Page 1

c m y

NOVI SAD *

SREDA 10. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22655 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : U BANOVINI RAZMATRAJU REZERVNI PLAN ZBOG SLU^AJA NIP

Lokalni projekti dobi}e novac namewen Koridoru 10? str. 3

NASLOVI

JU^E UJUTRO PO@AR U NOVOM SADU

Politika

Gorela hladwa~a

2 Nagraditi Srbiju br`im putem do statusa kandidata 2 Mo`emo u EU kao Kipar

Ekonomija 4 Prevaranti ve} maznuli dve milijarde dinara

str. 9

Poqoprivreda 6 Vojvo|anski agrar mamac za investitore

Novi Sad

Nema jasnih znakova oporavka

str. 5

7 Rupe i{tu desetine miliona evra

Vojvodina 11 Doma}e sijalice prete uvoznim

Dru{tvo 14 TV pretplata sko~ila na 500 dinara 14 Imaju sijalice, ali ne i struju

Foto: S. [u{wevi}

Crna 13 Molimo se za oporavak Ne|e i Grozde 13 Damir Doki} u {aba~kom zatvoru

Posledwa bitka za ve}i minimalac str. 5

ZBOG NAJSKUPQIH KOMUNALNIH TAKSI U ZEMQI, GRAD GUBI REKLAME A ZASTUPNICI KORPORACIJA NAJAVQUJU I TU@BU

ZREWANINSKI TURIZMOLOZI KAO KONKURENCIJU PLANINAREWU NUDE – RAVNI^AREWE

Nemci pla}aju da Novi Sad petostruko papreniji od Beograda bosi gaze po Banatu str. 8

str. 14 str. 16 – 21

SPORT

„ IGOR [AR^EVI] O U^E[]U NA OLIMPIJADI U KANADI

U dvori{te palo sto kubika zemqe

Foto: R. Hayi}

„ STRELCI NI[ANE MEDAQE NA EP U NORVE[KOJ

Vetrovito sa snegom Najvi{a temperatura 2 °S

„ RASPORED UTAKMICA SRPSKE LIGE – VOJVODINA

SREMSKI KARLOVCI

„ „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 8


POLITIKA

sreda10.mart2010.

Ta~i za divan s Tadi}em Kosovski premijer Ha{im Ta~i izjavio je da wegova vlada ne}e silom terati Srbe sa severa Kosova da se integri{u u ostatak dru{tva. “Ne}e biti nasiqa ili jednostranih poteza, nego samo dijaloga i saradwe”, rekao je Ta~i u intervjuu za Rojters, dodaju}i da }e “sve biti ura|eno u saradwi sa me|unarodnom zajednicom, NATO i ekonomskim institucijama”. On je najavio da namerava da u~estvuje na regionalnoj konferenciji, koja se 20. marta odr`ava u Sloveniji, i da je spreman da se rukuje i razgovara sa predsednikom Tadi}em. “Lideri i moraju ostaviti

KOSOVO pro{lost za sobom i koncentrisati se na budu}nost”, rekao je Ta~i.

Jo{ bez dogovora Slovena~ki premijer Borut Pahor izjavio je u Pri{tini da bi na me|unarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu, koja }e se 20. marta odr`ati na Brdu kod Krawa, `eleo da vidi najvi{e predstavnike i Pri{tine i Beograda, ali da ne mo`e da ka`e da su svi

problemi za uspe{no organizovawe tog skupa re{eni. “@eleo bih da na skupu budu predsednik Srbije Boris Tadi} i kosovski premijer Ha{im Ta~i. Ali simboli i nazivi nisu jedini problem koji imamo. Jer, na kraju moramo da usvojimo i zajedni~ku deklaraciju o evropskoj perspektivi za Zapadni Balkan”, rekao je Pahor. Podsetimo, predsednik Tadi} je nedavno izjavio da }e Srbija u~estvovati na konferenciji u Sloveniji samo ukoliko predstavnici Kosova budu prisutni u formatu koji predvi|en Rezolucijom 1244. S druge strane, Pri{tina insistira na tome da Kosovo na Brdu kod Krawa bude predstavqeno kao nezavisna dr`ava.

VUK JEREMI] I ^EDOMIR JOVANOVI] UKRSTILI ARGUMENTE O KOSOVU I EVROPSKIM INTEGRACIJAMA

Mo`emo u EU kao Kipar [ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} ponovio je da bi, kada bi bio doveden pred izbor: ~lanstvo Srbije u Evropskoj uniji ili nastavak borbe za o~uvawe Kosova, izabrao Kosovo. “Ja nikada ne bih potpisao otu|ewe dela na{e teritorije”, rekao je Jeremi} za RTS, napomiwu}i da je i zvani~na politika EU da se Srbiji takav uslov

ne mo`e postavqati zato {to jednostranu nezavisnost nije priznalo ni pet ~lanica Unije. On je, me|utim, upozorio na to da „postoje mo}ni qudi koji misle da Srbiji to mora biti postavqeno kao uslov zato {to je ona u posledwu godinu postigla ve}i uspeh u spre~avawu kosovske nezavisnosti nego {to je bilo ko o~ekivao i jer

Puna podr{ka Estonije Estonija }e i daqe pru`ati punu podr{ku Srbiji na putu ka EU, i postoji puna saglasnost zvani~nog Beograda i Talina kada je re~ o evrointegracijama Zapadnog Balkana, izjavio je Vuk Jeremi}. [ef srpske diplomatije je istakao da je tokom juera{weg susreta sa estonskim zvani~nicima zakqu~eno da politi~ke razlike u regionu Zapadnog Balkana ne smeju da dovedu do usporavawa strate{kog puta tih dr`ava ka integraciji u EU.

„Povratak politici DSS-a” Predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica izjavio je da Srbija ka EU treba da ide uva`avaju}i pre svega svoje dr`avne i nacionalne interese, posebno kada je re~ o Kosovu. “Sve dr`ave su pregovarala o svom mestu u EU polaze}i od svojih dr`avnih i nacionalnih interesa. I Srbija mora i}i tim putem”, rekao je Ko{tunica, oceniv{i da su „sve jasniji glasovi da Srbija posle dve godine lutawa napu{ta jalovu i kratkovidu politiku da ’EU nema alternativu’ i da se ponovo okre}e dr`avotvornoj politici koju dosledno zastupa DSS”.

misle da je to jedini na~in da zaustave Beograd”. S druge strane, lider LDP-a ^edomir Jovanovi} je u istoj emisiji rekao da uslov „Kosovo ili EU” niko nikada nije postavio. “Od Srbije se tra`i da uhapsi Ratka Mladi}a”, rekao je Jovanovi}, dodav{i da “Srbija mora da se mewa”, a ne da „maltretira ceo region insistirawem na tome da svi prihvate ono {to je prihvatqivo Srbiji”. Na Jovanovi}evu ocenu da je “Srbija izgubila Kosovo”, Jeremi} je odgovorio da Srbija “ne}e izgubiti Kosovo sve dok se za wega bude borila”, a da }e ga izgubiti tek onda “kada bude prihvatila takvu konstataciju”. Tvrde}i da je mogu}e postati ~lanica EU i ako postoji nere{en teritorijalni problem, Jeremi} se poslu`io primerom Kipra, koji je postao deo Unije “iako su im 30 godina govorili da se odreknu dela svoje teritorije i iako oni na to nisu pristali”. On je ipak priznao i da je zadatak koji se nalazi pred Srbijom “te`i nego {to je kiparski”. „Ali to ne zna~i da treba da odustanemo”, poru~io je {ef srpske diplomatije.

DNEVNIK

c m y

2

EKSKLUZIVNO: „DNEVNIK” I WAZ EUOBSERVER IMALI UVID U PRIPREMNE DOKUMENTE ZA SARAJEVSKU KONFERENCIJU

Nagraditi Srbiju br`im putem do statusa kandidata „Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP) i ubrzavawe procedure za davawe statusa kandidata su najboqi na~in da se nagradi proevropska vlada u Srbiji ~ija je proevropska orijentisanost bila najboqe pokazana kroz jednogodi{wu jednostranu primenu Prelaznog sporazuma“, pi{e o Srbiji u pripremnim dokumentima za organizaciju Sarajevske konferencije u koje su „Dnevnik“ i „WAZ EUobserver” imali ekskluzivan uvid. Sastanak u glavnom gradu Bosne i Hercegovine odr`a}e se po~etkom juna i bi}e na nivou ministara spoqnih poslova EU i dr`ava Zapadnog Balkana, a vrlo je verovatno da }e i predstavnici Sjediwenih Dr`ava, Rusije i Turske biti pozvani da uzmu u~e{}e na pojedinim delovima sastanka. U dokumentu, koji su sastavili italijanski i {panski {efovi diplomatije Franko Fratini i Miguel Anhel Moratinos, kao razlozi sazivawa konferencije navode se obele`avawe destogodi{wice Zagreba~kog samita, na kojem su dr`ave regiona dobile evropsku perspektivu, te usvajawe Sarajevske deklaracije u kojoj bi trebalo da se potvrdi „da }e sve zemqe regiona, kada ispune sve tra`ene kriterijume, postati integralni deo EU“. Tako|e, namera

Moratinos i Fratini

dvojice {efova diplomatija je da se u toj deklaraciji na|e po jedan paragraf za svaku zemqu, u kojem bi se konstatovalo gde je ta zemqa u procesu evropskih integracija i koji su ciqevi EU. Tako se za Srbiju ka`e da je potrebno {to pre doneti odluku o ratifikaciji SSP-a i ubrzati proceduru za davawe statusa kandidata Srbiji; za Hrvatsku se izra`ava nada da bi mogla da zavr{i pregovore o ~lanstvu do kraja ove godine; za Makedoniju se izra`ava nada da }e ona vrlo brzo dobiti datum za po~etak pregovora o ~lanstvu u EU; u slu~aju Albanije i Crne Gore, Evropska komisija se poziva da pravovremeno izradi i preda mi{qewe Savetu EU o spremnosti za status kandidata; za

Bosnu i Hercegovinu je ciq da se osposobi da mo`e da nastavi svoj napredak ka EU i da {to pre dobije viznu liberalizaciju; Kosovu se garantuje podr{ka za ekonomski i dru{tveno-politi~ki razvoj i ~vrsta evropska perspektiva. U drugom pripremnom dokumentu Fratini i Moratinos su koristili vrlo umeren re~nik o pro{irewu, vode}i ra~una o tome da ne iritiraju previ{e ~lanice EU koje imaju vrlo rezervisan stav prema daqem tempu pro{irewa Unije, poput Nema~ke, Holandije, Danske, Belgije a u dobroj meri i Francuske. Prvi znak „skromnosti“ ciqeva Sarajevske konferencije pokazuje nivo sastanka. Za razliku od Zagreba~kog samita, na kojem su u~estvovali {efovi dr`ava i vlada EU, u Sarajevu }e biti veliki uspeh ako do|u svi ministri spoqnih poslova EU. Drugi znak „pomirqivosti“ u odnosu na ~lanice EU skepti~ne prema pro{irewu je eksplicitni stav Madrida i Rima da nije potrebno davati nova obe}awa zapadnobalkanskim dr`avama. Na kraju se zakqu~uje da su Italija i [panija protiv pravqewa paketa dr`ava Zapadnog Balkana koje bi zajedno u{le u EU, kao {to je bio slu~aj s centralno-isto~nim evropskim zemqama 2004. godine. @eqko Panteli}

ZAMENIK [EFA DELEGACIJE EK-a ADRIJANO MARTINS O ZAHTEVIMA EU

Saradwa ne prejudicira status Zamenik {efa delegacije Evropske komisije u Srbiji Adrijano Martins izjavio je ju~e da su dobri odnosi Srbije i Kosova veoma va`ni za spre~avawe kriminala i krijum~arewa i da saradwa na tom poqu ni na koji na~in ne prejudicira status Kosova. – Dobri odnosi su izuzetno va`ni, a oni nemaju nikakve veze i ni na jedan na~in ne prejudiciraju status. Oni su neutralni u smislu statusa – rekao je Martins odgovaraju}i na pitawe novinara {ta zna-

~i zahtev Srbiji za razvoj dobrosusedskih odnosa, izme|u ostalog i s Kosovom, i da li to zna~i priznavawe jednostrano progla{ene nezavisnosti. Martins je istakao da je neophodno da Srbija i Kosovo sara|uju i budu pragmati~ni u ciqu spre~avawa krijum~arewa i kriminalnih i drugih aktivnosti koje nisu u interesu Srbije. Nepohodna saradwa u tom smislu po wemu je „neutralnog karaktera“. D. M.


POLITIKA

DNEVNIK

sreda10.mart2010.

3

„DNEVNIK” SAZNAJE: U BANOVINI RAZMATRAJU REZERVNI PLAN ZBOG SLU^AJA NIP

POSLANI^KE TEME

Oprost za „neposlu{ne” regrute Poslanici Skup{tine Srbije okon~ali su ju~e na~elnu raspravu o predlogu zakona o amnestiji, a rad nastavqaju danas, kada }e na dnevnom redu biti izmene Zakona o katastru. Odavno se nije desilo da na~elna rasprava bude zavr{ena za mawe od poslovni~ki predvi|enih pet sati, tako da su parlamentarci ju~e radili do pauze za ru~ak. Zakonom o kojem su ju~e debatovali narodni predstavnici, daje se amnestija svima koji su od 18. aprila 2006. godine izbegavali vojnu obavezu, ili su je samovoqno prekinuli. Ministarka pravde Sne`ana Malovi} navela je da se u inostranstvu nalazi oko 140.000

vojnih obveznika, od ~ega 44.000 regruta, a da se godi{we, na wihov zahtev, donese oko 5.000 re{ewa o produ`ewu regrutne obaveze. Po wenom upozorewu, izvestan broj dr`avqana Srbije koji borave u inostranstvu, a nisu regulisali vojnu obavezu, opredequje se za ispis iz dr`avqanstva Srbije, pa je evidentna potreba na{e dr`ave da spre~i taj odliv, naro~ito mladih. – Za krivi~na dela za koja se predla`e amnestija vodi se oko 5.000 krivi~nih postupaka, uglavnom protiv na{ih gra|ana koji `ive i borave u inostranstvu – saop{tila je Sne`ana Malovi}.

I vojska je kriva Napredwaci i radikali zamerili su {to ovaj zakon „brani“ ministarka pravde, a ne ministar odbrane Dragan [utanovac, uz prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadi}a. Ujedno, istakli su da bi se usvajawem ovakvog propisa doveli u neravnopravan polo`aj gra|ani koji su ispunili vojnu obavezu. Kako je naglasio lider SNS-a Tomislav Nikoli}, ovo je tre}a amnestija vojnih obveznika od 5. oktobra 2000. godine. – ^ini mi se da ovaj propis vi{e razmi{qa o onima koji kr{e zakon nego o onima koji ga po{tuju – upozorio je Nikoli}. Poslanik SRS-a Sreto Peri} pitao je ministarku pravde

zbog ~ega je neophodan hitan postupak za usvajawe ovog zakona, odnosno koje to {tetne posledice u suprotnom mogu nastati po Srbiju. S druge strane, Liberalno-demokratska partija je najavila podr{ku zakonu, ali i zahteva, kako je rekao ^edomir Jovanovi} „reforme – profesionalna vojska i ~lanstvo u NATO-u“. Poslanica LDP-a Vesna Pe{i} upozorila je na to da se mora otvoreno re}i da je izbegavawa slu`ewa vojnog roka bilo i zbog uloge Vojske devedesetih godina pro{log veka , ali i zbog pogibije dvojice gardista u Top~ideru. S. Stankovi}

Lokalni projekti dobi}e novac namewen Koridoru 10? Kako “Dnevnik” saznaje, Vlada Vojvodine nije spremna na to da odustane od finansirawa prioritetnih projekata lokalnih samouprava s teritorije APV koji nisu prihva}eni u Ministarstvu za Nacionalni investicioni plan, ~ak i na u{trb finansirawa Koridora 10. Naime, pokrajinski zvani~nici tvrde da nije iskqu~eno da se zbog ovog politi~kog spora uradi rebalans pokrajinskog buxeta, i to tako da se novac planiran za finansirawe Koridora 10 – ~etiri milijarde dinara – preusmeri za navedene projekte lokalnih samouprava. A kao argument za primenu ovog “rezervnog plana” navode tvrdwe resorne ministarke Verice Kalanovi} da je i Koridor 10 u paketu para odobrenih iz NIPa za Vojvodinu. Podsetimo, zbog Uredbe Vlade Srbije o raspodeli sredstava iz NIP-a, vojvo|anska administracija prvi put je zvani~no protestovala, i zbog visine svota odobrenih za projekte iz Pokrajine, ali iz zbog toga {to ovom uredbom nisu ispo{tovani zakonski propisi po kojima pokrajinska vlast utv|uje listu prioriteta kad je re~ o projektima koje podnose vojvo|anski gradovi i op{tine. U javnoj reakciji na pritu`be iz Banovine ministarka Kalanovi} je odbacila tvrdwe pokrajinskih zvani~nika da je Vojvodini nameweno svega dva

PRAVNI STAV AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Poslanici mogu biti i odbornici Odbor Agencije za borbu protiv korupcije usvojio je prekju~e pravni stav o tome koji sve funkcioneri i u kojim slu~ajevima imaju pravo da zatra`e saglasnost za obavqawe druge funkcije. Podsetimo, svi funkcioneri su u obavezi da do 1. aprila usaglase javne funkcije da ne bi bili u sukobu interesa. Po zauzetom na~elnom pravnom stavu, odbornici mogu istovremeno biti i poslanici u Skup{tini Srbije ili Skup{tine Vojvodine, ali svaki od wih mora podneti zahtev za odobrewe Agenciji za borbu protiv korupcije. S druge strane, smatra Odbor, funkcioniri koji obavqaju javnu funkciju u izvr{nim organima u gradskoj op{tini ili jedinici

lokalne samouprave ne mogu dobiti saglasnost za obavqawe druge javne funkcije. Pravnog stava o postojawu sukoba interesa poslanika Skup{tine Vojvodine, a koji su istovremeno i gradona~elnici ili predsednici op{tina i birani su neposredno na izborima 2008. godine, jo{ nema jer ga Skup{tina Vojvodine zvani~no od Odbora nije ni zatra`ila. Me|utim, Odbor }e i o tome zauzeti pravni stav, ali }e pre toga, 17. i 18. marta, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} sa saradnicima odr`ati u Novom Sadu okrugle stolove na temu sukoba interesa. Q. M.

SO KULA I DAQE U BLOKADI, VRH LOKALNOG DS-a UVEREN DA IPAK NE]E BITI PRIVREMENIH MERA

U ra~unici i strah SRS-a od izbora

Drugi put za dvadesetak dana sednica SO Kula je otkazana jer nije bilo nepohodnog kvoruma za po~etak zasedawa. Na taj na~in lokalna samouprava u Kuli je jo{ korak bli`a ponovnom uvo|ewu prinudne uprave, s obzirom na to da posledwi rok za odr`avawe sednice Skup{tine op{tine isti~e 30. marta. Osnovni razlog blokade kulskog parlamenta je u tome {to petoro odbornika Demokratske stranke nije `elelo da glasa za smenu svog strana~kog kolege Velibora Miloji~i}a, aktuelnog predsednika SO Kula, iako je to tra`io Op{tinski odbor ove partije. A bez pet neposlu{nih odbornika DS-a, za koje su demokrate ve} pripremile zamene, kao i bez kompletne opozicije, koja ne `eli da vladaju}oj koaliciji DS–DSS–SVM-a obezbedi kvorum, sednica ne mo`e da po~ne. Na taj na~in op{tinski parlament u Kuli, kao i cela lokalna samouprava, na{li su se u blokadi. Miloji~i} je naredno zasedawe SO zakazao za 25. mart, kada se o~ekuje i kona~an rasplet sukoba i podele u lokalnom DS-u. Po Miloji~i}evim re~ima, „neverovatno je” da predsednik op{tine Svetozar Bukvi}, koji je i predsednik OO DS-a, jo{ nije izneo

nijedan konkretan razlog zbog kojeg je tra`io wegovu smenu. –« Neka ka`u {ta sam to uradio i zbog ~ega su se okomili na mene. No, drago mi je {to me|u odbornicima DS-a, kojem i sam pripadam, ima qudi koji cene moj rad i koji ne `ele da u~estvuju u farsi koju je pokrenuo predsednik op{tine – ka`e Miloji~i}. S druge strane, Bukvi} navodi da Miloji~i} na mestu predsednika SO Kula zaista nije prekr{io nijedan zakon, ali da je izme|u wih dvojice ve} du`e saradwa na vrlo niskom, „odnosno nikakvom” nivou, {to je onemogu}avalo rad. –Z « bog toga je tra`eno da podnese ostavku, a kasnije smo i pokrenuli inicijativu wegovu smenu – ka`e Bukvi}, uz tvrdwu da u Kuli ne}e biti uvo|ewa privremenih mera jer }e sednica ipak biti odr`ana u zakonskom roku. On pri tome navodi da „nije iskqu~eno da }e Srpska radikalna stranka obezbediti kvorum za odr`avawe sednice”. –S « wima ne}e biti nekih dogovora, ve} ra~unamo na to da }e postupiti u interesu svoje partije jer novi izbori sigurno nisu dobra opcija za radikale, koji sada imaju 15 odbornika, a veliko je pitawe kako bi pro{li na ponovqenom glasawu – rekao je Bukvi}. N. Perkovi}

Ako su u NIP-u, kako tvrdi resorna ministarka Verica Kalanovi}, obezbe|ene ~etiri milijarde dinara za finansirawa deonice Koridora 10, onda novac opredeqen za istu namenu u pokrajinskom buyetu mo`e biti preusmeren ka 28 projekata s vojvo|anske liste prioriteta procenta iz NIP-a, tvrde}i da je vojvo|ansko sledovawe mnogo ve}e jer ukqu~uje i ~etiri milijarde dinara za finansirawa deonice Koridora 10. Me|utim, isti iznos za Koridor 10 ve} je rezervisan u pokrajinskoj kasi, i to na osnovu pro{logodi{weg politi~kog dogovora kojim je vojvo|anska administracija preuzela obavezu da sama finansira tu deonicu, iako je re~ o poslu koji nije u wenoj nadle`nosti, ve} u dr`avnoj.

U svakom slu~aju, da uprkos dvonedeqnom zati{ju, koje je usledilo nakon protesta iz Banovine zbog raspodele para iz NIP-a, vojvo|anska Vlada ipak nije spremna da odstupi od svojih zahteva upu}enih resornom Ministarstvu, potvrdio je ju~e na{em listu i {ef poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” i pokrajinski sekretar za nauku prof. dr Dragoslav Petrovi}, ina~e funkcioner vojvo|anskog

ogranka DS-a. On je, naime, kazao da u Banovini razmatraju mogu}nost preusmeravawa novca namewenog za deonicu Koridora 10 u lokalne projekte u slu~aju da uskoro ne dobiju odgovor Ministarstva za NIP na zahtev Pokrajine da se preisipita odluka kojom je za projekte iz vojvo|anskih op{tina nameweno mawe od dva procenta ukupnih para. – Pokrajinska vlada nije dobila odgovor Ministarstva za NIP, iako smo izneli nesporne argumente. Zato se razmatra mogu}nost rebalansirawa pokrajinskog buxeta, na osnovu ~ega bi se pare namewene za Koridior 10 iskoristile za direktno finansirawe projekata lokalnih samouprava u APV, kojima se, ina~e, konkurisalo za novac iz NIP-a. Naime, ministarka javno tvrdi da su i ~etiri milijarde za Koridor 10 tako|e obezbe|ene iz NIP-a. Pa ako ne dobijemo zvani~an odgovor na na{ dopis resornom ministarstvu, razmotri}emo mogu}nost rebalansa jer bismo s te ~etiri milijarde mogli sami finansirati sve projekte s liste prioriteta, kojih ukupno ima 28 – obrazlo`io je Petrovi}, s tim {to nije `eleo da govori o rokovima u kojima bi moglo do}i do rebalansa, navode}i da se jo{ ~eka odgovor iz resornog ministarstva. B. Dragovi}-Savi}

I[TVAN PASTOR ZA „DNEVNIK” O RAZGOVORU S BORISOM TADI]EM:

Samostalnost stvar dogovora

– Saradwa unutar parlamentarne ve}ine ni sa ~ije strane nije dovedena u pitawe, ali {to se ti~e perioda od decembra do danas, poku{ao sam da predsedniku Tadi}u objasnim motivaciju za{to nismo glasali za buxet. Imao sam utisak da nisam bio dovoqno ubedqiv i da je on ostao sa zadr{kama u odnosu na prihvatawe na{eg stava – ocenio je za „Dnevnik” lider SVM-a I{tvan Pastor prekju~era{wi susret s predsednikom Srbije i DS-a Borisom Tadi}em. Pastor je kazao da je u razgovoru ponovio da SVM `eli da ostane

ZA DOBRE IDEJE NA RASPOLAGAWU [EST MILIONA EVRA BESPOVRATNE POMO]I

Vi{egradski fond ~eka projekte iz Vojvodine

Direktor Kancelarije za Vi{egradski fond, ina~e, podevropske poslove Vlade Vojvodirazumeva tri stepena bespovratne ne Predrag Novikov pozvao je Popomo}i. Bespovratna pomo} maweg krajinu, op{tine, nevladine orgaobima predvi|a projekte do 5.000 nizacije, privatna preduze}a, evra, a oni se moraju realizovati u {kole i univerzitete da se odazoroku od {est meseci. Rokovi za vu pozivu “Vi{egradskog fonda”, predaju projekata su 1. jun, 1. sepkoji je ove godine te`ak {est mitembar, 1. decembar i 1. mart. liona evra. Po wegovim re~ima, u Standardna bespovratna pomo} pitawu su tri programa bespoje fond vredan 2,2 miliona evra i vratne pomo}i, a projekti mogu podrazumeva projekte koji ko{tabiti iz oblasti kulturne saradju najmawe 5.000 evra. Realizacija we, nau~ne saradwe, obrazovawa, projekta traje 12 meseci, a rokovi omladinske razsu 15. mart i 15. mene, prekograseptembar. StratePodrazumeva se ni~ne saradwe i {ka bespovratna promocije turipomo} je, pak, fond prekograni~na zma. Osim navedevredan 300.000 evra saradwa nih, projekti se i podrazumeva promogu odnositi i jekte koji ne prena oblasti poput ekologije, socilaze 50.000 evra. Rok za prijavu je jalnih pitawa, sporta, medija itd. 15. februar, {to prakti~no zna~i – Projekti podrazumevaju preda ovaj deo fonda ne}e biti prikograni~nu saradwu i participastupa~an do slede}e godine. ciju od 50 odsto vrednosti posla, a Podsetimo, Vi{egradski fond prednost imaju predlozi koji se je me|unarodna organizacija iz uklapaju u prioritete Vi{egradBratislave, a osnovale su je Maskog strate{kog programa za 2010. |arska, Poqska, Slova~ka i ^egodinu. U pitawu su, pre svega, do{ka. Po re~ima Predraga Novikoprinos inkluziji Roma, ekolo{ki va, procedura za aplicirawe je kod projekti, podela iskustava i znaovog fonda mnogo jednostavnija, wa sa susednim regionima i prozahteva mawe papirologije i vremocija zemaqa koje finansiraju mena nego {to je to slu~aj s drugim Vi{egradski fond – obrazlo`io evropskim fondovima, {to poveje Novikov. }ava {anse za uspeh. P. K.

partner DS-u, ali i da `eli da zadr`i svoju politi~ku samostalnost, odnosno da u odre|enim situacijama ima druga~iji stav u odnosu na parlamentarnu ve}inu. –K « onstatovali smo da bi trebalo imati mehanizam da izbegnemo situaciju u kojoj smo se na{li u decembru, i dogovorili smo se da }emo u onim trenucima kada imamo druga~iji stav u odnosu na ve}inu, ranije razgovarati i poku{ati da na|emo re{ewe» – naveo je Pastor. Kada je re~ o lokalnim prilikama u Subotici i Senti, gde je SVM pre{ao u opoziciju, Pastor je na-

pomenuo da „« ne}e biti restauracije vlasti”», ali ni daqih koraka koji bi vodili jo{ ve}oj razgradwi odnosa. Komentari{u}i preksino}nu odluku Saveta SVM-a da se odbije `alba Jo`efa Kase zbog iskqu~ewa iz stranke, I{tvan Pastor je rekao da mu je „dosta `alosna ukupna situacija” koja je pratila taj slu~aj proteklih meseci. – Ali, na`alost, mislim da, ne samo u okviru SVM-a nego u odnosu na bilo koju drugu stranku, druga~ija putawa nije postojala – zakqu~io je Pastor.» Z. Romi}

SPO OBELE@IO GODI[WICU DEVETOMARTOVSKIH DEMONSTRACIJA

Vuk Dra{kovi}: [to pre u EU

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} poru~io je da je godi{wica devetomartovskih demonstracija iz 1991. prilika da se ka`e da Srbija mora da mewa kurs i da ne pristaje na daqe poraze. – Kosovski poraz i gubitak Kosova, koji je skrivio Slobodan Milo{evi} svojom politikom, ne sme ni po koju cenu da se pretvori u gubitak EU. Evropska unija bezuslovno i {to pre, to je zahtev, ube|en sam, svih onih koji su se od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000. godine borili i sebe davali za evropsku, novu, boqu i demokratsku Srbiju – rekao je Dra{kovi}. Lider SPO-a je sa ~lanovima naju`eg rukovodstva stranke polo`io vence kod spomenika knezu Mihajlu i odao po{tu stradalima u prvim masovnim demonstracijama u vi{estrana~koj Srbiji koje su bile uperene protiv tada{weg re`ima. – Danas je razo~arana ogromna ve}ina u~esnika devetomartovskih demonstracija koji su pre 19 godina po~eli desetogodi{wu bunu protiv re`ima Slobodana Milo{evi}a. Do toga je do{lo zato {to su qudi, koji su sami sebe proglasili za eksperte, od 5. oktobra 2000. vodili na-

opaku razvojnu politiku dr`ave, pogre{nu ekonomsku i poresku politiku. Tako su postradali upravo ovi qudi koji su izneli borbu protiv Milo{evi}evog re`ima, a profitirali su ratni profiteri, kriminalci, {verceri i Milo{evi}evi tajkuni, koji su postali ekonomski i politi~ki gospodari Srbije – rekao je Dra{kovi}. On je dodao da Srbija mora da mewa svoj kurs, da promeni razvojnu politiku, da se decentralizuje, da mewa ekonomsku politiku tako da teret tranzicije padne na bogate, na tajkune, a da se poreza oslobodi po{teni svet maloga biznisa, da se pritekne u pomo} srpskom selu i da o`ivi poqoprivreda.


4

EKONOMIJA

sreda10.mart2010.

DNEVNIK

SUTRA POSLEDWI DAN ZA PODNO[EWE ZAHTEVA ZA LEGALIZACIJU BESPRAVNO GRA\ENIH OBJEKATA

Najpre dozvola, pa ukwi`ba stanova i ku}a Sutra, 11. marta, isti~e {estomese~ni rok za podno{ewe zahteva za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata. Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} pozvao je sve gra|ane koji su gradili bez dozvole, a jo{ nisu podneli zahtev za legalizaciju, da iskoriste ova dva posledwa dana i prijave se organu uprave nadle`nom za izdavawe gra|evinske dozvole, bez obzira na to da li imaju potrebnu dokumentaciju. Wu mogu dostaviti i naknadno. Investitor ili gra|ani koji `ive u stambenim zgradama koje su zidane bez gra|evinske dozvole, moraju pojedina~no ili organizovano da podnesu zahtev za legalizaciju. Oni koji nisu sigurni da li je objekat zidan s dozvolom ili bez we to treba da

provere kod organa uprave nadle`nog za izdavawe gra|evinske dozvole u redovnom upravnom postupku.

ciju, te{ko }e mo}i da saznaju da li objekat poseduje gra|evinsku dozvolu, pa nadle`ni u Ministarstvu za prostorno planira-

cije stambeni objekat s vi{e stanova, Uprava za urbanizam izdaje gra|evinsku dozvolu za ceo objekat, a po pravosna`nosti izdaje pojedina~na re{ewa po zahtevima vlasnika na posebnim fizi~kim delovima objekta. S obzirom na to da neki gra|ani jo{ uvek me{aju dva pojma – legalizaciju i upis u katastar nepokretnosti – nadle`ni poja{wavaju da se u katastar nepokretnosti upisuje na kraju postupka. Osnov za upis prava svojine na objektu, odnosno stanu, koji se realizuje u Slu`bi za katastar nepokretnosti, je upotrebna dozvola koju izdaje Uprava za urbanizam i stambene poslove. Tek kada postanu vlasnici nekretnine u pravom smislu re~i, mogu da je poklone, prodaju...

Samo prijava Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Srbije Oliver Duli} pozvao je gra|ane da prijave svoje objekte za legalizaciju do 11. marta, i ponovio da ne}e biti produ`etka roka za prijavu nelegalizovane imovine. On je objasnio da je 11. mart datum do kada svako treba da ode u op{tinu da prijavi nelegalno izgra|enu imovinu, a ne rok do kada bi trebalo da se skupe svi papiri i dokumenta za legalizaciju. Duli} je ocenio da }e, kada se proces legalizacije imovine zavr{i – a radi se poslu od nekoliko godina – Srbija postati ure|ena dr`ava i svako }e znati {ta poseduje. Me|utim, kako su ovih dana u upravama za urbanizam i stambene poslove velike gu`ve zbog podno{ewa zahteva za legaliza-

we ka`u da je najboqe da, za svaki slu~aj, podnesu zahtev, da ne bi propustili rok koji isti~e sutra. Kada je predmet legaliza-

Prevaranti ve} maznuli dve milijarde dinara

Rekorderi

sluje kao da se ni{ta nije dogodilo, a drugi prakti~no postoji samo na papiru. Fantom-firme koje se koriste za ove i sli~ne rabote osnivaju se na imena lica

koja su spremna da pozajme li~nu kartu za male sume novca i postanu direktori za jednu utaju. Vrlo ~esto se radi o jedva pismenim gra|anima koji nisu sve-

MINISTAR DULI] O KONVERZIJI PRAVA KORI[]EWA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Tajkuni }e morati da doplate Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} odbacio je optu`be Saveta za borbu protiv korupcije da nedavno doneta Uredba o konverziji prava kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta zatvara krug malverzacija koje su pratile proces privatizacije. Duli} tvrdi da nije ta~no da Uredba omogu}ava da u~esnici privatizacije, uz preduze}e, naknadno dobiju i gra|evinsko zemqi{te ispod tr`i{ne cene. Uredbom je predvi|eno da vlasnici preduze}a koji `ele da grade poslovna i stambena zdawa na parcelama na kojima su fabri~ke hale i proizvodna postrojewa moraju da plate konverziju, odnosno da steknu pravo svojine nad zemqi{tem. U obra~unu nadoknada bi}e odbijena neka ulagawa u kupqene firme, a ministar Duli}

sni toga u {ta se upu{taju. De{avalo se i da se ove kompanije upisuju u registar na ime onih koji vi{e nisu me|u `ivima. Da li bi problem bio re{en kada bismo se opet vratili na stari sistem i preduze}e, umesto za nekoliko dana, registrovali mesecima a sve skupqaju}i papire i stoje}i u redovima od jutra do sutra? – Sasvim sigurno to nije re{ewe – ka`e ekspert za poreski sistem Milica Bisi}. – Otkad postoji dr`ava, postoje i poreske prevare i ne mogu se iskoreniti. Mogu se svesti na mawi nivo, a da bi se to postiglo nije potrebno da se ide korak unazad. Neophodno je da svi nadle`ni organi koji u~estvuju u registraciji preduze}a mogu brzo da se provere. To je danas mogu}e elektronskim putem. Osnovni uslov je da svi budu umre`eni i da mogu razmewivati podatke. Mislim tu, pre svega, na Poresku upravu i Agenciju za privredne registre. Bilo bi dobro da se tu ukqu~e i banke jer bi podatak o tome da neko uop{te nema prometa na ra~unu ili je on minimalan mogao biti dobar signal da se prevare spre~e. To je moderna prevencija koja se danas primewuje u zemqama EU. U godinama, pa i decenijama koje dolaze, svi nadle`ni organi koji se bave porezima mora}e da se iz ~inovni~kih slu`bi sve vi{e pretvaraju u ekspertske ukoliko `ele da se uspe{no bore protiv utajiva~a. D. Vujo{evi}

Najve}e utaje su se dogodile od 2006. do 2008. godine, zna~i, u doba kada je za registraciju preduze}a trebalo podosta i papira i vremena. Prva na listi utajiva~a je beogradska “Protekta” – suma je bila 1.517.169.528 dinara, a slu~aj otkriven 2007, sledi “Almir” iz Novog Pazara – 1.060.913.326 dinara, godina 2008. Zatim “Filipovi}” iz ^a~ka – 486.291.876,”Belege”, Beograd – 412.365.542, a “top pet” zakqu~uje “Golden oil”, [id s 389.100.409 dinara. Sva tri potowa su slu~ajevi iz 2006. godine. Postupci su u toku, a osim vra}awa novca i zatvorskih kazni, za poreske utaje ve}e od milion i po dinara predvi|ena je i mera oduzimawa imovine.

funkcionisawe Uredbe obja{wava na primeru Luke “Beograd“. – Hajde ovako da vam to pojasnim kroz primer koji vas sve zanima, a to je primer Luke “Beograd”. Ja imam otprilike ose}aj da }e Luka “Beograd” vredeti nekoliko stotina miliona evra, da }e od toga biti oduzeto ono {to je ulo`eno u Luku “Beograd”, a to je 40 miliona, i da }e razliku taj vlasnik koji ho}e da gradi u Luci “Beograd“ morati da plati – objasnio je Duli}.

1.195,61130

Radnici „Mitrosa” na mrtvoj stra`i Radni~ke stra`e u „SL–Mitrosu“ u Sremskoj Mitrovici danono}no ~uvaju ma{ine da ih vlasnik „Svislajona“ Rodoqub Dra{kovi} ne prenese u Gorwi Milanovac, gde bi nastavio proizvodwu kobasi~arskih proizvoda, pa{tete i mesnih narezaka. Radnici tra`e da dr`avni organi ispitaju privatizaciju “Mitrosa”, ali i novoformiranih firmi nastalih na wegovim temeqima jer su i “Takovo agrar”i “SL–Mitros” pred definitivnim krajem zbog ste~ajnih postupaka. – Dra{kovi} ina~e nije vlasnik klanice – ka`e ~lan [trajka~kog odbora Toplica Peri}. – Za neispla}ene zarade on radnicima duguje 1,2 miliona evra, tu su i akcije malih akcionara, dakle fabrika je na{a, a Dra{kovi} neka se dogovara s Agencijom za privatizaciju, koja je, ina~e, najve}i krivac za ovo {to se ovde de{ava. Na dr`avi je da {titi nas radnike, a ne samo tajkune. Nas 147 radnika je ovde, najve}i deo se vodi na „Takovo agrar“ iz Gorweg Milanovca, koji je tako|e u „Svislajon grupi“ i koji je, navodno, zakupio od grupe pogone „Mitrosa“. Svi smo mi biv{i radnici „Mitrosa“, samo {to smo prevedeni papirima u drugu firmu, a u „Mitrosu“ je „ostalo“ samo 13 radnika i firma je u ste~aju. O~igledna namera je da se „SL–Mitros“ ugasi. Mi to ne}emo dozvoliti, brani}emo fabriku svojim `ivotima! Radnici de`uraju u dve smene po 12 ~asova i ne}e dozvoliti najavqeno izme{tawe proizvodnih linija iz Mitrovice u Gorwi Milanovac.

Pre nekoliko dana preduze}u je iskqu~en gas, a radnici o~ekuju da fabrika uskoro ostane i bez struje. Zbog sumwe da se posledwi deo “Mitrosa” namerno gura u ste~aj, radnici su nadle`nim organima podneli krivi~ne prijave jer smatraju da su obaveze preduze}a namerno uve}avane kroz poslovawe

me|usobno povezanih osoba i preduze}a. Ipak, o ste~aju u “Takovo agraru” odlu~uje Privredni sud u ^a~ku, gde su sindiklaci iz Sremske Mitrovice osporili navode iz prvog izve{taja, pa je sud na nekoliko sedmica odlo`io odluku o uvo|ewu ste~aja. Krajem 2009. godine u Beogradu je otvoren i ste~aj za “SL–Mitros” pa bi ste~ajem “Takovo agrara” na ulici bez posla zavr{ilo i posledwih 147 radnika klanice koja je pre privatizacije imala 930 zaposlenih. S. Bojevi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (678,95 -0,98%)

Promet

Bezdan poqoprivredno preduze}e

20,00

360

360

Vodoprivredno pred., ]uprija

20,00

1.920

15.360

^a~anska banka, ^a~ak

17,50

17.481

BIP, Beograd

13,46

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,55

2.915

120.545.243

174.810

Komercijalna banka, Beograd

-3,61

29.302

87.906

59

336.251

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

837

200.882

7,61 Promena %

1.400 Cena

168.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-1,22

8.567

1.344.530

Univerzal banka, Beograd

-2,16

6.300

37.800

Jedinstvo, Kova~ica

-12,07

357

10.710

Soja protein, Be~ej

-1,70

984

381.605

@itomlin, Beograd

-12,00

2.200

220.000

Imlek, Beograd

-0,84

1.418

358.657

Seme, Beograd

-11,84

2.010

48.240

Metalac, Gorwi Milanovac

0,23

2.216

62.055

Metals banka, Novi Sad

Go{a monta`a, Velika Plana Pet akcija s najve}im padom

Karneks, Vrbas Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Radnik, Ba~ka Palanka

8. 3. 2010.

mouprava, a pomo}nica resornog ministra Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} ka`e da je zbog pojednostavqewa postupka Pravilnik o legalizaciji naknadno izmewen. R. Dautovi}

ZAO[TREN [TRAJK U SREMSKOJ MITROVICI

KVAZIBIZNISMENI ZARA\UJU NA UTAJAMA POREZA

Biznismeni i oni koji sebe tako nazivaju imali su kod nas pro{le godine ba{ dosta uspeha u utaji poreza, a i ova im nije lo{e po~ela. Lane je zbog toga podneto dve hiqade krivi~nih prijava, za sumu od 14,5 milijardi dinara. Za prva dva meseca ove godine ta brojka je ve} dve milijarde. Najomiqeniji su izbegavawe poreza po odbitku i PDV-a. Protiv krivi~nih dela koja ozbiqno ugro`avaju puwewe dr`avne kase nadle`ni }e se boriti osnivawem specijalne jedinice za brobu protiv ogranizovanog finansijskog kriminala. Stru~waci smatraju da je za uspeh potrebno i da dr`avni organi imaju preciznu bazu podataka koju mogu razmewivati elektronskim putem. Za ovako velike sume utajenog poreza Miodrag \idi} iz Ministrastva finansija okrivio je jedno{alterski sistem registracije preduze}a. To sem poslovnih qudi s uspehom koriste i kriminalci. A evo i za{to. Kada utajiva~i krenu da rade, prvo preduze}e kupuje robu na crno, a drugo je na brzinu registrovana fantomfirma koja obezbe|uje fiktivne ra~une. Prvo preduze}e pla}a robu a potom novac uzima nazad. Zatim se naprave fiktivne fakture i ra~uni na osnovu kojih kupac umawuje svoje obaveze za iznos PDV-a za tu robu. To su te sume koje umesto u dr`avnoj kasi zavr{e u privatnim xepovima. Prvi partner nastavqa da po-

Gra|ani koji jo{ nisu sakupili svu neophodnu dokumentaciju treba da provere {ta sve treba da predaju uz zahtev za legalizaciju, jer na sajtu resornog ministarstva stoji jedno uputstvo – koju daju i u ve}ini loaklnih sa-

-11,59

1.282

6.410

-1,90

6.140

116.660

-4,55 Promena %

10.500 Cena

31.500 Promet

Privredna banka, Beograd

-1,27

700

21.800

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.900

0,00

0,00

1.000

3.592.000

Tigar, Pirot

0,00

759

0,00

Soja protein, Be~ej

-1,70

984

381.605

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.668

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,25

653

127.375

Telefonija, Beograd

0,00

1.756

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,25

653

127.375

Metals banka, Novi Sad

-1,90

6.140

116.660

Vital, Vrbas

-0,33

1.216

60.775

Svi iznosi su dati u dinarima


EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda10.mart2010.

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

MINISTAR EKONOMIJE

Pove}ati i plate i penzije

Nema jasnih znakova oporavka

Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} izjavio je da }e Me|unarodnom monetarnom fondu predlo`iti da se u septembru odmrznu plate u javnom sektoru. On je izrazio o~ekivawe da }e sporazum s MMF-om o odmrzavawu plata biti postignut u maju, prilikom slede}e revizije kreditnog stend-baj aran`mana. Dinki} je rekao da }e predlo`iti da formula za pove}awe tih plata bude “stopa inflacije plus jedna polovina rasta stope bruto doma}eg proizvoda”.

– Za Srbiju rast od dva posto apsolutno nije dovoqan i ako on ne bude ve}i, to }e za nas biti vrlo sli~no uslovima krize. Rast bi trebalo da bude najmawe pet do {est posto u kontinuitetu ako `elimo da Srbija napreduje – izjavio je ju~e premijer Srbije Mirko Cvetkovi} na otvarawu Biznis foruma na Kopaoniku. – Ne postoje pouzdani podaci o tome da je Srbija iza{la iz krize, ali ima indikatora da se to ove godine mo`e o~ekivati. On je kao primer naveo da je u januaru industrijska proizvodwa porasla 3,7 posto, a izvoz u prva dva meseca ove godine – 31 posto. S druge strane, uz ove pozitivne, postoje i negativni

signali, a to je pre svega smawewe priliva novca u buxet. – U prva dva meseca prihodi su bili 8,5 odsto mawi od planiranih. To je zna~ajan pad priho-

ciqeva i konfliktnih interesa. Kao primer, naveo je da Vlada ove godine ima za ciq da pove}a tra`wu, a u isto vreme mora da smawuje javnu potro{wu.

Misliti na sve – Nijedna ekonomomska politika koja ne vodi ra~una o socijalnim aspektima ne mo`e biti uspe{na i u su{tini se svodi na Darvinovu teoriju po kojoj opstaju samo najja~i, dok oni najslabiji propadaju. To za Vladu Srbije nije prihvatqivo – rekao je Cvetkovi}. da u odnosu na o~ekivane i ako se to ne promeni, o~ekuju nas problemi – rekao je Cvetkovi}. On je istakao da se Vlada suo~ava pre svega s problemima koji proisti~u iz konfliktnih

– To su konfliktni ciqevi i zato moramo da na|emo balans me|u wima – istakao je Cvetkovi}. Kao drugi primer konfliktnih ciqeva istakao je ciq Vla-

de da olak{a socijalni polo`aj qudi u Srbiji, a to podrazumeva rast plata, dok je u isto vreme jedan od ciqeva restrukturira-

POSLODAVCI, VLADA I SINDIKALCI SUTRA PREGOVARAJU O PLATAMA

– To }e dr`avu da ko{ta maksimalno deset milijardi dinara u ovoj godini, {to je 0,3 odsto BDPa – rekao je Dinki}, ali }e, istakao je, imati mnogo ve}i efekat na pove}awe doma}e potro{we. Ministar ekonomije i potpredsednik Vlade Srbije je dodao da u ovoj godini moraju da se pove}aju i najni`e penzije. Po wegovim re~ima, za ubrzavawe ekonomskog oporavka neophodno je pove}awe doma}e tra`we kroz javne investicije i pove}awe kupovne mo}i stanovni{tva. – Te javne investicije treba da budu ulagawa u infrastrukturu, ali Srbija ne treba da uzima nove kredite po{to ve} ima 1,2 milijardu evra ugovora potpisanih s me|unarodnim institucijama – kazao je Dinki}. Mere za pove}awe doma}e tra`we }e, kako je istakao, pomo}i i ozdravqewu poqoprivrede i prehrambene industrije. Dinki} je kazao da je dugoro~ni model oporavka srpske ekonomije prelazak na izvozno orijentisanu privredu i za to je neophodno privla~ewe direktnih stranih investicija. Najboqi primer tog modela je investicija “Fijata! u Srbiji, kazao je ministar ekonomije, i dodao da je zemqi potrebno jo{ desetak takvih ulagawa. Dinki} je istakao da u Srbiji mora da se radi na poboq{awu poslovne klime da bi se privukli investitori i kompanije koje su po~ele da izme{taju proizvodwu iz centralne Evrope. On je naglasio i da Srbija vi{e ne bi trebalo da se zadu`uje dosada{wim tempom.

Posledwa bitka za pove}awe minimalca Na sutra{woj sednici Socijalno-ekonomskog saveta socijalni partneri poku{a}e posledwi put da usaglase stavove o minimalnoj ceni rada u prvoj polovini ove godine, ali }e razgovarati o Vladinim merama za ubla`avawe posledica krize i spre~avawe {trajkova u Srbiji. Kako “Dnevnik” saznaje, poslodavci, koji su u protekla dva meseca odbijali i pomisao da se u prvoj polovini ove godine cena minimalnog rada pove}a, sada su spremni na to da pristanu na zahtev sindikata da se minimalac pove}a na 92 dinara po radnom satu, odnosno da bude 16.008 dinara, umesto 15.138, koliko je iznosio u drugom delu pro{le godine. Me|utim, da bi to prihvatili, poslodavci imaju svoj uslov, a to je da im se za procenat za koji se uve}a minimalac – pove}a neoporezovani deo zarada. Bez toga nisu spremni da prihvate pove}awe minimalca od pet dinara po radnom satu. Vaqa podsetiti na to da je minimalna cena rada ve} trebalo da bude utvr|ena, ali da socijalni partneri u protekla dva meseca nisu uspeli da se dogovore. Dok su sindikati tra`ili da

Poslodavci su spremni da pristanu na zahtev sindikata da se minimalac pove}a na 92 dinara po radnom satu, odnosno da bude 16.008 dinara umesto 15.138, ali… se minimalna cena rada pove}a barem za rast tro{kova `ivota, poslodavci su to odbijali, tvrde}i da je oko 60.000 preduze}a nelikvidno i da nema novca za isplatu ni postoje}ih zarada, a

GUVERNER TRA@I OBUZDAVAWE POTRO[WE

Srqamo ka gr~kom scenariju – Ako se nastavi pove}awe teku}e potro{we, Srbiju mo`e zadesiti gr~ki scenario – rekao je ju~e guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} na Biznis forumu na Kopaoniku. – Re{ewe za Srbiju ne mo`e biti pove}awe teku}e potro{we jer za to nema novca. Pravo re{ewe je u ve}im

javnim investicijama, a za to ima para koje su ve} odobrene, ali se ne koriste. Guverner NBS-a rekao je da }e najve}i izazov za kreatore ekonomske politike u Srbiji biti to u kojoj }e se meri plate i penzije odrediti politi~ki, a u kojoj }e meri to biti ekonomske kategorije.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

5

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,8397

99,8364

102,133

97,5402

Australija

dolar

1

65,3179

66,6509

68,1839

65,1179

Kanada

dolar

1

69,8755

71,3015

72,9414

69,6616

Danska

kruna

1

13,1406

13,4088

13,7172

13,1004

Norve{ka

kruna

1

12,1658

12,4141

12,6996

12,1286

[vedska

kruna

1

10,074

10,2796

10,516

10,0432

[vajcarska

franak

1

66,8898

68,2549

69,8248

66,685

V. Britanija

funta

1

107,884

110,085

112,617

107,553

SAD

dolar

1

71,83

73,2959

74,9817

71,6101

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 3. 2010. godine

On je istakao da u Izraelu postoji zakon po kojem svako ko predlo`i pove}awe plata mora da obrazlo`i odakle bi bile obezbe|ene pare za to. Guverner NBS-a je istakao da je u Srbiji izgleda mnogo lak{e pove}ati zarade nego izgraditi deset kilometara autoputeva.

Uvo|ewe evra nije re{ewe Ekonomista Stojan Stamenkovi}, urednik biltena MAT, ocenio je da su predlozi da se u Srbiji zameni dinar i uvede evro kako bi se uredio valutni sistem bez ikakvog osnova i pokazuju nerazumevawe funkcionisawa valutnog sistema. Time se ne bi promenilo ni{ta jer problem srpske ekonomije nije kurs, ve} su to neefikasna privreda, neizgra|en spoqnotrgovinski sektor i zaostajawe produktivnosti, kazao je on.

kamoli ve}ih. Dr`ava se nije izja{wavala, mada je svima jasno da ni woj samoj ne odgovara da se minimalac pove}ava. U Uniji poslodavaca Srbije ka`u da im je stigao dopis iz Mi-

nistarstva finansija iz kojeg je jasno da nema uslova za pove}awe minimalca jer je buxetom za ovu godinu predvi|eno da plate ostanu zamrznute, odnosno iste kao pro{le godine, dok bi svako pove}awe najmawe zarade zna~ilo da se to mora naru{iti. Tako }e sutra poslodavci “vru} krompir” prebaciti u ruke dr`ave, iako su, kako isti~u, svesni toga da ona odugovla~i s izlaskom u javnost povodom nove minimalne cene jer odbijawe da se ona pove}a, odnosno da obja{wewe da mora biti ista kao tokom cele pro{le godine, nije nimalo popularno. Gazde, me|utim, ne}e odustati od svog uslova. Ni u sindikatu nisu spremni na to da prihvate da minimalac ostane isti, ali, sude}i po prethodnim danima kada se niko od reprezenativnih sindikalnih centrala nije ni setio da prozove nadle`ne {to jo{ uvek nije utvr|ena najmawa radni~ka zarada, ne}e se previ{e ni buniti ukoliko se ni{ta ne promeni. Sva je prilika da }e Vlada Srbije, kao {to je to u~inila i letos, sama utvrditi, odnosno potvrditi, postoje}i minimalac jer saglasnosti ni sutra ne}e biti. Q. Male{evi}

we buxeta, tako da kapitalni deo u buxetu bude ve}i a konto potro{we. Trodnevni forum, sedamnaesti, okupio je vi{e od 400 u~esnika, od kojih }e 80 govoriti na skupu koji za temu ima period posle krize i to kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize. Me|u u~esnicima skupa, koji organizuju Savez ekonomista Srbije i Udru`ewe korporativnih direktora Srbije, su ministri u Vladi Srbije, predstavnici dr`avnih institucija, ekonomisti, privrednici i ambasadori nekoliko najrazvijenijih zemaqa. PROCENA IZ SVETSKE BANKE

Srbija }e porasti dva posto Glavni ekonomista Svetske banke Du{an Vujovi} izjavio je ju~e Tanjugu da o~ekuje da }e Srbija u ovoj godini ostvariti projektovani privredni rast od oko dva posto, ocewuju}i da }e za wegovo odr`avawe i podizawe na `eqeni nivo, od pet do {est posto godi{we, morati da se zavr{e reforme privrede. – Srbija je, za razliku od ve}ine zemaqa, u{la u krizu “s bremenom nezavr{enih reformi”, tako da, osim neposrednog izlaska iz krize, kao kratkoro~nog pada ekonomske aktivnosti, mora da zavr{i i reforme – istakao je on. Vujovi}, koji u~estvuje u radu Biznis foruma na Kopaoniku, istakao je da }e stabilnost i odr`ivost rasta srpske privrede zavisiti od sposobnosti Vlade da ostvari reforme koje su neophodne da bi Srbija trajno privukla investitore. – Sve na{e analize pokazuju da Srbija, da bi odr`ala i vratila rast BDP-a, mora da ide u nove grane i nije mogu}e vra}ati proizvodwu starog tipa, koja je bila zasnovana na supstituciji uvoza iz 1989. – rekao je Vujovi}. Po wegovim re~ima, treba osnivati nove industrije, prilago|ene novim uslovima u svetu, a to kqu~no zavisi od “institucija sistema, odnosno ekonomske politike i privrednih reformi”.

DIANA DRAGUTINOVI] PREDLA@E PORESKU REFORMU

Pove}ati PDV, smawiti namet na plate Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je ju~e da bi su{tina fiskalne reforme trebalo da se svede na pove}awe poreskog optere}ewa potro{we, odnosno PDV-a, uz istovremeno smawewe fiskalnog optere}ewa zarada. – Kada bih mogla sama da odlu~im, to bih u~inila – izjavila je ministarka finansija ju~e na Biznis-forumu na Kopaoniku. Uz konstataciju da je porez na zarade relativno nizak i da ima

{qavawa, kazala je ministarka finansija. Ona je rekla da se udeo sive ekonomije u stvarawu BDP-a u Srbiji procewuje na 30 odsto i da bi smawewe optere}ewa na zarade svakako moglo doprineti legalizaciji svih onih koji rade na crno, odnosno onih koji zarade primaju preko minimalca, dok ostatak primaju u gotovini. Ministarka finansija je ukazala na to da bi se pove}awem PDV-a uz istovremeno smawewe

Ministarka ka`e da bi se neoporezivi deo zarada mogao pove}ati sa sada{wih 6.000 na oko 16.500 dinara, a da se istovremeno pove}a PDV malo prostora za wegovo daqe smawewe, ona je naglasila da bi se neoporezivi deo zarada mogao pove}ati sa sada{wih 6.000 na oko 16.500 dinara, a da se istovremeno pove}a PDV. To bi bilo neutralno u odnosu na prihode buxeta, a pozitivno bi uticalo na privla~ewe stranih direktnih investicija, legalizaciju sive ekonomije i nova zapo-

poreza na zarade smawio udeo sive ekonomije u Srbiji. – Paralelno s tim pove}alo bi se poresko optere}ewe iz uvoza, dok bi se smawilo optere}ewe faktora rada. To bi pozitivno uticalo na proces reindustrijalizacije u Srbiji, a ne bi imalo negativne efekte na izvoz i investicije – kazala je Diana Dragutinovi}.

Ona je dodala da bi vremenom trebalo eliminisati izvesne podsticaje i osloba|awa od poreza, i zalo`ila se deevrizaciju, odnosno smawewe uticaja evra na ekonomske tokove u Srbiji. – Ni ja ne volim visoke poreske stope, ali ako moram da biram izme|u ve}ih poreskih stopa i prazne dr`avne kase, moje srce je uvek na strani ve}ih poreskih stopa – kazala je ministarka finansija.


6

POQOPRIVREDA

sreda10.mart2010.

PAJTI] KOD IZRAELSKOG MINISTRA

Vojvo|anski agrar mamac za investitore Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} se ju~e u Tel Avivu sastao s ministrom poqoprivrede Izraela Simonom [alomom i predstavnicima poslovne zajednice ove zemqe. Pajti} je u Izrael otputovao u okviru dr`avne privredne delegacije koju predvodi ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{a Dragin. – Svrha susreta bila je predstavqawe investicionih potencijala na{e pokrajine i podsticajne mere Vlade Vojvodine kojima se stimuli{e svaka investicija koja otvara nova radna mesta na teritoriji APV. Te mere su kako finansijske tako i logisti~ke, i obuhvataju delatnost razli~itih sekretarijata, od Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj do

Pokrajinskog fonda za podr{ku stranom ulagawu – VIP fonda – rekao je predsednik vojvo|anske vlade nakon ju~era{weg sastanka, i dodao da ~etrdeset procenata ukupne proizvodwe u Vojvodini ~ine proizvodi agroindustrije, i zbog toga je i interes investitora iz Izraela upravo vezan za ovu vrstu investicija. Uzvratna poseta Izraelu, koja }e trajati do 10. marta, dogovorena je oktobra pro{le godine tokom boravka izraelskog ministra poqoprivrede i ruralnog razvoja Simona [aloma u Srbiji. Po programu posete predvi|eno je vi{e sastanaka u Ministarstvu poqoprivrede i ruralnog razvoja, kao i nekoliko susreta s privrednicima, predstavnicima i stru~wacima iz izraelskih agrotehnolo{kih kompanija

Raste izvoz poqoprivrede Poqoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarile su u januaru ove godine izvoz od 117 miliona dolara, {to predstavqa rast od 3,8 posto u odnosu na isti mesec 2009. godine, navedeno je u najnovijem biltenu Privredne komore Srbije “Konjunkturni trendovi”.

Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, izvoz poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda u januaru u~estvovao je u ukupnom robnom izvozu iz Srbije s 20,5 odsto. Vrednost uvoza od 63,6 miliona dolara je 2,8 odsto mawa od uvoza ostvarenog u januaru 2009. godine, a wegovo u~e{}e u ukupnom robnom uvozu iznosi {est odsto. Suficit u spoqnotrgo-

TUMBAWE U „AGROBA^KOJ”

Odo{e svi radnici – Od 171 radnika poqoprivrednog preduze}a “Agroba~ka” u Ba~u, 159 je prihvatilo da bude progla{eno tehnolo{kim vi{kom jer }e im pripasti otpremnine, ~iji iznos zavisi od godina sta`a – izjavio je Tanjugu zamenik zastupnika akcijskog kapitala te firme Radovan Damjani}. On je objasnio da je “159 radnika progla{eno vi{kom, zahvaquju}i Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj koje je za otpremnine odobrilo 58 miliona dinara”. Zaposleni s vi{e od deset godina radnog sta`a dobi}e otpremninu od deset prose~nih bruto zarada u Srbiji, ili po 406.000 dinara. Onima koji su u preduze}u “Agroba~ka” imali mawe od jedne decenije radnog sta`a pripa{}e 110 evra po godini. Otpremninu je odbilo da primi 12 radnika.

vinskoj razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda u januaru 2010. godine iznosi 53,4 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 184 odsto. Najva`niji proizvodi agrarnog porekla u januarskom izvozu bili su `uti kukuruz (16,2 miliona dolara), malina rolend, smrznuta, bez dodatka {e}era (8,4 miliona dolara), rafinirani {e}er od {e}erne repe (7,2 miliona dolara), smrznuta malina griz (4,3 miliona dolara), jabuke (3,6 miliona dolara) i pivo dobijeno od slada u bocama (tri miliona dolara). Na uvoznoj strani, me|u agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa “nekonkurentnih” proizvoda – sirova kafa (4,3 miliona dolara), sve`e slatke pomoranxe (3,3 miliona dolara), banane (2,9 miliona dolara) i klementine, sve`e ili rashla|ene (1,4 miliona dolara). Stru~waci isti~u da poqoprivreda Srbije ima {ansu da nastavi s zna~ajnijim izvoznim trendom i ovoj godini, u kojoj se, uz pretpostavku da godina bude rodna, o~ekuje izvoz u vrednosti od najmawe dve milijarde dolara. Uz uvoz, za koji se o~ekuje da }e biti mawi nego u 2009. godini, agrar bi mogao da ostvari devizni priliv vredan izme|u 700 miliona i milijardu dolara.

DNEVNIK

Prihraniti p{enicu dok ima mraza Zbog raskva{enog zemqi{ta kasni prihrawivawe, od kojeg }e umnogome zavisiti prinos p{enice, odnosno razvoj biqke. Stru~waci stoga apeluju na poqoprivrednike da ne ~ekaju s prihranom ve} da taj posao obave {to pre. – Sada bi trebalo koristiti jutarwe mrazeve i obavqati prihranu rano, dok se zemqi{te ne otkravi. U narednih nekoliko dana se predvi|a hladno vreme i to se bi trebalo iskoristiti za ovaj posao. Kad vetar duva to i nije zgodno, ali rok za prihranu polako isti~e, a mo`e se desiti da naglo otopli i da zakasnimo s tim – ka`e za na{ list prof. Miroslav Male{evi}, stru~wak novosadskog Instituta za

ratarstvo i povrtarstvo. – Svakako treba ubrzati ovaj posao jer je deficit azota veliki i ako se dovoqna koli~ina ne da na vreme, to mo`e imati ozbiqne posledice. To mo`e zna~ajno uticati na prinos. On dodaje da je problem i to {to se na niskim terenima pojavquje podzemna voda, koja tako|e {teti biqkama. – Ratare na ni`im terenima mu~i le`e}a voda. Deset do 15 odsto povr{ina u Banatu ima taj problem i ne mo`e se u wive dok se ne osu{e. I tu }e usevi patiti od nedostatka azota i treba gledati da se ne{to uradi dok je zemqi{te smrznuto – poru~uje Male{evi}. S. G.

[E]ERNA REPA NA LAWSKIM POVR[INAMA

[e}erane ogulile cenu slatkog korena Ove godine {e}ernom repom bi}e zasejano 64.000 hektara, koliko smo imali i lane, ali poqoprivrednici ne}e mo}i da ra~unaju i na pro{logodi{wu odli~nu zaradu, kada su neki “vadili” i po hiqadu i po evra po hektaru, jer su {e}erane umawile cenu slatkog korena. Ta~nije, ona je ista, ali vi{e ne}e biti onako visokih stimulacija kao pro{le godine. Proizvo|a~i mogu ra~unati na “osnovicu” od 27 dinara po kilogramu i neka dodatna pla}awa, ali paorska zarada }e biti umawena. Ipak, {e}erna repa je i ove godine vrlo aktraktivna za setvu. – Cena je ove godine ni`a nego pro{le. Jednostavno, morali smo da je umawimo jer bi uz cene iz pro{le i pretpro{le godine {e}erna industrija prestala da postoji. Sada je kilogram {e}erne repe 2,7 dinara na bazi digestije od 16 odsto – ka`e za “Dnevnik” direktor u fabrici {e}era u @abqu @eqko Kova~evi}. – Lane smo stimulisali proizvo|a~e na osnovu prinosa {e}erne repe. Nastojali smo da im iza|emo u susret tako da oni koji ostvare ve}i prinos dobiju i vi{e para po kilogramu {e}erne repe, ali to nije imalo `eqene efekte jer su neki proizvo|a~i sejali vi{e repe nego {to {to su ugovorili, a ciq nam je zapravo bio da stimuli{emo proizvodwu ve}e koli~ine repe po hektaru jer je to jedini na~in da {e}erna

~etiri ili pet godina, kada je kilogram bio 52 ili 53 dinara. Sada je fabri~ka cena 48-49 dinara po kilogramu {e}era. – Proizvo|a~i treba da imaju svoju zaradu, ali i mi moramo imati profit i interes da radimo. Pri tome, i dr`ava bi morala imati vi{e sluha, ali od we nemamo odgovore. Hrvatska je, recimo, lene davala stimulaciju oko 540 evra po hektaru {e}erne repe, ove godine daje 320 evra. Uz tu dr`avnu pomo} wihovi proizvo|a~i odli~no prolaze. A na{a dr`ava, i pored toga {to godi{we od izvoza {e}era ostvari oko 130 miliona evra, ne pokazuje taj interes i dolazimo u situaciju da svake godine zatvorimo po jednu {e}eindustrija u ovoj dr`avi opstane i nastavi da radi – obja{wava na{ sagovornik, podse}aju}i na to da su na{e {e}erane slatki koren pla}ale najvi{e u okru`ewu. – U Nema~koj je, recimo, tona pla}ana 27 evra, u Hrvatskoj od 28 do 29 evra, u Gr~koj 29, proizvo|a~i u Srbiji su dobijali od 32 do 34 evra po toni – ka`e Kova~evi}, dodaju}i da }e i na{i paori sada mo}i da ra~unaju na oko 28 evra po toni. – Na{i proizvo|a~i su na ovoj kulturi zara|ivali i nekoliko puta vi{e nego na drugim, me|utim {e}erna industrija Srbije to ne mo`e da pla}a. On napomiwe da je cena {e}era jo{ uvek ni`a nego pre

– Do 24. marta, po prognozama, bi}e ki{ovito i ne treba `uriti sa setvenim radovima. I ranije se de{avalo da je setva po~iwala krajem marta i zavr{avala po~etkom aprila i to nije neuobi~ajeno – ka`e za “Dnevnik” rukovodilac Odeqewa za {e}ernu repu pri novosadskom Instititu za ratarstvo i povrtarstvo Milorad Raji}, uz savet proizvo|a~ima da do tada “do perfekcije” pripreme svoje ma{ine, kvalitetno seme i mineralno azotno |ubrivo. Kada to vreme dozvoli, odnosno kada u|u u parcelu, treba da su spremni za rasturawe |ubriva i predsetvenu obradu. Setva mora biti zavr{ena za nekoliko dana, nagla{ava on dodaju}i da, ako se ranije u|e u pacelu, mo`e do}i do sabijawa zemqi{ta, usled ~ega cele godine koren {e}erne repe slabo raste i biqka ne mo`e da postigne optimum u povr{ini i kvalitetu.

Izvoz u Hrvatsku – U Hrvatsku verovatno ne}e oti}i ve}e koli~ine {e}erne repe, mo`da s oko dve-tri hiqada hektara. Za taj izvoz }e se opredeliti proizvo|a~i koji su bli`i granici s Hrvatskom jer se transport repe ne isplati na ve}e udaqenosti. Pored toga, lane hrvatske {e}erane nisu sve isplatile – ka`e @eqko Kova~evi}, uz ocenu da }emo imati repe dovoqno i za nas i za izvoz. ranu. Trenutno ih je u Srbiji {est, a bilo ih je 15 – ka`e Kova~evi}. [e}erana u @abqu ugovori}e ukupno 8.000 hektara repe za va|ewe. To je i uobi~ajena povr{ina, zapravo ona normirana kapacitetom fabrike. Ina~e, stru~waci poru~uju paorima da ne `ure sa setvom ove kulture.

Kada je cena slatkog korena u pitawu, on napomiwe da se osnovna od 2,7 dinara nije mewala ve} ~etiri godine, ali da se to ra~una u dinarima, a sav utro{en repromaterijal u evrima. Tu je raspon izme|u utro{ka repromaterijala i finalne robe koja se napla}uje, obja{wava Raji}. S. Glu{~evi}

KAKO DO OBE]ANE PREMIJE OD 14.000 DINARA PO HEKTARU

^uvajte sve fiskalne ra~une Ratarska proizvodwa u Srbiji bi}e u 2010. regresirana sa 14.000 dinara po hektaru, a davawa su raspore|ena tako da se 4.000 dinara daje za deklarisano seme, 4.000 dinara za dizel-gorivo i 6.000 dinara za mineralno |ubrivo. Setva je na pragu, nabavka reprometerijala uveliko traje, a paorima ostaje jo{ nekoliko nedoumica vezanih za isplatu premija od 14.000 dinara po hektaru. – Ministarstvo poqoprivrede svojom agrarnom politikom promovi{e primenu svih agrotehni~kih mera u poqoprivrednoj proizvodwi jer je to jedini na~in da se pove}aju prinosi, snize tro{kovi proizvodwe i na kraju ostvari ve}i profit – izjavio je ju~e za “Dnevnik” pomo}nik republi~kog ministra poqoprivrede Milan Stegi}. – S tim u vezi, i u 2009. godini i u 2010. Ministarstvo poqoprivrede ispla}uje regres za gorivo, seme i |ubrivo. Za gorivo i seme

poqoprivrednici dostavqaju ra~une koji se refundiraju u punom iznosu, a najvi{e 4.000 po hektaru. Za |ubrivo poqoprivrednici moraju da dostave vi{e ra~una, odnosno 9.000 di-

od 5.000 dinara. Dakle, konzistentnost u agrarnoj politici postoji. Oni koji ne budu upotrebqavali dovoqno |ubriva i ne budu po{tovali zahteve agrotehnike na svojim wivama,

Mo`da i mawe Iako je Uredba usvojena pre ne{to vi{e od dve nedeqe, u Ministarstvu poqoprivrede ozbiqno razmi{waju i o tome da se kod nabavke mineralnih |ubriva potrebna suma fiskalnih ra~una smawi sa sada propisanih 9.000 dinara. Koliko }e smawewe biti i da li }e ga biti, precizno }e se znati narednih dana kada se urade dodatne analize. U svakom slu~aju, paori treba da ~uvaju sve fiskalne ra~une i, naravno, da kupe mineralno |ubrivo jer ih glava ne}e boleti ni od vi{ka ra~una ni od vi{ka ve{taka koji }e upotrebiti u usevima. Naime za 9.000 dinara trenutno mo`ete kupiti taman onoliko |ubriva koliki je minimum za iole pristojnu agrotehniku. Na primer to je taman dovoqno za otprilike oko 150 kilograma NPK |ubriva i pride za jo{ 250 kilograma azotnih hraniva. Pa ako i toliko kupite u upotrebi po hektaru ne}ete biti na gubitku. nara ra~una da bi ostvarili subvenciju od 6.000 dinara. Isti princip je bio i lane, kada su morali da dostave 7.500 dinara da bi ostvarili regres

ne mogu o~ekivati pun regres od dr`ave. – Napomiwemo i da u podno{ewu zahteva za regres za repromaterijal postoje dva roka:

prvi je u maju i junu, a drugi je u septembru. To poqoprivrednicima ostavqa sasvim dovoqno vremena da pribave ra~une, kako za azotno mineralno |ubrivo za prihranu, tako i za NPK |ubrivo. Primenom ove koli~ine |ubriva sprove{}e se optimalne agrotehni~ke mere – rekao je Stegi}. Ina~e, pravo na premije po hektaru imaju poqoprivredna

gazdinstva koja su obavila registraciju do 31. marta. Uslov je i da do 30. aprila ove godine plate glavni deo duga po osnovu doprinosa za penziono osigurawe u visini obaveze za 2009. godinu ili da su postali osiguranici PIO fonda tokom ove godine, ali pre podno{ewa zahteva za regresirawe reprometrijala. D. U.


ZBOG ZAUZETOSTI PREDSTAVNIKA GRADA

ZBOG PRODAJE NA DIVQE

Cve}arima 17 prijava

Opet odlo`en socijalni dijalog Socijalni dijalog predstavnika grada i Sindikata zaposlenih u stambeno komunalnoj delantosti s miriteqem profesorom beogradskog Pravnog fakulteta @arkom Kuli}em odlo`en je ju~e zbog zauzetosti gradskih ~elnika. Novi sastanak Kuli} je zakazao za naredni utorak. Pro{le sedmice dva pregovara~ka tima opet se nisu sastala zbog obaveza predstavnika Grada. Rok

za mirno re{avawe spora je ve} istekao, a socijalni dijalog traje blizu godinu dana. Dva pregovara~ka tima nastoje da s Kuli}em prevazi|u nesuglasice povodom jednostranog otkazovawa delova kolektivnog ugovora u komunalim firmama od strane osniva~a (Grada) u delu finansijskih primawa i zbog odluke Skup{tine grada da se komunalcima smawe plate od pet do 15 odsto. Z. D.

Zbog prodaje cve}a na ulicama {irom grada za 8. mart, komunalna inspekcija je imala pune ruke posla. [ef te inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za „Dnevnik“ da su komunalni inspektori napisali 17 mandatnih kazni, jednu i naplatili, a u sedam slu~ajeva su oduzeli robu. - Op{ti je utisak da ove godine nije bilo previ{e haosa po gradu kada su u pitawu uli~ni prodavci cve}a. Razlog tome je {to je grad odobrio da se u centru postave besplatne tezge gde su prodavci mogli da prodaju cve}e. Mada su one bile predvi|ene samo za prodavce s registrovanim radwama, dozvolili smo i ostalima da tu izla`u cve}e – ka`e Jakovqev. Isti~e da su se i prodavci cve}a izve{tili, pa sada recimo kada ga prodaju kod Futo{ke pijace, stanu na parking gde im ovi inspektori ne mogu ni{ta, jer je za taj deo zadu`eno preduze}e „Parking servis“. Q. Na.

Novosadska sreda10.mart2010.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

KRPE SE NAJKRITI^NIJE SAOBRA]AJNICE, A GRAD POSLE O[TRE ZIME TRA@I NOVAC ZA TRAJNO SANIRAWE

Istekla garancija

Rupe i{tu desetine miliona evra

e morate biti dokoni {eN ta~ da bi primetili kako nam se grad ovih dana i doslov-

no kruni pred o~ima. ^ak i ako ste u `urbi i gledate svoja posla, neminovno }ete po plo~nicima gaziti {ut, gips i malter sa fasada koje se osipaju. Kolovozi su puni rupa koje putari jedva sti`u da popune. Skoro da i nema komunalnog sistemima koji zimus bar jedanput nije kiksnuo... A nije samo zima kriva. Ki{a, sneg, mraz i vetrovi ipak ne mogu ba{ sve da pokvare i to tokom samo jedne sezone. Ve}i deo odgovornosti, drugim re~ima krivice, le`i na na{em nemaru, neodgovornosti i rezonovawu po principu “od danas do sutra”. Ta~nije, na nemaru i otaqavawu odgovornosti onih ~iji je posao da obezbede

da se gra|ani ose}aju dobro u svome gradu, umesto da budu wegovi zarobqenici. Nadle`ni kao mantru ponavqaju da nema novca. Me|utim, i kad ga je bilo, nije se tro{io tamo gde treba. Krpilo se, otaqavalo, odlagalo za sutra. I tako iz mandata u mandat... Nekada, u boqa vremena, sva tehnika za ku}u kupovala se odjednom. Nije bilo problema dok je bila pod garancijom. Me|utim, ako niste zvali majstora ~im ve{ ma{ina po~ne da curi, mala ringla ne mo`e da dosegne trojku, a televizor izgubi boju, obi~no je sve odjednom oti{lo do|avola... Onda, zahvat u slamaricu ili u banku po kredit pa sve ponovo. Ali, rekoh, to su bila boqa vremena... I. Sabado{

SUTRA JE SVETSKI DAN BUBREGA

Redovno kontrolisati dijabetes Povodom sutra{weg Svetskog dana bubrega, u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa N « ovi Sad», Zmaj Ogwena Vuka 19, Odeqewe interne medicine, bi}e odr`ana besplatna kontrola mikroalbuminurije (vrsta belan~evine). Dijabeti~ari, s izve{tajem lekara specijaliste ili dijabeti~kim kartonom, sutra od 9 do 11 sati mogu doneti prvu jutarnju mokra}u u kojoj }e medicinska sestra Savetovali{ta utvrditi eventualno prisustvo albumina. Najsigurnije je da pacijenti mokra}u donesu u sterilnoj posudi za urin, koju mogu kupiti u svakoj apoteci. Svi posetioci akcije }e biti informisani i o zna~aju redovnih kontrola dijabetesa. B. M.

V REMEPLOV

Radnici „Puta“ ve} dva dana, po hitnim inspekcijskim nalozima, saniraju udarne rupe na delovima Futo{kog puta, u Ulici ]irila i Metodija, Uspenskoj i Bate Brki}a, koriste}i relativno lepo vreme jer se ve} danas o~ekuje sneg, pa pomenuti posao ne}e mo}i da se radi. U ovom preduze}u ka`u da je krpqewe privremeno re{ewe, dok je trajno potpuno presvla~ewe ulica novim asfaltom, i dodaju da je pri kraju izrada elaborata o stawu saobra}aj-

Postoji nekoliko varijanti da se izna|e novac za sre|ivawe ulica – rebalans buyeta, uzimawe kredita ili davawe poslova stranim kompanijama (Sini{a Bubwevi}) nica u gradu, koju je najavio i gradona~elnik Igor Pavli~i}. Kako saznajemo, elaborat treba, pored stawa saobra}ajnica u gradu i prigradskim naseqima, da poka`e i koliko }e novca biti potrebno za ozbiqnije popravke kolovoza i {ta }e biti prioriteti. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} ka`e da je ~iwenica da za sre|ivawe ulica u gradu nema dovoqno novca jer je zima bila jaka, te je deo para preusmeren za funkcionisawe Zimske slu`be. On je dodao i da su zbog lo{eg stawa neke ulice i bulevari u gradu po~eli da „tonu“, poput Bulevara oslobo|ewa, Mihajla Pupina, Wego{eve ulice... Zbog

Previ{e kratera za obi~no krpqewe

toga je, prema wegovim re~ima, potrebna ozbiqnija rekonstrukcija za koju trenutno nema para. Bubwevi} pritom procewuje da je za ozbiqno sre|ivawe gradskih ulica i wihove infrastrukture u ovom trenutku potrebno vi{e od milijardu dinara (10 miliona evra) i dodaje da bi se taj novac iskoristio za temeqno sre|ivawe saobra}ajnica, kako bi one kasnije mogle normalno da se odr`avaju.

- Radi}emo ono {to se bude moglo. Postoji nekoliko varijanti da se izna|e novac ali }emo videti da li }e to biti preko rebalansa buxeta grada, uzimawa kredita, ili mo`da davawa poslova nekim stranim kompanijama koje `ele da rade ovde. Sve u svemu, svaka akcija koja se bude preduzela mora biti pod kontrolom Grada - napomenuo je Bubwevi}. B. Markovi}

Vanparni~ni odsek na novoj adresi Vanparni~ni odsek Osnovnog suda u Novom Sadu (ostavinski i drugi vanparni~ni postupci) po~eo je s radom na novoj adresi - na Bulevaru oslobo|ewa 58 u Novom Sadu, saop{teno je ju~e iz Osnovnog suda. Podnesci koji se odnose na vanparni~ne predmete podnosi}e se i daqe u sedi{tu Osnovnog suda u Novom Sadu u Sutjeskoj broj 3, dok }e se ro~i{ta odr`avati na novoj adresi, odnosno u zdawu na Bulevaru oslobo|ewa 58 u Novom Sadu. M. B.

Prvi advokat {okiran neradom Sen}anin Jovan Mu{katirovi} je 10. marta 1773. u Pe{ti polo`io advokatski ispit, i tako postao ne samo prvi zvani~no priznati advokat Srbin, ve} i jedan od prvih advokata u Austrijskom carstvu. Odmah se doselio u Novi Sad i tu otvorio kancelariju. Advokatsko zvawe i {iroko obrazovawe, kao i poznavawe pet jezika uz obavezni latinski, omogu}ilo mu je da dobije najve}e, ta~nije, najboqe pla}ene parnice

i druge poslove. Tako je, na primer, po zadatku dobijenom od Srpskog crkvenog narodnog sabora u Temi{varu, napisao studiju o Srbima i wihovim pravima u Ugarskoj. Na podsticaj Dositeja Obradovi}a, prikupqao je narodne poslovice, a napisao je i {tampao raspravu o praznicima u Srba. Oni su tada u kalendaru imali ~ak 170 neradnih dana, pa se Mu{katirovi} zalagao da se taj broj znatno smawi. N. C.

Obilazak radova na KCNS Predsednik Sup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, direktor KCNS-a Laslo Bla{kovi} i ~lan Gradskog ve}a za kulturu Anderej Bursa} obi}i }e danas finalne radove na zgradi Kulturnog centra Novog Sada.

Rekonstrukcija zgrade koja se nalazi u Katoli~koj porti i datira iz 1938. godine, zapo~eta je pre godinu i po dana, a posle kra}e pauze nastavqena 10. septembra 2009. godine. N. V.

Predavawe o Tolstoju Predavawe „Ispovest Lava Tolstoja“ profesora dr Vitomira Vuleti}a bi}e odr`ano danas u 18 ~asova, u sve~anoj sali Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti; a povodom 100 godina od smrti Tolstoja. Ogranak SANU nalazi se u Ulici Nikole Pa{i}a 6. I. D.

Foto: G. Jovi}

PRILAZ SNP-u ZREO ZA RENOVIRAWE

Mermeru sjaj do ro|endana? Mermerna plo~a sa prvog stepenika na prilazu koji vodi ka Srpskom narodnom pozori{tu (SNP), ju~e je odlomqena le`ala tik do mesta na kojem se nalazila. To je samo jo{ jedno u nizu o{te}ewa platoa na Pozori{nom trgu, a uskoro se o~ekuje i wegova sanacija, kazala nam je ju~e {efica PR centra SNP-a Miwa Lagator. - Sve je po~elo dok je vo`en skejt bord na stepeni{tu. Odlomqena plo~a je znak da je ovoj na{oj staroj gradskoj dami potrebno renovirawe. Ono se i planira. Slede}e godine SNP slavi 150 godina postojawa, pa je u planu da se uz podr{ku pokrajine i nadamo se Grada i republike, zgrada renovira. Da zablista – rekla je Lagator. Do proslave povodom veka i po postojawa pozori{ta, ostaje nada da }e skejteri mesto za trening i razonodu prona}i u najavqenom skejt parku. S. T.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8.30 do 12 sati, Ulica Jo`efa Atile, deo Petefi [andora, crpka Telep. Od 9 do 13 Bulevar cara Lazara od broja 86 do 92 i Krilova. Od 8 do 10 deo ulice Ra~kog od nadvo`waka prema Barutani. Od 8 do 15.30 Modene od 1 do 3, Zmaj Jovina 1 i od 2 do 4. Rumenka od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Kisa~ od 8 do 13 povremeno u pojedinim ulicama. Beo~in od 8 do 13 \ure Jak{i}a i deo Branka Radi~evi}a. ^erevi} od 8.30 do 13.30 deo naseqa Brazilija na izlazu prema ^erevi}u.


NOVOSADSKA HRONIKA

sreda10.mart2010.

c m y

8

DNEVNIK

ZBOG NAJSKUPQIH KOMUNALNIH TAKSI U ZEMQI, GRAD GUBI REKLAME A ZASTUPNICI KORPORACIJA NAJAVQUJU I TU@BU

Novi Sad petostruko papreniji od Beograda ZBOG KLIZI[TA U SREMSKIM KARLOVCIMA

U dvori{te palo sto kubika zemqe U no}i izme|u ponedeqka i utorka ve}a koli~ina zemqe odronila se u dvori{te Qiqane Krsti} u ulici Svetozara Markovi}a u Sremskim Karlovcima ne povrediv{i pritom nikoga. Prema proceni na~elnika op{tinskog Odeqewa za komunalno stambene poslove i za{titu `ivotne sredine Milivoja Duvwaka, odronilo se vi{e od 100 kubika zemqe, koja je delom pala na pomo}ni objekat u dvori{tu Krsti}evih onemogu}iv{i na taj na~in kori{}ewe te {upe. - Ku}u porodice Krsti} od brega sada deli oko osam metara, ali smatram da ona nije ugro`ena ka`e Duvwak. - U opasnosti je, koliko je moglo da se proceni odozdo, ku}a iznad Krsti}eve, koja izlazi na Pupinovu ulicu. Opasnost od daqeg odrowavawa bila

bi izbegnuta izgradwom poptornog zida. Ono {to lokalna samouprava mo`e da ponudi za sada jeste pomo} oko uklawawa zemqe, ali to ne preporu~ujemo da breg ne bi ogoleli. Pre vi{e godina dogodilo se isto na tom mestu. Op{tinski gra|evinski inspektor \or|e Uro{evi}, koji do trenutka kada smo mu se obratili nije iza{ao na teren, ka`e da u ovakvim slu~ajevima mo`e samo da zabrani upotrebu odre|ene zone za stanovawe dok se ne otklone nedostaci, {to je u nadle`nosti vlasnika. Da li }e i koliko op{tina pomo}i, zavisi od wene finansijske mo}i. Sli~an problem od pre nekoliko godina postoji i u Sremskoj ulici gde je tako|e neophodna izgradwa potpornog zida koji bi {titio tri ku}e. Z. Ml.

Zbog visokih komunalnih taksi za isticawe reklama u Novom Sadu, preduze}e „Juspektrum“ iz Beograda koje se bavi ovom delatno{}u primorano je da skine tri najve}e reklame u centru grada jer, kako tvrde, wihovi klijenti ne mogu toliko novca da zarade koliko im je potrebno da bi se reklamirali. Menaxer u tom preduze}u Radomir Niko-

Banka uklonila reklamu Navode}i upe~atqivije reklame u centru, ~ije je uklawawe najavila Komunalna inspekcija u saradwi sa JKP „Stan“, u ju~era{wem tekstu „Stop za reklame bez dozvole“ pomenuta je i reklama „Unikredit banke“ na uglu Trga slobode i Ulice Modene. Me|utim, rukovodstvo banke je u me|uvremenu nalo`ilo da se pomenuta reklama ukloni, bez potrebe za intervencijom inspektora. Izviwavamo se ~itaocima i Unikredit banci zbog ovog previda. R. Nh. li} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da je ve} skinuta velika reklama „Unikredit banke“, a da sada sledi skidawe „Karneksove“ i jo{ dve reklame u Ulici Modene. Mnogi klijenti koji su se reklamirali u Novom Sadu po~eli su da im otkazuju ugovore, jer ne mogu da pla}aju tolike tro{kove reklamirawa. - Zbog nepromi{qenosti gradskih ~elnika, bi}emo primorani da tu`imo Grad Novi Sad, zbog velike {tete koju na-

nose na{em preduze}u, klijentima i skup{inama stanara. Ujedno }emo zatra`iti i sastanak sa gradskim ocima. Naime, Novi Sad je sedam puta mawi grad od Beograda, a takse su i do deset puta skupqe nego tamo. Primera radi, za reklamirawe u Beogradu u prvoj zoni preduze}e je du`no da plati komunalnu taksu na godi{wem nivou 1,1 miliona dinara, dok je u Novom Sadu za istu taksu potrebno izdvojiti bezmalo 5,5 miliona dinara – ka`e Nikoli} i dodaje da je za reklamirawe na Slaviji u Beogradu komunalna taksa 600.000 dinara godi{we, dok je u Novom Sadu, recimo u ulici Modene, za istu reklamu potrebno dati ~ak 8,5 miliona dinara. Kako ka`e, klijenti ne mogu da izdvoje toliko novca jer im se ne isplati, po{to samo komunalna taksa ko{ta isto kao ceo sklopqeni posao. Novakovi} Ostaje li „Karneks” na Tanuryi}evoj palati smatra da podizawem komunalnih taksi na ovaj na~in Novi istakao je ju~e za na{ list da mo da odr`imo sastanak sa Sad ne}e napuniti buxet, ve} }e je Grad upravo tim povodom predstavnicima udru`ewa kabiti na gubitku, jer niko ne}e oformio malu radnu grupu, fexija i privrednika, kako imati novaca da im pla}a tokoja }e se pozabaviti ovim bismmo prona{li najboqe reliki namet. problemom zajedno sa ugosti{ewe i za wih i za Grad. Zato - Mi smo sklopili odli~nu sateqima i udru`ewima priih pozivam da odrede svoje radwu sa skup{tinama stanara u vrednika. predstavnike, kako bi {to pre Novom Sadu, jer su deo mogli da odr`imo sanovca dobijali od nas stanak na tu temu – naza isticawe reklama Po{to mnogi smatraju da su takse visoke, veo je Makari}. planiramo sastanak sa predstavnicima na wihovim zgradama, Upitan da prokomena tim novcem su mogli tare{e razliku izme|u kafeyija i privrednika, kako bismo da odr`avaju zgrade. cene komunalnih taksi prona{li najboqe re{ewe Me|utim, po{to su kou Novom Sadu i Beograi za wih i za Grad (@ivko Makari}) munalne takse poskudu, on je rekao da svakapele do 1.000 posto, niko cena ne bi smela toko vi{e ne}e mo}i da se rekla- Ova oblast za isticawe reliko da odstupa, a u isto vreme je mira ni na zgradama, tako da }e i klama bila je skroz zapostapodsetio da, recimo, cena komusami Novosa|ani biti na gubitvqena i finansijski i estetnalne takse za isticawe preduzeku, jer }e ostati bez dragocenih ski, a povodom toga je morao da }a u prvoj zoni u Novom Sadu gopara – ukazuje na{ sagovornik. se napravi neki red. Me|utim, di{we staje 16.500, dok je cena u ^lan Gradskog ve}a zadu`en po{to mnogi smatraju da su viBeogradu 200.000 dinara. za finansije @ivko Makari} soke komunalne takse, planiraQ. Nato{evi}

^ITAOCI PI[U SMS Foto: A. Erski

DRU@ILI SE OSNOVCI I MALI[ANI IZ DE^JEG SELA

Ruka prijateqstva deci bez roditeqa Dru`ewe dece iz Osnovne {kole „Milo{ Crwanski“ i mali{ana iz De~jeg sela, organizovanog po drugi put, u~iteqica Vesna @ivkovi}, ovog puta uprili~ila je u O[ „Milo{ Crwanski“. - Na{a {kola je jedina koja je s decom bez roditeqskog starawa uspostavila ovakav vid saradwe. Pru`ili smo im srce i ruku prijateqstva za ceo `ivot- ka`e @ivkovi} i dodaje da se prvo dru`ewe odvijalo u De~jem selu.

Dru`ewe je osmi{qeno kroz razne kreativne radionice, poput likovnih i muzi~kih, pa do dru{tvenih igara tipa domina, karata i „^ove~e, ne quti se“. - Iako smo druga~iji i `ivimo u razli~itim uslovima, treba da imamo sluha jedni za druge i da razvijemo empatiju, a razbijemo predrasude - rekla je u~iteqica. Slede}i susret isplaniran je za Uskrs, kada }e deca, kroz {arawe jaja, obele`iti ovaj praznik. I. D.

Akademija posve}ena doktorki Makfel Gradska podru`nica Dru{tva za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine, organizuje danas u 18 sati u amfiteatru Zavoda za za{titu prirode Vojvodine, Radni~ka ulica 20/a, akademiju posve}enu doktorki Ketrin Makfel. Tokom Prvog svetskog rata ona je boravila na ovim prostorima kao ~lan britanske medicinske misije, a po zavr{etku rata, u Sremskoj Kamenici osnovala prvi sanatorijum za le~ewe tuberkuloze kostiju i zglobova kod dece. Govori}e profesori Aleksandar \ur|ev i Jasmina Bjelica, te @elimir Miki}, a u umetni~kom programu }e nastupiti hor Matice srpske “Akademac”. I. S.

065/47-66-452 & 063/366-977

A da malo i kre~imo? Alo ~itao~e 064/4491... da nisi ti malo zaboravio ne{to? Kako je sad dobro 10 godina, a koga brani{ ako ti je dobar vodi ga ku}i i u`ivaj. 062/272... *** U vezi sa legalizacijom na Salajci i u Malom Beogradu o ~emu pri~ate, da li znate da li je Mali Beograd komunalno opremqen? Nije, nema puteve kanalizaciju, sre|ene ulice itd, a Salajka to sve ima. E pa zato je jeftinija legalizacija u Malom Beogradu, gospodine sa Salajke. 062/8526... *** Imam lokal u centru N.S. u ku}i mojih roditeqa (vlasnici ) i moram da skinem reklamu zato {to je spoqna fasada vlasni{tvo grada!!!??? Pitam se, za{to onda nikad nisu sredili, okre~ili istu i ne samo na{u fasadu, ve} i sve ostale u strogom centru grada, a i {ire???!!! 064/2576... *** Pogre{ih i izviwavam se za „skokove i sklekove“ poslanika ispred Parlamenta. Ve} prvog dana zasedawa po Zakonu, wegovo nepo{tovawe. Neki paradno

gazi{e skup{tinski crveni tepih, neki ga zaobi|o{e, pa i Gardu, a neki eskivira{e sve, pa ~ak i himnu.“ Bo`e pravde“ koliko to ko{ta? 063/1761... *** Prema izve{taju Stejt departmenta, Srbija je napredna transparentna me|unarodna zemqa. Uspela je u razumnom roku da pove`e narkorutu (trgovinu drogom) tri kontinenta: Aziju (od Avganistana), preko Evrope (Albanije, Crne Gore, Kosova) sa Ju`nom Amerikom (Kolumbijom), uz zdu{nu pomo} srpsko-crnogorskog „kraqa koke“. Svaka ~ast! 061/1136... *** Ostavka direktora „Stana“ gospodina Gavran~i}a je jeftin liga{ki trik. 063/8637... *** Dana 2. marta linija 7 sa Limana, posle 22 ~asa zglobno vozilo. Na Bulevaru se mo`e iza}i i u}i na sva vrata, ali na Novom nasequ voza~ trenira strogo}u te se ne mo`e iza}i na predwa vrata. Mislim da je jedini od svih voza~a koji tako radi, pa ga Vuka{inovi}u pohvalite i unapredite. 064/2850... *** Za{to sad za legalizaciju treba da platim Gradu 1.000 din, kad sam 2003. godine za tu „uslugu“, koja nikad nije izvr{ena, platio 100 dinara? Zato da bi posle sedam godina opet neko vratio sve papire, doneo nov zakon i opet tra`io taksu i naknadu? Dokle? Jel’ se iz nove

takse pla}a ona farsa sa crvenim tepihom, gardom i horom, {to je uvod u isprazna naklapawa, prostakluke i bahatost tzv. poslanika? Bogme }u opcigovati onu uplatu iz 2003, pa samo nek me neko pita za{to! 064/0484... *** Predla`em svim preduzetnicima da uklone reklame vidqive sa javne povr{ine, ali im predla`em i da ne plate porez,

Rupa do rupe, rup~aga! I na putu i na trotoaru! 064/5664... *** Po{tovani gradona~elni~e, kad }ete da uvedete red da deca mogu da iskoriste to malo zelene povr{ine za igru, a ne ku}ni qubimci, koji na svakom }o{ku i kutku serviraju nu`du u dru{tvu svojih nesavesnih gazda? 064/2016...

pa da vidimo od ~ega }e onda gospoda komunalni inspektori da `ive. Gospodo inspektori shvatite ve} jednom da ste vi obi~ni ~inovnici koji `ive od poreskih obveznika. A i da vas podsetim, trenutna situacija u kojoj se nalazimo zove se: „Svetska ekonomska kriza“. 063/501... *** Pitawe za verovatno mladog ~oveka sa br. 064/0863... Da li ima{ roditeqe i da li misli{ da ne}e{ ostariti? 064/1901...

*** Poruka „Zelenilu“! Posecite nam drve}e du` Keja! U vreme cvetawa, davimo se od paperja koje otpada sa topola i ulazi nam u stanove. Prizor uop{te nije lep, ni za nas, ni za turiste, a pogotovu za bolesne od astme. Zasadite ne{to {to nam ne}e ugro`avati zdravqe i bezbednost u saobra}aju. Jer kada dune ja~i vetar, sve se ka~i na {ofer{ajbne! 062/1758...


NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

MR[AV PO^ETAK PRODAJE GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

\enerali osigurawa” Leonid Babi} rekao je da cena zemqi{ta nije mala, ali da je preduze}e tra`ilo reprezentativnu poslovnu zgradu za sopstve-

ovakava kupovina u skladu je sa Zakonom o planirawu i izgradwi. Ipak, sude}i po po~etku prodaje gradskog gra|evin-

9

DANAS U GRADSKOM SAOBRA]AJNOM PREDUZE]U

Najatraktivniji plac oti{ao po po~etnoj ceni “Delta \enerali osigurawe” novi je vlasnik placa na Bulevaru oslobo|ewa 29, koji je kupio na ju~era{woj aukciji u Zavodu za izgradwu grada

sreda10.mart2010.

{e o~ekivali, ono na Bulevaru oslobo|ewa 29, nameweno poslovawu, prodato je po po~etnoj ceni, koja je ni`a od postignute pro{le godine od 115 miliona dinara, koju, dodu{e, pobednik licitacije nije isplatio. Ove godine planirano je da Grad zaradi oko 600 miliona dinara od prodaje zemqi{ta. U Zavodu za izgradwu grada nisu `eleli da komentari{u po~etak prodaje zemqi{ta, te su samo naveli da }e placevi na Sentandrejskom putu na Rimskim {an~evima, u Novoj ulici koja spaja ulice Mileve Simi} i Miroslava Prodanovi}a Micka, te lokacije severno od Privrednikove ulice izme|u NIT-a i NIVE, na uglu ulica Heroja Pinkija i Mornarske i u Ulici Radeta Smiqanova, verovatno biti

Penzionerske karte do{le na red Predstavnici GSP-a „Novi Sad“ i Udru`ewa penzionera danas }e imati prvi sastanak posle odluke Upravnog odbora gradskog prevoznika da produ`i va`ewe godi{wih penzionerskih karata do 31. marta. Penzioneri tra`e da ovo gradsko preduze}e postupi po preporuci gradona~elnika Igora Pavli~i}a da svi stariji od 65 godina, bez obzira na visinu penzije, imaju pravo na besplatan prevoz ove godine. U gradskom prevozniku su saglasni s tim, pod uslovom da im Grad iz buxeta plati penzionerske karte. Ove godine gradski prevoznik je do 28. februara izdavao besplatne karte samo penzionerima ~iji je ~ek bio ispod prose~ne penzije. Tako je glasila probitna Pavli~i}eva preporuka od koje je odustao pod naletom penzionerskog nezadovoqstva. Taj gnev pre dve sedmice penzioenri su iskazali i protestom pred Gradskom ku}om. Z. D.

Foto: S. [u{wevi}

PO@AR U POSTROJEWU HLADWA^E Foto: R. Hayi}

po po~etnoj ceni od 92.825.480 dinara kao jedini u~esnik. U toku dana prodat je i plac u Mitrova~koj ulici na Telepu, za koji su licitirala dva u~esnika i koji je prodat za 6,6

Buknula izolacija

ne potrebe u koju }e smestiti svoje slu`be. Na toj lokaciji predvi|ena je izgradwa dvospratnog zadawa, na placu od 515 kvadrata, a ovo je prvi gradski plac

Po`ar, koji se ju~e oko 8 sati rasplamsao u postrojewu hladwa~e na Temerinskom putu, uga{en je za mawe od sat vremena. Na licu mesta saznali smo da je vatra buknula na izolacionoj oblozi kompresora, tokom demontirawa postrojewa. Majstori su rano ujutro varili ure|aje u levom krilu objekta, a

Za plac na Bulevaru oslobo|ewa 29 interesovawe pokazalo samo „Delta \enerali osigurawe”, koje ga je i dobilo po po~etnoj ceni od 92,8 miliona dinara miliona dinara, dok mu je po~etna cena bila 5.664.594 dinara. Ostale aukcije u toku dana otkazane su, po{to nije bilo zainteresovanih investitora. Direktor Regionalnog centra Novi Sad “Delta

koji je prodat nakon {to je nakon Drugog svetskog rata ukinuta privatna svojina nad zemqi{tem. Mada je bio samo jedan u~esnik na pomenutoj licitaciji, koja time i gubi to zna~ewe,

Foto: N. Stojanovi}

skog zemqi{ta i iskazanog interesa investitora, bi}e ovo sumorna godina za gradski buxet, ako se ne{to drasti~no ne promeni. Zemqi{te od kojeg su u ZIG-u najvi-

„ZELENILO” PRO[IRUJE PROSTORIJE ZA KUPA^E NA NAJLEP[OJ PLA@I

[trandaro{ima jo{ 28 kabina Na najlep{oj novosadskoj pla`i [trand od kala na [trandu, No`ini} navodi da je konove godine bi}e vi{e kabina, {to }e posebno kurs raspisan i objavqen u pro{lu nedequ, te obradovati nove zakupce koji `ele celo leto da su potencijalnim zakupcima ukupno ponu|eda provedu na Dunavu. Portparol u preduze}u na 22 lokala. „Gradsko zelenilo“ Ivan No`ini} ka`e za - Ove godine je na{e preduze}e odlu~ilo da „Dnevnik“ da }e ovih dana po~eti pregra|iva- ostavi ~etiri lokala koji }emo sami dr`ati. we odre|enog broja velikih kabina, ~ime }e Na ovaj potez smo se odlu~ili jer smo izra~unase dobiti do 28 kabina vi{e nego sada. Tre- li da nam je to isplativije nego da ih izdajemo. nutno na ovoj pla`i ima 810 ovakvih prosto- Zelenilo }e sebi ostaviti dva lokala na plarija za kupa~e. tou, jedan kafi} kod mosta i - Na ovaj potez smo se odlugolf terene – predo~ava saCena zakupa kabina na ~ili, jer je iz godine u godigovornik. nu potra`wa za kabinama sve [trandu zna}e se za mesec Oni koji `ele da zakupe ve}a. Ovim poduhvatom }emo lokal na [trandu mogu da otdana, a kovertirane dobiti vi{e prostora, s tim kupe dokumentaciju do 15. ponude za iznajmqivawe {to }emo u ponudi imati vemarta, a ona se podi`e u zgralokala predava}e se }i broj malih kabina. Pradi ovog preduze}a na Bulevaod 15. do 22. marta vilnik za izdavawe kabina ru Mihajla Pupina 25, svakog bi}e isti kao i pro{le godiradnog dana od 10 do 14 sati. ne, a prednost }e ponovo imati oni gra|ani ko- Nakon tog perioda, od 15. do 22. marta mogu da ji pet godina i vi{e imaju u kontinuitetu zaku- dostave kovertirane ponude. pqenu kabinu – isti~e No`ini} i dodaje da }e - Oni koji ponude najvi{u cenu, a pod usloi ove godine nekoliko kabina prilagoditi i za vom da su podneli sve papire, mo}i }e da postaosobe sa invaliditetom. nu privremeni vlasnici lokala. Po~etna cena Jo{ uvek se ne zna kolika }e im biti cena za- lokala su od 60.000 do milion dinara. Naravno, kupa, a ovo bi moglo da se obelodani za mesec svaki zakupac }e biti upoznat sa uslovima {ta dana. Cenu predla`e upravni odbor preduze}a, u kom lokalu mo`e da prodaje, a {ta ne – zakqua odobrava gradsko ve}e. Govore}i o zakupu lo- ~uje No`ini}. Q. Nato{evi}

AKCIJA OMLADINE SRPSKOG POKRETA OBNOVE

Deveti mart, dan novog po~etka ^lanovi gradske organizacije Srpskog omladinskog pokreta obnove (SOPO) obele`ili su ju~e godi{wicu devetomartovskih demonstracija 1991. godine i 20. ro|endan SPO koji pada u nedequ, 14. marta. Povodom ova dva zna~ajna datuma, omladinci su gra|anima delili strana~ki materijal kao podse}awe na istorijat najve}e opozicione partije devedesetih godina. - ^lanovi omladine Srpskog pokreta obnove su 1991. godine bili deca ili ~ak nisu ni bili ro|eni, ali razumemo zna~aj tog datuma. Zato svake godine 9. mart obele`avamo kao novi po~etak i priliku – kazala je portparolka SOPO Ivana Stanimirovi}, dok je predsednik omladinske strana~ke organizacije Vladimir Krsti} naglasio da se SPO i nakon 20 godina delovawa na politi~koj sceni nije promenio ve} ostaje dosledan politici desnog centra s jasnim evropskim usmerewem. I. S.

Foto: S. [u{wevi}

ponovo ponu|eni kupcima u toku ove godine. Nova aukcija zakazana je za 15. mart, a danas }e se znati koje }e se zemqi{te na}i na prodaji. S. Krsti}

neposredno nakon toga usledila je i prijava po`ara vatrogasnoj brigadi. Na teren su iza{la dva vozila i osam vatrogasaca. Zbog razbacane penaste izolacije po ~itavom postrojewu i ispred hladwa~e, pretilo je {irewe vatre. Intervencijom novosadskih vatrogasaca, plamen je brzo uga{en. Povre|enih nije bilo. S. T.

Francuski film u CK 13 Nagra|eni francuski dokumentarni film „U ru{evinama“ autora Oliviera Mejsa bi}e prikazan ve~eras u 20 ~asova, u Omladinskom klubu „CK 13“, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Film je titlovan na srpski jezik, a ulaz je besplatan. Organizatori projekcije francuskih filmova su Francuski kulturni centar i Studentski centar. I. D.


VOJVODINA

sreda10.mart2010.

DNEVNIK

c m y

10

PROJEKTI SUBOTI^KOG VODOVODA NA ^EKAWU

Voda skupqa od 1. aprila

Prole}no umivawe In|ije IN\IJA: Javno komunalno preduze}e „Komunalac” zapo~elo je generalno sre|ivawe In|ije. Prvo na listi ovog preduze}a je ~i{}ewe i umivawe ulica,zatim uklawawe rizle koja je bila ba~ena tokom sne`nih padavina, kao i prikupqawe li{}a koje je ostalo pod snegom, jo{ od jesenas. U narednom periodu „Komunalac” }e snimiti situaciju na terenu i odrediti prioritete za se~u grana, kao i za za{titu stabala. Kao i prethodnih godina tako i ove In|ija }e biti prepoznatqiva po cve}u, a ovo Javno preduze}e pobrinu}e se

da sve sadnice koje su uni{tene ili nisu uspele da prezime budu zamewene novim. Radnici „Komunalca” obradova}e i najmla|e sugra|ane popravqawem i zamenom uni{tenih i polomqenih quqa{ki, klackalica i ostalih sprava za zabavu u in|ijskim parkovima. A dok se deca igraju roditeqi }e imati gde da sednu da se odmore, a u isto vreme da budno motre na svoje mali{ane, s obzirom da je u planu i popravka klupa u parkovima, koje se popune ~im grane prvo prole}no sunce. S. B.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Slavica \uri}, Vesna Jak{i}, Bojana Cupara i Jelena Beli} iz Novog Sada, Andriana Galodai iz Srbobrana, Borka Bracanovi} iz Rume, Vidosava Banovi} iz Sremske Kamenice, Zdravka Drqa~a iz ^elareva, Biqana Trni} iz Ba~kog Jarka, Danijela \urkovi} iz Kulpina, Dragana Babi} iz Petrovaradina i Anita Igwati} iz Budisave. DE^AKE: Sne`ana Bo`ani}, Jelena Jojki}, Bojana Mandi}, Tawa Sokolovi}, Danijela Miqkovi}, Gordana Jakovqevi} i Ivana Gr~e iz Novog Sada, Vesna Le{i} iz Ba~ke Palanke, Milana \uki} iz Magli}a, Aleksandra Laki} iz Be~eja, Qiqana @utkovi} iz Ba~ke Palanke, Jovana Jela~a iz Beo~ina, Qubica Pa{in sa Paraga, Marija Stanisavqevi} iz Sremske Kamenice i Tawa Zec iz ^uruga.

SUBOTICA: - Ukoliko Skup{tina grada odobri, gra|ani }e od 1. aprila vodu pla}ati skupqe za 6 odsto - najavila je naju~era{woj konferenciji za novinare direktorica «Vodovoda i kanalizacije» Valerija Tot Godo. Ona je, povodom obele`avawa 48. godi{wice postojawa ovog javnog komunalnog preduze}a, rekla da je «Vodovod» pripremio i veoma va`ne projekte za grad kojima konkuri{u za pretpristupne fondove Evropske unije i drugih me|unarodnih fondova i donacija. - «Me|u wima je izgradwa centralnog kompleksa vodozahvata Dva, ~ija je pribli`na vrednost

131.000.000 dinara. Tako|e, re~ je i o izgradwi kolektora Dva ~ija bi izgradwa vredela 80.000.000 dinara» - rekla je Valeria Tot Godo. Osim toga, kako je navela, «Vodovod i kanalizacija» trenutno razgovora sa svim mesnim zajednicama kako bi se sa~inila prioritetna lista ulagawa u razvoj sekundarnih i kanalizacionih mre`a kao i {to ve}i broj prikqu~ewa doma}instava. Kako je navela, vrednost zahteva mesnih zajednica, tj. planiranih potreba iznosi 545.000.000 dinara. Me|utim, po re~ima gradona~elnika Sa{e Vu~ini}a dobar

deo tih investicija, mora}e da sa~eka «boqa vremena». - «„Vodovod” je uz „Suboticagas”, jedna od firmi koja ima najve}i broj gotovih projekata, ali koja }e, morati da ~eka boqe vreme jer kada se sve skupa sabere to iznosi iznad milijardu dinara {to je trenutno suma koja je izvan dohvata ruke i ne{to {to ne mo`emo u nekom oro~enom periodu re}i kada bismo mogli zapo~eti - rekao je Sa{a Vu~ini}. I pored toga, tehni~ki direktor „«Vodovoda i kanalizacije”» Dragan Vu~eti} istakao je da }e gra|ani ovoga leta imati dovoqno vode.

NASTAVQENA IZGRADWA KANALIZACIJE U NOVOM KNE@EVCU

Prikqu~ci za 650 doma}instava

NOVI KNE@EVAC: Nastavqena je izgradwe fekalne kanalizacije u Novom Kne`evcu, koje izvodi DOO „Potiski vodovodi” iz Horgo{a, kao podizvo|a~ anga`ovanog izvo|a~a posla novosadskog Konzorcijuma „Hidroinvest”. Prema utvr|enoj dinamici, ako vremenski uslovi budu dozvoqavali, zavr{etak prve faze o~ekuje se u maju ove godine, kada bi prikqu~ke trebalo da dobije 650 doma}instava. Prema re~ima direktora JP Direkcija za izgradwu grada u Novom Kne`evcu Branka Stanimirova od ve}ih radova u ovoj fazi treba da se izgradi glavna crpna stanica, 360 metara iskopa na potesu od nasipa do Tise i postave re{etke za mehani~ko ~i{}ewe i prikqu~ewe bolnice na izgra|enu kanalizacionu mre`u. Odr`avawe nove kanalizacione mre`e bi}e povereno no-

vokne`eva~kom JKP „7.oktobar”. - Za doma}instva prikqu~ak na kanalizaciju bi}e besplatan, jedino }e biti u obavezi da prema odgovaraju}im tehni~kim uslovima obave neophoidne radove, u svojoj re`iji ili anga`ovawem stru~ne

firme. Izvo|ewe radova gra|anima }e ponuditi JKP „7.oktobar”. Zajedno sa nadle`nim op{tinskim slu`bama u pripremi je dono{ewe op{tinskih odluka kojim }e se regulisati sve pitawa u vezi funkcionisawa gradske kanalizacije u Novom Kne`evcu ka`e Stanimirov. Izgradwa fekalne kanalizacije u Novom Kne`evcu, koja je zapo~eta sredtsvima Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, a gra|ani od mesnog samodoprinosa za ovu zna~ajnu investiciju namenili su 60 odsto prikupqenog novca. - Ugovorena vrednost radova prve faze je oko 112 miliona dinara, a trenutno se radi se na zatvarawu finansijske konstrukcije za drugu fazu, tako da se nadamo da }e radovi biti odmah nastavqeni - najavquje Stanimirov. M. Mitrovi}

- «Za ovu sezonu organizovali smo se tako da ne o~ekujemo restrikcije, ali pretpostavqamo da svi koji `ele voditi ra~una o svojim tro{kovima imaju na umu da je cena vode na nekoj granici koja im nala`e da {tede» rekao je Dragan Vu~eti}. Kada je re~ o pre~ista~u, on je istakao da je wegova izgradwa ve} u decembru pro{le godine kasnila godinu dana, te da }e posle 20. marta razgovarati sa izvo|a~ima kako bi otklonili neispravnosti na jednom od dva digestora i kako bi, posle linije vode, kona~no po~ela da radi linija muqa. Z. R.

VESTI Sti}i pre smrti BE^EJ: Povodom godi{wice ubistva dr Zorana \in|i}a, grupa wegovih prijateqa i saradnika organizuje ve~eras u Be~eju tribinu pod nazivom „Sti}i pre smrti”. Skup }e se odr`ati u Gradskom pozori{tu, a po~e}e u 19 ~asova. Namera je da se ponovi da politika prvog srpskog premijera nije mrtva i da se u woj nalaze odgovori na mnoga pitawa dana{we i sutra{we Srbije. Medijator tribine je Be~ejac mr Zoran Suboti~ki, a u~esnici su {ef DB u Vladi dr Zorana \in|i}a Goran Petrovi}, prire|iva~ kwige o medijskom lin~u dr Zorana \in|i}a „Hajka” Velimir ]urguz Kazimir i osniva~ pokreta „Solidarnost” Milan Kamponeski. V. J.

Izlo`ba radova An|ele Muj~i} ZREWANIN: Izlo`ba slika objekata An|ele Muj~i} otvorena je u zrewaninskoj Savremenoj galeriji. Izlo`ba }e biti otvorena do 26. marta. @. B.


VOJVODINA

DNEVNIK

sreda10.mart2010.

11

IMOVINA „GVO@\ARA” PONOVO NA JAVNOM NADMETAWU

Nova tura rasprodaje ZREWANIN: Imovina zrewaninskog Trgovinskog preduze}a „Gvo`|ar” u ste~aju ponovo }e se krajem marta na}i na prodaji a od tako obezbe|enog novca bi}e namireni poverioci ove nekada uspe{ne firme, sa mno{tvom lokala u gradu i okolnim selima. Ste~ajni upravnik Milan Ni}etin je za 31. mart oglasio prodaju dela imovine javnim nadmetawem koje }e biti odr`ano u upravnoj zgradi „Gvo`|ara”, u glavnoj gradskoj ulici. Potencijalnim kupcima, ovog puta, bi}e ponu|en poslovni prostor u ulici Obala Sowe

Marinkovi}, kao i niz objekata na stovari{tu u E~ki. Po~etna cena za trgovinu u gradu iznosi 5,3 miliona dinara, dok se cena objekata u obli`woj E~ki kre}e od 280.000 do ~ak 40 miliona dinara, od ~ega je najvi{e onih ~ija je startna vrednost pet miliona. Prethodno javno nadmetawe za imovinu „Gvo`|ara” odr`ano je 18. januara i tom prilikom je inkasirano 9.465.000 dinara od prodaje vi{e objekata i magacina u Zrewaninu i okolnim selima. Interesovawa kupaca tada je bilo za prodavnice u Mu`qi,

S pro{le licitacije

Perlezu, Kleku i Toma{evcu, kao i za skladi{ni prostor u E~ki, dok je za ostale objekte

odlu~eno da se, posle pozitivne odluke Odbora poverilaca, ponovo na|u na licitaciji. Ni}e-

tin smatra da ~iwenica da nisu prodati u prvom krugu ne bi trebalo da im umawi cenu, zato {to se, u svakom slu~aju, radi o atraktivnim prostorima. Ono {to je jo{ nemogu}e sprovesti jeste prodaja upravne zgrade „Gvo`|ara”, s obzirom na to da nisu re{eni imovinsko – pravni odnosa. Zavrzlama je nastala kada je utvr|eno da objekat pripada „Gvo`|aru”, a zemqi{te na kome se on nalazi Narodnoj banci Srbije. Ni}etin je kazao da je u toku re{avawe problema, ali nije mogao da precizira kada }e se zgrada, ko-

PO^ELA PROIZVODWA SIJALICA U VLADIMIROVCU

Doma}e `aruqe prete uvoznim USPE[NO ZAVR[ENA PRIVATIZACIJA „SREMSKIH NOVINA”

Zadovoqni i novinari i gazde SREMSKA MITROVICA: „Sremske novine” ove godine slave pet decenija postojawa, i imaju mnogo razloga za slavqe. Privatizacija ovog regionalnog nedeqnika upravo je zavr{ena ovih dana – kada je upla}ena i posledwa rata obaveza prema Agenciji za privatizaciju. Konzorcijum privatnih lica, koji je u decembru 2004. godine kupio Novinsko izdava~ko preduze}e „Sremske novine” iz Sremske Mitrovice za 85.000 evra, a po~etna cena bila je 16.000 evra, uspeo je da od gubita{a napravi profitabilnu novinu, da izmiri sve obaveze i da tehni~ki, odmah u startu, dobro opremi redakciju. Gotovo sve privatizacije u Sremskoj Mitrovici su veoma lo{e odra|ene, raskidani su ugovori, otpu{tani radnici, jedino je ova izdava~ka ku}a uspe{no prebrodila sve privatizacione krize. U trenutku kada je konzorcijum kupio ovo preduze}e u wemu je bilo 19 zaposlenih i iskazan gubitak u zavr{nom ra~unu za 2004. godinu. Danas ovde radi 15 radnika, a ~etvoro radnika je oti{lo redovno u penziju, tako da nije bilo ni otpu{tawa zaposlenih. Pored 15 stalno zaposlenih tu su i tri novinara-pripravnika, pa je o~igledno da vlasnici ra~unaju i na podmla|ivawe redakcije. - Kada smo kupili novine, list je izlazio na 16 crno-belih strana, a danas {tampamo 32 strane, od ~ega je polovina u koloru. Kada smo preuzimali novine bili smo svesni svih te{ko}a koje }e nas

Dragan \or|evi}

pratiti. Ulagali smo u tehni~ko opremawe redakcije, u nabavku vozila, a prve tri godine smo poslovali sa gubitkom. Verovali smo da }e se to promeniti naboqe i evo, ve} tri godine nemamo gubitaka. Prati nas nelikvidnost kao i sva ostala preduze}a, ali zarade smo i ove godine, kada je najte`e, ispla}ivali redovno – ka`e direktor i jedan od {est vlasnika „Sremskih novina” Dragan \or|evi}. Danas „Sremske novine” i pored svih te{ko}a i besparice, imaju prodati tira` od oko sedam hiqada primeraka, prose~na zarada zaposlenih je 32.000 dinara, s ~im je nezadovoqan i direktor \or|evi}, ali ka`e da za sada nema uslova za pove}awe plata. U 2008. godini „Sremske novine” su dobile i nagradu udru`ewa „Lokal pres” za unapre|ewe i inovacije u ovom listu, ali i uspe{no poslovawe, jer su sve kontrole iz Agencije za privatizaciju pro{le bez ikakvih primedbi. S. Bojevi}

Prijem za Oliveru Kova~evi} ZREWANIN: Zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} priredio je prijem za Oliveru Kova~evi}, lauretkiwu nagrade „Najboqe iz Banata”, koju dodequje Banatsko udru`ewe kwi`evnika. Kauri} je naveo da novinarka Javnog servisa Srbije i autorka emisije „Da, mo`da, ne” svojim profesionalnim i stru~nim radom na najboqi na~in reprezentuje regiju iz koje je potekla i koristi svaku prtiliku kako bi na sebi svojstven na~in pomogla boqem po-

VLADIMIROVAC: Pre nekoliko godina povratnik iz inostranstva Branko Sojisavqevi} u{te|evinu je ulo`io u izgradwu pogona za proizvodwu {tednih sijalica po tehnologiji ~uvene firme „Narva”. Trebalo mu je dosta vremena da organizuje proizvodwu za ove vrste sijalica, ali wihova potro{wa bila je limitirana navikama da se koriste obi~ne sijalice. Kako je pan~eva~ka fabrika „Tesla” zatvorena, ve} godinu dana Srbija je ostala bez jedinog proizvo|a~a doma}ih sijalica, to je Sojisavqevi} minulog leta od Pan~evaca je kupio liniju za proizvodwu klasi~nih sijalica i nedavno pokrenuo taj pogon. Od wih je preuzeo i tehnologiju proizvodwe fluoroescentnih cevi, kao i „Teslinu” laboratoriju i brend i sve to preselio u „Teslu novu” u Vladimirovcu. U konkurenciji sijalica stranih kompanija, Branko Stojisavqevi} nastoji da nekada{wem brendu u staroj Jugoslaviji na|e mesta na doma}em tr`i{tu. Tako „Tesla nova” kao jedina doma}a fabrika sijalica nastoji da ponovo osvoji tr`i{te. - Ulo`io sam mnogo para da se ovlada ovom specifi~nom tehnologijom i nadam se povratku starih potro{a~a ne samo iz Srbije nego i regiona, jer u svemu smo kvalitetniji i po ceni pristupa~niji od uvoznih sijalica – isti~e Stojisavqevi}.

Proizvodna linija sijalica

Trenutno u vladimirova~koj „Tesla nova” prizvode se obi~ne sijalice od 25 do 60 vati, zatim male sijalice za fri`idere, {porete, za potrebe `eleznice, rudnika i bicikle. Sijalice se proizvode od bezolovnog stakla, onako kako to zahtevaju standardi EU. Ta tehnologija se primewuje ve} tri meseca, a u planu je da se proizvede 250 hiqada obi~nih, 50 hiqada {tednih sijalica, 120 hiqada fluoro cevi i 80 hiqada sve}a sijalica i time pokrije bar 30 odsto potreba doma}eg tr`i{ta. „Tesla nova” sada zapo{qava 27 radnika, a ako se dr`ava opredeli da investira milion dinara za izgradwu centra za recikla`u fluo cevi i {tedqivih sijalica broj zaposlenih bi se udvostru~io.

- Ovih dana idemo u Vladu Srbije da razgovaramo o {tetnom otpadu i {to }e mnogo zna~iti za za{titu `ivotne sredine u celoj zemqi. „Tesla nova” radi i na projektu za izradu doma}e {tedqive sijalice pod nazivom „Teslatronik”. Tronik zna~i da je sijalica spiralnog oblika i tro{i}e pet puta mawe struje od obi~ne. To bi bilo od velike koristi i za EPS koji bi u{te|enu energiju mogao da izvozi i eto duple koristi – re~e na kraju abiciozni vlasnik „Tesle nove”. Samo, sve to je dosta te{ko ostvarivo bez vladinog uticaja da u ovome prepozna nacionalni interes. U suprotnom uvozni~ki lobi }e nastojati da se ovo ne ostvari, velika je zarada na stranim sijalicama, reko{e u ovoj fabrici. R. Jovanovi}

KOMPANIJA „HENKEL” BELE@I RAST PRIHODA

Godi{we 120.000 tona gra|evinske hemije IN\IJA: Kompanija „Henkel” Srbija, posebno wena poslovna jedinica „Adhezivi tehnologija”, u ~ijem je sastavu fabrika u In|iji, nastavila je i u ovoj godini sa rastom prihoda. Ova kompanija je pro{le godine ostvarila prihod od prodaje od osam milijardi dinara, {to je za 12,7 odsto vi{e nego u 2008. godini. Pro{le godine je u dve „Henkelove” fabrike, u Kru{evcu i In|iji, proizvodwa iznosila vi{e od 151.300 tona, {to je u dinarima pove}awe od 12,7 odsto. Nema~ki „Henkel” je u Srbiji prisutan od 2002. godine, kada je

kupio kru{eva~ku fabriku deterxenata „Merima”, a 2007. godine kompanija je izgradila fabriku gra|evinskih lepkova u In|iji. Sektor „Adhezivi”, u ~ijem je sastavu i fabrika u In|iji, proizvodi razli~ite proizvode gra|evinske hemije, lepkove ~iji je krovni proizvod „ceresit”, fuge i silikone protiv bu|i, kao i materijale za termoizolaciju. „Henkelova” fabrika u In|iji, prva je grinfild investicija u Srbiji, a poseduje kapacitet proizvodwe od 120.000 tona proizvoda koji se plasipaju u 10.000 maloprodajnih objekata u lancu objekata prehra-

ne, kao i vi{e od 4.000 maloprodajnih objekata u lancu prodaje gra|evinskog materijala. Pored doma}eg, in|ijska fabrika izvozi proizvode i u Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju i Hrvatsku, a „Henkelovi” proizvodi dospevaju i na tr`i{te Rumunije, Bugarske, Albanije, Gr~ke, Turske, ^e{ke, Poqske, [vajcarske, Slova~ke, Ma|arske, Rusije i Austrije. „Henkel” proizvodi ku}nu hemiju, kozmetiku, gra|evinske i industrijske lepkove. U 2009. ostvario je prodaju od 13,57 milijardi evra, a zapo{qava 50 radnika u 125 zemaS. Bojevi} qa.

Udru`ewima gra|ana tri miliona zicionirawu Zrewanina. Kova~evi}eva se zahvalila na ukazanoj pa`wi i istakla da je ovo prvo priznawe koje je dobila u rodnom mestu, {to za wu ima poseban zna~aj. @. B.

KIKINDA: Iz buxeta op{tine Kikinda odobreno je tri miliona dinara za sufinansirawe projekata udru`ewa gra|ana za koje su konkurisali pro{log meseca. Ovo je prvi put da su udru`ewa za novac morala da konkuri{u. Projekte je poslalo 48 organizacija i za wih tra`ilo 16 miliona dinara. Oko tri miliona dinara dobilo je 30 organizacija, odnosno 20 projekata.

- Prilikom izbora kome }e sredstva biti dodeqena vodilo se ra~una o kapacitetu organizacije, broju volontera, ~lanstvu, ali i o tome da li su udru`ewa ve} dobijala novac na drugim konkursima koje je raspisala lokalna samouprava – isti~e ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za mesne zajednice i udru`ewa gra|ana Imre Kabok i dodaje da bi isplata mogla po~eti u prvoj polovini marta.

Predstavnici udru`ewa potpisa}e ugovor sa lokalnom samoupravom, a mora}e da dostave dokaze kako su novac utro{ili. Kabok je za sredinu godine najavio jo{ jedan konkurs za udru`ewa gra|ana i wihove poduhvate. Pare za ovaj konkurs bi}e obezbe|ene iz gradskog samodoprinosa, a o~ekuj se suma od pet miliona dinara. A. \.

ja je verovatno i najvredniji deo imovine preduze}a, na}i na licitaciji. Rasprodaju „Gvo`|ara”, ina~e, pomno prate i biv{i radnici. Wih devedesetak se nada da }e posle toga kona~no biti namireni, jer vi{e od dve godine, otkako je uveden ste~aj u wihovu firmu, a oni ostali bez posla, poku{avaju da naplate svoja potra`ivawa na ime zaostalih plata. „Gvo`|ar” im duguje tridesetak li~nih dohodaka, a tri godine im nije upla}ivan ni radni sta`. @. Balaban

VESTI Gu`ve za legalizaciju SUBOTICA: Po{to rok za legalizaciju bespravno podignutih objekataisti~e 11. marta, {ef odeqewa za gra|evinarstvo u Subotici Zoran ]opi} ka`e da su proteklih dana bile „nenormalne” gu`ve. U proteklih {est godina, koliko traje postupak legalizacije, ukupno je prijavqeno 12.000 nelegalnih objekata, s tim da je od 11. septembra pro{le godine do danas, podneto 3.000 zahteva. Od po~etka nedeqe na {alterima gde se podnosi zahtev, ~eka se na red vi{e od sat vremena. - Radno vreme u Uslu`nom gradskom centru je produ`eno do 19 ~asova, zbog velikog interesovawa gra|ana za postupak legalizacije. Dnevno se podnese od 300 do 500 zahteva. Gradu se plati taksa od 700 dinara za legalizaciju, a posebno se pla}a za projekat, geodetu, dok je naskupqe ure|ewe komunalne infrastrukture. Sada je dovoqno podneti zahtev, ne treba da se prikupe svi dokumenti - obja{wava Zoran ]opi}. A. A.

[alteri rade prekovremeno IN\IJA: Ostao je jo{ jedan dan za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata u In|iji. Da bi iza{li u susret gra|anima ~ije interesovawe za podno{ewe zahteva raste kako se bli`i krajwi rok, slu`benici na op{tinskim {alterima, na kojima se podnose zahtevi, }e do 11. marta raditi prekovremeno. Zahtevi za legalizaciju mogu se podneti na {alteru broj 7 pisarnice op{tine In|ija, u ulici Cara Du{ana broj 1, svakog dana od 7 do 20 ~asova i na taj na~in pokrenuti postupak legalizacije svog objekta. S. B.

Disnotor u Poqanicama POQANICE: U subotu, 13. marta, u Poqanicama kod Be~eja organizova}e se tradicionalna, tre}a po redu, turisti~ka manifestacija „Disnotor”. Doma}ini }e prikazati kako se nekada u seoskim ba~kim ku}ama obavqao sviwokoq. Gosti se o~ekuju ve} od 9 sati. - Tokom dana }e biti prdstavqeno klawe sviwa, pripremawe mesnih pre|evina, topqewe ~varaka, kuvawa paprika{a i pe~ewa. Uve~e organizujemo, u sali Doma kulture, tradicionalnu ve~eru, na ~ijem meniu biti kisela ~orba, pe~eno meso i kobasice, a kao desert slu`i}emo poga~ice i kiflice sa salom. . Kotizacija iznosi 500 dinara - rekao je u ime organizatora MZ Poqanice u Kulturno-turisti~kog dru{tva V. J. „Pipa~” Jo`ef Barna.


12

CRNA HRONIKA

sreda10.mart2010.

DNEVNIK PRED SUDOM OPTU@ENI ZA PREVARE U NOVOM BE^EJU

U DUNAVSKOM PARKU DOLIJAO NOVOSA\ANIN SUMWIV ZBOG PET KRA\A

Gra|ani savladali razbojnika Policija je identifikovala i uhapsila Novosa|anina Sr|ana S. (1984) pod sumwom da je po~inio pet razbojni{tava, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Osumwi~eni se tereti da je prekju~e, 8. marta, oko 13 sati na ulazu u Dunavski park od sugra|anke Q. A. (1954), uz primenu sile, oduzeo torbu u kojoj su bili novac i mobilni telefon. Nakon po~iwene pqa~ke, o~evici doga|aja sustigli su osumwi~enog i zadr`ali

Dunavski park u Novom Sadu

NASTAVQEN PROCES BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA I SARADNICIMA

Kne`evi}: Bio sam ispred svog vremena Biv{i gradona~elnik Zrewanina Goran Kne`evi}, optu`en kao vo|a grupe koja je o{tetila buxet za 150 miliona dinara, negirao je ju~e krivicu pred Specijalnim sudom i rekao da je optu`en zato {to je bio „ispred svog vremena“.

Goran Kne`evi}

– Mnogi dr`avni funkcioneri, pa i predsednik Srbije Boris Tadi}, isticali su Zrewanin kao primer privla~ewa investicija. Vlada Srbije je 11. februara 2010. godine donela uredbu po kojoj je mogu}e gra|evinsko zemqi{te dati u zakup po ceni ni`oj od tr`i{ne ili bez naknade – rekao je Kne`e-

vi} na po~etku su|ewa, koje je ju~e po~elo iz po~etka zbog promene ~lana sudskog ve}a. – Ako je problem u tome {to je neko u Srbiji ispred svog vremena i ako je problem zapo{qavawe novih 3.000 qudi, onda nam nema spasa – rekao je Kne`evi}, koji je, izme|u ostalog, optu`en i za davawe gra|evinskog zemqi{ta u zakup po cenama ni`im od tr`i{nih. Kne`evi} je rekao i da ostaje pri svojoj ranijoj odbrani, koju je ju~e kratko dopunio i sudu prilo`io Vladinu uredbu. Osim Kne`evi}a, optu`eno je jo{ 20 qudi, me|u kojima i biv{i gradski funkcioneri Zrewanina. Oni su optu`eni za zloupotrebe kod izdavawa u zakup gra|evinskog zemqi{ta i name{tawe tendera i terete se za krivi~na dela zlo~ina~kog udru`ivawa, zloupotrebe slu`benog polo`aja i primawa i davawa mita. Su|ewe Kne`evi}u po~elo je 26. oktobra 2009. godine. Predsednica sudskog ve}a ostala je sudija Maja Kova~evi}-Tomi}, a novi ~lan sudskog ve}a je sudija Velimir Lazovi}. Kne`evi} je do hap{ewa u oktobru 2008. godine bio funkcioner Demokratske stranke, a tokom su|ewa je pre{ao u Srpsku naprednu stranku. (Beta)

ga do dolaska pripadnika MUP -a. Operativnim radom utvr|eno je da se Sr|anu mogu pripisati i ~etiri razbojni{tva po~iwena od 19. januara do 19. februara ove godine na podru~ju Novog Sada. Sumwa se da je on uz pretwu no`em ili gvozdenom {ipkom opqa~kao i „Market 21“, STR „Duwa“, prodavnicu „Makao“ i DOO „Real LTD CO“ i ukupno prisvojio vi{e od 72.000 dinara. M. V.

Istu ku}u prodao dva puta? Protiv Vinceta S. (44) iz Novog Be~eja Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu koja ga tereti da je po~inio krivi~no delo prevare. Sumwa se da je Vince 8. juna pro{le godine doveo u zabludu F. I. i F. I., oboje iz Novog Be~eja, i naveo ih da s wim zakqu~e kupoprodajni ugovor, ~iji je predmet bila wegova ku}a, i da ga overe u novobe~ejskom Op{tinskom sudu. O{te}eni su mu tom prilikom isplatili na ime kupopro-

dajne cene 4.000 evra, pri ~emu je Vince prikrio podatak da je istu ku}u prethodno prodao S. S. iz Novog Be~eja, koji je ve} bio u posedu. Osumwi~eni je naveo o{te}ene i da plate 60.000 dinara za ranije dospele i nepla}ene ra~une, iako se nisu mogli useliti u stambeni objekat. Vince im nije vratio novac koji je uzeo od wih, pa je tako za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist od 450.000 dinara. @. B.

SRPSKA CARINA NABAVQA NAJMODERNIJU OPREMU

Jo{ uspe{niji u spre~avawu {verca Srpska carina }e tokom ove godine nabaviti 11 skenera, ukupno vrednih 30 miliona dolara, za kontrolu robe na grani~nim prelazima i beogradskom aerodromu, a za svoju re~nu jedinicu najsavremeniji aluminijumski ~amac dug devet metara, opremqen najmodernijom opremom za navigaciju, radarom i radio-stanicom, radi suzbijawe krijum~arewa vodenim putevima. Na godi{woj konferenciji za novinare odr`anoj ju~e, direktor Uprave carina Srbije Predrag Petronijevi} je izjavio da bi isporuka prvih skenera trebalo da po~ne polovinom ove godine, {to }e, kako je naglasio, omogu}iti jo{ br`e i bezbednije cariwewe, uz boqu kontrolu robe. On je istakao da su prioriteti u radu Carine permanentna modernizacija, daqe unapre|ivawe odnosa s poslovnom zajednicom i odlu~na borba protiv korupcije. Petronijevi} je ocenio da }e modernizacija srpske Carine kroz nabavku savremene opreme doprineti bezbednosti zemqe, smawewu korupcije i spre~avawu nelegalne trgovine, te obezbediti i velike u{tede po buxet Srbije. On je naveo da je tokom 2009. godine otkriveno 11.269 carinskih prekr{aja i spre~en poku{aj krijum~arewa ne{to mawe od 100 kilograma razli~itih narkotika, velike koli~ine cigareta, oko 250.000 litara nafte, akciznih i drugih roba, kao i kulturnog blaga.

Petronijevi}evim re~ima, tokom 2007. godine je pokrenut najve}i broj disciplinskih postupaka – ~ak protiv oko 2,5 odsto od ukupnog broja carinika, kad ih je oko 60 otpu{teno. – Uprava carina je u 2009. godini na ime uvoznih da`bina ukupno naplatila 255.588.808.000 dinara, {to je u odnosu na 2008. godinu oko 15 odsto mawe – naveo je direktor Petronijevi}. Po wegovim re~ima, na ime carinskih da`bina napla}eno je 48 milijardi, odnosno {est miliona dinara vi{e nego {to je bilo predvi|eno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o buxetu za pro{lu godinu. Na ime Nova oprema za otkrivawe droga poreza na dodatu vrednost – Privremeno je zadr`ano iz uvoza zakonom je bilo predvi1.248.000 evra deviznih sredstva, a |eno da se naplati ne{to mawe na ime izre~enih kazni je napla- od 200 milijardi dinara, a napla}eno 1.841.691.000 dinara. Vred- }eno je 87,42 odsto tog iznosa. nost privremeno oduzete robe je Petronijevi} je rekao da je 683 miliona dinara – naveo je Pe- trend naplate buxetskih prihoda tronijevi}, govore}i o rezultati- UC-a u prva dva meseca ove godine ma rada UC u pro{loj godini. u nivou naplate za prva dva meseca Kad je re~ o redovnim aktivno- 2009. On je ocenio da je saradwa s stima na kontroli po{tovawa dr`avnim organima i drugim grapropisa u sopstvenim redovima, ni~nim slu`bama sve boqa, posebotkrivawu i spre~avawu korupci- no na poqu realizacije strategije je kao i drugih nepravilnosti u integrisanog upravqawa graniradu zaposlenih u Carini, u pro- com, u okviru koje je Uprava cari{loj godini je pokrenuto 55 di- na Srbije preuzela preliminarnu sciplinskih postupaka protiv 65 radiolo{ku kontrolu, kontrolu carinika, izre~eno 29 nov~anih otrova, otpada i materija koje kazni i uru~eno devet otkaza. Po o{te}uju ozonski omota~. Osim

toga, dodao je Petronijevi}, ta saradwa se ogleda i u nizu ustanovqenih me|uresorskih grupa koje su odigrale veliku ulogu u suzbijawu i u potpunom zaustavqawu zloupotreba kod prometa {e}era, naftnih derivata, tekstila kao i drugih roba. – Evropska unija je za sedam godina, po na{im podacima, investirala ne{to oko 23 miliona evra u unapre|ewe grani~ne infrastrukture i fizi~ku rekonstukciju i modernizaciju najve}ih i drugih grani~nih prelaza – naveo je Petronijevi}, i dodao da se podr{ka EU odrazila i na druge segmente. Tako|e je rekao da se stalno unapre|uje i ja~a saradwa i razmena iskustava s carinskim slu`bama drugih zemaqa. Zamenik {efa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins je pozitivno ocenio reformske mere koje se sprovode u Upravi carina. On je kazao da pridru`ivawe EU, {to je strate{ka orijentacija Srbije, podrazumeva ne samo prihvatawe evropskih vrednosti ve} i harmonizaciju propisa u ~itavom nizu oblasti kao {to su, izme|u ostalih carina, pravosu|e, sloboda i bezbednost. – Evropska unija je do sada s vi{e od ~etiri miliona evra pomogla stru~no i tehnolo{ko usavr{avawe carinske slu`be i nastavi}e da radi u tom pravcu – rekao je Adriano Martins. J. Jakovqevi}

HAKERI PROVALILI TELEVIZIJSKE SMS LICITACIJE

S laptopa birali „sre}ne dobitnike” Grupa od 14 uhap{enih, protiv kojih se po zahtevu Tu`ila{tva za organizovani kriminal vodi istraga u vezi sa zloupotrebama SMS licitacija prilikom pojedinih igara na sre}u, u kojima su kao nagrade deqeni stanovi ili automobili sre}nicima koji bi dali najni`u ponudu, sumwi~i se da je izme|u 18. januara i 25. februara uspela da do|e do 18 automobila „fijat punto“, a „posre}ili“ su im se i po jedan „pasat“ i „{koda“, kao i tri stana od po pedesetak kvadrata u Beogradu. Me|utim, kona~an broj sumwivo izlicitiranih automobila tek bi trebalo da bude utvr|en jer su po~ele provere i ne{to du`eg perioda, odnosno jo{ pedesetak automobila koja su dodeqeni u posledwih nekoliko meseci. Wihovim pro{lonedeqnim hap{ewem prekinuto je delovawe ove grupe, za koje se spekuli{e da je trajalo mo`da i do dve godine – po{to je prvi izlicitirani stan “Grand produkcije” dodeqen 2008. godine. Po informacijama „Dnevnika“, Tu`ila{tvo osumwi~enima na teret stavqa krivi~na dela prevare i udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela. Kao organizator grupe ozna~en je

vi{e u~esnika“. Tako|e su iznete sumwe da su osumwi~eni pronalazili osobe kojima su, da bi se la`no predstavqale kao „sre}ni dobitnici“, ispla}ivali od 100 do 500 evra za automobil, odnosno od 1.300 do 1.500 evra za stan. Po pri~i prvoosumwi~enog u policiji i pred istra`nim sudijom, samo dva automobila nije uspeo da dobije, dok je za sve ostale uspe{no izlicitirao najni-

macijama, nije bio zaposlen u Dr`avnoj lutriji Srbije, a ve}ina wih ima fakultetsku diplomu. Prevaru SMS licitirawa i prvenstveno, po{tenih igra~a, radili su s laptopa s instaliranim hakerskim sistemom. Nezvani~no se tvrdi da su tako i upadali u mre`u DLS-a i pratili ponude koje sti`u s mobilnih telefona igra~a. Tek 15 sekundi pre zatvarawa linija znali su koja je

Istragom u svojstvu osumwi~enih nisu obuhva}eni la`ni dobitnici, ve} }e biti svedoci protiv okrivqenih u postupku

Predrag B. iz Beograda, a jo{ troje wegovih sugra|ana: Ogwen T., Marijana M. i Milo{ B. se sumwi~e kao wegovi bliski saradnici. Osumwi~enima se pripisuje da su kao grupa zloupotrebe vr{ili koriste}i nedozvoqena tehni~ka sredstava, umre`avawem 20 personalnih ra~unara za koje je, ure|ajem za prilago|avawe komunikacije, bilo povezano

oko 200 mobilnih telefona uz softverski program ra~unara i mobilnih telefona, kao i softvera, {to je, kako se sumwa, osmislio Predrag B. „Time je la`no prikazivao da se radi o vi{e u~esnika, istovremeno prikrivaju}i da koristi matemati~ki pretpostavqeni niz, koji je dopuwavao tako {to je koristio veliki broj SIM kartica i telefona,

koje je ~esto mewao i tako uticao na izmenu dobitnika“, navodi su koji se odnose na glavnoosumwi~enog. U zahtevu za sprovo|ewe istrage se iznose sumwe da je Predrag B. „umre`avawem izra~unavao najmawu jedinstvenu ponudu na osnovu ponuda poslatih tokom igre putem SMS poruka s pomenutih ure|aja, ~ime je la`no prikazivano da se radi o

`u jedinstvenu ponudu. Sli~na je situacija i sa stanovima, pa je, kako ka`e, tako “zaradio” nekretnine i vozila vredna vi{e od tri miliona evra. Do ponedeqka popodne policija je prona{la i oduzela 66 automobila, koji su sada na parkingu Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a. Zape~a}ena je i ve}ina izlicitiranih stanova. Sumwa se da je ve}ina od 154 uzeta automobila, u me|uvremenu preprodata na auto-pijacama i putem oglasa. Niko od ~lanova grupe, po jo{ uvek nepotvr|enim infor-

najni`a jedinstvena ponuda. Tada su s razli~itih pretplatni~kih brojeva slali svoju – jo{ ni`u jedinstvenu ponudu. Istragom u svojstvu osumwi~enih nisu obuhva}eni la`ni dobitnici, ve} }e biti svedoci protiv okrivqenih u postupku. Osumwi~enima se pripisuje da su zloupotrebe vr{ili u vezi s igrama na sre}u „RTS licitacija“, „Grand licitacija“ i „Grand auto“, ~iji je organizator Dr`avna lutrija Srbije, koja je i u{la u trag ovom slu~aju i alarmirala nadle`ne organe. E. D.


CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda10.mart2010.

13

NAKON PRAVOSNA@NE PRESUDE APELACIONOG SUDA U NOVOM SADU

Damir Doki} preba~en u {aba~ki zatvor Damir Doki} (51) iz Vrdnika, otac poznate teniserke Jelene Doki}, iz pritvorske jedinice KPZ-a u Sremskoj Mitrovici preba~en je na izdr`avawe zatvorske kazne u [abac. Doki} je po nalogu prvostepenog suda upu}en u Kazneno-popravni zavod [abac jer se tamo upu}uju iskqu~ivo osobe koje ranije nisu bile osu|ivane. On ispuwava sve uslove za pu{tawe na slobodu pre isteka cele kazne jer je u pritvoru ve} izdr`ao vi{e od dve tre}ine kazne od godine zatvora. – Damira sam danas posetila i wegovo zdravstveno stawe je jo{ uvek nepromeweno, lo{e. Me|utim, na izdr`avawu zatvorske kazne ima boqu zdravstvenu za{titu. @alimo {to je tako kasno oti{ao na izdr`avawe kazne, ali to nije na{a krivica, to samo pravosudni

Damir Doki} je sada u {aba~kom zatvoru

organi znaju za{to nisu bili a`urni i za{to se ovoliko dugo ~ekalo na wegov odlazak. Molbu za uslovni otpust Damir }e podneti krajem ove nedeqe – ka`e za "Dnevnik" Bo-

PRETRES U BA^KOJ PALANCI

Mladi}u prijava za pi{toq Prilikom prekju~er{weg pretresa stana u Ulici Veselina Masle{e u Ba~koj Palanci, koji koristi Igor K. (1983), policija je prona{la pi{toq "crvena zastava" u ilegalnom posedu, odgovaraju}i okvir i 284 metka. Protiv Igora bi}e podneta krivi~na prijava za nedozvoqeno dr`awe oru`ja, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

DVOJICA U ZREWANINU OPTU@ENA ZA LOPOVLUK

Na sud zbog brusilice i bu{ilice Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu protiv Sini{e G. (22) i Senada M. (24), obojica iz Zrewanina, zbog sumwe da su po~inili krivi~na dela kra|e i te{ke kra|e. Po navodima Tu`ila{tva, Sini{a je izme|u 14. i 17. decembra 2007. godine u Zrewaninu, do{ao do ku}e P. D. u Ulici Titelski red, u{ao u dvori{te i iz gara`e ukrao brusilicu, bu{ilicu, produ`ni kabl, de~ji bicikl, sve ukupne vrednosti 16.000 dinara.

Nekoliko dana pre toga, ta~nije, u no}i izme|u 10. i 11. decembra, Sini{a i Senad su, po prethodnom dogovoru, do{li do imawa DOO „Rva~“ tako|e u Ulici Titelski red, presko~ili ogradu i stigli do poslovne zgrade. Nasilno su otvorili ulazna vrata i iz unutra{wosti odneli tri radio-aparata, vlasni{tvo T. B. iz Zrewanina, ~ija je vrednost procewena na 16.000 dinara. @. B.

ODLUKA SUDA U LONDONU

Gani} ostaje u pritvoru Ratni ~lan Predsedni{tva BiH Ejup Gani} mora}e da ostane u pritvoru u Velikoj Britaniji jo{ najmawe dva dana, odlu~eno je ju~e na sudskom ro~i{tu u Londonu.

ekstradiciju, a osim we, izru~ewe je tra`ila i BiH, zbog istrage za isto krivi~no delo. Gani}ev branilac Kler Mongomeri izjavila je tokom ju~era{weg saslu{awa da je Ha{ki sud ranije odbacio sve optu`be protiv Gani}a. Sudija Evans je nalo`io Gani}u da se vrati na saslu{awe 25. marta, osim ako mu Vi{i sud ne odobri kauciju. Ukoliko bude pu{ten na slobodu, mora}e na sudu da se pojavi slede}eg meseca, rekao je sudija.

Zahtev za ekstradiciju do kraja sedmice

Ejup Gani}

Oblasni sudija Nikolas Evans rekao je da }e Gani}ev zahtev da bude pu{ten iz pritvora uz kauciju razmatrati londonski Vi{i sud za dva dana, u ~etvrtak, nakon {to su Gani}evi advokati tra`ili da bude oslobo|en dok britanski sudove ne odlu~e da li }e biti izru~en Srbiji, javio je AP. Gani} je 1. marta uhap{en u Londonu po zahtevu Srbije zbog ratnog zlo~ina po~iwenog u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, po~etkom maja 1992. godine, nad tada{wim pripadnicima JNA, tada mu je odre|en pritvor do 29. marta. Srbija do sredine aprila mora da podnese zvani~ni zahtev za

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e da o~ekuje da }e resorno minsitarstvo do kraja sedmice uputiti zahtev Velikoj Britaniji za ekstradiciju ratnog ~lana Predsedni{tva BiH Ejupa Gani}a. Malovi}eva je rekla da Ministarstvo pravde priprema dokumentaciju od oko 500 strana koju treba prevesti na engleski i da o~ekuje da }e u toku sedmice ta dokumentacija biti gotova i podnet zahtev za ekstradiciju. Ro~i{tu su prisustvovali Gani}eva }erka Emina i sin Emir, kojima je otac poslao poqubac kada je napu{tao sudnicu da bi se vratio u zatvor u Londonu, prenosi AP. (Tanjug)

siqka \uki}, Doki}eva advokatica. Pre tri nedeqe odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu Doki}u je kazna od 15 meseci, koju je izrekao biv{i Op{tin-

ski sud u Rumi, smawena na godinu zatvora zbog pretwe ambasadorki Australije i posedovawa eksplozivnih naprava. Ina~e, Damir Doki} je li{en slobode 6. maja pro{le go-

dine zbog osnovane sumwe da je predsedavala sudija Dragana izvr{io krivi~no delo ugroKli~kovi}, a sudilo se iza za`avawa sigurnosti, da je pretvorenih vrata, Doki} je osu|en tio ambasadorki Australije u na 15 meseci zatvora. Ovu presuBeogradu jer je australijska du oborilo je vanraspravno ve}e {tampa u svojim napisima tvrtada{weg Okru`nog suda u dila da je Damir, Sremskoj Midok je `ivio u trovici, ali je ovoj zemqi, zloMolbu za uslovni na ponovqenom stavqao svoju su|ewu u sudu u otpust Damir }e }erku. Kada je Rumi, pred istim podneti krajem ove ve}em, 24. sepuhap{en, kod Donedeqe ki}a su, pored tembra Doki} uredno registroponovo osu|en na (Bosiqka \uki}) vanih {est lopetnaest meseci va~kih pu{aka i zatvora, uz odlujednog pi{toqa „bereta“, poliku da bude zadr`an u pritvoru cajci prona{li i dve bombe kado pravosna`nosti presude. {ikare i 20 metaka kalibra 38 @alba advokatice Bosiqke specijal, pa je optu`en i za ne\uki} Apelacionom sudu u Nodozvoqeno dr`awe oru`ja i vom Sadu je uva`ena i ukupna eksplozivnih naprava. kazna Damiru Doki}u smawena Na prvom su|ewu 11. juna proje na godinu dana, a on je u pri{le godine krivi~no ve}e Optvoru ve} gotovo deset meseci. {tinskog suda u Rumi, kojim je S. Bojevi}

KO[ARKA[I „NOVOG SADA” JO[ U [OKU POSLE SAOBRA]AJNE NESRE]E, U KOJOJ SU NAJTE@E POVRE\ENI TRENER NEMAWA DANILOVI] I IGRA^ NENAD GROZDANI]

Molimo se za oporavak Ne|e i Grozde U no}i izme|u subote i nedeqe, na autoputu Ni{–Beograd kod mesta Markovac, dogodila se te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj su te{ko nastradali igra~i i treneri Ko{arka{kog kluba "Novi Sad". Oni su se vra}ali s prvenstvene utakmice u Kru{evcu, u kojoj su ostvarili vrednu pobedu nad "Napretkom", kada je klupski kombi kojim su putovali, udario u prikolicu kamiona. Najte`e povrede zadobili su trener Nemawa Danilovi} (39) i prvotimac Nenad Grozdani} (20), koji se bore za `ivot u kragujeva~kom Klini~ko-bolni~kom centru. – Sve ovo {to se dogodilo je bolno, tu`no, tragi~no – s velikom tugom u glasu rekao je ju-

~e kapiten KK "Novi Sad" Goran Pobri}. – Svi smo u {oku... Bilo je stra{no, a najte`e su stradali Ne|a i Grozda i svi se molimo da nam se oporave i da budu dobro. Svi ostali momci bili su svesni posle sudara i niko nije pani~io. Povre|eni Qubojevi} je mobilnim telefonom zvao policiju, Hitnu pomo}, qude iz uprave kluba. Fizioterapeut Quba, iako je imao i{~a{eno rame, potr~ao je u drugi kombi po svoju torbu da bi pomogao najte`e povre|enima... Ube|en sam da Ne|a i Grozda imaju snage da ovu bitku dobiju, a mi, ostali, dr`imo se zajedno i molimo se za wih. Direktor KK "Novi Sad" Aleksandar Grmu{a bio je uz

povre|ene ~lanove kluba u Kragujevcu tokom dva dana. On je rekao: – Umesto da smo se okupili da podelimo radost zbog pobeda i vrhunskih rezultata, ovde smo sada zbog tuge, zabrinutosti i bola zbog tragedije. Nai{li smo na veliku solidarnost pojedinaca i Ostaci smrskanog kombija udesa dok nisam stigao do smrinstitucija iz ~itave Srbije, skanog vozila. Sanduk prikolikoji se trude da nam olak{aju ce kamiona bio je stigao skoro ove dane strepwe nad `ivotima do voza~kog mesta, a prvo smo Nemawe Danilovi}a i Nenada nai{li na besvesnog Nenada Grozdani}a. Nadamo se da }e sve Grozdani}a, koga smo odmah izto da rezultira poboq{awem wihove zdravstvene situacije. U ovom trenutku razmi{qamo Odlo`ene samo o tome da Nenad i Nemawa budu {to pre ponovo s nama i o utakmice wihovom oporavku. Na kraju konferencije za U drugom kombiju bio je i dr medije Aleksandar Grmu{a Vladimir Toma{evi}, lekar je dodao: ekipe, koji je povre|enima – Na{e utakmice u Prvoj pru`io prvu pomo} na licu ligi Srbije su odlo`ene i o mesta. tome sada ne mislimo. Pona– Tragedija se dogodila nepovqam, jedino nam je va`no da sredno po na{em polasku s benNemawa Danilovi} i Nenad zinske pumpe – rekao je dr ToGrozdani} izdr`e i oporave ma{evi}. – Videli smo samo se od te{kih povreda. bqesak i jednog igra~a koji je ispao iz prvog kombija, ali niDr Vladimir Toma{evi}, Aleksandar Grmu{a i Goran Pobri} vukli iz kombija i stavili u kosam imao predstavu o razmerama Foto: F. Baki} ma polo`aj. Punih 36 godina radim na hirurgiji, ali nikada nisam bio u situaciji da ne mogu da pomognem ~oveku kog izuzetno volim. Nemawi DaniloAleksandar Grmu{a iskoristio je priliku da koji je stigao na lice mesta nesre}e i s nama je vi}u sam jedino uspeo da opipam se zahvali na brizi i pomo}i svima onima koji su svih ovih dana, kao i na predsednika kluba Du{ka puls, a izvukli smo ga iz kombise na{li povre|enima i klubu. Milovanovi}a, qude iz "Radni~kog" i Pe|u Kaja tek posle intervencije va– U te{kim trenucima koje pre`ivqavaju na{i na~kog, Region Centralne Srbije u KSS-u i sekretrogasaca, koji su morali da setreneri, igra~i, wihove porodice i na{ klub, istara Du{ana \uri}a, kao i vlasnika hotela "[uku lim. Hitna pomo}, policija krenu pomo} pru`io je veliki broj pojedinaca, marice" Milenka Marijanovi}a. i vatrogasci su vrlo brzo stisportskih organizacija i institucija. U prvom reGrmu{a je posebnu zahvalnost uputio ministargli na mesto udesa, a moje koledu `elimo da se zahvalimo medicinskom osobqu ki za sport i omladinu Sne`ani Samarxi}-Marge iz Klini~ko-bolni~kog cenKBC "Kragujevac" na pravovremenoj i stru~noj kovi}, koje je svojim prisustvom podelila brigu s tra, s doc. dr Radivojem Nikopomo}i i qubaznom odnosu, ne samo prema pacijennovosadskim klubom i porodicama povre|enih i li}em na ~elu, izuzetno profetima nego i prema porodicama povre|enih, predponudila svaku vrstu pomo}i i predstavnicima sionalno obavile su svoj posao. stavnicima kluba, ostalim zainteresovanima. Polokalne samouprave grada Kragujevca. Ostali povre|eni, pomo}ni sebnu zahvalnost dugujemo na~elniku hirur{ke – Zahvalnost dugujemo i predsedniku KSS-a trener Du{ko Alimpijevi}, klinike doc. dr Radivoju Nikoli}u i wegovom tiDraganu Kapi~i}u, v. d. generalnog sekretara fizioterapeut Qubomir Subomu koji su hirur{ki zbrinuli na{eg trenera. ZaKSS-a Zoranu Gavrilovi}u i direktoru KLS-a tin i igra~i Bojan Qubojevi}, hvalni smo i dr Krsti}u i dr Peuli}u, kao i aneTihomiru Bubalu, kao i medijima koji su svojim Du{ko Buni}, Branislav Jansteziologu odeqewa intenzivne nege Ivanu Grgipravovremenim obave{tavawem omogu}ili da ce~ikin i Nikola Draga{, zbri}u. Isto se odnosi na kolege iz kluba "Radni~ki lokupna javnost s nama podeli brigu o stawu nanuti su i kod svojih su ku}a. KG 06", a posebno na direktora Pe|u Bogojevi}a {ih igra~a i trenera – rekao je Grmu{a. A. Predojevi}

Zahvalnost

PAN^EVAC S POTERNICE UHAP[EN U NEMA^KOJ

Osumwi~en za prevoz „robova”

Nema~ka policija je uhapsila Ranka Despotovskog (45) iz Pan~eva, za kojim je beogradska centrala Interpola raspisala poternicu zbog sumwe da je posredovao u prostituciji, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Za wim je 2005. raspisana poternica na osnovu naredbe Drugog op{tinskog suda u Pan~evu zbog sumwe da je posredovao u prostituciji. Uhap{eni je osumwi~en i da je prevozio osobe koje su bile "u ropskom odnosu".

HAP[EWE U BEOGRADU

Torba puna oru`ja Beogradska interventna policija pri redovnoj kontroli uhapsila je ju~e ispred Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu mu{karca kod kojeg je prona{la torbu s oru`jem. Kako saznaje B-92, mu{karac, star oko 60 godina, imao je u torbi dve pu{ke, od kojih jedna ima snajperski ni{an, i pi{toq CZ99. On je posle privo|ewa odveden kod istra`nog sudije na saslu{awe.


14

DRU[TVO

sreda10.mart2010.

TV pretplata sko~ila na 500 dinara Kad gra|anima Srbije narednog meseca stignu uve}ani ra~uni za struju, na istoj uplatnici bi}e jo{ jedno poskupqewe – od 1. marta TV pretplata je 500 dinara. Naime, po Zakonu o radiodifuziji, da`bina za javni servis za svaku narednu godinu uskla|uje se s indeksom rasta cena na malo u prethodnoj kalendarskoj godini po zvani~nim podacima organa nadle`nog za statistiku uve}anim pet posto. Koriste}i to pravo, RTS je pove}ao svoju taksu 66 dinara mese~no. Kako je od 1. marta i najve}i kablovski operater SBB pove}ao cenu TV pretplate sa 745 na 820 dinara, mese~no }e samo gledawe svih TV kanala ko{tati 1.320 dinara. Q. M.

„Delta” za decu obolelu od raka “Delta–Maksi” poklonio je 2,7 miliona dinara Nacionalnom udru`ewu roditeqa dece obolele od raka, {to je rezultat upravo zavr{ene akcije “Dinar za decu obolelu od malignih bolesti”. U svim prodavnicama ove kompanije, od svakog prodatog proizvoda robne marke “premija” izdvojen je dinar za NURDOR. Donacija }e biti kori{}ena za psiholo{ku i socijalnu podr{ku obolelim mali{anima i wihovim porodicama. Ina~e, “premija” je privatna rob-

na marka “Delta–Maksija” i objediwuje stotinak najprodavanijih proizvoda, me|u kojima su mleko i mle~ni proizvodi, mesne prera|evine, konditorski proizvodi, jaja, bra{no, uqe, sokovi, smrznuti program... “Delta” je finansirala i {tampawe 1.000 primeraka “Kwige nade” s 15 istinitih ispovesti dece izle~ene od kancera, koja }e se prodavati u najprometnijim maloprodajnim objektima, a sav novac biti upu}en NURDOR-u. S. G.

Novinari opet izabrali Qaji}a za najkomunikativnijeg politi~ara Novinari srpskih medija izabrali su ponovo Rasima Qaji}a za najkomunikativniju javnu li~nost u pro{loj godini. Po tradicionalnom istra`ivawu Agencije “Pragma”, iza ministra za rad i socijalnu politiku, koji je opet dobio ubedqivo najve}i broj glasova, slede Dragan \ilas, Ivica Da~i}, Vuk Jeremi}, Rodoqub [abi} i Radovan Jela{i}. Oni su progla{eni za najkomunikativnije dr`avne funkcionere tokom 2009, dok je me|u politi~arima bez dr`avne funkcije, pa jo{ u opoziciji, ponovo najprijem~qiviji Aleksandar Vu~i}. Sto anketiranih `urnalista ocewuje i da su Tomislav Nikoli}, Da~i} i \ilas pro{le godine na kvalitetan na~in promenili svoj imix. Me|u dr`avnim i politi~kim institucijama najboqe odnose s novinarima imali su resori ministra Qaji}a, Da~i}a, te Olivera Duli}a i Sa{e Dragina, mini-

stara za ekologiju odnosno poqoprivredu, te Narodna banka Srbije. Kao doga|aje koji su obele`ili minulu godinu novinari su izdvo-

ZREWANINSKI TURIZMOLOZI KAO KONKURENCIJU PLANINAREWU NUDE – RAVNI^AREWE

Nemci pla}aju da bosi gaze po Banatu

Strani turisti kad se zateknu u Zrewaninu i okolini ~esto po`ele samo da {etaju po ravnici. Nedavno je grupa Nemaca tra`ila da bosa {parta poqima i atarskim xadama. Qudi su nekad `iveli na ovim prostorima i hteli, bar nakratko, da se vrate u detiwstvo. Zbog takvih prohteva, poznata zrewaninska turisti~ka agencija “Karavan”, osnovana pre 19 godina, u svoj program uvrstila je i ravni~arewe, banatski odgovor na planinarewe. Paorska idila zaborava nema – Agencija se receptiv- Vlado Da{i} nim turizmom intenzivno bavi polaze pojedinci, ali prete`no gruprestonica postala steci{te posledwih sedam-osam godina. Sad je pe, iz raznih evropskih dr`ava. slovnih qudi, u hotelu “Vojvodito mo`da i {ansa da pre`ivimo. Osim ve} vreme{nih [vaba, nekad na”, koji je preuzeo ulogu kongreDvorci, sala{i, ribwaci, vetrenastawenih u Lazarevu, Kni}anisnog centra i kvalitetnog doma}iwa~e i ravnica na{e su opredeqenu, E~ki, Perlezu i drugim selima, na raznih skupova. we i u narednom periodu – ka`e za koji pod stare dane obilaze rodna Uprkos brojnim potencijalima, “Dnevnik” vlasnik “Karavana” mesta, sti`u lovci iz raznih krajelokalna samouprava ne posve}uje Vlado Da{i}. va, ali i turisti iz Slovenije, komnogo pa`we razvoju turizma, smaTvrdi da i Zrewanin ima {ta da je Da{i} smatra atraktivnim i dotra Da{i}. Turisti~ka organizaponudi gostima. Nagla{ava da dobrim gosti. Isti~e i da je banatska cija je uga{ena krajem 2008, posle

hap{ewa tada{weg gradona~elnika Gorana Kne`evi}a. – Apsurdno je pri~ati o tome kakav je odnos lokalne vlasti prema turizmu. Danas smo jedan od retkih, ako ne i jedini grad Vojvodine, u kojem je uga{ena turisti~ka organizacija. Postoji neko javno preduze}e “Turisti~ki centar”, ali ne znam ni ~ime se bavi. To nije ustanova koja bi novac gradskog buxeta koristila za {tampawe programa i prospekata, {irewe turisti~ke mre`e i osposobqavawe destinacija. A to nam fali – obja{wava Da{i}. Da je sve vi{e inozemaca u Zrewaninu evidentira i mesna Policijska uprava. Po wenim zvani~nim podacima, lane je u Sredwobanatskom okrugu bilo ~ak 16.562 stranih dr`avqana, {to je najvi{e za posledwih nekoliko godina. Uznapredovao je i broj poslovnih poseta – na 2.651. @. Balaban

SAVEZ UDRU@EWA VELIKIH PORODICA VOJVODINE OKUPIO 3.000 MNOGO^LANIH FAMILIJA

Imaju sijalice, ali ne i struju Savez udru`ewa velikih porodica Vojvodine sa sedi{tem u Adi ve} tri godine, uz podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju koji je obezbedio 450.000 dinara, sprovodi projekat “Briga o porodicama”. Predsednik Saveza Vilmo{ Kri`an najavquju da aktivisti devet udru`ewa treba u narednom periodu da obi|u 280 porodica. – Ali ne idu im praznih ruku, ve} nose poklone, pelene i druge potrep{tine za bebe, a tamo gde su deca ve}a – pra{ak za prawe, koji nikad nije vi{ak – obja{wava Kri`an. – Ciq su uglavnom posete mnogo~lanim familijama koje jo{ nisu ukqu~ena u udru`ewa. Na terenu smo se uverili u to da one veoma malo znaju o tome {ta mi zapravo radimo, pa ~ak ni da mogu ostvariti neka svoja prava, ~ime bi sebi olak{ali `ivot. Prona-

Vilmo{ Kri`an

{li smo i porodicu s troje mali{ana koja nema de~ji dodatak. Kri`an dodaje da tamo gde je potrebno udru`ewa pru`aju stru~nu pomo} da se ne bi desilo da neko ostane bez de~jeg dodatka zbog administrativnih prepreka koje se lako mogu savladati. Najvi{e poseta je bilo u Senti – aktivisti su obi{li vi{e od sto porodica, i

otkrili da je nekima bila iskqu~ena struja. – Trebalo je izdejstvovati prikqu~ewe da ne budu u mraku i bez osnovnih uslova za `ivot, uz preuzetu obavezu porodice da dug plati u ratama. Negde je trebalo direktno pomo}i nabavkom ode}e i obu}e, a jednoj porodici u Adi – fri`ider i zamrziva~ jer nije imala ni{ta. Mada mi nismo humanitarna organizacija, nego nam je ciq ukqu~ivawe velikih porodica u dru{tveni `ivot da bismo zajedni~ki re{avali probleme. Zato se mahom pose}uju porodice s mawom decom, gde su roditeqi na po~etku porodi~nog `ivota i vaspitawa dece, a podr{ka je vi{e savetodavnog karaktera – nagla{ava Kri`an, i dodaje da se u okviru projekta odr`avaju stru~na savetovawa i druge aktivnosti na popularizaciji porodi~nog `ivota.

U Savez je do sad ukqu~eno oko 3.000 porodica u 16 udru`ewa koja imaju ~lanstvo u pedesetak naseqa Vojvodine. U toku je registracija udru`ewa u Ba~kom Petrovom Selu, gde je zapo~eta adaptacija Ku}e velikih porodica, a o~ekuje se uskoro i formirawe udru`ewa u Ba~koj Palanci. Ve} su zapo~ete pripreme za me|unarodni susret blizanaca, 11. jula u Adi, pod pokroviteqstvom predsednika Skup{tine Vojvodine [andora Egere{ija. Partner u organizaciji je Udru`ewe porodica sa ~etvoro i vi{e dece iz Bawaluke pa se o~ekuje da }e, osim blizanaca, na samitu biti i trojke i ~etvorke iz vi{e zemaqa u okru`ewu. Za decu iz velikih porodica od 13 do 17 godina bi}e uprili~en tradicionalni me|unarodni letwi kamp. M. Mitrovi}

Umrla jedna od Titovih `ena Herta Has Herta Has, jedna od `ivotnih saputnica Josipa Broza, preminula je u Beogradu u 96. godini. Ro|ena u Mariboru 1914, revolucionarnom pokretu pristupila jo{ kao student Ekonomske visoke {kole u Zagrebu, a ~lan KPJ postala 1936. Naredne godine je upoznala Tita u Parizu, tad i regrutnom centru {panskih dobrovoqaca i stanica na putu za Moskvu, prestonicu Kominterne. Kad je iz Zagreba stigla plavokosa kurirka sa falsifikovanim paso{ima za {panske borce nije

ostala neprime}ena. Tito je opet sre}e nakon dve godine u Istanbulu, a po povratku u Zagrebu nastavqaju zajedni~ki `ivot. Stanovali su u unajmqenoj ku}i pod imenima Marija [ari} i in`ewer Slavko Babi}, odbornik op{tine Siw, gde tada vladala Radni~ka seqa~ka stranka. Veza je trajala do po~etka Drugog svetskog rata, jer je Tito maja 1941. ot-

DNEVNIK

putovao u Beograd i upoznao novu partijsku kurirku Davorjanku Paunovi} Zdenku, ina~e tetku Mire Markovi}. Herta je ostala u Zagrebu u poodmakloj trudno}i, a nekoliko dana posle Titovog odlaska rodila sina Mi{u. Wih je skrivao je od usta{a Vladimir Velebit u svojoj garsoweri, a zatim mladu majku izvukao iz usta{kog zatvora.

Herta je 1943. pregovorima razmewena za grupu nema~kih nau~nika zarobqenih u Bosni, kratko bila u Vrhovnom {tabu NOV, a potom u Sloveniju ostala do kraja rata. Tita je, prema dostupnim biografijama, videla jo{ samo jednom, 1946. u wegovom kabinetu predsednika FNRJ. @ivela je u Beogradu i radila kao stru~wak u Saveznoj vladi. Drugi Hertin mu` je umro, a s wim u braku ima dve }erke. Sin Aleksandar Mi{o Broz hrvatski je diplomata u Indoneziji.

jili Univerzijadu, sahranu patijarha Pavla i kampawu “O~istimo Srbiju”. Me|u kompanijama, s medijima su najboqe odnos imali “Delta holding”, “Telekom”, “Te-

lenor”, “Merkator” i banka Inteza, dok se me|u neprofitnim organizacija izdvaja Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Bawa Koviqa~a”. Q. Male{evi}

OMBUDSMANI PREPORU^ILI FUNKCIONERIMA KODEKS PONA[AWA

Malo se `ena `ali na lokalne mo}nike Predstavnici pokrajinskog i republi~kog za{titnika gra|ana promovisali su ju~e u Vladi Vojvodine amandmane na kodekse pona{awa funkcionera i zaposlenih u lokalnoj vlasti, te prakti~ne preporuke za wihov efikasniji rad i promociju ravnopravnog tretmana gra|ana. One su proistekle iz zajedni~kog projekta sprovedenog uz podr{ku Razvojnog fonda UN-a za `ene (UNIFEM). Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov ka`e da je broj predstavki o diskriminaciji na osnovu roda jo{ uvek mnogo mawi od stvarnog broja u svakodnevnom `ivotu. Zamenica republi~kog za{titnika gra|ana dr Zorica Mr{evi} isti~e da samo relativno mali broj op{tina u

kodeksu pona{awa svojih funkcionera ima ~ak i op{te antidiskriminacione klauzule. Savetnica za rodna pitawa UNIFEM-a Birna Torarinsdotir najavila je daqu podr{ku u borbi protiv rodne diskriminacije na tr`i{tu rada i u socijalnoj sferi, kao i preventivnim mehanizmima. – Iako smo 2009. do~ekali uz nacionalnu strategiju, a 2010. i usvojenim Zakonom o ravnopravnosti polova, wihovo sprovo|ewa u praksi je veliki izazov za sve organe uprave – kazala je savetnica. Predstavqena je i bro{ura koja, uz uputstva kako se obratiti ombudsmanu, podsti~e i gra|ane da otvorenije ukazuju na rodnu diskriminaciju. S. Nikoli}

KAMPAWA „[KOLA BEZ NASIQA“ OSLOBA\A U^IONICE \A^KOG TERORA

Uvrede ~esto bole vi{e od pesnica

– Nasiqe u {kolama postoji i ne `elimo da ga krijemo ve} se hvatamo u ko{tac s tim problemom i zato apelujem na roditeqe i sve koji mogu da pomognu da se ukqu~e – rekao je povodom kampawe UNICEF-a i Ministarstva prosvete „Zaustavimo nasiqe zajedno – nasiqe ne prestaje samo“ ministar prosvete dr @arko Obradovi}. – Od po~etka ove {kolske godine {kole u Srbiji prijavile su 140 slu~ajeva lak{ih oblika nasiqa. Po ministrovim re~ima, suzbijawu nasiqa u {kolama doprinosi se i poboq{awem tehni~kih uslova, od video-nadzora, preko osvetqavawa do ogra|ivawa dvori{ta, prisustvom {kolskih policajaca, ustanovqavawem protokola o postupawu u slu~ajevima nasiqa... – Projekat smo po~eli pre pet godina sa samo ~etiri {kole, a danas ih je 196 sa 135.000 u~enika – rekla je direktorka UNICEF-a u Srbiji Judita Rajhenberg. – U {kolama koje su ukqu~ene u wega ~ak 85 odsto u~enika ose}a se sigurnije, o problemu se razgovara i pove}ano je poverewe |aka u sistem... Ona je naglasila da su za uspeh ove akcije va`na dobra {kolska pravila, svest o tome da je pravovremeno spre~avawe nasiqa delotvornije od kazne, ali i saradwa s roditeqima i lokalnom zajednicom, koja je, na`alost, i u {kolama ukqu~enim u projekat nedovoqna. Slaba ta~ka projekta je i to {to ima dosta nastavnika koji nasiqe prihvataju kao deo {kolskog `ivota. Javnosti su predstavqeni i rezultati pro{logodi{weg istra`ivawa u 40 {kola, na oko 5.000 u~enika i 1.600 nastavnika koji u~estvuju u projektu. Osnovni zakqu~ci su da je projekat pomogao

da se stvori svest o razli~itim oblicima nasiqa, ono se ~e{}e prijavquje, ali i da se stvori unutra{wa za{titna mre`a koja, istina, vi{e poma`e u ni`im nego u vi{im razredima osnovnih {kola jer je u prvim nasiqe smaweno za 42, a u drugim za samo 15 odsto.

Popularnost malih nasilnika opada

Osim {to se |aci ose}aju sigurnije, wihovi odgovori pokazuju i da popularnost nasilnika opada. Upore|uju}i na{e rezultate s rezultatima istra`ivawa Svetske zdravstvene organizacije u zemqama koje ne spadaju u rizi~ne, dr Dragan Popadi} s Filozofskog fakulteta u Beogradu naglasio je da s petinom trinaestogodi{waka koji su se izjasnili da su u posledwa tri meseca do`iveli neku vrstu nasiqa Srbija ne spada u rizi~ne. No, brine {to se ~ak polovina wih `ali na vre|awe ili poni`avawe, pa je stvarni procenat onih koji do`ivqavaju neki oblik nasiqa oko 60 odsto. Predstavqena su i tri promotivna spota ove kampawe, a najavqeno je i {irewe „[kola bez nasiqa“, za {ta se prijavilo 45 novih {kola. Odabrane }e Ministarstvo pomo}i s po 4.500 evra. D. Deve~erski


c m y

DNEVNIK

sreda10.mart2010.

15


SPORT

sreda10.mart2010.

c m y

16

DNEVNIK

DANAS DVA REVAN[ ME^A OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Bekam na Old Trafordu

Du{ko To{i}

POL GROUVS, TRENER PORTSMUTA

Sramota zbog To{i}a Engleski prmijerliga{ Portsmut potvrdio je da je Du{ko To{i} napustio klub samo nekoliko nedeqa po{to je stigao iz nema~kog Vredera kao slobodan igra~ To{i} (25) je doveden kako bi poja~ao odbranu Porsmuta, ali Fudbalska federacija Engleske (FA) nije dozvolila Portsmutu da zbog dugovawa registruje srpskog igra~a. Klub je `eleo da zadr`i To{i}a, ali je trener ekipe Pol Grouvs priznao da je jedino razumno re{ewe bilo da puste igra~a da potra`i novu sredinu. - Nije bilo smisla da ga dr`imo i daqe u ekipi - rekao je Grouvs i dodao:- Ovo je sramota! To{i} je trenirao sa nama i po~eo polako da se navikava. On je `rtva finansijeske situacije u klubu. To{i} je prvo trebalo da pre|e u Duizburg, ali se u posledwem trenutku, na veliko razo~arawe qudi iz uprave Verdera, odlu~io da karijeru nastavi u Engleskoj. Sada ostrvski mediji kao novi klub Du{ka To{i}a spomiwu {pansku Valensiju. Me|utim, prema nekim informacijama Fudbalska federacija Engleske spremna je da na~ini presedan i izda mu radnu dozvolu. To{i} bi u tom slu~aju karijeru nastavio u Svonsiju, ~lanu ^empion{ipa, a ukoliko se transfer realizuje mogao bi da zaigra ve} u subotu protiv [efild Vendsdeja.

Man~ester junajted i Vejn Runi pre tri nedeqe protutwali su San Sirom u prvoj utakmici osmine finala Lige fudbalskih {amopiona. Brzom i jednostavnom igrom |avoli s Old Traforda iznenadili su stati~ni Milan (3:2). Iako je Runi bio jedini istureni napada~ Man~estera, Nesta i Tijago Silva nisu uspeli da ga zaustave, kao lokomotiva se probijao izme|u dvojice {topera i koristio svaku priliku da uputi udarac prema mre`i. Runi je imao sjajne pomo}nike u Keriku i Fle~eru, a odli~an je bio na golu i veteran Van der Sar. Bekam, koji je pre utakmici bio u `i`i interesovawa, gotovo se nije video. Pred ve~era{wi revan{ i jedni i drugi najavquju pobedu, ser Aleks

Danas MAN^ESTER: Man~ester junajted – Milan (3:2) ( sudi Busaka, [vajcarska) MADRID: Real – Olimpik (L) (0:1) (Rizoli, Italija)

16. marta

LONDON: ^elzi – Inter (1:1) SEVIQA: Seviqa – CSKA (1:1)

17. marta

BARSELONA: Barselona – [tutgart (1:1) BORDO: Bordo – Olimpijakos (1:0) Sve utakmice po~iwu u 20.45 sati. Ferguson ka`e da je pola posla ura|eno u Milanu i da jednostavno iznena|ewa ne}e biti. - Igra}emo u punom sastavu, Runi i Ferdinand su se oporavili, nedostaja}e jedino Gigs, ali i bez wega se dobro snalazimo. Imamo veliku prednost koju Milan te{ko mo`e sti}i. Roso – neri }e morati da igraju otvoreno,{to je velika {ansa za nas smatra Ferguson. Kao i pred prvi me~ u centru pa`we je Dejvid Bekam, koji je u dresu Man~estera igrao punih

Krki} za Riberija? Bajern Minhen je zainteresovan za napada~a Barselone Bojana Krki}a, {to bi moglo da olak{a prelazak Franka Riberija u katalonski klub. Krki} ove sezone ne uspeva da se izbori za mesto u timu Barselone, pogotovo otkako je Pedro zbog sjajnih partija dobio prednost u odnosu na 19-godi{weg napada~a srpskog porekla. Prema pisawu {panskog „Sporta“, Krki} bi mogao da napusti klub, a interesovawe je pokazao Bajern ~ijeg Franka Riberija Barselona `eli ve} du`i period. Ukoliko bi Krki} odlu~io da pre|e u minhenski klub, Katalonci bi za Riberija morali da izdvoje oko 30 miliona evra. Francuski

Bojan Krki} (Barselona)

fudbaler je ve} najavio da }e uskoro doneti odluku gde }e nastaviti karijeru. Pored Bajerna, u svojim redovima Krki}a bi `eleli da vide i Ajaks, Marseq, Lion, pa ~ak i Man~ester Junajted.

Dejvid Bekam (u sredini) ponovo na Old Trafordu

deset godina (1992-2003), zabele`io je 265 nastupa i postigao 62 gola. Na San Siru Bekam se nije puno prime}ivao, pa ga je trener Leandro u drugom delu zamenio. - Bila je to no} puna emotivnog naboja za mene, mo`da sam `eleo previ{e. Na Old Trafordu }e emocije biti jo{ ja~e izjavio je biv{i kapiten reprezentacije Engleske, koji za Milan igra kao pozajmqen igra~ iz

LA Galaksija. - Navija~i Man~estera su bili sjajni prema meni u prvom me~u i hvala im na tome. Bi}e to za mene svakako nesvakida{wa no}, moj otac je veliki navija~ Junajteda, vaqda }e ve~eras navijati za mene. Sve igra~e poznajem u du{u, mo`da }e to biti moja prednost. U Lionu Olimpik je jo{ jednom dokazao da je izuzetno neugodan tim za Real, golom Makuna Francuzi su slavili. Naravno da Madri|ani o~ekuju pobedu i

plasman u ~etvrtfinale i stalno isti~u da Olimpik po tradiciji u prole}nom delu Lige {ampiona igra mnogo slabije u odnosu na jesen. - Imali smo sjajnu podr{ku u me~u sa Seviqom – konstatuje Kristijano Ronaldo, najboqi igra~ Reala. – Verujem da podr{ka ne}e izostati ni ve~eras. O~ekuje nas te`ak me~, ali se nadam pobedi i plasmanu me|u osam najboqih timova u Evropi.

Trener Manuel Pelegrini ima mawih problema oko sastava tima, Benzema je povre|en pa najverovatnije ne}e biti ni na klupi, no francuski reprezentativac ionako nije starter. - Poku{a}emo da primenimo isti recept kao i u prvom me~u obja{wava golman Olimpika Hugo Loris. - Igra}emo ~vrsto, Kaka i Ronaldo }e dobiti strikne ~uvare. Ako izdr`imo prvih pola sata verujem da imamo {anse za kona~an trijumf. G. Kova~

GORAN STEVANOVI], TRENER PARTIZANA

Stawe stabilno Taman kada se ~inilo da je Partizan u duelu sa Borcem povratio igru desio mu se Javor. U trenutku kada su stizale pohvale za posledwa izdawa (Udineze i Borac) {ampion je uko~io, a time i pri~u vratio na jesewa rezultatska posrtawa. Dominaciju na terenu u me~u sa Ivawi~anima vaqak nije uspeo da kruni{e i pobedom, ponovile su se stare boqke. - I jesenas nam se de{avalo da zbog svojih gre{ka ostanemo bez bodova. Sabijemo protivnika u wegov {esnaesterac, diktiramo igru, ali ne pobedimo. Javor je za celu utakmicu dva puta {utnuo na na{ gol, a mi smo imali ~etiri – pet stopostotnih {ansi, uz kon-

stantan posed lopte. Dosta smo gre{ili u dodavawima i tako sami sebi stvorili nervozu. Psiha nam opet pravi problem – smatra trener Goran Stevanovi}. [ef struke razloge za to vidi u slede}em: - Mnogo `elimo pobedu i zbog toga `urimo. Nervoza se vidi u momentima kada gubimo loptu i bez presinga protivnika. Momci `ele da se doka`u i zato igraju brzopleto. Na zalagawu ne mogu da im zamerim, ali na rutini mogu. Forsirate stil sa brzim odigravawima ? - Da, ali i sa samopouzdawem. Ne mo`emo gre{iti u kratkim pasovima. Stihija ne vodi do rezultata, a ona je u nedequ bila na{

problem. @urili smo da damo gol, kao da utakmica ne traje 90 minuta. Ipak, momci se trude ? - Da i to me hrabri. I dok god je tako na pravom smo putu da ostvarimo ciq, evropski konkurentan Partizan. Molim navija~e za strpqewe i uveren sam da }emo napraviti ne{to. Konture se naziru, ostala je samo dorada. Atmosfera, dakle, nije poquqana ? - Za{to bi bila ? Titula nije prioritet ako }emo da se bruka-

mo u Evropi. Mislim da je svima toga preko glave. Partizan je ime i hajde da to sa~uvamo. Da stvorimo sistem koji }e biti preduslov budu}ih dobrih rezultata – naglasio je Stevanovi}. I. Lazarevi}

OTPUTOVALI I SENIORI NA EP U MERAKER

Zlati} brani zlato

Nemawa Mirosavqev veruje u na{e mlade strelce

Posledwa, tre}a grupa reprezentativaca Srije u streqa{tvu otputovala je na Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem u norve{ki grad Meraker. U ovoj grupi su: Jasna [ekari}, Zorana Arunovi}, Bobana Veli~kovi}, Dimitrije Grgi}, Andrija Zlati}, Damir Mikec (pi{toq), Aranka Binder, Andrea Arsovi}, Nemawa Mirosavqev, Stevan Pletikosi} i Dragan Markovi} (pu{ka) sa trenerom Ivanom Kvasnevskim. Na`alost, na{a proslaqena takmi~arka u disciplini pu{ka Lidija Mihajlovi} zbog porodi~nih problema nije mogla da otputuje, pa je umesto we u ekipu u{la Jelena @ivkovi} iz Jagodine. Dan pre wih u Skandinaviju je oti{ao juniorski deo reprezentacije, a ~ine ga Ivana Maksimovi}, Dragana Todorovi}, Arsenije Todorovi} i Marko @ivi} (pu{ka) sa trenerom Goranom Maksimovi}em. Wihovi drugovi @arko Trifuwagi} i Katarina Biser~i} ve} su osetli streli{te u Merakeru, jer su

u~estvovali na kvalifikacionim takmi~ewima za Olimpijske igre mladih, ali nisu uspeli da se plasiraju u prvih {est koji }e se nadmetati u Singapuru od 15. do 26. avgusta. Trifuwagi} je bio 15. sa 582 kruga, a Biser~i}eva 11. sa 392. kruga. Woj je finale, a time i borba za Singapur, izmaklo samo za krug. Iskusni reprezentativac iz Novog Sada Nemawa Mirosavqev istakao je da su od prve grupe, u kojoj su bili wegov klupski kolega Trifuwagi}, Biser~i}eva, selektor Zoran Stojiqkovi} i trener Mira Maksimovi}, ~uli da ih ~eka veoma naporan put. - Prva grupa na{e reprezentacije dosta je kasnila, pa @arko (Trifuwagi}) nije uspeo da stigne na trening, a onda ga je, kako on ka`e, zadesio i peh na ga|awu, jer je kod 15. metka imao problem sa pu{kom - rekao je Mirosavqev i najavio da bi neka od na{ih ekipa mogla i do odli~ja. Naime, pro{le godine u Pragu Srbija je osvojila dve medaqe. Zlatno odli~je u seni-

orskoj konkurenciji vazdu{nim pi{toqem osvojio je Andrija Zlati}, a sa Damirom Mikecom i Dimitrijem Grgi}em je i ekipno stigao do srebra. - Ove godine najvi{e {ansi da se domognu medaqe imaju juniorke pu{kom i seniori pi{toqem. Zlati} brani zlato, a ekipa srebro. Kod juniora pu{kom sva trojica su dobra, ali ne znam kakva }e im biti konkurencija na vatrenoj liniji. [to se ti~e sniora i seniorki pu{kom i seniorki pi{toqem, sve su to iskusni takmi~ari, ali }e konkurencija u Merakeru biti izuzetna, tako da je nezahvalno davati prognoze. Seniori pu{kom, gde spadam i ja, nisu u nekoj formi, ali sve je mogu}e - rekao je Mirosavqev. Prvi }e na vatrenu liniju danas juniori pu{kom. Sutra pucaju juniorke pu{kom, a u petak i subotu ga|aju seniori pu{kom i pi{toqem. Povratak iz Norve{ke predvi|en je za nedequ, 14. marta. G. Malenovi}


SPORT

DNEVNIK ME\UNARODNA UTAKMICA – KADETI

Danas novi me~ Srbija – Hrvatska 2:1 (1:0) SUBOTICA: Stadion FK Ba~ka 1901, gledalaca oko 200,sudija: Aleksandar Vasi} (Novi @ednik). Strelci: Meleg u 28. i Marinkovi} u 47. za Srbiju, [pehar u 62. minutu (penal) za Hrvatsku. SRBIJA: Zdravkovi}, Lazi} (58. Simi} /66. Tomi{i}), Anti}, Popadi}, S. Savi}, M. Savi} (41. Kal~i}), Markovi}, Meleg (41. Marinkovi} /63. Mandi}), O`egovi} (41. Georgijevi}), Pavlovski (55. Stojanovi}), [aka. HRVATSKA: Mikuli}, Maroti (41. Rado{evi}), Toma{evi}, Kova~i} (55. Prenga), Elez, Mili}, Vladislavi} (63. Leko), Berti}, Xoni, [pehar (67. ^akarun), Pavi~i} (43. Marin~i}). Fudbalska selekcija Srbije do 16 godina odgirala je prvi

od dva planirana me~a sa Hrvatskom i pobedila sa 2:1. Gol za vo|stvo doma}ih postigao je Meleg u 28. minutu. Mogao je Meleg vrlo brzo i da duplira prednost, nakon aistencije [ake, ali je bio neprecizan. Srbija je od 47. minuta vodila sa 2:0, a gol je postigao Stefan Marinkovi}, koji se najboqe sna{ao u {esnaestercu gostiju. Markovi} je posle asistencije Geogrijevi}a mogao da re{i me~ jo{ u 56. minutu, ali wegov dobar {ut jo{ boqe odbranio Mikuli}. U 62. minutu Anti} je oborio Xonija u na{em {esnaestercu, a siguran sa bele ta~ke bio je [pehar. Srbija i Hrvatska igraju danas novi me~u na Gradskom stadionu u Subotici od 13 ~asova. N. S.

REJTING LISTA

Vu~kovi} stigao Ivani{evi}a Na martovskoj rejting listi izjedna~ili su se Bojan Vu~kovi} i Ivan Ivani{evi}. Vu~kovi} je u velikom stilu pobedio na prvom „Balkanskom gran priju“ u bugarskom gradu Plevenu sredinom januara ove godine, nadma{io o~ekivani poenski rezultat i osvojio nove rejting bodove pa na top listi rejtingovanoh igra~a Srbije deli prvo mesto sa 2630 poena. Ono {to posebno impresionira je ~iwenica da Bojan Vu~kovi} ozbiqno i sistematski radi na svom usavr{avawu i kao rezultat toga je wegov o~evidan i krupan napredak kako u klasi~nom {ahu isto tako i u problemskom. Tre}i na toj listi je Robert Marku{ koji je, uz pomenutu dvojicu, jedini pre{ao srpsku granicu snova sa 2600 poena. Rejting lista prvih 20 igra~a Srbije: 1-2. Bojan Vu~kovi}, Ivan Ivani{evi} 2630, 3. Robert Marku{ 2618, 4. Mihajlo Stojanovi} 2582, 5-6. Aleksandar Kova~evi}, Milo{ Perunovi} 2574, 7. Qubomir Qubojevi} 2572, 8. Nikola Sedlak 2570, 9. Du{an Popovi} 2564, 10. Igor Miladinovi} 2563, 11. Dragan

[olak 2553, 12. Dragan Paunovi} 2551, 13. Branko Damqanovi} 2550, 14. Sini{a Dra`i} 2545, 15. Aleksa Strikovi} 2544, 16. Milo{ Pavlovi} 2540, 17. Dejan Pikula 2535, 18. Boban Bogosavqevi} 2531, 19. Branko Tadi} 2524, 20-21. Slavi{a Brewo, Miodrag Savi} 2522. Na svetskoj rejting listi na prvom mestu je i daqe Magnus Karlsen sa 2813 poena ispred Topalova sa 2805, ali wemu jo{ nije ura~unat turnir u Linaresu gde je osvojio 7 poena. Tre}i je Kramnik sa 2790, ~etvrti Anand sa 2787, peti Arowan sa 2782 poena, itd. Tridese{est igra~a ima rejting preko 2700 poena a me|u wima su i tri omladinca koji spadaju u ekstra velemajstore: Karlsen 2813, Va{ije-Lagrav 2727 i Sergej Karjakin 2725. Judit Polgar je i daqe neprikosnovena na `enskoj svetskoj listi sa 2682 poena ispred Hampi Koneru sa 2622 i Jifan Hou sa 2570 poena. Alisa Mari} je vode}a na srpskoj `enskoj listi sa 2387 poena dok Nata{a Bojkovi} ima 3 poena mawe. Kod omladinki najboqa je Ana Muzi~uk sa 2533, a na 20. mestu je Marija Raki} sa 2306 poena.

sreda10.mart2010.

17

FORMULA JEDAN

Trka u Rimu od 2013. Trka za Veliku nagradu Rima bi}e od 2013. godine u kalendaru Formule jedan, zvani~no je potvrdio prvi ~ovek tog sporta Berni Eklston. Ovogodi{wi {ampionat Formule jedan }e brojati 19 trka, {to je ujedno najve}i broj trka koji je vo`en u toku jedne sezone. Do sada je takav slu~aj bio samo jednom, 2005. godine, ali }e uvo|ewem trke u glavnom gradu Italije broj trka gotovo izvesno biti pove}an na 20, prema re~ima Eklstona. Jo{ pro{le godine Rim je postao jedan od kandidata za organizaciju trke u Formuli 1 i iako se pre nekoliko meseci ~inilo da Eklstonu ta ideja nije vi{e zanimqiva, dogovor je postignut ove nedeqe. - Rim }e se na}i u kalendaru od 2013. godine. Ima}emo 20 trka i timovi }e biti zadovoqni zbog toga - rekao je Eklston, koji, tako|e, razmatra povratak

Formule jedan u Sjediwene Dr`ave, a jedna od opcija je trka na ulicama Wujorka.

Kao jedan od potencijalnih doma}ina trke u {ampionatu Formule jedan pomiwe se i Katar i

staza Losail, na kojoj se ve} nekoliko godina vozi jedina no}na trka u Moto GP {ampionatu.

NBA LIGA

Raspucani Hornetsi i Voriorsi Wu Orleans i Golden Stejt odigrali su utakmicu u kojoj je postignuto 266 poena. Hornetsi su bili boqi od Voriorsa rezultatom 135:131 (36:25 31: 37, 33:33, 35:36). Doma}in je u svakoj ~etvrtini ubacio preko 30 poena, dok ekipa Vladimira Radmanovi}a (nije igrao zbog povrede) to nije po{lo za rukom samo u prvom periodu. Predrag Stoja-

kovi} pru`io je solidnu partiju i sa 16 poena i tri asistencije doprineo da wegov tim zabele`i 32. pobedu u sezoni. Kod Golden Stejta ~ak sedmorica ko{arka{a imalo je u~inak preko deset poena, a predwa~ili su Entoni Morou i Rexi Vilijams sa po 28. U pobedni~koj ekipi Dejvid Vest i Markus Tornton, tako|e, ubacili su po

28 poena. Interesantno da su se u strelce upisali svi igra~i koji su u{li u igru. Klivelend je bez Lebrona Xejmsa te{kom mukom pobedio San Antonio na svom terenu. Zahvaquju}i boqoj igri u posledwoj deonici Kavsi su zabele`ili jubilarnu 50. pobedu u sezoni. Fantasti~no ve~e imao je Manu \inobili, ali ni wegovih 38 poena, sedam skokova

POJEDINA^NO PRVENSTVO EVROPE U RIJECI

i pet asistencija nisu pomogli Sparsima. Niksi su se brzo oproavili od {okantnog poraza od Wu Xersija. Vilson ^endler je blokadom u posledwoj sekundi spasio Wujor~ane i obezbedio trijumf protiv Atlante (99:98). Netsi su se brzo vratili na staru stazu. Wu Xersi je protiv Memfisa u kolonu za poraze upisao i 56. crticu. Kortni Li je imao odli~no ve~e sa 30 poena, dok su grizlije predvodili Rudi Gej i Majk Konli sa po 21 poenom. U~inak Darka Mili~i}a u porazu Minesote od Dalasa (112:125) je tri poena, pet skokova i dve asistencije za 18,5 minuta. Aleksandar Pavlovi} igrao je ne{to vi{e i imao boqi u~inak (sedam ko{eva, jedan skok i dve asistencije za 21 minut). Pobeda Dalasa bila je 12. uzastopna (44-21). Kod doma}ina Al Xeferson je ubacio 36 poena, dok su Meverikse do trijumfa vodili [on Merion sa 29 i Dirk Novicki sa 24 poena. Rezultati: Klivlend - San Antonio 97:95, Wujork- Atlanta 99:98, Memfis - Wu Xersi 107:101, Minesota - Dalas 112:125, Wu Orleans - Golden Stejt 135:131.

Irina ^oqu{kina u vode}oj grupi Suboti~ani izborili majstoricu DRUGA UTAKMICA POLUFINALA PLEJ-OFA

Tre}e kolo na pojedina~nom prvenstvu Evrope u Rijeci i jo{ jedan pozitivan skor za igra~e iz Srbije: 7 pobeda, 5 remija i isto toliko poraza. Kova~evi} i Sedlak su remizirali svoje partije, ali se to mo`e smatrati uspehom jer su im protivnici bili te`i za po oko 100 rejting poena. Pobede Vu~kovi}a, [olaka i Marku{a su o~ekivane, dok je Dra`i} izgubio partiju od igra~a koji ima za 200 poena slabiji rejting. Na `enskom turniru izvanredno igra Irina ^oqu{kina koja je u grupi vode}ih igra~ica. Izdvojeni rezultati 3. kola (mu{karci): Navara – Peletje 0:1, I. [ari} – Vaqeho 0:1, Potkin – Adams remi, Xobava – Kotronias 1:0, Safaoli – Najdi~ 0:1, Aleksandrov – Karuana remi, Kova~evi} – Fridman remi, Berke{ - Sedlak remi, Bologan – To{i} 1:0, Vu~kovi} – Bus 1:0, Bodiroga – Balog remi, Jakovqevi} – Marku{ 0:1, Krajsl – [olak 0:1, Damqanovi} – Samo{ kozi remi, Dra`i} – Mor~ia{vili 0:1, G.M. Todorovi} – D. Dimitrijevi} remi, Nakar – Bo{kovi} 0:1, Civri} – Joki} 1:0 Posle tre}eg kola grupu od 13 igra~a sa sve tri pobede predvodi

Vojvodina - Spartak 5:6 (4:1, 1:1, 0:3, 0:1)

Nikola Sedlak

[panac Vaqeho Pons. Kova~evi} ima 2,5 poena a po 2 poena sakupili su Vu~kovi}, Marku{, Sedlak i [olak. Izdvojeni rezultati 3. kola (`ene): N. Kozinceva – Mozer remi, Zava~ka – A. Muzi~uk remi, T. Kozinceva – Foi{or 1:0, Bodnaruk – Skrip~enko remi, Arahamija – Romanko 1:0, Kovalevskaja ^oqu{kina 0:1, Manakova – Gaponenko remi, Sarga~ - Bojkovi} 0:1, Drqevi} – Majdan 0:1, Paikidze - \uki} 1:0. Posle tre}eg kola na tabeli vode Tatjana Kozinceva, Arahamija i ^oqu{kina sap o 3 poena. Bojkovi}eva ima 2,5, a Manakova 2 poena. B. D.

NOVI SAD: Ledena dvorana Spensa, gledalaca: 100, sudije: T. Fazeka{ (Subotica), Bogdan i Ivanov (Novi Sad). Strelci: M. Babi} u 10, Milosavqevi} u 13. i 14, V. Babi} u 18, Peroun u 26. minutu za Vojvodinu, Jankovi} u 11, 35, i 69, Proki} u 42, Gergeq u 44, Brestovac u 55. minutu za Spartak. Iskqu~ewa: Vojvodina 20 + 20, Spartak 10 minuta. VOJVODINA: Kob, Beli}, Risti}, Drozdik, Nada{ki, Peroun, Paji}, Tumbas, Maleti}, M. Babi}, V. Babi}, Popovi}, Jerkovi}, Mirkovi}, Luki}, Pemac, Milosavqevi}, Milo{evi}. SPARTAK: Vidakovi}, Vere{, Fehervari, Guzina, Leckovi}, Daki}, Zi|arevi}, Nikoli}, Bursa}, Duli}, Gergeqi, Peter, Bo{wak, Ne{kovi}, Proki}, Jankovi}, Sabado{, Brestovac, Bare{i}, Plav{i}, Ber. Hokeja{i Spartaka savladali su u produ`etku ekipu Vojvodine, zlatnim golom Bogdana Jankovi}a, 6:5 i uzvratili istom merom crveno-belima. Drugog finalistu plej-ofa odlu~i}e majstorica koja }e se igrati ponovo

Iz jednog od duela Vojvodine i Spartaka

u Spensu u sredu od 19.45 sati. Druga utakmica polufinala ujedno i finale Kupa Srbije obele`ena je velikim preokretom u posledwoj tre}ini susreta. Dobro su hokeja{i Vojvodine otvorili sino}wi duel. Poveli su golom Milo{a Babi}a u 8. minutu, ali su „golubovi“ uzvratili tri minuta kasnije preko raspolo`enog Jankovi}a. Do kraja prvog perioda crveno-bela ma{imerija delovala je veoma agresivno i sigurno, a kao plod takve igre doma}ina, na odmor se oti{lo sa predno{}u Vojvodine

4:1, golovima Milosavqevi}a (dva) i veqe Babi}a. U nastavku susreta, gosti iz Subotice uspeli su da uspostave ravnote`u na ledu, ali je opet Vojvodina prva postigla pogodak. Igrao se 26. minut, kada je Fred Peroun spretno poslao pak iza le|a Vidakovi}a za ubedqivih 5:1. Ipak, ni to nije bilo dovoqno da Novosa|ani sigurno privedu susret kraju u svoju korist. U 35. minutu ponovo je Jankovi} spremtno prihvatio pak i udarcem iskosa „matirao“ Koba za 5:2. Ovim rezultatom oti{lo

se na posledwi odmor. U posledwoj deonici susreta desio se neshvatqiv pad u igri crveno -belih. Delovali su Risti} i drugovi umorno, i prili~no sigurni u svoj trijumf. Na drugoj strani, plavo-beli oklopnici zaigrali su na sve ili ni{ta, delovali mnogo „sve`ije“ i agresivnije u napadu. U 42. minutu krenulo je sve na vodenicu Suboti~ana. Prvo je Proki} posle prodora po desnoj strani uputio precizan udarac za 5:3, a samo dva minuta kasnije sa skoro iste pozicije je pogodio i Gergeq za 5:4. U tim trenucima uvukla se nervoza u redove doma}ina, dok su osokoqeni gosti krenuli da kidi{u ka golu Koba i to im se isplatilo u 55 minutu. Biv{i ~lan Novosa|ana Uro{ Brestovac doneo je produ`etak svom timu. Sevnuo je silovit {ut s desne strane i pak se na{ao u mre`i crveno belih za 5:5. U produ`etku velika borba u ledenoj dvorani Spensa. Igrao se 69. minut, kada je junak ve~eri Jankovi} odli~no reagovao, i postigao tre}i, odlu~uju}i, pogodak za slavqe Spartaka 6:5 i majstoricu koja }e se igrati u sredu u Novom Sadu. I. Grubor


18

SPORT

sreda10.mart2010.

DNEVNIK

RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA SRPSKE LIGE – GRUPA VOJVODINA

Veterni~ani kre}u iz Futoga 16 . 21 . kolo

kolo

(13. i 14. marta u 14)

Spartak - Senta Ba~ka - Radni~ki (NP) Tekstilac Ites - Kikinda Radni~ki ([) - Sloga Mladost - Ba~inci Big bul Veternik Viskol - Metalac AV Dowi Srem - Vr{ac Lali} - Dolina

(1:2) (1:2) (0:0) (1:3) (0:2) (1:0) (0:0) (2:2)

(10. i 11. aprila u 15.30)

Veternik Viskol - Spartak Dowi Srem - Mladost Pali} - Radni~ki ([) Dolina - Tekstilac Ites Vr{ac - Ba~ka Metalac AV - Senta Ba~inci Big bul - Radni~ki (NP) Sloga - Kikinda

(3:1) (3:4) (2:0) (1:2) (0:3) (2:2) (2:1) (2:1)

1. Veternik Viskol

15

11

2

2

28:14

35

2. Ba~inci Big Bul

15

10

3

2

25:11

33

3. Pali}

15

9

3

3

25:12

30

4. Dolina

15

7

2

6

29:20

23

5. Ba~ka

15

7

2

6

22:18

23

6. Senta

15

6

3

6

21:19

21

7. Sloga

15

5

5

5

21:21

20

8. Kikinda

15

5

5

5

22:27

20

9. Tekstilac Ites

15

6

1

8

16:20

19

10. Mladost

15

5

3

7

18:22

18

11. Dowi Srem

15

5

2

8

18:18

17

12. Vr{ac

15

4

5

6

13:17

17

13. Radni~ki

15

4

5

6

15:21

17

14. Metalac Asko Vidak 15

4

4

7

13:17

15

15. Radni~ki

15

3

6

6

13:25

15

16. Spartak

15

3

1

11

16:33

10

26 .

kolo

(12. maja, sreda, u 16.30)

Spartak - Metalac AV Ba~inci Big bul - Vr{ac Sloga - Dolina Kikinda - Pali} Radni~ki (NP) - Dowi Srem Senta - Veternik Viskol Ba~ka - Mladost Tekstilac Ites - Radni~ki ([)

(3:0) (1:1) (1:3) (0:5) (0:1) (0:2) (0:1) (0:1)

27 .

kolo

Tekstilac Ites - Spartak Radni~ki ([) - Ba~ka Mladost - Senta Veternik Viskol - Radni~ki (NP) Dowi Srem - Kikinda Pali} - Sloga Dolina - Ba~inci Big bul Vr{ac - Metalac AV

Momenat iz susreta izme|u Veternika i Doweg Srema

17 .

kolo

Pali} - Spartak Dolina - Dowi Srem Vr{ac - Veternik Viskol Metalac AV - Mladost Ba~inci Big bul - Radni~ki ([) Sloga - Tekstilac Ites Kikinda - Ba~ka Radni~ki (NP) - Senta

18 . 19 .

(1:0) (1:3) (0:0) (0:1) (3:0) (1:3) (2:3) (0:2)

20 .

(27. i 28. marta u 15) (1:1) (3:3) (2:2) (0:1) (0:3) (1:1) (1:5) (1:1)

23 .

(0:4) (1:4) (1:1) (0:1) (1:0) (1:2) (0:4) 2:3

Mladost - Spartak Veternik Viskol - Radni~ki ([) Dowi Srem - Tekstilac Ites Pali} - Ba~ka Dolina - Senta Vr{ac - Radni~ki (NP) Metalac AV - Kikinda Ba~inci Big bul - Sloga

24 .

(2:1) (1:3) (2:1) (0:1) (1:2) (1:3) (2:1) (0:0)

Spartak - Ba~inci Big bul Sloga - Metalac AV Kikinda - Vr{ac Radni~ki (NP) - Dolina Senta - Pali} Ba~ka - Dowi Srem Tekstilac Ites - Veternik Viskol Radni~ki ([) - Mladost

25 .

(22. i 23. maja u 17)

Spartak - Vr{ac Metalac AV - Dolina Ba~inci Big bul - Pali} Sloga - Dowi Srem Kikinda - Veternik Viskol Radni~ki (NP) - Mladost Senta - Radni~ki ([) Ba~ka - Tekstilac Ites

(0:3) (0:1) (1:1) (3:0) (0:3) (0:0) (1:1) (1:2)

29 .

kolo

(24. i 25. aprila u 16) (2:1) (2:2) (0:1) (2:1) (2:1) (1:3) (2:2) (1:1)

kolo

(3. i 4. aprila u 15)

kolo

Spartak - Kikinda Radni~ki (NP) - Sloga Senta - Ba~inci Big bul Ba~ka - Metalac AV Tekstilac Ites - Vr{ac Radni~ki ([) - Dolina Mladost - Pali} Veternik Viskol - Dowi Srem

Spartak - Sloga Kikinda - Ba~inci Big bul Radni~ki (NP) - Metalac AV Senta - Vr{ac Ba~ka - Dolina Tekstilac Ites - Pali} Radni~ki ([) - Dowi Srem Mladost - Veternik Viskol

28 .

(1:2) (0:0) (1:3) (3:1) (0:1) (2:0) (0:1) (0:2)

kolo

(17. i 18. aprila u 16)

kolo

kolo

Dowi Srem - Spartak Pali} - Veternik Viskol Dolina - Mladost Vr{ac - Radni~ki ([) Metalac AV - Tekstilac Ites Ba~inci Big bul - Ba~ka Sloga - Senta Kikinda - Radni~ki (NP)

22 .

kolo

(20. i 21. marta u 14.30)

kolo

Spartak - Radni~ki (NP) Senta - Kikinda Ba~ka - Sloga Tekstilac Ites - Ba~inci Big bul Radni~ki ([) - Metalac AV Mladost - Vr{ac Veternik Viskol - Dolina Dowi Srem - Pali}

(15. i 16. maja u 17)

(29. maja u 17)

Ba~ka - Spartak Tekstilac Ites - Senta Radni~ki ([) - Radni~ki (NP) Mladost - Kikinda Veternik Viskol - Sloga Dowi Srem - Ba~inci Big bul Pali} - Metalac AV Dolina - Vr{ac

(4:2) (0:1) (1:0) (1:3) (2:0) (0:1) (0:1) (0:1)

30 .

kolo

(1. i 2. maja u 16.30) (1:3) (0:0) (1:0) (1:6) (0:1) (2:0) (0:2) (0:0)

(5. juna u 17)

Spartak - Dolina Vr{ac - Pali} (1:3) Metalac AV - Dowi Srem Ba~inci Big bul - Veternik Viskol Sloga - Mladost Kikinda - Radni~ki ([) Radni~ki (NP) - Tekstilac Ites Senta - Ba~ka

(0:2) (0:3) (1:2) (0:3) (2:2) (4:2) (3:0)

kolo

(7. aprila, sreda, u 15.30) (1:4) (0:0) (0:2) (0:1) (0:2) (3:3) (0:2) (1:0)

Radni~ki ([) - Spartak Mladost - Tekstilac Ites Veternik Viskol - Ba~ka Dowi Srem - Senta Pali} - Radni~ki (NP) Dolina - Kikinda Vr{ac - Sloga Metalac AV - Ba~inci Big bul

(8. i 9. maja u 16.30) (1:2) (1:2) (0:1) (1:2) (0:1) (1:2) (2:2) (0:1)

Napomena: Senta, Dolina, Spartak i Pali} kada su doma}ini igraju u nedequ. Prvoplasirani tim na kraju prvenstva plasira}e se u Prvu ligu Srbije,a iz lige ispada tri tima.


SPORT

DNEVNIK

Na{i ragbisti ne idu u Makarsku Ragbi reprezentacija Srbije za igra~e do 17 godina ne}e putovati u Makarsku na kamp FIRAAER, odlu~io je Upravni odbor RS Srbije. Evropska ragbi Federeacija (FIRA-AER) odredila je da kadetska reprezentacija Srbije do 17 godina u~estvuje od 7. do 11. aprila u Makarskoj na razvojnom kampu mladih ragbista, ali je UO RS Srbije doneo odluku da se ne u~estvuje iz bezbedonosnih razloga. Pored Srbije, trebalo je da u~estvuju i mladi ragbisti iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Ma|arske. Pri dono{ewu odluke UO je imao u vidu doga|aje od pre dve godine, kada je na{ {ampion Pobednik u

okviru Regionalnog {ampionata gostovao u Makarskoj. - Tokom me~a jedan deo publike se pona{ao izuzetno nekorektno. Bilo je uvredqivih transparenata i povika sa porukama „Srbe na vrbe, ubij, ubij, ubij Srbina..“. Kako se radi o mladim igra~ima, smatramo da nema potrebe da ih izla`emo ovakvim stresnim situacijama i zatra`ili smo od Ragbi saveza Hrvatske i Evropske ragbi federacije da doma}in promeni mesto odr`avawa kampa. Ukoliko RS Hrvatske ostane pri odluci da se kamp odr`i u Makarskoj, predlo`ili smo Evropskoj ragbi federaciji (FIRA-AER) da na{u reprezentaciju u tom slu~aju premesti u drugu grupu sa Bugarskom i Gr~kom - istakao je selektor reprezentacije Marko Jovanovi}. Komesar za razvoj ragbija u Srbiji Dragan Pavlovi} objasnio je kakav zna~aj imaju kampovi za razvoj mladih igra~a, ali

smatra da uslovi u Makarskoj nisu adekvatni za mlade igra~e. - Evropski kampovi za razvoj mladih igra~a organizuju se svake godine. Na{a reprezentacija na wima u~estvuje od 2000. godine. Do sada smo u~estvovali na kampovima u Rumuniji, Austriji, Ma|arskoj i Bugarskoj. Srbija je do sada bila doma}in dva puta, na Borskom jezeru i u Soko Bawi. Nije nam prvi put da igramo u Hrvatskoj. Ve} dve godine na{i klubovi igraju Regionalnu ligu u kojoj u~estvuju klubovi iz Bugarske, Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Na{i klubovi i reprezentativne selekcije vi{e puta su

igrali u Splitu, Zagrebu, Rijeci... Pro{le godine smo u~estvovali na istom kampu, tako|e u Hrvatskoj, na Bra~u. Apsolutno nije bili nikakvih problema. Ipak, ove godine smo se odlu~ili da ne idemo u Makarsku. Sigurni smo da bi hrvatska policija obezbedila sve bezbedonosne uslove, ali smatramo da je zaista nepotrebno da treninge, utakmice i svaki pokret mladih ragbista iz Srbije prati policija. To je apsolutno suprotno duhu ovog kampa. Nisu samo ragbisti Pobednika imali lo{a iskustva u Makarskoj, podseti}u samo na gospodina Milovana \ori}a koji je tako|e napadnut u tom gradu. Zato smo se obratili RS Hrvatske sa molbom da se promene mesto odr`avawa kampa. Ukoliko oni ne budu u mogu}nosti da to u~ine, predlo`ili smo FIRA-AER da se reprezentacija Srbije premesti u grupu sa Bugarskom i Gr~kom - objasnio je Pavlovi}.

LEP GEST @OK VARADINA BMG GRADWE: ^lan uprave @OK Varadina BMG gradwe Milorad Grgurovi}, trener Spasoje Mili}evi}, kapiten Jelena Ra~i} i igra~ica @eqka Pu{owa posetili su u kleku obolelog odbojka{kog pregaoca Du{ana Kijca. Ovaj human gest lidera Druge odbojka{ke lige sever za svaku je pohvalu. Kle~anin Mili}evi} i igra~ica Pu{owa posebno su vezani za Kijca, a klupska delegacija polonila mu je odbojka{ku loptu, kao i neka medicinska pomagala. Du{an Kijac je uva`eni odbojka{ki stvaralac, trenirao je Slobodu iz Kleka, GIK Banat, a kao direktor {kole u Ravnom Topolovcu oformio je ekipe mla|ih kategorija. Poznat je i po tome {to je bio prvi profesionalni trener juniorske ekipe (1964. godine), s kojima je bio prvak dr`ave, a iz tog sastava je ~ak osam mladi}a prekomandovano u prvi tim. Igrao je na poziciji tehni~ara s ~uvenim Milo{em Grbi}em u Kleku, a bio je i predsednik Udru`ewa odbojka{kih klubova Vojvodine i ~elnik Regionalnog saveza Zrewanina. M. R.

INTERVJU

sreda10.mart2010.

19

IGOR [AR^EVI], REPREZENTATIVAC SRBIJE U BOBU NA OI U VANKUVERU

Laka kowica na „stazi smrti”

Da je neko pre samo dve godine rekao atleti~aru Igoru [ar~evi}u da }e reprezentovati Srbiju na zimskim Olimpijskim igrama u Vankuveru, pa jo{ da }e to u~initi kao ~lan bob postave na{e zemqe, nema sumwe da bi ga 25-godi{wi Novosa|anin pogledao “s tri znaka pitawa”. Ba{ to se, me|utim, dogodilo, a ovaj skaka~ motkom i desetobojac Atletskog kluba Vojvodina, zajedno sa svojim kolegama-bobistima, zauzeo je 18. mesto u finalu ~etvoroseda, ~ime je ispuwen ciq koji su sebi postavila ova ~etiri hrabra momka. z Otkud, Igore, ti u posadi na{eg boba ~etvoroseda u Vankuveru? - Pre godinu i po dana pilot Vuk Ra|enovi} i wegov otac i trener Boris, po preporuci desetobojca iz Kikinda Slavoquba Nikoli}a, pozvali su me i predlo`ili da budem ~lan bob posade Srbije - po~eo je svoju zanimqivu pri~u Igor [ar~evi}. - Iskreno, nikada sebe nisam zami{qao kao bobistu, niti sam uop{te znao da se ovaj sport upra`wava u Srbiji. z I, kada si dobio poziv, koliko ti je vremena trebalo da na wega odogovori{? - Prihvatio sam ga iz cuga! Volim izazove i povi{eni nivo adrenalina i nisam se premi{qao. z Zna~i, oti{li ste ti i tvoji drugovi u Kanadu bez nekih posebnih priprema? - Ma, kakvi! Imali smo pripreme od sredine oktobra pro{le godine i sprovodili smo ih na poligonima u Nema~koj i Rumuniji. Tamo smo radili na startu, koji je u takmi~ewu boba izuzetno va`an. Potom smo, ponovo u Nema~koj, a potom i u Austriji i Italiji, po~eli da radimo na vo`wi i ~inili smo to na iznajmqenom bobu od Japanaca. Kasnije smo, me|utim, promenili “vozilo” i za Olimpijadu smo iznajmili bob od Lihten{tajna, koji je model za 2010. godinu. z Vas ~etvorica ste, dakle, imali dobre pripreme? - E, tu postoji zanimqivost... Tokom priprema uz mene su bili pilot Vuk Ra|enovi} i dvojica Slovenaca - Damjan Zlatnar i Uro{ [tegel. Trebalo je da mi ~inimo olimpijsku postavu, ali slovena~ki bobisti nisu uspeli da dobiju srpske paso{e. Tek tada su u postavu usko~ili sprinter iz Kragujevca Milo{ Savi} i desetobojac iz Novog Sada Slobodan Matijevi}. Prakti~no, zajedno smo trenirali nekih pet ili {est dana u Kanadi i bili smo najlak{a postava po kila`i. Tokom vo`wi u Vankuveru u bob smo morali da stavimo oko 40 kilograma tegova da bismo imali neophodnu te`inu i, eto, uprkos svemu, stigli smo do 18. mesta u finalu. Primarni ciq nam je bio plasman u finale i time smo ga ispunili. z Kako ste se ose}ali na olimpijskoj “stazi smrti”? - Ha, ta staza je dobila ni malo lepo ime tek kada je na treningu stradao sanka{ iz Gruzije. Ona jeste jedna od najbr`ih staza na svetu i tehni~ki je komplikovana, ali, eto, mi nismo imali prevrtawa na woj. U principu, najvi{e toga je zavisilo od startne brzine gurawa boba i ve{tine pilota. Brzine koje smo dostizali bile su oko 150 km na ~as, a jedino zaista opasna bila je sada ve} ~uvena “fifti-fifti” 13. krivina. z Prvi put si bio ~lan bob postave. Kolika je koli~ina adrenalina kod tebe bila pred start zvani~nih trka i o ~emu si u tim trenucima razmi{qao? - U svla~ionici je bilo veliko i{~ekivawe u pogledu toga {ta }e se dogoditi. Kada smo izlazili na start, suo~avao sam se s totalno nepoznatim ose}ajem...

Igor [ar~evi}

Jednostavno, vo`wa toliko brzo pro|e da nisam stigao ni da razmi{qam o ne~em drugom osim o vremenu koje }emo posti}i. Nivo adrenalina je, da neko mo`e da ga izmeri, toliki da bi sam po sebi ~ovek isko~io iz boba, a broj otkucaja srca je neverovatan. Ipak, nivo koncentracije je tako|e izuzetno visok i to nekako potire jedno drugo. Po{to sam bio drugi u bobu, odmah iza pilota, moj zadatak bio je da {to boqe guram bob na startu, potom da zauzmem svoje mesto i da se trudim da se {to mawe pomeram. Ni jednu jedinu trku nisam video, jer sam sedeo spu{tene glave i gotovo nepomi~no. Istinsko olak{awe usledilo je tek kada smo zavr{ili ~etvrtu vo`wu, time i takmi~ewe. z [ta daqe? Po{to si atleti~ar, razmi{qa{ li o ovom sportu u budu}nosti, ili se sada vi{e bavi{ bobom?

Start bob posade Srbije

Sportska porodica Igor [ar~evi} je izdanak sportske porodice. Wegov otac, na`alost pokojni @elimir [ar~evi}, bio je jugoslovenski rekorder u skoku motkom (518 cm), pa je nekako i o~ekivano bilo da }e se Igor na}i na atletskoj stazi. Juniorski je rekorder na{e zemqe u skoku motkom (510 cm), ali o~ev rezultat nije do sada uspeo da nadma{i. - Ako nastavim s atletikom, o~ekujem da }emo Mihail Duda{ i ja voditi veliku bitku u desetoboju za plasman na Olimpijske igre u Londonu, 2012. godine - rekao je [ar~evi}. - Nadam se da }emo obojica ispuniti normu (jo{ nije poznata, ali se o~ekuje da }e iznositi oko 7.700 bodova), uz boqe finansijske uslove. Do sada su me u atletici pratile povrede, ali se nadam da je to pro{lost i da nije nemogu}e da branim boje na{e zemqe i na Letwim olimpijskim igrama.

Zahvalnost @eleo je Igor [ar~evi} da naglasi i slede}e: - Veliku zahvalnost za odlazak u Vankuver dugujem pre svega mom ocu koji me je uputio u sport. Pored wega, veliki doprinos su dali moj trener Goran Obradovi}, firma “Tripl xamp” u kojoj sam radio i wen vlasnik Milan Spasojevi}, na{ nekada{wi reprezentativac u troskoku. Naravno, zahvalnost dugujem i mom klubu AK Vojvodina. - Veliki su nam planovi u bobu i dose`u do Olimpijade 2014. godine u So~iju i na{eg plasmana me|u prvih 10 posada. Pa, mo`da i do medaqe stignemo, ko zna. U ovom trenutku, me|utim, `elim da ispunim normu u desetoboju za odlazak na Evropsko atletsko prvenstvo u Barseloni ove godine. Nedostaje mi nekih 150 bodova i ube|en sam da }u, uz rad s trenerom Goranom Obradovi}em i kolegom Mihailom Duda{om, uspeti da ostvarim i ovaj ciq. S druge strane, ukoliko se pokrene olimpijski program, mislim da ne}u biti usmeren u ateltiku, ve} da }e mi bob postati primarni ciq. Ugojio sam se nekih 12 kilograma zbog Olimpijade i sada tu te`inu moram da skidam, jer je prekomerna za desetoboj i discipline poput skoka motkom i skoka uvis - zavr{io je pri~u Igor [ar~evi}, momak koji je, kako sam priznaje, sebe video kao reprezentativca Srbije na letwim Olimpijskim igrama, a svoje prvo, nada se ne i posledwe olimpijsko iskustvo, do`iveo je na kanadskom snegu i ledu. Aleksandar Predojevi}


20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda10.mart2010.

Radlova~ki prvak Beograda Na amaterskom prvenstvu Beograda, koji se igrao u hotelu Slavija, po tempu jedan sat po igra~u za celu partiju, nastupilo je 90 igra~a. Kao i ranijih godina, nisu imali pravo nastupa velemajstori i intermajstori. Prvo mesto sa impozantnih 7,5 poena posle 9 kola je osvojio majstor Jovan Radlova~ki iz Pan~eva. I dugo mesto je zauzeo Pan~evac, veteran, FIDE majstor Vladimir Kosti}, sa 7 poena, koliko je osvojio i FM Sr|an ^arni} iz Beograda na tre}em mestu.

Festival u Sokobawi Sokobawa i hoteli „Moravica“ i „Bawica“ bi}e doma}ini ovogodi{weg Kadetskog festivala u organizaciji [ahovskog saveza Srbije. Festival }e se odr`ati za vreme Uskr{weg raspusta, u periodu od 2-11. aprila. SAMIT SEVERNOBA^KOG REGIONA

Podr{ka Milijanovi}u Na poziv Op{tinskog [ahovskog Saveza Subotice i [ah kluba Spartak, sa `eqom da se upozna sa stawem i {ahovskim prilikama u Severnoba~kom regionu, predsednik [ahovskog Saveza Srbije Aleksandar Milijanovi} je pro{log ~etvrtka posetio Suboticu. Skup na kome su bili prisutni predstavnici svih {ahovskih klubova iz ovog regiona odr`an je u prostorijama [K Spartak. S planom, programom, dosada{wim radom i narednim zadacima [S Subotice predsednika Milijanovi}a ukratko je informisao sekretar Milorad Maravi}. Sportski direktor Spartaka Ivan Sedlak upoznao je predsednika sa istorijatom i dosada{wim najzna~ajnijim sportskim rezultatima koje je ostvario klub, o narednim zadacima, {ahovskoj {koli, i nizu zna~ajnih {ahovskih manifestacija koje su do sada odr`ane u Subotici, a koje su organizovali vredni {ahovski radnici iz ovog regiona. S kratkim istorijatom i do sada postignutim rezultatima i trenutnim stawem {aha u Senti, o trenutno najboqoj {ahovskoj {koli u Vojvodini, i najve}em {ahovskom festivalu Srbiji, informiso je sekretar [K Senta I{tvan Kajari. Sa bogatom tradicijom, postignitim rezultatima, planovima i programom rada i posebnim osvrtom na rad pokrenute {ahovske {kole u ba~kotopolskoj op{tini informisao je dr Borislav \uki}. Poseban osvrt dat je `eqi i mogu}nostima za me|udr`avnu regionalnu saradwu. Na kraju, predsednik Milijanovi} je prisutne upoznao sa radom [ahovskog Saveze Srbije u protekla tri meseca od kako on na ~elu Saveza, sa daqim planovima i postavqenim zadacima i ciqevima Saveza Srbije, za {ta je od prisutnih dobio punu podr{ku. M. Maravi} PROBLEM BR. 275

Beli daje mat u dva poteza Samjuel Lojd

Re{ewe problema br. 274 (N. van Dajk E.W.W. Vedstrijd 1948.) sa pozicijom: beli – Kc3, Tf1, Tf5, Lf3, pe{ak d3; crni – Ke3, Lh3; je 1.Ld1! Na 1...L:f1 (L:f5) sledi 2.Tf3 mat. Na 1...Lg4 sledi 2.Te5 mat. Na 1...Lg2 sledi 2.Te1 mat.

VESTI IZ [SV

Prijave za kup do 19. marta Mart je rezervisan za registraciju i obnovu registracije klubova i wihovih ~lanova. Dodatni rok od 15-30. juna va`i samo za igra~e. Za obnovu registracije kao i registraciju novih ~lanova klub je du`an da dostavi [ahovskom savezu, uz stare takmi~arske kwi`ice, i spisak ~lanova sa op{tim podacima: ime i prezime, godinu ro|ewa, JMBG, kategoriju. Svi klubovi koji nisu obavili zamenu starih takmi~arskih kwi`ica za nove potrebno je da dostave po jednu fotografiju za svakog igra~a koji se registruje. Klubovi koji imaju dve takmi~arske ekipe du`ni su da prilikom registracije posebnim spiskom nazna~e imena ~lanova druge ekipe. Overen spisak od nadle`nog organa [SV treba predati i komesaru odnosne lige. Godi{wa ~lanarina kluba za 2010. godinu iznosi: za klubove Prve lige Srbije 10.000 dinara, za klubove Druge lige Srbije – Vojvodina 8.000 dinara, za klubove Vojvo|anske lige - Srem, Banat i Ba~ka 6.500 dinara, dok za sve ostale klubove ~lanarina iznosi 5.500 dinara. Pored ~lanarine klub je

obavezan da uplati i rejting taksu za ~lanove koji se nalaze na rejting listi FIDE. Taksa po rejtingovanom ~lanu iznosi 500 dinara. ^lanarina kluba i rejting taksa se upla}uje na ra~un [ahovskog saveza Vojvodine: 340-1945-12. Klub koji ne uplati ~lanarinu i rejting taksu ne}e biti registrovan za 2010. godinu. Na osnovu predloga Takmi~arske komisije i odluke Izvr{nog odbora [S Vojvodine, sve lige u nadle`nosti [SV (izuzev Druge lige – grupa Vojvodina) po~iwu sa takmi~ewem 16. maja. U prole}nom delu takmi~ewa igraju se {est kola a jesewi deo takmi~ewa po~iwe 5. septembra. Iz tog razloga, svi klubovi du`ni su da obnove svoju registraciju u prvom registracionom periodu (1-31. mart). Klubovi koji to ne u~ine nemaju pravo nastupa na prvenstvenim ekipnim takmi~ewima. Svi klubovi koji imaju neizmerene obaveze prema Savezu iz ranijeg perioda ne}e biti registrovani dok ne izmire sve prethodne obaveze i bi}e suspendovani. Takmi~ewe za Seniorski kup u Vojvodini od

ove godine igra se po novom sistemu u dva dela. U eliminatornom delu (2 kola) u~estvuju svi prijavqeni klubovi sem ekipa klubova koji imaju direktno pravo u~e{}a u Saveznom finalu Kupa i finalu Kupa [S Vojvodine. Finale kupa [S Vojvodine igra se sa 30 ekipa po [vajcarskom sistemu u 5 kola u vremenu od 29. aprila do 2. maja 2010. godine. ^etri najuspe{nije ekipe se plasiraju u Finale Kupa Srbije, koje se igra od 17-23. maja. Svi klubovi koji `ele da u~estvuju u Kupu [S Vojvodine (i oni koji imaju direktno pravo u~e{}a u finalu Kupa [SV) svoje u~e{}e treba pismeno da prijave najkasnije do 19. marta 2010. godine i da na `iro ra~un [S Vojvodine uplate kotizaciju u iznosu od 600 dinara. Bez pismene prijave i uplate kotizacije klub ne}e biti ukqu~en u takmi~ewe. Klub mo`e prijaviti i vi{e ekipa (tada se mora prijaviti i sastav ekipe sa 4+2 igra~a) i za svaku se pla}a kotizacija. Prvo kolo eliminacija se igra 28. marta, a drugo kolo 4. aprila. Finale Kupa [S Vojvodine bi}e rejtingovano kod FIDE. B. D.

BEGA TURNIR

PRVENSTVO SUBOTICE

Za Stanimirovi}e dva zlata

Ista meta…

Dru{tvo Rumuna „Bega“ iz Zrewanina organizovalo je nedavno, drugu godinu za redom, de~ji me|unarodni {ahovski turnir. Nastupilo je 35-oro dece iz Temi{vara, Alibunara, Kikinde, Torka, E~ke, Aradca, Aleksandrova, Srpske Crwe, @abqa, Elemira i Zrewanina. Turnir je bio pozivni i izuzetno je dobro organizovan i zbog toga postoji `eqa da postane tradicionalan - sa jo{ vi{e u~esnika iz inostranstva. Glavni sudija je bio FM Neboj{a Somborski a sudili su jo{ Pera Raci}, Sr|an Blagojevi} i Dragan Lali}. Igrao se me{oviti turnir sa 7 kola po ubrzanom tempu, 15 minuta po igra~u, a medaqe po izdvojenom plasmanu su osvojili: Mla|e devoj~ice: 1. Marija Stanimirovi} (Alibunar) 5,5, 2. Adrijana \ermanovi} (Zrewanin) 3,5, 3. Madalina Ga~ea (Temi{var) 2 poena. Starije devoj~ice: 1. Danka Lali} (Zrewanin) 4,5, 2. Katarina Levnaji} (Aleksandrovo) 4, 3. Nevena Horvat (Alibunar) 4 poena. Mla|i de~aci: 1. Sr|an [ukovi} (Srpska Crwa) 5,5, 2. Nikola O{ap (@abaq) 5, 3. Jovan Beli} (Zrewanin) 3,5 poena. Stariji decaci: 1. Bo{ko Stanimirovi} (Alibunar) 7, 2. Petar Krstin (Zrewanin) 6, 3. Neboj{a Stana~ev (Aleksandrovo) 5 poena. Zajedni~ki plasman: 1. Bo{ko Stanimirovi} 7, 2. Petar Kr-

Bo{ko Stanimirovi}

stin 6, 3-4. Marija Stanimirovi}, Sr|an [ukovi} 5,5, 5-7. Nikola O{ap, Neboj{a Stana~ev, Danilo Besede{ 5, 8-9. Danka Lali}, David Zarin 4,5, 10-14. Viktor Ti{ler, Katarina Levnaji}, Sini{a Levnaji}, Nevena Horvat, Sla|an Ostoji} 4, 15-20. Ivan Adamov, Teodora Raci}, Sebastian Fluture, Jovan Beli}, Danilo Jahura, Adrijana \ermanovi} 3,5, 21-26. Dejan Bogosavqev, Vuka{in Ev|eni}, Andrej Ksionzik, Duwa Jankov, Ivana Litri~in, Nikola Maluckov 3, 27-30. Klaudiu Ungureanu, Mladen Prodanovi}, Stevan Milo{ev, Denis [traka 2,5, 31-33. Maria Roman, Sabina [traka, Madalina Ga~ea 2, 34-35. Teodor Seko{an, Mihai Popi 1,5 poen. D. Lali}

Na otvorenom prvenstvu Subotice ostalo je da se odigra jo{ samo jedno kolo. Dva favorita, majstor Na| He|e{i i profesor Tibor Jesenski, dr`e me|usobnu razliku od pola poena jo{ od petog kola. Tre}u poziciju dele iskusni Pardi} i mladi Tan~ik sa po {est poena. Zamor je uzeo danak kod slepog {ahiste Avrama, koji je posle sjajnog starta do`iveo tri uzastopna poraza i pao nisko na tabeli. Va`niji rezultati 6. kola: Na| He|e{i – Tan~ik 1:0, Avram – Jesenski 0:1, I. Sedlak – A. N. Na| 1:0, Pardi} – Petrekanovi} remi, Jan~ikin – [}epanovi} 1:0, N. ^abarakapa – Juhas 1:0, Gu`vaw – Ve~eri 1:0, itd. Va`niji rezultati 7. kola: I. Sedlak – Na| He|e{i 0:1, Jesenski – Jan~ikin 1:0, Pardi} - ^abarkapa 1:0, Tan~ik – Avram 1:0, Petrekanovi} – Kumi} 1:0, Ikra{ - Gu`vaw 1:0, [}epanovi} – Z. Kova~ 0:1, N. A. Na| - Engi 1:0, itd. Va`niji rezultati 8. kola: Na| He|e{i – Ikra{ remi, Petrkanovi} remi, Z. Kova~ - Tan~ik 0:1, Pacal – Pardi} 0:1, Jan~ikin – A. N. Na| 1:0, ^abarkapa – I. Sedlak remi, Gu`vaw – Vojvodi} 1:0, Mandovi} – Avram 1:0, itd. Plasman posle 8. kola: 1. Na| He|e{i 7, 2. Jesenski 6,5, 3-4. Pardi}, Tan~ik 6, 5-7. Petrekanovi}, Jan~ikin, Ikra{ 5,5, 813. Kumi}, ^abarkapa, I. Sedlak, Mandovi}, Z. Kova~, Vojvodi} 5, 14-23. Gu`vaw, Juhas, A. N. Na|, [}epanovi}, Ve~eri, Pacal, Pajzer, Ko{a, Fa}ol, Jawu{evi} 4,5 itd. M. Maravi}

DAN @ENA U MU@QI

Pobednica Svetlana Stojadinov U Mu`qi je, u organizaciji [ahovskog kluba Lehel Banat seme, odr`an po 17. put tradicionalni osmomartovski turnir za `ene. Igrao se [vajcarac 7 kola, 15 minuta po igra~ici uz pravila ubrzanog {aha. Ukupno su bile 22 u~esnice iz Zrewanina, Aradca, Toma{evca, E~ke, Elemira, Melenaca, kao i doma}ina iz Mu`qe. Pobednik turnira je Svetlana Stojadinov iz Toma{evca koja je briqantno igrala od prvog kola igrala ne dozvoliv{i protivnicama ni pola poena. Ovo je Svetlani ~etvrta pobeda na turniru i sada je izjedna~ena sa Irijetom Veliovom i Jasminom Peri} koje su tako|e po ~etri puta bile pobednice ovog turnira. Najboqe plasirana doma}a igra~ica je Kristina Vi{wei, a najmla|a Adrijana \ermanovi}. Turnir su sudili Opelc i Rikalovi}. Plasman: 1. Svetlana Stojadinov 7, 2. Irijeta Veliova 5,5, 3. Kristina Vi{wei 5, 4-6. Danka Lali}, Katarina Levnaji}, Vawa Jankov 4,5, 710. Jasmina Peri}, Ivana Litri~in, Mladenka ^orda{ Popovi}, Marija Br~anski 4, 11-12. Teodora Raci}, Nevenka Dobrosavqevi} 3,5, 13-17.

Irijeta Veilova, Svetlana Stojadinov i Kristina Vi{wei

Dijana Vi{wei, Merima Jankov, Adrijana \ermanovi}, Duwa Jankov, Sabina Straka 3, 18-19. Zora [quka, Katarina Tomi} 2,5, 20. Marica Te{i} 2, 21. Milana [ujica 2, 22. Emilija Ben~ik bez poena. V. Opelc

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Kow na rubu table Na me|unarodnom turniru u Vr{cu 1987. godine, po oceni velemajstora Dragoquba Velimirovi}a, bila je izra`ena op{ta tendencija u savremenom {ahu: borba za inicijativu po svaku cenu koja se odra`avala velikim brojem odlu~enih partija. Velika i brza razmena {ahovskih informacija je dovela do toga da je napu{ten stari sistem priprema: specijalnosti u pojedinim otvarawima ustupile su mesto raznovrsnosti. U partiji koja je pred vama, crni je pripremio jedan noviji potez (Sc6) koji teorija ne smatra zadovoqavaju}im. Velimirovi} je, u vezi s tim potezom, razradio novu ideju blokade centra i vratio na raspravu “ve~nu temu” o slabom skaka~u na rubu table. Pozicija je zahtevala nova strategijska re{ewa koja do tada igra~i belih figura nisu uspevali da daju.

Rajkovi} – Velimirovi} Kraqeva indijka 1.Sf3 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.d4 0–0 6.Le2 c5 7.0–0 Sc6!? Ovaj potez je novijeg datuma i ja sam ga specijalno pripremao za Me|uzonski turnir u Siraku. Kako se beli, dosada{wim potezima “trudio” da izbegne o{tre pozicije Benonijeve indijske odbrane, crni ga ovim potezom primorava da odigra potez pe{akom na d5. Nastaju novi tipovi pozicija, i ve~no pitawe da li je kow na daminom krilu jaka ili slaba figura? 8.d5 Sa5

To je osnovna pozicija koja nastaje posle 7…Sc6. Do ove godine odigrane su dve partije ovim nastavkom i u wima su beli igrali 9.Lf4, a crni su nastavqali sa 9…a6 {to je slabije. Ja nisam imao priliku da primenim pravilan nastavak 9…Sh5! 10.Le3 e5! itd, sa prelaskom u sli~ne pozicije kao u ovoj partiji. Ove godine odigrao sam {est partija u kojima su beli birali razli~ite nastavke: 9.Ld2 (Garsija, Dizdarevi}); 9.a3 (Andreson); 9.Tb1 (Ivkov); i potez iz ove partije 9.h3 (Marin, Rajkovi}). U svim partijama crni je postizao dobru igru, jer beli nisu uspeli, na zadovoqavaju}i na~in, da re{e nove strategijske probleme. Potez 9.h3 spre~ava dolazak crnog lovca na poqe g4, no ima i lo{e strane: Kraqeva indijska struktura sa punim centrom (pe{aci na e5 i c5) dobija na snazi. 9.h3 a6 U partiji Marin – Velimirovi}, Sirak ’87, crni je igrao odmah 9…e5. Posle daqeg 10.Se1 a6 11.Dc2 Sd7 12.b3 f5 13.e:f e:f 14.f4 Df6 crni je do{ao do zadovoqavaju}e igre. 10.Ld2 Ld7 11.Te1 Ovaj potez je usmeren protiv aktivnosti crnog na daminoj strani, no, dovodi topa na mawe pogodnu poziciju, pa crni to koristi prevode}i igru u klasi~nu poziciju Kraqeve indijske odbrane sa punim centrom. 11...e5 12.Lf1 Tb8 13.Tb1 b6 Beli je, dodu{e, onemogu}io crnom potez b5, ali crni, koji je u me|uvremenu e-pe{akom blokirao centar, vi{e i nema nameru da igra na daminoj strain, ve} te`i{te borbe prenosi na centar i na kraqevo krilo. 14.b4 Sb7 Ozbiqnu pa`wu je zaslu`ivalo i 14…c:b4 15.T:b4 Sb7, uz Sc5, jer belom nije lako da dopre do crne slabosti na b6. 15.a3 Se8 Crni priprema akciju u centru sa f5 i ne vidi se kako to beli mo`e da spre~i. Nastaje o{tra pozicija sa obostranim {ansama.

16.Dc2 f5 17.e:f5 Zbog oslabqenog kraqevog krila sa h3, beli ne sme dopustiti potez f4. 17...L:f5 Crni ovim potezom igra na oslabqeno belo kraqevo krilo. Tako|e je dobro i 17… g:f5 18.Sg5 Se7 19.f4 e4 uz h6. 18.Se4 L:h3 19.b:c5?

Posle ove pozicione gre{ke kojom se aktivizira crni damin skaka~, pozicija belog postaje te{ka. Neophodno je bilo 19.S:e5 L:e5 20.g:h3 Sg7 sa o{trom pozicijom i obostranim {ansama. 19...S:c5 20.S:c5 Sada beli vi{e ne mo`e da vrati pe{aka sa 20.S:e5 zbog Se4! i komplikacije koje nastaju povoqne su za crnoga. 20...b:c5 21.La5 Dc8 22.T:b8 D:b8 23.Tb1 Dc8 24.g:h3 T:f3 25.Da4 Tf8!

Posle ovog poteza kojim crni brani svoj osnovni red, pozicija belog je izgubqena, jer izuzev pe{aka mawe ima i oslabqeno kraqevo krilo. 26.Le1 e4 27.Lg2 Ld4 28.Dc2 Sf6 29.Tb6 Dc7 30.Db3 Beli ne mo`e prepustiti b-liniju. Slede}ih nekoliko poteza predstavqaju borbu za vlast nad ovom linijom. 30...De7 31.Dg3 Le5? Posle 31…e3! 32.f:e3 Sh5, beli gubi damu, a time i partiju. 32.Dg5 Da7 33.Tb1 Tb8 34.Dc1 Ld4 35.Ld2 T:b1 36.D:b1 De7 37.De1 De5

Posle izmene topova beli vi{e nema nikakvu kontraigru i sa pe{akom mawe potpuno je izgubqen. 38.a4 Kg7 39.a5 g5 40.Kf1 h5 41.Dc1 Df5 42.Le3 Kg6 43.Ke2 De5 44.Ld2 h4 45.Db1 Df5 46.Le1 g4 47.Db3 Df4 48.h:g4 D:g4+ 49.Kf1 Df4 50.Dh3 Sg4 51.Ke2 L:f2 52.Lc3 Lg3 0–1 Komentar: Dra{ko Velimirovi} Evo jo{ jedne partije istog tipa otvarawa koja je zavr{ena remijem na pomenutom turniru u Siraku 1987. godine.

Anderson – Velimirovi} 1.Sf3 Sf6 2.c4 c5 3.Sc3 g6 4.d4 Lg7 5.e4 0–0 6.Le2 d6 7.0–0 Sc6 8.d5 Sa5 9.a3 Lg4 (9...Sd7; 9...b6) 10.Sd2 L:e2 11.S:e2 Dc7 12.Dc2 Tac8 13.Tb1 a6 14.b3 e5 15.Lb2 Sh5 16.f4 e:f4 17.S:f4 S:f4 18.T:f4 L:b2 19.D:b2 b5 20.Tbf1 Tb8 21.Df6 b:c4 22.b:c4 Sb3 23.S:b3 T:b3 24.h4 h5 25.e5 d:e5 26.d6 Dd7 27.D:e5 Td3 28.Tf6 Td2 29.De7 29…T:g2+ 30.K:g2 Dg4+ 31.Kf2 D:h4+ 32.Kf3 Dg4+ 33.Kf2 Dh4+ 34.Kf3 Dg4+ 35.Ke3 Dd4+ 36.Ke2 D:c4+ 37.Ke3 Dd4+ 38.Ke2 Dc4+ 39.Ke1 Dc3+ 40.Kf2 Dd4+ remi. Na`alost, partiju sa Marinom, koja se pomiwe u gorwem komentaru, Velimirovi} je na kraju izgubio.


SPORT

DNEVNIK DANAS I SUTRA POSLEDWE KOLO TOP 16 FAZE EVROLIGE

Ve~eras CSKA–@algiris Top 16 faza takmi~ewa u ko{arka{koj Evroligi zavr{ava se utakmicama 6. kola u sve ~etiri grupe. Ve~eras je na programu samo jedan me~ u grupi G, u kojem se u Moskvi sastaju CSKA i @algiris, dok su sutra uve~e na programu preostali susreti. Naravno, za na{e qubiteqe ko{arke najzanimqiviji su dueli u E grupi, u kojoj veliku {ansu za prolazak u ~etvrtfinale ima Partizan. Crno-beli gostuju u Barseloni, ali }e s velikom pa`wom i{~ekivati i rezultat iz Atine, gde Panatinaikos do~ekuje Marusi. Barselona je ve} obezbedila prolazak me|u osam najboqih timova, a Partizan ima pobedu vi{e od Marusija i lo{iji

Danas G grupa: CSKA - @algiris (20.45).

Sutra E grupa: Barselona - Partizan (20.45, RTS), Panatinaikos - Marusi (18). F grupa: Montepaski - Efes Pilsen (20.45), Real - Makabi (20.45). G grupa: Prokom - Unikaha (19.15). H grupa: Kaha Laboral - Cibona (19.15), Himki - Olimpijakos (19.15). me|usobni skor. Beogra|anima je potrebna pobeda nad Barsom ili da tim @eqka Obradovi}a bude boqi od Marusija. A. P.

Neredi grobara u Temi{varu Rumunska policija privela je dvojicu navija~a Partizana zbog izazivawa nereda na aerodromu u Temi{varu, zbog ~ega je kasnio let za Barselonu. Portparolka aerodroma u Temi{varu Korina Lupulesku rekla je da je oko 30 navija~a Partizana, koji su se uputili u Barselonu na ko{arka{ku utakmicu, izazivalo nered zbog ~ega avion kompanije „Viz er“ nije poleteo na vreme. Policija je privela

dvojicu navija~a i deportovala ih u Srbiju, a avion je poleteo za Barselonu sa 70 minuta zaka{wewa, dodala je Lupulesku. Ko{arka{i Partizana igraju sutra u Barseloni utakmicu posledweg kola Grupe E Top 16 faze u Evroligi i ako pobede plasira}e se u ~etvrtfinale. Tako|e, crno-beli bi i u slu~aju poraza mogli daqe, ali ako u drugoj utakmici Panatinaikos pobedi Marusi.

NLB LIGA

^esi me|u biv{im Jugoslovenima Na Skup{tini NLB lige u Qubqani odlu~eno je da }e regionalno takmi~ewe i naredne sezone brojati 14 timova, a ne 12, kako je bilo ranije najavqeno. Sastanku su prisustvovali predstavnici svih timova, a na wemu je, tako|e, odlu~eno da jedna od tri specijalne pozivnice za u~e{}e u NLB ligi za sezonu 2010/11. bude dodeqena ~e{kom Nimburku. Uz to }e broj timova iz jedne zemqe bi-

imaju timove koji se takmi~e u Evroligi. Jedno mesto bi}e dodeqeno zemqi sa najboqim koeficijentom uspe{nosti u regionalnom takmi~ewu u posledwe dve sezone, a to je trenutno Hrvatska, koja }e, kao i Srbija, dobiti jo{ jedno{ jednog predstavnika jer je jedna od dve najboqe zemqe u sada{woj sezoni. Preostala tri mesta popuni}e dobitnici specijalnih pozivnica.

DU[KO VUJO[EVI], TRENER PARTIZANA

Trenere niko ni{ta ne pita Trener ko{arka{a Partizana Du{ko Vujo{evi} ocenio je da rukovode}i qudi regionalne NLB lige olako donose odluke o formatu i broju u~esnika tog takmi~ewa. - ^esto se mewaju odluke, dok se pritom sti~e ustisak da nas trenere niko ni{ta ne pita o tome, iako smo mi najvi{e zainteresovani za broj utakmica i treninga u sezoni. Ukoliko ostane na snazi odluka prema kojoj }e se i slede}e sezone u NLB ligi takmi~iti 14 klubova, onda je doma}a Superliga sa deset u~esnika nezamisliva istakao je Vujo{evi}. Prema wegovim re~ima, glavni problem regionalnog takmi~ewa nije broj u~esnika, ve} „nepravedna podela upravqa~kih i vlasni~kih prava“, koja je napravqena „na {tetu srpskih predstavnika“. Komentari{u}i `equ ~e{kog Nimburka da slede}e sezone nastupi u NLB ligi, Vujo{evi} je naglasio da taj potez uprave stalnog u~esnika Evrokupa pokazuje kakav ugled ima regionalno nadmetawe u Evropi. - O~igledno je da ve}ina klubova sa prostora biv{e Jugoslavije ima velikih problema sa finansijama i da jedino kvalitetno regionalno takmi~ewe mo`e, donekle, da uspori veliki odliv mladih igra~a - zakqu~io je Vujo{evi}. ti ograni~en na ~etiri, koliko }e ih Srbija sigurno imati naredne sezone. Iako je broj klubova u~esnika lige ostao isti, princip dodele mesta je promewen. Po jedno sigurno mesto ima}e Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, ta~nije Budu}not. Po jednog dodatnog predstavnika ima}e Srbija, Hrvatska i Slovenija, zahvaquju}i tome {to

Jedna je ve} dodeqena Nimburku, koji }e biti drugi klub, prvi posle izraelskog Makabija, koji }e u~estvovati u NLB ligi, a da nije sa prostora biv{e Jugoslavije. Jedna od dve preostale }e biti dodeqena predstavniku Srbije ili Hrvatske, odnosno Slovenije ili Bosne i Hercegovine. Po{to Hrvatska ve} ima ~etiri zagarantovana mesta Srbiji se onda garantuje jedna pozivnica.

sreda10.mart2010.

21

DU[AN ORLANDI], GENERALNI SEKRETAR TSS

Uspeh u senci tra~a i skandala Samo jedan dan nakon istorijske pobede nad selekcijom SAD, najve}i uspeh Dejvis kup reprezentacije Srbije, pao je u drugi plan. Mediji u Hrvatskoj i Srbiji, iako je taj duel na programu tek u julu, do usijawa su doveli atmosferu pred duel ~etvrtfinala a razlog je samo jedan, grad doma}in. Da li }e se me~ igrati u Zagrebu ili Splitu, postalo je kqu~no pitawe, va`nije od kvaliteta Novaka \okovi}a, Troickog,^ili}a, Tipsarevi}a, Zimowi}a... Generalni sekretar TSS Du{an Orlandi} ka`e da je veliki uspeh na{e reprezentacije i pobeda nad SAD nezaslu`eno tema broj dva. - Ako bih ovo mogao da defini{em sve ovo {to se doga|a nakon pobede nad SAD je pona{awe na nivou tabloida. Odvojeno je neva`no od su{tine. Zaista ne mogu da verujem da nam je svima va`nije ono {to je na nivou tra~a i skandala, od slike koja prikazuje uspeh i ne{to {to je mo`da i najboqa slika ove zemqe – sportisti i wihovi rezultati. Podigla se pompa oko ne~ega za{ta jo{ nismo ni sigurni da }e se dogoditi - rekao je Orlandi}.

{est gradova u kojima mo`e da igra, jer poseduju dvorane koje zadovoqavaju standarde. Imaju i sre}u da mogu da biraju najboqu ponudu koju neki od gradova upute kako bi bili doma}ini Dejvis kup me~a. Ovo {to se sada licitira Splitom ne bih sada govorio o tome kao definitivnoj odluci. Imaju dosta vremena da analiziraju sve faktore koji mogu da uti~u na organizaciju tog me~a. Sa~ekajmo... Da li mo`da `equ hrvatskih medija da se igra u Splitu treba opravdati i atmosfeDu{an Orlandi} rom koja bi svakako donela prednost doma}em timu? na ITF-u je da to odobri ili ne - Ne bih hteo sve da prebacuodobrii u skladu sa pravilima jem na drugu stranu, na kraju i propisima koje ima. krajeva i pojedini mediji ovde Gensek Teniskog saveza Srpi{u da ako odemo u Split bi}e bije podse}a na jo{ jedan va`an ovako ili onako...Split ima dupodak: gu tradiciju u tenisu, poznaje - Tenis je sport u kome ve} gotenis, ali opet ne `elim da godinama na{i igra~i odlaze na vorim o tome da li je to Split, mnoge turnire u Hrvatskoj, poZagreb ili mo`da neki tre}i ~ev od juniora, pa do najboqih. grad. Sa~ekajmo da vidimo odIsto tako ogroman broj hrvat-

Hrvati ne odustaju od Splita Direktorka Hrvatskog teniskog saveza (HTS) Marina Miheli} izjavila je da ne postoji nijedan razlog da me~ protiv Srbije ne budu odigrani u Splitu. ^elnici TS Srbije smatraju da je predstoje}i duel ~etvrtfinala Dejvis kupa me~ visokog rizika i da bi zbog toga trebalo da bude odigran u Zagrebu. - Niko ne mo`e da nam name}e svoje `eqe. Taj me~ }e biti odigran u gradu koji ponudi najboqe Hrvatski teniski savez ima jo{ mesec dana da donese odluku o gradu doma}inu. U opticaju nisu samo Split i Zagreb: - Hrvatski teniski savez ima tu sre}u da mo`e da bira izme|u

TURNIR U INDIJAN VELSU

Jelena i Ana slobodne

Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} bi}e slobodne u prvom kolu VTA turnira u Indijan Velsu. Jankovi}, {esti nosilac na turniru (nagradni fond iznosi 4,5 miliona dolara) u drugom kolu }e se sastati sa pobednicom me~a izme|u hrvatske igra~ice Ajle Tomqanovi} i kvalifikantkiwe. Ivanovi}eva,pobednica Indijan Velsa 2008. godine, postavqena je za 24. nosioca i u startnom me~u }e igrati sa boqom iz duela Anastasija Sevastova (Letonija) - kvalifikantkiwa.

uslove, a Split je uvek aktuelan. To je grad s velikom teniskom tradicijom, ima veliku dvoranu i zaista ne vidimo nijedan razlog da se taj susret ne igra u Splitu. Gde god da se igra rizik postoji, ali u Splitu su igrale brojne srpske ekipe i nije bilo problema - rekla je Miheli} i dodala: - Split je rodni grad Nikole Pili}a, koji je nama uvek rado vi|en gost. On mo`da ima nekih li~nih problema s tim, ali u to ne}u da ulazim.

luku Hrvatskog teniskog saveza, sa~ekajmo da vidimo ITFovo odobrewe tog doma}instva. Jer, procedura je slede}a: Hrvatski savez predla`e grad i mesto odigravawa tog susreta,

skih igra~a dolazi u Srbiju da igra na juniorskim turnirima, fju~ersima, ~elenxerima i Serbia openu. Nikada nije bilo ni najmaweg problema. Ovo pisawe kao da priziva neki

Srbija 10. Mu{ka teniska reprezentacija Srbije nalazi se na 10. mestu na najnovijoj rang listi Me|unarodne teniske federacije (ITF). Srbija je napredovala tri mesta u odnosu na prethodnu listu zahvaquju}i uspehu u Dejvis kupu. Na{a selekcija je, posle trijumfa nad selekcijom SAD u me~u prvog kola Svetske grupe rezultatom 3:2, osvojila ukupno 5.145 poena. Hrvatska, koja je rival Srbiji u 1/4 finalu Dejvis kupa, nalazi se na sedmom mestu sa 7.290 bodova. Prva pozicija pripada [paniji, koja je osvojila 39.604 poena, dok je druga Rusija (18.250), a tre}a je ^e{ka (17.780). Reprezentacija Crne Gore je na 94. mestu sa 19 poena. problem i pri`eqkuje da se ne{to dogodi...Molio bih sve da prestanu sa time, jer tenis nije sport u kome va`e pravila pona{awa kao u nekim drugim sportovima. Da li smatrate da {tetu koja je napravqena u proteklih 48 sati vi{e nije mogu}e popraviti, ili }e se na sre}u svih sve zaboraviti do jula i me~a u Hrvatskoj: - Ja se nadam da je {teta koja je napravqena definitivno popravqiva. Mi sa hrvatskim savezom imamo izvanrednus aradwu, na kraju krajeva, imamo i potpisan ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi. Izme|u na{a dva saveza postoji bliska saradwa. I oni i mi }emo u~initi sve da ova {teta koja je ve} u~iwena bude sanirana do tog 9. jula... Naravno da }e atmosfera biti uzavrela, jer i oni i mi `elimo pobedu. I jedini i drugi imamo argumente da se nadamo pobedi jer se radi o dve jake selekcije. O~ekujem veliki sportski doga|aj u julu - istakao je Orlandi}. (B92)

UO^I SVETSKOG PRVENSTVA U DOHI

Selektor najavquje na{ uspe{an nastup Selektor atletske reprezentacije Srbije Dragi{a Kuzmanovi} izjavio je da o~ekuje uspe{an nastup na{ih predstavnika na dvoranskom prvenstvu sveta koje }e od 12. do 14. marta biti odr`ano u Dohi.

iza{ao u susret na{im takmi~arima koji su se pripremali u Keniji, Portugaliji, Gr~koj, Austriji i Ma|arskoj - rekao je Kuzmanovi}. On je naglasio da je ova ekipa „najboqe {to trenutno imamo“. - Asmir je pokazao da je u iz-

DEJVIS KUP

Sjajni Gonzales Reprezentacija ^ilea se posledwa plasirala u ~etvrtfinale Dejvis kupa za 2010. godinu. Naredni rival ^ileu je ^e{ka, a pobednik tog duela ide na Srbiju ili Hrvatsku. Fernando Gonzales sa lako}om je savladao Dudija Selu (6:4, 6:4, 6:3) i doneo ^ileu nedosti`no vo|stvo od 3:1 u partijama protiv Izraela. Horhe Agilar i Harel Levi potom su se, samo forme radi, sastali u posledwoj partiji me~a. Agilar je bio ubedqiv - 7:6, 6:1, za kona~nih 4:1 u korist ju`noameri~ke selekcije. ^ile }e se u ~etvrtfinalu, od 9. do 11. jula, sastati sa ^e{kom na svom terenu. Ako pro|e i tu prepreku, jo{ jednom }e igrati kod ku}e, protiv boqeg iz okr{aja Hrvatska - Srbija. Drugi deo kostura ~ine parovi Francuska [panija i Rusija - Argentina.

ITF LISTA

U dobroj formi: Asmir Kola{inac

- Troje na{ih predstavnika Tatjana Miti} u sprintu, Asmir Kola{inac u bacawu kugle i Goran Nava na 1.500 metara spremni odlaze na {ampionat. Atletski savez Srbije je maksimalno

vanrednoj formi baciv{i ove sezone kuglu na daqinu od 20,52 metra. Spremna za dr`avni rekord je i Miti} koja je ispunila normu za Dohu u januaru u Budimpre{ti rezultatom 7,37 se-

kundi, a i Nava je mogu}i finalista, po{to je istr~ao odli~no vreme na 1.500 metara - podsetio je Kuzmanovi}. Selektor je ocenio da je prvenstvo sveta u Dohi usputna stanica ka {ampiionatu Evrope u Barseloni jula ove gopdine. - Glavni ciq nam je kontinentalni {ampionat u Barseloni, na kojem o~ekujemo barem jednu medaqu kojom bismo nastavili uspeh ostvaren u Geteborgu 2006. kada je Olivera Jevti} osvojila srebrnu medaqu u maratonu - naveo je Kuzmanovi}. Na{i predstavnici u Dohi sa optimizmom o~ekuje takmi~ewe, a Kola{inac je najavio i mogu}nost osvajawa medaqe. - Ukoliko u Dohi budem ostvario rezultate na svom nivou, medaqa nije nemogu}a - rekao je Kola{inac. Miti} je najavila li~ni rekord na 60 metara, s obzirom na ~iwenicu da je u Dohi o~ekuje vrsne rivalke. - Jaka konkurencija mi odgovara, jer }e mi pomo}i da ostvarim li~ni rekord - tvrdi Miti}. Predsednik Saveza Veselin Jevrosimovi} po`eleo je na{oj reprezentaciji uspe{no u~e{}e na predstoje}em takmi~ewu. - Atleti~arima smo obezbedili maksimalne uslove za pripreme, tako da o~ekujemo da nas dostojno reprezentuju u Dohi poru~io je Jevrosimovi}.


22

SVET POZNATIH

sreda10.mart2010.

DNEVNIK

Nikada normalna P

Lejdi Gaga

op ikona u usponu Lejdi Gaga otkriva da uprkos ~iwenici {to je obo`avaju {irom sveta, te{ko pronalazi prijateqe i qubavnike jer „niko ne `eli da trpi weno ludilo”. Gaga, ~ije je pravo ime je Stefani Germanota, vi{e od i~ega ceni svoj imiy i odanost obo`avaocima: „Nikad se ne}u odre}i svojih {e{ira i perika. Ceo svet je pozornica i zvezda mora da odr`i svoj imiy.”

PAPARACO

Ipak, Lejdi Gaga je priznala da takav na~in `ivota ima svoju cenu: „Bez obzira na to {to me puno qudi obo`ava, nemam prijateqe, qubavnika i dom. Niko ne `eli da trpi moje lude ispade.”

Pamela Anderson

Gvinet Paltrou retko vi|amo na glamuroznim holivudskim partijima otkako se preselila u Englesku. Stoga je wena poseta Wujorku sa }ekrom Apl bila prava poslastica za paparace.

Omamqena Pamela

Ples sa qubavnikom

P

eva~ica i verenica Luisa Hamiltona, 31-godi{wa Nikol [ercinger, namerava da pove}a popularnost nastupom u ameri~koj verziji „Plesa sa zvezdama”, u kojoj }e joj partner biti Derek Hju, navodno qubavnik peva~ice A{li Kol. Biv{i svetski prvak u latinoameri~kim plesovima Derek Hju navodno qubuje sa neodoqivom [eril, koja se u wegovom naru~ju te{i nakon {to je saznala da je suprug A{li Kol po ko zna koji put prevario. [eril je s Derekom zaplesala paso dobl u spotu za pesmu „Para{ut” s wenog solo debitantskog albuma, nakon ~ega su nastavili i privatno da se dru`e. Zasad nema straha da }e Nikol koleginici [eril oteti Dereka, ali ostaje nam da vidimo kako }e se ovaj par sna}i na plesnom podijumu.

G

lumica i biv{a Plejbojeva ze~ica Pamela Anderson vi|ena je kako izlazi iz jednog poznatog londonskog restorana u ultrakratkoj haqinici, koju je uprkos tome {to je bilo minus jedan stepen, dodatno podizala. Pamelu su nakon ve~ere na izlazu iz restorana do~ekali brojni paparaci, a ona je vidno raspolo`ena po~ela da ih zadirkuje podizawem ultrakratke haqinice, koja je primerenija letwim mesecima. Starleta je potom pro{etala do svog automobila, u kojem je sedela nekoliko minuta uz otvorena vrata kako bi paparaci mogli da je slikaju, uprkos tome {to je bilo izuzetno hladno.

Amerika Ferera

Nikol [ercinger

Tejlor Svift

OUT

IN

E{li Olsen

G

Ru`na Beti se prolep{ala

lumica Amerika Ferera snimqena je prvi put na setu serije „Ru`na Beti” bez aparati}a za zube i ~upavih obrva, {to samo potvr|uje naga|awa tabloida da se snimaju posledwe epizode, jer je najavqeno da }e se serija zavr{iti kada se ru`na Beti prolep{a. Amerika Ferera je nedavno i sama rekla da se serija nakon ~etiri godine pribli`ava kraju, te da }e joj veoma nedostajati jer se navikla na taj lik i na~in `ivota. Ina~e, serija se gasi zbog pada gledanosti.

Mi{i}ava Maraja Peva~ica Maraja Keri jo{ jednom je pokazala da je prava pozerka kada se na dodeli filmskih nagrada u Los An|elesu {epurila u malenoj, duboko dekoltiranoj, crnoj haqini. Maraja obo`ava da pokazuje svoje obline, te nas je ovog puta po~astila sa nabildovanim nogama i velikim grudima koje su kiptele iz wenog dekoltea. Prekratka haqinica je ipak u prvi plan itakla nabildovane noge Maraje Keri koja je sve vreme pozirala s uko~enim osmehom na licu. Paparaci se na kraju fotografisawa na{alili sa Marajom da sada mo`e da prestane da uvla~i stomak i zadr`ava dah. Maraj se pretvarala da ih nije ~ula, te je u stilu prave zvezde samo elegantno od{etala.

BISERI o ak o l kao l bi jem sam i o mi je prob Kada a|al ko i N se r. g li o d o a da mi~ a|i di t o~eo i ko ml qu ih p lo m i b o bi da m da reba da e . T qe d e s i` am de o. zv muc e ne im t da je dv ebol pr

Maraja Keri

Adam Sendler, glumac


KULTURA

DNEVNIK

sreda10.mart2010.

23

„ANTI]EVI DANI” OD 11. DO 13. MARTA U NOVOM SADU

Pesnici i slikari u ~ast Miroslavu Anti}u Manifestacija "Anti}evi dani", posve}ena na{em poznatom pesniku Miroslavu Anti}u, bi}e odr`ana od 11. do 13. marta u Novom Sadu. U ~etvrtak, 11. marta, u 10 ~asova najpre }e delegacija Grada Novog Sada polo`iti cve}e na grob pesnika, a u popodnevnim ~asovima }e na Petrovaradinskoj tvr|avi biti otvorena umetni~ka kolonija koja nosi wegovo ime. Kolonija "Miroslav Anti}", organizovana u saradwi sa Udru`ewem umetnika Petrovaradinske tvr|ave "Likovni krug", 11. marta }e trajati od 11 do 18 sati u ateqeima. U~estvova}e: Bojan Kirixi}, Borivoje Popr`an, Dragan Vi{ekruna, Du{ko Stojanovi}, Igor Obrovski, Ivana Kosanovi}, Predrag Uzelac, Svetlana Ninkovi}, Vladislav [e{lija i @ivojin Mi{kov. U radu kolonije u~estvova}e i Bojan Samson, pesnik, Filip Markovinovi}, rediteq i Nikola Pacek Vetni}, student kompozicije. Susret pesnika sa u~enicima osnovnih {kola koje nose ime Miroslava Anti}a bi}e prire|en 11. marta u popodnevnim satima. U~estvuju: Du{an Pop \ur|ev, Miodrag Rai~evi} i An|elko Erdeqanin. U 18 sati }e u holu SPC "Vojvodina" biti otvorena izlo`ba fotogra-

Miroslav Anti}, rad karikaturiste Gradimira Smu|e, 1988.

fija iz filmova Miroslava Anti}a, iz arhive producenta Ilije Ba{i}a. Nakon toga }e biti prikazan Anti}ev film "Doru~ak s |avolom" (1971). U 20 sati }e u Galeriji "Gradi}" u Petrovaradinu biti otvorena izlo`ba likovnih radova nastalih 2009. u koloniji "Miroslav Anti}" Drugog dana ove manifestacije u petak 12. marta u 12 sati }e u Gradskoj ku}i biti uru~ena nagrada "Miroslav Anti}" kwi`evniku Stevanu Tonti}u iz Sarajeva, za kwigu pesama "Sveto i prokleto". U programu }e u~estvovati mecosopran Violeta Sre}kovi}, uz klavirsku pratwu Irine Mitrovi}. Kwi`evno ve~e laureata Tonti}a bi}e prire|eno u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Umetni~ka kolonija bi}e otvorena i tog drugog dana, a u subotu 13. marta }e od 18 do 20 u ateqeima biti javno prezentovan wen rad. Zavr{no ve~e bi}e prire|eno u 13. marta u 20 ~asova u Galeriji ITD Rado{evi} na Petrovaradinskoj tvr|avi. Bi}e prikazan dokumentarni film u re`iji Petra Latinovi}a, u kojem u~estvuje Miroslav Anti}, a u programu }e u~estvovati i dramski umetnik Boris Isakovi} i kwi`evnik Pero Zubac. N. Pej~i}

ZAVR[ENI SALON KWIGA, IZLO@BA UMETNOSTI I IZLO@BA DIZAJNA

NAJAVQEN PROGRAM 60. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE

Vladimiru Veli~kovi}u nagrada „Sava [umanovi}”

Kvalitetnije, uprkos krizi

Ovogodi{wi dobitnik nagrade za likovnu umetnost "Sava [umanovi}" je na{ istaknuti slikar Vladimir Veli~kovi}, koji ve} niz decenija `ivi i stvara u Parizu, a ovo zna~ajno

Qubiteqi i poznavaoci lepe re~i, umetnosti i dizajna proteklih {est dana bili su u prilici da u`ivaju u onome {to je oko 300 izlaga~a predstavilo na Novosadskom sajmu na 16. me|unarod-

priznawe koje dodequju Galerija "Bel art" Centar za vizielnu kulturu "Zlatno oko" i Novosadski sajam }e mu biti uru~eno naknadno.

nom salonu kwiga, 15. izlo`bi umetnosti i 19. izlo`bi name{taja, dizajna i opreme za enterijere "Ambijenta". Priredbu je videlo oko 12.000 posetilaca, {to

U GALERIJI „HAOS” U BEOGRADU

Crta~ki opus Ranka Radovi}a Beogradska galerija "Haos" priredi}e od 16. marta do 10. aprila retrospektivnu izlo`bu crta~kog opusa arhitekte Ranka Radovi}a (1935-2005). Radovi}ev crte` bio je u isti mah "sasvim osamostaqena i zaokru`ena celina, ali i mogu}a podloga na kojoj se razvija arhitektonska ideja", navela je istori~arka umetnosti Irina Suboti} u tekstu predgovora za izlo`bu. Prema wenim re~ima, izlo`ba bi trebalo da poka`e koliko je "radosti i strasti, znawa i istra`ivawa, misli i emocija Radovi} unosio u svoj rad". "Svojim crte`om, kojim neguje klasi~ne vrednosti, on se, kako je pisao, suprotstavqa aktuelnom svetu globalizacije i sveprisutne slike potro{we i tr`i{ta", navela je Suboti}eva. Arhitekta, urbanista, profesor, grafi~ar i slikar Ranko Radovi} ro|en je u Podgorici, ali se jo{ kao dete preselio s porodicom u Beograd. Zavr{io je Arhitektonski fakultet u Beogradu, na kojem je kasnije i magistrirao, a doktorirao je na pariskoj Sorboni. Kao grafi~ar, crta~ i slikar imao je 26 samostalnih izlo`bi po svetu.Objavio je vi{e od 300 nau~nih i stru~nih radova u ~asopisima u Srbiji i inostranstvu, kao i 17 kwiga, od kojih ~etiri u inostranstvu, prevedenih na vi{e jezika. Kao arhitekta je realizovao 29 objekata. Uvr{ten je me|u najzna~ajnije arhitekte sveta.

je ne{to mawe nego pro{le godine, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare, ali su izlaga~i ukazali da je interesovawe, pre svega poslovne i stru~ne publike, bilo dobro. Ove godine specijalan gost Salona kwiga bio je poznati ruski pisac Vladimir Vojnovi~, gostovali su i dobitnici najpresti`nijih kwi`evnih nagrada u Srbiji, ali i pisci iz regiona i cele Evrope. Odr`ana je i kwi`evna manifestacija "Dani Laze Kosti}a" i uru~ena nagrada "Laza Kosti}" koju je dobila pesnikiwa Radmila Lazi} za zbirku "Magnolija nam cveta itd". Veliku pa`wu posetilaca, ali i pesnika iz Evrope izazvao je Prvi evropski fejsbuk festival na kojem je li~no, ili preko Interneta, u~estvovalo oko 200 pesnika iz 16 zemaqa. U okviru Izlo`be umetnosti "Art ekspo" veliku pa`wu izazvala je tematska izlo`ba "Joko Ono - Xon Lenon - Tito - jedna konceptualisti~ka akcija", ali i postavka slika Oqe Ivawicki, kao i izlo`beni {tandovi koji su, svaki za sebe, bili mala galerija. D. Mla|enovi}

NA NOMUSOVOM KONCERTU 13. APRILA U SNP-u

Fado portugalske peva~ice Misije

^uvena portugalska fado peva~ica Misija (Susana Marija Alfonso De Aguijar), prvi put }e nastupiti u Novom Sadu 13. aprila u Srpskom narodnom pozori{tu, u okviru Novosadskih muzi~kih sve~anosti. Karte za ovaj koncert su ve} u prodaji na blagajni SNP-a. Za parter ula-

znice staju 2.000 dinara, a za balkon 1.500. Misija }e nastupiti u pratwi grupe muzi~ara u kojoj su: Luis Pacheco Cunha, violina, Carlos Manuel Proenca Ferraz, gitara, Guilherme Banza, portugalska gitara, Geoffrey Burton, gitara, i Daniel Pinto, akusti~ni bas. - Prema svojevrsnom stilu, koji podrazumeva spoj obnavqawa tradicionalnosti fado

umetnosti i li~nog pe~ata, odnosno sopstvenog vi|ewa fada, kao i ogromnom broju svetskih scena na kojima je nastupala, Misija je naslednica ~uvene Amalije Rodrigez - napomiwu u Muzi~koj omladini Novog Sada koja je organizator Nomusa i nastupa Misije. - Na koncertu u Novom Sadu Misia }e se predstaviti publici pesmama sa svog novog CD-a pod nazivom „Lisboarium“ (deo albuma "Ruas", 2009) u kojem ova umetnica sawari o dalekom Lisabonu, misli obojenih nostalgijom (saudade) nakon tri godine provedene u Parizu. Dominantni `anr je fado. To je subjektivni poeti~ki inventar grada, izbor pesama i muzike koji oslikava ovaj urbani svet, pri~a o wemu, i zadire u wegove tajne. Fado je intimna, dramatskim nabojem preplavqena muzika, tvrde i zagasite romantike. Peva se iskqu~ivo na portugalskom jeziku. Me|utim, kada istu muziku prenosi toliko mo}an glas kakav ima Misia, kako isti~u u Muzi~koj omladini Novog Sada, jezi~ke barijere postaju najmawi problem, i ostaje prepu{tawe muzici da deluje na slu{aoce. N. P-j.

Uz apel lokalnim, regionalnim i republi~kim upravama da u punom kapacitetu podr`e na{ najstariji pozori{ni festival koji ove godine broji lep, okrugao broj, selektor 60. festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine Miroslav Miki Radowi} ju~e je saop{tio svoj izbor, ujedno i centralni program manifestacije koja }e se od 12. do 18. aprila odr`ati u Zrewaninu.

novi}a (Narodno pozori{te Kikinda), "Banovi} Strahiwa" Borislava Mihajlovi}a Mihiza, u re`iji Andra{a Urbana (Narodno pozori{te/ kazali{te/ Nepsinhaz, Subotica), "Nora" Henrika Ibzena, u re`iji Predraga [trpca (Narodno pozori{te Sombor) i "Gamma cas" Milene Bogavac, u re`iji Irene Risti} (Narodno pozori{te "To{a Jovanovi}", Zrewanin), takmi~i}e se u ve-

lepotica" po motivima bajke bra}e Grim, u re`iji Sanele Milo{evi} i Cvetina Ani~i}a (Pozori{te "Dobrica Milutinovi}", Sremska Mitrovica). Selektor Radowi} pohvalio je proteklu sezonu u kojoj je i pored turobnih najava i nezavidnih finansijskih okolnosti velika ve}ina profesionalnih pozori{ta Vojvodine i broj~ano i kvalitetom bila na visini zadatka, ~ak u neskladu sa prostorom i ukazanim poverewem. Na isteku svog mandata, Radowi} je izrazio uverewe da }e trend rasta umetni~kog potencijala vojvo|anskog teatra biti nastavqen, a da }e sam Festival uskoro uspeti da se postavi kao manifestacija od regionalnog zna~aja. Predsednica Zajednice profesionalnih pozori{ta Vojvodine Qubica Ristovski tako|e je pomenula regionalizaciju Festivala, u kontekstu koje }e na wegovom 60. izdawu gostovati upravnici i selektori pozori{ta i Predstavqawe repertoara ovogodi{weg pozori{nog festivala Foto: B. Lu~i} festivala iz okru`ewa. Pored ovog susreta, "Nasrtaji na wen `ivot" ~erwem dramskom programu, ostatak prate}eg programa biMartina Krimpa, u re`iji Andok }e program za decu i mlade }e posve}en svojevrsnoj rekapi|elke Nikoli} (Srpsko narod~initi predstave: "Slavuj i kitulaciji na{eg najstarijeg pono pozori{te), "Pomoranxina neski car" po motivima bajke zori{nog festivala - izlo`bi kora" Maje Pelevi}, u re`iji H. K. Andersena, u adaptaciji i i promociji monografije. QuKokana Mladenovi}a (Ujvidere`iji Miodraga Dinulovi}a bica Ristovski otkrila je i to ki sinhaz/ Novosadsko pozori(Narodno pozori{te Kikinda), da }e 60. festival profesio{te), "The Beach" po motivima "Tri praseta" Milo{a Jakonalnih pozori{ta Vojvodine romana "Stranac" Albera Kavqevi}a, u re`iji Emilije Mrimati jedinstvenu muzi~komija, u re`iji Andra{a Urbadakovi} (Pozori{te mladih, scensku zavr{nicu koju re`ira na, ("Kostolawi De`e" sinhaz/ Novi Sad), "Guskalica" Jovana Olivera \or|evi}, a koju }e pozori{te, Subotica), "KaroCarana (Lutkarska scena Nadirektno prenositi Radio-telina Nojber" Neboj{e Rom~erodnog pozori{ta "To{a Jovalevizija Vojvodine. vi}a, u re`iji Nenada Gvozdenovi}", Zrewanin) i "Uspavana I. Buri}

NA TRIBINI „SREDOM KOD STERIJE” U VR[CU

[iroko poqe igre

Pod geslom "I bi kwiga" ve~eras od 18 sati u Redakciji KOV-a u Vr{cu bi}e predstavqena nova zbirka Sande Risti}- Stojanovi}, „ Ti{ina razlikuje svetlosti". ^etvrta kwiga pesama Sande Risti} -Stojanovi} druga~ija je od prethodnih jer autorka smatra da se pesnik uvek mewa, od kwige do kwige. Zbog toga i ka`e : „ Ne volim jednodimenzionalne pesme u kojima je sve crno-belo. U poeziji mo`e da se otvori {iroko poqe igre koja podrazumeva mnogo diimenzija". Autorka je ro|ena u Beogradu, diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu. Debitovala je kwigom "No} je pra{tawe svoje" (2000) u izdawu novosadske ku}e „Svetovi“. U izdawu vr{a~kog KOV-a objavila je Svitawe je let boje (2007) i No}i na{e, usluga (2008). Wenu poeziju preporu~uje

kwi`evni kriti~ar Jelena Jakovqevi}, koja, izme|u ostalog, ka`e : „Pitawa koja su ~ove~anstvo potresala vekovima unazad, pesnikiwa je emotivno i `enski suptilno postavila u drugu dimenziju, stvoriv{i novi svet, svet pesnika kome se usamqeno predala. To je osobenost koja je svrstava u ekspresionisti~ki srpski pravac i vreme u kome su pesnici stvarali sopstvene svetove kao pribe`i{te za svoje darovite du{e. I Sanda Risti}- Stojanovi} je stvorila novi pravac, novi izam, novi i nadasve `enski suptilan". Osim autorke, ve~eras u Vr{cu (u Tr`nom centru „Bahus“) o zbirci "Ti{ina razlikuje svetlosti" (KOV, 2010) o pesni{tvu beogradske poetese govori}e urednik KOV-a Petru Krdu. Pesme kazuju autorka i Danica Mirosavqev, dok }e ve~e voditi Marija Vasi}- Kana~ki.


24

SVET

sreda10.mart2010.

Nova runda rusko-ameri~kih pregovora o budu}em sporazumu MOSKVA, @ENEVA: Ju~e zapo~eta deseta runda rusko-ameri~kih pregovora o budu}em sporazumu o ograni~ewu strate{kog ofanzivnog naoru`awa mogla bi da traje do po~etka aprila, javila je agencija Interfaks, pozivaju}i se na rusku delegaciju pri Odeqewu UN i drugim me|unarodnim organizacijama u @enevi. Itar-Tas je javio da delegacije predvode direktor Odeqewa za bezbednost i razoru`awe u Ministarstvu inostranih poslova Rusije Anatolij Antonov i pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara za pitawe inspekcije i po{tovawe sporazuma o kontroli naoru`awa Rouz Gotemiler. Ruski MIP je 1. marta saop-

Sergej Lavrov

{tio da je u rusko-ameri~kim pregovorima o budu}em sporazumu, koji }e zameniti raniji sa rokom va`ewa do 5. decembra 2009,

KINA

ostvaren zna~ajan napredak o nizu pitawa. "Nakon intenzivnog rada, strane su zna~ajno napredovale u usagla{avawu preostalih pitawa o kompleksu dokumenata, koji }e ~initi 'paket' novog sporazuma", saop{teno je posle devete runde pregovora. Rusko ministarstvo je istaklo da su se dve strane, radi kona~nog zavr{etka budu}eg sporazuma i wegove predaje na potpisivawe predsednicima Rusije i SAD, dogovorile da nastave zvani~ne pregovore 9. marta u @enevi. Sporazum START-1 istekao je krajem pro{le godine, a predsednici dve zemqe, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, dogovorili su se u februaru da nalo`e delega-

cijama da ubrzaju pripremu novog. Prilikom susreta u Moskvi, jula pro{le godine, lideri dve zemqe su se dogovorili da sedam godina od stupawa na snagu budu}eg sporazuma nivo strate{kih nosa~a bude u granicama od 500 do 1.100 komada, a bojevih puwewa koje nose od 1.500 do 1.675 komada. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je u Moskvi da bi novi rusko-ameri~ki sporazum o smawewu nukleranog naoru`awa (START) mogao biti potpisan u naredne dve ili tri nedeqe. "Mi se zala`emo za to da se sve zavr{i u roku od dve - tri nedeqe. [anse za to postoje", rekao je Lavrov novinarima, prenosi Interfaks.

AMERI^KI I BRITANSKI GENERALI U PRIPRAVNOSTI

Uskoro odlu~uju}a faza rata u Avganistanu

Protiv prodaje naoru`awa Tajvanu PEKING: Kina je ju~e upozorila SAD da ne prodaju oru`je Tajvanu, ukqu~uju}i i borbene avione F-16. Portparol Ministarstva spoqnih poslova Chin Gang je naglasio da se Kina o{tro protivi ameri~kim prodajama naoru`awa Tajvanu, koji Kina smatra delom svoje teritorije i izra`ava spremnost da wegovu samostalnost spre~i i upotrebom sile. Komentari{u}i najavu tajvanske kupovine ameri~kih bombardera F-16, Chin je rekao da se Peking nada da }e SAD "kinesko stanovi{te uzeti ozbiqno i raspektovati kinesku zabrinutost". Reaguju}i na januarsku najavu da }e SAD prodati Tajvanu naoru`awa za 6,4 milijarde dolara, Peking je suspendovao vojnu saradwu sa Amerikancima, najavquju}i i sankcije za firme ukqu~ene u taj posao, podsetio je Aso{ijeted pres. Obnova tajvanske avio-flote zasnovana je na proceni da weni sada{wi kapaciteti ne bi bili dovoqni da zadr`e eventualni napad iz Kine.Uprkos otopqavawu odnosa sa Pekingom, Tajvan ne odustaje od nabavki naoru`awa u SAD. (Tanjug)

KABUL: Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts rekao je ju~e ameri~kim vojnicima na jugu Avganistana da }e uskoro u~estvovati u "odlu~uju}oj fazi" rata, u operaciji za preuzimawe kontrole nad tradicionalnim upori{tem talibana, pokrajinom Kandahar. "Imali ste veoma te`ak zadatak", rekao je Gejts vojnicima u vojnoj bazi Frontenak, udaqenoj oko 48 kilometara severno od grada Kandahara, prenela je agencija Rojters, podsetiv{i da su 22 ameri~ka vojnika poginula a 62 rawena na tom podru~ju u okr{ajima s talibanima od jula pro{le godine. Gejts je poru~io svojim snagama da tek predstoje `estoke borbe u Kandaharu, "oblasti koja }e jo{ jednom biti va`an deo odlu~uju}e faze rata". "Jo{ jednom vi }ete biti vrh kopqa", rekao je Gejts u obra}awu jedinici od 800 vojnika. Gejts je doleteo rano ju~e ujutro na susret sa ameri~kim i britanskim generalima koji nadgledaju situaciju u gradu Marxah,

KIPAR

Prona|eno telo biv{eg predsednika NIKOZIJA: Kiparska policija je saop{tila da je prona{la telo biv{eg predsednika Tasosa Papadopulosa, ukradeno pre tri meseca iz grobnice. Telo je otkriveno kasno preksino} na grobqu na obodu Nikozije, posle anonimne dojave. Identifikaciju je obavila porodica, a potvrdila analiza DNK. "Dobili smo rezultate analize DNK koje potvr|uju da telo pripada pokojnom predsedniku", izjavio je Rojtersu portparol po-

licije Mikalis Kacunodos. Papadopulos je umro od raka plu}a u decembru 2008. godine, a telo mu je ukradeno iz grobnice 11. decembra, dan uo~i godi{wice smrti. Niko nije preuzeo odgovornost za kra|u, a motivi i daqe nisu utvr|eni. Lokalna {tampa je prenela da policija sumwa da je za kra|u tela odgovorna neka zlo~ina~ka banda. Papadopulos je bio predsednik Kipra od 2003. do 2008. godine. (Tanjug)

NEMA^KA

Ka`wen za princ od Hanovera HILDESHAJM: Sud u Nema~koj osudio je ju~e princa Ernsta Augusta od Hanovera, supruga princeze Karoline od Monaka, na kaznu od 200.000 evra zbog nano{ewa povreda vlasniku jednog kluba u Keniji 2000. godine. Sud u Hildeshajmu, u severnoj Nema~koj, u drugostepenom postupku utvrdio je da je princ kriv za udarawe i povre|ivawe Jozefa Brunlenera. "On je dva puta jako o{amario Brunlenera", naveo je sud, uz ocenu da taj postupak "nije bio ispra-

van", ali da se nije radilo o "neobuzdanoj brutalnosti". Ova kazna je ipak ni`a od one izre~ene na prvostepenom ro~i{tu u sudu u Hanoveru 2004. godine kada je princu odre|ena kazna od 445.000 evra zbog udaraca i te{kih povreda. Incident se dogodio po~etkom 2000. godine u hotelu na kenijskom ostrvu Mandu. Princu su smetali glasna muzika i osvetlewe iz susednog kluba dok je ve~erao sa prijateqima na terasi hotela. (Beta-AFP)

UKRAJINA

Omogu}en prelazak poslanika Robert Gejts

u susednoj pokrajini Helmand, da bi uru~io visoka odlikovawa dvojici avijati~ara pre nego {to je bila planirana poseta vojnicima u ameri~koj vojnoj bazi Frontenak. Gejts je ju~e ocenio da je napravqen zna~ajan prodor ofanzivom na Marxah koje je pokrenuta pro{log meseca tokom koje je proterana ve}ina talibanskih boraca iz grada koji su nekada kontrolisali. "Qudi i daqe moraju da raz-

umeju da }e biti veoma te{kih borbi i da te{ki dana tek predstoje", rekao je Gejts, prenela je agencija AP. Gejts je ju~e razgovarao s glavnokomanduju}em ameri~kim i NATO trupama u Avganistanu, ameri~kim generalom Stenlijem Mekristalom koji ga je informisao da su po~ele pripreme za "kqu~ni udar" i preuzimawe kontrole nad "duhovnim domom talibana" gradom Kandaharom. (Tanjug)

Pakistan kupuje preostale vakcine od Nemaca BERLIN: Nema~ka je kona~no na{la kupca za vi{e od deset miliona vakcina protiv novog gripa koje je ranije nabavila od proizvo|a~a "GlaksoSmitKlajn" i za koje gra|ani ne pokazuju ni najmawe zanimawe. Prema navodima medija koji se pozivaju na vladine krugove, deo preostale vakcine kupi}e Pakistan. Pregovori koje u ime nema~kih federalnih jedinica vodi ministarstvo zdravqa

DNEVNIK

Dowe Saksonije, navodno su pred okon~awem.Za vakcine neiskori{}ene u Nema~koj zainteresovane su, kako navode mediji, i druge zemqe, izme|u ostalih i Irak. Nema~ke savezne pokrajine, u ~ijoj je nadle`nosti zdravstvena za{tita, prvobitno su poru~ile 50 miliona vakcina protiv novog gripa. Posle pregovora sa proizvo|a~em, firmom „GlaksoSmitKlajn�, federalne jedini-

ce su uspele da poruxbinu promene i kupe samo jo{ 34 miliona vakcina. Ali, i ta koli~ina se pokazala prevelikom jer se do sada vakcinisalo samo osam miliona gra|ana, a zanimawe za za{titu od novog gripa me|u stanovni{tvom je potpuno zamrlo. Savezne pokrajine zbog neupotrebqene vakcine imaju gubitke ve}e od 300 mliona evra. Nadle`ne vlasti su ve} po~ele i sa uni{tavawem onih ampula kojima je ve} pro{ao rok trajawa.

KIJEV:Ukrajinski parlament prihvatio je ju~e ustavne amandmane koji omogu}avaju poslanicima da se odvoje od svojih stranaka i prikqu~e se koaliciji koja se formira oko stranke predsednika Viktora Janukovi~a. Usvojenim amandmanima znatno }e biti olak{ano konsolidovawe vlasti, jer }e Janukovi~u omogu}iti da privu~e poslanike iz drugih stranaka,

ukqu~uju}i i one iz rivalskog bloka biv{e premijerke Julije Timo{enko. Prema do sada va`e}im ustavnim odredbama, samo su strana~ke frakcije mogle da se prikqu~e koalicijama, ali ne i poslanicipojedina~no. Dve mawinske stranke u parlamentu saop{tile su da se usvojenim amandmanima kr{i Ustav i najavile `albu Ustavnom sudu Ukrajine. (Beta-AP)

DANSKA

Homoseksualna ven~awa i u crkvi? KOPENHAGEN: Danska ministarka za crkvene poslove Birte Ron Hornbeh razmatra mogu}nost da se odobri sklapawe registrovanih homoseksualnih partnerstava i u crkvi. U Danskoj je zakonom omogu}eno partnerima istog pola da zvani~no registruju svoje partnerstvo u op{tini, ali se takav ~in formalno ne zove brak. "O braku nema ni govora. U ceremoniji ven~awa pi{e da smo stvoreni kao mu{karci i `ene, kao {to i jesmo", izjavi-

la je Hornbeh, a prenosi danska dr`avna televizija DR. Ona je najavila da }e razmotriti ovo pitawe sa qudima koji su na kqu~nim pozicijama u Danskoj narodnoj crkvi, pre nego {to se donese kona~na odluka. Diskusija je po~ela kada je mesna crkvena zajednica pri crkvi Hiltebjerg kod Kopenhagena poslala pismo ministarki i zatra`ila da joj se dozvoli da ven~ava istopolne parove. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JOZEF BAJDEN Izraelci i Palestinci imaju "pravu {ansu" da uspostave mir posle odluke o obnavqawu pregovora pod pokroviteqstvom SAD, izjavio je ju~e potpredsednik SAD Jozef Bajden na po~etku posete Izraelu. Prekju~e je objavqeno da su posle 14-mese~ne blokade po~eli indirektni izaraelsko-palestinski pregovori preko ameri~kog posrednika.

[ON HEJZ Glumac [on Hejz (39), koji u seriji "Vil i Grejs" tuma~i ekscentri~nog homoseksualca Xeka Mekfarlanda prvi put je javno rekao da je i u privatnom `ivotu homoseksualac. "Zaista }ete razapeti geja? Nikada nisam imao problem da ka`em ko sam", rekao je Hejs. "Ja sam taj ko sam. Nikada nisam bio 'in', kako vole da ka`u. Nikada."

LIL VEJN Ameri~ki reper Lil Vejn (27) osu|en je u ponedeqak, u Wujorku, na godinu dana zatvora zbog posedovawa napuwenog oru`ja u autobusu kojim je putovao na turneji. Vi{estruki dobitnik nagrada Gremi priznao je krivicu za ilegalno posedovawe oru`ja.Kaznu }e slu`iti u zatvoru nedaleko od Wujorka, ali bi mogao da bude oslobo|en posle osam meseci, zbog dobrog pona{awa.

Novinari izigrali aerodromsko obezbe|ewe u Amsterdamu AMSTERDAM: Holandska antiteroristi~ka agencija saop{tila je ju~e da je poja~ala mere bezbednosti na amsterdamskom aerodromu "Shiphol" po{to je grupa novinara uspela da prokrijum~ari nepregledane boce sa te~no{}u na let za Va{ington. Holandski novinari su kupili {est fla{a "bakardija" u fri-{opu, zatim prosuli wihov sadr`aj i punili boce novom, "potencijalno opasnom te~no{}u", i vra}ali u kesu koju su potom radnici fri-{opa pe~atili ne proveravaju}i i ne sumwaju}i u wen sadr-

`aj. Novinari su to uradili kako bi pokazali koliko su zapravo slabe mere obezbe|ewa na aerodromu, a po dolasku u SAD otkrili su kako su to izveli.Oni su u boce sa alkoholom za taj eksperiment sipali vodu, ali su time jasno pokazali da je u wima mogla da bude bilo koja, potencijalno opasna te~nost koja se koristi za pravqewe eksploziva. Holandske vlasti odlu~ile su da zbog toga anga`uju dodatne pripadnike obezbe|ewa koji }e patrolirati fri{opovima i kontrolisati {ta se u wima kupuje. (Beta-AP)


BALKAN

DNEVNIK

U SLOVENIJI USVOJEN ZAKON O POLO@AJU DR@AVQANA IZ BIV[E SFRJ

Regulisan status „izbrisanih” QUBQANA: Slovena~ki parlament usvojio je zakon kojim se re{ava status dr`avqana iz biv{e SFRJ koji su pre 18 godina izgubili dr`avqanstvo ili pravo na boravak. Slovena~ki parlament je sa 48 glasova za i ~ak 30 protiv, usvojio zakon kojim je, nakon 18 godina, uredio status „izbrisanima“, odnosno svim pripadnicima drugih republika biv{e Jugoslavije, koje je Slovenija 1992. godine izbrisala iz svog registra stalnih stanovnika i time izvela najmasovnije kr{ewe qudskih prava u svojoj istoriji. Te 1992. godine je 25.671 osoba, me|u kojom su bila i deca, ostalo bez svih qudskih i gra|anskih prava, ukqu~iv{i i prava na rad, socijalnu za{titu ili imovinu. Li~ni dokumenti su im od-

uzimani ili uni{tavani, mnogi od wih su deportovani, a ostali su zavr{ili u centrima za strance, ostav{i bez sve svoje imovine. Sve to se desilo na osnovu Zakona o strancima, koji je `iteqe drugih jugoslovenskih republika

sawe gra|ana proglasio neustavnim, u Sloveniji su tek sada ispo{tovani zahtevi ustavnog suda i postavqen zakonski temeq za re{avawe tog pitawa, odnosno za ponovno dobijawe bespravno oduzetog statusa stalnog stanov-

Godine 1992. je 25.671 osoba, me|u kojom su bila i deca, ostala bez svih qudskih i gra|anskih prava, ukqu~iv{i i prava na rad, socijalnu za{titu ili imovinu sa stalnim prebivali{tem u Sloveniji, proglasio za strance i naredio wihovo nezakonito brisawe iz slovena~kih registara stalnih stanovnika. Iako je Ustavni sud Slovenije, jo{ pre vi{e od 10 godina, u dva navrata sporni zakon i bri-

nika Slovenije, sa svim pripadaju}im pravima. Od ukupnog broja izbrisanih, jo{ 13.426 nema ure|en status u Sloveniji. Prekju~era{we usvajawe uredbe zakona kojom je kona~no re{en problem izbrisanih je ponovo napravio raskol izme|u

slovena~ke vlasti i opozicije, koja je zahtevala poo{travawe uslova za vra}awe oduzetog statusa i protivila se vra}awu prava „agresorima i {pekulantima“. Ministarka unutra{wih poslova Katarina Kresal izjavila je da je zakon posledwa faza kojom se re{ava pitawe nezakonitog brisawa dr`avqana republika iz biv{e SFRJ koji su u Sloveniji `iveli pre osamostaqewa i da je u skladu s odlukom ustavnog suda koji je tu problematiku definisao pre sedam godina. Usvajawem ovog zakona je re{eno i jedno od otvorenih bilateralnih pitawa izme|u Slovenije i Srbije, koja je problem izbrisanih tretirala kao nere{eno dr`avno pitawe sa Slovenijom. (FoNet)

GR^KI PREMIJER JORGOS PAPANDREU U POSETI SJEDIWENIM AMERI^KIM DR@AVAMA

Hilari Klinton za integraciju Balkana VA[INGTON: Dr`avna sekretarka SAD-a Hilari Klinton izjavila je da su evropske integracije dr`ava zapadnog Balkana od su{tinske va`nosti za regionalnu stabilnost i razvoj. Klintonova je rekla da je sa gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom, koji je u trodnevnoj poseti SAD, razgovarala o Balkanu, gde Gr~ka ima kqu~nu ulogu u unapre|ivawu ekonomskih mogu}nosti, stabilnosti i demokratije. „Okon~avawe zadatka integracije balkanskih zemaqa u evroatlantske institucije je kqu~no za regionalnu stabilnost i razvoj“, izjavila je Jorgos Papandreu i Hilari Klinton Klintonova. Klintonova je la inicijativu u promovisawu rekla da je sa Papandreuom, ideje da bi dr`ave zapadnog koji je u trodnevnoj poseti Balkana, koje jo{ nisu ~laniSAD, razgovarala o Balkanu, ce Evropske unije, trebalo da gde Gr~ka ima kqu~nu ulogu u pristupe toj organizaciji do unapre|ivawu ekonomskih mo2014. godine. gu}nosti, stabilnosti i demo„To je va`no za stabilizaciju kratije, objavio je ameri~ki balkanskog regiona. Gr~ka se Stejt department na svom vebnalazi na raskr{}u Balkana, sajtu. Premijer Papandreu je Mediterana i Bliskog istoka, podsetio da je Gr~ka pokrenukoji su, kao susedne oblasti, od

velike va`nosti za nas“, rekao je Papandreu. Dvoje zvani~nika razgovarali su i o gr~koj ekonomskoj krizi, ali i o na~inima kako se mogu obuzdati {pekulanti. Hilari Klinton i Jorgos Papandreu razgovarali su o potrebi da ve}e svetske privrede sprovedu finansijsku reformu da bi se obuzdali {pekulanti.

„Ono {to smo mi rekli jeste da nam je neophodna pomo} Evropske unije, jer vidimo da nam {pekulanti ne}e dozvoliti pozajmice pod povoqnim uslovima. Mi ne tra`imo novac. Mi samo `elimo da budemo ravnopravni partneri i tra`imo od drugih vlada da nam odobre zajmove pod razumnim uslovima“, ka`e premijer Gr~ke Jorgos Papandreu. Klintonova je novinarima posle 45minutnog sastanka izjavila da ni Gr~ka ni wen premijer nisu tra`ili ni{ta konkretno. „Evropa i Amerika moraju da rade zajedno i da zajedno ka`u ‘dosta’ {pekulantima, koji jedino `ele trenutnu korist i ignori{u posledice po ekonomski sistem i qude koji nemaju posao. Finansijska kriza u Gr~koj i Evropi, predstavqa opasnost i za SAD, a slab evro zna~i ja~i dolar {to daqe zna~i i ve}i trgovinski deficit Amerike“, smatra Papandreu. (Tanjug)

HRVATSKA

Snimateq nije prekr{io kodeks ZAGREB: Ve}e ~asti Hrvatskog novinarskog dru{tva (HND) presudilo je da se snimateq hrvatske RTL televizi-

je Ivan Cvirn nije ogre{io o Kodeks ~asti novinara kada je u julu pro{le godine na sednici vlade nosio majicu na kojoj je pisalo „I don’t need sex - The

Government Fucks Me Every Day“. Kako je objavqeno u novom broju lista Novinar, koje izdaje HND, Ve}e ~asti smatra da snimateq nije bio prikladno obu~en, ali da obla~ewe nije stvar Kodeksa ~asti, ve} ku}nog vaspitawa. Zbog toga snimatequ nije izre~ena nikakva mera, prenosi nedeqnik Nacional. Izja{wavawe HND o slu~aju snimateqa Ivana Cvirna tra`ila je Vlada Hrvatske. Snimateqa RTL-a koji se na sednici Vlade sredinom pro{le godine pojavio s pomenutim natpisom premijerka Jadranka Kosor izbacila je sa sednice, a potom je dobio otkaz na RTL televiziji. Mediji su tada spekulisali da je Cvirn dobio otkaz na zahtev premijerke. Na RTL su objasnili da se svi wihovi saradnici moraju „profesionalno pona{ati i biti pristojno obu~eni bez istaknutih simbola ili poruka“. (Beta)

Otkaz bezbedwaku u ambasadi ZAGREB: Ivan [ari}, pripadnik bezbednosti u hrvatskoj ambasadi u SAD, priznao je u informativnim razgovorima u Zagrebu da je neovla{}eno snimao mu`a i porodicu ambasadorke Kolinde Grabar-Kitarovi}, izvestila je ju~e Hrvatska radio-televizija. Kako se navodi u izve{taju, za wega je zatra`eno hitno raskidawe radnog odnosa i daqe sankcije, a bi}e ka`wena i sama ambasadorka. Slu`beno nije potvr|eno koji su bili motivi [ari}evog pona{awa. Navodno, ambasadorka mu nije produ`ila mandat u Va{ingtonu, pa je poku{ao da se osveti, snimaju}i neovla{}eno kori{}ewe slu`benog vozila ambasade, u kome je mu` ambasadorke razvozio decu u {kolu i odlazio na pi}e s diplomatama drugih dr`ava. Zbog neovla{}enog kori{}ewa vozila bi}e ka`wena i ambasadorka, jer je vozilo godinu i po kori{teno u privatne svrhe. Kakve }e biti sankcije za wu, zna}e se do danas. Ambasadorka tvrdi da je u slu`bi 24 ~asa dnevno i da je ovlastila mu`a da koristi vozilo. „Ako je neko mislio da radim ne{to {to nije po zakonu, onda je

trebao da upozori mene ili nadle`ne slu`be u ministarstvu“, rekla je ambasadorka. Hrvatski deo istrage obavqa se u Zagrebu, dok je za ameri~ki deo nadle`na Tajna slu`ba koja kontroli{e bezbednost stranih ambasada u Va{ingtonu i koja je ve} poja~ala prisustvo oko zgrade ambasade. Na neovla{}enim snimcima mu`a ambasadorke dok vozi decu u {kolu i sastaje se s drugim diplomatima bio je i jedan nema~ki diplomata, ali kako nije bio predmet interesa, nema~ka obave{tajna slu`ba nije se ukqu~ila u istragu. Mediji su objavili i da su Amerikanci vrlo brzo uo~ili hrvatskog bezbedwaka kako se muva oko rezidencije ambasadorke i po okolnim dvori{tima i zgradama i tako kr{i tu|i posed. Afera je ponovo podstakla pitawe Sedme uprave Ministarstva inostranih poslova i wenog reformisawa jer su weni pripadnici vi{e puta optu`ivani da su {pijunirali diplomatski personal u hrvatskim ambasadama i pravili svoje dosijee. (Tanjug)

sreda10.mart2010.

25

PREDLOG GRADONA^ELNIKA @EQKA SABOA

Sastanak Tadi}a i Josipovi}a u Vukovaru

ZAGREB: Gradona~elnik Vukovara @eqko Sabo ponudio je da Vukovar bude mesto prvog susreta predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a. „Susret dva predsednika u Vukovaru svetu bi poslao poruku da su Hrvatska i Srbija spremne da razvijaju kvalitetne dobrosusedske odnose, izjavio je ju~e Sabo. Kako su naveli elektronski mediji, on je takvu mogu}nost ponudio potpredsedniku Vlade Srbije Bo`idaru \eli}u, prilikom nedavnog u~e{}a na konferenciji Evropske unije posve}enoj pripremi Strategije za Podunavqe, koja je odr`ana u Budimpe{ti. (Tanjug)

BUGARSKA

Sporazum o saradwi s Makedonijom SOFIJA: Bugarsko Ministarstvo inostranih poslova ponudilo je Makedoniji predlog Sporazuma o dobrosusedskoj saradwi, saop{tila je ju~e portparol bugarskog MIP-a Vesela ^erneva.Ona je navela da je u ponu|enom predlogu akcenat stavqen na saradwu u razli~itim oblastima - u ekonomiji, infrastrukturi, energetskim projektima i borbi protiv prekograni~nog kriminala.

“Predlo`eno je i zajedni~ko dogovarawe o izbegavawu jezika mr`we”, naglasila je ona na konferenciji za novinare u MIP-u. ^erneva je pojasnila da se predlog sporazuma zasniva na zajedni~koj izjavi o dobrosusedskim odnosima iz 1999. godine. Ona je dodala da Skopqe jo{ uvek razmatra predlog Sporazuma o dobrosusedskoj saradwi. (Tanjug)

Stradalo petoro mladih SOFIJA: U Bugarskoj su u te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila na podru~ju Sofijske oblasti, poginula tri mladi}a i dve devojke, starih po 20 godina. Lekari se jo{ uvek bore za `ivot jo{ dve mlade osobe. Nacionalni medicinski centar saop{tio je da se nesre}a dogodila oko 15.30 ~asova na

putu izme|u `elezni~ke stanice Jana i op{tine Buhovo, u pravcu Buhova, a u sudaru su u~estvovala dva putni~ka atumobila. Nesre}i mladi}i i devojke poginuli su na licu mesta, a lekari se bore za `ivot te{ko povre|enog 19. godi{weg mladi}a i mu{karca starog 32 godine. (Tanjug)

Saobra}aj ote`an zbog sne`ne oluje SOFIJA: Sne`na oluja koja je ju~e zahvatila Bugarsku ozbiqno je poremetila saobra}aj u zemqi, dok su neki delovi potpuno odse~eni a neki ostali bez struje, saop{tila je slu`ba civilne za{tite. Grad Haskovo na jugu i tri male op{tine kod Varne na istoku na Crnom moru odse~ene su i proglasile su vanredno stawe, saop{tila je ta slu`ba. U oblasti Dobri} na severoistoku zemqe, desetine sela ostalo je bez struje.

Saobra}aj na putu izme|u Sofije i Ruse, na granici s Rumunijom, vi{e puta je prekidan. Na ovom putu nalazi se jedini most preko Dunava na putu sa Rumunijom. Glavni putevi izme|u bugarske prestonice i dve najve}e bugarske luke Varne i Burgasa tako|e su zatvoreni u isto~nom delu. Bugarsko-gr~ki planinski grani~ni prelaz Zlatograd-Ksanti je zatvoren. U prestonici Sofiji se zbog snega saobra}aj odvija uz velike te{ko}e i zastoje.

Dodik i Laj~ak o stawu u BiH BAWALUKA: Premijer RS Milorad Dodik razgovarao je sa {efom slova~ke diplomatije Miroslavom Laj~akom o politi~kim odnosima u BiH kao i o mogu}im ustavnim promenama. Dodik je posle razgovora u Aleksandrovcu rekao da treba {to pre u}i u ustavne promene u BiH koje su mogu}e, kako bi se obezbedio legitimitet predstoje}ih izbora.Izraziv{i zahvalnost Laj~aku {to pokazuje interesovawe za stawe u BiH,Dodik je kazao da je Laj~ak najrelevantniji da na pravi i objektivan na~in predstavi situaciju u BiH na bazi saznawa koja ovde ima. [ef slova~ke diplomatije i biv{i visoki predstavnik u BiH Miroslav Laj~ak rekao je da je razgovorom sa Dodikom zavr{io posetu BiH, ~iji je ciq bio da se upozna sa politi~-

kom situacijom, pitawima vizne liberalizacije, ispuwavawem uslova za Akcioni plan za ~lanstvo BiH u NATO-u, kao i presudom Suda za qudska prava u Strazburu u slu~aju „Sejdi} i Finci“. „Za mene je od velike va`nosti da sam susretom sa Dodikom zaokru`io razgovore sa svim politi~kim liderima u BiH i da sam stvorio sliku koja }e mi pomo}i da informi{em moje partnere u me|unarodnoj zajednici o situaciji u BiH“, istakao je Laj~ak. On je naveo da je ciq wegove posete i da Evropskoj uniji predstavi pravu sliku o situaciji u BiH, da na bazi toga mo`e formulisati odgovaraju}u politiku prema BiH. Laj~ak je rekao da svrha wegove posete nije bila da se ne{to dogovori, ve} da se sve pretvori u dobar odnos EU, NATO-a i BiH. (Tanjug)

CRNA GORA

Re{ewe za rudare PODGORICA: Skupstina Crne Gore usvojila jeju~e izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu koje bi trebalo da pomognu u re{avawu statusa nik{i}kih rudara koji {trajkuju u jami vi{e od dvadeset dana. Skup{tina je na inicijativu opozicije podr`ala izmene zakona koje predvi|aju privilegovane uslove za penzionisawe rudara. Nova re{ewa omogu}avaju penzionisawe rudara sa 30 godi-

na radnog sta`a i ne predvi|aju starosni uslov za odlazak u penziju. Rudari nik{i}kog Rudnika boksita ve} 22 dana {trajkuju u jami tog rudnika i tra`e re{avawe socijalnih pitawa. Crnogorski premijer Milo \ukanovi} ranije je „neozbiqnim“ nazvao inicijative za usvajawe zakona na zahtev {trajka~kih odbora, „posebno kada se artikuli{u na ozbiqnim mestima u sistemu“. (Beta)


26

@ENSKA POSLA

sreda10.mart2010.

PROLE]NE FRIZURE

Lagano, lepr{avo, ~upavo

Pet koraka do lak{eg dojewa ajstorica u dojewu nije ne{to {to svaka `ena postaje po prirodi, ali nije ni ne{to nedosti`no. [tavi{e, sve je u tome kako psihi~ki pristupate dojewu. Tehnika ipak nije toliko bitna. Neka vam dojewe bude prioritet. Mnogo te`e je iskusiti ~aroliju dojewa ako ste u `urbi, pa vam je dojewe samo zadatak izme|u ~i{}ewa i pripremawa ru~ka. Naravno da sve majke imaju sigurno jo{ zadataka na le|ima, ali poku{ajte da odvojite vreme za dojewe, ina~e }ete na kraju tra`iti na}i na~ine kako da vam bebica pre|e na bo~icu ili ne{to drugo. Poku{ajte da u`ivate u dojewu. Dr`ite svoju bebicu i slu{ajte svaki wen gutqaj. Neka vam to bude umesto meditirawa. Ako }ete

M

tako razmi{qati, uskoro }e vas dojewe opu{tati. Dojewe nije samo hrawewe. Dojewem se razvija i poseban odnos izme|u majke i deteta.

Pripremite se na to da }ete puno dojiti. Bebice, na`alost, ne `ele da jedu po nekom rasporedu. Neke bebe `ele da jedu svakih 15 minuta po pet minuta. Kod drugih je druga~ije. Pripremite se na to

DNEVNIK

i zaboravite na sat, ali ne zaboravite da dojite dete, jer dete se ne mo`e „predojiti“, odnosno, previ{e nahraniti, ali se mo`e premalo dojiti, odnosno, premalo nahraniti. Stavite dete na grudi svaki put kad postane nemirno. Ako ne}e hteti da jede, ne}e se prihvatiti za dojku. Savet je da je mnogo boqe pratiti koliko dobro i ~esto dojite po detetovim pelenama i merewu te`ine, a ne prema satu. Savetujte se s drugim mamama. Ako imate neku prijateqicu, sestru ili ro|aku koje su iskusne u dojewu, pitajte ih sve {to `elite da znate. Jo{ jednom nagla{avamo, nije bitna samo „tehnika“, bitan je i va{ stav kojim pristupate dojewu. Postoje i razni te~ajevi i udru`ewa koje vam mogu pomo}i u tome. I na kraju najva`niji savet – u`ivajte u dojewu, dozvoqeno je. Iako je bolno i umaraju}e, pru`a ose}aj zadovoqstva i bliskosti. Hraniti svoje dete je jako lep ose}aj, u`ivajte u wemu.

role}e lagano kuca na na{a vrata i najavquje tople dane. Vreme je da iza|emo iz svog zimskog stajlinga – osim prole}ne ode}e, vreme je da promenite i frizuru. [ta je u trendu ovog prole}a? Pletenice smo nekada pravile u osnovnoj {koli. Zaboravqena frizura se vra}a u punom sjaju. U modernoj verziji nosi se visoko podignuta, a kombinuje se podjednako za dnevno, ali i ve~erwe izdawe. Visoka pun|a ~esto je bila vi|ena na revijama za kolekcije proqe}e/qeto 2010. Mark Xejkobs je wom naglasio ozbiqan i pomalo opasan izgled. Natapirana kosa vlada, kako modnim pistama, tako i crvenim tepihom. Manekenke modne ku}e Polini prezentovale su novi samopouzdani izgled za 2010. Vi{e ne morate da pazite da li vam je svaka dlaka na svom mestu – ~upavo je, barem sude-

P

}i po modnim pistama, ponovno in. Uredno neuredna kosa kao da ste se upravo digli iz kreveta ~esto se vra}a u modu. ^e{aq vam vi{e nije potreban – samo prstima pro|ite kroz kosu. Kowski rep je najlak{e i najboqe re{ewe za nesta{nu kosu. Ako ujutro ne znate {ta }ete sa svojom kosom, napravite kowski rep. Trend je zapo~et televizijskom serijom “Gossip Girl” gde su ukrasi u kosi obavezni. Ubrzo su se rasko{ni ukrasi pojavili na brojnim revijama, a poklonike imaju i na crvenom tepihu. Opu{tena duga kosa sa blagim uvojcima hit je sezone. Vole je i zvezde. Bob je odavno zavladao u frizerskim salonima. Ovog prole}a se nosi lepr{ava frizura, sa blagim uvojcima. Razdeqak stavite ili sa strane ili u sredinu.

[ta sa stvarima biv{eg partnera askid je te`ak. Vreme posle wega jo{ te`e. A stvari i pokloni koje su ostali od biv{eg partnera taj period nimalo ne olak{avaju. [ta u~initi sa stvarima biv{eg de~ka – baciti, vratiti ili zadr`ati?

R

Obavezno vratiti Ako kod sebe imate wegove majice, pribor za brijawe, ~arape i sli~ne stvari, pristojno s va{e strane je da mu vratite wegovu ode}u i druge prakti~ne stvari. Zamislite da on baci u sme}e va{e sive cipele koje ste otpla}ivali na rate? Nipo{to ih nemojte zadr`ati. Na}i }ete se u situaciji da nate~enih o~iju spavate u wegovoj ko{uqi. Ili jo{ gore je ako vam slede}i partner nai|e na te stvari – {ta }e pomisliti?

Baciti Ho}ete li baciti odre|ene stvari zavisi od toga koliko je

va{e srce slomqeno. Naravno, ru`no je uop{te bacati uspomene dragih qudi, pa makar vi{e nisu sastavni deo na{eg `ivota. Odli~na je opcija ako zajedni~ke fotografije, ulaznice i neke druge vama drage uspomene mo`ete staviti u jednu kutiju i dati ih prijateqici ili odneti

roditeqima. Bitno je da vam u periodu dok jo{ patite te stvari nisu dostupne jer biste se mogli ose}ati jo{ lo{ije. Ali, isto tako ako bacite te stvari u sme}e, po{to krenete daqe u `ivotu, bi}e vam verovatno `ao

{to nemate nikakvu uspomenu na jednu qubav svog `ivota.

Zadr`ati Poklone nipo{to nemojte ni vra}ati ni pomisliti da bacite u sme}e. Oni su znak da je nekome nekad bilo stalo do vas. Oni su znak pa`we. Tu`no je da te qubavi vi{e nema, ali pokloni su dokaz da je jednom bila prisutna. Uz to je prakti~no zadr`ati poklone. Mo`da ne}ete neko vreme nositi lepe srebrne nau{nice, ali verovatno }ete ih posle nekog vremena ponovo staviti na u{i. Zakqu~ak je jednostavan – zapravo ne pametno bacati stvari i uspomene na biv{eg partnera, koliko god to boqelo. Pohranite ih u kutiju, maknite ih daleko od svojih o~iju. Do}i }e jednom vreme kada }ete ih pregledavati sa sme{kom na licu. Jer to nisu samo uspomene na wega, nego i na vas. Nemojte bacati dio svog `ivota.


ODMOR

DNEVNIK

sreda10.mart2010.

27

32. SAJAM NAUTIKE

Izlo`ba qubiteqa vode rideset i drugi Sajam nautike bi}e odr`an od 25. do 28. marta, od ~etvrtka do nedeqe, u halama 5 i 11 Beogradskog sajma, kao i na otvorenom prostoru. Iskustva pro{logodi{weg Sajma, koji je imao preko 70.000 posetilaca, pokazala su kako potrebu za nastupom i na otvore-

T

ajrazvijeniji turisti~ki i skija{ki centri Rumunije sme{teni su na Karpatima, planinskom masivu koji je, posle Alpa, drugi po veli~ini u Evropi. Nalaze se usred Transilvanije, "tihe zemqe tihih qudi" kako pi{e na tabli na ulasku u ovu provinciju. Prostiru se du` trideset kilometara duge doline reke Prahove, svi su iznad hiqadu metara nadmorske visine i premre`eni su hotelima, dvorcima i skijali{tima. Transilvanija, ~ije ime dolazi od latinske re~i "transilvana" {to u bukvalnom prevodu zna~i "zemqa iza {uma", le`i u srcu Rumunije i okru`ena je Karpatima sa svih strana. Kroz istoriju Transilvaniju su naseqavali Rumu-

N

ni, Ma|ari, Nemci (Saksonci), ^esi, Jermeni i mnogi drugi, govorili su se brojni jezici i me{ale kulture te je ovaj deo zemqe sasvim razli~it od ostatka. To je pre svega vidqivo u Sinaji, {armantnom gradi}u u kome `ivi oko petnaest hiqada stanovnika i koji neodoqivo podse}a na [vajcarsku. Udaqen je sto dvadeset kilometara od Bukure{ta i iznikao je na obroncima planine Furnice, na nadmorskoj visini od oko 1000 metara. Pun je drvenih ku}a u alpskom stilu, torweva, rezbarenih drvenih ramova za prozore i preko dvadeset hotela, me|u kojima je najstariji "Karaiman" podignut 1880. godine, a najdostojanstveniji "Palas" iz 1912. godine. Sinaju je u 17. veku, po povratku sa hodo~a{}a manasti-

nom prostoru i pribli`avawem reci, tako i za pro{irivawem sadr`aja ka ponudi nauti~kog turizma. Na Sajmu nautike bi}e zastupqene slede}e robne grupe: Inostrani i doma}i proizvo|a~i plovila, zastupnici i projektanti Stabilni i vanbrodski motori, oprema za plovila

[kole jedrewa i ~arteri, ponuda nauti~kog turizma Transport plovila, servisna oprema, oprema za marine i pontoni Polovna plovila Bazeni, oprema i instalacije, oprema za ronila{tvo i ribolov, ode}a za nauti~are Nauti~ka literatura, karte i peqari, izlo`be i stru~na izlagawa Sajam nautike predstavqa nezaobilazni izlaga~ki, poslovni i medijski doga|aj na kome su zastupqene gotovo sve robne grupe: doma}i i inostrani proizvo|a~i plovila i wihovi zastupnici, stabilni i vanbrodski motori, oprema za marine i pontone, {kole jedrewa i ~arteri, polovna plovila, gumeni ~amci, ribovi, oprema za rowewe i ribolov, iznajmqivawe plovila, sredstva i pribor za odr`avawe plovila, ode}a za nauti~are, stru~na literatura kao i ponuda nauti~kog turizma. Celokupan izlaga~ki koncept ide u pravcu omogu}avawa boqeg predstavjawa nauti~kog programa a uve-

den je i program opreme za rowewe i ribolov. Na Sajmu nautike nastupaju i predstavnici marina, udru`ewa, sportska dru{tva i izdava~i nauti~kih publikacija. Tokom godina postao je steci{te svih po-

stoje}ih i potencijalnih vlasnika ~amaca ili jahti koji su qubiteqi krstarewa doma}im i stranim rekama, kao i onih koji svoja privatna plovila dr`e u vodama Jadranskog, Egejskog i Sredozemnog mora. Ciq Sajma nautike na

Beogradskom sajmu, sme{tenom na samoj obali reke, jeste da uka`e na nauti~ki potencijal kako Srbije tako i Beograda koji je registrovan kao pomorska lu~ka kapetanija na u{}u dve me|unarodne reke Save i Dunava.

LEPOTE RUMUNIJE

Zemqa iza {uma rima na Sinajskom poluostrvu, osnovao princ Kantakuzen, a ime je dobila 1. decembra 1874. godine. Dolaskom na presto prvog kraqa Rumunije Karla Prvog Hoencolerna (18661914) Sinaja je poprimila sada{wi izgled. 1833. godine on gradi svoju letwu rezidenciju, dvorac Pele{, u kome je danas najatraktivniji muzej u zemqi. Pele{ ima 160 soba u kojima su se, osim Karla Prvog, odmarali i kraq Ferdinand i kraqica Marija. Ne{to kasnije i ne{to malo daqe, Karl Prvi gradi i mawi dvorac Peli{or koji je, za vreme svoje vladavine, ^au{esku koristio da ugo-

sti svetske dr`avnike poput Niksona, Kartera, Honekera ili @iskara D’ Estena. Zli jezici ka`u da su ta gostovawa

trajala od 1971. do 1975. godine kada je ^au{esku saznao da u drvenariji dvorca `ivi buba koja mo`e da bude opasna po

`ivot i odustao od daqih dolazaka. Do skijali{ta Sinaje na 1.400 i na 2.000 metara nadmorske visine voze gondole koje na svakih pola sata kre}u iz centra grada. Nakon {est minuta vo`we sti`e se do prostrane visoravni sa koje, u letwem periodu, kre}u planinarske ture u Karpate, dok se u zimskom perodu, sve do aprila, skija stazama razli~ite te`ine. Iz gondole se pru`a pogled na guste {ume koje ostaju u podno`ju zaklawaju}i brojne prodavnice, kafi}e i taverne, me|u kojima i "Tavernu Surbului" ili u prevodu "Srpsku tavernu" koja nudi takve srpske specijalitete da Rumuni iz ~itave zemqe, a naro~ito iz Bukure{ta, nedeqama ~ekaju na red za slobodno mesto. Najvi{e se

tra`e ~orbast pasuq, tur{ija i pqeskavice. Od Sinaje, uz reku Prahovu, put vodi daqe ka dubini Tran-

silvanije. Na obroncima planine Tempe, na 650 metara nadmorske visine, nalazi se Bra{ov, posle Bukure{ta najve}i industrijski, univerzitetski, istorijski i turisti~ki centar Rumunije. Glavna atrakcija u wemu je ~uvena Crna crkva iz 14. veka sa jedinstvenom freskom Bogorodice u crnom, najve}a gotska crkva na putu od Be~a do Istambula, koja je dobila ime po ogaravqenim zidovima nakon po`ara koji su izazvali Austrijanci 1689. godine. Tu su i Gradska ku}a iz 18. veka kao i ru{evine tvr|ave iz koje je Drakula vodio rat sa saksonskim trgovcima oko poreza. Na ~etrnaestom kilometru od Bra{ova po~iwe turisti~ki raj, najve}i zimski centar Rumunije - Poiana Bra{ov. Na ulazu je raskrsnica sa putokazima i samo treba izabrati `eqeni pravac. Oko jezera prostiru se hoteli Alpin, Tirol, Miruna, Limor i drugi sa bazenima, fitnes centrima, no}nim klubovima, kockarnicama i sli~nim zimskim "~arolijama". Sam centar je na 1.030 metara nadmorske visine ali veliki broj ski-liftova i `i~ara vodi do 14 staza ~ija se du`ina kre}e od 800 do 4.600 metara i koje sve zajedno nude pedesetak kilometara za skijawe. Postoje staze za no}no skijawe i ure|aji za pripremu ve{ta~kog snega. Poiana Bra{ov je premre`ena i kafi}ima i kafanama sa rumunskim specijalitetima. Kobasice i razne vrste iznutrica, poput xigerice sa ov~ijim sirom i pavlakom, kao i veoma za~iwena tur{ija, glavni su specijaliteti. Ne zaostaju ni razne musake, ~orbe od krompira ili mladog kukuruza, {kembi}i sa slaninom, pohovana sarma od keqa ili rumunski lonac sa povr}em i mesom. Omiqena poslastica, osim u{tipaka sa svim i sva~im, je papana`. To je krofna napuwena xemom i prelivena rastopqenom pavlakom. Jede se i topla i hladna, zavisi od ukusa. Pivo je dobro, a vina su odli~na. U Transilvaniji slu`e laka i sve`a bela vina poput leawke, fetjarska i muskata belog i burgundca sivog.

PRAZNIK [UNKE 27. I 28. MARTA NA PALI]U

U Suboticu po mangulicu

ali} }e 27. i 28. marta biti doma}in druge po redu privredno-turisti~ke manifestacije "Praznik {unke", posve}en promovisawu uzgoja i proizvodwi mesa i mesnih prera|evina rase sviwa mangulice - koja je nekada bila za{titni znak sviwarstva Srbije i Vojvodine. Organizator manifestacije je Udru`ewe za uzgoj sviwa mangulica iz Srbije. Predsednik tog udru`ewa, koje ima vi{e od 40 ~lanova u Vojvodini i Srbiji je poznati suboti~ki poqoprivrednik Petar Guqa{, koji je i najve}i proizvo|a~ mangulice na ovim prostorima. "Ciq manifestacije je da populari{emo nekada najrasprostraweniju autohtonu rasu sviwa na Balkanu, posebno u Vojvodini i Ma|arskoj, ali i u celoj Srbiji koja je neopravdano zastupqena uzgojem novih hibridnih rasa", rekao je Guqa{.

P

On isti~e da je mangulica doma}a sviwa sa veoma kvalitetnom slaninom i mesom bez holesterola, zbog ~ega ima zna~ajno mesto u qudskoj ishrani. Mangulicu je, prema re~ima Guqa{a, gajio i kwaz Milo{ na padinama Div~ibara za austrougarsku carsku trpezu. Mira Cobuqa, zadu`ena za organizaciju manifestacije na Pali}u, izjavila je za Tawug da }e se na ovogodi{woj izlo`bi obaviti i ocewivawe kvaliteta {unke od mesa te sviwe, a najboqima }e se podeliti nagrade. ^obuqa je dodala da }e posetioci izlo`be mo}i da kupe razne specijalitete od mesa mangulice i probjaju paprika{ iz kotli}a. Organizatori "Praznika {unke" najavili su da }e se u toku odr`avawa te manifestacije obaviti, izme|u ostalog, prodajna izlo`ba rakije, vina i meda.


28

OGLASI

sreda10.mart2010.

DNEVNIK

Zauvek nas je napustila na{a draga koleginica UDOVICA Novosa|anka, diplomirani ekonomista, situirana, upoznala bi udovca fakultetski obrazovanog oko 65 godina, radi braka ili zajedni~kog `ivota. [ifra “Prole}e�. 100939

APOTECI u Novom Sadu potreban farmaceutski tehni~ar sa polo`enim stru~nim ispitom. Telefon: 062/8993695. 100508

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85495, 66-18-846, 6614-274. 100274 PRODAJEM drva bukva i bagrem, rezano, cepano, prevoz gratis. Telefon 063/7719-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 100564 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 96082

Milica Zoraja Posledwi pozdrav Zorajinoj mami od drugara: Zene, Steve, Prike, Darka, Mele, Robike, Vlade, Dragana, Dragan~eta, Milana, Kape, @ike, Hermana, Pere V. Pere M. Goje, Mileta, Vuleta, Krte, Mi}e i Si}e.

Zdravko Nikoli} Ana Kozarevi}

ro|. 1932.

Pamti}emo je kao dobru, vrednu, savesnu i iznad svega po{tenu osobu.

Napustio nas je zauvek na{ dragi deda i tata. Hvala mu za sve.

S po{tovawem, koleginice iz odeqewa kreditnih poslova sa inostranstvom.

Unuk Branko i k}i Zdravka.

101054

101059

3

3

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milici - Mici Zoraji

Milici - Mici Zoraji

Sestri} Vlada, snaha Renata i unuk Dejan Urbanek.

Sestri} Branko, snaha Biqana i unuk Sa{a Urbanek.

101050

101049

3

3 S dubokim bolom opra{tamo se od na{e drage sestre i svastike

Posledwi pozdrav dragoj

101066

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Milici - Mici Zoraji

Milice - Mice Zoraje

Wena prija Katica Fri{.

Wena sestra Mira i zet Ivan Urbanek.

101047

101048

Posledwi pozdrav Draganovoj mami

Posledwi pozdrav

Milovanu Garabantinu od kom{ija sa Bulevara kraqa Petra I 28/D.

101012

Posledwi pozdrav dragom

Milici Zoraji

Nadi Bo`ovi} PRODAJEM poslovni prostor na Suboti~kom bulevaru, 120m2, ukwi`en. Informacije 063/4757-65. 100938

GRBAVICA, kod Limanske pijace izdajemo dvosoban useqiv kompletno name{ten stan prvi sprat, CG. kablovska, ve{ ma{ina, {poret, fri`ider. Telefon 063/592-885. 100940

POSLOVNO-STAMBENI prostor, sirova gradwa, 800m2, na 1.925m placa, sve komunalije izmirene, na atraktivnoj lokaciji Veternik Novosadski put 102/104 Prodajem. Telefon 065/513-40-66. 100268 PRODAJEM poslovni prostor na Suboti~kom bulevaru, 65m2, ukwi`en. Informacije 063/4757-65. 100937

PRODAJEM Reno 19, 1.4, proizveden 1995. godine, u dobrom stawu, registrovan do novembra 2010. godine. Povoqno. Telefoni: 064/135-20-12, 021/400-669. 100942

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 100914 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 100083

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 100769

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa.Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 100835

ARPAXIK - holandski `uti u ve}im koli~inama na prodaju. Telefon: 021/714-374, 064/1584008. 100989

Milovanu - Lici Garabantinu

od porodice Basta.

od: Du{ka i Mire Ba{i} i Maje Savkov.

101051

101044

Posledwi pozdrav dragoj priji

1929 - 2010.

koji je preminuo 8. 3. 2010. godine, u 81. godini. Sahrana dragog pokojnika je danas, 10. 3. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ravnom Selu. Sau~e{}e se prima u kapeli na grobqu u Ravnom Selu, od 10 - 14 ~asova.

Milici - Mici Zoraji Po~ivaj u miru.

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 100994

Supruga Dana.

101009

Porodice: Bawac, Majer, Soraji} i Pavkov. 101045


^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Milovanu Garabantinu

Milovanu Garabantinu

1929 - 2010.

1929 - 2010.

od: sestre Radmile i Ankice sa porodicom.

od Du{ke i wene porodice.

101010

Posledwi pozdrav sestri na{e kom{inice Mire, dragoj prijateqici

Dana, 10. 3. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e drage

Branislavi Zekovi}

ro|ene Ratkovi}

obele`i}emo danas, 10. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

101011

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Branislave Zekovi} Za wom tuguju i nikada ne}e zaboraviti wen vedar lik i mio osmeh: ujak Bo{ko, ujna Vera i tetka Persa.

29

sreda10.mart2010.

O`alo{}eni: sinovi Milo{ i Nikola, suprug Vukomir i majka Jagoda.

101040

101042

Posledwi pozdrav dragom zetu i {ogoru

Posledwi pozdrav sestri, zaovi i tetki

3

SE]AWE

10. mart 2010.

POMEN

@ivorad Mati} @ile Miroslav N. Rako~evi} 2004 - 2010. organizator televizije, filma i pozori{ta

Pro|e deset godina tuge i bola. Samo ja znam koliko mi je te{ko. Oti{ao si tiho i ostavio tragove koji se ne bri{u i dobrotu koja se pamti. U ti{ini ve~nog mira prati te moja qubav. Tvoja Petrija. 100907

Posledwi pozdrav dragoj Vreme mereno veli~inom jednog smelog i neostvarqivog sna - ono gotovo i ne postoji.

Tvoj brat \or|e sa porodicom. 100962

Radi Nik{i}u Mici Zoraji

Laciki

Jovanki Nikolov

na{em dragom kolegi.

Mirine kom{ije iz Fru{kogorskog odreda 1, iz Petrovaradina.

Savez studenata i Studentski parlament PMF-a.

101043

339/P

Dana, 9. 3. 2010. godine preminula je posle duge i te{ke bolesti

od: ta{te, porodice Nikoli}, Obradovi} i Sre}kovi}. Neka te an|eli ~uvaju.

od Gordane i Zorana.

Porodica Aleksov. 101006

101026

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je na{ student tragi~no preminuo u 26. godini.

Zauvek }emo u se}awu ~uvati wen vedar lik. Sahrana je u sredu, 10. 3. 2010. godine, u 13 sati, na Grobqu Tranxament u Petrovaradinu. Mnogo }e{ nam nedostajati.

Komemoracija dragog nam pokojnika obavi}e se u ~etvrtak, 11. 3. 2010. godine, u 12 sati, na Prirodnomatemati~kom fakultetu u Novom Sadu, Departman za hemiju II sprat u~ionica br 1. Prirodno-matemati~ki fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

101041

101016

Milica Kuzman Mima

Godinu je dana od kako nije sa nama na{ dragi

Ostavila si se}awa koja ne blede i dobrotu koja se pamti. Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav ve} naviku da s bolom `ivimo i ~uvamo te u mislima i na{im srcima.

Rade Nik{i}

Posledwi pozdrav na{em radniku

Ani Kozarevi}

Draga sejo, po~ivaj u miru, hvala ti za sve {to si u~inila u `ivotu.

Milica Zoraja

Sin Dragan, snaja Vesna i unuke Tatjana i Tamara.

POMEN

Od porodica: Gojka i Sretka Mihajlovi}a, Nedimovi}a, Blitva i Savi}a.

5804/P

Nemi od tuge i bola opra{tamo se od na{eg studenta koji je tragi~no preminuo 6. 3. 2010. godine.

Vladimir Berisavqevi} Sa tugom ga se se}aju: }erka Sawa, zet @ivko, unuci Nenad i Todor i prijateqi Nada i To{a. 101046

101018

PETOGODI[WI POMEN na{oj jedinici.

Petru \oki}u Milica - Mima Kuzman

Rade Nik{i} Kolektiv V.D.P. “[ajka{ka� Novi Sad.

116/P

Posledwi pozdrav na{oj radnici

Wegov vedri lik, istra`iva~ki duh, `eqa za sticawem novih znawa i veliko drugarstvo osta}e ve~no u na{em se}awu. Profesori, saradnici i studenti Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Departmana za hemiju.

2005 - 2010. Se}awe je jedina uteha koju nam niko ne mo`e oduzeti. Postoji{ i traja}e{ kroz najlep{e uspomene kao ve~no podse}awe na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Mnogo nam nedostaje{, ali }e{ zauvek `iveti u na{im srcima. Tvoj tata Mladen i mama Rada.

5803/P

100968

SE]AWE

Dana, 8. 3. 2010. godine preminuo je na{ otac

Branislav Proti} Smiqa Proti}

Zdravko Gavre Nikoli}

Nadi Bo`ovi}

2007 - 2010.

ro|. 1932.

Kolektiv Fakulteta tehni~kih nauka.

Sa `aqewem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je ispra}aj na{eg oca danas, 10. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1995 - 2010. Tuguju za wima porodice: Baketa, Moldvai i Proti}.

O`alo{}eni: sin Satko i Tawa. 237/P

101027

101020


30

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00

TV PROGRAM

sreda10.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Paideja Bajko kviz Vesti Bez uputa TV bajt Kuhiwica Vesti Kolumbo U`ivo iz studija „M“ Vesti Signali Vesti Stil i grad Sredina Vesti Rastrzane `ene Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Ovas Izlog strast Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik Me|uprostor Igra Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Dunav - Tri ~oveka u ~amcu Gruvawe Rastrzane `ene

06.00 07.25 08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Vrele gume Tin in Hedonist Beli luk i papri~ica Sajam infonet Hronika Op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Poqoprivredan danas U ogledalu Svet `ivotiwa,svet divqine Vojvo|anske vesti Pravila igre Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure Kako su uspeli ^uvaj me Vojvo|anske vesti Multietnik Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.23 09.38 10.00 10.05 10.33 11.00 11.05 12.00 12.15 12.31 12.47 13.35 14.27 15.00 15.10 16.10 16.13 16.49 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 18.59 19.30 20.10 20.40 21.30 21.45

Gruvawe U novom izdawu „Gruvawe” donosi pri~u o tome kako je bilo na gostuju}em koncertu slovena~kog benda “Tug of War” u Novom Sadu i na promociji “Demonstracije mladosti” u Ba~kom Petrovcu. Upozna}emo i rege bend iz Kru{evca ”Zaa band”... Autori: Jovan Marjanovi}, Du{an Majki} i Predrag Novkovi} (RTV 1, 23.00)

07.00 07.25 08.40 09.10 09.35 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 13.50 14.50 15.20 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.47 23.45 00.10

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Slobodna tema Tu sasvim blizu Dokument Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Piletina Hajde sa mnom u obdani{te Karava|o TV ba{tina Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Poslovni uspeh (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Karava|o Tarzan TV prodaja

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.30 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15 23.45

Hrana i vino Mali lete}i medvedi}i Objektiv S vetrom u le|a Za{titimo sove Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Korvinova potraga Katapultura Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Mali lete}i medvedi}i Sprint Vitra` Buntovnici Neon siti Objektiv Karmelita Istraga S vetrom u le|a

09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00

Holandska liga Ful tilt poker Pregled Serije A Fudbal mondijal magazin Belgijska liga [kotska liga Pregled FA kup Barsa TV: Almeria - Barselona 15.45 NBA u`ivo 16.00 NHL: Va{ington – Dalas 17.45 Argentinska liga 18.45 Portugalska liga 19.00 Rukomet SL: Gorewe - Koper 20.45 Profi boks: Sosnovski – Vidoz 22.45 NBA u`ivo 23.00 Ful tilt poker 00.00 Profi boks 01.45 NBA u`ivo 02.00 Pregled NHL

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Metropole i regije sveta, 20.45 Stajl, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

22.35 23.35 23.50 00.52 01.00 02.01 03.00 03.33 04.00 04.03 04.44 05.11 05.47

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Marko Bercot Slagalica, kviz Vesti Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Vesti Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Marko Bercot Ono kao qubav Ekskluzivno: Put droge @ivot je lep Vesti Istra`ivawe divqine Vesti Pozori{te u ku}i Kulinarski letopis Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Fudbal: Liga {ampiona Fudbal: Liga {ampiona: Man~ester Junajted - Milan, prenos 1. poluvremena Fudbal: Liga {ampiona Fudbal: Liga {ampiona: Man~ester Junajted - Milan, prenos 2. poluvremena Fudbal: Liga {ampiona Dnevnik Rim Evronet Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop: Posao, film Vesti Robna ku}a Vesti Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

Ekskluzivno: Put droge Emisija je snimqena u Amsterdamu i Roterdamu, pre 22 godine, kada se mislilo da je trgovina drogom daleko od nas i da se narkomani i dileri droge nalaze u nekim drugim zemqama. Odlaze}i u Roterdam, Mira Adawa Polak, imala je mogu}nost da se pribli`i qudima koji spre~avaju trgovinu narkoticima. (RTS 1, 13.35)

06.00 07.00 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30 13.15 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 00.30 00.35 01.10 01.11 02.00 03.30 04.00

Divqa stvorewa Hiqadu i jedna no} Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajput Ro|en da pre`ivi Film: Korado Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Hiqadu i jedna no} Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Mladi raspored Ukradena sre}a Va`ne stvari

DNEVNIK

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije. 07.01 07.32 08.00 08.24 08.26 08.30 08.57 09.50 09.54 10.01 10.30 11.00 11.24 11.35 11.53

Kuvati srcem: Marko Bercot Saobra}ajna kontrola Holini heroji Ozi bu-pingvini Adi u svemiru Klinika vet O divqim `ivotiweama Stepeni{te Enciklopedija Interfejs TV mre`a Eko menayer Verski kalendar Priru~nik za neupu}ene Johanes Brams: Simfonija br. 3 u f-duru

Krimi roman Libaneze je hladnokrvni predvodnik maloletnih delikvenata: lojalnog Freda i mo}i gladnog Dandija. Po{to su kidnapovali i ubili barona, delikventi uspevaju da se sprijateqe sa lokalnim gangsterima, korumpiranim policajcima i pripadnicima tajne slu`be. Uloge: Pjerfran~esko Favino, Kim Rosi Stjuart, Klaudio Santamaria, Ana Moglalis, Yasmin Trineka Re`ija: Mikele Plasido (RTS 2, 21.50) 12.28 Hit libris 12.58 Trezor 13.58 Nema posla kao {to je {ou biznis, film 16.00 Ovo je Srbija 16.39 Datum 16.43 Verski kalendar 16.53 Filozofija i... 17.22 Eko recept 17.51 Enciklopedija 18.01 Ogwen Radivojevi}, u`ivo 18.41 Saobra}ajna kontrola 19.01 Holini heroji 20.00 U svetu 20.27 Beokult 21.00 Bostonski advokati 21.50 Krimi roman, film 00.31 Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak (Program zavisi od trajawa snimka iz Haga) 00.31 Muzi~ki program 01.21 Nema posla kao {to je {ou biznis, film

06.30 07.00 07.40 08.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00

SMS Slatka moja Slavni Divqa ostrva Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Velika navala gnuova Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Pomorska patrola Film: Sezona smrti Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike

07.00 10.00 10.35 11.25 12.10 12.30 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 19.35 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25

TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Broj3vi Top{op Eurowuz Vesti za osobe o{te}enog sluha Nacionalna geografija Film: Slatke pokvarene stvari Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Dolina sunca Hitna pomo} Film: Rezervni plan Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.55 14.00 15.30 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.30 19.55 20.10 21.00 22.00 23.00 01.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Ka{mirska mafija Magi~na privla~nost Film: Viryina Mobto Danijela Mobto Balkan parti Grand parada Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Nacionalni dnevnik Mobto Kursayije Paparaco potera Trenutak istine Film: Pokretna meta Film: Bela groznica

Svetlana - Seka Aleksi}

Paparaco potera Zvezda prve epizode bi}e folk peva~ica Svetlana Seka Aleksi} koja }e biti predstavqena kroz autenti~ne paparaco snimke. Gledaoci }e imati priliku da vide kakav `ivot vodi, kako se pona{a u saobra}aju i kako reaguje na neo~ekivane scene... Autor: Darko Popovi} Voditeq: Sandra ^erin (Pink, 21.00)

Mala princeza (Hepi, 08.00) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.25 08.40 09.00 09.15 10.00 12.00 13.00 13.55 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe Kvizi} Bli~ Presovawe Lude godine Vinks Kartel

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.05 23.00 23.55 00.05 01.00 04.45

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz brzotrz Telemaster Rekord Reblede Imperija Kin Nije lako biti ja Karaoke {ou Stefan Braun Luda ku}a Telemaster Kartel Tajanstvene pri~e Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud. 08.00 Medikal art, 09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazov istine, 12.30 Mini koncert, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.


DNEVNIK

sreda10.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 20

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

En Ketrin Buhc

SERIJA

Post mortem Ivon Yenson, nova koleginica, javqa se na posao. Kolege je ne do~ekuju {irom ra{irenih ruku. Dr Bergman je posebno skepti~na i misli da nije sve u savr{enoj {minki. Nova koleginica je stru~wak za slu~ajeve nesavesnog le~ewa... Uloge: Hanes Yenike, En Ketrin Buhc, ^arli Hubner, Mirko Lang Autor: Lorens Lu-Ule (Nova TV, 01.15) 08.05 08.15 10.25 11.25 12.25 12.55 13.55 14.55 15.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15

Bumba, crtani Ezo TV Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Doktor s Beverli Hilsa Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Post mortem Vidoviti Milan Smrtonosna legenda, film

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.15 Afrika, ~arobni kontinent: Postanak, dok. serija 10.41 Afrika, ~arobni kontinent: Prirodni kurioziteti, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.35 Re~ i `ivot 15.35 Alpe Dunav Jadran 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 A sad u Evropu! 21.00 Proces 21.35 Mamutica 2 22.30 Otvoreno 23.55 e-Hrvatska 00.50 Zvezdane staze 01.35 Ksena - princeza ratnica

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Vreme za `enidbu Dodir Me|usvet Sve {to `elim Kraqica Bolivuda Trgovac kamewem Seksi olimpijke Dole u dolini

06.00 07.30 09.10 10.55 12.40 13.35

Putnici Grad duhova Podeqena ku}a Nikad poqubqena Dafi u`ivo Angus, tange i savr{eni poqupci Operacija Valkira Sadamova porodica, ep. 3 Belami Sedam `ivota Kalifornikacija U`ivo Zub i kanya Egzistencija

15.15 17.15 18.15 20.05 22.05 22.35 00.10 01.45

Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Opijena ven~awem Yordan Ne{ Briyis Zakon i red Medijum Mu` za iznajmqivawe Ubistvo iz zadovoqstva Advokatova kazna

SERIJA

Mamutica Nasilnom You, novom redaru diska u kom je Bo`o radio pre povratka u policiju, neko je odsekao obe {ake. Me|u osumwi~enima je i mladi} Luka kog je Yo maltretirao. Wegov otac, gra|evinski preduzetnik, svojevremeno je bio osumwi~en za premla}ivawe gra|evinskog inspektora... Uloge: Sreten Mokrovi}, Ecija Ojdani}, Qubomir Kereke{, Olga Pakalovi}, Mislav ^avajda, Zvonimir Zori~i}, Boris Bakal, Sa{a Buneta, Ivan Primorac, Marija Krpan Re`ija: Zoran Margeti} (HRT 1, 21.35)

Olga Pakalovi}

08.00 Ponovo izmi{qeno 09.00 Telo… 10.00 [arlota Luksembur{ka: Vojvotkiwa u ratu 12.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 13.00 Drugi svetski rat u boji 14.00 ^a~apoja: Misterija izgubqene civilizacije 15.00 Pisani kod 16.00 Ponovo izmi{qeno 17.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod 18.00 Legenda o Merlinu 19.00 Skrivena deca 20.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 21.00 Lovci na naciste 22.00 Tajm tim godina 10 23.00 Pisani kod 00.00 Ponovo izmi{qeno 01.00 Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod

07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

08.10 Krava i Pile 08.35 Vip Muzi~ki klub 09.10 Garmi{: Finale skija{kog kupa - spust (M), prenos 10.25 Kranford 11.10 Garmi{: Finale Svetskog skija{kog kupa - spust (@), prenos 13.30 Prijateqi 13.50 Zovem se Erl 14.10 Ksena - princeza ratnica 14.55 Kod Ane 15.10 Koga briga? 15.40 TV vrti} 16.15 Zvezdane staze 17.05 e-Hrvatska 18.20 @upanijska panorama 18.50 Vip Muzi~ki klub 19.25 Doktor Hu 20.15 Fudbal, LP - emisija 20.40 Fudbal, LP: Real - Lion, 1. poluvreme 21.40 Fudbal, LP: Real - Lion, 2. poluvreme 22.35 Fudbal, LP - emisija i sa`eci 23.15 Nevini 00.05 Pregovara~i

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Lovac na `ene Moja slatka debequca Saut Park @ene fudbalera Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Pustiwska pobeda Razbija~ Saut Park Mrtva zona @ene fudbalera Sfinga

06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10

Carstvo vatre Petak posle petka Vorlok Lova do krova Zmaj: Pri~a o Brusu Liju Kako biti normalan [uwala Divqa reka Isteriva~ |avola Kupawe

Ana Belknap

SERIJA

CSI: Wujork Flek obave{tava Terensa Dejvisa da vi{e ne mo`e da bude policijski dou{nik i odmah zatim nazove detektivku Ejnyel da se dogovore za ve~eru. Iznenada kroz ulaz restorana, u kojem Yesika Ejnyel ~uva sina Roberta Danbruka projuri kamion... Uloge: Geri Sinise, Melina Kanakaredes, Karmin \iovinazo, Ana Belknap, Hil Harper, Edi Kejhil Re`ija: En Donahju (RTL, 20.00) 08.25 09.15 11.20 11.50 12.20 12.45 13.05 13.55 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.00 21.50 22.40 23.45 01.25

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i vrag Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Wujork Mentalist Zaboravqeni slu~aj Najgori neprijateq Re`i me Astro {ou

09.35 10.30 11.25 12.20

00.40

Budu}i svet Kako to rade? Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile: visoki sjaj Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima Poslovi za naizdr`qivije Ameri~ke drvose~e Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile: visoki sjaj Razotkrivawe mitova Kako to rade? Pre`ivqavawe Lovci na oluje U deli}u sekunde Divqe i bez cenzure [egrt za hotrod automobile: visoki sjaj Budu}i svet

08.45 09.15 10.30 11.15 13.30 14.45 18.15 19.00 19.10 20.00 20.40 20.45 21.50 21.55 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Fudbal Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Biciklizam Alpsko skijawe Fudbal Skija{ki skokovi Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Jedrewe Svi sportovi Olimpijske igre Avantura Skija{ki skokovi Fudbal Biciklizam

13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

[umadinci alergi~ni na pla}awe kamate ao argument da je srpsko dru{tvo 19. veka cije nije organizovao na izborima odba~eni “Zbor”. bilo nepopravqivo zaostalo navodi se U Rumuniji, izvorno antisemitska “Gvozdena garda” tvrdwa da je u Gra|anskom zakoniku iz 1844. je godinama sprovodila pogrome. `ena pravno izjedna~ena s maloletnima i maloumPosle stole}a sukoba, srpska javnost bila je krajnima. U tom kontekstu razmatra se i odnos prema Jewe neraspolo`ena prema Albancima, koji su od kravrejima, muslimanima i drugim mawinskim zajednija 17. veka preplavili ne samo Kosovo i Metohiju cama. ve} i Toplicu i Ni{. Posle ratova od 1876. do 1878. Turci u Beogradskom pa{aluku bili su i deo fei turskog pusto{ewa isto~nih krajeva Srbije, u noudalne oligarhije ~iji je opstanak zavisio od sudbivooslobo|enim okruzima na jugu prognano je gotovo ne Osmanskog carstva i feudalizma. Kako je i me|u 100.000 zate~enih Arnauta. Naredne 34 godine samo wima pred ustanak do{lo do podele, „dobrim Turcima“ je omogu}eno da mirno napuste ustani~ku teritoriju. Ipak, dugo je jedan od prvih kne`evih ~inovnika bio tuma~ turskog jezika Tahir-efendija. Ovaj do 1813. silom pokr{teni Tur~in iz Beograda vratio se u Bosni svojoj veri, a potom u Srbiju u{ao u dr`avnu slu`bu. Ponosni muhamedanac se dr`ao preda~kih obi~aja, ali izuzetno po{tovao nastaju}u dr`avu kojoj je slu`io. Kad se u vreme bombardovawa Beograda 1862. efendija od pravoslavnih sugra|ana sklonio u srpsko Ministarstvo inostranih dela, knez Mihailo mu je svakodnevno slao jelo s dvora. U slu`bi je ostao do pozne starosti, a umro na haxiluku u Meku. Ve}ina Turaka u Beogradskom pa{aluku – pred ustanak mo`da i petina stanovni{tva ili 80.000 osoba – bili su potur~ewaci. Govorili su srpski, a Vuk Karaxi} pi{e da je ~uo grupu turskih kowanika Ustanici trpeqivi prema „dobrim Turcima” dok peva narodnu pesmu “^uvala ovce Todora”. s Kosova i Metohije proterano je oko ~etvrt miliU Beogradu je jo{ od 17. veka `ivela zajednica Jeona Srba. Iako koncept za{tite mawinskih prava vreja Sefarda. Koncentrisani uz Dunav, ~inili su nije postojao ni u tada{wim najrazvijenijim dr`ava`an deo gradskog stanovni{tva, koje je novoj srpvama, pred po~etak Prvog balkanskog rata sprski skoj dr`avi bilo vrlo potrebno. Knez Milo{, veropremijer Nikola Pa{i} ponudio je Albancima iz vatno najve}i vizionar me|u srpskim vladarima oblasti na koje je Srbija istakla svoje pretenzije protekla dva veka, do{ao je na zamisao da u unutraversku, kulturnu i politi~ku autonomiju. Iako su {wosti Srbije naseli vi{e stotina jevrejskih podo tad Albanci godinama nastojali da je steknu u rodica. Poku{aj je propao. okvirima Osmanskog carU ruralnom moru ovi trstva, wihovim glavarima Na srpskom selu `ene su i nakon govci i zanatlije nisu usbilo je nezamislivo da `ipeli da donesu zna~ajne udaje imale bar simboli~no pravo ve u dr`avi nevernika, bez promene, ali su se brzo suprivilegija koje su u`ivada raspola`u delom imovine, kobili s ve}inom, kojoj je li kao feudalna i plemendok su zaposlene Britanke po nov~ana privreda bila slaska elita. Posle pobeda zakonu iz 1882. celu platu morale srpske vojske u Kumanovu i bo poznata. Quti du`nici, kojima je i sama ideja kamakod Podujeva, ova ponuda da predaju mu`u, ocu ili bratu te bila mrska, raspravu o prestala je da va`i. Ipak, proterivawu doseqenika nastojawa srpske dr`ave inicirali su na skup{tinama. Knez Mihailo i preda iza|e na more preko severne Albanije, gde su Almijer Ilija Gara{anin spre~ili su drasti~ne odlubanci bili ve}ina stanovni{tva, u~inila su da Srke, ali su `albe srpskih Jevreja preko me|unarodbija istakne prave „kolonijalne“ pretenzije prema nih jevrejskih udru`ewa stigle do prestonica veliAlbaniji. Srpska vlada je s albanskim prvakom kih sila, pa i britanskog parlamenta. Zato je SrbiEsad-pa{om u Ni{u 1914. i Tirani 1915. sklopila ji, sem drugih politi~kih i ekonomskih uslova, u sporazume kojima je predvi|eno ukqu~ivawe Albavreme sticawa nezavisnosti 1878. nametnuto i usponije u Srbiju, sa samoupravom koja neodoqivo podsestavqawe formalne tolerancije prema Jevrejima. }a na onu za koju su se u okvirima Velike Britanije Ve} 1883. u Narodnu skup{tinu stupio je i poslanik borili Irci. Avram Ozer (Ozerovi}). Jevrejin Avram Levi}, viSrbija je, verovatno i jer u woj nisu `ivele znasoki ~inovnik dr`avne blagajne, svojom hrabro{}u ~ajnije verske mawine, jo{ 1853. proglasila ravnoje tokom prelaska preko Albanije spasao Miroslapravnost svih veroispovesti na svojoj teritoriji. U vqevo jevan|eqe. Iako je zakon iz 1861. zabranio naFrancuskoj je progon Jevreja naro~ito uzeo maha seqavawe Jevreja u unutra{wosti Srbije, britankrajem 19. veka, tokom Drajfusove afere. U Britaski konzul Langvort je procenio u izve{taju svojoj niji su univerziteti i po~etkom 20. veka bili zatvovladi 1864. da knez i ubedqiva ve}ina stanovnika reni za katolike, a do danas niko od milion katoliSrbije nemaju predrasude prema Jevrejima. I pored ka nije bio premijer. restriktivnih zakona, otvorene su dve jevrejske drNa srpskom selu `ene su i posle udaje zadr`avale `avne {kole. Sile Osovine su ve}ini balkanskih bar simboli~no pravo raspolagawa nad delom imodr`ava nametnule antisemitske zakone, a u Kraqevine. U Velikoj Britaniji je Zakon o imovini udavini Jugoslaviji su prihva}eni tek pod velikim tih `ena iz 1882. zaposlene li{avao prava ~ak i da pritiskom predsednika Slovenske qudske stranke tro{e svoju nadnicu, ve} su morale celu da je predaAntona Koro{eca. I tad antisemitske manifestaju suprugu, ocu ili bratu.

K

Kwigu ^edomira Anti}a „^ETRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, mo`ete naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem


32

MONITOR

sreda10.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Odnosi u karijeri su zna~ajni za vas pa se mo`ete dokazati na pravi na~in, uz odre|enu dozu borbe. Ra~unajte na promenqivo raspolo`ewe nadre|enih, i tu dovedite sve u red, pod kontrolu.

BIK 20.4-20.5.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Jarca pa se stabilizujete u svakom pogledu. Potrebni su vam veoma konkretni poslovni projekti i ciqevi. [to mawe ma{te, {to vi{e interesa!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

10. mart 2010.

Partner vodi svoj `ivot, po svome, svi|alo se to vama ili ne. Mo`ete se uklopiti na svoj na~in. U poslu ni{ta novo pa se opustite. Dru{tveni ste i pomalo nestrpqivi, nerealni, opu{teni, usporeni. Usredsre|eni ste na karijeru, zapo~iwete nove poslove na nov na~in. Tako i treba jer }ete sami sebi svesti ra~une, na kraju dana. Partner vas podr`ava i savetuje. Vernost i poverewe su va`ni. Zbog prisustva Marsa u va{em znaku, koji polako kre}e da re{ava i razre{ava situacije, mo`ete se na}i pod pritiskom okru`ewa ukoliko sami ne{to ne preduzmete. No, vi odlu~ujete i organizujete! Stabilnost u qubavnom odnosu vam mnogo zna~i jer doprinosi va{em samopouzdawu i emotivnoj smirenosti, da mo`ete raditi svoj posao na pravi na~in. Ceweni ste me|u kolegama. Savetujte ih.

VAGA 23.9- 23.10.

Ovo je vreme za rad i neke nove planove, projekte, susrete, i ostvarewe nekih snova koji vas dr`e ve} izvesno vreme. Emotivno ste ostra{}eni, ali realni i trezveni, distancirani u odnosu na partnera.

[KORPION 24.10- 23.11.

Va{ Mars kre}e, kona~no, pa vas vi{e ne dr`i u mestu, tako da se va{im mukama nazire kraj. Samo budite strpqivi, i bez nepotrebne dramaturgije! Imate pred sobom period povoqniji od prethodnog.

STRELAC 24.11- 21.12.

Odapnite svoju strelu u beskraj, {to daqe, to boqe. Neka va{ nivo aspiracije bude {to vi{i. Okolnosti vam idu u prilog za pozitivne promene, samo se koncentri{ite na ono bitno, na svoje prioritete.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec prolazi kroz va{ znak i danas, i sutra, pa ste blage i emotivnije prirode. Neke poslove i dogovore mo`ete realizovati na na~in druga~iji od planiranog. Prihodi i rashodi, putovawe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Svaki dan je specifi~an, sam za sebe, u nizu. U`ivajte u svom poslu i budite kreativni. Nemojte se optere}ivati novcem, on }e sam do}i, ali nemojte ni nekontrolisano tro{iti. Qubav.

RIBE 20.2-20.3.

Pred sobom imate nebrojene mogu}nosti napretka i optimizma na li~nom planu, qubav u svakom trenutku. Verujte u svoju sre}nu zvezdu, Jupitera, koji }e vam podariti `ivotne poklone. Putovawa!

PROGNOZA

TRI^-TRA^

Prekinuta pesma

VETROVITO

Vojvodina Novi Sad

0

Subotica

1

Sombor

-1

Kikinda

1

Vrbas

0

B. Palanka

0

Zrewanin

0

S. Mitrovica

2

Ruma

1

Pan~evo

0

Vr{ac

2

Srbija Beograd

-1

Kragujevac

1

K. Mitrovica

2

Ni{

2

Evropa

SA SNEGOM

Madrid

NOVI SAD: Obla~no i vetrovito sa snegom, a mogu}a je i ledena ki{a. Duva}e jaka ko{ava tj. jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normaRim le sa tendencijom opadawa. Temperatura od -2 do 0 stepeni. London VOJVODINA: Obla~no i vetrovito sa susne`icom i snegom, a mogu}a je i ledena ki{a. Duva}e jaka ko{ava u Podunavqu, u ju`nom BanaCirih tu sa udarima do 100 km/h. Pritisak iznad normale sa tendencijom opaBerlin dawa. Minimalna temperatura -3, a maksimalna 2 stepena. SRBIJA: Obla~no i vetrovito sa snegom, a mogu}a je i ledena kiBe~ {a. Na jugozapadu i zapadu i ki{a i sneg. Duva}e jaka ko{ava u PomoVar{ava ravqu i Podunavqu. Pritisak iznad normale sa tendencijom opadawa. Minimalna temperatura -5, a maksimalna 3 stepena na zapadu Srbije. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ~etvrtka do nedeMoskva qe malo ve}e temperature nego u sredu uz slabiji vetar, ali i daqe hladno za ovo doba godine. Bi}e promenqivo obla~no vreme uz poOslo vremenu ki{u, susne`icu i sneg. Dnevne temperature nekoliko steSt. Peterburg peni iznad nule. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u jutarwim satima. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

9

Ameri~ka peva~ica Keli Klarkson, pobednica prve sezone ameri~kog talent {oua „Ameri~ki idol” i dobitnica dva Gremija iznenadila je publiku na koncertu u Hamburgu kada je usred pesme otr~ala sa bine bez re~i. Poznata peva~ica je izvodila pesmu „Save You” kada je odjednom bez ikakvog upozorewa otr~ala s pozornice. Zbuwenom bendu i publici ni{ta nije bilo jasno, ali kasnije se ispostavilo da Keli jednostavno nije mogla da do~eka kraj pesme jer je `urila na WC. Nakon {to se olak{ala Keli Klarkson se vratila na pozornicu i nastavila s koncertom.

12 8

VIC DANA

0 6 3 3

Sudija pita `enu svedoka: - Koliko imate godina? - Blizu sam ~etrdesetoj, gospodine sudija. - A s koje strane?

0

SUDOKU

-3 5 -1 14

Pariz

6

Minhen

-1

Budimpe{ta

4

Stokholm

4

4 7

9

8

6

5

3 5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

300 (-28)

Slankamen

506 (0)

Apatin

380 (-25)

Zemun

558 (0)

Tendencija opadawa

Bogojevo

353 (-15)

Pan~evo

550 (2)

STARI BEGEJ

Smederevo

628 (-2)

Ba~. Palanka 362 (-8) Novi Sad

418 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

Hetin

TISA

330 (-46) N. Kne`evac

212 (-4)

Tendencija stagnacije

1

SAVA 538 (-2)

S. Mitrovica

620 (-7)

Senta

538 (-1)

Beograd

513 (-1)

Novi Be~ej

463 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

525 (0)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusi}

6 2

4

9

3

8

4

2

8

4

1 1

7

7

1 7

110 (-8)

5

4

2

2 4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 4

3

7

8

5

1

6

2

9

9

5

1

6

2

7

3

8

4

2

8

6

3

9

4

7

5

1

6

7

2

9

3

5

4

1

8

8

1

5

4

7

2

9

6

3

3

9

4

1

6

8

2

7

5

5

2

8

7

4

3

1

9

6

1

4

9

2

8

6

5

3

7

7

6

3

5

1

9

8

4

2

Re{ewe iz pro{log broja

Dnevnik 10.mart 2010.  

Elektronsko izdanje novosadskog dnevnog lista "Dnevnik"

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you