Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 10. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22743 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

LA@NA DOJAVA O BOMBAMA NA 11 MESTA U NOVOM SADU

Du{an Vlaovi} prima priznawe

URU^ENE NAGRADE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE NOVI SAD

Specijalne protivdiverzione ekipe novosadske policije ju~e su na 11 lokacija u gradu posle pregleda i evakuacija utvrdili da je dojava o postavqenim bombama la`na. Naime, pretwa o postavqenim esplozivnim napravama upu}ena je ju~e oko 10 sati preko sajta www. 021.rs uz komentare na jednu od vesti. U prete}oj poruci ka`e se da su kontrolisane naprave opremqene visokoekslozivnom materijom te{kom pet do 15 kilograma. Odmah su evakuisani {kola „@arko Zrewanin“, obdani{te „Razli~ak“ u Ulici Narodnog fronta, „Apolo centar“... Kao mogu}i ciqevi su navedeni Regionalna kancelarija republi~ke Agencije za privatizaciju u Ulici Mihajla Pupina, zgrada Gradskog odbora G17 plus u

„Dnevnik Vojvodina pres” najuspe{nija medijska ku}a Sve~anim prijemom u auli Novosadskog sajma sino} je obele`eno 35 godina Regionalne privredne komore Novi Sad (RPK) i 160 godina postojawa privredne komore u na{em gradu. Tim povodom najuspe{nijim kompanijama i institucijama dodeqene su plakete i poveqe za ostvarenu saradwu i izuzetan doprinos razvoju privrede regiona tokom 2009. godine. „Dnevnik Vojvodina pres“ nagra|en je u kategoriji najuspe{nijih medijskih ku}a. Viziju budu}nosti razvoja privrede u regionu predsednik RPK

Dragan Luka~ okarakterisao je veoma pozitivno: „Osnovni zadatak Komore je uspostavqawe partnerskih odnosa zarad poboq{awa izvoza. Zaista imamo {ta da ponudimo. Na{ region je poqoprivredni i potrebno je samo jo{ poraditi na marketingu i na pravom smo putu”. Na ceremoniji su dodeqene nagrade NIS-u, „Karneksu“ i „Karlsbergu“, najuspe{nijim velikim preduze}ima, JKP „Informatici“ i firmi „Zdravo ogranik“ kao najuspe{nijim sredwim preduze}ima, a za naju-

spe{nije malo preduze}e progla{en je „Macval“. U kategoriji institucija s najboqim uspehom u 2009. nagrade su uru~ene Fakultetu tehni~kih nauka, Poqoprivrednom fakultetu, Ekonomskom fakultetu, Fondu za podr{ku investicija u Vojvodini i Fondu za razvoj AP Vojvodine. Me|u medijskim ku}ama nagra|ene su RUV Radio-televizija Vojvodine, Radio Novi Sad, JP GIC „Apolo“ i „Dnevnik Vojvodina pres“, u ~ije ime je nagradu primio generalni direktor Du{an Vlaovi}. S. T.

NASLOVI

Politika 3 Ni transferi ne ugro`avaju ve}inu

Novi Sad 7 Hor iz Bege~a {ampion Srbije

Ekonomija 5 Radni~ka buna zbog novih penzija?

Vojvodina 11 Dobrim projektima otvorena sva vrata

Crna 13 Sukob obezbe|ewa ^umeta i Peconija

Dru{tvo 14 Nisu ba{ gadqivi na imovinu trgovaca drogom

str. 3

U ZAGREBA^KOJ BOLNICI SASLU[AN RAWENI ^LAN ZEMUNSKOG KLANA NA KOJEG JE U UTORAK PUCAO ORTAK IZ ISTOG GANGA MILO[ SIMOVI]

Kalini} otkrio gde se kriju „zemunci” i Darko [ari}? str. 12

Sun~ano i toplo

„ DUDA[ SAWA OLIMPIJSKU MEDAQU

trg na Novosadskom univerzitetu. Pretwu je uputila, kako je navedeno na pomenutom sajtu, Hri{}anska jedinstvena akcija. str. 9

Ne pla{imo se wihove demagogije

„ RUKOMETA[I SPREMNI ZA DUEL SA ^ESIMA

„ VIDI] ZDRAV, RASPOLO@EWE ME\U ORLOVIMA SVE BOQE

istoj ulici, zgrada „Bazara“, zgrada GO SPO u Radni~koj ulici, novi studentski domovi „A“ i „B“ na Limanu, Limanska pijaca i Studentski

I N T E R V J U : [EF KLUBA ZES NADA KOLUNYIJA ZA „DNEVNIK” O MITINGU OPOZICIJE

str. 16 – 20

SPORT

Foto: GIC „Apolo”

Foto: S. [u{wevi}

Evakuisani vrti}, {kola, „Apolo”, studentski dom...

Najvi{a temperatura 34° S


2

POLITIKA

~etvrtak10.jun2010.

DNEVNIK

KONA^NI REZULTATI IZBORA ZA NACIONALNE SAVETE MAWINA

Glasalo vi{e od polovine Na neposredne izbore za 16 nacionalnih saveta nacionalnih mawina, odr`ane 6. juna, iza{lo je 54,5 odsto upisanih predstavniika nacionalnih mawina u posebne bira~ke spiskove, saop{tila je ju~e predsednica Centralne izborne komisije Rozalija Torde i dodala da nema potrebe da se iz-

lija - 38,85 odsto, rekla je ona na konferenciji za novinare u Palati Srbije gde su predstavqeni kona~ni rezultati izbora. Albanska nacionalna mawina imala je dve liste i partija "Za demokratsko delovawe Riza Halimi" osvojila je 12.212 glasova, odnosno 24 mandata, dok je "Demo-

20.225 glasova, odnosno 13 mandata i "Bo{wa~ki preporod" 7.717 glasova, odnosno pet mendata. Lista "Ma|arska sloga" osvojila je 58.900 glasova, odnosno 28 mandata, lista "Vojvo|anski Ma|ari za Evropu - dr ^engeri Atila" osvojila je 10.176 glasova, odnosno ~etiri mandata, dok su po jedan mandat osvojile liste "Pokret ma|arske nade Laslo Balint", "Ma|arska liga dr Murewi Tibor" i "Evo ruke za ma|ar-

2.654 glasova odnosno tri mandata, "Romska partija Sr|an Ssajin" osvojila je 2.126 glasova - dva mandata, dok je jedan mandata osvojila lista "Romski glas za Evropu". ^etiri liste nisu osvojile nijedan mandat, a to su Internaciolna Romska unija Srbije za boqe sutra - Novica Miti}, Romska lista za centarlnu Srbiju Nikoli} Bo`idar, Ujediweni Romi i Romi Srbije.

POSLANI^KE TEME

Skratili pri~u Skup{tina Srbije ovih dana radi rekordnim tempom. Tokom prepodneva okon~ana je na~elna rasprava o Predlogu zakona potvr|ivawu sporazuma o osnivawu regionalne {kole za dr`avnu upravu (RESPA). Tako se ve} drugi put zaredom desilo da je ~ak i opozicija odustala da iskoristi sve vreme koje joj od ukupnih pet sati rasprave pripada. Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan

Markovi} izjavio je da je potvr|ivawe tog sporazuma va`no u pribli`avawu Srbije Evropskoj uniji kao i poboq{awu rada dr`avne administracije. On je naveo da su potpisnice sporazuma Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Privremena administrativna misija UN na Kosovu, koja istupa u ime Kosova, shodno Rezoluciji 1244. Sedi{te te {kole bi}e u Crnoj Gori, u Danilovgradu.

^ipli}: Odgovornost i autoritet Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} izjavio je da }e nacionalni saveti imati veliku odgovornost, ali i autoritet zbog toga {to su ih pripadnici wihovih zajednica izabrali na legitimnim direktnim izborima. [ef Misije OEBS u Srbiji Dimitris Kipreos rekao je da su izbori bili regularni i protekli u fer atmosferi, a prema wegovoj oceni, najbitnije je to da su izbori uop{te odr`ani. "To pokazuje re{enost Srbije da unapredi polo`aj nacionalnih mawina", kazao je Kipreos. Predstavnik delegacije Evropske unije u Srbiji Tomas Gno}i rekao je da je u ovom trenutku najva`nije da Nacionalni saveti {to pre postanu operativni i po~nu sa poslom.

bori ponove ni na jednom izbornom mestu.Od 436.334 upisanih bira~a u posebne bira~ke spiskove glasalo je 237.792, a najve}a izlaznost zabele`ila je gr~ka nacionalna mawina sa 77,05 odsto, dok je najmawa izlaznost A{ka-

kratska unija Albanaca Rahmi Zuqfiju" osvojila 2.859 glasova, odnosno pet manadata. "Bo{wa~ka kulturna zajednica - Muamer ef. Zukorli}" osvojila je 26.212 glasova, odnosno 17 mandata, "Bo{wa~ka lista"

sku zajednicu - gra|anski pokret Zoltan Buwik i Laslo Rac -Sabo". Lista "Romi za evopsku Srbiju" osvojila je 13.583 glasa, odnosno 18 mandata, "Savez dru{tva Roma P~iwsko-jablani~ki okrug - Novi romski pokret - Nenad Tairovi}" osvojio je 4.556 glasova, odnosno {est mandata, dok je "Vojvo|anska romska lista Petar Nikoli}" osvojila je 4.135 glasova , odnosno pet mandata. Grupa gra|ana Roma Srbije Dragi{a Todorovi} osvojila je

Za Hrvatski nacionalni savet i Slovena~ki nacionalni savet odr`ane su elektorske skup{tine, ali ne i za Nacionalni savet makedonske nacionalne mawine zbog nedovoqnog broja elektora potrebnih za weno odr`avawe.Bira~i su glasali li~no i tajno zaokru`ivawem rednog broja ispred naziva izborne liste na overenim glasa~kim listi}ima koji su bili razli~ite boje za svaku mawinu, a glasalo se na 883 bira~ka mesta u 161 op{tini Srbije. D. Milivojevi}

\eli}: Sve po Ustavu Potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} rekao je ju~e , osvr}u}i se na izjavu britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta da }e ~lanice EU biti zbuwene dokumentima u kojima se Kosovo pomiwe kao deo Srbije,

da je punopravno ~lanstvo u EU u interesu je Srbije, ali ne pod bilo kojim uslovima. - Srbija nema samo prijateqe u Evropi, ali je na na{oj zemqi da se izbori, da sklopi savezni{tvo i da radi ono {to je u interesu wenih gra|ana- rekao je \eli} i dodao

da je punopravno ~lanstvo Srbije u EU u interesu je Srbije, ali ne pod bilo kojim uslovima. \eli} je najavio da }e zbog toga u odgovorima, koji }e biti prvo neformalno, a posle i formalno uru~eni, biti po{tovan Ustav Srbije.

U SKUP[TINI APV ODR@AN OKRUGLI STO O MODELU ZAKONA O NARODNOJ INICIJATIVI

KOSOVO

Bogdanovi} o Fejtu Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} ocenio je ju~e da specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt, predvi|aju}i novi talas priznavawa nezavisnosti kosova posle izno{ewa savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, nije govorio u svojstvu zvani~nika EU, ve} kao lobista za nezavisnost ju`ne srpske pokrajine. "Fejtove izjave moraju se posmatrati iz ugla starog problema, odnosno wegove dvostruke uloge. Piter Fejt, prema Bogdanovi}evom mi{qewu, vr{i svojevrstan pritisak na Me|unarodni sud pravde, predvi|aju-

}i da odluka tog suda ni{ta ne}e promeniti kada je re~ o statusu Kosova i Metohije. "Ne treba imati iluzije da }e sud biti po{te|en daleko ozbiqnijih politi~kih pritisaka od ovog Fejtovog poku{aja. Me|utim, ja verujem da }e odluka Me|unarodnog suda pravde biti u skladu sa me|unarodnim pravom i da ne}e biti negativna po Srbiju. Tako|e sam ube|en da }e ona upravo doprineti pokretawu novog pregovara~kog procesa izme|u Beograda i Pri{tine o statusu Kosova i Metohije jer ovakav status koji trenutno postoji nikome ne odgovara", rekao je Bogdanovi}.

Ivanovi}: Mir zasnovan na bombardovawu Dr`avni sekretar za Kosovo Oliver Ivanovi} ocenio je ju~e da se odnosi izme|u Srbije i kosovskih Albanaca nisu popravili ni 11 godina nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma. "Odnosi izme|u Srba i Albanaca se nisu pomerili sa mrtve ta~ke. I daqe postoji eufori~ni i dosta agresivni albanski nacionalizam", rekao je Ivanovi} KiM radiju. Mir, zasnovan na

bombardovawu, nikada nije mogao da se odr`i na duge staze, rekao je Ivanovi} i istakao da su razumevawe, razgovor, neuslovqeni pregovori i nelimitirani vremenski okvir, najva`niji za postizawe sporazuma oko Kosova. Ivanovi} je rekao da je Kfor obezbedio mir, ali nije uspeo da za{titi srpsko stanovni{tvo 1999. godine, a potom je "na ispitu pao i u martu 2004. godine".

Politi~ke elite i demokratija Ignorantskim odnosom prema narodnim incijativama politi~ke elite u Srbiji ne samo da kr{e ustavnu obavezu kad je re~ o neposrednom politi~kom aktivizmu gra|ana, ve} i prisvajaju suverenost gra|ana, zakqu~eno je ju~e na Okruglom stolu o Modelu zakona o narodnoj inicijativi, organizovanom u Skup{tini Vojvodine. Jedan od autora ovog zakonskog projekta profesor Ustavnog prava Vladimir Vodineli} ocenio je da se takav odnos vlasti, bez rezerve, mo`e nazvati "ustavnim udarom". - Od ukupno osam narodnih incijativa koje su u proteklih deset godina upu}ene Skup{tini Srbije, samo je je jedna stavqena na dnevni red, iako i Ustav i zakon nala`u parlamentu da se izjasni o svakoj narodnoj inicijativi koja je podneta u skladu sa zakonom. U zemqama gde se ustav ozbiqno shvata, to ne bi pro{lo, a ovde zbog toga niko ne odgovara - istakao je Vodineli}. On je dodao da po Ustavu suverenost pripada gra|anima, koju niko ne mo`e da prisvoji. Sa{a Grujin, koji je tako|e autor ovog zakonskog modela upozorava da ignorisawe prava gra|ana na narodnu inicijativu govori o "uslovnom refleksu protiv demokratije koji se gaji u krugovima politi~ke elite u Srbiji". Ina~e, ovim modelom zakona predla`e se, izme|u ostalog pravo gra|ana na narodnu incijativu i pred Skup{tinom Vojvodine, za koju je potrebno skupiti 15 hiqada potpisa, te pred organima lo-

kalne samouprave, gde takvu incijativu treba da podr`i pet procenata od ukupnog broja bira~a u toj op{tini ili gradu. Postoje}im propisima predvi|eno je da je za narodnu inicijativu pred Skup{tinom Srbije potrebno sakupiti 30 hiqada potpisa i to u u roku od sedam dana. Ovim zakonskim

(Ne)potreban sporazum? Poslanica SRS Vjerica Radeta upozorila je da je “potpuno nepotrebno da dr`ava Srbija zakqu~uje ovaj sporazum”. Ona je kritikovala to {to se me|u potpisnicima nalazi i Privremena administrativna misija UN, koja istupa u ime Kosova. - Postaje suvi{e opasno to {to malo, malo u parlamentu do-

Za{to Danilovgrad Poslanik DSS Jovan Palali} upitao je za{to je za sedi{te regionalne {kole izabran Danilovgrad i Crna Gora. – Za{to se predstavnici Vlade nisu borili da Beograd bude sedi{te ove me|unarodne organizacije- zapitao je Palali}. - Mi smo se zaista borili, velika je `eqa bila da {kola bude kod nas - “priznao” je mini-

star Markovi}. - To je bilo jo{ za vreme prethodne vlade, nadzorni odbor RESPA koji ~ine predstavnici zemaqa ~lanica, a kojim predsedava predstavnik Evropske komisije, jednostavno nas je preglasao. Imali smo mawe glasova od Crne Gore. Pretpostavqam da je to i politi~ka odluka, zakqu~io je ministar Markovi}.

Nadrqao vredni mrav Prema re~ima poslanice SNS Jorgovanke Tabakovi}, odgovornost za lo{u dr`avnu upravu snose svi oni koji u woj u~estvuju, i oni koji partijske ~inovnike, partijske saradnike zapo{qavaju i imaju na platnom spisku dr`avnih organa. - Ima jedna basna o vrednom mravu, koja se vrlo simpati~no pri~a na jednom javnom servisu, gde vredni mrav koji sve ume da

radi, brzo postigne, treba da dobije kontrolore, one koji }e se hvaliti wegovim radom, pa one koji }e mu propisivati nove norme... Kada se namno`i broj onih koji `ele da se pohvale u~incima wihovog rada, do|e se u trenutak kada treba racionalizovati dr`avnu upravu i po starom dobrom pravilu ko je vi{ak – upravo taj vredni mrav, koji je “doprineo” {irewu dr`avnog aparata.

Buyet za najboqe studente Poslanici su ju~e razmatrali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu koji propisuje da visoko{kolske ustanove visinu {kolarine ubudu}e utvr|uju tek po pribavqawu mi{qewa Ministarstva prosvete. Kako je objasnio ministar prosvete @arko Obradovi}, ne}e vi{e biti garantovano buxetsko {kolovawe od po~etka do kraja studija. Predvi|eno je formirawe jedinstvene rangliste buxetskih i samofinansiraju}ih studenata, kako bi najboqi sa liste, sa najvi{im prosekom i ve}im brojem polo`enih ispita, stekli pravo na

modelom taj rok se produ`ava na 120 dana, a predvi|a se i za{tita pred Vrhovnim kasacionim sudom u slu~aju kr{ewa prava na narodnu inicijativu. Potpredsednik Skup{tine APV Branimir Mitrovi}, koji je bio doma}in Okruglog stola rekao je da }e dono{ewe kvalitetnih zakona, uskla|enih sa evropskim pravnim poretkom i pozitivno ocewenih od strane EU, imati polovi~an efekat ako ne uspemo da promenimo sada{wi miqe u kome caruje neodgovornost institucija. B. D. S.

bijamo predloge u kojima je potpisnik neko u ime te samoproklamovane i la`ne dr`ave Kosovo. U situaciji kada nam sve vi{e i otvorenije evropski zvani~nici skre}u pa`wu da Srbija ne}e u}i u EU, ukoliko ne prihvati ~iwenicu koju su oni prihvatili – da je Kosovo samostalna dr`ava, navela je Radeta.

finansirawe iz buxeta u slede}oj {kolskoj godini. Studenti koji su upisani u prvu godinu osnovnih studija zakqu~no sa {kolskom 2009/10. mogu imati status studenta koji se finansira iz buxeta ako su u {kolskoj 2007/2008. godini ostvarili najmawe 42 boda, ili ako su u narednoj {kolskoj godini ostvarili najmawe 48 bodova. Studenti mogu zadr`ati buxetski status ako su u {kolskoj 2009/10. godini ostvarili najmawe 54 boda i ako u svakoj slede}oj {kolskoj godini ostvare najmawe 60 bodova. S. Stankovi}

Imovinske karte 700 funkcionera na sajtu Agencije Imovinske karte vi{e od sedam stotina funkcionera bi}e objavqene danas na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Na adresi www.korupcija.gov.rs, izme|u ostalog na}i }e se imovinske karte predsednika Srbije, funkcionera u Generalnom sekretarijatu predsednika Srbije, Vlade Srbije, Narodne skup{tine, gradona~elnika i predsednika op{tina, saop{teno je sino} iz Agencije.


U VOJVO\ANSKOM PARLAMENTU NE STRAHUJU ZBOG UKIDAWA BLANKO OSTAVKI

Ni transferi ne ugro`avaju ve}inu Dok u reagovawima stranaka na nacionalnom nivou na odluku Ustavnog suda o neustavnosti blanko ostavki prevladavaju upozorewa da se time otvara put trgovini mandatima i destabilizaciji politi~kih prilika, vojvo|anski politi~ki akteri uglavnom ne veruju u tako dramati~an scenario. Mo`da delom i zbog toga {to politi~ke partije u vojvo|anskom parlamentu ionako nemaju kontrolu nad polovinom mandata, onom koja se sti~e po ve}inskom izbornom sitemu, po kojem gra|ani biraju pojedince a ne stranke, ili, pak, i zbog toga {to vladaju}a koalicija ima ve}inu koju bi te{ko naru{ili i eventualni transferi. Ipak, za preostalih 60 mesta koja se osvajaju na proporcionalnim izborima i u Vojvodini su se stranke osigurale blanko ostavkama, koje, dodu{e, u ovom sazivu nisu koristile, izuzev radikala, koji su izgubili deo mandata i u Skup{tini APV nakon formirawa Srpske napredne stranke. Uz te “transfere”, u ovom sazivu zabele`en je i jedan u okviru poslani~kog kluba G17 plus, koji je napustio jedan poslanik izabran po ve}inskom sistemu i priklonio se poslani~koj grupi “Za evropsku Vojvodinu”. Ipak, ne kontroli{u sve stranke blanko ostavkama svoje poslanike u Skup{tini Vojvodine. Poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara nisu morali u stranci da deponuju pismenu ostavku pre verifikacije mandata APV. [ef poslani~kog kluba “Ma|arska koalicija” Tivadar Tot izjavio je za “Dnevnik” da u SVM-u od wega i wegovih kolega nikad nisu tra`ili da potpi{u blanko ostavku. On ka`e da praksa delovawa te stranke potvr|uje da politi~ke partije mogu funkcioni-

mene odnosa snaga u Skup{tini Vojvodine. – Ukidawe blanko ostavki, uostalom, u skladu je s evropskim standardima. I ne verujem da bi primena toga mogla destabilizovati politi~ke odnose u Skup{tini Vojvodine koja svakako te`i evropskim standardima – kazao je Radowi} na{em listu. Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaro{ki ka`e da ukidawe blanko ostavki mo`e dovesti do trgovine

nisu na~in da se kontroli{e stra~iji mandat je trebalo da na~ka lojalnost. Najva`nija je bude raspore|en prvom odanost idejama i strana~kom proslede}em kanidatu s te gramu – ocenio je Tot. izborne liste (po pokraPokrajinski poslanik iz Srpjinskim izbornim propiske radiklane stranke Sa{a Sansima), ipak prihva}en tovac uveren je, me|utim, u to da zahtev SRS-a koji je kaukidawe blanko ostavki svakako tivirao blanko ostavku otvara mogu}nost politi~kih kanidatkiwe koja je tretransfera, pa ~ak i da neko i bez balo da ga dobije, ali je u me|uvreizlaska na izbore dobije mandate. menu pristupila napredwacima. On u izjavi za U ovom slu~aju, “Dnevnik” napomikako je naveo, we da se to desilo ipak je mandat doOvakva odluka i u aktuelnom saziUstavnog suda ide u deqen slede}em vu Skup{tine Vojs liste, prilog onima koji su kandidatu vodine formiraMilenku Germanwem poslani~kog finansijski mo}niji cu, koji je ostao u da lak{e upravqaju SRS-u. Santovac kluba napredwaka na u{trb pet manka`e da to pokazuparlamentom data koje je osvojio je da postoje raz(Sa{a Santovac, SRS. Ocenio je i li~iti ar{ini za SRS) da to mo`e destaprihvatawe blanbilizovati odnose ko ostavki, u zaviu parlamentu, koji bi se u tom slusnosti od toga kako to odgovara ~aju pretvorio u “pijacu za trgovladaju}im strankama. vinu mandatima”. [ef poslani~kog kluba G17 – Zato mislim da ovakva odluka plus Aleksnadar Radowi} ka`e da Ustavnog suda ide u prilog onima u toj stranci postoje potpisane koji su finansijski mo}niji da ostavke kad je re~ o poslanicima

U DS-u sve pod kontrolom Predsednik Izvr{nog odbora Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Milo{ Gagi}, koji je i poslanik u Skup{tini Vojvodine, ka`e da odluka Ustavnog suda o neustavnosti blanko ostavki ne mo`e destabilizovati politi~ku scenu u Pokrajini. On je za na{ list kazao da u DS-u, odnosno u poslani~koj grupi “Za evropsku Vojvodinu”, postoje potpisane blanko ostavke poslanika sati i bez blanko ostavki, a uveren je u to da wihovo ukidawe ne bi destabilizovalo politi~ke prilike ni na nivou pokrajinskog parlamenta. – I u na{oj stranci, kao i u drugim, bilo je prelazaka odre|enih qudi u druge stranke, nevezano za blanko ostavke ili poslani~ke mandate. Tako da blanko ostavke

izabranih po proporcionalnom sistemu, ali da do sad nikad nijedna nije bila aktivirana. – DS je i u ovom sazivu, kao i u prethodnim, birao kandidate koji su radili u skladu s idejom, programom i ciqevima stranke. I zato ne o~ekujemo bilo kakve probleme u slu~aju ukidawa blanko ostavki, niti bilo kakva pomerawa ili trgovinu mandatima – kazao je Gagi}.

lak{e upravqaju parlamentom – smatra Santovac, i dodaje da Administrativni odbor Skup{tine APV nije prihvatio blanko ostavke koje aktivirao SRS za troje poslanika SRS-a izabranih po proporcionalnom sistemu a koji su pristupili klubu napredwaka. A naveo je i da je nakon smrti poslanika Milijana Popovi}a,

REKLI SU

Goati: Kriminal, biznis i politika Predsednik organizacije “Transparentnost Srbija” Vladimir Goati izjavio je da je potpuno ispravno i eti~ki osnovano tra`iti od srpskih biznismena da reinvestiraju u Srbiji, ali da ne treba o~ekivati odjek budu}i da se odnosi na qude navikle da maksimiziraju svoj profit. On je ukazao na to da se u Srbiji ne gleda sa odobravawem na bogate qude, jer je zahtev za egalitarizmom, jednako{}u, kako u intelektualnoj, tako i u ekonomskoj sferi, i daqe veoma sna`an. - Jedan broj tih qudi “zgrnuo”je pare na potpuno nezakonit na~in i danas ~itamo o tim vezama izme|u kriminala, izme|u biznisa i izme|u politike. Taj “trio” kod nas je odigrao itekako va`nu uloguobjasnio je Goati.

Mari}: [aran~i} kao politi~ka pri~a Potpredsednik Nove Srbije Jovan Mari} izjavio je ju~e u U`icu da nedavno hap{ewe bi{eg direktora @eleznica Srbije Milanka [aran~i}a predstavqa “politi~ko pitawe”. Radi se, smatra Mari}, o poku{aju uru{avawa NS, koja prvi put u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom nastupa na predstoje}im lokalnim izborima u Boru. Po{to im je lider SNS Tomislav Nikoli} sigurno bio ve}a prepreka, vladaju}a koalicija svoj napad usmerila je na NS, rekao je Mari}. On je predo~io da NS ne `eli da {titi nikoga, pa ni [aran~i}a, ako se doka`e da je postupao protivno zakonu i o{tetio @eleznice Srbije. Ali, u ovom trenutku, ocenio je Mari}, to sve vi{e li~i na insceniranu politi~ku pri~u.

izabranim po proporcionalnom sistemu. Dodao je da nijedna od wih nije aktivirana, navode}i da u slu~aju prelaska poslanika G17 plus Zorana Babi}a u klub ZEV-a, taj mandat nije ni mogao biti osporavan po{to je Babi} izabran po ve}inskom sistemu. Radowi} ne veruje da bi ukidawe blanko ostavki moglo dovesti od pro-

mandatima, navode}i da se to ve} de{avalo na na{oj politi~koj sceni u ranijim godinama. Me|utim, on u izjavi na{em listu napomiwe da je tu odgovornost na politi~kim partijama koje predla`u kandidate za poslani~ke mandate. – U LSV-u taj problem ne postoji, niti smo mi u pokrajinskom parlamentu ikad bili u prilici da aktiviramo blanko ostavke – istakao je on. [ef poslani~kog kluba DSS–NS-a Borko Ili} smatra, pak, da je prihvaatwe blanko ostavki u Skup{tini Vojvodine uvek zavisilo od politi~ke voqe ve}ine. On je za “Dnevnik” kazao da, s druge strane, imaju}i u vidu broj poslanika vladaju}e koalicije, kao i uticaj koji DS ima u okviru we, ne o~ekuje nikakvu promenu u odnosima snaga u pokrajinskom parlamentu u slu~aju ukidawa blanko ostavki. – Tajkuni i sad kontroli{u stranke na vlasti, samo {to }e mo`da ubudu}e morati da zadovoqavaju vi{e apetita, a ne iskqu~ivo vrhove stranaka kao do sada – kazao je Ili}. On smatra da }e odluka Ustavnog suda o neustavnosti blanko ostavki verovatno destabilizovati lokalni nivo vlasti, s obzirom na to da je tu bilo najvi{e aktvirawa blanko ostavki nakon cepawa SRS-a. Dodaje da }e stranke nakon ukidawa blanko ostavki morati mnogo vi{e voditi ra~una o tome “koje qude kandiduju, koliko su oni odani idejama i programu stranke, ali i koliko su finansijski samostalni”. B. D. Savi}

Pan~evo: Veqini podneli ostavku Funkcioneri Nove Srbije u Pan~evu protiv kojih su podnete prijave zbog sumwi za korupciju i proneveru novca, podneli ostavke na funkcije u lokalnoj samoupravi.Ostavke predsednik pan~eva~kog odbora NS i dvoje direktora zatra`io je gradski odbor Demokratske stranke.Gradski odbor NS uva`io je ostavke ~lana Gradskog ve}a Milanaka Andreji}a, predsednika komunalnog preduze}a “Higijena” Milana Bok{ana i direktorke Doma omladine Maje Georgijevske.”Oni su ovim ~inom prepoznali interese grada i gra|ana Pan~eva koji ne smeju biti pore|eni sa bilo ~ijom funkcijom. Nastavqamo daqe gde smo stali, mislimo da ova koalicija ima perspektive i da }emo uraditi ono {to smo obe}ali gra|anima pre izbora”, rekao je potpredsednik GO NS \or|e Papuli}. Ostavke Andreji}a koji je i predsednik pan~eva~kog odbora Nove Srbije, i dvoje direktora zatra`ila je predsednica Gradskog odbora Demokratske stran-

ke i gradona~elnica Pan~eva Vesna Martinovi}. “Ko god do`ivqava u~e{}e u gradskoj vlasti kao plen, a ne kao obavezu prema gra|anima nije dostojan obavqawa te funkcije. Vlast nije plen za politi~ke grabqivce, i ne}emo je na taj na~in deliti, ~ak ni po cenu vanrednih lokalnih izbora”, izjavila je Martinovi}eva. Posle ostavki, razgovore DS i NS o sudbini vladaju}e koalicije u Pan~evu treba o~ekivati ve} u sredu”, izjavio je izvor iz vrha Demokratske stranke u Pan~evu. Vi{e tu`ila{tvo u Pan~evu je najavilo podizawe optu`nice za korupciju protiv Milanka Andreji}a do kraja slede}e nedeqe. On je osumwi~en za primawe mita od 3.000 evra da bi organizaciji Prijateqi Pan~eva obezbedio novac iz gradskog buxeta za organizaciju Pan~eva~kog karnevala. Krajem pro{le nedeqe policija je protiv Bok{ana i Georgijevske podnela krivi~ne prijave za proneveru ukupno oko tri miliona dinara.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak10.jun2010.

3

INTERVJU [EF KLUBA ZES NADA KOLUNYIJA ZA „DNEVNIK” O MITINGU OPOZICIJE

Ne pla{imo se wihove demagogije - Ukoliko su okupqawa opozicije mirna, ukoliko poruke nisu destabilizuju}e i ako `ele sa tih skupova da poru~e da oni misle da bi ne{to radili boqe, nema razloga da bilo ko to do`ivqava kao pretwu. Samo ukoliko organizator skupa ne mo`e da garantuje da }e sve prote}i u redu, onda to jeste pretwa za svakog gra|anina Srbije - ka`e za „Dnevnik“ {ef kluba ZES Nada Kolunxija, odgovaraju}i na pitawe ima li vlast razloga da se pla{i snage opozicije, koju }e kako najavquju SNS i NS, demonz Lider napredwaka Tomistrirati na mitingu 28. juna u Kru{evcu. slav Nikoli} kao jednu od mo- S druge strane, zaista je tegu}nosti navodi i da je [aran{ko razumeti koji su razlozi da ~i} uhap{en da bi se indirektneko sada tra`i izbore, ako znamo no zapretilo Ko{tunici da mu da Vlada Srbije ima podr{ku u se ne pridru`i. [ta mislite o parlamentu, ako znamo da sprovowegovoj tvrdwi? di program za koji je dobila podr- Ako u hap{ewu onih koji su se {ku i ako znamo da posti`e izubavili kriminalom i zloupotrezetne rezultate u uslovima koji bom slu`benog polo`aja, koji su su komplikovani i te{ki. Zaista o{tetili dr`avu, neko na kraju ne vidim kako }e oni obrazlo`itog lanca vidi Vojislava Ko{tuti svoje razloge za prevremene iznicu, onda je problem wihov, a ne bore, jedino preporu~uju~i sebe, a organa koji istra`uju}i i prikuwih smo ve} videli i ni{ta dobro pqaju}i dokaze o tim malverzanisu do sada pokazali. cijama hapse one koji su za to odz Opozicija tvrdi da vlast govorni. z Da li su se neke stranke uop{te ne brine o gra|anima i da ne vidi wihove probleme... mo`da upla{ile zbog najave - Sve {to radi predsednika Taova vlada i ova di}a da treba isPo{tovawe zakona parlamentarna vepitati „nepripodrazumeva }ina upu}eno je stojno“ bogatqudima koji `ive stvo, prepoznajuda nema miqenika u ovoj zemqi i po}i u tome i svoje me|u onima koji boq{awu wihovog finansijere? zakone kr{e polo`aja. Ono - Svi oni koji {to je potpuno nese ovako glasno i prihvatqivo jeste ta teza da neburno bore protiv reforme prako ne vidi gra|ane, naprotiv. Ali vosu|a, koje treba da omogu}i da sve se to radi u izuzetno te{kim niko ne bude po{te|en kada je pouslovima svetske krize, sa ogrom{tovawe zakona u pitawu, pla{e nim nasle|enim problema i rese zbog razloga koji vode do wih. zultati mo`da nisu onakvi kako Svaki put kada se neko uznemiri bi gra|ani o~ekivali, a kakve bi zbog toga {to je reforma pravona kraju krajeva i mi voleli. No, su|a omogu}ila da se procesuirabitno je da li se u okolnostima ju kriminalci kakav je [ari}, da koje imamo, radi na najboqi mose oduzme imovina ste~ena krigu}i na~in, vode}i ra~una o inteminalom, da se utvrde politi~ke resima gra|ana i ta wihova tvrdveze organizovanog kriminala i wa ne stoji. Ako oni misle da je mo`da pojedinaca i partija, ima demagogoija re{ewe za probleme svakako razloga da se brine. Jer, gra|ana Srbije, moram da im porusigurna sam da da }e po{tovawe ~im da smo tu vrstu politike utezakona podrazumevati da nema meqene na demagogiji videli i da miqenika me|u onima koji te zaje takva politika devastirala sav kone kr{e. potencijal u ovoj zemqi. S. Stankovi}

VESTI Saradwa Vojvodine i Bavarske Predsednik Skup{ine Vojvodine [andor Egere{i i prvi potpredsednik parlamenta nema~ke pokrajine Bavarske Rajnhold Boklet ju~e su u Minhenu potvrdili spremnost za uspostavqawe aktivne parlamentarne saradwe dveju pokrajina, saop{tio je Egere{ijev kabinet u Novom Sadu.Dogovoreno je da delegacija bavarskog parlamenta poseti Skup{tinu Vojvodine u prvoj polovini idu}e godine, {to }e biti prilika za konkretizovawa razli~itih oblika partnerstava kao i za uspostavqawe i ja~awe privredne, kulturne, univerzitetske i druge saradwe.Egere{i je obavestio Bokleta o inicijativi za odr`avawe samita predsednika parlamenata podunavskih dr`ava i regija koji bi, u organizaciji skup{tina Vojvodine i Srbije, trebalo da bude odr`an u oktobru u Novom Sadu.Dogovoreno je i da mladi iz Bavarske prvi put u~estvuju na Kampu tolerancije, manifestaciji koja }e u julu po ~etvrti put biti odr`ana u Ba~koj Topoli.

Kandidati za Ustavni sud Predsednik Srbije Boris Tadi} predlo`io je Skup{tini Sr-

bije dva kandidata za sudiju Ustavnog suda - sudiju Vi{eg suda u Novom Sadu Sabahudina Tahirovi}a i pomo}nika generalnog direktora Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe Envera Nik{i}a.Tadi} je u dopisu predsednici parlamenta Slavici \uki} Dejanovi} naveo da predlo`eni kandidati poseduju stru~ne i li~ne kvalitete na osnovu kojih mogu obavqati funkciju za koju su predlo`eni.Nik{i} je ro|en 1953. godine u Novom Pazaru, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu, dok je Pravni fakultet zavr{io u Pri{tini 1977. godine.Za 30 godina sta`a bio je i {ef Odseka za op{tu upravu u op{tini Novi Pazar, a od 2006. godine je u Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osigurawe.Tahirovi} je ro|en 1963. godine u Novoj Varo{i, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu 1988. godine, a bio je sudija Op{tinskog suda u Novoj Varo{i, posle ~ega je odlukom Visokog saveta sudstva izabran za sudiju Vi{eg suda u Novom Sadu. Skup{tina Srbije prihvatila je u decembru zahtev sudije Ustavnog suda Stanke Milanovi} za razre{ewe sa te funkcije na wen li~ni zahtev, a parlament bi na weno mesto trebalo da izabere ili Nik{i}a ili Tahirovi}a. Ustavni sud ima 15 sudija, koji se biraju i imenuju na devet godina.


4

EKONOMIJA

~etvrtak10.jun2010.

DNEVNIK

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE NASTAVQA PODNO[EWE KRIVI^NIH PRIJAVA

^iji su prsti u pekmezu „C marketa” Nakon {to je Savet za borbu protiv korupcije podneo krivi~nu prijavu protiv 17 lica za nezakoniti postupak prilikom preuzimawa LUke Beograd ~lanovi ovog antikorupcijskog tela pripremaju novu koja }e biti podneta protiv vi{e lica zbog preuzimawa akcija C marketa. Kako obja{wava Verica Bara}, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije me|u onima protiv kojih }e zbog C marketa biti podnete prijave su Danko \uni}, Miroslav Mi{kovi}, Milan Beko i Slobodan Radulovi}. Ona podse}a da je Savet za borbu protiv korupcije jo{ 12.oktobra 2007.godine sa~inio Izve{taj o C marketu i dostavio ga svim nadle`nim dr`avnim institucijama ali da nijed-

na od wih nije reagovala niti se iko pozabavio onim {to u wemu, uz obiqe dokumenata i op{irnu dokumentaciju, pi{e. - Privatizacija C marketa je istakla u prvi plan brojne nedo-

Ko se pla{i Verice Bara} Dan uo~i odr`avawa skupa „Korupcija- dru{tveni problem i sociolo{ka pojava u modernom dru{tvu“, koji je odr`an prejku~e, Verici Bara} , predsednici Saveta za borbu protiv korupcije javqeno je da se weno u~e{}e na wemu otkazuje! Obja{wewe moderatorke skupa u Medija Centru Jelke Jovanovi} da Verica Bara} nije u~estvovala „ zbog tehni~kih razloga“ ne odgovara isti, tvrdi Bara}eva jer je woj dan uo~i odr`avawa diskusije li~no Jovanovi}a otkazala u~e{}e sa obrazlo`ewem da }e umesto we u raspravi u~estovati predstavnik Transpartnosti Srbija.Zbog toga Savet za borbu protiv korupcije tra`i od Medija centra da javnost upozna sa pravnim razlozima zbog kojih je Verici Bara} otkazano u~e{}e u diskusiji o korupciji.

RADNICI VRBASKE FABRIKE NAJAVQUJU JEDNO^ASOVNI [TRAJK

Upozorewe Peconiju iz „Medele” - Nezadovoqni radnici vrbaske fabrike keksa AD Medela, osnovali su [trajka~ki odbor koji je zajedno sa Samostalnim sindikatom „Medele“ doneo je odluku o organizovawu jedno~asovnog {trajka upozorewa. Pre-

ma saop{tewu Sindikalne organizacije ove fabrike {trajk }e se odr`ati u petak 11. juna, u vremenu od 14 do 15 ~asova. U protestnom okupupqawu ispred glavnog ulaza „Medele“ – navodi se u saop{tewu – u~estvova}e svi zaposleni u fabrici. Sindikalci {trajkom upozorewa zahtevaju

od poslodavca pove}awe zarada, nastavak pregovora o Kolektivnom ugovoru, zatim potovawe Zakona o radu vezano za prekovremeni i smenski rad i raspore|ivawe radnika u toku rada. Pored toga u saoptewu sindikalne organizacije navodi se i zahtev o po{tovawu Kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravqa na radu, kao i po{tovawe Zakona o radu i Op{teg kolektivnog ugovora u vezi uslova za rad sindikata. Predsdenik [trajka~kog odbora Damir Azizov, jo{ zahteva da u~esnici u {trajku ne snose nikakve posledice zbog u~e{}a u istom. Ina~e, od pre dve godine, ve}inski vlasnik „Medele“ je zemunska kompanija Invej, biznismena Predraga Rankovi}a – Peconija u ~ijem se vlasni{tvu nalazi i vrbaski „Vital“ ~iji su radnici tako|e bili u{trajku pre nekoliko meseci uz sli~ne zahteve koji su u me|uvremenu delimi~no ispuweni. N. Perkovi}

LAK[E DO ZAJMOVA UZ DR@AVNE SUBVENCIJE

Razgrabqeno 50.000 ke{ kredita Od po~etka primene programa subvencionisanih dinarskih kredita za gra|ane, banke su za sada odobrile 51.958 gotovinskih kredita, u vrednosti od 84,6 miliona evra, nakon {to su primile 66.693 zahteva, pokazali su najnoviji podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Istovremeno, banke su primile 1.474 zahteva za dinarske potro{a~ke kredite, a odobreno je 1.137 takvih kredita u vrednosti od 1,93 miliona evra. Od toga su dva kredita namewena za turisti~ka putovawa, a wihova vrednost je 1.272 evra. Za poqoprivrednu mehanizaciju je odobreno 18 kredita u ukupnoj vrednosti od 34.007 evra, a za kupovinu name{taja 458 kredita u vrednosti od 565.632 evra.

statke na{eg politi~kog, pravnog i ekonomskog sistema koji u velikoj meri doprinose op{tem rastu korupcije u zemqi. Prema do sada javnosti poznatim faktima mo`e se zakqu~iti da su

Za kupovinu tepiha banke su odobrile 16 kredita u vrednosti od 15.056 evra, dok je za podne obloge odobreno {est kredita u vrednosti od 11.947 evra. Za kupovinu gra|evinskog materijala odobreno je 575 kredita u vrednosti od 1,23 miliona evra, za kupovinu sanitarnih ure|aja 26 kredita u vrednosti od 40.759 evra, a za belu tehniku odobreno je 36 kredita u vrednosti od 26.523 evra. U program odobravawa subvencionisanih dinarskih kredita za gra|ane do sada su se ukqu~ile 24 banke u Srbiji. U vrhu po broju primqenih i realizovanih zahteva za kredite su Banka Inteza i Komercijalna banka, zatim Sosijete `eneral banka, Po{tanska {tedionica, Unikredit banka i Rajfajzen.

Kupovni Va`i za za devize

pored firme „Vorldfin“, koja je preuzela akcije Luke Beograd, i firma „Nortfin“, koja je kupila „C market”. Obe te firme pojavquju se kao {koqskafirma, bez direktora, novca na ra~unu, imovine i bilo kog

posla prethodno obavqenog. Tako „{upqe“ firme na{e institucije ne prepoznaju kao nekog preko koga je mogu}e prawe novca i dozvoqavaju preuzimawe dr`avnih preduze}a - navodi Bara}eva. Q. Male{evi}

ZREWANINSKI „IPOK” DOBIJA NOVOG VE]INSKOG VLASNIKA

Skrobaru jure „MK grup”, „Viktorija” i „Nektar” Sudbina zrewaninske Industrije prera|evina od kukuruza “Ipok” potpuno je neizvesna, a wen ve}inski vlasnik, preduze}e “Banat seme”, tako|e iz Zrewanina, danas bi na Skup{tini akcionara trebalo da odlu~i da li }e i kome prodati 70 odsto kapitala u ovoj skrobari. Jo{ nije poznato ko bi mogao postati novi gazda “Ipoka”, dok se u fabrici spomiwu tri opcije – “MK grup”, “Viktorija grup” i “Nektar”. - Direktor je obavestio predstavnike sindikata da }e danas biti odr`ana Skup{tina “Banat semena” i da }e se odlu~ivati o prodaji akcija u skrobari. Nikakvih drugih podataka nemamo. “Ipok” je pod hipotekom AIK banke, od koje je uzet kredit od 5,4 miliona evra. Pri~a se da “MK grupa” ima akcije AIK banke, pa postoji mogu}nost da ona na osnovu duga preuzme “Ipok”. Kao mogu}i kupci spomiwu se i “Viktorija grup” i “Nektar” – ka`e izvor “Dnevnika” iz zrewaninske skrobare. Proizvodwa u skrobari stala je polovinom aprila, u fabrici ve} mesec dana nema struje, a radnici se od po~etka maja nalaze na pla}enom odsustvu. Pred prvomajske praznike ispla}ena im je februarska zarada.

Sud ne vidi ni{ta sporno Privredni sud u Zrewaninu avgusta pro{le godine obustavio je ste~ajni postupak u skrobari, smatraju}i da je podnosilac plana reorganizacije ispunio sve preuzete obaveze. Zalud su radnici poru~ivali sudu da im zarade za nekoliko meseci unazad nisu ispla}ene i da nemaju zdravstveno osigurawe. Na posledwem ro~i{tu je re~eno da to i nije bilo predvi|eno reorganizacijom. Tako|e, u momentu kada je sud doneo ovakvu odluku, u „Ipoku“ nije bilo ni proizvodwe, koja je po~ela kasnije, a zatim je i nekoliko puta prekidana. - Sedimo kod ku}e i ~ekamo da se zavr{i ova agonija. Ne mogu da verujem da dr`ava, policija i sudstvo ni{ta ne preduzimaju,

iako su vlasnici “Ipoka” u vi{e navrata povezivani sa klanom Darka [ari}a – isti~e na{ sagovornik.

RTV B92 je u emisiji “Reakcija”, bave}i se istra`ivawem kako je novac od prodaje kokaina zavr{io u srpskoj privredi, u tom kontekstu naveo zrewaninske firme “Banat seme” i “Ipok”. Obelodaweno je da je “Banat seme” u ve}inskom vlasni{tvu “DSD tobaka” Zorana ]opi}a i firme “Europamont”, koja je stoprocentno vlasni{tvo “Rok{peda” Antona Stanaja. Kao suvlasnik, ovde se pojavquje i “Agro-Vojvodina”, koja je tako|e u rukama pomenutih osoba. Skrobaru, s druge strane, u ve}inskom vlasni{tvu dr`i “Banat seme”. “Ipok” je lane iza{ao iz ste~aja koji je uveden aprila 2006. godine. Najve}i poverioci, grupisani u „Banat semenu”, predlo`ili su plan reorganizacije, sa ~ijom realizacijom se startovalo jula 2007. godine. Jedan od uslova u planu reorganizacije, koji su postavili ve}inski poverioci i sud, bio je da se poni{te akcije, jer su one postale bezvredni papiri, te da akcionarsko dru{tvo pre|e u dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u. Uz to, jedan deo potra`ivawa konvertovan je u udele, pa je posle toga „Banat seme” postalo vlasnik 70 odsto udela, dakle ve}inski gazda „Ipoka”. @. Balaban

Gra|evinari i daqe ginu U Srbiji godi{we 40 qudi izgubi `ivot zbog povreda na radu, izjavila je ju~e u Beogradu direktorka Uprave za bezbednost i zdravqe na radu Vera Bo`i}-Trefalt. Ona je na seminaru o bezbednosti i zdravqu na radu u gra|evinskoj industriji kazala da godi{we ima vi{e od 1.000 te{kih povreda i oko 25.000 lak{ih povreda na radu.

Kako je rekla, kompanije koje sa stranim kapitalom posluju u Srbiji uglavnom po{tuju minimum mera koje propisuje zakon, ali u velikom broju mawih firmi poslodavci svesno ne `ele da primene mere misle}i da im je to veliki tro{ak. Trefalt je ocenila da treba suzbiti „rad na crno“ jer se u tim slu~ajevima naj~e{}e ne po{tuju mere bezbednosti.

8. 6. 2010.

1.240,66096

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (632,93

Promet

Autoprevoz Gorwi Milanovac

19,57%

550

199.100

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

10,59%

940

940

AMS Osigurawe a.d. , Beograd

10,11%

1.100

1.100

Naziv kompanije

0,11)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

2,69%

2.790

421.398

Imlek a.d. , Beograd

-0,34%

1.166

219.495

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-5,24%

9.002

189.052

Kompanija Fidelinka Subotica

7,94%

272

96.570

Bambi Banat a.d. , Beograd

7,08%

10.708

1.177.860

Agrobanka a.d. , Beograd

2,19%

7.809

78.090

Promet

Univerzal banka a.d. , Beograd

-4,10%

5.327

58.600

Razvojna banka Vojvodine

0,23%

4.800

96.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,17%

589

94.250

-9,24%

5.355

58.900

Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

mnogi u~esnici u postupku privatizacije C marketa , kao i druga zainteresovana lica, vr{ila brojne zakonske prekr{aje koji su doveli do toga da jedna uspe{na kompanija, koja je raspolagala znatnom imovinom, do`ivi ekonomski sunovrat i prakti~no nestane sa tr`i{ta objasnila je Bara}eva. Ona isti~e da se Miroslav Mi{kovi} ne nalazi me|u onima protiv kojih je podneta krivi~na prijava zbog Luke Beograd ali da }e se na}i zbog privatizacije C marketa ali otkriva da ova dva preduze}a povezuju povezane firme registovane u inostranstvu preko ~ijih ra~una su se kupovala. - Dokumenta jasno ukazuju da je u istoj ulici, na istom spratu

Promena %

Cena

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Jadran a.d. Nova Gajdobra

-12,02%

739

739

Zlatica a.d. , Lazarevo

-12,00%

3.652

7.304

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

101,491

103,562

105,944

101,180

Pionir PP Srbobran

-12,00%

10.560

52.800

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

Australija

dolar

1

69,8345

71,2597

72,8987

69,6207

Kopaonik a.d. , Beograd

-11,55%

1.440

11.520

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00

651

0,00

Kanada

dolar

1

80,8624

82,5127

84,4105

80,6149

Sani remont a.d. , [abac

-10,96%

260

43.420

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

895

0,00

Danska

kruna

1

13,6383

13,9166

14,2367

13,5965

Norve{ka

kruna

1

12,7387

12,9987

13,2977

12,6997

[vedska

kruna

1

10,5148

10,7294

10,9762

10,4826

[vajcarska

franak

1

73,6078

75,110

76,8375

73,3825

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Cena

Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

951

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

Pekara 1. maj a.d. , Vr{ac

0,00%

5.280

237.600

Kompanija Fidelinka Subotica

7,94%

272

96.570

Tigar, Pirot

0,00

762

0,00

0,00

9.332

0,00

0,00

1.500

0,00

V. Britanija

funta

1

122,499

124,999

127,874

122,124

Pionir PP Srbobran

-12,00%

10.560

52.800

Alfa plam, Vrawe

SAD

dolar

1

84,9932

86,7278

88,7225

84,7331

Amb grafika a.d. , Novi Sad

0,00%

190

32.490

Telefonija, Beograd

Karneks a.d. , Vrbas

-7,19%

930

6.510

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 6. 2010. godine

Svi iznosi su dati u dinarima


JAVNIM RADOVIMA 127 MILIONA DINARA

Posao za 1.000 Vojvo|ana

Na osnovu ovogodi{weg konkursa za organizovawe javnih radova, koji je raspisala Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, za Vojvodinu je odobreno 84 projketa. U realizaciji ovih projekata bi}e anga`ovano 1.000 nezaposlenih, a ukupna vrednost javnih radova je preko 127 miliona dinara. - Zna~ajno je {to }e na poslovima u Pokrajini, kroz javne radove, biti uposlena 683 nezaposlena radnika sa ni`im stepenom kvalifikacije, odnosno prvim i drugim stepenom stru~ne spreme, a zna se da upravo oni spadaju u kategoriju qudi koji se te`e zapo{qavaju – naglasio je ju~e direktor Pokajinske slu`be za zapo{qavawe Vladimir Srdi}. – Sve op{tine u Vojvodini su dobile bar jedan javni rad, a najve}i broj projekata bi}e realizovano na teritoriji Ju`noba~kog i Sremskog okruga. Srdi} isti~e da je u buxetu dr`ave ove godine za javne radove ukupno izdvojeno 700 miliona dinara za celu Srbiju, a na konkurs je u roku pristiglo kvalitetnih programa ~ija je vrednost procewena pet milijardi dinara. - Kao primer dobre prakse u posledwe ~etiri godine izdvojio bih Gerontolo{ki centar u Subotici, koji je do sada, kroz javni rad zaposlio 70 do 80 osoba, a u me|uvremenu je i otvorio oko 30 radnih mesta – ka`e Srdi}. – O~ekuje se da, nakon rebalansa pokrajinskog buxeta, Pokrajinski sekretarija za rad otvori jo{ jedan konkurs za javne radove, koji }e se sprovoditi u Vojvodinie, a najavqeno je da }e Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe konkurs za javne radove raspisati i naredne godine A. Brzak

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

SINDIKALCI NEZADOVOQNI NAJAVQENIM ZAKONOM

Radni~ka buna zbog novih penzija? Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je premijeru Vlade Srbije Mirku Cvetkovi}u pismo upozorewa povodom najavqenog usvajawa predloga zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu izra`avaju}i nezadovoqstvo sa predlo`enim re{ewima. Naime, samostalci ocewuju da je pripremqeni nacrt zakona o penzijskoinvalidskom osigurawu koji uskoro treba da se na|e pred poslanicima Skup{tine Srbije na kona~nom usvajawu neprihvatqiv te da }e ukoliko se ne promeni izazvati nezadovoqstvo radnika koje }e oni iskazati i na ulicama. U pismu se isti~e da ni jedan zahtev sindikata nije ukqu~en u nacrt Zakona o PIO pa je zbog toga i nedopustivo da ono {to je sa~iweno u|e u proceduru dono{ewa a da svoje mi{qewe nisu imali priliku da daju ~lanovi Socijalno ekonomskog saveta . Neslagawe sa predlo`enim izmenama i dopunama Zakona o PIO iskazali su zaposleni u rudarstvu, metalskom sektoru, gra|evinarstvu, hemijskoj industriji, zdravstvu, tektilci i druge oblasti. Svi oni su spremni da ukoliko Vlada Srbije ne zaustavi usvajawe predlo`enog nacrta organizuju radikalnije oblike ispoqavawa nezadovoqstva i ne}e odustatiti jer su svesni da bi usvawe sada{wih preloga vodilo daqem uru{avawu `ivotnog standarda najve}e dela stanovni{tva Srbije. U prilogu pi-

^emu tajna Mada se ve} godinu dana radi na izmeni Zakona o PIO javnost jo{ uvek ne zna {ta je Radna grupa koja je zadu`ena pripremila u nacrtu jer je ceo posao obavqala u tajnosti a mogu}a re{ewa parcijalno su dospevala u medije te se ~esto doga|alo da se razli~ito tuma~e i prikazuju. Socijalno ekonomski savet Srbije koji je morao biti mesto na kojem }e socijalni partneri biti obave{teni kakva se re{ewa nude i iznesu svoje mi{qewe za to nisu dobili priliku pa }e tako i oni tek kada ceo postao bude okon~an i kada se vi{e ne bude mogao mewati, osim amadmanima poslanika Srbije, zapravo saznati {ta ~eka kako sada{we tako i budu}e penzionere. sma premijeru Sindikat navodi da je protiv postepenog podizawa sta`a za `ene sa 35 na 38 godina , zatim da se rudarima u jamskoj ekspoloataciji ugqa ne mewaju uslovi za penzionisawe, da se ne smawuje do-

datni sta` za `ene sa 15 na 6 odsto. Sindikat je protiv predlo`ene formule za uskla|ivawe penzija i op{teg boda jer smatraju da se one moraju uskla|ivati dva puta godi{we samo sa kretawem zarada te da

prose~na penzija u osigurawu zaposlenih ne mo`e biti ni`a od 60 odsto prose~ne zarade u Srbiji. Predla`u i da se ide na vanredno uskla|ivawe najni`eg iznosa penzije dva puta godi{we ukoliko taj iznos bude ni`i od 25 odsto prose~ne zarade u Srbiji. Ina~e, nacrt izmena Zakona o PIO je sa~iwen i samo je pitawe dana kada }e se na}i pred Vladom Srbije. Prema na{im saznawima zada je sasvim izvesno da se penzioneri kolikom tolikom boqitku mogu nadfati samo u narednih 18 meseci jer }e se od 1.aprila 2012. godine penzije uskla|ivati svakog aprila sa indeksom potro{a~kih cena i procentom rasta bruto doma}eg proizvoda ve}im od ~etiri odsto. Od aprila naredne do oktobra 2012. godine predlo`enim nacrtom zakona penzije sa rastom zarada u javnom sektoru a one }e se pak uskla|ivati s indeksom potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci. Konnkretno to zna~i da }e u narednih 18 meseci penzije pratiti rast i pad zarada u javnom sektoru , a procewuje se da }e to najstarijima doneti svega nekoliko procenata ve}e penzije. Zatim , iz kona~nog nacrta brisana je odredba prema kojoj penzije ne bi smele da padaju ispod 60 odsto prose~ne zarade jer na to nije pristao MMF pa se procewuje da }e za nekoliko godina penzije iznositi mawe od 50 odsto prose~ne plate. Q. Male{evi}

~etvrtak10.jun2010.

5

VESTI Srbiji va`an izvoz oru`ja Ministar odbrane Dragan [utanovac rekao je ju~e u ^a~ku da je Srbija najve}i izvoznik vojne opreme u regionu i da sa wom `ele svi da sara|uju, ukqu~uju}i i razvijenije zemqe. Srbija je od Ankare do Be~a najve}i izvoznik vojne opreme i sa nama sada svi `ele da sara|uju. On je istakao da je va`no da takozvana afera "satelit" kona~no dobije sudski epilog i dodao da su afere u velikoj meri uru{ile ceo sistem odbrane. Uz opasku da ne `eli da komentari{e "satelit", po{to je zapo~et sudski postupak, [utanovac je podsetio da "to nije jedina afera vezana za tog ~oveka" i da "kona~no treba stati tome na put jer su afere u velikoj meri uru{ile ceo sistem odbrane".

(Ne)osigurana kriza Ukupna premija sektora osigurawa u Srbiji u prvom tromese~ju 2010. iznosila je 14,1 milijardi dinara, {to je porast od skromnih 2,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavila je ju~e Narodna banka Srbije. To je o~ekivana posledica uticaja finansijske krize, kroz izlo`enost sektora osigurawa, izme|u ostalih, riziku pada potra`we za proizvodima osigurawa, navedeno je u izve{taju NBS.

Posao u Peruu Energoprojekt je ugovorio nove poslove u Srbiji i Peruu vredne vi{e od 60 miliona evra, objavqeno na sajtu Beogradske berze. U Peruu je Energoprojekt Hidroin`ewering u konzorcijumu s dve {panske i jednom peruanskom kompanijom zakqu~io ugovor vredan 8,69 miliona evra. Energoprojektova kompanija }e u Peruu nadzirati gradwu brane Tronera sur i tunela Transadino.


6

NOV^ANIK

~etvrtak10.jun2010.

BANKE RETKO ODOBRAVAJU KREDITE UZ POVE]AN LIMIT

Mnogo je 40 odosto od male plate Vi{e od mesec dana je pro{lo otkako je Narodna banka pove}ala granicu za kreditno zadu`ivawe sa 30 na 40 odsto plate, ali tek poneka banka ovih dana stidqivo po~iwe da primewuje tu odluku.

Odluka nije obavezuju}a, a bankari se uglavnom pravdaju time da jo{ mewaju obrasce i prilago|avaju kompjuterske programe i da }e za nekoliko nedeqa gra|anima omogu}iti ve}e zadu`ivawe. U vreme ~estih promena kursa, sve ve}eg broja preduze}a koja posluju sa te{ko}ama i onih koji

kasne sa pla}awem rata, bankari ka`u da moraju dobro da sagledaju rizike pre nego {to odlu~e da gra|anima odobre kredite za koje }e im rata biti do 40 odsto plate. ^ak i one banke koje to odobravaju, imaju jo{ jedan uslov, a to je da }e zajam dobiti samo oni koji doka`u da }e ako se opterete do 40 odsto plate imati dovoqno sredstava za `ivot. A imaju}i u vidu poskupqewa, suma koja je danas dovoqna za `ivot ne mora da zna~i da }e biti i za nekoliko meseci. Zato u Udru`ewu banaka ka`u da i nije naodmet opreznost banaka, kojima je ipak najva`nije da kredit bude vra}en. "Na{a prose~na plata je 320 evra. Ako se gra|anin zadu`i 40 odsto, kakve su mogu}nosti da pla}a obaveze i rate kod banaka? Imamo izuzetno nizak standard, najni`e plate u Evropi i to je osnovni problem sa kojim se gra|ani suo~avaju. Banke onda vode ra~una da li mogu da vra}aju dug", ka`e Veroqub Dugali} iz Udru`ewa banaka Srbije.

Skok prodaje vo}a u „Merkatoru” Prodaja vo}a u "Merkatoru S" je u prva ~etiri meseca ove godine, bila za 51 odsto ve}a negu u istom periodu lane, a ukupno smo vo}a i povr}a u ovoj trgova~koj ku}i pazarili za 42 odsto vi{e. Od januara do aprila ove godine vrednost prodatog vo}a i povr}a pove}ana je za 26 odsto, u odnosu na isti period u 2009. godini. "Mercator S" kontinuirano investira u ponudu kvalitetnih proizvoda, tako da se na pijacama u na{im prodajnim objektima, nalazi naj{iri asortiman sezonskog, ju`nog i egzoti~nog vo}a i povr}a. Cenovna konkuretnost proizvoda vo}a i povr}a rezultirala je pove}anom prodajom u prva ~etiri meseca, na zadovoqstvo na{ih kupaca, {to je su{ti-

na na{eg poslovawa", izjavio je @eqko Bawanin, direktor maloprodaje u ovoj kompaniji. "Mercator S" je, od po~etka godine, realizovao brojna akcijska sni`ewa, i na taj na~in omogu}io povoqnu kupovinu proizvoda neopodnih za svako doma}instvo. Kao rezultat, akcije su generisale veliki rast prodaje, a kod nekih proizvoda, prodaja se pove}ala ~ak i do tri puta u vreme trajawa akcijskog sni`ewa. Snabdevawe vo}em i povr}em svih maloprodajnih objekata u Srbiji obavqa se iz distributivnog centra u Novom Sadu, gde je obezbe|eno skladi{twe i preuzimawe robe, prema visokim standardima. S. G.

Sigurno pla}awe Banka Inteza uvela je Master kard Secure Code CAP uslugu, tehnologiju koja omogu}ava sigurno pla}awe karticama na internetu, saop{tila je ta banka. Kori{}ewe CAP usluge podrazumeva da se pla}awe katicom na internetu mo`e izvr{iti samo ukoliko kupac u trenutku kupovine poseduje platnu karticu i zna wen PIN ~ime se klijentima pru`a dodatna sigurnost i bezbednost prilikom transakcija na Internetu. Za kori{}ewe ove usluge neophodno je da klijent poseduje ~ita~ platne kartice koji mo`e da se nabavi u ekspoziturama banke.

„Telenor” daje 38,2 evra Kompanija Telenor pla}a}e Telekomu Srbija jednokratnu naknadu za infrastrukturu od 38,2 evra za svakog preuzetog korisnika fiksne telefonije, navodi se u odluci Republi~ke agencije za telekomunikacije. Prema odluci o cenama zakupa infrastrukture za fiksnu telefoniju, Telenor }e pla}ati i 6,28 evra mese~no po pristupnoj liniji ako pru`a i usluge telefonije i Interneta. Mese~na naknada ako kompanija preuzima samo Internet-pristup bi}e 2,49 evra po liniji, precizira se u odluci. Zakup opti~kih vlakana na 15 godina ko{ta}e Telenor 2,5 evra po metru za me|ugradsku telekomunikacionu infratrukturu, uz godi{wu naknadu za odr`avawe od 2,5 odsto te jednokratne naknade, navodi se u odluci. Naknada za zakup opti~kih vlakana u lokalnoj infrastukturi tokom 15 godina je 3,33 evra po metru, dok je naknada za odr`avawe 3,33 odsto te naknade godi{we. Cena zakupa telekomunikacione kanalizacije, odnosno polagawa opti~kih kablova u cevi Telekoma Srbija, bi}e 0,09 evra po metru mese~no.

DNEVNIK

ON-LAJN PRODAVNICA U SRBIJI

Internetom po bakaluk Kupovina putem Interneta kod nas jo{ uvek nije za`ivela ali je sve vi{e potro{a~a koji iz foteqe kupuju ~ak i najva`nije potrep{tine. U Srbiji se u "sajber" nabavku namirnica, ku}ne hemije, kozmetike, ode}e, obu}e... mo`e preko "Maksijeve" on-lajn prodavnice. U ovom du}anu, kako ka`u u "Delta–Maksi grupi", broj isporuka i ostvaren on-lajn promet pove}ava se iz meseca u mesec. U "Maksi onlajn" prodavnici kupuje veliki

broj preduze}a, ali i sve vi{e potro{a~a koji iz foteqe obavqaju svoje nedeqne porodi~ne kupovine, ka`u u kompaniji. U ovoj prodavnici mogu pazariti Beogra|ani, Ni{lije i Novosa|ani. Na raspolagawu im je sva roba koja se ina~e prodaje u "Maksiju", po cenama kakve su u supermaketima ove ku}e. U "Delta–Maksi grupi" vele da se u Internet-kupovinu mo`e krenuti u bilo koje doba dana i no}i, a uslov je da potro{ite

najmawe 4.500 dinara. Ako se roba naru~i do 13 ~asova, dobija se od 15 do 18 ~asova istog dana, a ako se naru~i posle tog vremena, sti`e slede}eg. Prevoz i dostava su besplatni, a roba se pla}a po preuzimawu. Omogu}eno je pla}awe gotovinom, ~ekovima, putem `iro-ra~una, kao i platnim karticama. Najvi{e kupaca u "Maksi" Internet-prodavnici je u vreme praznika jer je potro{a~ tada u mogu}nosti da, {tede}i sebi

vreme i izbegavaju}i tro{kove prevoza, kupi i dobije na ku}nu adresu sve {to mu je potrebno. S. G.

MO@E SE I U SRBIJI LETOVATI

Br~kawe u panonskim jezerima za 60 evra Iako nas ve}ina razmi{qa o letovawu na moru, izgleda, sve vi{e je onih koji }e u`ivati na nekim bli`im, sve popularnijim, ovda{wim destinacijama. Oni koji more zamene posetom nekom jezeru ili planini u Srbiji mogu prili~no u{tedeti, a ne mora da zna~i da sebi ne}e priu{titi pun u`itak. Vojvo|anima je svakako najprivla~nije jezero Pali}, koji osim u`ivancije pru`a i mogu}nost za le~ewe i oporavak. Recimo, letovawe za dve odrasle osobe u jednoj od vila na Pali}u ko{ta 12.000 dinara, za sedam dana. Vikend, to jest dve no}i, tako|e za dvoje ko{ta 4.000 dinara, a radnim danima no}ewe je upola jeftinije i uglavnom staje oko hiqadu dinara po osobi. Cena za zakup vile na dan je 150 evra, pa - ako je dru{tvo ve}e, isplati se. Ovo su leto spremni do~ekali i hoteli na Pali}u. Neki su ve} pripremili i sni`ewa i organizovali akcije. Tako recimo "^etiri dana juna" ko{taju 10.336 dinara, i to za dve osobe. U tu je cenu ukqu~eno no}ewe s doru~kom, sme{taj je u sobama, dok su obi~ni i deluks apartmani do 32.336 dinara, ali to je ve} ponuda za one sa dubqim xepovima. Ina~e, u ove cene je ura~unata i boravi{na taksa. Prili~no su sre|ena i neka druga jezera u Vojvodini, i pored kupawa pru`aju i niz drugih sadr`aja, kao {to su pecawe, jahawe, sportovi na vodi... Polupansion u hotelima u Beloj Crkvi, koja ima ~ak sedam ve{ta~kih jezera, a ~etiri lepo sre|ena i veoma pose}ena,

Lepo je na{e Udru`ewe "Moja Srbija" pozvalo je gra|ane da u godini velike finansijske krize provedu letovawe na nekoj od atraktivnih destinacija u Srbiji, a posebno u Beogradu, koji je u svetu progla{en za grad sa najboqom zabavom. "Poznati turisti~ki vodi~ "Lonli planet" proglasio je Beograd za grad sa najboqom zabavom na svetu, a to je vi{e nego dobar razlog da se u na{oj prestonici provede letwi odmor", izjavio je projekt menaxer "Moje Srbije" Uro{ Deli}. ko{ta 1.350 dinara. Pun pansion staje 1.550 dinara, a popust za decu je od 30 do 50 posto. Ina~e, u najzna~ajnijim turisti~kim destinacijama Srbije vlada optimizam, jer je turisti~ki promet po~eo da se oporavqa, posle pada u prva tri meseca ove godine. Direktor Turisti~ke organizacije Zlatibora Arsen \uri} rekao je da na toj planini sada ima vi{e od 5.000 gostiju, {to je vi{e nego u istom peri-

odu pro{le godine, a oporavak prometa po~eo je jo{ u aprilu. Recimo, na ovoj planini stalno boravi oko hiqadu dece na rekreativnoj nastavi. Sve vi{e je i gostiju iz inostranstva, najvi{e iz Slovenije, Makedonije i BiH, a Zlatibor je poja~ao i svoje marketin{ke aktivnosti u okolnim zemqama. Predstavnik Turisti~ke organizacije Vrwa~ke Bawe Goran Karavesovi} rekao je da prema zvani~noj statistici, u bawi boravi

3.500 gostiju, {to je blagi pad od oko pet odsto, ali ne daje pravu sliku, jer jako veliki broj posetilaca boravi u privatnom sme{taju, gde nisu evidentirani. Sada se promenila i struktura gostiju, sve vi{e je onih koji prednost daju privatnim apartmanima nad hotelima. Me|u inostranim gostima, tradicionalno najvi{e ih ima iz Makedonije, BiH i Crne Gore. Hoteli su snizili cene da bi privukli nove goste, ali je zato specijalna bolnica „Merkur“ uvek puna sa oko 700 gostiju, koji uglavnom dolaze na le~ewe, ali u posledwe vreme i na rekreaciju. Direktor „Merkura“ Dejan Stanojevi} ka`e da je atraktivnost objekta znatno podignuta sa otvarawem velnes i spa centra, podse}aju}i da je pro{le godine „Merkur“ postao i nacionalna ustanova za prevenciju dijabetesa. On je dodao da se sada sve vi{e tra`i kratki rekreativni odmor, jer narod vi{e nema vremena za 10 ili 15 dana, ve} dolazi na dva-tri, najvi{e sedam dana. Predstavnik Turisti~ke organizacije Sokobawe Qubinko Milenkovi}, ka`e da je broj gostiju od 3.500 na pro{logodi{wem nivou, odnosno za neki procenat ve}i. Milenkovi} je ukazao da tu bawu pose}uju i stranci i to ne samo iz biv{ih jugoslovenskih republika, nego i iz zapadne Evrope i SAD, koji sve vi{e produ`avaju vreme boravka, sa prose~na 3,4 dana lane, na pet dana ove godine. Cene u toj bawi su na nivou pro{logodi{wih. S. Glu{~evi}

GRA\ANI [TEDE NA RA^UNIMA ZA TELEFON

Halo `estoko udara po yepu Suo~eni sa poskupqewima, skokom evra i neprestanom promajom u xepovima, odri~emo se stvari koje su se, koliko ju~e, podrazumevale u ku}nim buxetima. Najvi{e {tedimo na kvalitetnoj hrani, garderobi, obu}i, ali su nam i telefonski razgovori sve kra}i, a ra~uni za mobilnu i fiksnu telefoniju sve mawi. Pre ~etiri godine, recimo, prose~an ra~un za ADSL iznosio je 1.567 sada je 1.021 dinara. Ra~un za fiksni telefon pla}ali smo po 907 dinara, a sada mese~no dajemo 877 dinara. Pri tome, vaqa imati na umu da je pretplata poskupela sa 195 na 388 dinara, bez poreza na dodatu vrednost. Ukoliko se ura~una PDV, preplata za fiksnu liniju ko{ta 458 dinara, umesto 230 dinara, koliko smo je pla}ali do aprila. Zna~i, na kraju meseca za fiksni telefon vi{e ne dajemo ni koliko su dve pretplate, a ranije nam je ovaj fiksni deo bio ~etvrtina ra~una.

Mawe koristimo i mobilne aparate - ra~un za mobilni telefon bio je 488, a sada je 349 dinara. - Prose~na zarada sada iznosi 337 evra i po{to je gra|anima pao standard sve im je te`e da izdvajaju novac za telekomunikacione usluge - objasnio je Jovan Radunovi}, predsednik UO Republi~ke agencije za telekomunikacije. - To se automatski odra`ava na mawi broj servisa

telekomunikacije. Ministarka za telekomunikacije Jasna Mati} ceni da je porez od deset odsto na upotrebu mobilnog telefona "jedini nedostatak srpskog tr`i{ta telekomunikacija u ovom trenutku". Ona je navela da je taj porez, uveden pre oko godinu dana, doveo da "gra|ani mawe telefoniraju, kompanije ostvaruju mawi promet i profit, a samim tim i mawe investiraju". Jasna Mati}

Pre ~etiri godine ra~un za ADSL iznosio je 1.567 dinara, a sada je 1.021 dinar, ra~un za fiksni telefon pla}ali smo po 907 dinara, a sada mese~no dajemo 877 koji nude operatori. Nedostatak novca u xepu korisnika }e se sve vi{e ose}ati i tr`i{te telekomunikacija }e se te{ko razvijati. Krizna taksa od 10 odsto direktno je dovela do smawewa prihoda i investicija u

se nada da }e, kako Srbija izlazi iz ekonomske krize, taj porez biti ukinut, a nedavno je i ministarka finansija Diana Dragutinovi} najavila da }e porez biti ukinut do jeseni. Kako mawe telefoniramo,

sve mawe se investira u ovu oblast. Pro{le godine ulagawa u telekomunikacije pala su na 284 miliona evra. Investicije u 2008. iznosile su 362 miliona, a 2007. godine 899 miliona evra. Ipak, sve vreme raste broj korisnika mobilnih i fiksnih telefona, interenta i kablovske. Prihodi od telekomunikacija

pro{le godine bili su 1,5 milijardi evra, a u~e{}e u bruto doma}em proizvodu 4,8 odsto. Po{to je RATEL pro{le godine od 1,8 milijardi dinara, ~ak, 1,2 milijarde dinara, umesto u razvoj telekomunikacija, uplatio u buxet razmatra se ideja da se smawi naknada koju upla}uju operatori. S. G.


„ZELENILO” UPOZORAVA

ZA VREME SVETSKOG PRVENSTVA U FUDBALU

Ekrani mogu u letwe ba{te Cve}e no}u nestaje Za vreme trajawa Svetskog prvenstva u fudbalu gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} dozvolio je ugostiteqima da u svoje letwe ba{te mogu da postave video i audio ure|aje kako bi Novosa|ani mogli nesmetano da gledaju fudbal. Ovo odobrewe va`i samo od 11. juna do 11 jula. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je za na{ list

da }e ugostiteqi mo}i da dr`e ove ure|aje u ba{tama jedino dok traje Svetsko prvenstvo. Nakon toga mora}e sve da vrate u normalu, jer je izno{ewe audio i video ure|aja zabraweno pravilnikom. - I za vreme trajawa prvensta ugostiteqi }e morati razumno da pu{taju ton, kako ne bi dolazilo do reme}ewa javnog reda i mira rekao je Jakovqev. Q. Na.

Cvetnu rundelu od 1332 kvadratna metra ispred @elezni~ke stanice, krasi}e ove sezone oko 25.000 upravo posa|enih cvetnica – tri vrste salvija, tagetesi u dve boje i crvene begonije, i vi{e od 2.000 kana. Uz najavu o upravo zavr{enoj sadwi, iz “Gradskog zelenila” tvrde i da je ve} prime}eno da sadnice iz ove rundele u toku no}i nestaju. Zato apeluju na Novosa|ane da ne uzimaju cve}e sa javnih povr{ina. S. T.

Novosadska ~etvrtak10.jun2010.

Novi `ivot zaboravqenih stepenica podzemni prolaz, a ne{to kasnije u wega su ugra|ene i pokretne stepenice. Na ulazu u dve decenije neobnovqeni pothodnik kod "Bazara" odavno je iskqu~eno i to pokretno stepeni{te. Razlozi za wegovo iskqu~ivawe bili su razni... ^esto su se stepenice kvarile zbog dotrajalih delova, a de{avalo se i da huligani guraju niz wih betonske `ardiwere.. Tada su ih ti "pametni" momci o{tetili do te mere da gotovo nisu vi{e mogle da se poprave. Grad je u wihovu popravku ulo`io silne milione, ali xaba, toliko

ih je pojeo zub vremena da ni popravke vi{e nisu vredele, a za wih vi{e nije bilo ~ak ni rezervnih delova. Zato je preduze}e "Poslovni prostor" ove godine odre{ilo kesu i re{ilo da obraduje sve sugra|ane, a posebno one stare, bolesne i iznemogle... Naime, uskoro }e sugra|ani dobiti nove, lep{e i modernije pokretne stepenice vredne 12 miliona dinara a vozawe po wima mo`e se o~ekivati u oktobru. Ipak, i kada one stignu i budu ugra|ene trebalo bi zaposliti i nekoliko ~uvara da ne bi pro{le kao stare, koje vi{e nisu ni za stari otpad. Q. Nato{evi}

U ULICAMA JA[E IGWATOVI]A I KOSOVSKOJ

Bez vode zbog radova Ulice Ja{e Igwatovi}a i Kosovska, od Ulice Marka Miqanova do Ja{e Igwatovi}a, bi}e bez vode od 8 do 14 sati. Iskqu-

~ewe }e uslediti zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i, saop{teno je ju~e iz JKP "Vodovod i kanalizacija". S. T.

Dana{wa iskqu~ewa struje Novi Sad: od 10 do 11.30 sati Tolstojeva 54. Sremski Karlovci: od 8.30 do 13 Stra`ilovo i

zapra{ivawe komaraca zavisi od wihovog razmno`avawa odnosno brojnosti i klimatskih uslova. Crwanski je skrenuo pa`wu da visoke temperature vazduha ne idu na ruku kod uni{tavawa komaraca i da posao ne sme da po~ne ukoliko duva vetar. Mada je ju~e bilo i toplo i duvao vetri}, Crwanski je napomenuo, da su spremnu da posao odrade danas. Z. D.

c m y

hronika

deo vikend naseqa E{ikovac. ^ortanovci: od 8.30 do 13 sati deo vikend naseqa Borov Gaj.

ODR@ANA UNIVERZITETSKA TRKA OSMERACA

Vesla~ki derbi po mustri Oksford–Kembriy Na prvoj me|unarodnoj univerzitetskoj regati osmeraca "Novi Sad 2010", odr`anoj ju~e kod "[tranda" pobedila je prva posada Sveu~ili{ta u Zagrebu, drugo mesto su zauzeli doma}ini sa Univerziteta u Novom Sadu, dok je posada sa Univerziteta u Beogradu stigla kao tre}a. ^etvrto mesto zauzela je druga ekipa Univerziteta u Zagrebu, dok je na peto mesto doveslala posada Univerziteta "Etve{ Lorand" iz Budimpe{te. Znak za start trke pet posada oko 14 ~asova dao je rektor novosadskog univerziteta Miroslav Veskovi}. Za vo|stvo u trci dugo su se borili novosadski i beogradski osmerac, negde na polovini trke doma}ini su dominirali. Na 350 metara do ciqa prva posada Zagreba~kog sveu~ili{ta naglo je ubrzala i izbila u zanimqivom fini{u na prvo mesto. Me|unarodna univerzitetska regata osmeraca organizovana je povodom predsedavawa novosadskog Univerziteta Dunavskom rektorskom konferencijom, koja obele`ava ~etvrt veka od osnivawa. Regata je ina~e u znaku jubileja po{to ove godine Univerzitet u

V REMEPLOV

Kraq Aleksandar u Novom Sadu Oko trideset hiqada qudi iza{lo je na novosadske ulice 10. juna 1934. da pozdravi kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. On je ta~no u 10.30 ~asova stigao na `elezni~ku stanicu, gde mu je dobrodo{licu po`eleo gradona~elnik dr Branislav Borota, i raportirao komandant Prve armijske oblasti general \ura Nikolajevi}. Kraq se potom odvezao do dana{we Skup{tine op{tine na Trgu Slobode, gde je odr`an sve~ani skup Novosadske trgova~ke omladine povodom tri decenije rada, a potom je kraq prisustvovao i osve}ewu nove palate ove organizacije, u kojoj se danas nalazi Radio Novi Sad. Posle ru~ka u Patrijar{iji,

Danas desant na komarce Od danas kre}e zapra{ivawe komaraca sa zemqe i vazduha, re~eno je iz "Ciklonizacije" koja uni{tava insekte. Miroslav Crwanski iz ovog preduze}a ka`e da se postupak uni{tavawe ne}e ponavqati, ve} odraditi jedan tretman. - Posle toga ~eka}emo drugi nalog od ZIG-a koji nadgleda zapra{ivawe "krvopija"- kazao je Crwanski dodaju}i da ponovno

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a bi i{li u korak s vreD menom, Novosa|ani su pre skoro 20 godina dobili

IZ „CIKLONIZACIJE” POTVRDILI

kraq se pro{etao Sremskim Karlovcima, da bi predve~e otputovao za Beograd. N. C.

U GRADSKOJ BIBLIOTECI OD 14. JUNA

De~je odeqewe na raspustu

Zbog obavezne revizije celokupnog kwi`evnog fonda De~je odeqewe Gradske biblioteke u Dunavskoj ulici bi}e zatvoreno od 14. juna do 9. jula i u tom periodu korisnici }e na Odeqewu mo}i samo da vrate kwige i slikovnice. Za pozajmqivawe kwiga na raspolagawu }e im biti svi bibliote~ki ogranci u gradu i naseqenim mestima, a o wihovom radnom vremenu informacije se mogu dobiti na telefone 021/451-233 (Odeqewe \ura Dani~i}) i 021/529-415 (Mati~na slu`ba biblioteke) ili na sajtu www.gbns.rs. Iz Gradske biblioteke mole korisnike da {to pre vrate pozajmqene kwige. B. P. P.

Foto: S. [u{wevi}

Pobedila prva posada Sveu~ili{ta u Zagrebu, drugo mesto su zauzeli doma}ini sa Univerziteta u Novom Sadu, dok je posada sa Beogradskog univerziteta stigla tre}a Novom Sadu slavi 50. godi{wicu, a vesla~ki klub "Danubius 1885" je ovom trkom

obele`io 125 godina od osnivawa. Pored rektora Univerziteta u Novom Sadu, trci su

prisustvovali predstavnici univerziteta u~esnika Dunavske rektorske konferencije. Medaqe i pehar pobednicima ove trke uru~ili su gradona~elnik Igor Pavli~i} i ~lan Gradskog ve}a za sport Aleksandar Kravi}. N. Vukovi}

USPEH O[ „VEQKO PETROVI]”

Hor iz Bege~a {ampion Srbije ^lanove hora Osnovne {kole "Veqko Petrovi}" iz Bege~a primili su ju~e u Gradskoj ku}i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} i pomo}nik gradona~elnika Vitomir Vu~kovi}. Hor je na republi~kom takmi~ewu "Horovi osnovnih {kola" u kategoriji malih horova osvojio prvu nagradu. - Novi Sad se ponosi u~enicima osnovne {kole iz Bege~a koji su postali {ampioni Srbije. Duboko po{tovawe zaslu`uje odricawe od slobodnog vremena i po`rtvovanost nastavnika i direktora da se obezbede svi uslovi i odlasci na takmi~ewa. Onima koji te`e da ostvare izvanredne rezultate uvek }emo se truditi da obezbedimo uslove za rad i adekvatno nagradimo uspeh - rekao je Milan \uki} i pohvalio hor koji je izveo tri pesme.

^lanovi hora ju~e u Gradskoj ku}i

Prijemu su prisustvovali i direktor {kole Dragutin Beg i profesor muzi~ke kulture Ksenija Ilki} [kulec koja je sa horom koji broji 36 |aka, postigla zna~ajne rezultate na horskim

Foto: R. Hayi}

manifestacijama. Na regionalnom prvenstvu odr`anom u Novom Sadu, pokrajinskom u Somboru i republi~kom u Zrewaninu, Bege~ani su odneli prvu nagradu. A. V.


8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak10.jun2010.

DNEVNIK

U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Servirke nemaju para za lekarsko uverewe Foto: A. Erski

„DECA DECI” U DE^JOJ BOLNICI

Lepe `eqe za brz oporavak @iveti sa, a ne jedni pored drugih, moto je u~iteqice Vesne @ivkovi}, koja je organizovala dru`ewe dece iz De~jeg sela, |aka ~etvrtog razreda Osnovne {kole “Milo{ Crwanski” i mali{ana koji se trenutno oporavqaju u De~ijoj bolnici. Ovo je zavr{na akcija projekta “Deca deci”, gde se kroz likovne radionice, uz igru i muziku, ru{e predrasude i sklapaju prijateqstva. - Projekat je osmi{qen tako da se razvija empatija prema drugima

i da bez obzira na pojedine specifi~nosti uva`avamo potrebe jedni drugih – rekla je u~iteqica. Mali{ani su od vune pravili simbole prole}a, a zajedno su izradili veliko srce, koje }e ostati da ukra{ava prostorije De~ije bolnice. U~enici O[ “Milo{ Crwanski” i deca iz De~jeg sela doneli su drugarima u bolnicu kutije s {kolskim priborom, ukra{ene porukama prijateqstva i lepih `eqa za brz oporavak. I. D.

DANAS NA PLATOU ISPRED SPENSA

Po~iwe pijaca „Moj sala{”

Na platou ispred Spensa otvara se danas u 14 sati pijaca “Moj Sala{”, i ona }e se na ovoj lokaciji odr`avati svakog ~etvrtka do kraja septembra. U satu otvarawa, danas }e pijacu posetiti i predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}. Manifestacija }e okupqati tradicionalne organske vo}are i povrtare iz na{e zemqe, koji

}e potro{a~ima ponuditi kvalitetne stare sorte, uzgajane bez pesticida i herbicida. Danas }e na doga|aju otpo~eti i zajedni~ka kampawa”Organska poqoprivreda, dobra za tebe, dobra za prirodu” koju organizuju Zelena mre`a Vojvodine, Nema~ka organizacija za tehni~ku saradwu GTZ i Gradska uprava za privredu. S. T.

Foto: N. Stojanovi}

U SUBOTU OTVARAWE PLIVALI[TA NA SAJMI[TU

Na otvorene bazene po lawskoj ceni

Letwa sezona na otvorenim bazenima SC "Sajmi{te" po~iwe u subotu a tog dana }e, kao i obi~no, ulaz biti besplatan. Smene }e radnim danom biti od 10 do 18.30, a vikendom od 9 do 19 sati a cena ulaznica ista kao i pro{le godine. Karta za odrasle ko{ta}e 180 a za decu do 12 godina 120 dinara. I ove godine }e bi}e organizovano no}no kupawe koje }e se odr`avati subotom i nedeqom od 20 do 23 ~asa, a ulaznica }e, bez obzira na uzrast, ko{tati 200 dinara. Tako|e, mo}i }e da se kupe i sezonske ulaznice po ceni od 5.000 za odrasle i 3.300 dinara za decu do 12 godina. Na bazenima }e biti odr`ana manifestacija "Leto na

bazenu" i to nedeqom od 16 do 18 sati. Tada }e biti organizovana takmi~ewa mali{ana u razli~itim sportovima, modne revije, igre za najmla|e, lutkarske predstave, kao i tradicionalna takmi~ewa u brzom ispijawu sokova i jedewu sladoleda. Odr`ava}e se i obuka nepliva~a i akvarobik za dame. Podsetimo, pro{le godine bazeni na "Sajmi{tu" bili su otvoreni od 13. juna do 4. septembra, a od predvi|enih 86, zbog lo{eg vremena, radili su 70 dana. Prema podacima sa "Spensa" pro{le godine otvorene bazene SC "Sajmi{te" posetilo je 74.576 sugra|ana. B. M.

„BLOK ROK FEST” U @ELEZNI^KOM PARKU 19. JUNA

Praznik za qubiteqe tvr|eg roka Ovogodi{wi "Blok rok fest" bi}e odr`an u subotu 19. juna u parku kod @elezni~ke stanice. Na sada ve} uveliko tradicionalnoj rokerskoj fe{ti u Bloku koju 12. put organizuje istoimeno udru`ewe gra|ana u saradwi sa MZ "Omladinski pokret" nastupi}e 16 mawe ili vi{e afirmisanih novosadskih rokenrol bendova koji mahom neguju tvr|i zvuk; pank, metal i hard rok. Ulaz je kao i prethodnih godina besplatan. Na koncertu koji po~iwe ve} u 16 sati, redom }e svirati “Sangre Eterna“, “Vri{ti pijaca”, “New Mitology”, “Omnia”, “Sirius”, “Inkvizicija”, “Puls”,

“Watt”, “Gruversi”, “Ruke uvis”, “Oldtajmersi”, “Pero Deformero”, “Zona katastrofe”, “Kolaps”, “Dnevni red” i “Reforged”. Dvanaesti "Blok rok fest" prvobitno je bio zakazan za 22. maj ali je termin zbog ru`nog vremena pomeren za 19. jun. Ve}ina grupa koje }e nastupiti u parku kod @elezni~ke stanice tako|e je u~estvovala u humanitarnoj akciji “10 koncerata za 10 terena”, seriji svirki koje MZ “Omladinski pokret” organizuje kako bi se prikupio novac za rekonstrukciju sportskih igrali{ta u Bloku. I. S.

Redakciji na{eg lista javilo se nekoliko servirki iz Pred{kolske ustanove "Radosno detiwstvo" koje su se po`alile da nemaju novac za pla}awe novog lekarskog uverewa. Naime, prema novom zakonu o obrazovawu, svi zaposleni koji rade sa decom, moraju da imaju i potvrdu od psihologa odnosno pedagoga da su podobne za rad u obrazovnim ustanovama. - U ovoj ustanovi radim od 2003. godine, a neke moje koleginice zaposlile su se i ranije. Tada sam vadila lekarsko uverewe i

morala sam da ga platim. me|utim sada zbog ovog zakona moramo da imamo i pe~at od psihologa da smo sposobne za rad s decom, a za to nam treba 3.000 - ka`e jedna radnica ~ije je ime poznato redakciji. Kako ka`e, ona trenutno nema taj novac jer joj je plata 15.000 dinara, a wu dobija iz dva puta. Smatra da bi novo lekarsko uverewe trebalo da im plati firma, me|utim u pravnoj slu`bi su im rekli da je to nemogu}e. - I{le sam u nekoliko zdravstvenih ustanova koje izdaju le-

karsko uverewe i svuda je taj iznos 3.000 dinara. Wega bi trebalo uskoro da dostavimo, ali zaista ne znam kako, jer mi je to luksuz - ka`e sagovornica. I direktor te ustanove Borislav Samarxi} upoznat je s ovim problemom, a istakao je za na{ list da }e se tuditi da obezbedi novac, kako bi firma platila radnicima lekarska uverewa. - Znam koliko staje lekarski pregled, a zbog toga sam pregovarao i s Medicinom rada da dobijemo popust od 30 posto, pa sad bi radnici trebalo da plate 2.100

dinara. Me|utim po{to im je i to skupo, jer su im plate male trudi}u se da im ustanova uplati to - predo~ava Samarxi}. Podsetimo, pre mesec dana 12 vaspita~ica nisu pokazale zadovoqavaju}e rezultate na testu u pred{kolskoj ustanovi sprovedenom uz saglasnost Nacionalne slu`be za zapo{qavawe dobi}e otkaz. Test koji su radili u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe, prema tvrdwama vaspita~a, nije bio formulisan tako da mo`e da ocewuje wihovu kompetentnost. Q. Na.

VRU]INA DOVELA TRADICIONALNE LETWE POSETIOCE

Enterovirusi {etaju gradom ^im krenu visoke temperature mnoge Novosa|ane pokosi enterovirus. Na~elnik Klinike za infektivne bolesti dr Jovan Vukadinov ka`e za na{ list da je za sada u bolnici stawe redovno i da nema pacijenata koji moraju da se le~e bolni~ki. - Enterovirusi kojih ima preko 67 tipova obi~no napadaju creva i stomak. U zavisnosti od vrste, razli~it je i put prenosa infekcije. Neki se {ire direktno, preko respiratornih kapqica (ka{qem, kijawem) i preko prqavih ruku, a neki indirektano, preko kontaminirane ~a{e, telefona... obja{wava Vukadinov . Prema wegovim re~ima, enterovirus se unosi u organizam putem hrane, vode i prqavih ruku, pa zato apeluje na gra|ane da paze {ta jedu i gde jedu. Ina~e, ta "bolest prqavih ruku" uvek se javqa tokom leta i traje sve do septembra, kada se smawuje broj obolelih od crevnih infekcija. Odmah po-

treba uzimati {to vi{e te~nosti, ali po malo – na ka{i~icu. Za tu namenu, prema re~ima dr Vukadinova, postoje i rastvori za rehidrataciju i fiziolo{ki rastvori koji se kupuju u apotekama. Period inkubacije za enteroviruse je obi~no izme|u tri i sedam dana, a odnosi se na vreme od kada se osoba inficira, pa dok se ne ispoqe simptomi. Virus se mo`e preneti

sle wih aktuelne postaju respiratorne infekcije. Vodenastu dijareju u ovom periodu ima oko deset odsto obolelih od svih zaraznih bolesti. Vukadinov ka`e da su crevne virusne infekcije prili~no brojne, ali i da se zasad ne de{ava ni{ta neuobi~ajeno i preterano zabriwavaju}e. Prema wegovim re~ima, prijavqeni broj pacijenata je prili~no velik, imaju}i u vi-

^ITAOCI PI[U SMS

du koliko je prevencija protiv tih bolesti jednostavna. Potrebno je samo prati ruke toplom vodom i te~nim sapunom i pravilno koristiti ubruse. Problem je u tome {to qudi ni taj minimum higijene ne odr`avaju. Ukoliko nekoga zadesi crevna infekcija, dr Vukadinov savetuje odlazak kod lekara. Bilo da je u pitawu povra}awe s mu~ninom, dijareja ili ka{aq,

Prijavqen broj pacijenata je prili~no velik, imaju}i u vidu koliko je prevencija jednostavna: treba redovno prati ruke po~ev od tre}eg dana nakon {to se osoba inficira pa sve do desetog dana nakon {to se iska`u simptomi. Obi~no simptomi traju sedam do deset dana. Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Reli na dolmi Divan miris lipa u Zmaj Jovinoj. Nadle`ni, posadite ih celom du`inom ulice sa klupama ispod. 064/2149... *** Alo, policija, gradona~elni~e, neko! U nedequ 7. juna u 17 ~asova za 3 minuta, koliko mi je trebalo laganom vo`wom bicikla da predem dolmu od brodogradili{ta do ulice Heroja Pinkija, pro{lo je 24 automobila i jedan privatni kamion!!! Pa, dokle,bre, majku mu? Dok neko ne strada? 064/2576... *** Po{tovani sugra|ani, tako vam svega, kako se borite protiv najezde komaraca? Nas u Kamenici izjedo{e do krvi. 062/8948... *** Kada se gleda grafikon (sa ponosom)o gledanosti odre|ene ili odre|enih TV stanica za odre|ene vrste programa, grafikoni istovremeno prikazuju koliko smo pismeni, obrazovani koliki nam je stepen kulture. Kratko re~eno, dok se jedni (za)glupiraju drugi se bogate. Pa nisu onda ovi drugi krivi {to imaju neumesno mnogo, a nije ni wihovo da odvra}aju ove prve od gluposti !!. 060/0227... *** Lepo je {to se boje u plavo nastre{nice na oba perona @elezni~ke stanice, ali da li }e presvu}i asfaltom i oba perona puna rupa i kratera. Da ~ovek slomi nogu. 065/6402...

*** Po{tovani 062/212. Ovo {to GSP radi nije nikakvo maltretirawe putnika, to je opame}ivawe i opismewavawe putnika. Ta~no je da se uvek ulazilo i izlazilo na sva vrata, ali oduvek je na prvim vratima pisalo ulaz, a na svim ostalim izlaz. Za to {to niko do sada ovo nije po{tovao

*** Jeli neko od gradskih i pokrajinskih otaca ~uo da u gradu ima kraj koji se zove Salajka ? Da ih podsetim: to jedan od najstarijih delova grada u koji oni za|u samo pred izbore, a mi, iako znamo da nam maltene nikako ne re{avaju na{e velike komunalne probleme i daqe glasa-

nije kriv GSP, ve} nekulturni i nepismeni qudi koji sebe nazivaju Novosa|anima. 064/5789... *** Za one koji jo{ nisu znali: i sindikalni funkcioneri umeju da igraju igricu zvanu mobing! 062/1296... *** Poru~uje Tadi}:"U Srbiji ima nepristojno bogatih qudi". Da li je to metafora i za nepristojnu sirotiwu u Srbiji? 062/1758...

mo za Vas! Mi nemamo ni de~je igrali{te! Va{ do sada siguran glas na izborima ! 065/5206... *** Molim Boga da Tijani}a ponovo imenuju, pa da nam i daqe s ponosom, stoti put, reprizira serije rekordne gledanosti! A da se malo pove}a pretplata? 062/1654... *** Stojim ispred [tranda i ne mogu do}i sebi. Blagajnica ka-

`e da nema nikakvih beneficija za dobrovoqne davaoce krvi. Ka`e i da su objavili u medijima, ali nama nisu ni{ta rekli. Svaka ~ast ovom gradu. Pozdrav. Davalac krvi. 064/1947... *** Otima~ina para za kamere po gradu. Nevi|en bezobrazluk. 064/1258... *** Ne znam za{to nekima smeta osnovni red kori{}ewa autobusa. Du`i zastoji nastaju zbog prodaje karata od strane voza~a . To bi se re{ilo najavqenim automatima. Nikada nisam imao problema sa voza~ima. Uqudni su, pristojni. Ima verovatno izuzetaka, no i oni su qudi sa svojim problemima, kao {to i me|u putnicima ima zakerala i {vercera . 064/2466... *** Zamislite 50 stepeni u autobusu a {ofer ne otvara vrata da iza|ete iz autobusa dok ne u|u svi putnici na predwa vrata i dok nas dobro ne nabiju da po~nemo da se onesve{}ujemo. Dokle ova tortura? 063/652... *** Po{tovani, u autobus se nekada ulazilo iskqu~ivo na zadwa vrata, jer je tu sedeo kondukter. Nikom nije padalo na pamet da polemi{e, ili da se buni. Ko ne ume ili ne}e da po{tuje pravila neka koristi druge vidove prevoza ili cipelcug. 063/574...


NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak10.jun2010.

NOVOM SADU REKA NE DONOSI PRETWE

LA@NA DOJAVA O BOMBAMA NA 11 MESTA

Evakuisani vrti}, {kola, „Apolo”, studentski dom... Specijalne protivdiverzione ekipe novosadske policije ju~e su na 11 lokacija u gradu posle pregleda i evakuacija utvrdili da je dojava o postavqenim bombama la`na. Naime, pretwa o postavqenim esplozivnim napravama upu}ena je ju~e oko 10 sati preko sajta www. 021.rs uz komentare na jednu od vesti. - Mi smo odmah pozvali policiju, nismo U „Apolo“ centru moralo se van zgrade sklawali sadr`aj. Oni su bili kod nas vi{e puta i poku{a}e dentski domovi „A“ i „B“ na Limanu, Lida prona|u autore poruke- kazao je ju~e za manska pijaca i Studentski trg na Novo„Dnevnik“ glavni urednik pomenutog sajta sadskom univerzitetu. i Radija „021“ Slobodan Krajnovi}. Uz upozorewe vlastima da }e snositi sve U prete}oj poruci ka`e se da su konposledice ukoliko bude nasilnih poku{atrolisane naprave opremqene visokoekslozivnom materijom te{kom pet do 15 Pretwu je, navodno, uputila kilograma. Odmah su evakuisani {kola Hri{}anska jedinstvena akcija „@arko Zrewanin“, obdani{te „Razli~ak“ u Ulici Narodnog fronta, „Apolo centar“... Kao mogu}i ciqevi su navedeni ja demonta`e naprava i obrazlo`ewe da je Regionalna kancelarija republi~ke re~ o skretawu pa`we „na stawe u kojem se Agencije za privatizaciju u Ulici Minalaze svi narodi Balkana, a posebno na{i hajla Pupina, zgrada Gradskog odbora G17 gr~ki prijateqi“ pretwu je uputila, kako plus u istoj ulici, zgrada „Bazara“, zgraje navedeno u pretwi poslatoj na pomenuti da GO SPO u Radni~koj ulici, novi stusajt, Hri{}anska jedinstvena akcija. Na

USKORO NA SPENSU

Lift za invalide

- Ideja vodiqa humanitarne akcije, koju organizujemo u saradwu sa Spensom, je da pru`imo mogu}nost osobama sa invaliditetom da komforno mogu da se popnu na sprat sportskog centra, i to je najva`nija akcija na{eg kluba u ovoj godini - rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare predsednik Lajons kluba „Neoplanta“ Zoran Tadi}. On je dodao i da }e prva u nizu akcija, kako bi se prikupio novac za lift na Spensu, odr`ati u petak od 21 ~as u Kafeu „[pic“ na [trandu. To }e ustvari biti humanitarna `urka na kojoj }e sugra|ani kupovinom bexa po ceni od 100 dinara, omogu}iti dobar start pomenute akcije. Kako se ju~e moglo ~uti, o~ekuje se da bi lift za osobe sa posebnim potrebama mogao da bude postavqen na Spensu krajem februara ili po~etkom marta naredne godine. - Sugra|ani znaju da Spens svakodnevno poseti oko deset hiqada qudi, a me|u wima su i osobe sa posebnim potrebama koje nisu mogle da se popnu na sprat. Ugradwom pomenutog lifta `elimo da im boravak u na{em centru u~inimo ugodnijim, kao i da im omogu}imo da se ose}aju jednaki sa drugim osobama - rekao je direktor Spensa Zvonimir Kaprocki. B. M.

VESTI Sastanak bez prosvetara iz Mokrina Pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{, kako saop{tavaju iz pokrajinskog Sekretarijata za obrazovawe, primio je 7. juna predsednika Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Miodraga Proti}a i dva roditeqa u~enika O[ „Vasa Staji}“ iz Mokrina, koji su mu predali peticiju roditeqa, ali niko od zaposlenih iz te {kole nije prisustvovao sastanku. Peticijom tra`e od pokrajinskog sekretara da „ne da saglasnost na Odluku o izboru direktora, iako je doneta na osnovu zakona“, pi{e izme|u ostalog u saop{tewu. A. V.

Ve~e metala Svirka mladih bendova “Omnia”, “Infidel” i “Inquistia” odr`ava se ve~eras u 21 ~as u Omladinskom centru “CK13”, a karte za koncert ko{taju 100 dinara. “CK13” nalazi se u Ulici Vojvode Bojovi}a 13. N. V.

Vrh talasa u nedequ

Dunav kod Novog Sada ju~e je, prema podacima Hidrometeorolo{kog zavoda, dosegao 568 centimetara, 24 cm vi{e nego prethodnog dana. Reka plavi forland i vikend naseqa, a vrh talasa o~ekuje su nedequ, kada bi Dunav, po prognozi RHMZ do-

stigao 630 cm. Nakon toga bi trebalo da usledi nekoliko dana stagnacije, a zatim i ubrzano opadawe vodostaja. Na snazi je redovna odbrana od poplava, a vanredna se progla{ava na 700 cm. S. K.

U KARLOVCIMA REDOVNA ODBRANA OD POPLAVA

Dunav stigao do fudbalskog terena

Foto: GIC „Apolo“

spisku zamerki su potezi pojedinaca, doma}ih i svetskih institucija... Posetimo, novosadska policija je 18. maja dobila dojavu da su na {est lokacija u gradu i okolini postavqene bombe. [est, kao i osam dana ranije tako|e su bile dojave za zgradu Suda, koji je naj~e{}e na meti ovakvih izgrednika. Ovog meseca stigao je i sli~an poziv na Fakultet za sport. Policija la`ne dojave rasvetqava s promenqivim uspehom a nedavno su otkriveni sredwo{kolci koji su pretili po celoj Srbiji. Jedna osoba je zbog ovog dela ka`wena jednogodi{wem robijom i visokom nov~anom kaznom, o ~emu je „Dnevnik“ pisao. M. Vuja~i}

ZBOG POPRAVKE KOLOVOZA NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA

Gradski autobusi mewaju pravac Sutra po~iwe druga faza popravke kolovoza na Bulevaru Mihajla Pupina pa }e biti zabrawen saobra}aj s parne strane bulevara od Ulice Modene do Jevrejske. Zato }e se vozila kretati na suprotnoj kolovoznoj traci u dva smera. O~ekuje se da se poslovi zavr{e do 16. juna. Saobra}aja ne}e biti na neparnoj strani Jevrejske ulice, na potezu od [afarikove ulice do Bulevara Mihajla Pupin, pa }e vozila u tom pravcu i}i u jednom smeru prema Bulevaru Mihajla Pupina.

9

Autobuska stajali{ta preko puta Tr`nog centra „Sad Novi Bazar“ se ne}e koristiti. Po~etna stajali{ta na linijama 2, 10 i 14 bi}e privremeno izme-

Nova privremena trasa na linijama 4, 5 i 6 {tena s polaznih perona u [afarikovoj ulici. Zbog sanacije kolovoza na Bulevaru Mihajla Pupina autobusi na linijama 4 i 6 i}i }e dru-

Dunav je kod Udru`ewa sportskih ribolovaca u Sremskim Karlovacima u petak iza{ao iz korita, a ve} ju~e stigao do fudbalskog igrali{ta. Prema re~ima rukovodioca op{tinskog [taba za za{titu od elementarnih i drugih

to zna~i da veruju da im voda ne}e u}i u restoran i boksove, kao {to je bilo 2006. - Pre ~etiri godine vodostaj je bio 740 centimetara i tada nam je u restoranu bilo vi{e od pola metra vode – ka`e Zvonko Vrban iz

ve}ih nepogoda Vladimira @eravice na snazi je redovna odbrana od poplava i za sada nema razloga za brigu. Svakodnevno se prati vodostaj i obilazi reka, koja, prema procenama, treba za dva ili tri dana da dostigne vrh vodenog talasa. U Udru`ewu sportskih ribolovaca se nadaju da ne}e plivati, a

ribolova~kog udru`ewa. – Mislimo da }e nam sada u najgorem slu~aju samo u}i u objekat, ali sa rekom se nikad ne zna. Izlivawe Dunava ne predstavqa opasnost za Sremske Karlovce, jer nasip dug 4.447 metara ~uva urbano podru~je od vode. Z. Ml.

gim putem od centra prema Futo{koj pijaci. Sa Bulevara Mihajla Pupina autobusi }e se kretati Uspenskom ulicom do [afarikove ulice, iz koje }e skrenuti levo i ukqu~iti se u Jevrejsku ulicu i nastaviti uobi~ajenom trasom. Autobusi na liniji 5 u smeru od Tr`nog centra „Rodi}“ prema centru tako|e }e promeniti putawu, pa }e se iz [afarikove ulice ukqu~iti u Jevrejsku i onda voziti redovnom trasom. Z. D. Foto: R. Hayi}

Le`e novi asfalt

GRADONA^ELNIK PRIMIO PREDSTAVNIKE INSTITUTA ZA PLU]NE BOLESTI

Putari su ju~e prelivali Bulevar Mihajla Pupina novim asfaltom. Baza se topila, bitumen kqu~ao pod nemilosrdnim suncem. Skoro idealni uslovi za asfaltirawe, ali zato nemogu}i za rad. To je za~koqica u poslu putara; moraju da rade u gluvo doba no}i, po ci~i zimi, usred talasa tropskih vru}ina... kada sav ostali svet radi sve drugo samo ne radi. I. S.

DANAS ZBOR GRA\ANA U MZ „ADICE”

Nezadovoqni u~inkom Saveta Zbor gra|ana Mesne zajednice „Adice“ bi}e odr`an danas u 18 sati u sedi{tu MZ u Ulici Sime [olaje 2a. Inicijativu za sazivawe Zbora potpisalo je 145 stanovnika Adica koji su, kako stoji u obrazlo`ewu, nezadovoqni u~inkom sada{weg saziva Saveta mesne zajednice, odnosno time {to Savet nije uspeo da u gradski Program ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta za 2010. godinu budu uneti zna~ajniji infrastrukturni projekti na Adicama, iako ovo gradsko naseqe kuburi sa brojnim komunalnim problemima. Inicijatori tako|e tvrde da izme|u ~lanova Saveta i gra|ana nema uspe{ne komunikacije.

Akt o sazivawu Zbora gra|ana potpisao je predsednik Skup{tine grada Novog Sada Aleksandar Jovanovi} jer na prethodne inicijative predate Savetu MZ „Adice“ nije bilo odgovora. Prema predvi|enom dnevnom redu, predstavnici Saveta, ~ije u~e{}e u radu zbora je potvr|eno, na skupu gra|ana trebalo bi da predstave plan i program razvoja Adica, godi{wi program rada mesne zajednice i podnesu izve{taj o dosada{wem radu i zavr{ni ra~un MZ „Adice“. Inicijatori Zbora podse}aju Adi~ane da ponesu li~ne karte, jer }e na eventualnom izja{wavawu pravo glasa imati samo prijavqeni stanovnici ove mesne zajednice. I. S.

Pola veka visokog renomea

Foto: R. Hayi}

DANAS NA „SINEMA SITIJU”

„Zagreba~ke pri~e” pred publikom Na repertoaru “Sinema sitija” na sceni “Pera Dobrinovi}” danas je hrvatski film “Zagreba~ke pri~e” u 13 ~asova, “Metastaze” isto iz Hrvatske su u 15.30 ~asova, zatim film Sr|ana Koqevi}a “Besa”. Premijerno }e biti prikazan film “@ena sa slomqenim nosem” u 20. 30 ~asova, potom u 23 ~asa bi}e prikazano ostvarewe Aleksandra Jankovi}a “Fle{bek”. Detaqniji i obimniji program se mo`e prona}i na internet portalu festivala, dok se karte mogu kupiti u biletarnicama festivala u SNP-u i “Boks ofisu” koji se nalazi kraj Katedrale. N. V.

Koncert studenata flaute Koncert studenata flaute u klasi profesorke Laure Levai-Aksin, uz klavirsku pratwu Valentine Nena{eve bi}e odr`an sutra u 20 ~asova u multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7. Na koncertu nastupaju Jovana Damjanovi}, Marijana Hupik, Luna Iveti}, Lepa Kova~evi}, Nives Vidakovi}, Ivana Jurca, Jelena Alori}, Renata Ro`, Dejana @ivkovi} i Ksenija Mijatovi}.Ulaz je besplatan. B. P. P.

Povodom pola veka Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine gradona~elnik Igor Pavli~i} ju~e je u Gradskoj ku}i primio predstavnike ove ustanove, saop{teno je iz Kabineta gradona~elnika. Pavli~i} je Institut nazvao jednom od najva`ni-

jih ustanova te vrste u dr`avi, dok se direktor Instituta prof. dr Milan Antoni} zahvalio na gostoprimstvu i uva`avawu zna~aja zdravstvene, obrazovne i nau~noistra`iva~ke delatnosti ove ustanove. S. K.

Od sutra voz za Bar @eleznice Srbije od petka 11. juna po~iwu letwu sezonu saobra}aja, kada }e krenuti voz iz Novog Sada, Subotice i Beograda do Bara. Voz }e svakodnevno s novosadske stanice polaziti u 21.08 ~asova, a po redu vo`we dolazak u Bar predvi|en je za 8.42 ~asa. Voz za Bar iz Subotice kre}e u 18.36 ~asova, a iz Beograda svako ve~e u 23.10. Voz na relaciji Novi Sad – Bar – Novi Sad saobra}a}e do 11. septembra. Prevoz vozom do crnogorskog primorja je najeftiniji, a nudi i neke povlastice. Deca do {este godine `ivota prevoze se besplatno, a deca uzrasta od {est do 14 godina prevoze se po popustu od 50 odsto: cena karte u jednom pravcu od Novog Sada do Bara iznosi 11,9 evra, a povratna je 23,8 a ista je cena za relaciju Novi Sad – Sutomore. Za odrasle karta u jednom pravcu do Bara i Sutomora ko{ta 23,8 evra, a povratna je 47,6 evra.

Najtra`enija su ku{et kola do Bara, koja nude {est le`ajeva, a cena je 15 evra. Cena dubl posteqne karte iznosi 20 evra, a singl je 45. Na ove cifre neophodno je i ura~unati rezervaciju za sedi{ta, koja iznosi devet evra za prvi razred, a {est za drugi. U letwem periodu mogu} je i prevoz automobila na relaciji Novi Sad – Bar – Novi Sad. Na prevoz se primaju automobili sa ili bez prikolice, ali ne prikolica bez automobila. Auto mora biti registrovan ili s probnim tablicama i da ima najvi{e osam sedi{ta, ne ra~unaju}i sedi{ta za voza~a. Pratilac automobila mora da poseduje va`e}u voznu kartu i da putuje vozom kojim se prevozi auto. Od Beograda, Novog Sada i Subotice do Podgorice i Bara cena pra}enog automobila u jednom pravcu iznosi 30 evra, a povratna karta ko{ta 60 evra. @eleznica u svojim vozovima nema vagon prilago|en za prevoz bicikala. I. D.


~etvrtak10.jun2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

ZREWANINCI SE BUNE PROTIV ^ESTOG MEWAWA NAZIVA ULICA

Promene po yepu gra|ana ZREWANIN: Komisija za utvr|ivawe naziva ulica i trgova i Skup{tina grada Zrewanina u posledwe vreme zahuktali su se u mewawu imena ovda{wih sokaka. Posledwi u nizu predloga pomenute komisije objavqen je u pro{lonedeqnom broju lokalnog nedeqnika. Predlo`eno je da Splitska ubudu}e bude Servantesova, Narodne omladine – Darka Ni{avi}a, Narodnog fronta – Vojislava Despotova, Zeleno Poqe bi trebalo da se zove po Du{ku Trifunovi}u, a deo ulice Save Kova~evi}a po Kosti Nikoli}u. Predsednik lokalnog parlamenta Aleksandar Marton, koji je i podneo inicijativu da se jednoj ulici u Zrewaninu dodeli naziv Darka Ni{avi}a, proslavqenog sportiste i predsednika Skup{tine op{tine, koji je preminuo 9. maja 2005. obavqaju}i ovu funkciju, veli da je od smrti Ni{avi}a pro{lo vi{e od pet godina i da se mo`e razmotriti ovakav predlog. U obrazlo`ewu inicijative Marton je, izme|u ostalog, naveo da je Ni{avi} bio izuzetan sportista, vi{estruki prvak Jugoslavije u rvawu, juniorski prvak Evrope, osvaja~ bronzane medaqe na prvenstvu Evrope i ~etvrtog mesta na Olimpijadi u Montrealu 1976. godine. Me|utim, izgleda da niko u lokalnoj samoupravi ne vodi ra~una o tome da stalnim igrawem imenima ulica zadaju glavoboqe gra|anima i izla`u ih dodatnim tro-

Ulica narodne omladine

{kovima. Jer, posle toga, me{tani su primorani da mewaju li~ne karte, paso{e i ostala dokumenta. Ba{ zato su i reagovali `iteqi ulice Narodne omladine. - Nemam ni{ta protiv Ni{avi}a, ~ak naprotiv, ali smatram da je ovako ne{to potpuno besmisleno i neprimereno, pogotovo u dana{wim te{kim vremenima. Sa mojim mi{qewem sla`u se i kom{ije i zato smo odlu~ili da organizujemo potpisivawe peticije kojom bismo zatra`ili da se odustane od promene naziva ulice – rekao je za „Dnevnik” Ivan Uro{evi}, jedan od me{tana ulice Narodne omladine, u kojoj se nalazi i sedi{te wegove firme. Uro{evi} isti~e da je u pro{lom sazivu bio ~lan mesne zajednice i da je tada do wega do{ao predlog iz Skup{tine grada o iz-

meni naziva ulice, {to je jednoglasno odbijeno. - Interesuje me ko to i zbog ~ega `eli, kad se ni mi stanari ne sla`emo. Za sve gra|ane, preduze}a i samostalne radwe u ovoj ulici promena bi zna~ila izgubqeno vreme za izmenu podataka i velika nov~ana sredstva koja bi trebalo potro{iti na obrasce, administrativne takse, uplate podpartija i sli~no. Tako, na primer, izdatak za promenu adrese u li~noj karti je 200 dinara, u voza~koj dozvoli 860, u saobra}ajnoj 2.300, a u paso{u 2.000 dinara. Tako|e, treba promeniti podatke u bankama, osiguravaju}im dru{tvima, a isto o~ekuje i privredna dru{tva – obrazla`e Uro{evi} i dodaje da bi gradske slu`be morale da se bave problemima koji ti{te gra|ane, a ne da im iste stvaraju. @. Balaban

Kamere na 25 punktova SENTA: Posle otklawawa kvarova, bezbednosne kamere u Senti ponovo rade, a stru~waci izra|uju plan kako da se sve krizne ta~ke u gradu, koje odre|uje policija, budu pokrivene kamerama. Predvi|eno je da se kamere u Senti instaliraju

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Svet okeana“ 3D (18), “No} za pam}ewe” (19.30),”Robin Hud” (21) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Soul ki~n“” (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}”: “Sinema siti” Pozori{te mladih, mala i velika sala: “Sinema siti”

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a”, Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog “Wujork = Menhetn” (do 30. juna). Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Galerija Matice srpske, Izlo`ba “Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a” (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Petra Luki}, Dragana Simi}, Marina Dorocki, Ivana Do{en-Konc, Jelena Cvetini} i Dajana Ran~i} iz Novog Sada, Biqana Muwa{ iz Veternika, Jelena Antunovi} iz Petrovaradina i Jovana Molnar iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Milena Pu{owa, Sne`ana Se~ujski, Svetlana Savi~i}-Dimi} i Milana Franklin iz Novog Sada, Milica Babi} iz Ka}a, Verica ]ori} iz Sremske Kamenice, Dragana Miqkov-Finxanovi} iz Futoga, Sawa Valah iz Oxaka, Branka ^almanac iz Vizi}a, Tijana \ulinac iz Ba~kog Gradi{ta, Brankica Na| iz Ba~kog Petrovca, Sabina Jovanov iz Be~eja i Zorica Spasojevi} iz In|ije.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Svetozar \or|a Vlaovi} (1930) u 11.45 sati, Nedeqko Jova Stojanovi} (1948) u 13.15, Rosa Rista Grgi} (1932) u 14, Jelenko Alekse Zlovari} (1954) u 14.45 i Angelina Milana Grulovi} (1914) u 15.30. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Vladimir Vuka{ina Yuni} (1936) u 13 sati.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

na 25 punktova, kako bi se pove}ala bezbednost. U sen}anskoj op{tini najavquju da }e kamere biti nabavqane i postavqene u najskorije vreme, prema dinamici kojom se bude obezbe|ivao novac za wihovu kupovinu. M. Mr.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak10.jun2010.

11

POKRAJINSKI SEKRETAR JADRANKA BEQAN–BALABAN U SREMSKOJ MITROVICI

Dobrim projektima otvorena sva vrata

Nadica Momirov i doma}ini uz Sente u Gradskom muzeju

DR@AVNI SEKRETAR NADICA MOMIROV U SENTI

Ravnomernije iz dr`avne kase

SENTA: Dr`avni sekretar u Ministarstvu kulture Srbije Nadica Momirov je obi{la kulturne institucije u Senti, gde su je doma}ini iz KOC „Turzo Lajo{”, Zavoda za kulturu vojvo|anskih Ma|ara, pokrajinski poslanik Jo`ef [andor i ~lanovi Op{tinskog ve}a Katalin Ede{ i Andra{ Ko{icki upoznali sa delatno{}u kulturnih ustanova u ovoj sredini. - Imresivno je videti kako sen}anska op{tina uspeva da o~uva kulturnu delatnost i u vreme krize. Analiziraju}i raspodelu sredstava na konkursima i finanirawe razli~itih projekata institucija u Ministarstvu kulture, uo~ili smo da se za potrebe Sente izdvaja malo sredstava. Zbog toga se Senta na{la me|u prvima u obilasku op{tina i gradova od

strane predstavnika Ministarstva, da bi sagledali za{to je to tako - ka`e Momirov. Ona je naglasila da je ciq Ministarstva kulture da u saradwi sa lokalnim samoupravama i intititucijama kulturer, da se ravnomernije raspore|uju sredstva iz republi~ke kase i da Senta dobije podr{ku koju zaslu`uje. Dr`avna sekretarka se pohvalno izjasnila o organizaciji institucija kulture u Senti koje su objediwene u Kulturno-obrzaovnom centru „Turzo Lajo{”, u okviru kojeg su delatnost Gradske biblioteke, Doma kulture, Gradskog muzeja i Bioskopa. Momorov je rekla da treba imati u vidu ovakav model u organizaciji ustanova kulture, koji mo`e da se preporu~i i drugim sredinama. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Krwe{evci

GASOVOD KONA^NO STIGAO U KRWE[EVCE I IZAZVAO NESPORAZUM

Seqani moraju ponovo da plate

KRWE[EVCI: Posle dve decenije, u Krwe{evce je stigao gas, na op{tu radost 70 doma}instava koja su jo{ tada uplatila po 2.000 nema~kih maraka za prikqu~ak. Me|utim, radost je bila kratkog veka, jer distributer „Gas-feromont” iz Stare Pazove tra`i da doma}instva za ku}ni prikqu~ak i merni set izdvoje po 79.000 dinara, ina~e, od prikqu~ka nema ni{ta. „Gas feromont” ne priznaje to {to su me{tani tada uplatili, jer oni tada nisu bili distributeri, pa novac i nije zavr{io u wihovoj kasi. Me|utim, me{tani Krwe{evaca znaju gde je potro{eno vi{e od 140.000 nema~kih maraka koje su uplatili.U to vreme, pre dve decenije, planirano je da se prema Krwe{evcima povu~e gasovod od Vojke,sredstvima mesnog samodoprinosa i uplatama gra|ana.Tada je ura|eno tri kilometra gasovoda i sve je stalo.Tako je ostalo do dolaska „Gas-feromonta”,koji je nastavio gradwu i zavr{io posao. - Niko ne spori da su me{tani nekim svojim ranijim ulagawima sagradili deo glavne gasne trase. Wihov je problem {to su novac dali onom ko nije zavr{io posao.Taj deo trase, koji je ura|en pre 20 godina, je u vlasni{tvu sela, a mi tra`imo da nam se plati posao koji smo uradili, ina~e, ko ne}e da plati prikqu~ak nema gasa – ka`e direktor distributera „Gas-feromonta” Milan Gavran. Predsednik mesne zajednice u Krwe{evcima Dragan Trifunovi} ne zna koliko je novca pre 20 godina ulo`eno u tri kilometra gasovoda, ali zna da su taj novac izdvojili me{tani samodoprinosom i iz vlastitog xepa po 20.000 maraka.To nije oti{lo u vetar, novac niko nije ni ukrao ni potro{io,

sagra|eno je tri kilometra gasovoda. - Ja za ovo stawe vidim jednostavno re{ewe, da se utvrdi vrednost tri kilometra gasovoda i da to „prebijemo” sa „Gas-feromontom”, pa da se seqanima za taj iznos umawi vrednost prikqu~ka za koji se sada tra`i 79.000 dinaraka`e Dragan Trifunovi}. Direktor „Gas-feromonta” Milan Gavran ne}e ni da ~uje za bilo kakvo prebijawe: - Samo uz punu cenu prikqu~ka od 79.000 dinara , koja va`i i za sve ostale potro{a~e, mo`e da se dobije ku}ni prikqu~ak.Toliki su na{i tro{kovi za mesnu mre`u, gasne instalacije i distributivno sandu~e. Naravno, u Krwe{evcima smatraju da se re{ewe mora na}i, ali i napomiwu da sve ovo {to se doga|a oko prikqu~ka za gas uveliko komplikuje situaciju. - Od koga je „gas-feromont” dobio saglasnost da na na{oj mre`i, bez saglasnosti mesne zajednice, nastavi radove na mre`i. To je na{a investicija i mi procewujemo da ta tri kilometra gasovoda vrede tre}inu ukupne investicije. Jednostavno, treba utvrditi realnu vrednost ranije sagra|enog dela gasovoda, kako bi se razgrani~ilo {ta je ~ije i koliko vredi, jer gra|ani moraju biti obe{te}eni. Za re{ewe }emo tra`iti i pomo} op{tine Stara Pazova - kategori~an je Trifunovi}. Me|utim, me{tani su mnogo radikalniji i tra`e da se ovaj spor re{i {to pre, ako treba i sudskim putem, jer, ka`u, „Gas-feromont” je nastavio gradwu mre`e na wihovoj zapo~etoj mre`i i sada ne priznaje to {to je selo ulo`ilo u izgradwu tri kilometra gasovoda. Selo svakako, smatraju me{tani, mora biti obe{te}eno za ulo`eni novac. S. Bojevi}

SREMSKA MITROVICA: Sremska Mitrovica }e dobiti odeqewe za strate{ko i projektno planirawe, a ovaj projekat vredan1,8 miliona dinara Grad Sremska Mitrovica realizova}e uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu. Tako|e, Sremska Mitrovica mo`e ra~unati i na sredstva od ovog Sekretarijata za potrebe po~etka rada komunalne inspekcije, koja bi trebalo po~etkom oktobra da se pojavi na ulicama ovog sremskog grada. Ovo su ju~e na konferenciji za novinare u Sremskoj Mitrovici saop{tili pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Jadran-

ka Beqan-Balaban i gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}. Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu ima odli~ne

Sremska Mitrovica i da ocene {ta se mo`e odmah uraditi i kako brzo re{avati konkretne probleme. Govore}i na konferenciji za medije, Jadranka Beqan-Ba-

Usko grlo u Katastru Konstatovano je da je Sremska Mitrovica, opremawem industrijskih zona, privla~na za investitore i da je u tom poslu daleko odmakla. Ipak, i pored sve efikasnosti lokalne administracije u izdavawu dozvola, problemi se javqaju u katastru, koji je usko grlo, a to je pojava u gotovo svim mestima. odnose sa Gradskom upravom u Sremskoj Mitrovici, a predstavnici sekretarijata, ina~e, ovom posetom su `eleli da se upoznaju sa resursima Grada

laban je istakla da }e ovaj Sekretarijat uskoro raspisati konkurs za realizaciju projekata iz strate{kih planova lokalnih samouprava, radi

NEMA^KI „BAUERHIN” POVE]AVA PROIZVODWU U SRBIJI

Za tri godine jo{ 300 zaposlenih IN\IJA: Preduze}e IGB „Automotive” u In|iji, }erka firma nema~ke kompanije „Bauerhin”, namerava da u naredne tri godine duplira svoju proizvodwu i da zaposli jo{ 300 radnika. To bi bio nastavak uzlaznog poslovnog trenda, koji ova firma ima jo{ od osnivawa 2007. godine. Glavni menaxer srpske filijale Neboj{a Dragi~evi} smatra da }e ova godina biti od presudnog zna~aja za poslovawe preduze}a, jer je odlu~eno da se pokrene nova faza poslovnog {irewa. Da li }e to biti kupovina postoje}e zgrade, wena sanacija i dogradwa, ili }e se i}i na kupovinu zemqi{ta i izgradwu novih proizvodnih pogona, odlu~i}e nema~ka centrala ovih dana. Ono {to je bitno, nagla{ava Dragi~evi}, jeste da preduze}e ne `eli da napu{ta In|iju. Najve}i razlog su radnici, odnosno nastojawe da veliki broj qudi, koji su dali doprinos razvoju

Neboj{a Dragi~evi}

preduze}a ne ostane bez posla. Tim pre {to {to je re~ o dobro obu~enim i visoko produktivnim radnicima. Nihova tehnolo{ka zrelost bi}e od velike va`nosti kod prijema i uklapawa u proizvodni proces jo{ 300 radnika tokom naredne tri godine. [irewe proizvodwe ima}e pozitivnog efekta i na ukupnu privredu Srbije, jer je planirana konverzija neophodnih re-

VESTI Licenca Senti SENTA: Licenca Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj USAID, na osnovu ura|enog Programa za planirawe i reagovawe u vanrednim situacijama i ja~awa ekonomske sigurnosti, dodeqena je op{tini Senta. Predsednica op{tine Aniko [irkova ka`e da je to potvrda da su strukture vlasti u lokalnoj samoupravi pripremqene za postupawe u vanrednim situacijama prilikom elementarnih i sli~nih nepogoda. Ona dodaje da spremnost za postupawe u vanrednim situacijama zna~ajna i kod opredeqewa stranih investitora prilikom odlu~ivawa o ulagawima. M. Mr.

Odr`an Dan poqa

Pogon IGB „Automotive”

promaterijala, koji se u celosti uvoze, onima iz doma}e proizvodwe. Nema~ki koncern „Bauerhin”, koji je osnovan 1974. godine i koji posluje na podru~ju Frankfurta, jedan je od najve}ih evropskih proizvo|a~a greja~a za automobilska sedi{ta, greja~a za volane, senzora za automobilske pojaseve, elektri~nih kontrolnih jedinica i sistema za ventilaciju sedi{ta. Ukupno zapo{qava 2.000 qudi. Osnivawe proizvodne filijale u In|iji 2007. godine, ko{talo je dva miliona evra i odmah je posao dobilo 60 radnika. Proizvodwa je organizovana u iznajmqenom prostoru, {to sada predstavqa odre|enu prepreku planiranom {irewu poslovnih aktivnosti. Ve} naredne godine IGB „Automotive“ bele`i prve pozitivne rezultate i pokazuje da su Nemci dolaskom u In|iju napravili pravi potez. Usvojen je sistem kvaliteta ISO TS 16949 (standard poslovawa u autoindustriji), a zaposleni, ne samo {to su dostigli, ve} i prebacili planirani nivo produktivnosti. Te godine uposleno je jo{ 130 qudi, tako da je krajem 2008. na platnom spisku bilo 190 radnika. Mada su 2009. obele`ili kriza autoindustrije, masovna

Foto: S. [u{wevi}

otpu{tawa i gubici kompanija, IGB „Automtive” nastavio je liniju uspe{nog poslovawa. Postojao je jasan stav da se izbegne otpu{tawe zaposlenih. Tra`eni su novi poslovi, u{lo se u racionalizaciju tro{kova i pove}awe proizvodnog u~inka. Izgra|ene su jasne korporativne vrednosti, s kojima se svi zaposleni identifikuju i koje ~ine kolektiv sna`nim i spremnim za tr`i{nu utakmicu. Te godine napravqeno je 1,5 miliona greja~a za sedi{ta, {to je omogu}ilo nova zapo{qavawa, tako da je preduze}a u decembru 2009. imao 260 radnika. Okosnicu radne snage ~ine `enski ~lanovi kolektiva, jer se pokazalo da su `ene ve{tije i da posti`u vi{i nivo produktivnosti. Kao je jedan va`nijih projekata zami{qeno je stvarawe Razvojno-istra`iva~kog centra, ~ime bi se stvorili uslovi za anga`ovawe stru~waka razli~itih proizvodnih profila. Uskoro }e biti organizovan prijem mladih pripravnika, a „IGB Automotive” poziva sve one koji su zavr{ili ili u junu planiraju da okon~aju fakultete iz oblasti ma{instva, menaxmenta i elektroin`ewerstva, da u~estvuju na ovom konkursu. Tako|e je sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe u In|iji potpisan sporazum o zapo{qavawu osoba sa invaliditetom. V. Harak

Romanti~an vikend na Tisi NOVI BE^EJ: U okviru turisti~kog ponude „^etrnaest vikenda u Novom Be~eju”, koji traju od aprila do oktobra meseca, na redu je najromanti~niji vkend – „^amac na Tisi – Tisa reka qubavi”, koji se organizuje u sutra, u subotu i nedequ, u vreme kad se obi~no de{ava fenomen cvetawa reke Tise. Pored zanimqivog programa na obali reke, doma}ini organizuju vo`wu ~amcima po Tisi, sa kojih

ujedna~avawa regionalnog razvoja u Vojvodini. Razgovor sa rukovdstvom grada vo|en je i unapre|ewu rada lokalne poreske administracije, prenosu odre|enih nadle`nosti na Gradske uprave i problemima oko izostanka sredstava, kako bi se omogu}ilo nesmetano obavqawe prenesenih poslova. Bilo je re~i i o opremawu Centra za obave{tavawe u vanrednim situacijama. Jadranka Beqan-Balaban je naglasila da Sremska Mitrovica mo`e ra~unati i na sredstva za obu~avawe kadrova za potrebe Geografsko-informacionog sistema, pa bi bilo dobro da se o tome napravi projekat. S. Bojevi}

}e oni koji imaju neispuwene qubavne i druge `eqe pu{tati zapaqene sve}e da svetlucaju i plutaju rekom. U nadi da }e se `eqe ispuniti. Uz vino i muziku tambura{a, manifestaciju }e pratiti posetioci sa obale. U programu za naredni vikend je izlo`bu u~enika, odelewa dizajnera ovda{we Sredwe {kole na temu: „Qubav, reka Tisa i tiski cvet”. Koja }e u dvori{tu Na-

rodne biblioteke biti otvorena u 19 sati.Koncert grupe „Lucky Cash” po~e}e na obali Tise dva sata kasnije. U subotu (12. juna) uve~e na obali posetioce }e do~ekati veseli tambura{i. Organizuje se izlo`ba suvenira i vo`wa brodi}em po Tisi, a u 21 ~as po~iwe koncert Tawe Jovi}evi} i grupe „Rich Bitsh”na obali Tise. U nedequ na platou Tiskog keja bi}e DJ vikend program M. K.

KIKINDA: U organizaciji Poqoprivredne stru~ne slu`be u Kikindi je odr`an Dan poqa. Na skupu je istaknuto da bi `etva p{enice mogla zapo{eti krajem meseca, kao i to da je `ito u prili~no dobrom stawu. O~ekuje se da }e rod biti preko pet tona po jedinici povr{ine. Zbog obilnih padavina oko 20 procenata pe{nice u kikindskoj op{tini je poleglo, a ovom kulturom jesenas je zasejanon 12,5 hiqada hektara. Obilne padavine izazvale su probleme i na strnim usevima tako {to je dovelo do raznih biqnih bolesti. Kako je istakao Zoran Simi}, savetodavac u Poqoprivrednoj stru~noj slu`bi pojedsine wive su zbog ki{e potpuno uni{tene. Vi{egodi{wi prosek padavina u kikindskoj op{tini je 65 litara po kvadratnom metru, me|utim ove godine u kratkom periodu palo je 220 litara ki{e koja je negativno uticala na sve kulture. A. \.

Dan otvorenih vrata u BIS SUBOTICA: Biznis Inkubator Subotica }e sutra organizovati Dan otvorenih vrata. Posetioci }e imati priliku da vide kako su do sada privrednici u Inkubatoru radili i bi}e predstavqena wihova iskustva. Dan otvorenih vrata se organizuje od 9 do 13 ~asova, a nalazi se na adresi Magnetna poqa 6 kod „Severa”. - Ukupan broj preduze}a u poslovnom inkubatoru je 17 za ove ~etiri godine, a tokom ~etiri godine zapo{qeno je oko 80 qudi ka`e direktorka BIS Ildiko Zedi. A. A.


CRNA HRONIKA

~etvrtak10.jun2010.

Jezero u Rakitju, gde su se sukobili odbegli „zemunci”

Hrvatska policija traga za Milo{em Simovi}em (31) za koga se sumwa da je u utorak oko podne s dva hica pogodio Sretka Kalini}a (36). Obojica aktera ovog obra~una u Srbiji su osu|ena na dugogodi{we kazne zatvora zbog u~e{}a u ubistvu premijera Zorana \in|i}a 12. marta 2003. Tokom pro{le no}i policija je locirala stanove koje su koristili Simovi} i Kalini} i pretra`ila ih. Simovi}a, me|utim, nisu na{li. Portparol hrvatskog MUP Krunoslav Borovec potvrdio je ju~e da se Kalini} probudio u bolnici i da je policiji odmah rekao da je u wega pucao Simovi}. To isto rekao je i prolazniku koji ga je na{ao uz jezero u Rakitju u Zagrebu. Borovec je potvrdio da im je Kalini} rekao i druge informacije vredne za istragu, ali nije `eleo re}i {ta je otkrio. Ne-

c m y

12

DNEVNIK

Policija obezbe|uje bolnicu u kojoj je raweni Kalini}

U ZAGREBA^KOJ BOLNICI SASLU[AN RAWENI ^LAN ZEMUNSKOG KLANA NA KOJEG JE U UTORAK PUCAO ORTAK IZ ISTOG GANGA MILO[ SIMOVI]

Kalini} otkrio gde se kriju „zemunci” i Darko [ari}? Policajci iz Srbije u~estvuju u istrazi „Dvojica vrsnih srbijanskih policijskih istra`iteqa koji su dobro upoznati s prilikama, odnosima i na~inom rada srbijanskog kriminalnog miqea prikqu~i}e se na{em timu istra`iteqa“, potvrdio je Hini portparol MUP-a Hrvatske Krunoslav Borovec. On je objasnio je da }e uloga tog tima biti rasvetqavawe ubistava i ostalih zlo~ina koje se povezuje sa podzemqem u Srbiji i to ne samo po~iwenih na podru~ju Hrvatske, nego i u zemqama EU-a i regiona. Borovec je dodao da je dolazak policijskih istra`iteqa iz Srbije organizovan na osnovu Sporazuma o policijskoj saradwi, potpisanog pro{le godine u Opatiji.

Nema izru~ewa ako je dr`avqanin Hrvatske Sudija Maja Kova~evi} Tomi}, portparolka Specijalnog suda u Beogradu, izjavila je ju~e za „Dnevnik“ da procedura izru~ewa uhap{enog Kalini}a zavisi od hrvatskih vlasti, jer je na wima da provere da li postoje uslovi za izru~ewe i ako postoje da ga izru~e. Na na{e pitawe da li u predmetima u kojima se sudilo Kalini}u postoji podatak da li ima dr`avqanstvo Srbije, sudija Kova~evi}-Tomi} je odgovorila odre~no. -Ne. On je bio u bekstvu i mi znamo da je on ro|en u Zadru. Ukoliko bi bio izru~en Srbiji, Kalini} bi odmah bio prosle|en na izdr`avawe kazne, jer su kazne koje su mu izre~ene pravosna`ne. On, po zakonu, ima pravo da tra`i da mu se sudi u prisustvu i tom slu~aju su|ewe bi se ponovilo ali samo u odnosu na wega - naglasila je sudija Kova~evi}-Tomi}. Ona je dodala da bi, ukoliko se utvrdi da je on dr`avqanin Hrvatske, situacija u vezi s postupkom ekstradicije mogla da se iskomplikuje zbog ustavnih ograni~ewa u tom pogledu. -To bi , po pravilu, bila smetwa za wegovo izru~ewe Srbiji, ukoliko Hrvatska i Srbija ne potpi{u sporazum koji je u najavi, o izru~ewu doma}ih dr`avqana koji odgovaraju za organizovani kriminal i korupciju. Zna~i, u slu~aju ako ima dr`avqanstvo Hrvatske, onda bi od takvog sporazuma zavisilo wegovo izru~ewe - ka`e sudija Kova~evi}-Tomi} Na pitawe da li bi tokom eventualnog ponavqawa postupaka protiv Kalini}a u oba predmeta „atentat na premijera“ i „zemunski klan“, svi dokazi morali ponovo da se izvedu, sudija Kova~evi} Tomi} je odgovorila da bi to zavisilo od procene predsednika sudskog ve}a. Prilikom radnog sastanka u Hrvatskoj pro{log meseca, ministarka pravde Sne`ana Malovi} i ministar pravde Hrvatske Ivan [imono-

vi} su najavili skoro potpisivawe Ugovora o izru~ewu izme|u Srbije i Hrvatske. Me|utim, ministar [imonovi} je objasnio da taj sporazum ne mo`e da bude potpisan pre ustavnih promena u Hrvatskoj, budu}i da va`e}i Ustav onemogu}ava izru~ewe hrvatskih dr`avqana drugim zemqama. Profesor krivi~nog prava Nedeqko Jovan~evi} ka`e da bi ~ak i u slu~aju da Kalini} ima dr`avqanstva i Srbije i Hrvatske bilo smetwi za wegovo izru~ewe, zbog ustavnih ograni~ewa. - Ako je ro|en u Hrvatskoj,a i daqe ima dr`avqanstvo te zemqe, i pored toga ako bi imao i dr`avqanstvo Srbije, oni ne mogu da ga izru~e. Naime, lice u takvoj situaciji ima pravo da u mati~noj dr`avi tra`i za{titu, da mu se sudi za sva krivi~na dela bez obzira na to u kojoj zemqi ih je izvr{io. Ukoliko hrvatski pravosudni organi ne vode ili ne povedu nijedan postupak protiv wega, onda se postavqa pitawe izru~ewa. Me|utim, ukoliko je tokom skrivawa u Hrvatskoj koristio falsifikovana li~na dokumenta onda je logi~no da se povede postupak protiv wega zbog toga-ka`e Jovan~evi}. Prema wegovim re~ima, odbeglo lice osu|eno u odsustvu, po zakonu ima pravo, da od dana kad je dostupno, u roku {est meseci podnese zahtev za ponavqawe postupka tamo gde je su|en. - Me|utim, ako je re~ o izru~ewu iz druge dr`ave, onda se taj rok ne po{tuje. Mogu}e je da }e se wemu u Hrvatskoj suditi u vezi s la`nim ispravama i nakon toga }e se verovatno onda voditi te druge procedure . Ako se i poka`e da se ne mo`e izru~iti Srbiji, on ne mo`e izbe}i pravdi, pre svega po personalnom principu , a i po univerzalnom principu, i mo`e mu se u dr`avi ~iji je dr`avqanin i kojoj je dostupan, suditi za te{ka dela , bez obzira u kojoj su zemqi ta dela po~iwena- navodi dr Jovan~evi}.

zvani~no se saznaje da im je navodno otkrio gde se skriva crnogorski narkobos Darko [ari}, kao i prestali odbegli „zemunci“. Borovec je dodao i kako su obojica koristila la`na dokumenta kao i da je policija znala da se skrivaju u Hrvatskoj, ali nisu znali gde. - Obojica su u Srbiji dobro poznati javnosti i policiji, no u Hrvatskoj gra|ani za wih ne znaju. Simovi} i Kalini} su se, osim u Hrvatskoj, skrivali i u drugim zemqama regiona - objasnio je Borovec. Raweni Sretko Kalini} je prevezen u Vinogradsku bolnicu u Zagrebu, gde je operisan i nije `ivotno ugro`en. Ispred te zagreba~ke bolnice je policijsko obezbe|ewe. „Hrvatska nije jedina meta mafija{a iz Srbije jer se wihov trag mo`e pratiti i u ostalim zemqama biv{e Jugoslavije“, rekao je Borovec. Prema wegovim re~ima, razlozi sve intenzivnijeg boravka srpskih kriminalaca u Hrvatskoj jesu ukidawe viznog re`ima izme|u dve zemqe, ~iwenica da su pripadnici podzemqa mawe poznati van granica svoje dr`ave i nedavne akcije srpskih vlasti koje su krenule u obra~un s mafija{kim klanovima. Dobar poznavalac de{avawa u srpskog podzemqu, naovinar i publicista Marko Lopu{ina ka`e za „Dnevnik“ da je hap{ewe Sretka Kalini}a nije iznena|ewe. On podse}a da su srpska i hrvatska policija zimus do{le do saznawa da se trojica odbeglih „zemunaca“ kriju u Hrvatskoj. Locirani su najpre na Jadranskom moru a po~etkom prole}a su se premestili u okolinu Zagreba. - O~egledno je da je izme|u Milo{a Simovi}a, za koga Kalini} ka`e da je u wega pucao u stomak i grudi, sva|a izbila oko toga {to ne mogu da re{e pitawe svog skloni{ta. Imali su po jedan stan u zagreba~kom nasequ Raketje, ali nisu ni{ta radili i zbog toga nisu imali nikakve prihode, pa nisu ni mogli da pla}aju kiriju - isti~e

Lopu{ina. - Ovo je obra~un srpskih kriminalaca. Lopu{ina ocewuje da ovaj obra~un nema veze s monstruoznom likvidacijom Cvetka Simi}a, ~ije je raskomadano telo sredinom februara na|eno u zagrebakom jezeru Jarun, svega nekoliko

povremeno se sretao s jo{ dva “zemunca” - Ninoslavom Konstantinovi}em i Sretkom Kalini}em, koji navodno rade za mafiju s juga Italije. Postoji operativni podatak da je kod Milo{a Simovi}a u Hrvatskoj bila `enska osoba, za

Sretko Kalini}

Milo{ Simovi}

Sretko Kalini}, ro|en u Zadru 1974. godine, u odsustvu je osu|en na 40 godine zatvora po optu`bama da je s Miletom Lukovi}em Kumom bio saizvr{ilac u ubistvima Todora Garda{evi}a, Sredoja i Zorana [quki}a, Jovana Guzijana i Radeta Cveti}a, Zorana Uskokovi}a Skoleta i Milo{a Stevanovi}a. Pored toga, Kalini}a optu`nica tereti da je 3. avgusta 2002, s Miloradom Ulemkom Legijom u~estvovao u pucwavi na Qubi{u Buhu ^umeta, koji je tom prilikom uspeo da pobegne, dok je wegov telohraniteq Ivica Nikoli} ubijen. Kalini} je ogla{en krivim i za u~e{}e u otmicama Milije Babovi}a i Suvada Musi}a.

Odbegli Mili{ Simovi} je ogla{en krivim po optu`bama da je zajedno sa tako|e odbeglim Vladimirom Milisavqevi}em u~estvovao u ubistvima @eqka Bodi{a, Sr|ana Quji}a, te @eqka [krbe i Nenada Bato~anina. Simovi} je osu|en i po optu`bi za ubistvo Branislava Lainovi}a Dugog 20. marta 2000. u Beogradu, dok se Kalini} tereti kao jedan od nekolicine „zemunaca“ koji mu je u tome s umi{qajem pomogao. Brat odbeglog Milo{a Simovi}a, optu`eni Aleksandar Simovi}, sada pravosna`no osu|en na dve kazne po 35 godina zatvora za u~e{}e u atentatu na premijera Zorana \in|i}a, uhap{en je 25. novembra 2006. u stanu na Novom Beogradu.

kilometara daqe od mesta na kome su se u utorak oko podne sukobili Simovi} i Kalini}. Okolina Zagreba tako postala je popri{te krvavih obra~una pripadnika srbijanskog podzemqa. Prema operativnim podacima srpskih tajnih slu`bi i policije, Simovi} je u Hrvatskoj ostvario dobre veze s podzemqem, a

koju se pretpostavqa da je wegova supruga iz Beograda. Ona je prvo oti{la u BiH, pa onda u Hrvatsku, verovatno poku{avaju}i da zavara trag. Tako|e, hrvatska policija ima podatke da se Simovi} dobro povezao s najja~im mafija{kim grupama u Hrvatskoj i da u`iva wihovu za{titu. E. D.

JU^E NA LIMANU 4

ISPRED KAFEA „TERANOVA” U VRDNIKU

Nezgoda saobra}ajca na motoru

Te{ke povrede u tu~i

Posle lak{e saobra}ajne nezgode, motocikl kojim je upravqao pripadnik novosadske saobra}ajne policije S. V. (1973) iz Futoga, ju~e oko 14.30 sati na{ao se na asfaltu Ulice Ive Andri}a u neposrednoj blizini “tri kule” na Limanu 4 u Novom Sadu. Na lice mesta iza{li supripadnici saobra}ajne policije i uzroci ove nesvakida{e nezgode se ispituju. Saobra}aj na raskrsnici Ive Andri}a i Heroja Pinkija na Telepu ju~e poslepodne regulisao je policajac, a saobra}ajka je prouzrokovala gu`vu i stvarawe kolona vozila i na Bulevaru cara Lazara i Ulici cara Du{ana. D. A.

Autoperionica u Vrdniku, ispred kafea „Teranova“ bila je ju~e popri{te tu~e u kojoj je te{ke telesne povrede zadobio Milenko S. (37) iz Vrdnika, kome je ukazana hitna lekarska pomo} u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici. Protiv trojice me{tana podneta krivi~na prijava Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo u~estvovawa u tu~i, saop{tila je Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

Prema saop{tewu policije, Aleksandar \. (24), Danijel J. (22) i Kemal D. (20) iz Vrdnika, raspravqali su se s Milenkom S. Kada je on udario jednog od ove trojice momaka, oni su po~eli da tuku Milenka S., zadav{i mu pri tome vi{e udaraca po glavi i telu i tako mu naneli te{ke telesne povrede. Ovu tu~u mirno su posmatrali gosti kafi}a „Teranova“, a obra~un je zavr{en tek po dolasku policije. S. B.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak10.jun2010.

13

NAKON UBISTVA 16. MAJA U CENTRU NOVOG SADA

Predao se i tre}i osumwi~eni Osumwi~eni, koji se tereti zbog ubistva Stanka Popova (22) u centru Novog Sada 16. maja ove godine, Jovan C. (18) predao se ju~e de`urnom istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda. Zbog pomenutog ubistva i poku{aja ubistva Stankovog brata Gorana (18) nekoliko sati posle zlo~ina u pritvoru su zavr{ili i Dejan S. (19) dr`avqanin Hrvatske s boravi{tem u Novom Sadu, a 24. maja istra`nom sudiji se

sam prijavio Novosa|anin Deni U. (20). Prema nezvani~nim saznawima, do tragedije je do{lo nakon sukoba osumwi~enih s bra}om Popov, koji su radili u obezbe|ewu kluba "Kili"kod Po{te. Mladi}i, koji su tom prilikom dobili po koji {amar, oti{li su po oru`je i ponovo se sreli s wima u @elezni~koj ulici kod zgrade DDOR "Novi Sad". Na lice mesta bra}a Popov su dolas u "fordu" sa stranim regi-

starskim oznakama i osatvili dve devojke u automobilu. Ispaqeno je vi{e hitacam. Stanko Popov je pogo|en metkom u glavu a wegov brat Goran u vrat, pa je zbog te{kih povreda odmah operisan u Klini~kom centru Vojvodine. Navodno, izme|u dve suprostavqene strane bilo je starih nesuglasica. Osumwi~eni Jovan C. i pokojni Stanko Popov poznati su policiji odranije. M. V.

JU^E POSLE PODNE U NOVOM BEOGRADU

Sukob obezbe|ewa Buhe i Peconija U Ulici Omladinskih brigada u Novom Beogradu ju~e posle podne do{lo je do sukoba obezbe|ewa privrednika Predraga Rankovi}a Peconija i obezbe|ewa nekada{weg svedoka saradnika Qubi{e Buhe ^umeta. Policija je ubrzo iza{la na lice mesta i po~ela da saslu{ava vinovnike incidenta. U incidentu nema povre|enih. Nekoliko osoba privedeno na informativni razgovor. Kako javqa reporter RTS-a, do sukoba je do{lo posle saobra}ajne nezgode u kojoj su se automobili s obezbe|ewem Rankovi}a i Buhe me|usobno "o~e{ali" retrovizorima. Prema navodima policije u incidentu je kori{}eno vatreno oru`je.

Qubi{a Buha ^ume je prvi za{ti}eni svedok u Srbiji. Nakon svedo~ewa u postupcima za ubistvo premijera Zorana \in|i}a i za druge zlo~ine "zemunskog klana", 17 ubistava, tri otmice i teroristi~ke napade na sedi{te DSS-a i wegovo preduze}e „Difens roud“, ^ume se okrenuo biznisu. On je kupio poqoprivredno zemqi{te preko kojeg bi trebalo da pro|e budu}a beogradska zaobilaznica auto puta. Pro{le godine je bilo najava da }e ponovo aktivirati u rad preduze}e za asfaltirawe „Difens roud“. Kontroverzni privrednik Predrag Rankovi} zvani Peconi vlasnik je najmawe 12 preduze}a. Bio je uhap{en u akciji "Sabqa" tokom 2003. godine.

NAKON INCIDENTA U ZREWANINSKOJ OP[TOJ BOLNICI

[amari na dve adrese

Povodom incidenta koji se minulog vikenda dogodio u zrewaninskoj Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}“, kada je Novak Milo{evi} (21) iz Se~wa osumwi~en da je fizi~ki nasrnuo na hirurga dr Vladimira Palana~kog, ju~e se oglasio i menaxment ove zdravstvene ustanove. U saop{tewu za javnost navedeno je da se nemili doga|aj desio u nedequ, 6. juna, u 2,10 ~asova, na Odeqewu za prijem i zbriwavawe urgentnih stawa ovda{we bolnice. - U subotu uve~e je pacijentu, koji je bio vidno alkoholisan, ra|ena intervencija u jednoj od ambulanti. Dr Palana~ki je prolazio hodnikom pored te prostorije, pacijent je pojurio za wim, najpre mu se obratio pogrdnim re~ima, a zatim ga i fizi~ki napao. Ozbiq-

nika obezbe|ewa u portirnici na ulazu u novu zgradu, kao i obilasci policije nekoliko puta u toku dana i no}i – poru~uje uprava bolnice. Iz Policijske uprave Zrewanin dan ranije je poru~eno da }e protiv mladi}a iz Se~wa biti podneta prekr{ajna prijava i da je lekaru naneo lake telesne povrede. S druge strane, Milo{evi} je u ju~era{woj izjavi novinarima ispri~ao sasvim druga~iju verziju nedeqnog incidenta. Se~awac tvrdi da nije on o{amario doktora, ve} da je bilo suprotno! - Ta~no je da sam u bolnicu do{ao da bi mi za{ili ranu i da sam u tom trenutku bio pod uticajem alkohola. [alio sam se i pri~ao s medicinskim sestrama. U jednom momentu u prostoriju je u{ao le-

Mesto okr{aja u @elezni~koj ulici

ZBOG ORU@JA NA\ENOG U KU]I HA[KOG OPTU@ENIKA

Istraga protiv Mladi}eve supruge Prvi osnovi sud u Beogradu pokrenuo je prekju~e istragu protiv Bosiqke Mladi}, supruge odbeglog ha{kog optu`enika generala Ratka Mladi}a, po zahtevu Tu`ila{tva kojim joj se na teret stavqa krivi~no delo nedozvoqeno dr`awe oru`ja. Oru`je koje je bez oru`nog lista prona|eno u ku}i u Ulici Blagoja Parovi}a, na Banovom brdu, prilikom jednog od pretresa. Advokat Milo{ [aqi}, pravni zastupnik Bosiqke Mladi}, izjavio je ju~e za „Dnevnik“ da je re~ o oru`ju koje je policija oduzela prilikom tre}eg pretresa ku}e, pre godinu i po dana. - Prilikom pretresa ku}e porodice Mladi}, koji je bio 4. decembra 2008. godine, ina~e tre}eg po redu, oduzeti su jedna lova~ka pu{ka, jedan hekler i ~etiri pi{toqa, kao i nekoliko desetina metaka. To je tada oduzeto i niko ni{ta nije po-

Ratko i Bosiqka Mladi}

kretao, niko ni{ta nije povodom toga reagovao, iako je to oru`je bilo i ranije na istom

Ku}a u kojoj je na|eno oru`je

mestu, prilikom prethodna dva pretresa, nisu ga uzimali i nije ih interesovalo. Na tre}em pretresu su ga uzeli, a sada, po{to je porodica re{ila da podnese zahtev radi pokrtawa postupka za utvr|ivawe da je nestalo lice Ratko Mladi} umrlo, setili su se da na porodicu izvr{e novi pritisak pored svih ostalih pritisaka koji su izvr{eni posledwih godina ka`e advokat [aqi}. On navodi da je Biqka Mladi} privedena na saslu{awe 8. juna, uz obrazlo`ewe da se nije odazivala na sudske pozive, ali tvrdi da ona pozive nije dobijala, te da se nije mogla ni odazvati. - Ona je samo privedena, saslu{ana i odmah pu{tena. Istra`ni sudija je doneo re{ewe o sprovo|ewu istrage. Privo|ewe Bosiqke Mladi} je istra-

`ni sudija obrazlo`io time da je navodno slao sudskog pozivara koji na adresi nije na{ao ku}u Mladi}a, nego neki fitnes klub, te da je to pozivar napisao na povratnici. Pozivar je o~igledno bio na nekoj drugoj adresi, jer je adresa Mladi}a toliko puta kroz javnost provu~ena da je znaju i mala deca – ka`e advokat [aqi}. U vezi s najavom da }e Prvom osnovnom sudu u Beogradu, u ime svojih klijenata Bosiqke Mladi} i Darka Mladi}a, u ciqu ostvarewa materijalnih i drugih prava, „podneti zahtev da se nestali general Ratko Mladi} proglasi mrtvim“, advokat [aqi} ka`e da }e to u~initi ~im mu stigne izvod iz kwige ro|enih iz Republike Srpske, koji je neophodan. On obja{wava da u tom potezu nema nikakve zadwe namere, ve} da je re~ o pravnom interesu wegovih klijenta. - Mislim da uskra}ivawe prava koje je zakonom regulisano i dozvoqeno nekome, zna~i kr{ewe wegovih osnovnih prava. Prema tome, oni koji tvrde da je to rugawe dr`avi, oni se rugaju pravu, Ustavu, zakonima, jer smatraju da oni treba da odlu~uju {ta je po zakonu, a {ta nije i da oni treba da odlu~e da li neko treba da koristi bilo koja prava ili ne treba - izjavio je advokat Milo{ [aqi}. J. J.

JO[ NIJE RAZJA[WENA PQA^KA „AGROBANKE” U HORGO[U

Biciklom do plena Zrewaninska op{ta bolnica

niji incident je spre~en zahvaquju}i medicinskom osobqu, a ubrzo se tu na{la i policija. Dr Palana~ki doti~nog pacijenta nije poznavao, niti ga je ikada le~io – saop{teno je iz Op{te bolnice. Ova ustanova, ina~e, ima sklopqen ugovor s Agencijom za obezbe|ewe „Polar sikjuriti“, po kome je obavezno prisustvo jednog pripadnika obezbe|ewa u portirnici na ulazu u pomenuto odeqewe. - Me|utim, nakon ovog doga|aja utvr|eno je da radnik u vreme incidenta nije bio u portirnici. Menaxment bolnice je preduzeo odgovaraju}e mere kako se sli~ni doga|aji ne bi ponovili, me|u kojima je konstantno prisustvo rad-

kar Palana~ki i ja sam mu se obratio re~ima: “Dobro ve~e, doktore, kako ste?”, na {ta mi je on odgovorio: “[ta te briga”! – kazao je Milo{evi}. Po wegovoj verziji, tada je napravio aluziju na ra~un doktorovog fizi~kog izgleda, posle ~ega je Palana~ki pri{ao pacijentu i o{amario ga. - Kad mi je rana za{ivena, po~eo sam da vre|am i psujem lekara, iznerviran zbog toga {to me je udario. Ali, nisam mu uzvratio, nisam ga udario. Sud }e utvrditi {ta je i kako bilo, a medicinske sestre, ako su ~asne, ispri~a}e {ta se zapravo odigralo – zavr{io je Milo{evi} svoju ispovest. @. Balaban

Policija jo{ nije rasvetlila pqa~ku ispostave "Agrobanke" u Horgo{u, koja je izvr{ena u petak 4. juna oko 15 ~asova u centru ovog severnoba~kog mesta. Kao {to smo pisali, maskirani napada~ je u sred dana upao u prostoriju "Agrobanke" i uz

pretwu pi{toqem odneo 1,5 miliona dinara i oko 10.000 evra. Pqa~ka{ se do centra Horgo{a, gde se nalazi ispostava "Agrobanke" dovezao bisiklom, ali je po{to se dokopao vrednog plena utekao ostaviv{i dvoto~ka{. Bicikl je odmah nakon

Bicikl kojim se poslu`io pqa~ka{

pqa~ke prona|en, ali je pqa~ka{ uspeo da zametne trag. Policijska stanica Kawi`a zamolila je za pomo} gra|ane, radi prepoznavawa bicikla ili znaju vlasnika, da se jave policijskim stanicama u Kawi`i ili Horgo{u. Slike bicikla

objavqene su i na zvani~nom sajtu kawi{ke op{tine, uz poziv gra|ana na saradwu i obrazlo`ewe da je bicikl nepoznatom po~iniocu poslu`io za pomo} pri izvr{ewu pqa~ke "Agrobanke" u Horgo{u. M. Mr.


DRU[TVO

~etvrtak10.jun2010.

NA LICITACIJI POKUPOVANA GOTOVO POLOVINA PREDMETA IZ KU]E DARKA [ARI]A

c m y

14

DNEVNIK

USKORO USEQEWE DRUGE ZGRADE I PO^ETAK IZGRADWE TRE]E ZA MLADE NAU^NIKE U NOVOM SADU

Nisu ba{ gadqivi na Kqu~evi za 25 korisnika imovinu trgovca drogom i temeq za jo{ 26 stanova

Na prvoj licitaciju u Beogradu ne aristrokatije smatrali su se nogorci do{li na licitaciju da koju je organizovala Direkcija za “in”, pa tako i sada neki smatraju poka`u da ne misle o wemu onako upravqawe oduzetom imovinom, da }e kupovinom name{taja iz ku}e kako to misle u Srbiji - zakqu~uod 250 predmeta oduzetih iz tri [ari}a, koji je sam po sebi obi~an je Nikoli}. ku}e Darka [ari}a na Tatarskom ki~, mo}i da se hvale. Zna~i im Profesor dr Ratko Bo`ovi} brdu u Novom Sadu prodato je 100, mnogo vi{e ~ija je roba i pona{aisti~e da je [ari} simbol ~itadok }e ostali komadi name{taja, ju se kao da su kupovali onu sa povog kriminalnog i korupcionabele tehnike, televizora i drugih reklom i pedigreom, a ne od ~ove{kog postojawa na na{im prostopredmeta kupcima biti ponu|eni ka koji se bavio trgovinom droge. rima, dodaju}i da je on darivaju}i za desetak dana. samo deo onoga {to je Licitacija je postekao pomogao i sebi kazala da deo gra|ana predstaviv{i se kao Ako je Darko [ari} ovde antiheroj, nije gadqiv na nameu Crnoj Gori je heroj, jer je mnoge zadu`io, “dobrotvor”: {taj i tehniku koja je - Poma`u}i nekim pa su i Crnogorci do{li na licitaciju kupqena novcem od qudima i otvaraju}i da poka`u da ne misle o wemu onako kako droge, ali i da su neradna mesta, on ih je ki `eleli da sa~uvaju zadu`io i tom logikom to misle u Srbiji (Zlatko Nikoli}) [ari}eve stvari kao ga brane i podr`avaju. “suvenir”. Kada bi sagledali ceSociolog Zlatko Nikoli}, sa Nikoli} isti~e da je ve}ina linu verovatno bi druga~ije reaInstituta za kriminolo{ka isgra|ana shvatila ko je zapravo govali i ne bi tr~ali da kupe wetra`ivawa obja{wava da su kupci Darko [ari} ali je on, dodaje, i gove stvari. Zapitali bi se odaznali da }e sve biti pod video nadkao antiheroj popularan jer smo kle mu novac koji im je davao, kako zorom i veruje da je deo wih do{ao godinama obasipani pri~ama o loje on zara|en. Wima je va`nije to da budu “vi|en”: {im momcima koji su se bavili {to im je dao, a ne pitaju se {ta je - Pored toga, “snobisti~ka” `ekriminalom ali bili “in”. drugima u~inio da do para do|e. qa da se kupi ne{to od nekog po- Treba samo pogledati fejsbuk Oni koji mu pru`aju podr{ku ne znatog, kao {to se kupuju slike i i videti ponovno o`ivqavawe znaju celu istinu o wemu ili ne kwige “na kile” iako se ne zna ni ubijenih ili umrlih kriminalaca `ele da je znaju. Qudi biraju ono ko ih je slikao niti ko ih je pisao, iz prethodne dve deceniji i shva{to im se pru`a da pre`ive i brabila je dovoqno jaka da neki do|u titi da su oni i takvi kakvi jesu ne svim snagama. Dobar im je jer na licitaciju. Qudi su i ovde kubili popularni i `ive du`e od im je dao {ansu da rade i izdr`apovali bezvezne stvari samo zato onih koji su ovoj dr`avi doneli vaju porodicu i oni zbog toga i {to su [ari}eve. Posle bur`oakorist. Ako je Darko [ari} ovde `ele da ga sa~uvaju - objasnio je ske revolucije mnogi koji su doantiheroj, u Crnoj Gori je heroj, profesor Bo`ovi}. {li do stvari i slika osiroma{ejer je mnoge zadu`io, pa su i CrQubinka Male{evi}

MINI-OLIMPIJADA ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA

Uprkos svemu, dohvatili `ivot Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 10 odsto ukupne populacije ~ine osobe sa posebnim potrebama, odnosno pojedinci sa psihofizi~kim nedostacima. Od tog broja oko 3 odsto su osobe sa intelektualnim pote{ko}ama (mentalno poreme}eni), a oko 7 od-

voqno razvijenim osobama sa teritorije Vojvodine, pod nazivom “Uprkos svemu – dohvati `ivot”. Na ovom, sada ve} tradicionalnom okupqawu, u~estvovalo je osam gradova - Novi Sad, Srbobran, Vrbas, Kula, Pan~evo, Kikinda, Vr{ac i Zrewanin.

Ekipa Zrewanina

sto sa fizi~kim nedostacima. Takav procenat preslikan je i na na{u dr`avu, Vojvodinu i grad Zrewanin, u kome je, na terenima Sportskog centra “Partizan”, odr`ana tre}a Mini-olimpijada dru{tava za pomo} mentalno nedo-

- Preko stotinu takmi~ara i pedesetak volontera, pratilaca i roditeqa bilo je prisutno na ovogodi{woj olimpijadi – ka`e predsednica ovda{weg Dru{tva za pomo} MNRO Ru`ica Tomi}. Takmi~ewe se odvijalo u pet di-

sciplina - ru{ewe ~uweva, bacawe kugle, nadvla~ewe konopa, tr~awe i mini-poligon, a u generalnom plasmanu prvo mesto osvojilo je Dru{tvo iz Vrbasa, drugo mesto pripalo je doma}inu, dok su tre}e mesto osvojili takmi~ari iz Novog Sada. - Ovo je bila prilika da se promovi{u dostignu}a i potencijali osoba sa posebnim potrebama. Ali, i da se uka`e na sna`ne predrasude koje su prisutne u na{em okru`ewu prema ovoj populaciji. Te`imo ka tome da osobama sa intelektualnim pote{ko}ama pru`imo sre}u i zadovoqstvo putem sportsko-rekreativnih aktivnosti, da i one osete deli} kolektivne odgovornosti, da ostvare uspeh, skok, okret.... – veli jedan od organizatora manifestacije Simo Salapura. Takmi~ewe je otvorio pomo}nik gradona~elnika Zrewanina Predrag Stankov, koji je i odigrao revijalnu inkluzivnu fudbalsku utakmicu za tim Zrewanina, a protiv ekipe Vojvodine. Sudije na ovoj manifestaciji bili su Borislav Nuhanovi}, Predrag Boki} i Simo Salapura. @. B.

U Novom Sadu je pred useqewem i druga zgrada sa stanovima za mlade nau~nike, univerzitetske nastavnike i umetnike (do 40 godina), ~iju je izgradwu, preko Fondacije za re{avawe stambenih potreba ovog kadra, finansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj. Prva zgrada s 27 stanova, na Novom nasequ, u Ulici Stanoja Stanojevi}a 16, useqena je pre ta~no godinu dana, stanovi su dodeqeni na osnovu konkursa i liste prvenstva, a stanari su pristali da ih kupe pod uslovima znatno povoqnijim od tr`i{nih. - Ova druga zgrada, u Zgrade za mlade nau~nike na Novom nasequ u Novom Sadu Foto: B. Lu~i} Ulici Stanoja Stanojevi}a 18, ima 25 stanova, u toulici, broj 20, sa 26 stanova, re{avawe stambenih potreba ku je ~i{}ewe i glancawe parpa je mogu}e da }emo istovreovog kadra. Kad se zavr{i i keta, a ~eka se tehni~ki primeno useqavati drugu zgradu i tre}a zgrada, mala nau~ni~ka jem, pa da se stanari usele - kapolo`iti kamen temeqac za kolonija na novosadskom Novom nasequ ima}e ~ak 78 stanova. A Fondacija je ve} preduzela korake i za izgradwu Kad se zavr{i i tre}a zgrada, mala zgrade s osam stanova (svaki je nau~ni~ka kolonija na novosadskom oko 50 kvadrata) za mladi naNovom nasequ ima}e ~ak 78 stanova u~ni i nastavni kadar u Zrewaninu. Po re~ima dr Pejanovi}a, pregovori s gradskim `e za “Dnevnik” prof. dr Ratre}u, za koju je novac dalo vlastima bili su vrlo uspedovan Pejanovi}, predsednik Ministarstvo za nauku i teh{ni, pa je Zrewanin ~ak doniUpravnog odbora Fondacije i nolo{ki razvoj Srbije. rao lokaciju za “nau~ni~ku prorektor Univerziteta u NoU nameri da zaustavi evizgradu”! On, tako|e, ka`e da vom Sadu. - Stanovi su tako|e dentni odliv mladih istra`i}e Fondacija, po istom sistedodeqeni na osnovu konkursa i va~a, Izvr{no ve}e Vojvodimu, re{avati stambene potreliste prvenstva kandidata, a ne je, na predlog svog resornog be mladih nau~nika i istra`isve je spremno i za po~etak izsekretarijata, pre par godina va~a i u Subotici i Somboru. gradwe tre}e zgrade, u istoj podstaklo rad Fondacije za V. ^eki}

OVE [KOLSKE GODINE U POKRAJINI VI[E OSNOVNIH [KOLA, A MAWE SREDWO[KOLACA

U Vojvodini i {kole na engleskom?

Vlada Vojvodine usvojila je na ju~era{woj sednici informacije o osnovnom i sredwem obrazovawu i vaspitawu u~enika, s posebnim osvrtom na pripadnike nacionalnih mawina u Pokrajini u 2009/10. U ovoj {kolskoj godini broj osnovnih {kola pove}an je za dve - “Simeon Aranicki” u Staroj Pazovi i “Marija Trandafil” u Veterniku, ~ime je za dva pove}an i broj {kola s nastavom na srpskom jeziku. Od ukupno 346 osnovnih {kola, u 328 nastava je na srpskom, u 77 na ma|arskom, 17 na slova~-

UPISNI ROK U SREDWIM [KOLAMA

„Umetnici” i rang-liste U sredwim {kolama i odeqewima za talente danas }e svr{eni osmaci, koji su konkurisali za neko od mesta u wima i polagali prijemne mo}i da podnesu prigovore, ukoliko nisu zadovoqni mestom na preliminarnim rang-listama istaknutim na oglasnim tablama {kola. O ovim prigovorima komisije }e odlu~ivati odmah, tako da }e ve} sutra biti istaknu-

te kona~ne rang-liste primqenih kandidata, koji }e se odmah i upisivati. Me|utim, upisni rok nastavqa se i daqe. U subotu }e gimnazije koje imaju odeqewa op{teg smera za sportiste primati prijave zainteresovanih u~enika. U Vojvodini }e ove godine, pored jednog odeqewa op{teg smera u kojem ima mesta za u~enike spor-

Bilingvalci pola`u u subotu U subotu u 10 sati po~e}e i prijemni za upis u bilingvalna odeqewa, koja u Vojvodini ima samo Gimnazija “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Novom Sadu. U ovim odeqewima ima mesta za 15 u~enika na prirodno-matemati~kom smeru s delom ~asova na francuskom i isto toliko mesta s delom ~asova na ruskom jeziku. Me|utim, dok se za odeqewe s francuskim jezikom prijavilo 17 svr{enih osmaka, za ruski je konkurisao samo jedan, tako da }e se prijemni deo ispita odr`ati samo za francuski. Na ovom ispitu, koji se sastoji od pismenog i usmenog dela i na kojem kandidate ~eka eksterna komisija, u kojoj su, pored profesora iz Gimnazije i predstavnici Francuskog kulturnog centra, u~enik mo`e da osvoji maksimalno 20 bodova, a polo`i}e ga ukoliko sakupi bar 14. I ove u~enike kasnije, zajedno s ostalim kandidatima za ~etvorogodi{we {kolovawe, ~eka kvalifikacioni ispit, na kojem }e morati iz svakog testa da osvoje bar po pet bodova, a isto kao i svima ostalima bodova}e im se i uspeh donet iz osnovne {kole.

tiste u Gimnaziji “Jovan Jovanovi} Zmaj”, ovakvi u~enici mo}i da konkuri{u i na 30 mesta s nastavom na ma|arskom jeziku u Osnovnoj {koli “Ki{ Ferenc” u Totovom selu kod Kawi`e. Ovo odeqewe pripada Gimnaziji “Boqai” iz Sente, a u Totovom Selu je otvoreno jer tu postoje idealni uslovi, od same {kole, preko otvorenih i zatvorenih terena, pa sve do doma za u~enike. Kandidati za sportska odeqewa polaga}e kvalifikacioni ispit zajedno sa svim ostalim svr{enim osnovcima koji konku-

ri{u za upis u ~etvorogodi{we {kole i na tom ispitu moraju ostvariti najmawe po pet bodova na svakom testu. Pored toga, kao i svima ostalima, bodova}e im se i uspeh donet iz osnovne {kole, a posebne bodove dobija}e za ostvarene sportske rezultate u osmom razredu. Pri konkurisawu ovim u~enicima su potrebne i potvrde o ostvarenim sportskim rezultatima koje izdaju mati~ni sportski granski savezi registrovani u Ministarstvu sporta i omladine. Kandidati koji nastupaju za reprezentaciju, odnosno nalaze se na spisku reprezentativaca, ukoliko se bave sportovima koji nemaju reperezentativna takmi~ewa za uzrast do 14 godina, dobi}e jo{ 10 bodova, a svaka osvojena medaqa na republi~kom takmi~ewu, pojedina~no ili ekipno, nosi jo{ osam bodova. D. Deve~erski

kom, 18 na rumunskom, tri na rusinskom i u pet na hrvatskom. Od ukupno 131 sredwe {kole, 121 je redovna, a 10 za u~enike sa smetwama u razvoju. Redovnim sredwim obrazovawem u 2009/10. obuhva}eno je 73.226 u~enika, {to je za 410 |aka mawe nego prethodne {kolske godine. Nastavu na srpskom poha|a 65.930 sredwo{kolca, a na materwem jeziku obrazuje se 8.648 u~enika ma|arske, 1.714 hrvatske, 1.649 slova~ke, 775 rumunske i 443 rusinske nacionalnosti, navedeno je u saop-

{tewu sa sednice Vlade, koja je donela i poseban zakqu~ak o mogu}nosti osnivawa osnovnih i sredwih {kola s nastavom na engleskom jeziku na teritoriji APV. Ovakvu potrebu name}e interesovawe brojnih stranih investitora da vi{e ula`u u Vojvodinu, a ~ija bi deca trebalo ovde da nastave {kolovawe na engleskom. Ovo bi bile prve takve {kole u Vojvodini, a Vlada je zadu`ila svoj Sekretarijat za obrazovawe da sagleda mogu}nosti i napravi strategiju za wihovo osnivawe. V. ^.

VESTI Transplantacija jetre i bubrega Transplantacioni tim Klini~kog centra Vojvodine uspe{no je obavio transplantacije jetre i bubrega. Jetru je dobio bolesnik iz Vladimiraca, a bubrege dva mu{karca, jedan iz Novog Sada a drugi iz Aran|elovca. Pacijenti su bili u stadijumima hroni~nih bolesti jetre i bubrega, sa vi{egodi{wim komplikacijama. Oni se uspe{no oporavqaju.

Trijumf novosadskih studenata glume Svoje u~e{}e na Me|unarodnoj smotri studentskih ostvarewa ARTORIUM 2010. u Banskoj Bistrici, u Slova~koj, studenti glume sa Novosadske akademije umetnosti krunisali su trijumfom. Studenti prve godine glume na srpskom jeziku, u klasi profesora Quboslava Majere i saradnika Predraga Mom~ilovi}a, osvojili su prvo mesto na takmi~ewu u gluma~kim improvizacijama i diplomu za uspe{nu prezentaciju {kole. Organizator i doma}in smotre,

odr`ane od 3. do 6. juna, bio je Fakultet dramskih umetnosti u Banskoj Bistrici, a u~estvovalo je jo{ {est akademija/fakulteta iz Slova~ke, ^e{ke, Poqske, Rumunije, dok su novosadski studenti bili jedini predstavnici Srbije. Program je obuhvatao studentske predstave, predstavqawe {kola, radioni~ki rad i takmi~ewa. V. ^.

Sto hiqada dinara za gej kalendar Centar za promociju kulture nenasiqa i ravnopravnosti Kvirija saop{tio je danas da je sa ministarstvom kulture potpisan sporazum kojim mu se dodequje 100.000 dinara za realizaciju umetni~kog kalendara 2011. za promociju gej prava. Umetni~ki kalendar kojim Kvirija centar promovi{e prava seksualnih mawina jedini je takve vrste u svetu. Kvirija centar je od 2007. objavio ~etiri kalendara na kojima su se pojavili glumci Mirjana Karanovi} i Svetozar Cvetkovi}, peva~ica Severina Vu~kovi}, spisateqica Biqana Srbqanovi}, pisac Marko Vidojkovi} i slikarka Biqana Cincarevi}.


KULTURA

DNEVNIK

~etvrtak10.jun2010.

15

SA FESTIVALA „SINEMA SITI” U NOVOM SADU

Primer bezuslovne qubavi Primer u ovo vreme retke bezuslovne qubavi prema doma}em filmu, upravo ovih dana, pokazuje publika na teku}em festivalu “Sinema siti”. Festivalsko pakovawe i ne{to agresivnija, o~ito neophodna, reklama, aktuelni nedostatak modernih bioskopa u gradu, ili

Bilo je tako na po~etku festivala, prilikom prvog susreta publike sa filmom “Plavi voz” Janka Baqka. Na projekciji ostvarewa Vladimira Paskaqevi}a “\avoqa varo{“, ranije prikazivanom u Novom Sadu (pro{le godine je imao doma}u premijeru na Pali}kom festi-

opet i ne{to brojnim gostima iz Beograda. Projekat je nastao na osnovu ideje srpskog filmskog kriti~ara, sada i producenta Nenada Duki}a. Svaka od pri~a se bavi trudno}om, a autorski timovi su imali potpunu slobodu {ta i kako }e o tome da govore. O~ekivano, i re-

valu) sedelo se i sa strane, dok solidan broj gledalaca nije presko~io ni film “32. decembar” debitantsko delo Sa{e Hajdukovi}a, mladog rediteqa iz Bawaluke (u vreme beogradskog Festa ove godine ve} prikazan i u Novom Sadu pred malobrojnom publikom) Jo{ jednom doma}om premijerom, re~ je o omnibusu “Neke druge pri~e” pet mladih rediteqki iz biv{ih jugoslovenskih republika, festival je i preksino} napunio gledali{te,

zultati su razli~iti, dometi neujedna~eni ali ovako prikazani u nizu ~ine zanimqivu celinu. Pri~e kao rediteqke potpisuju: Ivona Juka (Hrvatska), Ana Maria Rosi (Srbija), Ines Tanovi} (Bosna i Hercegovina), Marija Xixeva (Makedonija) i Hana Slak (Slovenija).Osim Xixeve, sve su same pisale i scenarije. Nakon sve~ane projekcije publika je pozdravila i najbrojniju ekupu srpske pri~e, a bile su tu i rediteqke iz BiH i Ma-

Scena iz pri~e Ane Marije Rosi

ne{to ~etvrto, tek neki od filmova iz selekcije “Nacionalna klasa” ranije prikazivani u jednom od privremenih novosadskih bioskopa, pred najvi{e petoro gledalaca, ovom prilikom napunili su malu salu Srpskog narodnog pozori{ta od tristotinak mesta. Na festivalskim premijerama se takva slika unapred podrazumeva. Za selekciju filmova koji nose producentsku etiketu “mejd in Srbija” karte su uglavnom unapred rasprodate.

U GALERIJI MATICE SRPSKE RADOVI S KONKURSA NI[ ART FONDACIJE

Izlo`ba mladih likovnih umetnika

U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu (Trg galerija 1) ve~eras u 20 ~asova bi}e otvorena izlo`ba Mladi 2010, u organizaciji Ni{ art fondacije. Petu godinu za redom organizovana izlo`ba je postala tradicio-

mladih umetnika do 35 godina sa preko 2.000 radova. @iri u sastavu: Kristina Risti}, Neda Arneri} i Radovan-Lale \uri} sa~inio je izbor najkvalitetnijih i najinteresantnijih radova me|u kojima se nalaze radovi

ji DIN Fabrika duvana, To{in bunar (u maju). Otvarawem izlo`be u Galeriji Matice srpske, novosadska i vojvo|anska publika ima}e, i ove godine, priliku da se susretne sa delima najmla|e generacije likovnih stvara-

kedonije, dok su one iz Slovenije i Hrvatske izostale. Ina~e, kriti~arka “Verajetija” Alisa Sajmon, kao najuspeliju i najcelovitiju izdvaja srpsku pri~u u kojoj glavne uloge igraju Nata{a Ninkovi} i Sergej Trifunovi}. Ovo je omnibus koji je verovatno dobro do{ao na svaki od doma}ih kao i festivala u regionu. U ponudi “Nacionalne klase”, kao i svi prethodno pomenuti u konkurenciji za nagrade, vredan izuzetne pa`we je i film “Srce je mudrih u ku}i ‘alosti” u re`iji Marina Male{evi}a, koji je sa Draganom Stankovi}em i koautor scenarija. Podse}amo, ovo ostvarewe nastalo u koprodukciji Nezavisnog filmskog centra “Kino klub Novi Sad” i Akademije umetnosti u Novom Sadu, pro{le godine iz neznanih razloga nije uvr{teno u selekciju doma}ih filmova na “Sinema sitiju”, da bi kasnije na Festivalu filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi osvojilo drugu nagradu. Sada je ispravqena gre{ka, a pred novosadskom publikom se prakti~no prvi put na velikom platnu na{ao ovaj po temi i senzibilitetu, od svega vi|enog sasvim druga~iji film, izazovniji, spreman da rizikuje da na prvo gledawe ne bude sasvim shva}en. Na simboli~kom i asocijativnom planu u wemu se prepli}u dve starozavetne pri~e, ona o Jakovu i wegovoj borbi sa an|elom, i Joni kojeg je progu-

tao kit. Mladi} Jakov/ Ja{a, diplomirani filozof bez zaposlewa, u prodavcu biblija ukradenih iz {tamparije, koji mu pozvoni na vrata, prepoznaje “An|ela” od kojeg opsesivno tra`i bo`iji blagoslov (i sve ono {to po predawu uz to za qudski rod ide). U me|uvremenu Jakov pronalazi zaposlewe kao grobar i sasvim slu~ajno otkriva da ima dara za dr`awe posmrtnih govora. ^ini to za one koji nemaju nikog svog. I dok se na javi susre}e sa stvarnim, a katkad nadrealnim (prizori telesnih izobli~ewa, inserti iz televizijskih emisija o prirodi, izmi{qeni de~ji kviz,

ti i u diskretno morbidnom, nikako na prvu loptu, i{~a{enom crnom humoru. Spoj , u ovom slu~aju, u naznakama datih, biblijskih legendi sa elementima, izvesno je ~esto zaboravqamo neverovatne stvarnosti, na ~ijoj margini egzistiraju likovi pritisnuti teku}om duhovnom i materijalnom krizom dru{tva, ostavqa utisak znala~ki zamu}enog stakla kroz koje se kada se pa`qivije zagleda puno toga boqe vidi i oseti. Jakova upe~atqivo igra Milivoje Obradovi}, a u ansamblu su i Aleksandar \urica, Miroslav Fabri, Aleksandra Pleskowi}, Ratko Radivojevi} i drugi.

Iz filma „Srce je mudrih u ku}i `alosti”

stvarni intervju aktuelnog politi~ara...), Jakov u ko{marnim snovima poku{ava da na|e smisao... “Srce je mudrih u ku}i ‘alosti” je mogu}e gledati kao {ifrovanu poruku, za ~ije odgonetawe kqu~ mo`da treba tra`i-

Brojnu ekipu filma, nakon projekcije zavr{ene sat posle pono}i pozdravila je dugim aplauzom strpqiva i za eksperimente spremna novosadska, ovom prilikom, mla|a festivalska publika. Vladimir Crwanski

ME\UNARODNI FESTIVAL AUTORSKOG STRIPA U BEOGRADU I PAN^EVU

Novo doba za skrajnutu umetnost

Pod nazivom “Novo doba” ju~e je u Beogradu i Pan~evu po~eo 1. me|unarodni festival autorskog stripa koji }e u galerijama, kulturnim centrima, klubovima i kwi`arama okupiti veliki broj strip autora, grupa, izdava~a i aktivista iz [vedske, Hrvatske, Finske, Francuske, Austrije, Makedonije, Slovenije i Srbije. Akcenat “Novog doba” bi}e stavqen na strip scenu Skandinavije i Balkana. Tendencija festivala “Novo doba” je da se u budu}nosti ostvari saradwa sa akterima autorskog stripa iz celog sveta. Pored glavnog doga|aja, Festival }e u mawem obimu imati svoje programe tokom cele godine u gradovima i selima Srbije, ali i drugih dr`ava. Odmah posle prvog izdawa “Novog doba” koje se zavr{ava u nedequ, 13. juna, sa`e-

tak programa bi}e predstavqen i publici u Ni{u, Leskovcu, Parizu, Rimu... Organizatori Me|unarodnog festivala autorskog stripa “Novo doba”, me|u kojima je veliki broj pojedinaca i udru`ewa posve}enih ovom vidu umetnosti, obe}avaju da }e se osim predstavqawa autora kroz izlo`be, razgovore, projekcije filmova, animiranih i video radova, radionica i koncerata, paralelno raditi i na stvarawu ~vrstih i trajnih kontakata u ciqu popularizacije novog autorskog stripa i razmeni informacija izme|u autora i grupa, izdava~a i teoreti~ara, aktivista i qubiteqa. Ulaz na sve programe je besplatan, a vi{e informacija mo`e se prona}i na internet adresi www.novodobafestival.net. I. B.

IN MEMORIAM

Flavijus Sasu

Oziris stvara dan, nagra|eni rad de`urnog tima Art klinike, Novi Sad

nalni umetni~ki doga|aj u Ni{u, Beogradu i Novom Sadu. Osniva~i i ~lanovi NAF-a su li~nosti iz javnog `ivota, sveta kulture i umetnosti, voqne da svoju energiju usmere ka stvarawu kvalitetnog kulturnog `ivota u na{oj zemqi: Radovan Lale \uri}, Neda Arneri}, Jovan ]irilov, Gordana Su{a, Tihomir Trivunac, Rada \uri~in, dr \or|e Lalo{evi}, dr Drago{ Stojanovi}, Mihailo Spasovi}, Borislav Gvozdenovi}. Izlo`ba je nastala kao rezultat petog nacionalnog konkursa Ni{ art fondacije „Mladi 2010“ na kojem je u~estvovalo 700

umetnika iz raznih krajeva Srbije. Na izlo`bi su predstavqeni najboqe oceweni radovi 62 autora u okviru nacionalnog konkursa za mlade umetnike. Dobitnici prve tri nagrade su progla{eni na otvarawu u Ni{u. Prvu nagradu dobio je Nenad Lap~evi} iz Ni{a, drugu nagradu - De`urni tim Art klinike iz Novog Sada i tre}u nagradu Ana Bonxi} iz Ni{a. Odabrani radovi ~ine izlo`bu Mladi 2010, prikazanu na izlo`bama u Ni{u u Galeriji DIN Fabrika duvana a.d. Ni{ u sastavu Philip Morris International, (u aprilu) i Beogradu u Galeri-

laca, poru~uju organizatori izlo`be. Dobitnici prve tri nagrade su progla{eni na otvarawu u Ni{u. Na ve~era{wem otvarawu izlo`be govori}e mr Tijana Palkovqevi}, upravnica Galerije Matice srpske, osniva~i Ni{ Art fondacije: Radovan Lale \uri}, Neda Arneri} i Jovan ]irilov i Skip Bornhiter, generalni direktor DIN Fabrika duvana a.d. Ni{ u sastavu Philip Morris International. Izlo`ba Mladi 2010. bi}e otvorena u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu do 20. juna.

Flavijus Sasu, solista Baleta Srpskog narodnog pozori{ta, pro{le no}i je tragi~no izgubio `ivot u saobra}ajnoj nesre}i u Novom Sadu. U saop{tewu novosadske policije se navodi da je Flavijus na Bulevaru oslobo|ewa izgubio kontrolu nad motorom i udario u drvo. Ro|en je 1981. u Temi{varu (Rumunija) gde je zavr{io je Umetni~ku {kolu “Jon Vidu”. Po zavr{etku {kole dobija anga`man u Baletu Nacionalne Opere Temi{var gde je radio pet godina. U Baletu Srpskog narodnog pozori{ta je od 2005. gde ostvaruje vrlo zapa`ene solisti~ke uloge. Odmah po dolasku igra ulogu Hilariona u baletu “@izela” Adama, a pozori{na publika pamti}e ga i po ulogama: Tibalta u baletu “Romeo i Julija” Prokofjeva, Rotbarta i [uta u “Labudovom jezeru” ^ajkovskog, ^arobwaka u “Ma~ku u ~izmama” Bjelinskog, Grofa de N... u “Dami s kamelijama”. Igrao je i u ostalim baletskim predstavama

SNP. Kriti~ari su vrlo pohvalno pisali o ulogama koje je mladi igra~ Flavijus Sasu ostvario u Novom Sadu. Flavijusa Sasua u liku (grofa de N...) Margaretinog qubavnika, ispoqio je odli~no partnerstvo u duetnim igrama sa vi-

{e partnerki, potvrdiv{i od ranije zapa`en smisao za karakterno vajawe lika- zabele`eno je u kritici Sne`ane Subi}, dok je za ulogu Tibalta ukazala da je veoma upe~atqivo, sa o{trinom i tehni~kom precizno{}u doneo ovaj konfliktni lik, dramski veoma ubedqivo, naro~ito u scenama ma~evawa, a zlog ~arobwaka Rotbarta interpretirao je igra~ki precizno, s nagla{enom ekspresijom. Ksenija Diwa{ki, je povodom uloge Hilariona ukazala na wegovu dobru tehniku, dobre odnose sa ostalim likovima {to ga je predstavilo kao ozbiqnog, sposobnog i odgovornog mladog igra~a.Povodom uloge Tibalta Milica Zajcev je ocenila da je pred wim uspe{na karijera upe~atqivog karakternog igra~a, a takvih nema mnogo. Komemoracija povodom smrti Flavijusa Sasua bi}e odr`ana danas u 11 sati na Kamernoj sceni SNP.


SPORT

~etvrtak10.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

U SUSRET SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU U JU@NOJ AFRICI

Italijanima najbrojnije obezbe|ewe Reprezentativci Italije ima}e najbrojnije obezbe|ewe od svih ekspedicija na Mundijalu u Ju`noj Africi. S nacionalnim timom azura i stru~nim {tabom u Johanezburg je doputovalo 12 ~lanova obezbe|ewa, a tamo im se pridru`ilo 30-ak pripadnika ju`noafri~ke policije. Na ovaj na~in italijanski fudbaleri bi}e maksimalno za{ti}eni, jer }e prakti~no za jednog ~lana ekspedicije biti zadu`ena po dvojica radnika iz obezbe|ewa. Izabranici selektora Mar~ela Lipija po~iwu takmi~ewe u ponedewak, me~om protiv reprezentacije Paragvaja.

Ju`noafri~ka policija obezbe|uje azure

Opqa~kani novinari [panski i portugalski novinari koji su doputovali u Ju`nu Afriku na Svetsko prvenstvo imali su krajwe neprijatno iskustvo, po{to su opqa~kani u hotelu u Magalisburgu, oko 120 kilometara od Johanesburga. Portugalski fotoreporter Antonio Simoe{ je spavao kad su naoru-

Milo{ Krasi} naslednik Pavela Nedveda

`ane osobe upale u wegovu sobu uperile mu pi{toq u lice i odnele mu opremu vrednu oko 35.000 dolara, dok su dvojica {panskih novinara opqa~kana dok su spavali. Prepla{eni novinari su ubrzo potom dali izjave u policiji i imali razgovor sa psihologom.

JUVE ^EKA PLAVOKOSOG SRBINA

Krasi} potpis faksom {aqe Generalni menaxer fudbalskog kluba Juventus @an-Klod Blan nalazi se u Moskvi kako bi okon~ao pregovore sa ekipom CSKA u vezi sa transferom Milo{a Krasi}a u Torino. Ukoliko rukovodioci CSKA i Juventusa uspe{no okon~aju pregovore, reprezentativac Srbije }e faksirati svoj potpis iz Ju`ne Afrike. Moskovqani su ve} saop{tili da Krasi}a ne}e pustiti za mawe od 15 miliona dolara. Torinski cr-

no-beli su verovatno pristali da plate tra`enu sumu novca tako da bi Krasi} ve} od sutra mogao da, kako vole da napi{u mediji na Apeninima, sebe proglasi naslednikom legendarnog Pavela Nedveda. Krasi} je karijeru po~eo u Rudaru iz rodne Kosovske Mitrovice, odakle je sa samo 14 godina, 1999. godine, pre{ao u omladinski pogon novosadske Vojvodine. Januara 2004. godine oti{ao je u CSKA za 2,5 miliona evra.

ZA QUBITEQE INTERNETA

Srbija na Fajerfoks kupu

POGODI SAIGRA^A U... Kako opustiti igra~e na treningu pred Mundijal? Pitajte skandalmajstora Dijega Maradonu. Sa Dijegom Maradonom je zagarantovano zezawe. Pa, ~ak i na treningu pred Mundijal! Za prvi me~ protiv Nigerije Maradona se {alio sa igra~ima, a onda je naredio poseban na~in treninga. Jedan deo ekipe pore|ao je na gol liniju sa okrenutim zadwicama, a ostali su imali zadatak da ih pogode (ili proma{e).

Uredbom vlasti u Hondurasu, oko 200.000 zaposlenih u javnom sektoru dobilo je dozvole za gledawe utakmica nacionalnog tima na SP tokom radnog vremena. Vlada Hondurasa je tako|e pozvala i vlasnike privatnih firmi da u~ine isto i omogu}e svojim zaposlenima da prate reprezentaciju u JAR. Afriko Madrid, ministar u vladi koji je doneo odluku, izjavio je da zaposleni u javnom sektoru slede}e srede ne mo-

raju da do|u na posao pre 10 sati ujutro. Honduras me~ sa ^ileom igra od 5.30 ~asova ujutro po lokalnom vremenu. Preostale dve utakmice u grupi H selekcija ove zemqe igra 21. juna protiv [panije i 25. juna protiv [vajcarske. Ovo }e biti drugo u~e{}e Hondurasa na svetskim prvenstvima. Honduras je prvi put u~estvovao 1982. godine i tada nije uspeo da zabele`i pobedu.

Veb-stranica Fajerfoks kupa

SVETSKI KUP PIVA UVERTIRA ZA JU@NU AFRIKU

U HONDURASU

Fudbal va`niji od posla

Korisnici Mozila Fajerefoks brauzera ima}e priliku da na poseban na~in podr`e svoju reprezentaciju na predstoje}em Svetskom prvenstvu. Uvek inovativna Mozila zajednica volontera je i ovaj put spremila iznena|ewe, odnosno Odelo kojim }ete podr`ati svoju reprezentaciju. Naime, Mozila je pokrenula novi projekat - Fajerefoks kup, u kome mogu u~estvovati svi, bez ikakve prethodne prijave. Dovoqno je ukrasiti brauzer bojama svoje reprezentacije i time donosite jedan bod Srbiji u takmi~ewu u broju navija~a koji koriste ovo odelo. Reprezentaciju Srbije mo`ete odmah da podr`ite na ovoj adresi www.getpersonas.com, klikom na "wear this persona".

Pivo „Jelen” prvak sveta U napetoj konkurenciji od 16 vrsta piva iz 16 zemaqa u~esnica Svetskog kupa u fudbalu, dvo~lani `iri sastavqen od poznatih TV lica [vedske, Niklasa Eksredta i Mathina Ludgrena koji su istovremeno i ~elni qudi najboqih barova u [vedskoj, proglasili su pivo „Jelen” za pobednika pivarskog svetskog kupa i za pivo koje najboqe ide uz fudbal ove godine. Ovo pivo je stvarno dobro. To smo ve} konstatovali. Srbija ide daqe, jer pivo „Jelen” ide boqe uz leto. Pitko pivo koje ima jak karakter. Dostojan pobednik.Srbija pobe|uje svakog protivnika i sa lako}om kr~i put do finala. Jelen je, naravno, najboqe pivo uz fudbal ove godine – samo su neki od komentara koji su se mogli ~uti tokom takmi~ewa. U polufinalu sastala su se piva iz Gr~ke, Meksika, Slovenije i Srbije, dok je u finalu Jelen pivo odnelo pobedu na Svetskom pivarskom Kupu nad gr~kim brendom Mitos! Prema mi{qewu Niklasa Eksredta i Mathina Ludgrena, glavnih degustatora i arbitra na pivarskom svetskom kupu, pivo „Jelen” je vi{e karakterno, a ipak

pitko – najboqe pivo uz fudbal ove godine! - Ponosni smo {to je pivo „Jelen” izabran kao pivo koje najboqe ide uz Svetski kup u

fudbalu ove godine. Ovo je jo{ jedan dokaz da Srbija mo`e da ima najboqe i najkvalitetnije brendove i da imamo {ta da ponudimo svetu. Raduje me {to je

„Jelen” osvojio Svetski pivarski kup, u odnosu na 2006. godinu kada je „Jelen” poneo titulu vice{ampiona na Svetskom kupu piva u Nema~koj, {to je dobra uvertira pred igru na{eg nacionalnog tima - istakao je Slobodan Sre}kovi} iz Apatinske Pivare. Takmi~ewe je sprovedeno u konkurenciji od 32 pivska brenda iz zemaqa u~esnika na fudbalskom Svetskom kupu 2010. Posle osmine finala, u ~etvrtfinalu neizvesna borba u ukusu, puno}i i gor~ini vodila se izme|u Jelen piva, slovena~kog La{kog, gr~kog Mitosa, australijskog Viktorija biter, danskog Karlsberga, slova~kog Zlati Bazanat, engleskog Wukastla i meksi~kog Korona. Jelen pivo lider je na doma}em tr`i{tu i najomiqeniji pivski brend na Balkanu zahvaquju}i tradiciji dugoj preko 250 godina! U 2009. prodato je 2.609.875.000 litara jelenka. Samo u 2009. godini Apatinska Pivara prodala je ukupno 3.192.805.000 litara piva, od ~ega je 2.579.779.000 litara distribuirano na tr`i{te Srbije, a 613.026.000 litara izvezeno.


c m y

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak10.jun2010.

17

U SUSRET SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU U JU@NOJ AFRICI REPREZENTATIVCI SRBIJE PRED DEBI NA MUNDIJALU

Prvi me~ najbitniji Na prvom zvani~nom obra}awu medijima, od fudbalera Srbije prisustvovala su trojica Aleksandara – portparol saveza Bo{kovi} i igra~i Lukovi} i Kolarov. Novinare je, {to je i logi~no, najvi{e zanimalo {ta fudbaleri o~ekuju od prvog me~a protiv reprezentacije Gane. I Aleksandar Lukovi} i Aleksandar Kolarov igraju u Seriji A zajedno s nekolicinom reprezentativaca te afri~ke zemqe. - Li~no poznajem dvojicu igra~a Gane koji, kao i ja, igraju za Udineze. To su fudbaleri koji imaju zapa`ene uloge u svojim ekipama i mislim da su veoma kvalitetni. Me|utim, sve zavisi od na{e igre. Ukoliko ponovimo nastupe iz kvalifikacija imamo ~emu da se nadamo, a to je u ovom slu~aju

pobeda i dobar start na Svetskom prvenstvu - rekao je Lukovi}. - Dobro smo upoznali Ganu u prethodnom periodu. To je reprezentacija koja nije slu~ajno stigla ovde, ali ponovio bih ono {to je rekao i Lukovi}, a to je da smo mi ovde do{li da ostvarimo dobar rezultat i da ukoliko budemo na najvi{em nivou, imamo sasvim dovoqno razloga da se nadamo pobedi protiv Gane - dodao je Kolarov. Iako su mnogi sumwali kako }e Ju`na Afrika organizovati ovako veliko takmi~ewe, za sada je sve u najboqem redu prema re~ima Lukovi}a. - U avgustu smo bili u Ju`noj Africi i ve} tada smo mogli da primetimo koliko se voli fudbal i kakva }e euforija vladati na SP. Ovo je divna ze-

mqa s prijateqski nastrojenim qudima, uvek nasmejanim i pozitivnim. Sada smo imali priliku i da osetimo tu euforiju. Mi smo, nadam se, spremni da napravimo lep rezultat koji bi zadovoqio o~ekivawa i na{e nacije i koji bi bio lep poklon i za qude koji su uz nas i ovde u Ju`noj Africi - rekao je Lukovi}. Reprezentacija Srbije se tokom kvalifikacija najvi{e oslawala na sjajnu odbranu, ali je u posledwem pripremnom me~u protiv Gane primila ~ak tri gola. Lukovi} smatra da je to bila specifi~na utakmica: - Odbrana je tokom kvalifikacija iznela ogroman teret, ali to je ipak samo jedan od delova na{e ekipe. Mi smo pre svega tim i kao takvi i treba se pona{amo na terenu. Protiv

Kameruna je bilo odre|enog pada koncentracije jer je to bila posledwa utakmica pred odlazak u Afriku. Aleksandar Kolarov rekao je da je svaki me~ izuzetno va`an, ali da je kao i na svakom velikom takmi~ewu, prvi i najva`niji. - Svaka utakmica je bitna, ali je u ovom slu~aju prva - najbitnija. Me|utim, na{a forma je takva da }emo u svaki me~ u}i s istim motivom i istom `eqom. U ovom trenutku je potpuno nebitno s kim igramo, va`no je da pru`imo maksimum i da ne razmi{qamo o broju osvojenih bodova i plasmanu. Idemo od utakmice do utakmice. Mi smo se sigurno pripremili da na po~etku SP odigramo kako treba, a prolazak iz grupe je na{ prvi ciq i prio-

Aleksandar Kolarov

Nemawa Vidi} i Radomir Anti}

ritet. Sve iznad toga bio bi ogroman uspeh - ponovio je Kolarov. U medijima su se pojavile informacije da je Nemawa Vidi} bolestan. Vidi} je, me|utim, odradio treninge od prvog do posledweg minuta i {to se toga ti~e nema problema. [to se ti~e terena na kojem reprezentacija Srbije trenira, portparol

Reprezentativci Srbije u novom trena`nom centru

Aleksandar Bo{kovi} rekao je da su qudi iz na{eg Saveza imali nekoliko sastanaka s qudima iz Organizacionog odbora i da su ih zamolili da iza|u na{oj reprezentaciji u susret jer je teren previ{e mekan, {to su oni i u~inili. Srbija }e danas trenirati na novom, kvalitetnijem terenu od onog u Miler parku.

Osmesi, spori ritam i bodqikava `ica Au, kakav je bio prvi mundijalski dan za Srbe. U stvari, to nije bio jedan, nego dva dana, kada je re~ o ve}ini predstavnika sedme sile koji }e pratiti de{avawa u Ju`noj Africi. Deo novinarske ekipe je od ku}a krenuo u ponede-

qak oko 10 sati, a slede}u priliku za tu{irawe i presvla~ewe dobio tek 30-ak sati kasnije... Ali, nije bio problem samo u dugom putu preko Minhena do Johanesburga... To dovodi do neizbe`nog pitawa: „Da li je Ju`na

Afrika spremna za organizaciju jednog od najve}ih doga|aja na planeti?“ Sve je po~elo jo{ na aerodromu, ali od euforije zbog dolaska ~inilo se da je sat, do sat i po ~ekawa prtqaga samo blaga nea`urnost doma}ina. U sklopu toga je bilo i wu{kawe pasa... Ne onih velikih iz ameri~kih filmova, dresiranih da tra`e drogu. Naprotiv. To su mali kerovi, toliko mali da se ~ovek mo`e saplesti o wih kada mu se zamotaju me|u noge. I ne tra`e ni{ta tako skupo kao {to su narkotici ve} strogo zabrawene sendvi~e i vo}e. Imaju uspeha u tome, pa se aerodromsko osobqe nakupilo srpskih pe~enica, {unki, banana... Za svaki slu~aj, da im pored silnih virusa i bakterija neko ne donese jo{ koje... To je bio samo po~etak, a nastavak je usledio u hotelu, prostoru predvi|enom za dobijawe novinarskih akreditacija, u autobusu... Ve} posle 15-ak sati provedenih u najve}em gradu Ju`ne Afrike jasno je da je lokalno stanovni{tvo, bar ono koje se bavi uslu`nom delatno{}u, izuzetno qubazno i predusretqivo. Ali, i osmeh ponekada nije dovoqan sam po sebi. Naro~ito kada ste gladni, umorni i prqavi i kada je pred vama jo{ gomila obaveza, a obi~na usluga kupovine vau~era za internet traje po pola sata do 45 minuta. Da ne pomiwemo ne{to komplikovani-

Novinari u redu za dobijawe akreditacije

je, kao {to je dobijawe kqu~a od hotelske sobe. A to je zato {to u Johanesburgu niko nigde ne `uri. Kao da se svi takmi~e ko }e sporije obaviti svoj posao. ^ak ni kada je mu{terija na ivici nervnog sloma. Kao da sve mo`e da se re{i osmehom. Tim tempom, op{ti je utisak u srpskoj ekspediciji, te{ko da se sve mo`e spremiti za po~etak Svetskog prvenstva (u petak), a kamoli u hodu re{avati problemi. Slika koja to najboqe ilustruje vi|ena je nedaleko od stadiona Soker siti, na kome }e biti odr`ano otvarawe i odigrana prva utakmica izme|u doma}ina i Meksika. Prostor gde predstavnici medija dolaze po akreditacije kao da se nalazi u sred pustiwe - toli-

ko ima pra{ine. I naravno, i za akreditacije se ~eka red, oko sat i po, od ~ega ve}i deo u pomenutoj pra{ini. Vrhunac za izmorene novinare beogradskih medija je bilo pitawe tamnopute slu`benice, koja je lomila jezik kako bi izgovorila wihova imena i prezimena: A gde je ta Srbija?“ Mo`da ona i ne mora da zna gde je Srbija... Ali, Srbija je jedna od 32 u~esnika Svetskog prvenstva! - Da li ste ~uli za Jugoslaviju?. - usledilo je logi~no pitawe kao odgovor na prethodno. I to je bio put da se nasmejanoj volonterki objasni {ta je i gde je Srbija... Za Ju`nu Afriku va`i da je zemqa kontrasta, da su se upravo tu sudarile sve rase, kulture i jezi-

ci. Bez obzira na brojne podatke (kao {to je na primer da ima 11 zvani~nih jezika i tri glavna grada), ko to ne vidi svojim o~ima, ne mo`e da poveruje. Johanesburg je velegrad u kome dominiraju kontrasti sa neverovatnim amplitudama. Pogled na velelepne zgradurine ukazuje da je re~ o metropoli, kakvih malo ima u svetu, ali zalazak u zaba~enije krajeve grada izaziva nevericu Imaju mnogi veliki gradovi svoje tamne strane, ali pojedini delovi Johanesburga deluju zastra{uju}e ruralno i opasno. Poneka doma}instva u tim krajevima ogra|ena su bodqikavom `icom, sli~nom onom kori{}enom u nema~kim logorima u Drugom svetskom ratu. Posle prvog dana boravka u Johanesburgu, niko od Srba (sre}om) nije imao priliku da proveri sve pri~e o opasnostima grada, ali mnoga mesta (gledana kroz prozor autobusa) deluju kao da iza svakog }o{ka ona vreba. Da li je to mesto gde bi trebalo da se na|u navija~i sa svih meridijana? Makar i kada zalutaju. Kada se tome doda i primedba srpske reprezentacije na teren na kome bi trebalo da trenira, dolazi se do ra~unice da je mnogo minusa za doma}ina za prvi mundijalski dan. Mo`da }e, kada se `ivci i strasti karaktersi~ne za prvi dan smire, doma}inski osmeh imati ja~i efekat.


18

SPORT

~etvrtak10.jun2010.

U SUBOTICI PREDSTAVILI NOVOG TRENERA DRAGANA MIRANOVI]A

Spartak mo`e jo{ boqe Dragan Miranovi}, od pre nedequ i po dana novi trener FK Spartak Zlatibor voda, predstavqen je sportskoj javnosti. Predstavili su ga Dragan Simovi} i @eqko Kne`evi}, vode}i qudi suboti~kog kluba. Kako su Simovi} i Kne`evi} istakli, sa Miranovi}em je zajedni~ki dogovor brzo postignut. – Raduje me {to ~ujem mnogo pozitivnih komentara na ovaj potez. Svi vrlo dobro znamo da je Miranovi} bio jedan od najboqih fudbalera Spartaka, koji je igrom i pona{awem ostavio izuzetan trag u Subotici. Svoje trenersko ime je gradio u Ju`noj Americi, a wegova `eqa je da u Subotici vrati deo onoga {to je postigao u belom svetu gde je izgradio trenersko ime – slo`ili su se Kne`evi} i Simovi}. Miranovi} je trenerski zanat u~io u klubovima i nacionalnim selekcijama Ekvadora, Kolumbije, Bolivije i Perua, ima dvadesetogodi{wi sta` u Ju`noj Americi. –Radio sam kao {ef struke, vode}i ra~una o prvoj ekipi,

@eqko Kne`evi}, Dragan Simovi} i Dragan Miranovi}

ali i sinhronizuju}i rad u svim kategorijama. Nikad nisam imao problema ni straha da stavqam mlade i perspektivne igra~e u ekipu i da radim za klub koji bi razvojem tih igra~a sportski i ekonomski mogao da se digne na ve}i nivo. Sa mnom je uvek bilo lako na}i zajedni~ki jezik, a u`ivao sam veliki ugled, vodio sam najboqe ekipe tih zemaqa, igrao finala, osvajao Kopa Li-

bertadores – istakao je Dragan Miranovi}. Kod Miranovi}a je ve} neko vreme tiwala `eqa da se vrati u Srbiju, kako zbog porodice, tako i zbog namere da se doka`e u svojoj zemqi. – @eleo sam da poka`em da sam i kao trener kreativan, odgovoran i sposoban da napravim ne{to kao {to sam napravio napoqu. Za mene je te{ko bilo u}i

u na{ fudbal, jer sem kroz Spartak, Zvezdu, Partizan i Vojvodinu nisam ni `eleo da ulazim. Ostali me nisu interesovali. Ipak, najlep{e je {to se ba{ vra}am kao trener Spartaka – istako je Miranovi}. O pripremama Spartak Zlatibor vode vi{e je govorio Miodrag Mora~a, sportski direktor. Pripreme po~iwu 14. juna, prva utakmica kvalifikacija za Evroligu se igra 15. jula. Ekipa 25. juna ide na dvonedeqne pripreme na Zlatibor, gde }e i odigrati nekoliko prijateqskih utakmica. [to se igra~kog kadra ti~e, jo{ nema mnogo zvani~nih informacija. Ugovor je istakao Vidaku Brati}u, a sa wim u Spartaku imaju nameru da razgovaraju o mogu}nosti nastavka saradwe. Nekoliko igra~a je zanimqivo i nekim drugim klubovima, pre svih Milan Jovani}, Voja Ubiparip i Igor Popovi}, ali jo{ uvek nema konkretnih ponuda. Kako isti~u u Spartaku, mnogo vi{e bi trebalo da se zna do 30. juna, a do 9. jula se moraju registrovati svi igra~i za za Evroligu. N. S.

DNEVNIK TURNIR U HALEU

Ispao Troicki Srpski teniser Viktor Troicki pora`en je u drugom kolu turnira u Haleu od Nemca Filipa Pe~nera, rezultatom 7:6 (7:5), 6:3. Turnir u Haleu bio je prva i posledwa provera za Troickog pred glavni turnir sezone na travi Vimbldon. Bio je to potpuno izjedna~en i neizvestan me~ koji je posle velike borbe pripao 41. teniseru sveta. Odlu~ilo je nekoliko kqu~nih poena koje je Pe~ner uspeo da dobije. Nemac je u me~u naparavio dva brejka, a Troicki jedan. Uprkos tome {to je na{ teniser dobro reternirao i imao sedam prilika da protivniku oduzme servis, u tome nije uspevao i Pe~ner je slavio. Turnir u Haleu igra se za nagradni fond od 750.000 evra.

NOVAK ^EKA VIMBLDON I ZABAVQA SE

Glumim celog `ivota Na{ najboqi teniser Novak \okovi} rekao je da se uop{te nije uzbudio zbog kritika koje je na wegov ra~un uputila ~uvena peva~ica [akira zbog ve} legendarne parodije wenog spota „Xipsi“. Parodija u re`iji i izvo|ewu \okovi}a i Viktora Troickog, na spot u kome glumi i Rafael Na-

- London je veoma zabavan i pru`a razne mogu}nosti. Imam dosta prijateqa iz Srbije koji rade u Engleskoj i poku{a}u da provedem {to vi{e vremena s wima. Ipak, prioritet }e mi biti gledawe Svetskog kupa u fudbalu. Svi u Srbiji su veoma uzbu|eni. Mi smo zemqa koja je

BARA@ ZA POPUNU SRPSKE LIGE VOJVODINA

Beo~incima vi{i rang

Ba~ka 1901 - Cement 2:2 (1:1)

TADI]U GRONINGEN, VO[I MILION^E: Jedan od najboqih fudbalera novosadske Vojvodine i mlade reprezentacije Srbije Du{an Tadi} (21) karijeru nastavqa u holandskom Groningenu. Tadi} je potpisao trogodi{wi ugovor s opcijom da ga produ`i na jo{ dve, a posrednik u transferu bio je menaxer Zoran Pavlovi}. Na klupskom sajtu zeleno-belih objavqeno je da je Groningen za obe{te}ewe platio 1,1 milion evra. Tadi} je u utorak zvani~no predstavqen kao veliki talenat i zadu`io je dres s brojem 10. Prema wegovoj izjavi raduje ga {to }e igrati u klubu u kojem nema pritiska od borbe za titulu i ~ije utakmice prati po 20-ak hiqada gledalaca. Po povratku iz Holandije Tadi} }e otputovati na sedmodnevni odmor u Budvu, a pripreme s novim klubom po~e}e 28. juna. S. S.

SUBOTICA: Stadion kraj Somborske kapije, gledalaca 2.500, sudija: Glo|ovi} (Vrbas). Strelci: Mili} u 18. i Lu~i} u 85. Ba~ku 1901, a Kosovi} u 20. (iz penala) i 48. minutu za Cement. @uti kartoni: Nikutovi}, Mili}, Te{anovi} (Ba~ka 1901), a Milanovi}, Ivanovi}, Gostovi}, Ili} (Cement). BA^KA 1901: Tumbas 6, \urasovi} 6, Babi} 7, Viloti} 7, Te{anovi} 6, Kujunxi} 6 (Bator 6), Mili} 7 (Tre{wi} 6), \oki} 6 (Perovi} 6), Strapak 6, Nikutovi} 6, Lu~i} 6. CEMENT: Ivanovi} 8, Dragoqevi} 7, Trbovi} 8, Plav{i} 7, Popovi} 7, Gostovi} 7, La}arak 6 (Stoji~i} 6), \ukanovi} 7, Milanovi} 8 (Ga{parevi} 7), Kosovi} 9 i Ili} 7. U divnom ambijentu, pred oko 2.500 gledalaca, odigrana je druga bara`na utakmica za ulazak u Srpsku ligu grupa Vojvodina Ba~ka - Cement, prvi duel u Beo~inu zavr{en je 1:1. Prvu {ansu imali su doma}ini u 10. minutu preko Gorana \oki}a, kada je sam iza{ao pred golmana Ivanovi}a, spe-

tqao se i {ansa je propala. Ubrzo, iz kontre gosti su mogli da do|u do vo|stva kada je Mladen Milanovi} iskoristio gre{ku golmana Tumbasa i sa ivice kornera loptu uputio u gol, ali je ona i{la po liniji i oti{la u gol aut. Najzad pogodak, majstorija Andra{a Strapaka, lepo je poslu`io mladog Mili}a koji je napravio dar mar u {esnaestercu i postigao pogodak. Kratko je trajala radost doma}ina. Gosti su iz brze akcije do{li do izjedna~ewa, kada je Milanovi}a u kaznenom prostoru sru{io Nikutovi}. Sudija Glo|ovi} je pokazaoe na belu ta~ku a realizator je bio Kosovi}. U nastavku igre obe ekipe su krenule na sve ili ni{ta i u 48. minutu Nikola Kosovi} je iskoristio gre{ku doma}e odbrane. Posle vo|stva Beo~inci su se povukli i igrali zatvoreno. Doma}in je napadao, stvarao {anse, ali jalovo. Od 70. minuta igralo se na jedan gol, ali pogodak je pao tek pet minuta pred kraj utakmice. Centrirao je Bator do Lu~i}a a ovaj je pogodio mre`u. S. Stojiqkovi}

Novak \okovi}

dal, osvojio je svet Interneta na pre~ac. I pored mnogo pohvala na ra~un dva srpska tenisera, koji su opona{ali bliske, intimne kontakte peva~ice i najboqeg tenisera sveta kojima spot obiluje, stigle su i negativne reakcije, pre svega od kolumbijske pop-dive, kojoj se sve to nije dopalo. - ^uo sam da me je [akira kritikovala zbog toga i ba{ mi je te{ko (ha, ha). Tu nije bilo mnogo pevawa, ve} uglavnom glume, ali smo se lepo proveli - rekao je \okovi} i dodao: - Te{ko je re}i koga od kolega volim da imitiram. Mislim da su mi najboqe role od Nadala i Marije [arapove. Imitiram ceo `ivot. Po~elo je kada sam imao sedam godina. Imitirao sam moje idole na terenu, Edberga, Samprasa, Ivani{evi}a i Agasija. To sam radio da bih pokupio wihove poteze, a ispalo je da se dopada qudima. Slede}ih mesec dana \okovi}, kao i ostatak teniskog karavana, prove{}e u Londonu, na travnatim terenima Kvinsa i Vimbldona. Naravno, bi}e tu i dosta slobodnog vremena.

odli~no odigrala kvalifikacije, bili smo prvi u grupi. Ja sam veliki fan fudbala. Pratio sam sve utakmice reprezentacije i navijao i tako }e biti i tokom SP. Da je bli`e i{ao bih sigurno neku da odgledam, a ovako }u paziti na svoje me~eve i karijeru. Ne bih ni{ta prognozirao, po{to je to Svetsko prvenstvo i nikada se ne zna - objasnio je \okovi}. Na nedavno zavr{enom Rolan Garosu \okovi} je do`iveo jedan od najte`ih poraza u karijeri, gde je protiv Jirgena Melcera u ~etvrtfinalu izgubio ve} prakti~no dobijeni set. - Razo~aran sam jer sam smatrao da igram boqe nego prethodna dva-tri meseca. To je gren slem, sve je mogu}e i mora da se igra do samog kraja. Taj me~ je bio pravi primer. Nije mi toliko bilo te{ko da shvatim {ta sam pogre{no uradio protiv Melcera, ve} mi je trebalo dosta vremena da prebolim poraz. Ali i na to sam se, kao profesionalac, navikao – rekao je \okovi}.

JUNIORSKI TURNIR U ZREWANINU

Goran Markovi} i Nade`da Te{in pobednici

KADETI MITROVA^KOG RADNI^KOG VICEPRVACI SREMSKOG PODRU^JA: Zavr{eno je prvenstvo u kadetsko-pionirskoj ligi Sremskog fudbalskog podru~ja. Nastupalo je 12 kadetskih timova iz Srema, a prvo mesto je osvojila ekipa Bumeranga iz Sremske Mitrovice. U ligi su se takmi~ili: Bumerang, Radni~ki i Srem iz Mitrovice, Sloven i Prvi maj iz Rume, In|ija, Rad-

ni~ki iz Iriga, Dowi Srem, Hajduk iz [imanovaca, Qukovo i Omladinac iz Novih Banovaca. Do posledweg kola vodila se borba izme|u kadeta Radni~kog i kadeta Bumeranga za titulu najboqe ekipe u Sremu. Na kraju mladi Hesnerci su zauzeli drugo mesto. U kadetima Radni~kog najboqe igre su pru`ili: Teodorovi}, Gruji}, Pavlovi}, Mataruga i Jo{i}. Treneri Ratko Gra-

bi} i Dra{ko Sladojevi} za mlade igra~e Radni~kog imaju samo re~i hvale. Ve}ina iz kadetske ekipe nastupala je za prvi tim u te{kim prvenstvenim utakmica Vojvo|anske lige. Trene prvog tima Mita Ninkovi} je kadetima ~esto pru`ao {ansu u prvom timu i oni su na op{te zadovoqstvo svih u klubu dobijenu {ansu igrama i pona{awem u potpunosti ispunili. J. Stevi}

liko godina najboqa Na terenima Tenitakmi~arka Galeba. skog kluba Galeb 1890 u Ona je izgubila u ~eZrewaninu odigran je tvrtfinalu od Na|e turnir za takmi~are do Stoj~i} iz Beograda. 16 godina, druge kategorije iz kalendara TeniAni je nedostajalo skog saveza Srbije, na malo snage i koncenkome su u~estvovala 63 tracije (na dan takjuniora i 45 juniorki mi~ewa imala je maiz cele Srbije. U kontursko ve~e) pa da dokurenciji juniora naju|e do preokreta u spe{niji je bio Goran ovom me~u. Ovo je veMarkovi} iz Beograda, oma zna~ajno jer je koji je u finalu bio boAna bila odsutna sa qi od Darka Jandri}a takmi~ewa zbog dve te`e povrede devet iz Novog Sada. Me|u jumeseci. Anin trener niorkama najboqa je Gajica Matanovi} vebila Nade`da Te{in iz Mokrina, koja je u Ana Jovi}, najboqa oma je zadovoqan wefinalu savladala Oli- takmi~arka Galeba nom igrom i smatra da je ovo samo najava novih veru Tadijin iz Novog Sada. uspeha ove mlade teniserke. Na turniru su u~estvovali i Matanovi} dodaje da su Zrewatakmi~ari TK Galeb 1890 - Ana ninci organizatori turnira treJovi}, Aleksa \uki}, Vawa Po}e kategorije iz kalendara TSV pov, Radovan Powevi}, Miqan koji }e se odr`ati od 19. juna. U Milanovi} i Stefan [vederpitawu je turnir za juniore i juman. U konkurenciji juniora niorke do 16 godina. On se iskreAleksa \uki} je stigao do osmino nada da }e Ana, kao i ostali ne finala. Najzapa`eniji rezultat iz takmi~ari iz Zrewanina, postizrewaninskog kluba postigla }i jo{ boqe rezultate na ovom je Ana Jovi}, posledwih nekoturniru. @. B.


~etvrtak10.jun2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

19

DESETOBOJAC MIHAIL DUDA[ IMA VELIKE PLANOVE

Medaqa je ciq u Londonu Uz skaka~icu udaq Ivanu [panovi}, 21- godi{wi desetobojac novosadske Vojvodine Mihail Duda{ jedna je od najve}ih nada srpske atletike u vremenu koje dolazi. Svestrani atleti~ar ve} nekoliko godina unazad ostvarivao je sjajne rezultate u mla|im kategorijama, a me|u seniore u{ao je s osvojenim 11. mestom na takmi~ewu u austrijskom Gocizu, mitingu koji slovi za nezvani~no prvenstvo sveta u desetoboju. - Ciq u Gocizu bio mi je da nadma{im granicu od 8.000 bo-

od 7,63 metara (najboqi skok na mitingu, uz li~ni rekord koji sam popravio za 35 cm), skok uvis i bacawe diska, davali osnov za to. Podbacio sam u bacawu kugle, trci na 110 metara s preponama i bacawu kopqa (u kojem sam, dodu{e, hicem od 56,88 metara li~ni rekord popravio za tri metra). Ima dakle jo{ dosta prostora za napredak i siguran sam da }u ga, jo{ napornijim radom s trenerom Goranom Obradovi}em, iskoristiti na najboqi na~in. Tokom zimskih meseci kvalitetno si radio i prvi rezul-

Mihail Duda{

dova, ali je vreme bila u`asno lo{e i zaustavio sam se na li~nom rekordu od 7.996 bodova i saznawu da mogu i puno boqe od toga - rekao je Duda{ i nastavio: - Do{ao sam u Austriju sa 27. rezultatom (7.855 bodova) u konkurenciji 34 najboqa desetobojca sveta, a zavr{io sam na 11. mestu i zadovoqan sam ostvarenim. Da su vremenski uslovi bili boqi, siguran sam da bih i{ao i dosta preko 8.000 bodova, jer su mi 10,81 sekundi na 100 metara (s vetrom u grudi), skok udaq

tati, evo, ve} se vide. [ta te ~eka u nastavku sezone? - Tronedeqne pripreme u Splitu odradili smo na izuzetnom nivou. Ispunili smo sve postavqene ciqeve izuzev obarawa rekorda i verujem da }u u istom stilu i nastaviti sezonu. Prvo me ~eka finale Kupa Srbije u Sremskoj Mitrovici gde, dodu{e, desetoboja ne}e biti na programu, kao i Kup Evrope, gde }e nastupiti u skoku udaq i u obe {tafete. Naravno, tu je i nastup na Evropskom prvenstvu u Barse-

loni, gde bih mogao, na osnovu nastupa u Gocizu, da budem plasiran me|u prvih osam takmi~ara. Treninzi i takmi~ewa na kojima u~estvuje{ ulaze, pretpostavqamo, u ciklus priprema za Olimpijadu u Londonu 2012. godine? - Ta~no tako. Sve ovo je svojevrsna priprema i za London 2012. godine, ali i za Olimpijadu 2016. godine u Rio de @aneiru. Tamo `elim da osvojim medaqe i ba{ u toj ~iwenici pronalazim veliki motiv za rad. Naravno, kao motiv `eleo bih da steknem i nacionalnu penziju do koje se sti`e osvajawem trofeja na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i olimpijadama. Ba{ zbog toga verujem da }e me i ASS ispratiti kako treba, mada sam spreman, kao i do sada, da ula`em ~ak i li~na sredstva u pripreme i takmi~ewa. Naravno, jedan od ciqeva mi je i {to skorije obarawe dr`avnog rekorda i siguran sam da }e se to dogoditi ve} ove godine. Kakve uslove ima{ u Novom Sadu za napredak i razvijawe? - Tokom letwih meseci imam odli~ne uslove atletski stadion i neophodne rekvizite. Problem je {to u Novom Sadu i Srbiji ne postoje atletske hale za rad tokom zime, pa smo prinu|eni da odlazimo u toplije krajeve i tamo treniramo. Znam da bi nam izgradwa hale bila od velike va`nosti, jer ona se koristi i tokom letwih meseci, a koristili bi je i drugi sportisti. Nadam se da }e se po tom pitawu ne{to uskoro uraditi. Jesi li imao ponuda da ode{ iz Novog Sada i karijeru gradi{ u nekoj drugoj sredini? - Imao sam ih, ali mislim da mi je mnogo boqe da ostanem ovde s trenerom Goranom Obradovi}em. I sam grad Novi Sad se trudi da nas zadr`i, tako da za sada ne planiram nikuda da idem. Desetoboj nije atraktivna disciplina...? Ne bih se slo`io s tim! Mislim da je atraktivan koliko i sve druge atletske discipline i ja radim i treniram iz u`ivawa. Nemam nikakvu vrstu strahova i motivisan sam da napredujem na svakom narednom takmi~ewu. Nadam se da }e mi to omogu}iti da ispunim sve ono o ~emu trenutno sawam i da}u sve od sebe da tako i bude - zakqu~io je Mihail Duda{, ina~e student poslovne ekonomije na FABUS fakultetu u Novom Sadu. A. Predojevi}

NA ME\UNARODNIM IGRAMA U KINI

Sr|an Rokvi} predstavqa Srbiju Od 28. avgusta do 4. septembra u olipijskom centru u Pekingu odr`a}e se Sportakord kombat gejms pod patronatom Me|unarodnog olimpijskog komiteta i kineskog ministarstva sporta. Na ovim igrama nadmeta}e se 1.600 sportista iz 60 zemaqa, koji }e se takmi~iti u 15 sportova. Jedini predstavnik na{e zemqe na ovim igrama bi}e dvadesettrogodi{wi Novosa|anin Sr|an Rokvi} koji }e se takmi~iti u greplingu (me{avini rvawa, xuda i brazilskog xijuxicua). - Iako je ~ak 12 reprezentativaca Srbije osvojilo medaqe (po {est srebrnih i bronzanih) na Svetskom prvenstvu u poqskom Krakovu jedino sam ja obezbedio vizu za Peking, bez obzira {to sam u kategoriji no-gi bez kimona bio peti. Naime, od svih na{ih takmi~ara ja se jedini uklapam u tri te`inske kategorije (do 70, 80 i 90 kilograma) koje idu u Peking, dok su ostali borci se takmi~ili u te{koj kategoriji - pojasnio je plasman na igre Sr|an Rokvi}, ~lan Femili fajting tima.

Sr|an se greplingom bavi ~etiri godine, {to je za ovaj sport kratko vreme, ali je kao veliki fanatik prili~no dobro ovladao teorijom, kao i praksom. Na nedavnom dr`avnom prvenstvu u Beogradu osvojio je bronzanu medaqu u kategoriji do 90 kilograma. - Posle dr`avnog prvenstva bio sam pozvan u u`i izbor za reprezentaciju, gde sam dominirao nad {ampionom i vice{ampionom u mojoj kategoriji, pa mi je potvr|eno da }u predstavqati na{u zemqu do 90 kilograma. Sa mnom u Kinu ide i generalni sekretar Rva~kog saveza Srbije Mladen Kecman, koji }e suditi na takmi~ewu. Na pitawe kako su obezbedili novac za odlazak u Kinu, Rokvi} ka`e: - U fazi smo tra`ewa sponzora, a o~ekujem pomo} i od sportskih institucija dr`ave i pokrajine. Veliku zahvalnost dugujem i porodici na podr{ci i strpqewu - naglasio je Sr|an Rokvi}. J. Gali}

Bojan Jani} u napadu na kineski blok

DRUGI VIKEND SVETSKE LIGE: FRANCUSKA–SRBIJA (20.30)

Bez velikih obe}awa Podmla|ena odbojka{ka reprezentacija Srbije lako je iza{la na kraj sa Kinezima u nadmetawu prvog vikenda Svetske lige i zabele`ila dve pobede (Ni{ 3:0, Beograd 3:1) i krenula u ispuwavawe `eqe da zaigra na finalnom turniru {estorice. Veliki izazov o~ekuje izabranike selektora Igora Kolakovi}a u drugom dvome~u sa Francuskom, koja svakako ho}e da se iskupi za dva poraza od Italijana. U pro{lom izdawu Svetske lige, na{a selekcija je bila u grupi s Francuzima i nadigrala ih, pa je izvesno da }e rivalstvo ove dve selekcije prerasti u jedno od najzanimqivijih u SL. Na{ dana{wi protivnik je za 21. izdawe najisplativijeg takmi~ewa prijavio iskusnu i kvalitetnu ekipu, a na{ tim je podmla|en zbog neigrawa Miqkovi}a i Grbi}a, ali je pokazao da je kadar da, predvo|en Jani}em, Petkovi}em, Starovi}em, odigra veoma dobro uprkos neiskustvu.

Bojan Jani} je sa 28 godina najstariji u reprezentaciji srbije i pripala mu je kapitenska traka, s tim {to je propustio drugi me~ Kinezima zbog lak{e povrede le|a. - Povreda nije zale~ena, ali se nadam da }e uskoro sve biti

igri, ali pokazali smo da mo`emo da iza|emo iz kriznih perioda – rekao je Jani}. O dvome~u sa Francuzima na{ kapiten je rekao: - U posledwih par godina ~esto se sastajemo i tradicionalno nam ne le`e, kao ni

Starovi} iznena|en Na{ korektor Sa{a Starovi} iznena|en je porazima Francuza od Italijana u prvom kolu Svetske lige. - Mislim da Francuzi imaju ja~u reprezentaciju od Italijana i zato su porazi iznena|ewe za mene. Nadam se da }e Francuzi sli~no odigrati protiv nas, a da }emo mi zadr`ati igru iz duela sa Kinezima. S takvom igrom mo`emo da se nadamo pobedama, jer svaki trijumf nam mnogo zna~i, a sve za plasman u Argentinu na finalni turnir – kratko je prokometarisao levoruki korektor i najefikasniji igra~ na{eg tima u drugom me~u protiv Kineza. u najboqem redu. izdawu. Me~ s Kinezima sam propustio jer smo o~ekivali sigurna tri boda. Zadovoqan sam u~iwenim u prvom vikendu SL, ali mislim da ima prostora za daqi napredak i da }emo igrati sve boqi. Evidentni su i padovi u

Program A grupa: Brazil – Holandija (12. i 13. jun, 23.55 ~asova), Koreja – Bugarska (12. i 13. jun, 07.00 ~asova.). B grupa: Francuska – Srbija (danas 20.30, 12. juna 20 ~asova), Italija – Kina (11. jun 20.30, 13. jun 18 ~asova). C grupa: Rusija – Egipat (11. i 12. jun, 17 ~asova), Finska – SAD (11. i 12. jun, 17.30 ~asova). D grupa: Kuba – Nema~ka (12. i 13. jun, 02.40 ~asova), Argentina – Poqska (12. i 13. jun, 02.10 ~asova).

mi wima, tako da je krajwi rezultat uvek neizvestan. Pobve|ivali smo ih ~e{}e nego {to smo gubili, {to sada ne mora ni{ta da zna~i. Pretrpeli su minimalne izmene u sastavu u odnosu na Evropsko prvenstvo. Trudi}emo se da eventualno iskoristimo ~iwenicu da su pod pritiskom zbog dva poraza od Italijana, mada nismo u prilici da obe}avamo pobede– istakao je Jani}. Prvi me~ Francuska - Srbija igra se ve~eras u Lionu u 20.30 ~asova, a drugi u Grenoblu (subota. 20 ~asova). M. Risti}

BE^EJCI ORGANIZATORI OTVORENOG PRVENSTVA SRBIJE

Elita kraj Tise Nekada su u kompleksu bazena OSC Mladost, otvorenom olimpijskom i mawem zatvorenom, stalni gosti bili vaterpolisti, a u posledwe vreme su to pliva~i. Zaveslaj po zaveslaj i Be~ej polako ulazi u pliva~ku elitu. Potvrda ovako smele konstatacije je organizacija Otvorenog prvenstva Srbije (Open Srbija), koje }e se odr`ati u olimpijskom bazenu od sutra do nedeqe. - Dobrom organizacijom nekoliko pliva~kih mitinga godi{we stekli smo poverewe PSS i raduje nas {to smo doma}ini na{oj aktuelnoj pliva~koj eliti. Spremni smo za veliki izazov, a Ima}e podr{ku Be~ejaca: ^aba Sila|i kako }e vremenski uslovi biti nih trka su na programu od 17 do povoqni to o~ekujemo da i tri20 sati. Pored takmi~arske drabine kraj bazena budu ispuwene `i za pobedom na ovako prestido posledweg mesta. Ako imamo `nom pliva~kom mitingu, doprilike da vidimo na{eg ^abu datna dra` bi}e u tome {to }e Sila|ija, istina sve re|e zbog pojedinci, koji nisu ispunili velikih obaveza, ne dolaze svanormu za u~e{}e na predstojeki dan Na|a Higl, Miroslava }em Evropskom prvenstvu u BuNajdanovski, Ivan Len|el i dimpe{ti, poku{ati to da ostali u Be~ej - rekla je predostvare u be~ejskoj vodi. sednica Pliva~kog kluba Be~ej - Za ve~eras u 17 sati predviEdit Farka{. deli smo pres konferenciju Poznata je i satnica takmi~ekojoj }e prisustvovati na{i wa. Kvalifikacione trke }e se najboqi pliva~i Na|a Higl, odr`ati pre podne s po~etkom u Miroslava Najdanovski, Ivan 10 sati, a po {est A i B finalLen|el... Naravno, i na{ ^aba

Sila|i, koji je zavr{io be~ejsku Gimnaziju, pa }e se pres konferencija odr`ati u sve~anoj sali wegove biv{e {kole saop{tio je direktor be~ejske Gimnazije i aktivni ~lan Pliva~kog kluba Be~ej mr Miodrag Basari}. U sportskim krugovima Be~eja ostaje `al {to se na{ najboqi pliva~ svih vremena Milorad ^avi} povredio pa ne}e biti me|u u~esnicima OPEN Srbija. Ali, ima vremena da Be~ejci u dogledno vreme ugoste i ^avi}a. V. Jankov


20

SPORT

~etvrtak10.jun2010.

FINALNA SERIJA PLEJ-OFA U NBA LIGI

Lejkersi uzvratili brejk Ko{arka{i Los An|eles Lejkersa pobedili su Seltikse u Bostonu rezultatom 91:84 i napravili brejk za vo|stvo od 2:1 u finalnoj seriji NBA lige. Igra~ me~a bio je Kobi Brajant s 29 poena, uz sedam skokova i ~etiri asistencije, dok je odli~an bio i Pau Gasol, uz 13 poena i 10 skokova. U doma}em timu najefikasniji bio je Kevin Garnet s 25 ko{eva i {est skokova. Jo{ dva me~a su na programu u Bostonu, a ukoliko do tada pobednik ne bude poznat, posledwe dve utakmice igra}e se u Los An|elesu. Ukoliko je do sada nekome promaklo, od srede je o~igledno da zavr{nica NBA plej-ofa ove godine uop{te ne podse}a na situaciju iz sezone

- Izgleda da smo tada dobili snagu i ve} na startu prelomili me~ - rekao je trener Lejkersa Fil Xekson. Gosti su imali 12 poena prednosti na poluvremenu, a Seltiksi, koji su i do tada igrali dobro, nastavili su sa solidnom partijom, ali nisu mogli mnogo vi{e da u~ine da trijumfuju. - Sa~uvali smo prisebnost posle dobrog po~etka i nismo posustali - rekao je Kobi Brajant nakon me~a. Iako su Seltiksi u drugom poluvremenu pru`ili boqu partiju (44 poena naspram 39 poena Lejkersa), tim iz Los An|elesa dobro se branio i na kraju do{ao do brejka. - Veoma je frustriraju}e kada ne briqirate u napadu.

DNEVNIK

DOBRIVOJE MARKOVI], REPREZENTATIVAC SRBIJE

Ra~unajte i na krila U subotu (18 ~asova) srpska rukometna reprezentacija igra prvi me~ bara`a za Svetsko prvenstvo u [vedskoj 2011. godine u kojoj }e joj rival biti ^e{ka.Utakmica se igra u ni{kom ^airu (18), a revan{ je sedam dana kasnije u Plzenu (15). Selektor Veselin Vukovi} susre}e se s kadrovskim problemima. Povreda Momira Ili}a je mnogo ozbiqnija nego {to se o~ekivalo, pa }e najboqi strelac prethodnih kvalifikacija za Evro 2010. propustiti utakmice bara`a i podvrgnuti se konzervativnoj metodi oporavka povre|enog kolena, koja ga je zadesila pre tri nedeqe u dresu nema~kog Kila. Levo krilo reprezentacije Dobrivoje Markovi} bio je na visini zadatka na prijateqskom me~u s Ma|arima, a tako se o~ekuje od wega da bude i u duelu s ^esima. - Podse}am na prethodni bara` sa ^esima, kada su krila odigrala odli~no i bili najbli`i po doprinosu pobedi, posle golmana, pa nema razloga da tako ne bude i sada. Va`no je da smo zdravi, a onda }e i par Nik~evi}-Markovi} biti na nivou. Te{ko je bilo {ta pri~ati i prognozirati. Vide}emo

Dobrivoje Markovi}, levo krilo Srbije

sve na terenu - rekao je Markovi}. Osam meseci niste igrali u ^airu. Da li ste se u`eleli one ~uvene ni{ke atmosfere i da li o~ekujete i sada veliku podr{ku?

- Nismo igrali u Ni{u posle Evropskog prvenstva u Austriji, na kome smo podbacili. Nadam se da }e ni{ka publika sa istim entuzijazmom do}i da nas podr`i na putu do [vedske kao {to je to ~inila ranije. To je

prava rukometna publika, u {ta smo se uverili vi{e puta. Neka se stvori "pakao" i za ^ehe, kakav je bio pre dve godine, {to }e svakako biti na{a velika prednost - poru~io je Markovi}. J. G.

JUGOVI] UNIMET NA KRAJU SEZONE

Ka}ka i srpska rukometna radost Trener Jugovi} Unimeta Vladan Jordovi} odradio je posledwi trening sa svojim izabranicima i tradicionalnom ve~erom u klupskom restoranu okon~ali jednu, za ovu mladu ekipu, uspe{nu sezonu, u kojoj je ka}ki klub do`iveo potpunu afirmaciju svoje sportske filozofije. Sa jednom od najmla|ih ekipa u Superligi, Ka}ani su izborili plasman u sredini tabele, a sjajnim igrama protiv vode}ih klubova, Kolubare, Crvene zvezde i Partizana, ~eta Vladana Jor-

dovi}a je unela mnogo toga novog i lepog na na{u superliga{ku pozornicu. Iz nebeskoplavog dresa u reprezentativno sazve`|e vinuo se tihi momak ubojite levice Qubomir Jo{i}, dvadesetdvogodi{wak za kojeg se ve} interesuju brojni evropski klubovi. Wemu uz rame je Marko Krsman~i}, mladi} rasko{nog igra~kog potencijala, ~iji su dometi nesagledivi. Veliko priznawe na adresu kluba stiglo je od strane superliga{kih trenera,

koji su, dodequju}i titulu najboqeg Vladanu Jordovi}u, odali priznawe i Jugovi}u i sredini koju bi po`eleo svaki srpski trener. Ovaj stru~wak u usponu uz to je izabran i za prvog saradnika selektora mu{ke rukometne reprezentacije Srbije. U mla|im kategorijama Jugovi} Unimet je postao neprikosnoven u srpskom rukometu. Kadeti su prvaci, juniori vice{ampioni, a pioniri tre}i u dr`avi, {to je niska rezultata dostojna najve}eg respekta.

Duel Kobija Brajanta i Kevina Garneta

2007./2008, kada su u finalu Seltiksi takti~ki samleli Lejkerse i odneli prsten. Ovoga puta jezera{i su ti koji se odli~no takti~ki postavqaju i odolevaju napadima i isku{ewima od strane Bostona. Uzavrela atmosfera u Ti-Di Gardenu doprinela je da Seltiksi ve} na po~etku povedu sa 12:5, uz {est vezanih poena Kevina Garneta, a potom jo{ {est Ra`ona Ronda. Timu Lejkersa iz 2008. godine ovo bi bio veliki problem, ali ovoga puta upravo gosti su bili ti koji su odmah potom preuzeli inicijativu i vodili 26:17 na kraju prve ~etvrtine.

Ipak, defanzivno smo dobro nastupili, zbog ~ega je poraz na kraju bio veliko razo~arawe kazao je Kevin Garnet. Uprkos dobroj timskoj igri gostiju, jedan od najzaslu`nijih za trijumf svakako je bio Derek Fi{er, koji je 11 od svojih 16 poena postigao upravo u posledwoj ~etvrtini, na taj na~in sa~uvav{i prednost Lejkersa iz prvog poluvremena. - Derek Fi{er je napravio razliku. On je opasan igra~, naprosto je preuzeo teren pred kraj - rekao je Dok Rivers, trener Bostona. Me~ broj ~etiri igra se u ~etvrtak.

Mnogo razloga za zadovoqstvo: rukometa{i Jugovi}a

U SUBOTU U SREMSKOJ MITROVICI

Me|unarodni turnir U Sremskoj Mitrovice }e se u subotu ,12. juna, po {esnaesti put za redom odr`ati me|unarodni xudo turnir Srem 2010, pod pokroviteqstvom Sekretarijata za sport i omladinu, Grada Sremska Mitrovica i MZ La}arak. Po re~ima sportskog direktora turnira Bogdana Joveti}a u~e{}e je potvrdilo preko osam stotina takmi~ara i takmi~arki iz Ma|arske, Nema~ke, ^e{ke, Austrije, Rumunije, Bugarske, Gr~ke, Hrvatske, Kipra, Makedonije, BiH, Crne Gore, Republike Srpske i Srbije u konkurenciji poletara-

ca, pionira i kadeta, koji }e se na pet tatamija boriti za medaqe i pehare. Takmi~ewe }e se odvijati sistemom jednostrukog rep{asa`a a u kategorijama sa pet i mawe takmi~ara bori}e se svako sa svakim. Takmi~ewa po~iwu u 10 ~asova, a organizatori Qubica ]etojevi} i Milan Joveti} ispred XK LSK iz La}arka podse}aju da je za u~e{}e na turniru neophodno poneti takmi~arsku kwi`icu, potvrdu o lekarskom pregledu, a stranim takmi~arima je neophodna i putna isprava. N. N.

Petnaestak igra~a iz Ka}a nosilo je dres mla|ih reprezentativnih selekcija. Miqan Vukovqak je sa juniorima Srbije izborio plasman na Prvenstvo Evrope, a to isto, za dva meseca, ali u konkurenciji kadeta, poku{a}e da ostvare Mladen Krsman~i}, Nikola Crnoglavac, Nemawa Vu~i}evi} i Stefan Ili}. Rukovodstvo kluba je ve} obavilo razgovor sa prvotimcima koji su bili nosioci igre u minuloj sezoni. I u narednom prvenstvu Ivan Pap, Nikola Vugdragovi} i Bojan Perovi} nosi}e dres Jugovi} Unimeta. Po svemu sude}i, odlazak u neki od evropskih rukometnih centara za slede}u godinu odlo`i}e Qubomir Jo{i} i Marko Krsman~i}. Jovan Kukobat, Strahiwa Travar, Marko Vasi}, Branko Kankara{, Lazar Stejin, Lazar Jovanovi}, Du{an [ipka i Miqan Vukovqak bogatiji su za jednu superliga{ku godinu, a iz ka}ke akademije naviru talentovani de~aci, koji ma{taju o trenutku kada }e poneti dres prvog tima. Ka}ani }e, po svemu sude}i, u slede}em {ampionatu imati "bombona ekipu", koja }e uneti pometwu u gorwem domu superliga{ke tabele. U naredna dva meseca rukometa{i Jugovi} Unimeta vredno }e se posvetiti obavezama na fakultetu i u {koli, a krajem jula Vladan Jordovi} i wegov pomo}nik Mile Ze~evi} obavi}e prozivku i po~eti rad u novoj superliga{koj sezoni. J. Gali}

U SUSRET EKIPNOM PRVENSTVU EVROPE

Osam zemaqa u Beogradu U Beogradu }e se ( od 19. do 20. juna) odr`ati Evropsko ekipno prvenstvo 2. Liga u atletici. Na ovom presti`nom i najzna~ajnijem atletskom takmi~ewu ove godini u Srbiji nadmeta}e se osam zemaqa Evrope: Austrija, Hrvatska, Izrael, Letonija, Moldavija, Srbija, Slova~ka, [vajcarska. - Ovih dana finalne aktivnosti se privode kraju. Uvek kada se radi o organizaciji ovakvih manifestacija najva`nija stvar je buxet sa kojim se raspola`e. Organizacioni odbor usvojio je buxet u iznosu od 29 miliona dinara i

verujemo da }emo sa tim novcem biti u situaciji da svim atleti~arima obezbedimo maksimalne uslove za takmi~ewe i da im boravak u Srbiji ostane u lepom se}awu - rekao je predsednik Organizacionog odbora Vladimir Lu~i}. Ozren Karamata, direktor takmi~ewa govorio je o tehni~koj organizaciji prvenstva. - Ovo takmi~ewe je jedno od retkih gde zajedno nastupaju mu{ka i `enska atletska reprezentacija. Takmi~ewe se odr`ava u dva dana, a na programu se nalazi 21 disciplina. Prve dve ekipe se plasiraju u vi{i rang takmi~ewa i veruje-

mo da }emo uz podr{ku publike uspeti da slede}e godine takmi~imo u prvoj ligi . Preliminarni sastav reprezentacije objavio je savezni selektor Dragi{a Kuzmanovi}, koji je naglasio da su okosnice srpskog atletskog tima Biqana Topi} ,Olivera Jevti}, Draganom Toma{evi}, kao i mlade nade predvo|ene Ivanom [panovi}, Mihail Duda{om, Tatjanom Jela~om, Milom Andri}. Finalni spisak reprezentacije bi}e objavqen nakom finala kupa Srbije, koje se odr`ava za vikend u Sremskoj Mitrovici.

Potpredsednik Evropske Atletike, Svein Arne Hansen kazao je: - Drago mi je {to sam ponovo u Srbiji. Ova poseta federaciji je bila vrlo uspe{na i zadovoqan sam {to sam imao prilike da se uverim da pripreme oko Evropskog ekipnog prvenstva 2. Liga teku savr{eno. Atletski savez Srbije kao organizator vredno radi na pripremama za ovo takmi~ewe kako bi svim u~esnicima evropskog {ampionata obezbedili najboqe uslove za trening, takmi~ewe, ali i celokupan boravak tih dana u na{oj zemqi i glavnom gradu Srbije.


MINISTAR OLIVER DULI] U AUSTRIJI

Transfer znawa i tehnologija Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} sastao se u Be~u sa austrijskim ministrom poqoprivrede, {umarstva, vodoprivrede i `ivotne sredine Nikolausom Berlakovi}em. - Sa Austrijom imamo izuzetno dobru saradwu u mnogim oblastima, a prostorno planirawe, gra|evinarstvo i `ivotna sredina prepoznate su kao veoma va`ne, rekao je ministar Duli} i dodao da je Austrija je najve}i investitor u Srbiji u

tom oblastima. Prema wegovim re~ima, tokom razgovora bilo je re~i o institucionalnoj saradwi i budu}im investicijama, austrijske kolege su ponudile veliku pomo} u oblasti transfera znawa i tehnologija. Tako|e, prihva}en je poziv Austrije za ve}e otvarawe Srbije za investicije u obnovqive izvore energije, a ponu|en je sporazum za implementirawe CDM projekata. Austrijanci su, prema re~ima ministra Duli}a, zainteresovani da inve-

SVE JE MAWE ZELENILA U NOVOM SADU

Drvo sadi, grad pazi

Zna se da je Vojvodina najmawe po{mqena regija u Evropi i da za zelenilom jednako „vape” wive i atari, sela i gradovi. Kvalitet `ivota gra|ana u Novom Sadu je ugro`en zbog smawewa zelenih povr{ina, koje gotovo vidqivo nestaju zbog pove}anog priliva stanovni{tva i sve intenzivnije gradwe. Preporuka Evropske unije je da u urbanim sredinama postoji 30 metara kvadratnih zelenih povr{ina po stanovniku. U Novom Sadu je to ~etiri puta mawe, a u nekim delovima grada, kao na primer na Podbari ~ak 30 puta mawe.

Kako isti~u u nevladinoj organizaciji „Vojvo|anska zelena inicijativa“ re{avawe problema nedostatka javnih zelenih povr{ina u Novom Sadu va`no je zato {to su te povr{ine neophodne za odr`avawe mikroklime, ~istog vazduha, a samim tim psihofizi~kog zdravqa i radne produktivnosti stanovnika. Ovaj problem, ka`u, poga|a sve stanovnike, bez obzira na uzrast, a naro~ito decu, stare i siroma{ne.

Tribina i peticija Vojvo|anska zelena inicijativa, u saradwi sa Omladinskim ekolo{kim klubom, organizuje 15. juna u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Radni~ka 20, tribinu pod nazivom "Gde god na|e{ zgodno mesto ti drvo posadi“. Skup je zakazan za 19 sati, a svi zainteresovani mo}i }e da potpi{u peticju kojom se od Skup{tine grada Novog Sada tra`i da donese Odluku o za{titi i unapre|ewu javnih zelenih povr{ina u gradu Novom Sadu. Zbog ove, gotovo alarmantne situacije, iniciran je projekat ~iji je ciq dono{ewe Odluke o za{titi i unapre|ewu javnih zelenih povr{ina. Ovu odluku bi trebalo da usvoji Skup{tina grada Novog Sada do 1. decembra ove godine, kako bi se postoje}e zelene povr{ine sa~uvale od daqeg devastirawa, a ozelenile sve one koje nisu privedene nameni. Vi{e od 100.000 stanovnika Novog Sada je direktno pogo|eno ovim problemom, po{to je u blizini wihovih ku}a ili stanova sve mawe i mawe zelenih povr{ina. Ostali `iteqi grada su indirektno pogo|eni ovim problemom, zbog nedostatka parkova i zelenila, ali i zato {to radni vek provedu u delovima grada gde su zelene povr{ine daleko ispod minimuma. Jedna od posledica mawka zelenila je i pad turisti~kog i privrednog kapaciteta grada. A. B.

stiraju u mini-hidro potencijale i vetrogeneratore u Srbiji. - Budu}nost na{ih odnosa u oblasti `ivotne sredine i prostornog planirawa bi}e vezana za puno investicija, otvarawe novih radnih mesta i u~vr{}ivawe saradwe. Do{li smo da predstavimo potencijale i kapacitete Srbije za budu}e investicije, da poka`emo sve mogu}nosti gde mo`e da se investira. Nama je va`na svaka investicija, {to vi{e novih

radnih mesta, da u Srbiju u|u nove tehnologije. Tokom boravka }emo obi}i postrojewa koja Srbiji trebaju, kao {to je upravqawe otpdaom, posebno opasnim, kao i kori{}ewe otpada u energetske svrhe. Ima}emo prilike da vidimo kako re{avaju probleme za{tite `ivotne sredine i odr`ivog razvoja - ukazao je ministar Duli} i dodao da sa austrijskim kolegom ima ~este kontakte u me|unarodnim organizacijama.

c m y

EKOLOGIJA

DNEVNIK

21

PETICIJA STIGLA U OP[TINU BE^EJ

Mali{ani brane zelenilo Dru{tvo prijateqa dece op{tine Be~ej i grupa sredwo{kolaca „Kosmopolite“ uru~ili su predsedniku op{tine Be~ej Peteru Kneziju peticiju s 3.273 potpisa kojom zahtevaju da se povede ve}a briga o gradskim parkovima i da se, po mogu}nosti, uvede osvetqewe kako bi se eliminisalo sve ono {to se pod okriqem mraka de{ava u parkovima. - Ovo je lep primer da pri~a o mladima ne mora uvek da ide

DOK POQOPRIVREDA UGRO@AVA BIODIVERZITET

Organska proizvodwa ~uva prirodu Analizom stawa u 32 za{ti}ena prirodna dobara u Vojvodini saradnici Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode utvrdili su da je na 50 odsto za{ti}enih podru~ja registrovana degradacija vla`nih stani{ta zbog odvodwavawa i pove}awa obra|enih povr{ina, a 30 odsto za{ti}enih podru~ja trpi posledice poqoprivredne proizvodwe unutar granica. - Ekstenzivno kori{}ewe mo`e da se pove`e sa programima Ministarstva poqoprivrede i da slu`i kao osnova za razvoj eko-turizma – ka`e biolog Klara Sabado{. - U slu~aju kvalitetnijih zemqi{ta, samo jedan deo obra|enih povr{ina je neophodno pretvoriti u tampon pojas, a na drugom delu tih povr{ina organska proizvodwa bi doprinela o~uvawu biodiverziteta. Takvi prostori su neki delovi slatina, kao SRP „Selevewske pustare“,„Okaw bara“,„Pa{waci velike dropqe“ i lesne doline Ba~ke i neki delovi SRP „Luda{ko jezero“ i PIO „Suboti~ka pe{~ara“. Razvoj organske poqoprivrede u za{titnoj zoni mo`e znatno smawiti negativne uticaje na osetqiva stani{ta. Nacionalni parkovi u Ma|arskoj prodaju stada podolskog gove~eta kao biomeso, kupci su iz Austrije i drugih zapadnih zemaqa. Mangulica i racka tako|e imaju tr`i{te kako na zapadu, tako u zemqi. Ove vrste istovremeno slu`e za odr`avawe optimalnog stawa pa{waka za{ti}enih podru~ja i kao turisti~ke atrakcije. Velika je potreba razvoja organske poqoprivrede, ali to ne mo`emo inicirati odavde iz Novog Sada, nego treba da se na lokalnom nivou poka`e neka vrsta interesovawa.

~etvrtak10.jun2010.

- Pored travnih stani{ta, - Neke vrste su potpuno ne- Ve} 20 godina se bavimo u pogodne kulture za gne`|estale, a drugima je brojnost gajewem autohtonih i alterwe velike dropqe spadaju `iznatno smawena. Tekunica nenativnih biqnih vrsta i uzgota, a pogotovo ozima, lucerka staje, zbog zamene stepskih jem autohtonih doma}ih `ivoi parlozi - rekao je ornitostani{ta obradivim zemqitiwa. Tu su mangulice, racka log u Pokrajinskom zavodu za {tem, kao i zbog nedostatka goveda, ma|arske {arene kraza{titu prirode u Novom Saispa{e na preostalim pave, magarci, koze, `ivina. du Nikola Stojni}. - Na wi{wacima i povla~ewem eksCiq nam je negovawe starih vama gde se gnezde javqaju se tenzivnog sto~arstva. Ova obi~aja. Celokupnu proizvodproblemi kod `etve lucerke i p{enice, ali i ko{ewa trave. U proteklih par godina u Vojvodini su prona|eni brojni primerci divqih ptica sa karakteristi~nim simptomima trovawa preparatom „furadanom“ – uko~enih prstiju, vrlo ~esto neposredno uz wive posejane kukuruzom, gde su se i otrovale. - Pored pataka gluvara, galebova i mi{ara, registrovani su i primerci veoma retkih vrsta. Tokom 2008. zabele`ena su dva trovawa orlova belorepana, jedan uginuo primerak u Bosutskim {umama i uginula `enka i dva mlaZabele`en slu~aj trovawa mu`jaka velike dropqe dunca na gnezdu u Carskoj bari. Najstra{niji slu`ivotiwa je kod nas strogo wu kontroli{e i sertifikuje ~aj od svih je kada je otrovan za{ti}ena vrsta, a nalazi se i „Biokontroll Hungaria“, a mu`jak velike dropqe pored na preliminarnoj listi za uzgajamo organsku papriku, kukuruzi{ta u ataru sela JaCrvenu kwigu ki~mewaka Sr{argrepu, per{un, salatu, zovo. To je bio jedan od sedam bije, ali i na Crvenoj listi bundevu i vi{e vrsta lekovitog biqa. Na posedu od oko 20 hektara, pored tradicionalnog sala{arskog gazdinstva je Upotreba pesticida izaziva trovawe i muzej. Tipi~na seoska gra|eptica, a zbog uni{tavawa stani{ta nestaju retke vina predela gorweg Ki{kunvrste biqaka i `ivotiwa {aga je trodelna ku}a sa gangom i tr{~anim krovom, u kojoj se nalaze oru|a na{ih premu`jaka velike dropqe u Srsveta. Slepo ku~e je tipi~an daka koja su i dan danas funkbiji. Verujemo da je mnogo predstavnik faune sisara cionalna – obja{wava Lasloptica uginulo za koje i nematravnih zajednica, koji nasene Rendek. mo podatke. Hitno bi trebalo qava podru~je Deliblatske Takvih sala{a je veoma mada poqoprivreda, koja je pe{~are, Fru{ke gore i delo u Srbiji, jer dr`ava ne izionako „okupirala“ mnoge love Suboti~ko-Horgo{ke dvaja dovoqno novca za razvoj prostore, prestane da truje pe{~are. Za{ti}ena je vrsta organske poqoprivrede. U ono malo preostale prirode koja se nalazi na preliminarMinistarstvu poqoprivrede, nom spisku vrsta za {umarstva i vodoprivrede Crvenu kwigu kimeka`u da prema podacima ~ewaka Srbije. Ukruptiri sertifikacione orgawavawem poqoprinizacije koje su u 2009. godivrednih povr{ina, ni bile ovla{}ene od strane bez podizawa remiza i Ministarstva za kontrolu i poqoza{titnih pojasertifikaciju organskih seva, drve}a i grmqa, proizvoda, ukupna povr{ina bez nekada{wih salana kojoj su se primewivale {a sa {umarcima oko metode organske proizvodwe wih, nestali su zakloiznosila je 2876,4862 hektani koje bi mogli korira. stiti sisari mesojedi, Ne treba zaboraviti povrvrste koje redukuju {ine koje se nalaze u okviru brojnost mi{olikih za{ti}enih prirodnih dobaglodara - obja{wava ra, u kojima je u drugom i trebiolog i savetnik-ma}em stepenu za{tite dozvomolog Zavoda Jadranqena poqoprivredna proizka Deli}. vodwa, a koja predstavqaju Primer kako uspeidealna mesta za razvoj or{no mo`e da se razviganske proizvodwe. Jedan od ja agro-eko-etno turiuslova za ulazak u EU je da zam je sala{ “Randek”, Srbija ima najmawe 10 odsto Tekunica nestaje s na{ih prostora koji se kao oaza usred za{ti}ene teritorije, a ima Kori{}ewe pesticida u pokoju opkoqava - ka`e Stojni}. pustare, nalazi 20 kilometaoko 8 odsto, koliko zauzimaju qoprivredi nebrojeno puta je Poqoprivredne povr{ine ra od Ke~kemeta, u srcu Ma464 za{ti}ena prirodna doprouzrokovalo trovawe ptise ~esto nalaze unutar za{ti|arske. Gazdarica Laslone bra u Srbiji. Kako bi za{tica, a posebno do ugro`avawa }enih prirodnih dobara. [iRendek `ivi tamo sa poroditili prirodu, potrebno je opstanka velike dropqe, jedroka primena hemijskih sredcom i zajedno sa nekoliko saubediti dr`avu da je organska ne od veoma retkih za{ti}estava za za{titu biqa i minela{a je formirala Udru`ewe proizvodwa pravi put ka o~unih pti~ijih vrsta na ovim ralnih |ubriva zaga|uje zeza o~uvawe tradicije, koje se vawu kako biodivirziteta,taprostorima. Ove velelepne mqi{te, a kroz zemqi{te i predstavilo i u adresaru tuko i za{ti}enih prirodnih ptice ugro`ene su i preoraslojeve podzemnih voda i voristi~kih destinacija objadobara. vawem travnatih stani{ta. dotoke. vqenom u Evropskoj uniji. Sandra Ir{evi}

u negativnom kontekstu. Naravno da nas to raduje i hrabri. Razmatra}emo ovo pitawe na Op{tinskom ve}u i, bez obzira na nezavidnu materijalnu situaciju u op{tinskom buxetu, verujem da }emo do kraja godine uspeti da znatno poboq{amo situaciju vezanu za bezbednost u parkovima, obe}ao je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. V. J.

VESTI U{teda uz novu rasvetu Zamenom 2.300 `ivinih sa novim natrijumskim svetiqkama op{tina Novi Be~ej je dobila vi{estruko ja~u uli~nu javnu rasvetu i pritom ostvarila godi{wu u{tedu od 35.000 evra, ~ime "pokriva" godi{wu ratu kredita za obnovu javne rasvete. Predo~avaju}i te podatke pokrajinskim funkcionerima i gostima iz {ezdesetak gradova i op{tina Srbije, pomo}nik predsednika opsstine Novi Be~ej Tomislav Ratkovi} ukazao je i na druge prednosti koje je doneo projekat obnovqene rasvete, finasiran iz sedmogodi{weg subvencionisanog kredita nema~ke KfW banke. Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radovan Strikovi} podr`ao je projekte u{tede energije i najavio da su za takav na~in obnove javne rasvete zainteresovane op{tine Titel i @abaq, kao i brojne ustanove i rekreativni centri u Vojvodini. (Tanjug)

Nafta{i ~istili Srbiju Pro{log vikenda, u okviru nacionalne kampawe „O~istimo Srbiju“ Ministarstva za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa, odr`ana je akcija „Veliko spremawe Srbije“, u kojoj je u~estovovala i Naftna industrija Srbije. Uz ko{ewe trave oko rafinerijskog kompleksa, odvo`en je i otpad, a zaposleni u NIS-u o~istili su i deo obale Velike Morave, kod Velike Plane. Pro{le godine NIS je u projekte za{tite `ivotne sredine investirao 4,2 milijarde dinara, a investicijama u rafineriji u Pan~evu i prelaskom na proizvodwu ekolo{ki ~istih goriva, NIS }e do 2012. godine dodatno doprineti poboq{awu ekolo{ke situacije u Srbiji. D. Ml.

Upravqawe ambala`nim otpadom Dru{tvo za postupawe sa ambala`nim otpadom „Sekopak” postalo je prvi operater sistema upravqawa ambala`nim otpadom u Srbiji, a dozvolu je dobilo na pet godina.

Sakqupqaju se sve vrste ambala`nog otpada (plastika, papir, staklo, metal i drvo), a u saradwi sa lokalnom samoupravom i privatnim sakupqa~ima koji imaju dozvole za rad, „Sekopak” }e graditi sistem za upravqawe ambala`nim otpadom. Do sada ovo dru{tvo je potpisalo ugovore o saradwi sa loklanim samoupravama i komunalnim preduze}ima Ni{u, Leskovacu, ^a~aku, Gorwem Milanovacu, Subotici i Somboru. Poslovawe }e se odvijati po neprofitnom principu, {to zna~i da „Sekopak” ne}e deliti dobit svojim osniva~ima, ve} }e se sva sredstva ulo`iti u sistem sakupqawa, istakla je generalni sekretar ovog dru{tva Rebeka Bo`ovi}.


22

SVET

~etvrtak10.jun2010.

POLITIKA SANKCIJA U ME\UNARODNIM ODNOSIMA

SLOVA^KE TEME UO^I OP[TIH IZBORA

Politi~ari preuveli~avaju problem mawina SAMORIN: U Samorinu, malom slova~kom mestu prete`no nastawenom etni~kim Ma|arima gotovo da nema naznaka diplomatske bure o pravima etni~ke ma|arske mawine koja se rasplamsava uo~i op{tih slova~kih izbora 12. juna. "Niko u mom okru`ewu nije ikada imao problema u su`ivotu, to je uvek bilo pitawe kome

menu spoticawa izme|u Bratislave i Budimpe{te. Ma|arska je posle Prvog svetskog rata izgubila deo teritorije koji je pripao dana{woj Slova~koj i u kome `ivi oko pola miliona Ma|ara, koji su jaka mawinska grupa u Slova~koj. Me|utim, mnogi politi~ari i danas podse}aju da su Ma|ari u tom delu Slova~ke dominantni.

Samorin

su politi~arima pridavali ve}e dimenzije", izjavila je Rojtersu Izabela Komjati, mlada Ma|arica i modna dizajnerka. Ni ona, ni weni prijateqi Ma|ari i Slovaci, ne ose}aju u svakodnevnom `ivotu ono o ~emu politi~ari pri~aju kao o jednoj od kqu~nih predizbornih tema pravu etni~kih Ma|ara kao ka-

Verovalo se da }e posle ulaska obe dr`ave 2004. u Evropsku uniju, evro-zonu i NATO, me|u wima utihnuti rasprave, ali to nije slu~aj. Ugledni slova~ki politi~ki analiti~ar Samuel Abraham smatra da }e situacija biti jo{ problemati~nija ukoliko na predstoje}im izborima slova~kim nacionalistima bude

U Holandiji odr`ani vanredni izbori AMSTERDAM: U Holandiji su ju~e odr`ani prevremeni parlamentarni izbori na kojima, kako se procewuje, nijedna stranka ne}e dobiti apsolutnu ve}inu glasova, tako da }e zemqa opet dobiti koalicionu vladu, a ostaje otvoreno ko }e je formirati. U predizbornoj kampawi lideri partija su najavili da }e se boriti za drasti~no smawewe dr`avnih izdataka, po{to ekonomska kriza nije mimoi{la ni Holandiju. U centru pa`we je bila i imigranstka politika, pogotovo odnos prema onima koji su stigli iz muslimanskih zemaqa. Prema izve{tajima agencija, prvi rezultati izbora bi}e poznati oko pono}i. Glavna bitka za glasove vodi}e se izme|u lidera Narodne partije za demokratiju i slobo-

du (VVD) Marka Ruta i prvaka laburista Xoba Koena.Istra`ivawa pokazuju da }e VVD najverovatnije osvojiti 36, a laburisti 29 poslani~kih mesta. Na tre}em mestu }e biti demohri{}ani Jana Petera Balkenendea sa 25, a na ~etvrtom Slobodarska partija Gerta Vildersa sa o~ekivanih 17 poslani~kih mesta.Holandski parlament ima 150 mesta Holandija ima proporcionalni izborni sistem i lideru partije koja je ju~e osvojila najve}i broj glasova, kraqica Beatriks }e poveriti mandat za formirawe nove vlade. Holandija se nalazi, ako je verovati najnovijim procenama, pred novim partijskim poga|awima oko formirawa koalicione vlade koja mogu da potraju nedeqama. (Tanjug)

DNEVNIK

data podr{ka i oni uspeju da zadr`e pozicije kakve sada imaju u vladi premijera Roberta Fica. Dosad je bilo nekoliko incidenata kao {to je paqewe slova~kih zastava u Budimpe{ti i tu~a me|u slova~kim i ma|arskim ekstremistima na jednoj fudbalskoj utakmici 2008. Ficova vlada je, tako|e, uvela neke nepopularne mere, kao {to je limitrawe kori{}ewa jezika mawina, a najnovije udaqavawe Bratislave i Budimpe{te usledilo je posle aprilskih izbora u Ma|arskoj i pobede nacionalno opredeqenog premijera Viktora Orbana. Posebno je negativno uticalo Orbanovo obe}ano lako dobijawe dvojnog dr`avqanstva i ma|arskih paso{a Ma|arima koji `ive u drugim zemqama, pa i u Slova~koj, na {ta je slova~ki parlament zapretio zakonom kojim je predvi|en druga~iji pristup onima koji uzmu ma|arsko dr`avqanstvo, ~ak i uskra}ivawe slova~og dr`avqanstva. Ono {to analiti~are posebno pla{i je ja~awe nacionalisti~kih stranaka u obe zemqe. Ma|arska desni~arska Jobik partija je na izborima u aprilu bila tre}a i sada ima 47 poslanika, a Slova~ka nacionalna partija, koju predvodi Jan Slota, poznat po svojevremenom pozivu da se "tenkovima ide na Budimpe{tu", ima upori{te u centralnim i severnim regionima gde, ina~e, ima malo Ma|ara. (Tanjug)

Hilari Klinton o novoj rezoluciji protiv Irana KITO, WUJORK: Komentari{u}i Rezoluciju o novim sankcijama Iranu, ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton ka`e de su to najzna~ajnije mere protiv re`ima u Teheranu s obzirom na visok stepen jedinstva u okviru me|unarodne zajednice. "Mislim da treba re}i da su ovo najzna~ajnije sankcije s kojima se Iran ikada suo~io. Jedinstvo koje je stvoreno u me|unarodnoj zajednici je veoma zna~ajno", rekla je Klintonova na konferenciji za novinare u prestonici Ekvadora, gde boravi u okviru petodnevne latinoameri~ke turneje, javio je Rojters. Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts rekao je da }e nove sankcije predstavqati osnovu za o{trije dodatne mere koje }e uvesti Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i wihovi saveznici. Mere u okviru Rezolucije o novom, ~etvrtom krugu sankcija Iranu, u koju je AP imao uvid, o{trije su od prethodnih. Iranu

}e, izme|u ostalog biti zabrawena "svaka aktivnost koja se odnosi na balisti~ke projektile koji mogu da nose nuklearno oru`je", ulagawe u iskopavawe rude uranijuma i kupovina nekoliko kategorija te{kog oru`ja, ukqu~uju}i borbene helikoptere i projektile.U pogledu finansija, Rezolucija poziva na uvo|ewe mera protiv iranskih banaka u inostranstvu u slu~aju da se posumwa da su povezane sa nuklearnim ili raketnim programom, i oprez u transanckijama sa bilo kojom iranskom bankom. Pored toga, sankcije u vidu zamrzavawa sredstava i zabrane putovawa u inostranstvo primewiva}e se na 41 iransku kompaniju, organizaciju i pojedinc. SAD, Velika Britanija, Fran-

cuska i Nema~ka zalagale su se za o{trije mere, na ~ijoj bi se meti na{ao iranski energetski sektor, ali su protiv toga bili Peking i Moskva. Iranski predsednik Mahmud Ahmadine`ad je upozorio da Iran ne}e pristati na pregovore o svom nukelarnom programu ukoliko se usvoje nove sankcije. (Tanjug)

Belorusija: Mere Va{ingtona ve{ta~ke i beskorisne MINSK: Novo produ`ewe sankcija rukovodstvu Belorusije svedo~i da Va{ington nema politi~ku voqu za re{avawe problema ameri~ko-beloruskih odnosa, izjavio je ju~e predstavnik ministarstva inostranih poslova Belorusije Andrej Savinih, koji je ocenio da su sankcije "ve{ta~ke i beskorisne", prenele su ruske novinske agencije. "Smatramo da produ`avawe tih beskorisnih, a po su{tini konfrontacionih instrumenata, svedo~i o odsustvu politi~ke spremnosti i voqe SAD za razvojem u interesima mira i saradwe", rekao je on, komentari{u}i odluku ameri~kog predsednika Baraka Obame da produ`i na godinu dana sankcije koje je uveo

na leto 2006. godine wegov prethodnik Xorx Bu{. „Belorusija predla`e SAD da se udaqe od stereotipa konfrontacijskog razmi{qawa i po~nu rad na ra{~i{}avawu ru{evina u na{im bilateralnim odnosima", rekao je predstavnik beloruskog MIP-a, navode}i da je "ukidawe svih vrsta sankcija principijelni uslov za po~etak takvog dijaloga". Pres slu`ba Bele ku}e saop{tila je danas da su SAD produ`ile na jo{ godinu dana sankcije, uvedene 16. juna 2006. godine, kada su blokirani vlasni{tvo i aktive deset beloruskih funkcionera, ukqu~uju}i predsednika Aleksandra Luka{enka (Tanjug)

ROBERT GEJTS ZABRINUT ZBOG AVGANISTANA I POGOR[AWA ODNOSA TURSKE I IZRAELA

Evropa kriva za vra}awe Turske Aziji? LONDON: Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts izrazio je ju~e zabrinutost zbog zahla|ewa odnosa Turske prema Izraelu, do kojeg je do{lo posle napada izraelskih komandosa na humanitarni konvoj u kojem je poginulo devetoro turskih civila. "Pogor{awe odnosa izme|u Turske i Izraela je zabriwavaju}e. Mislim da su dve zemqe ranije imale konstruktivne odnose koji su doprinosili stabilnosti regiona i nadam se da }e posle nekog vremena ta vrsta konstruktivnih odnosa biti ponovo uspostavqena", izjavio je Gejts novinarima u Londonu. [ef Pentagona je, me|utim, ocenio i da je takav stav Ankare proizvod {irih de{avawa, a pre svega, odbijawa na koje nailazi Turska, dugogodi{wi kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji, od jednog dela Evrope.

"Ukoliko i postoji ne{to {to bi moglo da ide u prilog stanovi{tu da se Turska okre}e istoku, mislim da je to odbijawe dela Evrope da omogu}i Turskoj organsku vezu sa Zapadom, koju Turska tra`i", rekao je Gejts.On je dodao da Sjediwene Dr`ave i wihovi saveznici u Evropi treba "dobro da razmisle zbog ~ega je do{lo do ovakvog razvoja situacije u Turskoj", kao i da se uzrocima tih de{avawa "usprotive" i omogu}e Ankari uspostavqawe "sna`nijih veza sa Zapadom, koje su od interesa za vlasti Turske", prenela je agencija Rojters. Ameri~ki ministar odbrane Ro-

bert Gejts ocenio je ju~e u Londonu da strane trupe u Avganistanu imaju rok otprilike do kraja ove godine da poka`u da je situacija krenula naboqe ili }e gra|ani u SAD i drugim zemqama prestati da podr`avaju me|unarodne napore u Avganistanu. Gejts je izrazio uverewe da }e tokom naredne zime napredak

biti dovoqan da po~ne postepeni prenos ve}ih ovla{}ewa na avganistanske snage u pojedinim delovima zemqe, javio je Rojters. Ameri~ki ministar je u Londonu sa britanskim kolegama razgovarao o strategiji za Avganistan. Prema wegovim re~ima, prenos ovla{}ewa }e se obaviti u podru~jima gde je "ne samo poboq{ana bezbednost ve} i poboq{ana uprava i postignut izvestan stepen vladavine zakona."Gejts je posle sastanka sa bitanskim kolegama rekao da general Stenli Mekristal, komandant ameri~kih i snaga NATO u Avganistanu, tako|e veruje da }e "do kraja godine mo}i da poka`e dovoqan napredak koji bi opravdao strategiju i nastavak anga`ovawa."Ankete pokazuju da je podr{ka javnosti u SAD i Velikoj Britaniji naporima u Avganistanu znatno opala. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA

SU\EWE BIV[EM GUVERNERU ILINOISA

Za vreme govora ameri~kog predsednika Baraka Obame na maturskoj sve~anosti u jednoj gimnaziji u Mi~igenu, nisu svi u~enici uspeli da odr`e du`nu pa`wu. Jedan od ~lanova {kolskog hora, koji su sedeli iza predsednika, muku je mu~io da ostane budan.Na video snimcima koji su osvanuli na Internetu, mo`e se videti da de~ak neprestano zeva dok je Obama pri~ao o uspehu u `ivotu.

Blagojevi} nije uzimao novac za sebe

@AK IV KUSTO Ameri~ki Kongres treba ovih dana da se izjasni o rezoluciji kojom }e odati priznawe slavnom francuskom okeanografu, kapetanu @aku Ivu Kustou, pioniru u istra`ivawu i o~uvawa morskih prostranstava.Tekstom rezolucije predlo`ene povodom stogodi{wice ro|ena @aka Kustoa, odaje se po~ast wegovom `ivotu, dostignu}ima i karijeri, prenose strani mediji.

STIVEN SPILBERG Maketa ajkule, glavne zvezde horor filma "Ajkula" Stivena Spilberga iz 1975. godine, prona|ena je nedavno na jednoj deponiji na periferiji Los An|elesa. Re~ je o jednoj od tri metalne maketa na hidrauli~ni pogon koje su izra|ene za ovaj film posle kojeg mnogi dugo nisu smeli da se slobodno kupaju u moru. Spliberg je maketama nadenuo nadimak Brus, po imenu svog advokata.

^IKAGO: Rod Blagojevi} "nije uzeo za sebe ni paru", samo je verovato pogre{nim qudima, izjavio je Blagojevi}ev advokat u ^ikagu, na po~etku su|ewa biv{em guverneru Ilinoisa optu`enom za korupciju. Blagojevi} je optu`en za 24 krivi~na dela, ukqu~ujuhci poku{aj da "proda" upra`weno mesto u senatu koje je ostalo iza Baraka Obame kada je preuzeo du`nost predsednika SAD. On je tako|e optu`en da je vr{io pritisak na odre|ene qude da daju priloge za wegovu politi~ku kampawu i da je davao la`ne izjave saveznim agentima. Blagojevi} je negirao optu`be, ali u slu~aju da ga sud proglasi krivim po svim ta~kama optu`nice, mogla bi da mu bude izre~cena kazna od 415 godina zatvora i nov~ana globa od {est miliona dolara. U uvodnom izlagawu, koje je trajalo gotovo dva sata, Blagojevi}ev advokat Sem Adam je rekao da su wegovog klijenta prevarili qudi sa kojima je bio blizak. On je

potvrdio da je Antoan "Toni" Resko, koji je u me|uvremenu osu|en za korupciju, pomogao da se prikupi novac za Blagojevi}evu kampawu, ali je podsestio da je Resko to ~inio i za druge politi~ke kandidate.U svakom slu~aju nikakav novac nije nelegalno zavr{io u Blagojevi}evim xepovima, istakao je on kako prenosi Bi-bi-si. Tu`ila{tvo je najavilo da }e pustiti audio snimke prislu{kivanih telefonskih razgovora koji dokazuju Blagojevi}evu krivcu. "^u}ete ga kako `ivopisnim jezikom isti~e koliko je za wega ovo mesto u Senatu vredno", izjavila je tu`iteqka Keri Hamilton. Prema wenim re~ima, Blagojevi} je doslovno rekao: "ovo mesto je...zlata vredno, ne}u ga ustupiti.. niza{ta". Blagojevi}, koji je dva puta biran za guvernera, tra`io je da sud preslu{a 500 sati snimqenih telefonskih razagovora kako bi dokazao da je nevin. On je uhap{en pre 18 meseci zajedno sa bratom Robertom Blagojevi}em. (Tanjug)


c m y

BALKAN

DNEVNIK

SLOVENA^KA POSLEREFERENDUMSKA NESLAGAWA

Sporan kandidat za arbitra`ni sud QUBQANA: Posle sporewa oko arbitra`nog sporazuma, koji je prihva}en na nedeqnom referendumu, vlast i opozicija u Sloveniji mogli bi u}i u novi spor, ovoga puta oko toga ko }e biti slovena~ki predstavnik u arbitra`i za utvr|ivawe granice s Hrvatskom. "Delo" ju~e pi{e da postoji vi{e kandidata, ali i da ima zalagawa da se anga`uje stru~wak iz inostranstva. Favorit premijera Boruta Pahora je ustavni sudija Ernest Petri~, ali oko toga, kako navodi najugledniji slovena~ki dnevnik, jo{ nema saglasnosti ni u vladaju}oj, ~etvornoj koaliciji. Opoziciona Slovena~ka nacionalna stranka (SNS) je izri~ito za to da se anga`uje stranac, a takvo mi{qewe je, navodno, blisko i mnogim ~lanovima partija vladaju}eg bloka. Lider SNS Zmago Jelin~i~ je izjavio da Petri~ nije dobar kandidat "prosto zbog toga {to je pravo zavr{io u Sloveniji", gde, kako

Ernest Petri~

je naglasio, u okviru biv{e SFRJ, nije bilo kvalitetnih studija me|unarodnog prava, "osim u Srbiji i Hrvatskoj". Najve}a opoziciona partija, Slovena~ka demokratska stranka, glavni protivnik sporazu-

ma, jo{ ne `eli da se izja{wava o ovom pitawu, navode}i da je prerano za to. Slovena~ka narodna stranka, tako|e protivnik sporazuma s Hrvatskom, smatra da predstavnik dr`ave u arbitra`nom sudu "nikako ne

bi smeo da bude neko od pravnika koji su sudelovali u pisawu arbitra`nog sporazuma", koji ona tuma~i kao {tetan za Sloveniju. Iako o izboru sudije odlu~uje vlada, kojoj ne treba saglasnost parlamenta, ra~una se da }e Pahorov kabinet, pre nego {to donose kona~nu odluku, `eleti da ~uje i glas opozicije i pravnih stru~waka. Arbitra`ni sud, u kojem }e biti po jedan predstavnik iz Hrvatske i Slovenije, i trojica sudija, ukqu~uju}i i predsednika, iz inostranstva, koje predla`e EU, trebalo bi da po~ne da radi idu}e godine, kad Zagreb, kako se o~ekuje, potpi{e pristupni sporazum s EU. Plan je da se arbitrirawe okon~a za godinu dana, ali to mo`e potrajati i dve do tri godine. Tro{kovi rada suda su prili~no veliki: Slovenija i Hrvatska mora}e da plate po pet miliona evra, od ~ega }e oko milion biti za honorare sudija. (Tanjug)

23

RUMUNIJA

Socijalisti tra`e smenu vlade BUKURE[T: Socijaldemokratska partija Rumunije podnela je predlog parlamentu da se izglasa nepoverewe vladi desnog centra Emila Boka koja poku{ava da teret sada{we ekonomske krize svali na le|a radnika i slu`benika. Pod optu`bom "Stop socijalnom genocidu" ta stranka je podnela zahtev da se vladi u parlamentu izglasa nepoverewe, javila je rumunska agencija „A|erpres“. Emil Bok "Oni koji budu glasali protiv ovog predloga osudi}e Mere {tedwe su ve} izazvale milione Rumuna na siroma{tvo o{tre proteste zaposlenih u i bankrot", isti~e se u predlogu javnom sektoru. Sindikati najaSDP. Bokova vlada je predlo`ivquju da }e odr`ati generalni la - kako bi ubla`ila deficit u {trajk u utorak, kada bi poslabuxetu - da se smawe plate zaponici trebalo da se izja{wavaju slenih u javnom sektoru 25 odo predlogu socijaldemokrata o sto, a penzije 15 procenata. To nepoverewu sada{woj vladi. je, kako se tvrdi, i put za dobijaPremijer Bok se nada da }e "prewe nove tran{e kredita od Me`iveti" ovaj izazov i da }e dobi|unarodnog monetarnog fonda ti podr{ku partija mawina i od ukupno 20 milijardi evra. nezavisnih poslanika. (Tanjug)

SLOVENIJA

Policijska akcija u Qubqani, Kopru i Novoj Gorici

Referendum o ulasku BiH u NATO BAWALUKA: Predsednik Srpske demokratske stranke Mladen Bosi} najavio je ju~e u Bawa Luci da ta stranka pokre}e inicijativu da Skup{tina RS raspi{e referendum o pristupawu Bosne i Hercegovine NATO-u. "Formiran je Inicijativni odbor koji treba da sprovede proceduru, prema kojoj treba prikupiti 10.000 potpisa gra|ana RS. Uvere-

~etvrtak10.jun2010.

socijaldemokrata (SNSD) i wihovih koalicionih partnera da podr`e raspisivawe referenduma, jer postoji potreba da se gra|ani RS izjasne o tome. Bosi} je rekao da je ta incijativa u skladu sa Zakonom o referendumu i gra|anskim inicijativama koji je nedavno stupio na snagu.Referendum o pristupawu BiH Severnoatlantskom savezu, ka`e Bo-

QUBQANA: U Qubqani, Kopru i Novoj Gorici u toku je policijska akcija u vezi sa privrednim kriminalom, saop{tio je ju~e Nacionalni istra`ni ured (NPU), uz napomenu da su obavqeni pretresi vi{e ku}a i sedi{te koparske op{tine. Ciq akcije je prikupqawe dokaza za sumwe o privrednom kriminalu i zloupotrebi slu`benog polo`a-

ja, prenela je agencija STA. U op{tinskoj upravi su za STA rekli da ne znaju zbog ~ega je policija stigla kod wih, ali se nezvani~no ~uje da su razlog pojedini investicioni projekti. Inspektori su ju~e obavili razgovor sa koparskim `upanom Borisom Popovi~em, ali nikakvi detaqi o tome jo{ nisu saop{teni. (Tanjug)

BUGARSKA

Laj~ak: Redovne konferencije EU s Balkanom

Mladen Bosi} (levo)

ni smo da tu ne}e biti nikakvih problema", rekao je Bosi} na konferenciji za novinare, u Bawa Luci. On je rekao da SDS o~ekuje od vladaju}eg Saveza nezavisnih

si}, treba da se odr`i na dan izbora, koji su u BiH zakazani za 3. oktobar, jer bi to bio "logi~an i ekonomski opravdan potez". (Tanjug)

BRISEL: Ministar inostranih poslova Slova~ke Miroslav Laj~ak najavio je ju~e u Briselu da }e na predstoje}em sastanku {efova diplomatija EU u Luksemburgu predlo`iti redovne sastanke Unije sa zemqama zapadnog Balkana. On je rekao da }e u ponedeqak u Luksemburgu izneti predlog Slova~ke o odr`avawu redovnih, svake dve godine, ministarskih sastanaka izme|u EU i dr`ava zapadnog Balkana. Na protekloj konferenciji o zapadnom Balkanu, odr`anom 2.juna u Sarajevu, potvr|ena je evropska persketiva balkanskom regionu.Od zemaqa zapadnog Balkana za sada samo Hrvatska pregovara sa EU o ~lanstvu. Makedonija ima status kandidata, ali zbog spora oko imena sa Gr~kom nije bila u mogu}nosti da otvori pregovore o pristupawu Uniji. Unutar EU se trenutno raspravqa o uspostavqawu funkcije posebnog izaslanika za dr`ave zapadnog Balkana. (Tanjug)

Na Kordunu prevrnuo se {kolski autobus ZAGREB:U op{toj bolnici u Karlovcu zbrinuto je 37 lica, povre|enih sino} u prevrtawu {kolskog autobusa kod mesta Vequn na Kordunu, a te`e povrede zadobilo je troje dece i u~iteqica, kojoj je amputirana podlaktica. U autobusu koji se prevrnuo bila su 44 u~enika tre}ih razreda osnovne {kole iz Prigorja Brdove~kog kod Zapre{i}a‚ mesta zapadno od Zagreba, ~etiri nastavnika i vo|a puta, koji su se vra}ali s izleta na Plitvicama. Po re~ima upravnika bolnice Ne|eqka Striki}a, najve}i broj |ece ima posekotine po glavi i drugim delovima tijela, a lekari procewuju da }e se ve}ina dece brzo oporaviti. Deca zbrinuta u bolnici primaju i psiholo{ku pomo} dva psihologaa kako bi {to lak{e prebrodili te{ko iskustvo saobra}ajne nesre}e, rekao je Striki}. On je naglasio da je najte`e povre|ena jedna u~iteqica koja je u bolnicu, zbog krvarewa, dovezena u stawu ugro`enog `ivota, ali je stabilno. Ministar nauke i obrazovawa Radovan Fuks, ko-

ji je obi{ao povre|ene, ocenio je da su svi dobili vrhunsku medicinsku brigu i negu, za {ta su zaslu`ni i dobro organizovani vatrogasci i policija iz Karlovca, zbog ~ega su posledice bitno mawe nego {to su mogle biti. Policija je navela da je autobus prebrzo u{ao u o{tri zavoj, sleteo s puta, udario u zemqani rov

uz put i prevrnuo se bo~no na saobra}ajnicu.Mediji prenose tvrdwe da je za nesre}u kriv kamion koji je voza~u autobusa presekao put. U zadnih desetak dana ovo je ve} tre}a nesre}a autobusa koji su prevozili decu na ekskurzije koje su u ovo vreme pred kraj {kolske godine vrlo ~este. (Tanjug)

Kriza oborila cenu seksualnih usluga SOFIJA: Globalna ekonomska kriza uticala je i na ponudu seksualnih usluga u Bugarskoj, pokazala je anketa Centra za istra`ivawe demokratije. Glavni ekspert centra Tihomir Bezlov izjavio je da je prose~na cena jedne seksualne usluge sa 30 pala na 20 evra u 2009. godini. "Tokom 2009. godine {est posto mu{karaca priznalo je da su koristili usluge pla}enog seksa", dodao je on. Prema istra`ivawu centra, 35 odsto anketiranih podr`ava legalizaciju prostitucije, dok je godinu dana ranije to podr`avalo 31 odsto is-

pitanika.Potpunu zabranu prostitucije, me|utim, podr`ava 41 procenat anketiranih. Osnovni na~in za pronala`ewe prostitutki i daqe je neformalna mre`a - prijateqi i poznanici, pokazali su rezultati istra`ivawa. Prema anketi Centra za istra`ivawe demokratije, kriminal u Bugarskoj, u uslovima krize, u pro{loj godini nije pove}an, ali istra`iva~i o~ekuju da se to dogodi u bliskoj budu}nosti. U istra`ivawu je u~estvovalo 2.500 gra|ana Bugarske. (Tanjug)

HRVATSKI SINDIKATI TRA@E IZMENU ZAKONA O RADU

Severina skupqa potpise na Trgu bana Jela~i}a ZAGREB: Ju~e su u Zagrebu i drugim gradovima Hrvatske sindikati po~eli da skupqaju potpise za raspisivawe referenduma protiv izmena Zakona o radu, kojim bi zbog lakog raskidawa kolektivnih ugovora, kako smatraju sindikalisti, bila uskresana radni~ka prava. Sindikalnim aktivistima u prikupqawu potpisa u Zagrebu, na centralnom gradskom Trgu bana Jela~i}a, poma`e i poznata peva~ica Severina Vu~kovi}, koja je, kao i neke druge javne li~nosti, najavila podr{ku sindikalnoj akciji i pozvala sve javne osobe da iskoriste svoj uticaj za za{titu radni~kih prava. Sindikati do 23. juna trebaju da prikupe oko 450.000 potpisa, {to je zakonski odre|ena desetina stanovni{tva Hrvatske, kako bi naterali vlast na raspisivawe referenduma protiv vladinog predloga izmena zakona koji bi, po tvrdwama sindikata, mogao uni{titi sistem kolektivnih ugovora. Ako se referendum

raspi{e, na listi}u }e biti pitawe "Da li ste za zadr`avawe postoje}eg zakonskog propisa o produ`enoj primeni pravnih pravila sadr`anih u kolektivnim ugovorima?"

Osim {efova sindikalnih centrala i Severine, akciju koja }e se u idu}ih 14 dana sprovoditi po Hrvatskoj podr`ale su i neke politi~ke stranke, od Socijaldemokratske partije do Zelene akcije i Hrvatskih laburista stranke rada. Po sada{wem stawu, ugovorne ta~ke kolektivnog ugovora va`e

dok se ne sklopi novi, a po promenama zakona prava iz kolektivnog ugovora va`ila bi samo {est meseci nakon isteka roka ugovora.To bi omogu}avalo poslodavcima da ote`u s pregovorima i da zbog nepotpisivawa ugovora ne daju radnicima nikakva prava. Akcija se odr`ava paralelno s pregovorima vlade i sindikata. Prekju~e su {efovi sindikalnih centrala razgovarali s premijerkom Jadrankom Kosor koja je ranije predlog izmena stavila u saborsku proceduru. Dva strane usaglasile su se oko roka od sedam dana za poku{aj uskla|ivawa stavova oko izmena zakona. Kosorova je obe}ala sindikalnim vo|ama da se u narednih sedam dana o izmenama zakona ne}e raspravqati u Saboru, a za pregovore sa sindikatima odredila je ministra privrede \uru Popija~a, koji je ju~e imao prvi sastanak sa sindikalistima. (Tanjug)


24

PORODICA

~etvrtak10.jun2010.

DNEVNIK

Da li da veruju u imaginarne prijateqe maginarni prijateqi ~esto se opisuje u negativnom svetlu, zbog ~ega roditeqi misle kako je wihovo dete nedru{tveno, stidqivo i bez samopouzdawa. A {ta bi i drugi rekli kada bi va{e dete po~elo da pri~a o svom novom nepostoje}em prijatequ? Ho}e li misliti da ne provodite dovoqno vremena sa decom ili da se ne razvija dobro? Opustite se! Drugi roditeqi }e vam najverovatnije re}i kako i wihovo dete ima imaginarnog prijateqa – ili dva. Istina je da se oko dve tre}ine dece igra ili razgovara sa imaginarnim prijateqem do sedme godine. Va{e dete izra`ava svoju kreativnost kroz imaginarnog prijateqa. Mo`da je to zmaj, meda ili neka druga osoba s kojom joj je prijatno, ili je to samo partner za igru. Deca, bez obzira na to koliko su mala, imaju tajne koje ne `ele da ka`u svojim roditeqima, a imaginarni prijateq je samo na~in na koji govore {to im je na umu.

- Nemojte dozvoliti da imaginarni prijateq bude jedini prijateq va{em detetu. Dogovorite igre i sa drugom decom. - Dajte detetu do znawa kako znate da wegov prijateq postoji (figurativno re~eno). Slu{ajte i imajte razumevawa kada vam opisuje prijateqeve talente, ono {to mu se svi|a i ne svi|a i jedinstvene atribute. - Ne dozvolite da va{e

I

dete svaquje eventualnu krivicu na imaginarnog prijateqa. Ve}ina dece }e prerasti svoje imaginarne prijateqe vremenom. U me|uvremenu, roditeqi bi trebalo da budu otovreni ka kreativnosti koju wihovo dete pokazuje.

Suzbijte qubomoru aviti se qubomornim prijateqem nije lako. Naprotiv, qubomora mo`e da pude poprili~no frustriraju}a. Evo kako se izvu}i iz takve situacije, tako da budete fer prema sebi i prema svom prijatequ, i ako je mogu}e – spasite prijateqstvo. Mogu}e je! Poku{ajte da otkrijete za{to je va{ prijateq qubomoran na vas. Da li je to zbog ne~eg {to ste rekli? Ne{to nad ~ime imate malo kontrole, kao {to je va{ izgled ili porodica? Da li je to ne{to u ~emu bi va{ prijateq trebalo da vas podr`i, kao {to je posao ili ve{tina koju imate? Kada saznate izvor qubomore, poku{ajte da razumete: zamislite da ste vi na mestu va{eg prijateqa ili kako biste se vi ose}ali u istoj situaciji.

B

Otkrijte {ta va{ prijateq zaista `eli. Da li `eli da se ose}a pametnijim ili ima boqe roditeqe? Mo`da mu mo`ete

pomo}i. Recite mu da verujete u wega i pitajte {ta mo`ete u~initi da mu pomognete da dobije ono {to `eli.

Poku{ajte da se ne hvalite, pokazujete ili radite stvari koje bi mogle da frustriraju va{eg prijateqa. To }e samo rasplamsati qubomoru. Poka`ite da ste zadovoqni svojim `ivotom, ali poka`ite i interes i uzbu|ewe za ono {to se doga|a u prijateqevom `ivotu. Istaknite wegove jedinstvene snage i kvalitete. Ponekad je qubomora pome{ana sa mnogo qutwe. Ako se trudite da slu{ate prijateqa i ohrabrujete ga – i to ne upali, dajte mu malo vremena. Mo`da mora sam sa sobom da re{i neka ose}awa ili pak s nekim na koga nije qubomoran. Da biste re{ili ovaj problem treba}e vam puno truda i vremena. Nemojte odustati i – ne}ete izgubiti prijateqa.

Izbegnite konflikte s kolegama O

stati mirni i stalo`eni na poslu nije lako, naro~ito ako se mo`da nalazite u okru`ewu s takmi~arski nastrojenim kolegama i previ{e zahtevnim {efovima. Naravno, svi `elimo da se doka`emo pred wima i trudimo se da radimo najboqe {to mo`emo, ali ponekad jednostavno ima previ{e posla – {to mo`e dovesti do napetosti na radnom mestu, kao i do sva|a. -

Vremensko ograni~ewe i previ{e posla glavni su uzrok stresa i pritiska na radnom mestu. Oni raspr{uju va{ fokus, onemogu}avaju}i vas da i{ta dovr{ite i na kraju gubite `ivce i iskaqujete se na kolegama (ili oni na vama), {to stvara neprijatnu radnu okolinu. [ta u~initi, da uprkos svemu, zadr`ite mirno}u na poslu? Presko~ite drugu (ili ~etvrtu) {oqicu kafe. Kafein stimuli{e adrenalin, daju}i vam iluziju napretka jer ste ubrzaniji. Ali, isto tako }ete imati i mnogo “kra}i fitiq” pa biste mogli do}i u sukobe. Postepeno poku{ajte da zamenite ispijawe previ{e kafe s proteinskim zalogajem (musli {tapi} ili

ora{asto vo}e) kako biste izbalansirali energiju i raspolo`ewe kad je prisutan pritisak. Tra`ite pomo} kad vam je potrebna. [efovi ~esto ne obra}aju pa`wu i nisu svesni koliko im ta~no svaki zaposleni ima posla. A mogu}e je da tro{ite vreme na ne{to {to uop{te vi{e nije hitno. Ako ose-

}ate preveliki pritisak, nemojte se ustru~avati da pitate {efa da jo{ nekog kolegu stavi na isti zadatak. Isto tako, pobrojite mu svoje obaveze i zamolite ga da ih svrsta po va`nosti, kako biste znali s ~ime bi pre trebalo da se uhvatite u ko{tac. Ako vam {ef zada jo{ vi{e posla, nemojte ga odbiti, ve} poku{ajte da prilagodite raspored. Recite mu: - Naravno da mogu to da uradim, ali onda moramo da projekat Iks stopiramo ili da anga`ujemo jo{ nekog. Trik je da odluku birawa prioriteta vratite u ruke va{eg {efa. Nemojte previ{e obe}ati i onda zakazati. Zaista, ~esto sami na sebe stavqamo pritisak. Sami zadajemo sebi nerealne rokove samo kako bismo se dokazali. Umesto toga, zadajte vremenski rok du`i nego {to vam je realno potrebno da obavite posao. Zavr{i}ete ranije, ima}ete vremena da popravite ako ste ne{to propustili i izgleda}ete dobro u o~ima svog {efa. Nikad ne podi`ite glas. Podizawe glasa najvi{e pokazuje da smo pod stresom. Zadr`ite neutralan ton i {ta god ka`ete zvu~a}e kontrolisano i smireno. Jednostavno, mislite o ne~em neutralnom, kao {to je “Nebo je plavo”, pre nego {to progovorite. I automatski }ete smirenije govoriti. Isto tako, ispustite zamenicu “ja” iz re~enice.

Misterije beba: gr~evi

Ponosni ste roditeqi sre}ne i zdrave bebe stare tek dve nedeqe. Vi i va{ suprug ve} baratate situacijom ‘kao veliki’ i no}na hrawewa, mewawe pelena su vam pomalo rutina. Odednom se sve mewa jer va{a beba nekontrolisano po~iwe da pla~e, a vi ne znate razlog. Ne `eli bo~icu, ne treba promeniti pelenu, nema temperaturu... i ne `eli da prestane da pla~e. Ne{to nije u redu. Odgovor je – gr~evi. Sve bebe pla~u, ali one sa gr~evima vi{e od ostalih wihove starosti, a to se obi~no doga|a svakog dana u isto vreme. To ne zna~i da }e plakati doslovce svaki dan. Ipak su nam gr~evi i uzroci zbog kojih se javqaju jo{ uvek misterija, mada se pretpostavqa da su uzro~nik jo{ nerazvijena creva. Simptomi su gotovo isti za svaku bebu sa gr~evima – beba je

odjednom nemirna i pla~e bez razloga vi{e od tri sata dnevno, i to vi{e od tri dana u nedeqi, vi{e od tri nedeqe. Lice bebe se mo`e zacrveneti, a podru~je oko usta mo`e ~ak postati bledo. Stoma~i} je ~esto naduven i tvrd. Ve}ina beba sa gr~evima se skvr~i u lopticu i skupi dlanove u {ake. Gr~evi prestaju kada je va{a mala beba iscrpqena i zaspi. Gr~evi se ne smatraju bole{}u, i ne postoje lekovi za wih. Naj~e{}e se pojavquju za vreme druge ili tre}e nedeqe `ivota bebe, i mogu trajati sve do {est meseci. Ali, nema mesta brizi, jer ~ak 20 posto dece ima gr~eve. To nije ne{to na {ta mo`ete uticati. Poma`u ~ajevi za gr~eve, nosawe, te{ewe i pokrivawe blago zagrejanom pelenom, ali najvi{e poma`e vreme. Pro}i }e. To je samo jo{ jedna od radosti roditeqstva.

Kako pomo}i detetu s disfazijom

D

isfazija je te{ko}a ili nezrelost u organizovawu pokreta, {to dovodi do ispada na planu jezika, percepcije i mi{qewa. Neurolo{ki je uslovqena i prisutna je od ro|ewa. Nastaje zbog neravnomernog razvoja delova kore velikog mozga odgovornih za motoriku, {to ote`ava efikasan prenos informacija pri sprovo|ewu namerno planiranih pokreta. Deca sa disfazijom u stvari ne mogu da “nateraju” svoje telo na pokret `eqenom brzinom, pokreti se ostvaruju ali usporeno i nesigurno. Postoje tri tipa disfazije – oralna, verbalna i motori~ka. Istra`ivawa navode kako u populaciji postoji ~etiri posto evidentirane dece sa disfazijom, od ~ega 70 posto ~ine de~aci. Kako se prepoznaje i dijagnostikuje disfazija? Budu}i da ne postoji uobi~ajeni niz simptoma, svaka je osoba pogo|ena na druga~iji na~in i druga~eg stepena izra`enosti te{ko}a. U ve}ini slu~ajeva roditeqi prvi prime}uju po~etne znakove razvojnih odstupawa. Dete kasni u prelascima iz jedne razvojne faze u drugu – kasnije usvaja samostalno sedewe, stajawe ili hodawe. Neka disfazi~na deca imaju velikih te{ko}a s puzawem, jer ono zahteva koordinaciju pokreta i ravnote`u. Ostali rani znakovi upozorewa mogu biti slab refleks sisawa, iako dete deluje zdravo i `ivahno, te{ko}e hrawewa (uskla|enost pokreta pri `vakawu), ote`ano samostalno obla~ewe, ote`ano pewawe/sila`ewe po stepenicama, u~estalo sudarawe s predmetima, kao i te{ko}e prilikom crtawa i pisawa.

Disfazija mo`e biti prisutna samostalno ili pratiti neke druge poreme}aje {to dodatno ote`ava weno dijagnostikovawe. U svakom slu~aju, roditeqima je potrebna podr{ka institucija, u kojima }e defektolog i psiholog izraditi individualni plan rada sa detetom. S obzirom na ~itav niz simptoma, disfazijom se bavi ~itav

niz stru~waka – psiholog, fizioterapeut, logoped, vaspita~, u~iteq. Na `alost, lek za disfaziju ne postoji. Me|utim, s ovim neurolo{kim poreme}ajem se mo`e i treba nau~iti `iveti. Postoji mnogo odraslih disprakti~ara koji su nau~ili da kompenzuju svoje nedostatke i re{avaju problem s kojim se suo~avaju. Fizioterapeuti i logopedi, kao i vaspita~i i u~iteqi su kqu~ne osobe, uz roditeqe, koji mogu da pomognu detetu s disfazijom. Kombinacijom odgovaraju}ih terapeutskih postupaka podsti~u se deficitarne ve{tine i sposobnosti i omogu}avaju detetu stvarawe novih obrazaca pri ostvarivawu odre|enih akcija.


DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak10.jun2010.

25


26

~etvrtak10.jun2010.

OGLASI

DNEVNIK


OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno. Telefoni: 021/530-309, 021/898568, 064/1657393. 2020

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482. 1663 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 1937 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 1938 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 1939

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 1940

IZDAJEM ku}u, centar Novog Sada, povoqno, cg, odmah useqivo. Telefoni: 063/501-962, 063/528-543. 1872 IZDAJEMO novu, kompletnu name{tenu garsoweru, Ul. \or|a Jovanovi}a br. 9, prvi sprat, terasa, odvojena kuhiwa, cena 150E. Telefon: 021/544540, 063/517-290. 1943 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 120-160, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517290, www.aleks-nekretnine.com 1944 IZDAJEM stan 90m2, Ul. Balzakova na du`e vreme. Telefon: 063/525-180. 1502 IZDAJEM stan 90m2, Ul. Slova~ka, na du`e vreme. Telefon: 063/525-180. 1503 IZDAJEM garsoweru sa dva le`aja, potpuno opremqeno, klimatizovano, odmah useqivo, Had`i Ruvimova 49. Telefoni: 021/6398-950, 064/157-1213. 1874 IZDAJEM prazan jednosoban stan, 42.50m2, u B. ]osi}a 42, 2. sprat, 150 evra + depozit. Telefoni: 063/582-667, 021/442996. 1884 IZDAJEM praznu garsoweru 25m2, terasa, {upa od 1. jula na Podbari, Jug Bogdana ulica na du`e vreme, 120e. Telefon 461542. 1945 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ, Ul. Mom~ila Tapavice, 41m2, prvi sprat. Telefon: 063/89-44-168. 1997 IZDAJEM trosoban stan u porodi~noj ku}i na Telepu, sve odvojeno, poseban ulaz. Telefon 063/8633367. 2008 IZDAJEM nov prazan dvosoban stan 40m2 u ]irpanovoj ulici, prvi sprat, cena 180E. Telefon:064/09-07889 i 021/547-920. 2014

GARSOWERE: A. Cesarca, Vuka Karad`i}a, Valentina Vodnika 100E, jednosobni: Petra Drap{ina 120E, dvosobni, trosobni i lokali. Telefoni: 021/6618-184, 063/598-463, 064/502-5379. 2015

KUPUJEM bez posrednika noviji ukwi`en jednoiposoban ili dvosoban stan do 40m2. Telefon 063/688-680. 1960 GOTOVINOM kupujem nov jednoiposoban ukwi`en stan do 40.000E, garsowera do 22000E, dvosoban na Nasequ do 50000E. Telefoni: 021/6621797, 063/598-463, 064/5025379. 2016

PRODAJEM garsoweru 18 m2 u \or|a Brankovi}a 26, Novi Sad. Telefon 063/729-0546. 1177 HITNO i povoqno prodajem novu useqivu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521. 1648 CENTAR, ukwi`ena garsowera, odmah useqiva, odli~na lokacija po ceni od 27.800. Tel. 636-6952. 50001 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 30001

POVOQNO! Kisa~ka, V, bez lifta, za studente 30m2 30000E gotovinom. Ukwi`en stan, odmah useqiv. Krediti ne! Telefoni 021/6618-184, 063/598463, 064/502-5379. 2017 NOVO NASEQE, odli~an, ukwi`en, odmah useqiv 2.0 stan od 60m2 po ceni od 56.500. Tel. 636-6952. 50002 [IRI CENTAR, ukwi`en, noviji 2.0 stan od 54m2 po ceni od 56.600. Tel. 636-8429. 50003 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, ostava, 3. sprat, na dve strane, useqiv, bez posrednika, ukwi`eno. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 30002 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 30003

NOVA DETELINARA, nov 2.5 stan, useqiv, odli~nog rasporeda po ceni od 63.500. Tel. 636-6952. 50004 @. STANICA, povoqno odli~an 2,5 stan od 73m2,odmah useqiv, ukwi`en po ceni od 930 E/m2. Tel. 064/220-95-65. 50005 BETANIJA, odli~an, nov, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 74m2 po ceni od 83.400. Tel. 636-8429. 50006 GRBAVICA, Tolstojeva, nov, odli~an raspored, odmah useqiv 3.0 stan od 71m2 za 75.000. Tel. 636-6952. 50007 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437,063/534-505. 30004

NA SUBVENCIONISANI kredit prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 1941

LIMAN, kod �Merkatora� odli~an, kompletno renoviran 3.5 stan od 87m2, po ceni od 83.000. Tel. 063/82-88-377. 50008 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Tel. 636-8429. 50009 STROGI CENTAR, @elezni~ka ulica, odli~ni ukwi`eni salonski stanovi od 120m2 i 60m2 (ceo sprat), cena povoqna. Tel. 063/82-88-377. 50010

PRODAJEM ku}u od 100m2 u ul. Olge Petrov na placu punom zelenila, povr{ine 600m2 (15x40). Telefon 060/5530249. 1827 PRODAJEM ku}u, Petrovaradin, veliko dvori{te, gara`a. Telefoni: 063501-962, 021/6433566. 1871 PRODAJEM ku}u od 180m2 u Ledincima legalizovana na placu 1600m2, pored glavnog puta. Telefon 063/502-188. 1969 PRODAJEM plac, bawa Vrdnik, 12.000m2, 1/1. Cena 2.5e/m2. Hitno! Telefoni: 021/527-871, 061/654-5-668. 1877 PRODAJEM 10 jutara zemqe + 2 jutra u jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e. Ispitana za vo}wak i vinograd. Telefon 064/401-41-80. 1272 PRODAJA - 27 ari placa, deqiv na 2, na Tranxamentu Petrovaradin. Dozvoqena gradwa. Telefon 064/22-87-731. 1451 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna. 1203

IZDAJEM stambeno-poslovni prostor 100m2, stan 70m2 i lokal 30m2, sa dva ulaza u Temerinu. Cena 250 evra. Telefoni: 021/845-528, 064/13736-27. 877 KU]A za izdavawe 150m2, iza Doma zdravqa Novo naseqe Ul. Svetozara ]orovi}a 26. Telefon 065/252-1101. 1513 IZDAJEM lokal od 56m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67A, telefon, wc, klima, odmah useqiv. Tel. 062/80-14-945. 1905 IZDAJEM diskoteku - lokal kod sajma na kra}e ili du`e vreme. Za vi{e informacija nazovite na 065/623-4014. 1913 IZDAJEM lokal 30m2 u prizemqu, pe{a~ka zona, ul. Svetozara Mileti}a 6, u pasa`u, sanitarni ~vor, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 1942 IZDAJEM lokal 22+10m2, grejawe, parking, 120e, Vojvode [upqikca 37. Telefon 063/505-285. 1968 JEVREJSKA ulica, izdajem extra lokal 120m2 sa velikim uli~nim izlogom, pogodan za sve delatnosti. Telefon: 021/547920, 064/420-15-73. 2013

~etvrtak10.jun2010.

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 647 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 1889 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Tel. 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96. 1614 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424-716, 063/8426-848. 1818 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, maletrisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno. Tel.: 021/503-750, 062/367376, 063/1714888. 1819

27

Ostaje nam trajna uspomena na na{eg dragog kom{iju i prijateqa

~ika Mi}u Stepan~evi}a Sowa, Marija i Qiqa Pavi}evi}. 2093

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Sreti Uskokovi}u

od Arapa sa porodicom.

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40e. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen, Telefoni: 421516, 064/157-2514. 1306 NOVIJI kolor televizori, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen!. Telefoni: 421-516, 064/157-2514. 1307 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore. Dolazak, isplata odmah! Non stop, Mladen. Telefoni: 021/421516, 064/1572514. 1308

POTREBAN kuvar u hotelu za ~etvoro~asovno radno vreme u hotelu i kuvar i konobar u restoranu. Telefoni: 021/4877444. 063/8262839, 063/475786. 1741 POTREBAN stolar sa iskustvom u radu sa plo~astim materijalima. Telefon: 063/508-615. 1933 POTREBNI bravari i barioci i radnici u Kisa~u. Javiti se na 069/394-75-29, 063/528-130. 1994

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846. 1349 KUPUJEM starije ~asopise, muzi~ke, filmske, ilustrovane, gramofonske plo~e, LP I SINGL, bioskopske plakate, fotografije, potpise poznatih i stare ulaznice. Telefon 063/771-7199. 1798

2089

S tu`nim srcem obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{a najdra`a supruga, majka i baka

Katalin Horvat preminula 9. 6. 2010. godine, u 64. godini. Sahrana je u petak, 11. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: suprug I{tvan, }erke Adrien i Patricia sa porodicama. 2088

Posledwi pozdrav

deda Miletu

od Arapa sa porodicom.

2090

Posledwi pozdrav supruzi, mami i baki

dragoj

Posledwi pozdrav snahi

IZDAJEM poslovni prostor, 270m2, pogodan za skladi{tewe, proizvodwu, prodaju. Kompletna infrastruktura, dobar prilaz. Telefon: 063/500-576. 1908

[EVROLET - kalos 1, 4, 2004. metalik - crveni. Telefon: 063/501-654. 1891

KUPUJEM polovan name{taj, trosed, dvosed, foteqa, regali, stolice, trpezarije, kuhiwe, ugaone garniture. Telefoni: 6617-782, 064/3362847. Joca. 1899

Desi Majki}

Desi Majki}

1941 - 2010.

1941 - 2010.

Sahrana je danas, 10. 06. 2010. godine, u 17 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. O`alo{}ene porodice Majki} i Horvat. 2105

od: devera Drage i Boje Majki} sa porodicom.

2106


28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak10.jun2010.

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Sreten Uskokovi}

Miletu Baj{evu

Sreti

1949 - 2010.

od drugara sa Detelinare: Mi}e, Nikice, Duleta, Tawe, Savuqe, Steve, Vrapca, @ike, Murte, Cuce, Duleta, Zorana, Dodeta i @akice.

od kom{ija sa naseqa Subi}.

2092

2091

Posledwi pozdrav dragom

Sahrana je u ~etvrtak, 10. 6. 2010. godine, u 16.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Po~ivaj u miru.

Posledwi mami

pozdrav

kumovoj

S po{tovawem, uspomenu na wega ~uva}e porodice @igi} i Niki}.

Umrla je na{a divna, plemenita, po`rtvovana i velikodu{na majka

Vida Ka~avenda 1924 - 2010. Sahrawena je 9. juna 2010. godine, u selu Vojevac, u Republici Srpskoj. Nedostaja}e nam wena neizmerna qubav.

Kumovi Nedi} sa roditeqima.

2094

2054

2070

2069

Posledwi pozdrav dobrom ~oveku i dragom kom{iji

Posledwi pozdrav mom sestri}u

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 80. godini iznenada preminuo moj voqeni suprug

Dana 5. juna 2010. godine napustila nas je na{a draga i mnogo voqena baka

Mi}i Stepan~evi}u

Dokle god postojim vole}u te, misliti na tebe i tugovati.

Sreti Uskokovi}u Po~ivaj u miru.

Stanari zgrade Tozin sokak 5. Tvoja tetka Ana.

Tvoja jedina sestra Mira.

Sinovi Milan i Branko i }erka Dragica sa porodicama.

Svetozar Vlaovi} Ceca Ispra}aj je danas, 10. juna 2010. godine, u 11.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Neute{na supruga

Vida Ka~avenda 1924 - 2010. Hvala joj za mnoge lepe radosti i bezgrani~nu qubav koju nam je davala. Wena unuka Sne`ana i unuk @eqko sa porodicama.

Anica Vlaovi}. 2096

Dana 8. juna, posle kratke i te{ke bolesti preminuo je na{ dragi Mi}oske...

2087

Wegova }erka Sandra, zet Sa{a i unuci Strahiwa, Bojana i Du{an.

2097

Miodrag S. Stepan~evi}

\or|a Miri}a

2086

Vidi Ka~avenda

od porodice Manojlovi} i prije Milke.

Miji Baj{evu

2052

Po~ivaj u miru. Porodice Glinti} i Sre}kov.

Sa tugom se opra{tamo od na{eg velikog prijateqa

Tvoji: sin Svetica, snaja Seja i unuka Jasmina sa porodicom.

Sreti Uskokovi}u

deda Miletu

Posledwi pozdrav dragom tati, dedi i pradedi

O`alo{}eni: supruga Nada, sin Slobodan, }erka Aleksandra sa porodicom.

Posledwi pozdrav voqenom ocu

Posledwi pozdrav

Sreti Uskokovi}u

DNEVNIK

Posledwi pozdrav zemqa, na{em

i

2095

2053

2065

laka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Danas se zauvek opra{tamo od na{eg dragog Celeta

Miodrag S. Stepan~evi} dipl. in`. elektrotehnike 1937 - 2010. Ispra}aj za kremaciju je u petak, 11. 6. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. S qubavqu i po{tovawem, supruga Qiqa i sin Milo{. 2099

Vladimir Xuni}

Mi}uli

25. 6. 1936 - 8. 6. 2010.

Ksena, Duca i Lela.

Sahrana je danas, 10. juna 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

U na{im srcima i mislima ostaje{ u najlep{em se}awu da te i nadaqe samo po dobru spomiwemo.

O`alo{}ena porodica.

Mara, Aca i Biqana sa decom.

2072

2067

Hvala ti na qubavi i po`rtvovanosti... Neizmerno }e{ nam nedostajati...

Voli te tvoja Ma{ica do zvezdica...

Vladimir Xuni}

Vladimir Xuni}

25. 6. 1936 - 8. 6. 2010.

25. 6. 1936 - 8. 6. 2010.

2098

Sa bolom opra{tamo se od baletskog igra~a Srpskog narodnog pozori{ta.

Svetozara Vlaovi}a Cece

2064

Na{oj jedinoj }erki i sestri koja je iznenada preminula 6. 6. 2010.

Ru`ica Nikolovski Ne}emo te nikada pre`aliti. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima. Majka Irma i brat Tibor. 2082

Posledwi pozdrav Milanovoj mami.

Flavius Sasu Vrsni umetnik pred kojim je bila velika karijera tragi~no je nastradao u saobra}ajnoj nesre}i, ali }e njegovo baletsko ume}e i dragi lik ve~ito ostati u na{em se}anju. Sa zahvalno{}u, njegovo Srpsko narodno pozori{te. Komemoracija ce biti odr`ana u ~etvrtak, 10. juna 2010. godine, u 11 ~asova, u Srpskom narodnom pozori{tu, na Kamernoj sceni. 323-P

Tvoja supruga Marija, sin Miroslav, snaja Dragana i unuka Ma{a.

Tvoja unuka Ma{a.

2074

2075

Angelina Grulovi} Kolektiv Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

817-P


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav.

S tugom se opra{tamo od drage

Krsto Ini} Odajemo du`nu po{tu i ve~nu zahvalnost za rad proveden u Slu`bi.

Nine

Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave, Novi Sad.

Jetrva Qubica sa porodicom.

5876/P

Posledwi pozdrav na{oj

Preminuo je na{ voqeni tata i deda

dragi

i

Jasenki

Zoran Kantarxi}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Sahrana je u ~etvrtak, 10. 6. 2010. godine, u 16 sati, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

Tvoji drugovi, drugarice i razredni stare{ina iz Medicinske {kole KT1.

2041

2023

Sa te{kim bolom u na{im srcima, opra{tamo se od dragog i plemenitog brata.

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti, u 86. godini preminuo na{ otac, deda i pradeda

Mija Baj{ev 1924 - 2010.

O`alo{}eni: supruga Jelica sa porodicom.

2021

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj }erki i sestri

Draga tetka

~etvrtak10.jun2010.

Sahrana je u ~etvrtak, 10. 6. 2010. godine, na ^enejskom grobqu, u 15 ~asova. Polazak iz ku}e `alosti Proleterska br. 2, u 14.30 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

2040

Nino

Qiqani Bai}

imali smo sre}u {to smo bili deo tvoje pa`we, ~ove~nosti i `ivotne mudrosti, hvala ti. Bi}emo uvek sa tvojim Milanom. Vole te: Svetlana, Ale, Aki i Bane.

Marko V. Radowi}

obele`i}emo u subotu, 12. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Kqaji}evu, u prisustvu rodbine i prijateqa. O`alo{}eni: otac \ura i sestra Nena sa porodicom.

2038

1900

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE

U 84. godini preminuo je na{ dragi suprug, otac i djed

iz Subotice Bra}a Vasilije, Dragi{a i sestra Vidra sa porodicama.

2028

Dana 11. juna 2010. godine navr{i}e se dve tu`ne godine od smrti dragog na{eg sina i oca

\ura| Miri} Sahrana je danas, 10. 6. 2010. godine, u 16 ~asova, u Rakovcu. O`alo{}ene porodice Miri} i ^avi}. 2071

Vladimir Ikra{ 1955 - 2008.

Toga dana poseti}emo wegov grob u 13 sati, na Katoli~kom grobqu.

Bol i tuga ostaju ve~no...

Igor Sari} ]erka Andrea.

2007 - 2010.

2056

Posledwi stricu

pozdrav

POMEN

Vladimira Ikra{a

dragom

Pro{le su tri tu`ne godine od kako nije sa nama.

Prolazi vreme, a ti nam sve vi{e nedostaje{. Tuga je sve ve}a. Znaju}i kakvu si imao qubav, energiju, nadu i snove prema `ivotu, one su se za tren ugasile u najlep{ima godinama. Znam da sigurno negde postoji{ jer tvoje veliko srce nije moglo prestati da kuca, a ose}a}emo ga sa qubavqu i tugom sve dok smo `ivi.

Jovan Duki} 10. 6. 1995 - 10. 6. 2010. Mnogo je lepih uspomena da o tebi sa ponosom pri~amo, da te ve~no pamtimo i nikad ne zaboravimo.

Tvoji najmiliji mama i }erka.

Tvoji najmiliji. 2019

2060

Uspomenu na wega ~uvaju ve~no: }erka Elena, supruga Maja, otac Ivan i brat Bora sa porodicom.

Svetozaru Vlaovi}u Ceci

Umrla je moja mila, plemenita, hrabra i umna mati

Porodica [vedi}.

1048-P

2079

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav na{em biv{em radniku - penzioneru

Angelina Grulovi} ro|. Jovanovi} zamenik Okru`nog javnog tu`ioca u penziji

Slobodanu Boti}u Boqu majku nisam mogao imati. Kolektiv V. D. P. „[ajka{ka�, Novi Sad.

Miji Baj{evu

Sahrana je u ~etvrtak, 10. 6. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od Slavka Pejovi}a sa familijom.

5877/P

Duboko o`alo{}eni sin Milan.

2039 2062


06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.40 23.10 00.00 01.30 02.00

TV PROGRAM

~etvrtak10.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Flok-Pauqica, crtani Bajko kviz Vesti Izbliza: Klini~ki centar 2 Plej gejms Me|uprostor Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Garsowera Vesti Tu, sasvim blizu ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Jecaj an|ela, film - 4. deo Aladinove avanture TV Dnevnik Tajna hrane: Ligwe Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop, kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Klasik rok Nevidqiva smena - istina o F-117, specijalna emisija Jecaj an|ela, film 4. deo Tu sasvim blizu Iz studija M

06.30 07.30 08.00 08.10 09.00 10.15 10.20 11.00 12.30 13.50 14.40 15.30 15.50 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.25 20.35 21.25 22.00 22.30 22.40 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Beli luk i papri~ica U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Manastiri pored Dunava Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Barometar Sve {to mi pripada Stari zanati Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Glas Amerike

Nevidqiva smena Doga|aj koji je proslavio jugoslovensku protivvazdu{nu odbranu, obarawe „nevidqivog“ aviona F117-a, jedan je od naj~e{}e spomiwanih uspeha vojske u neravnopravnoj borbi koja je trajala 78 dana. Po prvi put u na jednom mestu, o obarawu „nevidqivog“, ali i o sukobu koji je nakon toga nastao u okviru jedinice koja ga je sru{ila, govore penzionisani ~lanovi PVO-a. Autor: Branislav [ovqanski (RTV 1, 23.10)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.00 Porodica Serano 08.15 ^udesni svet: Lekcija iz geografije 08.30 Cvrletova ma{taonica 08.55 Paideja 09.20 Nikad dosta 09.35 Poslovni uspeh 10.20 Crtani film (ma|) 10.30 Porodica Serano 12.00 Ukrajinski festival “Kalina” - Vrbas 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Kuhiwica (ma|) 13.05 Tajna hrane: Jogurt 13.15 Zlatno tele 14.00 Klik i Kat, crtani 14.15 Slon Benyamin 14.45 Bajko kviz 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (rum) 16.45 TV Magazin (rus) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Igra 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (rus) 21.30 Porodica Serano 22.45 Zlatno tele 23.30 Igra 00.00 TV prodaja

09.00 09.30 10.00 11.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.45 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino NS klinci Integracija Baltazar Objektiv Tajanstvene pri~e Sprint Vitra` Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv Prizma Objektiv Radionica Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Velika ruska kolekcija Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Profesor Baltazar Znawem do zvezda Crta Evo nas kod Vas Neon siti Objektiv Buntovnici Velika ruska kolekcija

08.30 10.00 11.00 12.45

Moto GP Italija – Trka Moto 2 Ful Tilt poker Klupske TV U susret Premijer ligi: Wukastl – Man~ester junajted Mobil 1 Grid NHL Stenli kup igra 6: Filadelfija – ^ikago NBA Finalna igra 3: Boston – LA Lejkers Atletika Premier liga magazin ACB liga, finale NBA akcija Ful Tilt poker Atletika Premijer liga magazin

15.00 15.30 17.00 19.00 19.30 20.30 22.15 23.00 00.00 00.30

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Metropole i regije sveta, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 ABS {ou, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.45 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sremske pri~e, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije

Antonela Riha

Raspakivawe Gosti: Radovan Jela{i}, guverner NBS u ostavci, prof. dr Jurij Bajec, savetnik premijera Srbije, Aleksandar Vlahovi}, direktor Ekonomskog instituta, Vladimir ^upi}, predsednik IO Hipo banke, Milan ]ulibrk, glavni urednik magazina Ekonomist i prof. dr @arko Trebje{anin, psiholog Autor: Antonela Riha (RTS 1, 21.15) 06.00 06.05 08.00 08.15 08.59 10.00 10.04 10.37 11.01 12.00 12.15 12.23 13.07 14.55 15.04 15.50 15.53 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 19.00 19.30 20.09 21.15 22.18 00.05 00.20 01.07 01.17 02.07

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 12.00 13.00 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.05 00.10 03.00 04.00 05.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vru} vetar Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Jesen sti`e, Duwo moja Dnevnik Sport plus Mesto zlo~ina Balkan ekspres 2, film Vesti 48 sati-svadba Vesti Ulica Lipa Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Ulica Lipa Raspakivawe Smrtna ~a{a, film Dnevnik Mesto zlo~ina Evronet [erif No}ni bioskop: Tamo gde je novac, film

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen ^ari Foks vesti Banzuke Izgubqeni Film: Vrata pakla Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Film: Nevidqiva sila Foks vesti Film: Osveta `ene Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Osveta `ene

07.01 07.16 07.22 07.34 08.23 08.33 09.24 10.11 10.18 10.49 11.14 11.42 12.15 12.50 12.57 13.56 14.10 14.39 14.44 15.31 16.00 16.35 16.41 16.54 17.53 17.58 18.05 19.31 19.43 19.49 20.00 22.55 00.26 01.30

Kuvati srcem: Alen Kujunyi} Datum Verski kalendar Gomboce Pepa prase Matemati~ke zagonetke Stepeni{te Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Fenomen blizanci Trag u prostoru Guda~i Svetog \or|a Datum Trezor Matemati~ke zagonetke Sveto pismo Zebra, zak, semafor Stepeni{te Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Bardovi teatra: Petar Bani}evi} Yoint program Enciklopedija Mera za muziku Pepa prase Datum Yoint program Fifa koncert, prenos Odbojka: Svetska liga: Francuska - Srbija, snimak Izvo|a~ Egzit interaktiv

DNEVNIK

c m y

30

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 21.55 00.10 00.45 01.40 02.25

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Sasvim blizu Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Sitnica zvana qubav Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

05.00 07.00 07.45 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.10

Muzi~ki spotovi Plejers Pit stop formula @irko hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Buntovnici Tele{op ^ovek lav

Mera za muziku U Beogradu su proteklih dana gostovale svetske megazvezde ser Elton Yon, Bob Dilan i Erik Klepton. S obzirom na to da dugo nisu dolazili, wihovi koncerti su privukli veliki broj slu{alaca u beogradsku Arenu. Urednik: Marina Nikoli} (RTS 2, 18.05)

Erik Klepton

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Dok. serija: Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program: Napad tigra 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Posao u Italiji 23.45 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Ve~erwa zvezda

Gabi Espino

SERIJA

Pali an|eo Anhel je od ro|ewa je pro`ivqavao te{ke okolnosti koje mu je `ivot nametnuo. Wegova majka Esperanca se bezuslovno borila za qubav wegovog oca, Martina, koji nikada nije pokazao interes za wom, wenom trudno}om, i wihovim sinom, ve} joj je okrenuo le|a kada joj je najvi{e trebao. Uloge: Henkarlos Kanela, Gabi Espino, Migel Varoni, Karla Monroi Kama}o (Pink, 12.00) 07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 15.00 15.30 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00 02.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Pali an|eo Siti Farma - u`ivo U tu|oj ko`i Siti Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Ni{ta za sakriti Crna hronika Farma - u`ivo Film: Zavet

Mondijal 2010. Za sve qubiteqe fudbala i Svetskog prvenstva emisija „Mondijal“ bi}e prava poslastica. Ono {to ovu emisiju izdvaja jeste pristup, najdetaqnije analize utakmica, ankete, ekskluzivni gosti, kao i ukqu~ewa gledalaca. Autori i voditeqi: Ivan Radulovi} i Marko Arsi} (Ko{ava, 18.00) 17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.30

Tajansvene pri~e Hronika: Mondijal 2010. Telemaster Vinks Tagart Arena Nije lako biti ja Luda ku}a Telemaster Film

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Vetar u le|a, 11.00 Zdrava logika, 11.30 @ivot na Marsu, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.20 [ampioni, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

~etvrtak10.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 3

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi}

\ina Roulands

Glorija

Glorija Svenson je biv{a egzoti~na igra~ica i devojka kriminalca. Ona se na|e u nezavidnoj situaciji jer se mora starati o sedmogodi{wem Filu Dejvnu jer mu je porodica stradala u mafija{kom obra~unu... Uloge: \ina Roulands, Yuli Karmen, Toni Knesi~, Gregori Kleghorn, Bak Henri Re`ija: Yon Kasavetes (Nova TV, 03.20) 08.00 08.10 10.10 11.10 12.00 13.01 14.00 16.00 17.00 17.25 17.45 18.35 19.15 20.05 21.05 22.05 23.25 00.25 00.55 01.25 02.25 03.20

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti U ime qubavi IN Farma Na{a mala klinika Odavde do ve~nosti U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma Provereno Nejvi CIS Nestali Sajnfild Bra~ne vode Ezo TV Post mortem Glorija

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Planeta drve}a, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Romi u Evropi: Hrvatska Nevidqiva granica, dok. serija 15.00 Pevajmo na ki{i, film 16.45 [ibenik: Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Dome, slatki dome 20.55 Otvoreno 22.00 Pola sata kulture 22.35 Dnevnik 3 23.15 Vesti iz kulture 23.25 Dobre namere 00.10 Zvezdane staze 00.50 Pet zvezdica 01.35 Zakon i red 02.15 Specijalna postrojba

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.35 09.00 10.35 12.05 13.50 15.45 17.10 18.35 20.05 21.50 23.20 01.00 02.45 05.25

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kako sam sistematski uni{ten od idiota Tajna porodi~nog blaga @ivot sa ocem Smrt gospodina Lazareskua Kratko putovawe u raj Posledwi beg sa Balkana Goli{ave lepotice

Henkok Simpsonovi - film Prva nedeqa An{tajn i Edington Sivi vrtovi Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega Tinejyerski duh Doktor Dulitl 4 Mali zeleni Klub qubiteqa Yejn Ostin Smrt na fabri~koj farmi Projekat Lazarus Maks Pejn Nadzira~i Filmovi i zvezde

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Odri Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Deli} sekunde Banka Zakon i red Specijalna isporuka Dodir an|ela

SERIJA

Pet zvezdica Poznati avanturist i lovac Si Si Hanter kao i bra~ni par Hajnen odseo je u hotelu Lindberg. Rikarda Hajnen je u visokoj trudno}i i s mu`em strepi za sina Tima koji hitno treba donaciju ko{tane sr`i. Kristijan Hajnen je siguran da on mo`e biti donor sinu, a li Rikarda mu nikad nije rekla da on nije de~akov otac... Uloge: Ralf Bauer, Suzana Knehtl, Rajner [une, Hans Tu{er, Grit Bet~er, Tesa Mitel{tat, Renata Blume Re`ija: Ester Venger (HRT 1, 00.50)

Suzana Knehtl

08.00 Viktorijanska farma 09.00 Mostovi Wujorka 10.00 Velike britanske vojskovo|e 11.00 @iveo Pakistan 12.00 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 12.30 Kraqevski dnevnici 13.00 Rat ptica 14.00 Biblijske zagonetke 15.00 Rat veka 16.00 Raj na zemqi 17.00 Mra~na nauka 18.00 Impresionisti 18.30 Misterije mumija 19.00 Carstvo mora 20.00 Grobqe gladijatora 21.00 Pol Pot – putovawe na Poqa smrti 22.00 Normani 23.00 Rat veka 00.00 Raj na zemqi 01.00 Mra~na nauka

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

08.10 TV vrti} 08.20 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.40 Dvorac igra~aka 09.05 Daleko od doma 2 09.30 Poglavqe 29, dok. film 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.25 Crveni patuqak 13.55 Simpsonovi 14.20 Pet zvezdica 15.05 Kod Ane 15.20 Drugo mi{qewe 15.55 Trenutak spoznaje 16.50 Put do Ju`ne Afrike, sportsko-dok. serija 17.15 Zvezdane staze 17.55 Ko{arka - PH: Cibona - Zadar, prenos 5. utakmice finala 20.05 Afrovizija - uvodna emisija 22.05 Zakon i red 22.55 Sedam razdobqa roka: Nema predaje - Hevi metal, dok. serija 23.45 Specijalna postrojba

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 S vetrom u le|a Saut Park Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Misterije Intermeco 3 @ivi pesak Saut Park Kraqevi novca @ene fudbalera Troje se vratilo ku}i

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Na te`i na~in Vorlok Najve}a igra ikad odigrana Negde daleko Velika bela nada [oping Carstvo vatre Zavijawe ^edno zavo|ewe

Elen Pompeo

SERIJA

Uvod u anatomiju Meredit je jo{ uvek pod utiskom vremena koje je provela zajedno s majkom, {to po~iwe da brine Dereka. ^ini se kako Kristina poku{ava da odgodi svoje saop{tewe ali svi se ti problemi stavqaju se po strani kada se zbije neo~ekivana nesre}a... Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin ^ejmbers, ^andra Vilson, Sara Ramirez, Erik Dejn (RTL, 21.00) 07.55 10.10 11.00 12.00 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.00 22.40 23.55 00.50 01.20 02.05 02.50

RTL ritam zona Bibin svet Kobra 11 Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Doma}ice L.A. Dragnet ^venk {ou, emisija u`ivo Mentalist Put osvete Zaboravqeni slu~aj

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Novi svet Kako se pravi? Zaista velike stvari Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Zaista velike stvari Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi? O~evidac Na tajnom zadatku Nevoqe u raju U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

08.35 09.30 09.45 11.00 12.00 12.30 13.30 15.00 16.30 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 00.00 00.30 01.00

Kowi~ki sport Fudbal Tenis Biciklizam Fudbal Tenis Tenis Biciklizam Tenis Automobilizam Automobilizam Fudbal Fudbal Automobilizam Reli Fudbal Automobilizam

Ve~ito popri{te bojeva ilo da je realno imao veliki zna~aj ili je sazistencijalnog stawa otvarao se prostor unutramo dobio takvo zna~ewe, doga|aj koji se sma{we slobode i zapo~eo proces kolektivnog iscetra presudnim u kulturnoj istoriji svakog qewa koji }e trajati do oslobo|ewa i obnove srpnaroda postaje i ~inilac wegovog identiteta. On ske dr`avne samostalnosti. Dr`avnoj obnovi pretpostaje vremensko-prostorni orijentir, jer se vrehodila je, dakle, duhovna obnova i potvr|ivawa me se deli na period koji mu je prethodio i onaj kosopstvenog nacionalnog identiteta. ^inioci tog ji mu je usledio, a mesto na kome se zbio dobija poidentiteta postali su ne samo do tada potisnuti vi{eno duhovno zna~ewe. Ne prestaju}i da bude popaganski sadr`aji ve} i paganski obrazac preoblivod mitologizaciji i politi~kim upotrebama, izukovawa hri{}anskih religijskih elemenata. Dozetan doga|aj iskaza}e svoj duh u tuma~ewima i pominacija paganskog u narodnom stvarala{tvu ogleku{ajima razumevawa u vezi sa nastojawima za weda se upravo u mitskom preoblikovawu istorijskih govom aktuelizacijom ili potiskivawem. ~inilaca Kosovskog boja. Takav doga|aj u srpskoj istoriji nesumwivo je U vreme ovog boja, 15/28. jun je bio posve}en veBoj na Kosovu poqu izme|u srpske i turske vojske likom hri{}anskom proroku Amosu. Nakon Lazakoji se zbio 15/28. juna 1389. U tom boju Srbi nisu reve kanonizacije ovaj dan }e biti posve}en ovom pobedili, ali zbog povla~ewa turske vojske nisu ni pora`eni. Srbija je nakon ove bitke za kratko izgubila samostalnost i postala vazalna dr`ava, ali prihvatawe vazalstva nije bilo uslovqeno turskom pobedom i premo}i ve} velikom opasno{}u od Ma|ara. Kosovo poqe }e i narednih vekova biti popri{te ~itavog niza za Srbe presudnih bojeva. Ve} 1402. oni su pod vo|stvom despota Stefana pobedili Turke i povratili dr`avnu samostalnost, koja traje do pada Smedereva 1459. Na Kosovu poqu je 1448. vo|ena i druga kosovska bitka izme|u Ma|ara i Turaka, a porazom vojske Jano{a Huwadija propao je i posledwi Povla~ewe srpske ravni 1389. ofanzivni poku{aj da se Osmanlije proteraju sa Balkana. U uspe{nim borbama za svecu velikomu~eniku i svetim srpskim mu~enikona~no oslobo|ewe od Turaka u Prvom Balkancima. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve ovaj skom ratu posebno je va`an momenat dolazak srpdan je nazvan Vidovdan tek krajem 19. veka, 1892. ske vojske na Gazimestan. Svi bojevi na Kosovu, pa Za razumevawe porekla ovog naziva va`an je sveti i borbe 1999, ostaju u senci onog od pre 620 godina. Vit iz Ankone iz tre}eg veka, kojem je u kalendaIzuzetno zna~ewe koje je pridato tom boju preru zapadnog hri{}anstva posve}en isti dan, 28. vazilazi wegov istorijski zna~aj, a mitsko tumajun. Kult ovog svetiteqa pod nazivom sveti Vid ~ewe wegovog poraznog ishoda poti~e iz potoweg dolazi do zapadnih Srba preko severne Italije, a perioda odre|enog gubitkom dr`avne samostalnowegovo prisustvo u srpskoj hri{}anskoj tradicisti i padom u tursko ropstvo. Uzrok tom te{kom ji upu}uje na paganizovani relikt ranog latinstawu nije dovo|en u vezu skog sloja. Razli~it, dasa neposrednim doga|akle, od kulta Sventovijem, padom Smedereva, ve} Vidovdanski mit je bio katalizator ta, vrhovnog boga, u zasa Kosovskim bojem koji padnoslovenskoj mitolooslobodila~kih duhovnih te`wi je u mitskoj transpozicigiji, koji se u nas pogresrpskog naroda, ali i povod ji dobio zna~ewe odsudne {no prevodi kao Svetopoliti~kim i nacionalisti~kim bitke izme|u dijametralvid, sveti Vid je shodno no suprotnih qudskih i narodnom verovawu u mazloupotrebama kosmi~kih sila. Zato je u gijsku etimologiju popredstavqawu ovog boja stao svetac za{titnik aktualizovano znatno dubqe mitolo{ko nasle|e vida i isceliteqa o~nih bolesti. Uo~i Vidovdakoje kulturno-istorijski prethodi ovom doga|aju na brale su se lekovite trave ukqu~uju}i i vidovu i pripada {iroj slovenskoj i indoevropskoj zajedtravu – vidova~u, a u magijskoj praksi narod se nici. obra}ao tom Vidu za pomo} u nevoqi. Crkva je poDominantni pe~at kosovskom mitu dalo je rano tom hristijanizovala ovo verovawe, a Vidovdahri{}ansko tuma~ewe Lazareve smrti i pogibije nom je ozna~en dan Kosovskog boja. U narodnom wegovih vojnika kao smrti mu~enika opredeqenih predawu Vidovdan se pomiwe tek u 18. veku, a svoza carstvo nebesko. Dubqi psiholo{ki i socijalni je puno zna~ewe dobi}e u vidovdanskom mitu o Komotivi kosovskog mita, vezani su za obradu jedne sovu u vreme oslobodila~kih te`wi i obnove srpvelike kolektivne traume u vreme turskog ropstva. ske dr`ave u 19. veku. Onda kada nisu imali potrebnu slobodu, Srbi su Poistove}ena sa vra}awem izgubqenog vida, nastojali da ovladaju uzrocima svog poraznog staepifanija boga isceqewa je objava wegove arhetipwa. Biraju}i poraz u tuma~ewu Kosovskog boja, ske konotacije koja }e se iskazati pozitivnim i neprihvatali su realnost koja je u ravni ovozemaqgativnim zna~ewem. Dok je u vreme ropstva Vid deskog `ivota dobijala stvarala~ko zna~ewe duhovne lovao iscequju}e, fascinacija wime dovodila je i eti~ke obnove. Tim ~inom samorawavawa pokredo zaslepqewa. Vidovdanski mit je bio katalizanut je onaj dubqi proces individuacije izra`enog tor oslobodila~kih duhovnih te`wi srpskog narou ostvarewu kona~nog nacionalnog osloba|awa. da ali i povod politi~kim i nacionalisti~kim Ovakvim odnosom prema uzrocima nezavidnog egzloupotrebama.

B

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


MONITOR

~etvrtak10.jun2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Povoqna materijalna situacija }e vam dodatno popraviti raspolo`ewe. Imate krila da letite oko celog sveta, zaqubqeni ste u qubav i `ivot sam, pa delujete radosno i velikodu{no. Pokloni.

BIK 20.4-20.5.

Va{a bogiwa Venera je isuvi{e emotivna i ku}evna, i nema te cene kojom ne bi platili porodi~ni mir i harmoniju. Podr`avate decu, u svakom pogledu. Planirani put je vi{e nego dobar i unosan.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

10. jun 2010.

Sve {to vam treba je qubavni kontakt i mentalna razmena ideja, komunikacija i povezanost s dragom osobom. Imate dobre poslovne prilike, koje umete da iskoristite na pravi na~in. Putovawe?

Mesec danas plovi kroz romanti~ni znak Bika i uti~e na va{e emotivno-romanti~ne `udwe. Poslovni uspeh sledi kroz potpisan ugovor, a ne samo usmeni dogovor. Gvo`|e se kuje dok je vru}e. Veoma ste dru{tveni, anga`ovani i uspe{ni. Zamorili ste se od li~ne inicijative, pa }ete poslovnu stranu prepustiti saradnicima.Tajna qubav ili susret negde gde nikog nema, sem vas dvoje. Imate dobar upliv Meseca iz zemqanog znaka Bika, pa i podr{ku jedne `enske osobe. Qubavni odnos je sigurnan i stabilan, pa mo`ete imati poverewe u svoju drugu polovinu. Odmarajte se.

VAGA 23.9- 23.10.

U poslovawu, pogotovo privatnom, uzmite u obzir nere{ene zvani~ne situacije i dugoro~ne planove. Samostalno, u ti{ini, donosite zna~ajne odluke, koje }e se pokazati kao uspe{ne.

[KORPION 24.10- 23.11.

Mewate odnos prema situaciji u kojoj se nalazite, ili mewate samu situaciju. Zasuka}ete rukave i postati veoma prakti~ni. Od forme i spoqa{weg sjaja, okre}ete se samoj su{tini.

STRELAC 24.11- 21.12.

Povoqan period za vas. Promene kroz koje prolazite nisu bez rizika, pa povedite ra~una da se suvi{e ne zanesete i previdite neke okolnosti koje morate uzeti u obzir. Vi{e osoba vas animira.

JARAC 22.12-20.1.

Poslovni problemi se ne mogu re{iti preko no}i. Potrebno je da se prilagodite okolnostima, koje vam ne ulivaju poverewe. U qubavi se preteruje, s obe strane. Svemu tome su krive zvezde.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Jo{ uvek idealizujete qubavni odnos, ali polako gubite strpqewe. Prihvatite prolaznost onako kako je partner realizuje. Ostra{}eni ste i spremni da se~ete o{tricom svog samurajskog ma~a.

RIBE 20.2-20.3.

Divan dan za vas, bar u domenu qubavi i svih onih hedonisti~kih `eqa koje imate. Kra}i put ili izlazak vi{e su nego prijatni. Nemojte preterivati. Puno pri~a, dogovora i odluka.

TRI^-TRA^

Seksualno uznemiravawe V REMENSKA

PROGNOZA

SUN^ANO

Vojvodina Novi Sad

33

Subotica

32

Sombor

33

Kikinda

32

Vrbas

33

B. Palanka

33

Zrewanin

33

S. Mitrovica 33 Ruma

34

Pan~evo

34

Vr{ac

33

Srbija Beograd

34

Kragujevac

33

K. Mitrovica 33 Ni{

34

Biv{i policajajc Fernando Flores (29), koji je radio kao telohraniteq Britni Spirs (29), tu`io je peva~icu sudu jer je nekoliko puta pod pretwom da }e dobiti otkaz poku{ala da ga namami u krevet. Navodno ga je potpuno gola vijala po ku}i. - Veoma je te{ko raditi sa wom jer nikad ne znate {ta vas ~eka. U trenutku mewa raspolo`ewe. Nekoliko puta je poku{ala da ga zavede, a nakon {to je odbio, ona je za wim potpuno gola tr~ala po ku}i i dvori{tu - rekao je Fernandov prijateq. Nakon `albi osobqa Britninom ocu Xejmiju da ona ~esto hoda gola, on je ~uvarima naredio da paze da Britni nikada ne izlazi bez doweg rubqa. Ipak, ona ih nije poslu{ala pa su ponovo osvanule paparaco fotografije na kojima nema grudwak, a Xejmi je krivicu svalio na Fernanda, koji je istog momenta dao otkaz i podneo tu`bu.

Evropa

I TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i veoma toplo. Vetar slab do umeren, jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 18 ujutru do 33 stepena po podne. VOJVODINA: Sun~ano i veoma toplo. Vetar slab do umeren, ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 15 do 19, a maksimalna od 32 do 34 stepena. SRBIJA: Sun~ano i veoma toplo vreme. Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni, pre podne umeren u Pomoravqu i Podunavqu. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 12 do 19, a maksimalna od 31 do 34 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i subotu prete`no sun~ano i veoma toplo vreme, uz temperaturu oko 35 stepeni, a ponegde i do 37. U nedequ nekoliko stepeni ni`a temperatura i mogu}a pojava lokalnih pquskova po podne. Prvih nekoliko dana idu}e sedmice i daqe vru}ina uz temperaturu preko 30 stepeni Celzijusa.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Op{te stawe zdravqa }e biti boqe kod ve}ine hroni~nih bolesnika i meteoropata. Kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima se savetuje umerena aktivnost i redovna terapija. I zdravima i obolelima se savetuje izvesna opreznost u najtoplijem delu dana.

Madrid

19

Rim

30

London

19

Cirih

29

Berlin

30

Be~

31

Var{ava

32

Kijev

32

Moskva

20

Oslo

20

VIC DANA Ulazi plavu{a u prodavnicu i pita: - Imate li nao~are? - Za sunce? - Ma neeee, za mene!

SUDOKU

St. Peterburg 20 Atina

30

Pariz

24

Minhen

31

Budimpe{ta

32

Stokholm

19

6

8

DUNAV

TAMI[

2

SAVA

670 (32)

Slankamen

628 (14)

Apatin

705 (37)

Zemun

624 (9)

Tendencija opadawa

Senta

688 (1)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

606 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

588 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

662 (6)

Titel

644 (13)

NERA

Novi Sad

568 (24)

Tendencija porasta

Hetin

328 (-58) N. Kne`evac

220 (0)

Tendencija stagnacije

692 (0)

Tendencija porasta

1

7

Bezdan

Ba~. Palanka 566 (32)

Ja{a Tomi}

TISA

2

1

Kusi}

577 (6)

8 2

9

104 (-8)

7

7

3

4

1 7

5

9

5 4

8

4 6

S. Mitrovica 582 (-25) Beograd

9

4 9

VODOSTAWE

7

1 8

9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2

5

7

1

9

4

8

3

6

8

3

4

7

6

2

1

5

9

6

9

1

5

3

8

4

7

2

5

4

3

2

7

9

6

1

8

9

2

8

6

1

5

7

4

3

1

7

6

8

4

3

2

9

5

3

8

5

4

2

7

9

6

1

7

6

2

9

5

1

3

8

4

4

1

9

3

8

6

5

2

7

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 10.jun 2010.