Page 1

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 10. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23012 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GEOGRAFSKO PREBROJAVAWE VLADE SRBIJE

SIROTIWSKA HRANA BE@I NAM SA TRPEZE

Ima li ministra iz Vojvodine

Jagma za ju~era{wim hlebom upola cene

str. 3

NOVA TRAFO-STANICA U NASEQU KOD KA]A

str. 6

Posle decenija mraka Siget dobio struju

INCIDENT NA ALMA[KOM GROBQU U NOVOM SADU

Uni{teni klupe i 14 metara ograde

str. 9

NASLOVI

Ekonomija 4 U Oyacima prvo ulagawe posle dve decenije 4 Zrewaninska skrobara drugi put izbegla ste~aj

Nov~anik 6 Milionske kazne za bahate bankare

Novi Sad 7 U Jevrejskoj ulici prolaznike povredio malter sa fasade 9 Naseqe Satelit dobija policijsku stanicu

Vojvodina 11 Profesor matematike ve} dve nedeqe {trajkuje gla|u

Ekologija Foto: N. Stojanovi}

14 U Rafineriji Pan~evo jedan zaga|iva~ mawe

Dru{tvo 15 Sindikat prosvetnih radnika planira radikalizaciju {trajka

TRAGEDIJA NA SALA[U

str. 7

PETORO PRIVEDENO ZBOG SUMWE DA SU ZLOUPOTREBILI NOVAC EVROPSKE BANKE

Uhap{en biv{i direktor „Puteva Srbije” Branko Joci} str. 13

SPORT

n POBEDE VOJVODINE, PARTIZANA I ZVEZDE

Vlasnica azila za `ivotiwe stradala u po`aru str. 12

Toplije

Najvi{a temperatura 9 °S str. 16 – 19

n RASPORED VOJVO\ANSKE FUDBALSKE n MOGU] DUEL TROICKOG LIGE – ZAPAD I \OKOVI]A U INDIJAN VELSU


~etvrtak10.mart2011.

POLiTikA

UBRISELUZAVR[ENAPRVARUNDADIJALOGA BEOGRADAIPRI[TINE

Napredak irazlike Prva runda dijaloga predstavnikaBeogradaiPri{tine,uzposredovaweEU,zavr{enajeju~eu Briselu uz zajedni~ku ocenu {efova dva tima da je ostvaren napredak ka re{avawu pitawa koja su bila tema razgovora, ali i uz stare dijametralno suprotne stavovepopitawustatusa.Uokviru prvih direktnih razgovora otka-

seupredstoje}imdanimare{avajukonkretniproblemiipitawai da se Zapadni Balkan pribli`i EU. Isti~u}i konstruktivnu atmosferu razgovora, Stefanovi} jerekaoda„imanekihkonkretnih re{ewa”, ali da }e o wihovom sprovo|ewu biti re~i u predstoje}emperioduo~emu}ebitiobave{tenaijavnost. Stavovi su ostali dijametralnosuprotnikada je re~ o prirodi razgovora,jerjeTahiriinsistirala na tome da se radi o „tehni~kim razgovorima” koji vode dve nezavisnedr`ave,dokje Stefanovi} rekao da pitawakojihsusedotakli„va`na,imajuveliku politi~ku te`inu i ne mogu se nazvati tehni~kim”.Tim Beograda, za koji je Stefanovi} rekaodajeuBriselstigaopotpunospremanisa razra|enim re{ewima, daojenasastancimakonkretneidobroargumentovanepredlogezasvaku temu. IStefanovi}iTahirisuseslo`ilidajepoko je Pri{tina pre tri godine stignut odre|en napredak i to, jednostrano proglasila nezaviprema re~ima {efa beogradskog snost,timovisusesastalidvaputima, pre svega oko pitawa katata - prvi put preksino} kada su straimati~nihkwiga,telekomurazgovarali oko dva sata, i ju~e nikacija i avio-saobra}aja, a nekadajerazmenami{qewatrajala {to mawe u domenima u kojim se znatno du`e - vi„vi{e zalazi u pi{eodpetsati.Na Stavovisuostali tawe suverenitednevnom redu je ta”,kao{tosucadijametralno bilovi{epitawa rinski pe~ati. suprotnikadajere~ Ulogu posrednika - mati~ne kwige, oprirodirazgovora u katastri, avio-sarazgovorima obra}aj, telekoimao je britanski munikacije, carinski pe~ati, diplomata Robert Kuper, dok je predsedavaweCEFTA. SADpredstavqaozamenikpomo}[esto~lani tim Beograda nika ameri~kog dr`avnog sekrepredvodiojepoliti~kidirektor tarazaEvropuiEvroazijuTomas Ministarstva spoqnih poslova Kantrimen.Stefanovi} je istaBorkoStefanovi}, dokjena~elu kaodajeposredovweEUbiloveo- osmo~lanogtimaizPri{tinebimadobroistatusnoneutralno. Prema onome {to se ~ulo iz lapotpredsednicakosovskevlade Brisela pred po~etak dijaloga, EditaTahiri.Idokjepreksino}sastanci}esenastavitiitovini, prvi susret, prema re~ima {eputamese~no,uzavisnostiod Stefanovi}a bio inicijalni sapostignutognapretka,aucentru stanak i prilika za me|usobno pa`webi}eregionalnasaradwa, „~itawe” dva pregovara~ka tima, sloboda kretawa i vladavina ju~era{wisastanakjepokazaoda prava. postojikapacitetispremnostda

PREDSEDNICISKUP[TINASRBIJE,MA\ARSKE IVOJVODINEUNOVOMSADU

Saradwa,podr{ka, istinaopro{losti PredsednicaSkup{tineSrbijeSlavica\uki}-Dejanovi} izjavilajeju~euNovomSadu,urazgovorusasvojimma|arskimkolegom Laslom Keverom, da je Vojvodina prirodni most za unapre|ewe saradweSrbijeiMa|arske. –Tojeposebnozna~ajnojerMa|arskasadapredsedavaEvropskoj

uniji – rekla je Slavica \uki}Dejanovi}nakonferencijizanovinareposlerazgovora,dokjeKevernaglasiodawegovazemqasna`no podr`ava napore Srbije ka evropskimintegracijama. Razgovorima u Novom Sadu je prisustvovao i predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i. Slavica \uki}-Dejanovi} jenajavilaintenziviraweparlamentarne saradwe dveju dr`ava svojom posetom Skup{tini Ma|arske19.maja,kada}ebitipotpisanmemorandumosaradwi. – Podr`avamo sve poteze koji }eunapreditina{usaradwu–od me{ovitekomisijezautvr|ivawe istineodoga|ajimanakrajuDru-

gog svetskog rata, ~ije osnivawe su inicirali predsednici Boris Tadi} iLaslo[oqom,doizmene ma|arskogUstavadabiseSrbima omogu}ilodaimajusvogzastupnikauSkup{tiniMa|arske–kazalajeSlavica\uki}-Dejanovi}. Predsednik ma|arskog parlamenta je kazao da Ma|arska, koja trenutno predsedava EU, sna`no podr`ava nastojawe Srbije za pridru`ivawe EU, kao i da je spremnadajojutome pru`ipunupodr{ku ipomo}.Onjekazao dasusveinstitucionalnesaradweva`ne za „na{e dve zemqe” i omogu}avaju Srbijidase{topreprikqu~i Evropskoj uniji,inajaviodabiSrbimogli u~estvovatiuraduma|arskogparlamentaposle2014.godine. –SadajetrenutakdaseSrbija iMa|arskasuo~estragi~nimdoga|ajimanakrajuDrugogsvetskog rata, kada su stradali konkretni qudikojesadatrebarehabilitovati–dodaojeKever. Nagla{avaju}i da su AutonomnaPokrajinaVojvodina,kaoiwenaskup{tina,idosadabilesna`nesponeidodatni„pokreta~ki impuls”usaradwidvejudr`avai wihovihparlamenata,Egere{ije rekao da je dana{wi susret simbol,sjasnomporukomotmeukojemsmerutrebagraditizajedni~kubudu}nost.

dnevnik

c m y

2

DEVETIMART,DVADESETGODINAPOSLE

Dra{kovi}: Bi}emo branaU{}u – Srbija 9. marta, ogor~ena, poni`ena, opqa~kana i prevarena, bi}e brana U{}u, da ne vrati Srbiju u devedesete godine i da nam U{}e ne postane sudbina – poru~io je ju~e predsednikSrpskogpokretaobnoveVukDra{kovi} na obele`avawu 20. godina od demonstracija9.marta1991.godine. ^lanovimaipristalicamaSPO-aokupqenimnaTrguRepublikeDra{kovi}jerekaoda 20 godina posle devetomartovskih demonstracija„U{}epreti”da}estiroporompobediti 9.mart. Dra{kovi}pozvaojegra|aneda,kaoipre20 godinakadasu„treslidrvoneslobode”,idanas „talasaju”dabisespre~ilemalverzacijeiotkrilesvekriminalneradwedana{weSrbije. Dra{kovi} je okupqene simpatizere SPO-a podsetionare~ipiscaBorislavaMihajlovi-

}aMihizakojijeodwihsbalkonaNarodnog pozori{tatra`ioda„tresudrvoneslobode”, idodaodajedanaspotrebno„trestidrvoslobode”. –Kadasetodesi,vide}etekako}etodrvo brzoroditizdraveplodove–rekaojeDra{kovi}. Onjesvimakojisu9.marta1991.godinebilinatrguucentruBeogradaporu~iodatreba dabuduponosninapodvigkojisutadanapravili,idodaodatakvogdanapretoga„nijebilou Beogradu,niti}egaikadabiti”. Dra{kovi} je ju~e posebno kritikovao ministre „koji i danas sede ispod slike” Slobodana Milo{evi}a protiv koga su i organizovane demonstracije 9. marta 1991. godine,ikojimusvakegodineidunagrobu Po`arevcu.

Mi}unovi}:Danasnemauslova zatakvedemonstracije Predsednik Politi~kog saveta DS-a Dragoqub Mi}unovi} izjaviojeju~e,dvedecenije nakon devetomartovskih demonstracija,dasuonezna~ajan doga|aj koji je ohrabrio qude da se pobune protiv nedemokratskogre`ima. – Danas, u konsolidovanom demokratskom sistemu, nema uslova, niti pretpostavki za takve oblike demonstracija – smatraMi}unovi}.

U aktuelnom trenutku, smatra Mi}unovi}, ima prostora zasindikalnuborbu,kaoiopozicionuumedijimaiparlamentu,alineizapoliti~kerevolucije. –Akostespremnizarevoluciju,ondaznase{tatreba–prvo petqa i da se pogine, ideja zbogkojevaqapoginutii{ansadautomepobedite–naveoje Mi}unovi}. – @estoke borbe danas samo bi oja~ale vlast i

mislimdatorazumeilidernapredwaka Tomislav Nikoli}. Akoimatenekimiranmiting, odr`itegovorirazi|etese,to mo`e imati efekat ukoliko imate program, ali kada ka`ete: mi }emo sesti i ~ekati da padneVlada–tonijeprogrami tusemnogonedobija. On je dodao da mirne demonstracije, poput {trajkova, kojima se Vlada mo`e ucewivati, uglavnom imaju druga~iji rezul-

tatjerjeonaprimorananatoda pregovara i brzo reaguje zbog {tetekojasenatajna~instvara. – Devetomartovske demonstracije dogodile su se na po~etku parlamentarnog i vi{estrana~kog `ivota, kada vlast jo{nijebilanaviknutanaopoziciju,aistovremenotojebio trenutak kada se re{avalo pitawebiv{eJugoslavije–naveo je Mi}unovi}, koji je tako|e biou~esniktihdemonstracija.

SLIKAOPOZICIJEDVEDECENIJEODDEVETOMARTOVSKIHPROTESTA

@udwazavla{}uimalo voqezapromenom ^itavedvedecenijetrajenedoumicaotme{tajeopozicija mogla u~initi da je nastavila protesteiposle9.marta1991. godine. Prvo masovno gra|ansko pokazivawe otpora re`imu Slobodana Milo{evi}a, u `estokim uli~nim sukobima, zavr{ilo se pogibijom 17-godi{weg demonstranta Branivoj a Mil in ov i} a i 54-god i{wegpolicajacaNedeqkaKosovi}a.Milo{evi}jeuve~erwim satima naredio vojsci da izvede tenkove na ulice, ~ime je okon~ao demonstracije koje su, danas je to te{ko utvrditi, mo`da mogle prom en it i tok bliskeistorijeuSrbiji. Ta~no dvadeset godin a od dev et om artovs kih dem ons tracij a, predv o| en ih Srps kim pok ret om obnove i Vukom Dra{kovi}em, politi~ka slik a u dr` av i drasti~nojedruga~ija.Strankakojaorganizovalateproteste danas je marginalna. Deo partija koje su dev ed es et ih god in a ~inile vlast sada su opoz ic ij a, a mnog i u~es nic i vel ik ih protesta danas su u vlastiipodozrevajuodopozicionih najava sli~nih doga|aja.Opozicijajetada,sasvimje sigurno, mogla drasti~no promeniti dru{tvenu klimu da je istrajala u protestima. Za dana{wuopozicijusetonemo`e re}i. SociologRatkoBo`ovi} za „Dnevnik”ka`edajepre20godinaprotestbiouznakuotpora, koji je dolazio kao ne{to {to se mo`e uporediti jedino sprirodnomstihijom. – Ta pobuna imala je sjajnu energiju,ido{lajesvelikim

razlogom. Gra|ani nisu hteli da trpe prevare vlasti, prevareumedijima,dru{tveneokolnostikojejere`imsvojimpona{awem nametao. Bila je to `estoka pobuna nepomirqivosti gra|ana i vlasti – obja{wavaBo`ovi}. Powegovimre~ima,uprotestima nije bilo mnogo kalkulacija,ve}seradiloosna`noj voqi u qudima da ne pristanu naMilo{evi}evupolitiku. – Danas imamo potpuno druga~ ij u sit ua c ij u. Pit am se stalno gde je nestala tada{wa

energija jer je danas nemaju ni gra|ani, a naro~ito ne opozicija. Sada se qudi piitaju da li postoji alternativa onome {tonudiaktuelnavlast.Qudi suimalisilnanadawa,kojasu potro{enaipotpunosudruga~ija od nadawa gra|anstva pre 20godina. Bo`ovi} ka`e da je izme|u opozicije tada i danas velika razlika,kojasenajboqevidiu `estokojidramati~nojpotrebi politi~ke elite da danas bude na vlasti ili vlast odbrani, a ne da iz korena mewa

ono {to smatra {tetnim po dru{tvoigra|ane. Direktor „Centra za regio- nal iz am„ Aleks and ar Pop ov ka`e da je 1991. godine postojao Milo{evi}ev re`im naspram jednog ~vr{}eg bloka opozicije, koji je iznedrio 9. mart. – Ovde se postavqa kqu~no pit aw e, koj e prov ej av a kroz obele`avawe,dalijetada{wa opozicija mogla sru{iti Milo{evi}evre`im,aneda~eka 5. oktobar. Odgovor se mo`e naslutitiuslicikojusadavi-

dimo u Libiji. Milo{evi} je tada izveo tenkove na ulice i pitawe je da li bi nastavak protestadoneopobeduiligra|anskiratkakavbesnidanasu Libiji–obja{wavaPopov. Po wegovim re~ima, danas nijejasnodalijepre20godina Mil o{ ev i} bio zai s ta spremannatodapucananarod, adalijeopozicijaimala~ime damuseodupre. – Sada je situacija sasvim druga~ija.Ve}ideonekada{we opozicije je sada vlast. ^ak je i SPS tu, dok opoziciju ~ine, izuzev LDP-a, iskqu~ivo nacionalisti~kestranke,kojesu tadaparticipiraleuvlasti– ka`ePopov.–Danasopozicija nosi potpuno druga~ije boje i imapotpunodruga~ijupolitikunegoopozicijakojajeiznela devetomartovske proteste. Od ja~ih stranaka tu je SNS, kojijesamoumioliceipostao deoproevropskestruje,alijeu bitijo{uvekba{tiniknajgorih osobina Milo{evi}evog re`ima. Popovka`edadana{waopozicija nosi druga~iju energiju od tada{we te da se postavqa pitawe da li za ciq ima samo vlastili`elidamewastvari naboqe. P.Klai}


politika

dnevnik

~etvrtak10.mart2011.

3

GEOGRAFSKO PREBROJAVAWE VLADE SRBIJE

Ima li ministra iz Vojvodine Ministar Oliver Duli} iz Demokratske stranke jedini je „vojvo|anskiministar”(upropisima nepoznat, ali politi~ki rabqen termin), iliti ministar koji dolazi s podru~ja te pokrajine, a koji bi u predlo`enoj rekonstrukciji Vlade Srbijetrebalodauwojostane. Aktuelna Vlada, o ~ijem smawewu Skup{tina raspravqa, ima ih tri – uz Duli}a, to su ministriuodlasku,demokrate Sa{a Dragin i Svetozar ^ipli}. Kakosedo{lodoovogteritorijalnogprebrojavawa?Nai- me, skup{ tins ka rasp rav a o predl o` en oj rek ons trukc ij i Vlade po~ela je, izme|u ostalog, izlagawem {efa poslani~ke grupe mawina Balinta Pastora,poslanikaSavezavojvo|anskih Ma|ara, koji je pitao za{to u woj ne}e biti, po weg ov om uver ew u, „nij edn og ~lanaVladeizVojvodine”.Pastorjerekaodajetime„zaprepa{}en”,iupitaodalitozna~idauPokrajininikonijedovoqnostru~anidostojandabudeministaruVladi. Novinari su zabele`ili da su Pastoru poslanici dobacivali da je zaboravio na ministra `ivotne sredine i prostorn og plan ir aw a Oliv er a Duli}a. Me|utim, poslanik iz Subotice uzvratio je da u zvani~noj biografiji tog ministrapi{edajero|enuBeogradu,gdei`ivi,izakqu~iodase „nipo~emunevididajesteritorijeAPVojvodine”.Semtoga, ocenio je da ministarstvo kojeDuli}vodiimanajgorerezultate u spro|ewu Akcionog plan a za pris tup aw e Srb ij e EU,adamusesadaupredlo`enojrekonstrukcijiVladedodajeiresorrudarstva. U biografiji Olivera Duli}stojidajero|enuBeogradu.Osnovnuisredwu{koluza-

Ni poqoprivreda Po nepisanom pravilu, ministri poqoprivrede i ranije su bilivojvo|anskikadrovi.Takojetajresorod2000.dodanas,pre ministraSa{eDragina,vodilaIvanaDuli}-Markovi} izSubotice,kaoiGoran@ivkov izPan~evaiDraganVeselinov. vr{io je u Subotici, a Medicinski fakultet u Beogradu. RadiojekaolekaruHitnojpomo}iiortopeduZdravstvenom centruuSubotici,gdese2004. godine kandidovao za gradona~elnika. Ta kandidatura i ono {to je izgovoreno u kampawi pamti se kao jedna od neuralgi~nihta~akauodnosimadveju stranaka. U gradu koji je ma|arskoj stranci va`no upori{te,Duli}jetadapozvaobira~edaglasajuzagra|anskuopci-

BEZ POVE]AWA PLATA POKRAJINSKIM SLU@BENICIMA

Kapitalnom fondu 150 miliona

ju, a ne nacionalnu. Subotica je,me|utim,dobilazagradona~elnikaGezuKu~eru. Min is tar u odl as ku Sa{ a Draginjeporo|ewuSomborac. Studirao je u Novom Sadu, gde je na Poqoprivrednom fakultetu i doktorirao. Wegov kolegauVladi,ministarzaqudskaimawinskapravaSvetozar ^ipli}jeporo|ewuNovosa|anin, a studirao je i magistrirao na Pravn om fak ult et u UniverzitetauNovomSadu.

Ovojministarskojtrojcizajedni~ke su wihove bliske politi~ke veze s potpredsednikom DS-a Bojanom Pajti}em, preds edn ik om Pok raj ins ke vladeudrugommandatu.Pajti} nije krio da je zadovoqan kad god bi se kadrovi DS-a, a posebnooniizVojvodine,na{li uvrhurepubli~kevlasti,kako jetosvojevremenobilozavreme druge Ko{tuni~ine vlade. Tada je, naime, Dragin kao zamenik pokrajinskog sekretara za poqoprivredu avanzovao na mesto ministra ekologije, dok je Duli} bio predsednik Narodne skup{tine. Pajti} je u tomevideolak{ukomunikaciju izme|u dva nivoa vlasti, a pone{tojekazaoioDuli}evoj „smirenosti i korektnom tonu”,takotipi~nom,dodaoje,za nekoga ko je iz Subotice i iz Vojvodine. Propisi, me|utim, ne bele`e niti karakterna obele`ja ~lanovaVladeniwihovuteritorijalnu opredeqenost, mada bi se o civilizovanoj i geo- grafski pravednoj kadrovskoj preraspodeliuSrbijisasedam milionaqudi,odkojihne`ive sviuBeogradu,aniuVojvodini, uvek moglo razmi{qati. Ipak,iurekonstruisanojVladi sede}e uglavnom ministri koji su na razne na~ine vezani zaBeograd:poro|ewu,studentskim danima, poslu, mestu gde `ive.O~ekujeseda}euVladi ostati ministri Rasim Qaji}, po ro|ewu Novopazarac, a sarajevski student, kao i Sulejman Ugqanin, ro|en u Kosovskoj Mitrovici, tako|e sarajevskistudent,sadaponovobez portfeqa–aobojica(i)strana~ki vezani za Sanxak. Vlada }e i nadaqe imati MinistarstvozaKosovoiMetohiju,ali sezaministrakojigavodite{ko mo`e re}i da je „kosovski”. S. Nikoli}

poslani~ke teme

Timskiigra~i Skup{tina Srbije okon~ala je ju~e raspravu o predlozima izmenazakonaoVladiioministarstvima, kojima je predvi|enodaVladaSrbijeubudu}eima 17 ministarstava i 21 ~lana, umesto dosada{wih 24 resora i 27~lanova.Poslanici}eotridesetak pristiglih amandmana razgovaratidanas.O~ekujeseda }eovadvapropisabitiusvojena do kraja nedeqe, kako bi novi ~lanovi kabineta Mirka Cvetkovi}a polo`ili zakletvu po~etkomnarednesedmice,uponedeqakiliutorak. Jedna od tema kojom su se medijibaviliju~eususretrekonstrukciji Vlade, bila je vezana zanovapravilaopona{awumi-

Cvetkovi}evautoritet – Ne vidim ovo kao uvo|ewe nekog verbalnog delikta, ve} mo`da kao malo izo{treniji kriterijum – rekaoje {ef poslani~kegrupeSPS–JS-aBranko Ru`i} poja{wavaju}i da su ministri iz SPS-a uvek bili najkorektniji partner na politi~kojsceni. Zamenik {efa poslani~ke grupe SRS-a Aleksandar Martinovi} smatra da }e ministri idaqemo}idaradekaoirani-

je jer u predlo`enim izmenama ZakonanepostojinikakvasankcijazaonekojiujavnostinezastupajustavoveVlade. –Onikojisupisalipredlog zakona o Vladi hteli su da kroztepravnenormepove}aju autoritet Mirka Cvetkovi}a. Ako vi sami po sebi ne raspola`ete autoritetom, onda vam nijedanzakontajautoritetne mo`e dati – primetio je Martinovi}.

OdnospremaVojvodini Portparolka LSV-a i narodna poslanica Aleksandra Jerkov, uz napomenu da ”mo`da ovo zvu~i ~udno kada dolazi od nekog ko je ~lan vladaju}e koalicije”, priznaje da “treba otvoreno re}i da prostorazakritikuima”.

ima prostora za poboq{awe, naro~itouvezisre{ewimakojase odnosenaVojvodinu. – Nadamo se da o~igledno smawewebrojaministarakojidolaze iz Pokrajine ne}e zna~iti preokret politike ove vlade prema

–Svisusvesnitoga,igra|anii Vlada. Najpozitivnije u tome je {tojeVladaspremnanatodakonstruktivnu kritiku uva`i i da onestvarikojemo`e–ispravi– konstatovala je Aleksandra Jerkov, najavquju}i da }e poslanici LSV-a podr`ati predlo`ene zakone. Onajeocenilaidauzakonima o kojima poslanici raspravqaju

Vojvodini – ukazala je AleksandraJerkov.–Evo,ovdejeprisutan OliverDuli},onjejediniministar iz Vojvodine koji je ostao u Vladi. Pomalo je ~udno {to od tre}inegra|anaSrbijekoji`ive uVojvodininemaba{nijednogkojibimogaozadovoqitikriterijumeMirkaCvetkovi}a.Nadamose da to ne}e uticati na politiku VladepremaVojvodini.

LIDER URS-a MLA\AN DINKI] NAJAVQUJE @ESTOK TEMPO U PARLAMENTU

Prvi korak sakupqawe potpisa Tek{tojeodutorkapostaonarodniposlanik, lider URS-a i prvi ~ovek poslani~kog kluba,doskora{wipotpredsednikVladeMla|anDinki} uprvomobra}awunovinarimanajaviojenovimaniruskup{tinskomradu. – Ideja na{eg poslani~kog kluba je da pribli`imogra|anesvojojvladi,krozpredlagaweonog{tooni`ele,uskladusevropskimstandardima.Neslu{aseglasnaroda. Akosmonarodiposlanici–ajasamodprekju~e narodni poslanik – `elim da slu{am glasnaroda–poru~iojeDinki},izraziv{i o~ekivaweda}euparlamentuimati“dobru saradwu”. Jo{jednaodaktivnostikoje}eURSimati, kakonajavqujeDinki},jesteda}ezajednoskolegamaizSkup{tineuposlani~kimkancelarijama koje URS ima u nekim gradovima i op{tinama, primati gra|ane, “da ih ~ujemo {ta imajudaka`upredstavnicimanaroda,kakobi-

smoiza{liskonkretnimpredlozimauSkup{tiniiVladi”. PrvikonkretnipoteziURS-akre}uuaprilu,kada}epo~etiprikupqawepotpisazapeticijukojom}ezahtevatiusvajawezakonakojim}eseobezbeditivra}awesvojinelokalnim samoupravama i Pokrajini, direktan izbor gradona~elnikaipredsednikaop{tinaive}a ovla{}ewaiprihodegradovimaiop{tinama. PoDinki}evimre~ima,URS}eunarednimmesecimapoku{atidau~inine{tokonkretnona poboq{awu `ivota gra|ana, za {ta nije potrebnapromenaUstava.Zato}ebitipotrebno dono{ewe zakona o javnoj svojini, porezu na plateizakonaolokalnimizborima. Dinki}jenapomenuodasadajedinaprimawa ostvarujeuparlamentu.„Ne,neznamkolikaje poslani~kaplatajerjejo{nisamprimio.Potpredsedni~kauVladibilajeoko110.000dinara”,ka`eDinki}. S. St.

Bogdanovi}: Milo{evi} zazirao od Dra{kovi}a

Kandi}: Sti`e [e{eq

Martinovi}: Ona zna

Uskup{tinskojraspraviopozicija je i ju~e bila kriti~na premaVladiiwenimzakonskim predlozima. –Premesecdanakrenuliste da se pqujete izme|u sebe, te Mla|a ka`e: Mirko je nesposoban,nemaautoriteta,neodlu~uje ni{ta, ministri iz DS-a su poltroni, qubomorni na ono {toradim.Mirkomuuzvra}ada jenajve}iproblemuVladiupravoG17plusiDinki},dasuzbog weganastalisviproblemiudr`avi. Ni mesec dana nije pro{loposleintervjuajednoguticajnog ambasadora koji re~e da

Biv{iministarpolicije Radmilo Bogdanovi} rekao je da se nekada{wi predsednikSrbijeSlobodanMilo{evi} 9. marta 1991. godine upla{io gubitka vlasti i „zaziraojeodVukaDra{kovi}a i wegovog uticaja”. Bogdanovi}je,uintervjuuza „Ekonom:east magazin„, rekao da je re`im dobroprocenioda}ebitinajmawe100.000qudinademonstracijama9.marta.„Milo{evi} je,me|utim,posvakucenuinsistiraonatome da demonstrantima ne dozvolimo da do|u na TrgRepublike”,podsetiojeBogdanovi}.Rekao sam tada Milo{evi}u: „Slobo, nema te sile,nematogpolicijskoge{alonakojimo`ezadr`atimasuod100.000qudi”.Onjerekaodajeizvo|ewetenkovanauliceBeograda odluka~lanaPredsedni{tvaSFRJugoslavijeBorisavaJovi}a.

PredsednicaFondazahumanitarno pravo Nata{a Kandi} izjavilajeda}eVojislav[e{eq,komesesudi u Ha{kom tribunalu, vrlo brzo biti pu{ten na slobodu. Lider radikala ne}e dobiti malu kaznu, ali on je ve}osamgodinaupritvoruu [eveningenu i bilo kakva kazna da bude, on }e uskoro biti pu{ten na slobodu, rekla je Kandi}evaza„Blic”.„[e{eq}ebitiuBeogradu,bi}epu{tenizpritvoravrlobrzo,za mesec-dva.Ipreizbora,politi~kascenaSrbijedobi}estarogznanca”,kazalajeKandi}eva. Proces u Tribunalu traje veoma dugo, tokom su|ewa promewen je veliki broj onih koji su u~estvovali u pripremawu i pisawu optu`nice,dokjesudskove}epotpunopodeqeno,akakovremeproti~e,svejemawesvedokakojiiznoserelevantnedokaze.

Zamenik{efaposlani~ke grupe Srpske radikalne strankeAleksandarMartinovi} rekaojeju~edasenada da su informacije da }e seliderradikalaVojislav [e{eq za oko dva meseca vratiti u Srbiju ta~ne. Martinovi} je novinarima u Skup{tini Srbije rekao da se nada da su informacije Nata{e Kandi} relevantne jer,kakojerekao,onaje„glasnogovornikha{kogTribunala„.Martinovi}jeocenioda }e [e{eqev povratak „zna~iti mnogo za Srbiju”jerjeon„lidersogromnimautoritetom i harizmom„ koja je „jo{ ve}a nakon briqantne odbrane [e{eqa u Hagu”. Martinovi}jerekaoidao~ekujeda}eseuSRS vratiti„mnogiprevareni”radikalikojisu pre{li u Srpsku naprednu stranku TomislavaNikoli}a.

Poslanik SRS-a Zoran Krasi} isti~e da se, zahvaquju}i ZES-u, “demonstrira ne{to {tosezoveSizif”. –Visemu~itekaoSizif,ali seodmitskogSizifapoprili~norazlikujete.Znatezbog~ega? OnajSizifseznojio,krvario, vra}ao se na staru poziciju, a vama se pozicija poboq{ava, postaliste,nikrivinidu`ni, ~ak i eksperti – primetio je Krasi}.–Emojigra|aniSrbije,kadabisteviznalikojuuvredu mi trpimo, {ta sve prolazi krozovavrataskup{tinedabismo odr`ali neki sastanak, savetovawe… to dolazi prepo-

VladaVojvodinedonelajeodlukudase tokomovegodinenepove}avajuzaradezaposlenima u pokrajinskim organima, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Zarade nisu pove}avane od novembra 2008.iovegodinene}eseuskla|ivatini zaiznosinflacije,rekaojepokrajinski sekretarzafinansijeJovica\uki},navodiseusaop{tewu. Zatunamenujeuovogodi{wempokrajinskom buxetu planirano 150 miliona dinara koji }e biti preneti Fondu za kapitalna ulagawa AP Vojvodine radi izmirewa obaveza prema gra|evinskim predu z e} im a za zav r{ et ak zap o~ et ih investicijauPokrajini,dodajeseusaop{tewu. S. N.

nistara, po kojima ~lan Vlade mora da zastupa odluke Vlade bezobziranatodalijezawih glasaoiline. –Nisam~lanVlade,neka~lanovi Vlade govore o tome kako se ose}aju zbog promena Zakona o Vladi – poru~io je doskora{wi ~lan Cvetkovi}evog kabineta Mla|an Dinki}, ~ije razre{ewe je premijer predlo`io ba{zbogizjavakojesu“naru{avale”jedinstvoVlade. [efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju„ Nada Kolunxija smatra da nema ni~eg nelogi~nog u takvoj odredbi. Ona je poru~ila  nezadovoqnimada“nikonemoradabude~lan Vlade”.

rekli su

Pujpikeneva`i Srbiji nisu potrebni izbori, videsmo, gle ~uda, metamorfozu iponovnozbli`avaweonihkoji susepquvali.Sadodjednom–puj pikeneva`i,sve{tosmorekli poliza}emo i pod novom firmom,kojanijeG17ve}nekiregioni, u}i }emo u novu pri~u s istim qudima, istim programom,apravimoVladukoja}ere{iti ono {to nije u~inila za prethodnetrigodine.Nijenego! – prokomentarisao je rekonstrukciju Vlade poslanik DSSaMilanLap~evi},procewuju}i da je sve ovo „~ista farsa i kozmetika”.

Sizif tentno, napumpano, u{minkano, ma, ju~e o~istilo nos, a ve} pametuje o Evropi, evropskim standardima. Kad mu ka`e{ dobardan,ontiodmahka`e“ne}u da ti odgovorim, nije po evropskimstandardima”. Replicirala je {efica kluba ZES-aNadaKolunxija,isti~u}i da“podsmevatisegra|animakoji verujudajeputkaBriseluboqi od onoga koji su zagovarali oni koji izvode prili~no sme{an igrokaz,akojijebioputmr`we, granica Karlovac–Karlobag–Virovitica, poziva na ratove, mr`wu, netpeqivost, izolaciju isankcije”. S. Stankovi}


4

ekonomija

~etvrtak10.mart2011.

NEA@URNOSTTREZORASPASLASKROBARU

NOVIPOGONUOYACIMA

Prvainvesticija posle dvedecenije Preduze}e„Garant“izFutoga otvorilo je ju~e u Oxacima fabriku za obradu radilica, blokovaiglavamotora.Re~jeo 87.pogonunovihtehnologijakoji je Vlada Vojvodine finansiralas30milionadinarapreko Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj.

dnevnik

tiposaokrozraznevidovekooperacije–rekaojePajti}.–Realizacijom Programa pogona novih tehnologija do sada je u Vojvodini zaposlena gotovo 21.000qudi.Ovajprogramjeizuzetan za privla~ewe investicijaupravouonimop{tinamau kojima se ve} decenijama nije

IPOKdrugiputizbegaoste~aj PrivrednisuduZrewaninuodbaciojenaju~era{wemro~i{tu predlogPoreskeupraveuZrewaninu za pokretawe ste~ajnog postupkauIndustrijiprera|evina od kukuruza (IPOK), s obrazlo`ewemdapredlaga~nijeuplatio

kojiprema{uje170milionadinara. SavetnicauUpraviprihodau Zrewaninu Jasmina Baj{anski izjavilajenaro~i{tudajePoreska uprava Republike Srbije 2. martadalanalogTrezoruza pre-

PoreskaupravaRepublikeSrbije2.martadala nalogTrezoruza prenosavansazapokretawe ste~ajauIPOK-u, alinijeimaladokazda je iznos od750.000dinaraupla}en predujam od 750.000 dinara za pokretawepostupka. Ste~ajni sudija Radomir Radoj~i} je konstatovao da je predste~ajni postupak uveden 17. februara,napredlogPoreskeupraveuZrewaninu,presvegazbogdugotrajne blokade ra~una i duga

nosavansazapokretaweste~ajau IPOK-u, alinijeimaladokazda je iznos od 750.000 dinara upla}en. Naknadnomproveromura~unovodstvu zrewaninskog suda utvr|enojedanovacnijeupla}en ni do ju~e, iako je rok za to bio petdanaodpokretawapredste~aj-

nogpostupka. Naosnovutoga,ste~ajnisudijajeobustavioprethodnopokrenutiste~ajnipostupak. Takoseju~epodrugiputdesilodanijeuvedenste~ajuIPOK, poznatu zrewaninsku fabriku skroba,najve}unaBalkanu,osnovanu 1954. godine pod nazivom „Skrobara„.

Posleprivatizacije,„Skrobara„jepro{laikrozste~aj,aTrgovinskisuduZrewaninuocenio je2009.dajeuspe{nosprovedeni planreorganizacije. Fabri~ki pogoni obustavili su preradu kukuruza 1. maja 2010. godine, a radnici su ostali na ulici,bezplate.

SPOQNIDUG23,8MILIJARDEEVRA

Srbijana200miliona evradoprezadu`enosti Upripremisujo{triprojektauOyacima, koje}etako|efinansiratiPokrajina Ukupnavrednostinvesticijeje oko120milionadinara. – Ovo je samo logi~an sled u na{emrazvoju–rekaozajeRTV vlasnik AD „Garant“ Mladen Adamovi}.–UlivniciuFutoguizra|ujemoblokove,klipwa~eiradilice,auovojradionici radimo wihovu finalizaciju.Ciqnamjedamo`emodaizradimo kompletan motor po svetskimstandardima. Preduze}e„Garant“ve}izvozi na tr`i{te Evropske unije, Koreje,Sirije. –PogonuOxacimajeprvave}a investicija u ovom gradu u posledwih 20 godina – rekao je predsednik Vlade Vojvodine BojanPajti}.–Dokrajagodine ortvori}emojo{jedanpogonza proizvodwu hrane za decu, a pro{le godine finansirali smojedanpogonuDerowama.Zadovoqstvomije{toPokrajinska vlada u~estvuje u svim razvojnim projektima op{tine Oxaci. –Mismoulo`ili30miliona dinarauovajpogon,gdejeneposrednozaposleno25qudii{to jejo{va`nije,jo{300}edobi-

otvorio nijedan fabri~ki pogon. Pokrajinskisekretarzanau- ku i tehnolo{ki razvoj DragoslavPetrovi} rekaojedasuuz ovaj projekat u pripremi jo{ tri,koje}etako|efinansirati Pokrajina.Nanovimkonkursima Pokrajinskog sekretarijata zanaukuitehnolo{kirazvojza otvarawenovihpogonauna{oj pokrajini, koji imaju za ciq unapre|ivawa privrednog razvoja ~itave na{e pokrajine, o~ekuju se i strane ulaga~i, a prednost }e imati nerazvijene op{tine,naglasiojePetrovi}. – Op{tina Oxaci ima dobru i obu~enu radnu snagu, samo su nam potrebne nove investicije –rekaojenaotvarawufabrike predsednik op{tine Oxaci PredragCvetanovi}. Postoji realna mogu}nost da se u Oxacima privreda na neki na~in o`ivi i da, barem delimi~no, dostigne onaj nivo koji jeimalapredvadesetakgodina. Za takav poduhvat potrebno je mnogo toga u~initi i veruje se dajeovajpogonsamoprvikorak katomciqu. S.Jovin

OPETPROTESTIZBOGLUKSUZA

Vladavoza voza~ekombija Udru`ewe vlasnika kombi-vozila i prevoznika predstavi}e danasuBeograduzahteveinajavitiprotestnevo`weuve}imgradovimaSrbije. Udru`ewe vlasnika kombi-vozilaiprevoznikaje18.februara saop{tilodajeodustaloodprotestnihvo`wiuBeogradu,Novom

Sadu, Ni{u, Kraqevu i Kru{evcu, koje su bile najavqene za taj danzbog,kakosunaveli,obe}awa ministrazainfrastrukturuMilutinaMrkowi}a da}enajkasnijeza20danabitiukinutporezna luksuzzatukategorijuvozila. Predsednik Udru`ewa Igor Qubinkovi} jetadarekaoTanjugu da je ministar Mrkowi} zatra`io od kombi-prevoznika da se strpe,inajavioda}eporezbiti ukinut najverovatnije do kraja februara. Qubinkovi} je rekao da}ekombi-prevoznici,ukoliko obe}awe ne bude ispuweno, protestnimvo`wamablokiratisao-

bra}aj u celoj Srbiji. Predstavnicitogudru`ewasutvrdilida je na prethodnim sastancima s predstavnicima Ministarstva finansija dogovoreno da do 20. februara na sednici Skup{tine Srbijeposlaniciglasajuoukidawu poreza na vozila ukupne mase maweodtriipotone. Dr`ava je od 1. januara uvela poreznasvateretnavozilaukupnemasedotriipotonejersuvlasnici xipova, da bi izbegli pla}aweporezanaluksuz,svojavozilaregistrovalikaoteretna. UUdru`ewuka`udatrenutno pla}ajuporezod75.000do174.000 dinara,uzavisnostiodkubika`e, idajetosamoporezbezregistracije, koja iznosi izme|u 30.000 i 40.000dinara. Kombi-prevoznicitra`eida dr`ava vrati novac onim prevoznicima koji su platili registracijupovi{ojceniidatone moradabudeu„ke{u”ve}ikroz odbijaweodporeza.

8. 03. 2011.

1.303,44289

PoanaliziNarodnebankeSrbije,nakraju2010.godineukupan spoqni dug Republike Srbije je iznosio23,8milijardeevra,aodnos spoqnog duga i BDP-a, koji ukazuje na eksternu solventnost zemqe, neznatno je ispod nivoa visoke zadu`enosti (80 odsto) i iznosi79,6%. Prera~unatounovce,tozna~i dajeSrbijanasamo200miliona evraodvisokeiverovatnoopasne zadu`enosti.Kakojekrenulo,lako se mo`e desti da veoma brzo pozajmimoivi{eod200miliona, poduslovomdaprodajaTelekoma propadne. Upore|ewus2009.godinom,lane je dug porastao 1,3 milijardu evra.Takosmo,popodacimaNBSa, na kraju 2009. bili du`ni oko 22,5milijardeevra,umartu2010. ve} smo dugovali 23 milijarde, u junu 23,5 milijardi. U septembru jedo{lopadadugovana23,1milijarde,dabi~etvrtotromese~jezapr`ilo~orbunakona~ne23,8milijardeevra. AnalizaNBS-atako|epokazujedajelaneu~etvrtomtromese~ju,uodnosunatre}e,u~e{}espoqnogdugauBDP-ubilo2,7posto ve}e, a sektorski posmatrano, glavnikrivcisupove}awespoqnogdugajavnogibankarskogsektora. Spoqni dug javnog sektora na krajudecembradostigaoje9,1milijardievraiuodnosunaseptembar je pove}an 2,3 posto. Spoqni

Spoqnidugprivatnogsektoraje14,7milijardi evra,atendencijajedarastedugbanaka, adasesmawujuobavezepreduze}a dugdr`aveiNarodnebankeSrbijeiznosioje8,4milijardievra,a dr`avno garantovani 691 milion evra. Povu~eno je 186,6 miliona evra inostranih kredita, od ~ega jecentralnabanka,poosnovu{estetran{estend-bajaran`manas MMF-om, povukla 54,4 miliona, dr`avni sektor 107,2 miliona, a javnapreduze}auzgarancijudr`ave25milionaevra.Istovremeno, otplatepoosnovuglavniceiznosilesu74,0milionaevra,od~ega se 54,9 miliona odnosi na dr`avni,a19,1milionanadr`avnogarantovanidug.

Spoqni dug privatnog sektora nakrajudecembra2010.godineiznosio je 14,7 milijardi evra i u odnosu na kraj tre}eg tromese~ja jepove}an3,3posto.Odtogajedug banaka pove}an 15,1 posto, a dug preduze}a smawen dva odsto. Porastspoqnogdugaprivatnogsektora tokom ~etvrtog tromese~ja posledicajeprvenstvenokratkoro~nog zadu`ivawa banaka. Kod ostalih sektora, osim bankarskog, znatnija zadu`ewa zabele`ena su u rudarstvu (31 milion evra)isektorutrgovinenavelikoimalo(24,7milionaevra).

Po osnovu dugoro~nih kredita zabele`enojerazdu`eweprivatnogsektoraza93,2milionaevra. Najve}arazdu`ewazabele`enasu u slede}im oblastima: informisawu i komunikacijama (70,3 miliona evra), prera|iva~koj industriji (38,7 miliona evra) i u okviru sektora  finansijske delatnostiidelatnostiosigurawa –finansijskilizing(92,5milionaevra)iadministrativneipomo}ne uslu`ne delatnosti (11,4 milionaevra). Spoqnidugbanaka jenakraju decembra iznosio 5,1 milijardi evra. Po raspolo`ivim podacima o prometu, banke su seukupnozadu`ile668milionaevra. Spoqnidugpreduze}a nakrajudecembrajeiznosio9,6milijardi evra. Preduze}a su tokom ~etvrtog tromese~ja koristila 264,6milionaevradugoro~nihi sredworo~nih kredita iz inostranstva. Od toga, 48,3 odsto odobrilasuimstranapreduze}a kojasuswimapovezana,29,6odsto strane banke i finansijske institucijekojesupovezanalicasdoma}imbankama,doksena ostale kreditore odnosi 22,1 procenta.Otplatepokreditima suidaqeve}eodnovogzadu`ivawa,takodasusepreduze}aiu ~etvrtom tromese~ju po dugoro~nim i sredworo~nim kreditimarazdu`ila–za176,7milioD.U. naevra.

RastproizvodweusredwemBanatu Industrijska proizvodwa u Sredwobanatskomokruguujanuaru2011.godineporaslaje17,1postouodnosunajanuarprethodnegodine,saop{tenojeju~eizRegio- nalneprivrednekomoreuZrewaninu.

Dobarstart napo~etkugodineostvaren je,presvega,zahvaquju}irastuproizvodwe sirove nafte i prirodnog gasa od 80 posto i prera|iva~ke industrije od 6,8 posto.

U strukturi industrijske proizvodwe na podru~ju pet op{tina Sredwobanatskog okruga prera|iva~ka industrija ~ini 89,1 odsto a proizvodwe nafte i gasa 10,7odsto.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (774,96 0,31)

Promet

Pekabeta, Beograd

20,00

6.000

3.102.000

Energoprojekt Entel, Beograd

11,82

2.460

1.370.220

AIK banka, Ni{

0,49

4.076

9.133.488

Tigar, Pirot

4,82

740

5.179.830

Komercijalna banka, Beograd

0,31

32.959

626.220

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,56

3.129

21.900

Energoprojekt holding, Beograd

0,88

1.027

854.690

2,53 Promena %

487 Cena

12.170 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,08

8.981

3.233.229

Imlek, Beograd

-2,19

2.140

1.440.281

Soja protein, Be~ej

0,19

1.030

748.038

Univerzal banka, Beograd

2,22

5.114

179.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.500

1.247.500

Privredna banka, Beograd

0,00

620

0,00

Tigar, Pirot

4,82

740

5.179.830

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,56

3.129

21.900

Meser Tehnogas, Beograd

0,01

7.000

105.000

180.648

Alfa plam, Vrawe

0,29

9.678

1.683.950

0,00

597

0,00

-1,15

517

17.926.327

Simpo, Vrawe Pet akcija s najve}im padom Montinvest, Beograd

-11,36

11.700

23.400

Centropromet, [id

-10,89

90

32.400

-8,82

6.200

68.200

BB Minakva, Novi Sad Dunavprevoz, Ba~ka Palanka

-8,17

551

23.693

Progres, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,08 Promena %

91 Cena

87.694 Promet

NIS, Novi Sad

0,40

501

55.859.816

Soja protein, Be~ej

0,19

1.030

748.038

Jugozapadna Ba~ka, Ba~

0,00

312

Naziv kompanije

Fabrika {e}era, Crvenka

-0,22

4.590

165.240

Veterinarski zavod, Subotica

FKL, Temerin

0,00

1.300

105.300

Аеродром Никола Тесла, Београд

Promena %

Cena

Promet


ekOnOMiJA

dnevnik KO MO@E NAJLAK[E DO POSLA

~etvrtak10.mart2011.

ZAPO[QAVAWU 7,2 MILIJARDI

DA LI ]E USPE[NI MENAYERI BITI USPE[NI SAVETNICI

Kasnoprivrednici uVladustigo{e

Farmaceuti, gra|evinci, IT... Mladi s fakultetskom diplomomizoblastifarmacije,medicine, gra|evine, geodezije i informacionihtehnologijanajlak{e mogu na}i zaposlewe, pokazali su najnoviji podaci sajta prijemni.infostud.com. Tokom2010.godineposlodavci su naj~e{}e nudili posao iz tih oblasti, ali je odziv kandidata bioslab,paneodlu~nimmaturantima taj podatak mo`e pomo}i

prilikom izbora studija, saop{tioje„Infostud„. Ipak, nezavisno od lako}e zapo{qavawa,maturantiizgodine u godinu naj~e{}e biraju studije iz oblasti medicine, stomatologije, jezika, ekonomije, turizma iliprava,doknajmaweinteresovawe pokazuju za studije matematike,fizike,teologije,istorije iveterine. Istra`ivawesajtapokazaloje da je mogu}nost zapo{qavawa jedan od najva`nijih kriterijuma prilikom izbora studija jer je pro{legodine~ak80odstobudu}ihstudenata,u~esnikaistra`ivawa, navelo taj kriterijum prilikomupisaodre|enihstudija. USrbijitrenutnoimavi{eod 200 visokoobrazovnih ustanova, fakultetaivisokih{kola,ana nekima, poput Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, gde je na smeru Softversko in`ewerstvo pro{le godine bilo potrebno maksimlanih 100 poena, konkurencijazaupisvrlojejaka.

Budu}u potpredsednicu Vlade SrbijeVericu Kalanovi} savetova}e tri poznata srpska privrednika–direktor„Metalca”Dragoqub Vukadinovi}, „Sintelona” Nikola Pavi~i} ikompanije„Todor” Mirko Todorovi}. Vukadinovi}uiPavi~i}u~akje–onisu toisamipotvdili–nu|enodabudu potpredsednici Vlade Srbije alisuonitoodbilidabipristali da svojim iskusnim savetima pomognudaSrbijikrenenaboqe. Potparol Unije poslodavaca SrbijeDragoqub Raji} ocenioje zana{listdajedobrodasequdi iz privrede ukqu~e u povla~ewe ekonomskih poteza i nu`nih mera,alitvrdidasestimzakasnilotedapreostalovrememandata ove vlasti nije dovoqno ni da se za~nu,akamolisprovedu,merenu`nedabiprivredakrenulasmrtveta~ke. – Ne smeta da se privrednici pojavqujukaosavetnici,alijeveliko pitawe da li to sada mo`e donetiboqitak–ka`eRaji}.Naime,idosadasunekiprivrednici, zahvaquju}i svom dobrom polo`aju u na{em dru{tvu koji im jeobezbe|enpoliti~kimzale|em, „savetovali”, ali to nije donosilo op{tu dobit ve} wihovu sopstvenu.No,svakakojebilokrajwe vremedasekaosavetnicipojavei privrednici,kaoidanajzadta~noznamokosuoniikogasavetuju. Jeste kasno {to se to doga|a tek sadaiuovakvojekonomskojsituaciji, ali mo`da }e oni ipak doprinetidasebaremne{tozapo~ne, a da potom naredna vlada nastavitimputem.Neverujemdase bilo{tazanajvi{egodinudana, a mo`e biti i za nekoliko meseci,mo`euraditi. Usvakomslu~aju,timprivrednicimakojisuprihvatilidabu-

Da ne budu strana~ki Javnajetajna,isti~eDragoqubRaji},danekestrankeimajuboqu komunikacijusnekimprivrednicima,drugesdrugim,alitosenijepokazalokaodobrapraksa. –ZatobibilodobrodasavetnicipotpredsedniceKalanovi}ne budutosamouimestrankeizkojeonadolazive}zadobrobitsvih, bezobziranapoliti~koopredeqewe–rekaojeRaji}. dusavetnici,dodajena{sagovornik, to mo`e doneti dobrog jer }e biti jo{ bli`e Vladi pa samim tim znati i za koga da se opredele. –BilobimnogoboqedajeVlada odmah po formirawu 2008. godine za savetnike uzela uspe{ne privrednikeidajeimalasluhaza privredu i preduzetnike jer bi danas situacija bila sasvim druga~ija. Ovako, izgubili smo tri godine,aprivrednike,akoseizuzme nekolicina koja je vlasti iz poznatih razloga bila bitna, niko nije slu{ao niti je gledao da impomogne.Namasusadapotrebni ozbiqni programi i zato se ekonomska i socijalna situacija

APATINSKA PIVARA INVESTIRALA U NOVU AMBALA@U

„Jelen”ubociod desetmilionaevra Apatinska pivara ulo`ila je vi{eoddesetmilionaevrauproizvodwu i lansirawe nove ambala`e„jelenpiva”,{tojenajve}e komercijalno ulagawe regionalne pivarske grupe „StarBev” u 2011.godini,saop{tenojeju~ena konferencijiuprostorijamatepivareuApatinu. Na srpskom tr`i{tu 15. martana}i}esenovaambala`a „jelen piva” od 0,5 i 0,33litra,najaviojeregionalni direktor „StarBev” grupe za Srbiju i predsednik Upravnog odbora ApatinskepivareIlija [etka. Onjenaglasiodaje„jelen pivo”najve}ipivskibrend, ne samo u Srbiji ve} i u Jugoisto~noj Evropi, koje je dokazalo svoj vrhunski kvalitet brojnim nagradama u zemqi i inostranstvu.[etkajepodsetionatodaje topivove}12.godinuzaredomnosilac najvi{ih priznawa za kvalitetnaMe|unarodnojselekciji kvaliteta „Mond seleksion”. On jeukazaonatodajebilobitnoda

takavvrhunskikvalitetproizvodapratiivrhunskaambala`akoja}emo}idastanerameuzramesa svetskimbrendovima. [etka je naglasio da Apatinska pivara o~ekuje da lansirawe nove ambala`e uti~e pozitivno,

nesamonaprodajunadoma}emtr`i{tuve}inaizvoz,napomiwu}i da je ta pivara najve}i izvoznikpivauna{ojzemqi. Direktor marketinga Apatinske pivare Slobodan Sre}kovi} rekao je da je proces lansirawa noveambala`e„jelenpiva”zapo~etpreosammeseciidasusena raspisani tender javile vode}e

evropske i svetske „pekixing” agencije,aodwihjeizabranaholandskaagencijazadizajnambala`e„Kartils”. Sre}kovi} je istakao da nova ambala`a „jelen piva” ima „superioranizgleduodnosunaostale pivske fla{e na tr`i{tu Srbije”, i dodao da je napravqenauskadusazahtevima i `eqama potro{a~a. Apatinskapivarasamou 2010.godiniulo`ilajeoko 23milionaevrauproizvodwuiinovacije. Apatinska pivara je od decembra 2009. godine ~lanica regionalne pivarske grupe „StarBev” koju je osnovala vode}a globalna investiciona kompanija „CVC Capital Partners„. Lider je u proizvodwi pivauSrbiji,soperativnimproizvodnim kapacitetom od ~etiri miliona hektolitara godi{we i oko 900 zaposlenih, a do sada je investirala oko 150 miliona evrauSrbiji. V. ^v.

Martguta struju

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,5830

103,6560

106,0410

101,2720

Australija

dolar

1

73,6432

75,1461

76,8745

73,4177

Kanada

dolar

1

75,2581

76,7940

78,5603

75,0277

Danska

kruna

1

13,6140

13,8918

14,2113

13,5723

Norve{ka

kruna

1

13,0918

13,3590

13,6663

13,0517

[vedska

kruna

1

11,4781

11,7123

11,9817

11,4429

[vajcarska

franak

1

78,0450

79,6378

81,4695

77,8061

V. Britanija

funta

1

118,0650

120,4750

123,2460

117,7040

SAD

dolar

1

73,1342

74,6267

76,3431

72,9103

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 3. 2011. godine

Elektroprivreda Srbije saop{tila je ju~e da je prose~na dnevna potro{wa elektri~neenergijeuSrbiji tokom posledwih nekolikodanabilaoko145miliona kilovat-sati, ili oko 17 postovi{eodplana. Kakosenavodiusaop{tewu, pove}ana potro{wa struje pokrivena je izuzetnom proizvodwom termoe- lektranakojesuisporu~ile sistemu oko 15 posto vi{e elektri~ne energije nego {tojeplanirano.

nemo`eizmenitizapolagodine ili godinu, bez obzira na to ko koga savetuje i ko iza koga stoji. Jednostavno,zakasniloseusvemu, apresvegaureformijavnogsektora,javnihpreduze}a,atakavposaoseneobavqazakratkovreme. Akobisepokazalaspremnostda se to barem zapo~ne, privrednici-savetnici bi mogli dobiti prelaznu ocenu i priznawe da su ne{to u~inili za ovo dru{tvo – zakqu~ujeRaji}. EkonomistaSa{a \ogovi} isti~edanemorazna~itidaonajko dobro obavqa posao na mikronivou, odnosno nivou preduze}a, isto zna da radi na makronivou, odnosnonivoudr`ave.

–Onajkoobavqaposlovenanivou preduze}a ima interes da u preduzetni{tvuposlujeuspe{nijeiodmahsepostavqapitawesukobainteresa–dali}edasavetuje ne{to samo {to je u interesu tih preduze}a na u{trb dugoro~nijihciqevadr`aveiline–ka`e\ogovi}.–Svakakojebilodostasavetnikaiztajkunskihoblasti,alisuonibiliskriveniili usenci,asadasusenekipojavili i postali malo vidqiviji, no to nezna~ida}ena{aprivredaprocvetatiido}idopozitivnihpomerawa. Dabidoboqitkado{lo,nagla{ava sagovornik, mora postojati dobarambijent,aonsepravitako {to se prvo dr`ava na svim svojim nivoima transformi{e, postaje efikasniji aparat u kojem }ebiti~inovnikaonolikokolikojeneophodnozapru`aweoptimalnih usluga i privredi i gra|anstvuismawujepapirologiju. – Na taj na~in bi se smawili mitoikorupcija,itobive}bio zna~ajan pomak u stvarawu ambijenta,uz,naravno,transformisanuitransparentnupravnuinfrastrukturu.Trebadubqekrenutiu transformaciju javnih preduze}a i dru{tvenog sektora da bi se smawilesubvencijeijavnapotro{waaprivuklenoveinvesticije. Tosuzadacikojimorajudaseurade,azatonisupotrebnisavetniciiposebnisavetniciizprivredeve}jeneophodnodautimpreduze}imaujavnomsektorubuduodre|eni stru~waci i profesionalnimenaxerikoji}edazaista radenatr`i{nimosnovamaalii primajunatimistimosnovamai nagradeakodobroposlujuilida budusankcionisaniakosuneuspe{ni–ocewuje\ogovi}. Q. Male{evi}

5

„Prva”{ansa idruge mogu}nosti – Ovog od i{ wi bux et za aktivne mere zapo{qavawa iznosi}e7,2milijardidinara, 90 posto vi{e u odnosu na pro{logodi{we 3,7 milijarde – izjavio je ju~e direktor Nacionalne slu`be zazapo{qavaweDejan Jovanovi}. Onjeuizjavizanovinare nakonsastankakojemsuprisustvovalipredstavnicilokalnihsamouprava,privrednici, NSZ-a i Nacionalne alijansezalokalniekonom-

ski razvoj (NALED) rekao da }e tokom 2011. kroz programe“Prva{ansa”zazapo{qavawe mladih bez iskustva biti anga`ovano 25.000 qudi. On je dodao da je pro{legodinekrozmereaktivnog zapo{qavawa posao na{lo35.000qudi,doksuo~ekivawada}eovegodineradne kwi` ic e dob it i 60.000 qudi. Jovanovi}jekazaodauSrbij i na evid enc ij i NSZ-a ima 25.000 qudi s fakultetskom diplomom. Uprkos tome, broj visokoobrazovanih uSrbiji,tek{estodsto,dalekojeispodevrospkogproseka. – Tre}ina qudi s evidencijenezaposlenihjebezikakvih kval if ik ac ij a – zakqu~io je Jovanovi}, i dodao da su to te{ko uposlive kategorijezbog~egasuneophodnedokvalifikacije.

EKONOMISTI O NOVOJ VLADI

Premijeruzeoi {tapifinansije Najkokretniji ekonomski efekat rekonstrusawa Vlade Srbije jezasada~iwenicadajepremijer Mirko Cvetkovi} u svoje ruke uzeoi{tapifinasijepa}evaqda sti}i i neki konkretni rezultatikorisnizagra|ane. Ekonomisti ocewuju da bi rekonstruisawe Vlade trebalo da dovededowenogefikasnijegdelovawa, isti~u}i da fokus treba da bude sprovo|ewe su{tinskih reformi. EkonomistaJurij Bajec ka`eda je jedan od najva`nijih rezultata rekonstrukcije Vlade Srbije definisawe novih pravila pona{awaza~lanoveVlade,koja}eomogu}itidaonadelujekaojedinstveni tim i, samim tim, bude efikasnija u radu i postizawu rezultata.Bajecjeistakaodajeoduvo|ewa novih lica i smawewa broja ministarstava va`nije uspostavqawenovihpravila,kojapodrazumevajudasesvaeventualnorazli~itami{qewapopojedinimpitawima rasprave u samoj Vladi, a daonazatimdelujekaojedanjedinstvenitim. –Premijerdobijamogu}nostda obezbe|uje ve}u jedinstvenost u raduVlade,{tojeveomabitno,s obziromnatodaVladipredstoji predlagaweveomava`nogbrojazakonakojiseti~udobijawakandidaturezaulazakuEU,{tojejedan od prioriteta Vlade – ukazao je Bajec, koji je i ekonomski savetnikpremijera. On je ocenio da je veoma dobro {tojepremijerprihvatioifunkciju ministra finansija jer je na taj na~in objedinio ne samo prvo mesto u Vladi nego i stavio pod kontrolu kqu~no ministarstvo u kojemseprelamaju,sfinansijskog aspekta,sveaktivnostiVlade. –Verujemda}edokrajamandata Vladauspetidvestvaridapostigne – da zavr{i zapo~eti pa neko vrememalousporeniprocesdobi-

jawakandidaturezaulazakuEU,a s druge strane, da }e lak{e da se dogovara o nekim prakti~nim pitawimakojaseti~usvakodnevnog `ivota gra|ana, kao {to su jasni dogovoriotomekakoikolikose

konstruisana Vlada Srbije biti efikasnija i usmerena na sprovo|ewe sistemskih reformi. On je ukazaonatodasenemo`ekritikovatiniono{tojeuprethodnom perioduostvareno,atojekontrola javnog sektora, fiskalna i buxetskakonsolidacija,kaoidono{ewenizarestriktivnihidodatnihmera{tedwe. –Ovo{tosadanovaVladaobe}avasuneophodnireformskiprocesi–istakaojeon,idodaodatreba sagledati celovit koncept reformiibrzonapravitiplanprioriteta jer vremena nema previ{e,asistemskereformesenemoguobavitivelikombrzinom. –BilobidobrodaVladauovoj godiniuspedauradinekekqu~ne poteze–kazaojeKova~evi},inaveodajezajunnajavqenodono{eweva`nihreformskihzakona.

Socijalna demagogija VladimirVu~kovi} jeizraziobojazandapostojimogu}nostdase brigao`ivotnomstandardugra|anavodinapogre{anna~in–„da }eVladapregovaratiotomedaliplatetrebadasepove}ajuiline, {ta}ebitispenzijama,daliprodu`avatiotplatukredita,uzobe}aweonekojboqojbudu}nosti”. Vu~kovi}jepodsetionato„dasmodosadave}imalisubvencionisanekreditezagra|ane,uzeksplicitnoobe}aweda}ezagodinu danabitiboqeida}equdilak{eotpla}ivatirate,alitiboqi daninisudo{li”. mogupove}atiplateujavnomsektoruipenzije–naveojeBajec. On je napomenuo da redukcija Vlade,poprirodistvari,donosii nekesimboli~neu{tede,alidato nijesamoposebisvrhacelepri~e ve}jemnogobitnije{topremijer imamogu}nost,pravoiobavezuda na jedinstveniji na~in vodi dogovorenupolitikuVladeidadobije podr{kukojaseposlemorarealizovati i u sprovo|ewu dogovorenihodluka,ainastupaujavnosti. Ekonomista Miladin Kova~evi} izraziojeo~ekivaweda}ere-

Urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Vladimir Vu~kovi} izjavio je da rekonstruisana Vlada treba da se usmeri na su{tinske reforme, a nena„adhok”mere. – Tu nema velike filozofije, fokustrebadabudesveonoo~emuekonomistipri~aju,atosusu{tinske reforme, infrastrukturni radovi, a {to mawe ‘ad hok’meraidogovoraizme|uVlade, privrede i banaka – rekao je Vu~kovi}. D. U.


6

nOv^Anik

~etvrtak10.mart2011.

NIJEVI[EBAN^INAPOSLEDWA

SRPSKITURIZAM UBERLINU

Bahatimbankarimaprete milionskekazne

Dunavi gradovi

Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Srbije (TOS) objediwuje nastup turizma Srbije na Me|una rod noj tu ri sti~ koj ber zi „ITB 2011” u Berlinu, koja traje do 13. marta, saop{tio je TOS. Za po tre be pred sta vqa wa turizma Srbije zakupqen je izlo`beni prostor veli~ine 163 kvadratna metra u Hali 11.1 Berlinskog sajma. Osim

dnevnik

Ukoliko banke ne budu po{tovale odredbe zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga, Narodna banka Srbije }e izricati i nov~ane kazne od 500.000 do tri miliona dinara. To ~eka banke, odnosno davaoce lizinga koji finansijske usluge ne ogla{avaju na jasan i razumqiv na~in, one koji ugovor nisu sa~inili u pismenoj formi ili na drugom trajnom nosa~u podataka, tako|e, ako svaka ugovorna strana ne dobije primerak ugovora... Pomenimo, ovaj zakon bi trebalo da se primewuje od leta ove

godine jer je toliko potrebno da se, posle usvajawa u Skup{tini, donesu podzakonski propisi i usaglase akti. NBS je poslao predlog zakona o za{titi korisnika finansijskih usluga poslanicima i o wemu bi trebalo da se raspravqa uskoro. Kako predvi|a taj dokument, ubudu}e }e klijenti mo}i podizati gotovinu na {alterima odmah po evidentiranom prilivu i bez naknade, a za{tita od lo{e prakse banaka dodatno je poja~ana. Jer, ugovori vi{e ne}e mo}i da budu jedno-

strano mewani po osnovu tzv. poslovne politike banaka kada je u pitawu kamata. Klijenti }e imati pravo na prevremenu otplatu kredita, a iznos naknade ne mo`e biti ve}i od jedan odsto. Posle prijavqivawa gubitka platne kartice i wenog eventualnog neovla{}enog kori{}ewa, korisnik mo`e snositi {tetu najvi{e do 15.000 dinara. Ne mo`e se vi{e napla}ivati ga{ewe ra~una ili platne kartice. Ovaj dokument je vi|en kao kraj samovoqi banaka jer se po wego-

vom stupawu na snagu ne bi trebalo de{avati da klijenti budu neprijatno iznena|eni naplatom usluga koju nisu o~ekivali. Skri-

ISIROTIWSKAHRANABE@INAMSTRPEZE

TOS-a, na {tandu }e svoju ponudu predstaviti i Turisti~ka organizacija Beograda, Turisti~ka organizacija Vojvodine, Turisti~ka organizacija Novog Sada, turisti~ke organizacije ^a~ka i Leskovca, bawa Gorwa Trep~a, „Jat ervejz” i broj ne tu ri sti~ ke agencije. Na {tandu }e biti pred sta vqe na ce li na tu ri sti~ke ponude Srbije, s posebnim na gla skom na po nu di kratkih odmora u gradovima, putevima kulture u Srbiji, ponudi Dunava, aktivnom odmoru u o~uvanoj prirodi i manifestacijama u Srbiji.

Ma|ari kupuju{e}er uAustriji U prodavnicama u austrijskoj po kra ji ni Bur gen land trenutno vlada velika jagma za {e}erom, ali ne Austrijanaca, ve} suseda – Ma|ara. Razlog za porast broja kupaca {e}era u Austriji jeste veliko poskupqewe ovog proizvoda u ma|arskim prodavnicama. Jo{ pre nekoliko nedeqa je u Ma|arskoj kilogram {e}era ko{tao oko 73 centi, a sada je cena porasla 20 do 30 posto. Ve} dve nedeqe Ma|ari „sale}u” austrijske prodavnice namirnica i kupuju sve zalihe {e}era, potvr|uju prodavci u Azen{tatu. Svakodnevno je potra`wa za {e}erom u mestima na granci s Ma|arskom velika, i pojedini kupci tra`e i ve}e koli~ine, ali austrij ske pro dav ni ce pro da ju samo koli~ine za potrebe doma}instva, {to je oko 20 do 30 kilograma po kupcu.

Odli~naprodaja ju~era{weghleba „Hleb upola cene posle 17 ~asova„, „Ju~era{wi hleb 20 dinara”..., samo su neki od natpisa koji se u posledwe vreme mogu videti na vojvo|anskim pekarama. I, kako ka`u pekari – nije lo{e, i ju~era{wi dobro ide. Retko se u posledwe vreme de{ava da u kasnim popodnevnim ~asovima na rafovima nema hleba, na|e se u bilo koje doba. Sve su prilike, vi{e ne}emo dr`ati ni neslavni rekord po najve}oj poro{wi ove namirnice u Evropi jer nam, o~ito, i sirotiwska hrana be`i s trpeza. Po podacima Unije pekara, prodaja hleba u Srbiji je za godinu opala 12 odsto, a merewa kupovne mo}i pokazuju da pola miliona `iteqa nema para za mleko. – Otkad smo digli cene, prodaja hleba u pekarama u Ba~koj je opala 40 do 50 odsto. Bili smo prinu|eni na korekcije cenovnika zbog enormnog poskupqewa sirovina i energenata, a i sami smo potro{a~i i znamo kako je narodu jer svi smo u istom ko{u – ka`e za „Dnevnik” pekar iz Kqaji}eva Branko Milovanovi}, napomiwu}i da se sada mawe hleba baca, to jest pekarima mawe ostaje ali, dodu{e, i proizvodwa je smawena. On veli da se sada tra`i i vekna od 400-450 grama po 35 dinara te da je polukilogramska vekna u ovom delu Vojvodine 55 dinara. – Dodu{e, ne mo`emo prepolovqenu prodaju pripisati samo slaboj kupovnoj mo}i. U Ju`noba~kom i Zapadnoba~kom okrugu, naime, pozajmicu iz Robnih rezervi dobilo je samo jedno veliko preduze}e, koje je i najja~e, te mo`e da prodaje hleb od pola kilograma po 38 di-

PREHRAMBENAKRIZASENASTAVQA

Rekordno poskupqewe hraneusvetu U februaru su indeksi cena hrane u svetu porasli 2,2 posto. To je najvi{e u posledwe dve decenije, od kada Ujediwene nacije prate rast cena hrane. Glavni uzroci su prirodne katastrofe, konflikti, pove}awe azijske tra`we, {pekulacije na tr`i{tu. – Cene su i daqe na istorijskom maksimumu. Na`alost, u februaru su jo{ vi{e sko~ile tako da su, bez obzira na to da li se obra~unavaju na realnim osnovama ili su korigovane u skladu s inflacijom, dostigle novi rekord – rekao je Abdulreza Abasijan iz Organizacije UN za hranu i poqoprivredu FAO. Skok cena hrane najvi{e poga|a stanovni{tvo u Africi i Aziji, koje `ivi ispod linije siroma{tva, s mawe od dva dolara dnevno. Wih je u svetu 1,2 milijarda. – Va`no je da oni najrawiviji budu za{ti}eni, a ne da se

proizvodi subvencioni{u. Bitno je da dr`ave dobro ciqanim merama pomognu najsiroma{nije – ka`e KerolajnEtkinson iz Me|unarodnog monetarnog fonda. Sve ve}a upotreba kukuruza, je~ma i drugih `itarica u proizvodwi biogoriva dodatno je podstakla rast cena hrane. – Kada su cene nafte visoke, pove}ava se i proizvodwa biogoriva, a to podrazumeva upotrebu prehrambenih useva. To se dogodilo 2007. i 2008. godine, {to je bio jedan od glavnih faktora koji je uticao na rast cena hrane – ka`e Abasijan. Ujediwene nacije o~ekuju da }e zbog pro{logodi{weg pada svetske proizvodwe p{enice i rastu}e tra`we, zalihe `itarica u svetu ove godine biti naglo smawene. Ako se ne{to hitno ne preduzme, nesta{ica hrane i weno poskupqewe mogli bi izazvati novu svetsku prehrambenu krizu.

Ihranana~ek Jo{ uvek se roba {iroke potro{we, odnosno namirnice, naj~e{}e pla}aju ke{om, ali sve ~e{}e se gra|ani okre}u plastici i ~ekovima, {to ima posebnu dimenziju ako se ima u vidu da se na taj na~in pazare hleb, mleko, uqe... Po podacima agencije GfK, u 2009. se roba {iroke potro{we pla}ala ~ekom u osam odsto slu~ajeva, a pro{le godine ~ak 14 odsto kupqenih namirnica i{lo je na ~ek. nara i konkurentniji je od nas. „Mali” pekari nisu uspeli da dostave bankarske garancije Robnim rezervama pa nisu ni dobili p{enicu na zajam – obja{wava Milovanovi}. Kako god, dobrano smo stegli kai{ pa {tedimo ~ak i na sirotiwskoj hrani. Kako i ne bismo, kada je kilogram krompira na pijaci dostigao 70 i ~ak 80 dinara, a pri tom, dok ga ogulimo, od wega ne ostane ni{ta. U 2010. je 10 do 20 odsto pala i prodaja vo}a i povr}a. U 2009. tro{ili smo 136 kilograma povr}a i 62,2 kilograma vo}a, a zbog niske

kupovne mo}i 11 odsto gra|ana smawilo je potro{wu vo}a. U Srbiji su se u 2009. godini po stanovniku tro{ila ~etiri kilograma gove|eg mesa, 16 kilograma sviwskog, 1,3 kilogram ov~jeg i 17,4 kilograma `ivinskog mesa. Pomenimo, pre svega petnaestak godina godi{wa potro{wa mesa po stanovniku iznosila je 63 kilograma. Istra`ivawa pokazuju da ~etvrtina potro{a~a meso kupuje povremeno, da je 28 odsto wih znatno smawilo kupqene koli~ine, a da je 15 odsto wih meso po~elo da kupuje iskqu~ivo na akcijskim sni`ewima. To potvr|uju i mesa-

ri, koji ka`u da im je promet opao oko 20 odsto i da umesto kilograma potro{a~i sada kupuju po pola kilograma mesa, kao i da mnogi umesto {nicle kupuju jeftinije kategorije mesa ili jeftinije prera|evine, poput parizera i vir{li. Potro{wa mleka u 2009. iznosila je 56,5 litara po stanovniku, a lane je, {to zbog nesta{ica {to zbog pada kupovne mo}i, bila jo{ mawa. Posledwa ispitivawa tr`i{ta pokazuju da osam odsto potro{a~a nema svaki dan na trpezi mleko i jogurt, dok je {estina zbog niske kupovne mo}i proredila kupovinu ovih proizvoda. Po istra`ivawima agencije GfK, u 2010. godini je smawena i koli~ina kupqene robe i frekvencija kupovine. Recimo, u 2008. i 2009. godini smawili su potro{wu oni koji su imali primawa od 100 evra po ~lanu doma}instva, kao i oni s primawima od 101 do 250 evra. Me|utim, pro{le godine mawe su i re|e kupovali i oni koji su po ~lanu doma}instva imali vi{e od 250 evra. Ina~e, gra|ani su lane racionalnije tro{ili pa ih je, recimo, po istra`ivawima GfK-a, u 2009. godini na promocijama kupovalo 7,4 odsto, a lane 8,6 procenata. Pokazalo se da je 16 odsto gra|ana odustalo od velikih kupovina, 82 odsto wih kazalo je da u nabavku idu jednom nedeqno, dok se 30 odsto wih izjasnilo da sebi vi{e ne mo`e da priu{ti impulsivnu kupovinu koja podrazumeva ~okoladicu uz mleko i hleb. Za velike kupovine gra|ani su u proseku izdvajali 4.400 dinara, a za male 419 dinara po ra~unu. S.Glu{~evi}

veni tro{kovi u reklamama i ugovori koji se potpisuju bez gledawa trebalo bi da postanu neprijatna pro{lost. – Ciq zakona je da se unapredi poslovna praksa i otklone lo{i maniri banaka prema korisnicima wihovih usluga. Zakon nema retroaktivno dejstvo, ali }e pla}awe preostalih rata biti u skladu s novim odredbama, koje su gotovo u celosti usagla{ene sa standardima zemaqa EU – kazala je viceguvernerka NBS-a MiraEri}-Jovi}. S.G. LIZINGUNECVETAJU RU@E

Te{ka otplata dugova

Broj li zing ugo vo ra preduze}a s ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana pove}an je tokom januara 3,4 posto, na 16.500, pokazali su podaci Udru`ewa banaka Srbije. Broj li zing ugo vo ra preduze}a smawen je u januaru 0,1 odsto, na 40.334, dok je broj korisnika lizin ga me |u pred u ze }i ma po ve }an 0,1 po sto, na 11.981.

Iz nos ostat ka du ga preduze}a po lizing ugovorima smawen je tokom januara 2,5 odsto, s 80,59 milijardi dinara na 78,56 milijardi. [to se ti~e preduzetnika, broj lizing ugovora tako|e je u mawem padu, tako da je u januaru smawen 0,7 odsto, na 5.732, dok je broj korisnika lizinga smawen 0,6 odsto, na 4.218. Broj lizing ugovora s ka{wewem u otplati ve}im od 15 dana kod preduzetnika je u januaru smawen 0,3 odsto, na 1.857. Iznos ostatka duga preduzetnika smawen je u januaru 3,2 odsto, sa 4,8 milijarde dinara na 4,65 milijardi.

UPRIPREMIPRODAJAPREOSTALIHAKCIJA„PEKABETE”I„CE-MARKETA”

„Delez”moradaplatidr`avi kaoiMi{kovi}u Agencija za privatizaciju priprema prodaju preostalih akcija beogradskih trgovinskih preduze}a „Pekabeta„ i „Ce-market„, ali ih ne}e prodati po ceni koja je ni`a od one po kojoj su akcije „Delta–Maksija„ prodate belgijskoj kompaniji „Delez„, re~eno je u Agenciji. „Delta–Maksi„ je vlasnik 69,44 odsto akcija „Pekabete„, a u vlasni{tvu dr`ave je preostalo 14,56 odsto kapitala tog preduze}a. U vlasni{tvu „Delta–Maksija„ je i paket od 75,14 odsto akcija „Cemarketa„ gde je dru{tvenom vlasni{tvu preostalo 23,23 odsto kapitala. „Delez„ je ugovorio preuzimawe 100 odsto akcija „Delta–Maksija„ po 932,5 miliona evra, ali su u tu cenu ura~unati dugovi „Delta–Maksija„ od 300 miliona evra. Agencija za privatizaciju ima mogu}nost da na Berzi ili ponudom za preuzimawe proda dr`avni kapital u „Pekabeti„, a tra`i na~in kako da privatizuje dru{tveni kapital u „Ce-marketu„ jer bi po va`e}im propisima po~etna cena za te akcija bila 20 odsto

Protest Biv{i mali akcionari „Ce-marketa„, koje su svoje akcije prodali „Delti„ preko firme „Primer C„, najavili su da }e danas protestovati ispred zgrade Vlade Srbije. Oni }e ponovo tra`iti da se preispita prodaja ve}inskog paketa akcija tog preduze}a. wihove procewene vrednosti, {to je zna~ajno ni`e od cene po kojoj su otkupqene akcije „Delta–Maksija„. „Delez„ je, kao i svaka druga kompanija koja kupi vi{e od 25 odsto akcija nekog preduze}a u Srbiji, obavezan da objavi ponudu

za otkup preostalih akcija. U „Delez„ grupi Beti je ju~e re~eno da }e taj me|unarodni trgovinski lanac po{tovati sve va`e}e zakone Srbije. „U narednim mesecima }emo odrediti pravac delovawa nakon zvani~nog okon~awa transakcije”, na-

veli su predstavnici „Deleza„. Prodaja „Delta–Maksija„ mo`e biti okon~ana tek kad „Delez„ dobije odobrewe Komisije za za{titu konkurencije. Komisija je du`na da o zahtevu „Deleza„ za dobijawe saglasnosti za preuzimawe „Delta–Maksija„ odlu~i najkasnije za tri meseca. Ukoliko bi „Delez„ platio preostale akcije „Pekabete„ i „Cemarketa„ u dr`avnom i dru{tvenom vlasni{tvu po ceni po kojoj je ugovorio preuzimawe akcija „Delta–Maksija„, to bi tu kompaniju ko{talo oko 40 miliona evra. Taj novac bi bio upla}en na ra~un Akcionarskog fonda, odakle se gra|anima ispla}uju besplatne akcije. Pravo na besplatne akcije ima oko pet miliona gra|ana, {to zna~i da bi svako wih od prodaje preostalih akcija „Pekabete„ i „Ce-marketa„ dobio po osam evra. U vlasni{tvu malih akcionara je oko 17 odsto akcija „Pekabete„ i dva odsto akcija „Ce-marketa„ i oni }e imati mogu}nost da svoje akcije pridru`e paketu akcija tih preduze}a koje }e prodavati Agencija za privatizaciju.


„Troja” uz specijalne efekte Predstava „Troja” odr`a}e se ve~eras u 20 ~asova u Velikoj dvorani Spensa. Pod vo|stvom Mustafe Erdogana, 80 igra~a, peva~a i muzi~aranastupi}enaimpozantnojpozornici, uz specijalne svetlosne efekte i zadivquju}u scenografiju. Ulaznicepoceniod2.000do2.800dinaramogu se kupiti na blagajni Spensa i u Gigstix-u (Pariski magazin) kao i putem onlajn prodaje nawww.gigstix.com. A. J.

U „STANU” NOVI BROJ ZA PRIJAVU KVARA

Telefon na usluzi 24 ~asa Kolcentaru„Stanu„po~iwedanasdaradi.Nabrojtelefona0800300330,stanariiz oko 2.200 zgrada koje odr`ava ovogradskopreduze}emo}i}e ubudu}etokom24~asadaprijavisvevrstekvarove,dajusuge-

stijeiprimedbe.Razgovori}e bitisnimani,aradnicenatelefonu}eelektronskimputem davati naloge rukovodiocima reona i sektora, za izalazak majstoranateren. Z. D.

Novosadska ~etvrtak10.mart2011.

NASEQE U KAMENICI BEZ VODOVODA I KANALIZACIJE

Na leto projekat za Bocke PredstavnicinaseqaBockeizSremske Kamenice sastali su je ju~e u Gradskojku}ispredstavnicimagradauvezi sanedostatkomvodovodaikanalizacije utomnasequ,saop{tenojeizkabineta gradona~elnika. Iz Bocki tra`e da im seuvedevodaikanalizacija,aizGrada suimporu~ilida}etokomleta„Vodovod i kanalizacija“ uraditi projekat

vodovodne i kanalizacione mre`e za wihovonaseqe. Gradske vlasti gra|anima su prenele da se radi na poboq{avawu komunalne infrastrukture i da je u toku izrada projekata kanalizacije za sva prigradska naseqa i delova grada gde jo{ nema kanalizacije. S. K.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Foto:S.[u{wevi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Divqiusrcu robqa su postala mesta G ~udnih zbivawa.To vi{e nisu mesta, kao nekada, na

koja dolaze oni koji ~uvaju uspomenu na svoje pokojnike i sirotiwa da bi s groba uzela hranu. Nebi~ni posetioci su postali ba{ ~esti, pa su sada grobqa pu na nar ko man skih {priceva a ru{ewe spomenika i ~upawe krstova nije novost. Lopovi kradu vaze i slova na nadgrobnim spomenicima. Pre dva, tri dana na Alma{kom grobqu po~upane su

daske na klupama za sedewe, uni{tene korpe za sme}e i odneto ~ak 15 metara metalnih cevi sa ograde. Pretpostavqa se da }e lopovima daske verovatno dobro do}i za ogrev, a i cevi }e im poslu`iti za ne{to. Jedinu korist ne}e imati od kanti za sme}e, koje su samo po~upali sa postoqa i ostavili. Vandali o~igledno nemaju savesti, kada pohode ~ak i grobqa, koja bi trebalo da budu mesta mira i ti{ine. Z. Deli}

U GALERIJI „PROMETEJ”

Promocija „Antologije Anti}” Promocijatre}egdopuwenogizdawa„AntologijeAnti}„,poizboru dr Dra{ka Re|epa, odr`a}e se danas u galeriji „Prometej„, Trg Marije Trandafil 11, u 12 ~asova. Govori}e Zoran Vu~evi}, Mira \uri}, Aleksandar \ivuqskij, Pero Zubac, \er| Pap, mr DraganLuka~,NikolaTadi} idrDra{koRe|ep. J. Z.

O kwigama Roberta Tilija Promocijakwiga„Savremeni xez” i „Stihovi na struju”, Roberta Tilija,odr`a}eseve~erasu19satiugaleriji„Prome-

c m y

tej”, Trg Marije Trandafil 11. U~estvuju autor,  Zoran Paunovi} iZoranKolunxija. B. K.

V remeploV

U CENTRU, NA PO^ETKU JEVREJSKE ULICE

Deo fasade povredio prolaznika Novinara Zdravka Grumi}a ju~e je na po~etku Jevrejske ulice povrediodeofasadekojiseodvojioodzgradei pao na trotoar. Naime, sazgradekojasenalazi na levoj strani Jevrejske ulice, prvoj posle Norka, odvojili su se betonski delovi iznad prozora i pali na deo stazenakojojsezatekao Grumi},tikuzzgradu. - Radim kao dopisnik Tanjuga i i{ao sam na radni zadatak. Ovom stazom svakodnevno prolazim.Odjednomsam ~uotresakiosetiobol unozi.Komadbetonami je pro{ao tik pored glaveipaonaplo~nik. Povredu potkolenice nanelisumidelovikoji su se razbili pri udarcuozemqu.Prodava~icaiz jednog od lokala koji se nalaze u prizemqu ove zgrade pozvala

statovalidanemaprelomaiza{ilimiranu-pri~aGrumi}. Kako obja{wava, nekoliko sekundiprewega,istomstazom su pro{la deca. Ka`e da nije video znak upozorewa koji ukazujedanijebezbednoprolaziti poredovezgrade. Tehni~kidirektoruJP„Poslovni prostor” Sr|an Crkvewakov ka`edajeovopreduze}e

godine smo skidali neke elementesafasadekojisuugro`avalibezbednostalinijesvena nama.Trebalobidazajedni~ki brinemo o krovu, fasadi i stepeni{tu,me|utimtoo~igledno niko sem nas nije radio - obja{wavaCrkvewakov. Kakotvrdi,Gra|evinskainspekcija je pre dve nedeqe stavilaznakupozorewapasepita

Komad betona Zdravku Grumi}u pro{ao tik pored glave, a povredu potkolenice naneli mu delovi koji su se razbili pri udarcu o plo~nik. Lekari konstatovali da nema preloma i za{ili mi ranu

je hitnu pomo}, koja je ubrzo i stigla pa sam preba~en u Urgentni centar. Lekari su kon-

delimi~no nadle`no, stoga i delimi~no odgovorno, za ovaj incident. - Ta zgrada nije iskqu~ivo u nadle`nosti Grada, jer pored „Poslovnog prostora”, obavezu da vode brigu o zajedni~kom prostoru imaju i skup{tina stanara, kao i vlasnici lokala kojisenalazeuzgradi.Pro{le

kakosusequdiuop{tezatekli na tom delu staze. Kako se na fotografijina{egfotoreporteramo`evideti,znakipakpostoji.Otomekolikojefunkcionalannatpisnapar~etupapiraikolikoovakav„znak”mo`e dako{tabilokogaodgra|ana, dovoqnojasnogovoreovapri~a, aifotografije. J. Z.

Izlo`ba o `ivotu i qubavi

Eko ku}e i `ivot u wima

Izlo`ba fotografija „1+1: @ivot i Qubav” bi}e sve~ano otvorena sutra u 19.30 ~asova u Zbircistraneumetnosti,Dunavska ulica 29.Autorka izlo`be je kustoskiwa-etnologIvanaJovanovi}-Guduri}.Ovakokoncipiranaizlo`babi}eambijentodr`avawa edukativno - kreativnih programa na temu qubavi, a koji sunamewenistarijimosnovcima isredwe{kolcima. I. D.

Tribinapodnazivom„Kakose `iviuekoku}ama”bi}eodr`ana danas u 21 sat u Xez klubu „Wheels„ u Nato{evi}evoj  4. Uvodni~arjeprof.drSlobodan Krwetin, a gosti su vlasnici ekoku}aAleksandarNikoli} i Milivoj Pejin. Nakon tribine, koju organizuje Fakultet tehni~kihnauka-Departmanzaarhitekturu  u okviru programa „Dani arhitekture”, u klubu }e biti„`ivasvirka”. Z. Ml.

NA ALMA[KOM GROBQU

Pro{ao vandalski tajfun

Kafeyije se di~ile pivom List „Branik„ je 10. marta 1909. godine na polovini svoje velike oglasne strane objavio poziv za Petu redovnu glavnu skup{tinu ~esti~ara tj. ulaga~a Srpske zadruge za pomagawe i {tedwu iz @abqa, zakazanu za 31. mart. Na istoj strani lista, hotelizNovogSada„Belala|a„

svojim gostima je ponudio „prastara pilzanska piva„, a Jovan Kopilovi}jeisticaodausvojoj novosadskojkafanito~i„~uveno Salvadorpivo„.ALeopoldBernold je davao na znawe gra|anstvu Novog Sada i okoline da prima „pod garanciju” radove iz elektri~nestruke. N. C.

Policijajeju~eutvrdiladaje na Alma{kom grobqu o{te}eno 38klupaskojihsuskinutedrvene pre~kesaramova,dvesuklupeodnete,uni{tenojesedamkantiza |ubreiskinuto14metarametalnih cevi s ograde. Pretpostavqa sedaseincidnetdesiouno}iizme|u7.i8.marta.Iz„Lisja”ka`u dao{tetnizahtevstrankemoguda podnesu policiji. Klupe su, naime,postavileporodiceublizini grobovasvojihnajmilijih. Z. D.


nOvOSAdSkA HROnikA

OTVORENAUMETNI^KAKOLONIJAUKARLOVCIMA

Po~eli „Anti}evi dani”

Otvarawemumetni~kekolonije „MA 2011” u Vili „Belilo 69” u Sremskim Karlovcima, ju~e je ozvani~en po~etak ~etvrtih „Anti}evih dana”, manifestacije ustanovqeneu~astpesnikaMiroslava Anti}a. U ovogodi{woj, tre}oj po redu koloniji u~estvuje desetvojvo|anskihslikaramla|e i sredwe generacije. Sa wima }e dosubote,dokadatraju„Anti}evi dani”,bitiipredstavnicidrugih umetni~kih disciplina, rediteqi, kompozitori , pisci, jer se i samMikaAnti},u~ijispomense odr`ava manifestacija, zapravo bavio razli~itim granama umetnosti. Po re~ima urednice likovnog programaKulturnogcentraNovog SadaMajeErdeqanin,kolonijase prvi put odr`ava u Karlovcima. Preme{tenajesaTvr|ave,u~ijim jeateqeimaMikaAnti}najvi{e boravio,dabiumetnicinajednom mestustvarali.Slikekojenastanunaovojkolinijibi}edogodine prikazane u okviru petih „Anti}evihdana”. Program manifestacije nastavqa se danas u 10 sati polagawem

cve}anapesnikovgrob.Po{tu}e MikiAnti}unagrobquodatidelegacijaGradaNovogSada.Nakon toga }e se pesnici Milutin @. Pavlov, Nikola Vuj~i} i Dejan Aleksi} dru`iti sa u~enicima dveju osnovnih {kola koje nose Anti}evoime.Prvisusretsa|acimabi}euFutoguu11sati,dok jedrugiu15~asovaunovosadskoj {koli„MiroslavAnti}”. Izlo`baslikasapro{logodi{we umetni~ke kolonije bi}e otvorenau18satiugaleriji„Gradi}” u Beogradskoj 11, u Petrovaradinu.Otvori}ejeslikarDanilo Vuksanovi}, a u programu }e jo{ u~estvovati  Miroslav Majstorovi} (violina),Georg[efer (viola),MilanMilanov (kontrabas), Bojan Krtini} (klarinet), Gabrijela Koso (fagot), Sandra Dropo (saksofon) i Nemawa Zlatarov ( trombon). Sat kasnije u istomambijentubi}epredstavqena kwiga pesama „An|eo mi banu kroz re{etke„ Stevana Tonti}a, pro{logodi{weg dobitnika nagrade „Miroslav Anti}”. O delu }e govoriti Mileta A}imovi} Ivkov iautor. Z.Ml.

„DNEVNIK”I„PROMETEJ”NAGRA\UJU

„Antologija Anti}” za dva ~itaoca Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wis“Dnev¬ni¬kom”,una¬red¬nih pet nedeqa da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬jasesvakog danaprvija¬veod15do 15.05~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e popri¬me¬rakkwige.Ovenedeqedarujesekwiga„AntologijaAnti}”, tre}eizdaweizabranelirikejednog od najzna~ajnijih novosadskih pesnika. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari“Most –Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452744.PesnikDra{koRe|ep govori o kwizi „Plavi ~uperak”i fenomenuplavezvezde: „Anti}evakultnakwiga„Plavi ~uperak”(Beograd,1965),objavqena za posledwih ~etvrt stole}a u

vi{e izdawa i u vi{e primeraka nego mnogobrojni na{i klasi~ni naslovi,stariipojedanvek,donelajeusferuna{etakozvanede~je poezijeapsolutni,alinov,sve`i ni~imnatruwensenzibilitetslobode,novogpomerawagranicakonvencija, konvencionalnih odre|ewa.Wegovaplavazvezda,takosimboli~na, i tako vitoperena iznad na{ihsivihobzorja,blista,upravo iz „Plavog ^uperka”, ~isto, plemenito,neugasivo.Wegoverazglednice,uspavankeibosonogepesmebudenasnajti{e,kakobikazali na{i stari pesnici, s kojima Anti}a,svakako,povezujeiveliki respekt prema kriku jednog, recimo usamqenog ~oveka, samoubice, tako|eosvaja~aslobode...” A.J.

„DNEVNIK”I„ALNARI”POKLAWAJUKWIGE

„Lav iz Kaira” ~eka dobitnike

Iz¬da¬va~¬keku¬}e„MonoiMawana” i „Alnari”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa podvekwi¬geutorkomi~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬jaseprvija¬veod13 do13.05~a¬so¬vanana{ brojte¬le¬fo¬na528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana“LavizKaira“ SkotaOdena,uizdawu „Alnarija“. Na obalama ve~nog Nila,sredinomdvanaestog veka...U zlatnoj palati, mladi kalif Ra{id al Hasan vlada posrnulim carstvom. Kairojeogrezaouintrige.UsenciSivexamije,vojskovo|e i emiri utrkuju se za naklonost okrutnog velikog vezira Xalala,aneprezajuniodubistvaka-

ko bi uklonili protivnike. Egipat krvari, a wegovi neprijateqi skupqajusepoputajkula:[irkuh, slugadamaskogsultanaiAmalrik, hri{}anskikraqJerusalima,~ija pohlepanemagranica. Me|utim, kalif od Kaira ima neobi~nog saveznika–starcakoji `ivi na udaqenoj planini. U wegovim rukama nalazi se oru`je koje mo`e odrediti sudbinu zara}enih kalifata. To oru`je zapravo je jedan~ovek.Asasin... Dobitnici}ekwigepreuzimatiunovoj kwi`ari „Vulkan” u tr`nom centru „Merkator”, gde moguna}iimno{tvodrugihizdawaku}a„MonoiMawana”i„Alnari”. A.V.

VESTI O prevenciji bolesti srca PredavawedrNadice^emerli} o prevenciji bolesti srca odr`a}e se danas u 17 ~asova u Mesnoj zajednici „Petrovaradin”, Ulica ^ajkovskog 1a. OrganizatorisuDomzdravqa„NoviSad”iMesnazajednica„Petrovaradin”.Ulazjeslobodan. A.Va.

„I {ta mi bi da te tra`im” Promocijakwige„I{tamibi da te tra`im” autorke Milene Leti}-Jove{ odr`a}eseve~eras u19satiu^itaoniciGradskebiblioteke, Ulica dunavska 1. Po-

redautorkekwigu}epredstaviti Pero Zubac, Ranko Pavlovi} i LukaBaq. N.R.

Po~iwe festival gitare KoncertlautisteDarkaKaraji}aotvori}edanasu19satiuStudiju „M” peti Vojvo|anski festival gitare.Karaji}}esviratikompozicijeVizea,KapsbergeraiPi~ininija, a odmah nakon wegovog nastupa,nascenu}e,u20sati,iza}ii eminentni nema~ki gitarista FrancHala{,ina~eprofesorMuzi~ke akademije u Minhenu. Izve{}e dela Vizea, Hencea, Faqe, Gardela,Ro{bergaiLobosa.Ulaz nakoncertejebesplatan. D.B.

dnevnik

NAZATVARAWUIZLO@BE^ESTITKIUMUZEJUVOJVODINEDODEQENETRINAGRADE

Posetiocima slika, monografija i katalog

Nazatvarawuizlo`be~estitki„Sre}a putuje”autorkeMilkicePopovi} ju~esu uMuzejuVojvodinenajsre}nijimposetiocima dodeqene tri nagrade. U~enici ~etvrtog razreda O[„\or|e Nato{evi}” kaoprvuizvuklisuSawuSavi} kojajedobitnica uqa na platnu  autora Neboj{e Milija{evi}a.DrugilaureatjeDimitros Stolakis koji}eku}iodnetimonografijuMuzejaVojvodine,atre}emestoosvojilajeJelenaSila{ki inagra|enajekatalogomizlo`bei~estitkamakojesuosvojiliiprviidrugiplasirani. Postavkukojajebilaotvorenaod23.decembra posetilo je oko 2000 Novosa|ana. Predstavqene su tematski podeqene ro-

|endanske, uskr{we, bo`i}ne i imendanske~estitke.Popovi}ka`edajeovoprva ovakvapostavkaidasuupotpunostiisuwenawenao~ekivawa. -Zadovoqnasamrezultatomizlo`be,a dobili smo i dobre kritike. Najstariji eksponatidatirajuskraja19.vekaionisu bilinajzanimqivijiposetiocima.Ovoje bila jedna od mogu}nosti da se zaviri u pro{lavremenakadasuqudivi{ekomuniciralinaovajna~in-isti~ePopovi}ka. Odautorkesmosaznalidasuzaovupostavkuzainteresovanajo{trimuzeja,akontaktiralisuihiorganizatorimanifestacije„No}imuzeja”izBeograda. N.R.

Foto: S. [u{wevi}

~etvrtak10.mart2011.

c m y

8

PREPUNDNEVNIBORAVAKZABESKU]NIKE

Okupaju se i okrepe, pa opet na ulicu Kroz Dnevn i bor avak za besku}nike dnevno pro|e oko 35 lica koja u hladnim zimskimdanimatra`euto~i{te. Uprostorijimalogkapaciteta nalazi se samo tri stola i 12 stolica zbog ~ega ne mogu dugodasezadr`avaju.Kadase okupaju, presvuku, malo ogreju,pojedusendvi~ipopijutopli napitak koji im sleduje, prinu|enisudaoduipotra`e skloni{te na nekom drugom, wimapoznatommestu. Ruk ovodil ac Prihvatil i{ta s dnevnim boravkom za besk u}n ik e An| elk a Bar a} ka`edasuqudisvesnimawka prostorapasevi{einebune {tomorajudaodu. -Kadajejakohladnodolaze namipodvaputadnevno.Svakiputdobijune{todapojedu i popiju. Imamo i dru{tvene igre kojima mogu da prekrate vreme-ka`eBara} Me| u Nov os a| an im a postoj i predr as ud a da su besku}n ic i neob raz ov an e len~ug e~ij ijeizb orda`iv ena ulic i. Bar a} nam pot vr| uj e da su kor is nic i bor avk a i qud i sa zav r{ en om sredw om {kol ompa~akiint el ekt ua -

lac i koj i su igrom sudb in e dos pel i u ovu nez av idn u pozic ij u. - Najve}i broj wih ovde je upravo zbog nesre|enih rodbinskih odnosa. Trudimo se da im pomognemo da se pomire s porodicom kako bi se vratili u normalan `ivot. Me|u ovom populacijomimainarkomanai alkoholi~arasakojimaniwihovinajro|enijine`elenikakve kontakte. Oni na `alost ostajukodnas-ka`eBara}.

^ITAOCI PI[U SMS

U boravak ne dolaze samo Novosa|anibezkrovanadglavom. Tu su i qudi iz okoline grada, ali ima i onih koji su iz Srbije. Pomo}nica direktora Gerontolo{kog centra SlavicaPopovi} ka`edaoni ~estodolazebezli~nihdokumenata. - U saradwi s Centrom za socijalni rad i drugim ustanovama mi im nabavimo dokumenta,aakosuupitawuosobe kojenisuizNovogSadakupi-

mo im kartu i po{aqemo ih nazad-ka`ePopovi}. Besku}nici nisu `eleli da s nama razgovaraju o svom `ivotu i na~inu na koji su dospeli na ulicu. Tako|e nisu hteli da otkriju ni razloge zbog kojih ne idu u preno}i{te niti da pri~aju o tajnimmestimanakojimaprovode no}. Po wihovim re~ima od toga nemaju koristi. Pri~alisumnogoputa,aliimdo sadnikonijepomogao. Po zavr{etku radnog dana prostorije se zakqu~avaju, a besku}nicimogudaoduupreno}i{te ~ija je adresa tajna. Dopreno}i{tadolazeorganizovanim prevozom koji ih ujutru vra}a u grad. Kako ka`e Popovi}mestomoraostatina tajnojadresidanebidolazili i oni koji nisu prijavqeni centru. Ima i onih koji ne `ele ovaj vid za{tite od hladno}e pa na spavawe odlaze na neka druga mesta. Sru{ene ili napu{tene gra|evine za wih su najpogodniji krov nad glavom i skloni{te gde mogu bar delimi~nodasesakrijuodsuroN.Radman vezime.

065/47-66-452

Smeta cve}e, a „sme{ka” se sme}e ^etiri komunalna policajca ka`wavaju sveonekojisuna8.martpoku{alidaprodajunekicveti}inatajna~inzaradeneki dinardapre`ive,agomilesnegacrneseispredpijaceprekrivenesme}em.Tonesmeta nitiru`iizgledglavnogBulevara.Pitam se{ta}enamkomunalnapolicija 064/0272... *** Bravozana{lepigradkadiporednekoliko upozorewa da se dogra|uje u centru grada  u Zmaj Jovinoj 14; niko ne reaguje: Zna~idatonekoradikomo`e,aradovisvakidannapreduju,pakovoli... 064/2850... *** SvuzimusmrzavawenaLimanu2!@ivimo u desetospratnici sa ~etiri ulaza. Godi{wepla}amoToplani55hiqadaevra!Pedesetpethiqadaevra!Mogudakupedvosobanstanuna{ojzgradi,svakegodine! 063/516... *** Forma ideale salon name{taja, 3. marta sni`ewe name{taja 60 posto. ^ista prevara,sramvasbilo. 065/6624... *** Za{to gos pod o iz „Dnevn ik a” koj i ste zad u` en izaovurub rik uprav it ecenz ur u gde nema pot reb e? Kad god po{aq em poruk u u koj oj kritik uj em nek og nab e| en og Vojv o| an in a (a i ja sam Vojvo| an in danebud ezab un e)koj imis lidajekod nas u Vojv od in i sve najg or e, najs kup qe, najl o{ij e, a van Vojv odin e svima cvet aj u ru` eisvejejeft in oilak ose`iv iiporu~ im mu da ako tak o ver uj e lep o prod a svoj eimaw eiodevanVojv od in evitone obj avit e?Sramot a! 064/0179... *** Paori moji za{to }utite? Otera{e nam najboqegministraovi{minkeri.064/1258...

*** Pozdravimoikona~no,odu{evimosepostupcima spontanih qudina.  Milenko Veki}policajacizFutoga,juna~kiuradisvoj posao (kako on ka`e  -to je moja du`nost ) lepore~enoisaddarazmislimozakogato sve va`i? Pa za sve nas, naravno. Svaka ~ast,Milenko. 064/4210... *** Brane}i odluku o neophodnosti rekonstrukcijeVlademogli smo ~uti od kreatora takvogpoteza,dajesve to u~iweno u interesu naroda, ili kako to onivoledaka`u: „Gra|ani s’ pravom od nas o~ekuju boqi `ivot”. U tom smislu prirodno je da i RTS, kao JSS-e, prisko~i u pomo} raji

stavqaju}isvesvoje„neiscrpneresurse”nauvid.(S)Popadi}i 064/4615... *** Gradvi{enepoma`eGSP,Toplanu,Vodovod,... Jer se pona{aju kao privatnici. [i{ajunaskaoovce. 062/1522... *** PaonijesugospodaalinesamoizLSVanegoizsvakestrankeuSrbijialisamo

zato{to`ivegospodskidoknarodgladujeine}emenikoubeditidajepametnoda dajuparezazakupbilbordazanekegluposti nego da daju sirotiwi da jede za tepare.Azabroj064/2314-volim ijasvojeogwi{teisvojdomizastavualitako|eiceluSrbiju, a ne samo Vojvodinu, a od we otimajutakvikaoviioteli jesualinesvimasamonarodu dok strank e imaj u par a da pla}ajurazneglupostialinarod su ovce (~ast izuzecima) {to za wima idu i hvala bogu {tojanisamutomstadu! 064/2576... *** Povodom arogancije voza}a GSP-a...Bio samprisutan,kadje„majstor”jednogstarijeg gospodinakojijesedeouprvomreduprimoravaodaseprobijakrozpunautobus,nebili iza{ao.Namojepitawe-Za{totoradi? Samo mi je arogantno ne{to odbrusio. Mogao bi „Dnevnik„ da ispita ko to u GSP-udonosiodlukekojedopu{taju(teraju) voza~e da se pona{aju krajwe poni`avaju}e premaputnicima. 064/6655... *** Qud i, vi koj i vod it e kom un aln a preduz e} a, mol im o vas mal o se smilujt eusvoj ojbah atos tiuras ip aw unovc a.Vod ov odugra| uje 20 put a skup qe vod ov odn e cev i. Put uju po svet u, imaj u svud a staln o pla} en e apartm an e.Toistorad euTop lan isam o ~ek aj u dan kad }e po~ et i da obr a~ un av ajugrej aw epokal om et ruond a}epoovim cen am a grej aw e bit i min im al o dup lo. Da je to li~n a imov in a ver uj em da bi imal ivi{ esrc a 063/680...


c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak10.mart2011.

9

NOVA TRAFO-STANICA DOVELA STRUJU U NASEQE PORED KA]A

USigetusvetloposle decenijamraka Posle32godinemraka,struja je kona~no do{la u ka}ko naseqe Siget, a tamo{wih dvadesetakstanovnikaotvarawemnove trafo stanice simboli~no je ugledaloisvetlostdana.

cinaseqa,po{tojeovajprostor gra|evinskozemqi{te-rekaoje zamenik gradona~elnika Zoran Mandi}. Dodao je da }e to biti zamajaczaindustrijskuzonu,kojauskorotrebadaza`ivi.

-Trafo-stanicaod630kilovat ampera re{i}e problem ovogpodru~janajmawejednudeceniju. Ukoliko se desi da se pojave zahtevi koji prema{uju kapacitete ove stanice bi}e

Foto:N.Stojanovi}

- Grad je ulo`io ne{to vi{e od {est miliona dinara u ovu trafo-stanicu.Korist}eimati sada{wi,aliibudu}istanovni-

Mirko Majstorovi} iz “Elektrovojvodine” najavio je dovo|ewestrujeusverubnekrajevegradaza{tokra}evreme.

mnogo mawi poduhvat da se to tehni~kiizvede,jerjedoveden visoki napon i mnogo lak{e mo`emodapratimorazvojovog

dela Ka}a - objasnio je Mirko Majstorovi}. Dovo|ewe stuje u Siget, po mi{qewu potpredsednika saveta MZ Ka} Zvonka [abanovi}a,bi}epodsticajrazvoju ovogdelaKa}a,ave}sadaima dostazainteresovanihdaovde kupezemqi{te.Naovommestu gde se ve} nal az i stad ion lokalnog kluba u planu je i izgradw a ten is kog ter en a i sports ko rek rea t ivn og centra.Preko30godinaMiladin San~ an in `iv i u mrak u u Ka}u, na osam kilometara od NovogSada. -Ovdesamsedoselio1977.i te{ko smo `iveli, ve~ito u mraku. Dok sam bio mla|i nekako je i i{lo, ali sada kad imam 70 godina te{ko je biti bezstruje,pogotovokadsunam iunu~i}iuku}istigli.Ovoje sada kona~no `ivot -  navodi San~anin. Ka} nem a kan al iz ac ij u a Grad je ove godine ulo`io 120 miliona da se taj problem re{iaradovitraju. A. L.

APOTEKA ODLAZI, „PLAVCI” ]E SE USELITI

Satelituovegodine policijskastanica Apoteka„NoviSad”iseli}e sezadesetakdanaizprostorija uzgradinaSatelitskojpijaci, apolicija}esetuuselitiove godine,re~enojenaju~era{woj konf er enc ij i za novin ar e u Sup{tini grada na kojoj su govorili predsednik Sup{tine Aleksandar Jovanovi}, direk-

Ispostavapolicije pokriva}eNovonaseqe, Telep,Adicei Detelinaruibrinuti obezbednosti 150.000gra|ana tor Apoteke Du{an Milo{evi} i portparolka Policijske uprave Novi Sad Mileva Tomi}. Uprava Apoteke potpisalajeuponedeqakugovors“Hemofarmom” i preseli}e se u wihovu zgradu na uglu ulica Bra}e Popovi} i Rumena~ke dokzanajvi{edvegodinenebu-

SPOR GRADA I ATP „VOJVODINA”

Ve{takkasni, ro~i{te odlo`eno Ju~ er a{ we ro~ i{ te u sporu izme|u ATP „Vojvodina” u ste~aju i Grada je odl o` en o, jer suds ki ve{tak nije uradio saob  ra}ajno ve{ta~ewe da li je grad postavio saobra}ajnu sign al iz ac ij u i usmer io saob ra} aj  u me| um es nom prevozu sa stare autobuske stan ic e kod @el ez ni~k e stanice na novu izgra|enu naplacu„Vojvodine”. Novoro~i{tejezakazano za6.april,kadabitrebalo da se pozove i biv{i vlasnik  „Vojvodine” u ste~aju Ilija Devi} i da se uvede ve{takfinansijskestruke. Finansijsko ve{ta~ewe je ve} ra|eno posle dobijawa upotrebne dozvole za novu stanicu, ali samo za sedam, osammesecido2008.godine. Materijalna{tetatrebalo bi da se ustanovi na osnovu presudeApelacionogsudau Beo g rad u koj i je predm et vratio na glavnu raspravu posle`albeDevi}anapresudu Privrednog suda u NovomSadu. Z. D.

U ovoj zgradi radi}e 90 policajaca

deizgra|enaupravnazgradaove ustanoveuKosovskojulici. - Nak on nek ol ik o mes ec i pregovora na~inili smo krupankorakkauspostavqawupolicijske ispostave na Novom nasequkoja}epokrivatiiTelep, Adice i Detelinaru, odnosno brinu}e o bezbednosti

Foto:F.Baki}

150.000gra|ana.Vi{enemadilemedali}eovajdeogradadobiti policijsku stanicu - rekao je Jovanovi} . Napomenuo je da }e grad delimi~no opremitiprostorijeukojepolicijatrebadaseuseli. OsimispostavenaNovomnasequ, Jovanovi} je naveo da je

zahtevaoidaMUPodobrizaposlewejo{qudiuPUNoviSad, jer grad nema dovoqno uniformisanihlica.Powegovimre~ima,NoviSaddobropunidr`avni buxet, u~inio je za policiju vi{enegoijednadrugaop{tina uSrbiji,alidabipolicijamogladobrodaradisvojposaopotrebnojojjejo{qudi. - Policijska uprava Novi Sad,MUPigradzala`usevi{egodinadaseosnujepolicijskaispostavanaNovomnasequ i to }e se desiti ove godine. Ne mogu da komentari{em za{tosedosadatonijedogodilo. MUPjeodobriouspostavqawe ispostave i usvojena je sistematizacijaina{predlogjeda tu radi oko 90 qudi. Ostaje namdanakoniseqewaApoteke uradimo tehni~ki deo posla i prilagodimo prostor na{im potrebama - navela je Mileva Tomi} dodav{i i da }e ispostava gra|anima izdavati dokumente. S. K.

\aciizBugarskei^e{ke uKarlovcima U~enicidvejusredwih{kolaizmestaVodwaniu^e{koj iSofijeuBugarskojbi}edanas i sutra gosti Karlova~ke gimnazije. Oni su sa vr{wacimaiznajstarijesrpskegimnaz ij e partn er i u ovog od i{wem takmi~ewu Akademije cent raln oe v rops kih {kol a (ACES) izBe~a.

Sredwo{kolciizKarlovaca,  Vodwana i Sofije  u~estvuju od septembra pro{le godine u projektu „Koristi re~i,anepesnice-re{avawe konfliktamirnimputem”. U Karl ov a~k oj gimn az ij i oni}edanasu~estvovatiuradionicama na kojima }e biti re~iostereotipimaipredra-

Iskqu~ewastruje NoviSad:od8do9.30~asova Kamendinska ulica od broja 2 do 8, Novosadski put 129 - 157, Pump a „Avia”, „Alim ent a”, „Agros”, Ulica Radivoja Lole \uki}a 1- 17 i 2- 8, Somborska rampa od broja 1 i 2 do Ulice RadivojaLole\uki}a;od10do 11.30 ulice @i~ka, Mar{ala @ukova, Desanke Maksimovi}, Gra~ani~ka,M.Milutinovi}a, Marije Bursa}, Jesewinova i Vaska Pope; od 10.30 do 13.30 Ulica \or|a Servickog 16 22;od9do11 ulicaBranka]opi}a 104 - 142, 117-177, deo ulicaS.Milutinovi}aSarajlije, DrageDejanovi}a,Ibarska,Jesewinova, Kameni~ka, Mladena Stojanovi}a, Sime [olaje, SlavkaRodi}a2 - 16i1-13,Tome Roksandi}; Ka}: od 8.30 do

10.30 ~asovadeonaseqaKa}od ulaska u selo iz pravca Novog Sada do Ulice Petra Drap{ina; od 8.30 do 13 deo naseqa od ulaska u selo iz pravca Novog Sada do Ulice Z. ^elara; Futog:od9do13~asova preduze}a „Gav ri}”, „Tup aw ac”, @iv inarskafarma,[umarovsala{, KE[,Ekonomisicrpkenakanalu; od 8.30 do 13 Industrijska od Povrtarske do G. PrincipaodIndustrijskedoPrvomajske,kaoipovremenouokolnim ulicama; Koviq: od 9 do 13.30 ~asovauliceAdaiNova; Petrovaradin:od9do13 ~asovaPreradovi}evaulicaodrestoranaLovotursdoUliceDunavske divizije i Ulica ^ajkovskogodP.Raja~i}adoPreradovi}eve.

sud am a, vr{ wa~k om nas iq u, prevazila`ewupreprekaukomunikaciji, a sutra }e svaka od {kola na sceni prikazati konfliktnesituacije. Nakontoga}eprezentovati rezultate do kojih su do{li tokom  vi{emese~nog istra`ivawa. Z. Ml.

Foto:S.[u{wevi}

Besplatnomeren o~nipritisak O~no odeqewe Doma zdravqa „NoviSad”organizovalojeju~e besplatno merewe o~nog pritiska,povodomNedeqeborbeprotivglaukoma,kakobiukazalina potrebuzaredovnimpregledima kodo~noglekara,naro~itokada suupitawurizi~negrupe.O~no oboqeweglaukomsmatrasedrugimuzrokomslepilausvetu.Ve}ina obolelih nije ni svesna da

imaovubolest,a~estosede{ava dasegra|anijavelekarutekkada je vid ve} o{te}en i kada su nastale promene nepopravqive, istakla je na~elnica oftamolo{ke slu`be Doma zdravqa dr SvetlanaPopovi}.Onanapomiwe da je zbog toga veoma va`no oti}ijednomgodi{wekodoftamologanapregledikontrolisatio~nipritisak. I. D.

Gradona~elnikPavli~i} posetioRijeku DelegacijaNovogSadaposetilajeRijekuaciqjeja~asaradwa dvaju gradova u oblasti kulture, sporta,privredeibli`epovezivaweUniverzitetaNovogSadai Sveu~ili{ta u Rijeci. Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} razgovarao je i sa predstavnicima Rektorata Sveu~ili{ta,

te zajedno sa direktorom Znanstvenotehnologijskogparkasveu~ili{taBorisomGolobom obi- {ao tu instituciju. Predstavnici oba grada zakqu~ili su da se saradwa mora ostvariti i u poqoprivredi.O~ekujesepotpisivawe Sporazuma o prijateqskoj saradwiovadvagrada. D. B.

POVODOM INCIDENTA NA LINIJI 12

GSPpozivao~evice Povodom ju~era{we rubrike „[amarawe i pquvawe u gradskomautobusu”,oglasiloseGradskosaobra}ajnopreduze}e„Novi Sad”saop{tewemukojemizme|u ostalog izra`ava `aqewe zbog neprijatnog doga|aja izme|u voza~a i putnika, u autobusu, u petak oko  22 ~asa na liniji 12. Gradskiprevoznikjepozvaoputnikekojisuu~estvovaliuincidentu ili bili o~evici da do|u li~noufirmuradidavawaizjave ilidatou~inemejlomnaadresu primedbe@gspns.rs. Ovo je ka`u potrebno radi utvr|ivawa disciplinske odgovornosti zaposlenog i primene mere koje zakon propisuje u navednimslu~ajevima,kadapostoji osnovana sumwa da je zaposleni te{koprekr{ioradnudisciplini.Ujednogradskiprevoznikpozivasvekorisnikeulugadapri-

medbenaradzaposlenihipredu- ze}a dostavqaju putem zvani~ne prezentacije preduze}a www.gspns.rs ili telefonom na brojeve489-6687i489-6615. „Utvr|ivawe pune istine o ovom doga|aju je u najdubqem poslovnominteresupreduze}a„,ka`e se izme|u ostalog u saop{tewu. U wemu se nagla{ava da je osnovni preduslov za ostvarivawe toga korektan i profesionalan pristup radnim obavezama svihzaposlenih,iutomene}ebiti izuzetaka. „Jer ogromna ve}ima zaposlenih veoma profesio- nalnoiuskladusnajvi{imkriterijumima profesije izvr{ava te`ak i odgovoran posao svakodnevnogprevozadesetinehiqada sugra|ana u slo`enim saobra}ajnimuslovima„,ka`esejo{usaop{tewu Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Z. D.


VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak10.mart2011.

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ КОВАЧИЦА МИРОСЛАВ КРИШАН ИСПУЊАВА ТРЕЋИ МАНДАТ

Допапирана најлакшиначин

КОВАЧИЦА: Мада је локална самоуправа ковачичке општине добитник многих признања као најуспешнија у региону Јужног Баната за добар рад администрације, инвестиције и толеранцију око 27.800 житеља шаролике националне структуре, председник општине Мирослав Кришан (ДС) који је на тој дужности већ трећи мандат. Кри-

Мирослав Кришан

шан истиче да у СО Ковачица апсолутну већину имају демократе, али то не значи да сви исто мисле, него да има и различитих виђења овдашње стварности. - У приватизацији нека предузећа су успела да опстану, нека су пропала, отварају се и нова. Према подацима Националне службе запошљавања могли бисмо да се хвалимо да је број незапослених са 4.200 смањен на 3.600, али исто тако не могу да кажем где се запослило тих 600 људи којих више нема на евиденцији. Нико нема тачан податак колико људи ради, зато што пуно њих свакодневно путује у Београд, раде разне послове, од чишћења станова до оних у грађевинских, нешто на црно, нешто ле-

гално. Можда бисмо могли доћи до прецизног податка колико је запослених у фирмама које су лоциране у ковачичкој општини, али то не значи ништа, зато што сви не примају плату. Ослонац нам је пољопривреда и виши ниво прераде пољопривредних производа, али када имате ситуацију да је сваки инвеститор добро дошао, онда сте у позицији да не можете да бирате. Дешава се да су четири фирме купиле парцеле за погоне за производњу столарије, што није логично, јер код нас нема шума ни сировина за ту производњу. Некадашњој дрвној индустрији „Нови дом“ у Дебељачи само што нису пали зидови, радника нема, а од машина нико не зна шта је на броју. Сада је једна хала продата предузећу које се бави производњом обуће и требало би да се упосли 50 жена, што је добро јер Дебељача јесете обућарско место – каже Кришан. Свако ко жели да инвестира у општини Ковачица је добродошао, а Општина све чини да се до документације дође на најлакши наин. Осмишљава се и туристичка понуда, где су ослонац Галерија наивне уметности у Ковачици и музејски комплекс „Михајло Пупин“. - Највише новца смо остварили од Фонда за капитална улагања АП Војводине. Форсирали смо асфалтирање улица по свим местима и за то је утрошено око 800 милиона динара и око 400 милиона смо добили за изградњу Пословно рекреационог центра „Релакс. Улазак у ЕУ би омогућио приступ европским инфраструктурним фондовима, јер ово што смо до сада користили је ситно. Озбиљнији пројекти захтевају суфинансирање за које ми немамо новаца, али ни подршку државе да тај новац обезбедимо - каже Кришан. Текст и фото: М. Митровић

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (16.30,­ 19.30,­ 22.20),­ „Gu­li­ve­ro­va­ pu­to­va­wa” (13.30),­„Me­dved­Jo­gi”­(12.50,­14.45),­­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti”­(13),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.15,­15.30,­16),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14,­16.15),­„Ar­tur­i­rat dva­sve­ta­(13.20),­„Ka­ko­da­zna{„­(17.30),­„Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(15.20),­„Kra­qev­go­vor”­(16.10,­20),­„127­sa­ti”­(18.20,­20.20),­„Lu­da­vo­`wa­3D”­(17.45,­22.45), „Agen­ti­ sud­bi­ne”­ (22.15),­ „Ne­pri­ja­teq”­ (19.45,­ 22),­ „^o­vek­ zva­ni­ hra­brost”­ (18, 20.10),­„Cr­ni­la­bud”­(18.20,­20.30,­22.30) Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(17.30),­„Bur­le­ska”­(19.15),­„Je­di,­vo­li,­mo­li„ (21.30) Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„^e­ti­ri­pu­ta”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­„Jo­van­\or­|e­vi}”­„Po­zo­ri­{ne­zgo­de­i­ne­zgo­de”­ope­ra­(19),­Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­„Ti­mon­Ati­wa­nin”­-­dra­ma­(19.30) Pozori{te mladih ve­li­ka­sa­la­„Qu­bav”­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom):­ stal­na­ po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”. Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­ Du­nav­ska­ 29,­ 451–239­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka­ „Le­gat dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: DraganaMari~i}, JovanaDavid, DraganaFilipovi}, @eqkaVeji}, LidijaIvanovi}, TawaMladenovi} i Sara[imi~i} iz Novog Sada, AleksandraBudimirovi} iz ^erevi}a, Sla|anaQubi~i} iz Veternika, JelenaJovi} iz Iriga, GordanaTucakov iz ^uruga, DanijelaKova~ iz Ka}a, KristinaKri`aniz Glo`ana, DE^AKE: JelenaAjxanovi} i KarolinaKaraba{evi} iz Novog Sada, Sawa]osovi} iz In|ije, IvonaMiodragovi} iz ^eneja, QubicaDimi} iz ^uruga, NikoletaVra~ari} iz Subotice, StanislavaPavli~evi} iz Kleka, AleksandraGovedar iz Veternika i GordanaPudelka iz Aradca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Radivoj Miroslava ]iri} (1962) u 15 ~asova, Branislav Andrije \uki} (1925) u 14.15, Milica Todora Stani} (1930) u 13.30, Zora Balog (1958) u 12.45, Jovo Ostoje Raki} (1958) u 12 i Irena De`e Na|he|e{i (1929) u 10.30 ~asova (urna).

c m y

10

БЕОЧИНСКОКОМУНАЛНОПРЕДУЗЕЋЕСЕПОНОВИЛО

Новавозила зачистијеулице БЕОЧИН: Јавно комунално предузеће „Беочин“је крајем јануара ове године искористило мере и подстицаје које даје Влада РС, а тичу се субвенционисања куповине нових возила. Програмом старо за ново, купљен је потпуно опремљен кипер камион од двадесет тона носивости, за потребе зимске службе, али и за одношење крупног отпада и шута. Према речима директора ЈКП „Беочин“ Василија Цогољевића, возни парк који постоји, дотрајао је, а чести кварови на возилима старим петнаест и двадесет година, стварали су проблеме у обављању редовних делатности, као што је изношење и сакупљање смећа у индивидуалном становању, али и чишћење снега са улица и тротоара. -Улагањем у куповину кипер камиона очекујем да се унапреди рад зимске службе који је и поверен нашем предузећу. Општина Беочин има тај проблем што је доста разуђена. Камион који кре-

ВасилијеЦогољевић

Новиауто-смећарнабеочинскимулицама

не из Беочина, преко Раковца, док стигне до западних села општине Сусека, Свилоша и Луга, пређе око сто километара, а да не говоримо о улицама по Беочину. Када то знате, онда вам је јасно зашто опрема мора да буде квалитетна – каже Цогољевић. Инвестицијама ту није крај, јер је ово јавно предузеће конкурисало и код републичког Фонда за заштиту животне средине и на конкурсу добило седам милиона динара за куповину камиона ауто-смећара. Мањи део пара издвојен је из спостствених прихода, а помогла је и Општина. Укупна вредност камиона је десет милона динара и са овим капацитетима могуће је подмирити шест хиљада индивидуалних корисника и 400 правних лица.

Прорадио Систем 48 АПАТИН: Након двомесечног рада на Систему 48 и Кол-центру, у апатинској општини је и званично почео да ради овај јединствени информациони систем. Грађани целог дана телефонским позивом, СМС поруком, или приступом на интернет порталу апатинске општине, могу постављати питања или тражити решење неког проблема. Оператер ће питања проследити надлежним службама или јавним предузећима и установама, како би грађани, у року од 48 часова, добили одговор. Оператер може да их информише о статусу поднетог захтева телефоном, СМС поруком или и-мејлом. - Овај систем служи за боље управљање општином и квалитетнијом конролом јавних предузећа, а осим тога, омогућава и грађанима да на једноставнији начин него до сада, добију све потребне информације, без потребе да одлазе на више шалтера или у канцеларије - рекао је покрајински секретар за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу мр сци. др ТомиславСтантић, на презентацији у Апатину. Презентацији рада Система 48 и Кол-центра присуствовали су начелница Западнобачког управног одбора Љуљана Сиоколова Ђокић, председник апатинске општине др Живорад Смиљанић. Ј.П.

Две поклон представе СЕНТА: АД „Житопрометмлин“ и АД „Сента-промет“ из Сенте настављају праксу да поклањају суграђанима сваке сезоне поклањају две позоришне представе. Љубитељи позоришне ументости на мађарском језику бесплатно ће моћи да виде музичку комедију „Лакеј Хиполит“ Народног позоришта из Суботице у режији Золтана Међерија 18. марта у 20 сати. Гостовање кабаре представе на српском језику „Добра стара времена“ Позоришта на Теразијама из Београда, у којој наступају Тања Бошковић, Љиљана Стјепановић, Раде Марјановић и Срђан Бубало, на сцени сенћанског Дома културе заказано је за 15.април ове године. М.Мр.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

Поред Републике, ни Војводина не заостаје за улагањем у пројекте за чистију животну средину, па су тако од Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине добијена средства за куповину канти за смеће, а које су бесплатно подељене потрошачима који редовно измирују рачуне. - Сведоци смо да је друштво постало свесно важности очувања животне средине и да се о овој теми много говори, ради, извештава. Можемо да се похвалимо да смо се и ми из ЈКП „Беочин“ активно укључили у акцију и покушавамо да је пренесемо нашим суграђанима и корисницима. Још прошле године направили смо контејнере за пет-амбалажу и поставили их на тридесет места у Беочину. Резулатат је добар, грађани одвајају смеће и груба процена је да смо до сада сакупили преко 200 кубика пластичне амбалаже, коју пресујемо и дајемо на даљу рециклажу – прича Цогољевић В. Недић

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740


vojvodina

dnevnik

КИКИНДА: Привредни апелациони суд донео је извршну пре суду којом обаве зује Јавно предузеће „Дирекцију за изградњу града“ да кикиндској фирми „Кум“ д.о.о плати 26 милиона динара због раскида уговора. Грађевинска фирма „Кум“ била је подизвођач радова, фирме „Еурко“ из Нове Пазове, која је 2006. године ангажована на изградњи регионалне депоније. Како је на данашњој конеференцији за новинаре у Општинском одбору Демократске странке истакао председник, Саво Добранић претходна власт врло брзо након почетка радова раскинула је уговор са „Еурком“, али је дуг кикиндској фирми „Кум“ остао. Јавно предузеће „Дирекција за изградњу града“ извршном пресудом Привредног апелационог суда грађевинској фирми „Кум“ доо из Кикинде, коју је 2006. године ангажовала фирма „Еурко“, као подизвођач радова на изградњи регионалне депоније, треба да плати 26 милиона динара за неизмирене обавезе. Ту су и судски трошкови од милион и 370 хиљада динара, као и затезна камата од 1. фебруара 2007. године, каже председник ОО ДС-а Саво Добранић: -Пресуда је још један доказ бахатости претходне власти и крајње неодговорног односа према средствима општине. Бивши председник Општине БраниславБлажић самовољно је раскинуо уговор са извођачем радова фирмом „Еур-

ко“ из Старе Пазове и то без претходног споразума. Извесно је да ће још пресуда поводом овог случаја стићи што је још један у мору доказа катастрофалних поте за претходне власти. Након што је уговор раскинут изградња депоније припала је новоформираном предузећу ДХW из Кикинде. ЈП „Дирекција за изградњу града“ ће на пресуду уложити жалбу, с обзиром на то да је Привредни суд у Зрењанину тужбу фирме „Кум“ два пута одбацио као неосновану, каже директорица Едита Дивковић: - Новац треба да се исплати у року од осам дана, а Дирекција ће се жалити на пре суду. Фирма „Кум“ доо тужила је Дирекцију за неисплаћени износ за глину. Дирекција није имала никакав уговорни однос са фирмом „Кум“ доо, осим једног налога бившег директора Мирослава Кресоје, да се настави испорука глине на којем суд и заснива своју одлуку. Радило се о 38 хиљада кубика глине, од чега је 18 хиљада кубика „Еурко“ платио „Куму“. Остало је спорно 20 хиљада кубика глине који нису уговорени нити се „Еурком“ нити са Дирекцијом. Фирма „Кум“ доо била је задужена за превоз глине за изградњу депоније. Према извршној пресуди, како објашњава Саво Добранић, испада да је за 28 радних дана превезено око 2.500 камиона глине или сто камиона дневно што је најсумњивије. А.Ђуран

(НЕ)ЗАДОВОЉСТВОБЕЧЕЈСКИХДЕМОКРАТА ПРОЦЕДУРОМОКОБАЊЕ

Нејасникритеријуми заизборпартнера

БЕЧЕЈ: Бечејске демократе су отворено изразиле незадовољство непоштовањем процедуре и раније постигнутих договора, који су исказани у недавно потписаној Декларацији о заједничким намерама бечејске локалне самоуправе и мађарске фирме „Аквапрофит“. Тим поводом је одржана прес конференција у Општинском одбору ДС Бечеј. Заменик председника општине Бечеј БудиславМедурић је, у име бечејских демократа, изразио задовољство документом који су потписали државни секретар Министарства економије Републике Мађарске др ЖолтБечеи и председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић, јер подржава изградњу бање у Бечеју и залаже се за улазак мађарског капитала у реализацији читавог пројекта, али нигде се не помиње име било које фирме која би, евентуално, учествовала у остварењу грандиозног пројекта. - Споран је други документ, Декларација о заједничким намерама, који су 4. марта у Градској кући потписали председник општине Бечеј ПетерКнези и генерални директор мађарске фирма „Аквапрофит“ ПетерУдуд, јер казује да је поменута фирма изабрана за партнера у читавом послу!? Е, с тим се не слажемо. Ми изузетно желимо бању, али нећемо дозволити да се сада читав посао обави без транспарентно сти и конкурентности. Нико од нас не зна на бази којих критеријума је „Аквапрофит“ номинован за партнера,

на ком састанку је то договорено и који су услови које су они понудили - наглашава Медурић. Координатор де сеточланог стручног тима Љубомир Павловић упознао је новинаре с техничким детаљима везаним за израду Предлога за утврђивање будуће бечејске бање, на основу којег се очекује да Министарство за економију у току ове године да „зелено светло“ и републичка Влада Бечеју одобри статус бањског града. - Потенцијални партнер мора имати јасну локацију будућег бањског коплекса, бушотину с извориштем минералне и геотермалне воде и сагласност локалне самоуправе за изградњу бање. То је све урађено, уз напомену да вода има вишеструку намену и технички се може користити у лековите сврхе и као енергент у зимском периоду – рекао је Павловић. Директор Дирекције за изградњу Бечеја ЗвонимирСтанков је предочио генезу сложених радова на изради урбанистичко-планских основа, без којих свака идеја, без обзира колико да је добра, пропада. - После Просторног и Генералног урбанистичког плана општине Бечеј, на једној од последњих седница СО Бечеј усвојен је и План детаљне регулације. Лоциран је простор намењен бањском комплексу. Урађено је доста на овом плану, али је то тек половина посла што се тиче урбанистичкопланске документације – додао је Станков. В.Јанков

Светакњигана четрдесетакјезика

БЕЧЕЈ: Народна библиотека Бечеј ужурбано ради на припреми Међународне изложбе по имену „Свето писмо“, која ће се отворити у суботу, 12. марта, у свечаној сали њихове зграде. Укупно око 180 примерака библија издатих на четрде сетак језика систематизовао је и приредио за изложбу ректор и професор историје на Теолошком факултету у румунском месту Велики Варадин др ЈаношМ. Херман. Изложба је имала своју светску премијеру 2008. године у Бриселу, када је у свету проглаше-

на Година Билбије. Највећи број примерака је из приватне колекције др Јаноша М. Хермана, али има и изузетно вредних донација са свих страна света. Изложбу ће лично отворити идејни творац и аутор др Јанош М. Херман, а том приликом ће се пригодним речима обратити и државни секретар за религију Републике Мађарске ЧабаНемеш из Будимпеште, потиски архипре збитер БелаМатефииз Бачког Петровог Села и архијерејски намесник бечејски ДејанСтанојев. В.Ј.

11

ПРИВАТНООБЕЗБЕЂЕЊЕЧУВАЋЕЧАНТАВИРЦЕ?

КИКИНДСКАФИРМА„КУМ”ДОБИЛАСПОР ПРОТИВДИРЕКЦИЈЕЗАИЗГРАДЊУГРАДА

Лошуговор Градплаћа 30милионадинара

~etvrtak10.mart2011.

Лоповинехају низаполицију

ЧАНТАВИР: Становници села Чантавир покренули су занимљиву иницијативу: желе да их чува приватно обезбеђење. У ствари, принуђени су на такву одлуку, јер лопови краду храну, нафту, огрев, а пљачкају и продавнице и напуштене куће. Чантавирцима се увукао страх у кости, јер лопови и хулигани користе сваку прилику да украду шта могу. Уколико сакупе више од 1.000 потписа, мештане ће од маја чувати бодигардови из Бачке Тополе, односно фирме „Нипон гард“ . Председник Скупштине месне заједнице Тибор Мурењи је још пре месец дана, заједно са руководством насеља, покренуо ову иницијативу, како би се становници Чантавира осећали сигурније. Проблем је у томе што нема довољно полицијаца и не могу да буду баш увек у право време на правом месту. О безбедности 12.000 људи из Чантавира, Новог Жедника, Старог Жедника, Душанова и Вишњевца бри-

не 13 полицајаца, што је, по мишљењу Мурењија, мало. - Нама су чак и познати неки лопови, али се шетају слободно, док грађани страхују за своју сигурност. Имали смо састанак са полицијом, Центром за социјални рад и представницима локалне самоуправе. Полиција је обећала да ће се за ова насеља повећати број полицајаца за пет, али нисмо сигурни да је то довољно. Наши нови „чувари“ биће препознатљиви и радиће у у пару. Предложићемо грађанима да плаћају по 250 динара месечно, како би покрили рачун за обезбеђење – каже Мурењи. Чaнтавирцимасеувукаострахукости Како објашњава Тибор Мурењи, у 80 одсто случајева полиција ухапси лопове, али желе да се осећају сигурније. Сматрају да али их судови пусте. Чантавирци нису сигур- би ипак боље било да има више полиције, јер ни да их приватно обезбеђење може заштити, у њу више верују. А. А.

СОМБОРСКИГИМНАЗИЈСКИПРОФЕСОРИДАЉЕШТРАЈКУЈЕГЛАЂУ

Не прихватаодлуку старогШколскогодбора СОМБОР: Штрајк глађу професора математике у сомборској Гимназији „Вељко Петровић“ БудимираЖакуле ушао је у своју другу седмицу. Овај професор је отпочео штрајк у знак протеста због, по његовим речима, нелегалне и политиком мотивисане смене до садашњег директора Гимназије мр Бранислава Ћурчића и избора професора Јована Трифунова за новог првог човека ове средње школе. Мада је, у међувремену, од покрајинског секретара за образовање Золтана Јегеша као важећи легитимисан стари Школски одбор Гимназије из в.д.стања професора Трифунова именовао и за „редовног“ директора и профе сор Жакула и „стари“ директор Ћурчић оспоравају овај акт, па док професор математике штрајкује глађу, досадашњи директор одбија да преда кључеве своје канцеларије. Према њиховим речима у покушају да заштите законитост у

БудимирЖакулаимрБраниславЋурчић

раду, ангажовали су и адвоката, а један од аргумената којим оспоравају право старом Школском одбору да бира директора је, поред чињенице да му је још у но-

ПОКРАЈИНСКИСЕКРЕТАРИЈАТЗАПОЉОПРИВРЕДУ ПОДРЖАОПРОЈЕКТЕ412МЕСНИХЗАЈЕДНИЦА

Заатарскепутеве 300милионадинара

ЧОКА: Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Данијел Петровић је истакао да је у прошлој години са пројектима уређења атарских путева и уређења каналске мреже од 464 војвођанска насеља учествовало 412 насеља, од којих 365 за атарске путеве. Петровић је похвалио месне заједнице из чоканске општине, јер од седам њих шест је користило ова подстицајна средства, па су тако у 2009. искористиле 24, а у прошлој години 43 милиона динара. Поред изградње атарских путева са тврдом подлогом у прошлој години новац је искоришћен и за из-

ских општина, али и за друге потребе. Тако ће се у овој години у девет општина суфинансирати комасација земљишта, јер је катастарски премер још из доба Аустро-Угарске. Председник МЗ Чока ЈожефМорајко каже да је за шест година на подручју ове МЗ из НИП-а и покрајинских секретаријата за изградњу канализације, атарске путеве и друга улагања добијено 68 милиона динара, а добра искуства изнела је и председница МЗ Падеј Стана Ђембер. - Најтеже је ишло када смо добијали први милион, а после смо за реконструкцију водоводне мреже,

Пареиизопштинскекасе Према речима Данијела Петровића, пара за унапређење пољопривредног земљишта, финансирање пољочуварске службе и других потреба, требало би да буде и у општинским касама из наменских средстава, од дела накнаде за издавање у закуп државне земље који остаје општинама. Покрајински секретаријат за пољопривреду је издвојио у чоканској општини и за делатност Локалне акционе групе, како би допринео оспособљавању за припрему и писање пројеката за конкурисање за средства из домаћих и фондова ЕУ. градњу отресишта, на прикључцима атарских путева регионалним саобраћајницама, па је поред бољег приступа пољопривредном земљишту и селима, тиме дат и значајан допринос безбедности саобраћаја. Петровић је рекао да је за уређење атарских путева обезбеђено 300 милиона динара, а исто толика сума намењена је и за одржавање, чишћење и уређење каналске мреже. Средства су обезбеђена и за побољшања водоснабдевања, за суфинансирање пољочуварске службе, која функционише у 22 од 45 војвођан-

атарске путеве и друго до сада остварили још 32 милиона динара. Присуство људи из Покрајинског секретаријата за пољопривреду на терену допринело је да се боље разумеју проблеми са којима се суочавамо - каже Ђембер. Емил Нађ из Јазова указује на проблем да су средства којим располажу исувише скромна, на годишњем нивоу око 700.000 динара, па проблем представља и финансирање израде пројеката, без којих се не може учествовати на конкурсима. М.Митровић

вембру прошле године истекао формални мандат и податак да је своје место у њему као представник родитеља задржала и госпођа чије је дете матурирало и напу-

стило Гимназију још прошлог лета. Занимљиво је да су се и ученици ове школе укључили у цео случај, прикупљајући потписе којима захтевају да се о судбини директорске функције у њиховој школи изјасни нови Школски одбор у чији састав су већ изабрани и представници професора и родитељи, али није могао бити формиран пошто своја два представника није именовала и Градска Скупштина, па је на основу мишљења покрајинског секретара Јегеша стари школски одбор на себе преузео избор и именовање новог директора, који спречен да уђе у своју, користи канцеларије школског рачуноводства. Ништа мање није приметно ни то да се о целом случају још увек не изјашњава ни један од синдиката просветних радника, који су у Сомбору иначе веома снажни и добро организовани. М.Миљеновић

Надокнадазбоголује

СРБОБРАН: Грађанима Турије којима су у августу 2010. године током јаког олујног невремена оштећене куће и објекти, локална самоуправа у Србобрану је почела да исплаћује новчане надокнаде. На списку се налази 87 лица која су пријавила оштећења Општинској комисији за процену штете и на њихове жиро рачуне веома брзо биће уплаћено укупно 1.116.750 динара из општинског буџета. - Туринци су тада претрпели велику штету на стамбеним, помоћним и другим објектима и локална самоуправа се у име њих

обратила за помоћ у санирању те штете покрајинским и републичким органима власти. Нажалост, они нису имали разумевања за то и помоћ је изостала. Из тог разлога смогли смо снаге да из општинског буџета обезбедимо довољно новца да исплатимо насталу штету, на основу онога што је процењено кроз рад Општинске комисије за процену, коју су чинили сами становници Турије“ рекао је председник општине Србобран Бранко Гајин додајући да ће исплата бити завршена током наредних дана. Н.П.

Презентације добрихпримера

БЕЧЕЈ: Данас презентација добрих примера из пољопривредне праксе, а сутра проглашење најбољих остварења. То је у најкраћем садржај традиционалног такмичења Мрежа за подршку руралном развоју Србије, које ће се одржати у Бечеју. У циљу уједначеног и убрзаног развоја руралних подручја у Србији, Министарство пољопривреде, шумарства и водопивреде је крајем 2007. године иницирало формирање Мреже за подршку руралном развоју Србије. Све је попримило очекиване размере и у овом тренутку је активно 16 регионалних руралних центара с преко пола милиона регистрованих пољопривредних газдинсатава у 154 општине. У жељи да се покажу добри примери праксе, једанпут годишње се одржавању пригодне презентације. - Презентација и проглашење најбољих остварења обавиће се у великој сали Градске куће - рекао је, у име домаћина, члан Оп-

штинског већа Бечеј задужен за пољопривреду АндрашБоја. Данас у 15 сати госте ће поздравити председник општине Бечеј ПетерКнези и његов заменик БудиславМедурић. Сутра у 10 сати прогласиће се најбоља презентација. Сат времена касније одржаће се састанак Управног одбора Мреже за подршку руралном развоју Србије. В.Ј.


12

~etvrtak10.mart2011.

crna hronika

dnevnik

PREKSINO] U NOVOM SADU PUCWAVA I POTERA ZA OSUMWI^ENIM ZA RAZBOJNI[TVO

Ukradenim„golfom” oboriopolicajca

Policajac Sa{aR. (32) lak{e je povre|en preksino} oko 22 ~asa, kada je na wega ukradenim automobilom naleteo Dragoslav K. (32) iz Novog Sada, osumwi~en za kra|u „golfa”. Nakon kra}e potere, Dragoslav K. je uhap{en i protiv wega je podignuta krivi~na prijava koja ga tereti za te{ku kra|u i napad na policajca tokom vr{ewa slu`bene du`nosti. Kako saznajeDetonacija o{tetila krov skladi{ta

NESRE]A U SELU DIVCI, KOD VAQEVA

Voza~cisterne poginuou eksplozijigasa

U ju~era{woj eksploziji na stovari{tu te~nog naftnog gasa u vaqevskom nasequ Divci poginuo je voza~ Nenad Igwatovi} (58) iz Jagodine, a lak{e je povre|en Mile Todorovi}(49) iz Vaqeva, saop{tila je policijska uprava tog grada. Igwatovi} je prevozio plinske boce do stovari{ta „Gile-gas” u Divcima kada se dogodila eksplozija. Kako je saop{tio MUP Srbije, eksplodirala je jedna plinska boca od deset litara. Po prvim saznawima o ~iweni~nom stawu, utvr|enom na uvi|aju, do eksplozije je do{lo zbog nepravilne manipulacije te~nim naftnim gasom, ka`e se u saop{tewu policije. Od posledica eksplozije na objektu je o{te}ena krovna konstrukcija a popucala su i stakla.

Vaqevska policija dodaje da su pripadnici Vatrogasno-spasila~ke jedinice odmah iza{li na lice mesta i primenom propisanih mera i radwi spre~ili mogu}nost naknadnih eksplozija i po`ara. Radnik skladi{ta „Gilegas” iz Divaca Mile Todorovi} pu{ten je na ku}no le~ewe posle pregleda u Urgentnom centru vaqevske bolnice, gde je dovezen „u stawu {oka”. Pripadnici Vatrogasnospasila~ke jedinice Vaqevo su nakon pregleda lica mesta utvrdili da nema opasnosti od naknadnih eksplozija i po`ara. Iako se skladi{te nalazi u blizini `elezni~ke pruge Beograd–Bar i puta Vaqevo–Beograd, saobra}aj na tim putnim pravcima se odvijao normalno. E. D.

Pravainformacija spre~avaneprilike – Eksplozije butan-boca prilikom transporta veoma su retke, a potrebno je u svim koracima vezanim za rad s wima i wihovo kori{}ewe obaviti sve potrebne kontrole i provere – ka`e profesor Visoke tehni~ke {kole strukovnih studija u Novom Sadu dr DraganKarabasil. – Da bi se izbegli problemi vezani za gas, koji je opasan, toksi~an, zapaqiv, neophodno je da korisnici imaju vi{e pravih informacija i tehni~kih znawa. Va`no je znati da su venitli na butan-bacama vrlo osetqivi jer su od olovne bronze i ne treba ih zatezati nekim alatom ve} je, ako je potrebno, dovoqno dotegnuti ih rukom.

Po we go vim re ~i ma, o{te}ewe ventila na butanbo ci do vo di do is ti ca wa plina, a onda je malo potrebno da do|e do neprilika. On ukazuje na to da se veoma lako mo`e utvrditi isticawe plina iz butan-boca, i to kori{}ewem sapunice. Naime, ukoliko nakon nano{ewa sapunice na ventilu butan-boce nema promena, onda je on ispravan i plin ne isti~e, a ako se pojave mehuri}i, ventil je neispravan i plin isti~e. Tako|e, za izbegavawe problema koji mogu nastati prilikom kori{}ewa gasa u doma}in stvi ma bi lo bi do bro imati detektor gasa. D. Ml.

mo, u pitawu je stari poznanik policije, protiv koga je do sada podneto najmawe tridesetak krivi~nih prijava zbog razbojni{tava, kra|a i krivi~nih dela u vezi s drogom. Pripadnici Interventne jedinice novosadske policije su na Bulevar kraqa Petra Prvog, kod broja 83, stigli po pozivu gra|anina koji je prijavio kra|u automobila i odmah uo~ili

Lider radikala Vojislav [e{eq ju~e je u sudnici Ha{kog tribunala zatra`io od{tetu od 10 miliona evra i ponovio svoj zahtev da ve}e donese osloba|aju}u presudu, a tu`ila{tvo zakqu~ilo da sve ta~ke u optu`nici mogu da ostanu na snazi. [e{eq je zatra`io da bude oslobo|en po{to tu`ila{tvo, kako je istakao, nije ni{ta dokazalo i ni na ~emu ne temeqi optu`bu protiv wega. U prethodna dva dana, najpre je [e{eq izneo svoju argumentaciju da tu`ila{tvo nije dokazalo nijednu ta~ku optu`nice, a potom je optu`ba iznela svoju kontraargumentaciju u raspravi po pravilu „98 bis”. Optu`ba je ju~e zakqu~ila da sve ta~ke u optu`nici mogu da ostanu na snazi i nakon zahteva optu`enog od pre dva dana da bude oslobo|en. Zavr{avaju}i repliku na argumente optu`be, [e{eq je ista-

kao da ako bude otezawa i problema u vezi s od{tetom, wegov krajwi zahtev za od{tetu iznosi}e 100 miliona evra, pomenuv{i da ima advokata u Wujorku Xonatana Levija koji }e tu`iti UN i svakog sudiju ponaosob. Sudsko ve}e done}e usmenu odluku o [e{eqevom zahtevu kada pregleda 1.300 stranica dokaznog materijala, a po{to odluka treba da bude obrazlo`ena pismeno i zahteva dosta vremena, odluka o [e{eqevom zahtevu bi}e doneta za „mo`da nekoliko sedmica, mo`da nekoliko meseci”. Predsedavaju}i sudija @an KlodAntoan  eti rekao je da je svestan da je [e{eq vi{e od osam godina u pritvoru i da je to dodatni razlog da se dobro pregleda svaki dokazni predmet i da {to se ti~e odluke da tu`i sudije, [e{eq ima pravo na sve i da je „i sam razmi{qao o takvoj mogu}nosti”. (Tanjug)

je policijska potera ubrzo sustigla i uhapsila. Povre|eni policajac je prevezen u Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine, gde mu je konstatovano naprsnu}e podlaktice, i{~a{ewe kolena i istegnu}e vrata. Nakon ukazane pomo}i, Sa{a R. je pu{ten ku}i, dok }e Dragoslav K., uz krivi~nu prijavu, biti priveden nadle`nom istra`nom sudiji. A. G.

TRAGEDIJA NA SALA[U ZA ZA[TITU NAPU[TENIH @IVOTIWA KOD BA^KE TOPOLE

Vlasnicaazila stradalaupo`aru U po`aru koji je izbio u Ba~koj Topoli, u ku}i u okviru koje je bio i azil za napu{tene i zlostavqane `ivotiwe, ugu{ila se vlasnica azila Etela Merk. Etelini prijateqi sumwaju da je uzrok po`ara bila prevrnuta sve}a, s obzirom na to da je proteklih nekoliko nedeqa na sala{u bila iskqu~ena struja zbog duga od 45.000 dinara. Pe|aJovanovi}, koji je godinama pomagao u obezbe|ivawu hrane za napu{tene `ivotiwe, ka`e da je Etela spavala u ku}i kada je po`ar izbio i da su vatrogasci do{li kada je gotov cela ku}a izgorela. Na sala{u je ostalo oko 500 pasa i vi{e od 100 ma~aka o kojima je Etela svakodnevno brinula. Predsednik op{tine Ba~ka Topola Atila Babi rekao je za„Dnevnik„ da }e JKP „Komgrad„ zbrinuti `ivotiwe, a da }e se kasnije doneti odluku o tome {ta }e se s wima u~initi. U trenutku po`ara petogodi{wi sin Etele Merk nije boravio na sala{u.

Etela je posledwih godina uspevala da obezbedi hranu za oko 600 `ivotiwa, ali je imala problem s novcem za re`ije i druge potrebe koji je sve te`e pribavqala. Gomilali su se ra~uni za struju, nije uspevala ni da izmiri ratu za terensko vozilo koje je uzela na lizing. – Struju su joj iskqu~ivali sigurno petnaest puta do sada, ali nikada nije bila bez struje ovako dugo kao ove zime. Svaka zima za wu je bila veoma te{ka. Put do sala{a ~esto je bio neprohodan, zbog ~ega je bila primorana na to da kupi terensko vozilo. Kolima je svakog dana

i{la u grad. Ostavila bi sina u vrti}u i obilazila grad u potrazi za napu{tenim `ivotiwama – pri~a wen prijateq Pe|a. Kada su joj iskqu~ili struju i oduzeli vozilo, sina je prihvatila porodica iz Ba~ke Topole da bi mogao nastaviti da poha|a vrti}. Op{tini se stalno obra}ala za pomo}, ali prave podr{ke, ka`e Pe|a, ipak nije bilo. – Dobila je dva puta ne{to vi{e od 20.000 dinara i vozilo na kori{}ewe kada su joj oduzeli weno. Ipak, tro{kovi odr`avawa tolikog broja `ivoti-

@ivotiwe pre~e od slikarstva Etela Merk je bila magistar slikarstva, a pre otvarawa azila za napu{tene `ivotiwe radila je kao profesorka na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. @eqa joj je bila da nastavi da slika, ali bi to, kako je izjavila pre samo nekoliko meseci, bio egoizam kada je toliko mnogo onih kojima je potrebna pomo}. Ona je u septembru uputila javni apel za pomo} u kojem je navela da je posledwu godinu potro{ila mnogo energije, obilaze}i razne nadle`ne institucije, gde su svi hvalili wen rad, ali su bili nemo}ni da joj iza|u u susret. wa bili su znatno ve}i i s te strane gledano, op{tina nije u~inila gotovo ni{ta – ka`e Pe|a. Pe|a Jo vano vi} pri ~a da je Etela bi la ve li ki en tu zi ja sta, i podse}a na to da je ona u Ba~ ku To po lu prene la oko tri sto ti ne pasa lutali ca iz zatvo renog be o grad skog azi la. Pro da la je svu svo ju imo vi nu da bi na pu {tenim psi ma i ma~ ka ma obez be di la dom. Me |utim, upravo ~i weni ca da je sa so bom po vela `i vo ti we iz druge op {ti ne bi la je ar gument lo kal nih vlasti da joj retko iza|u u su sret. I u ju ~e ra {wem raz go vo ru za „Dnevnik„ predsed nik op {ti ne ni je bio druga ~i jeg mi {qe wa.

UZ OSLOBA\AWE, LIDER RADIKALA OD HAGA TRA@I I OD[TETU

[e{eqzatra`io 10milion  aevra

osumwi~enog Dragoslava K. Patrola je poku{ala da ga zaustavi, ali se on dao u beg ukradenim kolima i kada su policajci, kao upozorewe, ispalili nekoliko hitaca u vazduh, Dragoslav K. se automobilom zaleteo u wih i udario policajaca Sa{u R., ne zaustavqaju}i se. Odatle je zamakao u obli`wu Gagarinovu ulicu, gde je iza{ao iz „golfa” i bekstvo nastavio pe{ice, ali ga

Na sala{u zbrinuto oko 500 pasa

ZBOG PREPRODAJE KRADENIH VOZILA IZ ZEMAQA ZAPADNE EVROPE

Auto-mafijaosu|enapred Specijalnimsudom Specijalni sud izrekao je ju~e prvostepenu presudu grupi od 28 optu`enih, poznatoj kao „automafija”, ~iji su organizatori osu|eni na ukupno vi{e od 15 godina zatvora zbog preprodaje skupih automobila, autobusa i kamiona, kradenih u zemqama biv{e Jugoslavije i Zapadne Evrope. Vozila, ukupno vredna vi{e od 100 miliona evra, prodavali su na Bliskom istoku. Organizator grupe AleisMajed osu|en je na pet godina i ~etiri meseca zatvora, a wegovi sau~esnici Goran Miki} na ~etiri godine i tri meseca, MuhamedIsaRadvanAlnabhan na tri godine i devet meseci, a Sa{a Cvetinovi} na dve i po godine zatvora.

Ostali su osu|eni na kazne zatvora od tri meseca do dve godine i ~etiri meseca zatvora, dok je {estoro optu`enih osu|eno na kaznu od {est meseci zatvora, uslovno tri godine, a jedan optu`eni je oslobo|en. Sud je utvrdio da je grupa kupovala vozila za koja je znala da su ste~ena krivi~nim delom i zatim ih prodavala u Iraku, Turskoj i Siriji, navela je predsednica sudskog ve}a sudija Biqana Sinanovi} obrazla`u}i presudu. U „kolekciji” vozila ove grupe na{li su se „mercedes CLK320 CDI”, „folksvagen pasat”, „folksvagen tuareg”, „BMW X3„, „BMW 116”, „opel vektra”, kao i vi{e autobusa „setra” i „mercedes” i kamiona „mercedes”, „vol-

vo” i „m.a.n.”. Ve}inu tih kradenih automobila, kamiona i autobusa oduzele su policije Srbije, Nema~ke i Bugarske prilikom hap{ewa ~lanova grupe. Grupa je osu|ena za vi{e krivi~nih dela – prikrivawa, prevare, falsifikovawa i zloupotrebe slu`benog polo`aja – izvr{enih od juna 2006. godine do maja 2007. godine. Kao pripadnik ove grupe ranije je bio optu`en Neboj{aJoksovi} iz Pqevaqa, koji je letos dobio status svedoka-saradnika u procesu protiv grupe Darka[ari}a koja se tereti za {verc dve tone kokaina. Protiv Joksovi}a je, me|utim, u me|uvremenu postupak razdvojen u odnosu na proces protiv „auto-mafije”. (Tanjug)

Etela Merk

– Ti psi nikada nisu bili zbrinuti na odgovaraju}i na~in. Kinolog sam i znam kakva je nega potrebna `ivotiwama. Ona je dovela u na{u op{tinu `i vo ti we ko je ni su mo gli zbrinuti u daleko razvijenijoj sredini i sada nas prozivaju u medijima jer navodno ni{ta ne ~inimo. Hajde da ja sad sve te `ivotiwe prenesem u Suboticu, da vidimo ho}e li se wihovi ~elnici slo`iti s tim – ka`e Babi. S druge strane, Etelin prija teq i qu bi teq `i vo ti wa Pe|a Jovanovi} ka`e da je sala{ bio prava oaza za `ivotiwe, za koju postoji uredna dozvola iz Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Uprave za veterinu Republike Srbije. – Okru`en s nekoliko jutara zemqe, sala{ je bio prostrano, mirno i udobno mesto za sve na pu {te ne `i vo ti we. Tu su leti dolazili da rade i poma`u volonteri iz Francuske, a ona je uspela da oko stotinu `ivotiwa udomi u inostranstvu – ka`e bolom skrhani Jovanovi}. L. Nikovi}

UHAP[EN MLADI] U SUBOTICI

Osumwi~en zaiznudu Suboti~ka policija li{ila je slobode Naim  a B. (1987) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo iznude. Osumwi~eni se, kako je ju~e saop{tila Policijska uprava u Subotici, tereti da je u dva navrata, sredinom februara i po~etkom mar ta, od dve ma lo let ne osobe uz pretwu oteo mobilni telefon i srebrni lan~i}. Naim B. }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. A. A.


crna hronika

dnevnik PETOROPRIVEDENOZBOGSUMWEDASU ZLOUPOTREBILINOVACEVROPSKEBANKE

Uhap{enbiv{i direktor„Puteva Srbije”BrankoJoci} Tu`i lac za or gani zo vani kriminal Miqko Radisavqevi} izjavio je Tanjugu da su ju~e uhap{eni biv{i direktor JP „Putevi Srbije” BrankoJoci}, kao i wegova majka Radmila i

sanaciji klizi{ta na podru~ju op {ti na Krupaw i Lo zni ca zloupotrebili pare dobijene od Evropske banke, neosnovano ispla}uju}i oko 43 miliona dinara privatnom preduze}u „Ro-

Branko Joci}

jo{ tri osobe zbog sumwe da su zloupotrebili novac dobijen od Evropske banke. – Protiv Joci}a je pokrenuta i fi nan sij ska is traga, ko ja treba da utvrdi koju imovinu poseduje i da li postoji nesklad izme|u prona|ene imovine i wegovih zakonitih prihoda – naveo je tu`ilac. On je precizirao da su, osim Joci}a i wegove majke, uhap{eni osniva~ i vlasnik privatnog preduze}a „Rotijer” DraganPavlovi}, MarijaBo`i} iz Para}ina, biv{i direktor JP „Put Loznica” i Joci}ev savetnik u „Putevi ma Sr bi je” Predrag Todosi}. Oni se sumwi~e da su prilikom ugovarawa radova na

tijer” za radove koje ono nije obavilo na sanaciji klizi{ta, naveo je Radisavqevi}. – Na ime toga je preduze}e „Rotijer” Branku Joci}u, odnosno wegovoj majci, poklonilo stan u Loznici, povr{ine 63 kvadratna metra i vredan oko 2,5 miliona dinara – dodao je tu`ilac. Radisavqevi} je naglasio da su Joci} i ostali uhap{eni nakon vi{emese~nog pretkrivi~nog postupka koje je vodilo Tu`i la {tvo za or ga ni zo va ni kriminal zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela davawa i primawa mita, zloupotrebe slu`benog polo`aja i prawa novca.

~etvrtak10.mart2011.

13

TU@ILACZARATNEZLO^INEVLADIMIRVUK^EVI]JU^ENAJAVIO

Srbija}edostaviti dokumentaciju uslu~aju„Divjak” Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~ evi} saop {tio je ju~e da }e Ministarstvu pravde Srbije dostaviti do kumen taci ju za iz ru~ewe penzionisanog generala BiH JoveDivjaka, uhap{enog pro{le nedeqe u Austriji po srpskoj poternici, raspisanoj, kako je obja{weno, jer je u svojstvu jednog od osumwi~enih, obuhva}en istragom o slu~aju zlo~ina nad kolonom vojnika bi{e JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu prilikom wene evakuacije u maju 1992. godine. – Smatram da postoji dovoqan stepen sumwe da se sprovede istraga o ovom zlo~inu. Bez obzira na odluku Austrije, bez obzira na politi~ke izjave koje sti`u, ja samo postupam po zakonu. Ako je takvo moje pona{awe, ponavaqam – iskqu~ivo po zakonu – problem, neka me smene. Ako sam ja svojim zakonitim postupawem prepreka na putu evropskih integracija, pristajem da me smene, ali ne pristajem na to da pravim selekciju `rtava prema tome ~ija je politi~ka elita tokom devedesetih godina pro{log veka bila vi{e kriva za u`ase koji su se doga|ali, a ~ija mawe – naglasio je Vuk~evi} na konferenciji za novinare. Ukazuju}i na to da je, zala`u}i se za spre~avawe neka`wi vo sti kri vi~ nih dela ratnih zlo~ina, wihovog lak{eg istra`ivawa i procesuirawa, inicirao brojne sporazume koji potvr|uju saradwu izme|u tu`ila{tava dr`ava regiona, tu`ilac je podvukao da je to wegova profesionalna intencija i u vezi s istragom slu~aja „Dobrovoqa~ka„. – Kao tu`ilac za ratne zlo~ine, `elim da naglasim da, bez obzira na pritiske i kritike koje ~ujem, ja nemam pravo i ne}u da trgujem mrtvim glavama – kazao je tu`ilac Vuk~evi}, i dodao da u slu~aju „Dobrovoqa~ka“, u tri odvojena doga|aja „postoji najmawe 39 `rtava te{kog zlo~ina“ . – Tamo su ubijeni: doktor pukovnik Budi mir Radulo -

vi}, pukovnici Mirko Soki}, Bo {ko Mi haj lo vi}, potpu kovnik Bo{ko Jovani}, kapetan Marko Labudovi}, poru~ni ci Ob rad Gvo zdeno vi}, Ivica Cvetkovi}, Nihad Kastrati, te gra|ansko lice na slu`bi u JNA Normela [uko. Ubijeni su vojnici: Branko Popovi}, Kruno Be{li}, Mladen Nikoli}, Rado{ Pajo vi}, Alek san dar Blago je vi}, Sr|an Nikoli}, Neboj{a Bojani}, Zdenko Tomovi} i Ivica Simi}. Raweni su: general-major EnesTaso, potpu-

sudnu istinu o zlo~inu nad vojnicima JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu. Da li je Divjak kriv ili nije kriv – o tome mo`e da odlu~i samo sud u Sarajevu ili u Beogradu. Spreman sam na svaku sa rad wu u ci qu re {a va wa problema paralelnih istraga, ali ne po cenu brisawa imena `rtava – naglasio je tu`ilac Vladimir Vuk~evi}. Po wegovim re~ima, poterni ca za Jo vom Di vja kom je raspisana 2009. godine. Vuk~evi} je naglasio da „Bosna

Vladimir Vuk~evi} i Bruno Vekari}

kovnik Frawo Pata~ko, pukovnici Komnen @arkovi}, Drag oq ub Pavlovi}, Ratk o Katal in a, Qub ink o Luk i}, Jos ip Ivan ovi}, po ru~ nik @arkoPanteli} i gra|ansko lice na slu`bi u JNA Ivanka Stankovi}. Raweni su vojnici: desetar Dragan Panti}, Dragoslav Nikoli}, Dragan Lazuki}, Dragan Mati}, Dragan Glamo~i}, Milan Peji}, MihajloBabovi}, DraganKova~evi}, Zoran Zrwi}, Slobodan Bojani}, Zvezdan Arsi} i ZoranAxi}– pro~itao je ju~e spisak `rtava tu`ilac Vuk~evi}, i dodao da „wihovim porodicama duguje odgovore“. – Posle 19 godina nemamo ma te ri jal nu isti nu, pra vo -

tako|e vodi istragu za slu~aj ’Do bro vo qa~ ka’ pro tiv 15 lica, a Jovo Divjak je i pod wihovom istragom i tako je ve} {est godina“. Tu`ilac Vuk~evi} je naveo da je kolegi iz bosanskog Tu`ila{tva MiloraduBara{aninu „jo{ 2009. godine nudio potpisivawe sporazuma o me|usobnom ustupawu dokaza“. – Da je sporazum tada potpisan, imali bismo pravni okvir pre ba ci va wa ovog predmeta pravosu|u Bosne i Hercegovine. Da je sporazum ta da pot pi san, ne bi smo u ovom obliku imali slu~ajeve „Gani}„ i „Divjak”, a i slu~aj „Tuzlanske kolone“ bi izgledao znatno druga~ije – naveo je Vuk~evi}.

Isti~u}i da i daqe nudi re{ewe potpisivawa pomenutog sporazuma i razgovore o ustupawu dokaza za predmete „Dobrovoqa~ka“ i „Tuzlanska kolona“, pomenuo je da je voqan i za „ekspertsku reviziju vojnih premeta preuzetih od biv{ih vojnih pravosu|a“. – Ukoliko, pak, Divjak bude izru~en Srbiji, u ciqu utvr|ivawa istine saglasi}u se s tim da se brani sa slobode do okon~awa istrage – poru~io je Vuk~evi}. Nizom ju~e iznetih podataka, tu `i lac Vuk ~e vi} se osvrnuo i na, kako je kazao, „brigu analiti~ara po predmetima ratnih zlo~ina, i to slu~ajeva: ’Gani}’, ’Juri{i}’ i ’Purda’“. – U slu~aju EjupaGani}a, da objasnim – sud u Engleskoj nije oslobodio Gani}a niti je uop{te meritorno re{avao, ve} je samo odlu~ivao o ekstradiciji, a on je i daqe pod na{om istragom. Engleski sud je samo odlu~io, i to iz politi~kih razloga, da nema uslova za wegovu ekstradiciju. Dosad nisam to hteo da isti~em, ali sad dostavqam medijima pismo predstavnika engleskog Kraqevskog tu`ila{tva i vide}ete da je pona{awe ovog tu`ila{tva bilo u skladu s najvi{im pravnim standardima. Kad je re~ o Iliji Juri{i}u, prvostepeni sud ga je osudio na 12 godina zatvora, a Apelacioni sud je ukinuo presudu po `albama i o~ekuje se novo su|ewe. Vide}emo {ta }e biti – objasnio je tu`ilac Vuk~evi}. – U slu~aju „Purda“ jedini mogu}i na~in da se provere navodi wegovog pisanog priznawa jeste uzimawe izjava od svedoka i saslu{awe okrivqenih. Mi smo radi smawewa tenzija u regionu prvo odneli predmet u Hrvatsku, ustupili ceo predmet Dr`avnom odvjetni{tvu Hrvatske, koje je sprovelo odre|ene radwe, vratilo nama predmet na odluku i mi smo odlu~ili kako smo odlu~ili. Ne}emo nikoga dr`ati u zatvoru ako za to nemam dovoqno dokaza. U trenutku kad je Purda uhap{en, imao sam wegovo priznawe zlo~ina. J.Jakovqevi}

ZaHag2003.malodokaza Operativni centar beogradske policije

POLICIJSKIRA^UNARINAPROVERI

Istragao„qubavnom video-snimku” – Beogradska policija poku{ava da otkrije kako je na internet-sajtove dospeo video-zapis, snimqen kamerom iz policijskog sistema video-nadzora, na kojem dvoje mladih vode qubav kraj beogradske „Arene„ – rekao je ju~e predstavnik beogradske policije Milan Kuruzovi}. On je novinarima kazao da je taj snimak, koji je izazvao veliko interesovawe javnosti, na~iwen 24. aprila pro{le godine, a da se na internet-sajtovima pojavio 2. marta ove godine. – Snimak je na~iwen policijskom kamerom iz sistema koji pokriva dve ulica na Novom Beogradu, a postavqen je u vreme odr`avawa Univerzijade - rekao je Kuruzovi}, koji je na~elnik Odeqewa za kontrolu zakonitosti u radu Policijske uprave za grad Beograd. On je dodao da je taj snimak s kamere memorisan u kompjuteru i da „policajac nije prekr{io

ovla{}ewa {to se ti~e memorisawa snimka”. – Naknadno }emo utvrditi da li postoje odre|eni propusti tog radnika i da li u~estvovao u daqim de{avawima u vezi s video-snimkom – dodao je Kuruzovi}. Dosada{wa istraga, po wegovim re~ima, „pokazuje da policajac nije u svemu po{tovao pravila rada”, a da kompjuteru na kojem je snimak memorisan mo`e pristupiti vi{e qudi koji imaju svoje {ifre. Kuruzovi} je napomenuo da je, kada je snimak na~iwen, policijska patrola poslata na lice mesta da vidi {te se de{ava. On je naveo da je policijska patrola tada zatekla dvoje u automobilu, „ali da nije bilo naznaka da su po~inili neko krivi~no delo”. Kuruzovi} je dodao da }e policija, kada zavr{i istragu, ceo predmet o tom doga|aju proslediti nadle`nom tu`iocu. (Tanjug)

– Ha{ki tribunal je 2003. godine ocenio, na osnovu tada raspolo`ivih dokumenata, da ne postoji dovoqno dokaza za pokretawe postupka protiv penzionisanog generala Armije BiH JovanaDivjaka za ratni zlo~in u slu~aju „Dobrovoqa~ka„ – izjavio je ju~e savetnik glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca FrederikSvinen. U intervjuu Radiju „Slobodna Evropa” Svinen je rekao da je Tu`ila{tvo obavilo procenu dokumenata koje je dobilo iz Bosne i Hercegovine, i to u skladu s onim {to su nazivali programom „Pravila puta“, sli~no kao i u slu~aju EjupaGani}a.

– Mi smo pregledali informacije koje smo tada dobili i na osnovu tih informacija napisali smo da nema dovoqno dokaza i taj slu~aj je vra}en nadle`nim vlastima u Bosni i Hercegovini. Od tada, program je zavr{en i svi slu~ajevi su vra}eni vlastima BiH i nalaze se tamo – naveo je Svinen. Na pitawe {ta je s drugim imenima koja vlasti u Republici Srpskoj i Srbiji dovode u vezu sa slu~ajem „Dobrovoqa~ka„, Svinen je odgovorio da su dokumenti predati vlastima u BiH. – Na{a uloga da pregledamo i ocenimo slu~ajeve je zavr{ena i mi smo sve preba-

cili u Sarajevo – rekao je savetnik glavnog ha{kog tu`ioca. Svinen je naveo da Ha{ki tribunal danas nema nikakvu ulogu u situacijama poput ove u kojoj se na{ao Divjak, da je to ne{to {to se re{ava izme|u nekoliko vlada i da Ha{ki tribunal `eli da ohrabri zemqe regiona da poprave saradwu, ne samo izme|u politi~kih vlasti ve} i izme|u tu`ilaca. – Od slu~ajeva koje smo prebacili, neke smo prebacili u Sarajevo, neke u Beograd, a imali smo i dva slu~aja preba~ena u Hrvatsku, i svi ti slu~ajevi se odvijaju normalno – rekao je Svinen Radiju „Slobodna Evropa”. (Tanjug)

Bjelogrli}seizvinio Glumac i rediteq filma „Montevideo, Bog te video” DraganBjelogrli} izvinio se ju~e svima koji su se iz bilo kojeg razloga osetili povre|enim zbog wegove nedavne izjave u Sarajevu, posebno porodicama nastradalih u ratu. – Do{ao sam da se javno i iskreno izvinim qudima kojima je moja nesvesna izjava nanela bol. Do{ao sam i zbog svoje boli {to je nesre}an splet okolnosti doveo u pitawe ~itav moj `ivotni moto, moj qudski i profesionalni integritet – kazao je Bjelogrli} na konferenciji

za novinare u punom „Medija centru”. On je rekao da je celokupno svoje filmsko ume}e ulo`io u film „Montevideo, Bog te video” da bi poru~io svom narodu da „postoji neko ko ga voli i ceni, ko ga ne tretira kao ~ergu Cigana, kao bandu ubica i kao ludake s Balkana bez budu}nosti”. Bjelogrli} je kazao da mu je `ao {to je na „tendenciozno i name{teno pitawe” – da li mu je `ao {to sarajevskoj premijeri filma nije prisustvovao JovanDivjak – uop{te dao odgovor.

– Na takvo pitawe je nemogu}e dati normalan i qudski odgovor jer vas svaki odgovor stavqa u poziciju sudije. Moj odgovor ‘da, `ao mi je’, na`alost, izjedna~io se sa stavom da mi je `ao {to je uhap{en, odnosno da nije kriv – dodao je on. Bjelogrli} je objasnio da bi voleo da wegov film, koji Srbiju i Srbe prikazuje u najboqem mogu}em svetlu, vide svi, i da je mislio da takav film treba da vidi ~ak i Divjak. – Smetnuo sam s uma da ~ovek osumwi~en za ratne zlo~ine ne mo`e biti izjedna~en

sa svakim drugim gledaocem i pogre{io sam – kazao je rediteq, i dodao da ose}a veliku odgovornost {to zbog wegove gre{ke strada film. – Svi koji su gledali ‘Lepa sela lepo gore’, ‘Rane’ i ‘Montevideo’ mogu znati kakav je moj umetni~ki i li~ni stav o zemqi u kojoj `ivim. Ja svoj patriotizam ne mogu, ne `elim i ne}u da dokazujem re~ima – naglasio je Bjelogrli}, i primetio da bi bilo nepravda ako bi jedna nepromi{qena i trapava izjava dovela u pitawe wegovu odanost narodu.


14

ekOLOGiJA

~etvrtak10.mart2011.

AKCIJA MAGAZINA „^EKAJU]I VETAR” I POKRETA GORANA VOJVODINE

Ko{titi,akozaga|uje `ivotnusredinu U organizaciji Ekolo{kog magazina „^ekaju}i vetar” Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine, sprovodi se ak ci ja „Tra `i mo za ga |i va ~a godine i za{titnike `ivotne sredine” za 2010. godinu. Ciq akcije je unapre|ewe `ivotne sredine i odr`ivog razvoja, kao i podizawe nivoa svesti o potrebi za{tite `i-

votne sredine kao uslovu opstanka. Ova akcija najve}a je i najstarija ekolo{ka akcija u Srbiji i organizuje se ve} 28 godina. Realizuje se kontinuirano tokom cele godine, a zavr{va dodelom „crnog” i „zelenog” lista. Ko su nosioci „crnog” i „zelenog” lista bi}e poznato na zavr{noj manifestaciji, koja }e biti odr-

KONFERENCIJA O OBNOVQIVIM IZVORIMA ENERGIJE U SUBOTICI

Inovacijeiz oblasti eksploatacije

U Subotici se sutra otvara Tre}a me|unarodna konferenciji obnovqivih izvora energije. U~estvova}e 26 predava~a iz Rumunije, Ma|arske i Srbije, a konferencija se odr`ava u Velikoj ve}nici Gradske ku}e. Bi}e predstavqene brojne inovacije iz oblasti eksploatacije obnovqivih izvora energije: vetra, Sunca a bi}e re~i i o biomasi. Jedan od organizatora, profesor dr Jo`ef Ver{a ka`e da u Srbiji postoje stru~waci koji bi mogli da sprovedu reformu na ovom poqu, ali je problem nedostatak novca. Sasvim je druga~ija situacija u Ne ma~ koj, Austri ji i [vedskoj, gde se 30 odsto ukupno utro{ene energije obezbe|u je iz ob no vqi vih iz vo ra energije, dok na{a zemqa iz istih izvora obezbe|uje svega jedan odsto ukupno utro{ene energije. A. A.

^ove~anstvo uni{tavaplanetu Ujediwene nacije upozorile su da ~ove~anstvo koristi Zemqu i wene izvore na „neodr`iv na~in”. Ta organizacija zala`e se za izradu strategije vredne hiqadu milijardi dolara, koja bi bila posve}ena za{titi `ivotne sredine. UNEP, program UN za `ivotnu sredinu, navodi da umesto ulaska u kratkoro~ne investicije, prema budu}nosti planete na kojoj `ivomo treba da se odnosimo dugoro~no. Iz ove agencije UN isti~u da bi, prvobitno, nova strategija dovela do ga{ewa radnih mesta, na primer u ribarstvu, ali da bi dugoro~no investirawe u „zelenu” ekonomiju i energiju, poqoprivredu, gazdovawe resursima i javni saobra}aj imali vi{estruke pozitivne efekte. To bi usporilo klimatske promene i omogu}ile odr`iv rast, vi{e radnih mesta i smawilo siroma{tvo.

`ana 13. maja u Sremskim Karlovcima. Akciji se mogu prikqu~iti svi zainteresovani gra|ani pojedinci, udru`ewa, organizacije, institucije, a potrebno je popuniti formular koji je dostupan na sajtovima Pokreta gorana (www.pokretgorana.org.rs, www.pgv.org.rs) i Radio Beograda (www.radiobeograd.rs).

dnevnik

U PONEDEQAK U SKUP[TINI AP VOJVODINE

Promocijaprincipa Arhuskekonvencije U organizaciji Ju`noba~kog okruga, Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu, te Arhus centra Kragujevac, u Skup{tini AP Vojvodine 14. marta }e biti odr`an okrugli sto posve}en promociji principa Arhuske konvencije i predstavqawu modela pravnih akata za jedinice lokalne samouprave. U~esnici okruglog stola razgovara}e o aktivnostima preduzetim na lokalnom nivou u vezi s primenom i promocijom principa Arhuske konvencije, o dostupnosti inforamcija, u~e{}u

javnosti u dono{ewu odluka i pravu na pravnu za{titu u pitawima `ivotne sredine u Srbiji. Tako|e, bi}e prezentovani modeli pravnih akata koji omogu}avaju uspostavqawe saveta za za{titu `ivotne sredine, kao i uvo|ewe instituta zelenog ombudsmana, zelenog telefona i zelene skup{tinske stolice u jedincima lokalne samouprave. Na okruglom stolu bi}e razmatrana i primena Zakona o upravqawu otpadom s posebnim osvrtom na izradu dozvola za upravqawe otapdom. D. Ml.

KARLOVA^KI PLAN UPRAVQAWA OTPADOM

Re{ewazave}inu problema Sremski Karlovci su jedna od op{tina Ju`noba~kog okruga za koju je Departman za in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu sa~inio plan upra vqa wa ot pa dom uz finansijsku potporu nema~kog GTZ-a. Re~ je o dokumentu kojim se organizuje pro ces upra vqa wa otpadom u op{tini i koji je u skladu je sa Zakonom o upravqawu otpadom iz 2009. godine, ali i zakono dav stvom Evrop ske unije. Plan je nedavno prezentovan u karlova~kom Magistratu i sada sledi we go vo usva ja we u lokalnom parlamentu, a potom i primena. Pre pri me ne, neophodno je izmeniti op{tinsku odluku o odr`avawu ~isto}e i u roku, koji je ovim planom odre|en, spro ve sti niz ak tiv no sti ko je su pred u slov za uspe {no upravqawe otpadom. Planom se defini{u pravci i prioriteti, te dinamika i na~in re{avawa problema koji ne}e {tetni uticaj na `ivotnu sredinu ili }e on biti minimalan. Pri tom se ra~una i na racionalno kori{}ewe

resursa uz u~e{}e svih segmenata zajednice. Prema proceni Departmana za in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine, jer ne postoje ta~ni podaci, u Sremskim Karlovcima prose~no dnevno na-

skog otpada i tome je u planu posve}ena posebna pa`wa. Ba{tenski otpad ~ini 24,85 odsto ukupnog otpada u Karlovcima. Procewuje se da se godi{we u ovom mestu produkuje 3.710

stane 34 kubnih metara ili 10,16 tona raznog otpada, odnosno prose~na koli~ina otpada po stanovniku iznosi 1,15 kilograma na dan. Zbog specifi~nosti teritorije u Karlovcima se produkuju znatne koli~ine zelenog i ba{ten-

tona otpada, {to nije velika koli~ina i to se smatra predno{}u. Odno{ewem sme}a je obuhva}eno 2.500 doma}instava i to u 90 odsto slu~ajeva radi novosadska „^isto}a” dok je „Komunalac” iz In|ije zadu`en za neka vikend naseqa.

Mala koli~ina otpada utica}e na tro{kove rada komunalnog preduze}a, kojem }e biti povereno odno{ewe sme}a, a to }e se neminovno odraziti i na naknadu koju }e gra|ani pla}ati za tu uslugu. S obzirom na mali broj stanovnika i isto toliku koli ~i nu ot pa da, te blizinu novosadske i in|ijske deponije, u Kar lov ci ma ni je pred vi |e na grad wa tran sfer sta ni ce. Iako su Kar lov ci sklopili sporazum o pri stu pa wu in |ij skom re gi o nu za upravqawe otpadom, planom je ostavqena jo{ jedna mogu}nost, a to je da se priklone eventualno novosadskom regionu. Planom se predvi|a uvo|ewe primarne separacije nekih vrsta otpada, kao {to su PET amabala`a, hartija i metal, a nude se re {e wa i za upravqawe posebnim otpadom kao {to su auto mo bil ske gu me, baterije, akumulatori, elektronski otpad, otpadno uqe. Tako|e, predvi|aju se i na~ini za upravqawe medicinskim i ot pa dom `i vo tiw skog po re kla, kao i izgradwa komposi{ta zbog velike koli~ine ba{tenskog otpada. Z. Ml.

U RAFINERIJI NAFTE PAN^EVO

Ulagaweuekolo{keprojekte U Rafineriji nafte u Pan~evu, ugradwom 24 mera~a na isto toliko utaka~kih mesta nedavno je zavr{ena modernizacija `elezni~kog punili{ta. Investicija je vredna blizu ~etiri miliona evra i ima zna~ajne ekolo{ke efekte, jer je re{en problem emisije zaga|uju}ih materija u atmosferu. Naime, smawena je emisija lakoispravqivih ugqovodonika i ujedno obezbe|eno pouzdano otpremawe derivata. Modernizacija `elezni~kog punili{ta zapo~eta je 2006. godine, a zna~ajan iskorak na~iwen je dve godine kasnije ugradwom ure|aja za povra}aj gasne faze. Modernizacija `elezni~kog punili{ta je deo kupoprodajnog ugovora izme|u „Gaspromwefta„ i Vlade Republike Srbije, a sredstva za finansirawe ovog ekolo{kog projekta obezbedio je „Gaspromweft”. Mera~i koji su ugra|eni spadaju u najsavremenije ure|aje kojima se ta~no meri ko-

li~ina, gustina i temperatura derivata koji se otpremaju na tr`i{te. Zahvaquju}i wima obra~unava}e se i napla}ivati ispo-

ru~ena roba iz rafinerije, eliminisati subjektivni propusti prilikom otpreme, pove}ati bezbednost i sigurnost na utovarnim instalacijama i spre~iti mogu}nost

ekolo{kih incidenata. Tako|e, u ovoj rafineriji po~ela je i realizacija projekta rekonstrukcije i modernizacije punili{ta za TNG, koja ima ekolo{ki i ekonomski efekat. Kako bi se pove}ala proizvodwe derivata koji odgovaraju kvalitetu evropskog standarda (propilen, motorni gas) i poboq{ali ekolo{ki pokazateqi opreme, u pan~eva~koj rafineriji zapo~eo je i remont na najve}em pogonu za proizvodwu benzina. Nakon rekonstrukcije emisija pra{kastih materija u atmosferu bi}e svedena na minimum i bi}e ispod granice definisane evropskim standardima. Radi}e se i na pogonu platforminga gde }e se obaviti regeneracija katalizatora radi obezbe|ivawa ve}ih koli~ina platformata, ~ime se otvaraju i ve}e mogu}nosti za proizvodwu benzina evropskog kvaliteta. D. Ml.

AUTOMOBILI ITALIJANSKOG „FIJATA”

NajzelenijiuEvropi Italijanski „Fijat” ~etvrtu godinu zaredom bele`i najni`i nivo emisije {tetnih gasova u odnosu na sve druge robne marke koje su se lane na{le na tr`i{tu Evrope, prenose agencije. Automobili „Fijata” ispu{tali su u proseku 123,1 grama {tetnog ugqen dioksida po kilometru, {to je pad od 4,7

grama CO2 po kilometru u odnosu na minulu godinu. Sva vozila iz grupacije „Fijat” tako|e su se na{la na prvom mestu, sa rejtingom od 125,9 grama {tetnih gasova po kilometru. U posledwe ~etiri godine „Fijat” brend automobili smawili su emisiju otrovnog CO2 u proseku za 10 procenta, sa 137,3

na 123,1 grama po kilometru. To je samo ne{to vi{e od ciqa Evropske unije da se do 2015. godine smawi emisija {tetnih gasova na 130 grama po kilometru. Najnovija tehnologija, koju je „Fijat” uveo na tr`i{te, su takozvani „tviner” motori, najvi{e ekolo{ki prilago|ene turbo ma{ine. U SAD je no-

vi „fijat 500” obele`io uvo|ewe „Fijatove” najnovije „multuer” tehnologije u Severnu Ameriku. Standardni motori zapremine 1,4 litara u „fijatu 500” sa sistemom „multier” pove}avaju ekonomi~nost potro{we goriva do 10 odsto i smawuju emisiju {tetnih gasova 10 procenata bez gubitka na snazi.

STAWE @IVOTNE SREDINE OGLEDALO KVALITETA @IVOTA QUDI

Uprirodisve imasvojucenu Degradacija `ivotne sredine rezultat je ekonomskih aktivnosti, jer se samo iz prirodne sredine obezbe|uju resursi za proizvodni proces. Time se `ivotna sredina svrstava u ekonomske kategorije, a protivstav je da se ekonomija mora tretirati kao mewaju}i faktor u okolini, ka`e prof. dr Jordan Aleksi} s Fakulteta „Futura„ u Beogradu. On ukazuje da u prirodi sve ima svoju cenu ko{tawa. - Razvoj industrije i poqoprivrede, ekspanzija saobra}aja i savremene delatnosti qudi dovodi do intenzivnog zaga|ewa vazduha, vode, zemqi{ta, vrednih predela vodenih i {umskih resursa, umawewa biodiverziteta i brojno-

sti primeraka `ivota - obja{wava Aleksi}. - Nauku o `ivotnoj sredini ne mo`emo svesti samo na za{titu prirode, jer bi to zna~ilo iskqu~ivawe tehnolo{kog aspekta i zanemarivawe izu~avawa radom stvorenih elemenata sredine koji su deo `ivotne sredine ~oveka, a stawe `ivotne sredine je ogledalo kvaliteta `ivota qudi. Po wegovim re~ima, ekolo{ke nadoknade koje se sada napla}uju nisu porezi, nego integralni deo profita i inputa sirovinskih baza i ~ine resurs koji nas okru`uje. Problem je {to se novac namewen za unapre|ewe `ivotne sredine tro{i nenamenski i mnogi smatraju da prirodu mogu da ekploati{u besplatno. A. A.


dru[tvo

c m y

dnevnik

NEDEQA NOVOG OPTIMIZMA

Daregionvidinajboqe izVojvodine – Zadovoqstvo mi je da najavim nastavak vi{egodi{we saradwe koja je lane obuhvatila i projekat „VojvodinaRecommended”, a ~iji je ciq da se u pratnerstvu s „Novim optimizmom” predstavi savremena kulturna scena Vojvodine u neposrednom okru`ewu. Stav Sekretarijata za kulturu Vojvodine je da razvijenom saradwom s razli~itm organizacijama i privatnim agencijama nadopuwavamo na{u kulturnu scenu, po{to na taj na~in pru`amo energi~niji i br`i pristup prezentovawu kulture – izjavio je ju~e u Banovini pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} povodom predstavqawa „Nedeqe novog optimizma”, koja od 14. do 18. marta gostuje u beogradskoj galeriji „Ozon”. Iza ovog regionalnog projekta stoji zrewaninski pozori{ni klub „Zeleno zvono”, koji ovog leta obele`ava 20 godina postojawa. Menaxer i vlasnik „Zvona” Branislav Gruba~ki Guta zadovoqan je saradwom sa Sekretarija-

tom, ali nagla{ava da „Novi optimizam” i „Zeleno zvono” nemaju pretenzije da ka`u {ta je najboqe iz Vojvodine. – To }e u~initi wena vlada i Skup{tina, a mi nepretenciozno preporu~ujemo ne{to {to ima

{kola kapitalizma”, imamo mnogo qudi, podr{ke i prijateqa. Naravno, Zrewanin je rodno mesto „Novog optimizma” i tamo smo promovisali neke vrednosti, poput nagrade „Dobar primer novog optimizma„, koju je u decembru do-

Novosadska pri~a „Dnevnik” je pitao Branislava Gruba~kog kada }e „Novi optimizam” do}i u Novi Sad. – Mislim da }e se to dogoditi do polovine leta. Imamo nekoliko razloga da Novi Sad bude poseban u celoj operaciji. Posle Beograda sledi Zagreb, kada }e projekat dobiti regionalni status, i gleda}emo da ovde to bude specifi~na, zanimqiva, druga~ija, novosadska pri~a. specifi~nu te`inu i odr`ava duh Vojvodine. Pro{log decembra smo, uz ~asopis „Nova misao”, u Osijeku i Budimpe{ti promovisali jednu pri~u i poruku. U Pe{ti su na tribini govorili Laslo Vegel i Andra{ Urban, svirao je Lajko Feliks, @elimir @ilnik je bio u Osijeku s filmom „Stara

bila glumica Mirjana Karanovi} – rekao je Gruba~ki, dodaju}i da je ovaj projekat vrlo zna~ajan korak u promociji Zrewanina kao kandidata za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine. „Vojvodina rekomendid” poseti}e Zagreb, Pe~uj, Tuzlu, Ni{, Kragujevac i, naravno, Novi Sad

i Zrewanin. Portparolka „Zelenog zvona” Helena Dekaw najavila je da }e slede}e nedeqe u „Ozonu” „Novi optimizam” ukqu~iti izlo`bu fotografija „@ene na selu„, iza koje stoji regionalna `enska inicijativa „Vojvo|anka„. Posebno }e biti zanimqiva debata „20 godina ’Zelenog zvona’ – 20 li~nosti”, u sredu, kada }e 20 javnih li~nosti, koje su nosile ideje i moralne vrednosti „Novog optimizma”, govoriti o jubileju „Zvona” u dru{tvenom, politi~kom i kulturnom kontekstu. Nakon projekta „Serbia INside”, prezentacije zrewaninskog projekta „Market kultura„, izlo`be „Sondirawe terena”, promocije ~asopisa „Stripolis” te performansa Pante [ikqa Nafte, 18. marta u „Nedeqi novog optimizma” bi}e predstavqeni mediji – partneri projekta: „Nova misao”, Radio-televizija Vojvodine, „Vojvo|anski magazin” i na{a ku}a „Dnevnik Vojvodina pres”. Ig. Mihaqevi}

~etvrtak10.mart2011.

15

RAZMIMOILA@EWE ZBOG NARODNE KUHIWE

Umestoskazana, |acimahrana izrestorana Upravni odbor Crvenog krsta Ade izrazio je nezadovoqstvo odlukom op{tine da se pripremawe kuvanog obroka za 100 u~enika osnovnih {kola iz socijalno ugro`enih porodica poveri restoranu „Laguna”, umesto da se objedine napori za otvarawe narodne kuhiwe, ~ije otvarawe Crveni krst priprema ve} vi{e od dve godine. Intenzivne pripreme koje su se

nu politiku. Osim toga, pokretawem narodne kuhiwe mogli bismo dobiti i lan~-pakete, ~ija je raspodela planirana u selima. Iz CK Ade sa `aqewem konstatuju da gradona~elnik nije izabrao saradwu s Crvenim krstom nego je nastavio da onemogu}ava rad te organizacije, napomiwu}i da se zbog takvog nemarnog odnosa posledwih neko-

UKOLIKO MINISTARSTVO PROSVETE SMAWI PLATE

Radikalizacija{trajka Sindikati prosvete koji su {trajkuju najavili su ju~e da }e 25. marta obustaviti nastavu u celoj zemqi i organizovati velike proteste u Beogradu ako im plate budu smawene zbog {trajka. Prosvetni radnici su 7. marta dobili ~ek za prvi deo februarske zarade koji nije umawen, a drugi deo februarske zarade o~ekuju oko 20. marta. Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdeqi je kazao da je nezakonito da prosvetni radnici u {trajku dobiju mawe plate, i zapretio obustavom nastave, {to je tako|e protivzakonito. – Ako Ministarstvo prosvete ne po{tuje zakon, ne}emo ni mi. ^inili smo ustupke koliko smo mogli, vi{e ne}emo – rekao je Erdeqi. Po wegovim re~ima, 25. marta }e biti veliki protest u Beogradu, a mo`da i u drugim mestima. Erdeqi je naveo da su se

ErdeqijeoceniodaMinistarstvoprosvete manipuli{eciframaobroju{kolau{trajku,i naveoda{trajkujeoko70.000zaposlenihuprosveti predstavnici prosvetnih sindikata sastali s predstavnicima sindikata drugih javnih slu`bi i da }e napraviti platformu za poboq{awe svog polo`aja koju }e predlo`iti Vladi i Skup{tini.

– Ukoliko ta platforma ne bude imala o~ekivane efekte, mogu} je miting svih javnih slu`bi – kazao je Erdeqi. On je ocenio da Ministarstvo prosvete manipuli{e ciframa o broju {kola u {trajku,

i naveo da {trajkuje oko 70.000 zaposlenih u prosveti. Predsednik Sindikata radnika u prosveti Slobodan Brajkovi} je rekao novinarima da }e oni odustati od {trajka iskqu~ivo ako se promene koeficijenti za obra~un plata, odnosno ako se obezbede dodatne dve milijarde dinara za plate u prosveti. – Nisu uspeli da ugu{e kriminal, javne nabavke, inflaciju... pa daj da se obra~unamo s obrazovawem! Tra`imo dve milijarde za pove}awe plata – izjavio je Brajkovi}. Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost” Tomislav @ivanovi} je ukazao i na to da je neta~no da lokalne samouprave izdavajaju oko sedam odsto svojih buxeta za obrazovawe, tvrde}i da je to planirano izdvajawe, a da se od toga ostvari oko 70 odsto. Predsednici ta tri sindikata ocewuju da je prosveta u „pat-poziciji” zbog Ministarstva, a ne zbog wih.

VESTI Ukidasezabrana posetabolnicama Od danas se, zbog pada broja obolelih od gripa H1N1 na teritoriji Vojvodine, ukida zabrana poseta bolesnicima na stacionarnom le~ewu. Zabrana posete bolnicama uvedena je 21. februara zbog velikog broja obolelelih od gripa. No, i pored ukidawa zabrane ostaje obaveza svih zdravstvenih radnika da se i daqe pridr`avaju mera spre~avawa i suzbijawa gripa u bolnicama u skladu s preporukom Republi~ke komisije za bolni~ke infekcije iz 2009. godine. Q. M.

Savetovali{ta zamlade – Najnovija istra`ivawa u Srbiji ukazuju na ~iwenicu da su vode}i rizici po zdravqe mladih sve ve}a zloupotreba duvana, alkohola, opojnih droga, kao i saobra}ajne povrede, zanemarivawe i zlostavqawe – ka`e pokrajinska sekretarka za demografiju i socijalnu politiku Novka Moji}. Tako|e, pove}an je broj poreme}aja pona{awa, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava, a zabriwava i niska stopa kontraceptivne za{tite sa sve ve}im porastom seksualno prenosivih infekcija. Ina~e, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju je od 2005. godine pokrenuo mre`u savetovali{ta za mlade u AP Vojvodini, kojih danas ima 21, kao jednu od pronatalitetnih mera, u saradwi s Republi~kim centrom za

planirawe porodice. Savetovali{ta za mlade sme{tena su naj~e{}e u zgradama Domova zdravqa, pa se smatra da je u 85 odsto slu~ajeva okru`ewe odgovaraju}e i bezbedno.

Rijalitineiduu`ivo Republi~ka radiodifuzna agencija (RRA) odlu~ila je ju~e da zabrani emitovawe „rijaliti programa” u`ivo, u direktnom prenosu. Ako se „rijaliti program” emituje u periodu od 24:00 do 06:00 ~asova, on mo`e da obuhvati i one programske sadr`aje koji se mogu emitovati u ovom periodu, ali uz grafi~ki znak „18” kojim se javnost obave{tava da sadr`aji koji slede nisu prikladni za osobe koje nisu navr{ile 18 godina, navodi se u saop{tewu Saveta RRA. U saop{tewu se dodaje da ovo obavezuju}e upustvo stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom glasniku”.

Virtuelnimuzej drZorana\in|i}a Prvi virtuelni muzej dr Zorana \in|i}a predstavqen je ju~e u Beogradu, a na sajtu www.zorandjindjic.org svi wegovi po{tovaoci ubudu}e }e mo}i da vide informacije o wegovom `ivotu i radu koje do sada nisu prikazane. Sve~ano otvarawe muzeja, odnosno sajta, predvi|eno je za 15. mart u Domu omladine, kada se o~ekuje da }e sajt sve~ano pustiti u rad predsednik Srbije Boris Tadi}. Predsednica Upravnog odbora

tog fonda Ru`ica \in|i} je rekla da }e posetioci sajta mo}i da se upoznaju s akademskim i politi~kim `ivotom prvog demokratskog premijera i da }e, zahvaquju}i tome, biti obele`eno jedno vreme i sa~uvano u takvom „virtuelnom istorijskom muzeju”. Tako|e je dodala da }e na sajtu, zahvaquju}i 3-D tehnologiji, mo}i da se vide radna soba nekada{weg premijera kod ku}e, zatim u Gradskoj skup{tini, kao i u Vladi Srbije.

Tre}agodi{wica RSdomena Dan internet domena Srbije, kojim se ove godine obele`ava tre}a godi{wica od po~etka registracije RS domena, bi}e obele`ena danas jednodnevnom konferencijom posve}enom razvoju Interneta na domenskom prostoru Srbije. U~esnici konferencije sazna}e ko upravqa Internetom, kakva je regulativa, o bezbednosti i slobodi govora, upravqawu domenima i IP adresama, bezbednosti nasuprot privatnosti i slobodi govora, odgovornosti ministarstava, agencija, provajdera, posrednika i autora za sadr`aj na mre`i. Bi}e re~i i o tome gde je granica izme|u nelegalnog i nepodobnog sadr`aja, kako se odnosimo prema intelektualnoj svojini, govoru mr`we, za{titi dece, za{titi izvora informacija. Teme }e biti i problemi novih servisa kao {to su e-trgovina, m-pla}awe, „klaud kompjuting”, neutralnost mre`e prema servisima.

Osnovna{kolauMolu

odvijale posledwa ~etiri meseca, kako su ju~e na konferenciji za novinare predo~ili predsednik i sekretar Crvenog krsta Tibor Ki{ i Vilmo{ Kri`an, ukazivale su na to da }e se ovaj program kona~no pokrenuti, pa je izdejstvovano da se a|anska narodna kuhiwa uvrsti u program Crvenog krsta Vojvodine i Srbije. Lokalna samouprava je krajem pro{le godine za ovu namenu u op{tinskoj kasi obezbedila milion dinara, iz CK Vojvodine su dobijeni prvi kontingenti namirnica i dva termosa za prevoz kuvanih obroka do korisnika, ali je CK Ade pred po~etak rada zaobi|en, mada je protokol za saradwu s lokalnom samoupravom, Centrom za socijalni rad Ade, Domom za stare i penzionere u Molu i

liko godina CK Ade bori s velikim materijalnim te{ko}ama. Iz op{tinske kase dobija minimalne svote, a ve} vi{e od dve godine ne mo`e da isplati dug za sanaciju krovne konstrukcije, iako je Op{tinsko ve}e Ade o tome donelo odluku jo{ 2008. godine, ali nije ispo{tovana. Upravni odbor CK Ada je u nastaloj situaciji, imaju}i u vidu veoma te{ko socijalno stawe u op{tini i da je iz dana u dan sve vi{e gladnih qudi, re{io da ve}i deo raspolo`ive hrane podeli porodicama i obezbedi bonove za hleb, da dva termosa namewena prevozu obroka preda organizacijama kojima su najpotrebniji, a deo namirnica }e predati i organizatorima ishrane u~enika, veruju}i u pobedu zdravog razuma,

Optu`ujupredsednikaop{tinedanijeispo{tovan dogovoripokrenutprogramradanarodnekuhiwe Odborom za smawewe siroma{tva op{tine Ada ve} bio pripremqen, zajedno s kalkulacijom cene obroka, spiskom dece, jelovnikom, pa ~ak i spiskom namirnica koje treba nabaviti. ^lanovi Upravnog odbora CK Ade predo~avaju da su iz novina saznali da je predsednik op{tine Zoltan Bilicki raspisao javnu nabavku za ishranu u~enika te da je pripremawe povereno a|anskom restoranu „Laguna”. Oni optu`uju predsednika op{tine da nije ispo{tovan dogovor i pokrenut program rada narodne kuhiwe koji je do tada koordinirao wegov zamenik Tibor Vilago{, nego da je pokrenuo drugi program za ishranu u~enika. – Razlika izme|u ova dva programa je u tome da bismo u okviru programa narodne kuhiwe Crvenog krsta u toku godine obezbedili namirnice vredne vi{e od milion dinara, od ~ega je roba vredna 350.000 dinara ve} pristigla u Adu, a u programu koji je pokrenuo predsednik op{tine nema Crvenog krsta kao partnera – ukazuju ~elnici CK Ade. – Ukqu~ivawem na{e organizacije mogli bismo vrednosno obezbediti deset puta vi{e namirnica nego {to bismo potro{ili na administrativne izdatke planirane oko 130.000 dinara godi{we. Prakti~no bismo mogli obezbediti duplo vi{e porcija za ugro`ene jer bi, osim stotinu dece, obroke dobilo jo{ toliko korisnika narodne kuhiwe. S obzirom na to da ne realizujemo program Narodne kuhiwe Crvenog krsta, ne mo`emo dobiti donaciju u robi od Republi~ke i Pokrajinske vlade, Robnih rezervi i Ministarstva za rad i socijal-

da }e rukovodioci lokalne samouprave pre ili kasnije uvideti da saradwa i partnerstvo nemaju alternativu. Predsednik op{tine Zoltan Bilicki potvr|uje da su dogovori wegovog zamenika i predstavnika CK Ade o otvarawu nekog vida narodne kuhiwe dosta dobro napredovali, ali kod same finalizacije zapelo je kada je iz CK-a predo~ena kalkulacija cene obroka, u kojoj je gotovo deset odsto nameweno predvi|enom koordinatoru programa Vilmo{u Kri`anu. – Ocenio sam to kao veoma nekorektnu ponudu, pogotovo kada se radi o zbriwavawu socijalno ugro`enih, a s druge strane, trebalo bi da pro|e jo{ nekoliko meseci da se ozvani~e odluke o formirawu narodne kuhiwe – izjavio je za na{ list predsednik op{tine Bilicki. – Zbog toga sam odlu~io da raspi{emo javnu nabavku za meni za ishranu socijalno ugro`enih u~enika. Od ~etiri prijavqene firme najpovoqnija je bila ponuda restorana „Laguna” za 125 dinara po obroku. Po ovoj ceni za obezbe|eni novac ima}emo 8.000 obroka koje }e se svaki dan raspore|ivati za stotinu |aka u osnovnim {kolama u Adi i Molu. U kalkulaciji koju smo dobili od Crvenog krsta ima raznih tro{kova, kao {to je odr`avawe automobila, oprema i aparata i drugo, pa bi od milion dinara na tro{kove oti{la znatna suma. Ne be`imo od saradwe s Crvenim krstom, smatrao sam da ko `eli, mo`e da se ukqu~i u ovaj program, ali ne}emo dopustiti da sekretar Crvenog krsta znatan deo para predvi|enih za ove namene stavi u svoj xep. M. Mitrovi}


SPORT

~etvrtak10.mart2011.

dnevnik

c m y

16

JELEN SUPERLIGA – 17. KOLO

Kataidoneoradost Vojvodina - BSK 2:1 (1:1) NOVI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca 1500, sudija: Dimitrijevi} (Loznica). Strelci: Abubakar u 13. i Katai u 86. (iz jedanaesterca) za Vojvodinu, a Kajevi} u 12. minutu za BSK. @uti kartoni: Lazeti} (Vojvodina), @arkovi} i ]esarevi} (BSK). VOJVODINA: Brki} 7 Vuli}evi} 7, Nestorovi} 7, Mito{evi} 6 (Tumbasevi} 7), Mojsov 6, Trajkovi} 6, Lazeti} 7, Medojevi} 6, Mereba{vili 7 (Jao -), Abubakar 6, Ili} 6 (Katai 7). BSK: Kova~ei} 7, Bo{kovi} 6 (Milo{evi} 6), Vasiqevi} 6, @arkovi} 6, Radunovi} 6, Miqkovi} 6, Kajevi} 7, ]esarevi} 6 (Vigwevi} 6), V. Krsti} 6 (M. Krsti} -), Alivodi} 6, Babi} 7. Razumqivo je delom nezadovoqstvo gostiju koji `ale za remijem, jer su bod isputili ~etiri minuta pre kraja. Kivni su Bor~ani na sudiju Dimitrijevi}a, najvi{e zbog dva dosu|ena penala za doma}ina od kojih je jedan realizovan, ali kada saberu utiske, pregledaju na snimku tok zbivawa na terenu, izbroje kornere (12:0) i {anse na obe strane, vide}e da je krajwi rezultat realan odnos snaga na novosadskom „Kara|or|u”. Ve} u 1. minutu doma}in je zapretio, da bi sudija Dimitrijevi} u 9. minutu propustio da po-

1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Vojvodina 4. Rad 5. Sloboda 6. Spartak ZV 7. Javor 8. OFK Beograd 9. Smederevo 10. Jagodina 11. BSK 12. Borac 13. In|ija 14. Metalac 15. Hajduk 16. ^ukari~ki

Oumaru Abubakar iz ove {anse pogodio pre~ku

sle prekra{aja @arkovi}a nad Mereba{vilijem poka`e na belu ta~ku. Isti igra~ je u 11. minutu uzeo loptu @arkovi}u, krenuo sam ka Kova~evi}u, {utirao ali golman gostiju je odbranio. Gosti su poveli odmah u kontri, kada je Kajevi} iz prve {utirao sa 16 metara u daqi Brki}ev ugao, koji je u ovoj utakmi-

ci po 100. put branio mre`u Vojvodine. Izjedna~io je na sli~an na~in Abubakar Oumaru samo minut kasnije. Dobro je ciqao sa 16 metara i pogodio. Sudija Dimitrijevi} je, verovatno pod pritiskom gre{ke u 9. minutu, nakon pola sata olako pokazao na penal posle opstruk-

Gostnamu~iodoma}ina

Foto: F. Baki}

cije Rankovi}a nad Mereba{vilijem. No, Kova~evi} je pro~itao udarac Abubakara i odbranio. U nastavku je na terenu postojao samo jedan tim - Vojvodina. Sve {to je gost u~inio bilo je u 79. minutu kada je Mojsov pogre{io, a Miqkovi} nije izdr`ao trku s Medojevi}em, pa je {utirao s 35 metara pored gola.

Zve zda je ostva ri la dru gu prole}u pobedu na opet raspevnoj Marakani. Do bodova protiv In|ije crveno-beli su do{li po scenariju koji je vi|en i na me~u sa Smederevom, ali su ovoga puta bili rezultatski ubedqiviji 3:1. Trener Prosine~ki ne mewa tim i sistem igre. Doma}in je upornim posedom lopte poku{avao da probije ~vrst blok gostiju, ali spori ritam i pas pretvorili su se u beskrajno kru`ewe oko kaznenog prostora bez efekta. Zvezda je izvela samo jedan korner u prvom poluvremenu i sre}no stigla do vo|stva u 37. minutu. Ka pi ten Nin kov je sa de sne stra ne upu tio cen tar {ut, u bloku je lopta zaka~ila Tanasijevi}a i prevarila golmana Poleksi}a.

Nastavak utakmice bio je daleko zanimqiviji. In|ija je bila mnogo agresivnija i ofazivnija, Slovi} u 49. minutu ne koristi zicer, da bi pet minuta kasnije stigla kazna. Muwevitu kontru rutinski je pogotkom okon~ao Koroman. Golom Jak{i}a u 73. minutu In|ija je uspela da smawi prednost Zvezde koja je u fini{u me~a gr ~evi to brani la tri jumf. Beo gra|ani su desetak minuta pre kraja ostali sa 10 igra~a, jer je Li Adi zbog povrede morao u svla~ionicu, a Prosine~ki je ve} izvr{io tri izmene. Ovu pogodnost gosti nisu iskoristili, mada su nekoliko puta ozbiqno zapretili. Na kraju je rezervista Ve{ovi} efektnim pogotkom stavio ta~ku. Z. Rangelov

Praznemre`euSubotici Spartak Zlatibor voda – Javor 0:0 SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: oko 500. Sudija: Popovi} (Beograd). SPARTAKZLATIBORVODA: Aleksi} -, Stevanovi} 6, Brati} 6, Antoni} 6, [arac 7, Simovi} 6 (^ovilo), Nikoli} 6, Torbica 6, Adamovi} 5, ( Noskovi}), Miri} 6, Vujaklija 6 (Veselinovi}). JAVOR: Soldatovi} 7, Milinkovi} 6, Milovanovi} 6, Dragovi} 7, Josovi} 6, Stanisavqevi} 5, Ostoji} 5, Eliomar 6 (Stojakovi}), Lukovi} 6, Mom~ilovi} 6, Ifaeni 6 (Haxibuli}). Nije bilo pobednika, ali ni bodova na otvarawu fudbalske sezone u Subotici. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode nisu uspeli da totalnu inicijativu materijalizuju kroz bar jedan gol. Imali su doma}i vi{e {ansi, pogodili

pre~ku, stativu, imali ~etrnaest kornera, ali nisu dali gol. Od prvog minuta Spartak je krenuo ofanzivno, dok su gosti jasno stavili do znawa da ih jedino interesuje odbrana sopstvenog gola. Nakon nekoliko poluprilika najboqu {ansu Spartak je imao u prvom poluvremenu kada je Miri} na asistenciju [arca posle kornera zatresao pre~ku glavom. Pretio je Miri} i u 36. minutu, prevario je Josovi}a, dobro {utirao, ali je na visini zadatka bio golman Soldatovi}. Gosti su pretili iz kontri, upravo posle najboqih akcija Spartaka. U prvom navratu Ifaeni je bio u ofsajdu, a u drugom je Aleksi} dobrom reakciju otklonio opasnost. I u drugom poluvremenu odnos snaga na terenu bio je isti. Spar-

tak je pretio, imao inicijativu, a gosti su se orijentisali samo na odbranu. Pritisak Spartaka pretvorio se u novu seriju kornera i nekoliko odli~nih poteza iskusnog Dragana [arca koji je direktno pretio, ali i razigravao saigra~e. U zavr{nici me~a Ristovski je uvo|ewem Veselinovi}a i Noskovi}a poja~ao napad, imali su doma}i nekoliko {ansi, a mo`da i postigli gol. Naime, u 83. minutu posle trinaestog kornera, Veselinovi} je glavom poslao loptu ka golu gostiju. Lopta je udarila u unutra{wi deo stative, mre`a se tresla, a u padu je loptu sa gol linije u korner izbacio Dragovi}. Sudija nije pokazao na centar, uprkos nezadovoqstvu doma}ih igra~a. N. Stanti}

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

15 13 11 10 6 5 5 6 4 5 4 3 3 3 1 0

1 2 5 4 6 8 8 4 9 6 6 8 4 3 6 4

2:1 0:4 0:0 2:0 1:0 0:0 3:0 3:1 1 2 1 3 5 4 4 7 4 6 7 6 10 11 10 13

48:12 25:9 27:7 26:9 21:20 15:12 13:13 14:15 16:16 14:15 11:22 11:19 15:27 11:27 11:26 5:34

(1:1) (0:1) (0:1) (1:0) (0:0) (0:1) (1:0) (1:0) 46 41 38 34 24 23 23 22 21 21 18 17 13 12 9 4

U 18. kolu (12. i 13. marta) igra}e - IN\IJA: In|ija - Hajduk, IVAWICA: Javor - Vojvodina, BEOGRAD: ^ukari~ki - Spartak Zlatibor voda, BEOGRAD: Partizan - OFK Beograd, LU^ANI: Sloboda Point Sevojno - Rad, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) - Borac, BEOGRAD: BSK - Smederevo, JAGODINA: Jagodina - Crvena zvezda. Vojvodina je stalno napadala, Ili} je na odli~an pas Mereba{vilija u 57. minutu prebacio gol s peterca, a Abubakar je pogodio pre~ku u 66. minutu. Bele`imo i sna`an {ut Lazeti}a i dobru odbranu Kova~evi}a. Odluka je stigla u fini{u. U 85. minu-

tu posle odli~ne akcije Vojvodine, Tumbasevi} je kroz noge propustio loptu do Lazeti}a, a kada je ovaj hteo da {utira, Vasiqevi} ga je oborio s le|a. Najstro`u kaznu izveo je mladi Aleksandar Katai za pobedu od 2:1. S. Savi}

UKulisvejasno

Crvena zveda - In|ija 3:1 (1:0) BEOGRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 12.000, sudI ja Pa u no vi} (Kla do vo), srelci: Ninkov u 37, Koroman u 54. i Ve{ovi} u 90+1. za Crvenu zvezdu, a Jak{i} u 73. minutu za In|iju. @uti kartoni: Isah, Koroman (Crvena zvezda), Joksimoi} i Tanasijvi} (In|ija) CRVENA ZVEZDA: Stamekovi} 6, Ninkov 7, Reqi} 6, Li Adi 7, ]osi} 6, Isah 6 (Mijajilovi} -), Evandro 7, Kadu 7 (Ve{ovi} 7), Koroman 7 (Jevti} -), Borha 6, Kalu|erovi} 6. IN\IJA: Poleksi} 6, Novakovi} 6, Joksimovi} 6, Jak{i} 7, Tanasijevi} 6, Vukobratovi} 6, Slovi} 6, Davidov6 (Vu~eti} 7), Dimitrov 6 (Dubaji} -), Kosti}, Bubalo 6 (Antoni} -).

NOVI SAD: Vojvodina - BSK KULA: Hajduk - Partizan SUBOTICA: Spartak Zlatibor vode – Javor BEOGRAD: Rad-Metalac BEOGRAD: OFK Beograd - Sloboda Sevojno SMEDEREVO: Smederevo - Jagodina ^A^AK: Borac - ^ukari~ki BEOGRAD: Crvena zvezda - In|ija

Hajduk - Partizan 0:4 (0:1) KULA: Stadion SPC „Hajduk”, gledalaca 3.000. Sudija: Mihajlovi} (Vrawe). Strelci: Tejgo u 8, Tomi} u 58, Petrovi} u 68. (iz penala) i [}epovi} u 84. minutu. @uti kartoni: Krstaji} i Jovanovi} (Partizan). HAJDUK: Bra} 7, Pauqevi} 6, V. Kova~evi} 6, \uri} 6, Maksimovi} 6 ( Peri} -), Mudre{a 6, Bo{kovi} 6, M. Kova~evi} 6, Ki{ 6 (Mi{i} 6), ]ovin 6 ( Kasalica 6) i Komazec 6. PARTIZAN: Stojkovi} -, Miqkovi} 7, Lazevski -, (Jovanovi} 7), Savi} 8, Krstaji} 8, Petrovi} 8, Tomi} 8, Babovi} 7, Vuki} 7, Tejgo 7 ([}epovi} -), Adija 6 (Ilijev 7). S obzirom na to da za Hajduk ju~e nisu igrali: Jovanovi}, Bogi}, Fejsa, Petrovi}, Aleksandar i Milo{ @ivanovi}, Lali}, a da je zbog bolesti izostao i {ef stru~nog {taba Dragoqub Bekvalac, onda je razumqivo {to je Partizan lako presko~io Kulu. Na veoma dobro pripremqenom terenu, uz izuzetno korektno pona{awe kako igra~a tako i navi-

Prins Tejgo

ja~a, susret u Kuli zavre|uje pohvale. Partizan je do{ao u vo|stvo u 8. minutu, kada je Petrovi} sa oko 30 metara {utirao, lopta je pogodila jednog igra~a Hajduka. Let lopte je pratio Tejgo i le|ima okrenut ka golu doma}ina samo preglavao preko golmana Bra}a u mre`u za 0:1. Potom je Hajduk krenuo ofanzivnije i u 19. minutu mladi Bo-

{kovi} je sa 17 metara iskosa odli~no {utirao, ali je lopta fijuknula preko pre~ke. U 21. minutu nakon dodavawa ]ovina Komazec je sa 16 metara {utirao pravo u Stojkovi}a, a najboqu priliku u prvom delu nije, posle dodavawa Miqkovi}a, iskoristio u 44. minutu Adija koji je sa desetak metara {utirao preko gola. U nastavku je Hajduku ponestalo snage, {to je lider umeo da kazni. U 58. minutu Babovi} je na boku uposlio Ilijeva, ovaj sa korner linije centrirao na drugu stativu gde je loptu zahvatio Tomi}, a ona se od zemqe odbila u daqi ugao nemo}nog Bra}a. Ve} tada je bilo jasno da bodovi putuju u Beograd. U 68. minutu bek Partizana Jovanovi} je centrirao, Pauqevi} je u padu poku{ao da izblokira udarac, lopta ga poga|a u ruku i sudija pokazuje na penal. Siguran sa bele ta~ke bio je Petrovi}, iako ga je golman Bra} pro~itao. ^etvrti gol delo je mladog napada~a Partizana [}epovi}a koji je u 84. minutu dobro ispratio dubinsku loptu i potom lobovao Bra}a. \. Bojani}

OFKBeograd–SlobodaSP1:0(0:0) BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca: 300, sudija: Vujovi} (Novi Sad). Strelac: Trivunovi} (iz penala) u 55. minutu. @uti kartoni: Trivunovi} (OFK Beograd) i Frensis (Sloboda). OFK BEOGRAD: [aranov 6, Plani} 6, Kecojevi} 6, Rodi} 6, Markovi} 7, Trivunovi} 7, @eravica 7, Krsti} 6, Simi} 7, Popovi} 6 (Iwac 6). SLOBODA SP: Bo`ovi} 6, Frensis 6, Radosavqevi} 6, [uwevari} 5, Pavi}evi} 6, Lazi} 6, Kova~evi} 6, Ademovi} 6 (Stevan~evi} 6), Maksimovi} 5, Klimpl 5, Petrovi} 5.

Beogra|ani su zaslu`eno pobedili U`i~ane u 17. kolu Jelen superlige. Bili su nadahnutiji i snala`qiviji po blatwavom terenu i nagrada je stigla u 55. minutu. Da je me~ igran po pravim fudbalskim uslovima, utisak bi verovatno bio boqi. Iako su obe ekipe nastupile u ofanzivnim sastavima, malo toga je vi|eno i to uglavnom pred golom gostiju. OFK je u formaciji 4-1-3-2 napao od samog po~etka, `elev{i vredan trijumf. Markovi}, Trivunovi} i @eravica iz drugog plana unosili su nemir u odbranu U`i~ana. Tako je upravo ovaj tre}i u 23. minutu {utem sa 18 metara naterao

Bo`ovi}a na intervenciju. Ne{to kasnije u prilici je bio Popovi}, ali je sa pet metara {utirao pored gola. Sa 13 metara, udarac Markovi}a iskosa sa desne strane zaustavio je, potom, Bo`ovi}. Kod gostiju, u klasi~noj 4-4-2 formaciji, istakao se samo biv{i igra~ Partizana Predrag Lazi}. Prvu {ansu u nastavku imali su gosti. U 50. minutu, posle kornera Kova~evi} je {utirao glavom preko gola, a potom je pala odluka. Maksimovi} je u {esnaestercu sru{io Simi}a i skrivio penal. Siguran sa bele ta~ke bio je Trivunovi}. U fini{u je Markovi} propustio da overi pobedu. I. Lazarevi}

ODR@AN PRVI ORGANIZACIONI SASTANAK UO^I POLUFINALA KUPA SRBIJE

Partizan–Crvenazvezdau17satiuzTVprenos U prostorijama Fudbalskog saveza Srbije odr`an je prvi organizacioni sastanak uo~i predstoje}ih utakmica polufinala Kupa Srbije. Podse}amo, u prvim utakmicama polufinala u sredu 16. marta sasta}e se Sloboda Point Sevojno i Vojvodina, odnosno Partizan i Crvena zvezda. Revan{ utakmice polufinala bi}e odigrane 6. aprila. Sastanak je bio, pre svega, posve}en predstoje}em ve~itom derbiju u

okviru polufinala Kupa Srbije. Prisustvovali su mu predstavnici Partizana i Crvene zvezde, zvani~nici FS Srbije, ~lanovi bezbedonosnih i takmi~arskih organa Saveza i visoki predstavnici policije - na~elnik Uprave policije MUP Srbije general Mladen Kuribak i na~elnik Policijske uprave za Grad Beograd Stevan Bjeli}. Na sastanku su razmatrani svi zahtevi i standardi koji su neophodni

za organizaciju jedne ovako zna~ajne utakmice, a posebno u svetlu posledwih najava iz UEFA. Predstavnici klubova su najavili da }e narednih dana odr`ati sastanke sa predstavnicima navija~a. Tako|e, bi}e {tampane ulaznice adekvatno smawenih kapaciteta stadiona, a predstavnici klubova informisa}e javnost o na~inu prodaje ulaznica. Aktivnosti u ciqu odli~ne organizacije utakmica bi-

}e sprovo|ene i narednih dana, a slede}i sastanak bi}e odr`an u petak. @eqa svih je da novi fudbalski okr{aj „ve~itih rivala„ protekne na najboqi na~in. Odre|ena su i vremena po~etaka prvih utakmica polufinala Kupa Srbije. Sloboda Point Sevojno i Vojvodina igra}e 16. marta od 14 sati, a Partizan i Crvena zvezda istog dana u 17 sati, uz direktan prenos na Prvom programu RTS.


SPORT

dnevnik

~etvrtak10.mart2011.

17

REVAN[UTAKMICEOSMINEFINALALIGE[AMPIONA

Fudbalskarapsodija Barselone Nikadaume~evimaosminefinala Lige fudbalskih {ampiona nije jedan tim toliko dominirao kao{tojeBarselonaume~usArsenalom.Kataloncisugotovosve vreme dr`ali loptu u nogama (68:32), ali su  bedem ispred gola Londonaca slomili tek kada je

Aleksandar Lukovi}

Mo`dabiseprvopoluvremei zavr{ilo bez golova da Barsa u timunemagenijalnogMesija,koji jeunadoknadivremenaprostozalepioloptuzanogu,laganoprebacioAlmuniju,kojijezameniopovre|enog [~esnog, i onda plasiraoloptuugol.

DANASPRVEUTAKMICEOSMINEFINALA LIGEEVROPE

Gra|aniuKijevu Danassunaprogramu prve utakmice osmine finala Lige Eevrope, najzanimqiviji susret seigrauKijevu,gdedoma}iDinamodo~ekujevelikogfavorita takmi~ewaMan~estersiti.Gra|anisudosadaigrali superiorno drugom po rangu evropskom klupskomtakmi~ewu. - Na{ ciq je finale – tvrdi trener Man~ester sitija italijanskistru~wakRobertoMan}ini.–Imamosjajantim,kojimo`e dapobedisvakogprotivnika. Zanimqivautakmicaseigrai En{edeu, gde holandski prvoliga{ Tvente do~ekuje ruski Zenit. - Osvojili smo sve {to se mo`eosvojitiuRusiji–konstatuje AleksandarLukovi}igra~Zenita.-Na{noviciqjeEvropa,ni-

DOWECK: Dombasarena,gledalaca48.000,sudijaVeb(Engleska), strelci : Hub{man u 18, Vilijan u 58. i Eduardo u 87. minutu.@utikartoni:Srna,Mikitjan([ahtjor),Mekses(Roma).Crvenikarton:Mekses(Roma). [AHTJOR: Pjatov–Srna,^igurinski,Rokitski,Rac–Mikitjan(Moreno),Hub{man–DaglasKo{ta(Tekseira),@adson,Vilijan–LuisAdrijano(Eduardo). ROMA: Doni–Burdiso,@uan,Mekses,Rise–Tadei(Rosi), Pizaro,DeRosi,Perota(Kaprari)–Vu~ini}(Brigi),Borielo. Prvime~:Roma–[ahtjor2:3.

Dana{wiprogram

PRVENSTVOSRBIJE

Ivani{evi}pristi`e Na prvenstvu Srbije, koje se igra u Kragujevcu,niuosmomkoluborbenost nije popustila, {tojezasvakupohvalu.Odsamog po~etka{ampionatatempojenametnula vode}a trojka, pa je bio reddasemaloipredahne.Takosu Miladinovi} i Damqanovi} remizirali, beli po{tuju}i iskustvo vode}eg, a Damqanovi} po{tuju}ibelefigureprotivnika. Taj predah rivala za vrh tabele iskoristio je Ivani{evi}. Protiv[ari}a,naprelaskuusredi-

Sini{a Dra`i}

{wicu,osvojiojekvalitetalije protivnik imao kompenzaciju u uznapredovalomd-pe{aku.Ivani{evi}jekasnijevratiokvalitet da bi pokupio udvojene d-pione i kada je kona~no uspeo da ubaci svog skaka~a u igru nazirao se i ishodpartije.Me|utim,imaojedo dobitkabelidare{avajo{mnogo rebusakojejeuspe{nopolo`io. Bogosavqevi}seposletriuzastopnenulekonsolidovao.Imaju}isaznawekakoizgledakadkola krenu nizbrdo sada je, posle obostrano korektne igre, poturio Pikuli, u 23. potezu, maslinovu gran~icu {to je ovaj prihvatio iako je bilo jo{ mogu}nosti za igru.Sini{aDra`i}svojuigruu otvarawu zasniva na pripremu za kasnije takti~ke mogu}nosti u sredi{wici gde je mnogo efikasnijinegouteoretskomnadmudri-

vawu. Protiv Tadi}a je, uo~iv{i slabost rivala po dijagonali b1h1, napravio lep pe{a~ki udar u centru posle kojeg je crni morao da`rtvujekvalitet,anakondrugogudaraipretwestvarawanove slabosti protivniku po sedmom redu Tadi} se predao. Aktuelni {ampion, Nikola Sedlak, sigurno,niunajru`nijimsnovima,nije sawao trenutnu tabelu. Sino} je indisponiranom Milanovi}u zarobio agresivnog topa u sred tableaprevo|eweuzavr{nicuuverilonasjedanijezaboravio{ah. Dalepsanmo`ebitiprekinutna ru`anna~inpostaraosePerunovi}protiv,dosada,najve}egiznena|ewa {ampionata, Lazara Nestorovi}a. Lepa `rtva skaka~a u sredi{wici patirala je kraqevu stranu crnog posle koje je Lazar mogao da stavi samo trnov venac naglavusvogkraqa.Ovojebioprvi poraz Nestorovi}a, a Perunovi}seizjedna~iosaMiladinovi}em. Lukovi}ujesigurnopoznata,na {ahovskoj vagi, me|usobna vrednostfigura.Uzeojecrnomkvalitet, ali cena je bila previsoka. Ostaojesadvatopai~etripe{aka protiv topa, lovca i {est pe{aka.A{toseigraprimi~ekrajuvredostpe{akanaberzisvevi{e raste. U izgubqenoj zavr{nicipoku{aojesipati~niomladinacuparnavratada“proda”trik izvla~ewe, ali iskusni Abramovi}jedavnopro{aotu{kolu. Rezultati8.kola:Dra`i}-Tadi} 1:0, Sedlak - Milanovi} 1:0, Miladinovi}-Damqanovi}remi, Perunovi} - Nestorovi} 1:0, Lukovi}-Abramovi}0:1,Ivani{evi} - [ari} 1:0, Bogosavqevi} Pikularemi. Staweposle8.kola:1.Damqanovi} 7, 2. Ivani{evi} 6,5, 3-4. Miladinovi}, Perunovi} 5,5, 5. Pikula4,5,6.Nestorovi}4,7-10. Bogosavqevi}, Dra`i}, Sedlak, [ari}3,5,11-12.Tadi}2,5,Abramovi} 2,5. 13-14. Lukovi}, Milanovi}2poena. B.D.

BARSELONA: StadionKampnou,gledalca86.000,sudijaBusaka ([vajcarska),strelci:Mesiu45.i71.(izpenala)i]aviu69.zaBarselonu, a Buskets u 53. (autogol) za Arsenal. @uti kartoni: Sawa, Vil{ir,VanPersi(Arsenal).Crvenikaton:VanPersi(Arsenal). BARSELONA: Viktor Valdes – Dani Alve{, Buskets, Abidal, Adrijano(Maksvel)–]avi,Maskerano,Inijesta–Pedro,Mesi,Viqa(Afelaj). ARSENAL: [~esni(Almunija)–Sawa,Ko{~elni,\oru,Kli{i– Dijabi,Vil{ir–Rosicki(Bendtner),Fabregas(Ar{avin),Nasri– VanPersi. Prvime~:Arsenal–Barselona2:1.

[ahtjor–Roma3:0(1:0)

je to slu~ajno, nismo izgubilio na posledwih 15 utakmica. Sazreli smo kao ekipa, bez obzira {to imamo problema s povredama kqu~nih igra~a. Sada su van strojaSemak,apitawejedali}e igrati i Ker`akov i Bistrov. DankoLazovi}jeprakti~nojedininapada~utimu,alitoni{ta ne mewa. Pod vo|stvom Lu~ana Spaletijaigramosjajno. Liverpul gostuje u Bragi, a premasvemusude}iutimuredsa ni ovog puta ne}e biti Milana Jovanovi}a,a ni Ffabija Aurelija koji je ponovo obnovio povredumi{i}a. -Najzadsmoonipravi–tvrdi kapiten Liverpula Stiven Xerard. – Pobeda u me~u s Junajtedomulilanamjedodatnosamopouzdawe i nadamo se uspehu i u Bragi. G.K.

MOSKVA: CSKA- Porto(sudi[orgenhofer,Austrija) (19) AJNDHOVEN: PSV Ajndhoven – Rend`ers (Hanson, [vedska) (19) LEVERKUZEN. Bajer–Viqareal(Taqiavento,Italija)(19) BRAGA: Braga–Liverpul(Gumiewi(Belgija)(19) LISABON: Benfika–Parisen@ermen(Kralovec,^e{ka) (21.05) KIJEV: Dinamo–Ma~estersiti(Majer,Nema~ka)(21.05) EN[EDE: Tvente–Zenit(Klatenburg,Engleska)(21.05) AMSTERDAM: Ajaks–Spartak(M)(Grafe,Nema~ka)(21.05)

Barselona–Arsenal3:1(1:0)

Duel Mesija i Fabregasa

Van Persi nepotrebno zaradio drugi`utikartonimoraousvla~ionicu.Bilajetogotovo{ahovska partija, na jednoj poplovini. Arsenaljeodlu~iodabraniprdnostodjednoggolaizprvogsusreta. Arsen Venger se odlu~io na plitkuformaciju,udvelinijekojenisubileudaqenejedneoddruge vi{e od petanmestak metara. Takvataktikazaustavilajezavr{ni pas Barselone. Mesi, Inijesta,]aviiDaniAlve{sustalno imali loptu, ali ne i pravih re{ewa.

Joveti} odbio Liverpul Fudbaler Fiorentine i crnogorski reprezentativac Stevan Joveti}odbiojedapro{lesezone pre|euLiverpul,izjaviojeigra~evmenaxerFaqiRamadani. -MogudapotvrdimdajeLiverpul pro{le sezone stupio u kontaktsamnom,alipregovorinisu oti{lidaleko.Joveti}jeizrazio `equdaostaneuFirenci-rekao jeRamadaniidodao:

Stevan Joveti}

-Neznamdalisuidaqezainteresovanizawega.Nisumeponovozvali. Joveti} je te{ko povredio koleno uo~i po~etka nove sezone, a na teren bi trebalo da se vrati po~etkomaprila. -Stevanjedva~ekapovratakna teren.Ovenedeqeidenapregled uNema~ku,aposletoga}ebitina raspolagawutreneru.Trebalobi da bude potpuno spreman u prvoj nedeqi aprila - naveo je Ramadani. Joveti} (21) je u Fiorentinu stigao2008.godineizPartizana, a za italijanski klub odigrao je 71me~ipostigao13golova.

Na po~etku drugog dela Arsenaljebezudarcanagoluspeojeda izjedna~i.Nasrijeizveokorner, aBusketsjeglavompogodiosvoju mre`u.IondajeVanPersi,koji seneo~ekivanona{aoutimu,napravio gre{ku, zaradio `uti katon i prakti~no odlu~io me~. Sa desetigra~atobxijenisuizdr`ale strahoviti pritisak Barselone.ZasamodvaminutaKatalonci supostiglidvagola.PrvojeMesi spenalasavladaoAlmuniju,apotom  je ]avi, posle duplog pasa, lako savladao golmana Arsenala.

Dokrajaigraojesamojedantim-Barselona,kojajemoglaposti}ijo{ kojigol,aslikunaterenu najboqe oslikava todajeBarselonanagol Arsenalauputila~ak19 udaraca,doktobxijenijednom nisu zapretile ViktoruValdesu,alisu ipak,postigligol. Roma je dobro po~ela me~uDowecku.Imalaje vi{e loptu u nogama, krenulajenasveilini{taimalojenedostajalo da povede. Me|utim Borielo nije imao svoj dan.Ukrajincisuvrebali iz kontre i to im se isplatilo.Poslejednog prodora s leve strane @adson je loptu ubacio na peterac, a Hub{man jepetomsamoprodu`io loptu koja je odskakutala u mre`u  Danija. Gol Radost Hub{mana i Vilijana nijeslomioRimqane,poslesamo raousvla~ionicu.Biojetokraj. nekolikominutauspelisudaiz- Za novi po~etak Rimqani nisu borejedanesterac,aliBorieloje imali snage. Na po~etku drugog ponovopogre{io.Wegovudaracs delaposlekorneraigu`veVilibele ta~ke lako je odbranio Pja- janjeslevestranesavladaoDonitov. ja,aufini{u,kadajeve}svebilo Proma{eni penal, o~igledno, gotovo,iEduardoseupisaoulijeiznerviraoMeksesa,kojijeza- stustrelaca. radio i drugi `uti karton i moG.Kova~

OP[TINSKIKUPKIKINDE

Odlu~ivalijedanaesterci Jedinstvo-@AK5:4(2:2,1:1) BO^AR: Stadion Jedinstva, gledalaca 50, sudija: Skuban (Kikinda).Strelci:Paji}u26.iVuji}u84.zaJedinstvo,aCrkvewakovu26.i90.minutuizpenalaza @AK. Strelci iz penala: Mirkov, Pilipovi}, Markovi}, Ru`ak, Male{ za Jedinstvo, a Crkvewakov, Va`i}, Bo{wakov za @AK. @uti kartoni: Mirkov, Pilipovi}, Adamovi}, Male{, Mun}an (Jedinstvo), a Raji}, R. Crkvewakov,Sabo(@AK). JEDINSTVO: ^ubrilo,Berbakov (Lali}), Markovi}, Pilipovi}, Mirkov, Mun}an, Adamovi}, Paji} (Ru`ak), Male{, Do{en, Vuji}. @AK: Grasti}, Stojanovi}, Proli}, Adamov, Bo{wak, Sabo, Fu~ak,R.Crkvewakov,Radi},Va`i},A.Crkvewakov(Draganov). Po{to su gosti iz Kikinde sa bele ta~ke u posledwim trenucimaizjedna~ilina2:2,pristupilo seizvo|ewupenala,gdesudoma}inipostiglipet,aKikin|ani~etirigola.

Vojvodina-Borac4:1 (1:1,1:0) BA[AID: StadionVojvodine, gledalaca 100, sudija: Jerinki} (Kikinda).Strelci:Todorovu12. zaVojvodinu,aBarbatu66.minutu za Borac. Strelci iz penala: Pani}, [o{i}, Kne`ev, Gavri} (Vojvodina), a Be}agul (Borac).

@utikartoni:Balog,Gavri},Qubinkovi} (Vojvodina), a Raki} i Radin (Borac). Crveni karton: Mesaro{(Borac). VOJVODINA: Gruji},[o{i}, Popov, Qubinkovi}, Kne`ev, Gavri}, Bo{wak, Balog, Kiurski, Pani},Todorov. BORAC: S.Kara~owi,Dragan, Mesaro{,Raki},Radin,Stepanov (Kne`evi}), Barbat (Be}agul), Komente, Dudei (Markov), Kolari},J.Kara~owi. Vojvodina je tek posle izvo|ewa jedanaesteraca uspela da nadoknadi ono {to je prokockala posle45minuta.doma}injeuprvom poluvremenu poveo pogotkom Todorova, ali je Barbat pomrsio ra~une izjedna~uju}im golom. No, kada se pri{lo udarcima sa bele ta~ke,doma}iigra~ibilisuprisebniji.

2.oktobar-Napredak (BT)1:2(0:0,0:0) KUMANE: Stadion2.oktobra, gledalaca100,sudija:Mati}(Kikinda). Strelci iz penala: Sekuli} (2. oktobar), a Brkqa~ i @. ]iri}(Napredak).@utikartoni: Sekuli}(2.oktobar),aDukatarov iBrkqa~(Napredak). 2. OKTOBAR: Lapadat, Jovanov, Rigo, Mi}i}, Lazi}, Bibin, I.Vioglavin,Gvo`|arev,Te{i}, Milosavqev,Sekuli}(D.Vioglavin).

NAPREDAK: Turi,@.]iri}, Blanu{a, N. ]iri}, Koldanov, Vojnovi} (Grbi}), Petrovi}, Brkqa~,Pe~anac,Dukatarov(Cime{a),Feher. Posle 90 minuta mre`e su mirovale, a golgeteri su zatajili i kadasepristupiloizvo|ewuudaracasajedanaestmetara.Zadoma}ina je precizan bio samo Sekuli},doksuzaNapredaksa11metara mre`u pogodili Brkqa~ i @. ]iri}, omogu}iv{i svom timu plasmanuslede}ekoloKupa.

Polet-Crvenazvezda (RS)0:1(0:1) NAKOVO: Stadion Poleta, gledalaca 100, sudija: N. Rankov (Kikinda). Stelac: \ori} u 31. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni:Cari}iZori}(Polet), a]eki},Mujki}iUzelac(Crvenazvezda). POLET: Biki}, [ibul (Karanovi}),Tubin,Jeli},^udanov,Rodi}, Cari}, Zori}, Angelovski (Jeli~i}),Mitrovi},Ke~a. CRVENA ZVEZDA: ]iri}, ^olak, Uzelac, Kne`evi} (Stankovi}), Bilbija, Mudrini}, Mujki}, Tubin, \ori}, Klasni}, ^eki}. Me~ je odlu~io Marijan \ori} u 31. minutu, pa su se tako Ruskoselciplasiralizanarednokolo. Pripremio:M.Sekuli}


18

sport

~etvrtak10.mart2011.

dnevnik

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE LIGE – GRUPA ZAPAD

KlisaniuBa~kojPalanci

16.

17.

kolo

kolo

(12. i 13. marta u 14.30)

Ba~ka - Borac Indeks - Mladost Dunav - Metalac AV Polet - Jugovi} Obili} - Sloga Radni~ki Crvena zvezda - 1. maj Radni~ki (I) - Radni~ki (SM) Omladinac - Budu}nost

20.

jesenas

(19. i 20. marta u 14.30)

Omladinac - Ba~ka Budu}nost - Radni~ki (I) Radni~ki (SM) - C. zvezda 1. maj - Obili} Sloga Radni~ki - Polet Jugovi} - Dunav Metalac AV - Indeks Mladost - Borac

2:6 1:1 2:0 2:3 2:2 1:0 1:2 3:2

18.

jesenas

1:1 1:0 1:2 0:4 1:2 1:4 0:1 4:4

19.

kolo

kolo

(26. i 27. marta u 15)

Ba~ka - Mladost Borac - Metalac AV Indeks - Jugovi} Dunav - Sloga Radni~ki Polet - 1. maj Obili} - Radni~ki (SM) Crvena zvezda - Budu}nost Radni~ki (I) - Omladinac

jesenas

1:3 5:2 1:0 1:2 1:3 1:3 1:1 1:5

(3. i 4. aprila u 15.30)

Radni~ki (I) - Ba~ka Omladinac - C. zvezda Budu}nost - Obili} Radni~ki (SM) - Polet 1. maj - Dunav Sloga Radni~ki - Indeks Jugovi} - Borac Metalac AV - Mladost

jesenas

0:2 0:1 0:0 1:3 0:2 2:2 0:1 1:1

kolo

(9. i 10. aprila u 15.30)

Ba~ka - Metalac AV Mladost - Jugovi} Borac - Sloga Radni~ki Indeks - 1. maj Dunav - Radni~ki (SM) Polet - Budu}nost Obili} - Omladinac C. zvezda - Radni~ki (I)

21.

jesenas

0:0 1:3 1:1 2:1 5:3 2:0 0:2 2:0

kolo

(16. i 17. aprila u 16.30)

Crvena zvezda - Ba~ka Radni~ki (I) - Obili} Omladinac - Polet Budu}nost - Dunav Radni~ki (SM) - Indeks 1. maj - Borac Sloga Radni~ki - Mladost Jugovi} - Metalac AV

jesenas

2:4 0:0 1:1 1:5 1:3 1:3 0:1 1:2 Momenatsautakmiceizme|uIndeksaiCrvenezvezde(0:4),odigranena\a~komigrali{tuuNovomSadu

22.

23.

kolo

kolo

(20. aprila u 16)

Ba~ka - Jugovi} Metalac AV - Sl. Radni~ki Mladost - 1. maj Borac - Radni~ki (SM) Indeks - Budu}nost Dunav - Omladnac Polet - Radni~ki (I) Obili} - Crvena zvezda

jesenas

3:1 1:3 0:0 3:2 1:1 1:1 3:0 1:1

(23. i 24. aprila u 16.30)

Obili} - Ba~ka Crvena zvezda - Polet Radni~ki (I) - Dunav Omladinac- Indeks Budu}nost - Borac Radni~ki (SM) - Mladost 1. maj - Metalac AV Sloga Radni~ki - Jugovi}

26.

jesenas

0:1 0:2 0:4 0:2 2:3 1:0 1:0 2:1

kolo

Tabela 1. Borac

15 10 3 2

44:27 33

2. Dunav

15 10 2 3

36:15 32

3. Indeks

15 8 3 4

18:17 27

4. Ba~ka

15 8 2 5

22:18 26

5. Polet

15 7 3 5

22:16 24

6. C. zvezda

15 7 3 5

23:21 24

7. Budu}nost

15 6 5 4

22:21 23

8. Omladinac

15 6 4 5

32:24 22

9. Sloga Rad.

15 5 4 6

21:22 19

10. Jugovi}

15 6 1 8

21:25 19

11. 1. maj

15 5 3 7

16:19 18

12. Radni~ki (SM) 15 6 0 9

24:33 18

13. Obili}

15 4 5 6

21:17 17

14. Mladost

15 3 8 4

18:25 17

15. Metalac AV

15 2 5 8

15:28 11

16. Radni~ki (I)

15 0 312

6:33

0

NAPOMENA: Metalac AV, Jugovi}, 1. maj, Radni~ki (SM), Omladinac, Crvena zvezda, Obili}, Polet i Ba~ka svoje me~eve kao doma}ini igraju u sub otu,a Indeks u nedequ u 10 sati.Ostali klubovi u nedeqnom terminu.

(30. aprila i 1. maja u 16)

Ba~ka - Sloga Radni~ki Jugovi} - 1. maj Metalac AV - Radni~ki (SM) Mladost - Budu}nost Borac - Omladinac Indeks - Radni~ki (I) Dunav - Crvena zvezda Polet - Obili}

27.

jesenas

1:2 0:0 2:3 1:1 4:4 1:0 0:3 0:1

(14. i 15. maja u 16.30)

jesenas

1:0 0:1 0:4 0:5 1:1 4:2 1:0 1:1

(21. i 22. maja u 16.30)

Dunav - Ba~ka Polet - Indeks Obili} - Borac Crvena zvezda - Mladost Radni~ki (I) - Metalac AV Omladinac - Jugovi} Budu}nost - Sloga Radni~ki Radni~ki (SM) - 1. maj

30.

jesenas

0:2 1:0 2:3 0:0 1:1 0:1 2:1 1:3

kolo

kolo

(5. juna u 17)

Indeks - Ba~ka Dunav - Borac Polet - Mladost Obili} - Metalac AV Crvena zvezda - Jugovi} Radni~ki (I) - Sl. Radni~ki Omladinac - 1. maj Budu}nost - Radni~ki (SM)

jesenas

0:1 1:0 0:0 1:1 0:2 0:1 2:3 2:1

25.

(7. i 8. maja u 16.30)

Polet - Ba~ka Obili} - Dunav Crvena zvezda - Indeks Radni~ki (I) - Borac Omladinac - Mladost Budu}nost - Metalac AV Radni~ki (SM) - Jugovi} 1. maj - Sloga Radni~ki

28.

jesenas

0:2 0:2 4:0 0:3 1:5 2:2 1:3 0:0

kolo

kolo

Ba~ka - 1. maj Sl. Radni~ki - Radni~ki (SM) Jugovi} - Budu}nost Metalac AV - Omladinac Mladost - Radni~ki (I) Borac - Crvena zvezda Indeks - Obili} Dunav - Polet

29.

24.

kolo

kolo

(12. juna u 17)

Ba~ka - Budu}nost Radni~ki (SM) - Omladinac 1. maj - Radni~ki (I) Sloga Radni~ki - Cr. zvezda Jugovi} - Obili} Metalac AV - Polet Mladost - Dunav Borac - Indeks

jesenas

0:1 1:4 3:0 3:4 1:2 0:2 0:4 1:2

(29. maja u 16.30)

Ba~ka - Radni~ki (SM) 1. maj - Budu}nost Sl. Radni~ki - Omladinac Jugovi} - Radni~ki (I) Metalac AV - Crvena zvezda Mldost - Obili} Borac - Polet Indeks - Dunav

jesenas

1:2 1:2 1:3 4:2 3:0 0:7 3:2 1:4


SPORT

dnevnik

Podr{kaTriglava srpskimklubovima Predstavnici Vaterpolo saveza Srbije, generalni sekretar Marko Stefanovi} i sportski direktor Darko Udovi~i} razgovarali su u Qubqani sa predstavnicima Triglav osigurawa glavnog sponzora Jadranske lige.U ime doma}ina na skupu je bio Matja` Rakovec direktor renomirane firme. Zala`u}i se za {to boqu promociju vaterpola p~odizawe kvaliteta takmi~ewa Triglav

osigurawe je pru`io bezrezervnu podr{ku ulasku tri srpska kluba u regionalno takmi~ewe. Konkretno u Triglavu su spremni da snose odgovaraju}e tro{kove koji }e nastupiti pove}awem broja u~esnika u Jadranskoj ligi. Na ovaj na~in je dat veliki zamah inicijativi ulasku Partizana, Vojvodine i Crvene zvezde Vet u Jadransku ligu i sada predstoji operacionalizacija drugih detaqa.

DALEKOVOD EVROLIGA

Radovi}matirao Dubrov~ane Partizan - Jug 11:10 (5:5, 2:1, 3:2, 1:2) BEOGRAD: Bazen Bawica, gledalaca 3.000, sudije: Pu`a (Turska), Salvidis (Turska). Igra~ vi{e: Partizan 13 (3), Jug 14. PARTIZAN: Soro, Feritodoru, Ra|en 1,Korolija, Aleksi}, Pjetlovi} 3, Prlinovi} 2, Radovi} 3, Avramovi}, Mitrovi}, Vjasinovi} 1, ]uk 1, Mandi}. JUG: Mi{i}, Vrawe{, [uti} 1, Sukno 3, Jokovi}, Sema, Markovi}, Bu{qe 1, I. Sukno, Dobut 1, Drobac, Obradovi} 1, Maca. Vagerpolisti Partizana ostvarili su zna~ajnu pobedu protiv Juga 11:10 u drugom kolu Evro lige. Ovim trijumfom crno-beli su na~inili veliki korak ka fajnal foru. Srpski {ampion do trijumfa je do{ao posle neizvesne borbe u kojoj su i gosti imali prlike da do|u barem do jednog boda. U prvoj ~etvrtini vi|ena je prava goleada, gosti su poveli sa 2:1, ali je uzvratio Partizan dva puta. Pjetlovi}, Vujasnovi}, Radov} i Prlinovi} donose prednost Partizanu od 4:2, me|utim, na drugoj strani Sukno je postigao dva pogotka, a [uti} je u posledwoj sekundi izjdna~io. Par-

tizan je golovima Radovi}a i Prlinovi}a uspeo da posle dve ~etvrtine do|e do prednosti od 9:6. Lo{e su po~eli tre}u ~etvrtinu, Jokovi} je izjedna~io, a Radovi} je doneo prednost Dubrov~anima. Partizan uzvra}a i sa tri uzastopna gola, a u posledwih osam minuta do{ao je do sigurnih 10:8. U posledwoj ~etvrtini vo|ena je velika borba, poga|ane su pre~ke i stative, golmani su odli~no branili, a Bu{qa je smawio na 10:9 i time dramatiku doveo do vrhunca. Ipak, Partizan je u samom fini{u golom Radovi}a do{ao do 11:0. Partizan slede}u utakmicu igra 26. marta na svom bazenu protiv Budve. Slobodan Soro, golman crnobelih zadovoqan je trijumfom svoje ekipe. - Ostvarili smo zna~ajnu pobedu, utakmica je bila neizvesna, publika je mogla da u`iva, pru`ili so dobru partiju, imali kvalitetog protivnika, a mi smo ostvarli ono {to smo hteli i sada mirno ~ekamo Budvane. S. Anti}

~etvrtak10.mart2011.

TURNIR U INDIJAN VELSU

Troickina\okovi}a uosminifinala Najboqi srpski teniseri Novak \okovi}, Viktor Troicki i Janko Tipsarevi} igra}e ove nedeqe na ATP turniru u Indijan Velsu. \okovi} je postavqen za tre}eg nosioca na turniru, dok je Troicki 16. „kostura{„. Oba srpska tenisera bi}e slobodna u prvom kolu. \okovi} }e se u drugom kolu sastati sa pobednikom me~a izme|u Nemca Florijana Majera i Kahastanca Andreja Golubeva. Rival Troickom u drugom kolu bi}e boqi iz duela izme|u kvalifikanta i Australijanca Bernanda Tomi}a. Troicki i \okovi} bi mogli da se sastanu u osmini finala, po{to se nalaze u istom delu `reba. Tipsarevi} }e se u prvom kolu sastati sa nema~kim teniserom Tobijasom Kamkeom. Pobednik ovog duela igra}e u drugom kolu sa Amerikancem Semom Kverijem. Du{an Vemi} eliminisan je u prvom kolu kvalifikacija za glavni `reb, po{to je pora`en od Australijanca Marinka Mato{evi}a 6:4, 6:1. ATP turnir u Indijan Velsu igra se za nagradni fond od 3.645.000 dolara.

ViktorTroickiiNovak\okovi}

JUNIORI PUTUJU U KR[KO

Slovenci testirajuSrbe Juniorska rukometna reprezentacija Srbije, koju predvodi trener Igor Butulija, iskoristi}e EHF nedequ da se {to boqe pripremi za Svetsko prvenstvo u Gr~koj za igra~e ro|ene 1990. godine i mla|e, koje

igra~a pro{lo testirawa u saradwi sa Republi~kim zavodom za sport na Ko{utwaku. Danas }e juniori dva puta trenirati, dok je za sutra zakazan put u slovena~ko Kr{ko, gde }e u petak uve~e (19 ~asova) i subotu prepodne biti odigrane dve utak-

KadetiFMP-a zapa`eniuLondonu Dvojica kadeta FMP-a, Du{an Risti} i Nikola Rebi}, me|u najzapa`enijima na #Xordan kamp” turniru u Londonu. Na turniru koji je prethodnog vikenda odr`an u Londonu, ko{arka{i FMP-a i kadetski reprezentativci Srbije Risti} i Rebi} bili su predstavnici Srbiju i beogradskog kluba. Du{an Risti} je svojim igrama jo{ jednom potvrdio da je me|u najperspektivnijim mladim centrima Evrope i zaslu`eno je

progla{en za MVP igra~a turnira. Ovim priznawem ko{arka{ FMP-a je izborio u~e{}e na glavnom turniru koji }e biti odr`an u Americi od 16.04.2011. godine. Sa druge strane, Nikola Rebi} je u finalnoj utakmici predvodio svoju ekipu kao najefikasniji igra~. I ovim doga|ajem u Londonu, koji je odr`an u vreme dve NBA utakmice Wu Xersi Netsa i Toronto Reptorsa, FMP je ponovo pokazao da i daqe ozbiqno radi sa mladim igra~ima.

Bolttr~iuOstravi Svetski i olimpijski {ampion u tr~awu na 100 i 200 metara Jamaj~anin Jusein Bolt u~estvova}e na mitingu u Ostravi 31. maja, saop{tili su danas organizatori. Najbr`i covek na svetu tr~a}e u gradu na istoku ^e{ke uobi~ajene deonice na 100 i 200, ali i na 300 metara. U toj retko zastupqenoj disciplini Bolt, koji je pet puta nastupao na mitingu u Ostravi, trijumfovao je pro{le godine u vremenu 30 sekundi i 97 stotinki. Tim rezultatom oborio je svetski rekord, koji je pre wega bio u vlasni{tvu Amerikanca

JuseinBolt

Takovopredga{ewem Fudbalski klub Takovo u Gorwem Milanovcu, ~lan Zonske lige osnovan jula 1911. godine, nalazi se pred ga{ewem zbog te{kog materijalnog stawa. Se kre tar klu ba Dra gan Milenkovi} rekao je da je iskqu~ena struja zbog duga, a da nijedan igra~ i trener dve godine nisu dobili ni dinar.

Jedan od najstarijih klubova u Srbiji, ni u ratnim uslovima nije prestajao da postoji, a sada nema upravu, ni `iro ra~un jer je on dve godine blokiran. Upu}eno je otvoreno pismo odbornicima Skup{tine op{tine da pomognu klubu da iza|e iz krize i da se obele`i stogodi{wica postojawa ili da donesu odluku o wegovom ga{ewu i preuzmawu imovine.

NASTAVQAJU SE KVALIFIKACIJE ZA EURO 2012.

Hrvatska sa[panijom U okviru martovske EHF nedeqe nastavqaju se kvalifikacije za Evropsko rukometno prvenstvo u Srbiji, me~evima tre}eg i ~etvrtog kola. Prvi susreti se igraju 9/10. marta, a revan{i tri dana kasnije. Grupa 1: Makedonija - Ma|arska, Estonija - BiH. Tabela: 1. Ma|arska 4, 2. Makedonija 3, 3. BiH 1, Estonija bez bodova. Grupa 2: Litvanija - Rumunija, [panija - Hrvatska. Tabela: 1. [panija 4, 2. Hrvatska 4, 3. Litvanija 0, 4. Rumunija 0. Grupa 3: Slovenija - Poqska, Portugalija - Ukrajina. Tabela:

Slovenija 4, 2. Poqska 3, 3. Portugalija 1, 4. Ukrajina 0. Grupa 4: Slova~ka - [vedska, Izrael - Crna Gora. Tabela: 1. Slova~ka 4, 2. [vedska 4, 3. Crna Gora 0, 4. Izrael 0. Grupa 5: Letonija - Austrija, Island - Nema~ka. Tabela: 1. Nema~ka 3, 2. Austrija 3, 3. Island 2, 4. Letonija 0. Grupa 6: ^e{ka - Norve{ka, Gr~ka - Holandija. Tabela: 1. ^e{ka 4, 2. Norve{ka 4, 3. Holandija 0, 4. Gr~ka 0. Grupa 7: Rusija - Danska, [vajcarska - Belorusija. Tabela: 1. Danska 4, 2. Rusija 4, 3. [vajcarska 0, 4. Belorusija 0. J. G.

REGIONALNA LIGA SEVER

DetaqsapripremauKo{utwaku

na leto ~eka posledwe takmi~ewe generacije. Juniori se od utorka nalazi na pripremama u Ko{utwaku. U dobroj atmosferi odra|eno je nekoliko treninga, ju~e je 16

mice sa selekcijom doma}ina, tako|e u~esnikom Svetskog prvenstva. Bi}e to odli~na prilika da Butulija jo{ jednom proveri sve momke i uigrava tim. J. G.

DANAS U BEOGRADU

Jokanovi}okupqakadete

Majkla Xonsona. Miting u Ostravi ove godine bi}e odr`an jubilarni 50. put.

19

Trener kadetske rukometne reprezentacije Srbije Slobodan Jokanovi} objavio je spisak od 20 igra~a na koje ra~una na pripremama u okviru EHF nedeqe koje }e, od danas do nedeqe, biti odr`ane u Beogradu. Na spisku su - golmani: Luka Arseni} (Jugovi} Unimet), Mihajlo Radovanovi} (Partizan), Miodrag Mati} (Radni~ki, [id), leva krila: Vawa Ili} (PKB), Neboj{a Jovanovi} (SC Vo `do vac), Du {an Ma u ko vi} (Rad ni~ ki, [id), desna krila: Bogdan Radivojevi} (Partizan), Luka Mini}

(Par ti zan), pi vo ti: Du {an Andrejevi} (Zemun), Nemawa Vu~i}evi} (Jugovi} Unimet), Mi haj lo Mar se ni} (Par ti zan), desni bekovi: Predrag Vejin (Apatin), Nikola Crno gla vac (Ju go vi} Uni met), Ni ko la Po ti} (Par ti zan), sredwi bekovi: Stefan Ili} (Jugovi} Unimet), Uro{ Gopi} (Novi Beograd), Mladen Krsman~i} (Jugovi} Unimet), le vi be ko vi: Du {an Me di} (Apatin), Branislav Radenovi} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac), Ne ma wa Ra den ko vi} (No vi Beograd). J. G.

Brajant{estistrelac svihvremena Ko{arka{ Los An|eles Lejkersa Kobe Brajant {esti je najboqi strelac svih vremena u ameri~koj profesionalnoj ligi (NBA), po{to je u pobedi protiv Atlante od 101:87 u~estvovao sa 26 poena. Brajant je sa ukupno 27.423 poena pretekao biv{eg igra~a Filadelfije Mozesa Melouna koji je postigao 27.409 poena. Najboqi strelac u istoriji NBA je legendarni centar LA Lejkersa Karim Abdul Xabar sa 38.387 poena, ispred ~uvenog ~lana Jute Karla Melouna koji je postigao 36.928 poena. Tre}e mesto na listi najboqih strelaca zauzima Majkl Xordan sa 32.292 poena, a slede Vilt ^emberlen sa 31.419 i [akil O’Nil sa 28.590 poena.

[ajka{iNoviSad kolovode Bokserski klub Vojvodina bio je doma}in drugog kola severne grupe Regionalne lige. U~estvovalo je 19 klubova, od ~ega su dva bili gosti vojvo|anskog saveza - crnogorska Budva i Radnik iz Bijeqine, sa 60 boksera i ~etiri bokserke. Najuspe{niji klubovi sa ~etiri pobede su bili [ajka{ iz @abqa i Novi Sad. U konkurenciji pionira za najboqeg je progla{en Muhamed Idovi} (Cement), a kod {kolaraca Tomislav Maki} (Novi Sad), gde je vi|en izvanredan me~ bio izme|u reprezentativaca Sebastijana [a}irija (Lupus) i Radoslava Pavlova ([ajka{i), koji je @abaqac re{io u svoju korist s 4:1. Za najboqeg juniora progla{en je Milan

Osatkovski ([ajka{i), koji je odlu~uju}i me~ protiv Darka Pavlovi}a (@ivan Raj{i}, [abac) re{io prekidom u 3. rundi pri rezultatu 8:1. Me|u mladima najboqi je bio Bojan Zavi{i} (F89) pobediv{i Slavka An|eli}a (Srem, Sremska Mitrovica) prekidom u 2. rundi. U konkurenciji seniora najvi{e je pokazao Nemawa Zavi{i} (Vojvodina) koji je podio Nemawu Repca (Olimp, Novi Sad) 9:4. Vrba{anka Svetlana Stani{i} (^arnok) bila je najboqa u konkurenciji devojaka. Ona je pobedila 9:6 Dejanu Gavri} (Radnik, Bijeqina). Pehare najboqim pojedincima uru{ili su I{tvan Horvat i Hoze Luis Frometa Mato{, trener selekcija BSS. J. G.

Portland zaustavioMajami Ko{arka{i Portlanda pobedili su u gostima ekipu Majamija rezultatom 105:96 u derbi me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Lamarkus Oldrix sa 26 poena, dok je Xerald Valas dodao 22. U pora`enoj ekipi najboqi je bio Dvejn Vejd sa 38 poena, dok je Lebron Xejms zabele`io 31 uz 11 skokova. Golden Stejt je u gostima nadigrao Klivlend 95:85. U ekipi Golden Stejta najboqi je bio

Monta Elis, koji je zabele`io 24 poena, dok je srpski internacionalac Vladimir Radmanovi} postigao {est poena i imao dve uhva}ene lopte za 17 minuta u igri. Kod doma}ih, najefikasniji je bio Baron Dejvis sa 19 poena. U ostalim utakmicama NBA lige, postignuti su slede}i rezultati: LA Lejkers - Atlanta 101:87, Filadelfija - Indijana 110:100, Milvoki - Va{ington 95:76 i Hjuston - Feniks 110:113.


20

kULTURA

~etvrtak10.mart2011.

dnevnik

ОДДАНАСУАРТБИОСКОПУ„ВОЈВОДИНА” НАСПЕНСУ НОВАОСТВАРЕЊА МАЈКАЛИЈА,КЕНA ЛОУЧАИПОБЕДНИКБEРЛИНАЛА

Јошшестфилмова саФеста Одданаспадопонедељка,14. марта, Новосађани ће имати приликупремијернодавидејош шестфилмовасанедавноодржаног39.Феста.Программанифестације коју традиционално организује ФилмскаредакцијаКултурног Центра Новог Сада, на челу са уредником Ђорђем Каћанским, под називом „Актулености светске кинематографије поводомФеста2011”нудиневелик,ализанимљивиквалитетан избор у којем су остварења истакнутих редитеља као што су Мајк Ли, Кен Лоуч, затим филмови награђивани на великим светскимфестивалимаионаделакојасутокомпротеклихмесеци, где год да су приказивана, изазивалавеликупажњу. Вечерас од20часоваприказујесетурскифилм „Мед”урежији Семиха Капланоглуа, који је прошле године на Берлинском филмском фестивалу освојио Гран при „Златног медведа”. Уз престижну награду, филм је добио и бројне похвалне критике. Филм говори о шестoгодишњем

Јусуфу чији отац пчелар држи кошницедубокоушуми.ПланинајемистериозноместозаЈусуфакојитамоодлазисаоцем.ЈедногјутраЈусуфпреносиоцусан који је уснио претходне ноћи. Истогдана,дечакизненадапочињедамуцапредразредом.Одједном нестају очеве кошнице што доводиу питањеопстанакпородице.Отац одлучуједаодеупланину, што иницира Јусуфов наглипрекидговора... Сутра од19часова напрограмујебританскифилм„Јошједанагодина”урежијиМајкаЛија. Тојепричаобрачномпару који је срећно дочекао позне године. И тако проживљава још четири годишња доба окружен пријатељима,колегамаичлановимапородице, свима помало несрећним и незадовољним животима којеводе...Истевечериалиод21 сат се приказује кинески филм „Детектив Ди и мистерија фантомскогплемена”урежијиХарка Тсуија. Година је 690, владавина династије Танг. У главном граду реконструише се велика

пагода.Ближиседанкадаћена престо доћи прва кинеска царица Ву Зетиан. Низ непредвиђених догађаја прети да осујети њено освајање власти. Будућа царица ангажује детектива Дија какобирешиопроблем:њенизборјенеобичан,јерјенеколико годинаранијеухапсилаДијазато што је критиковао њене владарскепретензије. Усуботу,12.мартау20часовамоћићедасепогледа,овегодинеОскаромовенчандокументарни филм „Глобална криза” ЧарлсаФергусона.Филмјеизузетнаанализафинансијскекризекојаседогодила2008.икоја јебилаједнаоднајвећихуисторији економије, после велике депресије. Садржи низ интервјуа са политичарима, аналитичарима, водећим интелектуалцимаиновинарима,филмдемистификује економску кризу и указује на далекосежност њенихпоследица. У недељу 13. марта у 19 сати на програму је британски филм „Ирскарута”урежијиКенаЛоу-

Изтурскогфилма„Мед”, награђеног„Златниммедведом”

ча. Филм приказује пријатељствоФергaсаиФренкија,одзаједничких дечачких дана у Ливерпулу1975.годинедоодласка уратуИраку2004.године,када ФергасуспевадаубедиФренкија да се придружи специјалним трупама у Багдаду за фиксну плату од 10.000 фунти месечно. Године 2007. Френки умире на Ирској рути, најризичнијој ратној рути на свету. Фергус почи-

ње сопствену истрагу о смрти најбољегпријатеља. Накрајуоверевијефилмова са протеклог Феста, у понедељак, 14. марта приказаће се остварење Родрига Кортеса ”Жив закопан”. Возач камиона и породични човек, Пол Конрој,будисеживзакопанустаром, дрвеном сандуку. Не знајућикакоједоспеотамо,његов јединиизлазизовеноћнеморе

јесте мобилни телефон. Лош сигнал, готово празна батерија и мањак кисеоника највећи су мупроблемутрцисвременом: Пол за спасавање има само 90 минута. Цена улазнице за једну пројекцијује300динара;акомплетазасвефилмове стаје1500динара.Благајнарадиод17до 20 часова испред улаза у Арт биоскоп„Војводина“. В.Ц.

ИЗОСТАВЉЕНАИСТОРИЈА:СЛУЧАЈ„НЕОПЛАНТАФИЛМA”

БОЈАННОВАКОВИЋИЗЛАЖЕУГАЛЕРИЈИ„АЛТ” УБЕОГРАДУ

Безпљачке, политикеикорупције

Колажинакартону

Историјанасможештоштанаучити,условјесамоданијеизостављена - заборављена и наравно фалсификована. Изпрошлихдогађаја, поредећи их са актуелним, трeбалобидаизвучемоинекепоуке.И,наоснову њих,одредимои путеве деловања. Управо одржана јавнатрибина„Изостављенаисторија: Случај продукцијске куће

„Неоплантафилм”,каопрваунизу на ову тему, у организацији Центразанове медије„Куда.орг” подсећа насна не такодавнупрошлост од многих заборављену и свесно потиснуту, још никако ис-

града, што овом истраживачком пројекту у старту и као алтернативном каналу комуникације, и евентуалном подстреку наделовање, дајежељенисмисао. Говорило се врло конкретно о односувласти,насиљаикултуре, а кроз случај и искуство првих петгодинарада„Неоплантафилма”(1966-1971)продукцијскекуће која је реализованим филмовима и њиховим дометима,пооценимодератора трибине Стевана Вуковића, била јача од „Авала филма”, од државе издашно подржаваног ипомаганог. Исцртавању контуре тогвреманаукојемје настала иделовалановосадска продуцентска кућа, овом приликом свој допринсодалисуПетарЛатиновић, Срђан Илић , Желимир Жилник... Од киноаматеризма до прве професионалне филмске куће уз велики ентузијазам,путјебрзопреваљен захваљујући Бранку Милошевићу, Славују Хаџићу,КиноклубуНовиСад( имаојеуједномтренутку чак 283 члана), Трибини младих . Први директор „Неопланта филма „ је био Света Удовички којијеуспеодаангажује аутореизцелеЈугославије,омогућио дасеу„Неопланти филм„снима за једну четвртину новца од оногкојисезаједанфилмтрошио

Трајничасуметности Истраживање прогресивних уметничких пракси и њиховог односасајавноминституцијомидруштвено политичкимконтекстом НовогСада,упериодуод1968.до1980-ихгодина,презентовано јекрозизложбуТрајничасуметностиидебатуИзостављенаисторија,којисуреализовани2005.године,крозсарадњуЦентра зановемедије„Куда.орг„ сапротагонистиматихпракси,каоисавременимтеоретичаримаикритичаримауметности. Основнаинтенција истраживања, којејесаданастављено,једасеотворепитањакоја до сада нису постављана: који (идеолошки) разлози и интереси стојеизаупорногизостављањарезултататихпраксииззваничне историје уметности и из локалног културног наслеђа, од стране јавнихинституцијаиполитичкеноменклатуре. тражену,узомаловаженаискуства њенихкреатора,учесникаисведока. Поредњих, оватрибина,прекјуче одржана у Медија центру Независног друштва новинара Војводине,окупилајеимлађе,активне представнике филмске и шире културне и медијске сцене

уБеограду.Збогтогасумногикоји су сетупојавилидаодфилмазараде,устартуотпали...доксуостали тајпериодсвограда упамтиликао нештовредноинепоновљиво. Упрвихпетгодинарада,покренута снажним стваралачким нагоном,ентузијазмом,експериментом,

алииотвореношћутадашњихкултурних политика (и према тржишном економском моделу), „Неопланта филм„ је заузела респектабилнупозицијуутадашњојфилмској продукцији на целокупном простору тадашње Југославије.У периоду од 1966. до 1971. године, реализовани су филмови групе аутора,међукојимасу:КарпоАћимовић Година, Мирослав Антић, Душан Макавејев, Бранко Милошевић,БориславШајтинац,Желимир Жилник, и многи други, који су добили веома значајне награде на светским фестивалима, и истовремено креирали јединствену климу која је утицала и на друге областикултурнепродукцијеуНовомСаду.Некаодфилмскихостварења продуцирана у „Неопланта филму”каоштосу „WR –Мистеријеорганизма”ДушанаМакавејева,„Ранирадови”идругифилмови Желимира Жилника, филмови КарпаАћимовићаГодине,иданас представљају често референтно местоуспешнеуметничкепродукцијескрајашездесетихипочетком седамдесетих година XX века, у интернационалнимоквирима. ПоречимаНебојшеПоповакоји је овом приликом начинио изванредно луцидан прегледисторијски релевантних догађаја у друштву и политицискраја шездесетихгодина, било је то и време надоласка слободеуметничкогстваралаштва, критичкогмишљењауфилозофији и социологији, заметку плурализма, времену стварања мреже која сезалаже зајавнуконтролувласти иограничењењенемоћи,штоје у естаблишменту изазвало неспокој, бригу па и параноју. После тога уследилесурепресијеизабране. Како је истакао редитељ ПрвославМарић,филмовитогвремена који су добрим делом настајали у продукцији„Неоплантафилма”су преко приказивања појединачних судбинауказивалиналицемерство једног система”. Њиховим гушњем и забранама многе су генерацијеизгубиле својушансу,несамонапољу филма. Инсистирајућинатомедаизтог времена и начина деловања „Неоплантафилма”требаизвућипоуку, редитељ ЖелимирЖилникјеистакаода времеСветеУдовичкогговоридасе филмовимогуправитибез пљачке,безполитикеикорупције. Звучиједноставно,самојепитање,аконеданас,дали јеиуближојбудућностимогуће? В.Црњански

Изложба„Огледи“БојанаНоваковића, којом новосадски ликовни уметник представља радове из колекције колажа на картону,отворена jeугалерији „Алт“, у Београду. Изложба се реализује у оквиру галеријског програма „Нове алтернативе“, који треба да пружи подршку младим уметницима, маргинализованимидругимосетљивим групама. Бојан Новаковић (1979) дипломираојеимагистрираосликарство на Академији уметностиуНовомСаду,гдеданасрадикаовишистручнисарадник. У позиву на његову најновију изложбу,стојидаликовнијезик користи на духовит и свеж начин, да комбинујући искуства апстрактне уметности, поп арта, енформела, конструктивизма, гради врло препознатљив еклектичнирукопискојипоставља питања о различитим друштвеним феноменима као што су питање културног наслеђа, економскекризе...

БојанНоваковић, Безназива колажнакартону

„Огледи“ у галерији „Алт“ у Београду представиће око 30 „безимених“Новаковићевихрадова на којима аутор, интервенишући акрилом и уљаним пастеломнаодабранимподлогама

од картона, реферише на актуелназбивања,каоинаположај уметникаусистему. Изложба је отворена до 17. марта. И.Б.

„ЛАГУНА” ОБЈАВИЛАИЗДАЊЕСВЕТСКЕЛЕКСИКОГРАФСКЕКУЋЕ

Ларусов „Мали речник симбола” Српској скромној библиотеци савремене лексикографске литературе прикључила се драгоцена књига „Мали речник симбола„, водеће светске лексикографске куће фрацуског „Ларуса„ коју је објавила „Лагуна„.На конференцији за новинаре одржаној у Делфи (СКЦ)кафеу уБеограду,о овом капиталном делу су говорили уредник издања Дејан Михаиловић, представница за медије Вања Гавровски и један од преводилаца Бранко Ракић,док је Гордана Бреберина, која је на овом пројекту радила од самог почетка,била спречена да дође. Према речима уредника Михајловића, „Мали речник симбола„ је свеобухватан и веома приступачан за све читаоце, а дешифрује и објашњава близу 1.000 суштинских симбола у западној култури на 695 страна, а његово изузетној привлачности доприноси обиље илустрација (300).Подсетивши да су симболи кључеви знања: неразумљиви и енигматични за неупућене,он је истакао да уз помоћ лексикона као што је овај,изашао из најбоље лексикографске „радионице”као што је Ларусова,пома-

же да се одгонетну и открије њихов скривени смисао, кодов и табуи са којима су у вези. Симболика, чији су корени у Библији, Талмуду и античкој ми-

тологији, свеприсутна је у верским обредима,езотерији и уметности, али и у психоанализи, политици, рекламама… нагласио је

Михајловић.Он је скренуо пажњу на веома компликован задатак који су имали преводиоци са лекторима и он као уредник, јер им је задатак био да превод буде јасан и поуздан за српске читаоце, а то је захтевало изузетно широко образовање, познавање терминологије, али и спретност да се пословице и фразе којих има у тексту успешно „препевају”на српски језик. Ракић је констатовао да је оригинал писан веома питким језиком и да је то захтевало од преводилаца додатни напор да то дочара и у преводу. Он је скренуо пажњу на изузетно велик број тема које су обрађене у књизи. За њега је било интригантно што је за неке симболе који постоје у културама западне Европе нашао паралеле и у нашој православној традицији (храст, паљење дрвеног трупца пред Божић). Као преводиоцу,Ракићу су биле занимљиве оне одреднице у којима се говори о скривеном смислу,који се приписује како биљкама и животињама, тако и бојама, бројевима, облицима,фантастичним створењима…па се на тај начин свет претвара у шуму симбола која врви од значења. (Танјуг)


kultura

dnevnik НОВИ ПРОЈЕКТИ СУБОТИЧКОГ ПОЗОРИША „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ“

у Нишу, где у Народном позоришту режира Нушићеву „Ожалошћену породицу“. Новост је и то да је „Костолањи Деже“ постао партнер међународног резиденцијалног програма „Download and Update“ Фондације „Роберт Бош“ из Немачке, у оквиру којег је управо отворен конкурс за младе уметнике из области савременог плеса и позоришта. Конкурс важи на подручју Литваније, Чешке и Србије, где ће у јуну бити одржане финалне консултације, пред радни боравак у Диселдорфу, заказан од 25. јуна до 5. августа. Фокус пројекта је на новим изражајним формама и друштвенополитичком ангажману, а пријаве заинтересовани могу предати до 25. марта. Текст конкурса и формулар за пријаву може се преузети на интернет презентацији позоришта из Суботице. www.kosztolanyi.org. И. Б.

21

НА САЈМУ КЊИГА У ЛАЈПЦИГУ ОД 17. ДО 20. МАРТА

Србија земља у фокусу

Позив за младе Након што су крајем фебруара у Веспрему (Мађарска), у оквиру манифестације „Војвођански дани“, гостовали с представом „Кишињевска ружа“ Ота Толнаија, у режији Андраша Урбана, која је позвана и на Фестивал професионалних позоришта Војводине, у позоришту „Костолањи Деже“ из Суботице истакнуто је обавештење: „Кратка пауза – обнављамо!“ Због радова на сценској техници, публика суботичког позоришта до 14. марта остаће ускраћена за представе. Ипак, „Костолањи Деже“ ради. У току су припрема две нове представе. Редитељ Саболч Толнаи припрема остварење „Живела љубав“, засновано на мотивима текстова Милоша Црњанског и Гезе Чата, док редитељ Андраш Урбан и глумица Марта Береш финализују „One Girl Show“. Обе представе биће премијерно изведене у априлу, а до тада Андраш Урбан има посла и

~etvrtak10.mart2011.

У Министарству културе представљен је наступ Србије као земље у фокусу на Сајму књига у Лајпцигу који се одржава до 17. до 20. марта. Специјални саветник у Министарству културе Зоран Хамовић, руково-

навео податак да је од почетка припрема за сајам у Лајпцигу на немачки преведено 30 нових дела српских писаца, које су одабрали немачки издавачи. Према његовим речима, циљ наступа у Лајпцигу није само

леге из иностраства у Србији као што су Центар за превођење и Куће писаца. Проф. др Зоран Пауновић је најавио да ће током трајања Сајма у Лајпцигу бити потписан уговор о дугорочној сарад-

нивоима наставе као и наставног кадра, али и стварање заједничких студијских програма које би одржавали професори са обе високошколске институције. По мишљењу Пауновића, то је афирмација српске култу-

дилац пројекта представљања Србије на сајму нагласио је да ће на овом празнику књиге учествовати 40 српских писаца који ће имати прилику да разговарају са публиком и учествују на трибинама и да је то први пут да се српска књижевност представља тако бројном и квалитетном екипом аутора. Констатујући да Сајам у Лајпцигу има фестивалски карактер, он је подвукао да је зато нагласак стављен на писце који ће бити у фокусу, али да би се ваљано представили обезбеђени су „ослонци преко две значајне библиографије (наслови преведених српских књига на немачки за протеклих 20 година и списак немачких књига које се односе на све што је везано за Србију и српску културу) као и преко неколико антологија (драма, прича, поезије) које нуде преглед најбољег што је српске књижевности стварила у последње време„. Као значајан успех Министраства културе, Хамовић је

да се афирмише српска књижевност, већ и да се немачки писци, преводиоци и издавачи упознају са програмима за ко-

њи између београдског Филолошког факултета и Универзитета у Мајнцу, који подрзаумева размену студената на свим

ре на академском нивоу и прилика да се учимо на светским искуствима и тако образујемо нове кадрове који би унапредили српско издаваштво. Књижевник Радослав Петковић оценио је да овако озбиљан, осмишљен и квалитетан наступ говори о културном нивоу земље што неће регистровати најшира публика, али ће свакако бити примећен међу оним мање бројним личностима које формирају јавно мњење. Управник Народне библиотеке Србије Сретен Угричић осврнуо се на избор писаца који су представљени у каталогу на три језика (40) и констатовао да после Андрића и Тишме, који су добро познати немачким читаоцима, стиже „нови талас„ који ће можда достићи углед који су стекли њихови претходници.Он је уверен да ће овим наступом почети нова епоха у којој ће српски писци бити присутнији на немачком говорном подручју.

ДРАМА ГОРАНА ПЕТРОВИЋА ПРЕМИЈЕРНО У АТЕЉЕУ 212

Живи експонат заборављене земље Представа „Матица„, по тексту Горана Петровића у режији Рахима Бурхана, биће премијерно изведена 12. марта у Атељеу 212, на сцени Театра у подруму. Угледни књижевник Петровић написао је овај комад, по сопственој причи, специјално за Атеље у оквиру сезоне коју је тај театар назвао „Некс-т ју”.Главни лик је заставник прве класе ЈНА у пензији који одлучује да остане у подруму своје зграде, препуном одложених ствари које су обележиле његову прошлост. Заставника Андрију Гавровића игра Петар Краљ, а партнери су му Светлана Бојковић, Горица Поповић, Саша Торлаковић, Ненад Ћирић, Драгана Ђукић и, у алтернацији Урош Ракић и Милош Кланшчек. Комад преиспитује питања морала и вредносног система, односно људску (не)окренутост ка томе.Заставник Гавровић се у данашњем тренутку уопште не сна-

лази нити жели да се прилагоди стању у којем све пропада. Подрум испуњен препознатљивим предметима буди у њему носталгију за временом у коме је живео, које је волео, у коме му није било „тесно„, у коме је оставио своје најбоље године, снагу и емоције. У том простору он постаје живи експонат једног заборављеног времена и једне заборављене земље, наводи се у најави нове представе Атељеа. Редитељ Бурхан је оснивач чувеног Театра Рома „Пралипе„ из Скопља, који је европску и светску славу постигао специфичним начином рада и приступом позоришној игри. Последњих двадесет година живи и ради у Немачкој. У рад на представи укључено је још једно велико име екс-ју простора, јер музику за „Матицу„ компонује прослављени македонски гитариста Влатко Стефановски.

ПРЕМИЈЕРА НУШИЋЕВЕ „ПУЧИНЕ“ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У СОМБОРУ

О тиранији малограђанштине У Народном позоришту Сомбор сутра ће премијерно бити изведена „Пучина“ Бранислава Нушића, у режији Владана Ђурковића. Ово ће бити четврта овосезонска премијера сомборског позоришта.

били „узорни“ и друштвено пожељни грађани, о томе како средина утиче на приватан живот. „Тиранија паланке је тиранија увида у све, или тиранија апсолутне јавности“, цитира Константинови-

У представи „Пучина“ улоге тумаче: Нинослав Ђорђевић, Ивана В. Јовановић, Зоја Врањеш, Марко Марковић, Милица Јаневски, Душан Јовић, Олгица Несторовић, Срђан Алексић, Бранислав Јерковић,

Више од 30 превода на немачки Посетиоцима лајпцишког сајма биће представљене у преводу на немачки Драме Биљане Србљановић, Маје Пелевић и Милене Марковић, као и Антологија савремене српске приче коју је приредила Ангела Рихтер Припремељене су и две поетске антологије: „Улазница Панорама српске лирике 21. века” коју је приредио Драгослав Дедовић и Антологија српске поезије друге половине 20. века приређивача Роберта Ходела. Поред писаца који су већ добро знани немачким читаоцима, попут Драгана Великића, Боре Ћосића, Ласла Вегела или Давида Албахарија, биће представљена и дела Владислава Бајца „Хамам Балканија”, Владимира Пиштала „Миленијум у Београду” и Сретена Угричића „Незнаном јунаку”, као и избор од пет романа Зорана Живковића, али и проза Милована Данојлића, Светислава Басаре, Горана Петровића, Владана Матијевића, Срђана Ваљаревића, поезије Радмиле Лазић, Ане Ристовић, Златка Красног.Међу новим преводима српске класике ће се наћи Андрићев роман „На Дрини ћуприја”, „Ирис Берлина” и „Лирика Итаке” Црњанског, уз коментаре, као и двојезично издање поезије Миодрага Павловића. Посебно ће бити представљени књижевни фестивали „Прозе фест” који се на пролеће одржава у Новом Саду и КРОКОДИЛ (Књижевно регионално окупљање које отклања летаргију и досаду) који је приређен у Београду.

СТУДИЈУ МИРЈАНЕ Д. СТЕФАНОВИЋ ОБЈАВИО „СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК”

Аутобиографија од антике до наших дана У Клубу-књижари-галерији „Гласник„ у Београду представљена је књижевно-теоријска студија „Аутобиографија„ угледног професора теорије и историје књижевности на новосадском Филозофском факултету Мирјане Д. Стефановић, о којој је, поред ауторке, говорио уредник проф. др Гојко Тешић. Тешић је уредник едиције „Појмовник„, једине у српском издаваштву посвећене искључиво књижевним појмовима и замишљена је као нека врста великог речника и као пролог за неку будућу Српску књи-

жевну енциклопедију. У оквиру кључних термина науке о књижевности обрађено је питање књижевне форме аутобиографија и, према речима Тешића, професорка Стефановић се „ухватила у коштац са компликованим проблемом”. Стефановићева је рекла да је желела да нађе одговор и на питање има ли основа да се дела која се самодефинишу као аутобиографије прихвате као таква и да ли постоји иједно књижевно дело које, у доброј мери, није и аутобиографско? У књизи она трага и у којој мери писа-

ње аутобиографије подразумева оно што се под тим термином традиционално подразумева, а у којој мери представља креативан језички чин стварања фиктивног, у односу на идентитет аутора. Ауторка је, наводећи примере из досадашње аутобиографске праксе од антике до наших дана, показала да човекова потреба да пише о себи и свом животу никада не јењава, било да је у питању покушај озбиљног свођења рачуна са самим собом или покушај обмањивања самог себе, савременика и будућих поколења. (Танјуг)

НОВИ РОМАН КАРЛОСА ФУЕНТЕСА У „АРХИПЕЛАГУ”

Бруталност савремене моћи Из представе „Пучина”

„Пучина“ спада у мање познате комаде нашег великог комедиографа, делимично и зато што не припада корпусу његових комедија. За редитеља најновије представе Народног позоришта Сомбор, „Пучина“ је драма о разорном малограђанском кодексу усађеном у народ, о правилима која нам се постављају да би

ћеву „Философију паланке“ редитељ Ђурковић, напомињући да Нушић у драми „Пучина“ описује игру судбинама паланачког позоришта, потказујући их као друштвени порок, зло које се гнезди у трулежи људских односа подешених тако да одговарају већини, а не појединцима или породици.

Тијана Марковић, Немања Лековић. Владан Ђурковић, којем је „Пучина“ дипломска представа на Факултету драмских уметности из Београда, у класи Егона Савина, потписује и избор музике. За сценографију је била одговорна Ивана Десанчић, а за костиме Адела Јовановић. И. Бурић

Роман Срђана В. Тешина на македонском Издавачка кућа „Стубови културе„ потписала је уговор са македонским издавачем „Икона„ из Скопља за објављивање романа „Куварове клетве и друге гадости„ Срђана В. Тешина на македонском језику. Из „Стубова културе„ су подсетили да се Тешин у свом делу бави демонима љубави и злочина у

историји, али и у свакодневици банатске средине. Разапети између страсти и перверзије, јунаци романа постају злочинци, равнодушни на туђу патњу и на своја злодела. Књига „Куварове клетве и друге гадости„, за коју је Тешин добио награду Фонда „Борислав Пекић„, преведен је и на словеначки језик.

Најновији роман Карлоса Фуентеса (1928) „Адам у рају”, недавно је објавио „Архипелаг”, као једно од првих светских издања. Фуентес је модерни класик светске књижевности, романсијер, приповедач, драмски писац и есејиста, један од најзначајнијих мексичких и хиспаноамеричких уметника. Роман „Адам у рају”је политички трилер, први тог жанра у Фуентесовом опусу. Издавач га препоручује као моћну причу о љубави и страсти, криминалу и корупцији, мафији и политици. Слике Мексика се смењују са европским окружењем, као позорницом организованог криминала, тајних служби, политичара и тајкуна. Главни јунак романа Адам Гороспе, новопечени богаташ, прича о свом друштвеном успону и о свету у коме се одједном нашао, као и о спрези капитала, мафије и високе политике. Следи заплет достојан нају-

збудљивијих крими романа. Фуентесово мајсторство надограђује причу која се може видети у свим дневним новинама: он изнутра и са огромном списатељском снагом приказује невидљиве и бруталне механизме савремене моћи, указује издавач. У свету „Адама у рају” све има своју цену и то у новцу, почев од животних ставова и основних људских вредности, преко породичне интиме, па до политичких идеја. Фуентесов рукопис нуди нам слике нашег времена насликане изузетном снагом. Несвакидашњи заплети и преокрети, укрштене приче о љубави и страсти, криминалу и политици, у Фуентесовом роману намећу питање које се, као неки приповедачки лајт-мотив провлачи од почетка до краја: Како зауставити пропаст? Карлос Фунетес је протеклих неколико година објавио низ есеја посвећених најактуелнијим друштвеним проблемима, па је занимљиво

поредити их испричане у романескној форми. У издању „Архипелага” објављен је претходни Фуентесов роман „Срећне породице” . Р. Лотина


22

Svet

~etvrtak10.mart2011.

UKRATKO

ZAPADPOJA^AVAPRITISAKNALIBIJSKOGVO\U

Gadafi:Libija}ese boritiakobudezone zabrawenogleta

Ubijengeneral ira~kevojske BAGDAD: General ira~ke vojske ubijen je ju~r u eksploziji podmetnute bombe na ulici u isto~nom Bagdadu, saop{tila je policija. Identitet ubijenog brigadnog generala jo{ nije poznat, a nalazio se u konvoju od tri policijska vozila kada je bomba eksplodirala u kvartu El Kanat, gde `ive prete`no {iiti, preneo je AP. Trojica vojnika su povre|ena u eksploziji, potvr|eno je iz bolnice u Bagdadu.U eksploziji druge bombe, koja je eksplodirala pola sata kasnije, raweno je pet osoba u nepovezanom napadu u blizini. Tom prilikom rawena su tri saobra}ajna policajca i dve `ene. (Tanjug)

Raspu{tena partija TUNIS: Sud u Tunisu raspustio je biv{u vladaju}u partiju Ustavni demokratski savez (RCD) doskora{weg predsednika Zina al Abidina Ben Alija, svrgnutog s vlasti u masovnoj pobuni naroda u januaru.Sud je „odlu~io da raspusti RCD i da likvidira wihovu imovinu i ra~une”, rekao je predsedavaju}i sudija, {to je izazvalo gromoglasni aplauz u prepunoj sudnici, prenela je agencija AFP. Ministarstvo unutra{wih poslova suspendovalo je pro{log meseca aktivnosti nekada vladaju}e partije u Tunisu po{to je Ben Ali pobegao iz zemqe 14. januara, u jeku masovne pobune naroda, koja se iz Tunisa pro{irila u vi{e zemaqa arapskog sveta. Ministarstvo unutra{wih poslova optu`io je RCD, partiju koja je imala dvomilionsko ~lanstvo u zemqi od 12 miliona stanovnika, da kr{i Ustav Tunisa po{to je uspostavila „totalitarni re`im jedne partije” pod rukovodstvom Ben Alija.

TRIPOLI, ANKARA, KAI- RO: Predsednik Libije Moamer Gadafi izjavio je da }e se Libijci boriti protiv zapadnih sila ukoliko one uvedu zonu zabrawenog leta, dodaju}i da bi to pokazalo da je wihova stvarna namera da do|u do libijske nafte i narodu oduzmu slobodu.„Ukoliko donesu takvu odluku, to }e biti korisno za Libiju, zato {to }e libijski narod videti istinu, da je ono {to oni `ele kontrola Libije da bi ukrali wihovu naftu”, izjavio je sino} Gadafi u intervjuu za tursku dr`avnu televiziju TRT, koji je danas emitovan. „Onda }e libijski narod podi}i oru`je protiv wih”, rekao je Gadafi, prenele su agencije. SAD i Velika Britanija su razmatrale uvo|ewe zone zabrane letewa nad Libijom, kako bi spre~ile Gadafija da ratnim avionima napada pobuwenike. Libijska dr`avna televizija ju~e ujutro je emitovala obra}awe Gadafija grupi mladih u gradu Zintan, oko 120 kilometara jugozapadno od Tripolija, gde je pozvao Libijce u

Pucanona demonstrante SANA: Najmawe 98 qudi povre|eno u Sani kada je vojska upala na univerzitet i napala studente koji tra`e da predsednik Jemena podnese ostavku. Vojska je napala studente suzavcem i gumenim mecima, a jedan demonstrant je podlegao povredama zadobijenim u tom napadu. Mnogi me|u povre|enima su u ozbiqnom stawu, a o~evici tvrde da su videli oklopna vozila kako idu ka univerzitetu. „To je bio masakr”, rekao je portparol jemenske opozicije Mohamad Katan i ukazao da to {to se desilo u utorak predstavqa „zlo~in bezbednosnih snaga protiv studenata koji su mirno protestovali sede}i” u prostorijama Univerziteta. Studenti spavaju na Univerzitetu u Sani od sredine februara, tra`e}i ostavku jemenskog predsednika Alija Abdulaha Saleha, koji je na vlasti 32 godine. Osim studenata i gra}ana Jemena, protestovali su i zatvorenici. Kako prenose agencije, hiqade zatvorenika je u utorak izazvalo nerede u centralnom zatvoru u prestonici, uzev{i desetak ~uvara kao taoce i pozivaju}i Saleha da podnese ostavku.

Sukobimuslimana ihri{}ana Uli~ni protesti prerasli u krvav obra~un

isto~nom delu zemqe, koji je pod kontrolom pobuwenika, da preuzmu kontrolu od opozicionih lidera. Libijski vo|a je tom prilikom ponovo okrivio pripadnike Al Kaide iz Egipta, Al`ira, Avganistana i Palestinskih teritorija za nerede koji potresaju wegovu zemqu od 15. februara. On je upozorio da }e, ukoliko Al Kaida

UNotvorileistraguomu~ewima

La`nauzbunazaavion Ranije ju~e, libijski mlazni avion tipa „Falkon” nakratko je proleteo kroz vazdu{ni prostor Gr~ke i produ`io za Egipat. Iako se naga|alo da se u avionu nalazi libijski predsednik Moamer el Gadafi, aerodrom u Kairu saop{tio je da je u wemu, u stvari, na~elnik Libijske slu`be za nabavke i logistiku general major Abdel el Zavi, prenosi Rojters. El Zavi je nosio specijalnu Gadafijevu poruku za vojni savet, koji upravqa Egiptom.

ATINA: Gr~ka podr`ava napore Turske da se pribli`i Evropskoj uniji i vlade dve zemqe }e u julu odr`ati zajedni~ki sastanak u Ankari na kome }e se razgovarati o unapre|ewu saradwe dve susedne zemqe. „Na{a vizija je da vidimo Gr~ku, Tursku i Kipar da sara|uju u Briselu ... u okviru jedne pro{irene Evrope”, prenele su agencije izjavu {efa gr~ke diplomatije Dimitrisa Drucasa, koji je u Atini bio doma}in turskom ministru spoqnih poslova Ahmetu Davutogluu koji se nalazi u trodnevnoj poseti Gr~koj. Ministar Drucas je zalo`io za re{avawe „kiparskog problema” na osnovu rezolucija UN i ponovio poznati stav da je za Atinu to preduslov za normalizaciju odnosa izme|u Gr~ke i Turske.

JEMEN

EGIPAT

Specijalni istra`ilac UN Huan Mendes saop{tio je ju~e da je pokrenuo istragu povodom tvrdwi da su snage libijskog lidera Moamera Gadafija pribegavala mu~ewu protivnika. Mendes, specijalni izvestilac UN o slu~ajevima mu~ewa, potvrdio je da razmatra tvrdwe o torturi Gadafijevog re`ima otkako su wegove snage zapo~ele pro{log meseca brutalno gu{ewe protesta, prenosi AP. Mendes je rekao novinarima u sedi{tu UN u @enevi da je Gadafijevo pribegavawe torturi i nelegalnim pritvarawima u pro{losti „veoma dobro dokumentovano”.

Gr~kapodr`ava Tursku

dnevnik

uspe da preuzme kontrolu nad zemqom, „~itav region, do Izralea, biti zahva}en haosom”.„Me|unarodna zajednica po~iwe da shvata da moramo da spre~imo Osamu Bin Ladena da preuzme kontrolu nad Libijom i Afrikom”, rekao je Gadafi za tursku televiziju. Libijski lider razgovarao je preksino} s premijerom Gr~ke Jorgosom Papandreuom i upozorio zapadne zemqe da se ne me{aju u unutra{wa pitawa wegove zemqe, po{to bi to moglo da ima te{ke posledice. Prema izvorima u Atini na koje se poziva agencija AFP, do ovog razgovora je do{lo na inicijativu Gadafija. Gr~ki premijer Papandreu je apelovao na Gadafija da probleme u svojoj zemqi re{i mirnim putem kako bi se izbegle `rtve i izbegla humanitarna kriza. Agencija AFP je tako|e javila, pozivaju}i se na libijsku novinsku agenciju Xana, da je Gadafi razgovarao sa Papandreuom kako bi upozorio Evropsku uniju da se ne me{a u libijske unutra{wa pitawa. „Svako ugro`avawe libijske bezbednosti i stabilnosti ima}e te{ke posledice za bezbednost u severnoj Africi, Mediteranu i Evropi”. On je zatra`io od Gr~ke „kao prijateqa Libije” da tu poruku prenese EU.

PutiniMedvedevokandidaturi MOSKVA: Predsednik i premijer Rusije Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin done}e usagla{enu odluku o tome ko }e od wih u~estvovati na predsedni~kim izborima 2012. godine, ali o tome ko }e biti novi {ef dr`ave odlu~iva}e bira~i, izjavio je ju~e Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov. Odgovaraju}i na pitawe za{to premijer Rusije nije odgovorio na nedavno izre~enu kritiku posledweg predsednika biv{eg [SR-a Mihaila Gorba~ova - za{to ba{ Putin i Medvedev treba da odlu~uju ko }e upravqati zemqom posle marta 2012, Peskov je re-

kao da nijedan od wih nije ni rekao da }e oni odlu~ivati ko }e biti budu}i predsednik. „Govorili su da }e se konsultovati jedan s drugim i odlu~iti ko }e se kandidovati”, rekao je pres sekretar predsednika ruske vlade ruskoj TV na engleskom jeziku “Rusija danas” prenela je agencija RIA Novosti. “Oni jednostavno ne mogu da odlu~e o tome ko }e biti naredni predsednik, mogu da odlu~e samo ko }e se kandidovati, ali kona~nu odluku donosi nacija na izborima”, kazao je Peskov. (Tanjug)

KAIRO: U sukobima muslimana i hri{}ana, koji su u Kairu po~eli pro{le no}i, poginulo je 11 qudi, a povre|eno vi{e od 90, saop{tile su ju~e policija i bolni~ki zvani~nici. Sukob je po~eo u utorak uve~e kada je veliki broj muslimana napao hiqade hri{}anskih demonstranata koji su protestovali zbog paqewa koptske crkve u Kairu pro{le nedeqe, preneo je AP. Muslimani su zapalili crkvu nakon porasta tenzija izme|u dve religiozne grupe zbog qubavne veze jednog muslimana i hri{}anke, koja je dovela do sukoba wihovih porodica. Hri{}anski demonstranti prekju~e su blokirali glavni autoput, pale}i gume i ga|aju}i automobile kamewem. To je razqutilo ve}u grupu muslimana koji su ih napali. I jedni i drugi su napravili barikade preko kojih su se tukli ~etiri sata. Ovaj okr{aj samo je doprineo jo{ haoti~nijem stawu koje vlada od kada je Hosni Mubarak oti{ao sa vlasti. Vojska nema dovoqno vojnika i policajaca da bi obezbe|ivali svaku ulicu u gradu koji broji 18 miliona stanovnika.

SAUDIJSKA ARABIJA

Dijalogom,neprotestima, doreformi RIJAD: Ministar spoqnih poslova Saudijske Arabije princ Saud al Fejsal izjavio je ju~e da je dijalog, a ne protest, najboqi na~in za ostvarewe promena u toj zemqi, dodaju}i da je Rijad odbacio bilo kakvo strano me{awe u unutra{wa pitawa. Inspirisani protestima koji su zahvatili arapske dr`ave, {iitski demonstranti su prethodnih nekoliko dana, u malom broju, organizovali demonstracije na istoku Saudijske Arabije i poozvali na nastavak protesta u petak. Fejsal, ne}ak saudijskog kraqa Abdulaha bin Abdul-Aziza, naglasio je da reforme ne}e biti ostvarene demonstracijama, dodaju}i da su muslimanski sve{tenici zabranili proteste u toj dr`avi, preneo je Rojters. „Najboqi na~in da se postigne ono {to gra|ani `ele je putem dijaloga, bilo u isto~nom regionu, ili zapadnom, ju`nom ili severnom”, izjavio je ministar na konferenciji za novinare. On je upozorio strance da se ne me{aju u unutra{wa pitawa Saudijske Arabije. „Promena }e do}i preko gra|ana ovog kraqevstva, a ne preko stranaca, oni nam ne trebaju”, rekao je Fejsal.

AVGANISTAN

Rekordanbroj poginulihcivila KABUL: Broj poginulih civila u Avganistanu se 2010. godine drasti~no pove}ao na 2777 `rtava, odnosno za 15 odsto vi{e u odnosu na prethodnu godinu, saop{tila je misija Ujediwenih Nacija. Pobuwenici su odgovorni za 75 odsto civilnih `rtava u pore|ewu sa 16 odsto poginulih od strane stranih i vladinih snaga, navodi se u godi{wem izve{taju koju je objavila Nezavisna komisija za qudska prava u Avganistanu, preneo je AFP. Portparol UN-a za qudska prava potvrdio je da je ukupan broj poginulih civila najve}i jo{ od ameri~ke invazije 2001. godine. U samoubila~kim napadima i od improvizovanih esklozivnih naprava ubijena 1.141 osoba, dok je u vazdu{nim napadima provladinih snaga stradala 171 osoba.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI SKANDALOZNAPRIJATEQSTVAVOJVODEODJORKA

EMILBOK Opozicione partije u Rumuniji podnele su predlog da se u parlamentu izglasa nepoverewe vladi premijera Emila Boka zbog, kako navode, pogre{ne ekonomske politike koja je dovela radnike i slu`benike u te`ak materijalni polo`aj. Vode}e opozicione partije su predlog podnele parlamentu pod nazivom „Bokov zakon: male plate, visoka nezaposlenost, bankrot firmi”.

VACLAVHAVEL Vaclav Havel }e morati da ostane nekoliko dana u bolnici zbog novog recidiva wegove hroni~ne respiratorne bolesti, saop{teno je ju~e iz centralne vojne bolnice u Pragu, gde se nalazi biv{i ~e{ki predsednik zbog akutnog bronhitisa. Havel (74) ~esto ima zdravstvene probleme, a zbog malignog tumora odstrawena mu je polovina desnog plu}nog krila. Godinama je bio strastveni pu{a~.

YOZEFBAJDEN Ameri~ka Bela ku}a polazi od toga da ima {anse da Rusija okon~a proces prikqu~wa Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) u teku}oj godini, ali smatra da }e radi ostvarewa tog ciqa „morati jo{ da poradi”, izjavio je potpredsednik SAD Xozef Bajden.”SAD su, naravno, samo jedna od 153 zemqe ~lanice STO sa kojima Rusija mora da se dogovori radi prikqu~ewa toj organizaciji”.

PrincEndruoptu`enzadru`ewe spedofilima LONDON: Princ Endru, vojvoda od Jorka, ve} nekoliko nedeqa puni stup ce bri tan ske {tampe, ali ne u svojstvu specijalnog predstavnika Velike Britanije za me|unarodnu trgovinu, ve} zbog sumwe da je koristio usluge prostitutki. Mla|i sin kraqice Elizabete II i ~etvr ti u ni zu nasle|i vawa britanske krune optu`en je da se dru`i sa pedofilima, ali i da je sam koristio usluge maloletne pro sti tutke. Wegov ugled srozan je nakon {to se u decembru u medijima pojavila fotografija na kojoj se brat princa ^arlsa nalazi u dru{tvu ameri~kog milionera Xefrija Epstina, osu|enog 2008. na 18 meseci zatvora zbog kori{}ewa usluga maloletnih prostitutki.

Britanska javnost je bila {okirana {to se vojvoda od Jorka i daqe dru`i sa Epstinom. Pro{log vikenda, objavqena je jo{ jedna fotografija koja je samo dodala uqe na vatru. Snimqena 2001, na woj princ Endru grli tada 17-godi{wu Virxiniju Roberts koja je radila kao „maserka” kod Epstina. Devojka, koju je ameri~ki bogata{ anga`ovao kad joj je bilo 15 godina, izjavila je „Dejli mejlu” da je nekoliko puta bila kod vojvode od Jorka, ali nije precizirala prirodu svojih poseta. U izjavi ona, me|utim, priznaje da su je „Epstinovi prijateqi, me|u kojima je bilo i ~lanova kraqevske porodice, seksualno eksploatisali”.Zatim su mediji otkrili da je princ tra`io od Epstina da isplati deo dugova we-

Princ Endru

gove biv{e supruge Sare Ferguson, ~iji skandali ve} godinama uzburkavaju britansku javnost.

Ona je u ponedeqak priznala da je „napravila jo{ jednu veliku gre{ku” time {to je uzela novac od kontroverznog milijardera i izjavila da `ali {to se weni postupci negativno reflektuju na osobu koju „najvi{e ceni na svetu”, princa Endrua. Prethodno je otkriveno da se vojvoda od Jorka dru`io sa Saifom al Islamom, jednim od sinova Moamera Gadafija, da je odlazio na luksuzna putovawa o tro{ku sumwivog libijskog biznismena, kao i da je bio na ru~ku sa zetom Zina el Abidina Ben Alija tri meseca pre svrgnu}a tuniskog diktatora. Princ Endru (50), me|utim, nema nameru da se povu~e iz diplomatije iako je sve vi{e onih, ukqu~uju}i i u samoj vladi, koji tra`e wegovu ostavku. (Tanjug)


GLOBUS

dnevnik

~etvrtak10.mart2011.

23

ЋеркуназваоФејсбук Слатка,мала, изврнутајахта Ј

еданЕгипћаниндаојеноворођеној девојчици име по популарном сајту за дружење.Неименованимушка-

рац двадесетих година потврдио језалист„Алахрам”даједевојчица добила име Фејсбук Џамал Ибрахим.

Друштвене мреже играле су великуулогуунедавнојреволуцијиуЕгитпу,гдеимапетмилиона корисника „фејса”. Револуцијијенасајтупосвећено32.000 групаи14.000страница. Након оставке председника Хоснија Мубарака, Каиро су преплавили графити „Хвала Фејсбуку”. Интернет заједница није одушевљена новим трендом давања оваквих имена деци, па „Дејли мејл” преноси коментар једног читаоца који је рекао да ће мала Фејсбук можда ићи у школу са дечаком поименуЈахуилиАОЛ. „Интернет јесте заслужан за ширење демократије на Средњем истоку и северу Африке, алинемојтесетоликозаносити.”

У

метник из Француске направиојебродкојитоне...а плови. „Лове-лове” је име брода, или уметничке инсталације Француза Жилијена Бертијеа, због којег је обалска стража пар пута кренула у његово спашавање. Бертјие је брод који изгледа као да тоне направио 2007.године. „То је пола уметност, пола уживање”,кажеуметникидодаје дајењеговоремек-делопарпута поштено испрепадало посматрачеиобалскустражу. Бродкојиизгледакаодатонеје заправоправајахтапресеченана пола, под углом од 45 степени, тако да када се порине у воду подсећа на легедарну сцену по-

К

ловн који има место у бразилскомКонгресууспеоједа забрљанапрвомгласању. Франциско Еверардо ОливеираСилва,познатијипод„професионалним”надимкомТиририка, гласаче је освојио кловновским костимом,признањемдајефункционално неписмен и слоганом „Гореодовоганеможе”.

П

Фејсбуксликавредна 250.000долара

С

лика шесторки коју је поносна мајка окачила на сајт, привукла је пажњу великодушневодитељкеОпреВинфри. РозоноиМиаМекгиизКоламбусауОхајупосталисуродитељишесторкипрошлогјуна.Заразлику од „Октомаме” Надије Сулеман, Мекгијеви нису били обасути пажњом јавности и финанијскомпомоћи. МиајенасвојФејсбукпрофилпоставиласлику на којој њен муж Розоно лежи на стомаку, „прекривен” са њихових шест беба - Розоном јуниором,Оливијом,Мадисон,Џосајом,ЕлајомиАјзаком.Меденасликаубрзојеобишласвет,аједнаод особакојасе„истопила” присамомпогледунању билајеиОпраВинфри. „Помислила сам - ово је предивно, морам да упознамтељуде”,реклајеводитељкакојајеусвојојемисијиугостилаМекгијеве.

МиаиРозонооткрилисудадневнопотрошепедесетакпеленаиоко30флашицахране,аОпраим је зато поклонила ваучер за локалну продавницу „Волмарт” вредан250.000долара. ПоштосуМекгијевиизсиромашнихпородица, из краја захваћеног криминалом, када су се венчали пре 11 година нису имали новца да оду на меденимесец.ОдВинфријевесудобилииплаћен пут у Лас Вегас, као и две карте за први ред за концерт Селин Дион, која је такође гостовала у емисији. Парјенаконнеколикогодинабракаотишаона вештачкуоплодњу,идобиоблизанцекојисуумрлипорођењу.Нисудозволилидаихтопорази,већ суопетотишлинатретманидобилишесторке. „Желелисмодецу,имогућностдаимпружимо топлопородичноокружењекаквосаминикаданисмоимали”,реклисуРозоноиМиа.

рeисторијскиЕнглезипили су из људских лобања, саопштили су британски научницикојисупроучавалинајстаријепознателобање-шољепронађене у пећини на југозападуЕнглеске.  Посуде на првипогледделују као уметничка дела и ритуални украшенипредмети. Ипак, када се боље погледају, постаје јасно да су начињене од људскихлобања.Научницинаводедасуто најстарије лобање-шоље, стареоко14.700година. Британски научници наводе да су шоље обликованетакобрижљиводаје једино објашњење да су коришћене као посуде за течност.Дасуловцижелелисамодапоједумозакпокојника, тобиурадилиналакшиначин,наводеексперти. Научнициверујудасупосудедве од лобања одраслих особа и једна од трогодишњег детета, коришћенезанекуврстуритуала.

П

роспратнициодстособазаједноса39супруга,94децеи33 унука и он је званично глава најмногољудније породице на

свету!Онсасвојимсупругама, децомиунучићимачинискоро једно село у индијској држави Мизорам.Штоје„најгоре”сви сусложни.

Мањак простора је њихова једина брига – жене се међусобно воле, поштују и испомажу,апостељусасупругомделе

по„принципуротације”.Исве гаонегледајукао„маловодена длану”. „Он је најважнија особа у нашој кући и најзгоднији мушкарац у Мизараму”, рекла је једна од супруга, преноси „Сан”. Овај Индијацјевођа једнесектекоја дозвољава „неограничен” бројжена,асамо у једној години је успео дасеоженичак десетпута. Није реткост прочитати да парови имају седамнаесторо или више малишана, али да мушкарциимају„толико”жена јесте. Пре две године је репортер Марк Долан,изистог разлога, посетио Уједињене Арапске Емирате како би размениореч-двесаоцем84деце ДаадомМухамедом.

Ј

Праксакоришћењаљудскихлобањакаопосудадокументованаје умногимкултурама,ашољеодлобањасуунекимслучајевимабиле детаљноукрашенеикоришћенеза

украшавање храмова и религиозних церемонија.Отој пракси сведочи и писање грчког историчара Херодота из 5. века преновеере. Три шоље-лобање пронађене у пећини у Енглеској једини су познати примерци у Великој Британији.

Хоћунасвадбу принцаВилијама

Т

инејџерка из Мексика штрајкујеглађукакоби добила позивницу за „свадбугодине”уБританији. Естибалис Чавес (19) тренутно живи у шатору испред

Иматесамо једнужену?

а, то је смешно! Барем мушкарцима из Индије иЕмиратагдета„бројка”варираод17до39!Индијац Зиона Чана живи у четво-

викаоинормалнибродови.Симпатични, изврнути брод је већ отпловио Европу и преживео. Каоињеговкапетан.

Људскелобање каошоље

Кадкловн одеу политичаре

Он је својим присталицама обећаодауКонгресупрстомнеће мрднути, већ да ће их само обавештавати о томе како политичарипроводераднедане. УКонгресјезваничноушао1. фебруараовегодине.Међутим,у средуувечегласалосеопредлогу новог државног минималца. Тиририка је случајно притиснуо погрешно дугме, и подржао опцијуопозицијеовећојповишици одонекојујепредложилаВлада. Онсенијеизјасниообрљотини, алијелидеропозиционепартије ПСДБсаопштиодамусеискрено захвалио на гласу, преноси АгенсијаЕстадо.

тонућа „Титаника” из Камероновогфилма. Тежина је распоређена на начинкојиомогућавабродудапло-

британске амбасаде у МексикоСитију,иштрајкујеглађуу покушајудаскренепажњуна себе и добије позивницу за венчање принца Вилијама и Кејт Мидлтон. Пар ће се венчати 29. априла у Вестминстерскојопатији. Естибалис дели и флајере накојимајесликасрећногпара,узпоруку„далићемезаиста пустити да умрем, уместо дамепозовунасвадбу”. Онатврдидавећосамдана нијеусебеунелаништаосим воде,идаћештрајкнаставити сведокнедобијепозивницу. „Моја мајка је била опседнута са Лејди Ди, а пошто је умрла, обећала сам себи да, пошто мајка није отишла на њену свадбу, ја ћу отићи на свадбу сина Лејди Ди”, рекла јеонамексичкиммедијима. Запослени у амбасади у МексикоСитијузасадаигноришуњенпротест.

Коликокоштафлашапива

едноглекараћекоштатилиценце, возачке дозволе, а мораће и да плати казну збогвожњеупијаномстању. ЛекаризМасачустеса,Џозеф Грило, је колима разбио улазна вратапродавницекакобиседомогаоалкохола. Доктор је, поприлично пијан, довезаоаутомобилиспредједне продавницекојајеуизлогуимала алкохолна пића. Полако је пришао улазним вратима и ко-

лимаихразвалио.Затимјеизашао из кола и, као да се ништа није десило, покушао да дохвати флаше пива, али врата нису

била довољно „отворена”. Иако је било за очекивати да покуша идругипут,онјеипакодустаои већ после пар минута је ухапшен јер је полицијска патрола, којасеналазилаублизини,чула буку па су кренули да провере штаседешава. Против њега ће бити подигнута оптужница због вожње у пијаном стању, а остаће и без докторске лиценце и возачке дозволе.


24

porodica

~etvrtak10.mart2011.

Спречава рак и остеопорозу

П

арадајз је делотворнији у борби против кобних болести као што су рак, остеопороза и кардиоваскуларне

болести,акогакуватејерсетако повећава деловање ликопена. Амерички научници установили

судајесочноповрће/воћенајвећи извор антиоксиданта ликопена,азаразликуоддругихплодова,његовоједеловањебољеукуваном и прерађеном парадајзу. Научници сНешналЦентрфор Фуд енд Сејфти у Илиноису доказали су да ликопен спречава појаву упалних процеса и крвних угрушака. Снажнавезаизмеђу превенције рака простате, срчаних болестииостеопорозепоказаласеиунизуранијихстудија. Др Брит БартонФриман и др Кристин Римерс, који су спровелиистраживање, сматрају да би због обиља доказа о корисности парадајзалекаритребалида подстичуконзумацију. Ипак, парадајз се не би смео конзумирати из конзерви него из стаклене амбалаже из које у садржај не цури вештачкиестроген(којисеиначе налазиуконзерви).

Пет пу тева д о среће П

ретресајући50истраживањакојасуиспитивалашта то људе чини срећнима, а штанесрећнима,стручњацисузакључили да постоји барем пет универзалних стратегија које делујупозитивнонасвакога.

Времепроводите справимљудима Чинисеједноставно.Аликосу прави људи? Нажалост то углавномнисуонискојимарадимо-а с њима смо највише. Људи који васусрећујууправилусупријатељи ван посла, породица и они према којима гајимо романтичне осећаје. Због тога је један од кључнихузрокасреће,радимоли спријатељимаилиданамјешеф симпатичнаособа. Јошједанфакторсрећејевреме које проводимо водећи квалитетне разговоре. Избегавајте бесмисленочаврљањејероноуглавном

KUHIWSKE MUDROSTI

Брз лек за главобољу Свежа јаја можете препознати по томештоимјељускагрубаикредаста,докјељускастарихјајаглаткаи сјајна. Парчесланине нећесезгрчитипри пржењу ако га накратко потопите у хладнуводу.

Када месите тесто руке намажите маслиновимуљемдабисте спречили лепљене. Никад немојте загреавати песто. Босиљак ће потамнити и постати горак.

Кадабелилуксечетенаситнопоспите по њему мало соли да бисте спречилилепљењезанож. Акосеурецептузавашколачкао додатаккористеорашастиплодовипо-

путбадема,првоихлаганопропеците урерни.Затимихпоспитебрашном,а текондаихдодајтеутесто.Такоћете спречитиданепотонунадно. Тестенина неће покипети ако пре кувања лонац намажете биљним уљем. Акожелитедаспречитеда вамкромпирпроклија,уврећуставитејабуку. Лекзаглавобољу:расеците лимету попола и размажите почелу. Немојте просипати вино које вам је остало од кувања. Акогавећнећетепопити,замрзнитегаукоцкицеикаснијеупотребитезаумаке. Аковасмучиотварањетегли,пробајтесрукавицамаодлатексаилигуменим рукавицама које ће вам дати снажнијистисак. Додајтетуњевинималолимунада постане укуснија. Ако правите сендвичстуњевином,употребите киселе краставце. Сенф уместо мајонеза учиниће да ваш сендвич буде мање масан. Акосеурецептутраживода, боље ставите пилећи, говећиилитемељацодповрћа. Јелоћебитиукусније. Ако рецепт захтева млеко, можетегазаменитисапавлаком или јогуртом како бисте добилизанимљивијиукус. Брзумакзашницлу:утигањуком се пржила додајте бранди, маслац и малобелогвина.Лаганозагрејтеиполијтепоодресцима.

dnevnik

убија срећу. Желите ли да будете срећнији изаберите пар колега с којима ћете смислено причати.

Бесмислено чаврљање по ходницимасамоћевасисцрпити.

Бавите се активностимапопут волонтирања Посао су ту не убраја. Изузев аковашпосаонијеспецифичани испуњававас,аколегесувамнајбољи пријатељи. Нажалост (студијесудоказале)посаонијеместо које нас друштвено испуњава. А ако путујете заједно с неким на посао то је посебно лоше - код људиуглавномчешћеизазиванесрећу него срећу. С друге стране волонтирање је често врло добар начиндасељудиосећајусрећно.

Размишљајтео срећнимтренуцима Сећатеселепихтренутакаиз прошлости.Сећателисесвојих најсрећнијих дана? Погледајте сликеизтогвременаи чешће се сетите њих. Могло би вам помоћи да креирате сличне тренутке у будућности. Чешћесесетитеособа које вас усрећују и токомданаимпошаљите лепу поруку или им рецитенештодоброкако би још више учврстилиодноскојиимате. И само што помислимо на нешто пријатно укључујемо део мозгаповезансосећајемзапријатно.Често се баш зато више радујемо у очекивању нечег што желимо него у самом догађају. Најбољи је пример планирањепутовања,којејеза неке пријатније и од самог пута.

Добро искористите време Фокусирателисенатренутаку којемстесмањујестресипотребу зажурбом. • Дишите спорије. Само пар минута.Људикојисууједнојстудијитребалипопетминутадневнодадишудубокоиспороосећали су да све више имају времена тедаимседаннекакоодужио. • Волонтирате ли осећаћете да иматевишевременанегоштосте мислили. Трошите ли време на друге схватићете да имате више слободног времена него пре. Вероватноизатојерћетезаокупљенизанимљивијимактивностимас временомизбацити‘ждераче’времена као што су ТВ и интернет, видеоигрице.

• Платите некоме да обави оноштовимрзите.Обавезекоје не волимо нас унесрећују. Ако можетесебидаприуштитиплатитељудимадавампеглају,чисте или кувају. Тако ћете не само избећи нежељене послове већкупитивремекојећетепровести у угоднијим активностима.

Старењемења погледнасрећу Код младих срећа се често повезујесузбуђење,акодстаријихс осећајем мира. Младима је већа срећа да проводе време с узбудљивимновимљудимадокјестаријимапријатниједагапроводес блиским старим пријатељима и породицом.

Фенг шуи за квалитетнији живот

Ф

енгшуиједревнакинескавештина уређивања дома којој је циљ да омогући што бољи проток енергије. Сматра се да домови уређени по овим правилима зраче позитивном енергијом,асвојимукућанимаомогућују срећу и благостање на свим пољима живота. Животни простор увек би требао да буде светао, уредан и прозрачан, али осимтогапостојијошнеколикоправила којих бисмо се, по саветима фенг шуи мајстора, требали придржавати уколико желимоизвућинајбољеизсвогдома: 1.Просторокоулазнихвратакућеморабитислободанипрозрачан,штозначи дајезабрањенотуостављатиципеле,папучеикапуте. 2. У спаваћој соби се не препоручује држањетелевизије,рачунараилиогледала насупрот кревета, које означава трећу особуувези.Уколикобашникаконежелитедаихсклоните,свакакоихпреконоћипрекријтепластичнимстолњаком. 3. Покушајте сваки дан барем двадесетминутапроветритиспаваћусобујер ћете на тај начин из ње избацити стару енергијуинапунитијеновом,свежом. 4.Креветбиувектребаобитинаслоњенузазид.Натајначинћетесебоље одморитиибитиспремнијинановеизазове. Такође, припазите да кревет никад не буде смештен директно насупрот вратима собе.

5.Иакосесматрадајеакваријумсрибицамасимболсрећеиплодности,одвеликејеважности његова позиција у стану. Уколико је

правилно смештен, омогућава бољу финансијску ситуацију, али ако га поставитенапогрешноместо,могло бидоћидоновчанихпроблемаитешкоћанапослу.Акоприметитеовакве промене, преместите акваријум нанекудругулокацијуустану. 6.Побринитеседаукухињинасупрот шпорета не поставите фрижидер,машинузапрањепосуђаилисудопер.Сукобватреногиводеногелементадоводидонесугласицаисукобаунутарчлановапородице. 7.    Мермерни сто у трпезарији могаобибитиузрокстресаипроблемиманапослу.Заменителигадрвеним,врлобрзоћетеприметитипозитивнепромене. 8.Немојтекуповатицрвенекаучеве и фотеље. Црвена је боја ватре и страсти,затнијепогодназаместакојасузамишљеназаодморирелаксацију, а осим тога доноси и тешкоће напослу. 9.Купатилосеникаднебитребало налазитиусрединикуће.Такође,саветујесередовнопоклапањепоклопцанаwцшкољки. 10. Редовно чишћење стана и бацање непотребних ствари ослобађа простор од негативне енергије. Добро је решити се старог папира, неношене одећеилиувелогцвећакојеблокираправилнипротокенергијеустану.

ЗНАКОВИ КОЈИ ГОВОРЕ ДА СТЕ ПРЕБОЛЕЛИ РАЗВОД

Спремни за нову љубав П

осле раскида, а посебно развода, самопоуздањејенанајнижеммогућемнивоу, па није ни чудно да готово све особе посе брачног краха западну у депресију. Срећом, времелечисве,патакоиранекојејенанео развод. Уколикостесенашлиутаквојситуацијидоносмо пет знакова који би вам могли помоћи даоткријетејестелиспремнизановипочетак илисуранејошувексвеже.

Сретнистезбогбившег партнера Наравнодавамсеутренуткупрекидачинилоданебимоглидаподнесетедавашбивши партнерволидругуособу,алисвременомтај

осећајбледи.Аковамноваромансавашегбившегилибившеможеизмамитиосмехналице значидастега/јеконачнопреболели.

Пронашлистесимпатију

презиром причати о њима, ваше срце и даље куцазањих.

Новогпартнерауспоређујете сбившим

Некидругиљудивамсемотајупоглави,а кадастеуизласкузаоковамчестозапнунеки незнанацилинезнанка?Неморатеступитиу везу с неким да би доказали да вам до старе љубави више није стало. Довољно је да маштате о могућим романсама с неким другим људима.

Упустили сте се у везу с другом особом, а ухватитесебекакогачестоуспоређујетесбившим партнером? Морате бити свесни да ни та везанемабудућност,јерсејошувекнистеопоравилиодзадњегпрекида.

Некривитегани зашта

Кадазаборавитесвеподаткевезанеузбившег партнера, као што су број мобилног и мејл, на правомстепутудага избришетеизсвогживота. Ускороћетезабравитиикадаму јерођендан…

Ако још увек имате потребу бившег или бившу оговарати испред других људи или с

Заборавилистењеговброј


mre@a

dnevnik

~etvrtak10.mart2011.

25

Интернетуполаспорији негоштокажу Б

ританско регулаторно тело, „Офком”кажедасустварне брзине интернета у Великој Британији дупло мање од оних које се рекламирају, и под којимасепакетипродају.Британци, упросеку,користеинтернетбрзине 6,2 мегабита по секунди, штојевишенегодупломањеод оногаштопровајдеринаводе. При продаји својих пакета, провајдери наводе максималне могуће брзине, које корисници врлореткоостварују.

„Постоји знатна разлика између рекламираних брзина и стварнихкојекориснициимајуу својим домовима. Шансе да некодостигнепунубрзинуинтернета су јако мале”, рекао је за ББЦ Ед Ричардс, извршни директор„Офкома”. Збогтога,овотелојеподнело захтев у коме се тражи да се у рекламаубудућенаводипросечна брзина коју корисник може очекивати, како би знао шта и колико плаћа. Већина представ-

ника британских провајдера не мислидабитобиодобарпотез. До ових података „Офком„ је дошао након тестирања везе у 1.700 домаћинстава у УједињеномКраљевствутокомновембра идецембрапрошлегодине,које јеукључилоседамнајвећихпровајдера.Спроведеномерењепоказалоједасамо14постокорисниказаправокористиинтернет бржи од 12Mbps, док 58 посто користиинтернеткојиупросеку непрелази6Mbpс.

„Јаху”преговара опродаји омпанија „Јаху„води преговоре о продаји свог удела од 35одсто К у компанији коју је основала у Јапану заједно са „Софтбенком„„Јаху Јапан„,изјавили су агенцији Блумберг неименовани извори.

Преговори су усмерени на пребацивање тог удела у „Јаху Јапану„на „Софтбенк„,трећег по величини оператера у Јапану.

Косунајвећиконкуренти „ајпед2”

Н

акон представљања „ајпеда 2”, остатактржишта таблета је остао у некој врсти запећка. Са једне стране, „ајпед2”јејефтин,моћаниспреманзавеликибројапликацијакојесулакодоступне.Премаодређенимподацима,„Епл”тренутно контролише90%тржиштатаблетаинећелакоуступитисвојеводеће место. Дакле, шта од тренутно представљених таблета може да отме део колача „Епл”у? Новинари са сајта I4U саставиле су листу која садржи неколико најзначајнијих конкурената „ајпед2”таблету.Преносимовам садржај овог кратког чланка, уз примедбу да имате у виду да се параметрикојимасеруководеновинариослањајуначињеницекојеваженаамеричкомтржишту. Xoom – никад не потцењујте вредностдвамесеца“хајпа”којије карактерисао „Моторолин„ Xoom, каонипобедунаЦЕС-у.Акобило који не-”Епл”таблетможедадопре домозгапросечногкорисникаонда јеXoomнајвећифаворит.Каопрви Honeycomb 3.0 таблет у првом таласу продао се прилично добро. Главни хендикеп „Моторолиних” таблетајењеговацена,800долара је ипак превише. Брзина везе је подручје где Xoom има апсолутну предностнад„ајпедом2”. HP TouchPad – нови HP TouchPad је најузбудљивија таблета представљена на MWC 2011, са

Xoom

HPTouchPad

LGOptimusPad

AcerIconia

WebOS направљеним за снажне мултиоперације. ХП је јавности даолептаблетсамоћним1,2ГХз дуал-кор процесором. Успех овог таблета највише зависи од ХПовог маркетинга. HP TouchPad не може да “убије” „ајпед 2”, али играјући на карту предности WебОС-аможедадођедолојалне базекорисника.

Acer Iconia – ово су можда и најлепшиАндроидтаблетинатржишту. „Ејсер” име биће препознатљиво свакоме ко је купио јефтинијилаптопилинетбуккао иалуминијумскидизајнкојиличи на Макбук. „Ејсер” свакако има дистрибутивну мрежу за успех Iconie, међутим, цена ће бити од кључног значаја овде.

Уколико „Ејсер” представи свој таблет са ценом која може да парира полазној тачки за „ајпед 2” од 499 долара, имашансезауспех. SamsungGalaxyTab10.1 –Самсунгможебитијединипроизвођачспособанда се ухвати одмах у коштац са „Еплом„. „Моторола„ је направила грешку са високом ценом, али се очекује да „Самсунг„ не падне на тој ставки. Galaxy Tab 10.1 има шансу да стане као другиуз„ајпед2”.Паипак, овај таблет има исти недостатак са којим се суочава већина таблета – недостатак апликација. „Епла” ће овде имати огромну предностуочимапотрошача. LG Optimus Pad – још увек није јасно да ли је Opt im us Pad “трик или сјај”.Алисвакакодајечињеница да има две функцијекоједругитаблетине подржавају укључујући и „ајпед2”–онподржава3Дснимањеирепродукцију.Ова,засадајединственамогућност,помоћићедаOptimusPadдобијепублицитет у медијима. Он има и неке друге функције које ниједан други таблет за сада нема, каоштојечитањеједномруком, а ради се и о најудобнијем таблетузаписање.

Чак378идејанаконкурсуВипизазов3 онкурс,,Випизазов3’’ушаоjeудругуфазуукојојпријављенипрограмеридо31.март а„Вип-у”требадапошаљу готовеапликације.Конкурсјеизазваовелико интересовање, па је 265 домаћих прог рам ер а пос лал о чак 378 идеј а за апликације, за три мобилне платформе: aндроид, бада и Windows Phone 7. Овим конкурсом компаније „Вип” и „Самсунг” настављају да инспиришу и подстичу талентоване програмере да у континуитету

К

развијајуапликацијепомеридомаћихкорисника. Развојем апликација за ове три мобилне платформе, кроз три различите фазе конкурс а, програмери се такмиче за трикатегоријенаграда: Најбоље апликације додељују се одлукомстручногжиријазатринајбољеапликацијенасвакојодплатформи,иукључују две новчане награде, од 3.000 и 1.000 евра, и један смартфон најновије генерације. Жирићеауторетринајбољестудент-

скеапликацијенаградитиангажовањемна пројектима у „Випу„ у трајању до шест месеци. Програмери, учесници сва три Випова конкурса, својим гласовима одабраће најбољу апликацију на свакој од платформи, а њихови аутори ће бити награђени новчаним наградома од по 1.000 евра. Проглашење најбољих апликација је у мајукадаћеауториосвојитивредненаградеизукупногфондаод40.000евра.

Овогодишњи „ЦеБит”у духу спорта О

вогодишњи информатички сајам „ЦеБит„, који се одржава од 1.до 5.марта у Хановеру (Немачка),први пут има и спортску халу,односно халу у којој се налазе симулатори свих могућих спортова. Сматра се да је то могући начин да деца сутрашњице одрасту уз рачунаре,а не постану предебела. Осим тога, на „ЦеБиту„ је „Фуджицу„ представио таблет (мини преносив)рачунар који ради под оперативним системом „Виндоуз 7”, а представљен је

између осталих и рачунар „мистер Вотсон„ који је у САД-у управо победио на квизу знања „Џеопарди„, иако је одговорио да је Србија једина држава бивше Југославије која је у Европској унији. „Вотсон„, опремљен са 2.800 процесора, у стању је да разуме нормално формулисано питање и одговори на њега. У хали 11,компанија „Сајлок„ је приказала свој систем аутентикације корисника намењен онима који тешко памте лозинке. Њено решење омогућава да се као ло-

зинка укуца текст који не мора да буде тајновит, јер ће корисника препознати по начину на који га уноси, пошто узима у обзир карактеристичан ритам и грешке при куцању. „ЦеБит 2011”је окренут и у будућност. У хали „ЦеБит лаб„, представљају се истраживачки пројекти. У хали 6, која је названа „Вебсајети„ одржавају се конференције посвећене онима који тек почињу бизнис и траже инвеститоре.Једна од главних тема на „ЦеБиту 2011”је и

„рачунарство у облаку„. Корисник не зна,нити му је важно, где се налази услужни сервер и зато је то за њега апстрактан облак. На овогодишњем „ЦеБиту„, кога су отворили немачка канцеларка Ангела Меркел и турски премијер Реджеп Тајип Ердоган, учествује више од 4.800излагача из 70земаља,што је повећање у односу на прошлу годину кад их је било 4.157 из 68 земаља, али ипак много мање у односу на рекордних 8.093 излагача у 2001. години.

Фејсбук у борби за културу дијалога Ф

ејсбук је лансирао нову верзију своје платформе за управљање коментарима која ће обавезивати веб кориснике да се идентификују пре коментарисања чланака на партнерским веб сајтовима, пренела је агенција АФП. Ради се о иницијативи покренутој ради вођења расправа на Интернету на културнијем нивоу. Досад се на скоро свим сајтовима са којима је „Фејсбук„повезан могло анонимно коментарисати,а не преко Фејсбук идентификације.

У новој верзији платформе за управљање коментарима веб корисници ће имати избор да објављују своје коментаре и на сајту на коме коментаришу и на Фејсбуку. У коментар ће имати увид њихови пријатељи на „Фејсбуку„тако да ће моћи да наставе конверзацију објављујући своје коментаре на почетном сајту. Нова платформа ће, такође, омогућити администраторима сајтова да бришу одређене речи, као што су увреде које су честе на интернету.

Забранаонлајн трговинепротивзаконита

Е

вропски суд правде ће, по свему судећи, пресудити да компаније које блокирају онлајн садржајекршезаконоконкуренцијиУније.Мишљењесудаседаје по основу тужбе везане за козметичке производе, чију је забрану продаје путем интернета забранио „Пјер-Фабр„. Ова фирма не дозвољава својим француским дистрибутерима да продају њене производе прекоинтернета,сматрајући да би на тај начин изгубили контролу над мрежом дистрибутера и потрошача. Према правилима која намеће „Пјер-Фабр„, фармацеут мора бити лично присутан приликом продаје, штоусуштинипоништавамогућностонлајнпродаје. Но, главни адвокат пред Европским судом сматрадасенатајначиниде„ван оквира онога што је објективно неопходно” за контролу имиџа производа, те да спутава конкуренцију. Онједодаодазабранапродаје преко интернета елиминише модерне начине дистрибуције и да би то онемогућило велики број купаца који живе далеко од физичкихрадњиукојимасепроиз-

водипродајудадођудоњих.Ово мишљење би последично могло даимазначајногутицајанаонлинекуповинеубудућности,јерсе поноворадиосвојеврсномуспостављању преседана за будуће случајеве. ЦиљЕвропскеунијекојијепре извесногвременапрокламованјесте да корисници широм Уније

добију„шторавноправнији”приступпроизводима,посебноонима који им нису лако доступни. У принципу, апсолутна забрана трговине преко интернета је веома реткаиодређујесесамоуизузетним приликама. Суд и генерални адвокатсматрајудатислучајевиу конкретном примеру нису валидни, односно да услови потребни дадотогадођенисуостварени.


26

~etvrtak10.mart2011.

oglasi

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 23602 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 23603

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 23604

IZDAJEM name{ten dvosoban stan u @elezni~koj ulici. Novi Sad. Telefon 063/7786-867, 021/6614-985. 23442 IZDAJEM prazan jednoiposoban stan u Petrovaradinu, blok VIII, cena 140 evara Telefon 063/160-90-80, 021/63-63-741. 23557 SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 29m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100E + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874. 23559 IZDAJEM dvosoban prazan stan 60m2, na Suboti~kom bulevaru, 180E. Telefon 064/23-93-801. 23618 IZDAJEM dvosoban komforan name{ten stan blizu `elezni~ke stanice. Cena po dogovoru. Telefon 064/265-2957. 23626 IZDAJEM stan u Veterniku. Telefon: 821-324. 23590

STAN dupleks, 102m2, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 102.000 evra bez PDV-a. Telefon 063/8230-591. 23607

dnevnik

LIMAN 2, odli~an ukwi`en, kompletno renoviran stan, III sprat, cena 41.200. Telefon 636-8429. 15001

BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe. Telefon 064/220-95-65. 15002

LIMAN 4, dvosoban name{ten stan 54m2, Ul. Ive Andri}a br. 19/3 sprat prodajem za 59.400E. Telefon: 063/523-526. 23430 DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, preko puta `elezni~ke stanice, ukwi`en, vlasnik, bez posrednika. Povoqno. Hitno. Telefoni: 063/518-781, 060/482-10-10. 23629 BEZ POSREDNIKA prodajem stan dvosoban 51m2, 5. sprat, ukwi`en, bez ulagawa, useqiv na Bulevaru oslobo|ewa, mo`e na kredit. Telefoni: 064/128-47-49, 063/581-792. 23636 STAN 46m2, dvosoban, drugi nivo, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 55.000 evra bez PDV-a. Telefon 063/82-30-591. 23608 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/828-83-77. 15003 NOVA DETELINARA, nov odli~an ukwi`en 1.5 stan, cena 40.000. Telefon 6366952. 15004 BULEVAR OSLOBO足\E足WA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2 cena 42.200. Telefon 636-6952. 15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2. Telefon 064/220-9565. 15006 CENTAR, Ul. Petra Drap{ina, nov ukwi`en odli~an 2.0 stan na I spratu, cena 51.500. Telefon 636-6952. 15007

LIMAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Telefon 636-6952. 15008 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, odli~an ekstra sre|en 3.0 stan od 85m2 na I spratu. Telefon 064/220-9565. 15009

LIMAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 4.0 stan od 95m2. Telefon 6368429. 15010

BULEVAR - sajam ku}a 440m2, restoran135m2, autoperionica 65m2 sve u radu + 7 stanova po 30m2, 650E/m2 zamena - doplata. Telefoni: 064/596-5874 i 063/161-28-73. 23558 VETERNIK - ku}a 110m2, plac 5 ari, pomo}ni objekat sa gara`om, vlasni{tvo 1/1, 68.000E. Telefon 021/821386. 23572 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, blizu fabrike vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 23556 PARAGOVO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504. 23569 PRODAJEM plac sa vikendicom u Kamenici i stan kod IN radija. Povoqno! Telefon 061/2111-801. 23668

IZDAJEM lokal od 25m2 u ulici Lasla Gala na Grbavici. Telefon 064/14631-88, 064/388-66-49. 23480 IZDAJEM lokal 24m2, obezbe|en re{etkama, klima, centralno grejawe za vi{e namena, Ul. Kosan~i} Ivana 5, blizu Futo{ke pijace. Telefon: 021/547062, 060/7676-575. 23647

PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Telefon 063/520-245. 23470

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546. 22583 ROLETAR, pravi nove i popravqa stare roletne, venecijanere, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo i fiksni komarnici. Povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8426-848. 23551


OGLASi l ^iTUQe

dnevnik BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 21841 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 23625

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 9. marta u 83. godini preminula na{a draga supruga i majka

~etvrtak10.mart2011.

27

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

MarinaDekani} ro|enaVijatov Sahrana je 10. 3. 2011. godine, u 14 sati, u Nadaqu.

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14. 23653 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefon 421-516, 064/157-2514. 23654

MilanTodorovi}

O`alo{}eni: suprug Branko, }erka Jelisaveta i sin \urasa porodicama.

1946-2011.

23762

Sa beskrajnom tugom opra{tamo od na{eg

se

Posledwi pozdrav na{em

Sahrana je u petak, 11. 3. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Qubica i sin Vladimir sa porodicom.

23727

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, recept za pra`wewe. Le~ewe 7 dana, deda Rado{, telefon: 064/2405549. 23637

DejanaBjelogrli}a Deska

Uji Tvoja jedinstvena pamti}e se ve~no.

Ve~no }e ~uvati uspomenu na tebe: tvoja tetka Dada, Bebai \ura.

PE]NICA, trodelna, profesionalna, na struju, nekori{}ena. Mewam ili prodajem. Telefon 064/611-73-32. 23260

pozdrav

dragom

Du{anuNovakovi}uCajinu Hvala ti za svu qubav i dobrotu. Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Sahrana je danas, 10. 3. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Sirigu. S qubavqu i po{tovawem, o`alo{}enaporodica. 23737

MilicaKuzman Mima Te{ko je izbrisati tugu i bol u na{im srcima. Ti nikad ne}e{ biti zaboravqena od onih koji te vole. Porodice: Gojka i SretkaMihajlovi}, Nedimovi},Blitva i Savi}.

MilenkuIsakovu

Posledwi pozdrav najdra`oj sestri i tetki

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi kom{iji

pozdrav

protonamesnik

DaniloNinkov 1940-2011.

dragom

Za upokojena opelo je danas, 10. 3. 2011. godine u 13 sati, u hramu Bogojavqewa Gospodweg u Srbobranu.

od porodica Bo`uli}.

Hvala ti na svemu!

23750

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 3. 2011. godine preminuo na{ brat i stric

Upokojio se 8. marta 2011. godine mu`, otac, tast i deka

23744

Posledwi prijatequ

POMEN

harizma

3

Zauvek tvoji: Sr|an,Dina,Mia,Ana i Uro{\ilas.

23752

POTREBAN metalostrugar na odre|eno vreme. Telefon 063/10-20-155. 23555 POTREBNA konobarica i ~ista~ica u novootvorenom kineskom restoranu, Ul. Ogwena Price br. 5. Telefon: 069/34-56-888. 23645

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu, dedi, pradedi i tastu

23747

Posledwi pozdrav dragom ~ika

na{em

Du{anu

Du{anuNovakovi}u

O`alo{}eni: Dragiwa, Jelena,Rade,Stevan, Sawa,Milo{ i Nikola.

23741

Stevan\a~anin Lala ro|en1955. Sahrana je danas, 10. 3. 2011. godine, u Va{ici, u 16 ~asova, sa polaskom iz kapele na pravoslavnom grobqu. Bra}a: Radovan i Vitomir sa porodicama. 23743

Posledwi pozdrav Duwinom tati

MiliciStani}

MilenkuIsakovu

Uvek }emo te se se}ati sa rado{}u {to si bila u na{im `ivotima, i tugom jer vi{e nisi sa nama. Sestra Kajka, sestri~ina Vesna sa Pajom.

od: Milane,Koste,Milice, Mire,Neboj{eProti} i TihaneRu`i}.

23749

23748

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. marta preminula na{a draga i voqena supruga, majka, baka i sestra

od Mi{aSuboti}a sa porodicom.

od kom{ija Mire i Milana Suboti}a.

23740

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice Biqe

23738

[ESTOGODI[WI POMEN

DejanuBjelogrli}u

Milica-MimaKuzman DejanuBjelogrli}u

Veselka-VesnaMitri}

10.3.2005-10.3.2011.

ro|.Milovac 1934-2011. od I -9 i odeqenskogstare{ine.

Sahrana je 11. 3. 2011. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Radovan, sin Bratislav, snaja Ksenija, unuk Bojan i sestre Stanka, Milenai Zdravka sa porodicama.

Cveti}u na{, ostavila si ose}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awa i ne donosi zaborav ve} naviku da sa bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima. Tvoji: mama i tata.

23761

23757

23729

Iskreno sau~e{}e porodici od wenih kolegaiz Tehni~kepripreme.

23714


28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak10.mart2011.

Sa velikom tugom i bolom se opra{tamo od na{eg velikog druga i kuma

dnevnik

Sa tugom i neizmernim bolom opra{tamo se od na{eg

3 Posledwi pozdrav na{em dragom, milom i voqenom prijatequ, drugu i kom{iji

Radivoja ]iri}a Ra{e

Dejana Bjelogrli}a Dijana i Dragan Kova~evi} sa decom.

Porodice: Nik~evi}, Bursa}, Male{ev i Bugarski.

23683

23735

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom zetu

na{em dragom

Dejanu - Keletu Bjelogrli}u od porodica Pu{ara: Baja, Mikice i Momira. \or|u Sperwaku

Dejanu Bjelogrli}u

^uvamo te u lepim se}awima.

Iskreno tuguju Evica i Milanko.

Tvoje veliko srce koje je uvek te`ilo idealu pravde i istine ostaje zauvek sa nama.

Kolege iz Skup{tine.

Opra{tamo se s tugom od prerano preminulog na{eg dragog

Radivoj ]iri}

Dejana Bjelogrli}a Dragom zetu Ra{i, posledwi pozdrav od porodica: Kosti}, Kesi} i Todi}.

Posledwi pozdrav na{em drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav na{em drugu i prijatequ

Sredoju Erdeqanu

Sredoju Erdeqanu

1939 - 2011.

1939 - 2011.

Mika i \oka Velicki sa porodicom.

Sun~ica i Laza ]ovi} sa svojima.

23712

23715

23713

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{e drage profesorke

Zaposleni u DDOR - u iskreno sau~estvujemo u bolu na{e koleginice Tawe povodom smrti wenog supruga

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

Iskreno o`alo{}eni Boba i Vladica Stoji}. 23680

23724

Posledwi pozdrav cewenom kom{iji

23716

23682

23733

na{em

Opra{tam se s tugom od svog voqenog brata

Radivoju ]iri}u

Radivoja ]iri}a

Saose}amo bol i tugu porodice.

Sestra Sowa.

Skup{tina stanara zgrade na Bulevaru oslobo|ewa br. 155.

Weni novosadski studenti.

23679

5959/P

Sa velikom tugom i neizmernim bolom opra{tam se od mog jedinog brata

23701

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. marta u 86. godini preminuo na{ voqeni otac i deda

Branislav \uki} Brane

Sestra Cica.

23678

ro|. A~anski S tugom: Lela, \or|e i Svetlana sa porodicama.

Posledwi pozdrav od Tawinih koleginica sa posla.

Sahrana je danas, 10. 3. 2011. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: }erke, zetovi, unu~ad i praunu~ad.

23703

23711

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Dejanu Bjelogrli}u

1925 - 2011.

Dejana Bjelogrli}a

tetka Bebe Popovi}

Milenko Isakov

dr Milke Ivi}

Dejana Bjelogrli}a

Nema vi{e na{e drage

1957 - 2011.

Sahrana je danas, 10. 3. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Sa{a, k}erka Vesna, unuci Bojan i Jovana, zet Danko i snaja Danijela. 23709

Kolektiv Erste Bank a.d. Novi Sad.

409/P


^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dragom sestri}u Ra{i posledwe zbogom

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav kumu

29

~etvrtak10.mart2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Milici @ivkovi}

Radivoju ]iri}u

Radivoj ]iri} Zauvek }e{ ostati u srcu tvojih: Qiqe, Slobodana, Tamare i Ogwena Vujovi}a.

Jovi Raki}u

od Zoranovih kolega iz JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina”.

Zauvek }emo te se se}ati. od Nikole Lemai}a sa porodicom. Tvoji Joki{i}i.

23684

23681

Posle kratke i te{ke bolesti preminuo je na{ sin, otac, suprug i brat

Posle velikih muka i bola napustila nas je moja voqena snaja

Milici Stani} Hvala ti za sve sestro. Po~ivaj mirno sa @ikom.

Milanu Todorovi}u

tvojim Qiqa i Du{ko Jari} sa decom.

Sestra Nada sa porodicom. 23691

408/P

Posledwi pozdrav sestri i tetki

3

23690

23742

dragoj

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e drage prije,

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je moj jedini sin i brat

Milica Stani}

Radivoj ]iri} 1962 - 2011. Sahrana je danas, 10. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

Branki Popovi} Bebi

Ti si sada sa voqenim sinom @ikom, a ja ne}u zaboraviti koliko si me volela i sa puno srda~nosti i qubavi do~ekivala. ^uvam uspomenu na tebe i ne}u te zaboraviti. O`alo{}ena Mirjana Antoni}.

23677

23719

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 3. 2011. godine preminuo na{ voqeni

Milan Todorovi}

Branke Popovi} Bebe

od: sestre Milice, i sestri~ina Danice i Branke sa porodicom.

Mikica i Sa{a Skala sa porodicom.

23661

23670

Posledwi pozdrav ujna

ro|. 1946. godine

Posledwi pozdrav na{em

Sahrana je u petak, 11. 3. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~no tuguju za wim: otac Dragoslav, sestra Qiqana i Dragan \ilas sa svojom decom i unucima.

Dejan Bjelogrli} Sahrana je u petak, 11. 3. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

23700

Posledwi pozdrav dragom

Milici

Jovi Raki}u

od porodica Proti} i Kova~evi}.

„Remi tim” Ra{a, Obrad, Ranko i Milorad.

23660

23669

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj

Posledwi pozdrav mom dragom uji

Duboko o`alo{}eni: supruga Biqana i }erke Vawa i Duwa.

23676

3

POMEN

Milici Stani}

Dejanu Bjelogrli}u

POMEN

Prerano si nas napustio i ostavio iza sebe veliku prazninu i tugu. Tetka Mara s decom. 23672

Pro{la je godina od kako sa nama vi{e nije moja mama

Miroslav N. Rako~evi}

Vreme mereno veli~inom jednog smelog i neostvarqivog sna - ono gotovo i ne postoji.

od Dragane sa porodicom.

23720

23739

3

1943 - 2009.

S ponosom i tugom se}aju ga se wegovi najmiliji.

Nada Markov Ostavila nam je svoj osmeh koji }e nas pratiti. U subotu, 12. marta 2011. godine, u 12 ~asova, odr`a}emo parastos, na Pravoslavnom grobqu, u Subotici.

Tvoj brat \or|e sa porodicom.

23615

O`alo{}eni: Kli{ani} Stanislav, Zorka, Vesna i unuka Stanislava.

SE]AWE

Rajko Zeqkovi}

2004 - 2011. organizator televizije, filma i pozori{ta

Milanu

Na{e dugogodi{we dru`ewe ne}emo zaboraviti nikada.

23612

Milenko Samarxi} 2006 - 2011.

Ve~no o`alo{}ena }erka Zorica Sikimi} sa porodicom.

Wegova plemenitost i nesebi~na qubav zauvek ostaju u na{im mislima i srcu. Wegovi najmiliji: majka Mira, }erke Nata{a i Mirjana, supruga Brankica.

23568

23658


30

Боривој Миросављевић

ЖИВОПИС

Заробљени тренутак Емисија је посвећена мајстору фотографије,новинару и публицисти Боривоју Миросављевићу. Фотоапарат је узео у руке са десет година и од онда га не испушта.Био је и један од првих филмских стваралаца у послератној Југославији... Уредник и редитељ: Виктор Фигуровски (РТВ 1,21.30) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 23.35 01.10

06.30 06.55 07.20 07.45 08.40 09.35 10.20 12.00 12.30 12.40 13.10 13.20 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 23.50

tv program

~etvrtak10.mart2011.

Јутарњипрограм Микијевакујна Чаририболова На трагуприроде Бајкоквиз Вести Зеленисат Безупута Кухињица Десилосе Вести Космос Тамбурицафест Вести Српскиекран–емисијаМТВ-а (Мађарскетелевизије)насрп. На трагуприроде Вести Излогстрасти Десилосе ТВДневник Тајнахране Кухињица Разгледнице ТВДневник ТВФонија–квиз Имамједнужељу Живопис:Заробљенитренутак Војвођанскидневник Портретивојвођанскихуметниканароднемузике Фортепиано Микијевакујна Пацијентбр.14, филм Концертгодине

Кухињица(мађ) Тадивнастворења Маштаоница Грување Најважнијаадреса Емисија (мађ) +музика Излогстрасти Плеснострес Вести(мађ) НароднепесмеизУкрајине Микијевакујна Невидљивипротивник ВестиизМатице Плавикруг Бајкоквиз ДобровечеВојводино(рум) Ружинврт:Фестивалнове русинскенароднепесме ТВДневник(хрв) ТВДневник(слов) ТВДневник(рус) ТВДневник(рум) ТВДневник(ром) ТВДневник(мађ) Спортскевести(мађ) Кухињица(мађ) Добровече, Војводино(рус) Чудесничетвртак,филм Невидљивипротивник Десилосе

07.30 08.00 08.10 08.30 09.00 09.50 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Пресинг Вести укратко У огледалу Барометар Освета Вреле гуме Вести укратко Сервиснеинформације Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Вести укратко Бели лук и папричица Нашгост,ФИП Комерц Војвођанске вести У огледалу Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Музичкаемисија Глас Америке

06.05 08.00 09.00 09.48 10.09 10.41 11.08 12.00 12.15 12.30 12.44 13.29 15.15 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.06 21.56 22.17 00.00 00.15 01.11 01.57 02.13 04.04 04.34 05.23 05.48

Јутарњипрограм Јутарњидневник Бољиживот Штарадите,бре Сасвимприродно Светриболова Очајнедомаћице Дневник Спортплус Пелинеђаконије Местозлочина ГоспођицаМарпл,филм Сат Рањениорао ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Окомагазин Слагалица,квиз Дневник Рањениорао Пинкпантери,1.део Усвету Такси4,филм Дневник Местозлочина Посредник ТВпродаја Напуштени,филм Окомагазин Сасвимприродно ТВпродаја Верскикалендар

Пинк пантери Из Србије,већ годинама у Европу,Америку и друге развијене земље одлазе спортисти, интелектуалци, научници.Иако су многи од њих постигли величанствене успе-

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Хранаивино НСклинци Вести Живаватра Вести ДрХу Цртанифилм Вести Агродан Азбукародитељства Неонсити Вести Московскасага Вести Спринт Витраж Вести Живаватра Објектив(слов) Објектив(мађ) ИЦТплус Неонсити Новосадскопоподне Цртанифилм Неонсити Агродан Објектив ПрепознајЕвропу Хранаивино Моћнијиоддржаве Живаватра Објектив Московскасага ДрХу

10.00 11.00 12.30 13.00 13.30 15.30 16.15

ФулТилтпокер БајернТВ:Хановер–Бајерн АјаксТВ ПрегледШампионата Премијерлига:Блекпул-Челси Нетбастерс Премијерлига: Евертон–Бирмингем Премијерлига,магазин АТПсезона СветскаЛига-Бокс: Астана–Инхеон НБАакција ФулТилтпокер Премијерлига,вести Лигашампиона: Барселона–Арсенал

18.00 19.30 20.00 22.30 23.00 23.45 00.00

хе, нису стекли светску славу. Све њих, нажалост, засенили су лопови.Светска слава без преседана припала је групи „Пинк пантери”, која краде скупоцени накит, сатове и дијаманте... (РТС1,21.06)

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 14.15 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 00.30 01.00 01.30 02.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Филм:Џери Мегвајер Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм:Почетак света Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

НАПОМЕНА:НаРТС2 у10.00часовамогућје преносседницеСкупштине РепубликеСрбије 07.37 07.42 08.21 08.32 08.57 09.12

19.20 19.30 20.00 21.00 21.48 22.18 22.48 23.48 00.43 01.14

Пепапрасе Оливија ТакојепричаоДарвин Коцка,коцка,коцкица Математичкеприче Књижевностстареијужне Србије Необичнообиљкама Играј фудбал,буди срећан Беокулт У свету Путокосвета Челофест Ловириболов Трезор Коцка,коцка,коцкица Математичкеприче Књижевностстареијужне Србије Необичнообиљкама ЛиковнаколонијаРТС ОвојеСрбија Некадисад Некиновиклинци Одбојка-ПС,Јединство (С.Пазова)-Спартак,пренос Зеленосветло Уноћнојбашти Животистандарди Очајнедомаћице Контекст Артзона Бардовитеатра Гитарартфестивал ТВпродаја Трезор

06.30 07.30 07.50 08.00 09.01 10.00 10.10 11.05 12.15 13.00 13.02 13.40 14.30 15.00 15.05 15.30 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.40 23.55 00.00

Маратон Вести Отворенистудио Инфо Отворенистудио Вести РејчелРеј Љубавузалеђу Милица² Инфо Отворенистудио Милица² Изавести Инфо Сликеживота Копаоник Љубавузалеђу Инфо Горштак Вести Чистрачун ПородицаСерано Филм:Временскитеснац ДокторХаус Вести Милица² Филм:МелинаиМелинда

09.38 10.00 10.31 11.00 11.28 11.58 12.29 13.00 14.00 14.25 14.39 15.05 15.24 16.00 16.35 17.09 17.55

ЏониДеп

Временскитеснац РачуновођаЏинВотсондолазиуЛосАнђелессадесетогодишњомкћеркомЛиндабиприсуствовао сахрани. На улици се сусрећу са господином Смитом игоспођомЏонс... Улоге: Џони Деп, Кортни Чејс,КристоферВокен,РомаМафија Режија:ЏонБедем (Авала,20.30)

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главниосумњичени,10.30Цртанифилм,11.00 Репризевечерњихемисија,13.00Метрополеи регијесвета,14.00ИнфоК9,15.00Метрополеирегијесвета,16.00ИнфоК9, 16.45Бибер,17.00Главниосумњичени,18.00АБСшоу,18.30ИнфоК9,19.00 Кухињица,19.30Бибер,20.15Аргументи,21.15Спортиздругогугла,22.15 Бибер,22.30ИнфоК9,23.00Филм,00.30Бибер,01.00Ноћнипрограм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп,09.10Туристичке,09.25Тандем,09.30Фокус,10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке,13.05Фокус,13.40Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем, 16.40Стварност живота,17.40Вести,19.59Мозаик,20.00Фокус,21.05Веб џанк,21.30НК Коктел,23.15Фокус,23.40Туристичке,00.00Вести,00.30Ауто шоп,00.40Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Жива ватра, 11.00 Кућа 7 жена, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив,20.00Фолк шоу,22.00Објектив,22.30Ток шоу,04.00Филмски програм

12.00 Хроника општине Инђија, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 МобилЕ,17.00Новости1,17.15ХроникаопштинеС.Пазова,18.10Бунтовници, 19.00Новости2,19.30Ши-Ра,20.00Безтамбуренемапесме,21.15Вашарташтине,22.00Новости3,22.30Бунтовници,23.15Џубокс,00.00ГласАмерике

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 23.00 23.35

Радијскодизање ТВдизање ВестиБ92 Квиз:Супергеније Трнавчевићиудивљини Топшоп Најбољегодине Филм:Двећеркезакраља НГиБи-Би-СинаБ92: Великиприродниспектакли ВестиБ92 Спортскипреглед Најбољегодине Квиз:Супергеније ВестиБ92 ЛигаЕвропе: Брага-Ливерпул,пренос ЛигаЕвропе,ДинамоКијев -МанчестерСити,пренос ВестиБ92 Филм:Најбољи

05.45Тријумфљубави 06.30Двор 07.00Добројутро 10.00Двор 11.40 Сити кидс 12.00Забрањенаљубав 13.00Тереза

ЕнџиЕверхарт

Последњијецај Еротскитрилер„Последњи јецај” је прича о фотографу који испробава нове начине постизања задовољства, а када пређе границу стићиће садругестранезакона. Улоге:ЕнџиЕверхарт,Ричард Грико, Кевин Фрај, ИвонФероу Режија: Роберт Анђело, РобСпера (Пинк,02.00)

Сирене Лучија је принцеза Сирена Северног Пацифика.Она долази на Земљу да пронађе дечка Каита којег је пре седам година спасила у бродолому. Њему је поверила свој розе бисер. Она га проналази као сурфера под именом Каито Домото, али пошто је преузела људски облик, има мало сличности са својим обликом сирене,па је Каито не препознаје. (Хепи,12.00) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво,Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган ЗдравоКити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови,уживо прво укључење Луде године Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Из икс у икс Парови,преглед дана Вести Луда кућа Парови Картел Вести Парови,уживо Картел Лудакућа Из икс у икс

14.00 Папарацо лов на познате 15.00Двор 16.50Националнидневник 17.20Тријумфљубави 18.30Курсаџије 19.30 Националнидневник 20.00Двор-избацивање 22.00Свезаљубав 22.30Немогућамисија 23.30 Двор 02.00Филм: Последњијецај 03.45Сити 04.00Филм: Агатаиолуја

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе,10.30Икс арт,12.15Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30ТВ изложба,20.05Презент,21.00О свему помало са...,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,11.30Храна и вино,12.00Немогућа магија,13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30 Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00Артикулисање,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем


dnevnik

~etvrtak10.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Џени Мекшејн

Напад морског пса Пре 24 милиона година, Мегалодон је био убица од двадесет тона. Када два истражитеља открију велики зуб морског пса, најгоре слутње покажу се тачним: најопаснија звер која је икада постојала у морима још је жива и храни се свачим што јој се нађе на путу... Улоге: Џон Бароумен, Џени Мекшејн, Рајан Кутрона, Џорџ Станчев, Павлин Кемилев Режија: Дејвид Ворт (Нова ТВ, 23.25) Господин Магу, цртани Томица и пријатељи Сломљено срце Гумуш Аси ИН Р Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Проверено Вечерње вести Напад морског пса, филм Елвис није ту, филм Веровали или не, док. серија Езо ТВ Потера, филм

08.00 Марија Калас: Живети и умрети за уметност и љубав 09.00 Прича о Херкулеануму 10.00 Синатра – мрачна звезда 11.00 Инуитска одисеја: Освајање Новог света 12.00 Велико бекство: Неиспричана прича 13.00 Рим: Последња граница 14.00 Пирамиде смрти 15.00 Хероји, култ и кухиња 16.00 Стопама Чајковског 17.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 18.00 Убиство Анрија 4. 19.30 Велике британске војсковође 20.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 21.00 Тајни ратови 22.00 Смрт леденог човека 23.00 Героуов закон 00.00 Стопама Чајковског 01.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.55 09.25 10.55 12.55 14.20 16.10 17.40 19.15 20.05 21.35 23.05 00.40 02.30

Мала принцеза Црвенкапа Чудовишта и пирати Путописна емисија: Путујуће приче Доручак са ђаволом Бановић Страхиња Једнооки Џек Тајна Шифра Дестинација секс Џингид Кан Љубав према великом црном М.И.Л.Т.Ф. 32 Крвава романса

Ватросталан Чивава са Беверли Хилса Љубавни џекпот Добро јутро, вијетнаме Давеж Мисија на Марс До неба Моја грчка авантура Пацифик Крзнена освета Прекинуто дечаштво Путовање на колеџу 2 Рокенрола Рент: Снимљено уживо на Бродвеју

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.09 Лугарница 10.10 Крстарења светским лепотама, док. филм 11.00 Код Ане 11.16 Опра шоу 12.00 Дневник 12.30 Господарица твога срца 13.18 Пуна кућа Рафтера 14.19 Тренутак спознаје 15.03 Дарма и Грег 15.26 Модерна галерија, док. филм 16.00 Хрватска уживо 17.26 8. спрат, ток шоу 18.15 Код Ане 18.38 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 19.53 Спорт 20.08 1 против 100, квиз 21.00 Фудбал, ЕЛ: Динамо К Мачестер Сити, ренос 23.05 Дневник 3 23.30 Спорт 23.51 Пепео пепелу 00.45 Ксена - принцеза ратница 01.27 Драги Џоне 01.50 Лажи ми 02.32 Дарма и Грег

07.45 08.35 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 21.00 22.05 23.10 23.25 01.10 02.50 03.15 04.15

21

31

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 01.00 02.00

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Дијагноза: Убиство Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Из другог угла Фојлов рат Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Филм: И ето ње Медијум Дијагноза: Убиство Филм: Убиство на плезент драјву 03.50 Фојлов рат

08.20 08.45 10.20 11.05 12.00 13.05 13.55 14.45 15.35 17.15 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 00.45 01.00 01.50 02.50 03.35

Драгон бол З Мењам жену, док. сапуница Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Езел Аурора Наследници Све што је битно Закон и ред Бибин свет Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел Хрватска тражи звезду ЦСИ РТЛ Вести Кости Астро шоу Кости Заборављени случај

СЕРИЈА

ЦСИ

Кара Буоно

У властитом разреду Рич Донато је домар у једној средњој школи. Међутим, ученицима који иду у ту школу он је пријатељ који их слуша, помаже им и саветује око њихових проблема па га због тога више воле и цене него школског педагога. Ожењен је и његова жена Шери чека дете... Улоге: Лу Дајмонд Филипс, Кара Буоно, Џоан Чен, Ај Џеј Бакли, Мариса Рудијак, Том Мекбит Режија: Роберт Муник (ХРТ 2, 22.59)

22.04 22.59 00.30

Мала ТВ Четверо против З Школски програм Хајди Твоја сам судбина Свет рофита Научне вести Мала ТВ Школски програм Жупанијска панорама Лугарница Санремо Црно пророчанство Слеџ Хамер Пуна кућа Рафтера Крстарења светским лепотама, док. филм Хит дана Рукомет (М), квалификације за ЕП 2012.: Шпанија - Хрватска, пренос Лажи ме У властитом разреду, филм Ноћни музички програм

05.40 07.30 10.30 11.10 13.00 13.30 15.00 16.15 17.00 18.00 19.00 21.15 22.00 00.00 02.00

Горка жетва С ветром у леђа Студио Шандон Тандерболт Хари и Хендерсонови С ветром у леђа На обале Иво Џиме Студио Шандон Сиквест ДСВ Хари и Хендерсонови Замка Трава Парфем Сексуално чудовиште Син Монте Криста

07.53 08.22 08.50 09.35 10.00 13.30 14.02 14.11 14.40 15.30 15.45 16.29 17.20 17.44 18.10 18.55 19.49 20.25

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Пет минута раја Чаура Чаура: Повратак Пајкан и по Дохвати стену Мала продавница ужаса Повратак у живот Рударева кћи Недоказана кривица Хетеросексуалац 3 – грешне ноћи 02.00 Хетеросексуалац 2 – мирис љубави

Троје тинејџера убијено је пуцњевима из аута док су лепили плакате. Ворик и Ник закључују да су деца жртве обрачуна банди. Ворик без проблема открива серијски број возила, место његове куповине и власника... Улоге: Вилијам Петерсен, Марџ Хелгенбергер, Гери Дурдан, Џорџ Идс, Пол Гилфојл, Џорја Фокс (РТЛ, 22.00)

Џорjа Фокс

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Дрвосече из мочваре Лимарска радионица/Лондон Генералка Прљави послови Дрвосече из мочваре Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то ради Оружја будућности Најбољи остају Како преживети катастрофу Погранична полиција Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Оружја будућности

08.30 09.30 11.00 12.00 13.00 14.00 18.15 18.25 20.00 23.00 23.05 23.15 23.45 00.40 00.45

Биатлон Брзо клизање Бициклизам Биатлон Брзо клизање Бициклизам Фудбал Брзо клизање Борилачки спорт Сви спортови Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Бициклизам

Библијски потоп у панонској верзији

Т

ном периоду не расте свакодневно 15 до 18 цм. Није оком берићетне 1964. Биоскопско предузеће се очекивала поплава епских размера ни када је 12. “Звезда” је продало 2,3 милиона улазница, три маја водостај достигао 553 цм, званично отварање пута више него три године раније. У просеку је Штранда је само померено за неколико дана. Међусваки Новосађанин гледао 18 филмова. Након више тим, грчевита одбрана почела је 24. маја, изградњом физичких напада на благајнице које су одбиле да тап“зечјег насипа”, али су на нивоу од 631 цм већ били карошима продају по 50 карата милиција је решила да поплављени приобални делови Каменице (вода је заведе ред. Међутим, репертоар је почео да се “утањупродрла и у православну цркву) и Сремских Карлоје”, пошто држава није имала девиза за увоз новије ваца, као и двориште Војне болнице у Петроварадистране продукције. ну. Све је више и подземних вода, нарочито на МаНа друмовима Војводине је 1964. у саобраћајкама лом Лиману. По Штранду се на 681 цм могло кретапогинуло 160 људи. ти једино чамцима, а прослављени ратни командант Мада је законом званично забрањено точење алкогенерал армије Коста Нађ постављен је за првог чохола у свим посластичарницама, тога прописа морају да се придржавају само приватне, док државне без последица служе рум, коњак, џин и ликере. Спомен-збирка Павла Бељанског је затворена 9. фебруара јер цент рално грејање није обезбеђивало стабилну температуру, а влажност оштећује уметнички фонд. ГСП је ради превоза путника преузео од Југословенског речног бродарства два хидробуса, којима су намењене линије до Баноштора, Сусека и Футога. Општинска управа је почела да преговара с Јеврејском заједницом о откупу Синагоге, како би се њена сала користила за културне Крај обале чамци једини превоз приредбе и био скопске века Покрајинског штаба цивилне заштите. Кад је представе. код Богојева 16. јуна, а потом и код Челарева, пробиОсим далековидих скептика, наравно да су грађани јен насип, вода у Новом Саду је нарасла на 733 цм. акламативно поздравили одлуку Савезног извршног Бродови на кеју су били изнад нивоа улица. Чак 90 већа да због поремећаја на тржишту Југославије замрпроцената градске територије било је испод нивоа. зне цене свих производа и услуга. Дунавску улицу грађани су прозвали “миришљава” У оквиру своје велике европске турнеје, на Сајмизбог неподношљивог смрада који се од подземних шту је 2. априла наступио са својим оркестром “Олд вода ширио из дворишта и подрума. Обустављен је старс” Луј Армстронг Сачмо. Око 2.000 Новосађана сваки саобраћај јер се слегао приобални стуб новог није зажалило што су платили прилично скупе улазнибетонског моста, тако да је крај њега свадодневно це за догађај који се памти. дежурао конструктор Бранко Жежељ. Када је драма Већ у априлу управа “Заставе” је објавила да је већ достигла историјски врхунац због 778 цм, град је од распродала све “фиће” које ће произвести током 1965. катастрофе више дана, у три и растужила све намерне да смене, доборовљно бранило се на кредит моторизују. чак 15.000 Новосађана, а анПошто нема довољно ауто- Када је водостај Дунава достигао свој историјски врхунац, бродови гажовано је све више гњурабуса, путнике од нове Желеца, који су на бедемима, најзничке станице до цент ра на кеју су били изнад нивоа више код Футога, морали да превози и неколицина фијакеулица. Дунавску улицу грађани рупе зат рпавају “пластичриста. су прозвали „миришљава” због ним чаршавима”. “Ритам”, на почетку аваннеподношљивог смрада који Санитарна инспекција је до гардни магазин посвећен садаљег одложила купалишну временој музици, врло брзо је се од подземних вода ширио сезону на Штранду због велипрегазило време, па је тихо из дворишта и подрума ке концентрације бацила у воугашен 15. јуна. Уредник Миди, “ћилима” жабокречине, ка Антић надолазеће цивилитрулих дасака од изломљених кабина по плажи, те ексезацијске промене у свету није могао ни желео да прара и стакла затрпаних у дебелим слојевима муља. ти. Стари рокери, попут Џери Ли Луиса, још су се некако и уклапали у његов естетски дискурс, али нови, Велика афера избила је кад је установљено да је британски, с другим, масним и неуредним косама, те кланица “Венац”, злоупотребљавајући невоље произдо тада невиђено чврстим ставом, нису. вођача, куповала с поплављених имања свиње по цеТелефони с подручја Новог Сада добили су позивни нама далеко нижим од тржишне. Приде је у магациниброј 021. ма пронађено 45.000 покварених конзерви. Окружни суд је казнио моторовођу Дезидера ХорваНа стадиону ЈНА фудбалери “Војводине” су побета на четири, а пружног десетара Радована Попова на дила “Партизан” с 3:2, усред Загреба “Динамо” с 2:0 и 3,5 године затвора због учешћа у железничкој несрећи, кренули у освајање своје прве шампионске титуле. Од градске власти су власници 120 шарених, без вакад је буквално погажено десетак радника на новом лидних папира подигнутих викендица на Рибарском бетонском мосту. Крајем марта Дунав код Новог Сада био је 452 цм, острву захтевали да измени своју одлуку о њиховом рушто не би био проблематичан ниво да река у наредшењу. Успели су.

Књигу Владимира Врговића “НОВИ САД 1944–1969” у издању “Прометеја” можете уз попуст од 20 одсто купити за 1.120 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

monitor

~etvrtak10.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Данасјеувашзнакушаовесели интелектуални Меркур, што ће позитивноутицатинавашебржеразмишљање и одлучивање. Доноси вамновепословеиконтакте,млађе особе,младалачкогдуха.

BIK 20.4-20.5.

Узбуђенистеинемирни.Свебистехтели,садаиодмах,акоможе. Неке изненадне околности су у сукобууодносунауспоренначинвашег уобичајног функционисања. Идеализујетедрагуособу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. mart 2011.

Иматецеодандарадите,алићете пожурити, од раног јутра, нестрпљиви и борбени. Ваш несташни Меркур је променуо знак, што ће утицатиинавашепонашање.Концентрисаћетесенасвојециљеве.

Спремитесенаизненађења,било пријатна или не. Једноставно, данјепомалохаотичан,подУрановимстеутицајем,пајесвемогуће, а ништа не мора да значи. Краћи путинеповезанисусрети.

Изгледа да се одабир оних који васокружујуправисамодсебе.Изгубили сте једну особу јер имате различитаинтересовања.Али,зато је уз вас она права особа, која вас довољнопоштујеицени.

Посаосхвататеозбиљноипреузимате пуну одговорност на себе. Данас можете чути неке вести или остварити контакте у вези с иностранствоминекимсвојимдалекосежнимциљевима.Нерачунајтенато.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Градите стабилне контакте и односе у партнерству, пословном или приватном. Направили сте свој избор,донелиодлукеиниковасвише неможеразуверитинипоколебати. Опстајете,попутстененаветру.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Обратите пажњу на оно што се дешаваувашемдому,увезисукућанимаионимакојидолазеиодлазе.Будитевишеприсутнииупућени упородицу.Наплануљубави,спајателепоскорисним.

Направитесебивишевременаза себе. Смањите обавезе и послове да бисте се посветили свом здрављуидугорочнимциљевима.Успешнорегулишетесвезваничнеодносе,уговореипарнице.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љубавни однос је веома креативаниподстичеваснатодаупотребитесвечаролијеичарикојезнате иумете.Изласцинајавнаместакоја су у тајности, музика и уметност, обогаћујувашживот.

Заноситесесвојимсновимапане видитереалнодрагуособуионеод којих евентуално нешто очекујете. Пословна ситуација захтева од вас управо супротно, да будете сасвим реални.

Краћипутикомуникацијасууспешни.Али,оноштоседанасдоговорите,сутравећвишенеморадаважи.Затоискориститешансеудатом тренутку, и не одлажите их за неки нареднипериод.

TRI^-TRA^

Првипутмајка V REMENSKA

Чим је сазнала да је трудна, британска певачица Дидо одмах је срећну вест поделила с обожаваоцима. - Никад нисам била смиренија и срећнија. Прошло је већ месец дана откад смо сазнали предивну вест и сада желимо да је поделимо с вама. Мој супруг и ја чекамо наше прво дете, јако смо срећни и узбуђени. Има нешто посебно у трудноћи, а то је мир који ми пружа. Никад нисам била смиренија него сад - написала је британска музичарка на својој службеној интернет страници. Дидо ће у 40. години први пут постати мајка. Термин порођаја је у новембру, а осим што једва чека да постане мама, што пре жели да сазна пол детета. - Чим сазнам да ли је девојчица или дечко, бацићу се на уређење дечје собе - најавила је Дидо.

PROGNOZA

VIC DANA

Т оплије

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

6

Sombor

7

Kikinda

6

Vrbas

7

B. Palanka

8

Zrewanin

7

S. Mitrovica

8

Ruma

8

Pan~evo

9

Vr{ac

7

Srbija Beograd

9

Kragujevac

10

K. Mitrovica

7

Ni{

8

Evropa Madrid

НОВИСАД: Ујутрумраз.Токомданасунчаноитоплијевреме. Rim Ветар слаб југозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура-6,амаксималнадо8степениЦелзијуса. London ВОЈВОДИНА: Ујутрумраз.ТокомданасунчаноималотоплиCirih јевреме.Ветарслабјугозападниилипроменљив.Притисакизнад нормале.Минималнатемпература-7,амаксимална9степени. Berlin СРБИЈА: Ујутрумраз.Токомданапретежносунчаноитоплије Be~ време.Ветарслабјугозападниилипроменљив.Притисакизнад нормале.Минималнатемпература-10,амаксимална11степени Var{ava назападу. Kijev ПрогнозазаСрбијуунареднимданима: Нареднихданасве Moskva топлије.Упетактемпературемалоизнад10степени,азавикенд око и мало изнад 15 степени. И у петак ће бити јутарњег мраза, Oslo алићебитизнатнослабији.Завикендћедуватитоплакошавау St. Peterburg ПоморављуиПодунављу.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике могу имати утицаја насрчанеболесникеиастматичаре.Саветујесеадекватно одевањеифизичкеактивностиускладусадневнимтемпературама.Метеоропатскереакцијеувидуглавобољеинервозебићеизраженеублажојформи.

17 11 12 12 8 9

Човекводиљубавсаљубавницом. Отварајусеврата,улазињенбесанмуж, хватага заногуиврат,износинатерасу ибацаса14.спрата. Човек,докпада,размишља: коњуједан,којитијеку... овотребало, имаш супержену,децу,добракола, плату, атиправиш оваквеглупости... Долепролазитракторивучеприколицу сасеномичовек упоследњеммоменту падаусено.Устаје,отресасеносасебе икаже: -Е,штојалупам кадсеуплашим?

6 2 -1 -3 -1

Atina

11

Pariz

12

Minhen

9

Budimpe{ta

7

Stokholm

2

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

89 (-4)

Slankamen

242 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

144 (-4)

Zemun

291 (-2)

Bogojevo

132 (-3)

Pan~evo

314 (4)

Smederevo

478 (4)

Ba~. Palanka 144 (-4) Novi Sad

161 (1)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

246 (2)

S. Mitrovica

208 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

283 (3)

Beograd

248 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

250 (2)

NERA

Hetin

168 (-28)

TISA

142 (8)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

52 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 10.mart 2011.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"