrovica 37 Ruma

36

Pan~evo

37

Vr{ac

35

Srbija Beograd

37

Kragujevac

37

K.Mitrovica 36 Ni{

38

Evropa

дан

NoVI SAD: Sun~anoivelikavru}ina.Vetarslabjugoisto~ni. Pritisakokonormale.Minimalnatemperatura21,amaksimalna do36stepeni. VojVoDINA: Sun~anoivelikavru}ina.Vetarslabjugoisto~ni,uju`nomBanatuprepodneumeren.Pritisakokonormale.Minimalnetemperatureod19do24stepeni,amaksimalneod35do 37stepeni. SRbIjA: Sun~ano i velika vru}ina. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisakokonormale.Minimalnetemperatureod16do24stpeni,amaksimalneod34do38stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkomidu}esedmiceidaqevru}ina,stim{to}euponedeqakkrajemdanabiti lokalnih pquskova ponegde uz par stepeni ni`e temperature u utorakisredu.

Madrid

34

Rim

31

London

22

Cirih

27

Berlin

26

Be~

29

Var{ava

29

Kijev

29

Moskva

26

Oslo

18

St.Peterburg 27

bIomeTeoRolo[kA pRogNozA: Tegobe su mogu}e kodhroni~nihbolesnika,kaoiiscrpqenost,zamoripadkoncentracije.Preporu~ujese,izdravimaiobolelima,striktno pridr`avawe saveta lekara, izbegavawe du`eg izlagawa toploti,kaoiadekvatnaza{titaodo~ekivanovisokihvrednosti UV zra~ewa. U~esnicima u saobra}aju je neophodna maksimalnapa`wa.

Atina

34

Pariz

25

Minhen

27

Budimpe{ta

34

Stokholm

24

Наконштојепрошлегодинеушаоукратку везу с манекенком Алексис Кнап, глумацРајанФилипе убрзојесазнаодајеона, тада већ бивша, остала трудна. Иако није сигуран да је баш он отац, познати глумац ипакнијепропустиорођењемаленеКаи. Рајан је биоседамгодинаубракусглумицом Риз Витерспун, али убрзо након развода улетео је у везу с Алексис. Иако њихово дружење није дуго потрајало, пет месеци од раскида, испоставило се да је његовабившадевојкатрудна.Онасаманијехтелада открије јавностида лијеславни глумацотацдетета,али затосепобринула њенамајкакојајенасвазвонаобзнанилада једетењегово. Рајанјепрвотонегирао,алије временом смекшао. Трудна Алексис није коментарисала разнетрачеве,алисадсеиспоставило дајеРајанбиоприсутантокомрођења Каи. Изгледадапопуларниглумац,безобзирана све, није допустио да његова бивша кроз свепролазисама.

VIC DANA Вашарје...малиПироћанацтражикоји динардасепровозанарингишпилу, аотацћенато: - Куј’ћетитоандрак, Земљасеионакозаџабаврти!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

187(-10)

Slankamen

268(6)

Apatin

248(-14)

Zemun

281(-10)

Bogojevo

227(-13)

Pan~evo

296(-10)

Smederevo

458(-16)

Ba~.Palanka 232(-8) NoviSad

218(-6)

Tendencijaopadawa

Ja{aTomi}

SAVA

N.Kne`evac

231(4)

S.Mitrovica

70(-9)

Tendencijastagnacije

Senta

290(6)

Beograd

231(7)

STARI BEGEJ

NoviBe~ej

334(0)

Tendencijastagnacije

Titel

261(6)

NERA

Hetin

70(2)

TISA

-3(-1)

Tendencijastagnacije

Tendencijastagnacije iopadawa

Kusi}

50(0)

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 10.jul 2011.